Marko kori SADRAJ

Aleksej Kijuhas

VODI KROZ IDEOLOGIJE I

PREDGOVOR...................................................................................................................5
Izdava:
AKO 2014, Zola tampa Novi Sad 1. TA JE IDEOLOGIJA?................................................................................................9
1.1. Definisanje i osnovne karakteristike ideologije...................................................9
Recenzenti: 1.2. Politike ideologije................................................................................................15
Vladimir Mihi 1.3. Politiki spektar, levica i desnica.........................................................................23
Rado Radivojevi 1.4. Makro i mikro ideologije.....................................................................................28
Slobodan Sadakov
2. ISTORIJA KONCEPTA.............................................................................................35
2.1. Poreklo termina i nauka o idejama.....................................................................36
Lektura i korektura: 2.2. Ideologija kao lana svest.....................................................................................40
Branka Malenica 2.3. Ideologija u delima ranih drutvenih naunika................................................45
2.4. Ideologija kao neutralni pojam i veza izmeu ideologije i znanja.................49
2.5. Ideologija u marksistikoj i kritikoj tradiciji...................................................53
Prelom i dizajn: 2.6. Ideologija, intelektualci i drutvene nauke........................................................59
Ljubomir Babi 2.7. Ideologija kao sveprisutna struktura..................................................................64
2.8. Ideologija, mit i kultura........................................................................................66
2.9. Teza o kraju ideologije..........................................................................................70
tampa:
Zola tampa, Novi Sad 3. LIBERALIZAM...........................................................................................................77
3.1. Glavni mislioci i teoretiari liberalizma.............................................................78
3.2. Opte i drutvene karakteristike liberalizma.....................................................87
Tira: 3.3. Poreklo i razvoj liberalizma.................................................................................90
300 primeraka 3.4. kole miljenja u liberalizmu...............................................................................96
3.5. Osnovni principi i pretpostavke liberalizma...................................................110
3.6. Liberalni politiki pokreti i partije....................................................................114
Novi Sad, 2014.
4. SOCIJALIZAM.........................................................................................................121
4.1. Glavni mislioci i teoretiari socijalizma...........................................................121
4.2. Opte i drutvene karakteristike socijalizma...................................................134
4.3. Komunizam.........................................................................................................140
4.4. Poreklo i razvoj socijalizma...............................................................................143
Projekat podrala: 4.5. kole miljenja u socijalizmu.............................................................................149
Rosa Luxemburg Stiftung - Southeast Europe 4.6. Osnovni principi i pretpostavke socijalizma...................................................156
4.7. Socijalistiki politiki pokreti i partije.............................................................162

3
 Marko kori SADRAJ
Aleksej Kijuhas

VODI KROZ IDEOLOGIJE I

PREDGOVOR...................................................................................................................5
Izdava:
AKO 2014, Zola tampa Novi Sad 1. TA JE IDEOLOGIJA?................................................................................................9
1.1. Definisanje i osnovne karakteristike ideologije...................................................9
Recenzenti: 1.2. Politike ideologije................................................................................................15
Vladimir Mihi 1.3. Politiki spektar, levica i desnica.........................................................................23
Rado Radivojevi 1.4. Makro i mikro ideologije.....................................................................................28
Slobodan Sadakov
2. ISTORIJA KONCEPTA.............................................................................................35
2.1. Poreklo termina i nauka o idejama.....................................................................36
Lektura i korektura: 2.2. Ideologija kao lana svest.....................................................................................40
Branka Malenica 2.3. Ideologija u delima ranih drutvenih naunika................................................45
2.4. Ideologija kao neutralni pojam i veza izmeu ideologije i znanja.................49
2.5. Ideologija u marksistikoj i kritikoj tradiciji...................................................53
Prelom i dizajn: 2.6. Ideologija, intelektualci i drutvene nauke........................................................59
Ljubomir Babi 2.7. Ideologija kao sveprisutna struktura..................................................................64
2.8. Ideologija, mit i kultura........................................................................................66
2.9. Teza o kraju ideologije..........................................................................................70
tampa:
Zola tampa, Novi Sad 3. LIBERALIZAM...........................................................................................................77
3.1. Glavni mislioci i teoretiari liberalizma.............................................................78
3.2. Opte i drutvene karakteristike liberalizma.....................................................87
Tira: 3.3. Poreklo i razvoj liberalizma.................................................................................90
300 primeraka 3.4. kole miljenja u liberalizmu...............................................................................96
3.5. Osnovni principi i pretpostavke liberalizma...................................................110
3.6. Liberalni politiki pokreti i partije....................................................................114
Novi Sad, 2014.
4. SOCIJALIZAM.........................................................................................................121
4.1. Glavni mislioci i teoretiari socijalizma...........................................................121
4.2. Opte i drutvene karakteristike socijalizma...................................................134
4.3. Komunizam.........................................................................................................140
4.4. Poreklo i razvoj socijalizma...............................................................................143
Projekat podrala: 4.5. kole miljenja u socijalizmu.............................................................................149
Rosa Luxemburg Stiftung - Southeast Europe 4.6. Osnovni principi i pretpostavke socijalizma...................................................156
4.7. Socijalistiki politiki pokreti i partije.............................................................162

3
5. KONZERVATIVIZAM............................................................................................175
5.1. Glavni mislioci i teoretiari konzervativizma.................................................175
5.2. Opte i drutvene karakteristike konzervativizma.........................................185
5.3. Poreklo i razvoj konzervativizma......................................................................191
5.4. kole miljenja u konzervativizmu...................................................................197
5.5. Osnovni principi i pretpostavke konzervativizma.........................................201
5.6. Konzervativni politiki pokreti i partije...........................................................206
6. ANARHIZAM...........................................................................................................213
6.1. Glavni mislioci i teoretiari anarhizma............................................................214
6.2. Opte i drutvene karakteristike anarhizma....................................................220
6.3. Poreklo i razvoj anarhizma................................................................................226
6.4. kole miljenja u anarhizmu..............................................................................233
6.5. Osnovni principi i pretpostavke anarhizma....................................................238
6.6. Anarhistiki politiki pokreti i savremeni anarhizam...................................246
7. FAIZAM...................................................................................................................259
7.1. Glavni mislioci i teoretiari faizma.................................................................261
7.2. Opte i drutvene karakteristike faizma.........................................................268
7.3. Poreklo, razvoj i drutveni uzroci faizma.......................................................272
7.4. kole miljenja u faizmu...................................................................................279
7.5. Osnovni principi i pretpostavke faizma.........................................................290
7.6. Faistiki politiki pokreti i partije...................................................................294
Odabrana dodatna literatura.....................................................................................309
4 5
PREDGOVOR
Ova knjiga je nastala kao rezultat projekta kola ideologije u organizaciji Al-
ternativne kulturne organizacije iz Novog Sada, a pod pokroviteljstvom Fondacije
Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg Stiftung). U tom smislu, ona je izraz snane
potrebe za informisanjem i obrazovanjem mladih ljudi o osnovnim konceptima,
nastanku i razvoju politikih ideologija. Glavna motivacija za to bila je u (naim
iskustvom potvrenoj) pretpostavci da mladi ljudi, a posebno budui akademski
graani, obino ne poseduju ni osnovno znanje o ideologijama i njihovim posledi-
cama po razliite javne i drutvene politike, kao i po svakodnevne ivote. Istovre-
meno, duboko verujemo u to da je za razumevanje i aktivnu participaciju ljudi
u politikom i drutvenom ivotu neophodno upravo (pre)poznavanje temeljnih
odlika onog korpusa ideja, sociopolitikih doktrina i pogleda na svet i oveka koji
se nazivaju ideolokim. Samo na taj nain postaje mogue da se na izazove savre-
menog drutva i politike odgovori i reaguje na nain koji je odgovoran i kritiki
orijentisan.
S tim u vezi, ova knjiga je prvenstveno namenjena mladim ljudima razliitog
(nivoa) obrazovanja i moe da poslui jedino kao uvod u veoma kompleksnu prob-
lematiku ideologija, to jest kao svojevrsni vodi za snalaenje po heterogenom i
neretko zbunjujuem polju. S druge strane, mimo pojednostavljenih konceptua-
lizacija o levici i desnici, kao i povrne i banalne partijske politike, ova knjiga nasto-
ji i da prui neto sofisticiraniji uvid u fenomen politikih ideologija nego to je to
uobiajeno. Dakle, ovaj uvod ili vodi kroz ideologije fokusira se na njihove opte i
drutvene karakteristike, na njihovo intelektualno poreklo, njihove glavne mislioce
i drutveni razvoj, zatim na osnovne principe i pretpostavke svake ideologije pona-
osob, ali i na razliite kole miljenja u okvirima svake od njih.
Na ovaj nain, umesto tipinog i aistorinog politikolokog pristupa ideologijama
usvojen je pristup koji je mogue nazvati (socijalnom) istorijom ideja. Smatramo
da je u pitanju kompleksniji, ali i celovitiji pristup koji se fokusira na istorijat i
na sociokulturni razvoj onih ideja koje nazivamo ideolokim. U tom kontekstu u
knjizi je data i istorija samog koncepta ideologije, uz definisanje same ideologije,
kao i analizu optih i osnovnih odlika liberalizma, socijalizma, konzervativizma,
anarhizma i faizma kao temeljnih (makro) ideologija nastalih u modernom dobu.
Konano, u duhu prvenstveno obrazovne, kao i ire drutvene, ali ne i nuno naune
funkcije ove knjige, njen tekst je namerno neoptereen referencama ka relevantnoj
literaturi, iji je pregledni izbor zatim dat na kraju u vidu optih smernica. Takoe,
studije filozofa i naunika koje utemeljuju ideoloko miljenje date su u tekstu uz
naslov i godinu originalnog izdanja, radi daljeg lakeg istraivanja. Iz istih razloga,
tekst se moe initi (pre)optereen objanjenjima razliitih pojmova, fenomena i
biografija linosti koje se spominju, a koji su mnogim itaocima verovatno pozna-
5. KONZERVATIVIZAM............................................................................................175
5.1. Glavni mislioci i teoretiari konzervativizma.................................................175
5.2. Opte i drutvene karakteristike konzervativizma.........................................185
5.3. Poreklo i razvoj konzervativizma......................................................................191
5.4. kole miljenja u konzervativizmu...................................................................197
5.5. Osnovni principi i pretpostavke konzervativizma.........................................201
5.6. Konzervativni politiki pokreti i partije...........................................................206
6. ANARHIZAM...........................................................................................................213
6.1. Glavni mislioci i teoretiari anarhizma............................................................214
6.2. Opte i drutvene karakteristike anarhizma....................................................220
6.3. Poreklo i razvoj anarhizma................................................................................226
6.4. kole miljenja u anarhizmu..............................................................................233
6.5. Osnovni principi i pretpostavke anarhizma....................................................238
6.6. Anarhistiki politiki pokreti i savremeni anarhizam...................................246
7. FAIZAM...................................................................................................................259
7.1. Glavni mislioci i teoretiari faizma.................................................................261
7.2. Opte i drutvene karakteristike faizma.........................................................268
7.3. Poreklo, razvoj i drutveni uzroci faizma.......................................................272
7.4. kole miljenja u faizmu...................................................................................279
7.5. Osnovni principi i pretpostavke faizma.........................................................290
7.6. Faistiki politiki pokreti i partije...................................................................294
Odabrana dodatna literatura.....................................................................................309
4 5
PREDGOVOR
Ova knjiga je nastala kao rezultat projekta kola ideologije u organizaciji Al-
ternativne kulturne organizacije iz Novog Sada, a pod pokroviteljstvom Fondacije
Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg Stiftung). U tom smislu, ona je izraz snane
potrebe za informisanjem i obrazovanjem mladih ljudi o osnovnim konceptima,
nastanku i razvoju politikih ideologija. Glavna motivacija za to bila je u (naim
iskustvom potvrenoj) pretpostavci da mladi ljudi, a posebno budui akademski
graani, obino ne poseduju ni osnovno znanje o ideologijama i njihovim posledi-
cama po razliite javne i drutvene politike, kao i po svakodnevne ivote. Istovre-
meno, duboko verujemo u to da je za razumevanje i aktivnu participaciju ljudi
u politikom i drutvenom ivotu neophodno upravo (pre)poznavanje temeljnih
odlika onog korpusa ideja, sociopolitikih doktrina i pogleda na svet i oveka koji
se nazivaju ideolokim. Samo na taj nain postaje mogue da se na izazove savre-
menog drutva i politike odgovori i reaguje na nain koji je odgovoran i kritiki
orijentisan.
S tim u vezi, ova knjiga je prvenstveno namenjena mladim ljudima razliitog
(nivoa) obrazovanja i moe da poslui jedino kao uvod u veoma kompleksnu prob-
lematiku ideologija, to jest kao svojevrsni vodi za snalaenje po heterogenom i
neretko zbunjujuem polju. S druge strane, mimo pojednostavljenih konceptua-
lizacija o levici i desnici, kao i povrne i banalne partijske politike, ova knjiga nasto-
ji i da prui neto sofisticiraniji uvid u fenomen politikih ideologija nego to je to
uobiajeno. Dakle, ovaj uvod ili vodi kroz ideologije fokusira se na njihove opte i
drutvene karakteristike, na njihovo intelektualno poreklo, njihove glavne mislioce
i drutveni razvoj, zatim na osnovne principe i pretpostavke svake ideologije pona-
osob, ali i na razliite kole miljenja u okvirima svake od njih.
Na ovaj nain, umesto tipinog i aistorinog politikolokog pristupa ideologijama
usvojen je pristup koji je mogue nazvati (socijalnom) istorijom ideja. Smatramo
da je u pitanju kompleksniji, ali i celovitiji pristup koji se fokusira na istorijat i
na sociokulturni razvoj onih ideja koje nazivamo ideolokim. U tom kontekstu u
knjizi je data i istorija samog koncepta ideologije, uz definisanje same ideologije,
kao i analizu optih i osnovnih odlika liberalizma, socijalizma, konzervativizma,
anarhizma i faizma kao temeljnih (makro) ideologija nastalih u modernom dobu.
Konano, u duhu prvenstveno obrazovne, kao i ire drutvene, ali ne i nuno naune
funkcije ove knjige, njen tekst je namerno neoptereen referencama ka relevantnoj
literaturi, iji je pregledni izbor zatim dat na kraju u vidu optih smernica. Takoe,
studije filozofa i naunika koje utemeljuju ideoloko miljenje date su u tekstu uz
naslov i godinu originalnog izdanja, radi daljeg lakeg istraivanja. Iz istih razloga,
tekst se moe initi (pre)optereen objanjenjima razliitih pojmova, fenomena i
biografija linosti koje se spominju, a koji su mnogim itaocima verovatno pozna-
ti. Meutim, kao i u sluaju samih ideologija, (i) oko njih esto postoje mnoge
nejasnoe i popularne zablude. Na imperativ ili ideja vodilja bila je da se one blie
upoznaju, objasne, kritiki promisle, a ponekad ak i raskrinkaju.

Autori

6
ti. Meutim, kao i u sluaju samih ideologija, (i) oko njih esto postoje mnoge
nejasnoe i popularne zablude. Na imperativ ili ideja vodilja bila je da se one blie
upoznaju, objasne, kritiki promisle, a ponekad ak i raskrinkaju.

Autori

6
 1. TA JE IDEOLOGIJA?
Ideologija je samo jedan od fenomena koji dele ili ujedinjuju ljude, poput rase,
etnike pripadnosti, religije, roda, klase, nacije ili regiona i zato je vano razumeti
kako ona funkcionie i ta sve moe da bude i jeste njen sadraj. Pored toga, svi
ljudi su pod uticajem neke ideologije, a da toga ne moraju ni da budu svesni, to
samo znai da se radi o zaista vanom elementu svakodnevnog ivota. Dakle, pos-
matrano cisto intelektualno, ideologija nije ni dobra ni losa i zato predstavlja stan-
dardnu sociolosku varijablu.
Tokom itavog ivota pojedinac je okruen raznim ekspresijama ideologije
poevi od uticaja roditelja, preko prijatelja, uitelja, nastavnika i profesora, religi-
jskih voa, politiara, televizije, muzike itd., a veoma je znaajna injenica da su ti
izvori informacija esto suprotstavljeni ili se samo delimino preklapaju. Zato se
moe rei da ovek svoja verovanja o (drutvenom) svetu formira pod uticajem
brojnih ideologija i, samim tim, ne treba da iznenauje ni to to brojni autoriteti
(poput dravne vlasti) pokuavaju da ogranie razne izvore razliitih informacija.
Takoe, svi ljudi imaju verovanja koja su pod uticajem vie od jedne ideologije i
zato je preciznije rei da imamo verovanja, a ne ideologije, ali treba shvatiti i da ta
verovanja delimino dolaze i od ideologija. Potencijalni konflikt verovanja postoji
upravo zato to naa verovanja potiu od vie ideologija.
Ljudi vremenom mogu da promene brojna verovanja i stavove, a obino se pret-
postavlja da se kasnije u ivotu deava manji broj promena nego u ranijim fazama.
Meutim, ono to nije sporno i to pokazuje psihologija, jeste injenica da ljudi od-
luke ne donose racionalno (bez obzira na to to veina to sigurno misli kada se radi
o njima samima), odnosno da retko kada pokuavaju da budu do kraja obaveteni o
neemu ili da neto znaju, kao i da budu to je vie mogue objektivni. Poput vred-
nosti i normi, i ideologije nastaju iz potrebe da se suocimo sa mnogim izborima
u svakodnevnom zivotu. Izbori koje akteri cine moraju da budu opravdani, a iz-
bori koji se odbacuju moraju da budu kritikovani i predstavljeni kao manje vredni
ili negativni. Ta opravdanja i kritike jesu ideologije koje postoje na svim nivoima
drustvenog zivota.

1.1. Definisanje i osnovne karakteristike ideologije

Autori se esto ne slau oko znaenja i vanosti ideologije i zato se ponekad moe
proitati da je u pitanju jedan od najnejasnijih pojmova drutvene nauke. On se
od Drugog svetskog rata pojavio kao jedna od najsloenijih i najkontroverznijih
ideja u drutvenim naukama, kao i u svesti ire javnosti. Ideologija je i polisemina
re koja oznaava vie od jednog pojma, a koja je na razliite naine povezana sa
razliitim naunim disciplinama, tako da o njoj raspravljaju politikolozi, istoriari,

9
 1. TA JE IDEOLOGIJA?
Ideologija je samo jedan od fenomena koji dele ili ujedinjuju ljude, poput rase,
etnike pripadnosti, religije, roda, klase, nacije ili regiona i zato je vano razumeti
kako ona funkcionie i ta sve moe da bude i jeste njen sadraj. Pored toga, svi
ljudi su pod uticajem neke ideologije, a da toga ne moraju ni da budu svesni, to
samo znai da se radi o zaista vanom elementu svakodnevnog ivota. Dakle, pos-
matrano cisto intelektualno, ideologija nije ni dobra ni losa i zato predstavlja stan-
dardnu sociolosku varijablu.
Tokom itavog ivota pojedinac je okruen raznim ekspresijama ideologije
poevi od uticaja roditelja, preko prijatelja, uitelja, nastavnika i profesora, religi-
jskih voa, politiara, televizije, muzike itd., a veoma je znaajna injenica da su ti
izvori informacija esto suprotstavljeni ili se samo delimino preklapaju. Zato se
moe rei da ovek svoja verovanja o (drutvenom) svetu formira pod uticajem
brojnih ideologija i, samim tim, ne treba da iznenauje ni to to brojni autoriteti
(poput dravne vlasti) pokuavaju da ogranie razne izvore razliitih informacija.
Takoe, svi ljudi imaju verovanja koja su pod uticajem vie od jedne ideologije i
zato je preciznije rei da imamo verovanja, a ne ideologije, ali treba shvatiti i da ta
verovanja delimino dolaze i od ideologija. Potencijalni konflikt verovanja postoji
upravo zato to naa verovanja potiu od vie ideologija.
Ljudi vremenom mogu da promene brojna verovanja i stavove, a obino se pret-
postavlja da se kasnije u ivotu deava manji broj promena nego u ranijim fazama.
Meutim, ono to nije sporno i to pokazuje psihologija, jeste injenica da ljudi od-
luke ne donose racionalno (bez obzira na to to veina to sigurno misli kada se radi
o njima samima), odnosno da retko kada pokuavaju da budu do kraja obaveteni o
neemu ili da neto znaju, kao i da budu to je vie mogue objektivni. Poput vred-
nosti i normi, i ideologije nastaju iz potrebe da se suocimo sa mnogim izborima
u svakodnevnom zivotu. Izbori koje akteri cine moraju da budu opravdani, a iz-
bori koji se odbacuju moraju da budu kritikovani i predstavljeni kao manje vredni
ili negativni. Ta opravdanja i kritike jesu ideologije koje postoje na svim nivoima
drustvenog zivota.

1.1. Definisanje i osnovne karakteristike ideologije

Autori se esto ne slau oko znaenja i vanosti ideologije i zato se ponekad moe
proitati da je u pitanju jedan od najnejasnijih pojmova drutvene nauke. On se
od Drugog svetskog rata pojavio kao jedna od najsloenijih i najkontroverznijih
ideja u drutvenim naukama, kao i u svesti ire javnosti. Ideologija je i polisemina
re koja oznaava vie od jednog pojma, a koja je na razliite naine povezana sa
razliitim naunim disciplinama, tako da o njoj raspravljaju politikolozi, istoriari,

9
filozofi, lingvisti, antropolozi, sociolozi, ekonomisti i psiholozi. U vokabularu
masovnih medija ovaj termin se neretko vulgarizuje kao vetaka i namerna kon-
strukcija koja je kreirana od strane zavedenih individua ili elita. Takoe, ideologije
se kolokvijalno interpretiraju kao sistemi miljenja koji nemaju nikakve veze sa
realnim ljudskim ili politikim iskustvom, odnosno koji pokuavaju da smeste ili
uguraju to realno iskustvo u nekakav jasan ili ist okvir koji iskrivljuje prirodno
neureenu stvarnost. Ovakvo razumevanje ideologija najee nije adekvatno sa
stanovita (drutvene) nauke.
Uz pomo ideologija ljudi mapiraju politiki i drutveni svet, jer injenice oko nas
ne govore puno same za sebe, ve im je potrebna interpretacija. Svaka interpretacija,
odnosno svaka ideologija, predstavlja jednu instancu nametanja obrasca, odnos-
no neke strukture ili organizacije, naina na koji (pogreno) shvatamo politike
injenice, dogaaje, akcije itd. Zato se moe rei da ideoloke mape ne predstav- po pitanju njihovog mesta u drutvu, odnosno da je to njihova osnovna funkcija.2
ljaju objektivnu spoljanju stvarnost. Podrazumeva se da obrasci koje nameemo
drugima ili ih od drugih prihvatamo ne moraju da budu naroito sofisticirani, ali
sutina je u tome da bez nekakvog obrasca ne moemo da shvatimo ta se oko nas
deava. U ovoj knjizi e prvenstveno biti govora o politikim ideologijama, koje je
mogue shvatiti i kao politike mehanizme za razumevanje (politike) stvarnosti.
Iz navedenih razloga nema potrebe da ideologija bude na loem glasu, posebno
meu teoretiarima.
Najoptije posmatrano, ideologija se moe definisati kao sistem vrednosti i vero-
vanja koja se tiu raznih institucija i drutvenih procesa, a koji se prihvata kao
injenica ili kao istina od strane grupe ljudi. Ona u tom kontekstu nudi onom ko u
nju veruje sliku sveta kakav on jeste i kakav bi trebalo da bude i dok to ini organi-
zuje ogromnu kompleksnost sveta u neto prilino jednostavno i razumljivo. Iz toga
sledi da su ideologije organizovana verovanja, a stepen organizacije i jednostavnost
rezultirajue slike znatno variraju od ideologije do ideologije i ta kompleksnost
sveta zamagljuje pomenute slike. Meutim, jezgro i neka osnovna verovanja svake
ideologije istovremeno ostaju uglavnom konstantna.
Ideologije se mogu shvatiti i kao prie o svetu u kojem ivimo i o naem mestu u
tom svetu. Kada ispriamo priu mi zapravo strukturiemo informacije kako bismo
komunicirali sa drugima o naem razumevanju neega. Te prie, naravno, mogu
da budu i fantazije i lai, ali bez obzira na to one predstavljaju pokuaj da se pred-
stavi obrazac koji se moe prihvatiti kao istinit. Kao to je takoe sluaj sa priama,
ideologije predstavljaju koherentnu, razumljivu sliku sveta. Ljudi koji veruju u neku
priu smatraju da govore istinu, tako da je na publici da sama razazna ta je istina,
a ta je pogreno ili lano. Neki ljudi toliko ele da pria bude istinita ili stvarna da
joj se u potpunosti predaju i pokuavaju da promene svoj svet kako bi on bio poput
te prie, a ne da prihvate njenu neistinitost. Opet poput prie, ideologija ima pozi-
tivne i negativne elemente, odnosno stvari koje podrava i stvari koje odbacuje, i
10
oni se meusobno potpomau.
Ljudi stvaraju ideologije i proglasavaju ih ociglednom istinom iz tri osnovna
razloga: radi obezbeivanja znacenja, pojednostavljenja egzistencije i stvaranja si-
gurnosti. Adekvatna ideologija pruzice razumevanje znacenja svih vrsta drustvenih
dogaaja, aktivnosti i trendova koji se inace cine nerazumljivim. Ona ove dogaaje,
aktivnosti i trendove postavlja u referentni okvir koji im pripisuje znacenje i
transformise veliku kompleksnost drustvenog zivota. Stoga se moe definisati
i kao skup manje ili vie koherentnih (tj. meusobno konzistentnih) verovanja o
svetu, ukljuujui tu i empirijske i normativne elemente. Pod empirijskim se misli
na deskriptivnost i na domen injenica, dok normativnim elementima pripadaju
shvatanja o tome ta bi trebalo da bude, ta je dobro, a ta loe, ta individua treba
da radi itd.1 Na drugoj strani, Marks i Engels su tvrdili da ideologije zaslepljuju ljude
Ovakvo odreenje uticalo je na mnogobrojne potonje teoretiare, kao i na laiko
i konvencionalno razumevanje ovog pojma. Za Marksa, ideologija je predstavlja-
la bilo koji skup politikih iluzija koje su proizvedene drutvenim iskustvom klase,
odnosno drutvene grupe koja je definisana svojom ekonomskom ulogom, zbog
ega je Engels ideologiju nazvao lanom sveu, o emu e kasnije biti vie rei.3
_____________
1 Problem odnosa izmeu jeste i trebalo bi da u etici odnosi se na razlikovanje izmeu deskrip-
tivnih (jeste) i preskriptivnih (trebalo bi da) ili normativnih tvrdnji. Etike tvrdnje o tome ta treba
(raditi) na osnovu toga ta jeste danas se nazivaju naturalistikom grekom, ali oko ove problematike
ne postoji konsenzus u filozofiji.
Kada se za nauku kae da je eksplanatorna, misli se na to da pre svega pokuava da pronae
objanjenje za fenomene koje prouava, odnosno da pokuava da odgovori na pitanje zato (se
neto deava)? Suprotno eksplanatornoj nauci nalazi se deskriptivna, koja nudi opise fenomena koje
izuava (ta se deava?), iako se u bavljenju naukom, a posebno u drutvenim naukama, esto brkaju
opis i objanjenje onoga to se deava.
2 Karl Marks (Karl Marx, 18181883) je bio nemaki filozof, politiki ekonomista, istoriar, politiki
teoretiar, sociolog i revolucionar, ije ideje znaajno utiu na oblikovanje modernih drutvenih nau-
ka i socijalistikih politikih pokreta. Jedan je od utemeljivaa moderne konfliktne drutvene teorije,
tvorac filozofije dijalektikog materijalizma, kao i originalne i veoma uticajne teorije klasa, drutvene
evolucije, drutvene promene, kapitala itd.
Fridrih Engels (Friedrich Engels, 18201895) je bio nemaki drutveni naunik, filozof, teoretiar
politike i jedan od utemeljivaa marksizma, zajedno sa Karlom Marksom. Bio je Marksov dugogodinji
prijatelj i saradnik, kao i urednik njegovih tekstova i rukopisa, a i sam je znaajno doprinosio
marksistikoj drutvenoj teoriji.
Marksizam je filozofija i ekonomski i sociopolitiki pogled na svet koji poiva na materijalizmu u
interpretaciji istorije, dijalektikom pogledu na drutvenu promenu, kao i na kritici kapitalizma, a
njegovi osnivai su Karl Marks i Fridrih Engels. On obuhvata i ekonomsku i socioloku teoriju, kao i
revolucionarnu praksu koja je uticala na razliite drutvene pokrete irom sveta.
3 Drutvena klasa je sloeni pojam drutvene nauke koji oznaava mesto individue u sistemu
drutvene stratifikacije, uz implikaciju hijerarhijskih podela izmeu pojedinaca i grupa. Konkretne
konceptualizacije drutvene klase kao pojma, kao i konkretnih drutvenih klasa u nekom aktuelnom
ili istorijskom drutvu, predmet su mnogih teorijskih i naunih debata. Najtipinija i neutralna ka-
tegorizacija
11
filozofi, lingvisti, antropolozi, sociolozi, ekonomisti i psiholozi. U vokabularu
masovnih medija ovaj termin se neretko vulgarizuje kao vetaka i namerna kon-
strukcija koja je kreirana od strane zavedenih individua ili elita. Takoe, ideologije
se kolokvijalno interpretiraju kao sistemi miljenja koji nemaju nikakve veze sa
realnim ljudskim ili politikim iskustvom, odnosno koji pokuavaju da smeste ili
uguraju to realno iskustvo u nekakav jasan ili ist okvir koji iskrivljuje prirodno
neureenu stvarnost. Ovakvo razumevanje ideologija najee nije adekvatno sa
stanovita (drutvene) nauke.
Uz pomo ideologija ljudi mapiraju politiki i drutveni svet, jer injenice oko nas
ne govore puno same za sebe, ve im je potrebna interpretacija. Svaka interpretacija,
odnosno svaka ideologija, predstavlja jednu instancu nametanja obrasca, odnos-
no neke strukture ili organizacije, naina na koji (pogreno) shvatamo politike
injenice, dogaaje, akcije itd. Zato se moe rei da ideoloke mape ne predstav- po pitanju njihovog mesta u drutvu, odnosno da je to njihova osnovna funkcija.2
ljaju objektivnu spoljanju stvarnost. Podrazumeva se da obrasci koje nameemo
drugima ili ih od drugih prihvatamo ne moraju da budu naroito sofisticirani, ali
sutina je u tome da bez nekakvog obrasca ne moemo da shvatimo ta se oko nas
deava. U ovoj knjizi e prvenstveno biti govora o politikim ideologijama, koje je
mogue shvatiti i kao politike mehanizme za razumevanje (politike) stvarnosti.
Iz navedenih razloga nema potrebe da ideologija bude na loem glasu, posebno
meu teoretiarima.
Najoptije posmatrano, ideologija se moe definisati kao sistem vrednosti i vero-
vanja koja se tiu raznih institucija i drutvenih procesa, a koji se prihvata kao
injenica ili kao istina od strane grupe ljudi. Ona u tom kontekstu nudi onom ko u
nju veruje sliku sveta kakav on jeste i kakav bi trebalo da bude i dok to ini organi-
zuje ogromnu kompleksnost sveta u neto prilino jednostavno i razumljivo. Iz toga
sledi da su ideologije organizovana verovanja, a stepen organizacije i jednostavnost
rezultirajue slike znatno variraju od ideologije do ideologije i ta kompleksnost
sveta zamagljuje pomenute slike. Meutim, jezgro i neka osnovna verovanja svake
ideologije istovremeno ostaju uglavnom konstantna.
Ideologije se mogu shvatiti i kao prie o svetu u kojem ivimo i o naem mestu u
tom svetu. Kada ispriamo priu mi zapravo strukturiemo informacije kako bismo
komunicirali sa drugima o naem razumevanju neega. Te prie, naravno, mogu
da budu i fantazije i lai, ali bez obzira na to one predstavljaju pokuaj da se pred-
stavi obrazac koji se moe prihvatiti kao istinit. Kao to je takoe sluaj sa priama,
ideologije predstavljaju koherentnu, razumljivu sliku sveta. Ljudi koji veruju u neku
priu smatraju da govore istinu, tako da je na publici da sama razazna ta je istina,
a ta je pogreno ili lano. Neki ljudi toliko ele da pria bude istinita ili stvarna da
joj se u potpunosti predaju i pokuavaju da promene svoj svet kako bi on bio poput
te prie, a ne da prihvate njenu neistinitost. Opet poput prie, ideologija ima pozi-
tivne i negativne elemente, odnosno stvari koje podrava i stvari koje odbacuje, i
10
oni se meusobno potpomau.
Ljudi stvaraju ideologije i proglasavaju ih ociglednom istinom iz tri osnovna
razloga: radi obezbeivanja znacenja, pojednostavljenja egzistencije i stvaranja si-
gurnosti. Adekvatna ideologija pruzice razumevanje znacenja svih vrsta drustvenih
dogaaja, aktivnosti i trendova koji se inace cine nerazumljivim. Ona ove dogaaje,
aktivnosti i trendove postavlja u referentni okvir koji im pripisuje znacenje i
transformise veliku kompleksnost drustvenog zivota. Stoga se moe definisati
i kao skup manje ili vie koherentnih (tj. meusobno konzistentnih) verovanja o
svetu, ukljuujui tu i empirijske i normativne elemente. Pod empirijskim se misli
na deskriptivnost i na domen injenica, dok normativnim elementima pripadaju
shvatanja o tome ta bi trebalo da bude, ta je dobro, a ta loe, ta individua treba
da radi itd.1 Na drugoj strani, Marks i Engels su tvrdili da ideologije zaslepljuju ljude
Ovakvo odreenje uticalo je na mnogobrojne potonje teoretiare, kao i na laiko
i konvencionalno razumevanje ovog pojma. Za Marksa, ideologija je predstavlja-
la bilo koji skup politikih iluzija koje su proizvedene drutvenim iskustvom klase,
odnosno drutvene grupe koja je definisana svojom ekonomskom ulogom, zbog
ega je Engels ideologiju nazvao lanom sveu, o emu e kasnije biti vie rei.3
_____________
1 Problem odnosa izmeu jeste i trebalo bi da u etici odnosi se na razlikovanje izmeu deskrip-
tivnih (jeste) i preskriptivnih (trebalo bi da) ili normativnih tvrdnji. Etike tvrdnje o tome ta treba
(raditi) na osnovu toga ta jeste danas se nazivaju naturalistikom grekom, ali oko ove problematike
ne postoji konsenzus u filozofiji.
Kada se za nauku kae da je eksplanatorna, misli se na to da pre svega pokuava da pronae
objanjenje za fenomene koje prouava, odnosno da pokuava da odgovori na pitanje zato (se
neto deava)? Suprotno eksplanatornoj nauci nalazi se deskriptivna, koja nudi opise fenomena koje
izuava (ta se deava?), iako se u bavljenju naukom, a posebno u drutvenim naukama, esto brkaju
opis i objanjenje onoga to se deava.
2 Karl Marks (Karl Marx, 18181883) je bio nemaki filozof, politiki ekonomista, istoriar, politiki
teoretiar, sociolog i revolucionar, ije ideje znaajno utiu na oblikovanje modernih drutvenih nau-
ka i socijalistikih politikih pokreta. Jedan je od utemeljivaa moderne konfliktne drutvene teorije,
tvorac filozofije dijalektikog materijalizma, kao i originalne i veoma uticajne teorije klasa, drutvene
evolucije, drutvene promene, kapitala itd.
Fridrih Engels (Friedrich Engels, 18201895) je bio nemaki drutveni naunik, filozof, teoretiar
politike i jedan od utemeljivaa marksizma, zajedno sa Karlom Marksom. Bio je Marksov dugogodinji
prijatelj i saradnik, kao i urednik njegovih tekstova i rukopisa, a i sam je znaajno doprinosio
marksistikoj drutvenoj teoriji.
Marksizam je filozofija i ekonomski i sociopolitiki pogled na svet koji poiva na materijalizmu u
interpretaciji istorije, dijalektikom pogledu na drutvenu promenu, kao i na kritici kapitalizma, a
njegovi osnivai su Karl Marks i Fridrih Engels. On obuhvata i ekonomsku i socioloku teoriju, kao i
revolucionarnu praksu koja je uticala na razliite drutvene pokrete irom sveta.
3 Drutvena klasa je sloeni pojam drutvene nauke koji oznaava mesto individue u sistemu
drutvene stratifikacije, uz implikaciju hijerarhijskih podela izmeu pojedinaca i grupa. Konkretne
konceptualizacije drutvene klase kao pojma, kao i konkretnih drutvenih klasa u nekom aktuelnom
ili istorijskom drutvu, predmet su mnogih teorijskih i naunih debata. Najtipinija i neutralna ka-
tegorizacija
11
 S tim u vezi, ideologiju je mogue definisati ne preko sadrzaja, vec preko funkcije
koju vrsi, u vidu opravdanja ili kritike odreenih vrednosti ili normi. Ideoloke
sisteme verovanja koji su, na primer, organizovani oko politikih tradicija vero-
vatno najbolje moemo razumeti preko funkcionalne analize, odnosno ukoliko
identifikujemo ulogu koju ideologije igraju u drutvenom ili politikom ivotu.4
Tako posmatrane, one su skupovi ideja, verovanja, miljenja i vrednosti, ali koji
imaju specifine osobenosti. Da bi neki skup ideja u ovom smislu bio drutveno ili
politiki relevantan mora da poseduje neki trajni obrazac, odnosno nije dovoljno
da se samo pojavi i brzo nestane. Takoe, potrebno je razlikovati ideologiju od
pukog grupnog plana za akciju ili neeg slinog. Ove stvari nije uvek jednostavno
utvrditi jer mnogi zagovornici neke ideologije zapravo pokuavaju da negiraju da
zagovaraju odreenu ideologiju i sebe predstavljaju kao pragmatiste.5
Zatim, moe se navesti da interesi individue reflektuju njene razne identitete
(klasne, rasne, nacionalne, rodne itd.). Relativna vanost svakog od tih identiteta
varira kod razliitih individua zbog reakcije na veliki broj drutvenih i psiholokih
faktora, od kojih su neki veoma suptilni. Jedan od najvanijih faktora koji rukovode
optim principima pomou kojih individua povezuje svoje raznovrsne interese jeste
potreba za drutvenim prilagoavanjem, odnosno pritisak da se slae sa miljenjima
onih sa kojima je esto u kontaktu, a to su prvenstveno lanovi porodice, kolege na
poslu i susedi. Druga znaajna determinanta jeste efekat masovnih medija, prven-
stveno novina, filmova, radija, televizije i interneta, gde moemo da vidimo ta se
smatra prihvatljivim i poeljnim u dananjim nacionalnim ili svetskim kulturama.
Trei princip u organizaciji ideolokih struktura jeste eksternalizacija onoga to je
interno linosti, a to je psiholoki balans sila koji je uspostavljen na osnovu naslea
ili ivotnog iskustva individue. Pratei ovu dinamiku linosti neke individue instin-
_____________
drutvenih klasa razlikuje viu, srednju i niu drutvenu klasu, a kriterijumi za neiji klasni poloaj
obino su utemeljeni u kombinaciji faktora poput materijalnog bogatstva, politikog uticaja, obra-
zovanja, kulture, naina ivota i slino, uz razliitu vanost koja se pridaje svakom od ovih faktora.
Lana svest predstavlja marksistiki koncept prema kojem su materijalni i institucionalni procesi
kapitalistikog drutva u funkciji obmane proletarijata i drugih potlaenih klasa. Dakle, ovi procesi
prikrivaju istinske odnose moi meu klasama i istinsku drutvenu stvarnost uopte. Lana svest je
tako proizvod ideoloke kontrole od strane dominantnih klasa, pre svega pod uticajem fetiizacije
robe, religije itd.
4 U ovom smislu funkcionalna analiza oznaava analizu u drutvenim naukama koja nastoji da
odgonetne (drutvene) funkcije razliitih fenomena. Ove funkcije se najee odnose na njihov do-
prinos stabilnosti drutva, odnosno drutvenog sistema.
5 U politici (ili diplomatiji), pragmatizam se odnosi na politiku koja je prvenstveno zaintereso-
vana za praktina pitanja i konkretna upotrebna reenja, a ne za apstraktne, moralne ili ideoloke
zamisli. Pragmatizam u politici se ponekad izjednaava sa konceptom realne politike (Realpolitik)
koji takoe oznaava politiko delanje koje referie ka realistikim, praktinim i materijalnim faktori-
ma. Politiki pragmatizam ne treba brkati sa filozofijom pragmatizma koja se odnosi na promiljanje
odnosa izmeu organizma i okruenja i koja istie da su ideje i koncepti pre svega instrumenti za
neku praktinu akciju, reavanje problema itd.
12
ktivno mogu da se bore protiv autoriteta ili da slepo prate autoritet, mogu da fa-
vorizuju ono to je staro i davno uspostavljeno ili da vole novine, mogu da se bore
za pravdu i da preziru nejednakost, ali mogu i da prihvate nepravde i nejednakost
kao neizbene i nepromenljive.
Majkl Friden, verovatno najuticajniji teoretiar (politikih) ideologija danas i
autor knjiga Ideologije i politika teorija (Ideologies and Political Theory, 1996) i
Ideologija: veoma kratak uvod (Ideology: A Very Short Introduction, 2003), izdvaja
nekoliko injenica koje mogu da poslue kao korisna polazna osnova za adekvatno
bavljenje ideologijama, a posebno politikim.6 Prvo, ideologije su prvenstveno po-
vezane sa drutvenim grupama koje nisu nuno drutvene klase. Drugim reima,
one su proizvedene, usmerene ka drutvenim grupama i koriene od strane istih.
Drugo, ideologije obavljaju niz usluga poput legitimizacije, integracije, socijali-
zacije, simplifikacije, orijentacije akcije itd., bez kojih drutva ne bi mogla (adek-
vatno) da funkcioniu. Tree, ideologije su sveprisutne forme politikog miljenja
i time reflektuju raznovrsne percepcije, zablude i konceptualizacije postojeih ili
zamiljenih drutvenih svetova.
Friden istie da je mogue govoriti o ideologiji u jednini (kada se re odnosi
na neki konkretan koncept), ali da je ova re u mnoini, ideologije, zapravo od
trajnog i centralnog interesovanja za teoretiare. Oni teoretiari koji se koncentriu
na generiki termin ideologija (jednina) zapravo vode debatu o nekoj konkret-
noj perspektivi o drutvenom i politikom svetu, a ne raspravu o fenomenu unu-
tar tog sveta. etvrto, ideologije su neizbeno povezane sa drutvenom moi, iako
ne nuno sa preteim ili eksploatatorskim verzijama moi. Sve dok opravdavaju
odreene politike odluke i ohrabruju politiku akciju one prizivaju mo kao svo-
jevrsni uticaj ili usmerenje ljudskih bia. Peto, ideologije su distinktivni proizvo-
di miljenja koji zahtevaju paljivo i obazrivo istraivanje po sebi. S tim u vezi,
vano je razumeti da se u njihovom izuavanju bavimo konkretnim i stvarnim
aranmanima (politikog) miljenja. kola izuavanja ideologija kao dogmi ili kao
zatvorenih i apstraktnih izama predstavlja skup lepih elja, odnosno prostu ge-
neralizaciju koja je po sebi jedan ideoloki proizvod Hladnog rata.7
_____________
6 Majkl Friden (Michael Freeden, ro. 1944.) je profesor kursa Politike ideologije na Univerzitetu u
Notingemu, kao i osniva urnala za politike ideologije. Pre toga je radio na univerzitetu Oksford, a
prvenstveno se bavi teorijom politikih ideologija.
7 Hladni rat je naziv za politiki konflikt, vojnu napetost, ali i odreene ratove izmeu socijalistikih
zemalja predvoenih Sovjetskim Savezom i kapitalistikih zemalja predvoenih Sjedinjenim
Dravama, koji je trajao od zavretka Drugog svetskog rata do sloma socijalizma u Rusiji i Istonoj
Evropi 1991. godine. Hladni rat nije prerastao u otvoreni sukob Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih
Drava (ili Istonog i Zapadnog bloka) i obeleen je prvenstveno ekonomskim, politikim i propa-
gandnim konfliktima. Meutim, ova dva bloka su davala politiku i vojnu podrku sukobljenim stra-
nama irom sveta, kao u sluajevima ratova u Koreji, Vijetnamu, Avganistanu itd. Interesantno je da
je meu posledicama rata bio i napredak na podruju nauke i tehnologije kao nuspojave kompeticije
izmeu dva bloka.
13
 S tim u vezi, ideologiju je mogue definisati ne preko sadrzaja, vec preko funkcije
koju vrsi, u vidu opravdanja ili kritike odreenih vrednosti ili normi. Ideoloke
sisteme verovanja koji su, na primer, organizovani oko politikih tradicija vero-
vatno najbolje moemo razumeti preko funkcionalne analize, odnosno ukoliko
identifikujemo ulogu koju ideologije igraju u drutvenom ili politikom ivotu.4
Tako posmatrane, one su skupovi ideja, verovanja, miljenja i vrednosti, ali koji
imaju specifine osobenosti. Da bi neki skup ideja u ovom smislu bio drutveno ili
politiki relevantan mora da poseduje neki trajni obrazac, odnosno nije dovoljno
da se samo pojavi i brzo nestane. Takoe, potrebno je razlikovati ideologiju od
pukog grupnog plana za akciju ili neeg slinog. Ove stvari nije uvek jednostavno
utvrditi jer mnogi zagovornici neke ideologije zapravo pokuavaju da negiraju da
zagovaraju odreenu ideologiju i sebe predstavljaju kao pragmatiste.5
Zatim, moe se navesti da interesi individue reflektuju njene razne identitete
(klasne, rasne, nacionalne, rodne itd.). Relativna vanost svakog od tih identiteta
varira kod razliitih individua zbog reakcije na veliki broj drutvenih i psiholokih
faktora, od kojih su neki veoma suptilni. Jedan od najvanijih faktora koji rukovode
optim principima pomou kojih individua povezuje svoje raznovrsne interese jeste
potreba za drutvenim prilagoavanjem, odnosno pritisak da se slae sa miljenjima
onih sa kojima je esto u kontaktu, a to su prvenstveno lanovi porodice, kolege na
poslu i susedi. Druga znaajna determinanta jeste efekat masovnih medija, prven-
stveno novina, filmova, radija, televizije i interneta, gde moemo da vidimo ta se
smatra prihvatljivim i poeljnim u dananjim nacionalnim ili svetskim kulturama.
Trei princip u organizaciji ideolokih struktura jeste eksternalizacija onoga to je
interno linosti, a to je psiholoki balans sila koji je uspostavljen na osnovu naslea
ili ivotnog iskustva individue. Pratei ovu dinamiku linosti neke individue instin-
_____________
drutvenih klasa razlikuje viu, srednju i niu drutvenu klasu, a kriterijumi za neiji klasni poloaj
obino su utemeljeni u kombinaciji faktora poput materijalnog bogatstva, politikog uticaja, obra-
zovanja, kulture, naina ivota i slino, uz razliitu vanost koja se pridaje svakom od ovih faktora.
Lana svest predstavlja marksistiki koncept prema kojem su materijalni i institucionalni procesi
kapitalistikog drutva u funkciji obmane proletarijata i drugih potlaenih klasa. Dakle, ovi procesi
prikrivaju istinske odnose moi meu klasama i istinsku drutvenu stvarnost uopte. Lana svest je
tako proizvod ideoloke kontrole od strane dominantnih klasa, pre svega pod uticajem fetiizacije
robe, religije itd.
4 U ovom smislu funkcionalna analiza oznaava analizu u drutvenim naukama koja nastoji da
odgonetne (drutvene) funkcije razliitih fenomena. Ove funkcije se najee odnose na njihov do-
prinos stabilnosti drutva, odnosno drutvenog sistema.
5 U politici (ili diplomatiji), pragmatizam se odnosi na politiku koja je prvenstveno zaintereso-
vana za praktina pitanja i konkretna upotrebna reenja, a ne za apstraktne, moralne ili ideoloke
zamisli. Pragmatizam u politici se ponekad izjednaava sa konceptom realne politike (Realpolitik)
koji takoe oznaava politiko delanje koje referie ka realistikim, praktinim i materijalnim faktori-
ma. Politiki pragmatizam ne treba brkati sa filozofijom pragmatizma koja se odnosi na promiljanje
odnosa izmeu organizma i okruenja i koja istie da su ideje i koncepti pre svega instrumenti za
neku praktinu akciju, reavanje problema itd.
12
ktivno mogu da se bore protiv autoriteta ili da slepo prate autoritet, mogu da fa-
vorizuju ono to je staro i davno uspostavljeno ili da vole novine, mogu da se bore
za pravdu i da preziru nejednakost, ali mogu i da prihvate nepravde i nejednakost
kao neizbene i nepromenljive.
Majkl Friden, verovatno najuticajniji teoretiar (politikih) ideologija danas i
autor knjiga Ideologije i politika teorija (Ideologies and Political Theory, 1996) i
Ideologija: veoma kratak uvod (Ideology: A Very Short Introduction, 2003), izdvaja
nekoliko injenica koje mogu da poslue kao korisna polazna osnova za adekvatno
bavljenje ideologijama, a posebno politikim.6 Prvo, ideologije su prvenstveno po-
vezane sa drutvenim grupama koje nisu nuno drutvene klase. Drugim reima,
one su proizvedene, usmerene ka drutvenim grupama i koriene od strane istih.
Drugo, ideologije obavljaju niz usluga poput legitimizacije, integracije, socijali-
zacije, simplifikacije, orijentacije akcije itd., bez kojih drutva ne bi mogla (adek-
vatno) da funkcioniu. Tree, ideologije su sveprisutne forme politikog miljenja
i time reflektuju raznovrsne percepcije, zablude i konceptualizacije postojeih ili
zamiljenih drutvenih svetova.
Friden istie da je mogue govoriti o ideologiji u jednini (kada se re odnosi
na neki konkretan koncept), ali da je ova re u mnoini, ideologije, zapravo od
trajnog i centralnog interesovanja za teoretiare. Oni teoretiari koji se koncentriu
na generiki termin ideologija (jednina) zapravo vode debatu o nekoj konkret-
noj perspektivi o drutvenom i politikom svetu, a ne raspravu o fenomenu unu-
tar tog sveta. etvrto, ideologije su neizbeno povezane sa drutvenom moi, iako
ne nuno sa preteim ili eksploatatorskim verzijama moi. Sve dok opravdavaju
odreene politike odluke i ohrabruju politiku akciju one prizivaju mo kao svo-
jevrsni uticaj ili usmerenje ljudskih bia. Peto, ideologije su distinktivni proizvo-
di miljenja koji zahtevaju paljivo i obazrivo istraivanje po sebi. S tim u vezi,
vano je razumeti da se u njihovom izuavanju bavimo konkretnim i stvarnim
aranmanima (politikog) miljenja. kola izuavanja ideologija kao dogmi ili kao
zatvorenih i apstraktnih izama predstavlja skup lepih elja, odnosno prostu ge-
neralizaciju koja je po sebi jedan ideoloki proizvod Hladnog rata.7
_____________
6 Majkl Friden (Michael Freeden, ro. 1944.) je profesor kursa Politike ideologije na Univerzitetu u
Notingemu, kao i osniva urnala za politike ideologije. Pre toga je radio na univerzitetu Oksford, a
prvenstveno se bavi teorijom politikih ideologija.
7 Hladni rat je naziv za politiki konflikt, vojnu napetost, ali i odreene ratove izmeu socijalistikih
zemalja predvoenih Sovjetskim Savezom i kapitalistikih zemalja predvoenih Sjedinjenim
Dravama, koji je trajao od zavretka Drugog svetskog rata do sloma socijalizma u Rusiji i Istonoj
Evropi 1991. godine. Hladni rat nije prerastao u otvoreni sukob Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih
Drava (ili Istonog i Zapadnog bloka) i obeleen je prvenstveno ekonomskim, politikim i propa-
gandnim konfliktima. Meutim, ova dva bloka su davala politiku i vojnu podrku sukobljenim stra-
nama irom sveta, kao u sluajevima ratova u Koreji, Vijetnamu, Avganistanu itd. Interesantno je da
je meu posledicama rata bio i napredak na podruju nauke i tehnologije kao nuspojave kompeticije
izmeu dva bloka.
13
 One se esto povezuju sa iracionalnou i sa emocijama, posebno u sluaju
politikih ideologija sa mnogim iracionalnim komponentama kao to je npr.
faizam. Meutim, totalna iracionalnost je nezamisliva u politikom miljenju, jer
bi se u tom sluaju svaka debata redukovala na neto to je neinteligibilno. Slino
tome, racionalnost se neadekvatno kontrastira razliitim nivoima emocionalne
podrke odreenim tvrdnjama i vrednostima ideologija. Obino se nailazi na
tvrdnju da emocije ili strasti daju snagu ideologijama, kao i da je njena latentna
funkcija upravljanje emocijama i slino. No, ovakvi pogledi su pogreni, zbog ega
je vano shvatiti da ideologije nisu suprotstavljene razumu. Sve velike ideologije,
ukljuujui tu ak i ekstremnu desnicu, zahtevaju odreeni stepen refleksivnosti i
interne koherentnosti.
Ideologije zapravo predstavljaju slobodnu meavinu racionalne i emocionalne
debate. Ideoloke rasprave e postati strastvenije i manje detaljne jedino ukoliko
se racionalno ubeivanje pokae kao nedovoljno uverljivo. Ideologije moraju da
ponude konceptualne drutvene mape i politike odluke i to jezikom koji je ra-
zumljiv veini graana, kao i intelektualcima, odnosno i amaterima i profesional-
nim misliocima. Ova slobodna meavina razuma i emocija nepodnoljiva je za
mnoge filozofe koji emocionalne razloge ne vide kao dovoljno dobre argumente.
Meutim, upotreba racionalnosti od strane filozofa i drutvenih naunika nije ono
to ove individue razlikuje od ideologa. I racionalne argumente esto odlikuju
vrsta uverenja o kojima se ne raspravlja, poput stavova autonomija je dobra ili
ravnopravnost je ispravna koji se predstavljaju u nekritikoj formi. Sve ovo su
karakteristike koje su tipine i za otvorenu i za zatvorenu ideoloku debatu.
Na primer, i liberalizam i socijalizam pristaju uz mnoge rasprostranjene i iroko
prihvaene vrednosti, a razlozi za njihovo prihvatanje se nikada jasno ne istiu. Svi
sistemi verovanja, ak i oni koji su najvie skloni racionalizmu, sadre komponente
zasnovane na vanracionalnim sklonostima. Sasvim je plauzibilno posmatrati
nau sklonost demokratiji kao stvar oseanja podjednako kao i stvar intelekta ili
razuma, jer ideja o demokratiji sadri mnoge racionalne sklonosti ka odreenom
tipu procesa donoenja odluka, ali i neracionalne sklonosti ka vrednovanju indi-
vidua na jednak ili ravnopravan nain.
Psiholoka istraivanja takoe mogu da ponude distinktivnu sliku ideologija,
a ona najee naglaavaju spoznaju, izbor i namerno formiranje zajednikih
obrazaca verovanja (ili kognitivni odabir umesto iluzija). Psiholozi istrauju svesne
procese miljenja koji potiu od drutvenih vrednosti i koji zatim doprinose nji-
hovoj proceni, dok oni koji su skloni psihometriji impliciraju i da se ideologije
kreu po jednoj dimenziji (npr. otvorene i zatvorene linosti, konzervativnih kontrastirati pragmatizmu.
ili radikalnih stavova itd.), to je pojednostavljeno tumaenje. S druge strane,
psihoanaliza se radije usredsreuje na nesvesne sadraje ljudskog uma, odnosno
nesvesne razloge odabira (i prihvatljivosti) odreenih ideologija. Zatim, socijalna
14
psihologija konceptualizuje ideologiju i kao okvir unutar kojeg individue de-
laju i kao masovni fenomen, a takoe istie i vanu distinkciju izmeu kvalita-
tivno elitistikih i popularnih ideologija, odnosno intelektualnih i proivljenih
ideologija. Kao i bilo koja druga nauka, psihologija uvodi svoje koncepte poput
individualnih perspektiva i pristrasnosti koji dodatno doprinose celovitom i
meudisciplinarnom razumevanju ideologija. Meutim, uprkos psiholokim ili
mikro funkcijama ideologija na nivou individue, one su pre svega povezane sa
centralnim politikim strukturama koje su istovremeno i glavni objekti ideologija i
sistemi koji vre diseminaciju ideolokih aktivnosti.
1.2. Politike ideologije
Politika ideologija je u sutini ideologija koja se fokusira na politiko, a politiki
sistem predstavlja nain na koji drutva donose odluke o svojim najvanijim vred-
nostima. Ova knjiga se bavi politikim ideologijama, a naredna obrauje one koje
nisu primarno politike u klasinom smislu. Termin politika ideologija odno-
si se na verovanja grupe i ne treba ga meati sa terminima politika filozofija
i politika teorija, koji se esto upotrebljavaju naizmenino, iako se i tu mogu
napraviti odreene razlike. Politika teorija se odnosi na generalizacije o politici
i drutvu koje su zasnovane na podacima, kao i bilo koja generalizacija u nauci. S
druge strane, politika filozofija je eksplicitno normativna ili evaluativna jer pred-
stavlja skup ideja o tome kako bi drave i ljudi trebalo da se ponaaju.
Sva ova tri termina povezana su jer je politika filozofija makar delimino zasno-
vana na politikoj teoriji. Drugim reima, svaka izjava o tome kako ljudi i dravne
uprave treba da se ponaaju sadri i stav o tome kako se ljudi zaista ponaaju. Zato
i svaka politika ideologija sadri i politiku teoriju i politiku filozofiju, odnosno
generalizacije o tome kako se ljudi i dravne uprave ponaaju i kako bi trebalo da
se ponaaju. Meutim, u politikoj ideologiji ove generalizacije postaju verovanja,
a ne empirijski ili normativni stavovi o ponaanju.
Dakle, ako se ideologija povezuje sa verovanjem, postaje jasno da su sistemi
verovanja optiji od nje, jer je sistem verovanja i neverovanja neke osobe zapravo
politiko-religijski-filozofsko-nauni-itd. sistem, dok je politika ideologija samo
politiki deo sistema verovanja. Taj sistem se sastoji od skupa verovanja na osnovu
kojih se individue orijentiu u domenu politike. Politika ideologija u tom smislu
oznaava odreeno stanje ili strukturu politikog sistema verovanja, to znai da
nisu svi sistemi politikih verovanja ideoloki. S tim u vezi, ideologizam se moe
Uopteno gledano, mogue je govoriti o ideologiji u znanju i o ideologiji u politici.
U prvom smislu pitanje je da li i u kojoj meri je ljudsko znanje ideoloki uslovljeno
ili iskrivljeno. U drugom smislu pitanje je da li je ideologija sutinsko obeleje po-
15
 One se esto povezuju sa iracionalnou i sa emocijama, posebno u sluaju
politikih ideologija sa mnogim iracionalnim komponentama kao to je npr.
faizam. Meutim, totalna iracionalnost je nezamisliva u politikom miljenju, jer
bi se u tom sluaju svaka debata redukovala na neto to je neinteligibilno. Slino
tome, racionalnost se neadekvatno kontrastira razliitim nivoima emocionalne
podrke odreenim tvrdnjama i vrednostima ideologija. Obino se nailazi na
tvrdnju da emocije ili strasti daju snagu ideologijama, kao i da je njena latentna
funkcija upravljanje emocijama i slino. No, ovakvi pogledi su pogreni, zbog ega
je vano shvatiti da ideologije nisu suprotstavljene razumu. Sve velike ideologije,
ukljuujui tu ak i ekstremnu desnicu, zahtevaju odreeni stepen refleksivnosti i
interne koherentnosti.
Ideologije zapravo predstavljaju slobodnu meavinu racionalne i emocionalne
debate. Ideoloke rasprave e postati strastvenije i manje detaljne jedino ukoliko
se racionalno ubeivanje pokae kao nedovoljno uverljivo. Ideologije moraju da
ponude konceptualne drutvene mape i politike odluke i to jezikom koji je ra-
zumljiv veini graana, kao i intelektualcima, odnosno i amaterima i profesional-
nim misliocima. Ova slobodna meavina razuma i emocija nepodnoljiva je za
mnoge filozofe koji emocionalne razloge ne vide kao dovoljno dobre argumente.
Meutim, upotreba racionalnosti od strane filozofa i drutvenih naunika nije ono
to ove individue razlikuje od ideologa. I racionalne argumente esto odlikuju
vrsta uverenja o kojima se ne raspravlja, poput stavova autonomija je dobra ili
ravnopravnost je ispravna koji se predstavljaju u nekritikoj formi. Sve ovo su
karakteristike koje su tipine i za otvorenu i za zatvorenu ideoloku debatu.
Na primer, i liberalizam i socijalizam pristaju uz mnoge rasprostranjene i iroko
prihvaene vrednosti, a razlozi za njihovo prihvatanje se nikada jasno ne istiu. Svi
sistemi verovanja, ak i oni koji su najvie skloni racionalizmu, sadre komponente
zasnovane na vanracionalnim sklonostima. Sasvim je plauzibilno posmatrati
nau sklonost demokratiji kao stvar oseanja podjednako kao i stvar intelekta ili
razuma, jer ideja o demokratiji sadri mnoge racionalne sklonosti ka odreenom
tipu procesa donoenja odluka, ali i neracionalne sklonosti ka vrednovanju indi-
vidua na jednak ili ravnopravan nain.
Psiholoka istraivanja takoe mogu da ponude distinktivnu sliku ideologija,
a ona najee naglaavaju spoznaju, izbor i namerno formiranje zajednikih
obrazaca verovanja (ili kognitivni odabir umesto iluzija). Psiholozi istrauju svesne
procese miljenja koji potiu od drutvenih vrednosti i koji zatim doprinose nji-
hovoj proceni, dok oni koji su skloni psihometriji impliciraju i da se ideologije
kreu po jednoj dimenziji (npr. otvorene i zatvorene linosti, konzervativnih kontrastirati pragmatizmu.
ili radikalnih stavova itd.), to je pojednostavljeno tumaenje. S druge strane,
psihoanaliza se radije usredsreuje na nesvesne sadraje ljudskog uma, odnosno
nesvesne razloge odabira (i prihvatljivosti) odreenih ideologija. Zatim, socijalna
14
psihologija konceptualizuje ideologiju i kao okvir unutar kojeg individue de-
laju i kao masovni fenomen, a takoe istie i vanu distinkciju izmeu kvalita-
tivno elitistikih i popularnih ideologija, odnosno intelektualnih i proivljenih
ideologija. Kao i bilo koja druga nauka, psihologija uvodi svoje koncepte poput
individualnih perspektiva i pristrasnosti koji dodatno doprinose celovitom i
meudisciplinarnom razumevanju ideologija. Meutim, uprkos psiholokim ili
mikro funkcijama ideologija na nivou individue, one su pre svega povezane sa
centralnim politikim strukturama koje su istovremeno i glavni objekti ideologija i
sistemi koji vre diseminaciju ideolokih aktivnosti.
1.2. Politike ideologije
Politika ideologija je u sutini ideologija koja se fokusira na politiko, a politiki
sistem predstavlja nain na koji drutva donose odluke o svojim najvanijim vred-
nostima. Ova knjiga se bavi politikim ideologijama, a naredna obrauje one koje
nisu primarno politike u klasinom smislu. Termin politika ideologija odno-
si se na verovanja grupe i ne treba ga meati sa terminima politika filozofija
i politika teorija, koji se esto upotrebljavaju naizmenino, iako se i tu mogu
napraviti odreene razlike. Politika teorija se odnosi na generalizacije o politici
i drutvu koje su zasnovane na podacima, kao i bilo koja generalizacija u nauci. S
druge strane, politika filozofija je eksplicitno normativna ili evaluativna jer pred-
stavlja skup ideja o tome kako bi drave i ljudi trebalo da se ponaaju.
Sva ova tri termina povezana su jer je politika filozofija makar delimino zasno-
vana na politikoj teoriji. Drugim reima, svaka izjava o tome kako ljudi i dravne
uprave treba da se ponaaju sadri i stav o tome kako se ljudi zaista ponaaju. Zato
i svaka politika ideologija sadri i politiku teoriju i politiku filozofiju, odnosno
generalizacije o tome kako se ljudi i dravne uprave ponaaju i kako bi trebalo da
se ponaaju. Meutim, u politikoj ideologiji ove generalizacije postaju verovanja,
a ne empirijski ili normativni stavovi o ponaanju.
Dakle, ako se ideologija povezuje sa verovanjem, postaje jasno da su sistemi
verovanja optiji od nje, jer je sistem verovanja i neverovanja neke osobe zapravo
politiko-religijski-filozofsko-nauni-itd. sistem, dok je politika ideologija samo
politiki deo sistema verovanja. Taj sistem se sastoji od skupa verovanja na osnovu
kojih se individue orijentiu u domenu politike. Politika ideologija u tom smislu
oznaava odreeno stanje ili strukturu politikog sistema verovanja, to znai da
nisu svi sistemi politikih verovanja ideoloki. S tim u vezi, ideologizam se moe
Uopteno gledano, mogue je govoriti o ideologiji u znanju i o ideologiji u politici.
U prvom smislu pitanje je da li i u kojoj meri je ljudsko znanje ideoloki uslovljeno
ili iskrivljeno. U drugom smislu pitanje je da li je ideologija sutinsko obeleje po-
15
litike, a ako jeste, ta ona objanjava. Problemi nastaju kada shvatimo da razlika
izmeu ideologije, politike i nauke nije bas uvek najjasnija nauka postaje ide-
ologija kada se na njoj gradi odobravanje ili neodobravanje vrednosti. U prvom
smislu ideologija se kontrastira istini, nauci i validnom znanju uopte, a u drugom,
politikom smislu, nas ne zanima istinitost, ve njena funkcionalnost.
Veina politikih ideologija u poetku se razvijala preko povezanosti sa rastom
i sazrevanjem raznih drutvenih pokreta. To je oigledno bio sluaj sa poetnim
razvojem moderne demokratije u sedamnaestom veku, sa marksizmom i anarhiz-
mom u devetnaestom veku i faizmom, nacizmom, feminizmom, teologijom
osloboenja, ekologizmom itd. u dvadesetom veku.8 Takoe, u svim sluajevima
postojali su pokuaji da se pronau filozofski, teorijski ili politiki prethodnici
ovim ideologijama. Jedno od centralnih pitanja prilikom izuavanja politikih ide-
ologija jeste mera u kojoj i naini na koje ideologija utie na (politiku) praksu,
te je vano razumeti da u svim drutvima razliiti delovi populacije zagovaraju
razliite politike ideologije. Ideologija sigurno ograniava praksu, ali je verovatno
ne determinie u velikoj meri, gde se (osim u ekstremnim politikim uslovima) ovo
ogranienje odnosi na to da politiki lideri najee ne vide ili ne pominju kao
opcije one politike koje su van dometa njihove ideologije.
Postoji i odreena opasnost u prostom svoenju politikih ideologija na odreene
politike programe. S tim u vezi, navodi se da je Lenjin bio sklon Napoleonovoj
maksimi uimo u borbu, pa emo videti (kako e se situacija razvijati).9 Na pri-
mer, rani italijanski faizam uspeno je inkorporirao mnoge kontradiktorne
politike programe u veoma kratkom roku, dok je kasniji faizam obino odbacivao
ulogu politikih programa i fokusirao se na prostu volju i akciju voe. Zato je u
teorijskom smislu problematino isticati korelaciju izmeu neke ideologije i nekog
politikog programa, pokreta ili partije npr. definisati liberalizam preko skupa
verovanja lanova i simpatizera neke liberalne partije. Svoenje ideologije i neke
politike institucije na prost jedan-na-jedan odnos bila je dugotrajna prepre-
ka politikim i istorijskim analizama. Ona je proizvela i znaajno slepilo pred
injenicom da esto postoje mnoge ideologije unutar svake konkretne politike
grupacije, kao i da postoje mnogobrojne i raznovrsne politike grupe iji lanovi
imaju (parcijalno) sline ideoloke poglede.
_____________
8 Teologija osloboenja je specifina i kontroverzna verzija katolike teologije koja je posveena prob-
lemu bede i siromatva, odnosno osloboenju od nepravednih ekonomskih, politikih ili drutvenih
okolnosti. Ona se pre svega obraa siromanima i potlaenima, ali predstavlja i poziv da se ove popu-
lacije putem vere i praktinog delovanja oslobode svog tekog poloaja. Posebnu popularnost ima u
Latinskoj Americi, a pojedini autori je nazivaju i hristijanizovanim marksizmom.
9 Vladimir Ilji Lenjin (Vladimir Ilyich Lenin, 18701924) je bio ruski revolucionar, dravnik i filo-
zof, voa Oktobarske revolucije 1917. godine i osniva Sovjetskog Saveza. Porodino prezime bilo je
Uljanov, ali ga zamenjuje revolucionarnim pseudonimom Lenjin (u poetku Volgin, zatim Nikolaj
Lenjin, pa Vladimir Ilji Lenjin) po sibirskoj reci Leni.
16
Danas je mogue razlikovati i inkluzivne i restriktivne koncepcije politike ide-
ologije. Prema inkluzivnim odreenjima i interpretacijama idelogijom je mogue
smatrati veoma raznovrsni korpus ideja i miljenja. Tipini primer inkluzivne
koncepcije jeste pristup Karla Manhajma i njegovo razmatranje totalne ideologi-
je, o emu e biti rei.10 Mnoge inkluzivne definicije neretko posmatraju svako
drutveno miljenje kao ideologiju, ime se gubi mogunost razlikovanja ideologije
od drugih potencijalno korisnih koncepata, kao npr. politike kulture ili socijali-
zacije. S druge strane, restriktivno odreenje ideologije koje je karakteristino za
amerike politike teoretiare istie da su ideologije samo odreeni specifini ti-
povi sistema verovanja (i to najee njihove radikalne forme, poput komunizma
ili faizma). Na ovaj nain kao ideologije se uzimaju jedino iskljuivi, monistiki
sistemi miljenja koji poivaju na strogim istinama (npr. marksizam je nauka,
postoji bioloka osnova rase itd.), to nije adekvatno.
Jedna od tipinih pogrenih pretpostavki o politikim ideologijama jeste ona
da su konkretne ideologije sainjene od meusobno iskljuivih sistema ideja. Na
primer, liberalizam i socijalizam se predstavljaju kao meusobno suprotstavljeni
u pogledu veine politikih pitanja, a prihvatanje jednog sistema ideja samim tim
vodi u automatsko odbijanje verovanja drugog sistema ideja. Drugim reima, tvrdi
se da ljudi ili podravaju instituciju privatnog vlasnitva ili joj se protive, da ili
prieljkuju veu ekonomsku jednakost ili joj se suprotstavljaju itd. Da bi ovakve
pretpostavke bile istinite ideologije bi morale da budu potpuno zatvorene, a nji-
hovi argumenti vrsti i koherentni. Meutim, i liberali i socijalisti dele mnoge
politike stavove, kao to je, na primer, zagovaranje individualne slobode. Slino
tome, i konzervativci i socijalisti dele ideju o jednoj organskoj zajednici ije vred-
nosti treba sauvati i tome slino. Jednostavno reeno, ne postoji jedinstveni po-
gled politikih ideologija na mnoga konkretna drutvena i politika pitanja, kao
to se i pogledi ideologija na ta pitanja ne zauzimaju na logiki strogo konzistentan
nain. Na primer, socijalisti se meusobno mogu razlikovati po pogledu na to da
li je ljudska priroda inherentno dobra ili je drutveno determinisana (i samim tim
promenljiva), ali ne mogu zauzimati stav da su ljudska bia inherentno i nepoprav-
ljivo sebina, agresivna i pohlepna.
U odreenju ideologije korisno je razmotriti i ta politike ideologije nisu, a ne
samo ta jesu. Istovremeno, na ovaj nain mogue je objasniti zato ovoj knjizi
nedostaju odreena poglavlja koja pojedinci smatraju kljunim savremenim ide-
ologijama, kao to su npr. kapitalizam ili demokratija. Pojednostavljeno reeno, ovo
_____________
10 Karl Manhajm (Karl Mannheim, 18931947) je bio maarski drutveni naunik jevrejskog porekla
koji se bavio pitanjima kao to su znanje, ideologija, intelektualnost, struktura modernog drutva,
obrazovanje i tome slino. Za njega, razliita istorijska i drutvena iskustva dovode do razliitih ra-
zumevanja sveta, to implicira da razliite drutvene grupe imaju razliitu strukturu i sadraj miljenja
koje je nazivao perspektivama.
17
litike, a ako jeste, ta ona objanjava. Problemi nastaju kada shvatimo da razlika
izmeu ideologije, politike i nauke nije bas uvek najjasnija nauka postaje ide-
ologija kada se na njoj gradi odobravanje ili neodobravanje vrednosti. U prvom
smislu ideologija se kontrastira istini, nauci i validnom znanju uopte, a u drugom,
politikom smislu, nas ne zanima istinitost, ve njena funkcionalnost.
Veina politikih ideologija u poetku se razvijala preko povezanosti sa rastom
i sazrevanjem raznih drutvenih pokreta. To je oigledno bio sluaj sa poetnim
razvojem moderne demokratije u sedamnaestom veku, sa marksizmom i anarhiz-
mom u devetnaestom veku i faizmom, nacizmom, feminizmom, teologijom
osloboenja, ekologizmom itd. u dvadesetom veku.8 Takoe, u svim sluajevima
postojali su pokuaji da se pronau filozofski, teorijski ili politiki prethodnici
ovim ideologijama. Jedno od centralnih pitanja prilikom izuavanja politikih ide-
ologija jeste mera u kojoj i naini na koje ideologija utie na (politiku) praksu,
te je vano razumeti da u svim drutvima razliiti delovi populacije zagovaraju
razliite politike ideologije. Ideologija sigurno ograniava praksu, ali je verovatno
ne determinie u velikoj meri, gde se (osim u ekstremnim politikim uslovima) ovo
ogranienje odnosi na to da politiki lideri najee ne vide ili ne pominju kao
opcije one politike koje su van dometa njihove ideologije.
Postoji i odreena opasnost u prostom svoenju politikih ideologija na odreene
politike programe. S tim u vezi, navodi se da je Lenjin bio sklon Napoleonovoj
maksimi uimo u borbu, pa emo videti (kako e se situacija razvijati).9 Na pri-
mer, rani italijanski faizam uspeno je inkorporirao mnoge kontradiktorne
politike programe u veoma kratkom roku, dok je kasniji faizam obino odbacivao
ulogu politikih programa i fokusirao se na prostu volju i akciju voe. Zato je u
teorijskom smislu problematino isticati korelaciju izmeu neke ideologije i nekog
politikog programa, pokreta ili partije npr. definisati liberalizam preko skupa
verovanja lanova i simpatizera neke liberalne partije. Svoenje ideologije i neke
politike institucije na prost jedan-na-jedan odnos bila je dugotrajna prepre-
ka politikim i istorijskim analizama. Ona je proizvela i znaajno slepilo pred
injenicom da esto postoje mnoge ideologije unutar svake konkretne politike
grupacije, kao i da postoje mnogobrojne i raznovrsne politike grupe iji lanovi
imaju (parcijalno) sline ideoloke poglede.
_____________
8 Teologija osloboenja je specifina i kontroverzna verzija katolike teologije koja je posveena prob-
lemu bede i siromatva, odnosno osloboenju od nepravednih ekonomskih, politikih ili drutvenih
okolnosti. Ona se pre svega obraa siromanima i potlaenima, ali predstavlja i poziv da se ove popu-
lacije putem vere i praktinog delovanja oslobode svog tekog poloaja. Posebnu popularnost ima u
Latinskoj Americi, a pojedini autori je nazivaju i hristijanizovanim marksizmom.
9 Vladimir Ilji Lenjin (Vladimir Ilyich Lenin, 18701924) je bio ruski revolucionar, dravnik i filo-
zof, voa Oktobarske revolucije 1917. godine i osniva Sovjetskog Saveza. Porodino prezime bilo je
Uljanov, ali ga zamenjuje revolucionarnim pseudonimom Lenjin (u poetku Volgin, zatim Nikolaj
Lenjin, pa Vladimir Ilji Lenjin) po sibirskoj reci Leni.
16
Danas je mogue razlikovati i inkluzivne i restriktivne koncepcije politike ide-
ologije. Prema inkluzivnim odreenjima i interpretacijama idelogijom je mogue
smatrati veoma raznovrsni korpus ideja i miljenja. Tipini primer inkluzivne
koncepcije jeste pristup Karla Manhajma i njegovo razmatranje totalne ideologi-
je, o emu e biti rei.10 Mnoge inkluzivne definicije neretko posmatraju svako
drutveno miljenje kao ideologiju, ime se gubi mogunost razlikovanja ideologije
od drugih potencijalno korisnih koncepata, kao npr. politike kulture ili socijali-
zacije. S druge strane, restriktivno odreenje ideologije koje je karakteristino za
amerike politike teoretiare istie da su ideologije samo odreeni specifini ti-
povi sistema verovanja (i to najee njihove radikalne forme, poput komunizma
ili faizma). Na ovaj nain kao ideologije se uzimaju jedino iskljuivi, monistiki
sistemi miljenja koji poivaju na strogim istinama (npr. marksizam je nauka,
postoji bioloka osnova rase itd.), to nije adekvatno.
Jedna od tipinih pogrenih pretpostavki o politikim ideologijama jeste ona
da su konkretne ideologije sainjene od meusobno iskljuivih sistema ideja. Na
primer, liberalizam i socijalizam se predstavljaju kao meusobno suprotstavljeni
u pogledu veine politikih pitanja, a prihvatanje jednog sistema ideja samim tim
vodi u automatsko odbijanje verovanja drugog sistema ideja. Drugim reima, tvrdi
se da ljudi ili podravaju instituciju privatnog vlasnitva ili joj se protive, da ili
prieljkuju veu ekonomsku jednakost ili joj se suprotstavljaju itd. Da bi ovakve
pretpostavke bile istinite ideologije bi morale da budu potpuno zatvorene, a nji-
hovi argumenti vrsti i koherentni. Meutim, i liberali i socijalisti dele mnoge
politike stavove, kao to je, na primer, zagovaranje individualne slobode. Slino
tome, i konzervativci i socijalisti dele ideju o jednoj organskoj zajednici ije vred-
nosti treba sauvati i tome slino. Jednostavno reeno, ne postoji jedinstveni po-
gled politikih ideologija na mnoga konkretna drutvena i politika pitanja, kao
to se i pogledi ideologija na ta pitanja ne zauzimaju na logiki strogo konzistentan
nain. Na primer, socijalisti se meusobno mogu razlikovati po pogledu na to da
li je ljudska priroda inherentno dobra ili je drutveno determinisana (i samim tim
promenljiva), ali ne mogu zauzimati stav da su ljudska bia inherentno i nepoprav-
ljivo sebina, agresivna i pohlepna.
U odreenju ideologije korisno je razmotriti i ta politike ideologije nisu, a ne
samo ta jesu. Istovremeno, na ovaj nain mogue je objasniti zato ovoj knjizi
nedostaju odreena poglavlja koja pojedinci smatraju kljunim savremenim ide-
ologijama, kao to su npr. kapitalizam ili demokratija. Pojednostavljeno reeno, ovo
_____________
10 Karl Manhajm (Karl Mannheim, 18931947) je bio maarski drutveni naunik jevrejskog porekla
koji se bavio pitanjima kao to su znanje, ideologija, intelektualnost, struktura modernog drutva,
obrazovanje i tome slino. Za njega, razliita istorijska i drutvena iskustva dovode do razliitih ra-
zumevanja sveta, to implicira da razliite drutvene grupe imaju razliitu strukturu i sadraj miljenja
koje je nazivao perspektivama.
17
su pre svega dravne i ekonomske procedure ili sistemi koji mogu zauzeti mnoge
razliite oblike. Sjedinjene Amerike Drave, Francuska, Japan, Juna Koreja ili Sin-
gapur odlikuju se kapitalistikim sistemima, ali oni su meusobno veoma razliiti.
Naglasak na slobodi trita ne podrazumeva nuno i stepen politikih sloboda,
tako da su mnogi kapitalistiki sistemi (bili) politike diktature.
Kada je re o demokratiji, i ona ima raznovrsne forme, od participatorne i direktne
do ograniene i pluralistike predstavnike demokratije u liberalnim drutvima.
Mogue je postaviti pitanje da li je rasprostranjeno i masovno uee graana ne-
ophodno za istinsku demokratiju (kao to govore socijalisti ili anarhisti) ili, s
druge strane, mase predstavljaju pretnje po slobodu i toleranciju (kao to to ne-
retko napominju konzervativci)? To znai da termin demokratija moe obuhva-
titi i gotovo suprotstavljene opozite. Takoe, u 20. veku, a posebno nakon 1945.
godine, dolazi do svojevrsnog takmienja gotovo svih politikih ideologija u vezi
sa monopolom nad reju demokratija. Tako su socijalistiki reimi u Istonoj Ev-
ropi sebe esto nazivali narodnim demokratijama, a ak i Severna Koreja danas
sebe naziva demokratskom republikom.
Iz ovoga sledi da politike ideologije obino poseduju odreeni skup atributa,
odnosno eksplicitnu ili implicitnu listu empirijskih i normativnih pogleda na (1)
ljudsku prirodu, (2) istorijski proces i (3) sociopolitiku strukturu. Iz navedenih ra-
zloga postaje oigledno zato, na primer, demokratija nije politika ideologija, dok
nacionalizam jeste. Iako i nacionalizam (kao i demokratija) moe da bude odlika
raznovrsnih formi vladavine i reima (liberalnih, socijalistikih, faistikih itd.),
nacionalizam odlikuje gorenavedeni skup jasnih atributa. Nacionalisti veruju da
postoji neto univerzalno prirodno u grupisanju ljudi u nacije (stav o ljudskoj priro-
di), da je istorija proces uspene ili neuspene izgradnje drava-nacija (stav o istori-
jskom procesu) itd., dok s druge strane ne postoji opteprihvaen stav demokratije
o pitanjima ljudske prirode, istorijskog procesa ili sociopolitike strukture.11 Slino
tome, ni globalizacija nije ideologija, ve samo jedan politiki i ekonomski proces
kojim se oznaava slom politikih i dravnih granica ili irenje nekog proizvoda
ili potroake prakse irom sveta i slino. Ona je moda stimulisana ideolokim
stanovitem liberalizma, ali nije adekvatno svoditi je na liberalnu tradiciju.
_____________
11 Drava-nacija oznaava dravu koja svoj politiki legitimitet temelji na suverenosti odreene naci-
je na odreenoj teritoriji. Pre formiranja drava-nacija drave su preteno bile multietnika carstva i
male drave na subnacionalnom nivou. Jedna od istaknutih karakteristika drave-nacije jeste i stepen
do kojeg one koriste dravu kao instrument postizanja nacionalnog jedinstva u pogledu ekonomskog,
drutvenog i kulturnog ivota. Na primer, drave-nacije ukidaju interne carine u okvirima drave, na
ovaj nain promoviui nacionalno jedinstvo u ekonomskoj sferi. Drave-nacije esto imaju i cen-
tralizovanu i uniformnu javnu administraciju, a njenu populaciju obino karakterie manji diverzitet
nego u sluaju prethodnih dravnih formi, kao npr. carstava. Uz to, drave-nacije su sklone guenju
regionalnih identiteta i autonomija, odnosno promociji uniformnosti jezika, istorije, kulture i slino
na svojoj teritoriji. Na primer, stvaranje nacionalnih sistema obaveznog osnovnog obrazovanja (i rela-
18
Meutim, Friden ni nacionalizam ne vidi kao (klasinu) politiku ideologiju
poput makro ideologija liberalizma ili socijalizma. Po njegovom miljenju, na-
cionalizam se fokusira jedino na vrednost neke nacije koja oblikuje ljudski identitet
dok naglaava njenu superiornost u odnosu na ostale nacionalne identitete (ime
opravdava zahteve koje nacija daje svojim pripadnicima). Gotovo nita vie od toga
nacionalizam ne nudi, a sigurno ne proizvodi shemu za distribuciju oskudnih i za
ivot znaajnih dobara, odnosno ne nudi odgovor na pitanje: Ko dobija ta, kada i
kako?, koje je od centralnog znaaja za politiku. Takoe, ne govori o individualnim
pravima ili slobodi i o odnosu izmeu javne i privatne sfere.
U vezi s tim, kao radnu definiciju politike ideologije koju iznosi Roder Itvel
mogue je navesti da ona predstavlja relativno koherentan skup empirijskih i nor-
mativnih verovanja i miljenja koji je fokusiran na probleme ljudske prirode, istorij-
ski proces i sociopolitike aranmane.12 Politike ideologije se najee povezuju sa
politikim programima koji imaju konkretnije neposredne i kratkorone ciljeve. U
zavisnosti od povezanosti politike ideologije sa dominantnom vrednosnom struk-
turom u drutvu ona moe da predstavlja stabiliuu ili radikalnu silu. Pojedinane
osobe mogu da otelotvore jezgro neke ideologije, ali nazvati neku linost ideolo-
gom najee se interpretira kao pejorativna etiketa. Iz navedenih razloga, ter-
mini politiki filozof ili politiki teoretiar adekvatniji su kada se radi o misli-
ocima sposobnim za politike debate na sofisticiranom nivou. Konano, politike
ideologije su u sutini proizvod kolektivnog miljenja, kao i idealni tipovi koje ne
treba brkati sa konkretnim politikim pokretima, partijama ili reimima koji mogu
da nose njihovo ime.13 Na osnovu svega navedenog, moe se rei ta politike ide-
ologije nisu.
_____________
tivno uniformnog kolskog programa) bio je efikasan instrument u irenju nacionalnog jezika i kul-
ture. U nekim sluajevima ovakve politike su izazvale sukobe i separatizam odreenih regiona ili
manjinskih etnikih zajednica. Postoje i teorijska razmimoilaenja oko sociogeneze drave-nacije,
odnosno nacije, u smislu problematizacije pitanja o tome ta dolazi prvo, drava-nacija ili nacija?
Slian pojmu drave-nacije jeste pojam nacionalne drave, kao koncepta drave u kojoj se
izjednaavaju drava kao politiki i pravni entitet i nacija kao kulturni i etniki entitet. U tom smislu,
nacionalna drava obino se odnosi na dravu u kojoj preovladava jedna nacija i koja se (najee
ustavno) odreuje kao drava navedene nacije.
Nacionalna drava se najee kontrastira graanskoj dravi koja se temelji na graanskim pravima,
a ne na suverenosti nacije ili etnikoj kulturi. Drugim reima, graanska drava podrazumeva da su
u politikom smislu svi graani (nosioci dravljanstva) jedne drave jednaki i samim tim podjednako
izvor suverenosti.
12 Roder Itvel (Roger Eatwell, ?-) je profesor politike na Univerzitetu u Batu. Obrazovao se na
Oksfordu, predavao je i na Univerzitetu Vels, a bavi se evropskom politikom kulturom i desnim
ekstremizmom i faizmom.
13 Idealni tipovi su metodoloko sredstvo ili hipotetiki konstrukt koji oznaava tipine karakteristike
ili elemente nekog fenomena. Uz to, u pitanju nije moralno idealna (re idealni u ovoj sintagmi se
odnosi na ideju, odnosno na idejni konstrukt a ne na ideal(no)), niti statistiki prosena verzija
nekog fenomena. Re je o konceptu koji oznaava misaono (pre)naglaavanje odreenih karakteristi-
19
su pre svega dravne i ekonomske procedure ili sistemi koji mogu zauzeti mnoge
razliite oblike. Sjedinjene Amerike Drave, Francuska, Japan, Juna Koreja ili Sin-
gapur odlikuju se kapitalistikim sistemima, ali oni su meusobno veoma razliiti.
Naglasak na slobodi trita ne podrazumeva nuno i stepen politikih sloboda,
tako da su mnogi kapitalistiki sistemi (bili) politike diktature.
Kada je re o demokratiji, i ona ima raznovrsne forme, od participatorne i direktne
do ograniene i pluralistike predstavnike demokratije u liberalnim drutvima.
Mogue je postaviti pitanje da li je rasprostranjeno i masovno uee graana ne-
ophodno za istinsku demokratiju (kao to govore socijalisti ili anarhisti) ili, s
druge strane, mase predstavljaju pretnje po slobodu i toleranciju (kao to to ne-
retko napominju konzervativci)? To znai da termin demokratija moe obuhva-
titi i gotovo suprotstavljene opozite. Takoe, u 20. veku, a posebno nakon 1945.
godine, dolazi do svojevrsnog takmienja gotovo svih politikih ideologija u vezi
sa monopolom nad reju demokratija. Tako su socijalistiki reimi u Istonoj Ev-
ropi sebe esto nazivali narodnim demokratijama, a ak i Severna Koreja danas
sebe naziva demokratskom republikom.
Iz ovoga sledi da politike ideologije obino poseduju odreeni skup atributa,
odnosno eksplicitnu ili implicitnu listu empirijskih i normativnih pogleda na (1)
ljudsku prirodu, (2) istorijski proces i (3) sociopolitiku strukturu. Iz navedenih ra-
zloga postaje oigledno zato, na primer, demokratija nije politika ideologija, dok
nacionalizam jeste. Iako i nacionalizam (kao i demokratija) moe da bude odlika
raznovrsnih formi vladavine i reima (liberalnih, socijalistikih, faistikih itd.),
nacionalizam odlikuje gorenavedeni skup jasnih atributa. Nacionalisti veruju da
postoji neto univerzalno prirodno u grupisanju ljudi u nacije (stav o ljudskoj priro-
di), da je istorija proces uspene ili neuspene izgradnje drava-nacija (stav o istori-
jskom procesu) itd., dok s druge strane ne postoji opteprihvaen stav demokratije
o pitanjima ljudske prirode, istorijskog procesa ili sociopolitike strukture.11 Slino
tome, ni globalizacija nije ideologija, ve samo jedan politiki i ekonomski proces
kojim se oznaava slom politikih i dravnih granica ili irenje nekog proizvoda
ili potroake prakse irom sveta i slino. Ona je moda stimulisana ideolokim
stanovitem liberalizma, ali nije adekvatno svoditi je na liberalnu tradiciju.
_____________
11 Drava-nacija oznaava dravu koja svoj politiki legitimitet temelji na suverenosti odreene naci-
je na odreenoj teritoriji. Pre formiranja drava-nacija drave su preteno bile multietnika carstva i
male drave na subnacionalnom nivou. Jedna od istaknutih karakteristika drave-nacije jeste i stepen
do kojeg one koriste dravu kao instrument postizanja nacionalnog jedinstva u pogledu ekonomskog,
drutvenog i kulturnog ivota. Na primer, drave-nacije ukidaju interne carine u okvirima drave, na
ovaj nain promoviui nacionalno jedinstvo u ekonomskoj sferi. Drave-nacije esto imaju i cen-
tralizovanu i uniformnu javnu administraciju, a njenu populaciju obino karakterie manji diverzitet
nego u sluaju prethodnih dravnih formi, kao npr. carstava. Uz to, drave-nacije su sklone guenju
regionalnih identiteta i autonomija, odnosno promociji uniformnosti jezika, istorije, kulture i slino
na svojoj teritoriji. Na primer, stvaranje nacionalnih sistema obaveznog osnovnog obrazovanja (i rela-
18
Meutim, Friden ni nacionalizam ne vidi kao (klasinu) politiku ideologiju
poput makro ideologija liberalizma ili socijalizma. Po njegovom miljenju, na-
cionalizam se fokusira jedino na vrednost neke nacije koja oblikuje ljudski identitet
dok naglaava njenu superiornost u odnosu na ostale nacionalne identitete (ime
opravdava zahteve koje nacija daje svojim pripadnicima). Gotovo nita vie od toga
nacionalizam ne nudi, a sigurno ne proizvodi shemu za distribuciju oskudnih i za
ivot znaajnih dobara, odnosno ne nudi odgovor na pitanje: Ko dobija ta, kada i
kako?, koje je od centralnog znaaja za politiku. Takoe, ne govori o individualnim
pravima ili slobodi i o odnosu izmeu javne i privatne sfere.
U vezi s tim, kao radnu definiciju politike ideologije koju iznosi Roder Itvel
mogue je navesti da ona predstavlja relativno koherentan skup empirijskih i nor-
mativnih verovanja i miljenja koji je fokusiran na probleme ljudske prirode, istorij-
ski proces i sociopolitike aranmane.12 Politike ideologije se najee povezuju sa
politikim programima koji imaju konkretnije neposredne i kratkorone ciljeve. U
zavisnosti od povezanosti politike ideologije sa dominantnom vrednosnom struk-
turom u drutvu ona moe da predstavlja stabiliuu ili radikalnu silu. Pojedinane
osobe mogu da otelotvore jezgro neke ideologije, ali nazvati neku linost ideolo-
gom najee se interpretira kao pejorativna etiketa. Iz navedenih razloga, ter-
mini politiki filozof ili politiki teoretiar adekvatniji su kada se radi o misli-
ocima sposobnim za politike debate na sofisticiranom nivou. Konano, politike
ideologije su u sutini proizvod kolektivnog miljenja, kao i idealni tipovi koje ne
treba brkati sa konkretnim politikim pokretima, partijama ili reimima koji mogu
da nose njihovo ime.13 Na osnovu svega navedenog, moe se rei ta politike ide-
ologije nisu.
_____________
tivno uniformnog kolskog programa) bio je efikasan instrument u irenju nacionalnog jezika i kul-
ture. U nekim sluajevima ovakve politike su izazvale sukobe i separatizam odreenih regiona ili
manjinskih etnikih zajednica. Postoje i teorijska razmimoilaenja oko sociogeneze drave-nacije,
odnosno nacije, u smislu problematizacije pitanja o tome ta dolazi prvo, drava-nacija ili nacija?
Slian pojmu drave-nacije jeste pojam nacionalne drave, kao koncepta drave u kojoj se
izjednaavaju drava kao politiki i pravni entitet i nacija kao kulturni i etniki entitet. U tom smislu,
nacionalna drava obino se odnosi na dravu u kojoj preovladava jedna nacija i koja se (najee
ustavno) odreuje kao drava navedene nacije.
Nacionalna drava se najee kontrastira graanskoj dravi koja se temelji na graanskim pravima,
a ne na suverenosti nacije ili etnikoj kulturi. Drugim reima, graanska drava podrazumeva da su
u politikom smislu svi graani (nosioci dravljanstva) jedne drave jednaki i samim tim podjednako
izvor suverenosti.
12 Roder Itvel (Roger Eatwell, ?-) je profesor politike na Univerzitetu u Batu. Obrazovao se na
Oksfordu, predavao je i na Univerzitetu Vels, a bavi se evropskom politikom kulturom i desnim
ekstremizmom i faizmom.
13 Idealni tipovi su metodoloko sredstvo ili hipotetiki konstrukt koji oznaava tipine karakteristike
ili elemente nekog fenomena. Uz to, u pitanju nije moralno idealna (re idealni u ovoj sintagmi se
odnosi na ideju, odnosno na idejni konstrukt a ne na ideal(no)), niti statistiki prosena verzija
nekog fenomena. Re je o konceptu koji oznaava misaono (pre)naglaavanje odreenih karakteristi-
19
 (1) One su prvenstveno zainteresovane za temporalne okolnosti, dok je sisteme
miljenja zainteresovane za boanske ili vene koncepte adekvatnije nazivati religi-
jama. Takoe, postoji odreena siva zona izmeu religije i ideologije, posebno
kada se smatra da religija mora da preuzme jasnu temporalnu ulogu, kao u sluaju
religijskog fundamentalizma.14
(2) Politike ideologije se ne smeju brkati ni sa propagandom, jer je u pitanju
sasvim drugaiji i kontroverzniji termin. Na primer, u komunistikim reimima
propaganda se koristi na pozitivan nain i odnosi se na racionalno politiko obra-
zovanje (dok se termin agitacija koristi za daleko prostije politiko i ideoloko de-
lanje meu graanima). Pored toga, propaganda ima pejorativnu konotaciju meu
liberalnim drutvima na Zapadu, gde implicira odreenu obmanu ili manipulaciju.
Stoga je najbolje ograniiti pojam propagande na namerne pokuaje za sticanje
politikog uticaja, fokusiranjem na relativno ogranien i prost skup pitanja.
(3) Politike ideologije i propagandu ne treba brkati sa socijalizacijom, kao pro-
cesom prenoenja odreenih drutvenih vrednosti lanovima drutva (sa ciljem
njihove integracije unutar dominantnog vrednosnog sistema). Studije socijali-
zacije mogu da budu posveene mnogim i raznovrsnim drutvenim i politikim
fenomenima, kao to su porodica, kole, mediji itd. Uzmimo za primer nain na
koji se ene u medijima ili reklamama ponekad prezentuju kao predmeti seksu-
alne poude (ili kao poslune domaice), to predstavlja polno stereotipiziranje.
Meutim, ovo nije ideologija, delom zbog toga to predstavlja isuvie parcijalan
pogled na svet. U pitanju nije ni propaganda, jer veina ovakvih fenomena nije
nameravana ili planirana u smislu svesne ideoloke indoktrinacije, ve samo odraz
normi koje proizvodi socijalizacija.
(4) Postoji i odreena razlika izmeu politike ideologije i politike kulture. Pod
politikom kulturom se najee podrazumevaju stvarne politike vrednosti, a
ne proces njihovog (ideolokog) irenja. Iz toga proizilazi da vrednosna struktu-
ra drutva ili podgrupa u drutvu ukljuuje i stavove i miljenja koji nisu nuno
svesni ili sistematski i koji dolaze iz raznih izvora. Mogue je govoriti o amerikoj
politikoj kulturi ili politikoj kulturi Srednjeg zapada, ali ovo nisu politike ide-
ologije. Takoe, ove kulture jesu masovne, kao to imaju vezu i sa ideologijom,
_____________
ka fenomena (npr. kapitalizma ili birokratije uopte) kako bi se one uporedile sa realnim fenome-
nima (kapitalizma ili birokratije u konkretnom istorijskom drutvu). Koncept idealnog tipa skovao
je nemaki sociolog Maks Veber (Max Weber, 1864-1920), jedan od osnivaa sociologije i jedna od
najznaajnijih figura ove nauke, a koji se posebno bavio metodologijom, zapadnom kulturom, kapi-
talizmom, religijom i slinim temama.
14 U optem smislu, religijski ili verski fundamentalizam je termin koji se odnosi na strogo
pridravanje odreenih teolokih doktrina. U konvencionalnom smislu pod njiim se oznaavaju
razliite politike ideologije i pokreti koji pokuavaju da usklade celokupni drutveni i politiki ivot
sa doslovnim tumaenjem odreenih verskih doktrina i principa. Njega najee karakteriu kritika i/
ili odbacivanje modernih ideja o verskoj toleranciji, ravnopravni odnosi meu polovima, kao i kritika
(dostignua) nauke i tehnologije itd.
20
budui da su koncepti poput amerikog naina ivota, od upe do Bele kue i
slini u velikoj meri deo ideologije individualistikog, preduzetnikog liberalizma.
Meu najproblematinijim pitanjima u vezi sa politikim ideologijama su sledea.
(1) Da li ideologije treba izuavati preko njihovih drutvenih funkcija? S tim u vezi,
one su skupovi racionalizacija koji reflektuju dominantne vrednosti elita ili inte-
rese pobunjenikih grupa poput radnike klase. (2) Da li ih treba posmatrati preko
njihove intrinzine strukture? Ovo bi podrazumevalo izuavanje njihovih kara-
kteristika, kao to su osnovna verovanja, mitovi, kontradiktornosti, napetosti, ak
i etinost ili istinitost. (3) Da li treba usvojiti idealistiki pristup koji vidi ideologije
kao veliku motiviuu silu u istoriji i ivotu ili je adekvatnije usvojiti materijalistiki
pristup koji ekonomske sile posmatra kao motor istorije i svesti?
Izuavanje politikih ideologija interesuje se za pitanja o tome ko su bili nji-
hovi kljuni mislioci, koje su njihove glavne pretpostavke, do kojeg stepena unutar
njih postoje kontradikcije ili napetosti, da li su neki aspekti odreene ideologije
bili posebno naglaeni u razliitim vremenskim periodima, koji uticaj one mogu
da imaju u neposrednoj budunosti itd. U izuavanju politikih ideologija postoji
i problem odabira jedinice analize da li su to politiki mislioci, partije, reimi
itd.?15 Neki mislioci (koji najee nisu politiki lideri) su promiljali drutvo na
nain koji moe da bude interesantan za formiranje politike ideologije ili za kon-
kretne politike voe, ali pitanje je kako su (i da li su uopte) ovi mislioci uticali na
politike pokrete i politike reime?
Ukoliko bavljenje politikim ideologija obuhvata izuavanje mnogih mislilaca,
pokreta, partija i reima, da li je ovo problem po samu izgradnju ideologije? Na
primer, pri izuavanju faizma pitanje je da li fokus treba da bude na individual-
nim faistima (i njihovim tekstovima i govorima), na faistikim pokretima ili na
politikama faistikih reima? Takoe, italijanski faizam i nemaki nacizam imali
su veoma razliite faze u pogledu politikih pokreta i politikih reima faizam je
pre dolaska na vlast bio radikalan i veoma kritiki nastrojen prema religiji i kapita-
lizmu, dok je na vlasti delovao u skladu sa njihovim interesima. Upravo zbog toga
razni autori zagovaraju analizu faizma koja nije primarno zasnovana na konkret-
nim praksama faistikih reima.
_____________
15 Prema jedinici socioloke analize i pristupu u prouavanju drutvenih fenomena sociologiju
je mogue podeliti po vie kriterijuma, ali najee je to na makrosociologiju, mikrosociologiju i
mezosociologiju. Makrosociologija predstavlja pristup koji se usredsreuje na drutvene sisteme,
strukture ili populacije koristei koncepte irokog opsega, najee na visokom nivou teorijske ap-
strakcije. Ona se bavi i pojedincima, porodicama i slinim elementima drutva, ali to ini na planu
ireg drutvenog sistema. Suprotno tome, mikrosociologija predstavlja pristup koji se usredsreuje
na nivo individualne akcije i drutvene interakcije i analizira razliite (pa i makroskopske) drutvene
fenomene koristei pojedinca i/ili interakciju kao nivoe analize. Mezosociologija se nalazi izmeu ova
dva pristupa i upotrebljava koncepte kao to su drutvene grupe ili organizacije za jedinice analize i
objanjenja.
21
 (1) One su prvenstveno zainteresovane za temporalne okolnosti, dok je sisteme
miljenja zainteresovane za boanske ili vene koncepte adekvatnije nazivati religi-
jama. Takoe, postoji odreena siva zona izmeu religije i ideologije, posebno
kada se smatra da religija mora da preuzme jasnu temporalnu ulogu, kao u sluaju
religijskog fundamentalizma.14
(2) Politike ideologije se ne smeju brkati ni sa propagandom, jer je u pitanju
sasvim drugaiji i kontroverzniji termin. Na primer, u komunistikim reimima
propaganda se koristi na pozitivan nain i odnosi se na racionalno politiko obra-
zovanje (dok se termin agitacija koristi za daleko prostije politiko i ideoloko de-
lanje meu graanima). Pored toga, propaganda ima pejorativnu konotaciju meu
liberalnim drutvima na Zapadu, gde implicira odreenu obmanu ili manipulaciju.
Stoga je najbolje ograniiti pojam propagande na namerne pokuaje za sticanje
politikog uticaja, fokusiranjem na relativno ogranien i prost skup pitanja.
(3) Politike ideologije i propagandu ne treba brkati sa socijalizacijom, kao pro-
cesom prenoenja odreenih drutvenih vrednosti lanovima drutva (sa ciljem
njihove integracije unutar dominantnog vrednosnog sistema). Studije socijali-
zacije mogu da budu posveene mnogim i raznovrsnim drutvenim i politikim
fenomenima, kao to su porodica, kole, mediji itd. Uzmimo za primer nain na
koji se ene u medijima ili reklamama ponekad prezentuju kao predmeti seksu-
alne poude (ili kao poslune domaice), to predstavlja polno stereotipiziranje.
Meutim, ovo nije ideologija, delom zbog toga to predstavlja isuvie parcijalan
pogled na svet. U pitanju nije ni propaganda, jer veina ovakvih fenomena nije
nameravana ili planirana u smislu svesne ideoloke indoktrinacije, ve samo odraz
normi koje proizvodi socijalizacija.
(4) Postoji i odreena razlika izmeu politike ideologije i politike kulture. Pod
politikom kulturom se najee podrazumevaju stvarne politike vrednosti, a
ne proces njihovog (ideolokog) irenja. Iz toga proizilazi da vrednosna struktu-
ra drutva ili podgrupa u drutvu ukljuuje i stavove i miljenja koji nisu nuno
svesni ili sistematski i koji dolaze iz raznih izvora. Mogue je govoriti o amerikoj
politikoj kulturi ili politikoj kulturi Srednjeg zapada, ali ovo nisu politike ide-
ologije. Takoe, ove kulture jesu masovne, kao to imaju vezu i sa ideologijom,
_____________
ka fenomena (npr. kapitalizma ili birokratije uopte) kako bi se one uporedile sa realnim fenome-
nima (kapitalizma ili birokratije u konkretnom istorijskom drutvu). Koncept idealnog tipa skovao
je nemaki sociolog Maks Veber (Max Weber, 1864-1920), jedan od osnivaa sociologije i jedna od
najznaajnijih figura ove nauke, a koji se posebno bavio metodologijom, zapadnom kulturom, kapi-
talizmom, religijom i slinim temama.
14 U optem smislu, religijski ili verski fundamentalizam je termin koji se odnosi na strogo
pridravanje odreenih teolokih doktrina. U konvencionalnom smislu pod njiim se oznaavaju
razliite politike ideologije i pokreti koji pokuavaju da usklade celokupni drutveni i politiki ivot
sa doslovnim tumaenjem odreenih verskih doktrina i principa. Njega najee karakteriu kritika i/
ili odbacivanje modernih ideja o verskoj toleranciji, ravnopravni odnosi meu polovima, kao i kritika
(dostignua) nauke i tehnologije itd.
20
budui da su koncepti poput amerikog naina ivota, od upe do Bele kue i
slini u velikoj meri deo ideologije individualistikog, preduzetnikog liberalizma.
Meu najproblematinijim pitanjima u vezi sa politikim ideologijama su sledea.
(1) Da li ideologije treba izuavati preko njihovih drutvenih funkcija? S tim u vezi,
one su skupovi racionalizacija koji reflektuju dominantne vrednosti elita ili inte-
rese pobunjenikih grupa poput radnike klase. (2) Da li ih treba posmatrati preko
njihove intrinzine strukture? Ovo bi podrazumevalo izuavanje njihovih kara-
kteristika, kao to su osnovna verovanja, mitovi, kontradiktornosti, napetosti, ak
i etinost ili istinitost. (3) Da li treba usvojiti idealistiki pristup koji vidi ideologije
kao veliku motiviuu silu u istoriji i ivotu ili je adekvatnije usvojiti materijalistiki
pristup koji ekonomske sile posmatra kao motor istorije i svesti?
Izuavanje politikih ideologija interesuje se za pitanja o tome ko su bili nji-
hovi kljuni mislioci, koje su njihove glavne pretpostavke, do kojeg stepena unutar
njih postoje kontradikcije ili napetosti, da li su neki aspekti odreene ideologije
bili posebno naglaeni u razliitim vremenskim periodima, koji uticaj one mogu
da imaju u neposrednoj budunosti itd. U izuavanju politikih ideologija postoji
i problem odabira jedinice analize da li su to politiki mislioci, partije, reimi
itd.?15 Neki mislioci (koji najee nisu politiki lideri) su promiljali drutvo na
nain koji moe da bude interesantan za formiranje politike ideologije ili za kon-
kretne politike voe, ali pitanje je kako su (i da li su uopte) ovi mislioci uticali na
politike pokrete i politike reime?
Ukoliko bavljenje politikim ideologija obuhvata izuavanje mnogih mislilaca,
pokreta, partija i reima, da li je ovo problem po samu izgradnju ideologije? Na
primer, pri izuavanju faizma pitanje je da li fokus treba da bude na individual-
nim faistima (i njihovim tekstovima i govorima), na faistikim pokretima ili na
politikama faistikih reima? Takoe, italijanski faizam i nemaki nacizam imali
su veoma razliite faze u pogledu politikih pokreta i politikih reima faizam je
pre dolaska na vlast bio radikalan i veoma kritiki nastrojen prema religiji i kapita-
lizmu, dok je na vlasti delovao u skladu sa njihovim interesima. Upravo zbog toga
razni autori zagovaraju analizu faizma koja nije primarno zasnovana na konkret-
nim praksama faistikih reima.
_____________
15 Prema jedinici socioloke analize i pristupu u prouavanju drutvenih fenomena sociologiju
je mogue podeliti po vie kriterijuma, ali najee je to na makrosociologiju, mikrosociologiju i
mezosociologiju. Makrosociologija predstavlja pristup koji se usredsreuje na drutvene sisteme,
strukture ili populacije koristei koncepte irokog opsega, najee na visokom nivou teorijske ap-
strakcije. Ona se bavi i pojedincima, porodicama i slinim elementima drutva, ali to ini na planu
ireg drutvenog sistema. Suprotno tome, mikrosociologija predstavlja pristup koji se usredsreuje
na nivo individualne akcije i drutvene interakcije i analizira razliite (pa i makroskopske) drutvene
fenomene koristei pojedinca i/ili interakciju kao nivoe analize. Mezosociologija se nalazi izmeu ova
dva pristupa i upotrebljava koncepte kao to su drutvene grupe ili organizacije za jedinice analize i
objanjenja.
21
 Mnogi autori upuuju i na dramatine razlike izmeu socijalistike ideologije
i prakse pojedinih socijalistikih reima, zbog ega je suvislo upitati se ta treba
analizirati kao istinsku ideologiju. S tim u vezi, vano je razumeti da izuavanje
konkretne politike prakse ili konkretnih reima ne mora nuno da predstavlja
adekvatniji ili istinitiji prikaz sutine odreenih politikih ideologija. Drugim
reima, prikladno prikazivanje socijalizma ne mora da obuhvata prikaz komuniz-
ma u Sovjetskom Savezu, kao to ni adekvatna analiza konzervativizma ne mora da
obuhvata analizu vladavine Ronalda Regana ili Margaret Taer i sl.16 Iz navedenih
razloga fokus ove knjige je stavljen na politike ideje, a ne na istoriju ili konkretnu
politiku praksu reima koji se(be) povezuju sa pojedinim politikim ideologijama.
Friden navodi da su politike ideologije zapravo korienja i kombinovanja
politikih koncepata, odnosno specifine konfiguracije politikih koncepata. Svaka
ideologija ima skup osnovnih koncepata, a neki vremenom variraju, kao to se neki
nikad ne menjaju. To bi znailo da smo preko ideologija uspeli da shvatimo pravo
znaenje pravde, jednakosti i slinih pojmova, i da znamo da su druga znaenja
koja se tim konceptima daju pogrena. Friden napominje da ideologije predstav-
ljaju proizvod ljudskog uma koji je mogue razumeti preko trojakog procesa: (1)
upotrebom konceptualne analize kojom se slue teoretiari politike, (2) upotrebom
empirijskog i kontekstualnog istraivanja tipinog za istoriare, kao i (3) shvata-
nja morfolokih obrazaca koji doprinose odreenju ideolokih znaenja. Rezultat
ovakvog istraivanja jeste izuavanje politikih ideja unutar okvira kulturnih, tem-
poralnih, prostornih i logikih ogranienja, kao okvira koji koriste bogatstvo infor-
macija i dubinu razumevanja proisteklog iz politike teorije.
Osim toga, Friden je pokuao da se distancira od marksistikih pristupa ideologiji
_____________
16 Ronald Regan (Ronald Wilson Reagan, 19112004) je bio ameriki politiar i dravnik, odnosno
40. predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava, od 1981. do 1989. godine. Diplomirao je ekonomiju
i sociologiju, a pre nego to se poeo baviti politikom radio je kao sportski komentator, a zatim i te-
levizijski i filmski glumac. Od 1937. do 1965. godine Regan se pojavio u preko 60 filmova, a zatim je
bio izabran za predsednika Udruenja filmskih glumaca. Kao predsednik Sjedinjenih Drava uveo je
niz krupnih politikih i ekonomskih reformi, meu kojima su i smanjivanje stopa poreza, smanjenje
dravnih trokova, kao i dravnog upliva na ekonomiju. Na njega je bio izvren (neuspean) aten-
tat, a upamen je i po snanom protivljenju Sovjetskom Savezu. Smatra se jednim od najuticajnijih
dravnika u 20. veku, a bio je i jedan od najpopularnijih amerikih predsednika, uprkos brojnim
kritikama i politikim i drutvenim kontroverzama koje su obeleile njegovu vladavinu.
Margaret Taer (Margaret Thatcher, 19252013) je bila premijerka od 1979. do 1990. godine. Bila je
britanski premijer sa najduom vladavinom u 20. veku, kao i jedina ena na toj funkciji. Upamena
je po svom protivljenju Sovjetskom Savezu, zbog ega je od strane sovjetskih medija dobila nadimak
Gvozdena Lejdi. Za vreme mandata uvela je niz politikih i ekonomskih reformi, naglaavajui pri-
vatizaciju dravnih kompanija, slobodu trita, kao i slabljenje sindikata. Diplomirala je hemiju 1947,
a zatim i pravo 1953. godine. Dobitnica je mnogih nagrada i priznanja, a obino se istie kao jedan od
najuticajnijih dravnika 20. veka, iako su njenu politiku pratile i brojne kontroverze, nezaposlenost i
drutveni nemiri.
22
i eleo je da ih istrai kao fenomene po sebi, a ne samo kao neto to prikriva neto
drugo, to znai da je eleo da sazna koja je priroda ideologija, a da ih ne potini
samo politikoj analizi. Iz navedenih razloga on se posebno zainteresovao za mor-
fologiju ideologija, koja se odnosi na izuavanje forme i strukture. Iz toga sledi da je
bilo neophodno saznati naine na koje su ideologije strukturirane povezanostima
izmeu pojmova koji sainjavaju svaku pojedinanu ideologiju. Zato on ideologije
vidi kao neto to je sainjeno od pojmova od kojih neki sainjavaju njeno jezgro, a
drugi su u blizini jezgra ili na periferiji. Ti pojmovi vremenom mogu da se menjaju,
kako u zavisnosti od kulturnog okruenja, tako i na osnovu njihovog meusobnog
odnosa unutar ideologija.
Stoga se moe rei da sve politike ideologije u sebi sadre objanjenje drutvene i
politike stvarnosti, kao i objanjenje kako se ta stvarnost moe poboljati. One nam
pomau da shvatimo kompleksan drutveni svet u kojem ivimo, a to ine nudei
nam opis drutva, neku vrstu intelektualne mape koja nam omoguava da se po-
zicioniramo u drutvenom miljeu. S druge strane, ideologije nude opis drutvene
stvarnosti i sadre skup politikih ideala koji za cilj imaju da pojasne najbolji oblik
drutvene organizacije, a zajedno sa mapom stvarnosti ide i slika idealnog drutva.
1.3. Politiki spektar, levica i desnica
Politiki spektar je sistem klasifikovanja razliitih politikih pozicija, ideologija
i partija, pri emu je svakako najpoznatija podela na levo i desno, odnosno na
politiku levicu i politiku desnicu. Pojednostavljeno reeno, levo se svrstavaju ko-
munizam i socijalizam, a desno faizam i konzervativizam. Specifina je pozicija
liberalizma (koji moe da oznaava razliite stvari), koji se ponekad svrstava u le-
vicu (socijalni liberalizam), a ponekad u desnicu (ekonomski liberalizam). Pored
levice i desnice mogue je govoriti i o centru, odnosno centrizmu, koji obino
oznaava svojevrsnu (i takozvanu) umerenost.
Danas ovi termini ne znae svuda isto, tako da se levica u Sjedinjenim Dravama
povezuje sa liberalizmom i Demokratskom partijom, dok se, na primer, u Fran-
cuskoj ove pozicije pre smatraju desnicom, tj. levo se posmatra kao neto to
je blie socijalizmu nego liberalizmu. S tim u vezi, u Francuskoj se politika le-
vica esto zove partijom pokreta, a desnica partijom poretka. Takoe, leviarska
i desniarska politika obino se predstavljaju kao suprotstavljene, iako je mogue
da individua ili grupa ima leviarske stavove prema nekoj temi ili problemu, a
desniarske prema nekoj drugoj. Iz navedenih razloga karakterizaciju politikih
ideologija najadekvatnije je predstaviti postavljanjem na odreeni kontinuum, a ne
putem iskljuivih opozita.
Pod politikom levicom danas se obino podrazumevaju: progresivci, revolucio-
nari, komunisti, socijalni liberali, zeleni, socijaldemokrate, socijalisti, demokratski
23
 Mnogi autori upuuju i na dramatine razlike izmeu socijalistike ideologije
i prakse pojedinih socijalistikih reima, zbog ega je suvislo upitati se ta treba
analizirati kao istinsku ideologiju. S tim u vezi, vano je razumeti da izuavanje
konkretne politike prakse ili konkretnih reima ne mora nuno da predstavlja
adekvatniji ili istinitiji prikaz sutine odreenih politikih ideologija. Drugim
reima, prikladno prikazivanje socijalizma ne mora da obuhvata prikaz komuniz-
ma u Sovjetskom Savezu, kao to ni adekvatna analiza konzervativizma ne mora da
obuhvata analizu vladavine Ronalda Regana ili Margaret Taer i sl.16 Iz navedenih
razloga fokus ove knjige je stavljen na politike ideje, a ne na istoriju ili konkretnu
politiku praksu reima koji se(be) povezuju sa pojedinim politikim ideologijama.
Friden navodi da su politike ideologije zapravo korienja i kombinovanja
politikih koncepata, odnosno specifine konfiguracije politikih koncepata. Svaka
ideologija ima skup osnovnih koncepata, a neki vremenom variraju, kao to se neki
nikad ne menjaju. To bi znailo da smo preko ideologija uspeli da shvatimo pravo
znaenje pravde, jednakosti i slinih pojmova, i da znamo da su druga znaenja
koja se tim konceptima daju pogrena. Friden napominje da ideologije predstav-
ljaju proizvod ljudskog uma koji je mogue razumeti preko trojakog procesa: (1)
upotrebom konceptualne analize kojom se slue teoretiari politike, (2) upotrebom
empirijskog i kontekstualnog istraivanja tipinog za istoriare, kao i (3) shvata-
nja morfolokih obrazaca koji doprinose odreenju ideolokih znaenja. Rezultat
ovakvog istraivanja jeste izuavanje politikih ideja unutar okvira kulturnih, tem-
poralnih, prostornih i logikih ogranienja, kao okvira koji koriste bogatstvo infor-
macija i dubinu razumevanja proisteklog iz politike teorije.
Osim toga, Friden je pokuao da se distancira od marksistikih pristupa ideologiji
_____________
16 Ronald Regan (Ronald Wilson Reagan, 19112004) je bio ameriki politiar i dravnik, odnosno
40. predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava, od 1981. do 1989. godine. Diplomirao je ekonomiju
i sociologiju, a pre nego to se poeo baviti politikom radio je kao sportski komentator, a zatim i te-
levizijski i filmski glumac. Od 1937. do 1965. godine Regan se pojavio u preko 60 filmova, a zatim je
bio izabran za predsednika Udruenja filmskih glumaca. Kao predsednik Sjedinjenih Drava uveo je
niz krupnih politikih i ekonomskih reformi, meu kojima su i smanjivanje stopa poreza, smanjenje
dravnih trokova, kao i dravnog upliva na ekonomiju. Na njega je bio izvren (neuspean) aten-
tat, a upamen je i po snanom protivljenju Sovjetskom Savezu. Smatra se jednim od najuticajnijih
dravnika u 20. veku, a bio je i jedan od najpopularnijih amerikih predsednika, uprkos brojnim
kritikama i politikim i drutvenim kontroverzama koje su obeleile njegovu vladavinu.
Margaret Taer (Margaret Thatcher, 19252013) je bila premijerka od 1979. do 1990. godine. Bila je
britanski premijer sa najduom vladavinom u 20. veku, kao i jedina ena na toj funkciji. Upamena
je po svom protivljenju Sovjetskom Savezu, zbog ega je od strane sovjetskih medija dobila nadimak
Gvozdena Lejdi. Za vreme mandata uvela je niz politikih i ekonomskih reformi, naglaavajui pri-
vatizaciju dravnih kompanija, slobodu trita, kao i slabljenje sindikata. Diplomirala je hemiju 1947,
a zatim i pravo 1953. godine. Dobitnica je mnogih nagrada i priznanja, a obino se istie kao jedan od
najuticajnijih dravnika 20. veka, iako su njenu politiku pratile i brojne kontroverze, nezaposlenost i
drutveni nemiri.
22
i eleo je da ih istrai kao fenomene po sebi, a ne samo kao neto to prikriva neto
drugo, to znai da je eleo da sazna koja je priroda ideologija, a da ih ne potini
samo politikoj analizi. Iz navedenih razloga on se posebno zainteresovao za mor-
fologiju ideologija, koja se odnosi na izuavanje forme i strukture. Iz toga sledi da je
bilo neophodno saznati naine na koje su ideologije strukturirane povezanostima
izmeu pojmova koji sainjavaju svaku pojedinanu ideologiju. Zato on ideologije
vidi kao neto to je sainjeno od pojmova od kojih neki sainjavaju njeno jezgro, a
drugi su u blizini jezgra ili na periferiji. Ti pojmovi vremenom mogu da se menjaju,
kako u zavisnosti od kulturnog okruenja, tako i na osnovu njihovog meusobnog
odnosa unutar ideologija.
Stoga se moe rei da sve politike ideologije u sebi sadre objanjenje drutvene i
politike stvarnosti, kao i objanjenje kako se ta stvarnost moe poboljati. One nam
pomau da shvatimo kompleksan drutveni svet u kojem ivimo, a to ine nudei
nam opis drutva, neku vrstu intelektualne mape koja nam omoguava da se po-
zicioniramo u drutvenom miljeu. S druge strane, ideologije nude opis drutvene
stvarnosti i sadre skup politikih ideala koji za cilj imaju da pojasne najbolji oblik
drutvene organizacije, a zajedno sa mapom stvarnosti ide i slika idealnog drutva.
1.3. Politiki spektar, levica i desnica
Politiki spektar je sistem klasifikovanja razliitih politikih pozicija, ideologija
i partija, pri emu je svakako najpoznatija podela na levo i desno, odnosno na
politiku levicu i politiku desnicu. Pojednostavljeno reeno, levo se svrstavaju ko-
munizam i socijalizam, a desno faizam i konzervativizam. Specifina je pozicija
liberalizma (koji moe da oznaava razliite stvari), koji se ponekad svrstava u le-
vicu (socijalni liberalizam), a ponekad u desnicu (ekonomski liberalizam). Pored
levice i desnice mogue je govoriti i o centru, odnosno centrizmu, koji obino
oznaava svojevrsnu (i takozvanu) umerenost.
Danas ovi termini ne znae svuda isto, tako da se levica u Sjedinjenim Dravama
povezuje sa liberalizmom i Demokratskom partijom, dok se, na primer, u Fran-
cuskoj ove pozicije pre smatraju desnicom, tj. levo se posmatra kao neto to
je blie socijalizmu nego liberalizmu. S tim u vezi, u Francuskoj se politika le-
vica esto zove partijom pokreta, a desnica partijom poretka. Takoe, leviarska
i desniarska politika obino se predstavljaju kao suprotstavljene, iako je mogue
da individua ili grupa ima leviarske stavove prema nekoj temi ili problemu, a
desniarske prema nekoj drugoj. Iz navedenih razloga karakterizaciju politikih
ideologija najadekvatnije je predstaviti postavljanjem na odreeni kontinuum, a ne
putem iskljuivih opozita.
Pod politikom levicom danas se obino podrazumevaju: progresivci, revolucio-
nari, komunisti, socijalni liberali, zeleni, socijaldemokrate, socijalisti, demokratski
23
socijalisti, levi libertarijanci, sekularisti, feministkinje, autonomisti, antiimperijal-
isti, antikapitalisti, anarhisti i slini. Na drugoj strani, pod politikom desnicom
obino se podrazumevaju: konzervativci, reakcionari, neokonzervativci, tradiciona-
listi, kapitalisti, neoliberali, desni libertarijanci, socijalni autoritarijanci, monarhisti,
teokrate, nacionalisti, (neo)nacisti, faisti itd. Najee se misli da je levica politiki
progresivnija, a desnica konzervativnija, ali prava situacija obino je daleko kom-
pleksnija i zbog toga je moda najbolje krenuti od genetikog objanjenja politike
levice i desnice.
Termini levo i desno u politici potiu iz Francuske revolucije i povezani su
sa rasporedom sedenja u raznim zakonodavnim telima Francuske, odnosno u
Nacionalnoj skuptini, osnovanoj 1789. godine.17 U revolucionarnoj Nacionalnoj
skuptini razliite politike frakcije i predstavnici razliitih delova stanovnitva po-
zicionirali su se levo ili desno (ili u centru) u odnosu na govorniki podijum. Do
ovog pozicioniranja dolo je i zbog zavisnosti od toga koliko su se razliite frakcije
protivile predrevolucionarnom poretku, odnosno starom reimu (ancien rgime).18
Za one koji su sedeli levo revolucija je predstavljala ostvarenje racionalnih i libe-
ralnih ideja prosvetiteljstva, osloboenje od iracionalnosti i sujeverja, osloboenje
privrede od kontraproduktivnih eksploatatorskih praksi i oslobaanje drutva i
politike od klasno zasnovane opresije. Za one na desnoj strani revolucija je unitila
institucije koje su u prethodnim vremenima testirane i koje su u skladu sa religijom
koja je zagovarala naivno verovanje u dobrotu ljudske prirode ime je olakala do-
lazak surovosti, varvarizma i tiranije rulje.
Pojednostavljeno reeno, aristokratija je bila ta koja je sedela na desnoj stra-
ni, a buroazija i obini ljudi sedeli su na levoj u odnosu na govornika. Glavna
ideoloka taka neslaganja izmeu njih bio je takozvani (pomenuti) stari reim ili
poredak koji je imao tri aspekta: apsolutnu monarhiju, dominaciju katolike crkve
_____________
17 Nacionalna (ili Narodna) skuptina u doba Francuske revolucije bila je revolucionarno telo koje
su osnovali poslanici tzv. Treeg stalea (koji je trebalo da predstavlja obine graane, a zapravo je
prvenstveno predstavljao buroaziju). Pre formiranja ove skuptine vlast (i sve privilegije) u Fran-
cuskoj drali su predstavnici prva dva stalea, aristokratije i svetenstva. Formirana je 13. juna 1789.
godine, a trajala je do 9. jula iste godine, kada je preimenovana u Nacionalnu ustavotvornu skuptinu.
Do formiranja je dolo nakon to su predstavnici dva povlaena stalea odbili da se u zajednikoj
skuptini glasa po predstavnicima (glavama), zagovarajui glasanje po staleima (gde su imali liku. Prema legendi, fraza potie sa sastanka izmeu francuskog ministra finansija i grupe francuskih
veinu od 2 prema 1), tako da tada trei stale formira svoju Nacionalnu skuptinu i ve 17. juna
donosi niz kljunih odluka koje e uticati na tok Revolucije (pad Bastilje dogodio se 14. jula), uz od-
luku da se poslanici ne razilaze sve dok se u Francuskoj ne donese novi ustav.
18 U uem smislu, termin stari reim (Ancien Rgime) se pre svega odnosi na aristokratski drutveni
i politiki poredak u Francuskoj od 15. veka do Francuske revolucije. Stvorili su ga francuski pros-
vetiteljski mislioci i revolucionari kako bi promovisali novi drutveni poredak bez aristokratskih
privilegija. U irem smislu, stari reim oznaava bilo koji politiki ili drutveni sistem koji se temelji
na feudalnim i aristokratskim privilegijama, kao i monarhije koje su zamenjene republikama ili, pak,
svaki sistem koji je prethodio pojavi nekog novog drutvenog i politikog poretka.
24
i posebnu distribuciju vlasnitva. Dakle, ko je eleo da oslabi apsolutni autoritet
monarha ili izvrne vlasti uopte (u republikanskom reimu), ko je bio antikleri-
kalno nastrojen i ko je prieljkivao redistribuciju bogatstva pripadao je pre levici,
a ko je eleo da zadri sve ili odreene karakteristike starog reima pripadao je
desnici. To znai da je desno podrazumevalo podrku aristokratskim ili kraljevskim
interesima i crkvi, dok je levo oznaavalo podrku republikanizmu, sekularizmu i
graanskim slobodama.
Meutim, danas biti na levici (uglavnom) znai favorizovati ekonomsku redis-
tribuciju koja bi vodila veoj jednakosti, tako da ona vie ne podrazumeva nuno
podrku slaboj izvrnoj vlasti, jer je moda snana dravna uprava potrebna kako
bi omoguila ekonomsku redistribuciju. Takoe, neki argumenti tradicionalne
desnice iz Nacionalne skuptine danas nisu vie politiki odrivi, kao to je npr.
favorizovanje nejednake distribucije vlasnitva, odnosno ideja da ona postoji jer
tako bog eli, kao i ideja da nisu svi ljudi jednaki po pitanju prava i slobode. Da-
nas argument o nejednakom bogatstvu obino biva pravdan kao nuna posledica
doputanja slobodnom tritu da se razvija, zbog ega je veoma bitno pitanje zato
neki misle da je slobodno trite poeljno.
Drugim reima, u ovoj originalnoj konstelaciji iz Nacionalne skuptine u do-
men levog spadala je i podrka laissez-faire kapitalizmu i slobodnom tritu, jer su
ove ideje favorizovali buroaski kapitalisti, a ne aristokratija, ali izvan parlamen-
tarne politike ova shvatanja esto se povezuju sa desnom orijentacijom.19 Iako su u
poetku radnika klasa, siromano seljatvo i nezaposleni delili politike interese
sa ranim kapitalistima, to ne znai da su delili i njihove ekonomske interese. Vre-
menom je aristokratija postajala sve manje relevantna i nju su zamenili predstav-
nici kapitalista.
Iako se politike ideologije i danas obino opisuju preko kontinuuma koji ide s
leva na desno, vano je razumeti da ovo nije opteprihvaena (niti naroito priklad-
na) klasifikacija. O tome svedoe neke zelene partije koje sebe ne ele da svrstaju
ni levo ni desno (ve ispred), kao i tzv. trei put koji se predstavlja kao sinteza
tradicionalno suprotstavljenih stanovita levice i desnice.20 To sve znai da je konti-
_____________
19 Laissez-faire (pustiti, ostaviti na miru i tome slino) je oznaka za drutveno okruenje u kojem
(privredna) razmena izmeu privatnih lica nije ograniena dravnom intervencijom u bilo kom ob-
poslovnih ljudi koji se odrao oko 1680. godine. Navodno, kada je merkantilistiki ministar upitao
preduzetnike kako im drava moe pomoi (merkantilizam se obino smatra oblikom ekonomskog
nacionalizma), jedan od njih je odgovorio sa Laissez-nous faire, to znai Pustite nas da radimo
(u smislu, ostavite nas na miru). Laissez-faire kao slogan popularizovan je sredinom 18. veka i
karakteristian je za klasinu ekonomiju.
20 Trei put je izraz koji se koristi za opisivanje politikih doktrina koje se nalaze izmeu tradi-
cionalne levice i tradicionalne desnice, odnosno koje podrazumevaju meavinu ovih politikih i
ideolokih orijentacija (zagovornici treeg puta obino opisuju svoju poziciju kao svojevrsni novi
spoj levice i desnice, a ne kao njihovu meavinu). On odbacuje i laissez-faire doktrine i i socijalizam,
25
socijalisti, levi libertarijanci, sekularisti, feministkinje, autonomisti, antiimperijal-
isti, antikapitalisti, anarhisti i slini. Na drugoj strani, pod politikom desnicom
obino se podrazumevaju: konzervativci, reakcionari, neokonzervativci, tradiciona-
listi, kapitalisti, neoliberali, desni libertarijanci, socijalni autoritarijanci, monarhisti,
teokrate, nacionalisti, (neo)nacisti, faisti itd. Najee se misli da je levica politiki
progresivnija, a desnica konzervativnija, ali prava situacija obino je daleko kom-
pleksnija i zbog toga je moda najbolje krenuti od genetikog objanjenja politike
levice i desnice.
Termini levo i desno u politici potiu iz Francuske revolucije i povezani su
sa rasporedom sedenja u raznim zakonodavnim telima Francuske, odnosno u
Nacionalnoj skuptini, osnovanoj 1789. godine.17 U revolucionarnoj Nacionalnoj
skuptini razliite politike frakcije i predstavnici razliitih delova stanovnitva po-
zicionirali su se levo ili desno (ili u centru) u odnosu na govorniki podijum. Do
ovog pozicioniranja dolo je i zbog zavisnosti od toga koliko su se razliite frakcije
protivile predrevolucionarnom poretku, odnosno starom reimu (ancien rgime).18
Za one koji su sedeli levo revolucija je predstavljala ostvarenje racionalnih i libe-
ralnih ideja prosvetiteljstva, osloboenje od iracionalnosti i sujeverja, osloboenje
privrede od kontraproduktivnih eksploatatorskih praksi i oslobaanje drutva i
politike od klasno zasnovane opresije. Za one na desnoj strani revolucija je unitila
institucije koje su u prethodnim vremenima testirane i koje su u skladu sa religijom
koja je zagovarala naivno verovanje u dobrotu ljudske prirode ime je olakala do-
lazak surovosti, varvarizma i tiranije rulje.
Pojednostavljeno reeno, aristokratija je bila ta koja je sedela na desnoj stra-
ni, a buroazija i obini ljudi sedeli su na levoj u odnosu na govornika. Glavna
ideoloka taka neslaganja izmeu njih bio je takozvani (pomenuti) stari reim ili
poredak koji je imao tri aspekta: apsolutnu monarhiju, dominaciju katolike crkve
_____________
17 Nacionalna (ili Narodna) skuptina u doba Francuske revolucije bila je revolucionarno telo koje
su osnovali poslanici tzv. Treeg stalea (koji je trebalo da predstavlja obine graane, a zapravo je
prvenstveno predstavljao buroaziju). Pre formiranja ove skuptine vlast (i sve privilegije) u Fran-
cuskoj drali su predstavnici prva dva stalea, aristokratije i svetenstva. Formirana je 13. juna 1789.
godine, a trajala je do 9. jula iste godine, kada je preimenovana u Nacionalnu ustavotvornu skuptinu.
Do formiranja je dolo nakon to su predstavnici dva povlaena stalea odbili da se u zajednikoj
skuptini glasa po predstavnicima (glavama), zagovarajui glasanje po staleima (gde su imali liku. Prema legendi, fraza potie sa sastanka izmeu francuskog ministra finansija i grupe francuskih
veinu od 2 prema 1), tako da tada trei stale formira svoju Nacionalnu skuptinu i ve 17. juna
donosi niz kljunih odluka koje e uticati na tok Revolucije (pad Bastilje dogodio se 14. jula), uz od-
luku da se poslanici ne razilaze sve dok se u Francuskoj ne donese novi ustav.
18 U uem smislu, termin stari reim (Ancien Rgime) se pre svega odnosi na aristokratski drutveni
i politiki poredak u Francuskoj od 15. veka do Francuske revolucije. Stvorili su ga francuski pros-
vetiteljski mislioci i revolucionari kako bi promovisali novi drutveni poredak bez aristokratskih
privilegija. U irem smislu, stari reim oznaava bilo koji politiki ili drutveni sistem koji se temelji
na feudalnim i aristokratskim privilegijama, kao i monarhije koje su zamenjene republikama ili, pak,
svaki sistem koji je prethodio pojavi nekog novog drutvenog i politikog poretka.
24
i posebnu distribuciju vlasnitva. Dakle, ko je eleo da oslabi apsolutni autoritet
monarha ili izvrne vlasti uopte (u republikanskom reimu), ko je bio antikleri-
kalno nastrojen i ko je prieljkivao redistribuciju bogatstva pripadao je pre levici,
a ko je eleo da zadri sve ili odreene karakteristike starog reima pripadao je
desnici. To znai da je desno podrazumevalo podrku aristokratskim ili kraljevskim
interesima i crkvi, dok je levo oznaavalo podrku republikanizmu, sekularizmu i
graanskim slobodama.
Meutim, danas biti na levici (uglavnom) znai favorizovati ekonomsku redis-
tribuciju koja bi vodila veoj jednakosti, tako da ona vie ne podrazumeva nuno
podrku slaboj izvrnoj vlasti, jer je moda snana dravna uprava potrebna kako
bi omoguila ekonomsku redistribuciju. Takoe, neki argumenti tradicionalne
desnice iz Nacionalne skuptine danas nisu vie politiki odrivi, kao to je npr.
favorizovanje nejednake distribucije vlasnitva, odnosno ideja da ona postoji jer
tako bog eli, kao i ideja da nisu svi ljudi jednaki po pitanju prava i slobode. Da-
nas argument o nejednakom bogatstvu obino biva pravdan kao nuna posledica
doputanja slobodnom tritu da se razvija, zbog ega je veoma bitno pitanje zato
neki misle da je slobodno trite poeljno.
Drugim reima, u ovoj originalnoj konstelaciji iz Nacionalne skuptine u do-
men levog spadala je i podrka laissez-faire kapitalizmu i slobodnom tritu, jer su
ove ideje favorizovali buroaski kapitalisti, a ne aristokratija, ali izvan parlamen-
tarne politike ova shvatanja esto se povezuju sa desnom orijentacijom.19 Iako su u
poetku radnika klasa, siromano seljatvo i nezaposleni delili politike interese
sa ranim kapitalistima, to ne znai da su delili i njihove ekonomske interese. Vre-
menom je aristokratija postajala sve manje relevantna i nju su zamenili predstav-
nici kapitalista.
Iako se politike ideologije i danas obino opisuju preko kontinuuma koji ide s
leva na desno, vano je razumeti da ovo nije opteprihvaena (niti naroito priklad-
na) klasifikacija. O tome svedoe neke zelene partije koje sebe ne ele da svrstaju
ni levo ni desno (ve ispred), kao i tzv. trei put koji se predstavlja kao sinteza
tradicionalno suprotstavljenih stanovita levice i desnice.20 To sve znai da je konti-
_____________
19 Laissez-faire (pustiti, ostaviti na miru i tome slino) je oznaka za drutveno okruenje u kojem
(privredna) razmena izmeu privatnih lica nije ograniena dravnom intervencijom u bilo kom ob-
poslovnih ljudi koji se odrao oko 1680. godine. Navodno, kada je merkantilistiki ministar upitao
preduzetnike kako im drava moe pomoi (merkantilizam se obino smatra oblikom ekonomskog
nacionalizma), jedan od njih je odgovorio sa Laissez-nous faire, to znai Pustite nas da radimo
(u smislu, ostavite nas na miru). Laissez-faire kao slogan popularizovan je sredinom 18. veka i
karakteristian je za klasinu ekonomiju.
20 Trei put je izraz koji se koristi za opisivanje politikih doktrina koje se nalaze izmeu tradi-
cionalne levice i tradicionalne desnice, odnosno koje podrazumevaju meavinu ovih politikih i
ideolokih orijentacija (zagovornici treeg puta obino opisuju svoju poziciju kao svojevrsni novi
spoj levice i desnice, a ne kao njihovu meavinu). On odbacuje i laissez-faire doktrine i i socijalizam,
25
nuum koji ide s leva na desno i sam u velikoj meri ideoloki jer sugerie da su
ideologije meusobno iskljuive i da meu njima postoje jasne razlike. Veina
modernih ideologija je izuzetno kompleksna i pojednostavljene generalizacije nisu
mogue (a da pri tom budu tane).
U prolom veku postojali su razni pokuaji merenja politikih vrednosti i mapiran-
ja politikog spektra razliitih ideologija. Istovremeno, ovo su bili i pokuaji da se
pronau problemi na osnovu kojih bi bilo mogue opisati politike i ideoloke vari-
jacije mimo pojednostavljene podele na levicu i desnicu. Poznata je Fergusonova
skala iz 1950. godine koja meri stavove prema: (1) kontroli raanja, (2) smrtnoj kazni,
(3) cenzuri, (4) komunizmu, (5) evoluciji, (6) zakonu, (7) patriotizmu, (8) teizmu,
(9) tretiranju kriminalaca i (10) ratu.21 Prema nekim drugim podelama u kontekstu
politikog spektra mogue je razlikovati dva faktora radikalizam i umerenost, to je
1956. godine istakao britanski psiholog nemakog porekla Hans Ajsenk.22 Meutim,
_____________
a usredsreen je na tehnoloki razvoj i obrazovanje, demokratiju i modernizaciju drutva. Gidens je
politiku treeg puta nazvao radikalnim centrom, to je sintagma koju je (is)koristio Bler u promociji
novog politikog kursa Laburistike partije. Prema Gidensu, osnovni cilj politike treeg puta jeste
pomo graanima u izlaenju na kraj sa velikim revolucijama savremenog doba globalizacijom,
transformacijama u linom ivotu i u domenu odnosa oveka prema prirodi.
Entoni Gidens (Anthony Giddens, 1938) je britanski sociolog, profesor emeritus na Londonskoj
koli za ekonomiju i jedan od najuticajnijih savremenih sociologa. Svoju reputaciju izgradio je kao
znaajan interpretator klasine socioloke tradicije i njenih nastavljaa, a zatim kao autor teorije
strukturacije (teorije koja razmatra problematiku odnosa izmeu akcije i strukture u kojoj se ne
dodeljuje primat nijednom od ovih pojmova). Postao je globalno poznat kao komentator i teoretiar
globalizacije, te kao savetnik nekadanjeg britanskog premijera Tonija Blera.
Entoni Toni Bler (Anthony Charles Lynton Tony Blair, ro. 1953) je britanski politiar koji je
bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva od 1997. do 2007. godine, kao i lider Laburistike partije od
1994. do 2007. godine. On je 1997. godine odneo ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima i
osvojio je 418 poslanikih mandata, to je bilo najvie u istoriji te partije, a zatim su pod njegovim ru-
kovodstvom laburisti pobedili i na izborima 2001. i 2005. godine. Bio je i najmlai britanski premijer
jo od 1812. godine, a vodio je i intenzivnu spoljnu politiku. U unutranjoj politici njegov kabinet je
uveao poreze, uveo je obavezni minimalni dohodak na nacionalnom nivou, promovisao je prava za
homoseksualne osobe (ukljuujui i zakon o graanskom partnerstvu, odnosno graanskom braku
izmeu ovih osoba u Velikoj Britaniji), smanjio je siromatvo i socijalne razlike, unapredio je soci-
jalnu zatitu, ali je sproveo i mnoge druge reforme u pogledu obrazovanja i zdravstva koje su bile ute-
meljene na trinim principima. Diplomirao je pravo na Oksfordu, a u mladosti se bavio muzikom.
Pevao je i svirao gitaru u bendu Agli Rumors (Ugly Rumours) i radio kao promoter mnogih rok
grupa. Poznat je i po svojoj religioznosti i sklonosti mnogim Nju Ejd praksama, a 2007. godine je iz
protestantizma preao u katolianstvo.
Laburistika partija (Labour Party, iji prevod bi glasio Partija rada) je levo orijentisana i jedna od
dve dominantne politike partije u Ujedinjenom Kraljevstvu (druga je Konzervativna partija, kolokvi-
jalno nazvana Torijevska partija). Osnovana je 1900. godine, a karakterisale su je brojne ideoloke
promene i transformacije od izrazito socijalistike do umerene socijaldemokratske orijentacije.
21 Leonard Ferguson (Leonard W. Ferguson, 18981963) je bio ameriki psiholog koji se bavio
fenomenima linosti, drutvenim stavovima, industrijskom psihologijom itd.
22 Hans Ajsenk (Hans Eysenck, 19161997) je bio britanski psiholog nemakog porekla, upamen
po istraivanju inteligencije i linosti. Bio je profesor na Institutu za psihijatriju na Kings koledu u
26
prema ovoj ideji komunizam i nacizam se svrstavaju u istu grupu (u kojoj domini-
ra radikalizam), uprkos tome to su u pitanju politika levica i politika desnica.
Takoe, mogue je razlikovati politike ideologije i na osnovu ideja o slobo-
di i jednakosti, prema idejama Miltona Rokia iz 1973. godine.23 Tako bi razlika
izmeu levice i desnice bila u tome to levica vie naglaava vanost jednakosti, ali
su i prema ovom modelu nacizam i komunizam slini jer ne vrednuju slobodu kao
to to, recimo, rade socijademokrate, socijalisti ili kapitalisti. Prema istom modelu
postojala bi slinost i izmeu liberalizma i anarhizma, koji visoko vrednuju in-
dividualnu slobodu. Novije studije i analize ubacuju i ekonomska pitanja, a neke
razmatraju samo stepen kontrole od strane dravne uprave bez dalje analize nekih
drugih drutvenih ili politikih varijabli (tu su, na primer, kao dva ekstrema pred-
stavljeni faizam i anarhizam).
Poznat je i pokuaj Virdinije Postrel iz 1998. godine koji nudi kontinuum za
merenje stava prema budunosti i tako razlikuje staziste (koji se plae budunosti i
zato ele da je kontroliu) i dinamiste (koji ele da se budunost odvija prirodno,
odnosno bez pokuaja da se planira i kontrolie).24 Konano, danas je verovatno
najpoznatiji tzv. Nolanov grafikon koji pravi podelu politikih miljenja na dva
vektora ekonomske stavove i line stavove, a koji meri vrednosti line slobode
(u rasponu od totalitarizma do libertarijanizma) i vrednosti ekonomske slobode
(u rasponu od kapitalizma do komunizma, odnosno politike desnice i levice).25
Danas postoje razne varijacije ovog grafikona.
_____________
Londonu od 1955. do 1983. godine, a bavio se istraivanjima efekata puenja (finansiranim od strane
duvanske industrije), psihologijom politike, kao i genetikom linosti. Pominje se kao utemeljiva
moderne naune teorije linosti, znaajno je doprineo i metodama leenja mentalnih bolesti, a
optuivan je i za bliskost ekstremnoj desnici. U poslednjim godinama ivota bio je najcitiraniji ivi
psiholog u naunim asopisima.
23 Milton Roki (Milton Rokeach, 19181988) je bio ameriki socijalni psiholog poljskog porekla
koji je doktorirao na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju, a predavao je na univerzitetima Miigen
Stejt, Vaington Stejt i drugim. Bavio se psiholokim osnovama rasnih predrasuda (koje je dovodio u
vezu sa socioekonomskim statusom), kao i prirodom ljudskih vrednosti.
24 Virdinija Postrel (Virginia Postrel, ro. 1960.) je amerika autorka koja se bavi politikim i
kulturnim temama, a pisala je redovne kolumne za Njujork Tajms, Vol Strit urnal i asopis Atlantik.
Posebno se bavi temama kao to su zdravstvena zatita, bioetika i estetika, a zauzima liberalne poglede
na drutvo.
25 Dejvid Nolan (David Nolan, 19432010) je bio ameriki aktivista, autor i politiar, kao i jedan od
osnivaa Libertarijanske partije Sjedinjenih Drava. Upamen je kao kreator i popularizator spome-
nutog Nolanovog grafikona.
27
nuum koji ide s leva na desno i sam u velikoj meri ideoloki jer sugerie da su
ideologije meusobno iskljuive i da meu njima postoje jasne razlike. Veina
modernih ideologija je izuzetno kompleksna i pojednostavljene generalizacije nisu
mogue (a da pri tom budu tane).
U prolom veku postojali su razni pokuaji merenja politikih vrednosti i mapiran-
ja politikog spektra razliitih ideologija. Istovremeno, ovo su bili i pokuaji da se
pronau problemi na osnovu kojih bi bilo mogue opisati politike i ideoloke vari-
jacije mimo pojednostavljene podele na levicu i desnicu. Poznata je Fergusonova
skala iz 1950. godine koja meri stavove prema: (1) kontroli raanja, (2) smrtnoj kazni,
(3) cenzuri, (4) komunizmu, (5) evoluciji, (6) zakonu, (7) patriotizmu, (8) teizmu,
(9) tretiranju kriminalaca i (10) ratu.21 Prema nekim drugim podelama u kontekstu
politikog spektra mogue je razlikovati dva faktora radikalizam i umerenost, to je
1956. godine istakao britanski psiholog nemakog porekla Hans Ajsenk.22 Meutim,
_____________
a usredsreen je na tehnoloki razvoj i obrazovanje, demokratiju i modernizaciju drutva. Gidens je
politiku treeg puta nazvao radikalnim centrom, to je sintagma koju je (is)koristio Bler u promociji
novog politikog kursa Laburistike partije. Prema Gidensu, osnovni cilj politike treeg puta jeste
pomo graanima u izlaenju na kraj sa velikim revolucijama savremenog doba globalizacijom,
transformacijama u linom ivotu i u domenu odnosa oveka prema prirodi.
Entoni Gidens (Anthony Giddens, 1938) je britanski sociolog, profesor emeritus na Londonskoj
koli za ekonomiju i jedan od najuticajnijih savremenih sociologa. Svoju reputaciju izgradio je kao
znaajan interpretator klasine socioloke tradicije i njenih nastavljaa, a zatim kao autor teorije
strukturacije (teorije koja razmatra problematiku odnosa izmeu akcije i strukture u kojoj se ne
dodeljuje primat nijednom od ovih pojmova). Postao je globalno poznat kao komentator i teoretiar
globalizacije, te kao savetnik nekadanjeg britanskog premijera Tonija Blera.
Entoni Toni Bler (Anthony Charles Lynton Tony Blair, ro. 1953) je britanski politiar koji je
bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva od 1997. do 2007. godine, kao i lider Laburistike partije od
1994. do 2007. godine. On je 1997. godine odneo ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima i
osvojio je 418 poslanikih mandata, to je bilo najvie u istoriji te partije, a zatim su pod njegovim ru-
kovodstvom laburisti pobedili i na izborima 2001. i 2005. godine. Bio je i najmlai britanski premijer
jo od 1812. godine, a vodio je i intenzivnu spoljnu politiku. U unutranjoj politici njegov kabinet je
uveao poreze, uveo je obavezni minimalni dohodak na nacionalnom nivou, promovisao je prava za
homoseksualne osobe (ukljuujui i zakon o graanskom partnerstvu, odnosno graanskom braku
izmeu ovih osoba u Velikoj Britaniji), smanjio je siromatvo i socijalne razlike, unapredio je soci-
jalnu zatitu, ali je sproveo i mnoge druge reforme u pogledu obrazovanja i zdravstva koje su bile ute-
meljene na trinim principima. Diplomirao je pravo na Oksfordu, a u mladosti se bavio muzikom.
Pevao je i svirao gitaru u bendu Agli Rumors (Ugly Rumours) i radio kao promoter mnogih rok
grupa. Poznat je i po svojoj religioznosti i sklonosti mnogim Nju Ejd praksama, a 2007. godine je iz
protestantizma preao u katolianstvo.
Laburistika partija (Labour Party, iji prevod bi glasio Partija rada) je levo orijentisana i jedna od
dve dominantne politike partije u Ujedinjenom Kraljevstvu (druga je Konzervativna partija, kolokvi-
jalno nazvana Torijevska partija). Osnovana je 1900. godine, a karakterisale su je brojne ideoloke
promene i transformacije od izrazito socijalistike do umerene socijaldemokratske orijentacije.
21 Leonard Ferguson (Leonard W. Ferguson, 18981963) je bio ameriki psiholog koji se bavio
fenomenima linosti, drutvenim stavovima, industrijskom psihologijom itd.
22 Hans Ajsenk (Hans Eysenck, 19161997) je bio britanski psiholog nemakog porekla, upamen
po istraivanju inteligencije i linosti. Bio je profesor na Institutu za psihijatriju na Kings koledu u
26
prema ovoj ideji komunizam i nacizam se svrstavaju u istu grupu (u kojoj domini-
ra radikalizam), uprkos tome to su u pitanju politika levica i politika desnica.
Takoe, mogue je razlikovati politike ideologije i na osnovu ideja o slobo-
di i jednakosti, prema idejama Miltona Rokia iz 1973. godine.23 Tako bi razlika
izmeu levice i desnice bila u tome to levica vie naglaava vanost jednakosti, ali
su i prema ovom modelu nacizam i komunizam slini jer ne vrednuju slobodu kao
to to, recimo, rade socijademokrate, socijalisti ili kapitalisti. Prema istom modelu
postojala bi slinost i izmeu liberalizma i anarhizma, koji visoko vrednuju in-
dividualnu slobodu. Novije studije i analize ubacuju i ekonomska pitanja, a neke
razmatraju samo stepen kontrole od strane dravne uprave bez dalje analize nekih
drugih drutvenih ili politikih varijabli (tu su, na primer, kao dva ekstrema pred-
stavljeni faizam i anarhizam).
Poznat je i pokuaj Virdinije Postrel iz 1998. godine koji nudi kontinuum za
merenje stava prema budunosti i tako razlikuje staziste (koji se plae budunosti i
zato ele da je kontroliu) i dinamiste (koji ele da se budunost odvija prirodno,
odnosno bez pokuaja da se planira i kontrolie).24 Konano, danas je verovatno
najpoznatiji tzv. Nolanov grafikon koji pravi podelu politikih miljenja na dva
vektora ekonomske stavove i line stavove, a koji meri vrednosti line slobode
(u rasponu od totalitarizma do libertarijanizma) i vrednosti ekonomske slobode
(u rasponu od kapitalizma do komunizma, odnosno politike desnice i levice).25
Danas postoje razne varijacije ovog grafikona.
_____________
Londonu od 1955. do 1983. godine, a bavio se istraivanjima efekata puenja (finansiranim od strane
duvanske industrije), psihologijom politike, kao i genetikom linosti. Pominje se kao utemeljiva
moderne naune teorije linosti, znaajno je doprineo i metodama leenja mentalnih bolesti, a
optuivan je i za bliskost ekstremnoj desnici. U poslednjim godinama ivota bio je najcitiraniji ivi
psiholog u naunim asopisima.
23 Milton Roki (Milton Rokeach, 19181988) je bio ameriki socijalni psiholog poljskog porekla
koji je doktorirao na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju, a predavao je na univerzitetima Miigen
Stejt, Vaington Stejt i drugim. Bavio se psiholokim osnovama rasnih predrasuda (koje je dovodio u
vezu sa socioekonomskim statusom), kao i prirodom ljudskih vrednosti.
24 Virdinija Postrel (Virginia Postrel, ro. 1960.) je amerika autorka koja se bavi politikim i
kulturnim temama, a pisala je redovne kolumne za Njujork Tajms, Vol Strit urnal i asopis Atlantik.
Posebno se bavi temama kao to su zdravstvena zatita, bioetika i estetika, a zauzima liberalne poglede
na drutvo.
25 Dejvid Nolan (David Nolan, 19432010) je bio ameriki aktivista, autor i politiar, kao i jedan od
osnivaa Libertarijanske partije Sjedinjenih Drava. Upamen je kao kreator i popularizator spome-
nutog Nolanovog grafikona.
27

1.4. Makro i mikro ideologije
Ako su ideologije sainjene od ideja koje pokreu ljude na akciju, postavlja se
pitanje koje je njihovo mesto u savremenom svetu? Da li su ideje koje su dominirale
modernim svetom i stvorile masovne drutvene pokrete, politike partije i zahteve
za revolucionarnim promenama danas izgubile svoju privlanost? Da li su mnogi
inspiriui ideali prestali da mobiliu ljude, da li su zamenjeni novim ideologijama,
drugaije prirode i porekla, sa sasvim drugaijim politikim implikacijama? Ili je
situacija takva da politiki ivot odlikuje odsustvo sveprisutnih ideja ili ideologija?
Ideologije savremene politike najee su meavina starog i novog, odnosno starih
skupova ideja koje pokuavaju da se adaptiraju na promenjenu realnost, odnosno
na sasvim drugaija drutva koja stvaraju nove probleme za stare ideologije. Ako
su se politike ideologije pojavile u istorijskim okolnostima koje su drugaije od
okolnosti koje postoje danas i ako ele da budu relevantne za savremenu politiku
one se takoe moraju menjati i razvijati, to najee i ine. temama za koje se pojedinci zalau ili bore na komparativno ogranien nain (npr.
Postoje autori koji tvrde da je u javnoj sferi nakon pada Berlinskog zida poela da
dominira politika u kojoj centralnu ulogu igra borba za jednako priznanje. Naime,
28
u okvirima ovakve politike individue ele da budu priznate kao bia sa dostojanst-
vom i specifinim identitetom koji im prua oseaj autentinosti. Drugim reima,
tvrdi se da je politika identiteta (koja je u vezi sa idejama o potovanju, priznanju i
autentinosti) zamenila politiku ideologija. Dakle, politikim ivotom savremenih
razvijenih drutava, a moda i gotovo svih drutava na planeti, u tom sluaju
dominiraju borbe za priznanjem i potovanjem. Cilj ovakvih politika najee jeste
u tome da odreene autentine kulture, religije ili obiaji dobiju svoj prostor ili
priznanje. Deluje kao da navedene politike stiu prioritet nad klasinim ideolokim
temama koje su mnogo ire i sveobuhvatnije po svom obimu. Zato se moe rei
da ideje liberalizma, socijalizma, konzervativizma i drugih ideologija nude daleko
optije aspiracije i da vode poreklo od zajednikog zapadnog naslea. Iz navedenih
razloga one moda nisu toliko privlane pojedincima i grupama ije kulturno
poreklo nije na Zapadu i koji odbacuju proklamovanu univerzalnost ideala levice
i desnice dok trae priznanje i potovanje. Ove injenice mogu da opiu i svoje-
vrsnu krizu ideologija, kao situaciju u kojoj su glavne ideologije zapadne tradicije
izgubile svoj mobiliui kapacitet. Stoga, glavno pitanje ideje o krizi ideologije u
savremenom dobu glasi: da li je identitet zamenio (ili smanjio znaaj) ideologije ili
su moda nove ideologije koje pridaju veu vanost ovim politikama priznanja
zamenile starije ideologije koje marginalizuju pitanja kulturnog identiteta?
Tokom dvadesetog veka razne ideologije su nudile reenja (namerno ili sluajno)
vanih politikih pitanja koja su postojala ili koja su nastajala. Tu se prvenstveno
misli na takozvane makro ideologije: liberalizam, konzervativizam, socijalizam/ko-
munizam, faizam i anarhizam, to su i ideologije koje su predmet ove knjige. Vei-
na ovih modernih ideologija poseduje i institucionalnu dimenziju u obliku
politikog pokreta ili partije. Kao to je navedeno, ovo ne znai da su liberalizam
i konzervativizam apsolutno identini sa idejama koje zastupaju odreene libe-
ralne ili konzervativne partije, jer ideologije retko kada bivaju formulisane od strane
politikih partija. Obino partije predstavljaju te ideologije u nekoj razumljivoj
formi i pokuavaju da ih efikasno ire. U tom smislu, moe se rei da u ideolokoj
proizvodnji partije predstavljaju mehanizam masovne proizvodnje. Same ideologi-
je ipak nastaju meu grupama koje mogu i ne moraju pripadati partiji, a te grupe
mogu da sainjavaju intelektualci ili vrlo veti retoriari koji artikuliu popularnija
ili tek nastala verovanja ili koji razvodnjavaju kompleksna filozofska stanovita.
U savremenom drutvu je mogue govoriti o kontrastu koji postoji izmeu na-
vedenih makro ideologija i tzv. politika drutvenih pokreta ili ideolokih politika (za
razliku od politike ideologija), koje se neretko svode na politiku kampanja. Kam-
panje su politike akcije posveene konkretnim politikim pitanjima ili specifinim
prava konkretnih drutvenih grupa, pitanja zagaenja ivotne okoline itd.). Ove
ideoloke politike pokuavaju da odgovore na konkretna pitanja, kao npr. da li treba
29

