1.

TEHNIKI PODACI
1.M0T0R
Poloaj motora Napred, popreno
Tip 128A.064
Ciklus Oto/etvorotaktni
Broj cilindara etiri u liniji
Prenik cilindra 80 mm
Hod klipa 55,5 mm
Radna zapremina 1116cmd
Stepen kompresije 9,2
Maksimalna snaga (DIN) 40,5 kW
Odgovarajua brzina okretanja 628 rad/s (6000 o/min)
Maksimalni obrtni momenat (DIN) 77,7 Nm
Odgovarajua brzina okretanja 314 rad/s (3000 o/min)
Napajanje gorivom KarburatorlPM32MGV12
Paljenje smee Elektronski sistem BOSCH-"RC"
Hlaenje Tenou
2. TRANSMISIJA
Vua Prednja
Spojnica Suva, jednolamelasta
Menja sa sinhronizovanim stepenima prenosa 5 stepeni + hod unazad
3. UPRAVUA
Prenik okretanja (m) 9,5
4. VEANjE
Prednje Nezavisno sa amortizerima dvostrukog dejstva

Zadnje Nezavisno sa amortizerima dvostrukog dejstva i poprenim

lisnatim gibnjem koji ima funkciju stabilizatora

5. KOCNI SISTEM
Prednje konice, 0 mm Disk 227
Zadnje konice, 0 mm Dobo186
6. TOKOVI
Naplatci 4,5Jx13"
Pneumatici 145SR13"
7. DIMENZIJE I MASE
Duina x irina x visina (mm) 3940x1542x1335
Masa vozila spremnog za vonju (kg) 790
Dozvoljeno optereenje (5 osoba + 50 kg) (kg) 400
Kapacitet prtljanika (dm3) 170/450
Kapacitet rezrvoara za gorivo (I) 32
8. ELEKTROOPREMA
Akumulator (Ah) 34
Alternator sa elektronskom regulacijom (A) 45
Elektropokreta (kW) 0,8
9. PERFORMANSE
Maksimalna brzina (km/h) 145
Ubrzanje 0-100 km/h (s) 16,8
Ubrzanje 0-1000 m (s) 37,2
Potronja goriva ECE, 1/100 km
- pri brzini od 90 km/h 5,9
- -pri brziniod 120km/h 7,6
- - u gradskoj vonji 8,9

MOMENTI PRITEZANjA
NAZIV DELA KOJI SE PRITEE Zavojnica Moment
priteza-nja
(Nm)
SPOJNICA

Vijak za privrivanje spojnice uz zamajac motora M6 16

Vijak za privrivanje viljukaste poluge za iskIjuivanje spojnice M8 26

Navrtka za pritezanje pedale za iskljuivanje spojni-ce M8 15

Navrtka za privrivanje nosaa pedale konice i pedale za M8 15

iskljuivanje spojnice
MENjA STEPENA PRENOSA- DIFERENCIJAL

Vijak za privrivanje oslonog poklopca opruga za blokiranje M8 25

poloaja viljuki za biranje stepena prenosa

Vijak za pritezanje poklopca kuita menjaa stepe-na prenosa M6 10

Vijak za privrivanje nosaa menjaa na blok motora M 12x1,25 78

Navrtka za privrivanje kuita menjaa na odgovarajui nosa, koji M8 25

kuite menjaa spaja sa blokom motora
Navrtka za privrivanje poklopca leajeva na kuite menjaa M6 10

Navrtka za privrivanje nosaa menjaa na blok motora M 12x1,25 78

Navrtka za privrivanje draa (ploice) osovine zupanika za M6 10

ukljuivanje hoda unazad
Vijak za privrivanje viljuki i klizaa za biranje stepena prenosa M6 18

Vijak za privrivanje polugice na osovinu za bira-nje stepena M6 18

prenosa
Navrtka za privrivanje nosaa poluge za biranje stepena prenosa M6 10

Vijak za privrivanje cilindrinog zupanika na kuite diiferencijala M 10x1,25 69

Vijak za privrivanje zatitne gume poluosovine na telo menjaa M6 10

Navrtka za privrivanje zatitne gume poluosovine na telo menjaa M6 7,8

Navrtka za meusobno privrivanje polutki kuita diferencijala M8 25

PREDNjE VEANjE

NAZIV DELA KOJI SE PRITEE Zavojnica Moment

priteza-nja
(Nm)
Navrtka za pritezanje glavina prednjih tokova M18x1,5 137,2
Vijak za privrivanje prednjih tokova M12x1,25 79
Samokoea navrtka za privrivanje prednjeg oscilujueg ramena M 10x1,25 38,2
na karoseriju
Samokoea navrtka za privrivanje rukavca sferinih zglobova M 12x1,25 76,4
oscilujuih ramena na nosae glavina tokova

Samokoea navrtka za privrivanje stabilizacione poluge na M 14x1,5 59

oscilujua ramena
Navrtka vijka za privrivanje nosaa stabilizacione poluge na M 10x1,25 48
karoseriju
Navrtka za privrivanje gornjeg kraja amortizera na karoseriju M 10x1,25 25

Samokoea navrtka vijka za privrivanje amortizera na nosa M 10x1,25 70,6

glavine toka
Navrtka za privrivanje elastinog odbojnika (na gornjoj vezi M6 16
amortizera) na karoseriju
Vijak za privrivanje nosaa stabilizacione poluge na karoseriju M 10x1,25 48

Vijak za privrivanje kleta konica na nosa glavine prednjeg M 10x1,25 47

toka
ZADNjE VEANjE

Navrtka za pritezanje glavina zadnjih tokova M18x1,5 137,2

Vijak za privrivanje zadnjih tokova M 12x1,25 79
Navrtka za privrivanje elastinog podmetaa (za M 10x1,25 29
naslanjanje kraja gibnja) na oscilujue rame
Samokoea navrtka vijka za vezu oscilujueg ramena sa M 12x1,25 78
rukavcem toka
Navrtka za privrivanje osovinice oscilujueg ra-mena M 10x1,25 49
na karoseriju
Samokoea navrtka za privrivanje elastinih aura na M 12x1,25 39,2
osnovicu oscilujueg ramena
Samokoea navrtka za privrivanje gornjeg kraja M 10x1,25 25
amortizera na karoseriju
Samokoea navrtka gornjeg vijka za vezu amorti-zera sa M 10x1,25 58
rukavcem toka
Vijak za privrivanje noseeg diska konice na rukavac M8 25
toka
MEHANIZAM ZA UPRAVLjANjE

Navrtka za privrivanje toka upravljaa na vratilo M 16x1,5 49

Navrtka vijka za privrivanje viljuke kardanskog zgloba M8 26
na komandno vratilo upravljaa
Vijak za privrivanje kuita upravljakog meha-nizma M8 26
na karoseriju
Navrtka za blokiranje sferinog nastavka u bonoj sponi M 14x1 49

Samokoea navrtka za privrivanje rukavca sferinog M 10x1,25 34

zgloba spone na polugu na nosau glavine toka

KONICE

Vijak za privrivanje nosaa poluge rune konice na M8 15

pod karoserije
Vijak za privrivanje cilindara na nosa konica M6 10
Navrtka za privrivanje hidrauline pumpe M8 25
Vijak za privrivanje korektora koenja zadnjih tokova M8 25
na odgovarajui nosa
Navrtka za privrivanje nosaa servo-ureaja za M8 15
koenje sa karoserijom
Vijak za privrivanje cilindra sigumosne ploice sa M6 13
diskom nosaa konice
Prikljuak za privrenje obloge ueta na kleta prednjih M 10x1,25 27
konica
Prikljuak za privrivanje obloge ueta na cilindar M 10x1,25 20
zadnjih konica
SKLOP PEDALA

Navrtka za privrivanje pedale za isktjuivanje spojke M8 15

Navrtka za privrivanje nosaa pedala konica i spojke M8 15

Navrtka za privrivanje hidrauline pumpe na servo- M8 25

ureaj za koenje

GABARITI VOZILA

2. MOTOR
Blok motora koncipiran je kao integralna. -celina i lije se u jednom komadu. Sa desne strane bloka
motora privren je alternator sa donjim nosaima i zatezaima kaia postavljenim na gornjoj strani
alternatora. Na istoj strani se nalazi i pumpa za vodu povezana pomou jedne due cevi sa kujtem
termostata postavljenlm na zadnjoj stranl motora (strana zamajca).
Na levoj strani bloka motora privrena je pumpa za gorivo, oduka motora, raz-vodnik paljenja i
preista za ulje.
 Sl. 2.1 - Uzduni presek motora

Na prednjoj strani bloka motora (strana pogona razvodnog mehanizma), atakoe i na zadnjoj strani
(strana zamajca), nalaze se privreni poklopci, izliveni pod priti-skom od lake legure, u kojima su
smeteni gumeno-metalni zaptivai "semerinzi". Obe-zbeenje koaksijalnosti gnezda "semeringa" sa
vratilom koje se zaptiva, oduvek je za konstruktore i tehnologe predstavljalo mali problem. U ovom
sluaju koaksijalnost se obezbeuje konstrukcijom samih poklopa-ca i to na taj nain to se na samim
poklop-cima nalaze tri "pipka", radijalno postavlje-na u odnosu na vratilo. Prilikom obrade sedita
"semeringa", u istom zahvatu, obrauju se i ovi "pipci" i to samo na neznatno vei prenik od prenika
vratila na mestu
gde se vri zaptivanje. Na taj nain prilikom postavljanja poklopca sa ve ugraenim "semeringom", poto
"pipci" prvi nailaze na vratllo, izvri se najpre "samocentriranje" pa se tek onda poklopac pritee vijcima.
Da bi se postigao taniji zazor ugraiva-nja klipova i smanjio kart u obradi, prenici cilindra su razvrstani
u pet klasa koje se meusobno razlikuju za 0,01 mm.
 Sl. 2.2 - Popreni presek motora

Radi smanjenja mehanikog opteree-nja kolenastog vratila, blok motora je tako izliven da se kolenasto
vratilo oslanja na pet leaja.
Vijci kojima se privruju poklopci leaja su specijalne konstrukcije sa samo-koeim svojstvom, tako da
se glava vijka ne mora osiguravati. Na poklopcu zadnjeg leaja kolenastog vratila privrena je cev za
povratak ulja Iz sklopa leaja.

