Nacrt Izvještaja o Režimu Ishođenja Dozvola I Preprekama Za Ulaganje U Energetske Infrastrukturne Projekte U BiH 2

Nacrt Izvjetaja o reimu ishoenja dozvola i preprekama za
ulaganje u energetske infrastrukturne projekte u Bosni i

Hercegovini1
Decembar, 2015. godine.
Stajalita iznesena u ovom izvjetaju ne odraavaju nuno stajalita Agencije za meunarodni

razvoj Sjedinjenih Amerikih Drava ili Vlade Sjedinjenih Amerikih Drava.
1
Ovaj dokument predstavlja prvi nacrt izvjetaja koji je izraen u svrhu voenja diskusije sa relevantnim akterima te e
se kontinuirano aurirati tokom trajanja projekta.
1
SADRAJ:
1. UVOD ........................................................................................................................................................... 5
1.1 Investicijski ambijent ............................................................................................................................................ 5
1.2 Svrha i sadraj izvjetaja ....................................................................................................................................... 6
1.3 Metodologija ........................................................................................................................................................ 7
2. PROCES ODOBRAVANJA ....................................................................................................................... 7
2.1 Proces odobravanja u EU: Berger studija .............................................................................................................. 7
2.2 Proces odobravanja u BiH ....................................................................................................................................11

2.2.1 Dravni nivo ........................................................................................................................................................ 13
Korak 1. Dodjeljivanje statusa Javnog (opteg) interesa ................................................................................... 13
Korak 2. Prostorno planiranje ............................................................................................................................... 14
Korak 3. Postupak ishoenja dozvola.................................................................................................................... 14
Koncesije .............................................................................................................................................................. 14
Prikljuenje na mreu .......................................................................................................................................... 17
Korak 4. Obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita ...................................................................... 19
Projektna/tehnika dokumentacija ..................................................................................................................... 19
2.2.3 Proces odobravanja na entitetskom nivou: Federacija BiH (FBiH) ................................................................... 21
Koncesije .............................................................................................................................................................. 26
Vodni akti ............................................................................................................................................................. 28
Saglasnost na lokaciju .......................................................................................................................................... 31
Prikljuenje na distributivnu mreu ..................................................................................................................... 31
Okolina dozvola .................................................................................................................................................. 33
Urbanistika saglasnost ....................................................................................................................................... 35
Odobravanje projektne dokumentacije Usklaenost za Zakonom o elektrinoj energiji u FBiH ..................... 36
Energetska dozvola .............................................................................................................................................. 37
Odobrenje za graenje ........................................................................................................................................ 38
Odobrenje za upotrebu ....................................................................................................................................... 39
Dozvola za proizvodnju elektrine energije ......................................................................................................... 39
Sistem podsticaja za proizvodnju i kupovinu elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i efikasne
kogeneracije ........................................................................................................................................................ 39
Korak 4. - Obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita ...................................................................... 45
2.2.4 Proces odobravanja na entitetskom nivou: Republika Srpska (RS) .................................................................. 47
Korak 1. Dodjeljivanje statusa Javnog (opteg) interesa: .................................................................................. 47
2
Koncesije .............................................................................................................................................................. 51
Vodni akti ............................................................................................................................................................. 53
Saglasnost na lokaciju (javna i komunalna preduzea)........................................................................................ 54
Lokacijski uslovi ................................................................................................................................................... 55
Prikljuenje na distributivnu mreu ..................................................................................................................... 56
Ekoloka dozvola.................................................................................................................................................. 58
Dozvola za izgradnju elektroenergetskih objekata snage preko 1MW (Energetska dozvola) ............................. 60
Graevinska dozvola ............................................................................................................................................ 61
Upotrebna dozvola: ............................................................................................................................................. 62
Dozvola za proizvodnju za objekte snage preko 1MW ........................................................................................ 62
Sistem podsticaja za proizvodnju i kupovinu elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i efikasne
kogeneracije ........................................................................................................................................................ 63
2.2.5 Proces odobravanja u Brko distriktu (BD) ........................................................................................................ 68
3. KLJUNI IZAZOVI U POSTUPKU ISHOENJA DOZVOLA .......................................................... 70
3.1. Strategija, planiranje i utvrivanje prioritetnog statusa ......................................................................................70
3.2 Organizacija postupka ishoenja dozvola (ukupna odgovornost i nadzor postupka) ...........................................70
3.3 Koraci u postupku ishoenja dozvola ...................................................................................................................71
3.4 Transparentnost i uee javnosti ........................................................................................................................72
3.5 Trajanje postupka ishoenja dozvola ...................................................................................................................73
3.6 Pravni okvir ..........................................................................................................................................................73
3.7 Finansiranje i administrativni trokovi .................................................................................................................74
4. PREPORUKE ZA SLJEDEE KORAKE .............................................................................................. 75
3
Skraenice
BiH Bosna i Hercegovina
BD Brko distrikt Bosne i Hercegovine
ODS Operator distributivnog sistema
EZ Energetska zajednica
EIA Procjena uticaja na okoli
EP Elektroprivreda
FBiH Federacija Bosne i Hercegovine
FERK Regulatorna komisija za energiju u Federaciji Bosne i Hercegovine
FMERI Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije
HE Hidroelektrana
NOS BiH Nezavisni operator sistema BiH
MIER Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske
MVTEO Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine
MPUGE Ministarstvo za prostorno ureenje, graevinarstvo i ekologiju Republike

Srpske
PCI Projekt od zajednikog interesa za Evropsku uniju
PECI Projekt od interesa za Energetsku zajednicu
RES Obnovljivi izvori energije
RS Republika Srpska
RERS Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske
DERK Dravna regulatorna komisija za elektrinu energiju
TE Termoelektrana
4
1. Uvod
1.1 Investicijski ambijent
Energetski sektor je od kljunog znaaja za ekonomiju Bosne i Hercegovine (BiH) i predstavlja najvei
dugoroni razvojni potencijal budui da zemlja proizvodi viak elektrine energije i jedna je od samo
dvije zemlje u regiji jugoistone Evrope koja izvozi elektrinu energiju. BiH posjeduje znaajne
rezerve fosilnih goriva i potencijal obnovljivih izvora energije, naroito hidroenergije, uz procjenu da
se koristi svega jedna treina ukupnog potencijala. Meutim, u zadnjih 25 godina skoro da nije bilo
znaajne izgradnje proizvodne infrastrukture. Sve starija infrastruktura smanjuje sigurnost
snabdijevanja u BiH i ugroava izvoz vika elektrine energije koji donosi prihode. Kao rezultat toga,
zemlja se mora fokusirati na temeljitu modernizaciju postojeih postrojenja i na razvoj novih
proizvodnih kapaciteta. BiH posjeduje izvanredan potencijal za znaajno proirenje proizvodnje pod
uslovom da je u stanju privui potrebne investicije. Budui da je hidroenergija najmanje iskoriten
prirodni resurs, ekspanzija izgradnje malih i velikih hidroelektrana (na rijeci Drini) mogla bi biti od
najveeg znaaja. Izgradnjom i radom ovih dodatnih proizvodnih kapaciteta otvorio bi se veliki broj
novih radnih mjesta koja su prijeko potrebna BiH.
Trenutno je broj privatnih investitora u BiH mali unato injenici da zemlja posjeduje znaajan
potencijal i brojne druge faktore koji je ine privlanim odreditem za ulaganja, kao to su
konkurentni trokovi rada, povoljna stopa poreza na dobit i pristup (u smislu blizine) velikim
evropskim tritima. Od itavog niza investitora koji su pokuali investirati u BiH, ukljuujui i
respektabilnu njemaku kompaniju RWE i eku kompaniju CEZ, samo je jedan trenutno na pragu
da uspije u izgradnji veeg postrojenja. Trgovaka kompanija sa sjeditem u Londonu, EFT, koja ima
veliki ured u Beogradu i dugogodinju saradnju sa Elektroprivredom Republike Srpske (EPRS),
okonala je proces ishoenja dozvola i zapoela je sa izgradnjom termoelektrane Stanari. Tokom
proteklih godina bilo je i odreenih investicija u proizvodna postrojenja na obnovljive izvore
energije, kao to su solarne elektrane, male i srednje hidroeletrane i vjetroelektrane. Neki
investitori su uspjeli zavriti svoje projekte, dok su se drugi suoili sa viegodinjim odlaganjima (npr.
Solarna elektrana Hodovo u blizini Stoca i vjetroelektrana Mesihovina u blizini Tomislavgrada,
obje u Federaciji Bosne i Hercegovine).
Privatni investitori navode da je proces investiranja u BiH do te mjere nejasan da imaju problem
odrediti koji su to tano koraci koje je potrebno poduzeti u ishoenju dozvola i odobrenja budui da
se oni razlikuju od regije do regije, od sluaja do sluaja ili ak ovise od toga koji je slubenik zaduen
unutar jedne te iste institucije. Izgradnja odreenih novih tipova proizvodnih postrojenja koja
koriste obnovljive izvore energije, kao to su elektrane na biogas, otvara dodatne probleme zbog
primjene novih tehnologija za koje skoro da i ne postoji struno znanje u zemlji. Tri elektroprivrede
EPBiH, EPHZHB i EPRS koje su ujedno bile vodei investitori u energetskom sektoru u BiH nakon
5
rata, navode pak s druge strane da glavnu prepreku predstavlja fragmentirani i neusklaeni
zakonodavni okvir koji brojna tijela na razliitim nivoima vlasti primjenjuju na razliit nain (naroito
u Federaciji BiH). Prema stavovima elektroprivreda, kombinacija ovih faktora doprinosi sporom,
nepredvidivom i birokratiziranom postupku ishoenja dozvola. Ovakav investicijski ambijent
doprinosi pojavi velikih diskrecionih ovlasti organa uprave koje se esto ostvaruju kroz brojne
zahtjeve investitoru da dostavi dodatnu dokumentaciju kao to su dopunske studije, odobrenja,
saglasnosti, miljenja ili uvjerenja. Primjenjujui ovakvu praksu, koja nije izriito propisana
zakonodavstvom nego je utvrena opom odredbom kojom se zahtijeva da se po potrebi prilau i
drugi dokumenti, organi uprave produavaju rokove za izdavanje dozvola i time odugovlae
cjelokupan proces ishoenja dozvola. Uz to treba navesti da se kroz cijeli proces ishoenja dozvola
zahtijeva prevelik broj dokumenata i papira, zapravo, esto se zahtijevaju isti dokumenti u svakom
od procesa i koraka u istom postupku ishoenja dozvola. Jedna elektroprivreda navela je kao primjer
projekat gdje je za ishoenje prethodnog odobrenja za izgradnju sloene graevine 2 bilo
neophodno pribaviti vie od 80 razliitih dozvola i odobrenja.
1.2 Svrha i sadraj izvjetaja

Svrha ovog izvjetaja je identifikovati kljune procese i korake u postojeem postupku ishoenja
dozvola za izgradnju energetske infrastrukture u BiH na optem nivou, te istaknuti od ranije poznate
prepreke za investiranje u energetski sektor u BiH. Izvjetaj prikazuje i mapira korake u postupku
ishoenja dozvola za izgradnju konvencionalnih postrojenja za proizvodnju elektrine energije i onih
koji koriste obnovljive izvore energije te navodi glavne izazove u tom postupku.
Nadalje, u izvjetaju su dati opisi i drugih koraka iz procesa odobravanja3 za izgradnju energetske
infrastrukture u BiH, kao to su utvrivanje statusa projekata od javnog interesa, prostorno
planiranje i obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita. Izvjetaj takoer sadrava
sveobuhvatnu listu zakona i propisa kojim se ureuje izdavanje razliitih dozvola na nivou drave,
entiteta, Brko distrikta Bosne i Hercegovine (BD) i na kantonalnom nivou u Federaciji BiH u nekoliko
oblasti relevantnih za ishoenje dozvola. Lista relevantnih zakona i propisa nalazi se u prilogu ovog
izvjetaja.
Premda je fokus ovog izvjetaja na izgradnji proizvodnih postrojenja, postupci ishoenja dozvola za
prenos i proizvodnju su isti, s tim to su odreeni koraci u ishoenju dozvola za proizvodna
postrojenja tehniki sloeniji.
2
Korak u pribavljanju graevinske dozvole predvien postupkom za izgradnju sloenih graevina (objekata) kao to su
vee elektrane, propisan lanom 61. Zakona o prostornom ureenju i koritenju zemljita na nivou FBiH (Slubene
novine Federacije BiH, br. 2/06, 72/07, 32/08, 4/10, 13/19 i 45/10).
3
U svrhu ovog izvjetaja izraz proces odobravanja koristi se za definiranje koraka koji imaju direktan uticaj na odvijanje
projekta - od identificiranja potrebe za proirenje energetske infrastrukture do faze koritenja izgraenog postrojenja.
6
1.3 Metodologija
Informacije u ovom izvjetaju su prezentirane u skladu sa strukturom ishoenja dozvola iz
studije/izvjetaja EC Roland Berger pod nazivom Postupci ishoenja dozvola za energetske
infrastrukturne projekte u EU: Ocjena i pravne preporuke od 31.7.2011. godine (Berger studija).4
Berger studija izradila je opte primjenjiv okvir za proces odobravanja u kojem postupak ishoenja
dozvola zauzima centralno mjesto: definira etiri koraka u procesu odobravanja koji su tipini za sve
drave lanice EU. Shodno tome, pridravajui se iste strukture ishoenja dozvola, ovaj izvjetaj
omoguava ocjenu postupaka ishoenja dozvola u BiH u kontekstu EU.
Ovaj izvjetaj je pripremljen na osnovu interne analize dokumentacije i analize zakonskih propisa,
kao i na osnovu razgovora sa razliitim akterima, ukljuujui nadlene institucije na svim nivoima
vlasti u BiH (drava, entiteti, BD, kantoni i optine u Federaciji BiH), elektroprivrede, domae i strane
privatne investitore i nevladine organizacije. U pripremi ovog izvjetaja takoer su koriteni nalazi iz
kvalitativne analize uraene u sklopu procesa izrade Izvjetaja o administrativnim, pravnim i
finansijskim preprekama za provedbu projekata od interesa za Energetsku zajednicu (PECI) i
projekata od interesa za Evropsku uniju (PCI) na teritoriju Bosne i Hercegovine (PECI izvjetaj)5.
Pridravajui se ustavne podjele nadlenosti u energetskom sektoru izmeu drave i entiteta, ovaj
izvjetaj teite stavlja na proces odobravanja za izgradnju energetskih infrastrukturnih postrojenja
na dravnom nivou i na nivou entiteta Federacija BiH (FBiH) i Republika Srpska (RS). Glavne
karakteristike procesa odobravanja u BD takoer su navedene.
2. Proces odobravanja
2.1 Proces odobravanja u EU: Berger studija
U Berger studiji nalaze se podaci o ishoenju dozvola koji su prikupljeni istraivanjem koje je
obuhvatilo 13 drava lanica EU: Austrija, Danska, Francuska, Njemaka, Maarska, Irska, Italija,
Holandija, Poljska, Slovenija, panija, vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Premda je teite studije na
procesu ishoenja dozvola za prenosnu infrastrukturu, osnovni procesi i koraci u ishoenju dozvola
za prenos i proizvodnju elektrine energije su isti.
4
Roland Berger, Postupci ishoenja dozvola za energetske infrastrukturne projekte u EU: Ocjena i pravne preporuke,
Tender br. ENER/B1/452-2010, Finalni izvjetaj, Evropska komisija, Generalna direkcija za energiju, 31.7. 2011. godine,
http://www.ab.gov.tr/files/ardb/evt/Permitting_procedures_for_energy_infrastructure_projects_in_the_EU_evaluati
on_and_legal_recommendations_2011.pdf.
5
PECI izvjetaj, USAID EIA, juni 2015. godine, http://www.usaideia.ba/dpa/document.php?id=54559.
7
Kao to je ve navedeno u tekstu, Berger studija uspostavlja opteprimjenjiv okvir za proces
odobravanja. Znaenje izraza odobravanje energetskih projekata u svrhu Berger studije odnosi se
na razvoj projekta, od identifikacije potrebe za proirenjem energetske infrastrukture, do poetka
izgradnje energetskog infrastrukturnog projekta.6
Definirana su etiri koraka tipina za proces odobravanja energetskih infrastrukturnih projekata u

svim dravama lanicama EU na nain prikazan na slici ispod. Ta etiri koraka su: 1) definiranje
projekata od javnog interesa; 2) prostorno planiranje; 3) sam postupak ishoenja dozvola; i 4)
obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita neophodnog za izgradnju i rad postrojenja.7
Slika 1: Berger studija Proces odobravanja8
1. Definiranje projekata od javnog interesa: U velikom broju zemalja, vlada ili parlament identifikuje
potrebu za proirenje energetske infrastrukture (prenosna ili proizvodna postrojenja). Energetski
infrastrukturni projekti utvreni zakonskim propisima ili ugraeni u planske dokumente smatraju se
projektima od javnog interesa.9
2. Prostorno planiranje: Postupak prostornog planiranja ukljuuje dva koraka: 1) donoenje odluke
o lokaciji planiranih energetskih infrastrukturnih projekata ili trasi du koje e se graditi; 2)
donoenje odluke o tome da li e se i kako prilagoavati postojei prostorni plan kako bi bio u skladu
sa vaeim prostorno-planskim dokumentima. U praksi su ova dva koraka esto neraskidivo
povezana. U odnosu na prvi korak, u vie zemalja lokacija i/ili trasa moraju biti u skladu sa vaeim
prostorno-planskim dokumentima. Prostorni plan odreuje u koju se svrhu zemljite moe koristiti.
Rezultati procjene uticaja na okoli (EIA) takoer igraju znaajnu ulogu u procesu odreivanja
lokacije i/ili trase planiranog energetskog objekta. U odnosu na drugi korak bitno je razmotriti
sljedee: da bi se zemljite koristilo za izgradnju i koritenje energetskog objekta neophodno je prvo
prilagoditi prostorni plan kako bi odraavao lokaciju energetskog objekta ili priblinu trasu.
6
Berger, op. cit., str. 15.
7
Ibid., str. 15-16.
8
Ibid., str. 15.
9
Ibid., str. 15-16.
8
Prilagoavanje prostornog plana mogue je izvriti odlukom zakonodavca i/ili putem zasebnog
postupka donoenja prostorno-planskih dokumenata na regionalnom ili lokalnom nivou.10
3. Postupak ishoenja dozvola: Postupak ishoenja dozvola predstavlja glavni dio procesa odobravanja
izgradnje energetske infrastrukture. Postupak ishoenja dozvola za izgradnju i koritenje energetske
infrastrukture podrazumijeva (i) razmatranje tehnikih karakteristika, sigurnosnih, okolinih i drutvenih
uticaja na osnovu detaljne dokumentacije koju je prikupio i dostavio investitor; (ii) ispitivanje i
razmatranje miljenja i komentara koje su dostavili razliiti akteri (nadleni organi, nevladine organizacije,
zainteresirane grupe, graani na koje projekat ima direktan uticaj i ira javnost); i (iii) nadleni organ
donosi odluku da li e se dozvola/dozvole izdati.11
4. Obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita: Investitor treba obezbijediti zemljite
(ili pravo na koritenje zemljita) neophodno za izgradnju i koritenje projekta. Vlasnici zemljita
primaju finansijsku naknadu.12
Berger studija analizira ono to se navodi kao osam kljunih izazova po postupke ishoenja dozvola
istiui da, barem iz perspektive investitora, otpor javnosti i komplicirani postupci ishoenja dozvola
predstavljaju glavne razloge za odugovlaenje postupaka.13 Kljuni izazovi su sljedei:
1. Broj procesa i koraka unutar procesa: Manji broj procesa i koraka unutar procesa smanjuje rizik od
dupliciranja posla (odnosno da provjeru i ocjenu iste dokumentacije vre organi na dva ili vie nivoa
nadlenosti) i rizik od donoenja nekonzistentnih odluka. Nadalje, to je proces jednostavniji to je manje
vremena potrebno nadlenim organima i investitoru da koordiniraju razmjenu informacija izmeu
razliitih procesa. U Breger studiji se navodi da u Italiji postoji jedan proces, u Njemakoj dva, a u
Maarskoj do sedam procesa, s tim da pet od sedam organa vlasti sudjeluje u aktivnostima na vie od
jednog nivoa.14
2. Procesi koji se odvijaju paralelno ili u slijedu: Kada je okonanje prethodnog koraka nuno kao
preduslov za sljedei korak u procesu to znai da se takva dva procesa ne mogu odvijati paralelno ime
se uveava sloenost i potrebno vrijeme za okonanje procesa.15
3. Broj institucija koje imaju nadlenost za izdavanje dozvola i odobrenja: Broj tijela ukljuenih u proces
ishoenja dozvola utie na sloenost ovog procesa: to je proces jednostavniji i transparentniji, a to u
pravilu znai da je manji broj nadlenih organa ukljuen, to je on krai i efikasniji. I dok je u Engleskoj,
Velsu, Holandiji i Italiji samo jedno tijelo odgovorno za cjelokupan postupak ishoenja dozvola, u Poljskoj
10
Ibid., str. 16.
11
Ibid., str. 16.
12
Ibid., str. 16.
13
Ibid., str. 22.
14
Ibid., str. 25-27.
15
Ibid., str. 24-27.
9
vie od deset institucija moe imati nadlenost za jedan proces, s tim da niti jedna pojedinana institucija
nema cjelokupnu nadlenost za voenje postupka i kontrolu kvaliteta njegovog ishoda. U Maarskoj i
Sloveniji 4-5 tijela je odgovorno za ovaj postupak, a u Francuskoj, Njemakoj, Danskoj i vedskoj 2-3.16
4. Ukljuivanje i informisanje aktera. Direktiva EIA 17 nalae ukljuivanje organa vlasti na koje se
predmetni projekt moe odnositi zbog njihovih nadlenosti u odnosu na okoli ili lokalnih i regionalnih
nadlenosti. S ciljem osiguravanja uea javnosti na koju se projekat odnosi, neophodno je
odgovarajuim sredstvima informisati javnost u ranoj fazi postupaka donoenja odluka o okoliu.18
5. Dokumenti koji se prilau uz zahtjev. Dokumenti koji se prilau uz zahtjev za dozvolu od kljunog su
znaaja za postupak ishoenja dozvola budui da se oni koriste tokom javnih rasprava i predstavljaju
osnov za dozvolu. Zanimljivo je navesti da Direktiva EIA nalae dostavljanje netehnikog saetka
informacija iz zahtjeva koji e biti razumljiv i osobama bez strunog znanja. Otprilike 80% dokumentacije
koja se podnosi odnosi se na dokumente i analize vezano za okoli, a za njihovu je pripremu u pravilu
potrebno dvije godine ili vie.19
6. Resursi. Kada organi nadleni za ishoenje dozvola ne posjeduju tehnike resurse (tehnike, okoline i
pravne) ili resurse za voenje procesa (iskustvo u radu na procesima ishoenja dozvola, rad sa
zainteresiranim stranama i komunikacija), takav nedostatak resursa dovodi do kanjenja u procesu
ishoenja dozvola.20
7. Trajanje. Trajanje procesa ishoenja dozvola uzrokuje kanjenje brojnih infrastrukturnih investicija i
proizvodi dodatne trokove po investitore u smislu finansijskih aranmana i neiskoritenosti resursa ili
opreme. Berger studija je utvrdila da procedura u prosjeku traje oko etiri godine.21
8. Trokovi. I organi nadleni za ishoenje dozvola i investitor snose trokove tokom postupka ishoenja
dozvola. Veina trokova na strani nadlenih organa odnosi se na zaposlenike, naroito tokom faze javnih
rasprava i u fazi izdavanje dozvole. Iz ugla investitora, kanjenja u postupku mogu dovesti do gomilanja
trokova koji su rezultat penala koje zaraunavaju graevinske firme, kao i zbog nekoritenja opreme i
neostvarenog protoka novca.22
16
Ibid., str. 16
17
Direktiva 2011/92/EU Evropskog parlamenta i Vijea od 13. decembra 2011. godine o procjeni uinaka odreenih
javnih i privatnih projekata na okoli, dopunjena Direktivom 2014/52/EU od 16. aprila 2014. godine.
18
Ibid., lan 6.
19
Berger, op. cit., str. 43-45.
20
Ibid., str. 49-52.
21
Ibid., str. 52-56.
22
Ibid., str. 56-57.
10
2.2 Proces odobravanja u BiH
U skladu sa ustavnim ureenjem Bosne i Hercegovine, nadlenost za provoenje procesa i koraka u
sklopu procesa odobravanja izgradnje infrastrukturnih projekata je podijeljena izmeu razliitih
nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini (dravni nivo, entitetski i BD). Na nivou entiteta je mogue
identifikovati tipian proces odobravanja na nain kako je to definirano Berger studijom, a koji
podrazumijeva etiri koraka: 1) definiranje projekata od javnog interesa; 2) prostorno planiranje; 3)
postupak ishoenja dozvola; i 4) obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita. Stoga je
postupak ishoenja dozvola za izgradnju energetskih infrastrukturnih projekata, koji predstavlja
glavni dio procesa odobravanja, prevashodno ureen na entitetskom nivou: Federacija BiH (FBiH) i
Republika Srpska (RS). Nadalje, zbog podjele nadlenosti izmeu Federacije BiH i njenih deset (10)
kantona uspostavljenih na osnovu Ustava FBiH 23 , brojne relevantne oblasti koje se odnose na
ishoenje dozvola u FBiH su ureene i federalnim i kantonalnim zakonodavstvom (npr. koncesije,
prostorno planiranje). Shodno tome se postupak ishoenja dozvola u FBiH odvija i na federalnom
i/ili na kantonalnom nivou. Za razliku od FBiH, postupak ishoenja dozvola u RS-u je vie
centraliziran. Lokalne vlasti u oba entiteta su takoer ukljuene u odreene specifine procese i
korake u ishoenju dozvola.
Unato injenici da se tipian proces odobravanja (na nain definisan Berger studijom) provodi na
entitetskom nivou, bitno je istai da institucije/tijela na dravnom nivou imaju nadlenost za
izdavanje nekih vanih odobrenja i dozvola, kao to su koncesije u sluajevima kada zakon ovlauje
dravu da izdaje koncesije, te kada je rije o prikljuenju na prenosnu mreu (110 kV, 220 kV i 400
kV). Za oekivati je da e institucije na dravnom nivou imati sve izraeniju ulogu u provedbi
energetskih infrastrukturnih projekata uzimajui u obzir da e gotovo svi planirani i vei energetski
infrastrukturni projekti imati meuentitetsku i/ili meudravnu (regionalnu) komponentu (izgradnja
hidroelektrana na rijekama koje protiu kroz oba entiteta i izmeu drava kao to su hidroelektrane
na rijeci Drini, ili prenos iz BiH u Srbiju i Hrvatsku) za koju se u skladu sa Ustavom BiH nadlenost
nalazi na dravnom nivou.
Uloga institucija na dravnom nivou u postupku ishoenja dozvola je naroito vana u kontekstu
budue provedbe projekata od interesa za Energetsku zajednicu (PECI) ija je izgradnja planirana na
teritoriji BiH i na teritoriji njenih susjednih zemalja, Srbije i Hrvatske. Ministarsko vijee Energetske
zajednice usvojilo je 24. oktobra 2013. godine spisak projekata od interesa za Energetsku zajednicu,
meu kojima je i sedam projekata na teritoriji BiH koji se odnose na izgradnju pet postrojenja za
proizvodnju elektrine energije24 ukupne procijenjene vrijednosti od 1,627 milijardi eura i izgradnju
23
Poglavlje III, Ustav FBiH (Slubene novine FBiH, br. 1/94, 13/97, 16/02, 22/02, 52/02, 63/03, 9/04, 20/04, 33/04,
71/05, 72/05 i 88/08).
24
Postrojenja za proizvodnju elektrine energije: 1) Kogenerativno postrojenje KTG Zenica (BiH); 2) Hidroelektrana
Dabar (BiH); 3) Hidroelektrana Dubrovnik (Faza II) (BiH-HR); 4) Hidroelektrana Gornja Drina (HE Buk Bijela, HE Foa, HE
Paunci, HE Sutjeska); 5) Hidroelektrana Srednja Drina (HE Tegare, HE Rogaica, HE Dubravica) (BiH-Srbija).
11
dva dalekovoda, jedan prema Hrvatskoj i jedan prema Srbiji, u vrijednosti od 28,8 miliona eura. 25
Dakle, sedam PECI projekata koji su na teritoriji BiH trenutno se nalaze na spisku Energetske
zajednice. Od tih sedam projekata, pet se odnosi na izgradnju novih energetskih postrojenja, a dva
na izgradnju dalekovoda prema susjednim zemljama, Hrvatskoj i Srbiji.
Ministarsko vijee Energetske zajednice je, pored toga, 16. oktobra 2015. godine usvojilo Odluku o
provedbi Uredbe (EU) br. 347/2013 o smjernicama za transevropsku energetsku infrastrukturu u
Energetskoj zajednici (Uredba 347). Uredbom 347. uspostavljen je sveobuhvatan okvir za ubrzavanje
i pojednostavljivanje postupka ishoenja dozvola za izgradnju projekata od zajednikog interesa u
Evropskoj uniji (PCI), te za raspodjelu trokova izmeu drava lanica. Mjere propisane Uredbom
347. su od 16. oktobra 2015. godine obavezujue za sve drave potpisnice Sporazuma o Energetskoj
zajednici, ukljuujui BiH i vaee su i za provedbu projekata od interesa za Energetsku zajednicu
(PECI). BiH stoga ima obavezu uskladiti svoj zakonodavni i regulatorni okvir (zakone, uredbe i
upravne postupke) sa prilagoenim tekstom Uredbe 347 do 31. decembra 2016. godine. Predlagai
PECI projekata i sve relevantne institucije u BiH duni su osigurati najbri mogui pravni tretman za
njihovu implementaciju. Neke od mjera koje je potrebno ukljuiti u zakonodavni okvir BiH su: i)
dodjeljivanje statusa od najveeg dravnog znaaja PECI projektima i njihov prioritetni tretman u
postupku ishoenja dozvola, ukljuujui prostorno planiranje i procjenu uticaja na okoli (EIA); ii)
odreivanje jedne dravne institucije (tijela) koja e biti odgovorna za omoguavanje i koordinaciju
postupka ishoenja dozvola za PECI projekte u skladu sa jednim od tri predloena modela
(integrisani, koordinirani, zajedniki26); iii) definiranje procedura za provedbu PECI projekata koje e
se sastojati iz dva dijela (dvije procedure) ije ukupno trajanje ne smije biti due od tri (3) godine i
est (6) mjeseci. PECI projekti su od kljunog znaaja za odrivost energetskog sistema BiH, veu
sigurnost snabdijevanja i povezivanje energetskog trita BiH sa tritima drava potpisnica Ugovora
o Energetskoj zajednici i drava lanica EU.
25
Prenos: 1) 400 kV dalekovod Banja Luka (BiH) Lika (HR); 2) 400 kV dalekovod SS Bajina Bata (RS) SS Pljevlja (CG)
SS Viegrad (BiH).
26
Uredba (EU) br. 347/2013 o smjernicama za transevropsku energetsku infrastrukturu, Pravna analiza, pravosue i
okoli, str. 7: Integrisani model: sveobuhvatnu (konanu) odluku donosi nadleno tijelo i ona predstavlja jedinu pravno
obavezujuu odluku koja proizilazi iz zakonskog postupka ishoenja dozvola (i druga tijela na koja se projekat odnosi
mogu dati svoje miljenje o pitanju koje nadleeno tijelo uzima u obzir). Koordinirani model: sveobuhvatna (konana)
odluka obuhvata vie pojedinanih pravno obavezujuih odluka koje je donijelo nekoliko dotinih tijela. Ovaj model
sadrava i posebne mehanizme za odgoeno donoenje odluka (npr. prenos ovlatenja za donoenje odluka na drugo
tijelo). Zajedniki model: donoenje sveobuhvatne (konane) odluke koordinira nadleno tijelo. Nadleno tijelo
odreuje i prati potivanje utvrenih rokova,
http://www.justiceandenvironment.org/_files/file/2013/CC%20Legal%20Analysis%202013.pdf.
12
Ulogu dravnih institucija u postupku ishoenja dozvola za izgradnju energetskih infrastrukturnih
projekata potrebno je takoer sagledati u kontekstu veliine i obima investicija: tako se treba imati
u vidu da je potrebna kredibilna finansijska institucija, mogunost obezbjeenja velikih finansijskih
sredstava koje zahtijevaju garancije za otplatu kredita. Ranije iskustvo sa slinim projektom u
energetskom sektoru iz 2011. godine, kada je italijanski investitor SECI ENERGIA pregovarao o
izgradnji hidroelektrana na Srednjoj Drini (jedan od projekata sa PECI spiska) sa RS-om, a nakon toga
i sa vlastima BiH, pokazalo je da e meunarodne finansijske institucije radije traiti garancije od
drave, nego od entiteta, budui da je drava nadlena za odobravanje koncesija koje imaju
meudravne i meuentitetske elemente.
Unato injenici da se ovaj izvjetaj prevashodno fokusira na proces odobravanja na entitetskom