1.4. Makro i mikro ideologije
Ako su ideologije sainjene od ideja koje pokreu ljude na akciju, postavlja se
pitanje koje je njihovo mesto u savremenom svetu? Da li su ideje koje su dominirale
modernim svetom i stvorile masovne drutvene pokrete, politike partije i zahteve
za revolucionarnim promenama danas izgubile svoju privlanost? Da li su mnogi
inspiriui ideali prestali da mobiliu ljude, da li su zamenjeni novim ideologijama,
drugaije prirode i porekla, sa sasvim drugaijim politikim implikacijama? Ili je
situacija takva da politiki ivot odlikuje odsustvo sveprisutnih ideja ili ideologija?
Ideologije savremene politike najee su meavina starog i novog, odnosno starih
skupova ideja koje pokuavaju da se adaptiraju na promenjenu realnost, odnosno
na sasvim drugaija drutva koja stvaraju nove probleme za stare ideologije. Ako
su se politike ideologije pojavile u istorijskim okolnostima koje su drugaije od
okolnosti koje postoje danas i ako ele da budu relevantne za savremenu politiku
one se takoe moraju menjati i razvijati, to najee i ine. temama za koje se pojedinci zalau ili bore na komparativno ogranien nain (npr.
Postoje autori koji tvrde da je u javnoj sferi nakon pada Berlinskog zida poela da
dominira politika u kojoj centralnu ulogu igra borba za jednako priznanje. Naime,
28
u okvirima ovakve politike individue ele da budu priznate kao bia sa dostojanst-
vom i specifinim identitetom koji im prua oseaj autentinosti. Drugim reima,
tvrdi se da je politika identiteta (koja je u vezi sa idejama o potovanju, priznanju i
autentinosti) zamenila politiku ideologija. Dakle, politikim ivotom savremenih
razvijenih drutava, a moda i gotovo svih drutava na planeti, u tom sluaju
dominiraju borbe za priznanjem i potovanjem. Cilj ovakvih politika najee jeste
u tome da odreene autentine kulture, religije ili obiaji dobiju svoj prostor ili
priznanje. Deluje kao da navedene politike stiu prioritet nad klasinim ideolokim
temama koje su mnogo ire i sveobuhvatnije po svom obimu. Zato se moe rei
da ideje liberalizma, socijalizma, konzervativizma i drugih ideologija nude daleko
optije aspiracije i da vode poreklo od zajednikog zapadnog naslea. Iz navedenih
razloga one moda nisu toliko privlane pojedincima i grupama ije kulturno
poreklo nije na Zapadu i koji odbacuju proklamovanu univerzalnost ideala levice
i desnice dok trae priznanje i potovanje. Ove injenice mogu da opiu i svoje-
vrsnu krizu ideologija, kao situaciju u kojoj su glavne ideologije zapadne tradicije
izgubile svoj mobiliui kapacitet. Stoga, glavno pitanje ideje o krizi ideologije u
savremenom dobu glasi: da li je identitet zamenio (ili smanjio znaaj) ideologije ili
su moda nove ideologije koje pridaju veu vanost ovim politikama priznanja
zamenile starije ideologije koje marginalizuju pitanja kulturnog identiteta?
Tokom dvadesetog veka razne ideologije su nudile reenja (namerno ili sluajno)
vanih politikih pitanja koja su postojala ili koja su nastajala. Tu se prvenstveno
misli na takozvane makro ideologije: liberalizam, konzervativizam, socijalizam/ko-
munizam, faizam i anarhizam, to su i ideologije koje su predmet ove knjige. Vei-
na ovih modernih ideologija poseduje i institucionalnu dimenziju u obliku
politikog pokreta ili partije. Kao to je navedeno, ovo ne znai da su liberalizam
i konzervativizam apsolutno identini sa idejama koje zastupaju odreene libe-
ralne ili konzervativne partije, jer ideologije retko kada bivaju formulisane od strane
politikih partija. Obino partije predstavljaju te ideologije u nekoj razumljivoj
formi i pokuavaju da ih efikasno ire. U tom smislu, moe se rei da u ideolokoj
proizvodnji partije predstavljaju mehanizam masovne proizvodnje. Same ideologi-
je ipak nastaju meu grupama koje mogu i ne moraju pripadati partiji, a te grupe
mogu da sainjavaju intelektualci ili vrlo veti retoriari koji artikuliu popularnija
ili tek nastala verovanja ili koji razvodnjavaju kompleksna filozofska stanovita.
U savremenom drutvu je mogue govoriti o kontrastu koji postoji izmeu na-
vedenih makro ideologija i tzv. politika drutvenih pokreta ili ideolokih politika (za
razliku od politike ideologija), koje se neretko svode na politiku kampanja. Kam-
panje su politike akcije posveene konkretnim politikim pitanjima ili specifinim
prava konkretnih drutvenih grupa, pitanja zagaenja ivotne okoline itd.). Ove
ideoloke politike pokuavaju da odgovore na konkretna pitanja, kao npr. da li treba
29
spreiti izgradnju nekog autoputa i da li protestovati protiv njega, da li ustati pro-
tiv deportacije imigrantskih radnika i krenja njihovih ljudskih prava itd.? Kada u
savremenim liberalnim demokratijama graani izau na ulice, to je najee u vezi
sa nekim partikularnim pitanjima: protestima protiv rata u Iraku, demonstraci-
jama protiv poveanja cena kolarine na univerzitetima, protestima protiv reforme
penzionih zakona itd. Ovo su, samim tim, kampanje zainteresovane za konkretne
teme i sa ogranienom perspektivom. Drugim reima, one ne doprinose idejama o
buduem ili razliitom drutvu, ve nastoje da promene sadanjicu bez aspiracija
za izgradnjom novog drutva.
Meutim, ova podela na makro i na partikularne (ili mikro) ideologije ne sme se
shvatiti isuvie strogo. Svaka borba za neko konkretno pitanje ili svaka kampanja
moe se opravdati jedino u okvirima neke opte filozofije ili ideologije. Protesto-
vati protiv autoputa ili velikog lanca supermarketa istovremeno znai biti (makar
implicitno) pokrenut nekom ideologijom, poput ekologizma ili antiglobalizma.
Slino tome, pridruiti se maru protiv rata u Iraku ne mora da bude svesna iden-
tifikacija sa socijalizmom ili nekom drugom ideologijom politike levice, ali jeste
indikator prihvatanja ire filozofije o sklonosti miroljubivim reenjima konflikata
putem meunarodnih organizacija (kao to su Ujedinjene nacije) nasuprot hege-
moniji Sjedinjenih Drava.26 Zato distinkcija izmeu ideolokih pokreta i politikih
kampanja, odnosno distinkcija izmeu politika ideologija i politika kampanja, nije
toliko nedvosmislena. Konkretna mikro pitanja mogu se identifikovati jedino
unutar okvira koje nude optiji okviri politike ideologija. Ovi okviri obezbeuju
svojevrsnu mapu sveta i specifikuju zato je neto pitanje ili problem za koji ima
smisla boriti se ili protestovati protiv njega.
Upravo iz tog razloga mogue je napraviti odrivu distinkciju izmeu totalizujuih
(ili totalistikih) ideologija i ideologija koje su ograniene ili parcijaln(ij)e u
poreenju sa njima. Totalizujue esto pruaju sliku harmoninog drutva i nude
projekat sveukupne drutvene i politike transformacije ne birajui sredstva za taj
poduhvat. S druge strane, parcijalne, fragmentarne ili molekularne ideologije imaju
manje holistiki pogled na drutvo i drutvenu promenu i pokuavaju da poprave
konkretne probleme ili nevolje bez rtvovanja trenutnih generacija u ime nekog
budueg cilja. U slinom maniru moe se govoriti o manje razvijenim ili tankim
ideologijama koje koriste razvijenije (makro) ideologije kao svoje pokrie, iako i
one mogu da postoje same za sebe. Tanke ideologije imaju specifinu morfologi-
_____________
26 Ujedinjene nacije se najee definiu kao globalno udruenje dravnih uprava koje sarauju na
polju meunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i drutvene nejednakosti i
osnovane su u oktobru 1945. godine. Sedite je u Njujorku i od 2011. godine 193 zemlje su drave
lanice ove organizacije. Ujedinjene nacije mogu da odravaju i isporuuju oruane snage svojih
lanica u mirotvornim misijama, a tenja ka odravanju mira i ostvarivanju ljudskih prava je glavni
razlog njihovog stvaranja, dok Povelja Ujedinjenih nacija obavezuje sve zemlje lanice na njihovo
potovanje i promovisanje.
30
ju, ali za razliku od velikih ideologija one su ograniene ne nude odgovore na sva
pitanja o kojima govore makro ideologije, a ogranienje se tie ambicije i obima.
U tom smislu, postideoloko drutvo jeste ono u kojem su politike identiteta i
molekularne ili tanke ideologije istaknutije nego u ideolokim drutvima 19. i
20. veka. Iz navedenih razloga mnogi autori istiu tezu o kraju ideologije, navodei
da su ta drutva dostigla svoj vrhunac u totalitarnim formama nacizma i faizma u
20. veku. Meutim, polazna osnova za novo promiljanje ideologija u savremenom
drutvu najee su periodi pre i posle kolapsa komunistikih sistema. Istie
se da glavne ideologije modernosti organizovane oko klasinog politikog spektra
levice i desnice proizilaze iz Francuske revolucije, odnosno iz debata koje je ovaj
krupni prevrat otvorio.27 Mi danas objektivno ivimo u sasvim drugaijem svetu,
bez obzira na to da li je u njemu (ne)mogue uvideti linije podele koje su ekviva-
lentne onima iz 1789. godine.
Slika ideoloke scene sredinom 20. veka, odnosno nakon Drugog svetskog rata,
bila je ispunjena globalnim rivalstvom izmeu dva modela drutva liberalno-de-
_____________
27 Velika ili Francuska revolucija poela je napadom na srednjovekovnu tvravu i tadanji zatvor
Bastilju, u noi 14. jula 1789. godine, to je bila kulminacija ekonomske, politike i administrativne
krize tokom vladavine kralja Luja XVI (17541793). Francusko drutvo je u ovom periodu bilo
podeljeno na tri stalea: svetenstvo, plemstvo (aristokratiju) i trei stale, koji su inili buroazija, rad-
nici i seljaci. Buroazija je raspolagala najveim delom francuskog bogatstva, ali nije imala politiku
vlast koja je bila u rukama privilegovanog plemstva i svetenstva (koji su zajedno inili samo oko 2%
ukupnog broja stanovnika). Istovremeno, prva dva stalea bila su osloboena poreza, dok je trei
stale (a posebno seljaci) bio optereen nizom feudalnih dabina prema crkvi i dravi. Zbog estih ra-
tova, novane pomoi Sjedinjenim Dravama tokom rata za nezavisnost od Velike Britanije i brojnih
drugih trokova, dravna riznica je bila iscrpljena i 1788. godine proglaen je bankrot. Zatraeno je
osnivanje parlamenta kao saziva dravnih stalea u kojem e biti i predstavnici treeg stalea, to je
kralj inicijalno podrao. Poslanici izabrani na izborima sastali su se 5. maja 1789. godine u Versaju,
ali su ubrzo proglasili sebe Nacionalnom skuptinom (a ne skuptinom stalea) i odredili sebi za-
datak donoenja Ustava koji bi ograniio kraljevu vlast. Odreeni pripadnici prvog i drugog stalea
pristupili su treem straleu, zbog ega je Luj XVI zatvorio zgradu u kojoj se skuptina odravala,
kompletno rekonstruisao vladu i poeo sa okupljanjem vojske. Iz tih razloga veliki broj Pariana kree
u otvorenu pobunu i nakon nekoliko sati borbe osvaja zatvor Bastilju kao simbol kraljeve vlasti (iako
je osloboeno samo sedam zatvorenika etiri lopova, dvojica ludaka i jedan seksualni prestupnik).
Pobuna se ubrzo proirila Francuskom, posebno u seoskim krajevima, gde su spaljivane povelje o
vlasnitvu, kao i izvestan broj dvoraca, crkava i manastira.
U avgustu 1789. godine buroazija donosi zakon o ukidanju feudalnih dabina, ime je i defini-
tivno sruen stari poredak, a doneta je i Deklaracija o pravima oveka i graanina u kojoj su slo-
boda, jednakost i vlasnitvo proglaeni neotuivim pravom oveka. Ubrzo je dolo do sekularizacije
crkve, ija imanja su proglaena dravnim dobrom, a 3. septembra 1791. godine proglaen je prvi
francuski ustav. Seljaci postaju zakupnici zemlje na kojoj su radili, birako pravo je dato punoletnim
mukarcima sa imovinom odreene vrednosti, a Francuska je transformisana u ustavnu buroasku
monarhiju, odnosno kralj je morao da deli vlast sa izabranom skuptinom. Meutim, meu pristali-
cama revolucije ubrzo se razvijaju dve frakcije irondinci (umerena frakcija nazvana po pokrajini
irondi) i jakobinci (radikalna frakcija koja se okupljala u manastiru Svetog Jakova). Zatim, kralj
osporava mnoge odluke parlamenta i Francuska ulazi u rat sa Pruskom i Austrijom (to podravaju
31
spreiti izgradnju nekog autoputa i da li protestovati protiv njega, da li ustati pro-
tiv deportacije imigrantskih radnika i krenja njihovih ljudskih prava itd.? Kada u
savremenim liberalnim demokratijama graani izau na ulice, to je najee u vezi
sa nekim partikularnim pitanjima: protestima protiv rata u Iraku, demonstraci-
jama protiv poveanja cena kolarine na univerzitetima, protestima protiv reforme
penzionih zakona itd. Ovo su, samim tim, kampanje zainteresovane za konkretne
teme i sa ogranienom perspektivom. Drugim reima, one ne doprinose idejama o
buduem ili razliitom drutvu, ve nastoje da promene sadanjicu bez aspiracija
za izgradnjom novog drutva.
Meutim, ova podela na makro i na partikularne (ili mikro) ideologije ne sme se
shvatiti isuvie strogo. Svaka borba za neko konkretno pitanje ili svaka kampanja
moe se opravdati jedino u okvirima neke opte filozofije ili ideologije. Protesto-
vati protiv autoputa ili velikog lanca supermarketa istovremeno znai biti (makar
implicitno) pokrenut nekom ideologijom, poput ekologizma ili antiglobalizma.
Slino tome, pridruiti se maru protiv rata u Iraku ne mora da bude svesna iden-
tifikacija sa socijalizmom ili nekom drugom ideologijom politike levice, ali jeste
indikator prihvatanja ire filozofije o sklonosti miroljubivim reenjima konflikata
putem meunarodnih organizacija (kao to su Ujedinjene nacije) nasuprot hege-
moniji Sjedinjenih Drava.26 Zato distinkcija izmeu ideolokih pokreta i politikih
kampanja, odnosno distinkcija izmeu politika ideologija i politika kampanja, nije
toliko nedvosmislena. Konkretna mikro pitanja mogu se identifikovati jedino
unutar okvira koje nude optiji okviri politike ideologija. Ovi okviri obezbeuju
svojevrsnu mapu sveta i specifikuju zato je neto pitanje ili problem za koji ima
smisla boriti se ili protestovati protiv njega.
Upravo iz tog razloga mogue je napraviti odrivu distinkciju izmeu totalizujuih
(ili totalistikih) ideologija i ideologija koje su ograniene ili parcijaln(ij)e u
poreenju sa njima. Totalizujue esto pruaju sliku harmoninog drutva i nude
projekat sveukupne drutvene i politike transformacije ne birajui sredstva za taj
poduhvat. S druge strane, parcijalne, fragmentarne ili molekularne ideologije imaju
manje holistiki pogled na drutvo i drutvenu promenu i pokuavaju da poprave
konkretne probleme ili nevolje bez rtvovanja trenutnih generacija u ime nekog
budueg cilja. U slinom maniru moe se govoriti o manje razvijenim ili tankim
ideologijama koje koriste razvijenije (makro) ideologije kao svoje pokrie, iako i
one mogu da postoje same za sebe. Tanke ideologije imaju specifinu morfologi-
_____________
26 Ujedinjene nacije se najee definiu kao globalno udruenje dravnih uprava koje sarauju na
polju meunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i drutvene nejednakosti i
osnovane su u oktobru 1945. godine. Sedite je u Njujorku i od 2011. godine 193 zemlje su drave
lanice ove organizacije. Ujedinjene nacije mogu da odravaju i isporuuju oruane snage svojih
lanica u mirotvornim misijama, a tenja ka odravanju mira i ostvarivanju ljudskih prava je glavni
razlog njihovog stvaranja, dok Povelja Ujedinjenih nacija obavezuje sve zemlje lanice na njihovo
potovanje i promovisanje.
30
ju, ali za razliku od velikih ideologija one su ograniene ne nude odgovore na sva
pitanja o kojima govore makro ideologije, a ogranienje se tie ambicije i obima.
U tom smislu, postideoloko drutvo jeste ono u kojem su politike identiteta i
molekularne ili tanke ideologije istaknutije nego u ideolokim drutvima 19. i
20. veka. Iz navedenih razloga mnogi autori istiu tezu o kraju ideologije, navodei
da su ta drutva dostigla svoj vrhunac u totalitarnim formama nacizma i faizma u
20. veku. Meutim, polazna osnova za novo promiljanje ideologija u savremenom
drutvu najee su periodi pre i posle kolapsa komunistikih sistema. Istie
se da glavne ideologije modernosti organizovane oko klasinog politikog spektra
levice i desnice proizilaze iz Francuske revolucije, odnosno iz debata koje je ovaj
krupni prevrat otvorio.27 Mi danas objektivno ivimo u sasvim drugaijem svetu,
bez obzira na to da li je u njemu (ne)mogue uvideti linije podele koje su ekviva-
lentne onima iz 1789. godine.
Slika ideoloke scene sredinom 20. veka, odnosno nakon Drugog svetskog rata,
bila je ispunjena globalnim rivalstvom izmeu dva modela drutva liberalno-de-
_____________
27 Velika ili Francuska revolucija poela je napadom na srednjovekovnu tvravu i tadanji zatvor
Bastilju, u noi 14. jula 1789. godine, to je bila kulminacija ekonomske, politike i administrativne
krize tokom vladavine kralja Luja XVI (17541793). Francusko drutvo je u ovom periodu bilo
podeljeno na tri stalea: svetenstvo, plemstvo (aristokratiju) i trei stale, koji su inili buroazija, rad-
nici i seljaci. Buroazija je raspolagala najveim delom francuskog bogatstva, ali nije imala politiku
vlast koja je bila u rukama privilegovanog plemstva i svetenstva (koji su zajedno inili samo oko 2%
ukupnog broja stanovnika). Istovremeno, prva dva stalea bila su osloboena poreza, dok je trei
stale (a posebno seljaci) bio optereen nizom feudalnih dabina prema crkvi i dravi. Zbog estih ra-
tova, novane pomoi Sjedinjenim Dravama tokom rata za nezavisnost od Velike Britanije i brojnih
drugih trokova, dravna riznica je bila iscrpljena i 1788. godine proglaen je bankrot. Zatraeno je
osnivanje parlamenta kao saziva dravnih stalea u kojem e biti i predstavnici treeg stalea, to je
kralj inicijalno podrao. Poslanici izabrani na izborima sastali su se 5. maja 1789. godine u Versaju,
ali su ubrzo proglasili sebe Nacionalnom skuptinom (a ne skuptinom stalea) i odredili sebi za-
datak donoenja Ustava koji bi ograniio kraljevu vlast. Odreeni pripadnici prvog i drugog stalea
pristupili su treem straleu, zbog ega je Luj XVI zatvorio zgradu u kojoj se skuptina odravala,
kompletno rekonstruisao vladu i poeo sa okupljanjem vojske. Iz tih razloga veliki broj Pariana kree
u otvorenu pobunu i nakon nekoliko sati borbe osvaja zatvor Bastilju kao simbol kraljeve vlasti (iako
je osloboeno samo sedam zatvorenika etiri lopova, dvojica ludaka i jedan seksualni prestupnik).
Pobuna se ubrzo proirila Francuskom, posebno u seoskim krajevima, gde su spaljivane povelje o
vlasnitvu, kao i izvestan broj dvoraca, crkava i manastira.
U avgustu 1789. godine buroazija donosi zakon o ukidanju feudalnih dabina, ime je i defini-
tivno sruen stari poredak, a doneta je i Deklaracija o pravima oveka i graanina u kojoj su slo-
boda, jednakost i vlasnitvo proglaeni neotuivim pravom oveka. Ubrzo je dolo do sekularizacije
crkve, ija imanja su proglaena dravnim dobrom, a 3. septembra 1791. godine proglaen je prvi
francuski ustav. Seljaci postaju zakupnici zemlje na kojoj su radili, birako pravo je dato punoletnim
mukarcima sa imovinom odreene vrednosti, a Francuska je transformisana u ustavnu buroasku
monarhiju, odnosno kralj je morao da deli vlast sa izabranom skuptinom. Meutim, meu pristali-
cama revolucije ubrzo se razvijaju dve frakcije irondinci (umerena frakcija nazvana po pokrajini
irondi) i jakobinci (radikalna frakcija koja se okupljala u manastiru Svetog Jakova). Zatim, kralj
osporava mnoge odluke parlamenta i Francuska ulazi u rat sa Pruskom i Austrijom (to podravaju
31
mokratskog i komunistikog. Komunistiki model je svoju inspiraciju i politiku
legitimnost pronalazio u marksizmu, pri emu je mogue govoriti i o ideolokom
iskrivljenju marksizma kao kritike ideologije politike. S druge strane, liberalne
demokratije su esto isticale da su neideoloke po prirodi i to u dva smisla. Prvo,
da su neideoloke u poreenju sa tzv. totalitarnim drutvima (za kakva su smatrali
i komunistike i faistike reime) i, drugo, da su neideoloke u smislu da nijedan
jedinstveni sistem verovanja nije bio nametan njihovim graanima (koji su bili
slobodni da iskazuju svoju privrenost raznovrsnim politikim idejama). Nijedan
argument nije adekvatan jer komunistiki i faistiki reimi poivaju na sasvim
drugaijim ideologijama, idealima i vrednostima. Zatim, u realnosti, ni liberalno-
demokratska drutva nisu uvek tolerisala raznovrsne politike ideje u praksi pop-
ut perioda makartizma u Sjedinjenim Dravama ili poput perioda Tree repub-
like u Francuskoj.28 Drugim reima, ni liberalno-demokratska drutva nisu (uvek)
_____________
kralj i irondinci, a protive mu se jakobinci) to radikalizuje revoluciju i dovodi do ustavne krize.
Dolazi do novih pobuna i u noi 10. avgusta 1792. godine pobunjenici su zarobili kralja, to dovodi
do stvaranja Konventa, zaduenog za pisanje novog ustava, ali i nove francuske vlade pod dominaci-
jom irondinaca. U septembru 1792. godine ukinuta je monarhija i proglaena je republika, a kralj je
ubijen u januaru 1793. godine.
Poto je rat sa Austrijom krenuo loe, a cene su skoile, dolazi do novih pobuna od strane siromanih
radnika podranih jakobincima koji, predvoeni Robespjerom (Maximilien Robespierre, 1758
1794), dravnim udarom preuzimaju vlast. Ovaj period poznat je kao Vladavina terora i trajao je od
septembra 1793. do jula 1794. godine, poto ga karakteriu masovne egzekucije pojedinaca koji su
smatrani za neprijatelje revolucije (procenjuje se da je ubijeno izmeu 16000 i 40000 ljudi). U tom pe-
riodu pokrenuta je i kampanja dehristijanizacije francuskog drutva, to je podrazumevalo hapenje
i ubijanje svetenstva, unitavanje crkava, manastira i religijskih spomenika, zabranu javnog i privat-
nog praktikovanja hrianske religije i uvoenje nove svetovne religije (10. novembra 1793. godine
proglaen je kult boginje Razuma u katedrali Notr Dam) i kalendara. Vladavinu terora prekinuo je
novi dravni udar, poznat kao termidorska reakcija, tako to su umereni lanovi Konventa smenili i
pogubili Robespjera. Zakonodavna vlast je prela u ruke dvodomne skuptine, a izvrna vlast na pet
direktora koji su birani od strane skuptine, to je poznato kao vladavina direktorijuma. Meutim,
novi reim se susreo sa otporom preostalih jakobinaca, kao i pristalica monarhije, a kljunu ulogu u
guenju tog otpora imala je vojska, ime veliku mo i ugled stie njen general Napoleon Bonaparta
(Napolon Bonaparte, 17691821). Napoleon je 9. novembra 1799. godine izvrio dravni udar, pro-
glasio sebe za Prvog konzula i uveo diktatorski reim koji je postao poznat kao Konzulat, a koji kul-
minira u njegovom proglaenju za cara 1804. godine.
Iako je Francuska decenijama nakon Revolucije oscilovala izmeu republike i carstva, revolucija je
inicirala izuzetne transformacije francuskog drutva, ukidajui dotadanje feudalne, aristokratske i
religijske privilegije pod pritiskom liberalnih i buroaskih politikih grupa, kao i masa na ulicama.
Ovaj dogaaj se esto vidi kao prekretnica u istoriji Zapada kao dogaaj koji je dominaciju apsolu-
tizma, aristokratije i crkve zamenio usponom buroazije i graanstva kao glavne politike, drutvene
i kulturne snage drutva.
28 Makartizam (McCarthyism) je termin koji se orginalno koristio za oznaavanje jake i vatrene
antikomunistike propagande u SAD tokom 1940-ih i 1950-ih godina prolog veka po amerikom
republikanskom senatoru Dozefu Makartiju (Joseph McCarthy 19081957), koji je poznat po takvoj
propagandi i vatrenim govorima u kojima je optuivao sovjetske obavetajne slube za infiltraciju u
institucije SAD-a. Kasnije se termin proirio na svaku praksu javnog optuivanja za nelojalnost, sub-
32
praktikovala pluralistike ideale, a posebno je neadekvatno nazivati ih neideolokim.
Nakon pada Berlinskog zida i okonanja Hladnog rata uistinu dolazi do sloma
ovog ideolokog rivalstva.29 Tako dolazimo do zakljuka da svojevrsna kriza ide-
ologija jeste realna karakteristika savremene politike. Da bi se adekvatno razumeo
ovaj fenomen neophodno je uvesti koncept fragmentacije, koji oznaava situaciju
u kojoj su ranije sile politike akcije (poput klase ili nacije) izgubile na znaaju kao
agens politike i drutvene akcije. Iz navedenih razloga smanjuje se i privlanost
tradicionalnih ideolokih politika jer u savremenim razvijenim drutvima dolazi
_____________
verziju i zaverenitvo bez ikakvih dokaza.
Francuska Trea republika oznaava republikansku vlast u Francuskoj koja je trajala od 1870. go-
dine (kada je Francuska poraena u Francusko-pruskom ratu) do 1940. godine (kada je Francusku
okupirala nacistika Nemaka). U pitanju je bila istinska naslednica vrednosti Francuske revolucije i
prosvetiteljstva, pre svega zbog politike insistiranja na snazi razuma i znanja u pokuajima stvaranja
drutvenog blagostanja. Protivnici ideala Tree republike bile su konzervativne snage oliene u vojsci,
crkvi i seljatvu.
29 Berlinski zid je bila fizika barijera koju je 1961. godine izgradila Istona Nemaka sa ciljem da
u potpunosti ogradi Zapadni Berlin od Istonog Berlina, odnosno od njegovog okruenja (Istone
Nemake). Naime, Zapadni Berlin je bio politika enklava koja se nalazila u okvirima socijalistike
Istone Nemake (pod faktikom upravom Sovjetskog Saveza) i koja je postojala od 1949. do 1990.
godine. Zapadnim Berlinom su upravljale amerike, britanske i francuske okupacione sile i on je imao
specijalni politiki status, ali je bio u bliskoj vezi sa kapitalistikom Zapadnom Nemakom. Istona
Nemaka je tvrdila da je ogradila Zapadni Berlin da bi se zatitila od ulaska faistikih elemenata u
svoju dravu (njegov zvanini naziv je i bio Antifaistika zatitna barijera), ali je zid zapravo sluio
da bi spreio masovnu emigraciju graana socijalistikog Istoka na kapitalistiki Zapad. Smatra se da
je pre izgradnje Berlinskog zida oko 3,5 miliona stanovnika Istone Nemake emigriralo u Zapadnu
Nemaku preko Zapadnog Berlina (navodi se da je jednog dana emigrirala itava katedra za matema-
tiku sa univerziteta u Lajpcigu), a nakon izgradnje zida oko 5000 ljudi je pokualo da pobegne, od
ega je oko 600 ubijeno. Nakon niza politikih promena u Sovjetskom Savezu i faktikog kolapsa so-
cijalizma, vlada Istone Nemake je 9. novembra 1989. godine dozvolila svojim graanima da posete
Zapadnu Nemaku i Zapadni Berlin, nakon ega su se mnogi graani popeli na zid i poeli da ga pre-
laze, a doekani su od strane graana Zapadnog Berlina u atmosferi proslave i spontanog ruenja zida.
U narednih nekoliko nedelja graani su oduevljeno ruili delove ovog zida, a vlade dve Nemake su
zatim mainama pomogle njegovo ruenje (najvei deo zida bio je fiziki sruen 1990. godine). Pad
Berlinskog zida je bio prvi korak u ujedinjenju Nemake koje se dogodilo u oktobru 1990. godine. Iz
navedenih razloga Berlinski zid je bio vidljivi i nedvosmisleni simbol podele izmeu kapitalistikog i
socijalistikog bloka tokom trajanja Hladnog rata.
Sam zid je bio dugaak 155 kilometara i proseno visok 3,6 metra, sa brojnim rovovima, dodat-
nom ogradom, bunkerima, bodljikavom icom i sa 302 osmatraka tornja. Zatim, 1962. godine su
poeli radovi na drugoj paralelnoj ogradi, a prostor izmeu ove dve barijere postao je poznat kao
staza smrti jer je bio miniran i pruao je brisan prostor za otvaranje vatre sa osmatrakih tornjeva.
Efekti Berlinskog zida bili su dramatini i zato to su mnoge porodice postale razdvojene, a i mnogi
stanovnici Istonog Berlina su ostali odseeni od svojih poslova u Zapadnom Berlinu koji je postao
poput izolovane enklave na neprijateljskoj teritoriji. Istovremeno, on je bio svojevrsna propagandna
katastrofa za celokupnu Istonu Nemaku i socijalistiki blok jer je postao kljuni simbol onoga to
su kapitalistike zemlje smatrale komunistikom tiranijom. Postojali su i uspeni prelasci zida, meu
kojima se istiu prelasci preko dugih tunela, klizanje niz icu u vazduhu, letenje jedrilicama, a ak i
brzi prelasci ispod rampe u specijalno adaptiranom (izuzetno niskom) sportskom automobilu.
33
mokratskog i komunistikog. Komunistiki model je svoju inspiraciju i politiku
legitimnost pronalazio u marksizmu, pri emu je mogue govoriti i o ideolokom
iskrivljenju marksizma kao kritike ideologije politike. S druge strane, liberalne
demokratije su esto isticale da su neideoloke po prirodi i to u dva smisla. Prvo,
da su neideoloke u poreenju sa tzv. totalitarnim drutvima (za kakva su smatrali
i komunistike i faistike reime) i, drugo, da su neideoloke u smislu da nijedan
jedinstveni sistem verovanja nije bio nametan njihovim graanima (koji su bili
slobodni da iskazuju svoju privrenost raznovrsnim politikim idejama). Nijedan
argument nije adekvatan jer komunistiki i faistiki reimi poivaju na sasvim
drugaijim ideologijama, idealima i vrednostima. Zatim, u realnosti, ni liberalno-
demokratska drutva nisu uvek tolerisala raznovrsne politike ideje u praksi pop-
ut perioda makartizma u Sjedinjenim Dravama ili poput perioda Tree repub-
like u Francuskoj.28 Drugim reima, ni liberalno-demokratska drutva nisu (uvek)
_____________
kralj i irondinci, a protive mu se jakobinci) to radikalizuje revoluciju i dovodi do ustavne krize.
Dolazi do novih pobuna i u noi 10. avgusta 1792. godine pobunjenici su zarobili kralja, to dovodi
do stvaranja Konventa, zaduenog za pisanje novog ustava, ali i nove francuske vlade pod dominaci-
jom irondinaca. U septembru 1792. godine ukinuta je monarhija i proglaena je republika, a kralj je
ubijen u januaru 1793. godine.
Poto je rat sa Austrijom krenuo loe, a cene su skoile, dolazi do novih pobuna od strane siromanih
radnika podranih jakobincima koji, predvoeni Robespjerom (Maximilien Robespierre, 1758
1794), dravnim udarom preuzimaju vlast. Ovaj period poznat je kao Vladavina terora i trajao je od
septembra 1793. do jula 1794. godine, poto ga karakteriu masovne egzekucije pojedinaca koji su
smatrani za neprijatelje revolucije (procenjuje se da je ubijeno izmeu 16000 i 40000 ljudi). U tom pe-
riodu pokrenuta je i kampanja dehristijanizacije francuskog drutva, to je podrazumevalo hapenje
i ubijanje svetenstva, unitavanje crkava, manastira i religijskih spomenika, zabranu javnog i privat-
nog praktikovanja hrianske religije i uvoenje nove svetovne religije (10. novembra 1793. godine
proglaen je kult boginje Razuma u katedrali Notr Dam) i kalendara. Vladavinu terora prekinuo je
novi dravni udar, poznat kao termidorska reakcija, tako to su umereni lanovi Konventa smenili i
pogubili Robespjera. Zakonodavna vlast je prela u ruke dvodomne skuptine, a izvrna vlast na pet
direktora koji su birani od strane skuptine, to je poznato kao vladavina direktorijuma. Meutim,
novi reim se susreo sa otporom preostalih jakobinaca, kao i pristalica monarhije, a kljunu ulogu u
guenju tog otpora imala je vojska, ime veliku mo i ugled stie njen general Napoleon Bonaparta
(Napolon Bonaparte, 17691821). Napoleon je 9. novembra 1799. godine izvrio dravni udar, pro-
glasio sebe za Prvog konzula i uveo diktatorski reim koji je postao poznat kao Konzulat, a koji kul-
minira u njegovom proglaenju za cara 1804. godine.
Iako je Francuska decenijama nakon Revolucije oscilovala izmeu republike i carstva, revolucija je
inicirala izuzetne transformacije francuskog drutva, ukidajui dotadanje feudalne, aristokratske i
religijske privilegije pod pritiskom liberalnih i buroaskih politikih grupa, kao i masa na ulicama.
Ovaj dogaaj se esto vidi kao prekretnica u istoriji Zapada kao dogaaj koji je dominaciju apsolu-
tizma, aristokratije i crkve zamenio usponom buroazije i graanstva kao glavne politike, drutvene
i kulturne snage drutva.
28 Makartizam (McCarthyism) je termin koji se orginalno koristio za oznaavanje jake i vatrene
antikomunistike propagande u SAD tokom 1940-ih i 1950-ih godina prolog veka po amerikom
republikanskom senatoru Dozefu Makartiju (Joseph McCarthy 19081957), koji je poznat po takvoj
propagandi i vatrenim govorima u kojima je optuivao sovjetske obavetajne slube za infiltraciju u
institucije SAD-a. Kasnije se termin proirio na svaku praksu javnog optuivanja za nelojalnost, sub-
32
praktikovala pluralistike ideale, a posebno je neadekvatno nazivati ih neideolokim.
Nakon pada Berlinskog zida i okonanja Hladnog rata uistinu dolazi do sloma
ovog ideolokog rivalstva.29 Tako dolazimo do zakljuka da svojevrsna kriza ide-
ologija jeste realna karakteristika savremene politike. Da bi se adekvatno razumeo
ovaj fenomen neophodno je uvesti koncept fragmentacije, koji oznaava situaciju
u kojoj su ranije sile politike akcije (poput klase ili nacije) izgubile na znaaju kao
agens politike i drutvene akcije. Iz navedenih razloga smanjuje se i privlanost
tradicionalnih ideolokih politika jer u savremenim razvijenim drutvima dolazi
_____________
verziju i zaverenitvo bez ikakvih dokaza.
Francuska Trea republika oznaava republikansku vlast u Francuskoj koja je trajala od 1870. go-
dine (kada je Francuska poraena u Francusko-pruskom ratu) do 1940. godine (kada je Francusku
okupirala nacistika Nemaka). U pitanju je bila istinska naslednica vrednosti Francuske revolucije i
prosvetiteljstva, pre svega zbog politike insistiranja na snazi razuma i znanja u pokuajima stvaranja
drutvenog blagostanja. Protivnici ideala Tree republike bile su konzervativne snage oliene u vojsci,
crkvi i seljatvu.
29 Berlinski zid je bila fizika barijera koju je 1961. godine izgradila Istona Nemaka sa ciljem da
u potpunosti ogradi Zapadni Berlin od Istonog Berlina, odnosno od njegovog okruenja (Istone
Nemake). Naime, Zapadni Berlin je bio politika enklava koja se nalazila u okvirima socijalistike
Istone Nemake (pod faktikom upravom Sovjetskog Saveza) i koja je postojala od 1949. do 1990.
godine. Zapadnim Berlinom su upravljale amerike, britanske i francuske okupacione sile i on je imao
specijalni politiki status, ali je bio u bliskoj vezi sa kapitalistikom Zapadnom Nemakom. Istona
Nemaka je tvrdila da je ogradila Zapadni Berlin da bi se zatitila od ulaska faistikih elemenata u
svoju dravu (njegov zvanini naziv je i bio Antifaistika zatitna barijera), ali je zid zapravo sluio
da bi spreio masovnu emigraciju graana socijalistikog Istoka na kapitalistiki Zapad. Smatra se da
je pre izgradnje Berlinskog zida oko 3,5 miliona stanovnika Istone Nemake emigriralo u Zapadnu
Nemaku preko Zapadnog Berlina (navodi se da je jednog dana emigrirala itava katedra za matema-
tiku sa univerziteta u Lajpcigu), a nakon izgradnje zida oko 5000 ljudi je pokualo da pobegne, od
ega je oko 600 ubijeno. Nakon niza politikih promena u Sovjetskom Savezu i faktikog kolapsa so-
cijalizma, vlada Istone Nemake je 9. novembra 1989. godine dozvolila svojim graanima da posete
Zapadnu Nemaku i Zapadni Berlin, nakon ega su se mnogi graani popeli na zid i poeli da ga pre-
laze, a doekani su od strane graana Zapadnog Berlina u atmosferi proslave i spontanog ruenja zida.
U narednih nekoliko nedelja graani su oduevljeno ruili delove ovog zida, a vlade dve Nemake su
zatim mainama pomogle njegovo ruenje (najvei deo zida bio je fiziki sruen 1990. godine). Pad
Berlinskog zida je bio prvi korak u ujedinjenju Nemake koje se dogodilo u oktobru 1990. godine. Iz
navedenih razloga Berlinski zid je bio vidljivi i nedvosmisleni simbol podele izmeu kapitalistikog i
socijalistikog bloka tokom trajanja Hladnog rata.
Sam zid je bio dugaak 155 kilometara i proseno visok 3,6 metra, sa brojnim rovovima, dodat-
nom ogradom, bunkerima, bodljikavom icom i sa 302 osmatraka tornja. Zatim, 1962. godine su
poeli radovi na drugoj paralelnoj ogradi, a prostor izmeu ove dve barijere postao je poznat kao
staza smrti jer je bio miniran i pruao je brisan prostor za otvaranje vatre sa osmatrakih tornjeva.
Efekti Berlinskog zida bili su dramatini i zato to su mnoge porodice postale razdvojene, a i mnogi
stanovnici Istonog Berlina su ostali odseeni od svojih poslova u Zapadnom Berlinu koji je postao
poput izolovane enklave na neprijateljskoj teritoriji. Istovremeno, on je bio svojevrsna propagandna
katastrofa za celokupnu Istonu Nemaku i socijalistiki blok jer je postao kljuni simbol onoga to
su kapitalistike zemlje smatrale komunistikom tiranijom. Postojali su i uspeni prelasci zida, meu
kojima se istiu prelasci preko dugih tunela, klizanje niz icu u vazduhu, letenje jedrilicama, a ak i
brzi prelasci ispod rampe u specijalno adaptiranom (izuzetno niskom) sportskom automobilu.
33
do gradualnog pomeranja od totalizujuih ka molekularnim ideologijama, kao ide-
ologijama koje su manje zainteresovane za transformisanje drutva, a fokusirane
su na parcijalne, partikularne akcije. Meu tipinim akcijama ovog tipa su borbe
za priznanje odreenih identiteta ili konkretne kampanje za odreene javne poli-
tike ili pitanja. Zanimljivo je i to da se moe tvrditi kako ovaj trend kretanja od
totalizujuih ka specifinim ili molekularnim ideologijama nije dobrodoao iz
demokratske perspektive. Navedeni preokret mogue je razumeti u svetlu is-
torije 20. veka i totalitarnih pokreta poput faizma, kao i drutvenih promena na
globalnom planu koje su razorile jedinstvo jedinica poput klasa i nacija.
Mogue su razliite reakcije na ovu situaciju, odnosno na izazove koji se nalaze
pred tzv. tradicionalnim ili makro ideologijama na spektru levica-desnica. Prvo,
mogue je naprosto otpisati ove stare ideologije i rei da su one danas ustupile
mesto manje totalizujuim ili molekularnim ideologijama koje se fokusiraju na par-
cijalna pitanja i koje su napustile sveobuhvatne ambicije ranijih modusa ideolokih
politika. Druga mogunost jeste poziv na ideoloko prilagoavanje da dominant-
nim ideologijama treba novi fokus ili adaptacija na realnost koja se transformisala
na razne naine. Jedan primer ovakve modifikacije jeste prilagoavanje tradicio-
nalne socijaldemokratije na forme politika treeg puta, koje uzimaju u obzir nova
pitanja kojima se nisu bavile ranije socijalistike politike. Tree, mogue je zago-
varati tezu da je potrebna nova slika ideoloke scene koja se ne moe sa lakoom
obuhvatiti tradicionalnim ideologijama levice i desnice. Ovo ne znai da je ideja
o ideolokim politikama irelevantna, niti da je savremenu liberalnu demokratiju
najbolje opisati kao postideoloku ili neideoloku. Ideoloku scenu savremenih pitanjima drutvene i politike kritike. Kritika i neutralna koncepcija ideologije su
liberalnih demokratija koje dominiraju svetom karakteriu nova razmimoilaenja, i
to izmeu hegemonikog (ali ne i neosporavanog) neoliberalizma i skupa razliitih
i raznovrsnih otpora toj hegemoniji koji formiraju osnovu kontraideologija u (jo
uvek) ranim fazama razvoja, tj. koje uvek tragaju za formama definicije i drutvene
akcije.30 Meutim, da bi se adekvatno razumeli ovi savremeni drutveni procesi
neophodno je vratiti se detaljnom izuavanju klasinih, modernih ili makro
ideologija liberalizmu, konzervativizmu, socijalizmu, faizmu i anarhizmu. One i
dalje predstavljaju osnovni okvir koji prua znaenje razliitim konkretnim politi-
kama u savremenom svetu, kao to su i izvor iz kojeg nove molekularne ideologije
crpe inspiraciju, odnosno teme, koncepte i ideje. Iz navedenih razloga neophodno
je dobro razumeti i strukturu, vrednosti i karakteristike makro ideologija koje su i
predmet ove knjige.
_____________
30 U optem smislu, neoliberalizam oznaava trini pristup ekonomskoj i socijalnoj politici, zas-
novan na neoklasinim teorijama ekonomije, a koji naglaava efikasnost privatnog vlasnitva, liber-
alizovanu trgovinu i relativno otvorena trita. Dakle, on pokuava da maksimizira ulogu privatnog
sektora u determinisanju politikih i ekonomskih prioriteta drave.
Neoklasina ekonomija je pravac u savremenoj ekonomskoj misli koji u prvi plan istie pojedinca
koji ima svoje potrebe i nastoji da uvea svoje korisnosti i blagostanje.
34
2. ISTORIJA KONCEPTA
Kao to je pomenuto, nije postignut konsenzus oko toga kako je najbolje definisati
pojam ideologije. Neki autori je definiu kao skupove vrednosti i verovanja koji ru-
kovode politikom akcijom, a neki kao ideje ili simbolike forme koje na odreeni
nain izobliavaju ili pogreno predstavljaju drutveni svet ili koje slue interesima
nekih individua ili grupa nautrb drugih. Prouavanje ideologije u ovom drugom
smislu podrazumeva njeno kritiko pretresanje, a ne samo puku deskripciju vred-
nosti i verovanja, odnosno podrazumeva demaskiranje ideologija kako bi se poka-
zalo da one pogreno predstavljaju svet ili kako slue dominantnim interesima.
Danas neki teoretiari piu da treba napustiti koncept ideologije jer je isuvie
nejasan, a neki opet da je on jo uvek koristan, tako da se moe napraviti osnov-
na razlika izmeu njegove dve razliite upotrebe. Jedna grupa autora koristi ter-
min na deskriptivan nain za bilo koji sistem miljenja ili verovanja koji dovodi
do drutvene ili politike akcije. To je neutralna koncepcija ideologije i obino se
o njoj misli preko raznih izama: marksizam, komunizam, socijalizam, faizam,
nacizam, liberalizam, konzervativizam itd. Druga grupa teoretiara koristi termin
u normativnom smislu, gde se misli na ideje, verovanja ili simbolike forme koje
su u nekom smislu iluzorne, jednostrane ili koje slue interesima monih grupa.
To je kritika koncepcija ideologije jer se istie negativna konotacija. Ako se prih-
vati kritika koncepcija onda nije dovoljno samo opisati verovanja i vrednosti ide-
ologije jer postoji i normativna dimenzija, odnosno ovakva analiza povezana je sa
naizmenino varirale (ili, pak, koegzistirale) u istoriji promiljanja ovog koncepta.
Koncept ideologije ima brojne pretee, a najvanija je verovatno knjiga Fren-
sisa Bejkona Novi Organon (Novum Organon, 1620).31 U ovoj knjizi on zagovara
nauni pristup svetu koji bi ljude oslobodio pre svega idola koji su tipini za ljudsko
miljenje i koji su zasnovani na religijskim otkrovenjima, aristotelovskom pogledu
na svet, sujeverju, praznoverju, predrasudama, tradiciji itd.32 Ovakvi i slini procesi
sekularizacije i sve veeg nezadovoljstva tradicionalnim izvorima autoriteta i znanja
vrhunac dostiu u Francuskoj revoluciji, kada je i skovan termin ideologija i na-
____________
31 Frensis Bejkon (Francis Bacon, 15611626) je bio engleski filozof, dravnik, naunik, advokat,
pravnik i pisac. Pominje se kao otac empirizma i veliki popularizator induktivnih metodologija
naunog istraivanja. Osim toga, predstavlja izuzetno vanu figuru u naunoj revoluciji.
32 Bejkonova doktrina o idolima predstavlja ideju o slikama koje se (neadekvatno) uzimaju kao
stvarne, odnosno o sistematskim grekama kojima je um izloen. Ovi idoli su: idoli plemena (pret-
postavka da u prirodi ima vie poretka i regularnosti nego to je to zaista sluaj; npr. da se nebeska tela
kreu po savrenim krunim linijama), idoli peine (zablude pojedinaca koje su stvorene nasleem,
navikom ili vaspitanjem), idoli trga (zablude koje su nastale zbog jezika koji takoe sadri sistematske
nedostatke; npr. imenovanje stvari koje realno ne postoje) i idoli teatra (zablude koje su postale deo
ljudskog uma zbog dogmi filozofa, lanih zakona itd.).
35
do gradualnog pomeranja od totalizujuih ka molekularnim ideologijama, kao ide-
ologijama koje su manje zainteresovane za transformisanje drutva, a fokusirane
su na parcijalne, partikularne akcije. Meu tipinim akcijama ovog tipa su borbe
za priznanje odreenih identiteta ili konkretne kampanje za odreene javne poli-
tike ili pitanja. Zanimljivo je i to da se moe tvrditi kako ovaj trend kretanja od
totalizujuih ka specifinim ili molekularnim ideologijama nije dobrodoao iz
demokratske perspektive. Navedeni preokret mogue je razumeti u svetlu is-
torije 20. veka i totalitarnih pokreta poput faizma, kao i drutvenih promena na
globalnom planu koje su razorile jedinstvo jedinica poput klasa i nacija.
Mogue su razliite reakcije na ovu situaciju, odnosno na izazove koji se nalaze
pred tzv. tradicionalnim ili makro ideologijama na spektru levica-desnica. Prvo,
mogue je naprosto otpisati ove stare ideologije i rei da su one danas ustupile
mesto manje totalizujuim ili molekularnim ideologijama koje se fokusiraju na par-
cijalna pitanja i koje su napustile sveobuhvatne ambicije ranijih modusa ideolokih
politika. Druga mogunost jeste poziv na ideoloko prilagoavanje da dominant-
nim ideologijama treba novi fokus ili adaptacija na realnost koja se transformisala
na razne naine. Jedan primer ovakve modifikacije jeste prilagoavanje tradicio-
nalne socijaldemokratije na forme politika treeg puta, koje uzimaju u obzir nova
pitanja kojima se nisu bavile ranije socijalistike politike. Tree, mogue je zago-
varati tezu da je potrebna nova slika ideoloke scene koja se ne moe sa lakoom
obuhvatiti tradicionalnim ideologijama levice i desnice. Ovo ne znai da je ideja
o ideolokim politikama irelevantna, niti da je savremenu liberalnu demokratiju
najbolje opisati kao postideoloku ili neideoloku. Ideoloku scenu savremenih pitanjima drutvene i politike kritike. Kritika i neutralna koncepcija ideologije su
liberalnih demokratija koje dominiraju svetom karakteriu nova razmimoilaenja, i
to izmeu hegemonikog (ali ne i neosporavanog) neoliberalizma i skupa razliitih
i raznovrsnih otpora toj hegemoniji koji formiraju osnovu kontraideologija u (jo
uvek) ranim fazama razvoja, tj. koje uvek tragaju za formama definicije i drutvene
akcije.30 Meutim, da bi se adekvatno razumeli ovi savremeni drutveni procesi
neophodno je vratiti se detaljnom izuavanju klasinih, modernih ili makro
ideologija liberalizmu, konzervativizmu, socijalizmu, faizmu i anarhizmu. One i
dalje predstavljaju osnovni okvir koji prua znaenje razliitim konkretnim politi-
kama u savremenom svetu, kao to su i izvor iz kojeg nove molekularne ideologije
crpe inspiraciju, odnosno teme, koncepte i ideje. Iz navedenih razloga neophodno
je dobro razumeti i strukturu, vrednosti i karakteristike makro ideologija koje su i
predmet ove knjige.
_____________
30 U optem smislu, neoliberalizam oznaava trini pristup ekonomskoj i socijalnoj politici, zas-
novan na neoklasinim teorijama ekonomije, a koji naglaava efikasnost privatnog vlasnitva, liber-
alizovanu trgovinu i relativno otvorena trita. Dakle, on pokuava da maksimizira ulogu privatnog
sektora u determinisanju politikih i ekonomskih prioriteta drave.
Neoklasina ekonomija je pravac u savremenoj ekonomskoj misli koji u prvi plan istie pojedinca
koji ima svoje potrebe i nastoji da uvea svoje korisnosti i blagostanje.
34
2. ISTORIJA KONCEPTA
Kao to je pomenuto, nije postignut konsenzus oko toga kako je najbolje definisati
pojam ideologije. Neki autori je definiu kao skupove vrednosti i verovanja koji ru-
kovode politikom akcijom, a neki kao ideje ili simbolike forme koje na odreeni
nain izobliavaju ili pogreno predstavljaju drutveni svet ili koje slue interesima
nekih individua ili grupa nautrb drugih. Prouavanje ideologije u ovom drugom
smislu podrazumeva njeno kritiko pretresanje, a ne samo puku deskripciju vred-
nosti i verovanja, odnosno podrazumeva demaskiranje ideologija kako bi se poka-
zalo da one pogreno predstavljaju svet ili kako slue dominantnim interesima.
Danas neki teoretiari piu da treba napustiti koncept ideologije jer je isuvie
nejasan, a neki opet da je on jo uvek koristan, tako da se moe napraviti osnov-
na razlika izmeu njegove dve razliite upotrebe. Jedna grupa autora koristi ter-
min na deskriptivan nain za bilo koji sistem miljenja ili verovanja koji dovodi
do drutvene ili politike akcije. To je neutralna koncepcija ideologije i obino se
o njoj misli preko raznih izama: marksizam, komunizam, socijalizam, faizam,
nacizam, liberalizam, konzervativizam itd. Druga grupa teoretiara koristi termin
u normativnom smislu, gde se misli na ideje, verovanja ili simbolike forme koje
su u nekom smislu iluzorne, jednostrane ili koje slue interesima monih grupa.
To je kritika koncepcija ideologije jer se istie negativna konotacija. Ako se prih-
vati kritika koncepcija onda nije dovoljno samo opisati verovanja i vrednosti ide-
ologije jer postoji i normativna dimenzija, odnosno ovakva analiza povezana je sa
naizmenino varirale (ili, pak, koegzistirale) u istoriji promiljanja ovog koncepta.
Koncept ideologije ima brojne pretee, a najvanija je verovatno knjiga Fren-
sisa Bejkona Novi Organon (Novum Organon, 1620).31 U ovoj knjizi on zagovara
nauni pristup svetu koji bi ljude oslobodio pre svega idola koji su tipini za ljudsko
miljenje i koji su zasnovani na religijskim otkrovenjima, aristotelovskom pogledu
na svet, sujeverju, praznoverju, predrasudama, tradiciji itd.32 Ovakvi i slini procesi
sekularizacije i sve veeg nezadovoljstva tradicionalnim izvorima autoriteta i znanja
vrhunac dostiu u Francuskoj revoluciji, kada je i skovan termin ideologija i na-
____________
31 Frensis Bejkon (Francis Bacon, 15611626) je bio engleski filozof, dravnik, naunik, advokat,
pravnik i pisac. Pominje se kao otac empirizma i veliki popularizator induktivnih metodologija
naunog istraivanja. Osim toga, predstavlja izuzetno vanu figuru u naunoj revoluciji.
32 Bejkonova doktrina o idolima predstavlja ideju o slikama koje se (neadekvatno) uzimaju kao
stvarne, odnosno o sistematskim grekama kojima je um izloen. Ovi idoli su: idoli plemena (pret-
postavka da u prirodi ima vie poretka i regularnosti nego to je to zaista sluaj; npr. da se nebeska tela
kreu po savrenim krunim linijama), idoli peine (zablude pojedinaca koje su stvorene nasleem,
navikom ili vaspitanjem), idoli trga (zablude koje su nastale zbog jezika koji takoe sadri sistematske
nedostatke; npr. imenovanje stvari koje realno ne postoje) i idoli teatra (zablude koje su postale deo
ljudskog uma zbog dogmi filozofa, lanih zakona itd.).
35
kon ega dolazi do njegove masovn(ij)e upotrebe. Meutim, iako je re ideologija
nastala tokom Francuske revolucije, koncept je sazrevao pod drugaijim uslovima.
Kako se odvijao tehnoloki razvoj u procesima proizvodnje nastajale su nove fab-
rike u kojima je radio sve vei broj ljudi, gradovi su postajali sve vei i ta ekonom-
ska modernizacija prerasla je u industrijsku revoluciju na ijem elu su se nalazili
kapitalisti koji su posedovali sredstva za proizvodnju i ekonomisti i filozofi koji
su pravdali njihovu tenju za sve veim profitom.33 Zato je kapitalizam omoguio
impetus i kontekst za nove pokuaje demarkacije novog ideolokog domena, za ta
su najzasluniji Marks i Engels.
2.1. Poreklo termina i nauka o idejama
Termin ideologija prvi je skovao i upotrebio francuski prosvetiteljski aristokrata
i filozof kotskog porekla Desti de Trasi (Antoine Louis Claude Destutt, comte de
Tracy, 17541836) 1796. godine. Nakon Francuske revolucije bio je lan parlamen-
ta kao predstavnik plemstva, zatim je postavljen za komandanta konjice u sever-
noj francuskoj armiji, ali je napustio ovaj zadatak i posvetio se naunom radu. Za
vreme terora tokom Francuske revolucije uhapen je i utamnien godinu dana, i u
_____________
33 Industrijska revolucija je naziv za niz krupnih ekonomskih i drutvenih promena, kao i tehnolokih
inovacija i ekonomskog rasta. Ove promene sa sobom su donele udaljavanje od tradicionalne po-
ljoprivrede i trgovine, te pribliavanje mehanizaciji proizvodnje, razvoj fabrikih sistema, globalnih
trita i dr., zbog ega vani resursi postaju gvoe, ugalj i para. U pitanju je bila izuzetna prekretnica
u ljudskoj istoriji koja je uticala na gotovo svaki aspekt svakodnevnog ivota. Ljudi su masovno mi-
grirali iz sela u gradove, to je dovelo do rasta urbanih populacija slabo plaenih fabrikih radnika.
Fabriki rad je poveao klasne konflikte, kao agensi drutvene kontrole nastale su javne kole i dobro
regulisan zatvorski sistem, porodica nije vie bila centar proizvodnje i dolo je do nove podele rada
(obino su mukarci radili u fabrici, a ene kune poslove). Takoe, veliki broj Evropljana je u vidu
masovnih migracija odlazio preko Atlantika ili u Rusku imperiju, ali i proseni prihodi i populacija
poinju da belee nezapameni rast. Za samo dva veka nakon 1800. godine proseni svetski dohodak
po glavi stanovnika uvean je deset, a ljudska populacija est puta. Ovaj proces je poeo tranzici-
jom manuelnog rada i ekonomije zasnovane na ivotinjama za vuu ka proizvodnji zasnovanoj na
mainama. Navedena tranzicija zapoinje mehanizacijom proizvodnje tekstila, razvojem tehnologi-
je proizvodnje gvoa i uveanom upotrebom preraenog uglja, a irenje trgovine omogueno je
kanalima, boljim putevima i eleznicom.
Uvoenjem parne maine koju pokree ugalj drastino su uveani kapaciteti proizvodnje, a razvoj
metalnih mainskih alata olakao je proizvodnju u svim granama industrije. Obino se razlikuju prva
industrijska revolucija, koja poinje u 18. veku, i druga za iji se poetak uzima 1850. godina, kada
tehnoloki i ekonomski progres dobija novi podstrek, pre svega upotrebom parobroda, eleznice,
maine sa unutranjim sagorevanjem i generatora elektrine energije. Istovremeno, istoriari vode
debate oko toga da li je termin revolucija adekvatna oznaka za navedene dogaaje, poto je bruto
nacionalni dohodak po glavi stanovnika bio relativno stabilan pre industrijske revolucije i pojave
nove kapitalistike privrede, a procesi ekonomskih i drutvenih promena izazvanih industrijalizaci-
jom deavali su se gradualno, a ne naglo. Uprkos tome, malo ko dovodi u pitanje injenicu da je
pokretanje industrijske revolucije bio najznaajniji dogaaj u ljudskoj istoriji od pripitomljavanja bi-
ljaka i ivotinja.
36
tom periodu izuava Kondijaka i Loka, naputajui bavljenje prirodnim naukama
radi filozofije.34 Dakle, de Trasi je bio obrazovani plemi pod velikim uticajem ev-
ropskog prosvetiteljstva i eleo je da razvije novu disciplinu koja bi se bavila siste-
matskom analizom ideja i oseaja. Iako je gajio simpatije prema Francuskoj revolu-
ciji, pitao se ta je prouzrokovalo varvarstva koja su karakterisala vladavinu terora,
ali i nain na koji su se meusobno razlikovale vrednosti razliitih epoha i drutava.
eleo je i da unapredi drutvo u kojem je iveo, ukazujui na to koje su ideje lane,
a koje istinite, te da razvije sistem obrazovanja koji bi stvorio bolje pojedince.
Napisao je delo Elementi ideologije (lments didologie, 1817-1818) u pet tomo-
va, gde je ideologiju zamislio kao nauku o idejama ili nauku o ljudskom umu, dok
je npr. biologiju i zoologiju posmatrao kao nauku o ivim vrstama. Do kraja ivota
se bavio politikom sa manje i vie uspeha, s obzirom na to da je zbog izraavanja
svog razoaranja politikom situacijom esto bio smatran opozicijom vladajuim
reimima, a bio je i jedan od najistaknutijih zagovornika liberalizma za vreme i na-
kon Revolucije. Odbacivao je monarhiju, zbog ega dolazi u sukob sa Napoleonom,
a prilian uticaj ostvaruje u Sjedinjenim Dravama jer je promovisao republikani-
zam i trinu ekonomiju, kao i odsustvo bilo kakve dravne regulacije ili uticaja na
ekonomiju.35 Tomas Deferson je branio de Trasija, navodei da njegovi principi
politike ekonomije tite privredu od parazitskih institucija drave, a Karl Marks
_____________
34 Kondijak (tienne Bonnot de Condillac, 17151780) je bio francuski filozof koji se bavio episte-
mologijom, psihologijom i filozofijom uma, a poznat je po svojim doprinosima Enciklopediji u kojoj
pie odrednice iz filozofije. Bio je zagovornik radikalne empiristike filozofije uma koja je danas poz-
nata kao senzualizam. U pitanju je filozofska doktrina prema kojoj su ulni utisci i ulna percepcija
osnovni i najvaniji oblik spoznaje.
Don Lok (John Locke, 16321704) je bio engleski filozof, lekar i dravnik i jedan od prvih en-
gleskih filozofa empirizma, a esto se naziva i ocem liberalizma. Njegov empirizam je izvrio znaajan
uticaj na epistemologiju, dok su njegove teorije drutvenog ugovora bile veoma uticajne u socijalnoj
filozofiji. Zagovarao je republikanizam, a protivio se autoritarizmu i utemeljio je doktrinu o umu kao
praznoj ploi (tabula rasa), odnosno ideju o tome da se ljudi raaju bez uroenih ideja, to implicira
da je ljudsko znanje proizvod iskustva utemeljenog na ulima. Pominje se kao jedan od najveih i
najuticajnijih filozofa svih vremena.
Enciklopedija (Encyclopdie) predstavlja uveno i kontroverzno delo koje je sadralo najvei deo
onoga to se moe zvati prosvetiteljskom filozofijom. U njoj se nalazio i detaljan opis umetnosti i
zanata u Francuskoj sa brojnim ilustracijama i tzv. drvetom svih nauka. Poivala je na ideji o znaaju
(razvoja) ljudskog razuma i drutvenog progresa, kao i slabljenju uticaja dogmatizma, zbog ega je
postala predmet napada mnogih religijskih grupa. Prvi tom je objavljen 1751. godine, a godinu dana
kasnije, kada je objavljen drugi, zabranjeno je dalje tampanje. Meutim, zabrana je ubrzo ukinuta i
sve do 1757. godine izlazio je po jedan tom godinje. Ponovo je zabranjena 1759. godine, ali je pisana
i tampana u tajnosti, ukljuujui tu i preostalih deset tomova i jo jedanaest tomova slika. Prodato je
oko 4225 primeraka originalnog izdanja, a svih prvih sedam prolazilo je kroz cenzuru. Odrednice u
poslednjih (ilegalnih) deset tomova bile su jo otrije i kritiki nastrojene kada se radi o religijskim,
drutvenim i politikim temama nego u prvih sedam. Pored svega navedenog, Enciklopedija je pred-
stavljala do tada najvei poduhvat kada se radi i o tehnologiji tampanja i objavljivanja i bila je simbol
intelektualne dominacije Francuske u osamnaestom veku.
35 Republikanizam oznaava ideologiju o vladavini dravom kao republikom, odnosno o nainu vla-
37
kon ega dolazi do njegove masovn(ij)e upotrebe. Meutim, iako je re ideologija
nastala tokom Francuske revolucije, koncept je sazrevao pod drugaijim uslovima.
Kako se odvijao tehnoloki razvoj u procesima proizvodnje nastajale su nove fab-
rike u kojima je radio sve vei broj ljudi, gradovi su postajali sve vei i ta ekonom-
ska modernizacija prerasla je u industrijsku revoluciju na ijem elu su se nalazili
kapitalisti koji su posedovali sredstva za proizvodnju i ekonomisti i filozofi koji
su pravdali njihovu tenju za sve veim profitom.33 Zato je kapitalizam omoguio
impetus i kontekst za nove pokuaje demarkacije novog ideolokog domena, za ta
su najzasluniji Marks i Engels.
2.1. Poreklo termina i nauka o idejama
Termin ideologija prvi je skovao i upotrebio francuski prosvetiteljski aristokrata
i filozof kotskog porekla Desti de Trasi (Antoine Louis Claude Destutt, comte de
Tracy, 17541836) 1796. godine. Nakon Francuske revolucije bio je lan parlamen-
ta kao predstavnik plemstva, zatim je postavljen za komandanta konjice u sever-
noj francuskoj armiji, ali je napustio ovaj zadatak i posvetio se naunom radu. Za
vreme terora tokom Francuske revolucije uhapen je i utamnien godinu dana, i u
_____________
33 Industrijska revolucija je naziv za niz krupnih ekonomskih i drutvenih promena, kao i tehnolokih
inovacija i ekonomskog rasta. Ove promene sa sobom su donele udaljavanje od tradicionalne po-
ljoprivrede i trgovine, te pribliavanje mehanizaciji proizvodnje, razvoj fabrikih sistema, globalnih
trita i dr., zbog ega vani resursi postaju gvoe, ugalj i para. U pitanju je bila izuzetna prekretnica
u ljudskoj istoriji koja je uticala na gotovo svaki aspekt svakodnevnog ivota. Ljudi su masovno mi-
grirali iz sela u gradove, to je dovelo do rasta urbanih populacija slabo plaenih fabrikih radnika.
Fabriki rad je poveao klasne konflikte, kao agensi drutvene kontrole nastale su javne kole i dobro
regulisan zatvorski sistem, porodica nije vie bila centar proizvodnje i dolo je do nove podele rada
(obino su mukarci radili u fabrici, a ene kune poslove). Takoe, veliki broj Evropljana je u vidu
masovnih migracija odlazio preko Atlantika ili u Rusku imperiju, ali i proseni prihodi i populacija
poinju da belee nezapameni rast. Za samo dva veka nakon 1800. godine proseni svetski dohodak
po glavi stanovnika uvean je deset, a ljudska populacija est puta. Ovaj proces je poeo tranzici-
jom manuelnog rada i ekonomije zasnovane na ivotinjama za vuu ka proizvodnji zasnovanoj na
mainama. Navedena tranzicija zapoinje mehanizacijom proizvodnje tekstila, razvojem tehnologi-
je proizvodnje gvoa i uveanom upotrebom preraenog uglja, a irenje trgovine omogueno je
kanalima, boljim putevima i eleznicom.
Uvoenjem parne maine koju pokree ugalj drastino su uveani kapaciteti proizvodnje, a razvoj
metalnih mainskih alata olakao je proizvodnju u svim granama industrije. Obino se razlikuju prva
industrijska revolucija, koja poinje u 18. veku, i druga za iji se poetak uzima 1850. godina, kada
tehnoloki i ekonomski progres dobija novi podstrek, pre svega upotrebom parobroda, eleznice,
maine sa unutranjim sagorevanjem i generatora elektrine energije. Istovremeno, istoriari vode
debate oko toga da li je termin revolucija adekvatna oznaka za navedene dogaaje, poto je bruto
nacionalni dohodak po glavi stanovnika bio relativno stabilan pre industrijske revolucije i pojave
nove kapitalistike privrede, a procesi ekonomskih i drutvenih promena izazvanih industrijalizaci-
jom deavali su se gradualno, a ne naglo. Uprkos tome, malo ko dovodi u pitanje injenicu da je
pokretanje industrijske revolucije bio najznaajniji dogaaj u ljudskoj istoriji od pripitomljavanja bi-
ljaka i ivotinja.
36
tom periodu izuava Kondijaka i Loka, naputajui bavljenje prirodnim naukama
radi filozofije.34 Dakle, de Trasi je bio obrazovani plemi pod velikim uticajem ev-
ropskog prosvetiteljstva i eleo je da razvije novu disciplinu koja bi se bavila siste-
matskom analizom ideja i oseaja. Iako je gajio simpatije prema Francuskoj revolu-
ciji, pitao se ta je prouzrokovalo varvarstva koja su karakterisala vladavinu terora,
ali i nain na koji su se meusobno razlikovale vrednosti razliitih epoha i drutava.
eleo je i da unapredi drutvo u kojem je iveo, ukazujui na to koje su ideje lane,
a koje istinite, te da razvije sistem obrazovanja koji bi stvorio bolje pojedince.
Napisao je delo Elementi ideologije (lments didologie, 1817-1818) u pet tomo-
va, gde je ideologiju zamislio kao nauku o idejama ili nauku o ljudskom umu, dok
je npr. biologiju i zoologiju posmatrao kao nauku o ivim vrstama. Do kraja ivota
se bavio politikom sa manje i vie uspeha, s obzirom na to da je zbog izraavanja
svog razoaranja politikom situacijom esto bio smatran opozicijom vladajuim
reimima, a bio je i jedan od najistaknutijih zagovornika liberalizma za vreme i na-
kon Revolucije. Odbacivao je monarhiju, zbog ega dolazi u sukob sa Napoleonom,
a prilian uticaj ostvaruje u Sjedinjenim Dravama jer je promovisao republikani-
zam i trinu ekonomiju, kao i odsustvo bilo kakve dravne regulacije ili uticaja na
ekonomiju.35 Tomas Deferson je branio de Trasija, navodei da njegovi principi
politike ekonomije tite privredu od parazitskih institucija drave, a Karl Marks
_____________
34 Kondijak (tienne Bonnot de Condillac, 17151780) je bio francuski filozof koji se bavio episte-
mologijom, psihologijom i filozofijom uma, a poznat je po svojim doprinosima Enciklopediji u kojoj
pie odrednice iz filozofije. Bio je zagovornik radikalne empiristike filozofije uma koja je danas poz-
nata kao senzualizam. U pitanju je filozofska doktrina prema kojoj su ulni utisci i ulna percepcija
osnovni i najvaniji oblik spoznaje.
Don Lok (John Locke, 16321704) je bio engleski filozof, lekar i dravnik i jedan od prvih en-
gleskih filozofa empirizma, a esto se naziva i ocem liberalizma. Njegov empirizam je izvrio znaajan
uticaj na epistemologiju, dok su njegove teorije drutvenog ugovora bile veoma uticajne u socijalnoj
filozofiji. Zagovarao je republikanizam, a protivio se autoritarizmu i utemeljio je doktrinu o umu kao
praznoj ploi (tabula rasa), odnosno ideju o tome da se ljudi raaju bez uroenih ideja, to implicira
da je ljudsko znanje proizvod iskustva utemeljenog na ulima. Pominje se kao jedan od najveih i
najuticajnijih filozofa svih vremena.
Enciklopedija (Encyclopdie) predstavlja uveno i kontroverzno delo koje je sadralo najvei deo
onoga to se moe zvati prosvetiteljskom filozofijom. U njoj se nalazio i detaljan opis umetnosti i
zanata u Francuskoj sa brojnim ilustracijama i tzv. drvetom svih nauka. Poivala je na ideji o znaaju
(razvoja) ljudskog razuma i drutvenog progresa, kao i slabljenju uticaja dogmatizma, zbog ega je
postala predmet napada mnogih religijskih grupa. Prvi tom je objavljen 1751. godine, a godinu dana
kasnije, kada je objavljen drugi, zabranjeno je dalje tampanje. Meutim, zabrana je ubrzo ukinuta i
sve do 1757. godine izlazio je po jedan tom godinje. Ponovo je zabranjena 1759. godine, ali je pisana
i tampana u tajnosti, ukljuujui tu i preostalih deset tomova i jo jedanaest tomova slika. Prodato je
oko 4225 primeraka originalnog izdanja, a svih prvih sedam prolazilo je kroz cenzuru. Odrednice u
poslednjih (ilegalnih) deset tomova bile su jo otrije i kritiki nastrojene kada se radi o religijskim,
drutvenim i politikim temama nego u prvih sedam. Pored svega navedenog, Enciklopedija je pred-
stavljala do tada najvei poduhvat kada se radi i o tehnologiji tampanja i objavljivanja i bila je simbol
intelektualne dominacije Francuske u osamnaestom veku.
35 Republikanizam oznaava ideologiju o vladavini dravom kao republikom, odnosno o nainu vla-
37
ga je nazvao hladnokrvnim buroaskim dogmatom.36
Prema de Trasijevom miljenju, ideologija bi kao nauka o idejama bila svojevrsna
prva nauka, poto nauno znanje ukljuuje kombinaciju ideja i kao takva sluila
bi kao osnova za obrazovanje, moral i politiku. Na taj nain mogla bi da nam po-
mogne da bolje shvatimo ljudsku prirodu i da reguliemo drutveni i politiki ivot
u skladu sa tim potrebama i aspiracijama ljudskih bia. Cilj tako koncipirane ide-
ologije bio je da se uspostavi vrst i neupitan metod pomou kojeg se tane ideje
mogu identifikovati na nauni nain kako bi na kraju razum bio taj koji rukovodi
ljudskim deavanjima i koji bi mogao da pobolja ljudsko stanje. Kao to se moe
videti, de Trasijeva vizija ove nove discipline predstavlja logiki razvoj odreenih
prosvetiteljskih tema, kao to su naglasak na progresu i kapacitet ljudskih bia da
razumeju i kontroliu svet putem sistematine, naune analize. Drugim reima,
otac ideologije je delio ciljeve prosvetiteljskog pokreta jer je eleo da osvetli mrane
elemente miljenja i ivota za dobrobit ljudi.
Istovremeno, de Trasi je bio poslednji istaknuti predstavnik senzualistike kole
koju je u Francuskoj osnovao Kondijak na temelju radikalne interpretacije Loka.
Kondijakove senzualistike principe on je razvio do krajnjih granica, dovodei
ih u sklad sa materijalistikim pogledima Kabanisa.37 Meutim, dok je Kabanis
bio zainteresovan za fizioloku stranu oveka, de Trasi se interesovao za njegovu
_____________
davine prema kojem vladalac treba da bude ustolien nainima koji nisu utemeljeni u nasleivanju.
Ideologija suprotstavljena republikanizmu jeste monarhizam.
Trini sistem ili trina ekonomija predstavlja ekonomski sistem u kojem su investiranje, proizvod-
nja, distribucija, kao i visina cena robe i usluga zasnovani na ponudi i tranji, odnosno na slobod-
nom tritu. Trini sistemi variraju od hipotetikog laissez-faire sistema (potpune slobode trita i
odsustva svake intervencije spolja) do trita koja su regulisana u odreenoj meri, najee od strane
drave. Veina postojeih trinih ekonomija danas inkorporira odreeni stepen ekonomskog pla-
niranja, odnosno trini sistem retko postoji u istoj formi budui da ga drave i vlade ureuju do
odreenog stepena. Suprotnost trinoj ekonomiji je planska ekonomija.
Planski sistem ili planska ekonomija je ekonomski sistem u kojem se odluke o investiranju i proiz-
vodnji temelje na planu proizvodnje koji obino odreuje neki centralni autoritet, najee drava,
odnosno dravne agencije, birokrate i planeri. Interesantno je da i ovaj sistem (kao i trini sistem)
retko postoji u svojoj istoj formi poto se obino doputa odreeni uticaj trita, odnosno sistema
ponude i tranje. Planski sistem se naziva jo i komandnom ekonomijom, a karakterisao je mnoge
socijalistike zemlje, ali i Nemaku tokom vladavine nacizma, kao i mnoge druge drave tokom ra-
tova.
36 Tomas Deferson (Thomas Jefferson, 17431826) je prvi dravni sekretar u administraciji Dorda
Vaingtona, potpredsednik Sjedinjenih Drava u administraciji Dona Adamsa, drugog predsednika,
kao i trei predsednik Sjedinjenih Drava, od 1801. do 1809. godine. Bio je i glavni autor amerike
Deklaracije o nezavisnosti, osniva univerziteta u Pensilvaniji i jedan od najistaknutijih i najuticajnijih
predstavnika amerikog prosvetiteljstva. Podravao je razvoj nauke i istraivanja, kao i obrazovanje
koje je odvojeno od religije, a odbacivao je hrianstvo i prihvatao je deizam.
37 Pjer an or Kabanis (Pierre Jean George Cabanis, 17571808) je bio francuski fiziolog, lekar
i materijalistiki filozof. ulnost je video kao osnovnu prirodnu injenicu, a intelektualne procese
interpretirao je kao posledicu aktivnosti nervnog sistema.
38
psiholoku ili ideoloku osnovu. Kako je sam navodio, njegova zamisao o ide-
ologiji bila je deo zoologije, odnosno biologije. Mislio je da etiri svojstva koja za
njega ine svesni ivot (percepcija, pamenje, rasuivanje, volja) predstavljaju sa-
mo varijaciju ulnih iskustava utemeljenih na nervnoj aktivnosti.
De Trasijevo povezivanje ideologije sa naukom ipak je bilo kratkog daha, a re
ideologija ubrzo se degenerisala u pejorativni termin koji je poeo da se odnosi
na predmet (naunog) istraivanja, a ne na nain izuavanja ideja. Ovakva situacija
u velikoj meri traje i danas, kada se implicira da obrazovani ljudi poseduju znanje i
zdrav razum koji su ugroeni od strane opasnih ideologija. Ovo znaenje termina
promenilo se ve poetkom devetnaestog veka i za to je prvenstveno zasluan Na-
poleon Bonaparta. On je u poetku gajio simpatije prema de Trasijevim idejama, ali
ih je nakon to je postao car izvrgao ruglu i de Trasija i njegove sledbenike nazvao je
ideolozima. Na to su uticale i Napoleonova elja da pridobije podrku tradicion-
alnih krugova (poput aristokratije i crkve), ali i njegovo shvatanje da emocionalne i
simbolike forme politike mogu da pomognu njegovoj diktatorskoj vlasti.
Drugim reima, kada je Napoleon doao na vlast racionalizam de Trasijeve nauke
nije naiao na odobravanje jer je ona percipirana kao pretnja njegovom autoritar-
nom reimu. Na ovaj nain Napoleon je uticao na veliki broj kritiara i teoretiara
koji ideologiju povezuju sa karakteristikama kao to su pojednostavljena analiza
koja je udaljena od stvarnosti i/ili sa autoritarnom eljom da pobolja ivot ljudi.
Iz navedenih razloga, on je kao politiar poeo da koristi pojam ideologije u neg-
ativnom i podsmeljivom kontekstu, aludirajui na svoje liberalne politike pro-
tivnike poput Kondorsea, Kabanisa, kao i de Trasija.38
Zato je ubrzo nakon nastanka sama re imala dva znaenja nauka o idejama
(de Trasi) i skup pogrenih i subverzivnih ideja (Napoleon). Ta dihotomnost pro-
ganja je od samog nastanka i tako je ubrzo poela da se shvata (i) kao apstrak-
tna metafizika doktrina koja nije povezana sa stvarnom politikom moi. Njeno
znaenje poelo je da se menja i termin se nije vie odnosio na nauku o idejama,
ve na same ideje, a naroito na one koje su navodno pogrene, koje vode u zablude
i koje nisu povezane sa realnim drutvenim i politikim ivotom. U ovom nega-
tivnom znaenju termin se pojavljuje i kod Marksa, koji ideologiju konceptualizuje
kao svojevrsnu lanu svest stvorenu od strane buroaskih mislilaca (za kakvog je
smatrao i de Trasija).
_____________
38 Markiz de Kondorse (Marie Jean Antoine Nicolas de Caritat, marquis de Condorcet, 17431794)
je bio francuski filozof, matematiar i rani politiki naunik. Bio je ugledan matematiar, a zago-
varao je slobodno trite u ekonomiji, besplatno i slobodno javno obrazovanje, kao i jednaka prava
za ene i pripadnike svih rasa. Bio je i ministar finansija u revolucionarnoj Francuskoj, a podravao
je ideale oeva osnivaa Sjedinjenih Drava.
39
ga je nazvao hladnokrvnim buroaskim dogmatom.36
Prema de Trasijevom miljenju, ideologija bi kao nauka o idejama bila svojevrsna
prva nauka, poto nauno znanje ukljuuje kombinaciju ideja i kao takva sluila
bi kao osnova za obrazovanje, moral i politiku. Na taj nain mogla bi da nam po-
mogne da bolje shvatimo ljudsku prirodu i da reguliemo drutveni i politiki ivot
u skladu sa tim potrebama i aspiracijama ljudskih bia. Cilj tako koncipirane ide-
ologije bio je da se uspostavi vrst i neupitan metod pomou kojeg se tane ideje
mogu identifikovati na nauni nain kako bi na kraju razum bio taj koji rukovodi
ljudskim deavanjima i koji bi mogao da pobolja ljudsko stanje. Kao to se moe
videti, de Trasijeva vizija ove nove discipline predstavlja logiki razvoj odreenih
prosvetiteljskih tema, kao to su naglasak na progresu i kapacitet ljudskih bia da
razumeju i kontroliu svet putem sistematine, naune analize. Drugim reima,
otac ideologije je delio ciljeve prosvetiteljskog pokreta jer je eleo da osvetli mrane
elemente miljenja i ivota za dobrobit ljudi.
Istovremeno, de Trasi je bio poslednji istaknuti predstavnik senzualistike kole
koju je u Francuskoj osnovao Kondijak na temelju radikalne interpretacije Loka.
Kondijakove senzualistike principe on je razvio do krajnjih granica, dovodei
ih u sklad sa materijalistikim pogledima Kabanisa.37 Meutim, dok je Kabanis
bio zainteresovan za fizioloku stranu oveka, de Trasi se interesovao za njegovu
_____________
davine prema kojem vladalac treba da bude ustolien nainima koji nisu utemeljeni u nasleivanju.
Ideologija suprotstavljena republikanizmu jeste monarhizam.
Trini sistem ili trina ekonomija predstavlja ekonomski sistem u kojem su investiranje, proizvod-
nja, distribucija, kao i visina cena robe i usluga zasnovani na ponudi i tranji, odnosno na slobod-
nom tritu. Trini sistemi variraju od hipotetikog laissez-faire sistema (potpune slobode trita i
odsustva svake intervencije spolja) do trita koja su regulisana u odreenoj meri, najee od strane
drave. Veina postojeih trinih ekonomija danas inkorporira odreeni stepen ekonomskog pla-
niranja, odnosno trini sistem retko postoji u istoj formi budui da ga drave i vlade ureuju do
odreenog stepena. Suprotnost trinoj ekonomiji je planska ekonomija.
Planski sistem ili planska ekonomija je ekonomski sistem u kojem se odluke o investiranju i proiz-
vodnji temelje na planu proizvodnje koji obino odreuje neki centralni autoritet, najee drava,
odnosno dravne agencije, birokrate i planeri. Interesantno je da i ovaj sistem (kao i trini sistem)
retko postoji u svojoj istoj formi poto se obino doputa odreeni uticaj trita, odnosno sistema
ponude i tranje. Planski sistem se naziva jo i komandnom ekonomijom, a karakterisao je mnoge
socijalistike zemlje, ali i Nemaku tokom vladavine nacizma, kao i mnoge druge drave tokom ra-
tova.
36 Tomas Deferson (Thomas Jefferson, 17431826) je prvi dravni sekretar u administraciji Dorda
Vaingtona, potpredsednik Sjedinjenih Drava u administraciji Dona Adamsa, drugog predsednika,
kao i trei predsednik Sjedinjenih Drava, od 1801. do 1809. godine. Bio je i glavni autor amerike
Deklaracije o nezavisnosti, osniva univerziteta u Pensilvaniji i jedan od najistaknutijih i najuticajnijih
predstavnika amerikog prosvetiteljstva. Podravao je razvoj nauke i istraivanja, kao i obrazovanje
koje je odvojeno od religije, a odbacivao je hrianstvo i prihvatao je deizam.
37 Pjer an or Kabanis (Pierre Jean George Cabanis, 17571808) je bio francuski fiziolog, lekar
i materijalistiki filozof. ulnost je video kao osnovnu prirodnu injenicu, a intelektualne procese
interpretirao je kao posledicu aktivnosti nervnog sistema.
38
psiholoku ili ideoloku osnovu. Kako je sam navodio, njegova zamisao o ide-
ologiji bila je deo zoologije, odnosno biologije. Mislio je da etiri svojstva koja za
njega ine svesni ivot (percepcija, pamenje, rasuivanje, volja) predstavljaju sa-
mo varijaciju ulnih iskustava utemeljenih na nervnoj aktivnosti.
De Trasijevo povezivanje ideologije sa naukom ipak je bilo kratkog daha, a re
ideologija ubrzo se degenerisala u pejorativni termin koji je poeo da se odnosi
na predmet (naunog) istraivanja, a ne na nain izuavanja ideja. Ovakva situacija
u velikoj meri traje i danas, kada se implicira da obrazovani ljudi poseduju znanje i
zdrav razum koji su ugroeni od strane opasnih ideologija. Ovo znaenje termina
promenilo se ve poetkom devetnaestog veka i za to je prvenstveno zasluan Na-
poleon Bonaparta. On je u poetku gajio simpatije prema de Trasijevim idejama, ali
ih je nakon to je postao car izvrgao ruglu i de Trasija i njegove sledbenike nazvao je
ideolozima. Na to su uticale i Napoleonova elja da pridobije podrku tradicion-
alnih krugova (poput aristokratije i crkve), ali i njegovo shvatanje da emocionalne i
simbolike forme politike mogu da pomognu njegovoj diktatorskoj vlasti.
Drugim reima, kada je Napoleon doao na vlast racionalizam de Trasijeve nauke
nije naiao na odobravanje jer je ona percipirana kao pretnja njegovom autoritar-
nom reimu. Na ovaj nain Napoleon je uticao na veliki broj kritiara i teoretiara
koji ideologiju povezuju sa karakteristikama kao to su pojednostavljena analiza
koja je udaljena od stvarnosti i/ili sa autoritarnom eljom da pobolja ivot ljudi.
Iz navedenih razloga, on je kao politiar poeo da koristi pojam ideologije u neg-
ativnom i podsmeljivom kontekstu, aludirajui na svoje liberalne politike pro-
tivnike poput Kondorsea, Kabanisa, kao i de Trasija.38
Zato je ubrzo nakon nastanka sama re imala dva znaenja nauka o idejama
(de Trasi) i skup pogrenih i subverzivnih ideja (Napoleon). Ta dihotomnost pro-
ganja je od samog nastanka i tako je ubrzo poela da se shvata (i) kao apstrak-
tna metafizika doktrina koja nije povezana sa stvarnom politikom moi. Njeno
znaenje poelo je da se menja i termin se nije vie odnosio na nauku o idejama,
ve na same ideje, a naroito na one koje su navodno pogrene, koje vode u zablude
i koje nisu povezane sa realnim drutvenim i politikim ivotom. U ovom nega-
tivnom znaenju termin se pojavljuje i kod Marksa, koji ideologiju konceptualizuje
kao svojevrsnu lanu svest stvorenu od strane buroaskih mislilaca (za kakvog je
smatrao i de Trasija).
_____________
38 Markiz de Kondorse (Marie Jean Antoine Nicolas de Caritat, marquis de Condorcet, 17431794)
je bio francuski filozof, matematiar i rani politiki naunik. Bio je ugledan matematiar, a zago-
varao je slobodno trite u ekonomiji, besplatno i slobodno javno obrazovanje, kao i jednaka prava
za ene i pripadnike svih rasa. Bio je i ministar finansija u revolucionarnoj Francuskoj, a podravao
je ideale oeva osnivaa Sjedinjenih Drava.
39
2.2. Ideologija kao lana svest
Kao to je reeno, nove transformacije u zamislima o ideologiji potiu od Mark-
sa i Engelsa tokom 1840-ih i 1850-ih godina. Oni su u delu Nemaka ideologija
(Die Deutsche Ideologie, 1846) ideje svojih protivnika nazivali ideolokim, u smislu
da su apstraktne i metafizike i da ne uzimaju u obzir realne materijalne uslove
drutvenog i politikog ivota. Marks i Engels takoe govore o svakodnevnim ide-
ologijama, ali ih interpretiraju kao preovladavajui pogled na svet koji stvara domi-
nantna drutvena klasa da bi lake upravljala drutvom. U tom smislu, u njihovim
delima prvenstveno je prisutan pejorativni koncept ideologije. Meutim, moe se
rei i da je Marks, koji uvodi koncept ideologije u drutvenu i politiku teoriju, vie
od bilo koga drugog koristio ovaj termin u gotovo svim njegovim znaenjima, i to
bez namere da ih razjasni ili razgranii.
Najpoznatija marksistika tvrdnja o ideologiji pojavljuje se upravo u Nemakoj
ideologiji, pri emu Marks i Engels tvrde sledee: Ideje vladajue klase su domi-
nantne ideje svake epohe, tj. klasa koja predstavlja materijalnu drutvenu silu, is-
tovremeno je i vladajua intelektualna sila nekog drutva. Klasa koja u svojim ru-
kama poseduje sredstva za materijalnu proizvodnju istovremeno ima kontrolu nad
sredstvima za mentalnu proizvodnju. Prema ovakvoj viziji, u pitanju je odreeni
skup ideja koji slui kao instrument za reprodukciju postojeih drutvenih odnosa i
samim tim predstavlja lanu svest. Stoga zamisao ideologije kao lane svesti pred-
stavlja marksistiki koncept prema kojem su materijalni i institucionalni procesi
kapitalistikog drutva u funkciji obmane proleterijata i drugih potlaenih klasa.
Za Marksa i Engelsa ovi procesi prikrivaju istinske odnose moi meu klasama i is-
tinsku drutvenu stvarnost uopte. Lana svest je tako proizvod ideoloke kontrole
od strane dominantnih klasa, pre svega pod uticajem fetiizacije robe, religije itd.
Meutim, u svojim kasnijim delima Marks menja znaenje ideologije i napo-
minje da u klasnim drutvima ideje mogu da imaju vanu ulogu pri artikulaciji
suprotstavljenih ciljeva i interesa razliitih drutvenih klasa. On je napravio razliku
izmeu materijalnih uslova proizvodnje, s jedne strane, i ideolokih formi s dru-
ge. Dok su materijalni uslovi proizvodnje predstavljali pravu osnovu drutvenog i
politikog ivota i osnovnu silu drutvene promene, na nivou ideolokih formi sves-
ti (pravne, politike, religijske, estetske i filozofske forme) individue postaju svesne
konflikata koji proizilaze iz materijalne osnove i bore se protiv njih. Drugim reima,
Marks je u kapitalistikom drutvu razlikovao ekonomsku bazu i duhovnu nad-
gradnju, pri emu je bazu inila osnovna organizacija sredstava za proizvodnju (i
rezultirajui klasni sistem), a nadgradnju su inile razliite ideologije. To znai da
ideologije nisu samo razni -izmi, ve izraz ili refleksija drutva ureenog u skladu
sa interesima vladajue klase. Samim tim, one su bile pravni, politiki, religijski,
estetski ili filozofski principi koji su osnaivali kapitalistiko drutvo.
40
Marks podvlai da moramo pokazati kako su ideoloke forme ukorenjene u ma-
terijalnim uslovima drutvenog ivota i da su njima oblikovane. Ako se ideoloke
forme svesti objasne na ovaj nain mi ih moemo demaskirati, odnosno pokazati
da one predstavljaju izraz interesa odreenih grupa i klasa. Iz tog razloga analiza
zasnovana na naunom izuavanju materijalnih uslova drutvenog ivota moe da
se razvije, i to kao kritika ideolokih formi svesti koje istovremeno i objanjava i
demaskira. Marks istie da to je vea kontrola nad sredstvima za proizvodnju i
to je koncentrisanija drutvena mo, ekonomske i politike elite mogu u veoj
meri kontrolisati proizvodnju i proizvoditi simbole, posebno ideologije koje (o)
pravda(va)ju nejednakosti.
Nemaku ideologiju Marks i Engels su zavrili 1846. godine, kada su imali 28 i
26 godina, a vei deo knjige posveen je polemikama sa mladim hegelijancima i
izdava je odluio da je objavi zbog toga to je Marks ve bio poznat kao politiki
radikalan mislilac, proteran iz Nemake i Francuske. Za mlade hegelijance kon-
flikti i revolucije se odvijaju jedino u umu, jer ne dolazi do destrukcije graevina,
povreda ili smrti, a takvo tumaenje Marks nije mogao da prihvati i isticao je da
su ovi filozofi kritikovali iskljuivo religijsku stranu Hegelove misli. Istovremeno,
prilikom kritike mladih hegelijanaca on razvija odreeno razumevanje drutvene
teorije, opis karakteristika svih drutava i teorijsku metodologiju za razumevanje
tih karakteristika. Politika ekonomija je bila samo jedna od naunih disciplina
koje je on istraivao i podvrgavao kritici, dok su ostale bile pravo, moral i politika.
Marks je pre svega kritikovao filozofe koji su govorili da je uloga ideja kljuna u
istoriji i u drutvenom ivotu, verujui u to da drutvena egzistencija determinie
individualnu svest, a ne obrnuto. Zato se moe rei da je usvojio materijalistiki
pogled na istoriju u kojem ekonomske sile, a ne veliki lideri ili velike ideje, vode u
drutveni napredak.
Kao alternativu idealizmu mladih hegelijanaca navodio je da teorijska analiza
mora da bude empirijski utemeljena na analizi egzistencije ivih ljudskih bia koja
moraju da preivljavaju u relativno agresivnom okruenju. Ovakva orijentacija je
neophodna jer su ljudska bia razliita od drugih ivotinja u smislu da koriste svoje
okruenje kako bi zadovoljila svoje potrebe. Uz to, ljudi su ivotinje koje imaju
svest, a ona izrasta iz realnog drutvenog iskustva, to je argument koji je u direkt-
noj opoziciji sa Hegelovim idealizmom u kojem moral, religija i drugi oblici svesti
postoje nezavisno od ljudskih bia. Modernim jezikom reeno, Marks je navodio
da ljudi proizvode svoje ideje o svetu u skladu sa drutvenim strukturama u kojima
ive i iskustvima koja imaju ivei u tim strukturama. Kako se ove drutvene struk-
ture menjaju menja se i sadraj ideja i svesti.
Raskidajui sa idealizmom Marks nije promovisao jednostrani materijalizam, niti
je ljudski um zamiljao kao pasivnog primaoca. On je aktivan u svojim odgovorima
na materijalni svet i u pokuajima da ga promeni i zbog toga drutvena teorija treba
41
2.2. Ideologija kao lana svest
Kao to je reeno, nove transformacije u zamislima o ideologiji potiu od Mark-
sa i Engelsa tokom 1840-ih i 1850-ih godina. Oni su u delu Nemaka ideologija
(Die Deutsche Ideologie, 1846) ideje svojih protivnika nazivali ideolokim, u smislu
da su apstraktne i metafizike i da ne uzimaju u obzir realne materijalne uslove
drutvenog i politikog ivota. Marks i Engels takoe govore o svakodnevnim ide-
ologijama, ali ih interpretiraju kao preovladavajui pogled na svet koji stvara domi-
nantna drutvena klasa da bi lake upravljala drutvom. U tom smislu, u njihovim
delima prvenstveno je prisutan pejorativni koncept ideologije. Meutim, moe se
rei i da je Marks, koji uvodi koncept ideologije u drutvenu i politiku teoriju, vie
od bilo koga drugog koristio ovaj termin u gotovo svim njegovim znaenjima, i to
bez namere da ih razjasni ili razgranii.
Najpoznatija marksistika tvrdnja o ideologiji pojavljuje se upravo u Nemakoj
ideologiji, pri emu Marks i Engels tvrde sledee: Ideje vladajue klase su domi-
nantne ideje svake epohe, tj. klasa koja predstavlja materijalnu drutvenu silu, is-
tovremeno je i vladajua intelektualna sila nekog drutva. Klasa koja u svojim ru-
kama poseduje sredstva za materijalnu proizvodnju istovremeno ima kontrolu nad
sredstvima za mentalnu proizvodnju. Prema ovakvoj viziji, u pitanju je odreeni
skup ideja koji slui kao instrument za reprodukciju postojeih drutvenih odnosa i
samim tim predstavlja lanu svest. Stoga zamisao ideologije kao lane svesti pred-
stavlja marksistiki koncept prema kojem su materijalni i institucionalni procesi
kapitalistikog drutva u funkciji obmane proleterijata i drugih potlaenih klasa.
Za Marksa i Engelsa ovi procesi prikrivaju istinske odnose moi meu klasama i is-
tinsku drutvenu stvarnost uopte. Lana svest je tako proizvod ideoloke kontrole
od strane dominantnih klasa, pre svega pod uticajem fetiizacije robe, religije itd.
Meutim, u svojim kasnijim delima Marks menja znaenje ideologije i napo-
minje da u klasnim drutvima ideje mogu da imaju vanu ulogu pri artikulaciji
suprotstavljenih ciljeva i interesa razliitih drutvenih klasa. On je napravio razliku
izmeu materijalnih uslova proizvodnje, s jedne strane, i ideolokih formi s dru-
ge. Dok su materijalni uslovi proizvodnje predstavljali pravu osnovu drutvenog i
politikog ivota i osnovnu silu drutvene promene, na nivou ideolokih formi sves-
ti (pravne, politike, religijske, estetske i filozofske forme) individue postaju svesne
konflikata koji proizilaze iz materijalne osnove i bore se protiv njih. Drugim reima,
Marks je u kapitalistikom drutvu razlikovao ekonomsku bazu i duhovnu nad-
gradnju, pri emu je bazu inila osnovna organizacija sredstava za proizvodnju (i
rezultirajui klasni sistem), a nadgradnju su inile razliite ideologije. To znai da
ideologije nisu samo razni -izmi, ve izraz ili refleksija drutva ureenog u skladu
sa interesima vladajue klase. Samim tim, one su bile pravni, politiki, religijski,
estetski ili filozofski principi koji su osnaivali kapitalistiko drutvo.
40
Marks podvlai da moramo pokazati kako su ideoloke forme ukorenjene u ma-
terijalnim uslovima drutvenog ivota i da su njima oblikovane. Ako se ideoloke
forme svesti objasne na ovaj nain mi ih moemo demaskirati, odnosno pokazati
da one predstavljaju izraz interesa odreenih grupa i klasa. Iz tog razloga analiza
zasnovana na naunom izuavanju materijalnih uslova drutvenog ivota moe da
se razvije, i to kao kritika ideolokih formi svesti koje istovremeno i objanjava i
demaskira. Marks istie da to je vea kontrola nad sredstvima za proizvodnju i
to je koncentrisanija drutvena mo, ekonomske i politike elite mogu u veoj
meri kontrolisati proizvodnju i proizvoditi simbole, posebno ideologije koje (o)
pravda(va)ju nejednakosti.
Nemaku ideologiju Marks i Engels su zavrili 1846. godine, kada su imali 28 i
26 godina, a vei deo knjige posveen je polemikama sa mladim hegelijancima i
izdava je odluio da je objavi zbog toga to je Marks ve bio poznat kao politiki
radikalan mislilac, proteran iz Nemake i Francuske. Za mlade hegelijance kon-
flikti i revolucije se odvijaju jedino u umu, jer ne dolazi do destrukcije graevina,
povreda ili smrti, a takvo tumaenje Marks nije mogao da prihvati i isticao je da
su ovi filozofi kritikovali iskljuivo religijsku stranu Hegelove misli. Istovremeno,
prilikom kritike mladih hegelijanaca on razvija odreeno razumevanje drutvene
teorije, opis karakteristika svih drutava i teorijsku metodologiju za razumevanje
tih karakteristika. Politika ekonomija je bila samo jedna od naunih disciplina
koje je on istraivao i podvrgavao kritici, dok su ostale bile pravo, moral i politika.
Marks je pre svega kritikovao filozofe koji su govorili da je uloga ideja kljuna u
istoriji i u drutvenom ivotu, verujui u to da drutvena egzistencija determinie
individualnu svest, a ne obrnuto. Zato se moe rei da je usvojio materijalistiki
pogled na istoriju u kojem ekonomske sile, a ne veliki lideri ili velike ideje, vode u
drutveni napredak.
Kao alternativu idealizmu mladih hegelijanaca navodio je da teorijska analiza
mora da bude empirijski utemeljena na analizi egzistencije ivih ljudskih bia koja
moraju da preivljavaju u relativno agresivnom okruenju. Ovakva orijentacija je
neophodna jer su ljudska bia razliita od drugih ivotinja u smislu da koriste svoje
okruenje kako bi zadovoljila svoje potrebe. Uz to, ljudi su ivotinje koje imaju
svest, a ona izrasta iz realnog drutvenog iskustva, to je argument koji je u direkt-
noj opoziciji sa Hegelovim idealizmom u kojem moral, religija i drugi oblici svesti
postoje nezavisno od ljudskih bia. Modernim jezikom reeno, Marks je navodio
da ljudi proizvode svoje ideje o svetu u skladu sa drutvenim strukturama u kojima
ive i iskustvima koja imaju ivei u tim strukturama. Kako se ove drutvene struk-
ture menjaju menja se i sadraj ideja i svesti.
Raskidajui sa idealizmom Marks nije promovisao jednostrani materijalizam, niti
je ljudski um zamiljao kao pasivnog primaoca. On je aktivan u svojim odgovorima
na materijalni svet i u pokuajima da ga promeni i zbog toga drutvena teorija treba
41
da se usredsredi na to kako ljudi utiu na njihove materijalne uslove ivota i kako
ti uslovi ivota utiu na ljude na primer, stepen njihove gladi, nivo zatite od
strane okruenja, prilike za blagostanje i realizaciju kreativnih potencijala. Ove
ideje predstavljaju fundamentalni epistemoloki prekid sa idealizmom i Marks je
Hegela okrenuo naglavake, u smislu da je idealistiku filozofiju transformisao u
empirijsku drutvenu nauku. Prema ovakvoj viziji, on je naglaavao da se teorijska
analiza mora orijentisati ka onome to je nazvao stvarnim procesom proizvodnje,
odnosno sutinskim karakteristikama koje su zajednike za sva drutva. Ove karak-
teristike (Marks ih je nazvao momentima) ne odnose se na drutvenu evoluciju, ve
na drutvene uslove koji simultano postoje od prvih ljudi naovamo.
Kada je re o ideologiji, Marks i Engels su mislili da je jedna od osnovnih karak-
teristika svih drutava ta da ideje i vrednosti nastaju iz podele rada, odnosno iz
ovekovih praktinih napora za odranjem svoje egzistencije. Rezultat te injenice
jeste da idelogije najee opravdavaju status quo. Ideologiju ini sistematski po-
gled na svet kakav bi trebalo da bude, izreen u formi religijskih i politikih dok-
trina i vrednosti. Religijska i politika uverenja u kapitalistikom sistemu iznose da
pojedinci imaju pravo na vlasnitvo nad zemljitem ili kapitalom, da imaju pravo
da koriste proizvodna sredstva za sopstvene interese, a ne interese kolektiva i tako
dalje. Pogreno je, smatra Marks, da svi prihvataju ovakva uverenja, iako samo mali
broj ljudi (zemljoposednici i kapitalisti) imaju koristi od njih i mogu praktikovati ta
prava. On veruje da su vrednosti ili ideologije karakteristine za odreeno drutvo
sredstvo dominantne klase kojim ona obmanjuje populaciju o svojim istinskim in-
teresima. Iz tih razloga i religiju je opisao kao opijum za mase religijska uverenja
slue zaslepljivanju ljudi, tako da oni ne mogu uvideti sopstvenu eksploataciju i
istinske politike interese. Religija to ini naglaavajui spasenje na drugom svetu
kao kompenzaciju za bedu i otuenje na ovom. Drugim reima, religijska vero-
vanja opravdavaju drutvenu nejednakost.
Prvim obrisima Marksove i Engelsove teorije iz Nemake ideologije nedosta-
je odgovor na pitanje kako eksploatisani proleteri postaju svesni sopstvenih
stvarnih interesa i kako zauzimaju kontrolu nad drutvom u korist svih. Na ovaj
i na druge probleme revolucionarne akcije Marks i Engels nastoje da odgovore u
Komunistikom manifestu u kojem tvrde da oni koji poseduju i kontroliu sred-
stva za proizvodnju mogu koncentrisati mo meu sobom i upotrebljavati sim-
bole (posebno ideologije) za legitimaciju svoje moi i svog vlasnitva. Kontrola nad
ovim snagama omoguava kontrolu nad drugima i oni koji kontroliu sredstva za
proizvodnju kontroliu i drutvenu nadgradnju, odnosno poseduju politiku i kul-
turnu mo. To znai da kontrola nad proizvodnjom (kao i kontrola nad moi i
simbolima) uveava stepen drutvene nejednakosti.
Rezultat takvog stanja jeste da potinjeni delovi drutva uveavaju sopstvenu svest
o svojim interesima, mobiliu se ideoloki i pokuavaju da slome kontrolu ekonom-
42
skih i politikih elita nad proizvodnjom kulturnih simbola. Zbog toga se drutvo
polarizuje na dva potencijalno zaraena tabora drutveno podreenih i nadreenih,
a produbljivanjem ideoloke mobilizacije pojavljuje se politiko organizovanje pre-
ko kojeg podreeni slojevi preuzimaju kontrolu nad proizvodnim sredstvima od
strane elita i slama se njihova kontrola nad drutvenom moi i simbolikom proiz-
vodnjom. Nova elita sada poseduje sredstva za proizvodnju i iznova se pokree ista
dijalektika.
Interesantno je da Marks nije mislio da su njegove ideje predstavljale ideologiju,
ve ih je video kao ideje koje su zasnovane na naunom razumevanju istorije kao
neminovnog trijumfa radnike klase i socijalizma. Meutim, Engels je bio taj koji
je radio na popularizaciji sintagme nauni socijalizam kao oznake za Marksovo
delo. Takoe, Engels je skovao frazu lana svest (Marks ovu sintagmu nikada
nije upotrebio) koja je kasnije postala centralna ideja marksistike teorije ide-
ologije. Treba naglasiti da se izraz lana svest odnosi na drutveno i vremen-
ski ograniene poglede na drutvenu stvarnost koji doprinose podrci i jaanju
odreenog politikog ili drutvenog sistema. Tipian primer ovako shvaene lane
svesti jeste, na primer, verovanje da je liberalna demokratska drava neutralna, tj.
da su individue i grupe u dravi jednake pred zakonom, da dravna administracija
ne deluje u skladu sa svojim klasnim interesima itd. Za Marksa i Engelsa, drava i
zakoni drave su bili u slubi odbrane kapitalizma, vlasnitva i klasnih odnosa, kao
i mnoge druge karakteristike liberalno-demokratske drave.
Kao i Napoleon svojevremeno, oni menjaju smisao i znaenje de Trasijeve zamisli
ideologije. Oni ideologiju povezuju sa klasom (ideje vladajue klase su vladajue
ideje u drutvu) i tvrde da su ideoloke iluzije tako instrument u rukama vladara
koji je povezan sa dravom i koji na taj nain ostvaruju kontrolu i dominaciju.
Sutina marksistikog vienja ideologije kao proizvoda brojnih loih uzroka jeste
u sledeem:
(1) potreba za pojednostavljenim i lako shvatljivim objanjenjima sveta oko nas,
(2) elja nekih individua i grupa da dominiraju drugima,
(3) sve vea tendencija da se ljudska aktivnost slomi na odvojene delove, o emu
svedoi podela rada, i da se meusobno otue misao i akcija.
Dakle, prema Marksu i Engelsu, ideologija podrava sve ovo i samim tim os-
tavlja drutvo u neznanju i patnji. Da bi se ove ideje uopte prihvatile ili odbacile
potrebno je shvatiti ta ove argumente ini smislenim. Prvo, oni zavise od sutinske
razlike izmeu prave svesti i iskrivljenih ili lanih verovanja, a da bismo tvrdili da
je nae razumevanje (politikog) sveta zasnovano na iluziji moramo da budemo
sigurni da je pravo znanje mogue. Marks je smatrao da e istina izai na videlo
kada se iskrivljenje ukloni, ali i takvo shvatanje je vrlo lako obeleiti kao ideoloko.
Takoe, postojanje nekakvih drutvenih istina ponekad je prilino kontroverzno
pitanje i ono zavisi od takozvanih interpretativnih mapa koje koristimo.
43
da se usredsredi na to kako ljudi utiu na njihove materijalne uslove ivota i kako
ti uslovi ivota utiu na ljude na primer, stepen njihove gladi, nivo zatite od
strane okruenja, prilike za blagostanje i realizaciju kreativnih potencijala. Ove
ideje predstavljaju fundamentalni epistemoloki prekid sa idealizmom i Marks je
Hegela okrenuo naglavake, u smislu da je idealistiku filozofiju transformisao u
empirijsku drutvenu nauku. Prema ovakvoj viziji, on je naglaavao da se teorijska
analiza mora orijentisati ka onome to je nazvao stvarnim procesom proizvodnje,
odnosno sutinskim karakteristikama koje su zajednike za sva drutva. Ove karak-
teristike (Marks ih je nazvao momentima) ne odnose se na drutvenu evoluciju, ve
na drutvene uslove koji simultano postoje od prvih ljudi naovamo.
Kada je re o ideologiji, Marks i Engels su mislili da je jedna od osnovnih karak-
teristika svih drutava ta da ideje i vrednosti nastaju iz podele rada, odnosno iz
ovekovih praktinih napora za odranjem svoje egzistencije. Rezultat te injenice
jeste da idelogije najee opravdavaju status quo. Ideologiju ini sistematski po-
gled na svet kakav bi trebalo da bude, izreen u formi religijskih i politikih dok-
trina i vrednosti. Religijska i politika uverenja u kapitalistikom sistemu iznose da
pojedinci imaju pravo na vlasnitvo nad zemljitem ili kapitalom, da imaju pravo
da koriste proizvodna sredstva za sopstvene interese, a ne interese kolektiva i tako
dalje. Pogreno je, smatra Marks, da svi prihvataju ovakva uverenja, iako samo mali
broj ljudi (zemljoposednici i kapitalisti) imaju koristi od njih i mogu praktikovati ta
prava. On veruje da su vrednosti ili ideologije karakteristine za odreeno drutvo
sredstvo dominantne klase kojim ona obmanjuje populaciju o svojim istinskim in-
teresima. Iz tih razloga i religiju je opisao kao opijum za mase religijska uverenja
slue zaslepljivanju ljudi, tako da oni ne mogu uvideti sopstvenu eksploataciju i
istinske politike interese. Religija to ini naglaavajui spasenje na drugom svetu
kao kompenzaciju za bedu i otuenje na ovom. Drugim reima, religijska vero-
vanja opravdavaju drutvenu nejednakost.
Prvim obrisima Marksove i Engelsove teorije iz Nemake ideologije nedosta-
je odgovor na pitanje kako eksploatisani proleteri postaju svesni sopstvenih
stvarnih interesa i kako zauzimaju kontrolu nad drutvom u korist svih. Na ovaj
i na druge probleme revolucionarne akcije Marks i Engels nastoje da odgovore u
Komunistikom manifestu u kojem tvrde da oni koji poseduju i kontroliu sred-
stva za proizvodnju mogu koncentrisati mo meu sobom i upotrebljavati sim-
bole (posebno ideologije) za legitimaciju svoje moi i svog vlasnitva. Kontrola nad
ovim snagama omoguava kontrolu nad drugima i oni koji kontroliu sredstva za
proizvodnju kontroliu i drutvenu nadgradnju, odnosno poseduju politiku i kul-
turnu mo. To znai da kontrola nad proizvodnjom (kao i kontrola nad moi i
simbolima) uveava stepen drutvene nejednakosti.
Rezultat takvog stanja jeste da potinjeni delovi drutva uveavaju sopstvenu svest
o svojim interesima, mobiliu se ideoloki i pokuavaju da slome kontrolu ekonom-
42
skih i politikih elita nad proizvodnjom kulturnih simbola. Zbog toga se drutvo
polarizuje na dva potencijalno zaraena tabora drutveno podreenih i nadreenih,
a produbljivanjem ideoloke mobilizacije pojavljuje se politiko organizovanje pre-
ko kojeg podreeni slojevi preuzimaju kontrolu nad proizvodnim sredstvima od
strane elita i slama se njihova kontrola nad drutvenom moi i simbolikom proiz-
vodnjom. Nova elita sada poseduje sredstva za proizvodnju i iznova se pokree ista
dijalektika.
Interesantno je da Marks nije mislio da su njegove ideje predstavljale ideologiju,
ve ih je video kao ideje koje su zasnovane na naunom razumevanju istorije kao
neminovnog trijumfa radnike klase i socijalizma. Meutim, Engels je bio taj koji
je radio na popularizaciji sintagme nauni socijalizam kao oznake za Marksovo
delo. Takoe, Engels je skovao frazu lana svest (Marks ovu sintagmu nikada
nije upotrebio) koja je kasnije postala centralna ideja marksistike teorije ide-
ologije. Treba naglasiti da se izraz lana svest odnosi na drutveno i vremen-
ski ograniene poglede na drutvenu stvarnost koji doprinose podrci i jaanju
odreenog politikog ili drutvenog sistema. Tipian primer ovako shvaene lane
svesti jeste, na primer, verovanje da je liberalna demokratska drava neutralna, tj.
da su individue i grupe u dravi jednake pred zakonom, da dravna administracija
ne deluje u skladu sa svojim klasnim interesima itd. Za Marksa i Engelsa, drava i
zakoni drave su bili u slubi odbrane kapitalizma, vlasnitva i klasnih odnosa, kao
i mnoge druge karakteristike liberalno-demokratske drave.
Kao i Napoleon svojevremeno, oni menjaju smisao i znaenje de Trasijeve zamisli
ideologije. Oni ideologiju povezuju sa klasom (ideje vladajue klase su vladajue
ideje u drutvu) i tvrde da su ideoloke iluzije tako instrument u rukama vladara
koji je povezan sa dravom i koji na taj nain ostvaruju kontrolu i dominaciju.
Sutina marksistikog vienja ideologije kao proizvoda brojnih loih uzroka jeste
u sledeem:
(1) potreba za pojednostavljenim i lako shvatljivim objanjenjima sveta oko nas,
(2) elja nekih individua i grupa da dominiraju drugima,
(3) sve vea tendencija da se ljudska aktivnost slomi na odvojene delove, o emu
svedoi podela rada, i da se meusobno otue misao i akcija.
Dakle, prema Marksu i Engelsu, ideologija podrava sve ovo i samim tim os-
tavlja drutvo u neznanju i patnji. Da bi se ove ideje uopte prihvatile ili odbacile
potrebno je shvatiti ta ove argumente ini smislenim. Prvo, oni zavise od sutinske
razlike izmeu prave svesti i iskrivljenih ili lanih verovanja, a da bismo tvrdili da
je nae razumevanje (politikog) sveta zasnovano na iluziji moramo da budemo
sigurni da je pravo znanje mogue. Marks je smatrao da e istina izai na videlo
kada se iskrivljenje ukloni, ali i takvo shvatanje je vrlo lako obeleiti kao ideoloko.
Takoe, postojanje nekakvih drutvenih istina ponekad je prilino kontroverzno
pitanje i ono zavisi od takozvanih interpretativnih mapa koje koristimo.
43
 Drugo, ako je ideologija iskrivljenje ona e nestati kada se otkriju pravi drutveni
odnosi. Ako je ona proizvod neprirodne podele izmeu materijalnog i duhovnog
to znai da e nestati kada se shvate materijalni koreni duhovnog. Takoe, ako
ona ojaava odnos moi izmeu klasa koje vladaju i kojima se vlada nestae im
se ti odnosi moi transformiu u demokratski poredak drutvene jednakosti. Zato
Marks i Engels mogu da kau da je ideologija patoloki proizvod istorijskih okol-
nosti i da e nestati kada se one promene, odnosno poprave.
Tree, ako je ideologija zaista neto to skriva stvarnost, to je se bre otarasimo
to e nam biti bolje, i besmisleno je istraivati ta je ona i emu slui. Marksova
ubeenja o socijalizmu su spreila ozbiljnija izuavanja ideologije jer se puno toga
svelo na puko preziranje ideologije, a ne na naunu analizu.
etvrto, u skladu sa Marksovom teorijom, ideologije su deo jedinstvenog, odnos-
no totalnog objanjenja politikog sveta, to je dugo vremena bila izuzetno uticajna
ideja. Ipak, potrebne su ubedljivije analize koje bi pokazale da takvi monolitski
pogledi na svet postoje i da vre veliki uticaj.
Peto, uloga ideologija je preterana jer se esto ispostavlja da je manja nego to se
na prvi pogled misli, kao to je pogrena i ideja o ideolozima. Marksistiko pov-
ezivanje ideologije sa odnosima moi dovodilo je do identifikacije profesionalne
grupe ideologa, a to su obino bili intelektualci, to je shvatanje koje je i danas esto.
ta je onda ostalo vredno od Marksove analize? On je:
(1) ukazao na znaaj drutvenih i istorijskih okolnosti u oblikovanju politikih (i
drugih) ideja,
(2) jasno je pokazao da su ideje vrlo vane u drutvenom ivotu,
(3) ideje imaju vrlo vane politike funkcije, unose red u drutveni svet i legitimi-
zuju ili delegitimizuju neke prakse,
(4) vano je i njegovo naglaavanje da ono to vidimo nije uvek nuno tano. U
sluaju ideologija to znai da ako elimo da ih razumemo moramo da shvatimo da
sadre nivoe znaenja koji su skriveni, i to ne samo od onih kojima se serviraju,
nego i esto i od onih koji su ih stvorili. Zbog svega navedenog moe se rei da
izuavanje ideologija u velikoj meri sadri pokuaje dekodiranja, identifikovanja
struktura, konteksta i motiva koji se ne vide na prvi pogled.
Marks nije bio prvi teoretiar koji je primetio da individue i grupe imaju sisteme
verovanja ili poglede na svet koji mogu da budu vie ili manje eksplicitni ili da ovi
pogledi na svet ograniavaju i pitanja koja individue i grupe postavljaju i odgovore
koje na ta pitanje daju. Meutim, on je bio prvi koji je pripisao termin ideologija
tim sistemima verovanja, iako u kasnijim upotrebama (ukljuujui tu i upotrebe od
strane njega samog) to znaenje ideologije znaajno varira. Takoe, u Marksovom
nasleu postoji odreena napetost izmeu uobiajenog pejorativnog tumaenja
ideologije i upotrebe ideologije u optijem smislu, kao neophodnog elementa sis-
tema verovanja u svim drutvima.
44
Savremeno istraivanje ideologija jo uvek je pod velikom senkom Marksa i En-
gelsa. Ovo ni u kom sluaju nije samo po sebi loe jer je marksistiki pristup ide-
ologijama doprineo usredsreivanju panje teoretiara na kljune aspekte ljudskog
razmiljanja u drutvu i o drutvu, kao i na izvore, ogranienja i nesavrenosti tog
razmiljanja. Marksizam je politikim filozofima i teoretiarima ponudio kritiki
vidik sa kojeg je mogue proceniti, interpretirati i prevazii postojee forme
drutvene, ekonomske i politike misli. Marksistika ideja da ljudsko miljenje
predstavlja refleksiju socioekonomskih praksi danas je truizam.
2.3. Ideologija u delima ranih drutvenih naunika
Ideologija se kao predmet izuavanja pojavljuje i kod jo nekih klasinih
teoretiara drutvenih nauka, pre svega sociologa, ukljuujui tu i njene osnivae,
kao to su Sen-Simon i Harijet Martino. Sen-Simonova teorija stavljala je nagla-
sak na evolucioni organicizam, odnosno na svojevrsnu sintezu naunog natura-
lizma i racionalistike vere prosvetitelja sa praktinim materijalizmom narastajue
preduzetnike i buroaske klase.39 Uz to, njegovu teoriju je karakterisalo i insis-
tiranje na ideolokom jedinstvu, kao i autoritarna komponenta koju je pronaao
kod konzervativnih teoretiara poput Berka i de Bonala.40 Ideal Sen-Simonove te-
orije drutva bio je organski ekvilibrijum, prema kojem je drutvo ujedinjeno
pod jedinstvenim organizacionim sistemom bez sukoba meu pojedincima ili
drutvenim klasama.41 Prema konzervativnoj viziji, ovakva drutvena organizacija
_____________
39 Klod Anri Sen-Simon (Claude Henri de Rouvroy, comte de Saint-Simon, 17601825) je bio rani
francuski socijalista koji je uticao razvoj sociologije. Bio je aristokrata i avanturista koji je branio us-
pehe i napredak nauke i tehnologije, a zagovarao je vladavinu industrijalaca i strunjaka u korist svih
drutvenih klasa.
Organicizam je filozofska perspektiva koja univerzum i njegove delove vidi kao delove organske
celine (u prenesenom ili doslovnom smislu). U drutvenim naukama on obino podrazumeva ideju o
tome da drutvo prvenstveno predstavlja organsku celinu koju ine njeni meupovezani delovi, nalik
na organe u organizmu.
Naturalizam je pogled na svet prema kojem postoje samo prirodne stvari, sile i uzroci i njih izuavaju
prirodne nauke. Naturalistika orijentacija u drutvenim naukama zahteva objanjenje i testiranje
hipoteza pozivanjem na prirodne uzroke i dogaaje i esto naglaava da postoji kontinuum izmeu
prirodnih i drutvenih nauka.
40 Edmund Berk (Edmund Burke, 17291797) je bio engleski dravnik, publicista, politiki teoretiar
i filozof irskog porekla. Bio je lan engleskog parlamenta, a upamen je po podrci Amerikoj revolu-
ciji, ali i otrom protivljenju Francuskoj. Danas se smatra za osnivaa modernog konzervativizma.
Luj de Bonal (Louis Gabriel Ambroise, Vicomte de Bonald, 17541840) je bio francuski konzerva-
tivni filozof i politiar. Protivio se principima Francuske revolucije zbog ega je 1791. godine emi-
grirao u Hajdelberg. Za njega se temelj ljudskih drutava nalazi u religiji, a isticao je i da su francuski
revolucionari u svojim tenjama da individue oslobode drutvene prinude zaboravili na to da drutvo
ima prvenstvo u odnosu na pojedinca.
41 Drutveni ekvilibrijum oznaava stanje u kojem postoji dinamiki balans meu razliitim i
meusobno zavisnim elementima sistema. U navedenom stanju svi podsistemi e se prilagoditi pro-
45
 Drugo, ako je ideologija iskrivljenje ona e nestati kada se otkriju pravi drutveni
odnosi. Ako je ona proizvod neprirodne podele izmeu materijalnog i duhovnog
to znai da e nestati kada se shvate materijalni koreni duhovnog. Takoe, ako
ona ojaava odnos moi izmeu klasa koje vladaju i kojima se vlada nestae im
se ti odnosi moi transformiu u demokratski poredak drutvene jednakosti. Zato
Marks i Engels mogu da kau da je ideologija patoloki proizvod istorijskih okol-
nosti i da e nestati kada se one promene, odnosno poprave.
Tree, ako je ideologija zaista neto to skriva stvarnost, to je se bre otarasimo
to e nam biti bolje, i besmisleno je istraivati ta je ona i emu slui. Marksova
ubeenja o socijalizmu su spreila ozbiljnija izuavanja ideologije jer se puno toga
svelo na puko preziranje ideologije, a ne na naunu analizu.
etvrto, u skladu sa Marksovom teorijom, ideologije su deo jedinstvenog, odnos-
no totalnog objanjenja politikog sveta, to je dugo vremena bila izuzetno uticajna
ideja. Ipak, potrebne su ubedljivije analize koje bi pokazale da takvi monolitski
pogledi na svet postoje i da vre veliki uticaj.
Peto, uloga ideologija je preterana jer se esto ispostavlja da je manja nego to se
na prvi pogled misli, kao to je pogrena i ideja o ideolozima. Marksistiko pov-
ezivanje ideologije sa odnosima moi dovodilo je do identifikacije profesionalne
grupe ideologa, a to su obino bili intelektualci, to je shvatanje koje je i danas esto.
ta je onda ostalo vredno od Marksove analize? On je:
(1) ukazao na znaaj drutvenih i istorijskih okolnosti u oblikovanju politikih (i
drugih) ideja,
(2) jasno je pokazao da su ideje vrlo vane u drutvenom ivotu,
(3) ideje imaju vrlo vane politike funkcije, unose red u drutveni svet i legitimi-
zuju ili delegitimizuju neke prakse,
(4) vano je i njegovo naglaavanje da ono to vidimo nije uvek nuno tano. U
sluaju ideologija to znai da ako elimo da ih razumemo moramo da shvatimo da
sadre nivoe znaenja koji su skriveni, i to ne samo od onih kojima se serviraju,
nego i esto i od onih koji su ih stvorili. Zbog svega navedenog moe se rei da
izuavanje ideologija u velikoj meri sadri pokuaje dekodiranja, identifikovanja
struktura, konteksta i motiva koji se ne vide na prvi pogled.
Marks nije bio prvi teoretiar koji je primetio da individue i grupe imaju sisteme
verovanja ili poglede na svet koji mogu da budu vie ili manje eksplicitni ili da ovi
pogledi na svet ograniavaju i pitanja koja individue i grupe postavljaju i odgovore
koje na ta pitanje daju. Meutim, on je bio prvi koji je pripisao termin ideologija
tim sistemima verovanja, iako u kasnijim upotrebama (ukljuujui tu i upotrebe od
strane njega samog) to znaenje ideologije znaajno varira. Takoe, u Marksovom
nasleu postoji odreena napetost izmeu uobiajenog pejorativnog tumaenja
ideologije i upotrebe ideologije u optijem smislu, kao neophodnog elementa sis-
tema verovanja u svim drutvima.
44
Savremeno istraivanje ideologija jo uvek je pod velikom senkom Marksa i En-
gelsa. Ovo ni u kom sluaju nije samo po sebi loe jer je marksistiki pristup ide-
ologijama doprineo usredsreivanju panje teoretiara na kljune aspekte ljudskog
razmiljanja u drutvu i o drutvu, kao i na izvore, ogranienja i nesavrenosti tog
razmiljanja. Marksizam je politikim filozofima i teoretiarima ponudio kritiki
vidik sa kojeg je mogue proceniti, interpretirati i prevazii postojee forme
drutvene, ekonomske i politike misli. Marksistika ideja da ljudsko miljenje
predstavlja refleksiju socioekonomskih praksi danas je truizam.
2.3. Ideologija u delima ranih drutvenih naunika
Ideologija se kao predmet izuavanja pojavljuje i kod jo nekih klasinih
teoretiara drutvenih nauka, pre svega sociologa, ukljuujui tu i njene osnivae,
kao to su Sen-Simon i Harijet Martino. Sen-Simonova teorija stavljala je nagla-
sak na evolucioni organicizam, odnosno na svojevrsnu sintezu naunog natura-
lizma i racionalistike vere prosvetitelja sa praktinim materijalizmom narastajue
preduzetnike i buroaske klase.39 Uz to, njegovu teoriju je karakterisalo i insis-
tiranje na ideolokom jedinstvu, kao i autoritarna komponenta koju je pronaao
kod konzervativnih teoretiara poput Berka i de Bonala.40 Ideal Sen-Simonove te-
orije drutva bio je organski ekvilibrijum, prema kojem je drutvo ujedinjeno
pod jedinstvenim organizacionim sistemom bez sukoba meu pojedincima ili
drutvenim klasama.41 Prema konzervativnoj viziji, ovakva drutvena organizacija
_____________
39 Klod Anri Sen-Simon (Claude Henri de Rouvroy, comte de Saint-Simon, 17601825) je bio rani
francuski socijalista koji je uticao razvoj sociologije. Bio je aristokrata i avanturista koji je branio us-
pehe i napredak nauke i tehnologije, a zagovarao je vladavinu industrijalaca i strunjaka u korist svih
drutvenih klasa.
Organicizam je filozofska perspektiva koja univerzum i njegove delove vidi kao delove organske
celine (u prenesenom ili doslovnom smislu). U drutvenim naukama on obino podrazumeva ideju o
tome da drutvo prvenstveno predstavlja organsku celinu koju ine njeni meupovezani delovi, nalik
na organe u organizmu.
Naturalizam je pogled na svet prema kojem postoje samo prirodne stvari, sile i uzroci i njih izuavaju
prirodne nauke. Naturalistika orijentacija u drutvenim naukama zahteva objanjenje i testiranje
hipoteza pozivanjem na prirodne uzroke i dogaaje i esto naglaava da postoji kontinuum izmeu
prirodnih i drutvenih nauka.
40 Edmund Berk (Edmund Burke, 17291797) je bio engleski dravnik, publicista, politiki teoretiar
i filozof irskog porekla. Bio je lan engleskog parlamenta, a upamen je po podrci Amerikoj revolu-
ciji, ali i otrom protivljenju Francuskoj. Danas se smatra za osnivaa modernog konzervativizma.
Luj de Bonal (Louis Gabriel Ambroise, Vicomte de Bonald, 17541840) je bio francuski konzerva-
tivni filozof i politiar. Protivio se principima Francuske revolucije zbog ega je 1791. godine emi-
grirao u Hajdelberg. Za njega se temelj ljudskih drutava nalazi u religiji, a isticao je i da su francuski
revolucionari u svojim tenjama da individue oslobode drutvene prinude zaboravili na to da drutvo
ima prvenstvo u odnosu na pojedinca.
41 Drutveni ekvilibrijum oznaava stanje u kojem postoji dinamiki balans meu razliitim i
meusobno zavisnim elementima sistema. U navedenom stanju svi podsistemi e se prilagoditi pro-
45
zahteva autoritarni zemaljski sistem insistucija, ali i duhovnu ideologiju o
primerenom ponaanju koja bi opravdavala postojei zemaljski sistem i poredak.
Drutvo je analizirao kao organizam, a zadatak filozofa-naunika bio je u posma-
tranju drutvene promene i identifikovanju zakona koji upravljaju ovim drutvenim
kretanjem.
Sen-Simon je bio meu prvim autorima koji su doveli u pitanje konzervativnu
verziju organicizma, dodajui joj evolucionu ideju o drutvenom razvoju. U istoriji
zapadnog oveka razlikovao je dva glavna organska sistema: prvi, u antikoj Grkoj
i Rimu (kojeg karakteriu politeistika ideologija, robovlasnika privreda i vrsta
politika uprava) i drugi, feudalni i srednjovekovni, od 11. veka (kojeg karakteriu
racionalnija teologija, tehnoloki napredak, odvajanje crkvenih i sekularnih au-
toriteta). Kao i prosvetiteljski filozofi, Sen-Simon je rast ljudskog znanja interpre-
tirao kao osnovni kriterijum i determinantu evolucionog napretka drutva. Pisao
je i o trendu ljudske istorije koja se menja od antropomorfnih teistikih interpre-
tacija sveta do naunog naturalizma, u emu je posebno uticao na Ogista Konta.42
Takoe, Sen-Simonovi sledbenici su napominjali da nova drutvena hijerarhija
mora da bude utemeljena na sposobnostima, a ne na roenju, odnosno poreklu,
kao i da ideologija liberalnog individualizma proizvodi podelu drutva na bogate
i siromane.
Zatim, Harijet Martino, prva sociolokinja, kao i istoriarka, novinarka, inova-
torka, javna edukatorka i jedna od prvih osoba koje su vrile empirijska drutvena
istraivanja, analizirala je i meuodnos drutvene stvarnosti i vladajue ideologije
u amerikom drutvu.43 Ona je dve godine, od septembra 1834. do avgusta 1836.
godine, provela u istraivanju amerikog drutva putujui skoro 10000 milja po
Sjedinjenim Amerikim Dravama i predstavljajui rezultate svog rada u studiji
Drutvo u Americi (Society in America, 1837). Posetila je brojna mesta, neka ak i
vie puta, i intervjuisala je ljude svih klasa, rasa, religija, ivotnog doba i politike
pripadnosti. Razgovarala je i sa predsednikom Sjedinjenih Drava, Endruom
Deksonom, kao i sa robovima, pripadnicima plemena amerikih starosedelaca,
_____________
menama u drugim podsistemima (i obrnuto), to e se nastavljati sve dok se ne dostigne ekvilibrijum.
Na ovaj nain kreira se drutvena stabilnost i odrava se drutveni poredak.
42 Ogist Kont (Auguste Comte, 17981857) je bio francuski matematiar, filozof i jedan od utemelji-
vaa sociologije. Smatra se i da je sociologiji dao njeno zvanino ime (iako se re sociologija pojav-
ljuje i ranije), bio je i utemeljiva doktrine pozitivizma, odnosno ideje da se drutveni fenomeni mogu
prouavati metodama prirodnih nauka, a da se ova saznanja zatim mogu upotrebiti radi drutvenog
progresa.
43 Harijet Martino (Harriet Martineau, 18021876) je bila prva ena sociolog (tj. sociolokinja), kao
i istoriarka, novinarka i javna edukatorka. Bila je inovatorka i jedna od prvih osoba koja je vrila
empirijska drutvena istraivanja, koja je artikulisala metodologiju za sociologiju i koja je analizirala
posledice ekonomske i drutvene promene. Prenosila je socioloko znanje iroj javnosti i uestvovala
je u diskursu rane drutvene nauke, iako je njen pionirski socioloki rad bio gotovo u potpunosti
zaboravljen sve do 1960-ih godina.
46
lanovima raznih eksperimentalnih zajednica, farmerima, radnicima, feminist-
kinjama i mnogim drugima.44 Posetila je i zatvore, bolnice, ustanove za mentalno
obolele, knjievne i naune institucije, fabrike, plantae i farme, koristila je sva
dostupna prevozna sredstva, a puno vremena provela je u hodanju (mislei da je
ovo najbolje sredstvo pomou kog se neto moe nauiti o ljudima).
Kao cilj svog istraivanja postavila je komparaciju postojeeg drutvenog stanja
u Sjedinjenim Dravama sa principima na kojima su one osnovane. Na ovaj nain
nastojala je da testira institucije, moral i ponaanje preko nekog nedvosmislenog i
nespornog (a ne arbitrarnog) standarda. Na primer, kritiki je analizirala plantae
kao prostor protivrenosti izmeu ideologije slobode i prakse ropstva, zatim po-
jedine gradske kue kao kolevke demokratije, ali i zatucanosti itd. Pristup kojim se
sluila Martino karakterie i imanentna kritika, odnosno analiza koja uporeuje
i procenjuje normativne strukture, tj. politike i kulturne principe i vrednosti
amerikog drutva kako su artikulisane u zvaninim dokumentima, verovanjima,
politici i institucijama sa stvarnim drutvenim praksama i ponaanjem pojedinaca
na terenu. Centralne teme mlade amerike demokratije bile su jednakost i pravda,
kako ih je Martino videla, a u suprotnosti sa ovim doktrinama i jednakim pravima
pojedinaca bila je institucija ropstva, kao i potinjeni poloaj ene. Zakljuak njenih
istraivanja odnosio se na raskorak izmeu principa i realne drutvene prakse u
amerikom drutvu. Posebno interesovanje Martino bila je drutvena teorija i
praksa (to je bila i njena prvobitna ideja za naslov knjige), ime je demonstrirala
i svojevrsnu kritiku analizu drutvenog stanja.
Kasniji klasini autori najee su polemisali sa Marksovim vienjem ideologije
kao proizvoda materijalnih odnosa u drutvu. Na primer, Verner Zombart nije pra-
tio Marksovu teoriju o bazi i nadgradnji u kojoj proizvodne snage ine osnovu na
kojoj poivaju proizvodni odnosi, ideoloka sfera itd.45 U njegovoj teoriji prioritet
je imala duhovna sfera. On nije bio marksista u striktnom smislu, iako je bio nak-
lonjen socijalistikim ciljevima, meutim, smatran je radikalno levo orijentisanim
ekonomistom, a Fridrih Engels je govorio da je u pitanju jedini nemaki profesor
koji je razumeo Kapital. Meu ostalim temama kojima se bavio Zombart bile su:
rasa, judaizam, nemaki identitet, kapitalizam i tehnologija, moda, potronja, slo-
bodno vreme, kao i metodoloka pitanja. Prve tri teme su bile neobine za sociolo-
_____________
44 Endru Dekson (Andrew Jackson, 17671845) je bio sedmi predsednik Sjedinjenih Amerikih
Drava i sin relativno siromanih kotsko-irskih imigranata iz ruralnih predela. Postao je sudija
Vrhovnog suda u amerikoj dravi Tenesi, a zatim se proslavio kao vet vojskovoa u sukobu Sje-
dinjenih Drava i Velike Britanije 1812. godine, kao i u ratovima sa amerikim starosedeocima. Kao
proslavljeni general kandidovao se za predsednika Sjedinjenih Drava u okvirima partijske frakcije
koja e zatim postati amerika Demokratska stranka.
45 Verner Zombart (Werner Sombart, 18631941) je bio nemaki ekonomista i sociolog, kao i jedan
od vodeih evropskih drutvenih naunika poetkom 20. veka. Sebe je prvobitno video kao mark-
sistu, ali se vremenom udaljio od marksizma i pribliio nacionalizmu, uz iskazivanje antisemitskih
stavova.
47
zahteva autoritarni zemaljski sistem insistucija, ali i duhovnu ideologiju o
primerenom ponaanju koja bi opravdavala postojei zemaljski sistem i poredak.
Drutvo je analizirao kao organizam, a zadatak filozofa-naunika bio je u posma-
tranju drutvene promene i identifikovanju zakona koji upravljaju ovim drutvenim
kretanjem.
Sen-Simon je bio meu prvim autorima koji su doveli u pitanje konzervativnu
verziju organicizma, dodajui joj evolucionu ideju o drutvenom razvoju. U istoriji
zapadnog oveka razlikovao je dva glavna organska sistema: prvi, u antikoj Grkoj
i Rimu (kojeg karakteriu politeistika ideologija, robovlasnika privreda i vrsta
politika uprava) i drugi, feudalni i srednjovekovni, od 11. veka (kojeg karakteriu
racionalnija teologija, tehnoloki napredak, odvajanje crkvenih i sekularnih au-
toriteta). Kao i prosvetiteljski filozofi, Sen-Simon je rast ljudskog znanja interpre-
tirao kao osnovni kriterijum i determinantu evolucionog napretka drutva. Pisao
je i o trendu ljudske istorije koja se menja od antropomorfnih teistikih interpre-
tacija sveta do naunog naturalizma, u emu je posebno uticao na Ogista Konta.42
Takoe, Sen-Simonovi sledbenici su napominjali da nova drutvena hijerarhija
mora da bude utemeljena na sposobnostima, a ne na roenju, odnosno poreklu,
kao i da ideologija liberalnog individualizma proizvodi podelu drutva na bogate
i siromane.
Zatim, Harijet Martino, prva sociolokinja, kao i istoriarka, novinarka, inova-
torka, javna edukatorka i jedna od prvih osoba koje su vrile empirijska drutvena
istraivanja, analizirala je i meuodnos drutvene stvarnosti i vladajue ideologije
u amerikom drutvu.43 Ona je dve godine, od septembra 1834. do avgusta 1836.
godine, provela u istraivanju amerikog drutva putujui skoro 10000 milja po
Sjedinjenim Amerikim Dravama i predstavljajui rezultate svog rada u studiji
Drutvo u Americi (Society in America, 1837). Posetila je brojna mesta, neka ak i
vie puta, i intervjuisala je ljude svih klasa, rasa, religija, ivotnog doba i politike
pripadnosti. Razgovarala je i sa predsednikom Sjedinjenih Drava, Endruom
Deksonom, kao i sa robovima, pripadnicima plemena amerikih starosedelaca,
_____________
menama u drugim podsistemima (i obrnuto), to e se nastavljati sve dok se ne dostigne ekvilibrijum.
Na ovaj nain kreira se drutvena stabilnost i odrava se drutveni poredak.
42 Ogist Kont (Auguste Comte, 17981857) je bio francuski matematiar, filozof i jedan od utemelji-
vaa sociologije. Smatra se i da je sociologiji dao njeno zvanino ime (iako se re sociologija pojav-
ljuje i ranije), bio je i utemeljiva doktrine pozitivizma, odnosno ideje da se drutveni fenomeni mogu
prouavati metodama prirodnih nauka, a da se ova saznanja zatim mogu upotrebiti radi drutvenog
progresa.
43 Harijet Martino (Harriet Martineau, 18021876) je bila prva ena sociolog (tj. sociolokinja), kao
i istoriarka, novinarka i javna edukatorka. Bila je inovatorka i jedna od prvih osoba koja je vrila
empirijska drutvena istraivanja, koja je artikulisala metodologiju za sociologiju i koja je analizirala
posledice ekonomske i drutvene promene. Prenosila je socioloko znanje iroj javnosti i uestvovala
je u diskursu rane drutvene nauke, iako je njen pionirski socioloki rad bio gotovo u potpunosti
zaboravljen sve do 1960-ih godina.
46
lanovima raznih eksperimentalnih zajednica, farmerima, radnicima, feminist-
kinjama i mnogim drugima.44 Posetila je i zatvore, bolnice, ustanove za mentalno
obolele, knjievne i naune institucije, fabrike, plantae i farme, koristila je sva
dostupna prevozna sredstva, a puno vremena provela je u hodanju (mislei da je
ovo najbolje sredstvo pomou kog se neto moe nauiti o ljudima).
Kao cilj svog istraivanja postavila je komparaciju postojeeg drutvenog stanja
u Sjedinjenim Dravama sa principima na kojima su one osnovane. Na ovaj nain
nastojala je da testira institucije, moral i ponaanje preko nekog nedvosmislenog i
nespornog (a ne arbitrarnog) standarda. Na primer, kritiki je analizirala plantae
kao prostor protivrenosti izmeu ideologije slobode i prakse ropstva, zatim po-
jedine gradske kue kao kolevke demokratije, ali i zatucanosti itd. Pristup kojim se
sluila Martino karakterie i imanentna kritika, odnosno analiza koja uporeuje
i procenjuje normativne strukture, tj. politike i kulturne principe i vrednosti
amerikog drutva kako su artikulisane u zvaninim dokumentima, verovanjima,
politici i institucijama sa stvarnim drutvenim praksama i ponaanjem pojedinaca
na terenu. Centralne teme mlade amerike demokratije bile su jednakost i pravda,
kako ih je Martino videla, a u suprotnosti sa ovim doktrinama i jednakim pravima
pojedinaca bila je institucija ropstva, kao i potinjeni poloaj ene. Zakljuak njenih
istraivanja odnosio se na raskorak izmeu principa i realne drutvene prakse u
amerikom drutvu. Posebno interesovanje Martino bila je drutvena teorija i
praksa (to je bila i njena prvobitna ideja za naslov knjige), ime je demonstrirala
i svojevrsnu kritiku analizu drutvenog stanja.
Kasniji klasini autori najee su polemisali sa Marksovim vienjem ideologije
kao proizvoda materijalnih odnosa u drutvu. Na primer, Verner Zombart nije pra-
tio Marksovu teoriju o bazi i nadgradnji u kojoj proizvodne snage ine osnovu na
kojoj poivaju proizvodni odnosi, ideoloka sfera itd.45 U njegovoj teoriji prioritet
je imala duhovna sfera. On nije bio marksista u striktnom smislu, iako je bio nak-
lonjen socijalistikim ciljevima, meutim, smatran je radikalno levo orijentisanim
ekonomistom, a Fridrih Engels je govorio da je u pitanju jedini nemaki profesor
koji je razumeo Kapital. Meu ostalim temama kojima se bavio Zombart bile su:
rasa, judaizam, nemaki identitet, kapitalizam i tehnologija, moda, potronja, slo-
bodno vreme, kao i metodoloka pitanja. Prve tri teme su bile neobine za sociolo-
_____________
44 Endru Dekson (Andrew Jackson, 17671845) je bio sedmi predsednik Sjedinjenih Amerikih
Drava i sin relativno siromanih kotsko-irskih imigranata iz ruralnih predela. Postao je sudija
Vrhovnog suda u amerikoj dravi Tenesi, a zatim se proslavio kao vet vojskovoa u sukobu Sje-
dinjenih Drava i Velike Britanije 1812. godine, kao i u ratovima sa amerikim starosedeocima. Kao
proslavljeni general kandidovao se za predsednika Sjedinjenih Drava u okvirima partijske frakcije
koja e zatim postati amerika Demokratska stranka.
45 Verner Zombart (Werner Sombart, 18631941) je bio nemaki ekonomista i sociolog, kao i jedan
od vodeih evropskih drutvenih naunika poetkom 20. veka. Sebe je prvobitno video kao mark-
sistu, ali se vremenom udaljio od marksizma i pribliio nacionalizmu, uz iskazivanje antisemitskih
stavova.
47
giju, a za njega su bile od centralnog znaaja.
Zombart je zagovarao i novi teorijski program za sociologiju nooloku soci-
ologiju, koji je bio zasnovan na premisi da je celo drutvo duh (Geist) i da je ceo
duh drutvo, a ova sociologija trebalo bi da se bavi formama i ciklusima civili-
zacije i ne moe da koristi metod prirodnih nauka. Njena tema bili bi emergentni
drutveni fenomeni koji se mogu razumeti jedino unutar restriktivnog socioistorij-
skog i institucionalnog konteksta npr. religija, drava, crkva ili ekonomija.46 Inte-
resantno je da Zombart nauni pristup u sociologiji naziva zapadnim, a nooloki
nemakim. U prvom periodu karijere on nije nastojao da odbaci ili prevazie
Marksa, ve da Marksovu perspektivu dopuni izvesnom sociopsiholokom i so-
ciokulturnom dimenzijom analize nastanka i prirode kapitalizma. Meutim, na
prelazu vekova on postaje antimarksista sa odreenim antisemitskim sentimentom
i njegov odnos prema Nemakoj karakterie slina promena. U svojim ranim de-
lima gajio je rezervisanost prema sopstvenoj dravi, da bi oko 1910. godine postao
glasni nacionalista.
S druge strane, Torsten Veblen je pratio mnoge Marksove ideje, tj. moe se rei da
su neke od njegovih osnovnih ideja izuzetno sline Marksovim, ali ne terminoloki,
ve sadrinski.47 Osnovne slinosti su u naglaavanju klase, ekonomije i institucije
vlasnitva kao kljunim faktorima istorijske promene i stavljanje ideolokih eleme-
nata na drugo mesto, verovanje u to da je kriza prekomerne proizvodnje inherent-
na kapitalistikim ekonomijama, koncepcija klasne strukture koja poiva na dve
meusobno antagonistike grupe zanimanja, shvatanje da je moderna drava samo
izvrni komitet biznismena, ubeenje da e drave postati ukljuene u ratove itd.
Za razliku od marksista, Veblen nije govorio o viku vrednosti, akumulaciji kapitala
kao stimulusu imperijalizma i neizbenosti socijalizma. Meutim, moe se takoe
_____________
46 Emergencija predstavlja nain na koji kompleksni sistemi i obrasci nastaju iz nekih aktivnosti,
interakcija ili sistema. Drugim reima, u pitanju je nastanak novih, koherentnih struktura, obrazaca i
obeleja. U prirodi, odnosno u biologiji, emergentne strukture su obrasci koji se pojavljuju kao rezul-
tat kolektivne akcije (ili akcije) mnogih individualnih entiteta. One su obino mnogo vie od proste
sume ovih akcija, odnosno ne bi nastale ukoliko bi razliiti akteri delali nezavisno jedni od drugih.
Sama interakcija svakog elementa sa svojim neposrednim okruenjem, kao i meusobno, stvara
sloene procese koji iniciraju odreeno emergentno obeleje ili strukturu. Emergentne strukture su
prisutne u mnogim prirodnim fenomenima, ukljuujui tu i formu konkretnih uragana, strukture
kristala, peane dine, a u ivom svetu tipine emergentne strukture predstavljaju graevine termita.
Slino vai i za ljudske gradove ili delove grada u kojima ne postoji centralno planiranje. Uz to, obino
se navodi i da je internet odlian primer sistema sa emergentnim karakteristikama, jer ne postoji ni-
kakva centralna organizacija koja ga ureuje ili kontrolie na bilo koji nain.
47 Torsten Veblen (Thorstein Veblen, 18571929) je bio ameriki ekonomista i sociolog, kao i kritiar
kapitalizma, a u svoje ekonomske analize inkorporirao je i odreene evolucionistike ideje. Gajio je
simpatije prema idejama o dravnom vlasnitvu, iako nije podravao sindikalne pokrete svog doba,
a pitanje je da li su (i koliko) njegove ideje kompatibilne sa marksizmom. Upamen je po konceptu
upadljive potronje kao kupovine (luksuzne) robe i usluga koje su u funkciji prikazivanja drutvenog
statusa, iako su ovakve prakse neracionalne u tradicionalnom ekonomskom smislu.
48
rei da je bio svestan mere u kojoj socioekonomske institucije oblikuju znanje i
ideologije i kako je anticipirao kasniju sociologiju znanja.
Na kraju, zanimljivo je spomenuti i koncepciju ideologije u delu Zigmunda Froj-
da, koji se posebno zanimao za religijska verovanja, ali je to to je pisao o religijama
mogue primeniti i na ideologije.48 Tvrdio je da iako su sistemi verovanja iluzije zas-
novane na iskrivljenju ili represiji naih psiholokih potreba oni i dalje obezbeuju
organizovani okvir za objanjenje sveta. Za njega, prihvaeno objanjenje ak i
onda kada je pogreno moe da bude uteno za individuu. Zato je, poput Marksa,
ideologije video kao iluzije koje nas obmanjuju, ali nas isto tako ine zadovoljnim
ak i u tekim, a nekad i u inae neizdrivim uslovima. Razlika meu njima jeste i u
tome to je Frojd propisivao psihoanalizu ako iluzija postane dovoljno patoloka,
a Marks je propisivao revoluciju.
2.4. Ideologija kao neutralni pojam i veza izmeu ideologije i znanja
Nakon Marksa i Engelsa brojni autori su koncept ideologije poeli da koriste u
neutralnijem smislu i najpoznatiji primer svakako predstavlja Manhajmova knjiga
Ideologija i utopija (Ideologie und Utopie, 1929). On je bio pod uticajem Marksa i
u pitanju je prvi teoretiar koji je ideologiju postavio u centar drutvene analize.
Manhajm iz marksistikog pristupa ideologiji izvlai sutinu za njega je ideologija
refleksija svih istorijskih i drutvenih okruenja. Dok je Marks kritikovao drutvene
uslove kapitalizma kao izvor ideolokih zabluda, Manhajm je shvatio da je ideologi-
ja obeleje svih drutvenih okruenja koje utie na miljenje ljudi. Ovo je znailo
da drutvo moe da proizvede vie od jedne ideologije i taj pluralistiki potencijal
ideologije dobija jo vie na znaaju kod kasnijih teoretiara. Takoe, ideologija za
Manhajma ima drutvene i psiholoke manifestacije i ne slui samo manipulaciji.
Ono to je on nazvao utopijom mi bismo danas nazvali progresivnom ili trans-
formativnom ideologijom (tj. ideologijom koja za cilj ima drutvenu promenu, a ne
ouvanje status quo-a) koja je razliita od tradicionalne ili konzervativne.
Manhajm pre svega pokuava da analizira ideologiju na nauni nain i napominje
da joj treba prii iz dve perspektive koje je nazvao totalnom koncepcijom i par-
tikularnom koncepcijom ideologije. On je sve prethodne analize ideologije video
kao partikularne, gde se pod ideologijom podrazumeva nivo manje ili vie svesnih
obmana i lai. Dakle, kada ideje i shvatanja naih protivnika karakteriemo kao
ideologije i vidimo ih za pogrene predstave ili iskrivljenja stvarne prirode stvari,
mi pretpostavljamo partikularnu ideologiju u ovom smislu. Tome je Manhajm su-
_____________
48 Zigmund Frojd (Sigmund Freud, 18561939) je bio austrijski neurolog i psiholog koji je pos-
tao poznat kao osniva psihoanalize. Postulirao je niz razliitih koncepata za objanjenje ljudskog
ponaanja i mentalnog ivota (od kojih veina nema naunu osnovu), ali je svojim radom dramatino
uticao na psihijatriju, drutvene nauke i humanistike discipline. Posebni znaaj pripisivao je polnim
nagonima, nesvesnim aspektima ljudske psihe, kao i iskustvu u ranim godinama razvoja.
49
giju, a za njega su bile od centralnog znaaja.
Zombart je zagovarao i novi teorijski program za sociologiju nooloku soci-
ologiju, koji je bio zasnovan na premisi da je celo drutvo duh (Geist) i da je ceo
duh drutvo, a ova sociologija trebalo bi da se bavi formama i ciklusima civili-
zacije i ne moe da koristi metod prirodnih nauka. Njena tema bili bi emergentni
drutveni fenomeni koji se mogu razumeti jedino unutar restriktivnog socioistorij-
skog i institucionalnog konteksta npr. religija, drava, crkva ili ekonomija.46 Inte-
resantno je da Zombart nauni pristup u sociologiji naziva zapadnim, a nooloki
nemakim. U prvom periodu karijere on nije nastojao da odbaci ili prevazie
Marksa, ve da Marksovu perspektivu dopuni izvesnom sociopsiholokom i so-
ciokulturnom dimenzijom analize nastanka i prirode kapitalizma. Meutim, na
prelazu vekova on postaje antimarksista sa odreenim antisemitskim sentimentom
i njegov odnos prema Nemakoj karakterie slina promena. U svojim ranim de-
lima gajio je rezervisanost prema sopstvenoj dravi, da bi oko 1910. godine postao
glasni nacionalista.
S druge strane, Torsten Veblen je pratio mnoge Marksove ideje, tj. moe se rei da
su neke od njegovih osnovnih ideja izuzetno sline Marksovim, ali ne terminoloki,
ve sadrinski.47 Osnovne slinosti su u naglaavanju klase, ekonomije i institucije
vlasnitva kao kljunim faktorima istorijske promene i stavljanje ideolokih eleme-
nata na drugo mesto, verovanje u to da je kriza prekomerne proizvodnje inherent-
na kapitalistikim ekonomijama, koncepcija klasne strukture koja poiva na dve
meusobno antagonistike grupe zanimanja, shvatanje da je moderna drava samo
izvrni komitet biznismena, ubeenje da e drave postati ukljuene u ratove itd.
Za razliku od marksista, Veblen nije govorio o viku vrednosti, akumulaciji kapitala
kao stimulusu imperijalizma i neizbenosti socijalizma. Meutim, moe se takoe
_____________
46 Emergencija predstavlja nain na koji kompleksni sistemi i obrasci nastaju iz nekih aktivnosti,
interakcija ili sistema. Drugim reima, u pitanju je nastanak novih, koherentnih struktura, obrazaca i
obeleja. U prirodi, odnosno u biologiji, emergentne strukture su obrasci koji se pojavljuju kao rezul-
tat kolektivne akcije (ili akcije) mnogih individualnih entiteta. One su obino mnogo vie od proste
sume ovih akcija, odnosno ne bi nastale ukoliko bi razliiti akteri delali nezavisno jedni od drugih.
Sama interakcija svakog elementa sa svojim neposrednim okruenjem, kao i meusobno, stvara
sloene procese koji iniciraju odreeno emergentno obeleje ili strukturu. Emergentne strukture su
prisutne u mnogim prirodnim fenomenima, ukljuujui tu i formu konkretnih uragana, strukture
kristala, peane dine, a u ivom svetu tipine emergentne strukture predstavljaju graevine termita.
Slino vai i za ljudske gradove ili delove grada u kojima ne postoji centralno planiranje. Uz to, obino
se navodi i da je internet odlian primer sistema sa emergentnim karakteristikama, jer ne postoji ni-
kakva centralna organizacija koja ga ureuje ili kontrolie na bilo koji nain.
47 Torsten Veblen (Thorstein Veblen, 18571929) je bio ameriki ekonomista i sociolog, kao i kritiar
kapitalizma, a u svoje ekonomske analize inkorporirao je i odreene evolucionistike ideje. Gajio je
simpatije prema idejama o dravnom vlasnitvu, iako nije podravao sindikalne pokrete svog doba,
a pitanje je da li su (i koliko) njegove ideje kompatibilne sa marksizmom. Upamen je po konceptu
upadljive potronje kao kupovine (luksuzne) robe i usluga koje su u funkciji prikazivanja drutvenog
statusa, iako su ovakve prakse neracionalne u tradicionalnom ekonomskom smislu.
48
rei da je bio svestan mere u kojoj socioekonomske institucije oblikuju znanje i
ideologije i kako je anticipirao kasniju sociologiju znanja.
Na kraju, zanimljivo je spomenuti i koncepciju ideologije u delu Zigmunda Froj-
da, koji se posebno zanimao za religijska verovanja, ali je to to je pisao o religijama
mogue primeniti i na ideologije.48 Tvrdio je da iako su sistemi verovanja iluzije zas-
novane na iskrivljenju ili represiji naih psiholokih potreba oni i dalje obezbeuju
organizovani okvir za objanjenje sveta. Za njega, prihvaeno objanjenje ak i
onda kada je pogreno moe da bude uteno za individuu. Zato je, poput Marksa,
ideologije video kao iluzije koje nas obmanjuju, ali nas isto tako ine zadovoljnim
ak i u tekim, a nekad i u inae neizdrivim uslovima. Razlika meu njima jeste i u
tome to je Frojd propisivao psihoanalizu ako iluzija postane dovoljno patoloka,
a Marks je propisivao revoluciju.
2.4. Ideologija kao neutralni pojam i veza izmeu ideologije i znanja
Nakon Marksa i Engelsa brojni autori su koncept ideologije poeli da koriste u
neutralnijem smislu i najpoznatiji primer svakako predstavlja Manhajmova knjiga
Ideologija i utopija (Ideologie und Utopie, 1929). On je bio pod uticajem Marksa i
u pitanju je prvi teoretiar koji je ideologiju postavio u centar drutvene analize.
Manhajm iz marksistikog pristupa ideologiji izvlai sutinu za njega je ideologija
refleksija svih istorijskih i drutvenih okruenja. Dok je Marks kritikovao drutvene
uslove kapitalizma kao izvor ideolokih zabluda, Manhajm je shvatio da je ideologi-
ja obeleje svih drutvenih okruenja koje utie na miljenje ljudi. Ovo je znailo
da drutvo moe da proizvede vie od jedne ideologije i taj pluralistiki potencijal
ideologije dobija jo vie na znaaju kod kasnijih teoretiara. Takoe, ideologija za
Manhajma ima drutvene i psiholoke manifestacije i ne slui samo manipulaciji.
Ono to je on nazvao utopijom mi bismo danas nazvali progresivnom ili trans-
formativnom ideologijom (tj. ideologijom koja za cilj ima drutvenu promenu, a ne
ouvanje status quo-a) koja je razliita od tradicionalne ili konzervativne.
Manhajm pre svega pokuava da analizira ideologiju na nauni nain i napominje
da joj treba prii iz dve perspektive koje je nazvao totalnom koncepcijom i par-
tikularnom koncepcijom ideologije. On je sve prethodne analize ideologije video
kao partikularne, gde se pod ideologijom podrazumeva nivo manje ili vie svesnih
obmana i lai. Dakle, kada ideje i shvatanja naih protivnika karakteriemo kao
ideologije i vidimo ih za pogrene predstave ili iskrivljenja stvarne prirode stvari,
mi pretpostavljamo partikularnu ideologiju u ovom smislu. Tome je Manhajm su-
_____________
48 Zigmund Frojd (Sigmund Freud, 18561939) je bio austrijski neurolog i psiholog koji je pos-
tao poznat kao osniva psihoanalize. Postulirao je niz razliitih koncepata za objanjenje ljudskog
ponaanja i mentalnog ivota (od kojih veina nema naunu osnovu), ali je svojim radom dramatino
uticao na psihijatriju, drutvene nauke i humanistike discipline. Posebni znaaj pripisivao je polnim
nagonima, nesvesnim aspektima ljudske psihe, kao i iskustvu u ranim godinama razvoja.
49
protstavio totalnu koncepciju ideologije. Nju pretpostavljamo kada pokuavamo da
dokuimo naine miljenja i iskustva, odnosno pogled na svet epohe ili grupe i
vidimo je kao posledicu kolektivnih ivotnih okolnosti. Partikularna koncepcija
ostaje na nivou individua koje su upletene u optuivanja i obmane, a totalna se tie
kolektivnih sistema miljenja koji su u vezi sa drutvenim kontekstima.
Kada se u potpunosti pree na totalnu koncepciju ideologije (to Marksu nije
uspelo, kako misli Manhajm) analiza prestaje da bude intelektualno oruje neke
grupe i umesto toga postaje metod istraivanja drutvene i intelektualne istorije
koji Manhajm opisuje kao sociologiju znanja. Iz tog razloga, prema njegovom
miljenju, ideologija u smislu totalne koncepcije moe da se smatra sistemima
miljenja i iskustava koji su uslovljeni drutvenim okolnostima, koji su zajedniki
grupama individua i koji mogu da se analiziraju putem sociologije znanja.
U sutini, Manhajm je najvie ostao upamen po zasnivanju i promovisanju soci-
ologije znanja koju je stvorio u opoziciji prema Marksovoj teoriji ideologije, gde se
ideologija shvatala kao svesno iskrivljenje stvarnosti koja donosi korist vladajuoj
ekonomskoj klasi. Verovao je da mnoga iskrivljenja stvarnosti nisu svesna, ve da
nastaju usled brojnih drutvenih blokova kojima su zajedniki slini drutveni in-
teresi. Ta iskrivljenja su jednostrana i reflektuju interese odreene klase o kojoj se
radi, tako da ideologije nisu nuno ukorenjene u ekonomiji (mogu da budu zasno-
vane na politikom pogledu, rasi, generacijskom dobu itd.) i nisu nuno pokuaji
da se ostvari sveobuhvatna kontrola. Zato je on i definisao sociologiju znanja kao
izuavanje odnosa izmeu ljudske misli i uslova egistencije uopte.
U Ideologiji i utopiji pravi se razlika izmeu dva oblika sistema verovanja:
(1) ideolokih sistema, koji obezbeuju inerciju u verovanjima preko naglaavanja
prolosti,
(2) utopijskih sistema, koji prihvataju promenu u verovanjima preko naglaavanja
budunosti.
Ova Manhajmova knjiga moe da se shvati i kao pokuaj razumevanja pogleda na
svet koji divergiraju od modernog racionalizma. On se trudio da ideologiju oslobo-
di od njenih tadanjih dominantnih marksistikih konotacija, naroito od naina
na koje se ona reflektovala u kritici lane svesti, i pisao je da se svi pogledi na svet
(kapitalizam, socijalizam i komunizam) mogu klasifikovati kao ideoloko utopijsko
miljenje, u zavisnosti od konteksta i interesa sa kojima su pomeani.
U svojoj sociologiji znanja Manhajm je takoe pokuao da razjasni uticaj
drutvene strukture na razlike u pogledima na svet. Jedna relevantna struktura po
ovom pitanju jeste ona koja ukljuuje generacije, odnosno individue koje su roene
otprilike u isto vreme. On je naglaavao da generacije kao demografske jedinice
treba razlikovati od generacija kao aktualnosti, to zahteva da pripadnici generacije
imaju zajedniku kulturu. Drugo strukturno obeleje koje ga je interesovalo bilo je
nadmetanje meu suprotnim pogledima na svet. Zato pravi razliku izmeu domi-
50
nirajuih pogleda na svet koji se postiu konsenzusom, monopolistikom interpre-
tacijom, atomistikom kompeticijom i koncentracijom izmeu razliitih zajednica
miljenja.
Ovim temama Manhajm se bavi i kada pie o specifinim tipovima pogleda na
svet, ukljuujui konzervativizam, ideologiju i utopizam. Kada ih analizira on se
udaljava od apstraktne koncepcije kognitivnog subjekta i poinje da naglaava za-
jednice miljenja. To znai da ne misle individue u izolaciji, ve ljudi u grupama
koji razvijaju posebne stilove miljenja. Jedan stil miljenja koji je on izuavao jeste
konzervativizam reakcija na prosvetiteljske pokuaje racionalizacije.
Socioloke varijable koje Manhajm koristi preuzete su od Marksa i marksizma
dominantne klase, opadajue klase, nove samosvesne klase itd., iako je i generacije,
sekte i politike partije obeleio kao strukturne nosioce odreenog pogleda na svet.
U Ideologiji i utopiji on je izneo pretpostavku o tome da neintegrisane i iskore-
njene revolucionarne grupe misle na intuitivan nain i da se ne bave istorijskim
razvojem. Zatim, smatrao je da konzervativne grupe misle na morfoloki nain
(bavei se formom, oblikom i strukturom postojeih koncepata), a da liberalne i
humanitarne grupe naglaavaju otvorenost budunosti i progresivno ostvarivanje
moralnih vrednosti.
Kao to je napomenuto, Manhajm razlikuje partikularni, totalni i opti koncept
ideologije. Partikularna ideologija konstituie samo segment miljenja oponenata
(ideje odreene grupe sa kojima se ne slaemo), totalna konstituie celinu njiho-
vog miljenja (pripada itavom socioistorijskom bloku i ne shvata se kao namerno
iskrivljenje), to je slino Marksovom pojmu lane svesti, a opta je karakteristina
i za oponenta i za nas same.49 Pojmom opte ideologije naglaava se da nijedna
ljudska misao nije imuna na ideologizaciju od strane drutvenog konteksta, a jedini
izuzeci su matematika i delovi prirodnih nauka. Na ovaj nain on je ideologiju iz-
vukao iz uskog politikog konteksta i postavio ju je kao veoma vaan epistemoloki
problem.
Ideologija je za njega vrsta pogleda na svet koji zamagljuje sadanjost pokuavajui
da pronae smisao preko prolosti, a njih najvie propagiraju oni koji imaju mo
i koji ele da odre status quo. Suprotno ideologijama, utopije trae smisao u
sadanjosti, transcendirajui te ideologije futuristikom orijentacijom, a najee
se javljaju kod onih koji ele revolucije i drutvenu promenu i utiu na akciju i
dovode do promene.50 Posledica promena je obino ta da utopija postaje skup ideja
______________
49 Partikularna ideologija ukljuuje tip analize koja ispituje samo sadraje date izjave, dok se pret-
postavlja postojanje zajedniki prihvaenog kriterijuma validnosti, dok totalna podrazumeva
dovoenje u pitanje kategorija i stila miljenja, kao i njihove sadraje i ukljuuje analizu pogleda na
svet subjekta.
50 Utopija je termin koji oznaava odreenu zajednicu ili drutvo koje odlikuju izuzetno poeljni
ili gotovo savreni kvaliteti (etimoloki oznaava mesto kojeg nema). Istovremeno, u pitanju je kon-
cept koji poziva na istraivanje mogunosti idealnih drutvenih aranmana ili drutvene organizacije.
51
protstavio totalnu koncepciju ideologije. Nju pretpostavljamo kada pokuavamo da
dokuimo naine miljenja i iskustva, odnosno pogled na svet epohe ili grupe i
vidimo je kao posledicu kolektivnih ivotnih okolnosti. Partikularna koncepcija
ostaje na nivou individua koje su upletene u optuivanja i obmane, a totalna se tie
kolektivnih sistema miljenja koji su u vezi sa drutvenim kontekstima.
Kada se u potpunosti pree na totalnu koncepciju ideologije (to Marksu nije
uspelo, kako misli Manhajm) analiza prestaje da bude intelektualno oruje neke
grupe i umesto toga postaje metod istraivanja drutvene i intelektualne istorije
koji Manhajm opisuje kao sociologiju znanja. Iz tog razloga, prema njegovom
miljenju, ideologija u smislu totalne koncepcije moe da se smatra sistemima
miljenja i iskustava koji su uslovljeni drutvenim okolnostima, koji su zajedniki
grupama individua i koji mogu da se analiziraju putem sociologije znanja.
U sutini, Manhajm je najvie ostao upamen po zasnivanju i promovisanju soci-
ologije znanja koju je stvorio u opoziciji prema Marksovoj teoriji ideologije, gde se
ideologija shvatala kao svesno iskrivljenje stvarnosti koja donosi korist vladajuoj
ekonomskoj klasi. Verovao je da mnoga iskrivljenja stvarnosti nisu svesna, ve da
nastaju usled brojnih drutvenih blokova kojima su zajedniki slini drutveni in-
teresi. Ta iskrivljenja su jednostrana i reflektuju interese odreene klase o kojoj se
radi, tako da ideologije nisu nuno ukorenjene u ekonomiji (mogu da budu zasno-
vane na politikom pogledu, rasi, generacijskom dobu itd.) i nisu nuno pokuaji
da se ostvari sveobuhvatna kontrola. Zato je on i definisao sociologiju znanja kao
izuavanje odnosa izmeu ljudske misli i uslova egistencije uopte.
U Ideologiji i utopiji pravi se razlika izmeu dva oblika sistema verovanja:
(1) ideolokih sistema, koji obezbeuju inerciju u verovanjima preko naglaavanja
prolosti,
(2) utopijskih sistema, koji prihvataju promenu u verovanjima preko naglaavanja
budunosti.
Ova Manhajmova knjiga moe da se shvati i kao pokuaj razumevanja pogleda na
svet koji divergiraju od modernog racionalizma. On se trudio da ideologiju oslobo-
di od njenih tadanjih dominantnih marksistikih konotacija, naroito od naina
na koje se ona reflektovala u kritici lane svesti, i pisao je da se svi pogledi na svet
(kapitalizam, socijalizam i komunizam) mogu klasifikovati kao ideoloko utopijsko
miljenje, u zavisnosti od konteksta i interesa sa kojima su pomeani.
U svojoj sociologiji znanja Manhajm je takoe pokuao da razjasni uticaj
drutvene strukture na razlike u pogledima na svet. Jedna relevantna struktura po
ovom pitanju jeste ona koja ukljuuje generacije, odnosno individue koje su roene
otprilike u isto vreme. On je naglaavao da generacije kao demografske jedinice
treba razlikovati od generacija kao aktualnosti, to zahteva da pripadnici generacije
imaju zajedniku kulturu. Drugo strukturno obeleje koje ga je interesovalo bilo je
nadmetanje meu suprotnim pogledima na svet. Zato pravi razliku izmeu domi-
50
nirajuih pogleda na svet koji se postiu konsenzusom, monopolistikom interpre-
tacijom, atomistikom kompeticijom i koncentracijom izmeu razliitih zajednica
miljenja.
Ovim temama Manhajm se bavi i kada pie o specifinim tipovima pogleda na
svet, ukljuujui konzervativizam, ideologiju i utopizam. Kada ih analizira on se
udaljava od apstraktne koncepcije kognitivnog subjekta i poinje da naglaava za-
jednice miljenja. To znai da ne misle individue u izolaciji, ve ljudi u grupama
koji razvijaju posebne stilove miljenja. Jedan stil miljenja koji je on izuavao jeste
konzervativizam reakcija na prosvetiteljske pokuaje racionalizacije.
Socioloke varijable koje Manhajm koristi preuzete su od Marksa i marksizma
dominantne klase, opadajue klase, nove samosvesne klase itd., iako je i generacije,
sekte i politike partije obeleio kao strukturne nosioce odreenog pogleda na svet.
U Ideologiji i utopiji on je izneo pretpostavku o tome da neintegrisane i iskore-
njene revolucionarne grupe misle na intuitivan nain i da se ne bave istorijskim
razvojem. Zatim, smatrao je da konzervativne grupe misle na morfoloki nain
(bavei se formom, oblikom i strukturom postojeih koncepata), a da liberalne i
humanitarne grupe naglaavaju otvorenost budunosti i progresivno ostvarivanje
moralnih vrednosti.
Kao to je napomenuto, Manhajm razlikuje partikularni, totalni i opti koncept
ideologije. Partikularna ideologija konstituie samo segment miljenja oponenata
(ideje odreene grupe sa kojima se ne slaemo), totalna konstituie celinu njiho-
vog miljenja (pripada itavom socioistorijskom bloku i ne shvata se kao namerno
iskrivljenje), to je slino Marksovom pojmu lane svesti, a opta je karakteristina
i za oponenta i za nas same.49 Pojmom opte ideologije naglaava se da nijedna
ljudska misao nije imuna na ideologizaciju od strane drutvenog konteksta, a jedini
izuzeci su matematika i delovi prirodnih nauka. Na ovaj nain on je ideologiju iz-
vukao iz uskog politikog konteksta i postavio ju je kao veoma vaan epistemoloki
problem.
Ideologija je za njega vrsta pogleda na svet koji zamagljuje sadanjost pokuavajui
da pronae smisao preko prolosti, a njih najvie propagiraju oni koji imaju mo
i koji ele da odre status quo. Suprotno ideologijama, utopije trae smisao u
sadanjosti, transcendirajui te ideologije futuristikom orijentacijom, a najee
se javljaju kod onih koji ele revolucije i drutvenu promenu i utiu na akciju i
dovode do promene.50 Posledica promena je obino ta da utopija postaje skup ideja
______________
49 Partikularna ideologija ukljuuje tip analize koja ispituje samo sadraje date izjave, dok se pret-
postavlja postojanje zajedniki prihvaenog kriterijuma validnosti, dok totalna podrazumeva
dovoenje u pitanje kategorija i stila miljenja, kao i njihove sadraje i ukljuuje analizu pogleda na
svet subjekta.
50 Utopija je termin koji oznaava odreenu zajednicu ili drutvo koje odlikuju izuzetno poeljni
ili gotovo savreni kvaliteti (etimoloki oznaava mesto kojeg nema). Istovremeno, u pitanju je kon-
cept koji poziva na istraivanje mogunosti idealnih drutvenih aranmana ili drutvene organizacije.
51
nove vladajue klase i da se transformie u ideologiju koja opet dovodi do nastanka
novog utopijskog sistema. Utopije, odnosno ideje koje sa sobom nose sposobnost
da transformiu sadanjost, identifikovane su preko njihove uspenosti u transfor-
maciji drutva.
Ponekad je teko napraviti razliku izmeu ideologije i utopije, jer su u pitanju
etikete koje dolaze od suprotne grupe. Posao sociologa znanja nije da odredi ta je
ideologija, a ta utopija, ve da razotkrije iskrivljenja i izvore datog sistema ideja,
to nas dovodi do pitanja odakle dolaze ideje? Odgovor bi bio iz nadmetanja sa
drugim idejama, a nadmetanje ideja je od sutinskog znaaja za promenu i razvoj.
Kada se u sociologiji govori o istini i ideologiji, obino se pod ideologijom podra-
zumeva pogrena interpretacija istine ili stvarnosti, meutim, istina i ideologija
ne moraju da budu antitetine, jer ideologija nije nuno intrinzino iskrivljen, a
samim tim i lani sistem verovanja. Manhajm je eleo da izbegne iracionalne i
relativistike implikacije svog shvatanja i zato je pokuao da razvije perspektivizam,
odnosno relacionizam.
Relativizam je shvatanje da je itava misao povezana sa konkretnom, istorijskom
situacijom mislioca i da nema objektivnu i univerzalnu osnovu. Problem je to na
taj nain sve moe da se odbaci kao relativno i subjektivno i npr. u sluaju ideologi-
je oni koji su potlaeni takoe ne mogu sa izvesnou da znaju istinu. Budui da je jedino svesnim naporom obrazovanih predstavnika vlasnikih klasa (tj. naporom
to bio nepouzdan nain za utvrivanje motiva i akcija Manhajm je bio zagovornik
relacionizma koji, kao i relativizam, prihvata kontekstualni znaaj misli i odsustvo
apsolutne istine kada se radi o drutvenim i istorijskim pitanjima. Ova situacija
se ponekad naziva i Manhajmovim paradoksom ne moemo da razotkrijemo
neko stanovite kao ideoloko, a da i sami ne prihvatimo ideoloko stanovite.
Meutim, relacionizam je doveo u pitanje tri stvari. Prvo, istie se da je ideje
mogue shvatiti samo kroz njihovu meuzavisnost, odnosno nemogue je razumeti
jedan element miljenja bez njegovog odnosa (relacije) sa drugim idejama. Drugo,
taj holistiki okvir nudi mogunost drutvenog stanovita sa kojeg se procenjuju
razliita relacionistika razumevanja i sa kojih se mogu izvui znanje o svetu i is-
tine. Ovo omoguava analitiaru da pravi razliku izmeu razliitih ideolokih ar- ljanje svojevrsnih Sjedinjenih drava sveta.
gumenata, da izuava razliite ideje koje postoje u drutvu, da ih poredi i da odlui
koje osobenosti tih ideja mogu da budu i validne i da se meusobno podravaju.
Manhajm nije bio sasvim jasan kada se radi o stavu da li su ove istorijski izvuene
istine trajn(ij)e. Tree, pomou totalne koncepcije ideologije mogla je da nastane
sociologija znanja i to je omoguilo da termin ideologija promeni znaenje i da
postane kritiki analitiki mehanizam koji daje smisao ideolokim argumentima.
Manhajmov znaaj bio je i u tome to je ukazao na pozitivne funkcije ideologije.
On je pisao da se ideologije, kao i znanje, konstantno menjaju, iako je insistirao na
tome da se ideje mogu objektivno izuavati i da se mogu generisati objektivno, kao
znanje o drutvenoj stvarnosti. Pluralizam relativizma video je kao potencijalno
52
destabilizujui drutveni faktor koji treba prevazii, a njegov najvei nedostatak
svakako je bila ideja da postoji grupa individua koja je u stanju da se uzdigne
iznad svoje klase i istorijskog konteksta i koja zato moe da se oslobodi ideologija
koje slede iz datog konteksta. Ta grupa je za njega inteligencija koja e doi do
zajednikih ideja i ije stanovite e biti neideoloko. Danas su autori sumnjiavi
prema ideji da intelektualci mogu da postignu konsenzus oko mnogo pitanja zato
to postoje mnoga objanjenja i mnoge interpretacije brojnih drutvenih i istorij-
skih deavanja i problema. Takoe, vrlo je teko da se intelektualci u potpunosti
oslobode vrednosti i sopstvenih preferencija.
2.5. Ideologija u marksistikoj i kritikoj tradiciji
U marksistikoj i kritikoj tradiciji koncept ideologije zadrava svoju negativnu
dimenziju, ali dolazi do interesantnih i podsticajnih sofistikacija izvornih ideja
Marksa i Engelsa. Vladimir Ilji Uljanov, poznatiji kao Lenjin, bio je komunistiki
revolucionar, lider Sovjetskog Saveza, kao i marksistiki politiki teoretiar. U
svom delu ta da se radi? (What Is to Be Done?, 1902) pisao je da radnika kla-
sa preputena sama sebi nikada nee usvojiti socijalistiku ideologiju. Za njega,
marksista) postaje mogue usmeriti radniki pokret u jedinstveni revolucionarni,
antikapitalistiki pokret. Iz navedenih razloga mislio je i da nakon komunistike
revolucije mora uslediti period vladavine nazvan diktaturom proletarijata (u emu
kao avangarda radnike klase istaknutu ulogu ima partija) kao prvog stadijuma u
gradualnom kretanju ka komunizmu. Drugim reima, ponudio je praktinu teoriju
o promociji i implementaciji odreene politike ideologije meu odreenim kla-
sama, a zatim i u drutvu u celini. Lenjin je upamen i po svojoj konceptualizaciji
imperijalizma kao najvieg stadijuma kapitalizma, zbog ega je zagovarao svetsku
revoluciju. Bio je vatreni protivnik antisemitizma i nacionalizma, pri emu je na-
cionalne granice proglasio zastarelim konceptom i zagovarao je konano uspostav-
Lenjin je poput Marksa i Engelsa video marksizam kao nauku, ali je za razli-
ku od njih prihvatio ideju o tome da je ideologija termin koji ne treba ograniiti
samo na kapitalistika i pretkapitalistika (feudalna) drutva. Na slian nain, i
revizionistiki marksista Eduard Berntajn je povezao socijalizam sa ideologijom.51
Lenjin je govorio da socijalistika ideologija moe doprineti razvoju klasne svesti
_____________
51 Eduard Berntajn (Eduard Bernstein, 18501932) je bio uticajni nemaki politiki teoretiar
i politiar, kao i osniva kole revizionistikog marksizma. U pitanju je pravac miljenja u okviri-
ma marksistike teorije koji revidira odreene zamisli ortodoksnog marksizma, odnosno ideja
utemeljivaa marksizma (pre svega Marksa i Engelsa i njihovih tumaa). U tom smislu, Berntajn je
zagovarao i mogunost mirnog (a ne iskljuivo revolucionarnog) prelaska iz kapitalizma u socijali-
zam.
53
nove vladajue klase i da se transformie u ideologiju koja opet dovodi do nastanka
novog utopijskog sistema. Utopije, odnosno ideje koje sa sobom nose sposobnost
da transformiu sadanjost, identifikovane su preko njihove uspenosti u transfor-
maciji drutva.
Ponekad je teko napraviti razliku izmeu ideologije i utopije, jer su u pitanju
etikete koje dolaze od suprotne grupe. Posao sociologa znanja nije da odredi ta je
ideologija, a ta utopija, ve da razotkrije iskrivljenja i izvore datog sistema ideja,
to nas dovodi do pitanja odakle dolaze ideje? Odgovor bi bio iz nadmetanja sa
drugim idejama, a nadmetanje ideja je od sutinskog znaaja za promenu i razvoj.
Kada se u sociologiji govori o istini i ideologiji, obino se pod ideologijom podra-
zumeva pogrena interpretacija istine ili stvarnosti, meutim, istina i ideologija
ne moraju da budu antitetine, jer ideologija nije nuno intrinzino iskrivljen, a
samim tim i lani sistem verovanja. Manhajm je eleo da izbegne iracionalne i
relativistike implikacije svog shvatanja i zato je pokuao da razvije perspektivizam,
odnosno relacionizam.
Relativizam je shvatanje da je itava misao povezana sa konkretnom, istorijskom
situacijom mislioca i da nema objektivnu i univerzalnu osnovu. Problem je to na
taj nain sve moe da se odbaci kao relativno i subjektivno i npr. u sluaju ideologi-
je oni koji su potlaeni takoe ne mogu sa izvesnou da znaju istinu. Budui da je jedino svesnim naporom obrazovanih predstavnika vlasnikih klasa (tj. naporom
to bio nepouzdan nain za utvrivanje motiva i akcija Manhajm je bio zagovornik
relacionizma koji, kao i relativizam, prihvata kontekstualni znaaj misli i odsustvo
apsolutne istine kada se radi o drutvenim i istorijskim pitanjima. Ova situacija
se ponekad naziva i Manhajmovim paradoksom ne moemo da razotkrijemo
neko stanovite kao ideoloko, a da i sami ne prihvatimo ideoloko stanovite.
Meutim, relacionizam je doveo u pitanje tri stvari. Prvo, istie se da je ideje
mogue shvatiti samo kroz njihovu meuzavisnost, odnosno nemogue je razumeti
jedan element miljenja bez njegovog odnosa (relacije) sa drugim idejama. Drugo,
taj holistiki okvir nudi mogunost drutvenog stanovita sa kojeg se procenjuju
razliita relacionistika razumevanja i sa kojih se mogu izvui znanje o svetu i is-
tine. Ovo omoguava analitiaru da pravi razliku izmeu razliitih ideolokih ar- ljanje svojevrsnih Sjedinjenih drava sveta.
gumenata, da izuava razliite ideje koje postoje u drutvu, da ih poredi i da odlui
koje osobenosti tih ideja mogu da budu i validne i da se meusobno podravaju.
Manhajm nije bio sasvim jasan kada se radi o stavu da li su ove istorijski izvuene
istine trajn(ij)e. Tree, pomou totalne koncepcije ideologije mogla je da nastane
sociologija znanja i to je omoguilo da termin ideologija promeni znaenje i da
postane kritiki analitiki mehanizam koji daje smisao ideolokim argumentima.
Manhajmov znaaj bio je i u tome to je ukazao na pozitivne funkcije ideologije.
On je pisao da se ideologije, kao i znanje, konstantno menjaju, iako je insistirao na
tome da se ideje mogu objektivno izuavati i da se mogu generisati objektivno, kao
znanje o drutvenoj stvarnosti. Pluralizam relativizma video je kao potencijalno
52
destabilizujui drutveni faktor koji treba prevazii, a njegov najvei nedostatak
svakako je bila ideja da postoji grupa individua koja je u stanju da se uzdigne
iznad svoje klase i istorijskog konteksta i koja zato moe da se oslobodi ideologija
koje slede iz datog konteksta. Ta grupa je za njega inteligencija koja e doi do
zajednikih ideja i ije stanovite e biti neideoloko. Danas su autori sumnjiavi
prema ideji da intelektualci mogu da postignu konsenzus oko mnogo pitanja zato
to postoje mnoga objanjenja i mnoge interpretacije brojnih drutvenih i istorij-
skih deavanja i problema. Takoe, vrlo je teko da se intelektualci u potpunosti
oslobode vrednosti i sopstvenih preferencija.
2.5. Ideologija u marksistikoj i kritikoj tradiciji
U marksistikoj i kritikoj tradiciji koncept ideologije zadrava svoju negativnu
dimenziju, ali dolazi do interesantnih i podsticajnih sofistikacija izvornih ideja
Marksa i Engelsa. Vladimir Ilji Uljanov, poznatiji kao Lenjin, bio je komunistiki
revolucionar, lider Sovjetskog Saveza, kao i marksistiki politiki teoretiar. U
svom delu ta da se radi? (What Is to Be Done?, 1902) pisao je da radnika kla-
sa preputena sama sebi nikada nee usvojiti socijalistiku ideologiju. Za njega,
marksista) postaje mogue usmeriti radniki pokret u jedinstveni revolucionarni,
antikapitalistiki pokret. Iz navedenih razloga mislio je i da nakon komunistike
revolucije mora uslediti period vladavine nazvan diktaturom proletarijata (u emu
kao avangarda radnike klase istaknutu ulogu ima partija) kao prvog stadijuma u
gradualnom kretanju ka komunizmu. Drugim reima, ponudio je praktinu teoriju
o promociji i implementaciji odreene politike ideologije meu odreenim kla-
sama, a zatim i u drutvu u celini. Lenjin je upamen i po svojoj konceptualizaciji
imperijalizma kao najvieg stadijuma kapitalizma, zbog ega je zagovarao svetsku
revoluciju. Bio je vatreni protivnik antisemitizma i nacionalizma, pri emu je na-
cionalne granice proglasio zastarelim konceptom i zagovarao je konano uspostav-
Lenjin je poput Marksa i Engelsa video marksizam kao nauku, ali je za razli-
ku od njih prihvatio ideju o tome da je ideologija termin koji ne treba ograniiti
samo na kapitalistika i pretkapitalistika (feudalna) drutva. Na slian nain, i
revizionistiki marksista Eduard Berntajn je povezao socijalizam sa ideologijom.51
Lenjin je govorio da socijalistika ideologija moe doprineti razvoju klasne svesti
_____________
51 Eduard Berntajn (Eduard Bernstein, 18501932) je bio uticajni nemaki politiki teoretiar
i politiar, kao i osniva kole revizionistikog marksizma. U pitanju je pravac miljenja u okviri-
ma marksistike teorije koji revidira odreene zamisli ortodoksnog marksizma, odnosno ideja
utemeljivaa marksizma (pre svega Marksa i Engelsa i njihovih tumaa). U tom smislu, Berntajn je
zagovarao i mogunost mirnog (a ne iskljuivo revolucionarnog) prelaska iz kapitalizma u socijali-
zam.
53
kod radnike klase nasuprot tzv. ekonomizmu (ili fokusu jedino na neposredne i
uske ekonomske interese). On je posebno verovao u to da je socijalistika ideologija
vana kako radnici ne bi zapali u sindikalnu svest, poto je sindikate video kao
orue kapitalizma i mislio je da se sindikalni zahtevi za boljim platama i radnim
vremenom u kratkom roku mogu ostvariti u okvirima boljeg ili zdravijeg ka-
pitalizma. Sindikate je u isti mah video kao pretnju, jer mogu podeliti radniku
klasu na relativno dobro plaene sindikalne grupe i na osiromaeni proletarijat.
Zato je tvrdio da je jedini izbor za radniku klasu ili prihvatanje buroaske ili
socijalistike ideologije, a ne nezavisne ideologije sindikalizma. Konano, isticao
je da socijalistiku ideologiju mora da razvije inteligencija koja se oslobodila od
(moi) kapitalizma. Ova tvrdnja je znaila i implicitno naputanje marksistikog
modela rigidnih materijalistikih zakona istorije prema kojima ekonomska baza
determinie drutvenu svest.
Zatim, Antonio Grami je bio italijanski politiki aktivista i drutveni teoretiar
koji je takoe bio pod uticajem Marksa. Istovremeno je bio i teoretiar koji je u
nekim aspektima slian, a u nekim razliit od Manhajma.52 Svoje ideje prvenstveno
je razvio dok je bio u zatvoru, gde su ga oterali italijanski faisti, tokom posled-
njih jedanaest godina svog ivota. On je takoe odbacivao rigidne forme materi-
jalizma koji je redukovao duhovnu nadgradnju na ekonomsku bazu, a bio je i
veoma kritiki nastrojen prema Lenjinu. Naime, verovao je da lenjinizam ne obraa
dovoljno panje na snagu civilnog drutva u liberalnim demokratijama, poput
nevladinih organizacija, masovnih medija, obrazovanja itd. Grami je na veoma
znaajan nain modifikovao marksistiko razumevanje ideologije, pri emu je
najznaajniji njegov pojam hegemonije.
Insistirao je na tome da vladavina jedne klase nad drugom nikada nije strik-
tno ekonomske prirode, ve da zavisi od hegemonije, odnosno od kulturnih i
ideolokih sila. Ideoloka hegemonija je neto to vladajua klasa, buroazija, eli
da uspostavi, ali ne samo preko dravne sile nego i preko kulture, ime ideologija
prestaje da bude samo dravni mehanizam. Ona se proizvodi u civilnom drutvu,
sferi nedravne individualne i grupne aktivnosti, pri emu su intelektualci glavni
formulatori i upravljai ideologijom kao nedravni lideri koji poseduju kulturni
autoritet. Poto su intelektualci ti koji proizvode konsenzus kod ire populacije koji
_____________
52 Antonio Grami (Antonio Gramsci, 18911937) je bio italijanski esejista, politiar, politiki
teoretiar, lingvista i filozof. Bio je i meu osnivaima Komunistike partije u Italiji, kao i istaknuti
ateista. Zatvoren je od strane faistikog reima 1926. godine i u zatvoru ostaje do kraja ivota. Smatra
se za jednog od najoriginalnijih mislilaca marksistike tradicije i isticao je znaaj politike i ideoloke
borbe. Uz problematizacije praktine politike posebno se bavio i analizom kulture, uvodei pojam kul-
turne hegemonije kao koncepta putem kojeg kapitalistika drava opstaje na vlasti. U zatvorenitvu je
napisao preko 3000 stranica teksta u vie od pedeset belenica. Interesovala ga je i uloga intelektualaca
u drutvu, navodei da intelektualci ne smeju da budu indiferentni prema stanju u drutvu i da oni
moraju da uzmu aktivno uee u kulturnoj revoluciji koja bi doprinela osvajanju politike moi.
54
prethodi dominaciji dravne moi ideologija je shvaena kao svesna kreacija od
strane onih koji je proizvode i nesvesna kada se radi o ljudima koji je prihvataju.
Drugim reima, Grami istie da vladajue klase ne moraju da dominiraju niim
klasama putem sile jer koriste institucije socijalizacije, odnosno kole, crkve, po-
rodice itd., kako bi stvorili drutvenu hegemoniju. To znai da se ljudi socijalizuju
tako da vide svet na isti nain kao i oni koji njime vladaju (vladajua klasa). Posled-
ica takve socijalizacije jeste nesvesno prihvatanje takvog pogleda na svet kao nor-
malnog dela svakodnevnog ivota. Lenjin je pre Gramija koristio termin hege-
monija kako bi oznaio politiko liderstvo radnike klase u demokratskoj revolu-
ciji, a Grami je zatim proirio ovaj koncept i razvio detaljnu analizu naina na koji
vladajua kapitalistika klasa ili buroazija uspostavlja i odrava svoju ideoloku
kontrolu.
Poetkom 20. veka kapitalizam je delovao snaniji nego ikad, to se suprotstav-
ljalo marksistikom predvianju komunistikih revolucija u razvijenim, industri-
jalizovanim zemljama sveta. Dok je Lenjin ovu injenicu tumaio imperijalizmom,
Grami je isticao da kapitalizam odrava svoju drutvenu kontrolu ne samo putem
imperijalizma (odnosno nasilja i ekonomske prinude), ve i putem ideologije. Za
njega, buroazija je razvila kulturnu hegemoniju nad ostatkom drutva, u kojoj je
promovisala svoje vrednosti i norme na nain na koji su postali sveprisutna ide-
ologija, odnosno zdravorazumske vrednosti i norme svih slojeva drutva. Na
ovaj nain, pripadnici radnike klase i drugih klasa poeli su da identifikuju sopst-
veno blagostanje sa blagostanjem buroazije, to je doprinelo odranju status quo-
a umesto pobune ili revolucije. Dok je za Lenjina domen kulture bio sporedan,
Grami je isticao da je kultura (odnosno kulturna hegemonija) fundamentalna za
sticanje i odranje drutvene moi.
Pisao je da vladajua klasa ne moe da dominira drutvom samo putem ostvari-
vanja svojih uskih ekonomskih interesa, niti to moe putem puke sile i prinude, ve
ona potlaenim klasama mora nametnuti i svoje intelektualno, moralno i ideoloko
liderstvo. Buroaske kulturne vrednosti i ideologija se prema Gramiju nameu
putem folklora, popularne kulture i religije, a veliku panju posvetio je i analizi in-
telektualaca i obrazovanja. On se posebno interesovao za ulogu intelektualaca, koje
je podelio na tradicionalne i organske: tradicionalni intelektualci su verovali u to
da su besklasni i racionalni (univerzitetski profesori, crkveni velikodostojnici itd.),
a organski su pojedinci koji su blisko i organizaciono povezani sa klasnom struk-
turom (lanovi komunistike partije, sindikalne voe itd.). Za Gramija, organski
intelektualci imaju kljunu ulogu u stvaranju kontrahegemonije preko svojih tek-
stova, javnih nastupa i ulogama u kljunim drutvenim institucijama. Istovremeno,
on je ideologiji dao status specifinog fenomena koji treba izuavati.
Marksistiki filozof, drutveni teoretiar, kao i teoretiar umetnosti i knjievnosti
er Luka je marksistikoj teoriji ideologije doprineo kroz koncept klasne svesti.53
_____________
53 er Luka (Gyrgy Lukcs, 18851971) je bio maarski marksistiki filozof i knjievni kritiar, a
55
kod radnike klase nasuprot tzv. ekonomizmu (ili fokusu jedino na neposredne i
uske ekonomske interese). On je posebno verovao u to da je socijalistika ideologija
vana kako radnici ne bi zapali u sindikalnu svest, poto je sindikate video kao
orue kapitalizma i mislio je da se sindikalni zahtevi za boljim platama i radnim
vremenom u kratkom roku mogu ostvariti u okvirima boljeg ili zdravijeg ka-
pitalizma. Sindikate je u isti mah video kao pretnju, jer mogu podeliti radniku
klasu na relativno dobro plaene sindikalne grupe i na osiromaeni proletarijat.
Zato je tvrdio da je jedini izbor za radniku klasu ili prihvatanje buroaske ili
socijalistike ideologije, a ne nezavisne ideologije sindikalizma. Konano, isticao
je da socijalistiku ideologiju mora da razvije inteligencija koja se oslobodila od
(moi) kapitalizma. Ova tvrdnja je znaila i implicitno naputanje marksistikog
modela rigidnih materijalistikih zakona istorije prema kojima ekonomska baza
determinie drutvenu svest.
Zatim, Antonio Grami je bio italijanski politiki aktivista i drutveni teoretiar
koji je takoe bio pod uticajem Marksa. Istovremeno je bio i teoretiar koji je u
nekim aspektima slian, a u nekim razliit od Manhajma.52 Svoje ideje prvenstveno
je razvio dok je bio u zatvoru, gde su ga oterali italijanski faisti, tokom posled-
njih jedanaest godina svog ivota. On je takoe odbacivao rigidne forme materi-
jalizma koji je redukovao duhovnu nadgradnju na ekonomsku bazu, a bio je i
veoma kritiki nastrojen prema Lenjinu. Naime, verovao je da lenjinizam ne obraa
dovoljno panje na snagu civilnog drutva u liberalnim demokratijama, poput
nevladinih organizacija, masovnih medija, obrazovanja itd. Grami je na veoma
znaajan nain modifikovao marksistiko razumevanje ideologije, pri emu je
najznaajniji njegov pojam hegemonije.
Insistirao je na tome da vladavina jedne klase nad drugom nikada nije strik-
tno ekonomske prirode, ve da zavisi od hegemonije, odnosno od kulturnih i
ideolokih sila. Ideoloka hegemonija je neto to vladajua klasa, buroazija, eli
da uspostavi, ali ne samo preko dravne sile nego i preko kulture, ime ideologija
prestaje da bude samo dravni mehanizam. Ona se proizvodi u civilnom drutvu,
sferi nedravne individualne i grupne aktivnosti, pri emu su intelektualci glavni
formulatori i upravljai ideologijom kao nedravni lideri koji poseduju kulturni
autoritet. Poto su intelektualci ti koji proizvode konsenzus kod ire populacije koji
_____________
52 Antonio Grami (Antonio Gramsci, 18911937) je bio italijanski esejista, politiar, politiki
teoretiar, lingvista i filozof. Bio je i meu osnivaima Komunistike partije u Italiji, kao i istaknuti
ateista. Zatvoren je od strane faistikog reima 1926. godine i u zatvoru ostaje do kraja ivota. Smatra
se za jednog od najoriginalnijih mislilaca marksistike tradicije i isticao je znaaj politike i ideoloke
borbe. Uz problematizacije praktine politike posebno se bavio i analizom kulture, uvodei pojam kul-
turne hegemonije kao koncepta putem kojeg kapitalistika drava opstaje na vlasti. U zatvorenitvu je
napisao preko 3000 stranica teksta u vie od pedeset belenica. Interesovala ga je i uloga intelektualaca
u drutvu, navodei da intelektualci ne smeju da budu indiferentni prema stanju u drutvu i da oni
moraju da uzmu aktivno uee u kulturnoj revoluciji koja bi doprinela osvajanju politike moi.
54
prethodi dominaciji dravne moi ideologija je shvaena kao svesna kreacija od
strane onih koji je proizvode i nesvesna kada se radi o ljudima koji je prihvataju.
Drugim reima, Grami istie da vladajue klase ne moraju da dominiraju niim
klasama putem sile jer koriste institucije socijalizacije, odnosno kole, crkve, po-
rodice itd., kako bi stvorili drutvenu hegemoniju. To znai da se ljudi socijalizuju
tako da vide svet na isti nain kao i oni koji njime vladaju (vladajua klasa). Posled-
ica takve socijalizacije jeste nesvesno prihvatanje takvog pogleda na svet kao nor-
malnog dela svakodnevnog ivota. Lenjin je pre Gramija koristio termin hege-
monija kako bi oznaio politiko liderstvo radnike klase u demokratskoj revolu-
ciji, a Grami je zatim proirio ovaj koncept i razvio detaljnu analizu naina na koji
vladajua kapitalistika klasa ili buroazija uspostavlja i odrava svoju ideoloku
kontrolu.
Poetkom 20. veka kapitalizam je delovao snaniji nego ikad, to se suprotstav-
ljalo marksistikom predvianju komunistikih revolucija u razvijenim, industri-
jalizovanim zemljama sveta. Dok je Lenjin ovu injenicu tumaio imperijalizmom,
Grami je isticao da kapitalizam odrava svoju drutvenu kontrolu ne samo putem
imperijalizma (odnosno nasilja i ekonomske prinude), ve i putem ideologije. Za
njega, buroazija je razvila kulturnu hegemoniju nad ostatkom drutva, u kojoj je
promovisala svoje vrednosti i norme na nain na koji su postali sveprisutna ide-
ologija, odnosno zdravorazumske vrednosti i norme svih slojeva drutva. Na
ovaj nain, pripadnici radnike klase i drugih klasa poeli su da identifikuju sopst-
veno blagostanje sa blagostanjem buroazije, to je doprinelo odranju status quo-
a umesto pobune ili revolucije. Dok je za Lenjina domen kulture bio sporedan,
Grami je isticao da je kultura (odnosno kulturna hegemonija) fundamentalna za
sticanje i odranje drutvene moi.
Pisao je da vladajua klasa ne moe da dominira drutvom samo putem ostvari-
vanja svojih uskih ekonomskih interesa, niti to moe putem puke sile i prinude, ve
ona potlaenim klasama mora nametnuti i svoje intelektualno, moralno i ideoloko
liderstvo. Buroaske kulturne vrednosti i ideologija se prema Gramiju nameu
putem folklora, popularne kulture i religije, a veliku panju posvetio je i analizi in-
telektualaca i obrazovanja. On se posebno interesovao za ulogu intelektualaca, koje
je podelio na tradicionalne i organske: tradicionalni intelektualci su verovali u to
da su besklasni i racionalni (univerzitetski profesori, crkveni velikodostojnici itd.),
a organski su pojedinci koji su blisko i organizaciono povezani sa klasnom struk-
turom (lanovi komunistike partije, sindikalne voe itd.). Za Gramija, organski
intelektualci imaju kljunu ulogu u stvaranju kontrahegemonije preko svojih tek-
stova, javnih nastupa i ulogama u kljunim drutvenim institucijama. Istovremeno,
on je ideologiji dao status specifinog fenomena koji treba izuavati.
Marksistiki filozof, drutveni teoretiar, kao i teoretiar umetnosti i knjievnosti
er Luka je marksistikoj teoriji ideologije doprineo kroz koncept klasne svesti.53
_____________
53 er Luka (Gyrgy Lukcs, 18851971) je bio maarski marksistiki filozof i knjievni kritiar, a
55
Sintagma klasna svest pojavljuje se u naslovu njegove zbirke eseja Istorija i klasna
svest (Geschichte und Klassenbewusstsein) iz 1923. godine, to je njegovo jedino
delo koje je nedvosmisleno posveeno sociopolitikoj teoriji. Za Lukaa, klasna
svest nije istinska ili empirijska individualna svest pripadnika radnike klase koja
bi zatim inila osnovu nekakve masovne psihologije. Umesto toga, on napominje
da svaka klasa poseduje determinisanu svest koju moe ili ne mora da dostigne. Za
razliku od liberalne zamisli o svesti kao osnovi individualne slobode ili drutvenog
ugovora, marksistika klasna svest je postignue, odnosno nju je neophodno os-
vojiti ili zaraditi. Drugim reima, klasna svest proletarijata predstavlja rezultat
konstantne borbe za razumevanje stvarnog totaliteta istorijskog procesa, kao i
sopstvenog drutvenog poloaja.
Luka je u duhu marksistike tradicije pripisivao lanu svest (ideologiju)
vladajuoj klasi, dok je potinjenu revolucionarnu klasu odlikovala istinita svest.
Istovremeno, poput Lenjina je mislio da je ova svest nesavreno artikulisana,
zbog ega je neophodno postojanje izvesne teorijske avangarde u vidu partije
i/ili intelektualaca. Iz toga sledi da se pripisivanje pozicije avangarde radnikom
pokretu i njegovim liderima zasnivalo upravo na njihovom posedovanju radikalno
drugaijeg pogleda na svet od pogleda ili ideologije buroaskog drutva. Prema
Lukau, radnika klasa poseduje odreene teorijske uvide u vezi sa istorijskom
i drutvenom situacijom, to su uvidi koji su superiorniji od stavova buroazije.
Lana svest buroazije koja formira ideologiju nije samo prosta logika greka,
ve iluzija koju je nemogue rasturiti. Proletarijat je prva klasa u istoriji koja moe
dostii istinsku klasnu svest, pre svega zbog svoje specifine pozicije koju je opi-
sivao jo Karl Marks.
Pored toga, Luka je kritikovao individualistiku buroasku filozofiju subjekta
koju je video kao ideologiju i na njeno mesto eleo je da postavi filozofiju usredsreenu
na drutvene odnose. Umesto buroaskog subjekta i korespondirajueg ideolokog
koncepta slobodne volje, proletarijat se u kapitalizmu pretvara u objekat (u robu)
koji zatim postaje svestan samog sebe, transformie samu strukturu objektivnosti
i, samim tim, stvarnosti. Zbog navedenih analiza i teorijskih uvida Lukaa je danas
mogue svrstati meu osnivae ili prethodnike sociologije znanja.54
Kada je re o teoretiarima Frankfurtske kole ili kritike teorije poput Maksa
Horkhajmera, Teodora Adorna i drugih, oni su koristili sociologiju, politike nau-
_____________
jedan je od osnivaa tradicije zapadnog marksizma. Doprineo je razvoju ideja o postvarenju i klasnoj
svesti u okviru marksistike filozofije i drutvene teorije, a u kratkom periodu bio je i ministar kul-
ture Maarske. Postvarenje (ili opredmeenje) se obino odnosi na praksu (stvarnog ili lanog) pret-
varanja neega u stvarnost ili stvar najee ideja, koncepata, apstrakcija i slino, ali i preoblikovanja
prirode u eljene predmete putem rada.
54 Sociologija znanja je socioloka disciplina koja prouava odnos izmeu drutvenog konteksta i
ljudskog znanja (i miljenja). U tom smislu bavi se nainima na koji sociokulturni faktori determiniu
ljudsko znanje, ali i posledicama koje znanje i odreene ideje mogu da imaju po drutvo.
56
ke, filozofiju, umetnost, knjievnost, kulturne studije (ukljuujui tu i teoriju
filma i popularne kulture) da bi stvorili multidisciplinarnu, multidimenzio-
nalnu i dijalektiku socioloku teoriju zainteresovanu na problemu otuenja,
dominacije i komodifikacije u modernim drutvima.55 Insistirali su na dijalek-
tici i protivrenostima kao inherentnim karakteristikama (drutvene) stvarnosti,
nastojei da prevaziu ogranienja klasinog pozitivizma, materijalizma i deter-
minizma. Takoe, govorili su da kapitalizam i eksploatie i otuuje graane putem
svojih ideologija razuma, slobode i demokratije.
Meutim, iako su se ovi autori fokusirali na ideologiju i kulturu, oni zadravaju
osnovne Marksove ideje o imanentnoj kritici kapitalizma, njegovim koncep-
tima o postvarenju i otuenju, eksploataciji i ideologijama, posebno u kontekstu
analize nemakog drutva pre i tokom uspona nacizma. Analiza nezaposlenosti
i drutvenih nemira koji su karakterisali Vajmarsku republiku, kao i potonja po-
java nacizma, genocida i Holokausta, odveli su ove teoretiare do pitanja o poreklu
ovakvog varvarskog ponaanja u kontekstu jednog od kulturno najnaprednijih
drutava na svetu.56 Frankfurtski teoretiari tada poinju sa obimnim istraivanjem
_____________
55 Institut za drutvena istraivanja (Institut fr Sozialforschung) je socioloka i filozofska istraivaka
institucija koja je (labavo) povezana sa univerzitetom u Frankfurtu na Majni. Osnivai, studenti i sled-
benici ovog instituta razvijaju specifinu kolu miljenja u drutvenim naukama koja je postala poz-
nata kao Frankfurtska kola. Sam institut osnovan je 1923. godine, da bi se usponom nacizma 1930-ih
preselio u enevu, a zatim i u Njujork na Univerzitet Kolumbija (u tom periodu, u egzilu se zvao
Meunarodni institut za drutvena istraivanja). Vraen je u Frankfurt 1951. godine, a sainjavali su
ga disidentski marksisti, kritiari kapitalizma, ali i sovjetskog socijalizma koji su nastojali da unap-
rede Marksovu misao putem kritike savremenog drutva, zbog ega se kola miljenja vezana za ovaj
institut i naziva kritikom teorijom.
Maks Horkhajmer (Max Horkheimer, 18951973) je bio nemaki filozof i drutveni teoretiar, naj-
poznatiji po radu u okviru kritike teorije drutva i kao dugogodinji direktor Instituta za drutvena
istraivanja iz Frankfurta, institucionalnog jezgra frankfurtske kole. Upravo je on definisao interdis-
ciplinarni i istraivaki nain rada ove kole, vodio je Institut u godinama dok je bio u egzilu i vratio
ga je u Frankfurt nakon Drugog svetskog rata. Horkhajmer je smatrao da se tadanja filozofija bavi
irelevantnim pseudoproblemima i pozivao je na blisku saradnju izmeu ekonomije, pravnih studija,
psihologije, sociologije i filozofije.
Teodor Adorno (Theodor W. Adorno, 19031969) je bio nemaki filozof, drutveni teoretiar i
kulturni kritiar, odnosno centralna figura u razvoju kritike teorije frankfurtske kole. Kritikovao je
tada rastuu industriju zabave i kulture, videvi je kao sistem putem kojeg se kontrolie drutvo. Bio
je angaovan i na projektu o prirodi antisemitizma u okvirima kojeg konceptualizuje tzv. autoritarnu
linost, a bavio se i fenomenom predrasuda.
U marksistikoj i kritikoj teoriji komodifikacija oznaava proces pripisivanja ekonomske vrednosti
neemu to pre nije bilo razmatrano ekonomskim kategorijama (npr. ideji, identitetu, polu), odnosno
pretvaranja u robu (iroke potronje) neega to nije ili to ne bi trebalo da bude roba.
56 Vajmarska republika je naziv koji istoriari koriste za nemaku republiku koja je nastala nakon
Prvog svetskog rata, odnosno 1919. godine (zvanini naziv za ovu dravu bio je Nemako carstvo),
i koja je trajala narednih 14 godina, do dolaska Hitlera na vlast. U pitanju je bila savezna drava sa
predstavnikom demokratijom, ali koju su odlikovali brojni drutveni problemi, od hiperinflacije do
uspona mnogih paravojnih grupa.
57
Sintagma klasna svest pojavljuje se u naslovu njegove zbirke eseja Istorija i klasna
svest (Geschichte und Klassenbewusstsein) iz 1923. godine, to je njegovo jedino
delo koje je nedvosmisleno posveeno sociopolitikoj teoriji. Za Lukaa, klasna
svest nije istinska ili empirijska individualna svest pripadnika radnike klase koja
bi zatim inila osnovu nekakve masovne psihologije. Umesto toga, on napominje
da svaka klasa poseduje determinisanu svest koju moe ili ne mora da dostigne. Za
razliku od liberalne zamisli o svesti kao osnovi individualne slobode ili drutvenog
ugovora, marksistika klasna svest je postignue, odnosno nju je neophodno os-
vojiti ili zaraditi. Drugim reima, klasna svest proletarijata predstavlja rezultat
konstantne borbe za razumevanje stvarnog totaliteta istorijskog procesa, kao i
sopstvenog drutvenog poloaja.
Luka je u duhu marksistike tradicije pripisivao lanu svest (ideologiju)
vladajuoj klasi, dok je potinjenu revolucionarnu klasu odlikovala istinita svest.
Istovremeno, poput Lenjina je mislio da je ova svest nesavreno artikulisana,
zbog ega je neophodno postojanje izvesne teorijske avangarde u vidu partije
i/ili intelektualaca. Iz toga sledi da se pripisivanje pozicije avangarde radnikom
pokretu i njegovim liderima zasnivalo upravo na njihovom posedovanju radikalno
drugaijeg pogleda na svet od pogleda ili ideologije buroaskog drutva. Prema
Lukau, radnika klasa poseduje odreene teorijske uvide u vezi sa istorijskom
i drutvenom situacijom, to su uvidi koji su superiorniji od stavova buroazije.
Lana svest buroazije koja formira ideologiju nije samo prosta logika greka,
ve iluzija koju je nemogue rasturiti. Proletarijat je prva klasa u istoriji koja moe
dostii istinsku klasnu svest, pre svega zbog svoje specifine pozicije koju je opi-
sivao jo Karl Marks.
Pored toga, Luka je kritikovao individualistiku buroasku filozofiju subjekta
koju je video kao ideologiju i na njeno mesto eleo je da postavi filozofiju usredsreenu
na drutvene odnose. Umesto buroaskog subjekta i korespondirajueg ideolokog
koncepta slobodne volje, proletarijat se u kapitalizmu pretvara u objekat (u robu)
koji zatim postaje svestan samog sebe, transformie samu strukturu objektivnosti
i, samim tim, stvarnosti. Zbog navedenih analiza i teorijskih uvida Lukaa je danas
mogue svrstati meu osnivae ili prethodnike sociologije znanja.54
Kada je re o teoretiarima Frankfurtske kole ili kritike teorije poput Maksa
Horkhajmera, Teodora Adorna i drugih, oni su koristili sociologiju, politike nau-
_____________
jedan je od osnivaa tradicije zapadnog marksizma. Doprineo je razvoju ideja o postvarenju i klasnoj
svesti u okviru marksistike filozofije i drutvene teorije, a u kratkom periodu bio je i ministar kul-
ture Maarske. Postvarenje (ili opredmeenje) se obino odnosi na praksu (stvarnog ili lanog) pret-
varanja neega u stvarnost ili stvar najee ideja, koncepata, apstrakcija i slino, ali i preoblikovanja
prirode u eljene predmete putem rada.
54 Sociologija znanja je socioloka disciplina koja prouava odnos izmeu drutvenog konteksta i
ljudskog znanja (i miljenja). U tom smislu bavi se nainima na koji sociokulturni faktori determiniu
ljudsko znanje, ali i posledicama koje znanje i odreene ideje mogu da imaju po drutvo.
56
ke, filozofiju, umetnost, knjievnost, kulturne studije (ukljuujui tu i teoriju
filma i popularne kulture) da bi stvorili multidisciplinarnu, multidimenzio-
nalnu i dijalektiku socioloku teoriju zainteresovanu na problemu otuenja,
dominacije i komodifikacije u modernim drutvima.55 Insistirali su na dijalek-
tici i protivrenostima kao inherentnim karakteristikama (drutvene) stvarnosti,
nastojei da prevaziu ogranienja klasinog pozitivizma, materijalizma i deter-
minizma. Takoe, govorili su da kapitalizam i eksploatie i otuuje graane putem
svojih ideologija razuma, slobode i demokratije.
Meutim, iako su se ovi autori fokusirali na ideologiju i kulturu, oni zadravaju
osnovne Marksove ideje o imanentnoj kritici kapitalizma, njegovim koncep-
tima o postvarenju i otuenju, eksploataciji i ideologijama, posebno u kontekstu
analize nemakog drutva pre i tokom uspona nacizma. Analiza nezaposlenosti
i drutvenih nemira koji su karakterisali Vajmarsku republiku, kao i potonja po-
java nacizma, genocida i Holokausta, odveli su ove teoretiare do pitanja o poreklu
ovakvog varvarskog ponaanja u kontekstu jednog od kulturno najnaprednijih
drutava na svetu.56 Frankfurtski teoretiari tada poinju sa obimnim istraivanjem
_____________
55 Institut za drutvena istraivanja (Institut fr Sozialforschung) je socioloka i filozofska istraivaka
institucija koja je (labavo) povezana sa univerzitetom u Frankfurtu na Majni. Osnivai, studenti i sled-
benici ovog instituta razvijaju specifinu kolu miljenja u drutvenim naukama koja je postala poz-
nata kao Frankfurtska kola. Sam institut osnovan je 1923. godine, da bi se usponom nacizma 1930-ih
preselio u enevu, a zatim i u Njujork na Univerzitet Kolumbija (u tom periodu, u egzilu se zvao
Meunarodni institut za drutvena istraivanja). Vraen je u Frankfurt 1951. godine, a sainjavali su
ga disidentski marksisti, kritiari kapitalizma, ali i sovjetskog socijalizma koji su nastojali da unap-
rede Marksovu misao putem kritike savremenog drutva, zbog ega se kola miljenja vezana za ovaj
institut i naziva kritikom teorijom.
Maks Horkhajmer (Max Horkheimer, 18951973) je bio nemaki filozof i drutveni teoretiar, naj-
poznatiji po radu u okviru kritike teorije drutva i kao dugogodinji direktor Instituta za drutvena
istraivanja iz Frankfurta, institucionalnog jezgra frankfurtske kole. Upravo je on definisao interdis-
ciplinarni i istraivaki nain rada ove kole, vodio je Institut u godinama dok je bio u egzilu i vratio
ga je u Frankfurt nakon Drugog svetskog rata. Horkhajmer je smatrao da se tadanja filozofija bavi
irelevantnim pseudoproblemima i pozivao je na blisku saradnju izmeu ekonomije, pravnih studija,
psihologije, sociologije i filozofije.
Teodor Adorno (Theodor W. Adorno, 19031969) je bio nemaki filozof, drutveni teoretiar i
kulturni kritiar, odnosno centralna figura u razvoju kritike teorije frankfurtske kole. Kritikovao je
tada rastuu industriju zabave i kulture, videvi je kao sistem putem kojeg se kontrolie drutvo. Bio
je angaovan i na projektu o prirodi antisemitizma u okvirima kojeg konceptualizuje tzv. autoritarnu
linost, a bavio se i fenomenom predrasuda.
U marksistikoj i kritikoj teoriji komodifikacija oznaava proces pripisivanja ekonomske vrednosti
neemu to pre nije bilo razmatrano ekonomskim kategorijama (npr. ideji, identitetu, polu), odnosno
pretvaranja u robu (iroke potronje) neega to nije ili to ne bi trebalo da bude roba.
56 Vajmarska republika je naziv koji istoriari koriste za nemaku republiku koja je nastala nakon
Prvog svetskog rata, odnosno 1919. godine (zvanini naziv za ovu dravu bio je Nemako carstvo),
i koja je trajala narednih 14 godina, do dolaska Hitlera na vlast. U pitanju je bila savezna drava sa
predstavnikom demokratijom, ali koju su odlikovali brojni drutveni problemi, od hiperinflacije do
uspona mnogih paravojnih grupa.
57
obrazaca autoriteta u modernim porodicama koje iznosi pretpostavku o
odreenom tipu linosti (sadomazohistika autoritarna linost) koja u kontekstu
ekonomskih potekoa i drutvene nesigurnosti posee za harizmatinim liderima
koji obeavaju drutvenu obnovu i vraanje nacionalnog ponosa. Uz to, nacisti
su uspeno koristili nove masovne medije (film i radio) u cilju propagande i mo-
bilizacije itavih populacija. S tim u vezi, ovi teoretiari tvrde da (je) privlanost
faizma poiva(la) na:
(1) psiholokim nagradama za pojedinca,
(2) reakcionarnoj ideologiji koja obezbeuje znaenje u otuenom svetu,
(3) ritualima i socijalnim organizacijama koje izazivaju oseaj zajednitva.
U Sjedinjenim Dravama kritiki teoretiari nastavljaju svoj rad na autoritarizmu,
trudei se da pokau kako amerika industrija kulture u obliku filma, muzike, te-
levizije i reklama ima politiku funkciju promocije obmane i eskapizma.57 ezdesetih
godina kritiki teoretiari se orijentiu ka temama kao to su kontrakultura, seksu-
alna revolucija i konzumerizam, za koje misle da izazivaju laan oseaj slobode u
kontekstu porobljavanja.
Dakle, kritika teorija Frankfurtske kole se razlikovala od ortodoksnog mark-
sizma u tome to klasni konflikt nije smatrala osnovom drutvene promene. Za
ove autore, zbog uticaja buroaskih ideologija i dostupnosti robe iroke potronje,
radnika klasa nije vie akter progresivne drutvene promene. Na problem podrke
radnike klase konzervativnim i militaristikim ideologijama i kampanjama kritiki
teoretiari odgovaraju analizom ideologije koja oblikuje svest pojedinaca, pre sve-
ga putem propagande i industrije kulture, kao i konceptom autoritarne linosti
sa sadomazohistikim skonostima koja u drutveno nepovoljnoj situaciji traga za
oinskom figurom koja pribegava nasilju da bi zatitila svoje uplaene sledbenike.
Konano, radikalni austrijski psihoanalitiar Vilhelm Rajh se pod uticajem Frojda
posebno bavio masovnom psihologijom faizma, a njegov (pseudo)nauni rad
bio je uticajan u studentskim i kontrakulturnim krugovima 1960-ih godina.58 On je
_____________
57 Eskapizam je termin koji oznaava praksu bega od neprijatnih okolnosti drutvenog ivota,
neretko putem zabave, rekreacije, itanja i slinih aktivnosti.
58 Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich, 18971957) je bio austrijski psihoanalitiar i jedna od najradikalni-
jih figura u istoriji psihijatrije. Bio je posebno zainteresovan za znaaj telesnih pokreta, kao i za znaaj
orgazama za mentalno zdravlje i blagostanje, a izvesno vreme proveo je i u zatvoru, gde je i preminuo.
Pod kontrakulturom se podrazumevaju kulture ili potkulture koje su implicitno ili eksplicitno su-
protstavljene dominantnoj kulturi u nekom drutvu. Kontrakultura obino izraava neke elje ili
aspiracije odreenih drutvenih grupa u nekom konkretnom istorijskom ili sociopolitikom dobu,
nakon ega mogu da doprinesu kulturnim promenama. Na primer, mogue je govoriti o romantizmu
kao o svojevrsnoj kontrakulturi u evropskoj istoriji, dok je tipini primer novije kontrakulture bila
hipi kontrakultura 1960-ih i 1970-ih godina, koja je zagovarala vrednosti pacifizma, seksualnih slobo-
da, upotrebu ilegalnih narkotika itd. Kada je re o potkulturi, u pitanju je pojam koji oznaava grupu
pojedinaca unutar kulture koja se u odreenom smislu razlikuje od veinske kulture kojoj pripada
(to je npr. karakteristino za kulturu mladih osoba, tj. za omladinske potkulture). Interesantno je da
mnogi teoretiari danas odbacuju termin potkultura i radije govore o ko-kulturi, aludirajui na to
58
mislio da privlanost i uspon ideologije poput faizma poiva na seksualnoj represi-
ji, a bavio se i ekonomskom i ideolokom strukturom nemakog drutva pre uspona
nacista. Prema Rajhu, Nemci su masovno prihvatili autoritarnost faizma zato to
su od roditelja nauili da potiskuju svoje seksualne nagone, to je kod njih proizvelo
masovnu anksioznost i iracionalnost. Za njega, potiskivanje seksualnosti kod dece i
omladine stvara individue koje su stidljive, poslune, u strahu od autoriteta, dok in-
hibicija seksualne radoznalosti i razmiljanja o seksualnosti stvara pojedince koji su
neskloni racionalnom i kritikom miljenju. Na ovaj nain dete se prilagoava au-
toritarnom poretku porodice kao svojevrsne mini drave, a zatim postaje sklono
potinjavanju irem autoritarnom poretku (faistike) drave. Rajh je tvrdio da je
autoritarna porodica reakcionarna osnovna elija faistikog drutva, a bavio se i
simbolizmom nacistikih simbola poput svastike, kao i znaajem sinhronizovanog
mariranja i drugih politikih rituala za koje je govorio da sistematski manipuliu
nesvesnim elementima ljudske psihe. Osim represivne porodice kritikovao je i
sadistiki obrazovni sistem, ekonomiju i religiju u tadanjoj Nemakoj.
Borba protiv faizma za Rajha je bila prvenstveno nauno pitanje borbe protiv
iracionalnosti i misticizma, iako je primenjivao metode psihoanalize. Iz navedenih
razloga, zagovarao je harmonino usmeravanje libida individua u modele politike
akcije koji bi ouvali slobodnu, nezavisnost i odgovornost graana.59 Izbaen je iz
Komunistike partije Nemake iji je bio lan jer je verovao da postoji analogija
izmeu faizma i boljevizma. Nakon to je 1933. godine pobegao iz Nemake u
Sjedinjene Drave zagovarao je ideju o tome da postoji kosmika seksualna ener-
gija koju je nazvao orgonskom (od rei iz koje potie re orgazam), zagovarao je
otvorenu seksualnost (i meu adolescentima), a praktikovao je i orgazmoterapiju
(masau delova tela sa ciljem dostizanja orgazma kod pacijenata). Zbog svojih knji-
ga, eksperimenata i klinike prakse dospeo je i u zatvor (gde je i preminuo), a knjige
su mu bile spaljivane u Nemakoj, ali i u Sjedinjenim Dravama 1950-ih godina.
2.6. Ideologija, intelektualci i drutvene nauke
U promiljanju veze izmeu ideologije i znanja, intelektualaca i drutvenih nauka,
pojedini autori zauzimaju kritiku dimenziju, dok se neki drugi inspiriu neutral-
nim, Manhajmovim konceptom ideologije. Meu autorima koji su se bavili Man-
hajmovim konceptom ideologije istie se ameriki sociolog Luis Virt, koji se za-
nimao za sociologiju intelektualnog ivota.60 U Uvodu u Ideologiju i utopiju, u
_____________
da u pitanju nije kultura koja je ispod veinske kulture ili koja joj je inferiorna, ve ravnopravna.
59 Libido je termin koji se koristi za seksualni nagon ili elju za seksualnom aktivnou kod poje-
dinca i osoba sa izuzetno estim ili uveanim libidom obino se naziva hiperseksualnom osobom. On
varira od jedne osobe do druge, kao i u razliitim okolnostima, kod ena je u korelaciji sa menstrual-
nim ciklusom, a sam termin je popularizovao Frojd.
60 Luis Virt (Louis Wirth, 18971952) je bio ameriki sociolog poreklom iz Nemake. Bio je jedan
59
obrazaca autoriteta u modernim porodicama koje iznosi pretpostavku o
odreenom tipu linosti (sadomazohistika autoritarna linost) koja u kontekstu
ekonomskih potekoa i drutvene nesigurnosti posee za harizmatinim liderima
koji obeavaju drutvenu obnovu i vraanje nacionalnog ponosa. Uz to, nacisti
su uspeno koristili nove masovne medije (film i radio) u cilju propagande i mo-
bilizacije itavih populacija. S tim u vezi, ovi teoretiari tvrde da (je) privlanost
faizma poiva(la) na:
(1) psiholokim nagradama za pojedinca,
(2) reakcionarnoj ideologiji koja obezbeuje znaenje u otuenom svetu,
(3) ritualima i socijalnim organizacijama koje izazivaju oseaj zajednitva.
U Sjedinjenim Dravama kritiki teoretiari nastavljaju svoj rad na autoritarizmu,
trudei se da pokau kako amerika industrija kulture u obliku filma, muzike, te-
levizije i reklama ima politiku funkciju promocije obmane i eskapizma.57 ezdesetih
godina kritiki teoretiari se orijentiu ka temama kao to su kontrakultura, seksu-
alna revolucija i konzumerizam, za koje misle da izazivaju laan oseaj slobode u
kontekstu porobljavanja.
Dakle, kritika teorija Frankfurtske kole se razlikovala od ortodoksnog mark-
sizma u tome to klasni konflikt nije smatrala osnovom drutvene promene. Za
ove autore, zbog uticaja buroaskih ideologija i dostupnosti robe iroke potronje,
radnika klasa nije vie akter progresivne drutvene promene. Na problem podrke
radnike klase konzervativnim i militaristikim ideologijama i kampanjama kritiki
teoretiari odgovaraju analizom ideologije koja oblikuje svest pojedinaca, pre sve-
ga putem propagande i industrije kulture, kao i konceptom autoritarne linosti
sa sadomazohistikim skonostima koja u drutveno nepovoljnoj situaciji traga za
oinskom figurom koja pribegava nasilju da bi zatitila svoje uplaene sledbenike.
Konano, radikalni austrijski psihoanalitiar Vilhelm Rajh se pod uticajem Frojda
posebno bavio masovnom psihologijom faizma, a njegov (pseudo)nauni rad
bio je uticajan u studentskim i kontrakulturnim krugovima 1960-ih godina.58 On je
_____________
57 Eskapizam je termin koji oznaava praksu bega od neprijatnih okolnosti drutvenog ivota,
neretko putem zabave, rekreacije, itanja i slinih aktivnosti.
58 Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich, 18971957) je bio austrijski psihoanalitiar i jedna od najradikalni-
jih figura u istoriji psihijatrije. Bio je posebno zainteresovan za znaaj telesnih pokreta, kao i za znaaj
orgazama za mentalno zdravlje i blagostanje, a izvesno vreme proveo je i u zatvoru, gde je i preminuo.
Pod kontrakulturom se podrazumevaju kulture ili potkulture koje su implicitno ili eksplicitno su-
protstavljene dominantnoj kulturi u nekom drutvu. Kontrakultura obino izraava neke elje ili
aspiracije odreenih drutvenih grupa u nekom konkretnom istorijskom ili sociopolitikom dobu,
nakon ega mogu da doprinesu kulturnim promenama. Na primer, mogue je govoriti o romantizmu
kao o svojevrsnoj kontrakulturi u evropskoj istoriji, dok je tipini primer novije kontrakulture bila
hipi kontrakultura 1960-ih i 1970-ih godina, koja je zagovarala vrednosti pacifizma, seksualnih slobo-
da, upotrebu ilegalnih narkotika itd. Kada je re o potkulturi, u pitanju je pojam koji oznaava grupu
pojedinaca unutar kulture koja se u odreenom smislu razlikuje od veinske kulture kojoj pripada
(to je npr. karakteristino za kulturu mladih osoba, tj. za omladinske potkulture). Interesantno je da
mnogi teoretiari danas odbacuju termin potkultura i radije govore o ko-kulturi, aludirajui na to
58
mislio da privlanost i uspon ideologije poput faizma poiva na seksualnoj represi-
ji, a bavio se i ekonomskom i ideolokom strukturom nemakog drutva pre uspona
nacista. Prema Rajhu, Nemci su masovno prihvatili autoritarnost faizma zato to
su od roditelja nauili da potiskuju svoje seksualne nagone, to je kod njih proizvelo
masovnu anksioznost i iracionalnost. Za njega, potiskivanje seksualnosti kod dece i
omladine stvara individue koje su stidljive, poslune, u strahu od autoriteta, dok in-
hibicija seksualne radoznalosti i razmiljanja o seksualnosti stvara pojedince koji su
neskloni racionalnom i kritikom miljenju. Na ovaj nain dete se prilagoava au-
toritarnom poretku porodice kao svojevrsne mini drave, a zatim postaje sklono
potinjavanju irem autoritarnom poretku (faistike) drave. Rajh je tvrdio da je
autoritarna porodica reakcionarna osnovna elija faistikog drutva, a bavio se i
simbolizmom nacistikih simbola poput svastike, kao i znaajem sinhronizovanog
mariranja i drugih politikih rituala za koje je govorio da sistematski manipuliu
nesvesnim elementima ljudske psihe. Osim represivne porodice kritikovao je i
sadistiki obrazovni sistem, ekonomiju i religiju u tadanjoj Nemakoj.
Borba protiv faizma za Rajha je bila prvenstveno nauno pitanje borbe protiv
iracionalnosti i misticizma, iako je primenjivao metode psihoanalize. Iz navedenih
razloga, zagovarao je harmonino usmeravanje libida individua u modele politike
akcije koji bi ouvali slobodnu, nezavisnost i odgovornost graana.59 Izbaen je iz
Komunistike partije Nemake iji je bio lan jer je verovao da postoji analogija
izmeu faizma i boljevizma. Nakon to je 1933. godine pobegao iz Nemake u
Sjedinjene Drave zagovarao je ideju o tome da postoji kosmika seksualna ener-
gija koju je nazvao orgonskom (od rei iz koje potie re orgazam), zagovarao je
otvorenu seksualnost (i meu adolescentima), a praktikovao je i orgazmoterapiju
(masau delova tela sa ciljem dostizanja orgazma kod pacijenata). Zbog svojih knji-
ga, eksperimenata i klinike prakse dospeo je i u zatvor (gde je i preminuo), a knjige
su mu bile spaljivane u Nemakoj, ali i u Sjedinjenim Dravama 1950-ih godina.
2.6. Ideologija, intelektualci i drutvene nauke
U promiljanju veze izmeu ideologije i znanja, intelektualaca i drutvenih nauka,
pojedini autori zauzimaju kritiku dimenziju, dok se neki drugi inspiriu neutral-
nim, Manhajmovim konceptom ideologije. Meu autorima koji su se bavili Man-
hajmovim konceptom ideologije istie se ameriki sociolog Luis Virt, koji se za-
nimao za sociologiju intelektualnog ivota.60 U Uvodu u Ideologiju i utopiju, u
_____________
da u pitanju nije kultura koja je ispod veinske kulture ili koja joj je inferiorna, ve ravnopravna.
59 Libido je termin koji se koristi za seksualni nagon ili elju za seksualnom aktivnou kod poje-
dinca i osoba sa izuzetno estim ili uveanim libidom obino se naziva hiperseksualnom osobom. On
varira od jedne osobe do druge, kao i u razliitim okolnostima, kod ena je u korelaciji sa menstrual-
nim ciklusom, a sam termin je popularizovao Frojd.
60 Luis Virt (Louis Wirth, 18971952) je bio ameriki sociolog poreklom iz Nemake. Bio je jedan
59
amerikom prevodu iz 1936. godine, diskutovao je o serijama meusobno poveza-
nih pitanja u ovoj oblasti, fokusirajui se na znanje kao drutveni proizvod, ulogu
sistema verovanja i ideologija, uticaj misli na drutveni ivot i drutvene organi-
zacije intelektualnog ivota.
Tu je i ameriki sociolog Luis Kozer koji je svoju teoriju o intelektualcima povezao
sa teorijom drutvenih sukoba.61 On napominje da e konflikti biti intenzivniji i
nasilniji u meri u kojoj su strane u sukobu orijentisane ka kolektivu, a ne prema
sebi, odnosno kada misle da vode borbu zarad natprirodnih ciljeva. Ideoloke
borbe koje transcendiraju individualne omoguavaju uesnicima dobar izbor sred-
stava za borbu individue koje sebe vide kao reprezente nekog cilja ili razloga,
odnosno kao da se bore ne za sebe ve samo za ideale kolektiviteta koji predstav-
ljaju, obino jesu radikalnije i nemilosrdnije nego oni koji se bore zarad line ko-
risti ili dobiti. Ideoloki cilj moe dovesti do situacije da se (o)pravdaju sredstva
borbe koja se inae odbacuju u privatnim konfliktima.
Ovi fenomeni naglaavaju vanost intelektualaca, odnosno tvoraca i oblikovatelja
ideologija u drutvu. Intelektualci koji transformiu konflikte interesa u konflik-
te ideja olakavaju javno opravdanje konflikata i time ih intenziviraju. Konflikti
mogu da ukljue potragu za linim interesima ili mogu da nastanu iz potrage za
interesima raznih tipova kolektiviteta. Kada intelektualci funkcioniu kao ideolozi
oni ogoljavaju takve konflikte od linog ili interesnog aspekta i transformiu ga u
borbu oko venih istina i na taj nain ga intenziviraju i produbljuju. Ipak, kako
uloga intelektualaca ne bi bila precenjena, Kozer naglaava da oni funkcioniu
kao ideoloki agenti samo u strukturama koje favorizuju rast ideologija. U
pluralistikim drutvima, u kojima postoje isprepleteni konflikti koji se odvijaju
po raznim osama, uloga ideologa e verovatno biti manje naglaena i njihov uti-
caj znatno slabiji. Oni verovatno nee imati vane uloge u strukturama u kojima
nametanje konflikta na jednu osu favorizuje pojavljivanje ujedinjenih ideolokih
frontova. Kada se mnogostruki konflikti nametnu jedni drugima, mnogi interesi
mogu da se pomeaju u zagovaranje zajednike ideologije.
Ameriki sociolog Rajt Mils je kao osnovni problem doba u kojem je iveo (koje je
nazivao etvrtom epohom, to je oznaavalo epohu nakon modernog doba, danas
nazvanu postmodernom) navodio racionalnost bez razuma.62 Za razliku od 18. i
_____________
od znaajnijih figura ikake kole u sociologiji, a bavio se gradskim ivotom, drutvenom interakci-
jom, manjinskim grupama, nacionalizmom i masovnim medijima. Smatra se za jednog od osnivaa
urbane sociologije i ljudske ekologije, a poznat je po svojoj studiji Geto (The Ghetto, 1928) i radu
Urbanizam kao nain ivota (Urbanism as a Way of Life, 1938).
61 Luis Kozer (Lewis A. Coser, 19132003) je bio ameriki sociolog koji se rodio u Berlinu kao Ludvig
Koen. Bio je jedan od prvih sociologa koji je nastojao da pomiri strukturni funkcionalizam i konflik-
tnu teoriju, piui o funkcijama drutvenog konflikta (The Functions of Social Conflict, 1956). Napisao
je i nekoliko uticajnih studija o sociolokim teorijama i klasinim sociolokim teoretiarima, poput
Velikana socioloke misli (Masters of Sociological Thought, 1971). Izabran je za predsednika Amerike
socioloke asocijacije 1975. godine.
62 Rajt Mils (Charles Wright Mills, 19161962) je bio jedna od najprepoznatljivijih i najprovokativni-
60
19. veka, racionalnost vie nije proizvodila slobodu poto su dve ideologije moder-
nog Zapada, liberalizam i marksizam, prestale da se bave objanjenjem i kontrolom
drutvene promene. Najvei problem u takvom kontekstu bila je uloga intelektu-
alaca koji kao nosioci drutvene moi nisu insistirali na svom moralnom liderstvu
i postali su nezainteresovani za istinske drutvene probleme. Milsov napor bio je
usmeren ka kritikoj analizi ideologija kao sistema ideja i obrazaca ivota, ne bi
li iskoristio socioloko znanje ovog tipa za praktine forme demokratske eman-
cipacije. Socioloka imaginacija (The Sociological Imagination, 1959) je ameriku
sociologiju predstavila kao disciplinu kojom dominiraju slatkoreivi brbljivci,
raunovoe i istorijski neobaveteni liberalni profesori koji se ne razlikuju od
srednjih klasa iz Belih okovratnika (White collar: The American Middle Classes,
1951).
Slino Milsu, ameriki sociolog Alvin Guldner je govorio da sociologija mora
da se udalji od tenje ka proizvodnji objektivnih naunih istina i da se mora ra-
zumeti subjektivna priroda sociologije i znanja uopte, odnosno kako su oni
povezani sa aktuelnim drutvenim kontekstom, to je sutina njegovog koncepta
refleksivnosti.63 Njegova refleksivna sociologija, kao radikalna alternativa domi-
nantnoj sociolokoj tradiciji, zapravo je osmiljena kao osnova za artikulaciju pozi-
tivne vizije sociologije i drutva. Nju karakterie distinktivna svest o ideolokim
implikacijama i politikom odjeku sociolokog rada, odnosno ona je iznad svega
samokritika radikalna sociologija. Takva vrsta sociologije svesna je sopstvene
istorijske, ideoloke i drutvene utemeljenosti, a istorijska misija refleksivne
sociologije bila bi u prevazilaenju sociologije kakva postoji danas. Guldner je
naglaavao da sociolozi produbljivanjem razumevanja svog sociolokog sopstva
i njihovog mesta u svetu mogu pomoi u tome da se pojavi nova vrsta sociologa
koji e tada adekvatnije razumeti drutvo. Osnovna karakteristika refleksivne soci-
ologije bila bi navika posmatranja sopstvenih uverenja i praksi na nain na koji se
posmatraju uverenja i prakse drugih.
Guldnerov osnovni doprinos sociologiji mogue je razumeti kao poziv sociolozi-
ma da postanu svesni eksternih uticaja na istraivake programe i saveznitva koja
_____________
jih figura amerike sociologije. Bavio se fenomenom drutvene moi, analizirajui karakter amerike
srednje klase u delu Beli okovratnici (White collar: The American Middle Classes, 1951), a zatim i
visoke klase u delu Elita vlasti (The Power Elite, 1956). Od 1960-ih godina posvetio se politikom
angamanu, odnosno pokuajima da utie na politiku svog doba, zbog ega je bio pod viegodinjim
nadzorom FBI. Sebe je poeo da vidi kao marksistu, a posetio je i Kubu i Sovjetski Savez, sastajui se
sa predstavnicima tamonjih reima.
63 Alvin Guldner (Alvin Ward Gouldner, 19201980) je bio istaknuti ameriki sociolog, kao i zago-
vornik radikalne politike 1960-ih godina. Kritikovao je apstraktne socioloke sisteme i izolaciju
posleratne amerike sociologije od politikog aktivizma. Mislio je da intelektualci moraju da imaju
dominantnu drutvenu ulogu u ostvarivanju progresivnih drutvenih promena, a sebe je smatrao i za
kritiara akademske sociologije, ali i klasinog marksizma. Jednu svoju knjigu posvetio je Marksovom
vanbranom i nepriznatom sinu.
61
amerikom prevodu iz 1936. godine, diskutovao je o serijama meusobno poveza-
nih pitanja u ovoj oblasti, fokusirajui se na znanje kao drutveni proizvod, ulogu
sistema verovanja i ideologija, uticaj misli na drutveni ivot i drutvene organi-
zacije intelektualnog ivota.
Tu je i ameriki sociolog Luis Kozer koji je svoju teoriju o intelektualcima povezao
sa teorijom drutvenih sukoba.61 On napominje da e konflikti biti intenzivniji i
nasilniji u meri u kojoj su strane u sukobu orijentisane ka kolektivu, a ne prema
sebi, odnosno kada misle da vode borbu zarad natprirodnih ciljeva. Ideoloke
borbe koje transcendiraju individualne omoguavaju uesnicima dobar izbor sred-
stava za borbu individue koje sebe vide kao reprezente nekog cilja ili razloga,
odnosno kao da se bore ne za sebe ve samo za ideale kolektiviteta koji predstav-
ljaju, obino jesu radikalnije i nemilosrdnije nego oni koji se bore zarad line ko-
risti ili dobiti. Ideoloki cilj moe dovesti do situacije da se (o)pravdaju sredstva
borbe koja se inae odbacuju u privatnim konfliktima.
Ovi fenomeni naglaavaju vanost intelektualaca, odnosno tvoraca i oblikovatelja
ideologija u drutvu. Intelektualci koji transformiu konflikte interesa u konflik-
te ideja olakavaju javno opravdanje konflikata i time ih intenziviraju. Konflikti
mogu da ukljue potragu za linim interesima ili mogu da nastanu iz potrage za
interesima raznih tipova kolektiviteta. Kada intelektualci funkcioniu kao ideolozi
oni ogoljavaju takve konflikte od linog ili interesnog aspekta i transformiu ga u
borbu oko venih istina i na taj nain ga intenziviraju i produbljuju. Ipak, kako
uloga intelektualaca ne bi bila precenjena, Kozer naglaava da oni funkcioniu
kao ideoloki agenti samo u strukturama koje favorizuju rast ideologija. U
pluralistikim drutvima, u kojima postoje isprepleteni konflikti koji se odvijaju
po raznim osama, uloga ideologa e verovatno biti manje naglaena i njihov uti-
caj znatno slabiji. Oni verovatno nee imati vane uloge u strukturama u kojima
nametanje konflikta na jednu osu favorizuje pojavljivanje ujedinjenih ideolokih
frontova. Kada se mnogostruki konflikti nametnu jedni drugima, mnogi interesi
mogu da se pomeaju u zagovaranje zajednike ideologije.
Ameriki sociolog Rajt Mils je kao osnovni problem doba u kojem je iveo (koje je
nazivao etvrtom epohom, to je oznaavalo epohu nakon modernog doba, danas
nazvanu postmodernom) navodio racionalnost bez razuma.62 Za razliku od 18. i
_____________
od znaajnijih figura ikake kole u sociologiji, a bavio se gradskim ivotom, drutvenom interakci-
jom, manjinskim grupama, nacionalizmom i masovnim medijima. Smatra se za jednog od osnivaa
urbane sociologije i ljudske ekologije, a poznat je po svojoj studiji Geto (The Ghetto, 1928) i radu
Urbanizam kao nain ivota (Urbanism as a Way of Life, 1938).
61 Luis Kozer (Lewis A. Coser, 19132003) je bio ameriki sociolog koji se rodio u Berlinu kao Ludvig
Koen. Bio je jedan od prvih sociologa koji je nastojao da pomiri strukturni funkcionalizam i konflik-
tnu teoriju, piui o funkcijama drutvenog konflikta (The Functions of Social Conflict, 1956). Napisao
je i nekoliko uticajnih studija o sociolokim teorijama i klasinim sociolokim teoretiarima, poput
Velikana socioloke misli (Masters of Sociological Thought, 1971). Izabran je za predsednika Amerike
socioloke asocijacije 1975. godine.
62 Rajt Mils (Charles Wright Mills, 19161962) je bio jedna od najprepoznatljivijih i najprovokativni-
60
19. veka, racionalnost vie nije proizvodila slobodu poto su dve ideologije moder-
nog Zapada, liberalizam i marksizam, prestale da se bave objanjenjem i kontrolom
drutvene promene. Najvei problem u takvom kontekstu bila je uloga intelektu-
alaca koji kao nosioci drutvene moi nisu insistirali na svom moralnom liderstvu
i postali su nezainteresovani za istinske drutvene probleme. Milsov napor bio je
usmeren ka kritikoj analizi ideologija kao sistema ideja i obrazaca ivota, ne bi
li iskoristio socioloko znanje ovog tipa za praktine forme demokratske eman-
cipacije. Socioloka imaginacija (The Sociological Imagination, 1959) je ameriku
sociologiju predstavila kao disciplinu kojom dominiraju slatkoreivi brbljivci,
raunovoe i istorijski neobaveteni liberalni profesori koji se ne razlikuju od
srednjih klasa iz Belih okovratnika (White collar: The American Middle Classes,
1951).
Slino Milsu, ameriki sociolog Alvin Guldner je govorio da sociologija mora
da se udalji od tenje ka proizvodnji objektivnih naunih istina i da se mora ra-
zumeti subjektivna priroda sociologije i znanja uopte, odnosno kako su oni
povezani sa aktuelnim drutvenim kontekstom, to je sutina njegovog koncepta
refleksivnosti.63 Njegova refleksivna sociologija, kao radikalna alternativa domi-
nantnoj sociolokoj tradiciji, zapravo je osmiljena kao osnova za artikulaciju pozi-
tivne vizije sociologije i drutva. Nju karakterie distinktivna svest o ideolokim
implikacijama i politikom odjeku sociolokog rada, odnosno ona je iznad svega
samokritika radikalna sociologija. Takva vrsta sociologije svesna je sopstvene
istorijske, ideoloke i drutvene utemeljenosti, a istorijska misija refleksivne
sociologije bila bi u prevazilaenju sociologije kakva postoji danas. Guldner je
naglaavao da sociolozi produbljivanjem razumevanja svog sociolokog sopstva
i njihovog mesta u svetu mogu pomoi u tome da se pojavi nova vrsta sociologa
koji e tada adekvatnije razumeti drutvo. Osnovna karakteristika refleksivne soci-
ologije bila bi navika posmatranja sopstvenih uverenja i praksi na nain na koji se
posmatraju uverenja i prakse drugih.
Guldnerov osnovni doprinos sociologiji mogue je razumeti kao poziv sociolozi-
ma da postanu svesni eksternih uticaja na istraivake programe i saveznitva koja
_____________
jih figura amerike sociologije. Bavio se fenomenom drutvene moi, analizirajui karakter amerike
srednje klase u delu Beli okovratnici (White collar: The American Middle Classes, 1951), a zatim i
visoke klase u delu Elita vlasti (The Power Elite, 1956). Od 1960-ih godina posvetio se politikom
angamanu, odnosno pokuajima da utie na politiku svog doba, zbog ega je bio pod viegodinjim
nadzorom FBI. Sebe je poeo da vidi kao marksistu, a posetio je i Kubu i Sovjetski Savez, sastajui se
sa predstavnicima tamonjih reima.
63 Alvin Guldner (Alvin Ward Gouldner, 19201980) je bio istaknuti ameriki sociolog, kao i zago-
vornik radikalne politike 1960-ih godina. Kritikovao je apstraktne socioloke sisteme i izolaciju
posleratne amerike sociologije od politikog aktivizma. Mislio je da intelektualci moraju da imaju
dominantnu drutvenu ulogu u ostvarivanju progresivnih drutvenih promena, a sebe je smatrao i za
kritiara akademske sociologije, ali i klasinog marksizma. Jednu svoju knjigu posvetio je Marksovom
vanbranom i nepriznatom sinu.
61
sklapaju jedni sa drugima, kao i sa fondacijama i institucijama. U duhu kritikih te-
orija frankfurtske kole, a posebno Teodora Adorna, bio je kritiki nastrojen prema
ideji (mogunosti) objektivnog znanja o drutvu pokuavao je da dokae kako
vladajua ideologija proizvodi lane premise i pretpostavke u drutvenim nau-
kama, te da ih vladajue klase koriste kao sredstvo za upravljanje i potinjavanje
drugih klasa. Iz tih razloga, kritika subjektivna misao je znaajnija od objektivne
misli ili analize. Istovremeno, u tome lei i snaga ideologije koju razvijaju kritiki
orijentisani intelektualci, poto ona moe da postane sredstvo drutvene promene.
Guldnerova kritika teorija intelektualaca u mnogo emu je radikalnija od teorija
mislilaca frankfurtske kole, a i Marks je bio uzdran kada je re o ulozi revolu-
cionarnih intelektualaca u teoriji drutvene promene. Kada je re o intelektualcima
u okviru sociologije, Guldner ih optuuje za licemerje poto sebe smatraju vred-
nosno neutralnim, dok odabiraju one vrednosti koje odgovaraju njihovim linim
interesima. U tom smislu, kritikovao je i liberalne sociologe koji se stavljaju na
stranu ugnjetenih i marginalizovanih delova populacije. To znai da su ideologija
profesionalizacije, ekoloki i enski pokret takoe proizvodi nove klase.
Prema Guldneru, kritiki marksisti i nauni marksisti posmatraju ideologiju na
razliit nain. Za nauni marksizam ideologija je iskrivljena slika sveta, dok kritiki
marksisti veruju da pojedinci tragaju za ideolokim maskama koje e u odreenu
ideju ubediti njih same i druge. Kada je o samom Marksu re, za Guldnera je mlai
Marks blizak levim hegelijancima bio kritiki orijentisan, dok je stariji Marks bio
blizak naunom marksizmu. Ova dva tipa intelektualaca razlikuju se i po svojim
epistemologijama i pogledima na ulogu nauke kritiki marksisti naglaavaju kon-
tekstualizovane istorijske pristupe koji insistiraju na drutvenoj promeni i fluid-
nosti, dok nauni marksisti insistiraju na apsolutnoj vrednosti nauke i istorijskih
zakonitosti. Za naune marksiste nauka je dobra i deo reenja za drutvene prob-
leme, a kritiki marksisti govore o tome da je nauka mona, ali da nije nuno dobra
ili drutveno korisna, odnosno da je i sama deo problema. Uprkos ovako otrim
kritikama, Guldner nije bio potpuni pesimista u pogledu novih drutvenih klasa
intelektualaca. Iako je ovu klasu video kao manjkavu, istovremeno ju je nazivao
najprogresivnijom snagom modernog drutva i centrom ovekove emancipacije
u budunosti. ak i ako su nove klase zainteresovane jedino za sopstvene interese
one jo uvek preispituju status quo.
Britanski sociolog Tomas Botomor je govorio o tome da je sociologija znanja
nastala prvenstveno u Nemakoj, na osnovu dve intelektualne preokupacije jedna
se tie problema istorijskog znanja i reenja koje je ponudio istoricizam, a druga
marksistike teorije ideologije i njenih primena u politikoj misli.64 Ove dve tradici-
je su konvergirale kod Manhajma, a Botomor eli da pokae kako je sociologija
znanja drugaija od Marksove teorije ideologije ili Manhajmovog perspektivizma.
_____________
64 Tomas Botomor (Thomas Bottomore, 19201992) je bio istaknuti britanski marksistiki sociolog
62
On smatra da su Marksove fragmentarne diskusije o problemu ideologije i otu-
enja ostale filozofske i etike, odnosno da nisu bile socioloke. Sutina ove teorije
moe se predstaviti na sledei nain:
(1) Ona ne govori o tome da postoji apsolutna distinkcija izmeu prirodnih nau-
ka s jedne strane i drutvenih i istorijskih nauka s druge.
(2) Ona razlikuje nauku i ideologiju i tretira drutvene nauke kao iste (ili kao da
mogu da budu iste) prirodnim naukama (jednako objektivne, jednako naune,
iako razliite po pitanju metoda). O tome svedoi i Marksova reenica iz ranih
spisa: Prirodna nauka e jednog dana inkorporirati nauku o oveku, kao to e
nauka o oveku inkorporirati prirodnu nauku; postojae jedna nauka.
(3) Iz ovoga sledi da ideoloko miljenje nije trajno i neizbeno obeleje ljudske
situacije. Ideologije se tretiraju kao privremene konstrukcije, prepreke konstitu-
isanju nauke o drutvu koje e nestati kada se uspostavi takva nauka. Konstitu-
isanje takve nauke, meutim, zavisi od promena u samom drutvu.
(4) Teorija ideologije nije predstavljena kao nova epistemologija i Marks ne bi
razvio teoriju na nain na koji je to uinio da ve nije verovao da su doktrine koje
napada pogrene. Zato Botomor za njegovu teoriju znanja govori da je teorija pri-
rodnih nauka.
Ameriki sociolog Stiven Sanderson takoe istie da je jasno kako su i naunici
ljudi i da su kada je re o znanju bitni i mnogi drugi faktori.65 Odnosno, da je
jasno kako (politika) ideologija ili neke duboke konceptualne ideje mogu da igraju
veoma vanu ulogu u proizvodnji naunog znanja. U sociologiji su preferencija te-
orije i izbor meu njima pod velikim uticajem politikih shvatanja sociologa, koja
opet mogu da budu pod velikim uticajem pozicije sociologa u drutvu. U svojim
istraivanjima meu sociolozima Sanderson je otkrio da je politika ideologija
zapravo ubedljivo najvanija determinanta teorijskih izbora kod sociologa.
Konceptualne ideje su suptilnije kada se radi o uticaju, jer su u pitanju iroki pog-
ledi na svet koji karakteriu odreenu kulturu ili drutvo u odreenom istorijskom
periodu. Dobar primer jeste prihvatanje Darvinovih ideja u prvih osamdesetak go-
dina nakon formulisanja teorije.66 Njegova ideja o evoluciji brzo je bila prihvaena
_____________
koji je do kraja ivota zastupao socijalistike politike stavove. Iako nije bio ortodoksni marksista,
ureivao je Marksove spise, a bavio se analizom klasa i drutvenih elita, politikom i ekonomskom
sociologijom i slinim temama.
Istoricizam oznaava tip miljenja u drutvenim naukama koji poseban naglasak stavlja na speci-
fini drutveni kontekst (npr. istorijski period, geografski prostor, lokalnu kulturu) u kojem nastaje
odreeni drutveni fenomen. Zbog insistiranja na drutvenom kontekstu on odbija ideju o mogunosti
zasnivanja univerzalnih, fundamentalnih i nepromenljivih znanja o drutvu.
65 Stiven Sanderson (Stephen K. Sanderson, ro. 1945.) je ameriki sociolog koji se bavi sociolokom
teorijom i sociokulturnom evolucijom pod uticajem ideja arlsa Darvina. Doktorirao je na univer-
zitetu Kalifornija u Riversajdu, a bio je profesor sociologije na Indijana univerzitetu u Pensilvaniji.
66 arls Darvin (Charles Darwin, 18091882) je bio engleski prirodnjak koji je utemeljio teoriju
evolucije putem prirodne selekcije. Svoju teoriju predstavio je u delu O poreklu vrsta, objavljenom
63
sklapaju jedni sa drugima, kao i sa fondacijama i institucijama. U duhu kritikih te-
orija frankfurtske kole, a posebno Teodora Adorna, bio je kritiki nastrojen prema
ideji (mogunosti) objektivnog znanja o drutvu pokuavao je da dokae kako
vladajua ideologija proizvodi lane premise i pretpostavke u drutvenim nau-
kama, te da ih vladajue klase koriste kao sredstvo za upravljanje i potinjavanje
drugih klasa. Iz tih razloga, kritika subjektivna misao je znaajnija od objektivne
misli ili analize. Istovremeno, u tome lei i snaga ideologije koju razvijaju kritiki
orijentisani intelektualci, poto ona moe da postane sredstvo drutvene promene.
Guldnerova kritika teorija intelektualaca u mnogo emu je radikalnija od teorija
mislilaca frankfurtske kole, a i Marks je bio uzdran kada je re o ulozi revolu-
cionarnih intelektualaca u teoriji drutvene promene. Kada je re o intelektualcima
u okviru sociologije, Guldner ih optuuje za licemerje poto sebe smatraju vred-
nosno neutralnim, dok odabiraju one vrednosti koje odgovaraju njihovim linim
interesima. U tom smislu, kritikovao je i liberalne sociologe koji se stavljaju na
stranu ugnjetenih i marginalizovanih delova populacije. To znai da su ideologija
profesionalizacije, ekoloki i enski pokret takoe proizvodi nove klase.
Prema Guldneru, kritiki marksisti i nauni marksisti posmatraju ideologiju na
razliit nain. Za nauni marksizam ideologija je iskrivljena slika sveta, dok kritiki
marksisti veruju da pojedinci tragaju za ideolokim maskama koje e u odreenu
ideju ubediti njih same i druge. Kada je o samom Marksu re, za Guldnera je mlai
Marks blizak levim hegelijancima bio kritiki orijentisan, dok je stariji Marks bio
blizak naunom marksizmu. Ova dva tipa intelektualaca razlikuju se i po svojim
epistemologijama i pogledima na ulogu nauke kritiki marksisti naglaavaju kon-
tekstualizovane istorijske pristupe koji insistiraju na drutvenoj promeni i fluid-
nosti, dok nauni marksisti insistiraju na apsolutnoj vrednosti nauke i istorijskih
zakonitosti. Za naune marksiste nauka je dobra i deo reenja za drutvene prob-
leme, a kritiki marksisti govore o tome da je nauka mona, ali da nije nuno dobra
ili drutveno korisna, odnosno da je i sama deo problema. Uprkos ovako otrim
kritikama, Guldner nije bio potpuni pesimista u pogledu novih drutvenih klasa
intelektualaca. Iako je ovu klasu video kao manjkavu, istovremeno ju je nazivao
najprogresivnijom snagom modernog drutva i centrom ovekove emancipacije
u budunosti. ak i ako su nove klase zainteresovane jedino za sopstvene interese
one jo uvek preispituju status quo.
Britanski sociolog Tomas Botomor je govorio o tome da je sociologija znanja
nastala prvenstveno u Nemakoj, na osnovu dve intelektualne preokupacije jedna
se tie problema istorijskog znanja i reenja koje je ponudio istoricizam, a druga
marksistike teorije ideologije i njenih primena u politikoj misli.64 Ove dve tradici-
je su konvergirale kod Manhajma, a Botomor eli da pokae kako je sociologija
znanja drugaija od Marksove teorije ideologije ili Manhajmovog perspektivizma.
_____________
64 Tomas Botomor (Thomas Bottomore, 19201992) je bio istaknuti britanski marksistiki sociolog
62
On smatra da su Marksove fragmentarne diskusije o problemu ideologije i otu-
enja ostale filozofske i etike, odnosno da nisu bile socioloke. Sutina ove teorije
moe se predstaviti na sledei nain:
(1) Ona ne govori o tome da postoji apsolutna distinkcija izmeu prirodnih nau-
ka s jedne strane i drutvenih i istorijskih nauka s druge.
(2) Ona razlikuje nauku i ideologiju i tretira drutvene nauke kao iste (ili kao da
mogu da budu iste) prirodnim naukama (jednako objektivne, jednako naune,
iako razliite po pitanju metoda). O tome svedoi i Marksova reenica iz ranih
spisa: Prirodna nauka e jednog dana inkorporirati nauku o oveku, kao to e
nauka o oveku inkorporirati prirodnu nauku; postojae jedna nauka.
(3) Iz ovoga sledi da ideoloko miljenje nije trajno i neizbeno obeleje ljudske
situacije. Ideologije se tretiraju kao privremene konstrukcije, prepreke konstitu-
isanju nauke o drutvu koje e nestati kada se uspostavi takva nauka. Konstitu-
isanje takve nauke, meutim, zavisi od promena u samom drutvu.
(4) Teorija ideologije nije predstavljena kao nova epistemologija i Marks ne bi
razvio teoriju na nain na koji je to uinio da ve nije verovao da su doktrine koje
napada pogrene. Zato Botomor za njegovu teoriju znanja govori da je teorija pri-
rodnih nauka.
Ameriki sociolog Stiven Sanderson takoe istie da je jasno kako su i naunici
ljudi i da su kada je re o znanju bitni i mnogi drugi faktori.65 Odnosno, da je
jasno kako (politika) ideologija ili neke duboke konceptualne ideje mogu da igraju
veoma vanu ulogu u proizvodnji naunog znanja. U sociologiji su preferencija te-
orije i izbor meu njima pod velikim uticajem politikih shvatanja sociologa, koja
opet mogu da budu pod velikim uticajem pozicije sociologa u drutvu. U svojim
istraivanjima meu sociolozima Sanderson je otkrio da je politika ideologija
zapravo ubedljivo najvanija determinanta teorijskih izbora kod sociologa.
Konceptualne ideje su suptilnije kada se radi o uticaju, jer su u pitanju iroki pog-
ledi na svet koji karakteriu odreenu kulturu ili drutvo u odreenom istorijskom
periodu. Dobar primer jeste prihvatanje Darvinovih ideja u prvih osamdesetak go-
dina nakon formulisanja teorije.66 Njegova ideja o evoluciji brzo je bila prihvaena
_____________
koji je do kraja ivota zastupao socijalistike politike stavove. Iako nije bio ortodoksni marksista,
ureivao je Marksove spise, a bavio se analizom klasa i drutvenih elita, politikom i ekonomskom
sociologijom i slinim temama.
Istoricizam oznaava tip miljenja u drutvenim naukama koji poseban naglasak stavlja na speci-
fini drutveni kontekst (npr. istorijski period, geografski prostor, lokalnu kulturu) u kojem nastaje
odreeni drutveni fenomen. Zbog insistiranja na drutvenom kontekstu on odbija ideju o mogunosti
zasnivanja univerzalnih, fundamentalnih i nepromenljivih znanja o drutvu.
65 Stiven Sanderson (Stephen K. Sanderson, ro. 1945.) je ameriki sociolog koji se bavi sociolokom
teorijom i sociokulturnom evolucijom pod uticajem ideja arlsa Darvina. Doktorirao je na univer-
zitetu Kalifornija u Riversajdu, a bio je profesor sociologije na Indijana univerzitetu u Pensilvaniji.
66 arls Darvin (Charles Darwin, 18091882) je bio engleski prirodnjak koji je utemeljio teoriju
evolucije putem prirodne selekcije. Svoju teoriju predstavio je u delu O poreklu vrsta, objavljenom
63
meu naunicima, ali je njegovo objanjenje evolucionog procesa, prirodna selek-
cija, naila na veliki otpor zato to je protivreila duboko ukorenjenom koncep-
tu stvaranja, odnosno dizajna. Dakle, naune teorije mogu da budu pod raznim
drutvenim uticajima, ali njihovo konano prihvatanje ili odbacivanje zasnovano
je na kriterijumima koji su interni, a ne eksterni nauci.
2.7. Ideologija kao sveprisutna struktura
Principi strukturnog marksizma poivaju na izuavanju dubinskih, nevidljivih
struktura kapitalistikog drutva, jer se veruje u to da one ograniavaju ili odreuju
ta akteri misle i ine. Za francuskog strukturnog marksistu Luja Altisera, strukture
ekonomije, ideologije i politike poseduju relativnu autonomiju i mogu da imaju
nezavisne puteve razvoja, postajui tako dominantna drutvena snaga.67 To znai
da akteri samo popunjavaju mesta u navedenim strukturama, istovremeno bivajui
ogranieni tim strukturama, a ovu ideju on je nazvao strukturnom kauzalnou.
Altiser je bio miljenja da ideoloki dravni aparati znae i da specifine soci-
oekonomske strukture zahtevaju specifine ideologije. Sve dok je osoba uspeno
interpelirana, odnosno sve dok prihvata prakse povezane sa ovim institucijama
(porodica, kola, crkva itd.) ona sebe interpretira kao osobu koja obavlja aktivnosti
na odreeni nain i prepoznaje sebe kao subjekt, a posledica ovog prihvatanja jeste
trajnost drutvenih odnosa. Za Altisera, znanje nije neto to se otkriva, ve neto
to se proizvodi u procesu koji karakteriu tri opta elementa:
(1) sirovi materijal ili prednaune ideje, apstrakcije i injenice,
(2) konceptualni okvir ili problematika koja se odnosi na sirovi materijal znanja,
(3) zavrni proizvod transformisanog teorijskog entiteta ili konkretno znanje.
Prema ovakvom shvatanju validnost znanja nije garantovana korespondencijom
sa neim eksternim. Poto je Marksov istorijski materijalizam nauka, ona poseduje
sopstvene metode dokazivanja i njome ne upravljaju interesi drutva, klase, ide-
ologije, politike ili ekonomije. Sirovi materijal, odnosno ve postojei koncepti,
mogu da budu ideolokog karaktera, a zadatak nauke jeste da ih uini naunim, to
se postie teorijskom praksom.
Marksova nauka o istoriji kljuna je za razumevanje svake ljudske aktivnosti,
ukljuujui tu i naunu aktivnost. Epistemoloki rez koji karakterie njegovu
misao zapravo je period smene ideolokih koncepata naunim konceptima. Koje
_____________
1859. godine. Darvinovo otkrie predstavljalo je teoriju koja daje nauno objanjenje porekla i diver-
ziteta ivota, zbog ega se sa razlogom smatra za jednog od najveih naunika svih vremena.
67 Luj Altiser (Louis Althusser, 19181990) je bio francuski marksistiki filozof i sociolog, dugogo-
dinji lan Francuske komunistike partije, a celog ivota je bolovao od mentalnih bolesti (ubio je
svoju suprugu zadavivi je). Izvrio je veoma vaan intelektualni uticaj na filozofski marksizam, is-
tovremeno otro kritikujui njegove dominantne struje u Francuskoj. Posebno se bavio Marksovim
Kapitalom, koji je video kao osnovu za razumevanje Marksove misli.
64
god zamisli o prirodi ljudskih bia ili o adekvatnom funkcionisanju drave pojedi-
nac poseduje one su istorijski stvorene i/ili ideoloke i postoje samo da bi reprodu-
kovale postojee drutvene odnose.
Ideoloki sadraj ovekovih pretpostavki o ljudskoj prirodi i najboljem obliku
politike vlasti predstavljaju ideje koje odbacuju jednostavnu kauzalnost u kojoj
ekonomske prakse formiraju individualnu svest i kulturne prakse. Altiser je od-
bacivao i filozofiju istorije koja neretko prati ovaj model, navodei da ne postoji
obrazac ekonomskog razvoja prema kojem svaka prethodna forma nuno vodi
u sopstveni kolaps i u zamenu drugaijim ekonomskim sistemom. On se protivi
ideji o tome da istorija ima predmet ili cilj, smatrajui je procesom bez subjekta.
U sutini, postoje obrasci istorijskog ivota i drutvene promene, ali to ne mora da
podrazumeva drutveni progres.
Prema Altiseru, elje, izbori, namere i sklonosti pojedinca su proizvodi drutvenih
praksi i on je nastojao da konceptualizuje nain na koji drutvo stvara pojedinca
po sopstvenom liku. U kapitalistikim drutvima pojedinac se razume kao subjekat
obdaren samosveu i odgovornou i ije akcije se mogu objasniti njegovim vero-
vanjima i mislima. Meutim, sposobnost osobe da percipira samu sebe na odreeni
nain nije uroena ili data, ve se stie putem strukture uspostavljenih drutvenih
praksi.
On insistira na tome da su vrednosti, elje i sklonosti pod uticajem ideoloke
prakse kao aranmana institucija koje je nazvao ideolokim dravnim aparatima
i u koje ubraja porodicu, medije, religijske organizacije i obrazovni sistem. Vero-
vanje u sebe kao samosvesnog aktera pojavljuje se uenjem toga ta znai biti sin,
uenik, profesor itd. Uprkos mnogim institucionalnim formama, funkcija i struk-
tura ideologije ostaju istorijski nepromenljive: Ideologija nema istoriju. Altiser
je ideologiju uporedio sa obraanjem, nudei ilustraciju u kojoj policajac na ulici
vie: Hej ti tamo! osobi koja se kree njemu u susret. Ova osoba e tada odgo-
voriti okretanjem oko sebe, ime je transformisana u subjekat. To znai da osoba
ima svest o sebi kao subjektu i svesna je druge osobe, a biti svestan drugih ljudi
takoe je jedan od oblika ideologije, to znai da je pojedinac (od)uvek ideoloki
subjekat, ak i pre nego to se rodio, poto se transformacija individue u subjekat
ve dogodila.
Altiser je ideologiju definisao kao imaginarni odnos pojedinaca sa stvarnim us-
lovima svoje egzistencije i kao entitet koji poseduje materijalno postojanje, odnos-
no koji nije u formi ideja u umovima pojedinaca. Naime, ideologiju ine akcije
i ponaanja tela kojima upravlja njihova pozicija unutar materijalnih ili fizikih
okvira. Govorio je i o procesu ideoloke interpelacije, kao procesu u kojem ljudsko
bie postaje samosvesni subjekat, na ovaj nain branei stav da je diktatura prole-
tarijata neophodna za uspenu tranziciju od socijalizma ka komunizmu.68 Po nje-
_____________
68 Interpelacija je marksistiki koncept u vezi sa ideologijom, a koji se odnosi na deskripciju procesa
65
meu naunicima, ali je njegovo objanjenje evolucionog procesa, prirodna selek-
cija, naila na veliki otpor zato to je protivreila duboko ukorenjenom koncep-
tu stvaranja, odnosno dizajna. Dakle, naune teorije mogu da budu pod raznim
drutvenim uticajima, ali njihovo konano prihvatanje ili odbacivanje zasnovano
je na kriterijumima koji su interni, a ne eksterni nauci.
2.7. Ideologija kao sveprisutna struktura
Principi strukturnog marksizma poivaju na izuavanju dubinskih, nevidljivih
struktura kapitalistikog drutva, jer se veruje u to da one ograniavaju ili odreuju
ta akteri misle i ine. Za francuskog strukturnog marksistu Luja Altisera, strukture
ekonomije, ideologije i politike poseduju relativnu autonomiju i mogu da imaju
nezavisne puteve razvoja, postajui tako dominantna drutvena snaga.67 To znai
da akteri samo popunjavaju mesta u navedenim strukturama, istovremeno bivajui
ogranieni tim strukturama, a ovu ideju on je nazvao strukturnom kauzalnou.
Altiser je bio miljenja da ideoloki dravni aparati znae i da specifine soci-
oekonomske strukture zahtevaju specifine ideologije. Sve dok je osoba uspeno
interpelirana, odnosno sve dok prihvata prakse povezane sa ovim institucijama
(porodica, kola, crkva itd.) ona sebe interpretira kao osobu koja obavlja aktivnosti
na odreeni nain i prepoznaje sebe kao subjekt, a posledica ovog prihvatanja jeste
trajnost drutvenih odnosa. Za Altisera, znanje nije neto to se otkriva, ve neto
to se proizvodi u procesu koji karakteriu tri opta elementa:
(1) sirovi materijal ili prednaune ideje, apstrakcije i injenice,
(2) konceptualni okvir ili problematika koja se odnosi na sirovi materijal znanja,
(3) zavrni proizvod transformisanog teorijskog entiteta ili konkretno znanje.
Prema ovakvom shvatanju validnost znanja nije garantovana korespondencijom
sa neim eksternim. Poto je Marksov istorijski materijalizam nauka, ona poseduje
sopstvene metode dokazivanja i njome ne upravljaju interesi drutva, klase, ide-
ologije, politike ili ekonomije. Sirovi materijal, odnosno ve postojei koncepti,
mogu da budu ideolokog karaktera, a zadatak nauke jeste da ih uini naunim, to
se postie teorijskom praksom.
Marksova nauka o istoriji kljuna je za razumevanje svake ljudske aktivnosti,
ukljuujui tu i naunu aktivnost. Epistemoloki rez koji karakterie njegovu
misao zapravo je period smene ideolokih koncepata naunim konceptima. Koje
_____________
1859. godine. Darvinovo otkrie predstavljalo je teoriju koja daje nauno objanjenje porekla i diver-
ziteta ivota, zbog ega se sa razlogom smatra za jednog od najveih naunika svih vremena.
67 Luj Altiser (Louis Althusser, 19181990) je bio francuski marksistiki filozof i sociolog, dugogo-
dinji lan Francuske komunistike partije, a celog ivota je bolovao od mentalnih bolesti (ubio je
svoju suprugu zadavivi je). Izvrio je veoma vaan intelektualni uticaj na filozofski marksizam, is-
tovremeno otro kritikujui njegove dominantne struje u Francuskoj. Posebno se bavio Marksovim
Kapitalom, koji je video kao osnovu za razumevanje Marksove misli.
64
god zamisli o prirodi ljudskih bia ili o adekvatnom funkcionisanju drave pojedi-
nac poseduje one su istorijski stvorene i/ili ideoloke i postoje samo da bi reprodu-
kovale postojee drutvene odnose.
Ideoloki sadraj ovekovih pretpostavki o ljudskoj prirodi i najboljem obliku
politike vlasti predstavljaju ideje koje odbacuju jednostavnu kauzalnost u kojoj
ekonomske prakse formiraju individualnu svest i kulturne prakse. Altiser je od-
bacivao i filozofiju istorije koja neretko prati ovaj model, navodei da ne postoji
obrazac ekonomskog razvoja prema kojem svaka prethodna forma nuno vodi
u sopstveni kolaps i u zamenu drugaijim ekonomskim sistemom. On se protivi
ideji o tome da istorija ima predmet ili cilj, smatrajui je procesom bez subjekta.
U sutini, postoje obrasci istorijskog ivota i drutvene promene, ali to ne mora da
podrazumeva drutveni progres.
Prema Altiseru, elje, izbori, namere i sklonosti pojedinca su proizvodi drutvenih
praksi i on je nastojao da konceptualizuje nain na koji drutvo stvara pojedinca
po sopstvenom liku. U kapitalistikim drutvima pojedinac se razume kao subjekat
obdaren samosveu i odgovornou i ije akcije se mogu objasniti njegovim vero-
vanjima i mislima. Meutim, sposobnost osobe da percipira samu sebe na odreeni
nain nije uroena ili data, ve se stie putem strukture uspostavljenih drutvenih
praksi.
On insistira na tome da su vrednosti, elje i sklonosti pod uticajem ideoloke
prakse kao aranmana institucija koje je nazvao ideolokim dravnim aparatima
i u koje ubraja porodicu, medije, religijske organizacije i obrazovni sistem. Vero-
vanje u sebe kao samosvesnog aktera pojavljuje se uenjem toga ta znai biti sin,
uenik, profesor itd. Uprkos mnogim institucionalnim formama, funkcija i struk-
tura ideologije ostaju istorijski nepromenljive: Ideologija nema istoriju. Altiser
je ideologiju uporedio sa obraanjem, nudei ilustraciju u kojoj policajac na ulici
vie: Hej ti tamo! osobi koja se kree njemu u susret. Ova osoba e tada odgo-
voriti okretanjem oko sebe, ime je transformisana u subjekat. To znai da osoba
ima svest o sebi kao subjektu i svesna je druge osobe, a biti svestan drugih ljudi
takoe je jedan od oblika ideologije, to znai da je pojedinac (od)uvek ideoloki
subjekat, ak i pre nego to se rodio, poto se transformacija individue u subjekat
ve dogodila.
Altiser je ideologiju definisao kao imaginarni odnos pojedinaca sa stvarnim us-
lovima svoje egzistencije i kao entitet koji poseduje materijalno postojanje, odnos-
no koji nije u formi ideja u umovima pojedinaca. Naime, ideologiju ine akcije
i ponaanja tela kojima upravlja njihova pozicija unutar materijalnih ili fizikih
okvira. Govorio je i o procesu ideoloke interpelacije, kao procesu u kojem ljudsko
bie postaje samosvesni subjekat, na ovaj nain branei stav da je diktatura prole-
tarijata neophodna za uspenu tranziciju od socijalizma ka komunizmu.68 Po nje-
_____________
68 Interpelacija je marksistiki koncept u vezi sa ideologijom, a koji se odnosi na deskripciju procesa
65
govom miljenju, reimi ili drave uspevaju u odranju kontrole putem reprodukci-
je subjekata koji veruju da je njihov poloaj u okviru drutvene strukture prirodan.
U tom smislu, ideologija se razume kao uvek prisutna, u vidu dubinskih ideja koje
pojedinci poseduju o nainu na koji svet treba da funkcionie i nainu na koji oni
funkcioniu u tom svetu.
U sutini, Altiser je revidirao Marksov pristup ideologiji tvrdnjom da ideologija
ne samo to zamagljuje ili krije stvarnost, ve stvara novu. Na ovaj nain, sistem
verovanja postaje deo ivota neke osobe i van njega nema druge stvarnosti. Radnici
prihvataju svoju poziciju kao prirodni poredak, a to oigledno samo pojaava po-
ziciju vladajue klase. Ideologija moe na takav nain da strukturira miljenje i
ivot individue, da postaje njihov sutinski deo, ak i ako je lana.
2.8. Ideologija, mit i kultura
Kada je re o odnosu ideologije i kulture, moe se rei da je ovu teorijsku tradiciju
zapoeo francuski filozof i teoretiar revolucionarnog sindikalizma or Sorel.69
On je pisao o tome da masovni pokreti razvijaju vizije budunosti u koje njihovi
pripadnici ba i ne veruju, ali da su one ipak sutinski deo koji ih pokree. Te vizije
je nazvao mitovima, a ne ideologijama, i fokusirao se na specifine mitove kao to
su verovanja u opti trajk koji dominira meu sindikalistima, a ne na iroke sis-
teme verovanja koji se u ovoj knjizi zovu ideologijama. Takoe, re mit implicira
i dubinu verovanja koja nije ista u ideologiji, iako mitovi svakako mogu da podstiu
ljude i jasno je da su deo ideologija. Po njegovom miljenju, mit je pre svega izraz
odlunosti za delanje, pri emu oni obuhvataju najsnanije sklonosti oveka, par- cenije vien kao najuticajniji kulturni antropolog u Sjedinjenim Dravama. Na univerzitetu u ikagu
tije ili klase. Sorel je danas upamen po svojoj odbrani nasilja u knjizi Razmiljanja
o nasilju (Rflexions sur la violence, 1908), u kojem je isticao da radnici treba da se
udalje od socijalistikih partija i da koriste trajkove i nasilje kao osnovnu metodu
svoje borbe protiv srednjih i viih klasa. Posebno je kritikovao srednju klasu koju je
opisivao kao mediokritetsku i nekompetentnu, a koja je uvoenjem opteg birakog
prava stekla odreeni deo politike moi. Iz tih razloga, neophodno je da radnici
bojkotuju parlamentarni sistem i vrate se nasilju kao svom osnovnom politikom
_____________
u kojem ideologija dravnog aparata utie na predideoloko stanje pojedinca i na ovaj nain ga proiz-
vodi kao sopstvenog subjekta. Umesto standardne slike uzroka i posledice ovaj koncept pretpostavlja
da situacija uvek prethodi individualnom ili kolektivnom subjektu.
69 or Sorel (Georges Eugne Sorel, 18471922) je bio kontroverzni francuski filozof i teoretiar
anarhizma i socijalizma. Njegovo najvanije delo je Razmiljanja o nasilju (Rflexions sur la violence,
1908), u kojem zagovara i opravdava politiko nasilje, a pisao je i o mitovima kao osnovnoj motivaciji
ljudi, klasa i politikih partija. Odbacivao je ideje teoretiara koji su verovali u neminovnu i evolu-
cionu promenu, naglaavajui znaaj ljudske volje i direktne akcije, odnosno stalnih akcija sa ciljem
unitenja kapitalizma i ostvarivanja radnike kontrole.
Sindikalizam je tip nekapitalistikog ekonomskog sistema koji poiva na organizaciji privrede u ko-
joj su glavni akteri sindikati (kojima upravljaju radnici).
66
oruu. Takoe treba istai da je Sorelova ideja o snazi mitova u politikom i sva-
kodnevnom ivotu inspirisala i marksiste i faiste.
Za istaknutog amerikog antropologa Kliforda Gerca ideologija je predstavljala
sistem simbola.70 Poput Manhajma, on je tragao za relativno neutralnom definici-
jom koja bi mogla da koristi drutvenim naunicima. Kao antropolog, Gerc je pisao
da ideologija potie iz kulture koja proizvodi skup psiholoki zadovoljavajuih sim-
bola koji unose red u svet u kojem ivimo tako to nudi mehanizme preko kojih se
taj svet moe razumeti. Slino Sorelu, savremeni francuski filozof Pol Riker je raz-
vio teoriju ideologije koja je naglaavala vanost osnivakih mitova koji zbliavaju
ljude i pomau da se stvori nacionalni identitet.71 Osim toga, isticao je stav da su
ovi mitovi lani i otvoreni za kritiku i izazove i zato za njega ideologija poseduje
i negativne i pozitivne elemente i ovu re je, takoe, koristio na neutralan nain
kako bi bolje razumeo ljudsko ponaanje. Kanadski filozof i drutveni teoretiar
arls Tejlor koristio je frazu drutveni imaginarijum na nain na koji se obino
koristi termin ideologija.72 U pitanju je zajedniko razumevanje koje omoguava
zajednike prakse i nairoko prihvaen oseaj legitimiteta, pri emu su ova razume-
vanja najee izraena u raznim priama i mitovima.
Na kraju, potrebno je posvetiti panju i raspravi o razvoju ljudskih drutava,
drutvene stratifikacije, a samim tim i ideologija, u neoevolucionoj teoriji
amerikog sociologa Gerharda Lenskog.73 Njegova teorija naglaava razne stadi-
jume drutvenog razvoja koji su pod uticajem tehnologije preivljavanja, popu-
lacione dinamike, sociopolitike organizacije, okruenja i ideologije. Prema Len-
_____________
70 Kliford Gerc (Clifford James Geertz, 19262006) je bio ameriki antropolog koji je vie od tri de-
razvio je teorijski okvir simbolike antropologije, koji je insistirao na znaaju simbola u konstrukciji
znaenja, a kulturu je opisivao kao prvenstveno sistem simbolikih formi putem kojeg ljudi komu-
niciraju i formiraju znanje.
71 Pol Riker (Paul Ricoeur, 19132005) je bio uticajni francuski filozof koji se bavio fenomenima kao
to su jezik, interpretacija teksta, mitologija, psihoanaliza, metafore itd. Drao je katedru za filozofiju
na Sorboni, a radio je i na Univerzitetu u ikagu.
72 arls Tejlor (Charles Taylor, ro. 1931.) je kanadski filozof koji se bavi politikom filozofijom, filo-
zofijom drutvenih nauka i istorijom filozofije. Znaajan je i po svojoj filozofiji komunitarizma, gde
insistira na znaaju drutvenih institucija i zajednica za formiranje individualnog znaenja, identiteta
i sopstva.
Komunitarizam je ideologija koja poiva na znaaju odgovornosti pojedinca za zajednicu, odnosno
na drutvenom znaaju drutvenih zajednica, a posebno porodice.
Drutveni imaginarijum je koncept koji oznaava skup vrednosti, institucija, zakona i simbola ko-
ji su uobiajeni odreenoj drutvenoj grupi i/ili drutvu, a putem kojeg pojedinci zamiljaju ili
osmiljavaju svoja drutva kao celinu. Drugim reima, u pitanju je kreativna i simbolika dimenzija
drutvenog sveta, na osnovu koje individue organizuju svoj drutveni ivot.
73 Gerhard Lenski (Gerhard Emmanuel Lenski, ro. 1924.) je ameriki sociolog, poznat po svom ra-
du iz sociologije religije i drutvene nejednakosti, a posebno po svojoj drutvenoj teoriji sociokulturne
evolucije. Tehnoloki progres je isticao kao osnovni faktor u evoluciji drutava i kultura, fokusirajui
se na koncept proizvodnje i upotrebe informacija. Na osnovu nivoa razvoja tehnologije, komunikacije
67
govom miljenju, reimi ili drave uspevaju u odranju kontrole putem reprodukci-
je subjekata koji veruju da je njihov poloaj u okviru drutvene strukture prirodan.
U tom smislu, ideologija se razume kao uvek prisutna, u vidu dubinskih ideja koje
pojedinci poseduju o nainu na koji svet treba da funkcionie i nainu na koji oni
funkcioniu u tom svetu.
U sutini, Altiser je revidirao Marksov pristup ideologiji tvrdnjom da ideologija
ne samo to zamagljuje ili krije stvarnost, ve stvara novu. Na ovaj nain, sistem
verovanja postaje deo ivota neke osobe i van njega nema druge stvarnosti. Radnici
prihvataju svoju poziciju kao prirodni poredak, a to oigledno samo pojaava po-
ziciju vladajue klase. Ideologija moe na takav nain da strukturira miljenje i
ivot individue, da postaje njihov sutinski deo, ak i ako je lana.
2.8. Ideologija, mit i kultura
Kada je re o odnosu ideologije i kulture, moe se rei da je ovu teorijsku tradiciju
zapoeo francuski filozof i teoretiar revolucionarnog sindikalizma or Sorel.69
On je pisao o tome da masovni pokreti razvijaju vizije budunosti u koje njihovi
pripadnici ba i ne veruju, ali da su one ipak sutinski deo koji ih pokree. Te vizije
je nazvao mitovima, a ne ideologijama, i fokusirao se na specifine mitove kao to
su verovanja u opti trajk koji dominira meu sindikalistima, a ne na iroke sis-
teme verovanja koji se u ovoj knjizi zovu ideologijama. Takoe, re mit implicira
i dubinu verovanja koja nije ista u ideologiji, iako mitovi svakako mogu da podstiu
ljude i jasno je da su deo ideologija. Po njegovom miljenju, mit je pre svega izraz
odlunosti za delanje, pri emu oni obuhvataju najsnanije sklonosti oveka, par- cenije vien kao najuticajniji kulturni antropolog u Sjedinjenim Dravama. Na univerzitetu u ikagu
tije ili klase. Sorel je danas upamen po svojoj odbrani nasilja u knjizi Razmiljanja
o nasilju (Rflexions sur la violence, 1908), u kojem je isticao da radnici treba da se
udalje od socijalistikih partija i da koriste trajkove i nasilje kao osnovnu metodu
svoje borbe protiv srednjih i viih klasa. Posebno je kritikovao srednju klasu koju je
opisivao kao mediokritetsku i nekompetentnu, a koja je uvoenjem opteg birakog
prava stekla odreeni deo politike moi. Iz tih razloga, neophodno je da radnici
bojkotuju parlamentarni sistem i vrate se nasilju kao svom osnovnom politikom
_____________
u kojem ideologija dravnog aparata utie na predideoloko stanje pojedinca i na ovaj nain ga proiz-
vodi kao sopstvenog subjekta. Umesto standardne slike uzroka i posledice ovaj koncept pretpostavlja
da situacija uvek prethodi individualnom ili kolektivnom subjektu.
69 or Sorel (Georges Eugne Sorel, 18471922) je bio kontroverzni francuski filozof i teoretiar
anarhizma i socijalizma. Njegovo najvanije delo je Razmiljanja o nasilju (Rflexions sur la violence,
1908), u kojem zagovara i opravdava politiko nasilje, a pisao je i o mitovima kao osnovnoj motivaciji
ljudi, klasa i politikih partija. Odbacivao je ideje teoretiara koji su verovali u neminovnu i evolu-
cionu promenu, naglaavajui znaaj ljudske volje i direktne akcije, odnosno stalnih akcija sa ciljem
unitenja kapitalizma i ostvarivanja radnike kontrole.
Sindikalizam je tip nekapitalistikog ekonomskog sistema koji poiva na organizaciji privrede u ko-
joj su glavni akteri sindikati (kojima upravljaju radnici).
66
oruu. Takoe treba istai da je Sorelova ideja o snazi mitova u politikom i sva-
kodnevnom ivotu inspirisala i marksiste i faiste.
Za istaknutog amerikog antropologa Kliforda Gerca ideologija je predstavljala
sistem simbola.70 Poput Manhajma, on je tragao za relativno neutralnom definici-
jom koja bi mogla da koristi drutvenim naunicima. Kao antropolog, Gerc je pisao
da ideologija potie iz kulture koja proizvodi skup psiholoki zadovoljavajuih sim-
bola koji unose red u svet u kojem ivimo tako to nudi mehanizme preko kojih se
taj svet moe razumeti. Slino Sorelu, savremeni francuski filozof Pol Riker je raz-
vio teoriju ideologije koja je naglaavala vanost osnivakih mitova koji zbliavaju
ljude i pomau da se stvori nacionalni identitet.71 Osim toga, isticao je stav da su
ovi mitovi lani i otvoreni za kritiku i izazove i zato za njega ideologija poseduje
i negativne i pozitivne elemente i ovu re je, takoe, koristio na neutralan nain
kako bi bolje razumeo ljudsko ponaanje. Kanadski filozof i drutveni teoretiar
arls Tejlor koristio je frazu drutveni imaginarijum na nain na koji se obino
koristi termin ideologija.72 U pitanju je zajedniko razumevanje koje omoguava
zajednike prakse i nairoko prihvaen oseaj legitimiteta, pri emu su ova razume-
vanja najee izraena u raznim priama i mitovima.
Na kraju, potrebno je posvetiti panju i raspravi o razvoju ljudskih drutava,
drutvene stratifikacije, a samim tim i ideologija, u neoevolucionoj teoriji
amerikog sociologa Gerharda Lenskog.73 Njegova teorija naglaava razne stadi-
jume drutvenog razvoja koji su pod uticajem tehnologije preivljavanja, popu-
lacione dinamike, sociopolitike organizacije, okruenja i ideologije. Prema Len-
_____________
70 Kliford Gerc (Clifford James Geertz, 19262006) je bio ameriki antropolog koji je vie od tri de-
razvio je teorijski okvir simbolike antropologije, koji je insistirao na znaaju simbola u konstrukciji
znaenja, a kulturu je opisivao kao prvenstveno sistem simbolikih formi putem kojeg ljudi komu-
niciraju i formiraju znanje.
71 Pol Riker (Paul Ricoeur, 19132005) je bio uticajni francuski filozof koji se bavio fenomenima kao
to su jezik, interpretacija teksta, mitologija, psihoanaliza, metafore itd. Drao je katedru za filozofiju
na Sorboni, a radio je i na Univerzitetu u ikagu.
72 arls Tejlor (Charles Taylor, ro. 1931.) je kanadski filozof koji se bavi politikom filozofijom, filo-
zofijom drutvenih nauka i istorijom filozofije. Znaajan je i po svojoj filozofiji komunitarizma, gde
insistira na znaaju drutvenih institucija i zajednica za formiranje individualnog znaenja, identiteta
i sopstva.
Komunitarizam je ideologija koja poiva na znaaju odgovornosti pojedinca za zajednicu, odnosno
na drutvenom znaaju drutvenih zajednica, a posebno porodice.
Drutveni imaginarijum je koncept koji oznaava skup vrednosti, institucija, zakona i simbola ko-
ji su uobiajeni odreenoj drutvenoj grupi i/ili drutvu, a putem kojeg pojedinci zamiljaju ili
osmiljavaju svoja drutva kao celinu. Drugim reima, u pitanju je kreativna i simbolika dimenzija
drutvenog sveta, na osnovu koje individue organizuju svoj drutveni ivot.
73 Gerhard Lenski (Gerhard Emmanuel Lenski, ro. 1924.) je ameriki sociolog, poznat po svom ra-
du iz sociologije religije i drutvene nejednakosti, a posebno po svojoj drutvenoj teoriji sociokulturne
evolucije. Tehnoloki progres je isticao kao osnovni faktor u evoluciji drutava i kultura, fokusirajui
se na koncept proizvodnje i upotrebe informacija. Na osnovu nivoa razvoja tehnologije, komunikacije
67
skom, tehnologija preivljavanja (tehnologija koju koriste pripadnici drutva kako
bi sebi omoguili da preive) predstavlja kljuni faktor koji omoguava (ali ne
determinie) drutvene razlike, ukljuujui tu i nivo stratifikacije unutar drutava i
meu njima. Unutar drutva se zatim razvija ideologija kako bi omoguila razume-
vanje postojeih materijalnih uslova, to znai da predstavlja kulturne informacije
koje se koriste radi interpretiranja ljudskog iskustva i poretka drutvenog ivota.
Glavna premisa teorije Lenskog jeste da drutvene razlike poinju u domenu
tehnologije i da se zatim ire u gotovo svaku drugu sferu ivota. S obzirom na to
da nivo i oblik tehnologije variraju meu drutvima, isto vai i za ideologiju, to
je analogno Marksovom razumevanju ovog pojma. Dakle, sistemi stratifikacije su
osetljivi na ekonomije na kojima poivaju i menjaju se zajedno sa promenom u nji-
ma. Ukratko, teorija sociokulturnog razvoja i promene Lenskog tvrdi da promene
u nivoima stratifikacije zavise od promena u nainima preivljavanja. Na primer,
prelazak sa drvenog tapa za kopanje (u jednostavnim hortikulturnim drutvima)
na metalni tap (u naprednim hortikulturnim drutvima) omoguava poveanje
ekonomske nejednakosti.74 Tada se mogu promeniti i ideologije i njih obino ko-
riste elite kako bi legitimizovale nejednake distribucije moi i bogatstva.
(1) Tehnologija preivljavanja u drutvima lovaca i sakupljaa opisuje se kao ono
to se moglo nai u prirodi, jer su kao alati koriene kosti, drvo i kamen. Nejedna-
kost u ovim drutvima varira, ali uopteno posmatrano ograniena je na funkcio-
nalnu nejednakost. Ideologija koja u njima postoji obino je animizam, tj. religijsko
verovanje da duhovi naseljavaju sve u prirodi, i koristi se kako bi se objasnile nejed-
nakosti po pitanju prestia. Dominantno verovanje jeste da su prestine individue u
bliskoj vezi sa ritualima duhova i da su blagoslovene kad im udovolje. Sve u svemu,
zbog ograniene tehnologije preivljavanja drutva lovaca i sakupljaa su relativno
jednaka, odnosno sa veoma malo nejednakosti po pitanju prestia, a ideologija ima
veoma malo uticaja na drutvenu promenu.
(2) U jednostavnim hortikulturnim drutvima zemlja i alati su lako dostupni
bilo kom pripadniku drutva (koji eli samo malo da se potrudi), zbog ega nema
veih nejednakosti po pitanju materijalnog stanja. Meutim, u odnosu na lovako-
sakupljaka drutva ovde postoje vei varijeteti po pitanju vlasnitva koji su po-
sledica sedelakog karaktera jednostavnih hortikulturnih drutava. tap za kopanje
omoguava batovanstvo, koje zauzvrat umanjuje uzdanje u lov i stabilizuje zajed-
nicu po pitanju pokretnosti. Vea trajnost naseljavanja povezana je sa ideologijom
_____________
i privrede razlikovao je drutva lovaca-sakupljaa, prosta agrarna drutva (bez pluga), razvijena agrar-
na drutva, industrijska drutva i posebna drutva (npr. ribolovaka i slino). Ljudske mogunosti za
rast populacije takoe je video kao znaajan faktor sociokulturne evolucije.
74 Jednostavna hortikulturna drutva su sedelaka drutva ija privreda poiva na prostoj obradi
zemlje i koja obino nastaju iz lovako-sakupljakih drutava. U pitanju su i drutva sa niskim nivo-
ima drutvene nejednakosti, pri emu razliiti drutveni poloaji najee poivaju na drutvenom
statusu.
68
koja naglaava vanost srodstva, sve ee oboavanje predaka i religijske rituale.
(3) I u naprednim hortikulturnim drutvima bogatstvo, privilegije i status su direk-
tno povezani sa distribucijom dobara i usluga u njima, u emu glavnu ulogu igraju
vladari i ratnika klasa. U ovim drutvima stoga dominiraju ekstremna eksploata-
cija kraljevih podanika, brojna klasa robova bez ikakvih prava, rtvovanje ljudi
i razmena ena. Lenski naglaava da u ovom tipu drutava ideologija poinje da
igra glavnu ulogu u drutvenom razvoju. Tradicionalna verovanja u kult ratnika
obino su dovodila do sve eeg ratovanja, tako da je dolo do daljih promena u
drutvenom razvoju.
4) U feudalnim ili u agrarnim drutvima dolazi do sve vee podele izmeu
rukovoenja, posedovanja zemlje, urbane pismene klase i nepismene ruralne mase.
Drugim reima, u mnogim drutvima ovakvog tipa od seljaka se zahtevalo da sav
proizvedeni viak daju elitama, ime su klasne razlike postale naglaene kao nikad
ranije. Vojna sila je obino koriena za sakupljanje poreza, dobara i kontrolisanje
seljake populacije, a ova ekonomska i politika kontrola obino je pravdana pozi-
vanjem na religiju. Zapravo, religija je postala glavno polje ideoloke kontrole i
u ovom periodu crkva i drava poinju da se odvajaju, ali elite su ostale blisko
povezane sa svetenstvom koje je zauzvrat branilo elite i pravdalo njihove privi-
legije preko pozivanja na boanstvo i nasleivanje. Ideologija je zato bila vrsto
kontrolisani ishod koji je kontinuirano rekonstruisan kako bi opravdao postojee
stanje kako se stratifikacija zaotravala usled tehnologije promenila se i ideologija.
(5) U industrijskim drutvima dolazi do znaajne tehnoloke promene koja se
ogleda u sve veem zauzdavanju energije maina. Industrijalizacija je revolucion-
arna i po tome to zaustavlja (dotadanji) trend poveanja nejednakosti i obre ga
dok se mogunosti za nejednakost poveavaju i uslonjavaju, standard ivljenja
za prosenu osobu raste. Usled velikog poveanja ekonomskih vikova i socioe-
konomskih transformacija ideologije industrijskih drutava su se takoe prome-
nile kako bi se pronaao smisao u svim tim promenama. Nove sekularne ideologije
poput demokratije i kapitalizma zamenile su tradicionalna verovanja, a one su bra-
nile slobodno trite i interese bogatih. Ekonomski vikovi su rasli, no, za razliku
od prethodnih trendova sve vee ekonomske nejednakosti, bogatstvo i dohodak
nisu vie bili toliko nejednako distribuirani obrnuti trend u uveanju nejedna-
kosti koji karakterie prelazak od agrarnih ka industrijskim drutvima Lenski pre
svega tumai usponom demokratskih ideologija, uz jo neke znaajne faktore. Sa
ovim ideologijama mnogi pojedinci i drutveni slojevi mogli su da se udrue protiv
nekolicine i da tako restrukturiraju drutvo u svoju korist. Naime, kapitalistika
industrijalizacija je stvorila krupnu i sve moniju radniku klasu koja je po-
zivala na demokratizaciju drutva jer su njihovi ekonomski interesi bili ugroeni.
69
skom, tehnologija preivljavanja (tehnologija koju koriste pripadnici drutva kako
bi sebi omoguili da preive) predstavlja kljuni faktor koji omoguava (ali ne
determinie) drutvene razlike, ukljuujui tu i nivo stratifikacije unutar drutava i
meu njima. Unutar drutva se zatim razvija ideologija kako bi omoguila razume-
vanje postojeih materijalnih uslova, to znai da predstavlja kulturne informacije
koje se koriste radi interpretiranja ljudskog iskustva i poretka drutvenog ivota.
Glavna premisa teorije Lenskog jeste da drutvene razlike poinju u domenu
tehnologije i da se zatim ire u gotovo svaku drugu sferu ivota. S obzirom na to
da nivo i oblik tehnologije variraju meu drutvima, isto vai i za ideologiju, to
je analogno Marksovom razumevanju ovog pojma. Dakle, sistemi stratifikacije su
osetljivi na ekonomije na kojima poivaju i menjaju se zajedno sa promenom u nji-
ma. Ukratko, teorija sociokulturnog razvoja i promene Lenskog tvrdi da promene
u nivoima stratifikacije zavise od promena u nainima preivljavanja. Na primer,
prelazak sa drvenog tapa za kopanje (u jednostavnim hortikulturnim drutvima)
na metalni tap (u naprednim hortikulturnim drutvima) omoguava poveanje
ekonomske nejednakosti.74 Tada se mogu promeniti i ideologije i njih obino ko-
riste elite kako bi legitimizovale nejednake distribucije moi i bogatstva.
(1) Tehnologija preivljavanja u drutvima lovaca i sakupljaa opisuje se kao ono
to se moglo nai u prirodi, jer su kao alati koriene kosti, drvo i kamen. Nejedna-
kost u ovim drutvima varira, ali uopteno posmatrano ograniena je na funkcio-
nalnu nejednakost. Ideologija koja u njima postoji obino je animizam, tj. religijsko
verovanje da duhovi naseljavaju sve u prirodi, i koristi se kako bi se objasnile nejed-
nakosti po pitanju prestia. Dominantno verovanje jeste da su prestine individue u
bliskoj vezi sa ritualima duhova i da su blagoslovene kad im udovolje. Sve u svemu,
zbog ograniene tehnologije preivljavanja drutva lovaca i sakupljaa su relativno
jednaka, odnosno sa veoma malo nejednakosti po pitanju prestia, a ideologija ima
veoma malo uticaja na drutvenu promenu.
(2) U jednostavnim hortikulturnim drutvima zemlja i alati su lako dostupni
bilo kom pripadniku drutva (koji eli samo malo da se potrudi), zbog ega nema
veih nejednakosti po pitanju materijalnog stanja. Meutim, u odnosu na lovako-
sakupljaka drutva ovde postoje vei varijeteti po pitanju vlasnitva koji su po-
sledica sedelakog karaktera jednostavnih hortikulturnih drutava. tap za kopanje
omoguava batovanstvo, koje zauzvrat umanjuje uzdanje u lov i stabilizuje zajed-
nicu po pitanju pokretnosti. Vea trajnost naseljavanja povezana je sa ideologijom
_____________
i privrede razlikovao je drutva lovaca-sakupljaa, prosta agrarna drutva (bez pluga), razvijena agrar-
na drutva, industrijska drutva i posebna drutva (npr. ribolovaka i slino). Ljudske mogunosti za
rast populacije takoe je video kao znaajan faktor sociokulturne evolucije.
74 Jednostavna hortikulturna drutva su sedelaka drutva ija privreda poiva na prostoj obradi
zemlje i koja obino nastaju iz lovako-sakupljakih drutava. U pitanju su i drutva sa niskim nivo-
ima drutvene nejednakosti, pri emu razliiti drutveni poloaji najee poivaju na drutvenom
statusu.
68
koja naglaava vanost srodstva, sve ee oboavanje predaka i religijske rituale.
(3) I u naprednim hortikulturnim drutvima bogatstvo, privilegije i status su direk-
tno povezani sa distribucijom dobara i usluga u njima, u emu glavnu ulogu igraju
vladari i ratnika klasa. U ovim drutvima stoga dominiraju ekstremna eksploata-
cija kraljevih podanika, brojna klasa robova bez ikakvih prava, rtvovanje ljudi
i razmena ena. Lenski naglaava da u ovom tipu drutava ideologija poinje da
igra glavnu ulogu u drutvenom razvoju. Tradicionalna verovanja u kult ratnika
obino su dovodila do sve eeg ratovanja, tako da je dolo do daljih promena u
drutvenom razvoju.
4) U feudalnim ili u agrarnim drutvima dolazi do sve vee podele izmeu
rukovoenja, posedovanja zemlje, urbane pismene klase i nepismene ruralne mase.
Drugim reima, u mnogim drutvima ovakvog tipa od seljaka se zahtevalo da sav
proizvedeni viak daju elitama, ime su klasne razlike postale naglaene kao nikad
ranije. Vojna sila je obino koriena za sakupljanje poreza, dobara i kontrolisanje
seljake populacije, a ova ekonomska i politika kontrola obino je pravdana pozi-
vanjem na religiju. Zapravo, religija je postala glavno polje ideoloke kontrole i
u ovom periodu crkva i drava poinju da se odvajaju, ali elite su ostale blisko
povezane sa svetenstvom koje je zauzvrat branilo elite i pravdalo njihove privi-
legije preko pozivanja na boanstvo i nasleivanje. Ideologija je zato bila vrsto
kontrolisani ishod koji je kontinuirano rekonstruisan kako bi opravdao postojee
stanje kako se stratifikacija zaotravala usled tehnologije promenila se i ideologija.
(5) U industrijskim drutvima dolazi do znaajne tehnoloke promene koja se
ogleda u sve veem zauzdavanju energije maina. Industrijalizacija je revolucion-
arna i po tome to zaustavlja (dotadanji) trend poveanja nejednakosti i obre ga
dok se mogunosti za nejednakost poveavaju i uslonjavaju, standard ivljenja
za prosenu osobu raste. Usled velikog poveanja ekonomskih vikova i socioe-
konomskih transformacija ideologije industrijskih drutava su se takoe prome-
nile kako bi se pronaao smisao u svim tim promenama. Nove sekularne ideologije
poput demokratije i kapitalizma zamenile su tradicionalna verovanja, a one su bra-
nile slobodno trite i interese bogatih. Ekonomski vikovi su rasli, no, za razliku
od prethodnih trendova sve vee ekonomske nejednakosti, bogatstvo i dohodak
nisu vie bili toliko nejednako distribuirani obrnuti trend u uveanju nejedna-
kosti koji karakterie prelazak od agrarnih ka industrijskim drutvima Lenski pre
svega tumai usponom demokratskih ideologija, uz jo neke znaajne faktore. Sa
ovim ideologijama mnogi pojedinci i drutveni slojevi mogli su da se udrue protiv
nekolicine i da tako restrukturiraju drutvo u svoju korist. Naime, kapitalistika
industrijalizacija je stvorila krupnu i sve moniju radniku klasu koja je po-
zivala na demokratizaciju drutva jer su njihovi ekonomski interesi bili ugroeni.
69
2.9. Teza o kraju ideologije
Nakon Marksa i Manhajma bilo je jo dosta pokuaja objanjenja ideologije na
razna naine, ali posebno uticajna bila je teza iz pedesetih i ezdesetih godina
prolog veka o kraju ideologije. Ona se odnosi na navodno opadanje radikalnih i
revolucionarnih politikih doktrina u razvijenim industrijskim drutvima. Nakon
Drugog svetskog rata, poraza nacizma i faizma i propasti staljinizma, neki autori
su poeli da tvrde kako stare ideologije iz osamnaestog i devetnaestog veka gube na
znaaju i snazi (npr. Remon Aron, Edvard ils i Danijel Bel).75 S tim u vezi, treba
znati i da je frazu kraj ideologije prvi upotrebio Alber Kami, 1946. godine, a u so-
ciologiju je ula preko Remona Arona, ije se poglavlje u knjizi o kritici marksizma
zvalo Kraj ideolokog doba?76 Bel je za svoju zbirku eseja o klasi i politici odabrao
naslov Kraj ideologije, ali se samo u epilogu eksplicitno bavio tom temom.
Remon Aron je pokuavao da pronae vezu izmeu teorije i akcije, ali i izmeu
optih tendencija ljudskih kolektiviteta i onih koje su jedinstvene, kontingentne i
sluajne. Fokusirao se na interakciju izmeu istorijskog iskustva i politike volje,
iako se udaljio od svakog istorijskog determinizma, navodei da je istorija otvore-
nog karaktera. Zagovarao je probabilistiku teoriju istorije, koja bi u obzir uzimala
i ono to je nuno i ono to je sluajno, bavei se i stvarima koje su se mogle do-
goditi, kao i onima koje jesu. Pojedinci i narodi moraju imati svojevrsnu percepciju
samih sebe, svoje prolosti i svoje budunosti, u emu ideologije igraju kljunu
______________
75 Remon Aron (Raymond-Claude-Ferdinand Aron, 19051983) je bio francuski filozof, sociolog,
politikolog i novinar. Radio je i kao ef kabineta francuskog ministarstva obrazovanja, a upamen je
po svom delu Opijum za intelektualce (LOpium des intellectuels, 1955), u kojem aludira na Marksovu
opasku da je religija opijum za narod, tvrdei da je u posleratnoj Francuskoj marksizam postao opi-
jum za intelektualce.
Edvard ils (Edward Shils, 19101995) je bio ameriki sociolog i profesor na univerzitetu u ikagu,
Londonskoj koli za ekonomiju i Kembridu. Poznat je po istraivanju uloge intelektualaca i njihovih
odnosa u vezi sa drutvenom moi i politikom. Interesantno je da nije imao formalno obrazovanje iz
sociologije (diplomirao je francusku knjievnost), ali ga je primetio Luis Virt i angaovao ga je za svog
asistenta. Drao je kurseve iz sociologije, socijalne psihologije, engleske knjievnosti, istorije kineske
nauke i mnoge druge. Bio je jedan od najboljih poznavalaca sociologije Maksa Vebera, preveo je dela
Karla Manhajma na engleski jezik, a bio je i lan Amerike akademije nauka i umetnosti.
Danijel Bel (Daniel Bell, 19192011) je bio uticajni ameriki sociolog, publicista i profesor emeritus
na Harvardu. Postao je poznat po tezi o kraju ideologije, kao i o ideji o nastupajuem postindustrij-
skom drutvu (kao drutvu ija se osnovna privredna dinamika zasniva na uslunim delatnostima), a
bavio se i kulturnim protivrenostima kapitalizma.
76 Alber Kami (Albert Camus, 19131960) je bio francusko-alirski filozof koji je 1957. dobio No-
belovu nagradu za knjievnost, a dve godine kasnije poginuo je u saobraajnoj nesrei. Obino se
smatra predstavnikom egzistencijalizma, iako je on sam to negirao, a povezuje se i sa apsurdizmom.
U filozofiji, apsurd se odnosi na konflikt izmeu ljudske tendencije da traga za smislom ivota i nje-
gove nesposobnosti da ga nae. Dakle, ne misli se na logiku nemogunost, ve na ljudsku. Kamijeva
najpoznatija knjievna dela su Stranac (Ltranger, 1942; koji se na engleskom esto prevodi i kao
Autsajder) i Kuga (La Peste, 1947), a od filozofskih Mit o Sizifu (Le Mythe de Sisyphe, 1942).
70
ulogu.
Za Arona, politike institucije i procesi u modernom industrijskom drutvu
nisu bili samo refleksija odreene industrijske osnove ili kapitalistikih drutvenih
odnosa. Politika je predstavljala nezavisnu sferu ljudske akcije, kao i kljunu di-
menziju pri evaluaciji razliitih drutvenih tipova. Ideologije su opijum intelektu-
alaca (iako je u tom smislu pre svega na umu imao leviarske ideologije), odnosno
izraz kvarenja duha razuma i slobode u pitanju je najvea pretnja institucijama
koje su utemeljene na principima slobode. Meutim, ni Aron nije bio osloboen
odreenih politikih vrednosti ili ideologija, pre svega svojevrsne konzervativne
verzije liberalizma. Koncepti razuma i slobode za njega su bili sutina starih fran-
cuskih republikanskih vrednosti u duhu prosvetiteljstva, a ne samo apstraktni kon-
cepti. Interesantno je da je Aron bio svestan inkonzistentnosti sopstvenih kritikih
stavova prema ideologiji i bliskosti odreenim liberalnim, ali i konzervativnim ide-
jama, iako ovu nedoslednost nije reavao.
Pojedinci su obdareni svojevrsnom samosveu koja modifikuje sve apstraktne
modele stvorene da bi se meusobno razumeli i tako sve socioloke teorije odli-
kuje odreena ideologija sa svojim pozitivnim i negativnim vrednostima koje se
ne mogu eliminisati na nauni nain. U svojim bespotednim i neprekidnim kri-
tikama mitova politike levice i desnice, poseban predmet Aronovih napada bili
su leviarski francuski intelektualci, naroito Sartr i Merlo-Ponti.77 Analizirao je
politiki emocionalne koncepte u njihovim delima, pre svega kao dela u kojima se
ideologija mea sa stvarnou. Njegove ideje o kraju ideologije zato je potrebno
posmatrati u ovom kontekstu, jer nije odbacivao uticaj ideologije na istoriju ve je
samo eleo da ukae na opasnosti koje se perpetuiraju u njeno ime.
Zatim, u kontekstu konceptualizacije ideologije kao neutralnog termina ili teze o
kraju ideologije vano je napomenuti i amerikog sociologa Edvarda ilsa. Mnogi
njegovi tekstovi su bili uticajni, a nekoliko njih mogu se smatrati za klasike so-
ciologije. Na primer, koautorski rad Kohezija i dezintegracija Vermahta u Dru-
gom svetskom ratu (The cohesion and disintegration of the Wehrmacht in World
War II, 1948) predstavlja klasino objanjenje solidarnosti vojnih jedinica i uloge
ideologije je koja je sa njom povezana.78 Centralni problem ilsove sociologije bio
______________
77 an-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre, 19051980) je bio francuski filozof, dramaturg, knjievnik i po-
litiki aktivista. Bio je jedna od kljunih figura filozofije egzistencijalizma i marksizma, a njegov rad
je uticao na sociologiju, kritiku teoriju, teoriju knjievnosti itd. Dobitnik je Nobelove nagrade za
knjievnost 1964. godine, ali ju je odbio.
Moris Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Ponty, 19081961) je bio francuski filozof koji se bavio prob-
lemima znaenja u ljudskom iskustvu, kao i percepcijom, jezikom, umetnou i politikom. Tvrdio je
da percepcija ima kljunu ulogu u razumevanju sveta.
78 Vermaht (Wehrmacht, to znai odbrambena snaga) je naziv za oruane snage nacistike
Nemake koje su se sastojale od kopnene armije, mornarice i avijacije, odnosno Luftvafea (Luftwaffe,
to znai vazduno oruje).
71
2.9. Teza o kraju ideologije
Nakon Marksa i Manhajma bilo je jo dosta pokuaja objanjenja ideologije na
razna naine, ali posebno uticajna bila je teza iz pedesetih i ezdesetih godina
prolog veka o kraju ideologije. Ona se odnosi na navodno opadanje radikalnih i
revolucionarnih politikih doktrina u razvijenim industrijskim drutvima. Nakon
Drugog svetskog rata, poraza nacizma i faizma i propasti staljinizma, neki autori
su poeli da tvrde kako stare ideologije iz osamnaestog i devetnaestog veka gube na
znaaju i snazi (npr. Remon Aron, Edvard ils i Danijel Bel).75 S tim u vezi, treba
znati i da je frazu kraj ideologije prvi upotrebio Alber Kami, 1946. godine, a u so-
ciologiju je ula preko Remona Arona, ije se poglavlje u knjizi o kritici marksizma
zvalo Kraj ideolokog doba?76 Bel je za svoju zbirku eseja o klasi i politici odabrao
naslov Kraj ideologije, ali se samo u epilogu eksplicitno bavio tom temom.
Remon Aron je pokuavao da pronae vezu izmeu teorije i akcije, ali i izmeu
optih tendencija ljudskih kolektiviteta i onih koje su jedinstvene, kontingentne i
sluajne. Fokusirao se na interakciju izmeu istorijskog iskustva i politike volje,
iako se udaljio od svakog istorijskog determinizma, navodei da je istorija otvore-
nog karaktera. Zagovarao je probabilistiku teoriju istorije, koja bi u obzir uzimala
i ono to je nuno i ono to je sluajno, bavei se i stvarima koje su se mogle do-
goditi, kao i onima koje jesu. Pojedinci i narodi moraju imati svojevrsnu percepciju
samih sebe, svoje prolosti i svoje budunosti, u emu ideologije igraju kljunu
______________
75 Remon Aron (Raymond-Claude-Ferdinand Aron, 19051983) je bio francuski filozof, sociolog,
politikolog i novinar. Radio je i kao ef kabineta francuskog ministarstva obrazovanja, a upamen je
po svom delu Opijum za intelektualce (LOpium des intellectuels, 1955), u kojem aludira na Marksovu
opasku da je religija opijum za narod, tvrdei da je u posleratnoj Francuskoj marksizam postao opi-
jum za intelektualce.
Edvard ils (Edward Shils, 19101995) je bio ameriki sociolog i profesor na univerzitetu u ikagu,
Londonskoj koli za ekonomiju i Kembridu. Poznat je po istraivanju uloge intelektualaca i njihovih
odnosa u vezi sa drutvenom moi i politikom. Interesantno je da nije imao formalno obrazovanje iz
sociologije (diplomirao je francusku knjievnost), ali ga je primetio Luis Virt i angaovao ga je za svog
asistenta. Drao je kurseve iz sociologije, socijalne psihologije, engleske knjievnosti, istorije kineske
nauke i mnoge druge. Bio je jedan od najboljih poznavalaca sociologije Maksa Vebera, preveo je dela
Karla Manhajma na engleski jezik, a bio je i lan Amerike akademije nauka i umetnosti.
Danijel Bel (Daniel Bell, 19192011) je bio uticajni ameriki sociolog, publicista i profesor emeritus
na Harvardu. Postao je poznat po tezi o kraju ideologije, kao i o ideji o nastupajuem postindustrij-
skom drutvu (kao drutvu ija se osnovna privredna dinamika zasniva na uslunim delatnostima), a
bavio se i kulturnim protivrenostima kapitalizma.
76 Alber Kami (Albert Camus, 19131960) je bio francusko-alirski filozof koji je 1957. dobio No-
belovu nagradu za knjievnost, a dve godine kasnije poginuo je u saobraajnoj nesrei. Obino se
smatra predstavnikom egzistencijalizma, iako je on sam to negirao, a povezuje se i sa apsurdizmom.
U filozofiji, apsurd se odnosi na konflikt izmeu ljudske tendencije da traga za smislom ivota i nje-
gove nesposobnosti da ga nae. Dakle, ne misli se na logiku nemogunost, ve na ljudsku. Kamijeva
najpoznatija knjievna dela su Stranac (Ltranger, 1942; koji se na engleskom esto prevodi i kao
Autsajder) i Kuga (La Peste, 1947), a od filozofskih Mit o Sizifu (Le Mythe de Sisyphe, 1942).
70
ulogu.
Za Arona, politike institucije i procesi u modernom industrijskom drutvu
nisu bili samo refleksija odreene industrijske osnove ili kapitalistikih drutvenih
odnosa. Politika je predstavljala nezavisnu sferu ljudske akcije, kao i kljunu di-
menziju pri evaluaciji razliitih drutvenih tipova. Ideologije su opijum intelektu-
alaca (iako je u tom smislu pre svega na umu imao leviarske ideologije), odnosno
izraz kvarenja duha razuma i slobode u pitanju je najvea pretnja institucijama
koje su utemeljene na principima slobode. Meutim, ni Aron nije bio osloboen
odreenih politikih vrednosti ili ideologija, pre svega svojevrsne konzervativne
verzije liberalizma. Koncepti razuma i slobode za njega su bili sutina starih fran-
cuskih republikanskih vrednosti u duhu prosvetiteljstva, a ne samo apstraktni kon-
cepti. Interesantno je da je Aron bio svestan inkonzistentnosti sopstvenih kritikih
stavova prema ideologiji i bliskosti odreenim liberalnim, ali i konzervativnim ide-
jama, iako ovu nedoslednost nije reavao.
Pojedinci su obdareni svojevrsnom samosveu koja modifikuje sve apstraktne
modele stvorene da bi se meusobno razumeli i tako sve socioloke teorije odli-
kuje odreena ideologija sa svojim pozitivnim i negativnim vrednostima koje se
ne mogu eliminisati na nauni nain. U svojim bespotednim i neprekidnim kri-
tikama mitova politike levice i desnice, poseban predmet Aronovih napada bili
su leviarski francuski intelektualci, naroito Sartr i Merlo-Ponti.77 Analizirao je
politiki emocionalne koncepte u njihovim delima, pre svega kao dela u kojima se
ideologija mea sa stvarnou. Njegove ideje o kraju ideologije zato je potrebno
posmatrati u ovom kontekstu, jer nije odbacivao uticaj ideologije na istoriju ve je
samo eleo da ukae na opasnosti koje se perpetuiraju u njeno ime.
Zatim, u kontekstu konceptualizacije ideologije kao neutralnog termina ili teze o
kraju ideologije vano je napomenuti i amerikog sociologa Edvarda ilsa. Mnogi
njegovi tekstovi su bili uticajni, a nekoliko njih mogu se smatrati za klasike so-
ciologije. Na primer, koautorski rad Kohezija i dezintegracija Vermahta u Dru-
gom svetskom ratu (The cohesion and disintegration of the Wehrmacht in World
War II, 1948) predstavlja klasino objanjenje solidarnosti vojnih jedinica i uloge
ideologije je koja je sa njom povezana.78 Centralni problem ilsove sociologije bio
______________
77 an-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre, 19051980) je bio francuski filozof, dramaturg, knjievnik i po-
litiki aktivista. Bio je jedna od kljunih figura filozofije egzistencijalizma i marksizma, a njegov rad
je uticao na sociologiju, kritiku teoriju, teoriju knjievnosti itd. Dobitnik je Nobelove nagrade za
knjievnost 1964. godine, ali ju je odbio.
Moris Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Ponty, 19081961) je bio francuski filozof koji se bavio prob-
lemima znaenja u ljudskom iskustvu, kao i percepcijom, jezikom, umetnou i politikom. Tvrdio je
da percepcija ima kljunu ulogu u razumevanju sveta.
78 Vermaht (Wehrmacht, to znai odbrambena snaga) je naziv za oruane snage nacistike
Nemake koje su se sastojale od kopnene armije, mornarice i avijacije, odnosno Luftvafea (Luftwaffe,
to znai vazduno oruje).
71
je pokuaj odgovora na temeljno pitanje sociologije i socijalne filozofije: kako je
drutvo mogue? On je mislio da drutva postoje kroz varijetete veza koje lju-
di formiraju jedni sa drugima u malim grupama, veim kolektivitetima, a ak i
drutvenim klasama ili nacijama. Ideologije ili sistemi verovanja neke od ovih veza
ine snanijim i relevantnijim od drugih, a drutvo se moe razumeti jedino ako
se razume njegova svojevrsna prirodna istorija. Samo razumevanjem ideologije,
religije, nauke, medija itd. nekog drutva, njihovih razliitih oblika i meusobnih
veza, mogue je razumeti promene i poredak tog drutva.
Teza o kraju ideologije danas se najee povezuje sa Danijelom Belom, koji je bio
jedan od najpoznatijih sociologa svoje generacije (a verovatno i najuveniji sociolog
u amerikoj javnosti), profesor emeritus na Harvardu, i esto je svrstavan meu
vodee amerike intelektualce u periodu posle Drugog svetskog rata. Doktorirao
je na Kolumbiji tezom koja je bila posveena upravo kraju ideologije, odnosno
iscrpljivanju politikih ideja u 1950-im godinama. Poznat je po predvianjima o
postindustrijskom drutvu, po konzervativnim kritikama savremene kulture i po
tezi da su ideoloki konflikti u modernom drutvu nestali.
Za Bela, ona je sekularna religija, odnosno skup ideja pomeanih sa strau koje
ele da transformiu itav nain ivota. Idelogija zato igra vanu funkciju konver-
tovanja ideja u drutvene mehanizme prisile, a to ini preko strasti i kapaciteta da
utie na emocije i da kanalie njihove energije u politiku akciju, kao to religija
kanalie emocionalnu energiju u ritualne i artistike ekspresije. Ideologija je makar
jednim delom mogla da popuni psihiki jaz koji je ostavio proces sekularizacije u
devetnaestom veku, time to je naglaavala kontinuitet kolektivnog trijumfa protiv
individualne smrtnosti. Politike ideologije devetnaestog veka bile su osnaene i
usponom klase intelektualaca koji su eleli da utvrde svoj status zbog nedostatka
priznanja od strane buroazije iz domena biznisa i pozitivnim vrednostima nauke
koje su mogle da izmere i ukau na to da se odvija neki progres.
Bel istie da su danas te ideologije iscrpljene i za to daje tri uzroka:
(1) nasilna represija vladajuih komunistikih partija nad graanima,
(2) popravljanja loih posledica kapitalistikog trita nastankom drave blago-
stanja,
(3) nastanak novih filozofija, kao to su egzistencijalizam i humanizam, koje
naglaavaju stoiko-teoloku ontologiju oveanstva i koje se suprotstavljaju
romantiarskim filozofijama kao to su marksizam i liberalizam, a koje naglaavaju
mogunost usavravanja ljudske prirode.79
_____________
79 Stoicizam je bio filozofski pokret osnovan u Atini krajem 4. veka pre nove ere, u kojem centralnu
ulogu igra koncept prirode. Za stoike, klju ljudskog ispunjenja ili sree jeste ivot u skladu sa pri-
rodom, a njihova filozofija je bila zasnovana na ovoj koncepciji ivotnog cilja. Izuavanje prirodnog
sveta bilo je od centralnog znaaja za skoro sve stoike, a za njih je ljudska priroda pre svega ispunjena
racionalnou (i koja je, kada se razvije do kraja, boanska po svojoj savrenosti). Bog je u potpunosti
racionalna sila koja je odgovorna za svet i njegovu ureenost, a izraz ljudske prirode i prirode kosmo-
72
To sve znai da su za radikalnu inteligenciju stare ideologije izgubile svoju
istinu i mo ubeivanja i Bel kae da malo ko veruje u to da utopistiki drutveni
inenjering moe da stvori novu utopiju drutvene harmonije. Upravo ovo govori
o tome da se ideoloko doba zavrilo, jer verovatno malo koji liberal veruje u to da
drava ne treba da ima neku ulogu u ekonomiji, kao to malo koji konzervativac
veruje da je drava blagostanja put ka siromatvu.80 Bel istie da meu intelektual-
cima postoji neki grubi konsenzus o politikim pitanjima:
- prihvatanje drave blagostanja,
- poeljnost decentralizovane moi,
- zagovaranje sistema meane ekonomije,
- insistiranje na politikom pluralizmu.
Potrebno je naglasiti da on nije u potpunosti oduevljen ovim razvojem, tako da
zagovara povratak strasti u politiku, brine se o tome kako u nju kanalisati energije
mladih, a insistira i na zadravanju utopija kao fokusa ljudskih aspiracija, jer bez
njih drutvo se svodi na besmisleni materijalizam. U vezi sa navedenim idejama,
Mils je tvrdio da Belovo shvatanje o kraju istorije i ideologije nema akademsku ob-
jektivnost i smatrao je da endizam pre predstavlja politiku modu koja zanemaruje
stvarnost siromanih drava.81 Isticao je da svi koncepti o kraju neega obino
prikrivaju politiku apatiju i odbranu status quo-a, odnosno da endizam i sam pred-
stavlja ideologiju o kraju ideologije, a ne kraj ideologije. Promena fokusa Belovih
tekstova tokom devedesetih verovatno reflektuje uticaj kritika koje su mu uputili
leviarski orijentisani sociolozi (poput Milsa), u vezi sa tim da su njegove ideje o
kraju ideologije i postindustrijskom drutvu zastarele (iako je on besno reagovao
na sve kritike koje su ga svrstavale u intelektualnu desnicu).82
_____________
sa jeste ovekov kapacitet za logiku.
Ontologija oznaava filozofsko izuavanje prirode bia, egzistencije ili stvarnosti uopte. Bavi se
pitanjima o tome koji entiteti postoje, kako se oni mogu grupisati, kakav je njihov odnos u hijerarhiji
i kako se mogu deliti na osnovu slinosti i razlika.
80 Drava blagostanja (ili socijalna drava) oznaava koncept vlasti u kojoj drava igra kljunu ulo-
gu u zatiti i promociji ekonomskog i socijalnog blagostanja graana. Za prototipove moderne drave
blagostanja obino se smatraju skandinavske zemlje, odnosno vedska, Norveka, Danska i Finska.
U pitanju je tip uprave orijentisan ka punoj zaposlenosti, smanjivanju siromatva i klasnih razlika,
odnosno jakoj socijalnoj zatiti, uz dravno finansiranje zdravstvenih i penzionih fondova itd. u ok-
virima kapitalistike privrede. Za period uspona modernih drava blagostanja obino se smatraju
1950-e i 1960-e godine (iako do formiranja drave blagostanja u vedskoj dolazi jo 1930-ih godina).
81 Endizam se odnosi na (obino optimistiku) ideju o tome da je nastupio ili da e uskoro nastupiti
kraj odreenih krupnih i dugotrajnih drutvenih procesa, najee onih koje imaju negativni karak-
ter. Ovakva razmiljanja su karakteristina za istinski zavretak nekih krupnih istorijskih dogaaja,
poput Drugog svetskog rata ili Hladnog rata.
82 Postindustrijsko drutvo je ideja ili koncept u drutvenim naukama prema kojem savremeno
drutvo karakterie dominacija uslunog privrednog sektora koji stvara vie bogatstva od proizvod-
nog, industrijskog sektora. S tim u vezi, i nekadanje industrijsko drutvo je ustupilo mesto drutvu
koje je uslunog, odnosno postindustrijskog karaktera.
73
je pokuaj odgovora na temeljno pitanje sociologije i socijalne filozofije: kako je
drutvo mogue? On je mislio da drutva postoje kroz varijetete veza koje lju-
di formiraju jedni sa drugima u malim grupama, veim kolektivitetima, a ak i
drutvenim klasama ili nacijama. Ideologije ili sistemi verovanja neke od ovih veza
ine snanijim i relevantnijim od drugih, a drutvo se moe razumeti jedino ako
se razume njegova svojevrsna prirodna istorija. Samo razumevanjem ideologije,
religije, nauke, medija itd. nekog drutva, njihovih razliitih oblika i meusobnih
veza, mogue je razumeti promene i poredak tog drutva.
Teza o kraju ideologije danas se najee povezuje sa Danijelom Belom, koji je bio
jedan od najpoznatijih sociologa svoje generacije (a verovatno i najuveniji sociolog
u amerikoj javnosti), profesor emeritus na Harvardu, i esto je svrstavan meu
vodee amerike intelektualce u periodu posle Drugog svetskog rata. Doktorirao
je na Kolumbiji tezom koja je bila posveena upravo kraju ideologije, odnosno
iscrpljivanju politikih ideja u 1950-im godinama. Poznat je po predvianjima o
postindustrijskom drutvu, po konzervativnim kritikama savremene kulture i po
tezi da su ideoloki konflikti u modernom drutvu nestali.
Za Bela, ona je sekularna religija, odnosno skup ideja pomeanih sa strau koje
ele da transformiu itav nain ivota. Idelogija zato igra vanu funkciju konver-
tovanja ideja u drutvene mehanizme prisile, a to ini preko strasti i kapaciteta da
utie na emocije i da kanalie njihove energije u politiku akciju, kao to religija
kanalie emocionalnu energiju u ritualne i artistike ekspresije. Ideologija je makar
jednim delom mogla da popuni psihiki jaz koji je ostavio proces sekularizacije u
devetnaestom veku, time to je naglaavala kontinuitet kolektivnog trijumfa protiv
individualne smrtnosti. Politike ideologije devetnaestog veka bile su osnaene i
usponom klase intelektualaca koji su eleli da utvrde svoj status zbog nedostatka
priznanja od strane buroazije iz domena biznisa i pozitivnim vrednostima nauke
koje su mogle da izmere i ukau na to da se odvija neki progres.
Bel istie da su danas te ideologije iscrpljene i za to daje tri uzroka:
(1) nasilna represija vladajuih komunistikih partija nad graanima,
(2) popravljanja loih posledica kapitalistikog trita nastankom drave blago-
stanja,
(3) nastanak novih filozofija, kao to su egzistencijalizam i humanizam, koje
naglaavaju stoiko-teoloku ontologiju oveanstva i koje se suprotstavljaju
romantiarskim filozofijama kao to su marksizam i liberalizam, a koje naglaavaju
mogunost usavravanja ljudske prirode.79
_____________
79 Stoicizam je bio filozofski pokret osnovan u Atini krajem 4. veka pre nove ere, u kojem centralnu
ulogu igra koncept prirode. Za stoike, klju ljudskog ispunjenja ili sree jeste ivot u skladu sa pri-
rodom, a njihova filozofija je bila zasnovana na ovoj koncepciji ivotnog cilja. Izuavanje prirodnog
sveta bilo je od centralnog znaaja za skoro sve stoike, a za njih je ljudska priroda pre svega ispunjena
racionalnou (i koja je, kada se razvije do kraja, boanska po svojoj savrenosti). Bog je u potpunosti
racionalna sila koja je odgovorna za svet i njegovu ureenost, a izraz ljudske prirode i prirode kosmo-
72
To sve znai da su za radikalnu inteligenciju stare ideologije izgubile svoju
istinu i mo ubeivanja i Bel kae da malo ko veruje u to da utopistiki drutveni
inenjering moe da stvori novu utopiju drutvene harmonije. Upravo ovo govori
o tome da se ideoloko doba zavrilo, jer verovatno malo koji liberal veruje u to da
drava ne treba da ima neku ulogu u ekonomiji, kao to malo koji konzervativac
veruje da je drava blagostanja put ka siromatvu.80 Bel istie da meu intelektual-
cima postoji neki grubi konsenzus o politikim pitanjima:
- prihvatanje drave blagostanja,
- poeljnost decentralizovane moi,
- zagovaranje sistema meane ekonomije,
- insistiranje na politikom pluralizmu.
Potrebno je naglasiti da on nije u potpunosti oduevljen ovim razvojem, tako da
zagovara povratak strasti u politiku, brine se o tome kako u nju kanalisati energije
mladih, a insistira i na zadravanju utopija kao fokusa ljudskih aspiracija, jer bez
njih drutvo se svodi na besmisleni materijalizam. U vezi sa navedenim idejama,
Mils je tvrdio da Belovo shvatanje o kraju istorije i ideologije nema akademsku ob-
jektivnost i smatrao je da endizam pre predstavlja politiku modu koja zanemaruje
stvarnost siromanih drava.81 Isticao je da svi koncepti o kraju neega obino
prikrivaju politiku apatiju i odbranu status quo-a, odnosno da endizam i sam pred-
stavlja ideologiju o kraju ideologije, a ne kraj ideologije. Promena fokusa Belovih
tekstova tokom devedesetih verovatno reflektuje uticaj kritika koje su mu uputili
leviarski orijentisani sociolozi (poput Milsa), u vezi sa tim da su njegove ideje o
kraju ideologije i postindustrijskom drutvu zastarele (iako je on besno reagovao
na sve kritike koje su ga svrstavale u intelektualnu desnicu).82
_____________
sa jeste ovekov kapacitet za logiku.
Ontologija oznaava filozofsko izuavanje prirode bia, egzistencije ili stvarnosti uopte. Bavi se
pitanjima o tome koji entiteti postoje, kako se oni mogu grupisati, kakav je njihov odnos u hijerarhiji
i kako se mogu deliti na osnovu slinosti i razlika.
80 Drava blagostanja (ili socijalna drava) oznaava koncept vlasti u kojoj drava igra kljunu ulo-
gu u zatiti i promociji ekonomskog i socijalnog blagostanja graana. Za prototipove moderne drave
blagostanja obino se smatraju skandinavske zemlje, odnosno vedska, Norveka, Danska i Finska.
U pitanju je tip uprave orijentisan ka punoj zaposlenosti, smanjivanju siromatva i klasnih razlika,
odnosno jakoj socijalnoj zatiti, uz dravno finansiranje zdravstvenih i penzionih fondova itd. u ok-
virima kapitalistike privrede. Za period uspona modernih drava blagostanja obino se smatraju
1950-e i 1960-e godine (iako do formiranja drave blagostanja u vedskoj dolazi jo 1930-ih godina).
81 Endizam se odnosi na (obino optimistiku) ideju o tome da je nastupio ili da e uskoro nastupiti
kraj odreenih krupnih i dugotrajnih drutvenih procesa, najee onih koje imaju negativni karak-
ter. Ovakva razmiljanja su karakteristina za istinski zavretak nekih krupnih istorijskih dogaaja,
poput Drugog svetskog rata ili Hladnog rata.
82 Postindustrijsko drutvo je ideja ili koncept u drutvenim naukama prema kojem savremeno
drutvo karakterie dominacija uslunog privrednog sektora koji stvara vie bogatstva od proizvod-
nog, industrijskog sektora. S tim u vezi, i nekadanje industrijsko drutvo je ustupilo mesto drutvu
koje je uslunog, odnosno postindustrijskog karaktera.
73
 Moe se rei da su teoretiari kraja ideologije zastupali ideju da je stara ideoloka
politika potroena i da na scenu stupa novi pragmatizam u razvijenim industrij-
skim drutvima revolucionarna strast je navodno zamenjena pragmatinim ko-
rak po korak pristupom drutvenoj promeni. Dakle, Bel i njemu slini drutveni
naunici poput npr. Simora Martina Lipseta su zapravo slavili trijumf socijalne ver-
zije liberalnog pragmatizma.83 Ovom trijumfu navodno je doprinelo i opadanje
znaaja politikih mitova (o kojima je govorio jo Sorel), odnosno sistema miljenja
i programa koji generiu emocionalne reakcije meu masovnim sledbenicima. Ova
teza ne iskljuuje postojanje ideologija u manje razvijenim drutvima, kao ni pov-
remene revolucionarne ispade u razvijenim drutvima, ali sutina jeste u ideji da
je doba velikih ideologija zavreno i da ideologija nema vie znaajnu ulogu u mo-
dernim industrijskim drutvima.
Kraj ideologije ne podrazumeva kraj politikih debata i konflikata, ve se misli
na to da debate i konflikti nisu vie pod uticajem totalizirajuih, utopijskih vizija
koje podstiu ljude na revolucionarnu akciju. Politiki procesi sve vie bivaju in-
stitucionalizovani u okviru pluralistikog okvira u kojem se politike grupe ili par-
tije nadmeu za mo i implementiraju pragmatinu politiku drutvenih reformi.
Ipak, krajem ezdesetih i tokom ekonomskih recesija sedamdesetih i osamdesetih
godina postalo je jasno da teza o kraju ideologije nije adekvatna jer je ideologija
ostala veoma znaajan aspekt politike i u zapadnim drutvima, o emu svedoe
taerizam i uspon neoliberalizma, kada ideologija ostvaruje znaajan uticaj na do-
men politike. Meutim, Danijel Bel je dosta godina nakon svoje knjige Kraj ide-
ologije (The End of Ideology, 1960) i dalje tvrdio da je bio u pravu kad je pisao da
se ideologija zavrila, ali da postoji neka nova istorija, a pri tom je mislio na to da
se nacije ili etnike grupe sveta bore za svoj specifini identitet u svetu. Meutim,
teza o kraju ideologije je ve krajem 1960-ih godina izgubila na popularnosti, pre
svega zbog narastajue snage komunizma i radikalizma u zemljama Treeg sveta,
kao i zbog rastueg nezadovoljstva i pobuna u zemljama Zapada.84 Ipak, slomom
komunistikih reima 1990-ih godina endizam se ponovo (na kratko) vratio u
modu.
Debata o kraju ideologije koja je zapoela 1950-ih i 1960-ih godina ponovo pos-
_____________
Usluni ili trei sektor (prvi sektor je poljoprivreda, a drugi industrija) u privredi oznaava
aktivnosti u kojima ljudi nude svoje znanje i vreme da bi uveali produktivnost. Krajnji rezultat ovog
privrednog sektora su razliite usluge, kao npr. transport, distribucija, prodaja, preprodaja (robe),
ali i usluge u restoranima, bioskopima itd. Dakle, fokus uslunog sektora jeste na interakciji meu
ljudima, a ne na proizvodnji.
83 Simor Martin Lipset (Seymour Martin Lipset, 19222006) je bio ameriki sociolog koji se bavio
politikom sociologijom, drutvenom stratifikacijom, javnim mnjenjem i sociologijom intelektual-
nog ivota. Pisao je i o uslovima za pojavu demokratije iz komparativne perspektive.
84 Termin Trei svet je oznaavao zemlje koje nisu svrstane u jedan od dva bloka, odnosno drave
pod uticajem kapitalistikih Sjedinjenih Drava (Prvi svet) i komunistikog Sovjetskog Saveza (Drugi
svet), a obino je obuhvatao siromane i nerazvijene drave, te se koristi i u pejorativnom smislu.
74
taje aktuelna kada ameriki politikolog i tadanji zvaninik Stejt Departmen-
ta Frensis Fukujama objavljuje rad Da li smo dosegli kraj istorije? (Have we
reached theend of history?, 1989), a kasnije i knjigu Kraj istorije i poslednji ovek
(The End of History and the Last Man, 1992).85 U ovoj knjizi tvrdi da je liberalizam
(to je njegov termin za demokratski kapitalizam) oigledno pobedio sve ostale
ideologije i da njemu nijedna druga ideologija ne predstavlja ozbiljan izazov. Ra-
zlog za ovakve tvrdnje Fukujama je video u okonanju Hladnog rata i u padu Ber-
linskog zida (1989. godine), odnosno u kolapsu istonog ili komunistikog bloka.
Zato pod frazom kraj istorije nije podrazumevao kraj svih istorijskih zbivanja
ili svakodnevnih dogaanja, ve samo kraj ideolokih sukoba voenih sa ciljem
globalne prevlasti konkretne ideologije i ekonomskog sistema. Za njega, svet je
poetkom 1990-ih godina doao u stanje u kojem vie ne postoje fundamentalne
protivrenosti, kako u politikim ideologijama tako i u politikoj praksi.
Iz navedenih razloga Fukujama bio povezivan sa neokonzervativnim pokretom u
Sjedinjenim Dravama, koji zapoinje sa administracijom amerikog predsednika
Ronalda Regana, ali se tokom administracije Dorda Bua mlaeg distancirao od
neokonzervativizma.86 Teza o kraju istorije bila je predmet brojnih kritika, a mnogi
autori smatraju da su je opovrgnula i mnoga globalna deavanja poput raznih kon-
flikata, uspona islamskog fundamentalizma itd. Istovremeno, ova teza je ponekad
i pogreno tumaena kao ideja o kraju sveta (kakva postoji u raznim religijama),
to nije adekvatno. Fukujama nije govorio o kraju sveta, ivota ili ljudske rase, ve
o nastupanju stanja u kojem ljudski ivot u budunosti traje beskonano, ali bez
krupnih promena u drutvu, ekonomiji ili sistemu vladavine. Treba istai i to da on
nije autor sintagme kraj istorije, koju je jo 1861. godine koristio francuski filozof
i matematiar Kurno kako bi oznaio upravo kraj istorijske dinamike usled gradu-
alnog usavravanja graanskog (liberalnog) drutva.87
Mogue je tvrditi i to da je teza o kraju ideologije bila po sebi ideoloka i da prati
ideju o totalitarizmu 1950-ih godina koji je ohrabrivala i amerika vlada. Prema
ovoj ideji, i politiki sistemi Sovjetskog Saveza i nacistike Nemake proglaeni su
ideolokim politikim sistemima koji su vodili u brutalne diktature, totalitarizam
_____________
85 Frensis Fukujama (Francis Fukuyama, ro. 1952.) je ameriki politikolog, ekonomista i publicista,
poznat po svom konceptu kraja istorije. Govorio je da su liberalizam i trini kapitalizam Zapada
odneli ideoloku pobedu nad svojim alternativama, iako je vremenom modifikovao svoje stavove.
86 Dord Bu mlai (George W. Bush, ro. 1946.) je bio 43. predsednik Sjedinjenih Amerikih
Drava, od 2001. do 2009. godine. Diplomirao je na univerzitetu Jejl i na Harvardskoj koli za biznis,
a upamen je po pokretanju tzv. Rata protiv terora, meunarodnoj vojnoj kampanju koja je obuh-
vatala i rat u Avganistanu (2001.) i rat u Iraku (2003.). Vodio je i konzervativnu unutranju politiku,
smanjujui poreze i budetska izdavanja uz zagovaranje vee slobode trita.
87 Antoan Kurno (Antoine Augustin Cournot, 18011877) je bio francuski filozof i matematiar,
ali ostvario je znaajan uticaj i u ekonomiji, naroito teorijama o monopolu i duopolu, odnosno oli-
gopolu.
75
 Moe se rei da su teoretiari kraja ideologije zastupali ideju da je stara ideoloka
politika potroena i da na scenu stupa novi pragmatizam u razvijenim industrij-
skim drutvima revolucionarna strast je navodno zamenjena pragmatinim ko-
rak po korak pristupom drutvenoj promeni. Dakle, Bel i njemu slini drutveni
naunici poput npr. Simora Martina Lipseta su zapravo slavili trijumf socijalne ver-
zije liberalnog pragmatizma.83 Ovom trijumfu navodno je doprinelo i opadanje
znaaja politikih mitova (o kojima je govorio jo Sorel), odnosno sistema miljenja
i programa koji generiu emocionalne reakcije meu masovnim sledbenicima. Ova
teza ne iskljuuje postojanje ideologija u manje razvijenim drutvima, kao ni pov-
remene revolucionarne ispade u razvijenim drutvima, ali sutina jeste u ideji da
je doba velikih ideologija zavreno i da ideologija nema vie znaajnu ulogu u mo-
dernim industrijskim drutvima.
Kraj ideologije ne podrazumeva kraj politikih debata i konflikata, ve se misli
na to da debate i konflikti nisu vie pod uticajem totalizirajuih, utopijskih vizija
koje podstiu ljude na revolucionarnu akciju. Politiki procesi sve vie bivaju in-
stitucionalizovani u okviru pluralistikog okvira u kojem se politike grupe ili par-
tije nadmeu za mo i implementiraju pragmatinu politiku drutvenih reformi.
Ipak, krajem ezdesetih i tokom ekonomskih recesija sedamdesetih i osamdesetih
godina postalo je jasno da teza o kraju ideologije nije adekvatna jer je ideologija
ostala veoma znaajan aspekt politike i u zapadnim drutvima, o emu svedoe
taerizam i uspon neoliberalizma, kada ideologija ostvaruje znaajan uticaj na do-
men politike. Meutim, Danijel Bel je dosta godina nakon svoje knjige Kraj ide-
ologije (The End of Ideology, 1960) i dalje tvrdio da je bio u pravu kad je pisao da
se ideologija zavrila, ali da postoji neka nova istorija, a pri tom je mislio na to da
se nacije ili etnike grupe sveta bore za svoj specifini identitet u svetu. Meutim,
teza o kraju ideologije je ve krajem 1960-ih godina izgubila na popularnosti, pre
svega zbog narastajue snage komunizma i radikalizma u zemljama Treeg sveta,
kao i zbog rastueg nezadovoljstva i pobuna u zemljama Zapada.84 Ipak, slomom
komunistikih reima 1990-ih godina endizam se ponovo (na kratko) vratio u
modu.
Debata o kraju ideologije koja je zapoela 1950-ih i 1960-ih godina ponovo pos-
_____________
Usluni ili trei sektor (prvi sektor je poljoprivreda, a drugi industrija) u privredi oznaava
aktivnosti u kojima ljudi nude svoje znanje i vreme da bi uveali produktivnost. Krajnji rezultat ovog
privrednog sektora su razliite usluge, kao npr. transport, distribucija, prodaja, preprodaja (robe),
ali i usluge u restoranima, bioskopima itd. Dakle, fokus uslunog sektora jeste na interakciji meu
ljudima, a ne na proizvodnji.
83 Simor Martin Lipset (Seymour Martin Lipset, 19222006) je bio ameriki sociolog koji se bavio
politikom sociologijom, drutvenom stratifikacijom, javnim mnjenjem i sociologijom intelektual-
nog ivota. Pisao je i o uslovima za pojavu demokratije iz komparativne perspektive.
84 Termin Trei svet je oznaavao zemlje koje nisu svrstane u jedan od dva bloka, odnosno drave
pod uticajem kapitalistikih Sjedinjenih Drava (Prvi svet) i komunistikog Sovjetskog Saveza (Drugi
svet), a obino je obuhvatao siromane i nerazvijene drave, te se koristi i u pejorativnom smislu.
74
taje aktuelna kada ameriki politikolog i tadanji zvaninik Stejt Departmen-
ta Frensis Fukujama objavljuje rad Da li smo dosegli kraj istorije? (Have we
reached theend of history?, 1989), a kasnije i knjigu Kraj istorije i poslednji ovek
(The End of History and the Last Man, 1992).85 U ovoj knjizi tvrdi da je liberalizam
(to je njegov termin za demokratski kapitalizam) oigledno pobedio sve ostale
ideologije i da njemu nijedna druga ideologija ne predstavlja ozbiljan izazov. Ra-
zlog za ovakve tvrdnje Fukujama je video u okonanju Hladnog rata i u padu Ber-
linskog zida (1989. godine), odnosno u kolapsu istonog ili komunistikog bloka.
Zato pod frazom kraj istorije nije podrazumevao kraj svih istorijskih zbivanja
ili svakodnevnih dogaanja, ve samo kraj ideolokih sukoba voenih sa ciljem
globalne prevlasti konkretne ideologije i ekonomskog sistema. Za njega, svet je
poetkom 1990-ih godina doao u stanje u kojem vie ne postoje fundamentalne
protivrenosti, kako u politikim ideologijama tako i u politikoj praksi.
Iz navedenih razloga Fukujama bio povezivan sa neokonzervativnim pokretom u
Sjedinjenim Dravama, koji zapoinje sa administracijom amerikog predsednika
Ronalda Regana, ali se tokom administracije Dorda Bua mlaeg distancirao od
neokonzervativizma.86 Teza o kraju istorije bila je predmet brojnih kritika, a mnogi
autori smatraju da su je opovrgnula i mnoga globalna deavanja poput raznih kon-
flikata, uspona islamskog fundamentalizma itd. Istovremeno, ova teza je ponekad
i pogreno tumaena kao ideja o kraju sveta (kakva postoji u raznim religijama),
to nije adekvatno. Fukujama nije govorio o kraju sveta, ivota ili ljudske rase, ve
o nastupanju stanja u kojem ljudski ivot u budunosti traje beskonano, ali bez
krupnih promena u drutvu, ekonomiji ili sistemu vladavine. Treba istai i to da on
nije autor sintagme kraj istorije, koju je jo 1861. godine koristio francuski filozof
i matematiar Kurno kako bi oznaio upravo kraj istorijske dinamike usled gradu-
alnog usavravanja graanskog (liberalnog) drutva.87
Mogue je tvrditi i to da je teza o kraju ideologije bila po sebi ideoloka i da prati
ideju o totalitarizmu 1950-ih godina koji je ohrabrivala i amerika vlada. Prema
ovoj ideji, i politiki sistemi Sovjetskog Saveza i nacistike Nemake proglaeni su
ideolokim politikim sistemima koji su vodili u brutalne diktature, totalitarizam
_____________
85 Frensis Fukujama (Francis Fukuyama, ro. 1952.) je ameriki politikolog, ekonomista i publicista,
poznat po svom konceptu kraja istorije. Govorio je da su liberalizam i trini kapitalizam Zapada
odneli ideoloku pobedu nad svojim alternativama, iako je vremenom modifikovao svoje stavove.
86 Dord Bu mlai (George W. Bush, ro. 1946.) je bio 43. predsednik Sjedinjenih Amerikih
Drava, od 2001. do 2009. godine. Diplomirao je na univerzitetu Jejl i na Harvardskoj koli za biznis,
a upamen je po pokretanju tzv. Rata protiv terora, meunarodnoj vojnoj kampanju koja je obuh-
vatala i rat u Avganistanu (2001.) i rat u Iraku (2003.). Vodio je i konzervativnu unutranju politiku,
smanjujui poreze i budetska izdavanja uz zagovaranje vee slobode trita.
87 Antoan Kurno (Antoine Augustin Cournot, 18011877) je bio francuski filozof i matematiar,
ali ostvario je znaajan uticaj i u ekonomiji, naroito teorijama o monopolu i duopolu, odnosno oli-
gopolu.
75
i svetski rat. S druge strane, endizam nije samo prosti zapadni trijumfalizam, ve
je zasnovan i na zamislima o tome kako ideologije nastaju i propadaju. U osnovi
endizma jeste pretpostavka o tome da je irenje blagostanja umanjilo drutvene
sukobe na kojima su se zasnivale radikalne ideologije. Drugim reima, u pitanju
je ideja prema kojoj ideologije nisu neto to je inherentno svim drutvima (kao
sredstvo za drutveno povezivanje ili za drutvene promene), nego neto to se po-
javljuje u periodima napetosti ili krize. Takoe, endizam poiva na pretpostavci da
su ideologije poput komunizma i faizma bile oblici sekularne religije, zasnovane
na veri i iracionalnom nainu miljenja. Iz navedenih razloga pretpostavljalo se da
ovakve ideologije propadaju zbog porasta masovnog obrazovanja, uveane svesti
intelektualaca itd. Zato i Belove i Fukujamine ideje ostaju korisne (jedino) kao
polazna osnova za rasprave o ideolokim trendovima posle Drugog svetskog rata,
jer impliciraju i skup pretpostavki o tome kako dolazi do uspona i pada ideologija.
_____________
Monopol je trino stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u
mogunosti da odluujue utie na formiranje cena, a na strani potranje nalazi se mnotvo kupaca
bez mogunosti izbora drugog dobavljaa i uticaja na cenu. Duopol je situacija u kojoj na tritu pos-
toje dva prodavca koji u meusobnom dogovoru odreuju cenu proizvoda, a u oligopolu uestvuje
vie prodavaca u dogovoru ove vrste.
76
3. LIBERALIZAM
Termin liberal je u upotrebi od 14. veka, ali ima irok spektar znaenja. Odno-
sio se na klase slobodnih ljudi ili slobodnjaka (koji nisu kmetovi ili robovi), kao
i na velikodunost ili otvorenost duha, kada je poeo da se vezuje za ire shvaenu
ideju slobode. Liberalizam u modernom smislu te rei, kao politika filozofija
i politika ideologija, pojavio se tek poekom 19. veka (prvi put je upotrebljen u
paniji 1812. godine). Kao sistematski pogled na svet najverovatnije nije ni pos-
tojao pre 19. veka, ali bio je zasnovan na teorijama i idejama koje su se razvijale
tokom prethodnih tri stotine godina.
Liberalne ideje su rezultat sloma feudalizma u Evropi, kojeg je zamenio rast
trinog ili kapitalistikog drutva. U mnogim pogledima ove ideje su izraz
tenji srednje klase u usponu (dok je konzervativizam izraz tenji aristokratije,
a socijalizam radnike klase), iji interesi dolaze u sukob sa moima monarhije i
zemljoposednike aristokratije. Ideje liberala prvobitno su bile radikalne i oni su
traili krupne, a ponekad i revolucionarne promene. Naime, engleska Slavna re-
volucija, kao i Amerika i Francuska revolucija, sadrale su mnoge liberalne ele-
mente, iako se sama re nije koristila.88 Liberali su doveli u pitanje apsolutnu mo
monarhije, koncept boanskog prava kraljeva, kao i vlast i autoritet crkve, a umesto
apsolutizma branili su ustavnu i reprezentativnu (predstavniku) vlast naroda. Kri-
tikovali su i politike i ekonomske privilegije plemstva i feudalni sistem u kojem je
drutveni poloaj bio odreen roenjem.
Devetnaesti vek je u velikoj meri bio vek liberalizma, poto je irenjem industrija-
lizacije dolazilo do trijumfa liberalnih ideja koje su branile industrijalizovani i tri-
_____________
88 Rezultat revolucije 1688. godine, poznatije pod imenom Slavna revolucija, bilo je svrgavanje
kralja Dejmsa II (James II, 16331701) od strane engleskih parlamentaraca i uz pomo holandskog
plemia Vilijama Oranskog (William of Orange, 1650-1702). U pitanju je izuzetno znaajan dogaaj
za politiku istoriju Engleske i Evrope, budui da je englesko plemstvo tada izdejstvovalo da vlast kra-
lja definitivno pree u ruke Parlamenta donoenjem Povelje o pravima, 16. decembra 1689. godine.
Ovim aktom kralj nije vie mogao da odbija zakone koje je doneo Parlament, nije mogao svojevoljno
da die poreze, ni da jaa vojsku u mirnodopsko vreme bez odluke Parlamenta. Zbacivanje Dejmsa
II sa vlasti oznailo je poetak moderne parlamentarne demokratije u Engleskoj, kao prvog oblika
vladavine te vrste na svetu. Nijednom nakon Slavne revolucije engleski monarh nije imao apsolutnu
vlast, a Povelja o pravima postala je jedan od najvanijih dokumenata u engleskoj i svetskoj politikoj
istoriji.
Dejms II je bio kralj Engleske koji je vladao od 1685. do 1688. godine, a poznat je i kao posled-
nji engleski katoliki kralj. Mnogi njegovi podanici nisu mu verovali zbog njegove verske politike i
apsolutistikog naina vladanja. Svrgnut je u Slavnoj revoluciji 1688. godine.
Vilijam Oranski je bio holandski protestantski plemi i kralj Engleske, Irske i kotske od 1680. do
1702. godine. Englesku krunu je dobio nakon Slavne revolucije, kao zet svrgnutog engleskog kralja
Dejmsa II. Vladao je zajedno sa svojom suprugom koja je bila Dejmsova erka, kao i samostalno
nakon njene smrti. Uestvovao je u mnogim ratovima voenim protiv katolike Francuske, zbog ega
je smatran voom protestantizma. Iza njegovog ugleda stajala je vojska i mona flota, a njegova vla-
davina oznaila je poetak kraja dinastije Stjuart.
77
i svetski rat. S druge strane, endizam nije samo prosti zapadni trijumfalizam, ve
je zasnovan i na zamislima o tome kako ideologije nastaju i propadaju. U osnovi
endizma jeste pretpostavka o tome da je irenje blagostanja umanjilo drutvene
sukobe na kojima su se zasnivale radikalne ideologije. Drugim reima, u pitanju
je ideja prema kojoj ideologije nisu neto to je inherentno svim drutvima (kao
sredstvo za drutveno povezivanje ili za drutvene promene), nego neto to se po-
javljuje u periodima napetosti ili krize. Takoe, endizam poiva na pretpostavci da
su ideologije poput komunizma i faizma bile oblici sekularne religije, zasnovane
na veri i iracionalnom nainu miljenja. Iz navedenih razloga pretpostavljalo se da
ovakve ideologije propadaju zbog porasta masovnog obrazovanja, uveane svesti
intelektualaca itd. Zato i Belove i Fukujamine ideje ostaju korisne (jedino) kao
polazna osnova za rasprave o ideolokim trendovima posle Drugog svetskog rata,
jer impliciraju i skup pretpostavki o tome kako dolazi do uspona i pada ideologija.
_____________
Monopol je trino stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u
mogunosti da odluujue utie na formiranje cena, a na strani potranje nalazi se mnotvo kupaca
bez mogunosti izbora drugog dobavljaa i uticaja na cenu. Duopol je situacija u kojoj na tritu pos-
toje dva prodavca koji u meusobnom dogovoru odreuju cenu proizvoda, a u oligopolu uestvuje
vie prodavaca u dogovoru ove vrste.
76
3. LIBERALIZAM
Termin liberal je u upotrebi od 14. veka, ali ima irok spektar znaenja. Odno-
sio se na klase slobodnih ljudi ili slobodnjaka (koji nisu kmetovi ili robovi), kao
i na velikodunost ili otvorenost duha, kada je poeo da se vezuje za ire shvaenu
ideju slobode. Liberalizam u modernom smislu te rei, kao politika filozofija
i politika ideologija, pojavio se tek poekom 19. veka (prvi put je upotrebljen u
paniji 1812. godine). Kao sistematski pogled na svet najverovatnije nije ni pos-
tojao pre 19. veka, ali bio je zasnovan na teorijama i idejama koje su se razvijale
tokom prethodnih tri stotine godina.
Liberalne ideje su rezultat sloma feudalizma u Evropi, kojeg je zamenio rast
trinog ili kapitalistikog drutva. U mnogim pogledima ove ideje su izraz
tenji srednje klase u usponu (dok je konzervativizam izraz tenji aristokratije,
a socijalizam radnike klase), iji interesi dolaze u sukob sa moima monarhije i
zemljoposednike aristokratije. Ideje liberala prvobitno su bile radikalne i oni su
traili krupne, a ponekad i revolucionarne promene. Naime, engleska Slavna re-
volucija, kao i Amerika i Francuska revolucija, sadrale su mnoge liberalne ele-
mente, iako se sama re nije koristila.88 Liberali su doveli u pitanje apsolutnu mo
monarhije, koncept boanskog prava kraljeva, kao i vlast i autoritet crkve, a umesto
apsolutizma branili su ustavnu i reprezentativnu (predstavniku) vlast naroda. Kri-
tikovali su i politike i ekonomske privilegije plemstva i feudalni sistem u kojem je
drutveni poloaj bio odreen roenjem.
Devetnaesti vek je u velikoj meri bio vek liberalizma, poto je irenjem industrija-
lizacije dolazilo do trijumfa liberalnih ideja koje su branile industrijalizovani i tri-
_____________
88 Rezultat revolucije 1688. godine, poznatije pod imenom Slavna revolucija, bilo je svrgavanje
kralja Dejmsa II (James II, 16331701) od strane engleskih parlamentaraca i uz pomo holandskog
plemia Vilijama Oranskog (William of Orange, 1650-1702). U pitanju je izuzetno znaajan dogaaj
za politiku istoriju Engleske i Evrope, budui da je englesko plemstvo tada izdejstvovalo da vlast kra-
lja definitivno pree u ruke Parlamenta donoenjem Povelje o pravima, 16. decembra 1689. godine.
Ovim aktom kralj nije vie mogao da odbija zakone koje je doneo Parlament, nije mogao svojevoljno
da die poreze, ni da jaa vojsku u mirnodopsko vreme bez odluke Parlamenta. Zbacivanje Dejmsa
II sa vlasti oznailo je poetak moderne parlamentarne demokratije u Engleskoj, kao prvog oblika
vladavine te vrste na svetu. Nijednom nakon Slavne revolucije engleski monarh nije imao apsolutnu
vlast, a Povelja o pravima postala je jedan od najvanijih dokumenata u engleskoj i svetskoj politikoj
istoriji.
Dejms II je bio kralj Engleske koji je vladao od 1685. do 1688. godine, a poznat je i kao posled-
nji engleski katoliki kralj. Mnogi njegovi podanici nisu mu verovali zbog njegove verske politike i
apsolutistikog naina vladanja. Svrgnut je u Slavnoj revoluciji 1688. godine.
Vilijam Oranski je bio holandski protestantski plemi i kralj Engleske, Irske i kotske od 1680. do
1702. godine. Englesku krunu je dobio nakon Slavne revolucije, kao zet svrgnutog engleskog kralja
Dejmsa II. Vladao je zajedno sa svojom suprugom koja je bila Dejmsova erka, kao i samostalno
nakon njene smrti. Uestvovao je u mnogim ratovima voenim protiv katolike Francuske, zbog ega
je smatran voom protestantizma. Iza njegovog ugleda stajala je vojska i mona flota, a njegova vla-
davina oznaila je poetak kraja dinastije Stjuart.
77
ni ekonomski poredak koji je slobodan od uplitanja vlade, a u kojem su poslovi
voeni iskljuivo profitom. Zapadni politiki sistemi danas su takoe toliko ob-
likovani liberalnim idejama i vrednostima da se obino klasifikuju kao liberalne
demokratije, a ideje kao to su sloboda govora, sloboda veroispovesti, pravo na linu
svojinu takoe su izvedene iz politike filozofije liberalizma. Drugim reima, on
je postao dominantna ideologija industrijalizovanog Zapada, a prema odreenim
interpretacijama postoji nuna i neizbena veza izmeu liberalizma i kapitalizma.
3.1. Glavni mislioci i teoretiari liberalizma
Meu misliocima koji se smatraju za osnivae politike filozofije i ideologije li-
beralizma izdvajaju se Tomas Hobs (Thomas Hobbes, 15881679), Don Lok (John
Locke, 16321704), Adam Smit (Adam Smith, 17231790), Deremi Bentam (Je-
remy Bentham, 17481832), Benamen Konstan (Benjamin Constant, 17671830),
Vilhelm fon Humbolt (Wilhelm von Humboldt, 17671835), Dejms Mil (James
Mill, 17731836) i Don Stjuart Mil (John Stuart Mill, 18061873), ije ideje pri-
padaju tradiciji klasinog liberalizma. Uz to, vano je izdvojiti i doprinose auto-
ra kao to su Tomas Pejn (Thomas Paine, 17371809), Tomas Hil Grin (Thomas
Hill Green, 18361882), Herbert Kroli (Herbert Croly, 18691930), Don Djui
(John Dewey, 18591952) i Don Rols (John Rawls, 19212002), koji utiu na
formiranje modernog (socijalnog) liberalizma. Zatim se izdvajaju mislioci koji do-
prinose formulisanju tzv. neoklasinog liberalizma (i/ili neoliberalizma), kao to
su Karl Menger (Carl Menger, 18401921), Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises,
18811973) i Fridrih Hajek (Friedrich Hayek, 18991992). Mnogi od spomenutih
klasinih autora doprinose i konceptualizaciji libertarijanizma, koji je nedvosmis-
lenije formulisan u delima autora poput Ajn Rend (Ayn Rand, 19051982) i Ro-
berta Nozika (Robert Nozick, 19382002).
Glavna pretea liberalizma bio je Tomas Hobs, a ideje koje je on izneo u Levija-
tanu (Leviathan, 1651) reflektuju veinu osnovnih pretpostavki i prioriteta libe-
ralne tradicije. Hobsova politika teorija pokuava da razume poreklo drave preko
individualnih interesa i on zamilja uslove u kojima nema drave i gde ljudi imaju
potpunu slobodu da delaju kako ele, ali smatra da je takvo stanje izuzetno loe i da
zato individue biraju da odustanu od svoje potpune slobode i voljno se potinjavaju
apsolutnom autoritetu politikog suverena koji ih uva i titi. Dakle, drava stie legitimnosti autoriteta drave nad individuom. Prema ovoj ideji, individue su se eksplicitno ili impli-
legitimitet preko konsenzusa individua.
Hobs pretpostavlja da su u prirodnom stanju svi ljudi jednaki i slobodni i da
ele da zadovolje sve svoje impulse. Takoe, ljudi su u takvom stanju kompetitivni,
nesigurni i sujetni, te je konflikt zbog toga nusproizvod ljudske prirode. Zato je
prirodno stanje zapravo stanje rata sviju protiv svih i ivot u takvim uslovima je
veoma brutalan, kratak i jadan. Ipak, ljudi su dovoljno racionalni da shvate na koji
78
nain mogu da napuste prirodno stanje, a to se ini putem drutvenog ugovora koji
uspostavlja suverena koji je dovoljno jak da ih zatiti u borbi jednih protiv drugih,
ali i od napada spolja.89 Ova autoritarna dravna uprava je suprotnost liberalnim
idealima line slobode i autonomije, tako da u nekom sutinskom smislu Hobs
nije liberal, ali njegove teze o vanosti individue, znaaju konsenzusa za politiki
legitimitet i prirodnosti ljudske slobode i jednakosti anticipiraju kljune liberalne
ideje. Zbog svog shvatanja ljudske prirode on rtvuje individualnu prirodnu slo-
bodu zarad line bezbednosti i to ga spreava da bude liberalni politiki teoretiar
u pravom smislu.
Iz navedenih razloga za promociju liberalizma verovatno je najodgovorniji Don
Lok i njegovo delo Dve rasprave o vladi (Two Treatises of Government, 1689). On
prihvata neke Hobsove ideje, ukljuujui tu i koncepte prirodnog stanja i
drutvenog ugovora, ali njegove pretpostavke o ljudskoj prirodi odvode ga u dru-
gom politikom smeru. Lok svoju teoriju poinje opisom ljudi u prirodnom stanju
i tvrdi da postoje prirodni zakoni, ukljuujui spreavanje individua da natete
drugima po pitanju njihovog ivota, zdravlja, slobode ili imovine. Ljudi su dovoljno
racionalni da shvate ove prirodne zakone i dovoljno moralni da ih potuju, tako da
ukoliko individua prekri prirodne zakone onda drugi imaju pravo da te zakone
primene i da kazne prekritelja proporcionalno zloinu ili prekraju. Meutim, Lok
tvrdi da ljudi ne mogu da budu objektivni kada su u pitanju njihovi interesi, tako
da su kazne nekad preterane, to opet dovodi do krenja prirodnih zakona, ime
se stvara zaarani krug. Stoga je prirodno stanje nezgodno i, kako bi se ta situacija
izbegla, racionalni ljudi sklapaju ugovor ne bi li stvorili dravu kao medijatora koji
bi reio nesporazume meu ljudima. Drava tako postaje nepristrasni sudija, po-
rota i egzekutor. Zato je njena primarna funkcija da objektivno primenjuje prirodni
zakon i da omogui graanima da uivaju u svom ivotu, zdravlju i imovini bez
meanja drugih. Ako drava nije u stanju ili ne eli da ispuni svoje obaveze onda je
ugovor prekren i graani imaju pravo da se pobune.
Adam Smit je bio jedan od najuticajnijih politikih ekonomista Zapada, ali je prvo
postao poznat kao filozof. Bio je jedna od kljunih figura kotskog prosvetitelj-
stva, a njegovo delo Bogatstvo naroda (An Inquiry into the Nature and Causes of the
Wealth of Nations, 1776) smatra se prvim modernim delom iz ekonomije i zato se
_____________
89 Drutveni ugovor je koncept drutvene i politike teorije koji se bavi pitanjem porekla drutva i
citno dogovorile ili sporazumele da se odreknu odreenih individualnih prava i podrede autorite-
tu vladara ili drave u zamenu za zatitu svojih ostalih prava. Ovaj koncept se pojavljuje od sredine
17. do ranog 19. veka, iako se sline ideje mogu pronai i ranije. Takoe, drutveni ugovor esto
implicira stanje koje je postojalo pre njega, kao svojevrsno prirodno stanje bez drutva, drave ili
vlasti. Teoretiari drutvenog ugovora meusobno se razlikuju po svojim idejama, kao i implicitnim
politikim ideologijama, a sami sadraji njihovih teorija izuzetno variraju. Meutim, svima njima je
zajedniki pokuaj odgovora na to zato bi se racionalno i slobodno ljudsko bie dobrovoljno odreklo
svojih prirodnih prava i sloboda u korist nekakvog drutvenog ili politikog poretka.
79
ni ekonomski poredak koji je slobodan od uplitanja vlade, a u kojem su poslovi
voeni iskljuivo profitom. Zapadni politiki sistemi danas su takoe toliko ob-
likovani liberalnim idejama i vrednostima da se obino klasifikuju kao liberalne
demokratije, a ideje kao to su sloboda govora, sloboda veroispovesti, pravo na linu
svojinu takoe su izvedene iz politike filozofije liberalizma. Drugim reima, on
je postao dominantna ideologija industrijalizovanog Zapada, a prema odreenim
interpretacijama postoji nuna i neizbena veza izmeu liberalizma i kapitalizma.
3.1. Glavni mislioci i teoretiari liberalizma
Meu misliocima koji se smatraju za osnivae politike filozofije i ideologije li-
beralizma izdvajaju se Tomas Hobs (Thomas Hobbes, 15881679), Don Lok (John
Locke, 16321704), Adam Smit (Adam Smith, 17231790), Deremi Bentam (Je-
remy Bentham, 17481832), Benamen Konstan (Benjamin Constant, 17671830),
Vilhelm fon Humbolt (Wilhelm von Humboldt, 17671835), Dejms Mil (James
Mill, 17731836) i Don Stjuart Mil (John Stuart Mill, 18061873), ije ideje pri-
padaju tradiciji klasinog liberalizma. Uz to, vano je izdvojiti i doprinose auto-
ra kao to su Tomas Pejn (Thomas Paine, 17371809), Tomas Hil Grin (Thomas
Hill Green, 18361882), Herbert Kroli (Herbert Croly, 18691930), Don Djui
(John Dewey, 18591952) i Don Rols (John Rawls, 19212002), koji utiu na
formiranje modernog (socijalnog) liberalizma. Zatim se izdvajaju mislioci koji do-
prinose formulisanju tzv. neoklasinog liberalizma (i/ili neoliberalizma), kao to
su Karl Menger (Carl Menger, 18401921), Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises,
18811973) i Fridrih Hajek (Friedrich Hayek, 18991992). Mnogi od spomenutih
klasinih autora doprinose i konceptualizaciji libertarijanizma, koji je nedvosmis-
lenije formulisan u delima autora poput Ajn Rend (Ayn Rand, 19051982) i Ro-
berta Nozika (Robert Nozick, 19382002).
Glavna pretea liberalizma bio je Tomas Hobs, a ideje koje je on izneo u Levija-
tanu (Leviathan, 1651) reflektuju veinu osnovnih pretpostavki i prioriteta libe-
ralne tradicije. Hobsova politika teorija pokuava da razume poreklo drave preko
individualnih interesa i on zamilja uslove u kojima nema drave i gde ljudi imaju
potpunu slobodu da delaju kako ele, ali smatra da je takvo stanje izuzetno loe i da
zato individue biraju da odustanu od svoje potpune slobode i voljno se potinjavaju
apsolutnom autoritetu politikog suverena koji ih uva i titi. Dakle, drava stie legitimnosti autoriteta drave nad individuom. Prema ovoj ideji, individue su se eksplicitno ili impli-
legitimitet preko konsenzusa individua.
Hobs pretpostavlja da su u prirodnom stanju svi ljudi jednaki i slobodni i da
ele da zadovolje sve svoje impulse. Takoe, ljudi su u takvom stanju kompetitivni,
nesigurni i sujetni, te je konflikt zbog toga nusproizvod ljudske prirode. Zato je
prirodno stanje zapravo stanje rata sviju protiv svih i ivot u takvim uslovima je
veoma brutalan, kratak i jadan. Ipak, ljudi su dovoljno racionalni da shvate na koji
78
nain mogu da napuste prirodno stanje, a to se ini putem drutvenog ugovora koji
uspostavlja suverena koji je dovoljno jak da ih zatiti u borbi jednih protiv drugih,
ali i od napada spolja.89 Ova autoritarna dravna uprava je suprotnost liberalnim
idealima line slobode i autonomije, tako da u nekom sutinskom smislu Hobs
nije liberal, ali njegove teze o vanosti individue, znaaju konsenzusa za politiki
legitimitet i prirodnosti ljudske slobode i jednakosti anticipiraju kljune liberalne
ideje. Zbog svog shvatanja ljudske prirode on rtvuje individualnu prirodnu slo-
bodu zarad line bezbednosti i to ga spreava da bude liberalni politiki teoretiar
u pravom smislu.
Iz navedenih razloga za promociju liberalizma verovatno je najodgovorniji Don
Lok i njegovo delo Dve rasprave o vladi (Two Treatises of Government, 1689). On
prihvata neke Hobsove ideje, ukljuujui tu i koncepte prirodnog stanja i
drutvenog ugovora, ali njegove pretpostavke o ljudskoj prirodi odvode ga u dru-
gom politikom smeru. Lok svoju teoriju poinje opisom ljudi u prirodnom stanju
i tvrdi da postoje prirodni zakoni, ukljuujui spreavanje individua da natete
drugima po pitanju njihovog ivota, zdravlja, slobode ili imovine. Ljudi su dovoljno
racionalni da shvate ove prirodne zakone i dovoljno moralni da ih potuju, tako da
ukoliko individua prekri prirodne zakone onda drugi imaju pravo da te zakone
primene i da kazne prekritelja proporcionalno zloinu ili prekraju. Meutim, Lok
tvrdi da ljudi ne mogu da budu objektivni kada su u pitanju njihovi interesi, tako
da su kazne nekad preterane, to opet dovodi do krenja prirodnih zakona, ime
se stvara zaarani krug. Stoga je prirodno stanje nezgodno i, kako bi se ta situacija
izbegla, racionalni ljudi sklapaju ugovor ne bi li stvorili dravu kao medijatora koji
bi reio nesporazume meu ljudima. Drava tako postaje nepristrasni sudija, po-
rota i egzekutor. Zato je njena primarna funkcija da objektivno primenjuje prirodni
zakon i da omogui graanima da uivaju u svom ivotu, zdravlju i imovini bez
meanja drugih. Ako drava nije u stanju ili ne eli da ispuni svoje obaveze onda je
ugovor prekren i graani imaju pravo da se pobune.
Adam Smit je bio jedan od najuticajnijih politikih ekonomista Zapada, ali je prvo
postao poznat kao filozof. Bio je jedna od kljunih figura kotskog prosvetitelj-
stva, a njegovo delo Bogatstvo naroda (An Inquiry into the Nature and Causes of the
Wealth of Nations, 1776) smatra se prvim modernim delom iz ekonomije i zato se
_____________
89 Drutveni ugovor je koncept drutvene i politike teorije koji se bavi pitanjem porekla drutva i
citno dogovorile ili sporazumele da se odreknu odreenih individualnih prava i podrede autorite-
tu vladara ili drave u zamenu za zatitu svojih ostalih prava. Ovaj koncept se pojavljuje od sredine
17. do ranog 19. veka, iako se sline ideje mogu pronai i ranije. Takoe, drutveni ugovor esto
implicira stanje koje je postojalo pre njega, kao svojevrsno prirodno stanje bez drutva, drave ili
vlasti. Teoretiari drutvenog ugovora meusobno se razlikuju po svojim idejama, kao i implicitnim
politikim ideologijama, a sami sadraji njihovih teorija izuzetno variraju. Meutim, svima njima je
zajedniki pokuaj odgovora na to zato bi se racionalno i slobodno ljudsko bie dobrovoljno odreklo
svojih prirodnih prava i sloboda u korist nekakvog drutvenog ili politikog poretka.
79
esto naziva ocem moderne ekonomije i ideologom kapitalizma. U ovoj knjizi
on iznosi svoju osnovnu ideju koja ga je i uinila slavnim i uticajnim da rad
pojedinca u racionalnom sopstvenom interesu i u slobodnoj ekonomiji uveava
blagostanje svih. Ova ideja predstavlja temelj trine privrede i pokazuje kako naiz-
gled haotian trini sistem poseduje unutranju logiku, pokoravajui se onome
to je nazvao nevidljivom rukom trita.90 Na primer, da bi neko zaradio novac
za sebe, on na konkurentskom tritu mora da prui drugima neto to oni cene
odgovarajuom protivvrednou, ime nesvesno i nevoljno radi i u njihovom in-
teresu. Kako Smit kae: Ne oekujemo mi veeru od dobrodunosti mesara, pivara
i pekara, ve od njihovog uvanja sopstvenog interesa. Drugim reima, ukoliko se
potuju tui ivot i imovina, kao i ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima,
obezbeen je osnovni i nevidljivi nain usklaivanja razliitih interesa u vidu
trita polazei od sopstvenog interesa, pojedinci e sami znati ta mogu prodati
(i po kojoj ceni) i to e i proizvoditi. Iz tih razloga nema potrebe da se bilo ko sa
strane mea u trinu razmenu, odreujui pojedincima ta da proizvode, u kojoj
koliini i po kojim cenama.
U skladu sa tim Smit je zagovarao slobodnu trgovinu unutar zemlje, ali i u
meunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja napad na tada dominantan kon-
cept merkantilizma, prema kojem je za jednu zemlju najvanija koliina zlata u tre-
zorima i sposobnost drave da popravlja trgovinske bilanse putem intervencija na
tritu.91 Njegov argument se zasnivao na tome da je slobodna trgovina izmeu ze-
malja korisna za sve narode, tj. da uveava dohodak i jedne i druge zemlje. Trgovi-
na i kompeticija motivisana jedino linim interesom doprinee drutvu kao celini
zato to e cene drati niskim. Takoe, Smit nije bio naivan i bio je veoma obazriv
prema preduzetnicima, upozoravajui na mogunost monopola, odnosno njihovu
zaveru protiv javnosti kako bi odrali visoke cene. Uprkos popularnom miljenju,
on nije negirao svaku ulogu drave, niti se protivio oporezivanju, carinama i sub-
vencijama, ve je verovao u to da drava moe doneti veliku korist ekonomskom
ivotu ukoliko se bude bavila stvarima kao to su zatita ugovora, imovine, dravno
obrazovanje za siromane, infrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd.). Za glav-
_____________
90 Nevidljiva ruka (trita) je koncept kojim ekonomisti obino opisuju samoreguliuu prirodu
trita. Ovu metaforu je prvi put upotrebio Adam Smit u Teoriji moralnih oseanja, a pomenuo ju je tri
puta u svojim delima. Smatrao je da nevidljivu ruku stvara zbir sila pojedinanih interesa, kompeticije
i ponude i tranje. Centralna razmimoilaenja izmeu ekonomskih ideologija mogu se protumaiti
i kao neslaganja oko toga kolika je realna snaga nevidljive ruke, odnosno koliko se trita zaista
reguliu sama i bez intervencije spolja.
91 Merkantilizam je ekonomska doktrina prema kojoj je kontrola trgovine sa inostranstvom kljuan
faktor u izgradnji ekonomski i vojno snane drave. Ova doktrina je dominirala ekonomskom poli-
tikom Zapadne Evrope od 16. do poznog 18. veka, a nju obino karakteriu visoke carine na robu
koja dolazi iz inostranstva u cilju zatite domae proizvodnje. Drugim reima, merkantilizam ohra-
bruje izvoz i obeshrabruje uvoz i predstavljao je izvor mnogih evropskih ratova, a danas ga kao izvor
ekonomskog napretka odbacuju gotovo svi ozbiljni ekonomisti.
80
nog pokretaa ekonomskog napretka video je podelu rada koja donosi sve veu
specijalizaciju znanja i vetina radnika, i sa kojom ide vea efikasnost proizvodnje.
Ipak, njegove reenice o nevidljivoj ruci esto se zloupotrebljavaju ili pogreno
interpretiraju.
Kada je re o Deremiju Bentamu, on je bio britanski filozof, pravni reforma-
tor i osniva filozofije utilitarizma.92 Njegove ideje su postavile temelj za filozofski
radikalizam koji doprinosi mnogim reformama u engleskom drutvu, pre svega u
dravnoj administraciji, pravu, upravi i ekonomiji. Koristei princip opte koris-
nosti (najvea srea za najvei broj ljudi) razvio je svoje opravdanje laissez-faire
ekonomije, ustavne reforme i politike demokratije. Bio je i vodei i veoma uticaj-
ni teoretiar filozofije prava, a poznat je i po odbrani individualnih i ekonomskih
sloboda, odvajanja crkve i drave, slobode izraavanja, jednakih prava za ene (go-
vorio je kako je sa 11 godina postao svestan drutvenog poloaja ena i da mu je to
bio glavni podsticaj za bavljenje drutvenim reformama), prava na razvod, prava
ivotinja. U eseju koji nije objavio tokom ivota, a koji je prvi put objavljen 1931.
godine, kritikovao je kriminalizaciju homoseksualnosti. Iako ju je nazivao ne-
pravilnim zadovoljenjem seksualnog apetita, isticao je da je u pitanju prekraj koji
se odnosi na privatnu sferu i da zato ne sme da bude predmet krivinog gonjenja.
Zagovarao je i ukidanje ropstva, smrtne kazne i fizikog kanjavanja (ukljuujui tu
i kanjavanje dece). Iako je snano branio individualna prava zasnovana na zakonu,
koncepte prirodnog prava i prirodnih zakona nazivao je besmislicom na takama.
Bentamov ideal nije bila sloboda koliko sigurnost, tako da je njegov korak ka
radikalizmu bio izazvan verom u drutvenu jednakost, sa jedne strane, i nepokole-
bljivom reenou da sve potini odlukama razuma sa druge. Njegova sklonost ka
drutvenoj jednakosti odvela ga je u suprotstavljanje naslednoj monarhiji i aris-
tokratiji, kao i u zagovaranje potpune demokratije. Kada se radi o pravu ivotinja,
smatrao je da posedovanje razuma ne bi smelo da bude kriterijum za to da li neko
ima prava, zato to bi tada ova prava trebalo uskratiti i deci i umno obolelima.
uvena je njegova parola da nije vano da li mogu da misle i govore, ve da li
mogu da pate.
_____________
92 Utilitarizam je etika, pravna, socijalna, ekonomska i psiholoka teorija koja u ponaanju ljudi
kao vrhunsku vrednost istie vladavinu principa korisnosti, a ne zatitu neke vie moralne vrline ili
vrednosti. Dakle, etika utilitarizma podrazumeva stav da je moralno ispravna akcija ona akcija koja
proizvodi najvie dobra, i u tom smislu ispravne akcije se razumeju iskljuivo putem njihovih pos-
ledica. Klasini utilitaristi identifikuju dobro sa zadovoljstvom i nastoje da uveaju dobro, odnosno
zadovoljstvo, insistirajui na najveoj koliini dobra za najvei broj ljudi kao apsolutnoj vrednosti. U
striktnijem filozofskom smislu, u pitanju je filozofska ideja prema kojoj se moralni sadraj odreene
akcije vrednuje iskljuivo prema njenoj korisnosti pri uveanju koristi (afirmativni utilitarizam),
odnosno smanjivanju negativne koristi (negativni utilitarizam). U ovom smislu, korisnost se definie
kao zadovoljstvo bez patnje, odnosno najadekvatniji odnos izmeu koliine zadovoljstva ili sree i
patnje ili bola.
81
esto naziva ocem moderne ekonomije i ideologom kapitalizma. U ovoj knjizi
on iznosi svoju osnovnu ideju koja ga je i uinila slavnim i uticajnim da rad
pojedinca u racionalnom sopstvenom interesu i u slobodnoj ekonomiji uveava
blagostanje svih. Ova ideja predstavlja temelj trine privrede i pokazuje kako naiz-
gled haotian trini sistem poseduje unutranju logiku, pokoravajui se onome
to je nazvao nevidljivom rukom trita.90 Na primer, da bi neko zaradio novac
za sebe, on na konkurentskom tritu mora da prui drugima neto to oni cene
odgovarajuom protivvrednou, ime nesvesno i nevoljno radi i u njihovom in-
teresu. Kako Smit kae: Ne oekujemo mi veeru od dobrodunosti mesara, pivara
i pekara, ve od njihovog uvanja sopstvenog interesa. Drugim reima, ukoliko se
potuju tui ivot i imovina, kao i ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima,
obezbeen je osnovni i nevidljivi nain usklaivanja razliitih interesa u vidu
trita polazei od sopstvenog interesa, pojedinci e sami znati ta mogu prodati
(i po kojoj ceni) i to e i proizvoditi. Iz tih razloga nema potrebe da se bilo ko sa
strane mea u trinu razmenu, odreujui pojedincima ta da proizvode, u kojoj
koliini i po kojim cenama.
U skladu sa tim Smit je zagovarao slobodnu trgovinu unutar zemlje, ali i u
meunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja napad na tada dominantan kon-
cept merkantilizma, prema kojem je za jednu zemlju najvanija koliina zlata u tre-
zorima i sposobnost drave da popravlja trgovinske bilanse putem intervencija na
tritu.91 Njegov argument se zasnivao na tome da je slobodna trgovina izmeu ze-
malja korisna za sve narode, tj. da uveava dohodak i jedne i druge zemlje. Trgovi-
na i kompeticija motivisana jedino linim interesom doprinee drutvu kao celini
zato to e cene drati niskim. Takoe, Smit nije bio naivan i bio je veoma obazriv
prema preduzetnicima, upozoravajui na mogunost monopola, odnosno njihovu
zaveru protiv javnosti kako bi odrali visoke cene. Uprkos popularnom miljenju,
on nije negirao svaku ulogu drave, niti se protivio oporezivanju, carinama i sub-
vencijama, ve je verovao u to da drava moe doneti veliku korist ekonomskom
ivotu ukoliko se bude bavila stvarima kao to su zatita ugovora, imovine, dravno
obrazovanje za siromane, infrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd.). Za glav-
_____________
90 Nevidljiva ruka (trita) je koncept kojim ekonomisti obino opisuju samoreguliuu prirodu
trita. Ovu metaforu je prvi put upotrebio Adam Smit u Teoriji moralnih oseanja, a pomenuo ju je tri
puta u svojim delima. Smatrao je da nevidljivu ruku stvara zbir sila pojedinanih interesa, kompeticije
i ponude i tranje. Centralna razmimoilaenja izmeu ekonomskih ideologija mogu se protumaiti
i kao neslaganja oko toga kolika je realna snaga nevidljive ruke, odnosno koliko se trita zaista
reguliu sama i bez intervencije spolja.
91 Merkantilizam je ekonomska doktrina prema kojoj je kontrola trgovine sa inostranstvom kljuan
faktor u izgradnji ekonomski i vojno snane drave. Ova doktrina je dominirala ekonomskom poli-
tikom Zapadne Evrope od 16. do poznog 18. veka, a nju obino karakteriu visoke carine na robu
koja dolazi iz inostranstva u cilju zatite domae proizvodnje. Drugim reima, merkantilizam ohra-
bruje izvoz i obeshrabruje uvoz i predstavljao je izvor mnogih evropskih ratova, a danas ga kao izvor
ekonomskog napretka odbacuju gotovo svi ozbiljni ekonomisti.
80
nog pokretaa ekonomskog napretka video je podelu rada koja donosi sve veu
specijalizaciju znanja i vetina radnika, i sa kojom ide vea efikasnost proizvodnje.
Ipak, njegove reenice o nevidljivoj ruci esto se zloupotrebljavaju ili pogreno
interpretiraju.
Kada je re o Deremiju Bentamu, on je bio britanski filozof, pravni reforma-
tor i osniva filozofije utilitarizma.92 Njegove ideje su postavile temelj za filozofski
radikalizam koji doprinosi mnogim reformama u engleskom drutvu, pre svega u
dravnoj administraciji, pravu, upravi i ekonomiji. Koristei princip opte koris-
nosti (najvea srea za najvei broj ljudi) razvio je svoje opravdanje laissez-faire
ekonomije, ustavne reforme i politike demokratije. Bio je i vodei i veoma uticaj-
ni teoretiar filozofije prava, a poznat je i po odbrani individualnih i ekonomskih
sloboda, odvajanja crkve i drave, slobode izraavanja, jednakih prava za ene (go-
vorio je kako je sa 11 godina postao svestan drutvenog poloaja ena i da mu je to
bio glavni podsticaj za bavljenje drutvenim reformama), prava na razvod, prava
ivotinja. U eseju koji nije objavio tokom ivota, a koji je prvi put objavljen 1931.
godine, kritikovao je kriminalizaciju homoseksualnosti. Iako ju je nazivao ne-
pravilnim zadovoljenjem seksualnog apetita, isticao je da je u pitanju prekraj koji
se odnosi na privatnu sferu i da zato ne sme da bude predmet krivinog gonjenja.
Zagovarao je i ukidanje ropstva, smrtne kazne i fizikog kanjavanja (ukljuujui tu
i kanjavanje dece). Iako je snano branio individualna prava zasnovana na zakonu,
koncepte prirodnog prava i prirodnih zakona nazivao je besmislicom na takama.
Bentamov ideal nije bila sloboda koliko sigurnost, tako da je njegov korak ka
radikalizmu bio izazvan verom u drutvenu jednakost, sa jedne strane, i nepokole-
bljivom reenou da sve potini odlukama razuma sa druge. Njegova sklonost ka
drutvenoj jednakosti odvela ga je u suprotstavljanje naslednoj monarhiji i aris-
tokratiji, kao i u zagovaranje potpune demokratije. Kada se radi o pravu ivotinja,
smatrao je da posedovanje razuma ne bi smelo da bude kriterijum za to da li neko
ima prava, zato to bi tada ova prava trebalo uskratiti i deci i umno obolelima.
uvena je njegova parola da nije vano da li mogu da misle i govore, ve da li
mogu da pate.
_____________
92 Utilitarizam je etika, pravna, socijalna, ekonomska i psiholoka teorija koja u ponaanju ljudi
kao vrhunsku vrednost istie vladavinu principa korisnosti, a ne zatitu neke vie moralne vrline ili
vrednosti. Dakle, etika utilitarizma podrazumeva stav da je moralno ispravna akcija ona akcija koja
proizvodi najvie dobra, i u tom smislu ispravne akcije se razumeju iskljuivo putem njihovih pos-
ledica. Klasini utilitaristi identifikuju dobro sa zadovoljstvom i nastoje da uveaju dobro, odnosno
zadovoljstvo, insistirajui na najveoj koliini dobra za najvei broj ljudi kao apsolutnoj vrednosti. U
striktnijem filozofskom smislu, u pitanju je filozofska ideja prema kojoj se moralni sadraj odreene
akcije vrednuje iskljuivo prema njenoj korisnosti pri uveanju koristi (afirmativni utilitarizam),
odnosno smanjivanju negativne koristi (negativni utilitarizam). U ovom smislu, korisnost se definie
kao zadovoljstvo bez patnje, odnosno najadekvatniji odnos izmeu koliine zadovoljstva ili sree i
patnje ili bola.
81
 Upamen je i po konkretnim predlozima za pravne i drutvene reforme, meu
kojima se izdvaja plan za izgradnju zatvora nazvanog Panoptikon. Prema Benta-
movoj viziji, zatvore je mogue graditi tako da budu krunog oblika i sa straarskom
kulom u sredini, to bi obezbedilo trajan nadzor nad zatvorenicima (ak i kada u
kuli zapravo ne bi bilo straara). Uticao je i na formiranje gradske milicije 1800.
godine, kao prve preventivne policijske snage u dravi, a pisanjem o higijeni, sani-
tarnim zakonima i slino, utie na donoenje zakona o poboljanju uslova za ivot
siromanih graana. Bio je i kljuna figura u stvaranju Univerziteta u Londonu,
pre svega zagovaranje obrazovanja koje je dostupno za sve, a posebno za one koji
nisu bogati i koji ne pripadaju zvaninoj crkvi (to su bili preduslovi za upis na
Oksford ili Kembrid). Na ovaj nain stvorio je prvi engleski univerzitet koji je
studente upisivao nezavisno od nacionalnosti, verskih ili politikih ubeenja, a bio
je i suosniva Vestminsterskog pregleda, urnala za filozofske radikale, osnovanog
1823. godine.
Bentamov utilitarizam poiva na tvrdnji da su zadovoljstvo ili srea (on je ove rei
koristio kao sinonime) ono to je dobro, a bol ono to je zlo. Iz tih razloga jedno
stanje stvari je bolje od drugog tek ako za posledicu ima veu proporciju zadovolj-
stva nego bola ili manju proporciju bola nego zadovoljstva. Od svih moguih stanja
stvari najbolje je ono koje proporcionalno ima najvie zadovoljstava u odnosu na
bol i u tom smislu moralno ponaanje pojedinca, ali i politike i zakonodavstva,
treba da se rukovodi principom najvee sree za najvei broj ljudi. U pitanju je
bio radikalan pogled zato to je odricao apsolutni karakter moralu drei se ovog
principa, moralno je ubiti jednog pojedinca koji namerava da ubije dvoje pojedi-
naca i slino. On nije samo smatrao da je dobro opta srea, ve i da svaki pojedinac
ide za onim to smatra svojom sopstvenom sreom i iz tih razloga posao zakono-
davca jeste da dovede u sklad opte i line interese. Na primer, u optem je interesu
da se ovek uzdri od krae, ali to nije u njegovom linom interesu, osim u situaciji
gde postoji efikasan krivini zakon, tako da je krivini zakon metod kojim se inte-
resi pojedinca usklauju sa interesima zajednice. Zato moralni poredak proizilazi
iz ravnotee interesa, a princip korisnosti moe da obezbedi kriterijum za moral i
zakonodavstvo, kao i da predstavlja temelj za drutvenu nauku.
Benamen Konstan je bio francuski plemi vajcarskog porekla, koji se smatra
jednim od prvih modernih mislilaca filozofije liberalizma. Rodio se u Lozani u
vajcarskoj, a obrazovao se na univerzitetima u Bavarskoj i u Edinburgu. Bio je
snani zagovornik liberalizma i protivnik povratka monarhije, a kao publicista i
politiar bio je aktivan za vreme Francuske revolucije, kao i u periodu od 1815.
do 1830. godine, kada je bio poslanik u parlamentu. Upamen je i kao briljantan
govornik i voa poslanike grupe koja se prvobitno nazivala nezavisnima, a zatim
i liberalima. Na osnovu linog iskustva napisao je i jedan roman, Adolf (Adolphe,
1816), priu u kojoj se jedan neodluni mladi odluuje na katastrofalnu ljubavnu
82
aferu sa starijom enom sumnjivih moralnih vrlina.
Razlikovao je slobodu drevnih i slobodu modernih, ugledajui se na Veliku
Britaniju, a ne na antiki Rim kao praktini uzor slobode u razvijenom, trgovakom
drutvu. Sloboda drevnih bila je participatorna i republikanska, budui da je
graanima davala pravo da direktno utiu na politiku preko debata i glasova, te je
na ovaj nain biti graanin podrazumevalo optereujuu moralnu obavezu, odnos-
no znaajno investiranje vremena i energije svakog pojedinca. Ovakav poredak
zahtevao je robovlasniki sistem, tj. robove koji su radili najvei deo produktivnih
aktivnosti u drutvu. Ova vrsta slobode vaila je samo za relativno mala i homoge-
na drutva u kojima su graani mogli da se okupljaju na jednom mestu kako bi
raspravljali o stvarima od javnog interesa.
Sloboda modernih bila je zasnovana na posedovanju graanskih sloboda, vla-
davini prava i slobodi od dravnog uplitanja u privatnu sferu i ekonomiju. Iz tih ra-
zloga, direktna participacija graana morala je da bude ograniena, pre svega zbog
veliine modernih drava, ali i drutava koja se ne oslanjaju na rad robova, ve u
kojima gotovo svako sam mora da zarauje za ivot. Iz tih razloga, graani treba da
biraju svoje predstavnike tela kao to je parlament, a koji e delati u interesu naroda
i time ih potedeti svakodnevnog politikog angamana. Relativni neuspeh Fran-
cuske revolucije Konstan je pripisivao injenici da su Francuzi pokuali da primene
antike zamisli graanskih sloboda na modernu dravu.
Za njega, sloboda je znaila povlaenje granice izmeu privatnog i javnog ivota,
a strastveno je kritikovao svaki despotizam i iz tih razloga kritikuje filozofiju Ru-
soa, navodei da je on pobrkao autoritet i slobodu, odnosno da su reformisti i re-
volucionari koristili model antike drave i javne sile, organizujui se na despotski
nain pod imenom republike.93 Prema odreenim interpretacijama, itava Kon-
stanova filozofija odnosila se na fenomen Vladavine terora i osnovni problem video
je u razlici izmeu privatnog i javnog, odnosno u injenici da su svi graani poeli
da se bave javnim stvarima. Na taj nain stvoreni su preduslovi za pojavu despota
kao to je bio Napoleon. Verovao je u superiornost trgovine nad ratom, kritikujui
Napoleonov apetit za ratom i navodei da on nije odgovarao modernoj trgovinskoj
drutvenoj organizaciji drevna sloboda je bila ratoborna, dok drava organizo-
vana na principu moderne slobode treba da bude u miru sa svim miroljubivim
dravama. Isticao je i da ustavna monarhija bolje odgovara principima moderne
slobode od republike, ali je izlagao i novu teoriju o ustavnoj monarhiji, prema
kojoj je vlast monarha neutralna i slui kontroli i balansu ostalih grana vlasti
izvrne, sudske i zakonodavne.
Vilhelm fon Humbolt je bio nemaki filozof, dravni funkcioner, diplomata i osni-
_____________
93 an-ak Ruso (Jean-Jacques Rousseau, 17121778) je bio francuski filozof vajcarskog porekla
koji je doprineo razvoju filozofije prosvetiteljstva, kao i romantizma, a znaajno je uticao na kasniji
razvoj moderne politike, socioloke i obrazovne misli.
83
 Upamen je i po konkretnim predlozima za pravne i drutvene reforme, meu
kojima se izdvaja plan za izgradnju zatvora nazvanog Panoptikon. Prema Benta-
movoj viziji, zatvore je mogue graditi tako da budu krunog oblika i sa straarskom
kulom u sredini, to bi obezbedilo trajan nadzor nad zatvorenicima (ak i kada u
kuli zapravo ne bi bilo straara). Uticao je i na formiranje gradske milicije 1800.
godine, kao prve preventivne policijske snage u dravi, a pisanjem o higijeni, sani-
tarnim zakonima i slino, utie na donoenje zakona o poboljanju uslova za ivot
siromanih graana. Bio je i kljuna figura u stvaranju Univerziteta u Londonu,
pre svega zagovaranje obrazovanja koje je dostupno za sve, a posebno za one koji
nisu bogati i koji ne pripadaju zvaninoj crkvi (to su bili preduslovi za upis na
Oksford ili Kembrid). Na ovaj nain stvorio je prvi engleski univerzitet koji je
studente upisivao nezavisno od nacionalnosti, verskih ili politikih ubeenja, a bio
je i suosniva Vestminsterskog pregleda, urnala za filozofske radikale, osnovanog
1823. godine.
Bentamov utilitarizam poiva na tvrdnji da su zadovoljstvo ili srea (on je ove rei
koristio kao sinonime) ono to je dobro, a bol ono to je zlo. Iz tih razloga jedno
stanje stvari je bolje od drugog tek ako za posledicu ima veu proporciju zadovolj-
stva nego bola ili manju proporciju bola nego zadovoljstva. Od svih moguih stanja
stvari najbolje je ono koje proporcionalno ima najvie zadovoljstava u odnosu na
bol i u tom smislu moralno ponaanje pojedinca, ali i politike i zakonodavstva,
treba da se rukovodi principom najvee sree za najvei broj ljudi. U pitanju je
bio radikalan pogled zato to je odricao apsolutni karakter moralu drei se ovog
principa, moralno je ubiti jednog pojedinca koji namerava da ubije dvoje pojedi-
naca i slino. On nije samo smatrao da je dobro opta srea, ve i da svaki pojedinac
ide za onim to smatra svojom sopstvenom sreom i iz tih razloga posao zakono-
davca jeste da dovede u sklad opte i line interese. Na primer, u optem je interesu
da se ovek uzdri od krae, ali to nije u njegovom linom interesu, osim u situaciji
gde postoji efikasan krivini zakon, tako da je krivini zakon metod kojim se inte-
resi pojedinca usklauju sa interesima zajednice. Zato moralni poredak proizilazi
iz ravnotee interesa, a princip korisnosti moe da obezbedi kriterijum za moral i
zakonodavstvo, kao i da predstavlja temelj za drutvenu nauku.
Benamen Konstan je bio francuski plemi vajcarskog porekla, koji se smatra
jednim od prvih modernih mislilaca filozofije liberalizma. Rodio se u Lozani u
vajcarskoj, a obrazovao se na univerzitetima u Bavarskoj i u Edinburgu. Bio je
snani zagovornik liberalizma i protivnik povratka monarhije, a kao publicista i
politiar bio je aktivan za vreme Francuske revolucije, kao i u periodu od 1815.
do 1830. godine, kada je bio poslanik u parlamentu. Upamen je i kao briljantan
govornik i voa poslanike grupe koja se prvobitno nazivala nezavisnima, a zatim
i liberalima. Na osnovu linog iskustva napisao je i jedan roman, Adolf (Adolphe,
1816), priu u kojoj se jedan neodluni mladi odluuje na katastrofalnu ljubavnu
82
aferu sa starijom enom sumnjivih moralnih vrlina.
Razlikovao je slobodu drevnih i slobodu modernih, ugledajui se na Veliku
Britaniju, a ne na antiki Rim kao praktini uzor slobode u razvijenom, trgovakom
drutvu. Sloboda drevnih bila je participatorna i republikanska, budui da je
graanima davala pravo da direktno utiu na politiku preko debata i glasova, te je
na ovaj nain biti graanin podrazumevalo optereujuu moralnu obavezu, odnos-
no znaajno investiranje vremena i energije svakog pojedinca. Ovakav poredak
zahtevao je robovlasniki sistem, tj. robove koji su radili najvei deo produktivnih
aktivnosti u drutvu. Ova vrsta slobode vaila je samo za relativno mala i homoge-
na drutva u kojima su graani mogli da se okupljaju na jednom mestu kako bi
raspravljali o stvarima od javnog interesa.
Sloboda modernih bila je zasnovana na posedovanju graanskih sloboda, vla-
davini prava i slobodi od dravnog uplitanja u privatnu sferu i ekonomiju. Iz tih ra-
zloga, direktna participacija graana morala je da bude ograniena, pre svega zbog
veliine modernih drava, ali i drutava koja se ne oslanjaju na rad robova, ve u
kojima gotovo svako sam mora da zarauje za ivot. Iz tih razloga, graani treba da
biraju svoje predstavnike tela kao to je parlament, a koji e delati u interesu naroda
i time ih potedeti svakodnevnog politikog angamana. Relativni neuspeh Fran-
cuske revolucije Konstan je pripisivao injenici da su Francuzi pokuali da primene
antike zamisli graanskih sloboda na modernu dravu.
Za njega, sloboda je znaila povlaenje granice izmeu privatnog i javnog ivota,
a strastveno je kritikovao svaki despotizam i iz tih razloga kritikuje filozofiju Ru-
soa, navodei da je on pobrkao autoritet i slobodu, odnosno da su reformisti i re-
volucionari koristili model antike drave i javne sile, organizujui se na despotski
nain pod imenom republike.93 Prema odreenim interpretacijama, itava Kon-
stanova filozofija odnosila se na fenomen Vladavine terora i osnovni problem video
je u razlici izmeu privatnog i javnog, odnosno u injenici da su svi graani poeli
da se bave javnim stvarima. Na taj nain stvoreni su preduslovi za pojavu despota
kao to je bio Napoleon. Verovao je u superiornost trgovine nad ratom, kritikujui
Napoleonov apetit za ratom i navodei da on nije odgovarao modernoj trgovinskoj
drutvenoj organizaciji drevna sloboda je bila ratoborna, dok drava organizo-
vana na principu moderne slobode treba da bude u miru sa svim miroljubivim
dravama. Isticao je i da ustavna monarhija bolje odgovara principima moderne
slobode od republike, ali je izlagao i novu teoriju o ustavnoj monarhiji, prema
kojoj je vlast monarha neutralna i slui kontroli i balansu ostalih grana vlasti
izvrne, sudske i zakonodavne.
Vilhelm fon Humbolt je bio nemaki filozof, dravni funkcioner, diplomata i osni-
_____________
93 an-ak Ruso (Jean-Jacques Rousseau, 17121778) je bio francuski filozof vajcarskog porekla
koji je doprineo razvoju filozofije prosvetiteljstva, kao i romantizma, a znaajno je uticao na kasniji
razvoj moderne politike, socioloke i obrazovne misli.
83
va univerziteta Humbolt. Upamen je kao lingvista koji je znaajno doprineo
filozofiji jezika, kao i teoriji i praksi obrazovanja. Upravo je on stvorio moderni
i obavezni obrazovni sistem u Pruskoj, koji je zatim upotrebljen kao model obra-
zovanja u Sjedinjenim Dravama i Japanu. Kao filozof liberalizma, Humbolt je
izmeu 1791. i 1792. godine napisao uticajno delo O granicama dravne akcije
(Ideen zu einem Versuch, die Grenzen der Wirksamkeit des Staates zu bestimmen,
objavljeno je tek 1850), kao jedno od najhrabrijih odbrana slobode i ideala pros-
vetiteljstva. Ovo delo znaajno utie na rad Dona Stjuarta Mila, zahvaljujui kojem
su Humboltove ideje postale poznate na engleskom govornom podruju. Humbolt
je pisao i o razvoju liberalizma, ulozi slobode u individualnom razvoju i potrazi za
blagostanjem, a insistirao je na minimalnoj drutvenoj ulozi drave, ograniavajui
ovu ulogu jedino na zatitu imovine graana. Postao je pruski ministar obrazo-
vanja i bio je posebno zasluan za reformu sistema obrazovanja u gimnazijama i
strunim srednjim kolama, a isticao je aktivnu ulogu pojedinca u izgradnji sveta
i drutva oko njega koju treba da podstakne obrazovanje, uz nunost izgradnje
koncepta oveanstva u svakom pojedincu. Uz to, posebno se izdvaja njegova uloga
u reformisanju nemakih univerziteta u moderne naune i istraivake institucije.
Dejms Mil je bio kotski istoriar, ekonomista, politiki teoretiar i filozof, a
ujedno i jedan od osnivaa klasine ekonomije i filozofije liberalizma i utilitarizma.
Upoznao se sa Bentamom 1808. godine i postaje njegov sekretar i dugogodinji
savetnik i saborac, nakon to je u potpunosti usvojio Bentamovu filozofiju i pos-
vetio se njenoj primeni. Pisao je o obrazovanju, slobodi tampe, iznosio je brojne
kritike crkve, kao i tekstove u kojima izlae filozofiju utilitarizma. Bentam mu je
poklonio jednu kuu (koja je nekada pripadala Miltonu) i pomagao ga finansijski.94
Nakon to je objavio Istoriju britanske Indije (The History of British India, 1817)
zadobija veliku panju i uspeh, kao i angaman u vladi, a poznat je bio i po od-
branama aktivnosti Istonoindijske kompanije.95
Mil je bio politiki radikal, verovao je u svemo obrazovanja, a prihvatao je i
filozofije Helvecija i Kondorsea.96 U odrednici dravna uprava ili vlada koju
_____________
94 Don Milton (John Milton, 16081674) je bio engleski pesnik, autor i politiki pisac koji je zago-
varao legalnost i moralnost razvoda, otro je kritikovao cenzuru i branio slobodu tampe, uz odbranu
izvornih hrianskih, ali i humanistikih vrednosti.
95 Britanska istonoindijska kompanija je bila trgovako drutvo koje je dobilo ekskluzivno pravo
trgovine sa Indijom na osnovu posebne kraljevske povelje iz 1600. godine. Ona se od trgovakog
drutva pretvorila u instituciju koja je vladala Indijom sve do rasputanja, 1858. godine, preuzevi
sve vojne i administrativne funkcije. Drugim reima, kompanija je bila vojna i trgovaka sila koja se
sukobljavala sa holandskim i portugalskim trgovcima u Indijskom okeanu. Aktom iz 1670. godine
dobila je pravo da izdaje vlastiti novac, zauzima teritorije, komanduje tvravama i vojskom, stvara
saveze i proglaava rat i mir. Ostvarivanjem kompletnog monopola uspostavlja i sopstveni lobi u
britanskom parlamentu i vremenom postaje toliko mona da utie na odluke vlade u Londonu. U
18. veku preuzela je trgovinu opijumom u Kini, to izaziva rat izmeu Velike Britanije i Kine. Ova
kompanija obino se smatra simbolom kolonijalizma, kao i prvom multinacionalnom korporacijom.
96 Klod-Adrijan Helvecije (Claude-Adrien Helvtius, 17151771) je bio francuski filozof i knjievnik,
84
pie za Enciklopediju Britaniku izlae utilitaristike stavove da je cilj vlade, kao i
ljudskog ponaanja, najvee zadovoljstvo. Tvrdio je da se ono moe postii kada
vlada titi vlasnitvo pojedinaca, pre svega zbog stava o dominaciji sebinih mo-
tiva u ljudskom ponaanju. Vlada predstavlja narod koji se ujedinio da bi manjini
delegirao mo zatite njihovog vlasnitva, a kljuni mehanizam u ovom procesu
jeste reprezentacija, odnosno predstavnitvo, poto narod ne moe delati kao
celina. Ukoliko se predstavnici naroda mogu efikasno kontrolisati da ne zlou-
potrebe svoju vlast, mogua je dobra vlada. Verovao je u to da se do adekvatnih
predstavnika dolazi izborima odravanim u kraim vremenskim periodima (npr.
jednom godinje), tajnim glasanjem uz univerzalno birako pravo. Mil je znaajno
doprineo razvoju politike filozofije liberalizma u Engleskoj u 19. veku, a njegovi
radovi o irenju glasakog prava, slobodi tampe, slobodi veroispovesti, slobodnoj
trgovini, ukidanju ropstva, obrazovanju finansiranom od strane drave itd. utiu na
njegove savremenike i sledbenike.
Don Stjuart Mil je bio britanski filozof, ekonomista, poslanik u britanskom par-
lamentu i drutveni naunik, a vai i za jednu od najznaajnijih linosti filozofije
liberalizma. Rodio se u Londonu i bio je najstariji sin Dejmsa Mila. Bio je i lan
britanskog parlamenta u periodu od 1865. do 1868. godine i prvi je pozvao na
usvajanje birakog prava za ene. Kada je re o poloaju ena, video je tri prepreke
njihovoj drutvenoj jednakosti sa mukarcima:
(1) drutvene predrasude o enama,
(2) nemogunost obrazovanja i
(3) brak.
Potinjeni poloaj ena smatrao je jednim od poslednjih ostataka antikog doba,
odnosno skupom predrasuda koji u velikoj meri sputava progres oveanstva. Pro-
tivio se ropstvu i ideji da su crnci inferiorniji od belaca, a upozoravao je i na pos-
ledice neogranienog rasta po ovekovu ivotnu okolinu.
Jo kao mladi pravio je razliku izmeu dva osnovna drutvena stanja: (1) prirod-
nog i (2) tranzicionog (prelaznog). U prirodnom stanju na vlasti su oni pojedinci
koji su najpogodniji za taj poloaj, dok u tranzicionom stanju vladaju oni koji tom
zadatku nisu dorasli na najbolji nain. Prirodno stanje se podriva usponom novih
lidera, a borba izmeu njih i starih lidera stvara stanje tranzicije koje vremenom
biva zamenjeno novim prirodnim stanjem. Iako je Mil kasnije napustio ovu ana-
lizu, ona je ostala kao rezidua njegovog miljenja. U svom delu o politikim in-
stitucijama, Razmiljanja o predstavnikoj vladi (Considerations on Representative
Government, 1861), tvrdi da je predstavnika vlada najbolji tip vlasti za ljude koji
_____________
koji je upamen po svom delu O umu (De lesprit, 1758), zbog kojeg je i osuivan zbog jeretike,
ateistike i subverzivne poruke (ovo delo je javno zabranjeno i spaljeno). Njegova ena je drala
uveni pariski salon, a Helvecije je zagovarao i fiozofski egoizam, ali je istovremeno isticao i izuzetni
znaaj obrazovanja za reformu drutva.
85
va univerziteta Humbolt. Upamen je kao lingvista koji je znaajno doprineo
filozofiji jezika, kao i teoriji i praksi obrazovanja. Upravo je on stvorio moderni
i obavezni obrazovni sistem u Pruskoj, koji je zatim upotrebljen kao model obra-
zovanja u Sjedinjenim Dravama i Japanu. Kao filozof liberalizma, Humbolt je
izmeu 1791. i 1792. godine napisao uticajno delo O granicama dravne akcije
(Ideen zu einem Versuch, die Grenzen der Wirksamkeit des Staates zu bestimmen,
objavljeno je tek 1850), kao jedno od najhrabrijih odbrana slobode i ideala pros-
vetiteljstva. Ovo delo znaajno utie na rad Dona Stjuarta Mila, zahvaljujui kojem
su Humboltove ideje postale poznate na engleskom govornom podruju. Humbolt
je pisao i o razvoju liberalizma, ulozi slobode u individualnom razvoju i potrazi za
blagostanjem, a insistirao je na minimalnoj drutvenoj ulozi drave, ograniavajui
ovu ulogu jedino na zatitu imovine graana. Postao je pruski ministar obrazo-
vanja i bio je posebno zasluan za reformu sistema obrazovanja u gimnazijama i
strunim srednjim kolama, a isticao je aktivnu ulogu pojedinca u izgradnji sveta
i drutva oko njega koju treba da podstakne obrazovanje, uz nunost izgradnje
koncepta oveanstva u svakom pojedincu. Uz to, posebno se izdvaja njegova uloga
u reformisanju nemakih univerziteta u moderne naune i istraivake institucije.
Dejms Mil je bio kotski istoriar, ekonomista, politiki teoretiar i filozof, a
ujedno i jedan od osnivaa klasine ekonomije i filozofije liberalizma i utilitarizma.
Upoznao se sa Bentamom 1808. godine i postaje njegov sekretar i dugogodinji
savetnik i saborac, nakon to je u potpunosti usvojio Bentamovu filozofiju i pos-
vetio se njenoj primeni. Pisao je o obrazovanju, slobodi tampe, iznosio je brojne
kritike crkve, kao i tekstove u kojima izlae filozofiju utilitarizma. Bentam mu je
poklonio jednu kuu (koja je nekada pripadala Miltonu) i pomagao ga finansijski.94
Nakon to je objavio Istoriju britanske Indije (The History of British India, 1817)
zadobija veliku panju i uspeh, kao i angaman u vladi, a poznat je bio i po od-
branama aktivnosti Istonoindijske kompanije.95
Mil je bio politiki radikal, verovao je u svemo obrazovanja, a prihvatao je i
filozofije Helvecija i Kondorsea.96 U odrednici dravna uprava ili vlada koju
_____________
94 Don Milton (John Milton, 16081674) je bio engleski pesnik, autor i politiki pisac koji je zago-
varao legalnost i moralnost razvoda, otro je kritikovao cenzuru i branio slobodu tampe, uz odbranu
izvornih hrianskih, ali i humanistikih vrednosti.
95 Britanska istonoindijska kompanija je bila trgovako drutvo koje je dobilo ekskluzivno pravo
trgovine sa Indijom na osnovu posebne kraljevske povelje iz 1600. godine. Ona se od trgovakog
drutva pretvorila u instituciju koja je vladala Indijom sve do rasputanja, 1858. godine, preuzevi
sve vojne i administrativne funkcije. Drugim reima, kompanija je bila vojna i trgovaka sila koja se
sukobljavala sa holandskim i portugalskim trgovcima u Indijskom okeanu. Aktom iz 1670. godine
dobila je pravo da izdaje vlastiti novac, zauzima teritorije, komanduje tvravama i vojskom, stvara
saveze i proglaava rat i mir. Ostvarivanjem kompletnog monopola uspostavlja i sopstveni lobi u
britanskom parlamentu i vremenom postaje toliko mona da utie na odluke vlade u Londonu. U
18. veku preuzela je trgovinu opijumom u Kini, to izaziva rat izmeu Velike Britanije i Kine. Ova
kompanija obino se smatra simbolom kolonijalizma, kao i prvom multinacionalnom korporacijom.
96 Klod-Adrijan Helvecije (Claude-Adrien Helvtius, 17151771) je bio francuski filozof i knjievnik,
84
pie za Enciklopediju Britaniku izlae utilitaristike stavove da je cilj vlade, kao i
ljudskog ponaanja, najvee zadovoljstvo. Tvrdio je da se ono moe postii kada
vlada titi vlasnitvo pojedinaca, pre svega zbog stava o dominaciji sebinih mo-
tiva u ljudskom ponaanju. Vlada predstavlja narod koji se ujedinio da bi manjini
delegirao mo zatite njihovog vlasnitva, a kljuni mehanizam u ovom procesu
jeste reprezentacija, odnosno predstavnitvo, poto narod ne moe delati kao
celina. Ukoliko se predstavnici naroda mogu efikasno kontrolisati da ne zlou-
potrebe svoju vlast, mogua je dobra vlada. Verovao je u to da se do adekvatnih
predstavnika dolazi izborima odravanim u kraim vremenskim periodima (npr.
jednom godinje), tajnim glasanjem uz univerzalno birako pravo. Mil je znaajno
doprineo razvoju politike filozofije liberalizma u Engleskoj u 19. veku, a njegovi
radovi o irenju glasakog prava, slobodi tampe, slobodi veroispovesti, slobodnoj
trgovini, ukidanju ropstva, obrazovanju finansiranom od strane drave itd. utiu na
njegove savremenike i sledbenike.
Don Stjuart Mil je bio britanski filozof, ekonomista, poslanik u britanskom par-
lamentu i drutveni naunik, a vai i za jednu od najznaajnijih linosti filozofije
liberalizma. Rodio se u Londonu i bio je najstariji sin Dejmsa Mila. Bio je i lan
britanskog parlamenta u periodu od 1865. do 1868. godine i prvi je pozvao na
usvajanje birakog prava za ene. Kada je re o poloaju ena, video je tri prepreke
njihovoj drutvenoj jednakosti sa mukarcima:
(1) drutvene predrasude o enama,
(2) nemogunost obrazovanja i
(3) brak.
Potinjeni poloaj ena smatrao je jednim od poslednjih ostataka antikog doba,
odnosno skupom predrasuda koji u velikoj meri sputava progres oveanstva. Pro-
tivio se ropstvu i ideji da su crnci inferiorniji od belaca, a upozoravao je i na pos-
ledice neogranienog rasta po ovekovu ivotnu okolinu.
Jo kao mladi pravio je razliku izmeu dva osnovna drutvena stanja: (1) prirod-
nog i (2) tranzicionog (prelaznog). U prirodnom stanju na vlasti su oni pojedinci
koji su najpogodniji za taj poloaj, dok u tranzicionom stanju vladaju oni koji tom
zadatku nisu dorasli na najbolji nain. Prirodno stanje se podriva usponom novih
lidera, a borba izmeu njih i starih lidera stvara stanje tranzicije koje vremenom
biva zamenjeno novim prirodnim stanjem. Iako je Mil kasnije napustio ovu ana-
lizu, ona je ostala kao rezidua njegovog miljenja. U svom delu o politikim in-
stitucijama, Razmiljanja o predstavnikoj vladi (Considerations on Representative
Government, 1861), tvrdi da je predstavnika vlada najbolji tip vlasti za ljude koji
_____________
koji je upamen po svom delu O umu (De lesprit, 1758), zbog kojeg je i osuivan zbog jeretike,
ateistike i subverzivne poruke (ovo delo je javno zabranjeno i spaljeno). Njegova ena je drala
uveni pariski salon, a Helvecije je zagovarao i fiozofski egoizam, ali je istovremeno isticao i izuzetni
znaaj obrazovanja za reformu drutva.
85
su dovoljno civilizovani da mogu da preuzmu odgovornost za svoje ivote.97 Pod
predstavnikom vladom on podrazumeva izvrnu vlast koju je izabrala i koja odgo-
vara predstavnikoj skuptini, odabranoj od strane naroda. Mil je verovao da, uz
nekoliko posebnih izuzetaka (nepismenih, kriminalaca i onih koji ne mogu da se
staraju o sebi), svaka odrasla osoba mukog ili enskog pola treba da ima pravo
glasa. Za razliku od predstavnike vlade, despotska vlada graane ini apatinim
i pasivnim, jer predstavnika kreira pojedince koji se uzdaju u sebe, koji su oprez-
ni i energini, stvarajui time drutvo u kojem vladaju red, stabilnost i napredak.
Meutim, ovakva vlada je takoe podlona opasnostima i slabostima, pre svega
zato to poiva na brojano veinskom miljenju koje samim tim ne mora da bude
adekvatno.
Milov esej O slobodi (On Liberty, 1859) je verovatno njegov najpaljivije napisan i
najtrajniji spis. I on sam je bio ovog miljenja, a znaaj ovog njegovog dela najbolje
se moe shvatiti jedino u kontekstu Milove drutvene nauke i teorije vlasti. Poto
je verovao u drutveni progres od niih ka viim stadijumima civilizacije, politiku
kulminaciju ovog razvoja video je u pojavi sistema predstavnike demokratije. On
je, naime, predstavniku demokratiju smatrao idealnom i najboljom formom vlas-
ti, odnosno onom formom vlasti ka kojoj napreduje oveanstvo. Istovremeno, Mil
pojavu predstavnike demokratije nije razumeo kao pojavu utopije, a bio je i svestan
sveprisutne sklonosti ka drutvenom regresu sa kojom drutva neprekidno moraju
da se bore. Podjednako opasna bila je i sklonost najprogresivnijih reformistikih
pokreta da ovrsnu u dogmatske sisteme prinudnog konformizma koji spreavaju
budui progres. Dok su pokornost i rad bili osnovni preduslovi ljudskog napretka
na ranim stadijumima razvoja, u civilizovanom periodu ove prakse postaju ukore-
njene, te uslov za budui progres postaje sloboda.
Mil je princip slobode definisao na vie razliitih naina. Prvo, doputao je
drutvenu kontrolu samo u sluajevima gde ona slui spreavanju injenja tete
drugim ljudima. U pitanju je granica izmeu ponaanja koje se tie drugih ljudi
(i koje samim tim mora da bude sankcionisano) i ponaanja koje se odnosi samo
na pojedinca koji ga i izvodi. Za Mila, ova granica se odreuje u vezi sa tim da li
odreeno ponaanje rezultira u nanoenju tete ili bola. U svim drugim sluajevima
re je o ponaanju koje se tie jedino pojedinca koji ga obavlja i koje samim tim ne
sme biti predmet drutvene kontrole. Kasnije Mil govori o povredi interesa ili prava
drugih ljudi, a upotrebljavao je i mnoge druge definicije u kojima se bavi granicama
ljudske slobode. Sve ove razliite definicije oteavaju interpretaciju njegovog dela,
iako je nastojao da oblast ljudske slobode uini to je mogue irom. Ogranienja
o kojima je govorio sluila su tome da odbrane, a ne da ugroze ovekovu slobodu
takvo shvatanje slobode tie se slobode da se traga za sopstvenim dobrom na sop-
_____________
97 Predstavnika vlada je forma vlasti zasnovana na principu izabranih pojedinaca koji predstavljaju
narod ili graane odreene drave.
86
stveni nain, pod uslovom da se ne spreavaju napori drugih da ine isto to. Kada
je re o ponaanju koje kri standarde line moralnosti, a koje ne ugroava interese
drugih, potrebno je samo ubediti ljude da se ponaaju na drugaiji nain, ali bez
ikakvog mehanizma (dravne) prinude.
3.2. Opte i drutvene karakteristike liberalizma
Konceptualni, socioekonomski i politiki elementi liberalne doktrine neraskidivo
su povezani i formiraju deo jedinstvenog istorijskog procesa. Liberalizam u velikoj
meri korespondira aspiracijama nastajuih srednjih klasa koje su u osamnaestom
i devetnaestom veku pokuavale da svrgnu aristokratsku i agrarnu elitu i da stvore
novo okruenje koje bi bilo prikladno za potrebe trgovine, industrije i profesija.
To je bilo jasno tadanjim teoretiarima koji se ponekad nazivaju klasinim li-
beralima. Odatle potie liberalna odbrana onih graanskih i linih sloboda koje su
neophodne individuama kako bi ivele u skladu sa sopstvenim verovanjima, a da
ne budu kanjene zbog heterodoksije, politikih ili seksualnih shvatanja i praksi.
U sreditu liberalne politike nalazi se i striktna distinkcija izmeu drave i civil-
nog drutva.98 Svrha drave iskljuivo je da regulie ili pospeuje drutvenu inter-
akciju u svim njenim oblicima, a ne da bude zamena za individualnu inicijativu
preko dravne kontrole drutvenih institucija. U tom smislu, liberalizam i kon-
zervativizam postaju osnovni neprijatelji u modernoj zapadnoj politikoj teoriji.
Od druge polovine 18. veka desilo se nekoliko vanih teorijskih razvoja, tako da se
u meuvremenu razvio socijalizam, a liberalna tradicija se razgranala na dva krila
moderni liberalizam i libertarijanizam, o emu e biti rei. Meutim, bez obzira na
ove promene debata izmeu liberalizma i konzervativizma ostaje fundamentalno
obeleje politike teorije i prakse.
Razlike izmeu liberalizma i konzervativizma najlake je uoiti ukoliko se shvate
tri teorije o odgovornosti drave. Moderni liberali brane aktivistiku dravu koja se
brine o dobrobiti svojih graana ona treba da obezbedi osnovne resurse pomou
kojih ljudi mogu da zadovolje svoje interese. Konzervativci veruju da drava treba
da odri drutveni poredak zato favorizuju status quo i protive se radikalnim pro-
menama. Politiko lice liberalizma nastaje na pomenutim filozofskim i drutvenim
debatama. Naime, zahtev da se stvori drava na liberalnim principima izrastao je
iz politikih borbi koje su izazvale religijski ratovi i erozija feudalizma. Kako su
drutvene strukture zasnovane na statusu zamenjene ugovornim odnosima izmeu
_____________
98 Civilno drutvo obino oznaava sferu javne i privatne delatnosti koju ne nadzire drava, a samim
tim i sferu udruivanja graana u razliite kolektive, obino na dobrovoljnoj osnovi. Smatra se da ova
sfera obino pokree odreene kolektivne akcije koje za cilj imaju ostvarenje odreenih kolektivnih
interesa i vrednosti bez dravne kontrole, te se tu obino svrstavaju razne nevladine organizacije,
verske organizacije, sindikati, profesionalna udruenja itd.
87
su dovoljno civilizovani da mogu da preuzmu odgovornost za svoje ivote.97 Pod
predstavnikom vladom on podrazumeva izvrnu vlast koju je izabrala i koja odgo-
vara predstavnikoj skuptini, odabranoj od strane naroda. Mil je verovao da, uz
nekoliko posebnih izuzetaka (nepismenih, kriminalaca i onih koji ne mogu da se
staraju o sebi), svaka odrasla osoba mukog ili enskog pola treba da ima pravo
glasa. Za razliku od predstavnike vlade, despotska vlada graane ini apatinim
i pasivnim, jer predstavnika kreira pojedince koji se uzdaju u sebe, koji su oprez-
ni i energini, stvarajui time drutvo u kojem vladaju red, stabilnost i napredak.
Meutim, ovakva vlada je takoe podlona opasnostima i slabostima, pre svega
zato to poiva na brojano veinskom miljenju koje samim tim ne mora da bude
adekvatno.
Milov esej O slobodi (On Liberty, 1859) je verovatno njegov najpaljivije napisan i
najtrajniji spis. I on sam je bio ovog miljenja, a znaaj ovog njegovog dela najbolje
se moe shvatiti jedino u kontekstu Milove drutvene nauke i teorije vlasti. Poto
je verovao u drutveni progres od niih ka viim stadijumima civilizacije, politiku
kulminaciju ovog razvoja video je u pojavi sistema predstavnike demokratije. On
je, naime, predstavniku demokratiju smatrao idealnom i najboljom formom vlas-
ti, odnosno onom formom vlasti ka kojoj napreduje oveanstvo. Istovremeno, Mil
pojavu predstavnike demokratije nije razumeo kao pojavu utopije, a bio je i svestan
sveprisutne sklonosti ka drutvenom regresu sa kojom drutva neprekidno moraju
da se bore. Podjednako opasna bila je i sklonost najprogresivnijih reformistikih
pokreta da ovrsnu u dogmatske sisteme prinudnog konformizma koji spreavaju
budui progres. Dok su pokornost i rad bili osnovni preduslovi ljudskog napretka
na ranim stadijumima razvoja, u civilizovanom periodu ove prakse postaju ukore-
njene, te uslov za budui progres postaje sloboda.
Mil je princip slobode definisao na vie razliitih naina. Prvo, doputao je
drutvenu kontrolu samo u sluajevima gde ona slui spreavanju injenja tete
drugim ljudima. U pitanju je granica izmeu ponaanja koje se tie drugih ljudi
(i koje samim tim mora da bude sankcionisano) i ponaanja koje se odnosi samo
na pojedinca koji ga i izvodi. Za Mila, ova granica se odreuje u vezi sa tim da li
odreeno ponaanje rezultira u nanoenju tete ili bola. U svim drugim sluajevima
re je o ponaanju koje se tie jedino pojedinca koji ga obavlja i koje samim tim ne
sme biti predmet drutvene kontrole. Kasnije Mil govori o povredi interesa ili prava
drugih ljudi, a upotrebljavao je i mnoge druge definicije u kojima se bavi granicama
ljudske slobode. Sve ove razliite definicije oteavaju interpretaciju njegovog dela,
iako je nastojao da oblast ljudske slobode uini to je mogue irom. Ogranienja
o kojima je govorio sluila su tome da odbrane, a ne da ugroze ovekovu slobodu
takvo shvatanje slobode tie se slobode da se traga za sopstvenim dobrom na sop-
_____________
97 Predstavnika vlada je forma vlasti zasnovana na principu izabranih pojedinaca koji predstavljaju
narod ili graane odreene drave.
86
stveni nain, pod uslovom da se ne spreavaju napori drugih da ine isto to. Kada
je re o ponaanju koje kri standarde line moralnosti, a koje ne ugroava interese
drugih, potrebno je samo ubediti ljude da se ponaaju na drugaiji nain, ali bez
ikakvog mehanizma (dravne) prinude.
3.2. Opte i drutvene karakteristike liberalizma
Konceptualni, socioekonomski i politiki elementi liberalne doktrine neraskidivo
su povezani i formiraju deo jedinstvenog istorijskog procesa. Liberalizam u velikoj
meri korespondira aspiracijama nastajuih srednjih klasa koje su u osamnaestom
i devetnaestom veku pokuavale da svrgnu aristokratsku i agrarnu elitu i da stvore
novo okruenje koje bi bilo prikladno za potrebe trgovine, industrije i profesija.
To je bilo jasno tadanjim teoretiarima koji se ponekad nazivaju klasinim li-
beralima. Odatle potie liberalna odbrana onih graanskih i linih sloboda koje su
neophodne individuama kako bi ivele u skladu sa sopstvenim verovanjima, a da
ne budu kanjene zbog heterodoksije, politikih ili seksualnih shvatanja i praksi.
U sreditu liberalne politike nalazi se i striktna distinkcija izmeu drave i civil-
nog drutva.98 Svrha drave iskljuivo je da regulie ili pospeuje drutvenu inter-
akciju u svim njenim oblicima, a ne da bude zamena za individualnu inicijativu
preko dravne kontrole drutvenih institucija. U tom smislu, liberalizam i kon-
zervativizam postaju osnovni neprijatelji u modernoj zapadnoj politikoj teoriji.
Od druge polovine 18. veka desilo se nekoliko vanih teorijskih razvoja, tako da se
u meuvremenu razvio socijalizam, a liberalna tradicija se razgranala na dva krila
moderni liberalizam i libertarijanizam, o emu e biti rei. Meutim, bez obzira na
ove promene debata izmeu liberalizma i konzervativizma ostaje fundamentalno
obeleje politike teorije i prakse.
Razlike izmeu liberalizma i konzervativizma najlake je uoiti ukoliko se shvate
tri teorije o odgovornosti drave. Moderni liberali brane aktivistiku dravu koja se
brine o dobrobiti svojih graana ona treba da obezbedi osnovne resurse pomou
kojih ljudi mogu da zadovolje svoje interese. Konzervativci veruju da drava treba
da odri drutveni poredak zato favorizuju status quo i protive se radikalnim pro-
menama. Politiko lice liberalizma nastaje na pomenutim filozofskim i drutvenim
debatama. Naime, zahtev da se stvori drava na liberalnim principima izrastao je
iz politikih borbi koje su izazvale religijski ratovi i erozija feudalizma. Kako su
drutvene strukture zasnovane na statusu zamenjene ugovornim odnosima izmeu
_____________
98 Civilno drutvo obino oznaava sferu javne i privatne delatnosti koju ne nadzire drava, a samim
tim i sferu udruivanja graana u razliite kolektive, obino na dobrovoljnoj osnovi. Smatra se da ova
sfera obino pokree odreene kolektivne akcije koje za cilj imaju ostvarenje odreenih kolektivnih
interesa i vrednosti bez dravne kontrole, te se tu obino svrstavaju razne nevladine organizacije,
verske organizacije, sindikati, profesionalna udruenja itd.
87
jednakih graana, feudalne hijerarhijske politike strukture su podrivane. Drava
je, kao i itavo drutvo, poela da se posmatra kao voluntarna asocijacija koju
odrava konsenzus pripadnika, a ne potinjenost prema drutveno nadreenim
individuama. U pitanju je koncepcija politikog poretka sumirana u teoriji o
drutvenom ugovoru.
Klasini liberali su smatrali da slobodno trite ne proizvodi drutveni konflikt,
ve da ga reava. Mehanizam nevidljive ruke koji rukovodi zakonima ponude i
tranje promovisao je harmonizaciju planova individualnih ivota, a iz slinih raz-
loga liberali su zagovarali slobodnu trgovinu izmeu drava kao najbolje sredstvo
za dostizanje meunarodnog mira. Iz ove perspektive liberalni ideal se ne sastoji
iz drutva egoista koji ele da zadovolje sopstvene interese, ve iz asocijacije odgo-
vornih graana koji sarauju kako bi ostvarili individualno, drutveno, materijalno
i moralno poboljanje. Meutim, nadmetanje na tritu obino pretpostavlja da su
potroai potpuno informisani o svojim potrebama i dostupnim uslugama i da su
jednako u mogunosti da uine da njihove potrebe budu primeene. Ipak, u stvar-
nosti veliina trita i nejednaka podela bogatstva, kontrola koju imaju velike kor-
poracije i radne organizacije nad dobrima, uslugama i informacijama u odreenoj
oblasti podrazumevaju da individue retko kada poseduju takvo znanje i da teko
mogu da utiu na privredu. Dakle, u praksi trina ekonomija nije dovela do koo-
perativnog drutva, ve do sveta u kojem dominiraju konfliktni grupni interesi.
Isti uzroci su radikalno promenili i prirodu demokratije. Univerzalno pravo
glasa unitilo je mo lokalnih uglednih ljudi i glavni demokratski akteri su pos-
tali masovne politike partije. Uticaj takvih organizacija uinio je da mnogi tradi-
cionalni koncepti liberalne demokratije postanu zastareli, a u politikom ivotu
su najvanije postale partijske maine.99 Takoe, tendencija modernih masovnih
partija da budu povezane interesima, a ne ubeenjima, promenila je prirodu li-
beralne politike od procesa racionalne debate do sredstva pogaanja i pomirljivosti
izmeu koristoljubivih grupa i individua. U tom smislu, politika debata nije vie
o kvalitetu i istini rivalskih argumenata, ve o manipulaciji strasti i interesa kako bi
se izgradila veina kojom se moe vladati.
Mogue je govoriti i o tome da je liberalizam od ideologije vremenom postao neu-
tralna metaideologija koja je u stanju da postavi pravila za sve legitimne ideoloke
nesuglasice.100 Njegova sveprisutnost rezultira iz injenice da su liberalne vrednosti
oblikovale i reflektovale karakter modernih drava i drutvene i ekonomske sisteme
Zapadne Evrope. Istovremeno, kao to to moe da pokae analiza drugih ideologi-
ja, mogue je zauzeti drugaiju perspektivu o politikim institucijama i drutveno-
_____________
99 Liberalna demokratija je oblik dravne uprave u kojoj predstavnika demokratija funkcionie po
principima liberalizma, odnosno titi prava manjina i individua.
100 Metaideologija se u ovom kontekstu odnosi na sveprisutnu ideologiju koja se bavi (i rasuuje o)
drugim ideologijama. U drugim i neutralnim znaenjima ona predstavlja izuavanje strukture, forme
i manifestacije ideologija.
88
ekonomskim procesima savremenog sveta koji su doveli do liberalnog sveta.
Specifinost liberalizma lei u tome to je on postao dominantna ideologija, a ne u
tome to je postao neideologijski. Naime, kada se raspao sovjetski blok i kada je Za-
pad pobedio u Zalivskom ratu ponovo je postalo aktuelno priati o kraju ideologije
i neizbenom trijumfu liberalnih vrednosti i praksi.101 Postoje tri glavne slabosti
ovog argumenta:
(1) on ili ignorie nezadovoljstvo povodom postojanja liberalnih vrednosti od
strane nacionalista i religijskih grupa ili precenjuje sposobnost liberalizma da ih
objedini u jedan zajedniki okvir,
(2) on previa trajne izvore drutvene tenzije koje potiu od deprivacije ili nejed-
nakosti, a koje nastaju iz brojnih strukturnih faktora unutar drava i meu njima,
(3) liberalizam zadrava arhainu sliku drutvenih odnosa, to je moda i najva-
niji faktor.
Pominjanje autonomije, slaganja, reprezentacije i narodnog suvereniteta deluje
prilino dubiozno u dananjim kapitalistikim sistemima, a primena vokabulara iz
osamnaestog ili devetnaestog veka na probleme ovog veka teko da je relevantna.
Neki savremeni autori i kritiari liberalizma smatraju liberalni etos za isuvie
skeptian, subjektivistiki, materijalistiki i egoistiki. Meutim, iako liberali in-
sistiraju na pravu individue da ostvari svoju koncepciju dobrog, to ne znai da sva
verovanja ili naine ivota smatraju jednako vrednim. Oni samo tvrde da imamo
pravo da sami tragamo za vrednou ili validnou naih miljenja ili verovanja.
Dakle, validnost ideja i praksi moe da se utvrdi samo ako je individuama doz-
voljeno da eksperimentiu i da dovode u pitanje prihvaene doktrine. Nain ivota
ili verovanje koje ne moe da izdri javnu kritiku nisu vredni uvanja. Slino tome,
liberali smatraju da lina vrlina potie od ideje da svi preuzimamo odgovornost za
svoje ivote, odnosno da ne sme da nastane situacija u kojoj neka grupa u drutvu
namee svoja shvatanja ostatku drutva jer tako moe da doe do dogmatske greke
i na taj nain se demoralie populacija i dolazi do stagnacije u drutvu individue
_____________
101 Zalivski rat (ili Persijski zalivski rat) je naziv za vojni sukob izmeu Iraka i koalicije predvoene
Sjedinjenim Dravama (u koaliciji je uestvovalo jo 33 drave) i pod ovlaenjem Ujedinjenih nacija.
Rat je izazvan invazijom Iraka na oblinji Kuvajt, a zatim i prisilnim pripajanjem Kuvajta Iraku. Ovo
je izazvalo snanu osudu meunarodne zajednice, kao i uvoenje strogih ekonomskih sankcija, a
ubrzo je pripremljen i vojni napad na Irak. Prvobitno, 17. januara 1991. godine usledilo je vazduno
bombardovanje irakih trupa (kao i Bagdada) kako bi se primorale na povlaenje iz Kuvajta, a zatim
je 24. februara organizovan kopneni napad. Koalicione snage su pobedile i na ovaj nain su oslobodile
Kuvajt i ule relativno duboko u iraku teritoriju. Koalicija je zatim prekinula napredovanje, samo oko
sto sati nakon poetka kopnene invazije. Nepoznat je taan broj ljudskih rtava, iako se pretpostavlja
da su irake rtve bile velike (oko 20 hiljada vojnika i 3600 civila), dok su snage Sjedinjenih Drava
izgubile 294 oveka (od kojih je oko polovina preminula u nesreama koje nisu bile u borbi). Tokom
rata, Irak je u pokuaju da sprei kopnenu invaziju namerno prosuo 150 miliona kubnih metara sirove
nafte u Persijski zaliv i zapalio je oko 700 naftnih buotina povlaei se iz Kuvajta (poslednja vatra
ugaena je ak 10 meseci kasnije). Ovaj rat je upamen kao prvi koji je prenoen uivo sa glavnih linija
fronta na amerikim i svetskim televizijama, usled napretka u tehnologiji prenosa vesti.
89
jednakih graana, feudalne hijerarhijske politike strukture su podrivane. Drava
je, kao i itavo drutvo, poela da se posmatra kao voluntarna asocijacija koju
odrava konsenzus pripadnika, a ne potinjenost prema drutveno nadreenim
individuama. U pitanju je koncepcija politikog poretka sumirana u teoriji o
drutvenom ugovoru.
Klasini liberali su smatrali da slobodno trite ne proizvodi drutveni konflikt,
ve da ga reava. Mehanizam nevidljive ruke koji rukovodi zakonima ponude i
tranje promovisao je harmonizaciju planova individualnih ivota, a iz slinih raz-
loga liberali su zagovarali slobodnu trgovinu izmeu drava kao najbolje sredstvo
za dostizanje meunarodnog mira. Iz ove perspektive liberalni ideal se ne sastoji
iz drutva egoista koji ele da zadovolje sopstvene interese, ve iz asocijacije odgo-
vornih graana koji sarauju kako bi ostvarili individualno, drutveno, materijalno
i moralno poboljanje. Meutim, nadmetanje na tritu obino pretpostavlja da su
potroai potpuno informisani o svojim potrebama i dostupnim uslugama i da su
jednako u mogunosti da uine da njihove potrebe budu primeene. Ipak, u stvar-
nosti veliina trita i nejednaka podela bogatstva, kontrola koju imaju velike kor-
poracije i radne organizacije nad dobrima, uslugama i informacijama u odreenoj
oblasti podrazumevaju da individue retko kada poseduju takvo znanje i da teko
mogu da utiu na privredu. Dakle, u praksi trina ekonomija nije dovela do koo-
perativnog drutva, ve do sveta u kojem dominiraju konfliktni grupni interesi.
Isti uzroci su radikalno promenili i prirodu demokratije. Univerzalno pravo
glasa unitilo je mo lokalnih uglednih ljudi i glavni demokratski akteri su pos-
tali masovne politike partije. Uticaj takvih organizacija uinio je da mnogi tradi-
cionalni koncepti liberalne demokratije postanu zastareli, a u politikom ivotu
su najvanije postale partijske maine.99 Takoe, tendencija modernih masovnih
partija da budu povezane interesima, a ne ubeenjima, promenila je prirodu li-
beralne politike od procesa racionalne debate do sredstva pogaanja i pomirljivosti
izmeu koristoljubivih grupa i individua. U tom smislu, politika debata nije vie
o kvalitetu i istini rivalskih argumenata, ve o manipulaciji strasti i interesa kako bi
se izgradila veina kojom se moe vladati.
Mogue je govoriti i o tome da je liberalizam od ideologije vremenom postao neu-
tralna metaideologija koja je u stanju da postavi pravila za sve legitimne ideoloke
nesuglasice.100 Njegova sveprisutnost rezultira iz injenice da su liberalne vrednosti
oblikovale i reflektovale karakter modernih drava i drutvene i ekonomske sisteme
Zapadne Evrope. Istovremeno, kao to to moe da pokae analiza drugih ideologi-
ja, mogue je zauzeti drugaiju perspektivu o politikim institucijama i drutveno-
_____________
99 Liberalna demokratija je oblik dravne uprave u kojoj predstavnika demokratija funkcionie po
principima liberalizma, odnosno titi prava manjina i individua.
100 Metaideologija se u ovom kontekstu odnosi na sveprisutnu ideologiju koja se bavi (i rasuuje o)
drugim ideologijama. U drugim i neutralnim znaenjima ona predstavlja izuavanje strukture, forme
i manifestacije ideologija.
88
ekonomskim procesima savremenog sveta koji su doveli do liberalnog sveta.
Specifinost liberalizma lei u tome to je on postao dominantna ideologija, a ne u
tome to je postao neideologijski. Naime, kada se raspao sovjetski blok i kada je Za-
pad pobedio u Zalivskom ratu ponovo je postalo aktuelno priati o kraju ideologije
i neizbenom trijumfu liberalnih vrednosti i praksi.101 Postoje tri glavne slabosti
ovog argumenta:
(1) on ili ignorie nezadovoljstvo povodom postojanja liberalnih vrednosti od
strane nacionalista i religijskih grupa ili precenjuje sposobnost liberalizma da ih
objedini u jedan zajedniki okvir,
(2) on previa trajne izvore drutvene tenzije koje potiu od deprivacije ili nejed-
nakosti, a koje nastaju iz brojnih strukturnih faktora unutar drava i meu njima,
(3) liberalizam zadrava arhainu sliku drutvenih odnosa, to je moda i najva-
niji faktor.
Pominjanje autonomije, slaganja, reprezentacije i narodnog suvereniteta deluje
prilino dubiozno u dananjim kapitalistikim sistemima, a primena vokabulara iz
osamnaestog ili devetnaestog veka na probleme ovog veka teko da je relevantna.
Neki savremeni autori i kritiari liberalizma smatraju liberalni etos za isuvie
skeptian, subjektivistiki, materijalistiki i egoistiki. Meutim, iako liberali in-
sistiraju na pravu individue da ostvari svoju koncepciju dobrog, to ne znai da sva
verovanja ili naine ivota smatraju jednako vrednim. Oni samo tvrde da imamo
pravo da sami tragamo za vrednou ili validnou naih miljenja ili verovanja.
Dakle, validnost ideja i praksi moe da se utvrdi samo ako je individuama doz-
voljeno da eksperimentiu i da dovode u pitanje prihvaene doktrine. Nain ivota
ili verovanje koje ne moe da izdri javnu kritiku nisu vredni uvanja. Slino tome,
liberali smatraju da lina vrlina potie od ideje da svi preuzimamo odgovornost za
svoje ivote, odnosno da ne sme da nastane situacija u kojoj neka grupa u drutvu
namee svoja shvatanja ostatku drutva jer tako moe da doe do dogmatske greke
i na taj nain se demoralie populacija i dolazi do stagnacije u drutvu individue
_____________
101 Zalivski rat (ili Persijski zalivski rat) je naziv za vojni sukob izmeu Iraka i koalicije predvoene
Sjedinjenim Dravama (u koaliciji je uestvovalo jo 33 drave) i pod ovlaenjem Ujedinjenih nacija.
Rat je izazvan invazijom Iraka na oblinji Kuvajt, a zatim i prisilnim pripajanjem Kuvajta Iraku. Ovo
je izazvalo snanu osudu meunarodne zajednice, kao i uvoenje strogih ekonomskih sankcija, a
ubrzo je pripremljen i vojni napad na Irak. Prvobitno, 17. januara 1991. godine usledilo je vazduno
bombardovanje irakih trupa (kao i Bagdada) kako bi se primorale na povlaenje iz Kuvajta, a zatim
je 24. februara organizovan kopneni napad. Koalicione snage su pobedile i na ovaj nain su oslobodile
Kuvajt i ule relativno duboko u iraku teritoriju. Koalicija je zatim prekinula napredovanje, samo oko
sto sati nakon poetka kopnene invazije. Nepoznat je taan broj ljudskih rtava, iako se pretpostavlja
da su irake rtve bile velike (oko 20 hiljada vojnika i 3600 civila), dok su snage Sjedinjenih Drava
izgubile 294 oveka (od kojih je oko polovina preminula u nesreama koje nisu bile u borbi). Tokom
rata, Irak je u pokuaju da sprei kopnenu invaziju namerno prosuo 150 miliona kubnih metara sirove
nafte u Persijski zaliv i zapalio je oko 700 naftnih buotina povlaei se iz Kuvajta (poslednja vatra
ugaena je ak 10 meseci kasnije). Ovaj rat je upamen kao prvi koji je prenoen uivo sa glavnih linija
fronta na amerikim i svetskim televizijama, usled napretka u tehnologiji prenosa vesti.
89
moraju da prave greke kako bi na osnovu njih uili.
Ista meavina etikog i instrumentalnog razmiljanja lei u pozadini liberalnog
prihvatanja ekonomskog individualizma trita. Ovaj aspekt liberalne drutvene
vizije nastao je iz iskustva preduzetnika, trgovaca i zanatlija ranog kapitalizma i
podsea na sliku idealizovanog trinog poretka u kojem su nagrade blisko po-
vezane sa trudom i zaslugom. Ova veza je kodirana u radnoj teoriji vrednosti i
u nekim delovima sveta (npr. u britanskoj i amerikoj kulturi) crpela je dodatnu
snagu iz religijskih verovanja odreenih protestantskih sekti koje su ohrabrivale
marljivost kao znak spasa.102 Kao to je reeno, liberali su hvalili trite sve dok
ono deluje kao stimulus za individualnu inicijativu i otkrie koje moe da omogui
progres drutva. U tom smislu, vrline slobodnog trita u radu i robe sline su vrli-
nama slobodnog trita ideja one promoviu dobro i loe i iskorenjuju loe. Kada formizam i autoritet sholastikog razumevanja moralnosti i politikog poretka.
ove prednosti nedostaju liberali bi obino bili manje entuzijastini prema laissez-
faire kapitalizmu.
3.3. Poreklo i razvoj liberalizma
Istorijski posmatrano, najvaniji drutveni uticaji na formiranje liberalizma bili
su religijski ratovi, nauna revolucija u esnaestom i sedamnaestom veku i prelazak
sa feudalizma na kapitalizam koji je trajao od pomenutog perioda i sve do devet-
naestog veka.103 Religijski ratovi su doveli do poveane religijske tolerancije koja je
u osnovi liberalne posveenosti racionalizmu i moralne jednakosti individua. elja
da se zatite prava individua da ostvare sopstvenu koncepciju dobrog u meri u kojoj
se to ne mea sa pravom drugih individua moe da se prati do ovog izvora. Drugi
vaan dogaaj (prelazak na kapitalizam) jeste posledica liberalnog napada na pripi-
_____________
102 Radna teorija vrednosti je ekonomska teorija koja tvrdi da je ekonomska vrednost neke robe ili
usluge determinisana ukupnom koliinom rada neophodnog za njihovu proizvodnju. Ona se obino
povezuje sa Karlom Marksom, ali su sline ideje izlagali i klasini ekonomisti poput Adama Smita.
103 Termin nauna revolucija uveden je kao oznaka za najznaajniji diskontiuitet koji se dogodio
u istoriji evropske nauke, a koji grubo pokriva period izmeu 1500. i 1700. godine. U ovom periodu
prekinuta je dominacija Aristotelove prirodne filozofije koja je svoj dogmatski autoritet temeljila na
aktivnostima i doktrinama katolike crkve, odnosno tada dolazi do formiranja nauka i naunih in-
stitucija. Navedeni period mogue je oznaiti i kao doba pojave i institucionalizacije nove drutvene
grupe inenjera-naunika koju su inili inenjeri, naunici, pronalazai, umetnici i istraivai. Ova se javljale sve do osamnaestog veka. Neki eksperti su smrtnost procenili na 40% , te da se demografski
grupa se suprotstavila tradicionalnoj prirodnoj filozofiji izazovima utemeljenim na praksi i na iskust-
vu, ali i bavei se samoodrivim objanjenjima prirodnih fenomena, oekujui od nauke da bude
sredstvo koje e ovladati prirodom. Meu trajnim doprinosima naune revolucije nalazi se uspostav-
ljanje heliocentrine astronomije (astronomije Sunevog sistema sa Suncem u sreditu), klasine me-
hanike u fizici, kao i brojni doprinosi optici, hemiji, fiziologiji i drugim disciplinama moderne nauke.
Mnoga od ovih dostignua predstavljala su temelj za tehnoloke inovacije i otkria, meutim, ova
otkria su dola mnogo kasnije nego to su to protagonisti naune revolucije oekivali. Intelektualna
dostignua koja su odgovorna za trajni uticaj ove revolucije na razvoj nauke ostvarena su tek na kraju
ovog perioda i nekoliko generacija nakon ideja njenih prvih protagonista. Nauna revolucija je posta-
90
san status i posveenost jednakosti prilika, odnosno ansi.104 Zatvoreni feudalni
poredak nasleenih prava, zajedno sa hijerarhijskim sistemom aristokratskih
privilegija, doveo je do otvorenijeg kapitalistikog poretka u kojem su individuina
drutvena pozicija i uspeh navodno bili refleksija individuinih sposobnosti i truda,
a u pitanju je nain ivota za koji se esto smatralo da se najbolje moe ostvariti u
ekonomiji slobodnog trita.
Dakle, liberalizam je bio kljuna politika inovacija ranog modernog perio-
da. Tokom srednjeg veka, drutveni i politiki ivot karakteriu nejednakost i
potinjenost, tako da je feudalni sistem bio vana ekonomska i drutvena institucija
koja je odravala rigidnu hijerarhiju preko pripisanog drutvenog statusa. Katolika
crkva je bila dominantna religijska institucija koja je obezbeivala religijski kon-
Ipak, serija dogaaja je dovela do kraja feudalizma i oslabila je taj uticaj crkve, a
sve to bilo je potpomognuto novim proizvodnim tehnologijama, otkriima novih
teritorija i trgovakih puteva, kao i kugom.105 Protestantska reformacija je izazvala
katoliku doktrinu i posebno je naglaavala duhovnu jednakost svih individua, a
renesansa je uspostavila humanistiku perspektivu, fokusirajui se prvenstveno na
oveka i ljudske probleme, a ne vie na boga i duhovnost.106
Osnovne komponente liberalne politike nastaju nakon Engleske (1688), Amerike
(1776) i Francuske (1789) revolucije i najvaniji je bio princip vladavine prava koji
je bio u osnovi novog politikog poretka. Dva kriterijuma su bila najvanija:
_____________
la osnovna ideja za sve pristupe u istoriji i filozofiji nauke i od doba prosvetiteljstva ona je interpre-
tirana kao trijumf naunog metoda nad iracionalizmom religijskih verovanja. Suprotno ovom tradi-
cionalnom verovanju postoje i tvrdnje da ova revolucija nije predstavljala naroiti ili radikalni prekid,
ve samo epizodu u okviru trajne akumulacije naunog znanja tokom srednjeg veka.
104 U drutvenim naukama obino se navodi da drutveni status moe da bude pripisan (ili askribo-
van) i steen. Pripisani statusi su oni koji su dobijeni roenjem, odnosno koji su povezani sa nekim
nedobrovoljnim inom, titulom ili pozicijom, dok se steen odnosi na svesno dostizanje statusa
linim zalaganjem, postignuem ili uspehom. Status se odnosi na drutvenu poziciju koju neka osoba
zauzima u drutvenoj hijerarhiji.
105 U ovom konteksu se misli na epidemiju tzv. bubonske i pneumonine kuge, odnosno crne smrti
koja se javila 1347/48. godine. Ova bolest je dovela do smanjenja evropske populacije za etvrtinu ili
treinu (prema nekim procenama ona je u etrnaestom veku ubila oko 75 miliona ljudi, to je iznosilo
30-60% evropske populacije). Desetine hiljada evropskih sela bukvalno je nestalo, a ove epidemije su
oporavak desio tek u sedamnaestom veku.
Kuga je bolest koja ima tri glavna oblika: (1) bubonska kuga (zahvata limfni sistem i kod ljudi ubija
svakog treeg pacijenta u roku od dva do est dana ako se ne lei), (2) septikemina kuga (infekcija
krvotoka, sa stopom smrtnosti od 99 do 100% i bila je najrea u srednjem veku) i (3) pneumonina
kuga (tip infekcije plua, odnosno respiratornog sistema, i ako se ne lei smrtnost je 100% i nastupa
ve u roku od 36 sati).
106 Protestantska reformacija je evropski hrianski i drutveni pokret koji je zahtevima za reformom
tadanjeg zapadnog hrianstva (a zatim i odvajanjem od katolianstva) uspostavio protestantizam
kao konstitutivnu granu savremenog hrianstva.
91
moraju da prave greke kako bi na osnovu njih uili.
Ista meavina etikog i instrumentalnog razmiljanja lei u pozadini liberalnog
prihvatanja ekonomskog individualizma trita. Ovaj aspekt liberalne drutvene
vizije nastao je iz iskustva preduzetnika, trgovaca i zanatlija ranog kapitalizma i
podsea na sliku idealizovanog trinog poretka u kojem su nagrade blisko po-
vezane sa trudom i zaslugom. Ova veza je kodirana u radnoj teoriji vrednosti i
u nekim delovima sveta (npr. u britanskoj i amerikoj kulturi) crpela je dodatnu
snagu iz religijskih verovanja odreenih protestantskih sekti koje su ohrabrivale
marljivost kao znak spasa.102 Kao to je reeno, liberali su hvalili trite sve dok
ono deluje kao stimulus za individualnu inicijativu i otkrie koje moe da omogui
progres drutva. U tom smislu, vrline slobodnog trita u radu i robe sline su vrli-
nama slobodnog trita ideja one promoviu dobro i loe i iskorenjuju loe. Kada formizam i autoritet sholastikog razumevanja moralnosti i politikog poretka.
ove prednosti nedostaju liberali bi obino bili manje entuzijastini prema laissez-
faire kapitalizmu.
3.3. Poreklo i razvoj liberalizma
Istorijski posmatrano, najvaniji drutveni uticaji na formiranje liberalizma bili
su religijski ratovi, nauna revolucija u esnaestom i sedamnaestom veku i prelazak
sa feudalizma na kapitalizam koji je trajao od pomenutog perioda i sve do devet-
naestog veka.103 Religijski ratovi su doveli do poveane religijske tolerancije koja je
u osnovi liberalne posveenosti racionalizmu i moralne jednakosti individua. elja
da se zatite prava individua da ostvare sopstvenu koncepciju dobrog u meri u kojoj
se to ne mea sa pravom drugih individua moe da se prati do ovog izvora. Drugi
vaan dogaaj (prelazak na kapitalizam) jeste posledica liberalnog napada na pripi-
_____________
102 Radna teorija vrednosti je ekonomska teorija koja tvrdi da je ekonomska vrednost neke robe ili
usluge determinisana ukupnom koliinom rada neophodnog za njihovu proizvodnju. Ona se obino
povezuje sa Karlom Marksom, ali su sline ideje izlagali i klasini ekonomisti poput Adama Smita.
103 Termin nauna revolucija uveden je kao oznaka za najznaajniji diskontiuitet koji se dogodio
u istoriji evropske nauke, a koji grubo pokriva period izmeu 1500. i 1700. godine. U ovom periodu
prekinuta je dominacija Aristotelove prirodne filozofije koja je svoj dogmatski autoritet temeljila na
aktivnostima i doktrinama katolike crkve, odnosno tada dolazi do formiranja nauka i naunih in-
stitucija. Navedeni period mogue je oznaiti i kao doba pojave i institucionalizacije nove drutvene
grupe inenjera-naunika koju su inili inenjeri, naunici, pronalazai, umetnici i istraivai. Ova se javljale sve do osamnaestog veka. Neki eksperti su smrtnost procenili na 40% , te da se demografski
grupa se suprotstavila tradicionalnoj prirodnoj filozofiji izazovima utemeljenim na praksi i na iskust-
vu, ali i bavei se samoodrivim objanjenjima prirodnih fenomena, oekujui od nauke da bude
sredstvo koje e ovladati prirodom. Meu trajnim doprinosima naune revolucije nalazi se uspostav-
ljanje heliocentrine astronomije (astronomije Sunevog sistema sa Suncem u sreditu), klasine me-
hanike u fizici, kao i brojni doprinosi optici, hemiji, fiziologiji i drugim disciplinama moderne nauke.
Mnoga od ovih dostignua predstavljala su temelj za tehnoloke inovacije i otkria, meutim, ova
otkria su dola mnogo kasnije nego to su to protagonisti naune revolucije oekivali. Intelektualna
dostignua koja su odgovorna za trajni uticaj ove revolucije na razvoj nauke ostvarena su tek na kraju
ovog perioda i nekoliko generacija nakon ideja njenih prvih protagonista. Nauna revolucija je posta-
90
san status i posveenost jednakosti prilika, odnosno ansi.104 Zatvoreni feudalni
poredak nasleenih prava, zajedno sa hijerarhijskim sistemom aristokratskih
privilegija, doveo je do otvorenijeg kapitalistikog poretka u kojem su individuina
drutvena pozicija i uspeh navodno bili refleksija individuinih sposobnosti i truda,
a u pitanju je nain ivota za koji se esto smatralo da se najbolje moe ostvariti u
ekonomiji slobodnog trita.
Dakle, liberalizam je bio kljuna politika inovacija ranog modernog perio-
da. Tokom srednjeg veka, drutveni i politiki ivot karakteriu nejednakost i
potinjenost, tako da je feudalni sistem bio vana ekonomska i drutvena institucija
koja je odravala rigidnu hijerarhiju preko pripisanog drutvenog statusa. Katolika
crkva je bila dominantna religijska institucija koja je obezbeivala religijski kon-
Ipak, serija dogaaja je dovela do kraja feudalizma i oslabila je taj uticaj crkve, a
sve to bilo je potpomognuto novim proizvodnim tehnologijama, otkriima novih
teritorija i trgovakih puteva, kao i kugom.105 Protestantska reformacija je izazvala
katoliku doktrinu i posebno je naglaavala duhovnu jednakost svih individua, a
renesansa je uspostavila humanistiku perspektivu, fokusirajui se prvenstveno na
oveka i ljudske probleme, a ne vie na boga i duhovnost.106
Osnovne komponente liberalne politike nastaju nakon Engleske (1688), Amerike
(1776) i Francuske (1789) revolucije i najvaniji je bio princip vladavine prava koji
je bio u osnovi novog politikog poretka. Dva kriterijuma su bila najvanija:
_____________
la osnovna ideja za sve pristupe u istoriji i filozofiji nauke i od doba prosvetiteljstva ona je interpre-
tirana kao trijumf naunog metoda nad iracionalizmom religijskih verovanja. Suprotno ovom tradi-
cionalnom verovanju postoje i tvrdnje da ova revolucija nije predstavljala naroiti ili radikalni prekid,
ve samo epizodu u okviru trajne akumulacije naunog znanja tokom srednjeg veka.
104 U drutvenim naukama obino se navodi da drutveni status moe da bude pripisan (ili askribo-
van) i steen. Pripisani statusi su oni koji su dobijeni roenjem, odnosno koji su povezani sa nekim
nedobrovoljnim inom, titulom ili pozicijom, dok se steen odnosi na svesno dostizanje statusa
linim zalaganjem, postignuem ili uspehom. Status se odnosi na drutvenu poziciju koju neka osoba
zauzima u drutvenoj hijerarhiji.
105 U ovom konteksu se misli na epidemiju tzv. bubonske i pneumonine kuge, odnosno crne smrti
koja se javila 1347/48. godine. Ova bolest je dovela do smanjenja evropske populacije za etvrtinu ili
treinu (prema nekim procenama ona je u etrnaestom veku ubila oko 75 miliona ljudi, to je iznosilo
30-60% evropske populacije). Desetine hiljada evropskih sela bukvalno je nestalo, a ove epidemije su
oporavak desio tek u sedamnaestom veku.
Kuga je bolest koja ima tri glavna oblika: (1) bubonska kuga (zahvata limfni sistem i kod ljudi ubija
svakog treeg pacijenta u roku od dva do est dana ako se ne lei), (2) septikemina kuga (infekcija
krvotoka, sa stopom smrtnosti od 99 do 100% i bila je najrea u srednjem veku) i (3) pneumonina
kuga (tip infekcije plua, odnosno respiratornog sistema, i ako se ne lei smrtnost je 100% i nastupa
ve u roku od 36 sati).
106 Protestantska reformacija je evropski hrianski i drutveni pokret koji je zahtevima za reformom
tadanjeg zapadnog hrianstva (a zatim i odvajanjem od katolianstva) uspostavio protestantizam
kao konstitutivnu granu savremenog hrianstva.
91
 (1) da se zakoni primenjuju nepristrasno i univerzalno i
(2) da garantuju jednaka prava za sve individue, a osnovna prava te vrste obino
su bila prava na privatnu svojinu i pravo na slobodu verovanja.
Ove promene su inspirisale novu teoriju politike koja je nazvana liberalizam i
njen fokus je bila individua, a smatrala je da drava treba da slui interesima svakog
graanina, a ne boga, kralja ili aristokratije. U liberalizmu konsenzus postaje os-
nova politikog legitimiteta, tako da se autoritet drave pravdao preko konsenzusa
meu ljudima, a ne preko boanskog prava, tradicije ili sile. Od 19. veka istorijski
razvoj je u izvesnoj meri izmenio prirodu liberalizma kao ideologije i politike filo-
zofije nakon to je srednja klasa uspela da uspostavi svoju ekonomsku i politiku
dominaciju, promenio se i karakter liberalizma tako to je njegova radikalna i
revolucionarna otrica poela da se gubi. On je postajao sve vie konzervativan,
zalaui se manje za promene i reforme, a vie za odranje postojeih (liberalnih)
drutvenih institucija. Rani liberalizam je insistirao na to manjem uplitanju vlade
u ivote graana, dok moderni liberalizam najee istie da vlada treba da bude
odgovorna za ureivanje i funkcionisanje mnogih drutvenih oblasti (obrazovanje,
zdravstvo, penzije itd.). Ta injenica je dovela do razvoja dve tradicije miljenja
unutar liberalizma, koje se obino nazivaju klasini i moderni (ili socijalni) liber-
alizam.107
Ideje klasinog liberalizma su bile ideje autora poput Loka, Bentama, Humbolta
i Mila, koje su predstavljene ranije. S druge strane, moderni liberalizam se foku-
sira na individualno blagostanje i razvio se delimino i kao reformski pokret za
poboljanje uslova za ugroene putem dravnih usluga i redistribucije resursa.
Moderni liberali se razlikuju po tome koju politiku zastupaju, ali zajedniko im je
to to koriste dravu kako bi pomogli ljudima da ostvare svoje interese i da iskoriste
svoje slobode.
Ideali ovog modernog liberalizma reflektuju se jo u idejama Tomasa Pejna, jed-
nog od oeva osnivaa Sjedinjenih Drava. On nije bio samo revolucionar, ve i
drutveni reformator, a poznat je slogan koji se njemu pripisuje: Dajte mi slobodu
ili mi dajte smrt. On u delu Zdrav razum (Common Sense, 1776) pretpostavlja
prirodno stanje u kojem su ljudi slobodni i jednaki i tvrdi da je uloga drave da
obezbedi bezbednost za indvididuu i da je najbolji oblik vladavine reprezentativna
_____________
107 Klasini liberalizam je filozofija i politika ideologija posveena ideji o ogranienoj dravnoj
vlasti, vladavini zakona i slobodi pojedinaca, ukljuujui tu i i slobodu veroispovesti, slobodu govora
i tampe, odnosno slobodne trgovine, a nastaje u Evropi i Sjedinjenim Dravama u 19. veku.
Moderni ili socijalni liberalizam je tradicija u okviru liberalizma koja se razvija i implentira nakon
Drugog svetskog rata, a od klasinog se razlikuje pre svega u pogledu uloge drave u ekonomiji i irem
drutvu. Prema socijalnom liberalizmu, meu legitimne uloge drave spada i bavljanje ekonomskim
i drutvenim pitanjima poput nezaposlenosti ili zdravstvene zatite, to nije sluaj sa klasinim libe-
ralizmom. Reakcija na socijalni liberalizam krajem 20. veka obino se naziva neoliberalizmom i ona
poziva na povratak vrednostima klasinog liberalizma, pre svega putem smanjenja uloge drave u
ekonomskim i socijalnim pitanjima.
92
(predstavnika) demokratija.108 Zagovarao je i drutvene reforme kojima bi pop-
ravio poloaj siromanih, a tu spadaju besplatno obrazovanje, zagarantovano za-
poslenje, pomaganje siromanima, pomo starima, udovicama i deci, ukidanje
poreza nioj klasi i velike poreze bogatima. Dakle, verovao je da drava treba da
igra aktivnu ulogu u sprovoenju pozitivne slobode za svoje graane.109
Engleski filozof Tomas Hil Grin je zagovarao sline ideje kako bi promovisao
pozitivnu slobodu. Smatrao je da posedovanje negativne slobode nema veliku
vrednost ako ljudi ne mogu da je iskoriste. Sloboda nije vredna samo zbog slo-
bode, ve zato to omoguava ljudima da zadovolje svoje interese i da se razviju
kao ljudska bia. Drugim reima, ako sloboda ne moe da se iskoristi onda je ona
samo puka apstrakcija. Drava ljudima treba da obezbedi pristup resursima poput
obrazovanja, zdravstvenog osiguranja, stanovanja i hrane, tj. njen glavni cilj treba
da bude stvaranje ansi za bolje i lake postizanje i ostvarivanje interesa i razvoja
svojih graana.
Zatim, Herbert Kroli je bio zabrinut zbog laissez-faire individualizma i indus-
trijske revolucije koja je proizvela ekstremne nejednakosti po pitanju bogatstva i
moi. Zato je on verovao u snaniju, centralizovanu federalnu dravnu upravu koja
bi efikasno reila ove probleme. Zalagao se za dravu koja distribuira deo bogatstva
celoj zajednici i koja eli da ostvari blagostanje za svoje graane. U tom smislu,
drava treba da omogui graanima da imaju neki stepen ekonomske moi i odgo-
vornosti kako bi se siromatvo iskorenilo. tavie, drava treba i da intervenie kako
bi poboljala ivotne standarde radnika i poveala njihovu ekonomsku nezavisnost.
Slino tome, Don Djui je bio ameriki filozof, reformator obrazovanja i liberal
koji je kritiki nastrojen prema individualizmu povezanom sa negativnom slobo-
dom. Verovao je da posveenost slobodi zahteva priznavanje intimnog odnosa
izmeu individue i drutva, odnosno da individua ne treba da se razmatra odvo-
jeno od drutva. Svaki pojedinac je proizvod drutvenih, ekonomskih i politikih
institucija i apstraktno razumevanje individue promauje stvarnu prirodu ljudi i
ini greku jer zagovara tezu da je negativna sloboda konzistentnija sa onim to
znai biti individua, odnosno biti odvojen i drugaiji od drutva. Djui zato insis-
tira na tome da drutvena priroda ljudi podrazumeva da slobodu treba razumeti u
_____________
108 Reprezentativna demokratija predstavlja oblik vladavine koji je utemeljen na principu izabranih
predstavnika (reprezenata) populacije, odnosno graana. Ovi predstavnici (obino poslanici u parla-
mentu, kada se govori o parlamentarnoj demokratiji) slue kao nezavisni organ vlasti u odreenom
vremenskom periodu, voeni zadatkom da vladaju u interesu naroda koji ih je izabrao.
109 Pozitivna sloboda je liberalni koncept koji se odnosi na mo, resurse ili sposobnost individue
da na slobodan nain ostvari svoje interese i da razvije svoje potencijale. U uem smislu, pozitivna
sloboda oznaava sposobnost graana da uestvuju u vlasti i donoenju odluka (neretko u okvirima
sistema predstavnike demokratije). Koncept negativne slobode se odnosi na slobodu od spoljanjih
ogranienja, prinude i kontrole od strane drugih ljudi i drutvenih institucija i struktura. Pojedi-
ni teoretiari u negativnu slobodu ubrajaju i slobodu od unutranjih, odnosno fizikih ili telesnih
ogranienja.
93
 (1) da se zakoni primenjuju nepristrasno i univerzalno i
(2) da garantuju jednaka prava za sve individue, a osnovna prava te vrste obino
su bila prava na privatnu svojinu i pravo na slobodu verovanja.
Ove promene su inspirisale novu teoriju politike koja je nazvana liberalizam i
njen fokus je bila individua, a smatrala je da drava treba da slui interesima svakog
graanina, a ne boga, kralja ili aristokratije. U liberalizmu konsenzus postaje os-
nova politikog legitimiteta, tako da se autoritet drave pravdao preko konsenzusa
meu ljudima, a ne preko boanskog prava, tradicije ili sile. Od 19. veka istorijski
razvoj je u izvesnoj meri izmenio prirodu liberalizma kao ideologije i politike filo-
zofije nakon to je srednja klasa uspela da uspostavi svoju ekonomsku i politiku
dominaciju, promenio se i karakter liberalizma tako to je njegova radikalna i
revolucionarna otrica poela da se gubi. On je postajao sve vie konzervativan,
zalaui se manje za promene i reforme, a vie za odranje postojeih (liberalnih)
drutvenih institucija. Rani liberalizam je insistirao na to manjem uplitanju vlade
u ivote graana, dok moderni liberalizam najee istie da vlada treba da bude
odgovorna za ureivanje i funkcionisanje mnogih drutvenih oblasti (obrazovanje,
zdravstvo, penzije itd.). Ta injenica je dovela do razvoja dve tradicije miljenja
unutar liberalizma, koje se obino nazivaju klasini i moderni (ili socijalni) liber-
alizam.107
Ideje klasinog liberalizma su bile ideje autora poput Loka, Bentama, Humbolta
i Mila, koje su predstavljene ranije. S druge strane, moderni liberalizam se foku-
sira na individualno blagostanje i razvio se delimino i kao reformski pokret za
poboljanje uslova za ugroene putem dravnih usluga i redistribucije resursa.
Moderni liberali se razlikuju po tome koju politiku zastupaju, ali zajedniko im je
to to koriste dravu kako bi pomogli ljudima da ostvare svoje interese i da iskoriste
svoje slobode.
Ideali ovog modernog liberalizma reflektuju se jo u idejama Tomasa Pejna, jed-
nog od oeva osnivaa Sjedinjenih Drava. On nije bio samo revolucionar, ve i
drutveni reformator, a poznat je slogan koji se njemu pripisuje: Dajte mi slobodu
ili mi dajte smrt. On u delu Zdrav razum (Common Sense, 1776) pretpostavlja
prirodno stanje u kojem su ljudi slobodni i jednaki i tvrdi da je uloga drave da
obezbedi bezbednost za indvididuu i da je najbolji oblik vladavine reprezentativna
_____________
107 Klasini liberalizam je filozofija i politika ideologija posveena ideji o ogranienoj dravnoj
vlasti, vladavini zakona i slobodi pojedinaca, ukljuujui tu i i slobodu veroispovesti, slobodu govora
i tampe, odnosno slobodne trgovine, a nastaje u Evropi i Sjedinjenim Dravama u 19. veku.
Moderni ili socijalni liberalizam je tradicija u okviru liberalizma koja se razvija i implentira nakon
Drugog svetskog rata, a od klasinog se razlikuje pre svega u pogledu uloge drave u ekonomiji i irem
drutvu. Prema socijalnom liberalizmu, meu legitimne uloge drave spada i bavljanje ekonomskim
i drutvenim pitanjima poput nezaposlenosti ili zdravstvene zatite, to nije sluaj sa klasinim libe-
ralizmom. Reakcija na socijalni liberalizam krajem 20. veka obino se naziva neoliberalizmom i ona
poziva na povratak vrednostima klasinog liberalizma, pre svega putem smanjenja uloge drave u
ekonomskim i socijalnim pitanjima.
92
(predstavnika) demokratija.108 Zagovarao je i drutvene reforme kojima bi pop-
ravio poloaj siromanih, a tu spadaju besplatno obrazovanje, zagarantovano za-
poslenje, pomaganje siromanima, pomo starima, udovicama i deci, ukidanje
poreza nioj klasi i velike poreze bogatima. Dakle, verovao je da drava treba da
igra aktivnu ulogu u sprovoenju pozitivne slobode za svoje graane.109
Engleski filozof Tomas Hil Grin je zagovarao sline ideje kako bi promovisao
pozitivnu slobodu. Smatrao je da posedovanje negativne slobode nema veliku
vrednost ako ljudi ne mogu da je iskoriste. Sloboda nije vredna samo zbog slo-
bode, ve zato to omoguava ljudima da zadovolje svoje interese i da se razviju
kao ljudska bia. Drugim reima, ako sloboda ne moe da se iskoristi onda je ona
samo puka apstrakcija. Drava ljudima treba da obezbedi pristup resursima poput
obrazovanja, zdravstvenog osiguranja, stanovanja i hrane, tj. njen glavni cilj treba
da bude stvaranje ansi za bolje i lake postizanje i ostvarivanje interesa i razvoja
svojih graana.
Zatim, Herbert Kroli je bio zabrinut zbog laissez-faire individualizma i indus-
trijske revolucije koja je proizvela ekstremne nejednakosti po pitanju bogatstva i
moi. Zato je on verovao u snaniju, centralizovanu federalnu dravnu upravu koja
bi efikasno reila ove probleme. Zalagao se za dravu koja distribuira deo bogatstva
celoj zajednici i koja eli da ostvari blagostanje za svoje graane. U tom smislu,
drava treba da omogui graanima da imaju neki stepen ekonomske moi i odgo-
vornosti kako bi se siromatvo iskorenilo. tavie, drava treba i da intervenie kako
bi poboljala ivotne standarde radnika i poveala njihovu ekonomsku nezavisnost.
Slino tome, Don Djui je bio ameriki filozof, reformator obrazovanja i liberal
koji je kritiki nastrojen prema individualizmu povezanom sa negativnom slobo-
dom. Verovao je da posveenost slobodi zahteva priznavanje intimnog odnosa
izmeu individue i drutva, odnosno da individua ne treba da se razmatra odvo-
jeno od drutva. Svaki pojedinac je proizvod drutvenih, ekonomskih i politikih
institucija i apstraktno razumevanje individue promauje stvarnu prirodu ljudi i
ini greku jer zagovara tezu da je negativna sloboda konzistentnija sa onim to
znai biti individua, odnosno biti odvojen i drugaiji od drutva. Djui zato insis-
tira na tome da drutvena priroda ljudi podrazumeva da slobodu treba razumeti u
_____________
108 Reprezentativna demokratija predstavlja oblik vladavine koji je utemeljen na principu izabranih
predstavnika (reprezenata) populacije, odnosno graana. Ovi predstavnici (obino poslanici u parla-
mentu, kada se govori o parlamentarnoj demokratiji) slue kao nezavisni organ vlasti u odreenom
vremenskom periodu, voeni zadatkom da vladaju u interesu naroda koji ih je izabrao.
109 Pozitivna sloboda je liberalni koncept koji se odnosi na mo, resurse ili sposobnost individue
da na slobodan nain ostvari svoje interese i da razvije svoje potencijale. U uem smislu, pozitivna
sloboda oznaava sposobnost graana da uestvuju u vlasti i donoenju odluka (neretko u okvirima
sistema predstavnike demokratije). Koncept negativne slobode se odnosi na slobodu od spoljanjih
ogranienja, prinude i kontrole od strane drugih ljudi i drutvenih institucija i struktura. Pojedi-
ni teoretiari u negativnu slobodu ubrajaju i slobodu od unutranjih, odnosno fizikih ili telesnih
ogranienja.
93
u pozitivnom smislu ona ukljuuje sposobnost da se stvore drutveni uslovi koji
oblikuju individuu i omoguava ljudima da budu individualizovana sopstva. Zato
je sloboda vredna kao aktivnost u kojoj postoji kolektivno treniranje drutvenog
i individualnog razvoja.
U dvadesetom veku drutvena osnova liberalizma je postavila pitanje koje ni-
jedan liberalni teoretiar nije vie mogao da ignorie. U masovnom industrijskom
drutvu u kojem dominiraju velike korporacije i administrativne organizacije s
jedne strane, i sve vea funkcionalna diferencijacija s druge, inilo se kao da je
ideal slobodne individue u opasnosti. Prvi proces je postepeno doveo do situacije
u kojoj su individue postajale sve vie obavijene u pravila i hijerarhijske strukture
birokratskih agencija koje su zamenile preduzetnika administratorom i profesio-
nalnim direktorom i dolo je do opadanja strunosti velikog dela radne snage. Dru-
gi je toliko poveao kompleksnost industrijskih drutava da je naa sposobnost da
na racionalan nain pratimo drutveni diverzitet unutar jednog moralnog i kog-
nitivnog okvira znatno smanjena. to su individue bivale vie zarobljene u logiku
njihovih raznih i povremeno konfliktnih drutvenih uloga i funkcija i bombardo-
vane sve veom masom esto kontradiktornih informacija, te je njihov kapacitet
za autonomnu orijentaciju u svetu bivao sve vie podrivan. Ovi razvoji su iskrivili
liberalni ideal trita i dodali liberalne brige o demokratiji. tavie, bili su povezani
sa porastom organizovanog rada koji je u opasnoj socioekonomskoj i politikoj
dominaciji srednjih klasa predstavljao najvei izazov liberalnoj hegemoniji.
Uspon faizma i komunizma tokom 1920-ih i 1930-ih godina potvrdio je pesimi-
zam nekih teoretiara, poput Maksa Vebera, o slomu liberalnih vrednosti u mo-
dernom svetu.110 Nakon Drugog svetskog rata liberalizam se redefinie u odnosu na
totalitarizam ovih pomenutih reima. Sutina ovog redefinisanja bila je u sledeem
liberali su tvrdili da su totalitaristike doktrine ideoloke, utopijske, istoricistike
i holistike, a da je liberalizam empirijski i pluralistiki. Tvrdili su i da liberalizam
za cilj nema izgradnju idealne drave, ve oblik dravne uprave koja omoguava
mirno iskazivanje diverziteta ljudskih vrednosti i interesa. Umesto totalitaristikih
elja da se drutvo izgradi ispoetka na nekoj vrsti apstrakne sheme, ovi liberali su
zagovarali postepene reforme i adaptaciju u svetlu preferencija individua. U tom
smislu, trite i demokratija su bile procedure za postizanje tog cilja. Treba imati na
umu da nisu svi liberali bili neka homogena grupa i da meu njima postoje brojne
manje ili vee razlike (na primer, drava blagostanja je smatrana opasnim ostatkom
_____________
110 Maks Veber (Max Weber, 18641920) je bio nemaki sociolog koji se uz Karla Marksa i Emi-
la Dirkema smatra za najznaajnijeg klasinog teoretiara u sociologiji. Upamen je po tezi da su
religijski faktori (protestantska etika Zapada) doprineli stvaranju i razvoju kapitalizma, kao i po
vanosti koju je u svojoj sociologiji pripisivao razumevanju i znaenju drutvene akcije. Bavio se i
metodolokim pitanjima, analizirao je i karakteristike indijske i kineske drutvene strukture i religije,
genezu modernih pravnih sistema, prirodu modernih birokratija, tipove politike dominacije, porek-
lo gradova na Zapadu i mnoge druge teme.
94
socijalistikog utopizma, ali i delom liberalne reforme).
Noviji liberalni filozofi obino veruju da je glavna vrlina liberalizma to to je neu-
tralan kada se radi o rivalskim koncepcijama dobrog. Tvrdi se da je glavna prednost
liberalnih teorija trita, demokratije i pravde to to doputaju ljudima da imaju
razliite moralne i materijalne prioritete i preferencije. Sigurno najvaniji teoretiar
savremenog socijalnog liberalizma jeste Don Rols, a njegova knjiga Teorija pravde
(A Theory of Justice, 1971) jedna je od najvanijih napisanih knjiga iz domena
politike filozofije ikad. On koristi metaforu prirodnog ugovora kako bi doao do
dva principa pravde za koje veruje da mogu da reguliu odnose izmeu indivi-
dua u modernim drutvima. Preko misaonog eksperimenta pita se koje principe
bismo izabrali da prihvatimo ako ne bismo znali nita o tome kakve smo osobe
(lenji, vredni, inteligentni, glupavi, muko, ensko itd.), niti o tome koju poziciju
u drutvu emo imati (na primer, da li emo biti bogati ili siromani). Dakle, sve
to bi ljudi znali jesu odreene opte injenice o ljudskoj psihologiji, sociologiji,
ekonomiji i politici.
Rols je smatrao da bi ovaj eksperiment proizveo teoriju pravde koju bi svi pri-
hvatili kao legitimnu zato to nije uprljana bilo kakvim koncepcijama o dobrim
ili loim stranama odreenih verovanja ili naina ivota. Umesto toga, nastala bi
situacija u kojoj bismo uvaavali vrednost svih ljudi bez obzira na njihove poglede.
Do toga bi dolo zato to bismo se souili sa radikalnom neizvesnou originalne
pozicije i pokuali da doemo do principa pravde koji su u najveoj moguoj
meri poteni za sve osobe, bez obzira na njihove talente ili ideale. Zato je za Rolsa
potenje jedini prihvatljivi kriterijum za modernu pravdu, a ne istina ili dobrota. S
tim vezi, on istie dva principa, odnosno politike koje omoguuju ostvarivanje tih
principa. Prema prvom principu, drava mora da omogui sistem jednakih slobo-
da u najveoj moguoj meri sve individue moraju da poseduju najvei stepen slo-
bode koji je konzistentan slobodama svih drugih. Prema drugom, mora da postoji
jednaka ansa da se steknu pozicije i status u drutvu, bez obzira na boju koe, rod,
veru itd. Kako bi se ovo postiglo, sve osobe treba da imaju jednak deo bogatstva
osim u sluajevima kada bi nejednaka distribucija poboljala stanje onih koji su u
najgorim pozicijama u drutvu.
S druge strane, na razvoj liberalizma utie i neoklasini ili libertarijanski autor
Robert Nozik, koji odluno brani slobodno trite i minimalnu dravu, uz kritiku
svih oblika politike drave blagostanja. On tvrdi da bilo kakav pokuaj da se re-
distribuiraju resursi ili da se intervenie u domenu ekonomije ukljuuje nelegalni
pokuaj da se ljudi koriste zarad nekih drutvenih ciljeva sa kojima se moda ne
slau.111 Zato je smatrao da je prednost trita to to ono ne reflektuje nikakvu par-
_____________
111 U optem smislu, redistribucija resursa, prihoda ili bogatstva oznaava transfer resursa od jednih
individua i grupa ka drugim individuama i grupama putem nekog drutvenog mehanizma: oporezi-
vanjem, reformom vlasnikih odnosa, milosrem, razvodom braka itd. U konkretnijem politikom
95
u pozitivnom smislu ona ukljuuje sposobnost da se stvore drutveni uslovi koji
oblikuju individuu i omoguava ljudima da budu individualizovana sopstva. Zato
je sloboda vredna kao aktivnost u kojoj postoji kolektivno treniranje drutvenog
i individualnog razvoja.
U dvadesetom veku drutvena osnova liberalizma je postavila pitanje koje ni-
jedan liberalni teoretiar nije vie mogao da ignorie. U masovnom industrijskom
drutvu u kojem dominiraju velike korporacije i administrativne organizacije s
jedne strane, i sve vea funkcionalna diferencijacija s druge, inilo se kao da je
ideal slobodne individue u opasnosti. Prvi proces je postepeno doveo do situacije
u kojoj su individue postajale sve vie obavijene u pravila i hijerarhijske strukture
birokratskih agencija koje su zamenile preduzetnika administratorom i profesio-
nalnim direktorom i dolo je do opadanja strunosti velikog dela radne snage. Dru-
gi je toliko poveao kompleksnost industrijskih drutava da je naa sposobnost da
na racionalan nain pratimo drutveni diverzitet unutar jednog moralnog i kog-
nitivnog okvira znatno smanjena. to su individue bivale vie zarobljene u logiku
njihovih raznih i povremeno konfliktnih drutvenih uloga i funkcija i bombardo-
vane sve veom masom esto kontradiktornih informacija, te je njihov kapacitet
za autonomnu orijentaciju u svetu bivao sve vie podrivan. Ovi razvoji su iskrivili
liberalni ideal trita i dodali liberalne brige o demokratiji. tavie, bili su povezani
sa porastom organizovanog rada koji je u opasnoj socioekonomskoj i politikoj
dominaciji srednjih klasa predstavljao najvei izazov liberalnoj hegemoniji.
Uspon faizma i komunizma tokom 1920-ih i 1930-ih godina potvrdio je pesimi-
zam nekih teoretiara, poput Maksa Vebera, o slomu liberalnih vrednosti u mo-
dernom svetu.110 Nakon Drugog svetskog rata liberalizam se redefinie u odnosu na
totalitarizam ovih pomenutih reima. Sutina ovog redefinisanja bila je u sledeem
liberali su tvrdili da su totalitaristike doktrine ideoloke, utopijske, istoricistike
i holistike, a da je liberalizam empirijski i pluralistiki. Tvrdili su i da liberalizam
za cilj nema izgradnju idealne drave, ve oblik dravne uprave koja omoguava
mirno iskazivanje diverziteta ljudskih vrednosti i interesa. Umesto totalitaristikih
elja da se drutvo izgradi ispoetka na nekoj vrsti apstrakne sheme, ovi liberali su
zagovarali postepene reforme i adaptaciju u svetlu preferencija individua. U tom
smislu, trite i demokratija su bile procedure za postizanje tog cilja. Treba imati na
umu da nisu svi liberali bili neka homogena grupa i da meu njima postoje brojne
manje ili vee razlike (na primer, drava blagostanja je smatrana opasnim ostatkom
_____________
110 Maks Veber (Max Weber, 18641920) je bio nemaki sociolog koji se uz Karla Marksa i Emi-
la Dirkema smatra za najznaajnijeg klasinog teoretiara u sociologiji. Upamen je po tezi da su
religijski faktori (protestantska etika Zapada) doprineli stvaranju i razvoju kapitalizma, kao i po
vanosti koju je u svojoj sociologiji pripisivao razumevanju i znaenju drutvene akcije. Bavio se i
metodolokim pitanjima, analizirao je i karakteristike indijske i kineske drutvene strukture i religije,
genezu modernih pravnih sistema, prirodu modernih birokratija, tipove politike dominacije, porek-
lo gradova na Zapadu i mnoge druge teme.
94
socijalistikog utopizma, ali i delom liberalne reforme).
Noviji liberalni filozofi obino veruju da je glavna vrlina liberalizma to to je neu-
tralan kada se radi o rivalskim koncepcijama dobrog. Tvrdi se da je glavna prednost
liberalnih teorija trita, demokratije i pravde to to doputaju ljudima da imaju
razliite moralne i materijalne prioritete i preferencije. Sigurno najvaniji teoretiar
savremenog socijalnog liberalizma jeste Don Rols, a njegova knjiga Teorija pravde
(A Theory of Justice, 1971) jedna je od najvanijih napisanih knjiga iz domena
politike filozofije ikad. On koristi metaforu prirodnog ugovora kako bi doao do
dva principa pravde za koje veruje da mogu da reguliu odnose izmeu indivi-
dua u modernim drutvima. Preko misaonog eksperimenta pita se koje principe
bismo izabrali da prihvatimo ako ne bismo znali nita o tome kakve smo osobe
(lenji, vredni, inteligentni, glupavi, muko, ensko itd.), niti o tome koju poziciju
u drutvu emo imati (na primer, da li emo biti bogati ili siromani). Dakle, sve
to bi ljudi znali jesu odreene opte injenice o ljudskoj psihologiji, sociologiji,
ekonomiji i politici.
Rols je smatrao da bi ovaj eksperiment proizveo teoriju pravde koju bi svi pri-
hvatili kao legitimnu zato to nije uprljana bilo kakvim koncepcijama o dobrim
ili loim stranama odreenih verovanja ili naina ivota. Umesto toga, nastala bi
situacija u kojoj bismo uvaavali vrednost svih ljudi bez obzira na njihove poglede.
Do toga bi dolo zato to bismo se souili sa radikalnom neizvesnou originalne
pozicije i pokuali da doemo do principa pravde koji su u najveoj moguoj
meri poteni za sve osobe, bez obzira na njihove talente ili ideale. Zato je za Rolsa
potenje jedini prihvatljivi kriterijum za modernu pravdu, a ne istina ili dobrota. S
tim vezi, on istie dva principa, odnosno politike koje omoguuju ostvarivanje tih
principa. Prema prvom principu, drava mora da omogui sistem jednakih slobo-
da u najveoj moguoj meri sve individue moraju da poseduju najvei stepen slo-
bode koji je konzistentan slobodama svih drugih. Prema drugom, mora da postoji
jednaka ansa da se steknu pozicije i status u drutvu, bez obzira na boju koe, rod,
veru itd. Kako bi se ovo postiglo, sve osobe treba da imaju jednak deo bogatstva
osim u sluajevima kada bi nejednaka distribucija poboljala stanje onih koji su u
najgorim pozicijama u drutvu.
S druge strane, na razvoj liberalizma utie i neoklasini ili libertarijanski autor
Robert Nozik, koji odluno brani slobodno trite i minimalnu dravu, uz kritiku
svih oblika politike drave blagostanja. On tvrdi da bilo kakav pokuaj da se re-
distribuiraju resursi ili da se intervenie u domenu ekonomije ukljuuje nelegalni
pokuaj da se ljudi koriste zarad nekih drutvenih ciljeva sa kojima se moda ne
slau.111 Zato je smatrao da je prednost trita to to ono ne reflektuje nikakvu par-
_____________
111 U optem smislu, redistribucija resursa, prihoda ili bogatstva oznaava transfer resursa od jednih
individua i grupa ka drugim individuama i grupama putem nekog drutvenog mehanizma: oporezi-
vanjem, reformom vlasnikih odnosa, milosrem, razvodom braka itd. U konkretnijem politikom
95
tikularnu koncepciju dobrog i zato to distribucije predstavljaju samo neplanirane
posledice brojnih razmena meu individuama. Sve dok niko namerno i fiziki ne
primorava na razmenu dobara ili dok ne prodaje svoj rad drugima i dok nema
pravnih barijera koje diskriminiu na osnovu toga ko se moe prijaviti na neko
radno mesto ili ta moe da bude prodato, liberalni kriterijumi slobode i jednako-
sti su zadovoljeni i trini sistem moe da se oceni kao poten. Nejednakosti koje
rezultiraju iz delovanja tog sistema ne prate neki striktni obrazac za one koji su
dobrostojei ne moe se rei da u nekom apsolutnom smislu nuno zasluuju taj
uspeh, ve su oni samo bili dovoljno sreni da se rode bogati, a ne siromani ili da
imaju talente koji su se pokazali trino poeljnim. Njihovo pravo na bogatstvo
poiva na pravu da ih drugi ne ometaju, to znai da ak ni dravna uprava nema
legitimitet da se mea u kapitalistike inove koji se razmenjuju izmeu odraslih
osoba koje na to pristaju svojevoljno.
Moemo rei da su rolsovski socijalni liberalizam preuzele socijaldemokrate, a te-
orije nove desnice, poput Nozikove, koje nude neoklasinu i/ili libertarijansku od-
branu slobodnog trita, preuzimaju konzervativci. Iako se ove ideje najbolje slau
sa laissez-faire kapitalizmom, Nozik inspiraciju nalazi u anarhistikoj i utopistikoj
tradiciji i tvrdi da su njegove ideje kompatibilne bilo kom obliku organizacije u
koji se dobrovoljno ulazi. Dakle, zajedniko sa ostalim savremenim liberalnim
misliocima jeste Nozikova posveenost pluralistikom okviru koji nudi ljudima
priliku da ive u skladu sa razliitim koncepcijama dobrog. U svakom sluaju, i
Rolsova i Nozikova teorija su u filozofskom smislu sofisticirane, ali u politikom i
sociolokom smislu su naivne jer preteruju po pitanju potencijalne nezavisnosti i
prilika koje su dostupne individuama unutar kompleksnih drutava. Takoe, one
ignoriu sile koje oblikuju nae izbore i granice nae sposobnosti da ih racionalno
kontroliemo ili harmonizujemo. U sutini, ovi teoretiari namerno apstrahuju iz
drutvenog konteksta ljudske akcije i neuspeno pokuavaju da dou do neutralnih
principa koji su neukaljani bilo kakvim ideolokim predrasudama i zato na kraju
bivaju u velikoj meri irelevantne za ivote koje ljudi zaista vode. Na temelju razlika
izmeu Rolsovih i Nozikovih ideja danas je mogue govoriti o razliitim kolama
liberalizma.
3.4. kole miljenja u liberalizmu
Izmeu 1870. i 1930. godine nastale su dve liberalne strategije ili kole miljenja
koje su se borile sa promenjenim okolnostima u modernom drutvu i koje se mogu
_____________
i ekonomskom smislu, u pitanju su razne dravne politike koje svojim akcijama redistribuiraju bo-
gatstvo graana, najee sa ciljem vee drutvene jednakosti (od onih koji poseduju vie resursa ka
onima koji ih poseduju manje). Iz tih razloga, ekonomska redistribucija je predmet brojnih politikih
i ideolokih kontroverzi. Tipian primer redistribucije resursa jeste progresivno oporezivanje, odnos-
no vee oporezivanje bogatijih slojeva stanovnitva.
96
nazvati socijalni liberalizam i neoklasini liberalizam, od kojih jedna naginje soci-
jaldemokratiji, a druga konzervativizmu. Prvi je bio dominantan u Britaniji, Fran-
cuskoj i Sjedinjenim Dravama , gde je liberalna demokratija delovala prilino sig-
urno, a drugi u velikoj meri potie iz Italije, Nemake i Austrije, gde je demokratija
ili jedva postojala ili joj liberali nisu verovali. Socijalni liberalizam je povezan sa
pozitivnim shvatanjem slobode i snanijom intervencijom drave, naroito u regu-
laciji ekonomije i drutvenih reformi. Drugi se ticao uglavnom negativnog shva-
tanja slobode i naglaavao je samoodrivost trita.
Kada je re o socijalnom liberalizmu, nakon opadanja ekonomskog rasta i ekonom-
ske depresije sa poetka devetnaestog veka postalo je jasno da ideal samostvorene
i samoostvarene individue nije ba ubedljiv. Novi liberali su stoga pokuali da
ponude odgovor na ove nove okolnosti i poeli da zagovaraju intervencionizam
drave, jer su smatrali da jednako pravo na slobodu ne moe da se ostvari tako to
e se obezbediti da individue jedne druge fiziki ne ometaju i injenicom da su za-
koni nepristrasno formulisani i primenjeni. Dakle, bile su potrebne pozitivne mere
kako bi se osiguralo da svaka individua ima jednake anse za uspeh.
Uz to, i klasini liberalni politiki ekonomisti oduvek su prihvatali da postoje
neka osnovna javna dobra i usluge koje su od sutinskog znaaja za funkcionisanje
drutva koje najbolje obezbeuje drava. Oni su takoe imali elju da reguliu indi-
vidualno ponaanje kad god bi racionalna potraga za individualnim dobrom mogla
da dovede do javne loe stvari. Tako je, na primer, Mil zagovarao striktnu kontrolu
raanja, kako bi se spreila prenaseljenost, a pored toga je govoro i o broju rad-
nih sati, uslovima stanovanja, bacanju otpada itd. Jednostavno reeno, prihvaena
je javna odgovornost i viktorijansko doba je stoga bilo daleko od laissez-faire
ureenja, to znai i da novi liberalizam nije bio toliko dramatian prekid sa onim
to se deavalo ranije.
U vezi sa razlikovanjem kola liberalizma, centralno pitanje je ostalo u kojoj
meri individue mogu da budu odgovorne i za uspeh i za neuspeh. Mnogi liberali
jedva priznaju da u kompleksnoj privredi individue ponekad ostaju bez posla zbog
razloga koji su van njihove moi i da ljudi koji su sluili drutvu tokom itavog rad-
nog veka zasluuju nekakvu bezbednost u starosti. U tom smislu, odreene dogme
klasine politike ekonomije dovedene su u pitanje, ali samo kako bi ouvale li-
beralne vrednosti. Ideja o samoreguliuem slobodnom tritu i prirodnom pravu
koji otelovljuju pravedni drutveni poredak bila je kompromitovana ekonomskim
nedaama ekonomskih kriza iz prve polovine prolog veka, zajedno sa masovnom
nezaposlenou. Tridesetih godina poinju da se javljaju ideje, prvenstveno Kejn-
sove, da je ipak potrebno da postoji dravna intervencija u odreenim sektorima
ekonomije.
Don Mejnard Kejns (John Maynard Keynes, 18831946) je bio britanski ekono-
mista koji je znaajno uticao na modernu makroekonomiju kao i na ekonomsku
97
tikularnu koncepciju dobrog i zato to distribucije predstavljaju samo neplanirane
posledice brojnih razmena meu individuama. Sve dok niko namerno i fiziki ne
primorava na razmenu dobara ili dok ne prodaje svoj rad drugima i dok nema
pravnih barijera koje diskriminiu na osnovu toga ko se moe prijaviti na neko
radno mesto ili ta moe da bude prodato, liberalni kriterijumi slobode i jednako-
sti su zadovoljeni i trini sistem moe da se oceni kao poten. Nejednakosti koje
rezultiraju iz delovanja tog sistema ne prate neki striktni obrazac za one koji su
dobrostojei ne moe se rei da u nekom apsolutnom smislu nuno zasluuju taj
uspeh, ve su oni samo bili dovoljno sreni da se rode bogati, a ne siromani ili da
imaju talente koji su se pokazali trino poeljnim. Njihovo pravo na bogatstvo
poiva na pravu da ih drugi ne ometaju, to znai da ak ni dravna uprava nema
legitimitet da se mea u kapitalistike inove koji se razmenjuju izmeu odraslih
osoba koje na to pristaju svojevoljno.
Moemo rei da su rolsovski socijalni liberalizam preuzele socijaldemokrate, a te-
orije nove desnice, poput Nozikove, koje nude neoklasinu i/ili libertarijansku od-
branu slobodnog trita, preuzimaju konzervativci. Iako se ove ideje najbolje slau
sa laissez-faire kapitalizmom, Nozik inspiraciju nalazi u anarhistikoj i utopistikoj
tradiciji i tvrdi da su njegove ideje kompatibilne bilo kom obliku organizacije u
koji se dobrovoljno ulazi. Dakle, zajedniko sa ostalim savremenim liberalnim
misliocima jeste Nozikova posveenost pluralistikom okviru koji nudi ljudima
priliku da ive u skladu sa razliitim koncepcijama dobrog. U svakom sluaju, i
Rolsova i Nozikova teorija su u filozofskom smislu sofisticirane, ali u politikom i
sociolokom smislu su naivne jer preteruju po pitanju potencijalne nezavisnosti i
prilika koje su dostupne individuama unutar kompleksnih drutava. Takoe, one
ignoriu sile koje oblikuju nae izbore i granice nae sposobnosti da ih racionalno
kontroliemo ili harmonizujemo. U sutini, ovi teoretiari namerno apstrahuju iz
drutvenog konteksta ljudske akcije i neuspeno pokuavaju da dou do neutralnih
principa koji su neukaljani bilo kakvim ideolokim predrasudama i zato na kraju
bivaju u velikoj meri irelevantne za ivote koje ljudi zaista vode. Na temelju razlika
izmeu Rolsovih i Nozikovih ideja danas je mogue govoriti o razliitim kolama
liberalizma.
3.4. kole miljenja u liberalizmu
Izmeu 1870. i 1930. godine nastale su dve liberalne strategije ili kole miljenja
koje su se borile sa promenjenim okolnostima u modernom drutvu i koje se mogu
_____________
i ekonomskom smislu, u pitanju su razne dravne politike koje svojim akcijama redistribuiraju bo-
gatstvo graana, najee sa ciljem vee drutvene jednakosti (od onih koji poseduju vie resursa ka
onima koji ih poseduju manje). Iz tih razloga, ekonomska redistribucija je predmet brojnih politikih
i ideolokih kontroverzi. Tipian primer redistribucije resursa jeste progresivno oporezivanje, odnos-
no vee oporezivanje bogatijih slojeva stanovnitva.
96
nazvati socijalni liberalizam i neoklasini liberalizam, od kojih jedna naginje soci-
jaldemokratiji, a druga konzervativizmu. Prvi je bio dominantan u Britaniji, Fran-
cuskoj i Sjedinjenim Dravama , gde je liberalna demokratija delovala prilino sig-
urno, a drugi u velikoj meri potie iz Italije, Nemake i Austrije, gde je demokratija
ili jedva postojala ili joj liberali nisu verovali. Socijalni liberalizam je povezan sa
pozitivnim shvatanjem slobode i snanijom intervencijom drave, naroito u regu-
laciji ekonomije i drutvenih reformi. Drugi se ticao uglavnom negativnog shva-
tanja slobode i naglaavao je samoodrivost trita.
Kada je re o socijalnom liberalizmu, nakon opadanja ekonomskog rasta i ekonom-
ske depresije sa poetka devetnaestog veka postalo je jasno da ideal samostvorene
i samoostvarene individue nije ba ubedljiv. Novi liberali su stoga pokuali da
ponude odgovor na ove nove okolnosti i poeli da zagovaraju intervencionizam
drave, jer su smatrali da jednako pravo na slobodu ne moe da se ostvari tako to
e se obezbediti da individue jedne druge fiziki ne ometaju i injenicom da su za-
koni nepristrasno formulisani i primenjeni. Dakle, bile su potrebne pozitivne mere
kako bi se osiguralo da svaka individua ima jednake anse za uspeh.
Uz to, i klasini liberalni politiki ekonomisti oduvek su prihvatali da postoje
neka osnovna javna dobra i usluge koje su od sutinskog znaaja za funkcionisanje
drutva koje najbolje obezbeuje drava. Oni su takoe imali elju da reguliu indi-
vidualno ponaanje kad god bi racionalna potraga za individualnim dobrom mogla
da dovede do javne loe stvari. Tako je, na primer, Mil zagovarao striktnu kontrolu
raanja, kako bi se spreila prenaseljenost, a pored toga je govoro i o broju rad-
nih sati, uslovima stanovanja, bacanju otpada itd. Jednostavno reeno, prihvaena
je javna odgovornost i viktorijansko doba je stoga bilo daleko od laissez-faire
ureenja, to znai i da novi liberalizam nije bio toliko dramatian prekid sa onim
to se deavalo ranije.
U vezi sa razlikovanjem kola liberalizma, centralno pitanje je ostalo u kojoj
meri individue mogu da budu odgovorne i za uspeh i za neuspeh. Mnogi liberali
jedva priznaju da u kompleksnoj privredi individue ponekad ostaju bez posla zbog
razloga koji su van njihove moi i da ljudi koji su sluili drutvu tokom itavog rad-
nog veka zasluuju nekakvu bezbednost u starosti. U tom smislu, odreene dogme
klasine politike ekonomije dovedene su u pitanje, ali samo kako bi ouvale li-
beralne vrednosti. Ideja o samoreguliuem slobodnom tritu i prirodnom pravu
koji otelovljuju pravedni drutveni poredak bila je kompromitovana ekonomskim
nedaama ekonomskih kriza iz prve polovine prolog veka, zajedno sa masovnom
nezaposlenou. Tridesetih godina poinju da se javljaju ideje, prvenstveno Kejn-
sove, da je ipak potrebno da postoji dravna intervencija u odreenim sektorima
ekonomije.
Don Mejnard Kejns (John Maynard Keynes, 18831946) je bio britanski ekono-
mista koji je znaajno uticao na modernu makroekonomiju kao i na ekonomsku
97
politiku mnogih vlada.112 Rodio se u Kembridu u uglednoj porodici, gde upisuje
matematiku (uz velika interesovanja za filozofiju). Po izbijanju Prvog svetskog rata
britanska vlada ga angauje kao ekonomskog eksperta u okvirima Trezora Velike
Britanije (britanske centralne banke), a zatim je postavljen kao predstavnik za fi-
nansijske poslove na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine (gde pregovara
o finansijskim aspektima Versajskog sporazuma i ratnoj odteti Nemake). Tride-
setih godina objavljuje Raspravu o novcu (A Treatise on Money, 1930), njegovo
najobuhvatnije delo o monetarnoj teoriji, a zatim i uvenu Optu teoriju zaposlen-
osti, kamate i novca (The General Theory of Employment, Interest and Money, 1936),
delo u kojem eksplicitno iznosi ideje koje se danas smatraju kejnsijanskom revolu-
cijom. Ova revolucija u ekonomskom miljenju predstavljala je direktni odgovor
na izazov velike ekonomske krize koja poinje 1929. godine. Mere koje je predlagao
prvo su usvojene u vedskoj i Nemakoj, a zatim i Velikoj Britaniji i Sjedinjenim
Dravama. Kejnsova Opta teorija izazvala je razvoj itave grane u ekonomiji (mak-
roekonomije) i predstavlja najcitiranije delo iz ekonomije u 20. veku. Ova studija
bavi se determinantama proizvodnje i zaposlenosti u nekoj zemlji, a iako u njoj
nema mnogo rei o ekonomskoj politici predstavljala je teorijsku osnovu za ak-
tivnosti mnogih vlada u okonanju svetske ekonomske krize 1930-ih godina.
Svoju ekonomsku teoriju on poinje kritikom klasine ekonomske ideje da ponu-
da stvara tranju. Prema toj doktrini, nezaposlenost nije bila mogua jer kakva god
da je postojea ponuda radne snage (ili robe u privredi), postojae tranja za tim
radnicima (ili robom). Za Kejnsa, meutim, ukupna tranja je ta koja determinie
i ponudu robe i zaposlenost u situaciji visoke tranje privreda napreduje, poslovi
se razvijaju i upoljava se vie radne snage, ime se smanjuje nezaposlenost. Na
isti nain, ukoliko je tranja niska, kompanije ne uspevaju da prodaju svoju robu
i primorane su da smanjuju proizvodnju i radnu snagu. Iz tih razloga, Kejns se
usredsredio na izuavanje agregatne tranje i uzroka promene u njoj.113
Analizirajui dve najvanije komponente tranje, on razvija moderne teorije o za-
poslenosti, potronji i poslovnim investicijama. Zaposleni pojedinci koji ostvaruju
odreene prihode deo tih prihoda e odvojiti za potronju, a ostatak e sauvati ili
tedeti. Njegove revolucionarne ideje o kamatama odnosile su se na odbacivanje
argumenata klasinih ekonomista da e ukoliko je sklonost tednji preterana (u
vezi sa investicionim zahtevima) doi do smanjivanja kamatnih stopa, to stimulie
nove investicije. Prema Kejnsu, ovi uslovi nisu dovoljni da bi se smanjile kamatne
stope. Naime, kola klasine ekonomije istie da je baratanje kamatnim stopama
osnovni mehanizam odranja pune zaposlenosti, to on negira, smatrajui da ka-
_____________
112Kod nas se esto pogreno transkribuje kao Kejnz.
113Agregatna tranja oznaava ukupnu tranju za dobrima i uslugama u nekoj ekonomiji u datom
vremenu i po datim stopama cena. Re je o ukupnoj koliini dobara i usluga koja e biti kupljena u
drutvu i ona je odreena ukupnom potronjom pojedinaca i domainstava, potronjom preduzea
(investicijama), potronjom drave i potronjom stranaca (izvozom).
98
matnim stopama upravlja balans izmeu potrebe zajednice za likvidnou i poli-
tike centralne banke.114
Svi ovi elementi Kejnsove ekonomske teorije inili su radikalnu reviziju mnogih
pretpostavki klasine ekonomije i obino se nazivaju kejnsijanskom revolucijom.
Dakle, sutina ove revolucije bila je u reviziji klasine ekonomske teorije u pogledu
faktora koji determiniu stepen zaposlenosti u privredi. Re je o spomenutom sta-
vu da tranja, a ne ponuda, odreuje (ne)zaposlenost, to je obezbedilo teorijsku
podrku ekonomskim politikama mnogih vlada za njihovu intervenciju na tritu.
Ova intervencija pre svega se odnosila na fiskalnu stimulaciju tranje putem javnih
radova ili smanjivanja poreza u fiskalnoj politici, odnosno promena u kamatnim
stopama u monetarnoj politici. Dotadanji pogled na ekonomiju zadravao je stav
da aktivnosti drave ne mogu uticati na stepen nezaposlenosti. Drutvene imp-
likacije njegove ekonomske teorije i politike odnose se na ulogu koju centralne
vlade treba da imaju u sferi ekonomije, i u tom smislu mogue ga je interpreti-
rati kao zagovornika dravnog uticaja na ekonomiju to ga pribliava odreenim
socijalistikim doktrinama. Na drugoj strani, mogue ga je interpretirati i kao
strastvenog libertarijanca i zagovornika individualne inicijative i preduzetnitva.
Svoju viziju Kejns je smatrao za jedinu adekvatnu alternativu socijalizmu, poto je
sistemima zasnovanim na laissez-faire doktrinama predviao neminovni kolaps u
modernim okolnostima. Od kraja velike ekonomske krize 1939. godine do sredine
1970-ih godina ova ekonomska teorija bila je glavna inspiracija za ekonomsku poli-
tiku drava u Evropi, Americi i u veini ostalih drava sveta.
S druge strane, neoklasini liberalizam predstalja pokuaj da se liberalizam kon-
ceptualizuje drugaije nego to su to inili socijalni liberali, pri emu su najbitnija
tri neoklasina pokuaja u tom duhu: nastojanja Vilfreda Pareta, austrijskih ekono-
mista i Maksa Vebera.115 Pareto je bio pod velikim uticajem Mila i Spensera i bio je
_____________
114 Likvidnost je svojstvo imovine ili njenih delova koje se moe pretvoriti u gotovinu. Re je o
sposobnosti uravnoteenja izmeu kratkoronih platenih mogunosti i kratkoronih obaveza,
odnosno o pristizanju sredstava od naplate potraivanja. Naime, radi se o sposobnosti pojedinaca ili
preduzea da izmiruju svoje obaveze u dogledno vreme.
115 Vilfredo Pareto (Vilfredo Pareto, 18481923) je bio italijanski inenjer, politiar, ekonomista, filo-
zof i sociolog. Ostvario je znaajne doprinose u ekonomiji, posebno u domenu izuavanja distribucije
prihoda, a zasluan je i za popularizaciju termina elita u drutvenim naukama. Najpoznatiji je po
svojim shvatanjima o tome da se racionalizacije koje ljudi koriste za svoje ponaanje menjaju, dok se
razlozi ili motivacije za akciju ne menjaju. Takoe, poznat je i po stavovima da uspena upotreba moi
pravda samu sebe i da su elite te koje vladaju (ponekad preko upotrebe sile, a ponekad lukavstvom). U
ekonomiji se jo uvek raspravlja o njegovoj ideji, Paretovom zakonu, koji preko logaritamske formule
opisuje distribuciju prihoda, kao i o Paretovom optimumu, koji govori o alokaciji resursa u kojoj niko
ne moe da povea svoje blagostanje bez smanjivanja blagostanja kod drugog ili drugih. Uz to, nje-
govo pisanje o faizmu, naroito o Musoliniju, nije bilo dobro shvaeno i tumaeno je kao simpatija
prema totalitarizmu u Italiji koji se razvio nakon Paretove smrti. Kada su faisti preuzeli vlast u Italiji
nudili su mu razne poasti, ali on ih je ili eksplicitno odbijao ili na njih nije ni odgovarao.
99
politiku mnogih vlada.112 Rodio se u Kembridu u uglednoj porodici, gde upisuje
matematiku (uz velika interesovanja za filozofiju). Po izbijanju Prvog svetskog rata
britanska vlada ga angauje kao ekonomskog eksperta u okvirima Trezora Velike
Britanije (britanske centralne banke), a zatim je postavljen kao predstavnik za fi-
nansijske poslove na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine (gde pregovara
o finansijskim aspektima Versajskog sporazuma i ratnoj odteti Nemake). Tride-
setih godina objavljuje Raspravu o novcu (A Treatise on Money, 1930), njegovo
najobuhvatnije delo o monetarnoj teoriji, a zatim i uvenu Optu teoriju zaposlen-
osti, kamate i novca (The General Theory of Employment, Interest and Money, 1936),
delo u kojem eksplicitno iznosi ideje koje se danas smatraju kejnsijanskom revolu-
cijom. Ova revolucija u ekonomskom miljenju predstavljala je direktni odgovor
na izazov velike ekonomske krize koja poinje 1929. godine. Mere koje je predlagao
prvo su usvojene u vedskoj i Nemakoj, a zatim i Velikoj Britaniji i Sjedinjenim
Dravama. Kejnsova Opta teorija izazvala je razvoj itave grane u ekonomiji (mak-
roekonomije) i predstavlja najcitiranije delo iz ekonomije u 20. veku. Ova studija
bavi se determinantama proizvodnje i zaposlenosti u nekoj zemlji, a iako u njoj
nema mnogo rei o ekonomskoj politici predstavljala je teorijsku osnovu za ak-
tivnosti mnogih vlada u okonanju svetske ekonomske krize 1930-ih godina.
Svoju ekonomsku teoriju on poinje kritikom klasine ekonomske ideje da ponu-
da stvara tranju. Prema toj doktrini, nezaposlenost nije bila mogua jer kakva god
da je postojea ponuda radne snage (ili robe u privredi), postojae tranja za tim
radnicima (ili robom). Za Kejnsa, meutim, ukupna tranja je ta koja determinie
i ponudu robe i zaposlenost u situaciji visoke tranje privreda napreduje, poslovi
se razvijaju i upoljava se vie radne snage, ime se smanjuje nezaposlenost. Na
isti nain, ukoliko je tranja niska, kompanije ne uspevaju da prodaju svoju robu
i primorane su da smanjuju proizvodnju i radnu snagu. Iz tih razloga, Kejns se
usredsredio na izuavanje agregatne tranje i uzroka promene u njoj.113
Analizirajui dve najvanije komponente tranje, on razvija moderne teorije o za-
poslenosti, potronji i poslovnim investicijama. Zaposleni pojedinci koji ostvaruju
odreene prihode deo tih prihoda e odvojiti za potronju, a ostatak e sauvati ili
tedeti. Njegove revolucionarne ideje o kamatama odnosile su se na odbacivanje
argumenata klasinih ekonomista da e ukoliko je sklonost tednji preterana (u
vezi sa investicionim zahtevima) doi do smanjivanja kamatnih stopa, to stimulie
nove investicije. Prema Kejnsu, ovi uslovi nisu dovoljni da bi se smanjile kamatne
stope. Naime, kola klasine ekonomije istie da je baratanje kamatnim stopama
osnovni mehanizam odranja pune zaposlenosti, to on negira, smatrajui da ka-
_____________
112Kod nas se esto pogreno transkribuje kao Kejnz.
113Agregatna tranja oznaava ukupnu tranju za dobrima i uslugama u nekoj ekonomiji u datom
vremenu i po datim stopama cena. Re je o ukupnoj koliini dobara i usluga koja e biti kupljena u
drutvu i ona je odreena ukupnom potronjom pojedinaca i domainstava, potronjom preduzea
(investicijama), potronjom drave i potronjom stranaca (izvozom).
98
matnim stopama upravlja balans izmeu potrebe zajednice za likvidnou i poli-
tike centralne banke.114
Svi ovi elementi Kejnsove ekonomske teorije inili su radikalnu reviziju mnogih
pretpostavki klasine ekonomije i obino se nazivaju kejnsijanskom revolucijom.
Dakle, sutina ove revolucije bila je u reviziji klasine ekonomske teorije u pogledu
faktora koji determiniu stepen zaposlenosti u privredi. Re je o spomenutom sta-
vu da tranja, a ne ponuda, odreuje (ne)zaposlenost, to je obezbedilo teorijsku
podrku ekonomskim politikama mnogih vlada za njihovu intervenciju na tritu.
Ova intervencija pre svega se odnosila na fiskalnu stimulaciju tranje putem javnih
radova ili smanjivanja poreza u fiskalnoj politici, odnosno promena u kamatnim
stopama u monetarnoj politici. Dotadanji pogled na ekonomiju zadravao je stav
da aktivnosti drave ne mogu uticati na stepen nezaposlenosti. Drutvene imp-
likacije njegove ekonomske teorije i politike odnose se na ulogu koju centralne
vlade treba da imaju u sferi ekonomije, i u tom smislu mogue ga je interpreti-
rati kao zagovornika dravnog uticaja na ekonomiju to ga pribliava odreenim
socijalistikim doktrinama. Na drugoj strani, mogue ga je interpretirati i kao
strastvenog libertarijanca i zagovornika individualne inicijative i preduzetnitva.
Svoju viziju Kejns je smatrao za jedinu adekvatnu alternativu socijalizmu, poto je
sistemima zasnovanim na laissez-faire doktrinama predviao neminovni kolaps u
modernim okolnostima. Od kraja velike ekonomske krize 1939. godine do sredine
1970-ih godina ova ekonomska teorija bila je glavna inspiracija za ekonomsku poli-
tiku drava u Evropi, Americi i u veini ostalih drava sveta.
S druge strane, neoklasini liberalizam predstalja pokuaj da se liberalizam kon-
ceptualizuje drugaije nego to su to inili socijalni liberali, pri emu su najbitnija
tri neoklasina pokuaja u tom duhu: nastojanja Vilfreda Pareta, austrijskih ekono-
mista i Maksa Vebera.115 Pareto je bio pod velikim uticajem Mila i Spensera i bio je
_____________
114 Likvidnost je svojstvo imovine ili njenih delova koje se moe pretvoriti u gotovinu. Re je o
sposobnosti uravnoteenja izmeu kratkoronih platenih mogunosti i kratkoronih obaveza,
odnosno o pristizanju sredstava od naplate potraivanja. Naime, radi se o sposobnosti pojedinaca ili
preduzea da izmiruju svoje obaveze u dogledno vreme.
115 Vilfredo Pareto (Vilfredo Pareto, 18481923) je bio italijanski inenjer, politiar, ekonomista, filo-
zof i sociolog. Ostvario je znaajne doprinose u ekonomiji, posebno u domenu izuavanja distribucije
prihoda, a zasluan je i za popularizaciju termina elita u drutvenim naukama. Najpoznatiji je po
svojim shvatanjima o tome da se racionalizacije koje ljudi koriste za svoje ponaanje menjaju, dok se
razlozi ili motivacije za akciju ne menjaju. Takoe, poznat je i po stavovima da uspena upotreba moi
pravda samu sebe i da su elite te koje vladaju (ponekad preko upotrebe sile, a ponekad lukavstvom). U
ekonomiji se jo uvek raspravlja o njegovoj ideji, Paretovom zakonu, koji preko logaritamske formule
opisuje distribuciju prihoda, kao i o Paretovom optimumu, koji govori o alokaciji resursa u kojoj niko
ne moe da povea svoje blagostanje bez smanjivanja blagostanja kod drugog ili drugih. Uz to, nje-
govo pisanje o faizmu, naroito o Musoliniju, nije bilo dobro shvaeno i tumaeno je kao simpatija
prema totalitarizmu u Italiji koji se razvio nakon Paretove smrti. Kada su faisti preuzeli vlast u Italiji
nudili su mu razne poasti, ali on ih je ili eksplicitno odbijao ili na njih nije ni odgovarao.
99
veliki kritiar italijanskog neliberalizma.116 Ipak, zbog realnih politikih okolnosti
postao je sumnjiav, a zatim i veoma kritiki nastrojen prema humanitaristikim i
etikim tezama liberalizma. Poeo je da veruje u to da masovna demokratija pred-
stavlja samo mehanizam putem kojeg razne elite trae legitimitet za sopstvenu kon-
trolu nad dravom. Za razliku od klasinih liberala, Pareto je smatrao da su ljudske
vrednosti inherentno subjektivne i da je bilo koji pokuaj da im se da racionalna
ili objektivna osnova neliberalan. Iz tog razloga je insistirao na tome da je trite
manje podlono korupciji i da je neutralnije od demokratije kada se radi o ot-
krivanju individualnih preferencija i postizanju optimalnog stepena zadovoljstva.
Stoga i ne udi to je podrao Musolinijev dolazak na vlast, jer je bio ubeen da
je privremeni raskid sa demokratijom neophodan kako bi se dolo do slobodnog
trita koje je zagovarao.
Subjektivna teorija vrednosti lei u osnovi ekonomskog liberalizma austrijske
kole Karla Mengera, Ludviga fon Mizesa i Fridriha Hajeka.117 Oni su tvrdili da su
ljudi svrhovita bia ije slobodne akcije i izbori predstavljaju jedini izvor znaenja i
vrednosti. Slobodno trite je tako jedini mehanizam koji je u stanju da reaguje na
ljudske izbore na ovaj nain, a socijalistiki ideal planirane ekonomije je pogrean
jer je nepraktian i nuno prinudan zato to pretpostavlja postojanje objektivnog
standarda za pravednu alokaciju trokova i dobiti i distribucije resursa. Suprotno
tome, oni su tvrdili da je nemogue efikasno ili racionalno odluiti o relativnoj
vrednosti razliitih i nesamerljivih roba i elja.
Prema ekonomistima austrijske kole, samo je trini sistem koji reaguje kroz
mehanizam cena na sile tranje i dobiti u stanju da doe do potene stope razmene
_____________
116 Herbert Spenser (Herbert Spencer, 18201903) je bio engleski filozof, biolog i sociolog koji raz-
vija zamisao evolucije kao sveobuhvatnog progresivnog razvoja fizikog sveta, biolokih organizama,
ljudskog uma i ljudskih drutava i kulture. Bio je jedan od najpoznatijih i najpopularnijih mislilaca
svog doba, autor je fraze opstanak najbolje adaptiranih (survival of the fittest) i znaajno doprinosi
razvoju sociologije.
117 Karl Menger (Carl Menger, 18401921) je bio osniva tzv. austrijske kole u ekonomiji i autor
teorije o marginalnoj korisnosti koja dovodi u pitanje teoriju o proizvodnim trokovima klasine
ekonomije. Marginalna vrednost robe ili usluge oznaava graninu vrednost koju bi akter upotre-
bio, tj. vrednost koja se pripisuje poslednjoj jedinici proizvoda koji se upotrebljava. Marginalna ko-
risnost odnosi se na potroaevu kupovinu korisnosti odreenog proizvoda, pod pretpostavkom da
ta kupovina traje sve dok traje korisnost navedenog proizvoda. S tim u vezi, prva naredna jedinica
proizvoda koja za konkretnog potroaa nema korisnost nee biti kupljena, a korisnost koju je za
potroaa imala poslednja kupljena jedinica oznaava se kao marginalna korisnost. Revolucionarnost
marginalistikog pravca sastoji se u usredsreivanju na subjektivnu teoriju vrednosti. Dok klasini
ekonomisti smatraju da roba dobija vrednost u proizvodnji i da je odreena koliinom utroenog rada
marginalisti analiziraju iskljuivo razmenu, odnosno trina kretanja i ponaanje potroaa na tritu. objavio ak deset radova koji su se bavili ovim kontroverzama, a savremenici su ove debate opisivali
Ludvig fon Mizes (Ludwig Heinrich Edler von Mises, 18811973) je bio austrijski ekonomista,
istoriar i filozof, koji se smatra najistaknutijim predstavnikom novije generacije austrijske kole
ekonomije i kole marginalizma. Imao je znaajan uticaj na moderne libertarijanske pokrete odbrane
slobodnog trita, a njegove zamisli o ekonomiji kao nauci o individualnoj ljudskoj akciji uticale su na
razvoj mnogih teorija u drutvenim naukama.
100
izmeu proizvoda i usluga. Ovaj sistem to ini na nain koji se moe izraunati
i on preko motiva za profitom obezbeuje inicijativu za individue da inoviraju i
poboljaju svoj uinak. Takoe, za ove autore, planska ekonomija je upletena u
arbitrarnu diktatorsku regulaciju koja je nametnula odreene obrasce potronje i
proizvodnje. Takav sistem ne samo to jaa mo drave u odnosu na ljudske ivote,
ve e se na kraju sruiti usled birokratske stagnacije i nemogunosti njenog za-
datka u okviru ekonomije bilo koje veliine ili kompleksnosti. Austrijska kola je
insistirala na analitikom prioritetu mikroekonomske teorije i negirala je validnost
makroekonomskog razmiljanja, dovodei u pitanje sve napore dravne uprave da
se mea u ekonomiju. Zato su intervencije od strane drave nelegitimne i pred-
stavljaju meanje i ometanje line slobode da se iskau preferencije. Ove ideje nisu
naile na puno odobravanja od strane savremenika, ali tokom tridesetih godina
najvei broj ovih teoretiara emigrira u Sjedinjene Drave i iri svoj uticaj posle
Drugog svetskog rata, a naroito krajem 1970-ih godina.
Verovatno najznaajniji teoretiar austrijske kole jeste nobelovac Fridrih Hajek,
koji je bio izuzetno uticajan mislilac u okviru ekonomske teorije i politike, ali je
ostvario i znaajne doprinose u metodologiji nauke, socijalnoj i politikoj filozofiji,
psihologiji i istoriji ideja. Poznat je kao jedan od najistaknutijih zagovornika liber-
alizma i kapitalizma slobodnog trita, odnosno kao kljuna figura obnove ideja
klasinog liberalizma, kao i jedan od najglasnijih kritiara socijalistikih doktrina
u 20. veku. Hajek je podneo knjigu Monetarna teorija i trgovinski ciklus (izvorno
objavljenu kao Geldtheorie und Konjunkturtheorie, 1929) kao habilitacioni rad na
Univerzitetu u Beu, kada i postaje predava na ovoj instituciji.118 Svojim radom
privukao je panju nekih engleskih ekonomista i pozvan je na Londonsku kolu za
ekonomiju, a kasnije i na Univerzitet u Londonu.119 Kasnije objavljuje i svoj bestse-
ler, Put ka kmetstvu (The Road to Serfdom, 1944), kao otri napad na socijalizam u
svim njegovim oblicima.120
Prema Hajeku, preterano bavljenje nivoima cena dovodi do prikrivanja posledica
stvaranja novca putem investicija i proizvodnje.121 Drugim reima, on je tvrdio da
_____________
118 Habilitacioni rad je rad vieg ranga od doktorske disertacije koji su odreeni univerziteti zahtevali
kao uslov za sticanje akademske pozicije nakon doktorata. Praksa habilitacije danas najee postoji
u obliku zahteva za objavljivanjem odreenog broja naunih radova ili monografija pre sticanja aka-
demskog zvanja docenta ili profesora.
119 Njegov angaman u Londonu od 1932. godine poeo je dramatinom kontroverzom sa Donom
Mejnardom Kejnsom. Naime, Hajek je bio pozvan da napie prikaz Kejnsove knjige, na ta je
Kejns odgovorio prikazivanjem Hajekove knjige, to je odvelo u uticajnu polemiku o novcu, kapitalu,
odnosu izmeu tednje i investiranja, privrednim fluktuacijama itd. Izmeu 1932. i 1937. Hajek je
kao dramu, dok je veina ekonomista tada stala uz Kejnsa i njegove poglede na ekonomiju.
120 Kod nas je knjiga objavljena kao Put ka ropstvu.
121 Nivo cena predstavlja hipotetiku meru ukupnih cena za neki skup dobara i usluga, u nekom
regionu tokom odreenog perioda.
101
veliki kritiar italijanskog neliberalizma.116 Ipak, zbog realnih politikih okolnosti
postao je sumnjiav, a zatim i veoma kritiki nastrojen prema humanitaristikim i
etikim tezama liberalizma. Poeo je da veruje u to da masovna demokratija pred-
stavlja samo mehanizam putem kojeg razne elite trae legitimitet za sopstvenu kon-
trolu nad dravom. Za razliku od klasinih liberala, Pareto je smatrao da su ljudske
vrednosti inherentno subjektivne i da je bilo koji pokuaj da im se da racionalna
ili objektivna osnova neliberalan. Iz tog razloga je insistirao na tome da je trite
manje podlono korupciji i da je neutralnije od demokratije kada se radi o ot-
krivanju individualnih preferencija i postizanju optimalnog stepena zadovoljstva.
Stoga i ne udi to je podrao Musolinijev dolazak na vlast, jer je bio ubeen da
je privremeni raskid sa demokratijom neophodan kako bi se dolo do slobodnog
trita koje je zagovarao.
Subjektivna teorija vrednosti lei u osnovi ekonomskog liberalizma austrijske
kole Karla Mengera, Ludviga fon Mizesa i Fridriha Hajeka.117 Oni su tvrdili da su
ljudi svrhovita bia ije slobodne akcije i izbori predstavljaju jedini izvor znaenja i
vrednosti. Slobodno trite je tako jedini mehanizam koji je u stanju da reaguje na
ljudske izbore na ovaj nain, a socijalistiki ideal planirane ekonomije je pogrean
jer je nepraktian i nuno prinudan zato to pretpostavlja postojanje objektivnog
standarda za pravednu alokaciju trokova i dobiti i distribucije resursa. Suprotno
tome, oni su tvrdili da je nemogue efikasno ili racionalno odluiti o relativnoj
vrednosti razliitih i nesamerljivih roba i elja.
Prema ekonomistima austrijske kole, samo je trini sistem koji reaguje kroz
mehanizam cena na sile tranje i dobiti u stanju da doe do potene stope razmene
_____________
116 Herbert Spenser (Herbert Spencer, 18201903) je bio engleski filozof, biolog i sociolog koji raz-
vija zamisao evolucije kao sveobuhvatnog progresivnog razvoja fizikog sveta, biolokih organizama,
ljudskog uma i ljudskih drutava i kulture. Bio je jedan od najpoznatijih i najpopularnijih mislilaca
svog doba, autor je fraze opstanak najbolje adaptiranih (survival of the fittest) i znaajno doprinosi
razvoju sociologije.
117 Karl Menger (Carl Menger, 18401921) je bio osniva tzv. austrijske kole u ekonomiji i autor
teorije o marginalnoj korisnosti koja dovodi u pitanje teoriju o proizvodnim trokovima klasine
ekonomije. Marginalna vrednost robe ili usluge oznaava graninu vrednost koju bi akter upotre-
bio, tj. vrednost koja se pripisuje poslednjoj jedinici proizvoda koji se upotrebljava. Marginalna ko-
risnost odnosi se na potroaevu kupovinu korisnosti odreenog proizvoda, pod pretpostavkom da
ta kupovina traje sve dok traje korisnost navedenog proizvoda. S tim u vezi, prva naredna jedinica
proizvoda koja za konkretnog potroaa nema korisnost nee biti kupljena, a korisnost koju je za
potroaa imala poslednja kupljena jedinica oznaava se kao marginalna korisnost. Revolucionarnost
marginalistikog pravca sastoji se u usredsreivanju na subjektivnu teoriju vrednosti. Dok klasini
ekonomisti smatraju da roba dobija vrednost u proizvodnji i da je odreena koliinom utroenog rada
marginalisti analiziraju iskljuivo razmenu, odnosno trina kretanja i ponaanje potroaa na tritu. objavio ak deset radova koji su se bavili ovim kontroverzama, a savremenici su ove debate opisivali
Ludvig fon Mizes (Ludwig Heinrich Edler von Mises, 18811973) je bio austrijski ekonomista,
istoriar i filozof, koji se smatra najistaknutijim predstavnikom novije generacije austrijske kole
ekonomije i kole marginalizma. Imao je znaajan uticaj na moderne libertarijanske pokrete odbrane
slobodnog trita, a njegove zamisli o ekonomiji kao nauci o individualnoj ljudskoj akciji uticale su na
razvoj mnogih teorija u drutvenim naukama.
100
izmeu proizvoda i usluga. Ovaj sistem to ini na nain koji se moe izraunati
i on preko motiva za profitom obezbeuje inicijativu za individue da inoviraju i
poboljaju svoj uinak. Takoe, za ove autore, planska ekonomija je upletena u
arbitrarnu diktatorsku regulaciju koja je nametnula odreene obrasce potronje i
proizvodnje. Takav sistem ne samo to jaa mo drave u odnosu na ljudske ivote,
ve e se na kraju sruiti usled birokratske stagnacije i nemogunosti njenog za-
datka u okviru ekonomije bilo koje veliine ili kompleksnosti. Austrijska kola je
insistirala na analitikom prioritetu mikroekonomske teorije i negirala je validnost
makroekonomskog razmiljanja, dovodei u pitanje sve napore dravne uprave da
se mea u ekonomiju. Zato su intervencije od strane drave nelegitimne i pred-
stavljaju meanje i ometanje line slobode da se iskau preferencije. Ove ideje nisu
naile na puno odobravanja od strane savremenika, ali tokom tridesetih godina
najvei broj ovih teoretiara emigrira u Sjedinjene Drave i iri svoj uticaj posle
Drugog svetskog rata, a naroito krajem 1970-ih godina.
Verovatno najznaajniji teoretiar austrijske kole jeste nobelovac Fridrih Hajek,
koji je bio izuzetno uticajan mislilac u okviru ekonomske teorije i politike, ali je
ostvario i znaajne doprinose u metodologiji nauke, socijalnoj i politikoj filozofiji,
psihologiji i istoriji ideja. Poznat je kao jedan od najistaknutijih zagovornika liber-
alizma i kapitalizma slobodnog trita, odnosno kao kljuna figura obnove ideja
klasinog liberalizma, kao i jedan od najglasnijih kritiara socijalistikih doktrina
u 20. veku. Hajek je podneo knjigu Monetarna teorija i trgovinski ciklus (izvorno
objavljenu kao Geldtheorie und Konjunkturtheorie, 1929) kao habilitacioni rad na
Univerzitetu u Beu, kada i postaje predava na ovoj instituciji.118 Svojim radom
privukao je panju nekih engleskih ekonomista i pozvan je na Londonsku kolu za
ekonomiju, a kasnije i na Univerzitet u Londonu.119 Kasnije objavljuje i svoj bestse-
ler, Put ka kmetstvu (The Road to Serfdom, 1944), kao otri napad na socijalizam u
svim njegovim oblicima.120
Prema Hajeku, preterano bavljenje nivoima cena dovodi do prikrivanja posledica
stvaranja novca putem investicija i proizvodnje.121 Drugim reima, on je tvrdio da
_____________
118 Habilitacioni rad je rad vieg ranga od doktorske disertacije koji su odreeni univerziteti zahtevali
kao uslov za sticanje akademske pozicije nakon doktorata. Praksa habilitacije danas najee postoji
u obliku zahteva za objavljivanjem odreenog broja naunih radova ili monografija pre sticanja aka-
demskog zvanja docenta ili profesora.
119 Njegov angaman u Londonu od 1932. godine poeo je dramatinom kontroverzom sa Donom
Mejnardom Kejnsom. Naime, Hajek je bio pozvan da napie prikaz Kejnsove knjige, na ta je
Kejns odgovorio prikazivanjem Hajekove knjige, to je odvelo u uticajnu polemiku o novcu, kapitalu,
odnosu izmeu tednje i investiranja, privrednim fluktuacijama itd. Izmeu 1932. i 1937. Hajek je
kao dramu, dok je veina ekonomista tada stala uz Kejnsa i njegove poglede na ekonomiju.
120 Kod nas je knjiga objavljena kao Put ka ropstvu.
121 Nivo cena predstavlja hipotetiku meru ukupnih cena za neki skup dobara i usluga, u nekom
regionu tokom odreenog perioda.
101
je popularna ideja da uveanje tranje nuno vodi uveanju proizvodnje zabluda
vea tranja e redukovati stvarne investicije. Cene se formiraju u trinom i kom-
petitivnom procesu, to predstavlja signal za sve aktere na tritu, odnosno infor-
macije o promenama u dostupnosti roba i usluga na osnovu ega akteri menjaju
svoje ponaanje, koristei svoje lokalno znanje. Centralna ideja Hajekove ekonom-
ske teorije jeste posmatranje trita kao sistema komunikacije i samim tim trite
predstavlja sredstvo za upotrebu znanja rairenog meu mnogim individuama,
ali i arenu neprekidnog kompetitivnog istraivanja novih reenja i sticanje novih
znanja.
On je problematizovao mogunost racionalne ekonomske kalkulacije u socijalis-
tikoj planskoj ekonomiji. Posebno znaajan koncept u tom pogledu bila je njegova
ideja o podeli znanja u drutvu. U pitanju nije podela naunog ili tehnolokog
znanja, ve neorganizovanog znanja o specifinim okolnostima nekog prostora i
vremena. Isticao je da praktino svaki pojedinac poseduje odreene informacije
koje mogu da budu od velike koristi za funkcionisanje ekonomskog sistema, ali
da se ova znanja ne mogu preneti nekoj centralnoj vlasti u nekakvoj statistikoj
formi. Iz tih razloga, tvrdio je Hajek, odluke utemeljene na ovom znanju moraju
se prepustiti pojedincu na terenu. Nije stvar u tome da se jedinstveno racionalno
reenje ne moe izvesti iz nekog skupa podataka, ve u tome to se ovo znanje
proizvodi samo interakcijom pojedinaca od kojih svaki ima odreeno parcijalno
znanje. Dravne agencije ni na koji nain ne mogu obuhvatiti ogromnu koliinu
relevantnog znanja koje je raireno i opire se svakom planiranju, koncentraciji
ili integraciji. Hajek je sistem cena smatrao kljunim mehanizmom za komuni-
kaciju i prenos informacija, a isticao je da bi istinska decentralizacija odluivanja
u socijalistikim drutvima bila isuvie komplikovana i preterano neortodoksna
za veinu socijalista, zbog ega odbacuje ovakvu privredu i politiki sistem. Zato
je njegov Put ka kmetstvu bio gotovo militantni napad na socijalizam i odbrana
laissez-faire kapitalizma.
Hajek je pisao i o konceptualnoj i empirijskoj vezi izmeu ekonomskog sistema
utemeljenog na slobodnom tritu i politikog sistema utemeljenog na slobodi i vla-
davini prava. Ovakav ekonomski sistem karakterie bezlini mehanizam uspostav-
ljanja cena na tritu i prenosi znanje slobodnim pojedincima koji na njih reaguju
slobodno i bez prinude, dok ovakav politiki sistem takoe odbacuje prinudu, kao
i arbitrarnost u ponaanju. Interesovanje za Hajeka i njegove ideje o socijalizmu, li-
beralizmu i slobodi nakon 1970-ih godina bilo je izazvano razoarenjem u Kejnsa i
umnoavanjem dokaza o neuspehu socijalizma u Sovjetskom Savezu. U tom smislu
Hajek postaje simbol obnove ili ponovnog roenja klasinog liberalizma i njegove
ideje utiu na politiku lidera poput Margaret Taer i Ronalda Regana, kao i mnogih
disidenata u socijalistikom svetu. Poznate su i epizode gde je Taer u polemikama
sa svojim politikim protivnicima umela da izvadi Hajekovu knjigu o liberalizmu iz
102
tane uz rei: Ovo je ono u ta verujemo!, a Regan ga je navodio kao jednog od
dvoje ili troje ljudi koji utiu na njegovu filozofiju. Hajek je ponekad bio i Reganov
specijalni gost u Beloj kui. Takoe, Hajek je 1970-ih i 1980-ih nekoliko puta po-
setio ile za vreme vladavine generala Augusta Pinoea, diktatora koji je u ileu
nastojao da uvede strogi trini kapitalizam, te je otro kritikovan zbog podrke
Pinoeovom reimu.122
Osim socijalnog liberalizma i neoklasinog liberalizma, pojedini autori izdva-
jaju i libertarijanizam kao zasebnu kolu liberalne ideologije (dok, prema nekima
on predstavlja zasebnu politiku ideologiju). Libertarijanizam je bio pod najveim
uticajem Herberta Spensera i socijalnog darvinizma, ali i Loka. Tako je, na primer,
i Vilijam Grejam Samner zagovarao ekstremni oblik laissez-faire, u kojem je jedina
uloga drave bila da obezbedi slobodu svakoj individui kako bi one mogle da se
bore na slobodnom tritu.123 Ove ideje su bile marginalne sve do zavretka Drugog
svetskog rata, kada raste uticaj austrijske neoklasine kole, ali vremenom zadobi-
jaju formu zasebne kole miljenja.
Libertarijanizam se moe posmatrati i kao da je nastao iz anarhizma, a nalazi se
negde izmeu anarhizma i nekog oblika demokratije, dok pojedini autori liber-
tarijanizam nazivaju i anarhokapitalizmom, koji zagovara tezu da je jedini oblik
ekonomskog ivota kompatibilan individualizmu kapitalizam. Njihovi pogledi
su esto slini socijalnom darvinizmu ivot je borba za opstanak i socijalistiki
ekonomski sistem podrava i titi one koji ne zasluuju da preive. Oni takoe
smatraju da sve najvanije drutvene usluge mogu bolje da funkcioniu privatno
za profit nego kao aktivnost dravne uprave ili neke zajednice, a tu spadaju ak i
policija i vojska. Libertarijanizam eli svet u kojem vlada sloboda i u kojem su sve
____________
122 Augusto Pinoe (Augusto Pinochet, 19152006) je bio general ileanske armije, a zatim i dikta-
tor u ileu, nakon uspeno izvedenog pua 1973. godine. Ostao je na vlasti do 1990. godine, a u tom
periodu implementirane su radikalne ekonomske reforme u pravcu slobodnog trita i privatizacije,
u skladu sa radikalnim laissez-faire doktrinama. Prema razliitim izvetajima, tokom njegove vlada-
vine ubijeno je izmeu 1200 i 3200 ljudi, uz muenje oko 30 hiljada i hapenje oko 80 hiljada ljudi.
U vreme oko Pinoeove smrti, protiv njega je bilo podignuto oko 300 optunica za razliite zloine i
pronevere.
123 Vilijam Grejam Samner (William Graham Sumner, 18401910) je bio osniva amerike soci-
ologije i prva osoba koja je drala kurs iz sociologije na bilo kom univerzitetu na svetu. Kao profesor
ekonomije promovisao je individualizam i laissez-faire ekonomiju, odbacujui vladinu regulaciju i
intervencije, kao i pokrete drutvene reforme. Verovao je da ekonomskim, politikim i drutvenim
svetom treba da vladaju tzv. prirodni zakoni u kojima opstaju najbolje adaptirani. Ovakav poredak je
racionalan, dok su sve intervencije iracionalne. Glasno je zastupao slobodnu trgovinu i u uvenom es-
eju Zaboravljeni ovek (The Forgotten Man, 1883) uzdizao je trezvenog graanina koji je predmet
vladinih poreza, sindikalnih trokova i socijalnih usluga. U eseju ta drutvene klase duguju jedna
drugoj? (What Social Classes Owe to Each Other?, 1883) njegov odgovor je bio nedvosmislen ne
duguju nita. Napore za poboljanjem sveta smatrao je apsurdnim, a njegov beskompromisni renik
otkrivao je netrpeljivost prema sentimentalnosti, reformizmu i konstantno ga je inio kontroverznom
figurom.
103
je popularna ideja da uveanje tranje nuno vodi uveanju proizvodnje zabluda
vea tranja e redukovati stvarne investicije. Cene se formiraju u trinom i kom-
petitivnom procesu, to predstavlja signal za sve aktere na tritu, odnosno infor-
macije o promenama u dostupnosti roba i usluga na osnovu ega akteri menjaju
svoje ponaanje, koristei svoje lokalno znanje. Centralna ideja Hajekove ekonom-
ske teorije jeste posmatranje trita kao sistema komunikacije i samim tim trite
predstavlja sredstvo za upotrebu znanja rairenog meu mnogim individuama,
ali i arenu neprekidnog kompetitivnog istraivanja novih reenja i sticanje novih
znanja.
On je problematizovao mogunost racionalne ekonomske kalkulacije u socijalis-
tikoj planskoj ekonomiji. Posebno znaajan koncept u tom pogledu bila je njegova
ideja o podeli znanja u drutvu. U pitanju nije podela naunog ili tehnolokog
znanja, ve neorganizovanog znanja o specifinim okolnostima nekog prostora i
vremena. Isticao je da praktino svaki pojedinac poseduje odreene informacije
koje mogu da budu od velike koristi za funkcionisanje ekonomskog sistema, ali
da se ova znanja ne mogu preneti nekoj centralnoj vlasti u nekakvoj statistikoj
formi. Iz tih razloga, tvrdio je Hajek, odluke utemeljene na ovom znanju moraju
se prepustiti pojedincu na terenu. Nije stvar u tome da se jedinstveno racionalno
reenje ne moe izvesti iz nekog skupa podataka, ve u tome to se ovo znanje
proizvodi samo interakcijom pojedinaca od kojih svaki ima odreeno parcijalno
znanje. Dravne agencije ni na koji nain ne mogu obuhvatiti ogromnu koliinu
relevantnog znanja koje je raireno i opire se svakom planiranju, koncentraciji
ili integraciji. Hajek je sistem cena smatrao kljunim mehanizmom za komuni-
kaciju i prenos informacija, a isticao je da bi istinska decentralizacija odluivanja
u socijalistikim drutvima bila isuvie komplikovana i preterano neortodoksna
za veinu socijalista, zbog ega odbacuje ovakvu privredu i politiki sistem. Zato
je njegov Put ka kmetstvu bio gotovo militantni napad na socijalizam i odbrana
laissez-faire kapitalizma.
Hajek je pisao i o konceptualnoj i empirijskoj vezi izmeu ekonomskog sistema
utemeljenog na slobodnom tritu i politikog sistema utemeljenog na slobodi i vla-
davini prava. Ovakav ekonomski sistem karakterie bezlini mehanizam uspostav-
ljanja cena na tritu i prenosi znanje slobodnim pojedincima koji na njih reaguju
slobodno i bez prinude, dok ovakav politiki sistem takoe odbacuje prinudu, kao
i arbitrarnost u ponaanju. Interesovanje za Hajeka i njegove ideje o socijalizmu, li-
beralizmu i slobodi nakon 1970-ih godina bilo je izazvano razoarenjem u Kejnsa i
umnoavanjem dokaza o neuspehu socijalizma u Sovjetskom Savezu. U tom smislu
Hajek postaje simbol obnove ili ponovnog roenja klasinog liberalizma i njegove
ideje utiu na politiku lidera poput Margaret Taer i Ronalda Regana, kao i mnogih
disidenata u socijalistikom svetu. Poznate su i epizode gde je Taer u polemikama
sa svojim politikim protivnicima umela da izvadi Hajekovu knjigu o liberalizmu iz
102
tane uz rei: Ovo je ono u ta verujemo!, a Regan ga je navodio kao jednog od
dvoje ili troje ljudi koji utiu na njegovu filozofiju. Hajek je ponekad bio i Reganov
specijalni gost u Beloj kui. Takoe, Hajek je 1970-ih i 1980-ih nekoliko puta po-
setio ile za vreme vladavine generala Augusta Pinoea, diktatora koji je u ileu
nastojao da uvede strogi trini kapitalizam, te je otro kritikovan zbog podrke
Pinoeovom reimu.122
Osim socijalnog liberalizma i neoklasinog liberalizma, pojedini autori izdva-
jaju i libertarijanizam kao zasebnu kolu liberalne ideologije (dok, prema nekima
on predstavlja zasebnu politiku ideologiju). Libertarijanizam je bio pod najveim
uticajem Herberta Spensera i socijalnog darvinizma, ali i Loka. Tako je, na primer,
i Vilijam Grejam Samner zagovarao ekstremni oblik laissez-faire, u kojem je jedina
uloga drave bila da obezbedi slobodu svakoj individui kako bi one mogle da se
bore na slobodnom tritu.123 Ove ideje su bile marginalne sve do zavretka Drugog
svetskog rata, kada raste uticaj austrijske neoklasine kole, ali vremenom zadobi-
jaju formu zasebne kole miljenja.
Libertarijanizam se moe posmatrati i kao da je nastao iz anarhizma, a nalazi se
negde izmeu anarhizma i nekog oblika demokratije, dok pojedini autori liber-
tarijanizam nazivaju i anarhokapitalizmom, koji zagovara tezu da je jedini oblik
ekonomskog ivota kompatibilan individualizmu kapitalizam. Njihovi pogledi
su esto slini socijalnom darvinizmu ivot je borba za opstanak i socijalistiki
ekonomski sistem podrava i titi one koji ne zasluuju da preive. Oni takoe
smatraju da sve najvanije drutvene usluge mogu bolje da funkcioniu privatno
za profit nego kao aktivnost dravne uprave ili neke zajednice, a tu spadaju ak i
policija i vojska. Libertarijanizam eli svet u kojem vlada sloboda i u kojem su sve
____________
122 Augusto Pinoe (Augusto Pinochet, 19152006) je bio general ileanske armije, a zatim i dikta-
tor u ileu, nakon uspeno izvedenog pua 1973. godine. Ostao je na vlasti do 1990. godine, a u tom
periodu implementirane su radikalne ekonomske reforme u pravcu slobodnog trita i privatizacije,
u skladu sa radikalnim laissez-faire doktrinama. Prema razliitim izvetajima, tokom njegove vlada-
vine ubijeno je izmeu 1200 i 3200 ljudi, uz muenje oko 30 hiljada i hapenje oko 80 hiljada ljudi.
U vreme oko Pinoeove smrti, protiv njega je bilo podignuto oko 300 optunica za razliite zloine i
pronevere.
123 Vilijam Grejam Samner (William Graham Sumner, 18401910) je bio osniva amerike soci-
ologije i prva osoba koja je drala kurs iz sociologije na bilo kom univerzitetu na svetu. Kao profesor
ekonomije promovisao je individualizam i laissez-faire ekonomiju, odbacujui vladinu regulaciju i
intervencije, kao i pokrete drutvene reforme. Verovao je da ekonomskim, politikim i drutvenim
svetom treba da vladaju tzv. prirodni zakoni u kojima opstaju najbolje adaptirani. Ovakav poredak je
racionalan, dok su sve intervencije iracionalne. Glasno je zastupao slobodnu trgovinu i u uvenom es-
eju Zaboravljeni ovek (The Forgotten Man, 1883) uzdizao je trezvenog graanina koji je predmet
vladinih poreza, sindikalnih trokova i socijalnih usluga. U eseju ta drutvene klase duguju jedna
drugoj? (What Social Classes Owe to Each Other?, 1883) njegov odgovor je bio nedvosmislen ne
duguju nita. Napore za poboljanjem sveta smatrao je apsurdnim, a njegov beskompromisni renik
otkrivao je netrpeljivost prema sentimentalnosti, reformizmu i konstantno ga je inio kontroverznom
figurom.
103
individue suverene kada se radi o njihovom ivotu i niko ne sme da bude primo-
ran da rtvuje svoje vrednosti zarad drugih. Libertarijanska partija u Sjedinjenim
Dravama se zalae za ogranienu mo dravne uprave, tako da ona ne treba da se
mea u upotrebu droge i alkohola, seksa, pornografije i kockanja.
Drugim reima, libertarijanizam zagovara negativnu slobodu i formalnu jedna-
kost u svim aspektima drutva, ukljuujui ekonomsku i privatnu sferu. Takoe,
podrava laissez-faire ekonomsku politiku, gde spadaju i slobodno trite i zatita
prva na privatnu svojinu, kao i isti pristup linom ponaanju svi ljudi bi trebalo da
rade i misle kako ele, sve dok ne tete drugim ljudima. Libertarijanska ekonomija
crpi osnovne ideje i od Adama Smita, jer on govori o liberalnim konceptima poput
slobode, jednakosti, konsenzusa, individua i racionalnosti i zagovara uspostav-
ljanje slobodnog trita. Takvo trite proizvodi ekonomske ishode koji koriste
drutvu i daju ljudima anse da uspeju na osnovu sopstvenih sposobnosti. Logika
iza ove ideje jeste da ljudi delaju slobodno na tritu, to dri relativno niske cene
i dovodi do nastanka novih i boljih proizvoda, a ovaj ishod je mogu zato to se
ljudi rukovode linim interesima. Smit je smatrao da omoguavanje i doputanje
ljudima da ostvare lini interes stvara nadmetanje koje proizvodi ekonomske dobiti
za potroaa, kao i uslove za proizvoae koji na osnovu zasluga i sopstvene vred-
nosti mogu da napreduju. Ako se drava mea u trite i podriva ovo nadmetanje
onda ona podriva i dobiti, i zato se on i njegovi sledbenici protive regulaciji trita
od strane drave.
Kao to je Smit uticao i na liberalizam i na libertarijanizam, isto se moe rei i za
Dona Stjuarta Mila. On je tvrdio da ljudima treba dozvoliti irok spektar ponaanja
i miljenja, gde postoji samo jedna granica kada se ostalima ini neka teta ili zlo.
Milovo opravdanje za nemeanje od strane dravne uprave u privatne ivote zas-
novano je na korisnosti za drutvo koju ta sloboda proizvodi. On istie da sloboda
govora i miljenja olakavaju i pospeuju potragu za istinom i eliminisanje greaka
zato to nude ljudima ansu da izazovu prihvaene ideje i norme. One nude ansu
da se utvrdi istinitost ili pogrenost status quo-a, dok sloboda delanja samo moe
da pomogne drutvu. Mogunost da se ispoljavaju razliiti ivotni stilovi stvara
eksperimente ivljenja i ljudi mogu da ih posmatraju i da iz toga neto naue. To
znai i da ljudi mogu da donose bolje odluke o stilu ivota koji ele da upranjavaju,
dok Milovo povezivanje slobode i progresa reflektuje njegovu veru u sposobnost
ljudi da sami za sebe donose odluke.
Kada je re o libertarijanizmu, vano je istai i Ajn Rend (19051982), koja je
iz Rusije emigrirala u Sjedinjene Drave 1926. godine i koja je najzaslunija za
pribliavanje libertarijanizma iroj javnosti. Ona je razvila filozofiju objektivizma
u kojoj su sadrani mnogi libertarijanski ideali.124 Najpoznatija je po knjizi Atlas je
_____________
124 Objektivizam Ajn Rend je filozofija koja istie da stvarnost postoji nezavisno od svesti i da ljudska
bia ulnim iskustvom mogu da dou u neposredni kontakt sa tom stvarnou, odnosno da mogu
104
slegnuo ramenima (Atlas Shrugged, 1957) u kojoj upozorava na opasnosti preve-
like ekonomske regulacije od strane drave i zagovara produktivnost, racionalnu
sebinost i ekonomiju slobodnog trita. Ona takoe smatra da je najvea ljudska
vrlina upotreba razuma i da je najvia moralna svrha u ivotu racionalna elja za
zadovoljenjem linog interesa ljudi bi trebalo da ive samo za sebe i da se ne
rtvuju za druge. Zato bi jedina funkcija drave bila da zatiti individue od prinude
kako bi mogle da koriste sopstveni razum i da zadovoljavaju svoje interese bez nje-
nog ometanja i meanja. Takoe, zbog toga je zagovarala i laissez-faire kapitalizam.
Konano, moda najznaajniji savremeni argument u korist libertarijanizma izneo
je spomenuti Robert Nozik u knjizi Anarhija, drava i utopija (Anarchy, State, and
Utopia, 1974). On takoe polazi od ideje da ljudi poseduju sebe, dakle svoje telo,
talente, rad i sve to proizvedu, tako da bi trebalo da su zatieni od drugih indi-
vidua i institucija poput drave. Bez obzira na brojne varijante libertarijanizma,
moe se rei da se sve one slau oko minimalne odgovornosti drave, promovisanja
negativne slobode i jednakog tretmana graana, a veina se fokusira na ekonomsku
slobodu, iako zbog fokusiranja na negativnu slobodu u svim ivotnim aspektima ne
odobravaju rad na tetu drugih.
Na kraju, kao zasebnu kolu liberalizma vano je istai i neoliberalizam, iako i u
tom kontekstu postoje odreene kontroverze, na ta upuuje i rana istorija neolibe-
ralizma. Naime, tokom 1930-ih godina bilo je malo liberalno orijentisanih misli-
laca, zbog ega se oko 25 liberala organizovalo na jednom meunarodnom sastanku
u Parizu 1938. godine. Meu njima su bili ameriki novinar Volter Lipman, Fridrih
fon Hajek, Ludvig fon Mizes, Aleksander Ristov i drugi.125 Tada se detaljno rasprav-
ljalo o Lipmanovoj knjizi Dobro drutvo (The Good Society, 1937) i neki uesnici
(npr. Ristov i Lipman) su se sloili oko toga da je stari laissez-faire liberalizam bio
neuspean i da na njegovo mesto mora da doe novi. To je znailo da je doao kraj
klasinom liberalizmu, ali neki drugi uesnici (npr. Hajek i Mizes) nisu bili ubeeni
da je stari liberalizam neuspean i da je propao. Ipak, svi uesnici su bili ujedinjeni
oko ideje za novi liberalni projekat koji je Ristov nazvao neoliberalizmom. Tada
_____________
da steknu objektivno znanje upotrebom logike. Prema objektivizmu, ispravna moralna svrha svake
individue jeste uveanje sopstvene sree i blagostanja, a jedini drutveni sistem koji je konzistentan sa
moralnou jeste sistem koji potuje individualna prava i slobodno trite otelovljene u laissez-faire
kapitalizmu.
125 Volter Lipman (Walter Lippmann, 18891974) je bio ugledni i uticajni ameriki novinar, pisac
i politiki komentator koji je skovao sintagmu Hladni rat, kao i termin stereotip. Kritikovao je
dominantnu ameriku politiku kao i medije svog doba, branio je demokratiju, obavetenost graana
i kritiko miljenje, a novinarstvo i novinare je video kao vezu izmeu politiara (donosioca odluka)
i javnosti.
Aleksander Ristov (Alexander Rstow, 18851963) je bio nemaki sociolog i ekonomista koji je sko-
vao termin neoliberalizam. Bio je jedan od idejnih kreatora programa socijalno trine ekonomije
implementiranog u Nemakoj nakon Drugog svetskog rata. U pitanju je bila ekonomija koja je
kombinovala slobodno trite sa raznim socijalnim programima i politikama, kao svojevrsni srednji
put izmeu socijalizma i laissez-faire kapitalizma.
105
individue suverene kada se radi o njihovom ivotu i niko ne sme da bude primo-
ran da rtvuje svoje vrednosti zarad drugih. Libertarijanska partija u Sjedinjenim
Dravama se zalae za ogranienu mo dravne uprave, tako da ona ne treba da se
mea u upotrebu droge i alkohola, seksa, pornografije i kockanja.
Drugim reima, libertarijanizam zagovara negativnu slobodu i formalnu jedna-
kost u svim aspektima drutva, ukljuujui ekonomsku i privatnu sferu. Takoe,
podrava laissez-faire ekonomsku politiku, gde spadaju i slobodno trite i zatita
prva na privatnu svojinu, kao i isti pristup linom ponaanju svi ljudi bi trebalo da
rade i misle kako ele, sve dok ne tete drugim ljudima. Libertarijanska ekonomija
crpi osnovne ideje i od Adama Smita, jer on govori o liberalnim konceptima poput
slobode, jednakosti, konsenzusa, individua i racionalnosti i zagovara uspostav-
ljanje slobodnog trita. Takvo trite proizvodi ekonomske ishode koji koriste
drutvu i daju ljudima anse da uspeju na osnovu sopstvenih sposobnosti. Logika
iza ove ideje jeste da ljudi delaju slobodno na tritu, to dri relativno niske cene
i dovodi do nastanka novih i boljih proizvoda, a ovaj ishod je mogu zato to se
ljudi rukovode linim interesima. Smit je smatrao da omoguavanje i doputanje
ljudima da ostvare lini interes stvara nadmetanje koje proizvodi ekonomske dobiti
za potroaa, kao i uslove za proizvoae koji na osnovu zasluga i sopstvene vred-
nosti mogu da napreduju. Ako se drava mea u trite i podriva ovo nadmetanje
onda ona podriva i dobiti, i zato se on i njegovi sledbenici protive regulaciji trita
od strane drave.
Kao to je Smit uticao i na liberalizam i na libertarijanizam, isto se moe rei i za
Dona Stjuarta Mila. On je tvrdio da ljudima treba dozvoliti irok spektar ponaanja
i miljenja, gde postoji samo jedna granica kada se ostalima ini neka teta ili zlo.
Milovo opravdanje za nemeanje od strane dravne uprave u privatne ivote zas-
novano je na korisnosti za drutvo koju ta sloboda proizvodi. On istie da sloboda
govora i miljenja olakavaju i pospeuju potragu za istinom i eliminisanje greaka
zato to nude ljudima ansu da izazovu prihvaene ideje i norme. One nude ansu
da se utvrdi istinitost ili pogrenost status quo-a, dok sloboda delanja samo moe
da pomogne drutvu. Mogunost da se ispoljavaju razliiti ivotni stilovi stvara
eksperimente ivljenja i ljudi mogu da ih posmatraju i da iz toga neto naue. To
znai i da ljudi mogu da donose bolje odluke o stilu ivota koji ele da upranjavaju,
dok Milovo povezivanje slobode i progresa reflektuje njegovu veru u sposobnost
ljudi da sami za sebe donose odluke.
Kada je re o libertarijanizmu, vano je istai i Ajn Rend (19051982), koja je
iz Rusije emigrirala u Sjedinjene Drave 1926. godine i koja je najzaslunija za
pribliavanje libertarijanizma iroj javnosti. Ona je razvila filozofiju objektivizma
u kojoj su sadrani mnogi libertarijanski ideali.124 Najpoznatija je po knjizi Atlas je
_____________
124 Objektivizam Ajn Rend je filozofija koja istie da stvarnost postoji nezavisno od svesti i da ljudska
bia ulnim iskustvom mogu da dou u neposredni kontakt sa tom stvarnou, odnosno da mogu
104
slegnuo ramenima (Atlas Shrugged, 1957) u kojoj upozorava na opasnosti preve-
like ekonomske regulacije od strane drave i zagovara produktivnost, racionalnu
sebinost i ekonomiju slobodnog trita. Ona takoe smatra da je najvea ljudska
vrlina upotreba razuma i da je najvia moralna svrha u ivotu racionalna elja za
zadovoljenjem linog interesa ljudi bi trebalo da ive samo za sebe i da se ne
rtvuju za druge. Zato bi jedina funkcija drave bila da zatiti individue od prinude
kako bi mogle da koriste sopstveni razum i da zadovoljavaju svoje interese bez nje-
nog ometanja i meanja. Takoe, zbog toga je zagovarala i laissez-faire kapitalizam.
Konano, moda najznaajniji savremeni argument u korist libertarijanizma izneo
je spomenuti Robert Nozik u knjizi Anarhija, drava i utopija (Anarchy, State, and
Utopia, 1974). On takoe polazi od ideje da ljudi poseduju sebe, dakle svoje telo,
talente, rad i sve to proizvedu, tako da bi trebalo da su zatieni od drugih indi-
vidua i institucija poput drave. Bez obzira na brojne varijante libertarijanizma,
moe se rei da se sve one slau oko minimalne odgovornosti drave, promovisanja
negativne slobode i jednakog tretmana graana, a veina se fokusira na ekonomsku
slobodu, iako zbog fokusiranja na negativnu slobodu u svim ivotnim aspektima ne
odobravaju rad na tetu drugih.
Na kraju, kao zasebnu kolu liberalizma vano je istai i neoliberalizam, iako i u
tom kontekstu postoje odreene kontroverze, na ta upuuje i rana istorija neolibe-
ralizma. Naime, tokom 1930-ih godina bilo je malo liberalno orijentisanih misli-
laca, zbog ega se oko 25 liberala organizovalo na jednom meunarodnom sastanku
u Parizu 1938. godine. Meu njima su bili ameriki novinar Volter Lipman, Fridrih
fon Hajek, Ludvig fon Mizes, Aleksander Ristov i drugi.125 Tada se detaljno rasprav-
ljalo o Lipmanovoj knjizi Dobro drutvo (The Good Society, 1937) i neki uesnici
(npr. Ristov i Lipman) su se sloili oko toga da je stari laissez-faire liberalizam bio
neuspean i da na njegovo mesto mora da doe novi. To je znailo da je doao kraj
klasinom liberalizmu, ali neki drugi uesnici (npr. Hajek i Mizes) nisu bili ubeeni
da je stari liberalizam neuspean i da je propao. Ipak, svi uesnici su bili ujedinjeni
oko ideje za novi liberalni projekat koji je Ristov nazvao neoliberalizmom. Tada
_____________
da steknu objektivno znanje upotrebom logike. Prema objektivizmu, ispravna moralna svrha svake
individue jeste uveanje sopstvene sree i blagostanja, a jedini drutveni sistem koji je konzistentan sa
moralnou jeste sistem koji potuje individualna prava i slobodno trite otelovljene u laissez-faire
kapitalizmu.
125 Volter Lipman (Walter Lippmann, 18891974) je bio ugledni i uticajni ameriki novinar, pisac
i politiki komentator koji je skovao sintagmu Hladni rat, kao i termin stereotip. Kritikovao je
dominantnu ameriku politiku kao i medije svog doba, branio je demokratiju, obavetenost graana
i kritiko miljenje, a novinarstvo i novinare je video kao vezu izmeu politiara (donosioca odluka)
i javnosti.
Aleksander Ristov (Alexander Rstow, 18851963) je bio nemaki sociolog i ekonomista koji je sko-
vao termin neoliberalizam. Bio je jedan od idejnih kreatora programa socijalno trine ekonomije
implementiranog u Nemakoj nakon Drugog svetskog rata. U pitanju je bila ekonomija koja je
kombinovala slobodno trite sa raznim socijalnim programima i politikama, kao svojevrsni srednji
put izmeu socijalizma i laissez-faire kapitalizma.
105
je to bio pokuaj da se odustane od laissez-faire koncepcije zarad trine ekono-
mije pod okriljem snane drave i sutina je bila u formulaciji antikapitalistikog
i antikomunistikog treeg puta. Dakle, neoliberalizam je originalno stvoren kao
neto drugaije od radikalizma slobodnog trita sa kojim se danas najee po-
vezuje.
Na skupu su bile vidljive fundamentalne razlike izmeu pravih neoliberala
Ristova i Lipmana i starih liberala Mizesa i Hajeka. Neoliberali su se zalagali za
dravnu intervenciju koja bi mogla da ispravi nepoeljne trine strukture, dok je
Mizes instistirao da je jedina legitimna uloga drave da skloni sve vrste barijera za
ulazak na trite. Nekoliko godina kasnije ove razlike su postale nepremostive. Na-
kon rata Hajek osniva Mon Pelerin drutvo (1947) kako bi okupio rasute neolibe-
ralne mislioce, a osnivai su uz njega bili i Karl Poper, Ludvig fon Mizes, Dord Sti-
gler i Milton Fridman.126 Glavni cilj drutva bio je da se brani sloboda izraavanja,
_____________
126 Mon Pelerin drutvo je naziv za meunarodnu organizaciju liberalnih ekonomista (meu kojima
je i osam dobitnika Nobelove nagrade iz ekonomije), filozofa, istoriara, biznismena i intelektualaca.
Ovo udruenje promovie slobodu izraavanja, slobodu trita i laissez-faire kapitalizam, a vodi naziv
od mesta u vajcarskoj na kojem je odrana njegova osnivaka skuptina.
Karl Poper (Karl Raimund Popper, 19021994) je bio britanski filozof austrijskog porekla, koji se
smatra jednim od najveih filozofa nauke svih vremena, a upamen je i po svojoj socijalnoj i politikoj
filozofiji. Takoe, zuzetno je poznata i njegova kritika tradicionalne induktivistike forme naunog
metoda, gde je zagovarao sopstveni metod opovrgavanja. Prema induktivizmu, nauka napreduje od
posmatranja ka teoriji, utemeljena na eksperimentima i njihovoj induktivnoj ekstrapolaciji ka optim
zakonima. Prema falsifikacionizmu, nauka napreduje u suprotnom smeru, od teorija kao pretpostav-
ki, a zatim se putem eksperimenata pobijaju i eliminiu one teorije koje rezultati opovrgnu. Prema
Poperu, razlika izmeu teorije koja moe da se falsifikuje (tj. podvrgne opovrgavanju) i one koja ne
moe, jeste demarkaciona razlika izmeu empirijske nauke i metafizike ili nenauke. Meutim, to ne
znai da je metafizika besmislena time to nije opovrgljiva, jer metafizike teorije mogu da budu ko-
risne za nauku. Poperova socijalna i politika filozofija iz knjiga Beda istoricizma (The Poverty of His-
toricism, 1957) i Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji (The Open Society and Its Enemies, 1945) moe
u izvesnoj meri da se shvati kao primena falsifikacionizma na oblast drutvene interakcije. On se
zalagao za drutveni inenjering korak po korak, tj. za razvoj drutvenih institucija malim koracima,
koje je lako revidirati i ija potencijalna teta moe da se kontrolie. Kritikovao je filozofske teorije
drave Platona, Hegela i Marksa, koje smatra preteama politikog totalitarizma. U njegovoj interpre-
taciji, ove teorije zagovaraju zatvoreno drutvo, koje predstavlja kolektivistiku i organizmiku celinu,
bez razlike izmeu prirodnih i kulturnih zakona. U otvorenom drutvu, koje on snano favorizuje,
individue su lino odgovorne za svoje odluke i zato mogu biti kritiki nastrojene prema drutvenim
propisima.
Georg Vilhelm Fridrih Hegel (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 17701831) je bio uticajni nemaki
filozof i jedan od tvoraca nemakog idealizma. Njegov idealizam je predstavljao revoluciju u evrop-
skoj filozofiji ovog doba, a uticao je i na mnoge razliite filozofske kole, ukljuujui tu i marksizam.
Razvio je sveobuhvatni filozofski okvir ili sistem koji se danas naziva apsolutnim idealizmom, u ko-
jem nudi ideje o integraciji uma i prirode, subjekta i objekta saznanja, kao i bavljenje temama kao to
su drava, istorija, umetnost, religija i filozofija. Najpoznatiji je po konceptualizaciji uma ili duha koji
se manifestuje putem skupa protivrenosti i opozicija koje na kraju postaju integrisane i sjedinjene
(npr. protivrenosti izmeu prirode i slobode i slino), kao i po svojoj odbrani (autoriteta) drave.
Dord Stigler (George Stigler, 19111991) je bio ameriki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade
106
politika slobodnog trita i politike vrednosti otvorenog drutva. Osnove ovog
drutva nalaze se u klasinom liberalizmu, ali ono je zasluno za irenje neolibe-
ralizma.
Neoliberalizam se u literaturi retko kada definie i kritiari ga preteno koriste
u negativnom smislu. U sutini, danas se taj pojam odnosi na trini fundamen-
talizam koji je blii laissez-faire principima paleoliberala nego idejama original-
nih neoliberala.127 Zato je pitanje koje je pravo znaenje termina i kolika je nje-
gova korisnost u drutvenim naukama, pogotovo jer postoje mnoge teorije trine
ekonomije. Dakle, neoliberalizam je politika filozofija iji zagovornici podravaju
ekonomske liberalizacije, slobodnu trgovinu i otvoreno trite, privatizaciju, dereg-
ulaciju i jau ulogu privatnog sektora u modernom drutvu.128
Prema neoliberalizmu, drava mora da stvori i ouva institucionalni okvir za
potovanje privatne svojine i slobodnog trita, te da garantuje kvalitet i integritet
novca. Drugim reima, ona mora da izgradi vojne, odbrambene, policijske i pravne
strukture i funkcije koje su neophodne za zatitu privatne svojine i za ispravno
funkcionisanje trita. Uz to, tamo gde trita ne postoje (kao to su npr. zemlja,
voda, obrazovanje, zdravstvena zatita, socijalna zatita itd.) treba ih formirati, ak
i dravnom intervencijom. Meutim, uloga drave tada treba da se zaustavi i njena
intervencija na tritima treba da bude nepostojea ili minimalna. Neoliberali sma-
traju da je ovo neophodno zato to drava i njene strukture ne mogu da poseduju
dovoljno informacija da bi adekvatno pogaali trine signale i samim tim for-
mulisali cene. Tvrdi se i to da e mone interesne grupe nuno pokuavati da utiu
na vlast, odnosno da e preko korupcije uticati na dravne intervencije (posebno u
demokratijama) u svoju korist.
Drugim reima, neoliberalizam se pribojava dravne intervencije i dominacije
_____________
za ekonomiju 1982. godine. Posebno se bavio znaajem informacija za ekonomsko ponaanje, a pisao
je i o istoriji ekonomije (iako je ta istorija bila predmet mnogih otrih kritika).
Milton Fridman (Milton Friedman, 19122006) je bio ameriki ekonomista i statistiar sa univer-
ziteta u ikagu, kao i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. godine. Bio je lider ikake
kole ekonomije, ekonomski savetnik amerikog predsednika Ronalda Regana i verovatno najuti-
cajniji ekonomista u drugoj polovini 20. veka. Snano se protivio uticaju drave na ekonomiju, odnos-
no nije verovao u sposobnost drave da adekvatno koriguje greke trita.
127 Paleoliberalizam je pejorativni termin koji se odnosi na ekstremni ili tvrdoglavi liberalizam,
odnosno koji se primenjuje na snano verovanje u laissez-faire ili ekonomiju slobodnog trita.
128 Ekonomski liberalizam i ideologija koja zagovara organizovanje ekonomije u individualistikom
kljuu, to znai da najvei broj ekonomskih odluka donose individue, a ne kolektivne institucije ili
organizacije. Glavna karakteristika je podrka trinoj ekonomiji i privatnom vlasnitvu kada se radi
o sredstvima za proizvodnju. Obino se suprotstavlja dravnim intervencijama na slobodnom tritu,
iako podrava ogranienu regulaciju, kao kada se radi o javnim dobrima.
Slobodna trgovina je situacija u kojoj dravna uprava ne ograniava uvoz ili izvoz.
Otvoreno trite se odnosi na situaciju koja je bliska slobodnoj trgovini. Otvorenost se meri koli-
inom upliva dravne uprave. U stvarnosti teko da mogu da postoje potpuno otvorena trita i pot-
puno slobodna trgovina jer je potreban pravni okvir za trgovinu koji garantuje sigurnost, izvesnost i
bezbednost imovine ili resursa.
107
je to bio pokuaj da se odustane od laissez-faire koncepcije zarad trine ekono-
mije pod okriljem snane drave i sutina je bila u formulaciji antikapitalistikog
i antikomunistikog treeg puta. Dakle, neoliberalizam je originalno stvoren kao
neto drugaije od radikalizma slobodnog trita sa kojim se danas najee po-
vezuje.
Na skupu su bile vidljive fundamentalne razlike izmeu pravih neoliberala
Ristova i Lipmana i starih liberala Mizesa i Hajeka. Neoliberali su se zalagali za
dravnu intervenciju koja bi mogla da ispravi nepoeljne trine strukture, dok je
Mizes instistirao da je jedina legitimna uloga drave da skloni sve vrste barijera za
ulazak na trite. Nekoliko godina kasnije ove razlike su postale nepremostive. Na-
kon rata Hajek osniva Mon Pelerin drutvo (1947) kako bi okupio rasute neolibe-
ralne mislioce, a osnivai su uz njega bili i Karl Poper, Ludvig fon Mizes, Dord Sti-
gler i Milton Fridman.126 Glavni cilj drutva bio je da se brani sloboda izraavanja,
_____________
126 Mon Pelerin drutvo je naziv za meunarodnu organizaciju liberalnih ekonomista (meu kojima
je i osam dobitnika Nobelove nagrade iz ekonomije), filozofa, istoriara, biznismena i intelektualaca.
Ovo udruenje promovie slobodu izraavanja, slobodu trita i laissez-faire kapitalizam, a vodi naziv
od mesta u vajcarskoj na kojem je odrana njegova osnivaka skuptina.
Karl Poper (Karl Raimund Popper, 19021994) je bio britanski filozof austrijskog porekla, koji se
smatra jednim od najveih filozofa nauke svih vremena, a upamen je i po svojoj socijalnoj i politikoj
filozofiji. Takoe, zuzetno je poznata i njegova kritika tradicionalne induktivistike forme naunog
metoda, gde je zagovarao sopstveni metod opovrgavanja. Prema induktivizmu, nauka napreduje od
posmatranja ka teoriji, utemeljena na eksperimentima i njihovoj induktivnoj ekstrapolaciji ka optim
zakonima. Prema falsifikacionizmu, nauka napreduje u suprotnom smeru, od teorija kao pretpostav-
ki, a zatim se putem eksperimenata pobijaju i eliminiu one teorije koje rezultati opovrgnu. Prema
Poperu, razlika izmeu teorije koja moe da se falsifikuje (tj. podvrgne opovrgavanju) i one koja ne
moe, jeste demarkaciona razlika izmeu empirijske nauke i metafizike ili nenauke. Meutim, to ne
znai da je metafizika besmislena time to nije opovrgljiva, jer metafizike teorije mogu da budu ko-
risne za nauku. Poperova socijalna i politika filozofija iz knjiga Beda istoricizma (The Poverty of His-
toricism, 1957) i Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji (The Open Society and Its Enemies, 1945) moe
u izvesnoj meri da se shvati kao primena falsifikacionizma na oblast drutvene interakcije. On se
zalagao za drutveni inenjering korak po korak, tj. za razvoj drutvenih institucija malim koracima,
koje je lako revidirati i ija potencijalna teta moe da se kontrolie. Kritikovao je filozofske teorije
drave Platona, Hegela i Marksa, koje smatra preteama politikog totalitarizma. U njegovoj interpre-
taciji, ove teorije zagovaraju zatvoreno drutvo, koje predstavlja kolektivistiku i organizmiku celinu,
bez razlike izmeu prirodnih i kulturnih zakona. U otvorenom drutvu, koje on snano favorizuje,
individue su lino odgovorne za svoje odluke i zato mogu biti kritiki nastrojene prema drutvenim
propisima.
Georg Vilhelm Fridrih Hegel (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 17701831) je bio uticajni nemaki
filozof i jedan od tvoraca nemakog idealizma. Njegov idealizam je predstavljao revoluciju u evrop-
skoj filozofiji ovog doba, a uticao je i na mnoge razliite filozofske kole, ukljuujui tu i marksizam.
Razvio je sveobuhvatni filozofski okvir ili sistem koji se danas naziva apsolutnim idealizmom, u ko-
jem nudi ideje o integraciji uma i prirode, subjekta i objekta saznanja, kao i bavljenje temama kao to
su drava, istorija, umetnost, religija i filozofija. Najpoznatiji je po konceptualizaciji uma ili duha koji
se manifestuje putem skupa protivrenosti i opozicija koje na kraju postaju integrisane i sjedinjene
(npr. protivrenosti izmeu prirode i slobode i slino), kao i po svojoj odbrani (autoriteta) drave.
Dord Stigler (George Stigler, 19111991) je bio ameriki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade
106
politika slobodnog trita i politike vrednosti otvorenog drutva. Osnove ovog
drutva nalaze se u klasinom liberalizmu, ali ono je zasluno za irenje neolibe-
ralizma.
Neoliberalizam se u literaturi retko kada definie i kritiari ga preteno koriste
u negativnom smislu. U sutini, danas se taj pojam odnosi na trini fundamen-
talizam koji je blii laissez-faire principima paleoliberala nego idejama original-
nih neoliberala.127 Zato je pitanje koje je pravo znaenje termina i kolika je nje-
gova korisnost u drutvenim naukama, pogotovo jer postoje mnoge teorije trine
ekonomije. Dakle, neoliberalizam je politika filozofija iji zagovornici podravaju
ekonomske liberalizacije, slobodnu trgovinu i otvoreno trite, privatizaciju, dereg-
ulaciju i jau ulogu privatnog sektora u modernom drutvu.128
Prema neoliberalizmu, drava mora da stvori i ouva institucionalni okvir za
potovanje privatne svojine i slobodnog trita, te da garantuje kvalitet i integritet
novca. Drugim reima, ona mora da izgradi vojne, odbrambene, policijske i pravne
strukture i funkcije koje su neophodne za zatitu privatne svojine i za ispravno
funkcionisanje trita. Uz to, tamo gde trita ne postoje (kao to su npr. zemlja,
voda, obrazovanje, zdravstvena zatita, socijalna zatita itd.) treba ih formirati, ak
i dravnom intervencijom. Meutim, uloga drave tada treba da se zaustavi i njena
intervencija na tritima treba da bude nepostojea ili minimalna. Neoliberali sma-
traju da je ovo neophodno zato to drava i njene strukture ne mogu da poseduju
dovoljno informacija da bi adekvatno pogaali trine signale i samim tim for-
mulisali cene. Tvrdi se i to da e mone interesne grupe nuno pokuavati da utiu
na vlast, odnosno da e preko korupcije uticati na dravne intervencije (posebno u
demokratijama) u svoju korist.
Drugim reima, neoliberalizam se pribojava dravne intervencije i dominacije
_____________
za ekonomiju 1982. godine. Posebno se bavio znaajem informacija za ekonomsko ponaanje, a pisao
je i o istoriji ekonomije (iako je ta istorija bila predmet mnogih otrih kritika).
Milton Fridman (Milton Friedman, 19122006) je bio ameriki ekonomista i statistiar sa univer-
ziteta u ikagu, kao i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. godine. Bio je lider ikake
kole ekonomije, ekonomski savetnik amerikog predsednika Ronalda Regana i verovatno najuti-
cajniji ekonomista u drugoj polovini 20. veka. Snano se protivio uticaju drave na ekonomiju, odnos-
no nije verovao u sposobnost drave da adekvatno koriguje greke trita.
127 Paleoliberalizam je pejorativni termin koji se odnosi na ekstremni ili tvrdoglavi liberalizam,
odnosno koji se primenjuje na snano verovanje u laissez-faire ili ekonomiju slobodnog trita.
128 Ekonomski liberalizam i ideologija koja zagovara organizovanje ekonomije u individualistikom
kljuu, to znai da najvei broj ekonomskih odluka donose individue, a ne kolektivne institucije ili
organizacije. Glavna karakteristika je podrka trinoj ekonomiji i privatnom vlasnitvu kada se radi
o sredstvima za proizvodnju. Obino se suprotstavlja dravnim intervencijama na slobodnom tritu,
iako podrava ogranienu regulaciju, kao kada se radi o javnim dobrima.
Slobodna trgovina je situacija u kojoj dravna uprava ne ograniava uvoz ili izvoz.
Otvoreno trite se odnosi na situaciju koja je bliska slobodnoj trgovini. Otvorenost se meri koli-
inom upliva dravne uprave. U stvarnosti teko da mogu da postoje potpuno otvorena trita i pot-
puno slobodna trgovina jer je potreban pravni okvir za trgovinu koji garantuje sigurnost, izvesnost i
bezbednost imovine ili resursa.
107
drave u ekonomskoj i drutvenoj sferi. Pri tom, neoliberali ne kritikuju jedino
faizam i komunizam kao ureenja u kojima drava igra izuzetnu ulogu, ve i mo-
dele drave blagostanja koji su poeli da se pojavljuju u Evropi u 20. veku. Samim
tim, neoliberalizam je u bliskoj vezi sa politikom sferom i sopstvena nastojanja
oblikuje pozivajui se na politiku. Meutim, najznaajniji razlozi za objanjenje
pohoda neoliberalizma verovatno su proizvedeni padom stopa profita tokom 1970-
ih godina, to je doprinelo transformaciji liberalizma u neoliberalizam. Menja se
i znaenje ovog termina, koji zatim poinje da se povezuje prvenstveno sa ne-
gativnim konotacijama od strane kritiara reforme trita. Kao posledica toga on
prestaje da podrazumeva umereni oblik liberalizma i povezuje se sa radikalnim
i laissez-faire kapitalistikim idejama. Tada poinje i povezivanje neoliberalizma
sa Hajekom i Fridmanom, dok danas ovaj termin obino upotrebljavaju kritiari
ideja o slobodnoj trgovini, deregulaciji, privatizaciji i smanjenju dravne kontrole
ekonomije.
Naime, intelektualni otac (ovakvog) neoliberalizma bio je Milton Fridman i nje-
gova grupa ekonomista sa univerziteta u ikagu, a prva primena ovog sistema u
nekom drutvu bila je u ileu, nakon dravnog udara generala Augusta Pinoea
protiv socijalistike vlade Salvadora Aljendea, 1973. godine.129 Pinoe se tada
okrenuo ileanskoj poslovnoj eliti (koja je bila vaan element dravnog udara) i
koja je imala odnose sa ileanskim ekonomistima koji su studirali na ikagu kod
Fridmana. Ovi ekonomisti su 1975. godine uli u vladu i potpuno su je restrukturi-
rali na osnovu neoliberalnih ideja, to je znailo privatizaciju celokupne dravne
imovine (osim, u ileanskom sluaju, bakra), otvaranje ilea za strane investitore
i za strani kapital, ukljuujui tu i privatizaciju sistema socijalne zatite, unitenje
radnikih sindikata itd. U pitanju je bio neoliberalizam u istoj formi i ileansko
drutvo je ve poetkom 1980-ih godina zapalo u ozbiljne ekonomske probleme i
krizu (iako se poslovna i politika elita izuzetno obogatila), zbog ega je i teorija
pretrpela odreene modifikacije.
Od 1970-ih godina dolazi do rasta entuzijazma u prihvatanju neoliberalizma
i u raznim drugim politiko-ekonomskim praksama i u ekonomskom miljenju.
Deregulacija, privatizacija i povlaenje drave iz mnogih drutvenih sfera postale
_____________
Pod privatizacijom se, uopteno posmatrano, obino misli na proces transfera iz javnog sektora
(kojim rukovodi dravna uprava) u privatni sektor.
Deregulacija je in ili proces uklanjanja ili smanjivanja dravnih regulacija. Dakle, u pitanju je opo-
zit regulaciji, koja se odnosi na proces regulisanja odreenih aktivnosti od strane dravne uprave.
129 Salvador Aljende (Salvador Allende, 19081973) je bio ileanski lekar i politiar, poznat i kao
prvi marksista koji je postao predsednik neke latinoamerike drave na slobodnim izborima. Kao
predsednik, Aljende je nacionalizovao industriju (uinio ju je dravnim vlasnitvom) i velika poljo-
privredna imanja, to ga je suprotstavilo mnogim bogatim slojevima i drugim politikim faktorima
u zemlji (poput parlamenta). Vojska je ubrzo organizovala pu, Aljende je dao svoj poslednji govor u
kojem je rekao da nee podneti ostavku, nakon ega je izvrio samoubistvo. Ubrzo nakon toga vlast je
preuzeo general Augusto Pinoe koji je odbio da je prepusti civilnoj kontroli.
108
su uobiajene. Skoro sve drave, od onih najnovijih, nastalih raspadom Sovjet-
skog Saveza, do starih demokratija i drava blagostanja poput Novog Zelanda
ili vedske, prihvataju neoliberalizam (dobrovoljno ili putem spoljanje prinude).
Zagovornici neoliberalizma danas su na pozicijama moi i uticaja u obrazo-
vanju (na univerzitetima i u uticajnim institutima), kao i u kljunim dravnim i
meunarodnim institucijama. Prema britanskom drutvenom nauniku Dejvidu
Harviju, neoliberalizam je postao dominantni i hegemoniki diskurs koji je inkor-
poriran u zdravorazumske naine interpretacije i razumevanje sveta i stvarnosti.130
Harvi tvrdi da proces neoliberalizacije karakterie kreativna destrukcija i pret-
hodnih institucionalnih okvira i moi (ukljuujui tu i preispitivanje tradicionalnih
formi dravnog suvereniteta), kao i dominantnih formi podela rada, drutvenih
odnosa, tehnologije, navika i naina ivota. Harvi neoliberalizam povezuje i sa
etikom i tvrdi da je etika trinih odnosa postala etika po sebi, koja pokuava da
zameni sva ostala etika verovanja. Na primer, neoliberalna etika istie znaaj ugo-
vornih odnosa na tritu, smatra da se koliina drutvenog dobra uveava putem
uveanja trinih transakcija i pokuava da sve drutvene odnose analizira preko
trinog modela. Kljunu ulogu u tome ima znaaj informacija, zbog ega je neo-
liberalizam veoma zainteresovan za razvoj tehnologija i stoga mnogi danas govore
o informacijskom drutvu).131
_____________
130 Dejvid Harvi (David Harvey, 1935) je britanski geograf i drutveni naunik koji od 2001. godine
radi kao istaknuti profesor departmana za antropologiju na postdiplomskom centru Siti univerziteta
u Njujorku. Smatra se za vodeeg drutvenog teoretiara meunarodnog ranga i nalazi se meu naj-
citiranijim autorima svih vremena u humanistikim disciplinama. Njegov rad je znaajno doprineo
razvoju moderne geografije, kao i mnogim irokim drutvenim i politikim debatama. Poznat je i
kao istaknuti marksistiki kritiar kapitalizma i zagovornik ideje o pravu na grad, to je ideja koju je
opisao kao elju za drugaijim moguim gradom.
Pravo na grad je ideja i slogan pod kojim se podrazumevaju zahtevi za transformacijom i obnovom
pristupa graana urbanom ivotu, ukljuujui tu i pravo na promenu naina urbanog ivota, bolju
dostupnost urbanih resursa, kritiku centara drutvene moi u gradu, kao i transformaciju urbanog
ivota u skladu sa sopstvenim potrebama. Ona obuhvata i elju za vidljivijim i globalnijim urbanim
borbama, kao i konceptualizaciju novih okvira drutvenog i prostornog razvoja koji su najee su-
protstavljeni ili kritiki orijentisani prema kapitalizmu. Vremenom, ovo je postala popularna fraza sa
vie znaenja koju su preuzeli mnogi urbani pokreti i inicijative.
Hegemoniki diskurs oznaava dominantni diskurs u nekom drutvu, i to diskurs koji najee ima
represivni karakter. Diskurs, kao nain na koji se govori o stvarima, postaje hegemoniki u nekoj
kulturi kada postaje gotovo nemogue dovesti u pitanje njegove pretpostavke. Termin potie od ideje
o kulturnoj hegemoniji (vladajue klase) koju je razvio Antonio Grami, prema kojem kulturna hege-
monija oznaava dominaciju kulturno raznovrsnim drutvom od strane klase koja zatim manipulie
kulturom drutva (vrednostima, objanjenjima, percepcijama, moralom itd.) time to sopstvenu
kulturu namee irem drutvu kao obavezujuu normu. Obino se navodi da hegemoniki diskurs
formulie i pitanja i odgovore o nekoj temi, te da naputanje tog diskursa izaziva nerazumevanje ili
drutvene sankcije. Na primer, diskurs o zdravlju je hegemoniki u smislu da se esto ne dovode u
pitanje pretpostavke o znaaju zdravlja, a reenice poput: Znam da je puenje nezdravo i puim ciga-
rete uprkos tome isti naruavaju ili se percipiraju kao nerazumne.
131 Informacijsko drutvo (koje se esto pogreno prevodi kao informatiko drutvo) je drutvo
109
drave u ekonomskoj i drutvenoj sferi. Pri tom, neoliberali ne kritikuju jedino
faizam i komunizam kao ureenja u kojima drava igra izuzetnu ulogu, ve i mo-
dele drave blagostanja koji su poeli da se pojavljuju u Evropi u 20. veku. Samim
tim, neoliberalizam je u bliskoj vezi sa politikom sferom i sopstvena nastojanja
oblikuje pozivajui se na politiku. Meutim, najznaajniji razlozi za objanjenje
pohoda neoliberalizma verovatno su proizvedeni padom stopa profita tokom 1970-
ih godina, to je doprinelo transformaciji liberalizma u neoliberalizam. Menja se
i znaenje ovog termina, koji zatim poinje da se povezuje prvenstveno sa ne-
gativnim konotacijama od strane kritiara reforme trita. Kao posledica toga on
prestaje da podrazumeva umereni oblik liberalizma i povezuje se sa radikalnim
i laissez-faire kapitalistikim idejama. Tada poinje i povezivanje neoliberalizma
sa Hajekom i Fridmanom, dok danas ovaj termin obino upotrebljavaju kritiari
ideja o slobodnoj trgovini, deregulaciji, privatizaciji i smanjenju dravne kontrole
ekonomije.
Naime, intelektualni otac (ovakvog) neoliberalizma bio je Milton Fridman i nje-
gova grupa ekonomista sa univerziteta u ikagu, a prva primena ovog sistema u
nekom drutvu bila je u ileu, nakon dravnog udara generala Augusta Pinoea
protiv socijalistike vlade Salvadora Aljendea, 1973. godine.129 Pinoe se tada
okrenuo ileanskoj poslovnoj eliti (koja je bila vaan element dravnog udara) i
koja je imala odnose sa ileanskim ekonomistima koji su studirali na ikagu kod
Fridmana. Ovi ekonomisti su 1975. godine uli u vladu i potpuno su je restrukturi-
rali na osnovu neoliberalnih ideja, to je znailo privatizaciju celokupne dravne
imovine (osim, u ileanskom sluaju, bakra), otvaranje ilea za strane investitore
i za strani kapital, ukljuujui tu i privatizaciju sistema socijalne zatite, unitenje
radnikih sindikata itd. U pitanju je bio neoliberalizam u istoj formi i ileansko
drutvo je ve poetkom 1980-ih godina zapalo u ozbiljne ekonomske probleme i
krizu (iako se poslovna i politika elita izuzetno obogatila), zbog ega je i teorija
pretrpela odreene modifikacije.
Od 1970-ih godina dolazi do rasta entuzijazma u prihvatanju neoliberalizma
i u raznim drugim politiko-ekonomskim praksama i u ekonomskom miljenju.
Deregulacija, privatizacija i povlaenje drave iz mnogih drutvenih sfera postale
_____________
Pod privatizacijom se, uopteno posmatrano, obino misli na proces transfera iz javnog sektora
(kojim rukovodi dravna uprava) u privatni sektor.
Deregulacija je in ili proces uklanjanja ili smanjivanja dravnih regulacija. Dakle, u pitanju je opo-
zit regulaciji, koja se odnosi na proces regulisanja odreenih aktivnosti od strane dravne uprave.
129 Salvador Aljende (Salvador Allende, 19081973) je bio ileanski lekar i politiar, poznat i kao
prvi marksista koji je postao predsednik neke latinoamerike drave na slobodnim izborima. Kao
predsednik, Aljende je nacionalizovao industriju (uinio ju je dravnim vlasnitvom) i velika poljo-
privredna imanja, to ga je suprotstavilo mnogim bogatim slojevima i drugim politikim faktorima
u zemlji (poput parlamenta). Vojska je ubrzo organizovala pu, Aljende je dao svoj poslednji govor u
kojem je rekao da nee podneti ostavku, nakon ega je izvrio samoubistvo. Ubrzo nakon toga vlast je
preuzeo general Augusto Pinoe koji je odbio da je prepusti civilnoj kontroli.
108
su uobiajene. Skoro sve drave, od onih najnovijih, nastalih raspadom Sovjet-
skog Saveza, do starih demokratija i drava blagostanja poput Novog Zelanda
ili vedske, prihvataju neoliberalizam (dobrovoljno ili putem spoljanje prinude).
Zagovornici neoliberalizma danas su na pozicijama moi i uticaja u obrazo-
vanju (na univerzitetima i u uticajnim institutima), kao i u kljunim dravnim i
meunarodnim institucijama. Prema britanskom drutvenom nauniku Dejvidu
Harviju, neoliberalizam je postao dominantni i hegemoniki diskurs koji je inkor-
poriran u zdravorazumske naine interpretacije i razumevanje sveta i stvarnosti.130
Harvi tvrdi da proces neoliberalizacije karakterie kreativna destrukcija i pret-
hodnih institucionalnih okvira i moi (ukljuujui tu i preispitivanje tradicionalnih
formi dravnog suvereniteta), kao i dominantnih formi podela rada, drutvenih
odnosa, tehnologije, navika i naina ivota. Harvi neoliberalizam povezuje i sa
etikom i tvrdi da je etika trinih odnosa postala etika po sebi, koja pokuava da
zameni sva ostala etika verovanja. Na primer, neoliberalna etika istie znaaj ugo-
vornih odnosa na tritu, smatra da se koliina drutvenog dobra uveava putem
uveanja trinih transakcija i pokuava da sve drutvene odnose analizira preko
trinog modela. Kljunu ulogu u tome ima znaaj informacija, zbog ega je neo-
liberalizam veoma zainteresovan za razvoj tehnologija i stoga mnogi danas govore
o informacijskom drutvu).131
_____________
130 Dejvid Harvi (David Harvey, 1935) je britanski geograf i drutveni naunik koji od 2001. godine
radi kao istaknuti profesor departmana za antropologiju na postdiplomskom centru Siti univerziteta
u Njujorku. Smatra se za vodeeg drutvenog teoretiara meunarodnog ranga i nalazi se meu naj-
citiranijim autorima svih vremena u humanistikim disciplinama. Njegov rad je znaajno doprineo
razvoju moderne geografije, kao i mnogim irokim drutvenim i politikim debatama. Poznat je i
kao istaknuti marksistiki kritiar kapitalizma i zagovornik ideje o pravu na grad, to je ideja koju je
opisao kao elju za drugaijim moguim gradom.
Pravo na grad je ideja i slogan pod kojim se podrazumevaju zahtevi za transformacijom i obnovom
pristupa graana urbanom ivotu, ukljuujui tu i pravo na promenu naina urbanog ivota, bolju
dostupnost urbanih resursa, kritiku centara drutvene moi u gradu, kao i transformaciju urbanog
ivota u skladu sa sopstvenim potrebama. Ona obuhvata i elju za vidljivijim i globalnijim urbanim
borbama, kao i konceptualizaciju novih okvira drutvenog i prostornog razvoja koji su najee su-
protstavljeni ili kritiki orijentisani prema kapitalizmu. Vremenom, ovo je postala popularna fraza sa
vie znaenja koju su preuzeli mnogi urbani pokreti i inicijative.
Hegemoniki diskurs oznaava dominantni diskurs u nekom drutvu, i to diskurs koji najee ima
represivni karakter. Diskurs, kao nain na koji se govori o stvarima, postaje hegemoniki u nekoj
kulturi kada postaje gotovo nemogue dovesti u pitanje njegove pretpostavke. Termin potie od ideje
o kulturnoj hegemoniji (vladajue klase) koju je razvio Antonio Grami, prema kojem kulturna hege-
monija oznaava dominaciju kulturno raznovrsnim drutvom od strane klase koja zatim manipulie
kulturom drutva (vrednostima, objanjenjima, percepcijama, moralom itd.) time to sopstvenu
kulturu namee irem drutvu kao obavezujuu normu. Obino se navodi da hegemoniki diskurs
formulie i pitanja i odgovore o nekoj temi, te da naputanje tog diskursa izaziva nerazumevanje ili
drutvene sankcije. Na primer, diskurs o zdravlju je hegemoniki u smislu da se esto ne dovode u
pitanje pretpostavke o znaaju zdravlja, a reenice poput: Znam da je puenje nezdravo i puim ciga-
rete uprkos tome isti naruavaju ili se percipiraju kao nerazumne.
131 Informacijsko drutvo (koje se esto pogreno prevodi kao informatiko drutvo) je drutvo
109
3.5. Osnovni principi i pretpostavke liberalizma
Ideje liberalizma kao ideologije industrijalizovanog Zapada duboko proimaju
politiki, ekonomski i kulturni ivot, zbog ega se ini da je on neodvojiv od za-
padne civilizacije uopte. Tendencije liberalnih mislilaca 18. i 19. veka, nastale pod
uticajem prosvetiteljskog verovanja u univerzalni razum, bile su u prihvatanju ideja
koje nastoje da uspostave fundamentalne drutvene vrednosti i odbrane specifinu
viziju ljudskog progresa i usavravanja koji se vezuju za linu autonomiju. Moralni
i ideoloki stav ove filozofije poiva na privrenosti odreenom skupu vrednosti i
verovanja od kojih su najvanije: pojedinac, sloboda, razum, pravda, tolerancija i
(pravo na) razliitost.
Analitiki posmatrano, mogue je razdvojiti tri meupovezane komponente li-
beralne ideologije:
(1) filozofsku,
(2) drutvenu i
(3) politiku, koja proizilazi iz prve dve.
Na filozofskom nivou liberali su posveeni konceptima:
(1) jednakosti,
(2) slobode,
(3) individualnosti i
(4) racionalnosti.
Oni su egalitarijanci u smislu da negiraju stav da je neko superioran ili inferioran
po prirodi, to ne podrazumeva da su svi ljudi isti, ve da su svi ljudi jednake mo-
ralne vrednosti. Liberali ne zahtevaju jednakost ishoda kao neki socijalisti, ve ele
da svi imaju jednake anse da upotrebe svoje talente. Povezanost sa slobodom ide
zajedno sa ovom interpretacijom jednakosti jer su liberali tradicionalno pokuavali
da postignu najveu individualnu slobodu koja je kompatibilna tvrdnji o jednakom
stepenu slobode za sve pripadnike drutva. Slino tome, njihov egalitarijanizam je
odraz insistiranja na moralnom primatu individue u odnosu na drutveni kolekti-
vitet. I konano, kao racionalisti oni smatraju da javne ideje treba da budu otvorene
za kritiko pretresanje i da njihova validnost treba da se testira i potvrdi.
Kao to se moe videti, liberali ova etiri koncepta vide kao da meu njima po-
stoji posebna veza, iako se ne slau svi oko toga zato se ovi koncepti uklapaju i
kako se uklapaju, kao ni oko toga koje politike implikacije iz njih slede. Filozofski
_____________
u kojem stvaranje, distribucija, upotreba i manipulacija informacijama predstavlja dominantnu
ekonomsku, politiku ili drutvenu aktivnost, odnosno u kojem se na osnovu informacija ostvaru-
je znaajna ekonomska i drutvena dobit. Sutina informacijskog drutva jeste drutvo koje koris-
ti informatike tehnologije na produktivan i kreativan nain. Zbog porasta znaaja informatikih
tehnologija u savremenom drutvu mnogi teoretiari i komentatori govore o informacijskom drutvu
kao o svojevrsnoj novoj eri u ljudskoj istoriji koju zatim konceptualizuju na razliite naine (u rangu
od entuzijastinog prihvatanja do radikalne kritike).
110
posmatrano, liberalizam ukljuuje i individualiste i holiste, materijaliste i idealiste,
deterministe i voluntariste, utilitarijance i zagovornike prirodnog prava, a politiki
posmatrano on se kree od libertarijanaca koji zagovaraju slobodno trite do
pristalica drave blagostanja. U uoptenom smislu, liberali se slau oko osnovnog
moralnog i drutvenog etosa, ali se razlikuju po shvatanju koliko dobro neki
drutveni aranman moe da realizuje liberalne ideale. Dakle, razlike meu njima
ukljuuju varijacije na zajedniku temu naglaavanja moralnog znaaja individue
u okvirima bilo kog drutvenog poretka. Ta centralna ideja moe da se prati do
drutvenih sila koje ona reflektuje, ali i koje je i oblikovala.
Verovanje u primat pojedinca je karakteristina tema liberalne politike filozofije.
U feudalnom periodu skoro da nije postojala predstava o pojedincima koji imaju
sopstvene interese ili poseduju line i jedinstvene identitete, a na ljude se gledalo
kao na lanove drutvenih grupa kojima su pripadali (porodice, sela, lokalne zajed-
nice, stalea itd.). Njihovi ivoti i identiteti su u velikoj meri bili odreeni karak-
terom ovih grupa u procesu koji se malo menjao od jedne do druge generacije.
Meutim, kako je feudalizam ustupao mesto trino orijentisanim drutvima po-
jedinci su se suoavali sa irim podrujem izbora i drutvenim mogunostima. Na
primer, kmet, ija je porodica dugo vremena ivela i radila na istom paretu zemlje,
postao je slobodan ovek koji moe da bira za koga e da radi ili je mogao da na-
pusti zemlju i potrai posao u gradovima koji se ire. Slomom feudalizma pojavila
se i nova intelektualna klima u kojoj su tradicionalne religijske teorije postepeno
zamenjivane racionalnim i naunim objanjenjima. Na drutvo se poelo gledati
sa stanovita ljudske individue, a pojedinci su interpretirani kao bia sa linim i
osobenim kvalitetima, od kojih je vrednost svakog pojedinca jedinstvena. Ovo je
oigledno proizalo iz razvoja teorija prirodnog prava u kojima se tvrdi da su po-
jedinci obdareni skupom prirodnih prava koje je Lok definisao kao pravo na ivot,
slobodu i svojinu. Verovanje u pojedinca je neke verzije filozofije liberalizma dove-
lo do gledita o drutvu kao pukoj skupini pojedinaca, od kojih svaki nastoji da za-
dovolji sopstvene potrebe i interese. Takvo gledite obino se naziva atomistikim,
poto se pojedinci shvataju kao izolovani atomi unutar drutva, odnosno veruje se
da drutvo kao takvo i ne postoji, ve da je skup samodovoljnih pojedinaca.
Naravno, osnovni princip liberalizma jeste princip slobode, odnosno individu-
alne slobode i autonomije. Glavna politika briga liberalne tradicije jeste interes
individue, a osnovne politike slobode ukljuuju slobodu, jednakost, autonomiju,
saglasnost i toleranciju. Posebno je bitna sloboda, ali individualna sloboda koja je
osnovna odgovornost drave. Naglasak liberalne tradicije na individualnoj slobodi
i autonomiji podrazumeva da ljudi moraju da snose odgovornost za svoje izbore.
Mogunost i sposobnost da se donose line odluke su korisne stvari samo ukoliko
su individue u stanju da podnesu odgovornost. Dakle, u osnovi liberalne tradicije
jeste optimistino shvatanje ljudske prirode koje pretpostavlja da individue mogu
111
3.5. Osnovni principi i pretpostavke liberalizma
Ideje liberalizma kao ideologije industrijalizovanog Zapada duboko proimaju
politiki, ekonomski i kulturni ivot, zbog ega se ini da je on neodvojiv od za-
padne civilizacije uopte. Tendencije liberalnih mislilaca 18. i 19. veka, nastale pod
uticajem prosvetiteljskog verovanja u univerzalni razum, bile su u prihvatanju ideja
koje nastoje da uspostave fundamentalne drutvene vrednosti i odbrane specifinu
viziju ljudskog progresa i usavravanja koji se vezuju za linu autonomiju. Moralni
i ideoloki stav ove filozofije poiva na privrenosti odreenom skupu vrednosti i
verovanja od kojih su najvanije: pojedinac, sloboda, razum, pravda, tolerancija i
(pravo na) razliitost.
Analitiki posmatrano, mogue je razdvojiti tri meupovezane komponente li-
beralne ideologije:
(1) filozofsku,
(2) drutvenu i
(3) politiku, koja proizilazi iz prve dve.
Na filozofskom nivou liberali su posveeni konceptima:
(1) jednakosti,
(2) slobode,
(3) individualnosti i
(4) racionalnosti.
Oni su egalitarijanci u smislu da negiraju stav da je neko superioran ili inferioran
po prirodi, to ne podrazumeva da su svi ljudi isti, ve da su svi ljudi jednake mo-
ralne vrednosti. Liberali ne zahtevaju jednakost ishoda kao neki socijalisti, ve ele
da svi imaju jednake anse da upotrebe svoje talente. Povezanost sa slobodom ide
zajedno sa ovom interpretacijom jednakosti jer su liberali tradicionalno pokuavali
da postignu najveu individualnu slobodu koja je kompatibilna tvrdnji o jednakom
stepenu slobode za sve pripadnike drutva. Slino tome, njihov egalitarijanizam je
odraz insistiranja na moralnom primatu individue u odnosu na drutveni kolekti-
vitet. I konano, kao racionalisti oni smatraju da javne ideje treba da budu otvorene
za kritiko pretresanje i da njihova validnost treba da se testira i potvrdi.
Kao to se moe videti, liberali ova etiri koncepta vide kao da meu njima po-
stoji posebna veza, iako se ne slau svi oko toga zato se ovi koncepti uklapaju i
kako se uklapaju, kao ni oko toga koje politike implikacije iz njih slede. Filozofski
_____________
u kojem stvaranje, distribucija, upotreba i manipulacija informacijama predstavlja dominantnu
ekonomsku, politiku ili drutvenu aktivnost, odnosno u kojem se na osnovu informacija ostvaru-
je znaajna ekonomska i drutvena dobit. Sutina informacijskog drutva jeste drutvo koje koris-
ti informatike tehnologije na produktivan i kreativan nain. Zbog porasta znaaja informatikih
tehnologija u savremenom drutvu mnogi teoretiari i komentatori govore o informacijskom drutvu
kao o svojevrsnoj novoj eri u ljudskoj istoriji koju zatim konceptualizuju na razliite naine (u rangu
od entuzijastinog prihvatanja do radikalne kritike).
110
posmatrano, liberalizam ukljuuje i individualiste i holiste, materijaliste i idealiste,
deterministe i voluntariste, utilitarijance i zagovornike prirodnog prava, a politiki
posmatrano on se kree od libertarijanaca koji zagovaraju slobodno trite do
pristalica drave blagostanja. U uoptenom smislu, liberali se slau oko osnovnog
moralnog i drutvenog etosa, ali se razlikuju po shvatanju koliko dobro neki
drutveni aranman moe da realizuje liberalne ideale. Dakle, razlike meu njima
ukljuuju varijacije na zajedniku temu naglaavanja moralnog znaaja individue
u okvirima bilo kog drutvenog poretka. Ta centralna ideja moe da se prati do
drutvenih sila koje ona reflektuje, ali i koje je i oblikovala.
Verovanje u primat pojedinca je karakteristina tema liberalne politike filozofije.
U feudalnom periodu skoro da nije postojala predstava o pojedincima koji imaju
sopstvene interese ili poseduju line i jedinstvene identitete, a na ljude se gledalo
kao na lanove drutvenih grupa kojima su pripadali (porodice, sela, lokalne zajed-
nice, stalea itd.). Njihovi ivoti i identiteti su u velikoj meri bili odreeni karak-
terom ovih grupa u procesu koji se malo menjao od jedne do druge generacije.
Meutim, kako je feudalizam ustupao mesto trino orijentisanim drutvima po-
jedinci su se suoavali sa irim podrujem izbora i drutvenim mogunostima. Na
primer, kmet, ija je porodica dugo vremena ivela i radila na istom paretu zemlje,
postao je slobodan ovek koji moe da bira za koga e da radi ili je mogao da na-
pusti zemlju i potrai posao u gradovima koji se ire. Slomom feudalizma pojavila
se i nova intelektualna klima u kojoj su tradicionalne religijske teorije postepeno
zamenjivane racionalnim i naunim objanjenjima. Na drutvo se poelo gledati
sa stanovita ljudske individue, a pojedinci su interpretirani kao bia sa linim i
osobenim kvalitetima, od kojih je vrednost svakog pojedinca jedinstvena. Ovo je
oigledno proizalo iz razvoja teorija prirodnog prava u kojima se tvrdi da su po-
jedinci obdareni skupom prirodnih prava koje je Lok definisao kao pravo na ivot,
slobodu i svojinu. Verovanje u pojedinca je neke verzije filozofije liberalizma dove-
lo do gledita o drutvu kao pukoj skupini pojedinaca, od kojih svaki nastoji da za-
dovolji sopstvene potrebe i interese. Takvo gledite obino se naziva atomistikim,
poto se pojedinci shvataju kao izolovani atomi unutar drutva, odnosno veruje se
da drutvo kao takvo i ne postoji, ve da je skup samodovoljnih pojedinaca.
Naravno, osnovni princip liberalizma jeste princip slobode, odnosno individu-
alne slobode i autonomije. Glavna politika briga liberalne tradicije jeste interes
individue, a osnovne politike slobode ukljuuju slobodu, jednakost, autonomiju,
saglasnost i toleranciju. Posebno je bitna sloboda, ali individualna sloboda koja je
osnovna odgovornost drave. Naglasak liberalne tradicije na individualnoj slobodi
i autonomiji podrazumeva da ljudi moraju da snose odgovornost za svoje izbore.
Mogunost i sposobnost da se donose line odluke su korisne stvari samo ukoliko
su individue u stanju da podnesu odgovornost. Dakle, u osnovi liberalne tradicije
jeste optimistino shvatanje ljudske prirode koje pretpostavlja da individue mogu
111
racionalno da misle i da procenjuju ta je u njihovom najboljem interesu, da
sarauju sa drugima i da budu pouzdani. Ovi kvaliteti omoguavaju ljudima da de-
laju kao slobodne i autonomne individue, ali bez ugroavanja blagostanja drutva.
Za rane liberale, sloboda je bila prirodno pravo i sutina zahteva za voenjem
ivota vrednog ivljenja, odnosno koncept koji je pojedincima davao priliku da
pravljenjem izbora prate iskljuivo sopstvene interese. Kasniji liberali slobodu
smatraju preduslovom za razvoj vetina i talenata ljudskih bia, odnosno preduslo-
vom za ostvarivanje njihovih mogunosti. Iz toga sledi da liberali ljudsku slobodu
ograniavaju jedino u sluaju spreavanja ogranienja slobode drugih, a imaju
razliite poglede na ogranienja slobode pojedinca u situacijama u kojima moe
da nanese tetu samom sebi (na primer, zakoni kojima se vozai prisiljavaju da
vezuju pojaseve ili nose kacige su za neke liberale prihvatljivi, a za neke ne). Iz tih
razloga, obino se razlikuju libertarijanizam i liberalizam, poto se libertarijanci
protive bilo kakvoj kontroli slobode pojedinca (npr. oni e braniti pravo pojedinaca
da koriste narkotike, poto je pojedinac suveren nad svojim telom i duhom).
Sama sloboda ima najmanje dva znaenja, tako da se pravi razlika izmeu pozi-
tivne i negativne. Negativna sloboda se odnosi na odsustvo ogranienja ili prepreka
ljudi su u ovom negativnom smislu slobodni sve dok mogu da delaju bez meanja
od strane drugih ljudi. Pozitivna sloboda podrazumeva da je ovek slobodan da
dela i da ispuni svoje elje. Posedovanje negativne slobode ne podrazumeva da
ljudi u praksi mogu da je iskoriste, dok se pozitivna sloboda odnosi na posedo-
vanje resursa i moi da se preduzme akcija, da se ivi na odreeni nain ili da se
postigne neka vrsta samoostvarenja. Zato je moda potrebna intervencija drave
kako bi ljudi dobili ono to je potrebno da zadovolje svoje aspiracije. Liberali se
meusobno razlikuju i po svojoj interpretaciji jednakosti. U formalnom smislu
jednakost podrazumeva da se ljudi smatraju moralno jednakima i da se tretiraju
jednako pred zakonom. Formalna jednakost, u sutini, uklanja barijere ka akciji
jer se moe razumeti i preko prilika. Jednake anse podrazumevaju da ljudi dobiju
fer ansu da se nadmeu i da uspeju, a jednakost ishoda se tie kranjeg ishoda ili
cilja i odnosi se na redistribuciju, kako bi ljudi na kraju imali iste resurse, usluge
i materijalno stanje.
Moderni liberalizam prihvata pozitivno shvatanje slobode i prioritet daje jedna-
kosti ansi, a u nekim sluajevima i jednakosti ishoda. Oekuje se da drava obez-
bedi resurse i prilike koje bi omoguile ljudima da efikasnije delaju i da uine da
konkurencija bude potenija i pravednija. Ona bi trebalo da distribuira resurse i da
obezbedi usluge koje bi proirile individualne izbore i poboljale uslove za uspeno
takmienje. Zato se moe rei da moderni liberali zagovaraju aktivistiku dravu. S
druge strane, libertarijanizam je posveen negativnoj slobodi i formalnoj jednakosti.
Osnovna funkcija drave trebalo bi da bude da sprei nelegitimnu upotrebu sile
tako to titi ljude, njihovo vlasnitvo i mogunost da delaju bez meanja drugih.
112
Osim toga, individue treba da donose sopstvene odluke i da se staraju o sebi bez in-
tervencije drave. Formalna jednakost jednostavno zahteva da dravna uprava tre-
tira sve graane jednako i zato libertarijanci favorizuju dravu koja ima ogranienu
mo i dunosti.
Liberalno shvatanje slobode tesno je povezano sa verom u razum. Politika
filozofija liberalizma je u velikoj meri deo filozofije prosvetiteljstva, iji cilj je bio
oslobaanje oveanstva od sujeverja, predrasuda i neznanja. Racionalizam pros-
vetiteljstva uticao je na veru u pojedinca i slobodu, poto insistira na tvrdnjama
da su pojedinci racionalna i mislea stvorenja koja su sposobna da shvate svoje
prave interese, kao i da ih ostvaruju. Zbog vere u razum, liberalizam karakterie
odbojnost prema autoritetu, verovanje u progres i irenje znanja, posebno putem
naune revolucije koja omoguava da pojedinci razumeju i objasne svet, ali i da
ga promene na bolje. Mo razuma ljudskim biima daje sposobnost da preuzmu
odgovornost za sopstvene ivote i svoje sudbine, odnosno racionalizam emanci-
puje oveanstvo od prolosti i tradicije.
Liberalizam usvaja specifino shvatanje pravde kao posebne vrste moralnog suda,
odnosno stav da svaka osoba treba da dobije ono to je zasluila. Smatra se da su
ljudska bia roena jednaka, u smislu da svi ljudi imaju jednaku moralnu vrednost,
i implicira se verovanje u formalnu jednakost, odnosno stav da bi pojedinci trebalo
da uivaju isti formalni status u drutvu, uz kritiku bilo kakvih drutvenih privi-
legija ili prednosti na osnovu faktora kao to su pol, rasa, veroispovest itd. Usvaja
se i verovanje u jednakost prilika, odnosno u to da svaki pojedinac treba da ima
iste anse za drutveni uspon (ili pad). Meutim, za liberale je drutvena jednakost
najee nepoeljna, poto ljudi nisu roeni isti, odnosno poseduju razliite talente
i vetine, tako da se istie verovanje u ispravnost nagraivanja zasluge, sposob-
nosti i spremnosti za rad, pre svega da bi ljudi imali motiv za ostvarivanje svojih
mogunosti i talenata sa kojima su roeni.
Liberali su esto imali ambivalentne stavove prema dobrobitima demokratije. Oni
smatraju da dravna uprava u sutini ima negativnu svrhu ouvanja otvorenosti
drutva, a ne traganje za pozitivnim tokovima akcije. Drava treba da se kree u
okvirima vladavine prava i njena funkcija treba da se ogranii na formulisanje, in-
terpretiranje i primenu zakona. Rezultat toga jeste da mnogi liberali demokratskim
institucijama odobravaju samo protektivnu funkciju kontrolisanja akcija dravne
uprave, naroito u oblastima poreza i ratovanja. U ovoj svojoj ulozi ona dopunjava
deobu moi izmeu zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, a cilj ove podele bio je da
sauva nepristrasnost i univerzalnost zakona putem spreavanja dravne uprave da
stvori legislaturu koja bi ila njoj u korist.
Neki liberali demokratiju vide pozitivnije, kao neto to omoguava javnu sferu u
kojoj se o idejama i socijalnoj politici moe racionalno debatovati. Ona omoguava
kulturne uslove koji su pogodni za ispitivanje i kritiki razvoj naih verovanja i koji
113
racionalno da misle i da procenjuju ta je u njihovom najboljem interesu, da
sarauju sa drugima i da budu pouzdani. Ovi kvaliteti omoguavaju ljudima da de-
laju kao slobodne i autonomne individue, ali bez ugroavanja blagostanja drutva.
Za rane liberale, sloboda je bila prirodno pravo i sutina zahteva za voenjem
ivota vrednog ivljenja, odnosno koncept koji je pojedincima davao priliku da
pravljenjem izbora prate iskljuivo sopstvene interese. Kasniji liberali slobodu
smatraju preduslovom za razvoj vetina i talenata ljudskih bia, odnosno preduslo-
vom za ostvarivanje njihovih mogunosti. Iz toga sledi da liberali ljudsku slobodu
ograniavaju jedino u sluaju spreavanja ogranienja slobode drugih, a imaju
razliite poglede na ogranienja slobode pojedinca u situacijama u kojima moe
da nanese tetu samom sebi (na primer, zakoni kojima se vozai prisiljavaju da
vezuju pojaseve ili nose kacige su za neke liberale prihvatljivi, a za neke ne). Iz tih
razloga, obino se razlikuju libertarijanizam i liberalizam, poto se libertarijanci
protive bilo kakvoj kontroli slobode pojedinca (npr. oni e braniti pravo pojedinaca
da koriste narkotike, poto je pojedinac suveren nad svojim telom i duhom).
Sama sloboda ima najmanje dva znaenja, tako da se pravi razlika izmeu pozi-
tivne i negativne. Negativna sloboda se odnosi na odsustvo ogranienja ili prepreka
ljudi su u ovom negativnom smislu slobodni sve dok mogu da delaju bez meanja
od strane drugih ljudi. Pozitivna sloboda podrazumeva da je ovek slobodan da
dela i da ispuni svoje elje. Posedovanje negativne slobode ne podrazumeva da
ljudi u praksi mogu da je iskoriste, dok se pozitivna sloboda odnosi na posedo-
vanje resursa i moi da se preduzme akcija, da se ivi na odreeni nain ili da se
postigne neka vrsta samoostvarenja. Zato je moda potrebna intervencija drave
kako bi ljudi dobili ono to je potrebno da zadovolje svoje aspiracije. Liberali se
meusobno razlikuju i po svojoj interpretaciji jednakosti. U formalnom smislu
jednakost podrazumeva da se ljudi smatraju moralno jednakima i da se tretiraju
jednako pred zakonom. Formalna jednakost, u sutini, uklanja barijere ka akciji
jer se moe razumeti i preko prilika. Jednake anse podrazumevaju da ljudi dobiju
fer ansu da se nadmeu i da uspeju, a jednakost ishoda se tie kranjeg ishoda ili
cilja i odnosi se na redistribuciju, kako bi ljudi na kraju imali iste resurse, usluge
i materijalno stanje.
Moderni liberalizam prihvata pozitivno shvatanje slobode i prioritet daje jedna-
kosti ansi, a u nekim sluajevima i jednakosti ishoda. Oekuje se da drava obez-
bedi resurse i prilike koje bi omoguile ljudima da efikasnije delaju i da uine da
konkurencija bude potenija i pravednija. Ona bi trebalo da distribuira resurse i da
obezbedi usluge koje bi proirile individualne izbore i poboljale uslove za uspeno
takmienje. Zato se moe rei da moderni liberali zagovaraju aktivistiku dravu. S
druge strane, libertarijanizam je posveen negativnoj slobodi i formalnoj jednakosti.
Osnovna funkcija drave trebalo bi da bude da sprei nelegitimnu upotrebu sile
tako to titi ljude, njihovo vlasnitvo i mogunost da delaju bez meanja drugih.
112
Osim toga, individue treba da donose sopstvene odluke i da se staraju o sebi bez in-
tervencije drave. Formalna jednakost jednostavno zahteva da dravna uprava tre-
tira sve graane jednako i zato libertarijanci favorizuju dravu koja ima ogranienu
mo i dunosti.
Liberalno shvatanje slobode tesno je povezano sa verom u razum. Politika
filozofija liberalizma je u velikoj meri deo filozofije prosvetiteljstva, iji cilj je bio
oslobaanje oveanstva od sujeverja, predrasuda i neznanja. Racionalizam pros-
vetiteljstva uticao je na veru u pojedinca i slobodu, poto insistira na tvrdnjama
da su pojedinci racionalna i mislea stvorenja koja su sposobna da shvate svoje
prave interese, kao i da ih ostvaruju. Zbog vere u razum, liberalizam karakterie
odbojnost prema autoritetu, verovanje u progres i irenje znanja, posebno putem
naune revolucije koja omoguava da pojedinci razumeju i objasne svet, ali i da
ga promene na bolje. Mo razuma ljudskim biima daje sposobnost da preuzmu
odgovornost za sopstvene ivote i svoje sudbine, odnosno racionalizam emanci-
puje oveanstvo od prolosti i tradicije.
Liberalizam usvaja specifino shvatanje pravde kao posebne vrste moralnog suda,
odnosno stav da svaka osoba treba da dobije ono to je zasluila. Smatra se da su
ljudska bia roena jednaka, u smislu da svi ljudi imaju jednaku moralnu vrednost,
i implicira se verovanje u formalnu jednakost, odnosno stav da bi pojedinci trebalo
da uivaju isti formalni status u drutvu, uz kritiku bilo kakvih drutvenih privi-
legija ili prednosti na osnovu faktora kao to su pol, rasa, veroispovest itd. Usvaja
se i verovanje u jednakost prilika, odnosno u to da svaki pojedinac treba da ima
iste anse za drutveni uspon (ili pad). Meutim, za liberale je drutvena jednakost
najee nepoeljna, poto ljudi nisu roeni isti, odnosno poseduju razliite talente
i vetine, tako da se istie verovanje u ispravnost nagraivanja zasluge, sposob-
nosti i spremnosti za rad, pre svega da bi ljudi imali motiv za ostvarivanje svojih
mogunosti i talenata sa kojima su roeni.
Liberali su esto imali ambivalentne stavove prema dobrobitima demokratije. Oni
smatraju da dravna uprava u sutini ima negativnu svrhu ouvanja otvorenosti
drutva, a ne traganje za pozitivnim tokovima akcije. Drava treba da se kree u
okvirima vladavine prava i njena funkcija treba da se ogranii na formulisanje, in-
terpretiranje i primenu zakona. Rezultat toga jeste da mnogi liberali demokratskim
institucijama odobravaju samo protektivnu funkciju kontrolisanja akcija dravne
uprave, naroito u oblastima poreza i ratovanja. U ovoj svojoj ulozi ona dopunjava
deobu moi izmeu zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, a cilj ove podele bio je da
sauva nepristrasnost i univerzalnost zakona putem spreavanja dravne uprave da
stvori legislaturu koja bi ila njoj u korist.
Neki liberali demokratiju vide pozitivnije, kao neto to omoguava javnu sferu u
kojoj se o idejama i socijalnoj politici moe racionalno debatovati. Ona omoguava
kulturne uslove koji su pogodni za ispitivanje i kritiki razvoj naih verovanja i koji
113
idu zajedno sa tradicionalnim liberalnim pravima na slobodu tampe, izraavanja,
udruivanja itd. U prolosti su liberali uglavnom verovali da politikom treba da
se bave oni koji poseduju obrazovne i imovinske preduslove za donoenje neza-
visnih odluka, to znai da ljudi kojima nedostaje odreeni nivo intelektualne i
ekonomske nezavisnosti nisu u stanju da cene liberalnu povezanost sa racionalnim
istraivanjem i potragom za dobrim zato to zavise od drugih kad su u pitanju
njihova miljenja i ivotno izdravanje. Zato nisu zainteresovani za liberalni nain
ivota koji naglaava individualnu autonomiju, a koji od radnika i ena ini glavne
kategorije iskljuenih i marginalizovanih. Iako su se liberali nadali da e univerzal-
no obrazovanje i disciplinovanje trita dovesti do toga da svi odrasli imaju pravo
glasa, to se u praksi u Evropi nije desilo sve do nakon Prvog svetskog rata, a ak
i tada se to nije desilo svuda. I zaista, liberali su nastavili da se plae opasnosti
od vulgarne i kratkovide veine koja namee svoje elje prosveenoj i inovativnoj
manjini i taj strah je u prolom veku bio isti kao i u osamnaestom. Zato oni jo
uvek naglaavaju vanost ogranienja odluka od strane dravne uprave uz pomo
ustavnog okvira koji reflektuje osnovne principe liberalnog drutvenog poretka
putem zagovaranja prava individua.
3.6. Liberalni politiki pokreti i partije
Liberalni politiki pokreti, kao i partije koje nastaju iz ovih pokreta, bili su iz-
raz odbrane pojedinih vrednosti Amerike i Francuske revolucije. Meu njima se
prvenstveno izdvajaju ideje oliene u francuskoj Deklaraciji o pravima oveka i
graanina (1789), odnosno amerikoj Deklaraciji o nezavisnosti (1776).132 Naime,
prvi lan Deklaracije o pravima oveka glasio je Ljudi se raaju i ive slobodno i
jednaki u pravima. Drutvene razlike mogu biti zasnovane jedino na optem do-
bru, a drugi lan govori o tome da je cilj svakog politikog udruivanja ouvanje su svi ljudi stvoreni jednaki, da su od svoga tvorca obdareni odreenim neotuivim
prirodnih i neotuivih prava oveka. Ova prava su: sloboda, vlasnitvo, bezbednost
i otpor ugnjetavanju. Trei lan Deklaracije bio je: Naela svakog suvereniteta na-
laze se jedino u narodu. Niko, nijedna osoba ne sme vriti vlast koja ne proistie
iz naroda. Prema lanu etiri svi graani su jednaki u oima zakona, imaju isti
pristup javnim poloajima, mestima i slubi. Deklaracija je raspravljala i o potrebi
_____________
132 Deklaracija o pravima oveka i graanina (1789) bio je jedan od osnovnih dokumenata Francuske
revolucije koji je odreivao individualna i kolektivna prava francuskih graana. Prema ovom doku-
mentu, ljudi se raaju i ive slobodno i jednaki u pravima, a on nastaje na naelima prosvetiteljstva,
individualizma i podele vlasti. Sadraj Deklaracije predstavlja sutinu korenite reforme drutva po-
duzete tokom Francuske revolucije.
Deklaracija o nezavisnosti (1776) je deklaracija kojom 13 amerikih kolonija proglaava nezavis-
nost od Britanskog carstva, a potvrena je od strane amerikog Kongresa 4. jula 1776. godine (Velika
Britanija je priznala nezavisnost ovih kolonija poetkom septembra 1783. godine). U ovoj Deklaraciji
se iznose i razlozi ili formalna objanjenja za ovu nezavisnost, meu kojima se istiu prava oveka na
slobodu i blagostanje (ukljuujui tu i pravo na revoluciju).
114
obezbeivanja opte vojne odbrane, kao i nekih osnovnih dravnih principa meu
kojima se isticao onaj o jednakosti u plaanju poreza. Obezbeeni su i principi po-
put pretpostavke nevinosti, slobode govora i tampe itd. (lan 11: Slobodna komu-
nikacija ideja i miljenja jedno je od najdragocenijih prava oveka.). Deklaracija
je imala ukupno 17 lanova, a iz nje su izostavljeni delovi o statusu ena i ropstvo
nije pomenuto.
Ona je u sutini bila drastino suprotstavljena institucijama i praksi u predrevolu-
cionarnoj Francuskoj. Na primer, navedeni trei lan je u suprotnosti sa politikom
doktrinom monarhije o boanskom pravu kralja, dok lan etiri protivrei pre-
drevolucionarnoj podeli drutva na stalee, gde prva dva stalea imaju posebna
prava. Deklaracija je bila u suprotnosti sa idejom da se ljudi raaju kao plemii ili
u okviru drugih slojeva, te da na osnovu toga imaju odreene privilegije, tako da
je svim graanima garantovala pravo na slobodu, svojinu, bezbednost i na otpor
ugnjetavanju, a upotreba prava svakog oveka mogla je da bude ograniena samo
u situaciji kada su drugi lanovi drutva zbog toga onemogueni da uivaju ista
prava. Iz tih razloga Deklaracija je pravo videla kao izraz opte volje, uz tenju ka
promociji jednakosti u pravima i zabrani svim drutveno pogubnih delovanja. Ova
naela su imala dalekosene posledice po francusko drutvo i potonju politiku
istoriju planete, jer su se zasnivala na naelima prosvetiteljstva, ali i liberalizma.
Slino tome, amerika Deklaracija o nezavisnosti poinje sledeim reima:
Kada u toku istorije postane nuno da jedan narod raskine politike veze koje
su ga spajale sa drugim i zauzme meu silama ovog sveta posebno i ravnopravno
mesto koje mu daju zakoni prirode i bog te prirode, duno potovanje miljenja
oveanstva zahteva od njega da obavi sve ono to ga je navelo na to odvajanje.
Naredna reenica predstavlja jednu od najpoznatijih i najsnanijih reenica u mo-
dernoj politikoj istoriji: Mi smatramo da su ove istine same po sebi oigledne, da
pravima, meu kojima su ivot, sloboda i potraga za sreom. U Deklaraciji je jasno
navedena i sposobnost graana da preuzmu politiku nezavisnost kao njihovo pri-
rodno pravo. Uz to, priznaje se da osnova za takvu nezavisnost mora poivati na
razumu i razumnom objanjenju. Osnovne ideje i ideali koji ine ove principe su
pravo na ivot, slobodu i spomenutu potragu za sreom, uz odbranu prava na
pobunu ili revoluciju, a ve je reeno da ljudi imaju odreena neotuiva prava, kao
i da ukoliko vlast kri ta prava ljudi imaju pravo da srue takvu vlast.
Na temelju ovih ideja kao tekovina Amerike i Francuske revolucije, liberalizam
kao ideologija i kao politika praksa postaje dominantni reformski pokret u Evropi
tokom 19. veka. Meutim, uspesi liberalnih pokreta su varirali u odnosu na mnoge
faktore: snagu monarhije, ekonomsku mo aristokratije, stepen industrijalizacije,
okolnosti nacionalnog jedinstva, kao i uticaj crkve. Na primer, u rimokatolikim
dravama poput Francuske, Italije i panije on je imao antiklerikalni sentiment i
115
idu zajedno sa tradicionalnim liberalnim pravima na slobodu tampe, izraavanja,
udruivanja itd. U prolosti su liberali uglavnom verovali da politikom treba da
se bave oni koji poseduju obrazovne i imovinske preduslove za donoenje neza-
visnih odluka, to znai da ljudi kojima nedostaje odreeni nivo intelektualne i
ekonomske nezavisnosti nisu u stanju da cene liberalnu povezanost sa racionalnim
istraivanjem i potragom za dobrim zato to zavise od drugih kad su u pitanju
njihova miljenja i ivotno izdravanje. Zato nisu zainteresovani za liberalni nain
ivota koji naglaava individualnu autonomiju, a koji od radnika i ena ini glavne
kategorije iskljuenih i marginalizovanih. Iako su se liberali nadali da e univerzal-
no obrazovanje i disciplinovanje trita dovesti do toga da svi odrasli imaju pravo
glasa, to se u praksi u Evropi nije desilo sve do nakon Prvog svetskog rata, a ak
i tada se to nije desilo svuda. I zaista, liberali su nastavili da se plae opasnosti
od vulgarne i kratkovide veine koja namee svoje elje prosveenoj i inovativnoj
manjini i taj strah je u prolom veku bio isti kao i u osamnaestom. Zato oni jo
uvek naglaavaju vanost ogranienja odluka od strane dravne uprave uz pomo
ustavnog okvira koji reflektuje osnovne principe liberalnog drutvenog poretka
putem zagovaranja prava individua.
3.6. Liberalni politiki pokreti i partije
Liberalni politiki pokreti, kao i partije koje nastaju iz ovih pokreta, bili su iz-
raz odbrane pojedinih vrednosti Amerike i Francuske revolucije. Meu njima se
prvenstveno izdvajaju ideje oliene u francuskoj Deklaraciji o pravima oveka i
graanina (1789), odnosno amerikoj Deklaraciji o nezavisnosti (1776).132 Naime,
prvi lan Deklaracije o pravima oveka glasio je Ljudi se raaju i ive slobodno i
jednaki u pravima. Drutvene razlike mogu biti zasnovane jedino na optem do-
bru, a drugi lan govori o tome da je cilj svakog politikog udruivanja ouvanje su svi ljudi stvoreni jednaki, da su od svoga tvorca obdareni odreenim neotuivim
prirodnih i neotuivih prava oveka. Ova prava su: sloboda, vlasnitvo, bezbednost
i otpor ugnjetavanju. Trei lan Deklaracije bio je: Naela svakog suvereniteta na-
laze se jedino u narodu. Niko, nijedna osoba ne sme vriti vlast koja ne proistie
iz naroda. Prema lanu etiri svi graani su jednaki u oima zakona, imaju isti
pristup javnim poloajima, mestima i slubi. Deklaracija je raspravljala i o potrebi
_____________
132 Deklaracija o pravima oveka i graanina (1789) bio je jedan od osnovnih dokumenata Francuske
revolucije koji je odreivao individualna i kolektivna prava francuskih graana. Prema ovom doku-
mentu, ljudi se raaju i ive slobodno i jednaki u pravima, a on nastaje na naelima prosvetiteljstva,
individualizma i podele vlasti. Sadraj Deklaracije predstavlja sutinu korenite reforme drutva po-
duzete tokom Francuske revolucije.
Deklaracija o nezavisnosti (1776) je deklaracija kojom 13 amerikih kolonija proglaava nezavis-
nost od Britanskog carstva, a potvrena je od strane amerikog Kongresa 4. jula 1776. godine (Velika
Britanija je priznala nezavisnost ovih kolonija poetkom septembra 1783. godine). U ovoj Deklaraciji
se iznose i razlozi ili formalna objanjenja za ovu nezavisnost, meu kojima se istiu prava oveka na
slobodu i blagostanje (ukljuujui tu i pravo na revoluciju).
114
obezbeivanja opte vojne odbrane, kao i nekih osnovnih dravnih principa meu
kojima se isticao onaj o jednakosti u plaanju poreza. Obezbeeni su i principi po-
put pretpostavke nevinosti, slobode govora i tampe itd. (lan 11: Slobodna komu-
nikacija ideja i miljenja jedno je od najdragocenijih prava oveka.). Deklaracija
je imala ukupno 17 lanova, a iz nje su izostavljeni delovi o statusu ena i ropstvo
nije pomenuto.
Ona je u sutini bila drastino suprotstavljena institucijama i praksi u predrevolu-
cionarnoj Francuskoj. Na primer, navedeni trei lan je u suprotnosti sa politikom
doktrinom monarhije o boanskom pravu kralja, dok lan etiri protivrei pre-
drevolucionarnoj podeli drutva na stalee, gde prva dva stalea imaju posebna
prava. Deklaracija je bila u suprotnosti sa idejom da se ljudi raaju kao plemii ili
u okviru drugih slojeva, te da na osnovu toga imaju odreene privilegije, tako da
je svim graanima garantovala pravo na slobodu, svojinu, bezbednost i na otpor
ugnjetavanju, a upotreba prava svakog oveka mogla je da bude ograniena samo
u situaciji kada su drugi lanovi drutva zbog toga onemogueni da uivaju ista
prava. Iz tih razloga Deklaracija je pravo videla kao izraz opte volje, uz tenju ka
promociji jednakosti u pravima i zabrani svim drutveno pogubnih delovanja. Ova
naela su imala dalekosene posledice po francusko drutvo i potonju politiku
istoriju planete, jer su se zasnivala na naelima prosvetiteljstva, ali i liberalizma.
Slino tome, amerika Deklaracija o nezavisnosti poinje sledeim reima:
Kada u toku istorije postane nuno da jedan narod raskine politike veze koje
su ga spajale sa drugim i zauzme meu silama ovog sveta posebno i ravnopravno
mesto koje mu daju zakoni prirode i bog te prirode, duno potovanje miljenja
oveanstva zahteva od njega da obavi sve ono to ga je navelo na to odvajanje.
Naredna reenica predstavlja jednu od najpoznatijih i najsnanijih reenica u mo-
dernoj politikoj istoriji: Mi smatramo da su ove istine same po sebi oigledne, da
pravima, meu kojima su ivot, sloboda i potraga za sreom. U Deklaraciji je jasno
navedena i sposobnost graana da preuzmu politiku nezavisnost kao njihovo pri-
rodno pravo. Uz to, priznaje se da osnova za takvu nezavisnost mora poivati na
razumu i razumnom objanjenju. Osnovne ideje i ideali koji ine ove principe su
pravo na ivot, slobodu i spomenutu potragu za sreom, uz odbranu prava na
pobunu ili revoluciju, a ve je reeno da ljudi imaju odreena neotuiva prava, kao
i da ukoliko vlast kri ta prava ljudi imaju pravo da srue takvu vlast.
Na temelju ovih ideja kao tekovina Amerike i Francuske revolucije, liberalizam
kao ideologija i kao politika praksa postaje dominantni reformski pokret u Evropi
tokom 19. veka. Meutim, uspesi liberalnih pokreta su varirali u odnosu na mnoge
faktore: snagu monarhije, ekonomsku mo aristokratije, stepen industrijalizacije,
okolnosti nacionalnog jedinstva, kao i uticaj crkve. Na primer, u rimokatolikim
dravama poput Francuske, Italije i panije on je imao antiklerikalni sentiment i
115
u ovim dravama liberali su pokuavali da ogranie uticaj politiki crkve. U Ve-
likoj Britaniji Vigovska partija se do sredine 19. veka transformie u Liberalnu par-
tiju koja postaje model za sve ostale liberalne politike partije u Evropi. Takoe,
britanski liberali su vodili kampanje koje su ukinule trgovinu robljem i ropstvo,
a doprineli su usvajanju mnogih reformi u interesu preduzetnika i srednje klase.
Vrhunac aktivnosti i dominacije liberala u Velikoj Britaniji bio je u vladama koje je
14 godina predvodio liberal Vilijam Gledston, izmeu 1868. i 1894. godine.133
U kontinentalnoj Evropi, u kontekstu nedostatka snane srednje klase i jake liber-
alne partije, liberalizmu je nedostajala masovna podrka. U Francuskoj su revolu-
cionarne vlade, kao i Napoleonov reim, definitivno ukinuli feudalne privilegije i
pokrenule su kampanju modernizacije francuskog drutva. Meutim, nakon Bur-
bonske restauracije francuski liberali su se suoili sa viedecenijskim problemima
kada je re o graanskim slobodama i politikoj participaciji stanovnitva, sve do
formiranja (liberalno orijentisane) Tree republike 1871. godine.134 U drugim kra-
jevima Evrope liberalizam je podsticao i nacionalistike aspiracije koje su teile
stvaranju ujedinjenih i nezavisnih drava-nacija. Neuspeh revolucija iz 1848. go-
dine dodatno je oteao poziciju i snagu liberalnih pokreta irom Evrope, a popu-
larne nacionalistike doktrine gradualno preuzimaju konzervativci.
Uprkos tome, liberalizam je bio transformiua sila u Evropi tokom itavog 19.
veka. Na delu su svakako bile industrijalizacija i modernizacija za koje je klasini
liberalizam pruao ideoloko opravdanje. Feudalni sistemi su se uruavali i nestaja-
li, disfunkcionalna aristokratija je gubila svoje privilegije, a monarhije su dovoene
u pitanje ili su bile svrgavane. Konano, kapitalizam je zamenio statinu privredu
srednjeg veka, a rastua srednja klasa je postala preduzimljiva i sve bogatija. Razni
liberalni pokreti koji su se oslanjali na ove slojeve stanovnitva i na kapitalistiku
privredu vremenom su uinili da revolucionarni ideal ustavne vlasti, koja je odgo-
vorna graanima, postane realnost.
S druge strane, ve je istaknuto da se do kraja 19. veka pojavljuje i rastue nezado-
voljstvo doktrinama klasinog liberalizma o trinoj ekonomiji. Mali broj poslovnih
ljudi posedovao je ogromnu koliinu bogatstva i drutvene moi, a mase ljudi su
ivele u siromatvu ili su radile u nehumanim uslovima. Poetkom 20. veka libe-
_____________
133 Vilijam Gledston (William Ewart Gladstone, 18091898) je bio britanski liberalni politiar i bri-
tanski premijer u etiri mandata (to je najvie u britanskoj istoriji, 18681874, 18801885, 1886. i
18921894. godine). Predlagao je budete koji su smanjivali carine i trokove vlade, a unapredio je
mnoge politike i line slobode britanskih graana. Bio je poznat po svojim govornikim vetinama
i po svojoj religioznosti.
134 Burbonska restauracija je naziv za period francuske istorije nakon pada Napoleona Bonaparte
1814. godine do Julske revolucije 1830. godine, kada dolazi do restauracije dinastije Burbona na fran-
cuski presto. Julska revolucija (poznata i kao Druga francuska revolucija ili kao Tri slavna dana
oznaila je svrgavanje francuskog monarha i novu ustavnu monarhiju, u dogaajima izmeu 26. i 28.
jula 1830. godine.
116
ralni politiki pokreti i partije prihvataju ideju o tome da dravna vlast treba da is-
pravi ove nejednakosti putem raznih programa. U tom smislu od velike je vanosti
istai Progresivni pokret u Sjedinjenim Dravama, koje nisu imale monarhiju,
aristokratiju ili zvaninu crkvu protiv koje bi reagovao (klasini) liberalizam.135
Istovremeno, klasini liberalizam je bio utkan u ameriku ustavnu strukturu i
politiku kulturu zbog ega nije bila potrebna zasebna liberalna politika partija
(kao u veini evropskih drava). Meutim, tada se kao izraz modernog liberalizma
na politikoj sceni Sjedinjenih Drava pojavljuje Progresivni pokret.
Doktrine Progresivnog pokreta (progresivizam) bile su reakcija na probleme
ubrzane industrijalizacije i urbanizacije nakon Amerikog graanskog rata. Meu
tim problemima bili su rasprostranjeno siromatvo, nehumani ivotni uslovi, eks-
ploatacija radnika, kao i pribliavanje politike moi interesima krupnog biznisa.
Mnogi Amerikanci su postali zabrinuti oko toga da e ove drutvene promene,
a posebno koncentracija ekonomske i politike moi, unititi ameriku tradiciju
odgovorne demokratske vlasti i slobodnih ekonomskih prilika za sve. Polako se po-
javljuje niz drutvenih pokreta na nacionalnom i lokalnom nivou koji zagovaraju
doktrine progresivizma meu kojima su ograniavanje laissez-faire kapitalizma,
kontrola vlasti i uveanje nadlenosti drave u pitanjima ekonomije. Ovim napo-
rima se pridruuje i veliki broj drutvenih naunika, svetenika, novinara itd. Tada
je za predsednika Sjedinjenih Drava izabran Teodor Tedi Ruzvelt, veta, hrabra
i agilna linost koja je dobro poznavala moderne urbane probleme (pre toga je bio
guverner drave Njujork).136 On je bio posveen demokratskoj proceduri i postao je
zagovornik ideja progresivizma i njihove implementacije u politikoj praksi i zago-
varao je kontrolu nad krupnim biznisom, radikalnu poresku reformu i niz drugih
politikih i socijalnih mera koje bi uveale slobodu graana.
_____________
135 Progresivni pokret u Sjedinjenim Dravama obuhvatao je niz razliitih pokreta i dravnih politika
od 1890-ih do 1920-ih godina (to je period koji se i naziva Progresivnom erom). Meu ciljevima
ovog pokreta bili su i iskorenjivanje korupcije u vladi, vea sloboda tampe, unapreenje amerike
demokratije, ukidanje monopolistikih aktivnosti velikih kompanija i bra modernizacija drutva.
Mnogi ameriki progresivci su se zalagali i za birako pravo ena, kao i za veu ulogu (drutvenih i
prirodnih) nauka u politici i drutvu, a meu vodeim progresivnim politiarima i predsednicima
bio je Teodor Ruzvelt.
136 Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt, 18581919) je bio 26. predsednik Sjedinjenih Amerikih
Drava, ali i istaknuti prirodnjak, vojni komandant, istoriar i istraiva. Dobitnik je i Nobelove
nagrade za mir 1906. godine. Upamen je po ekstravagantnom ivotnom stilu i kaubojskoj per-
soni (bio je i raner, erif, bokser i poznavalac borilakih vetina), a studirao je biologiju na Harvard
koledu. Postao je najmlai predsednik Sjedinjenih Drava u 42. godini nakon atentata na predsed-
nika Makinlija. Tokom svog mandata naredio je izgradnju Panamskog kanala i poboljao je i proirio
sistem amerikih nacionalnih parkova i uma. Vodio je i naunu ekspediciju u dunglama Amazona
(bio je i na safariju u Africi) i zagovarao je ulazak Amerike u Prvi svetski rat. Tokom dranja jednog
politikog govora 1912. godine na njega je pokuan atentat, ali se metak zaustavio u njegovim gru-
dima nakon to je proao kroz (50 stranica debelu) kopiju govora koju je drao u depu. Ruzvelt je
zatim odrao govor do kraja.
117
u ovim dravama liberali su pokuavali da ogranie uticaj politiki crkve. U Ve-
likoj Britaniji Vigovska partija se do sredine 19. veka transformie u Liberalnu par-
tiju koja postaje model za sve ostale liberalne politike partije u Evropi. Takoe,
britanski liberali su vodili kampanje koje su ukinule trgovinu robljem i ropstvo,
a doprineli su usvajanju mnogih reformi u interesu preduzetnika i srednje klase.
Vrhunac aktivnosti i dominacije liberala u Velikoj Britaniji bio je u vladama koje je
14 godina predvodio liberal Vilijam Gledston, izmeu 1868. i 1894. godine.133
U kontinentalnoj Evropi, u kontekstu nedostatka snane srednje klase i jake liber-
alne partije, liberalizmu je nedostajala masovna podrka. U Francuskoj su revolu-
cionarne vlade, kao i Napoleonov reim, definitivno ukinuli feudalne privilegije i
pokrenule su kampanju modernizacije francuskog drutva. Meutim, nakon Bur-
bonske restauracije francuski liberali su se suoili sa viedecenijskim problemima
kada je re o graanskim slobodama i politikoj participaciji stanovnitva, sve do
formiranja (liberalno orijentisane) Tree republike 1871. godine.134 U drugim kra-
jevima Evrope liberalizam je podsticao i nacionalistike aspiracije koje su teile
stvaranju ujedinjenih i nezavisnih drava-nacija. Neuspeh revolucija iz 1848. go-
dine dodatno je oteao poziciju i snagu liberalnih pokreta irom Evrope, a popu-
larne nacionalistike doktrine gradualno preuzimaju konzervativci.
Uprkos tome, liberalizam je bio transformiua sila u Evropi tokom itavog 19.
veka. Na delu su svakako bile industrijalizacija i modernizacija za koje je klasini
liberalizam pruao ideoloko opravdanje. Feudalni sistemi su se uruavali i nestaja-
li, disfunkcionalna aristokratija je gubila svoje privilegije, a monarhije su dovoene
u pitanje ili su bile svrgavane. Konano, kapitalizam je zamenio statinu privredu
srednjeg veka, a rastua srednja klasa je postala preduzimljiva i sve bogatija. Razni
liberalni pokreti koji su se oslanjali na ove slojeve stanovnitva i na kapitalistiku
privredu vremenom su uinili da revolucionarni ideal ustavne vlasti, koja je odgo-
vorna graanima, postane realnost.
S druge strane, ve je istaknuto da se do kraja 19. veka pojavljuje i rastue nezado-
voljstvo doktrinama klasinog liberalizma o trinoj ekonomiji. Mali broj poslovnih
ljudi posedovao je ogromnu koliinu bogatstva i drutvene moi, a mase ljudi su
ivele u siromatvu ili su radile u nehumanim uslovima. Poetkom 20. veka libe-
_____________
133 Vilijam Gledston (William Ewart Gladstone, 18091898) je bio britanski liberalni politiar i bri-
tanski premijer u etiri mandata (to je najvie u britanskoj istoriji, 18681874, 18801885, 1886. i
18921894. godine). Predlagao je budete koji su smanjivali carine i trokove vlade, a unapredio je
mnoge politike i line slobode britanskih graana. Bio je poznat po svojim govornikim vetinama
i po svojoj religioznosti.
134 Burbonska restauracija je naziv za period francuske istorije nakon pada Napoleona Bonaparte
1814. godine do Julske revolucije 1830. godine, kada dolazi do restauracije dinastije Burbona na fran-
cuski presto. Julska revolucija (poznata i kao Druga francuska revolucija ili kao Tri slavna dana
oznaila je svrgavanje francuskog monarha i novu ustavnu monarhiju, u dogaajima izmeu 26. i 28.
jula 1830. godine.
116
ralni politiki pokreti i partije prihvataju ideju o tome da dravna vlast treba da is-
pravi ove nejednakosti putem raznih programa. U tom smislu od velike je vanosti
istai Progresivni pokret u Sjedinjenim Dravama, koje nisu imale monarhiju,
aristokratiju ili zvaninu crkvu protiv koje bi reagovao (klasini) liberalizam.135
Istovremeno, klasini liberalizam je bio utkan u ameriku ustavnu strukturu i
politiku kulturu zbog ega nije bila potrebna zasebna liberalna politika partija
(kao u veini evropskih drava). Meutim, tada se kao izraz modernog liberalizma
na politikoj sceni Sjedinjenih Drava pojavljuje Progresivni pokret.
Doktrine Progresivnog pokreta (progresivizam) bile su reakcija na probleme
ubrzane industrijalizacije i urbanizacije nakon Amerikog graanskog rata. Meu
tim problemima bili su rasprostranjeno siromatvo, nehumani ivotni uslovi, eks-
ploatacija radnika, kao i pribliavanje politike moi interesima krupnog biznisa.
Mnogi Amerikanci su postali zabrinuti oko toga da e ove drutvene promene,
a posebno koncentracija ekonomske i politike moi, unititi ameriku tradiciju
odgovorne demokratske vlasti i slobodnih ekonomskih prilika za sve. Polako se po-
javljuje niz drutvenih pokreta na nacionalnom i lokalnom nivou koji zagovaraju
doktrine progresivizma meu kojima su ograniavanje laissez-faire kapitalizma,
kontrola vlasti i uveanje nadlenosti drave u pitanjima ekonomije. Ovim napo-
rima se pridruuje i veliki broj drutvenih naunika, svetenika, novinara itd. Tada
je za predsednika Sjedinjenih Drava izabran Teodor Tedi Ruzvelt, veta, hrabra
i agilna linost koja je dobro poznavala moderne urbane probleme (pre toga je bio
guverner drave Njujork).136 On je bio posveen demokratskoj proceduri i postao je
zagovornik ideja progresivizma i njihove implementacije u politikoj praksi i zago-
varao je kontrolu nad krupnim biznisom, radikalnu poresku reformu i niz drugih
politikih i socijalnih mera koje bi uveale slobodu graana.
_____________
135 Progresivni pokret u Sjedinjenim Dravama obuhvatao je niz razliitih pokreta i dravnih politika
od 1890-ih do 1920-ih godina (to je period koji se i naziva Progresivnom erom). Meu ciljevima
ovog pokreta bili su i iskorenjivanje korupcije u vladi, vea sloboda tampe, unapreenje amerike
demokratije, ukidanje monopolistikih aktivnosti velikih kompanija i bra modernizacija drutva.
Mnogi ameriki progresivci su se zalagali i za birako pravo ena, kao i za veu ulogu (drutvenih i
prirodnih) nauka u politici i drutvu, a meu vodeim progresivnim politiarima i predsednicima
bio je Teodor Ruzvelt.
136 Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt, 18581919) je bio 26. predsednik Sjedinjenih Amerikih
Drava, ali i istaknuti prirodnjak, vojni komandant, istoriar i istraiva. Dobitnik je i Nobelove
nagrade za mir 1906. godine. Upamen je po ekstravagantnom ivotnom stilu i kaubojskoj per-
soni (bio je i raner, erif, bokser i poznavalac borilakih vetina), a studirao je biologiju na Harvard
koledu. Postao je najmlai predsednik Sjedinjenih Drava u 42. godini nakon atentata na predsed-
nika Makinlija. Tokom svog mandata naredio je izgradnju Panamskog kanala i poboljao je i proirio
sistem amerikih nacionalnih parkova i uma. Vodio je i naunu ekspediciju u dunglama Amazona
(bio je i na safariju u Africi) i zagovarao je ulazak Amerike u Prvi svetski rat. Tokom dranja jednog
politikog govora 1912. godine na njega je pokuan atentat, ali se metak zaustavio u njegovim gru-
dima nakon to je proao kroz (50 stranica debelu) kopiju govora koju je drao u depu. Ruzvelt je
zatim odrao govor do kraja.
117
 Dalji razvoj liberalnih doktrina u velikoj meri je bio zaustavljen Prvim svet- i Sjedinjenim Dravama prihvataju neoklasine ideje i tvrde da trita ureuju
skim ratom. Meutim, po zavretku rata nestaju i etiri velika evropska carstva ekonomske odnose mnogo bolje nego drave. Liberalizam ovog tipa postao je
(u Nemakoj, Austrougarskoj, Rusiji i Turskoj), to je ohrabrilo razvoj liberalnih glavna doktrina vlada Margaret Taer od 1979. do 1990. godine, odnosno adminis-
partija i pokreta. Takoe, ratne traume su dovele do razoaranja u liberalne stavove tracije Ronalda Regana od 1981. do 1989. godine. Istovremeno, pojavljuju se i ideje
o drutvenom napretku ka humanijem svetu i doprinele su usponu nacionalizma, libertarijanizma kao nove politike snage, a moderni liberalizam koji je dominirao
konzervativizma i faizma. Liberalizmu je pretio i sovjetski komunizam koji je, pre- 20. vekom gubi na znaaju. S druge strane, neoklasina privatizacija i deregulaci-
ma mnogima, poivao upravo na idejama razuma, slobode i progresa. Kapitalistiki ja industrije iz 1990-ih godina dovodi do globalne finansijske krize 2007. i 2008.
Zapad je bio pogoen i Velikom depresijom koja je uveala broj siromanih i neza- godine koja je pretila da postane globalna depresija. Kada je re o drutvenoj di-
poslenih, a proizvela je i oseanja beznaa i pesimizma uz rastue protivljenje ka- menziji liberalnih pokreta i partija, liberalizam je bio vana ideja vodilja mnogih
pitalizmu. Meutim, do obnove modernog liberalizma dolazi u vidu programa Nju pokreta za graanska prava 1950-ih i 1960-ih godina, iako su oni bili inspirisani
Dil, odnosno ekonomskih i drutvenih mera amerikog predsednika Frenklina D. i socijalistikim idejama. Kao posledice prodora liberalne ideologije mogue je
Ruzvelta.137 Na ovaj nain dodatno je uveana vladina kontrola nad ekonomijom, interpretirati i ukidanje restriktivnih normi kada je re o kontracepciji, razvodu,
ukljuujui tu i pomo nezaposlenima, ograniavanje delovanja kompanijama itd. abortusu i homoseksualnosti u veini razvijenih zemalja u drugoj polovini 20. veka.
Liberalizam je u savezu sa sovjetskim komunizmom trijumfovao nad faizmom u
Drugom svetskom ratu, a liberalne demokratije su osnovane u Zapadnoj Nemakoj,
Italiji i Japanu. Sjedinjene Drave i Japan belee stabilni ekonomski rast i do tada
nezabeleeni stepen drutvenog prosperiteta i blagostanja. U Zapadnoj Evropi
i u Americi dolazi do uspona drave blagostanja do 1960-ih godina, a liberalno
demokratski model je usvojen i u mnogim drugim dravama u Aziji i Africi na-
kon ukidanja kolonijalizma. Ove tri posleratne decenije izuzetnog privrednog rasta
mnogi smatraju vrhuncem modernog liberalizma, ali taj trend se usporava sredi-
nom 1970-ih godina. Do kraja te decenije usledila je ekonomska stagnacija za koju
su okrivljeni visoki trokovi drave blagostanja i tada dolazi do formiranja novog
pokreta u okvirima liberalizma koji je nazvan i kolom neoklasinog liberalizma,
o emu je bilo rei.
Liberalni pokreti i partije koji usvajaju doktrine neoklasinog liberalizma
pribliavaju se odreenim konzervativnim idejama, uz snano zagovaranje slobod-
nog trita i minimalne drave. Najvee konzervativne partije u Velikoj Britaniji
_____________
137 Nju Dil (New Deal) je bio ekonomski program obnove koji u Sjedinjenim Dravama 1933. godine
pokree demokratski predsednik Frenklin D. Ruzvelt, s namerom da se Sjedinjene Drave izvuku iz
ekonomske krize, odnosno Velike depresije.
Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt, 18821945) bio je 32. predsednik Sjedinjenih
Amerikih Drava i centralna figura svetskih dogaaja sredinom 20. veka. Tokom njegovog mandata,
od 1933. do 1945. godine, Sjedinjene Drave je pogodila Velika ekonomska kriza, a on je bio kljuna
figura ekonomskog programa nazvanog Nju Dil. Zatim, Sjedinjene Drave su pod njegovim vostvom
ule u Drugi svetski rat, a nadgledao je mobilizaciju amerike privrede u svrhu ratnih ciljeva. Bio
je aktivan vojni lider i implementirao je vojne strategije na dva fronta (u Evropi protiv Nemake
i na Pacifiku protiv Japana) i doprineo je pobedi Saveznika u tom ratu. Tokom njegovog mandata
konstruisana je prva atomska bomba, a uveo je i brojne drutvene, politike i kulturne reforme po
kojima su Sjedinjene Drave danas prepoznatljive. U spoljnoj politici je izmenio dotadanju politiku
prema dravama centralne i june Amerike u politiku dobrosusedskih odnosa, a uspostavio je dip-
lomatske odnose i sa Sovjetskim Savezom. Iz svih navedenih razloga smatra se jednim od najveih i
najznaajnijih amerikih predsednika u istoriji.