KOLENASTO VRATILO

Pored toga to je oslonjeno na pet leaja, kolenasto vratilo zasluuje takoe i

 Sl. 2.3 - Sklop kolenastog vratila. 1 - kolenasto vratilo, 2 - leajevi,
3 - srednji leaj, 4 - aksijalni prstenovi, 5 - zamajac

Sl. 2.4 - Kolenasto vratilp i leaji 1 - kolenasto vratilo 2 - garnitura

leaja (uvek se isporuuju u kompletu)
posebnu panju zbog materijala od koga je nainjeno. Godinama
je bilo uobiajeno da se kolenasta vratila dobijaju iz elika, kova-
njem. U tom smislu kolenasto vratilo motora 128A, predstavlja
izuzetak poto se
dobija - livenjem.
Liveno kolenasto
vratilo ima odreene
prednosti u odnosu na kovano kolenasto vratilo. Prednosti
se ispoljavaju i u mehanikoj obradi s obzirom na laku
obradivost. Da bi se smanjilo habanje i po-veao vek leaja,
rukavci kolenastog vratila su otvrdnuti specijalnim termikim
postup-kom (indukcionim kaljenjem) kojim se po-stie
tvrdoa vie od 50 HRc. U skladu sa kvalitetom rukavca
kolenastog vratila oda-brani su i odgovarajui leaji. Leaji
koji se sada ugrauju sastoje se iz elinih poluo-Ija,
relativno male debljine, presvuenih sa unutranje strane, na
mestu naleganja ru-kavca, tankim slojem antjfrikcione
legure. Sve poluolje leaja kolenastog vratila, sem za
centralni leaj, imaju na unutranjoj stra-ni izveden kruni
kanal koji omoguava od-vod uljaza podmazivanje u leaje
klipnjae. Aksijalno pomeranje kolenastog vratila, van
dozvoljenih granica, onemogueno je pos-tavljanjem dva
poluprstena na zadnjem leaju kolenastog vratila.
Razlog za postavljanje poluprstenova aksijalnog leaja ba na zadnje leite kole-nastog vratila lei u
injenici da na tom mestu postavljeni aksijalni leaj ograniava dejstvo mlaza ulja koji izbija iz leaja kole-
nastog vratila. U sluaju da nije onemo-guen, mlaz tetno deluje na gumeno-me-talni zaptiva smeten
u zadnjeg poklop-cu.
KLIPOVI I KLIPNI PRSTENOVI
Motor 128A spada u tzv. "super kvadrat-ne" motore, koji se
odlikuju time to im je

Sl. 2.5- Klipnjaa i klipovi. 1 - osovinica klipa, 2

- klip, 3 - leaj klipnjae, 4 - vijak, 5 - navrtka, 6
- telo klipnjae
Sl. 2.6- Presek male pesnice klipnjae i klipa. 1 -
prviprstenklipa, 2-drugiprstenklipa, 3-klipni prsten za
mazanje, 4 - kompenzaciona ploica, 5 - osovinica klipa, 6
- klipnjaa

hod klipa znatno manji od prenika cilindra. Kao posledica

usvojenog odnosa hoda kli-pa i prenika cilindra, javlja se
relativno umerena srednja brzina klipa. Tako na pri-mer pri
6.000 o/min srednja brzina klipa iz-nosi svega 11,1 m/s.
Imajui u vidu koliko je za vek motora znaajna srednja
brzina klipa od motora treba oekivati dug vek u ek-sploataciji. Po svojim dimenzijama klipovj su
prilagoeni ugraivanju u blok motora, to znai da su u zavisnosti od maksjmalne veliine prenika, u
ravni upravnoj na oso-vinicu, razvrstani u pet klasa koje se meu sobom razlikuju za 0,01 mm. Klipovi su
izli-veni od legure aluminijuma sa kompenza-cionim limenim ploicama pogodnog obli-ka, ulivenim u
otvor za osovinicu klipa. Ra-zlog za postavljanje ovih kompenzacionih ploica je u tenji da se promena
zazora izmeu klipa i osovinice klipa, ak i u slu-ajevima nagle promene temperature, odr-i u to uim
granicama. Ovalnost plata kllpa je konstantna du cele izvodnice, dok se profil ktipa u ravni upravnoj na
osovinicu menja sa promenom visine (najvei prenik klipa nalazi se na donjoj ivici plata). Na elu klipa
se nalaze dva polumeseasta udub-Ijenja da bi se izbegao dodir ela klipa sa ventlljma.
Prvi klipni prsten je najvie optereen. Izraen je od specjjalnog nodularnog liva visokomehanjkjh
svojstava. Drugi klipni prsten nalebljen je po celom obimu, tako da je formlran prof il sa jednom jako
istaknu-tom ivicom. Uloga ove ivice je da doprinese skidanju vika ulja sa zidova cilindra. Da bi se skratio
period prilagoavanja klipnog pr-stena u periodu razraivanja motora, povrina koja nalee na zid cilindra
je blago konusna.
Klipni prsten za mazanje sastoji se od dva dela: spoljni deo koji nalee neposred-no na zldove cilindra
izraen je od specijal-nog sivog liva za klipne prstenove, dok se drugi, unutranji deo, sastoji od jedne za-
vojne opruge. Ova opruga je tako postavlje-na sa unutranje strane da, usled prethod-ne napetostinalee
na klipni prsten pritiska-jui ga uz zidove cilindra.
Ovakvom konstrukcijom obezbeuje se ravnomerniji pritisak na zidove cilindra i umerenija potronja ulja.

KLIPNjAA

Materljal upotrebljen za izradu klipnjae je temper liv visokog kvaliteta. Velika pesni-ca klipnjae je "ravno
seena", a centriranje poklopca u odnosu na telo obezbeeno je pomou dva vijka, koji u ravni naleganja
poklopca imaju tano odreenu spoljnu povrinu tako da je mogue voenje. Vijci koji se upotrebljavaju
za prltezanje poklop-ca, su sa samokoeim svojstvima, tako da se ne upotrebljavaju osiguraj. Otvor u
ma-loj pesnici je razvrstan u tri klase da bi se omoguilo to tanije spajanje sa osovini-com klipa.
Za razliku od uobiajenih konstrukcija, veza izmeu osovinice klipa i klipnjae je vrsta. Ona se ostvaruje
tako to se mala pesnica kljpnjae najpre zagreje do odre-ene temperature da bi se proirila. Zagre-jana
klipnjaa se postavlja izmeu uica klipa, a zatim ubacuje osovinica u proireni otvor. Nakon hlaenja
klipnjae dobija se vrsta veza.

GLAVA MOTORA I RAZVODNI MEHANIZAM

Glava motora sastoji se iz dva dela: donji deo nalee preko zaptivke glave cilindra na blok motora. U
njemu je smetena komora za sagorevanje, sedita i voice ventila. U gornji deo je smeteno bregasto
vratilo sa podizaima ventila.
Bregasto vratilo se pokree pomou zupastog kaia koji obuhvata: zupanik postavljen na kolenastom
vratilu, zupanik pomone osovine preko koje se vri pogon razvodnika paljenja, pumpe za ulje i pumpe
za gorivo, zupanik bregastog vratila i zupanik mehanizma za zatezanje. Zateza-nje kaia se vri
pomou opruge u mehanizmu za zatezanje. Prvo se izvri zatezanje, a zatjm blokira mehanizam pomou
vijka, kako bl se onemoguilo preskakanje kaia u sluaju povratnog hoda motora. Kai ne zahteva
praktino nikakvo odravanje sem periodine provere zategnutosti i zamene posle odreenog broja
preenih kilometa-ra. Uleitenje bregastog vratila izvedeno je direktno u gornjem delu glave koja je
izlive-na pod pritiskom od aluminijumske legure.
Bregasto vratilo je izvedeno livenjem od visokokvalitetnog liva. Radi smanjenja ha-banja i obezbeenja
potrebnog veka, bre-govi bregastog ventila su ovrsnuti kalje-njem.
Ventilj se pokreu neposrednim dejst-vom bregova bregastog vratila na podizae

Sl. 2.8 - Pogon razvodnog mehanizma. 1 - odstojnik, 2 - elastini gumeni podmeta, 3 - stega, 4 -
zatitnik, 5 - sr. leaj, 6 - vijak, 7 - ravna podloka, 8 - navrtka, 9 - nosa, 10- ravna podloka, 11 -vijak,
12- sigurnosna podloka, 13 - ravna podloka, 14-vijak, 15-rukavac, 16 - remenica radilice, 17- gonei
zupanik, 18- remen za prenos, 19- zateza remena, 20 - vijak, 21 - gonjeni zupanik, 22 - ravna
podloka, 23 - vijak, 24 - poklopac, 25 - ravna podloka, 26 - ravna podloka, 27 - vijak, 28 - gumeni
elastini podmeta, 29 - ravna podloka, 30 - ravna podloka, 31 - vijak, 32 - navrtka, 33 - sigurnosna
podloka, 34 - ravna podloka, 35 - odstojnik, 36 - kotrljajui leaj, 37 - vijak, 38 -ravna podloka, 39 - klin
spajanja, 40 - gumeni elastini podmeta, 41 - odstojnik, 42 - elastini gumeni podmeta ventila. Ovakva
vrsta kinematske veze iz-meu bregastog vratila i ventila omoguava redukciju broja pokretnih
elemenata, to utie na sigurnost rada razvodnog meha-nizma, kao i nesmetano postizanje visokog broja
obrtaja.
Podeavanje zazora izmeu stabla ven-tila i bregova bregastog vratila postie se promenom debljine
ploice koja je umetnu-ta u podiza. Ove ploice se izrauju u standardnim debljinama.
Zamena se lako postie pomou speci-jalne viljuke koja dri potisnute opruge ventila sve dok se ne
izvri zamena.
Radi spreavanja prodiranja ulja u pro-stor za sagorevanje na voicama ventila se nalaze specijalni
gumeno-metalni zaptivai.
Ventlli su od razliitih materijala sa do-brom mehanikom otpornou na povi-enim temperaturama.
Izduvni ventil je na-pravljen od dva materijala: peurka je od veoma kvalitetnog elika sa visokim
sadrajem hroma, dok je vreteno od manje vrednog elika. Specljalnim postupkom iz-vreno je alitiranje
koninih povrina na peurkama oba ventila ime se postie po-veanje veka ventila.
Prostor za sagorevanje je smeten u donjem delu glave. Kao najpovoljniji oblik usvojena je modifikovana
klinasta komora za sagorevanje sa relativno visokim stepe-nom iskorienja i dobrom otpornou na
detonaciju.
Poklopac pogona i bregastog vratila privruje se za gornji deo glave.

