3.1.29. Kondenzatori za kompenzaciju reaktivne snage Motori, transformatori i elektritni vodovi uzimaju za stvaranje magnetnog polja potrebnu reaktivnu energiju iz mreZe. Veci deo reaktivne energije moze se dobiti ekonomienije iz kondenzatora kompenzacijom. Kondenzatori trebaju da se postave neposredno uz velike potrosage reaktivne energije, Na taj natin se rastereéuju generatori, transformatori i vodovi ili se potpunije Koriste prikljuéivanjem dodatnih potrosaéa, pa se tako znatno smanjuju tro8kovi za elektri¢nu energiju. Kompenzacija se najéeSée sprovodi do cos @ = 0,9+0,95. Prekmerna kompenzacija povecava troSkove, uzrokuje dodatno kapacitivno optereéenje vodova i neZeljene poraste napona na induktivnim otpornostima. Smemnice za postavljanje i korigcenje energetskih kondenzatora date su u standardima JUS, N.J6.020:1976 i JUS N.J6.021:1976, Pravilniku o tehnitkim normativima za elekiroenergetska 278postrojenja ni mog napona icnad 1000 V (SI. list SFRJ", br. 4/1974) i u tehnitkoj preporuci Staticki uredaji z kompenzaciju reaktivne snage (TP-18:1983). Odredivanje reaktivne snage potrebne za kompenzaciju Postoje dve metode: 1. Sa Q, ~ P, tg @, prikazana je na slici 3.31 reaktivoa energija pre kompenzacija, asa Q, ~P, tgp, nakon kompenzacije. Za navedeni primer kompenzacije potrebna je snaga kondenzatora: Quam = Py (18 1 + Raéunsku pomo¢ pri odredivanju snage kondenzatora pruga tabela 3.37. U njoj su naye- dene za pojedine vrednosti cos «p pripadajuce vrednosti tg (9. Pri tome treba paziti da se aktivna snaga odredi kao snaga koju potrogaé uzima iz mreze. Na primer, za motor je P, = P/n, gde je P snaga motora (kW), an korisnost motora, 2. Snaga kondenzatora moze se odrediti i prema potrogenoj energiji pojedinih potro8aéa Prema Odluci 0 opitim uslovima 2a isporuk elehiriéne energije (“Slu2beni glasnik RS”, br. 53/1992), Elektroprivreda Srbije naplacuje svu porrosenu reaktivnu energiju (E,) iznad one za cos ¢ = 0.9, tj, onu reaktivnu energiju koja je veea od 48% od aktivne energije ‘Ako neki potroSaé tro8i mesetno aktivnu energiju (F) u (kVAr/mes.) i reaktivnu energiju (E,) u (KVAr(mes.), a radi za vreme (t) u (h/mes.), tada se njegov cos ¢, moze popraviti na 0,9 prikljusi- vanjem centralne kondenzatorske baterije snage: Slika 3.31. Kompenzacija reaktivne snage Qhond = aattE evan Tabela 3.37. tg pu funkeiji od cos @ cso] 0 1 slowed 4 5 C7 8 9 0,4 2,291 | 2,225 | 2,161 | 2,100 | 2,041 1,985 | 1,930 | 1,878 | 1,828 | 1,779 0,5 1,732 | 1,687 | 1,643 | 1,600 | 1,559 | 1,518 | 1,479 | 1,441 1,405 | 1,368 0.6 1,333 | 1,299 | 1,265 | 1,233 | 1,201 1,169 | 1,138 | 1,108 | 1,078 | 1,049 0,7 | 1,020 | 0,992 08 | 0750 | 0,724 0,9 | o4gd | 0,456 0,936 | 0,909 | 0,882 | 0,855 | 0,829 | 0,802 | 0.776 0,672 | 0,546 | 0,620 | 0,593 | 0,567 | 0,540 | 0,512 0,395 | 0,363 | 0,329 | 0,292 | 0,251 0,192 Kondenzatorsku bateriju treba podeliti na vise stepeni, na primer 6, i spojiti je s automatski upravijanim uredajem koji ukljucuje i iskljuduje kondenzatore zavisno od promene opterecenja, da bi se spregila prekomerna kompenzacija sa svim nedostacima koji iz toga proizilaze Nacin kompenzacije reaktivne snage Natini kompenzacije reaktivne snage su sledeéi — pojedinaéna kompenzacyja; ~ grupna kompenzaeija;= centralna kompenza 1, Pojedinaéna kompenzacija. Kondenzalor za popravljanje faktora snage prikljugen je neposredno na stezaljke potrosate, a ukljuduje se i iskljucuje zajedno s njim. Na taj nagin se usteduje dodatna sklopka za kondenzator. Prednost pojedinaéne kompenzacije je da reaktivnu energiju kompenzuje vee na samom mestu