118 119
 Dalji razvoj liberalnih doktrina u velikoj meri je bio zaustavljen Prvim svet- i Sjedinjenim Dravama prihvataju neoklasine ideje i tvrde da trita ureuju
skim ratom. Meutim, po zavretku rata nestaju i etiri velika evropska carstva ekonomske odnose mnogo bolje nego drave. Liberalizam ovog tipa postao je
(u Nemakoj, Austrougarskoj, Rusiji i Turskoj), to je ohrabrilo razvoj liberalnih glavna doktrina vlada Margaret Taer od 1979. do 1990. godine, odnosno adminis-
partija i pokreta. Takoe, ratne traume su dovele do razoaranja u liberalne stavove tracije Ronalda Regana od 1981. do 1989. godine. Istovremeno, pojavljuju se i ideje
o drutvenom napretku ka humanijem svetu i doprinele su usponu nacionalizma, libertarijanizma kao nove politike snage, a moderni liberalizam koji je dominirao
konzervativizma i faizma. Liberalizmu je pretio i sovjetski komunizam koji je, pre- 20. vekom gubi na znaaju. S druge strane, neoklasina privatizacija i deregulaci-
ma mnogima, poivao upravo na idejama razuma, slobode i progresa. Kapitalistiki ja industrije iz 1990-ih godina dovodi do globalne finansijske krize 2007. i 2008.
Zapad je bio pogoen i Velikom depresijom koja je uveala broj siromanih i neza- godine koja je pretila da postane globalna depresija. Kada je re o drutvenoj di-
poslenih, a proizvela je i oseanja beznaa i pesimizma uz rastue protivljenje ka- menziji liberalnih pokreta i partija, liberalizam je bio vana ideja vodilja mnogih
pitalizmu. Meutim, do obnove modernog liberalizma dolazi u vidu programa Nju pokreta za graanska prava 1950-ih i 1960-ih godina, iako su oni bili inspirisani
Dil, odnosno ekonomskih i drutvenih mera amerikog predsednika Frenklina D. i socijalistikim idejama. Kao posledice prodora liberalne ideologije mogue je
Ruzvelta.137 Na ovaj nain dodatno je uveana vladina kontrola nad ekonomijom, interpretirati i ukidanje restriktivnih normi kada je re o kontracepciji, razvodu,
ukljuujui tu i pomo nezaposlenima, ograniavanje delovanja kompanijama itd. abortusu i homoseksualnosti u veini razvijenih zemalja u drugoj polovini 20. veka.
Liberalizam je u savezu sa sovjetskim komunizmom trijumfovao nad faizmom u
Drugom svetskom ratu, a liberalne demokratije su osnovane u Zapadnoj Nemakoj,
Italiji i Japanu. Sjedinjene Drave i Japan belee stabilni ekonomski rast i do tada
nezabeleeni stepen drutvenog prosperiteta i blagostanja. U Zapadnoj Evropi
i u Americi dolazi do uspona drave blagostanja do 1960-ih godina, a liberalno
demokratski model je usvojen i u mnogim drugim dravama u Aziji i Africi na-
kon ukidanja kolonijalizma. Ove tri posleratne decenije izuzetnog privrednog rasta
mnogi smatraju vrhuncem modernog liberalizma, ali taj trend se usporava sredi-
nom 1970-ih godina. Do kraja te decenije usledila je ekonomska stagnacija za koju
su okrivljeni visoki trokovi drave blagostanja i tada dolazi do formiranja novog
pokreta u okvirima liberalizma koji je nazvan i kolom neoklasinog liberalizma,
o emu je bilo rei.
Liberalni pokreti i partije koji usvajaju doktrine neoklasinog liberalizma
pribliavaju se odreenim konzervativnim idejama, uz snano zagovaranje slobod-
nog trita i minimalne drave. Najvee konzervativne partije u Velikoj Britaniji
_____________
137 Nju Dil (New Deal) je bio ekonomski program obnove koji u Sjedinjenim Dravama 1933. godine
pokree demokratski predsednik Frenklin D. Ruzvelt, s namerom da se Sjedinjene Drave izvuku iz
ekonomske krize, odnosno Velike depresije.
Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt, 18821945) bio je 32. predsednik Sjedinjenih
Amerikih Drava i centralna figura svetskih dogaaja sredinom 20. veka. Tokom njegovog mandata,
od 1933. do 1945. godine, Sjedinjene Drave je pogodila Velika ekonomska kriza, a on je bio kljuna
figura ekonomskog programa nazvanog Nju Dil. Zatim, Sjedinjene Drave su pod njegovim vostvom
ule u Drugi svetski rat, a nadgledao je mobilizaciju amerike privrede u svrhu ratnih ciljeva. Bio
je aktivan vojni lider i implementirao je vojne strategije na dva fronta (u Evropi protiv Nemake
i na Pacifiku protiv Japana) i doprineo je pobedi Saveznika u tom ratu. Tokom njegovog mandata
konstruisana je prva atomska bomba, a uveo je i brojne drutvene, politike i kulturne reforme po
kojima su Sjedinjene Drave danas prepoznatljive. U spoljnoj politici je izmenio dotadanju politiku
prema dravama centralne i june Amerike u politiku dobrosusedskih odnosa, a uspostavio je dip-
lomatske odnose i sa Sovjetskim Savezom. Iz svih navedenih razloga smatra se jednim od najveih i
najznaajnijih amerikih predsednika u istoriji.