Sl. 2.9-Elementisistemaza razvoenje. 1 -semering, 2-ivija,

3-podmetaizapodeavanjezazora izmeu podizaa ventila
i bregova na bregastoj osovini, 4 -podizai ventila, 5 -
polukonusni drai, 6 - gornji tanjirasti oslonci opruga, 7 -
unutranje opruge, 8 - spoljanje opruge, 9 - donji tanjirasti
oslonci opruga, 10 - voica izduvnog ventila, 11 - izduvni
ventili, 12 - ravni podmetai, 13 - usisni ventil, 14-
voicausisnogventila, 15-protivuljnizaptiva, 16-
bregastaosovina, 17-tanjirastiepi za zaepljenje kraja
kanala za podmazivanje bregaste osovine

Sl. 2.10- Pogon ventila. 1 - bregasio vratilo, 2 -ploica za

podeavanje zazora ventila, 3 - podi-za ventila, 4 - gornja
glava, 5 - donja glava, 6 -gumeno-metalni prstenasti
zaptiva vretana ven-tila, 7 - sedite ventila, 8 - voica
ventila

RAZRAIVANjE I UHODAVANjE MOTORA I VOZILA

Ako imamo u vidu znaaj uhodavanja motora za njegov
dalji rad, vek trajanja i ponaanje u vonji, sama ta injenica
upo-zorava nas da ovome poslu moramo da priemo, kako
sa puno savesti i ozbiljnosti tako i sa mnogo umenosti i volje. Postavlja se pitanje na koji nain praktino
i celishod-no prei sa vozilom prvih 3.000 kilometara, koje proizvoa propisuje kao prosenu vrednost za
razraivanje i uhodavanje mo-tora. Ovaj problem elimo da tretiramo tako da preporuke i zakljuci budu
pristupani svakom korisniku vozila "koral 55M, odnosno motora, da bi se iskoristile mogunosti koje daje
ovaj motor, kako u pogledu duine trajanja, tako i u pogledu sigumosti i ekono-minosti u eksploataciji.
Postupak uhodavanja motora mogao bi se prikazati na sledei nain. Na poetku, pre prvih preenih 500
km moemo motoru dodati neto vie gasa od onoga to je uputstvima predvieno, ali ovo treba vriti
kratkotrajno. Poto smo to uradili i pedalu gasa vratili na raniji poloaj, ponovimo to bez bojazni jo
jedanput pa posle izvesnog vremena opet. Drugim reima, poeli smo da se "poigravamo" sa motorom.
Ali, pri tome treba paziti da se motor ne dri suvie dugo pod optereenjem. Ve iz ovoga to je reeno,
proizilazi da je potrebno voziti sa to vie promena brzina vonje, dakle ne ostajati nikada suvie dugo na
istoj brzini vonje. Pri ovome je svakako potrebno me-njati stepene prenosa pomou ruice me-njaa. Na
ovaj nain vri se fino poliranje pojedinih elemenata motora.
Pri vonji na otvorenom putu pustiti da se vozilo kotrlja po inerciji, kratko bez gasa, da bi i motor uzeo
"malo vazduha", pa mu onda ponovo dodajte gas, ali ne premalo. Ponite ponovo sa dodavanjem punog
ga-sa, ali ne due od jedne sekunde. Tako postepeno poveavati ovo sve do 10 se-kundi.
Pri vonji na nizbrdici vozilo se moe pustiti da ide bre, dakle i preko onih ogra-nienih brzina za period
uhodavanja. U ovom sluaju motor sa malim gasom ima visoku turau. Pri tome se vri fino uglaavanje
elemenata motora, ali na taj nain to motor nije kritino zagrejan.
Gradska vonja nije podesna za celi-shodno i uspeno razraivanje motora na vozilu.
Pravila i naela za razraivanje motora, koja su bitna za puno iskorienje prave vrednosti motora su:
- Pri startovanju motora, ureaj za hlad-no startovanje aktivirati samo kratko vreme, zbog uticaja
kondenzovanog goriva na podmazivanje motora. Kada je motor "prih-vatio" i ve pokazuje ravnomeran
rad, star-tni ureaj treba iskljuiti.

Sl. 2.11 - Pogonska grupa (pogled sa donje strane). 1 - vijak i navrtka za spajanje poluga za promenu
stepena prenosa, 2 - poluosovina, 3 -nosa izduvne cevi, 4 - popreni nosa pogon-ske grupe
9. Odvlti navrtku (1, sl. 2.11) i rastaviti vezu poluga za promenu stepena prenosa.
10. Od menjaa stepena prenosa odvo-jiti pletenicu mase motora.
11. Izgraditi prednji levi toak, odvijajui navrtku (3, sl. 2.12) i pomou izvlakaa iz poluge na nosau
glavine toka izvui ru-kavac sfernog zgloba na sponi.
12. Odviti navrtke (2, sl. 2.12) i rastaviti vezu amortizera i nosaa glavine prednjeg levog toka.
13. Na oba prednja toka odviti navrtku (1, sl. 2.12), koja za rukavac homokine-tikog zgloba privruje
glavinu toka.
14. Sa gornje strane vozila odvojiti pot-pornu polugu motora, koja ograniava ugaono oscilovanje
motora.
15. Za vuno ue dizalice zakaiti dvo-kraki nosa, tako da doe iznad pogonske grupe.
16. Blago zategnuti ue i delimino po-vui pogonsku grupu, a zatim sa donje stra-ne sklnuti popreni
nosa (4, sl. 2.11).
Operacija vaenja pogonske grupe mo-ra se odvijati sinhrono uz maksimalnu pa-nju. Laganim dejstvom
iz lebova u glavinama tokova izvui rukavce oba ho-mokinetia zgloba, poto su prethodno od-vijene
navrtke koje ih privruju.
Da se ne bi izvukle jz diferencijala po-trebno je obe poluosovine vezati icom.
SL 2.12 - Komponente veanja prednjeg toka. 1 - navrtka za privrivanje glavine toka za rukavac
homokinetikog zgloba, 2 - vijci i na~ vrtke za privrivanje amortizera za nosa glavine toka, 3 -
navrtka za privrivanje
Tek kada je sve napred navedeno ui-njeno treba polako dizalicom sputati po-gonsku grupu nadole.
NAPOMENA:
Za ugraivanje pogonske grupe treba postupitj obmutim redosledom. Naroito je vano, kada se sve cevi
poveu i nalije tenost za hlaenje, pustiti motor u rad i polako pratitl da nema na sastavima cevi curenja.
U tom sluaju treba dotegnuti od-govarajue stege.
Prilikom izgradnje i ugradnje pogonske grupe potrebno je zameniti sve stege, da bi pritezanje cevi bilo to
efikasnije.
Prilikom nalivanja tenosti za hlaenje mogue je da u unutranjosti instalacije za hlaenje zaostane
vazduh. Radi toga je po-trebno motor zagrevati "u mestu" sve dok se ne otvori termostat, pri emu se
oslobo-de mehuri vazduha i prodru do ekspanzio-nog suda. Pri tome dolazi do pada nivoa u
ekspanzionom sudu, pa treba doliti jo tenosti za hlaenje do propisanog nivoa.
Posle due vonje, kada se motor ohladi ponovo treba prokontrolisati da li postoji curenje i da li je
potrebno doliti jo tenosti za hlaenje.

S/. 2.73 - Mofor na obrtnom radnom stolu (prednja i zadnja strana)

Rastavljanje i sastavljanje motora
Rastavljanje i sastavljanje motora je veo-ma olakano ako se raspolae specijalnim obrtnim radnim
stolom na koji se postavlja motor.
Prilikom izgradnje motora iz vozila treba jspustiti sve radnefluide iz motora-tenost za hlaenje i ulje za
podmazivanje iz korita motora.
1. Sa glave cilindara skinuti kuite ter-mostata sa termostatom.
2. Postaviti nosa sa strane razvodnog mehanizma i privrstiti ga.
3. Postaviti nosa sa strane zamajca i privrstiti ga.
Kada se postave oba nosaa motor se nameta na obrtni radni sto.
4. Odvojiti sklop spojnice odvijajui vijke kojlm je privrena za zamajac motora.
5. Osloboditi sveice od provodnika vi-sokog napona, a zatim ih odviti standar-dnim kljuevima za
sveice.
6. Odviti navrtku koja pritee apu za dranje razvodnika paljenja i osloboditi raz-vodnik, koji se zatim
moe izvui iz svog leita.
7. Pomou standardnog kljua odviti si-gnalizator nedovoljnog pritiska ulja sa bloka motora.
Sl. 2.14 - Izgraivanje razvodnika paljenja iz se-dita. 1 - razvodnik paljenja (bez depresionog korektora -
izvoenja do 1987. Novi modeli su sa depresionim korektorom alije nain uvrivan-ja isti), 2 - navrtka
za privrivanje ape razvod-nika paljenja, 3 - apa razvodnika paljenja