nastajanja. Time se od reaktivne energije rasterecuju svi dovodi 1 svi prenosni uredaji Instalacija 2a pojedinaénu kompenzaciju je jednostavna.t jeftina. Otpornici za praznjenje kondenzatora nisu potrebni. Potro’aé i kondenzator nadziru se zajedni¢kim zastitnim uredajem. Primer pojedinaene kompenzacije trofaznih asinhronih motora prifazan je u poglaviju 2.6.9 Pojedinaena kompenzacija tansformatora moguéa je i dopustena je na visokonaponsko} ili niskonaponskoj strani. Za prikljuéak kondenzatora na niskonaponskoj strani preporucuju se snaga iz tabele 3.38. Snaga kondenzatora za Kompenzaciju reaktivne energije transformatora za zavarivanje treba da iznosi (30:50) nazivne snage transformatora, NAPOMENE 1. Upotreba kondenzatora veéih snaga od navedenih mo%e u mredi sa jako izrazenim visi harmonicima (najeeSce $ i 7) dovesti do naponske rezonanse izmedu kapaciteta kondenzatora i induktiviteta rasipanja transformatora. Ako pak dode do pojave naponske rezonanse, treba smanjiti kapacitet kondenzatora 2. Prikljugeni kondenzator poveéava napon, To pri malim opterecenjime moze da uzrokuje nezeljeno poveéanje napona, ako je snage kondenzatora veca od reaktivne snage transformatora. Na kapacitivno optereéenom transformatoru javlja se tada poveéanje napona. One iznosi pribliano: AU © uy Qrond (y) Sor ude su u, ~~ napon kratkog spoja transformatora; Quoos ~ Saga Kondenzatora (kVAr); Syr_ ~shaga transformatora (kVA), Tabela 3.38. Prikljucak kondenzatora na niskonaponskoy strani transjormatora Nadine lgaen ~__Transformator sa gornjim naponom transformatora SHO0kV 15220 KV 25230 kV (ey) __ Snaga kondenzatora (kVAr) 25 2 25 : 50. 35 5 pees 5 6 100 6 8 aot 160 10 12,5 250 15 18 315 18 20 400 eee 22,5 630 28 32,5 me 2. Grupna kompenzacija. Za kompenzaciju elektromotomih pogona sa vise manjih motora, npr. tekstilni pogoni za obradu i pakovanje i sl, primenjuje sc grupna kompencacija (sl. 3.32). Motori i kondenzatori ukljucuju se posebnim prekidasima, odnosno sklopkama i nadziru advojenim zastitnim uredajima. Kondenzatori se mogu prema potrebi ukljuéivati grupno ili pojedinagno. Za to su potrebne 280sklopke s predotpornikom i otpomikom za pratenjenje, narovito kod vecih snaga ili paralelnog spajanja kondenzators. Slika 3.32, Grupna kompenzacija elektromoior- nog pogona Za kompenzaciju. postrojenje nis- kog ili visokog napona primenjuje se tako- de grupna kompenzacija (sl, 3.33). Kon- denzatori se zajednigki ukljueuja motornim vastitnim prekidatem ili visokonaponskim, prekidagem. Zastita od kratkog spoja izvodi se s osiguratima velike prekidne mo¢i. Za praznjenje nakon iskljutenja, predvideni su naponski transfomratori. Grupna kompen- zacija sa moguénoscu regulacije prikazana je na slici 3.34. Automatsko ukljusenje i iskljuéenje kondenzatora obavija se pomo- éu vremenskog regulatora (uklopni fasov- nici), ili pomocu regulatora reaktivne sna ge. Kondenzatorske sklopke opremiljene su predotpornicima i otpornicima za praznje- nje. Osigurati velike prekidne mo¢i predvi- deni su kao zastita od kratkog spoja za sva- ki kondenzator. Za praznjenje nakon isklju- Zenja potrebni su naponski transformatoti, 3. Centralna kompenzacija. U yelikim postrojenjima sa mnogo malih i stednjih potro8aéa (motori i dr.), Koji najéeSée nisu istovremeno u pogonu, prikljuduju se kondenzatori na glavnu sabirnicu, To pri regulaciji omogu dobro poceSavanje snage kondenzatora trazenoj reaktivnoj snazi, fj trajno odrvavanje zahiev vrednosti cos . Vodovi izmedu sabimice i potrosata nisu rastereeeni od reaktivne struje. To je nedostatak centralne kompenzacije.