nivou, relevantan dio procesa odobravanje i dozvola za izgradnju energetskih infrastrukturnih
projekata na dravnom nivou takoer e biti prikazan u ovom poglavlju. Glavne karakteristike
procesa odobravanju u BD su zbog svog posebnog statusa takoer navedene.
2.2.1 Dravni nivo

Proces odobravanja na dravnom nivou, kao i na nivou entiteta i BD, prezentiran je koristei
Bergerov okvir koji se sastoji od etiri standardna koraka. Vrste Projektne dokumentacije koju
investitor mora pripremiti i predoiti nadlenim organima u razliitim fazama postupka ishoenja
dozvola u entitetima i BD takoer su opisane u ovom poglavlju budui da su one opte prirode i
primjenjive na svim nivoima vlasti u BiH.
Korak 1. Dodjeljivanje statusa Javnog (opteg) interesa: Proces odobravanja na dravnom nivou
predvia nekoliko koraka i procesa vanih za provedbu energetskih infrastrukturnih projekata u BiH.
Meutim, zakonski okvir koji ureuje te korake i procese nije dovoljno dobro razvijen. Prije svega
treba rei da postupak dodjeljivanja statusa opteg (javnog) interesa energetskom
infrastrukturnom projektu (ili bilo kojem drugom projektu) nije propisan niti jednim zakonom ili
propisom na dravnom nivou. Takoer ne postoji niti jedan propis koji daje ovlatenje nekom tijelu
ili instituciji da utvuje takav status. Zakon o koncesijama BiH 27 propisuje obavezu da se izvri
procjena da li opti (javni) interes postoji i navodi to kao odgovornost nadlenog dravnog
ministarstva u sluaju kada ponua podnese prijedlog za koncesiju za koju javni poziv nije objavljen
(samoinicijativna ponuda).28 Meutim, zakonom nije definisano nadleno tijelo ili institucija koja
takav status utvuje ili dodjeljuje, niti je propisana procedura za takav postupak. Pravni okvir na
dravnom nivou takoer ne definira kako se takav javni interes usklauje i koordinira sa javnim
27
Zakon o koncesijama BiH (Slubeni glasnik BiH, br. 32/02 i 56/04).
28
lan 25, Zakon o koncesijama BiH.
13
interesom na nivou entiteta i na drugim nivoima vlasti u BiH. Postupak utvivanja javnog interesa
propisan je entitetskim zakonima: primjeri za to su zakoni o entitetskim vladama, zakoni o
prostornom planiranju i graenju i zakoni o eksproprijaciji.
Korak 2. Prostorno planiranje: Usvajanje prostornog plana na nivou BiH nije propisano vaeim
zakonskim okvirom. Usvajanje prostornih planova je u nadlenosti entiteta i BD te je stoga ova
aktivnost propisana odgovarajuim zakononima entiteta i BD. Do sada nije bilo nastojanja da se
koordinira ili izvri usklaivanje prostornih planova entiteta i/ili drugih nivoa vlasti.
Korak 3. Postupak ishoenja dozvola: Na dravnom nivou postoje dva postupka koja investitor
mora okonati da bi izgradio energetski infrastrukturni objekat u BiH: prvi postupak podrazumijeva
pribavljanje koncesije od BiH pod uslovom da je drava, a ne neki drugi nivo vlasti, nadlena za
dodjeljivanje takve koncesije, a drugi postupak odnosi se na prikljuenje novih postrojenja na
prenosnu mreu.
Koncesije: Zakon o koncesijama BiH je jedan od etrnaest (14) zakona o koncesijama u BiH. Pored
Zakona o koncesijama BiH, postoje jo dva (2) entitetska zakona o koncesijama, deset (10)
kantonalnih zakona i Zakon o koncesijama BD. Ovi zakoni nisu usklaeni i esto su proturjeni. U
sveobuhvatnoj analizi koju je uradila OECD/SIGMA uz finansijsku podrku EU (OECD/SIGMA/EU
izvjetaj)29 postojanje ovako velikog broja zakona o koncesijama navedeno je kao krupna prepreka
za razvoj oblasti koncesija u BiH. Premda je analiza raena za razdoblje 2008-2009, njeni nalazi su
jo uvijek aktuelni budui da su zakonski okvir i praksa koji se odnose na dodjelu koncesija od tada
pretrpjeli minimalne izmjene. U OECD/SIGMA/EU izvjetaju identifikovani su nedostaci u sistemu
koncesija u BiH i istaknute neusuglaenosti sa direktivama EU.
Izraz koncesija je veoma iroko definiran lanom 3. Zakona o koncesijama BiH kao pravo koje
koncedent 30 dodjeljuje u cilju osiguravanja izgradnje infrastrukture i/ili pruanja usluga,
iskoritavanja prirodnih resursa, u rokovima i pod uslovima o kojima se koncedent i koncesionar
dogovore.
lan 4. Zakona o koncesijama BiH propisuje nadlenost Vijea ministara BiH da donosi odluke o vrsti
i predmetu koncesije koja se dodjeljuje, s tim da ih potvruje Parlamentarna skuptina BiH. to se
tie institucionalne strukture u oblasti koncesija na dravnom nivou, Komisija za koncesije BiH je
uspostavljena i djeluje kao nazavisno regulatorno tijelo koje, u skladu sa Zakonom o koncesijama
29
OECD/SIGMA, Finalni izvjetaj: Strukovni pregled, Koncesije i javno-privatna partnerstva u BiH, novembar 2008
septembar 2009 (radni prevod), str. 19,
http://www.koncesijebih.ba/home/images/Strukovni_pregled_Koncesije_javno-privatna_partnerstva_BiH.pdf.
30
lan 3, Zakon o koncesijama BiH: Koncedent znai ministarstvo ili drugi organ Bosne i Hercegovine koji odredi
Vijee ministara Bosne i Hercegovine da dodjeljuje koncesije u skladu sa lanom 4. stav 1. Zakona o koncesijama BiH.
14
BiH, ima vanu ulogu u postupku dodjeljivanja koncesija. Zakon o koncesijama BiH propisuje dvije
metode za dodjelu koncesija: 1) putem javnog tendera i 2) na osnovu samoinicijativne ponude.
Zakon o koncesijama BiH usvojen je 2002. godine, a Komisija za koncesije BiH poela je sa radom
2005. godine. BiH do sada nije dodijelila niti jednu koncesiju. Pored sloene politike strukture i
konstantnih rasprava o nadlenostima drave i entiteta, brojna druga nerijeena pitanja takoer
doprinose neefikasnosti procesa dodjele koncesija na dravnom nivou. Jedno od njih je i nejasnoa
odredbi Zakona o koncesijama BiH.
Kao to je ranije navedeno u tekstu, Zakonom o koncesijama BiH nije odreeno tijelo ili postupak za
utvrivanje statusa javnog (opteg) interesa u sklopu procesa dodjele koncesija. Primjer za to je
samoinicijativna ponuda za izgradnju dvije male hidroelektrane koju je Ministarstvo vanjske trgovine
i ekonomskih odnosa BiH (MVTEO) primilo putem vlasti RS-a, meutim koncesija nije dodijeljena
zato to nije bilo mogue odrediti koje tijelo je nadleno da utvrdi da predloeni projekti
zadovoljavaju test javnog interesa Vijee ministara BiH ili nadleno ministarstvo.31 Zatim, pitanje
koje je najvie osporavano odnosi se na nadlenost za dodjelu koncesija, odnosno da li drava ili
entiteti imaju nadlenost za dodjelu koncesija. Nedovoljno jasna formulacija lana 1(2), a u vezi sa
lanom 6. Zakona o koncesijama, dodatno doprinosi razliitim tumaenjima.
lan 1(2) Zakona o koncesijama BiH definira nadlenosti drave na sljedei nain: Ovim Zakonom
utvruju se uslovi po kojim se domaim i stranim pravnim osobama mogu dodjeljivati koncesije u
sektorima koji su, po Ustavu Bosne i Hercegovine32 i zakonima Bosne i Hercegovina, u nadlenosti
Bosne i Hercegovine, i u sluaju predstavljanja meunarodnog subjektiviteta Bosne i Hercegovine,
kao i kada se koncesiono dobro prostire na Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku i to:
za osiguravanje infrastrukture i usluga, eksploatacije prirodnih resursa i objekata koji slue njihovom
iskoritavanju, finansiranju, projektovanju, izgradnji, obnovi, odravanju i/ili rukovoenju radom
infrastrukture i za nju vezanih objekata i ureaja.
lan 6. Zakona o koncesijama BiH propisuje da Komisija za koncesije BiH djeluje u svojstvu Komisije
za dodjelu koncesija Bosne i Hercegovine kada obavlja funkcije i vri ovlatenja u vezi s dodjelom
koncesija koje su u iskljuivoj nadlenosti Bosne i Hercegovine. Nadalje, Komisija za koncesije BiH
djeluje u svojstvu Zajednike komisije za koncesije kada obavlja funkcije i ovlatenja u vezi s
31
OECD/SIGMA, op. cit., str. 36.
32
Opti okvirni sporazum: Aneks 4, lan III (1) Ustav Bosne i Hercegovine; Dejtonski mirovni sporazum potpisan 12.
decembra 1995. godine, http://www.ohr.int/?page_id=63255&lang=en.
15
dodjelom koncesija koje nisu u iskljuivoj nadlenosti Bosne i Hercegovine 33 ili u sluaju spornih
pitanja koja nastanu u vezi s dodjelom koncesija izmeu Bosne i Hercegovine i/ili Republike Srpske.34
lan 1(2) Zakona o koncesijama BiH ne navodi razliku izmeu iskljuivih nadlenosti BiH i onih koje
to nisu. Unato tome, u skladu sa odredbama lana 6, to predstavlja osnov za definiranje djelovanja
Komisije za koncesije BiH. Premda se iskljuive nadlenosti BiH mogu implicitno izvesti itanjem
lana 1(2) i dovoljno su jasne, investicijski projekti pokretani u prolosti pokazali su da nije postojalo
zajedniko razumijevanje ta su u stvari iskljuive nadlenosti drave u dodjeljivanju koncesija. Do
nesporazuma je prvo dolo kada je Elektroprivreda BiH podnijela samoinicijativnu ponudu MVTEO
za izgradnju hidroelektrane na rijeci Drini (HE Tegare). Pokrenut je upravni spor koji je okonan
odlukom Suda BiH da je drava nadlena za izdavanje koncesija u tom sluaju. Ovo pitanje je ponovo
pokrenuto kada se u pregovore o istom projektu sa vlastima RS i BiH ukljuio italijanski investitor
SECI ENERGIA.
Jo izraenije je razliito razumijevanje koje proizilazi iz tumaenja lana 2(1) u odnosu na

nadlenosti drave da dodjeljuje koncesije koje nisu u iskljuivoj nadlenosti drave ili u odnosu
na zajednike nadlenosti BiH i drugih nivoa vlasti. Pitanje razumijevanja znaenja onoga to bi
trebalo potpadati pod formulaciju kada se koncesiono dobro prostire na Federaciju Bosne i
Hercegovine i Republiku Srpsku...35 je u fokusu rasprave. Prema jednom tumaenju tu formulaciju
treba itati na nain da obuhvata izgradnju svih proizvodnih postrojenja na rijekama koje protiu
kroz oba entiteta. Prema zagovornicima takvog tumaenja, izgradnja hidroelektrane na bilo kojem
dijelu rijeke koja protie kroz oba entiteta utie na tok cijele rijeke i na oba entiteta te bi stoga
institucije BiH trebale imati nadlenost da dodjeljuju koncesije u takvim sluajevima. Zagovornici
drugog tumaenja, pak, podravaju usko tumaenje prema kojem institucije BiH trebaju imati
nadlenost da dodjeljuju koncesije samo ako e se proizvodno postrojenje graditi neposredno na
meuentitetskoj liniji ili na nekoliko metara udaljenosti od meuentitetske linije; u svim drugim
sluajevima dodjeljivanje koncesija treba biti u nadlenosti entiteta. Iz navedenog mogue je
zakljuiti da e se koncesioni projekat, za koji je pored odobrenja sa dravnog nivoa potrebno i
odobrenje drugih nivoa vlasti, vjerovatno suoavati sa dugogodinjim kanjenjima.
Na kraju je neophodno navesti da su i brojna druga pitanja usko povezana sa nesposobnou sistema
koncesija da funkcionie na dravnom nivou. Neka od tih pitanja su politike prirode, kao to je
nedostatak saradnje izmeu drave i entiteta; otpor postizanju politikog kompromisa u vezi
projekata koji bi bili locirani na teritoriji oba entiteta; nepostojanje strategija i/ili paralelnih i esto
proturjenih strategija na nivou drave i entiteta; te nedefinirana meuentitetska granica. Pored
33
lan 6, Zakon o koncesijama BiH.
34
lan 4, Zakon o koncesijama BiH, zanimljivo je primjetiti da lan 4. ne propisuje nadlenost Zajednike komisije za
sporove izmeu BiH i FBiH.
35
lan 1 (2), Zakon o koncesijama BiH.
16
toga je bitno uzeti u obzir kao znaajne faktore i nerijeena pitanja vezano za dravnu imovinu,
neaurirane zemljine knjige, organizaciju struktura na dravnom nivou i nedostatak kapaciteta,
strunosti i finansijskih resursa u institucijama.
Prikljuenje na mreu: Kompanija Elektroprenos BiH, sa sjeditem u Banjaluci, osnovana je

Zakonom o osnivanju kompanije za prenos elektrine energije u Bosni i Hercegovini.36 Osnovne
nadlenosti Elektroprenosa BiH se odnose na prenos elektrine energije, odravanje, izgradnju i
proirenje elektroprenosne mree u BiH. Ovo je jedina kompanija za prenos elektrine energije na
tritu BiH. Elektroprenos BiH djeluje na dravnom nivou i njegove djelatnosti regulie Dravna
regulatorna komisija za elektrinu energiju (DERK).
U zavisnosti od instalisane snage, elektroenergetsko postrojenje je potrebno prikljuiti na prenosnu

ili distributivnu mreu Bosne i Hercegovine.37 Elektroprenos BiH je jedina kompanija ovlatena da
izdaje dozvole za prikljuenje na prenosnu mreu u BiH.
Proces prikljuenja je ureen Pravilnikom o prikljuku (Pravilnik)38 koji je usvojio DERK. Nezavisni
operator sistema u BiH (NOSBiH) propisao je tehnike aspekte prikljuenja Mrenim kodeksom39
koji je odobrio DERK.
Pravilnikom o prikljuku su propisane sljedee procedure:
1. Prikljuenje novih postrojenja na prenosnu mreu na 400, 220 i 110 kV;

2. Prikljuenje postrojenja na 35, 20, 10 i 6kV srednjenaponski nivo u trafostanicama 110/x kV
u vlasnitvu Elektroprenosa BiH;
3. Postojea postrojenja u sluaju poveanja instalisane snage, dogradnje ili obnove
postrojenja;
Da bi izvrio prikljuenje novih postrojenja na prenosnu mreu, obnovio ili unaprijedio postojee
kapacitete, investitor mora pribaviti dokumente i odobrenja od Elektroprenosa BiH kroz postupak
ishoenja dozvola. Na slici 2. prikazana je uloga Elektroprenosa BiH i faze u postupku izdavanja
odobrenja i dokumenata za prikljuenje u odnosu na urbanistiku saglasnost i saglasnost za
prikljuenje. Detaljna objanjena data su u tekstu koji slijedi.
36
Zakon o osnivanju kompanije za prenos elektrine energije u BiH (Slubeni glasnik BiH br. 35/04).
37
Osim ako postrojenje nije izgraeno za potronju elektrine energije za vlastite potrebe.
38
Pravilnik o prikljuku (Slubeni glasnik BiH, br. 95/08, 79/10 i 60/12),
http://www.derk.ba/en/derksrulesandregulations/regulationsontheconnection.
39
Mreni kodeks (Slubeni glasnik BiH, br. 48/06 i 35/11), http://www.derk.ba/en/dokumenta-koja-odobrava-
derk/dokumenta-u-vezi-ees-bih.
17
Slika 2: Nivo BiH Elektroprenos: Dokumenti i odobrenja
1. Uslovi za prikljuak korisnika na prenosnu mreu (Uslovi za prikljuak)

Uslovi za prikljuak definiraju minimum tehnikih, konstruktorskih i operativnih kriterija koji moraju
biti ispunjeni da bi se izvrilo prikljuenje investitora na prenosnu mreu. U ovom dokumentu se
nalaze neophodni tehniki parametri za prikljuenje na prenosnu mreu u skladu sa Mrenim
kodeksom, kao to su: osnovni podaci o korisniku, lokacija prikljuka, instalisana snaga, tehniki
uslovi za obraunsko mjerno mjesto, nominalni napon, rok vaenja i sl.
Uslovi za prikljuak definiraju tehnike kriterije koji su potrebni za elaborat tehnikog rjeenja
prikljuka (Elaborat). Elaborat priprema Elektroprenos BiH (ili neka druga nadlena institucija) na
osnovu tehnikih standarda koje propisuje NOS BiH.
Uz zahtjev za izdavanje uslova za prikljuak prilae se urbanistika saglasnost40 koju izdaje nadleno
entitetsko tijelo. Uslove za prikljuak Elektroprenos BiH izdaje u roku od 90 dana od podnoenja
zahtjeva.
Nekada vlasti nadlene za izdavanje urbanistike saglasnosti u entitetima (ministarstva na

entitetskom nivou i/ili lokalne vlasti optinske (RS) i kantonalne/optinske (FBiH)) trae naelnu
saglasnost za prikljuenje kako bi se potvrdilo postojanje mogunosti za prikljuenje na prenosnu
mreu. Ukoliko je potrebno, Elektroprenos BiH moe izdati naelnu saglasnost za prikljuenje.
40
Ova saglasnost je poznata i kao prostorna ili lokacijska informacija.
18
2. Ugovor o prikljuku
Investitor i Elektroprenos BiH potpisuju ugovor o prikljuku nakon izdavanja graevinske dozvole i
on sadrava uslove navedene u uslovima za prikljuak. Ugovorom o prikljuku ureuju se tehniki,
pravni i ekonomski uslovi prikljuenja na mreu, te drugi detalji koji se odnose na izgradnju
prikljuka, kao to su: rad i oprema za izgradnju prikljuka, naknade za prikljuak i tehniki parametri
za taku prikljuka, vlasniki odnosi, itd. Ugovorom o prikljuku se takoer ureuju budui odnosi
vezano za rad i odravanja prikljuka.
3. Odobrenje za prikljuenje
Nakon izgradnje postrojenja, Elektroprenos BiH vri inspekciju na licu mjesta. Elektroprenos BiH e
izdati odobrenje za prikljuenje ako je investitor ispunio sve tehnike i pravne uslove iz ugovora o
prikljuenju. Ovo je finalno odobrenje za prikljuenje na mreu i sadrava sve relevantne podatke
kao to su nominalni napon take prikljuka; instalisana snaga; godinja potronja i proizvodnja
elektrine energije; tehnike karakteristike obraunskog mjernog mjesta; parametri opreme i sl.
Odobrenje za prikljuenje potvruje da su svi aspekti za prikljuenje na prenosnu mreu ispunjeni u
skladu sa Pravilnikom i Mrenim kodeksom.
Korak 4. Obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita: Na dravnom nivou ne postoje
zakonske procedure koje bi energetskim infrastrukturnim projekatima u BiH omoguile sticanje
prava na koritenje zemljita ili za gradnju na zemljtu. Zakoni koji ureuju imovinska i druga pitanja
usvajaju se na nivou entiteta i BD.
Projektna/tehnika dokumentacija: Zakonodavstvom u oba entiteta, FBiH i RS, kao i u BD zahtijeva

se izrada projektno/tehnike dokumentacije i propisana je ista vrsta dokumentacije. Oba izraza
projektna i tehnika dokumentacija se koriste u odnosu na istu vrstu dokumentacije i imaju isto
znaenje u cijeloj BiH. Investitor treba pripremiti projektnu dokumentaciju za planiranu izgradnju
proizvodnog postrojenja i predati je nadlenoj entitetskoj instituciji ili u BD zajedno sa zahtjevima za
izdavanje najvanijih dozvola u postupku ishoenja dozvola: urbanistika saglasnost
(FBiH)/lokacijski uslovi (RS) i odobrenje za graenje (FBiH)/graevinska dozvola(RS).
Projektna/tehnika dokumentacija se sastoji od arhitektonskih nacrta, dokumenata i studija koje
ilustruju koncept i namjenu postrojenja i pruaju tehnika rjeenja za izgradnju.
Zahtjevi u smislu projektne dokumentacije postaju sve izraeniji i detaljniji to investitor dublje zalazi
u postupak ishoenja dozvola. Na slici 3. dat je prikaz, a u tekstu koji slijedi i objanjenje vrsta i faza
izrade projektne dokumentacije u postupku ishoenja dozvola u odnosu na urbanistiku saglasnost
(FBiH)/lokacijske uslove (RS) i odobrenje za graenje/graevinsku dozvolu.
19
Slika 3: Izrada projektne dokumentacije - vrste i faze
Vrste projektne dokumentacije koju investitor mora pripremiti tokom postupka ishoenja dozvola
su sljedee:
1. Idejni projekat:
Idejni projekat se sastoji od usklaenih arhitektonskih nacrta, dokumenata i studija kojima se daju
osnovna arhitektonska, funkcionalna i tehnika rjeenja za planirano postrojenje na odreenoj
lokaciji. Idejni projekat se mora pripremiti prije podnoenja zahtjeva za urbanistiku
saglasnosti(FBiH)/lokacijske uslove (RS) i on postaje dijelom izdate urbanistike saglasnosti ili
lokacijskih uslova.
2. Glavni projekat:
Glavni projekat se sastoji od usklaenih arhitektonskih nacrta, dokumenata i studija kojima se daju
tehnika rjeenja za planirano postrojenja i kojima se osigurava da su kljuni uslovi za izgradnju
zadovoljeni. Glavni projekat mora biti pripremljen u skladu urbanistikom saglasnou/lokacijskim
uslovima, te mora biti usaglaen sa idejnim projektom. U zavisnosti of vrste proizvodnog postrojenja
i predloenih tehnikih rjeenja, glavni projekat se sastoji od sljedeeg: i) arhitektonski projekat; ii)
graevinski projekat; iii) projekat instalacija; iv) projekat tehnolokog procesa; v) koraci na ugradnji
opreme. Odobrenje za graenje izdaje se na osnovu glavnog projekta.
3. Izvedbeni projekat
Izvedbeni projekat predstavlja oblik dodatno razraene projektne dokumentacije koja je potrebna
samo ako detaljne nacrte i tekstualna objanjenja nije bilo mogue priloiti uz glavni projekat zbog
20
vrste postrojenja ili specifinih okolnosti izgradnje. Izvedbenim projektom se detaljno razrauju
tehnika rjeenja i on mora biti izraen u skladu sa glavnim projektom.
4. Projekat izvedenog stanja
Projekat izvedenog stanja predstavlja dodatak glavnom projektu i sadrava sve izmjene i dopune
nastale u toku izgradnje. Izmjene trebaju biti u skladu sa odobrenjem za graenje/graevinskom
dozvolom. Tehnika inspekcija postrojenja, koja prethodi izdavanju odobrenja za
upotrebu/upotrebne dozvole, vri se na osnovu projekta izvedenog stanja.
2.2.3 Proces odobravanja na entitetskom nivou: Federacija BiH (FBiH)