Sl. 2.15- Odvijanje navrtke za pritezanje remeni-ce zatezaa ozubljenog kaia. 1 - zupanik ozu-bljenog
kaia za pokretanje bregastog vratila, 2 - remenica ozubljenog kaia, 3 - pogonska re-menica, 4-zupanik
ozubljenog kaia za pokre-tanje raz^/odnika paljenja i pumpe za ulje, 5 -zateza ozubljenog kaia, 6 -
zatitnik ozublje-nog kaia, 7 - nosa
8. Sa glave cilindara odviti dava tempe-rature
9. Otpustlti vijke kojima se pritee alter-nator, skinuti pogonski kai, a zatim odvojiti alternator.
Na taj nain smo praktino poskidali komponente elektrine opreme sa motora, pa moemo pristupiti
daljem skidanju delova.
10. Sistem za napajanje gorivom oslo-bodiemotako to emo najpre odvojiti cevi dovoda i odvoda
goriva u karburator, ot-putajui odgovarajue stegice.
11. Od karburatora odvojiti cevi za do-vod i odvod tople vode za zagrevanje kuita praznog hoda
karburatora, otputa-jui odgovarajue stegice.
12. Pumpa za gorivo se uklanja na taj nain to se standardnim kljuem odviju navrtke uvrtnjeva kojima
se stee pumpa za gorivo. Zatim se ukloni izolator sa zaptivkiK ma, koje su postavljene izmeu, i ipka
po-gona pumpe za gorivo.
NAPOMENA: Pri postavljanju pumpe za gorivo voditi ra(jna o uslovima ugradnje i debljinama zaptlvki
koje se umeu (o tome detaljnije u poglavlju o pumpi za gorivo).
13. Odvojiti karburator zajedno sa zatit-nikom, odvijajui dve navrtke kojima se pri-tee karburator za
usisni kolektor.
Posle skidanja karburatora treba pristu-piti skidanju usmerivaa toplog vazduha.
Kada se odstrani usmeriva toplog vaz-duha moe se pristupiti izgraivanju usi-snog i izduvnog
kolektora.
1. Odviti vijke i skinuti pokiopac razvod-nog mehanizma, a zatim limene osigurae zupanika zupastog
kaia.
2. Da bi mogli nesmetano da odvijamo navrtku remenice kolenastog vratila potreb-no je na zamajac
motora ugraditi specijalan alat za blokiranje zamajca protiv okretanja.
3. Odviti vijke za privrivanje zupani-ka za pokretanje bregastog vratila i zup-anika za pokretanje
razvodnika paljenja i pumpe za ulje (1 i 4, sl. 2.15).
4. Skinuti zupanike i zupasti kai. Iz-graditi odgovarajui nosa i izvui zateza ozubljenog kaia (5, sl.
2.15).
5. Skinuti zatitnik ozubljenog kaia (6) i nosa (7).
Obino se skida glava cilindara komplet sa kuitem bregastog vratila. Odviti vijke i navrtke standardnim
kljuevima, osim na-vrtki na strani karburatora za koje je potreb-no koristiti specijalni krivi klju. Kada se
ukloni glava cilindara skinuti zaptivku i do-bro oistiti naslone povrine bloka motora i glave cilindara.
NAPOMENA: Prilikom ugraivanja glave cilindara pridravati se uputstava o nainu pritezanja, koja su
data u poglavlju o glavi cllindara.
Da bi se izgradilo pomono vratilo pogo-na razvodnika paljenja i pumpe za ulje po-trebno je odviti vijke
poklopca (1, sl. 2.16), ukloniti poklopac i nataj nain omoguiti da se izvue vratilo (3, sl. 2.16), za
pokretanje razvodnika paljenja i pumpe za vodu. Pri ponovnoj ugradnji potrebno je zameniti gu-meno-
metalni zaptiva. Ovo je potrebno ra-di toga tc se tokom rada pohabaju zaptiv-ne ivice, pa zaptiva ne
obavlja korektno svoju funkciju.
24

SV. 2.16 - Vratilo pogona razvodnika paljenja, pumpe za

ulje i pumpe za gorivo. 1 - poklopac, 2 - gum&no-metalni
zaptiva, 3 - vratilo
Ova napomena vai za sve gumeno-me-talne zaptivae na
motoru i vozilu.
Da bi sa kolenastog vratila odvili vijke koji privruju
zamajac, potrebno je najpre specijalnjm alatom osigurati
zamajac, od-nosno kolenasto vratilo protiv okretanja. To se
postie specijalnim alatom koji se deli-mino uzubi sa
ozubljenim vencem zamaj-ca. To je isti alat koji se koristi
kada treba odviti navrtku sa prednjeg kraja kolenastog
vratila, kojom se pritee remenica pogona pumpe za vodu i
alternatora.
Tek kada je zamajac uvren mogue je odvitj vijke. Pri
ponovnoj ugradnji zamaj-

Sl. 2.18 - Izgled bloka motora sa skinutim kori-tom. 1 - cev

ureaja za recirkulaciju uljnih para, 2 - povratna cev za ulje iz
zadnjeg leaja kolena-stog vratila (ranije izvoenje), 3 -
poklopac bloka motora do zamajca (zadnji), 4 -pumpa za
ulje, 5 -poklopac bloka motora do razvodnog mehaniz-ma
(prednji)
ca motora obratiti panju na prstenasti pod-meta koji slui
kao osigura - ako je oteen, treba ga zameniti.
Sl. 2.17 - Izgradivanje zamajca motora. 1 - alat za blokiranje zamajca, 2 - zamajac motora, 3 -vijci za
privrivanje zamajca za kolenasto vra-tilo, 4 - prstenasti podmeta
Sl. 2.19- Odvijanje vijaka poklopaca leaja
Kada smo odvojili zamajac obrnuti radni sto tako da je korito motora sa gornje stra-ne. Odvitj vijke koji
priteu prirubnicu korita motoraza blok i odvojiti korito. Paljivo uklo-nitj zaptivku i oistiti naslone povrine
bloka motora i korita.
NAPOMENA: Pri ponovnoj ugradnji kori-tatreba ugraditi novu zaptivku i ravnomrno zategnuti sve vijke
kojim se stee prirubnica korita.
Kada se ukloni korito motora mogue je pristupiti izgradivanju pumpe za ulje i odgo-varajuih poklopaca
bloka motora (prednji i zadnji) sa pripadajuim gumeno - metal-nim zaptivaima.
1. Odviti vijke pumpe za ulje kojim se pumpa privruje za blok motora, a zatim izvui pumpu iz leita.
2. Skinuti cev ureaja za recirkulaciju uljnih para (1, sl. 2.18).
Postupajui na taj nain oslobodiemo pristup ka vijcima kojima se priteu poklopci leaja kolenastog
vratila i klipnjaa.
Kod odvijanja vijaka kojima se priteu poklopci leaja klipnjae potrebno je kole-nasto vratilo delimino
okretati. Potrebno je da se prvo oslobode klipnjae, skidanjem poklopaca leaja, azatim se klipovi
zajedno sa klipnjaama izvuku iz bloka motora pre-ma gornjoj strani.
Kad se odviju vijci poklopaca leaja ko-lenastog vratlla, skinuti poklopce i poluolje leaja. Kada se
zavre sve ove operacije mogue je izgraditi kolenasto vratilo.
NAPOMENA: U svakom poglavlju koje se odnosi na pojedine vitalne sklopove data su uputstva za
reviziju i osposobljavanje. Sa-mo sastavljanje motora se vri obrnutim redosledom u odnosu na
rastavljanje, uz obavezno korienje dinamometarskog kljua za pritezanje svih vijaka. Momenti
prltezanja dati su u posebnoj tabeli. Takoe se koriste i isti alati. Izuzetak ini specijalna voica - ogrlica
koja sluj za uvlaenje kli-pova i klipnih prstenova u
cilindre.
BLOK MOTORA
Blok motora (sl. 2.21) izliven je od kvali-tetnog sivog liva
dobrih mehanikih karak-
teristika i visoke otpornosti na habanje. Ra-di vee
mehanike sigurnosti i dueg veka motora kolenasto vratilo
u bloku motora oslonjeno je na pet leaja. U normalnoj ek-
sploatacjji blok motora ne zahteva prak-tino nikakvo
naroito odravanje.
Brlljivvoza e svoju panju usmeriti na to da ga niske
temperature okoline nikada ne zateknu sa istom vodom u
sistemu za hlaenje, jer smrzavanje vode moe lako da
izazove pucanje bloka, deformaciju i druga oteenja.
U ciljndrima bloka motora smeteni su klipovi koji u toku
rada vre oscilatorno kretanje. Da bi se u normalnoj
montai odrao taan zazor izmeu klipa motora i cilindra,
cilindri su na osnovu merenja na-kon obrade podeljeni u pet klasa koje se jzmeu sebe razlikuju za 0,01
mm.
Oznake za klasu cillndra utisnute su na donjoj strani prirubnice bloka za koju se privruje korito motora.
Jasno je da ovo razvrstavanje Ima svrhe i da e se postii pun efekat u montai samo ako se u cilindar
klase A ugradi klip klase A, odnosno u cilin-dar klase B ugradi klip B itd.
Pri obraunavanju ovoga zazora treba imati u vidu jedan odreeni prenik klipa kojj se nalazi u ravnj
upravnoj na osovinicu klipa.

Sl. 2.20 - Uvlaenje klipa sa klipnim prstenovima u cilindar pomou voice-ogrlice

26

26
Sl. 2.21 - Blok motora i delovi koji se za njega privruju. 1 - vijak, 2 - elastini podmeta, 3 -prednji
zaptiva, 4 - zaptiva osovine razvodnika, 5 - poklopac na strani razvoda, 6 - zaptiva prednjeg poklopca,
7 - vijak, 8 - elastini podmeta, 9 - poklopac, 10 - zaptiva osovine razvodnika, 11 -zaptiva korita
motora, 12 - korito motora, 13-sprenjak, 14-navrtka, 15 - elastini podmeta, 16
- poklopac, 17- zaptiva bregaste osovine, 18- blok motora, 19- zaptiva zadnjeg poklopca, 20 -poklopac
na strani zamajca, 21 - zadnji zatvara kolenastog vratila, 22 - elastini podmeta, 23, 25
- vijak, 24 - elastini podmeta, 26 - navojni ep korista motora
U toku rada, iako u neznatnom obimu, ipak dolazi do habanja klipnog sklopa i ci-lindra, tako da se kao
posledica javlja po-veani zazor izmeu klipa i cilindra.
Kontrola i merenje prenika cilindara
U toku rada motora i pored najkorektnije eksploatacije vozila i dobrog podmaziva-nja, tokom vremena
dolazi do habanja cilin-dara i klipova. Kada habanje dostigne odre-enu granicu motor gubi snagu, a
potro-nja ulja se drastino poveava. Motor je tada "zreo" za generalnu opravku a to je trenutak kada
ukupno habanje cilindra i klipa dostigne vrednost od 0,15 mm.
Tada se pristupa buenju i glaanju ci-lindara za odreene, uveane klipove. Ova uveanja nisu
proizvoljna nego su propisa-na i iznose 0,2, 0,4 i 0,6 mm u zavisnosti od
veliine habanja. U ovim prekomerama se i klipovi, kao rezrvni deo, izrauju.
Radi dobijanja odgovarajueg ugradbe-nog zazora potrebno je izvriti merenje prenika cilindara i odrediti
koja klasa klipa treba da bude ugraena