118 119
 4. SOCIJALIZAM
Kao termin, socijalizam se pojavljuje u prvim decenijama 19. veka, i to u Velikoj
Britaniji tokom 1820-ih, a u Francuskoj 1830-ih godina. Socijalizam je pre svega
politika ideologija koja zagovara javnu, a ne privatnu kontrolu nad vlasnitvom
i prirodnim resursima, kao i jednakost prilika i jednakost ishoda u aktivnostima
ljudskih bia. Ovi postulati se smatraju preduslovima istinske ljudske slobode i
kreativnosti. Prema socijalistima, individue ne ive i/ili ne rade izolovane jedne
od drugih, ve u meusobnoj saradnji. Iz tih razloga, sve to ljudi proizvedu u
odreenom smislu jeste drutveni proizvod, te svi koji doprinose ovoj proizvodnji
imaju pravo na deo tog drutvenog proizvoda. Drutvo kao celina stoga mora pose-
dovati ili bar kontrolisati vlasnitvo u korist svih svojih lanova i ovakva uverenja
smetaju socijalizam u nedvosmisleni kontrast sa kapitalizmom kao ekonomskim
sistemom, odnosno sa liberalizmom kao politikom ideologijom, koje poivaju (i)
na ideji o privatnom vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju, kao i na individual-
nim izborima na slobodnom tritu kada je re o distribuciji dobara i usluga.
Prema socijalistima, kapitalizam nuno vodi u nefer i eksploatativnu koncen-
traciju bogatstva i moi u rukama relativne manjine koja se pojavljuje kao pobed-
nik u takmienju na slobodnom tritu i koja zatim koristi svoje bogatstvo i mo
da bi nametnula svoju dominaciju u drutvu. S obzirom na to da su ovi ljudi bo-
gati, oni mogu da odaberu gde i kako e da ive, a to su izbori koji, s druge stane,
ograniavaju mogunosti siromanijih slojeva. Zbog toga fraze poput lina slobo-
da ili jednakost prilika imaju smisla jedino za kapitaliste, ali su potpuno isprazne
i uplje za radnike. Za socijalizam, prava sloboda i istinska jednakost zahtevaju i
drutvenu kontrolu nad resursima koji ine osnovu napretka u svakom drutvu.

