Univerzitet u Niu

Prirodno--matematiki fakultet
Prirodno

Sastav i procesi u litosferi

Tree predavanje

1 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Sadraj 3. predavanja
Struktura litosfere.
Sastav Zemljine kore.
Minerali i stene u sastavu Zemljine kore (fizike i hemijske
osobine; struktura).
Degradacija stena i minerala

2 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 LITOSFERA
Litos kamen, sfera lopta

Litosfera je spoljanji kameni omota Zemlje.

Prosena deblijna litosfere je 40-60 km.

KORA + OMOTA + JEZGRO

3 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

KORA + OMOTA + JEZGRO Radijus = 6 370 km
Dijametar = 12 740 km
Kora
Konradov disk.
0 do 40 km
Moho disk. 0C
Gornji omota
Mintrop do 670 km
1,000C
disk.
Donji omota
670 do 2,890 km
2,000C

Spoljanje jezgro
2,890 do 5,150 km
3,700C

Unutranje jezgro
5,150 do 6,370 km

4 4,300C
Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
5 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
 Kakav je sastav Zemljine kore?

6 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Elementarni sastav Zemljine kore
U njen sastav ulaze svi u prirodi poznati hemijski elementi.
Elementi nisu ravnomerno raspore
rasporeeni.

O
NM AlSi
K Ca Fe
ag

Samo osam elemenata ini oko 98% Zemljine kore!

7 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
 75% celokupnog sastava Kiseonik 49.1
Zemljine kore ine kiseonik Silicijum 26.0
i silicijum. Aluminijum 7.4
Gvoe 4.2
Kalcijum 3.3
Natrijum 2.4
Magnezijum 2.3
Kalijum 2.3
98.00

8 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Minerali su prirodna tela, sastavljena od jednog ili vie elemenata,
imaju stalan hemijski sastav i odreena fizika svojstva.

Minerali su homogena tela, za razliku od stena.

Minerali mogu nastati:

kristalizacijom magme,
sublimacijom gasova i para,
taloenjem iz vrelih ili hladnih rastvora,
metamorfnim putem,
hemijskim raspadanjem primarnih minerala.

9 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Minerali nastali kristalizacijom magme nazivaju se primarni
minerali

Hemijskim raspadanjem primarnih minerala stvaraju se

sekundarni minerali

Kristalni minerali/amorfni minerali

10 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Kakve e se promene desiti na nekom
mineralu tokom povrinske degradacije
zavisi od njegovih fizikih i hemijskih
svojstava.

Fizika svojstva minerala

Boja
Tvrdoa
Cepljivost
Specifina masa - gustina
Sjaj, ogreb, providnost

11 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Boja minerala

Zavisi od hemijskog sastava

Utie na raspadanje stena i minerala
Uti

Kvarc (SiO2) se
pojavljuje u vie boja.

12 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Tvrdoa minerala

Tvrdoa minerala je otpornost prema grebanju.

Kod amorfnih minerala kohezija je ista u svim pravcima, pa im je tvrdoa
svuda jednaka. Kod kristala kohezija nije ista u svim pravcima.
Odreuje se uporeivanjem tvrdoe standardom iz Mosove skale.

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

13
 Cepljivost minerala

Cepljivost minerala je sposobnost nekih minerala da

se pod pritiskom ili udarom razdvajaju po ravnim
povrinama u manje delove istog oblika

14 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Specifina masa
- gustina

15 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Hemijski sastav minerala
Pored glavnih elemenata, postoje i sporedni elementi, kao
primese, ali oni ne menjaju glavna svojstva minerala, ve
utiu na boju.
Ako su izgraeni samo od jednog elementa, onda su to prosti
minerali (dijamant, grafit, zlato, platina ...)
Ako su izgraeni od 2, 3 ili vie elemenata onda su to sloeni
minerali

16 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Petrografski sastav Zemljine kore
Stene su agregati minerala koji izgrauju litosferu.
Proste stene/sloene stene.
Prosta stena mermer sadri mineral kalcit.
Sloene stena granit sadri minerale ortoklas, liskun, kvarc i dr.
Prema nainu nastanka sve stene se dele u tri velike grupe:

Sedimentne Metamorfne Magmatske

stene stene stene
17 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
 Podela minerala
Silikati Ostali minerali
Primarni anhidridni silikati Oksidi
feldspati kvarc, magnetit, hematit
pirokseni Hidratisani oksidi
amfiboli opal, limonit, boksit
olivini Karbonati
Primarni sa konstituc. vodom kalcit, magnezit, dolomit
liskuni Sulfati
Sekundarni hidratisani gips, anhidrit
serpentin Fosfati
minerali gline apatit, fosforit
Hloridi
18 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)
halit
 Raspadanje stena i minerala

Degradacija, Magmatske Sedimentne

alteracija, stene stene

preobraavanje ili
povrinsko raspadanje stena i
minerala Magma Metamorfne
stene

Ciklus transformacije stena

19 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)
 P: Zato se stene i minerali raspadaju?
O: Stene i minerali su nastali u drugaijim uslovima u
poreenju sa uslovima koji vladaju na povrini Zemljine
kore - egzogeni uslovi.

detritacija ili regolitizacija

Stvara se detritus ili regolit, raspadnut stenovit materijal u

vidu komadia. Od ovog regolita nastaje zemljite. Ovaj
proces je vaan sa ekolokog aspekta zbog mobilizacije i
prenosa tetnih materija, koje se tokom degradiranja
oslobaaju.

20 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Fiziko raspadanje preovlauje u hladnim, polarnim i
visokoplaninskim rejonima, kao i u suvim pustinjskim rejonima.
Predstavlja prosto mehaniko drobljenje kompaktne stene na
sitnije delove, a stena mineraloki, tj. hemijski ostaje
nepromenjena.
Hemijsko raspadanje preovlauje u tropskim, toplim i vlanim
rejonima. Menja se hemijski sastav minerala i stvaraju se
sekundarni minerali.

Ove razlike uslovljavaju i razliite proizvode ovih procesa:

- fizikim raspadanjem nastaje kamenje, ljunak i pesak
- hemijskim raspadanjem nastaje glina (od alumosilikata) i
oslobaaju se baze.

21 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Fiziko raspadanje
esta temperaturna kolebanja
Taloenje soli u pukotinama stena
esta zamrzavanja i topljenja
Biljke

22 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Fiziko raspadanje
Nema hemijske promene minerala i stena.
Dominira u aridnim i polarnim klimama.
Usitnjavanje stena poveanje specifine povrine estica.
Fiziko raspadanje se odvija na
nekoliko naina:
esta temperaturna kolebanja
Taloenje soli u pukotinama stena
esta zamrzavanja i topljenja
Termalna ekspanzija i kontrakcija
Biljke

23 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

 esta temperaturna kolebanja
Zagrevanjem u toku dana stene se ire, a poto su
sastavljene od razliitih minerala, to e i zagrevanje i
irenje biti nejednako. Minerali tamnije boje i
hrapave povrine bolje upijaju toplotu, jae se
zagrevaju i ire od svetlo obojenih minerala.
Hlaenjem u toku noi mineralni sastojci se skupljaju i
vraaju na svoju prvobitnu zapreminu. Tako u steni
nastaju prsline.
Ovakav nain raspadanja stena je karakteristian za
pustinjske oblasti gde su jako izraena temperaturna
kolebanja. Dnevne temperature i do 80 C, a none
oko 10C, znai temperaturna razlika iznosi oko
70C u toku 24 asa.
24 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
 esta zamrzavanja i
topljenja

U oblastima umerene klime

(mnogo manje je izraeno u
oblastima dugotrajnog leda) esta
smrzavanja i topljenja vode koja je
prodrla u pukotine i pore stena,
dovodi do ubrzanog raspadanja
stena.
Voda se smrzne, poveava
zapreminu (oko 9%) i vri ogroman
pritisak na zidove pora i pukotina
usled ega se stena raspada.
25 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
 Taloenje soli u pukotinama stena
so sa razliitim termalnim ekspanzionim koeficijentom od stene

ostrvo Gozo, Malta

26 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

 Degradacija stena biljkama
korenje drvea

liaji, mikroorganizmi

27 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

 Ukupni efekat ovih procesa je da se masivne stene raspadaju na materijal sa
manjom estinom veliinom, samim tim veom specifinom
povrinom. Poznato je da je veliina estica veoma vana za hemijske
procese koji se na njima odvijaju.