(sl. 2.22).
 Prenik cilindra (standardne MOTOR
mere) 128A064

KlasaA 80,00-80,01
Klasa C 80,02-80,03
Klasa E 80,04-80,05
Kao to je to u tabeli naznaeno ovo su standardne mere i na njih se dodaju odgo-varajue vrednosti
prekomera u sluaju da proirujemo obradom cilindre. U proizvod-nji postoji pet klasa cilindara, odnosno
kli-pova. Meutim, za generalnu opravku se

3,957 3,977
2,01 1,53
5 5
2,03 1,55
5 5
1__
A = 79,940-79,950
C 79,960-79,970 E- 79,980^79,990

Sl. 2.22 - Mere i tolerancije cilindra, klipa i klipnih prstenova

(varijanta FIAT)
koriste samo napred navedene tri klase. Ako se korektno izvri
merenje i odaberu odgovarajui klipovi dobijaju se sledei za-
zori:
0,024 -r 0,047 mm

Sl. 2.23 - Merenje prenika cilindara pomou komparatera. 1 -

komparater, 2 - dovoenje komparatera na nulu pomou
specijalnog kon-trolnog prstena
Merenje prenika cilindara se izvodi po-mou komparatera koji
se prvo podesi na nulu pomou specijalnog kontrolnog prste-na
(sl. 2.23).
Radi to tanijeg uvida, merenje treba izvriti na tri razliite
visine cilindra i u dve upravne ravni, pa zatim uzeti srednju
vred-nost.
Sa donje strane prirubnice korita moto-ra, na bloku su ukucana
slova koja oz-naavaju klase cilindara. Meutim, treba voditi
rauna da se ove slovne oznake od-nose na nov blok. Kada se
cilindri obrade i izmeri oznaka treba upisati nove.
Kontrola gornje povrine bloka motora
Prilikom kontrole bloka veoma je vano proveriti ravnost gornje
povrine bloka na koju nalee glava cilindara. Neravna ili izvi-toperena povrina moe biti uzrok neko-
rektnog naleganja zaptivke glave cilindara, kao i same glave to za posledicu ima nedovoljno zaptivanje i
u krajnjoj liniji "probijanje" zaptivke glave cilindara (sl. 2.24).
Kontrola ravnosti se moe izvriti na taj nain to se uzduno, popreko i dijagonal-no postavlja lenjir, a
zatim se pomou mer-nog listia debljine 0,05 mm kontrolie eventualno postojanje procepa. Ukoliko se
to ustanovi izvriti obradu gornje povrine bloka, skidajui to je mogue manje mate-rijala, kako bi se
dobila ravnomemo obra-ena povrina.

Sl. 2.24 - Kontrola gornje povrine bloka motora pomou

lenjira i mernih listia
KLIPOVI
Klipovi spadaju u mehaniki i termiki veoma napregnute
delove tako da se njihovoj konstrukciji i izradi mora
pokloniti velika panja. U motor se ugrauju tzv. au-
totermiki klipovi sa kompenzacionim ele-mentima u obliku
posebno izraenih eli-nlh limova, postavljenih u zonu
uica za osovinicu klipova. Da bi se u montai posti-gao
najoptimalniji zazor izmeu klipova i cilindara, na bazi
odreenog prenika, up-ravnog na osovlnicu klipa,
izvreno je raz-vrstavanje na klase. Razvrstavanje je jzvr-
eno na pet klasa, kao i kod bloka motora, koje se izmeu
sebe razlikuju za 0,01 mm.
Varijanta "27. mart"
Merodavan prenik klipa na osnovu ko-jeg se vri
razvrstavanje, nalazi se u ravni upravnoj na osovinicu klipa a na odstojanju od 53,5 mm od ela klipa.
Mere klasa novih klipova
KlasaA 79,97 Klasa B 79,98 Klasa C 79,99 Klasa D 80,00 Klasa E 80,01
Sve klase, na navedenim prenicima, tolerisane su sa 0'007
Ve ranije smo napomenuli da su i cilin-dri razvrstani na pet klasa koje se jzmeu sebe, kao i klipovi
razlikuju za 0,01 mm.
Pravilno sparivanje klipova u cilindrima motora vri se na taj nain to se u cilindar klase A ugrauje klip
klase A, a u dlindar klase B ugrauje klip klase B itd. Na taj nain se postie sledei zazor:
0,024 -r 0,047 mm
Ovo sve vai za nov blok i nove klipove. Kada ukupno istroenje dostigne vrednost od 0,15 mm treba
izvriti mehaniku obra-du bloka i ugraditi nove, tzv. prekomerne klipove.
Ova uveanja ili "prekomere" nisu proiz-voljna ve tano propisana - 0,2, 0,4 i 0,6 mm. Kod "prekomera"
sve mere klipova se poveavaju za odabranu vrednost 0,2, 0,4 itd.
Na elu klipa je utisnut prosean zazor koji treba postii kod ispravne montae. Tu nalazimo i strelicu koja
prilikom ugradnje treba da se okrene na zamajcu. Radi dobre uravnoteenosti motornog mehanizma ma-
se kllpova ne treba da se razlikuju meu-sobno za vie od 5 grama.
Ugradbeni zazor klipova moe se prove-riti pomou mernog listia koji se uvlai izmeu klipa i cilindra (sl.
2.25).

Sl. 2.25 - Provera zazora izmeu klipa i cilindra pomou

mernog listia

Na elu klipa se vremenom nahvata ga-re, koju treba

prilikom skidanja glave uklo-niti strugaem. Radi dobrog
zaptivanja i podmazivanja, klipni prstenovi moraju slo-
bodno kliziti u svojim lebovima, tj. moraju biti okretljivi.
Normalnom eksploatacijom klipovi se praktino ne mogu
otetiti. Meutim, upo-trebom neodgovarajuih sveica
moe se prouzrokovati progorevanje ela klipa. Ta-koe
treba voditi rauna da pretpaljenje motora bude tano
podeeno. Preveliko pretpaljenje moe biti uzrok
neregularnog sagorevanja i velikih termikih i mehanikih
naprezanja. Kao posledica esto se moe javiti lom grebena klipa izmeu klipnih prstenova.
Klipovi fabrike "27. mart" su tako konci-pirani da se i uice klipova i osovinice klipa rade u jednoj klasi,
tako da nije potrebno posebno razvrstavanje.
KLIPNjAA
Izgradnja osovinice klipa motora
Poto je spoj izmeu osovinice klipa i klipnjae vrst, za rastavljanje sklopa se mora upotrebiti presa sa
specijalnim alatom za dranje, tako da se prilikom izbijanja ne oteti klip ili klipnjaa (sl. 2.27).
OSOVINICA KLIPA
Spoj izmeu osovinice klipa i uica klipa je klizan. ak i
ako ne posedujemo specijal-ni merni alat moemo
proveriti spoj izmeu uica klipa i osovinice klipa na taj
nain to emo uvui osovinicu u uice klipa, a zatim klip
postaviti tako da osovinica bude u ver-tikalnom poloaju.
Osovinica ne sme ispasti iz klipa usled sopstvene mase.
Medutim, mora se iz uica klipa istisnuti palcem.

Ugradnja osovinice klipa

motora
Ugradnja osovinice klipa u
klipnjau nije mogua ako
ne raspolaemo
sredstvom kojim bi
dovoljno zagrejali malu
pesnicu klipnjae, tako da
se ona dovoljno proiri.

Sl. 2.26 - Provera spoja

izmeu uica klipa i
osovinice
Sl. 2.27 - Istiskivanje osovinice klipa motora 1100cm3.1-vretenoprese, 2-
izbija, 3-sklop klipa sa klipnjaom, 4 - osovinica klipa, 5 -specijalni alatza
oslanjanje

Sl. 2.28 - Ugraivanje osovinice klipa u malu pesnicu

klipnjae. 1 - alatza voenje osovinice, 2 - osovinica klipa
U specijalnoj pei
treba zagrejati
malu pesnicu
klipnjae do
temperature od
515 K, drei je
u pei oko 15
minuta.
Kada se klipnjaa
dovoljno zagreje,
maksimalnom
brzinom, da se ne
bi ohladila, postaviti je u stegu i alatom koji ima ogra-niava,
potisnuti osovinicu kroz uicu klipa i malu pesnicu klipnjae.
Kada se klipnjaa ohladi spoj postaje vrst (sl. 2.28).
Ugradnja klipa i klipnjae u blok motora
Mora^e voditi rauna da otvor za osovi-nlcu klipa u klipu nije
simetrino nainjen, ve se osa otvora nalazi van ose simetrije
klipa. Prema tome, veoma je vano da se uspostavi pravi
odnos poloaja klipa, klip-njae i bloka motora.
Kompletiranje treba izvesti prema emi koja je data na sl. 2.29.
KOLENASTO VRATILO
Kolenasto vratllo (sl. 2.30) visokotu-ranog motora "koral 55" nainjeno je od tzv. nodularnog liva vlsokih
mehanikih ka-

Sl. 2.29 - Sklop klip-klipnjaa i ugradnja u blok motora. 1 - mesto na kome se utiskuje broj cilindra kome
pripada klipnjaa, 2 - rastojanje ose osovinice klipa od ose klipa, 3 - pomono vratilo za pogon razvodnika
paljenja i pumpe za ulje. Strelica pokazuje smer okretanja kolena-stog vratila posmatrano sa strane
razvodnog me-hanizma
rakteristika i oslonjeno je na pet leaja. Da bl se postigao dui vek leaja, rukavci leaja su u procesu
proizvodnje indukciono ot-vrdnuti. I pored toga to su rukavci otvrdnuti a upotrebljeni leaji najboljeg
kvaliteta, vre-menom dolazi do habanja kako rukavaca, tako i samih leaja, tako da se kao posledi-ca
javlja poveani zazor. Ovo poveanje zazora sme da ide najvie do 0,15 mm, a kad se ova vrednost
premai potrebno je obrusiti rukavce i upotrebiti tzv. prekomeru leaja. Vrednost istroenja, odnosno po-
veanja zazora do granice od 0,15 mm vai za rukavce glavnih leaja kolenastog vratila, dok poveanje
zazora usled istroenja moe za rukavce leaja klipnjae da ide maksjmalno do 0,10 mm.
Normalni ugradbeni zazor za glavne leaje kolenastog vratila iznosi 0,040 do 0,085 mm, a za leaje
klipnjae ugradbeni zazor iznosi 0,036 do 0,086 mm.

