OPSTA HEM. TEH. I Deo

O P T A H E M IJ S K A T E H N O L O G IJ A
Literatura:
1. LJ. Kosti-Gvozdenovi, R. Ninkovi, Neorganska hemijska tehnologija, TMF,
Beograd, 1997.
2. D. Vitorovi, Hemijska tehnologija, Nauna knjiga, Beograd, 1982.
3. O. Levenspiel, Osnovi teorije i projektovanja hemijskih reaktora, TMF, Beograd, 1991.
4. Hemijsko inenjerstvo, Hemijsko-tehnoloki prirunik, Rad, Beograd, 1987.
5. M. Tecilazi-Stevanovi, Osnovi tehnologije keramike, TMF, Beograd, 1990.
6. S. Joksimovi-Tjapkin, Procesi sagorevanja, TMF, Beograd, 1987.
7. ...
UVOD U HEMIJSKU TEHNOLOGIJU
Tehnologija - nauka koja izuava metode iprocese prevoenja sirovina u proizvode.

Naziv potie od grkih rei: tehnos - iskustvo i logos - nauka.
Pojam rei tehnologija potie od grke rei "tehne" koja oznaava vetinu,
umee ili znanje da se neto izradi ili obavi odreen posao i "logos" koja znai
nauka. To znai d a bi tehnologija oznaavala n au k u o vetini i um eu koje ovek
prim enjuje da bi u prirodi i u drutvu zadovoljio svoje potrebe, tako da se tu
podrazum evaju srestva, naini i orua koja su re z u lta t tog svesnog ovekovog
napora da pre svega opstane (zadovolji potrebe egzistencije), a zatim d a zadovolji
ostale potrebe (za obrazovanjem , kreativnou, zdravstvenom zatitom i druge).
Postoji veliki broj definicija i objanjenja pojm a tehnologije. Razlozi tome
su m nogobrojni, od shvatanja pojedinih a u to ra d a pojam tehnologije definiu
slobodno prem a svojim istraivakim potrebam a, p a do injenica d a postoje bitno
razliite vizije, pogledi n a svet, pa sam im tim i n a tehnologiju i tehnoloki
progres.
S ira definicija tehnologije bila bi da "tehnologija o b u h v ata vetinu, znanje
i sposobnost da se prave, koriste i izrauju ko risn e stvari" [14]. Tehnologija,
ovako shvaena, porazum eva m etode koje se koriste za v a n tr in e i trine
aktivnosti. P odrazum eva prirodu i k a ra k teristik e onoga to se proizvodi, kao i
naine n a koje se moe proizvesti. O buhvata upravljake i prodajne tehnike, kao
i tehnike neposredno vezane za proizvonju.
Definicija tehnologije koja istie naunu fu n d iran o st i blisku povezanost
naunoistraivakog ra d a i tehnologije glasi: "Tehnologija predstavlja organizaci-
ju znanja za postizanje prak tin ih ciljeva" [9].
D etaljniju definiciju, koju moemo sm atratii potpunom , daje D. Bodroi:
"Tehnologija se javlja kao re z u ltat delovanja oveka n a prirodu i drutvo i pri
tom e iznalaenja najpogodnijih oblika - in stru m e n a ta, m etoda i sre stav a - za
prilagoavanje prirode i d ru tv a svojim potrebam a, tj. za un ap re en je njegove
kreativnosti i delovanja u svojoj prirodnoj i drutvenoj okolini " [9],
Jugoslovenski komitet za Etan dao je sleeu definiciju tehnologije:
"Tehnologiju odreujemo kao skup tehnika i metoda koji proiruju mogunost
ljuskog delovanja na prirodu i potpomau njegovom upravljanju drutvenim
procesima, a proizvod su naunih reenja, ili drugaije reeno tehnologija se
moe odrediti kao skup programa putem kojih se realizuju ljudske potrebe."
Tehnologija obuhvata metode, sredstva za rad, proizvodne postupke,
primenu od strane korisnika. Pored toga ona predstavlja i drutveni odnos,
podrazumeva kreativni talenat i smisao za organizovanje i upravljanje znanjem
u pravcu njegove korisne primene.
Danas osnovu razvoja tehnologije ine nauna istraivanja.
Hemijska tehnologija - nauka koja izuava metode i procese prerade sirovina pri kojima dolazi do
prom ene hem ijskog sastava sirovine (izmena strukture pa samim tim i svojstava tj. karakteristika
materije).
Hemijska tehnologija se prvenstveno bavi procesima za preradu i oplemenjivanje razliitih sirovina
pri emu se one i hemijski menjaju.
Mehanika tehnologija - promena samo fizikih karakteristika materijala u procesu proizvodnje.
Teko je postaviti otru granicu izmeu isto fizikih i hemijskih promena, one se esto sreu u
istom proizvodnom procesu.
Osnovu hemijske tehnologije ini izuavanje hemijskih procesa i osnovnih aparata, koji se koriste za
izvoenje hemijskih reakcija u industrijskim razmerama.
Danas se sline hemijske metode, postupci i aparati koriste pri dobijanju razliitih hemijskih
proizvoda zahvaljujui razvoju nauke i tehnike.
Osnovna podela hemijske tehnologije (izvrena je na osnovu prirode i porekla materija koje se
prerauju) - organska hem ijska tehnologija
- neorganska hem ijska tehnologija
Tehnoloki postupak (nain proizvodnje) - niz operacija i procesa kojima se sirovina izlae u toku
prerade do proizvoda. Obino se predstavlja tehnolokim emama koje sadre redosled operacija i
procesa koji se izvode u odgovarajuim aparatima i na odgovarajuim mainama. Tehnoloka ema
se obino prikazuje grafiki preko niza meusobno povezanih maina, reaktora i operacija ili se
prikazuje opisno, kroz diskusiju u tekstu ili kao blok ema.
Dobijeni proizvodi u hemijskoj industriji se esto koriste kao sirovina za dalju preradu u cilju
dobijanja nekog novog, vrednijeg proizvoda.
Kiselina kao gotov proizvod u fabrici kiseline slui kao osnovna sirovina u fabrici za proizvodnju
vetakih mineralnih ubriva.
Pojam sirovine i pojam krajnjeg proizvoda vezan j e za konkretan tehnoloki proces.
Svaka industrija, a posebno hemijska, daje pored proizvoda i niz otpadnih materija koje mogu biti
zagaivai okoline. Reenje za ovo su tzv. totalne ili potpune tehnologije u kojima se sve to ulazi u
proizvodni proces prerauje u korisne proizvode.
Znai, hemijska tehnologija kao nauka svestrano i nauno prouava proizvodne procese i bavi se
razvitkom procesa koji omoguavaju da se dobiju najbolji proizvodi po najpogodnijim postupcima i
najracionalnije, tj. sa to manjim utrokom energije i materijala i s optimalnim iskorienjem
sporednih proizvoda i otpadnih materija.
2
3
Zatvoreni proizvodni tehnoloki sistem
HEMIJSKA TEHNOLOGIJA
Proizvodnja koksa, Hemijska industrija, Metalurgija Petrohemija.

toluola, benzola, Proizvodnja Crna metalurgija, Proizvodnja benzina,
piridina mineralnih kiselina: proizvodnja gvoa i olefina, kerozina,
HCl, HNO 3 , H 2 SO 4 , elika etilena, oksida etilena,
Mikrobioloka H 3 PO 4 , HF,.. vinil-hlorida, stirola,
industrija, proizvodnja Baza: N H 3, NaOH,. Obojena metalurgija maziva
aminokiselina, ubriva, karbida,.. Dobijanje metala( Al,
vitamina, fermenata Cu, Mg, Ni, Pb, Au, Industrija
Sinteza organskih Ag, Pt, ..) graevinskih
Farmaceutska jedinjenja i boja, materijala.
industrija, proizvodnja hemijskih vlakana, Nuklearno-hemijski Proizvodnja cementa,
sintetikih lekova, plastinih masa, proizvodi. Dobijanje i stakla, vatrostalnog
antibiotika.. sintetikih smola. obogaivanje materijala, krea,
nuklearnog goriva. gipsa. Porcelan.
Tehnologija vode. Proizvodnja Prerada nuklearnog Optika vlakna.
detrdenata otpada. Staklo-keramika.
Vojna industrija, Proizvodnja gasova:
proizvodnja Cl2, O 2 , H 2 , N 2 , ... Tekstilna industrija. Industrija celuloze.
eksploziva, raketna Skaj,bojenje tekstilnih Proizvodnja celuloze,
goriva Prehrambrena materijala hartije, kartona
industrija. Proizvodnja
mleno-mesnih
proizvoda
Vino, sokovi, alkohol
Hemija: Neorganska hemija, analitika hemija, organska hemija, fizika hemija, biohemija,
hemijsko inenjerstvo...
Sirovine ^ prerada ^ produkti
Analitika
4
OCHOBHH r iM IO . IOIIIKll nO K A 3ATEJLH XEMHJCKE nP O H 3BO^H>E
n 14 T T T ~ A n /r P A T ^
J I F OU CL&ajaiSCi. ' ToCbu t 4>*5pW)

JL T J v e ^ a fiia iL h ^ (H acj^ ( k ^ A m Vj m j ) pt& u j obtfC ^> ( a z d^
^ p v ^& jâU 'U jgÂ M p c r d ju e o . u j& u
^ cl^ claZTulu ^ c a ( jae.yû4\AM) cno&^c. M ô eo s& îfe^ -
c C T v^&cl i t eî - Vhoc/ ?r ZFoLjseCCa^ K4a
eûT u_M Â M ^M
+fA-*Vud3-^ A M t E " T U/-' I+ a ' /C
C L O a p ttg ^ bbgrfcdT
T = (^ f ) , ttljw w J U c x ^ _ & lA l* U n
"t
= W . .
/U T E ffS U m o C T AiiH A1VVTA O l^ o ^ c ca) I -

MpQU_3-&C>g. 4KOC-tS~ aJ^b-^rO jjZ cA AZr ZûJ^ZMUiL^
( VO aU u ^ (S>) iaj-ZcL4eu5^. ,
T ^ t ' " ~
-^ - - V v -t - -_ s * jt? > . r t /
c r~ n & H K o fffe e p su o e v A R
* U ^& M -o jd U b -j ?
__ p o jtU ,s e .} /u j^ c m e iH ^ , /tA^xy<$&Jp.L.
L '(A o -T U ) _ m A o - TTlA . _ A
m Ao
O i X At wal
^jDtaCu dtifi
C -T T fJ & t kLo-H-^rE P%U-W OCjl " TCJM ojhA.
k p x u u tu e ( fuACJLj p i
j o C(ZZr& -aui4J aa 'U oiM A aee r o u jM u e e ^ ^^^î<
{CoLTtTTzA
z jee e u *T { ,
C T C ilB H - ? T o ~ r? ^ : T>
-n* n .
T ) o - K o / i a i U M O u b n ^ ^ - - p & m 4 F O o . ( to e e & c u ttiF * )
T K-OAATlMAhS S^&Cl&UUn hoZeJJCcL u a ^ aTOuu,
t- o % ~ 1 - > o l
o <= A
>A - oo m 'J V 4
f tfCAO&M) -> o< -1 6 10 0 %
7?0 V
5
M C k o P V i u k e i ^ B ( n P M Q ) JiF>o rK y k T K (n p g u ^ B ^ A ^
tj^ Oj&Dc- .u K U p ^
^ P ^ M j m U 'IU o A i ^ c e (K O M a u M e ) m J oo ^ o S a . -
A j. /fir e & te L u & te jj M # J z C a /u a /w - c > M & O ffk e /H clcz ( tc o te i'U L u * )
C n ^ ( r) u j ^ o c ^ / ^ u t e - u )
7 = ^ . ; - ^
icvV
nvur/.
J l a k C U I / A&Ht c c a - c c t e o te /e c > p fa d b < c i (H lc^ ( / e a j i u U M tez)
Pte>teK C f i f o ^ e a ^ n c te T M u s ^JU~1 C ite c e u & ^ U S -fia /M --
'~t ts,
AM C^fteC C a ^ j3 # < z^ ^3 O L K teâ A /^ju T iA . ^
1, RAZVO J IIN T E N Z IF IK A C IJA TEHN OLOKIH

PR OC ESA
Osnovni n aini p om ou k ojili je m ogue intenzivirati i razviti oreeni tehno-

loki proces su:
1. Poveanje kapaciteta i efik asnosti pojedinih reaktora
2. M ehanizacija procesa sa dosta m anuelnog rada
3 . A utom atizacija i k on trola proizvodnih procesa i
4 . Zam ena diskontinualnih (arnih) procesa kon tin u aln im procesim a.
1.1 PO VEAN JE KAPACITETA I E F IK A S N O SH

R A D A REAK TO RA
O snovni radni pokazatelj m aine, reaktora ili pak celog p ogona je veliin a koju
nazivamo proizvodnou (P ), po k cjom se podrazum eva k o liin a dobijenog proizvoa
u jedinici vrem ena, izraena form ulom :
P = ^ - (k g /h ; t /h ; t/d a n ) (I-l)
gde j e :
m m asa proizvoda
t vreme potreb no za proizvodnju
V eom a e sto se k oliin a proizvoda izraava zaprem inom proizvoda pa je onda
proizvonost (P ), data form ulom :
(m 3 / h ) (1 2 )
6
Proizvodni kapacitet se moe povcati poveanjem dimenzija reaktora i povea-
njem intenziteta rada. NajeSe se primenjuje kombinacija oba pomenuta faktora.
Poveanje dimenzija reaktora smanjuje utroak konstrukcionog materijala po je-
dinici proizvoda. Pri tom se smanjuju i trokovi radne snage za opsluivanje reaktora, po-
gonski trokovi, gubici toplote u okolinu kao i specifini gubitak sirovina po jeinici
proizvoda. Sa poveanjem dimenzija reaktora radna snaga se sporije uveava pa je i pro-
uktivnost rada vea.
Intenzifikacijom rada nekog reaktora postie se daleko vee poveanje kapaciteta
proizvodnje bez poveanja imenzija. Da bi se kvantitativno mogao pratiti rad nekog re-
aktora uvodi se pojam radnog intenziteta. Pod radnim intenzitetom reaktora, I, podrazu-
meva se onos kapaciteta (P) ili proizvodnosti reaktora prema nekom parametru koji e-
finle dimenzije reaktora kao to su popreni presek S, ili zapremina reaktora VR , po
formulama:
I= ~ t?y (kg/h m3) i (1.3)

R R
I = J- = Y 7g (k g /h m 2) (1.4)
ili za gasovite proizvoe:
(1.5)
R R
I= -f= s (m3/m 2 h) (1.6)
Intenzifikacrja se raoe postii na dva naina:

poboljanjem konstrukcije reaktora ili
poboljanjem tehnolokih operacija u reaktoru.
esto se poveanje radnog intenziteta postie novim reaktorom u kome je poja-
ano meanje komponenata, poveana povrina kontakta ko heterogenili reakcija i sli-
no.
Intenzitet rada je proporcionalan brzini hemijskog procesa, zato je osnovni cilj
svih kinetikih ispitivanja tehnolokih procesa projektovanje reaktora i iznalaenje opti-
malnih uslova koji vode do maksimalne brzine procesa.
Osnovni tehnoioki naini poboljanja ili intenziviranja tehnolokih procesa su
promene radnih uslova .i to: pritiska, temperature i koncentracije komponenata, kao i
primena ogovarajueg katalizatora. Kod nekih procesa se vei intenzitet postie pri po-
7
vienim temperaturama i pritiscima, akod nekih obratno, snienjem temperature ipriti-
ska. Zato se u hemijskoj industriji primenjuje opseg temperatura od apsolutne nule pa
o nekoliko hiljada stepeni Celzijusovih, a pritisci od vakuuma pa do 2 kbara. Pri tome
je primena visokih temperatura i pritisaka ograniena karakteristikama konstrukcionih
materijala reaktora, ponaanjem reaktanata i proukata pri tim uslovima s obzirom na
mogunost njihove razgranje, kao i trokovima ovakvih naina intenziviranja procesa.
1.2. MEHANIZACU A PROCESA
Zamena manuelnog, ljudskog rada mainskim daje veu produktivnost rada na

bazi smanjenja najskupljeg ljudskog rada i poveanja intenziteta proizvodnje. Osnovne
operacije su u svim granama hemijske industrije mehanizovane i to: napajanje reaktora
sirovinama kao i pranjenje istih, transport u pojedinim fazama proizvodnje i slino.
Manuelni, ljudski rad je zadran u nekim specijalnim fazama proizvodnje kao to su, na
primer, uvanje komplikovanih oblika predmeta od stakla ili pak runo bruenje kristal-
nog stakla u fazi dorade i si.
1.3. AUTOMATIZACIJA I KONTROLA PROCESA
Automatizacija podrazumeva uvoenje elemenata za merenje, signalizaciju i ko-

mandu koji omoguavaju proizvodnju sa relativno mahm brojem operatora. Kod najvieg
stepena automatizacije proizvodnih procesa, funkcija operatora se svodi na posmatranje.
Za automatizaciju procesa neophodna su tri osnovna elementa: memi instru-
ment, kontrolor i element krajnje korekcije. Merni instrument koji prati jednu od pro-
menljivih procesa alje signal kontroloru koji vri poreenje izmerenih i potrebnih vre-
dnosti i ako meu njima postoji razlika, komandni signal se alje do krajnjeg koutrolriog
elementa za korekciju koji stupa u dejstvo.
1.4. ZAMENA DISKONTINUALNIH PROCESA

KONTINUALNIM PROCESIMA
Stepen zastupljenosti kontinualnih procesa u hemigskoj industriji neke zemlje

je merilo tehnikog progresa te zemlje.
Diskontinualni ili arni procesi imaju osnovnu manu da u njima procesi relativ-
no due traju nego u kontinualnim ureajima. Pored toga, automatizacija rada i meha-
nizacija punjenja i pranjenja ovih tipova reaktora je daleko tea. Za arne procese koji
8
se izvode u reaktorima ija je shema prikazana na sl. 1.1 (a), karakteristino je da se pro-
menljive procesa kao,koncentracija komponente,menjasavremenom.. Zato je i oteana
kontrola procesnili promenljivih jer se u svakoj taki zapremine one menjaju sa vreme-
nom odvijanja procesa. Pored toga kod ovog tipa reaktora dostaje neujednaen ikvali-
tet proizvoda.
Za razliku od arnih procesa kod kontinualnih procesa, shema ovog tipa reakto-
ra prikazana je na slici 1.1 (b) i (c), promenljive veliine kao temperatura, pritisak ili
koncentracija se ne menjaju u taki sa vremenom ve je zbog stalnog protoka u ovakvim
sistemima ta promena funkcija pozicije u reaktoru. Stogaje kontrolaovih procesa dale-
ko laka, kao i automatizacija i mehanizacija procesa.
a) diskontinualni proces b) kontinualni proces (cevasti reaktor)

(arni reaktor) c) kontinualni proces (reaktor sa idealnim
meanjem)
Sl l.l. Tipovi reaktora u hemijskoj industriji
Pored ove podele na kontinualne i diskontinualne reaktore zavisno od vrste pro-

cesa reaktori u hemijskoj industriji se po tokovima reakcionih smea ilipunjenja reakto-
ra i tokova energije delejo i na; ,
a) reaktore sa istostrujnim tokom,
b) reaktore sa unakrsnim tokom, i
c) reaktore saprotivstrujnim tokom.
Pojedini tipovi ovilr reaktora prikazani su na slici 1.2 (a,b i c). Obino se najbo-
Ije iskorienje energjje, a samim tim i najintenzivniji proces ovija u reaktorima sa pro-
tivstrujnim tokom, koji se najee i primenjuju u hemijskoj industriji.
9
Sl. 1.2, Tipovi rekatora u zavisnosti od tokova
2. S IR O V IN E IE N E R G IJA
U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI
Osnovni problem svakog tehnolokog procesa je pravilan izbor i obezbeenost

dovoijnih koliina sirovina i energije za njegovo izvoenje. Ovaj problem se sa razvojem
tehnologije sve vie zaotrava jer istih, bogatih sirovinaje u svetu sve manje, kao i ener-
gije. Zato se problemu obezbeivanja sirovina i energije mora posvetiti posebna panja.
2.1. SIROVINE U HEMIJSKOJINDUSTRIJI
Podelailiklasifikacija sirovina za hemijsku industriju vri se na dva razliita nai-

na i to:
- po njihovom poreklu na: mineralne, biljne i ivotinjske, i
- po agregatnom stanju na: vrste, tene i gasovite.
Mineralne sirovine se dalje ele na metaline (mde metala), nemetaline (rude
nemetala) i energetske (organske sagorljive materije). Premet naih razmatranja bie
uglavnom nemetali.
Metaline sirovine se Icoriste u metalurkim procesima, jer su uglavnom nosioci
metala, a sagorljive organske supstance, koje obuhvataju naftu, kriljce i ugalj su, osim
uglja, vie predmet organske tehnologije.
Pri izboru sirovine za neki tehnoloki proces osnovni faktori koji su odiuujui
su sledei:
- vrednost sirovine,
~ nalaenje u prirodi,
10
pristupanost za eksploataciju i
jaina hemijske veze u jedinjenju u kome se javlja.
Vrednost sirovine zavisi od trenutnog nivoa tebjiikog razvoja i ona se menja sa
razvojem tehnologije. Primera radi, pre tridesetak godina uranje bio otpadni produkt pri
proizvodnji radioaktivnog radijuma, a danas je on osnova proizvonje nuklearne energi-
je. Ili pak, krajem XIX veka kalijum-hlorid je bio otpadak pri ekstrakciji natrijum-hlori-
da iz silvinita (KCl'NaCl) i nije se koristio. Razvojem tehnologije vetakih mineralnih
ubriva silvinit postaje polazni materijal za proizvodnju kaiijum-lilorida i mineralnih
ubriva.
Nalaenje u prirodi je faktorkoji bitno utie na cenu sirovine. Pri tome je sadraj
pojedinih elemenata u zemljinoj kori veoma razliit, a posebno je vrlo raznolika zastup-
ljenost sirovina u pojedinim zemljama sveta.
Pristupanost za eksploataciju zavisi od lokacije rude, koncentracije depozita u
odnosu na sirovinu koja ima upotrebnu vrednost za odreeni tehnoloki proces, kao i
dubine na kojoj se sirovina javlja. Sve su ovo faktori koji bitno utiu na cenu sirovine.
Jaina hemijske veze u jedinjenju u kome se sirovina javlja u prirodi je od bitnog
uticâ za nain njene prerade. Tek sa razvojem odgovaiajuih tehnolokih postupaka
pojedine sirovine postaju interesantne za eksploataciju. Primer je metalni aluminijum
koji se proizvodi tek od kraja prolog veka. Alumingum se u prirodi nalazi najvie ras-
prostranjen u obliku alumosilikata i silikata aluminijuma iz kojih ga je zbog jaine he-
mijske veze bilo mogue izdvojili procesima elektrolize koji su razraeni tek pre 80
godina.
2.1.1. PRAVILAN IZBOR I RACIONALNO

KORIENJE SIROVINA
Problem hemijske tehnologije su ne samo pravilan izbor ve i racionalno korie-

nje sirovina. Reavanje problema sirovinau hemijskoj industriji se moe uspeno realizo-
vati putem:
traenja i primene novih jeftmijih sirovina,
primene jako bogatih sirovina i
istovremenim (integralnim) korienjem svih sastojaka sirovina .
Traenje jeftinijih sirovina u cilju smanjenja trokova proizvodnje se esto svo-
di na zamenu jako kvalitetne, ali ualjene sirovine, zbog trokova transporta, sa manje
kvalitetnom ali bliom sirovinom.. Ili se pak umesto posebno dobijenog materijala sku-
pom rudarskom eksploatacijom zbog nie cene koristi otpadni proukt iz nekog drugog
tehnolokog procesa.
11
2.1 1 I Priprema sirovina za korienje
u hemijskoj industriji
Bogatih nemetalinih mineralnih sirovina u prirodi je svaktrn danom sve manje.