4.1. Glavni mislioci i teoretiari socijalizma

Kao ideoloki tvorci socijalizma obino se navode Klod Anri Sen-Simon (Claude
Henri de Rouvroy, comte de Saint-Simon, 17601825), Fransoa Babef (Franois-
Noel Babeuf, 17601797), Robert Oven (Robert Owen, 17711858), arl Furije
(Franois Marie Charles Fourier, 17721837), Luj Blanki (Louis Auguste Blan-
qui, 18051881), Luj Blan (Louis Jean Joseph Charles Blanc, 18111882) i svakako
najuticajniji i najznaajniji teoretiari socijalizma, Karl Marks (Karl Marx, 1818
1883) i Fridrih Engels (Friedrich Engels, 18201895). Meu znaajnim kasnijim
socijalistikim misliocima izdvajaju se i Eduard Berntajn (Eduard Bernstein,
18501932), Vladimir Ilji Uljanov ili Lenjin (Vladimir Ilyich Ulyanov Lenin,
18701924), Lav Trocki (Leo Trotsky, pravo ime Lev Davidovich Bronstein, 1879
1940), Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg, 18711919), Antonio Grami (Anto-
nio Gramsci, 18911937), Mao Ce Tung (Mao Zedong 18931976) i drugi.

121
 4. SOCIJALIZAM
Kao termin, socijalizam se pojavljuje u prvim decenijama 19. veka, i to u Velikoj
Britaniji tokom 1820-ih, a u Francuskoj 1830-ih godina. Socijalizam je pre svega
politika ideologija koja zagovara javnu, a ne privatnu kontrolu nad vlasnitvom
i prirodnim resursima, kao i jednakost prilika i jednakost ishoda u aktivnostima
ljudskih bia. Ovi postulati se smatraju preduslovima istinske ljudske slobode i
kreativnosti. Prema socijalistima, individue ne ive i/ili ne rade izolovane jedne
od drugih, ve u meusobnoj saradnji. Iz tih razloga, sve to ljudi proizvedu u
odreenom smislu jeste drutveni proizvod, te svi koji doprinose ovoj proizvodnji
imaju pravo na deo tog drutvenog proizvoda. Drutvo kao celina stoga mora pose-
dovati ili bar kontrolisati vlasnitvo u korist svih svojih lanova i ovakva uverenja
smetaju socijalizam u nedvosmisleni kontrast sa kapitalizmom kao ekonomskim
sistemom, odnosno sa liberalizmom kao politikom ideologijom, koje poivaju (i)
na ideji o privatnom vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju, kao i na individual-
nim izborima na slobodnom tritu kada je re o distribuciji dobara i usluga.
Prema socijalistima, kapitalizam nuno vodi u nefer i eksploatativnu koncen-
traciju bogatstva i moi u rukama relativne manjine koja se pojavljuje kao pobed-
nik u takmienju na slobodnom tritu i koja zatim koristi svoje bogatstvo i mo
da bi nametnula svoju dominaciju u drutvu. S obzirom na to da su ovi ljudi bo-
gati, oni mogu da odaberu gde i kako e da ive, a to su izbori koji, s druge stane,
ograniavaju mogunosti siromanijih slojeva. Zbog toga fraze poput lina slobo-
da ili jednakost prilika imaju smisla jedino za kapitaliste, ali su potpuno isprazne
i uplje za radnike. Za socijalizam, prava sloboda i istinska jednakost zahtevaju i
drutvenu kontrolu nad resursima koji ine osnovu napretka u svakom drutvu.

4.1. Glavni mislioci i teoretiari socijalizma

Kao ideoloki tvorci socijalizma obino se navode Klod Anri Sen-Simon (Claude
Henri de Rouvroy, comte de Saint-Simon, 17601825), Fransoa Babef (Franois-
Noel Babeuf, 17601797), Robert Oven (Robert Owen, 17711858), arl Furije
(Franois Marie Charles Fourier, 17721837), Luj Blanki (Louis Auguste Blan-
qui, 18051881), Luj Blan (Louis Jean Joseph Charles Blanc, 18111882) i svakako
najuticajniji i najznaajniji teoretiari socijalizma, Karl Marks (Karl Marx, 1818
1883) i Fridrih Engels (Friedrich Engels, 18201895). Meu znaajnim kasnijim
socijalistikim misliocima izdvajaju se i Eduard Berntajn (Eduard Bernstein,
18501932), Vladimir Ilji Uljanov ili Lenjin (Vladimir Ilyich Ulyanov Lenin,
18701924), Lav Trocki (Leo Trotsky, pravo ime Lev Davidovich Bronstein, 1879
1940), Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg, 18711919), Antonio Grami (Anto-
nio Gramsci, 18911937), Mao Ce Tung (Mao Zedong 18931976) i drugi.