Sl. 2.30 - Kolenasto vratilo sa pripadajuim ele-mentima. 1 -

ep, 2 - kolenasto vratilo, 3 - leaj klipnjae, 4,5,6- leaj
kolenastog vratila, 7,8-poluprsten, aksijalni leaj
Pri skidanju i nametanju kolenastog vratila uvek voditi
rauna da se mesta na kojima naleu gumenometalni
zaptivai kolenastog vratila, tzv. "semerinzi", uvek premau
slojem konzistentne masti. Ova preventivna mera je potrebna
radi toga da bi se spreilo oteenje finih zaptivnih ivica
"semeringa" u poetnim trenucima rada motora, kada jo ne
postoji dovoljno podmazivanje zaptivnih povrina.
Prenici glavnih rukavaca kolenastog vratila su:
50,805 -r 50,785 mm
Prenicj rukavaca klipnjae kolenastog vratila su:
45,518 -r 45,498 mm
Ovo su mere novog kolenastog vratila i ako se izvri sparivanje sa odgovarajuim delovima dobijaju se
sledei ugradbeni za-zori:
- Zazor glavnih leaja kolenastog vratila
0,040 -r 0,085 mm,
- Zazor leaja klipnjae
0,036 -^ 0,086 mm.
Ako ne raspolaete specijalnjm alatom, pomou kojeg moete izmeriti prenike i obraunati zazore, do
vrednosti zazora moete doi i na jedan relativno prost nain. Potrebno je imati naroiti merni plastini
konac koji se umetne izmeu leaja i rukav-ca, a zatim
postavi poklopac leaja i stegne

Sl. 2.31 - Merenjezazora poreenjem irine de-formisanog

plastinog konca sa irinama na specijalnom ablonu
propisanim momentom. Plastini konac se spljoti a
novonastala irina se uporedi sa specijalnim ablonom (gde
je oznaeno, za svaku irinu spljotenog konca) koliki je
efektivni zazor. Ova metoda je poznata pod imenom
"plastigage" (sl. 2.31).
Kada usled habanja ukupni zazor dosti-gne vrednost od
0,15 mm potrebno je izgra-diti kolenasto vratilo i izvriti
bruenje ruka-vaca na manje mere koje su unapred
utvrene.
Prenici rukavaca kolenastog vratila se bruenjem umanjuju za sledee podmere: 0,254, 0,508, 0,762 i
1,016 mm. Za ovako bruene rukavce kolenastog vratila, koje se vri u istim tolerancijama kao i nov deo,
postoje poluolje leaja poveane debljine za isto toliku meru, tako da se pri sklapanju dobijaju zazori kao
za potpuno novo kole-nasto vratilo.
Priljkom bruenja rukavaca kolenastog vratila ne smemo zaboraviti da otvorimo, posle bruenja, epove
kanala za podmazivanje kako bi se kolenasto vratilo moglo paljivo oprati petroleumom, a sabi-jenim
vazduhom izduvati i najsitnija estica metalne praine ili neka druga neistoa.
Posle pranja i izduvavanja moete zatvo-riti epove uljnih kanala. Akotako ne uinite i u kanalima
zaostane neistoa rizikujete da se trenutno otete poluolje leaja i da ceo prethodno obavljeni posao
bude uzaludan.

3. RAZVODNI MEHANIZAM
ak i proseno upuenom automobilisti je dobro poznato da karakteristike razvod-nog sistema, u sutini,
daju osnovno obe-leje motora. Motor "korala 55" ima veoma savremeno reen razvodni mehanizam koji
je zadovoljio dva osnovna zahteva savre-
mene konstrukcije, a to su mogunosti postizanja visokog broja obrta usled ek-stremne redukcije
inercijalnih sila i ekono-minost u proizvodnji to je vanredno bitan faktor u savremenoj trci za osvajanje
trita.

Sl. 3.1 - Elementi razvodnog mehanizma. 1 - semering, 2 - ivija, 3 - podmetai za podeavanje zazora
izmeu podizaa ventila i bregova na bregavtom vratilu, 4-podizai ventila, 5 - polukonusni drai, 6 -
gornji tanjirasti oslonci opruga, 7 - unutranje opruge, 8 - spoljanje opruge, 9 - donji tanjirasti oslonci
opruga, 10 - voica ventila, 11 - izduvni ventil, 12 - ravni podmeiai, 13 - usisni ventili, 14 - voica ventila,
15 - protivuljni zaptiva, 16 - bregasto vratilo, 17 - tanjirasti ep za zaepljenje kraja kanala za
podmazivanje bregastog vratila

Lanac za pogon razvodnog mehanizma, koji je imao lou osobinu da se tokom vre-i nena istroi i postane
ne samo buniji nego i izazove poremeaj dijagrama razvoenja, zamenjen je jednim veoma savremenim
reenjem.
Novo reenje je bazirano na upotrebi tzv. zupastog kaia. Zupasti kai se u toku eksploatacije malo, ili
skoro nikako ne istee, to uvek obezbeuje veoma taan razvod. U radu je skoro beuman, pa ak i
posle mnogo hiljada kllometara. Ne zahte-va, takoe nikakvo posebno odravanje ili podmazivanje.
Voza treba povremeno da prokontrolie zategnutost i da zupasti kai uva od goriva i maziva. Iz tog
razloga je i zabranjeno motor ovog vozila p/a'." na k!a sian nain, tj. naftom.
BREGASTO VRATILO
Bregasto vratilo svojim bregovima delu-je direktno na podizae ventlla smanjujui na taj nain broj
elemenata u kinematskom lancu pogona ventila.
Bregasto vratilo direktno deluje na jedan kaljeni tanjjri - ploicu, koja se naslanja na aasti podiza -
potiskiva ventila. Prili-kom okretanja bregastog vratila u odree-nom trentuku, breg bregaste osovine
priti-ska na ploicu, odnosno podiza, i na taj nain potiskuje ventil. S obzirom da je kod motora
primenjen relativno visok broj obrta-ja motora radi savlaivanja znaajnih inerci-jalnih sila, primenjene su
dvostruke opruge.
Radi dobrog podmazivanja razvodnog mehanizma, u oblast bregastog vratila i njene leaje doprema se
znatna koliina ulja. Ovim uljem podmazuju se kako leaji bregaste osovine, tako i ploice, zatim bre-govi
bregastog vratila, kao i sami podizai. I pored toga to izmeu podizaa i glave cilindra postoji relativno
mali zazor, potreb-no je spreiti prodor ulja izmeu ventila i voice ventila. U tu svrhu na voice ventila
navuene su gumeno-metalne kapice koje s donjjm, irim krajem, naleu na vodicu ventila, a gornjim
krajem u obliku prstena, oko koga je obavijena spiralna opruga, na-
leu na stablo ventila i spreavaju prodor ulja. Dugo vremena su ovi uljni zatitnici bili ugraceni samo na
usisnim ventillma.
Podeavanje zazora ventila
Ve iz samog opisa razvodnog mehaniz-ma moe se zakljuiti da nain podeavanja zazora ventila nije
identian sa nainom podeavanja zazora ventila kod motora koji koriste za pogon ventile klackalice. U
ovom sluaju nema vijaka sa kontranavrtkama, a samo podeavanje zazora ventila vri se promenom
ploica koje su razliitih deb-Ijina.
Za normalno podeavanje zazora venti-la u toku
eksploataclje vozila postoji 30 ra-zliitih dimenzija ploica sa
kojima treba postii sledei zazor: zazor usisnog ventila
treba da se podesi na vrednost 0,40 mm, a zazor izduvnog
ventila se podeava na vrednost 0,50 mm.
Zazor za kontrolu faze prema dijagramu iznosi: 0,60 za
usisne ventile, a 0,65 za iz-duvne ventile.
Sam proces podeavanja, odnosno pro-vere zazora ventila
je sledei: najpre je po-trebno skinuti poklopac bregaste
osovine, a zatim postaviti breg ventila iji zazor eli-mo da
kontroliemo u vertikalnom poloaju, kao to je to prikazano
na sl. 3.2. U tom poloaju u procep se uvlai kalibrisanj mer
ni listi i odreuje tana vrednost zazora.