U hemijskoj industriji se primenom bogatih sirovina intenziviraju hemijski procesi i do-
bijaju kvalitctniji tj. istiji proizvodi i u veim prinosima.
Sadraj korisnih materija u prirodnim sirovinama je esto dosta nizak da bi se
mogle efikasno koristiti za pojedine tehnoloske procese pa se zato one izlau procesima
prethodnog obogaivanja 1j. koncentrisanja korisnih komponenti.
Koncentrisanje sirovina u gasovitom stanju u cilju obogaivanja pojedinom kom-
ponentom se vri na dva naina, i to:
metodom apsorpcije i desorpcije, i
metodom asorpcije i desoipcije,
Po prvoj navedenoj metodi jedna od komponenti gasa se na niskim temperatura-
ma apsorbuje u rastvarau koji selektivno rastvara samo tu komponentu. Iz apsorbera
izlazi struja gasa koja sadri koncentrisanu drugu nerastvornu komponentu. Dobijena te-
nost sa apsorbovanim gasom se ovodi u razmenjiva toplote gde se zagreva, a zatim u
esorber u kome se izvaja tj. desorbuje rastvorenigasiz tenosti.Ova metoda se prime-
njuje kod koncentrisanja gasa H2S pri preiavanju koksnog gasa, generatorskih gasova
i gasova petroleuma kao i prikoncentrisanju gasa S 0 2 iz otpadnih gasova obojene meta-
lurgije i u drugim procesima.
Metoda adsorpcije desorpcije obuhvata adsorpciju gasa na vrstom sorbentu
koji se zatim pri zagrevanju desorbuje. Desorpcija se esto zamenjuje ekstrakcijom tj.
luenjem adsorbovane komponente tenou koja ne rastvara vrsti sorbent.
Pored navedenih nietoda gasne smee mogu da se razdvoje i kondenzacijom ga-
sova (sabijanjem i hlaenjem) i naknanim isparavanjima komponenata iz kondenzovane
smee. Ova metoda se primenjuje pri odvajanju azota iz vazduha potrebnog za sintezu
amonijaka.
Za poveanje sadraja korisne komponente kod sirovina u tenom stanju koriste
se hemijske metodc selektivnog rastvaianja jedne od komponenata iz smee ili stvaranja
jedinjenja koje se lako moe izdvojiti topljenjem, isparavanjem ili slinim postupcima.
U ovakvim sistemima se najee primenjuju metode:
ekstrakcija tcnosttenost,
frakciona dcstilacija, i
kristalizacija iste komponente
Metode pripreme i koncentrisanja vrstih mineralnih sirovina se zasnivaju na raz-
liitim fizikim ili fiziko-hemijskim osobinama pojedinih konstituenata mde.
Sa ciljem da se povca saraj korisnc komponentc, koriste se razlicite metode,
12
i to:
uitnjavanje i klasiranje,
- gravitacijska konccntracija,
- elektrostaticka i magnetska koncentracija,
- flotacijska koncentracija i .
- termiki postupci tazdvajanja.
Koncentrisanje vrstih mineralnih sirovina poinje sa drobljenjem (sitnjenjem)
rude u cilju razbijanja veza koje postoje izmeu njenih konstituenata. Frakcija bogatija
vrednom sirovinom naziva se koncentratom , a druga koja sadri prateu jalovinu u rudi
otpadnim proizvodom.
Sitnjenje i sejanje kao metoda koncentrisanja se mogu primeniti kada se stefta sa-
stoji iz jedne izrazito tvrde 1 druge izrazito krte komponente. Qva druga se brzo isitni i
pri sganju prolazi kroz Otvore sita. Pri tom se primenom serija sita vri i klasiranje siro-
vine po pojeinim frakcijama. Za razdvânje materijala koji se jako razlikuju po obliku
kristala, npr. azbest i jalovina, primenjuju sa perforirana sita sa ottorim a odgovar^'uih
oblika i vehine kroz koje propada samo jedna od komponenata.
Gravitacijska koncentracija kao metoda koncentriisanja se iroko primenjuje u
tehnologiji silikata, metaiurgiji i drugim granama hemijske mdustrije. Primena metde je
zashovana na razliitoj brzini padanja estica koje se meusobno razlikuju po veliini,
gustini i obliku u struji gasa ili tenosti.
U principu ova metoda moe hiti suva (u struji gasa) ili ,unokra (u struji te-
nosti). Od tenosti se najee koristi voa, je r je najjeftinija i najpristupanija, ali sa-
mo za minerale koji se u njoj ne rastvaraju. Od gasova najvie se primenjuje vazduh, a sa-
mo izuzetno inertni gasovi.
Na sl. 1.3. prikazan je taloni hiroseparator kod koga se sa poveanjem preseka
talonika smanjuje brzina strujanja vode i omoguava taloenje sve finijih estica mine-
rala.
Da bi se postigao jo vei stepen razdvajanja estica esto se koristipore gravi-
tacione i dejstvo centrifugalne sile u tzv. , jiidrociklonima ijaje shema prikazana na
slici 1.4. Ovi centrifugalni hidroseparatori su veoma efikasni i na stepen razdvajanja fra-
kcije moe se uticati presekom i ubinom centralne cevi.
Na sl. 1.5. prikazan je vazduni separator, kod koga se isitnjena sirovina ubacuje
kroz uplju osovinu na ijem je kraju disk, koji rotira i raspruje je unutar konusnog su-
da iz koga se flna frakcija izvlai ventilatorima sa vrha ureaja, a gruba paa u konusni
ievakka dnu.
13
14
Elektrostatika i magnetnaseparacija se zasnivaju narazlikama u elektrinim i ma-
gnetnim osobinama konstituenata rude. Uredaj za magnetnu separaciju prikazan je na
slici 1.6.
Magnetna frakcija IMemagnetna frakcija
Sl. 1.6. Ureaj za magnetnu separaciju
Ispod transportne trake ugraen je jak elektromagnet. U prvom trenutku nama-

gnetisane estice bivaju .,zalepljene' za traku pod dejstvom magneta, a nemagnetine pa-
daju u ualjeni kontejner. U trenutku kada magnetna frakcija biva iznad drugog kontej-
nera vri se nagla promena pola magneta i ona biva odbaena sa trake u kontejner u ko-
me se skuplja.
Ureq za elektrostatiko razdvajanje je slian opisanom ureaju za magnetno ra-
zdvajanje. Osnov za razdvajanje je razlikau elektroprovodljivostipojedinihkonstituena-
ta sirovina. Umesto magneta postavljena je elektroda povezana sa negativnim polom iz-
vora struje. estice velike elektroprovodljivosti primaju negativni naboj ik ao istoimeno
naelektrisane se odbijaju od trake u ualjeniji kontejner, a dielektrici padaju u sud
ispod trake.
Flotacijska koncentracija je zasnovana na razlici u moi kvaenja pojedinih mine-
ralnih komponenata u sirovini, sa flotacionim fluidom koji je najee voda. Kod ove
metode razdvajanja estice koje se ne kvase isplivavaju na povrinu, a one koje sekvase
bivaju staioene na dnu elije. Pri tom gustina konstituenatanije odluujua, ba se e-
sto deava da na povrinu ispliva tea frakcija.
Osnovni parametar za opisivanje procesa je ugao kvaenja, koji se formira izmeu
povrinskih sila koje deluju na povrini izmeu vrste. tene i gasovite faze. Sile povr-
inskog napona menjaju izgled povrine i tee da istisnu materiju koja se ne kvasi na po-
vrinu tenosti, a da staloe materiju koja se kvasi. Ako su estice manjih dimenzija
15
16
Isterivanje hidrofobnih esticanapovrinu se potpomae aeracijom, tj. uvoenjem
vazduha na dno elije za flotaciju.
Razlike u moi kvaenja pojedinih konstituenata u sirovini nisu esto velike pa
se zato u flotaciji doaje itav niz pomonih materija,koje su povrinski aktivne s ciljem
da olakaju razdvajanje, a to su:
kolektori, koji stvaraju hidrofobne fllmove ali samo na nekim mineralima,
imaju selektivnu mo adsorpcije,
depresori, koji poveavaju hidrofilne osobine minerala i smanjuju tendenciju
za isplivavanjem na povrinu,
penuavci, koji se dodaju da odre nastalu penu graei fihn oko mehurova
vazuha ime spreavaju njihovo meusobno sjedinjavanje,
modifikatori, koji poveavaju specificno dejstvo pojeinih agenasa za flota-
ciju.i
aktivatori, koji ponitavaju dcjstvo depresora i najvie se koriste kod ponov-
ljenih postupaka flotacije.
Flotiranje rastvomih minerala se takoe primenjuje kao metoda obogaivanja i
razvajanja komponenata sirovina. Tada se kao flotacioni medijum koristi zasieni ras-
tvor soh koji ulazi u sastav minerala koji se razdvaja. Iz minerala silvinita (K a-N aC l)
flotacijom se izdvaja kahjum-hlorid iz zasienog rastvora soli koji sadri oko 250 g/1
N aC lido 100g/l KCL
Slina metodi flotacije je metoda razdvajanja u tekim tenostima. Pri tome se
koristi tenost ija se gustina nalazi izmeu gustina jedne i druge komponente, koje se
razdvajaju. Raspodeljivanjem isitnjenog minerala u toj tenosti tea komponenta od te-
nosti pada na dno, a ona ija je gustina manja od gustine tenosti isplivava na povrinu.
Termiko razdvajanje se zasnivana razlikama u takama topljenja pojedinih kon-
stituenata u mdi. Pri zagrevanju nie topivi materijal iscuri kao tenost a vatrostalnija
komponenta ostaje u vrstom stanju. Ova osobina se koristi kod Freove(Frash) meto-
de za eksploataciju elementarnog sumpora iz slojeva zemlje, koji se pod dgstvom pre-
grejane vode ili pare prevodi u tecnost a zatim komprimovanim vazuhom potiskuje
kroz sistem koncentrinih cevi na povrinu zemlje.
2.1.12. Integralno korienje sirovina i

kombinovani procesi proizvodnje
Pri integralnom korienju sirovina postie se konverzija svih sastojaka sirovine

u korisne krajnje proizvode. Ovaj nain korienja ima niz prednosti, kao to su: pojev-
tinjenje procesa zbog manjih investicionih trokova kao i smanjanje zagaenosti okoli-
ne zbog iskoriavanja svih otpadnih produkata.
17
Ovaj princip pri korienju sirovina moe da se realizuje na dva razliita naina, i to:
razdvajanjem osnovne rude u pajedine minerale po gore opisanim metodama
i njihovom posebnom preradom, i
korienjem razliitih hemijskih metoda za preradu sirovina kompleksnog,
sloenog sastava to rezultuje u izdvajanju njenih razliitih komponenti u vi-
du korisnih proizvoa.
Kombinovanim tehnolokim procesima proizvodnje izlau se mnoge rude koje
sadre vie minerala ili pak viekomponentne smese organskih jedinjenja. U takvim pro-
cesima mda moe biti polazna sirovina za dobijanje veoma raznorodnih matcrij ala kao
to su: nemetali u elementarnom stanju, kiseline, soli,graevinskimaterijaliidrugi. inte-
gralno korienje sirovina se postie kombinovanjem razliitih tehnolokih procesa. Za
ilustraciju takvog naina korienja sirovina data je shema prerade apatitno-nefelinske
m de, prikazana na sl. 1.9.
18
nefelina, malih koliina apatita i titanomagnetita (to je kompleksna rudagvoa, titana
i vanadijuma), kao i tragova minerala koji sadre retke zemlje. Deo mineralakoji sari
retke zemlje je takoe ukljuen u koncentrat apatita. Na shemi su punim linijama ozna-
eni procesi koji se ve koriste u inustriji a iscrtkanim linijama procesi koji su jo u fa-
zi razvoja.
Integralnim korienjem polimetalnih sulfidnih ruda obijaju se razliiti metali,
sumpoma kiselina, oksidi gvoa koji se koriste za proizvonju shovog gvoa i dmgi
proizvodi.
ematski prikaz dobijanja bakra u RTB Bor
Bakar je jedan od retkih metala koji se mogu dobiti stalnom oksidacijom koncentrata, odnosno:
sulfidni bakar ^ oksidni bakar ^ bakar
19
2 2 ENERGIJA U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI
U procesima hemgske industrije energija se osiobaa. troi ili transformie iz

jenog oblika u drugi. Pri tome energija se ne koristi samo za direktno izvoenje hemij-
skih reakcija ve i za niz pomonih operacija, kao to su: transportovanje, mlevenje, se-
janje materijala, filtracija suspenzija, komprimovanje gasova i slino. Kvantitativni po-
kazatelj nivoa potronje energije u proizvonji je koliina utroene energije po jedini-
ci proizvoda. Pri tom se koliina utroene energije, zavisno odvrste,izraavabrojemki-
lovatasova ili kilodula po jedinici proizvoda ili pak koliinom utroenog goriva po
jedinici proizvoda.
Energga se u hemijskoj industriji najee koristi u obliku elektrine i toplotne
energije. Pri tom je za izbor vrste energije od presudnog znaaja priroda tehnolokog
procesa. Postoje procesi koji zahtevaju velike koliine energije (kao to su svi visoko
temperaturni procesi u industriji siiikata) i procesi sa relativno niskim energetskim zah-
tevima, to je karakteristino za proizvodnju kiselina, baza, soli i vetakih ubriva.
Elektrina energija se u hemijskoj industriji najee koristi u elektrohcmijskim
procesima (elektroliza rastvora i rastopa soli), elektrotermijskim procesima (zagrevanje,
sinteza jedinjenja na visokim temperaturama, topljenje i sl.) i elektromagnetnim i elek-
trostatikim fenomenima koji se koriste pri preiavanju razliitih sirovina i gasova od
tetnili primesa.
Pored toga, elektrina energija se u hemijskim pogonima, u znatnim koliinama
prevodi u mehaniki rad za izvoenje pojeinih operacija, kao to su: mlevenje, meanje,
centrifugjranje, komprimovanje i sline.
Toplotna energija se u hemijskoj inustriji koristi za izvoenje niza fizikih pro-
cesa kao to su: zagrevanje, topljenje, suenje, isparavanje, destilacije i slino. Pored toga
u ndotemmim procesima se znatne kohine toplote troe na predgrevanje reaktanata,
kao i na izvoenje same hemijske reakcije. Izvori toplote u hemijskoj industriji su proce-
si sagorevanja goriva, vodena para, toplotni sadraji otpadnih struja, kao i nukleame rea-
kcije.
Merilo racionalnog korienja energije je tzv. faktor ikorienja koji predstav-
Ija odnos teorijski potrebne (Wt) prema stvarno utrocnoj koUini energije (Wu), po
obrascu:
Wt
17 = 100(%) (1.7)
20
3. M A TE R IJA L N II ENERGETSKI BILANSI
PROCESA PROIZVODNJE
Pri projektovanju novih postrojenja i analize rada postojeih procesa proizvodnje

postavljaju se odgovarajui materijalm i energetski bilansi procesa. Ovibilansi su osnova
za izradu tehno-ekonomske anaiize procesa, na osnovu koje se odreuje najracionalnija
tehnoloka shema procesa proizvodnje, vri opthnalni izbor aparata i ureaja za odvija-
nje pojedinih procesa kao i uslova za njihovo izvoenje.
3.1 MATERIJALNI BILANS PROCESA PROIZVODNJE
Teorija materijainog bilansa se zasniva na zakonu o odranju materije. Zbir masa

materija unetih u tehnoloki proces mora biti jednak zbiru masa materija koje izlaze iz
procesa.
Ako u sistemu postoji n komponenata mogue je postaviti n jednaina materi-
jalnog bilansa po komponentama i jednu jenainu koja predstavlja ukupni materijalni
bilans Od dobijenih (n+1) jednaina nezavisno je samo n jednaina jer se jednaina
ukupnog materijalnog bilansa moe dobiti kao zbir jednaina materijalnih bilanasa svih
komponenata.
Kada je sastav reakcione smee u reaktoru ujednaen i nezavisan od poloaja
materijalne take u njemu, tada se materijalni bilans postavlja za ceo reaktor. Ukoliko
sastav nije ujednaen bilans se postavlja za diferencijalni elemenat zapremine (dV) pa se
zatim za odgovarajue granine uslove koncentracije iprotoka vri integracijajednaine
materijainog bilansa za ukupnu zapreminu reaktora. Shematski prikaz materijalnog bi-
lansa za elemenat zapremine reaktora dV dat je na slici 1.10, iz koje sledi opti izraz za
postavljanje materijalnog bflansa:
Na osnovu zakona o ouvanju materije (mase, supstance), u svakom zatvorenom sistemu, masa
reaktanata (supstanci koje stupaju u reakciju) jednaka je masi produkata (supstanci koje se dobijaju
kao proizvod reakcije odnosno nastaju usled reakcije).
Materijalni bilans tehnolokog procesa glasi: Masa supstanci koje ulaze u tehnoloku operaciju (ulaz
- prihod, dotok) jednaka je masi supstance koje se dobijaju kao rezultat te operacije (izlaz - rashod,
odtok).
m prih m rash
M asa supstance moe se predstaviti posebno za vrstu, tenu i gasovitu fazu, pa jednaina
materijalnog bilansa dobija oblik:
m (s) + m (i) + m (g) = m (s) + m (i) + m (g)

reaktanti produkti
21
brzina uticanja brzina isticanja brzina nestajanja brzina akumulacije
reaktanta u reaktanta iz + reaktanta zbog reaktanta u ele*
elemenat elementa liemijske reakcije mentu zapremine
zapremine zapremine u elementu zapremine (1.8)
Akumulacija
reaktanta u elementu
Sl. 1.20Materijalni bilans za elemenat zapremine reaktora
Za pojedine tipove reaktora izraz (1.8) se znatno uproava.Kod arnih reakto-

ra prva dva lana gomje jenaine su ravna nuli. Kod protonih reaktora pri stacionar-
nim uslovima rada otpada etvrti lan, a ko poluarnih reaktora moraju se razmatra-
ti sva etiri lana gomje jednaine.
3 2 . ENERGETSKI BILANS PROCESA PROIZVODNJE
Naporeo sa materijalnim postavlja se i energetski bilans procesa proizvonje.

Kao i materijalni bilans i energetski se moe, zavisno od uslova rada reaktora postaviti
za ceo reaktor ili za elemenat zapremine (dV). Shema zapreininskog elementa za postav-
ljanje energetskog bilansa reaktora data je na slici 1,11, iz koje sledi opti izraz za energe-
tski bilans:
brzina uticanja b rzina isticanja brzina ne staj anj a brzina akumulacije

toplote u toplote iz toplote zbog
T,* toplote u elementu
element eiementa hemijske reakcge zapremine
zapremine zapremine (1.9)
22
Za ceo uraaj se zavisno pd uslova rada vri integracj'a jednaine (1.9), pri emu
Se kao i kod materijalnog bilansa zavisno od tipa reaktora ovajednaina znatno uproa-
va.
Akufnulacija to p lo t^ u elementu
Sl. I . l l . Energetski bilans za elem em t zpr&mine rektora
Iz jednaqjna (i.8) i (1.9) oigledrto je da su matenjalfti i energetski bilansi meu-

sobno povezani preko svog treeg lana, poto je toplotni efekat posleica odvijanja he-
mijske reakcije.
Na osnovu energetskog i materijalnog tftiansa procesa profevpdnje formira se na
bazi odgovarajuSi cena raa, sirovina i eneirgije i ekonomskit>ilansprocesa,kojije me-
rodavafl za ocenu ekonominostl proizvodnje, prodtictivnosti rada i obrazovanja cena
proizvoda na tritu.
23
lici 'C& jjo k lo jf 3 J I& 0 k p j k 50 f ~
jO-L-t-ia JjAA-OJlseLÛJrO, AJ~"L (XaaaZJzLl&CL
%*x P ^ o^ J U m^ ce o j& o ^ J h S D &^/l
JÔCab&ftL /J&fAMj. JctoCuaUuuû AUOtUUe/^jjo-SUeH JuAjh^
P^LCL/>&u U l Mz*01. .
^M*c& <* / f i v ^ {H fZc^J>aM *& CA M ftiO.
3 2 .0 0 ( l - O f S ) = tfOH k / j l k
M .ace_ -4eê Katfe. C f j s c & <

d6/C-n<j.ai :
5 5 5 0 ( 1 - 0 , 9 6 ) = 2.M k g / L
JlfaCii- ICt/a. Ce
I) 9W M oy L Z M prC . :
iO ^ S - 2 w = 3>34 k g j L
jU a c q i/Za-jaeu& pA .cO figf9- ~h ceK gugafnua. uap& .
5550 + 3S34 = 9 / S 4 k ^ /L
: JMSO- 3j%1! = jC k$/L
y<LA?> k%/L V\?o'A-h'S k/L