Korak 1. Dodjeljivanje statusa Javnog (opteg) interesa: Formalno-pravno, energetski
infrastrukturni projekti u FBiH mogu dobiti status javnog (opteg) interesa. U skladu sa zakonskim
odredbama, javni interes se utvruje u postupku dodjele koncesija kao dodjela koncesije u javnom
interesu, kao i u eksproprijacijskom postupku kada se odnosi na izgradnju u javnom interesu u
svrhu eksproprijacije. Kada je rije o eksproprijaciji, javni interes u FBiH je ureen Zakonom o
eksproprijaciji.41 Svi nivoi vlasti u FBiH mogu utvrditi projekte od javnog ili opteg interesa u skladu
sa vlastitim nadlenostima. Vlada FBiH odreuje da li su projekti od javnog interesa za Federaciju, a
kantonalne vlade odluuju da li su od javnog interesa za kantone.
Korak 2. Prostorno planiranje: Federacija BiH nema prostorni plan. Parlament FBiH je razmatrao
Prijedlog prostornog plana FBiH (2008-2028), ali on jo uvijek nije usvojen. Do donoenja Prostornog
plana FBiH, vaei planski dokument je Prostorni plan Socijalistike Republike BiH (SRBiH) za period
od 1981.-2000. godine u dijelu koji nije u suprotnosti sa Ustavom FBiH. Prostorni plan SRBiH
predviao je izgradnju hidro i termoelektrana, ali nije predviao izgradnju nekonvencionalnih
elektrana na obnovljive izvore energije. Budui da je Prostorni plan SRBiH usvojen 1981. godine za
cijelu teritoriju BiH koja nije imala entiteta, kantone ili BD, ostaje nejasno u kojoj mjeri je takav plan
proveden, ili u kojoj mjeri ga je bilo mogue provoditi. Pored toga postoje i lokalni prostorni planovi
koji su usvajani na niim nivoima vlasti. Neki od 10 kantona u FBiH su usvojili prostorne planove
(Sarajevski kanton, Zeniko-dobojski kanton, Tuzlanski kanton, Unsko-sanski kanton, Bosansko-
podrinjski kanton i Hercegovako-neretvanski kanton), dok drugi kantoni nemaju prostorne
planove. Neke optine u FBiH imaju prostorne planove, a neke ne.
Trenutno, neka energetska postrojenja su predviena vaeim prostorno-planskim dokumentima u

FBiH (kao to su hidroelektrane na gornjoj Neretvi Bjelimii, Glavatievo i Konjic), ali neka nisu.
Takoer treba navesti da je izgradnja (hidro)energetskih postrojenja mogua u odreenim
41
Zakon o eksproprijaciji FBiH (Slubene novine FBiH, br. 70/07, 36/10 i 60/12).
21
podrujima u skladu sa vaeim prostornim planovima jer je namjena zemljita iroko definisana.
Meutim, est sluaj je da prostornim planom nije definisana niti vrsta niti veliina takvih
postrojenja to sprjeava njihovu izgradnju.
Usvajanje i usklaivanje prostornih planova na svim nivoima vlasti u BiH je od kljune vanosti za
izgradnju energetskih infrastrukturnih projekata budui da urbanistiku saglasnost, koja je jedna od
kljunih dozvola u postupku ishoenja dozvola, nije mogue pribaviti ako postrojenje za proizvodnju
ili prenos elektrine energije nije uvrteno u postojee prostorno-planske dokumente. injenica da
FBiH nema prostorni plan predstavlja prepreku ne samo za izgradnju energetskih postrojenja
smjetenih na teritoriji dva ili vie kantona, nego i onih smjetenih na teritoriji oba entiteta.
Korak 3. Postupak ishoenja dozvola: Postupak ishoenja dozvola predstavlja kljuni segment
procesa odobravanja u FBiH. Postupak ishoenja dozvola za izgradnju energetskih infrastrukturnih
postrojenja u FBiH odvija sa na federalnom i/ili kantonalnom nivou u zavisnosti od vrste i veliine
postrojenja i od podjele nadlenosti. Ovo se odnosi na sve procese i korake u sklopu jednog postupka
ishoenja dozvola. U praksi ovo znai da investitor odreene dozvole moe pribaviti samo na
federalnom nivou, a druge na kantonalnom. Investitori esto naglaavaju pravne nejasnoe u
odnosu na pitanje nadlenosti za izdavanje odreenih dozvola kao glavni razlog za kanjenja u
postupku ishoenja dozvola.
Postoji itav niz dokumenata (npr. dozvole, odobrenja, saglasnosti, uvjerenja) koje investitor mora
pribaviti kroz razliite procese i korake kako bi poeo sa izgradnjom i okonao energetski
infrastrukturni projekat. Ti procesi i koraci su ureeni zakonima i propisima iz razliitih resora/oblasti
(npr. koncesije, prostorno planiranja, graevinarstvo, vodoprivreda), koji se u pravilu usvajaju in na
federalnom i na kantonalnom nivou. Zakoni koji se usvajaju na federalnom i na kantonalnom nivou
najee nisu usklaeni. Najizraeniji primjer toga je oblast koncesija. lan 3. Zakona o koncesijama
FBiH42, pored ostalih javnih dobara, na sljedei nain definira energetske objekte koji mogu biti
predmet koncesije, odnosno u koje svrhe se koncesije dodjeljuju:
... 2. koritenje vodotoka i drugih voda na prostoru ili od interesa za dva ili vie kantona;
3. izgradnju hidroenergetskih objekata instalisane snage vie od 5 MW;
4. izgradnju i koritenje hidroakumulacija na prostoru ili od interesa za dva ili vie
kantona;
5. istraivanje ili koritenje energetskih i drugih mineralnih sirovina...
42
Zakon o koncesijama FBiH (Slubene novine FBiH, br. 40/02 i 61/06).
22
Zanimljivo je primjetiti da gorenavedeni lan 3. Zakona o koncesijama FBiH ne predvia dodjelu
koncesija za izgradnju postrojenja na obnovljive izvore energije (OIE), kao to su solarna energija,
biogas, vjetar i biomasa ili kogeneracijska postrojenja.
S druge strane, kantonalni zakoni o koncesijama na neujednaen nain definiraju listu javnih dobara
i/ili vrsta energetskih objekata koji mogu biti predmet koncesije i to rade na nain drukiji od onoga
kako je to uraeno u Zakonu o koncesijama FBiH. Primjer toga je lan 7. Zakona o koncesijama
Hercegovako-neretvanskog kantona 43 koji na sljedei nain definira listu javnih
dobara/proizvodnih objekata kojima je mogue dodijeliti koncesiju, ukljuujui i one koji koriste
obnovljive izvore energije (OIE):
b) koritenje voda i javnog vodnog dobra za:

....
5) proizvodnju elektrine energije instalisane snage do 5 MW,
....
c) eksploatacija energetskih i drugih mineralni sirovina, ukljuujui i sve vrste soli i solnih
voda utvrenih posebnim zakonom,
....
h) eksploatacija nemetalnih mineralnih sirovina, ukljuujui sve sekundarne mineralne
sirovine utvrene posebnim zakonom,
....
n) [L] i zemljite za izgradnju energetskih objekata:
1) vjetroelektrane snage do 5MW po proizvodnoj jedinici i vjetroparkovi,
2) kogeneracijska postrojenja instalisane elektrine snage do 5 MW,
3) solarne elektrane instalisane snage od 20 kW do 5 MW.
[Naglasak stavljen u svrhu ovog teksta.]
Pored toga, zakoni koji ureuju razliite oblasti koje se odnose na postupak ishoenja dozvola u FBiH
nisu meusobno usaglaeni. Na primjer, ne postoji jedinstven ili standardan izraz kojim bi se oznaio
energetski infrastrukturni objekat/projekat ili proizvodni objekat. Takoer treba rei da niti
jedan zakon ne daje preciznu definiciju ovog izraza pa esto ostaje nejasno na koje vrste proizvodnih
objekata se propisi odnose. U stvari, svaki sektorski zakon drukije definira energetske
infrastrukturne objekte. Stoga se u zakonskim propisima koji se odnose na prostorno planiranje i
graenje spominju graevinski objekti i radovi i sloene graevine bez jasne definicije koje su
vrste graevina obuhvaene ovim izrazima. Nadalje, na federalnom nivou se u oblasti koncesija
koriste izrazi hidroenergetski objekti i hidroakumulacije, s tim da se druge vrste proizvodnih
objekata nigdje jasno ne navode. I konano, proizvodni objekat se u drugim sektorskim zakonima
spominje kao elektroenergetski objekat bez definisanja ovog termina.
43
Zakon o koncesijama Hercegovako-neretvanskog kantona (Slubene novine HNK, br. 1/13).
23
Tipini procesi i koraci u standardnom postupku ishoenja dozvola za izgradnju proizvodnog objekta
u FBiH prikazani su na slici 4,44 a njihovo objanjenje je dato u ovom poglavlju. Premda su svi opisani
procesi i koraci obavezni prema zakonima i propisima, dvije najvanije dozvole su: 1) urbanistika
saglasnost i 2) odobrenje za graenje. Veina drugih dozvola/odobrenja i saglasnosti mora se
pribaviti kao preduslov za izdavanje ove dvije dozvole.
Za izdavanje nekih dozvola potrebno je poduzeti itav niz koraka i/ili etapno pribavljati upravne
odluke/akte kroz postupak ishoenja dozvola koje e onda u konanici dovesti do izdavanja finalne
dozvole u toj kategoriji. Na primjer, vodna dozvola se izdaje na kraju procesa (prije izdavanja
odobrenja za upotrebu), ali tek nakon to su u ranijim fazama postupka pribavljene prethodna vodna
saglasnost i vodna saglasnost za objekat. Sva ova vodna akta izdaje isti organ Vodna agencija
kroz isti postupak ishoenja dozvola i na temelju prikupljanja traenih informacija. Prethodna vodna
saglasnost definira uslove i naine koritenja vode, kao i zahtjeve u smislu dokumentacije; vodna
saglasnost potvruje da je traena dokumentacija dostavljena; i vodna dozvola definira uslove rada
i odlaganja otpada.
Kako bi izvjetaj jasno prikazao ovaj proces, dozvole su grupisane i prezentirane prema kategoriji i/ili
instituciji nadlenoj za njihovo izdavanje (npr. vode, prikljuak na distributivnu mreu, proizvodnja
iz OIE), a ne prema tanom redoslijedu njihovog pribavljanja na nain prikazan na slici 4. Uz to je
svaka kategorija dozvola na dijagramu oznaena istom arom i bojom; na primjer, sva vodna akta
oznaena su plavom bojom i dijagonalnom arom. Prilikom davanja opisa odreene kategorije
dozvola, a s ciljem to jasnijeg objanjenja, iz ukupnog dijagrama prikazanog na slici 4. izvueni su
oni dijelovi dijagrama koji se odnose na datu kategoriju i njen odnos prema dvije glavne dozvole
urbanistikoj saglasnosti i odobrenju za graenje.
Budui da neki koraci u postupku nisu obavezni i zavise od pravnih zahtjeva za vrstu i veliinu
proizvodnog postrojenja i/ili da li nadleno tijelo postupak smatra neophodnim (npr. koncesija,
Procjena uticaja na okoli), takav je postupak prikazan istakanom linijom na slici 4. Puna linija
koritena je da prikae proceduralne korake koje investitor mora poduzeti.
44
Model ishoenja dozvola u FBiH prikazan na slici 4. ukljuuje i korake za odobravanje podsticaja proizvoaima
elektrine energije iz obnovljivih izvora energije.
24
Slika 4: FBiH Dozvole i nadlene institucije
25
Koncesije: Za izgradnju odreene vrste energetskog infrastrukturnog objekta u FBiH, na primjer
elektrane, moe biti neophodno da investitor dobije koncesiju. Koncesiju je mogue dobiti na
federalnom nivou, ili, kao to je navedeno u Zakonu o koncesijama FBiH iz 2002. godine, na
kantonalnom nivou u skladu sa relevantnim kantonalnim zakonima. Zakonodavni okvir koji ureuje
pitanje koncesija u FBiH, a koji ukljuuje Zakon o koncesijama FBiH i 10 kantonalnih zakona o
koncesijama, nije usklaen, naroito u odnosu na zahtjeve za izgradnju proizvodnih postrojenja na
obnovljive izvore energije. Od kantona do kantona stoga postoje razlike da li e koncesija biti
potrebna za izgradnju vjetroelektrane, solarne elektrane, elektrane na biomasu ili biogas45. Ured za
reviziju institucija FBiH proveo je reviziju uinka na temu koncesija i pripremio izvjetaj pod nazivom
Izvjetaj revizije uinka Upravljanje koncesijama u Federaciji Bosne i Hercegovine (Izvjetaj
revizije uinka) u februaru 2011. godine.46 U izvjetaju je naglaena potreba da se izvri usklaivanje
kantonalnih zakona o koncesijama (i drugih zakona koji ureuju oblasti koje mogu biti predmet
koncesija) sa Zakonom o koncesijama FBiH, kao i sa direktivama EU koje se odnose na koncesije. 47
Nikakve aktivnosti na harmonizaciji nisu provedene do sada.
Nivo FBiH: Zakon o koncesijama FBiH ne navodi u kojoj fazi postupka ishoenja dozvola je potrebno
pribaviti koncesiiju ukoliko je ista neophodna. Veina investitora, meutim, zahtjev za koncesiju
podnosi u ranoj fazi procesa, neposredno nakon izrade studije izvodljivosti i nakon podnoenja
zahtjeva za urbanistiku saglasnost. Stoga dijagram na slici 3. prikazuje korak koji se odnosi na
pribavljanje koncesije na poetku postupka ishoenja dozvola.
Izraz koncesija neto drukije je definiran u Zakonu o koncesijama FBiH nego u dravnom zakonu:
pravo obavljanja privrednih djelatnosti koritenjem prirodnih bogatstava, dobara u opoj upotrebi
i obavljanju djelatnosti od opeg interesa odreenih ovim zakonom.
U lanu 3. Zakona o koncesijama FBiH dat je spisak objekata ili oblasti koje mogu biti predmet
koncesija, ukljuujui energetske sirovine. 48 lanom 6. Zakona o koncesijama FBiH propisani su
projekti za koje Vlada FBiH ima nadlenost da izdaje koncesije, ukljuujui energetske
infrastrukturne objekte. U tom smislu lan 6. navodi sljedee:
45
Na primjer, investitor mora dobiti koncesiju za izgradnju solarne elektrane u Hercegovako-neretvanskom kantonu,
ali ne i u Kantonu Sarajevo. Tuzlanski kanton je takoer inicijalno zahtijevao posjedovanje koncesije za vjetroelektrane
i solarne elektrane, ali je kasnije izmijenio zakon i ukinuo ove zahtjeve.
46
Ured za reviziju institucija FBiH, Izvjetaj revizije uinka, februar 2011. godine, http://www.saifbih.ba/javni-
izvj/ucinak/pdf/Izvj_koncesije_bos.pdf.
47
Ibid., str. 9.
48
lan 3, Zakon o koncesijama FBiH: 2. koritenje vodotoka i drugih voda na prostoru ili od interesa za dva ili vie
kantona; 3. izgradnju hidroenergetskih objekata snage vie od 5 MW; 4. izgradnju i koritenje hidroakumulacija na
prostoru ili od interesa za dva ili vie kantona; 5. istraivanje ili koritenje energetskih i drugih mineralnih sirovina.
26
2. koritenje vodotoka i drugih voda na prostoru ili od interesa za dva ili vie kantona;
3. izgradnju hidroenergetskih objekata snage vie od 5 MW;
4. izgradnju i koritenje hidroakumulacija na prostoru ili od interesa za dva ili vie kantona.
Dopunama Zakona o koncesijama FBiH iz 2006. godine dodat je novi zahtjev Vladi FBiH prilikom
donoenja odluke o koncesijama u skladu sa lanom 6. Zakona o koncesijama FBiH: naime, kada se
posljedice dodjele koncesije preteno odnose na jednu optinu, tada je takoer neophodna i
saglasnost optinskog vijea lokalne zajednice na ijem se podruju dodjeljuje koncesija.
Ministarstva FBiH, ili druga tijela koja Vlada FBiH odredi za dodjelu koncesija imaju ulogu koncesora
u postupku dodjele koncesija. Nadlena ministarstva i organi vlasti imaju prevashodnu nadlenost
za donoenje odluka o potencijalnim koncesijama, pripremu odgovora na samoinicijativne ponude
i za provoenje postupaka za odobravanje koncesija, ukljuujui pregovore sa potencijalnim
koncesionarima. Prethodna saglasnost Vlade FBiH je potrebna za pokretanje postupaka za dodjelu
koncesije navedenih u lanu 6. Zakona o koncesijama FBiH. Cjelokupan postupak podlijee kontroli
Vlade FBiH i Komisije za koncesije FBiH, koja je formirana kao struno i stalno tijelo, slino kao
Komisija za koncesije BiH.
Ugovor o koncesiji mogue je zakljuiti na period do 30 godina. Ugovorni rok je izuzetno mogue
produiti na period ne dui od 50 godina.
Prema Izvjetaju o radu Komisije za koncesije FBiH za 2014. godinu (Izvjetaj o radu) ,49 do sada su
na nivou FBiH izdate ukupno dvije koncesije za izgradnju i koritenje hidroelektrana: 1)
hidroelektrana (HE) Vranduk EP BiH (2012); 2) HE Janjii EP BiH (2014). U Izvjetaju o radu se
navodi da je HE Mostarsko blato koju je EP HZHB ve izgradila retroaktivno podnijela zahtjev za
koncesiju 2013. godine zato to nije mogla dobiti dozvolu za rad koju izdaje Regulatorna komisija za
energiju Federacije BiH (FERK), meutim, ovaj postupak jo uvijek nije okonan.
Kantonalni nivo: Pored zakona, brojni kantoni su donijeli i kantonalne propise kojima se ureuje
postupak dodjele koncesije, definiraju institucije i druga pitanja koja se tiu koncesija. Slijedom toga,
svaki kanton ima strukturu i postupak dodjele koncesija razliit od onog u drugim kantonima. Tome
treba dodati i nii nivo vlasti u svakom kantonu, odnosno optine, koje takoer imaju svoje lokalne
vlasti i propise koji utiu na odreene aspekte postupka dodjele koncesija.
Izvjetaj revizije uinka skree panju na pitanje transparentnosti navodei sljedee, Iako je
transparentnost eksplicitno favorizirana u zakonima o koncesijama ista nije dovoljno zastupljena.
49
Komisija za koncesije FBiH, Izvjetaj o radu za 2014. godinu,
http://www.parlamentfbih.gov.ba/dom_naroda/bos/parlament/propisi/El_materijali_2015/Izvjestaj%20o%20radu%2
0Komisije%20za%20koncesije%20FBiH%20za%202014.%20godinu.pdf.
27
Zakoni o koncesijama dozvoljavaju dodjeljivanje koncesija na osnovu samoinicijativne ponude, bez
provoenja javnog natjeaja, to nije u skladu sa dobrim praksama i direktivama Evropske unije.50
Javni registar koncesija dodijeljenih u FBiH takoer ne postoji, niti sistem praenja realizacije
koncesija i naplate naknada. Takoer ne postoji mehanizam evidencije broja podnesenih zahtjeva
za dodjelu koncesije niti informacija o dodijeljenim koncesijama koje nisu realizirane. Veoma malo
informacija je dostupno na internetu.
Zakoni o koncesijama u FBiH ne propisuju rokove za provoenje postupka dodjele koncesije. Veina
koncesija dodjeljena je kroz postupak pokrenut na osnovu samoinicijatnivnih ponuda. Prema
Izvjetaju revizije uinka, glavni faktori koji utiu na trajanje postupka su ekanje saglasnosti
optinskih vijea i injenica da nadleni organi kasno odobravaju koncesije.51 U OECD/SIGMA/EU
izvjetaju navodi se da je zabrinjavajua injenica da zakon dozvoljava da studiju izvodljivosti
priprema ponua, a ne koncedent. Ovo vai za javne pozive, kao i za samoinicijativne ponude.
Prenoenjem ovog zadatka na ponuaa, zahtjeve ugovornih organa procjenjuje njihov budui
partner, koji je, po pravilu, veoma zainteresiran da bude odabran za privatnog partnera na
odreenom projektu te samim tim ima vitalni interes u predstavljanju potreba i koristi koncedenta
u veoma pozitivnom svjetlu. Obino je pripremanje studije izvodljivosti, ukljuujui procjenu uticaja
na okoli, kljuni zadatak nadlenog organa. U njoj se obino nalaze specifini elementi koji
omoguavaju usporedbu dobivenih ponuda.52
Budui da ne postoji javni registar koncesija dodijeljenih u FBiH, nemogue je utvrditi koliko je
koncesija u energetskom sektoru do sada dodijeljeno na kantonalnom nivou. OECD/SIGMA/EU
izvjetaj navodi da kada je njihov struni tim vrio analizu oblasti koncesija u BiH (2008 2009),
kantoni su dodijelili priblino 300 ugovora o koncesiji, a veina tih ugovora je data lokalnim
preduzeima. Bilo je i nekoliko izuzetaka, kao to je dodjela koncesija za projekte mini
hidroelektrana holandskim i njemakim preduzeima.53
Koncesiona naknada se sastoji od dva elementa. Prvi element se odnosi na jednokratnu naknadu
koja se naplauje odmah po zakljuivanju ugovora o koncesiji i koja ne moe biti manja od 1,5%
ukupne planirane investicije. Drugi element se odnosi na godinju naknadu koja se obraunava od
ostvarenih prihoda.
Vodni akti: Da bi stekao pravo na koritenje vode za novi proizvodni objekat, investitor mora proi
nekoliko razliitih koraka kako biti pribavio upravne dokumente koji e mu u konanici omoguiti
dobijanje vodne dozvole. Kako postupak ishoenje dozvola odmie, to zahtjevi nadlenih organa u
50
Ured za reviziju FBiH, op. cit., str.18.
51
Ibid., str.17.
52
OECD/SIGMA, op. cit., str.21.
53
Ibid., str.46.
28
smislu dostavljanja informacija postaju sve kompleksniji. Istovremeno sa ovim procesom organi
vlasti donose i izdaju upravne odluke vodne akte. Slika 5. prikazuje faze i redoslijed izdavanja
vodnih akata u odnosu na urbanistiku saglasnost i odobrenje za graenje.
Slika 5: FBiH Vodni akti saglasnosti i dozvole
Vodni akti su upravni dokumenti koji definiu koritenje vode i isputanje otpadnih voda. Izdavanje
ovih vodnih akata ureeno je Zakonom o vodama FBiH54 i Pravilnikom o sadraju, obliku, uslovima i
nainu izdavanja i uvanja vodnih akata (Pravilnik o vodnim aktima FBiH).55 Postoje tri vrste vodnih
akata koje odreene komercijalne djelatnosti, ukljuujui energetske objekte, 56 moraju pribaviti za
bilo koje koritenje vode ili isputanje otpadnih voda koje je vee od obima uobiajenog koritenja
vode, bez obzira na uticaj koji se ostvaruje. U postupku ishoenja dozvola za izgradnju novog
proizvodnog postrojenja, investitor mora pribaviti i sljedee vodne akte:
a. Prethodnu vodnu saglasnost

b. Vodnu saglasnost
c. Vodnu dozvolu
a) Prethodna vodna saglasnost: prethodnom vodnom saglasnou odluuje se o postojanju uslova

za ostvarivanje prava na vodu podnosioca zahtjeva, kao i nain ostvarivanja tog prava, te uslovi
kojima mora udovoljiti dokumentacija za graenje novih, rekonstrukciju ili uklanjanje postojeih
54
Zakon o vodama FBiH (Slubene novine FBiH, br. 70/06).
55
Pravilnik o sadraju, obliku, uslovima i nainu izdavanja i uvanja vodnih akata (Slubene novine FBIH, br. 31/15).
56
lan 109 Zakona o vodama FBiH definie aktivnosti za koje su uvijek potrebni vodni akti.
29
objekata i druge aktivnosti koje se ne smatraju graenjem, a mogu trajno, povremeno ili
privremeno uticati na promjenu reima voda. Pribavljanje prethodne vodne saglasnosti je
obavezno za sve energetske objekte i pribavlja se u postupku izdavanje okoline dozvole ili
urbanistike saglasnosti. 57 Ukoliko je koncesija potrebna za izgradnju datog energetskog
objekta, tada je neophodno prethodnu vodnu saglasnost pribaviti prije koncesije.
Ukoliko se prethodna vodna saglasnost zahtijeva u procesu dodjele koncesije ili u procesu
pribavljanja okoline dozvole, tada takav zahtjev mora podnijeti institucija/tijelo nadleno za
dodjelu koncesiju ili za izdavanje okoline dozvole. Meutim, ukoliko u skladu sa zakonom ova
dva procesa nisu potrebna za tu vrstu energetskog postrojenja, tada je investitor obavezan
podnijeti zahtjev za izdavanje prethodne vodne saglasnosti.
Novi Pravilnik o vodnim aktima iz 2015. godine zahtijeva prilaganje vodne studije58 za izdavanje
prethodne vodne saglasnosti i to predstavlja novi uslov. Studiju izrauje ovlateno pravno lice
koje se nalazi na slubenom spisku ovlatenih lica.
Prethodna vodna saglasnost izdaje se na period od najmanje tri godine tokom kojeg se mora
podnijeti zahtjev za izdavanje vodne saglasnosti.
b) Vodna saglasnost: vodna saglasnost predstavlja drugi korak u postupku pribavljanja finalne
vodne dozvole. Vodnom saglasnou se utvruje da je dokumentacija koju je investitor priloio
uz zahtjev za izdavanje vodne saglasnosti u skladu sa Prethodnom vodnom saglasnou i
propisima o vodama.
Vodna saglasnost se pribavlja u postupku ishoenja dozvola za graenje ili za rekonstrukciju svih
objekata za koje je potrebna i za koje se u prethodnoj fazi izdaje prethodna vodna saglasnost.
Odobrenje za graenje se izdaje po izdatoj vodnoj dozvoli.
c) Vodna dozvola: vodnom dozvolom utvruje se namjena, nain i uslovi iskoritavanja vode, nain
i uslovi isputanja otpadnih voda, nain i uslovi odlaganja krutog i tenog otpada i drugi uslovi.
Vodnom dozvolom se utvruje da su ispunjeni uslovi odreeni vodnom saglanou. Vodna