Sl. 3.2 - Kontrola zazora ventila. 1 - breg, 2 -ploica, 3 - podiza ventila, 4 - kontrolnik

. Ukoliko je vrednost u okviru propisanih gra-nica, logino je

da neemo dirati nita. <
Meutim, ukolikojetavrednost manja ili vea, treba pomou
promene listia nai pravu vrednost zazora i na osnovu toga
odrediti da li treba ugraditi deblju ili tanju ploicu. Tako npr.
ako kontroliemo zazor jednog usisnog ventila i pronaemo
da je taj zazor 0,45 mm, jasno je da treba ugraditi ploicu
koja je od ugraene ploice deblja za 0,05 mm. Da ne bi
zaboraviti koju ploicu treba ugraditi, treba izmeriti
prethodno za-zor ventila i tu vrednost zabeleiti za svih 8
ventila, a zatim pristupiti promeni ploica.
Zamena ploica ventila
Izmeu bregaste osovine i podizaatre-ba uvui specijalnu
viljuku i, u poloaju potisnutog podizaa, uz pomo pincete
ili komprimiranog vazduha izvui ploicu ven-tila iji se zazor
podeava. Kada se plolca izvue, preciznim mikrometrom izvriti me-renje debljine ploice, a zatim
pristupiti traenju ploice koja je deblja ili tanja za jzraunatu vrednost.
Sl. 3.3 - Primena viljuke za vaenje ploice podizaa. 1-viljuka, 2-bregbregaste osovine, 3-
ploicapodizaa, 4-podiza (strelicanaslici oznaava zarez na podizau ventila koji omo-guava da se
ispod ploice uvue uzan odvija i na taj nain podigne poklopac)
Prilikom proizvodnje ploica na njimase upisuje vrednost debljine, tako da se odgo-varajua ploica lako
moe pronai ukoliko nije u toku rada dolo do brisanja vrednosti. Kada se nae odgovarajua ploica,
posta-vi se u njeno gnezdo u aici podizaa i ponovo proveri zazor. Ovo se ini po iden-tinom postupku
za svih 8 ventila. U toku proizvodnje, ploice koje su nainjene od veoma kvalitetnog materijala,
cementirane su i kaljene na visoku tvrdou tako da do troenja ploica u toku rada motora skoro i ne
dolazi. To praktino znai, da izvaene ploice ne treba baciti, ve ih sauvati za naredno podeavanje
ventila, jer su dimen-zije ploica kod jednog jstog motora dosta razllite. Zbog ve pomenutog zahteva za
visokim kvalitetom ne sme se brusiti ploica u cilju poveanja zazora u sluaju kada ne posedujemo tanju
ploicu odgovarajue debljine.
Neophodno je ugraivati uvek samo ori-ginalne ploice, poto je to garancija da su nainjene od
odgovarajueg materijala. Ploice loeg kvaliteta mogu otetiti brego-ve bregaste osovine i na taj nain
prouzro-kovati veliku tetu. U nedostatku ploice odreene
dimenzije ne sme se brusiti deb-Ija ploica na manju
debljinu, jer se tako skjda ctvrdnuti sloj to je ini praktino
neupotrebljivom.
Dovoenje razvodnog mehanizma u fazu
Da bi motor mogao normalno da fun-kcionie kolenasto
vratilo, bregasta osovi-na j razvodnik paljenja moraju biti
spregnuti u tano odreenoj zavisnosti. Da bi se ta
zavisnost mogla odrati i u sluaju kada se iz bilo kog
razloga menja zupasti kai i sl., na kainicima kolenastog
vratila bregaste osovine, kao i pomone osovine koja po-
kree razvodnik paljenja i pumpu za ulje, postoje posebne
oznake koje treba posta-viti u odreeni poloaj da bi se
dobio pravi odnos izmeu kolenastog vratila, odnosno
klipova motora i ventila koje pokree biga-sto vratilo,
#*
Da bi se izvrilo tano dovoerije u fazu razvodnog
mehanizma potrebno je okrenu-ti bregastu osovinu, tako da
reperni zazor
koji se nalazi na kainiku pogona bregaste osovine doe
tano
naspram
oznake 2 (sl. 3.5), kojasenalazi nanosau motora. Okre-
nuti kolenasto vratilo tako da oznaka 4 (sl. 3.5), koja se
nalazi na kainiku kolenastog vratila, bude tano naspram
oznake na po-klopcu. Uveriti se da su zubi kaia dobro
priljubljeni uz vodei i voeni kainik kao i uz dva pomona
kainika. Otpustiti zatim navrtku (4, sl. 3.4), koja
privruje zateza kaia (10). Ovo otputanje navrtke
izazvae oslobaanje opruge zatezaa, koja e au-
tomatski zategnuti ozubljeni kai. Potrebno je zatim
navrtku (4) zategnuti dinamometar-skim kljuem
momentom od 44 Nm.
Sl. 3.4 - ema za dovoenje u fazu pogona razvodnog
mehanizma. 1 -zupanikza pokretan-je bregaste osovine,
2 - reper na zupaniku bregaste osovine, 3-reperna
nosau motora, 4 - navrtka za blokiranje zatezaa
nazubljenog re-mena, 5 - reper na prednjem poklopcu
bloka motora naspram koga treba dovesti reper 7 na
zupaniku 6, pri dovoenju klipnog mehanizma u fazu sa razvodnim mehanizmom, 6 - pogonski zupanik
na radilici motora, 7 - reper na pogon-skom zupaniku, 8 - zupanik na vratilu za po-kretanje razvodnika
paljenja i pumpi za ulje i dovod goriva, 9 - vijak za privrivanje zatezaa remena, 10 - remenica
zatezaa remena, 11 -nazubljeniremen, 12-nosa, 13-zatezareme-na

Sl. 3.5- Izgled motora na strani razvoda. 1 - reper na zupaniku za pokretanje bregastog vratila, 2 - reper
naspram koga treba dovesti reper 1 pri dovoenju u fazu bregastog vratila, 3 - reper naspram koga treba
dovesti reper 4 pri dovoen-ju u fazu zupanika na radilici, 4 - reper na zupaniku na radilici motora
Zamena ozubljenog kaia pogona razvodnog mehanizma
Ma koliko bio dobar i otporan, zupasti kai treba zameniti. Obino ova zamena treba da se izvri na oko
60,000 preenih kilometara, pod uslovom da se u toku ek-sploatacije kai ispravno odravao.
Kada je to potrebno treba postupiti na sledei nain:
1. Skinuti poklopac razvodnog mehaniz-ma, azatim dovesti pomou laganog obrta-ja motora kolenasto
vratilo i bregastu oso-vinu u takav poloaj da se oznake na kaini-cima poklope sa oznakama na nosau
mo-tora, odnosno poklopcu.
2. Delovi razvodnog mehanizma u ovom sluaju treba da zauzmu poloaj kao na sl. 3.4.
3. Zategnuti runu konicu i ukljuiti je-dan od niih stepena prenosa, da bi se spreilo okretanje
kolenastog vratila moto-ra.

DMT.
Sl. 3.6- Dijagram za proveru faze bregaste oso-vine. Zazorza
kontrolu fazeje 0.60mm za usisne ventile i 0.65 za izduvne
ventile
4. Otpustiti donje vijke i gornji vijak za vezu aletmatora i skinuti
kai za pogon pumpe za vodu i alternatora.
5. Otpustitj navrtku za blokiranje (3, sl. 3.7), od zatezaa
remena i savlaujui ot-por opruge pritisnuti zateza tako da se
olabavi kai, a zatim ga svui.
6. Ugraditi novi ozubljeni kai uverivi se da zubi dobro naleu
na kainike i da se oznake nalaze tano naspram odgovara-
juih repera.
7. Zategnutj navrtku (4, sl. 3.7) dinamo-metarskim kljuem
momentom od 44,28 Nm.
8. Ponovo prokontrolisati da li je motor u fazi.
9. Preporuljlvo je okenuti motor nekoli-ko puta, pa kada se
ponovo oznake dovedu naspram odgovarajuih repera otpustiti
na-vrtku (4), kako bi se dejstvom opruge dobilo dopunsko
pritezanje, odnosno zatezanje ozubljenog kaia. Poto se
ova operacija jzvri korektno, potrebno je ugraditi kai
pogona alternatora i pumpe za vodu. U sluaju ugradnje
kaia neodgovarajueg kvaliteta moe doi, tokom
vremena, do kldanja kaia i veoma teke havarije motora
usled udara ela klipova u ventile. Svakako

Sl. 3.7 - Elementi mehanizma za podeavanje zategnutosti

nazubljenog remena za pokretanje razvoda. 1 - zateza
remena, 2 - remenica, 3 -navrtka za privrivanje
remenice na nosa, 4 -vijak za privrivanje nosaa
zatezaa remena uz blok motora, 5 - nosa
da nije dovoljno upotrebiti samo kai odgo-varajueg
kvaliteta, ve takoe treba mak-simalnu panju posvetiti montai.
NAPOMENA: Podeavanje ventila kao i provera dijagrama razvoda vri se uvek na hladnom motoru zbog
toga to se pri deli-mino zagrejanom motoru ne mogu tano odrediti vrednosti zazora, odnosno vredno-
sti debljina ploica koje treba da budu zamenjene.
GLAVA CILINDRA
Glava cilindra nosi istovremeno brega-sto vratilo, ventile sa pripadajuim voica-ma, opruge, uljne
zatitnike, podizae ven-tila itd. i po svojoj konstrukciji vrlo je sloena.
U eksploataciji glava ne zahteva neku posebnu negu, meutim, kao i niz drugih vanih organa motora
treba je uvati od pregrejavanja. Kod pregrejavanja motora dolazi do abnormalnih dilatacija, to za po-
sledicu ima poputanje raznih stegnutih spojeva, tako da moe doi do pregoreva-nja zaptivke glave
cilindra. Pri skidanju i nametanju glave cilindra mora se uvek voditl rauna o tome da se ne otete naslo
ne povrine i na taj nain stvore preduslovi za probijanje tenosti za hlaenje, ulja i sl.

Sl. 3.8- Izgled glave cilindara sa gornje i donje strane

Takoe je od vanosti ravnost glave na na-slonoj strani.
Dobro zaptivanje se moe po-stii jedino ako se upotrebi
odgovarajua zaptivka glave cilindra motora i primeni pro-
pisani tretman pri zatezanju vijaka.
Izgraivanje i ugraivanje glave cilindara
U toku eksploatacije motora mogue je da se ukae
potreba za izgraivanjem glave cilindara. To je obino
potrebno kada dotra-ju ventili ili usled pregrevanja doe do
"pregorevanja" zaptivke glave cilindra. U ovom sluaju nije potrebno izgraivati mo-tor iz motorskog
prostora, poto je mogue po odreenom postupku izgraditi glavu ci-lindara.
1. Ispustiti tenost iz sistema za
hlaenje odvijajui slavine - epove na
hladnjaku i bloku motora.
2. Ukloniti rezrvni toak da bi se omo-
guio pristup glavi cilindara.
3. Izgraditi preista vazduha.
4. Odvojiti provodnike visokog napona
od sveica.
5. Od karburatora odvojiti komandnu
polugu leptira (2, sl. 3.9).
6. Od karburatora odvojiti cev za dovod
goriva (4), povratnu cev vika goriva (5)
i