A >^tO JL , a
s&y- &** pfeuv %%iw to
320o 1j}(tC0itoj2A!/Â/$3 555*0

h cuus4>(yp
k/U/AJO}
kof- H U&A-UMuj 5V |
a u o / u ^ A j^ u f e
AG
y&ymo 3290 *3200
24
25
PROCESI U HEMIJSKOJ TEHNOLOGIJI
1. Hidromehaniki
2. Mehaniki
3. Toplotni TEHNOLOKE OPERACIJE
4. Difuzioni
5. Hemijski
1. HIDROMEHANIKI PROCESI
Razdvajanje Razdvajanje Obrazovanje Transport Transport i

tenih gasovitih heterogenih tenih sistema kompresija
heterogenih heterogenih sistema gasova
sistema sistema
Pumpanje
Hidroklasikikacija Pneumoklasifikacija Meanje Komprimovanje
Hidrotransport
Taloenje Taloenje Dispergovanje Vakumiranje
Filtracija Filtracija gasova Obrazovanje Pneumotransport

pene
Centrifugiranja Ispiranje gasova
Flotacija
2. TOPLOTNIPROCESI
Toplotni procesi bez izmene agregatnog Toplotni procesi sa izmenom agregatnog

stanja stanja
Zagrevanje Kondenzacija
Hlaenje Isparavanje
arenje Otvrdnjavanje
Sinterovanje Topljenje
Duboko hlaenje
26
3. MEHANIKI PROCESI
Razdvajanje Usitnjavanje
vrstih sirovina Meanje Oblikovanje Doziranje
supstanci
Granulovanje Neravnomerno
Klasiranje Drobljenje Doziranje
Presovanje
Prosejavanje Mlevenje
Livenje Ravnomerno
Magnetna Struganje doziranje
separacija Kalupovanje
Obrazovanje
Elektro- ljuspica Formiranje
separacija hemijskih
Obrada drveta vlakana
Glaanje
4. DIFUZIONIPROCESI
Procesi Sorbcioni Membranski procesi Ekstrakcioni Elektro-
praeni procesi procesi difuzioni
prenosom Ultrafiltracija,mikrofiltracija procesi
mase i toplote
Absorbcija Dijaliza Ekstrakcija iz
Kristalizacija vrstih Elektroforeza
Adsorpcija Elektrodijaliza supstanci
Suenje
Desorpcija Reversna osmoza Ekstrakcija
Sublimacija teno-teno
Elektroosmoza
Destilacija
Elektroosmofiltracija
Rastvaranje
Termoosmoza
Vlaenje
Membransko razdvajanje
Bubrenje gasova
Isparavanje kroz membranu
Razdvajanje na tenim
membranama
Ekstrakcija kroz membranu
27
5. HEMIJSKI PROCESI
Procesi gorenja i oksidacije ( sagorevanje goriva, FeS2, ....)
Procesi redukcije ( dobijanje gvoa,...)
Elektrohemijski procesi ( Cl2, H 2,....)
Elektrotermiki procesi (CaC2,...)
Metalotermija (redukcija oksida Me,..)
Plazmohemijski procesi ( metali u prahu, TiC,...)
Sinteza prostih neorganskih jedinjenja ( kiseline, baze, soli, oksidi,..legure,..)
arenje i sinterovanje ( cement, porcelan, keramiki proizvodi,..)
Termika disocijacija ( CaO,....)
Hemijsko obogaivanje ruda ( ruda + Cl2,...)
Oksidoredukcioni procesi (gasifikacija vrstih goriva, konverzija ugljovodonika, parcijalna

oksidacija ugljovodonika,....)
Hidrogenizacija ( dobijanje N H 3, CH3OH, ...)
Pirogeni procesi ( koksovanje i polukoksovanje uglja, piroliza tenih i gasovitih produkata)
Sinteza organskih supstanci na osnovu CO, olefina, acetilena, parafina,...
Hemijsko razlaganje sloenih organskih supstanci ( NaOH + drvo = celuloza )
Polimerizacija i polikondenzacija ( plastine mase, sintetike smole,..)
Sinteza sloenih organskih supstanci ( boje, lekovi, pesticidi, deterdenti,..)
Amonoliza , Nitrovanje, Hlorovanje
Sulfonovanje
Biohemijski procesi ( vino, pivo, sinteza belanevina,..)
Hidroliza ( dobijanje hidroksida,..)
Nuklearno-hemijski procesi ( dobijanje nuklearnog goriva )
28
2. O S N O V I T E O R IJ E I P R O J E K T O V A N J A H E M IJ S K IH R E A K T O R A
Teorija hemijskih reaktora se bavi prouavanjem faktora koji utiu na izvoenje hemijskih procesa u
industrijskom obimu, a njen krajnji cilj je izbor i projektovanje reaktora za izvoenje odreene reakcije,
pri optimalnim uslovima.
Projektovanje hemijskih reaktora se u osnovi sastoji u eksperimentalnom odreivanju brzine hemijske
reakcije, prenosa mase i toplote i naina na koji ove utiu na ukupnu brzinu promene sistema. Na osnovu
dobijenih podataka izvodi se matematiki izraz koji se potom koristi za proraun reaktora za ispitivani
proces. esto se, na osnovu eksperimentalnih podataka, dobijenih laboratorijskim ispitivanjima, mogu
predvideti optimalni tip i veliina reaktora, sastav reakcione smee posle reakcije, uticaj promene uslova
rada ili tipa reaktora na tok reakcije itd., i time znatno smanjiti dugotrajna i skupa eksperimentalna
ispitivanja, naroito u oglednim postrojenjima.
Svaki industrijski hemijski proces projektovan je da, kroz seriju operacija, na

ekonorrdan nain proizvede eljeni proizvod iz razliitih polaznih materija. SUka
1 prikazuje tipian sluaj. Sirovine se podvrgavaju izvesnom broju fizikih
operacija da se prevedu u oblik koji omoguuje njihovo hemijsko reagovanje, a
zatim prolaze kroz hemijski reaktor. Isto tako i proizvodi reakcije moraju se
podvrgnuti daljoi fizikoj obradi odvajanju, preiavanju itd. da bi se dobio
eljeni konani proizvod.
SLIKA I Tipian hemijski proces
Projektovanje opreme za fizike operacije izuava se u tehnolokim

operacijama. U ovoj knjizi bavimo se postupcima hemijske obrade u proizvodnom
procesu^ Ponekad se ovi postupci mogu obaviti u aparatima koji sa ekonomskog
stanovita nisu naroito znaajni u celokupnom procesu, na primer u
jednostavnom sudu za meanje. Meutim, u veini sluajeva postupak hemijske
obrade je sr procesa, onaj deo koji odreuje njegovu ekonomsku opravdanost.
Projektovanje reaktora nije rutinski posao. Za jedan proces mogu se predloiti
mnoge alternative. U iznalaenju optimuma nije bitna samo minimizacija cene
kotanja reaktora. Po jednoj projektnoj varijanti reaktor moe imati nisku cenu
kotanja, ali materijali koji ga naputaju mogu biti takvi da njihova obrada zahteva
mnogo vee trokove nego u drugim projektnim varijantama.Prema tomeunora se
uzcti u razmatranje ekonominost celokupnog procesa.
Projektovanje reaktora koristi informacije, znanje i iskustvo iz velikog broja
obiasti termodinamikc, hemijske kinetike, mehanike fluida, prenosa toplote,
prenosa mase i ekonomije, Tcorija hemijskih rcaktora je sinteza svih ovih faktora
iji je ciij pravilno projektovauje hcmijskog reaktora.
U piojeklovanju hemijskih reaktora postoje dva pitanja za koja se moraju nai
odgovori:
1. Kakve se pronrenc oekuju?
2. Kojom e se hrzinom one odigravati?
Na prvo pitanje odgovor daje hemijska termodinamika, a na drugo razliite naune oblasti - hemijska
kinetika, teorija prenosa toplote, itd.
Tennodinamika
Tcrmodinamika daje dva vana podatka neophodna pri projektovanju, o toploti

oslobodenoj iti apsorbovanoj u toku reakcije i o maksimalno moguem
obimu reakcije.
Hemijske reakcije su, bez izuzetka, praene oslobadanjem ili apsorbovanjem
toplote ija koliina mora biti poznata za praVilno projektovanje.
Razmotrimo reakciju:
f pozitivna za endotermnu reakciju
t f A ^ r R + .sS, A i/J (1)
L negativna za egzotermnu reakciju
Toplota reakcije na temperaturi T je toplota preneta iz okoline u reakcioni sistem
kada nestankom a molova reaktanta A nastaje r molova proizvoa R i s molova
proizvoda S, uz uslov da se sistem nalazi na istoj temperaturi i pritisku pre i
posle reakcije. Kada su toplote reakcije poznate ili se mogu odrediti iz
termobcmijskib podataka,moe se izraunati veliina toplotnih efekata u toku re
akcije,
Termodinamika takode omoguava izraunavanje konstante ravnotee K iz
standardnih slobodnih eneigija , GD, reakcionih komponenata.Tako je za reakciju
koja je upravo data:
AG = rGR + sG l - aGA = - R T l n K (2)

Ukoliko je konstanta ravnotee poznata ,moe se izraunati oekivani maksimalni
prinos proizvoda reakcije.
HEMIJSKA KINETIKA
Hemijska kinetika ispituje faktore koji utiu na brzinu reakcije (kao to su temperatura, pritisak i sastav
reakcione smee), meri tu brzinu i predlae objanjenja za dobijene vrednosti. Drugaije reeno -
hemijska kinetika prouava brzinu i mehanizam hemijskih reakcija u cilju utvrivanja osnovnih
zakonitosti hemijskih promena.
Za proraun svakog reaktora, bez obzira na njegov oblik i nain rada, neophodan preduslov je poznavanje
izraza za brzinu hemijskih reakcija koje se u njemu izvode.
Izuzev za vrlo proste reakcije, nije mogue na osnovu teorije odrediti brzinu reakcije, pa ak ni predvideti
red veliine te brzine, naroito za reakcije od industrijskog znaaja. Iz tih razloga, kinetika naliza svake
reakcije predstavlja poseban sluaj je r se moraju vriti direktna eksperimentalna merenja i, na osnovu
dobijenih rezultata, utvrditi brzina reakcije i njena zavisnost od uslova rada.
2
Klasifikacija reakcija
Hemijske reakcije se dele prema mehanizmu stoje najmanje dve faze, a reakcija se najese
njihovog aktiviranja, broju faza koje.se javljaju odigrava na graninoj povrini izmeu njih.
u procesu, tipu i temperaturnom reimu u toku Po tipu, vri se podela na proste i sloene
reakcije. reakcije. Proste reakcije mogu se prikazati jed-
Mehanizam aktiviranja reakcione smee mo- nom nezavisnom stehiometrijskom jednainom
e biti termiki, katalitiki, elektrohemijski, a njihov tok jednom jednainom za brzinu. One
biohemijski, fotohemijski itd. Svi navedeni nai- se retko javljaju u tehnolokim procesima, ali su
ni aktiviranja koriste se u industriji, u vrlo razli- pogodne za ilustraju osnovnih principa, pa slu-
itom obimu, a u ovom poglavlju ograniiemo e kao modeli za prikaz metoda teorije hemij-
se na reakcije koje se aktiviraju termiki ili kata- skih reaktora. Moe se smatrati da se sloene
litiki. reakcije sastoje od dve ili vie prostih reakcija ili
Prema brojufaza, koje se javljaju u reakcio- reakcionih stupnjeva do kojih istovremeno dola-
zi, a koji zajedno daju rezultat prikazan ukup-
noj smei, vri se podela na homogene reakcije,
nom stehiometrijskom jednainom.
koje se potpuno odigravaju u jednoj fazi (tenoj
Prema temperatumom reimu u toku izvoe-
ili gasovitoj) i heterogene reakcije kod kojih po- nja reakcija vri se podela na izotermne i neizo-
termne reakcije.
Postoji vie naina klasifikovanja hemijskih reakcija. U hemijskom inenjerstvu
verovatno je najkorisnija podela prema broju i vrsti faza koje uestvuju u reakciji
podela na homogene i heterogene sisteme. Reakcija je homogena ako se odigrava
samo u jednoj fazi, a heterogena ako je za njeno odigravanje neophodno prisustvo
najmanje dve faze. Za heterogene reakcije nije bitno da li se reakcija oigrava u
jednoj, dve ili vie faza, ili na granici faza, n iti da li su reaktanti i proizvodi
raspodeljeni izmeu faza ili su svi sadrani u jednoj fazi. Od znaaja je jedino to da
su najmanje dve faze potrebne za odigravanje reakcije.
Tabeta i . Klasifikacija hemijskih reakcija koje se korisfe u projektovanju reaktora
Nekatalizovane Kafoliznvnre
Homogene
Veina reakcija ugasovitoj fazi Veina reakcija u tenoj fazi
Brze ieakcije(sagorevanje gasa u Reakcije u koloidnim sistemima
plamenu) Enzimke i mikrobske reakcije
Heterogene Sagorevanje uglja Sinteza amonijaka

Prenje rude Oksidacija amonijaka pri proizvodnji
azotne kiseline
Reakeije izmeu fciseline i vrstih Krekovanje sirove nafte "
materija
Apsorpcija gasa u tenosti,praena Oksidacija SO^ u SO^
reakcijom
Redukcija gvozdene rude do gvoa
i elika
Faktori koji u ti u na brzinu procesa

Mnoge promenljive veliine mogu uticati na brzinu procesa u hemijskom
reaktoru. U homogenim sistemima, oigledne promenljive su tem peratura, pritisak
lsastav, ok je u heterogenim sistemima situacija kompiikovanir'a ier se radi ovie
3
faza. U heterogenim sistemima prenos toplote i mase moe igrati znaajnu ulogu u odreivanju brzine
procesa, naroito za veoma brze reakcije.
U optem sluaju, ako se celokupni proces sastoji od nekoliko stadijuma
(elementarnih procesa) u nizu (stadijuma koji slede jedan drugog), najsporiji
stadijum ima najvei uticaj na brzinu procesa i za njega kaemo da je faktor koji
kontrolie brzinu. Veliki problem lei u iznalaenju promenljivih koje u tiu na
svaki od ovih stadijuma i odreivanju stepena tog uticaja. Tek kada kvantitativno
odreimo znaaj ovih faktora, dobiemo jasnu predstavu o uticaju promenljivih na
bizinu procesa i tek tada moemo stei sigurnost koja je potrebna a bi se brzine
procesa ekstrapolisale na nove i razliite uslove.
Definicija brzine reakcije
Na sledei zaatak sastoji se u iznalaenju svrsishodnih i korisnih definicija

brzine reakcije. Takve definicije trebalo bi da predstavljaju intenzivne mere brzine
(za razliku od ekstenzivnih) koje je mogue meusobno povezati. Najpre moramo
odabrati jenu reakcionu kom ponentu ,,i\ u odnosu na koju emo definisati brz-
inu.
Ako brzinu promene broja molova te kom ponente usled reakcije obeleimo
sa d N j/d t, onda se brzina reakcije moe definisati na sledee naine:
po jedinici zapremine reakcione smee:
1 dNi nastali molovi kom ponente i

r i= V dt
(3)
(zapremina fluida)(vreme)
po jedinici mase vrste faze u sistemima fluivrsto:
, 1 dNi nastali molovi kom ponente i

(4)
r* W dt (masa vrste faze^vrem e)
po jedinici granine povrine u dvofaznim fluidnim sistemima ili po jedinici povri-

ne vrste faze u sistemima gasvrsto:

(5)
$ (povrina)(vreme)
po jedinici zapremine vrste faze u sistemima gasvrsto:
rrr ___
i (6)
V% dt (zapremina vste faze^vrem e)
4
po jedinici zapremine reaktora (ukoliko je ovako efinisana brzina razliita od
brzine reakcijc po jedinici zapremine fluida):
nastali molovi komponente i

Jl
VT dt (7)
(zapremina reaktora)(vreme)
U homogenim sistemima zapremina fluida u reaktoru esto je identina

zapremini reaktora. U tom sluaju zapremine V i Vj. su identine, pa je svejedno
da li se koristi jednaina 3 ili jednaina 7. Za heterogene sisteme koriste se sve gore
navedene definicije brzine reakcije, a stvar je pogodnosti koja e se definicija
upotrebiti u oreenom sluaju.
Brzina reakcije je funkcija stanja sistema:
ri /(stanje sistema)
Oblik ove funkcionalne zavisnosti ostaje isti bez obzira na nain definisanja
brzine reakcije. Menjaju se samo konstante proporcionalnosti i njihove dimenzije
prilikom prelaza sa jedne efinicije na drugu.
Na osnovu jednaina 3 7 dobija se veza izmeu intenzivnih definicija brzine

reakcije:
(zapremina fluida) = (masa vrste faze) rj~ (povrina vrste faze) r '' =
= (zapremina vrste faze) r-'"= (zapremina reaktora) r-""
U homogenim reakcijama sve reagujue materije nalaze se u jednoj fazi, bilo da

je ona gasovita, tena ili vrsta. Ukoliko je reakcija katalizovana, 1 katalizator mora
biti prisutan u toj fazi. iako postoji vie naina definisanja, za definiciju brzine
reakcije homogenih sistema koristi se skoro iskljuivo intenzivna vetiina
raunata po jedinici zapremine reagujueg fluida. Brzina reagovanja bilo koje
reagujue komponente A definisana je na sledei nain:
(molovi A nastali reakcijom)

usle 0)
reakcije (jedinica zapremine)(jedinica vremena)
Po ovoj definiciji,ako je proizvo reakcije,izraz za brzinu je pozitivan, a ako je

Aproizvod koji se troi,izraz za brzinu je negativan.Prema tome,rA je brzina ne-
stajanja reaktanta.
5
Moemo oekivati da e tok reakcija ove grupe zavisiti od sastava materija u
fazi, kao i od temperature i pritiska u sistemu. Oblik suda, povrinske osobine
vrstih materija u dodiru sa fazom i difuzione karakteristike fluida ne bi trebalo a
utiu na brzinu homogene reakcije. Otuda za brzinu reagovanja komponente A
moemo pisati:
rA /(stanje sistema)
/(temperatura,pritisak,sastav)
Pritisak, temperatura i sastav su kao promenljive meusobno zavisne poto je
nritisak odreen temperaturom i sastavom faze.*
U optem sluaju moemo pisati:
rA = /(temperatura,sastav)
Proste i sloene reakcije
Kada polazne materije reaguju gradei proizvode, obino se iz prouavanja

stehiometrye, i to na razliitim temperaturama, lako moe zakljuiti da li se radi
samo o jednoj ili o veem broju reakclja.
U sluaju da se tok reakcije moe prikazati jednom stehiometrijskom i jednom
kmetikonTjedriaIribni, radi ~se~o prostoi reakciii. Mediititri kada su uoene
promene predstavljene pomou vie stehiometrijkih jednaina, onda ie za praenje
promena sastava svih komponenti reakcije potrebno vie kinetikih izraza i reie o
sioenoj reakciji. .......... ....
Sloene reakcije mogu biti uzastopne:
A^ R S .
uporedne (paralelne), kojih ima dve vrste:
R
A
R
A i
\ B -> S
S
paralelno razlaganje 1 reaktanta paralelno razlaganje 2 reaktanta
fli mogu piestavljati komplikovanije sluajeve, kao na primer:
A + B R
R + B ^S
gde je reakcija uporedna u odnosu na komponentu B, a uzastopna u odnosu na

komponente A, R i S.
6
Elementame i neelementame reakcije
Razmotrimo prostu reakciju ija je stehiometrijska jednaina:
A + B R
Ako pretpostavimo da se mehanizam koji upravtja brzinom reakcije sastojiod

sudara Ui interakcije jednog molekuta A sa jednim molekulom Bf onda je brcg
sudara izmeu molekula A i B proporcionalan brzini reakcije, Poto je na datoj
temperaturi broj sudara proporcionaian koncentraciji reaktanata u smei. brzjna
nestajanja reaktanta A data je izrazom
rA ~ k C ACB
Reakcije ko kojih jednaina za brzinu odgovara stehiometrijskoj j ednaini

nazivaju se elementame reakcije.
Kaa izmedu stehiometrije i brzine reakcije ne postoji saglasnost, re je o
neeiementamim rcakcijama. Klasian primer neelementame reakcije je reakcija
izmeu vodonika i broma:
H 2 + Br2 -> 2HBr
iji je izraz za brzinu*:

_ fciiH ^jB r,]1'2
rHBr ~ k 2 + [HBr]/[Br2]
Neelementame reakcije mogue je objasniti na osnovu pretpostavke da uoena

prosta reakcija predstavlja u stvari sumami efekat niza elementarnih reakcija.
Razlog to uoavamo samo jednu prostu, a ne dve ili vie elementarnih reakcija,
lei u tome to je koliina intermedijarnih jedinjenja toliko mala, dasenemogu
otkriti. Ovim objanjenjima pozabavtemo se kasnije.
Kinetiki aspekt ravnotee elementamih reakcija
Razmotrimo ekm entarnu povratnu reakciju

A + B ^ R + S, KC, K
Brzina nastajanja proizvoda R.nepovratnom reakcijom s leva na desno bila bi:
.unapred ~
dok bi brzina nestajanja R,nepovratnom reakcijom s leva na desno biia:
R. .A7
r R ,rev ersn a = k 2C nC
* Da bismo izbegli suvine $imbole,na raznim mestima u ovoj glavi upotrebljavamo zagrade
prilikom predstavljanja konccntracije.pa je
C hbt = [HBr]
7
u ravnotenom stanju koiiina proizvoda R se ne menja to znai da je:
Poto je desna strana jednaine jednaka konstanti ravnotee Kc onda moe da se zapie:
Kod neelementarnih reakcija ne moemo na ovako jednostavan nain uspostaviti vezu izmeu ravnotee,
brzine reakcije i koncentracije.
Moiekulamost i red reakcije
Molekularnost elementarne reakcije je broj molekula koji uestvuju u reakciji.

Naeno je da molekularnost moe imati vrednosti jedan, dva, a ponekad i tri. Valja
napomenuti a se molekularnost odnosi samo na elementarne reakcije.
esto se deava da brzinu napredovanja neke reakcije, npr. izmeu materija A,
B .........,D, moemo aproksimirati izrazom sledeeg tipa:
/*a *CA( V . Cd'*, a -\-b -i--- + d = n (5)
gde eksponenti a, b, . . . . , d ne moraju biti u vezi sa stehiometrijskim

koeficijentima. Eksponent koncentracije nazivamo redom reakcije. Reakcija je,
dakle:
a - tog reda u odnosu na A
b - tog reda u odnosu na B
n - tog reda ukupno
Poto se red reakcije odnosi na empirijski odreen izraz za brzinu, on ne mora
biti ceo broj, ve moe biti predstavljen razlomkom. Molekularnost reakcije, s
druge strane, mora imati celobrojnu vrednost jer je u vezi samehanizmom reakcije,
te se odnosi iskljuivo na elementarne reakcije.
a kinetike izraze iji se obiik raziikuje od jednaine 5, na pr. jednaina 11 ili
izraz za brzinu formiranja HBr, upotreba pojma reda reakcije gubi smisao.
Konstanta brzine, k
Kada je brzina homogene hemijske reakcije izraena u obliku jednaine 5,

dimenzije konstante brzine, k reakcije n - tog reda su:
(vreme)-1 (koncentracija)1""11 (6a)
odakte se za reakciju prvog reda dobija
8
Predstavljanje brzine reakcije
Piri predstavljanju brzine moemo koristiti biio koju veliinu ekvivalentnu konce
ntraciji,na primer parcijalni pritisak.U tom sluaju je:
''a = kpAap ^ - -P u d
Bez obzira na veliirtu koju koristimo, red reakcije ostaje nepromenjen. Meutim,
upotreba ra/.liitih veliina odrazie se na konstantu brzine k.
Saetosti radi, elementarne reakcije su esto predstavljene hemijskom

jednaina ^ prikaZU-*e 1 motekularnost i konstantu brzine. Ka primer,
2A 2R
predstavija bimolekulsku nepovratnu reakciju sa konstantom brzine dnigog reda ,

fc j, i ukazuje da je brzina reakcije:
rA = Jr ~
Ne bi bilo pravilno pisati jednainu 7 kao:
A R
jer bi iz toga proiziao izraz za brzinu
~ r A = rB = k^Cj,
Prema tome, moramo obratiti panju na razliku izmeu one jednaine kojom je
predstavljena elementama reakcija i mnogih moguih naina predstavliania
stehiometrne. * " ~
K in e ti k i m o d eli n e e le m e n ta m ih reak cija
U objanjavarijii kinetike neelementarnih reakcija pretpostavljamo da dolazi do

niza elementarnlh reakcija i nastajanja interinedijarilih jed in jen j^k c j a nim ou
stanju a uoimo ili izmerimo usled toga to su prisutna u veoma malim
koliinama. Primeujemo samo poetne reaktante i konane proizvode, tj.
uoavamo naizgled prostu reakciju. Na primer, ako kinetika reakcije:
A ^ + B 3 -> 2 A B
pokazuje da je reakcija neelementarna, moemo pretpostaviti postojanje niza

elementarnih reakcija da bi doii do objanjenja. Npr.:
A2 2A *
A* + B2 A B + B*
A * + B* AB
gde zvezdice oznaavaju neidentifikovane intermedijare. Pri proveri nae pretpostavke, moramo utvrditi
da li kinetiki izraz dobijen na osnovu pretpostavljene eme, odgovara eksperimentu. Hemijska priroda
reagujuih materija ukazuje na vrstu intermedijara koji se u reakciji mogu pojaviti (slobodni radikali, joni
i polarne supstance, molekuli, prelazni kompleksi).
9
Provera kinetikjh modela
Dve pojave znatno oteavaju traganje za ispravnim m ehanizm ont. Prvo, reakcija
se moe odvijati putem vie m ehanizam a, recimo p u tem slobodnih radikala i jo n a,
relativnim brzinama koje se m enjaju sa prom enom uslova. D rugo, vie m ehanizam a
moe biti u skladu sa kinetikim podacim a. Razjanjavanje ovih pojava je
kom plikovano i zahteva podrobno poznavanje hemije supstanci koje uestvuju u
reakciji. Ostavljajui ove pojave po strani, pogledajmo kako se ispituje slaganje
izmeu eksperim enta i nekog predloenog m ehanizm a koji obuhvata niz
eiem entarnih reakcija.
Pri uporeivanju predvienog izraza za brzinu reakcije sa eksperim entom ,
oslanjamo se na sledea dva praviia: (1 ). ako kom ponenta ,,i uestvuje u vie
reakcija, ukupna brzina prom ene kom ponente ,,i je zbir brzina njene prom ene u
svakoj od elem entarnih reakcija,tj.:
r^ ukupno = rt (9)
sve etementarne
reakcije
(2) poto su interm edijari prisutni u veoma m alim koIiinam a,brzine prom ene
interm edijara u sistemu , za neko kratk o vreme , nikada ne mogu b iti
velike. Zbog toga se, sa zanemarljivom grekom , uzima da su ove brzine jednake
nuli. Ova pretpostavka naziva se aproksim acija stacionarnog stanja. O na je
neophodna a b i se reile m atem atike jednaine vezane za posm atranu pojavu, a
opravdavamo je time to se rezultati dobijeni na osnovu aproksim acije veoma esto
slau sa eksperim entom .
U traenju mehanizma reakcije koristi se postupak probe i greke. Uglavnom se prvo prouava
stehiometrija, pa kad se u tome postigne dovoljan napredak, prelazi se na istraivanje kinetike. Kada se
doe do empirijskih izraza za brzinu, onda se ispituje i mehanizam.
ZAVISNOST b r z in e r e a k c ij e o d t e m p e r a t u r e
Zavisnost na osnovu Arrhenius-ovog zakona
Za mnoge reakcijc, a n a ro ito elem entarne, izraz za brzinu se m oe p red stav iti
kao proizvod dva lana, od ko jih je je d a n funkcija tem p eratu re a drugi funkcija
sastava, tj.
ri îftemperatura) -./^(sastav)
== k : - f 2 ^ s a stav) (31)
N aeno je da se, kod ovakvih reakcija, lan koji zavisi o d tem p eratu re, tj.
k o n stan ta brzine reakcije, p ra k ti n o u svim sluajevim a m oe predstaviti
Arrhenius-ovim zakonom :
k = k 0e ~ EIRT (32)
k Q se naziva fak to r u estan o sti, a E energija aktivacije p o sm atran e reakcije.* Ovaj