121
 Fransoa Babef je bio francuski politiar, novinar i revolucionar kojeg danas esto
nazivaju ranim socijalistom i komunistom, iako ove rei nisu postojale u njegovo
doba. Njegov otac je bio dezerter francuske armije, zbog ega je porodica ivela u
siromatvu. Prema pojedinim interpetacijama, re komunizam nastaje kao ter-
min kojim su opisivani Babefovi sledbenici, a neke od prvih socijalistikih ideja
on sam je izneo u jednom pismu iz marta 1787. godine (iako je u tom pismu ma-
hom pisao o knjievnosti). To znai da je on i pre Francuske revolucije zagovarao
ukidanje feudalnih privilegija, piui brojne pamflete zbog kojih je vie puta hapen.
Nakon revolucije imao je vie politikih funkcija, bio je i poslanik u parlamentu i
optuen je (najverovatnije lano) za finansijske prevare. Upamen je po nasilnom
ponaanju, agresivnoj retorici i zagovaranju nasilja u odbrani tekovina revolucije.
Na primer, za septembarske masakre zatvorenika iz 1792. godine govorio je da su
zatvorenici dobili ta su zasluili. Imao je relativno malo pristalica, ak i meu
radikalnim jakobincima, te je ubrzo uhapen od strane revolucionarnih vlasti.
Njegov najvei doprinos bio je u odbrani ideala i posledica Francuske revolu-
cije sa take gledita koja je kasnije nazvana socijalistikom i anarhistikom.
Kao posveeni branilac revolucionarnog terora bio je u otvorenom sukobu sa
preovladavajuim miljenjem. Svoj istorijski znaaj duguje vladavini Direktoriju-
ma, odnosno pokuaju francuskih vlasti da se bave ekonomskom krizom u Fran-
cuskoj. Reforme Direktorijuma odnosile su se na situaciju u kojoj je Pariz praktino
iveo na raun ostatka Francuske, te je prekinuta distribucija hleba i mesa, to je
pogodilo brojne radnike koji su zbog ovog sistema doli u Pariz. Ova odluka je
ubrzo povuena, ali je Babef postao kljuna figura koja je izraavala nezadovoljstvo
radnike klase i siromanih, uz otre napade na postojei drutveni poredak. Tada
je oko sebe okupio pojedince organizovane u tzv. Zaveru za jednakost, kao klub ili
drutveni pokret koji je zahtevao socijalizaciju sve imovine. Razvojem ekonomske
krize njegov uticaj raste, a klub zabranjuje Napoleon 1796. godine. Ubrzo je Babe-
fova agresivna retorika postala jo agresivnija i pozivao je na otvorenu destrukciju
vlade sainjene od krvopija, tiranina, delata, hulja i arlatana. Poeo je da zago-
vara jednakost i redistribuciju imovine, piui o pravu svakog oveka na jednakost
imovine i tvrdei da drutvo mora da funkcionie na takav nain da uniti elju
oveka da postane bogatiji, mudriji ili moniji od drugih ljudi. Francusku revolu-
ciju je smatrao uvodom u novu, veu i sveobuhvatniju drutvenu revoluciju.
Robert Oven je bio velki drutveni reformator i jedan od utemeljivaa filozofije
socijalizma i pokreta sindikalizma.138 U 21. godini postaje vlasnik jednog mlina
(obrazovao se samo do desete godine ivota) i na ovom mestu je pokuao da povea
produktivnost i profit poboljanjem ivotnih i radnih uslova. Poveao je minimum
_____________
138 Sindikalizam je tip ekonomskog sistema koji bi predstavljao zamenu za kapitalizam, ali i soci-
jalizam. On poiva na ideji o udruenjima sindikata kao telima koja upravljaju privredom jednog
drutva, na demokratskim i nekompetitivnim principima.
122
godina potrebnih za rad, uveo je krae radno vreme, obroke na poslu, rekreacio-
ni centar, bolji smetaj i zdravstvenu zatitu za radnike, uveo je i strogu kontrolu
prodaje alkohola, a posebno je podravao decu smatra se osnivaem predkolskih
ustanova, odnosno jaslica i vrtia u Velikoj Britaniji. Seli se u Glazgov, gde se eni i
nastavlja sa voenjem nekoliko mlinova, kao i predionice pamuka u Nju Lanarku,
gde i (empirijski) testira svoje ideje.
Nju Lanark je postao neto poput mesta za hodoae raznih evropskih reforma-
tora i dobrotvora, ukljuujui tu i budueg ruskog cara. U Ovenovim fabrikama
uslovi za rad su bili gotovo idilini za ono doba radnici su bili zdravi, trezni i
zadovoljni, a njihova deca obrazovana, slobodna i srena. Izmeu ostalog, on je
iznad svakog radnika postavio semafor sa razliitim bojama koje su signalizirale
kvalitet njegovog rada, to je radnike dodatno motivisalo da budu produktivni.
Funkcionisanje njegovih fabrika odvijalo se na uredan, pravilan i taan nain, to
je sve doprinelo i finansijskom uspehu. Ovenovu filozofiju karakterisao je stav da
ljudski karakter nije oblikovan od strane samih ljudi, ve okolnostima nad kojima
on nema kontrolu. Iz tih razloga ovekov karakter je mogue oblikovati na ispravan
nain ukoliko se smesti u ispravno okruenje i pod ispravne uticaje od malih nogu.
Drugim reima, on je verovao u to da niko nije zaista odgovoran za sopstvene akci-
je zato to se ljudski karakter formira nezavisno od ljudskih elja. S obzirom na to
da su ljudi proizvod svog naslea i svog okruenja, insistirao je na obrazovanju i
reformi procesa rada. Dakle, Oven je verovao u to da ljudska priroda nije fiksira-
na, ve formirana od strane drutva, odnosno u to da su ljudi sebini, nemoralni,
izopaeni itd. zbog drutvenih okolnosti.
Svoje ideje o specifinoj agrarno-industrijskoj zajednici mogao je da sprovede
u praksi nakon to je u Indijani u Sjedinjenim Dravama kupio prostor i stam-
bene objekte na povrini od 121 kvadratnog kilometra za 150 hiljada dolara. Na
tom mestu 1825. godine stvara Novu Harmoniju koja je trebalo da bude samo-
dovoljna, kooperativna zajednica u kojoj postoji kolektivno vlasnitvo nad imovi-
nom. Osmislio ju je kao zajednicu od 2000 ljudi, zasnovanu na principima koje
su preporuili Platon, Bejkon i Mor, a u njoj je ukinuo novac i privatnu svojinu, a
upravljanje je poverio svima.139 Meutim, Nova Harmonija je postojala samo etiri
godine i (zajedno sa Ovenovim kapitalom) raspala se ve 1829. godine, pre svega
zbog konstantnih sukoba. On se zatim usredsredio na druga sredstva za promociju
drutvene kooperacije poput sindikata.
Odluan korak ka socijalizmu Oven je napravio u svojim idejama o eliminaciji
siromatva. Predlagao je formiranje zajednica od oko hiljadu ljudi, koji bi iveli na
_____________
139 Tomas Mor (Thomas More, 14781535) je bio engleski pravnik, filozof i dravnik, odnosno bri-
tanski lord kancelar (to je druga najvanija politika funkcija u britanskoj vladi) od 1529. do 1532.
godine. Protivio se protestantskoj reformaciji, a upamen je po delu Utopija (Utopia, 1516) u kojem
opisuje idealni politiki sistem na zamiljenom ostrvu.
123
 Fransoa Babef je bio francuski politiar, novinar i revolucionar kojeg danas esto
nazivaju ranim socijalistom i komunistom, iako ove rei nisu postojale u njegovo
doba. Njegov otac je bio dezerter francuske armije, zbog ega je porodica ivela u
siromatvu. Prema pojedinim interpetacijama, re komunizam nastaje kao ter-
min kojim su opisivani Babefovi sledbenici, a neke od prvih socijalistikih ideja
on sam je izneo u jednom pismu iz marta 1787. godine (iako je u tom pismu ma-
hom pisao o knjievnosti). To znai da je on i pre Francuske revolucije zagovarao
ukidanje feudalnih privilegija, piui brojne pamflete zbog kojih je vie puta hapen.
Nakon revolucije imao je vie politikih funkcija, bio je i poslanik u parlamentu i
optuen je (najverovatnije lano) za finansijske prevare. Upamen je po nasilnom
ponaanju, agresivnoj retorici i zagovaranju nasilja u odbrani tekovina revolucije.
Na primer, za septembarske masakre zatvorenika iz 1792. godine govorio je da su
zatvorenici dobili ta su zasluili. Imao je relativno malo pristalica, ak i meu
radikalnim jakobincima, te je ubrzo uhapen od strane revolucionarnih vlasti.
Njegov najvei doprinos bio je u odbrani ideala i posledica Francuske revolu-
cije sa take gledita koja je kasnije nazvana socijalistikom i anarhistikom.
Kao posveeni branilac revolucionarnog terora bio je u otvorenom sukobu sa
preovladavajuim miljenjem. Svoj istorijski znaaj duguje vladavini Direktoriju-
ma, odnosno pokuaju francuskih vlasti da se bave ekonomskom krizom u Fran-
cuskoj. Reforme Direktorijuma odnosile su se na situaciju u kojoj je Pariz praktino
iveo na raun ostatka Francuske, te je prekinuta distribucija hleba i mesa, to je
pogodilo brojne radnike koji su zbog ovog sistema doli u Pariz. Ova odluka je
ubrzo povuena, ali je Babef postao kljuna figura koja je izraavala nezadovoljstvo
radnike klase i siromanih, uz otre napade na postojei drutveni poredak. Tada
je oko sebe okupio pojedince organizovane u tzv. Zaveru za jednakost, kao klub ili
drutveni pokret koji je zahtevao socijalizaciju sve imovine. Razvojem ekonomske
krize njegov uticaj raste, a klub zabranjuje Napoleon 1796. godine. Ubrzo je Babe-
fova agresivna retorika postala jo agresivnija i pozivao je na otvorenu destrukciju
vlade sainjene od krvopija, tiranina, delata, hulja i arlatana. Poeo je da zago-
vara jednakost i redistribuciju imovine, piui o pravu svakog oveka na jednakost
imovine i tvrdei da drutvo mora da funkcionie na takav nain da uniti elju
oveka da postane bogatiji, mudriji ili moniji od drugih ljudi. Francusku revolu-
ciju je smatrao uvodom u novu, veu i sveobuhvatniju drutvenu revoluciju.
Robert Oven je bio velki drutveni reformator i jedan od utemeljivaa filozofije
socijalizma i pokreta sindikalizma.138 U 21. godini postaje vlasnik jednog mlina
(obrazovao se samo do desete godine ivota) i na ovom mestu je pokuao da povea
produktivnost i profit poboljanjem ivotnih i radnih uslova. Poveao je minimum
_____________
138 Sindikalizam je tip ekonomskog sistema koji bi predstavljao zamenu za kapitalizam, ali i soci-
jalizam. On poiva na ideji o udruenjima sindikata kao telima koja upravljaju privredom jednog
drutva, na demokratskim i nekompetitivnim principima.
122
godina potrebnih za rad, uveo je krae radno vreme, obroke na poslu, rekreacio-
ni centar, bolji smetaj i zdravstvenu zatitu za radnike, uveo je i strogu kontrolu
prodaje alkohola, a posebno je podravao decu smatra se osnivaem predkolskih
ustanova, odnosno jaslica i vrtia u Velikoj Britaniji. Seli se u Glazgov, gde se eni i
nastavlja sa voenjem nekoliko mlinova, kao i predionice pamuka u Nju Lanarku,
gde i (empirijski) testira svoje ideje.
Nju Lanark je postao neto poput mesta za hodoae raznih evropskih reforma-
tora i dobrotvora, ukljuujui tu i budueg ruskog cara. U Ovenovim fabrikama
uslovi za rad su bili gotovo idilini za ono doba radnici su bili zdravi, trezni i
zadovoljni, a njihova deca obrazovana, slobodna i srena. Izmeu ostalog, on je
iznad svakog radnika postavio semafor sa razliitim bojama koje su signalizirale
kvalitet njegovog rada, to je radnike dodatno motivisalo da budu produktivni.
Funkcionisanje njegovih fabrika odvijalo se na uredan, pravilan i taan nain, to
je sve doprinelo i finansijskom uspehu. Ovenovu filozofiju karakterisao je stav da
ljudski karakter nije oblikovan od strane samih ljudi, ve okolnostima nad kojima
on nema kontrolu. Iz tih razloga ovekov karakter je mogue oblikovati na ispravan
nain ukoliko se smesti u ispravno okruenje i pod ispravne uticaje od malih nogu.
Drugim reima, on je verovao u to da niko nije zaista odgovoran za sopstvene akci-
je zato to se ljudski karakter formira nezavisno od ljudskih elja. S obzirom na to
da su ljudi proizvod svog naslea i svog okruenja, insistirao je na obrazovanju i
reformi procesa rada. Dakle, Oven je verovao u to da ljudska priroda nije fiksira-
na, ve formirana od strane drutva, odnosno u to da su ljudi sebini, nemoralni,
izopaeni itd. zbog drutvenih okolnosti.
Svoje ideje o specifinoj agrarno-industrijskoj zajednici mogao je da sprovede
u praksi nakon to je u Indijani u Sjedinjenim Dravama kupio prostor i stam-
bene objekte na povrini od 121 kvadratnog kilometra za 150 hiljada dolara. Na
tom mestu 1825. godine stvara Novu Harmoniju koja je trebalo da bude samo-
dovoljna, kooperativna zajednica u kojoj postoji kolektivno vlasnitvo nad imovi-
nom. Osmislio ju je kao zajednicu od 2000 ljudi, zasnovanu na principima koje
su preporuili Platon, Bejkon i Mor, a u njoj je ukinuo novac i privatnu svojinu, a
upravljanje je poverio svima.139 Meutim, Nova Harmonija je postojala samo etiri
godine i (zajedno sa Ovenovim kapitalom) raspala se ve 1829. godine, pre svega
zbog konstantnih sukoba. On se zatim usredsredio na druga sredstva za promociju
drutvene kooperacije poput sindikata.
Odluan korak ka socijalizmu Oven je napravio u svojim idejama o eliminaciji
siromatva. Predlagao je formiranje zajednica od oko hiljadu ljudi, koji bi iveli na
_____________
139 Tomas Mor (Thomas More, 14781535) je bio engleski pravnik, filozof i dravnik, odnosno bri-
tanski lord kancelar (to je druga najvanija politika funkcija u britanskoj vladi) od 1529. do 1532.
godine. Protivio se protestantskoj reformaciji, a upamen je po delu Utopija (Utopia, 1516) u kojem
opisuje idealni politiki sistem na zamiljenom ostrvu.
123
zajednikom imanju i u jednoj ogromnoj stambenoj jedinici. Ne bi postojala
privatna svojina, svaka porodica bi ivela zasebno, starajui se o svojoj deci do
tree godine ivota, nakon ega bi brigu o njima preuzela zajednica. Rad bi bio
zajedniki i temeljio bi se na poljoprivredi, uz upotrebu najmodernije mehanizaci-
je, a predviao je i unije ili federacije ovih jedinica, dok ne obuhvate itav svet.
Poeo je da iznosi i ideje prema kojima su privatna svojina, religija i buroaski oblik
braka tri velika drutvena zla i izvor svih drutvenih nepravdi i nevolja, a govorio
je i o proizvodnim pogonima kao zajednicama u ijem upravljanju uestvuju svi
koji su ukljueni u radni proces, a koji osim toga ine i drutvenu zajednicu, te
zajedno ureuju i ostale elemente drutvenog ivota kao to su porodini odnosi,
obrazovanje, zdravstvena zatita, razonoda itd. Kada je re o religiji, pisao je da
su sve one zasnovane na apsurdnoj i besmislenoj imaginaciji i da od oveka prave
slabu i maloumnu ivotinju, odnosno besne i zatucane fanatike ili licemere. Uprkos
tome, kasnije je poeo da veruje u duhove, nakon posete enama koje su navodile
da sa njima komuniciraju.
arl Furije je bio francuski socijalista i filozof koji je poznat i po uvoenju rei
feminizam 1837. godine. Isticao je da su briga i kooperacija odgovori na pita-
nje o mogunosti drutvenog napretka, a verovao je u to da drutvo iji lanovi
meusobno sarauju moe dostii napredak u nivou produktivnosti, te da e se rad-
nicima isplaivati nadnice prema zasluzi. Svoju viziju drutvene kooperacije vezao
je za drutvene zajednice koje bi ivele u okviru tzv. falansterija kao urbanistikih
jedinica. Ove prostore zamislio je kao etvorospratne komplekse za stanovanje u
kojima najbogatiji ive na vrhu, a siromani u prizemlju. Bogatstvo je zavisilo od
profesije lanova falansterije, a zanimanja su se dodeljivala na osnovu interesovanja
i elja pojedinaca. Postojala je odreena motivacija, poto je angaman na poslovi-
ma koje malo ko voli ili eli da radi bio bolje plaen. Furije je trgovinu smatrao
izvorom sveg zla i povezivao ju je sa Jevrejima, zbog ega je u svojoj utopijskoj
viziji njima namenio poljoprivredne radove.
Poput Ovena, tvrdio je da moderno drutvo stvara sebiluk, la i druge obmane zbog
institucija kao to su brak (a posebno patrijarhalna porodica) i takmiarsko trite.
Ove institucije osuuju ljude na veoma ogranienu ivotnu ulogu i onemoguavaju
potrebu za raznovrsnou smetanje u kontekst meusobnog takmienja za profit nije napisao nijedno znaajnije delo, imao je kljunu ulogu u razvoju socijalizma,
na tritu stoga spreava potrebu za harmonijom. Iz tog razloga je Furije zagovarao
drutvenu formu koja bi bila u skladu sa ljudskim eljama i potrebama, a falan-
sterije bi bile samodovoljne zajednice od oko 1600 ljudi u kojima bi vladao princip
privlanog rada. U pitanju je ideja prema kojoj bi ljudi radili dobrovoljno i sreno
ukoliko bi taj rad reflektovao njihove talente i interesovanja. Poto svi radni zadaci
vremenom postanu zamarajui, svaki lan falansterije bi imao nekoliko zanimanja,
a kretao bi se od jednog do drugog u skladu sa svojim interesovanjima. Furije je
ostavljao prostora za privatno preduzetnitvo u svojoj utopijskoj zajednici, ali bi
124
svaki lan zajednice imao vlasniki udeo u tome, te bi nejednakost u bogatstvu
(iako dozvoljena) bila ograniena.
Glavni uzrok drutvenih nemira za Furijea jeste siromatvo, a ne drutvena ne-
jednakost, i zato se zalagao za iskorenjivanje siromatva putem dovoljno visokih
plata i pristojnog minimuma za one koji nisu sposobni da rade. Verovao je i u
to da postoji dvanaest zajednikih strasti koje rezultiraju u 810 razliitih tipova
linosti, zbog ega idealna falansterija treba da ima tano 1620 ljudi. Interesantno
je i to to istie posebnu zabrinutost za seksualno odbaene i homoseksualnost kao
linu sklonost nekih ljudi. Bio je i istaknuti zagovornik enskih prava, verovao je
da svi vani poslovi treba da budu dostupni enama, odnosno da ih ljudi obavljaju
na osnovu vetina i sklonosti, a ne pripadnosti odreenom polu. O enama je pisao
kao o zasebnim individuama, a ne kao o osobama koje na neki nain pripadaju
mukarcima. Po njegovom miljenju, tradicionalni brak je naruavao prava ena
kao ljudskih bia, zbog ega se i sam nikada nije enio. Bio je motivisan da svako
ljudsko bie uini slobodnim, i to prvenstveno u dva smisla preko obrazovanja
i preko oslobaanja ljudskih strasti, verujui da e na taj nain civilizacija biti za-
menjena novim svetskim poretkom koji je nazivao Harmonijom.
Na odreeni nain Furije seksualizuje i proces rada falansterije je mogue
shvatiti i kao jednu permanentnu seksualnu orgiju intenzivnih oseanja, miljenja
i aktivnosti, odnosno drutvo ljubavnika i pojedinaca sklonih eksperimentisanju.
Kada se drutveni ivot na Zemlji harmonizuje i naa planeta e se pridruiti os-
tatku univerzuma utemeljenog na strasti, a samim tim doi e do krupnih fizikih
promena koje e uticati i na ljudski oblik, klimu, biljke i ivotinje, ak i na okeane
(Furije je umeo da istakne da e tada u okeanima biti limunada). Sredinom 19. veka
osnovano je na stotine slinih komuna, meu kojima su neke postale zloglasne
zbog promiskuiteta i praktikovanja slobodne ljubavi, odnosno neobaveznih sek-
sualnih odnosa.
Klod Anri Sen-Simon se rodio u aristokratskoj, ali i drutveno marginalnoj i
osiromaenoj porodici u Parizu, a u neku ruku je predstavljao intelektualni most
izmeu osamnaestog i ranog devetnaestog veka. Bio je kontroverzna figura u mo-
dernoj misli o drutvu (nazivan je i dalekovidim ludakom), i uprkos tome to
politike ekonomije, filozofije istorije, pozitivizma i sociologije. U poetku njegova
karijera nije bila akademska putovao je i bavio se legalnim i ilegalnim poslovnim
aktivnostima, a jo kao mladi otiao je u Severnu Ameriku da bi uestvovao u
Amerikoj revoluciji i Ratu za nezavisnost, borei se pod komandom generala
Dorda Vaingtona u nekoliko kljunih bitaka.140 Pred kraj ivota bio je inspirator
_____________
140 Dord Vaington (George Washington, 17321799) je bio ameriki vojni i politiki lider, pred-
vodnik amerike pobede nad Velikom Britanijom u Ratu za nezavisnost, kao i prvi predsednik Sje-
dinjenih Amerikih Drava.
125
zajednikom imanju i u jednoj ogromnoj stambenoj jedinici. Ne bi postojala
privatna svojina, svaka porodica bi ivela zasebno, starajui se o svojoj deci do
tree godine ivota, nakon ega bi brigu o njima preuzela zajednica. Rad bi bio
zajedniki i temeljio bi se na poljoprivredi, uz upotrebu najmodernije mehanizaci-
je, a predviao je i unije ili federacije ovih jedinica, dok ne obuhvate itav svet.
Poeo je da iznosi i ideje prema kojima su privatna svojina, religija i buroaski oblik
braka tri velika drutvena zla i izvor svih drutvenih nepravdi i nevolja, a govorio
je i o proizvodnim pogonima kao zajednicama u ijem upravljanju uestvuju svi
koji su ukljueni u radni proces, a koji osim toga ine i drutvenu zajednicu, te
zajedno ureuju i ostale elemente drutvenog ivota kao to su porodini odnosi,
obrazovanje, zdravstvena zatita, razonoda itd. Kada je re o religiji, pisao je da
su sve one zasnovane na apsurdnoj i besmislenoj imaginaciji i da od oveka prave
slabu i maloumnu ivotinju, odnosno besne i zatucane fanatike ili licemere. Uprkos
tome, kasnije je poeo da veruje u duhove, nakon posete enama koje su navodile
da sa njima komuniciraju.
arl Furije je bio francuski socijalista i filozof koji je poznat i po uvoenju rei
feminizam 1837. godine. Isticao je da su briga i kooperacija odgovori na pita-
nje o mogunosti drutvenog napretka, a verovao je u to da drutvo iji lanovi
meusobno sarauju moe dostii napredak u nivou produktivnosti, te da e se rad-
nicima isplaivati nadnice prema zasluzi. Svoju viziju drutvene kooperacije vezao
je za drutvene zajednice koje bi ivele u okviru tzv. falansterija kao urbanistikih
jedinica. Ove prostore zamislio je kao etvorospratne komplekse za stanovanje u
kojima najbogatiji ive na vrhu, a siromani u prizemlju. Bogatstvo je zavisilo od
profesije lanova falansterije, a zanimanja su se dodeljivala na osnovu interesovanja
i elja pojedinaca. Postojala je odreena motivacija, poto je angaman na poslovi-
ma koje malo ko voli ili eli da radi bio bolje plaen. Furije je trgovinu smatrao
izvorom sveg zla i povezivao ju je sa Jevrejima, zbog ega je u svojoj utopijskoj
viziji njima namenio poljoprivredne radove.
Poput Ovena, tvrdio je da moderno drutvo stvara sebiluk, la i druge obmane zbog
institucija kao to su brak (a posebno patrijarhalna porodica) i takmiarsko trite.
Ove institucije osuuju ljude na veoma ogranienu ivotnu ulogu i onemoguavaju
potrebu za raznovrsnou smetanje u kontekst meusobnog takmienja za profit nije napisao nijedno znaajnije delo, imao je kljunu ulogu u razvoju socijalizma,
na tritu stoga spreava potrebu za harmonijom. Iz tog razloga je Furije zagovarao
drutvenu formu koja bi bila u skladu sa ljudskim eljama i potrebama, a falan-
sterije bi bile samodovoljne zajednice od oko 1600 ljudi u kojima bi vladao princip
privlanog rada. U pitanju je ideja prema kojoj bi ljudi radili dobrovoljno i sreno
ukoliko bi taj rad reflektovao njihove talente i interesovanja. Poto svi radni zadaci
vremenom postanu zamarajui, svaki lan falansterije bi imao nekoliko zanimanja,
a kretao bi se od jednog do drugog u skladu sa svojim interesovanjima. Furije je
ostavljao prostora za privatno preduzetnitvo u svojoj utopijskoj zajednici, ali bi
124
svaki lan zajednice imao vlasniki udeo u tome, te bi nejednakost u bogatstvu
(iako dozvoljena) bila ograniena.
Glavni uzrok drutvenih nemira za Furijea jeste siromatvo, a ne drutvena ne-
jednakost, i zato se zalagao za iskorenjivanje siromatva putem dovoljno visokih
plata i pristojnog minimuma za one koji nisu sposobni da rade. Verovao je i u
to da postoji dvanaest zajednikih strasti koje rezultiraju u 810 razliitih tipova
linosti, zbog ega idealna falansterija treba da ima tano 1620 ljudi. Interesantno
je i to to istie posebnu zabrinutost za seksualno odbaene i homoseksualnost kao
linu sklonost nekih ljudi. Bio je i istaknuti zagovornik enskih prava, verovao je
da svi vani poslovi treba da budu dostupni enama, odnosno da ih ljudi obavljaju
na osnovu vetina i sklonosti, a ne pripadnosti odreenom polu. O enama je pisao
kao o zasebnim individuama, a ne kao o osobama koje na neki nain pripadaju
mukarcima. Po njegovom miljenju, tradicionalni brak je naruavao prava ena
kao ljudskih bia, zbog ega se i sam nikada nije enio. Bio je motivisan da svako
ljudsko bie uini slobodnim, i to prvenstveno u dva smisla preko obrazovanja
i preko oslobaanja ljudskih strasti, verujui da e na taj nain civilizacija biti za-
menjena novim svetskim poretkom koji je nazivao Harmonijom.
Na odreeni nain Furije seksualizuje i proces rada falansterije je mogue
shvatiti i kao jednu permanentnu seksualnu orgiju intenzivnih oseanja, miljenja
i aktivnosti, odnosno drutvo ljubavnika i pojedinaca sklonih eksperimentisanju.
Kada se drutveni ivot na Zemlji harmonizuje i naa planeta e se pridruiti os-
tatku univerzuma utemeljenog na strasti, a samim tim doi e do krupnih fizikih
promena koje e uticati i na ljudski oblik, klimu, biljke i ivotinje, ak i na okeane
(Furije je umeo da istakne da e tada u okeanima biti limunada). Sredinom 19. veka
osnovano je na stotine slinih komuna, meu kojima su neke postale zloglasne
zbog promiskuiteta i praktikovanja slobodne ljubavi, odnosno neobaveznih sek-
sualnih odnosa.
Klod Anri Sen-Simon se rodio u aristokratskoj, ali i drutveno marginalnoj i
osiromaenoj porodici u Parizu, a u neku ruku je predstavljao intelektualni most
izmeu osamnaestog i ranog devetnaestog veka. Bio je kontroverzna figura u mo-
dernoj misli o drutvu (nazivan je i dalekovidim ludakom), i uprkos tome to
politike ekonomije, filozofije istorije, pozitivizma i sociologije. U poetku njegova
karijera nije bila akademska putovao je i bavio se legalnim i ilegalnim poslovnim
aktivnostima, a jo kao mladi otiao je u Severnu Ameriku da bi uestvovao u
Amerikoj revoluciji i Ratu za nezavisnost, borei se pod komandom generala
Dorda Vaingtona u nekoliko kljunih bitaka.140 Pred kraj ivota bio je inspirator
_____________
140 Dord Vaington (George Washington, 17321799) je bio ameriki vojni i politiki lider, pred-
vodnik amerike pobede nad Velikom Britanijom u Ratu za nezavisnost, kao i prvi predsednik Sje-
dinjenih Amerikih Drava.
125
hrianskog socijalistikog pokreta sa sekularnim idejama o ljudskom bratstvu.
Od mladosti je imao veoma ambiciozne planove i ideje, meu kojima je i ona
o povezivanju Atlantskog i Tihog okeana kanalom (to je ostvareno izgradnjom
Panamskog kanala). Po izbijanju Francuske revolucije prihvatio je revolucionarne
ideale i bavio se politikom, a uz to posvetio se poslovnim projektima i finansijskim
pekulacijama da bi finansirao kolu posveenu ljudskom progresu. Tokom Vla-
davine terora bio je (najverovatnije sluajno) utamnien godinu dana, zbog ega
je poeo da se plai revolucionarnog nasilja. Nakon izlaska iz zatvora veoma se
obogatio (pekulacijama sa konfiskovanim crkvenim zemljitem), ali je celokupno
bogatstvo ukrao njegov poslovni partner, nakon ega se Sen-Simon posvetio nauci.
Pozne godine ivota proveo je u siromatvu, boravio je i u sanatorijumu za men-
talno obolele, a 1823. godine je pokuao i samoubistvo (pucajui sebi est puta u
glavu, te je pri tom izgubio vid na jedno oko).
Klju drutvenog napretka video je u pomirenju zajednikih ili kolektivnih in-
teresa sa idealima individualne slobode. Na ovaj nain proizveo je najznaajniji
nekonzervativni (i nekatoliki) i intelektualni odgovor na drutvenu krizu koju
su proizveli industrijalizam i liberalni individualizam. Za njega i njegove sled-
benike industrijski razvoj koji je paljivo planiran moe pravilno da koordinira
drutvene odnose, a uz to takva industrijska aktivnost promovie ideal bratstva
koji je daleko od bezdune kompeticije liberalizma, ali i od zastarelih zahteva za
naslednim privilegijama plemstva i svetenstva. Sensimonisti su bili okirani be-
dom radnike klase i odbacivali su pretpostavke liberala o drutvenoj harmoniji
kao posledici drutva zasnovanog na slobodnom takmienju individualnih inte-
resa. Njihovi ciljevi bili su u prenosu moi u ruke tehnoloke elite kojoj bi bilo
povereno organizovanje drutva i transformacija prirode da bi se dostigli ideali
jednakosti, a smatrali su da politiki i ekonomski liberalizam proizvode drutvenu
dezintegraciju. Poput tradicionalista, davali su prvenstvo drutvu, a ne pojedincu,
napadajui egoizam modernog doba. Ono u emu su se razlikovali od tradicio-
nalne i konzervativne perspektive bila su reenja koja su nudili. Zamiljali su novu
formu drutvenih odnosa, kao i novu drutvenu zajednicu iji su lanovi udrueni
ne kao pripadnici raznih politikih grupa, ve kao radnici i proizvoai. Uz to, nisu
odbacivali ekonomske sile modernog drutva, poput bankarstva i tehnologije, ve
su eleli da ih podrede optem dobru.
Prema Sen-Simonovoj viziji, naunici, industrijalci i inenjeri bi anticipirali
drutvene potrebe i usmeravali energiju drutva ka njihovom ispunjenju. Takav sis-
tem bi bio mnogo efikasniji od kapitalizma, a on odgovara i samom kretanju istori-
je. Naime, on je verovao u to da se istorija odvija prolazei kroz razliite stadijume,
od kojih svaki odlikuje specifini aranman drutvenih klasa i skup dominantnih
verovanja. Feudalizam, sa zemljoposednikim plemstvom i monoteistikom religi-
jom, tada bi ustupio mesto industrijalizmu, sloenoj drutvenoj formi koju karakte-
126
rie oslonac o nauku, razum i podelu rada. U takvim okolnostima suvislo je po-
veriti ekonomske aranmane drutva u ruke najumnijih i najproduktivnijih lanova
drutva tako da oni usmeravaju ekonomsku proizvodnju u korist svih.
Luj Ogist Blanki je bio francuski politiki aktivista, poznat po specifinoj re-
volucionarnoj i socijalistikoj teoriji koja je nazvana blankizam.141 Uestvovao je u
raznim ulinim borbama gde je teko ranjen, a pridruio se revolucionarnoj grupi
nazvanoj Prijatelji naroda. Zbog svog protivljenja monarhiji vie puta je hapen
i zatvaran, a osuen je na smrt 1840. godine, to je kasnije preinaeno u doivotni
zatvor. Puten je iz zatvora 1848. godine, kada nastavlja svoje napade na postojee
drutvene institucije pozivajui na nasilje. Ponovo je uhapen ve sledee godine,
a bei iz zatvora 1865. godine, nastavljajui da pie propagandne tekstove protiv
dravne uprave, uestvuje u pobunama, te krade i prikuplja naoruanje (te je jo
jednom osuen na smrt, ali u odsustvu). Zbog svih ovih buntovnikih aktivnosti u
zatvoru je proveo preko 33 godine.
Kao socijalista, Blanki je zagovarao pravednu redistribuciju bogatstva, iako se
znaajno razlikovao od slinih socijalistikih projekata ovog vremena. On nije
verovao u presudnu ulogu radnike klase u revoluciji, niti u znaaj masovnih
drutvenih pokreta, smatrajui da revoluciju moe da izvede jedino mala grupa
posveenih revolucionara koji bi silom uveli privremenu diktaturu, a ovaj period
tranzicione tiranije dopustio bi stvaranje novog drutvenog poretka nakon ega
bi vlast bila data narodu. Kada bi mala grupa zaverenika osvojila dravnu vlast
trebalo bi da formira privremenu diktaturu koja bi konfiskovala imovinu bogatih i
uspostavila kontrolu nad industrijskom proizvodnjom. Blanki se vie interesovao
za samu revoluciju nego za budue drutvo koje bi revolucija trebalo da stvori. Iako
je njegova misao bila utemeljena u socijalistikim principima, on se retko uputa
u spekulacije o buduem socijalistikom drutvu, zbog ega se razlikuje od utopij-
skog socijalizma svrgavanje buroaskog i kapitalistikog drutvenog poretka za
njega predstavlja samodovoljni cilj.142
Luj Blan je bio francuski politiar i istoriar, kao i socijalista koji je zagovarao
drutvene reforme putem formiranja radnikih organizacija ili sindikata. Rodio se
u Madridu, a najpoznatiji je po delu Organizacija rada (LOrganisation du travail,
1839), koje pie u 28. godini ivota, a principi koje izlae postaju osnova njegove
celokupne politike karijere. Blan je sve drutvene nevolje pripisivao pritiscima
_____________
141 Blankizam je specifina zamisao revolucionarnog prevrata prema kojoj socijalistiku revoluciju
treba da izvede relativno mala i tajna grupa dobro organizovanih zaverenika. Po preuzimanju vlasti,
ovi revolucionari tada treba da iskoriste dravni aparat da bi uveli socijalizam ili komunizam. Drugim
reima, u pitanju je ideja prema kojoj politika revolucija treba da ima oblik pua ili dravnog udara.
142 Utopijski socijalizam je termin kojim se (kontroverzno) oznaavaju prve socijalistike ideje u is-
toriji. Prema pojedinim interpretacijama ovu verziju socijalistikog miljenja karakterie utemeljenost
na idejama o idealnom drutvu, za razliku od kasnijih socijalistikih ideja koje se zasnivaju na ide-
jama o klasnoj borbi. Termin vodi poreklo od Marksa i Engelsa koji su veinu ranijih socijalistikih
ideja smatrali utopijskim.
127
hrianskog socijalistikog pokreta sa sekularnim idejama o ljudskom bratstvu.
Od mladosti je imao veoma ambiciozne planove i ideje, meu kojima je i ona
o povezivanju Atlantskog i Tihog okeana kanalom (to je ostvareno izgradnjom
Panamskog kanala). Po izbijanju Francuske revolucije prihvatio je revolucionarne
ideale i bavio se politikom, a uz to posvetio se poslovnim projektima i finansijskim
pekulacijama da bi finansirao kolu posveenu ljudskom progresu. Tokom Vla-
davine terora bio je (najverovatnije sluajno) utamnien godinu dana, zbog ega
je poeo da se plai revolucionarnog nasilja. Nakon izlaska iz zatvora veoma se
obogatio (pekulacijama sa konfiskovanim crkvenim zemljitem), ali je celokupno
bogatstvo ukrao njegov poslovni partner, nakon ega se Sen-Simon posvetio nauci.
Pozne godine ivota proveo je u siromatvu, boravio je i u sanatorijumu za men-
talno obolele, a 1823. godine je pokuao i samoubistvo (pucajui sebi est puta u
glavu, te je pri tom izgubio vid na jedno oko).
Klju drutvenog napretka video je u pomirenju zajednikih ili kolektivnih in-
teresa sa idealima individualne slobode. Na ovaj nain proizveo je najznaajniji
nekonzervativni (i nekatoliki) i intelektualni odgovor na drutvenu krizu koju
su proizveli industrijalizam i liberalni individualizam. Za njega i njegove sled-
benike industrijski razvoj koji je paljivo planiran moe pravilno da koordinira
drutvene odnose, a uz to takva industrijska aktivnost promovie ideal bratstva
koji je daleko od bezdune kompeticije liberalizma, ali i od zastarelih zahteva za
naslednim privilegijama plemstva i svetenstva. Sensimonisti su bili okirani be-
dom radnike klase i odbacivali su pretpostavke liberala o drutvenoj harmoniji
kao posledici drutva zasnovanog na slobodnom takmienju individualnih inte-
resa. Njihovi ciljevi bili su u prenosu moi u ruke tehnoloke elite kojoj bi bilo
povereno organizovanje drutva i transformacija prirode da bi se dostigli ideali
jednakosti, a smatrali su da politiki i ekonomski liberalizam proizvode drutvenu
dezintegraciju. Poput tradicionalista, davali su prvenstvo drutvu, a ne pojedincu,
napadajui egoizam modernog doba. Ono u emu su se razlikovali od tradicio-
nalne i konzervativne perspektive bila su reenja koja su nudili. Zamiljali su novu
formu drutvenih odnosa, kao i novu drutvenu zajednicu iji su lanovi udrueni
ne kao pripadnici raznih politikih grupa, ve kao radnici i proizvoai. Uz to, nisu
odbacivali ekonomske sile modernog drutva, poput bankarstva i tehnologije, ve
su eleli da ih podrede optem dobru.
Prema Sen-Simonovoj viziji, naunici, industrijalci i inenjeri bi anticipirali
drutvene potrebe i usmeravali energiju drutva ka njihovom ispunjenju. Takav sis-
tem bi bio mnogo efikasniji od kapitalizma, a on odgovara i samom kretanju istori-
je. Naime, on je verovao u to da se istorija odvija prolazei kroz razliite stadijume,
od kojih svaki odlikuje specifini aranman drutvenih klasa i skup dominantnih
verovanja. Feudalizam, sa zemljoposednikim plemstvom i monoteistikom religi-
jom, tada bi ustupio mesto industrijalizmu, sloenoj drutvenoj formi koju karakte-
126
rie oslonac o nauku, razum i podelu rada. U takvim okolnostima suvislo je po-
veriti ekonomske aranmane drutva u ruke najumnijih i najproduktivnijih lanova
drutva tako da oni usmeravaju ekonomsku proizvodnju u korist svih.
Luj Ogist Blanki je bio francuski politiki aktivista, poznat po specifinoj re-
volucionarnoj i socijalistikoj teoriji koja je nazvana blankizam.141 Uestvovao je u
raznim ulinim borbama gde je teko ranjen, a pridruio se revolucionarnoj grupi
nazvanoj Prijatelji naroda. Zbog svog protivljenja monarhiji vie puta je hapen
i zatvaran, a osuen je na smrt 1840. godine, to je kasnije preinaeno u doivotni
zatvor. Puten je iz zatvora 1848. godine, kada nastavlja svoje napade na postojee
drutvene institucije pozivajui na nasilje. Ponovo je uhapen ve sledee godine,
a bei iz zatvora 1865. godine, nastavljajui da pie propagandne tekstove protiv
dravne uprave, uestvuje u pobunama, te krade i prikuplja naoruanje (te je jo
jednom osuen na smrt, ali u odsustvu). Zbog svih ovih buntovnikih aktivnosti u
zatvoru je proveo preko 33 godine.
Kao socijalista, Blanki je zagovarao pravednu redistribuciju bogatstva, iako se
znaajno razlikovao od slinih socijalistikih projekata ovog vremena. On nije
verovao u presudnu ulogu radnike klase u revoluciji, niti u znaaj masovnih
drutvenih pokreta, smatrajui da revoluciju moe da izvede jedino mala grupa
posveenih revolucionara koji bi silom uveli privremenu diktaturu, a ovaj period
tranzicione tiranije dopustio bi stvaranje novog drutvenog poretka nakon ega
bi vlast bila data narodu. Kada bi mala grupa zaverenika osvojila dravnu vlast
trebalo bi da formira privremenu diktaturu koja bi konfiskovala imovinu bogatih i
uspostavila kontrolu nad industrijskom proizvodnjom. Blanki se vie interesovao
za samu revoluciju nego za budue drutvo koje bi revolucija trebalo da stvori. Iako
je njegova misao bila utemeljena u socijalistikim principima, on se retko uputa
u spekulacije o buduem socijalistikom drutvu, zbog ega se razlikuje od utopij-
skog socijalizma svrgavanje buroaskog i kapitalistikog drutvenog poretka za
njega predstavlja samodovoljni cilj.142
Luj Blan je bio francuski politiar i istoriar, kao i socijalista koji je zagovarao
drutvene reforme putem formiranja radnikih organizacija ili sindikata. Rodio se
u Madridu, a najpoznatiji je po delu Organizacija rada (LOrganisation du travail,
1839), koje pie u 28. godini ivota, a principi koje izlae postaju osnova njegove
celokupne politike karijere. Blan je sve drutvene nevolje pripisivao pritiscima
_____________
141 Blankizam je specifina zamisao revolucionarnog prevrata prema kojoj socijalistiku revoluciju
treba da izvede relativno mala i tajna grupa dobro organizovanih zaverenika. Po preuzimanju vlasti,
ovi revolucionari tada treba da iskoriste dravni aparat da bi uveli socijalizam ili komunizam. Drugim
reima, u pitanju je ideja prema kojoj politika revolucija treba da ima oblik pua ili dravnog udara.
142 Utopijski socijalizam je termin kojim se (kontroverzno) oznaavaju prve socijalistike ideje u is-
toriji. Prema pojedinim interpretacijama ovu verziju socijalistikog miljenja karakterie utemeljenost
na idejama o idealnom drutvu, za razliku od kasnijih socijalistikih ideja koje se zasnivaju na ide-
jama o klasnoj borbi. Termin vodi poreklo od Marksa i Engelsa koji su veinu ranijih socijalistikih
ideja smatrali utopijskim.
127
kompeticije, gde su slabiji i nemoni osueni na propast i iz tih razloga zagovarao
je ujednaavanje visine nadnica i linih interesa u cilju zajednikog dobra. Autor
je uvene socijalistike maksime: Od svakoga prema sposobnostima, a svakome
prema potrebama. Dostizanje ovog ideala video je preko koncepta socijalnih ra-
dionica drutva zasnovanog na organizacijama udruenog rada ili sindikatima.
Ove radionice bi finansirala drava, a kontrolisali bi ih radnici, pri emu bi garan-
tovale rad za svakoga i postepeno bi dovele do socijalistikog poretka.
Blan je napisao i prva dva toma Istorije Francuske revolucije (Histoire de la Rvolu-
tion Franaise, 1847), a zatim je 1848. godine postao lan francuske vlade. Pod nje-
govim uticajem vlada je radnicima zagarantovala pravo na rad, a postao je i pred-
sednik vladine Komisije za rad (nakon to je odbijen njegov zahtev za formiranjem
zasebnog ministarstva koje bi se bavilo radnikim pitanjima). Njegova teorija o
upotrebi postojeih struktura vlasti za implementaciju drutvenih reformi bila je
drugaija od ideja drugih socijalistikih teoretiara ovog vremena. Blan je verovao
da radnici mogu sami da kontroliu svoje izdravanje, ali uz pomo sindikata ije
formiranje bi pomogla drava. Da bi ovo ostvario, lobirao je za nacionalno finansi-
ranje sindikata sve dok radnici ne preuzmu glavnu ulogu u njima. Nije bio uspean
u tome iz politikih razloga, iako je vlada radnicima obeala projekte koji e im
obezbediti radna mesta, te je izgubio poloaj i ugled. Jedva je izbegao smrt i pobe-
gao je u Englesku, gde zavrava Istoriju Francuske revolucije, piui jo deset to-
mova. Njegove politike i socijalne ideje imale su veliki uticaj na razvoj socijalizma
u Francuskoj.
Karl Marks je istovremeno bio drutveni naunik, revolucionar, kao i jedan od
utemeljivaa sociologije, socijalizma, ali i uesnik, organizator i lider revolucio-
narnih grupa posveenih kraju eksploatacije. Njegova analiza kapitalizma pred-
stavlja jedno od najizuzetnijih i najoriginalnijih dostignua u istoriji misli o
drutvu. On je konstruisao teorijsku analizu koja se bavila poreklom kapitalizma,
istorijskom stabilnou i neminovnou njegovog kraha. U tom procesu kombino-
vao je drutvenu teoriju i revolucionarnu akciju na nain na koji niko drugi nije
uspeo. Kao revolucionar nastojao je da zbaci postojei drutveni poredak i da kon-
trolu drutva poveri (obinim) ljudima, tako da bi u kooperativnom kontekstu oni
bili slobodni da razviju svoj potencijal kao ljudska bia. Kao drutveni naunik
pokuao je da pokae da je takva kolektivna kontrola istorijski neminovna.
Studirao je pravo u Bonu i filozofiju u Berlinu, gde se zbliava sa radikalnim inter-
pretatorima Hegelove filozofije koji sebe nazivaju mladim hegelijancima. Ovo je bio
prvi Marksov kontakt sa ljudima koji nisu slepo prihvatali dominantne vrednosti i
norme nemakog drutva. U ovoj grupi intelektualaca nalazili su se i Bruno Bauer,
David traus i Ludvig Fojerbah, koji su sebe smatrali politikim i drutvenim radi-
kalima.143 Mladi Marks se pripremao za rad na univerzitetu i doktorirao je na temi
_____________
143 Bruno Bauer (Bruno Bauer, 18091882) je bio nemaki teolog, filozof, istoriar i pripadnik filo-
128
razlike izmeu Demokritove i Epikurove filozofije prirode u 23. godini ivota.144
Meutim, poto zbog svojih radikalnih filozofskih i politikih stavova nije mogao
da rauna na akademsku karijeru, u nedostatku alternativa se posvetio novinarstvu
kao novinar (i kasnije urednik) liberalnog lista Rajnske novine (Rheinisch Zeitung).
Nakon odlaska u Pariz, 1843. godine se upoznaje sa mnogim radikalnim i re-volu-
cionarnim misliocima, poput anarhiste Bakunjina i, to je jo vanije, Fridriha En-
gelsa.
Fridrih Engels je bio sin bogatog nemakog industrijalca, a u ovom periodu pisao
je Poloaj radnike klase u Engleskoj (Die Lage der arbeitenden Klasse in England,
1845). On je u Manesteru proveo dve godine, ivei gotovo dva paralelna ivota
izuavajui posao u tekstilnoj industriji i sakupljajui podatke za svoju knjigu.
Tokom ovog perioda skoro celokupno slobodno vreme posvetio je etnjama po
Manesteru i okolnim mestima, razgovarao je i pio sa radnicima i itao je mnoge
zvanine izvetaje o stanju radnike klase u ovom gradu. Rezultat je bila verovatno
prva studija iz urbane etnografije u drutvenim naukama i otra osuda vladajue
klase u Engleskoj. U opisu buroazije Engels pie o nezainteresovanosti prema pro-
letarijatu, a uprkos autodestruktivnom ponaanju proletera (upotrebi droga, alko-
hola i slinog) on pronalazi mogunosti za njihovu politiku organizaciju i mo-
bilizaciju. Opisao je i istorijat napora radnika da se organizuju u opoziciji prema
vlasnicima fabrika putem meusobne saradnje, a isticao je da istinski interes radni-
_____________
zofskog kruga mladih hegelijanaca. Iako je bio profesor teologije, otvoreno je promovisao i isticao
ateizam, a poznat je po otroj kritici Novog zaveta dok je hrianstvo interpretirao kao falsifikovanu
stoiku filozofiju uprljanu jevrejskom mitologijom. Bio je profesor i prijatelj Karla Marksa, ali njih
dvojica prekidaju svaki kontakt nakon to Bauer pie odreene antisemitske i desniarske radove.
David traus (David Friedrich Strauss, 18081874) je bio nemaki teolog i pisac koji je skandalizovao
hriansku Evropu bavljenjem istorijskim Isusom i negiranjem njegove boanske prirode u knjizi Isu-
sov ivot, kritiki istraen (Das Leben Jesu kritisch bearbeitet, 18351836), koju objavljuje u 27. godini
ivota. trausov rad je predstavljao revoluciju u istraivanju Novog zaveta, ranog hrianstva i drevnih
religija, a osnovni razlog kontroverze koju inicira ova studija bio je njegov pristup navodnim udima
Isusa iz Nazareta kao mitolokim, a ne stvarnim dogaajima. Meu trausovim kritiarima bili su i
Bruno Bauer i Fridrih Nie, a njegovo delo je nazivano i najkunijom knjigom ikada ispovraanom
iz ralja pakla. Kada je bio izabran za profesora teologije na univerzitetu u Cirihu odlueno je da bude
penzionisan pre nego to je poeo sa radom.
Ludvig Fojerbah (Ludwig Feuerbach, 18041872) je bio nemaki filozof, antropolog i pripadnik
radikalnog filozofskog kruga mladih (ili levih) hegelijanaca. Poznat je po svojoj materijalistikoj i
veoma strogoj kritici hrianstva. Bio je poznanik Karla Marksa i njegove ideje utiu na Marksovu
konceptualizaciju dijalektikog materijalizma, kao i na njegovu kritiku religije.
144 Demokrit (Democritus, c. 460c. 370. pre nove ere) je bio izuzetno uticajan predsokratovski filo-
zof i smatra se za najznaajnijeg predstavnika grkog atomizma, a mnogi ga nazivaju i ocem moderne
nauke.
Epikur (Epicurus, 341270 pre nove ere) je bio grki filozof i osniva epikurejske filozofske kole.
Smatra se da je napisao oko 300 dela, od kojih je ostalo sauvano samo nekoliko fragmenata i pisama.
Zbog toga vei deo naeg poznavanja epikurejske filozofije potie od njegovih sledbenika, komenta-
tora i kritiara nego od njega samog.
129
kompeticije, gde su slabiji i nemoni osueni na propast i iz tih razloga zagovarao
je ujednaavanje visine nadnica i linih interesa u cilju zajednikog dobra. Autor
je uvene socijalistike maksime: Od svakoga prema sposobnostima, a svakome
prema potrebama. Dostizanje ovog ideala video je preko koncepta socijalnih ra-
dionica drutva zasnovanog na organizacijama udruenog rada ili sindikatima.
Ove radionice bi finansirala drava, a kontrolisali bi ih radnici, pri emu bi garan-
tovale rad za svakoga i postepeno bi dovele do socijalistikog poretka.
Blan je napisao i prva dva toma Istorije Francuske revolucije (Histoire de la Rvolu-
tion Franaise, 1847), a zatim je 1848. godine postao lan francuske vlade. Pod nje-
govim uticajem vlada je radnicima zagarantovala pravo na rad, a postao je i pred-
sednik vladine Komisije za rad (nakon to je odbijen njegov zahtev za formiranjem
zasebnog ministarstva koje bi se bavilo radnikim pitanjima). Njegova teorija o
upotrebi postojeih struktura vlasti za implementaciju drutvenih reformi bila je
drugaija od ideja drugih socijalistikih teoretiara ovog vremena. Blan je verovao
da radnici mogu sami da kontroliu svoje izdravanje, ali uz pomo sindikata ije
formiranje bi pomogla drava. Da bi ovo ostvario, lobirao je za nacionalno finansi-
ranje sindikata sve dok radnici ne preuzmu glavnu ulogu u njima. Nije bio uspean
u tome iz politikih razloga, iako je vlada radnicima obeala projekte koji e im
obezbediti radna mesta, te je izgubio poloaj i ugled. Jedva je izbegao smrt i pobe-
gao je u Englesku, gde zavrava Istoriju Francuske revolucije, piui jo deset to-
mova. Njegove politike i socijalne ideje imale su veliki uticaj na razvoj socijalizma
u Francuskoj.
Karl Marks je istovremeno bio drutveni naunik, revolucionar, kao i jedan od
utemeljivaa sociologije, socijalizma, ali i uesnik, organizator i lider revolucio-
narnih grupa posveenih kraju eksploatacije. Njegova analiza kapitalizma pred-
stavlja jedno od najizuzetnijih i najoriginalnijih dostignua u istoriji misli o
drutvu. On je konstruisao teorijsku analizu koja se bavila poreklom kapitalizma,
istorijskom stabilnou i neminovnou njegovog kraha. U tom procesu kombino-
vao je drutvenu teoriju i revolucionarnu akciju na nain na koji niko drugi nije
uspeo. Kao revolucionar nastojao je da zbaci postojei drutveni poredak i da kon-
trolu drutva poveri (obinim) ljudima, tako da bi u kooperativnom kontekstu oni
bili slobodni da razviju svoj potencijal kao ljudska bia. Kao drutveni naunik
pokuao je da pokae da je takva kolektivna kontrola istorijski neminovna.
Studirao je pravo u Bonu i filozofiju u Berlinu, gde se zbliava sa radikalnim inter-
pretatorima Hegelove filozofije koji sebe nazivaju mladim hegelijancima. Ovo je bio
prvi Marksov kontakt sa ljudima koji nisu slepo prihvatali dominantne vrednosti i
norme nemakog drutva. U ovoj grupi intelektualaca nalazili su se i Bruno Bauer,
David traus i Ludvig Fojerbah, koji su sebe smatrali politikim i drutvenim radi-
kalima.143 Mladi Marks se pripremao za rad na univerzitetu i doktorirao je na temi
_____________
143 Bruno Bauer (Bruno Bauer, 18091882) je bio nemaki teolog, filozof, istoriar i pripadnik filo-
128
razlike izmeu Demokritove i Epikurove filozofije prirode u 23. godini ivota.144
Meutim, poto zbog svojih radikalnih filozofskih i politikih stavova nije mogao
da rauna na akademsku karijeru, u nedostatku alternativa se posvetio novinarstvu
kao novinar (i kasnije urednik) liberalnog lista Rajnske novine (Rheinisch Zeitung).
Nakon odlaska u Pariz, 1843. godine se upoznaje sa mnogim radikalnim i re-volu-
cionarnim misliocima, poput anarhiste Bakunjina i, to je jo vanije, Fridriha En-
gelsa.
Fridrih Engels je bio sin bogatog nemakog industrijalca, a u ovom periodu pisao
je Poloaj radnike klase u Engleskoj (Die Lage der arbeitenden Klasse in England,
1845). On je u Manesteru proveo dve godine, ivei gotovo dva paralelna ivota
izuavajui posao u tekstilnoj industriji i sakupljajui podatke za svoju knjigu.
Tokom ovog perioda skoro celokupno slobodno vreme posvetio je etnjama po
Manesteru i okolnim mestima, razgovarao je i pio sa radnicima i itao je mnoge
zvanine izvetaje o stanju radnike klase u ovom gradu. Rezultat je bila verovatno
prva studija iz urbane etnografije u drutvenim naukama i otra osuda vladajue
klase u Engleskoj. U opisu buroazije Engels pie o nezainteresovanosti prema pro-
letarijatu, a uprkos autodestruktivnom ponaanju proletera (upotrebi droga, alko-
hola i slinog) on pronalazi mogunosti za njihovu politiku organizaciju i mo-
bilizaciju. Opisao je i istorijat napora radnika da se organizuju u opoziciji prema
vlasnicima fabrika putem meusobne saradnje, a isticao je da istinski interes radni-
_____________
zofskog kruga mladih hegelijanaca. Iako je bio profesor teologije, otvoreno je promovisao i isticao
ateizam, a poznat je po otroj kritici Novog zaveta dok je hrianstvo interpretirao kao falsifikovanu
stoiku filozofiju uprljanu jevrejskom mitologijom. Bio je profesor i prijatelj Karla Marksa, ali njih
dvojica prekidaju svaki kontakt nakon to Bauer pie odreene antisemitske i desniarske radove.
David traus (David Friedrich Strauss, 18081874) je bio nemaki teolog i pisac koji je skandalizovao
hriansku Evropu bavljenjem istorijskim Isusom i negiranjem njegove boanske prirode u knjizi Isu-
sov ivot, kritiki istraen (Das Leben Jesu kritisch bearbeitet, 18351836), koju objavljuje u 27. godini
ivota. trausov rad je predstavljao revoluciju u istraivanju Novog zaveta, ranog hrianstva i drevnih
religija, a osnovni razlog kontroverze koju inicira ova studija bio je njegov pristup navodnim udima
Isusa iz Nazareta kao mitolokim, a ne stvarnim dogaajima. Meu trausovim kritiarima bili su i
Bruno Bauer i Fridrih Nie, a njegovo delo je nazivano i najkunijom knjigom ikada ispovraanom
iz ralja pakla. Kada je bio izabran za profesora teologije na univerzitetu u Cirihu odlueno je da bude
penzionisan pre nego to je poeo sa radom.
Ludvig Fojerbah (Ludwig Feuerbach, 18041872) je bio nemaki filozof, antropolog i pripadnik
radikalnog filozofskog kruga mladih (ili levih) hegelijanaca. Poznat je po svojoj materijalistikoj i
veoma strogoj kritici hrianstva. Bio je poznanik Karla Marksa i njegove ideje utiu na Marksovu
konceptualizaciju dijalektikog materijalizma, kao i na njegovu kritiku religije.
144 Demokrit (Democritus, c. 460c. 370. pre nove ere) je bio izuzetno uticajan predsokratovski filo-
zof i smatra se za najznaajnijeg predstavnika grkog atomizma, a mnogi ga nazivaju i ocem moderne
nauke.
Epikur (Epicurus, 341270 pre nove ere) je bio grki filozof i osniva epikurejske filozofske kole.
Smatra se da je napisao oko 300 dela, od kojih je ostalo sauvano samo nekoliko fragmenata i pisama.
Zbog toga vei deo naeg poznavanja epikurejske filozofije potie od njegovih sledbenika, komenta-
tora i kritiara nego od njega samog.
129
ka lei u formiranju nekompetitivnog drutva koje podrazumeva ukidanje privat-
nog vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju. Poloaj radnike klase zavrava se
predvianjem nasilne proleterske revolucije, iako Engels nije objasnio njenu nemi-
novnost.
Ovo delo (kao i rani Engelsovi eseji o ekonomiji) pomoglo je Marksu da uvidi
teak poloaj proleterijata kao realnih ljudskih bia sa praktinim problemima koji
se pogoravaju putem sistematske eksploatacije karakteristine za kapitalizam tog
doba. Nakon progona iz Pariza, Marks i Engels zajedno piu Nemaku ideologiju
(Die deutsche Ideologie, 1845), kao poslednji obraun sa mladim hegelijancima. Go-
vorili su da su nemaki filozofi bili (naj)manje zainteresovani za drutvenu stvar-
nost, interesujui se jedino za ideju te stvarnosti. Suprotno tome, Marks je eleo da
razume praktine probleme sa kojima se ljudi suoavaju i poeo je sebe da sma-
tra istinskim revolucionarom koji je posveen svrgavanju kapitalistikog poretka,
ak i nasiljem ako je to neophodno. Tada on i Engels postaju lanovi brojnih radi-
kalnih i revolucionarnih udruenja i pokreta irom Evrope. U ovom periodu piu
i Komunistiki manifest (Manifest der Kommunistischen Partei, 1848), pridruuju
se Komunistikoj ligi 1847. godine i ubrzo poinju njome da dominiraju. Pod nji-
hovim uticajem cilj ove politike organizacije postaje svrgavanje buroaskog po-
retka i zasnivanje novog drutva u kojem nee biti klasa i privatnog vlasnitva. Sa
tim ciljem piu manifest u kojem e izneti svoje doktrine i rezultat je bio jedan od
najznaajnijih i najvrednijih politikih pamfleta koji su ikada napisani.
Pod novim pritiscima, Marks 1849. godine odlazi u London gde ostaje do kra-
ja ivota. Tada se i povlai iz javnog ivota na petnaestak godina i koncentrie
se na formulisanje teorijske analize kapitalizma. U ovom periodu zavrava i ob-
javljuje prvi tom Kapitala (Das Kapital, 1867) sistematsku teorijsku analizu
kapitalistikog drutvenog sistema. Iako udaljen od javnog ivota, Marks je i dalje
verovao da e ekonomske krize dovesti do nekakvog radnikog revolta. U Londonu
se 1864. godine osniva i Meunarodno udruenje radnika (International Working-
mens Association), kasnije poznato kao Prva internacionala, posveeno ruenju
kapitalizma i izgradnji drutva sa nekim oblikom kolektivne kontrole, kojem se
Marks prikljuuje nakon dugog perioda politike pasivnosti. Kao to je to svaki put
bio sluaj, nakon pristupanja on ubrzo postaje dominantna figura unutar pokre-
ta, a uz svoj rad na Kapitalu preostalu energiju posveuje ovom revolucionarnom
udruenju, a kao nuspojava ovog angamana njegovo najpoznatije delo postaje
izuzetno itano i prevoeno, za razliku od svih ostalih radova.
Marks i Engels su tvrdili da ljudska bia, za razliku od ostalih ivotinja, obezbeuju
svoju egzistenciju menjajui okruenje u kojem ive, na taj nain pravei istoriju.
To znai da ivot pre svega ine ishrana, pie, oblaenje, stanovanje i druge materi-
jalne stvari. Drugim reima, drutvena teorija ne sme da se bavi iskljuivo idejama,
ve mora da bude utemeljena na realnoj egzistenciji ivih ljudskih bia, jer njen
130
zadatak lei u tome da objasni kako ljudi proizvode svoja sredstva za ivot. No, ljudi
vremenom stvaraju nove potrebe, a kako se jedna zadovolji nastaje druga, i na ovaj
nain se povezuju proizvodnja i potronja. Ljudsku istoriju tako ini evolucioni
obrazac od manje sloenih ka sloenijim drutvenim strukturama koje se pojav-
ljuju u vremenu, a poreklo te promene je interno svakom drutvu.
Unutar svakog drutva postoji odreeni nain proizvodnje i prema tome ta se
proizvodi i prema tome kakva je drutvena organizacija proizvodnje. Ovaj aspekt
drutva Marks naziva proizvodnim snagama. One su ustanovljene i odravaju se
podelom rada, a manjina koja ima vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju ini
vladajuu klasu koja ima interes da odri status quo. Ostali ine potinjene klase
koje su eksploatisane i otuene jer imaju malo kontrole nad svojim ivotima i ra-
dom i iz tih razloga njihov interes je drutvena promena. Vremenom se pojavljuju
novi naini proizvodnje, zasnovani na tehnolokom napretku, promenama u samoj
proizvodnji itd. Takvi novi naini prozvodnje, odnosno nove proizvodne snage,
sada su u rukama nove klase i postoje kao opozicija postojeim vlasnikim odno-
sima i formama interakcije. Dugorono gledano, napetost izmeu klasa proizvodi
revolucionarni sukob i pojavu nove dominantne klase, to su ideje koje su izloene
u Komunistikom manifestu.
Marks i Engels iznose svoju teorijsku i politiku poziciju na samom poetku
ovog uvenog teksta, naglaavajui da je istorija svih postojeih drutava istorija
klasnih borbi. Drugim reima, smatrali su da u svakom drutvenom poretku oni
koji su vlasnici sredstava za proizvodnju represivno dominiraju onima koji nisu.
Vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju proizvodi stratifikacioni sistem sainjen
od dominantne grupe (vlasnika) i ostalih klasa, stratifikovanih prema razliitim
stepenima eksploatacije i otuenja.145 Ljudi koji nisu vlasnici nad proizvodnim
sredstvima eksploatisani su i otueni zato to ne mogu da kontroliu ni rad koji
obavljaju ni proizvode koje proizvode dakle, u kapitalizmu su kapitalisti vlasnici
i same proizvodnje i proizvoda tog rada. Zaposlenima, koje Marks naziva prole-
terima, trebaju ovi proizvodi i na ovaj nain svoje plate vraaju kapitalistima koji
taj novac koriste za novu proizvodnju i novo bogaenje. U takvoj situaciji ljudi su
otueni jer se oseaju istinski slobodnim samo u sluaju ispunjavanja funkcija na-
lik ivotinjskim (jelo, pie i drugo), dok se ne oseaju ljudima kada izvode tipino
ljudske aktivnosti kao to je rad, jer ne kontroliu ni njegov proces ni njegove proiz-
vode.
_____________
145 Otuenje ili alijenacija predstavlja proces kojim se ljudi udaljavaju jedni od drugih, odnosno od
stvari koje su im znaajne, ali moe se odnositi i na udaljavanje odreene osobe od sopstvenog oseaja
sopstva. Ovaj koncept koristi se u velikom broju drutvenih nauka i moe se posmatrati kao subjek-
tivni fenomen (psiholoko stanje) ili kao objektivni fenomen (vrsta drutvenog odnosa). U sociologiji
je najpoznatija Marksova teorija otuenja, koja ga posmatra kao razdvajanje stvari koje su po prirodi
spojene ili stvaranje antagonizama meu stvarima koje su u harmoninom odnosu. On je tvrdio da
drutveno otuenje odvaja ljude od njihove ljudske prirode i smatrao je da je ono sistemska posledica
kapitalistikog drutva i zato je najvie panje posvetio procesu alijenacije u sferi rada.
131
ka lei u formiranju nekompetitivnog drutva koje podrazumeva ukidanje privat-
nog vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju. Poloaj radnike klase zavrava se
predvianjem nasilne proleterske revolucije, iako Engels nije objasnio njenu nemi-
novnost.
Ovo delo (kao i rani Engelsovi eseji o ekonomiji) pomoglo je Marksu da uvidi
teak poloaj proleterijata kao realnih ljudskih bia sa praktinim problemima koji
se pogoravaju putem sistematske eksploatacije karakteristine za kapitalizam tog
doba. Nakon progona iz Pariza, Marks i Engels zajedno piu Nemaku ideologiju
(Die deutsche Ideologie, 1845), kao poslednji obraun sa mladim hegelijancima. Go-
vorili su da su nemaki filozofi bili (naj)manje zainteresovani za drutvenu stvar-
nost, interesujui se jedino za ideju te stvarnosti. Suprotno tome, Marks je eleo da
razume praktine probleme sa kojima se ljudi suoavaju i poeo je sebe da sma-
tra istinskim revolucionarom koji je posveen svrgavanju kapitalistikog poretka,
ak i nasiljem ako je to neophodno. Tada on i Engels postaju lanovi brojnih radi-
kalnih i revolucionarnih udruenja i pokreta irom Evrope. U ovom periodu piu
i Komunistiki manifest (Manifest der Kommunistischen Partei, 1848), pridruuju
se Komunistikoj ligi 1847. godine i ubrzo poinju njome da dominiraju. Pod nji-
hovim uticajem cilj ove politike organizacije postaje svrgavanje buroaskog po-
retka i zasnivanje novog drutva u kojem nee biti klasa i privatnog vlasnitva. Sa
tim ciljem piu manifest u kojem e izneti svoje doktrine i rezultat je bio jedan od
najznaajnijih i najvrednijih politikih pamfleta koji su ikada napisani.
Pod novim pritiscima, Marks 1849. godine odlazi u London gde ostaje do kra-
ja ivota. Tada se i povlai iz javnog ivota na petnaestak godina i koncentrie
se na formulisanje teorijske analize kapitalizma. U ovom periodu zavrava i ob-
javljuje prvi tom Kapitala (Das Kapital, 1867) sistematsku teorijsku analizu
kapitalistikog drutvenog sistema. Iako udaljen od javnog ivota, Marks je i dalje
verovao da e ekonomske krize dovesti do nekakvog radnikog revolta. U Londonu
se 1864. godine osniva i Meunarodno udruenje radnika (International Working-
mens Association), kasnije poznato kao Prva internacionala, posveeno ruenju
kapitalizma i izgradnji drutva sa nekim oblikom kolektivne kontrole, kojem se
Marks prikljuuje nakon dugog perioda politike pasivnosti. Kao to je to svaki put
bio sluaj, nakon pristupanja on ubrzo postaje dominantna figura unutar pokre-
ta, a uz svoj rad na Kapitalu preostalu energiju posveuje ovom revolucionarnom
udruenju, a kao nuspojava ovog angamana njegovo najpoznatije delo postaje
izuzetno itano i prevoeno, za razliku od svih ostalih radova.
Marks i Engels su tvrdili da ljudska bia, za razliku od ostalih ivotinja, obezbeuju
svoju egzistenciju menjajui okruenje u kojem ive, na taj nain pravei istoriju.
To znai da ivot pre svega ine ishrana, pie, oblaenje, stanovanje i druge materi-
jalne stvari. Drugim reima, drutvena teorija ne sme da se bavi iskljuivo idejama,
ve mora da bude utemeljena na realnoj egzistenciji ivih ljudskih bia, jer njen
130
zadatak lei u tome da objasni kako ljudi proizvode svoja sredstva za ivot. No, ljudi
vremenom stvaraju nove potrebe, a kako se jedna zadovolji nastaje druga, i na ovaj
nain se povezuju proizvodnja i potronja. Ljudsku istoriju tako ini evolucioni
obrazac od manje sloenih ka sloenijim drutvenim strukturama koje se pojav-
ljuju u vremenu, a poreklo te promene je interno svakom drutvu.
Unutar svakog drutva postoji odreeni nain proizvodnje i prema tome ta se
proizvodi i prema tome kakva je drutvena organizacija proizvodnje. Ovaj aspekt
drutva Marks naziva proizvodnim snagama. One su ustanovljene i odravaju se
podelom rada, a manjina koja ima vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju ini
vladajuu klasu koja ima interes da odri status quo. Ostali ine potinjene klase
koje su eksploatisane i otuene jer imaju malo kontrole nad svojim ivotima i ra-
dom i iz tih razloga njihov interes je drutvena promena. Vremenom se pojavljuju
novi naini proizvodnje, zasnovani na tehnolokom napretku, promenama u samoj
proizvodnji itd. Takvi novi naini prozvodnje, odnosno nove proizvodne snage,
sada su u rukama nove klase i postoje kao opozicija postojeim vlasnikim odno-
sima i formama interakcije. Dugorono gledano, napetost izmeu klasa proizvodi
revolucionarni sukob i pojavu nove dominantne klase, to su ideje koje su izloene
u Komunistikom manifestu.
Marks i Engels iznose svoju teorijsku i politiku poziciju na samom poetku
ovog uvenog teksta, naglaavajui da je istorija svih postojeih drutava istorija
klasnih borbi. Drugim reima, smatrali su da u svakom drutvenom poretku oni
koji su vlasnici sredstava za proizvodnju represivno dominiraju onima koji nisu.
Vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju proizvodi stratifikacioni sistem sainjen
od dominantne grupe (vlasnika) i ostalih klasa, stratifikovanih prema razliitim
stepenima eksploatacije i otuenja.145 Ljudi koji nisu vlasnici nad proizvodnim
sredstvima eksploatisani su i otueni zato to ne mogu da kontroliu ni rad koji
obavljaju ni proizvode koje proizvode dakle, u kapitalizmu su kapitalisti vlasnici
i same proizvodnje i proizvoda tog rada. Zaposlenima, koje Marks naziva prole-
terima, trebaju ovi proizvodi i na ovaj nain svoje plate vraaju kapitalistima koji
taj novac koriste za novu proizvodnju i novo bogaenje. U takvoj situaciji ljudi su
otueni jer se oseaju istinski slobodnim samo u sluaju ispunjavanja funkcija na-
lik ivotinjskim (jelo, pie i drugo), dok se ne oseaju ljudima kada izvode tipino
ljudske aktivnosti kao to je rad, jer ne kontroliu ni njegov proces ni njegove proiz-
vode.
_____________
145 Otuenje ili alijenacija predstavlja proces kojim se ljudi udaljavaju jedni od drugih, odnosno od
stvari koje su im znaajne, ali moe se odnositi i na udaljavanje odreene osobe od sopstvenog oseaja
sopstva. Ovaj koncept koristi se u velikom broju drutvenih nauka i moe se posmatrati kao subjek-
tivni fenomen (psiholoko stanje) ili kao objektivni fenomen (vrsta drutvenog odnosa). U sociologiji
je najpoznatija Marksova teorija otuenja, koja ga posmatra kao razdvajanje stvari koje su po prirodi
spojene ili stvaranje antagonizama meu stvarima koje su u harmoninom odnosu. On je tvrdio da
drutveno otuenje odvaja ljude od njihove ljudske prirode i smatrao je da je ono sistemska posledica
kapitalistikog drutva i zato je najvie panje posvetio procesu alijenacije u sferi rada.
131
 U nekakvom obliku eksploatacija i otuenje pojavljuju se u svim drutvima koja
poznaju privatno vlasnitvo nad proizvodnim sredstvima pripadnici podreenih
klasa moraju konstantno prodavati svoj rad da bi obezbedili sredstva za ivot
i na ovaj nain samo odravaju postojei poredak koji ih eksploatie. Buroasko
drutvo, meutim, razlikuje injenica da ima pojednostavljene klasne odnose,
odnosno klasne antagonizme. U kapitalistikom drutvu itavo drutvo se sve vie
deli na dve suprotstavljene grupacije, buroaziju i proletarijat, koje imaju apsolutno
suprotstavljene interese odranje status quo-a i potpunu reorganizaciju drutva.
Kao rezultat industrijske revolucije buroazija je postigla neverovatna dostignua,
a revolucionarni karakter novog poretka oitava se u potrebi za stalnim razvojem
novih sredstava za proizvodnju i proizvoda te proizvodnje.
Tokom svog opisa kapitalizma Marks i Engels su izneli dve najpoznatije predikcije
o njegovom konanom krahu: (1) Stav da je kapitalizam inherentno nestabilan sis-
tem i da su u njemu periodi ekonomskog rasta i visoke zaposlenosti isprekida-
ni ekonomskim padom, krizama i nezaposlenou. Ovi ciklusi su endemini
za kapitalizam i kapitalisti i proleteri ne mogu da ih izbegnu jer se proizvede
previe robe u kontekstu potranje za njom i na taj nain narastaju nezadovoljst-
vo i beda potinjenih. (2) Druga predikcija jeste da e upravo proletarijat, kako
postaje siromaniji i otueniji, postajati klasno svestan i da e sruiti itav sis-
tem. Zahvaljujui obrazovanju proletera (jer ih je potrebno edukovati za rad na
mainama) i njihovoj politikoj participaciji uveava se njihova sposobnost da pre-
poznaju nezavidan poloaj u kojem se nalaze.
Slino tome, Marks i u Kapitalu detaljno analizira karakter kapitalistikog drutva.
Koristio je Englesku (i obimnu koliinu podataka britanske administracije) da bi
pokazao kako je osnovna karakteristika kapitalistikog naina proizvodnje konstan-
tan poriv za akumulacijom kapitala. Kao posledica ovakve potrebe, proces proiz-
vodnje je u stanju konstantne promene, to e dugoronu nestabilnost i degradaciju
karakteristine za kapitalizam odvesti ka transformaciji. Za razliku od Manifesta,
koji je pre svega poziv na oruje, Kapital je nauni pokuaj da se pokae zato e 1917. godine (prvu fazu inila je Februarska revolucija, u kojoj je u Sankt Peterburgu sruena ruska
se ovakva transformacija neminovno dogoditi. U tom smislu, Kapital nije struno
delo iz ekonomije, ve analiza kapitalistike drutvene strukture i njene drutvene
promene. Marks je i praktino doprinosio drutvenom konfliktu, pre svega svojim
istaknutim i radikalnim politikim angamanom, tako da je i sam u praksi pri-
menjivao maksimu iz Teza o Fojerbahu (Thesen ber Feuerbach, 1845): Filozofi
su do sada svet jedino tumaili, ali radi se o tome da se on izmeni. Smatrao je da
pojedinac mora da dokae istinu svog miljenja u praksi i esto je zanemarivao
svoj nauni rad da bi uestvovao u klasnim borbama svog doba. Takoe, napisao je
nekoliko stotina lanaka u nemakim, britanskim i amerikim novinama u kojima
je pozivao na klasni revolt.
Bez obzira na pojedine nedostatke Marksove teorije, on je anticipirao i formulisao
132
mnoga pitanja koja oblikuju dananje diskusije o ekonomiji i drutvu. Video
je, bolje nego bilo koji drugi savremenik, da je ekonomija vodea sila u nekom
drutvu i predvideo je da e kapitalizam postati globalni fenomen. Razumeo je da
su ekonomska i politika mo u snanoj korelaciji i da oni koji poseduju mo mogu
disproporcionalno da utiu na formulaciju vladajuih ideologija i ostalih elemena-
ta kulture. Objasnio je i neverovatne kapacitete za sticanje bogatstva unutar okvira
slobodnog trita, kao i nejednakosti, eksploataciju i otuenje koji prate ovakav sis-
tem. Primetio je i inherentnu tendenciju ovakvog sistema ka ciklusima u kojima se
pada u recesije i depresije, a anticipirao je ak i snagu kapitalizma da standardizuje
privredne aktivnosti, osiromai male preduzetnike, kao i da uniti stare kulture u
poduhvatu uveanja efikasnosti proizvodnje i prodiranja na sva trita.
Lav Trocki je bio boljeviki revolucionar, marksistiki teoretiar i jedan od lidera
Oktobarske revolucije u Rusiji, po uticaju odmah iza Lenjina.146 Osuen je i ubijen
(u egzilu u Meksiku) od strane staljinistikog reima, a trockizam se smatra kolom
marksistike misli koja je suprostavljena staljinizmu. Bio je i osniva i prvi voa
sovjetske Crvene armije, a sebe je video kao zagovornika ortodoksnog marksizma.
Upamen je pre svega po konceptu permanentne revolucije koju je mogue os-
tvariti jedino uspostavljanjem radnike drave, kao i po svom protivljenju totali-
tarnoj kontroli. Trockizam je poivao na proleterskom internacionalizmu (umesto
na idejama o izgradnji socijalizma u jednoj dravi), kao i na masovnoj radnikoj
emancipaciji i demokratiji. Danas je to veoma uticajna grana socijalizma u novim
socijalistikim pokretima.
Roza Luksemburg je bila nemaka marksistika teoretiarka, revolucionarka i
socijalistkinja jevrejsko-poljskog porekla. Nakon to je Socijaldemokratska partija
Nemake (SPD), ija je bila istaknuta lanica, podrala nemako uee u Prvom
svetskom ratu, ona naputa partiju i osniva tzv. antiratnu i revolucionarnu Sparta-
_____________
146 Oktobarska revolucija, poznata i kao Boljevika revolucija, bila je druga faza Ruske revolucije iz
monarhija i uspostavljena privremena vlada), koju su predvodili Vladimir Ilji Lenjin i boljevici,
uz druge socijaliste, anarhiste i revolucionare. Boljevici su bili pripadnici veinske (boljinstvo
na ruskom jeziku znai veina) frakcije tadanje marksistike ruske Socijaldemokratske radnike
partije, koja se na partijskom kongresu 1903. godine odvojila od manjinske frakcije menjevika
(menjinstvo je manjina) koja nije podravala Lenjina (rascep se dogodio zbog manje vanih pitanja
u vezi sa organizacijom partije, ali su podele meu frakcijama bile znaajne u vezi sa mnogim drugim
pitanjima, a danas se obino navodi da su menjevici inili umereniju struju partije). Ova revolucija
se dogodila 23. oktobra 1917. godine po julijanskom kalendaru, koji je u to vreme korien u Rusiji,
odnosno 5. novembra po gregorijanskom. Pobuna je poela u Petrogradu, ustankom protiv neefi-
kasne privremene vlade kada su boljevici uz mali otpor poeli da zauzimaju vladine ustanove, pre
konanog juria na Zimski dvorac (sedite vlade) koji je pokrenut nakon pucnja iz krstarice Aurora.
Tom prilikom vlast je prela u ruke izabranih narodnih predstavnika, od kojih su veinu inili Le-
njinovi boljevici koji su inicirali krupne drutvene reforme i proglasili podelu tadanjeg privatnog
zemljita seljacima, kao i izlazak Rusije iz Prvog svetskog rata.
133
 U nekakvom obliku eksploatacija i otuenje pojavljuju se u svim drutvima koja
poznaju privatno vlasnitvo nad proizvodnim sredstvima pripadnici podreenih
klasa moraju konstantno prodavati svoj rad da bi obezbedili sredstva za ivot
i na ovaj nain samo odravaju postojei poredak koji ih eksploatie. Buroasko
drutvo, meutim, razlikuje injenica da ima pojednostavljene klasne odnose,
odnosno klasne antagonizme. U kapitalistikom drutvu itavo drutvo se sve vie
deli na dve suprotstavljene grupacije, buroaziju i proletarijat, koje imaju apsolutno
suprotstavljene interese odranje status quo-a i potpunu reorganizaciju drutva.
Kao rezultat industrijske revolucije buroazija je postigla neverovatna dostignua,
a revolucionarni karakter novog poretka oitava se u potrebi za stalnim razvojem
novih sredstava za proizvodnju i proizvoda te proizvodnje.
Tokom svog opisa kapitalizma Marks i Engels su izneli dve najpoznatije predikcije
o njegovom konanom krahu: (1) Stav da je kapitalizam inherentno nestabilan sis-
tem i da su u njemu periodi ekonomskog rasta i visoke zaposlenosti isprekida-
ni ekonomskim padom, krizama i nezaposlenou. Ovi ciklusi su endemini
za kapitalizam i kapitalisti i proleteri ne mogu da ih izbegnu jer se proizvede
previe robe u kontekstu potranje za njom i na taj nain narastaju nezadovoljst-
vo i beda potinjenih. (2) Druga predikcija jeste da e upravo proletarijat, kako
postaje siromaniji i otueniji, postajati klasno svestan i da e sruiti itav sis-
tem. Zahvaljujui obrazovanju proletera (jer ih je potrebno edukovati za rad na
mainama) i njihovoj politikoj participaciji uveava se njihova sposobnost da pre-
poznaju nezavidan poloaj u kojem se nalaze.
Slino tome, Marks i u Kapitalu detaljno analizira karakter kapitalistikog drutva.
Koristio je Englesku (i obimnu koliinu podataka britanske administracije) da bi
pokazao kako je osnovna karakteristika kapitalistikog naina proizvodnje konstan-
tan poriv za akumulacijom kapitala. Kao posledica ovakve potrebe, proces proiz-
vodnje je u stanju konstantne promene, to e dugoronu nestabilnost i degradaciju
karakteristine za kapitalizam odvesti ka transformaciji. Za razliku od Manifesta,
koji je pre svega poziv na oruje, Kapital je nauni pokuaj da se pokae zato e 1917. godine (prvu fazu inila je Februarska revolucija, u kojoj je u Sankt Peterburgu sruena ruska
se ovakva transformacija neminovno dogoditi. U tom smislu, Kapital nije struno
delo iz ekonomije, ve analiza kapitalistike drutvene strukture i njene drutvene
promene. Marks je i praktino doprinosio drutvenom konfliktu, pre svega svojim
istaknutim i radikalnim politikim angamanom, tako da je i sam u praksi pri-
menjivao maksimu iz Teza o Fojerbahu (Thesen ber Feuerbach, 1845): Filozofi
su do sada svet jedino tumaili, ali radi se o tome da se on izmeni. Smatrao je da
pojedinac mora da dokae istinu svog miljenja u praksi i esto je zanemarivao
svoj nauni rad da bi uestvovao u klasnim borbama svog doba. Takoe, napisao je
nekoliko stotina lanaka u nemakim, britanskim i amerikim novinama u kojima
je pozivao na klasni revolt.
Bez obzira na pojedine nedostatke Marksove teorije, on je anticipirao i formulisao
132
mnoga pitanja koja oblikuju dananje diskusije o ekonomiji i drutvu. Video
je, bolje nego bilo koji drugi savremenik, da je ekonomija vodea sila u nekom
drutvu i predvideo je da e kapitalizam postati globalni fenomen. Razumeo je da
su ekonomska i politika mo u snanoj korelaciji i da oni koji poseduju mo mogu
disproporcionalno da utiu na formulaciju vladajuih ideologija i ostalih elemena-
ta kulture. Objasnio je i neverovatne kapacitete za sticanje bogatstva unutar okvira
slobodnog trita, kao i nejednakosti, eksploataciju i otuenje koji prate ovakav sis-
tem. Primetio je i inherentnu tendenciju ovakvog sistema ka ciklusima u kojima se
pada u recesije i depresije, a anticipirao je ak i snagu kapitalizma da standardizuje
privredne aktivnosti, osiromai male preduzetnike, kao i da uniti stare kulture u
poduhvatu uveanja efikasnosti proizvodnje i prodiranja na sva trita.
Lav Trocki je bio boljeviki revolucionar, marksistiki teoretiar i jedan od lidera
Oktobarske revolucije u Rusiji, po uticaju odmah iza Lenjina.146 Osuen je i ubijen
(u egzilu u Meksiku) od strane staljinistikog reima, a trockizam se smatra kolom
marksistike misli koja je suprostavljena staljinizmu. Bio je i osniva i prvi voa
sovjetske Crvene armije, a sebe je video kao zagovornika ortodoksnog marksizma.
Upamen je pre svega po konceptu permanentne revolucije koju je mogue os-
tvariti jedino uspostavljanjem radnike drave, kao i po svom protivljenju totali-
tarnoj kontroli. Trockizam je poivao na proleterskom internacionalizmu (umesto
na idejama o izgradnji socijalizma u jednoj dravi), kao i na masovnoj radnikoj
emancipaciji i demokratiji. Danas je to veoma uticajna grana socijalizma u novim
socijalistikim pokretima.
Roza Luksemburg je bila nemaka marksistika teoretiarka, revolucionarka i
socijalistkinja jevrejsko-poljskog porekla. Nakon to je Socijaldemokratska partija
Nemake (SPD), ija je bila istaknuta lanica, podrala nemako uee u Prvom
svetskom ratu, ona naputa partiju i osniva tzv. antiratnu i revolucionarnu Sparta-
_____________
146 Oktobarska revolucija, poznata i kao Boljevika revolucija, bila je druga faza Ruske revolucije iz
monarhija i uspostavljena privremena vlada), koju su predvodili Vladimir Ilji Lenjin i boljevici,
uz druge socijaliste, anarhiste i revolucionare. Boljevici su bili pripadnici veinske (boljinstvo
na ruskom jeziku znai veina) frakcije tadanje marksistike ruske Socijaldemokratske radnike
partije, koja se na partijskom kongresu 1903. godine odvojila od manjinske frakcije menjevika
(menjinstvo je manjina) koja nije podravala Lenjina (rascep se dogodio zbog manje vanih pitanja
u vezi sa organizacijom partije, ali su podele meu frakcijama bile znaajne u vezi sa mnogim drugim
pitanjima, a danas se obino navodi da su menjevici inili umereniju struju partije). Ova revolucija
se dogodila 23. oktobra 1917. godine po julijanskom kalendaru, koji je u to vreme korien u Rusiji,
odnosno 5. novembra po gregorijanskom. Pobuna je poela u Petrogradu, ustankom protiv neefi-
kasne privremene vlade kada su boljevici uz mali otpor poeli da zauzimaju vladine ustanove, pre
konanog juria na Zimski dvorac (sedite vlade) koji je pokrenut nakon pucnja iz krstarice Aurora.
Tom prilikom vlast je prela u ruke izabranih narodnih predstavnika, od kojih su veinu inili Le-
njinovi boljevici koji su inicirali krupne drutvene reforme i proglasili podelu tadanjeg privatnog
zemljita seljacima, kao i izlazak Rusije iz Prvog svetskog rata.
133
kistiku ligu.147 Zatim je 1919. godine organizovala pobunu koja se naziva
Spartakistiki ustanak, koji je krvavo uguen od strane socijaldemokratske vlade
(njenog biveg studenta) Fridriha Eberta, a Luksemburg je tom prilikom ubijena.148
Ona je posebno kritikovala nemaki militarizam i imperijalizam, kao i reformistiki
socijalizam, a zagovarala je generalni trajk, revoluciju i sline metode borbe. Bila je
posebno pogoena injenicom da je nacionalizam u radnikim partijama neretko
prisutniji od klasne svesti. Kritikovala je i pojedine aspekte boljevika i totalita-
rizma koji je usledio nakon Oktobarske revolucije, a uvena je njena reenica: Slo-
boda samo za lanove vlade, samo za lanove Partije, uopte nije sloboda. Sloboda
je uvek i iskljuivo za one koji misle drugaije. U svojoj teoriji insistirala je na
znaaju dijalektikog odnosa izmeu spontanosti i organizacije kako bi se suprot-
stavila birokratizujuim trendovima.
4.2. Opte i drutvene karakteristike socijalizma
Re socijalizam (socialisme) se prvi put eksplicitno pojavila u februaru 1832.
godine, i to u sensimonovskom urnalu Svet (La Globe), a pre toga se na kratko
pojavila 1827. godine u ovenovskom urnalu Kooperativni asopis (The Cooperative
Magazine). U tom kontekstu, sledbenici Ovena u Velikoj Britaniji, te Sen-Simona i
Furijea u Francuskoj, bili su prvi koji su svesno koristili re socijalizam. On je tada
oznaavao pokuaje da se nametne socijalna organizacija novom ekonomskom
poretku koji se stvarao. Odnosno, bile su to zamisli o alternativnom ekonomskom
poretku i harmoninom drutvu u kojem dominiraju jednakost i kooperacija.
Marks je kasnije etiketirao ove ideje kao utopijski socijalizam, to je bila kontro-
verzna oznaka sa mnogim neadekvatnim posledicama.
_____________
147 Socijaldemokratska partija Nemake (Sozialdemokratische Partei Deutschlands) je politika
partija koja je osnovana 1875. godine i koja je bila jedna od prvih politikih partija pod uticajem
marksizma na svetu. Prvobitno se zalagala za svrgavanje kapitalizma, to se ne nalazi meu njenim
dananjim ciljevima.
Spartakistika liga (Spartakusbund) je bio nemaki marksistiki revolucionarni pokret koji je kasnije
preimenovan u Komunistiku partiju Nemake (Kommunistische Partei Deutschlands) i koji se 1919.
godine pridruio Komunistikoj internacionali (ili Treoj internacionali). Ovaj pokret je osnovan od
strane leve frakcije SPD-a koju su predvodili Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Najintenzivnije ak-
tivnosti Spartakistike Lige bile su tokom 1918. i 1919. godine, kada su njeni lanovi pokuavali da
izvedu komunistiku revoluciju, u pobuni koja je nazvana Spartakistiki ustanak.
Karl Libkneht (Karl Liebknecht, 18711919) je bio nemaki socijalista i jedan od osnivaa Sparta-
kistike lige i Komunistike partije Nemake. Protivio se Prvom svetskom ratu i militarizmu, a on i
Roza Luksemburg su ubijeni tokom Spartakistikog ustanka.
148 Fridrih Ebert (Friedrich Ebert, 18711925) je bio nemaki politiar, lider Socijaldemokratske
partije Nemake, kao i prvi predsednik Nemake, od 1919. do 1925. godine. Nakon Prvog svetskog
rata Ebert je bio posveen ouvanju mira i tadanjeg drutvenog poretka, zbog ega je esto saraivao
sa konzervativnim i nacionalistikim politikim partijama i pokretima, a progonio je revolucionarnu
levicu.
134
Re socijalizam vodi poreklo od latinske rei sociare, to znai povezivati
se, spajati se, deliti. Srodni i vie tehniki termin u rimskom, a zatim i sredn-
jovekovnom pravu bio je societas, koji oznaava udruivanje, druinu ili za-
jednicu, kao i legalistiku ideju o dobrovoljnom ugovoru izmeu slobodnih ljudi.
Oba znaenja se u svojim implikacijama nalaze u ideji o socijalizmu kao politikoj
ideologiji, kao i u samom terminu socijalizam. Socijalno u tom smislu podra-
zumeva formalni, legalistiki i ugovorni odnos izmeu slobodnih graana u vidu
zajednice, ali i neto emocionalniji odnos zdruenosti, prijateljstva ili drugarstva.
Za neke autore prvo pravniko znaenje implicira neto sasvim drugaije od
drave, a samim tim i od politike u optem smislu individue stvaraju ugovore
i obaveze meu sobom, osnaujui time tipinu razliku izmeu drutva ili za-
jednice slobodnih individua i drave u kojoj dominira vladavina prava. Ovaj
kontrast se moe primetiti i u razlikama izmeu koncepata politike i drutvene
revolucije. Na primer, neuspeh Francuske revolucije u vidu brzog uspona novog
(Napoleonovog) carstva i diktature mogue je interpretirati i kao rezultat injenice
da je ova revolucija bila iskljuivo politika revolucija (na nivou dravnog aparata),
a ne i drutvena revolucija (u socijalistikom smislu) koju su vodili graani zarad
njihovog pogleda na svet. Upravo je to bila i Marksova interpretacija Francuske
revolucije kao ina (jedino) buroaske politike.
Druga implikacija socijalnog u socijalizmu tie se ideje o udruenosti ili zajed-
nici suverenih graana, za razliku od egoistikog individualizma. Ako se drutvo
identifikuje sa celokupnom zajednicom, onda ga je mogue smatrati ekvivalentom
za sve stanovnike odreenog prostora. Drutvena volja implicira i optu volju
graana, odnosno populacije, a drutveno vlasnitvo je tada vlasnitvo (svih)
ljudi. Dakle, drutvena imovina je imovina koju poseduju svi pojedinci, socijalna
(drutvena) zatita je zatita svih individua itd. Socijalno u ovom smislu jeste u
bliskoj vezi sa idejama o demokratiji i suverenitetu graana, to su ideje koje imaju
dugu (pred)istoriju, a stekle su svoj dananji oblik u periodu Francuske revolucije.
Koncept socijalizma nije uvek bio najjasniji, naroito kada se radi o poreenju
sa kolektivizmom. U pitanju je termin koji vodi poreklo iz Francuske krajem 19.
veka i koji oznaava upotrebu drave i dravne vlasti u cilju kontrole, upravljanja
i regulisanja sektora ekonomije i graanskog drutva. Misli se na sredstvo imple-
mentacije javnih politika, a on obino podrazumeva i centralno dravno planiranje
u nekom obimu. Od poznog 19. veka ideja o kolektivizmu esto se povezuje sa
socijalizmom, to nije u potpunosti adekvatno. Uprkos injenici da je veina soci-
jalista koristila kolektivizam u praksi (npr. u Sovjetskom Savezu), mnogi socijalisti
su ga ili ignorisali ili odbacivali. Zatim, i mnoge druge politike ideologije, poput
konzervativizma i liberalizma, takoe su bile sklone upotrebi kolektivistikih me-
toda. Isto tako, kolektivizam je (u ovom smislu) pre svega instrumentalno sredstvo,
a ne politika ideologija ili skup verovanja o npr. jednakosti ili ljudskoj prirodi, kao
135
kistiku ligu.147 Zatim je 1919. godine organizovala pobunu koja se naziva
Spartakistiki ustanak, koji je krvavo uguen od strane socijaldemokratske vlade
(njenog biveg studenta) Fridriha Eberta, a Luksemburg je tom prilikom ubijena.148
Ona je posebno kritikovala nemaki militarizam i imperijalizam, kao i reformistiki
socijalizam, a zagovarala je generalni trajk, revoluciju i sline metode borbe. Bila je
posebno pogoena injenicom da je nacionalizam u radnikim partijama neretko
prisutniji od klasne svesti. Kritikovala je i pojedine aspekte boljevika i totalita-
rizma koji je usledio nakon Oktobarske revolucije, a uvena je njena reenica: Slo-
boda samo za lanove vlade, samo za lanove Partije, uopte nije sloboda. Sloboda
je uvek i iskljuivo za one koji misle drugaije. U svojoj teoriji insistirala je na
znaaju dijalektikog odnosa izmeu spontanosti i organizacije kako bi se suprot-
stavila birokratizujuim trendovima.
4.2. Opte i drutvene karakteristike socijalizma
Re socijalizam (socialisme) se prvi put eksplicitno pojavila u februaru 1832.
godine, i to u sensimonovskom urnalu Svet (La Globe), a pre toga se na kratko
pojavila 1827. godine u ovenovskom urnalu Kooperativni asopis (The Cooperative
Magazine). U tom kontekstu, sledbenici Ovena u Velikoj Britaniji, te Sen-Simona i
Furijea u Francuskoj, bili su prvi koji su svesno koristili re socijalizam. On je tada
oznaavao pokuaje da se nametne socijalna organizacija novom ekonomskom
poretku koji se stvarao. Odnosno, bile su to zamisli o alternativnom ekonomskom
poretku i harmoninom drutvu u kojem dominiraju jednakost i kooperacija.
Marks je kasnije etiketirao ove ideje kao utopijski socijalizam, to je bila kontro-
verzna oznaka sa mnogim neadekvatnim posledicama.
_____________
147 Socijaldemokratska partija Nemake (Sozialdemokratische Partei Deutschlands) je politika
partija koja je osnovana 1875. godine i koja je bila jedna od prvih politikih partija pod uticajem
marksizma na svetu. Prvobitno se zalagala za svrgavanje kapitalizma, to se ne nalazi meu njenim
dananjim ciljevima.
Spartakistika liga (Spartakusbund) je bio nemaki marksistiki revolucionarni pokret koji je kasnije
preimenovan u Komunistiku partiju Nemake (Kommunistische Partei Deutschlands) i koji se 1919.
godine pridruio Komunistikoj internacionali (ili Treoj internacionali). Ovaj pokret je osnovan od
strane leve frakcije SPD-a koju su predvodili Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Najintenzivnije ak-
tivnosti Spartakistike Lige bile su tokom 1918. i 1919. godine, kada su njeni lanovi pokuavali da
izvedu komunistiku revoluciju, u pobuni koja je nazvana Spartakistiki ustanak.
Karl Libkneht (Karl Liebknecht, 18711919) je bio nemaki socijalista i jedan od osnivaa Sparta-
kistike lige i Komunistike partije Nemake. Protivio se Prvom svetskom ratu i militarizmu, a on i
Roza Luksemburg su ubijeni tokom Spartakistikog ustanka.
148 Fridrih Ebert (Friedrich Ebert, 18711925) je bio nemaki politiar, lider Socijaldemokratske
partije Nemake, kao i prvi predsednik Nemake, od 1919. do 1925. godine. Nakon Prvog svetskog
rata Ebert je bio posveen ouvanju mira i tadanjeg drutvenog poretka, zbog ega je esto saraivao
sa konzervativnim i nacionalistikim politikim partijama i pokretima, a progonio je revolucionarnu
levicu.
134
Re socijalizam vodi poreklo od latinske rei sociare, to znai povezivati
se, spajati se, deliti. Srodni i vie tehniki termin u rimskom, a zatim i sredn-
jovekovnom pravu bio je societas, koji oznaava udruivanje, druinu ili za-
jednicu, kao i legalistiku ideju o dobrovoljnom ugovoru izmeu slobodnih ljudi.
Oba znaenja se u svojim implikacijama nalaze u ideji o socijalizmu kao politikoj
ideologiji, kao i u samom terminu socijalizam. Socijalno u tom smislu podra-
zumeva formalni, legalistiki i ugovorni odnos izmeu slobodnih graana u vidu
zajednice, ali i neto emocionalniji odnos zdruenosti, prijateljstva ili drugarstva.
Za neke autore prvo pravniko znaenje implicira neto sasvim drugaije od
drave, a samim tim i od politike u optem smislu individue stvaraju ugovore
i obaveze meu sobom, osnaujui time tipinu razliku izmeu drutva ili za-
jednice slobodnih individua i drave u kojoj dominira vladavina prava. Ovaj
kontrast se moe primetiti i u razlikama izmeu koncepata politike i drutvene
revolucije. Na primer, neuspeh Francuske revolucije u vidu brzog uspona novog
(Napoleonovog) carstva i diktature mogue je interpretirati i kao rezultat injenice
da je ova revolucija bila iskljuivo politika revolucija (na nivou dravnog aparata),
a ne i drutvena revolucija (u socijalistikom smislu) koju su vodili graani zarad
njihovog pogleda na svet. Upravo je to bila i Marksova interpretacija Francuske
revolucije kao ina (jedino) buroaske politike.
Druga implikacija socijalnog u socijalizmu tie se ideje o udruenosti ili zajed-
nici suverenih graana, za razliku od egoistikog individualizma. Ako se drutvo
identifikuje sa celokupnom zajednicom, onda ga je mogue smatrati ekvivalentom
za sve stanovnike odreenog prostora. Drutvena volja implicira i optu volju
graana, odnosno populacije, a drutveno vlasnitvo je tada vlasnitvo (svih)
ljudi. Dakle, drutvena imovina je imovina koju poseduju svi pojedinci, socijalna
(drutvena) zatita je zatita svih individua itd. Socijalno u ovom smislu jeste u
bliskoj vezi sa idejama o demokratiji i suverenitetu graana, to su ideje koje imaju
dugu (pred)istoriju, a stekle su svoj dananji oblik u periodu Francuske revolucije.
Koncept socijalizma nije uvek bio najjasniji, naroito kada se radi o poreenju
sa kolektivizmom. U pitanju je termin koji vodi poreklo iz Francuske krajem 19.
veka i koji oznaava upotrebu drave i dravne vlasti u cilju kontrole, upravljanja
i regulisanja sektora ekonomije i graanskog drutva. Misli se na sredstvo imple-
mentacije javnih politika, a on obino podrazumeva i centralno dravno planiranje
u nekom obimu. Od poznog 19. veka ideja o kolektivizmu esto se povezuje sa
socijalizmom, to nije u potpunosti adekvatno. Uprkos injenici da je veina soci-
jalista koristila kolektivizam u praksi (npr. u Sovjetskom Savezu), mnogi socijalisti
su ga ili ignorisali ili odbacivali. Zatim, i mnoge druge politike ideologije, poput
konzervativizma i liberalizma, takoe su bile sklone upotrebi kolektivistikih me-
toda. Isto tako, kolektivizam je (u ovom smislu) pre svega instrumentalno sredstvo,
a ne politika ideologija ili skup verovanja o npr. jednakosti ili ljudskoj prirodi, kao
135
to je to sluaj sa socijalizmom. U tom smislu kolektivizam je po sebi mnogo ui i
formalniji termin.
Na osnovu svega navedenog moe se rei da je socijalizam (kao i komunizam) ter-
min sa mnotvom znaenja. S jedne strane, to je drutveni i ekonomski sistem ko-
jeg odlikuje kolektivno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju i zajedniko up-
ravljanje privredom. Istovremeno, vano je istai da kolektivno vlasnitvo takoe
ima mnogostruka znaenja, odnosno da (kolektivno) vlasnitvo moe da se odnosi
na veoma razliite tipove imovine, kao i da nosioci tog vlasnitva mogu da budu
razliiti entiteti od kooperativnih sindikalnih organizacija do drave. U drugom
smislu, socijalizam je politika teorija i ideologija koja zagovara uspostavljanje
ovakvog sistema kolektivnog vlasnitva, ali i mnogih drugih drutvenih i ekonom-
skih praksi. Tekoe u interpretaciji socijalizma su (i) u tome to se ovaj termin
shvata i kao ekonomski model, odnosno ekonomska alternativa kapitalizmu
(najee uz referisanje ka konkretnim socijalistikim dravama poput Sovjetskog
Saveza). Slino znaenje socijalizma jeste i u njegovom (uem) shvatanju kao pro-
grama ostvarivanja interesa radnike klase, odnosno modela u kojem radnici mogu
da steknu politiku ili ekonomsku mo. U treem smislu, koji je usvojen ovde, soci-
jalizam se interpretira kao politika filozofija ili ideologija koju karakterie odreeni
skup ideja, vrednosti i teorija, od kojih su najznaajniji principi zajednice, saradnje,
jednakosti, slobode, antikapitalizma i zajednikog vlasnitva.
S druge strane, postoje odreeni problemi i u definisanju socijalizma kao politike
ideologije. Glavni problem (kao i u definisanju mnogih drugih ideologija) jeste u
adekvatnom zahvatanju slinosti i razlika u pokazivanju svega onoga to uje-
dinjuje sve socijaliste, bez umanjivanja izuzetnih razlika koje ih razdvajaju. Na
najoptijem nivou mogue je istai da:
(1) svi socijalisti nude kritiku postojeeg drutvenog i ekonomskog stanja, zatim
(2) da nude alternativu takvom stanju i
(3) da nude teoriju o prelasku iz jednog stanja u drugo.
Drugim reima, oni otkrivaju nedostatke u drutvu, sugeriu bolje aranmane
i impliciraju kako ih je mogue dostii. Naravno, relativni znaaj svakog od ovih
aspekata socijalistike ideologije varira meu socijalistikim misliocima neki su
panju usredsredili na kritiku, neki na opis prikladnijeg drutva, a neki su se posve-
tili jedino pitanjima praktine izmene postojeeg drutvenog poretka.
Socijalistika kritika drutvenog i ekonomskog poretka najee je zasnovana na
prihvatanju znaaja ljudske jednakosti, kao i kooperativnog ivota u zajednici. Ovo
ne znai da je socijalizam adekvatno izjednaiti sa egalitarizmom, jer mnogi rani
socijalisti nisu bili egalitaristi, neki drugi su to bili u teoriji (a ne i u praksi), dok su
neki trei jednakost smatrali buroaskom vrednou.149 Meutim, veina socijali-
_____________
149 Egalitarizam je sistem ili vrsta miljenja u kojem se promovie ili ostvaruje jednakost meu lju-
dima ili akterima, bez obzira na njihovo poreklo, rasu, religiju, pol ili imovno stanje. Kao politika
136
sta posmatrala je kapitalizam, svoju osnovnu metu kritike, kao sistem koji proima
nejednakost i samim tim nemoralni ekonomski sistem koji koncentrie mo i bo-
gatstvo u rukama manjine, osuujui time veinu ljudi na apsolutno ili relativno
siromatvo i potinjeni drutveni poloaj. Socijalisti su naglaavali neprihvatljive
razlike izmeu ivotnih prilika ljudi u ovako podeljenim i nejednakim drutvima,
kontrastirajui kapitalistike ideje o ustavno-pravnoj i trinoj jednakosti sa
rasprostranjenom nejednakou u svakodnevnom ivotu.
Drugi vaan element socijalistike kritike jeste u denuncijaciji onih praksi i in-
stititucija koje podrivaju socijabilnost i kooperaciju meu ljudima. Kapitalizam se
kritikuje zato to ohrabruje stvaranje izolovanih, sebinih individua koje pokazuju
izuzetno malo solidarnosti i brige za ostale. U kapitalistikom nainu ivota drugi
se posmatraju ili kao irelevantni po sopstvenu privatnu sferu (i samim tim kao
oni koji nisu vredni iskrene panje) ili kao konkurencija (i samim tim kao pret-
nja). Rezultat ovakvog stanja jesu individue koje su na odreeni nain zaustav-
ljene u razvoju, odnosno koje su nesposobne za dostizanje humanosti i istinski
zajednikog ivota ispunjenog meusobnom saradnjom. Socijalisti insistiraju na
tome da nijedan ovek nije ostrvo i kosmopolitski tvrde da su individue nuno
ukorenjene u ire zajednice i drutvene celine ije blagostanje je takoe vano za
individualni rast i razvoj.
Trei element socijalistike kritike neretko se zasniva na kritici konzervativne i
liberalne zamisli o slobodi, a koja se neretko iscrpljuje u ideji o slobodnom tritu.
Klasina liberalna definicija slobode kao odsustva prinude za socijaliste je prazna
i kontradiktorna, zato to sloboda slobodnog trita zapravo uruava i politiku
slobodu individua i svakodnevnu slobodnu aktivnost ljudi. Prema socijalizmu, slo-
bodno trite raa siromatvo, a siromani ljudi nikada ne mogu da budu istinski
slobodni. Ovaj kontrast izmeu liberalne i socijalistike zamisli slobode veto je
izrazio Dejvid Maklelan reima: Nema nikakve koristi od prava na slobodni ula-
zak u restoran hotela Ric ako tamo ne moemo da platimo raun.150 Zatim, libe-
ralna definicija slobode za socijaliste je isprazna zato to istinska sloboda nije puka
sloboda od prinude i eksternih pritisaka, ve sloboda da se ovek u potpunosti
razvije kao bie meu drugim slobodnim biima. Iz toga sledi da sutina nije u
stvaranju slobodne izolovane jedinke, ve u celovito razvijenoj osobi u zajednici
i drutvu.
Nakon nekoliko aspekata socijalistike kritike postojeeg drutva moe se post-
aviti pitanje o tome koji je sadraj zamisli o prikladnijem drutvu za socijaliste? U
tom zadatku socijalizam na sebi svojstven nain (re)konceptualizuje veliki moto
_____________
doktrina, on podrazumeva da su svi ljudi jednaki, zbog ega treba da imaju ista ekonomska i socijalna
prava, sa naglaskom na ukidanju ekonomskih nejednakosti.
150 Dejvid Maklelan (David McLellan, ro. 1940) je britanski drutveni naunik koji se bavi izuava-
njem Marksa i marksizma. Studirao je na Oksfordu, a danas predaje na Univerzitetu u Londonu.
137
to je to sluaj sa socijalizmom. U tom smislu kolektivizam je po sebi mnogo ui i
formalniji termin.
Na osnovu svega navedenog moe se rei da je socijalizam (kao i komunizam) ter-
min sa mnotvom znaenja. S jedne strane, to je drutveni i ekonomski sistem ko-
jeg odlikuje kolektivno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju i zajedniko up-
ravljanje privredom. Istovremeno, vano je istai da kolektivno vlasnitvo takoe
ima mnogostruka znaenja, odnosno da (kolektivno) vlasnitvo moe da se odnosi
na veoma razliite tipove imovine, kao i da nosioci tog vlasnitva mogu da budu
razliiti entiteti od kooperativnih sindikalnih organizacija do drave. U drugom
smislu, socijalizam je politika teorija i ideologija koja zagovara uspostavljanje
ovakvog sistema kolektivnog vlasnitva, ali i mnogih drugih drutvenih i ekonom-
skih praksi. Tekoe u interpretaciji socijalizma su (i) u tome to se ovaj termin
shvata i kao ekonomski model, odnosno ekonomska alternativa kapitalizmu
(najee uz referisanje ka konkretnim socijalistikim dravama poput Sovjetskog
Saveza). Slino znaenje socijalizma jeste i u njegovom (uem) shvatanju kao pro-
grama ostvarivanja interesa radnike klase, odnosno modela u kojem radnici mogu
da steknu politiku ili ekonomsku mo. U treem smislu, koji je usvojen ovde, soci-
jalizam se interpretira kao politika filozofija ili ideologija koju karakterie odreeni
skup ideja, vrednosti i teorija, od kojih su najznaajniji principi zajednice, saradnje,
jednakosti, slobode, antikapitalizma i zajednikog vlasnitva.
S druge strane, postoje odreeni problemi i u definisanju socijalizma kao politike
ideologije. Glavni problem (kao i u definisanju mnogih drugih ideologija) jeste u
adekvatnom zahvatanju slinosti i razlika u pokazivanju svega onoga to uje-
dinjuje sve socijaliste, bez umanjivanja izuzetnih razlika koje ih razdvajaju. Na
najoptijem nivou mogue je istai da:
(1) svi socijalisti nude kritiku postojeeg drutvenog i ekonomskog stanja, zatim
(2) da nude alternativu takvom stanju i
(3) da nude teoriju o prelasku iz jednog stanja u drugo.
Drugim reima, oni otkrivaju nedostatke u drutvu, sugeriu bolje aranmane
i impliciraju kako ih je mogue dostii. Naravno, relativni znaaj svakog od ovih
aspekata socijalistike ideologije varira meu socijalistikim misliocima neki su
panju usredsredili na kritiku, neki na opis prikladnijeg drutva, a neki su se posve-
tili jedino pitanjima praktine izmene postojeeg drutvenog poretka.
Socijalistika kritika drutvenog i ekonomskog poretka najee je zasnovana na
prihvatanju znaaja ljudske jednakosti, kao i kooperativnog ivota u zajednici. Ovo
ne znai da je socijalizam adekvatno izjednaiti sa egalitarizmom, jer mnogi rani
socijalisti nisu bili egalitaristi, neki drugi su to bili u teoriji (a ne i u praksi), dok su
neki trei jednakost smatrali buroaskom vrednou.149 Meutim, veina socijali-
_____________
149 Egalitarizam je sistem ili vrsta miljenja u kojem se promovie ili ostvaruje jednakost meu lju-
dima ili akterima, bez obzira na njihovo poreklo, rasu, religiju, pol ili imovno stanje. Kao politika
136
sta posmatrala je kapitalizam, svoju osnovnu metu kritike, kao sistem koji proima
nejednakost i samim tim nemoralni ekonomski sistem koji koncentrie mo i bo-
gatstvo u rukama manjine, osuujui time veinu ljudi na apsolutno ili relativno
siromatvo i potinjeni drutveni poloaj. Socijalisti su naglaavali neprihvatljive
razlike izmeu ivotnih prilika ljudi u ovako podeljenim i nejednakim drutvima,
kontrastirajui kapitalistike ideje o ustavno-pravnoj i trinoj jednakosti sa
rasprostranjenom nejednakou u svakodnevnom ivotu.
Drugi vaan element socijalistike kritike jeste u denuncijaciji onih praksi i in-
stititucija koje podrivaju socijabilnost i kooperaciju meu ljudima. Kapitalizam se
kritikuje zato to ohrabruje stvaranje izolovanih, sebinih individua koje pokazuju
izuzetno malo solidarnosti i brige za ostale. U kapitalistikom nainu ivota drugi
se posmatraju ili kao irelevantni po sopstvenu privatnu sferu (i samim tim kao
oni koji nisu vredni iskrene panje) ili kao konkurencija (i samim tim kao pret-
nja). Rezultat ovakvog stanja jesu individue koje su na odreeni nain zaustav-
ljene u razvoju, odnosno koje su nesposobne za dostizanje humanosti i istinski
zajednikog ivota ispunjenog meusobnom saradnjom. Socijalisti insistiraju na
tome da nijedan ovek nije ostrvo i kosmopolitski tvrde da su individue nuno
ukorenjene u ire zajednice i drutvene celine ije blagostanje je takoe vano za
individualni rast i razvoj.
Trei element socijalistike kritike neretko se zasniva na kritici konzervativne i
liberalne zamisli o slobodi, a koja se neretko iscrpljuje u ideji o slobodnom tritu.
Klasina liberalna definicija slobode kao odsustva prinude za socijaliste je prazna
i kontradiktorna, zato to sloboda slobodnog trita zapravo uruava i politiku
slobodu individua i svakodnevnu slobodnu aktivnost ljudi. Prema socijalizmu, slo-
bodno trite raa siromatvo, a siromani ljudi nikada ne mogu da budu istinski
slobodni. Ovaj kontrast izmeu liberalne i socijalistike zamisli slobode veto je
izrazio Dejvid Maklelan reima: Nema nikakve koristi od prava na slobodni ula-
zak u restoran hotela Ric ako tamo ne moemo da platimo raun.150 Zatim, libe-
ralna definicija slobode za socijaliste je isprazna zato to istinska sloboda nije puka
sloboda od prinude i eksternih pritisaka, ve sloboda da se ovek u potpunosti
razvije kao bie meu drugim slobodnim biima. Iz toga sledi da sutina nije u
stvaranju slobodne izolovane jedinke, ve u celovito razvijenoj osobi u zajednici
i drutvu.
Nakon nekoliko aspekata socijalistike kritike postojeeg drutva moe se post-
aviti pitanje o tome koji je sadraj zamisli o prikladnijem drutvu za socijaliste? U
tom zadatku socijalizam na sebi svojstven nain (re)konceptualizuje veliki moto
_____________
doktrina, on podrazumeva da su svi ljudi jednaki, zbog ega treba da imaju ista ekonomska i socijalna
prava, sa naglaskom na ukidanju ekonomskih nejednakosti.
150 Dejvid Maklelan (David McLellan, ro. 1940) je britanski drutveni naunik koji se bavi izuava-
njem Marksa i marksizma. Studirao je na Oksfordu, a danas predaje na Univerzitetu u Londonu.
137
Francuske revolucije, sloboda, jednakost, bratstvo, u (hronoloki adekvatniju)
poruku: jednakost, zajednica i sloboda. Ove vrednosti su istovremeno i ciljevi koje
treba dostii i individualni atributi ljudskih bia. Socijalizam ima viziju drutva
koje otelovljuje jednakost, zajednicu i slobodu, i to uz tvrdnje da su ove vrednosti
na odreeni nain ukorenjene u oveanstvu. Za ove teze iznosi se niz empirijskih
pretpostavki i etikih karakterizacija. Iako e malo koji socijalista navoditi da su
ljudi jednaki u pogledu sposobnosti, karaktera itd. (tj. da ljudi poseduju identine
karakteristike, iako je to tipina kritika koja se upuuje socijalizmu), oni e esto
postulirati ideju o oveanstvu sa zajednikim ili jednakim kapacitetima, potrebama
i pravima, odnosno sledovanjima. Duboke nejednakosti koje je proizveo kapitali-
zam zapravo su nametnute ovim dubokim i fundamentalnim nivoima ljudske jed-
nakosti. Zatim, iako socijalizam istie da u kapitalistikom drutvu ne postoji is-
tinski oseaj zajednitva meu ljudima, tvrdi se da su ljudi na najdubljim nivoima
svoje prirode i te kako solidarna, socijalna ili drutvena bia, odnosno da imaju
sposobnost da to postanu.
Kada je re o konkretnom sadraju socijalistike alternative kapitalistikom po-
retku pred nama se nalazi veliki broj konkretnih i spekulativnih reenja. Socijalisti
su tokom istorije izlagali odreene vizije ovog alternativnog drutva, ali ovo je bio
anr socijalistikog miljenja sa najmanje uspeha, ukljuujui tu i njegova najvea plaili posledica buroaske indoktrinacije radnike klase (poput Lenjina), bili su
imena. Na primer, iako se svojevrsni nacrt budueg komunistikog drutva moe
rekonstruisati iz Marksovih tekstova, on sam je navodio da spekulacije o budunosti
mogu odvratiti radniku klasu od zadatka revolucionarnog stvaranja te budunosti
i otro je kritikovao sve ranije socijalistike spekulacije tog tipa, nazivajui ih uto-
pijskim. Bez obzira na to da li konkretan program alternativnog drutvenog poret-
ka u socijalistikom miljenju postoji ili ne, i uprkos svim njihovim meusobnim
razlikama, ostaje injenica da ove zamisli odlikuje nedvosmisleni racionalistiki ele-
ment. Za socijaliste, u buduem drutvu razum mora da bude i sposobnost i pravi-
lo. U pitanju je nain putem kojeg e ljudi moi da razlikuju istinu i la, te da sami
izgrade racionalne alternative nezadovoljavajuoj (i samim tim iracionalnoj) real-
nosti. Socijalizam je, zajedno sa liberalizmom, plod prosvetiteljskog racionalizma i
ove dve ideologije se otro suprotstravljaju konzervativizmu koji pretpostavlja da je
drutvena stvarnost isuvie kompleksna da bi bila preputena na upravljanje i kri-
tiku svim pojedincima. Istovremeno, treba istai i da pojedine struje u socijalizmu
prihvataju odreene iracionalne i romantiarske pretpostavke u vidu oslanjanja na
intuiciju i oseanja, kao i tradiciju, posebno u tzv. hrianskom socijalizmu, ali ove
struje nisu dominantne u okvirima socijalistike ideologije.
U neto konkretnijem smislu ponuenih alternativa u okviru socijalizma kao
politike ideologije moe se rei da mnogi socijalisti zagovaraju redistribuciju bo-
gatstva i/ili ukidanje privatne svojine u svojim idejama o buduem socijalistikom
drutvu. Ove drutvene prakse najee se vide kao sredstva za dostizanje drutve-
138
ne jednakosti, odnosno kao sredstva prevazilaenja ekonomskih nejednakosti. Pos-
tojali su predlozi razliitih formi kooperativne proizvodnje, zajednikog urbanog
planiranja, rekonceptualizacije obrazovanja itd., kako bi se prevazilo stanje kom-
peticije i izolacije i kako bi se promovisao razvoj istinski slobodne individualnos-
ti. Ove ideje su varirale u nivoima reformizma i radikalizma od blagih reformi
postojeih struktura, do revolucionarno korenitih transformacija. Programi ove
vrste su izlagani na brojne naine: u manifestima, petogodinjim planovima, utopi-
jskim opisima itd.
Vano je naglasiti i demokratsku prirodu drutveno-ekonomskih alternativa
koje predlae socijalizam. Istinska demokratija se vidi kao sistem koji otelovljuje
principe jednakosti, zajednice i slobode ljudi su jednaki u demokratiji, ona je
utemeljena na slobodnom izboru individua i demokratska volja je volja zajed-
nice. Iako u najranijim socijalistikim zamislima socijalizam nije bio demokratski
(utopijski socijalisti poput Sen-Simona su isticali znaaj intelektualnih ili industrij-
skih elita), potonji socijalisti na temelju ideja Francuske revolucije nedvosmisleno
zagovaraju istinski demokratski poredak, za razliku od kapitalistikog poretka u
kojem politiki dominiraju vlasnici kapitala umesto veine stanovnitva, a posebno
radnike klase. Takoe, pojedini socijalisti u 20. veku, a naroito oni koji su se
spremni da modifikuju demokratiju, odnosno da u socijalizam ugrade pojedine
autoritarne elemente.
Neki socijalisti tvrde da socijalistike alternative otelovljuju ono to je zapra-
vo najbolje u liberalizmu, odnosno da je socijalizam svojevrsni liberalizam na
viem nivou, bez otuujuih efekata kapitalizma. Socijalizam se moe posmatrati
i kao drutveni kontekst u kojem velike i istorijski revolucionarne vrednosti liber-
alizma zaista mogu da procvetaju, ali u emu ih spreava kapitalistiki ekonomski
sistem. S druge strane, mnogi socijalisti se otro protive svim aspektima liberalnog
naslea, kako u teoriji tako i u praksi. Liberalizam se kao politika ideologija inter-
pretira kao svojevrsna dimna zavesa stvorena radi glatkog funkcionisanja kapita-
lizma, iako e veina socijalista pre svega insistirati na ruenju osnove koja hrani
liberalne ideje, a to je kapitalizam. Uz to, socijalistika kritika liberalizma najee
nije kritika koja implicira potpuno odbacivanje svih liberalnih premisa ili doktrina.
Kritike socijalistikih ideja, vizija i zamisli, a posebno radikalnijeg korpusa ovih
ideja, neretko se svode na argumente koji se koriste u kritici drutvenih utopija
da je socijalizam nepraktian i nerealan i esto se istie da on ne korespondira ljud-
skoj prirodi, tj. da su individue u osnovi nesavrene u pogledu intelekta i morala,
te da zbog toga ne mogu da igraju ili ispune uloge koje od njih socijalistiki sistem
zahteva. Tvrdi se da individue nemaju mentalne sposobnosti da unapred ispla-
niraju sve kompleksnosti ekonomskog sistema, kao i da im se ne moe verovati da
e dravnim i ekonomskim strukturama upravljati na altruistiki nain. Liberali e
139
Francuske revolucije, sloboda, jednakost, bratstvo, u (hronoloki adekvatniju)
poruku: jednakost, zajednica i sloboda. Ove vrednosti su istovremeno i ciljevi koje
treba dostii i individualni atributi ljudskih bia. Socijalizam ima viziju drutva
koje otelovljuje jednakost, zajednicu i slobodu, i to uz tvrdnje da su ove vrednosti
na odreeni nain ukorenjene u oveanstvu. Za ove teze iznosi se niz empirijskih
pretpostavki i etikih karakterizacija. Iako e malo koji socijalista navoditi da su
ljudi jednaki u pogledu sposobnosti, karaktera itd. (tj. da ljudi poseduju identine
karakteristike, iako je to tipina kritika koja se upuuje socijalizmu), oni e esto
postulirati ideju o oveanstvu sa zajednikim ili jednakim kapacitetima, potrebama
i pravima, odnosno sledovanjima. Duboke nejednakosti koje je proizveo kapitali-
zam zapravo su nametnute ovim dubokim i fundamentalnim nivoima ljudske jed-
nakosti. Zatim, iako socijalizam istie da u kapitalistikom drutvu ne postoji is-
tinski oseaj zajednitva meu ljudima, tvrdi se da su ljudi na najdubljim nivoima
svoje prirode i te kako solidarna, socijalna ili drutvena bia, odnosno da imaju
sposobnost da to postanu.
Kada je re o konkretnom sadraju socijalistike alternative kapitalistikom po-
retku pred nama se nalazi veliki broj konkretnih i spekulativnih reenja. Socijalisti
su tokom istorije izlagali odreene vizije ovog alternativnog drutva, ali ovo je bio
anr socijalistikog miljenja sa najmanje uspeha, ukljuujui tu i njegova najvea plaili posledica buroaske indoktrinacije radnike klase (poput Lenjina), bili su
imena. Na primer, iako se svojevrsni nacrt budueg komunistikog drutva moe
rekonstruisati iz Marksovih tekstova, on sam je navodio da spekulacije o budunosti
mogu odvratiti radniku klasu od zadatka revolucionarnog stvaranja te budunosti
i otro je kritikovao sve ranije socijalistike spekulacije tog tipa, nazivajui ih uto-
pijskim. Bez obzira na to da li konkretan program alternativnog drutvenog poret-
ka u socijalistikom miljenju postoji ili ne, i uprkos svim njihovim meusobnim
razlikama, ostaje injenica da ove zamisli odlikuje nedvosmisleni racionalistiki ele-
ment. Za socijaliste, u buduem drutvu razum mora da bude i sposobnost i pravi-
lo. U pitanju je nain putem kojeg e ljudi moi da razlikuju istinu i la, te da sami
izgrade racionalne alternative nezadovoljavajuoj (i samim tim iracionalnoj) real-
nosti. Socijalizam je, zajedno sa liberalizmom, plod prosvetiteljskog racionalizma i
ove dve ideologije se otro suprotstravljaju konzervativizmu koji pretpostavlja da je
drutvena stvarnost isuvie kompleksna da bi bila preputena na upravljanje i kri-
tiku svim pojedincima. Istovremeno, treba istai i da pojedine struje u socijalizmu
prihvataju odreene iracionalne i romantiarske pretpostavke u vidu oslanjanja na
intuiciju i oseanja, kao i tradiciju, posebno u tzv. hrianskom socijalizmu, ali ove
struje nisu dominantne u okvirima socijalistike ideologije.
U neto konkretnijem smislu ponuenih alternativa u okviru socijalizma kao
politike ideologije moe se rei da mnogi socijalisti zagovaraju redistribuciju bo-
gatstva i/ili ukidanje privatne svojine u svojim idejama o buduem socijalistikom
drutvu. Ove drutvene prakse najee se vide kao sredstva za dostizanje drutve-
138
ne jednakosti, odnosno kao sredstva prevazilaenja ekonomskih nejednakosti. Pos-
tojali su predlozi razliitih formi kooperativne proizvodnje, zajednikog urbanog
planiranja, rekonceptualizacije obrazovanja itd., kako bi se prevazilo stanje kom-
peticije i izolacije i kako bi se promovisao razvoj istinski slobodne individualnos-
ti. Ove ideje su varirale u nivoima reformizma i radikalizma od blagih reformi
postojeih struktura, do revolucionarno korenitih transformacija. Programi ove
vrste su izlagani na brojne naine: u manifestima, petogodinjim planovima, utopi-
jskim opisima itd.
Vano je naglasiti i demokratsku prirodu drutveno-ekonomskih alternativa
koje predlae socijalizam. Istinska demokratija se vidi kao sistem koji otelovljuje
principe jednakosti, zajednice i slobode ljudi su jednaki u demokratiji, ona je
utemeljena na slobodnom izboru individua i demokratska volja je volja zajed-
nice. Iako u najranijim socijalistikim zamislima socijalizam nije bio demokratski
(utopijski socijalisti poput Sen-Simona su isticali znaaj intelektualnih ili industrij-
skih elita), potonji socijalisti na temelju ideja Francuske revolucije nedvosmisleno
zagovaraju istinski demokratski poredak, za razliku od kapitalistikog poretka u
kojem politiki dominiraju vlasnici kapitala umesto veine stanovnitva, a posebno
radnike klase. Takoe, pojedini socijalisti u 20. veku, a naroito oni koji su se
spremni da modifikuju demokratiju, odnosno da u socijalizam ugrade pojedine
autoritarne elemente.
Neki socijalisti tvrde da socijalistike alternative otelovljuju ono to je zapra-
vo najbolje u liberalizmu, odnosno da je socijalizam svojevrsni liberalizam na
viem nivou, bez otuujuih efekata kapitalizma. Socijalizam se moe posmatrati
i kao drutveni kontekst u kojem velike i istorijski revolucionarne vrednosti liber-
alizma zaista mogu da procvetaju, ali u emu ih spreava kapitalistiki ekonomski
sistem. S druge strane, mnogi socijalisti se otro protive svim aspektima liberalnog
naslea, kako u teoriji tako i u praksi. Liberalizam se kao politika ideologija inter-
pretira kao svojevrsna dimna zavesa stvorena radi glatkog funkcionisanja kapita-
lizma, iako e veina socijalista pre svega insistirati na ruenju osnove koja hrani
liberalne ideje, a to je kapitalizam. Uz to, socijalistika kritika liberalizma najee
nije kritika koja implicira potpuno odbacivanje svih liberalnih premisa ili doktrina.
Kritike socijalistikih ideja, vizija i zamisli, a posebno radikalnijeg korpusa ovih
ideja, neretko se svode na argumente koji se koriste u kritici drutvenih utopija
da je socijalizam nepraktian i nerealan i esto se istie da on ne korespondira ljud-
skoj prirodi, tj. da su individue u osnovi nesavrene u pogledu intelekta i morala,
te da zbog toga ne mogu da igraju ili ispune uloge koje od njih socijalistiki sistem
zahteva. Tvrdi se da individue nemaju mentalne sposobnosti da unapred ispla-
niraju sve kompleksnosti ekonomskog sistema, kao i da im se ne moe verovati da
e dravnim i ekonomskim strukturama upravljati na altruistiki nain. Liberali e
139
navoditi da kapitalistiko trite pretvara prirodnu pohlepu individua u jav-
no dobro, a sve ove kritike esto se ilustruju konkretnim primerima neuspeha
socijalistikih drutava. Meutim, ovi kritiari zaboravljaju da je i liberalni po-
gled na ljudsku prirodu kao fundamentalno sebinu podjednako ideoloki to je to bio sluaj u npr. Dirkemovom delu Socijalizam i Sen-Simon (Socialism
kao i socijalistiki pogled koji svedoi o kooperativnosti ljudskih bia, kao i to
se zanemaruju mnogobrojne istorijske epizode jednakog neuspeha ili kolapsa li-
beralnih, kapitalistikih drutava i njihove istorijske transformacije u npr. faizam.
Na kraju, socijalistiko miljenje se u optem smislu bavi i tehnikama tranzicije od
kapitalistikih drutava u socijalistika, odnosno komunistika. Ovo je teren na ko-
jem postoje najvea razmimoilaenja meu zagovornicima socijalizma, kao i najin-
tenzivnije unutarideoloke borbe. Pojedini socijalisti tvrde da socijalistiki ciljevi
(harmonino, mirno i prosperitetno drutvo) moraju da se ostvare istim takvim
sredstvima (harmoninom, mirnom, gradualnom tranzicijom ka socijalizmu), te
da odreeno podozrenje prema socijalizmu poiva upravo na onim socijalistikim
strujama koje pozivaju na revoluciju, jer se ponekad zaista istie upravo nunost
revolucionarnog i nasilnog prevrata, gde se druge i reformistike socijalistike
struje optuuju kao buroaske i reakcionarne. Za revolucionarni socijalizam, 1830-ih takoe se neretko opisuje kao utopijski komunizam (a ne socijalizam).152
upotreba sile ili nasilja je neophodna, iako je cilj drutvo bez nasilja (kao to je
i taktiki vano postojanje elita koje e voditi revolucionarni prevrat, iako je cilj
besklasno drutvo). Opravdanje za ove prividne paradokse stoji u prostoj politikoj
realnosti prema kojoj se nosioci kapitala i moi nee odrei ovih resursa bez borbe,
i iz tih razloga ciljevi socijalizma se nikada nee ispuniti bez upotrebe grubih ili
brutalnih metoda. Oba ova pristupa u socijalistikoj teoriji meusobno se optuuju
za reakcionarnost i naivni idealizam sa jedne strane, odnosno za autoritarnost i
manipulativni cinizam sa druge. Dakle, neki socijalisti su verovali (i veruju) u to da
je parlamentarnim sredstvima mogue iskoristiti dravu i njene institucije kao mo-
tor socijalizma, dok su drugi verovali da e vladajue klase iskoristiti sva sredstva
da bi zadrali poziciju moi, te da je nasilna revolucija nunost. Trei su smatrali
da e pod uticajem eksperata socijalizam gradualno, ali neminovno izrasti iz ka-
pitalizma, a etvrti da je neophodno da se transformacija prvo izvri u glavama i
srcima ljudi. Zato je u okvirima socijalistike misli postojao itav niz predloenih
tehnika ili sredstava za tranziciju ka socijalizmu od obrazovanja i parlamentarnog
delovanja do generalnih trajkova i masovnih pobuna.
4.3. Komunizam
Kada je re o razlikovanju termina socijalizam i komunizam vano je istai nesklad i razdor meu Ikarijancima doveli su do toga da je Kabe napusti 1856. godine.
da su teoretiari iz 19. veka oba termina koristili podjednako, smatrajui ih gotovo
identinim. Uprkos tome, danas se komunizam interpretira kao revolucionarna
forma socijalizma kojeg je opisivao Marks. On je poeo da koristi termin komuni-
140
zam kao reakciju na tada preovladavajue forme socijalizma koje je video samo
kao spekulativne konstrukte. Istovremeno, komunizam se neretko posmatra kao
mnogo starija ili primitivnija forma drutvene organizacije od socijalizma, kao
and Saint-Simon, 1928).151 Obino se tvrdi da se komunizam odnosi na regulaciju
ljudske potronje na egalitaran nain koji se praktikuje i u ranim monakim re-
dovima ili u pojedinim primitivnim drutvima, odnosno plemenima, a socijali-
zam je, prema Dirkemu, moderni pojam industrijalizovanih drutava koja reguliu
proizvodnju.
U smislu eksplicitne politike orijentacije ili politike ideologije komunizam
je stariji od socijalizma samo nekoliko godina. U Francuskoj su Babef i nje-
gova organizacija Drutvo jednakih neretko nazivani babefovcima i povremeno
komunionistima. Komunistiki element Babefovih ideja nije se pojavio na njego-
vom suenju (giljotiniran je 1797. godine), ali je postao znaajniji u politici njego-
vih sledbenika. Istovremeno, ovaj termin je mogue pratiti kod ruskih populista
i mladog Lenjina iz 1890-ih godina. Pored toga, imaginarni svet Etjena Kabea iz
Poput Dirkema, i Marks je u svojim najranijim tekstovima komunizam posma-
trao (jedino) kao primitivnu formu socijalizma. Zatim se u Manifestu komunistike
partije pojavljuje otar kontrast izmeu revolucionarnog komunizma i utopi-
jskog socijalizma, pri emu se nedvosmisleno favorizuje komunizam. Istovre-
meno, Marks i Engels su pod uticajem antropologa Luisa Morgana nastavili da
prihvataju ideju o postojanju primitivnog komunizma u raznim drutvima
lovaca-sakupljaa, kao prvobitnu formu drutvene organizacije oveka.153 Marks je
gradualno formirao znaajnu antipatiju prema terminu socijalizam koja je trajala
sve do njegovih poslednjih dela iz poznih 1870-ih godina. Za njega, socijalizam je
oznaavao
_____________meku, besklasnu, utopijsku i naprosto buroasku doktrinu. Uprkos
151 Emil Dirkem (mile Durkheim, 18581917) je bio francuski sociolog koji se uz Karla Marksa i
Maksa Vebera smatra za najznaajnijeg klasinog sociolokog teoretiara. Njegov primarni cilj bio je
uspostavljanje sociologije kao objektivne i priznate akademske discipline zbog ega se smatra ocem
sociologije. Osnovao je jedan od prvih sociolokih asopisa na svetu, kao i prvu katedru za soci-
ologiju u Evropi.
152 Etjen Kabe (tienne Cabet, 17881856) je bio francuski pisac, filozof i rani socijalista koji je
isticao ideje o zajednikom vlasnitvu, jednakosti i jednostavnom ivotu u svom utopijskom romanu
Putovanja po Ikariji (Voyage en Icarie, 1840). Ikarija je osmiljena kao samodovoljna zajednica koja
broji oko milion ljudi i koja kombinuje industriju i poljoprivredni rad. Kabe je zatim, u amerikoj
dravi Ilinois 1850-ih godina, osnovao Ikariju koja je bila veliine Furijeove falansterije. Meutim,
153 Luis Morgan (Lewis H. Morgan, 18181881) je bio rani i uticajni ameriki antropolog koji se
bavio analizom srodstva i drutvene strukture amerikih starosedelaca (iz plemena Irokezi). Intere-
sovao se i za fenomen evolucije ljudskih drutava, kao i znaaja tehnologije za drutvene promene, a
veliki uticaj ostvario je i na ideje Karla Marksa i (posebno) Fridriha Engelsa.
141
navoditi da kapitalistiko trite pretvara prirodnu pohlepu individua u jav-
no dobro, a sve ove kritike esto se ilustruju konkretnim primerima neuspeha
socijalistikih drutava. Meutim, ovi kritiari zaboravljaju da je i liberalni po-
gled na ljudsku prirodu kao fundamentalno sebinu podjednako ideoloki to je to bio sluaj u npr. Dirkemovom delu Socijalizam i Sen-Simon (Socialism
kao i socijalistiki pogled koji svedoi o kooperativnosti ljudskih bia, kao i to
se zanemaruju mnogobrojne istorijske epizode jednakog neuspeha ili kolapsa li-
beralnih, kapitalistikih drutava i njihove istorijske transformacije u npr. faizam.
Na kraju, socijalistiko miljenje se u optem smislu bavi i tehnikama tranzicije od
kapitalistikih drutava u socijalistika, odnosno komunistika. Ovo je teren na ko-
jem postoje najvea razmimoilaenja meu zagovornicima socijalizma, kao i najin-
tenzivnije unutarideoloke borbe. Pojedini socijalisti tvrde da socijalistiki ciljevi
(harmonino, mirno i prosperitetno drutvo) moraju da se ostvare istim takvim
sredstvima (harmoninom, mirnom, gradualnom tranzicijom ka socijalizmu), te
da odreeno podozrenje prema socijalizmu poiva upravo na onim socijalistikim
strujama koje pozivaju na revoluciju, jer se ponekad zaista istie upravo nunost
revolucionarnog i nasilnog prevrata, gde se druge i reformistike socijalistike
struje optuuju kao buroaske i reakcionarne. Za revolucionarni socijalizam, 1830-ih takoe se neretko opisuje kao utopijski komunizam (a ne socijalizam).152
upotreba sile ili nasilja je neophodna, iako je cilj drutvo bez nasilja (kao to je
i taktiki vano postojanje elita koje e voditi revolucionarni prevrat, iako je cilj
besklasno drutvo). Opravdanje za ove prividne paradokse stoji u prostoj politikoj
realnosti prema kojoj se nosioci kapitala i moi nee odrei ovih resursa bez borbe,
i iz tih razloga ciljevi socijalizma se nikada nee ispuniti bez upotrebe grubih ili
brutalnih metoda. Oba ova pristupa u socijalistikoj teoriji meusobno se optuuju
za reakcionarnost i naivni idealizam sa jedne strane, odnosno za autoritarnost i
manipulativni cinizam sa druge. Dakle, neki socijalisti su verovali (i veruju) u to da
je parlamentarnim sredstvima mogue iskoristiti dravu i njene institucije kao mo-
tor socijalizma, dok su drugi verovali da e vladajue klase iskoristiti sva sredstva
da bi zadrali poziciju moi, te da je nasilna revolucija nunost. Trei su smatrali
da e pod uticajem eksperata socijalizam gradualno, ali neminovno izrasti iz ka-
pitalizma, a etvrti da je neophodno da se transformacija prvo izvri u glavama i
srcima ljudi. Zato je u okvirima socijalistike misli postojao itav niz predloenih
tehnika ili sredstava za tranziciju ka socijalizmu od obrazovanja i parlamentarnog
delovanja do generalnih trajkova i masovnih pobuna.
4.3. Komunizam
Kada je re o razlikovanju termina socijalizam i komunizam vano je istai nesklad i razdor meu Ikarijancima doveli su do toga da je Kabe napusti 1856. godine.
da su teoretiari iz 19. veka oba termina koristili podjednako, smatrajui ih gotovo
identinim. Uprkos tome, danas se komunizam interpretira kao revolucionarna
forma socijalizma kojeg je opisivao Marks. On je poeo da koristi termin komuni-
140
zam kao reakciju na tada preovladavajue forme socijalizma koje je video samo
kao spekulativne konstrukte. Istovremeno, komunizam se neretko posmatra kao
mnogo starija ili primitivnija forma drutvene organizacije od socijalizma, kao
and Saint-Simon, 1928).151 Obino se tvrdi da se komunizam odnosi na regulaciju
ljudske potronje na egalitaran nain koji se praktikuje i u ranim monakim re-
dovima ili u pojedinim primitivnim drutvima, odnosno plemenima, a socijali-
zam je, prema Dirkemu, moderni pojam industrijalizovanih drutava koja reguliu
proizvodnju.
U smislu eksplicitne politike orijentacije ili politike ideologije komunizam
je stariji od socijalizma samo nekoliko godina. U Francuskoj su Babef i nje-
gova organizacija Drutvo jednakih neretko nazivani babefovcima i povremeno
komunionistima. Komunistiki element Babefovih ideja nije se pojavio na njego-
vom suenju (giljotiniran je 1797. godine), ali je postao znaajniji u politici njego-
vih sledbenika. Istovremeno, ovaj termin je mogue pratiti kod ruskih populista
i mladog Lenjina iz 1890-ih godina. Pored toga, imaginarni svet Etjena Kabea iz
Poput Dirkema, i Marks je u svojim najranijim tekstovima komunizam posma-
trao (jedino) kao primitivnu formu socijalizma. Zatim se u Manifestu komunistike
partije pojavljuje otar kontrast izmeu revolucionarnog komunizma i utopi-
jskog socijalizma, pri emu se nedvosmisleno favorizuje komunizam. Istovre-
meno, Marks i Engels su pod uticajem antropologa Luisa Morgana nastavili da
prihvataju ideju o postojanju primitivnog komunizma u raznim drutvima
lovaca-sakupljaa, kao prvobitnu formu drutvene organizacije oveka.153 Marks je
gradualno formirao znaajnu antipatiju prema terminu socijalizam koja je trajala
sve do njegovih poslednjih dela iz poznih 1870-ih godina. Za njega, socijalizam je
oznaavao
_____________meku, besklasnu, utopijsku i naprosto buroasku doktrinu. Uprkos
151 Emil Dirkem (mile Durkheim, 18581917) je bio francuski sociolog koji se uz Karla Marksa i
Maksa Vebera smatra za najznaajnijeg klasinog sociolokog teoretiara. Njegov primarni cilj bio je
uspostavljanje sociologije kao objektivne i priznate akademske discipline zbog ega se smatra ocem
sociologije. Osnovao je jedan od prvih sociolokih asopisa na svetu, kao i prvu katedru za soci-
ologiju u Evropi.
152 Etjen Kabe (tienne Cabet, 17881856) je bio francuski pisac, filozof i rani socijalista koji je
isticao ideje o zajednikom vlasnitvu, jednakosti i jednostavnom ivotu u svom utopijskom romanu
Putovanja po Ikariji (Voyage en Icarie, 1840). Ikarija je osmiljena kao samodovoljna zajednica koja
broji oko milion ljudi i koja kombinuje industriju i poljoprivredni rad. Kabe je zatim, u amerikoj
dravi Ilinois 1850-ih godina, osnovao Ikariju koja je bila veliine Furijeove falansterije. Meutim,
153 Luis Morgan (Lewis H. Morgan, 18181881) je bio rani i uticajni ameriki antropolog koji se
bavio analizom srodstva i drutvene strukture amerikih starosedelaca (iz plemena Irokezi). Intere-
sovao se i za fenomen evolucije ljudskih drutava, kao i znaaja tehnologije za drutvene promene, a
veliki uticaj ostvario je i na ideje Karla Marksa i (posebno) Fridriha Engelsa.
141
tome, Engels je Manifest komunistike partije u kasnijem predgovoru iz 1888. go-
dine ipak nazvao socijalistikom literaturom.
Marks i Engels su pre svega ponudili ideju o nainima na koje je mogue ostvariti
komunistiki poredak, odnosno drutvo. Glavni cilj komunista, kako navode, jeste
ukidanje privatnog vlasnitva, jer u kapitalizmu devedeset procenata stanovnitva
ve ne poseduje nita. Kao to je Francuska revolucija ukinula feudalne oblike pri-
vatnog vlasnitva zarad buroaskih, svetska proleterska i komunistika revoluci-
ja e ukinuti buroasku kontrolu nad kapitalom. Takoe, bili su svesni tekoa i
verovatno nasilja na tom putu, tako da bi prvi korak u proleterskoj revoluciji bio
preuzimanje kontrole nad dravom, odnosno preuzimanje politike vlasti. Klasa
proletera tada bi preuzela sav kapital iz ruku buroazije, centralizovala bi proizvod-
nju i uveala proizvodne snage. Nuspojave ove revolucije bile bi ukidanje privatnog
vlasnitva nad zemljom, izuzetni porez na dobit, ukidanje naslednih prava, kon-
fiskacija imovine emigranata i pobunjenika, centralizacija komunikacije i transpor-
ta, dravno vlasnitvo nad fabrikama i ostalim proizvodnim sredstvima, kombino-
vanje poljoprivredne i manufakturne industrije radi ukidanja razlika izmeu sela i
grada, besplatno javno obrazovanje i drugo.
Dakle, marksistiki komunizam insistira na znaaju drutvene revolucije i ukida-
nju privatnog vlasnitva, pri emu se komunistiki poredak smatra jedinim okvi-
rom za ostvarenje ljudske slobode. Marksistika antipatija prema socijalizmu post-
ala je oigledna i meu pojedinim boljevicima i ostalim ruskim revolucionarima
iz 1917. godine koji su komunizam interpretirali kao zreliju i u izvesnom smislu
krajnju istorijsku fazu koja nastupa nakon socijalizma. Svoju politiku ideologiju
oni su jednostavno nazivali marksizam-lenjinizam. Britanski (revolucionarni)
marksisti takoe su izbegavali oznaku socijalizam, povezujui je sa reformistiki
orijentisanim socijalizmom. Uprkos ovim ideolokim i konceptualnim podela-
ma, u stvarnosti je veoma teko postaviti definitivnu granicu ili barijeru izmeu
(znaenja) termina socijalizam i komunizam. Ni revolucionarna vatrenost si-
gurno nije adekvatna taka razlikovanja izmeu njih, tako da su mnogi revolucio-
narno orijentisani evropski komunisti 1960-ih i 1970-ih godina spremno prihvatali
termin socijalizam.
Na osnovu svega navedenog, moe se rei da je komunizam termin koji ima
mnogo znaenja, zbog ega je esto adekvatnije govoriti o socijalizmu (a ne komu-
nizmu) kao o politikoj ideologiji. S jedne strane, komunizam oznaava besklasni
drutveni poredak u kojem ne postoje novac, drava itd., i u kojem postoji zajedniko
vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju. Drugim reima, komunistiko drutvo
je slobodno drutvo bez klasnih podela, otuenja, represije i oskudice. Takoe, u
popularnoj imaginaciji komunizam predstavlja utopijsko drutvo koje nikad nije
dolo, a socijalizam manje ili vie zlu prelaznu fazu do komunizma, to nije adek-
vatna konceptualizacija. Sve ove probleme dodatno komplikuje injenica da se u
142
savremenom politikom reniku komunizam obino navodi kao politika
socijalistikih jednopartijskih drava sa planskom ekonomijom, to takoe nije
adekvatno.
S druge strane, re komunizam moe da ima odreeni utopijski predznak, a i
Marks i Engels su drutva lovaca-sakupljaa nazivali primitivnim komunizmom.
U zapadnoj filozofiji su mnogi autori spekulisali o moguem egalitarnom drutvu
budunosti koje je zasnovano na zajednikom vlasnitvu. Takoe, konotacija rei sa
sobom nosi veliki deo neprikladnih predrasuda, to je bio sluaj tokom itavog 19.
veka, kao i tokom Hladnog rata i danas Komunistiki manifest zapoinje uvenom
reenicom: Bauk komunizma krui Evropom. Konano, komunizam je u velikoj
meri interpretiran i kao borbeni stav protiv religije i dugo vremena bio je pogreno
povezivan sa ateizmom i ateistikim nainom ivota (iako su, istorijski posmatra-
no, engleski ateisti sebe nazivali i socijalistima). Engels je pisao da je u doba pisanja
Manifesta socijalizam bio potovan na evropskom kontinentu, a komunizam nije.
Na primer, pristalice ideja Ovena u Engleskoj i Furijea u Francuskoj nazivane su
prihvatljivim socijalistima, a pokreti radnike klase koji su zahtevali sveukupnu
drutvenu promenu i revoluciju su zatim sebe zvali komunistikim. Zato se komu-
nizam percipira ne samo kao utopijski deo socijalizma, ve i kao njegov radikalni
deo.
4.4. Poreklo i razvoj socijalizma
U izvesnom smislu istorija socijalizma je duga koliko i sama ljudska istorija jer se
socijalistike ideje (u grubom obliku) mogu pronai gde god su ljudi (spekulativno
ili aktivno) pokuavali da pokrenu pitanja o adekvatnijim osnovama drutvene or-
ganizacije, traei reenja u veoj drutvenoj jednakosti i kooperaciji. Ipak, nje-
govo poreklo kao politike ideologije i politikog pokreta nedvosmisleno se na-
lazi u industrijskoj i Francuskoj revoluciji, jer nastaje kao reakcija na industrijsku
revoluciju, ali i kao i izraz levog krila Francuske revolucije. U tom smislu, on
je pokuao da podrutvi i istinski integrie slobodu, jednakost i bratstvo (sa
posebnim naglaskom na jednakosti) kao krilaticu koja je na osnovu ideja izreenih
1789. godine stvorila moderni svet. Socijalisti su svoju kritiku kapitalizma povezali
i sa kritikom ideologije kapitalizma, u vidu liberalnog individualizma za koju su
smatrali da je parcijalna i klasno orijentisana. Uz to, jo je Ruso kritikovao obrise
liberalnog individualizma koji je nastajao i nudio je ideje o novoj i drugaijoj ko-
munitarnoj demokratiji, dok su i mnogi prosvetiteljski filozofi govorili o svetu u
kojem oveanstvo upravlja svojim poslovima prema principima razuma, ali i etike
i jednakosti.
U sutini, o istoriji socijalizma se moe govoriti u irem i u uem smislu. U irem
smislu moe se ii do persijskog zoroasterijanca Mazdaka iz 6. veka pre nove ere i
143
tome, Engels je Manifest komunistike partije u kasnijem predgovoru iz 1888. go-
dine ipak nazvao socijalistikom literaturom.
Marks i Engels su pre svega ponudili ideju o nainima na koje je mogue ostvariti
komunistiki poredak, odnosno drutvo. Glavni cilj komunista, kako navode, jeste
ukidanje privatnog vlasnitva, jer u kapitalizmu devedeset procenata stanovnitva
ve ne poseduje nita. Kao to je Francuska revolucija ukinula feudalne oblike pri-
vatnog vlasnitva zarad buroaskih, svetska proleterska i komunistika revoluci-
ja e ukinuti buroasku kontrolu nad kapitalom. Takoe, bili su svesni tekoa i
verovatno nasilja na tom putu, tako da bi prvi korak u proleterskoj revoluciji bio
preuzimanje kontrole nad dravom, odnosno preuzimanje politike vlasti. Klasa
proletera tada bi preuzela sav kapital iz ruku buroazije, centralizovala bi proizvod-
nju i uveala proizvodne snage. Nuspojave ove revolucije bile bi ukidanje privatnog
vlasnitva nad zemljom, izuzetni porez na dobit, ukidanje naslednih prava, kon-
fiskacija imovine emigranata i pobunjenika, centralizacija komunikacije i transpor-
ta, dravno vlasnitvo nad fabrikama i ostalim proizvodnim sredstvima, kombino-
vanje poljoprivredne i manufakturne industrije radi ukidanja razlika izmeu sela i
grada, besplatno javno obrazovanje i drugo.
Dakle, marksistiki komunizam insistira na znaaju drutvene revolucije i ukida-
nju privatnog vlasnitva, pri emu se komunistiki poredak smatra jedinim okvi-
rom za ostvarenje ljudske slobode. Marksistika antipatija prema socijalizmu post-
ala je oigledna i meu pojedinim boljevicima i ostalim ruskim revolucionarima
iz 1917. godine koji su komunizam interpretirali kao zreliju i u izvesnom smislu
krajnju istorijsku fazu koja nastupa nakon socijalizma. Svoju politiku ideologiju
oni su jednostavno nazivali marksizam-lenjinizam. Britanski (revolucionarni)
marksisti takoe su izbegavali oznaku socijalizam, povezujui je sa reformistiki
orijentisanim socijalizmom. Uprkos ovim ideolokim i konceptualnim podela-
ma, u stvarnosti je veoma teko postaviti definitivnu granicu ili barijeru izmeu
(znaenja) termina socijalizam i komunizam. Ni revolucionarna vatrenost si-
gurno nije adekvatna taka razlikovanja izmeu njih, tako da su mnogi revolucio-
narno orijentisani evropski komunisti 1960-ih i 1970-ih godina spremno prihvatali
termin socijalizam.
Na osnovu svega navedenog, moe se rei da je komunizam termin koji ima
mnogo znaenja, zbog ega je esto adekvatnije govoriti o socijalizmu (a ne komu-
nizmu) kao o politikoj ideologiji. S jedne strane, komunizam oznaava besklasni
drutveni poredak u kojem ne postoje novac, drava itd., i u kojem postoji zajedniko
vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju. Drugim reima, komunistiko drutvo
je slobodno drutvo bez klasnih podela, otuenja, represije i oskudice. Takoe, u
popularnoj imaginaciji komunizam predstavlja utopijsko drutvo koje nikad nije
dolo, a socijalizam manje ili vie zlu prelaznu fazu do komunizma, to nije adek-
vatna konceptualizacija. Sve ove probleme dodatno komplikuje injenica da se u
142
savremenom politikom reniku komunizam obino navodi kao politika
socijalistikih jednopartijskih drava sa planskom ekonomijom, to takoe nije
adekvatno.
S druge strane, re komunizam moe da ima odreeni utopijski predznak, a i
Marks i Engels su drutva lovaca-sakupljaa nazivali primitivnim komunizmom.
U zapadnoj filozofiji su mnogi autori spekulisali o moguem egalitarnom drutvu
budunosti koje je zasnovano na zajednikom vlasnitvu. Takoe, konotacija rei sa
sobom nosi veliki deo neprikladnih predrasuda, to je bio sluaj tokom itavog 19.
veka, kao i tokom Hladnog rata i danas Komunistiki manifest zapoinje uvenom
reenicom: Bauk komunizma krui Evropom. Konano, komunizam je u velikoj
meri interpretiran i kao borbeni stav protiv religije i dugo vremena bio je pogreno
povezivan sa ateizmom i ateistikim nainom ivota (iako su, istorijski posmatra-
no, engleski ateisti sebe nazivali i socijalistima). Engels je pisao da je u doba pisanja
Manifesta socijalizam bio potovan na evropskom kontinentu, a komunizam nije.
Na primer, pristalice ideja Ovena u Engleskoj i Furijea u Francuskoj nazivane su
prihvatljivim socijalistima, a pokreti radnike klase koji su zahtevali sveukupnu
drutvenu promenu i revoluciju su zatim sebe zvali komunistikim. Zato se komu-
nizam percipira ne samo kao utopijski deo socijalizma, ve i kao njegov radikalni
deo.
4.4. Poreklo i razvoj socijalizma
U izvesnom smislu istorija socijalizma je duga koliko i sama ljudska istorija jer se
socijalistike ideje (u grubom obliku) mogu pronai gde god su ljudi (spekulativno
ili aktivno) pokuavali da pokrenu pitanja o adekvatnijim osnovama drutvene or-
ganizacije, traei reenja u veoj drutvenoj jednakosti i kooperaciji. Ipak, nje-
govo poreklo kao politike ideologije i politikog pokreta nedvosmisleno se na-
lazi u industrijskoj i Francuskoj revoluciji, jer nastaje kao reakcija na industrijsku
revoluciju, ali i kao i izraz levog krila Francuske revolucije. U tom smislu, on
je pokuao da podrutvi i istinski integrie slobodu, jednakost i bratstvo (sa
posebnim naglaskom na jednakosti) kao krilaticu koja je na osnovu ideja izreenih
1789. godine stvorila moderni svet. Socijalisti su svoju kritiku kapitalizma povezali
i sa kritikom ideologije kapitalizma, u vidu liberalnog individualizma za koju su
smatrali da je parcijalna i klasno orijentisana. Uz to, jo je Ruso kritikovao obrise
liberalnog individualizma koji je nastajao i nudio je ideje o novoj i drugaijoj ko-
munitarnoj demokratiji, dok su i mnogi prosvetiteljski filozofi govorili o svetu u
kojem oveanstvo upravlja svojim poslovima prema principima razuma, ali i etike
i jednakosti.
U sutini, o istoriji socijalizma se moe govoriti u irem i u uem smislu. U irem
smislu moe se ii do persijskog zoroasterijanca Mazdaka iz 6. veka pre nove ere i
143
shvatiti ga kao reformistu i protosocijalistu koji je zagovarao zajedniko vlasnitvo
i promociju javnog dobra, a njegove ideje danas se zovu mazdakizmom.154 Isto tako
moe da se kae da su elementi socijalizma prisutni i u nekim segmentima socijalne
filozofije Platona i Aristotela. Na primer, u Platonovom dijalogu Drava iznosi se
vizija drutva u kojem mukarci i ene klase uvara meusobno dele materijalna
dobra, ali i suprunike i decu. Rane hrianske zajednice takoe su praktikovale
zajedniki rad i zajedniko vlasnitvo nad dobrima, to je bila prosta forma soci-
jalizma ouvana i u potonjim formama hrianskog monatva (koja traje i danas).
Platonizam i hrianstvo su kombinovani u delu Utopija britanskog socijalnog
filozofa Tomasa Mora, u kojem se takoe zagovara zajedniko vlasnitvo kao sred-
stvo kontrole nad gresima ponosa, zavisti i pohlepe. Na Morovom zamiljenom
ostrvu Utopija zemljite i kue su predmet zajednikog vlasnitva, pri emu svako
najmanje dve godine radi na zajednikim farmama, a ljudi menjaju svoje kue
svakih deset godina da niko ne bi razvio oseanje vlasnitva. Novac je ukinut, a
ljudi mogu slobodno da uzimaju ta poele iz zajednikih magacina. Svi stanovnici
Utopije vode jednostavne ivote, a mogu ispuniti svoje potrebe uz samo nekoliko
sati rada dnevno, pri emu ostatak vremena provode u kreativnoj dokolici. Morova
Utopija nije nekakav plan po kojem treba razviti socijalistiko drutvo, ve je pre
politika kritika nedostataka drutva u kojem je on iveo.
Razni religijski i politiki nemiri ubrzo su inspirisali i druge autore da svoje utopij-
ske ideje (pokuaju da) ostvare u praksi. Zajedniko vlasnitvo bilo je jedan od
ciljeva kratkotrajnog anabaptistikog reima u vestfalskom gradu Minster, a mnoge
komunistike sekte pojavljivale su se u Engleskoj u osvit graanskih ratova (1642
1651). Meu njima su se isticali digersi (kopai), iji su lanovi tvrdili da je bog politikom ideologijom. Takoe, kritikujui kapitalizam i zagovarajui alternativni
stvorio svet da bi ljudi u njemu delili resurse, a ne da bi ih posedovali i eksploatisali
u linom interesu.155 Smatrali su i da svi engleski seljaci treba da se organizuju u
_____________
154 Zoroasterizam je religija zasnovana na uenju proroka Zoroastera (Zaratustre), koja je u prolosti
bila jedna od najveih svetskih religija, pre svega za vreme trajanja Persijskog carstva. Ova religija je
monoteistika, a karakterie je i snaan dualizam izmeu dobra i zla. Zoroaster ili Zaratustra (Zoro-
aster, izmeu 18. i 10. veka pre nove ere) je bio persijski prorok, filozof i osniva religije zoroasterizma.
Veruje se da je iveo u 11. ili 10. veku pre nove ere, iako postoje miljenja da je iveo i u 18. veku pre
nove ere. Osnovu njegovog uenja predstavlja ideja o kosmikoj borbi izmeu istine i lai, dobra i zla
ili svetlosti i tame i ono obuhvata ideju o bogu koji je stvorio kosmos, dok zlo shvata kao proizvod
razornih i zlih duhova i demona.
Mazdak (umro c. 524) je bio zoroasterski prorok, reformator i verski aktivista koji se danas smatra za
ranog socijalistu. Njegovo uenje (mazdakizam) je osmiljeno kao reformisana verzija zoroasterizma,
sa naglaskom na drutvenoj jednakosti, miru i ispravnom ponaanju (ukljuujui tu i zabranu ubistva
i ishranu mesom), kao i na kritici formalnih religijskih ceremonija i svetenstva. Zagovarao je ranu
verziju drutvene revolucije, kao i slobodnu ljubav.
155 Digersi su bili grupa engleskih protestanata i ranih socijalista iz 17. veka koji su zagovarali eko-
nomsku jednakost i kolektivno vlasnitvo nad zemljitem. Sebe su nazivali jednaarima (Levellers),
a promovisali su i reformu postojeeg drutvenog poretka u skladu sa agrarnim nainom ivota i
formiranje malih i egalitarnih ruralnih zajednica.
144
slobodne seoske zajednice sa kolektivnim vlasnitvom nad zemljom i po principu
uzajamne pomoi. Pokret je suzbijen kada su na temelju svojih uverenja digersi
samoinicijativno poeli da sade useve na neobraenoj optinskoj zemlji.
Bez obzira na to da li su bile utopijskog ili praktinog karaktera, ove rane vizije
socijalizma u najveoj meri su bile agrarnog karaktera. Ovo je bio sluaj sve do
Francuske revolucije, kada su odreeni radikalni i protosocijalistiki mislioci
poeli da tvrde kako revolucija nije ispunila ideale slobode, jednakosti i bratstva.
Poseban naglasak bio je na dragocenom principu jednakosti, kako je isticao jo
Babef, zbog ega je zagovarao ukidanje privatnog vlasnitva i zajedniko uivanje
u plodovima zemlje. Publicitet koji je pratio njegovo suenje i smrt uinio ga je
herojem za mnoge pojedince iz 19. veka, koji su se bunili protiv pojave i posledica
industrijskog kapitalizma. Postoje odreeni problemi sa ovakvo irokim analizama,
delimino zato to u to doba naprosto nije postojao jasan korpus ideja koji je ek-
vivalentan socijalizmu 19. i 20. veka. Iako je mogue tvrditi da koncept socijalizma
prethodi samom terminu, injenica je da je teoloki i kulturni kontekst doba Mora,
anabaptista ili digersa bio sasvim drugaiji od doba industrijskog kapitalizma u
19. veku. U tom kontekstu postoji opasnost od uitavanja aktuelnih problema u
ranije istorijske periode, to je anahronistiki i pogrean poduhvat.
U uem smislu, koreni socijalizma se nalaze u periodu koji je usledio neposredno
nakon Francuske revolucije delimino i zbog proste injenice prema kojoj je Fran-
cuska bila kolevka utopijskog socijalizma struje miljenja koje su neposredno
izazvali prevrati iz 1789. godine. Revolucija je nesumnjivo bila dogaaj koji je ro-
dio i samu re socijalizam, kao i pokrete koji su se svesno povezivali sa njim kao
ekonomski poredak, socijalisti su koristili vokabular radikalne tradicije Francuske
revolucije koji je inkorporirao zahteve za proirenjem demokratskog prava glasa,
sindikalnih prava, parlamentarnu reformu i socijalnu pravdu za sve radne ljude.
Naravno, industrijska revolucija je bila dodatni katalizator socijalistikih ideja zato
to je olakala rast kapitalizma i sazrevanje urbane radnike klase koja je posta-
la okosnica mnogih socijalistikih pokreta. Meutim, ovo nije bio sluaj sa svim
socijalistikim pokretima koji su nastajali izvan Zapadne Evrope, kao npr. sa mao-
izmom koji se oslanjao na revolucionarni potencijal seljaka.156
Konzervativci koji su smatrali da je ivot poljoprivrednih drutava poremeen
_____________
156 Maoizam predstavlja marksistiku teoriju zasnovanu na idejama kineskog politikog voe Mao
Cedunga (Mao Zedong, 18931976), koja je dominirala politikom ideologijom komunistike Kine
do ekonomskih reformi iz 1978. godine. Maoizam poiva na idejama o narodnom ratu, prema ko-
jima naoruani deo komunistike partije ne sme biti odvojen od naroda ili masa, na stavu da su
protivrenosti osnovna karakteristika drutva, kao i na ideji o neophodnosti kulturne (a ne samo
ekonomske) revolucije u okvirima socijalistikog drutva, zato to ekonomska revolucija ne unitava
buroasku ideologiju. Maoistike politike partije i grupe postoje irom sveta, a posebno u Peruu,
Indiji i Nepalu (gde je maoistika partija pobedila na izborima 2008. godine).
145
shvatiti ga kao reformistu i protosocijalistu koji je zagovarao zajedniko vlasnitvo
i promociju javnog dobra, a njegove ideje danas se zovu mazdakizmom.154 Isto tako
moe da se kae da su elementi socijalizma prisutni i u nekim segmentima socijalne
filozofije Platona i Aristotela. Na primer, u Platonovom dijalogu Drava iznosi se
vizija drutva u kojem mukarci i ene klase uvara meusobno dele materijalna
dobra, ali i suprunike i decu. Rane hrianske zajednice takoe su praktikovale
zajedniki rad i zajedniko vlasnitvo nad dobrima, to je bila prosta forma soci-
jalizma ouvana i u potonjim formama hrianskog monatva (koja traje i danas).
Platonizam i hrianstvo su kombinovani u delu Utopija britanskog socijalnog
filozofa Tomasa Mora, u kojem se takoe zagovara zajedniko vlasnitvo kao sred-
stvo kontrole nad gresima ponosa, zavisti i pohlepe. Na Morovom zamiljenom
ostrvu Utopija zemljite i kue su predmet zajednikog vlasnitva, pri emu svako
najmanje dve godine radi na zajednikim farmama, a ljudi menjaju svoje kue
svakih deset godina da niko ne bi razvio oseanje vlasnitva. Novac je ukinut, a
ljudi mogu slobodno da uzimaju ta poele iz zajednikih magacina. Svi stanovnici
Utopije vode jednostavne ivote, a mogu ispuniti svoje potrebe uz samo nekoliko
sati rada dnevno, pri emu ostatak vremena provode u kreativnoj dokolici. Morova
Utopija nije nekakav plan po kojem treba razviti socijalistiko drutvo, ve je pre
politika kritika nedostataka drutva u kojem je on iveo.
Razni religijski i politiki nemiri ubrzo su inspirisali i druge autore da svoje utopij-
ske ideje (pokuaju da) ostvare u praksi. Zajedniko vlasnitvo bilo je jedan od
ciljeva kratkotrajnog anabaptistikog reima u vestfalskom gradu Minster, a mnoge
komunistike sekte pojavljivale su se u Engleskoj u osvit graanskih ratova (1642
1651). Meu njima su se isticali digersi (kopai), iji su lanovi tvrdili da je bog politikom ideologijom. Takoe, kritikujui kapitalizam i zagovarajui alternativni
stvorio svet da bi ljudi u njemu delili resurse, a ne da bi ih posedovali i eksploatisali
u linom interesu.155 Smatrali su i da svi engleski seljaci treba da se organizuju u
_____________
154 Zoroasterizam je religija zasnovana na uenju proroka Zoroastera (Zaratustre), koja je u prolosti
bila jedna od najveih svetskih religija, pre svega za vreme trajanja Persijskog carstva. Ova religija je
monoteistika, a karakterie je i snaan dualizam izmeu dobra i zla. Zoroaster ili Zaratustra (Zoro-
aster, izmeu 18. i 10. veka pre nove ere) je bio persijski prorok, filozof i osniva religije zoroasterizma.
Veruje se da je iveo u 11. ili 10. veku pre nove ere, iako postoje miljenja da je iveo i u 18. veku pre
nove ere. Osnovu njegovog uenja predstavlja ideja o kosmikoj borbi izmeu istine i lai, dobra i zla
ili svetlosti i tame i ono obuhvata ideju o bogu koji je stvorio kosmos, dok zlo shvata kao proizvod
razornih i zlih duhova i demona.
Mazdak (umro c. 524) je bio zoroasterski prorok, reformator i verski aktivista koji se danas smatra za
ranog socijalistu. Njegovo uenje (mazdakizam) je osmiljeno kao reformisana verzija zoroasterizma,
sa naglaskom na drutvenoj jednakosti, miru i ispravnom ponaanju (ukljuujui tu i zabranu ubistva
i ishranu mesom), kao i na kritici formalnih religijskih ceremonija i svetenstva. Zagovarao je ranu
verziju drutvene revolucije, kao i slobodnu ljubav.
155 Digersi su bili grupa engleskih protestanata i ranih socijalista iz 17. veka koji su zagovarali eko-
nomsku jednakost i kolektivno vlasnitvo nad zemljitem. Sebe su nazivali jednaarima (Levellers),
a promovisali su i reformu postojeeg drutvenog poretka u skladu sa agrarnim nainom ivota i
formiranje malih i egalitarnih ruralnih zajednica.
144
slobodne seoske zajednice sa kolektivnim vlasnitvom nad zemljom i po principu
uzajamne pomoi. Pokret je suzbijen kada su na temelju svojih uverenja digersi
samoinicijativno poeli da sade useve na neobraenoj optinskoj zemlji.
Bez obzira na to da li su bile utopijskog ili praktinog karaktera, ove rane vizije
socijalizma u najveoj meri su bile agrarnog karaktera. Ovo je bio sluaj sve do
Francuske revolucije, kada su odreeni radikalni i protosocijalistiki mislioci
poeli da tvrde kako revolucija nije ispunila ideale slobode, jednakosti i bratstva.
Poseban naglasak bio je na dragocenom principu jednakosti, kako je isticao jo
Babef, zbog ega je zagovarao ukidanje privatnog vlasnitva i zajedniko uivanje
u plodovima zemlje. Publicitet koji je pratio njegovo suenje i smrt uinio ga je
herojem za mnoge pojedince iz 19. veka, koji su se bunili protiv pojave i posledica
industrijskog kapitalizma. Postoje odreeni problemi sa ovakvo irokim analizama,
delimino zato to u to doba naprosto nije postojao jasan korpus ideja koji je ek-
vivalentan socijalizmu 19. i 20. veka. Iako je mogue tvrditi da koncept socijalizma
prethodi samom terminu, injenica je da je teoloki i kulturni kontekst doba Mora,
anabaptista ili digersa bio sasvim drugaiji od doba industrijskog kapitalizma u
19. veku. U tom kontekstu postoji opasnost od uitavanja aktuelnih problema u
ranije istorijske periode, to je anahronistiki i pogrean poduhvat.
U uem smislu, koreni socijalizma se nalaze u periodu koji je usledio neposredno
nakon Francuske revolucije delimino i zbog proste injenice prema kojoj je Fran-
cuska bila kolevka utopijskog socijalizma struje miljenja koje su neposredno
izazvali prevrati iz 1789. godine. Revolucija je nesumnjivo bila dogaaj koji je ro-
dio i samu re socijalizam, kao i pokrete koji su se svesno povezivali sa njim kao
ekonomski poredak, socijalisti su koristili vokabular radikalne tradicije Francuske
revolucije koji je inkorporirao zahteve za proirenjem demokratskog prava glasa,
sindikalnih prava, parlamentarnu reformu i socijalnu pravdu za sve radne ljude.
Naravno, industrijska revolucija je bila dodatni katalizator socijalistikih ideja zato
to je olakala rast kapitalizma i sazrevanje urbane radnike klase koja je posta-
la okosnica mnogih socijalistikih pokreta. Meutim, ovo nije bio sluaj sa svim
socijalistikim pokretima koji su nastajali izvan Zapadne Evrope, kao npr. sa mao-
izmom koji se oslanjao na revolucionarni potencijal seljaka.156
Konzervativci koji su smatrali da je ivot poljoprivrednih drutava poremeen
_____________
156 Maoizam predstavlja marksistiku teoriju zasnovanu na idejama kineskog politikog voe Mao
Cedunga (Mao Zedong, 18931976), koja je dominirala politikom ideologijom komunistike Kine
do ekonomskih reformi iz 1978. godine. Maoizam poiva na idejama o narodnom ratu, prema ko-
jima naoruani deo komunistike partije ne sme biti odvojen od naroda ili masa, na stavu da su
protivrenosti osnovna karakteristika drutva, kao i na ideji o neophodnosti kulturne (a ne samo
ekonomske) revolucije u okvirima socijalistikog drutva, zato to ekonomska revolucija ne unitava
buroasku ideologiju. Maoistike politike partije i grupe postoje irom sveta, a posebno u Peruu,
Indiji i Nepalu (gde je maoistika partija pobedila na izborima 2008. godine).
145
novim zahtevima industrijalizma protivili su se sebinom takmienju kapitalista i
bedi industrijskih gradova. Pojavile su se i radikalne ideje koje su takoe kritiko-
vale novi poredak, ali su se od konzervativaca razlikovale po posveenosti jednako-
sti i spremnosti da zamisle budunost u kojoj se odbacuje veza izmeu industrije i
kapitalizma. Moralno protivljenje okolnostima koje osiromauju radnike radikalni
kritiari industrijskog kapitalizma dopunili su verom u mo ljudi da upotrebe
nauku, znanje i razumevanje istorije za stvaranje novog drutva.
Dakle, prvi svesni socijalistiki pokreti razvili su se 1820-ih i 1830-ih godina
od strane sensimonista, ovenovaca i furijeovaca koji su ponudili niz koherentnih
analiza i interpretacija drutva, a koje se obino nazivaju utopijskim socijalizmom.
Nakon kraeg prekida dolazi do novog uspona socijalizma u Evropi, i to od poznih
1840-ih do poznih 1860-ih godina. U ovom periodu, i sve do 1880-ih, socijalizam
je gradualno sazrevao i preuzimao jasniji ideoloki sadraj, pre svega pod Markso-
vim uticajem. Drugim reima, naredni veliki i kljuni doprinos razvoju socijalizma
kao politike ideologije doao je zbog njegovog teorijskog i praktinog angamana.
Uprkos izuzetnoj imaginaciji i posveenosti radnikom pitanju, rani ili utopijski
socijalisti nisu bili predmet Marksovog odobravanja. Zato su on i Engels formuli-
sali zasebnu tradiciju socijalistikog miljenja koju je mogue nazvati marksistikim
ili naunim socijalizmom. Upravo su oni u najveoj meri odgovorni za etiketiranje
rani(ji)h socijalista kao utopijskih, to je trebalo da bude negativna oznaka. Za
razliku od tih ideja koje su nazivali fantazijama, Marks i Engels su svoj pristup
socijalizmu smatrali naunim i za njih put ka socijalizmu ne vodi kroz osnivanje
zajednica koje treba da poslue kao modeli ili primeri harmonine kooperacije
ostatku sveta, ve kroz sukob drutvenih klasa.
Nakon neuspeha evropskih pobuna i revolucija iz 1848. godine157 London je pos-
tao centar za evropske revolucionare u egzilu i tamo je 1864. formirano telo koje je
zahtevalo meunarodno jedinstvo radnike klase, Meunarodna asocijacija radnih
ljudi, poznatija kao Prva internacionala.158 Inauguralno obraanje Karla Marksa
ovom telu zavrilo se kolektivnim pokliom: Proleteri svih zemalja, ujedinite se!.
_____________
157 Evropske revolucije iz 1848. godine predstavljaju niz politikih pobuna i prevrata koje su izazvale
prvi (i jedini) masovni i gotovo simultani kolaps tadanjih evropskih politikih autoriteta i tradicio-
nalnih vrednosti. Revolucionarni talas zapoeo je u Francuskoj, ali se ubrzo proirio ostatkom Evrope,
kao i po delovima Latinske Amerike. Preko 50 drava bilo je obuhvaeno ovim pobunama i revoluci-
jama, ali nije postojala nikakva saradnja ili koordinacija meu revolucionarima iz razliitih drava. Iz
tih razloga i motivi za ove pobune bili su drugaiji, ali se meu njima posebno istie raireno nezado-
voljstvo politikom upravom, zahtevi za veom demokratijom i politikom participacijom graana,
zahtevi za veim pravima radnike klase, kao i nacionalistiki zahtevi manjinskih naroda u mnogim
evropskim carstvima. Nakon inicijalnog uspeha revolucionara reakcionarne snage u vidu plemstva,
vojske i seljatva oko godinu dana kasnije uzvraaju udarac, a na desetine hiljada ljudi je ubijeno.
158 Meunarodna asocijacija radnih ljudi, poznatija kao Prva internacionala, bila je organizacija koja
je imala za cilj da ujedini i organizuje niz razliitih levo orijentisanih socijalistikih, komunistikih i
anarhistikih drutvenih grupa, politikih partija i pokreta, u cilju klasne borbe i svrgavanja kapita-
146
Ova organizacija, koja je trajala do 1876. godine, predstavljala je podsticajnu arenu
za razvoj, propagaciju i sofistikaciju socijalistikih ideja, strategija i taktika, kao i
forum za otre ideoloke sukobe unutar radnikog pokreta. Do Marksove smrti
(1883. godine) mnogi socijalisti su poeli sebe da zovu marksistima zbog njego-
vog izuzetnog uticaja na socijalistiki pokret. To istaknuto mesto u socijalistikom
panteonu bilo je posledica injenice da je on ponudio (do tad nezapameno) in-
telektualno snanu sintezu ideja i ubedljivih objanjenja u kljunom istorijskom
trenutku. Sa izuzetkom Velike Britanije (i moda vedske) marksizam je obeleio
sve potonje socijalistike rasprave, a nemaka socijaldemokratska partija (SPD) je
postala dominantna snaga evropskog socijalizma do 1914. godine. Ova dominacija
i relativni konsenzus doprineo je interpretaciji ovog perioda kao zlatnog doba
marksizma, tokom perioda Druge internacionale (18891914).
injenica da su najvee marksistiki orijentisane socijalistike partije u Fran-
cuskoj, Nemakoj i Austriji preuzele ratnu retoriku 1914. godine ubrzo je potko-
pala duh meunarodnog jedinstva ili solidarnosti unutar socijalistikog pokreta.
Nakon raspada Druge internacionale sa izbijanjem Prvog svetskog rata, Sovjetski
Savez je poeo da dominira kao glavni autoritet u pogledu politike socijalizma.
Kominterna ili Trea internacionala, koja je roena iz Prvog svetskog rata, bila
je zasnovana na idejama boljevika iz Sovjetskog Saveza. Lenjin je postao vodea
figura socijalistikog pokreta, a zvanina doktrina nazvana je marksizam-lenjini-
zam. Takoe, ruski boljevici su promenili naziv svoje partije iz Socijaldemokrat-
ske radnike partije u Komunistiku partiju Sovjetskog Saveza. Zbog njihove
dominacije Treom internacionalom svim grupama koje su elele da postanu
lanovi Internacionale postalo je vano da se termin komunistiki zameni ter-
minom socijaldemokratski. Socijaldemokratija je zagovarala miroljubivu, gradu-
alnu evoluciju drutva od kapitalizma ka socijalizmu, upotrebom uspostavljenog
ili postojeeg politikog procesa. Budui da je ovo bila znaajna promena u os-
novnoj marksistikoj doktrini koja je revolucionarna po karakteru, prvobitno je
bila poznata kao revizionizam ili revizionistiki marksizam. Od 1930-ih godina sa
uspesima marksistikog revizionizma dolazi do novih polarizacija, posebno nakon
Drugog svetskog rata, tako da su posleratne socijalizme na Zapadu odlikovale nove
i raznovrsne izme, a pojavio se raznovrsni i gotovo sholastiki katalog razliitih
ideja koje su neretko smatrale da jedine polau pravu na istinu.
Kada je re o socijalistikoj politici Sovjetskog Saveza, ona se danas obino naziva
_____________
lizma. Osnovana je u Londonu 1864. godine, a njena vodea figura je bio Karl Marks. Druga inter-
nacionala nastaje 1889. godine nakon isterivanja anarhista iz Prve internacionale, a traje do 1916.
godine. Osniva Tree internacionale (Komunistike internacionale ili Kominterne) bio je Vladimir
Ilji Lenjin i ona nastaje 1919. godine u Moskvi, a rasputena je 1943. godine (i od osnivanja je odrala
sedam kongresa). U pitanju su bila vana udruenja koja su ujedinjavala i koordinisala rad mnogih
socijalistikih i komunistikih grupa i sindikata. Do kolapsa prethodnih i nastanka novih interna-
cionala obino je dolazilo usled politikih i ideolokih sukoba u okvirima ovih udruenja.
147
novim zahtevima industrijalizma protivili su se sebinom takmienju kapitalista i
bedi industrijskih gradova. Pojavile su se i radikalne ideje koje su takoe kritiko-
vale novi poredak, ali su se od konzervativaca razlikovale po posveenosti jednako-
sti i spremnosti da zamisle budunost u kojoj se odbacuje veza izmeu industrije i
kapitalizma. Moralno protivljenje okolnostima koje osiromauju radnike radikalni
kritiari industrijskog kapitalizma dopunili su verom u mo ljudi da upotrebe
nauku, znanje i razumevanje istorije za stvaranje novog drutva.
Dakle, prvi svesni socijalistiki pokreti razvili su se 1820-ih i 1830-ih godina
od strane sensimonista, ovenovaca i furijeovaca koji su ponudili niz koherentnih
analiza i interpretacija drutva, a koje se obino nazivaju utopijskim socijalizmom.
Nakon kraeg prekida dolazi do novog uspona socijalizma u Evropi, i to od poznih
1840-ih do poznih 1860-ih godina. U ovom periodu, i sve do 1880-ih, socijalizam
je gradualno sazrevao i preuzimao jasniji ideoloki sadraj, pre svega pod Markso-
vim uticajem. Drugim reima, naredni veliki i kljuni doprinos razvoju socijalizma
kao politike ideologije doao je zbog njegovog teorijskog i praktinog angamana.
Uprkos izuzetnoj imaginaciji i posveenosti radnikom pitanju, rani ili utopijski
socijalisti nisu bili predmet Marksovog odobravanja. Zato su on i Engels formuli-
sali zasebnu tradiciju socijalistikog miljenja koju je mogue nazvati marksistikim
ili naunim socijalizmom. Upravo su oni u najveoj meri odgovorni za etiketiranje
rani(ji)h socijalista kao utopijskih, to je trebalo da bude negativna oznaka. Za
razliku od tih ideja koje su nazivali fantazijama, Marks i Engels su svoj pristup
socijalizmu smatrali naunim i za njih put ka socijalizmu ne vodi kroz osnivanje
zajednica koje treba da poslue kao modeli ili primeri harmonine kooperacije
ostatku sveta, ve kroz sukob drutvenih klasa.
Nakon neuspeha evropskih pobuna i revolucija iz 1848. godine157 London je pos-
tao centar za evropske revolucionare u egzilu i tamo je 1864. formirano telo koje je
zahtevalo meunarodno jedinstvo radnike klase, Meunarodna asocijacija radnih
ljudi, poznatija kao Prva internacionala.158 Inauguralno obraanje Karla Marksa
ovom telu zavrilo se kolektivnim pokliom: Proleteri svih zemalja, ujedinite se!.
_____________
157 Evropske revolucije iz 1848. godine predstavljaju niz politikih pobuna i prevrata koje su izazvale
prvi (i jedini) masovni i gotovo simultani kolaps tadanjih evropskih politikih autoriteta i tradicio-
nalnih vrednosti. Revolucionarni talas zapoeo je u Francuskoj, ali se ubrzo proirio ostatkom Evrope,
kao i po delovima Latinske Amerike. Preko 50 drava bilo je obuhvaeno ovim pobunama i revoluci-
jama, ali nije postojala nikakva saradnja ili koordinacija meu revolucionarima iz razliitih drava. Iz
tih razloga i motivi za ove pobune bili su drugaiji, ali se meu njima posebno istie raireno nezado-
voljstvo politikom upravom, zahtevi za veom demokratijom i politikom participacijom graana,
zahtevi za veim pravima radnike klase, kao i nacionalistiki zahtevi manjinskih naroda u mnogim
evropskim carstvima. Nakon inicijalnog uspeha revolucionara reakcionarne snage u vidu plemstva,
vojske i seljatva oko godinu dana kasnije uzvraaju udarac, a na desetine hiljada ljudi je ubijeno.
158 Meunarodna asocijacija radnih ljudi, poznatija kao Prva internacionala, bila je organizacija koja
je imala za cilj da ujedini i organizuje niz razliitih levo orijentisanih socijalistikih, komunistikih i
anarhistikih drutvenih grupa, politikih partija i pokreta, u cilju klasne borbe i svrgavanja kapita-
146
Ova organizacija, koja je trajala do 1876. godine, predstavljala je podsticajnu arenu
za razvoj, propagaciju i sofistikaciju socijalistikih ideja, strategija i taktika, kao i
forum za otre ideoloke sukobe unutar radnikog pokreta. Do Marksove smrti
(1883. godine) mnogi socijalisti su poeli sebe da zovu marksistima zbog njego-
vog izuzetnog uticaja na socijalistiki pokret. To istaknuto mesto u socijalistikom
panteonu bilo je posledica injenice da je on ponudio (do tad nezapameno) in-
telektualno snanu sintezu ideja i ubedljivih objanjenja u kljunom istorijskom
trenutku. Sa izuzetkom Velike Britanije (i moda vedske) marksizam je obeleio
sve potonje socijalistike rasprave, a nemaka socijaldemokratska partija (SPD) je
postala dominantna snaga evropskog socijalizma do 1914. godine. Ova dominacija
i relativni konsenzus doprineo je interpretaciji ovog perioda kao zlatnog doba
marksizma, tokom perioda Druge internacionale (18891914).
injenica da su najvee marksistiki orijentisane socijalistike partije u Fran-
cuskoj, Nemakoj i Austriji preuzele ratnu retoriku 1914. godine ubrzo je potko-
pala duh meunarodnog jedinstva ili solidarnosti unutar socijalistikog pokreta.
Nakon raspada Druge internacionale sa izbijanjem Prvog svetskog rata, Sovjetski
Savez je poeo da dominira kao glavni autoritet u pogledu politike socijalizma.
Kominterna ili Trea internacionala, koja je roena iz Prvog svetskog rata, bila
je zasnovana na idejama boljevika iz Sovjetskog Saveza. Lenjin je postao vodea
figura socijalistikog pokreta, a zvanina doktrina nazvana je marksizam-lenjini-
zam. Takoe, ruski boljevici su promenili naziv svoje partije iz Socijaldemokrat-
ske radnike partije u Komunistiku partiju Sovjetskog Saveza. Zbog njihove
dominacije Treom internacionalom svim grupama koje su elele da postanu
lanovi Internacionale postalo je vano da se termin komunistiki zameni ter-
minom socijaldemokratski. Socijaldemokratija je zagovarala miroljubivu, gradu-
alnu evoluciju drutva od kapitalizma ka socijalizmu, upotrebom uspostavljenog
ili postojeeg politikog procesa. Budui da je ovo bila znaajna promena u os-
novnoj marksistikoj doktrini koja je revolucionarna po karakteru, prvobitno je
bila poznata kao revizionizam ili revizionistiki marksizam. Od 1930-ih godina sa
uspesima marksistikog revizionizma dolazi do novih polarizacija, posebno nakon
Drugog svetskog rata, tako da su posleratne socijalizme na Zapadu odlikovale nove
i raznovrsne izme, a pojavio se raznovrsni i gotovo sholastiki katalog razliitih
ideja koje su neretko smatrale da jedine polau pravu na istinu.
Kada je re o socijalistikoj politici Sovjetskog Saveza, ona se danas obino naziva
_____________
lizma. Osnovana je u Londonu 1864. godine, a njena vodea figura je bio Karl Marks. Druga inter-
nacionala nastaje 1889. godine nakon isterivanja anarhista iz Prve internacionale, a traje do 1916.
godine. Osniva Tree internacionale (Komunistike internacionale ili Kominterne) bio je Vladimir
Ilji Lenjin i ona nastaje 1919. godine u Moskvi, a rasputena je 1943. godine (i od osnivanja je odrala
sedam kongresa). U pitanju su bila vana udruenja koja su ujedinjavala i koordinisala rad mnogih
socijalistikih i komunistikih grupa i sindikata. Do kolapsa prethodnih i nastanka novih interna-
cionala obino je dolazilo usled politikih i ideolokih sukoba u okvirima ovih udruenja.
147
dravnim socijalizmom. Filozofiju dravnog socijalizma prvi je izloio Marksov
protivnik Ferdinand Lasal koji je odbacivao (Marksov) koncept drave kao klasne
strukture moi i koji je dravu video kao potpuno nezavisnu instituciju i instru-
ment pravde koji je kljuan u dostizanju socijalizma.159 Marks je zapravo istovre-
meno i kritikovao i priznavao ulogu drave, ali je tvrdio da e ona gradualno
ieznuti kao nepotrebna po uspostavljanju komunistikog drutva. Neke od ovih
ideja zatim je prihvatio i dodatno razvio Lenjin, zagovarajui jednopartijsku kon-
trolu nad dravom kao (taktiko) sredstvo preuzimanja kontrole nad drutvom i
ta kola miljenja postala je poznata kao lenjinizam (ili marksizam-lenjinizam).
Zatim, Staljinova (lasalovska) ideja o socijalizmu u jednoj dravi dodatno je le-
gitimizovala centralistike dravne aktivnosti u naporima za mobilizacijom resursa
drave (Sovjetskog Saveza) u cilju industrijalizacije, a ove ideje postaju poznate kao
staljinizam.
Lenjinizam je prvenstveno bila popularna verzija socijalistike ideologije koja
istie da komunistiko drutvo ne moe da se pojavi spontano i da je radnikom
klasom neophodno upravljati putem svojevrsnog demokratskog centralizma, u
emu kljunu ulogu igra politika partija kao avangarda radnike klase. Dakle,
lenjinizam (u formi marksizma-lenjinizma) je krivac za popularnu percepciju
komunistikog poretka kao jednopartijskog centralistikog sistema tokom itavog
20. veka. Uz to, znaajan element lenjinizma jeste i debata o imperijalizmu i protiv-
ljenju imperijalizmu. Kada je re o staljinizmu, pitanje je da li se on moe smatrati
verzijom socijalizma ili ne. Pod ovim terminom je ispravno podrazumevati (jedi-
no) politiki sistem koji je dominirao jednim delom istorije Sovjetskog Saveza u
pitanju je tip vladavine, a ne politika ideologija. Ideoloki elementi staljinizma su
u bliskom vezivanju socijalizma za dravu i naciju (revolucionarni patriotizam),
ali i za praksu ubrzane industrijalizacije.
Uprkos mnogim meusobnim razlikama, zagovornici dravnog socijalizma
kao centralistike kole socijalistikog miljenja najee tvrde da drava i njeni
mehanizmi moi moraju da igraju makar privremenu ulogu u izgradnji socija-
lizma.Razliite verzije dravnog socijalizma (maoizam, titoizam itd.) nastajale su u
mnogim drutvima tokom 20. veka, o emu e biti vie rei. Sve ove razliite struje
koje se pojavljuju tokom razvoja ove politike ideologije su razumljive i zato to je
socijalizam u najirem smislu okupljao mnoge individue koje su meusobno imale
malo toga zajednikog osim protivljenja kapitalizmu. S tim u vezi, neophodno je
posvetiti detaljniju panju upravo kolama miljenja u okvirima socijalizma.
_____________
159 Ferdinand Lasal (Ferdinand Lassalle, 18251864) je bio nemaki pravnik, filozof i socijalista.
Upamen je po svojim stavovima o dravi kao o entitetu koji predstavlja instrument pravde i koji je
nezavisan od ekonomije i klasnih odnosa, a preminuo je u dvoboju u 39. godini ivota.
148
4.5. kole miljenja u socijalizmu
Uprkos zajednikom verovanju u neku formu kolektivnog vlasnitva, socijalisti
se meusobno razlikuju u (najmanje) dve kljune take. Prva od njih odnosi se na
obim i na tip vlasnitva koje drutvo treba da poseduje ili kontrolie. Za neke soci-
jaliste u javnom vlasnitvu treba da bude gotovo sve osim linih stvari (poput odee
i sl.), a neki drugi su spremni da prihvate (ili ak zagovaraju) privatno vlasnitvo
nad manjim poljoprivrednim imanjima, radnjama i slinim preduzeima malog
ili srednjeg obima. Drugo razmimoilaenje u okvirima socijalizma tie se naina
na koji e drutvo ostvarivati kontrolu nad vlasnitvom i drugim resursima, pri
emu se obino razlikuju centralisti i decentralisti. Za centraliste javna kontrola
nad vlasnitvom treba da bude koncentrisana u nekakvom centralnom autoritetu
kao to je drava ili drava pod upravom jedne politike partije (kao to je to bio
sluaj u Sovjetskom Savezu). Za decentralistiku verziju odluke o korienju javnog
vlasnitva i resursa treba da se donose na lokalnom ili na najniem moguem
nivou i to od strane ljudi koji direktno zavise od tih odluka.
O linijama podele u okvirima socijalizma mogue je govoriti i na osnovu razlika
izmeu predloenih metoda za ostvarivanje socijalistikog, odnosno komunistikog
drutva, pri emu neke kole miljenja zagovaraju gradualne reforme (reformistiki
socijalizam), a druge revolucionarni prevrat (revolucionarni socijalizam). Razliko-
vanje Marksove verzije socijalizma od ranijih verzija (Sen-Simona, Ovena ili Furi-
jea) obino se oznaava kao ranije opisana razlika izmeu tzv. naunog i utopij-
skog socijalizma. Meutim, Marksove metode za analizu drutvenih i ekonomskih
trendova u duhu socijalizma koristili su i nemarksistiki teoretiari, zbog ega se
nauni socijalizam moe posmatrati i kao iri pojam, odnosno kola miljenja.
Gotovo sve navedene tenzije traju tokom itave istorije socijalizma kao politikog
pokreta i politike ideologije.
Zato se moe rei da postoje samo razliiti socijalizmi koji se neretko preklapaju
sa raznim aspektima drugih politikih ideologija. Neophodno je biti paljiv i zbog
dominantnog poloaja marksizma u kontekstu socijalistikih ideja, to moe dove-
sti do itanja socijalizma kroz marksistiku vizuru. Marksizam nije istinski ili
pravi socijalizam, ve samo jedna (iako najpopularnija) vrsta u rodu socija-
lizma. Drugim reima, postoje mnogobrojne definicije koncepta socijalizma kao i
razliiti naini za konceptualizaciju ove politike ideologije. Na primer, da li soci-
jalizme treba identifikovati po njihovim verovanjima, vrednostima ili politikim
strategijama? U pitanju je toliko bogata ideoloka tradicija, kao i skup formalnih
argumenata i vrednosti, da je teko govoriti o zajednikim optim ili osnovnim
principima jednog socijalizma.
Postoje razni naini za razlikovanje razliitih verzija, tako da poznato Marksovo
razlikovanje ignorie naune pretenzije utopijskih socijalista, kao i slinosti i raz-
149
dravnim socijalizmom. Filozofiju dravnog socijalizma prvi je izloio Marksov
protivnik Ferdinand Lasal koji je odbacivao (Marksov) koncept drave kao klasne
strukture moi i koji je dravu video kao potpuno nezavisnu instituciju i instru-
ment pravde koji je kljuan u dostizanju socijalizma.159 Marks je zapravo istovre-
meno i kritikovao i priznavao ulogu drave, ali je tvrdio da e ona gradualno
ieznuti kao nepotrebna po uspostavljanju komunistikog drutva. Neke od ovih
ideja zatim je prihvatio i dodatno razvio Lenjin, zagovarajui jednopartijsku kon-
trolu nad dravom kao (taktiko) sredstvo preuzimanja kontrole nad drutvom i
ta kola miljenja postala je poznata kao lenjinizam (ili marksizam-lenjinizam).
Zatim, Staljinova (lasalovska) ideja o socijalizmu u jednoj dravi dodatno je le-
gitimizovala centralistike dravne aktivnosti u naporima za mobilizacijom resursa
drave (Sovjetskog Saveza) u cilju industrijalizacije, a ove ideje postaju poznate kao
staljinizam.
Lenjinizam je prvenstveno bila popularna verzija socijalistike ideologije koja
istie da komunistiko drutvo ne moe da se pojavi spontano i da je radnikom
klasom neophodno upravljati putem svojevrsnog demokratskog centralizma, u
emu kljunu ulogu igra politika partija kao avangarda radnike klase. Dakle,
lenjinizam (u formi marksizma-lenjinizma) je krivac za popularnu percepciju
komunistikog poretka kao jednopartijskog centralistikog sistema tokom itavog
20. veka. Uz to, znaajan element lenjinizma jeste i debata o imperijalizmu i protiv-
ljenju imperijalizmu. Kada je re o staljinizmu, pitanje je da li se on moe smatrati
verzijom socijalizma ili ne. Pod ovim terminom je ispravno podrazumevati (jedi-
no) politiki sistem koji je dominirao jednim delom istorije Sovjetskog Saveza u
pitanju je tip vladavine, a ne politika ideologija. Ideoloki elementi staljinizma su
u bliskom vezivanju socijalizma za dravu i naciju (revolucionarni patriotizam),
ali i za praksu ubrzane industrijalizacije.
Uprkos mnogim meusobnim razlikama, zagovornici dravnog socijalizma
kao centralistike kole socijalistikog miljenja najee tvrde da drava i njeni
mehanizmi moi moraju da igraju makar privremenu ulogu u izgradnji socija-
lizma.Razliite verzije dravnog socijalizma (maoizam, titoizam itd.) nastajale su u
mnogim drutvima tokom 20. veka, o emu e biti vie rei. Sve ove razliite struje
koje se pojavljuju tokom razvoja ove politike ideologije su razumljive i zato to je
socijalizam u najirem smislu okupljao mnoge individue koje su meusobno imale
malo toga zajednikog osim protivljenja kapitalizmu. S tim u vezi, neophodno je
posvetiti detaljniju panju upravo kolama miljenja u okvirima socijalizma.
_____________
159 Ferdinand Lasal (Ferdinand Lassalle, 18251864) je bio nemaki pravnik, filozof i socijalista.
Upamen je po svojim stavovima o dravi kao o entitetu koji predstavlja instrument pravde i koji je
nezavisan od ekonomije i klasnih odnosa, a preminuo je u dvoboju u 39. godini ivota.
148
4.5. kole miljenja u socijalizmu
Uprkos zajednikom verovanju u neku formu kolektivnog vlasnitva, socijalisti
se meusobno razlikuju u (najmanje) dve kljune take. Prva od njih odnosi se na
obim i na tip vlasnitva koje drutvo treba da poseduje ili kontrolie. Za neke soci-
jaliste u javnom vlasnitvu treba da bude gotovo sve osim linih stvari (poput odee
i sl.), a neki drugi su spremni da prihvate (ili ak zagovaraju) privatno vlasnitvo
nad manjim poljoprivrednim imanjima, radnjama i slinim preduzeima malog
ili srednjeg obima. Drugo razmimoilaenje u okvirima socijalizma tie se naina
na koji e drutvo ostvarivati kontrolu nad vlasnitvom i drugim resursima, pri
emu se obino razlikuju centralisti i decentralisti. Za centraliste javna kontrola
nad vlasnitvom treba da bude koncentrisana u nekakvom centralnom autoritetu
kao to je drava ili drava pod upravom jedne politike partije (kao to je to bio
sluaj u Sovjetskom Savezu). Za decentralistiku verziju odluke o korienju javnog
vlasnitva i resursa treba da se donose na lokalnom ili na najniem moguem
nivou i to od strane ljudi koji direktno zavise od tih odluka.
O linijama podele u okvirima socijalizma mogue je govoriti i na osnovu razlika
izmeu predloenih metoda za ostvarivanje socijalistikog, odnosno komunistikog
drutva, pri emu neke kole miljenja zagovaraju gradualne reforme (reformistiki
socijalizam), a druge revolucionarni prevrat (revolucionarni socijalizam). Razliko-
vanje Marksove verzije socijalizma od ranijih verzija (Sen-Simona, Ovena ili Furi-
jea) obino se oznaava kao ranije opisana razlika izmeu tzv. naunog i utopij-
skog socijalizma. Meutim, Marksove metode za analizu drutvenih i ekonomskih
trendova u duhu socijalizma koristili su i nemarksistiki teoretiari, zbog ega se
nauni socijalizam moe posmatrati i kao iri pojam, odnosno kola miljenja.
Gotovo sve navedene tenzije traju tokom itave istorije socijalizma kao politikog
pokreta i politike ideologije.
Zato se moe rei da postoje samo razliiti socijalizmi koji se neretko preklapaju
sa raznim aspektima drugih politikih ideologija. Neophodno je biti paljiv i zbog
dominantnog poloaja marksizma u kontekstu socijalistikih ideja, to moe dove-
sti do itanja socijalizma kroz marksistiku vizuru. Marksizam nije istinski ili
pravi socijalizam, ve samo jedna (iako najpopularnija) vrsta u rodu socija-
lizma. Drugim reima, postoje mnogobrojne definicije koncepta socijalizma kao i
razliiti naini za konceptualizaciju ove politike ideologije. Na primer, da li soci-
jalizme treba identifikovati po njihovim verovanjima, vrednostima ili politikim
strategijama? U pitanju je toliko bogata ideoloka tradicija, kao i skup formalnih
argumenata i vrednosti, da je teko govoriti o zajednikim optim ili osnovnim
principima jednog socijalizma.
Postoje razni naini za razlikovanje razliitih verzija, tako da poznato Marksovo
razlikovanje ignorie naune pretenzije utopijskih socijalista, kao i slinosti i raz-
149
like unutar marksistikog socijalizma. Drugi karakteristini modus klasifikacije
tie se razlika u politikoj strategiji, pri emu se istie razlika izmeu revolucio-
narnih i reformistikih tradicija, ali i ta podela ne zahvata sve suptilne i neretko
otre razlike unutar svake od ove dve kategorije. Razliiti pogledi na revoluciju, npr.
Roze Luksemburg, Lenjina ili Staljina i Trockog upuuju na ove razlike. Mogue
je usvojiti i tipologiju koja pravi razliku izmeu autoritarnog i slobodarskog (lib-
ertetskog) socijalizma. U tom sluaju, reformistike socijaliste poput Beatris i Sid-
nija Veba je mogue nazvati reformistikim autoritarcima, a Rozu Luksemburg ili
Herberta Markuzea revolucionarnim liberterima.160
Glavni problem u klasifikovanju socijalizama potie iz injenice prema kojoj
on batini tradiciju veoma razliitih ideja i vrednosti. U razliitim oblicima soci-
jalizam istovremeno i svesrdno prihvata i odbacuje ulogu prosvetiteljskog racio-
nalizma, hvali rast industrijalizma i protivi mu se putem tenji ka ranijim pastoral-
nim komunama, tj. neki socijalizmi prihvataju modernost, a neki je odbacuju. Zato
prema pojedinim misliocima postoje etiri osnovne vrednosti u socijalizmu: egali-
tarizam, moralizam, racionalizam i libertarijanizam. Ove vrednosti kod razliitih
socijalistikih teoretiara egzistiraju u harmoniji ili u sukobu, a kada se kombinuju
_____________
160 Sidni Veb (Sidney Webb, 18591947) i Beatris Veb (Beatrice Webb, 18581943) su bili jedan od
najizuzetnijih branih parova u britanskoj istoriji i znaajno su uticali na drutvenu misao i drutvene
institucije u Velikoj Britaniji. Vebovi su postali glavni ideolozi i kljune linosti Fabijanskog drutva,
a Sidni Veb je narednih pedeset godina bio lan izvrnog odbora ove organizacije. Tri godine nakon
pristupanja ovom drutvu on je napisao svoj najpoznatiji pamflet, injenice za socijaliste (Facts for
Socialists, 1887). Objavio je i delo Fabijanski eseji iz socijalizma (Fabian Essays in Socialism, 1889),
koje je postalo bestseler, a nova izdanja su tampana sve do druge polovine 20. veka. Prvi proizvod
njihovog zajednikog rada bilo je znaajno delo Istorija sindikalizma (The History of Trade Unionism,
1894), a zatim su napisali i delo Industrijska demokratija (Industrial Democracy, 1897). Nakon ovog
posla poeli su da se bave istorijom i problemima engleskih lokalnih vlasti koje su kasnije nazvali
demokratijama graana. Sa radom su poeli 1899. godine i napisali su deset tomova od ukupno
etiri hiljade stranica, objavljenih izmeu 1906. i 1929. godine. Zagovarali su formiranje dravnog
minimuma za civilizovan ivot, ukljuujui tu i propise o standardima za zdravlje, stanovanje itd.
ispod kojih osoba ne sme da ivi. Njihov krajnji cilj bila je drutvena jednakost, pre svega u pogledu
uslova ivota. Vebovi su se zainteresovali i za Sovjetski Savez koji su posetili 1932. godine i o kojem
su kasnije pisali na pohvalan nain, izmeu ostalog i u knjizi Sovjetski komunizam: nova civilizacija?
(Soviet Communism: A New Civilisation?, 1935).
Fabijansko drutvo je britanska socijalistika i reformistika organizacija osnovana 1884. godine. Od
svog poetka ono je istupalo protiv ideja o klasnoj borbi i revolucionarnom ostvarenju socijalizma,
smatrajui da preobraaj kapitalistikog drutva u socijalistiko treba izvriti mirnim i evolucionim
putem, odnosno kroz sitne reforme. Njihov prvobitni simbol bila je kornjaa, a kasnije je promenjen
u vuka u jagnjeoj koi, a zagovarali su ukidanje privatne svojine nad zemljitem i privredu koju
organizuje, usmerava i kontrolie drava. Ovo drutvo nije nastojalo da postane masovna politika
organizacija i sastojalo se prvenstveno od intelektualaca i umetnika. Fridrih Engels ih je otro kritiko-
vao, nazivajui ih grupicom karijerista iji je osnovni princip strah od revolucije.
Herbert Markuze (Herbert Marcuse, 18981979) je bio ameriki filozof, sociolog i politiki teoretiar
nemakog porekla. Bavio se kritikom kapitalizma, moderne tehnologije i savremenog drutva i uticao
je na brojne drutvene pokrete 1960-ih godina.
150
na razliite naine rezultat su veoma razliiti pogledi na svet. Razlikovanje kola so-
cijalizma mogue je ako se usredsredimo na dominantni obrazac u argumentaciji
konkretne socijalistike struje i mogue je govoriti o:
(1) utopijskom socijalizmu,
(2) revolucionarnom socijalizmu (marksizmu),
(3) reformistikom dravnom socijalizmu (sa fabijanizmom),
(4) etikom socijalizmu (sa hrianskim socijalizmom),
(5) pluralistikom socijalizmu (sindikalizam, gildski socijalizam) i
(6) trinom socijalizmu.
Utopijski socijalizam nije (bio) samo primitivna ili prva faza socijalistikog
miljenja koja zatim prerasta u marksizam. Svi pomenuti utopijski socijalisti su bili
zanimljive i znaajne figure, a tipina karakteristika njihovih teorija bila je pokuaj
(neretko veoma detaljnog) opisivanja moguih formi drutvenog ivota koje kore-
spondiraju istinskoj ljudskoj prirodi, o emu je bilo rei.
Revolucionarni socijalizam je najbolje opisati preko marksizma koji je ponudio
izuzetnu i veoma vetu integriuu teoriju socijalizma koja je poivala na kritikoj
kombinaciji prosvetiteljskog materijalizma, Hegelovog idealizma, liberalne politike
ekonomije i utopijskog socijalizma. Glavna odlika revolucionarnog socijalizma ili
marksizma jeste mona istorijska interpretacija drutava. Za ovu kolu materijalne
i ekonomske ivotne prilike ine osnovu ili bazu svih drutvenih i politikih struk-
tura, kao i ljudske svesti. Proizvodni odnosi su istinski temelji na kojima izrastaju
pravne i politike strukture i drava reflektuje intrinzinu klasnu borbu koja se
odvija na nivoima ekonomske baze, a kraj ovog sukoba bie u revolucionarnom
svrgavanju kapitalizma. Filozofska podela koja se kasnije dogodila unutar mark-
sizma bila je izmeu humanistikih i naunih struja, pri emu humanistiki ori-
jentisani mislioci (Antonio Grami, er Luka) najee pozivaju na vei znaaj
ljudske autonomije unutar ove drutvene i ekonomske teorije. Nauni marksizam,
kao naslee Fridriha Engelsa i Karla Kauckog (sve do Luja Altisera), insistira na
objektivnim, determiniuim silama koje najee umanjuju individualnost i au-
tonomiju ljudskih subjekata.161
Reformistiki dravni socijalizam je iroka kategorija koja obuhvata nekoliko
razliitih varijanti. Ono to je njima zajedniko jeste potreba za revizijom revolu-
cionarnog socijalizma ili marksizma, kao i zagovaranje gradualnih demokratskih
promena za razliku od revolucije kao puta ka socijalizmu. Mnogi socijalizmi ovog
tipa takoe su prihvatali odreenu ulogu slobodnog trita, a njihova kritika kapi-
talizma najee se svodi na njegovu neefikasnost, a ne nemoralnost. U najveem
_____________
161 Karl Kaucki (Karl Kautsky, 18541938) je bio eko-nemaki filozof, novinar i marksistiki
teoretiar. Nakon smrti Fridriha Engelsa bio je meu najuticajnijim zagovornicima ortodoksnog
marksizma. Nazivan je i papom marksizma, zagovarao je socijalizam u okvirima demokratskih in-
stitucija, a bio je kritiki nastrojen prema boljevicima i Lenjinu.
151
like unutar marksistikog socijalizma. Drugi karakteristini modus klasifikacije
tie se razlika u politikoj strategiji, pri emu se istie razlika izmeu revolucio-
narnih i reformistikih tradicija, ali i ta podela ne zahvata sve suptilne i neretko
otre razlike unutar svake od ove dve kategorije. Razliiti pogledi na revoluciju, npr.
Roze Luksemburg, Lenjina ili Staljina i Trockog upuuju na ove razlike. Mogue
je usvojiti i tipologiju koja pravi razliku izmeu autoritarnog i slobodarskog (lib-
ertetskog) socijalizma. U tom sluaju, reformistike socijaliste poput Beatris i Sid-
nija Veba je mogue nazvati reformistikim autoritarcima, a Rozu Luksemburg ili
Herberta Markuzea revolucionarnim liberterima.160
Glavni problem u klasifikovanju socijalizama potie iz injenice prema kojoj
on batini tradiciju veoma razliitih ideja i vrednosti. U razliitim oblicima soci-
jalizam istovremeno i svesrdno prihvata i odbacuje ulogu prosvetiteljskog racio-
nalizma, hvali rast industrijalizma i protivi mu se putem tenji ka ranijim pastoral-
nim komunama, tj. neki socijalizmi prihvataju modernost, a neki je odbacuju. Zato
prema pojedinim misliocima postoje etiri osnovne vrednosti u socijalizmu: egali-
tarizam, moralizam, racionalizam i libertarijanizam. Ove vrednosti kod razliitih
socijalistikih teoretiara egzistiraju u harmoniji ili u sukobu, a kada se kombinuju
_____________
160 Sidni Veb (Sidney Webb, 18591947) i Beatris Veb (Beatrice Webb, 18581943) su bili jedan od
najizuzetnijih branih parova u britanskoj istoriji i znaajno su uticali na drutvenu misao i drutvene
institucije u Velikoj Britaniji. Vebovi su postali glavni ideolozi i kljune linosti Fabijanskog drutva,
a Sidni Veb je narednih pedeset godina bio lan izvrnog odbora ove organizacije. Tri godine nakon
pristupanja ovom drutvu on je napisao svoj najpoznatiji pamflet, injenice za socijaliste (Facts for
Socialists, 1887). Objavio je i delo Fabijanski eseji iz socijalizma (Fabian Essays in Socialism, 1889),
koje je postalo bestseler, a nova izdanja su tampana sve do druge polovine 20. veka. Prvi proizvod
njihovog zajednikog rada bilo je znaajno delo Istorija sindikalizma (The History of Trade Unionism,
1894), a zatim su napisali i delo Industrijska demokratija (Industrial Democracy, 1897). Nakon ovog
posla poeli su da se bave istorijom i problemima engleskih lokalnih vlasti koje su kasnije nazvali
demokratijama graana. Sa radom su poeli 1899. godine i napisali su deset tomova od ukupno
etiri hiljade stranica, objavljenih izmeu 1906. i 1929. godine. Zagovarali su formiranje dravnog
minimuma za civilizovan ivot, ukljuujui tu i propise o standardima za zdravlje, stanovanje itd.
ispod kojih osoba ne sme da ivi. Njihov krajnji cilj bila je drutvena jednakost, pre svega u pogledu
uslova ivota. Vebovi su se zainteresovali i za Sovjetski Savez koji su posetili 1932. godine i o kojem
su kasnije pisali na pohvalan nain, izmeu ostalog i u knjizi Sovjetski komunizam: nova civilizacija?
(Soviet Communism: A New Civilisation?, 1935).
Fabijansko drutvo je britanska socijalistika i reformistika organizacija osnovana 1884. godine. Od
svog poetka ono je istupalo protiv ideja o klasnoj borbi i revolucionarnom ostvarenju socijalizma,
smatrajui da preobraaj kapitalistikog drutva u socijalistiko treba izvriti mirnim i evolucionim
putem, odnosno kroz sitne reforme. Njihov prvobitni simbol bila je kornjaa, a kasnije je promenjen
u vuka u jagnjeoj koi, a zagovarali su ukidanje privatne svojine nad zemljitem i privredu koju
organizuje, usmerava i kontrolie drava. Ovo drutvo nije nastojalo da postane masovna politika
organizacija i sastojalo se prvenstveno od intelektualaca i umetnika. Fridrih Engels ih je otro kritiko-
vao, nazivajui ih grupicom karijerista iji je osnovni princip strah od revolucije.
Herbert Markuze (Herbert Marcuse, 18981979) je bio ameriki filozof, sociolog i politiki teoretiar
nemakog porekla. Bavio se kritikom kapitalizma, moderne tehnologije i savremenog drutva i uticao
je na brojne drutvene pokrete 1960-ih godina.
150
na razliite naine rezultat su veoma razliiti pogledi na svet. Razlikovanje kola so-
cijalizma mogue je ako se usredsredimo na dominantni obrazac u argumentaciji
konkretne socijalistike struje i mogue je govoriti o:
(1) utopijskom socijalizmu,
(2) revolucionarnom socijalizmu (marksizmu),
(3) reformistikom dravnom socijalizmu (sa fabijanizmom),
(4) etikom socijalizmu (sa hrianskim socijalizmom),
(5) pluralistikom socijalizmu (sindikalizam, gildski socijalizam) i
(6) trinom socijalizmu.
Utopijski socijalizam nije (bio) samo primitivna ili prva faza socijalistikog
miljenja koja zatim prerasta u marksizam. Svi pomenuti utopijski socijalisti su bili
zanimljive i znaajne figure, a tipina karakteristika njihovih teorija bila je pokuaj
(neretko veoma detaljnog) opisivanja moguih formi drutvenog ivota koje kore-
spondiraju istinskoj ljudskoj prirodi, o emu je bilo rei.
Revolucionarni socijalizam je najbolje opisati preko marksizma koji je ponudio
izuzetnu i veoma vetu integriuu teoriju socijalizma koja je poivala na kritikoj
kombinaciji prosvetiteljskog materijalizma, Hegelovog idealizma, liberalne politike
ekonomije i utopijskog socijalizma. Glavna odlika revolucionarnog socijalizma ili
marksizma jeste mona istorijska interpretacija drutava. Za ovu kolu materijalne
i ekonomske ivotne prilike ine osnovu ili bazu svih drutvenih i politikih struk-
tura, kao i ljudske svesti. Proizvodni odnosi su istinski temelji na kojima izrastaju
pravne i politike strukture i drava reflektuje intrinzinu klasnu borbu koja se
odvija na nivoima ekonomske baze, a kraj ovog sukoba bie u revolucionarnom
svrgavanju kapitalizma. Filozofska podela koja se kasnije dogodila unutar mark-
sizma bila je izmeu humanistikih i naunih struja, pri emu humanistiki ori-
jentisani mislioci (Antonio Grami, er Luka) najee pozivaju na vei znaaj
ljudske autonomije unutar ove drutvene i ekonomske teorije. Nauni marksizam,
kao naslee Fridriha Engelsa i Karla Kauckog (sve do Luja Altisera), insistira na
objektivnim, determiniuim silama koje najee umanjuju individualnost i au-
tonomiju ljudskih subjekata.161
Reformistiki dravni socijalizam je iroka kategorija koja obuhvata nekoliko
razliitih varijanti. Ono to je njima zajedniko jeste potreba za revizijom revolu-
cionarnog socijalizma ili marksizma, kao i zagovaranje gradualnih demokratskih
promena za razliku od revolucije kao puta ka socijalizmu. Mnogi socijalizmi ovog
tipa takoe su prihvatali odreenu ulogu slobodnog trita, a njihova kritika kapi-
talizma najee se svodi na njegovu neefikasnost, a ne nemoralnost. U najveem
_____________
161 Karl Kaucki (Karl Kautsky, 18541938) je bio eko-nemaki filozof, novinar i marksistiki
teoretiar. Nakon smrti Fridriha Engelsa bio je meu najuticajnijim zagovornicima ortodoksnog
marksizma. Nazivan je i papom marksizma, zagovarao je socijalizam u okvirima demokratskih in-
stitucija, a bio je kritiki nastrojen prema boljevicima i Lenjinu.
151
broju sluajeva reformistiki dravni socijalizam zagovara upotrebu drave kako bi
se dostigli odreeni ciljevi poput vee jednakosti, efikasnosti, socijalne pravde itd.
Upravo je ovaj socijalizam bio najistaknutiji u politikoj praksi nakon 1945. godine
i bio je u bliskoj vezi sa razvojem drava blagostanja irom Evrope.
Karakteristina podvrsta reformistikog dravnog socijalizma jeste fabijanski
socijalizam ili fabijanizam. Ova orijentacija, nastala u Velikoj Britaniji, zagovara
strogo centralistiku verziju socijalizma, a nazvana je po ideologiji koja je odliko-
vala tzv. Fabijansko drutvo koje je nazvano po rimskom generalu Fabiju (Fabius
Cunctator ili Fabije Odlaga), poznatom po sklonosti odlaganju direktnih bitaka
i postepenom iznurivanju suparnike (Hanibalove) vojske.162 Fabijanci su zago-
varali gradualizam kao put do socijalizma, umesto direktne i revolucionarne
konfrontacije i njihova zamisao socijalizma je, poput Sen-Simonove, podrazume-
vala drutvenu kontrolu nad imovinom putem efikasne i nepristrasne drave koju
ine prosveeni eksperti. Fabijansko drutvo su mahom inili intelektualci srednje
klase, ukljuujui tu i Sidnija i Beatris Veb, Dorda Bernarda oa, H. G. Velsa i
druge.163 Oni su najee smatrali da su ubeivanje, postepene reforme i obrazo-
vanje adekvatniji putevi do socijalizma nego nasilni klasni rat. Umesto formiranja
sopstvene politike partije ili rada u okvirima sindikata fabijanci su ciljali na uticaj
unutar postojeih partija. Vremenom su ostvarili znaajan uticaj unutar britanske
Laburistike partije, iako nisu imali mnogo veze sa njenim formiranjem poetkom
dvadesetog veka.
Etiki socijalizam je u bliskoj vezi sa reformistikim dravnim socijalizmom i oni
_____________
162 Hanibal (Hannibal, 247183 pre nove ere) je bio istaknuti vojni komandant drevne Kartagine,
koji se obino smatra jednim od najveih vojskovoa i vojnih stratega u istoriji. Ostao je upamen po
svom voenju vojske od panije, preko Pirineja i Alpa, do severne Italije, kao i po nekoliko izuzet-
nih pobeda nad Rimljanima. Zbog ovih poduhvata pridobio je veliki ugled, a kontrolisao je najvei
deo Italije oko 15 godina. Rimljani su izbegavali da se bore sa njim u velikim bitkama i pomno su
prouavali njegove vojne taktike, nakon ega su uspeli da ga poraze. Nakon poraza Kartagine ne-
koliko godina je njome upravljao, dok nije proteran. Rimljani su traili njegovo izruenje od svih
provincija u koje je odlazio, da bi na kraju izvrio samoubistvo.
163 Dord Bernard o (George Bernard Shaw, 18561950) je bio irski dramaturg, novinar, socijal-
ista i jedan od osnivaa Londonske kole za ekonomiju. U poetku se bavio muzikom i knjievnom
kritikom, ali je pre svega upamen po svojim dramama koje se bave drutvenim problemima. Izmeu
ostalog, problematizovao je fenomene obrazovanja, religije, vlasti, zdravstvene zatite i klasnih privi-
legija. Napisao je i brojne broure i govore za Fabijansko drutvo, a zagovarao je jednaka prava za
mukarce i ene, ukidanje privatnog vlasnitva nad zemljitem, a promovisao je i zdrave ivotne sti-
love. Dobio je Nobelovu nagradu za knjievnost 1925. godine, kao i Oskara, nagradu Amerike film-
ske akademije, za scenario za film Pigmalion iz 1938. godine, koji je raen po njegovoj istoimenoj
drami. Odbio je finansijski deo Nobelove nagrade, zahtevajui da novac bude upotrebljen za finansi-
ranje prevoda dela vedske knjievnosti na engleski jezik.
Herbert Dord Vels (Herbert George H. G. Wells, 18661946) je bio plodni britanski pisac koji
je pisao i dela iz istorije, politike, drutvene kritike, udbenike itd., iako je upamen po svojim ro-
manima koji se smatraju prvim delima iz naune fantastike. Po obrazovanju je bio biolog, a bio je i
istaknuti socijalista i pacifista.
152
oni se u mnogim aspektima preklapaju. Meutim, razlike se tiu razliite percep-
cije drave, kao i injenice da etiki socijalizam najee insistira na nemoralnom
karakteru kapitalizma. To znai da se socijalizam pre svega tie ispravnih ili pravih
vrednosti, a da kapitalizam nije (samo) ekonomski neefikasan, ve i etiki nemora-
lan sistem. U tom smislu, politike, drutvene ili ekonomske reforme nisu dovoljne
po sebi, ve je neophodna svojevrsna moralna promena u samim graanima putem
obrazovanja, vaspitanja i slinih taktika. Takoe, iako su mnogi istaknuti socijalisti
istovremeno bili i militantni ateisti (poput npr. Marksa), neki drugi su eksplicitno
povezivali socijalizam sa religijom u formi etikog socijalizma.
Taj hrianski socijalizam se u izvesnom smislu moe pratiti jo od Sen-Simo-
na. Iako je on bio prosvetiteljski orijentisan i posveen racionalizmu, pozivao je
na novo hrianstvo koje bi udruilo hrianska socijalna uenja sa modernom
naukom i industrijom i koje bi tako stvorilo drutvo koje zadovoljava sve ljudske
potrebe. Njegovi sledbenici su pokuali da ostvare ove ideje u praksi, osnivajui
sensimonovsku sektu koja se nekada nazivala i inenjerskom religijom. Kombi-
nacija privlanosti ideja o univerzalnom bratstvu meu ljudima i vere u prosveene
rukovodioce ili menadere bila je motiv i utopijskog romana i bestselera Gledanje
unazad (Looking Backward, 1888) amerikog novinara Edvarda Belamija.164 U En-
gleskoj krajem 1840-ih godina pojedini anglikanski svetenici su inicirali pokret
hrianskog socijalizma na temelju stava da takmiarski individualizam laissez-
faire kapitalizma nije kompatibilan sa duhom hrianstva. Sline ideje su inspiri-
sale i socijaliste i anarhiste u drugim zemljama, ukljuujui i Lava Tolstoja.
Iako ni hrianstvo ni bilo koja druga religija nije bila dominantna sila unutar
socijalistike teorije ili politike, veza izmeu hrianstva i socijalizma trajala je i u 20.
veku. Jedna manifestacija ove veze bila je tzv. teologija osloboenja, koja se ponekad
naziva i brakom izmeu Isusa i Marksa. Ova teologija se pojavila meu mnogim
rimokatolikim svetenicima u Latinskoj Americi 1960-ih godina. Druga, iako
skromnija, manifestacija ovakvog trenda bila je u pojavi Hrianskog socijalistikog
pokreta u Velikoj Britaniji koji se povezao sa britanskom Laburistikom partijom.
Mnogi lanovi britanskog parlamenta pripadali su ovom pokretu, ukljuujui tu i
biveg premijera Gordona Brauna (sina metodistikog svetenika), kao i njegovog
prethodnika Tonija Blera (anglikanca koji se konvertirao u katolika nakon stupanja
sa dunosti).165
_____________
164 Edvard Belami (Edward Bellamy, 18501898) je bio ameriki pisac i socijalista, poznat po svom
utopijskom romanu Gledanje unazad (Looking Backward, 1888). Ovaj roman je prodat u preko 200
hiljada primeraka, a u njemu se zagovara naputanje principa konkurencije i takmienja, kao i zago-
varanje dravnog vlasnitva nad industrijom.
165 Gordon Braun (Gordon Brown, ro. 1951) je britanski politiar koji je bio lider Laburistike
partije i premijer Velike Britanije od 2007. do 2010. godine.
Metodizam je pokret u okviru protestantizma koji nastaje na temelju pijetizma i obuhvata znaajan
broj hrianskih denominacija i organizacija. Nastao je u okviru anglikanske crkve u 18. veku kao po-
153
broju sluajeva reformistiki dravni socijalizam zagovara upotrebu drave kako bi
se dostigli odreeni ciljevi poput vee jednakosti, efikasnosti, socijalne pravde itd.
Upravo je ovaj socijalizam bio najistaknutiji u politikoj praksi nakon 1945. godine
i bio je u bliskoj vezi sa razvojem drava blagostanja irom Evrope.
Karakteristina podvrsta reformistikog dravnog socijalizma jeste fabijanski
socijalizam ili fabijanizam. Ova orijentacija, nastala u Velikoj Britaniji, zagovara
strogo centralistiku verziju socijalizma, a nazvana je po ideologiji koja je odliko-
vala tzv. Fabijansko drutvo koje je nazvano po rimskom generalu Fabiju (Fabius
Cunctator ili Fabije Odlaga), poznatom po sklonosti odlaganju direktnih bitaka
i postepenom iznurivanju suparnike (Hanibalove) vojske.162 Fabijanci su zago-
varali gradualizam kao put do socijalizma, umesto direktne i revolucionarne
konfrontacije i njihova zamisao socijalizma je, poput Sen-Simonove, podrazume-
vala drutvenu kontrolu nad imovinom putem efikasne i nepristrasne drave koju
ine prosveeni eksperti. Fabijansko drutvo su mahom inili intelektualci srednje
klase, ukljuujui tu i Sidnija i Beatris Veb, Dorda Bernarda oa, H. G. Velsa i
druge.163 Oni su najee smatrali da su ubeivanje, postepene reforme i obrazo-
vanje adekvatniji putevi do socijalizma nego nasilni klasni rat. Umesto formiranja
sopstvene politike partije ili rada u okvirima sindikata fabijanci su ciljali na uticaj
unutar postojeih partija. Vremenom su ostvarili znaajan uticaj unutar britanske
Laburistike partije, iako nisu imali mnogo veze sa njenim formiranjem poetkom
dvadesetog veka.
Etiki socijalizam je u bliskoj vezi sa reformistikim dravnim socijalizmom i oni
_____________
162 Hanibal (Hannibal, 247183 pre nove ere) je bio istaknuti vojni komandant drevne Kartagine,
koji se obino smatra jednim od najveih vojskovoa i vojnih stratega u istoriji. Ostao je upamen po
svom voenju vojske od panije, preko Pirineja i Alpa, do severne Italije, kao i po nekoliko izuzet-
nih pobeda nad Rimljanima. Zbog ovih poduhvata pridobio je veliki ugled, a kontrolisao je najvei
deo Italije oko 15 godina. Rimljani su izbegavali da se bore sa njim u velikim bitkama i pomno su
prouavali njegove vojne taktike, nakon ega su uspeli da ga poraze. Nakon poraza Kartagine ne-
koliko godina je njome upravljao, dok nije proteran. Rimljani su traili njegovo izruenje od svih
provincija u koje je odlazio, da bi na kraju izvrio samoubistvo.
163 Dord Bernard o (George Bernard Shaw, 18561950) je bio irski dramaturg, novinar, socijal-
ista i jedan od osnivaa Londonske kole za ekonomiju. U poetku se bavio muzikom i knjievnom
kritikom, ali je pre svega upamen po svojim dramama koje se bave drutvenim problemima. Izmeu
ostalog, problematizovao je fenomene obrazovanja, religije, vlasti, zdravstvene zatite i klasnih privi-
legija. Napisao je i brojne broure i govore za Fabijansko drutvo, a zagovarao je jednaka prava za
mukarce i ene, ukidanje privatnog vlasnitva nad zemljitem, a promovisao je i zdrave ivotne sti-
love. Dobio je Nobelovu nagradu za knjievnost 1925. godine, kao i Oskara, nagradu Amerike film-
ske akademije, za scenario za film Pigmalion iz 1938. godine, koji je raen po njegovoj istoimenoj
drami. Odbio je finansijski deo Nobelove nagrade, zahtevajui da novac bude upotrebljen za finansi-
ranje prevoda dela vedske knjievnosti na engleski jezik.
Herbert Dord Vels (Herbert George H. G. Wells, 18661946) je bio plodni britanski pisac koji
je pisao i dela iz istorije, politike, drutvene kritike, udbenike itd., iako je upamen po svojim ro-
manima koji se smatraju prvim delima iz naune fantastike. Po obrazovanju je bio biolog, a bio je i
istaknuti socijalista i pacifista.
152
oni se u mnogim aspektima preklapaju. Meutim, razlike se tiu razliite percep-
cije drave, kao i injenice da etiki socijalizam najee insistira na nemoralnom
karakteru kapitalizma. To znai da se socijalizam pre svega tie ispravnih ili pravih
vrednosti, a da kapitalizam nije (samo) ekonomski neefikasan, ve i etiki nemora-
lan sistem. U tom smislu, politike, drutvene ili ekonomske reforme nisu dovoljne
po sebi, ve je neophodna svojevrsna moralna promena u samim graanima putem
obrazovanja, vaspitanja i slinih taktika. Takoe, iako su mnogi istaknuti socijalisti
istovremeno bili i militantni ateisti (poput npr. Marksa), neki drugi su eksplicitno
povezivali socijalizam sa religijom u formi etikog socijalizma.
Taj hrianski socijalizam se u izvesnom smislu moe pratiti jo od Sen-Simo-
na. Iako je on bio prosvetiteljski orijentisan i posveen racionalizmu, pozivao je
na novo hrianstvo koje bi udruilo hrianska socijalna uenja sa modernom
naukom i industrijom i koje bi tako stvorilo drutvo koje zadovoljava sve ljudske
potrebe. Njegovi sledbenici su pokuali da ostvare ove ideje u praksi, osnivajui
sensimonovsku sektu koja se nekada nazivala i inenjerskom religijom. Kombi-
nacija privlanosti ideja o univerzalnom bratstvu meu ljudima i vere u prosveene
rukovodioce ili menadere bila je motiv i utopijskog romana i bestselera Gledanje
unazad (Looking Backward, 1888) amerikog novinara Edvarda Belamija.164 U En-
gleskoj krajem 1840-ih godina pojedini anglikanski svetenici su inicirali pokret
hrianskog socijalizma na temelju stava da takmiarski individualizam laissez-
faire kapitalizma nije kompatibilan sa duhom hrianstva. Sline ideje su inspiri-
sale i socijaliste i anarhiste u drugim zemljama, ukljuujui i Lava Tolstoja.
Iako ni hrianstvo ni bilo koja druga religija nije bila dominantna sila unutar
socijalistike teorije ili politike, veza izmeu hrianstva i socijalizma trajala je i u 20.
veku. Jedna manifestacija ove veze bila je tzv. teologija osloboenja, koja se ponekad
naziva i brakom izmeu Isusa i Marksa. Ova teologija se pojavila meu mnogim
rimokatolikim svetenicima u Latinskoj Americi 1960-ih godina. Druga, iako
skromnija, manifestacija ovakvog trenda bila je u pojavi Hrianskog socijalistikog
pokreta u Velikoj Britaniji koji se povezao sa britanskom Laburistikom partijom.
Mnogi lanovi britanskog parlamenta pripadali su ovom pokretu, ukljuujui tu i
biveg premijera Gordona Brauna (sina metodistikog svetenika), kao i njegovog
prethodnika Tonija Blera (anglikanca koji se konvertirao u katolika nakon stupanja
sa dunosti).165
_____________
164 Edvard Belami (Edward Bellamy, 18501898) je bio ameriki pisac i socijalista, poznat po svom
utopijskom romanu Gledanje unazad (Looking Backward, 1888). Ovaj roman je prodat u preko 200
hiljada primeraka, a u njemu se zagovara naputanje principa konkurencije i takmienja, kao i zago-
varanje dravnog vlasnitva nad industrijom.
165 Gordon Braun (Gordon Brown, ro. 1951) je britanski politiar koji je bio lider Laburistike
partije i premijer Velike Britanije od 2007. do 2010. godine.
Metodizam je pokret u okviru protestantizma koji nastaje na temelju pijetizma i obuhvata znaajan
broj hrianskih denominacija i organizacija. Nastao je u okviru anglikanske crkve u 18. veku kao po-
153
 Pluralistiki socijalizam takoe postoji u veoma razliitim oblicima, a upotreba
termina pluralistiki u ovom kontekstu implicira verovanje u to da socijalizam
moe postati realnost samo putem akcije razliitih i raznovrsnih grupa. Drugim
reima, pluralisti odbacuju ulogu drave i pridaju veliku vanost sindikatima,
raznim udruenjima radnika i drugim drutvenim grupama. Pluralistiki orijenti-
sani socijalisti neretko zagovaraju decentralizovane komune, to su uverenja koja ih
pribliavaju anarhistima ili anarhosindikalistima. Sindikalizam je revolucionarna
i pluralistika kola miljenja u okvirima socijalizma koja je decentralistiki ori-
jentisana. Delimino inspirisan i Prudonovim idejama, razvija se krajem 19. veka
iz francuskog sindikalnog pokreta. U pitanju je bila izuzetno snana politika sila
u Italiji i paniji poetkom 20. veka, sve dok nije uguena tamonjim faistikim
reimima.
U Sjedinjenim Dravama sindikalizam se pojavio pod maskom udruenja In-
dustrijski radnici sveta (ili Vobliji), osnovanog 1905. godine u ikagu. Ovo
udruenje osnovale su 43 grupe koje su se protivile prihvatanju kapitalizma od
strane Amerike federacije rada, kao i iskljuivanju nekvalifikovanih radnika iz
ovog udruenja. Vremenom su Industrijski radnici sveta postali revolucionarna
organizacija posveena kontroli sredstava za proizvodnju od strane radnika, or-
ganizovali su i niz trajkova irom Sjedinjenih Drava, a bila je to i jedina radnika
organizacija koja se protivila ueu Amerike u Prvom svetskom ratu. Amerika
vlada je reagovala sudskim gonjenjem i progonom lanova ove organizacije, a do
1925. godine njeno lanstvo je gotovo nestalo. Osnovne ideje sindikalizma bile su
radnika kontrola i direktna akcija (u vidu unitavanja imovine, trajkova itd.).
Ciljevi sindikalista bili su u zameni kapitalizma (i drave) labavom federacijom
lokalnih radnikih grupa i metodama kao to su generalni trajk, koji bi zaustavio
ekonomiju drave i doprineo ruenju kapitalizma. Sindikalizam je bio pod velikim
uticajem ora Sorela, posebno njegovim delom Razmiljanja o nasilju (Rflexions
sur la violence, 1908).
Zatim, veoma znaajnu struju u okviru pluralistikog socijalizma ini gildski so-
cijalizam kao engleski socijalistiki pokret sa odreenim brojem pristalica u prvim
decenijama 20. veka. Ova podvrsta pluralistikog socijalizma je u vezi sa sindika-
lizmom, ali i odbacuje revolucionarnu borbu, te je po svojim reformistikim takti-
kama blia fabijanizmu. Gildski socijalizam je bio inspirisan modelom srednjove-
_____________
ziv na obnovu (strogog) hrianskog ivota i vere na temelju svetih tekstova. Procenjuje se da metodi-
zam danas broji oko 75 miliona pristalica, a najvie ih ima u Sjedinjenim Dravama.
Pijetizam je bio pokret meu nemakim protestantima iz 17. i 18. veka koji insistira na linoj
pobonosti i strogom hrianskom ivotu, odnosno na propisivanju svakodnevnog ponaanja verni-
ka.
Anglikanizam je izraz koji se koristi za doktrine i verovanja Engleske crkve, odnosno one koji su
prihvatili ideje, verovanja i prakse engleske reformacije. Po svojim stavovima ova grana hrianstva
nalazi se izmeu protestantizma i rimokatolianstva, poto je crkvena sluba slina rimokatolikoj, ali
je Engleska crkva kroz istoriju bila blisko povezana sa protestantskom reformacijom.
154
kovne gilde, odnosno udruenja zanatlija koje su odreivale sopstvene uslove rada,
kao i radne aktivnosti. Zato su teoretiari ove vrste socijalizma zagovarali javno
vlasnitvo nad industrijom, kao i industrijsku organizaciju po uzoru na gilde, od
kojih bi svaka bila pod demokratskom kontrolom sopstvenog sindikata. Na primer,
Artur Penti je poetkom 20. veka objavio delo Obnova sistema gildi (Restoration of
the Gild System, 1906) u kojem se protivio fabrikoj proizvodnji i zagovarao je ra-
nije forme zanatlijske proizvodnje.166 Naredne godine, urnal Novo doba (The New
Age) je postao vodei zagovornik gildskog socijalizma, iako u kontekstu moderne
industrije, a ne srednjovekovnog konteksta koji je inspirisao Pentija. Prema gild-
skim socijalistima gilde ne bi (poput postojeih sindikata) ograniile svoje zahteve
jedino na pitanje nadnica i uslova rada, ve bi nastojale da kontroliu proizvodnju
u korist radnika koje predstavljaju. Uloga drave u ovakvoj viziji socijalizma bila
je manje jasna, poto su neki gildski socijalisti dravu videli kao koordinatora ak-
tivnosti gildi, a neki drugi jedino kao agenta zatite imovine. U svakom sluaju,
gildski socijalizam je bio manje sklon osloncu o mo drave u poreenju sa fabija-
nskim socijalizmom.
Na kraju, trini socijalizam je relativno recentni fenomen koji se pojavljuje 1980-
ih godina, iako se njegovi koreni mogu pronai i ranije. Ova verzija socijalizma
zasnovana je na percipiranom neuspehu reformistikog dravnog socijalizma u 20.
veku. Osnovna ideja trinih socijalista jeste u tome da je trinu privredu mogue
odvojiti od kapitalizma, tj. da trite moe funkcionisati bez kapitalizma oni su
sumnjiavi prema dravi i zagovaraju decentralizovane ekonomske odluke i obino
veliku mogunost izbora. Jedna od verzija (ili mutacija) trinog socijalizma jeste
ideja o tzv. treem putu koji je bio popularan 1990-ih godina. U pitanju je bio
pokuaj reformulacije socijaldemokratije, odnosno forma srednjeg puta izmeu
tada popularnog neoliberalizma i ranijeg socijalizma. Ove ideje su faktiki pred-
stavljale hibridnu meavinu favorizovanja slobodnog trita i reformistikih tak-
tika koja verovatno nikada nije prevazila ili pomirila ove ideoloke razlike. Ideje
socijalizma treeg puta takoe su prihvatale trine, kao i kapitalistike odnose,
pokuavajui da ih iskoriste za socijalistike ciljeve (poput vee slobode, jednakosti,
blagostanja, demokratije itd.). Meutim, ispravno je postaviti pitanje da li se ove
ideje uopte mogu nazvati socijalistikim ili ne.
Uz to, danas se neretko razlikuju i meusobno suprotstavljaju dve osnovne gru-
pacije raznih socijalizama:
(1) demokratski socijalizam i
(2) dravni socijalizam.
Pod demokratskim se obino podrazumeva politika ideologija koja zagovara de-
_____________
166 Artur Penti (Arthur Penty, 18751937) je bio britanski arhitekta i osniva gildskog socijalizma.
Prvobitno je bio fabijanski socijalista, a upamen je po zagovaranju verzije socijalizma koja poiva na
idejama i praksi srednjovekovnih gildi (kao alternativnoj osnovi ekonomskog ivota).
155
 Pluralistiki socijalizam takoe postoji u veoma razliitim oblicima, a upotreba
termina pluralistiki u ovom kontekstu implicira verovanje u to da socijalizam
moe postati realnost samo putem akcije razliitih i raznovrsnih grupa. Drugim
reima, pluralisti odbacuju ulogu drave i pridaju veliku vanost sindikatima,
raznim udruenjima radnika i drugim drutvenim grupama. Pluralistiki orijenti-
sani socijalisti neretko zagovaraju decentralizovane komune, to su uverenja koja ih
pribliavaju anarhistima ili anarhosindikalistima. Sindikalizam je revolucionarna
i pluralistika kola miljenja u okvirima socijalizma koja je decentralistiki ori-
jentisana. Delimino inspirisan i Prudonovim idejama, razvija se krajem 19. veka
iz francuskog sindikalnog pokreta. U pitanju je bila izuzetno snana politika sila
u Italiji i paniji poetkom 20. veka, sve dok nije uguena tamonjim faistikim
reimima.
U Sjedinjenim Dravama sindikalizam se pojavio pod maskom udruenja In-
dustrijski radnici sveta (ili Vobliji), osnovanog 1905. godine u ikagu. Ovo
udruenje osnovale su 43 grupe koje su se protivile prihvatanju kapitalizma od
strane Amerike federacije rada, kao i iskljuivanju nekvalifikovanih radnika iz
ovog udruenja. Vremenom su Industrijski radnici sveta postali revolucionarna
organizacija posveena kontroli sredstava za proizvodnju od strane radnika, or-
ganizovali su i niz trajkova irom Sjedinjenih Drava, a bila je to i jedina radnika
organizacija koja se protivila ueu Amerike u Prvom svetskom ratu. Amerika
vlada je reagovala sudskim gonjenjem i progonom lanova ove organizacije, a do
1925. godine njeno lanstvo je gotovo nestalo. Osnovne ideje sindikalizma bile su
radnika kontrola i direktna akcija (u vidu unitavanja imovine, trajkova itd.).
Ciljevi sindikalista bili su u zameni kapitalizma (i drave) labavom federacijom
lokalnih radnikih grupa i metodama kao to su generalni trajk, koji bi zaustavio
ekonomiju drave i doprineo ruenju kapitalizma. Sindikalizam je bio pod velikim
uticajem ora Sorela, posebno njegovim delom Razmiljanja o nasilju (Rflexions
sur la violence, 1908).
Zatim, veoma znaajnu struju u okviru pluralistikog socijalizma ini gildski so-
cijalizam kao engleski socijalistiki pokret sa odreenim brojem pristalica u prvim
decenijama 20. veka. Ova podvrsta pluralistikog socijalizma je u vezi sa sindika-
lizmom, ali i odbacuje revolucionarnu borbu, te je po svojim reformistikim takti-
kama blia fabijanizmu. Gildski socijalizam je bio inspirisan modelom srednjove-
_____________
ziv na obnovu (strogog) hrianskog ivota i vere na temelju svetih tekstova. Procenjuje se da metodi-
zam danas broji oko 75 miliona pristalica, a najvie ih ima u Sjedinjenim Dravama.
Pijetizam je bio pokret meu nemakim protestantima iz 17. i 18. veka koji insistira na linoj
pobonosti i strogom hrianskom ivotu, odnosno na propisivanju svakodnevnog ponaanja verni-
ka.
Anglikanizam je izraz koji se koristi za doktrine i verovanja Engleske crkve, odnosno one koji su
prihvatili ideje, verovanja i prakse engleske reformacije. Po svojim stavovima ova grana hrianstva
nalazi se izmeu protestantizma i rimokatolianstva, poto je crkvena sluba slina rimokatolikoj, ali
je Engleska crkva kroz istoriju bila blisko povezana sa protestantskom reformacijom.
154
kovne gilde, odnosno udruenja zanatlija koje su odreivale sopstvene uslove rada,
kao i radne aktivnosti. Zato su teoretiari ove vrste socijalizma zagovarali javno
vlasnitvo nad industrijom, kao i industrijsku organizaciju po uzoru na gilde, od
kojih bi svaka bila pod demokratskom kontrolom sopstvenog sindikata. Na primer,
Artur Penti je poetkom 20. veka objavio delo Obnova sistema gildi (Restoration of
the Gild System, 1906) u kojem se protivio fabrikoj proizvodnji i zagovarao je ra-
nije forme zanatlijske proizvodnje.166 Naredne godine, urnal Novo doba (The New
Age) je postao vodei zagovornik gildskog socijalizma, iako u kontekstu moderne
industrije, a ne srednjovekovnog konteksta koji je inspirisao Pentija. Prema gild-
skim socijalistima gilde ne bi (poput postojeih sindikata) ograniile svoje zahteve
jedino na pitanje nadnica i uslova rada, ve bi nastojale da kontroliu proizvodnju
u korist radnika koje predstavljaju. Uloga drave u ovakvoj viziji socijalizma bila
je manje jasna, poto su neki gildski socijalisti dravu videli kao koordinatora ak-
tivnosti gildi, a neki drugi jedino kao agenta zatite imovine. U svakom sluaju,
gildski socijalizam je bio manje sklon osloncu o mo drave u poreenju sa fabija-
nskim socijalizmom.
Na kraju, trini socijalizam je relativno recentni fenomen koji se pojavljuje 1980-
ih godina, iako se njegovi koreni mogu pronai i ranije. Ova verzija socijalizma
zasnovana je na percipiranom neuspehu reformistikog dravnog socijalizma u 20.
veku. Osnovna ideja trinih socijalista jeste u tome da je trinu privredu mogue
odvojiti od kapitalizma, tj. da trite moe funkcionisati bez kapitalizma oni su
sumnjiavi prema dravi i zagovaraju decentralizovane ekonomske odluke i obino
veliku mogunost izbora. Jedna od verzija (ili mutacija) trinog socijalizma jeste
ideja o tzv. treem putu koji je bio popularan 1990-ih godina. U pitanju je bio
pokuaj reformulacije socijaldemokratije, odnosno forma srednjeg puta izmeu
tada popularnog neoliberalizma i ranijeg socijalizma. Ove ideje su faktiki pred-
stavljale hibridnu meavinu favorizovanja slobodnog trita i reformistikih tak-
tika koja verovatno nikada nije prevazila ili pomirila ove ideoloke razlike. Ideje
socijalizma treeg puta takoe su prihvatale trine, kao i kapitalistike odnose,
pokuavajui da ih iskoriste za socijalistike ciljeve (poput vee slobode, jednakosti,
blagostanja, demokratije itd.). Meutim, ispravno je postaviti pitanje da li se ove
ideje uopte mogu nazvati socijalistikim ili ne.
Uz to, danas se neretko razlikuju i meusobno suprotstavljaju dve osnovne gru-
pacije raznih socijalizama:
(1) demokratski socijalizam i
(2) dravni socijalizam.
Pod demokratskim se obino podrazumeva politika ideologija koja zagovara de-
_____________
166 Artur Penti (Arthur Penty, 18751937) je bio britanski arhitekta i osniva gildskog socijalizma.
Prvobitno je bio fabijanski socijalista, a upamen je po zagovaranju verzije socijalizma koja poiva na
idejama i praksi srednjovekovnih gildi (kao alternativnoj osnovi ekonomskog ivota).
155
mokratski politiki sistem uz socijalistiki ekonomski sistem. Pojedine struje u
okvirima demokratskog socijalizma preklapaju se sa reformistiki orijentisanom
socijaldemokratijom, a neke druge su revolucionarnijeg karaktera. S druge strane,
dravni socijalizam je oznaka koja se koristi za socijalistiku ideologiju koja zago-
vara dravno vlasnitvo nad proizvodnim sredstvima i komadno-plansku ekono-
miju, ali i politiku vladavinu jedne (socijalistike ili komunistike) partije u vidu
postepenog procesa razvoja socijalizma ka komunizmu putem aktivnosti voenih
od strane drave. Konano, delom ire shvaenog socijalistikog ili radnikog
pokreta mogue je shvatiti i pristalice tzv. anarhokomunizma, odnosno komunista
koji prihvataju (odreene) anarhistike ideje poput onih o ruenju drave. Suprot-
no dravnom socijalizmu, za njih je dravna vlast jednako tetna i nepotrebna kao i
kapitalizam, zbog ega zagovaraju ukidanje drave. Ova kola miljenja je detaljnije
predstavljena u poglavlju o anarhizmu.
4.6. Osnovni principi i pretpostavke socijalizma
Uvek je teko opisati opte i osnovne principe ili poglede na svet neke politike
ideologije, pre svega zbog znaajnih razlika i struja miljenja unutar nje. Ipak, so-
cijalizam kao politiku ideologiju najee odlikuje optimistiki razvojni pogled na
ljudska bia, posebno u poreenju sa ideologijama kao to su konzervativizam ili
liberalizam. Mnogi socijalisti u odreenom stepenu prihvataju tezu o usavravanju
ili usavrivosti ljudske prirode, odnosno tvrde da ljudi mogu da se razvijaju i
usavravaju u moralnom i svakom drugom pogledu, da su sposobni za racional-
no zakljuivanje i lini razvoj, a da socijalizam nastoji da podstie ovakvu vrstu
razvoja razliitim sredstvima. Najvei broj kola socijalistikog miljenja odlikuje
i nedvosmisleni kosmopolitizam (uvena je Marksova opaska da radnici nemaju
otadbine i da komunisti nastoje da ukinu drave i nacionalnosti), to nije sluaj sa
raznim oblicima, na primer konzervativizma.167 Socijalisti veruju u to da su svi ljudi
sposobni za navedeni moralni i drutveni razvoj nezavisno od njihovog porekla,
drave u kojoj ive, klase, vere ili nacije. Prema Dordu Orvelu, svi pravi socijalisti
veruju u univerzalnu pristojnost i ispravnost ljudskih bia.168
_____________
167 Kosmopolitizam oznaava ideju prema kojoj sve ljudske etnike i nacionalne grupe pre svega
pripadaju jednoj svetskoj zajednici utemeljenoj na zajednikom moralu. On upuuje na otvorenije i
ravnopravnije moralne, ekonomske i politike odnose meu nacijama i meu individuama razliitog
etnikog porekla. Uz to, ponekad obuhvata i ideju o potrebi za postojanjem nekog oblika svetske
vlade koja bi upravljala oveanstvom. U pitanju je zagovaranje zajednitva i sloge izmeu ljudi i
naroda celog sveta i poziv na nadvladavanje nacionalnih i meunacionalnih podela, koji se obino
tumae kao ideja o tome da su svi ljudi pre svega graani sveta , a ne nekih drugih kolektiva poput
lokalnih, regionalnih, nacionalnih i drugih zajednica. Osobe koje prihvataju ovakve ideje nazivaju se
kosmopolitama.
168 Dord Orvel (George Orwell, 19031950), ije je pravo ime bilo Erik Artur Bler (Eric Arthur
Blair) je bio engleski pisac, novinar, drutveni kritiar i socijalista. Smatra se jednim od najuticajnijih
156
Ove ideje su karakteristine za veinu struja u socijalizmu i najee batine ideje
prosvetiteljskog racionalizma o ljudima i oveanstvu uopte. U pitanju je ontologi-
ja koja odbacuje tradiciju i veruje u to da se ljudskom prirodom moe manipuli-
sati, da se ona moe kontrolisati ili iz poetka izgraditi putem upotrebe razuma
u pravim istorijskim okolnostima. U tom kontekstu socijalizam je iznad svega
modernizujua doktrina ako je mogue modernizovati i unaprediti okolnosti ne-
ophodne za ljudski razvoj tada i karakter individua moe da se formira kao novi
i drugaiji. Osnova ovakvog prosvetiteljskog i modernizatorskog stava socijalista
poiva u prosvetiteljskom projektu objanjenja drutvene stvarnosti na osnovu
principa razuma i samim tim ruenja svih predrasuda, sujeverja i tradicija. Vaan
izvor socijalistikog miljenja, a posebno utopijskog socijalizma i marksizma, jeste
i u divljenju prema empirijskim prirodnim naukama. Iz navedenih razloga socijali-
zam je esto koristio vokabular prirodnih nauka, impresioniran projektom otkria
unutranje strukture ljudske prirode ako je mogue otkriti ovu strukturu, tada
je mogue i dizajnirati drutva tako da odgovaraju aspiracijama ljudske prirode,
ali uprkos tome, pojedine socijalistike struje (poput hrianskog socijalizma) su
romantiarski orijentisane, a neretko se i protive modernizaciji.
Naredni znaajni princip socijalizma kao politike ideologije jeste princip za-
jednice ili intrinzino drutvenog karaktera ljudskih bia, tako da se visoko cene
vrednosti kao to su saradnja, bratstvo, zajednica i drutvo. Od ranih utopijskih
socijalista i sve do socijalizma u 21. veku veruje se u to da su ljudi kooperativna
drutvena bia i da je odnos koji treba izgraditi meu ljudima odnos saradnje,
to je suprotno od verovanja liberala i konzervativaca koji e konkurenciju meu
ljudima smatrati prirodnom i potrebnom. Liberali smatraju da ljudska bia treba
da budu nagraena za svoja postignua, dok socijalisti veruju da ovakav sistem
samo usmerava ljude na konflikt jednih sa drugima, podstiui sebinost i agresiju.
Socijalistika privrenost saradnji podstakla je nastanak kooperativnih drutvenih
organizacija i preduzea kao zamenama za hijerarhijske i konkurentske poslove.
Drugim reima, socijalisti navode da ljudi po svojoj prirodi nisu sebine i asoci-
jalne individue, ve da su svi pojedinci na izvestan nain deo jedni drugih putem
zajednikog drutvenog iskustva. S tim u vezi, (drutvene) okolnosti pod kojima se
ljudska bia razvijaju u velikoj meri mogu objasniti njihov karakter i njihovu pri-
rodu. Za socijalizam, i materijalne i moralne okolnosti ljudske egzistencije moraju
_____________
engleskih pisaca 20. veka, a upamen je po svom distopijskom romanu 1984 (Nineteen Eighty-Four,
1949) u kojem kritikuje totalitarizam i po alegorijskom romanu ivotinjska farma (Animal Farm,
1945) u kojem kritikuje dogaaje nakon Oktobarske revolucije u Sovjetskom Savezu. Pisao je i me-
moare ili knjievne hronike poput Kataloniji u ast (Homage to Catalonia, 1938), gde govori o svojim
iskustvima u panskom graanskom ratu, odnosno Niko i nita u Parizu u Londonu (Down and Out
in Paris and London, 1933) u kojem opisuje (svoje) siromatvo u ovim gradovima.
Distopija oznaava suprotnost utopiji, odnosno (najee fiktivnu) zajednicu ili drutvo koje je na
odreeni nain nepoeljno ili zastraujue.
157
mokratski politiki sistem uz socijalistiki ekonomski sistem. Pojedine struje u
okvirima demokratskog socijalizma preklapaju se sa reformistiki orijentisanom
socijaldemokratijom, a neke druge su revolucionarnijeg karaktera. S druge strane,
dravni socijalizam je oznaka koja se koristi za socijalistiku ideologiju koja zago-
vara dravno vlasnitvo nad proizvodnim sredstvima i komadno-plansku ekono-
miju, ali i politiku vladavinu jedne (socijalistike ili komunistike) partije u vidu
postepenog procesa razvoja socijalizma ka komunizmu putem aktivnosti voenih
od strane drave. Konano, delom ire shvaenog socijalistikog ili radnikog
pokreta mogue je shvatiti i pristalice tzv. anarhokomunizma, odnosno komunista
koji prihvataju (odreene) anarhistike ideje poput onih o ruenju drave. Suprot-
no dravnom socijalizmu, za njih je dravna vlast jednako tetna i nepotrebna kao i
kapitalizam, zbog ega zagovaraju ukidanje drave. Ova kola miljenja je detaljnije
predstavljena u poglavlju o anarhizmu.
4.6. Osnovni principi i pretpostavke socijalizma
Uvek je teko opisati opte i osnovne principe ili poglede na svet neke politike
ideologije, pre svega zbog znaajnih razlika i struja miljenja unutar nje. Ipak, so-
cijalizam kao politiku ideologiju najee odlikuje optimistiki razvojni pogled na
ljudska bia, posebno u poreenju sa ideologijama kao to su konzervativizam ili
liberalizam. Mnogi socijalisti u odreenom stepenu prihvataju tezu o usavravanju
ili usavrivosti ljudske prirode, odnosno tvrde da ljudi mogu da se razvijaju i
usavravaju u moralnom i svakom drugom pogledu, da su sposobni za racional-
no zakljuivanje i lini razvoj, a da socijalizam nastoji da podstie ovakvu vrstu
razvoja razliitim sredstvima. Najvei broj kola socijalistikog miljenja odlikuje
i nedvosmisleni kosmopolitizam (uvena je Marksova opaska da radnici nemaju
otadbine i da komunisti nastoje da ukinu drave i nacionalnosti), to nije sluaj sa
raznim oblicima, na primer konzervativizma.167 Socijalisti veruju u to da su svi ljudi
sposobni za navedeni moralni i drutveni razvoj nezavisno od njihovog porekla,
drave u kojoj ive, klase, vere ili nacije. Prema Dordu Orvelu, svi pravi socijalisti
veruju u univerzalnu pristojnost i ispravnost ljudskih bia.168
_____________
167 Kosmopolitizam oznaava ideju prema kojoj sve ljudske etnike i nacionalne grupe pre svega
pripadaju jednoj svetskoj zajednici utemeljenoj na zajednikom moralu. On upuuje na otvorenije i
ravnopravnije moralne, ekonomske i politike odnose meu nacijama i meu individuama razliitog
etnikog porekla. Uz to, ponekad obuhvata i ideju o potrebi za postojanjem nekog oblika svetske
vlade koja bi upravljala oveanstvom. U pitanju je zagovaranje zajednitva i sloge izmeu ljudi i
naroda celog sveta i poziv na nadvladavanje nacionalnih i meunacionalnih podela, koji se obino
tumae kao ideja o tome da su svi ljudi pre svega graani sveta , a ne nekih drugih kolektiva poput
lokalnih, regionalnih, nacionalnih i drugih zajednica. Osobe koje prihvataju ovakve ideje nazivaju se
kosmopolitama.
168 Dord Orvel (George Orwell, 19031950), ije je pravo ime bilo Erik Artur Bler (Eric Arthur
Blair) je bio engleski pisac, novinar, drutveni kritiar i socijalista. Smatra se jednim od najuticajnijih
156
Ove ideje su karakteristine za veinu struja u socijalizmu i najee batine ideje
prosvetiteljskog racionalizma o ljudima i oveanstvu uopte. U pitanju je ontologi-
ja koja odbacuje tradiciju i veruje u to da se ljudskom prirodom moe manipuli-
sati, da se ona moe kontrolisati ili iz poetka izgraditi putem upotrebe razuma
u pravim istorijskim okolnostima. U tom kontekstu socijalizam je iznad svega
modernizujua doktrina ako je mogue modernizovati i unaprediti okolnosti ne-
ophodne za ljudski razvoj tada i karakter individua moe da se formira kao novi
i drugaiji. Osnova ovakvog prosvetiteljskog i modernizatorskog stava socijalista
poiva u prosvetiteljskom projektu objanjenja drutvene stvarnosti na osnovu
principa razuma i samim tim ruenja svih predrasuda, sujeverja i tradicija. Vaan
izvor socijalistikog miljenja, a posebno utopijskog socijalizma i marksizma, jeste
i u divljenju prema empirijskim prirodnim naukama. Iz navedenih razloga socijali-
zam je esto koristio vokabular prirodnih nauka, impresioniran projektom otkria
unutranje strukture ljudske prirode ako je mogue otkriti ovu strukturu, tada
je mogue i dizajnirati drutva tako da odgovaraju aspiracijama ljudske prirode,
ali uprkos tome, pojedine socijalistike struje (poput hrianskog socijalizma) su
romantiarski orijentisane, a neretko se i protive modernizaciji.
Naredni znaajni princip socijalizma kao politike ideologije jeste princip za-
jednice ili intrinzino drutvenog karaktera ljudskih bia, tako da se visoko cene
vrednosti kao to su saradnja, bratstvo, zajednica i drutvo. Od ranih utopijskih
socijalista i sve do socijalizma u 21. veku veruje se u to da su ljudi kooperativna
drutvena bia i da je odnos koji treba izgraditi meu ljudima odnos saradnje,
to je suprotno od verovanja liberala i konzervativaca koji e konkurenciju meu
ljudima smatrati prirodnom i potrebnom. Liberali smatraju da ljudska bia treba
da budu nagraena za svoja postignua, dok socijalisti veruju da ovakav sistem
samo usmerava ljude na konflikt jednih sa drugima, podstiui sebinost i agresiju.
Socijalistika privrenost saradnji podstakla je nastanak kooperativnih drutvenih
organizacija i preduzea kao zamenama za hijerarhijske i konkurentske poslove.
Drugim reima, socijalisti navode da ljudi po svojoj prirodi nisu sebine i asoci-
jalne individue, ve da su svi pojedinci na izvestan nain deo jedni drugih putem
zajednikog drutvenog iskustva. S tim u vezi, (drutvene) okolnosti pod kojima se
ljudska bia razvijaju u velikoj meri mogu objasniti njihov karakter i njihovu pri-
rodu. Za socijalizam, i materijalne i moralne okolnosti ljudske egzistencije moraju
_____________
engleskih pisaca 20. veka, a upamen je po svom distopijskom romanu 1984 (Nineteen Eighty-Four,
1949) u kojem kritikuje totalitarizam i po alegorijskom romanu ivotinjska farma (Animal Farm,
1945) u kojem kritikuje dogaaje nakon Oktobarske revolucije u Sovjetskom Savezu. Pisao je i me-
moare ili knjievne hronike poput Kataloniji u ast (Homage to Catalonia, 1938), gde govori o svojim
iskustvima u panskom graanskom ratu, odnosno Niko i nita u Parizu u Londonu (Down and Out
in Paris and London, 1933) u kojem opisuje (svoje) siromatvo u ovim gradovima.
Distopija oznaava suprotnost utopiji, odnosno (najee fiktivnu) zajednicu ili drutvo koje je na
odreeni nain nepoeljno ili zastraujue.
157
se razumeti u kontekstu zajednice, odnosno drutva. Takoe, drutvo ima ontoloki
primat u odnosu na individuu, a kooperacija i zajednica su superiornije vrednosti
od individualizma i egoizma. Individualizam implicira izolaciju, takmienje i egoi-
zam, zbog ega se moe rei da mnogi socijalisti preferiraju kolektivizam u smislu
znaaja odgovornog i uzajamno solidarnog ivota u zajednici i drutvu. Naravno,
razne struje u socijalizmu impliciraju i drugaije stavove o konkretnom sadraju
vrednosti kao to su zajednica, kooperacija ili drutvo. Za neke socijaliste ovakvo
drutvo je iznad svega konsenzualno i homogeno u veini svojih aspekata (i postoje
pozivanja na neke ranije istorijske forme zajednikog ivota, poput tradicionalnih
zajednica), a neki drugi doputaju veu heterogenost i autonomiju individua,
smatrajui zamisli o homogenim drutvima uzajamne ispomoi nostalginim i
reakcionarnim.
Za mnoge teoretiare kljuna socijalistika vrednost ipak jeste jednakost, odnosno
egalitarizam. U pitanju je nesumnjivo vana socijalistika ideja, ali to ne znai da
su svi socijalisti zagovarali identian koncept jednakosti. Takoe, u pitanju je bila
vrednost koja nije figurirala kao najvanija kod utopijskih socijalista (npr. Furije
je egalitarne ideje smatrao otrovnim i prihvatao je hijerarhijski poredak u svo-
jim tekstovima, a sline stavove imao je i Sen-Simon). Zanimljivo je i to da je sam
Marks bio kritiki nastrojen prema egalitarnim vizijama i otpisivao ih je kao li-
beralno i buroasko razmiljanje. Za njega, krajnji rezultat komunizma moda bi
bio u potpuno egalitarnom drutvu, ali je rasprava o takvim stvarima bila besmis-
leno utopijska. Ovo je zanimljivo i zato to protivnici socijalizma neretko govore
o ovoj politikoj ideologiji iskljuivo preko nerealnih egalitaristikih zamisli kao
o osnovnoj socijalistikoj ideji, to nije ispravno. Ideje koje su bile najblie zamis-
lima o bukvalnoj jednakosti svih graana pronalaze se jedino u ekstremnijim
komunistikim tekstovima Babefa ili Kabea, koje je dominantna socijalistika
tradicija oduvek videla kao apsurdne. Bukvalna jednakost graana najee je samo
strailo koje su rivalske ideologije izmislile i pripisale socijalizmu.
Imajui ovo na umu, ta je onda sadraj jednakosti koju zagovaraju istinski soci-
jalisti? Ona se obino predstavlja kao neto emu treba teiti, a ne kao realistiko
ili injenino stanje, to znai da jednakost kao cilj ili ishod treba jasno razlikovati
od jednakosti kao stanja. U tom smislu, socijalizam je pre svega povezan sa dostiza-
njem takvog stanja, odnosno zainteresovan je za ostvarivanje drutvene jednakosti.
U znaajnoj meri dostizanje ljudske jednakosti za socijaliste implicira jednakost u
polaznim osnovama za individue npr. u minimumu obrazovnih, zdrastvenih i
drugih materijalnih okolnosti, kako bi svi ljudi (pre svega, nezavisno od klasnog
poloaja) mogli da dostignu drutvenu jednakost, odnosno da razviju svoj potenci-
jal i snagu. Takoe, sredstva za dostizanje jednakosti ne treba brkati sa jednakou
kao ciljem ili ishodom. Nacionalizacija (u Velikoj Britaniji) ili komandna ekonomija
(u Sovjetskom Savezu) se izjednaavaju sa socijalizmom, zbog ega se pretpostavlja
158
da svi socijalisti, poto veruju u jednakost, zagovaraju nacionalizaciju ili komandnu
ekonomiju, to nije istinito. Sredstvo za dostizanje jednakosti za neke socijaliste je
bilo u jednakim nadnicama, ali za neke druge u redistribuciji bogatstva (npr. preko
progresivnog oporezivanja) i u besplatnoj zdravstvenoj zatiti.
Dakle, jednakost jeste vrednost koja definie socijalizam kao politiku ideolo-
giju, kao i princip po kojem se on razlikuje od npr. liberalizma i konzervativizma.
Konzervativci veruju da je drutvo po prirodi hijerarhijsko i ideju o drutvenoj
jednakosti odbacuju kao apsurdnu. Liberali jesu privreni jednakosti, ali u mo-
ralnom smislu jednakosti slobodnih ljudskih individua i njihovih prava, ali istiu
da su ljudi stvoreni sa razliitim talentima i vetinama, te da u skladu sa tim treba
da budu nagraeni, a samim tim i da budu ekonomski nejednaki. Drugim reima,
liberalizam istie jednakost prilika, ali bez nastojanja da ova jednakost dovede do
drutvene i ekonomske jednakosti. Za razliku od njih, socijalisti istiu ne samo jed-
nakost prilika, ve i jednakost ishoda i ekonomsku nejednakost ne vide kao proiz-
vod uroenih razlika meu pojedincima, ve nepravednih kapitalistikih odnosa
ljudska nejednakost je ta koja odraava nejednaku strukturu drutva, a ne obrnuto.
Takoe, socijalisti ne tvrde da ljudi jesu ili da ikada mogu da budu doslovno jed-
naki u svim svojim fizikim ili mentalnim sposobnostima. Iz tog razloga najvei
broj socijalista ne propagira egalitarno drutvo u smislu doslovno identinih na-
dnica ili nagrada, ve drutvo identinog tretmana razliitih ljudi. Oni veruju u to
da su najznaajniji oblici drutvene nejednakosti rezultat nejednakog tretmana od
strane drutva, a ne prirodne darovitosti ili neije vee marljivosti. Iz tih razloga
se zahteva da drutvo ljude tretira jednako ili bar ujednaenije u pogledu njiho-
vog nagraivanja i materijalnih okolnosti i stoga je formalna liberalna jednakost
potpuno beznaajna, jer ne uzima u obzir strukturne i ekonomske nejednakosti
kapitalistikog sistema. Naprosto, jednaka politika prava ne znae mnogo u si-
tuaciji u kojoj je neko izuzetno bogat, a neko siromaan. Sutina jednakosti kao
politike vrednosti za socijaliste jeste u sledeem: postoje vredni i moralno rele-
vantni kvaliteti svih ljudskih bia, nezavisno od rase, pola, sposobnosti ili klase,
zbog ega je neophodno jednako tretirati sva ljudska bia. Odreene nejednakosti
postoje meu individuama (svi rade prema svojim mogunostima), ali svaka indi-
vidua treba da dobije jednak tretman (svako treba da uzima u skladu sa svojim
potrebama).
Insistiranje socijalista na jednakosti je mnoge (liberalne) kritiare navelo na
tvrdnju da se oni zapravo protive slobodi, poto su jednakost i slobodu smatrali
meusobno nespojivim konceptima. Meutim, ovakva konceptualizacija nije adek-
vatna, jer u pitanju nisu suprotstavljeni koncepti i mogua je socijalistika zamisao
slobode koja nije u sukobu sa jednakou. Danas sve vie i vie komentatora ubraja
i vrednost slobode kao kljunu socijalistiku vrednost, iako se socijalistiki koncept
slobode razlikuje od liberalnog. Za socijaliste kapitalizam nuno dovodi do repre-
159
se razumeti u kontekstu zajednice, odnosno drutva. Takoe, drutvo ima ontoloki
primat u odnosu na individuu, a kooperacija i zajednica su superiornije vrednosti
od individualizma i egoizma. Individualizam implicira izolaciju, takmienje i egoi-
zam, zbog ega se moe rei da mnogi socijalisti preferiraju kolektivizam u smislu
znaaja odgovornog i uzajamno solidarnog ivota u zajednici i drutvu. Naravno,
razne struje u socijalizmu impliciraju i drugaije stavove o konkretnom sadraju
vrednosti kao to su zajednica, kooperacija ili drutvo. Za neke socijaliste ovakvo
drutvo je iznad svega konsenzualno i homogeno u veini svojih aspekata (i postoje
pozivanja na neke ranije istorijske forme zajednikog ivota, poput tradicionalnih
zajednica), a neki drugi doputaju veu heterogenost i autonomiju individua,
smatrajui zamisli o homogenim drutvima uzajamne ispomoi nostalginim i
reakcionarnim.
Za mnoge teoretiare kljuna socijalistika vrednost ipak jeste jednakost, odnosno
egalitarizam. U pitanju je nesumnjivo vana socijalistika ideja, ali to ne znai da
su svi socijalisti zagovarali identian koncept jednakosti. Takoe, u pitanju je bila
vrednost koja nije figurirala kao najvanija kod utopijskih socijalista (npr. Furije
je egalitarne ideje smatrao otrovnim i prihvatao je hijerarhijski poredak u svo-
jim tekstovima, a sline stavove imao je i Sen-Simon). Zanimljivo je i to da je sam
Marks bio kritiki nastrojen prema egalitarnim vizijama i otpisivao ih je kao li-
beralno i buroasko razmiljanje. Za njega, krajnji rezultat komunizma moda bi
bio u potpuno egalitarnom drutvu, ali je rasprava o takvim stvarima bila besmis-
leno utopijska. Ovo je zanimljivo i zato to protivnici socijalizma neretko govore
o ovoj politikoj ideologiji iskljuivo preko nerealnih egalitaristikih zamisli kao
o osnovnoj socijalistikoj ideji, to nije ispravno. Ideje koje su bile najblie zamis-
lima o bukvalnoj jednakosti svih graana pronalaze se jedino u ekstremnijim
komunistikim tekstovima Babefa ili Kabea, koje je dominantna socijalistika
tradicija oduvek videla kao apsurdne. Bukvalna jednakost graana najee je samo
strailo koje su rivalske ideologije izmislile i pripisale socijalizmu.
Imajui ovo na umu, ta je onda sadraj jednakosti koju zagovaraju istinski soci-
jalisti? Ona se obino predstavlja kao neto emu treba teiti, a ne kao realistiko
ili injenino stanje, to znai da jednakost kao cilj ili ishod treba jasno razlikovati
od jednakosti kao stanja. U tom smislu, socijalizam je pre svega povezan sa dostiza-
njem takvog stanja, odnosno zainteresovan je za ostvarivanje drutvene jednakosti.
U znaajnoj meri dostizanje ljudske jednakosti za socijaliste implicira jednakost u
polaznim osnovama za individue npr. u minimumu obrazovnih, zdrastvenih i
drugih materijalnih okolnosti, kako bi svi ljudi (pre svega, nezavisno od klasnog
poloaja) mogli da dostignu drutvenu jednakost, odnosno da razviju svoj potenci-
jal i snagu. Takoe, sredstva za dostizanje jednakosti ne treba brkati sa jednakou
kao ciljem ili ishodom. Nacionalizacija (u Velikoj Britaniji) ili komandna ekonomija
(u Sovjetskom Savezu) se izjednaavaju sa socijalizmom, zbog ega se pretpostavlja
158
da svi socijalisti, poto veruju u jednakost, zagovaraju nacionalizaciju ili komandnu
ekonomiju, to nije istinito. Sredstvo za dostizanje jednakosti za neke socijaliste je
bilo u jednakim nadnicama, ali za neke druge u redistribuciji bogatstva (npr. preko
progresivnog oporezivanja) i u besplatnoj zdravstvenoj zatiti.
Dakle, jednakost jeste vrednost koja definie socijalizam kao politiku ideolo-
giju, kao i princip po kojem se on razlikuje od npr. liberalizma i konzervativizma.
Konzervativci veruju da je drutvo po prirodi hijerarhijsko i ideju o drutvenoj
jednakosti odbacuju kao apsurdnu. Liberali jesu privreni jednakosti, ali u mo-
ralnom smislu jednakosti slobodnih ljudskih individua i njihovih prava, ali istiu
da su ljudi stvoreni sa razliitim talentima i vetinama, te da u skladu sa tim treba
da budu nagraeni, a samim tim i da budu ekonomski nejednaki. Drugim reima,
liberalizam istie jednakost prilika, ali bez nastojanja da ova jednakost dovede do
drutvene i ekonomske jednakosti. Za razliku od njih, socijalisti istiu ne samo jed-
nakost prilika, ve i jednakost ishoda i ekonomsku nejednakost ne vide kao proiz-
vod uroenih razlika meu pojedincima, ve nepravednih kapitalistikih odnosa
ljudska nejednakost je ta koja odraava nejednaku strukturu drutva, a ne obrnuto.
Takoe, socijalisti ne tvrde da ljudi jesu ili da ikada mogu da budu doslovno jed-
naki u svim svojim fizikim ili mentalnim sposobnostima. Iz tog razloga najvei
broj socijalista ne propagira egalitarno drutvo u smislu doslovno identinih na-
dnica ili nagrada, ve drutvo identinog tretmana razliitih ljudi. Oni veruju u to
da su najznaajniji oblici drutvene nejednakosti rezultat nejednakog tretmana od
strane drutva, a ne prirodne darovitosti ili neije vee marljivosti. Iz tih razloga
se zahteva da drutvo ljude tretira jednako ili bar ujednaenije u pogledu njiho-
vog nagraivanja i materijalnih okolnosti i stoga je formalna liberalna jednakost
potpuno beznaajna, jer ne uzima u obzir strukturne i ekonomske nejednakosti
kapitalistikog sistema. Naprosto, jednaka politika prava ne znae mnogo u si-
tuaciji u kojoj je neko izuzetno bogat, a neko siromaan. Sutina jednakosti kao
politike vrednosti za socijaliste jeste u sledeem: postoje vredni i moralno rele-
vantni kvaliteti svih ljudskih bia, nezavisno od rase, pola, sposobnosti ili klase,
zbog ega je neophodno jednako tretirati sva ljudska bia. Odreene nejednakosti
postoje meu individuama (svi rade prema svojim mogunostima), ali svaka indi-
vidua treba da dobije jednak tretman (svako treba da uzima u skladu sa svojim
potrebama).
Insistiranje socijalista na jednakosti je mnoge (liberalne) kritiare navelo na
tvrdnju da se oni zapravo protive slobodi, poto su jednakost i slobodu smatrali
meusobno nespojivim konceptima. Meutim, ovakva konceptualizacija nije adek-
vatna, jer u pitanju nisu suprotstavljeni koncepti i mogua je socijalistika zamisao
slobode koja nije u sukobu sa jednakou. Danas sve vie i vie komentatora ubraja
i vrednost slobode kao kljunu socijalistiku vrednost, iako se socijalistiki koncept
slobode razlikuje od liberalnog. Za socijaliste kapitalizam nuno dovodi do repre-
159
sije i eksploatacije, kao i nehumane akumulacije bogatstva u rukama manjine koja
koristi slobodu shvaenu kao slobodno trite. Poto su neki ljudi bogatiji od
drugih, oni mogu da odaberu kako e iveti i oni su slobodni, ali velika veina
stanovnitva nije. Iz socijalistike perspektive sloboda se odnosi na veoma konkret-
nu drutvenu situaciju, a ne na koncept slobodne konkurencije i trita ili apstrak-
tan koncept slobode u liberalizmu. U sluaju socijalizma, sloboda se esto povezuje
sa konceptom ljudske kreativnosti, kao kljunim aspektom ljudske prirode koji ne
moe da doe do izraaja u kapitalizmu. Dakle, za socijaliste sloboda predstavlja
slobodu od prinude otuujueg rada ili ivota u okovima lane svesti nametnute
od strane bogatih. Drugim reima, socijalisti individualnost shvataju kao individu-
alno kreativno izraavanje, kao izraavanje svega onog potisnutog i uguenog zbog
nemoralnog ekonomskog i drutvenog sistema ovek tek treba da postane slo-
bodan, a danas to nije u mogunosti zbog (pre svega) ekonomske nejednakosti
veine ljudi.
Ako je slobodu mogue definisati kao slobodnu mogunost izbora (u ta veina
socijalista veruje), tada je stvaranje jednakih okolnosti za adekvatno donoenje
izbora (adekvatno obrazovanje, zdravlje, prihodi itd.) i samim tim slobodan raz-
voj svih ljudskih potencijala nesumnjivi preduslov istinske slobode. Ipak, jednake
okolnosti ili jednake prilike najee nisu dovoljne za ostvarivanje istinske slobode
i (relativna) jednakost u ishodima (a ne samo u prilikama) shvata se kao predu-
slov za uspostavljanje drutvene pravde ili pravinosti, kao i osiguranje drutvene
kohezije, solidarnosti i uveanje ljudske slobode. Drugim reima, za socijaliste
ekonomska nejednakost jeste sama antiteza ljudskoj slobodi i zato je ova zamisao
slobode sasvim prikladna ideja koja nije u sukobu sa konceptom jednakosti.
Istovremeno, socijalisti se nisu ograniavali samo na ekonomsku jednakost, ve
i na znaaj politike jednakosti poput univerzalnog birakog prava. Zato su tokom
svoje istorije bili blisko povezani sa pokretima za jednakost ena, upravo na te-
melju socijalistike vrednosti jednakosti svih ljudskih bia. Na primer, Marksova
erka Eleanor je zajedno sa ljubavnikom Edvardom Ejvelingom pisala o odnosima
izmeu kapitalizma i eksploatacije ena, iako se socijalistiki feminizam pojavio jo
u Ovenovom dobu i meu njegovim sledbenicima.169 Uz to, i Engels je u delu Pore-
_____________
169 Eleanor Marks (Eleanor Marx, 18551898), poznata i kao Tusi (Tussy) Marks, bila je socijalistika
i feministika aktivistkinja, kao i najmlaa erka Karla Marksa. Od detinjstva je bila zainteresovana za
politiku i ve u 16. godini ivota angaovala se kao oeva sekretarka, a pratila ga je i po socijalistikim
konferencijama irom sveta. U zrelim godinama angauje se na organizovanju socijalistikog pokreta,
pie brojne knjige, pamflete i lanke, a bavila se i pozoritem i prevoenjem. Izvrila je samoubistvo
(ispijajui otrov) nakon to je saznala da se njen partner Edvard Ejveling tajno oenio jednom mla-
dom glumicom i da joj je bio neveran.
Edvard Ejveling (Edward Aveling, 18491898) je bio istaknuti britanski marksista, socijalista, ateista,
zagovornik Darvinove teorije evolucije, kao i partner Eleanor Marks. Engels je angaovao Ejvelinga
kao prevodioca prvog toma Marksovog Kapitala na engleski jezik, a bavio se i pisanjem dramskih
tekstova. Preminuo je etiri meseca nakon (samoubistva) Eleanor.
160
klo porodice, privatne svojine i drave tvrdio da postoji ekonomska baza represije
nad enama, povezujui patrijarhat i kapitalizam. On je isticao da je neophodno da
se ene organizuju i emancipuju, kao nuni element svrgavanja kapitalizma. U de-
lima britanskog socijaliste Edvarda Karpentera istie se i potreba za socijalistikim
drutvom u kojem ljudi nisu prevazili samo ekonomsku i politiku, ve i seksualnu
i emocionalnu represiju koju stvara kapitalistiko drutvo.170 Dok su Eleanor Marks
i Edvard Ejveling pisali o prirodnom uasu ljudi pri susretu sa feminiziranim
mukarcima i mukobanjastim enama, Karpenter je iskazivao mnogo vie tole-
rancije prema raznovrsnosti ljudskog ponaanja i meuljudskih odnosa, otvoreno
zagovarajui istopolne odnose. Za njega su homoseksualni odnosi bili svojevrsna
avangarda u borbi protiv kapitalistikog drutva.
Konano, vaan aspekt socijalizma jeste i kritika kapitalizma, odnosno antikapi-
talizam. Pojedini socijalisti ga kritikuju iz humanistikih razloga, u smislu kritike
pohlepe i unitavanja ljudske prirode, kao i prirodnog okruenja, ali veina zapravo
insistira na strukturnim uzrocima drutvenih i ekonomskih problema koje generie
normalno funkcionisanje kapitalizma. Kapitalizam koncentrie mo i bogatstvo
u rukama malobrojnih individua koje kontroliu sredstva za proizvodnju (fabrike),
a bogatstvo generiu preko eksploatacije onih koji ta sredstva ne poseduju (rad-
nika). Ovo stvara nejednake drutvene odnose koji generiu nejednake prilike ili
anse za sve ljude da bi uveali svoje blagostanje.
Osnovni problem sa kapitalizmom za mnoge socijaliste nalazi se u insitituciji pri-
vatne svojine, pod kojom obino podrazumevaju proizvodno bogatstvo ili kapital
(a ne linu imovinu poput odee ili nametaja, kako to ponekad istiu antisocija-
listi). Ovaj stav prema svojini razdvaja socijalizam od liberalizma i konzervativiz-
ma, koji e posedovanje svojine smatrati prirodnim i ispravnim. Socijalisti (ovako
shvaenu) privatnu svojinu vide kao nepravednu, poto se bogatstvo proizvodi ko-
lektivnim naporom ljudskog rada, zbog ega ona treba da bude u posedu zajednice,
a ne (privatnih) osoba. Zatim, oni veruju da svojina raa gramzivost i fetiizam
robe, zbog ega dovodi do moralne iskvarenosti oni koji poseduju svojinu ele
da je nagomilaju jo vie, dok oni koji je nemaju eznu za tim da je steknu, uz pret-
postavku da se do ljudske sree moe doi jedino potragom za bogatstvom. Svojina
je ta koja podstie sukobe u drutvu, zbog ega socijalisti propagiraju ukidanje pri-
vatne svojine i njenu zamenu zajednikim vlasnitvom nad proizvodnim bogat-
stvom.
_____________
170 Edvard Karpenter (Edward Carpenter, 18441929) je bio britanski socijalista, pesnik i rani aktiv-
ista za prava homoseksualaca. Upamen je i po svom delu Civilizacija: njen uzrok i lek (Civilisation, Its
Cause and Cure, 1921) u kojem tvrdi da je civilizacija oblik bolesti kroz koju prolaze ljudska drutva
koju je potrebno izleiti putem povratka prirodi. Verovao je i u to da je istopolna privlanost prirodna
orijentacija za ljude koji pripadaju treem polu, a zagovarao je i seksualnu i ekonomsku slobodu
ena. Jedan je od osnivaa Fabijanskog drutva i Laburistike partije, a bio je i prijatelj i ljubavnik
amerikog pesnika Volta Vitmana (Walter Walt Whitman, 18191892).
161
sije i eksploatacije, kao i nehumane akumulacije bogatstva u rukama manjine koja
koristi slobodu shvaenu kao slobodno trite. Poto su neki ljudi bogatiji od
drugih, oni mogu da odaberu kako e iveti i oni su slobodni, ali velika veina
stanovnitva nije. Iz socijalistike perspektive sloboda se odnosi na veoma konkret-
nu drutvenu situaciju, a ne na koncept slobodne konkurencije i trita ili apstrak-
tan koncept slobode u liberalizmu. U sluaju socijalizma, sloboda se esto povezuje
sa konceptom ljudske kreativnosti, kao kljunim aspektom ljudske prirode koji ne
moe da doe do izraaja u kapitalizmu. Dakle, za socijaliste sloboda predstavlja
slobodu od prinude otuujueg rada ili ivota u okovima lane svesti nametnute
od strane bogatih. Drugim reima, socijalisti individualnost shvataju kao individu-
alno kreativno izraavanje, kao izraavanje svega onog potisnutog i uguenog zbog
nemoralnog ekonomskog i drutvenog sistema ovek tek treba da postane slo-
bodan, a danas to nije u mogunosti zbog (pre svega) ekonomske nejednakosti
veine ljudi.
Ako je slobodu mogue definisati kao slobodnu mogunost izbora (u ta veina
socijalista veruje), tada je stvaranje jednakih okolnosti za adekvatno donoenje
izbora (adekvatno obrazovanje, zdravlje, prihodi itd.) i samim tim slobodan raz-
voj svih ljudskih potencijala nesumnjivi preduslov istinske slobode. Ipak, jednake
okolnosti ili jednake prilike najee nisu dovoljne za ostvarivanje istinske slobode
i (relativna) jednakost u ishodima (a ne samo u prilikama) shvata se kao predu-
slov za uspostavljanje drutvene pravde ili pravinosti, kao i osiguranje drutvene
kohezije, solidarnosti i uveanje ljudske slobode. Drugim reima, za socijaliste
ekonomska nejednakost jeste sama antiteza ljudskoj slobodi i zato je ova zamisao
slobode sasvim prikladna ideja koja nije u sukobu sa konceptom jednakosti.
Istovremeno, socijalisti se nisu ograniavali samo na ekonomsku jednakost, ve
i na znaaj politike jednakosti poput univerzalnog birakog prava. Zato su tokom
svoje istorije bili blisko povezani sa pokretima za jednakost ena, upravo na te-
melju socijalistike vrednosti jednakosti svih ljudskih bia. Na primer, Marksova
erka Eleanor je zajedno sa ljubavnikom Edvardom Ejvelingom pisala o odnosima
izmeu kapitalizma i eksploatacije ena, iako se socijalistiki feminizam pojavio jo
u Ovenovom dobu i meu njegovim sledbenicima.169 Uz to, i Engels je u delu Pore-
_____________
169 Eleanor Marks (Eleanor Marx, 18551898), poznata i kao Tusi (Tussy) Marks, bila je socijalistika
i feministika aktivistkinja, kao i najmlaa erka Karla Marksa. Od detinjstva je bila zainteresovana za
politiku i ve u 16. godini ivota angaovala se kao oeva sekretarka, a pratila ga je i po socijalistikim
konferencijama irom sveta. U zrelim godinama angauje se na organizovanju socijalistikog pokreta,
pie brojne knjige, pamflete i lanke, a bavila se i pozoritem i prevoenjem. Izvrila je samoubistvo
(ispijajui otrov) nakon to je saznala da se njen partner Edvard Ejveling tajno oenio jednom mla-
dom glumicom i da joj je bio neveran.
Edvard Ejveling (Edward Aveling, 18491898) je bio istaknuti britanski marksista, socijalista, ateista,
zagovornik Darvinove teorije evolucije, kao i partner Eleanor Marks. Engels je angaovao Ejvelinga
kao prevodioca prvog toma Marksovog Kapitala na engleski jezik, a bavio se i pisanjem dramskih
tekstova. Preminuo je etiri meseca nakon (samoubistva) Eleanor.
160
klo porodice, privatne svojine i drave tvrdio da postoji ekonomska baza represije
nad enama, povezujui patrijarhat i kapitalizam. On je isticao da je neophodno da
se ene organizuju i emancipuju, kao nuni element svrgavanja kapitalizma. U de-
lima britanskog socijaliste Edvarda Karpentera istie se i potreba za socijalistikim
drutvom u kojem ljudi nisu prevazili samo ekonomsku i politiku, ve i seksualnu
i emocionalnu represiju koju stvara kapitalistiko drutvo.170 Dok su Eleanor Marks
i Edvard Ejveling pisali o prirodnom uasu ljudi pri susretu sa feminiziranim
mukarcima i mukobanjastim enama, Karpenter je iskazivao mnogo vie tole-
rancije prema raznovrsnosti ljudskog ponaanja i meuljudskih odnosa, otvoreno
zagovarajui istopolne odnose. Za njega su homoseksualni odnosi bili svojevrsna
avangarda u borbi protiv kapitalistikog drutva.
Konano, vaan aspekt socijalizma jeste i kritika kapitalizma, odnosno antikapi-
talizam. Pojedini socijalisti ga kritikuju iz humanistikih razloga, u smislu kritike
pohlepe i unitavanja ljudske prirode, kao i prirodnog okruenja, ali veina zapravo
insistira na strukturnim uzrocima drutvenih i ekonomskih problema koje generie
normalno funkcionisanje kapitalizma. Kapitalizam koncentrie mo i bogatstvo
u rukama malobrojnih individua koje kontroliu sredstva za proizvodnju (fabrike),
a bogatstvo generiu preko eksploatacije onih koji ta sredstva ne poseduju (rad-
nika). Ovo stvara nejednake drutvene odnose koji generiu nejednake prilike ili
anse za sve ljude da bi uveali svoje blagostanje.
Osnovni problem sa kapitalizmom za mnoge socijaliste nalazi se u insitituciji pri-
vatne svojine, pod kojom obino podrazumevaju proizvodno bogatstvo ili kapital
(a ne linu imovinu poput odee ili nametaja, kako to ponekad istiu antisocija-
listi). Ovaj stav prema svojini razdvaja socijalizam od liberalizma i konzervativiz-
ma, koji e posedovanje svojine smatrati prirodnim i ispravnim. Socijalisti (ovako
shvaenu) privatnu svojinu vide kao nepravednu, poto se bogatstvo proizvodi ko-
lektivnim naporom ljudskog rada, zbog ega ona treba da bude u posedu zajednice,
a ne (privatnih) osoba. Zatim, oni veruju da svojina raa gramzivost i fetiizam
robe, zbog ega dovodi do moralne iskvarenosti oni koji poseduju svojinu ele
da je nagomilaju jo vie, dok oni koji je nemaju eznu za tim da je steknu, uz pret-
postavku da se do ljudske sree moe doi jedino potragom za bogatstvom. Svojina
je ta koja podstie sukobe u drutvu, zbog ega socijalisti propagiraju ukidanje pri-
vatne svojine i njenu zamenu zajednikim vlasnitvom nad proizvodnim bogat-
stvom.
_____________
170 Edvard Karpenter (Edward Carpenter, 18441929) je bio britanski socijalista, pesnik i rani aktiv-
ista za prava homoseksualaca. Upamen je i po svom delu Civilizacija: njen uzrok i lek (Civilisation, Its
Cause and Cure, 1921) u kojem tvrdi da je civilizacija oblik bolesti kroz koju prolaze ljudska drutva
koju je potrebno izleiti putem povratka prirodi. Verovao je i u to da je istopolna privlanost prirodna
orijentacija za ljude koji pripadaju treem polu, a zagovarao je i seksualnu i ekonomsku slobodu
ena. Jedan je od osnivaa Fabijanskog drutva i Laburistike partije, a bio je i prijatelj i ljubavnik
amerikog pesnika Volta Vitmana (Walter Walt Whitman, 18191892).
161
4.7. Socijalistiki politiki pokreti i partije
U zemljama Zapada socijalistika ideologija se od kraja 19. i poetka 20. veka
pre svega razvijala u okvirima socijaldemokratskog pokreta. Kao to je navedeno,
otra podela izmeu socijalista (potonjih socijaldemokrata) i komunista pojavljuje
se nakon iskustva Oktobarske revolucije i formiranja Sovjetskog Saveza. Iako su sve
zapadne zemlje imale svoje komunistike partije koje su odravale bliske veze sa
Treom internacionalom ili Kominternom, njihov uticaj je bio komparativno manji
u poreenju sa socijaldemokratskim partijama. Naime, socijaldemokratija je bila
dominantna forma socijalizma u 20. veku u dravama Zapada, gde je (sa izuzetkom
Sjedinjenih Drava) bila glavna opoziciona snaga politikom konzervativizmu i
politikoj organizaciji kapitalizma. Meutim, socijaldemokratija je kao svog
politikog protivnika prihvatila i komuniste, odnosno ortodoksnu marksistiku
tradiciju olienu u mnogim revolucionarnim komunistikim partijama na Zapadu
i na Istoku.
Socijaldemokratski pokret izrasta iz napora Augusta Bebela i Vilhelma Libknehta
koji su osnovali Nemaku socijalnu demokratsku radniku partiju 1869. godine i
est godina kasnije Socijaldemokratsku partiju Nemake (Sozialdemokratische Par-
tei Deutschlands ili SPD).171 Bebel je socijaldemokratiju video kao politiki pokret
zasnovan na ideji da socijalizam treba uvesti zakonitim sredstvima, a ne silom. Na-
kon izbora dvojice socijaldemokrata u Rajhstag 1871. godine, partija je dramatino
rasla i 1912. godine postaje najvea pojedinana partija po glasakoj snazi, sa 110
od 397 poslanika u Rajhstagu (Rajhstag je naziv za nemaki parlament).
SPD je praktino formirana spajanjem Marksistike partije i partije koju je stvorio
Marksov rival u Nemakoj, Ferdinand Lasal. Prema Marksovoj Kritici Gotskog pro-
grama (Critique of the Gotha Programme, 1891), Lasal je radniki pokret zamis-
lio iz najue nacionalne take gledita, tj. bio je posveen pretvaranju Nemake
u socijalistiku dravu, dok je Marks smatrao da socijalizam mora da bude
meunarodni pokret. Takoe, Lasal i njegovi sledbenici su navodili da se kontrola
nad dravom moe ostvariti putem izbora, upotrebom dravne pomoi i osnivan-
jem svojevrsnih zadruga proizvoaa. Marksovo verovanje u revolucionarnu trans-
formaciju drutva prvobitno je odnelo pobedu u okvirima SPD, ali je kontroverza
_____________
171 August Bebel (August Bebel, 18401913) je bio nemaki socijalistiki politiar i vodea figura
nemakog socijaldemokratskog pokreta. Prvobitno je bio radnik, a upamen je i kao talentovani voa
i govornik. Bebel je bio prvi (i tada jedini) socijalista koji je izabran u Rajhstag 1867. godine. Protivio
se nemakom militarizmu i ekspanzionizmu, kao i ratu sa Francuskom, a Bizmark je govorio da su
mu Bebelovi govori osvetlili put i objasnili zato je neophodno boriti se protiv socijalizma.
Vilhelm Libkneht (Wilhelm Liebknecht, 18261900) je bio nemaki socijalista i jedan od osnivaa
i lidera SPD. Kombinovao je marksistiku revolucionarnu teoriju i praktinu politiku akciju, a pod
njegovim liderstvom SPD je postala najvea politika partija u Nemakoj. Njegov sin je bio Karl Lib-
kneht, koji zajedno sa Rozom Luksemburg i drugim pristalicama naputa SPD i osniva (komunistiku)
Spartakistiku ligu.
162
sa Lasalom svedoila o postojanju mnogih drugih struja u socijalistikom pokretu
ili kola socijalistikog miljenja, o emu je bilo rei.
S druge strane, uspeh nemake socijaldemokratije mnogo toga je dugovao uti-
caju nemakog politikog teoretiara Eduarda Berntajna koji je doveo u pitanje
marksistiku ortodoksiju prema kojoj je kapitalizam nuno osuen na propast.
On je tvrdio da kapitalizam uspeno prevazilazi mnoge svoje slabosti i nedostatke
poput masovne nezaposlenosti, preterane proizvodnje i nejednake distribucije bo-
gatstva, kao i da je vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju postalo mnogo di-
fuznije i da nije vie koncentrisano u rukama nekolicine. Dok je Marks isticao da e
potinjavanje radnike klase nuno rezultirati u socijalistikoj revoluciji, Berntajn
je navodio i da uspeh socijalizma vie nee zavisiti od trajne i sve intenzivnije bede
radnike klase, ve upravo od eliminisanja te bede. Drugim reima, on je isticao
da se drutvene okolnosti i kvalitet ivota poboljavaju, te da e sa univerzalnim
birakim pravom radnika klasa imati snage da uspostavi socijalizam odabirom
socijalistikih predstavnika.
Takoe, politiki uspeh SPD-a ohrabrio je irenje socijaldemokratije po drugim
zemljama Evrope. Britanska Laburistika partija, koja je nastala 1906. godine iz
radnikog pokreta i sa snanim vezama sa sindikatima, takoe je nastala na soci-
jaldemokratskim principima. Ona je 1918. godine definisana kao partija koja zago-
vara (demokratski) socijalizam, a ve 1922. godine zamenila je Liberalnu partiju
kao najveu opozicionu partiju Konzervativnoj partiji u Velikoj Britaniji (to je,
kao i u sluaju Nemake, pozicija koju ima i danas). Uz podrku liberala na vlast
dolaze dve godine kasnije i vladaju do 1935. godine. Nakon Drugog svetskog rata
socijaldemokratske partije su dole na vlast u mnogim dravama Zapadne Evrope,
kao npr. u Zapadnoj Nemakoj, vedskoj i Velikoj Britaniji, koje su udarile temelje
modernim evropskim programima socijalne zatite i drave blagostanja. Na pri-
mer, laburisti su osnovali nacionalni sistem zdravstvene i socijalne zatite uz na-
cionalizaciju mnogih industrija.
Za razliku od razvoja socijaldemokratije u zapadnim drutvima u 20. veku dolazi
do ubrzanog razvoja socijalistikih pokreta u tzv. zemljama u razvoju, posebno na-
kon Drugog svetskog rata. Mnogi teoretiari su se posebno bavili pitanjem zato
su upravo ova (mahom predindustrijska) drutva u 20. veku masovno prihvatala
socijalizam, naroito u kontekstu injenice prema kojoj je npr. Marks dolazak so-
cijalizma pre svega vezivao za zemlje razvijenog industrijskog kapitalizma. Postoji
nekoliko optih odgovora na to pitanje:
(1) priroda socijalizma naglaava nagli i neposredni ekonomski rast, to je po-
sebno atraktivno za zemlje u razvoju,
(2) priroda socijalizma je u svojoj osnovi antiimperijalistika i antieksploata-
torska, to je reflektovalo privlanost socijalizma za zemlje sa dugim istorijskim
iskustvima imperijalne uprave i eksploatacije,
163
4.7. Socijalistiki politiki pokreti i partije
U zemljama Zapada socijalistika ideologija se od kraja 19. i poetka 20. veka
pre svega razvijala u okvirima socijaldemokratskog pokreta. Kao to je navedeno,
otra podela izmeu socijalista (potonjih socijaldemokrata) i komunista pojavljuje
se nakon iskustva Oktobarske revolucije i formiranja Sovjetskog Saveza. Iako su sve
zapadne zemlje imale svoje komunistike partije koje su odravale bliske veze sa
Treom internacionalom ili Kominternom, njihov uticaj je bio komparativno manji
u poreenju sa socijaldemokratskim partijama. Naime, socijaldemokratija je bila
dominantna forma socijalizma u 20. veku u dravama Zapada, gde je (sa izuzetkom
Sjedinjenih Drava) bila glavna opoziciona snaga politikom konzervativizmu i
politikoj organizaciji kapitalizma. Meutim, socijaldemokratija je kao svog
politikog protivnika prihvatila i komuniste, odnosno ortodoksnu marksistiku
tradiciju olienu u mnogim revolucionarnim komunistikim partijama na Zapadu
i na Istoku.
Socijaldemokratski pokret izrasta iz napora Augusta Bebela i Vilhelma Libknehta
koji su osnovali Nemaku socijalnu demokratsku radniku partiju 1869. godine i
est godina kasnije Socijaldemokratsku partiju Nemake (Sozialdemokratische Par-
tei Deutschlands ili SPD).171 Bebel je socijaldemokratiju video kao politiki pokret
zasnovan na ideji da socijalizam treba uvesti zakonitim sredstvima, a ne silom. Na-
kon izbora dvojice socijaldemokrata u Rajhstag 1871. godine, partija je dramatino
rasla i 1912. godine postaje najvea pojedinana partija po glasakoj snazi, sa 110
od 397 poslanika u Rajhstagu (Rajhstag je naziv za nemaki parlament).
SPD je praktino formirana spajanjem Marksistike partije i partije koju je stvorio
Marksov rival u Nemakoj, Ferdinand Lasal. Prema Marksovoj Kritici Gotskog pro-
grama (Critique of the Gotha Programme, 1891), Lasal je radniki pokret zamis-
lio iz najue nacionalne take gledita, tj. bio je posveen pretvaranju Nemake
u socijalistiku dravu, dok je Marks smatrao da socijalizam mora da bude
meunarodni pokret. Takoe, Lasal i njegovi sledbenici su navodili da se kontrola
nad dravom moe ostvariti putem izbora, upotrebom dravne pomoi i osnivan-
jem svojevrsnih zadruga proizvoaa. Marksovo verovanje u revolucionarnu trans-
formaciju drutva prvobitno je odnelo pobedu u okvirima SPD, ali je kontroverza
_____________
171 August Bebel (August Bebel, 18401913) je bio nemaki socijalistiki politiar i vodea figura
nemakog socijaldemokratskog pokreta. Prvobitno je bio radnik, a upamen je i kao talentovani voa
i govornik. Bebel je bio prvi (i tada jedini) socijalista koji je izabran u Rajhstag 1867. godine. Protivio
se nemakom militarizmu i ekspanzionizmu, kao i ratu sa Francuskom, a Bizmark je govorio da su
mu Bebelovi govori osvetlili put i objasnili zato je neophodno boriti se protiv socijalizma.
Vilhelm Libkneht (Wilhelm Liebknecht, 18261900) je bio nemaki socijalista i jedan od osnivaa
i lidera SPD. Kombinovao je marksistiku revolucionarnu teoriju i praktinu politiku akciju, a pod
njegovim liderstvom SPD je postala najvea politika partija u Nemakoj. Njegov sin je bio Karl Lib-
kneht, koji zajedno sa Rozom Luksemburg i drugim pristalicama naputa SPD i osniva (komunistiku)
Spartakistiku ligu.
162
sa Lasalom svedoila o postojanju mnogih drugih struja u socijalistikom pokretu
ili kola socijalistikog miljenja, o emu je bilo rei.
S druge strane, uspeh nemake socijaldemokratije mnogo toga je dugovao uti-
caju nemakog politikog teoretiara Eduarda Berntajna koji je doveo u pitanje
marksistiku ortodoksiju prema kojoj je kapitalizam nuno osuen na propast.
On je tvrdio da kapitalizam uspeno prevazilazi mnoge svoje slabosti i nedostatke
poput masovne nezaposlenosti, preterane proizvodnje i nejednake distribucije bo-
gatstva, kao i da je vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju postalo mnogo di-
fuznije i da nije vie koncentrisano u rukama nekolicine. Dok je Marks isticao da e
potinjavanje radnike klase nuno rezultirati u socijalistikoj revoluciji, Berntajn
je navodio i da uspeh socijalizma vie nee zavisiti od trajne i sve intenzivnije bede
radnike klase, ve upravo od eliminisanja te bede. Drugim reima, on je isticao
da se drutvene okolnosti i kvalitet ivota poboljavaju, te da e sa univerzalnim
birakim pravom radnika klasa imati snage da uspostavi socijalizam odabirom
socijalistikih predstavnika.
Takoe, politiki uspeh SPD-a ohrabrio je irenje socijaldemokratije po drugim
zemljama Evrope. Britanska Laburistika partija, koja je nastala 1906. godine iz
radnikog pokreta i sa snanim vezama sa sindikatima, takoe je nastala na soci-
jaldemokratskim principima. Ona je 1918. godine definisana kao partija koja zago-
vara (demokratski) socijalizam, a ve 1922. godine zamenila je Liberalnu partiju
kao najveu opozicionu partiju Konzervativnoj partiji u Velikoj Britaniji (to je,
kao i u sluaju Nemake, pozicija koju ima i danas). Uz podrku liberala na vlast
dolaze dve godine kasnije i vladaju do 1935. godine. Nakon Drugog svetskog rata
socijaldemokratske partije su dole na vlast u mnogim dravama Zapadne Evrope,
kao npr. u Zapadnoj Nemakoj, vedskoj i Velikoj Britaniji, koje su udarile temelje
modernim evropskim programima socijalne zatite i drave blagostanja. Na pri-
mer, laburisti su osnovali nacionalni sistem zdravstvene i socijalne zatite uz na-
cionalizaciju mnogih industrija.
Za razliku od razvoja socijaldemokratije u zapadnim drutvima u 20. veku dolazi
do ubrzanog razvoja socijalistikih pokreta u tzv. zemljama u razvoju, posebno na-
kon Drugog svetskog rata. Mnogi teoretiari su se posebno bavili pitanjem zato
su upravo ova (mahom predindustrijska) drutva u 20. veku masovno prihvatala
socijalizam, naroito u kontekstu injenice prema kojoj je npr. Marks dolazak so-
cijalizma pre svega vezivao za zemlje razvijenog industrijskog kapitalizma. Postoji
nekoliko optih odgovora na to pitanje:
(1) priroda socijalizma naglaava nagli i neposredni ekonomski rast, to je po-
sebno atraktivno za zemlje u razvoju,
(2) priroda socijalizma je u svojoj osnovi antiimperijalistika i antieksploata-
torska, to je reflektovalo privlanost socijalizma za zemlje sa dugim istorijskim
iskustvima imperijalne uprave i eksploatacije,
163
 (3) mogue je tvrditi i da su tradicionalna drutva treeg sveta u sociokul-
turnom smislu kompatibilnija socijalistikim idejama i vrednostima,
(4) istie se i argument da je do ovakvog razvoja dogaaja pre svega dolo nepo-
srednim i sasvim realnim aktivnostima Sovjetskog Saveza koji je imao veliki uticaj
na mnoge zemlje u razvoju i njihove socijalistike pokrete.
Istovremeno, mogue je postaviti i pitanja o tome da li su posleratni socijalistiki
reimi u zemljama u razvoju predstavljali varijacije ili aberacije od socijalistike
tradicije, odnosno da li ih je i u kojoj meri mogue interpretirati kao socijalistike.
Stoga je potrebno predstaviti nekoliko meusobno razliitih socijalistikih pokreta,
odnosno socijalistikih drutava u zemljama u razvoju irom sveta: na Kubi, u Kini,
Iraku, Libiji i Jugoslaviji.
Kada je re o Kubi, odnosno kubanskom socijalizmu, mnogi autori tvrde da je u
pitanju tipina studija sluaja o nekoj varijanti socijalizma treeg sveta. Do usva-
janja socijalizma na Kubi dolazi pod vostvom Fidela Kastra i njegovih sledbenika
u pokuaju da se izgradi verzija socijalizma sa odreenim specifinim nacional-
nim karakteristikama.172 Uzimajui u obzir specifine istorijske i kulturne okol-
nosti koje su vladale na Kubi, Kastro i njegovi sledbenici su ubrzo nakon Kubanske
revolucije prekinuli odnose sa Sjedinjenim Dravama. Prema novom kubanskom
socijalistikom reimu, bliske veze izmeu Sjedinjenih Drava i Kube bile su bari-
jera za istinske strukturne transformacije kubanskog drutva. Nakon neuspene
amerike invazije na Kubu, u Zalivu svinja u aprilu 1961. godine, Kastro i njegovi
sledbenici su korak po korak transformisali svoju unutranju i spoljanju politiku
ka usvajanju socijalizma i pribliavanju Sovjetskom Savezu. Uprkos tome, sutina
kubanskog socijalizma nije bila inspirisana iskustvima Sovjetskog Saveza.
Kubanski socijalizam je imao svoje zasebne karakteristike, posebno u kontekstu
injenice da je razvoj revolucionarne Komunistike partije Kube bio spor i gradu-
alan. Prema odreenim autorima Fidel Kastro nije postao marksista i lenjinista
_____________
172 Fidel Kastro (Fidel Castro, ro. 1926) je kubanski revolucionar i dravnik, koji je bio kubanski
premijer od 1959. do 1976. godine, a zatim i predsednik od 1976. do 2008. godine. Pod njegovom
vlau Kuba je transformisana u jednopartijsku socijalistiku dravu, gde su socijalistike reforme
primenjene gotovo u svim oblastima drutva. Rodio se kao vanbrani sin bogatog farmera, a
studirao je pravo na Univerzitetu u Havani. Organizovao je revolucionarnu grupu sa marksistikim
i socijalistikim idejama, posveenu svrgavanju tadanjeg kubanskog diktatora, a zatim je vodio
i dvogodinji gerilski rat protiv tadanje kubanske vlasti, poznat kao Kubanska revolucija, koji se
zavrava uspehom 1959. godine. Zbog veze sa reimom u Sovjetskom Savezu, Sjedinjene Amerike
Drave su 1961. godine izvele neuspenu invaziju na Kubu (poznatu kao invazija na Zaliv svinja) i
uvele ekonomski embargo Kubi. Ameriko-kubanski odnosi nastavili su da se pogoravaju, a posebno
tokom Kubanske raketne krize 1962. godine, nakon otkria da je Sovjetski Savez na Kubi postavio
svoje rakete dalekog dometa, to je svet dovelo na ivicu novog svetskog rata izmeu dva bloka. Kas-
tro je i aktivno pomagao revolucionarne pokrete u Latinskoj Americi i Africi. Smatra se uticajnim,
ali i kontroverznim dravnikom, jer je njegov reim interpretiran kao primer mnogih progresivnih
drutvenih reformi (npr. besplatna i univerzalna zdravstvena zatita i obrazovanje), ali i autokratske
vlasti i razvoja kulta linosti. Sebe definie kao revolucionara (zbog ega je najee obuen u vojnu
uniformu), marksistu i socijalistu.
164
sve dok nije doao na vlast. Socijalizam kao ideologija i komunistika partija kao
organizacija za Kastra su bili iskorieni kao instrumenti za kontrolu drave i iz tih
razloga komunistika partija kao takva nije imala toliki autoritet na Kubi, kao to je
to npr. bio sluaj u Sovjetskom Savezu ili u Kini. Kubanski socijalizam je pre svega
bio zasnovan na linoj harizmi Fidela Kastra koja je vremenom postala prepreka
za transfer autoriteta na neku drugu politiku figuru, a kubanska vlada je inici-
rala rasprostranjenu ekonomsku kolektivizaciju, sa naglaskom na poljoprivrednoj
proizvodnji (posebno eera). Takoe, Kuba je koristila moralne i nematerijalne (a
ne prinudne) podsticaje da bi motivisala graane, uz paralelni razvoj besplatnog
sistema zdravstvene zatite, penzionog sistema itd.
Moe se rei da su kubanski revolucionarni lideri mnogo kasnije shvatili da se
neki principi marksizma-lenjinizma savreno uklapaju u vrednosti koje su pro-
movisali tokom njihove borbe protiv proteranog diktatora Batiste.173 Meu ovim
vrednostima posebno se istiu aktivizam i voluntarizam, koji su bili posebno isti-
cani u socijalistikoj ideologiji sa kubanskim karakteristikama. Kuba je i pre pri-
hvatanja socijalizma bila drava ija je javnost navikla na intenzivne vladine in-
tervencije u privredi, kao to su i njeni stanovnici navikli na veoma aktivnu ulogu
u politikom sistemu svoje zemlje. Meutim, kubanski socijalizam jeste doneo
mnoge dramatine promene kubanskom drutvu, iako su mnoge od ovih promena
bile i direktna posledica viedecenijskih ekonomskih sankcija od strane Sjedinjenih
Drava, kao i specifinih okolnosti Hladnog rata. Zanimljivo je i da je kubanski
socijalizam snano podsticao politiku participaciju graana, iako je istovremeno
pokuavao da podvrgne ovu participaciju pod vladinu kontrolu.
Kineski socijalizam ili maoizam je bio veoma specifina varijanta socijalizma, pod
uticajem njenog tvorca i voe, Mao Ce Tunga.174 Zanimljivo je i to da je ova verzija
_____________
173 Fulhensio Batista (Fulgencio Batista y Zaldivar, 19011973) je bio predsednik Kube od 1940. do
1944. godine, a zatim i kubanski diktator od 1952. do 1959. godine, odnosno do Kubanske revolucije.
Postao je predsednik kao kandidat socijalistike koalicije i pokazao se kao efikasan lider, a nakon
isteka (jednog) mandata odlazi u Sjedinjene Drave. Na Kubu se vraa nekoliko godina kasnije, u
vojnom puu preuzima vlast i uvodi diktatorski reim.
174 Mao Ce Tung ili Cedung (Mao Zedong, 18931976) je bio kineski dravnik i voa od osniva-
nja socijalistike Narodne Republike Kine, 1949. godine, do svoje smrti 1976. Predstavlja jednu od
najznaajnijih linosti u modernoj istoriji. Rodio se u porodici imunijih seljaka i od mladosti se
interesovao za promenu dotadanjeg politikog sistema (izmeu ostalog, kao simbol pobune, Mao i
neki njegovi drugovi su odrezali svoje tradicionalne repie na potiljku). Radio je kao pomonik bibli-
otekara na Univerzitetu u Pekingu, a nakon diplomiranja postao je direktor jedne kole i ubrzo (1921.
godine) postaje lan Komunistike partije Kine u kojoj brzo napreduje. Nakon izbijanja graanskog
rata u Kini, dve godine kasnije zapoinje ustanak u planinama jugoistone Kine i tamo stvara Kinesku
sovjetsku republiku. Razvija i svoju marksistiku politiku doktrinu koja e postati poznata kao maoi-
zam (maoizam insistira na seljacima kao osnovi revolucionarnog pokreta). Revolucionari su ubrzo
poraeni i povlae se u akciji koja je nazvana Dugi mar, 1934. i 1935. godine. U pitanju je bilo veliko
povlaenje prema severu Kine, ukupne duine od 12500 kilometrara i u trajanju od preko 370 dana,
po jednom od najneprohodnijih regiona zapadne Kine. Ovo je upamen kao jedan od legendarnih
165
 (3) mogue je tvrditi i da su tradicionalna drutva treeg sveta u sociokul-
turnom smislu kompatibilnija socijalistikim idejama i vrednostima,
(4) istie se i argument da je do ovakvog razvoja dogaaja pre svega dolo nepo-
srednim i sasvim realnim aktivnostima Sovjetskog Saveza koji je imao veliki uticaj
na mnoge zemlje u razvoju i njihove socijalistike pokrete.
Istovremeno, mogue je postaviti i pitanja o tome da li su posleratni socijalistiki
reimi u zemljama u razvoju predstavljali varijacije ili aberacije od socijalistike
tradicije, odnosno da li ih je i u kojoj meri mogue interpretirati kao socijalistike.
Stoga je potrebno predstaviti nekoliko meusobno razliitih socijalistikih pokreta,
odnosno socijalistikih drutava u zemljama u razvoju irom sveta: na Kubi, u Kini,
Iraku, Libiji i Jugoslaviji.
Kada je re o Kubi, odnosno kubanskom socijalizmu, mnogi autori tvrde da je u
pitanju tipina studija sluaja o nekoj varijanti socijalizma treeg sveta. Do usva-
janja socijalizma na Kubi dolazi pod vostvom Fidela Kastra i njegovih sledbenika
u pokuaju da se izgradi verzija socijalizma sa odreenim specifinim nacional-
nim karakteristikama.172 Uzimajui u obzir specifine istorijske i kulturne okol-
nosti koje su vladale na Kubi, Kastro i njegovi sledbenici su ubrzo nakon Kubanske
revolucije prekinuli odnose sa Sjedinjenim Dravama. Prema novom kubanskom
socijalistikom reimu, bliske veze izmeu Sjedinjenih Drava i Kube bile su bari-
jera za istinske strukturne transformacije kubanskog drutva. Nakon neuspene
amerike invazije na Kubu, u Zalivu svinja u aprilu 1961. godine, Kastro i njegovi
sledbenici su korak po korak transformisali svoju unutranju i spoljanju politiku
ka usvajanju socijalizma i pribliavanju Sovjetskom Savezu. Uprkos tome, sutina
kubanskog socijalizma nije bila inspirisana iskustvima Sovjetskog Saveza.
Kubanski socijalizam je imao svoje zasebne karakteristike, posebno u kontekstu
injenice da je razvoj revolucionarne Komunistike partije Kube bio spor i gradu-
alan. Prema odreenim autorima Fidel Kastro nije postao marksista i lenjinista
_____________
172 Fidel Kastro (Fidel Castro, ro. 1926) je kubanski revolucionar i dravnik, koji je bio kubanski
premijer od 1959. do 1976. godine, a zatim i predsednik od 1976. do 2008. godine. Pod njegovom
vlau Kuba je transformisana u jednopartijsku socijalistiku dravu, gde su socijalistike reforme
primenjene gotovo u svim oblastima drutva. Rodio se kao vanbrani sin bogatog farmera, a
studirao je pravo na Univerzitetu u Havani. Organizovao je revolucionarnu grupu sa marksistikim
i socijalistikim idejama, posveenu svrgavanju tadanjeg kubanskog diktatora, a zatim je vodio
i dvogodinji gerilski rat protiv tadanje kubanske vlasti, poznat kao Kubanska revolucija, koji se
zavrava uspehom 1959. godine. Zbog veze sa reimom u Sovjetskom Savezu, Sjedinjene Amerike
Drave su 1961. godine izvele neuspenu invaziju na Kubu (poznatu kao invazija na Zaliv svinja) i
uvele ekonomski embargo Kubi. Ameriko-kubanski odnosi nastavili su da se pogoravaju, a posebno
tokom Kubanske raketne krize 1962. godine, nakon otkria da je Sovjetski Savez na Kubi postavio
svoje rakete dalekog dometa, to je svet dovelo na ivicu novog svetskog rata izmeu dva bloka. Kas-
tro je i aktivno pomagao revolucionarne pokrete u Latinskoj Americi i Africi. Smatra se uticajnim,
ali i kontroverznim dravnikom, jer je njegov reim interpretiran kao primer mnogih progresivnih
drutvenih reformi (npr. besplatna i univerzalna zdravstvena zatita i obrazovanje), ali i autokratske
vlasti i razvoja kulta linosti. Sebe definie kao revolucionara (zbog ega je najee obuen u vojnu
uniformu), marksistu i socijalistu.
164
sve dok nije doao na vlast. Socijalizam kao ideologija i komunistika partija kao
organizacija za Kastra su bili iskorieni kao instrumenti za kontrolu drave i iz tih
razloga komunistika partija kao takva nije imala toliki autoritet na Kubi, kao to je
to npr. bio sluaj u Sovjetskom Savezu ili u Kini. Kubanski socijalizam je pre svega
bio zasnovan na linoj harizmi Fidela Kastra koja je vremenom postala prepreka
za transfer autoriteta na neku drugu politiku figuru, a kubanska vlada je inici-
rala rasprostranjenu ekonomsku kolektivizaciju, sa naglaskom na poljoprivrednoj
proizvodnji (posebno eera). Takoe, Kuba je koristila moralne i nematerijalne (a
ne prinudne) podsticaje da bi motivisala graane, uz paralelni razvoj besplatnog
sistema zdravstvene zatite, penzionog sistema itd.
Moe se rei da su kubanski revolucionarni lideri mnogo kasnije shvatili da se
neki principi marksizma-lenjinizma savreno uklapaju u vrednosti koje su pro-
movisali tokom njihove borbe protiv proteranog diktatora Batiste.173 Meu ovim
vrednostima posebno se istiu aktivizam i voluntarizam, koji su bili posebno isti-
cani u socijalistikoj ideologiji sa kubanskim karakteristikama. Kuba je i pre pri-
hvatanja socijalizma bila drava ija je javnost navikla na intenzivne vladine in-
tervencije u privredi, kao to su i njeni stanovnici navikli na veoma aktivnu ulogu
u politikom sistemu svoje zemlje. Meutim, kubanski socijalizam jeste doneo
mnoge dramatine promene kubanskom drutvu, iako su mnoge od ovih promena
bile i direktna posledica viedecenijskih ekonomskih sankcija od strane Sjedinjenih
Drava, kao i specifinih okolnosti Hladnog rata. Zanimljivo je i da je kubanski
socijalizam snano podsticao politiku participaciju graana, iako je istovremeno
pokuavao da podvrgne ovu participaciju pod vladinu kontrolu.
Kineski socijalizam ili maoizam je bio veoma specifina varijanta socijalizma, pod
uticajem njenog tvorca i voe, Mao Ce Tunga.174 Zanimljivo je i to da je ova verzija
_____________
173 Fulhensio Batista (Fulgencio Batista y Zaldivar, 19011973) je bio predsednik Kube od 1940. do
1944. godine, a zatim i kubanski diktator od 1952. do 1959. godine, odnosno do Kubanske revolucije.
Postao je predsednik kao kandidat socijalistike koalicije i pokazao se kao efikasan lider, a nakon
isteka (jednog) mandata odlazi u Sjedinjene Drave. Na Kubu se vraa nekoliko godina kasnije, u
vojnom puu preuzima vlast i uvodi diktatorski reim.
174 Mao Ce Tung ili Cedung (Mao Zedong, 18931976) je bio kineski dravnik i voa od osniva-
nja socijalistike Narodne Republike Kine, 1949. godine, do svoje smrti 1976. Predstavlja jednu od
najznaajnijih linosti u modernoj istoriji. Rodio se u porodici imunijih seljaka i od mladosti se
interesovao za promenu dotadanjeg politikog sistema (izmeu ostalog, kao simbol pobune, Mao i
neki njegovi drugovi su odrezali svoje tradicionalne repie na potiljku). Radio je kao pomonik bibli-
otekara na Univerzitetu u Pekingu, a nakon diplomiranja postao je direktor jedne kole i ubrzo (1921.
godine) postaje lan Komunistike partije Kine u kojoj brzo napreduje. Nakon izbijanja graanskog
rata u Kini, dve godine kasnije zapoinje ustanak u planinama jugoistone Kine i tamo stvara Kinesku
sovjetsku republiku. Razvija i svoju marksistiku politiku doktrinu koja e postati poznata kao maoi-
zam (maoizam insistira na seljacima kao osnovi revolucionarnog pokreta). Revolucionari su ubrzo
poraeni i povlae se u akciji koja je nazvana Dugi mar, 1934. i 1935. godine. U pitanju je bilo veliko
povlaenje prema severu Kine, ukupne duine od 12500 kilometrara i u trajanju od preko 370 dana,
po jednom od najneprohodnijih regiona zapadne Kine. Ovo je upamen kao jedan od legendarnih
165
imala veliki broj pristalica u drugim zemljama u razvoju, budui da je u pitanju bio
pokuaj prilagoavanja klasinog marksizma-lenjinizma (kineskoj) tradicionalnoj
kulturi, agrarnoj ekonomiji i gerilskom ratovanju. Maoizam je oznaavao raskid
Kine sa istonoevropskim modelima dravnog socijalizma i glomaznom hijerarhij-
skom birokratijom pod velikim uticajem Sovjetskog Saveza. Suprotno ovakvim is-
torijskim reenjima maoizam je nastojao da se izgradi na izvornim socijalistikim
vrednostima poput jednakosti, participacije i kolektivizma, zbog ega je imao
mnogo sledbenika i na kapitalistikom Zapadu. Kineski model socijalizma je pod
uticajem maoizma esto citiran i kao dobar primer drutvenog razvoja zemalja u
razvoju, za razliku od sovjetskog modela.
Kada je re o specifinim karakteristikama maoizma, prvo treba istai njegov
populizam. Mao i njegovi sledbenici su naglaavali kljunu ulogu celokupnog
stanovnitva (a to su mahom bili seljaci) u uspehu Kineske revolucije, za razliku
od oslonca marksizma o radniku klasu ili proletarijat. Da bi pomirio maoizam
sa klasinim marksizmom, Mao je naglaavao vrline seljaka kao to su moralna
istoa, jednostavnost, portvovanost, snaga itd. Tokom Kulturne revolucije Mao
je primoravao urbano stanovnitvo da radi na poljoprivrednim imanjima kako bi
na ovaj nain uili od naroda.175 Zatim, maoizam je naglaavao ideoloku istou tokom ranih perioda vladavine Maovog reima. Budui da se nije pridravao
nasuprot ekonomskom determinizmu klasinog marksizma. Ovo je znailo strogo
obrazovanje u duhu maoizma i svojevrsnu transformaciju mentaliteta kineskog
_____________
podviga kineskih komunistikih boraca u kojem ih uestvuje oko 130 hiljada i od kojih je preivelo
samo oko 10% (koji su zatim smatrani herojima i koji su preuzeli mnoge rukovodee poloaje). Na-
kon preuzimanja vlasti, prvih devet godina pod Maom zapamene su po okonanju graanskih ra-
tova i ustanaka, nizu poljoprivrednih reformi, pojednostavljenju kineskog pisma (sa ciljem uveanja
pismenosti) itd. Meutim, zatim je usledila katastrofalna ekonomska politika nazvana Veliki korak
napred, kao i prekid saveznitva sa Sovjetskim Savezom, to dramatino izoluje Maovu Kinu. U nas-
tojanju da suzbije opoziciju, on je 1966. godine pokrenuo projekat Kulturne revolucije koji izaziva
dodatni ekonomski i drutveni haos, a koji traje do njegove smrti.
175 Kulturna revolucija je bila iroki drutveno-politiki pokret koji je inicirao niz velikih drutvenih
i politikih promena u Kini, koja je trajala do Maove smrti, 1976. godine. Mao je smatrao da postoji
rizik od povratka kapitalizma u komunistiku Kinu i da se nekomunistiki elementi moraju nasilno
ukloniti iz kineskog drutva putem sveobuhvatnog drutvenog pokreta. Akcija je voena od strane
kineskog ministra odbrane pod parolom: itava zemlja mora uiti od vojske. Posebnu ulogu u
pokretu imali su studenti, koji su bili podsticani da napadnu dotadanje autoritete koji su bili oznaeni
kao ostaci kapitalistikog sistema. Itz tog razloga, studenti, radnici, vojnici i politiari angaovali su
se u sveprisutnim sukobima u gotovo svakoj sferi ivota, ukljuujui tu i hapenja, muenja, odu-
zimanja imovine, unitavanje istorijskih spomenika i artefakata, kao i prinudno raseljavanje urbane
omladine na selo. Smatra se da je smenjeno vie od 30 miliona funkcionera na dotadanjim vodeim
poloajima, ubijeno je oko milion ljudi, a od gladi je umrlo oko 20 miliona stanovnika (iako su sve
ove brojke grube procene). Masovno su ubijani i vrapci, pacovi, muve i komarci (osobe koje su ih
ubijale su nagraivane), postojali su pokuaji da se promene tokovi reka i izgled planina, propisivano
je kako treba ispravno misliti itd. Pokret je u politikom, ekonomskom i drutvenom smislu paralisao
i izolovao Kinu i 1981. godine je zvanino istorijski osuen (zajedno sa osobama koje su bile umeane
u politiku Kulturne revolucije).
166
stanovnitva. Jo jedan popularni koncept bila je tzv. permanentna revolucija, koja
se u manje jasnom obliku pronalazi i u klasinim marksistikim delima Marksa
i Lenjina. Mao je pod ovim terminom podrazumevao potrebu za neprekidnim
revolucionarnim inovima i drutvenim promenama umesto odravanja status
quo-a po postizanju socijalizma. Permanentna revolucija i stalno nasilje bili su ne-
ophodni na putu ka socijalizmu i nakon njega, jer se iz drutvenog haosa uvek raa
drutveni napredak. Po maoistikoj logici, potrebni su neprekidni inovi ruenja
kapitalizma i kapitalistikog naina razmiljanja jer socijalizam i kapitalizam ni-
kada ne mogu mirno da koegzistiraju.
Zatim, maoizam je odlikovalo i snano odbacivanje elitizma, za razliku od Le-
njinovog oslonca na Komunistiku partiju kao avangardu radnike klase. Mao je
bio zabrinut da bi plodovi Kineske revolucije mogli da padnu u ruke birokratije, a
ne naroda, te je vie poverenja imao u obine graane, a ne politike elite.176 Iz
tih razloga u socijalistikoj Kini je organizovano niz kampanja koje su neprekidno
mobilisale stanovnitvo za borbu sa stvarnim ili navodnim elitama. S druge strane,
maoizam je bio neobino tolerantan prema kineskoj buroaziji. Razloge za to treba
traiti u tekim ekonomskim uslovima (i dominantno agrarnoj privredi) u Kini
klasine marksistike doktrine o socijalizaciji privrede, Mao je od Lenjina nauio
lekciju o tome da je nagla socijalizacija privrede drutveno opasna. Umesto toga,
insistirao je na tome da (svakako malobrojna) buroazija moe da doprinese sta-
bilizaciji kineske ekonomije, a kao prave neprijatelje video je pre svega krupne
zemljoposednike koji su eksploatisali seljatvo. Konano, i kineski socijalizam je
imao snane nacionalistike elemente, a zanimljiv je i oslonac maoizma o gerilsko
ratovanje. Dok su klasini marksizam i lenjinizam naglaavali kratko trajanje re-
volucije, a Lenjin se oslanjao o zavereniku verziju sprovoenja revolucije (putem
tajnih operacija itd.), Mao je smatrao da prethodi dugotrajni put sprovoenja re-
volucije pri emu je gerilsko ratovanje video kao najbolju taktiku.
U sluaju irakog socijalizma, ili baatizma, treba imati na umu da je on poeo da
se razvija oko 1948. godine, kada se ova drava otvorila prema intenzivnim kontak-
_____________
176 Kineska revolucija je naziv za drugu fazu graanskog rata u Kini koji je poeo 1927. godine i koji
je voen izmeu nacionalistikih snaga lojalnih tadanjoj vladi i komunistikih snaga Komunistike
partije Kine (nazvanih Narodnom oslobodilakom armijom) od 1946. do 1952. godine. Snage na-
cionalista pomagane su od strane Sjedinjenih Drava izuzetno velikim sredstvima, dok je komuniste
podravao Sovjetski Savez, ali uz mnogo manju pomo. Zanimljivo je i da su nacionalisti i komu-
nisti bili saveznici tokom Drugog svetskog rata, udrueni protiv faizma i japanskih trupa. Meutim,
njihovi meusobni sukobi nastavljeni su nakon ovog rata i komunisti predvoeni Mao Cedungom
su u njima odneli pobedu, nakon ega je proglaena Narodna Republika Kina (poraene snage su
prebegle na ostrvo Tajvan i tamo su proglasile Republiku Kinu, to je i danas zvanini naziv ovog os-
trva). Veruje se da je u petomesenoj opsadi grada angun od strane komunista 1948. godine ivot
izgubilo oko 160 hiljada ljudi. Snage nacionalista su definitivno poraene sledee godine, kada je i
proglaena socijalistika republika.
167
imala veliki broj pristalica u drugim zemljama u razvoju, budui da je u pitanju bio
pokuaj prilagoavanja klasinog marksizma-lenjinizma (kineskoj) tradicionalnoj
kulturi, agrarnoj ekonomiji i gerilskom ratovanju. Maoizam je oznaavao raskid
Kine sa istonoevropskim modelima dravnog socijalizma i glomaznom hijerarhij-
skom birokratijom pod velikim uticajem Sovjetskog Saveza. Suprotno ovakvim is-
torijskim reenjima maoizam je nastojao da se izgradi na izvornim socijalistikim
vrednostima poput jednakosti, participacije i kolektivizma, zbog ega je imao
mnogo sledbenika i na kapitalistikom Zapadu. Kineski model socijalizma je pod
uticajem maoizma esto citiran i kao dobar primer drutvenog razvoja zemalja u
razvoju, za razliku od sovjetskog modela.
Kada je re o specifinim karakteristikama maoizma, prvo treba istai njegov
populizam. Mao i njegovi sledbenici su naglaavali kljunu ulogu celokupnog
stanovnitva (a to su mahom bili seljaci) u uspehu Kineske revolucije, za razliku
od oslonca marksizma o radniku klasu ili proletarijat. Da bi pomirio maoizam
sa klasinim marksizmom, Mao je naglaavao vrline seljaka kao to su moralna
istoa, jednostavnost, portvovanost, snaga itd. Tokom Kulturne revolucije Mao
je primoravao urbano stanovnitvo da radi na poljoprivrednim imanjima kako bi
na ovaj nain uili od naroda.175 Zatim, maoizam je naglaavao ideoloku istou tokom ranih perioda vladavine Maovog reima. Budui da se nije pridravao
nasuprot ekonomskom determinizmu klasinog marksizma. Ovo je znailo strogo
obrazovanje u duhu maoizma i svojevrsnu transformaciju mentaliteta kineskog
_____________
podviga kineskih komunistikih boraca u kojem ih uestvuje oko 130 hiljada i od kojih je preivelo
samo oko 10% (koji su zatim smatrani herojima i koji su preuzeli mnoge rukovodee poloaje). Na-
kon preuzimanja vlasti, prvih devet godina pod Maom zapamene su po okonanju graanskih ra-
tova i ustanaka, nizu poljoprivrednih reformi, pojednostavljenju kineskog pisma (sa ciljem uveanja
pismenosti) itd. Meutim, zatim je usledila katastrofalna ekonomska politika nazvana Veliki korak
napred, kao i prekid saveznitva sa Sovjetskim Savezom, to dramatino izoluje Maovu Kinu. U nas-
tojanju da suzbije opoziciju, on je 1966. godine pokrenuo projekat Kulturne revolucije koji izaziva
dodatni ekonomski i drutveni haos, a koji traje do njegove smrti.
175 Kulturna revolucija je bila iroki drutveno-politiki pokret koji je inicirao niz velikih drutvenih
i politikih promena u Kini, koja je trajala do Maove smrti, 1976. godine. Mao je smatrao da postoji
rizik od povratka kapitalizma u komunistiku Kinu i da se nekomunistiki elementi moraju nasilno
ukloniti iz kineskog drutva putem sveobuhvatnog drutvenog pokreta. Akcija je voena od strane
kineskog ministra odbrane pod parolom: itava zemlja mora uiti od vojske. Posebnu ulogu u
pokretu imali su studenti, koji su bili podsticani da napadnu dotadanje autoritete koji su bili oznaeni
kao ostaci kapitalistikog sistema. Itz tog razloga, studenti, radnici, vojnici i politiari angaovali su
se u sveprisutnim sukobima u gotovo svakoj sferi ivota, ukljuujui tu i hapenja, muenja, odu-
zimanja imovine, unitavanje istorijskih spomenika i artefakata, kao i prinudno raseljavanje urbane
omladine na selo. Smatra se da je smenjeno vie od 30 miliona funkcionera na dotadanjim vodeim
poloajima, ubijeno je oko milion ljudi, a od gladi je umrlo oko 20 miliona stanovnika (iako su sve
ove brojke grube procene). Masovno su ubijani i vrapci, pacovi, muve i komarci (osobe koje su ih
ubijale su nagraivane), postojali su pokuaji da se promene tokovi reka i izgled planina, propisivano
je kako treba ispravno misliti itd. Pokret je u politikom, ekonomskom i drutvenom smislu paralisao
i izolovao Kinu i 1981. godine je zvanino istorijski osuen (zajedno sa osobama koje su bile umeane
u politiku Kulturne revolucije).
166
stanovnitva. Jo jedan popularni koncept bila je tzv. permanentna revolucija, koja
se u manje jasnom obliku pronalazi i u klasinim marksistikim delima Marksa
i Lenjina. Mao je pod ovim terminom podrazumevao potrebu za neprekidnim
revolucionarnim inovima i drutvenim promenama umesto odravanja status
quo-a po postizanju socijalizma. Permanentna revolucija i stalno nasilje bili su ne-
ophodni na putu ka socijalizmu i nakon njega, jer se iz drutvenog haosa uvek raa
drutveni napredak. Po maoistikoj logici, potrebni su neprekidni inovi ruenja
kapitalizma i kapitalistikog naina razmiljanja jer socijalizam i kapitalizam ni-
kada ne mogu mirno da koegzistiraju.
Zatim, maoizam je odlikovalo i snano odbacivanje elitizma, za razliku od Le-
njinovog oslonca na Komunistiku partiju kao avangardu radnike klase. Mao je
bio zabrinut da bi plodovi Kineske revolucije mogli da padnu u ruke birokratije, a
ne naroda, te je vie poverenja imao u obine graane, a ne politike elite.176 Iz
tih razloga u socijalistikoj Kini je organizovano niz kampanja koje su neprekidno
mobilisale stanovnitvo za borbu sa stvarnim ili navodnim elitama. S druge strane,
maoizam je bio neobino tolerantan prema kineskoj buroaziji. Razloge za to treba
traiti u tekim ekonomskim uslovima (i dominantno agrarnoj privredi) u Kini
klasine marksistike doktrine o socijalizaciji privrede, Mao je od Lenjina nauio
lekciju o tome da je nagla socijalizacija privrede drutveno opasna. Umesto toga,
insistirao je na tome da (svakako malobrojna) buroazija moe da doprinese sta-
bilizaciji kineske ekonomije, a kao prave neprijatelje video je pre svega krupne
zemljoposednike koji su eksploatisali seljatvo. Konano, i kineski socijalizam je
imao snane nacionalistike elemente, a zanimljiv je i oslonac maoizma o gerilsko
ratovanje. Dok su klasini marksizam i lenjinizam naglaavali kratko trajanje re-
volucije, a Lenjin se oslanjao o zavereniku verziju sprovoenja revolucije (putem
tajnih operacija itd.), Mao je smatrao da prethodi dugotrajni put sprovoenja re-
volucije pri emu je gerilsko ratovanje video kao najbolju taktiku.
U sluaju irakog socijalizma, ili baatizma, treba imati na umu da je on poeo da
se razvija oko 1948. godine, kada se ova drava otvorila prema intenzivnim kontak-
_____________
176 Kineska revolucija je naziv za drugu fazu graanskog rata u Kini koji je poeo 1927. godine i koji
je voen izmeu nacionalistikih snaga lojalnih tadanjoj vladi i komunistikih snaga Komunistike
partije Kine (nazvanih Narodnom oslobodilakom armijom) od 1946. do 1952. godine. Snage na-
cionalista pomagane su od strane Sjedinjenih Drava izuzetno velikim sredstvima, dok je komuniste
podravao Sovjetski Savez, ali uz mnogo manju pomo. Zanimljivo je i da su nacionalisti i komu-
nisti bili saveznici tokom Drugog svetskog rata, udrueni protiv faizma i japanskih trupa. Meutim,
njihovi meusobni sukobi nastavljeni su nakon ovog rata i komunisti predvoeni Mao Cedungom
su u njima odneli pobedu, nakon ega je proglaena Narodna Republika Kina (poraene snage su
prebegle na ostrvo Tajvan i tamo su proglasile Republiku Kinu, to je i danas zvanini naziv ovog os-
trva). Veruje se da je u petomesenoj opsadi grada angun od strane komunista 1948. godine ivot
izgubilo oko 160 hiljada ljudi. Snage nacionalista su definitivno poraene sledee godine, kada je i
proglaena socijalistika republika.
167
tima sa drugim socijalistikim dravama. Produbljivanje socijalizma u Iraku bilo
je pokrenuto irakim i, u optijem smislu, arapskim nacionalizmom. U kontekstu
sve negativnijih oseanja prema Zapadu u arapskom svetu, Iraani su poeli da
posmatraju Zapad kao izvor eksploatacije, a reenje su videli u veoma specifinoj
socijalistikoj ideologiji. Uz to, neke ideje i vrednosti socijalizma bile su inkor-
porirane u iraku nacionalistiku ideologiju, ukljuujui tu i nacionalistike sta-
vove u odnosu na pitanja Palestine, Izraela, jedinstva arapskog sveta itd. Vodea
partija meu arapskim nacionalistikim partijama koje su promovisale socijalizam
bila je Baat partija, pod liderstvom Sadama Huseina, zbog ega se ova verzija so-
cijalizma i naziva baatizam.177 Ovu ideologiju je inila neobina meavina ideja
utopijskog socijalizma, marksistikog socijalima i nacionalizma, a sebe je naziva-
la arapskim socijalizmom. Taj naziv je implicirao poreklo baatistike ideologije u
utopijskim i nacionalistikim, a ne marksistikim (komunistikim) korenima. Na
primer, umesto upotrebe termina revolucija, baatisti su koristili termin pu i
isticali su da je ovo jedini nain za dostizanje nacionalizma i socijalizma u arapskim
dravama. Osim toga, iako je novi iraki ustav tvrdio da vlasnitvo nad imovinom
pripada svim irakim graanima i zagovarao dravnu kontrolu nad sredstvima za
_____________
177 Sadam Husein (Saddam Hussein, 19372006) je bio peti predsednik Iraka, koji je ovom zem-
ljom formalno vladao od 1979. do 2003. godine. Pre dolaska na vlast bio je lider socijalistike i
nacionalistike partije koja je izvela pu i preuzela vlast u Iraku. Nakon preuzimanja vlasti on je na-
cionalizovao irake banke, kao i naftne (i druge) kompanije i stvorio je snanu autokratsku vlast
koja je eliminisala mnoge politike protivnike i koja je uveala njegovo lino bogatstvo i bogatstvo
njegove porodice. Istovremeno, progonio je iraku populaciju Kurda (iranskog naroda koji ivi na
teritorijama dananje Turske, Sirije, Irana i Iraka, u oblasti koja se naziva Kurdistan, i koji broji oko
38 miliona ljudi) i iraana iitske denominacije (denominacija oznaava podgrupu unutar religije
koja funkcionie pod zajednikim imenom, tradicijom i identitetom). Istovremeno, svoj aparat vlasti
u najveoj meri je popunjavao muslimanima sunitske denominacije (koji su inili samo oko petinu
irake populacije). Vodio je rat sa Iranom od 1980. do 1988. godine i naredio je invaziju na Kuvajt
1990. godine, to je dovelo do Zalivskog rata 1991. godine. Zbog ovih i slinih akcija Irak je bio pod
strogim sankcijama Ujedinjenih nacija od 1990. godine, a koje su podrazumevale potpunu zabranu
trgovine i finansijske transakcije Iraka sa ostatkom sveta (sa izuzetkom lekova u humanitarne svrhe),
to je predstavljalo ogroman udarac irakoj ekonomiji i stanovnitvu. U martu 2003. godine koali-
cija drava predvoenih Sjedinjenim Dravama i Velikom Britanijom izvrila je uspenu invaziju na
Irak pod optubom za posedovanje oruja za masovno unitenje i sa ciljem ruenja reima Sadama
Huseina. Njemu je sueno i optuen je za masovno ubistvo 148 iita i osuen je na smrt veanjem, a
kazna je izvrena 30. decembra 2006. godine. Danas se u Iraku vode mnoge borbe (koje poprimaju
odlike graanskog rata) izmeu sunita i iita oko kontrole nad ovom dravom. U ovom sukobu je od
2006. godine stradalo nekoliko desetina hiljada Iraana, a 4,7 miliona ljudi je u izbeglitvu.
Suniti su veinska (8090%) muslimanska denominacija koja priznaje prvog kalifa Abu Bekra
kao naslednika proroka Muhameda i koja insistira na znaaju Muhamedovih izgovorenih rei, dok
denominacija iita kao nastavljaa Muhamedovih uenja priznaju njegovog neaka Aliju, a ne Abu
Bekra. Ova razlika u miljenju desila se 632. godine i taj raskol je otro podelio ove dve muslimanske
tradicije. Na primer, za razliku od sunita, iiti nemaju strogu zabranu likovnog prikazivanja Muha-
meda i kao osnov vere smatraju jedino Kuran, a ne neke druge tekstove. iiti su veina jedino u Iranu,
Azerbejdanu i Iraku, iako i druge muslimanske zemlje imaju znaajne iitske manjine.
168
proizvodnju, prava na privatnu svojinu nisu bila ukinuta i ustav je zapravo titio
privatnu svojinu. Ipak, i baatizam je isticao znaaj ukidanja klasnih razlika meu
graanima, kao i uspostavljanje pravednijeg drutvenog poretka. Uprkos tome,
baatistiki reim je ubrzo postao autoritaran po karakteru, kao i militantno orijen-
tisan prema susedima poput Irana.
Kada je re o libijskom socijalizmu, socijalistiku revoluciju u Libiji pokrenuo
je pukovnik Muamer el Gadafi sa svojim sledbenicima 1969. godine, svrgavanjem
tadanjeg libijskog kralja.178 Prema Gadafiju, socijalistika revolucija u Libiji voena
je principima drutvene pravde i (kao i u Iraku) islamskog socijalizma. Usvajanje
socijalizma u Libiji, kao i u drugim zemljama u razvoju, impliciralo je i znaajne
revizije klasinog marksizma-lenjinizma. Osnova za ovu reviziju bilo je Gadafijevo
verovanje u kompatibilnost izmeu socijalizma i islamske filozofije, odnosno tvrd-
nja da socijalizam predstavlja autohtonu libijsku politiku ideologiju, a ne ideolo-
giju koja je uvezena spolja. Samim tim, ukidanje privatne svojine, nacionalizacija
i sline socijalistike prakse za Gadafija su bile u skladu sa muslimanskom tradici-
jom, odnosno sa islamskim pravom. Uprkos ovim stvarnim ili prividnim kom-
patibilnostima, model libijskog socijalizma je imao znaajne razlike u poreenju
sa klasinim socijalistikim ili komunistikim modelom drutva.
_____________
178 Moamer el-Gadafi (Muammar Muhammad abu Minyar al-Gaddafi, 19422011) je bio libijski
revolucionar i dravnik, poznat kao pukovnik Gadafi. Vladao je Libijom 42 godine, a 1977. godine
nazvao ju je Velikom Socijalistikom Narodnom Libijskom Arapskom Damahirijom (damahirija
je termin koji je oznaavao vladavinu masa). Zagovarao je arapski nacionalizam i socijalizam, kao
i panafrikanizam (u pitanju je ideologija i pokret koji zagovara solidarnost i jedinstvo afrikih naci-
ja). Rodio se kao sin siromanog beduina (beduini su arapske nomadske etnike grupe koje se bave
stoarstvom) i studirao je na vojnoj akademiji u okviru koje je stvorio revolucionarnu eliju koja
je 1969. godine izvela pu, ukinula dotadanju monarhiju i proglasila Libijsku Arapsku Republiku.
Implementirao je mnoge politike koje su za cilj imale protivljenje kapitalistikim vojnim silama i
promociju socijalizma. Nacionalizovao je naftne kompanije u Libiji, implementirao je brojne soci-
jalne i obrazovne programe, ali podravao je i mnoge revolucionarne i teroristike pokrete irom
sveta. Istovremeno, vladao je autokratski i 2011. godine je protiv njega pokrenut ustanak (koji je
doveo do graanskog rata) u kojem je njegov reim svrgnut, a on je ubijen od strane pobunjenika.
Bio je kontroverzna figura i svetski dravnik, a njegove politike ideje obino su nazivane pojed-
nostavljenim verzijama uenja Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Gadafijev reim je stvorio gotovo
besklasno drutvo putem mnogih unutranjih reformi, obezbedio je pristup hrani i pijuoj vodi irom
Libije, iskorenio je mnoge zarazne bolesti, a svi Libijci su imali pristup besplatnom obrazovanju od
osnovne kole do univerziteta (zbog ega je dramatino uveao pismenost). Meutim, vremenom je
postao okrutni diktator koji je vrio masovni nadzor i kontrolu svojih graana i protivnik sopstvenog
reima. Verovao je i u to da je nadahnut boanskom vizijom, doprineo je poboljanju poloaja ena
i siromanih, ali je i kritikovao (postojanje drave) Izrael i bio je antisemitski nastrojen. Opisivan je i
kao izuzetno tat (bio je poznat po svojoj ekstravagantnoj odei koju je menjao vie puta u toku dana)
i video je sebe kao modnu ikonu, podvrgnuo se i plastinoj hirurgiji i posedovao je veliko bogatstvo i
ogromnu palatu u kojoj je iveo sa svojom porodicom. Od 1980-ih godina putovao je sa svojom Gar-
dom amazonki, sainjenom iskljuivo od atraktivnih ena (koje su se navodno zaklele na celibat),
a u posetama inostranim zemljama esto je spavao u atoru i jahao kamile (ukljuujui tu i posetu
socijalistikoj Jugoslaviji).
169
tima sa drugim socijalistikim dravama. Produbljivanje socijalizma u Iraku bilo
je pokrenuto irakim i, u optijem smislu, arapskim nacionalizmom. U kontekstu
sve negativnijih oseanja prema Zapadu u arapskom svetu, Iraani su poeli da
posmatraju Zapad kao izvor eksploatacije, a reenje su videli u veoma specifinoj
socijalistikoj ideologiji. Uz to, neke ideje i vrednosti socijalizma bile su inkor-
porirane u iraku nacionalistiku ideologiju, ukljuujui tu i nacionalistike sta-
vove u odnosu na pitanja Palestine, Izraela, jedinstva arapskog sveta itd. Vodea
partija meu arapskim nacionalistikim partijama koje su promovisale socijalizam
bila je Baat partija, pod liderstvom Sadama Huseina, zbog ega se ova verzija so-
cijalizma i naziva baatizam.177 Ovu ideologiju je inila neobina meavina ideja
utopijskog socijalizma, marksistikog socijalima i nacionalizma, a sebe je naziva-
la arapskim socijalizmom. Taj naziv je implicirao poreklo baatistike ideologije u
utopijskim i nacionalistikim, a ne marksistikim (komunistikim) korenima. Na
primer, umesto upotrebe termina revolucija, baatisti su koristili termin pu i
isticali su da je ovo jedini nain za dostizanje nacionalizma i socijalizma u arapskim
dravama. Osim toga, iako je novi iraki ustav tvrdio da vlasnitvo nad imovinom
pripada svim irakim graanima i zagovarao dravnu kontrolu nad sredstvima za
_____________
177 Sadam Husein (Saddam Hussein, 19372006) je bio peti predsednik Iraka, koji je ovom zem-
ljom formalno vladao od 1979. do 2003. godine. Pre dolaska na vlast bio je lider socijalistike i
nacionalistike partije koja je izvela pu i preuzela vlast u Iraku. Nakon preuzimanja vlasti on je na-
cionalizovao irake banke, kao i naftne (i druge) kompanije i stvorio je snanu autokratsku vlast
koja je eliminisala mnoge politike protivnike i koja je uveala njegovo lino bogatstvo i bogatstvo
njegove porodice. Istovremeno, progonio je iraku populaciju Kurda (iranskog naroda koji ivi na
teritorijama dananje Turske, Sirije, Irana i Iraka, u oblasti koja se naziva Kurdistan, i koji broji oko
38 miliona ljudi) i iraana iitske denominacije (denominacija oznaava podgrupu unutar religije
koja funkcionie pod zajednikim imenom, tradicijom i identitetom). Istovremeno, svoj aparat vlasti
u najveoj meri je popunjavao muslimanima sunitske denominacije (koji su inili samo oko petinu
irake populacije). Vodio je rat sa Iranom od 1980. do 1988. godine i naredio je invaziju na Kuvajt
1990. godine, to je dovelo do Zalivskog rata 1991. godine. Zbog ovih i slinih akcija Irak je bio pod
strogim sankcijama Ujedinjenih nacija od 1990. godine, a koje su podrazumevale potpunu zabranu
trgovine i finansijske transakcije Iraka sa ostatkom sveta (sa izuzetkom lekova u humanitarne svrhe),
to je predstavljalo ogroman udarac irakoj ekonomiji i stanovnitvu. U martu 2003. godine koali-
cija drava predvoenih Sjedinjenim Dravama i Velikom Britanijom izvrila je uspenu invaziju na
Irak pod optubom za posedovanje oruja za masovno unitenje i sa ciljem ruenja reima Sadama
Huseina. Njemu je sueno i optuen je za masovno ubistvo 148 iita i osuen je na smrt veanjem, a
kazna je izvrena 30. decembra 2006. godine. Danas se u Iraku vode mnoge borbe (koje poprimaju
odlike graanskog rata) izmeu sunita i iita oko kontrole nad ovom dravom. U ovom sukobu je od
2006. godine stradalo nekoliko desetina hiljada Iraana, a 4,7 miliona ljudi je u izbeglitvu.
Suniti su veinska (8090%) muslimanska denominacija koja priznaje prvog kalifa Abu Bekra
kao naslednika proroka Muhameda i koja insistira na znaaju Muhamedovih izgovorenih rei, dok
denominacija iita kao nastavljaa Muhamedovih uenja priznaju njegovog neaka Aliju, a ne Abu
Bekra. Ova razlika u miljenju desila se 632. godine i taj raskol je otro podelio ove dve muslimanske
tradicije. Na primer, za razliku od sunita, iiti nemaju strogu zabranu likovnog prikazivanja Muha-
meda i kao osnov vere smatraju jedino Kuran, a ne neke druge tekstove. iiti su veina jedino u Iranu,
Azerbejdanu i Iraku, iako i druge muslimanske zemlje imaju znaajne iitske manjine.
168
proizvodnju, prava na privatnu svojinu nisu bila ukinuta i ustav je zapravo titio
privatnu svojinu. Ipak, i baatizam je isticao znaaj ukidanja klasnih razlika meu
graanima, kao i uspostavljanje pravednijeg drutvenog poretka. Uprkos tome,
baatistiki reim je ubrzo postao autoritaran po karakteru, kao i militantno orijen-
tisan prema susedima poput Irana.
Kada je re o libijskom socijalizmu, socijalistiku revoluciju u Libiji pokrenuo
je pukovnik Muamer el Gadafi sa svojim sledbenicima 1969. godine, svrgavanjem
tadanjeg libijskog kralja.178 Prema Gadafiju, socijalistika revolucija u Libiji voena
je principima drutvene pravde i (kao i u Iraku) islamskog socijalizma. Usvajanje
socijalizma u Libiji, kao i u drugim zemljama u razvoju, impliciralo je i znaajne
revizije klasinog marksizma-lenjinizma. Osnova za ovu reviziju bilo je Gadafijevo
verovanje u kompatibilnost izmeu socijalizma i islamske filozofije, odnosno tvrd-
nja da socijalizam predstavlja autohtonu libijsku politiku ideologiju, a ne ideolo-
giju koja je uvezena spolja. Samim tim, ukidanje privatne svojine, nacionalizacija
i sline socijalistike prakse za Gadafija su bile u skladu sa muslimanskom tradici-
jom, odnosno sa islamskim pravom. Uprkos ovim stvarnim ili prividnim kom-
patibilnostima, model libijskog socijalizma je imao znaajne razlike u poreenju
sa klasinim socijalistikim ili komunistikim modelom drutva.
_____________
178 Moamer el-Gadafi (Muammar Muhammad abu Minyar al-Gaddafi, 19422011) je bio libijski
revolucionar i dravnik, poznat kao pukovnik Gadafi. Vladao je Libijom 42 godine, a 1977. godine
nazvao ju je Velikom Socijalistikom Narodnom Libijskom Arapskom Damahirijom (damahirija
je termin koji je oznaavao vladavinu masa). Zagovarao je arapski nacionalizam i socijalizam, kao
i panafrikanizam (u pitanju je ideologija i pokret koji zagovara solidarnost i jedinstvo afrikih naci-
ja). Rodio se kao sin siromanog beduina (beduini su arapske nomadske etnike grupe koje se bave
stoarstvom) i studirao je na vojnoj akademiji u okviru koje je stvorio revolucionarnu eliju koja
je 1969. godine izvela pu, ukinula dotadanju monarhiju i proglasila Libijsku Arapsku Republiku.
Implementirao je mnoge politike koje su za cilj imale protivljenje kapitalistikim vojnim silama i
promociju socijalizma. Nacionalizovao je naftne kompanije u Libiji, implementirao je brojne soci-
jalne i obrazovne programe, ali podravao je i mnoge revolucionarne i teroristike pokrete irom
sveta. Istovremeno, vladao je autokratski i 2011. godine je protiv njega pokrenut ustanak (koji je
doveo do graanskog rata) u kojem je njegov reim svrgnut, a on je ubijen od strane pobunjenika.
Bio je kontroverzna figura i svetski dravnik, a njegove politike ideje obino su nazivane pojed-
nostavljenim verzijama uenja Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Gadafijev reim je stvorio gotovo
besklasno drutvo putem mnogih unutranjih reformi, obezbedio je pristup hrani i pijuoj vodi irom
Libije, iskorenio je mnoge zarazne bolesti, a svi Libijci su imali pristup besplatnom obrazovanju od
osnovne kole do univerziteta (zbog ega je dramatino uveao pismenost). Meutim, vremenom je
postao okrutni diktator koji je vrio masovni nadzor i kontrolu svojih graana i protivnik sopstvenog
reima. Verovao je i u to da je nadahnut boanskom vizijom, doprineo je poboljanju poloaja ena
i siromanih, ali je i kritikovao (postojanje drave) Izrael i bio je antisemitski nastrojen. Opisivan je i
kao izuzetno tat (bio je poznat po svojoj ekstravagantnoj odei koju je menjao vie puta u toku dana)
i video je sebe kao modnu ikonu, podvrgnuo se i plastinoj hirurgiji i posedovao je veliko bogatstvo i
ogromnu palatu u kojoj je iveo sa svojom porodicom. Od 1980-ih godina putovao je sa svojom Gar-
dom amazonki, sainjenom iskljuivo od atraktivnih ena (koje su se navodno zaklele na celibat),
a u posetama inostranim zemljama esto je spavao u atoru i jahao kamile (ukljuujui tu i posetu
socijalistikoj Jugoslaviji).
169
 On je poivao na dve osnovne vrednosti drutvenoj pravdi i modernizaciji, i
moe se rei da je pre svega bio vrednosni, a ne ekonomski sistem. To znai da je
za cilj imao ostvarivanje istinskog dostojanstva libijskih graana putem politike
participacije i, pre svega, dostizanja odreenog ivotnog standarda. Iz tih razlo-
ga, za reim u Libiji socijalizam je bio plod klasne kooperacije, a ne klasne borbe
kako je predviao klasini marksizam. Zatim, istorija i ekonomska situacija u Libiji
doprineli su Gadafijevim specifinim ekonomskim politikama. Zbog dotadanjeg
veoma niskog nivoa ekonomske razvijenosti domai kapitalisti u Libiji nisu per-
cipirani kao pretnja ili neprijatelj kojeg je potrebno eliminisati. Takoe, zbog
dugotrajnog istorijskog iskustva Libije kao kolonije velikih imperijalnih sila Gadafi
je pravio vetu razliku izmeu stranih i domaih kapitalista. Iz tih razloga, strani
kapitalisti su percipirani kao nekompatibilni sa libijskim nacionalnim interesima,
te je njihova imovina nacionalizovana, dok to nije bio sluaj sa domaim kapitalis-
tima (sve dok se ne ponaaju kao eksploatatori, o emu je prosuivao reim). Ovo
je znailo i da je libijskim graanima bilo doputeno da poseduju i da investiraju
svoj kapital. Konano, Gadafi je shvatio da maloj libijskoj birokratiji nedostaju
obrazovanje, ekspertiza i ljudstvo da bi modernizovao naciju. Zbog toga nacion-
alizacija nije mogla da bude jedini odgovor na izazove imperijalizma ili nedostatka
drutvenog razvoja. Tako je Gadafi insistirao na znaaju obrazovanja (neretko i u
inostranstvu), ali i na upotrebi prirodnih resursa poput nafte i gasa kako bi uveao
bogatstvo i potencijal graana Libije. Ipak, i libijski reim je vremenom poprimio
mnoge autoritarne elemente.
Na kraju, jugoslovenski socijalizam ili titoizam je bio ideologija roena iz teorije
i prakse jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita i njegovih saradnika.179 Kljunu
uogu u razvoju jugoslovenskog socijalizma imao je dramatian raskid Tita sa Stalji-
_____________
179 Josip Broz Tito (18921980) je bio jugoslovenski revolucionar, vojskovoa i dravnik. U mladosti
je radio kao egrt u mehaniarskoj radionici, a ve 1910. postaje lan Socijaldemokratske stranke
i uestvuje u radnikim demonstracijama. Zatim je radio i u Sloveniji, ekoj, u Minhenu, u Beu
itd. (a radio je i kao probni voza u fabrici automobila Daimler-Benz). Ubrzano napreduje kao
vojnik austrijske vojske i dobija podoficirski in kao najmlai oficir u itavoj armiji (otkriva i talenat
za maevanje i dobija srebrnu medalju na prvenstvu austrijske vojske). Protivi se Prvom svetskom
ratu zbog ega je uhapen i poslat na istoni front (u borbu sa Rusijom), gde je ranjen i zarobljen
neposredno pre dodele srebrne medalje za hrabrost. Poslat je u radni logor na Ural i ubrzo posta-
je voa zatvorenika koji 1917. godine organizuju pobunu i bee iz logora. Tito se tada pridruuje
boljevicima i uestvuje u demonstracijama u Petrogradu. Nakon brojnih hapenja i skrivanja irom
Rusije pridruuje se jugoslovenskoj sekciji Ruske komunistike partije i vraa se u Jugoslaviju 1920.
godine. Ukljuuje se u rad Komunistike partije Jugoslavije, koja na izborima iste godine osvaja 59
mesta u parlamentu (kao trea najvea partija po broju mandata) i koja je ubrzo zabranjena. Nastavio
je da radi u fabrikama i da organizuje radnike, a zbog komunistike propagande je osuen na sedam
meseci zatvora. Zbog daljih komunistikih aktivnosti i organizovanja demonstracija 1928. godine,
Tito je osuen na novih pet godina zatvora, kada je i brutalno muen. U ovom periodu koristio je
ilegalno ime Valter, a organizuje i bataljon dobrovoljaca za uee u panskom graanskom ratu
(zbog svojih ilegalnih aktivnosti koristio je brojne pseudonime, meu kojima su i inenjer Ivan Kos-
170
novim Sovjetskim Savezom ve 1948. godine, to je bio jedini (uspeli) poduhvat te
vrste u Istonoj Evropi. Uprkos prvobitnoj saradnji sa Staljinom i snanim pritisci-
ma Sovjetskog Saveza (ukljuujui tu i mogunost invazije) Tito je doveo Jugo-
slaviju u situaciju u kojoj je ona mogla ekonomski da sarauje i sa kapitalistikim
dravama Zapada. Takoe, Tito je zajedno sa tadanjim predsednicima Indije i
Egipta, 1956. godine, na Brionima u Jugoslaviji, organizovao potpisivanje tzv. Bri-
onske deklaracije koja je bila osnivaki dokument novog, treeg svetskog bloka
koji se nazivao Pokret nesvrstanih, a koji je formalno osnovan u Beogradu 1961.
godine i koji je okupljao zemlje u razvoju.
_____________
tanjek i inenjer Slavko Babi, a posedovao je i vedski paso sa imenom Don Aleksander Karl-
son i kanadski sa imenom Spiridon Mekas). Odlazi u Be (gde se nalazi Centralni komitet ilegalne
Komunistike partije Jugoslavije), esto putuje u Pariz i Moskvu, a vremenom poinje da dominira
partijom i postaje njen generalni sekretar 1937. godine.
Po izbijanju Drugog svetskog rata priprema ustanak protiv okupacije Jugoslavije i organizuje poetak
Narodnooslobodilake borbe kao njen vrhovni komandant. Titovi partizani ostvaruju brojne uspehe
i formiraju prve divizije i korpuse kao osnovu Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije (NOVJ), a za
komandanta Prve proleterske brigade postavljen je Koa Popovi. Predstavnici antifaistikih snaga iz
svih krajeva Jugoslavije 1942. godine formiraju Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije
(AVNOJ) kao privremeno telo vlasti (sledee godine u Jajcu donose istorijske odluke o buduem
ureenju socijalistike Jugoslavije). Tito rukovodi Narodnooslobodilakom borbom, a diplomat-
skim putem nastoji da izdejstvuje meunarodno priznanje za novu Jugoslaviju (npr. 1944. godine se
susree sa Vinstonom erilom). Uestvuje u mnogim borbama (izmeu ostalog, bio je i ranjen u Bici
na Sutjesci 1943. godine), to ga je uinilo jedinim vrhovnim komandantom u Drugom svetskom ratu
koji je svoje borce lino vodio u bitku.
Zahvaljujui meunarodnom priznanju zbog izuzetnog doprinosa borbi protiv faizma, nakon rata
je osnovana Demokratska Federativna Jugoslavija sa prelaznom vladom u kojoj je Tito bio premijer.
Na temelju njegove popularnosti kao oslobodioca Jugoslavije veinu glasova na izborima u novembru
1945. godine osvaja tzv. Narodni front (pod upravom Komunistike partije Jugoslavije). Proglaena
je republika (Federativna Narodna Republika Jugoslavija) sa socijalistikim ureenjem, a Jugoslavi-
ja se svrstava uz Staljinov Sovjetski Savez i sprovodi brojne politike, drutvene i kulturne reforme.
Meutim, ve 1948. godine Tito se usprotivio politikoj i ekonomskoj kontroli od strane Sovjet-
skog Saveza (koji je faktiki dominirao svim ostalim evropskim socijalistikim dravama: Istonom
Nemakom, Poljskom, ehoslovakom, Maarskom, Rumunijom, Bugarskom i Albanijom) i insis-
tirao je na jugoslovenskoj nezavisnosti i samostalnosti. Po direktivi iz Moskve uvedena je ekonomska
blokada Jugoslavije, a sovjetska vojska je izvodila vojne vebe na istonim jugoslovenskim granicama.
Kao odgovor, Tito (zajedno sa predsednicima Egipta, Indije, Indonezije i Gane) formira tzv. Pokret
nesvrstanih koji je bio politiki, ekonomski i vojni savez drava koje ne pripadaju ni kapitalistikom
ni sovjetskom bloku. Insistirao je na politici neutralnosti i saradnje sa svim dravama sveta. Istovre-
meno, socijalizam u Jugoslaviji se poeo razvijati u smeru vee otvorenosti prema novim idejama,
ivotni standard i nivo obrazovanja stanovnitva je dramatino porastao, a ohrabrivano je i puto-
vanje Jugoslovena u inostranstvo (za razliku od ostalih socijalistikih drava u Evropi). Sprovedene su
mnoge dodatne reforme, relaksiran je odnos prema privatnom preduzetnitvu i slobodi izraavanja,
promovisana je saradnja meu razliitim jugoslovenskim narodima, razvijane su nauka, kultura i
umetnost. Uz to, Tito je vodio intenzivnu spoljnu politiku i postao je jedan od najuticajnijih svetskih
dravnika posle Drugog svetskog rata. Preminuo je 1980. godine, a njegova sahrana bila je do tada
171
 On je poivao na dve osnovne vrednosti drutvenoj pravdi i modernizaciji, i
moe se rei da je pre svega bio vrednosni, a ne ekonomski sistem. To znai da je
za cilj imao ostvarivanje istinskog dostojanstva libijskih graana putem politike
participacije i, pre svega, dostizanja odreenog ivotnog standarda. Iz tih razlo-
ga, za reim u Libiji socijalizam je bio plod klasne kooperacije, a ne klasne borbe
kako je predviao klasini marksizam. Zatim, istorija i ekonomska situacija u Libiji
doprineli su Gadafijevim specifinim ekonomskim politikama. Zbog dotadanjeg
veoma niskog nivoa ekonomske razvijenosti domai kapitalisti u Libiji nisu per-
cipirani kao pretnja ili neprijatelj kojeg je potrebno eliminisati. Takoe, zbog
dugotrajnog istorijskog iskustva Libije kao kolonije velikih imperijalnih sila Gadafi
je pravio vetu razliku izmeu stranih i domaih kapitalista. Iz tih razloga, strani
kapitalisti su percipirani kao nekompatibilni sa libijskim nacionalnim interesima,
te je njihova imovina nacionalizovana, dok to nije bio sluaj sa domaim kapitalis-
tima (sve dok se ne ponaaju kao eksploatatori, o emu je prosuivao reim). Ovo
je znailo i da je libijskim graanima bilo doputeno da poseduju i da investiraju
svoj kapital. Konano, Gadafi je shvatio da maloj libijskoj birokratiji nedostaju
obrazovanje, ekspertiza i ljudstvo da bi modernizovao naciju. Zbog toga nacion-
alizacija nije mogla da bude jedini odgovor na izazove imperijalizma ili nedostatka
drutvenog razvoja. Tako je Gadafi insistirao na znaaju obrazovanja (neretko i u
inostranstvu), ali i na upotrebi prirodnih resursa poput nafte i gasa kako bi uveao
bogatstvo i potencijal graana Libije. Ipak, i libijski reim je vremenom poprimio
mnoge autoritarne elemente.
Na kraju, jugoslovenski socijalizam ili titoizam je bio ideologija roena iz teorije
i prakse jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita i njegovih saradnika.179 Kljunu
uogu u razvoju jugoslovenskog socijalizma imao je dramatian raskid Tita sa Stalji-
_____________
179 Josip Broz Tito (18921980) je bio jugoslovenski revolucionar, vojskovoa i dravnik. U mladosti
je radio kao egrt u mehaniarskoj radionici, a ve 1910. postaje lan Socijaldemokratske stranke
i uestvuje u radnikim demonstracijama. Zatim je radio i u Sloveniji, ekoj, u Minhenu, u Beu
itd. (a radio je i kao probni voza u fabrici automobila Daimler-Benz). Ubrzano napreduje kao
vojnik austrijske vojske i dobija podoficirski in kao najmlai oficir u itavoj armiji (otkriva i talenat
za maevanje i dobija srebrnu medalju na prvenstvu austrijske vojske). Protivi se Prvom svetskom
ratu zbog ega je uhapen i poslat na istoni front (u borbu sa Rusijom), gde je ranjen i zarobljen
neposredno pre dodele srebrne medalje za hrabrost. Poslat je u radni logor na Ural i ubrzo posta-
je voa zatvorenika koji 1917. godine organizuju pobunu i bee iz logora. Tito se tada pridruuje
boljevicima i uestvuje u demonstracijama u Petrogradu. Nakon brojnih hapenja i skrivanja irom
Rusije pridruuje se jugoslovenskoj sekciji Ruske komunistike partije i vraa se u Jugoslaviju 1920.