ukupna povrina
28 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi) ukupna povrina
 Hemijsko raspadanje je rezultat
hemijskih rpocesa
Neke hemijske reakcije su vezane za aktivnost mikro i
makroorganizama zemljita, a neke su abiotike.
Tendencija sistema stena / voda / mineral da dostigne
stanje ravnotee.
Voda predstavlja aktivni agens u procesu hemijskog
raspadanja.
Odvija se veoma sporo u suvim, toplim uslovima, kao i u
oblastima niske temperature, gde je voda najee u
vrstom stanju, a nekoliko reda veliine bre u tropskim
predelima, gde je obilje vlage.

29 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Hidratacija / dehidratacija

Fe2O3 + H2O 2FeO

FeOOH
OH
hematit getit

CaSO4 (s) + 2H2O CaSO42H2O

anhidrit gips

30 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Rastvaranje

CO2 + H2O H2CO3

CaCO3 + H2CO3 Ca+2 + 2HCO3-
(rastvoreno u vodi)
vodi)

CaSO42H2O (s) (voda) Ca2+ + SO42- + 2 H2O

31 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)
I manje rastvorni minerali se takoe mogu
rastvarati, pri emu zaostaje depozit kinica
nerastvornog materijala. ugljena
kiselina
Npr., feldspati se delimino rastvaraju nakon
reakcije sa vazduhom i vodom, ostavljajui
vrsti ostatak, glinu za sobom.

silikat
aq)) Al2Si2O5(OH)4 (s) + 4H4SiO4 + K+ + HCO3-
KAlSi3O8 (s) + H2O + H2CO3 (aq
K-feldspat kaolinit
32 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
 kafa u zrnu + voda = kafa (aq) + ostatak

K-feldspat + voda = K+ (aq) + kaolinit

kafa u
zrnu

33 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

 Hidroliza feldspata
(ortoklasa)
Feldspati su najrasprostranjeniji minerali u
Zemljinoj kori.

Osnovni sastojci magmatskih stena.

Alumosilikati K, Na i Ca.

K2O.Al2O3.6SiO2 = K2Al2Si6O16=KAlSi3O8

KAlSi3O8 (s) + H3O+(aq) + H2O A l2Si2O5(OH)4 (s) + H4SiO4 (aq +

aq)) + K (aq
aq))
34Al2Si2Hemija
O5(OH) ivotne + H 2O
4 (s)sredine (T. Al(OH)3 + H4SiO4 (aq
Anelkovi) aq))
gibsit
 Hidroliza
Hidroliza je proces u kome voda i rastvara i reaguje sa mineralima. U prva
dva primera, hidrolize fosterita i kalcita nastaju slabe kiseline. Ovo je opti
obrazac hidrolize minerala, kada se stvaraju jaka baza i slaba kiselina.
Postoje i izuzeci, u rudnikim vodama. Fe2(SO4)3 nastao oksidacijom pirita
(FeS2) hidrolizom stvara veoma kisele vode (pH 1-2).
Mg2SiO4 (s) + H2O Mg(OH)2 (aq) + H4SiO4 (aq)

Mg2+ (aq) + OH- (aq)

CaCO3 (s) + H2O Ca(OH)2 (aq) + H2CO3 (aq)

Ca2+ (aq) + OH- (aq)

Fe2(SO4)3 (s) + H2O Fe(OH)3 (aq) + H2SO4 (aq)
35 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

H+ (aq) + SO42- (aq)

 Kisela hidroliza
CO2 (g) + H2O (l) H2CO3 (aq)
SO2 (g) + H2O (l) H2SO3 (aq) Ox H2SO4 (aq)

Mg2SiO4 (s) + H2CO3 (aq) Mg2+(aq) + HCO3- (aq) + H4SiO4 (aq)

CaCO3 (s) + H2CO3 (aq) Ca2+(aq) + HCO3- (aq) + H2O (l) + CO2 (g)