izraz se sasvim dobro slae sa eksperim entim a u irokom opsegu tem p eratu ra.
Razna razm atranja ukazuju na to da on predstavlja vrlo d o b ru aproksim aciju za
stvarnu tem p eratu rn u zavisnost k o n stan te brzine reakcije .
10
Zavisnost brzine reakcije od temperature odredena je energijom aktivacije 1
temperaturnim nivoom, kao to je prikazano na slici 2 i u tabelama 1 i Ovi
rezultati mogu se rezimirati na sledei nain:
1. Iz Arrhenius-ovog zakona, na grafiku ln k u funkciji 1/T dobija se prava
linija, sa velikim nagibom za veliko E i malim nagibom za malo E
2000 K 1000 K 463 K 376 K

l/T
S L I K A 2 G ra fik i prikaz zavisnosti brzine reakcije od
temperature.
2. Reakcije sa velikim energijama aktivacije su veoma osetljive na promene

temperature, dok su reakcije sa malim energijama aktivacije temperaturno
reiativno neosetljive.
3. Reakcija je znatno osetljivija na promene temperature na nioj nego na vioj
temperaturi.
4. Na osnovu Arrhenius-ovog zakona faktor uestanosti &0 ne utie na
temperaturnu osetljivost reakcije, mada kod ^tvarnih reakcija moe postojati
izvesna zavisnost ovog iana od temperature. kao to predvida jednaina 51.
Medutim, ovaj efekat je neznatan i moe sezanemariti.
11
7. Promena energije aktivacije sa temperaturom ukazuje na promenu
mehanizma koji upravlja brzinom reakcije. Podsetimo li se da vea energija
aktivacije, E, predstavlja reakciju koja je osetljivija na promene temperature,
videemo da porast vrenosti E ukazuje na promenu mehanizma reakcije. S ,
druge strane,pad vrenosti E ukazuje da je mehanizam koji upravlja brzinom re
akcije preao sa jednog paraielnog pravca na arugi.Ovi zakljuci su ilustrovani na
U T l) T
S L I K A 3 Promena energije aktivacije ukazuje na promenu m ehani-
zma koji upravlja brzinom reakcije
H E M IJ S K IR E A K T O R I
IKriterijum podele
1. Nain dovoenja 2. Nain 3. Uslovi 4. Fazni

i odvoenja reagenasa meanja izmene sastav
toplote

1. arni 1. Mehanike 1. Homogeni
2. Protoni mealice 2. Heterogeni
3. Pooluprotoni 2. Cevni
reaktori
1. Izotermski
2. Neizotermski
12
U naem razmatranju posmatraemo reaktore sa idealnim meanjem i to:
1. IDEALNE ARNE REAKTORE

2. PROTONE REAKTORE SA IDEALNIM MEANJEM I
3. IDEALNE CEVNE REAKTORE
Pod idealnim meanjem podrazumevamo takvo meanje kojim se ostvaruje isti sastav u svim delovima tog
reagujueg sistema.
Po nainu rada hem. reaktore moemo podeliti na:

diskontinualne ili reaktore sa periodinim dejstvom (1) i
kontinualne reaktore (2,3).
SARZNI REAKTORI
arni reaktori sa konstantnom zapreminom - RKZ
Ureaji u kojlma se dobijaju cmpirijski podaei obino se mogu podeliti u dve

grupe arne reaktore i protone reaktore. arni reaktor je ncprotoni sud u
kojem se nalaze supstance dok reaguju. Sve to je za reakciju u arnom reaktoru
potrebno odrediti, je, stepen napredovanja reakcije u zavisnosti od vremena. Ova
veliina moe se pratiti na vie naina. Na prim er:
1. Praenjem koncentracije date komponente.
2. Praenjem promene neke fizike osobine fluida kao to je elektrina
provodljivost ili indeks prelamanja svetlosti. '
3. Praenjem promene ukupnog pritiska u sistemu sa kotistantnom
zapreminom.
4. Praenjem promcne zapremine u sistemu sa konstantnim pritiskom.
Eksperimentalni arni reaktor obino radi i/.otermo i pri konstantnoj
zapremini je r se rozultati takvih eksperimenata mogu lako interpretirar i . Ovaj
reaktor predstavlja relativno jednostavan uredaj koji se lako prilagodava
laboratorijskim aparaturama malih razmera. Zahtcv a vcoma niaio pomone oprcme
i instrumentacijc, te se koristi, kad god je to mogue. z.a dobitanje kiiiciickih
podataka u homogenini i~f r m im i tlti i m i aInifa-g4*.&
ti,t.lltj H i i r 1
i-rrnir.riimriiTnon>
iiirr'i<r\rn
K.ada govortm o o arn o m re a k to ru sa k o n s ta n tn o m z ap rem in o m m i u stvari

m islim o na zap rem in u rea k cio n e sm ee, a n e na z a p rem in u re a k to ra . Ovaj se izraz,
d ak le, o d n o si na re a k c io n e siste m e sa k o n sta n tn o m za p re m in o m ili k o n sta n tn o m
g u stin o n u V eina re a k cija u te n o j fazi, k a o i re a k cije u gasnoj fazi k o je se
odigravaju u suovim a k o n s ta n tn e z ap rem in e , p rip a aju ovoj klasi.
U sistem im a sa k o n s ta n tn o m z ap rem in o m m e ra b rzin e reagovanja k o m p o n e n te
^ I d ^ A- fra.ciSa.AiA,
V \~ I F ] r * n . " z. x \
13
Stepen reagovanja
14
arni reaktori sa promenljivom zapreminom - RPZ
' /
QiZuafcu fc^ ujre/ufijhj
sL
teu cr M uetM&jjj &c
ZjroMHA>ui>aj*i yi4j>e/Ui<-tf$s* ^ e u c u fu r t/e e /u m ^ w 1
<r
i f . - l 4 !L J _ J M _ i v ja + a jr
Oi)
v M v m ~ 7 ------------ * f
0 sZ< V~CBIs-j'l
/'. _ AA.'
h - ->
1 M * v 5 ? /
II -> fJi = i i V
tft L l* i
cc
^ _ - ô-cvw <jCr * , * * h > }u m <ft e tc c & { w i/kW <>A*&
r U c i ^ i f j f & c i L ~
^ ^ iilP H 3 . V 4n Tr _= d c
1 ~ 4tr
C<r
'
i^-kr* c
r
<f* ~ ie ^ w - tn a r n ^ m ^ -
c u c iS L ^ M u te y ^ r M M J- C tem L
^ A ~ C -rzrie H n fi& H e t/e 3 a n p e n n n e e n c r & u -A -
rr ~ z r ^ r : : 'K?
/ < f ^ 1 ~ Vji * o ^ j _ ;
A Ahtini*'<& 9K
V x* ~ 4 = ^ = 3.
4 * te # * * 4 * * fy j ^ ru * y * u 7 *
15
J$-KG AZofjeUHur JJ Zu-eyti2uMiK
fiIA = JJfUt [ 'i ~~ X )

'*+ jULtjeujsMu- JzeM ^ uUL ûrreureuo^. yeG7<
V V / ' J + ^ a X^)
ftiA a .? -io Z1 / V rto / / ~ C / / /i "/ -X /

<j ' 7- r r r * c*
CA= ~ r r = V0; ('1-+- i + <?#
=>
# X )
Q ^ 4 - >U ^ 3**3 ^ 7 *^
SL4.0-'
CA0 ( / ! - jtfr) = C (+' ->) '=> o Cm )(a - C*. )(** o

^ - c = j* ( c* . + ca *) / X _____^ J /' Ah, -)
_____________ A + c -f* C
j Cft _
> /._ lz _ 3 K C
X i.e
'Ci^&CCetH^. j>ZJLZer-^juukO\. *l tc*/U-tfreMU*rjs*-Uf^jO
rHueaZet*-* &<- '<xj*e.H eM Û ozH 3uju>/<Lu.^H
A.
Jo r d i^zzk ^ u u j- #*. sU JJ mCI 3*. jUHrJJj
-*r _ * .
jje ru o-tvzu - f * * * S i# e w e A J
y-c/ XA
> ir _ -/ _
" A v d t Vo I / + & K i) A ir
J X * & /u-ij&z.'i Je. rz &*uecah^ - 3*y

- 'v r - 2 2 _____________
&e-Ce J
A #+^*K * < i+
AruLeCi/e/'j ----fc U M tC U r.U U iu /rh a H _

_X A ,r r h e r /U - J u M U ^ ___M L Z S& Z i& A -
AACJaejUM-ufe J'e.jjM-ajc. McjJcv . '
AuocuuajCSJrcuuMr cr&jj jjejjM&CMJhj iiiuUJ*.uuz jJ*,. ce ojhl J u f

cLojy~ U<- jecj4f&uuHj A d fZ u u rjj I4J P /< 3
d 'ffi <7 Cfr __ <3/ ^&c> ('1-'C * )J

- Awf * = 6Lv ^ el-h oU :
/V" U>
T'L/fL-flLC
A d ir La<> d t
16
UVOD U PROJEKTOVANJE REAKTORA
SLIKA 1. Opta kiasifikacija tipova rcaktora. a) arni reaktor. b) Stacionami protoni

reaktor. c), d) i e) Razni oblici poluarnog reaktora.
arni reaktor je jednostavan, zahteva malo pomone opreme, te je zato idealan za prouavanje
reakcione kinetike u malim eksperimentalnim razmerama. U industriji se koristi za preradu relativno
malih koliina materije. Protoni reaktor pri stacionarnim uslovima je idealan za industrijske procese u
kojima reaguju velike koliine materije i u kojima je brzina reakcije velika. Potrebna je znatna pomona
oprema ali zato ostvaruje mogunost kontrole nad kvalitetom proizvoda. Ovaj reaktor nalazi iroku
primenu u petrohemijskoj industriji. Poluarni reaktor predstavlja fleksibilan sistem, ali ga je tee
analizirati nego ostale tipove reaktora. U njemu se moe ostvariti dobra kontrola brzine reakcije jer se
reakcija odvija uz istovremeno dovoenje reaktanata u sistem.
17
Ovakvi reaktori nalaze iroku primenu - od kolorimetrijskih titracija u laboratoriji do visokih pei sa
otvorenim loitem u proizvodnji elika.
Kada je sastav u reaktoru ujednaen (nezavtsan od poloaja), bilans se pravi za ceo

reaktor. Kada sastav nije ujednaen, bilans se postavlja za diferencijabi element
zapremine, pa se zatim, za odgovarajue protone i koncentracione uslove, vri
integracija za celu zapreminu reaktora. Za razne tipove reaktora ovajednaina se
na vie naina moe uprostiti, a nakon integracije takvog izraza dobija se osnovna
jednaina za projektovanje datog ureaja. Tako su kod arnog reaktora prvadva
lana jednaine 1 jednaka nuli; kod protonog reaktora pri stacionarnim uslovima
otpada etvrti lan; a kod poluarnog reaktora sva etiri lana mogu biti od
znaaja.
18
Za neizotermne operativne usiove, energetski biians $e mora koristiti uporedo
sa materijalnim. Na osnovu slike 3 imamo aje:
brzina nestajanja V
(brzina priticanja
topiole u
brzina isticanja
toplote iz | + toplote usled I
elementa zapremine reakcije u /
element zapremine eiementu zapremine/
brzina akumulacije
( toplote u elementu ( 2)
zapremine
Kao i materijalni bilans, energetski bilans se moe, zavisno od uslova,postaviti za

diferencijalni element ili za ceo reaktor.
Materijalni bilans, jednaina 1, i energetski bilans, jednaina 2, meusobno su
vezani svojim treim lanom jer je toplotni efekat prouzrokovan samom
reakciiom.
IDEALNI REAKTORI
19
X ; __ / ~
iMrt (j i y > i^ S 2 ^ /) rpp&O-shHU-K JptZAJUMjp* Uj/epeAH-
__2ft_.
, \ .J3k j*_Z^W ^ & a.,-H --e
ac T 3
u m v lu
# 1rF-M l
M JL E A A ** U iA P ttH * P eA km gp W f* l
6 * , jwi*s*S*e $<? * g * * su u h
**ce<>
r
M 0 -fu J jc<yAA.iZj-irt'-\ JH&.m&ptujji,
JZ<^> /tua.pCHC-*i$t f'Yj^J. tCJl'rc- */<l rs.UJU,
pe.a.ruZ a, h/Z-*. f-fpje+pr-. *r
'U.JiU-A tJJ- SH'-UZZ'-tr: t j ' J 3- ij jJ j u .^ /K e.fp ,-ceAsr' p Jr7
J c .M U -iC t'JO j-t Z Z e jiJ L jJ p , // - 3 ^ J jt i-iiy ! j , c < ^ i U j j f f * rp Z x4'-)UX^
fC Ai4AZi. sCe -**-Ja -jp * '**- ^ ''~ J U / i '* jZ? ^

M euu: tffe. <jjCSlO'<-cSM\_ pAApc j fpjJs-Msc yCt ytH*U Zsz H SHe*kr=L C't^ -js&fifHHAH.
JsL& J^SZcfc ) *j, Jtjtvcr taoM -***7 ,-<~cCi-Uv
'^Jk-U CC JcjU tr JUlUfiiJyuJAJW<i. JaUIAHC icJ- i'c-ojUMt o/K-tjjttJ-*- r * /Tx.

2Ajuumc*x otuzuftr ute. XTpH- ^ êa ju u H en n ji ~ 7%Tu.afc ^ _ iU-Ci/OJH/JCZAi
JrVHOiZ'efpp 'j st/oJrJCmJ ^ ^ u z & h A
J lu U L H C scS Z p J lu 34 e U fu p tfjJ J M j J j a,JJfU
/lfU jr o H
' ... , - 4 ad-O SU A 'tH u v U * . c t **-% H t Sh k jf. <j j j ' ^ ' kaH*.
iz /f r * ^ n z * ^ p * * * * -* > p * * * * * ~ * r f
.sirC S LM
3 ^ <f i -- p / * i + H e o r* 3 A * t< + < r yM y^
- M ).
I A j I __. a H C /j L tf-U * H ~ T j-j
~M fr& uet^ 3^%. I jr e J L J U u j- J
\ /.eMMj&Ot -p t& M p p J J
-X
3/pfV-A,u,itotA a<Ypfu'4&u k<<. ZfuUM^ * . ( J ) , %e
HeciKfUh* peM cT m H ^- A - ru rM l .
X
;A M .o l e n r i
Bilans molskih protoka
J )J a j [ t ' i*<'(A~ cAXa

: M ,
f v m ~ ~ xc AO jL-t
20
Grafiki prikaz jednaina za projektovanje izotermnih ili neizotermnih arnih reaktora
21
^zl / > 'Zt ffe .c ^ r, -jc H //< c c /a tc : -^ t.}yn -^ / . -t--i
t C- V v /
VL.-.'*<
/V X ZiC j*< JC LJH t**t. (J
a *-<
* n/*.
c c-i -*-L-
-ii<~ t H / j t -t . L" -t" ..-i C t -<C L=Ci i i i t i ( t y j Lj / f * 7V' C*''-w(-V
e?
jz e a - itM f U je . ^ k - * ^ k * * jz ie .
A ia u Z ie r * t^ i i'vuM dA *-a &-*+ -c~e i^ ntTjC^/CZ-'C/Jls <

??tCTX<--s'Kii _
ItjJ>*rt^K-e5, -6t>v,Ca*> aj ___ f H Cl-T rjcrJUf. *c*Hi cu<t4*i

( .-< >*/* d****t>ju J I rjcsi&jj OCeA*t///K-J ^Je<3L-tCjSf*^j4 y
X \ X___ \
f >CfJVlC.tCS>. fje -fC U t C /iT ttt& \ J_ / Jf -)p r c u J U . n t> J t-* S * * S J C a * U i i-*i- '{*
*H r
[ f CSL tu jo u ,% o - ^ J o A ^ J a e c a - K U .* * ^ - j y ~ r* -4 C * u /
jf* L .Ce. ^
jZZe*>atZy>ajM'*//oA t ZjfnMZ*lc*c*- - -eaueâJ-K > pre.o-*ujj/****if-* -&*'*&'***' fjf
ff e /ledic/iua-
MEtlPoTH HH TTA F- r o p ( M h t p j - / p , , hc.cc/ . /><ui<uTc/?yr- -c/ hj^ / sc
- U - ^ O /j u -i /eU jZ fjV C U U JL - . T e u * C u T a .4 jtZ u . JU 'j c J j S / / fx a s c jtu s c r /a f o < --iu c L .i/j // & ,-? * * .//
p ^ u iC K U A A H *.1 l#G < M *C C -H * /y jjr u * u e > t > i *U A .U 9> *K C S * t ^ e ^ r r 3 K u X fjy r --t K 'J
.-u -e .n * c f,e a .* C J //- i- * * t* c , C rH e tU L K -t* % /j.e t> - 'iC .tn C / H - AS- t c c * ^ -y c - , c--/*--p _
p r e + * c A * f~ > * e - ^
&u&>&&*&-*" ___
pMoHsuC-AJtf**- r-/LLe.< 4-c <K - Z J j- s T e / A -T/t-L- J i/e iis, CK ^X i*ic*r / j o M *ref e - - i - * . " ->
fp 0 * < -fC ^ Li*Ll^ ^ p/g*UCW -jjre&JKJ-Usp / f -L* fjjsc j/H S-C/U.U- pTri/UMJiCJg/fpi /rZ/U*TU-
C fjO L 'V C V ' / J '^ < j* t I- L-X / . '- '/ f i --L-C - E L jf,- ,- X T j :.C #X - / / L .' . i f - - e L L i / . f - C L f_ > .- r y - L ,. < r / - > - \ ,
J* U -H T T T iirlot.*< - e e tf- J J u .tj!r \- j j f i_y./.->c > L \-o / '.-Lji J r ,-. - iiX c /..t- \. XV-1 o+H r c C -t-i J . *p-i-a i <cCiL, I., t:.-:.-i> //-'./-.H
i* r /'1 -CC.pcj-r'-i.CC/T-e. /> H A .faLZZiZ*H cZT*L- //-'- * e->-/OtCu -*-> W /srO < J > S f/zr* t-& .
- 4 'ftr fK J J e H C 'U L u 1 cA*ctu<3-/> c jtte ttc e oe , / /o / a e u ta u c u j& Z t-

M o H u d U- I p J d .S l* / C j a fC A U U *jeM iX *fsT aj/pyiA _ C tp O C /tjZ * //* -C.C. X * * H -* U / p / LtSUTC c / o O/C.E - LLSMi-
- * ffp*> c**< :-/yM -er jz e /y e jx jc i3 a M * * tZ ? A _ N e s * e t+ * , j f / e , / j * / ///t/a /tf
fX rpe/+ ptX r> cA / ^ ic M iii - /e s u z /o - & A tC t/jtu w i- c jtte u * e c c e U tt.
W & -tt* u cr ge /o a tx .4 c t/fU /e /o a s c K ^ u j > * f e < zetet* * * / j o t* * c o*e
tu e c itc o H ^ e rctoM < Z t**iM /c)cA *H r jl u u 4m * JZ e / * T C & ietft/c* / / y e a J C f 6 f t / J e -A /- e -/> -) <- f**-
4* - A jA 4 A U i> A -
4f-'J-f> C /f'.i/i: Z f-y i K t.fttC . Jj ,,i - J f.' OS-t.-j /H-~ A-t-<- i J-i i i ' t -L~f> 'S J'J-T - > / - ' ' . ' >'-> - t J *> J -4 't-cts- C/J -' t'
A jT T u 'C xi , t j j j / JrC u _ /-> j j - .J .-. -Z /--5 . ;
Cn-o
\~ o
~ t tr jr
*4
Z (T)
/jC - /Ujr'/t o . tfp o ftteJ H C tX/r&C&l/rsi=<
fto tn ^ e f H iip /tt^ e p e * J e i3 a iH ^ i_
s/ojjnctt/tt/t
22
^QjX}3QjxuufCi^cr -u . 3,-Ajh&/u-<.u4
% ur je e ^ u c jp je js j/s c - Ajj>m s2f{ijfjtH r20('u
JU-SpOie *UrC JÔSCJsoJtM- t AU-OACAT ^ C peSU ûJ C#UT ^ ÂppSJU
v O S Ulti fe -tO Z
JpîiK. kcj*&MuSeji>'US-<Z UI-UC / j c o a su}i>&nb4>jpj<JCM>u
^ A ftj^ A M H O S ^ J k i t m -JC&fTA4C7UO M ZM l - f frp fiMC_ 6 ^ - ^

*t&y&es4Ai Ju&i.CTfaeuFtfAr sf* u>irf joea.ic uT&p >ZiJ>Off- J&&PMU*HJ
( cf>Asjvujs. H jp j ^ 4 C Tj m \ u jo J ^ (U j^ U e )
T
& jje ^ 4 p s n i rgSLuus^* )%&/&//&&/***

3aTIKM MHCictf M ~^ m . Cjn
t
, i _ / V * ? * r *JCT * * * T 4* * ^ *** * ?
O ^ J T ^ k j p o p e & y j x f f j tajJtetUAuH. p e a m u j r <t * =( T ^
L I K oJ r r js ) f U-j*y jxUeuKuTjj, j j ) e j u f f u j p &J/H&f*J ' J js s
^ -U^x o J p e ^ m u H jjCA&ius*.<\U l
J L su v L ^ /U sn K e su r ^ ^ j s t u S a ^ t
LpuO um * ^ K jjM e ^ i e w msjiu J jjjjtU u H jj A i ^ e j r j x
kJji ./Ct jUvg** j} f&MtUGj. slcrCiiUHr J* J* & S &x+ cua***. &J
* * ' / ^CV0 a -
rtKo/iuA&er S ft HCO0&* cjner-e fij^ jja - k j j .jj m &u f j je & k M jp i