godine. Ukljuuje se u rad Komunistike partije Jugoslavije, koja na izborima iste godine osvaja 59
mesta u parlamentu (kao trea najvea partija po broju mandata) i koja je ubrzo zabranjena. Nastavio
je da radi u fabrikama i da organizuje radnike, a zbog komunistike propagande je osuen na sedam
meseci zatvora. Zbog daljih komunistikih aktivnosti i organizovanja demonstracija 1928. godine,
Tito je osuen na novih pet godina zatvora, kada je i brutalno muen. U ovom periodu koristio je
ilegalno ime Valter, a organizuje i bataljon dobrovoljaca za uee u panskom graanskom ratu
(zbog svojih ilegalnih aktivnosti koristio je brojne pseudonime, meu kojima su i inenjer Ivan Kos-
170
novim Sovjetskim Savezom ve 1948. godine, to je bio jedini (uspeli) poduhvat te
vrste u Istonoj Evropi. Uprkos prvobitnoj saradnji sa Staljinom i snanim pritisci-
ma Sovjetskog Saveza (ukljuujui tu i mogunost invazije) Tito je doveo Jugo-
slaviju u situaciju u kojoj je ona mogla ekonomski da sarauje i sa kapitalistikim
dravama Zapada. Takoe, Tito je zajedno sa tadanjim predsednicima Indije i
Egipta, 1956. godine, na Brionima u Jugoslaviji, organizovao potpisivanje tzv. Bri-
onske deklaracije koja je bila osnivaki dokument novog, treeg svetskog bloka
koji se nazivao Pokret nesvrstanih, a koji je formalno osnovan u Beogradu 1961.
godine i koji je okupljao zemlje u razvoju.
_____________
tanjek i inenjer Slavko Babi, a posedovao je i vedski paso sa imenom Don Aleksander Karl-
son i kanadski sa imenom Spiridon Mekas). Odlazi u Be (gde se nalazi Centralni komitet ilegalne
Komunistike partije Jugoslavije), esto putuje u Pariz i Moskvu, a vremenom poinje da dominira
partijom i postaje njen generalni sekretar 1937. godine.
Po izbijanju Drugog svetskog rata priprema ustanak protiv okupacije Jugoslavije i organizuje poetak
Narodnooslobodilake borbe kao njen vrhovni komandant. Titovi partizani ostvaruju brojne uspehe
i formiraju prve divizije i korpuse kao osnovu Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije (NOVJ), a za
komandanta Prve proleterske brigade postavljen je Koa Popovi. Predstavnici antifaistikih snaga iz
svih krajeva Jugoslavije 1942. godine formiraju Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije
(AVNOJ) kao privremeno telo vlasti (sledee godine u Jajcu donose istorijske odluke o buduem
ureenju socijalistike Jugoslavije). Tito rukovodi Narodnooslobodilakom borbom, a diplomat-
skim putem nastoji da izdejstvuje meunarodno priznanje za novu Jugoslaviju (npr. 1944. godine se
susree sa Vinstonom erilom). Uestvuje u mnogim borbama (izmeu ostalog, bio je i ranjen u Bici
na Sutjesci 1943. godine), to ga je uinilo jedinim vrhovnim komandantom u Drugom svetskom ratu
koji je svoje borce lino vodio u bitku.
Zahvaljujui meunarodnom priznanju zbog izuzetnog doprinosa borbi protiv faizma, nakon rata
je osnovana Demokratska Federativna Jugoslavija sa prelaznom vladom u kojoj je Tito bio premijer.
Na temelju njegove popularnosti kao oslobodioca Jugoslavije veinu glasova na izborima u novembru
1945. godine osvaja tzv. Narodni front (pod upravom Komunistike partije Jugoslavije). Proglaena
je republika (Federativna Narodna Republika Jugoslavija) sa socijalistikim ureenjem, a Jugoslavi-
ja se svrstava uz Staljinov Sovjetski Savez i sprovodi brojne politike, drutvene i kulturne reforme.
Meutim, ve 1948. godine Tito se usprotivio politikoj i ekonomskoj kontroli od strane Sovjet-
skog Saveza (koji je faktiki dominirao svim ostalim evropskim socijalistikim dravama: Istonom
Nemakom, Poljskom, ehoslovakom, Maarskom, Rumunijom, Bugarskom i Albanijom) i insis-
tirao je na jugoslovenskoj nezavisnosti i samostalnosti. Po direktivi iz Moskve uvedena je ekonomska
blokada Jugoslavije, a sovjetska vojska je izvodila vojne vebe na istonim jugoslovenskim granicama.
Kao odgovor, Tito (zajedno sa predsednicima Egipta, Indije, Indonezije i Gane) formira tzv. Pokret
nesvrstanih koji je bio politiki, ekonomski i vojni savez drava koje ne pripadaju ni kapitalistikom
ni sovjetskom bloku. Insistirao je na politici neutralnosti i saradnje sa svim dravama sveta. Istovre-
meno, socijalizam u Jugoslaviji se poeo razvijati u smeru vee otvorenosti prema novim idejama,
ivotni standard i nivo obrazovanja stanovnitva je dramatino porastao, a ohrabrivano je i puto-
vanje Jugoslovena u inostranstvo (za razliku od ostalih socijalistikih drava u Evropi). Sprovedene su
mnoge dodatne reforme, relaksiran je odnos prema privatnom preduzetnitvu i slobodi izraavanja,
promovisana je saradnja meu razliitim jugoslovenskim narodima, razvijane su nauka, kultura i
umetnost. Uz to, Tito je vodio intenzivnu spoljnu politiku i postao je jedan od najuticajnijih svetskih
dravnika posle Drugog svetskog rata. Preminuo je 1980. godine, a njegova sahrana bila je do tada
171
 Iako se Tito odvojio od istonog ili sovjetskog bloka, jugoslovenski socijalizam
je ostao posveen marksizmu i socijalistikim principima. Istovremeno, jugoslov-
enski socijalizam je takoe karakterisala odreena revizija klasinog marksizma-
lenjinizma. Za razliku od Lenjinovog naglaska na nasilju, te od maoistikih ideja
o permanentnoj revoluciji, titoizam je dramatino umanjio znaaj upotrebe nasilja
kada je re o socijalistikom razvoju, fokusirajui se na vrednosti mira, stabilnosti i
drutvenog blagostanja. Prema titoizmu, im je socijalizam uznapredovao do svoje
_____________
najvea dravna sahrana (odnosno, sahrana sa najveim brojem predstavnika drava sveta) u istoriji,
sve do sahrane pape Jovana Pavla II (2005. godine). Naime, na Titovu sahranu je dolo etiri kra-
lja i est prineva, 31 predsednik, 22 predsednika vlade i 47 ministara inostranih poslova i drugih
zvaninika, iz 128 razliitih zemalja (od 154 tadanjih zemalja lanica Ujedinjenih nacija).
Jugoslovenski partizani (ili Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, NOVJ) bili su antifaistika
oruana sila koja se borila protiv sila Osovine i njihovih domaih saradnika na Balkanu tokom Drugog
svetskog rata. Odredi ove vojske prvobitno su na terenu usvojili ime gerilski, ali ubrzo je prihvaeno
ime partizanski, jer su bili pod rukovodstvom Komunistike partije Jugoslavije. Nakon odluke o
podizanju oruane pobune protiv faistike vlasti (4. jula 1941. godine), partizani su se angaovali u
gerilskim borbama u kojima su vremenom imali sve vie uspeha i zadobijali sve vie pristalica. U tome
se istiu stvaranje prve vee osloboene teritorije u Evropi, tzv. Uike republike, u jesen 1941. godine
(koja je trajala 67 dana), ili partizanske pobede u bitkama na Neretvi i Sutjesci 1943. godine. Ove dve
bitke su predstavljale ofanzive snaga sila Osovine (Nemake i Italije) zajedno sa njihovim saradnicima
(etnicima i ustaama) protiv partizanskih snaga i okonane su pobedama jugoslovenskih partizana
nakon njihovog izuzetnog portvovanja i hrabrosti, to je inilo prekretnicu u konanoj partizanskoj
pobedi u ratu. U Drugom svetskom ratu stradalo je oko 250000 jugoslovenskih partizana, a do kraja
rata ova vojska je brojala oko 800000 ljudi.
Konstantin Koa Popovi (19081992) je bio istaknuti srpski filozof, knjievnik, partizanski
vojskovoa i jugoslovenski diplomata. Od rane mladosti prihvata socijalistike ideje, a zavrio je kolu
za oficire u (kraljevini) Jugoslaviji. Zatim studira i diplomira filozofiju na Sorboni, kada se prikljuuje
nadrealistikom pokretu i sarauje sa umetnicima iz Bretonovog kruga (pisao je filmske kritike za
pariske asopise i sa evropskim umetnicima doprinosi manifestu nadrealizma). Postaje lan ilegalne
Komunistike partije Jugoslavije 1933. godine, a zatim odlazi kao dobrovoljac u panski graanski rat,
gde stie in porunika panske republikanske armije. Sa partizanima je od samog izbijanja ustanka
u Srbiji i poinje da komanduje mnogim partizanskim odredima, a zatim je postavljen za koman-
danta Prve proleterske brigade (prve regularne jedinice Narodnooslobodilake vojske). Predvodi
brojne borbe i ofanzive u istonoj Bosni i brigada je pod njegovom komandom izvojevala izuzetne
pobede, meu kojima se posebno istie Bitka na Sutjesci. Nakon rata je postao naelnik generaltaba
Jugoslovenske narodne armije, a (posle raskida Tita sa Staljinom) vodi pregovore sa zapadnim silama
radi osiguranja Jugoslavije od sovjetske invazije. U periodu od 1953. do 1965. godine Popovi je bio
ministar inostranih poslova i u tom periodu socijalistika Jugoslavija je izgradila svoj meunarodni
ugled. Imao je veoma zapaenu diplomatsku aktivnost kao intelektualac, kosmopolita i protivnik
meunarodnih sukoba i nacionalizma, a bio je i autor mnogih nadrealistikih spisa i radova, kao
i hronika Drugog svetskog rata. Do kraja ivota je ostao posveeni Jugosloven, antifaista i antina-
cionalista, a pre izbijanja ratova u Jugoslaviji izjavljuje i sledee: Baibozluk, bagra i brabonjci ustali
da obnove Duanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a
oduevljeno kliu svakome ko ih jo vie zaglupljuje, unazauje i unesreuje. alosno je to su Srbi u
civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu
sa svetom, ve sa samima sobom, vraajui se na ajkau i opanak iz kojih su jedva izali. Bio sam i
ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i naru-
172
razvijene faze, upotreba nasilja nije vie bila potrebna. Ovo je titoizam uinilo
mnogo umerenijom formom od klasinog komunizma, a preko politike nesvrsta-
vanja istovremeno promovisao je i mirnu koegzistenciju, kao i aktivnu kooperaciju
sa kapitalistikim dravama.
Prema Josipu Brozu Titu, razliite drave imaju razliite interpretacije socijalizma,
a glavna pretnja za socijalizam bili su preterano centralizovani ekonomski sistemi
u samim socijalistikim dravama. Za razliku od Marksa, Tito je shvatio da prete-
rana centralizacija vodi u rast birokratije i potencijalnu eksploataciju graana, zbog
ega pojedini interpretatori titoizma navode da je u pitanju bila verzija trinog
socijalizma. Tito je decentralizovao jugoslovensku politiku i ekonomsku organi-
zaciju, ohrabrujui privatno vlasnitvo i kontrolu, kao i decentralizaciju industrije,
a zatim je decentralizovao i dominantnu ulogu Komunistike partije, iako je insis-
tirao na tome da partija mora imati lidersku poziciju u nekom politikom sistemu,
uprkos odsustvu potrebe za centralizovanom ekonomskom kontrolom. Konano,
Tito je decentralizovao i upravnu strukturu Jugoslavije, podelivi dravu na est
republika i dve autonomne pokrajine, faktiki zagovarajui federalizam. Krajnji
ishod ovakvog projekta bio je u apsolutnoj decentralizaciji ekonomije drutva u
vidu radnikog upravljanja fabrikama, odnosno tzv. radnikog samoupravljanja. Za
njega i njegove saradnike, centralno voena nacionalizacija industrije bila je samo
prvi korak u socijalizmu, dok naredni korak ini stanje u kojem e sami radnici di-
rektno kontrolisati svoje fabrike, odnosno proizvodnju. Prema titoizmu, u napred-
nim socijalistikim zemljama vlasnitvo i kontrola ne treba vie da budu dravni,
ve drutveni, to je percipirano kao istinski cilj i unutranja logika socijalizma.180
Nakon kolapsa Sovjetskog saveza i Istonog bloka mnogi mislioci su poeli da
tvrde da je kolaps doiveo i socijalizam, te da nema nikakvu budunost. Iako je
tano da je jedan od dominantnih elemenata socijalistike tradicije u poznom 19. i
tokom 20. veka, institucionalizovani marksizam-lenjinizam, doiveo gotovo fatalan
udarac 1980-ih i 1990-ih godina, ovo ne znai da je on bio fatalan po celokupnu i
_____________
gali se njegovoj slavnoj istoriji. Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najnii oblik
drutvene svesti.
180 Dravno vlasnitvo oznaava javnu kontrolu nad odreenom (ili celokupnom) industrijom i/
ili privrednim preduzeima. Iako ono postoji i u kapitalistikim ekonomijama, karakteristino je za
socijalistike ekonomije kao dominantna forma vlasnitva. U dravnom vlasnitvu obino je re o
centralizovanoj upravi nad poslovanjem kompanija od strane predstavnika dravne vlasti. S druge
strane, drutveno vlasnitvo (u socijalistikoj Jugoslaviji) je oznaavalo vlasniku kontrolu nad indus-
trijom i preduzeima od strane samih radnika, to je sistem koji je nazvan socijalistikim (radnikim)
samoupravljanjem. Kako bi se u ovakvom sistemu podstakla produktivnost, formirani su radniki
saveti koji su sami organizovali poslovanje preduzea na decentralizovani nain (npr. radnici su
odreivali proizvodne planove, cene svojih proizvoda i usluga, nadzirali su finansije itd., iako je vlast
preko direktora zadrala odreene kontrolne mehanizme). Na ovaj nain, u socijalistikoj Jugoslaviji
su implicitno uvedeni i odreeni aspekti trine privrede, poto su cene proizvoda formirala sama
preduzea (na osnovu zakona ponude i tranje).
173
 Iako se Tito odvojio od istonog ili sovjetskog bloka, jugoslovenski socijalizam
je ostao posveen marksizmu i socijalistikim principima. Istovremeno, jugoslov-
enski socijalizam je takoe karakterisala odreena revizija klasinog marksizma-
lenjinizma. Za razliku od Lenjinovog naglaska na nasilju, te od maoistikih ideja
o permanentnoj revoluciji, titoizam je dramatino umanjio znaaj upotrebe nasilja
kada je re o socijalistikom razvoju, fokusirajui se na vrednosti mira, stabilnosti i
drutvenog blagostanja. Prema titoizmu, im je socijalizam uznapredovao do svoje
_____________
najvea dravna sahrana (odnosno, sahrana sa najveim brojem predstavnika drava sveta) u istoriji,
sve do sahrane pape Jovana Pavla II (2005. godine). Naime, na Titovu sahranu je dolo etiri kra-
lja i est prineva, 31 predsednik, 22 predsednika vlade i 47 ministara inostranih poslova i drugih
zvaninika, iz 128 razliitih zemalja (od 154 tadanjih zemalja lanica Ujedinjenih nacija).
Jugoslovenski partizani (ili Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, NOVJ) bili su antifaistika
oruana sila koja se borila protiv sila Osovine i njihovih domaih saradnika na Balkanu tokom Drugog
svetskog rata. Odredi ove vojske prvobitno su na terenu usvojili ime gerilski, ali ubrzo je prihvaeno
ime partizanski, jer su bili pod rukovodstvom Komunistike partije Jugoslavije. Nakon odluke o
podizanju oruane pobune protiv faistike vlasti (4. jula 1941. godine), partizani su se angaovali u
gerilskim borbama u kojima su vremenom imali sve vie uspeha i zadobijali sve vie pristalica. U tome
se istiu stvaranje prve vee osloboene teritorije u Evropi, tzv. Uike republike, u jesen 1941. godine
(koja je trajala 67 dana), ili partizanske pobede u bitkama na Neretvi i Sutjesci 1943. godine. Ove dve
bitke su predstavljale ofanzive snaga sila Osovine (Nemake i Italije) zajedno sa njihovim saradnicima
(etnicima i ustaama) protiv partizanskih snaga i okonane su pobedama jugoslovenskih partizana
nakon njihovog izuzetnog portvovanja i hrabrosti, to je inilo prekretnicu u konanoj partizanskoj
pobedi u ratu. U Drugom svetskom ratu stradalo je oko 250000 jugoslovenskih partizana, a do kraja
rata ova vojska je brojala oko 800000 ljudi.
Konstantin Koa Popovi (19081992) je bio istaknuti srpski filozof, knjievnik, partizanski
vojskovoa i jugoslovenski diplomata. Od rane mladosti prihvata socijalistike ideje, a zavrio je kolu
za oficire u (kraljevini) Jugoslaviji. Zatim studira i diplomira filozofiju na Sorboni, kada se prikljuuje
nadrealistikom pokretu i sarauje sa umetnicima iz Bretonovog kruga (pisao je filmske kritike za
pariske asopise i sa evropskim umetnicima doprinosi manifestu nadrealizma). Postaje lan ilegalne
Komunistike partije Jugoslavije 1933. godine, a zatim odlazi kao dobrovoljac u panski graanski rat,
gde stie in porunika panske republikanske armije. Sa partizanima je od samog izbijanja ustanka
u Srbiji i poinje da komanduje mnogim partizanskim odredima, a zatim je postavljen za koman-
danta Prve proleterske brigade (prve regularne jedinice Narodnooslobodilake vojske). Predvodi
brojne borbe i ofanzive u istonoj Bosni i brigada je pod njegovom komandom izvojevala izuzetne
pobede, meu kojima se posebno istie Bitka na Sutjesci. Nakon rata je postao naelnik generaltaba
Jugoslovenske narodne armije, a (posle raskida Tita sa Staljinom) vodi pregovore sa zapadnim silama
radi osiguranja Jugoslavije od sovjetske invazije. U periodu od 1953. do 1965. godine Popovi je bio
ministar inostranih poslova i u tom periodu socijalistika Jugoslavija je izgradila svoj meunarodni
ugled. Imao je veoma zapaenu diplomatsku aktivnost kao intelektualac, kosmopolita i protivnik
meunarodnih sukoba i nacionalizma, a bio je i autor mnogih nadrealistikih spisa i radova, kao
i hronika Drugog svetskog rata. Do kraja ivota je ostao posveeni Jugosloven, antifaista i antina-
cionalista, a pre izbijanja ratova u Jugoslaviji izjavljuje i sledee: Baibozluk, bagra i brabonjci ustali
da obnove Duanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a
oduevljeno kliu svakome ko ih jo vie zaglupljuje, unazauje i unesreuje. alosno je to su Srbi u
civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu
sa svetom, ve sa samima sobom, vraajui se na ajkau i opanak iz kojih su jedva izali. Bio sam i
ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i naru-
172
razvijene faze, upotreba nasilja nije vie bila potrebna. Ovo je titoizam uinilo
mnogo umerenijom formom od klasinog komunizma, a preko politike nesvrsta-
vanja istovremeno promovisao je i mirnu koegzistenciju, kao i aktivnu kooperaciju
sa kapitalistikim dravama.
Prema Josipu Brozu Titu, razliite drave imaju razliite interpretacije socijalizma,
a glavna pretnja za socijalizam bili su preterano centralizovani ekonomski sistemi
u samim socijalistikim dravama. Za razliku od Marksa, Tito je shvatio da prete-
rana centralizacija vodi u rast birokratije i potencijalnu eksploataciju graana, zbog
ega pojedini interpretatori titoizma navode da je u pitanju bila verzija trinog
socijalizma. Tito je decentralizovao jugoslovensku politiku i ekonomsku organi-
zaciju, ohrabrujui privatno vlasnitvo i kontrolu, kao i decentralizaciju industrije,
a zatim je decentralizovao i dominantnu ulogu Komunistike partije, iako je insis-
tirao na tome da partija mora imati lidersku poziciju u nekom politikom sistemu,
uprkos odsustvu potrebe za centralizovanom ekonomskom kontrolom. Konano,
Tito je decentralizovao i upravnu strukturu Jugoslavije, podelivi dravu na est
republika i dve autonomne pokrajine, faktiki zagovarajui federalizam. Krajnji
ishod ovakvog projekta bio je u apsolutnoj decentralizaciji ekonomije drutva u
vidu radnikog upravljanja fabrikama, odnosno tzv. radnikog samoupravljanja. Za
njega i njegove saradnike, centralno voena nacionalizacija industrije bila je samo
prvi korak u socijalizmu, dok naredni korak ini stanje u kojem e sami radnici di-
rektno kontrolisati svoje fabrike, odnosno proizvodnju. Prema titoizmu, u napred-
nim socijalistikim zemljama vlasnitvo i kontrola ne treba vie da budu dravni,
ve drutveni, to je percipirano kao istinski cilj i unutranja logika socijalizma.180
Nakon kolapsa Sovjetskog saveza i Istonog bloka mnogi mislioci su poeli da
tvrde da je kolaps doiveo i socijalizam, te da nema nikakvu budunost. Iako je
tano da je jedan od dominantnih elemenata socijalistike tradicije u poznom 19. i
tokom 20. veka, institucionalizovani marksizam-lenjinizam, doiveo gotovo fatalan
udarac 1980-ih i 1990-ih godina, ovo ne znai da je on bio fatalan po celokupnu i
_____________
gali se njegovoj slavnoj istoriji. Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najnii oblik
drutvene svesti.
180 Dravno vlasnitvo oznaava javnu kontrolu nad odreenom (ili celokupnom) industrijom i/
ili privrednim preduzeima. Iako ono postoji i u kapitalistikim ekonomijama, karakteristino je za
socijalistike ekonomije kao dominantna forma vlasnitva. U dravnom vlasnitvu obino je re o
centralizovanoj upravi nad poslovanjem kompanija od strane predstavnika dravne vlasti. S druge
strane, drutveno vlasnitvo (u socijalistikoj Jugoslaviji) je oznaavalo vlasniku kontrolu nad indus-
trijom i preduzeima od strane samih radnika, to je sistem koji je nazvan socijalistikim (radnikim)
samoupravljanjem. Kako bi se u ovakvom sistemu podstakla produktivnost, formirani su radniki
saveti koji su sami organizovali poslovanje preduzea na decentralizovani nain (npr. radnici su
odreivali proizvodne planove, cene svojih proizvoda i usluga, nadzirali su finansije itd., iako je vlast
preko direktora zadrala odreene kontrolne mehanizme). Na ovaj nain, u socijalistikoj Jugoslaviji
su implicitno uvedeni i odreeni aspekti trine privrede, poto su cene proizvoda formirala sama
preduzea (na osnovu zakona ponude i tranje).
173
svakako iroku socijalistiku tradiciju. Takoe, i marksizam se dramatino prome-
nio u poslednjih nekoliko decenija, posebno u svom kritikom kontekstu prema
globalizaciji kapitalistikih trita. Nakon 1990-ih godina dolazi do novih, moda
i radikalnih promena u okvirima socijalizma i levo orijentisanih politika, delom i
zbog preklapanja sa anarhizmom, ekologijom, feminizmom itd.
Reformistiki dravni socijalizam olien u leviarskim partijama Zapada takoe ili idealno. U pitanju je politika ideologija koja promovie odranje tradicional-
je bio predmet otrih kritika i tvrdnji da odreene politike nacionalizacije i javnog
vlasnitva nisu doivele uspeh. Meutim, glavna meta kritike u poslednjih ne-
koliko decenija upravo su politike koje su dole na mesto reformistikog socija-
lizma, obino nazivane neoliberalizmom, to predstavlja novo pogonsko gorivo
za socijalistiki antikapitalizam. Socijalizam i dalje ostaje jedna od najplodnijih
alternativa kako konzervativnim, tako i liberalnim ideolokim vizijama. Uprkos
opasnostima koje je sa sobom doneo socijalizam u nekim konkretnim istorijskim
izdanjima, kao i socijalistikim sklonostima prema komunalnim nostalgijama i
povremenom povezivanju sa mehanicistikim statizmom i elitizmom on ostaje
izuzetno bogata ideoloka tradicija koja adekvatno odgovara izazovima 21. veka.
Zbog svoje privrenosti jednakosti, slobodi, kooperaciji i trajnom usavravanju
ljudskog blagostanja i ovekovih kapaciteta i dalje je u pitanju politika ideologija
koja reflektuje veoma vane naine ovekovog razumevanja sebe i drutva u kojem
se nalazi, kao i moralne aspiracije koje e nesumnjivo nastaviti da se razvijaju i u
dobu pred nama.
174
5. KONZERVATIVIZAM
Doktrine konzervativizma kao politike ideologije naglaavaju vrednost tradi-
cionalnih institucija i drutvenih praksi. Drugim reima, u pitanju je sklonost
prema onome to je istorijski nasleeno, a ne prema onome to je apstraktno i/
nih institucija dok zagovara minimalnu ili gradualnu drutvenu promenu. U prvi
mah konzervativne ideje su nastale kao reakcija na sve bre politike, ekonomske
i politike promene iji simboli su bili industrijska i Francuska revolucija. U 18.
i 19. veku zapadne zemlje su se transformisale pod pritiscima kojima je zamah
dala industrijalizacija, nakon ega dolazi do uspona liberalizma, socijalizma i na-
cionalizma. Dok su ove politike filozofije i ideologije zagovarale reforme i povre-
meno podravale revolucije, konzervativizam je ustao u odbranu tradicionalnog
drutvenog poretka i vremenom zadobija i sopstveni identitet i sadraj kao zasebna
i specifina, a ne samo prosta reakcionarna politika ideologija.
Centralna tema kojoj se konzervativci konstantno vraaju jeste tradicija, i ovo
je kljuan razlog njihovog opiranja drutvenim promenama, a posebno revoluci-
jama. Za konzervativce odbrana tradicije prvenstveno predstavlja odbranu vred-
nosti, praksi i instititucija koje su dugo trajale (to esto nije tano) i prelazile sa
generacije na generaciju. Razlozi za to lee u specifinom pogledu na ljudsku pri-
rodu kao nesavrenu, iracionalnu i moralno problematinu. Istovremeno, on istie
znaaj prethodnog i/ili dominantnog drutvenog poretka i izraava sumnju u vred-
nost nesputane ljudske slobode. Dakle, konzervativci nisu skloni (ni) pozitivnom
stavu o drutvenom progresu. Na primer, iako e priznati da je napredak u nauci
promenio ljudski ivot na bolje, oni e tvrditi da ga je istovremeno i pogorao, usled
filozofije prema kojoj napredak i progres sa sobom uvek nose i neto to je tetno.
Iz ugla konzervativaca, prevalencija zla na svetu poput nepravednog rata, geno-
cida, tiranije, gladi, bolesti itd. predstavlja trajno i nepromenljivo stanje, najee
proisteklo iz ljudske (grene) prirode. Mislioci konzervativne orijentacije e iz tih
razloga insistirati na znaaju politikih ureenja koja e spreavati ovo zlo, pre
svega putem moralistikog obrazovanja ili razliitih oblika nametanja ili propisi-
vanja moralnog ponaanja, kao i strogih kazni onima koji kre moralni poredak i
najrasprostranjenije drutvene vrednosti.
5.1. Glavni mislioci i teoretiari konzervativizma
Meu najznaajnijim misliocima i teoretiarima konzervativizma izdvajaju se Ed-
mund Berk (Edmund Burke, 17291797), Ogistan Baruel (Augustin Barruel, 1741
1820), ozef de Mestr (Joseph-Marie, comte de Maistre, 17531821), Luj de Bonal
(Louis Gabriel Ambroise, Vicomte de Bonald, 17541840) i Pjer-Simon Balan (Pi-
175
svakako iroku socijalistiku tradiciju. Takoe, i marksizam se dramatino prome-
nio u poslednjih nekoliko decenija, posebno u svom kritikom kontekstu prema
globalizaciji kapitalistikih trita. Nakon 1990-ih godina dolazi do novih, moda
i radikalnih promena u okvirima socijalizma i levo orijentisanih politika, delom i
zbog preklapanja sa anarhizmom, ekologijom, feminizmom itd.
Reformistiki dravni socijalizam olien u leviarskim partijama Zapada takoe ili idealno. U pitanju je politika ideologija koja promovie odranje tradicional-
je bio predmet otrih kritika i tvrdnji da odreene politike nacionalizacije i javnog
vlasnitva nisu doivele uspeh. Meutim, glavna meta kritike u poslednjih ne-
koliko decenija upravo su politike koje su dole na mesto reformistikog socija-
lizma, obino nazivane neoliberalizmom, to predstavlja novo pogonsko gorivo
za socijalistiki antikapitalizam. Socijalizam i dalje ostaje jedna od najplodnijih
alternativa kako konzervativnim, tako i liberalnim ideolokim vizijama. Uprkos
opasnostima koje je sa sobom doneo socijalizam u nekim konkretnim istorijskim
izdanjima, kao i socijalistikim sklonostima prema komunalnim nostalgijama i
povremenom povezivanju sa mehanicistikim statizmom i elitizmom on ostaje
izuzetno bogata ideoloka tradicija koja adekvatno odgovara izazovima 21. veka.
Zbog svoje privrenosti jednakosti, slobodi, kooperaciji i trajnom usavravanju
ljudskog blagostanja i ovekovih kapaciteta i dalje je u pitanju politika ideologija
koja reflektuje veoma vane naine ovekovog razumevanja sebe i drutva u kojem
se nalazi, kao i moralne aspiracije koje e nesumnjivo nastaviti da se razvijaju i u
dobu pred nama.
174
5. KONZERVATIVIZAM
Doktrine konzervativizma kao politike ideologije naglaavaju vrednost tradi-
cionalnih institucija i drutvenih praksi. Drugim reima, u pitanju je sklonost
prema onome to je istorijski nasleeno, a ne prema onome to je apstraktno i/
nih institucija dok zagovara minimalnu ili gradualnu drutvenu promenu. U prvi
mah konzervativne ideje su nastale kao reakcija na sve bre politike, ekonomske
i politike promene iji simboli su bili industrijska i Francuska revolucija. U 18.
i 19. veku zapadne zemlje su se transformisale pod pritiscima kojima je zamah
dala industrijalizacija, nakon ega dolazi do uspona liberalizma, socijalizma i na-
cionalizma. Dok su ove politike filozofije i ideologije zagovarale reforme i povre-
meno podravale revolucije, konzervativizam je ustao u odbranu tradicionalnog
drutvenog poretka i vremenom zadobija i sopstveni identitet i sadraj kao zasebna
i specifina, a ne samo prosta reakcionarna politika ideologija.
Centralna tema kojoj se konzervativci konstantno vraaju jeste tradicija, i ovo
je kljuan razlog njihovog opiranja drutvenim promenama, a posebno revoluci-
jama. Za konzervativce odbrana tradicije prvenstveno predstavlja odbranu vred-
nosti, praksi i instititucija koje su dugo trajale (to esto nije tano) i prelazile sa
generacije na generaciju. Razlozi za to lee u specifinom pogledu na ljudsku pri-
rodu kao nesavrenu, iracionalnu i moralno problematinu. Istovremeno, on istie
znaaj prethodnog i/ili dominantnog drutvenog poretka i izraava sumnju u vred-
nost nesputane ljudske slobode. Dakle, konzervativci nisu skloni (ni) pozitivnom
stavu o drutvenom progresu. Na primer, iako e priznati da je napredak u nauci
promenio ljudski ivot na bolje, oni e tvrditi da ga je istovremeno i pogorao, usled
filozofije prema kojoj napredak i progres sa sobom uvek nose i neto to je tetno.
Iz ugla konzervativaca, prevalencija zla na svetu poput nepravednog rata, geno-
cida, tiranije, gladi, bolesti itd. predstavlja trajno i nepromenljivo stanje, najee
proisteklo iz ljudske (grene) prirode. Mislioci konzervativne orijentacije e iz tih
razloga insistirati na znaaju politikih ureenja koja e spreavati ovo zlo, pre
svega putem moralistikog obrazovanja ili razliitih oblika nametanja ili propisi-
vanja moralnog ponaanja, kao i strogih kazni onima koji kre moralni poredak i
najrasprostranjenije drutvene vrednosti.
5.1. Glavni mislioci i teoretiari konzervativizma
Meu najznaajnijim misliocima i teoretiarima konzervativizma izdvajaju se Ed-
mund Berk (Edmund Burke, 17291797), Ogistan Baruel (Augustin Barruel, 1741
1820), ozef de Mestr (Joseph-Marie, comte de Maistre, 17531821), Luj de Bonal
(Louis Gabriel Ambroise, Vicomte de Bonald, 17541840) i Pjer-Simon Balan (Pi-
175
erre-Simon Ballanche, 17761847). Uz to, za razvoj ove politike ideologije bili su
znaajni i doprinosi teoretiara i autora kao to su Adam Miler, Fransoa-Rene de
atobrijan, Klemens fon Meternih, Leopold fon Ranke, Semjuel Tejlor Kolrid i
drugi.181
Edmund Berk je bio engleski dravnik, publicista, politiki teoretiar i filozof
irskog porekla. Rodio se u Dablinu, u porodici bogatog advokata protestantske
veroispovesti i studirao je pravo, ali je napustio studije da bi putovao po Evropi,
kasnije pokuavajui da ivi bavei se pisanjem. Bio je lan engleskog parlamen-
ta, a upamen je po svojoj podrci Amerikoj revoluciji, ali i otrom protivljenju
Francuskoj revoluciji. Od 20. veka on se obino interpretira kao osniva modernog
konzervativizma, ali i kao predstavnik klasinog liberalizma, a o njemu su pisali i
Karl Marks i Vinston eril.182 Berkova reputacija kao osnivaa konzervativizma
pre svega potie iz studije Razmiljanja o revoluciji u Francuskoj (1790), ali i iz
njegovog politikog delovanja i mnogih drugih radova i eseja. On se jo u mladosti
zainteresovao za politiku, a kasnije je postao lan Donjeg doma engleskog parla-
menta. 183
Njegov inauguralni govor, prema tvrdnjama nekih savremenika, zapuio
_____________
181 Adam Miler (Adam Heinrich Mller, 17791829) je bio nemaki publicista, knjievni kritiar,
ekonomista i drutveni teoretiar. Od 1813. godine bio je istaknuti savetnik austrijske vlade koji je
doprineo kreiranju reakcionarnih politika u Evropi u prvoj polovini 19. veka.
Fransoa-Rene de atobrijan (Francois-Rene de Chateaubriand, 17681848) je bio francuski pisac,
politiar, diplomata i istoriar, koji se smatra osnivaem romantizma u francuskoj knjievnosti.
Postaje slavan zbog eseja Genij hrianstva (Gnie du christianisme, 1802), koji predstavlja apologiju
katolianstva u kontekstu postrevolucionarne religijske obnove. Tvrdio je da u kontemplaciji o pri-
rodi, u smislu prirodnih pejzaa, ovek moe da dosegne spontano otkrovenje o istinama morala i
religije.
Klemens fon Meternih (Klemens Wenzel von Metternich, 17731859) je bio konzervativni austrijski
politiar i dravnik, odnosno ministar inostranih poslova od 1809. godine i kancelar od 1821. godine.
Protivio se liberalizmu i nasilno je guio nacionalistike pobune u Austriji, a koristio je i cenzuru i
mreu pijuna da bi spreavao pobune.
Leopold fon Ranke (Leopold von Ranke, 17951886) je bio nemaki istoriar, a nazivaju ga jednim
od osnivaa moderne istorije utemeljene na istorijskim izvorima. Postavio je standarde za nauno
bavljenje istorijom, pre svega putem oslanjanja na primarne ili originalne istorijske izvore, a bavio se
i meunarodnom politikom u konzervativnom duhu. Njegovo najznaajnije delo bilo je Rimsko pap-
stvo (Die rmischen Ppste, 18341836) u tri toma, nastalo na osnovu opsenih i detaljnih istraivanja
u italijanskim bibliotekama gde je godinama prikupljao materijale.
Semjuel Tejlor Kolrid (Samuel Taylor Coleridge, 17721834) je bio engleski romantiarski pesnik,
knjievni kritiar i filozof, koji je poznat kao utemeljiva za utemeljivaa engleskog romantizma.
182 Vinston eril (Sir Winston Leonard Spencer-Churchill, 18741965) je bio britanski politiar i
dravnik, kao i premijer Velike Britanije od 1940. do 1945. godine, kao i od 1951. do 1955. godine. Bio
je jedan od najveih ratnih lidera u 20. veku, oficir u Britanskoj vojsci, istoriar i pisac, kao i dobitnik
Nobelove nagrade za knjievnost. Jedan od je od prvih britanskih politiara koji je upozoravao na
uspon nacizma.
183 Donji dom Britanskog parlamenta je demokratski izabrano telo koje ini zakonodavnu vlast u Ve-
likoj Britaniji i koji danas ini 646 lanova parlamenta ili poslanika. Britanski parlament ini i Gornji
dom, poznat i kao Dom lordova (koji ine predstavnici engleske aristokratije). Donji dom se razvio
u 14. veku i kontinuirano postoji do danas, iako sve do 1911. godine nije imao veliku politiku mo.
176
je usta celoj Evropi. Edvard Gibon ga je opisivao kao najelokventnijeg i najracio-
nalnijeg ludaka kojeg je ikada poznavao.184
Berkova Razmiljanja objavljena su ubrzo nakon Francuske revolucije, 1. novem-
bra 1790. godine, i postala su apsolutni bestseler, uprkos relativno visokoj ceni. Do
kraja godine objavljeno je deset izdanja i prodalo se oko 17500 primeraka. Francus-
ki prevod se pojavio za manje od trideset dana kasnije, takoe beleei deset izda-
nja do polovine naredne godine. Berkovi konzervativni stavovi postali su oigledni
i upameni pre svega zbog ove studije, odnosno zbog stavova o Francuskoj revolu-
ciji kao o svojevrsnoj prostituciji razuma. Za njega, ovaj dogaaj je bio apsolutni
gubitak mere i izraz nerazumne volje koja nastoji da vetaki rekonstruie drutvo
na temelju apstrakcije kao to su prava oveka on je kritikovao naela o apstrak-
tnim pravima oveka, pitajui se koja je njihova svrha kada je re o praktinim
pitanjima hrane ili lekova. U antiprosvetiteljskom kljuu, navodio je da bi o ovim
pitanjima uvek traio savet od seljaka ili lekara, a ne profesora.
Dakle, iako je gajio simpatije prema Amerikoj revoluciji, odnosno prema zahte-
vima amerikih pobunjenika (kao to se protivio i britanskim porezima u koloni-
jama), zauzeo je sasvim drugaiji stav kada je re o Francuskoj revoluciji. Dogaaji
iz oktobra 1789. godine, kada su mase marirale ka Versaju nasilno zahtevajui od
kralja da se vrati u Pariz, okrenule su ga protiv (ovakvog) revolucionarnog delo-
vanja. Povodom ovog dogaaja pisao je da su elementi koji ine ljudsko drutvo
razoreni i da je svet monstruma zauzeo mesto normalnog ljudskog drutva. On
govori o Francuzima kao arhitektama razaranja koji su u kratkom roku sruili sop-
stvenu monarhiju, crkvu, plemstvo, zakon, vojsku, trgovinu, umetnost i industriju
i na njihovo mesto postavili preterivanja iracionalne, neprincipijelne, pljakake,
krvave i tiranske demokratije. Kada je re o religiji, on je kljunu opasnost video u
ateizmu, a ne u religijskoj netoleranciji, i u opet u antiprosvetiteljskom duhu izlae
brojne argumente o apsurdnosti racionalistikog ateizma.
Ovaj prividni paradoks Berkove politike filozofije mogue je objasniti i na pri-
meru injenice da je on hvalio i englesku Slavnu revoluciju. Meutim, on ju je vi-
deo kao povratak nasleu predaka, odnosno potvrdu drevnih zakona kraljevstva.
Drugim reima, ona je znaila potvrdu prava Engleza, na temelju naslea nacionalne
tradicije, a ne prava na osnovu apstraktnih prava oveka. Nasuprot tome, Fran-
cuska revolucija je imala za cilj uspostavljanje potpuno novog drutvenog poretka,
zasnovanog na lanoj racionalistikoj filozofiji umesto na tradiciji. Berkov politiki
konzervativizam i kontraprosvetiteljska politika filozofija postaju jo oigledniji u
objanjenju straha od boga, divljenja kraljevima, naklonosti svetenicima i potova-
_____________
184 Edvard Gibon (Edward Gibbon, 17371794) je bio engleski istoriar i lan parlamenta, koji je
napisao uveno delo Istorija opadanja i pada Rimske imperije (The History of the Decline and Fall of
the Roman Empire, 17761788), objavljeno u est tomova, koje je bilo veoma hvaljeno kada je izalo.
Zbog kritike hrianstva ova knjiga je bila zabranjena u nekoliko drava.
177
erre-Simon Ballanche, 17761847). Uz to, za razvoj ove politike ideologije bili su
znaajni i doprinosi teoretiara i autora kao to su Adam Miler, Fransoa-Rene de
atobrijan, Klemens fon Meternih, Leopold fon Ranke, Semjuel Tejlor Kolrid i
drugi.181
Edmund Berk je bio engleski dravnik, publicista, politiki teoretiar i filozof
irskog porekla. Rodio se u Dablinu, u porodici bogatog advokata protestantske
veroispovesti i studirao je pravo, ali je napustio studije da bi putovao po Evropi,
kasnije pokuavajui da ivi bavei se pisanjem. Bio je lan engleskog parlamen-
ta, a upamen je po svojoj podrci Amerikoj revoluciji, ali i otrom protivljenju
Francuskoj revoluciji. Od 20. veka on se obino interpretira kao osniva modernog
konzervativizma, ali i kao predstavnik klasinog liberalizma, a o njemu su pisali i
Karl Marks i Vinston eril.182 Berkova reputacija kao osnivaa konzervativizma
pre svega potie iz studije Razmiljanja o revoluciji u Francuskoj (1790), ali i iz
njegovog politikog delovanja i mnogih drugih radova i eseja. On se jo u mladosti
zainteresovao za politiku, a kasnije je postao lan Donjeg doma engleskog parla-
menta. 183
Njegov inauguralni govor, prema tvrdnjama nekih savremenika, zapuio
_____________
181 Adam Miler (Adam Heinrich Mller, 17791829) je bio nemaki publicista, knjievni kritiar,
ekonomista i drutveni teoretiar. Od 1813. godine bio je istaknuti savetnik austrijske vlade koji je
doprineo kreiranju reakcionarnih politika u Evropi u prvoj polovini 19. veka.
Fransoa-Rene de atobrijan (Francois-Rene de Chateaubriand, 17681848) je bio francuski pisac,
politiar, diplomata i istoriar, koji se smatra osnivaem romantizma u francuskoj knjievnosti.
Postaje slavan zbog eseja Genij hrianstva (Gnie du christianisme, 1802), koji predstavlja apologiju
katolianstva u kontekstu postrevolucionarne religijske obnove. Tvrdio je da u kontemplaciji o pri-
rodi, u smislu prirodnih pejzaa, ovek moe da dosegne spontano otkrovenje o istinama morala i
religije.
Klemens fon Meternih (Klemens Wenzel von Metternich, 17731859) je bio konzervativni austrijski
politiar i dravnik, odnosno ministar inostranih poslova od 1809. godine i kancelar od 1821. godine.
Protivio se liberalizmu i nasilno je guio nacionalistike pobune u Austriji, a koristio je i cenzuru i
mreu pijuna da bi spreavao pobune.
Leopold fon Ranke (Leopold von Ranke, 17951886) je bio nemaki istoriar, a nazivaju ga jednim
od osnivaa moderne istorije utemeljene na istorijskim izvorima. Postavio je standarde za nauno
bavljenje istorijom, pre svega putem oslanjanja na primarne ili originalne istorijske izvore, a bavio se
i meunarodnom politikom u konzervativnom duhu. Njegovo najznaajnije delo bilo je Rimsko pap-
stvo (Die rmischen Ppste, 18341836) u tri toma, nastalo na osnovu opsenih i detaljnih istraivanja
u italijanskim bibliotekama gde je godinama prikupljao materijale.
Semjuel Tejlor Kolrid (Samuel Taylor Coleridge, 17721834) je bio engleski romantiarski pesnik,
knjievni kritiar i filozof, koji je poznat kao utemeljiva za utemeljivaa engleskog romantizma.
182 Vinston eril (Sir Winston Leonard Spencer-Churchill, 18741965) je bio britanski politiar i
dravnik, kao i premijer Velike Britanije od 1940. do 1945. godine, kao i od 1951. do 1955. godine. Bio
je jedan od najveih ratnih lidera u 20. veku, oficir u Britanskoj vojsci, istoriar i pisac, kao i dobitnik
Nobelove nagrade za knjievnost. Jedan od je od prvih britanskih politiara koji je upozoravao na
uspon nacizma.
183 Donji dom Britanskog parlamenta je demokratski izabrano telo koje ini zakonodavnu vlast u Ve-
likoj Britaniji i koji danas ini 646 lanova parlamenta ili poslanika. Britanski parlament ini i Gornji
dom, poznat i kao Dom lordova (koji ine predstavnici engleske aristokratije). Donji dom se razvio
u 14. veku i kontinuirano postoji do danas, iako sve do 1911. godine nije imao veliku politiku mo.
176
je usta celoj Evropi. Edvard Gibon ga je opisivao kao najelokventnijeg i najracio-
nalnijeg ludaka kojeg je ikada poznavao.184
Berkova Razmiljanja objavljena su ubrzo nakon Francuske revolucije, 1. novem-
bra 1790. godine, i postala su apsolutni bestseler, uprkos relativno visokoj ceni. Do
kraja godine objavljeno je deset izdanja i prodalo se oko 17500 primeraka. Francus-
ki prevod se pojavio za manje od trideset dana kasnije, takoe beleei deset izda-
nja do polovine naredne godine. Berkovi konzervativni stavovi postali su oigledni
i upameni pre svega zbog ove studije, odnosno zbog stavova o Francuskoj revolu-
ciji kao o svojevrsnoj prostituciji razuma. Za njega, ovaj dogaaj je bio apsolutni
gubitak mere i izraz nerazumne volje koja nastoji da vetaki rekonstruie drutvo
na temelju apstrakcije kao to su prava oveka on je kritikovao naela o apstrak-
tnim pravima oveka, pitajui se koja je njihova svrha kada je re o praktinim
pitanjima hrane ili lekova. U antiprosvetiteljskom kljuu, navodio je da bi o ovim
pitanjima uvek traio savet od seljaka ili lekara, a ne profesora.
Dakle, iako je gajio simpatije prema Amerikoj revoluciji, odnosno prema zahte-
vima amerikih pobunjenika (kao to se protivio i britanskim porezima u koloni-
jama), zauzeo je sasvim drugaiji stav kada je re o Francuskoj revoluciji. Dogaaji
iz oktobra 1789. godine, kada su mase marirale ka Versaju nasilno zahtevajui od
kralja da se vrati u Pariz, okrenule su ga protiv (ovakvog) revolucionarnog delo-
vanja. Povodom ovog dogaaja pisao je da su elementi koji ine ljudsko drutvo
razoreni i da je svet monstruma zauzeo mesto normalnog ljudskog drutva. On
govori o Francuzima kao arhitektama razaranja koji su u kratkom roku sruili sop-
stvenu monarhiju, crkvu, plemstvo, zakon, vojsku, trgovinu, umetnost i industriju
i na njihovo mesto postavili preterivanja iracionalne, neprincipijelne, pljakake,
krvave i tiranske demokratije. Kada je re o religiji, on je kljunu opasnost video u
ateizmu, a ne u religijskoj netoleranciji, i u opet u antiprosvetiteljskom duhu izlae
brojne argumente o apsurdnosti racionalistikog ateizma.
Ovaj prividni paradoks Berkove politike filozofije mogue je objasniti i na pri-
meru injenice da je on hvalio i englesku Slavnu revoluciju. Meutim, on ju je vi-
deo kao povratak nasleu predaka, odnosno potvrdu drevnih zakona kraljevstva.
Drugim reima, ona je znaila potvrdu prava Engleza, na temelju naslea nacionalne
tradicije, a ne prava na osnovu apstraktnih prava oveka. Nasuprot tome, Fran-
cuska revolucija je imala za cilj uspostavljanje potpuno novog drutvenog poretka,
zasnovanog na lanoj racionalistikoj filozofiji umesto na tradiciji. Berkov politiki
konzervativizam i kontraprosvetiteljska politika filozofija postaju jo oigledniji u
objanjenju straha od boga, divljenja kraljevima, naklonosti svetenicima i potova-
_____________
184 Edvard Gibon (Edward Gibbon, 17371794) je bio engleski istoriar i lan parlamenta, koji je
napisao uveno delo Istorija opadanja i pada Rimske imperije (The History of the Decline and Fall of
the Roman Empire, 17761788), objavljeno u est tomova, koje je bilo veoma hvaljeno kada je izalo.
Zbog kritike hrianstva ova knjiga je bila zabranjena u nekoliko drava.
177
nja plemstva kao prirodnog delovanja oveka, pre svega zbog naslea tradicije.
Berk je podrao i usvajanje engleskog Zakona o strancima (1793), predloenog
nakon priliva brojnih francuskih izbeglica, pre svega protivnika revolucije, koji su
po dolasku u Veliku Britaniju bili evidentirani. Smatrao je da ovaj zakon iskljuuje
krvoedne ateiste koji bi sruili crkvu i dravu, religiju i boga, moralnost i sreu. Kao hrianin, verovao je da je svet nesavren, a prosvetiteljsku veru u usavravanje
Nakon vesti o francuskom uvozu vie hiljada bodea on je u parlamentu izvadio
jedan sakriveni bode, bacio ga na pod uz rei: Ovo je ta dobijamo u savezu sa
Francuskom. Zatim je o francuskim revolucionarima rekao i sledee: Kada se
smeju vidim krv kako lije niz njihove obraze; vidim njihove podmukle ciljeve; vi-
dim da je svrha njihovog laskanja krv! Upozoravam moje sunarodnike da budu
na oprezu pred ovim odvratnim filozofima iji jedini cilj jeste da unite sve to je
ovde dobro i da uspostave nemoral i ubistva svojim naredbama i linim primerom.
Konzervativizam u Berkovoj politikoj filozofiji oigledan je u sledeim argumen-
tima protiv demokratije:
(1) vlast treba da poseduje nivo inteligencije i irinu znanja koje nisu uobiajene
meu obinim graanima,
(2) obini ljudi poseduju opasne i divlje strasti koje demagozi mogu lako da iza-
zovu, te postoji strah da ove strasti mogu samo da osnae sklonost autoritarnjoj
vlasti, ali i da narue tradiciju i religiju, vodei u nasilje i konfiskaciju imovine,
(3) demokratija moe postati tiranija veine prema nepopularnoj manjini kojoj je
potrebna zatita viih klasa.
S druge strane, Berk je branio principe reprezentativne vlasti i stav da izabrani
dravni zvaninici treba da budu samo delegati graana. Njihova dunost je da
interese graana stave iznad svojih linih interesa, kao i zadovoljstava, odmora,
uivanja. Uprkos tome, bio je i meu vodeim skepticima u pogledu demokrati-
je, smatrajui da istinski demokratska vlast u Engleskoj tog doba ne bi bila samo
nesposobna, ve i represivna. Smrtnu kaznu je nazivao klanicom koju zovemo
pravdom, a osudio je i upotrebu stuba srama za dvojicu mukaraca osuenih zbog
homoseksualnog odnosa. Isticao je i da ljubav prema dravi ne implicira tvrdnje o
njenoj superiornosti spram drugih drava, niti veu naklonost njenim zakonima
i vlasti. Umesto toga, patriotizam je neophodno zasnovati na razumevanju sebe
kao graana sveta, a ne graana bilo koje konkretne zajednice. Bio je zgroen nad
radou engleske javnosti zbog britanskih pobeda u Amerikom ratu za nezavis-
nost, a iz ovih razloga bio je na meti mnogih Engleza, te je njegova kua bila pod
naoruanom vojnom zatitom.
Ipak, kada je re o miru sa Francuzima, Berk ga je smatrao uvredom za nacio-
nalno dostojanstvo i ast. Rat sa Francuskom je smatrao ideolokim ratom, odnos-
no sukobom sa jednom naoruanom doktrinom. Takoe, svoj militarizam ni tada
nije usmeravao ka francuskoj naciji, nego iskljuivo prema revolucionarima. Inte-
resantni su i njegovi opisi francuske revolucionarne vlade kao vlasti koja zagovara
178
dominaciju nad svim segmentima drutva, ekonomije i individualnog ivota, to je
bio jedan od prvih opisa totalitarnog reima u istoriji politikih teorija.185 U ovom
smislu, on je ostao veran principima liberalizma, a Adam Smit je umeo da kae
kako je Berk bio jedina osoba koja je o ekonomiji mislila identino kao i on sam.186
oveka video je kao pogrenu i ateistiku. Dok su savremeni intelektualci njegovog
doba pozivali na progresivni napredak sveta putem uticaja razuma i prirode on je
promovisao stav da je moralni poredak univerzuma nepromenljiv. Iz tih razloga,
osnovna dunost vlasti jeste da se bavi sadanjou, a ne budunou, odnosno da
svoje snage posveti ispravljanju realnih nevolja, a ne stvaranju idealnog poretka
koji postoji samo u mati.
Berk je izraavao prezir prema idealima prosvetiteljstva i misliocima koji su kri-
tikovali ideje o boanskom moralnom poretku ili prvobitnom grehu, a politike
doktrine koje poivaju na apstrakcijama slobode ili prava oveka video je kao zlou-
potrebu za opravdanje tiranije. Ipak, poto je bio liberalni konzervativac, odba-
civao je tvrdnje o boanskom autoritetu kraljeva i ideje o tome da ljudi nemaju
pravo na pobunu protiv represivne vlasti. Isticao je i centralnu ulogu privatnog
vlasnitva, tradicije i predrasuda kao pristajanja uz odreene drutvene vrednosti
nezavisno od njihove (i)racionalne osnove. Iznad svega, Berk je zagovarao gradu-
alne drutvene promene, istiui maksimu prema kojoj uvesti novine ne znai re-
formisati. Pripisuje mu se i sledea izjava: Sve to je potrebno da zlo trijumfuje
jeste da dobri ljudi ne urade nita, iako on to nikada nije izjavio.
Ogistan Baruel je bio francuski jezuitski svetenik koji na razvoj modernog kon-
zervativizma pre svega utie putem svojih popularnih tekstova o Francuskoj re-
voluciji i njenom karakteru. Dakle, iako nije bio tipini konzervativni teoretiar
i mislilac, on se za vreme predrevolucionarnih politikih kontroverzi aktivno
ukljuio u brojne polemike i napisao je razne politike pamflete kao tipian izraz
kontrarevolucionarnog i kontraprosvetiteljskog delovanja. Nakon to je izbila re-
volucija, kao svetenik je izbegao u Englesku, a ostao je upamen po tvrdnjama da
je Francuska revolucija proizvod zavere masona i iluminata, odnosno evropskih
tajnih drutava.187
_____________
185 Totalitarizam je politiki sistem u kojem drava, odnosno vladar, ne prepoznaje granice sopstvenog
autoriteta i nastoji da regulie svaki aspekt javnog i privatnog ivota graana. Obino ga karakteriu
kult linosti, kontrola nad ekonomijom, zabrana slobode govora, masovni nadzor i upotreba terora.
186 Adam Smit (Adam Smith, 17231790) je bio kotski prosvetiteljski filozof i ekonomista, upamen
kao jedan od najveih politikih ekonomista svih vremena. Naziva se i ocem moderne ekonomije i
kapitalizma, a meu njegovim delima istiu se Teorija moralnih oseanja (The Theory of Moral Senti-
ments, 1759) i Bogatstvo naroda (An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations,
1776), koja vai za jednu od najuticajnijih knjiga svih vremena.
187 Masonerija ili slobodno zidarstvo je okultni pokret iz 17. veka, a prva zvanina organizacija nasta-
la je 1717. godine u Engleskoj pod imenom Loa. Zatim su i kasnije masonske organizacije u drugim
dravama sebe nazvale masonskim loama. Prema verovanju masona, oni vode poreklo od zidara koji
179
nja plemstva kao prirodnog delovanja oveka, pre svega zbog naslea tradicije.
Berk je podrao i usvajanje engleskog Zakona o strancima (1793), predloenog
nakon priliva brojnih francuskih izbeglica, pre svega protivnika revolucije, koji su
po dolasku u Veliku Britaniju bili evidentirani. Smatrao je da ovaj zakon iskljuuje
krvoedne ateiste koji bi sruili crkvu i dravu, religiju i boga, moralnost i sreu. Kao hrianin, verovao je da je svet nesavren, a prosvetiteljsku veru u usavravanje
Nakon vesti o francuskom uvozu vie hiljada bodea on je u parlamentu izvadio
jedan sakriveni bode, bacio ga na pod uz rei: Ovo je ta dobijamo u savezu sa
Francuskom. Zatim je o francuskim revolucionarima rekao i sledee: Kada se
smeju vidim krv kako lije niz njihove obraze; vidim njihove podmukle ciljeve; vi-
dim da je svrha njihovog laskanja krv! Upozoravam moje sunarodnike da budu
na oprezu pred ovim odvratnim filozofima iji jedini cilj jeste da unite sve to je
ovde dobro i da uspostave nemoral i ubistva svojim naredbama i linim primerom.
Konzervativizam u Berkovoj politikoj filozofiji oigledan je u sledeim argumen-
tima protiv demokratije:
(1) vlast treba da poseduje nivo inteligencije i irinu znanja koje nisu uobiajene
meu obinim graanima,
(2) obini ljudi poseduju opasne i divlje strasti koje demagozi mogu lako da iza-
zovu, te postoji strah da ove strasti mogu samo da osnae sklonost autoritarnjoj
vlasti, ali i da narue tradiciju i religiju, vodei u nasilje i konfiskaciju imovine,
(3) demokratija moe postati tiranija veine prema nepopularnoj manjini kojoj je
potrebna zatita viih klasa.
S druge strane, Berk je branio principe reprezentativne vlasti i stav da izabrani
dravni zvaninici treba da budu samo delegati graana. Njihova dunost je da
interese graana stave iznad svojih linih interesa, kao i zadovoljstava, odmora,
uivanja. Uprkos tome, bio je i meu vodeim skepticima u pogledu demokrati-
je, smatrajui da istinski demokratska vlast u Engleskoj tog doba ne bi bila samo
nesposobna, ve i represivna. Smrtnu kaznu je nazivao klanicom koju zovemo
pravdom, a osudio je i upotrebu stuba srama za dvojicu mukaraca osuenih zbog
homoseksualnog odnosa. Isticao je i da ljubav prema dravi ne implicira tvrdnje o
njenoj superiornosti spram drugih drava, niti veu naklonost njenim zakonima
i vlasti. Umesto toga, patriotizam je neophodno zasnovati na razumevanju sebe
kao graana sveta, a ne graana bilo koje konkretne zajednice. Bio je zgroen nad
radou engleske javnosti zbog britanskih pobeda u Amerikom ratu za nezavis-
nost, a iz ovih razloga bio je na meti mnogih Engleza, te je njegova kua bila pod
naoruanom vojnom zatitom.
Ipak, kada je re o miru sa Francuzima, Berk ga je smatrao uvredom za nacio-
nalno dostojanstvo i ast. Rat sa Francuskom je smatrao ideolokim ratom, odnos-
no sukobom sa jednom naoruanom doktrinom. Takoe, svoj militarizam ni tada
nije usmeravao ka francuskoj naciji, nego iskljuivo prema revolucionarima. Inte-
resantni su i njegovi opisi francuske revolucionarne vlade kao vlasti koja zagovara
178
dominaciju nad svim segmentima drutva, ekonomije i individualnog ivota, to je
bio jedan od prvih opisa totalitarnog reima u istoriji politikih teorija.185 U ovom
smislu, on je ostao veran principima liberalizma, a Adam Smit je umeo da kae
kako je Berk bio jedina osoba koja je o ekonomiji mislila identino kao i on sam.186
oveka video je kao pogrenu i ateistiku. Dok su savremeni intelektualci njegovog
doba pozivali na progresivni napredak sveta putem uticaja razuma i prirode on je
promovisao stav da je moralni poredak univerzuma nepromenljiv. Iz tih razloga,
osnovna dunost vlasti jeste da se bavi sadanjou, a ne budunou, odnosno da
svoje snage posveti ispravljanju realnih nevolja, a ne stvaranju idealnog poretka
koji postoji samo u mati.
Berk je izraavao prezir prema idealima prosvetiteljstva i misliocima koji su kri-
tikovali ideje o boanskom moralnom poretku ili prvobitnom grehu, a politike
doktrine koje poivaju na apstrakcijama slobode ili prava oveka video je kao zlou-
potrebu za opravdanje tiranije. Ipak, poto je bio liberalni konzervativac, odba-
civao je tvrdnje o boanskom autoritetu kraljeva i ideje o tome da ljudi nemaju
pravo na pobunu protiv represivne vlasti. Isticao je i centralnu ulogu privatnog
vlasnitva, tradicije i predrasuda kao pristajanja uz odreene drutvene vrednosti
nezavisno od njihove (i)racionalne osnove. Iznad svega, Berk je zagovarao gradu-
alne drutvene promene, istiui maksimu prema kojoj uvesti novine ne znai re-
formisati. Pripisuje mu se i sledea izjava: Sve to je potrebno da zlo trijumfuje
jeste da dobri ljudi ne urade nita, iako on to nikada nije izjavio.
Ogistan Baruel je bio francuski jezuitski svetenik koji na razvoj modernog kon-
zervativizma pre svega utie putem svojih popularnih tekstova o Francuskoj re-
voluciji i njenom karakteru. Dakle, iako nije bio tipini konzervativni teoretiar
i mislilac, on se za vreme predrevolucionarnih politikih kontroverzi aktivno
ukljuio u brojne polemike i napisao je razne politike pamflete kao tipian izraz
kontrarevolucionarnog i kontraprosvetiteljskog delovanja. Nakon to je izbila re-
volucija, kao svetenik je izbegao u Englesku, a ostao je upamen po tvrdnjama da
je Francuska revolucija proizvod zavere masona i iluminata, odnosno evropskih
tajnih drutava.187
_____________
185 Totalitarizam je politiki sistem u kojem drava, odnosno vladar, ne prepoznaje granice sopstvenog
autoriteta i nastoji da regulie svaki aspekt javnog i privatnog ivota graana. Obino ga karakteriu
kult linosti, kontrola nad ekonomijom, zabrana slobode govora, masovni nadzor i upotreba terora.
186 Adam Smit (Adam Smith, 17231790) je bio kotski prosvetiteljski filozof i ekonomista, upamen
kao jedan od najveih politikih ekonomista svih vremena. Naziva se i ocem moderne ekonomije i
kapitalizma, a meu njegovim delima istiu se Teorija moralnih oseanja (The Theory of Moral Senti-
ments, 1759) i Bogatstvo naroda (An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations,
1776), koja vai za jednu od najuticajnijih knjiga svih vremena.
187 Masonerija ili slobodno zidarstvo je okultni pokret iz 17. veka, a prva zvanina organizacija nasta-
la je 1717. godine u Engleskoj pod imenom Loa. Zatim su i kasnije masonske organizacije u drugim
dravama sebe nazvale masonskim loama. Prema verovanju masona, oni vode poreklo od zidara koji
179
 Dakle, u svom najpoznatijem delu, Memoari koji ilustruju istoriju jakobinizma
(17971798), on tvrdi da je Francuska revolucija bila rezultat svesne zavere u kojoj
uestvuju filozofi, masoni i iluminati sa ciljem svrgavanja vlasti kraljeva i crkve,
odnosno aristokratije i hrianstva u Evropi. Baruelovi Memoari su reprezentativno
delo za kritike prosvetiteljstva koje su bile rairene Evropom za vreme revolucije, a
istovremeno se smatra za jedno od kljunih u konzervativnoj tradiciji interpretaci-
je Francuske revolucije. Postalo je veoma popularno odmah nakon objavljivanja,
a bilo je itano i komentarisano u svim vanim knjievnim i politikim urnalima
tog doba. Uprkos poivanju na pseudonaunoj teoriji zavere, ono je meu prvima
iniciralo debatu o ulozi filozofa i njihovih ideja, odnosno o uticaju prosvetiteljstva
na Francusku revoluciju. Govorio je o tri vrste zavere: (1) zaveri bezbonitva (us-
merenoj protiv hrianstva), (2) zaveri pobune (usmerenoj protiv kraljeva) i (3)
zaveri anarhije (usmerenoj protiv drutva uopte).
Baruel je tvrdio i da je Enciklopedija bila masonski projekat, verujui da su teksto-
vi prosvetiteljskih filozofa prodrli u sve segmente drutva, u emu je najznaajniju
ulogu igrao upravo ovaj projekat. Ona je bila prvi korak filozofizacije oveanstva
i bila je neophodna za irenje bezbonih i antirojalistikih ideja, stvarajui masovni
pokret pobune protiv crkve i kralja. Baruel je i eksplicitno identifikovao pojed-
ince koji su imali neposrednu ulogu u zaveri protiv hrianstva i drave Volter je
bio voa, Dalamber prepredeni agent, Fridrih II zatitnik i savetnik, a Didro
mrtva straa.188 Berk je bio impresioniran Baruelovim radom, pre svega zbog po-
_____________
su izgradili Hram u Jerusalimu (nekadanji jevrejski hram koji je bio sredite drevnog judaizma i
danas predstavlja jedno od najsvetijih mesta ove religije) i/ili poseduju neko posebno, tajno i okultno
znanje ovih ranih zidara, to predstavlja oiglednu legendu. Postoje i verovanja prema kojima masoni
imaju srednjovekovno poreklo, zbog znaaja koji su tzv. slobodni zidari imali u izgradnji srednjove-
kovnih katedrala. Naime, izgradnja ovih graevina trajala je due od jedne generacije, te su zidari
sa porodicama obino iveli blizu mesta izgradnje, a posao se prenosio sa oca na sinove. Slobodni
karakter ovih profesionalaca, kao i njihov ivot u zasebnim zajednicama (to je bila nunost njihovog
zanata), doveo je do spekulacija o tajnom karakteru zanata i postojanju posebnih loa, koje prvo-
bitno oznaavaju mesto stanovanja (engleska re lodge znai koliba), to najverovatnije takoe
nije adekvatno. Osnovna funkcija masonerije danas je dobrotvorni rad i insistiranje na moralnim
vrlinama, najee uz verovanje u izvesno vrhovno bie kao arhitektu univerzuma.
Iluminati (mnoina od latinske rei illuminatus, to znai prosveeni) je bio naziv za tajno
drutvo u Bavarskoj iz doba prosvetiteljstva. Nastalo je 1776. godine, a njihov proklamovani cilj bila je
borba protiv sujeverja, religijskog uticaja na javnost i protiv zloupotrebe dravne moi. Iz navedenih
razloga mnogi konzervativni autori su ih krivili za organizovanje Francuske revolucije iz senke.
Meutim, danas se ovaj termin koristi za mnoga stvarna i lana tajna drutva koja najee nemaju
nikakve veze sa izvornim (bavarskim) Iluminatima i za koja se bez realnih injenica navodi da uprav-
ljaju vladama i korporacijama.
188 Volter (Voltaire, 16941778), pravo ime Fransoa-Mari Arue (Francois-Marie Arouet), je bio fran-
cuski filozof, knjievnik i istoriar u doba prosvetiteljstva i jedan od najuticajnijih prosvetiteljskih filo-
zofa i polemiara. Poznat je i po svojim dovitljivim napadima na katoliku crkvu, kao i po zagovaranju
slobode veroispovesti, slobode izraavanja i razdvajanja drave i crkve.
an-Batist Dalamber (Jean-Baptiste le Rond dAlembert, 17171783) je bio francuski mehaniar,
180
vezivanja prosvetiteljstva sa revolucijom. U pismu koje mu alje, Berk navodi da
lino poznaje petoricu osnovnih zaverenika i da moe lino i kao svedok da potvrdi
da su bili umeani u zaveru o kojoj Baruel pie. Masoni iz Francuske, Nemake i
Engleske ljutito su protestovali zbog njegovih tvrdnji i proizveli su brojnu literaturu
u svoju odbranu, jer su Memoari bili izuzetno itani i uticajni.
Za Baruela, krajnja forma koalicije izmeu filozofa, masona i iluminata bila je
Klub jakobinaca, koji je formiran od strane sledbenika bezbonitva, sledbenika
pobune i sledbenika anarhije, gde su svi oni radili zajedno da bi ostvarili svoje pla-
nove. Verovao je u to da je jedina razlika izmeu jakobinaca i njihovih prethodnika
u tome to su jakobinci i realno pokrenuli svrgavanje kralja i progon svetenstva i
aristokrata. Iako je bio veoma religiozan i zagovarao je politiki status quo, Baruel
je svoje stavove predstavljao na navodno neutralan i prividno objektivan nain
njegova taktika bila je u minucioznom citiranju brojnih dokumenata, uz navoenje
sopstvenih komentara. itaoci Memoara vremenom bi postali preplavljeni ili sav-
ladani koliinom dokaznog materijala koji je on prikupio u svom sluaju protiv
prosvetiteljstva i revolucije. Dakle, svoju fanatinu mrnju prema prosvetiteljskim
i revolucionarnim idejama sakrio je iza prividno neutralnog akademskog rada,
izolujui odreene pasuse i citirajui ih van konteksta.
Iako Baruelova pojednostavljena slika uzroka revolucije koja okrivljuje kon-
kretne ljude i izlae veoma konkretan cilj nije izdrala istorijsku kritiku, ona je ima-
la odreenu istorijsku i teorijsku vanost. Na taj nain je problematizovan fenomen
javnog mnjenja, prenos ideja i politiko organizovanje u drutveni pokret, a eks-
plicitno (iako preterano) povezivanje filozofa prosvetiteljstva sa revolucijom bilo
je posebno znaajno. Uz to, prosta teorija zavere i banalno razumevanje politikih
promena u razliitim verzijama i dalje su prisutne u javnom govoru i popularnom
miljenju.
ozef de Mestr je bio francuski filozof, publicista, advokat i diplomata. Upamen
_____________
fiziar, filozof, pronalaza i teoretiar muzike. Zajedno sa Didroom bio je urednik Enciklopedije, a
poznat je i po matematikim istraivanjima.
Deni Didro (Denis Diderot, 17131784) je bio jedna od najistaknutijih figura francuskog prosveti-
teljstva, filozof, knjievnik i umetniki kritiar. Najpoznatiji je kao urednik Enciklopedije, a posebno
se bavio problemom slobode volje. Suprotno svojim savremenicima, bio je pesimista i odbacivao je
ideju o progresu.
Fridrih II (Friedrich II ili Friedrich der Grosse, 17121786) je bio kralj Pruske i istaknuti pred-
stavnik vladavine prosveenog apsolutizma. Upamen je po irenju pruskih poseda, negovanju verske
tolerancije i podrci naukama i umetnosti, a bio je i prijatelj mnogih prosvetiteljskih filozofa. Na svom
dvoru je ugostio Voltera, interesovao se za nauku i muziku i svirao je flautu.
Prosveeni apsolutizam je oblik apsolutne monarhije u kojoj su vladari pod uticajem ideja prosve-
titeljstva (pre svega naglasak na razumu) pokuavali da primene ove ideje na teritorije kojima vladaju.
Obino ih karakterie religijska tolerancija, sloboda govora i tampe, a veina je podravala umet-
nost, nauku i obrazovanje. Prosveeni apsolutisti obino su nastojali da poboljaju blagostanje svojih
graana kako bi osnaili sopstveni autoritet, iako se njihove politike esto razlikuju. Termin koji je
Fridrih Veliki koristio za sopstveni nain vladanja bio je benevolentni despotizam.
181
 Dakle, u svom najpoznatijem delu, Memoari koji ilustruju istoriju jakobinizma
(17971798), on tvrdi da je Francuska revolucija bila rezultat svesne zavere u kojoj
uestvuju filozofi, masoni i iluminati sa ciljem svrgavanja vlasti kraljeva i crkve,
odnosno aristokratije i hrianstva u Evropi. Baruelovi Memoari su reprezentativno
delo za kritike prosvetiteljstva koje su bile rairene Evropom za vreme revolucije, a
istovremeno se smatra za jedno od kljunih u konzervativnoj tradiciji interpretaci-
je Francuske revolucije. Postalo je veoma popularno odmah nakon objavljivanja,
a bilo je itano i komentarisano u svim vanim knjievnim i politikim urnalima
tog doba. Uprkos poivanju na pseudonaunoj teoriji zavere, ono je meu prvima
iniciralo debatu o ulozi filozofa i njihovih ideja, odnosno o uticaju prosvetiteljstva
na Francusku revoluciju. Govorio je o tri vrste zavere: (1) zaveri bezbonitva (us-
merenoj protiv hrianstva), (2) zaveri pobune (usmerenoj protiv kraljeva) i (3)
zaveri anarhije (usmerenoj protiv drutva uopte).
Baruel je tvrdio i da je Enciklopedija bila masonski projekat, verujui da su teksto-
vi prosvetiteljskih filozofa prodrli u sve segmente drutva, u emu je najznaajniju
ulogu igrao upravo ovaj projekat. Ona je bila prvi korak filozofizacije oveanstva
i bila je neophodna za irenje bezbonih i antirojalistikih ideja, stvarajui masovni
pokret pobune protiv crkve i kralja. Baruel je i eksplicitno identifikovao pojed-
ince koji su imali neposrednu ulogu u zaveri protiv hrianstva i drave Volter je
bio voa, Dalamber prepredeni agent, Fridrih II zatitnik i savetnik, a Didro
mrtva straa.188 Berk je bio impresioniran Baruelovim radom, pre svega zbog po-
_____________
su izgradili Hram u Jerusalimu (nekadanji jevrejski hram koji je bio sredite drevnog judaizma i
danas predstavlja jedno od najsvetijih mesta ove religije) i/ili poseduju neko posebno, tajno i okultno
znanje ovih ranih zidara, to predstavlja oiglednu legendu. Postoje i verovanja prema kojima masoni
imaju srednjovekovno poreklo, zbog znaaja koji su tzv. slobodni zidari imali u izgradnji srednjove-
kovnih katedrala. Naime, izgradnja ovih graevina trajala je due od jedne generacije, te su zidari
sa porodicama obino iveli blizu mesta izgradnje, a posao se prenosio sa oca na sinove. Slobodni
karakter ovih profesionalaca, kao i njihov ivot u zasebnim zajednicama (to je bila nunost njihovog
zanata), doveo je do spekulacija o tajnom karakteru zanata i postojanju posebnih loa, koje prvo-
bitno oznaavaju mesto stanovanja (engleska re lodge znai koliba), to najverovatnije takoe
nije adekvatno. Osnovna funkcija masonerije danas je dobrotvorni rad i insistiranje na moralnim
vrlinama, najee uz verovanje u izvesno vrhovno bie kao arhitektu univerzuma.
Iluminati (mnoina od latinske rei illuminatus, to znai prosveeni) je bio naziv za tajno
drutvo u Bavarskoj iz doba prosvetiteljstva. Nastalo je 1776. godine, a njihov proklamovani cilj bila je
borba protiv sujeverja, religijskog uticaja na javnost i protiv zloupotrebe dravne moi. Iz navedenih
razloga mnogi konzervativni autori su ih krivili za organizovanje Francuske revolucije iz senke.
Meutim, danas se ovaj termin koristi za mnoga stvarna i lana tajna drutva koja najee nemaju
nikakve veze sa izvornim (bavarskim) Iluminatima i za koja se bez realnih injenica navodi da uprav-
ljaju vladama i korporacijama.
188 Volter (Voltaire, 16941778), pravo ime Fransoa-Mari Arue (Francois-Marie Arouet), je bio fran-
cuski filozof, knjievnik i istoriar u doba prosvetiteljstva i jedan od najuticajnijih prosvetiteljskih filo-
zofa i polemiara. Poznat je i po svojim dovitljivim napadima na katoliku crkvu, kao i po zagovaranju
slobode veroispovesti, slobode izraavanja i razdvajanja drave i crkve.
an-Batist Dalamber (Jean-Baptiste le Rond dAlembert, 17171783) je bio francuski mehaniar,
180
vezivanja prosvetiteljstva sa revolucijom. U pismu koje mu alje, Berk navodi da
lino poznaje petoricu osnovnih zaverenika i da moe lino i kao svedok da potvrdi
da su bili umeani u zaveru o kojoj Baruel pie. Masoni iz Francuske, Nemake i
Engleske ljutito su protestovali zbog njegovih tvrdnji i proizveli su brojnu literaturu
u svoju odbranu, jer su Memoari bili izuzetno itani i uticajni.
Za Baruela, krajnja forma koalicije izmeu filozofa, masona i iluminata bila je
Klub jakobinaca, koji je formiran od strane sledbenika bezbonitva, sledbenika
pobune i sledbenika anarhije, gde su svi oni radili zajedno da bi ostvarili svoje pla-
nove. Verovao je u to da je jedina razlika izmeu jakobinaca i njihovih prethodnika
u tome to su jakobinci i realno pokrenuli svrgavanje kralja i progon svetenstva i
aristokrata. Iako je bio veoma religiozan i zagovarao je politiki status quo, Baruel
je svoje stavove predstavljao na navodno neutralan i prividno objektivan nain
njegova taktika bila je u minucioznom citiranju brojnih dokumenata, uz navoenje
sopstvenih komentara. itaoci Memoara vremenom bi postali preplavljeni ili sav-
ladani koliinom dokaznog materijala koji je on prikupio u svom sluaju protiv
prosvetiteljstva i revolucije. Dakle, svoju fanatinu mrnju prema prosvetiteljskim
i revolucionarnim idejama sakrio je iza prividno neutralnog akademskog rada,
izolujui odreene pasuse i citirajui ih van konteksta.
Iako Baruelova pojednostavljena slika uzroka revolucije koja okrivljuje kon-
kretne ljude i izlae veoma konkretan cilj nije izdrala istorijsku kritiku, ona je ima-
la odreenu istorijsku i teorijsku vanost. Na taj nain je problematizovan fenomen
javnog mnjenja, prenos ideja i politiko organizovanje u drutveni pokret, a eks-
plicitno (iako preterano) povezivanje filozofa prosvetiteljstva sa revolucijom bilo
je posebno znaajno. Uz to, prosta teorija zavere i banalno razumevanje politikih
promena u razliitim verzijama i dalje su prisutne u javnom govoru i popularnom
miljenju.
ozef de Mestr je bio francuski filozof, publicista, advokat i diplomata. Upamen
_____________
fiziar, filozof, pronalaza i teoretiar muzike. Zajedno sa Didroom bio je urednik Enciklopedije, a
poznat je i po matematikim istraivanjima.
Deni Didro (Denis Diderot, 17131784) je bio jedna od najistaknutijih figura francuskog prosveti-
teljstva, filozof, knjievnik i umetniki kritiar. Najpoznatiji je kao urednik Enciklopedije, a posebno
se bavio problemom slobode volje. Suprotno svojim savremenicima, bio je pesimista i odbacivao je
ideju o progresu.
Fridrih II (Friedrich II ili Friedrich der Grosse, 17121786) je bio kralj Pruske i istaknuti pred-
stavnik vladavine prosveenog apsolutizma. Upamen je po irenju pruskih poseda, negovanju verske
tolerancije i podrci naukama i umetnosti, a bio je i prijatelj mnogih prosvetiteljskih filozofa. Na svom
dvoru je ugostio Voltera, interesovao se za nauku i muziku i svirao je flautu.
Prosveeni apsolutizam je oblik apsolutne monarhije u kojoj su vladari pod uticajem ideja prosve-
titeljstva (pre svega naglasak na razumu) pokuavali da primene ove ideje na teritorije kojima vladaju.
Obino ih karakterie religijska tolerancija, sloboda govora i tampe, a veina je podravala umet-
nost, nauku i obrazovanje. Prosveeni apsolutisti obino su nastojali da poboljaju blagostanje svojih
graana kako bi osnaili sopstveni autoritet, iako se njihove politike esto razlikuju. Termin koji je
Fridrih Veliki koristio za sopstveni nain vladanja bio je benevolentni despotizam.
181
je kao jedan od najuticajnijih zagovornika monarhije u periodu neposredno na-
kon Francuske revolucije, a uprkos svojim intelektualnim i linim vezama sa Fran-
cuskom najvei deo ivota proveo je vezan za kraljevinu Sardiniju, gde je radio
na funkcijama poslanika u parlamentu (17871792) i ambasadora u Rusiji (1803
1817). Rodio se u mestu koje je pripadalo ovoj kraljevini u porodici francuskog
porekla, obrazovan je na jezuitskom koledu i postao je vatreni branilac jezuitskog
reda nakon revolucije.189
De Mestr je bio jedna od kljunih intelektualnih figura pokreta kontrapros-
vetiteljstva, kao i kontrarevolucije, poto je monarhiju smatrao bojom institucijom
i za jedini stabilni oblik vlasti. Samim tim, predstavljao je i jednog od utemeljivaa
reakcionarne verzije konzervativizma kao politike ideologije. U svom javnom
delovanju pozivao je na restauraciju dinastije Burbon, kao i na apsolutni autoritet
pape nad evropskim dravnim upravama.190 Govorio je da samo vlade zasnovane
na hrianstvu, a posebno rimokatolike evropske monarhije, mogu da izbegnu
nerede i krvoprolie koji su pratili implementaciju politikih programa utemeljenih
na razumu, kao to je bila revolucija. U sutini, bio je strastveni branilac ideje o hi-
jerarhijskom autoritetu koji je Francuska revolucija (navodno) nastojala da uniti.
Nakon to je 1792. godine francuska revolucionarna armija zauzela grad u kojem
je iveo, de Mestr odlazi u vajcarsku, a zatim emigrira u Veneciju, pa u Kaljari, gde
je sardinijski kralj bio u egzilu nakon to su francuske armije zauzele Torino 1798.
godine. Konano, 1803. godine odlazi u Sankt Peterburg kao ambasador u Rusiji,
gde ima malo diplomatskih dunosti i postaje popularan u aristokratskim krugo-
vima, konvertujui mnoge ruske aristokrate u rimokatolianstvo. Njegove opser-
vacije o ivotu ruske aristokratije prikupljene u diplomatskim memoarima i obim-
noj linoj korespondenciji postale su jedan od izvora za Tolstojev roman Rat i mir.
De Mestr je smatrao da Francuska ima boansku misiju na planeti Zemlji kao
boji instrument dobra i zla. Drugim reima, revoluciju je interpretirao kao dogaaj
boanskog provienja, poto je francusko drutvo poelo da promovie ateistike
doktrine prosvetiteljskih filozofa umesto da koristi uticaj francuske civilizacije u
svrhu blagostanja oveanstva. Zloini Vladavine terora predstavljali su konano
ostvarenje i logiku posledicu destruktivnog duha 18. veka, kao i boiju kaznu za
filozofiju prosvetiteljstva. Tvrdio je da ustavi nisu vetaki proizvodi ljudskog razu-
_____________
189 Jezuiti, isusovci ili Drutvo Isusa (Societas Iesu) predstavljaju monaki red rimokatolike crkve,
osnovan 1534. godine, koji je imao izuzetnu duhovnu, prosvetnu i kulturnu tradiciju, a njihovo
obrazovanje i delatnost obuhvatalo je i niz naunih disciplina. Osnovani su da bi zaustavili irenje
reformacije, a specijalizovali su se za katoliku obnovu, prosvetu i izdavaku delatnost. Gotovo svaki
znaajniji intelektualac u 17. i 18. veku pohaao je odreenu jezuitsku kolu, a ve 1556. godine up-
ravljali su mreom od 74 visoke kole na tri kontinenta. Predstavljali su preteu savremenog obra-
zovnog sistema, a ak 35 kratera na Mesecu dobilo je ime po naunicima obrazovanim u jezuitskim
okvirima.
190 Burbon je ime francuske plemike porodice i dinastije koja je vladala Francuskom i panijom od
16. do 18. veka.
182
zuma, ve da potiu od boga koji ini da polako sazrevaju. Celovitu zamisao svoje
autoritarne i konzervativne politike teorije izloio je u delu O papi. Za razliku
od ranijih monarhista de Mestr se nije samo pozivao na boansko pravo kraljeva,
ve je isticao i drutvenu korisnost verovanja u boansko pravo. Svaki pokuaj da
se vlast opravda racionalnim argumentima moe odvesti u njeno preispitivanje,
odnosno u nereive probleme u vezi sa legitimnou bilo koje postojee vlasti. Ovo
vodi u nasilje i haos, zbog ega legitimnost vlasti mora poivati na prinudnim i
neracionalnim temeljima koji se ne smeju preispitivati. Njegovo je miljenje da
zbog toga sva vlast mora poivati na jednom vrhovnom autoritetu u bliskoj vezi sa
religijom, to u Evropi moe biti jedino linost pape.
Njegova konzervativna i kontraprosvetiteljska filozofija ogleda se u tvrdnjama
o zabludama filozofije prosvetiteljstva i Francuske revolucije koje su na oveka
gledale kao na apstraktno bie, odvojeno od svake drutvene spone: Ustav iz 1795.
godine, kao i oni prethodni, stvoren je za oveka; no, ne postoji ovek u svetu. Vi-
deo sam u svom ivotu Francuze, Italijane, Ruse itd., znam ak, zahvaljujui Mon-
teskjeu, da se moe biti i Persijanac; ali to se tie oveka izjavljujem da ga nikad
u ivotu nisam sreo; ako postoji, ja za to ne znam. Od 19. veka njegov autoritarni
konzervativizam je izgubio na uticaju u poreenju sa neto modernijim i liberal-
nijim konzervativizmom Berka, meutim, njegov stil i retorika uinili su ga trajno
popularnim publicistom i kontroverznom figurom. Bio je otri apsolutista i teokra-
ta, nazivan je apostolom trojstva sainjenog od pape, kralja i delata i zagovarao je
strogi i nefleksibilni dogmatizam. De Mestrovu filozofiju je mogue smatrati pos-
lednjim oajnikim pokuajem feudalizma da se odupre nastupajuem progresu, a
neke interpretacije njegove antiprosvetiteljske doktrine smatraju se prethodnicom
faizma.
Luj de Bonal je bio francuski filozof i politiar koji se takoe protivio princip-
ima Francuske revolucije. On je 1791. emigrirao iz Francuske u Hajdelberg, gde
je napisao svoje konzervativno i kontrerevolucionarno delo Teorija o politikoj i
verskoj vlasti u drutvu (1796). Poput svojih prethodnika i on izlae antirevolu-
cionarne i antiindividualistike stavove prema kojima se temelj ljudskih drutava
nalazi u religiji, tako da su u tenji da se oslobode svake prinude da bi izgradili novo
drutvo revolucionari zaboravili da drutvo ima prvenstvo nad pojedincem.
Po povratku iz Hajdelberga u Francusku smatran je za sumnjivu osobu sve do
restauracije monarhije, kada dobija odreene dravne funkcije i postaje poslanik
u parlamentu. Njegove poslanike govore karakterisao je izuzetan konzervativi-
zam, a zagovarao je i cenzuru knjievnih dela. Branio je donoenje Zakona protiv
svetogra, usvojenog 1825. godine, koji je pod odreenim uslovima podrazume-
vao i smrtnu kaznu. Postao je ministar 1822. godine i izabran je na elo komisije
za cenzuru, a bio je i lan Francuske akademije. Poput de Mestra, bio je jedan od
najistaknutijih zagovornika politike suprematije papstva, apsolutistike monarhije
183
je kao jedan od najuticajnijih zagovornika monarhije u periodu neposredno na-
kon Francuske revolucije, a uprkos svojim intelektualnim i linim vezama sa Fran-
cuskom najvei deo ivota proveo je vezan za kraljevinu Sardiniju, gde je radio
na funkcijama poslanika u parlamentu (17871792) i ambasadora u Rusiji (1803
1817). Rodio se u mestu koje je pripadalo ovoj kraljevini u porodici francuskog
porekla, obrazovan je na jezuitskom koledu i postao je vatreni branilac jezuitskog
reda nakon revolucije.189
De Mestr je bio jedna od kljunih intelektualnih figura pokreta kontrapros-
vetiteljstva, kao i kontrarevolucije, poto je monarhiju smatrao bojom institucijom
i za jedini stabilni oblik vlasti. Samim tim, predstavljao je i jednog od utemeljivaa
reakcionarne verzije konzervativizma kao politike ideologije. U svom javnom
delovanju pozivao je na restauraciju dinastije Burbon, kao i na apsolutni autoritet
pape nad evropskim dravnim upravama.190 Govorio je da samo vlade zasnovane
na hrianstvu, a posebno rimokatolike evropske monarhije, mogu da izbegnu
nerede i krvoprolie koji su pratili implementaciju politikih programa utemeljenih
na razumu, kao to je bila revolucija. U sutini, bio je strastveni branilac ideje o hi-
jerarhijskom autoritetu koji je Francuska revolucija (navodno) nastojala da uniti.
Nakon to je 1792. godine francuska revolucionarna armija zauzela grad u kojem
je iveo, de Mestr odlazi u vajcarsku, a zatim emigrira u Veneciju, pa u Kaljari, gde
je sardinijski kralj bio u egzilu nakon to su francuske armije zauzele Torino 1798.
godine. Konano, 1803. godine odlazi u Sankt Peterburg kao ambasador u Rusiji,
gde ima malo diplomatskih dunosti i postaje popularan u aristokratskim krugo-
vima, konvertujui mnoge ruske aristokrate u rimokatolianstvo. Njegove opser-
vacije o ivotu ruske aristokratije prikupljene u diplomatskim memoarima i obim-
noj linoj korespondenciji postale su jedan od izvora za Tolstojev roman Rat i mir.
De Mestr je smatrao da Francuska ima boansku misiju na planeti Zemlji kao
boji instrument dobra i zla. Drugim reima, revoluciju je interpretirao kao dogaaj
boanskog provienja, poto je francusko drutvo poelo da promovie ateistike
doktrine prosvetiteljskih filozofa umesto da koristi uticaj francuske civilizacije u
svrhu blagostanja oveanstva. Zloini Vladavine terora predstavljali su konano
ostvarenje i logiku posledicu destruktivnog duha 18. veka, kao i boiju kaznu za
filozofiju prosvetiteljstva. Tvrdio je da ustavi nisu vetaki proizvodi ljudskog razu-
_____________
189 Jezuiti, isusovci ili Drutvo Isusa (Societas Iesu) predstavljaju monaki red rimokatolike crkve,
osnovan 1534. godine, koji je imao izuzetnu duhovnu, prosvetnu i kulturnu tradiciju, a njihovo
obrazovanje i delatnost obuhvatalo je i niz naunih disciplina. Osnovani su da bi zaustavili irenje
reformacije, a specijalizovali su se za katoliku obnovu, prosvetu i izdavaku delatnost. Gotovo svaki
znaajniji intelektualac u 17. i 18. veku pohaao je odreenu jezuitsku kolu, a ve 1556. godine up-
ravljali su mreom od 74 visoke kole na tri kontinenta. Predstavljali su preteu savremenog obra-
zovnog sistema, a ak 35 kratera na Mesecu dobilo je ime po naunicima obrazovanim u jezuitskim
okvirima.
190 Burbon je ime francuske plemike porodice i dinastije koja je vladala Francuskom i panijom od
16. do 18. veka.
182
zuma, ve da potiu od boga koji ini da polako sazrevaju. Celovitu zamisao svoje
autoritarne i konzervativne politike teorije izloio je u delu O papi. Za razliku
od ranijih monarhista de Mestr se nije samo pozivao na boansko pravo kraljeva,
ve je isticao i drutvenu korisnost verovanja u boansko pravo. Svaki pokuaj da
se vlast opravda racionalnim argumentima moe odvesti u njeno preispitivanje,
odnosno u nereive probleme u vezi sa legitimnou bilo koje postojee vlasti. Ovo
vodi u nasilje i haos, zbog ega legitimnost vlasti mora poivati na prinudnim i
neracionalnim temeljima koji se ne smeju preispitivati. Njegovo je miljenje da
zbog toga sva vlast mora poivati na jednom vrhovnom autoritetu u bliskoj vezi sa
religijom, to u Evropi moe biti jedino linost pape.
Njegova konzervativna i kontraprosvetiteljska filozofija ogleda se u tvrdnjama
o zabludama filozofije prosvetiteljstva i Francuske revolucije koje su na oveka
gledale kao na apstraktno bie, odvojeno od svake drutvene spone: Ustav iz 1795.
godine, kao i oni prethodni, stvoren je za oveka; no, ne postoji ovek u svetu. Vi-
deo sam u svom ivotu Francuze, Italijane, Ruse itd., znam ak, zahvaljujui Mon-
teskjeu, da se moe biti i Persijanac; ali to se tie oveka izjavljujem da ga nikad
u ivotu nisam sreo; ako postoji, ja za to ne znam. Od 19. veka njegov autoritarni
konzervativizam je izgubio na uticaju u poreenju sa neto modernijim i liberal-
nijim konzervativizmom Berka, meutim, njegov stil i retorika uinili su ga trajno
popularnim publicistom i kontroverznom figurom. Bio je otri apsolutista i teokra-
ta, nazivan je apostolom trojstva sainjenog od pape, kralja i delata i zagovarao je
strogi i nefleksibilni dogmatizam. De Mestrovu filozofiju je mogue smatrati pos-
lednjim oajnikim pokuajem feudalizma da se odupre nastupajuem progresu, a
neke interpretacije njegove antiprosvetiteljske doktrine smatraju se prethodnicom
faizma.
Luj de Bonal je bio francuski filozof i politiar koji se takoe protivio princip-
ima Francuske revolucije. On je 1791. emigrirao iz Francuske u Hajdelberg, gde
je napisao svoje konzervativno i kontrerevolucionarno delo Teorija o politikoj i
verskoj vlasti u drutvu (1796). Poput svojih prethodnika i on izlae antirevolu-
cionarne i antiindividualistike stavove prema kojima se temelj ljudskih drutava
nalazi u religiji, tako da su u tenji da se oslobode svake prinude da bi izgradili novo
drutvo revolucionari zaboravili da drutvo ima prvenstvo nad pojedincem.
Po povratku iz Hajdelberga u Francusku smatran je za sumnjivu osobu sve do
restauracije monarhije, kada dobija odreene dravne funkcije i postaje poslanik
u parlamentu. Njegove poslanike govore karakterisao je izuzetan konzervativi-
zam, a zagovarao je i cenzuru knjievnih dela. Branio je donoenje Zakona protiv
svetogra, usvojenog 1825. godine, koji je pod odreenim uslovima podrazume-
vao i smrtnu kaznu. Postao je ministar 1822. godine i izabran je na elo komisije
za cenzuru, a bio je i lan Francuske akademije. Poput de Mestra, bio je jedan od
najistaknutijih zagovornika politike suprematije papstva, apsolutistike monarhije
183
i tradicionalizma, a njegovi stavovi esto su bivali izvoeni do ekstrema. Na primer,
umeo je da tvrdi kako umetnost cveta samo u apsolutnim monarhijama, zbog ega
je umetnost antike grke bezvredna. U tom smislu, u grkoj kulturi (uz izuzetak
Sparte) nije video nita dobro, poto je tamo vladala demokratija. Protivio se legali-
zaciji razvoda braka i jednakim pravima za ene i prihvatao je smrtnu kaznu poto
e se bog postarati da nevini ne pate u zagrobnom ivotu. Bio je i filozof koji nikada
nije menjao svoje poglede i u svakom od svojih brojnih dela i publikacija zagovarao
je iste stavove.
Osnovna premisa njegove filozofije bila je u jednakosti miljenja i jezika i su-
protstavljala se prosvetiteljskim idejama o tome da je jezik ljudski proizvod. Tvr-
dio je da ovek misli jezik pre nego to ga izgovori, te da je prvi jezik sadrao
esenciju istine, iz ega izvodi postojanje boga i vrhovni autoritet svetih tekstova i
nepogreivost katolike crkve. Sve prirodne odnose posmatrao je u okvirima trijade
uzroka, sredstava i posledica. U univerzumu, prvi uzrok je prvi pokreta, sredstvo
je kretanje, a posledica su prirodna tela. U dravi, uzrok je mo, vlada je sredstvo,
a dravni podanici posledica. Ista vrsta odnosa karakterie porodicu, odnosno oca
(uzrok), majku (sredstvo) i decu (posledica) i na temelju ovog sistema de Bonal
gradi svoj sistem politikog apsolutizma i konzervativizma.
On smatra da jedinstvo tradicije moe da bude poremeeno, kao u situaciji rev-
olucije, ali da e se oveanstvo vratiti tradiciji ukoliko eli da povrati drutveno
zdravlje. Kada se ovaj povratak dogodi, ljudi e saraivati u okvirima jedinstve-
nog politikog sistema (apsolutne monarhije) i jednog skupa religijskih verovanja
(rimokatolikog). Kao to univerzumom vlada jedan bog, i crkva i drava moraju
da zadre administrativno jedinstvo, a na isti nain na koji je crkva direktni kanal
komunikacije izmeu boga i njegovih proizvoda, ona mora da vlada i moralnim
pitanjima u dravi.
Pjer-Simon Balan je bio francuski pisac, kontrarevolucionarni filozof i autor te-
ologije progresa koja je imala velikog uticaja na francuske intelektualne krugove
poetkom 19. veka.191 Rodio se u Lionu i imao je 17 godina kada je bio svedok egze-
kucije oko 700 ljudi nakon pobune monarhista protiv revolucionara. Ova injenica,
kao i jedna tragina ljubavna veza u mladosti, obeleile su njegov pogled na ivot
kao na svetu patnju. Za Balana, ivot i drutvo karakterie i tzv. palingeneza,
to je pojam pod kojim on podrazumeva sukcesivne regeneracije drutva. Na ovaj
nain, ponudio je progresivnu ili evolucionu viziju hrianstva, iako je insistirao
na tome da je hrianstvo nepromenljivo. U svojim delima istie da je Francuska
revolucija obdarena boanskim znaenjem, to je bio tipian pogled u kontrare-
volucionarnim krugovima.
Nastojao je da napie istinsku istoriju ljudskog roda, ali je ovo delo ostalo neza-
_____________
191 Teologija progresa je predstavljala progresivnu ili evolucionu viziju hrianstva, prema kojoj se
ova religija konstantno unapreuje i napreduje paralelno sa drutvenim progresom.
184
vreno. Prvi tom (Orfej) se bavio Grkom, a drugi i nezavreni Rimskom repu-
blikom. Osnovna ideja njegovog originalnog filozofskog sistema bila je ideja o
progresu putem iskuenja. Ovu filozofiju mogue je razumeti i kao sekularnu ver-
ziju mita o ovekovom padu i iskupljenju, adaptiranu na ideje evolucionog pro-
gresizma u pitanju je bila optimistika teorija o prvobitnom grehu i njegovim
posledicama, kako navode njegovi komentatori. Za Balana, specifina forma
politikog autoriteta (npr. vladavina Luja XVI) moe da bude osuena na propast i
onda kada nije predmet prezira.192 Istorijska vizija koju je razvijao, a koju je iznosio
relativno tekim simbolikim jezikom, bila je slika u kojoj prola epoha poseduje
i pravinost i legitimnost, iako je izgubila pravo da traje. Njegovo priznanje le-
gitimnosti radikalne drutvene promene bilo je znaajno, ali je njegov pogled na
drutveni poredak kao entitet natprirodnog karaktera ostao kontrarevolucionarne
i konzervativne prirode.
5.2. Opte i drutvene karakteristike konzervativizma
Termin konzervativni se u modernom smislu te rei prvi put pojavljuje kada
je atobrijan 1820-ih godina svoj politiki urnal nazvao Konzervativac ili Le
Conservateur. Njegova namera bila je da prui otpor irenju nove politike u vidu
demokratskih i liberalnih ideja, odnosno da zagovara crkvenu i politiku restaurac-
iju. U poetku, ovaj naziv su koristile mnoge druge grupe koje su se protivile irenju
demokratije po Evropi. S druge strane, u Velikoj Britaniji se termin konzervativni
prvi put pojavljuje u asopisu Tromeseni pregled (Quarterly Review) 1830. godine,
a do 1835. postao je zvanina oznaka Torijevske partije.193 U tom smislu, usvajanje
etikete konzervativni od strane torijevaca nije znailo njihovo antidemokratsko
usmerenje, ve pokuaj da se partija udalji od nekih ranijih asocijacija. Termin se
rairio Evropom od 1840-ih godina, a politiki prevrati iz 1830-ih i iz 1848. godine
su tadanje konzervativce fokusirali na teme kao to su opasnost od revolucije, ali i
opasnosti od industrijalizacije i demokratizacije.
Tadanja konzervativna kritika nove ideoloke politike pokrenute Francuskom
revolucijom usredsredila se na kritiku optimistikih verovanja o tome da ljudski ra-
_____________
192 Luj XVI (Louis XVI, 17541793) je bio francuski kralj koji je vladao od 1774. do 1791. godine,
kada je Francuskom revolucijom ukinuta monarhija, a njemu je sueno za veleizdaju. Pogubljen je na
giljotini 21. januara 1793. godine kao francuski graanin Luj Kapet, a bio je i jedini francuski kralj
koji je pogubljen. Bezuspeno je pokuavao da sprovede niz drutvenih i ekonomskih reformi.
193 Konzervativna ili Torijevska partija je konzervativno orijentisana partija u Velikoj Britaniji koja
je osnovana 1834. godine. Bila je jedna od dve dominantne partije u 19. veku, kada su njeni glavni
politiki protivnici dolazili iz redova Liberalne partije (koji su se nazivali vigovcima). Torijevci su
obino dolazili iz redova svetenstva i stare aristokratije i bili su pristalice kraljevskog apsolutizma,
dok su vigovci bili predstavnici buroazije i novog plemstva koji su zagovarali ogranienje kralje-
vske vlasti i vladavinu parlamenta. U 20. veku, glavni politiki rivali torijevaca dolazili su iz redova
Laburistike partije (laburisti).
185
i tradicionalizma, a njegovi stavovi esto su bivali izvoeni do ekstrema. Na primer,
umeo je da tvrdi kako umetnost cveta samo u apsolutnim monarhijama, zbog ega
je umetnost antike grke bezvredna. U tom smislu, u grkoj kulturi (uz izuzetak
Sparte) nije video nita dobro, poto je tamo vladala demokratija. Protivio se legali-
zaciji razvoda braka i jednakim pravima za ene i prihvatao je smrtnu kaznu poto
e se bog postarati da nevini ne pate u zagrobnom ivotu. Bio je i filozof koji nikada
nije menjao svoje poglede i u svakom od svojih brojnih dela i publikacija zagovarao
je iste stavove.
Osnovna premisa njegove filozofije bila je u jednakosti miljenja i jezika i su-
protstavljala se prosvetiteljskim idejama o tome da je jezik ljudski proizvod. Tvr-
dio je da ovek misli jezik pre nego to ga izgovori, te da je prvi jezik sadrao
esenciju istine, iz ega izvodi postojanje boga i vrhovni autoritet svetih tekstova i
nepogreivost katolike crkve. Sve prirodne odnose posmatrao je u okvirima trijade
uzroka, sredstava i posledica. U univerzumu, prvi uzrok je prvi pokreta, sredstvo
je kretanje, a posledica su prirodna tela. U dravi, uzrok je mo, vlada je sredstvo,
a dravni podanici posledica. Ista vrsta odnosa karakterie porodicu, odnosno oca
(uzrok), majku (sredstvo) i decu (posledica) i na temelju ovog sistema de Bonal
gradi svoj sistem politikog apsolutizma i konzervativizma.
On smatra da jedinstvo tradicije moe da bude poremeeno, kao u situaciji rev-
olucije, ali da e se oveanstvo vratiti tradiciji ukoliko eli da povrati drutveno
zdravlje. Kada se ovaj povratak dogodi, ljudi e saraivati u okvirima jedinstve-
nog politikog sistema (apsolutne monarhije) i jednog skupa religijskih verovanja
(rimokatolikog). Kao to univerzumom vlada jedan bog, i crkva i drava moraju
da zadre administrativno jedinstvo, a na isti nain na koji je crkva direktni kanal
komunikacije izmeu boga i njegovih proizvoda, ona mora da vlada i moralnim
pitanjima u dravi.
Pjer-Simon Balan je bio francuski pisac, kontrarevolucionarni filozof i autor te-
ologije progresa koja je imala velikog uticaja na francuske intelektualne krugove
poetkom 19. veka.191 Rodio se u Lionu i imao je 17 godina kada je bio svedok egze-
kucije oko 700 ljudi nakon pobune monarhista protiv revolucionara. Ova injenica,
kao i jedna tragina ljubavna veza u mladosti, obeleile su njegov pogled na ivot
kao na svetu patnju. Za Balana, ivot i drutvo karakterie i tzv. palingeneza,
to je pojam pod kojim on podrazumeva sukcesivne regeneracije drutva. Na ovaj
nain, ponudio je progresivnu ili evolucionu viziju hrianstva, iako je insistirao
na tome da je hrianstvo nepromenljivo. U svojim delima istie da je Francuska
revolucija obdarena boanskim znaenjem, to je bio tipian pogled u kontrare-
volucionarnim krugovima.
Nastojao je da napie istinsku istoriju ljudskog roda, ali je ovo delo ostalo neza-
_____________
191 Teologija progresa je predstavljala progresivnu ili evolucionu viziju hrianstva, prema kojoj se
ova religija konstantno unapreuje i napreduje paralelno sa drutvenim progresom.
184
vreno. Prvi tom (Orfej) se bavio Grkom, a drugi i nezavreni Rimskom repu-
blikom. Osnovna ideja njegovog originalnog filozofskog sistema bila je ideja o
progresu putem iskuenja. Ovu filozofiju mogue je razumeti i kao sekularnu ver-
ziju mita o ovekovom padu i iskupljenju, adaptiranu na ideje evolucionog pro-
gresizma u pitanju je bila optimistika teorija o prvobitnom grehu i njegovim
posledicama, kako navode njegovi komentatori. Za Balana, specifina forma
politikog autoriteta (npr. vladavina Luja XVI) moe da bude osuena na propast i
onda kada nije predmet prezira.192 Istorijska vizija koju je razvijao, a koju je iznosio
relativno tekim simbolikim jezikom, bila je slika u kojoj prola epoha poseduje
i pravinost i legitimnost, iako je izgubila pravo da traje. Njegovo priznanje le-
gitimnosti radikalne drutvene promene bilo je znaajno, ali je njegov pogled na
drutveni poredak kao entitet natprirodnog karaktera ostao kontrarevolucionarne
i konzervativne prirode.
5.2. Opte i drutvene karakteristike konzervativizma
Termin konzervativni se u modernom smislu te rei prvi put pojavljuje kada
je atobrijan 1820-ih godina svoj politiki urnal nazvao Konzervativac ili Le
Conservateur. Njegova namera bila je da prui otpor irenju nove politike u vidu
demokratskih i liberalnih ideja, odnosno da zagovara crkvenu i politiku restaurac-
iju. U poetku, ovaj naziv su koristile mnoge druge grupe koje su se protivile irenju
demokratije po Evropi. S druge strane, u Velikoj Britaniji se termin konzervativni
prvi put pojavljuje u asopisu Tromeseni pregled (Quarterly Review) 1830. godine,
a do 1835. postao je zvanina oznaka Torijevske partije.193 U tom smislu, usvajanje
etikete konzervativni od strane torijevaca nije znailo njihovo antidemokratsko
usmerenje, ve pokuaj da se partija udalji od nekih ranijih asocijacija. Termin se
rairio Evropom od 1840-ih godina, a politiki prevrati iz 1830-ih i iz 1848. godine
su tadanje konzervativce fokusirali na teme kao to su opasnost od revolucije, ali i
opasnosti od industrijalizacije i demokratizacije.
Tadanja konzervativna kritika nove ideoloke politike pokrenute Francuskom
revolucijom usredsredila se na kritiku optimistikih verovanja o tome da ljudski ra-
_____________
192 Luj XVI (Louis XVI, 17541793) je bio francuski kralj koji je vladao od 1774. do 1791. godine,
kada je Francuskom revolucijom ukinuta monarhija, a njemu je sueno za veleizdaju. Pogubljen je na
giljotini 21. januara 1793. godine kao francuski graanin Luj Kapet, a bio je i jedini francuski kralj
koji je pogubljen. Bezuspeno je pokuavao da sprovede niz drutvenih i ekonomskih reformi.
193 Konzervativna ili Torijevska partija je konzervativno orijentisana partija u Velikoj Britaniji koja
je osnovana 1834. godine. Bila je jedna od dve dominantne partije u 19. veku, kada su njeni glavni
politiki protivnici dolazili iz redova Liberalne partije (koji su se nazivali vigovcima). Torijevci su
obino dolazili iz redova svetenstva i stare aristokratije i bili su pristalice kraljevskog apsolutizma,
dok su vigovci bili predstavnici buroazije i novog plemstva koji su zagovarali ogranienje kralje-
vske vlasti i vladavinu parlamenta. U 20. veku, glavni politiki rivali torijevaca dolazili su iz redova
Laburistike partije (laburisti).
185
zum moe (pre)oblikovati istoriju u skladu sa odreenim idealima i vrednostima.
Tipini nosilac ovog revolucionarnog optimizma u 19. veku bio je liberalizam,
te se i konzervativna doktrina fokusira na liberalne demokratske ideale. Tokom
20. veka socijalizam je zamenio liberalizam kao nosilac revolucionarnog radika-
lizma, te je konzervativizam upravo u socijalizmu pronaao novog ideolokog ne-
prijatelja, uz paralelno pribliavanje pojedinim doktrinama liberalizma u naem
dobu. Meutim, iako je lako identifikovati neprijatelja konzervativizma, mnogo
je kompleksnije opisati opte karakteristike konzervativne doktrine, jer on nikada
nije predstavljao homogenu politiku filozofiju i jo od doba Francuske revolucije
inkorporirao je mnoge razliite (i ponekad meusobno nepomirljive) ideje. Uprkos
tome, ovo ne znai da ne postoje odreene zajednike karakteristike konzervati-
vizma kao politike ideologije, ak i ako polaze od razliitih filozofskih pretpostav-
ki i imaju razliite praktine posledice.
Moe se rei i da postoje tri iroka pristupa u izuavanju konzervativizma koji se
meusobno ne iskljuuju:
(1) pristup istorijskih drava-nacija,
(2) hronoloki pristup i
(3) konceptualni pristup.
Prema pristupu istorijskih drava-nacija, konzervativizam je mogue klasifi-
kovati samo na osnovu konkretnih istorijskih i kulturnih okolnosti drava-nacija
u kojima se ova politika ideologija pojavljuje. Drugim reima, postoje jedino
nemaki, britanski ili francuski konzervativizam, a ne sveobuhvatna konzer- (5) interpretacija konzervativizma kao zasebne politike ideologije.
vativna ideologija. Francuski konzervativizam je (inicijalno) bio vezan za religijsku
i moralistiku viziju sveta, dok je nemaki ukorenjen vie u metafizikoj i istorijskoj
viziji (kao i u problemu politikog jedinstva nemakih drava) i tome slino. U Ve-
likoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama konzervativizam je bio u blioj komunikaciji
sa liberalizmom, kao u sluaju konzervativne filozofije Edmunda Berka, dok fran-
cuski konzervativizam, inspirisan idejama de Mestra i de Bonala, poseduje veoma
malo liberalnih elemenata. Konzervativizam u kontinentalnoj Evropi obino je au-
toritarnijeg tipa, zato to u ovom delu mnoge apsolutistike monarhije opstaju sve
do 19. veka, te je monarhiju i rigidne autokratske vrednosti bilo potrebno braniti
od nadolazeih liberalnih, a zatim i socijalistikih izazova.
Drugi pristup klasifikuje konzervativizme na osnovu hronolokih varijabli,
najee na osnovu analize razvoja pokreta i partija. U tom smislu, prate se evolu-
cija, razvojne faze i/ili (dis)kontinuitet raznih konzervativnih doktrina, a u tome
vanu ulogu igra i analiza dominantnih linosti i figura pokreta. Na primer, kon-
stitutivni elementi konzervativizma vremenom postaju patriotizam i nacionalizam,
iako su oni prvobitno bili povezani sa (francuskim) revolucionarnim i liberalnim
idealima.
Trei pristup se fokusira na konceptualne klasifikacije i ope karakteristike konzer-
186
vativizma kao politike ideologije. U tom smislu moe se rei da ni ne postoje razni
konzervativizmi, iako imaju razliito filozofsko poreklo, te je i klasifikacija kon-
zervativizama neplodna. S druge strane, mogue je razlikovati kole konzervativ-
izma, ali i u tom sluaju postoji odreeno formalno jedinstvo vrednosti i ideja u
okvirima ove politike ideologije.
Postoji i debata o odnosu izmeu uobiajene, laike upotrebe termina konzerva-
tivizam, i njene tehnike, odnosno politike upotrebe. Neki zagovornici politikog
konzervativizma koriste i laiku verziju ovog termina, npr. implicirajui da su
svi ljudi po prirodi konzervativni. Na taj nain se tvrdi da nije u pitanju (samo)
politika doktrina, ve da ljudi preferiraju proverene i/ili tradicionalne prakse.
Naravno, takva pozicija ne moe da objasni prihvatanje drugih ideologija od strane
mnogih pojedinaca, kao ni injenicu da je konzervativizam istorijski specifina ide-
ologija koja nastaje gotovo u isto vreme kao i liberalizam i socijalizam. Teoretiari
se obino slau sa tim da uobiajena ili gruba upotreba koncepta konzervativno
moe veoma malo da pomogne u razumevanju konzervativizma kao politike ide-
ologije. Danas je mogue govoriti o najmanje pet iroko shvaenih interpretacija
karaktera konzervativizma, a koje imaju razliite implikacije:
(1) konzervativizam kao aristokratska ideologija,
(2) konzervativizam kao pragmatina ideoloka pozicija,
(3) situacioni pogled na konzervativizam,
(4) interpretacija konzervativizma kao specifine sklonosti ili navike uma,
Prema prvoj interpretaciji konzervativizam se shvata kao negativna doktrina ili
kao reakcija od strane polufeudalne agrarne klase aristokrata prvenstveno na iza-
zove Francuske revolucije. U tom smislu, on je izraz jednog veoma konkretnog
istorijskog i ekonomskog konteksta i predstavljao je negativni i defanzivni stav aris-
tokrata u evropskim drutvima. Re je o periodu od oko 1790. do 1914. godine, pri
emu je kljuna godina za to u Velikoj Britaniji bila 1832. godina, kao prekretnica u
procesu demokratizacije i opadanju uticaja stare aristokratije. To znai da je istin-
ski ili klasini konzervativizam postao izlian nakon to je politiki i ekonomski
uticaj aristokratske klase opao ili u potpunosti nestao, zbog ega se on gradualno
spojio sa liberalnim doktrinama. U tom smislu, konzervativizam se vidi kao privre-
meni istorijski fenomen koji reflektuje interese klase u stanju ozbiljnog politikog i
ekonomskog opadanja.
Druga (i najmanje adekvatna) interpretacija konzervativizam posmatra pr-
venstveno kao formu politikog pragmatizma, odnosno kao doktrinu bez bilo
kakvog principijelnog sadraja. Za ovakve interpretacije on prosto apsorbuje
preovladavajui politiki, kulturni i ekonomski etos. U tom smislu, u emu ipak
postoji zrnce istine, konzervativizam je u prethodnih 200 godina samo preuzimao
doktrine od drugih politikih ideologija i zastupao ih je u razliitim istorijskim mi-
187
zum moe (pre)oblikovati istoriju u skladu sa odreenim idealima i vrednostima.
Tipini nosilac ovog revolucionarnog optimizma u 19. veku bio je liberalizam,
te se i konzervativna doktrina fokusira na liberalne demokratske ideale. Tokom
20. veka socijalizam je zamenio liberalizam kao nosilac revolucionarnog radika-
lizma, te je konzervativizam upravo u socijalizmu pronaao novog ideolokog ne-
prijatelja, uz paralelno pribliavanje pojedinim doktrinama liberalizma u naem
dobu. Meutim, iako je lako identifikovati neprijatelja konzervativizma, mnogo
je kompleksnije opisati opte karakteristike konzervativne doktrine, jer on nikada
nije predstavljao homogenu politiku filozofiju i jo od doba Francuske revolucije
inkorporirao je mnoge razliite (i ponekad meusobno nepomirljive) ideje. Uprkos
tome, ovo ne znai da ne postoje odreene zajednike karakteristike konzervati-
vizma kao politike ideologije, ak i ako polaze od razliitih filozofskih pretpostav-
ki i imaju razliite praktine posledice.
Moe se rei i da postoje tri iroka pristupa u izuavanju konzervativizma koji se
meusobno ne iskljuuju:
(1) pristup istorijskih drava-nacija,
(2) hronoloki pristup i
(3) konceptualni pristup.
Prema pristupu istorijskih drava-nacija, konzervativizam je mogue klasifi-
kovati samo na osnovu konkretnih istorijskih i kulturnih okolnosti drava-nacija
u kojima se ova politika ideologija pojavljuje. Drugim reima, postoje jedino
nemaki, britanski ili francuski konzervativizam, a ne sveobuhvatna konzer- (5) interpretacija konzervativizma kao zasebne politike ideologije.
vativna ideologija. Francuski konzervativizam je (inicijalno) bio vezan za religijsku
i moralistiku viziju sveta, dok je nemaki ukorenjen vie u metafizikoj i istorijskoj
viziji (kao i u problemu politikog jedinstva nemakih drava) i tome slino. U Ve-
likoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama konzervativizam je bio u blioj komunikaciji
sa liberalizmom, kao u sluaju konzervativne filozofije Edmunda Berka, dok fran-
cuski konzervativizam, inspirisan idejama de Mestra i de Bonala, poseduje veoma
malo liberalnih elemenata. Konzervativizam u kontinentalnoj Evropi obino je au-
toritarnijeg tipa, zato to u ovom delu mnoge apsolutistike monarhije opstaju sve
do 19. veka, te je monarhiju i rigidne autokratske vrednosti bilo potrebno braniti
od nadolazeih liberalnih, a zatim i socijalistikih izazova.
Drugi pristup klasifikuje konzervativizme na osnovu hronolokih varijabli,
najee na osnovu analize razvoja pokreta i partija. U tom smislu, prate se evolu-
cija, razvojne faze i/ili (dis)kontinuitet raznih konzervativnih doktrina, a u tome
vanu ulogu igra i analiza dominantnih linosti i figura pokreta. Na primer, kon-
stitutivni elementi konzervativizma vremenom postaju patriotizam i nacionalizam,
iako su oni prvobitno bili povezani sa (francuskim) revolucionarnim i liberalnim
idealima.
Trei pristup se fokusira na konceptualne klasifikacije i ope karakteristike konzer-
186
vativizma kao politike ideologije. U tom smislu moe se rei da ni ne postoje razni
konzervativizmi, iako imaju razliito filozofsko poreklo, te je i klasifikacija kon-
zervativizama neplodna. S druge strane, mogue je razlikovati kole konzervativ-
izma, ali i u tom sluaju postoji odreeno formalno jedinstvo vrednosti i ideja u
okvirima ove politike ideologije.
Postoji i debata o odnosu izmeu uobiajene, laike upotrebe termina konzerva-
tivizam, i njene tehnike, odnosno politike upotrebe. Neki zagovornici politikog
konzervativizma koriste i laiku verziju ovog termina, npr. implicirajui da su
svi ljudi po prirodi konzervativni. Na taj nain se tvrdi da nije u pitanju (samo)
politika doktrina, ve da ljudi preferiraju proverene i/ili tradicionalne prakse.
Naravno, takva pozicija ne moe da objasni prihvatanje drugih ideologija od strane
mnogih pojedinaca, kao ni injenicu da je konzervativizam istorijski specifina ide-
ologija koja nastaje gotovo u isto vreme kao i liberalizam i socijalizam. Teoretiari
se obino slau sa tim da uobiajena ili gruba upotreba koncepta konzervativno
moe veoma malo da pomogne u razumevanju konzervativizma kao politike ide-
ologije. Danas je mogue govoriti o najmanje pet iroko shvaenih interpretacija
karaktera konzervativizma, a koje imaju razliite implikacije:
(1) konzervativizam kao aristokratska ideologija,
(2) konzervativizam kao pragmatina ideoloka pozicija,
(3) situacioni pogled na konzervativizam,
(4) interpretacija konzervativizma kao specifine sklonosti ili navike uma,
Prema prvoj interpretaciji konzervativizam se shvata kao negativna doktrina ili
kao reakcija od strane polufeudalne agrarne klase aristokrata prvenstveno na iza-
zove Francuske revolucije. U tom smislu, on je izraz jednog veoma konkretnog
istorijskog i ekonomskog konteksta i predstavljao je negativni i defanzivni stav aris-
tokrata u evropskim drutvima. Re je o periodu od oko 1790. do 1914. godine, pri
emu je kljuna godina za to u Velikoj Britaniji bila 1832. godina, kao prekretnica u
procesu demokratizacije i opadanju uticaja stare aristokratije. To znai da je istin-
ski ili klasini konzervativizam postao izlian nakon to je politiki i ekonomski
uticaj aristokratske klase opao ili u potpunosti nestao, zbog ega se on gradualno
spojio sa liberalnim doktrinama. U tom smislu, konzervativizam se vidi kao privre-
meni istorijski fenomen koji reflektuje interese klase u stanju ozbiljnog politikog i
ekonomskog opadanja.
Druga (i najmanje adekvatna) interpretacija konzervativizam posmatra pr-
venstveno kao formu politikog pragmatizma, odnosno kao doktrinu bez bilo
kakvog principijelnog sadraja. Za ovakve interpretacije on prosto apsorbuje
preovladavajui politiki, kulturni i ekonomski etos. U tom smislu, u emu ipak
postoji zrnce istine, konzervativizam je u prethodnih 200 godina samo preuzimao
doktrine od drugih politikih ideologija i zastupao ih je u razliitim istorijskim mi-
187
ljeima. Drugim reima, ukoliko neto funkcionie i prihvaeno je ono pred- tivizma i posmatra je kao izuzetno relevantnu ideoloku orijentaciju dananjice.
stavlja legitimni materijal za konzervativne politike. Na primer, istina je da je
konzervativizam tokom istorije prihvatao i statizam i ekstremni libertarijanizam.
Meutim, preterano je rei da konzervativizam ne poseduje korpus sopstvenih
ideja i ideolokih principa po kojima je prepoznatljiv.
Ovaj pragmatini pogled na konzervativizam mogue je brkati sa dve na-
redne interpretacije. Prva meu njima, situaciona perspektiva, zapravo referie
ka uobiajenom diskursu o konzervativizmu. O njoj se radi kada komentatori i
novinari govore o konzervativnim frakcijama unutar npr. socijalistike partije.
Dakle, prema ovakvoj intepretaciji konzervativizam nije vezan za neku konkretnu
drutvenu klasu, za neki istorijski dogaaj, niti za odreenu ideoloku naklonost.
Kao i prema pragmatinom pogledu, situaciona perspektiva konzervativizmu ne-
gira bilo kakav specifini sadraj, ideal ili utopiju ka kojoj tei. Umesto toga, on
se vidi kao svojevrsni odbrambeni stav bilo koje institucionalizovane politike
doktrine, a konzervativci su oni pojedinci koji su ukorenjeni u nekom politiki
institucionalizovanom pogledu na svet ili nainu ivota, a koji nude imanentnu
odbranu takvog poretka. Do konzervativnog stava najee dolazi u situacijama
kada su uspostavljene institucije izazvane od strane nekih alternativnih ideja, zbog
ega konzervativci ustaju u odbranu postojeeg poretka zbog haosa promene i
reforme. Prema ovakvoj orijentaciji postaje mogue govoriti o konzervativnoj lev-
ici ili o konzervativnim liberalima i tome slino, tj. svaki institucionalni poredak
(komunizam, liberalizam itd.) moe da bude konzervativan.
etvrta interpretacija konzervativizma fokusira se na ideju o sklonostima ili dis-
pozicijama uma. Jedan od aspekata ove interpretacije referie ka spomenutoj tvrd-
nji o imanentnosti konzervativizma kao neodvojivog dela ljudske egzistencije. S
tim u vezi, govori se o prirodnom konzervativizmu kao o sklonosti ljudskog uma
u vidu averzije prema promeni i prema nepoznatom. Ovakvim sklonostima kore-
spondira i vera u iskustvo i tradiciju, umesto oslanjanja na apstraktno zakljuivanje.
Vano je naglasiti da ni ova interpretacija ne posmatra konzervativizam kao ide-
ologiju, ve jedino kao prirodnu sklonost ljudskih bia koja preferiraju isprobane
navike i sredstva umesto onih novih i nepoznatih. Tek se nakon toga ove sklonosti
reflektuju u politiku i politiko delovanje u kojem se zagovaraju i (nesavrene) is-
probane prakse i institucije.
Konzervativizam se interpretira i kao zasebna, specifina i nedvosmislena
politika ideologija, uprkos njegovim pragmatinim, situacionim ili dispozicionim
sadrajima. Istovremeno, nju ne definie samo konkretna istorijska situacija
(opadanje znaaja aristokratije), niti se identifikuje jedino sa nekom konkretnom
drutvenom klasom. Konzervativizam je na taj nain mnogo vie od prirodne sklo-
nosti i predstavlja korpus ideja sa preskriptivnim sadrajem. Upravo ovakva inter-
pretacija vidi Edmunda Berka kao osnivaa ili utemeljivaa ideologije konzerva-
188
Ovakvo razumevanje konzervativizma, koje je ujedno i najprikladnije, tvrdi da se
konzervativci pre svega konzistentno suprotstavljaju idejama koje nastaju u raznim
revolucionarnim situacijama.
Drugim reima, opte i drutvene karakteristike konzervativizma mogue
je opisati i kao protivljenje idejama o usavrivosti ljudske vrste putem promene
drutvenih i politikih okolnosti, odnosno kao protivljenje idejama jednakosti i
slobode kao individualnim ljudskim ciljevima (kao i protivljenje ekonomskim i
politikim implikacijama tih ideja). Kao politika ideologija, konzervativizam je
skeptian prema mogunosti trijumfa ljudskog razuma u svetu, kao to se i odluno
protivi zanemarivanju ili ruenju institucija autoriteta, privilegija, hijerarhija i
tradicije. Inicijalno, u Francuskoj i Nemakoj konzervativna kritika je bila usmere-
na ka filozofiji prosvetiteljstva, a posebno ka revolucionarnom jakobinizmu, dok je
u Britaniji reagovala na utilitarnu i liberalnu tradiciju individua poput Pejna i nje-
mu slinih revolucionarnih autora.194 Krajem 19. veka i tokom celokupnog 20. veka
glavna meta napada konzervativaca postale su razne manifestacije reformistikog
i/ili revolucionarnog socijalizma.
Na osnovu svega navedenog moe se rei da osnovnu temu ili motiv konzervati-
vizma kao politike ideologije ini potraga za manje ili vie pesimistikim
(ili realistikim) konceptom drutvenog poretka koji uzima u obzir odreena
ogranienja ljudske prirode i razuma. To jest, poretka koji polazi od ogranienja
vrednosti jednakosti i slobode kada je re o ljudskoj egzistenciji i politikom iskus-
tvu. U tom smislu, moda njegova najoptija i temeljna odlika jeste potraga za te-
orijom i politikom praksom o drutvenom poretku koji nije vezan za optimistike
ideje i utopijske aspiracije. Istovremeno, konzervativne doktrine predstavljaju i ak-
tivnu promociju drutvenog poretka koji pojedince i drutvo u celini ukorenjuje u
postojee, uspostavljene i/ili tradicionalne forme drutvenog ivota.
Prema cininoj, ali ne i neadekvatnoj izjavi Embrouza Birsa: Konzervativac
je dravnik zaljubljen u postojea zla, za razliku od liberala koji eli da ih zameni
drugim zlom.195 S druge strane, konzervativizam je neophodno razlikovati od isto
reakcionarnog pogleda na svet, koji iskljuivo zagovara povratak prethodnog (i
neretko prevazienog) politikog ili drutvenog poretka. Konzervativizam se od
liberalizma i socijalizma najee razlikuje po svom odbacivanju optimistikog po-
gleda prema kojem se ljudska bia mogu moralno poboljati upotrebom politikih
_____________
194 Tomas Pejn (Thomas Paine, 17371809) je bio engleski intelektualac, pisac, novinar, revolu-
cionar, pronalaza i jedan od oeva osnivaa Sjedinjenih Amerikih Drava. Bio je aktivni uesnik
Amerike i Francuske revolucije, otri kritiar organizovane religije i hrianskih doktrina i jedan je
od najistaknutijih figura liberalne politike filozofije.
195 Embrouz Birs (Ambrose Bierce, 18421914) je bio ameriki novinar, kolumnista, urednik i pisac.
Imao je traumatini privatni ivot, a upamen je kao otri drutveni kritiar i satiriar, kao i po svom
satirinom i cininom leksikonu avolji renik (The Devils Dictionary, 1911).
189
ljeima. Drugim reima, ukoliko neto funkcionie i prihvaeno je ono pred- tivizma i posmatra je kao izuzetno relevantnu ideoloku orijentaciju dananjice.
stavlja legitimni materijal za konzervativne politike. Na primer, istina je da je
konzervativizam tokom istorije prihvatao i statizam i ekstremni libertarijanizam.
Meutim, preterano je rei da konzervativizam ne poseduje korpus sopstvenih
ideja i ideolokih principa po kojima je prepoznatljiv.
Ovaj pragmatini pogled na konzervativizam mogue je brkati sa dve na-
redne interpretacije. Prva meu njima, situaciona perspektiva, zapravo referie
ka uobiajenom diskursu o konzervativizmu. O njoj se radi kada komentatori i
novinari govore o konzervativnim frakcijama unutar npr. socijalistike partije.
Dakle, prema ovakvoj intepretaciji konzervativizam nije vezan za neku konkretnu
drutvenu klasu, za neki istorijski dogaaj, niti za odreenu ideoloku naklonost.
Kao i prema pragmatinom pogledu, situaciona perspektiva konzervativizmu ne-
gira bilo kakav specifini sadraj, ideal ili utopiju ka kojoj tei. Umesto toga, on
se vidi kao svojevrsni odbrambeni stav bilo koje institucionalizovane politike
doktrine, a konzervativci su oni pojedinci koji su ukorenjeni u nekom politiki
institucionalizovanom pogledu na svet ili nainu ivota, a koji nude imanentnu
odbranu takvog poretka. Do konzervativnog stava najee dolazi u situacijama
kada su uspostavljene institucije izazvane od strane nekih alternativnih ideja, zbog
ega konzervativci ustaju u odbranu postojeeg poretka zbog haosa promene i
reforme. Prema ovakvoj orijentaciji postaje mogue govoriti o konzervativnoj lev-
ici ili o konzervativnim liberalima i tome slino, tj. svaki institucionalni poredak
(komunizam, liberalizam itd.) moe da bude konzervativan.
etvrta interpretacija konzervativizma fokusira se na ideju o sklonostima ili dis-
pozicijama uma. Jedan od aspekata ove interpretacije referie ka spomenutoj tvrd-
nji o imanentnosti konzervativizma kao neodvojivog dela ljudske egzistencije. S
tim u vezi, govori se o prirodnom konzervativizmu kao o sklonosti ljudskog uma
u vidu averzije prema promeni i prema nepoznatom. Ovakvim sklonostima kore-
spondira i vera u iskustvo i tradiciju, umesto oslanjanja na apstraktno zakljuivanje.
Vano je naglasiti da ni ova interpretacija ne posmatra konzervativizam kao ide-
ologiju, ve jedino kao prirodnu sklonost ljudskih bia koja preferiraju isprobane
navike i sredstva umesto onih novih i nepoznatih. Tek se nakon toga ove sklonosti
reflektuju u politiku i politiko delovanje u kojem se zagovaraju i (nesavrene) is-
probane prakse i institucije.
Konzervativizam se interpretira i kao zasebna, specifina i nedvosmislena
politika ideologija, uprkos njegovim pragmatinim, situacionim ili dispozicionim
sadrajima. Istovremeno, nju ne definie samo konkretna istorijska situacija
(opadanje znaaja aristokratije), niti se identifikuje jedino sa nekom konkretnom
drutvenom klasom. Konzervativizam je na taj nain mnogo vie od prirodne sklo-
nosti i predstavlja korpus ideja sa preskriptivnim sadrajem. Upravo ovakva inter-
pretacija vidi Edmunda Berka kao osnivaa ili utemeljivaa ideologije konzerva-
188
Ovakvo razumevanje konzervativizma, koje je ujedno i najprikladnije, tvrdi da se
konzervativci pre svega konzistentno suprotstavljaju idejama koje nastaju u raznim
revolucionarnim situacijama.
Drugim reima, opte i drutvene karakteristike konzervativizma mogue
je opisati i kao protivljenje idejama o usavrivosti ljudske vrste putem promene
drutvenih i politikih okolnosti, odnosno kao protivljenje idejama jednakosti i
slobode kao individualnim ljudskim ciljevima (kao i protivljenje ekonomskim i
politikim implikacijama tih ideja). Kao politika ideologija, konzervativizam je
skeptian prema mogunosti trijumfa ljudskog razuma u svetu, kao to se i odluno
protivi zanemarivanju ili ruenju institucija autoriteta, privilegija, hijerarhija i
tradicije. Inicijalno, u Francuskoj i Nemakoj konzervativna kritika je bila usmere-
na ka filozofiji prosvetiteljstva, a posebno ka revolucionarnom jakobinizmu, dok je
u Britaniji reagovala na utilitarnu i liberalnu tradiciju individua poput Pejna i nje-
mu slinih revolucionarnih autora.194 Krajem 19. veka i tokom celokupnog 20. veka
glavna meta napada konzervativaca postale su razne manifestacije reformistikog
i/ili revolucionarnog socijalizma.
Na osnovu svega navedenog moe se rei da osnovnu temu ili motiv konzervati-
vizma kao politike ideologije ini potraga za manje ili vie pesimistikim
(ili realistikim) konceptom drutvenog poretka koji uzima u obzir odreena
ogranienja ljudske prirode i razuma. To jest, poretka koji polazi od ogranienja
vrednosti jednakosti i slobode kada je re o ljudskoj egzistenciji i politikom iskus-
tvu. U tom smislu, moda njegova najoptija i temeljna odlika jeste potraga za te-
orijom i politikom praksom o drutvenom poretku koji nije vezan za optimistike
ideje i utopijske aspiracije. Istovremeno, konzervativne doktrine predstavljaju i ak-
tivnu promociju drutvenog poretka koji pojedince i drutvo u celini ukorenjuje u
postojee, uspostavljene i/ili tradicionalne forme drutvenog ivota.
Prema cininoj, ali ne i neadekvatnoj izjavi Embrouza Birsa: Konzervativac
je dravnik zaljubljen u postojea zla, za razliku od liberala koji eli da ih zameni
drugim zlom.195 S druge strane, konzervativizam je neophodno razlikovati od isto
reakcionarnog pogleda na svet, koji iskljuivo zagovara povratak prethodnog (i
neretko prevazienog) politikog ili drutvenog poretka. Konzervativizam se od
liberalizma i socijalizma najee razlikuje po svom odbacivanju optimistikog po-
gleda prema kojem se ljudska bia mogu moralno poboljati upotrebom politikih
_____________
194 Tomas Pejn (Thomas Paine, 17371809) je bio engleski intelektualac, pisac, novinar, revolu-
cionar, pronalaza i jedan od oeva osnivaa Sjedinjenih Amerikih Drava. Bio je aktivni uesnik
Amerike i Francuske revolucije, otri kritiar organizovane religije i hrianskih doktrina i jedan je
od najistaknutijih figura liberalne politike filozofije.
195 Embrouz Birs (Ambrose Bierce, 18421914) je bio ameriki novinar, kolumnista, urednik i pisac.
Imao je traumatini privatni ivot, a upamen je kao otri drutveni kritiar i satiriar, kao i po svom
satirinom i cininom leksikonu avolji renik (The Devils Dictionary, 1911).
189
i drutvenih promena. Na primer, konzervativci koji su hriani tvrde da su ljudska
bia nuno grena zbog prvobitnog greha. Sekularni konzervativci e tvrditi da je
ljudska istorija u gotovo svim politikim i drutvenim okolnostima bila ispunjena
izuzetnom koliinom zla.
Dakle, za razliku od verovanja u to da je ljudska priroda esencijalno dobra ili da su
ljudska bia fundamentalno racionalna, konzervativci veruju u to da su ljudska bia
prvenstveno voena svojim eljama, strastima i nagonima. Po tom miljenju, ljud-
ska bia su prirodno sklona sebinosti, anarhiji, iracionalnosti i nasilju, zbog ega je
neophodno da tradicionalne politike i kulturne institucije (porodice, crkve, kole
itd.) ogranie ili sputavaju osnovne i destruktivne instinkte oveka, a ukoliko nave-
dene institucije u tome ne uspeju ovaj zadatak moraju preuzeti vlada i zakoni. Sve
ove ideje se temelje na uverenju da ukoliko razne drutvene institucije ne ogranie
ponaanje oveka na odreeni nain, ne moe biti moralnog ponaanja ili odgo-
vorne upotrebe slobode.
U izvesnom smislu, konzervativizam je i stvar temperamenta podjednako koliko i
doktrine na primer, moe da prati i leviarsku politiku, kao u okvirima sovjetskog
komunizma vrste ruke 1980-ih godina. Ipak, obino ga odlikuju karakteristike
koje su veoma slabo kompatibilne sa komunizmom, poput nepoverenja u ljudsku
prirodu, vere u neprekinuti istorijski kontinuitet i tome slino. Konzervativizam
odlikuje i izvesna averzija prema apstraktnom argumentisanju i teoretisanju, tako
da pokuaji filozofa i revolucionara da planiraju drutva upotrebom principa ra-
zuma predstavljaju tenje koje su promaene i osuene na propast drutva su
isuvie kompleksna da bismo posedovali pouzdane i predvidive veze izmeu onoga
ta vlast radi i onoga to se deava na terenu, te je iz tih razloga meanje u drutvene
i ekonomske realnosti (npr. kontrolisanjem cena ili dohotka) uzaludno i opasno.
Tvrdnje da su drutva isuvie kompleksna da bismo ih popravljali odreenim
drutvenim inenjeringom dovode do pitanja o tome kako ga je uopte mogue ra-
zumeti. Tipini konzervativni odgovor na ovo pitanje naglaava ideju o tradiciji. Za
konzervativce, ljudi su takvi kakvi jesu zato to su nasledili vetine, naine ponaanja,
moral i druge kulturne resurse od svojih predaka. Razumevanje sopstvene tradicije
(a posebno istorije sopstvenog drutva ili drave) samim tim je najvredniji kogni-
tivni resurs nekog politikog lidera. U tom smislu, tradicija i istorija nisu izvor ap-
straktnih lekcija, ve neto to ljude neposredno povezuje sa drutvom i njegovim
pravilima. Zatim, uticaji konzervativizma funkcioniu na indirektan nain u vidu
specifine inercije ili spreavanja naglih promena i inovacija, odnosno favorizova-
nju stabilnosti. Konano, konzervativizam je esto bio povezan i sa tradicionalnim i
uspostavljenim formama religije. Privlanost religije meu konzervativcima obnov-
ljena je nakon 1789. godine, delimino i zbog potrebe za sigurnou u dobu haosa.
Zbog svojih korena u srednjem veku rimokatolika crkva je bila posebno privlana,
a i Berk je katolianstvo video kao najefikasniju barijeru politikom radikalizmu.
190
5.3. Poreklo i razvoj konzervativizma
Veina autora koji piu o konzervativizmu istiu da je kljuni dogaaj za po-
javu konzervativnog miljenja bila Francuska revolucija. Uostalom, dogaaji u
Francuskoj su izazvali uvene ideje Berka, a prva upotreba rei konzervativno u
politikom smislu pojavljuje se poetkom 19. veka, o emu je bilo rei. Meutim,
neki autori istiu i vane ideje koje nastaju pre 1789. godine i koje doprinose
konzervativnoj perspektivi. Na primer, mogue je tvrditi da su Platon, dramaturg
Aristofan, kao i rimski stoici isticali odreene konzervativne tvrdnje, kao i da se u
srednjem veku delo Polikratikus (Policraticus) Dona iz Salsburija takoe izdvaja
kao studija istog konzervativizma.196 Za neke druge autore, poreklo konzerva-
tivizma kao politike ideologije treba traiti u periodu protestantske reformacije.
Meu korenima konzervativne ideologije ubrajaju se i srednjovekovne doktrine
boanskog prava, odnosno ideja o tome da je svaka vlast data od boga i da je pa-
sivna poslunost prema vlasti istovremeno i religijska dunost. Srednjovekovni
patrijarhalni odnosi takoe su meu inspiracijama modernog konzervativizma,
u formi ideje o tome da porodicu odlikuju prirodno nejednaki ili hijerarhijski
odnosi izmeu mukarca i ene, odraslih i dece itd.
Vanu inspiraciju predstavljalo je i kontraprosvetiteljstvo, filozofski, kulturni
i drutveni pokret iz poznog 18. i ranog 19. veka koji se protivio idejama pros-
vetiteljstva 18. veka. Ovaj pokret karakteriu relativistike, antiracionalistike,
vitalistike i organicistike ideje, a blisko je povezan sa kontrarevolucionarnim ide-
jama, kao i sa romantizmom.197 Kontraprosvetitelji reaguju pre svega protiv racio-
_____________
196 Platon (Plato ili Pltn, c. 428 c. 348 pre nove ere) je bio grki filozof, matematiar, knjievnik
i osniva Akademije, prve visokokolske ustanove na Zapadu. Bio je Sokratov uenik i Aristotelov
uitelj, a svoja dela pisao je u formi dijaloga, na teme koje su obuhvatale metafiziku, logiku, etiku,
politiku, retoriku itd. Jedan je od najveih i najuticajnijih filozofa svih vremena.
Aristofan (Aristophanes, c. 448 c. 386 pre nove ere) je bio antiki grki komediograf kojeg nazivaju
ocem komedije kao knjievne forme. Napisao je etrdesetak dela, od kojih je jedanaest sauvano, a u
njima je neretko iznosio i drutvenu kritiku i politiku satiru.
Stoicizam je kola antike grke filozofije iz doba helenizma koja je insistirala na moralnom i intele-
ktualnom usavravanju pojedinca, problematizujui ljudsku prirodu.
Don iz Salsburija (John of Salisbury, c. 11201180), koji je sebe nazivao Mali Don, je bio engleski
pisac, diplomata i biskup. Studirao je teologiju u Parizu i promovisao je vrednost obrazovanja.
197 Vitalizam je pseudonauna doktrina prema kojoj ivi organizmi funkcioniu na osnovu odree-
nog ivotnog ili vitalnog principa koji je razliit od biohemijskih reakcija, tj. prema kojoj ivotni
procesi ne mogu da se objasne jedino zakonima fizike i hemije. ivotni princip o kojem je re
ponekad se izjednaava sa konceptom due.
Organicizam je filozofska orijentacija prema kojoj se stvarnost najbolje objanjava kao organska
celina, odnosno prema kojoj odreeni koncepti (npr. drutvo) funkcioniu poput ivog organizma.
Romantizam je kulturni i drutveni pokret koji nastaje u Britaniji i Nemakoj krajem 18. veka kao
reakcija na racionalizam i prosvetiteljstvo i koji poiva na potenciranju oseanja, subjektivnosti, slo-
bode individue i narodne kulture. Karakterie ga interesovanje za istoriju (posebno za srednji vek i
egzotine zemlje), narodna predanja, mitologiju i folklor, kao i politiki i drutveni angaman vezan
191
i drutvenih promena. Na primer, konzervativci koji su hriani tvrde da su ljudska
bia nuno grena zbog prvobitnog greha. Sekularni konzervativci e tvrditi da je
ljudska istorija u gotovo svim politikim i drutvenim okolnostima bila ispunjena
izuzetnom koliinom zla.
Dakle, za razliku od verovanja u to da je ljudska priroda esencijalno dobra ili da su
ljudska bia fundamentalno racionalna, konzervativci veruju u to da su ljudska bia
prvenstveno voena svojim eljama, strastima i nagonima. Po tom miljenju, ljud-
ska bia su prirodno sklona sebinosti, anarhiji, iracionalnosti i nasilju, zbog ega je
neophodno da tradicionalne politike i kulturne institucije (porodice, crkve, kole
itd.) ogranie ili sputavaju osnovne i destruktivne instinkte oveka, a ukoliko nave-
dene institucije u tome ne uspeju ovaj zadatak moraju preuzeti vlada i zakoni. Sve
ove ideje se temelje na uverenju da ukoliko razne drutvene institucije ne ogranie
ponaanje oveka na odreeni nain, ne moe biti moralnog ponaanja ili odgo-
vorne upotrebe slobode.
U izvesnom smislu, konzervativizam je i stvar temperamenta podjednako koliko i
doktrine na primer, moe da prati i leviarsku politiku, kao u okvirima sovjetskog
komunizma vrste ruke 1980-ih godina. Ipak, obino ga odlikuju karakteristike
koje su veoma slabo kompatibilne sa komunizmom, poput nepoverenja u ljudsku
prirodu, vere u neprekinuti istorijski kontinuitet i tome slino. Konzervativizam
odlikuje i izvesna averzija prema apstraktnom argumentisanju i teoretisanju, tako
da pokuaji filozofa i revolucionara da planiraju drutva upotrebom principa ra-
zuma predstavljaju tenje koje su promaene i osuene na propast drutva su
isuvie kompleksna da bismo posedovali pouzdane i predvidive veze izmeu onoga
ta vlast radi i onoga to se deava na terenu, te je iz tih razloga meanje u drutvene
i ekonomske realnosti (npr. kontrolisanjem cena ili dohotka) uzaludno i opasno.
Tvrdnje da su drutva isuvie kompleksna da bismo ih popravljali odreenim
drutvenim inenjeringom dovode do pitanja o tome kako ga je uopte mogue ra-
zumeti. Tipini konzervativni odgovor na ovo pitanje naglaava ideju o tradiciji. Za
konzervativce, ljudi su takvi kakvi jesu zato to su nasledili vetine, naine ponaanja,
moral i druge kulturne resurse od svojih predaka. Razumevanje sopstvene tradicije
(a posebno istorije sopstvenog drutva ili drave) samim tim je najvredniji kogni-
tivni resurs nekog politikog lidera. U tom smislu, tradicija i istorija nisu izvor ap-
straktnih lekcija, ve neto to ljude neposredno povezuje sa drutvom i njegovim
pravilima. Zatim, uticaji konzervativizma funkcioniu na indirektan nain u vidu
specifine inercije ili spreavanja naglih promena i inovacija, odnosno favorizova-
nju stabilnosti. Konano, konzervativizam je esto bio povezan i sa tradicionalnim i
uspostavljenim formama religije. Privlanost religije meu konzervativcima obnov-
ljena je nakon 1789. godine, delimino i zbog potrebe za sigurnou u dobu haosa.
Zbog svojih korena u srednjem veku rimokatolika crkva je bila posebno privlana,
a i Berk je katolianstvo video kao najefikasniju barijeru politikom radikalizmu.
190
5.3. Poreklo i razvoj konzervativizma
Veina autora koji piu o konzervativizmu istiu da je kljuni dogaaj za po-
javu konzervativnog miljenja bila Francuska revolucija. Uostalom, dogaaji u
Francuskoj su izazvali uvene ideje Berka, a prva upotreba rei konzervativno u
politikom smislu pojavljuje se poetkom 19. veka, o emu je bilo rei. Meutim,
neki autori istiu i vane ideje koje nastaju pre 1789. godine i koje doprinose
konzervativnoj perspektivi. Na primer, mogue je tvrditi da su Platon, dramaturg
Aristofan, kao i rimski stoici isticali odreene konzervativne tvrdnje, kao i da se u
srednjem veku delo Polikratikus (Policraticus) Dona iz Salsburija takoe izdvaja
kao studija istog konzervativizma.196 Za neke druge autore, poreklo konzerva-
tivizma kao politike ideologije treba traiti u periodu protestantske reformacije.
Meu korenima konzervativne ideologije ubrajaju se i srednjovekovne doktrine
boanskog prava, odnosno ideja o tome da je svaka vlast data od boga i da je pa-
sivna poslunost prema vlasti istovremeno i religijska dunost. Srednjovekovni
patrijarhalni odnosi takoe su meu inspiracijama modernog konzervativizma,
u formi ideje o tome da porodicu odlikuju prirodno nejednaki ili hijerarhijski
odnosi izmeu mukarca i ene, odraslih i dece itd.
Vanu inspiraciju predstavljalo je i kontraprosvetiteljstvo, filozofski, kulturni
i drutveni pokret iz poznog 18. i ranog 19. veka koji se protivio idejama pros-
vetiteljstva 18. veka. Ovaj pokret karakteriu relativistike, antiracionalistike,
vitalistike i organicistike ideje, a blisko je povezan sa kontrarevolucionarnim ide-
jama, kao i sa romantizmom.197 Kontraprosvetitelji reaguju pre svega protiv racio-
_____________
196 Platon (Plato ili Pltn, c. 428 c. 348 pre nove ere) je bio grki filozof, matematiar, knjievnik
i osniva Akademije, prve visokokolske ustanove na Zapadu. Bio je Sokratov uenik i Aristotelov
uitelj, a svoja dela pisao je u formi dijaloga, na teme koje su obuhvatale metafiziku, logiku, etiku,
politiku, retoriku itd. Jedan je od najveih i najuticajnijih filozofa svih vremena.
Aristofan (Aristophanes, c. 448 c. 386 pre nove ere) je bio antiki grki komediograf kojeg nazivaju
ocem komedije kao knjievne forme. Napisao je etrdesetak dela, od kojih je jedanaest sauvano, a u
njima je neretko iznosio i drutvenu kritiku i politiku satiru.
Stoicizam je kola antike grke filozofije iz doba helenizma koja je insistirala na moralnom i intele-
ktualnom usavravanju pojedinca, problematizujui ljudsku prirodu.
Don iz Salsburija (John of Salisbury, c. 11201180), koji je sebe nazivao Mali Don, je bio engleski
pisac, diplomata i biskup. Studirao je teologiju u Parizu i promovisao je vrednost obrazovanja.
197 Vitalizam je pseudonauna doktrina prema kojoj ivi organizmi funkcioniu na osnovu odree-
nog ivotnog ili vitalnog principa koji je razliit od biohemijskih reakcija, tj. prema kojoj ivotni
procesi ne mogu da se objasne jedino zakonima fizike i hemije. ivotni princip o kojem je re
ponekad se izjednaava sa konceptom due.
Organicizam je filozofska orijentacija prema kojoj se stvarnost najbolje objanjava kao organska
celina, odnosno prema kojoj odreeni koncepti (npr. drutvo) funkcioniu poput ivog organizma.
Romantizam je kulturni i drutveni pokret koji nastaje u Britaniji i Nemakoj krajem 18. veka kao
reakcija na racionalizam i prosvetiteljstvo i koji poiva na potenciranju oseanja, subjektivnosti, slo-
bode individue i narodne kulture. Karakterie ga interesovanje za istoriju (posebno za srednji vek i
egzotine zemlje), narodna predanja, mitologiju i folklor, kao i politiki i drutveni angaman vezan
191
nalizma, empirizma i univerzalizma koji su karakteristini za doba prosvetiteljstva.
Reakcija na prosvetiteljstvo i na revoluciju javlja se kod teoretiara koji dolaze iz
razliitih drutava, poput francuskog (de Metr i de Bonal) i britanskog (Berk), ali
svoj najjasniji oblik zadobija u Nemakoj, odnosno u nemakoj reakciji na fran-
cusku kulturu, umetnost i filozofiju koja zapoinje idejama Johana Hamana (Jo-
hann Georg Hamann, 1730-1788).198
Haman je bio jedan od najuticajnijih filozofa kontraprosvetiteljstva, kao i jedini
filozof ove orijentacije koji se nije bavio Francuskom revolucijom, budui da je
preminuo godinu dana ranije. U svojoj kritici ideja prosvetiteljstva i prosvetiteljskog
naela razuma on se esto pozivao na Sokrata i tvrdnju da on zna da nita ne zna.199
Svoje nepoverenje u razum i prosvetiteljstvo izraavao je i u obliku dovitljivih tvrd-
nji poput: Ja na logike dokaze gledam kao to razumna devojka gleda na ljubavno
pismo sa zadovoljstvom, ali i sumnjiavou. Ovo nepoverenje i skepticizam Ha-
mana su odveli do tvrdnje da je jedino vera u boga reenje za neumoljive probleme
filozofije.
Nemako kontraprosvetiteljstvo bilo je i reakcija na vladavinu i intelektual-
ni kontekst prosveenog apsolutizma pruskog cara i frankofila Fridriha II, kao i
na vrednosti Francuske revolucije rairene delovanjem Napoleona Bonaparte.
U Francuskoj, kontraprosvetiteljske ideje su se organizovale oko protivljenja
projektu Enciklopedije, a zatim i konzervativnog protivljenja revolucionarnom
podrivanju uloge religije i postojeeg drutvenog i politikog poretka. Poreklo
kontraprosvetiteljstva mogue je traiti i u Rusoovim tekstovima o religiji, iako
je on delio veliki broj ideja i sa svojim prosvetiteljskim savremenicima. Iako kon-
traprosvetiteljske ideje Hamana i Rusoa prethode Francuskoj revoluciji, tek je
Vladavina terora pokrenula masovniju reakciju protiv prosvetiteljstva. Najvei
broj kontraprosvetiteljskih autora okrivio je prosvetiteljstvo za naruavanje
tradicionalnih verovanja koja su odravala francusku monarhiju i reim, ime
je pokrenuta revolucija. Poto su i revolucionarne voe, kao i kontrarevolucion-
ari, insistirale na bliskoj vezi izmeu revolucije i prosvetiteljstva, kako je revolu-
cija postajala krvavija poele su i masovnije diskreditacije ideala prosvetiteljstva.
_____________
za stvaranje nacionalnih jezika i nacionalne drave. Romantiari istiu oseanja nasuprot razumu,
odnosno matu nasuprot racionalistikoj filozofiji.
198 Johan Haman (Johann Georg Hamann, 17301788) je bio istaknuti nemaki filozof, poznat po
svojoj kritici principa razuma i prosvetiteljstva.
199 Sve od perioda pozne antike Sokratu se neretko pripisuje da je rekao kako ne zna nita ili, para-
doksalno, da zna jedino to koliko ne zna. Ove izjave ne nalaze se u Platonovim dijalozima, iako u
njima Sokrat esto govori da ne zna odgovor na ovo ili ono praktino pitanje. Meutim, on nikada ne
istie kako ne zna nita, pogotovo jer upuuje mnoge pohvale znanju, kao i da bi naputanje njegove
boanske misije da se bavi filozofijom bilo pogreno i neasno. Ono to Sokrat navodi jeste negi-
ranje da poseduje mudrost. Naime, on mudrost, kao kompletno razumevanje svega, pripisuje jedino
boanskim entitetima, odnosno odreuje je kao neto to je nedostupno ljudima ili smrtnicima.
192
Prva generacija kontraprosvetiteljskih filozofa roena je pre revolucije, ali je tek
revolucija uticala na njihove najpoznatije stavove i ideje, a rani romantiarski au-
tori takoe su usvojili kontrarevolucionarnu antipatiju prema prosvetiteljskim
filozofima. S druge strane, termin kontraprosvetiteljstvo nije u irokoj upotrebi
jer postoje odreene debate oko njegove adekvatnosti, a promovisao ga je i uinio
popularni(ji)m britanski filozof i istoriar ideja Isaija Berlin.200 U 20. veku kon-
traprosvetiteljske ideje pojavljuju se i meu teoretiarima koji nisu bliski konzerva-
tivnom ili kontrarevolucionarnom delu ideolokog spektra, kao to su teoretiari
kritike kole, kao i u postmodernizmu i feminizmu.201
Uprkos tome, stavove o dugotrajnoj (pred)istoriji konzervativizma mogue je
interpretirati i kao anahronistike i neadekvatne. Konzervativna misao i praksa
se utemeljuju u periodu od 1789. do 1914. godine, kada stvara veina klasinih
konzervativnih autora, neretko reagujui na doktrine prosvetiteljstva i politiku
praksu revolucije. Dakle, moderni konzervativizam je kao distinktivni politiki
stav i zasebni ideoloki pokret poeo da se razvija od kraja 18. veka, prvenstveno
kao reakcija na prevrate Francuske revolucije. Termin konzervativni pojavljuje se
nakon 1815. godine od strane pristalica restauracije dinastije Burbona i monarhije
u Francuskoj, ukljuujui tu i pisca i diplomatu atobrijana. Britanski politiari i
analitiari su 1830-ih poeli da nazivaju Torijevsku partiju konzervativnom, a ter-
min se ubrzo usvaja i u Sjedinjenim Dravama od strane zagovornika veih prava
pojedinanih amerikih saveznih drava.
Kao to je bilo navedeno, utemeljiva modernog i artikulisanog konzervativ-
izma (iako on sam nikada nije koristio ovaj termin) bio je Edmund Berk ija su
Razmiljanja predstavljala snaan izraz konzervativnog odbacivanja Francuske
revolucije. Njegove ideje zatim postaju osnova za gotovo sve potonje konzervativne
argumente, a moe se rei da one vremenom prodiru u gotovo sve politike pokrete
i partije Zapada koji se protive radikalnom ili revolucionarnoj promeni. Tokom
Francuske revolucije delovao je i konzervativni politiki klub koji se zvao Fojon
klub (nazvan po jednom bivem manastiru u Parizu u kojem su se njegovi lanovi
_____________
200 Isaija Berlin (Isaiah Berlin, 19091997) je bio britanski socijalni i politiki teoretiar, filozof i
istoriar ideja rusko-jevrejskog porekla. Upamen je i kao briljantni esejista i predava, odnosno kao
jedan od vodeih liberalnih mislilaca svoje generacije.
201 U irem smislu, kritika kola u drutvenim naukama oznaava kritiko izuavanje drutva i kul-
ture, najee sa ciljem da se drutvo i kultura poboljaju. U uem smislu, re je o neomarksistikim
drutvenim teorijama autora povezanih sa Institutom za drutvena istraivanja iz Frankfurta na Ma-
jni, zbog ega se naziva i frankfurtskom kolom.
Postmodernizam je pokret i pogled na svet koji nastaje kao pokuaj prevazilaenja modernizma,
odnosno kao skup razliitih ideja u modernoj kulturi koje preispituju koncepte objektivnosti,
modernistike kulture, uloge jezika, odnosa moi, znaaja razuma i nauke itd., a samim tim i mnoge
vrednosti prosvetiteljstva.
Feminizam oznaava mnoge drutvene pokrete i politike filozofije koji zagovaraju jednaka politika,
ekonomska i socijalna prava, kao i jednake mogunosti za mukarce i ene.
193
nalizma, empirizma i univerzalizma koji su karakteristini za doba prosvetiteljstva.
Reakcija na prosvetiteljstvo i na revoluciju javlja se kod teoretiara koji dolaze iz
razliitih drutava, poput francuskog (de Metr i de Bonal) i britanskog (Berk), ali
svoj najjasniji oblik zadobija u Nemakoj, odnosno u nemakoj reakciji na fran-
cusku kulturu, umetnost i filozofiju koja zapoinje idejama Johana Hamana (Jo-
hann Georg Hamann, 1730-1788).198
Haman je bio jedan od najuticajnijih filozofa kontraprosvetiteljstva, kao i jedini
filozof ove orijentacije koji se nije bavio Francuskom revolucijom, budui da je
preminuo godinu dana ranije. U svojoj kritici ideja prosvetiteljstva i prosvetiteljskog
naela razuma on se esto pozivao na Sokrata i tvrdnju da on zna da nita ne zna.199
Svoje nepoverenje u razum i prosvetiteljstvo izraavao je i u obliku dovitljivih tvrd-
nji poput: Ja na logike dokaze gledam kao to razumna devojka gleda na ljubavno
pismo sa zadovoljstvom, ali i sumnjiavou. Ovo nepoverenje i skepticizam Ha-
mana su odveli do tvrdnje da je jedino vera u boga reenje za neumoljive probleme
filozofije.
Nemako kontraprosvetiteljstvo bilo je i reakcija na vladavinu i intelektual-
ni kontekst prosveenog apsolutizma pruskog cara i frankofila Fridriha II, kao i
na vrednosti Francuske revolucije rairene delovanjem Napoleona Bonaparte.
U Francuskoj, kontraprosvetiteljske ideje su se organizovale oko protivljenja
projektu Enciklopedije, a zatim i konzervativnog protivljenja revolucionarnom
podrivanju uloge religije i postojeeg drutvenog i politikog poretka. Poreklo
kontraprosvetiteljstva mogue je traiti i u Rusoovim tekstovima o religiji, iako
je on delio veliki broj ideja i sa svojim prosvetiteljskim savremenicima. Iako kon-
traprosvetiteljske ideje Hamana i Rusoa prethode Francuskoj revoluciji, tek je
Vladavina terora pokrenula masovniju reakciju protiv prosvetiteljstva. Najvei
broj kontraprosvetiteljskih autora okrivio je prosvetiteljstvo za naruavanje
tradicionalnih verovanja koja su odravala francusku monarhiju i reim, ime
je pokrenuta revolucija. Poto su i revolucionarne voe, kao i kontrarevolucion-
ari, insistirale na bliskoj vezi izmeu revolucije i prosvetiteljstva, kako je revolu-
cija postajala krvavija poele su i masovnije diskreditacije ideala prosvetiteljstva.
_____________
za stvaranje nacionalnih jezika i nacionalne drave. Romantiari istiu oseanja nasuprot razumu,
odnosno matu nasuprot racionalistikoj filozofiji.
198 Johan Haman (Johann Georg Hamann, 17301788) je bio istaknuti nemaki filozof, poznat po
svojoj kritici principa razuma i prosvetiteljstva.
199 Sve od perioda pozne antike Sokratu se neretko pripisuje da je rekao kako ne zna nita ili, para-
doksalno, da zna jedino to koliko ne zna. Ove izjave ne nalaze se u Platonovim dijalozima, iako u
njima Sokrat esto govori da ne zna odgovor na ovo ili ono praktino pitanje. Meutim, on nikada ne
istie kako ne zna nita, pogotovo jer upuuje mnoge pohvale znanju, kao i da bi naputanje njegove
boanske misije da se bavi filozofijom bilo pogreno i neasno. Ono to Sokrat navodi jeste negi-
ranje da poseduje mudrost. Naime, on mudrost, kao kompletno razumevanje svega, pripisuje jedino
boanskim entitetima, odnosno odreuje je kao neto to je nedostupno ljudima ili smrtnicima.
192
Prva generacija kontraprosvetiteljskih filozofa roena je pre revolucije, ali je tek
revolucija uticala na njihove najpoznatije stavove i ideje, a rani romantiarski au-
tori takoe su usvojili kontrarevolucionarnu antipatiju prema prosvetiteljskim
filozofima. S druge strane, termin kontraprosvetiteljstvo nije u irokoj upotrebi
jer postoje odreene debate oko njegove adekvatnosti, a promovisao ga je i uinio
popularni(ji)m britanski filozof i istoriar ideja Isaija Berlin.200 U 20. veku kon-
traprosvetiteljske ideje pojavljuju se i meu teoretiarima koji nisu bliski konzerva-
tivnom ili kontrarevolucionarnom delu ideolokog spektra, kao to su teoretiari
kritike kole, kao i u postmodernizmu i feminizmu.201
Uprkos tome, stavove o dugotrajnoj (pred)istoriji konzervativizma mogue je
interpretirati i kao anahronistike i neadekvatne. Konzervativna misao i praksa
se utemeljuju u periodu od 1789. do 1914. godine, kada stvara veina klasinih
konzervativnih autora, neretko reagujui na doktrine prosvetiteljstva i politiku
praksu revolucije. Dakle, moderni konzervativizam je kao distinktivni politiki
stav i zasebni ideoloki pokret poeo da se razvija od kraja 18. veka, prvenstveno
kao reakcija na prevrate Francuske revolucije. Termin konzervativni pojavljuje se
nakon 1815. godine od strane pristalica restauracije dinastije Burbona i monarhije
u Francuskoj, ukljuujui tu i pisca i diplomatu atobrijana. Britanski politiari i
analitiari su 1830-ih poeli da nazivaju Torijevsku partiju konzervativnom, a ter-
min se ubrzo usvaja i u Sjedinjenim Dravama od strane zagovornika veih prava
pojedinanih amerikih saveznih drava.
Kao to je bilo navedeno, utemeljiva modernog i artikulisanog konzervativ-
izma (iako on sam nikada nije koristio ovaj termin) bio je Edmund Berk ija su
Razmiljanja predstavljala snaan izraz konzervativnog odbacivanja Francuske
revolucije. Njegove ideje zatim postaju osnova za gotovo sve potonje konzervativne
argumente, a moe se rei da one vremenom prodiru u gotovo sve politike pokrete
i partije Zapada koji se protive radikalnom ili revolucionarnoj promeni. Tokom
Francuske revolucije delovao je i konzervativni politiki klub koji se zvao Fojon
klub (nazvan po jednom bivem manastiru u Parizu u kojem su se njegovi lanovi
_____________
200 Isaija Berlin (Isaiah Berlin, 19091997) je bio britanski socijalni i politiki teoretiar, filozof i
istoriar ideja rusko-jevrejskog porekla. Upamen je i kao briljantni esejista i predava, odnosno kao
jedan od vodeih liberalnih mislilaca svoje generacije.
201 U irem smislu, kritika kola u drutvenim naukama oznaava kritiko izuavanje drutva i kul-
ture, najee sa ciljem da se drutvo i kultura poboljaju. U uem smislu, re je o neomarksistikim
drutvenim teorijama autora povezanih sa Institutom za drutvena istraivanja iz Frankfurta na Ma-
jni, zbog ega se naziva i frankfurtskom kolom.
Postmodernizam je pokret i pogled na svet koji nastaje kao pokuaj prevazilaenja modernizma,
odnosno kao skup razliitih ideja u modernoj kulturi koje preispituju koncepte objektivnosti,
modernistike kulture, uloge jezika, odnosa moi, znaaja razuma i nauke itd., a samim tim i mnoge
vrednosti prosvetiteljstva.
Feminizam oznaava mnoge drutvene pokrete i politike filozofije koji zagovaraju jednaka politika,
ekonomska i socijalna prava, kao i jednake mogunosti za mukarce i ene.
193
sastajali). On nastaje 1791. godine nakon podele na umerene (fojonce) i radikale
(jakobince) meu revolucionarima kada je bila re o sudbini kralja i kraljevine. Ovaj
konzervativni klub je zagovarao ustavnu monarhiju (a ne svrgavanje monarhije) i
pribojavao se radikalizacije revolucije, unitenja privatnog vlasnitva itd. Fojinci
su inili znaajnu grupu u francuskoj Skuptini i sedeli su na krajnje desnom delu
skuptinske sale (to je impliciralo njihov konzervativni stav). Radikalni jakobinci
su postepeno zasenili ovaj klub koji formalno nestaje ve sledee godine, ali su fo-
jonci ostvarili uticaj na artikulaciju (ranih) konzervativnih stavova.
S druge strane, spomenuti ozef de Mestr je razvio svoju ekstremniju podvrstu
konzervativizma dok je berkovski bio gradualnog i evolucionistikog karaktera,
konzervativizam koji zagovara de Mestr bio je odlunije kontrarevolucionaran.
Iako su obojica favorizovala tradiciju nasuprot radikalnim inovacijama Francuske
revolucije, tradicije koje su zagovarali bile su sasvim razliite. Naime, Berk je odba-
civao revoluciju u korist tradicionalnih sloboda, a de Mestr u korist tradicionalnog
autoriteta, a posebno monarha i crkve. Berk nije bio autoritarno orijentisan i zago-
varao je parlamentarizam, a de Mestr je naglaavao autoritet tradicionalne elite,
zbog ega nije bio samo konzervativno, ve i reakcionarno orijentisan. De Mestrovi
tekstovi su bili vaan izvor konzervativnih ideja u paniji, Italiji i Francuskoj u
prvoj polovini 19. veka, zbog ega se ove ideje i nazivaju latinskim konzervativiz-
mom. Ipak, za razliku od Berkovog, de Mestrova varijanta rigidnog, hijerarhijskog
konzervativizma je nestala iz dominantnih politikih pokreta i partija u 19. i 20.
veku.
Intelektualna zbivanja u 19. veku u velikoj meri su bila suprotstavljena konzerva-
tivizmu i kao politikoj filozofiji i kao politikoj ideologiji, odnosno programu.
U tom periodu, ideali prosvetiteljstva su doprineli rasprostranjenom verovanju
u progres i u mogunost poboljanja ovekove egzistencije. Naslee Francuske
revolucije, kao i napredak nauke i doprinosi industrijske revolucije, dodatno su
osnaili ova verovanja. Javne politike zasnovane na progresu i veri u razum bile
su prihvaene irom politikog spektruma, ukljuujui tu i veinu varijanti liber-
alizma i socijalizma. Pred ovakvim izazovima konzervativizam je u 19. veku bio
primoran na preuzimanje defanzivne uloge. Njegovi zagovornici su u tom periodu,
a posebno u Velikoj Britaniji, imali ambivalentne reakcije na industrijalizaciju i na
uspon liberalne politike ekonomije. Meu njima je postojala snana antiindustrij-
ska i antiindividualistika struja, ali su mnogi od njih pokuali i da se prilagode
usponu demokratije i liberalizma.
U kontinentalnoj Evropi masovni drutveni prevrati koji su usledili nakon revolu-
cije i tokom Napoleonskih ratova izazvali su neposredne reakcije sa dalekosenijim
posledicama od tekstova konzervativnih teoretiara.202 Uz to, industrijalizacija i in-
____________
202 Napoleonski ratovi (18031815) predstavljaju niz oruanih sukoba koalicija evropskih drava
protiv Napoleonovog carstva, a u pitanju je nastavak ratova izazvanih Francuskom revolucijom. Ovi
194
dividualizam su kao posledicu imali i opadanje znaaja tradicionalnih zajednica,
tradicije, poretka i religije, na ta reaguju mnogi drutveni slojevi. U periodu izme-
u 1815. i 1848. godine uticajni austrijski dravnik Klemens fon Meternih, posvetio
je svoju energiju antirevolucionarnom delovanju u nizu saveznitava irom Evrope.
On je bio dominantna figura na Bekom kongresu, a mir koji je tada postignut
bio je u znaajnoj meri zasnovan na konzervativnim politikim principima koje
su usvojili i ostali delegati iz Velike Britanije, Francuske i Rusije.203 Ovi principi su
obuhvatali tradicionalizam (kao reakciju na 25 godina ubrzanih promena), ideju
o naslednoj monarhiji kao jedinom legitimnom obliku vladavine, te restauraciju
monarha prognanih nakon 1789. godine.
Prema Meternihu, liberalne revolucije u Evropi tokom 1820-ih i 1830-ih u
paniji i delovima Italije i Nemake bile su neistorijske i nerealistike. Tvrdio je
da su liberali na ovaj nain pokuali da nametnu engleske institucije parlamen-
tarne demokratije i ustavne monarhije na mestima u kojima one nisu imale svoje
istorijsko uporite. Koristei Berkove argumente, insistirao je na potrebi za kon-
tinuitetom sa prolou i za organskim razvojem u okvirima strogog drutvenog
poretka. Sporazum nakon Bekog kongresa bio je reakcionaran i konzervativan
u smislu uspostavljanja politikog i drutvenog poretka koji je postojao pre Fran-
cuske revolucije. Monarhije u Francuskoj, Austriji i paniji su smatrale da je mudro
sankcionisati formiranje parlamentarnih institucija da bi se osujetila liberalna
oseanja. U ovako organizovanim drutvima nije bilo potrebe za politikim par-
tijama, a parlamenti su imali izuzetno malu mo. Najpouzdaniji saveznici ovih
monarhija, krupni zemljoposednici i svetenstvo, obezbedili su podrku jednog
dela stanovnitva, posebno u ruralnim oblastima gde je konzervativno seljatvo
ostalo relativno netaknuto procesima industrijalizacije i drugim modernim ino-
vacijama.
S druge strane, ovaj politiki sporazum meu vodeim silama kontinentalne Ev-
rope nije bio odriv na dugi rok, pre svega zbog rastueg nezadovoljstva urbanih
____________
ratovi su revolucionisali evropske armije i bili su izuzetno velikog obima, pre svega zbog uvoenja
masovne mobilizacije. Francuska je veoma brzo ostvarila niz velikih pobeda nad najveim delom Ev-
rope, ali je njena nadmo jednako brzo sruena nakon katastrofalne invazije na Rusiju 1812. godine.
Ovaj vojni poraz rezultirao je restauracijom monarhije pod dinastijom Burbona u Francuskoj, ime
je i definitivno okonana Francuska revolucija. Meu posledicama rata bio je i uspon nacionalizama u
Nemakoj i Italiji koji e odvesti u njihovo ujedinjenje, odnosno u formiranje jedinstvenih nemakih
i italijanskih nacija-drava. Ovi ratovi dovode i do raspada panskog carstva i uspona nacionalistikih
revolucija u panskim amerikim kolonijama. Kao neposredan rezultat Napoleonskih ratova Britan-
sko carstvo je postalo vodea svetska sila u sledeem veku.
203 Beki kongres je bio konferencija ambasadora iz evropskih zemalja kojom je predsedavao Kle-
mens fon Meternih i koji se odravao u Beu od septembra 1814. do juna 1815. godine. Cilj ovog kon-
gresa bio je u stvaranju dugoronog mira i stabilnog drutvenog poretka na teritoriji Evrope nakon
Francuske revolucije i Napoleonskih ratova. Meu voama kongresa bili su konzervativci koji su se
protivili republikanizmu i revoluciji, a Pruska, Austrija i Rusija su ostvarile teritorijalnu dobit u korist
Francuske.
195
sastajali). On nastaje 1791. godine nakon podele na umerene (fojonce) i radikale
(jakobince) meu revolucionarima kada je bila re o sudbini kralja i kraljevine. Ovaj
konzervativni klub je zagovarao ustavnu monarhiju (a ne svrgavanje monarhije) i
pribojavao se radikalizacije revolucije, unitenja privatnog vlasnitva itd. Fojinci
su inili znaajnu grupu u francuskoj Skuptini i sedeli su na krajnje desnom delu
skuptinske sale (to je impliciralo njihov konzervativni stav). Radikalni jakobinci
su postepeno zasenili ovaj klub koji formalno nestaje ve sledee godine, ali su fo-
jonci ostvarili uticaj na artikulaciju (ranih) konzervativnih stavova.
S druge strane, spomenuti ozef de Mestr je razvio svoju ekstremniju podvrstu
konzervativizma dok je berkovski bio gradualnog i evolucionistikog karaktera,
konzervativizam koji zagovara de Mestr bio je odlunije kontrarevolucionaran.
Iako su obojica favorizovala tradiciju nasuprot radikalnim inovacijama Francuske
revolucije, tradicije koje su zagovarali bile su sasvim razliite. Naime, Berk je odba-
civao revoluciju u korist tradicionalnih sloboda, a de Mestr u korist tradicionalnog
autoriteta, a posebno monarha i crkve. Berk nije bio autoritarno orijentisan i zago-
varao je parlamentarizam, a de Mestr je naglaavao autoritet tradicionalne elite,
zbog ega nije bio samo konzervativno, ve i reakcionarno orijentisan. De Mestrovi
tekstovi su bili vaan izvor konzervativnih ideja u paniji, Italiji i Francuskoj u
prvoj polovini 19. veka, zbog ega se ove ideje i nazivaju latinskim konzervativiz-
mom. Ipak, za razliku od Berkovog, de Mestrova varijanta rigidnog, hijerarhijskog
konzervativizma je nestala iz dominantnih politikih pokreta i partija u 19. i 20.
veku.
Intelektualna zbivanja u 19. veku u velikoj meri su bila suprotstavljena konzerva-
tivizmu i kao politikoj filozofiji i kao politikoj ideologiji, odnosno programu.
U tom periodu, ideali prosvetiteljstva su doprineli rasprostranjenom verovanju
u progres i u mogunost poboljanja ovekove egzistencije. Naslee Francuske
revolucije, kao i napredak nauke i doprinosi industrijske revolucije, dodatno su
osnaili ova verovanja. Javne politike zasnovane na progresu i veri u razum bile
su prihvaene irom politikog spektruma, ukljuujui tu i veinu varijanti liber-
alizma i socijalizma. Pred ovakvim izazovima konzervativizam je u 19. veku bio
primoran na preuzimanje defanzivne uloge. Njegovi zagovornici su u tom periodu,
a posebno u Velikoj Britaniji, imali ambivalentne reakcije na industrijalizaciju i na
uspon liberalne politike ekonomije. Meu njima je postojala snana antiindustrij-
ska i antiindividualistika struja, ali su mnogi od njih pokuali i da se prilagode
usponu demokratije i liberalizma.
U kontinentalnoj Evropi masovni drutveni prevrati koji su usledili nakon revolu-
cije i tokom Napoleonskih ratova izazvali su neposredne reakcije sa dalekosenijim
posledicama od tekstova konzervativnih teoretiara.202 Uz to, industrijalizacija i in-
____________
202 Napoleonski ratovi (18031815) predstavljaju niz oruanih sukoba koalicija evropskih drava
protiv Napoleonovog carstva, a u pitanju je nastavak ratova izazvanih Francuskom revolucijom. Ovi
194
dividualizam su kao posledicu imali i opadanje znaaja tradicionalnih zajednica,
tradicije, poretka i religije, na ta reaguju mnogi drutveni slojevi. U periodu izme-
u 1815. i 1848. godine uticajni austrijski dravnik Klemens fon Meternih, posvetio
je svoju energiju antirevolucionarnom delovanju u nizu saveznitava irom Evrope.
On je bio dominantna figura na Bekom kongresu, a mir koji je tada postignut
bio je u znaajnoj meri zasnovan na konzervativnim politikim principima koje
su usvojili i ostali delegati iz Velike Britanije, Francuske i Rusije.203 Ovi principi su
obuhvatali tradicionalizam (kao reakciju na 25 godina ubrzanih promena), ideju
o naslednoj monarhiji kao jedinom legitimnom obliku vladavine, te restauraciju
monarha prognanih nakon 1789. godine.
Prema Meternihu, liberalne revolucije u Evropi tokom 1820-ih i 1830-ih u
paniji i delovima Italije i Nemake bile su neistorijske i nerealistike. Tvrdio je
da su liberali na ovaj nain pokuali da nametnu engleske institucije parlamen-
tarne demokratije i ustavne monarhije na mestima u kojima one nisu imale svoje
istorijsko uporite. Koristei Berkove argumente, insistirao je na potrebi za kon-
tinuitetom sa prolou i za organskim razvojem u okvirima strogog drutvenog
poretka. Sporazum nakon Bekog kongresa bio je reakcionaran i konzervativan
u smislu uspostavljanja politikog i drutvenog poretka koji je postojao pre Fran-
cuske revolucije. Monarhije u Francuskoj, Austriji i paniji su smatrale da je mudro
sankcionisati formiranje parlamentarnih institucija da bi se osujetila liberalna
oseanja. U ovako organizovanim drutvima nije bilo potrebe za politikim par-
tijama, a parlamenti su imali izuzetno malu mo. Najpouzdaniji saveznici ovih
monarhija, krupni zemljoposednici i svetenstvo, obezbedili su podrku jednog
dela stanovnitva, posebno u ruralnim oblastima gde je konzervativno seljatvo
ostalo relativno netaknuto procesima industrijalizacije i drugim modernim ino-
vacijama.
S druge strane, ovaj politiki sporazum meu vodeim silama kontinentalne Ev-
rope nije bio odriv na dugi rok, pre svega zbog rastueg nezadovoljstva urbanih
____________
ratovi su revolucionisali evropske armije i bili su izuzetno velikog obima, pre svega zbog uvoenja
masovne mobilizacije. Francuska je veoma brzo ostvarila niz velikih pobeda nad najveim delom Ev-
rope, ali je njena nadmo jednako brzo sruena nakon katastrofalne invazije na Rusiju 1812. godine.
Ovaj vojni poraz rezultirao je restauracijom monarhije pod dinastijom Burbona u Francuskoj, ime
je i definitivno okonana Francuska revolucija. Meu posledicama rata bio je i uspon nacionalizama u
Nemakoj i Italiji koji e odvesti u njihovo ujedinjenje, odnosno u formiranje jedinstvenih nemakih
i italijanskih nacija-drava. Ovi ratovi dovode i do raspada panskog carstva i uspona nacionalistikih
revolucija u panskim amerikim kolonijama. Kao neposredan rezultat Napoleonskih ratova Britan-
sko carstvo je postalo vodea svetska sila u sledeem veku.
203 Beki kongres je bio konferencija ambasadora iz evropskih zemalja kojom je predsedavao Kle-
mens fon Meternih i koji se odravao u Beu od septembra 1814. do juna 1815. godine. Cilj ovog kon-
gresa bio je u stvaranju dugoronog mira i stabilnog drutvenog poretka na teritoriji Evrope nakon
Francuske revolucije i Napoleonskih ratova. Meu voama kongresa bili su konzervativci koji su se
protivili republikanizmu i revoluciji, a Pruska, Austrija i Rusija su ostvarile teritorijalnu dobit u korist
Francuske.
195
liberala. Gradsko stanovnitvo je bilo politiki aktivnije od seoskog, a ono je bilo
i u demografskom porastu (i u apsolutnom i u relativnom smislu) zbog napredo-
vanja industrijske revolucije. Svi navedeni faktori su pretili spomenutom poretku
restauracije, kulminirajui u masovnim pobunama i revolucijama 1848. godine
(koje su rezultirale u izgnanstvu i Meterniha i francuskog kralja Luja Filipa), kada
su liberali i nacionalisti znatno oslabili konzervativne politike snage.204 Iako su
francuski konzervativci ostali lojalni restauriranoj monarhiji, revolucije iz 1830.
i 1848. godine nanele su joj odluujui udarac. Do kraja 19. veka francuski ro-
jalisti su bili suoeni i sa nelagodnom injenicom prema kojoj je ak tri dinastije
polagalo pravo na nepostojei francuski tron. Zagovornici francuskog konzerva-
tivizma meu svetenstvom, oficirima i zemljoposednicima postali su nostalgini
za starim reimom i sukobili su se sa aspiracijama rastue i snane srednje klase.
Konano, kada je re o razvoju konzervativizma kao politike ideologije u 19. veku,
neophodno je blie razmotriti odnos sa nacionalizmom. Industrijalizacija je ubr-
zala raspad starijeg konzervativizma zato to je ojaala trgovaki orijentisanu
srednju klasu i stvorila je novu klasu industrijskih radnika, ali ova klasa nije bila
odana starim institucijama crkve i monarhije. Zato konzervativci poinju da ko-
riste nacionalistiku retoriku, pre svega da bi ostvarili podrku za svoje politike
programe meu graanima i novim drutvenim klasama, o emu e kasnije biti
vie rei.
U Sjedinjenim Dravama politika nije pratila doktrinarne obrasce kontinentalne
Evrope (a delom ni Velike Britanije), prvenstveno zato to ova drava nikada nije
bila monarhija, nije posedovala aristokratiju, niti zvaninu crkvu koju bi tada kon-
zervativci branili, a liberali ili socijalisti napadali. Ameriki federalisti poput Dona
Adamsa ili Aleksandera Hamiltona iz poznog 18. i ranog 19. veka bili su konzerva-
tivci u smislu naglaska na teme poretka i bezbednosti, ali su u drugim aspektima
bili blii liberalizmu.205 Iako su moda delili Berkove ideje o postojanju prirodne
aristokratije, nikada nisu zagovarali aristokratiju koja je nasledna. Neto najblie
aristokratiji u Sjedinjenim Dravama bili su bogati vlasnici plantaa na amerikom
_____________
204 Luj Filip (Louis Philippe, 17731850) je bio francuski kralj od 1830. do 1848. godine, odnosno
koji je vladao izmeu Julske revolucije i revolucija iz 1848. godine. Preiveo je sedam pokuaja aten-
tata.
205 U ovom kontekstu federalisti oznaavaju lanove i pristalice prve amerike politike partije,
Federalistike partije. Federalisti su kontrolisali ameriku vladu do 1801. godine, a jedini ameriki
predsednik koji je bio federalista bio je Don Adams. Doktrine ove partije obuhvatale su ameriki
nacionalizam, klasini liberalizam, ali i tradicionalistiki konzervativizam.
Don Adams (John Adams, 17351826) je bio ameriki dravnik, diplomata i politiki teoretiar,
odnosno prvi potpredsednik, a zatim i drugi predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava, od 1796. do
1801. godine. Bio je istaknuti advokat i javna linost iz Bostona, osoba izuzetnog obrazovanja i utica-
jni zagovornik ideala amerikog prosvetiteljstva.
Aleksander Hamilton (Alexander Hamilton, 17551804) je bio osniva amerike Federalistike par-
tije i jedan od oeva osnivaa, kao i kreator ekonomske politike nakon osnivanja Sjedinjenih
Amerikih Drava.
196
jugu pre Amerikog graanskog rata.206 lanovi ove klase obino su zagovarali vea
prava i slobode pojedinanih amerikih drava nasuprot moi centralne vlade.
Meutim, u 19. veku u Sjedinjenim Dravama bilo je malo eksplicitnog konzerva-
tivizma, iako je politika istorija ove drave ukazuje i na odlunu suprotstavljenost
revolucionarnom radikalizmu (naravno, sa izuzetkom Amerike revolucije).207
Dominantna ideologija u politici Sjedinjenih Drava sve do druge polovine 20.
veka bio je liberalizam i dugo vremena se inilo da konzervativizam ne moe da
ima ozbiljniju ulogu u dravi koja je osnovana na liberalnim i prosvetiteljskim dok-
trinama oeva osnivaa.
5.4. kole miljenja u konzervativizmu
Pre detaljnije rasprave o osnovnim principima i pretpostavkama konzervativ-
izma, vano je istai da ne postoji definitivni korpus osnovnih ideja koje prihvataju
svi konzervativci (to, uostalom, odlikuje i sve ostale politike ideologije). Uz to,
mnogi konzervativci e odbacivati i etiketu ideologije kada je re o njihovim
politikim uverenjima i vrednostima. Dakle, njegove opte odlike divergiraju u ne-
koliko distinktivnih modusa konzervativnog miljenja.
Prvo, mogue je govoriti o strogom i nedvosmislenom odbacivanju radikalnog i
revolucionarnog naslea, kao o reakcionarnoj struji u konzervativizmu. Ona poiva
na relativno statikoj viziji sveta koja insistira na tome da je univerzum (hijerarhij-
ski) ureena celina u kojoj sve, ukljuujui tu i nas same, ima specifini propisani
poloaj. Naputanje tog poloaja odvelo bi u haos i anarhiju, zbog ega reakcion-
arni konzervativizam otro kritikuje i liberalnu demokratiju i socijalizam. Drugo,
postoji i ambivalentna (i paradoksalna) revolucionarna struja konzervativizma koja
drutvenu napetost i tenziju smatra za normalno stanje stvari. Upravo zbog nave-
dene napetosti revolucionarni konzervativci pozivaju na drutvenu rekonstrukci-
_____________
206 Ameriki graanski rat trajao je od 1861. do 1865. godine i voen je izmeu 25 severnih ameri-
kih drava lojalnih vladi u Vaingtonu (Unija ili Sever) i 11 secesionistikih drava na amerikom
jugu (Konfederacija ili Jug) koje osnivaju nepriznate Konfederalne Amerike Drave tokom tra-
janja graanskog rata. Uzroci rata ticali su se (ukidanja) ropstva i ekonomske nejednakosti izmeu
amerikog Severa i Juga, a rat je zavren kapitulacijom Konfederacije.
207 Amerika revolucija je bila politika, kulturna i drutvena pobuna predstavnika trinaest ameri-
kih kolonija protiv britanske vlasti, iz koje nastaju Sjedinjene Amerike Drave. Ona je bila pos-
ledica niza drutvenih, politikih i intelektualnih transformacija ranog amerikog drutva izazvanih
amerikim prosvetiteljstvom. Amerikanci su odbacivali oligarhije tipine za aristokratsku Britaniju
i ostatak Evrope ovog doba, zagovarajui republikanizam utemeljen na prosvetiteljskim principima
liberalizma. Kao iri politiki, kulturni i drutveni pokret socijalne pobune, Amerika revolucija kul-
minira u oslobodilakom ratu koji se naziva Amerikim ratom za nezavisnost, odnosno Amerikim
revolucionarnim ratom (17751783). Meu rezultatima revolucije bilo je stvaranje republikanske i
demokratski izabrane vlasti koja je odgovorna volji graana, po prvi put na svetu, kao i prvo uspeno
svrgavanje vlasti nekog kolonijalnog carstva u svetskoj istoriji.
197
liberala. Gradsko stanovnitvo je bilo politiki aktivnije od seoskog, a ono je bilo
i u demografskom porastu (i u apsolutnom i u relativnom smislu) zbog napredo-
vanja industrijske revolucije. Svi navedeni faktori su pretili spomenutom poretku
restauracije, kulminirajui u masovnim pobunama i revolucijama 1848. godine
(koje su rezultirale u izgnanstvu i Meterniha i francuskog kralja Luja Filipa), kada
su liberali i nacionalisti znatno oslabili konzervativne politike snage.204 Iako su
francuski konzervativci ostali lojalni restauriranoj monarhiji, revolucije iz 1830.
i 1848. godine nanele su joj odluujui udarac. Do kraja 19. veka francuski ro-
jalisti su bili suoeni i sa nelagodnom injenicom prema kojoj je ak tri dinastije
polagalo pravo na nepostojei francuski tron. Zagovornici francuskog konzerva-
tivizma meu svetenstvom, oficirima i zemljoposednicima postali su nostalgini
za starim reimom i sukobili su se sa aspiracijama rastue i snane srednje klase.
Konano, kada je re o razvoju konzervativizma kao politike ideologije u 19. veku,
neophodno je blie razmotriti odnos sa nacionalizmom. Industrijalizacija je ubr-
zala raspad starijeg konzervativizma zato to je ojaala trgovaki orijentisanu
srednju klasu i stvorila je novu klasu industrijskih radnika, ali ova klasa nije bila
odana starim institucijama crkve i monarhije. Zato konzervativci poinju da ko-
riste nacionalistiku retoriku, pre svega da bi ostvarili podrku za svoje politike
programe meu graanima i novim drutvenim klasama, o emu e kasnije biti
vie rei.
U Sjedinjenim Dravama politika nije pratila doktrinarne obrasce kontinentalne
Evrope (a delom ni Velike Britanije), prvenstveno zato to ova drava nikada nije
bila monarhija, nije posedovala aristokratiju, niti zvaninu crkvu koju bi tada kon-
zervativci branili, a liberali ili socijalisti napadali. Ameriki federalisti poput Dona
Adamsa ili Aleksandera Hamiltona iz poznog 18. i ranog 19. veka bili su konzerva-
tivci u smislu naglaska na teme poretka i bezbednosti, ali su u drugim aspektima
bili blii liberalizmu.205 Iako su moda delili Berkove ideje o postojanju prirodne
aristokratije, nikada nisu zagovarali aristokratiju koja je nasledna. Neto najblie
aristokratiji u Sjedinjenim Dravama bili su bogati vlasnici plantaa na amerikom
_____________
204 Luj Filip (Louis Philippe, 17731850) je bio francuski kralj od 1830. do 1848. godine, odnosno
koji je vladao izmeu Julske revolucije i revolucija iz 1848. godine. Preiveo je sedam pokuaja aten-
tata.
205 U ovom kontekstu federalisti oznaavaju lanove i pristalice prve amerike politike partije,
Federalistike partije. Federalisti su kontrolisali ameriku vladu do 1801. godine, a jedini ameriki
predsednik koji je bio federalista bio je Don Adams. Doktrine ove partije obuhvatale su ameriki
nacionalizam, klasini liberalizam, ali i tradicionalistiki konzervativizam.
Don Adams (John Adams, 17351826) je bio ameriki dravnik, diplomata i politiki teoretiar,
odnosno prvi potpredsednik, a zatim i drugi predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava, od 1796. do
1801. godine. Bio je istaknuti advokat i javna linost iz Bostona, osoba izuzetnog obrazovanja i utica-
jni zagovornik ideala amerikog prosvetiteljstva.
Aleksander Hamilton (Alexander Hamilton, 17551804) je bio osniva amerike Federalistike par-
tije i jedan od oeva osnivaa, kao i kreator ekonomske politike nakon osnivanja Sjedinjenih
Amerikih Drava.
196
jugu pre Amerikog graanskog rata.206 lanovi ove klase obino su zagovarali vea
prava i slobode pojedinanih amerikih drava nasuprot moi centralne vlade.
Meutim, u 19. veku u Sjedinjenim Dravama bilo je malo eksplicitnog konzerva-
tivizma, iako je politika istorija ove drave ukazuje i na odlunu suprotstavljenost
revolucionarnom radikalizmu (naravno, sa izuzetkom Amerike revolucije).207
Dominantna ideologija u politici Sjedinjenih Drava sve do druge polovine 20.
veka bio je liberalizam i dugo vremena se inilo da konzervativizam ne moe da
ima ozbiljniju ulogu u dravi koja je osnovana na liberalnim i prosvetiteljskim dok-
trinama oeva osnivaa.
5.4. kole miljenja u konzervativizmu
Pre detaljnije rasprave o osnovnim principima i pretpostavkama konzervativ-
izma, vano je istai da ne postoji definitivni korpus osnovnih ideja koje prihvataju
svi konzervativci (to, uostalom, odlikuje i sve ostale politike ideologije). Uz to,
mnogi konzervativci e odbacivati i etiketu ideologije kada je re o njihovim
politikim uverenjima i vrednostima. Dakle, njegove opte odlike divergiraju u ne-
koliko distinktivnih modusa konzervativnog miljenja.
Prvo, mogue je govoriti o strogom i nedvosmislenom odbacivanju radikalnog i
revolucionarnog naslea, kao o reakcionarnoj struji u konzervativizmu. Ona poiva
na relativno statikoj viziji sveta koja insistira na tome da je univerzum (hijerarhij-
ski) ureena celina u kojoj sve, ukljuujui tu i nas same, ima specifini propisani
poloaj. Naputanje tog poloaja odvelo bi u haos i anarhiju, zbog ega reakcion-
arni konzervativizam otro kritikuje i liberalnu demokratiju i socijalizam. Drugo,
postoji i ambivalentna (i paradoksalna) revolucionarna struja konzervativizma koja
drutvenu napetost i tenziju smatra za normalno stanje stvari. Upravo zbog nave-
dene napetosti revolucionarni konzervativci pozivaju na drutvenu rekonstrukci-
_____________
206 Ameriki graanski rat trajao je od 1861. do 1865. godine i voen je izmeu 25 severnih ameri-
kih drava lojalnih vladi u Vaingtonu (Unija ili Sever) i 11 secesionistikih drava na amerikom
jugu (Konfederacija ili Jug) koje osnivaju nepriznate Konfederalne Amerike Drave tokom tra-
janja graanskog rata. Uzroci rata ticali su se (ukidanja) ropstva i ekonomske nejednakosti izmeu
amerikog Severa i Juga, a rat je zavren kapitulacijom Konfederacije.
207 Amerika revolucija je bila politika, kulturna i drutvena pobuna predstavnika trinaest ameri-
kih kolonija protiv britanske vlasti, iz koje nastaju Sjedinjene Amerike Drave. Ona je bila pos-
ledica niza drutvenih, politikih i intelektualnih transformacija ranog amerikog drutva izazvanih
amerikim prosvetiteljstvom. Amerikanci su odbacivali oligarhije tipine za aristokratsku Britaniju
i ostatak Evrope ovog doba, zagovarajui republikanizam utemeljen na prosvetiteljskim principima
liberalizma. Kao iri politiki, kulturni i drutveni pokret socijalne pobune, Amerika revolucija kul-
minira u oslobodilakom ratu koji se naziva Amerikim ratom za nezavisnost, odnosno Amerikim
revolucionarnim ratom (17751783). Meu rezultatima revolucije bilo je stvaranje republikanske i
demokratski izabrane vlasti koja je odgovorna volji graana, po prvi put na svetu, kao i prvo uspeno
svrgavanje vlasti nekog kolonijalnog carstva u svetskoj istoriji.
197
ju u vidu ouvanja tradicije, grupnog (npr. nacionalnog) identiteta i tome slino.
Tree, umerena struja neretko prihvata izazove alternativnih politikih ideologija
(pre svega liberalizma, a zatim i socijalizma) i pokuava da se na njih adaptira.
Navedene struje mogue je nazvati i reakcionarnim, status quo i reformistikim
konzervativizmom, pri emu je prva bila posebno uticajna u Francuskoj, druga u
Nemakoj, a trea u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama. Meutim, ova gruba
podela predstavlja samo razlike u osnovnim principima i pretpostavkama unutar
konzervativizma kao ideologije, a ne istinsku podelu na zasebne kole miljenja.
Kada je re o kolama miljenja unutar konzervativne politike ideologije, korisno
je razlikovati:
(1) tradicionalistiki,
(2) romantiarski,
(3) paternalistiki i
(4) liberalni, kao i
(5) konzervativizam nove desnice.
Tradicionalistiki konzervativizam veliku panju pridaje obiajima, konvencijama
i tradiciji i ovo je kola miljenja koja se uobiajeno povezuje sa Berkom. Unutar
nje se kritikuju teorijske, apstraktne i utopijske ideje o (re)organizaciji drutva, a
favorizuju se uspostavljeni naini ivota i funkcionisanja. Tradicionalistiki kon-
zervativci dravu posmatraju kao zajedniki poduhvat koji je nastajao vekovima (ili
milenijumima) i koji poseduje odreene duhovne i organske karakteristike. Iz na-
vedenih razloga, konkretna politika zajednica nije teorijski niti ljudski proizvod,
ve kumulativni i nepredvidivi rezultat vekova prakse. U tom smislu, i drutvena
promena nije rezultat racionalnog promiljanja, ve ona prirodno rezultira iz
tradicije zajednice. Takoe, i liderstvo, autoritet i hijerarhija su prirodni proizvodi,
ljudi se sa lakoom potinjavaju drugim ljudima, a naa prava i slobode ukorenjene
su u tradicionalnim normama.
Romantiarski konzervativizam je tipian za mnoge nemake i britan-
ske teoretiare, ukljuujui tu i brojne filozofe i knjievnike. Ova kola iskazuje
snanu nostalgiju za idealizovanom, ruralnom, pastoralnom i kvazifeudalnom
prolou, u kombinaciji sa detaljnim utopijskim vizijama o tome kako bi novo
drutvo, obnovljeno u skladu sa tim vizijama, trebalo da izgleda. Opti motiv
romantiarskog konzervativizma jeste protivljenje industrijalizaciji, uz kritiku
otuenja i dehumanizacije koje stvara nova, mehanicistika industrijska kulture.
Istovremeno, romantiarski konzervativci su kritiki nastrojeni i prema vrednosti-
ma trine, liberalne ekonomije, konzumerizma i trgovakog mentaliteta koje
smatraju suprotstavljenima istinskoj ljudskoj prirodi. Romantiari favorizuju
naine ivota koji su bili jednostavniji, religijski, ispunjeni oseanjima meusobne
bliskosti i solidarnosti. Implicirane su i odreene prirodne hijerarhije (kao i u
tradicionalistikom konzervativizmu) koje inkorporiraju viteke i herojske vred-
198
nosti, kao npr. u delima Voltera Skota ili Tomasa Karlajla.208
Paternalistiki konzervativizam je implicitan u odreenim aspektima i tradiciona-
listike i romantiarske konzervativne kole. Ova kola insistira na odreenim
dunostima graana koje mora da pokrene drava kako bi promovisala ili ohra-
brila moralan i dobar ivot stanovnitva. U izvesnom smislu, sadraj ovog dobrog
ivota je aristokratsko ponaanje koje je ispunjeno vrlinama i odgovornou.
Paternalistiki konzervativci dravu razumeju kao dobroudnu i dobronamernu
oinsku figuru koja postavlja ciljeve i sprovodi svoju volju. Ove konzervativne
doktrine su odlikovale mnoge evropske autore, a pojedini aspekti paternalizma
prisutni su i meu demohrianskim pokretima i partijama.209 Paternalistiki
konzervativizam je i elitistiki po karakteru i snano kritikuje individualizam i li-
beralizam. Naime, u politikoj praksi paternalizam zagovara snanu vladu, vrsto
zavoenje reda i uvanje poretka, kao i mnoge tradicionalne institucije. ak
i ukoliko je slobodna trina privreda poeljna, ona ne sme postati dominantna
vrednost za (paternalistiki) konzervativizam, tj. politika uvek mora da prethodi
ekonomiji.
Liberalni konzervativizam predstavlja suprotnost paternalistikom i za ovu kolu
ekonomija prethodi politici. Meu zagovornike ovog konzervativizma mogue je
ubrojati i autore poput Tokvila, ali i Fridriha fon Hajeka, a oni prihvataju veinu
formalnih doktrina klasinog liberalizma, kao to su npr. naglasak na individu-
alizmu, linim pravima i minimalnoj ulozi drave. Meutim, sadraj ove mini-
malne uloge neretko se razlikuje od uloge koju dravi pripisuju liberali. Nakon
Drugog svetskog rata u zapadnim drutvima dominira upravo liberalni konzerva-
tivizam koji se zatim u politikoj praksi otro protivi javnom vlasnitvu, politi-
kama drave blagostanja, kao i socijalizmu i komunizmu itd. I poreklo nekih od
ovih ideja mogue je pratiti sve do Berka, ali i drugih britanskih autora koji su
zagovarali snanu odbranu privatnog vlasnitva i slobodnog preduzetnitva. Od
1970-ih i 1980-ih godina veina vodeih figura britanske Konzervativne partije su
liberalni konzervativci koji zagovaraju slobodno trite, privatizaciju i deregulaciju,
to razlike izmeu klasinog liberalizma i liberalnog konzervativizma ini gotovo
neprepoznatljivim.
Nova desnica predstavlja moda najproblematiniju kategoriju koja inkorporira
_____________
208 Volter Skot (Walter Scott, 17711832) je bio kotski pisac, dramaturg i pesnik, kao i jedan od
prvih pisaca sa istinski meunarodnom slavom tokom ivota koji su pisali na engleskom. Bio je i
advokat i sudija, a u delima je pisao o temama iz srednjeg veka i kotske istorije, sa naglaskom na
vitekim obiajima, snanim linostima i herojima.
Tomas Karlajl (Thomas Carlyle, 17951881) je bio kotski filozof, pisac i istoriar, a smatran je za
jednog od najvanijih drutvenih komentatora i kritiara svog doba. Posebno se bavio ulogom koju
velike (istorijske) linosti imaju u svetskim dogaajima.
209 Hrianska demokratija predstavlja politiku ideologiju koja nastaje u Evropi u 19. veku i koja se
zasniva na meavini tradicionalnih hrianskih doktrina i politikog konzervativizma.
199
ju u vidu ouvanja tradicije, grupnog (npr. nacionalnog) identiteta i tome slino.
Tree, umerena struja neretko prihvata izazove alternativnih politikih ideologija
(pre svega liberalizma, a zatim i socijalizma) i pokuava da se na njih adaptira.
Navedene struje mogue je nazvati i reakcionarnim, status quo i reformistikim
konzervativizmom, pri emu je prva bila posebno uticajna u Francuskoj, druga u
Nemakoj, a trea u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama. Meutim, ova gruba
podela predstavlja samo razlike u osnovnim principima i pretpostavkama unutar
konzervativizma kao ideologije, a ne istinsku podelu na zasebne kole miljenja.
Kada je re o kolama miljenja unutar konzervativne politike ideologije, korisno
je razlikovati:
(1) tradicionalistiki,
(2) romantiarski,
(3) paternalistiki i
(4) liberalni, kao i
(5) konzervativizam nove desnice.
Tradicionalistiki konzervativizam veliku panju pridaje obiajima, konvencijama
i tradiciji i ovo je kola miljenja koja se uobiajeno povezuje sa Berkom. Unutar
nje se kritikuju teorijske, apstraktne i utopijske ideje o (re)organizaciji drutva, a
favorizuju se uspostavljeni naini ivota i funkcionisanja. Tradicionalistiki kon-
zervativci dravu posmatraju kao zajedniki poduhvat koji je nastajao vekovima (ili
milenijumima) i koji poseduje odreene duhovne i organske karakteristike. Iz na-
vedenih razloga, konkretna politika zajednica nije teorijski niti ljudski proizvod,
ve kumulativni i nepredvidivi rezultat vekova prakse. U tom smislu, i drutvena
promena nije rezultat racionalnog promiljanja, ve ona prirodno rezultira iz
tradicije zajednice. Takoe, i liderstvo, autoritet i hijerarhija su prirodni proizvodi,
ljudi se sa lakoom potinjavaju drugim ljudima, a naa prava i slobode ukorenjene
su u tradicionalnim normama.
Romantiarski konzervativizam je tipian za mnoge nemake i britan-
ske teoretiare, ukljuujui tu i brojne filozofe i knjievnike. Ova kola iskazuje
snanu nostalgiju za idealizovanom, ruralnom, pastoralnom i kvazifeudalnom
prolou, u kombinaciji sa detaljnim utopijskim vizijama o tome kako bi novo
drutvo, obnovljeno u skladu sa tim vizijama, trebalo da izgleda. Opti motiv
romantiarskog konzervativizma jeste protivljenje industrijalizaciji, uz kritiku
otuenja i dehumanizacije koje stvara nova, mehanicistika industrijska kulture.
Istovremeno, romantiarski konzervativci su kritiki nastrojeni i prema vrednosti-
ma trine, liberalne ekonomije, konzumerizma i trgovakog mentaliteta koje
smatraju suprotstavljenima istinskoj ljudskoj prirodi. Romantiari favorizuju
naine ivota koji su bili jednostavniji, religijski, ispunjeni oseanjima meusobne
bliskosti i solidarnosti. Implicirane su i odreene prirodne hijerarhije (kao i u
tradicionalistikom konzervativizmu) koje inkorporiraju viteke i herojske vred-
198
nosti, kao npr. u delima Voltera Skota ili Tomasa Karlajla.208
Paternalistiki konzervativizam je implicitan u odreenim aspektima i tradiciona-
listike i romantiarske konzervativne kole. Ova kola insistira na odreenim
dunostima graana koje mora da pokrene drava kako bi promovisala ili ohra-
brila moralan i dobar ivot stanovnitva. U izvesnom smislu, sadraj ovog dobrog
ivota je aristokratsko ponaanje koje je ispunjeno vrlinama i odgovornou.
Paternalistiki konzervativci dravu razumeju kao dobroudnu i dobronamernu
oinsku figuru koja postavlja ciljeve i sprovodi svoju volju. Ove konzervativne
doktrine su odlikovale mnoge evropske autore, a pojedini aspekti paternalizma
prisutni su i meu demohrianskim pokretima i partijama.209 Paternalistiki
konzervativizam je i elitistiki po karakteru i snano kritikuje individualizam i li-
beralizam. Naime, u politikoj praksi paternalizam zagovara snanu vladu, vrsto
zavoenje reda i uvanje poretka, kao i mnoge tradicionalne institucije. ak
i ukoliko je slobodna trina privreda poeljna, ona ne sme postati dominantna
vrednost za (paternalistiki) konzervativizam, tj. politika uvek mora da prethodi
ekonomiji.
Liberalni konzervativizam predstavlja suprotnost paternalistikom i za ovu kolu
ekonomija prethodi politici. Meu zagovornike ovog konzervativizma mogue je
ubrojati i autore poput Tokvila, ali i Fridriha fon Hajeka, a oni prihvataju veinu
formalnih doktrina klasinog liberalizma, kao to su npr. naglasak na individu-
alizmu, linim pravima i minimalnoj ulozi drave. Meutim, sadraj ove mini-
malne uloge neretko se razlikuje od uloge koju dravi pripisuju liberali. Nakon
Drugog svetskog rata u zapadnim drutvima dominira upravo liberalni konzerva-
tivizam koji se zatim u politikoj praksi otro protivi javnom vlasnitvu, politi-
kama drave blagostanja, kao i socijalizmu i komunizmu itd. I poreklo nekih od
ovih ideja mogue je pratiti sve do Berka, ali i drugih britanskih autora koji su
zagovarali snanu odbranu privatnog vlasnitva i slobodnog preduzetnitva. Od
1970-ih i 1980-ih godina veina vodeih figura britanske Konzervativne partije su
liberalni konzervativci koji zagovaraju slobodno trite, privatizaciju i deregulaciju,
to razlike izmeu klasinog liberalizma i liberalnog konzervativizma ini gotovo
neprepoznatljivim.
Nova desnica predstavlja moda najproblematiniju kategoriju koja inkorporira
_____________
208 Volter Skot (Walter Scott, 17711832) je bio kotski pisac, dramaturg i pesnik, kao i jedan od
prvih pisaca sa istinski meunarodnom slavom tokom ivota koji su pisali na engleskom. Bio je i
advokat i sudija, a u delima je pisao o temama iz srednjeg veka i kotske istorije, sa naglaskom na
vitekim obiajima, snanim linostima i herojima.
Tomas Karlajl (Thomas Carlyle, 17951881) je bio kotski filozof, pisac i istoriar, a smatran je za
jednog od najvanijih drutvenih komentatora i kritiara svog doba. Posebno se bavio ulogom koju
velike (istorijske) linosti imaju u svetskim dogaajima.
209 Hrianska demokratija predstavlja politiku ideologiju koja nastaje u Evropi u 19. veku i koja se
zasniva na meavini tradicionalnih hrianskih doktrina i politikog konzervativizma.
199
mnoge meusobno razliite partije i pokrete, jer se tu ponekad ubrajaju i tradi-
cionalni liberalni konzervativizam, libertarijanizam, tzv. neoliberalizam, desni ek-
stremizam, kao i grubi populizam. Istovremeno, nova desnica je sasvim razliita
od starijih tradicionalistikih, romantiarskih i paternalistikih tradicija, a blia je
tradiciji liberalnog konzervativizma. Za pojedine autore liberalni konzervativizam
zapravo predstavlja struju u okvirima (ire shvaene) nove desnice. Ova raznovrsna
kola ima neto ire politike ciljeve i poglede na svet, iako je najee posveena tivci e se protiviti ueu Sjedinjenih Drava u globalnim pitanjima i aferama, dok
polemici sa svim formama socijalizma i politikog radikalizma. Centralna tema
nove desnice jeste pokuaj obnove iste forme klasinog liberalizma u duhu sop-
stvenih ideolokih interpretacija onoga ta to klasini liberalizam jeste. Za ovu
kolu, politika dravne intervencije u privredi je potpuno propala, kao to su pro-
pale i posleratne politike dravnog planiranja, drave blagostanja, visokog oporezi-
vanja, javnog troenja, porasta birokratije itd.
Samim tim, konkretne politike nove desnice obuhvataju smanjenje poreza, privati-
zaciju javnih kompanija, smanjenje programa socijalne politike itd. Razlika izmeu
nove desnice i liberalnog konzervativizma najee je u intenzitetu (a ne sutini),
kao i u preteranom osloncu na trite. Libertarijanski elementi ovog pokreta po-
zivaju i na deregulaciju i/ili legalizaciju narkotika, pornografije, ak i pojedinih
kriminalnih aktivnosti (poput ucene), to nije deo starije tradicije liberalnog
konzervativizma. S druge strane, novu desnicu odlikuju i neokonzervativni ele-
menti koji podseaju na tradicije tradicionalistike, romantiarske i paternalistike
kole. Meu njima su i nacionalistika vatrenost, patriotizam, insistiranje na na-
cionalnoj kulturi, istoi rase, prirodnoj nejednakosti, znaaju disciplinovanog
porodinog ivota i patrijarhalnog autoriteta. Za mnoge pripadnike ove struje slo-
boda i jednakost ne predstavljaju znaajne politike vrednosti, odnosno tvrdi se da
graani imaju previe slobode i jednakosti u svetu nakon Drugog svetskog rata.
U tom smislu i socijalizam i liberalizam predstavljaju podjednake mete neokonz-
ervativne kritike. Istinski konzervativci treba da budu zainteresovani za ouvanje
privatne svojine, ali i za obnovu nacionalnog identiteta.
Zato je ilustrativno ukazati ukazati na primer Sjedinjenih Drava, gde danas
dve grupe ljudi i dve kole miljenja dele etiketu konzervativizam tradicio-
nalni konzervativci i neokonzervativci. Ove kole miljenja se razlikuju po po-
jedinim socijalnim i ekonomskim pitanjima, kao i po pitanjima spoljne politike,
zbog ega je i mogua njihova identifikacija kao zasebnih kola. Tradicionalni
konzervativizam je blii optim karakteristikama (evropskog) konzervativizma,
iako u amerikom drutvu gubi na snazi (ili na vidljivosti) u poslednjih nekoliko
decenija. Na primer, za razliku od neokonzervativizma, tradicionalni konzervativi-
zam podrava odreeni stepen regulacije ekonomije od strane vlade, iako zadrava
snanu podrku kapitalizmu, manjim porezima itd. Zatim, tradicionalni konzerva-
tivizam stavlja naglasak na razna socijalna pitanja poput verovanja u tradicionalne
200
vrednosti usredsreene na porodicu, domainstvo i religiju. Izmeu ostalog, u
pitanju su i verovanja da je briga o domainstvu (jedina) prikladna uloga ena,
protivljenje abortusu i kontracepciji, zagovaranje obavezne molitve u kolama, pro-
tivljenje izuavanju teorije evolucije i seksualnom vaspitanju itd. Neokonzervativci
(uz pojedine izuzetke) ne zauzimaju radikalne stavove po ovim socijalnim pitan-
jima i verovatno najvea razlika postoji u spoljnoj politici tradicionalni konzerva-
e neokonzervativci aktivno zagovarati dominantnu ulogu Amerike u njima.
5.5. Osnovni principi i pretpostavke konzervativizma
Fundamentalni princip konzervativizma kao politike ideologije i pogleda na
svet mogue je formulisati kao nastojanje da se neto sauva (konzervira), iako se
konzervativci meusobno razlikuju oko toga ta smatraju da treba sauvati. S tim u
vezi, jedan od specifinih ili konkretnih principa konzervativne politike ideologije
jeste otpor promenama. U pitanju je ideja koju je mogue pratiti sve do Edmunda
Berka (iako je i on imao svoje prethodnike), a sline ideje su postojale i u drugim
intelektualnim tradicijama. Kao to je navedeno, Berk je prvenstveno insistirao
na znaaju tradicije kao svojevrsnoj akumulaciji mudrosti vekova i za njega je
vladavina u svakoj dravi kompleksne i praktine prirode. Ukoliko eli da bude
uspena u tome, vladavina mora poivati na iskustvu, i to na onom koje je vee od
iskustva bilo koje konkretne individue tokom njenog ivota. Berk se protivi liberal-
nim ili socijalistikim praksama racionalnog planiranja ivot je isuvie komplek-
sna stvar da bi je ljudska bia shvatila, uredila i kontrolisala, tako da neophodan
oslonac svake prikladne vlasti mora da bude tradicija.
Slino je govorio i Fridrih Hajek koji u Putu u kmetstvo istie da istinski kon-
zervativizam predstavlja legitimni, verovatno i nuni, a svakako rasprostranjeni
stav protivljenja drastinim promenama. Neki drugi autori napominju da se konz-
ervativci ne protive promenama, ve da im se samo opiru. Drugim reima, savre-
meni konzervativci su skeptini prema svakom drutvenom eksperimentisanju,
odnosno veruju u to da je neto to je radilo (ak i ako ne radi dovoljno do-
bro) mnogo bolje od neega to do sada nije isprobano i to je nepoznato. Jedini
problem sa ovakvom logikom jeste u tome to se konzervativci (kao i liberali) i
sami vremenom menjaju u pogledu onoga to ele da sauvaju. Pojednostavljeno
reeno, svet se nuno menja, te se i konzervativci menjaju sa njim, tako da ne ele
da sauvaju celokupnu prolost, ve samo ono za ta se veruje da je u njoj najbolje.
U irem smislu, filozofija konzervativizma poiva na stavu da je cilj politikih
ureenja da drutva uine dobrim, a da su drutva dobra ukoliko oni koji u njima
ive vode dobre i ispravne ivote. Politika ureenja koja to omoguavaju otkrivaju
se putem istorijske refleksije, odnosno putem utemeljenja na razliitim i relativno
201
mnoge meusobno razliite partije i pokrete, jer se tu ponekad ubrajaju i tradi-
cionalni liberalni konzervativizam, libertarijanizam, tzv. neoliberalizam, desni ek-
stremizam, kao i grubi populizam. Istovremeno, nova desnica je sasvim razliita
od starijih tradicionalistikih, romantiarskih i paternalistikih tradicija, a blia je
tradiciji liberalnog konzervativizma. Za pojedine autore liberalni konzervativizam
zapravo predstavlja struju u okvirima (ire shvaene) nove desnice. Ova raznovrsna
kola ima neto ire politike ciljeve i poglede na svet, iako je najee posveena tivci e se protiviti ueu Sjedinjenih Drava u globalnim pitanjima i aferama, dok
polemici sa svim formama socijalizma i politikog radikalizma. Centralna tema
nove desnice jeste pokuaj obnove iste forme klasinog liberalizma u duhu sop-
stvenih ideolokih interpretacija onoga ta to klasini liberalizam jeste. Za ovu
kolu, politika dravne intervencije u privredi je potpuno propala, kao to su pro-
pale i posleratne politike dravnog planiranja, drave blagostanja, visokog oporezi-
vanja, javnog troenja, porasta birokratije itd.
Samim tim, konkretne politike nove desnice obuhvataju smanjenje poreza, privati-
zaciju javnih kompanija, smanjenje programa socijalne politike itd. Razlika izmeu
nove desnice i liberalnog konzervativizma najee je u intenzitetu (a ne sutini),
kao i u preteranom osloncu na trite. Libertarijanski elementi ovog pokreta po-
zivaju i na deregulaciju i/ili legalizaciju narkotika, pornografije, ak i pojedinih
kriminalnih aktivnosti (poput ucene), to nije deo starije tradicije liberalnog
konzervativizma. S druge strane, novu desnicu odlikuju i neokonzervativni ele-
menti koji podseaju na tradicije tradicionalistike, romantiarske i paternalistike
kole. Meu njima su i nacionalistika vatrenost, patriotizam, insistiranje na na-
cionalnoj kulturi, istoi rase, prirodnoj nejednakosti, znaaju disciplinovanog
porodinog ivota i patrijarhalnog autoriteta. Za mnoge pripadnike ove struje slo-
boda i jednakost ne predstavljaju znaajne politike vrednosti, odnosno tvrdi se da
graani imaju previe slobode i jednakosti u svetu nakon Drugog svetskog rata.
U tom smislu i socijalizam i liberalizam predstavljaju podjednake mete neokonz-
ervativne kritike. Istinski konzervativci treba da budu zainteresovani za ouvanje
privatne svojine, ali i za obnovu nacionalnog identiteta.
Zato je ilustrativno ukazati ukazati na primer Sjedinjenih Drava, gde danas
dve grupe ljudi i dve kole miljenja dele etiketu konzervativizam tradicio-
nalni konzervativci i neokonzervativci. Ove kole miljenja se razlikuju po po-
jedinim socijalnim i ekonomskim pitanjima, kao i po pitanjima spoljne politike,
zbog ega je i mogua njihova identifikacija kao zasebnih kola. Tradicionalni
konzervativizam je blii optim karakteristikama (evropskog) konzervativizma,
iako u amerikom drutvu gubi na snazi (ili na vidljivosti) u poslednjih nekoliko
decenija. Na primer, za razliku od neokonzervativizma, tradicionalni konzervativi-
zam podrava odreeni stepen regulacije ekonomije od strane vlade, iako zadrava
snanu podrku kapitalizmu, manjim porezima itd. Zatim, tradicionalni konzerva-
tivizam stavlja naglasak na razna socijalna pitanja poput verovanja u tradicionalne
200
vrednosti usredsreene na porodicu, domainstvo i religiju. Izmeu ostalog, u
pitanju su i verovanja da je briga o domainstvu (jedina) prikladna uloga ena,
protivljenje abortusu i kontracepciji, zagovaranje obavezne molitve u kolama, pro-
tivljenje izuavanju teorije evolucije i seksualnom vaspitanju itd. Neokonzervativci
(uz pojedine izuzetke) ne zauzimaju radikalne stavove po ovim socijalnim pitan-
jima i verovatno najvea razlika postoji u spoljnoj politici tradicionalni konzerva-
e neokonzervativci aktivno zagovarati dominantnu ulogu Amerike u njima.
5.5. Osnovni principi i pretpostavke konzervativizma
Fundamentalni princip konzervativizma kao politike ideologije i pogleda na
svet mogue je formulisati kao nastojanje da se neto sauva (konzervira), iako se
konzervativci meusobno razlikuju oko toga ta smatraju da treba sauvati. S tim u
vezi, jedan od specifinih ili konkretnih principa konzervativne politike ideologije
jeste otpor promenama. U pitanju je ideja koju je mogue pratiti sve do Edmunda
Berka (iako je i on imao svoje prethodnike), a sline ideje su postojale i u drugim
intelektualnim tradicijama. Kao to je navedeno, Berk je prvenstveno insistirao
na znaaju tradicije kao svojevrsnoj akumulaciji mudrosti vekova i za njega je
vladavina u svakoj dravi kompleksne i praktine prirode. Ukoliko eli da bude
uspena u tome, vladavina mora poivati na iskustvu, i to na onom koje je vee od
iskustva bilo koje konkretne individue tokom njenog ivota. Berk se protivi liberal-
nim ili socijalistikim praksama racionalnog planiranja ivot je isuvie komplek-
sna stvar da bi je ljudska bia shvatila, uredila i kontrolisala, tako da neophodan
oslonac svake prikladne vlasti mora da bude tradicija.
Slino je govorio i Fridrih Hajek koji u Putu u kmetstvo istie da istinski kon-
zervativizam predstavlja legitimni, verovatno i nuni, a svakako rasprostranjeni
stav protivljenja drastinim promenama. Neki drugi autori napominju da se konz-
ervativci ne protive promenama, ve da im se samo opiru. Drugim reima, savre-
meni konzervativci su skeptini prema svakom drutvenom eksperimentisanju,
odnosno veruju u to da je neto to je radilo (ak i ako ne radi dovoljno do-
bro) mnogo bolje od neega to do sada nije isprobano i to je nepoznato. Jedini
problem sa ovakvom logikom jeste u tome to se konzervativci (kao i liberali) i
sami vremenom menjaju u pogledu onoga to ele da sauvaju. Pojednostavljeno
reeno, svet se nuno menja, te se i konzervativci menjaju sa njim, tako da ne ele
da sauvaju celokupnu prolost, ve samo ono za ta se veruje da je u njoj najbolje.
U irem smislu, filozofija konzervativizma poiva na stavu da je cilj politikih
ureenja da drutva uine dobrim, a da su drutva dobra ukoliko oni koji u njima
ive vode dobre i ispravne ivote. Politika ureenja koja to omoguavaju otkrivaju
se putem istorijske refleksije, odnosno putem utemeljenja na razliitim i relativno
201
dugim tradicijama. Ljudi uestvuju u tim tradicijama zato to dobar ivot vide kao
posledicu verovanja, vrednosti i praksi koje one obezbeuju. Konzervativizam
obino nije nekritika odbrana svih tradicija, ve samo onih koje su ostale trajne
jer su ljudi u odreenom istorijskom periodu smatrali zadovoljavajuim i koris-
nim. Opravdanje ili kritika tradicije zasnovana je na uspehu, odnosno neuspehu
tih tradicija da obezbede dobar ivot i u tom smislu konzervativizam ima neko-
liko razliitih verzija, u zavisnosti od razliitih stavova koje pojedinci imaju prema
istoriji, vrednostima, odnosu izmeu pojedinca i drutva, odnosno izmeu zla i
ljudske prirode.
S tim u vezi, njegova naredna vana karakteristika jeste uvaavanje tradicije i ne-
poverenje u ljudski razum. Meutim, konkretni sadraj tradicije koja se uvaava treba da ih vrednuje na razliite naine. Za konzervativnu politiku filozofiju, ljudi
neretko je istorijski i kulturno varijabilan i moe da se odnosi i na tradicionalne
moralne standarde, na religiju, kao i na stav o inherentnoj vrednosti dugotrajnih
drutvenih institucija. Princip uvaavanja tradicije poiva na spomenutom nepo-
verenju ili skepsi u sposobnosti ljudskog razuma kao sredstva za poboljanje ljud-
ske egzistencije i blagostanja. Konzervativizam ne odbacuje razum u potpunosti,
ali preferira tradiciju verujui u to da je ona prvenstveno akumulirana mudrost
prolih generacija. Kao to se moe primetiti, princip o uvaavanju tradicije i nepo-
verenju u ljudski razum blisko je povezan sa principom otpora promenama. Na
primer, za Berka je drutvo bila sloena mrea odnosa izmeu prolosti, sadanjosti roda, inteligencije i tome slino.
i budunosti, a drutvene institucije sporo evoluiraju da bi se uskladile sa novim
potrebama i okolnostima. Iz navedenih razloga, meanje u tradiciju esto dovodi
do patnje i drutvenih problema, a ne do poboljanja, iako on sam nije odbacivao
sve drutvene promene, niti je zagovarao povratak u neku idealizovanu prolost.
Sledei princip konzervativne politike filozofije i ideologije jeste odbacivanje
uloge dravne vlasti u poboljanju ljudskog ivota, odnosno ambivalentan odnos
prema ulozi drave u mnogim domenima. Ovaj princip ne odlikuje sve kole kon-
zervativnog miljenja i predstavlja veliku dilemu unutar ideologije konzervati-
vizma. Uopteno govorei, konzervativci (u 20. veku) veruju u to da je potrebno
smanjiti mo i ulogu dravne uprave kada je re o ekonomiji, te da individue
koje se oslanjaju na sopstvene sposobnosti i kvalitete treba da upravljaju svojim
(ekonomskim) blagostanjem. Ovo je, naravno, stav koji je u interesu bogatih sloje-
va stanovnitva i koji odgovara logici kapitalizma, a njegovo poreklo treba traiti u
istorijskom vezivanju konzervativnih pokreta i partija za krupni biznis (o emu e
biti rei). Za veinu konzervativaca, vlast koja pomae (ekonomskom) blagostanju
stanovnitva e zapravo proizvesti suprotan efekat ljudi e se previe osloniti na
dravu i izgubiti sposobnost da sopstvenim snagama pomognu samima sebi. Konz-
ervativci se protive meanju vlasti u privredu zato to veruju u to da drava ne moe
da pobolja poloaj pojedinaca, kao i zbog toga to veruju u to da je ovo odgovor-
nost samih individua.
202
S druge strane, za mnoge konzervativce sasvim je prihvatljivo da dravna uprava
koristi svoju mo da bi osnaila tradicionalne moralne standarde i ograniila ljud-
sku slobodu koja je u vezi sa tim standardima (kao npr. po pitanju homoseksual-
nih i drugih formi netradicionalnih brakova). Dakle, kao princip konzervativne
politike ideologije mogue je navesti i sklonost ograniavanju ljudskih sloboda
da bi se odrale tradicionalne vrednosti. Ovaj princip poiva na optijem principu
nepoverenja u ljudsku prirodu, ukljuujui tu i spomenuto nepoverenje u ljudski
razum.
Rezultat navedenih uverenja jeste princip antiegalitarizma mnogi konzervativci
veruju u to da su neki ljudi naprosto bolji od nekih drugih ljudi, zbog ega i drutvo
su stvoreni razliiti, a vlast koja ignorie tu injenicu (ili eli da je izmeni) jeste
vlast koja je nepravedna. Takve politike (navodno) favorizuju mediokritete i deluju
na tetu plemenitih individua, dok istovremeno ne pomau onim inferiornim
slojevima kojima su namenjene. Naime, konzervativizam istie da se ljudi razlikuju
na osnovu faktora kao to su drutvena klasa, rod, inteligencija i (neretko) nacija i
rasa, a ponekad impliciraju i da ove dimenzije sa sobom nose izvesnu prirodnu su-
periornost i inferiornost. U umerenijim verzijama istie se samo da superiornost
i inferiornost individua postoje, ali i da nisu nuno vezane za faktore poput klase,
Za adekvatniju raspravu o osnovnim principima i pretpostavkama konzervativne
politike ideologije korisno je fokusiranje na pogled na ljudsku prirodu koji imaju
ili zastupaju njeni predstavnici. Po tom pitanju postoji relativno konstantan stav,
posebno kada je re o njenim tradicionalistikim, romantiarskim i paternalistikim
kolama. Prema miljenju konzervativaca, ovek poseduje ogranieni kapacitet za
altruizam i on se obino svodi na porodicu, susedstvo i prijatelje. Drugim reima,
ljudi su prirodno (ali ne i iskljuivo) sebine individue problematinih moralnih
kvaliteta prirodni instinkti oveka ine iracionalnim, potencijalno (moralno)
kvarljivim i relativno lenjim biima, kao i sklonim onome to je ve isprobano
i provereno. Naime, ljudi u raznim istorijskim periodima visoko vrednuju svoju
slobodu i racionalno uveanje svojih interesa, ali to ne ine na utrb svoje ljuba-
vi prema odmoru, neradu i telesnim uivanjima, jer nisu racionalne maine, ve
kompleksna meavina razuma i emocija, a samim tim i ambivalentnih motivacija.
Glavna filozofska kritika liberalizma i socijalizma koju izlau konzervativci tie se
upravo ideje o tome da ove alternativne ideologije pojednostavljuju i ne razumeju
stvarnu ljudsku prirodu.
Politika ideologija konzervativizma kao osnovnu injenicu vidi nepromenljivu i
univerzalnu nesavrenost ljudske prirode. Veina drugih ideologija pretpostavljae
da su ljudska bia po prirodi dobra i da se, ukoliko se poboljaju njihove drutvene
okolnosti, ona mogu uiniti dobrim. Za konzervativce ovakve ideje su pogrene i
203
dugim tradicijama. Ljudi uestvuju u tim tradicijama zato to dobar ivot vide kao
posledicu verovanja, vrednosti i praksi koje one obezbeuju. Konzervativizam
obino nije nekritika odbrana svih tradicija, ve samo onih koje su ostale trajne
jer su ljudi u odreenom istorijskom periodu smatrali zadovoljavajuim i koris-
nim. Opravdanje ili kritika tradicije zasnovana je na uspehu, odnosno neuspehu
tih tradicija da obezbede dobar ivot i u tom smislu konzervativizam ima neko-
liko razliitih verzija, u zavisnosti od razliitih stavova koje pojedinci imaju prema
istoriji, vrednostima, odnosu izmeu pojedinca i drutva, odnosno izmeu zla i
ljudske prirode.
S tim u vezi, njegova naredna vana karakteristika jeste uvaavanje tradicije i ne-
poverenje u ljudski razum. Meutim, konkretni sadraj tradicije koja se uvaava treba da ih vrednuje na razliite naine. Za konzervativnu politiku filozofiju, ljudi
neretko je istorijski i kulturno varijabilan i moe da se odnosi i na tradicionalne
moralne standarde, na religiju, kao i na stav o inherentnoj vrednosti dugotrajnih
drutvenih institucija. Princip uvaavanja tradicije poiva na spomenutom nepo-
verenju ili skepsi u sposobnosti ljudskog razuma kao sredstva za poboljanje ljud-
ske egzistencije i blagostanja. Konzervativizam ne odbacuje razum u potpunosti,
ali preferira tradiciju verujui u to da je ona prvenstveno akumulirana mudrost
prolih generacija. Kao to se moe primetiti, princip o uvaavanju tradicije i nepo-
verenju u ljudski razum blisko je povezan sa principom otpora promenama. Na
primer, za Berka je drutvo bila sloena mrea odnosa izmeu prolosti, sadanjosti roda, inteligencije i tome slino.
i budunosti, a drutvene institucije sporo evoluiraju da bi se uskladile sa novim
potrebama i okolnostima. Iz navedenih razloga, meanje u tradiciju esto dovodi
do patnje i drutvenih problema, a ne do poboljanja, iako on sam nije odbacivao
sve drutvene promene, niti je zagovarao povratak u neku idealizovanu prolost.
Sledei princip konzervativne politike filozofije i ideologije jeste odbacivanje
uloge dravne vlasti u poboljanju ljudskog ivota, odnosno ambivalentan odnos
prema ulozi drave u mnogim domenima. Ovaj princip ne odlikuje sve kole kon-
zervativnog miljenja i predstavlja veliku dilemu unutar ideologije konzervati-
vizma. Uopteno govorei, konzervativci (u 20. veku) veruju u to da je potrebno
smanjiti mo i ulogu dravne uprave kada je re o ekonomiji, te da individue
koje se oslanjaju na sopstvene sposobnosti i kvalitete treba da upravljaju svojim
(ekonomskim) blagostanjem. Ovo je, naravno, stav koji je u interesu bogatih sloje-
va stanovnitva i koji odgovara logici kapitalizma, a njegovo poreklo treba traiti u
istorijskom vezivanju konzervativnih pokreta i partija za krupni biznis (o emu e
biti rei). Za veinu konzervativaca, vlast koja pomae (ekonomskom) blagostanju
stanovnitva e zapravo proizvesti suprotan efekat ljudi e se previe osloniti na
dravu i izgubiti sposobnost da sopstvenim snagama pomognu samima sebi. Konz-
ervativci se protive meanju vlasti u privredu zato to veruju u to da drava ne moe
da pobolja poloaj pojedinaca, kao i zbog toga to veruju u to da je ovo odgovor-
nost samih individua.
202
S druge strane, za mnoge konzervativce sasvim je prihvatljivo da dravna uprava
koristi svoju mo da bi osnaila tradicionalne moralne standarde i ograniila ljud-
sku slobodu koja je u vezi sa tim standardima (kao npr. po pitanju homoseksual-
nih i drugih formi netradicionalnih brakova). Dakle, kao princip konzervativne
politike ideologije mogue je navesti i sklonost ograniavanju ljudskih sloboda
da bi se odrale tradicionalne vrednosti. Ovaj princip poiva na optijem principu
nepoverenja u ljudsku prirodu, ukljuujui tu i spomenuto nepoverenje u ljudski
razum.
Rezultat navedenih uverenja jeste princip antiegalitarizma mnogi konzervativci
veruju u to da su neki ljudi naprosto bolji od nekih drugih ljudi, zbog ega i drutvo
su stvoreni razliiti, a vlast koja ignorie tu injenicu (ili eli da je izmeni) jeste
vlast koja je nepravedna. Takve politike (navodno) favorizuju mediokritete i deluju
na tetu plemenitih individua, dok istovremeno ne pomau onim inferiornim
slojevima kojima su namenjene. Naime, konzervativizam istie da se ljudi razlikuju
na osnovu faktora kao to su drutvena klasa, rod, inteligencija i (neretko) nacija i
rasa, a ponekad impliciraju i da ove dimenzije sa sobom nose izvesnu prirodnu su-
periornost i inferiornost. U umerenijim verzijama istie se samo da superiornost
i inferiornost individua postoje, ali i da nisu nuno vezane za faktore poput klase,
Za adekvatniju raspravu o osnovnim principima i pretpostavkama konzervativne
politike ideologije korisno je fokusiranje na pogled na ljudsku prirodu koji imaju
ili zastupaju njeni predstavnici. Po tom pitanju postoji relativno konstantan stav,
posebno kada je re o njenim tradicionalistikim, romantiarskim i paternalistikim
kolama. Prema miljenju konzervativaca, ovek poseduje ogranieni kapacitet za
altruizam i on se obino svodi na porodicu, susedstvo i prijatelje. Drugim reima,
ljudi su prirodno (ali ne i iskljuivo) sebine individue problematinih moralnih
kvaliteta prirodni instinkti oveka ine iracionalnim, potencijalno (moralno)
kvarljivim i relativno lenjim biima, kao i sklonim onome to je ve isprobano
i provereno. Naime, ljudi u raznim istorijskim periodima visoko vrednuju svoju
slobodu i racionalno uveanje svojih interesa, ali to ne ine na utrb svoje ljuba-
vi prema odmoru, neradu i telesnim uivanjima, jer nisu racionalne maine, ve
kompleksna meavina razuma i emocija, a samim tim i ambivalentnih motivacija.
Glavna filozofska kritika liberalizma i socijalizma koju izlau konzervativci tie se
upravo ideje o tome da ove alternativne ideologije pojednostavljuju i ne razumeju
stvarnu ljudsku prirodu.
Politika ideologija konzervativizma kao osnovnu injenicu vidi nepromenljivu i
univerzalnu nesavrenost ljudske prirode. Veina drugih ideologija pretpostavljae
da su ljudska bia po prirodi dobra i da se, ukoliko se poboljaju njihove drutvene
okolnosti, ona mogu uiniti dobrim. Za konzervativce ovakve ideje su pogrene i
203
ljudi e uvek ostati nesavrena, problematina ili manjkava bia, nalik na
teoloku ideju o prvobitnom grehu. Prema teolokom vienju ljudi su bia koja su
izgubila boju milost oni su pala stvorenja koja ive u grehu. Takvo stanje se
ne moe promeniti, ali se donekle moe ispraviti angamanom samih individua i
drutvenih institucija (crkve, morala, normi). U sekularnoj verziji doktrine o ljud-
skoj nesavrenosti individue su ograniene u svojim kapacitetima za razumevanje
sveta. Samim tim su opasni i drutveni aranmani u kojima ljudi potpuno slobod-
no deluju i donose odluke.
Dakle, prema konzervativizmu, dometi ljudskog razuma i znanja veoma su mali i
nemogue je osloniti se na njih, zbog ega mnogo bolji oslonac i vodi za ljudsko
ponaanje predstavljaju obiaji i tradicija neke konkretne kulture ili drave-nacije.
U tom duhu e najvei deo pristalica konzervativne politike filozofije usvojiti sla-
bije shvatanje o ljudskoj slobodi i ona e biti interpretirana kao dobrovoljno priz-
navanje dunosti i odgovornosti, sa esto pominjanom tvrdnjom da isuvie slo-
bode predstavlja pretnju po drutveni poredak. Konzervativizam insistira na tome
da se ljudi, kao nesavrena i/ili grena bia, mogu privoleti na drutveno poeljan
nain ivota i odvratiti od svojih nasilnih i antidrutvenih poriva samo putem stro-
gog poretka, a uloga zakona nije u tome da podri ljudsku slobodu, ve da sauva
drutveni poredak.
Na ovim idejama i pretpostavkama poiva i konzervativni pogled na oveka i ljud-
sko drutvo. Konzervativizam shvata drutvo na veoma karakteristian nain, pre
svega kao organsku celinu. Za razliku od shvatanja drutva kao entiteta sainjenog
od delanja pojedinaca, konzervativci veruju da ljudi ne (mogu da) postoje izvan
drutva ili irih drutvenih celina poput porodice, zajednice ili nacije. Liberali i
veina socijalista usvajaju mehanicistiko shvatanje drutva, prema kojem drutvo
izgrauju racionalni pojedinci za sopstvene svrhe, to vodi ka verovanju u progres,
bilo u obliku reforme ili revolucije.210 Shvatanje drutva kao neeg organskog do-
prinosi idejama o tome da su njegove strukture i institucije oblikovane snagama
koje se nalaze izvan ljudske kontrole, zbog ega pojedinci koji u njemu ive treba
da ga (sa)uvaju i potuju. Organicistike ideje oigledne su i u konzervativnim ar-
gumentima koji idu u prilog porodici, naciji i slino, i zato e konzervativci isticati
da je zdrav porodini ivot od sutinskog znaaja za stabilnost drutva.
Organska zamisao drutva implicira verovanje da drutvo nije samo labavi skup
individua, ve ivi organizam koji se sastoji od meusobno blisko povezanih i
meuzavisnih osoba. Iz tih razloga, konzervativci favorizuju institucije i prakse koje
su postepeno evoluirale i koje su manifestacije kontinuiteta i stabilnosti. Odgovor-
nost vlasti jeste u tome da bude sluga (a ne gospodar) postojeim nainima ivota,
_____________
210 Mehanicizam oznaava verovanje prema kojem su iva bia nalik na maine ili mehanizme,
odnosno nalik na mehanike sisteme sainjene od materije koja se kree i koja je u potpunoj zavis-
nosti od prirodnih zakona. Filozofija suprotstavljena mehanicizmu naziva se vitalizam.
204
a politiari moraju da se odupru iskuenju da transformiu drutvo i politiku. Ova
podozrivost, kada je re o aktivnostima vlasti, razlikuje ga od radikalnih formi
politike misli, ali i od liberalizma kao modernizujueg i antitradicionalistikog
pokreta. Mnogi konzervativci smatraju da ideje o masovnom drutvu i o drutvu
atomizovanih individua nisu ni prikladne ni korisne. I masovnost i individual-
nost predstavljaju dve strane istog loeg novia, zato to je i masa sainjena
od meusobno otuenih i izolovanih individua. Prema konzervativizmu, ljudska
bia odrastaju i razvijaju se u okvirima sloenog procesa istorijske i drutvene akul-
turacije, a individualne slobode su rezultat vievekovnog drutvenog razvoja unu-
tar konkretne (nacionalne) tradicije. Jezik, obiaji i miljenje stiu se u porodici, u
okvirima crkve, kole i drave, dok su apstraktne individue (za liberale) i kos-
mopolitsko oveanstvo (za socijaliste) samo plodovi iskrivljene mate. Uz to, u
skladu sa konzervativnim idejama tvrdi se da osnovna ljudska priroda i motivacije
ostaju nepromenjene ili nepromenljive, uprkos tome to su individue proizvodi
kulturne i nacionalne tradicije.
Prema ideologiji konzervativizma, politika misao mora da bude utemeljena na
preovladavajuem politikom ureenju, a ne na hipotetikom ugovoru, teorijama
o idealnom drutvu ili zamislima o zajednikom dobru za oveanstvo. Mnogi
od njih istiu i metafizika objanjenja zbog ega su odreena ureenja uspena,
a druga ne, pre svega insistirajui na postojanju moralnog poretka u drutvenoj
stvarnosti ivoti su voeni na dobar i ispravan nain ukoliko se ljudi potinjavaju
ovom moralnom poretku, a voeni su loe ukoliko to ne rade. Kao to je reeno,
mnogi konzervativci (poput de Mestra) negiraju da se ispravna politika ureenja
mogu opravdati razumom, tvrdei da se u odlukama oko ispravnog ponaanja
treba rukovoditi verom. Drugi konzervativci (poput Berka) odreene politike
programe opravdavaju njihovom (dugo)trajnou koja se interpretira kao najbolji
argument za dobar ivot. Iz tih razloga, oni predstavljaju najsnanije pristalice i
branitelje religijskih verovanja i doktrina.
Navedene pretpostavke su konzervativce vodile u odbacivanje doktrina o pri-
rodnim pravima i drutvenom ugovoru. Za njih, ove doktrine su stvorene da bi
otuile oveka od konkretnih nacionalnih tradicija i institucija koje ine osnovu
drutvenog ivota. Ljudska bia je nemogue zamisliti izvan konkretnog drutva i
njegove tradicije i upravo zato to su individue drutveno i istorijski determinisana
stvorenja one nuno reflektuju prirodne obrasce nejednakosti u sposobnostima i
drutvenom statusu. Iz tih razloga u drutvu je uvek neophodan odreeni autoritet,
kao i odreen stepen nejednakosti osobe sa autoritetom izdaju naredbe, a ostali
ih sluaju. Konzervativci veruju i u prirodne liderske moi odreenih grupa ili in-
dividua (to je Berk zvao prirodnom aristokratijom), poto su neki ljudi prirodno
superiorni u intelektualnom i moralnom smislu.
Navedena drutvena nejednakost za konzervativizam ne predstavlja drutveni
205
ljudi e uvek ostati nesavrena, problematina ili manjkava bia, nalik na
teoloku ideju o prvobitnom grehu. Prema teolokom vienju ljudi su bia koja su
izgubila boju milost oni su pala stvorenja koja ive u grehu. Takvo stanje se
ne moe promeniti, ali se donekle moe ispraviti angamanom samih individua i
drutvenih institucija (crkve, morala, normi). U sekularnoj verziji doktrine o ljud-
skoj nesavrenosti individue su ograniene u svojim kapacitetima za razumevanje
sveta. Samim tim su opasni i drutveni aranmani u kojima ljudi potpuno slobod-
no deluju i donose odluke.
Dakle, prema konzervativizmu, dometi ljudskog razuma i znanja veoma su mali i
nemogue je osloniti se na njih, zbog ega mnogo bolji oslonac i vodi za ljudsko
ponaanje predstavljaju obiaji i tradicija neke konkretne kulture ili drave-nacije.
U tom duhu e najvei deo pristalica konzervativne politike filozofije usvojiti sla-
bije shvatanje o ljudskoj slobodi i ona e biti interpretirana kao dobrovoljno priz-
navanje dunosti i odgovornosti, sa esto pominjanom tvrdnjom da isuvie slo-
bode predstavlja pretnju po drutveni poredak. Konzervativizam insistira na tome
da se ljudi, kao nesavrena i/ili grena bia, mogu privoleti na drutveno poeljan
nain ivota i odvratiti od svojih nasilnih i antidrutvenih poriva samo putem stro-
gog poretka, a uloga zakona nije u tome da podri ljudsku slobodu, ve da sauva
drutveni poredak.
Na ovim idejama i pretpostavkama poiva i konzervativni pogled na oveka i ljud-
sko drutvo. Konzervativizam shvata drutvo na veoma karakteristian nain, pre
svega kao organsku celinu. Za razliku od shvatanja drutva kao entiteta sainjenog
od delanja pojedinaca, konzervativci veruju da ljudi ne (mogu da) postoje izvan
drutva ili irih drutvenih celina poput porodice, zajednice ili nacije. Liberali i
veina socijalista usvajaju mehanicistiko shvatanje drutva, prema kojem drutvo
izgrauju racionalni pojedinci za sopstvene svrhe, to vodi ka verovanju u progres,
bilo u obliku reforme ili revolucije.210 Shvatanje drutva kao neeg organskog do-
prinosi idejama o tome da su njegove strukture i institucije oblikovane snagama
koje se nalaze izvan ljudske kontrole, zbog ega pojedinci koji u njemu ive treba
da ga (sa)uvaju i potuju. Organicistike ideje oigledne su i u konzervativnim ar-
gumentima koji idu u prilog porodici, naciji i slino, i zato e konzervativci isticati
da je zdrav porodini ivot od sutinskog znaaja za stabilnost drutva.
Organska zamisao drutva implicira verovanje da drutvo nije samo labavi skup
individua, ve ivi organizam koji se sastoji od meusobno blisko povezanih i
meuzavisnih osoba. Iz tih razloga, konzervativci favorizuju institucije i prakse koje
su postepeno evoluirale i koje su manifestacije kontinuiteta i stabilnosti. Odgovor-
nost vlasti jeste u tome da bude sluga (a ne gospodar) postojeim nainima ivota,
_____________
210 Mehanicizam oznaava verovanje prema kojem su iva bia nalik na maine ili mehanizme,
odnosno nalik na mehanike sisteme sainjene od materije koja se kree i koja je u potpunoj zavis-
nosti od prirodnih zakona. Filozofija suprotstavljena mehanicizmu naziva se vitalizam.
204
a politiari moraju da se odupru iskuenju da transformiu drutvo i politiku. Ova
podozrivost, kada je re o aktivnostima vlasti, razlikuje ga od radikalnih formi
politike misli, ali i od liberalizma kao modernizujueg i antitradicionalistikog
pokreta. Mnogi konzervativci smatraju da ideje o masovnom drutvu i o drutvu
atomizovanih individua nisu ni prikladne ni korisne. I masovnost i individual-
nost predstavljaju dve strane istog loeg novia, zato to je i masa sainjena
od meusobno otuenih i izolovanih individua. Prema konzervativizmu, ljudska
bia odrastaju i razvijaju se u okvirima sloenog procesa istorijske i drutvene akul-
turacije, a individualne slobode su rezultat vievekovnog drutvenog razvoja unu-
tar konkretne (nacionalne) tradicije. Jezik, obiaji i miljenje stiu se u porodici, u
okvirima crkve, kole i drave, dok su apstraktne individue (za liberale) i kos-
mopolitsko oveanstvo (za socijaliste) samo plodovi iskrivljene mate. Uz to, u
skladu sa konzervativnim idejama tvrdi se da osnovna ljudska priroda i motivacije
ostaju nepromenjene ili nepromenljive, uprkos tome to su individue proizvodi
kulturne i nacionalne tradicije.
Prema ideologiji konzervativizma, politika misao mora da bude utemeljena na
preovladavajuem politikom ureenju, a ne na hipotetikom ugovoru, teorijama
o idealnom drutvu ili zamislima o zajednikom dobru za oveanstvo. Mnogi
od njih istiu i metafizika objanjenja zbog ega su odreena ureenja uspena,
a druga ne, pre svega insistirajui na postojanju moralnog poretka u drutvenoj
stvarnosti ivoti su voeni na dobar i ispravan nain ukoliko se ljudi potinjavaju
ovom moralnom poretku, a voeni su loe ukoliko to ne rade. Kao to je reeno,
mnogi konzervativci (poput de Mestra) negiraju da se ispravna politika ureenja
mogu opravdati razumom, tvrdei da se u odlukama oko ispravnog ponaanja
treba rukovoditi verom. Drugi konzervativci (poput Berka) odreene politike
programe opravdavaju njihovom (dugo)trajnou koja se interpretira kao najbolji
argument za dobar ivot. Iz tih razloga, oni predstavljaju najsnanije pristalice i
branitelje religijskih verovanja i doktrina.
Navedene pretpostavke su konzervativce vodile u odbacivanje doktrina o pri-
rodnim pravima i drutvenom ugovoru. Za njih, ove doktrine su stvorene da bi
otuile oveka od konkretnih nacionalnih tradicija i institucija koje ine osnovu
drutvenog ivota. Ljudska bia je nemogue zamisliti izvan konkretnog drutva i
njegove tradicije i upravo zato to su individue drutveno i istorijski determinisana
stvorenja one nuno reflektuju prirodne obrasce nejednakosti u sposobnostima i
drutvenom statusu. Iz tih razloga u drutvu je uvek neophodan odreeni autoritet,
kao i odreen stepen nejednakosti osobe sa autoritetom izdaju naredbe, a ostali
ih sluaju. Konzervativci veruju i u prirodne liderske moi odreenih grupa ili in-
dividua (to je Berk zvao prirodnom aristokratijom), poto su neki ljudi prirodno
superiorni u intelektualnom i moralnom smislu.
Navedena drutvena nejednakost za konzervativizam ne predstavlja drutveni
205
problem, niti neto ega se treba stideti ili to je potrebno menjati raznim drutvenim
i politikim sredstvima. Konzervativci veruju u to da drutvo intrinzino karakteriu
hijerarhija i autoritet, odnosno relativno fiksirane drutvene gradacije, zbog ega
odbacuju ili dovode u pitanje drutvenu jednakost. Tradicionalno, oni smatraju da
su nejednakosti meu ljudima neizbene i duboko ukorenjene i na temelju vizije
drutva kao organske celine veruje se da razliite drutvene grupe imaju razliite,
hijerarhijske i relativno fiksirane drutvene uloge i poloaje, a od posebnog znaaja
jeste verovanje u autoritet, npr. roditelja nad decom, drave nad graanima itd.
Tek u 20. veku mnogi konzervativci pod uticajem liberalizma govore o vanosti
politike jednakosti ili jednakosti prilika, iako zadravaju ideju o prirodnoj nejed-
nakosti meu ljudima.
Interesantno je primetiti i injenicu da iako je konzervativizam od svih politikih
filozofija moda intelektualno najskromnija ideologija, ona je i neobino elastine
prirode, te napreduje i traje zato to nije spremna da se vee ni za jedan fiksirani
skup ideja. Karakter konzervativne filozofije predmet je mnogih debata i zato se
esto tvrdi da konzervativci jasnije shvataju ono emu se protive nego ono za ta se
zalau. U tom smislu, on je poput negativne filozofije ili teologije, ija svrha poiva
na tome da propoveda otpor ili sumnju u drutvene promene.211 Uz to, nemogue je
u potpunosti izjednaiti favorizaciju status quo-a i konzervativizma, poto se mno-
gi pojedinci i mnoge grupe opiru promenama, a ne moe se rei da usvajaju kon-
zervativnu filozofiju. Opiranje promenama ili elja za ouvanjem moda je tema
kojoj se konzervativizam stalno vraa, ali ono po emu se ova filozofija razlikuje od
ostalih pre svega jeste specifian nain na koji se ona brani.
5.6. Konzervativni politiki pokreti i partije
Izmeu 1830. i 1880. godine liberalizam i liberalne politike institucije odnose
brojne pobede nad konzervativnim reimima i/ili monarhijama u dravama Za-
padne Evrope, to je znailo i da su politiki konzervativci, kao i druge politike
grupe, sada morali da ostvare parlamentarnu veinu ukoliko ele politiku mo i
uticaj. Taktika koju su primenili imala je za cilj identifikovanje sa nacionalistikim
oseanjima, odnosno pribliavanje nacionalistikim politikim programima. Ta
strategija je posebno bila uspena u Nemakoj, gde je ujedinjenje nemakih drava
u jedinstvenu naciju postala dominantna politika preokupacija i liberala i kon-
zervativaca u 19. veku. Pruski kancelar Oto fon Bizmark je koristio nacionalizam
(podstaknut pruskom pobedom u ratovima sa Danskom, Austrijom i Francuskom
_____________
211 Negativna filozofija je filozofija koja anticipira negativne ili nepoeljne ishode u ljudskoj stvar-
nosti. Ona obino odbacuje ideju o progresu i/ili istie da ivot nema pozitivno znaenje ili vrednost.
Negativna teologija (apofatika teologija ili via negativa) je teologija koja pokuava da opie boga
preko negacije, odnosno govorei o tome ta se ne moe rei o savrenom dobrom, koje predstavlja
bog, tj. ta to sve bog nije, a ne ta bog jeste.
206
u periodu od samo sedam godina) da bi stvorio ujedinjenu Nemaku pod pruskom
krunom 1871. godine.212
Istovremeno, konzervativne vlade kojima je kao kancelar predsedavao u nared-
nih 20 godina pokrenule su i niz mera iz domena socijalne politike (poput pen-
zija i doprinosa za nezaposlene). Ove politike su jednim delom kreirane i da bi
udaljile pripadnike radnike klase od socijalistiki orijentisane i rastue Nemake
socijaldemokratske partije. Iako je Bizmark titio povlaeni poloaj pruske
zemljoposednike klase (junkere), kao i oficirske klase, njegove mere socijalne
politike i socijalne zatite oslabile su klasni konflikt i osnaile su drutvenu kohe-
ziju koja je u Nemakoj trajala do kraja Prvog svetskog rata. Takoe, i ostale kon-
zervativne partije u Evropi su do kraja 19. veka mahom usvojile ovu nacionalistiku
strategiju. Ta injenica je uveala popularnost konzervativnih pokreta i partija u
dobu ojaanih nacionalnih i patriotskih oseanja, ali i u klimi meunarnodnog
rivalstva koji kulminira u Prvom svetskom ratu. Takoe, najvatreniji zagovornici
(ovog) rata bili su konzervativni pokreti i partije.
Kada je re o konzervativizmu u Velikoj Britaniji, doktrine ove politike ide-
ologije u 17. i 18. veku branili su torijevci, parlamentarna frakcija koja je pred-
stavljala zemljoposedniku aristokratiju (dentrije), bogate trgovake klase, kao i
svetenstvo. Ta frakcija je postala Torijevska partija 1784. godine i usvojila je oznaku
konzervativna nakon 1831. godine. Kao Konzervativna partija ona ostvaruje ve-
liku politiku mo tokom 19. veka, tradicionalno dobijajui oko polovinu glasova
birakog tela. Reformski zakoni Vigovske i Liberalne partije iz 1832. godine, koji
su umanjili mo zemljoposednike aristokratije, u jednom periodu su uzdrmali i
poziciju torijevaca, ali ih je ponovo osnaila imaginacija i liderstvo Bendamina
Dizraelija koji je bio premijer 1868. godine, a zatim i od 1874. do 1880.213 On je us-
_____________
212 Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck, 18151898) je bio nemaki dravnik koji je ujedinio najvei
broj nemakih drava (bez Austrije) u mono Nemako carstvo pod svojom kontrolom (bio je i nje-
gov prvi kancelar, od 1871. do 1890. godine) i koji je dominirao evropskom politikom od 1860-ih
godina sve do kraja 19. veka. Nakon formiranja Nemakog carstva (pod liderstvom Pruske) stvorio
je balans moi na teritoriji Evrope izmeu Francuske, Austrije, Nemake i Rusije, to je doprinelo
evropskom miru koji je trajao od 1871. godine sve do Prvog svetskog rata (1914). Bio je konzervativni
politiar koji je sprovodio antikatolike kampanje (i progonio je katoliko svetenstvo i monahe),
kao i kampanje germanizacije etnikih manjina (a posebno Poljaka), zabranio je socijalistike or-
ganizacije i pokrete i slino. Meutim, Bizmark je kreirao i sistem socijalnog i penzionog osiguranja
(koji je bio prvi takav sistem u svetu), odnosno uveo je starosne penzije, zdravstveno osiguranje i
osiguranje radnika u sluaju nesree. Osnovao je i prve nemake kolonije irom sveta i, uprkos bro-
jnim kritikama, smatra se jednim od najveih i najuticajnijih dravnika u evropskoj istoriji. Njegovi
poduhvati iz 1860-ih godina danas predstavljaju neke od najveih diplomatskih i politikih podviga
moderne istorije, a nakon ujedinjenja Nemaka je postala jedna od najsnanijih drava Evrope i sveta.
Zanimljivo je i da se danas govori o svojevrsnom mitu o Bizmarku, koji ga predstavlja kao dogmat-
skog i doslednog konzervativnog ideologa, kao i strastvenog nacionalistu, dok je on u stvarnosti bio
pragmatian politiar koji je prihvatao razliite ideoloke pozicije.
213 Bendamin Dizraeli (Benjamin Disraeli, 18041881) je bio britanski konzervativni politiar, pisac
207
problem, niti neto ega se treba stideti ili to je potrebno menjati raznim drutvenim
i politikim sredstvima. Konzervativci veruju u to da drutvo intrinzino karakteriu
hijerarhija i autoritet, odnosno relativno fiksirane drutvene gradacije, zbog ega
odbacuju ili dovode u pitanje drutvenu jednakost. Tradicionalno, oni smatraju da
su nejednakosti meu ljudima neizbene i duboko ukorenjene i na temelju vizije
drutva kao organske celine veruje se da razliite drutvene grupe imaju razliite,
hijerarhijske i relativno fiksirane drutvene uloge i poloaje, a od posebnog znaaja
jeste verovanje u autoritet, npr. roditelja nad decom, drave nad graanima itd.
Tek u 20. veku mnogi konzervativci pod uticajem liberalizma govore o vanosti
politike jednakosti ili jednakosti prilika, iako zadravaju ideju o prirodnoj nejed-
nakosti meu ljudima.
Interesantno je primetiti i injenicu da iako je konzervativizam od svih politikih
filozofija moda intelektualno najskromnija ideologija, ona je i neobino elastine
prirode, te napreduje i traje zato to nije spremna da se vee ni za jedan fiksirani
skup ideja. Karakter konzervativne filozofije predmet je mnogih debata i zato se
esto tvrdi da konzervativci jasnije shvataju ono emu se protive nego ono za ta se
zalau. U tom smislu, on je poput negativne filozofije ili teologije, ija svrha poiva
na tome da propoveda otpor ili sumnju u drutvene promene.211 Uz to, nemogue je
u potpunosti izjednaiti favorizaciju status quo-a i konzervativizma, poto se mno-
gi pojedinci i mnoge grupe opiru promenama, a ne moe se rei da usvajaju kon-
zervativnu filozofiju. Opiranje promenama ili elja za ouvanjem moda je tema
kojoj se konzervativizam stalno vraa, ali ono po emu se ova filozofija razlikuje od
ostalih pre svega jeste specifian nain na koji se ona brani.
5.6. Konzervativni politiki pokreti i partije
Izmeu 1830. i 1880. godine liberalizam i liberalne politike institucije odnose
brojne pobede nad konzervativnim reimima i/ili monarhijama u dravama Za-
padne Evrope, to je znailo i da su politiki konzervativci, kao i druge politike
grupe, sada morali da ostvare parlamentarnu veinu ukoliko ele politiku mo i
uticaj. Taktika koju su primenili imala je za cilj identifikovanje sa nacionalistikim
oseanjima, odnosno pribliavanje nacionalistikim politikim programima. Ta
strategija je posebno bila uspena u Nemakoj, gde je ujedinjenje nemakih drava
u jedinstvenu naciju postala dominantna politika preokupacija i liberala i kon-
zervativaca u 19. veku. Pruski kancelar Oto fon Bizmark je koristio nacionalizam
(podstaknut pruskom pobedom u ratovima sa Danskom, Austrijom i Francuskom
_____________
211 Negativna filozofija je filozofija koja anticipira negativne ili nepoeljne ishode u ljudskoj stvar-
nosti. Ona obino odbacuje ideju o progresu i/ili istie da ivot nema pozitivno znaenje ili vrednost.
Negativna teologija (apofatika teologija ili via negativa) je teologija koja pokuava da opie boga
preko negacije, odnosno govorei o tome ta se ne moe rei o savrenom dobrom, koje predstavlja
bog, tj. ta to sve bog nije, a ne ta bog jeste.
206
u periodu od samo sedam godina) da bi stvorio ujedinjenu Nemaku pod pruskom
krunom 1871. godine.212
Istovremeno, konzervativne vlade kojima je kao kancelar predsedavao u nared-
nih 20 godina pokrenule su i niz mera iz domena socijalne politike (poput pen-
zija i doprinosa za nezaposlene). Ove politike su jednim delom kreirane i da bi
udaljile pripadnike radnike klase od socijalistiki orijentisane i rastue Nemake
socijaldemokratske partije. Iako je Bizmark titio povlaeni poloaj pruske
zemljoposednike klase (junkere), kao i oficirske klase, njegove mere socijalne
politike i socijalne zatite oslabile su klasni konflikt i osnaile su drutvenu kohe-
ziju koja je u Nemakoj trajala do kraja Prvog svetskog rata. Takoe, i ostale kon-
zervativne partije u Evropi su do kraja 19. veka mahom usvojile ovu nacionalistiku
strategiju. Ta injenica je uveala popularnost konzervativnih pokreta i partija u
dobu ojaanih nacionalnih i patriotskih oseanja, ali i u klimi meunarnodnog
rivalstva koji kulminira u Prvom svetskom ratu. Takoe, najvatreniji zagovornici
(ovog) rata bili su konzervativni pokreti i partije.
Kada je re o konzervativizmu u Velikoj Britaniji, doktrine ove politike ide-
ologije u 17. i 18. veku branili su torijevci, parlamentarna frakcija koja je pred-
stavljala zemljoposedniku aristokratiju (dentrije), bogate trgovake klase, kao i
svetenstvo. Ta frakcija je postala Torijevska partija 1784. godine i usvojila je oznaku
konzervativna nakon 1831. godine. Kao Konzervativna partija ona ostvaruje ve-
liku politiku mo tokom 19. veka, tradicionalno dobijajui oko polovinu glasova
birakog tela. Reformski zakoni Vigovske i Liberalne partije iz 1832. godine, koji
su umanjili mo zemljoposednike aristokratije, u jednom periodu su uzdrmali i
poziciju torijevaca, ali ih je ponovo osnaila imaginacija i liderstvo Bendamina
Dizraelija koji je bio premijer 1868. godine, a zatim i od 1874. do 1880.213 On je us-
_____________
212 Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck, 18151898) je bio nemaki dravnik koji je ujedinio najvei
broj nemakih drava (bez Austrije) u mono Nemako carstvo pod svojom kontrolom (bio je i nje-
gov prvi kancelar, od 1871. do 1890. godine) i koji je dominirao evropskom politikom od 1860-ih
godina sve do kraja 19. veka. Nakon formiranja Nemakog carstva (pod liderstvom Pruske) stvorio
je balans moi na teritoriji Evrope izmeu Francuske, Austrije, Nemake i Rusije, to je doprinelo
evropskom miru koji je trajao od 1871. godine sve do Prvog svetskog rata (1914). Bio je konzervativni
politiar koji je sprovodio antikatolike kampanje (i progonio je katoliko svetenstvo i monahe),
kao i kampanje germanizacije etnikih manjina (a posebno Poljaka), zabranio je socijalistike or-
ganizacije i pokrete i slino. Meutim, Bizmark je kreirao i sistem socijalnog i penzionog osiguranja
(koji je bio prvi takav sistem u svetu), odnosno uveo je starosne penzije, zdravstveno osiguranje i
osiguranje radnika u sluaju nesree. Osnovao je i prve nemake kolonije irom sveta i, uprkos bro-
jnim kritikama, smatra se jednim od najveih i najuticajnijih dravnika u evropskoj istoriji. Njegovi
poduhvati iz 1860-ih godina danas predstavljaju neke od najveih diplomatskih i politikih podviga
moderne istorije, a nakon ujedinjenja Nemaka je postala jedna od najsnanijih drava Evrope i sveta.
Zanimljivo je i da se danas govori o svojevrsnom mitu o Bizmarku, koji ga predstavlja kao dogmat-
skog i doslednog konzervativnog ideologa, kao i strastvenog nacionalistu, dok je on u stvarnosti bio
pragmatian politiar koji je prihvatao razliite ideoloke pozicije.
213 Bendamin Dizraeli (Benjamin Disraeli, 18041881) je bio britanski konzervativni politiar, pisac
207
peo da pridobije podrku delova radnike klase zagovarajui politiku torijevske
demokratije koja je nastojala da ublai teke uslove rada proletarijata u okvirima
industrijskog kapitalizma. Istovremeno, konzervativac Dizraeli je vrsto verovao u
klasni sistem i uspostavljene institucije poput monarhije i crkve.
Konzervativni premijeri nakon Dizraelija (krajem 19. i poetkom 20. veka) vodili
su politiku koja se sve vie udaljavala od interesa (a samim tim i podrke) radnike
klase. Istovremeno, Konzervativna partija je poetkom 20. veka bila na vrhuncu
popularnosti, uprkos privremenom zastoju u vidu pobede liberala na optim iz-
borima 1906. godine. U ovom periodu Liberalna partija gradualno gubi podrku
sindikata i radnike klase, to je uloga koju preuzima Laburistika partija. Ova
partija je od liberala 1924. godine preuzela ulogu druge partije, a u naredne etiri
decenije konzervativci formiraju veinu vlada na britanskom ostrvu. Njihov uspeh
delimino je bio i u okupljanju bivih simpatizera i glasaa liberala, mahom iz re-
dova srednje klase. Drugim reima, oni se transformiu u uniju starih torijevaca i
liberala, zastupajui interese i vie i srednje klase, a bili su u politikom sukobu sa
laburistima i sa socijalizmom.
Konzervativizam u kontinentalnoj Evropi se krajem 19. veka pojavljuje i u formi
tzv. hrianske demokratije, odnosno demohrianstva. U ovom periodu industri-
jalizacija je stvorila brojnu i turbulentnu radniku klasu koja je postajala sve glasnija
i u politikom smislu. Takoe, sve hrianske crkve (a posebno rimokatolika) bile
su meta antiklerikalnih napada od strane i liberalnih reformatora i socijalistikih
revolucionara. Katolika crkva je za vreme pape Lava XIII reagovala razvijanjem
socijalnih doktrina i politikih pokreta koji su kombinovali zatitu institucional-
nih interesa crkve sa politikama socijalne pravde, namenjenih privlaenju radnike
klase crkvi i veri.214 Ovaj pokret postie razliite uspehe u Francuskoj, Nemakoj i
Italiji u poznom 19. i ranom 20. veku. Demohriani su bili konzervativci u smislu
podrke privatnoj svojini i zatite interesa bogatih, iako su isticali i potrebu da se
bogati staraju o siromanima. Drugim reima, oni su priznavali pravnu struktu-
ru koja je titila privatnu svojinu, ali su zagovarali i moralni imperativ upotrebe
tog vlasnitva na solidaran nain. U domenu praktine politike demohriani su
obino (bili) oportunisti koji su se svrstavali u ideoloki centar.
Kao to je poznato, nakon pobede Saveznika u Prvom svetskom ratu dolazi do
kolapsa etiri velika carstva u Rusiji, Austrougarskoj, Nemakoj i Turskoj. Ovo su
bili i poslednji veliki bastioni konzervativizma zasnovanog na monarhiji, zemljo-
_____________
i aristokrata koji je bio britanski premijer u dva mandata (1874-1880 i tokom 1868. godine). Bio je
i jedini britanski premijer jevrejskog porekla. Smatra tvorcem moderne Konzervativne partije u Ve-
likoj Britaniji.
214 Papa Lav XIII (Pope Leo XIII, 18101903) je bio poglavar Rimokatolike crkve italijanskog porek-
la, koji je vladao od 1878. do smrti (bio je najstariji papa, koji vlada do 93. godine ivota). Upamen je
po razvoju drutvenih uenja, intelektualnim nastojanjima, kao i pokuajima da jasno odredi poloaj
katolike crkve prema modernim drutvenim tokovima.
208
posednikoj aristokratiji i crkvi. Nakon ovog rata konzervativne partije su post-
ale nosioci nacionalistikih frustracija u zemljama kao to su Nemaka, Italija i
druge, a u procesima koji su poeli 1930-ih godina i intenzifikovali se tokom Dru-
gog svetskog rata konzervativne partije u centralnoj i istonoj Evropi bile su pro-
gutane od strane faistikih partija. Te evropske konzervativne partije poele su
da obnavljaju svoju snagu tek nakon 1946. godine, i to samo u Zapadnoj Evropi,
poto je Sovjetski Savez u Istonoj Evropi ugasio sve konzervativne politike orga-
nizacije. Na ogorenje zapadnoevropskih socijalista, konzervativne partije (neretko
u formi demohriana) su poele da osvajaju vlast u Zapadnoj Nemakoj i drugim
dravama. Nakon ratnog poraza ideologije faizma (odnosno faistikih reima) i
uz navodnu nesposobnost socijalistikih reima da u kratkom roku obnove ratom
razruene ekonomije u Istonoj Evropi, mnogi Evropljani iznova pribegavaju kon-
zervativnim ideologijama koje su obeavale i ekonomski rast i politike slobode.
Dakle, tada dolazi do svojevrsne obnove evropskog konzervativizma, ali on nije
vie imao nikakve veze sa svojim starim aristokratskim asocijacijama. Umesto toga,
naglaavao je poboljanje ivotnog standarda kroz irenje trine ekonomije, uz
obezbeivanje odreenih socijalnih usluga. Do kraja 20. veka konzervativizam se
faktiki razvijao u okvirima liberalnog individualizma, uz insistiranje na slobod-
nom tritu i snano protivljenje socijalizmu. Kao to je istaknuto, konzervativizam
u Velikoj Britaniji se u kontekstu gubitka popularnosti Liberalne partije transfor-
misao u zastupnika interesa vie i srednje klase, kao i zagovornika socijalne politike
u duhu drave blagostanja. Nakon dolaska na vlast 1951. godine, konzervativci su
tvrdili i da su uspeniji u implementaciji raznih socijalnih politika od laburista,
ukljuujui tu i masovno troenje javnih sredstava.
Tri decenije kasnije, ova era uzajamnog prilagoavanja konzervativizma i libe-
ralizma u Velikoj Britaniji naglo je okonana pojavom specifinog konzervativizma
Margaret Taer. U ovoj verziji konzervativne ideologije naglaavaju se individu-
alna inicijativa, slobodno trite i laissez-faire ekonomija, kao i vatreni antikomu-
nizam. Njena posveenost individualnoj inicijativi bila je toliko snana da je dovela
u pitanje organski pristup tradicionalnog konzervativizma svojom uvenom izja-
vom da ne postoji stvar kao to je drutvo, pri tom mislei da je drutvo samo
konvencionalni naziv za skup individua. Ovakav pogled ima vie slinosti sa mo-
dernim libertarijanizmom nego sa starim konzervativizmom Berka, iako su njeni
naslednici isticali neto manje ekstremnu individualistiku orijentaciju i iznova su
inkorporirali neke komunitarne elemente tradicionalnog konzervativizma u svoju
ideologiju.
Kada je re o kontinentalnom delu (Zapadne) Evrope, konzervativna politika
ideologija bila je prisutna u dve ili vie partija, od liberalnog centra do ekstremne
desnice. U najoptijem smislu, tipina tri tipa konzervativnih partija bile su:
209
peo da pridobije podrku delova radnike klase zagovarajui politiku torijevske
demokratije koja je nastojala da ublai teke uslove rada proletarijata u okvirima
industrijskog kapitalizma. Istovremeno, konzervativac Dizraeli je vrsto verovao u
klasni sistem i uspostavljene institucije poput monarhije i crkve.
Konzervativni premijeri nakon Dizraelija (krajem 19. i poetkom 20. veka) vodili
su politiku koja se sve vie udaljavala od interesa (a samim tim i podrke) radnike
klase. Istovremeno, Konzervativna partija je poetkom 20. veka bila na vrhuncu
popularnosti, uprkos privremenom zastoju u vidu pobede liberala na optim iz-
borima 1906. godine. U ovom periodu Liberalna partija gradualno gubi podrku
sindikata i radnike klase, to je uloga koju preuzima Laburistika partija. Ova
partija je od liberala 1924. godine preuzela ulogu druge partije, a u naredne etiri
decenije konzervativci formiraju veinu vlada na britanskom ostrvu. Njihov uspeh
delimino je bio i u okupljanju bivih simpatizera i glasaa liberala, mahom iz re-
dova srednje klase. Drugim reima, oni se transformiu u uniju starih torijevaca i
liberala, zastupajui interese i vie i srednje klase, a bili su u politikom sukobu sa
laburistima i sa socijalizmom.
Konzervativizam u kontinentalnoj Evropi se krajem 19. veka pojavljuje i u formi
tzv. hrianske demokratije, odnosno demohrianstva. U ovom periodu industri-
jalizacija je stvorila brojnu i turbulentnu radniku klasu koja je postajala sve glasnija
i u politikom smislu. Takoe, sve hrianske crkve (a posebno rimokatolika) bile
su meta antiklerikalnih napada od strane i liberalnih reformatora i socijalistikih
revolucionara. Katolika crkva je za vreme pape Lava XIII reagovala razvijanjem
socijalnih doktrina i politikih pokreta koji su kombinovali zatitu institucional-
nih interesa crkve sa politikama socijalne pravde, namenjenih privlaenju radnike
klase crkvi i veri.214 Ovaj pokret postie razliite uspehe u Francuskoj, Nemakoj i
Italiji u poznom 19. i ranom 20. veku. Demohriani su bili konzervativci u smislu
podrke privatnoj svojini i zatite interesa bogatih, iako su isticali i potrebu da se
bogati staraju o siromanima. Drugim reima, oni su priznavali pravnu struktu-
ru koja je titila privatnu svojinu, ali su zagovarali i moralni imperativ upotrebe
tog vlasnitva na solidaran nain. U domenu praktine politike demohriani su
obino (bili) oportunisti koji su se svrstavali u ideoloki centar.
Kao to je poznato, nakon pobede Saveznika u Prvom svetskom ratu dolazi do
kolapsa etiri velika carstva u Rusiji, Austrougarskoj, Nemakoj i Turskoj. Ovo su
bili i poslednji veliki bastioni konzervativizma zasnovanog na monarhiji, zemljo-
_____________
i aristokrata koji je bio britanski premijer u dva mandata (1874-1880 i tokom 1868. godine). Bio je
i jedini britanski premijer jevrejskog porekla. Smatra tvorcem moderne Konzervativne partije u Ve-
likoj Britaniji.
214 Papa Lav XIII (Pope Leo XIII, 18101903) je bio poglavar Rimokatolike crkve italijanskog porek-
la, koji je vladao od 1878. do smrti (bio je najstariji papa, koji vlada do 93. godine ivota). Upamen je
po razvoju drutvenih uenja, intelektualnim nastojanjima, kao i pokuajima da jasno odredi poloaj
katolike crkve prema modernim drutvenim tokovima.
208
posednikoj aristokratiji i crkvi. Nakon ovog rata konzervativne partije su post-
ale nosioci nacionalistikih frustracija u zemljama kao to su Nemaka, Italija i
druge, a u procesima koji su poeli 1930-ih godina i intenzifikovali se tokom Dru-
gog svetskog rata konzervativne partije u centralnoj i istonoj Evropi bile su pro-
gutane od strane faistikih partija. Te evropske konzervativne partije poele su
da obnavljaju svoju snagu tek nakon 1946. godine, i to samo u Zapadnoj Evropi,
poto je Sovjetski Savez u Istonoj Evropi ugasio sve konzervativne politike orga-
nizacije. Na ogorenje zapadnoevropskih socijalista, konzervativne partije (neretko
u formi demohriana) su poele da osvajaju vlast u Zapadnoj Nemakoj i drugim
dravama. Nakon ratnog poraza ideologije faizma (odnosno faistikih reima) i
uz navodnu nesposobnost socijalistikih reima da u kratkom roku obnove ratom
razruene ekonomije u Istonoj Evropi, mnogi Evropljani iznova pribegavaju kon-
zervativnim ideologijama koje su obeavale i ekonomski rast i politike slobode.
Dakle, tada dolazi do svojevrsne obnove evropskog konzervativizma, ali on nije
vie imao nikakve veze sa svojim starim aristokratskim asocijacijama. Umesto toga,
naglaavao je poboljanje ivotnog standarda kroz irenje trine ekonomije, uz
obezbeivanje odreenih socijalnih usluga. Do kraja 20. veka konzervativizam se
faktiki razvijao u okvirima liberalnog individualizma, uz insistiranje na slobod-
nom tritu i snano protivljenje socijalizmu. Kao to je istaknuto, konzervativizam
u Velikoj Britaniji se u kontekstu gubitka popularnosti Liberalne partije transfor-
misao u zastupnika interesa vie i srednje klase, kao i zagovornika socijalne politike
u duhu drave blagostanja. Nakon dolaska na vlast 1951. godine, konzervativci su
tvrdili i da su uspeniji u implementaciji raznih socijalnih politika od laburista,
ukljuujui tu i masovno troenje javnih sredstava.
Tri decenije kasnije, ova era uzajamnog prilagoavanja konzervativizma i libe-
ralizma u Velikoj Britaniji naglo je okonana pojavom specifinog konzervativizma
Margaret Taer. U ovoj verziji konzervativne ideologije naglaavaju se individu-
alna inicijativa, slobodno trite i laissez-faire ekonomija, kao i vatreni antikomu-
nizam. Njena posveenost individualnoj inicijativi bila je toliko snana da je dovela
u pitanje organski pristup tradicionalnog konzervativizma svojom uvenom izja-
vom da ne postoji stvar kao to je drutvo, pri tom mislei da je drutvo samo
konvencionalni naziv za skup individua. Ovakav pogled ima vie slinosti sa mo-
dernim libertarijanizmom nego sa starim konzervativizmom Berka, iako su njeni
naslednici isticali neto manje ekstremnu individualistiku orijentaciju i iznova su
inkorporirali neke komunitarne elemente tradicionalnog konzervativizma u svoju
ideologiju.
Kada je re o kontinentalnom delu (Zapadne) Evrope, konzervativna politika
ideologija bila je prisutna u dve ili vie partija, od liberalnog centra do ekstremne
desnice. U najoptijem smislu, tipina tri tipa konzervativnih partija bile su:
209
 (1) agrarne partije (posebno u Skandinaviji),
(2) demohrianske partije i
(3) partije koje su u bliskoj vezi sa krupnim biznisom.
Demohriani su imali najduu istoriju, sa poreklom u spomenutim demohri-
anskim pokretima iz 19. veka koji su podravali crkvu i monarhiju pred izazovima
liberalizma i socijalizma. Na primer, odbranu interesa crkve u Italiji preduzimala je
Hrianska demokratska partija (koja se od 1993. godine zove Italijanska narodna
partija) i koja je dominirala vladama u toj dravi etiri decenije nakon 1945. godine.
U Nemakoj, dravi koja je religijski podeljena izmeu katolika i protestanata, crk-
va je igrala manju ulogu kod dominantne konzervativne partije, Demohrianske
unije (CDU). Ova partija je bila dominantna u Nemakoj u prve dve decenije na-
kon 1949. godine i bila je neprekidno na vlasti od 1982. do 1998. godine, kao i od
2005. do danas. Uz to, u Nemakoj je i konkurentska Socijaldemokratska partija
(SDP) vremenom eliminisala socijalistike sadraje iz svog politikog programa,
to ilustruje konzervativni duh nemake politike klime. Od 1990-ih godina, na-
lik na programe Margaret Taer, nemaki konzervativci su takoe prihvatili dok-
trine o minimalnoj vladi, deregulaciji, privatizaciji itd., smanjujui programe
drave blagostanja. Za razliku od Italije i Nemake, u Francuskoj se nije pojavila
demohrianska partija kao primer umerenog konzervativizma. Umesto toga, ve-
liki deo francuskih konzervativaca podravao je partije poput Unije za narodni
pokret (koja je zagovarala nacionalistiku verziju konzervativizma) ili ak ekstrem-
no desne partije poput Nacionalnog fronta, koje je mogue nazvati i reakcionarnim
i faistikim.
S druge strane Atlantika, percepcija da su Sjedinjene Drave inherentno liberalno
drutvo, odnosno da ameriki politiki milje karakterie iskljuivo liberalna po-
litika ideologija, poela je da se menja u osvit Nju Dila. Ovaj program je drastino
uveao ukljuenost amerike federalne vlade u ameriku privredu preko vee re-
gulacije privatnog preduzetnitva, uveanja poreza za korporacije i bogate delove
stanovnitva, te preko irenja programa socijalne zatite. Tada Republikanska par-
tija polako zadobija podrku krupnog biznisa i bogatih slojeva (ukljuujui tu i
krupne farmere) koji su se tvrdoglavo protivili Nju Dilu. Dakle, dok su se liberali
vezani za ameriku Demokratsku partiju kretali ka levici, prihvatajui veu ulogu
vlade u ekonomiji, republikanci su se pridravali liberalizma karakteristinog za
19. vek, koji se protivio meanju vlade u trine tokove. Ovakva politika prvobit-
no je znaila malu podrku za republikance na izborima. Kada je re o pitanjima
spoljne politike, ameriki konzervativizam je bio dovoljno popularan da sprei
Sjedinjene Drave da uzmu uee u Drugom svetskom ratu, sve do napada Japana
na ameriku pomorsku bazu Perl Harbor na Havajima 1941. godine.
Do izbora sledeeg predsednika iz redova republikanaca 1953. godine, veina
reformi iz Nju Dila bila je prihvaena, a republikanci su se posvetili borbi protiv
210
komunizma u zemlji i u inostranstvu. U prvim decenijama nakon rata i Sjedi-
njene Drave su (poput Velike Britanije) uveavale socijalna davanja i zalagale su
se za dravnu regulaciju ekonomije. Meutim, 1970-ih godina dolazi do uspora-
vanja posleratnog ekonomskog rasta na koji su se Amerika i druge zapadne zemlje
oslanjale u svojim socijalnim programima (dok su Japan i druge drave istone
Azije polako dostizale nivo prosperiteta kao na Zapadu). Koji god da su bili uzroci
ove ekonomske stagnacije Zapada, mnogi su isticali da liberalne politike (veeg)
vladinog aktivizma ne mogu da ree nove probleme. Tada je grupa prevashodno
amerikih konzervativaca, ija je politika i ideologija postala poznata kao neokon-
zervativizam, poela da tvrdi da visoki porezi i regulacija privatnog preduzetnitva
od strane vlade predstavljaju prepreku za ekonomski rast. Na slian nain interpre-
tirani su i razni programi socijalne zatite koji su, kako su smatrali neokonzervativ-
ci, uinili da mnogi slojevi stanovnitva postanu zavisni od vlade i njene finansijske
pomoi, umesto da vlada pomae ljudima tako to e uiniti da oni pomognu sami
sebi. U tom smislu, neokonzervativci su sebe videli kao zagovornike interesa sred-
nje klase i vrlina poput tedljivosti, marljivog rada, skromnosti itd. Prema njiho-
vom miljenju, sve ove amerike vrednosti bile su napadnute u raznim kulturnim
pobunama tokom raskalanih 1960-ih godina.
Takoe, ameriki (neo)konzervativizam se zainteresovao za spoljne poslove,
zalaui se za globalni intervencionizam, za razliku od sklonosti svojevrsnom
izolacionizmu koja je odlikovala ranije konzervativce. Mnogi od njih su tvrdili da
Sjedinjene Drave imaju i pravo i dunost da interveniu na globalnoj areni, pre
svega da bi spreile napredovanje sovjetskog komunizma i da bi odbranile svoje
interese. Neki su tvrdili i da je dunost Amerike da transformie ne-zapadne drave
prema modelu amerikog demokratskog kapitalizma. Meu amerikim politikim
liderima, vodei predstavnici neokonzervativizma bili su republikanski predsedn-
ici Ronald Regan koji je imao mandat od 1981. do 1989. godine, odnosno Dord
Bu mlai, od 2001. do 2009. godine.
Od poetka 20. veka konzervativizam u Evropi, a zatim i u Sjedinjenim Dravama,
je imao veliki politiki uticaj, iako u partijama veoma razliitog karaktera. Nakon
Prvog svetskog rata, u okvirima evropskog konzervativizma poinje da domini-
ra ono delovanje koje je u interesu preduzetnitva i koje favorizuje krupni biznis.
Konzervativne partije i pokreti su u 20. veku prihvatili tradicionalne vrednosti
srednje klase i protivili su se meanju drave u ekonomska pitanja i redistribuciju
bogatstva. Uz to, esto ih je odlikovalo i odsustvo ideologije ili dobro artikulisane
politike filozofije. U 21. veku politiki konzervativizam odlikuju brojne podele
(a ne jedinstvo), uprkos kolapsu sovjetskog komunizma, tog glavnog ideolokog
neprijatelja konzervativaca u prethodnih pola veka. To ne iznenauje, uzimajui u
obzir da je antikomunizam bio lepak koji je konzervativni pokret drao na okupu,
zbog ega su i brojne razlike meu konzervativnim partijama i pokretima izale na
211
 (1) agrarne partije (posebno u Skandinaviji),
(2) demohrianske partije i
(3) partije koje su u bliskoj vezi sa krupnim biznisom.
Demohriani su imali najduu istoriju, sa poreklom u spomenutim demohri-
anskim pokretima iz 19. veka koji su podravali crkvu i monarhiju pred izazovima
liberalizma i socijalizma. Na primer, odbranu interesa crkve u Italiji preduzimala je
Hrianska demokratska partija (koja se od 1993. godine zove Italijanska narodna
partija) i koja je dominirala vladama u toj dravi etiri decenije nakon 1945. godine.
U Nemakoj, dravi koja je religijski podeljena izmeu katolika i protestanata, crk-
va je igrala manju ulogu kod dominantne konzervativne partije, Demohrianske
unije (CDU). Ova partija je bila dominantna u Nemakoj u prve dve decenije na-
kon 1949. godine i bila je neprekidno na vlasti od 1982. do 1998. godine, kao i od
2005. do danas. Uz to, u Nemakoj je i konkurentska Socijaldemokratska partija
(SDP) vremenom eliminisala socijalistike sadraje iz svog politikog programa,
to ilustruje konzervativni duh nemake politike klime. Od 1990-ih godina, na-
lik na programe Margaret Taer, nemaki konzervativci su takoe prihvatili dok-
trine o minimalnoj vladi, deregulaciji, privatizaciji itd., smanjujui programe
drave blagostanja. Za razliku od Italije i Nemake, u Francuskoj se nije pojavila
demohrianska partija kao primer umerenog konzervativizma. Umesto toga, ve-
liki deo francuskih konzervativaca podravao je partije poput Unije za narodni
pokret (koja je zagovarala nacionalistiku verziju konzervativizma) ili ak ekstrem-
no desne partije poput Nacionalnog fronta, koje je mogue nazvati i reakcionarnim
i faistikim.
S druge strane Atlantika, percepcija da su Sjedinjene Drave inherentno liberalno
drutvo, odnosno da ameriki politiki milje karakterie iskljuivo liberalna po-
litika ideologija, poela je da se menja u osvit Nju Dila. Ovaj program je drastino
uveao ukljuenost amerike federalne vlade u ameriku privredu preko vee re-
gulacije privatnog preduzetnitva, uveanja poreza za korporacije i bogate delove
stanovnitva, te preko irenja programa socijalne zatite. Tada Republikanska par-
tija polako zadobija podrku krupnog biznisa i bogatih slojeva (ukljuujui tu i
krupne farmere) koji su se tvrdoglavo protivili Nju Dilu. Dakle, dok su se liberali
vezani za ameriku Demokratsku partiju kretali ka levici, prihvatajui veu ulogu
vlade u ekonomiji, republikanci su se pridravali liberalizma karakteristinog za
19. vek, koji se protivio meanju vlade u trine tokove. Ovakva politika prvobit-
no je znaila malu podrku za republikance na izborima. Kada je re o pitanjima
spoljne politike, ameriki konzervativizam je bio dovoljno popularan da sprei
Sjedinjene Drave da uzmu uee u Drugom svetskom ratu, sve do napada Japana
na ameriku pomorsku bazu Perl Harbor na Havajima 1941. godine.
Do izbora sledeeg predsednika iz redova republikanaca 1953. godine, veina
reformi iz Nju Dila bila je prihvaena, a republikanci su se posvetili borbi protiv
210
komunizma u zemlji i u inostranstvu. U prvim decenijama nakon rata i Sjedi-
njene Drave su (poput Velike Britanije) uveavale socijalna davanja i zalagale su
se za dravnu regulaciju ekonomije. Meutim, 1970-ih godina dolazi do uspora-
vanja posleratnog ekonomskog rasta na koji su se Amerika i druge zapadne zemlje
oslanjale u svojim socijalnim programima (dok su Japan i druge drave istone
Azije polako dostizale nivo prosperiteta kao na Zapadu). Koji god da su bili uzroci
ove ekonomske stagnacije Zapada, mnogi su isticali da liberalne politike (veeg)
vladinog aktivizma ne mogu da ree nove probleme. Tada je grupa prevashodno
amerikih konzervativaca, ija je politika i ideologija postala poznata kao neokon-
zervativizam, poela da tvrdi da visoki porezi i regulacija privatnog preduzetnitva
od strane vlade predstavljaju prepreku za ekonomski rast. Na slian nain interpre-
tirani su i razni programi socijalne zatite koji su, kako su smatrali neokonzervativ-
ci, uinili da mnogi slojevi stanovnitva postanu zavisni od vlade i njene finansijske
pomoi, umesto da vlada pomae ljudima tako to e uiniti da oni pomognu sami
sebi. U tom smislu, neokonzervativci su sebe videli kao zagovornike interesa sred-
nje klase i vrlina poput tedljivosti, marljivog rada, skromnosti itd. Prema njiho-
vom miljenju, sve ove amerike vrednosti bile su napadnute u raznim kulturnim
pobunama tokom raskalanih 1960-ih godina.
Takoe, ameriki (neo)konzervativizam se zainteresovao za spoljne poslove,
zalaui se za globalni intervencionizam, za razliku od sklonosti svojevrsnom
izolacionizmu koja je odlikovala ranije konzervativce. Mnogi od njih su tvrdili da
Sjedinjene Drave imaju i pravo i dunost da interveniu na globalnoj areni, pre
svega da bi spreile napredovanje sovjetskog komunizma i da bi odbranile svoje
interese. Neki su tvrdili i da je dunost Amerike da transformie ne-zapadne drave
prema modelu amerikog demokratskog kapitalizma. Meu amerikim politikim
liderima, vodei predstavnici neokonzervativizma bili su republikanski predsedn-
ici Ronald Regan koji je imao mandat od 1981. do 1989. godine, odnosno Dord
Bu mlai, od 2001. do 2009. godine.
Od poetka 20. veka konzervativizam u Evropi, a zatim i u Sjedinjenim Dravama,
je imao veliki politiki uticaj, iako u partijama veoma razliitog karaktera. Nakon
Prvog svetskog rata, u okvirima evropskog konzervativizma poinje da domini-
ra ono delovanje koje je u interesu preduzetnitva i koje favorizuje krupni biznis.
Konzervativne partije i pokreti su u 20. veku prihvatili tradicionalne vrednosti
srednje klase i protivili su se meanju drave u ekonomska pitanja i redistribuciju
bogatstva. Uz to, esto ih je odlikovalo i odsustvo ideologije ili dobro artikulisane
politike filozofije. U 21. veku politiki konzervativizam odlikuju brojne podele
(a ne jedinstvo), uprkos kolapsu sovjetskog komunizma, tog glavnog ideolokog
neprijatelja konzervativaca u prethodnih pola veka. To ne iznenauje, uzimajui u
obzir da je antikomunizam bio lepak koji je konzervativni pokret drao na okupu,
zbog ega su i brojne razlike meu konzervativnim partijama i pokretima izale na
211
videlo. U Evropi, konzervativci su se podelili u pogledu pitanja (poeljnosti) ujed-
injene Evrope, zajednike valute (evra), kao i uloge Evrope u problematinim re-
gionima poput Bliskog istoka i bive Jugoslavije. Slina podeljenost odlikovala je
i konzervativizam u Sjedinjenim Dravama, posebno kada je re o pitanjima kao
to su imigracija, abortus, nacionalni suverenitet, rat protiv terora itd. Dve vojne
invazije (u Avganistanu i Iraku) pokazale su se kao izuzetno skupe i dovele su u
pitanje neokonzervativni stav o globalnom amerikom intervencionizmu.215
_____________
215 Rat u Avganistanu je bila vojna intervencija Sjedinjenih Drava koja je poela 2001. godine i koja
traje do danas, sa ciljem svrgavanja tadanje avganistanske vlade i unitenja teroristikih organizacija
i kampova koji su se nalazili na teritoriji te drave.
Rat u Iraku je vojna intervencija Sjedinjenih Drava koja je poela 2003. godine i formalno se zavr-
ila 2011. godine, a koja je pokrenuta sa slinim ciljevima, iako je naglasak bio na svrgavanju irakog
reima.
212
6. ANARHIZAM
Iako se koreni anarhizma verovatno mogu pratiti sve do antike Grke, on se
kao moderna politika ideologija pojavio skoro u isto vreme kao i socijalizam. Re
anarhija oznaava egzistenciju bez vlasti ili vladara, odnosno bez autoriteta bilo
koje vrste, ali je ista re od samog nastanka sugerisala nered ili haos i mnogi je
povezuju jedino sa nasilnim protestima i pobunama. Iz tih razloga, rei anarhija
i anarhista esto se koriste da bi se etiketirali ili denuncirali neki demonstranti
ili buntovnici, bez obzira na to da li su u pitanju pristalice politike ideologije (ili
filozofije) anarhizma ili ne.
Takoe, iako se anarhizam najee identifikuje sa politikom levicom i sa snanim
protivljenjem kapitalizmu, treba istai i da se pojedine forme anarhizma povezu-
ju sa politikom desnicom. One imaju poreklo u raznim amerikim pokretima iz
sredine 19. veka, a danas se nazivaju anarhokapitalizmom, kako bi se razlikovali od
leviarski i antikapitalistiki orijentisanog anarhizma.216 Varijanta ovih ideja na-
ziva se i libertarijanizmom ili minimalizmom, kao politikim ideologijama koje
se takoe protive autoritetu drave, ali u ime slobodnog trita i kapitalistike
konkurencije. Zbog toga to ne preispituju kapitalizam, ove ideje najee ostaju iz-
van dominantne tradicije anarhizma i blie su odreenim liberalnim idejama, zbog
ega je izostala njihova detaljna analiza u ovom poglavlju i nalazi se u poglavlju o
liberalizmu.
U optem smislu, moe se rei da anarhizam predstavlja grupu doktrina i stavova
usredsreenih na verovanje o tome da su drava i dravna vlast pogubne i nepo-
trebne, odnosno da je centralna tema anarhizma pobuna protiv drave, te instituci-
ja zakona i vlasti. Anarhisti su skloni drutvu bez drave u kojem slobodni pojedin-
ci upravljaju svojim ivotima bez prinude ili prisile, odnosno putem dobrovoljnih
sporazuma. Istovremeno, veina anarhista zaista zagovara ukidanje vlasti i zakona,
ali to ini uzdajui se u stvaranje novog, prirodnijeg i spontanijeg drutvenog po-
retka. Jedan od najuvenijih urbanih grafita, slovo A u krugu (slovu O), koji
oznaava anarhiju, zapravo predstavlja frazu Anarhija je poredak (Anarchy is
order) i u pitanju je aluzija na Prudonovu maksimu iz dela Ispovesti revolucionara
(Les Confessions dun Rvolutionnaire, 1851) u kojem on u formi minimalne
definicije anarhizma kao politike ideologije tvrdi: Anarhija je poredak bez moi.
_____________
216 Anarhokapitalizam je politika filozofija i politika ideologija koja zagovara eliminisanje drave
u korist privatnog vlasnitva, slobodnog trita i preduzetnitva. Anarhokapitalisti veruju u to da
odsustvo drave (kao i institucija poput sudova, policije, poreza itd.) moe osnaiti kapitalistiku
konkurenciju i ostale ekonomske aktivnosti.
213
videlo. U Evropi, konzervativci su se podelili u pogledu pitanja (poeljnosti) ujed-
injene Evrope, zajednike valute (evra), kao i uloge Evrope u problematinim re-
gionima poput Bliskog istoka i bive Jugoslavije. Slina podeljenost odlikovala je
i konzervativizam u Sjedinjenim Dravama, posebno kada je re o pitanjima kao
to su imigracija, abortus, nacionalni suverenitet, rat protiv terora itd. Dve vojne
invazije (u Avganistanu i Iraku) pokazale su se kao izuzetno skupe i dovele su u
pitanje neokonzervativni stav o globalnom amerikom intervencionizmu.215
_____________
215 Rat u Avganistanu je bila vojna intervencija Sjedinjenih Drava koja je poela 2001. godine i koja
traje do danas, sa ciljem svrgavanja tadanje avganistanske vlade i unitenja teroristikih organizacija
i kampova koji su se nalazili na teritoriji te drave.
Rat u Iraku je vojna intervencija Sjedinjenih Drava koja je poela 2003. godine i formalno se zavr-
ila 2011. godine, a koja je pokrenuta sa slinim ciljevima, iako je naglasak bio na svrgavanju irakog
reima.
212
6. ANARHIZAM
Iako se koreni anarhizma verovatno mogu pratiti sve do antike Grke, on se
kao moderna politika ideologija pojavio skoro u isto vreme kao i socijalizam. Re
anarhija oznaava egzistenciju bez vlasti ili vladara, odnosno bez autoriteta bilo
koje vrste, ali je ista re od samog nastanka sugerisala nered ili haos i mnogi je
povezuju jedino sa nasilnim protestima i pobunama. Iz tih razloga, rei anarhija
i anarhista esto se koriste da bi se etiketirali ili denuncirali neki demonstranti
ili buntovnici, bez obzira na to da li su u pitanju pristalice politike ideologije (ili
filozofije) anarhizma ili ne.
Takoe, iako se anarhizam najee identifikuje sa politikom levicom i sa snanim
protivljenjem kapitalizmu, treba istai i da se pojedine forme anarhizma povezu-
ju sa politikom desnicom. One imaju poreklo u raznim amerikim pokretima iz
sredine 19. veka, a danas se nazivaju anarhokapitalizmom, kako bi se razlikovali od
leviarski i antikapitalistiki orijentisanog anarhizma.216 Varijanta ovih ideja na-
ziva se i libertarijanizmom ili minimalizmom, kao politikim ideologijama koje
se takoe protive autoritetu drave, ali u ime slobodnog trita i kapitalistike
konkurencije. Zbog toga to ne preispituju kapitalizam, ove ideje najee ostaju iz-
van dominantne tradicije anarhizma i blie su odreenim liberalnim idejama, zbog
ega je izostala njihova detaljna analiza u ovom poglavlju i nalazi se u poglavlju o
liberalizmu.
U optem smislu, moe se rei da anarhizam predstavlja grupu doktrina i stavova
usredsreenih na verovanje o tome da su drava i dravna vlast pogubne i nepo-
trebne, odnosno da je centralna tema anarhizma pobuna protiv drave, te instituci-
ja zakona i vlasti. Anarhisti su skloni drutvu bez drave u kojem slobodni pojedin-
ci upravljaju svojim ivotima bez prinude ili prisile, odnosno putem dobrovoljnih
sporazuma. Istovremeno, veina anarhista zaista zagovara ukidanje vlasti i zakona,
ali to ini uzdajui se u stvaranje novog, prirodnijeg i spontanijeg drutvenog po-
retka. Jedan od najuvenijih urbanih grafita, slovo A u krugu (slovu O), koji
oznaava anarhiju, zapravo predstavlja frazu Anarhija je poredak (Anarchy is
order) i u pitanju je aluzija na Prudonovu maksimu iz dela Ispovesti revolucionara
(Les Confessions dun Rvolutionnaire, 1851) u kojem on u formi minimalne
definicije anarhizma kao politike ideologije tvrdi: Anarhija je poredak bez moi.
_____________
216 Anarhokapitalizam je politika filozofija i politika ideologija koja zagovara eliminisanje drave
u korist privatnog vlasnitva, slobodnog trita i preduzetnitva. Anarhokapitalisti veruju u to da
odsustvo drave (kao i institucija poput sudova, policije, poreza itd.) moe osnaiti kapitalistiku
konkurenciju i ostale ekonomske aktivnosti.
213
6.1. Glavni mislioci i teoretiari anarhizma
Meu ideolokim tvorcima anarhizma najee se izdvaja sledea grupa teoretiara,
aktivista i socijalnih filozofa: Pjer-ozef Prudon (Pierre-Joseph Proudhon, 1809
1865), Maks tirner (Max Stirner, 18061856), Mihail Bakunjin (Mikhail Bakunin,
18141876) i Petar Kropotkin (Pyotr Kropotkin, 18421921), ali i Vilijam Godvin
(William Godwin, 17561836), Lav Tolstoj (Lev Tolstoy, 18281910) i Vilijam Mo-
ris, koji je odbacivao etiketu anarhiste.217 Manje poznate figure u razvoju teorije i
prakse anarhizma su Eriko Malatesta, Bendamin Taker i Dosaja Voren.218 Danas
se prepoznaje i veoma znaajan doprinos anarhizmu koji je ostvarila Ema Gold-
man (Emma Goldman, 18691940), pri emu su i mnoge druge ene oduvek bile
ukljuene u sve aspekte anarhizma i anarhistikih pokreta.
Vilijam Godvin je bio britanski novinar, politiki filozof i knjievnik koji se sma-
tra predstavnikom filozofije utilitarizma, ali i prvog modernog zastupnika filozo-
fije anarhizma. Najpoznatiji je po dva dela koja objavljuje u roku od godinu dana
Istraivanje o politikoj pravdi (Enquiry Concerning Political Justice, 1793), koje
je svojevrsan napad na politike institucije tog doba, i Stvari kakve jesu ili avan-
ture Kejleba Vilijamsa (Things as They Are; or, The Adventures of Caleb Williams,
1794), koje je kritika aristokratskih privilegija, ali ujedno predstavlja i jedan od
prvih detektivskih romana. Na osnovu njihovog uspeha Godvin postaje poznat u
radikalnim krugovima, a oenio se i jednom od najranijih feministkinja, Meri Vul-
stonkraft (njihova erka, Meri Godvin, udaje se za romantiarskog pesnika Persija
Bia elija i postaje Meri eli, autorka romana Frankentajn).219 Godvin je i kasnije
_____________
217 Vilijam Moris (William Morris, 18341896) je bio engleski industrijalac i dizajner tekstila i enteri-
jera, kao i pesnik, prevodilac i drutveni aktivista. Doprineo je obnovi fantastike kao knjievnog anra
(interesovao se za srednji vek, mitologiju, epove i skandinavske sage i svoja dela je pisao koristei ove
motive), a igrao je i vanu ulogu u ranom socijalistikom i anarhistikom pokretu u Velikoj Britaniji.
218 Eriko Malatesta (Errico Malatesta, 18531932) je bio italijanski anarhista, urednik mnogih radi-
kalnih novina i izuzetno popularna linost svog doba. Vei deo ivota proveo je u egzilu, a u zatvoru
provodi vie od deset godina. Nasilje usmereno prema dravnom aparatu smatrao je neophodnim
elementom svake revolucionarne borbe.
Bendamin Taker (Benjamin Tucker, 18541939) je bio ameriki urednik, pisac i politiki filozof,
kao i zagovornik egoizma i individualistiki orijentisanog anarhizma. Ureivao je i objavljivao
anarhistiki asopis Sloboda (Liberty), a prevodio je tirnera, Prudona i Bakunjina.
Dosaja Voren (Josiah Warren, 17981874) je bio rani ameriki individualistiki anarhista, pronala-
za, muziar i publicista. esto se pominje kao prvi ameriki anarhista koji je jo 1833. tampao
i ureivao asopis Miroljubivi revolucionar (The Peaceful Revolutionist), prvi ameriki anarhistiki
asopis.
219 Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft, 17591797) je bila britanska spisateljica koja se bavila
filozofijom i zagovaranjem ravnopravnosti polova, odnosno prava ena, a napisala je i istoriju Fran-
cuske revolucije. Njeno najpoznatije delo je Odbrana prava ena (Vindication of the Rights of Wo-
man, 1792) u kojem tvrdi da ene nisu prirodno inferiornije od mukaraca, ve da se karakter ene
formira pod uticajem obrazovanja kojem one nemaju pristup ili ga kontroliu mukarci. Zalagala se
za drutveni poredak zasnovan na razumu, bez predrasuda ili praznoverja, a brak je nazivala lega-
lizovanom prostitucijom.
214
pisao romane, ali i studije iz istorije i demografije, kao i brojne knjige za decu, zbog
ega ostvaruje znaajan uticaj na britansku knjievnost i intelektualni ivot.
Pod konceptom politike pravde on je podrazumevao usvajanje bilo kog principa
moralnosti i istine u praksi zajednice, zbog ega se njegovi tekstovi mogu tumaiti
kao istraivanje o principima funkcionisanja drutva, dravne uprave i morala.
Smatrao je da monarhija predstavlja tip vlasti koji je nepopravljivo iskvaren i na-
kon prvobitnih zamisli o veoma jednostavnoj dravnoj upravi dolazi do pozicije
prema kojoj se ona po svojoj prirodi suprotstavlja poboljanju ovekovog uma. Na
ovaj nain on meu prvima izlae teoriju antistatizma koja e kasnije postati poz-
nata kao anarhistika smatrao je da drava nema nikakav moralni legitimitet i da
samim tim pojedinci nemaju nikakvu obavezu ili dunost prema dravi.
Maks tirner (pravo ime mu je Johan Kaspar mit) je bio nemaki filozof i
jedan od osnivaa moderne filozofije nihilizma i egzistencijalizma, a posebno
individualistikog anarhizma.220 Sopstvenu individualistiku filozofiju on je na-
zivao egoizmom i ona predstavlja radikalnu i provokativnu kritiku tadanjeg
pruskog drutva, religije i ideologije. Kritikovao je svaki autoritet i kolektivizam,
zagovarajui drutvo u kojem e pojedinci ispunjavati jedino sopstvene egoistike
tenje. Njegova maksima bila je: Nita mi nije vanije od mene samog, a sve to
prelazi granice pojedinca smatrao je za obmanu i tiraniju. Njegovo najznaajnije
delo je Ego i njegovo vlasnitvo (Der Einzige und sein Eigentum, 1844), koje je
doivelo veliki broj izdanja i prevoda. Poznato je i njegovo delo Lani princip naeg
obrazovanja (Das unwahre Prinzip unserer Erziehung, 1842), objavljeno od strane
Rajnskih novina dok je njihov urednik bio mladi Karl Marks.
_____________
Persi Bi eli (Percy Bysshe Shelley, 17921822) je bio engleski romantiarski pesnik, upamen i po
svom nekonvencionalnom ivotu i politikom i drutvenom radikalizmu. Pisao je i o vegetarijanskoj
ishrani, potrebi za harmoninim odnosom izmeu oveka i prirode, slobodnoj ljubavi, a poznat je i
po pamfletu Neizbenost ateizma (The Necessity of Atheism, 1811), zbog ega je isteran sa Oksforda.
Meri Vulstonkraft (Godvin), odnosno Meri eli (Mary Shelley, 17971851), je bila britanska knji-
evnica, najpoznatija po romanu Frankentajn ili moderni Prometej (Frankenstein: or, The Modern
Prometheus, 1818), u ijem pisanju joj pomae suprug Persi. Frankentajn se danas smatra jednim
od ranih primera naune fantastike, ali i tipinom romantiarskom kritikom posledica industrijske
revolucije.
220 Nihilizam je filozofsko verovanje prema kojem su sve vrednosti neosnovane ili neutemeljene,
iz ega sledi da se nita ne moe saznati. Obino se povezuje sa ekstremnim oblikom pesimizma ili
sa radikalnim skepticizmom. Istinski nihilista ne veruje ni u ta, nema nikakve ciljeve ili vrednosti
i smatra da je ivot bez objektivnog znaenja ili svrhe. Moralni nihilizam pretpostavlja da moral ne
postoji i da su uspostavljene moralne norme arbitrarne i apstraktne.
Egzistencijalizam je heterogena filozofija koju odlikuje verovanje da filozofija zapoinje ljudskim
subjektom, sa posebnim naglaskom na njegovom ivotu ili egzistenciji, odnosno na delanju,
oseanjima i ivljenju. Vaan motiv egzistencijalistike filozofije jeste i oseanje dezorijentisanosti,
besmisla i apsurda sveta u kojem se ovek nalazi. Egzistencijalisti obino navode da je svaka konk-
retna individua sama odgovorna za determinisanje smisla i znaenja sopstvenog ivota, odnosno da
ovaj smisao ne mogu da ponude ni drutvo, ni religija, ni druge institucije.
215
6.1. Glavni mislioci i teoretiari anarhizma
Meu ideolokim tvorcima anarhizma najee se izdvaja sledea grupa teoretiara,
aktivista i socijalnih filozofa: Pjer-ozef Prudon (Pierre-Joseph Proudhon, 1809
1865), Maks tirner (Max Stirner, 18061856), Mihail Bakunjin (Mikhail Bakunin,
18141876) i Petar Kropotkin (Pyotr Kropotkin, 18421921), ali i Vilijam Godvin
(William Godwin, 17561836), Lav Tolstoj (Lev Tolstoy, 18281910) i Vilijam Mo-
ris, koji je odbacivao etiketu anarhiste.217 Manje poznate figure u razvoju teorije i
prakse anarhizma su Eriko Malatesta, Bendamin Taker i Dosaja Voren.218 Danas
se prepoznaje i veoma znaajan doprinos anarhizmu koji je ostvarila Ema Gold-
man (Emma Goldman, 18691940), pri emu su i mnoge druge ene oduvek bile
ukljuene u sve aspekte anarhizma i anarhistikih pokreta.
Vilijam Godvin je bio britanski novinar, politiki filozof i knjievnik koji se sma-
tra predstavnikom filozofije utilitarizma, ali i prvog modernog zastupnika filozo-
fije anarhizma. Najpoznatiji je po dva dela koja objavljuje u roku od godinu dana
Istraivanje o politikoj pravdi (Enquiry Concerning Political Justice, 1793), koje
je svojevrsan napad na politike institucije tog doba, i Stvari kakve jesu ili avan-
ture Kejleba Vilijamsa (Things as They Are; or, The Adventures of Caleb Williams,
1794), koje je kritika aristokratskih privilegija, ali ujedno predstavlja i jedan od
prvih detektivskih romana. Na osnovu njihovog uspeha Godvin postaje poznat u
radikalnim krugovima, a oenio se i jednom od najranijih feministkinja, Meri Vul-
stonkraft (njihova erka, Meri Godvin, udaje se za romantiarskog pesnika Persija
Bia elija i postaje Meri eli, autorka romana Frankentajn).219 Godvin je i kasnije
_____________
217 Vilijam Moris (William Morris, 18341896) je bio engleski industrijalac i dizajner tekstila i enteri-
jera, kao i pesnik, prevodilac i drutveni aktivista. Doprineo je obnovi fantastike kao knjievnog anra
(interesovao se za srednji vek, mitologiju, epove i skandinavske sage i svoja dela je pisao koristei ove
motive), a igrao je i vanu ulogu u ranom socijalistikom i anarhistikom pokretu u Velikoj Britaniji.
218 Eriko Malatesta (Errico Malatesta, 18531932) je bio italijanski anarhista, urednik mnogih radi-
kalnih novina i izuzetno popularna linost svog doba. Vei deo ivota proveo je u egzilu, a u zatvoru
provodi vie od deset godina. Nasilje usmereno prema dravnom aparatu smatrao je neophodnim
elementom svake revolucionarne borbe.
Bendamin Taker (Benjamin Tucker, 18541939) je bio ameriki urednik, pisac i politiki filozof,
kao i zagovornik egoizma i individualistiki orijentisanog anarhizma. Ureivao je i objavljivao
anarhistiki asopis Sloboda (Liberty), a prevodio je tirnera, Prudona i Bakunjina.
Dosaja Voren (Josiah Warren, 17981874) je bio rani ameriki individualistiki anarhista, pronala-
za, muziar i publicista. esto se pominje kao prvi ameriki anarhista koji je jo 1833. tampao
i ureivao asopis Miroljubivi revolucionar (The Peaceful Revolutionist), prvi ameriki anarhistiki
asopis.
219 Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft, 17591797) je bila britanska spisateljica koja se bavila
filozofijom i zagovaranjem ravnopravnosti polova, odnosno prava ena, a napisala je i istoriju Fran-
cuske revolucije. Njeno najpoznatije delo je Odbrana prava ena (Vindication of the Rights of Wo-
man, 1792) u kojem tvrdi da ene nisu prirodno inferiornije od mukaraca, ve da se karakter ene
formira pod uticajem obrazovanja kojem one nemaju pristup ili ga kontroliu mukarci. Zalagala se
za drutveni poredak zasnovan na razumu, bez predrasuda ili praznoverja, a brak je nazivala lega-
lizovanom prostitucijom.
214
pisao romane, ali i studije iz istorije i demografije, kao i brojne knjige za decu, zbog
ega ostvaruje znaajan uticaj na britansku knjievnost i intelektualni ivot.
Pod konceptom politike pravde on je podrazumevao usvajanje bilo kog principa
moralnosti i istine u praksi zajednice, zbog ega se njegovi tekstovi mogu tumaiti
kao istraivanje o principima funkcionisanja drutva, dravne uprave i morala.
Smatrao je da monarhija predstavlja tip vlasti koji je nepopravljivo iskvaren i na-
kon prvobitnih zamisli o veoma jednostavnoj dravnoj upravi dolazi do pozicije
prema kojoj se ona po svojoj prirodi suprotstavlja poboljanju ovekovog uma. Na
ovaj nain on meu prvima izlae teoriju antistatizma koja e kasnije postati poz-
nata kao anarhistika smatrao je da drava nema nikakav moralni legitimitet i da
samim tim pojedinci nemaju nikakvu obavezu ili dunost prema dravi.
Maks tirner (pravo ime mu je Johan Kaspar mit) je bio nemaki filozof i
jedan od osnivaa moderne filozofije nihilizma i egzistencijalizma, a posebno
individualistikog anarhizma.220 Sopstvenu individualistiku filozofiju on je na-
zivao egoizmom i ona predstavlja radikalnu i provokativnu kritiku tadanjeg
pruskog drutva, religije i ideologije. Kritikovao je svaki autoritet i kolektivizam,
zagovarajui drutvo u kojem e pojedinci ispunjavati jedino sopstvene egoistike
tenje. Njegova maksima bila je: Nita mi nije vanije od mene samog, a sve to
prelazi granice pojedinca smatrao je za obmanu i tiraniju. Njegovo najznaajnije
delo je Ego i njegovo vlasnitvo (Der Einzige und sein Eigentum, 1844), koje je
doivelo veliki broj izdanja i prevoda. Poznato je i njegovo delo Lani princip naeg
obrazovanja (Das unwahre Prinzip unserer Erziehung, 1842), objavljeno od strane
Rajnskih novina dok je njihov urednik bio mladi Karl Marks.
_____________
Persi Bi eli (Percy Bysshe Shelley, 17921822) je bio engleski romantiarski pesnik, upamen i po
svom nekonvencionalnom ivotu i politikom i drutvenom radikalizmu. Pisao je i o vegetarijanskoj
ishrani, potrebi za harmoninim odnosom izmeu oveka i prirode, slobodnoj ljubavi, a poznat je i
po pamfletu Neizbenost ateizma (The Necessity of Atheism, 1811), zbog ega je isteran sa Oksforda.
Meri Vulstonkraft (Godvin), odnosno Meri eli (Mary Shelley, 17971851), je bila britanska knji-
evnica, najpoznatija po romanu Frankentajn ili moderni Prometej (Frankenstein: or, The Modern
Prometheus, 1818), u ijem pisanju joj pomae suprug Persi. Frankentajn se danas smatra jednim
od ranih primera naune fantastike, ali i tipinom romantiarskom kritikom posledica industrijske
revolucije.
220 Nihilizam je filozofsko verovanje prema kojem su sve vrednosti neosnovane ili neutemeljene,
iz ega sledi da se nita ne moe saznati. Obino se povezuje sa ekstremnim oblikom pesimizma ili
sa radikalnim skepticizmom. Istinski nihilista ne veruje ni u ta, nema nikakve ciljeve ili vrednosti
i smatra da je ivot bez objektivnog znaenja ili svrhe. Moralni nihilizam pretpostavlja da moral ne
postoji i da su uspostavljene moralne norme arbitrarne i apstraktne.
Egzistencijalizam je heterogena filozofija koju odlikuje verovanje da filozofija zapoinje ljudskim
subjektom, sa posebnim naglaskom na njegovom ivotu ili egzistenciji, odnosno na delanju,
oseanjima i ivljenju. Vaan motiv egzistencijalistike filozofije jeste i oseanje dezorijentisanosti,
besmisla i apsurda sveta u kojem se ovek nalazi. Egzistencijalisti obino navode da je svaka konk-
retna individua sama odgovorna za determinisanje smisla i znaenja sopstvenog ivota, odnosno da
ovaj smisao ne mogu da ponude ni drutvo, ni religija, ni druge institucije.
215
 Nakon studija, na kojima je sluao i Hegelova predavanja, tirner je radio kao
neplaeni uitelj ivei vie godina u nematini i depresiji. Meutim, 1839. godine
dobija petogodinji ugovor i mesto na jednom institutu za poduavanje i vaspi-
tanje devojaka, te konano stie finansijsku stabilnost. Naredne godine se pridruio
zloglasnom klubu politikih radikala i boema, meu kojima su kratko bili i mladi
Marks i Engels, a koji su sebe nazivali Slobodni. Nije poznato da li su se Marks i
tirner tada sreli, ali se sretao sa Engelsom koji je kasnije navodio da je bio tirnerov
prijatelj (najpoznatija tirnerova slika je skica ili karikatura koju je napravio upravo
Engels). Ova grupa se okupljala u zadimljenoj i pijanoj atmosferi jednog vinskog
kafea, o emu svedoi kritika opaska jednog njihovog biveg lana: Drutvena
transformacija nikada nije zapoeta od strane pijane rulje. Meu Slobodnima
je bila i bogata dvadesetpetogodinja Mari Denhart, koja je bila zapaena po svom
talentu za bilijar, ali i puenju cigara i konzumiranju piva, kao i po zahtevima da
zajedno sa ostalim lanovima ove grupe poseuje lokalne bordele.221 U haotinoj
atmosferi u svom stanu, tirner se venao sa Mari 1843. godine, a sa stalnim zapos-
lenjem i bogatom enom bio je u mogunosti da zavri svoje glavno delo, Ego i nje-
govo vlasnitvo, koje je kasnije interpretirano i kao najrevolucionarnija knjiga ikada
napisana, a posvetio ga je svojoj supruzi. U njoj je izneo niz radikalnih izazova
svakoj religijskoj, politikoj ili filozofskoj ortodoksiji, ime dospeva u centar panje
intelektualnih krugova Berlina i Evrope. Engels je za njega (u stihu) rekao i: Dok
drugi uzvikuju dole s kraljevima, tirner odmah dodaje dole sa zakonima takoe.
Ponudio je provokativnu antiautoritarnu i individualistiku kritiku tadanjeg
pruskog i zapadnog drutva, posebno svojih savremenika i kolega, ali i ideologija
nacionalizma, liberalizma, socijalizma, komunizma i humanizma. Tvrdio je da sve
religije i ideologije poivaju na ispraznim konceptima koji se rue kada ih pojedi-
nac shvati samostalnim istraivanjem. Ovo se odnosi i na drutvene ustanove koje
su zasnovane na tim konceptima, ukljuujui tu i dravu, pravni sistem, crkvu, sis-
tem obrazovanja i sve druge koje polau pravo na autoritet nad pojedincem. Za
tirnera, individualna samorealizacija poiva na elji pojedinca da ostvari svoj ego-
izam, bilo na instinktivan i nesvestan nain ili voljno, svesno i sistematski. Jedina
razlika izmeu nevoljnog i voljnog egoiste jeste u tome to e prvi biti zaposednut
ispraznim idejama u nadi da e ga ove ideje uiniti srenim, dok e voljni egoista
biti sposoban da slobodno izabere puteve za ostvarenje svog egoizma. Kada pojedi-
nac shvati da su zakon, pravo, moral, religija itd. samo vetaki koncepti, a ne sveti
autoriteti, on e moi da bude istinski slobodan. Posledica njegove filozofije ego-
izma jeste radikalni individualistiki anarhizam i stav da sve to prelazi granice po-
jedinca mora da se interpretira kao lana i tiranska apstrakcija. Slobodni pojedinac
____________
221 Mari Denhart (Marie Dhnhardt, 18181902) je bila nemaka aktivistkinja koja je zagovarala
pravo glasanja za ene. Bila je i supruga Maksa tirnera, a nakon razvoda odlazi u Australiju, a zatim
i u Englesku, gde se pridruuje jednoj katolikoj komuni.
216
ili egoista mora okrenuti lea idejama kao to su drava ili drutvo, kao i religija
ili nacija, odnosno moral, dunost ili obaveze, jer sve one zahtevaju neprestano
rtvovanje postojanja svakog pojedinca, emu se tirner protivi. Njegov anarhi-
zam zahteva kraj postojanja svih autoriteta, a na njihovo mesto postavlja jedino
specifinu realnost svakog pojedinca.
Pjer-ozef Prudon je bio francuski politiar, socijalni filozof, socijalista i prva oso-
ba koja je sebe nazvala anarhistom i jedan je od najuticajnijih teoretiara anarhiz-
ma. U svom popularnom pamfletu ta je vlasnitvo? (Quest-ce que la proprit?,
1840) vlasnitvo je odredio kao krau, a posebno je kritikovao koncept drave.
Zagovarao je i radniko udruivanje, ukidanje privatnog vlasnitva i nacionaliza-
ciju zemlje, smatrajui da se drutvena revolucija moe izvesti mirno. Njegova so-
cijalna filozofija esto se naziva mutualizmom (filozofijom uzajamnosti), zbog toga
to promovie poredak koji proizilazi iz uzajamnog potovanja interesa i dosto-
janstva pojedinca, kao individue slobodne od bilo kakvog autoriteta, ugnjetavanja
ili nasilja. Poeo je i sa objavljivanjem anarhistikog asopisa i bio je u zatvoru
od 1849. do 1852. godine zbog kritike vlasti Luja Napoleona.222 Marks i Prudon
su se sreli u Parizu i postali su prijatelji, ali se ubrzo razdvajaju na Prudonovu
knjigu Sistem ekonomskih protivrenosti ili Filozofija bede (Systme des contradic-
tions conomiques ou Philosophie de la misre, 1847) Marks je kritiki odgovorio
uvenim delom Beda filozofije (Misre de la philosophie, 1847), a ovaj sukob inicirao
je i podelu na marksistiko i anarhistiko krilo u okviru Prve internacionale.
Tezom da je vlasnitvo kraa Prudon nije tvrdio da je svojina rezultat krae,
odnosno, on ne osuuje svojinu ve nain na koji je ona bila odobrena po Napo-
leonovom kodeksu.223 On je isticao da je slobodno raspolaganje plodovima rada i
tednje sama sutina slobode, a da je neophodno kritikovati institucionalni reim
svojine zato to dozvoljava njenom vlasniku da bez rada ubira prihod. Njegova
originalnost poivala je u filozofskom osloncu na uzajamnu razmenu u pokuajima
izgradnje alternativnog drutva, a ne na proizvodnju kao to je to bio sluaj kod
socijalistikih mislilaca poput Ovena ili Furijea. Sa Prudonom se socijalizam ne
_____________
222 Luj Napoleon Bonaparta ili Napoleon III (Louis-Napolon Bonaparte, 18081873) je bio neak
Napoleona Bonaparte i bio je predsednik Francuske od 1848. do 1852. godine. Izvrio je dravni udar
1851. godine, kada je sebe proglasio carem, Napoleonom III. Tada je uguio sve politike stranke,
ukinuo je demokratske slobode, dao je povlastice katolikom kleru i vladao je na apsolutistiki
nain uz agresivnu spoljnu politiku. U ovom periodu, poznatom kao Drugo carstvo, dolazi i do na-
glog privrednog razvoja, a posebno do razvoja kapitalizma. Vladao je do 1870. godine, odnosno do
katastrofalnog poraza Francuske u Francusko-pruskom ratu (18701871), koji je sam zapoeo, a koji
dovodi do uspona Nemakog carstva i uruavanja francuske pozicije kao vodee evropske kontinen-
talne sile.
223 Napoleonov kodeks ili Francuski graanski zakonik iz 1804. godine je bio pravni zbornik koji je
zabranio sve privilegije zasnovane na poreklu i proglasio je slobodu veroispovesti. Na ovaj nain je
zamenio dotadanje feudalne zakone, a kao prvi moderni pravni zakonik usvojen je na teritoriji itave
Zapadne Evrope, to je pre svega bila posledica Napoleonovih osvajanja.
217
 Nakon studija, na kojima je sluao i Hegelova predavanja, tirner je radio kao
neplaeni uitelj ivei vie godina u nematini i depresiji. Meutim, 1839. godine
dobija petogodinji ugovor i mesto na jednom institutu za poduavanje i vaspi-
tanje devojaka, te konano stie finansijsku stabilnost. Naredne godine se pridruio
zloglasnom klubu politikih radikala i boema, meu kojima su kratko bili i mladi
Marks i Engels, a koji su sebe nazivali Slobodni. Nije poznato da li su se Marks i
tirner tada sreli, ali se sretao sa Engelsom koji je kasnije navodio da je bio tirnerov
prijatelj (najpoznatija tirnerova slika je skica ili karikatura koju je napravio upravo
Engels). Ova grupa se okupljala u zadimljenoj i pijanoj atmosferi jednog vinskog
kafea, o emu svedoi kritika opaska jednog njihovog biveg lana: Drutvena
transformacija nikada nije zapoeta od strane pijane rulje. Meu Slobodnima
je bila i bogata dvadesetpetogodinja Mari Denhart, koja je bila zapaena po svom
talentu za bilijar, ali i puenju cigara i konzumiranju piva, kao i po zahtevima da
zajedno sa ostalim lanovima ove grupe poseuje lokalne bordele.221 U haotinoj
atmosferi u svom stanu, tirner se venao sa Mari 1843. godine, a sa stalnim zapos-
lenjem i bogatom enom bio je u mogunosti da zavri svoje glavno delo, Ego i nje-
govo vlasnitvo, koje je kasnije interpretirano i kao najrevolucionarnija knjiga ikada
napisana, a posvetio ga je svojoj supruzi. U njoj je izneo niz radikalnih izazova
svakoj religijskoj, politikoj ili filozofskoj ortodoksiji, ime dospeva u centar panje
intelektualnih krugova Berlina i Evrope. Engels je za njega (u stihu) rekao i: Dok
drugi uzvikuju dole s kraljevima, tirner odmah dodaje dole sa zakonima takoe.
Ponudio je provokativnu antiautoritarnu i individualistiku kritiku tadanjeg
pruskog i zapadnog drutva, posebno svojih savremenika i kolega, ali i ideologija
nacionalizma, liberalizma, socijalizma, komunizma i humanizma. Tvrdio je da sve
religije i ideologije poivaju na ispraznim konceptima koji se rue kada ih pojedi-
nac shvati samostalnim istraivanjem. Ovo se odnosi i na drutvene ustanove koje
su zasnovane na tim konceptima, ukljuujui tu i dravu, pravni sistem, crkvu, sis-
tem obrazovanja i sve druge koje polau pravo na autoritet nad pojedincem. Za
tirnera, individualna samorealizacija poiva na elji pojedinca da ostvari svoj ego-
izam, bilo na instinktivan i nesvestan nain ili voljno, svesno i sistematski. Jedina
razlika izmeu nevoljnog i voljnog egoiste jeste u tome to e prvi biti zaposednut
ispraznim idejama u nadi da e ga ove ideje uiniti srenim, dok e voljni egoista
biti sposoban da slobodno izabere puteve za ostvarenje svog egoizma. Kada pojedi-
nac shvati da su zakon, pravo, moral, religija itd. samo vetaki koncepti, a ne sveti
autoriteti, on e moi da bude istinski slobodan. Posledica njegove filozofije ego-
izma jeste radikalni individualistiki anarhizam i stav da sve to prelazi granice po-
jedinca mora da se interpretira kao lana i tiranska apstrakcija. Slobodni pojedinac
____________
221 Mari Denhart (Marie Dhnhardt, 18181902) je bila nemaka aktivistkinja koja je zagovarala
pravo glasanja za ene. Bila je i supruga Maksa tirnera, a nakon razvoda odlazi u Australiju, a zatim
i u Englesku, gde se pridruuje jednoj katolikoj komuni.
216
ili egoista mora okrenuti lea idejama kao to su drava ili drutvo, kao i religija
ili nacija, odnosno moral, dunost ili obaveze, jer sve one zahtevaju neprestano
rtvovanje postojanja svakog pojedinca, emu se tirner protivi. Njegov anarhi-
zam zahteva kraj postojanja svih autoriteta, a na njihovo mesto postavlja jedino
specifinu realnost svakog pojedinca.
Pjer-ozef Prudon je bio francuski politiar, socijalni filozof, socijalista i prva oso-
ba koja je sebe nazvala anarhistom i jedan je od najuticajnijih teoretiara anarhiz-
ma. U svom popularnom pamfletu ta je vlasnitvo? (Quest-ce que la proprit?,
1840) vlasnitvo je odredio kao krau, a posebno je kritikovao koncept drave.
Zagovarao je i radniko udruivanje, ukidanje privatnog vlasnitva i nacionaliza-
ciju zemlje, smatrajui da se drutvena revolucija moe izvesti mirno. Njegova so-
cijalna filozofija esto se naziva mutualizmom (filozofijom uzajamnosti), zbog toga
to promovie poredak koji proizilazi iz uzajamnog potovanja interesa i dosto-
janstva pojedinca, kao individue slobodne od bilo kakvog autoriteta, ugnjetavanja
ili nasilja. Poeo je i sa objavljivanjem anarhistikog asopisa i bio je u zatvoru
od 1849. do 1852. godine zbog kritike vlasti Luja Napoleona.222 Marks i Prudon
su se sreli u Parizu i postali su prijatelji, ali se ubrzo razdvajaju na Prudonovu
knjigu Sistem ekonomskih protivrenosti ili Filozofija bede (Systme des contradic-
tions conomiques ou Philosophie de la misre, 1847) Marks je kritiki odgovorio
uvenim delom Beda filozofije (Misre de la philosophie, 1847), a ovaj sukob inicirao
je i podelu na marksistiko i anarhistiko krilo u okviru Prve internacionale.
Tezom da je vlasnitvo kraa Prudon nije tvrdio da je svojina rezultat krae,
odnosno, on ne osuuje svojinu ve nain na koji je ona bila odobrena po Napo-
leonovom kodeksu.223 On je isticao da je slobodno raspolaganje plodovima rada i
tednje sama sutina slobode, a da je neophodno kritikovati institucionalni reim
svojine zato to dozvoljava njenom vlasniku da bez rada ubira prihod. Njegova
originalnost poivala je u filozofskom osloncu na uzajamnu razmenu u pokuajima
izgradnje alternativnog drutva, a ne na proizvodnju kao to je to bio sluaj kod
socijalistikih mislilaca poput Ovena ili Furijea. Sa Prudonom se socijalizam ne
_____________
222 Luj Napoleon Bonaparta ili Napoleon III (Louis-Napolon Bonaparte, 18081873) je bio neak
Napoleona Bonaparte i bio je predsednik Francuske od 1848. do 1852. godine. Izvrio je dravni udar
1851. godine, kada je sebe proglasio carem, Napoleonom III. Tada je uguio sve politike stranke,
ukinuo je demokratske slobode, dao je povlastice katolikom kleru i vladao je na apsolutistiki
nain uz agresivnu spoljnu politiku. U ovom periodu, poznatom kao Drugo carstvo, dolazi i do na-
glog privrednog razvoja, a posebno do razvoja kapitalizma. Vladao je do 1870. godine, odnosno do
katastrofalnog poraza Francuske u Francusko-pruskom ratu (18701871), koji je sam zapoeo, a koji
dovodi do uspona Nemakog carstva i uruavanja francuske pozicije kao vodee evropske kontinen-
talne sile.
223 Napoleonov kodeks ili Francuski graanski zakonik iz 1804. godine je bio pravni zbornik koji je
zabranio sve privilegije zasnovane na poreklu i proglasio je slobodu veroispovesti. Na ovaj nain je
zamenio dotadanje feudalne zakone, a kao prvi moderni pravni zakonik usvojen je na teritoriji itave
Zapadne Evrope, to je pre svega bila posledica Napoleonovih osvajanja.
217
javlja u vidu kolektivizma (koji on ne odobrava), ve u obliku mnotva ugovora koji
povezuju pojedince. On takoe daje prednost kooperaciji i radnikom samoorga-
nizovanju nad pokretima direktne akcije i trajkova. U njegovom projektu, na mes-
to drutva pritisnutog dravnim aparatom trebalo je da doe zajednica slobodno
udruenih pojedinaca koji uzajamnim obavezivanjem jedni drugima obezbeuju
blagostanje.
Mihail Bakunjin je bio ruski revolucionar, teoretiar kolektivistikog anarhiz-
ma, te jedan od voa Prve internacionale (Meunarodnog radnikog udruenja),
savremenik, saborac, a zatim i otri protivnik Karla Marksa. Smatrao je da je tokom
izgradnje komunizma neophodno da se uniti drava i zahtevao je stvaranje no-
vog drutva zasnovanog na slobodnom udruivanju radnika. Zbog svojih ideja i
politikog aktivizma bio je osuen na smrt u nekoliko evropskih drava, a ideje
koje je razvio smatraju se osnovom modernog anarhizma. Rodio se u aristokratskoj
porodici u jednom selu severozapadno od Moskve, a u 14. godini ivota odlazi u
Sankt Peterburg gde upisuje vojnu akademiju za artiljerce. Poeo je da se kree u
demokratskim i liberalnim krugovima i postao je veoma kritiki nastrojen prema
feudalizmu kao dominantnom ureenju carske Rusije. Zatim se preselio u Pariz
gde upoznaje Prudona i Marksa, a do tada je ve formulisao svoje ideje o slobodi
koja se postie optom pobunom. Pozivao je i na ujedinjenje evropskih Slovena
da bi zbacili tri velike evropske autokratije rusko, austrijsko i prusko carstvo.
Uhapen je i izreena mu je smrtna kazna, ali je Rusija traila njegovo izruenje, te
je zatoen u zloglasnom zatvoru u Sankt Petersburgu, a zatim je i prognan u Sibir.
Izveo je spektakularno bekstvo 1868. godine, a u Evropu se vratio preko Japana,
Sjedinjenih Drava i kroz Panamski kanal. Nastavlja da zagovara slovensku neza-
visnost (pre svega nezavisnost Poljske), ali je poinje da propituje svoje ideje i tada
se pribliava anarhizmu. Naime, Bakunjin je u ovom periodu poeo da smatra da
nacionalna nezavisnost sama po sebi ne donosi slobodu za radnike.
Pridruio se Prvoj internacionali, odnosno Meunarodnom udruenju radnika,
kao evropskoj federaciji radikalnih i sindikalnih organizacija, gde ubrzo dolazi u
sukob sa Marksom zbog pitanja o autoritarizmu. Iako se slagao sa veim delom nje-
gove ekonomske teorije, nije se slagao po pitanju drave, ali i o ulozi voa revolucije.
Dok je Marks tvrdio da se socijalizam moe izgraditi preuzimanjem i transformaci-
jom drave, anarhisti, na elu sa Bakunjinom, su eleli ukidanje drave istovre-
meno sa ukidanjem kapitalizma. Isticao je da sloboda bez socijalizma predstavlja
privilegiju i nepravdu, a socijalizam bez slobode ropstvo i brutalnost. Pribliava se
radikalni(ji)m krugovima koji smatraju da treba formirati tajno drutvo predanih i
bezoseajnih revolucionara, zbog ega je izbaen iz Internacionale. Ovo udruenje
se ubrzo i samo podelilo na komunistiko i anarhistiko krilo i vremenom se ras-
palo zbog unutranjih nesuglasica.
Bakunjin je govorio da je drava sredstvo pomou kojeg manjina vlada veinom,
218
te da politiku mo treba ukinuti poto ona podrazumeva koncentraciju autoriteta
u rukama nekolicine. Pozivao je na drutvenu revoluciju koja e se suprotstaviti
postojeim drutvenim odnosima i predati vlast u ruke masama koje e vladati
kroz federaciju dobrovoljnih organizacija. Za istinski temeljnu drutvenu promenu
neophodno je potpuno ukidanje politike moi, jer dok ona postoji postojae
i vladari i oni nad kojima se vlada, a samim tim i eksploatatori i eksploatisani.
Kritikovao je ideje prema kojima mala grupa ljudi, bez obzira na to koliko je do-
bronamerna, moe da izvri dravni udar za dobrobit veine, upozoravajui na to
da bi nova klasa intelektualaca tako dola na mesto dotadanjih politiara i vlas-
nika kapitala. Za njega, anarhistike ideje i principi moraju se iriti delima, a ne
reima, a postao je znaajan po svojim kritikama autoritarnog socijalizma koji je
povezivao sa marksizmom. S druge strane, Bakunjin je od strane internacionalno
orijentisanih socijalista i marksista kritikovan po pitanju nacionalizma, pre svega
zbog svog panslavizma, a optuivan je i za antisemitizam (u svojim debatama sa
Marksom esto je koristio antisemitske argumente, tvrdei da je i Marksov komu-
nizam samo deo jevrejskog sistema globalne eksploatacije).224
Bakunjinova politika uverenja odnose se na odbacivanje svih sistema vlasti i
eksternog autoriteta, ukljuujui tu i ideju boga i koncept drave, ak i u situaci-
jama gde je taj autoritet izglasan putem univerzalnog birakog prava. Pisao je da
se ovekova sloboda sastoji jedino u potovanju zakona prirode, a ne na zakonima
koji su nametnuti spolja i odbacivao je svaku privilegiju drutvenih klasa ili grupa,
zasnivajui svoju politiku filozofiju na principima slobode, socijalizma, federa-
lizma, antiteizma i materijalizma. Bakunjinov socijalizam obino se oznaava kao
kolektivistiki, poto govori o stanju u kojem radnici direktno upravljaju sredstvi-
ma za proizvodnju putem sopstvenih proizvodnih asocijacija. Pisao je o jednakim
sredstvima za izdravanje, obrazovanje i prilike za svu decu, kao i o jednakim
resursima i mogunostima za sve odrasle ljude u kreiranju sopstvenog blagostanja
putem rada.
Lav Nikolajevi Tolstoj je bio ruski pisac, upamen kao autor romana Rat i Mir i
Ana Karenjina, koji se obino smatraju nekim od najboljih romana svih vremena.
Meutim, budui da je najveu slavu stekao kao pisac, neretko se gube iz vida njego-
vi politiki stavovi i doprinosi ideologiji anarhizma. Tolstojeve politike i moralne
vrednosti obuhvatale su i asketske poglede na svet, zagovaranje nestanka drave u
anarhistikom duhu, ali i strogi pacifizam i nenasilni otpor tiraniji i eksploataciji.
Tvrdio je da drava postoji samo zato da bi eksploatisala svoje graane, a zatim ih
inila moralno izopaenim. Zbog svojih radikalnih anarhistikih i pacifistikih sta-
_____________
224 Panslavizam je politiki i ideoloki pokret koji zagovara politiko i kulturno jedinstvo slovenskih
naroda. Vodi poreklo iz 19. veka, a bio je najuticajniji na Balkanu, na kojem su mnogi slovenski narodi
bili pod vlau neslovenskih carstava (Austrije i Turske). Panslavistike doktrine i oseanja korieni
su i za opravdanje politikog i vojnog uticaja Rusije u (jugo)istonoj Evropi.
219
javlja u vidu kolektivizma (koji on ne odobrava), ve u obliku mnotva ugovora koji
povezuju pojedince. On takoe daje prednost kooperaciji i radnikom samoorga-
nizovanju nad pokretima direktne akcije i trajkova. U njegovom projektu, na mes-
to drutva pritisnutog dravnim aparatom trebalo je da doe zajednica slobodno
udruenih pojedinaca koji uzajamnim obavezivanjem jedni drugima obezbeuju
blagostanje.
Mihail Bakunjin je bio ruski revolucionar, teoretiar kolektivistikog anarhiz-
ma, te jedan od voa Prve internacionale (Meunarodnog radnikog udruenja),
savremenik, saborac, a zatim i otri protivnik Karla Marksa. Smatrao je da je tokom
izgradnje komunizma neophodno da se uniti drava i zahtevao je stvaranje no-
vog drutva zasnovanog na slobodnom udruivanju radnika. Zbog svojih ideja i
politikog aktivizma bio je osuen na smrt u nekoliko evropskih drava, a ideje
koje je razvio smatraju se osnovom modernog anarhizma. Rodio se u aristokratskoj
porodici u jednom selu severozapadno od Moskve, a u 14. godini ivota odlazi u
Sankt Peterburg gde upisuje vojnu akademiju za artiljerce. Poeo je da se kree u
demokratskim i liberalnim krugovima i postao je veoma kritiki nastrojen prema
feudalizmu kao dominantnom ureenju carske Rusije. Zatim se preselio u Pariz
gde upoznaje Prudona i Marksa, a do tada je ve formulisao svoje ideje o slobodi
koja se postie optom pobunom. Pozivao je i na ujedinjenje evropskih Slovena
da bi zbacili tri velike evropske autokratije rusko, austrijsko i prusko carstvo.
Uhapen je i izreena mu je smrtna kazna, ali je Rusija traila njegovo izruenje, te
je zatoen u zloglasnom zatvoru u Sankt Petersburgu, a zatim je i prognan u Sibir.
Izveo je spektakularno bekstvo 1868. godine, a u Evropu se vratio preko Japana,
Sjedinjenih Drava i kroz Panamski kanal. Nastavlja da zagovara slovensku neza-
visnost (pre svega nezavisnost Poljske), ali je poinje da propituje svoje ideje i tada
se pribliava anarhizmu. Naime, Bakunjin je u ovom periodu poeo da smatra da
nacionalna nezavisnost sama po sebi ne donosi slobodu za radnike.
Pridruio se Prvoj internacionali, odnosno Meunarodnom udruenju radnika,
kao evropskoj federaciji radikalnih i sindikalnih organizacija, gde ubrzo dolazi u
sukob sa Marksom zbog pitanja o autoritarizmu. Iako se slagao sa veim delom nje-
gove ekonomske teorije, nije se slagao po pitanju drave, ali i o ulozi voa revolucije.
Dok je Marks tvrdio da se socijalizam moe izgraditi preuzimanjem i transformaci-
jom drave, anarhisti, na elu sa Bakunjinom, su eleli ukidanje drave istovre-
meno sa ukidanjem kapitalizma. Isticao je da sloboda bez socijalizma predstavlja
privilegiju i nepravdu, a socijalizam bez slobode ropstvo i brutalnost. Pribliava se
radikalni(ji)m krugovima koji smatraju da treba formirati tajno drutvo predanih i
bezoseajnih revolucionara, zbog ega je izbaen iz Internacionale. Ovo udruenje
se ubrzo i samo podelilo na komunistiko i anarhistiko krilo i vremenom se ras-
palo zbog unutranjih nesuglasica.
Bakunjin je govorio da je drava sredstvo pomou kojeg manjina vlada veinom,
218
te da politiku mo treba ukinuti poto ona podrazumeva koncentraciju autoriteta
u rukama nekolicine. Pozivao je na drutvenu revoluciju koja e se suprotstaviti
postojeim drutvenim odnosima i predati vlast u ruke masama koje e vladati
kroz federaciju dobrovoljnih organizacija. Za istinski temeljnu drutvenu promenu
neophodno je potpuno ukidanje politike moi, jer dok ona postoji postojae
i vladari i oni nad kojima se vlada, a samim tim i eksploatatori i eksploatisani.
Kritikovao je ideje prema kojima mala grupa ljudi, bez obzira na to koliko je do-
bronamerna, moe da izvri dravni udar za dobrobit veine, upozoravajui na to
da bi nova klasa intelektualaca tako dola na mesto dotadanjih politiara i vlas-
nika kapitala. Za njega, anarhistike ideje i principi moraju se iriti delima, a ne
reima, a postao je znaajan po svojim kritikama autoritarnog socijalizma koji je
povezivao sa marksizmom. S druge strane, Bakunjin je od strane internacionalno
orijentisanih socijalista i marksista kritikovan po pitanju nacionalizma, pre svega
zbog svog panslavizma, a optuivan je i za antisemitizam (u svojim debatama sa
Marksom esto je koristio antisemitske argumente, tvrdei da je i Marksov komu-
nizam samo deo jevrejskog sistema globalne eksploatacije).224
Bakunjinova politika uverenja odnose se na odbacivanje svih sistema vlasti i
eksternog autoriteta, ukljuujui tu i ideju boga i koncept drave, ak i u situaci-
jama gde je taj autoritet izglasan putem univerzalnog birakog prava. Pisao je da
se ovekova sloboda sastoji jedino u potovanju zakona prirode, a ne na zakonima
koji su nametnuti spolja i odbacivao je svaku privilegiju drutvenih klasa ili grupa,
zasnivajui svoju politiku filozofiju na principima slobode, socijalizma, federa-
lizma, antiteizma i materijalizma. Bakunjinov socijalizam obino se oznaava kao
kolektivistiki, poto govori o stanju u kojem radnici direktno upravljaju sredstvi-
ma za proizvodnju putem sopstvenih proizvodnih asocijacija. Pisao je o jednakim
sredstvima za izdravanje, obrazovanje i prilike za svu decu, kao i o jednakim
resursima i mogunostima za sve odrasle ljude u kreiranju sopstvenog blagostanja
putem rada.
Lav Nikolajevi Tolstoj je bio ruski pisac, upamen kao autor romana Rat i Mir i
Ana Karenjina, koji se obino smatraju nekim od najboljih romana svih vremena.
Meutim, budui da je najveu slavu stekao kao pisac, neretko se gube iz vida njego-
vi politiki stavovi i doprinosi ideologiji anarhizma. Tolstojeve politike i moralne
vrednosti obuhvatale su i asketske poglede na svet, zagovaranje nestanka drave u
anarhistikom duhu, ali i strogi pacifizam i nenasilni otpor tiraniji i eksploataciji.
Tvrdio je da drava postoji samo zato da bi eksploatisala svoje graane, a zatim ih
inila moralno izopaenim. Zbog svojih radikalnih anarhistikih i pacifistikih sta-
_____________
224 Panslavizam je politiki i ideoloki pokret koji zagovara politiko i kulturno jedinstvo slovenskih
naroda. Vodi poreklo iz 19. veka, a bio je najuticajniji na Balkanu, na kojem su mnogi slovenski narodi
bili pod vlau neslovenskih carstava (Austrije i Turske). Panslavistike doktrine i oseanja korieni
su i za opravdanje politikog i vojnog uticaja Rusije u (jugo)istonoj Evropi.
219
vova iskljuen je iz Ruske pravoslavne crkve, a verovao je da plemstvo predstavlja
nepotreban teret za siromane. Takoe, protivio se i instituciji braka, kao i idealima
ednosti i seksualne apstinencije.
Ema Goldman, poznata i kao Crvena Ema, bila je jedna od vodeih anarhist-
kinja, ali i popularizatorka umetnosti i aktivistkinja za kontrolu raanja, enska
prava i slobodu govora. Rodila se u Rusiji, a emigrirala je u Sjedinjene Drave
1885. godine, gde je najdue ivela u Njujorku. Ureivala je urnal Majka Zem-
lja (Mother Earth, 19061917), a napisala je i niz knjiga poput Anarhizam i drugi
eseji (Anarchism and Other Essays, 1911), Drutveni znaaj moderne drame (The
Social Significance of Modern Drama, 1914) i iveti moj ivot (Living My Life, 1931).
Bila je ukljuena u veinu radikalnih aktivnosti u Sjedinenim Dravama dok nije
deportovana kao nepoeljni stranac 1919. godine. Nakon deportacije putovala je
Sovjetskim Savezom, a tada je napisala i dela Moje razoarenje u Rusiju (My Disil-
lusionment with Russia, 1923) i Moje dodatno razoarenje u Rusiju (My Further
Disillusionment with Russia, 1924), u kojima kritikuje autoritarnu prirodu sovjet-
ske vlasti. Nakon naputanja Rusije karijeru je nastavila kao radikalna agitatorka u
panskom graanskom ratu.
Ema Goldman je upamena kao neumorna braniteljka radnikih i enskih pra-
va, kao i jedna od najinspirativnijih figura potonjih anarhistikih i feministikih
pokreta. Ona je svoje aktivnosti provodila u nastojanjima da organizuje radnike i
ujedini ih u borbi protiv kapitalizma, a u kolektivistikom anarhizmu je videla filo-
zofiju koja bi reila konflikt izmeu individue i drutva, slobode i zajednice. U eseju
Anarhizam: za ta se on zalae ili ta on jeste (Anarchism: What it really stands
for, 1910), Goldman je tvrdila da jedino anarhizam predstavlja racionalnu alter-
nativu pogubnim uticajima religije, privatnog vlasnitva i drave. Kritikovala je i
mnoge prepreke emancipaciji ena, povezujui patrijarhat i kapitalizam, pri emu
je u instituciji braka videla svojevrsnu trgovinu enama voenu po kapitalistikim
principima. Uz to, snano je zagovarala seksualne slobode, kao i pravo na abortus
i kontrolu raanja.
6.2. Opte i drutvene karakteristike anarhizma
Anarhizam prate mnoga znaenja, kao i mnoge predrasude, meu kojima se
istie stav da je u pitanju po definiciji nasilna politika ideologija. Anarhizam i
nasilje su postali blisko povezani u popularnoj imaginaciji, delom i zato to su po-
jedini anarhisti krajem 19. veka zaista zagovarali tzv. propagandu delom, odnosno
trajkove i razne druge direktne akcije, incidente, pobune itd.225 Tano je da je bilo i
_____________
225 U neutralnom smislu propaganda oznaava informacije koje se koriste da bi se uticalo na javnost
i da bi se promovisale odreene (najee politike) ideje, tj. oznaava komunikaciju raznih infor-
macija (latinska re propagare znai irenje). Meutim, ovaj termin se moe koristiti i u negativnom
220
i par teroristikih akcija od strane pojedinaca koji su sebe nazivali anarhistima, ali
ovakvoj negativnoj karakterizaciji u velikoj meri ipak je doprinela negativna propa-
ganda. Dominantna javna percepcija anarhista u 20. veku bila je da su u pitanju
nasilni teroristi, odnosno ljudi koji koriste bombe radi ostvarenja svojih ciljeva.
Meutim, injenica je da su u okvirima anarhizma kao politike ideologije delovali
i pacifisti i zagovornici nenasilnih sredstava politike borbe. Druga tipina predras-
uda o anarhizmu jeste stav da se on protivi civilizaciji, tehnologiji ili da zagovara
povratak na stadijum lova i sakupljanja. Iako postoje i ovakvi trendovi u okviru
anarhizma (tzv. anarhoprimitivizam), oni predstavljaju manjinski i marginalni deo
u okvirima anarhistikog miljenja. Veina anarhista ne eli povratak na rani-
je forme drutvenog organizovanja, ve zagovara sasvim nove i drugaije oblike
drutvenog ureenja, kao to se i ne protivi tehnologiji ili tehnolokom napretku.
Aludirajui na ove i brojne druge predrasude, ameriki anarhista Aleksandar
Berkman je jo 1929. godine rekao: Prvo vam moram rei ta anarhizam nije.
Anarhizam nisu bombe, nered ili haos. U pitanju nisu pljake i ubistva. On nije rat
sviju protiv svih. Niti je on povratak varvarstvu ili divljem stanju oveka. Anarhi-
zam je sama suprotnost svemu tome.226 Oko anarhizma postoje i mnoge druge
zabune i problemi definisanja. Prema pojedinim autorima, u pitanju je samo puka
verzija socijalizma, a prema drugima u pitanju je tradicija liberalnog miljenja, ali
dovedena do logikog ekstrema. Postavlja se pitanje i da li se radi o koherentnoj
doktrini koju treba shvatiti ozbiljno ili je u pitanju samo forma proste pobune koja
inspiraciju crpi iz razliitih izvora? Da li je u pitanju zasebna politika ideologija ili
tek utopijski ideal?
Kropotkin je u 11. izdanju Enciklopedije Britanika iz 1910. godine definisao
anarhizam kao ime koje se daje principu ili teoriji ivota i ponaanja pod ko-
jim se drutvo zamilja bez vlasti pri emu se harmonija u tom drutvu ne stie
pokoravanjem zakonima ili poslunou prema autoritetu, ve slobodnim dogo-
vorima i sporazumima izmeu razliitih grupa, teritorijalnih i profesionalnih, slo-
bodno ustanovljenih u korist proizvodnje i potronje, ali i zadovoljenja beskrajne
raznovrsnosti
_____________ potreba i aspiracija civilizovanog bia. Drugim reima, anarhizam je
smislu, kada oznaava manipulativno ubeivanje javnosti u odreene pristrasne ideje, stavove i dok-
trine. Na primer, u leviarskom politikom vokabularu re propaganda najee nema negativnu
konotaciju, ve samo oznaava irenje leviarskih ideja meu potlaenim slojevima stanovnitva.
Neutralno znaenje propagande su prihvatili i mnogi faistiki ideolozi. S druge strane, zagovornici
liberalne ideologije obino je posmatraju kao sredstvo kojim se slue jedino komunistiki i faistiki
reimi i analiziraju je kao jednostrano i pristrasno politiko delovanje.
226 Aleksander Berkman (Alexander Berkman, 18701936) je bio ameriki anarhista poreklom iz
Litvanije i bio je vodea figura anarhistikog pokreta poetkom 20. veka. Emigrirao je u Sjedinjene
Drave 1888. godine, a uestvovao je i u (neuspenom) atentatu na jednog amerikog biznismena
(zbog ega je 14 godina proveo u zatvoru). Prvobitno je podravao Oktobarsku revoluciju, a zatim se
usprotivio represiji koju su organizovali boljevici i snano ih je kritikovao. Izvrio je samoubistvo u
65. godini ivota, a bio je i blizak prijatelj i saradnik Eme Goldman.
221
vova iskljuen je iz Ruske pravoslavne crkve, a verovao je da plemstvo predstavlja
nepotreban teret za siromane. Takoe, protivio se i instituciji braka, kao i idealima
ednosti i seksualne apstinencije.
Ema Goldman, poznata i kao Crvena Ema, bila je jedna od vodeih anarhist-
kinja, ali i popularizatorka umetnosti i aktivistkinja za kontrolu raanja, enska
prava i slobodu govora. Rodila se u Rusiji, a emigrirala je u Sjedinjene Drave
1885. godine, gde je najdue ivela u Njujorku. Ureivala je urnal Majka Zem-
lja (Mother Earth, 19061917), a napisala je i niz knjiga poput Anarhizam i drugi
eseji (Anarchism and Other Essays, 1911), Drutveni znaaj moderne drame (The
Social Significance of Modern Drama, 1914) i iveti moj ivot (Living My Life, 1931).
Bila je ukljuena u veinu radikalnih aktivnosti u Sjedinenim Dravama dok nije
deportovana kao nepoeljni stranac 1919. godine. Nakon deportacije putovala je
Sovjetskim Savezom, a tada je napisala i dela Moje razoarenje u Rusiju (My Disil-
lusionment with Russia, 1923) i Moje dodatno razoarenje u Rusiju (My Further
Disillusionment with Russia, 1924), u kojima kritikuje autoritarnu prirodu sovjet-
ske vlasti. Nakon naputanja Rusije karijeru je nastavila kao radikalna agitatorka u
panskom graanskom ratu.
Ema Goldman je upamena kao neumorna braniteljka radnikih i enskih pra-
va, kao i jedna od najinspirativnijih figura potonjih anarhistikih i feministikih
pokreta. Ona je svoje aktivnosti provodila u nastojanjima da organizuje radnike i
ujedini ih u borbi protiv kapitalizma, a u kolektivistikom anarhizmu je videla filo-
zofiju koja bi reila konflikt izmeu individue i drutva, slobode i zajednice. U eseju
Anarhizam: za ta se on zalae ili ta on jeste (Anarchism: What it really stands
for, 1910), Goldman je tvrdila da jedino anarhizam predstavlja racionalnu alter-
nativu pogubnim uticajima religije, privatnog vlasnitva i drave. Kritikovala je i
mnoge prepreke emancipaciji ena, povezujui patrijarhat i kapitalizam, pri emu
je u instituciji braka videla svojevrsnu trgovinu enama voenu po kapitalistikim
principima. Uz to, snano je zagovarala seksualne slobode, kao i pravo na abortus
i kontrolu raanja.
6.2. Opte i drutvene karakteristike anarhizma
Anarhizam prate mnoga znaenja, kao i mnoge predrasude, meu kojima se
istie stav da je u pitanju po definiciji nasilna politika ideologija. Anarhizam i
nasilje su postali blisko povezani u popularnoj imaginaciji, delom i zato to su po-
jedini anarhisti krajem 19. veka zaista zagovarali tzv. propagandu delom, odnosno
trajkove i razne druge direktne akcije, incidente, pobune itd.225 Tano je da je bilo i
_____________
225 U neutralnom smislu propaganda oznaava informacije koje se koriste da bi se uticalo na javnost
i da bi se promovisale odreene (najee politike) ideje, tj. oznaava komunikaciju raznih infor-
macija (latinska re propagare znai irenje). Meutim, ovaj termin se moe koristiti i u negativnom
220
i par teroristikih akcija od strane pojedinaca koji su sebe nazivali anarhistima, ali
ovakvoj negativnoj karakterizaciji u velikoj meri ipak je doprinela negativna propa-
ganda. Dominantna javna percepcija anarhista u 20. veku bila je da su u pitanju
nasilni teroristi, odnosno ljudi koji koriste bombe radi ostvarenja svojih ciljeva.
Meutim, injenica je da su u okvirima anarhizma kao politike ideologije delovali
i pacifisti i zagovornici nenasilnih sredstava politike borbe. Druga tipina predras-
uda o anarhizmu jeste stav da se on protivi civilizaciji, tehnologiji ili da zagovara
povratak na stadijum lova i sakupljanja. Iako postoje i ovakvi trendovi u okviru
anarhizma (tzv. anarhoprimitivizam), oni predstavljaju manjinski i marginalni deo
u okvirima anarhistikog miljenja. Veina anarhista ne eli povratak na rani-
je forme drutvenog organizovanja, ve zagovara sasvim nove i drugaije oblike
drutvenog ureenja, kao to se i ne protivi tehnologiji ili tehnolokom napretku.
Aludirajui na ove i brojne druge predrasude, ameriki anarhista Aleksandar
Berkman je jo 1929. godine rekao: Prvo vam moram rei ta anarhizam nije.
Anarhizam nisu bombe, nered ili haos. U pitanju nisu pljake i ubistva. On nije rat
sviju protiv svih. Niti je on povratak varvarstvu ili divljem stanju oveka. Anarhi-
zam je sama suprotnost svemu tome.226 Oko anarhizma postoje i mnoge druge
zabune i problemi definisanja. Prema pojedinim autorima, u pitanju je samo puka
verzija socijalizma, a prema drugima u pitanju je tradicija liberalnog miljenja, ali
dovedena do logikog ekstrema. Postavlja se pitanje i da li se radi o koherentnoj
doktrini koju treba shvatiti ozbiljno ili je u pitanju samo forma proste pobune koja
inspiraciju crpi iz razliitih izvora? Da li je u pitanju zasebna politika ideologija ili
tek utopijski ideal?
Kropotkin je u 11. izdanju Enciklopedije Britanika iz 1910. godine definisao
anarhizam kao ime koje se daje principu ili teoriji ivota i ponaanja pod ko-
jim se drutvo zamilja bez vlasti pri emu se harmonija u tom drutvu ne stie
pokoravanjem zakonima ili poslunou prema autoritetu, ve slobodnim dogo-
vorima i sporazumima izmeu razliitih grupa, teritorijalnih i profesionalnih, slo-
bodno ustanovljenih u korist proizvodnje i potronje, ali i zadovoljenja beskrajne
raznovrsnosti
_____________ potreba i aspiracija civilizovanog bia. Drugim reima, anarhizam je
smislu, kada oznaava manipulativno ubeivanje javnosti u odreene pristrasne ideje, stavove i dok-
trine. Na primer, u leviarskom politikom vokabularu re propaganda najee nema negativnu
konotaciju, ve samo oznaava irenje leviarskih ideja meu potlaenim slojevima stanovnitva.
Neutralno znaenje propagande su prihvatili i mnogi faistiki ideolozi. S druge strane, zagovornici
liberalne ideologije obino je posmatraju kao sredstvo kojim se slue jedino komunistiki i faistiki
reimi i analiziraju je kao jednostrano i pristrasno politiko delovanje.
226 Aleksander Berkman (Alexander Berkman, 18701936) je bio ameriki anarhista poreklom iz
Litvanije i bio je vodea figura anarhistikog pokreta poetkom 20. veka. Emigrirao je u Sjedinjene
Drave 1888. godine, a uestvovao je i u (neuspenom) atentatu na jednog amerikog biznismena
(zbog ega je 14 godina proveo u zatvoru). Prvobitno je podravao Oktobarsku revoluciju, a zatim se
usprotivio represiji koju su organizovali boljevici i snano ih je kritikovao. Izvrio je samoubistvo u
65. godini ivota, a bio je i blizak prijatelj i saradnik Eme Goldman.
221
politika filozofija i politika ideologija prema kojoj nijedna grupa u drutvu ne bi anarhistom? Najmanji zajedniki sadralac anarhistike teorije i prakse jeste odba-
smela da ostvaruje prinudu nad nekom drugom grupom ili individuom. To znai civanje i kritika dravnog autoriteta, kao i moi i prinude koje se kombinuju i zajedno
da bi drutvo ustrojeno na anarhistikim principima trebalo da sadri raznovrsne ine maineriju vlasti. Prema anarhisti Paulu Elcbaheru, ono to svi anarhisti imaju
grupe koje reflektuju interese svojih lanova. Anarhisti se meusobno razlikuju zajedniko jeste da odbacuju dravu kao svoju budunost.227 Meutim, ovo odbaci-
kada je re o konceptualizaciji odnosa izmeu ovih grupa (kao i po pitanju znaaja vanje drave poiva na irim filozofskim i drutvenim uverenjima koja se pre svega
konkretnih grupa), ali veina bi se verovatno sloila sa Kropotkinovom definicijom. tiu primata individue i vrline moralne autonomije. Za anarhiste, samo e istinski
Kao to je pomenuti Berkman isticao, anarhizam nas ui tome da je mogue iveti slobodna individua stvoriti adekvatnu moralnost i biti vredna potovanja, jer biti
u drutvu u kojem ne postoji prinuda bilo koje vrste. ivot bez prinude prirodno pod prinudom ili biti ogranien na bilo koji nain znai biti srozan i ponien. Od
znai slobodu; to znai slobodu od prisile i nametanja, odnosno ansu da ivimo svih stvari koje se meaju u slobodnu aktivnost individua, a koje umanjuju slobodu
ivotom koji nam najvie odgovara. Anarhisti najee zamiljaju miroljubivi, slo- i primoravaju nas da se ponaamo na naine na koje ne elimo, najmonija i sve-
bodni ivot bez pravila i regulacija, dok protivnici anarhizma najee tvrde da bi prisutna je upravo drava. Elokventnim reima filozofskog anarhiste Roberta Pola
rezultat bio haos, a ne mirno drutvo bez eksternih prinuda. Volfa: Deluje kao da verovanje u autoritet drave ljudima dolazi prirodno. Banda
Osnovna pretpostavka anarhizma jeste da mo koju jedan pojedinac ili grupa pljakaa dolazi u grad sa isukanim orujem i zahteva da im se preda sve zlato iz
sprovodi nad drugim pojedincima ili grupama izaziva veinu drutvenih problema. banke. Njih zovemo kriminalcima. Oni se zatim vrate istog dana sledee godine
Za razliku od konvencionalnih tvrdnji prema kojima je dravna vlast neophodna i ponove svoj zahtev. Ponovo ih zovemo kriminalcima. Zatim obuku uniforme i
zato to je ljudima nemogue poveriti da se staraju jedni o drugima, anarhisti tvrde ponu da dolaze svake godine na isti dan. Vremenom poinjemo da ih zovemo
da je dravna vlast tetna zato to se nijednom konkretnom oveku ili grupi ne sme poreznici. Konano, najmanji i najmanje agresivni bandit ulazi u grad nenaoruan,
poveriti da se stara o svima ostalima. Za anarhiste, vlast nuno kvari pojedince, a a stanovnici mu predaju svoje zlato bez borbe. Stigla je Drava.228
ljudska bia su sposobna da organizuju svoje poslove bez toga da neko sprovodi Ostale dravne institucije su takoe esta tema napada u anarhistikoj literaturi,
autoritet nad drugima. Dakle, oni istiu da ovo ne implicira odsustvo bilo kakvog pre svega zato to se i one percipiraju kao instrumenti represije i eksploatacije. Os-
poretka u drutvu, ve da e ljudi na kooperativan nain proizvesti bolji sistem novni trik je, smatraju anarhisti, u tome da se ljudi ubede u to da je drava ne-
od onog koji je zasnovan na odnosima moi i autoriteta. U kontekstu zajednikih ophodna, da bismo bez drave pljakali i ubijali jedni druge itd., a u tom ubeivanju
potreba grupa ljudi bi putem pokuaja i greaka, improvizacija i eksperimenata, kljunu ulogu igraju religija i obrazovanje, finansirani upravo od strane drave. To
evolutivno stvorila poredak iz haosa. Takav anarhistiki poredak bi tada bio trajniji znai da i ove institucije igraju vanu ulogu u porobljavanju ljudskih umova i u
od bilo kog drugog eksterno nametnutog poretka. Takoe, taj poredak bi bio bolje njihovom ohrabrivanju da mirno prihvate svoju sudbinu neslobodnih pojedin-
prilagoen ljudskim potrebama od bilo kog drugog sistema, pre svega zato to bi aca. Za anarhiste, dravno obrazovanje nije nita drugo do dravna propaganda
bio: i indoktrinacija, dok je crkva takoe vitalno orue dravne vlasti u potinjavanju
(1) dobrovoljan, stanovnitva. Prema Tolstoju, nema ideje koja je proizvela vie zla, toliko suprot-
(2) funkcionalan, nog Hristovom uenju, nego ideja crkve. Za mnoge druge anarhiste, sve forme
(3) privremen i religije i religijske vere se percipiraju kao zle. U izvesnom smislu, sutina anarhizma
(4) mali (lokalan). jeste negacija autoriteta bilo koga nad bilo kim jer niko nije dovoljno podesan da
Svaka od navedenih taaka vana je za dublje razumevanje anarhizma. Prvo, bi vladao ostalima. To ne znai da anarhisti smatraju da su ljudi savreni, ve da
sve forme anarhizma odlikuje dobrovoljna priroda bilo kog udruivanja. Drugo, vladavina, uprava ili prinuda kao takve stvaraju zloupotrebu i represiju slobode. Iz
odreena organizacija ili asocijacija bila bi formirana samo da bi odgovorila na sas- tih razloga svi anarhisti tvrde da je mogue zameniti drutvo koje je zasnovano na
_____________
vim konkretnu potrebu. Tree, ona bi nestala im bi se ta potreba ispunila. etvrto, 227 Paul Elcbaher (Paul Eltzbacher, 18681928) je bio nemaki pravnik i profesor prava koji se
anarhistika organizacija bi morala da bude dovoljno mala da bi je mogli kontroli- na poetku karijere bavio anarhizmom. Bio je i lan nemakog parlamenta, a zatim je zagovarao
sati ljudi (a ne da bi ona kontrolisala ljude). Samim tim, nema nieg utopijskog ili boljevizam i potpuno dravno vlasnitvo u Nemakoj.
228 Robert Pol Volf (Robert Paul Wolff, ro. 1933) je savremeni ameriki politiki filozof koji je di-
nerealnog u navedenim zahtevima, a karakteristini ili aktuelni primeri organi-
plomirao, masterirao i doktorirao filozofiju na Harvardu, a danas je profesor emeritus na Univerzitetu
zacija ovakvog tipa su pojedini sindikati ili (zemljo)radnike zadruge i slino. Masausets Amherst (radio je i na univerzitetima u ikagu i na Kolumbiji). Pisao je o marksizmu i
ta je osnovna zajednika ideja anarhistikih doktrina, odnosno ta anarhistu ini anarhizmu, uz protivljenje liberalnoj i konzervativnoj politikoj filozofiji.