dozvola izdaje se na odreeno vrijeme, a najdue na 15 godina. Pravo na koritenje ili upotrebu
vode ili isputanje otpadnih voda, steeno na osnovu vodne dozvole, ne moe se prenositi na
drugog investitora.
Institucije/tijela nadlena za izdavanje vodnih akata definirane su lanom 139. Zakona o vodama
FBiH. Nadlenosti su podijeljene izmeu federalnih i kantonalnih tijela, odnosno dvije agencije
57
Za izgranju vjetroelektrane takoer je potrebna Prehodna vodna saglasnost.
58
lan 3, Pravilnik o vodnim aktima FBiH.
30
za upravljanje vodama u FBiH 59 (Agencija za vodno podruje rijeke Save i Agencija za vodno
podruje Jadranskog mora) s jedne strane i kantonalnih ministarstava nadlenih za izdavanje
vodnih akata s druge. Podjela nadlenosti za izdavanje vodnih akata izmeu agencija za
upravljanje vodama u FBiH i nadlenih kantonalnih ministarstava bazira se, izmeu ostalog, i na
kategoriji voda. Agencije za upravljanje vodama su, na primjer, nadlene za izdavanje vodnih
akata koji se odnose na izgradnje HE na velikim rijekama iz kategorije I (na primjer, Bosna,
Neretva, Drina i Una),60 dok su kantonalna ministarstva nadlena za izgradnju HE na rijekama iz
kategorije II (manje rijeke) i instalisane snage do 5 MW.61
Saglasnost na lokaciju: Da bi podnio zahtjev za urbanistiku saglasnost, investitor mora pribaviti

pisana odobrenja (saglasnosti) svih korisnika prostora na odreenoj lokaciji (korisnici zemljita i
prostora iznad zemljita) gdje e se proizvodni objekat graditi. U skladu sa Zakonom o prostornom
planiranju i koritenju zemljita na nivou FBiH 62 (Zakon o prostornom planiranju), urbanistika
saglasnost sadri urbanistiko-tehnike uslove za konkretnu lokaciju. Ovi uslovi se odreuju i
ocjenjuju za svaki sluaj pojedinano, u zavisnosti od broja korisnika na lokaciji.
Saglasnosti korisnika se u pravilu odnose na saglasnosti koje izdaju telekom kompanije, gasne
kompanije, kompanije za upravljanje javnim cestama, vodovodne i kanalizacione kompanije i druge
komunalne kompanije. Svaki korisnik mora zasebno izdati pisanu saglasnost i, ako je potrebno,
uslove koji moraju biti ispunjeni ako e se proizvodni objekat graditi na lokaciji.
Prikljuenje na distributivnu mreu: Prije izdavanja Odobrenja za graenje za proizvodno

postrojenje niskog ili srednjeg napona, investitor mora pribaviti dvije dozvole za prikljuenje na
distributivnu mreu: prethodnu elektroenergetsku saglasnost i elektroenergetsku saglasnost.
Prethodna elektroenergetska saglasnost se mora pribaviti na poetku postupka ishoenja dozvola i
prije podnoenja zahtjeva za urbanistiku saglasnost, a elektroenergetska saglasnost se mora
pribaviti prije poetka izgradnje, odnosno prije pribavljanja odobrenja za graenje. Operator
distributivnog sistema (ODS) izdaje obje dozvole na zahtjev investitora na nain prikazan na slici 6.
ODS je pravno lice sa licencom za obavljanje djelatnosti distribucije elektrine energije.63 Trenutno
dvije elektroprivrede imaju licencu za distribuciju elektrine energije u FBiH EP BiH i EP HZHB.
Investitor i ODS potpisuju ugovor o prikljuku na temelju izdate elektroenergetske saglasnosti.
59
Nadlenosti dvije Agencije za upravljanje vodnim podrujima su podijeljene prema vodnim podrujima.
60
lan 139 (1), Zakon o vodama FBiH.
61
lan 139 (2), Zakon o vodama FBIH.
62
Zakon o prostornom planiranju i koritenju zemljita na nivou FBiH (Slubene novine FBiH, br. 02/06, 72/07,
32/08, 4/10, 13/10 i 45/10).
63
lan 45, Zakon o elektrinoj energiji u FBiH (Slubene novine FBiH, br. 66/13).
31
Slika 6: FBiH Faze u procesu prikljuenja na mreu i dozvole koje izdaje ODS
Prethodna elektroenergetska saglasnost: Optim uslovima za isporuku elektrine energije (Opti

uslovi) 64 je propisano da se prethodna elektroenergetska saglasnost izdaje kao potvrda da se
planirani objekat moe prikljuiti na distributivnu mreu u skladu sa elektroenergetskim prilikama i
vaeim planskim dokumentima predvienim za dato podruje. Ovom saglasnou ODS e takoer
procijeniti uticaj planiranog proizvodnog objekta na distributivnu mreu.
Investitor mora podnijeti zahtjev za izdavanje ovog dokumenta koji ukljuuje sve informacije
potrebne ODS-u da odredi sve aspekte prikljuenja na distributivnu mreu, kao to su podaci o
investitoru i objektu, namjeni, snazi i godinjoj potronji elektrine energije, te spisak troila, itd. U
roku od 30 dana raunajui od dana uredno podnesenog zahtjeva 65 , ODS izdaje prethodnu
elektroenergetsku saglasnost (u sluaju pozitivne odluke) koja sadrava informacije o instalisanoj
snazi, te tehnike i druge opte uslove za prikljuenje.
Prethodna elektroenergetska saglasnost izdaje se na period od jedne godine, meutim, ovaj period
moe se produiti za jo jednu godinu.
Elektroenergetska saglasnost: Dokumenti koji se prilau uz zahtjev za izdavanje elektroenergetske

saglasnosti omoguavaju ODS-u da procijeni ekonomske i tehnike aspekte za prikljuenje. ODS u
ovoj fazi takoer trai da se pored ostalih dokumenata priloe i odgovarajui dio glavnog projekta ili
izvedbenog projekta.
ODS je obavezan odluiti po zahtjevu za izdavanje elektroenergetske saglasnosti u roku od 30 dana

raunajui od dana uredno podnesenog zahtjeva. Elektroenergetska saglasnost u pravilu sadri:
64
Opti uslovi za isporuku elektrine energije (Slubene novine FBiH, br. 89/14).
65
lan 22, Opti uslovi, Rokovi za odluivanje po zahtjevu.
32
podatke o podnosiocu, instalisanu snagu, vrstu primarne energije, naponski nivo, tehnike podatke
obraunskog mjernog mjesta, podatke o prikljunom mjestu i sl. Rok vaenja elektroenergetske
saglasnosti nije ogranien, ali ona utvruje obavezujui vremenski okvir tokom kojeg investitor mora
zakljuiti ugovor o prikljuku sa ODS-om.
Ugovor o prikljuku se temelji na podacima navedenim u elektroenergetskoj saglasnosti i sadri

sljedee informacije: podatke o ugovornim stranama, predmet ugovora, tehnike elemente
prikljuka, vlasnitvo nad prikljukom, rok za izgradnju prikljuka, rok za prikljuenje na distributivnu
mreu i sl. Investitor takoer mora uplatiti naknadu za prikljuenje66, a ODS je obavezan da izgradi
prikljuak u roku od 30 dana od dana zakljuivanja ugovora o prikljuku. Prema Optim uslovima,
ODS vri izgradnju i vlasnik je prikljuka.
Samo prikljuenje na distributivnu mreu vri se po okonanju radova na unutranjosti objekta i

izgradnji prikljuka.
Okolina dozvola: okolina dozvola predstavlja nuan preduslov za izdavanje urbanistike

saglasnosti za sva proizvodna postrojenja za koja je obavezna procjena uticaja na okoli.67 Na slici 7.
je prikazano u kojoj se fazi postupka ishoenja dozvola izdaje okolina dozvola u FBiH:
Slika 7: FBiH Izdavanje Okoline dozvole
Pravilnik o pogonima i postrojenjima FBiH, kojim je ureena obaveza za procjenu uticaja na okoli,68
definira vrste proizvodnih i drugih energetskih infrastrukturnih objekata za koje je obavezna
procjena uticaja na okoli. Pored utvrivanja vrsta pogona i postrojenja za koje je obavezna procjena
66
Naknada za prikljuenje utvruje se u skladu sa metodologijom propisanom Pravilnikom o metodologiji za
izraunavanje naknada za prikljuenje i definisanje rokova i uslova za prikljuak na distributivnu mreu (Slubene novine
FBiH, br. 89/14), odobrila Regulatorna komisija za energiju u FBiH (FERK).
67
lan 54, Zakon o zatiti okolia FBiH (Slubene novine FBiH, br. 33/03 i 38/09).
68
Pravilnik o pogonima i postrojenjima za koje je obavezna procjena uticaja na okoli i pogonima i postrojenjima koji
mogu biti izgraeni i puteni u rad samo ako imaju okolinu dozvolu (Slubene novine FBiH, br. 19/04).
33
uticaja na okoli i shodno tome ne mogu biti izgraeni bez okoline dozvole, Pravilnik o pogonima i
postrojenjima FBiH utvruje nadlenost FBiH u izdavanju okoline dozvole za odreene kategorije
projekata, ukljuujui one u energetskom sektoru. U skladu sa lanom 4(a) Pravilnika o pogonima i
postrojenjima FBiH, procjena uticaja na okoli je obavezna za:
3. Termoelektrane i ostala postrojenja sa sagorijevanjem sa toplotnim izlazom od 50 MW i vie,

4. Pogoni za proizvodnju hidroelektrine energije sa izlazom veim od 5 MW za pojedinane
pogone ili vie od 2 MW za nekoliko pogona koja slijede jedno drugo na rastojanju manjem od 2
km,
5. Izgradnja nadzemnih elektrinih vodova sa voltaom od:
-110 kV ukoliko su dio prenosnog sistema,
-220 kV i vie.
Nakon provoenja procjene uticaja na okoli, Ministarstvo okolia i turizma FBiH izdaje okolinu
dozvolu za proizvodna postrojenja i druge energetske objekte navedene u lanu 4(a).
Pravilnik o pogonima i postrojenjima takoer definira i drugu grupu pogona i postrojenja iz

energetskog sektora za koju Ministrastvo okolia i turizma FBiH ima nadlenost da izdaje okolinu
dozvolu nakon to u svakom pojedinanom sluaju provjeri da li je obavezna izrada procjene uticaja
na okoli. U lanu 6. navedena su sljedea proizvodna postrojenja koja spadaju u ovu kategoriju:
4. Postrojenja za iskoritavanje pogonske snage vjetra za proizvodnju energije (vjetrenjae)

sa proizvodnim kapacitetom od 2 MW ili 4 konvertera,
5. Postrojenja za proizvodnju hidroelektrine energije sa izlazom elektrine energije veim
od 1 MW.
Postupak pribavljanja okoline dozvole za izgradnju hidroelektrane instalisane snage do 1 MW na

teritoriji FBiH sastoji se od sljedeih koraka: i) Ministrastvo okolia FBiH provodi prethodnu procjenu
s ciljem utvrivanja da li je procjena uticaja na okoli potrebna;69 i ii) ukoliko Ministarstvo okolia
FBiH odlui da je procjena uticaja na okoli potrebna, onda je investitor duan zavriti procjenu
uticaja na okoli u roku od est mjeseci od dana izdavanja miljenja Ministarstva.
lanovi 12-19. Pravilnika o pogonima i postrojenjima definiraju sadraj procjene uticaja na okoli.
Spisak pravnih lica ovaltenih za izradu procjene uticaja na okoli nalazi se na internet stranici
Ministrastva. Ministarstvo okolia FBiH rukovodi procesom javnih rasprava vezano za procjenu
uticaja na okoli, s tim da se javne rasprave odravaju na lokaciji koja je najblia predloenom mjestu
izgradnje.
69
Poglavlje IV, lan 20. Pravilnika o pogonima i postrojenjima FBiH utvruje kriterije za procjenu uticaja na okoli.
34
Investitor koji trai izdavanje okoline dozvole prije toga mora pribaviti prethodnu vodnu saglasnost.
Odluka Ministarstva okolia vezano za okolinu dozvolu je konani upravni akt to znai da nije
dozvoljeno podnoenje albe drugostepenom upravnom tijelu. Meutim, nezadovoljna strana moe
pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom u FBiH. Rok vaenja okoline dozvole je pet (5)
godina. Sudski postupci vezano za pitanja okolia jo uvijek predstavljaju rijetkost, premda je bilo
nekoliko ustrih javnih rasprava.
Neki kantoni u FBiH imaju kantonalne zakone o zatiti okolia. lan 2. Pravilnika o pogonima i
postrojenjima propisuje da za pogone i postrojenja za koje nije potrebna procjena uticaja na okoli,
za pogone i postrojenja ispod pragova utvrenih ovim pravilnikom i pogone i postrojenja koji nisu
navedeni u ovom pravilniku okolinu dozvolu izdaje nadleno kantonalno ministarstvo.
Urbanistika saglasnost: urbanistika saglasnost predstavlja jednu od najvanijih (kljunih) dozvola

u postupku ishoenja dozvola za izgradnju proizvodnog postrojenja. Izdavanjem urbanistike
saglasnosti, nadleni organ na odgovarajuem nivou vlasti (federalni, kantonalni, optinski)
potvruje da je izgradnja datog pogona ili postrojenja u skladu sa prostorno-planskim dokumentima
i drugim uslovima za to podruje (lokaciju), kao i sa drugim relevantim zakonima i propisima. 70
Prilikom podnoenja zahtjeva za urbanistiku saglasnost, investitor je duan priloiti idejni projekat,
kao i prethodno pribavljene dozvole.
lan 40. Zakona o prostornom planiranju i koritenju zemljita na nivou FBiH (Zakon o prostornom
planiranju FBiH) utvruje nadlenost Ministarstva prostornog ureenja FBiH za izdavanje
urbanistike saglasnosti. Ministarstvo prostornog ureenja FBiH nadleno je za izdavanje
urbanistike saglasnosti za izgradnju:
1.) graevina i zahvata koji se odvijaju na teritoriju dvaju ili vie kantona;
2.) graevina i zahvata od znaaja za Federaciju na prostorima i podrujima od znaaja za
Federaciju;
3.) na meudravnoj granici;
4.) slobodnih zona;
5.) graevina i vrenja djelatnosti i zahvata koji mogu u znatnoj mjeri uticati na okoli, ivot i zdravlje
ljudi Federacije i ire;
6.) graevina i zahvata od znaaja za Federaciju;
7.) graevina i zahvata na prostorima u granicama nacionalnih spomenika
lan 40. takoer propisuje da je Ministarstvo prostornog ureenja duno pribaviti miljenje
kantonalnih vlasti prije izdavanja urbanistike saglasnosti.
70
Zakon o prostornom planiranju i koritenju zemljita na nivou FBiH.
35
Kantoni (kantonalne i/ili optinske vlasti) nadleni su za izdavanje urbanistike saglasnosti za
proizvodna postrojenja koja nisu navedena u lanu 40. Zakona o prostornom planiranju i koritenju
zemljita na nivou FBiH, te je taj postupak propisan kantonalnim zakonima o prostornom ureenju
i gradnji.
Urbanistika saglasnost utvruje urbanistike i tehnike uslove za odreeno proizvodno postrojenje

koje investitor mora ispuniti, ukljuujui uslove i odredbe navedene u ranije pribavljenim
dozvolama, kao to su prethodna vodna saglasnost, okolina dozvola, prethodna elektroenergetska
saglasnost, saglasnost na lokaciju i naelna saglasnost za prikljuenje. Zakon o prostornom
planiranju na nivou FBiH i kantonalni zakoni o prostornom ureenju i gradnji doputaju nadlenim
organima da trae dostavljanje dodatne dokumentacije, ukoliko je potrebno. Zakon o prostornom
planiranju na nivou FBiH navodi da ministarstvo moe zahtijevati i druge priloge u zavisnosti od
sloenosti graenja.71
Urbanistika saglasnost vai godinu dana u kom roku se mora podnijeti zahtjev za odobrenje za
graenje.
Odobravanje projektne dokumentacije Usklaenost za Zakonom o elektrinoj energiji u FBiH:

Ovo je novi korak u postupku ishoenja dozvola za izgradnju proizvodnih postrojenja koji je uveden
Zakonom o elektrinoj energiji u FBiH 72 usvojenim 2013. godine. lan 101, stav 2. Zakona o
elektrinoj energiji u FBiH navodi da je investitor duan pribaviti odobrenje projektne dokumentacije
od Ministarstva energije, rudarstva i industrije FBiH (FMERI) u smislu njene usklaenosti sa Zakonom
o elektrinoj energiji i drugim propisima. Investitor vri izmjene i dorauje projektnu dokumentaciju
tokom cijelog postupka ishoenja dozvola. 73 U ovoj fazi postupka projektna dokumentacija ima
formu glavnog projekta. Neophodno je dobiti odobrenje od FMERI na projektnu dokumentaciju,
odnosno glavni projekat, prije podnoenja zahtjeva za odobrenje za graenje organima vlasti koji su
nadleni za odluivanje po zahtjevu za odobrenje za graenje.
Na primjer, pregled projektne dokumentacije (glavnog projekta) za izgradnju proizvodnog

postrojenja obuhvata sljedee provjere:
a) usklaenost projektne dokumentacije sa zakonskim, podzakonskim, tehnikim i drugim

propisima, standardima, tehnikim normativima i preporukama koji ureuju oblast graenje
elektroenergetskih objekata od znaaja za Federaciju Bosne i Hercegovine;
b) kompleksnost projektne dokumentacije;
c) tehnika kontrola (revizija);
71
lan 39, stav 2. Zakona o prostornom planiranju i koritenju zemljita na nivou FBiH.
72
Zakon o elektrinoj energiji u FBiH (Slubene novine FBiH, br. 66/13).
73
Postoji nekoliko faza u pripremi projektne dokumentacije: 1) idejni projekat koji je neophodan za podnoenje zahtjeva
za urbanistiku saglasnost; 2) glavni projekat koji je neophodan za podnoenje zahtjeva za odobrenje za graenje; 3)
projekat izvedenog stanja koji je neophodan za podnoenje zahtjeva za odobrenje za upotrebu.
36
d) procedura izrade projektne dokumentacije.74
Za nove proizvodne elektroenergetske objekte, koji kao primarni energent koriste obnovljivu
energiju, prilikom pregleda vri se provjera usklaenosti sa Akcionim planom koritenja obnovljivih
izvora energije u Federaciji Bosne i Hercegovine (Akcioni plan za OIE),75 koji je Ministarstvo energije,
rudarstva i industrije FBiH donijelo u maju 2014. godine.
Energetska dozvola: Energetsku dozvolu Zakon o elektrinoj energiji u FBiH definira kao upravni akt
koji izdaje FMERI u postupku prikupljanja dozvola i ije izdavanje prethodi izgradnji i/ili rekonstrukciji
proizvodnih objekata. Zakon o elektrinoj energiji u FBiH utvruje nadlenost FMERI za izdavanje
energetske dozvole za sve proizvodne objekte, ukljuujui one koji su u kantonalnoj nadlenosti.
lan 78(3) Zakona o elektrinoj energiji u FBiH propisuje da izgradnja novih i rekonstrukcija
postojeih objekata za proizvodnju elektrine energije iz nadlenosti Federacije BiH obuhvata:
1) hidroenergetski objekti instalisane snage iznad 5 MW i za nekoliko hidroenergetskih

objekata instalisane snage vee od po 2 MW, koji slijede jedan iza drugog na rastojanju od 2
km;
2) termoelektrane i ostala postrojenja sa sagorijevanjem sa toplotnim izlazom od 50 MWt i
vie;
3) postrojenja za iskoritavanje pogonske snage vjetra instalisane snage od 2 MW i vie;
4) postrojenja za iskoritavanje energije suncaa instalisane snage od 1 MW i vie;
5) ostale elektrane instalisane snage 5 MW i vie.
U lanu 78. se takoer navodi da za proizvodne objekte iz stava (3) a ija je instalisana snaga jednaka
ili via od 30 MW, energetsku dozvolu izdaje FMERI uz prethodnu pribavljenu saglasnost Vlade
Federacije i Parlamenta Federacije. Meutim, za proizvodne objekte ija je instalisana snaga manja
od 30 MW, energetsku dozvolu izdaje FMERI uz prethodno pribavljenu saglasnost samo Vlade
Federacije.
Uredba o postupku, kriterijima, formi i sadraju zahtjeva za izdavanje energetske dozvole za

izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih proizvodnih postrojenja (Uredba o energetskoj dozvoli
FBiH)76 ureuje sva pitanja koja se odnose na izdavanje energetske dozvole, ukljuujui i rokove za
njeno izdavanje i proces javnih rasprava. lan 22(1) Uredbe o energetskoj dozvoli FBiH propisuje da
FMERI donosi rjeenje o svakom podnesenom zahtjevu u roku od tri (3) mjeseca od dana kada je
podnosilac zahtjeva obavjeten da je zahtjev kompletiran, osim u sluaju kada FMERI ocjeni
potrebnim i odlui da period razmatranja produi za jo dva (2) mjeseca. lan 23. Uredbe o
74
lan 5(1), Pravilnik o pregledu i usklaenosti projektne dokumentacije FBiH (Slubene novine FBiH, br. 66/13).
75
http://operatoroieiek.ba/wp-content/uploads/2014/07/APOEF.pdf.
76
Uredba o postupku, kriterijima, formi i sadraju zahtjeva za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih i
rekonstrukciju postojeih proizvodnih postrojenja (Slubene novine FBiH, br. 27/14).
37
energetskoj dozvoli FBiH definira pitanja koja se odnose ne pripremu nacrta energetske dozvole,
obavjetavanje javnosti i prikupljanje komentara.
FMERI izdaje dozvolu u formi certifikata koji se sastoji od energetske dozvole i uslova za njeno
izdavanje. Rok vaenja energetske dozvole ne moe biti dui od pet (5) godina.
Odobrenje za graenje: investitor moe podnijeti zahtjev za izdavanje odobrenja za graenje nakon
to pribavi urbanistiku saglasnost, vodnu saglasnost, energetsku dozvolu, elektroenergetsku
saglasnost i nakon to pripremi glavni projekat za izgradnju energetskog postrojenja. Odobrenje za
graenje, uz urbanistiku saglasnost, je jedna od najvanijih dozvola u postupku ishoenja dozvola.
Pored gore navedene dokumentacije, rijeeni imovinsko-pravni odnosi na nekretnini na kojoj se
namjerava graditi predstavljaju jedan od preduslova za dobijanje odobrenja za graenje.
U pravilu, organi koji su izdali urbanistiku saglasnost u prethodnoj fazi postupka ishoenja dozvola
nadleni su i za izdavanje odobrenja za graenje, kao i za izdavanje odobrenja za upotrebu u fazi
koja slijedi. Shodno tome, Ministarstvo prostornog ureenja FBiH nadleno je da odluuje po
zahtjevima za odobrenje za graenje proizvodnih objekata navedenih u lanu 40(1) Zakona o
prostornom planiranju, 77 dok su nadlena kantonalna ministarstva nadlena da odluuju po
zahtjevima za odobrenje za graenje za objekte utvrene kantonalnim zakonima.
Nadleno tijelo za izdavanje odobrenja za graenje (federalno/kantonalno) duno je utvrditi da li je

glavni projekat pripremljen u skladu sa uslovima definiranim prethodno izdatom urbanistikom
saglasnou za taj objekat. Odobrenje za graenje prestaje da vai ako graevinski radovi ne ponu
u roku od godinu dana od dana pravosnanosti odobrenja za graenje. Izuzetno, vaenje odobrenja
za graenje moe se produiti za jo godinu ako za to postoje opravdani razlozi.
Kada je rije o izgradnji proizvodnih objekata, naroito veih hidroelektrana i termoelektrana,

investitori obino u fazama pristupaju izgradnji takvih objekata prvo gradei jedan dio objekta, a
nakon toga i ostale. U takvom sluaju, investitor mora podnijeti zahtjev za naelno odobrenje za
graenje sloene graevine. Takvo odobrenje je propisano lanom 61. Zakona o prostornom
planiranju FBiH i mogue ga je izdati za jednu ili vie graevina koje su dio planirane sloene
graevine. Naelnim odobrenjem za graenje odreuju se dijelovi sloene graevine,
funkcionalne i/ili tehnoloke veze izmeu dijelova sloene graevine, te redoslijed izdavanja
77
lan 40(1), Zakon o prostornom planiranju FBiH: 1.) graevina i zahvata koji se odvijaju na teritoriju dvaju ili vie
kantona; 2.) graevina i zahvata od znaaja za Federaciju na prostorima i podrujima od znaaja za Federaciju; 3.) na
meudravnoj granici; 4.) slobodnih zona; 5.) graevina i vrenja djelatnosti i zahvata koji mogu u znatnoj mjeri uticati
na okoli, ivot i zdravlje ljudi Federacije i ire; 6.) graevina i zahvata o interesa i znaaja za Federaciju; 7.) graevina i
zahvata na podruju nacionalnih spomenika.
38
pojedinanih odobrenja za graenje. Prije podnoenja zahtjeva za naelno odobrenje za graenje
sloene graevine, neophodno je pribaviti urbanistiku saglasnost za cijelu sloenu graevinu.
Odobrenje za upotrebu: Izgraeno proizvodno postrojenje ili njegov dio koji predstavlja
ekonomsko-tehniku cjelinu, koja se kao takva moe samostalno koristiti, moe se poeti koristiti,
odnosno staviti u pogon, nakon to investitor pribavi odobrenje za upotrebu. Uz zahtjev za izdavanje
odobrenja za upotrebu podnosi se prethodno pribavljeno odobrenje za graenje. odobrenje za
upotrebu izdaje se nakon izvrenog tehnikog pregleda. Nadleni organi duni su u roku od 30 dana
od dana prijema zahtjeva izvriti tehniki pregled.78
Graevina za koju nije izdato odobrenje za graenje i odobrenje za upotrebu ne moe se upisati u
zemljine knjige.
Dozvola za proizvodnju elektrine energije: Za obavljanje djelatnosti na tritu elektrine energije

po okonanju izgradnje proizvodnog objekta, investitor prvo mora pribaviti dozvolu Regulatorne
komisije za energiju u FBiH (FERK). Pravilnikom za izdavanje dozvola licenci, 79 koji je donio FERK,
propisane su procedure podnoenja zahtjeva za dozvole, kriteriji, uslovi i sadraj dozvola.
Investitor koji namjerava obavljati djelatnost proizvodnje elektrine energije mora podnijeti
Regulatornoj komisiji za energiju u FBiH zahtjev za izdavanje dozvole. FERK je nadlean za izdavanje
dozvole za proizvodnju elektrine energije. Zahtjev se mora podnijeti u propisanom obliku, zajedno
sa nizom drugih dokumenata, odobrenja i dozvola navedenih u lanovima 22. i 23. Pravilnika za
izdavanje dozvola. Neki od dokumenata koji je potrebno priloiti su: vodna dozvola, okolina
dozvola, ugovor o koncesiji (ako je potrebno), elektroenergetska saglasnost i odobrenje za
upotrebu.
Odluka o izdavanju dozvole donosi se u roku od 60 dana od dana podnoenja kompletnog zahtjeva
i period vaenja dozvole je 30 godina. Dozvola, izmeu ostalog, sadri identifikacione podatke
imaoca dozvole, registarski broj, kod koji predstavlja identifikaciju imaoca dozvole na tritu
elektrine energije i period vaenja.
Sistem podsticaja za proizvodnju i kupovinu elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i

efikasne kogeneracije: S ciljem podsticanja proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora
energije i u efikasnoj kogeneraciji, Zakonom o koritenju obnovljivih izvora energije i efikasne
kogeneracije FBiH 80 (Zakon o OIE) i prateim propisima uspostavljen je sistem podsticaja za
proizvodnju i kupovinu elektrine energije iz obnovljivih izvora energije.
78
lan 68, Zakon o prostornom planiranju FBiH.
79
Pravilnik za izdavanje dozvola (Slubene novine FBiH, br. 43/14).
80
Zakon o koritenju obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije (Slubene novine FBiH, br. 70/13 i 05/14).
39
U sutini, svi korisnici elektrine energije (potroai) u FBiH obavezni su da plaaju naknadu za
proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora kao podsticaj za proizvodnju iz obnovljivih
izvora, a odreeni proizvoai elektrine energije iz obnovljivih izvora imaju pravo na garantovane
otkupne cijene81 za period utvren ugovorom koji su zakljuili sa Operatorom za obnovljive izvore
energije i efikasnu kogeneraciju (Operator).82
Uredba o podsticanju proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i efikasne