J J H K A Si ip a H B H H t G jjf+ u /e * * . f t e f j j k * csu u * * < ? , K * # t f * * / * $ t f *
y u T j& p /U tM s p=
TMKhh*/}______ . M-Zp-MUl+e. jgeAJCBTbjM-
rf 4 m c*> V *rt~ *û'
ututu
1 s SAO AiCA
j&ufiftUUH fKA/aSefi^
SpVuH
AXfyuSui^*sMr^
------------ Y " ...
feuTjeMJuMUcif
>V'T K.
fj - s ^ o acm s Zjh / S cmc (ju o a u c m ( ^
23
r tP O T V H tn t P C + K 7 V P H
3 e * tX7)lXj-tjLjy*.4>u.Y.
CfUrfuaL 'rxJ4CUjO-f. uxA - ,jx-j-LL
,J> e jL4 C Ljt> y> 4><c-. y g .(X -ijjjJ M -O tJ U fC jJ jH / j LlXf^>~/Ljf</~ Xj>L-LS-e^ "v
14f<^ CAi&U-U^ tCo-ii-UiUMjjiXJIJf6' -u,}JLtViU Jt3 -J&t.t*L4**'y*>c . &^ru j^CJtrUCLuJ-ajûj ,-&-<c
j j IM&i 'c4CcoJ yyet--*cutoync yjS!*e ho. >-cH<>4ty lo ccu*x iry.-^LH *. jteci-K&jUtHH
szj*euu,e tc o ju wyne; 2.. >hr-st-i~uiH <} a a ffs^ A a__ u iu j ^ ij) e c b jj
d pJOHiZivOf'UL , c/CHufjeifrf
J jO C M J iC b t144*4 M C C H JtH J- J C C o c jZ T v i* $ 4 ^
xp> A H uvM *. O L - ju c j^ tc o g u -c e d u c Z J H O J * a .} s u c + c y jg c L g u tu l -
jb u l c U-Lc. c l j ^ ^ -ti-MS /u m uu c tc u n <> /H ut-L-ct O c y tu iC u .i-a .-L j -u j t a j s u . '. c u c . u t i s o o4> ./--u. s c c iA i
Ct f r ^ C*- O 'Û psM .
r lo <u*gA AjH 4 fiP H H )

.'H p n * H C iZ * L jffU O -H u j4 > /U J 4
n P i A M - A-t&Hte. <:< /n.4 csuaZU t u ^ O cc-U /C rt, fC f> e'L44~U 4/LH _ sc,
o-Ou*h>. - '&LtZTfrc ^ o z j o ^ . 1*
$* frccucL ûoH ^ C /u eju e *C*i}
^ g C u. ZZHU
^c/U tktutuuL , j>e.o.*us uuU e .
^ ^ ^ /^ * * # ? * J.Uu, u A s ^ c o e a ^ ^ .
' fl ( r * Cf f ^ Vf /iy U 4 C /u \* u y e -C y c : /L u .< fp -
Z(L)
'(U
jjjujpou/ /feay>&uji>%tfoM y*&4.occS2./>y f
t JHeiue.
^
#e fjg .eura.4
ss
/pctJjdoC/'-iof-acctf
.......-- f --------------^------------. --------(j. ----g _ _~_
_ l/C & u h C M c
^ . ..M ^lsij^to jf^.. .J fi.-J ie e^KUSijo j j êru u fu L /*
f c j ^ - jv u a ^ ^ j k /u m ^ .
Jpiujp; un-oUjSJJ-e- _.
" M3^ -+ cl A .e ^ M tA + e~*~~
^ c f U tb jp*fr4&aQj4jj&& At êv
____evt
\rrG **jL-
* * " ^ -* fa - (4-X )
f*B& r* a * A, ^ r ; , ^ Z mC j^ {^ )U U U u ^ p& jcZ h J)

^ ca^ V re * M 1 y ^ _
^ < r , V ...x 7 r /
(ouuujjj (fruyj/AUUfJt. p/yciyC\
24
25
Jednaine za projektovanje se mogu izraziti preko koncentracije ili preko stepena reagovanja. Ovaj
drugi oblik je jednostavniji za sluaj sistema sa promenljivom gustinom, dok su oba oblika pogodna
za ispitivanje sistema sa konstantnom gustinom.
26
27
Grafiki prikaz jednaina za projektovanje ICR
Poreenjem jednaina za IR i ICR za sisteme sa konstantnom gustinom vidimo da su one identine, tj.
kontaktno vreme t za klipno proticanje ekvivalentno je vremenu t za arni reaktor.
28
-Z /e ^ C U . j Cj O O JJ M J H M U L J fd ^ a a u ^ -t^
(HÂxjlacL Sts^ ki Ui^ P
J ^ O M o Z a s -e H - jA A jJ o ^ f c e g ^ xl& a ^ c u f^ tH ^
C J % /JU / J J & A a. / T V ^ i a j C3 T i L, .-k ---- ---------- -- * V
:J S ^ M ^ f c ^ f j
-U^M -u 4 f ^ A CU J
- U -- ~ "fc ==> | U a =. [<l-cL t =,> (Ca ~ Cao) k^~tr 15;j,

d t
Cao d
< % o - C A - W - t , CConuLS-o -ê 0 a = C a o ( C 'X * 0 ,
C fvx. - a*ro (A -V V ) = t - t -=> J j e - * + ( C + o X # ~ (cCr

l'-
* k-
^ 3* H u p V w X a It - fi/io V
jZ a M 0UMIA&
j- t -------- t 5L _ c*> lc * i? r
UClMUCamu l f c .^ v T ; )
Pô V VC ( "J-f a x !i)
K o ttc A ^ a
-T ~ t A) br\({- )U) ~ ^>6e
/4i
ol )0t ._ /u , = fe ^ o (L & )
'T -
1 + &AtX a-
jT o C ^ g tia . U-g j^_-âuccx-<^g f^ y r ^ <HEo _

k2 J *-*3
-C c v ia^ m U u u u ^ v ouuam ^ u& m & om =* __ .
t r s i r ? * " " M u r " M
, M ^ rX *e |
kA 1 M -nr
------------------- - ----------------- -
29
30
PROJEKTOVANJE REAKTORA
ZA PROSTE REAKCIJE
Reakcija u kojoj dati fluid rcagmje rtmie se iivcsii na vic nadina: u jednom
fiarntjm ili protoinom reaktoru, it n\/\i reuktora sa eventualnim
uvodenjem ulazne smeic Izmeu pojedinih stadijumia Tli grejpnjem* u rcaktoru sa
pOvraLni m tokom jcdrlOg tlcla i/.la/HC Sltllje pri ravLiiilim Odnosiina reaktanala j
uslovima i t-d-Postavlja kC pitanjc ,koji jc Sistcm iiajboijc koristiti? .
C traenju- odgovbra nuno je razmotfhj muogc faktorc - na primer, tip
rcakeijcT- plaiuratii obitn proi/voditje , cenu opreme 1 operativne troSkovc,
sigurnost, stabditost i fleksibilno'sdTadaj oCekivani TekTrânji'uradâ, vremenski
pcnod u kojem se odekuje7nT^TIfta"pf'îzvodnj^ eljenog projzvoda, mogunost
prijagodavauja postrrrjenja izmnjenim uslovima rada ili novim procesima. Pofito
potoji"veliki izbor sisteiTia i znatau broj faktora koje~t?cba uti u razmattanje, ne
moemo oekivati dq de optimalno rcfionje biti dato nekom jednoslas'riom
formuionv a pravilah" izbor sistcnia koji treba projcktovati potrebito jeiskmtvu,
dobro inenjersko rasudivanje i podrobno poznavanje karaklristika razuih
icaktorskih sistema. Nepotrebno je isticati da deT pri konadnoj analiji, iiborom
upravljati ckonomiCnost celoktipnog prooesa,
Tibot reaktorskog sistcma uticae na ekonomske aspckte proccsa na taj nafiin
to c izabranim sistemom biti odiedene dhricnzijc potrebmh uredaja i ulvrdcn
odnos proj/.voda koji nastaju. Za razne sisteme koji se uzimaju v obzir pri
projektovanjii, dimenzije reaktora se inogu razlikovati i do sto puta, I>rugi faktor
raspodela proizvoda - je obino od primarnog znaaja ukoiiko ga je mogue
mcnjati i njimc tLpravljati,
LL ovoj glavi razmotritiemo_proste reakcije, tj. reakcije iji se tok moc opisati i
pratiti jednom jedinoni kinctikona jediiadinom, povczanoni sa sttihiometriiskim
^ r a m a T usJovima ravnotec. Xod ovili reakcija raspodela pioivoda ostaje
itepromcnjena pa, prema tonie, zapremina reaktora prdstavjja odiuujui faktor u
poredenju projektiiih varjjantt. Rizmotiiicmo reciom odnose izmedu dijmenzija
lanih' iêalnilTreaktofIairsitema - najpie jednostepenih, a zatim i viScstepenih.
Upffimaeino & i sa feaktorom ss p o v ra tn m tokom \ izvcsti jednaeine za njegovo
projektovanje. Na kiaju ovc glave posabaviemo sc i sa jednim jeinstvenim tipom
rcakcije - autokatulEovanam reakcijom.
n Q P * H > 3 A r n f > e , M \ A H A ..
T * e a i t 'K > i > A
iiMPacrtH .PC A j^gge .
je lK - il'U C & o J ^ ^ ^
M se /U-&T*Ce A J C i- sVi S J J C iu A .6 -
a iS u V Jfe&o&Z&sgf* ,i y /U y ê*f*L u j CJV-i
JCUnJSiaJ JJ&Ju jip c a tfb d L ^ , TuU-u-CAM^ At. / jjf h S -t ljf V H C ^ H O O *
daihe-'C s^vj&v&Saia^t*. fc*Juui*/S<<&A AJy&vv*4-&^\,
jj & u iu u im jU m & e /u r j t f t u ; U e y o * C ih * J* eQ 4 C 4 * * p >
#6. M *AM X K O A A llu M * - O K M M t H e & * U c + M * fa .

(m m (* 4CA i7r^ti>7(W x* J ^******
f ip o u je c t * Ctoj C JS o jV * A
(f < jp y e &jh-o-b+e tJre m C u ju c ^ o- y4& K - e zc& tfm u fM H JJ

^ U (/C&/U.IVVV
iV v M t - u - jjs v n - t/j/ up4H ge& ) & *eu J e jU A / u - t S e i S c u u S uJ ,
U iiS o <ct tZ iU le a X y X /U u c /P \ j &t^ K - uFcfj&C. S Z y e ^ ii M J - 0 * \ <-\ H U f P -m toLtjf*

FL sCuc-cjSMe yCJ\ hMUCAaMSPtoJ-t ^ cFF*ju /-Q/i 4u0*J-fi'u r 0*~ fJcM -e.
J.V C# -*/y c*
- / %- f U jU _ f alGv _ t^ y _ _ 1* 'UCtt
T } ^ r i - M * H -'* / -
I euim e -p o JS ^ k . /u u j c h h m aa a^ a./wh u^r^***

yy.*AcSy>. ffjtCAtM cuToMte ^ J4LS JejH U 4t9 o u X yeaJUUy*+. 5% * <f*e
n o p $U > J7P H M h h U j P , 3a p e A ^ n jg I reiL A

4-, **- 1/ ' H n p H ti
P-jji X reii.ft U x
~v
'S1-** -> w - S f s - i -> (ii Cm >
rr _ Ok?" 1- i - u r -<v
-V-*
^*
t- ft- 4t f tik -> ^ r = J.-7^r
1-X*
0,
dc
*-ar
-1% = TT:-feCA!
<*
~ -T r k,xr
c. " 'V n = *-.* ^ m * - e*%> ^ M -e
l ^ , S , K t
J -Ui, ) 'T - - /
"*' y0?j?siAAs h 'ujrep.AH* ajck^ ^ - hm veaihoM,.
cZ ^ T ^ S T ^ ^ * * - < & -" p < * t ,

2
st-u-cCZ 3c, KnHîÔ-mu no^-f Z^CM UH*W i
/} p A+jrau- y r&jj*** !
' ^ - 4 r orii:= T= = K 'C ^

& 0* k c* ^ /r /* )
fr' _
i
r = /.c *a -/-A C#*~Ca K lr T = ^
-u . c* 1-AC*
X = <1? /(_Xfl_ r -
Cm Cto 7r+ f*>
k f r '* * )
; - M. -Cttc^SaAr Li^McHituAtoî tncSIuifoju, , r Cc ^ sJ I o â u j -hm . jH-Mf&tMfo j -ueMc ^,
-CA. 'CuM.u.r.turrrJ yer-eeCTto.âjM,<K M O ' /
< ( : :. (i. u ^ )
lc^'l' = ^ ^ 'I+ E a' * J ,y<- ( i + * )
1 -x A 1 -v *
//-_ Jf/t ^^ 1"t f )
J^. fq. j )
| *+ H ^? ^ ^ ouk u^ X
< ^ c u i ^ -<X /^ ttr tc tS 'n - tn E f ttOAt T+fCLCHuJf+J-t:
'l
-M .-& -C *
I T=~ f^ c/jL* = /"^
fT - >-
c#*J d * *
v ; J 1* " d <-jt* v (?
; 1-j-
'C -A H . ^ K -
. / j_
l
n
J r ------ ^ a*- - - - - - - -^*-(tf
^3-^ 'tff
j y ,
r - 1 1 * M - 1 / - $ & - i r f U ; - " -
0
j
i Afcfn. 1-
<2> 1- * i I 4 J-# ,**_ -4h
; 1-jt* * t ) O V -n -* ji*,j|i, 3*t=i-x y
<-** t-X*
1- t
*J <it = - - ^ 4 / t
" _ n ^ -fc
1 f 1 u
f =- X(<+4^ f'1'^
^ t
^ f*_f, 0. ttHHj&imUiH
u\
3
Smanjenje gustine (tj. irenje) u toku reakcije dovodi do poveanja odnosa zapremina. Drugim
reima, smanjenje gustine prouzrokuje dalje opadanje efikasnosti PRIM u odnosu na ICR. Porast
gustine tokom reakcije dovodi do suprotnog efekta.
Faktori koji utiu na izbor reaktora:
1. U PRIM je bolja izmena toplote.

2. Cena ICR je vea od PRIM reaktora
3. Energetski rashodi su vei u PRIM
4. U PRIM moe dobiti kvalitetan proizvod istog sastava
5. Laka je automatska regulacija u PRIM
Idealni cevni reaktori - brze reakcija (obino gasno fazne)
PRIM reaktori - spori i dugi procesi (veliki kapacitetproizvodnje)
Idealni arni reaktori - spori i dugi procesi ( mali kapacitet proizvodnje)
U ICR koncentracija reaktanata se menja tokom proticanja kroz sistem. Meutim,

kod PRIM koncentracija trenutno opada na niu vrednost. Cevni reaktor je, usled
toga, efikasniji od reaktora sa idealnim meanjem kada su u pitanju reakcije ija
brzina raste sa poveanjem koncentracije reaktanata, kao to su nepovratne reakcije
n-tog reda, n >0.
5
t P T t n r4 H l peA K -T H zcrM jja c~ reM ^
CMcr^
tfMS. HAK f7AÂAeA-Ho
fk^M ^-CSptuu-v^ .^ itc Tc w o- /V tfU fP {e ja . a x. y #3. i^ * s ..
- Xn -t^te^t:* je e ^ ^ O u U ' ko*uXiHUriSkL4 Ju A ija.LT ~ & '
HfC<ULUM_JD- JJOû.Hân-vU tiLnnnur . . . .. V aucU'tji ff 2r ..A,\
K
J T f
&OU.U.G v p i u ^ r * J L , t ^ T C rLULSLUjOLT 7- ''
* " < ? r * u 4 ~ , i o i - s u -/f2ii=2>y
-------- r X ~ m, mJ j - '
u fG 2dJM*2 je*HaiU,~_ -
*tt
_ K _ f dx
ey\uixx- Hm oie, ^ jjjf - - - T T ,7'V AJ~,U ! >cy r /u^tuM fAu.ufu

'
Cdju#-
^ /r~"'...... ' v " ~M
" T*e
rs!
............."(x ^ ' VX V
L
, r *A , CT X r" ' " V C' H Cdcr/tU

/ _ ^ ? J W<
^fc0p j ha_ Sj&zuciJaH&n o J~ u u * ^ ^ .PUAJAc
T t t T * * 0 ( *u ~
S rL~ J J ^ *
-Tf^H Mii, p- / , ^ & e l l ^ A A ? e j C t ^ r P A M - e '
-Tt *2
f 4X _ f ^ 1 d< V - r ; ) i. 'J = i o l. rp/iff-A C
j ~ J -V a ) -V -<c D CE D
-J '
Zffl
fo
^ = r o + s o ^ &&!
Hu,f 1 t : * =, (X")
MtyZ, ) ' r o \f '
//> & Ve. T zr. .Q
Ff- /p" i/Oi
) ,1
^ Kft / <t-.< 6 M . t l / . '/
- X ( t/n c .tZ C -M k .0 M - 4 r ? |,'V \ P
H n * y i,
\ ^/i c-i-Ci
) //..* ^ 0 M K pn V
hUff 2,
> TH t3
6
lC A C K fi-^ n p O T O H H m pe+lCTDPA C-A V\JLeJUhtiM
u M &&M . J e ^ u tA Scv\x Z A n p e .M .n tf ^
f U * S p * * * * - ACcc.lcc-L
l^jy >jj / / p-eait&Z'-p*..
s jj M tt-easMLzjzl- sC
,-C,
**. -ctjjC a m {. '
l l<_k 3 su,utML' JJ U -jJ a .j c4&->cex o j jJeeuciZt&j)-*. H jjtr- '
^
T^-/HtMfe - aciTci-6^ ^&aaUM -U jc t j^ s u itK j f ijjjj* -
jj , r <j <
.i jeg.-w'Z i*a-*culejm j j TjCCC.T.oci-M_<-J-, 'ta s c a - ^ Ltj^+u-i+c,
TjjuTuM-e. (ptMf '-'-tj^. 3-slVeticaj,t+udc PM'O l ~ T
a
c.
i
CtK, X> 1=0 Qut-1. X\ "j
-rH
n .
$6 Uu,
Vu
JKe-LLit nrnrt jj h* pCtCKH.tja . , Jjj Ua-tcu-K &6ufe/rM-if\ ( 'Pej.jH) ftiii A-tfuJ. V-Onsr
- f ._ jiO r Hirtl 4 - + R : i jJ'UT^ = k A =? <r *3

JT -1>5 7 /jj< / r
~~C* *>
r- k t= ^ - - 't -? 1+ k.Z = Cjt =>
A fV <L u kX
C*>- Cfl t* = f
< = a* J t t - i - f 1- i
t-fK (V; 1+ It't M kT
3^
^tCS^CUii^ t i - v , - : )' v 'W
T W7 rOpvM
f *t r f , *r*- i'*r
^
ftjzthAte ^ a n C f { *LAXJ ipil/UJc ^

nH-U-Uf c~~ r~i J&&&44S-C (jy^v/^x Vf *
_. _("<*?q_ ^rVf T ___ ~~ +v
1 k-c*A
^ ^ S = - - 5 - =r * = z v \?s - = h i v
^M
1 T1+
T nk (r
c Jt-O
C, ^ -J^L ^ (,I+ tM.nL'i+vr,) OnVI;)
/+ fc^. ( + k. Tf)(-}-/ K ( j
u .
"U--------------- , \9-pe t+*A>^fCu~ jfsiuA % J-:- T# - T
'
n + ^
flo 4
^ + tT)W K ' 1 (l+ kZ )*
V t ^*1 ** ^ <i}-*>^2*
** ** * u ^ W , ,^ ^ W * * ~ * j U T T ) ><JZj
, 7 . A.
- f ^ ^ f c - *'" *9 ** -ijjz k
7
8
c -r t n t m \ p e /m -^ A H ^ A v jla t om c m c tc m v
CTtJCiM ^ZtaiC . - u J A 'i- iitc * *t<i-3 j*e<3UU#JH
V CL/lr-MW/-( ifi-C-UlCLtktH! ^r,<lSJ.tfLuCZu)t ^

Q,rCAMeKF\ C.3--ti <' n'i'.-f-" i (JpÛ-U'.' t f '- i -p<% cicu'-tur^ )C >-_<*-fyi*ttf-tL-j.-L
i-i'rr-L&^.u Vfi C+!
nPKMC-P - t>7?3 C u c ^ - -rcJa M ^ ^ 7*7 1
' > r . 'u ',* . - * i ' Un-
tb J t '-C c*,
5n. t j JVdhjK^Mi2jQ $ftMH4.r.
( Cai - Gii')
V = _ t* )<
!
( " ^
& J ~Cflo
(2*4 - Caz.
V
(r' i)4 . (--O iU
34 {.-(SU: Cfli
,- (Vj
f2
r; _ Cfli-i_ Cfii
(- r * h er^, J __
W f ._
%&> ~ 1 ^
y t* * * * . * * * * & '# * % e j p )
1 t jj 7 ufiece^ tf K p r -J ^ i-r
= r * =*r-~ 4% 7 & rrz i"/~ a- * - /

r 'r ^ ^
r K .r rr U iw ^ ,,^ . ^ 7
. cr - ( ^ J
U' t. r.
Ch>
- tnj_LiJ (_ J_ \
/t: ^6wt.rtv ^PCûtTvit
\ / -*-uSra^(wi
<z*_ Mtt
ttrtfJOMefljVi
%
^ V V V > ^=2^77*%,zr?r rjp rrJ ^ /
, J , _ ft*J* W
fJ Ct(Vu
- i =- i 1
ri \ r,
^ Gof i Ca
y
IU
A ^ rn m & T A i v
fh ' . - im & M Sk*US$*9*~ k * JT jc M a ju ts a S Z jo #*2* U a .
M
'C^ K^tM ?***% $*' fa * < L
AK. 'U j * j *
*A$ jjO M ja f j f f r f a 'trtfft&J^t,-
.
je ' U{ h R-
-% ^ ~ j ^ k C A C n
p i ^ p rtn riTM # * * . A % j/ fieecLO-U. a

a-j-^-u
g ^ u lT a ^ u
A m, o vZTsje (fvCjs&u&tM-, 2. T T r u r kojs 4peAUL j
0, = { ^ -h C * - fV-f- Cec ^ ^ </-** ^ (7 S iy ^ ^
cn|X (Cc-CU)
cvt
- r M*~ * UMUafr*'.
d r* +. tf/c* =
-d C t A- JccLt I G-C4
4 ( g -&) M ^ a -e w | _ * iw a
C (C *-C + )
c*<Jc*-CjiJ6 > + CMd'* _

c* / g - c*) *G(g-G)
- *. A l SC- ) = Co ic t
G Cy)oJ ""' "" <.>.<*4 V*- <V>* 5
^ v v = a -/< ^ M J ^ 5 ^ i ,
/ <o -C m * Cto
U U eC A A _ M j f u t u m - j m r f * * * . f c j t u m , Tlu 7 u Z p u c M Z m . %*. U m +Q i u m A u Z e tr / v A u
<jer j* ,p * Ja * A aâ3neaS& uu.uSuie $ O <T <T
'JJtt-JKUi'M ** | m * fliAUu^ Z Z jM m jU fc %_
Mjoac/U.tL* vJzejuA- jlU JH r j-JO-Uue J&A HaCLJajiiMCM
^HC, * * p ^ f ^ Z iu M j A ^
O fU fj,J U fs ^ g jL < J jjf
jjj,*U-I*t TCHfGjo-AAJci lu jf. e-t: M M V U tfjjA f MM-nJt-Ju - - iuteiUCt-'
.T7-_. JZ ^ S
O^. >v C^ ? ff
5|rJu>H^
* L oZ-U H M
j 1jCfiUUMZCUi <i
-t
13
14
PROJEKTOVANJE REAKTORA ZA SLOENE REAKCIJE
KfoS scu.uxe*
^cC A ^K em - UhH^lUgUAHt VK&uuZip j j suTtrZe fu<ur tf-1

& UipZAuu/ij, / tu/uctr u H*l u/v&LtsAo^. / . f ! ^g^s. * <?
'T&PUt#*. TZ/pOCtSt H. C-AOHtUfUA M *< La-CC7102. ,iL4ttC& iCUJ&L&t
U.prOCiUc 'P~{H &AAHCAfA- uZuu-aMTU. CA-fKtr- uftCi/M
pft. ouuc
tAZUd uLu/ei*Z U tce scsurHCZAHJ./t.
r t h S f #
be JUUrHteH-e. Atr/H Uur c.jums J uuL
US'OAtHU icoshJ ujhl ^ L L
iCMHJLUHLtgfUferfl %*.
*4*.
**%* VMcrertt^ - j n v r ^ ^ / T j ^ T T
& .. Ja=& - W4 U f l ^ m POk t o HA U u .u t t u
^ A 4W ^ l
^ HAzujf uu*if
1^ * * * f f fr o( f ^ 2*xMT*& u + jL i J z Tu ^
| ^ gv ^2 T rJH gTPffiHe- PACfmAPAe^ flJQtft&i$A
} fA A * - la.aM teeAu/uasfMA' A ruatf e^ho-jcuJu jAZgjom-tf*.