Sl. 3.9 - Veze koje treba odvojiti pre

skidanja glave cilindara. 1 - cev odvoda
tople vode ka grejau, 2-
komandnapolugaleptira, 3-koman-dno
ue ureaja za pokretanje hladnog
motora, 4 - cev za dovod goriva, 5 -
povratna cev vika goriva
komandno ue (3) ureaja za
pokretanje hladnog motora.
7. Odvojiti provodnik davaa temperatu-
re.
8. Na glavi motora odvojiti cev odvoda tople vode ka grejau unutranjosti vozila (1,sl. 3.9).
9. Od prikljuaka na kuitu termostata treba odvojiti: cev za dovod vode u hladnjak (2, sl. 3.10), cev za
dovod vode iz hladnjaka (1), kao j cev za odvod vode iz termostata u pumpu za vodu.
10. Skinuti dra (6) i odvojiti izduvnu cev od izduvnog kolektora.
NAPOMENA: Izduvna cev je za izduvni kolektor privrena sa etiri uvrtnja i na-vrtke, poto je re o
spajanju pomou pri-rubnica. Izmeu ovih prirubnica je umetnu-ta zaptivka koju treba svaki put promeniti
kada se prirubnice razdvajaju. Izduvni ko-lektor se zavrava sa dva otvora na koje se nastavlja dvostruka
izduvna cev. Ovo ree-nje je primenjeno radi boljeg ispiranja i pu-njenja cilindara.
Da bi se mogao skinuti poklopac pogo-na bregastog vratila i zupasti kai potreb-no je najpre sa donje
strane ukloniti zatitni
Sl. 3.10 - Veze koje treba odvojiti pre skidanja glave cilindara. 1 - cev za dovod rashladne tenosti u
kuite termostata, 2 - cev za odvod vode iz termostata u hladnjak, 3 - cev za odvod vode iz termostata
upumpuza vodu, 4 -povratna cev za grejanje kuita praznog hoda motora, 5 -potporna poluga, 6 - dra
za vezu kolektora sa izduvnim sistemom
SL 3.11- Pogonski mehanizam bregastog vratila. 1 - navrtka za privrivanje zatezaa zupastog kaia,
2 - donji vijak za privrivanje zatitnika kaia, 3-zatitnikkaia,4-zupanikbregastog vratila, 5 - zateza
zupastog kaia, 6 - usmeri-va toplog vazduha
lim sa vozila, kako bi svi vijci poklopca bili pristupani.
1. Otpustiti navrtku za privrivanje za-tezaa zupastog kaia (1, sl. 3.11) i skinuti zupasti kai sa
zupanika bregastog vra-tila (4).
2. Odvitl vijke za privrivanje usmeri-vaatoplog vazduha (6) i skinuti usmeriva.
3. Odvjti donji vijak za privrivanje zatitnika kaia (2, sl. 3.11).
4. Odvojiti potpornu polugu motora od draa na glavi cilindara.
NAPOMENA: lako su posle svih napred navedenih operacija vijci i navrtke za prltezanje glave cilindara
slobodni, oni svi nisu prlstupani obinim standardnim klju-evima. Potrebno je raspolagati i specijal-njm
krivim kljuem. Ovo je alat kojim raspo-lau servisi.
Pri ugradivanju glave na blok motora treba postupiti
obrnutim redosledom, vo-dei rauna da je uvek potrebno
upotrebiti novu zaptivku glave cilindara.
Poto smo skinuli glavu komplet sa mo-tora potrebno je ceo
sklop postaviti na radni sto, a zatim skinuti poklopac ventila,
karbu-rator, usisni i izduvni kolektor i kuite ter-mostata sa
termostatom. Pomou specijal-nog alata sabijati redom
opruge ventila, izvaditj polukonusne osigurae i skinuti
eirie i opruge.
Sl. 3.12 - Izgraivanje ventila iz glave cilindara pomou
specijalnog alata

Kontrola i ravnanje glave cilindara i bruenje sedita ventila

Ukoliko je u toku eksploatacije dolo do pregrevanja motora, preteranih mehanikih i termikih
naprezanja moe se dogoditi da doe do deformacije glave cilindara. Ove deformacije se najee
manifestuju kao iskrivljenost i neravnost naslone povrine glave cilindara, koja se priljubljuje uz gornju
stranu bloka. Neravna glava cilindara moe dovesti do "pregorevanja" zaptivke glave cilindara. Kontrola
se izvodi nataj nain to se ravna kontrolna ploa lako nagaravi, a zatim preko nje prevue glava
cilindara.
Naslona povrina glave mora biti ravno-merno nagaravljena. Ako to nije sluaj ve postoje svetla "ostrva"
glavu treba poravna-ti mehanikom obradom, skidajui to je mogue manje materijala, kako se ne bi
ugrozila dubina kompresionog prostora.
Obino se prilikom poravnavanja glave cilindara obrade i sedita ventila, tako da mogu da se ugrade novi
ventili koji e dobro zaptivati.
Obraivanje sedita se izvodi pomou tri glodala pod razliitim uglovima. Umesto glodala mogu se
koristiti i brusni kamenovi (pod razliitim, propisanim uglovima).
Ope-racijom bruenja sedita pod nagibom od 45 5' proiruje
se naslona povrina, tako da zaptlvanje postaje nedovoljno
efikasno. Da bi se to izbeglo vri se smanjenje irine naslone
povrine i to: sa gornje strane pod uglom od 20, a prema
unutranjosti
kanala pod
uglom od 75.
Posle korekcije
irina naslone
povrine
sedita treba da iznosi 2,1-2,2 mm. Na sl. 3.13-3.16 su
dati uglovi koji treba da se ostvare na seditima ventila.
Pri obradi treba voditi rauna da se ne skida mnogo
materijala da ne bi ventili "utonuli" suvie duboko i
oteali podeavanje zazora ventila, zbog ogranienog
izbora ploica.
Sl 3.13 -Uglovi nagiba sedita ventila na glavi s/ 3.14-Smanjenjeirinesedita ventilanaglavi cilmdara i
na ventilu cilindara, djestvom odozgo, pomou glodala sa
nagibom od 2CP

Sl. 3.15- Smanjenje irine

sedita ventila na glavi cilindara,
dejstvom odozdo, pomou
glodala sa nagibom od 75
Sl. 3.16- ematski prikaz jednog
sedita ventila na glavi cilindara
ijaje irina smanjena pomou
glodala 3a nagibcm 20O / 750

MOMENTI PRITEZANjA GLAVE CILINDRA

Naziv dela Nm

Samokoej vijak za stezanje poklopca glavnlh M 10x1,25 80

leaja kolenastog vratila
Vjjak za stezanje glave cilindra* M 12x1,25 93
Navrtka uvrtnja za stezanje glave cilindra M 12x1,25 93
Samokoea navrtka za stezanje poklopca klipnjae M9x1 51
Vjjak za stezanje zamajca motora M 10x1,25 83
Vijak za stezanje kainika bregaste osovine M 10x1,25 83
Navrtka za stezanje kainika kolenastog vratila M 20x1,5 137
Navrtka uvrtnja za stezanje nosaa bregaste osovine M8 22
za glavu cilindra
Navrtkaza stezanje uvrtnja usisnog i izduvnog kolek- M8 27
tora na glavi cilindara
Vijak za stezanje oduke motora za blok M8 23
Samokoea navrtka za stezanje alternatora za gor- M 10x1,25 49
nju apu
Navrtka za stezanje donjeg nosaa alternatora za M10x1,25 49
blok
Navrtka za stezanje kainika na zatezau zupastog M 10x1,25 44
kaia
Navrtka za stezanje gornje ape na telu pumpe za M8 24,52
vodu
Navrtka za vijak za privrivanje alternatora za donji M10x1,25 49
nosa
Sveica za paljenje M 14x1,25 37
* Vai za staru vrstu zaptivke sa vijcima od 12 mm. Za novi tip zaptivke sa vijcima od 10 mm videti
poglavlje "Glava cilindara".
Postavljanje zaptivke glave cilindara
Pri postavljanju zaptivke glave cilindara i pritezanju mora se voditi rauna o kojoj se varijantl radi: da li se
radi o zaptivci koju treba pritezati na prvom servisu ili o zaptivci sa tzv. jednokratnim pritezanjem. Avgusta
meseca 1986. godine izvrena je modifika-clja, tako da motori izraeni posle tog perio-da ne zahtevaju
pritezanje zaptivke na prvom servisu. Odmah da navedemo kako emo raspoznati o kojem tipu
zaptivanja se radi. Vijci i uvrtnji su pre izmene imali prenik 12 mm, dok posle izmene imaju prenik 10
mm. I otvori za prolazak vijaka na
zaptivci su manjeg prenika (11 mm), a sa-ma zaptivka deblja.
1. Zaptlvka se postavi na blok motora sa slovnom oznakom okrenutom nagore (obino pie "gore",
"alto", "ober" ili "top" -u zavisnosti od proizvoaa).
2. Vijci, uvrtnji i navrtke treba da budu podmazani retkim uljem i ostavljeni da se dobro ocede - oko 30
minuta.
3. Zatim se prema redosledu (sl. 3.17) izvri prethodno pritezanje vijaka i navrtki dinamometarskim
kljuem, momentom od 40 Nm.
4. Obeleiti obojenom takjcom svaku glavu vijka, odnosno navrtku, a zatim, klju-

Sl. 3.17 Redosled pritezanja vijaka i navrtki

em, po istom redosledu zaviti vijke i na-vrtke za 90.
5. Po zavretku prethodne operacije, po istom redosledu,
zaviti sve vijke i navrtke za novlh 90.
Time je pritezanje glave cilindara zavreno i nije potrebno
nikakvo naknadno pritezanje.
to se tie pritezanja glave cilindara sta-re varijante sa vijcima, odnosno uvrtnjima
prenika 12 mm vai isti redosled pritezanja vijaka i navrtki, kao i propis o postavljanju zaptivke sa
slovnom oznakom okrenutom nagore.
Razlika je, meutim, to se vijci i navrtke priteu u dve faze i to:
- Prva faza: stezanje vijaka i navrtki mo-mentom od 39,2 Nm.
- Druga faza: stezanje vijaka i navrtki momentom od 83,3 Nm.
Ne smemo zaboraviti da ovaj tip zaptivke treba pritegnuti prilikom prvog servisnog pregleda.
Svaki put kada se odvoji glava cilindara pri ponovnom ugraivanju treba upotrebiti novu zaptivku glave
cilindara. Ovo vai za oba tipa zaptivki.
Vijci i uvrtnji mogu biti korieni tri puta, a zatim i oni moraju biti zamenjeni.