kogeneracije i odreivanju naknada za podsticanje (Uredba o podsticajima),83 koju je donijela Vlada
FBiH, utvruje metodologiju za odreivanje naknade za podsticanje i kriterije za sticanje statusa
privilegovanog proizvoaa. Kriteriji se baziraju na instalisanoj snazi, kao i vrsti i/ili tehnologiji koja
se koristi za proizvodnji (npr, solarna energija, vjetar, biogas).
Operator: Operator djeluje kao neprofitno lice s ciljem stvaranja institucionalne strukture za
operacionalizaciju sistema podsticaja proizvodnje i otkupa elektrine energije iz postrojenja koja
koriste obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju.
U lanu 10. Zakona o OIE navedene su nadlenosti Operatora. Neke od tih nadlenosti su: vodi
evidencije o ukupnoj elektrinoj energiji proizvedenoj iz OIE, zakljuuje predugovore i ugovore sa
razliitim kategorijama proizvoaa iz OIE, izrauje analize i planira prouzvodnju iz OIE, vodi registar
projekata, sudjeluje u predlaganju pravila o balansiranju sistema u saradnji sa Nezavisnim
operatorom sistema (NOS) i slino.
Sjedite Operatora je u Mostaru, a rad i poslovanje Operatora reguliu i nadziru FMERI i FERK.
Podsticana proizvodnja iz obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije: Investitor koji gradi
proizvodno postrojenja na obnovljive izvore energije ili postrojenje efikasne kogeneracije i eli
ostvariti podsticaj za ovu vrstu proizvodnje elektrine energije u FBiH mora poduzeti nekoliko
dodatnih koraka u postupku ishoenja dozvola da bi stekao status privilegovanog proizvoaa. Ovaj
status je zadnji dokument (potvrda) koji Operator izdaje i koji investitoru osigurava pravo na
podsticanu proizvodnju, odnosno pravo da prodaje ukupnu proizvedenu elektrinu energiju po
garatnovanim otkupnim cijenama tokom utvrenog vremenskog perioda. Meutim, prije nego
dodje u ovu finalnu fazu, investitor mora stei razliite statuse tokom prethodnih koraka u ovom
procesu. Paralelno sa sticanjem statusa privilegovanog proizvoaa, investitor takoer mora upisati
projekat u registar projekata.
81
Garantovana otkupna cijena omoguava viu (podsticajnu) cijenu proizvoaima iz obnovljivih izvora energije za
elektrinu energiju koju isporuuju u mreu.
82
Operator je uspostavljen u skladu sa lanom 9. Zakona o OIE FBiH i Odlukom o osnivanju Operatora za obnovljive
izvore energije i efikasnu kogeneraciju (Slubene novine FBiH, br. 90/13 i 96/14).
83
Uredba o podsticanju proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije i
odreivanju naknada za podsticanje (Slubene novine FBiH, br. 48/14).
40
Na slici 8. prikazani su koraci koje je potrebno poduzeti za ostvarivanje podsticaja za proizvodnju iz
obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije, kao i slijed aktivnosti (faze) u registraciji projekta
u odnosu na pribavljanje kljunih dozvola u postupku ishoenja dozvola u FBiH. Svaki od koraka u
ovom procesu dodatno je pojanjen u tekstu koji slijedi:
Slika 8: FBiH- Koraci za ostvarivanje podsticaja i faze u registraciji za OIE
Koraci na ostvarivanju podsticaja:
Sticanje statusa potencijalnog privilegovanog proizvoaa
Po pribavljanju energetske dozvole, investitor moe podnijeti zahtjev za sticanje statusa

potencijalnog privilegovanog proizvoaa, 84 koji dodjeljuje Operator. Status potencijalnog
privilegovanog proizvoaa i/ili privilegovanog proizvoaa mogue je dobiti samo ako se
proizvodno postrojenja na obnovljive izvore energije svojom instalisanom snagom uklapa u
dinamiku (propisanu) kvotu na raspolaganju za tu konkretnu vrstu elektrane. Dinamika kvota je
maksimalni nivo instalisane snage privilegovanih proizvoaa ija se proizvodnja podstie i utvruje
84
lan 23, Zakon o OIE FBiH.
41
se za svaki primarni izvor energije Akcionim planom za koritenje obnovljivih izvora energije (Akcioni
plan). 85 Zakon o OIE propisuje da se dinamike kvote popunjavaju onim redoslijedom kojim su
projekti za izgradnju postrojenja za proizvodnju OIE upisani u registar projekata. Sticanje statusa
potencijalno privilegovanog proizvoaa je preduslov za predugovor o otkupu elektrine energije.
Prema Zakonu o OIE, potencijalni privilegovani proizvoa znai investitor koji je dobio status
rjeenjem Operatora i koji stie pravo da sa Operatorom zakljui predugovor za otkup elektrine
energije.
Investitor e u zahtjevu dostaviti podatke o lokaciji postrojenja, instalisanoj snazi, tehnikim

karakteristikama, izvoru primarne energije za proizvodnju elektrine energije i vremenskim
rokovima za izgradnju postrojenja i prikljuenje na mreu. Operator je duan donijeti odluku o
zahtjevu u roku od 30 dana od dana njegovog podnoenja.
Predugovor za otkup elektrine energije
Ukoliko Operator investitoru odobri status potencijalnog privilegovanog proizvoaa, tada

zakljuuje s njim predugovor za otkup elektrine energije 86 po vaeim garantovanim otkupnim
cijenama. Predugovor predstavlja garanciju investitoru da e, ukoliko postrojenje izgradi u
predvienom roku i u skladu sa propisima, imati pravo na sticanje statusa privilegovanog
proizvoaa. Predugovor sadri odredbe vezane za garantovanu otkupnu cijenu, period trajanja
predugovora, maksimalno dozvoljeno vrijeme izgradnje postrojenja, obaveze potencijalnog
privilegovanog proizvoaa vezano za prikljuenje postrojenja na mreu, tehnike podatke o
postrojenju i planiranoj proizvodnji. Ukoliko investitor ne zavri izgradnju postrojenja i prikljuenje
na elektroenergetsku mreu u vremenu naznaenom u predugovoru, predugovor se automatski
raskida i investitor gubi status potencijalnog privilegovanog proizvoaa.
Predugovor je kljuan dokument koji banke trae za odobravanje kredita za izgradnju elektrane i
stoga predstavlja izuzetno vaan korak za investitore.
Status kvalifikovanog proizvoaa
Kvalifikovani proizvoa je status koji je neophodno ostvariti prije podnoenja zahtjeva za

odobravanje statusa privilegovanog proizvoaa. Akcioni plan sadrava dvije tabele tabelu 10.a. i
tabelu 10.b. Tabelom 10.b. propisane su kvote za ukupnu podsticanu proizvodnju iz OIE predvienu
za FBiH do 2020. godine (44% ukupne proizvodnje elektrine energije), ime se garantuje obavezan
otkup po trenutno vaeim garantovanim otkupnim cijenama. Meutim, tabela 10.a. propisuju
kvote za proizvodnju iz svih izvora obnovljive energije. Te kvote takoer pruaju podsticaje za
85
http://operatoroieiek.ba/wp-content/uploads/2014/07/APOEF.pdf.
86
lan 26, Zakon o OIE FBiH.
42
proizvodnju iz OIE, izuzev za velike hidroelektrane instalisane snage preko 10 MW, ali po nioj cijeni
od trenutno vaeih garantovanih otkupnih cijena. Status kvalifikovanog proizvoaa potvruje da
proizvoa proizvodi elektrinu energiju koristei otpad ili OIE na ekonomski primjeren nain,
ukljuujui kombinirani ciklus proizvodnje toplotne i elektrine energije. Ovaj status se stie na
osnovu rjeenja FERK-a. 87 Da bi stekao status kvalifikovanog proizvoaa, investitor prvo mora
pribaviti dozvolu za proizvodnju elektrine energije, koju takoer izdaje FERK. Status kvalifikovanog
proizvoaa istie istovremeno sa dozvolom za proizvodnju elektrine energije. Uz zahtjev za
odobravanje statusa kvalifikovanog proizvoaa, investitor mora priloiti vodnu dozvolu, okolinu
dozvolu i odobrenje za upotrebu.
Status kvalifikovanog proizvoaa prua sljedee pogodnosti:
1) Prednost isporuke proizvedene elektrine energije prednost u dispeiranju i prednost

isporuke elektrine energije u mreu proizvedene u postrojenjima ija je instalisana snaga
manja od 150 kW, bez prijavljivanja dnevnog rasporeda operatoru mree;
2) Pravo na garanciju porijekla elektrine energije upravni akti koji izdaje Operator i kojim se
potvruje da je dati udio ili koliina elektrine energije proizvedena u postrojenju
koritenjem OIE i kogeneracije;
3) Otkup elektrine energije po referentnoj cijeni otkup elektrine energije po referentnoj

cijeni88 vri se od kvalifikovanog kupca koji nije stekao status privilegovanog proizvoaa,
kao i kvalifikovanog proizvoaa kojem je istekao status privilegovanog proizvoaa, ukoliko
je njegova proizvodnja uvrtena u obavezujue kvote propisane tabelom 10.a. Akcionog
plana. 89 Referentna cijena utvruje se prema metodologiji propisanoj Pravilnikom o
metodologiji za utvrivanje referentne cijene elektrine energije (Pravilnik o referentnoj
cijeni),90 koji je usvojio FERK.
Status privilegovanog proizvoaa
Nakon to mu FERK odobri status kvalifikovanog proizvoaa, investitor moe Operatoru podnijeti
zahtjev za odobravanje statusa privilegovanog proizvoaa. Niti jedan proizvoa ne moe stei
status privilegovanog proizvoaa bez prethodno sticanja statusa kvalifikovanog proizvoaa od
87
Postupak ureen Pravilnikom o sticanju statusa kvalifikovanog proizvoaa elektrine energije (Slubene novine
FBiH, br. 53/14).
88
Referentna cijena je cijena elektrine energije koja je nia od garantovane otkupne cijene, ali via od cijene elektrine
energije koja nije proizvedena iz OIE.
89
Kvalifikovani proizvoa nee stei status privilegovanog proizvoaa ukoliko kvote za konkretno tu vrstu i veliinu
postrojenja nisu raspoloive, ukoliko je status kvalifikovanog proizvoaa istekao, ili ako se ta vrsta proizvodnje ne
podstie garantovanim otkupnim cijenama, kao to je proizvodnja velikih hidroelektrana instalisane snage preko 10
MW.
90
Pravilnik o metodologiji za utvrivanje referentne cijene elektrine energije (Slubene novine FBiH, br. 50/14).
43
FERK-a. Operator moe dodijeliti status privilegovanog proizvoaa elektrine energije investitoru
koji proizvodi elektrinu energiju iz sljedeih vrsta elektrana:
a) Hidroelektrane instalisane snage do 10MW

b) Vjetroelektrane
c) Solarne elektrane instalisane snage do i ukljuujui 1MW
d) Geotermalne elektrane instalisane snage do i ukljuujui 10MW
e) Elektrane na biomasu instalisane snage do i ukljuujui 10MW
f) Elektrane na biogas instalisane snage do i ukljuujui 1 MW
g) Elektrane koje koriste komunalni otpad instalisane snage do i ukljuujui 5MW
h) Kogeneracijske elektrane instalisane snage do i ukljuujui 5MWe91
Nakon odobravanja statusa privilegovanog proizvoaa, Operator sa investitorom zakljuuje Ugovor

o otkupu elektrine energije po garantovanoj otkupnoj cijeni.
Pored pogodnosti koje se stiu statusom kvalifikovanog proizvoaa, statusom privilegovanog

proizvoaa investitor stie pravo da prodaje ukupne koliine proizvedne elektrine energije po
garantovanoj otkupnoj cijeni tokom unaprijed utvrenog perioda.
Garantovana otkupna cijena je cijena koja se plaa privilegovanom proizvoau elektrine energije
iz OIE za vrijeme trajanja ugovora o otkupu elektrine energije. Ova cijena se utvruje prema
metodologiji propisanoj Pravilnikom o metodologiji i nainu utvrivanja garantovanih otkupnih
cijena elektrine energije iz postrojenja za koritenje obnovljivih izvora energije i efikasne
kogeneracije FERK-a.92 Garantovana otkupna cijena jednaka je referentnoj cijeni pomonoenoj sa
tarifnim koeficijentom. Tarifni koeficijent je brojana vrijednost pridruena svakoj grupi i tipu
postrojenja za proizvodnju elektrine energije iz OIE i usklauje se jednom u 18 mjeseci.
Ugovor o otkupu elektrine energije
Na temelju ugovora o otkupu elektrine energije, privilegovani proizvoa ostvaruje pravo prodaje
elektrine energije po garantovanim cijenama tokom perioda od 12 godina. Ugovorom se definie
garantovana otkupna cijena, period trajanja ugovora, tehniki podaci o postrojenju i podaci o
planiranoj proizvodnji elektrine energije.
91
Pravilnik o metodologiji o nainu utvrivanja garantovanih otkupnih cijena elektrine energije iz postrojenja za
koritenje obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije (Slubene novine Federacije BiH, broj 50/14).
92
Pravilnik o metodologiji o nainu utvrivanja garantovanih otkupnih cijena elektrine energije iz postrojenja za
koritenje obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije.
44
Registar projekata: Zakonom o OIE propisano je da svi projekti koji koristi energiju iz OIE i efikasne
kogeneracije moraju biti upisani u registar projekata (Registar). Postupak odravanja i auriranja
Registra definirana je Uputstvom o voenju i auriranju registra projekata OIEIK (Uputstvo).93
Operator vodi Registar za projekte u sljedeim fazama:
1. Projekti u fazi ispitivanja

Upis projekata u fazi ispitivanja je obavezan kada investitor vri ispitivanja potencijala obnovljive
energije na odreenoj lokaciji.94 Upis nije neophodan ukoliko se ne vri ispitivanje potencijala.
2. Projekti u izgradnji
Uz zahtjev za upis projekta u izgradnji investitor je duan priloiti vaeu urbanistiku saglasnost,
energetsku dozvolu i odobrenje za graenje.
3. Izgraena i prikljuena postrojenja

Uz zahtjev za upis izgraenog i prikljuenog postrojenja investitor je duan priloiti i odobrenje
za upotrebu.
4. Naputeni projekti
Naputeni projekti se takoer moraju upisati u Registar; uz zahtjev, investitor je duan priloiti
pismenu odluku o naputanju projekta.
Operator za svaku od navedenih faza izdaje potvrdu o upisu u Registar, koja sadri trajanje upisa.
Nakon to projekat stupi u sljedeu fazu u Registru, prethodni upis se brie, tako da projekat u
jednom trenutku moe biti upisan samo po jednom osnovu. Upis projekata, u svim fazama,
predstavlja zakonsku obavezu za sve vidove obnovljivih izvora, ukljuujui hidroelektrane,
vjetroelektrane, elektrane na biomasu, solarne elektrane i ostalo. Registar je javni dokument i
dostupan je na internet stranici Operatora.95
Korak 4. - Obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita: Prije poetka izgradnje
proizvodnog postrojenja, investitor mora rijeiti sve imovinsko-pravne odnose na nekretnini na kojoj
se namjerava graditi. To znai da investitor mora ostvariti vlasnitvo nad zemljitem ili stei pravo
na koritenje zemljita na kojem namjerava graditi.96 Ukoliko investitor ne moe postii dogovor sa
vlasnicima, nekretninu ipak moe stei kroz proces eksproprijacije.
93
Uputstvo o voenju i auriranju registra projekata OIEiK (Slubene novine FBiH, br. 80/14).
94
lan 7. Uputstva.
95
http://operatoroieiek.ba/bs/registar-projekata/.
96
Prema Zakonu o stvarnim pravima (Slubene novine FBiH; br. 66/13 and 100/13), pravo graenja daje ovlast svom
nosiocu da gradi zgradu na tuem zemljitu i da unato tome bude vlasnik izgraenog objekta. Zauzvrat se vlasniku
zemljita plaa naknada. Pravo graenja je kao pravni institut jo uvijek relativno novo u pravnom sistemu FBiH.
45
Prema Zakonu o eksproprijaciji FBiH,97 nadlena tijela mogu preuzeti nekretninu bez saglasnosti
vlasnika radi koritenja u javne svrhe.98 Eksproprijacija nekretnine moe biti potpuna ili djelomina
u svrhe propisane Zakonom o eksproprijaciji i ... kada se ocijeni da e se koritenjem nekretnine za
koju se namjerava predloiti eksproprijacija u novoj namjeni postii vea korist od one koja se
postizala koritenjem te nekretnine na dosadanji nain. 99 Eksproprijacija nekretnine se vri za
potrebe vlasti ili za potrebe tree strane koja ima obavezu namijeniti je u javne svrhe.
Nekretnina se moe eksproprisati nakon to nadleni organ utvrdi javni interes za izgradnju na toj
nekretnini 100 . Postupak utvrivanja javnog interesa moe pokrenuti korisnik eksproprijacije, a
prijedlog za eksproprijaciju mora sadravati elaborat eksproprijacije (geodetsko-katastarski plan
podruja eksproprijacije, podatke o nekretninama za koje se predlae utvrivanje javnog interesa,
procjenu vrijednosti nekretnina, cilj eksproprijacije i druge podatke za utvrivanje javnog interesa).
Odluku o utvrivanju javnog interesa donosi Vlada FBiH, kantonalne vlade ili optinska vijea, u
zavisnosti od lokacije proizvodnog objekta. Prema Zakonu o eksproprijaciji FBiH, ako se proizvodni
objekata nalazi (ili se namjerava graditi) na podruju dva ili vie kantona, odluku o utvrivanju javnog
interesa donosi Vlada FBiH. Ako se proizvodni objekat nalazi na podruju dvije ili vie optina, odluku
o utvrivanju javnog interesa donosi kantonalna vlada, a kada se objekat nalazi na podruju samo
jedne optine, odluku donosi optinsko vijee. U praksi se, meutim, javni interes za izgradnju
proizvodnih objekata esto utvruje na federalnom nivou.
Uz Zakon o eksproprijaciji FBiH i Zakon o koncesijama FBiH takoer prua pravni osnov za
utvrivanje javnog interesa. Naime, postupak dodjele koncesije moe ukljuivati i utvrivanje javnog
interesa. Meutim, niti jedan zakon o koncesijama (na bilo kojem nivou vlasti) ne navodi jasno da li
postupak dodjele koncesije podrazumijeva prenos prava vlasnitva ili prava na koritenje
koncesionog dobra od strane koncesionara.
Federalna vlada je u februaru 2010. godine usvojila Odluku o proglaenju javnog interesa i
pristupanju pripremi i izgradnji prioritetnih elektroenergetskih objekata u Federaciji Bosne i
Hercegovine 101 i proglasila javni interes za izgradnju 6 termoelektrana, 17 hidroelektrana i 6
vjetroelektrana. Primjetno je da se pored Zakona o eksproprijaciji FBiH, ova odluka temelji na
Zakonu o Vladi Federacije BiH102 i Zakonu o elektrinoj energiji u FBiH.
97
Zakon o eksproprijaciji FBiH (Slubene novine FBiH, br. 70/07, 36/10 i 25/12).
98
lan 6. Zakona o eksproprijaciji FBiH navodi da se eksproprijacija moe vriti za potrebe FBiH, kantona, grada, optine,
javnih preduzea i javnih ustanova.
99
lan 3, Zakon o eksproprijaciji FBiH.
100
lan 5, Zakon o eksproprijaciji FBiH.
101
http://www.fbihvlada.gov.ba/bosanski/zakoni/2010/odluke/38hrv.htm.
102
Zakon o Vladi FBiH (Slubene novine FBiH, br. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06).
46
Nakon utvrenog javnog interesa, investitor prvo kroz pregovore sa vlasnicima pokuava doi do
sporazumnog rjeenja. Ukoliko sporazumno rjeenje nije mogue, investitor je duan podnijeti
Prijedlog za eksproprijaciju nadlenom optinskom organu koji je zaduen za provoenje
eksproprijacije. Optinski organ nakon toga donosi rjeenje o eksproprijaciji koje se izvrava
isplaivanjem naknade vlasnicima. Ukoliko vlasnik nije zadovoljan predloenom naknadom, ima
pravo pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom u FBiH (kantonalni sudovi). Vlasnici upravni
spor vezano za iznos naknade mogu pokrenuti samo pred sudom. Pokrenuti upravni spor odlae
izvrenje rjeenja do pravosnanosti odluke Vrhovnog suda FBiH. lan 31. stav 2. Zakona o
eksproprijaciji FBiH propisuje izuzetak od ovog pravila: Izuzetno, Vlada moe na zahtjev korisnika
eksproprijacije koji je iznio valjane razloge za potrebu hitnog stupanja u posjed nekretnine rijeiti da
mu se ta nekretnina preda u posjed prije pravomonosti, odnosno konanosti rjeenja o
eksproprijaciji. U lanu 31. stav 5. dalje se navodi da protiv rjeenja iz stava 2. ovog lana ne moe
se voditi upravni spor.
Nakon odluke Vlade u skladu sa gore navedenom odredbom, investitor zapravo moe stupiti u
posjed eksproprisane nekretnine prije pravomonosti, odnosno konanosti odluke Vrhovnog suda
FBiH o iznosu naknade. Meutim, Ustavni sud FBiH proglasio je stavove 2, 3. i 5. lana 31. Zakona o
eksproprijaciji FBiH neustavnim,103 odnosno u suprotnosti sa lanom 1. Protokola 1. uz Evropsku
konvenciju o ljudskim pravima (ECHR). 104 Parlament FBiH je u trenutku pripreme ovog izvjetaja
razmatrao izmjene Zakona o eksproprijaciji FBiH, ukljuujui novi tekst lana 31.
2.2.4 Proces odobravanja na entitetskom nivou: Republika Srpska (RS)

Korak 1. Dodjeljivanje statusa Javnog (opteg) interesa: Formalno-pravno, energetski
infrastrukturni projekti u RS mogu dobiti status projekta of javnog (opteg) interesa koji utvruje
Vlada RS.
Javni interes je mogue utvrditi kroz proces dodjele koncesija ukoliko zainteresirana strana pokrene
postupak. Ovaj postupak je propisan Uputstvom za procjenu postojanja javnog interesa kod
samoincijativne ponude (Uputstvo za procjenu javnog interesa)105. Nadleno ministarstvo RS vri
procjenu da li javni interes postoji na osnovu priloene studije o ekonomskoj opravdanosti projekta
i Dokumenta o politici dodjele koncesija.106 Nakon toga, Komisija za koncesije RS daje saglasnost na
procjenu ministarstva o postojanju javnog interese i ovlauje pregovore sa ponuaem
103
Ustavni sud FBiH (CC) Odluka br. U-64/1.
104
lan 1, Zatita imovine, Protokola uz Konvenciju o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,
http://www.ccbh.ba/osnovni-akti/evropska-konvencija/?title=protokol-broj-1&lang=en).
105
http://koncesije-rs.org/dokumenti/zakoni/UPzaProcjenuPSamoIn%20Lat.pdf.
106
http://koncesije-rs.org/dokumenti/zakoni/Politika_dodjela%20Lat.pdf.
47
samoinicijativne ponude. Konano, Vlada Republike Srpske verifikuje i utvruje postojanje javnog
interesa. Meutim, ukoliko koncesioni postupak pokree nadlena institucija/tijelo RS, onda se javni
interes pretpostavlja.
Javni interese je mogue utvrditi i kroz proces eksproprijacije. Ovaj postupak je ureen Zakonom o
eksproprijaciji RS 107 i mogue ga je provesti radi izvoenja radova ili izgradnje objekata koji se
odnose na, izmeu ostalog, i energetske infrastrukturne projekte.108 Pretpostavlja se da je javni
interes ve utvren ako se zasebnim zakonom navodi da je izgradnja konkretnih objekata ili
izvoenje radova u javnom interesu. Korisnik eksproprijacije 109 duan je podnijeti prijedlog za
eksproprijaciju Vladi RS nakon prethodno pribavljenog miljenja skuptine optine na ijoj teritoriji
se namjerava graditi.
Korak 2. Prostorno planiranje: Republika Srpska je usvojila prostorni plan. Prostorni plan
Republike Srpske do 2025. godine sadri kartu stratekih prioriteta, ukljuujui i energetske
infrastrukturne objekte.110 Proizvodna postrojenja sa spiska projekata od interesa za Energetsku
zajednicu su takoer uvrtena u Prostorni plan RS: HE Dabar, HE BUK Bijela, HE Foa, HE Paunci, HE
Sutjeska, HE Tegare, HE Rogaica i HE Dubravica. HE Dubrovnik nije u planu.
Korak 3. Postupak ishoenja dozvola: Postupak ishoenja dozvola u RS je jednostavniji od

postupka u FBiH zbog centralizovane organizacione strukture RS, odnosno injenice da se sastoji
samo od entitetskog i optinskog nivoa (nema kantona) i da nadlenost za izdavanje potrebnih
dozvola ima nekoliko ministarstava/institucija na entitetskom nivou. Pored toga, Republika Srpska
je usvojila Strategiju razvoja energetike RS do 2030. godine i Prostorni plan RS do 2025. godine.
Meutim, kada je rije o vrstama i broju dozvola i saglasnosti, procesa i broju koraka unutar procesa,
reim ishoenja dozvola u RS je veoma slian onome u FBiH, uz izuzetak nekoliko posebnih
karakteristika.
Ukratko, injenicom da RS ima prilino razvijene dokumente prostornog ureenja, ukljuujui