H2CO3 (aq)

36 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

 Smanjenje kiselosti zemljita kreom
Ovaj princip se primenjuje i u agrokulturi da bi se redukovala kiselost
zemljita (koja je esta pojava zbog primene razliitih agrotehnikih sredstava,
kao i zbog kisele precipitacije).
Po zemljitu razbaca kre (CaO), gaeni kre (Ca(OH)2) ili krenjak
(CaCO3).
Ovi materijali zamene H+ jone zemljita i prevode ih u vodu. CaO prvo
reaguje sa zemljinom vodom, gradi se Ca(OH)2 koji dalje neutralie kiselost
zemlje prema prikazanoj reakciji.
CaCO3 (s) + HH-zemljite Ca-zemljite + H2O (l) + CO2 (g)

Ca(OH)2 (s) + HH-zemljite Ca-zemljite + H2O (l)

37 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
Oksidacija/redukcija

Fe2SiO4 (s) + CO2 (aq) + H2O Fe2+ + HCO3- + 4SiO4

fajalit

Fe2+ Hemija
+ HCO - +O
3 sredine2 I(g) Fe2O3 (s) + CO2 + H2O
38 ivotne (T. Anelkovi)
 mineral

FeO gvoe(II) oksid Fe2O3 gvoe(III) oks

Fe3O4 magnetit
Fe(OH)3 limonit
 Otpornost na raspadanje

Prvi kristalie Brzo se

raspada

Goldriova
Bovenova
serija
reakciona
stabilnosti
serija

Sporo se
Zadnji kristalie
raspada
40 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
 ProizvodiProizvodi
povrinskog raspadanja
raspadanja

Nerastvorni proizvod Rastvorni proizvod

Kvarc Kvarcna zrna (pesak)

Feldspat Minerali gline
Amfibol Minerali gline
(hornblenda) Limonit
Hematit
Olivin Limonit
Hematit

Nerastvorni proizvodi: kvarc, glina, limonit & hematit,

predstavljaju
41 Hemija ivotne glavne
sredine I (T. mineralne
Anelkovi) konstituente zemljita
 Feldspat se raspada do gline

+ H2CO3

42 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

 Olivin/piroksen se raspada do gline
+ H2CO3

43 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

 Kvarc se raspada do kvarca (!)

+ bilo koji agens

44 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)

Kalcit se raspada do .

+ bilo koji agens

nita
45 Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)
 Pitanja za utvrivanje treeg
predavanja

46 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Prvo pitanje
Najrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori je
kiseonik, zatim sledi aluminijum, a na treem mestu
je silicijum.

Tano Netano

47 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Drugo pitanje
Minerali su homogena tela, za razliku od stena, tako da se
sastoje uvek od jednog elementa.

Tano Netano

48 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Tree pitanje
Tamniji minerali bre podleu procesu raspadanja na povrini
Zemlje.

Tano Netano

49 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 etvrto pitanje
Cepljivost minerala je sposobnost nekih minerala da se
pod pritiskom ili udarom razdvajaju po ravnim
povrinama u manje delove istog oblika i odreuje se
Mosovom skalom.

Tano Netano

50 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Peto pitanje
Prosti minerali su minerali koji su prvi nastali u prirodi, a
hemijskim razlaganjem prostih minerala nastaju sloeni
minerali.
Tano Netano

51 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 esto pitanje
Liskuni spadaju u grupu primarnih minerala.

Tano Netano

52 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Sedmo pitanje
Mermer spada u grupu prostih stena.

Tano Netano

53 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Osmo pitanje
Stene i minerali se raspadaju jer su nastali u drugaijim
uslovima u poreenju sa uslovima koji vladaju na povrini
Zemljine kore.
Tano Netano

54 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Deveto pitanje
Fizikim raspadanjem stena i minerala nastaje ljunak, a
hemijskim raspadanjem nastaje pesak.

Tano Netano

55 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Deseto pitanje
Feldspati se delimino rastvaraju nakon reakcije sa vazduhom
i vodom, ostavljajui vrsti ostatak, glinu za sobom.

Tano Netano

56 Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)