JaluJifa- , 6 cbo*u* (XêjC,aJuB-, e jutA U jfiS a/i^ '
A ~* R. (x.eA e4 h i d p o u s ib * }
kL , '
j\ ?* 5 ( (iôkej*H u tZU oisi4oe)
^ 4T rA i /* *?** ***s *&lr c z^ * w ,

<".......v*= s! k - - k< '< 4 ,r
-V*m"3E ~ kc <- L, C, = Gt
0) ' f r ^ dCs
c,cs
ddt
'J-CfoCAen
uW^ t ^ ^ ^ ^TUf.UJAur e^poc^ jjl a . cum u 4 h <j-K- SjtmfH. H<*.ci%ZujaJ4*_
^ftrj r-AjL
Tctrut*Suj,u(JSi
ry -$ * L , W
S*. *7^ #w eAif
JC oh^ ^ / mu^ 4 Jo t U .^ S -r ~ Jm u (3) At r uê/H oA ^ t
rz f _ ~ Z r* - W
" (U.jSuAjuJ-CMrSSH nPM A( pro^jg/pf
^jy>da4&Jrtiu A c a m c ll / (L T&TpMo. /%laZ'.(L.(P\ C* b * ( 4 - x * ) - > X * ;' /y******
a * 4/-
15
16
^ .t '* . ..!&&> & \r
..7 1/ --------- J , ^ )
" - LVt :i ., ^
2~_- ' ^ k k 'K / *>>*.
' ':"''' 1,0,:- :

,- - " ..... - \ ^ % :, ><. . ^
' ^
>/l f - -J- d C ^ !_ ^ *Si-*****it*K * ^ \ >Wj^ sSS&^fc

5 v. ' '-*$ ^ -\v ,- / * A Jk -to .ii \j^ jp : ^ K ( , : . \
'jj- , c/C % * y : '^V ^ ^ ^
tS ^J J j- ''"" ^*2 \ : .'-jhiiSijft'..:."TJi^M.$ftil(fc *v\.- ; . * |

swa^,f>^4st.;' .ss- ^ is ^ i..w4 ^ 4 ^
. A r % j r . .-7 - ^ - 4 ?
CAeMm * ii > k \ W n tr t, /-'- ,?. . ; v.-.''>^-^*'
"v* c /G ~ T
S"-;.AV-fVS--1^ . . tsJ .^. ^ 7~ ^ & : n> 'r -. . t i1) ^
\
tA tC /r tfa ? *P<S>& -,> .,.:K :
r :..,; J - , . ^ i
<**- . v . i - j ^
^ e 4$ r fc -f- x S ;. -- .
... :
;;f'W "K t
^ ttti/J p H u ifttib e ^ ca M m * u ^ -m ^ ^ . J H, \ j
; - .. \T m: u jo - o ^ ^ ic C k u h tA ^ K u /iu - u u ^ ..........................
^ (C ) ^ Cj-J - tCo'H^. -uAJtjLuvZ

I C J o ~ /^ T u u ^ /i^ jo & iu crra jH ~ \ ~ - :.\
X -:*. '>,/W.w
JrV
< __ r ,& H V c r
igeê^TM
r
, /c-oA^zurUt. Ufs&pmZai&ufoZ ^cUCM Of^J
f - c* c< ""
fe<; V w.
'k ^ np nM
CftB t V
/I
/
y I i% i ,
-,-*-" ^ '. f 'r. i "'* "k yi<-
^vic&nfh1 n P ^ o c -> rtPMM

5 o a >h UU.P
K / _ g* - =
A fiw > -J i
V --*
\* ,.f
/ hu,f> ^ ^ npnH
M 'g .ilife.;,M K ,.-->=ii:,?V:,. =,
17
L M U T b crtTHfeffo M % M srTitke m m & M A i nP&i\ie m A * 5-M im -uiH e n b - tc n ^ A
a & k u u Z. p e u Z te ^ u i jjU jjjuA ir- j j h z ^ m u z c u f^ ^
( y > L M fa L if-f& r ch fvM M U H i* ' tf)*tUXXL M fH K + U ojjA * jO ^ Z k lfo t CUUtj jj& e-

jtfa fa A d U iZ J *y*$e u j^ iL ^ , #,
JfjnA- (Uuur- kojvj " ft&iUtpeAfUrjpUffAj*' Ct- 'USUA/Her-
(4) - - , ~f~ M/>Aeb* #*<&&** <Zfi<>u36f* Y= f f a )

M&no>,Sn ujp&tto&SMk fteo4cfjii#-iuk A ciC^. J ^
cjl sj Zu u Zm a j j 'u c j j 4 ' Sjjoeuuuti** j&
Aief&a. u&'3<tj*)t>ejUiiit* -p eaJiTbj^,,
& u iS b
Y ^fdÛ iU U t Ustu-LSUUjJ<ZAf-e SM-ttL-u-e A j êiW i4u^^, cUaT& jj tfu t U ,M M ir
0 - *>*+**. c ^ jW u j- j+UfS-e+o
1 p Â A û T u M u ^ A ito jo upcuuu- j j Z jtv u U e j. %. ^
L p u p e ^ Z tJU ^ u <=a m
CTi,u4w&K ^C&ACtEej}*, J / O
{t+AMUt*. tUMUitUH*.
(x). rfj>* * __________ ^ ^ J
* i7V^ ffuAiflUffr.
fl *4- *> - c ^ ( -* :* ) r$ r * * ~ T*
- tk c UM ^jUOê ^ w = ^ ^ ^ e5 W ~
h*. U&'UtVjf u j jeoAciScj+ ^,
U~tr&-i3.i,MiA -tt*, <* d
fiA H n # o T7P T a Uj e_
** (V ^ <=ICft- fd C * ft--j fd C fi- &ULhaMMcM j j j - gf ( r ) '

9*
cfl=- l 4JU )MC*
C+B~Cj fAO.)
<5*
n fo T H ^ g G& KÂ/lJfHfi
^ ffioAt j^fueiToAfjGh /) f AaHCiSiLU<JH&
(C y) ZTe j t .a Y KoHciZUHZTto-
f7>" \ 0 * = Y ogpij&Kt C#j Gg*- = Ca-f-

Cf-Cj <V^
2* [JPHM M HU,p 3 K m u u u ^**# ^
'VI ^L. e ' J7 / v ' i 7
<J r ' i<**^rA j j '
( )
4 - 3 5 T J * .< ^ ^ joS _ f d j k L)
Tw ( i/6) }< f Cq
fc,ft. CJJcJc
(^ y ^ ^ 4 " ' ^ <7PAM t Tg- O j K d M t^ tM o iJ e A S ^ft jteA K A M eufiG n A / 0 ? / ^
Cf l 2 f . . . C v W j j ^ p
Cf (c* rC * i) 4- - + % ( + ^ - C a ,*) - ( fV 'O w ) L, <3)
_ Cf(Cftt Ch() + Caz)+- Yl) (Ca,h- i ~Cha )

b
r h) opufi
= (<K>)
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
UTICAJ TEMPERATURE (I PRITISKA) NA TOK REAKCIJE
o l r ^ .c M J B ' jjtU U U f- j J & M J ja - A S- s A u U iM SACJMO-f>C\ H& C uji.l4e.4i y d\X<4> eUJUo cu 'p&.CjZoejC>W jjJ if& J tJ
K m j j j t t c u j u j sU c jic m .M u v p i A J C v ^ j a . W t./iL u e jia j^ - J ^ u u Im j Z u ^
JjMJsJi-fe HJJUV-i U-A ,GJ>4< mPA_i<ju4i AD (Za. /C-MC c J L J & / M / H u J V U / j j
-- -f (o T i3 ~i*, CUdutHU) = jCtgeAuIcâ^^pî L'|:x^ uce^ V Aau;

| | Cru-(.Lu>5 ATjTtujS"M.CiXi<. ^ CACjjaJLofi1 fsC /sC
ji&j&M-oiJeMh-t **- J* ^jVLûotjfeuufj ciL tfJesiz io o f Uf o j& w
TOfJ-AOfA' POfrKi-LjUtpE jt lCuj*. iCC OCMVa.ija. ll-SUH

Oa *. C ofu S ^ e u pV V U t-U fJjjA , O, A jy U 'fe ft iM O icjjiA ttfl
,y ^ ^ e .s ic g , 1 ' f cr
Ou-cUZeju*.\ C j ^ a * im
(2 p = r A U j p A V - U z-ttf + p ( ^ z ~ ^ ) = U ^ U t f i- p v z - p v 4
% - ^ z ~ h ~ A tt
~ (Ui ^ ? v 0
^Z. _. R/i c1 - ,
---- | J[l0UrtmuA êcua^-tê ujpu ,<ZXMO-fMOM
' AW H'^1 A rCT^jriMiAtAACi^H CfjL^.CLCTiX1*^SL
1 uô^-tccuuu. (U^) aa ^cmdliaaaCa (%)
Zz {jouuV Jcj
3 ff'" . / \ '// ^ y \
| juTs-CfA-OtuL c e | 0- y eM-fjhu f-pJUMA ( &M
.AH - ] Eux 1A p = t* n lO ~z> Â-H - p ( T u ~ T ) - p> A t |
C o- jluoaujuO'IZUaa uL<$hîKx>ewt lcA f j K f jv 0 (

' jJUcZju C u C O e ^ U J f oryvw.
C-uCM eM c- C ] V " ) ; , C Tj^. -p,kccm'i
(ô. 0w fLu\ ca. oZiAcTea/>^'^'^P- 'CCe-CeiaJULp caZLeCe-tst-,
ft*
C n = :(^ ii^ l ~ { G ^ | r r ; - / ^ < ;U |v 4 u CutKI/t^tjnK. |/Q M (X ^ L ^ e^ j f u p>
-= c&ti{r
V^T 'p t
T ^
"ÔCEVMile**- w t = K T , P ) , < w ^ i* * * - j % jf> ca-U-o % 0-b-ucvocij I
( r W * \ ~ = Acr ,
uco-pAU ce c--C jpci(faJL t e 'S-c
A % = AWi ^ ] ACf AT
CCii jo Ct lu\KxtkA-t4 ie A.fc% T j^ U Ut eM u ce3-^^p-'
Tj_ -ge uiu--ujt)_ u-s-caET A % uteu
T , CT y fVtUt- K.J
jfe m z e r r e m te g -a * y x o M o ren n M c h c t s m h m a
Z L L HC-ôcz. S -P lu m peAKtime QL 7erff7&*Tx - m
J ltn -k ) _ ^ cf(n4.) j_ TJf 4^*)

J-~f~ JC7"* c/V7 T^~ T>l)
2
3
V T ti& A l -re n A O ~ ry PfirU:u,M-7t>
fiifcTfUH Tti- X e v tu J c iii j jM&T/uTMu <*TTcAs-j^&4ut* UsuU <J-iAs^CMrH.
J
> e
L4C<g
ujf -fk\
Pjr
U A
S~u
.U<
.~
j. flUuZfuSTu. Sc
ts
s.c
u . c,
u Jzu ^ jje êoH cûoC iT CJs.au j Ks01u.tu4.te. /u n JZ ef.jj* k.j u j u c j j j j ( S au sZ c^ i-u i^ c
- ~ .r - <i _ _ J
C
.tu
. U
Js
urUs
ST^
. friViCc jaSsUK
* f-f_ * * S f ^ f o i i Ji f B r - Z _ -* 2 r c, s b ^ i l ^ J L ^ L u .* *
C V 4-C efJrU .(gU jf, iM O u -S lv u S c U Uu u U m U ^. e ^ u Z z ^ , O e % a L s c U ^
U fik u ^ o i^ . U. avesU<UL>KuJb< '- U-
L.iie*Ju. cjz c< A4
t- A ILb. S .. , . K4T eJ-3KuTejHCfu.tuj( ^ v jUc^ ?'
cu i-U Z esi ecuisozjc.
ce CZozzuUZk p .J e < ^W ^* A
f UU A iin,
ffiuu**.#- tZ&Muocfj&ususu.fgt(_ usiJsk iJhJuroM sl, rzusjjsS i. , , _ _ _
-
l'Gjfejuej%Tuî4^ ^-Uujv-L4ij44i>' &C
JJ Ujtocjjecu Ubijje U
*LiuocssâuH
'HfeZtl.oU*
je^JC-LÛJf tUM
fr U
JimA. C
JiU
JUJ
JoJ^
k
I a l - ^ : + * ^ - # ^ 1
tjA 4 4 .U ~ ~ x = W : K 444& U H 4U
UJj
laa
m. J
JCs
iUC
ÛjU
kj S
ULe
Aiu
C-k
ciî -h 6 i* k-R i- s S
Z
UUO
Ait
Acf ' Y ^ + SM I th - < (5 h
T o J1
' J A c ^ J j7
7C - tsuutuocîT^^
T? j e ijb&ffajSf lu fc jfljA & i
su-ku bfg. Ajffc - t ( T~ ' L )
^Cjm s ^ t h A A t ^ ^ j j K ^ j j j ^ ^ &oZh+&)hM cL ut u fotrU ~ j*
L p f U j -1 >^f^^gnz^SBaaS^...Jittaaaaiaâ^tfr-g.-ag.v,
J^4 .-k< L JX (L ?eeL A ieU ,A - CJ4 Gn UJk t j ^ j 'e j e p t l u t H f ;
a L 4 d ( b tt) A 4bi J^- f f - j* eZi**p*tH ( - J M * ) ^ rU e iU u e

*z J rr* P cp AA.'i&JsUs^K. CjUJsMsCJtbe. f C , OpttoCiks
_ CA^ t'<%K_ ^(euiH><L uh&ajiojia. jjJsJu^CZer^tJ/**

/U M U tK ^û U L ^tj& H I a i^ .^ ir . > * f
fl, iu A - A 4 s. I -4 - -------- d .) ajtsec J e A -H t l K o -ffcJ S ^ J ifiS U u - <H T& cH < uihoXksu

^ ?Z Tj s U iC M jijiJ s iJ A ^ .^ c*L or\ stsM u ijJ> .4 Jvj
4
5
r - n.<\- c t**&4 ^**tLLvt^ -f 'JJ -/-
k< // - _ Cf4 /<><- _ _ X 4/n

fl Z = z K =X
j *c " co ^ - i, / / ;:, 1-X* kz r' ' x*
l-liHueZ^M^p 'j-ttz H
UjP( H
u'fj ;
J
^2. =
r - - / ! I-t) = h t t n - K d K
C
0
Xa
XH a
<
J)
i+ JX/j J X
T c#o ^ = |e ^
/, & - /;, J 9^(4-va)- fei p^/n J 1, <Vx.) - ki X
X.
' X*
^ r / w f<-Aj - xw'j - x4 ]r l j j^. X>e -X/
Kitr
T *e J 1
/x
J_ c/Xrt * i w , r *X*.*u>- :
-----j
j /_i_ - - 4*^ \ &.y ,^ 4 - J*v*^- ^ t
=/ R
->*_* d t r 4 Vfl- 1<
L^ H
c75 f .
XMl n ( 4 - /i. - - Xne
feT
V X*e/ ~ * j 'r t -J r o -jn h c . ; i ^ m
R A
n-OLW*fr C*p 0
*f Jtfht
c*o y!>K
iiikuJi.Q!**&'& *3 f * i**0wa4, */f-Xjl
.M //P //J A 4 .'
C4Xa
%
^ ^ _ &n? x/t _ _______* * ______
t \?) /, ,f - T ft ^cfa- x) - &z (44 X*
Xrt- X
X *Xtw
ji
**
< ~ X a
kJi'X) - U-i /(,J ,,
4, (TUt~Xn) k/l (j - -^)
' X*/
==> -f^ ^ i=> k.jT/f^-kfTÂ K/> T/m . t./^ûc.uê^
/K X/ ( X*. x efr) => kn TX ,

f x ~ **
JCffL7 T~ | - 1 1 v
Xn
T -
t
A
= , 1
*i1 X/
6
7
2. Povratne rekacije
Promenom temperature na kojoj se izvodi rekacija dobijaju se za povratne rekacije iste
kakrakteristine S-krive u koordinatam XA- T, kao i za nepovratne reakcije.
Takoe i promena trajanja reakcije (vremena kontakta) izaziva isto pomeranje krivih u desno
od poloaja t=1 pri smanjenju, odnosno u levo pri poveanju kontakta.
Za razliku od nepovratnih reakcija, krive za povratne reakcije ne pribliavaju se vrednosti
potpune konverzije (XA=1) ve ravnotenom stepenu konverzije (XAe). Ovo je prikazano na
slikama a i b.
Iz ovih dijagrama proizilazi da se kod egzotrmnih reakcija maksimalni stepen konverzije

postie na niim radnim temepraturama i pri duem trajanju reakcije, jer sa poveanjem
temperature dolazi do opadanja ravnotenog stepena konverzije i do smanjenja maksimalnog
prinosa koji se moe postii. Nasuprot tom, kod endotermnih reakcija poveanje radne
temperature izaziva poveanje stepena konverzije odnosno maksimalnog prinosa koji se moe
postii.
8
ZAKLJUAK
Ukoliko se temperatura reagujueg fluida menja usled toplotnih efekata (apsorpcija ili oslobaanje toplote
prilikom reakcije), reavanje projektnih problema zahteva istovremeno razmatranje i toplotnog
(energetskog) i materijalnog bilansa, a ne samo materijalnog bilansa kao to je to bio sluaj kod
egzotermnih uslova rada.
Ukoliko je reakcija egzotermna i ukoliko se prenosom toplote ne moe ukloniti sva osloboena toplota ,
temperatura reagujueg fluida e rasti sa porastom stepena reagovanja. Kod endotermnih reakcija dolazi
do hlaenja reagujueg fluida sa porastom stepena reagovanja.
9
ADIJABATSKI USLOVI RADA
Kod adijabatskih reaktora nema razmene tolote sa okolinom (niti se prima niti se odaje tolota), a reaktor je
tako dobro izolovan da je gubitak tolote kroz zidove suda zanemarljiv. U ovim reaktorima usled tolote
reakcije dolazi do promene temperature reakcione smee. Odravanje adijabatskih uslova rada reaktora
koristi se u tehnolokim procesima kada temperature, koje se javljaju u toku procesa, nisu ekstremno niske
ili visoke. ___
%*-
t Ti Q ^ npnn A U U j
PA k T * * th
i L L /, '/A ////S S
\ * * ,1 l
$ > I
cS> X# , 71 T1
n p H * %
f?V 7 7 7 p 7 tf Ujp
LJ
Cl Cn i<jKucuirjuiueeS'
* * - * ^ r ( % mo V * *
Jj-AO-lTihe U o O-c
'T cr JTA&KJUMCU-H//K 4-
1 A4i- //Z s-CVuUOZa. j&AMugAjt tZ/r McutuTec 4
| a k &CkZI eMjoZejSciCu SajuiaMxl ,

^ ~ -f- U,aXi,tjaJbe. j^ceactûê
J*
eJU Z /a-n,iZ ^ k jjjLtLVt+e ;
~ (f* ( 7 i ~ T f ) 0 ( z TJTa )
Q, ilM-U.i,CfU-L TU-%rflAJyue jC/iu.f t jr * eitM fU U J.0 4 a Luj& opeM U K Cte& ui&ojjA u&u-ipeaAjoûu kat
,, t I ' V f ! <J
aa
-jokKCiZuiMaujeL
z / i z ( u x ,) - C p f c - n ) / , + c p ( 7 ^ -T f)(i~ x ,)
( ~ jAJ)
t + u j- e
4> UU-jJLLjb a ^ O zp k ji& .m JzeMOÛ-jc^ t u~/f,e,J+ r_jf-^juu7,
( )
% j j Cno4M
eL * 2 S
.tMSULMrr^ t ^ tr f tlp ce ;
10
C f(T z - T i) ) A + ^(T2 - 7 4) ( i ~ X A) =>
^ r lr ^ T ,)^ - c ^ /p i-T f)^ + au^ ^ s= - pl ( r z - T f)
-C /(7 i-T ^ /(7 L -T )

Tl - T ^ A T
P - p - Cr ) ( T 2 - - i l ) ^
A T j - ( C+ T / / ' it T ) )
y = V A r
AURz = A ft^ +- [ ^ O p d V
- & H f i- ( C /- e /) & T +^c&, T '-+ '
^ Atf>A r
Mcii/icCjti Uau.prUtr, SZ c y~n<ii#v zjjopfpfk j?&esi*. 7_
^ o - i^ o S k M L n *+ Z e # *. fr ^ tlT v s + Z jK U S Z p ^ 7
[ ( ( j( 4 = / ) ^ C /A 'T cM-o feUa,

Ci*tu.eM /p&CoiAUrCc
JteeOi ' ^
T ( T iHtT ! * * * 3 * * ^ o tA c lo T ^ f j w
<rr
'W f< i/ l & + Z u .i O i U u J*^#***.
. .J ^ - L i u ^ j i > t U j >c ,4 _ ib t i v . - __
-'
- v f c '. ^ '. c v , _; _ . _ 3^2.
- ^ ^ Q < + -S l *3_ s - i a j l ^ / / A 'l w j l
^ ^ dL ^ " ~ r - T - * - '& *** <*
A/i^ f * Jup<Xt ZÂejtuMj k^+T \T ~ )

jj 3 c^ S fjfifr H - C K<t ''
<Src.AtSkf.je tte i/iLiCu ,
< l y ?y <^fl^"t . pf-H* <sc+^pû+

j . u^ f ^
t? *
"ir- ,,+ T L 3
7 1

('ijjaAl V A th i ( <r ^ W e<f ' ^ L
0,*k
' if l U C ^
k j 3j t C JT J& V J j u.h tf
C t / li4
T7'
- T <L ^ r^ 7 u r ^ r j-
}j UJO'UA-Ciît^. </uA#.tf&f\
. 'cÛaZ>Z*
T 1 r v r r 1 ^ ~ j r r r
-J M f. tc tu t+ e jn t^ tt
m rn s= ^ .
V
11j '
,
1r-^ ^ n r
Poveanjem koliine inertnih materija u reakcionoj smei raste Cp
to u oba sluaja izaziva rotaciju ka vertikali i obrnuto.
Adijabatske operativne linije (pune zelene linije na slici)
11
12
13
14
15
y i> O A y n p o iie K T O M M x e T e p o r e u iA x
TeA K H M O H M K c rn re M A
~ * * r ' ?* r * V ' - - ^
^ î 2 T " ; ttiAC&
lÛtK.<U^ e r '*, ~ ^ - z ' - - P ^ -
i r ^ * y f * * & r r > M 3 du^
~ f r h T r i t ^ u*. ^ i ,Z jiL l Z T Z Z ^ EVâ*c (p L & T fr
fy ~ ~ 3 J l
\& i % \ (5) TJTJz 2 2 S S S .,

t, JI.
* #<
f / - T Z j j J z r j t 7j J T *rr~ir *<r~ /
r wz
iy - r ^ l m >
'u**
i Z ^ r g g -^ n -, ~n*~ * - .
J - J i j J t r J u * cr ^ r l h - ^ ^ 3 rf T^ y. T U r
r-U'^L'Vj ZfirKW '

AWfA/iWJ-6'
gfc ^ - o ^
'Ax d_X
0" ii>>.'.'*-,riuZ ) ûjrtf*. uzftuj^
) -U u u /r-
f ^ w5'W ^ *W*g( /+
- , icp
ch
? T J
' ................. * " "
5 d t " ^
#
f'
CiV'*) ^ ^ i? T ef *** f*ûa< i+ ta A- ,- $t>yuM~., j ,
T***- ^ * u.31 ^ . / ' r' ^ ' <<r-r~r'
r r ^ -
*J 4 JN a /T)7i------ ^ fa-Hr KW *> ,_( -. .