detaljne dokumente prostornog ureenje kao to su zoning plan, urbanistiki plan, regulacioni plan
i plan parcelacije, urbanistika saglasnost se ne izdaje u RS; umjesto toga izdaju se lokacijski uslovi.
Nadalje, za pribavljanje ekoloke dozvole (ako je potrebna) neophodno je pripremiti studiju uticaja
na ivotnu sredinu prije izdavanja lokacijskih uslova. Nakon izdavanja lokacijskih uslova, vri se
auriranje procjene uticaja na ivotnu sredinu ako je studijom uticaja na ivotnu sredinu utvreno
da je neophodna izrada procjene uticaja na ivotnu sredinu. Ekoloka dozvola se izdaje u pripremnoj
107
Zakon o eksproprijaciji RS (Slubeni glasnik RS, br. 112/06, 37/07, 66/08 , 110/08 i 121/10).
108
lan 3, Zakon o eksproprijaciji RS.
109
lan 6, Zakon o eksproprijaciji RS: Eksproprijacija se moe vriti za potrebe Republike Srpske i jedinice lokalne
samouprave, ako zakonom nije drugaije odreeno (korisnik eksproprijacije).
110
Planirana energetska infrastruktura u RS: Prostorni plan RS -
https://drive.google.com/file/d/0B6zeHu2sHD5OV3lXT3NPa2xiMU0/edit
48
fazi za graevinsku dozvolu. Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske (RERS) ima znatno
ire ovlasti i igra izraenu ulogu u postupku ishoenja dozvola za izgradnju proizvodnih postrojenja
i drugih energetskih infrastrukturnih projekata u RS. U nadlenost RERS-a spada i izdavanje
energetske dozvole. 111 Treba takoer navesti da je postupak za ostvarivanje podsticaja za
proizvodnju iz OIE neto drugaiji.
Na slici 9. prikazana je ema postupka ishoenja dozvola u RS. U tekstu ispod dato je objanjenje
pojedinanih dozvola, kao i neophodnih koraka za ostvarivanje podsticaja za OIE. Dvije najvanije
dozvole u RS su: 1) lokacijski uslovi i 2) graevinska dozvola.
Za izdavanje nekih dozvola potrebno je poduzeti itav niz koraka i/ili etapno pribavljati upravne
odluke/akte kroz postupak ishoenja dozvola koje e onda u konanici dovesti do izdavanje finalne
dozvole u toj kategoriji. U sluaju vodne dozvole, na primjer, potrebno je pribaviti dvije upravne
odluke/akta vodne smjernice i vodnu sagalsnost za dobijanje vodne dozvole koja se izdaje na
kraju procesa (prije izdavanja upotrebne dozvole). Sva ova vodna akta izdaje ista ustanova Agencija
za vode kroz isti postupak ishoenja dozvola, po prikupljanju potrebnih informacija. Vodne
smjernice sadre uslove i naine iskoritavanja vode, kao i zahtjeve u smislu dokumentacije; vodna
saglasnost utvruje da je potrebna dokumentacija priloena; i vodna dozvola utvruje reim rada i
isputanje otpadnih voda.
Sa ciljem jasnijeg ilustrovanja procesa, dozvole su grupisane i prezentirane prema kategoriji i/ili
instituciji nadlenoj za njihovo izdavanje (npr. vodne dozvole, prikljuenje na distributivnu mreu,
proizvodnja iz OIE), a ne prema tanom redoslijedu njihovog pribavljanja na nain prikazan na slici
9. Uz to je svaka kategorija dozvola na dijagramu oznaena istom arom i bojom; na primjer, sva
vodna akta oznaena su plavom bojom i dijagonalnom arom. Prilikom davanja opisa odreene
kategorija dozvola, a s ciljem to jasnijeg objanjenja, iz ukupnog dijagrama prikazanog na slici 9.
izvueni su oni dijelovi dijagrama koji se odnose na tu kategoriju i njen odnos prema dvije glavne
dozvole lokacijski uslovi i graevinska dozvola - i prikazani su na poetku tog dijela.
Neki koraci u postupku ishoenja dozvola u RS nisu obavezni i zavise od pravnih zahtjeva za vrstu i
veliinu proizvodnog postrojenja i/ili da li nadleno tijelo postupak smatra neophodnim (npr.
koncesija, procjena uticaja na ivotnu sredinu), takav je postupak prikazan isprekidanom linijom na
slici 9. Puna linija koritena je da prikae proceduralne korake koje investitor mora poduzeti.
111
Energetska dozvola je kolokvijalni izraz koji se koristi za dozvolu za izgradnju elektroenergetskog objekta koju
izdaje Regulatorna komisija za energetiku RS (RERS) prije graevinske dozvole i ne predstavlja zakonom utvren
termin.
49
Slika 9: Dozvole i nadlene institucije u RS
50
Koncesije: Oblast koncesija u RS ureena je Zakonom o koncesijama RS.112 Ovaj zakon usvojen je
2013. godine i zamijenio je prethodni Zakon o koncesijama RS iz 2002. godine. Nakon usvajanja
zakona uslijedilo je usvajanje novih pravilnika, kao to je Pravilnik o postupku ustupanja ugovora o
koncesiji i promjeni vlasnike strukture koncesionara 113 i Pravilnik o sadraju i nainu voenja
registra ugovora o koncesijama 114 , oba usvojenja 2014. godine. Medutim, Dokument o politici
dodjele koncesija, usvojen 2005. godine, jo uvijek nije auriran.
Izraz koncesija definiran je Zakonom o koncesijama RS kao pravo obavljanja privrednih

djelatnosti korienjem javnih dobara, prirodnih bogatstava i drugih dobara od opteg interesa, kao
i pravo na obavljanje djelatnosti od opteg interesa. Koncendent je Vlada Republike Srpske, u ime
Republike Srpske ili skuptina jedinice lokalne samouprave, u ime jedinice lokalne samouprave.
Vlada RS je nadlena za dodjelu koncesija za sve predmete koncesija propisane lanom 6. Zakona o
koncesijama RS, osim za komunalne djelatnosti,115 koje su u iskljuivoj nadlenosti jedinica lokalne
samouprave. Koncesionar je pravno lice osnovano u skladu sa zakonima i propisima Republike
Srpske. lan 6. stav 1. taka v) Zakona o koncesijama RS na sljedei nain definira energetske objekte
koji su predmet koncesije: izgradnja i korienje energetskih objekata instalisane snage vee od
250 kW, izuzev energetskih objekata na biomasu i biogas i solarnih postrojenja sa fotonaponskim
elijama na objektima nezavisno od instalisane snage. Meutim, zakon ne definira da li je koncesija
potrebna za proizvodnju na biomasu, biogas ili za solarna postrojenja sa fotonaponskim elijama
snage do 250 kW (manja postrojenja).
Zakon o koncesijama RS razlikuje se od prethodnog Zakona o koncesijama RS i vaeih zakona o

koncesijama na dravnom i federalnom nivou u smislu propisanih naina za dodjelu koncesija. Kao
to je navedeno ranije u tekstu, Zakon o koncesijama BiH i Zakon o koncesijama FBiH predviaju dva
naina za dodjelu koncesija: a) javni natjeaj (tender) i b) samoinicijativna ponuda. Zakon o
koncesijama RS, meutim, propisuje tri razliita postupka za dodjelu koncesija, s tim da svi sadre
elemente ova dva naina tendera i samoinicijativne ponude. Postupak za dodjelu koncesija moe
se pokrenuti na osnovu: i) inicijative nadlenog organa, ii) inicijative zainteresovanog lica i iii)
ponude u pregovarakom postupku.116
Javno nadmetanje je predvieno za prvu vrstu postupka gdje nadleni organ pokree postupak
dodjele koncesije. Prije postupka javnog nadmetanja, nadleni organ mora izraditi studiju
112
Zakon o koncesijama RS (Slubeni glasnik RS, br. 59/13).
113
Pravilnik o postupku ustupanja ugovora o koncesiji i promjeni vlasnike strukture koncesionara (Slubeni glasnik
RS, br. 65/14), http://koncesije-rs.org/dokumenti/zakoni/PravilnikopostupkuustupanjaugLat.pdf).
114
http://koncesije-rs.org/dokumenti/zakoni/Pravilnik%20o%20sadr.%20nac.%20vodj%20ug%20Lat.pdf.
115
Skuptina jedinice lokalne samouprave dodjeljuje koncesije za komunalne djelatnosti, osim za vodosnabdijevanje,
koje je takoer u nadlenosti Vlade RS.
116
lan 11, Zakon o koncesijama RS.
51
opravdanosti dodjele koncesije 117 ili od ponuaa u javnom pozivu118 zahtijevati da izradi studiju.
Druga vrsta postupka odnosi se na situaciju kada inicijativu podnosi zainteresovano lice.
Zainteresovano lice ne moe inicirati postupak dodjele koncesije za koju je nadleni organ ve
podnio inicijativu. Prema ovom postupku prvo se mora uraditi procjena javnog interesa za
predloenu koncesiju, a onda je nadleno tijelo duno objaviti javni poziv i pozvati lice koje je
pokrenulo postupak da podnese zahtjev zajedno sa ostalim ponuaima. Zainteresovanom licu koje
je podnijelo inicijativu prilikom vrednovanja ponuda dodjeljuje se bonus koji iznosi do 10%. Ovaj
drugi postupak predstavlja pomak od ekskluzivnosti koja se davala zainteresovanom licu u skladu sa
prethodnim Zakonom o koncesijama RS, a prema kojem javni poziv nije bio obavezan.
lan 26. Zakona o koncesijama RS propisuje i treu vrstu postupka za dodjelu koncesije na osnovu
pregovarakog postupka u sluaju:
a) ponude javnog preduzea koje obavlja djelatnost od opteg interesa, a ija djelatnost je predmet
koncesije;
b) sprovoenja zakljuenih sporazuma Vlade ili javnih preduzea, koji se odnose na realizaciju
predmeta koncesije;
c) produenja roka na koji je koncesija dodijeljena.
Vana uloga u procesu dodjele koncesija data je Komisiji za koncesije RS, koja je formirana kao stalno
i regulatorno tijelo sa zadatkom obavljanja razliitih aktivnosti koje se odnose na koncesije u skladu
sa Zakonom o koncesijama RS. Komisija vodi registar koncesija i isti je dostupan na njenoj internet
stranici.119 Registar koncesija sadri podatke o ukupno 276 koncesija do sada dodijeljenih u RS u
razliitim sektorima, ukljuujui proizvodne elektoenergetske objekte. Komisija za koncesije RS
podnosi godinji izvjetaj Narodnoj skuptini RS koji je javan i sadri spisak svih koncesija dodijeljenih
tokom izvjetajne godine.
lan 40. Zakona o koncesijama RS propisuje novi instrument osiguranja za kreditore, odnosno
mogunost ustupanja koncesije treem licu ili finansijskoj organizaciji (npr. banka) s kojom je
koncesionar zakljuio ugovor o finansiranju u vezi sa koncesijom. Mehanizam je mogue koristiti u
sluaju da koncesionar nije u mogunosti da ispuni ugovorne obaveze prema finansijskoj
organizaciji. Mogunost ustupanja koncesije finansijskoj organizaciji predstavlja novinu u Zakonu o
koncesijama RS. Postupak ustupanja koncesije treem licu ili kreditoru propisan je Pravilnikom o
117
Studija opravdanosti dodjele koncesije je dokument o tehnikoj, finansijskoj, ekonomskoj, ekolokoj i pravnoj
analizi opravdanosti dodjele koncesije.
118
OECD/SIGMA/EU izvjetaj snano kritikuje organiziranje javnog poziva za dodjelu koncesije bez prethodno
pripremljene studije izvodljivosti od strane nadlenog organa kao nedostatak i postupka javnog poziva i samoinicijativne
ponude, op cit., str. 21, 41.
119
http://koncesije-rs.org/lat/index.php?prikaz=stranica&id=24.
52
postupku ustupanja ugovora o koncesiji i promjeni vlasnike strukture koncesionara, koji je donijela
Komisija za koncesije RS.
Ugovor o koncesiji zakljuuje se na rok koji ne moe biti dui od 50 godina. Koncesiona naknada se
utvruje zasebno za svaku koncesiju ugovorom o koncesiji uzmajui u obzir, izmeu ostalog, sljedee
parametre: vrsta, kategorija, iznos i namjena koncesije, trina cijena prirodnog bogatstva, trajanje
ugovora o koncesiji, rizik i oekivana dobit. Zakon o koncesijama RS propisuje da se koncesiona
naknada sastoji od: i) naknade za ustupljeno pravo, koja se plaa jednokratno pri zakljuivanju
ugovora o koncesiji i ii) naknade za korienje javnog dobra koja se izraava procentualno (%) u
odnosu na ostvareni godinji prihod.
Vodni akti: Zakon o vodama RS120 definira vodne (vodopravne) akte kao akte kojima se utvruje
neko pravo, obaveza ili pravni interes za tree lice (fiziko ili pravno lice, dravni, RS ili organ lokalne
samouprave). Vodni akti se izdaju u skladu sa posebnim postupkom propisanim Zakonom o vodama
RS i optim odredbama Zakona o optem upravnom postupku RS. Postoje tri vrste vodnih akata koje
energetski objekat mora pribaviti za svako koritenje voda koje prevazilazi obim opte upotrebe
vode ili isputanja otpadnih voda bez obzira na uticaj objekta na reim voda. Tanije, u postupku
ishoenja dozvola za izgradnju energetskog objekta investitor mora pribaviti sljedee vodne akte: i)
vodne smjernice, ii) vodnu saglasnost i iii) vodnu dozvolu. Na slici 10. prikazane su faze u kojima se
ovi vodni akti izdaju u RS-u, u odnosu na lokacijske uslove i graevinsku dozvolu.
Slika 10: RS Izdavanje vodnih akata
Prema lanu 127. stav 1. Zakona o vodama RS, Agencija za vode RS ima nadlenost izdavanja vodnih
akata za, izmeu ostalog, sljedee objekte/aktivnosti: hidroelektrane (HE); sve akumulacije na
prostoru Republike Srpske; isputanje tehnolokih otpadnih voda; zahvatanje vode u koliini od pet
120
Zakon o vodama RS (Slubeni glasnik RS, br. 50/06, 92/09 i 121/12).
53
(5) i vie litara u sekundi. Jedinica lokalne samouprave izdaje vodne akte koji nisu navedeni u lanu
127. stav 1. Zakona o vodama RS.
Vodne smjernice: Vodnim smjernicama se odreuju obavezni uslovi koji e biti ispunjeni u
dokumentaciji za graenje novih, rekonstrukciju ili uklanjanje postojeih objekata i druge aktivnosti
koje se ne smatraju graenjem, a mogu trajno, povremeno ili privremeno da utiu na promjene
reima voda. Vodne smjernice prestaju vaiti istekom roka od jedne godine od dana njihovog
izdavanja.
Upravni organi/institucije RS koje su nadlene za izdavanje koncesija dune su, prije pokretanja
postupka za dodjelu koncesije, pribaviti vodne smjernice.
Vodna saglasnost: U skladu sa lanom 139. Zakona o vodama RS, vodna saglasnost je potrebna za
izgradnju novih, rekonstrukciju ili uklanjanje postojeih energetskih objekata ako oni mogu uticati
na promjene kvaliteta i kvantiteta voda, odnosno ako se time mogu trajno, povremeno ili
privremeno prouzrokovati promjene u reimu voda.
Vodna saglasnost utvruje da je dokumentacija priloena uz zahtjev za izdavanje vodne saglasnosti

u skladu sa izdatim vodnim smjernicama, propisima o vodama i planskim dokumentima. Prethodno
pribavljena vodna saglasnost je preduslov za izdavanje odobrenja za graenje. Vodna saglasnost se
izdaje u obliku reenja i vai godinu dana, osim ako graevinski radovi nisu zapoeli tokom tog
perioda.
Za objekte i postrojenja koja isputaju otpadne vode ili druge opasne materije, ne moe se izdati
vodna saglasnost i odobrenje za graenje, ako projektom nije predviena istovremena izgradnja
ureaja za preiavanje otpadnih voda, odnosno ureaja za smanjenje koliina i koncentracija
opasnih materija.
Vodna dozvola: Vodna dozvola je potrebna za sve objekte za koje je potrebno izdati vodnu
saglasnost, ukljuujui proizvodna postrojenja. Njome se utvruje da su ispunjeni svi uslovi odreeni
vodnom saglasnou. Vodnom dozvolom se takoer utvruju namjena, nain i uslovi za
iskoritavanje voda, reim rada objekata i postrojenja, nain i uslovi isputanja otpadnih voda, i drugi
uslovi. Vodna dozvola je finalni vodni akt i preduslov je za izdavanje upotrebne dozvole za svako
proizvodno postrojenje. Vodna dozvola se izdaje na ogranien vremenski period koji ne moe biti
dui od petnaest godina.
Vodni akti se izdaju na pismeni zahtjev investitora ili nadlenog organa uprave ili organa nadlenog
za izdavanje urbanistike saglasnosti.
Saglasnost na lokaciju (javna i komunalna preduzea): Da bi podnio zahtjev za lokacijske uslove u

RS, investitor mora pribaviti pismena odobrenja (saglasnosti) svih korisnika koji djeluju na datoj
54
lokaciji. Prema Zakonu o ureenju prostora i graenju RS,121 uz zahtjev za lokacijske uslove investitor
je duan priloiti saglasnosti komunalnih preduzea koja upravljaju komunalnom infrastrukturom i
javnih preduzeca koja upravljaju javnom infrastrukturom na lokaciju za budue postrojenje.
Meutim, ako je podruje budue gradnje obuhvaeno postojeim dokumentima prostornog
ureenja (npr. zoning plan, regulacioni plan, i sl.), investitor nije duan priloiti saglasnosti na
lokaciju budui da su svi aspekti izgradnje na datoj lokaciji ve procijenjeni i uvrteni u dokumente
prostornog ureenja.
Ukoliko je potrebno, saglasnosti i odobrenja se pribavljaju od telekom kompanija, gasnih kompanija,

kompanija za upravljanje javnim cestama, vodovodnih i kanalizacionih kompanija i drugih
komunalnih kompanija u RS.
Lokacijski uslovi: Lokacijski uslovi imaju isto znaenje i svrhu kao urbanistika saglasnost u FBiH, ali
budui da je RS izradila dokumente prostornog ureenja, lokacijski uslovi, koji sadre iscrpne i
detaljne informacije o uslovima za graenje na datoj lokaciji, se izdaju umjesto urbanistike
saglasnosti. Lokacijski uslovi predstavljaju tehniki struni dokument koji odreuje uslove za
projektovanje i graenje (ili rekonstrukciju) proizvodnog objekta i izdaju se na osnovu Zakona o
ureenju prostora i graenju RS, 122 drugih relevantnih zakona i propisa RS, kao i dokumenata
prostornog ureenja. Detaljni (provedbeni) dokumenti prostornog ureenja kao osnov za izdavanje
lokacijskih uslova su: zoning plan, zoning plan podruja posebne namjene, regulacioni plan,
urbanistiki projekat i plan parcelacije.123
Ako dokumenti prostornog ureenja za podruje gdje projekat treba biti smjeten nisu doneseni,
lokacijski uslovi izrauju se na osnovu vaeeg dokumenta prostornog ureenja za tu lokaciju. Pored
toga potrebno je pribaviti i struno miljenje pravnog lica koje ima odgovarajuu licencu za izradu
dokumenata prostornog ureenja. Bez obzira na status dokumenata prostornog ureenja, lokacijski
uslovi sadre dva obavezna dokumenta: i) ovjeren izvod iz dokumenata prostornog ureenja; i ii)
dokument kojim se definiu urbanistiko-tehniki uslovi.
Dokument kojim se definiu urbanistiko-tehniki uslovi za izgradnju proizvodnog objekta i

koritenje zemljita sadri sljedee informacije: a) namjena objekta; b) veliina i oblik parcele,
zapisnik o stanju na terenu i foto-dokumentaciju stanja; c) uslove za oblikovanje objekta; d) potrebu
izrade idejnog projekta; e) obaveze koje se moraju ispotovati u odnosu na susjedne objekte; f)
uslove zatite ivotne sredine u skladu sa posebnim propisima koji ureuju ovu oblast (odnosno da
121
lan 61, Zakon o ureenju prostora i graenju RS (Slubeni glasnik RS, br. 40/13).
122
Zakon o ureenju prostora i graenju RS.
123
lan 59 (2), Zakon o ureenju prostora i graenju RS.
55
li je procjena uticaja na ivotnu sredinu obavezna i obim iste); g) obim i metode neophodnih
geomehanikih ispitivanja tla; h) drugi uslovi relevantni za objekat.
U skladu sa lanom 60(1) Zakona o ureenju prostora i graenju RS, lokacijske uslove izdaje organ
uprave nadlean za poslove ureenja prostora u jedinici lokalne samouprave na ijem se podruju
zahtijeva gradnja. lan 60(2) propisuje izuzetke od ovog pravila. Prema lanu 60(2), Ministarstvo za
prostorno ureenje RS izdaje lokacijske uslove za izgradnju objekata koji se izvode na podruju dviju
ili vie jedinica lokalne samouprave. lan 60(2), take d) i e) propisuje i dodatne nadlenosti
Ministarstva za prostorno ureenje RS koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova za sljedee
energetske infrastrukturne objekte: d) energetske i druge objekte i postrojenja za proizvodnju
elektrine energije, osim solarnih postrojenja sa fotonaponskim elijama i drugih postrojenja koja
koriste sve vidove obnovljivih izvora energije instalisane snage do 250 kW; i e) dalekovode napona
110 kV i vie, te trafostanice napona 110 kV i vie.
Nadleni organ duan je da izda lokacijske uslove u roku od 15 dana od dana prijema kompletnog
zahtjeva. Treba istai da nadleni organ moe izdati lokacijske uslove za projekte koji mogu imati
znaajan uticaj na ivotnu sredinu pod uslovom da je prethodno pribavljen finalni dokument
(rjeenje) o sprovoenju procjene uticaja na ivotnu sredinu i njenom obimu.124
Prikljuenje na distributivnu mreu: Za prikljuenje proizvodnog postrojenja na distributivnu mreu

na niskom i srednjem naponu u RS investitor mora pribaviti niz dozvola i ugovora od Operatora
distributivnog sistema (ODS), svaki za posebnu fazu procesa izgradnje. U skladu sa Zakonom o
elektrinoj energiji RS, 125 za rad (pogon), upravljanje, odravanje i razvoj distributivnog sistema
odgovoran je ODS. Trenutno postoji pet kompanija licenciranih za distribuciju elektrine energije u
RS i svaka djeluje na svom distributivnom podruju: 1) MH ERS' ZP Elektro Doboj a.d. Doboj; 2)
MH ERS ZEDP Elektro-Bijeljina a.d. Bijeljina; 3) MH ERS ZP Elektrokrajina a.d. Banjaluka; 4) MH
ERS ZP Elektrodistribucija a.d. Pale; 5) MH ERS Trebinje ZP Elektro-Hercegovina a.d. Trebinje. Na
slici 11. prikazani su uloga i faze u postupku prikljuenja proizvodnog postrojenja na distributivnu
mreu u odnosnu na lokacijske uslove i graevinsku dozvolu.
124
lan 61(3), Zakon o zatiti ivotne sredine RS preieni tekst (Slubeni glasnik RS, br. 71/12).
125
Zakon o elektrinoj energiji RS (Slubeni glasnik RS, br. 8/08, 34/09, 92/09 i 01/11).
56
Slika 11: RS koraci za prikljuenje i dokumenti ODS-a
Saglasnost na lokaciju: Saglasnost na lokaciju je prvi dokument kojim se utvruje da se proizvodno

postrojenje moe prikljuiti na distributivnu mreu na planiranoj lokaciji. U skladu sa Optim
uslovima za isporuku i snabdijevanje elektrinom energijom (Opti uslovi),126 ODS je duan odobriti
lokaciju za buduu izgradnju energetskog objekta na osnovu zahtjeva nadlenog organa za izdavanje
uslova za ureenje prostora.
Iako se ovo odobrenje izdaje po slubenoj dunosti na zahtjev nadlenog organa za ureenje
prostora i ne zahtijeva bilo kakav angaman investitora, treba podvui da je ovo vaan korak budui
da je bez ovog odobrenja nemogue dobiti lokacijske uslove.
Elektroenergetska saglasnost: Elektroenergetska saglasnost se izdaje na zahtjev investitora za svaki

pojedinani prikljuak proizvodnog objekta na distributivnu mreu, prije izdavanja graevinske
dozvole.127 Elektroenergetska saglasnost se obavezno prilae uz zahtjev za izdavanje graevinske
dozvole, ako se objekat prikljuuje na distributivnu mreu.
Uz zahtjev, investitor mora dostaviti podatke i dokaze o vlasniku objekta, vrsti primarnih izvora
energije, naponskom nivou, nominalnoj snazi i broju agregata, predvienoj godinjoj proizvodnji po
mjesecima, predvienom vremenu prikljuenja na mreu i druge tehnike podatke. ODS odluuje o
zahtjevu za izdavanje saglasnosti u roku od 30 dana od dana podnoenja zahtjeva.
Elektroenergetska saglasnost sadri sljedee podatke: podatke o podnosiocu zahtjeva, opte

podatke o objektu za koji se izdaje saglasnost, elektroenergetske i tehnike uslove (kao to su
126
Opti uslovi za isporuku i snabdijevanje elektrinom energijom, preieni tekst (Slubeni glasnik RS, br. 90/12).
127
lanovi 14 i15, Opti uslovi.
57
naponski nivo, instalisana snaga, podaci o potronji i proizvodnji, vrna snaga), uslove upotrebe
objekta, informacije o potrebi zakljuenja ugovora, period vaenje i druge uslove koje definie ODS.
Uslovi navedeni u elektroenergetskoj saglasnosti obavezni su za korisnika mree (investitora) i ne

mogu se mijenjati tokom izgradnje bez odobrenje ODS-a. Period vaenje elektroenergetske
saglasnosti, u principu, nije ogranien, ali investitor je obavezan zakljuiti ugovor o prikljuenju sa
ODS-om u roku od dvije (2) godine od dana izdavanja saglasnosti.128
Ugovor o prikljuenju: ODS priprema ugovor o prikljuenju na osnovu izdate elektroenergetske

saglasnosti i na zahtjev investitora. Ugovor se zakljuuje prije izgradnje prikljuka na distributivnu
mreu, njime se ureuju izgradnja prikljuka, postupak i rokovi prikljuenja, nain plaanja i druge
pojedinosti u vezi sa prikljukom i prikljuenjem. Ugovor o prikljuenju takoer sadri i podatke o:
ugovornim stranama, elektroenergetskom objektu, tehnikim elementima prikljuka, plaanju
naknade za prikljuenje, obavezi odravanja i vlasnitva nad prikljukom i roku izgradnje prikljuka.
Izgradnja prikljuka poinje nakon ispunjavanja uslova navedenih u elektroenergetskoj saglasnosti.
Ugovor o pristupu mrei: Da bi koristio distributivnu mreu, nakon zavretka izgradnje prikljuka,
investitor mora podnijeti zahtjev za prikljuenje na distributivnu mreu. Na osnovu ovog zahtjeva
ODS priprema ugovor o pristupu mrei kojim se ureuju uslovi koritenja mree. Ugovor potpisuju
investitor i ODS i on sadri osnovne podatke o ugovornim stranama, prikljunoj snazi odobrenoj
elektroenergetskom saglanou, mjernom mjestu, koliini i kvalitetu elektrine energije i
odgovornosti za priinjenu tetu.
Vaenje ugovora o pristupu mrei nije ogranieno.
Deklaracija o prikljuku: Nakon prikljuenja elektroenergetskog objekta na distributivnu mreu, ODS

izrauje deklaraciju o prikljuku za svako mjerno mjesto koja sadri konane podatke o prikljunoj
snazi, tipu prikljuka, mjestu prikljuenja, taki napajanja, identifikaciji mjernog mjesta, glavnim
osiguraima, kategoriji potronje, izmjenama tokom izvoenja prikljuka i druge znaajne podatke.
Deklaracija o prikljuku sadri podatke o karakteristikama izvedenog prikljuka.
Ekoloka dozvola:129 Ekoloka dozvola definie mjere i aktivnosti za sprjeavanje i smanjenje emisija
u vazduh, prostor, vodu i zemljite, kao i za sprjeavanje gomilanja otpada s ciljem zatite ivotne
sredine u najveoj moguoj mjeri. Za izdavanje ekoloke dozvole u RS potrebno je poduzeti nekoliko
koraka koji su prikazani na slici 12.
128
U skladu sa lanom 23. Optih uslova ovaj rok je mogue produiti za jo dvije godine.
129
Zakon o zatiti ivotne sredine RS koristi naziv ekoloka dozvola, dok Zakon o zatiti okolia FBiH koristi naziv
okolinska dozvola.
58
Slika 12: RS Ekoloka dozvola koraci
Za projekte koji mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu s obzirom na njihovu prirodu, veliinu
ili lokaciju, mora se sprovesti procjena uticaja na ivotnu sredinu. Energetski infrastrukturni projekti
za koje se uvijek sprovodi procjena uticaja su: energetska industrija: ...i) termoelektrane i ostala
postrojenja na sagorijevanja sa kapacitetom 50 MW i vie; ii) postrojenja za proizvodnju
hidroelektrine energije sa izlazom 5 MW i vie za pojedinane pogone; iv) izgradnja nadzemnih
dalekovoda ija voltaa iznosi 200 kV i vie i ija je duina 15 km i vie.130 Kada je rije o proizvodnim
postrojenjima na OIE, Ministarstvo za prostorno ureenje, graevinarstvo i ekologiju RS (MPUGE) je
nadleno za odluivanje da li je procjena uticaja na ivotnu sredinu potrebna za dati projekat OIE.131
Procjena uticaja na ivotnu sredinu podrazumijeva identifikaciju, utvrivanje, analizu i ocjenu

direktnih i indirektnih uticaja projekta na ivotnu sredinu. U skladu sa lanom 61(2) Zakona o zatiti
ivotne sredine RS, procjena uticaja na ivotnu sredinu se sprovodi kroz dvije faze: a) postupak
prethodne procjene uticaja na ivotnu sredinu, i b) postupak procjena uticaja na ivotnu sredinu.
Odluka o tome da li je procjena uticaja na ivotnu sredinu obavezna i o obimu iste donosi se tokom
postupka prethodne procjene uticaja na ivotnu sredinu. Konano rjeenje o postupku prethodne
procjene uticaja na ivotnu sredinu se objavljuje na internet stranici nadlenog ministarstva.
Investitor je nakon toga duan podnijeti zahtjev za izradu studije procjene uticaja na ivotnu sredinu
pravnom licu koje ima licencu MPUGE u roku od est mjeseci od konanosti rjeenja o prethodnoj
procjeni uticaja na ivotnu sredinu. Nakon izrade studije uticaja, investitor je obavezan da obavijesti
javnost i zainteresovanu javnost o izraenoj studiji uticaja obavjetenjem u jednom od dnevnih
listova koji je dostupan u jedinici lokalne samouprave na ijem bi se podruju projekat izvodi.
130
lan 2 (1) a), Pravilnik o projektima za koje se sprovodi procjena uticaja na ivotnu sredinu i kriterijumima za
odluivanje o obavezi sprovoenja i obimu procjene uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 124/12).
131
lan 2 (1) b), c), Pravilnik o projektima za koje se sprovodi procjena uticaja na ivotnu sredinu i kriterijumima za
odluivanje o obavezi sprovoenja i obimu procjene uticaja na ivotnu sredinu.
59
Investitor je duan da omogui uvid u studiju o procjeni uticaja svim zainteresovanim stranama bez
naknade, i da organizuje jednu javnu raspravu kako bi se ula miljenja i komentari zainteresiranih
strana. Sljedei korak se odnosi na reviziju studije uticaja koju vri pravno lice koje ima ovlatenje
MPUGE da vri reviziju studije uticaja. Svrha revizije koju vri ovlateno pravno lice je provjeriti
struni kvalitet studije procjene uticaja. Investitor je duan aurirati studiju procjene uticaja u skladu
sa primjedbama i uputstvima iz izvjetaja o reviziji i onda ponovo podnijeti auriranu verziju
nadlenom organu. Ukoliko se odobri, studija procjene uticaja vai dvije godine. Predlaga projekta
mora u roku od dvije godine od dana odobravanja procjene uticaja na ivotnu sredinu pribaviti
graevinsku i ekoloku dozvolu.
Prema Pravilniku o postrojenjima koja mogu biti izgraena i putena u rad samo ukoliko imaju
ekoloku dozvolu (Pravilnik o ekolokoj dozvoli RS),132 MPUGE je nadleno za izdavanje ekolokih
dozvola za sve projekte za koje je procjena uticaja na ivotnu sredinu obavezna. Pravilnik o ekolokoj
dozvoli propisuje nadlenost MPUGE da odluuje da li je za odreeni projekat potrebna procjena
uticaja na ivotnu sredinu ili ne. To znai da je u skladu sa Pravilnikom o ekolokoj dozvoli MPUGE
nadleno da na pojedinanoj osnovi odluuje da li je procjena uticaja na ivotnu sredinu obavezna
za pojedini projekt, kao i da odluuje o obaveznosti provoenja procjene uticaja na okolinu u odnosu
na manje projekte koji su ispod zakonom propisanog praga. 133 Pravilnik o ekolokoj dozvoli RS
posebno utvruje nadlenost MPUGE da izdaje ekoloku dozvolu za energetske infrastrukturne
projekte koji, izmeu ostalog, potpadaju pod kategoriju energetske industrije, kao to su:
termoenergetska postrojenja sa termalnom snagom 10 MW i vie; ureaji za prenos elektrine
energije povrinskim dalekovodima voltae 220 kV i 110 kV, ija je duina manja od 15 km.134 Lokalni
upravni organ nadlean za zatitu ivotne sredine izdaje ekoloku dozvolu za energetske
infrastrukturne projekte koji su ispod gorenavedenih pragova (manja postrojenja).
Dozvola za izgradnju elektroenergetskih objekata snage preko 1MW (Energetska dozvola): Zakon
o elektrinoj energije RS propisuje da je jedna o dozvola potrebnih u elektroenergetskom sektoru i
Dozvola za izgradnju elektroenergetskih objekata snage preko 1MW koju izdaje Regulatorna
komisija za energetiku Republike Srpske (RERS). Kriteriji, sadraj i postupak za izdavanje ove dozvole
navedeni su u Pravilniku za izdavanje dozvola RS.135
Prije poetka izgradnje ili znaajne rekonstrukcije postojeeg objekta, investitor mora od RERS-a
pribaviti dozvolu za izgradnju elektroenergetskih objekata snage preko 1MW. Ova dozvola se izdaje
132
Pravilnik o postrojenjima koja mogu biti izgraena i putena u rad samo ukoliko imaju ekoloku dozvolu (Slubeni
glasnik RS, br. 124/12).
133
lan 2 (1), take b) i v), Pravilnik o postrojenjima koja mogu biti izgraena i putena u rad samo ukoliko imaju ekoloku
dozvolu.
134
lan 2 (2), Pravilnik o postrojenjima koja mogu biti izgraena i putena u rad samo ukoliko imaju ekoloku dozvolu.
135
Pravilnik o izdavanju dozvola RS (Slubeni glasnik RS, br. 39/10 i 65/13).
60
prije graevinske dozvole iako ovakav redoslijed nije izriito propisan Zakonom o elektrinoj energiji
RS. Meutim, Pravilnik za izdavanje dozvola RS jasno navodi da izgradnja ili rekonstrukcija
proizvodnog postrojenja ne moe poeti prije izdavanja dozvole za izgradnju elektroenergetskih
objekata snage preko 1MW. 136 Dakle, da bi dobio graevinsku dozvolu od nadlenog organa,
investitor prvo mora pribaviti dozvolu za izgradnju elektroenergetskih objekata snage preko 1 MW.
Uz zahtjev za izdavanje dozvole za izgradnju elektroenergetskih objekata snage preko 1 MW

investitor je duan priloiti itav niz drugih dokumenata i dozvola: studija izvodljivosti, studija o
procjeni uticaja na ivotnu sredinu, ekoloka dozvola, vodna dozvola, elektroenergetska saglasnost
(ODS) i/ili uslovi za prikljuak (Elektroprenos BiH), lokacijski uslovi i ugovor o koncesiji (ako je
potrebno). 137 Nakon to RERS izvri detaljnu provjeru dokumentacije, 138 izdaje se dozvola za
izgradnju elektroenergetskih objekata snage preko 1MW kojom se utvruje da je objekat planiran i
projektovan adekvatno u smislu njegovog uticaja na elektroenergetski sistem, projektovanja
instalacija, energetske efikasnosti i ivotne sredine. Odluka se donosi u roku od 60 dana od dana
podnoenja kompletnog zahtjeva RERS-u, a dozvola za izgradnju elektroenergetskih objekata snage
preko 1 MW vai maksimalno 6 godina.
Prema zakonu o elektrinoj energiji, RERS je nadlean za izdavanje dozvole za izgradnju

elektroenergetskih objekata snage preko 1 MW samo za proizvodne objekte instalisane snage preko
1MW. Pitanje izdavanja dozvole za izgradnju elektroenergetskih objekata za objekte instalisane
snage ispod 1MW nije zakonski regulisano u RS.
Graevinska dozvola: Graevinskom dozvolom odobrava se izgradnja proizvodnog objekta na

planiranoj lokaciji. Investitor je duan pripremiti glavni projekat prije podnoenja zahtjeva za
izdavanje graevinske dozvole. Glavni projekat mora osigurati usaglaenost izgradnje sa svim
dokumentima prostornog ureenja ispunjavanjem potrebnih uslova utvrenih prethodno izdatim
lokacijskim uslovima.
Uz zahtjev za izdavanje graevinske dozvole, investitor prilae: lokacijske uslove, dokaz o rijeenim
imovinsko-pravnim odnosima, Ugovor o koncesiji (ako je potrebno), glavni projekat u tri primjerka,
izvjetaj o reviziji tehnike dokumentacija (projektna dokumentacija), ekoloku dozvola (ako je
potrebna).
Graevinsku dozvolu izdaje nadleni organ, odnosno Ministarstvo za prostorno ureenje,

graevinarstvo i ekologiju RS u skladu sa lanom 60(2) Zakona o ureenju prostora i graenja RS, ili
136
lan 4, Pravilnik o izdavanju dozvola.
137
lan 37, Pravilnik o izdavanju dozvola.
138
lanom 16. Pravilnika o izdavanju dozvola RS propisana je nadlenost RERS-a za provjeru svih podataka i ako je
potrebno, pregled objekata, postrojenja i opreme podnosioca zahtjeva.
61
organ uprave nadlean za poslove graenja u jedinici lokalne samouprave na ijem se podruju
objekat gradi.
Graevinsku dozvolu je mogue izdati za graenje cijelog objekta ili dijela objekta koji ini tehniku,
tehnoloku ili funkcionalnu cjelinu. Izgradnja objekta mora poeti u roku od 3 godine od dana kada
je graevinska dozvola postala izvrna.
Upotrebna dozvola: Novoizgraeni elektroenergetski objekat se ne moe staviti u upotrebu,

odnosno ne moe se koristiti, prije pribavljanja upotrebne dozvole od nadlenog organa. Prije
izdavanja upotrebne dozvole mora se izvriti tehniki pregled proizvodnog objekta. Tehniki pregled
obuhvata kontrolu usaglaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom
dokumentacijom na osnovu koje je objekat izgraen, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji
se odnose na pojedine vrste radova, materijala, instalacija i opreme. Tehniki pregled mora se
obaviti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja kompletnog zahtjeva za izdavanje
upotrebne dozvole.
Nadleni organ moe na osnovu miljenja komisije za tehniki pregled izdati dozvolu za probni rad i
privremenu upotrebu objekta za vrijeme trajanja probnog rada. Dozvola za probni rad moe se izdati
samo ako je komisija za tehniki pregled utvrdila da je objekat izgraen u skladu sa graevinskom
dozvolom i da putanje objekta u probni rad ne ugroava ivot i zdravlje ljudi, ivotnu sredinu i
susjedne objekte. Probni rad moe trajati najdue godinu dana, a izuzetno u posebno sloenim
tehnolokim procesima probni rad se moe produiti za jo godinu dana.
Po zavretku radova na objektu, investitor mora podnijeti zahtjev za izdavanje upotrebne dozvole
istom nadlenom organu koji je izdao graevinsku dozvolu.
Dozvola za proizvodnju za objekte snage preko 1MW: Po zavretku izgradnje i nakon izdavanja
upotrebne dozvole, investitor mora pribaviti dozvolu od RERS-a za obavljanje energetskih
djelatnosti. Postupak izdavanja dozvole, uslovi i sadraj definisani su Pravilnikom za izdavanje
dozvola RS. Investitor koji se namjerava baviti energetskim djelatnostima obavezan je podnijeti
zahtjev za izdavanje dozvole za namjeravanu djelatnost (proizvodnja, distribucija, snabdijevanje ili
trgovina). RERS je nadlean za izdavanje sljedeih dozvola u elektroenergetskom sektoru:
a) dozvola za obavljanje djelatnosti proizvodnje elektrine energije u hidroelektranama,

termoelektranama, termoelektranama sa integrisanim rudnicima i ostalim elektranama,
snage preko 1 MW (dozvola za proizvodnju)
b) dozvola za obavljanje djelatnosti distribucije elektrine energije, u smislu prenoenja
elektrine energije na srednjenaponskoj i niskonaponskoj mrei u svrhu isporuke elektrine
energije kupcima
c) dozvola za snabdijevanja tarifnih kupaca
62
d) dozvola za obavljanje djelatnosti trgovine i snabdijevanja elektrinom energijom na teritoriji
BiH
Za proizvodnju elektrine energije u elektrani, investitor mora pribaviti dozvolu za proizvodnju. Uz

zahtjev, investitor je duan priloiti sljedee dokumente: informacije o postrojenju i tehnikim
parametrima, dokaz o ispunjavanju uslova vezano za uspostavu sistema kontrole kvaliteta i sistema
kontrole zatite ivotne sredine, dokaz o prirodi primarnog izvora energije, vodnu dozvolu, ugovor
o koncesiji, ugovor o prikljuku (ODS ili Elektroprenos BiH) i upotrebnu dozvolu.139
Odluka o izdavanju dozvole se donosi u roku od 60 dana od dana podnoenja kompletnog zahtjeva
RERS-u. Dozvola se izdaje na period vaenja do 30 godina.
Sistem podsticaja za proizvodnju i kupovinu elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i

efikasne kogeneracije: Sistem podsticaja za proizvodnju elektrine energije iz OIE i efikasne
kogeneracije u RS ureen je Zakonom o obnovljivim izvorima energije i efikasnoj kogeneraciji RS
(Zakon o OIE RS).140
Prema Zakonu o OIE RS, svi kupci su, pored cijene elektrine energije, obavezni da plaaju naknadu
za podsticanje proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora i u efikasnoj kogeneraciji. 141
Pravilnikom o podsticanju proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora i u efikasnoj
kogeneraciji (Pravilnik o podsticajima) 142 ureeni su uslovi i postupak za ostvarivanje prava na
podsticaj.
Kvalifikovani proizvoai elektrine energije iz obnovljivih izvora u RS imaju pravo na razliite

pogodnosti. Na primjer, ODS je duan obavijestiti proizvoaa koji koristi obnovljive izvore energije
da li je izvodivo izvriti prikljuenje na sistem i o mogunostima za prikljuenje, te o preciznim
rokovima za prikljuenje o troku ODS-a. Proizvoa koji koristi obnovljive izvore energije takoer
ima pravo na prioritetno dispeiranje u skladu sa dnevnim rasporedom. I konano, proizvoa koji
koristi obnovljive izvore energije ima pravo na obavezan otkup elektrine energije prema vaeoj
garantovanoj otkupnoj cijeni (feed-in tarifa), kao i pravo na premiju 143 za potronju elektrine
energije za vlastite potrebe ili prodaju na tritu RS.
Akcioni plan Republike Srpske za korienje obnovljivih izvora energije (Akcioni plan RS)144 utvruje
ukupne kvote za podsticaje, kao i iznose podsticaja za svaku tehnologiju. Iznosi garantovane otkupne
139
lanovi 23 i 24, Pravilnik za izdavanje dozvola RS.
140
Zakon o obnovljivim izvorima energije i efikasnoj kogeneraciji RS (Slubeni glasnik RS, br. 39/13 i 108/13).
141
lan 30, Zakon o OIE RS.
142
Pravilnik o podsticanju proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora i u efikasnoj kogeneraciji (Slubeni glasnik
RS, br. 114/13 i 88/14).
143
Premija se dodaje na veleprodajnu cijenu.
144
Akcioni plan Republike Srpske za korienje obnovljivih izvora energije (Slubeni glasnik RS, br. 45/14).
63
cijene i premije koji se plaaju prozvoaima utvruju se odlukom RERS-a na koju sagalasnost daje
Vlada RS. Cijene se razmatraju barem jednom godinje.
Proizvoai za sljedee vrste postrojenja ostvaruju pravo na podsticaj pod uslovom da ne prelaze
koliine za podsticanje utvrene Akcionim planom RS:
a) Hidroelektrane instalisane snage do ukljuivo 10 MW

b) Vjetroelektrane instalisane snage do ukljuivo 10 MW
c) Solarne elektrane sa fotonaponskim elijama instalisane snage do ukljuivo 1 MW
d) Geotermalne elektrane instalisane snage do ukljuivo 10 MW
e) Elektrane na biomasu instalisane snage do ukljuivo 10 MW
f) Elektrane na biogas instalisane snage do ukljuivo 1 MW
g) Efikasna kogenerativna postrojenja instalisane snage do ukljuivo 30 MW.
Podsticaji se dodjeljuju prema redoslijedu podnoenja zahtjeva RERS-u do popunjavanja ukupnih

kvota utvrenih Akcionim planom.
Treba naglasiti da pravo na podsticaj ne moe ostvariti proizvoa elektrine energije ako je prilikom
izgradnje postrojenja ugradio koritenu opremu. Osnovne komponente za proizvodnju elektrine
energije kao to su generatori, fotonaponski paneli, kotlovska postrojenja ili turbine moraju biti nove
da bi proizvoa bio kvalifikovan za podsticaj.145
Operator: Zakon o OIE RS propisuje da je Operator sistema podsticaja (Operator) neprofitna

organizacija (pravno lice) sa javnim ovlatenjima. Meutim, Operator nikad nije uspostavljen i
djelatnosti Operatora trenutno vri Elektroprivreda RS. Prema Zakonu o OIE RS, Operator obavlja
administrativno-finansijske i druge operativne poslove sistema podsticaja proizvodnje energije iz
obnovljivih izvora i u efikasnoj kogeneraciji. Nadzor nad radom Operatora sistema podsticaja vri
Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS (MIER) i RERS.
Nadlenosti Operatora 146 ukljuuju voenje evidencije o ukupnim proizvedenim koliinama

elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i u efikasnoj kogeneraciji, zakljuivanje ugovora o
podsticaju i balansnu odgovornost.
Ostvarivanje prava na podsticaj: Koraci na ostvarivanju podsticaja za proizvodnju elektrine energije

iz obnovljivih izvora energije i u efikasnoj kogeneraciji i faze upisa u registar projekta u odnosu na
kljune dozvole u postupku ishoenja dozvola u RS prikazane su na slici 11. Svaki od koraka u ovom
procesu dodatno je objanjen u tekstu koji slijedi.
145
lan 6, Pravilnik o podsticajima.
146
lan 14, Zakon o OIE RS.
64
Slika 11: RS Koraci na ostvarivanju podsticaja i faze upisa u registar projekata za OIE
Koraci na ostvarivanju podsticaja:
Investitor koji planira izgradnju postrojenja za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora
ili u efikasnoj kogeneraciji treba poduzeti sljedee korake da bi ostvario pravo na podsticaj za
proizvodnju elektrine energije:
Preliminarno pravo na podsticaj
Preliminarno pravo na podsticaj omoguava investitoru da sa Operatorom zakljui predugovor o

obaveznom otkupu elektrine energije. Pravo se stie na osnovu rjeenja RERS-a za sljedee vrste
podsticaja:
a) pravo na obavezan otkup elektrine energije po garantovanoj otkupnoj cijeni, ili

b) pravo na premiju (za potronju za vlastite potrebe ili za prodaju na tritu elektrine
energije).
Uz zahtjev je potrebno priloiti sljedee dokumente: studija ekonomske opravdanosti, dokaz o upisu
projekta u registar projekata, graevinska dozvola i dokaz da je u toku izgradnja proizvodnog
postrojenja.
Rjeenje o preliminarnom pravu na podsticaj sadri podatke o proizvodnom postrojenju, vrsti

podsticaja, planiranoj proizvodnji elektrine energije koja se planira podsticati, period trajanja.
65
Rjeenje, meutim, ne sadri cijenu po kojoj e se vriti otkup elektrine energije (garantovana
otkupna cijena ili premija), budui da se cijena utvruje ugovorom o obaveznom otkupu elektrine
energije u kasnijoj fazi, nakon zavretka izgradnje.
Predugovor o podsticaju
Investitor koji dobije rjeenje o preliminarnom pravu na podsticaj zakljuuje predugovor sa

Operatorom i na taj nain rezervie koliine u sistemu podsticaja.147 Investitor je obavezan podnijeti
zahtjev za zakljuivanje predugovora u roku od 15 dana od izdavanja rjeenja o preliminarnom pravu
na podsticaj.
Certifikat za proizvodno postrojenje
Da bi ostvario pravo na obavezan otkup elektrine energije po garantovanoj otkupnoj cijeni ili
premiju, investitor prvo mora pribaviti certifikat za proizvodno postrojenje (certifikat). Certifikat je
dokument koji izdaje RERS kao dokaz da proizvodno postrojenje proizvodi elektrinu energiju iz
otpadnog materijala ili obnovljivih izvora, na ekonomski primjeren nain i uz zatitu ivotne sredine.
Kriteriji i postupak za izdavanje certifikata utvreni su Pravilnikom o izdavanju certifikata za
proizvodno postrojenje koje proizvodi elektrinu energiju iz obnovljivih izvora energije ili u efikasnoj
kogeneraciji.148
Pravo na podsticaj
Nakon to dobije certifikat, investitor moe podnijeti zahtjev za sljedee podsticaje: obavezan otkup
elektrine energije po garantovanoj otkupnoj cijeni ili pravo na premiju i obavezan otkup elektrine
energije po principu neto mjerenja. Zahtjev se podnosi RERS-u zajedno sa dokazom o upisu u registar
projekata, certifikatom, upotrebnom dozvolom, ugovorom o prikljuku (ODS) ili Odobrenjem za
prikljuenje (Elektroprenos BiH) i drugim dokazima navedenim u lanu 21. Pravilnika o podsticajima.
RERS odluuje o zahtjevu u roku od 30 dana od dana prijema kompletnog zahtjeva. Rjeenje sadri
podatke o proizvoau, odobrenoj vrsti podsticaja, planiranoj proizvodnji elektrine energije,
koliini elektrine energije koja se podstie, periodu vaenje.
Pravo na obavezan otkup elektrine energije po garatnovanoj otkupnoj cijeni ili premiju dodjeljuje
se na period od 15 godina.
Ugovor o obaveznom otkupu
147
Prema lanu 30. Pravilnika o podsticajima, period trajanja rezervacije utvruje se rjeenjem o preliminarnom pravu
na podsticaj i ne moe biti dui od 3 godine. Izuzetno, ovaj period je mogue produiti za dodatnih est (6) mjeseci.
148
Pravilnik o izdavanju sertifikata za proizvodno postrojenje koje proizvodi elektrinu energiju iz obnovljivih izvora
energije ili u efikasnoj kogeneraciji (Slubeni glasnik RS, br. 112/13).
66
Ugovor o obaveznom otkupu elektrine energije zakljuuju investitor i Operator. Vrsta ugovora
zavisi od odobrene vrste podsticaja:
a) ugovor o obaveznom otkupu elektrine energije po garantovanoj otkupnoj cijeni za

elektrinu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije;
b) ugovor o obaveznom otkupu elektrine energije po garantovanoj otkupnoj cijeni za
elektrinu energiju proizvedenu u efikasnim kogenerativnim postrojenjima; ili
c) ugovor o premiji.
Ugovor sadri podatke o ugovornim stranama, planiranoj proizvodnji elektrine energije i moguim
odstupanjima, iznosu garantovane otkupne cijene ili premije, podatke o mjernom mjestu, balansnoj
odgovornosti, i sl.
Registar projekata: U skladu sa lanom 39. Zakona o OIE RS, fiziko ili pravno lice (investitor) koje
gradi energetsko postrojenje duno je da izvri upis projekta u registar projekata, koji vodi MIER, u
roku od 30 dana od dana pribavljanja graevinske dozvole, odnosno zakljuivanja ugovora o
koncesiji. Registar projekata je jedinstvena evidencija o projektima iz obnovljivih izvora energije i u
efikasnoj kogeneraciji i koristi se za praenje ostvarivanja ciljeva utvrenih Akcionim planom RS
vezano za udio OIE u finalnoj (bruto) potronji elektrine energije.
Forma, sadraj i postupak voenja registra projekata ureeni su uputstvom o voenju registra
projekata iz obnovljivih izvora energije i u efikasnoj kogeneraciji RS (Uputstvo).149 Registar projekata
obuhvata: 1) projekte u izgradnju; 2) izgraene projekte; i 3) naputene projekte.
Projekat je mogue upisati samo u jedan dio registra projekata u datom trenutku i za svaki upis MIER
izdaje pisanu potvrdu. Iako je upis u registar obavezan za sve projekte proizvodnje elektrine
energije iz OIE, njime se ne ostvaruje prioritet u dodjeli podsticaja budui da se podsticaji dodjeljuju
na osnovu potpunosti zahtjeva koji se podnosi RERS-u.
Korak 4. Obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita: Ako investitor nije uspio
prethodno s vlasnikom sporazumno da rijei pitanje sticanja prava vlasnitva na zemljite ili da
stekne pravo na koritenje ili izgradnju na zemljitu, onda je mogue izvriti eksproprijaciju
nepokretnosti u svrhu izgradnje objekata od opteg interesa, ukljuujui energetskih objekata.150
U skladu sa Zakonom o eksproprijaciji RS, korisnici eksproprijacije su RS i jedinice lokalne

samouprave (optine) ako zakonom nije drugaije odreeno.151 Eksproprisane nepokretnosti se
149
Uputstvo o voenju registra projekata iz obnovljivih izvora energije i u efikasnoj kogeneraciji (Slubeni glasnik RS,
br. 76/13).
150
lan 3 (1), Zakon o eksproprijaciji RS (Slubeni glasnik RS, br. 112/06, 37/07, 66/08 , 110/08 i 79/15).
151
lan 6, Zakon o eksproprijaciji RS.
67
prenose na investitora radi izvoenja radova za izgradnju objekata u skladu sa pravima i obavezama
utvrenim ugovorom.
Da bi se poelo sa eksproprijacijom, neophodno je da Vlada RS proglasi opti interes za izgradnju

objekta. Korisnici eksproprijacije upuuju prijedlog za utvrivanje opteg interesa Vladi RS, zajedno
sa elaboratom eksproprijacije, koji sadri plan podruja (geodetsko-katastarski plan), podatke o
vlasniku i nepokretnosti, procjenu vrijednosti nepokretnosti i svrhu eksproprijacije. Nakon
dostavljanja miljenja skuptine jedinice lokalne samouprave, Vlada RS odluuje o prijedlogu za
utvrivanje opteg interesa.
lanovi 18(5), 33(1) i 48 Zakona o eksproprijaciji RS proglaeni su neustavnim odlukom Ustavnog

suda RS.152 Sadravali su sljedee odredbe: lan 18 (5) onemoguavao je vlasniku da pokrene upravni
spor protiv odluke o eksproprijaciji; (ii) lan 33 (1) omoguavao je sticanje prava na posjed
eksproprisane nepokretnosti prije isplate naknade za eksproprisanu nepokretnost; i (iii) lan 48. je
propisivao da se javni interes smatra utvrenim ako je zemljite koje se namjerava eksproprisati ve
uvrteno u regulacioni plan. Ustavni sud RS je utvrdio da su ove odredbe u suprotnosti sa imovinskim
pravima, sa Ustavom RS i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (ECHR). Zakon o
eksproprijaciji izmijenjen je 2015. godine brisanjem ovih lanova.
2.2.5 Proces odobravanja u Brko distriktu (BD)