U)
^ - r 13?
^ p ^ a s iu H S & . A y Ta J uutj' OU7 X4coa^

Cr /f 7 2 r
_/f _ /V
2
NEKATALIZOVANE REAKCIJE U SISTEMIMA FLUID-VRSTO
Ova glava razm atra klasu heterogenih procesa u kojima gas ili tenost stupa u
kontakt sa vrstim reaktantom , reaguje sah ijim ji pretv araâ u proizvod. Reakcije
u ovim procesima se mogu predstaviti na s le d e n ja irir
A (fluid) + b B(vrsto) -5- fluidni proizvodi (I)
* vrsti proizvodi (2)
fluidni i vrsti proizvodi (3)
Sa slike 1 vidimo da se veliina vrstih estica ne menja ukoliko estice sadre
velike koliine ne istoa koje zaostaju kaoncljuspiasta troska ifl ukoliko se stvara
vrst proizvod , prem a jednainam a 2 i 3.
Veliina estica se u toku reakcije smanjuje ukoliko se proizvod form ira u vidu
ljuspiaste troske ili ukoliko se u reakciji koristi ist reaktant B prem ajednaini
1. Postoji veliki broj procesa fluid - v rsto koji su veom a z naajni za industriju. U
sledeim procesim a vrsta estica ne menja znaajno svoju veliinu tokom
reakcije:
Poetna
nelzreagovana estica
estica so sm anjuja sa
vrem enom f konano
nastaje
Ljuspiasti iit gasovit! proizvodi

p rouzrukuju Smanjonje estlce
SLIKA L Raziieita ponasauja vrstih estica u toku reakcye.
1. Prenje (oksidacija) sulfidnih ruda radi dobijanja oksida metaia Na primer, u

proizvonji cink oksida sulfidna rua se kopa, usitrijava, odvaja od jalovine
flotacijom a zatim pri u reaktoru a bi dala vrste bele estice cink oksida prema
reakciji:
2ZnS(j) + 3 0 2(g) -> 2ZnO(j) + 2S02(^)
3
Slino reaguje i pirit:
4FeS2(^) + 1102(g) 8SOa(g) + 2Fe20 3(j)
2. Dobijanje metala iz njihovih oksida reakcijom u redukujuoj atmosferi Na
primer, gvoe se obija i udtnjene* F o r iiiin ir ^
protivstrujnom trostepenom reaktoru sa fluidizovanim slojem ,prema reakciji,
Fe30 4(j) + 4H2(g-) 3Fe(j) + 4H20 (g )
3. Nitrogenacija kalcijum karbida u proizvounji cijanamida
CaC2(j) + N 2( ^ ) C a C N 2(j) + (amorfni)
4. Zatitno presvlaenje povrina vrstih materijaia, kao to je posrebravanje

metala
Najei primeri reakcija, u sistemima fluid-vrsto, u kojima se veliina vrstih
estica Kip. su reakcije materijala koji sadre ugljenik sa malim koliinama pepela
(briketni ugilj, rvo i sl.) rai obijanja toplofe Oi toplotnih goriva, Na primer, sa
neovoljnom koliinom vduKa hakfajeTgeneratorski p T ^ akcijama:
C(s) + O2(g) ^ C 0 2(g)

2C (s) + Oa(g) *2CO(gr)
C(J) + C 0 2(g) -> 2CO(g)
Sa parom se dobija vodeni gas prema reakcijama:
C(j ) + H aO(g) -+ C Q (g) + Ha(* )
C(j ) + 2H2Q ( g ) ^ C 0 2(g) + 2H2(g)
Evo jo nekoliko primera reakcija u kojima vrst reaktant menja svoju veliinu:
L Proizvodnja ugljendisulfida iz elemenata:

750-I0000C
C(s) + 2S( g ) --------- >CS2(g)
2. Proizvodnja natrijumcijanida iz natrijumamida:
N aNH 2(/) + C(j ) NaCN(/) + H s(g)

3. Proizvodnja natrijumtiosulfata iz sumpora i natrijumsulfita:
N a2S 0 3(rastvor) + S(j ) Na2S20 3(rastvor)
Postoje i drugi primeri ovakvih reakcija kao to su: reakcije rastvaranja, reakcije
metalne strugotine sa kiseiinama i ranje gvoa.
U glavi 11 smo istakli da prouavanje heterogenih procesa zahteva razmatranje
dva nova faktora kao dodatak onima koji se normalno susreu kod homogenih
reakcija: modiflkacija kinetikih izraza kao posledice prenosa mase izmeu faza i
nain ostvarivanja kontakta reagujuih faza.
4
IZBOR MODELA
Jasno je da je svaka pojmovna slika ili model odvijanja nekog procesa

nerazdvojna o svoje matematike predstave, tj. svoje jednaine za brzinu. Prema
tome ako izaberemo model morarno prihvatiti i njegovu jenainu m brzinu i obmuto.
Ukoliko model vie odgovara pojavi koju opisuje, izraz za brzinu e tanije
predviati i bolje opisivati stvarnu kinetiku. Meutim, ukoliko model znaajno
odstupa od realnosti njegovi izrazi za brzinu bie beskorisni. Moramo zapamtiti
da je i najelegantnija matematika analiza zasnovana na modelu koji ne odgovara
realnosti, bezvredna za inenjera koji mora dati projektantska reenja. Sve to ovde
kaemo o modelu ne odnosi se samo na izvoenje kinetikih izraza, nego i na sve
oblasti inenjerstva.
Zahtev koji se postavlja pred jednim dobrim inenjerskim modelom je da on to
verhije^redtavlja^fealhot^ i~a em oekoristitT bez^hdgo^m atem atikih
komplikacija. Od male je kbristTTabrati mddel koji veoma dobrb priRazuje"
realnost ako je toliko kompiikovan da sa njim ne moemo nita uiniti. Na
nesreu, to se previe esto dogaa.
U ovoj gjavi razmatramo dva jednostavna idealizovana modela procesa u kojima
se odvija nekatalizovana reakcija estica aTdolnim flu id b m T ^ model
progresivne kdnverzije i rrioel"neizreagovanog fezgra. " """
Modet progresivne konverzije Zamislimo da gasoviti reaktant u svakom momentu

ulazi i reaguje po celoj zapremini estice, i to najverovatnije razliitim brzinama na
razliitun mestima unutar estica. Na osnovu ovog sledi da vrsti reaktant reaguje
kontinualno i progresivno kroz celu esticu kao to je prikazano na slici 2.
Mali stepen reagovanja V eliki stepen reagovanja
Radijalno rastojanje
SLiKA 2. L sklaciu sa modelorn progresivne konverzije ,reakcija se odvija kontinualno oo ce

loj zaprethihi estice. ~ ~ ' ' "" -------
5
Model neizreagovanog jezgra Kod ovog moela zamiljamo da se reakcija najpre
odigrava na spoljnoj povrini estice. Reakciona zona se zatim pomera ka
unutranjosti vrste estice a za sobom moe ostaviti potpuno izreagovani reaktant
i vrsti inertni materijal. Taj deo nazvaemo sloj proizvoda (pepeo, troska). Prema
tome, u svakom momentu postoji neizreagovano jezgro materijala koje se za vreme
reakcije smanjuje kao to je prikazano na slici 3.
Poreenje modeia sa stvarnim situacijama Rezanjem i ispitivanjem poprenog

Preseka ^ Iimino ireagovanih estiaT''obIno^nalaimo vrsti^hdaeagovanT'
materijal okruen slojem proizvoda. Grariia nefzreagovanog jezgra nije uvek oltro
izraena kao to to model predvia. Uprko lome.veliki broj primefa jasno ukazuje
da model rieizreagovarfog jezgra ii veini sluajeva aproksimira rcaine estice bolje
nego modet pfogrcsivTreTkbnverzije . Zapaanja sa^goruim ugljem,^drvetom,
brikctirria i vrsto uvezariim riovrriama, takoe, favorizuju model neizreagovanog
jezgra. Za dalja razmatranja ovog modela pogledaj stranu 370.
Poto izgleda da model neizreagovanog jezgra u velikom broju sluajeva bolje

prestavlja realnost, u sledeem poglavlju razviemo njegove kinetike jednaine
uz pretpostavku da je okolni flui gas. Ista analiza u potpunosti vai i za tenosti.
Postoje i ogranienja za ovaj model odnosno dva izuzetka:
Sistemi u kojima se odvija spora hemijska reakcija u veoma poroznim esticama. Reakcija se
moe odvijati unutar cele zapremine estice, pa se moe oekivati da model progresivne
konverzije bolje odgovara realnosti. Npr. spora deaktivacija zrna katalizatora.
vrsta estica izreaguje pod dejstvom toplote bez kontakta sa gasom. Npr. peenje hleba, kuvanje
sarmi i prenje krompiria. I ovde model progresivne konverzije bolje prikazuje realnost.
6
MODEL NEIZREAGOVANOG JEZGRA ZA SFERlCNE ESTICE NEPRO-
MENLJIVE VELIINE
Ovaj model su prvi razvili Yagi i Kunii (1955) koji su pretpostavili da se proces
odigrava u pet uzastopnih stadijuma (vidi sliku 4)
Stadijum 1. Difuzija gasovitog reaktanta A do povrline vrste estice kroz film

gasakojije orkuuje. ~ ........ ..
Stadijum 2. Prodiranje i difuzija reaktanta A kroz sloj proizvoda do povrSine
Staijum 3. Reakcija gasovitog reaktanta A sa vrstommaterijom nareakcionoj

povrini. " ............................... i... ----------------- ------- ----------------
StadijUm 4. Difuzija gasovitih proizvoda kroz sloj proizvoda natrag na spoljnu
povrSinu vrste estice.
Stadijum 5, Difuzija gasovitih proizvoda kroz film gasa natrag u glavnu struju
iSIeki o ovih staijuma ponekad ne postoje. Na primer, staijumi 4 i 5 ne

doprinose neposredno otporu procesa ukoliko nema gasovitih proizvoda ili ukoliko
je reakcija nepovratna. Otpori pojedinih stadijuma se obino veoma razlikuju jedan
od drugog; moemo smatrati da stadijum sa najveim otporo%upravlja brzinom
procesa. ........ ............ ...........
SLIKA 4. Prometia koncentacjja reaktartta i proizvoda za reakciju :
A (gas) + B (vnslo) rit (gas) + sS (vrsto)
u vrstoj estici nepromenljtve veltine.
7
Na ovaj nain dobili smo vezu izmeu vremena, poluprenika i stepena reagovanja.
8
9
X m I4J/C/} r tA U i,H d A y rjP A f> M npp^cA
0 O-tferV-PM* sib& ' /L,vcfj* # jjAMUzn Vk . HAxCp^0-4cuZ-e:
tcoAfrnUtiA H fl je p n s e iccjsi p - e - o - r a e nponopUjH ortP a ua p e c n c r ic ^ -^ bo :j ncgp
i mu3P<?*r*>z>fi*or aesrPA, 5p%v^t ^ j ^ e c L
j T f& ^ p p ..i v r ^ r r
| U U C ^ A Z ^ i^ Z flbrC f* ^ ; *
) d & JM a fitp -t- R. j +Cjxr.}Arjj
LM & i dtJn , dcen VV <V

. jii .
c/Ma
ifr h dt W Cfrjj,
W r / cL t tn^p *< ,
/ veuAtpcuSu^ y>-g
r 1 a
je.ycp<K C*>/)
'fa tu u r ^ * 4 f f & r /d ti ^
d r*n-
v r ^ 2- M: ~ & ** & 4 ^ i s ^ m u ^ K M u m s e Z f^
~ ê> J * &ks Ca< ( c itr =*> _ j5 A~ = gL r. J- 6 ,

J& ( m *V > V J / ajrjr 4jjpa,}rmtur "t~
10
11
O O JL H 0 7 ~ T 1 C )'P A
< / < ? / îUMO^ c n ^ ^ u . ^

'*'%**$? <ULC- JZ c-uuTOuuSi. c U -
U T 27rJ-^l3 ^' ja -j ,. * . s ^ LÔ a
~ Ao*1=*V HJJMU *A */ * . ,.<
J/ L. u ,r ^r U ^J uoiuôj^.
IO C O,,A_. cmnofi-r
O
u^0/u, tcoienrtu
r r
r < ir u . < ûiH uo/c.TTt..
~ e&~- o-u*
Cbts u . . _ * r a4*z j^ tz / h r ~ ju fc , <f
c O p iO i. '7
o j u r u r r S ^ ^ "
3 27? -
^Zl octofsuZTub^.j-e-'uA*^,-
/ _ = /
ca&
uî^ <UtSO* -f- j-
4-
^ ~ ( ca?~~ ^f. <7
v q>w*r 4
i(ctMh .W^ , M aZ G e^ 5*"'*^ ^ ^ p S Z tih
' fc^ / * c O lS e tS e jf jocU V et &jfr J c u o c tv u o -;
3 p -, _ J. J/Vs
4&tw/ S c it ~ 9
U T 'U - ~~?A
dhk.êJNn /e. U2
- 7
AAt'
LpOU - d t k f j . -----l )=
- f ' f e - )- > ,
> 4 dt % r * ( R.-r) r* n(R -n )

1W&7 ^ ' /s / I ,C-M
dH _ jfa.
__t _ /)>
>R
COJiUr ^
f
'p&
MAby _dR-_
_1gte i k u;----
i~ ----- s CjttJ ~
rn
~^Q?1
J/I
J. îs. (^ m ^ y ,r -g e>
-s dF ^ / (&&) if -Pa
Jkf *x> + ** rj(R-n) J_
a> JJ 'R ^ k4
p r ~ n<T "<- f ~ u^-
,Zjp O-Ud /KeÂrtSL <Uto- C^7x5^tiCWi-(
f. *
jr p p "
f tg-jm-C*U- SfijUJfofi I<^(E,
X _ L fl
5 1 F ~ fcsCft = JL
< . R . i
^dpos JjZjocsz.
fe3 I dT y s-z. ' V
c 'z p r ^ i - ~ -7 '
itu^ u u u r o T ^ h - u f ~ ^
r r r * " r ?w - 7 - w u
" 7** 5af o 7 <
T <F >
J_ c*
-5 ctt 2j
-f- + -l <*&#* Cio-<2*Mu M ouTtZ'affh^. r~hnim iUi
H k ttvM*. ^ r t e l * . c^K M K ^ JO H A zT & M f
7 fr* ** w ^ ^ r jr ~ -~ J L ~ r
12
Difuzija kroz film Difuzija kroz sloj proizvoda
upravlja procesom upravlja procesom Reakcija upravlja procesom
Ravna ploa T T - * T
c Pb. pb^2 Pb-
>o = 1 Z 2b@eCAg bk$C/L9
a>>
c Cilindar X. - = XB + (1 - XB) ln (1 - XB) - = 1 - 0 - * b)1/2
c X T T
V
a3
to
^ PbR PbR2 T _ PbR

II
l
2bkgCAg 4b $ eCAg
u
) Sfera - = xB 01) 3(1 - Ab)2'3 + 2(1 - XB) (18) - = 1 - (1 - jrB)1/3 (23)
>u X T
PbR pbR2 PbR
XB = 1 (10) T= (17) T= ( 22)
- ( f 3bkgCAg 6b@eCAg bkgCAg
<u
c (1 - A'b)2'3 (30) - = 1 - (1 - XB) 113
;3 Male estice u oblasti Nepromenljivo
vaenja
^ Stokes-ovog zakona X=
Pb 7?o2
(29) T = PbRq
2bCAg bksCA9
o
e
ow -T = 1 - (1 - A'b)i/2 (31) - = 1 (1 Xb)i/3
^ Velike estice T
Nepromenljivo
R3&
^ ( w = konstanta) X = (const) ~ T = PbT?q
bkgCAg
TABELA 1. Zavianost stepen reagovanjavreme za razliito oblikovane estice stalne i prome-
n)jive veiicine.
KINETIKA REAKCIJA U HOMOGENIM
SUSTAVIMA
A REAKCIJE U PLINSKOJ FAZI
sin teza a c e tile n a d je lo m i n o m o k sid a e ijo m m e ta n a
p ro iz v o d n ja sin te z n o g p lin a
sin teza k lo ro v o d ik a
te rm i k o k lo riran je m e ta n a
p o lim e riz a c ija e te n a p o d v iso k im p ritisk o m
term iek i k re k in a D ropana i b u ta n a
B REAKCIJE U KAPLJEVITOJ FAZI
esterifik acije u z h o m o g e n e k atalizato re
p o lim e riz a c ije u o to p in i i m asi
p o lik o n d e n z a c ije
diazo tacija
s in te z a v in ilstearata
h id ro liza a cetala
d o b iv a n je k a liie v o a p ersu lfata
14
HETEROGENE KATALITIKE REAKCIJE
REAKCIJE KATALIZOVANE VRSTIM ESTICAMA
Kataliza je promena brzine hemijske reakcije u prisutvu katalizatora.
Katalizator je supstanca koja menja brzinu hemijske reakcije stupajui u

intermedijerno dejstvo sa reaktantima, a na kraju reakcionog ciklusa ostaje
nepromenjena.
Brzine mnogih reakcija su podlone uticaju supstanci koje nisu niti reaktanti niti proizvodi.
Takve supstance, nazvane katalizatori, mogu usporiti (negativni katalizatori negativna kataliza)
ili ubrzati (pozitivni katalizatori pozitivna kataliza) hemijsku reakciju. Ubrzanje reakcije je od
mnogo veeg praktinog znaaja od usporavanja, kome se tei u reim sluajevima, kao to su
preterano brze reakcije koje izmiu kontroli, ili neeljene reakcije. Zbog toga se, ako nije
drugaije naglaeno, pod katalizom podrazumeva poveanje brzine hemijske reakcije.
Uslov katalitikog delovanja je da doe do intermedijerne reakcije izmeu katalizatora i
reaktanta. Naglaavanjem injenice da katalizator na kraju reakcionog ciklusa biva nepromenjen
podrazumeva se da tokom odigravanja reakcije on trpi promene. To je logina posledica uea
katalizatora u intermedijernim stupnjevima reakcije. Tom prilikom moe se menjati hemijski
sastav, stanje povrine ili elektronska struktura katalizatora. Do ovih promena dolazi usled
razmene kiseonika, hemijske adsorpcije praene razmenom elektrona izmeu katalizator i
substrata i drugih pojava. Ali to su reverzibilne promene i katalizator se svaki put na kraju
reakcionog ciklusa vrati u prvobitno stanje. U prisustvu katalizator ne menjaju se
termodinamike mogunosti odigravanja reakcije. Koliine katalizatora su veoma male u odnosu
na koliine reaktanata prevedenih u produkte. Na primer, u proizvodnji amonijaka i sumporne
kiseline odnosi masenih delova katalizatora i dobijenog proizvoda iznose 10-6 odnosno 10-4.
Katalitiko dejstvo nije osobina ogranienog broja supstanci. U sastav danas poznatih
katalizatora ulaze, u elementarnom obliku ili u formi razliitih jedinjenja, skoro svi poznati
elementi. Katalitika aktivnost jedne supstance ne predstavlja univerzalnu osobinu katalisanja
svih moguih reakcija. Neki katalizatori mogu da kataliu vie grupa hemijskih reakcija, dok
drugi kataliu samo reakcije jedne vrste ili ak samo jednu jedinu reakciju.
Mnoge hemijske reakcije na kojima poivaju odranje ivota u prirodi i razvoj tehnike
civilizacije termodinamiki su mogue ali se odigravaju suvie sporo. Njihovo izvoenje u
prihvatljivim ivotnim i tehnikim uslovima omoguuju biokatalizatori, homogeni i heterogeni
katalizatori.
Katalizatori mogu biti fluidi ili vrste estice, a sada emo razmatrati procese sa vrstim
katalizatorima.
Reakcije sa vrstim katalizatorima se obino sastoje od visokoenergetskih razlaganja ili sinteza
hemijskih jedinjenja. Takve reakcije igraju vanu ulogu u industrijskim procesima kao to su
proizvodnja metanola, amonijaka, sumporne kiseline i raznih petrohemijskih proizvoda.
Katalizator moe dosta lako ubrzati reakcije, hiljadama i milionoma puta, meutim u sluaju kada
je mogue odigravanje vie razliitih reakcija njegova glavna karakteristika je selektivnost.
Pod selektivnou podrazumevamo osobinu katalizatora da menja brzine pojedinih
reakcija, obino samo jedne, pri emu na brzinu ostalih reakcija ne utie.
1
Neka opta zapaanja o katalizatorima:
1. Izbor katalizatora nije zasnovan na teorijskim principima (u velikoj meri je

stvar probe i greke)
2. Hemijska struktura nije garancija za dejstvo katalizatora

3. Fizika i kristalna struktura utiu na aktivnost katalizatora
4. Aktivnost katalizatora nastjanje intermedijara (molekuli reaktanata su na
neki nain modifikovani, energetski aktivirani ili podstaknuti da stvaraju intermedijere
u neposrednoj blizini katalizatora.
5. Smanjenje potencijalne energetske barijere
ENERGIJA Bez katalizatora
Sa katalizatorom
Reaktant Produkt
6. Katalizator ne utie na ravnoteno stanje

7. Katalizator ima veliku aktivnu povrinu (poto je povrina vrste estice
odgovorna za katalitiku aktivnost, poeljno je katalizator napraviti od supstance
kojom se lako rukuje i koja e obezbediti veliku, uvek dostupnu povrinu, npr. 1cm3
katalizatora aktivna povrina veliine jednog fudbalskog igralita.
2
Jednaine za brzinu procesa
Sumarna brzina rezultat je kinetikih uslova odigravanja nekoliko stupnjeva koji su

meusobno uslovljeni. Za slobodnu esticu poroznog katalizatora moemo uoiti sledee
otpore budui da se reakcija, u veem ili manjem obimu, odigrava po celoj zapremini
estice katalizatora:
a) Otpor filma fluida difuziji reaktanata (spoljanja difuzija reaktanata iz glavne
struje fluida do povrine katalizatora)
b) Otpor difuziji reaktanata unutar pora (unutranja difuzija reaktanata sa
povrine katalizatora do aktivnih centara u unutranjosti pora)
c) Otpor povrinskoj reakcije (adsorpcija reaktanata, hemijska reakcija i desorpcija
produkata reakcije)
d) Otpor difuziji proizvoda reakcije unutar pora (difuzija produkata reakcije
iz unutranjosti pora do spoljanje povrine katalizatora)
e) Otpor filma gasa difuziji proizvoda reakcije (difuzija produkata reakcije sa
povrine katalizatora u glavnu struju fluida)
f) Otpor prenosu toplote (za brze reakcije praene oslobaanjem ili apsorpcijom
velikih koliina toplote, prenos tolote iz ili u reakcionu zonu moe biti nedovoljno brz
da bi zrno katalizatora ostalo izotermno.
Otpor filma gasa upravlja brzinom procesa
Skica pore katalizatora i koncentracija reaktanta u blizini pore
Otpor filma verovatno upravlja brzinom procesa na veoma visokim temperaturama
3
Otpor povrinskoj reakciji upravlja brzinom procesa
Teorija aktivnih centara pretpostavlja da se reakcija odvija na povrini katalizatora, na tzv.