Brko distrikt Bosne i Hercegovine (BD) je samoupravna administrativna jedinica u BiH sa posebnim
statusom, pod suverenitetom BiH, i sa vlastitim institucijama, zakonima i propisima.
Korak 1. Dodjeljivanje statusa Javnog (opteg) interesa: Energetskim infrastrukturnim

projektima je mogue dodijeliti status javnog (opteg) interesa u BD jednako kao i svim drugim
kapitalnim investicionim projektima koje pokree Vlada BD. Status javnog interesa u BD se utvruje
kroz postupak dodjele koncesije i kroz proces eksproprijacije. BD je usvojio Zakon o koncesijama153
i Zakon o eksproprijaciji, 154 i u skladu sa ovim zakonima Skuptina BD utvruje javni interes na
prijedlog Vlade BD.
Korak 2. Prostorno planiranje: BD ima usvojen Zakon o prostornom planiranju i graenju 155 i
Prostorni plan BD 2007-2017.156 Prostorni plan BD odgovara administrativnim granicama BD i slui
152
Ustavni sud RS: Odluka br. U-46/08, 10. novembar 2010. godine (vezano za lan 18 (5) i lan 48.); i Odluka br. U-
46/13, 22. decembar 2014. godine (vezano za lan 33 (1)).
153
Zakon o koncesijama BD (Slubeni glasnik Brko Distrikta BiH 41/06, 19/07 i 02/08).
154
Zakon o eksproprijaciji nekretnina u BD (Slubeni glasnik Brko Distrikta BiH, broj: 26/04, 19/07, 2/08, 19/10 i
15/11).
155
Zakon o prostornom planiranju i graenju BD (Slubeni glasnik Brko distrikta BiH br. 29/08).
156
Odluka o usvajanju Prostornog plana BD 2007-2017 (Slubeni glasnik Brko distrikta BiH, br. 64/07).
68
kao osnova za izdavanje urbanistike saglasnosti i za izvoenje svih drugih graevinskih radova u
BD. Izgradnja odreenih energetskih infrastrukturnih projekata uvrtena je u prostorno-plansku
dokumentaciju.
Korak 3. Postupak ishoenja dozvola: Razliite institucije su nadlene za izdavanje neophodnih

dozvola/odobrenja za razliite vrste energetskih infrastrukturnih projekata. Ne postoji precizno
utvrena procedura i ona nije ista za sve projekte.
Slino postupcima ishoenja dozvola u FBiH i RS, investitor i u BD za izgradnju i koritenje

proizvodnog postrojenja mora pribaviti iste dozvole i odobrenja od nadlenih organa za prostorno
planiranja, graenje i zatitu okolia (lokacijski uslovi, odobrenje za graenje, okolina dozvola i
vodna dozvola) i prikljuenje na mreu (ODS i/ili Elektroprenos BiH). Pored toga, investitor mora
pribaviti energetsku saglasnost i dozvolu od Dravne regulatorne komisije za elektrinu energiju
(DERK) za obavljanje djelatnosti na tritu elektrine energije.
Dakle, BD ima vlastito zakonodavstvo kojim su, izmeu ostalog, ureene oblasti koncesija,
prostornog ureenja i graenja, zatite okolia 157 i elektrine energije. 158 Meutim, u skladu sa
Zakonom o prenosu, regulatoru i operatoru sistema elektrine energije u BiH, 159 DERK ima
regulatornu nadlenost za pitanja proizvodnje, distribucije i snabdijevanja elektrinom energijom
kupaca u BD. Budui da u BD nema proizvodnih kapaciteta i da ne postoji ekonomska opravdanost
za uspostavljanje posebnog regulatora za BD, 160 nadlenosti DERK-a su proirene na BD 2009.
godine 161 kako bi se uspostavio nedostajui pravni okvir za trite elektrine energije u BD.
Djelatnosti distribucije i snabdijevanja elektrinom energijom obavlja javno preduzee Komunalno
Brko na osnovu licenci koje je izdao DERK. Trenutno svu elektrinu energiji u BD isporuuje
EPRS.162
Za razliku od entiteta FBiH i RS koji su usvojilI zakone o OIE, BD nema zakon o obnovljivim izvorima
energije i efikasnoj kogeneraciji ili akcioni plan za OIE. Shodno tome, BD nema uspostavljen sistem
podsticaja za proizvodnju elektrine energije iz OIE.
157
Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik Brko Distrikta BiH, br. 24/04, 01/05, 19/07 i 09/09).
158
Zakon o elektrinoj energiji BD (Slubeni glasnik Brko distrikta BiH, br. 36/04, 28/07, 61/10 i 4/13).
159
Zakon o prenosu, regulatoru i operatoru sistema elektrine energije u BiH (Slubeni glasnik BiH, br. 7/02, 13/03,
76/9 i 1/11).
160
Stav 9 preambule Odluke o izmjenama i dopunama Zakona o prenosu, regulatoru i operatoru sistema elektrine
energije u BiH.
161
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o prenosu, regulatoru i operatoru sistema elektrine energije u BiH (Slubeni
glasnik BiH, br. 76/09).
162
U skladu sa Zakonom o prenosu, regulatoru i operatoru sistema elektrine energije u BiH, EP BiH i EPRS dune su
obezbijediti snabdijevanje BD u iznosu od po 50 posto (%), izuzev ako ne postignu drugaiji sporazum.
69
Korak 4. Obezbjeivanje zemljita ili prava na koritenje zemljita : Ako investitor ne moe da
rijei pitanje sticanja prava vlasnitva na zemljite ili da stekne pravo na koritenje zemljita ili
izgradnje na njemu, takvu nekretninu u BD je mogue eksproprisati nakon to Skuptina BD utvrdi
javni interes. Proces eksproprijacije i utvrivanja javnog interesa propisan je Zakonom o
eksproprijacji BD.
3. Kljuni izazovi u postupku ishoenja dozvola

3.1. Strategija, planiranje i utvrivanje prioritetnog statusa
Samo je Republika Srpska usvojila Strategiju razvoja energetike kojom se predvia izgradnja
energetskih infrastrukturnih projekata, ukljuujui projekte od interesa za Energetsku zajednicu na
teritoriji RS. Strategija razvoja energetskog sektora, u momentu pisanja ovog dokumenta, nije
usvojena na dravnom nivou, na nivou FBiH i BD.
Usvajanje prostornog plana na dravnom nije propisano vaeim zakonodavnim okvirom budui da
entiteti imaju nadlenost za usvajanje prostornih planova. Prostorni plan je usvojen na nivou RS i on
sadri energetske infrastrukturne projekte. Oba doma Parlamenta FBiH jo uvijek nisu usvojila
Prijedlog prostornog plana FBiH. Do usvajanja Prostornog plana FBiH, primjenjuje se Prostorni plan
Socijalistike Republike (SR) BiH za period od 1981. do 2000. godine u dijelu koji nije u suprotnosti
sa Ustavom FBiH. Prostorni plan SRBiH ne predvia izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije,
projekata od interesa za Energetsku zajednicu (PECI) ili projekata od zajednikog interesa za
Europsku uniju (PCI); nejasno je u kojoj mjeri se on provodi u praksi budui da je izraen za teritoriju
BiH bez entiteta i kantona. Nema planova za izgradnju znaajnih energetskih kapaciteta na teritoriji
BD; meutim, Prostorni plan BD predvia neke druge energetske infrastrukturne projekte.
Formalno-pravno, energetski infrastrukturni projekti mogu dobiti status javnog (opteg) interesa na
svim nivoima vlasti u BiH. Proces utvrivanja javnog (opteg) interesa ureen je zakonima na nivou
entiteta i BD. Meutim, proces utvrivanja prioritetnog statusa i dodjele statusa javnog (opteg)
interesa i usaglaavanje dodjele ovog statusa izmeu dravnog i niih nivoa vlasti nije ureeno na
dravnom nivou.
3.2 Organizacija postupka ishoenja dozvola (ukupna odgovornost i nadzor

postupka)
Nema institucionalnog pristupa pruanju svih potrebnih informacija o postupku ishoenja dozvola
za izgradnju energetskih infrastrukturnih projekata. Potencijalni investitori nisu u mogunosti dobiti
informacije o mogunostima za investiranje, postupku ishoenja dozvola, nadlenim
70
institutcijama/organima i rokovima na jednom mjestu ili u jednoj instituciji na bilo kojem nivou vlasti
u BiH.
Ne postoje pisana uputstva za investitore na lokalnom ili stranim jezicima koja bi saeto obuhvatila
kljune informacije o postupku ishoenja dozvola (npr. sve potrebne dozvole i odobrenja, koraci u
postupku ishoenja dozvola, nadlene institucije, rokovi).
Saradnja izmeu institucija na istom nivou vlasti nadlenih za postupak ishoenja dozvola za
izgradnju energetskih infrastrukturnih projekata smatra se nedovoljnom (dravni i federalni nivo);
na nekim nivoima ta je saradnja zadovoljavajua, ali bi se mogla unaprijediti (RS i BD). Nedostatak
saradnje je naroito vidan kada je rije o institucijama na razliitim nivoima vlasti (npr. drava-
entiteti; FBiH-kantoni). Pitanje saradnje i redovne razmjene informacija izmeu institucija nadlenih
za izdavanje dozvola i odobrenja u procesu ishoenja dozvola sa nekoliko nivoa vlasti u BiH nije
pravno ureeno. Institucije najee komuniciraju u sluajevima kada zakon propisuje da je za
izdavanje odreene dozvole potrebno da institucija pribavi miljenje/saglasnost/odobrenje druge
institucije i shodno tome komunikacija se odvija na ad hoc osnovi.
Ne postoji jedno tijelo ili institucija na bilo kojem nivou vlasti u BiH sa nadlenou ili mehanizmom
za upravljanje cijelim postupkom ishoenja dozvola za izgradnju energetskih infrastrukturnih
projekata ili za nadzor potivanja rokova propisanih zakonom (osim nadlenih inspekcija i
drugostepenih upravnih organa koji vre nadzor u sklopu opteg nadzora upravnog postupka u
entitetima i BD).
3.3 Koraci u postupku ishoenja dozvola

Za izgradnju elektrane u BiH potrebno je prikupiti itav niz dozvola, saglasnosti, odobrenja i drugih
upravnih akata. Prema navodima elektroprivreda i nekih organa vlasti u FBiH, neophodno je pribaviti
vie od 50 dozvola i drugih upravnih akata u FBiH, dok je za izgradnju dalekovoda potrebno pet
kljunih dozvola. Neke od dozvola koje je potrebno pribaviti su koncesija, okolina dozvola,
urbanistika saglasnost, odobrenje za graenje, energetska dozvola, odobrenje za upotrebu,
dozvole za proizvodnju i prikljuenje na mreu.
Postupci ishoenja glavnih dozvola se u veini sluajeva ne mogu odvijati paralelno budui da su
meusobno uslovljeni i povezani, to znai da je za pribavljanje jedne dozvole ili upravnog akta
preduslov pribavljanje druge dozvole ili akta. Postoji nekoliko postupaka koje je zbog injenice da
nisu meusobno povezani mogue voditi paralelno.
Postupak ishoenja bilo koje od kljunih dozvola sastoji se od niza koraka. Na primjer, u postupku
ishoenja (npr. graevinske) dozvole neophodno je pribaviti miljenja, odobrenja i dozvole upravnih
71
organa i institucija sa istog ili razliitih nivoa vlasti. Takve korake u sklopu jednog postupka ishoenja
dozvola mogue je poduzimati paralelno.
Brojna tijela na razliitim nivoima vlasti ukljuena su u postupak ishoenja dozvola za izgradnju
energetskih infrastrukturnih objekata u oba entiteta.
3.4 Transparentnost i uee javnosti

Postupku ishoenja dozvola na svim nivoima vlasti u BiH nedostaje transparentnosti. Na internet
stranicama organa vlasti nisu dostupne informacije i/ili smjernice koje bi investitorima pruale
objanjenja o koracima za pribavljanje dozvola. Takoer treba navesti da slubene novine nekih
kantona nisu dostupne o elektronskoj formi to oteava prikupljanje informacija o specifinim
uslovima koji se odnose na te kantone. Uz to, informacije nisu dostupne na stranim jezicima.
Vlasti u BiH tvrde da se javnost ve u ranoj fazi ukljuuje u postupak izgradnje energetskih
infrastrukturnih projekata. Ta obaveza je propisana entitetskim zakonima za zatitu okolia i
Zakonom za zatitu okolia BD. Meutim, neki predstavnici vlasti u FBiH smatraju da se javnost
ukljuuje u kasnijoj fazi budui da strategijska procjena okolia nikada nije provedena u FBiH. U
skladu sa lanom 51. Zakona o zatiti okolia FBiH strategijsku procjenu okolia potrebno je
provesti tokom postupka izrade dokumenata prostornog ureenja. Trenutno se javnost konsultuje
u koraku procjene uticaja na okoli koja se provodi u postupku pribavljanja odobrenja za graenje.
Do ovog koraka dolazi kasnije u procesu ishoenja dozvola.
Obaveza obavjetavanja javnosti o tekuim postupcima ishoenja dozvola propisana je entitetskim

zakonima o zatiti okolia i Zakonom o zatiti okolia BD. BiH je, takoer, potpisnica Arhuke
konvencije, to osigurava uee javnosti u svakom postupku koji propisuje mjere, uslove i praenje
u odnosu na okoli.
Sve zainteresirane strane, ukljuujui nevladine organizacije, lokalno stanovnitvo, agencije,

pojedince i udruenja, se tokom postupka ishoenja dozvola obavjetavaju o odravanju javnih
rasprava putem pisama, oglasa, internet stranice nadlenog ministarstva i medija. Javne rasprave se
nekada organizuju odvojeno, a nekada sa svim zainteresiranim stranama zajedno, uz mogunost
dostavljanja komentara u pisanoj formi.
Postoji otpor javnosti provedbi energetskih infrastrukturnih projekata, uglavnom od strane

nevladinih organizacija i odreenih lokalnih zajednica i graana, a naroito protiv izgradnje velikih
hidroelektrana. Unato tome, svega nekoliko sudskih postupaka je pokrenuto. Investitori nemaju
zakonsku obavezu organizovati obrazovne programe za lokalnu zajednicu s ciljem dizanja svijesti
javnosti. Glavni razlozi za otpor javnosti provedbi energetskih infrastrukturnih projekata su: i)
nedostatak informacija; ii) nedostatak povjerenja u institucije; iii) nedovoljno razumijevanje potreba
72
energetske infrastrukture; iv) postupci eksproprijacije; v) odsustvo uea javnosti u postupcima
prostornog planiranja; i vi) neprovoenje zakonom propisane strategijske procjene okolia.
Javne rasprave u postupku ishoenja dozvola za izgradnju energetskih infrastrukturnih projekata

organizuju i provode organi vlasti nadleni za izdavanje dozvola i drugih upravnih akata, kao to su,
na primjer, odobrenje za graenje, energetska dozvola ili okolina dozvola. Svi nadleni organi za
izdavanje pojedinanih dozvola u postupku ishoenja dozvola (entitetska i kantonalna ministarstva
okolia i entitetske regulatorne komisije za energiju) provode postupak konsultacija i javnih rasprava
nezavisno jedni od drugih to znai da se postupci javnih rasprava provode vie puta i u razliitim
fazama postupka.
3.5 Trajanje postupka ishoenja dozvola

Sve dozvole i drugi upravni akti u postupku ishoenja dozvola za izgradnju energetskih
infrastrukturnih projekata se izdaju u okviru upravnog postupka, te podlijeu rokovima definisanim
relevantnim zakonom o upravnom postupku za odnosni nivo vlasti (drava, FBiH i RS), ako nisu
utvreni drugim posebnim zakonima. Svi zakoni o upravnom postupku u BiH predviaju da je opti
rok za izdavanje upravnog akta 30 ili izuzetno 60 dana. Meutim, organ uprave, u ovom roku, moe
zahtijevati dodatnu dokumentaciju. Iako bi organ uprave, po zakonu, i u sluaju traenja dopunske
dokumentacije, morao odluiti po zahtjevu za dozvolu u zakonski utvrenom roku, u praksi se esto
deava da se u ovakvim sluajevima rokovi pomjeraju. Produavanje trajanja postupka ishoenja
dozvola zbog traenja dopunske dokumentacije organa uprave je uobiajena praksa u gotovo svim
postupcima i na svim nivoima vlasti.
Kvalitet podnesene dokumentacije znaajno utie na trajanje postupka na svim nivoima vlasti.
Postoje brojni primjeri produavanja rokova zbog nekvalitetne i/ili nepotpune dokumentacije i
potrebe za njenom dopunom i doradom. Smatra se da osnovni razlozi lee u neinformisanosti
investitora o traenim standardima za dokumentaciju i nedostatku tehnike ekspertize u zemlji za
njenu pripremu.
Nedovoljni kapaciteti i nedostatak resursa nadlenih institucija u postupku ishoenja dozvola znatno
utiu na trajanje postupka. Iako nadlene institucije imaju mogunost angairati vanjske eksperte
(pod pretpostavkom da je takve eksperte mogue nai u zemlji), takva mogunost se rijetko koristi
zbog nedostatka finansijkih sredstava.
3.6 Pravni okvir

Pravni okvir za provedbu energetskih infrastrukturnih projekata sastoji se od velikog broja zakona i
propisa koji ureuju ista pitanja na dravnom, entiteskom i kantonalnom nivou. Zakoni i propisi ne
samo da su fragmentirani, nego su esto i proturjeni. Neusklaenost je prisutna i u zakonodavstvu
73
koje ureuje istu oblast (npr. koncesije, prostorno planiranje i graenje), a koje usvajaju razliiti
nivoi vlasti (neusklaenost zakonodavstva na dravnom i entitetskom nivou, kao i neusklaenost
izmeu entitetskog nivoa i niih nivoa vlasti, naroito izmeu FBiH i kantona). Potrebno je naglasiti
da je i zakonodavstvo koje ureuje razliite, ali povezane i bitne oblasti za postupak ishoenja
dozvola, kao to su koncesije, zatita okolia, prostorno planiranje, graenje i energetika, takoer
neusklaeno i esto proturjeno. Proturjene odredbe koje ureuju razliite, ali povezane oblasti u
postupku ishoenja dozvola mogue je nai na svim nivoima vlasti. Stoga, da bi se olakala izgradnja
energetskih infrastrukturnih projekata u BiH glavni prioritet bi trebalo biti uklanjanje nedostataka i
preklapanja izmeu razliitih nivoa vlasti i usklaivanje zakonodavstva u svim oblastima od znaaja
za postupak ishoenja dozvola.
Postojei zakonodavni okvir na svim nivoima vlasti ne nudi jasne i transparentne procedure. Brojni
investitori istiu da se zakoni i propisi u praksi esto nejednako primjenjuju. Organi vlasti imaju
znaajne diskrecione ovlasti, naroito kada je rije o sadraju zahtjeva i dokumentaciji koju je
potrebno priloiti uz zahtjev za dozvolu, a uz to imaju i pravo da, ukoliko se ocijeni potrebnim,
zatrae dostavljanje i druge dokumentacije potrebne za odluivanje u postupku.
Oblast koje predstavljaja posebnu prepreku za efikasnu realizaciju energetskih infrastrukturnih

projekata, naroito na BiH i FBiH nivou, je oblast koncesija. Postupak pribavljanja odobrenja za
graenje ocijenjen je u oba entiteta kao spor i optereen birokratijom. Pored neusaglaenih
prostornih planova izmeu optina, kantona i FBiH, veliki problem u FBiH predstavlja injenica da
FBiH nema usvojen prostorni plan koji bi predviao izgradnju proizvodnih postrojenja na obnovljive
izvore energije, budui da trenutno vaei i zastarjeli Prostorni plan SRBiH predvia izgradnju samo
konvencionalnih postrojenja.
3.7 Finansiranje i administrativni trokovi

Ne postoje podaci o identifikaciji moguih izvora finansiranja energetskih infrastrukturnih projekata
na bilo kojem nivou vlasti u BiH, osim za dio infrastrukturnih projekata koji se navodi u Dugoronom
planu razvoja prenosne mree NOS-a. Ovaj dokument ukljuuje i izgradnju dalekovoda na teritoriji
BiH sa PECI/PCI liste Banja Luka-Lika i Viegrad-Vardite (Bajina Bata-Pljevlja), te predvia
finansiranje iz sredstava Elektroprenosa BiH.
Procenat ukupnih administrativnih trokova (taksi i naknada), koje investitor plaa u odnosu na
ukupnu vrijednost projekta u Federaciji BiH je manji od 1 %, dok se koncesiona naknada plaa u
iznosu od najmanje 1,5% ukupne vrijednosti investicije.
74
4. Preporuke za sljedee korake
Jedan od glavnih ciljeva USAID-ovog projekta Investiranje u sektor energije (EIA) je da pomogne BiH
da privue investicije i otvori nova radna mjesta u energetskom sektoru. Putem ovog projekta, EIA
e raditi na revidiranju i usklaivanju postupaka ishoenja dozvola za izgradnju objekata za
proizvodnju elektrine energije, kako bi se irom zemlje osigurala konzistentnost, transparentnost i
ambijent povoljan za investicije. Ova EIA aktivnost e kreirati i preporuiti zakonodavne mjere na
svim nivoima vlasti koje e stimulirati investicije u nove elektrane, posebno u elektroenergetska
postrojenja koja koriste obnovljive izvore i kogeneraciju na bazi biomase, u za to pogodnim
dijelovima zemlje. Predvieno je da ova aktivnosti EIA traje do augusta 2019. godine.
Proces identificiranja prepreka, kao i nedostataka i preklapanja u zakonodavstvu, odvijat e se u

koracima, shodno tome ovaj je Izvjetaj ivi dokument koji e se aurirati novim informacijama.
Projekat EIA namjerava da se jo detaljnije pozabavi praksom ishoenja dozvola u odreenim
regijama BiH koje e biti odabrane na nain opisan u tekstu ispod. Trenutno su predviene sljedee
oblasti djelovanja, s tim da e se one dodatno iriti kako aktivnosti budu odmicale:
Ovaj Nacrt izvjetaja e biti predstavljen i o njemu e se raspravljati sa akterima na svim

nivoima vlasti kako bi se uli njihovi stavovi i miljenja. U skladu s tim e se izvriti revizija
Nacrta izvjetaja.
Svaka oblast relevantna za postupak ishoenja dozvola bit e predmet daljnje detaljnije
analize.
Nekoliko regija u oba entiteta bit e odabrano za detaljnu studiju zakonodavstva i njegove
praktine primjene. Odabir regija e se izvriti na osnovu njihovog potencijala za izgradnju
elektrana razliitih vrsta i veliine, ukljuujui: i) konvencionalne elektrane TE; ii) elektrane
na biomasu; iii) elektrane na biogas; iv) male HE; v) vjetroelektrane; i vi) solarne elektrane.
Bitan element u odabiru regija bit e i dostupnost potencijalnih investitora. Detaljna studija
zakonodavstva na nivou regije, zajedno sa analizom sluaja (gdje to bude prikladno), uradit
e se u partnerstvu sa akterima na svim nivoima vlasti, ukljuujui i lokalne optinske vlasti,
relevantnim za izgradnju odabrane vrste i veliine elektrana u datoj regiji.
Plan je da se sve gore navedene aktivnosti okonaju do sredine 2017 godine. Nalazi e se
onda uvrstiti u konani Izvjetaj. U konanom Izvjetaju e takoer biti date preporuke za
pojednostavljivanje i ubrzavanje postupka ishoenja dozvola, te kako postupak uiniti
transparentnijim i nediskriminirajuim. Preporuke e takoer uzeti u obzir ciljeve utvrene
Akcionim planovima usvojenim u oba entiteta u svrhu provedbe Reformske agende za BiH.
Unapreenje postupka pribavljanja odobrenja za graenje navedeno je, izmeu ostalog, kao
jedan od kljunih ciljeva u Akcionim planovima. Preporuke e se takoer bazirati na obavezi
75
BiH da izvri prenos i usklaivanje svog zakonodavnog okvira i mehanizama za provedbu
istog sa Uredbom (EU) 347, koju je Energetska zajednica usvojila u oktobru 2015. godine. I
konano, posebna panja e se posvetiti pojednostavljivanju procedura koje ureuju
izgradnju novih proizvodnih postrojenja na OIE kako bi BiH bila u stanju dostii svoje kvote
za OIE do 2020. godine.
O preporukama iz konanog Izvjetaja e se nakon toga razgovarati i one e se usaglasiti sa

svim relevantnim akterima, da bi se potom prezentirale donosiocima odluka na
odgovarajuim nivoima vlasti.
Usaglaene preporuke e se onda pretoiti u novo zakonodavstvo i/ili izmjene i dopune

postojeeg zakonodavstva u regijama koje iskau spremnost da ih provode.
76

Nacrt Izvještaja o Režimu Ishođenja Dozvola I Preprekama Za Ulaganje U Energetske Infrastrukturne Projekte U BiH 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Nacrt Izvještaja o Režimu Ishođenja Dozvola I Preprekama Za Ulaganje U Energetske Infrastrukturne Projekte U BiH 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nacrt Izvještaja o Režimu Ishođenja Dozvola I Preprekama Za Ulaganje U Energetske Infrastrukturne Projekte U BiH 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nacrt Izvjetaja o reimu ishoenja dozvola i preprekama za

ulaganje u energetske infrastrukturne projekte u Bosni i

Decembar, 2015. godine.

Stajalita iznesena u ovom izvjetaju ne odraavaju nuno stajalita Agencije za meunarodni

1.1 Investicijski ambijent ............................................................................................................................................ 5

1.2 Svrha i sadraj izvjetaja ....................................................................................................................................... 6

1.3 Metodologija ........................................................................................................................................................ 7

2. PROCES ODOBRAVANJA ....................................................................................................................... 7

2.1 Proces odobravanja u EU: Berger studija .............................................................................................................. 7

2.2 Proces odobravanja u BiH ....................................................................................................................................11

3. KLJUNI IZAZOVI U POSTUPKU ISHOENJA DOZVOLA .......................................................... 70

3.1. Strategija, planiranje i utvrivanje prioritetnog statusa ......................................................................................70

3.3 Koraci u postupku ishoenja dozvola ...................................................................................................................71

3.4 Transparentnost i uee javnosti ........................................................................................................................72

3.5 Trajanje postupka ishoenja dozvola ...................................................................................................................73

3.6 Pravni okvir ..........................................................................................................................................................73

3.7 Finansiranje i administrativni trokovi .................................................................................................................74

4. PREPORUKE ZA SLJEDEE KORAKE .............................................................................................. 75

BiH Bosna i Hercegovina

BD Brko distrikt Bosne i Hercegovine

ODS Operator distributivnog sistema

EIA Procjena uticaja na okoli

FBiH Federacija Bosne i Hercegovine

FERK Regulatorna komisija za energiju u Federaciji Bosne i Hercegovine

FMERI Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije

NOS BiH Nezavisni operator sistema BiH

MIER Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske

MVTEO Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine

MPUGE Ministarstvo za prostorno ureenje, graevinarstvo i ekologiju Republike

PCI Projekt od zajednikog interesa za Evropsku uniju

PECI Projekt od interesa za Energetsku zajednicu

RES Obnovljivi izvori energije

RERS Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske

DERK Dravna regulatorna komisija za elektrinu energiju

1.2 Svrha i sadraj izvjetaja

Definirana su etiri koraka tipina za proces odobravanja energetskih infrastrukturnih projekata u

Slika 1: Berger studija Proces odobravanja8

Unato injenici da se ovaj izvjetaj prevashodno fokusira na proces odobravanja na entitetskom

2.2.1 Dravni nivo

Jo izraenije je razliito razumijevanje koje proizilazi iz tumaenja lana 2(1) u odnosu na

Prikljuenje na mreu: Kompanija Elektroprenos BiH, sa sjeditem u Banjaluci, osnovana je

U zavisnosti od instalisane snage, elektroenergetsko postrojenje je potrebno prikljuiti na prenosnu

Pravilnikom o prikljuku su propisane sljedee procedure:

1. Prikljuenje novih postrojenja na prenosnu mreu na 400, 220 i 110 kV;

1. Uslovi za prikljuak korisnika na prenosnu mreu (Uslovi za prikljuak)

Nekada vlasti nadlene za izdavanje urbanistike saglasnosti u entitetima (ministarstva na

Projektna/tehnika dokumentacija: Zakonodavstvom u oba entiteta, FBiH i RS, kao i u BD zahtijeva

4. Projekat izvedenog stanja

2.2.3 Proces odobravanja na entitetskom nivou: Federacija BiH (FBiH)

Trenutno, neka energetska postrojenja su predviena vaeim prostorno-planskim dokumentima u

b) koritenje voda i javnog vodnog dobra za:

[Naglasak stavljen u svrhu ovog teksta.]

Slika 5: FBiH Vodni akti saglasnosti i dozvole

a. Prethodnu vodnu saglasnost

a) Prethodna vodna saglasnost: prethodnom vodnom saglasnou odluuje se o postojanju uslova

Vodnom dozvolom se utvruje da su ispunjeni uslovi odreeni vodnom saglanou. Vodna

Saglasnost na lokaciju: Da bi podnio zahtjev za urbanistiku saglasnost, investitor mora pribaviti

Prikljuenje na distributivnu mreu: Prije izdavanja Odobrenja za graenje za proizvodno