aktivnim centrima. Zamiljena su tri uzastopna stadijuma povrinske reakcije koji se odigravaju
na povrini katalizatora.
Stadijumi
1. Adsorpcija
Molekula A se adsorbuje na povrini i vezuje za aktivni centar
2. Reakcija
Takav molekul zatim reaguje sa drugim molekulima na susednom aktivnom centru
(mehanizam dva centra) ili sa molekulom koji dolazi iz struje gasa (mehanizam jednog
centra) ili se jednostavno razlae dok je vezan za aktivni centar (mehanizam jednog centra).
3. Desorpcija
Proizvodi se desorbuju sa povrine ime se aktivni centri oslobaaju za dalje dejstvo
4
5
Otpor difuziji kroz pore upravlja brzinom procesa
Postavljanje materijalnog bilansa za elementarni deo pore katalizatora
6
Materijalni bilans:
IZLAZ ULAZ + NESTAJANJE USLED REAKCIJE =0
dC A dC
R 2 D ( )izl + R 2 D ( A )ul + k s C A (2 RX ) = 0
dx dx
dC A dC
( )izl ( A )ul
dx dx 2k s
CA = 0
X DR
dC A dC
( )izl ( A )ul
dx dx 2k s
lim X 0 CA
X DR
d 2C A 2k s povrina 2k
CA = 0 k = ks ( )= s
dX 2
DR zapremina R
Linearna diferencijalna jednaina drugog reda:
d 2C A k
2
CA = 0
dX D
R : C A = M 1e mX + M 2 e mX
k 2k s
m= = M 1 i M 2 konstante
D DR
7
Granini uslovi:
a) na ulazu u poru
C A = C As za X = 0
b) na kraju pore
C As e mL C As e+ mL
dC A
= 0 za X = L M 1 = mL mL M 2 = mL mL
dX e +e e +e
Gradijent koncentracije u pori:
C A ee ( L X ) + e m ( L X )
=
C As e mL + e mL
Koncentracija u pori, CA/CAs
1
CA
= = 0,92
mL=1 mL=0,5 C As
0,76
mL=2
0,48
mL=10 mL=5
0,2
0,1
0
0 Redukovano rastojanje u pori, X/L
mL = Thiele-ov modul
Faktor efektivnosti reakcije,
8
Stvarna brzina reakcije unutar pora r , sa difuzijom
= = A
brzina reakcije bez otpora difuziji kroz pore r , bez difuzije
C A tanh mL
= =
C As mL
0,1
1 10 100
Thiele-ov modul, mL = L k / D
mL < 0,5 = 100%
( kratka duina pore, spora reakcija, brza difuzija)
mL >5 Utie difuzija
Opti sluaj:
9
rA = k C A = k C As
tanh mL k
= mL = L
mL D
mL < 0,5
rA = k C As
mL > 5
1
(k D) 2
rA = k C As / mL = C As
L
Objedinjavanje otpora
1 dN A
= k g (C Ag C As ) - otpor filma (1)
S sp dt
1 dN A
= k C As - difuzija (2) (zapremina pore)
V p dt
1 dN A 1
= C Ag 1+2
S sp dt 1
3 k R +
kg
1 dN A 1
= C Ag 1+2
V p dt 1 R
+
k 3 kg
10
3A A A TA K A _ _
mnAUMCLkHM A f^ a A c u ^ ja M r f d T pecu *
f* * U c u jc rj^ .jtb Jr ,cc 5 0 7 / ^ o X 3 V . ICcL u IajJ J a
jd u c r u c u 2 ^ 5 J^tut-HuuU- K o a m ju > * djeM eJM . u & u TT^TtR r S u
^ o -z e ^ ^ kom uuom .J a 1 m c^
3 g F V ^ v K T ^ Z [ \ ^ e u -n jtl
A ttfrOUS'ojj*. (-ulACtdjuSrije. M. otjo/u uaSmmj'. 'mj?. f - jf? Ofi&oZ
t
4 j "cit =7 sir - n|x|

- t = - 4 r - < ^ . a t t - f e = JC 1
u 'm m e j-j^ f A q '0 LA 1?
x, .= J * r d c . ,= j _ C _ ^ CA 'f ~ XA
^ O-Jlo 40 C/US
- t 't A r< 5 truo

xa i - o, t s , - t t )
= > ^ i h | w
/ { /-X a 2.)
, t .-U 'i-z ) _ M i3 i! f .) _ .r 4 9 L =
n ( A u \ ~ t n ( 4 ' 0 t5 ) - 0 0,653
.6 3 3 ^
---=*- /uj&OLCh.iofjU T
. . 1 cl.i , _ X
-^n? = =3 ( j -c.z- OC
-'tfi ^ -
:" ^ F
XA = => A tt
C^ra
-----------i * t - t ^> = r ^ i = 4 .t =>>

tute>{h"%kj (Vo & 0 O- / 9
/X m
Xaz ( 4 - x ^ )
/1-X ai 1 _ tj_
= > ! - X*a- => Xm (3 Xm )
Xo
&o 4-X*e
p ^ sjj-O tb ) OrrveA.
f tS 0 -O ,3 S )
1
t JLL ,y -h io Tii s-c >cLi!ir&{ gL&tiLdci y&,/2aXji<. i /} j^rcjzcLOiJ
'T ^ e r ^ k u ^ , q * T-eU * . Tê&no. {^ c s d r r a & ~ 'r c ^ & ta s J r^ y} ^
C&o - 2 -r*vA/dm \ a. jx>s-e. b-mio Cn = d ,i Tosr-e vt/Lu> -rruVu^ t
& Upcr> f^ n s r e v u je r e * J U * * r f z -yf j r -a & i 0/<?a 'P r& a z c u ?
^V & Â cfio Z iL & i& rto th -5 4ejysu>< k o n v t r * ^ r>X v rcmeno, / <zracuruCL
-A A l A i 2 -
fcen\L:<xsi-tv '&*2-<n&' _ _ __ _______ ____________

/ W ^ 1/V.tJ; * ' ^ W c o ; rrulioa 'rerio- fruia. 'rjesio 4*iJn& ne rcuKsU
/ chL t o nom-beacjê '*n\e>X.tJri/fl $u>/< u.e&l&jij' u vemkcjji
ir. jn o rf a k a ^ 'n -b j 'rcAc

'0 ^dn& inu jLt^ im m o-jriem jr f-o u r
nn. A r* o ~ r\
-AcuA.jo y> J A T\ O /
(T_________ _ C t Ctm r
'17 a = k , o Ja vd e irUegfnajrn -jc lC n = k Jd -> f^C* =
-------------- t - j] ^ i
dijobijomo ; CCa ~ Crf = k -'C I- ( vU'pji'saa* ceXneLc<nii @y/Jr
l'snu
Ya = > -Vfi Go = C ^ -O c => I CUo-Ca =>6Co = @ f

S^. ^ ^ --------- \ .----------
^ = A r A L -.o ^ = J k lCflg = 4*5\g _ -a w

t 3-60 ~ b'* dn,\s
0//S ~ k- s /l ,l . J L S , J U = 0,9o, ?
>3o Cf~ = k- U
4rx 5-fo
= 3G0 s a
0,5 = 3 .
0,90 ^ tA
Ca o -C a _ Z - J ,1 = S-IO
it*-
------------
-tx G 'vv^.on i -t 3 fiO dOnnS
t.efiU?\Sn'sG fcte.wuvj* leon\Afcirx<^f

/o-ronervcv
V. A C a ^ - ^
j/. = nl . . *t
C*
y = a jc
2
U /UULjrt+fr&f* ce oâya<^ t/Cu c>4/dxlurifrK tZTeVVocfet.?HCA.
O ^ e c u c j^ ^ T [* < L ^ , XAUJ /ce 2a 1 1 0 s aocjMUMt-e -d-o'/zueMi
^ U f %) "^?/* K.oAMte aZutMi CMejleM Ku>t/4e/>2ua(
* V Z ^ T IS Z ^ 7 % 70T ^ T Z ^ ^ d
0& y fu tcu oigsgj 7 ) . /\ T l P o ii j, h
^ =- - -^jrr^- h - (U - V-Zf** M joed.UK/utf> J7 êtfu

-< ^ =,.<tt =>- ^ U o - k k = fc-t *5>
^ . fiAO 0 Ca __^
-5 ^ ^ .;= J,t | x, = c&c2^, 1 -& . -</ =(1--sI*}- W " i *
- U ('1 -X a') = V- ir** VUvtu^j pejscujvjf

' > ) I tÔPfTAUP
AAVj3*UWeu- fz M o MJCu-am K 4 W x h.'^M<
ttT E M P + v V ^ o f v a . P 3^ V c ] v< v C M .c _ u .e v M c-o- T j c i 7u * W i
ie ^ S T J ^ - * 9 -> c_,
/\c t vvujp a< av-^p . -> 1 =T^
1<T | => n()-XA | -{n (-| ^ i)-p

+ e * (l-X 2 )= i Zj M l-X ) ^ 7 **
HC con s-t ^/
$n(l- XAlj = tn (4
, )*
0 <)
i 4 - X A ! i ) = - o/ y * > < - x a i e _<*M' -> ->
X ^ ~ 0t H <S <p^ m -ocm -o 2/
C ~ T n e i4 kC o + t& E-P TrU Ê X nP-oTVVI+O M p E A H .T & P /' C A H A i EA a IHtAf AtW4W
e~ ~ = c ^ -c * ( fe. " e ^ y = <* - 1 - >
-Â AT- 4 Gao 1 Cao 7
<T __ CaoJ C-A =s 4- x A=> --3 -^
C fe>CA Ca Ca ' ___ _>
__ ___
1 n - _ _j____ ^ Xft __ Xa
A-Xa A -/a A-><a
k- cons-t, T V t
31 _ ___ . 1 - XA2- _ =>

t (4 - Xa2.) [ - ^ ( A - X aO * A 2- 1: ^ ln (\")< A l)
. i t J ________ __________ ^____________ ------------------------------ a uc*h
_i _ 3,[- tn (1-0,S)J *[-(-, 2 3 ,fefe';iH i i
- = 2 /3 * 1 => X*, 0 / 0 tfitoai

XA fe tr T3. Uu,F(v\u\P)
E>OA> >C K u PUCTHTM P+toD PEAKTOP TA E JE A A
3
^ o tm m / o - ^ t / U j p ( U U J P ) S c J^ C f 2r*
dE fjsA /t*. O C/^<3LMu,ysCt-/M-C~
( u o /v gcLA U ?) sC/^cUZeMC K M ^ e p i^ J L > , J C X t / i e ^ O A ^ r
(/ rk j s / r s 1j ? y . /j ^ ,/_ . . _ . v . \J
iC -O -M C C T /C 4t i/U if*rX2- C -M s C C O ^ o t* -C O u > /if ~ p cj/fA -O C JC X ~
n o c A M JJL Q s C re rjE H k o a &c t ^ jc c m e p ,e P t/ :
l n ^ - X A l) = t i ( 1 - 0 , 2 ) . M L = - y , 3 3 g * * - /,3 *
-IV i
0- *A,)= e -> / - A a 2 - 0, 2Q -> A'/U - 0 ,7 y uam \
- roca C RpOs C TEoen tco+h & eP iu& c j e c M e /je fc v )-.
t o ( /\ ' X a ) - ls \ (o ,i)7 - - Y,P<s>

-1,STS>
j 0, 2./) - 0 .7 3 3 7X 1
aocAje 0 q o % y A a ^ o,g5 ^ &?>-y

P O C JL C 1 0 8 0 , r> * Of ?CQ> At.Au A> 2>/
n o C A JE H Z O O S = > K a ^=>=- f ? ^ ACA=U 3 9 /<
C A A iA /M OCUC9>y W ,p /\Y yfrA TU J< D o j^ A F T ^ C A
f l T eA> o t j e m m o rpA cjsAA'-tKJu yt&>\A(LU-OCT - m
Oe>y r - j y pA/jpuoH-A/rUo je h i &o a h tu

A A ti > TT\ /
I-A
-r->
-
--
-
4
5 firlU K TTrtC -
jl/e, z lf> Â sCJr&&u2iZ sM Z<f>o<MeifiuJ'H
't^ C JL d JU /^ j^ C iu ^ u o JM L CM&ute. jf pC/ucJuo-JvH- IM&T- jje jc iz b * (f*aj*Viu<)M'j
'JTjm cOutiueuuj lcvtUefoVjtf Xa ~ i ^ JO u Tum^ s - g o o t^>/nJ, a. X 4 =J
J = {O H O (el'-r. <//03uOJco ^JC JA- /C 2**- /j>eM T =/!30s ^ 5<zXZJ*c
J?>tAMUp<CL<)tf /C-M euce /CMJJUtfJJ fy<x /2/0 Gjj COI& lZlHC. '-p-e^/f-creZSM.
Q ^j^ ^ u j ZU<. cjiz&OZeM toH -ejtTjje icop, J L êe toaZ/M .tz m j ^ JIPIa m m- (j
14Uj P OM/0 j { yuZj>CMMM- /C-&CLMJCrC -js^ZOiClMCrJo^ /= e>1 'IM, ZM^1
ezj^zzi& -vz^ n> = 5 . {o bzrri ôZZj^tM uA cm*. / fa u K zrjru ^ iM ^ u Â )
Jia.JsnXM-uj apn(jjj.u v<jA j-P * Za 'frtczuAZjo jeejMc/MUMrC ^ZAZuC-i. (HtUljjf fU) MJt
CihTtU U Vi ft-ZuO^Jjeucni-er x JljlM. t Zjr^pi-UoM ZffU'UMJ
j j (XZ7um#JoO.
~ jjeakiffUok*.
JcM ecue At-TtS- -'Cfi-B/eitAU o J J m u C:
_ /> (A - _ M \ t L .f 1 0& > I* ZU um/j r<jt

<' t A Va) L J 3 T*ft0' **/* * 3 tZfx>*ejJJe jMjkMML.
U d c ta u u & f - * ' / <MJ-sur k ^ maZMA umc
-C l LC & j)u M
, -C r LS U t c je r MUL JM U t-e . ^ p t / Z t u -
PA- J&jiHGCXuqJiiUjf P&IUUf. 'f

(J\~ ÂO(l"'>
0
i * |
5 = - X ' U />o 'C as '
\- ^ ( 'i- /.) = K ^ a*
r v ^ v /o t^
, - - X* /V
L _^ 4, C A yCA
e A> . =; (/p - \ = ifiJL . -> !- - ^c a j U
/p
:^ '= X
; ^Vc; a = /x iS / x i ômuio^f j ^ p r
ViA 6 /
^ a'-o " ^ i _ OO- 4 ^ 0 - _ o , 231 CjOl&i D \y ^ u iu ^ ia x u r fcx
40 ^0 1 ) o / </
K = - ^ ^ ' ^ ) ~ - n o U 6,1 ) To- j s - '
^_J3M A -
'l- Xa
'Cn - ^ >J t <V C * * ^ '1+ 0a Xa
X '"fA - >_'
T ^ 1X a ( 1+ a * a) f \ ++<* ) cj- ^ J L ^ A L ^ Ôc
u = fcs ( - * o ; u ^ 'A -
S|er^M-3uCa<2. vuuuJ? /c~v m-cha $c j _ , Ta a^^JV^.eA'Ur- ;
rjfc^. <0^-Zo ( 4 - y * ) ** X a ( 4- 0,234 X a) = 7

0,H'b(*|-XV) - Xa~ 0,231 X*2, 0,4*3-0 J 1 ^ X a - X a + 0;^ X4 =0
0,231 XA2 - 4,413 XA+ O, **3 VeMsJoAAteM J U vLgpnuu* <** ;
>3 * l * + c ? C y ? o Xf/l r T i ^ 2"' y * c
0,10f
5
6
A~TXr*L 5
j f g * . C j Cjht--TM
-r> , 7 djn / **'+{nvSn
A+ 5 rc "
t o . * /f
3 cLm /'"'o^ -mn
\
j j /<LjZiCLAAjj>t+t2jxH >M jojJUCJAi OJ&j CA AJ-jeCL/lHCV^ /i/lUCLlhC?hj,

3>aZup>erÛMC 1 0.0dsn . -2-615 cuDjenjje, *cju.x ca ^ oKaa
2 ,8 m *t /\ /& * , frrrj ZA h% &/djn , y oû<L <ce g jêoMuJZcrj,
y jeajUCMMuu z ^ u u je s u um-cj<jju u k o /u a Zu m c j i l A . OKjCam ZCocumZ M
<ZuessM- peaA&JJ&Ura / 5 / Aj ojtyo(jj U-& AuM LUiZZ>j^j^b\j j^ct/UTcMUk.
(A ujl^ a csaujjj. C/g amuca M jiJcL c/&. jf l SMatj&e/U-uuCic* Jjoi-ajjoc
ZjjuuMyuttUMy<x C-b&Jc /C M jvjje l Cutz/ lu SJu /CK Zj/ci5Zue- Jj
/CMOuJlesujj y-c jueJOO-.
^m o LA-/dnn
\ iG K
VM
MB/(
M V
i
v4=W
J ^JuuaiHJT. "B
/ K c U jj> J u Z p L U A * jr K o M ju G tffJiJils j j j/ > A W o j /C jO -
3xx CJJSeiueM ItfLLLej/dLlU),

&<> /-S/ *o =,*1 y ^ / U iH .
jêMMMLcudra b m. i*. - o , csLCu/ah 0^0 - ^ (5 'rrui/einL
jj p e O M A Z o jv^ LL y M IO. AMtoj 'C & ffflM j ? i C-RO ~ Cs,o
Ca * ~~ 0/G ~ moC/dflt* f .
Cfc s= Cl 6 - C /> Of.2 'rao/cbm J C^-bS ' Of =- 0 } G vnd/dm
CR = Ot <Z 'ttu>/ c Lm * (
ja < LA -L< jjL^ LlJ vU jCAoJoLLfUJi. ^ j j ^
<f
^% " V
- /l = -\ T n> * Kf (U'C*> - katorC*

- ( 7 '4 & - 0 , Z ) - ( 3 - O f i 'Q ) ( - ) & * y i - \ 08 = W j5 Z ii,
f-CLcjA. ce. 'C'jcc*'uM*. H-e <NeM><o, t uZj.' (ajja = -o f

sT . a _ <2b0 ~(le,
L ^ -U A ~ -*
~)1 - y(' ( ~^ f( ) 1 l^LZpcjiuLkjCKct d fzu u ^ /Cnri^JSuuueLkbA
* (ju r (U J u
b/>%tu+o au. cCSIu^ au^ ' M-^ peaLKfi&jeo^
y - {2 -0 -0 ,0 ^ r n jjf/ . A.
^ ~ 0 ,6 ^ = zm t ^C M * 3 ^ \
1 cU'
f c U / ^ in 3-S KjJuLJCjj <^> jj/U LM tM -K sC JZ f/sjjo ,
7
H ar - dsicncj 4 clh ^ M JJutnhvom
/o,oc 1,35 4,/7 1,67 /y>0 0y f 3 q *r
LCLj>re*r">nu rtakhcrnL
**
cbu * fr Cvo
- 1- - , d ^ ;= - dz z i g- c*rsb
C
ao
'rl
1/ _ CL Yd<* _ _ Ffi* ( ^ =>Jb-l dfi. * Ve. A

r
fO
^^9V
^7M
.Ai
JL
Ke = ^ " (v J -r ^ ; Cao \ - a Vfc VTSiaictaTO,
->X,r ^*/,o ÂS- => *AJ'<V>" <-ao'CaJ- Cao"XaA o

C:4= ^pq(^~ )Gv(3 'Af = AO
Ca^= 4 , 6 ( W ) = ^ -of=Cao(A"Xm)
J'n .k grc.l m ^je Jn ^ ru ; ( a) ^tlcuvana ^ r ^ d c J iTJ*cunciaM*jei* 'T-u'n

isj>oi 'ru*
Tri -i*m* su ^jrcuvicsie r-rcJnoih f&onaLnTOLuê
Co = 4,6 w / ^ 3 ,' e*f=Q5 ksJ/J
htTlO-C
p^r-C***
-4 -3
rA-10 <
>
ns
Vtvrod
i Oa
-l*
. ^
6(2?r> V

:.
1 V = M & 1 9 - . 4W i h f
jffLîoko jgJriACn*. faj

OPSTA HEM. TEH. I Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

OPSTA HEM. TEH. I Deo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

OPSTA HEM. TEH. I Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

O P T A H E M IJ S K A T E H N O L O G IJ A

UVOD U HEMIJSKU TEHNOLOGIJU

Tehnologija - nauka koja izuava metode iprocese prevoenja sirovina u proizvode.

Proizvodnja koksa, Hemijska industrija, Metalurgija Petrohemija.

J I F OU CL&ajaiSCi. ' ToCbu t 4>*5pW)

/U T E ffS U m o C T AiiH A1VVTA O l^ o ^ c ca) I -

1, RAZVO J IIN T E N Z IF IK A C IJA TEHN OLOKIH

Osnovni n aini p om ou k ojili je m ogue intenzivirati i razviti oreeni tehno-

1.1 PO VEAN JE KAPACITETA I E F IK A S N O SH

I= ~ t?y (kg/h m3) i (1.3)

ili za gasovite proizvoe:

I= -f= s (m3/m 2 h) (1.6)

Intenzifikacrja se raoe postii na dva naina:

1.2. MEHANIZACU A PROCESA

Zamena manuelnog, ljudskog rada mainskim daje veu produktivnost rada na

1.3. AUTOMATIZACIJA I KONTROLA PROCESA

Automatizacija podrazumeva uvoenje elemenata za merenje, signalizaciju i ko-

1.4. ZAMENA DISKONTINUALNIH PROCESA

Stepen zastupljenosti kontinualnih procesa u hemigskoj industriji neke zemlje

a) diskontinualni proces b) kontinualni proces (cevasti reaktor)

Pored ove podele na kontinualne i diskontinualne reaktore zavisno od vrste pro-

Osnovni problem svakog tehnolokog procesa je pravilan izbor i obezbeenost

2.1. SIROVINE U HEMIJSKOJINDUSTRIJI

Podelailiklasifikacija sirovina za hemijsku industriju vri se na dva razliita nai-

2.1.1. PRAVILAN IZBOR I RACIONALNO

Problem hemijske tehnologije su ne samo pravilan izbor ve i racionalno korie-

Bogatih nemetalinih mineralnih sirovina u prirodi je svaktrn danom sve manje.

Magnetna frakcija IMemagnetna frakcija

Sl. 1.6. Ureaj za magnetnu separaciju

Ispod transportne trake ugraen je jak elektromagnet. U prvom trenutku nama-

2.1.12. Integralno korienje sirovina i

Pri integralnom korienju sirovina postie se konverzija svih sastojaka sirovine

ematski prikaz dobijanja bakra u RTB Bor

U procesima hemgske industrije energija se osiobaa. troi ili transformie iz

Pri projektovanju novih postrojenja i analize rada postojeih procesa proizvodnje

3.1 MATERIJALNI BILANS PROCESA PROIZVODNJE

Teorija materijainog bilansa se zasniva na zakonu o odranju materije. Zbir masa

m (s) + m (i) + m (g) = m (s) + m (i) + m (g)

Sl. 1.20Materijalni bilans za elemenat zapremine reaktora

Za pojedine tipove reaktora izraz (1.8) se znatno uproava.Kod arnih reakto-

3 2 . ENERGETSKI BILANS PROCESA PROIZVODNJE

Naporeo sa materijalnim postavlja se i energetski bilans procesa proizvonje.

brzina uticanja b rzina isticanja brzina ne staj anj a brzina akumulacije

Sl. I . l l . Energetski bilans za elem em t zpr&mine rektora

Iz jednaqjna (i.8) i (1.9) oigledrto je da su matenjalfti i energetski bilansi meu-

^M*c& <* / f i v ^ {H fZc^J>aM *& CA M ftiO.

M .ace_ -4e^e Katfe. C f j s c & <

jU a c q i/Za-jaeu& pA .cO figf9- ~h ceK gugafnua. uap& .

: JMSO- 3j%1! = jC k$/L

y<LA?> k%/L V\?o'A-h'S k/L

s&y- &** pfeuv %%iw to

320o 1j}(tC0itoj2A!/^A/$3 555*0

Razdvajanje Razdvajanje Obrazovanje Transport Transport i

Filtracija Filtracija gasova Obrazovanje Pneumotransport

Toplotni procesi bez izmene agregatnog Toplotni procesi sa izmenom agregatnog

Isparavanje kroz membranu

Ekstrakcija kroz membranu

Procesi gorenja i oksidacije ( sagorevanje goriva, FeS2, ....)

^Mc& < / f i v ^ {H fZc^J>aM *& CA M ftiO.

/a CA( V . Cd'*, a -\-b -i--- + d = n (5)