223

222
politika filozofija i politika ideologija prema kojoj nijedna grupa u drutvu ne bi anarhistom? Najmanji zajedniki sadralac anarhistike teorije i prakse jeste odba-
smela da ostvaruje prinudu nad nekom drugom grupom ili individuom. To znai civanje i kritika dravnog autoriteta, kao i moi i prinude koje se kombinuju i zajedno
da bi drutvo ustrojeno na anarhistikim principima trebalo da sadri raznovrsne ine maineriju vlasti. Prema anarhisti Paulu Elcbaheru, ono to svi anarhisti imaju
grupe koje reflektuju interese svojih lanova. Anarhisti se meusobno razlikuju zajedniko jeste da odbacuju dravu kao svoju budunost.227 Meutim, ovo odbaci-
kada je re o konceptualizaciji odnosa izmeu ovih grupa (kao i po pitanju znaaja vanje drave poiva na irim filozofskim i drutvenim uverenjima koja se pre svega
konkretnih grupa), ali veina bi se verovatno sloila sa Kropotkinovom definicijom. tiu primata individue i vrline moralne autonomije. Za anarhiste, samo e istinski
Kao to je pomenuti Berkman isticao, anarhizam nas ui tome da je mogue iveti slobodna individua stvoriti adekvatnu moralnost i biti vredna potovanja, jer biti
u drutvu u kojem ne postoji prinuda bilo koje vrste. ivot bez prinude prirodno pod prinudom ili biti ogranien na bilo koji nain znai biti srozan i ponien. Od
znai slobodu; to znai slobodu od prisile i nametanja, odnosno ansu da ivimo svih stvari koje se meaju u slobodnu aktivnost individua, a koje umanjuju slobodu
ivotom koji nam najvie odgovara. Anarhisti najee zamiljaju miroljubivi, slo- i primoravaju nas da se ponaamo na naine na koje ne elimo, najmonija i sve-
bodni ivot bez pravila i regulacija, dok protivnici anarhizma najee tvrde da bi prisutna je upravo drava. Elokventnim reima filozofskog anarhiste Roberta Pola
rezultat bio haos, a ne mirno drutvo bez eksternih prinuda. Volfa: Deluje kao da verovanje u autoritet drave ljudima dolazi prirodno. Banda
Osnovna pretpostavka anarhizma jeste da mo koju jedan pojedinac ili grupa pljakaa dolazi u grad sa isukanim orujem i zahteva da im se preda sve zlato iz
sprovodi nad drugim pojedincima ili grupama izaziva veinu drutvenih problema. banke. Njih zovemo kriminalcima. Oni se zatim vrate istog dana sledee godine
Za razliku od konvencionalnih tvrdnji prema kojima je dravna vlast neophodna i ponove svoj zahtev. Ponovo ih zovemo kriminalcima. Zatim obuku uniforme i
zato to je ljudima nemogue poveriti da se staraju jedni o drugima, anarhisti tvrde ponu da dolaze svake godine na isti dan. Vremenom poinjemo da ih zovemo
da je dravna vlast tetna zato to se nijednom konkretnom oveku ili grupi ne sme poreznici. Konano, najmanji i najmanje agresivni bandit ulazi u grad nenaoruan,
poveriti da se stara o svima ostalima. Za anarhiste, vlast nuno kvari pojedince, a a stanovnici mu predaju svoje zlato bez borbe. Stigla je Drava.228
ljudska bia su sposobna da organizuju svoje poslove bez toga da neko sprovodi Ostale dravne institucije su takoe esta tema napada u anarhistikoj literaturi,
autoritet nad drugima. Dakle, oni istiu da ovo ne implicira odsustvo bilo kakvog pre svega zato to se i one percipiraju kao instrumenti represije i eksploatacije. Os-
poretka u drutvu, ve da e ljudi na kooperativan nain proizvesti bolji sistem novni trik je, smatraju anarhisti, u tome da se ljudi ubede u to da je drava ne-
od onog koji je zasnovan na odnosima moi i autoriteta. U kontekstu zajednikih ophodna, da bismo bez drave pljakali i ubijali jedni druge itd., a u tom ubeivanju
potreba grupa ljudi bi putem pokuaja i greaka, improvizacija i eksperimenata, kljunu ulogu igraju religija i obrazovanje, finansirani upravo od strane drave. To
evolutivno stvorila poredak iz haosa. Takav anarhistiki poredak bi tada bio trajniji znai da i ove institucije igraju vanu ulogu u porobljavanju ljudskih umova i u
od bilo kog drugog eksterno nametnutog poretka. Takoe, taj poredak bi bio bolje njihovom ohrabrivanju da mirno prihvate svoju sudbinu neslobodnih pojedin-
prilagoen ljudskim potrebama od bilo kog drugog sistema, pre svega zato to bi aca. Za anarhiste, dravno obrazovanje nije nita drugo do dravna propaganda
bio: i indoktrinacija, dok je crkva takoe vitalno orue dravne vlasti u potinjavanju
(1) dobrovoljan, stanovnitva. Prema Tolstoju, nema ideje koja je proizvela vie zla, toliko suprot-
(2) funkcionalan, nog Hristovom uenju, nego ideja crkve. Za mnoge druge anarhiste, sve forme
(3) privremen i religije i religijske vere se percipiraju kao zle. U izvesnom smislu, sutina anarhizma
(4) mali (lokalan). jeste negacija autoriteta bilo koga nad bilo kim jer niko nije dovoljno podesan da
Svaka od navedenih taaka vana je za dublje razumevanje anarhizma. Prvo, bi vladao ostalima. To ne znai da anarhisti smatraju da su ljudi savreni, ve da
sve forme anarhizma odlikuje dobrovoljna priroda bilo kog udruivanja. Drugo, vladavina, uprava ili prinuda kao takve stvaraju zloupotrebu i represiju slobode. Iz
odreena organizacija ili asocijacija bila bi formirana samo da bi odgovorila na sas- tih razloga svi anarhisti tvrde da je mogue zameniti drutvo koje je zasnovano na
_____________
vim konkretnu potrebu. Tree, ona bi nestala im bi se ta potreba ispunila. etvrto, 227 Paul Elcbaher (Paul Eltzbacher, 18681928) je bio nemaki pravnik i profesor prava koji se
anarhistika organizacija bi morala da bude dovoljno mala da bi je mogli kontroli- na poetku karijere bavio anarhizmom. Bio je i lan nemakog parlamenta, a zatim je zagovarao
sati ljudi (a ne da bi ona kontrolisala ljude). Samim tim, nema nieg utopijskog ili boljevizam i potpuno dravno vlasnitvo u Nemakoj.
228 Robert Pol Volf (Robert Paul Wolff, ro. 1933) je savremeni ameriki politiki filozof koji je di-
nerealnog u navedenim zahtevima, a karakteristini ili aktuelni primeri organi-
plomirao, masterirao i doktorirao filozofiju na Harvardu, a danas je profesor emeritus na Univerzitetu
zacija ovakvog tipa su pojedini sindikati ili (zemljo)radnike zadruge i slino. Masausets Amherst (radio je i na univerzitetima u ikagu i na Kolumbiji). Pisao je o marksizmu i
ta je osnovna zajednika ideja anarhistikih doktrina, odnosno ta anarhistu ini anarhizmu, uz protivljenje liberalnoj i konzervativnoj politikoj filozofiji.

223

222
prinudi drutvom koje je zasnovano na dobrovoljnoj saradnji.
Anarhizam odlikuje i snana kritika savremenog drutva, tako da odbacuje kon-
cept kontrole ili dominacije od strane bilo koje grupe, ali posebno od strane organ-
izovane grupe koju nazivamo drava ili vlada ili dravna uprava. Istovremeno, (pop-
ut libertarijanaca) tvrde da bi kooperacija izmeu individua mogla da funkcionie
na osnovu konsenzusa meu individuama i grupama. Anarhistika drutvena te-
orija se pre svega razvijala kroz brojne komentare o specifinim oblastima ljudskog
ivota za koje se smatralo da su prinudnog karaktera, odnosno koje bi se mogle
unaprediti u kontekstu slobodn(ij)e atmosfere. Iz tih razloga, anarhizam je (bio)
veoma kritiki nastrojen i prema mnogim drugim institucijama koje su strukturi-
rale drutveni ivot, a posebno prema braku i buroaskoj porodici. Jo je Vilijam
Godvin isticao da brak predstavlja oblik prevare i monopola, zbog ega ga treba
snano osuivati, a ovu temu su razraivali i mnogi drugi anarhisti u 20. veku, sa
posebnim naglaskom na porobljavanju ena i raznim oblicima seksualnog licemer-
ja i seksualne represije. Zato su anarhisti esto i glasni zagovornici prava na abortus
i kontracepciju, odnosno prava homoseksualaca.
Prema anarhizmu, krajnji drutveni cilj jeste istinski slobodan ivot u zajednici
koja povezuje razliite naine bivanja slobodnim. Anarhistike teorije obrazovan-
ja su potovane u mnogim aspektima, kao to su i bile praktikovane u mnogim
dravama sveta poput kole Samerhil u Engleskoj, koja je osnovana 1921. go-
dine.229 Anarhisti veruju u to da savremeno obrazovanje unitava slobodu, krea-
tivnost i uenje kod mladih ljudi, zbog ega zahtevaju da se ono usmeri ka potre-
bama pojedinanog deteta, kakve god da su te potrebe. Za njih, ovo je nemogue
ostvariti u visoko organizovanom i preterano kompleksnom obrazovnom sistemu
kakav postoji danas, ve samo u okvirima malih grupa koje individuu obrazuju za
slobodu. Prema anarhistikoj teoriji obrazovanja, ukoliko se deci podari sloboda
izbora i ona se ohrabre da prate ono to ih zanima, deca e gradualno pronai
sopstvena interesovanja i zatim e na to interesovanje primeniti ogromnu energiju
koju poseduju. Istovremeno, veruju da je ono to se izuava u kolama najee
irelevantno za nae ivote, te da se mnoge godine izgube u uenju stvari koje po-
jedincima nisu zanimljive, niti potrebne. Decu je potrebno ohrabriti da svet inter-
pretiraju na sopstveni nain, a ne pruati im odgovore.
Anarhisti veruju u to da su ljudi voljni da pomognu jedni drugima, kao i da ljud-
_____________
229 kola Samerhil je engleska kola sa internatom, koja je osnovana 1921. godine sa (tada radikal-
nim) uverenjem da kola treba da bude prilagoena detetu, a ne obrnuto. Funkcionisala je kao
demokratska zajednica, a upravljanje je bilo ravnopravno povereno i nastavnicima i uenicima.
lanovi ove zajednice su slobodni da rade ta ele (npr. da pohaaju asove koje ele ili da ih uopte
ne pohaaju), sve dok time ne naude drugome. Prema obrazovnoj filozofiji Samerhila, najvanije je
da uenici u budunosti budu sreni, a ne da ispunjavaju oekivanja roditelja, nastavnika ili ireg
drutva. kola i danas postoji, bila je predmet mnogih studija i dokumentarnih filmova, a podstakla
je razvoj mnogih slinih kola irom sveta.
224
ske najbolje instinkte unitava trenutna organizacija drutva, ali i da istinska ljubav
meu individuama nije mogua u savremenim okolnostima. Pojedine grane istiu
da sistem koji zabranjuje seksualne odnose izvan sankcija drave ili crkve zapravo
unitava mogunost iskrenog emocionalnog i erotskog odnosa meu individuama.
Iz navedenih razloga, pojedini anarhisti ne insistiraju (ili pak odbacuju) monogam-
ni brak, smatrajui da i ovi odnosi treba da budu preputeni individualnim odlu-
kama. Kada je re o religiji, ne postoji anarhistika preskripcija ili podrka religiji,
dok postoje odreene debate oko pitanja religijske vere. Pojedini autori snano
istiu da je religijska vera nekompatibilna anarhizmu, dok neki drugi smatraju da
je ova vera u zavisnosti od tipa organizacije ili crkve. Moe se rei i da je u pitanju
politika ideologija koja ima najvie vere u ljude, odnosno u to da su ljudi sposobni
za slobodu i za kooperaciju.
Anarhizam implicira ljudsko dostojanstvo i ljudsku odgovornost i njegov osnovni
cilj kao politike ideologije jeste dostizanje istinske ljudske slobode. Iz tih razloga,
neretko se pretpostavlja da anarhisti ele da stvore drutvo sazdano od nekon-
trolisane individualne slobode, to nije adekvatno. Prema Kropotkinu, anarhizam
zapravo traga za celovitim razvojem individualnosti, u kombinaciji sa razvojem
dobrovoljnog udruivanja u svim njegovim aspektima. Drugim reima, moe se
tvrditi da cilj nije sloboda, ve kombinacija individualnosti i zajednice, odnosno da
anarhisti istiu kako dostizanje slobode nije mogue bez razvoja istinski slobodne
zajednice. Na koji nain je mogue stvoriti drutvo zasnovano na individualnosti i
zajednici? U osnovi ove teorije jeste verovanje da je harmonija implicitna u svetu,
da je ovek po prirodi drutveno bie i da su sukobi proizvod spreavanja ovih pri-
rodnih nagona. Zakon koji vlada oveanstvom, kako tvrde anarhisti, jeste solidar-
nost, i samo ona dovodi do drutvenog progresa. Tipian izraz ovih stavova nalazi
se kod Kropotkina, koji je verovao da je nauka pokazala da evolucijom ne vlada
opstanak najbolje adaptiranih, ve zakoni kooperacije i solidarnosti unutar vrste.
Iz tih razloga, budunost ljudske vrste zavisi od uzajamne pomoi koja je vekovima
odravala oveanstvo ivim. Najvei deo anarhista ne veruje u to da je njihov cilj
nekakav divan, ali nerealan ili utopijski san, ve da je anarhija upisana u ljudsku is-
toriju kao mehanizam napretka. Anarhistiki ciljevi zapravo se svode na sumiranje
onoga to se smatra novom fazom drutvene evolucije trenutni poredak u kojem
vladaju haos, kriminal i beda, zapravo je osuen na propast i nestanak. Takoe,
anarhisti su verovali da njihove ideje imaju vrsto uporite u etici, da je ovekova
moralnost njegova prirodna karakteristika i da do zla dolazi samo kada je ljudsko
rasuivanje iskrivljeno snagama drave i kapitalizma.
Anarhisti su vrlo oprezni kada se radi o procenama kako bi izgledalo anarhistiko
drutvo. Sutina je u pokuaju da se onemogui vladavina i eksploatacija oveka
nad ovekom, to bi moglo da se postigne jedino ruenjem nepotrebno kompliko-
vanog drutvenog i ekonomskog sistema velikog obima. Taj sistem je neophodno
225
prinudi drutvom koje je zasnovano na dobrovoljnoj saradnji.
Anarhizam odlikuje i snana kritika savremenog drutva, tako da odbacuje kon-
cept kontrole ili dominacije od strane bilo koje grupe, ali posebno od strane organ-
izovane grupe koju nazivamo drava ili vlada ili dravna uprava. Istovremeno, (pop-
ut libertarijanaca) tvrde da bi kooperacija izmeu individua mogla da funkcionie
na osnovu konsenzusa meu individuama i grupama. Anarhistika drutvena te-
orija se pre svega razvijala kroz brojne komentare o specifinim oblastima ljudskog
ivota za koje se smatralo da su prinudnog karaktera, odnosno koje bi se mogle
unaprediti u kontekstu slobodn(ij)e atmosfere. Iz tih razloga, anarhizam je (bio)
veoma kritiki nastrojen i prema mnogim drugim institucijama koje su strukturi-
rale drutveni ivot, a posebno prema braku i buroaskoj porodici. Jo je Vilijam
Godvin isticao da brak predstavlja oblik prevare i monopola, zbog ega ga treba
snano osuivati, a ovu temu su razraivali i mnogi drugi anarhisti u 20. veku, sa
posebnim naglaskom na porobljavanju ena i raznim oblicima seksualnog licemer-
ja i seksualne represije. Zato su anarhisti esto i glasni zagovornici prava na abortus
i kontracepciju, odnosno prava homoseksualaca.
Prema anarhizmu, krajnji drutveni cilj jeste istinski slobodan ivot u zajednici
koja povezuje razliite naine bivanja slobodnim. Anarhistike teorije obrazovan-
ja su potovane u mnogim aspektima, kao to su i bile praktikovane u mnogim
dravama sveta poput kole Samerhil u Engleskoj, koja je osnovana 1921. go-
dine.229 Anarhisti veruju u to da savremeno obrazovanje unitava slobodu, krea-
tivnost i uenje kod mladih ljudi, zbog ega zahtevaju da se ono usmeri ka potre-
bama pojedinanog deteta, kakve god da su te potrebe. Za njih, ovo je nemogue
ostvariti u visoko organizovanom i preterano kompleksnom obrazovnom sistemu
kakav postoji danas, ve samo u okvirima malih grupa koje individuu obrazuju za
slobodu. Prema anarhistikoj teoriji obrazovanja, ukoliko se deci podari sloboda
izbora i ona se ohrabre da prate ono to ih zanima, deca e gradualno pronai
sopstvena interesovanja i zatim e na to interesovanje primeniti ogromnu energiju
koju poseduju. Istovremeno, veruju da je ono to se izuava u kolama najee
irelevantno za nae ivote, te da se mnoge godine izgube u uenju stvari koje po-
jedincima nisu zanimljive, niti potrebne. Decu je potrebno ohrabriti da svet inter-
pretiraju na sopstveni nain, a ne pruati im odgovore.
Anarhisti veruju u to da su ljudi voljni da pomognu jedni drugima, kao i da ljud-
_____________
229 kola Samerhil je engleska kola sa internatom, koja je osnovana 1921. godine sa (tada radikal-
nim) uverenjem da kola treba da bude prilagoena detetu, a ne obrnuto. Funkcionisala je kao
demokratska zajednica, a upravljanje je bilo ravnopravno povereno i nastavnicima i uenicima.
lanovi ove zajednice su slobodni da rade ta ele (npr. da pohaaju asove koje ele ili da ih uopte
ne pohaaju), sve dok time ne naude drugome. Prema obrazovnoj filozofiji Samerhila, najvanije je
da uenici u budunosti budu sreni, a ne da ispunjavaju oekivanja roditelja, nastavnika ili ireg
drutva. kola i danas postoji, bila je predmet mnogih studija i dokumentarnih filmova, a podstakla
je razvoj mnogih slinih kola irom sveta.
224
ske najbolje instinkte unitava trenutna organizacija drutva, ali i da istinska ljubav
meu individuama nije mogua u savremenim okolnostima. Pojedine grane istiu
da sistem koji zabranjuje seksualne odnose izvan sankcija drave ili crkve zapravo
unitava mogunost iskrenog emocionalnog i erotskog odnosa meu individuama.
Iz navedenih razloga, pojedini anarhisti ne insistiraju (ili pak odbacuju) monogam-
ni brak, smatrajui da i ovi odnosi treba da budu preputeni individualnim odlu-
kama. Kada je re o religiji, ne postoji anarhistika preskripcija ili podrka religiji,
dok postoje odreene debate oko pitanja religijske vere. Pojedini autori snano
istiu da je religijska vera nekompatibilna anarhizmu, dok neki drugi smatraju da
je ova vera u zavisnosti od tipa organizacije ili crkve. Moe se rei i da je u pitanju
politika ideologija koja ima najvie vere u ljude, odnosno u to da su ljudi sposobni
za slobodu i za kooperaciju.
Anarhizam implicira ljudsko dostojanstvo i ljudsku odgovornost i njegov osnovni
cilj kao politike ideologije jeste dostizanje istinske ljudske slobode. Iz tih razloga,
neretko se pretpostavlja da anarhisti ele da stvore drutvo sazdano od nekon-
trolisane individualne slobode, to nije adekvatno. Prema Kropotkinu, anarhizam
zapravo traga za celovitim razvojem individualnosti, u kombinaciji sa razvojem
dobrovoljnog udruivanja u svim njegovim aspektima. Drugim reima, moe se
tvrditi da cilj nije sloboda, ve kombinacija individualnosti i zajednice, odnosno da
anarhisti istiu kako dostizanje slobode nije mogue bez razvoja istinski slobodne
zajednice. Na koji nain je mogue stvoriti drutvo zasnovano na individualnosti i
zajednici? U osnovi ove teorije jeste verovanje da je harmonija implicitna u svetu,
da je ovek po prirodi drutveno bie i da su sukobi proizvod spreavanja ovih pri-
rodnih nagona. Zakon koji vlada oveanstvom, kako tvrde anarhisti, jeste solidar-
nost, i samo ona dovodi do drutvenog progresa. Tipian izraz ovih stavova nalazi
se kod Kropotkina, koji je verovao da je nauka pokazala da evolucijom ne vlada
opstanak najbolje adaptiranih, ve zakoni kooperacije i solidarnosti unutar vrste.
Iz tih razloga, budunost ljudske vrste zavisi od uzajamne pomoi koja je vekovima
odravala oveanstvo ivim. Najvei deo anarhista ne veruje u to da je njihov cilj
nekakav divan, ali nerealan ili utopijski san, ve da je anarhija upisana u ljudsku is-
toriju kao mehanizam napretka. Anarhistiki ciljevi zapravo se svode na sumiranje
onoga to se smatra novom fazom drutvene evolucije trenutni poredak u kojem
vladaju haos, kriminal i beda, zapravo je osuen na propast i nestanak. Takoe,
anarhisti su verovali da njihove ideje imaju vrsto uporite u etici, da je ovekova
moralnost njegova prirodna karakteristika i da do zla dolazi samo kada je ljudsko
rasuivanje iskrivljeno snagama drave i kapitalizma.
Anarhisti su vrlo oprezni kada se radi o procenama kako bi izgledalo anarhistiko
drutvo. Sutina je u pokuaju da se onemogui vladavina i eksploatacija oveka
nad ovekom, to bi moglo da se postigne jedino ruenjem nepotrebno kompliko-
vanog drutvenog i ekonomskog sistema velikog obima. Taj sistem je neophodno
225
decentralizovati, odnosno na njegovo mesto treba dovesti niz malih i potpuno
dobrovoljnih federacija. Na primer, jo je Godvin govorio o ovakvim okruzima
ili upama, oko kojih bi ljudi zatim organizovali zajednike kooperativne ak-
tivnosti. One bi zatim povremeno odabirale svoje predstavnike koji bi raspravljali o
zajednikim (regionalnim) pitanjima sa predstavnicima drugih okruga, ali niko ne
bi bio obavezan njihovim odlukama (niti bi se donosili bilo kakvi zakoni). Sutina
ovakvih ideja bila je u politikoj i drutvenoj jednostavnosti. Slino tome, u 19. veku
su anarhisti poput Prudona bili protiv nacionalnog ujedinjenja Italije i Nemake,
a slina tema sklonosti ka otroj decentralizaciji, lokalnoj autonomiji i masovnoj
participaciji pri donoenju odluka nastavila se i u okvirima anarhizma 20. veka.
Kao to je isticao Aleksander Berkman, politika decentralizacija je sinonim za slo-
bodu, industrijsku i materijalnu nezavisnost, te za bezbednost i blagostanje malih
zajednica. Ne treba smetnuti s uma da anarhisti nikada nisu pokuavali da zamene
dravu nekom drugom formom centralne organizacije ili mainerije za donoenje
odluka.
6.3. Poreklo i razvoj anarhizma
Kao to je navedeno, anarhizam predstavlja grupu doktrina i stavova usredsreenih
na verovanje o tome da je vlast i tetna i nepotrebna, a re anarhizam je izvedena
iz grkog korena (anarchos) koja znai frazu bez autoriteta, bez vlasti. Ovaj termin
se poeo masovno upotrebljavati u periodu oko Francuske revolucije, i to najee
u kritikom ili negativnom smislu, a ne kao naziv za konkretnu politiku ideologiju.
Na primer, voe umerenih frakcija u Nacionalnoj skuptini su svoje ekstremistike
rivale, Besne (Enrags) nazivali zagovornicima anarhije. Reima irondinca ak-
Pjera Brisoa: Zakoni koji se ne primenjuju, prezrene vlasti bez sile, nekanjeni
zloini, imovina pod napadom, ugroena bezbednost individua, iskvareni moral
naroda, bez ustava, bez vlasti, bez pravde, to su karakteristike anarhije.230 Termin
je korien je i tokom Engleskih graanskih ratova kao naziv za pripadnike radi-
kalnih pokreta koji su zahtevali univerzalno birako pravo (za mukarce).231
_____________
230 ak-Pjer Briso (Jacques Pierre Brissot, 17541793) je bio advokat, pisac, izdava, kao i voa
irondinaca tokom Francuske revolucije. Upamen je po razvoju i irenju revolucionarne ideologije,
kao i po izuzetnim pamfletima i govorima. Snano je zagovarao ukidanje ropstva, a imao je umerene
stavove povodom revolucije, nasilja, monarhije i sudbine kralja, zbog ega je i uhapen i ubijen na
giljotini.
231 Engleski graanski ratovi predstavljaju niz vojnih sukoba i politikih konflikata izmeu pristalica
engleskog Parlamenta i pristalica engleskih kraljeva (rojalista), voenih izmeu 1642. i 1651. godine.
Poto je re o tri sukoba koja su se dogodila u relativno kratkom istorijskom periodu mnogi istoriari
jednostavno govore o (jednom) Engleskom graanskom ratu. Uz to, odreeni marksistiki istoriari
ove dogaaje nazivaju Engleskom revolucijom, to ne treba brkati sa Engleskom revolucijom iz 1688.
godine koja se obino naziva Slavna. Kao posledica ratova Engleska je krakotrajno postala republika,
zatim je ponovo ustoliena monarhija, ali sa mnogo veim pravima i ovlaenjima parlamenta.
226
Brisoove rei i danas slue kao model za denuncijaciju anarhizma od strane nje-
govih protivnika, iako bi mnogi anarhisti pristali na pojedine take koje je Bri-
so spomenuo. Oni zaista esto odbacuju zakone koje je propisala vlast, smatraju
vlasnitvo kao sredstvo tiranije i veruju u to da je kriminal proizvod vlasnikih
odnosa i dravne vlasti. Osim toga, Bakunjin je bio poznat po opaskama da je
destruktivni nagon zapravo kreativni nagon, a predstavljao je i tipinog anarhistu
iz popularne imaginacije obuen u crni kaput sa ogromnom, neurednom bradom.
Dakle, poto anarhizam poiva na ideji o odsustvu drave i vlade, ta ideja se esto
transformie u ideju o odsustvu autoriteta i pravila, to zatim biva percipirano kao
ekvivalentno neredu i haosu. Ovo se prepoznaje i u svakodnevnom govoru, budui
da re anarhija moe da oznaava nain ivota bez drave, ali i optu neureenost
i raspad. Anarhisti se esto i sa pravom protive ovakvim zabunama, iako nisu uvek
obeshrabrivali ideju o tome da anarhija moe podrazumevati i teror i destrukciju. S
druge strane, smatraju da odbacivanje ustava i drave ne vodi u stanje bez pravde,
ve u stanje istinske pravde koja je inherentna slobodnom razvoju ljudske socijal-
nosti. Za anarhiste, ovekove prirodne sklonosti koje nisu ograniene zakonima
tiu se ivota u skladu sa principima i praksom uzajamne pomoi.
Prva upotreba termina anarhija u pozitivnom, politiki-ideolokom smislu
pronalazi se kod Prudona, u njegovom delu ta je vlasnitvo? iz 1840. godine, u
kojem izlae principe i posveenost anarhiji. Prema Prudonu, ovek trai pravdu u
jednakosti, zbog ega drutvo trai poredak u anarhiji, pri emu je anarhiju defin-
isao kao odustvo vladaoca, suverena. Pre toga anarhija je konceptualizovana kao
neto to implicira nered i zadrala je ovu konotaciju sve do Prve internacionale,
zbog ega je i Bakunjin prvobitno izbegavao termin i preferirao je kolektivizam,
delom i da bi se distancirao od Prudonovih sledbenika. Ovaj kolektivizam isprva
nije sadrao protivljenje dravi, zbog ega su neki anarhisti i danas skeptini prema
Bakunjinovoj viziji. S druge strane, Marks je obilato koristio termin anarhizam
kao uvredljiv, implicirajui utopijsku nepraktinost, ali i etiketirajui kao anarhiste
pojedince koji ele da rasture Internacionalu. Meta Marksovih napada veoma esto
je bio Bakunjin, a pojam anarhija je imao sloenu istoriju i bio je predmet brojnih
debata na kongresima Internacionale tokom 1870-ih. Tek je 1880-ih godina postao
iroko korien u Evropi i Americi, kao oznaka za jasan drutveni pokret i zasebnu
ideoloku poziciju. Na drugoj strani, u Sjedinjenim Dravama se takoe razvijala
autohtona i nenasilna tradicija anarhizma, razvijena u 19. veku pod uticajem au-
tora kao to su Henri Dejvid Toro, Dosaja Voren, Lisander Spuner i, pre svih,
Bendamin Taker.232 Taker je bio meu ranim zagovornicima birakog prava za e-
_____________
232 Henri Dejvid Toro (Henry David Thoreau, 18171862) je bio ameriki pisac, prirodnjak, istoriar
i filozof, a pojedini autori ga interpretiraju kao anarhistu. Najpoznatiji je po svojoj knjizi Volden, ili
ivot u umi (Walden, or Life in the Woods, 1854), u kojoj se bavi jednostavnim ivotom u prirodnom
okruenju, kao i po eseju Graanska neposlunost (Civil Disobedience, 1849), gde poziva na nenasilni
otpor kao izraz pobune protiv nepravedne vlasti. Celog ivota se protivio ropstvu, a u svojim delima
227
decentralizovati, odnosno na njegovo mesto treba dovesti niz malih i potpuno
dobrovoljnih federacija. Na primer, jo je Godvin govorio o ovakvim okruzima
ili upama, oko kojih bi ljudi zatim organizovali zajednike kooperativne ak-
tivnosti. One bi zatim povremeno odabirale svoje predstavnike koji bi raspravljali o
zajednikim (regionalnim) pitanjima sa predstavnicima drugih okruga, ali niko ne
bi bio obavezan njihovim odlukama (niti bi se donosili bilo kakvi zakoni). Sutina
ovakvih ideja bila je u politikoj i drutvenoj jednostavnosti. Slino tome, u 19. veku
su anarhisti poput Prudona bili protiv nacionalnog ujedinjenja Italije i Nemake,
a slina tema sklonosti ka otroj decentralizaciji, lokalnoj autonomiji i masovnoj
participaciji pri donoenju odluka nastavila se i u okvirima anarhizma 20. veka.
Kao to je isticao Aleksander Berkman, politika decentralizacija je sinonim za slo-
bodu, industrijsku i materijalnu nezavisnost, te za bezbednost i blagostanje malih
zajednica. Ne treba smetnuti s uma da anarhisti nikada nisu pokuavali da zamene
dravu nekom drugom formom centralne organizacije ili mainerije za donoenje
odluka.
6.3. Poreklo i razvoj anarhizma
Kao to je navedeno, anarhizam predstavlja grupu doktrina i stavova usredsreenih
na verovanje o tome da je vlast i tetna i nepotrebna, a re anarhizam je izvedena
iz grkog korena (anarchos) koja znai frazu bez autoriteta, bez vlasti. Ovaj termin
se poeo masovno upotrebljavati u periodu oko Francuske revolucije, i to najee
u kritikom ili negativnom smislu, a ne kao naziv za konkretnu politiku ideologiju.
Na primer, voe umerenih frakcija u Nacionalnoj skuptini su svoje ekstremistike
rivale, Besne (Enrags) nazivali zagovornicima anarhije. Reima irondinca ak-
Pjera Brisoa: Zakoni koji se ne primenjuju, prezrene vlasti bez sile, nekanjeni
zloini, imovina pod napadom, ugroena bezbednost individua, iskvareni moral
naroda, bez ustava, bez vlasti, bez pravde, to su karakteristike anarhije.230 Termin
je korien je i tokom Engleskih graanskih ratova kao naziv za pripadnike radi-
kalnih pokreta koji su zahtevali univerzalno birako pravo (za mukarce).231
_____________
230 ak-Pjer Briso (Jacques Pierre Brissot, 17541793) je bio advokat, pisac, izdava, kao i voa
irondinaca tokom Francuske revolucije. Upamen je po razvoju i irenju revolucionarne ideologije,
kao i po izuzetnim pamfletima i govorima. Snano je zagovarao ukidanje ropstva, a imao je umerene
stavove povodom revolucije, nasilja, monarhije i sudbine kralja, zbog ega je i uhapen i ubijen na
giljotini.
231 Engleski graanski ratovi predstavljaju niz vojnih sukoba i politikih konflikata izmeu pristalica
engleskog Parlamenta i pristalica engleskih kraljeva (rojalista), voenih izmeu 1642. i 1651. godine.
Poto je re o tri sukoba koja su se dogodila u relativno kratkom istorijskom periodu mnogi istoriari
jednostavno govore o (jednom) Engleskom graanskom ratu. Uz to, odreeni marksistiki istoriari
ove dogaaje nazivaju Engleskom revolucijom, to ne treba brkati sa Engleskom revolucijom iz 1688.
godine koja se obino naziva Slavna. Kao posledica ratova Engleska je krakotrajno postala republika,
zatim je ponovo ustoliena monarhija, ali sa mnogo veim pravima i ovlaenjima parlamenta.
226
Brisoove rei i danas slue kao model za denuncijaciju anarhizma od strane nje-
govih protivnika, iako bi mnogi anarhisti pristali na pojedine take koje je Bri-
so spomenuo. Oni zaista esto odbacuju zakone koje je propisala vlast, smatraju
vlasnitvo kao sredstvo tiranije i veruju u to da je kriminal proizvod vlasnikih
odnosa i dravne vlasti. Osim toga, Bakunjin je bio poznat po opaskama da je
destruktivni nagon zapravo kreativni nagon, a predstavljao je i tipinog anarhistu
iz popularne imaginacije obuen u crni kaput sa ogromnom, neurednom bradom.
Dakle, poto anarhizam poiva na ideji o odsustvu drave i vlade, ta ideja se esto
transformie u ideju o odsustvu autoriteta i pravila, to zatim biva percipirano kao
ekvivalentno neredu i haosu. Ovo se prepoznaje i u svakodnevnom govoru, budui
da re anarhija moe da oznaava nain ivota bez drave, ali i optu neureenost
i raspad. Anarhisti se esto i sa pravom protive ovakvim zabunama, iako nisu uvek
obeshrabrivali ideju o tome da anarhija moe podrazumevati i teror i destrukciju. S
druge strane, smatraju da odbacivanje ustava i drave ne vodi u stanje bez pravde,
ve u stanje istinske pravde koja je inherentna slobodnom razvoju ljudske socijal-
nosti. Za anarhiste, ovekove prirodne sklonosti koje nisu ograniene zakonima
tiu se ivota u skladu sa principima i praksom uzajamne pomoi.
Prva upotreba termina anarhija u pozitivnom, politiki-ideolokom smislu
pronalazi se kod Prudona, u njegovom delu ta je vlasnitvo? iz 1840. godine, u
kojem izlae principe i posveenost anarhiji. Prema Prudonu, ovek trai pravdu u
jednakosti, zbog ega drutvo trai poredak u anarhiji, pri emu je anarhiju defin-
isao kao odustvo vladaoca, suverena. Pre toga anarhija je konceptualizovana kao
neto to implicira nered i zadrala je ovu konotaciju sve do Prve internacionale,
zbog ega je i Bakunjin prvobitno izbegavao termin i preferirao je kolektivizam,
delom i da bi se distancirao od Prudonovih sledbenika. Ovaj kolektivizam isprva
nije sadrao protivljenje dravi, zbog ega su neki anarhisti i danas skeptini prema
Bakunjinovoj viziji. S druge strane, Marks je obilato koristio termin anarhizam
kao uvredljiv, implicirajui utopijsku nepraktinost, ali i etiketirajui kao anarhiste
pojedince koji ele da rasture Internacionalu. Meta Marksovih napada veoma esto
je bio Bakunjin, a pojam anarhija je imao sloenu istoriju i bio je predmet brojnih
debata na kongresima Internacionale tokom 1870-ih. Tek je 1880-ih godina postao
iroko korien u Evropi i Americi, kao oznaka za jasan drutveni pokret i zasebnu
ideoloku poziciju. Na drugoj strani, u Sjedinjenim Dravama se takoe razvijala
autohtona i nenasilna tradicija anarhizma, razvijena u 19. veku pod uticajem au-
tora kao to su Henri Dejvid Toro, Dosaja Voren, Lisander Spuner i, pre svih,
Bendamin Taker.232 Taker je bio meu ranim zagovornicima birakog prava za e-
_____________
232 Henri Dejvid Toro (Henry David Thoreau, 18171862) je bio ameriki pisac, prirodnjak, istoriar
i filozof, a pojedini autori ga interpretiraju kao anarhistu. Najpoznatiji je po svojoj knjizi Volden, ili
ivot u umi (Walden, or Life in the Woods, 1854), u kojoj se bavi jednostavnim ivotom u prirodnom
okruenju, kao i po eseju Graanska neposlunost (Civil Disobedience, 1849), gde poziva na nenasilni
otpor kao izraz pobune protiv nepravedne vlasti. Celog ivota se protivio ropstvu, a u svojim delima
227
ne, verske tolerancije i prava radnika, a kombinovao je Vorenove ideje o egalita-
rizmu sa elementima Prudonovog i Bakunjinovog protivljenja dravi.
Rasprave o poreklu anarhizma mogu se podeliti na tri grupe ili osnovna tipa.
Na prvom mestu su stavovi prema kojima je anarhizam sveprisutni, univerzalni
i aistorijski slobodarski impuls ili politiki stav. Zbog ovakve pretpostavke tvrdi
se da se anarhistika oseanja izraavaju jo od doba antike Grke, kao i da ona
postoje i u drevnim kineskim tekstovima poput Tao te ing Lao Cea, osnovnog tek-
sta taoizma.233 Prema odreenim interpretacijama, ovaj taoistiki tekst predstavlja
anarhistiki klasik. Na slian nain se posmatraju i odreena razmiljanja Sokrata
i sofista, kao i razni pokreti hrianske heterodoksije (poput anabaptista) iz sred-
njeg veka.234 Meutim, ovakve interpretacije ignoriu istorijske i socioloke fak-
tore u pojavi (modernih) ideologija i zapravo su izraz intelektualne slabosti koja
pokuava da pronae drevne korene u svim ideologijama.
Druga perspektiva, koja je adekvatnija, poreklo anarhizma vidi u antropolokim
istraivanjima iz 19. veka, kao npr. u radovima amerikog antropologa Luisa Mor-
gana. Prema takvom miljenju, smatra se da anarhizam ima snane paralele sa
primitivnim drutvima koja su pronaena irom sveta. Mnogi antropolozi su is-
ticali da je od pojave homo sapiens-a ovek najvie vremena proveo ivei u primi-
tivnim zajednicama bez drave, te da se mnoga od ovih drutava mogu opisati kao
primitivne anarhije. Zato neki anarhisti tvrde da je neophodno obratiti panju
na ta drutva kao glavne istorijske primere anarhije i kvazianarhije. Meutim, i u
ovakvoj perspektivi prisutan je problem pronalaska drevnih korena (anarhizma)
_____________
je anticipirao odreene ideje savremenog ekolokog pokreta.
Lisander Spuner (Lysander Spooner, 18081887) je bio ameriki individualistiki anarhista, filozof,
teoretiar i preduzetnik. Bio je snani protivnik ropstva i imao je simpatije prema radnikom pokretu.
233 Lao Ce (Lao Tzu, Lao Tse ili Laozi, c. 604c. 514 pre nove ere) je bio mistiki kineski filozof koji
se smatra osnivaem filozofskog taoizma. U pitanju je filozofija i religijska tradicija koja naglaava
znaaj harmoninog ivota sa konceptom koji se naziva Tao, a koji je izvor i sutina svega to postoji.
Mnoge religijske verzije taoistike filozofije Lao Cea smatraju boanstvom, a predstavlja i jednu od
centralnih figura kineske kulture. Njegov rad su prihvatali i mnogi antiautoritarni drutveni pokreti.
234 Sokrat (Socrates ili Skrts, c. 469399 pre nove ere) je bio klasini grki filozof, ujedno i jedan
od osnivaa zapadne filozofije, a bio je i istaknuta atinska javna linost. Poznat je po svojoj etici i
kritici sofista, a osuen je na smrt zbog optubi da izmilja nove bogove i kvari omladinu.
Sofisti su bili putujui uitelji u antikoj Grkoj i Rimu koji su poduavali filozofiju i retoriku, prven-
stveno plemstvu i mlaim dravnicima (iako su mnogi drugi putujui uitelji u tom periodu graane
poduavali i muziku, atletiku, matematiku itd.). Poto su naplaivali svoje usluge bili su na udaru
drugih filozofa poput Sokrata, a upameni su po promociji obrazovanja, demokratije itd. Njihova
filozofija je bila posveena praktinim drutvenim i politikim pitanjima, te ih mnogi nazivaju i prvim
drutvenim naunicima.
Anabaptisti su predstavljali radikalno krilo protestantske reformacije, iji pripadnici su zastupali
miljenje da krtenje nakon roenja deteta nema vrednost, jer dete nije svesno ovog ina. Zastupali
su interese sirotinje i zalagali se za besklasno drutvo, bratstvo i jednakost, uz odbacivanje mnogih
konvencionalnih hrianskih praksi. Bili su masovno proganjeni, a danas se za nekoliko razliitih
protestantskih grupa moe rei da predstavljaju naslednike anabaptista.
228
koji zapostavlja socioloke i istorijske varijable. U tim tvrdnjama prisutan je lani
konceptualni univerzalizam, iako je zasnovan na respektabilnijim konceptima an-
tropologije iz 19. veka. Ipak, samo zato to je neto bez drave ili bez voe ne
znai da ga je mogue povezati sa vrlo konkretnom koncepcijom anarhije iz 19.
veka. Odakle potie ta elja da se ovi fenomeni inkorporiraju u kategorije savre-
menih ideologija ako ne iz romantiarskog parohijalizma koji pokuava da asimi-
luje dva sasvim razliita sveta. Iza ovakvih argumenata nazire se Rusoov pleme-
niti divljak, iako se forme verovanja i drutvene kontrole u ovakvim primitivnim
drutvima mogu smatrati gorim nego dravna kontrola u modernom drutvu.235
Drugim reima, mnoga od ovih drutava bez drave i sveprisutnog autoriteta bila
su uronjena u magiju, pretnju, okrutnost, uzajamna neprijateljstva itd. i ne izgleda-
ju kao egzemplari uzajamnog potovanja ili slobode. Odsustvo drave kao model
drutvene organizacije ne ukljuuje nuno i odsustvo drugih nepoeljnih karakter-
istika zapadnog drutva koje anarhisti ele da unite.
Trea, i svakako najadekvatnija perspektiva poreklo anarhizma pronalazi u dobu
prosvetiteljstva i Francuske revolucije. Sa izuzetkom Vilijama Godvina, koji je u
svojim delima svakako izraavao duh anarhizma kao moderne politike ideologije,
anarhizam se nesumnjivo pojavljuje tek u 19. veku na temelju prosvetiteljskih i rev-
olucionarnih ideja. S tim u vezi, mogue ga je posmatrati i kao kreativnu meavinu
ili raskre izmeu liberalizma i socijalizma. Ovo ne znai da je u pitanju prosti zbir
ovih politikih ideologija, kao i da ne postoji nita distinktivno u anarhizmu, ve
naprotiv, samo da postoje znaajna preklapanja izmeu njega i drugih ideologija.
Dakle, doba razvoja i proliferacije anarhistikog pokreta moe se okvirno datirati u
period od 1880-ih do 1930-ih godina. Deavanja tokom panskog graanskog rata
bila su poslednji krupni pokuaj osnivanja anarhistikih komuna, sa izuzetkom
kontrakulturnih pokreta iz 1960-ih godina.236 Anarhisti su bili ukljueni i na mar-
ginama dve velike revolucije u Rusiji i paniji, a u oba sluaja bili su brzo eliminisani
(od strane komunista, odnosno faista). Pojedini autori vide povratak anarhizma u
spomenutim kontrakulturnim pokretima 1960-ih, kao i u antikapitalistikim i an-
tiglobalizacijskim pokretima od 1990-ih. Meutim, navedene pokrete, iako su (bi-
_____________
235 Plemeniti divljak je koncept koji oznaava idealizovanog oveka koji ivi van civilizacije i koji
kao takav simbolizuje prirodnu dobrotu, miroljubivost i mudrost nasuprot iskvarenosti savremenog
oveka pod uticajem civilizacije. Poreklo ovog termina se (neadekvatno) povezuje sa Rusoom i njego-
vom drutvenom teorijom o miroljubivom prvobitnom stanju, a sintagma se prvi put pojavljuje 1672.
godine u delu engleskog pesnika i dramaturga Dona Drajdena (John Dryden, 16311700).
236 Pod kontrakulturom se podrazumevaju kulture ili potkulture koje su implicitno ili eksplicitno
suprotstavljene dominantnoj kulturi u nekom drutvu. Kontrakultura obino izraava neke elje ili
aspiracije odreenih drutvenih grupa u nekom konkretnom istorijskom ili sociopolitikom dobu,
nakon ega mogu da doprinesu kulturnim promenama. Na primer, mogue je govoriti o romantizmu
kao o svojevrsnoj kontrakulturi u evropskoj istoriji, dok je tipini primer novije kontrakulture bila
hipi kontrakultura 1960-ih i 1970-ih godina, koja je zagovarala vrednosti pacifizma, seksualnih slo-
boda, upotrebu ilegalnih narkotika itd.
229
ne, verske tolerancije i prava radnika, a kombinovao je Vorenove ideje o egalita-
rizmu sa elementima Prudonovog i Bakunjinovog protivljenja dravi.
Rasprave o poreklu anarhizma mogu se podeliti na tri grupe ili osnovna tipa.
Na prvom mestu su stavovi prema kojima je anarhizam sveprisutni, univerzalni
i aistorijski slobodarski impuls ili politiki stav. Zbog ovakve pretpostavke tvrdi
se da se anarhistika oseanja izraavaju jo od doba antike Grke, kao i da ona
postoje i u drevnim kineskim tekstovima poput Tao te ing Lao Cea, osnovnog tek-
sta taoizma.233 Prema odreenim interpretacijama, ovaj taoistiki tekst predstavlja
anarhistiki klasik. Na slian nain se posmatraju i odreena razmiljanja Sokrata
i sofista, kao i razni pokreti hrianske heterodoksije (poput anabaptista) iz sred-
njeg veka.234 Meutim, ovakve interpretacije ignoriu istorijske i socioloke fak-
tore u pojavi (modernih) ideologija i zapravo su izraz intelektualne slabosti koja
pokuava da pronae drevne korene u svim ideologijama.
Druga perspektiva, koja je adekvatnija, poreklo anarhizma vidi u antropolokim
istraivanjima iz 19. veka, kao npr. u radovima amerikog antropologa Luisa Mor-
gana. Prema takvom miljenju, smatra se da anarhizam ima snane paralele sa
primitivnim drutvima koja su pronaena irom sveta. Mnogi antropolozi su is-
ticali da je od pojave homo sapiens-a ovek najvie vremena proveo ivei u primi-
tivnim zajednicama bez drave, te da se mnoga od ovih drutava mogu opisati kao
primitivne anarhije. Zato neki anarhisti tvrde da je neophodno obratiti panju
na ta drutva kao glavne istorijske primere anarhije i kvazianarhije. Meutim, i u
ovakvoj perspektivi prisutan je problem pronalaska drevnih korena (anarhizma)
_____________
je anticipirao odreene ideje savremenog ekolokog pokreta.
Lisander Spuner (Lysander Spooner, 18081887) je bio ameriki individualistiki anarhista, filozof,
teoretiar i preduzetnik. Bio je snani protivnik ropstva i imao je simpatije prema radnikom pokretu.
233 Lao Ce (Lao Tzu, Lao Tse ili Laozi, c. 604c. 514 pre nove ere) je bio mistiki kineski filozof koji
se smatra osnivaem filozofskog taoizma. U pitanju je filozofija i religijska tradicija koja naglaava
znaaj harmoninog ivota sa konceptom koji se naziva Tao, a koji je izvor i sutina svega to postoji.
Mnoge religijske verzije taoistike filozofije Lao Cea smatraju boanstvom, a predstavlja i jednu od
centralnih figura kineske kulture. Njegov rad su prihvatali i mnogi antiautoritarni drutveni pokreti.
234 Sokrat (Socrates ili Skrts, c. 469399 pre nove ere) je bio klasini grki filozof, ujedno i jedan
od osnivaa zapadne filozofije, a bio je i istaknuta atinska javna linost. Poznat je po svojoj etici i
kritici sofista, a osuen je na smrt zbog optubi da izmilja nove bogove i kvari omladinu.
Sofisti su bili putujui uitelji u antikoj Grkoj i Rimu koji su poduavali filozofiju i retoriku, prven-
stveno plemstvu i mlaim dravnicima (iako su mnogi drugi putujui uitelji u tom periodu graane
poduavali i muziku, atletiku, matematiku itd.). Poto su naplaivali svoje usluge bili su na udaru
drugih filozofa poput Sokrata, a upameni su po promociji obrazovanja, demokratije itd. Njihova
filozofija je bila posveena praktinim drutvenim i politikim pitanjima, te ih mnogi nazivaju i prvim
drutvenim naunicima.
Anabaptisti su predstavljali radikalno krilo protestantske reformacije, iji pripadnici su zastupali
miljenje da krtenje nakon roenja deteta nema vrednost, jer dete nije svesno ovog ina. Zastupali
su interese sirotinje i zalagali se za besklasno drutvo, bratstvo i jednakost, uz odbacivanje mnogih
konvencionalnih hrianskih praksi. Bili su masovno proganjeni, a danas se za nekoliko razliitih
protestantskih grupa moe rei da predstavljaju naslednike anabaptista.
228
koji zapostavlja socioloke i istorijske varijable. U tim tvrdnjama prisutan je lani
konceptualni univerzalizam, iako je zasnovan na respektabilnijim konceptima an-
tropologije iz 19. veka. Ipak, samo zato to je neto bez drave ili bez voe ne
znai da ga je mogue povezati sa vrlo konkretnom koncepcijom anarhije iz 19.
veka. Odakle potie ta elja da se ovi fenomeni inkorporiraju u kategorije savre-
menih ideologija ako ne iz romantiarskog parohijalizma koji pokuava da asimi-
luje dva sasvim razliita sveta. Iza ovakvih argumenata nazire se Rusoov pleme-
niti divljak, iako se forme verovanja i drutvene kontrole u ovakvim primitivnim
drutvima mogu smatrati gorim nego dravna kontrola u modernom drutvu.235
Drugim reima, mnoga od ovih drutava bez drave i sveprisutnog autoriteta bila
su uronjena u magiju, pretnju, okrutnost, uzajamna neprijateljstva itd. i ne izgleda-
ju kao egzemplari uzajamnog potovanja ili slobode. Odsustvo drave kao model
drutvene organizacije ne ukljuuje nuno i odsustvo drugih nepoeljnih karakter-
istika zapadnog drutva koje anarhisti ele da unite.
Trea, i svakako najadekvatnija perspektiva poreklo anarhizma pronalazi u dobu
prosvetiteljstva i Francuske revolucije. Sa izuzetkom Vilijama Godvina, koji je u
svojim delima svakako izraavao duh anarhizma kao moderne politike ideologije,
anarhizam se nesumnjivo pojavljuje tek u 19. veku na temelju prosvetiteljskih i rev-
olucionarnih ideja. S tim u vezi, mogue ga je posmatrati i kao kreativnu meavinu
ili raskre izmeu liberalizma i socijalizma. Ovo ne znai da je u pitanju prosti zbir
ovih politikih ideologija, kao i da ne postoji nita distinktivno u anarhizmu, ve
naprotiv, samo da postoje znaajna preklapanja izmeu njega i drugih ideologija.
Dakle, doba razvoja i proliferacije anarhistikog pokreta moe se okvirno datirati u
period od 1880-ih do 1930-ih godina. Deavanja tokom panskog graanskog rata
bila su poslednji krupni pokuaj osnivanja anarhistikih komuna, sa izuzetkom
kontrakulturnih pokreta iz 1960-ih godina.236 Anarhisti su bili ukljueni i na mar-
ginama dve velike revolucije u Rusiji i paniji, a u oba sluaja bili su brzo eliminisani
(od strane komunista, odnosno faista). Pojedini autori vide povratak anarhizma u
spomenutim kontrakulturnim pokretima 1960-ih, kao i u antikapitalistikim i an-
tiglobalizacijskim pokretima od 1990-ih. Meutim, navedene pokrete, iako su (bi-
_____________
235 Plemeniti divljak je koncept koji oznaava idealizovanog oveka koji ivi van civilizacije i koji
kao takav simbolizuje prirodnu dobrotu, miroljubivost i mudrost nasuprot iskvarenosti savremenog
oveka pod uticajem civilizacije. Poreklo ovog termina se (neadekvatno) povezuje sa Rusoom i njego-
vom drutvenom teorijom o miroljubivom prvobitnom stanju, a sintagma se prvi put pojavljuje 1672.
godine u delu engleskog pesnika i dramaturga Dona Drajdena (John Dryden, 16311700).
236 Pod kontrakulturom se podrazumevaju kulture ili potkulture koje su implicitno ili eksplicitno
suprotstavljene dominantnoj kulturi u nekom drutvu. Kontrakultura obino izraava neke elje ili
aspiracije odreenih drutvenih grupa u nekom konkretnom istorijskom ili sociopolitikom dobu,
nakon ega mogu da doprinesu kulturnim promenama. Na primer, mogue je govoriti o romantizmu
kao o svojevrsnoj kontrakulturi u evropskoj istoriji, dok je tipini primer novije kontrakulture bila
hipi kontrakultura 1960-ih i 1970-ih godina, koja je zagovarala vrednosti pacifizma, seksualnih slo-
boda, upotrebu ilegalnih narkotika itd.
229
li) ideoloki i uticajni u odreenim sektorima, jo uvek je teko jasno proceniti.
Oni sadre odreene elemente negativnog lokalizovanog otpora globalnim si-
lama, kombinovanog sa pozitivnim formama anarhizma, ekologije, feminizma i
socijalizma. Pitanja poput narastajue industrijalizacije, globalizovanog kapitali-
zma, nuklearne moi, zagaenja ivotne sredine, eskalacije dravne moi i rata itd.
nesumnjivo su radikalizovala novu generaciju koja u mnogim aspektima neguje
anarhistike ideje.
Pitanje zato se anarhizam razvio iz drutvenog konteksta 1860-ih i 1870-
ih jeste kompleksno, a odgovor na njega je esto specifian za razliita drutva.
Na primer, razlozi za razvoj ruskog anarhizma razliiti su od razloga za razvoj
amerikih, francuskih ili panskih varijanti ove politike ideologije. Zatim, poreklo
individualistikog anarhizma ima blie intelektualne veze sa klasinim liberaliz-
mom, dok je poreklo komunistikog anarhizma bilo u vezi sa vatrenim intelektual-
nim debatama u okvirima socijalizma i komunizma. Od 1880-ih godina specifini
anarhizmi su se pojavili u gotovo svim evropskim drutvima, kao i u Indiji, Junoj
Americi, Japanu i Sjedinjenim Dravama. Meu najvanijim optim faktorima za
ovakva deavanja svakako su bili: rast i uveana centralizacija drava-nacija (to su
i mnoge druge ideologije, a posebno liberalizam, smatrale problematinim), kao i
irenje industrijskog kapitalizma i ogromni drutveni, ekonomski i politiki prob-
lemi koji su usledili (to je problem na koji je reagovao i socijalizam). Meutim,
specifini problemi koje je kapitalizam doneo u dominantno ruralnim drutvima
pokazali su se kao posebno plodni za razvoj anarhizma koji je do 1930-ih godina
najveu podrku imao upravo u ruralnoj Rusiji, paniji i Italiji.
Vaan podsticaj ovom razvoju bila je Oktobarska revolucija i dogaaji posle nje.
Prvobitno, dogaaji iz 1917. godine su ili na ruku anarhizmu i mnogi anarhisti
su uestvovali u revoluciji i prihvatali su je sa oduevljenjem. Postojao je doslovni
slom dravne vlasti, pri emu su radnici i seljaci preuzeli kontrolu nad sredstvima
za proizvodnju, formirali su sovjete, a inilo se da boljevici i Lenjin zagovaraju
slobodarske ciljeve. Otvorili su zatvorske kapije, proglasili su stari reim sruenim i
nepostojeim, razoruali su i raspustili policiju itd., zbog ega su se mnogi anarhisti
pridruili komunistima ili se vratili u Rusiju spremni da sarauju sa boljevicima.
Meutim, ubrzo su se razoarali i postali su predmet nove represije bili su zat-
varani i proganjani, odnosno tretirani kao obini kriminalci (npr. pacifistiki sled-
benici Tolstoja su streljani jer su odbili da slue u Crvenoj armiji).237 Konano, sve
iluzije su sruene nakon grubog boljevikog guenja pobune u Krontatu 1921. go-
dine, koju su organizovali vojnici i mornari koji su bili kljuni u ruenju caristikog
_____________
237 Crvena armija (puno ime: Crvena armija radnika i seljaka) je bio naziv za vojsku i avijaciju Sovjet-
skog Saveza. Crvena boja u imenu se odnosi na boju krvi koju je radnika klasa prolila u svojoj borbi
protiv kapitalizma. Osnovana je odmah nakon Oktobarske revolucije, 1917. godine, a rasputena je
nakon kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine. Kopnena vojska Crvene armije je predstavljala kljuni
faktor u ostvarivanju pobede Saveznika u Drugom svetskom ratu.
230
reima. Nakon tog ina anarhisti su prepoznali da je (prema njihovom miljenju)
revolucija u Rusiji mrtva i da je na delu novi reim despotizma i terora. Zato su poeli
da bee iz Rusije, kao to su bili i meu prvima koji su artikulisali kritiku dravnog
socijalizma i boljevikog modela upravljanja. Njihov problem sa marksistiko-
lenjinistikom verzijom komunizma bio je u preteranom znaaju drave i partije,
kao i narastajueg kulta linosti. Anarhisti su zatim postali privueni novim ti-
povima neautoritarne i slobodarske pobune, inspirisane starijim anarhistikim ide-
alima, a ne Oktobarskom revolucijom.
Zbog predrasuda prema anarhizmu kao iskljuivo nasilnoj politikoj ideologiji
pojedini anarhisti su vremenom promenili svoje (nasilne) metode borbe i poeli su
da osnivaju kole i zajednice uspostavljene po anarhistikim principima, kao i da
izdaju politike pamflete, broure, letke, novine, asopise itd. U Francuskoj su ak
objavili vietomnu Anarhistiku Enciklopediju tokom 1930-ih godina. Na drugoj
strani, neki su u radnikim sindikatima prepoznali snagu za organizovanije
politiko delovanje bez krenja anarhistikih principa, to je bila orijentacija koja se
naziva anarhosindikalizmom. U pitanju je bio pokuaj harmonizacije anarhistikih
principa spontane i decentralizovane agitacije (ili propagande delom) sa zahtevima
za omasovljenjem anarhizma kao ideologije u okvirima moderne industrijalizo-
vane ekonomije. Od velike vanosti bila je inicijativa da se sindikati osnuju na prin-
cipima slobode i dobrovoljnosti, uz izbegavanje hijerarhijski obrazaca organizacije.
Tada je sindikat postajao instrument otpora ili sredstvo revolucije oko kojeg se
strukturiraju proizvodnja, potronja, obrazovanje i drutveni ivot. Dakle, sindi-
kat je prepoznat kao jezgro novog, decentralizovanog drutva zasnovanog na prin-
cipima anarhije. Aktivnosti ili taktike borbe ovako konceptualizovanih sindikata
bile su nepolitike, odnosno nazvane su direktnom akcijom u formi sabotaa,
trajkova itd.
Filozof Robert Pol Volf je 1970. godine objavio studiju U odbranu anarhizma (In
Defense of Anarchism) u kojoj izlae program filozofskog anarhizma. Polazna taka
argumenta bila je da je ovek odgovoran za sve svoje akcije, odnosno da je pojedi-
nac metafiziki slobodan i kao takav je u obavezi da dostie autonomiju gde god i
kada god je to mogue. Iz tih razloga Volf je tvrdio da je anarhizam jedina politika
doktrina koja je konzistentna sa vrlinom autonomije. Ovo je u praksi znailo da
anarhista s vremena na vreme moe pristajati na odreene zakone u dravi u kojoj
ivi, ali bez obaveze da prizna legitimnost autoriteta drave kao takve. Volf smatra
da drave koje temelje legitimnost na predstavnikoj demokratiji, vladavini veine,
ali ak i direktnoj demokratiji jesu drave koje su nekompatibilne sa ouvanjem
ovekove autonomije. On izlae politiku filozofiju u kojoj drutva mogu da op-
stanu bez drave, a naglaava i to da ljudi koji celovito poznaju situaciju u kojoj se
nalaze mogu ostaviti po strani line interese i rukovoditi se zajednikim dobrom
dobrovoljni pristanak je dovoljan za kreiranje adekvatnih nivoa drutvene koordi-
231
li) ideoloki i uticajni u odreenim sektorima, jo uvek je teko jasno proceniti.
Oni sadre odreene elemente negativnog lokalizovanog otpora globalnim si-
lama, kombinovanog sa pozitivnim formama anarhizma, ekologije, feminizma i
socijalizma. Pitanja poput narastajue industrijalizacije, globalizovanog kapitali-
zma, nuklearne moi, zagaenja ivotne sredine, eskalacije dravne moi i rata itd.
nesumnjivo su radikalizovala novu generaciju koja u mnogim aspektima neguje
anarhistike ideje.
Pitanje zato se anarhizam razvio iz drutvenog konteksta 1860-ih i 1870-
ih jeste kompleksno, a odgovor na njega je esto specifian za razliita drutva.
Na primer, razlozi za razvoj ruskog anarhizma razliiti su od razloga za razvoj
amerikih, francuskih ili panskih varijanti ove politike ideologije. Zatim, poreklo
individualistikog anarhizma ima blie intelektualne veze sa klasinim liberaliz-
mom, dok je poreklo komunistikog anarhizma bilo u vezi sa vatrenim intelektual-
nim debatama u okvirima socijalizma i komunizma. Od 1880-ih godina specifini
anarhizmi su se pojavili u gotovo svim evropskim drutvima, kao i u Indiji, Junoj
Americi, Japanu i Sjedinjenim Dravama. Meu najvanijim optim faktorima za
ovakva deavanja svakako su bili: rast i uveana centralizacija drava-nacija (to su
i mnoge druge ideologije, a posebno liberalizam, smatrale problematinim), kao i
irenje industrijskog kapitalizma i ogromni drutveni, ekonomski i politiki prob-
lemi koji su usledili (to je problem na koji je reagovao i socijalizam). Meutim,
specifini problemi koje je kapitalizam doneo u dominantno ruralnim drutvima
pokazali su se kao posebno plodni za razvoj anarhizma koji je do 1930-ih godina
najveu podrku imao upravo u ruralnoj Rusiji, paniji i Italiji.
Vaan podsticaj ovom razvoju bila je Oktobarska revolucija i dogaaji posle nje.
Prvobitno, dogaaji iz 1917. godine su ili na ruku anarhizmu i mnogi anarhisti
su uestvovali u revoluciji i prihvatali su je sa oduevljenjem. Postojao je doslovni
slom dravne vlasti, pri emu su radnici i seljaci preuzeli kontrolu nad sredstvima
za proizvodnju, formirali su sovjete, a inilo se da boljevici i Lenjin zagovaraju
slobodarske ciljeve. Otvorili su zatvorske kapije, proglasili su stari reim sruenim i
nepostojeim, razoruali su i raspustili policiju itd., zbog ega su se mnogi anarhisti
pridruili komunistima ili se vratili u Rusiju spremni da sarauju sa boljevicima.
Meutim, ubrzo su se razoarali i postali su predmet nove represije bili su zat-
varani i proganjani, odnosno tretirani kao obini kriminalci (npr. pacifistiki sled-
benici Tolstoja su streljani jer su odbili da slue u Crvenoj armiji).237 Konano, sve
iluzije su sruene nakon grubog boljevikog guenja pobune u Krontatu 1921. go-
dine, koju su organizovali vojnici i mornari koji su bili kljuni u ruenju caristikog
_____________
237 Crvena armija (puno ime: Crvena armija radnika i seljaka) je bio naziv za vojsku i avijaciju Sovjet-
skog Saveza. Crvena boja u imenu se odnosi na boju krvi koju je radnika klasa prolila u svojoj borbi
protiv kapitalizma. Osnovana je odmah nakon Oktobarske revolucije, 1917. godine, a rasputena je
nakon kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine. Kopnena vojska Crvene armije je predstavljala kljuni
faktor u ostvarivanju pobede Saveznika u Drugom svetskom ratu.
230
reima. Nakon tog ina anarhisti su prepoznali da je (prema njihovom miljenju)
revolucija u Rusiji mrtva i da je na delu novi reim despotizma i terora. Zato su poeli
da bee iz Rusije, kao to su bili i meu prvima koji su artikulisali kritiku dravnog
socijalizma i boljevikog modela upravljanja. Njihov problem sa marksistiko-
lenjinistikom verzijom komunizma bio je u preteranom znaaju drave i partije,
kao i narastajueg kulta linosti. Anarhisti su zatim postali privueni novim ti-
povima neautoritarne i slobodarske pobune, inspirisane starijim anarhistikim ide-
alima, a ne Oktobarskom revolucijom.
Zbog predrasuda prema anarhizmu kao iskljuivo nasilnoj politikoj ideologiji
pojedini anarhisti su vremenom promenili svoje (nasilne) metode borbe i poeli su
da osnivaju kole i zajednice uspostavljene po anarhistikim principima, kao i da
izdaju politike pamflete, broure, letke, novine, asopise itd. U Francuskoj su ak
objavili vietomnu Anarhistiku Enciklopediju tokom 1930-ih godina. Na drugoj
strani, neki su u radnikim sindikatima prepoznali snagu za organizovanije
politiko delovanje bez krenja anarhistikih principa, to je bila orijentacija koja se
naziva anarhosindikalizmom. U pitanju je bio pokuaj harmonizacije anarhistikih
principa spontane i decentralizovane agitacije (ili propagande delom) sa zahtevima
za omasovljenjem anarhizma kao ideologije u okvirima moderne industrijalizo-
vane ekonomije. Od velike vanosti bila je inicijativa da se sindikati osnuju na prin-
cipima slobode i dobrovoljnosti, uz izbegavanje hijerarhijski obrazaca organizacije.
Tada je sindikat postajao instrument otpora ili sredstvo revolucije oko kojeg se
strukturiraju proizvodnja, potronja, obrazovanje i drutveni ivot. Dakle, sindi-
kat je prepoznat kao jezgro novog, decentralizovanog drutva zasnovanog na prin-
cipima anarhije. Aktivnosti ili taktike borbe ovako konceptualizovanih sindikata
bile su nepolitike, odnosno nazvane su direktnom akcijom u formi sabotaa,
trajkova itd.
Filozof Robert Pol Volf je 1970. godine objavio studiju U odbranu anarhizma (In
Defense of Anarchism) u kojoj izlae program filozofskog anarhizma. Polazna taka
argumenta bila je da je ovek odgovoran za sve svoje akcije, odnosno da je pojedi-
nac metafiziki slobodan i kao takav je u obavezi da dostie autonomiju gde god i
kada god je to mogue. Iz tih razloga Volf je tvrdio da je anarhizam jedina politika
doktrina koja je konzistentna sa vrlinom autonomije. Ovo je u praksi znailo da
anarhista s vremena na vreme moe pristajati na odreene zakone u dravi u kojoj
ivi, ali bez obaveze da prizna legitimnost autoriteta drave kao takve. Volf smatra
da drave koje temelje legitimnost na predstavnikoj demokratiji, vladavini veine,
ali ak i direktnoj demokratiji jesu drave koje su nekompatibilne sa ouvanjem
ovekove autonomije. On izlae politiku filozofiju u kojoj drutva mogu da op-
stanu bez drave, a naglaava i to da ljudi koji celovito poznaju situaciju u kojoj se
nalaze mogu ostaviti po strani line interese i rukovoditi se zajednikim dobrom
dobrovoljni pristanak je dovoljan za kreiranje adekvatnih nivoa drutvene koordi-
231
nacije za ostvarivanje kolektivnih interesa i odranje industrijske ekonomije.
Zatim, anarhista Kolin Vord je u delu Anarhija u akciji (Anarchy in Action, 1973)
isticao da anarhistiku alternativu drutvenom poretku pre svega ini drutvena
fragmentacija, fisija umesto fuzije, diverzitet umesto jedinstva, masa drutava
umesto masovnog drutva.238 Na tragu ovih ideja savremeni anarhisti pozivaju na
forme ljudske aktivnosti koje su lokalne, neposredne i zasnovane na angaovanju i
umeu samih ljudi. Vord je pozivao na tanje gradove i toples federacije, odnos-
no na urbanu obnovu kroz graansku kontrolu i participaciju. Savremeni anarhisti
zagovaraju i otvorene porodice, raznovrsnije i detecentrino obrazovanje, dein-
stitucionalizaciju socijalne i zdravstvene zatite (i njihovu zamenu sistemom koji je
zasnovan na uzajamnoj pomoi), decentralizovanu i federalizovanu Evropu regija,
umesto centralizovane evropske superdrave itd.
Dakle, u drugoj polovini 20. veka mnogi kreativni anarhistiki mislioci su objav-
ljivali inovativne primene anarhistike teorije na savremena pitanja ili javne poli-
tike. Meu njima je zanimljivo istai i anarhistu Aleksa Komforta, poznatog po
seksualnom priruniku i meunarodnom bestseleru Radost seksa (The Joy of Sex,
1972).239 On je verovao u to da je (slobodna) seksualnost kljuna za sposobnost lju-
di da delaju slobodno u drugim sferama ivota i znaajno je doprineo anarhistikoj
teoriji kada je re o aspektu starenja. S druge strane, anarhista Marej Bukin je u
knjizi Drutveni anarhizam ili anarhizam ivotnog stila (Social Anarchism or Life-
style Anarchism, 1995) tvrdio da je savremeni anarhizam pred opasnou da izgu-
bi svoju vrednost upravo zato to je za mnoge anarhiste danas anarhizam postao
stvar linog ivotnog stila.240 Iz navedenih razloga, ovi pojedinci vie nisu ozbiljno
posveeni irim drutvenim promenama ili kolektivnoj viziji drutvene slobode
za sve, ve jedino svojoj individualnoj autonomiji. Pitanja koja postavlja Bukin
su veoma znaajna jer impliciraju da mnogi ljudi koji danas veruju u anarhizam
istovremeno ne veruju u to da je istinski anarhistiko drutvo mogue. Oni zbog
toga pokuavaju jedino da ive sopstvene ivote na to slobodniji nain mogue, ali
_____________
238 Kolin Vord (Colin Ward, 19242010) je bio britanski anarhistiki pisac, istoriar i publicista.
Bio je jedan od najveih anarhistikih mislilaca iz druge polovine 20. veka, kao i osniva i urednik
mesenika Anarhija (Anarchy) 1960-ih godina. Radio je i kao arhitekta, a bavio se i pitanjima urbanog
planiranja i obrazovanja.
239 Aleks Komfort (Alex Comfort, 19202000) je bio britanski naunik, lekar i drutveni aktivista,
upamen po svom seksualnom priruniku Radost seksa (The Joy of Sex, 1972). Radio je u Londonskoj
bolnici i doktorirao je na Juniversiti koledu u Londonu 1963. godine. Sebe je smatrao anarhistom,
ali i agresivnim antimilitaristom i pacifistom, a jo tokom Drugog svetskog rata osuivao je
savezniko bombardovanje nemakih civila. Bio je i nudista i svinger (u pitanju je seksualna praksa
koja promovie zamenu seksualnih partnera), a svojim bestselerom Radost seksa znaajno je doprineo
liberalnijem stavu o seksualnosti.
240 Marej Bukin (Murray Bookchin, 19212006) je bio ameriki anarhista, istoriar, pisac, teoretiar
i drutveni aktivista. Bio je i jedan od pionira ekolokog pokreta, kao i autor mnogih knjiga o
anarhizmu i ouvanju ivotne sredine. Protivio se kapitalizmu i zagovarao je direktne akcije u borbi
protiv kapitalizma i unitenja ekosistema.
232
bez brige za ostale. Prema Bukinu, ukoliko anarhizam ne ostane znaajna kritika
savremenih javnih politika on e izgubiti pravo da bude smatran respektabilnom ili
ivom politikom ideologijom.
6.4. kole miljenja u anarhizmu
Na osnovu svega navedenog moe se rei da anarhizam svoje osnovne principe i
razvoj duguje mnogim razliitim (i neretko suprotstavljenim) teorijskim tradicija-
ma, filozofskim i psiholokim idejama, organizacionim principima, kao i autorima
koji dolaze iz razliitih ekonomskih klasa, odnosno drava sa razliitim istorijskim
iskustvima. U Nemakoj je svojevremeno delovao usamljeni i ekscentrini Maks
tirner, ukorenjen u Hegelovoj filozofiji i sa proklamovanim principom radikalnog
egoizma. U Sjedinjenim Dravama se takoe pojavila forma individualistikog
anarhizma, neprijateljski nastrojenog prema svim eksternim autoritetima, ali
i ponosno vezanog za privatno vlasnitvo i pionirska osvajanja nepoznatih pre-
dela. S druge strane, u Evropi (a posebno u Rusiji), zadrugarski i seljaki ivot je
anarhistima ponudio viziju budunosti i osnovu za snanu kritiku kapitalizma,
preduzetnitva i egoizma.
Tolstoj, a zatim i Gandi (koji je bio pod velikim Tolstojevim uticajem) su insistirali
na nepoverenju prema dravi i dravnoj vlasti, ali su pozivali na svojevrsnu moral-
nu istotu, kao i na graansku neposlunost i nenasilni otpor.241 S druge strane, po-
jedinci poput Prudona su insistirali na sveobuhvatnom revolucionarnom prevratu.
Prema Prudonu, Francuska revolucija nije uspela zato to ju je zaarala politika i
istinska revolucija podrazumeva odnose bez autoriteta, bez vlasti, bez vlade ak
i ako je vlada izabrana od strane graana. Zbog svojih stavova doao je u gorak
sukob sa Karlom Marksom, koji su nastavili Bakunjin i drugi anarhisti u pokuaju
da slome marksistiku ortodoksiju.
_____________
241 Mohandas Mahatma Gandi (Mohandas Karamchand Mahatma Gandhi, 18691948) je
bio indijski politiki voa koji je uspeno vodio pokret za osloboenje Indije od britanske vlasti i
popularizovao je nenasilne metode borbe za ostvarenje politikih ciljeva, to je inspirisalo brojne
sline pokrete irom sveta. Vodio je i brojne kampanje za smanjivanje siromatva, vea prava ena i
ekonomski razvoj (na primer, vodio je protestni mar usmeren protiv poreza na so, tokom kojeg je
preeno 400 kilometara). Meutim, bio je i vatreni protivnik industrijalizacije i smatrao je da indijska
sela predstavljaju sutinu prave Indije i da ona moraju da budu osnova ekonomskog razvoja kao
samodovoljne ekonomske jedinice (sam je iveo relativno skromno u jednoj takvoj samodovoljnoj
zajednici). Bio je i posveeni vegetarijanac i esto je upranjavao duge postove kao sredstvo linog
proienja, ali i kao sredstvo za sticanje pristalica. Uspeo je u svojim naporima 1947. godine, kada je
Velika Britanija odluila da Indiji prizna nezavisnost. Meutim, Gandi nije bio uspean u pokuajima
da ouva jedinstvo Indijaca hinduistike i islamske veroispovesti, zbog ega je Indija nakon odlaska
Britanaca u erupciji nasilja i pokolja podeljena na dve drave, (dananju) Indiju i Pakistan (a Pakistan
se zatim podelio na Pakistan i Banglade), uz mnoge civilne rtve (procene se kreu od nekoliko
stotina hiljada do milion ljudi). Gandi je bio i kontroverzna linost, to se esto zaboravlja kada je re
o interpretaciji njegovog naslea. Na primer, on se jo 1906. godine zavetovao na celibat, odnosno
233
nacije za ostvarivanje kolektivnih interesa i odranje industrijske ekonomije.
Zatim, anarhista Kolin Vord je u delu Anarhija u akciji (Anarchy in Action, 1973)
isticao da anarhistiku alternativu drutvenom poretku pre svega ini drutvena
fragmentacija, fisija umesto fuzije, diverzitet umesto jedinstva, masa drutava
umesto masovnog drutva.238 Na tragu ovih ideja savremeni anarhisti pozivaju na
forme ljudske aktivnosti koje su lokalne, neposredne i zasnovane na angaovanju i
umeu samih ljudi. Vord je pozivao na tanje gradove i toples federacije, odnos-
no na urbanu obnovu kroz graansku kontrolu i participaciju. Savremeni anarhisti
zagovaraju i otvorene porodice, raznovrsnije i detecentrino obrazovanje, dein-
stitucionalizaciju socijalne i zdravstvene zatite (i njihovu zamenu sistemom koji je
zasnovan na uzajamnoj pomoi), decentralizovanu i federalizovanu Evropu regija,
umesto centralizovane evropske superdrave itd.
Dakle, u drugoj polovini 20. veka mnogi kreativni anarhistiki mislioci su objav-
ljivali inovativne primene anarhistike teorije na savremena pitanja ili javne poli-
tike. Meu njima je zanimljivo istai i anarhistu Aleksa Komforta, poznatog po
seksualnom priruniku i meunarodnom bestseleru Radost seksa (The Joy of Sex,
1972).239 On je verovao u to da je (slobodna) seksualnost kljuna za sposobnost lju-
di da delaju slobodno u drugim sferama ivota i znaajno je doprineo anarhistikoj
teoriji kada je re o aspektu starenja. S druge strane, anarhista Marej Bukin je u
knjizi Drutveni anarhizam ili anarhizam ivotnog stila (Social Anarchism or Life-
style Anarchism, 1995) tvrdio da je savremeni anarhizam pred opasnou da izgu-
bi svoju vrednost upravo zato to je za mnoge anarhiste danas anarhizam postao
stvar linog ivotnog stila.240 Iz navedenih razloga, ovi pojedinci vie nisu ozbiljno
posveeni irim drutvenim promenama ili kolektivnoj viziji drutvene slobode
za sve, ve jedino svojoj individualnoj autonomiji. Pitanja koja postavlja Bukin
su veoma znaajna jer impliciraju da mnogi ljudi koji danas veruju u anarhizam
istovremeno ne veruju u to da je istinski anarhistiko drutvo mogue. Oni zbog
toga pokuavaju jedino da ive sopstvene ivote na to slobodniji nain mogue, ali
_____________
238 Kolin Vord (Colin Ward, 19242010) je bio britanski anarhistiki pisac, istoriar i publicista.
Bio je jedan od najveih anarhistikih mislilaca iz druge polovine 20. veka, kao i osniva i urednik
mesenika Anarhija (Anarchy) 1960-ih godina. Radio je i kao arhitekta, a bavio se i pitanjima urbanog
planiranja i obrazovanja.
239 Aleks Komfort (Alex Comfort, 19202000) je bio britanski naunik, lekar i drutveni aktivista,
upamen po svom seksualnom priruniku Radost seksa (The Joy of Sex, 1972). Radio je u Londonskoj
bolnici i doktorirao je na Juniversiti koledu u Londonu 1963. godine. Sebe je smatrao anarhistom,
ali i agresivnim antimilitaristom i pacifistom, a jo tokom Drugog svetskog rata osuivao je
savezniko bombardovanje nemakih civila. Bio je i nudista i svinger (u pitanju je seksualna praksa
koja promovie zamenu seksualnih partnera), a svojim bestselerom Radost seksa znaajno je doprineo
liberalnijem stavu o seksualnosti.
240 Marej Bukin (Murray Bookchin, 19212006) je bio ameriki anarhista, istoriar, pisac, teoretiar
i drutveni aktivista. Bio je i jedan od pionira ekolokog pokreta, kao i autor mnogih knjiga o
anarhizmu i ouvanju ivotne sredine. Protivio se kapitalizmu i zagovarao je direktne akcije u borbi
protiv kapitalizma i unitenja ekosistema.
232
bez brige za ostale. Prema Bukinu, ukoliko anarhizam ne ostane znaajna kritika
savremenih javnih politika on e izgubiti pravo da bude smatran respektabilnom ili
ivom politikom ideologijom.
6.4. kole miljenja u anarhizmu
Na osnovu svega navedenog moe se rei da anarhizam svoje osnovne principe i
razvoj duguje mnogim razliitim (i neretko suprotstavljenim) teorijskim tradicija-
ma, filozofskim i psiholokim idejama, organizacionim principima, kao i autorima
koji dolaze iz razliitih ekonomskih klasa, odnosno drava sa razliitim istorijskim
iskustvima. U Nemakoj je svojevremeno delovao usamljeni i ekscentrini Maks
tirner, ukorenjen u Hegelovoj filozofiji i sa proklamovanim principom radikalnog
egoizma. U Sjedinjenim Dravama se takoe pojavila forma individualistikog
anarhizma, neprijateljski nastrojenog prema svim eksternim autoritetima, ali
i ponosno vezanog za privatno vlasnitvo i pionirska osvajanja nepoznatih pre-
dela. S druge strane, u Evropi (a posebno u Rusiji), zadrugarski i seljaki ivot je
anarhistima ponudio viziju budunosti i osnovu za snanu kritiku kapitalizma,
preduzetnitva i egoizma.
Tolstoj, a zatim i Gandi (koji je bio pod velikim Tolstojevim uticajem) su insistirali
na nepoverenju prema dravi i dravnoj vlasti, ali su pozivali na svojevrsnu moral-
nu istotu, kao i na graansku neposlunost i nenasilni otpor.241 S druge strane, po-
jedinci poput Prudona su insistirali na sveobuhvatnom revolucionarnom prevratu.
Prema Prudonu, Francuska revolucija nije uspela zato to ju je zaarala politika i
istinska revolucija podrazumeva odnose bez autoriteta, bez vlasti, bez vlade ak
i ako je vlada izabrana od strane graana. Zbog svojih stavova doao je u gorak
sukob sa Karlom Marksom, koji su nastavili Bakunjin i drugi anarhisti u pokuaju
da slome marksistiku ortodoksiju.
_____________
241 Mohandas Mahatma Gandi (Mohandas Karamchand Mahatma Gandhi, 18691948) je
bio indijski politiki voa koji je uspeno vodio pokret za osloboenje Indije od britanske vlasti i
popularizovao je nenasilne metode borbe za ostvarenje politikih ciljeva, to je inspirisalo brojne
sline pokrete irom sveta. Vodio je i brojne kampanje za smanjivanje siromatva, vea prava ena i
ekonomski razvoj (na primer, vodio je protestni mar usmeren protiv poreza na so, tokom kojeg je
preeno 400 kilometara). Meutim, bio je i vatreni protivnik industrijalizacije i smatrao je da indijska
sela predstavljaju sutinu prave Indije i da ona moraju da budu osnova ekonomskog razvoja kao
samodovoljne ekonomske jedinice (sam je iveo relativno skromno u jednoj takvoj samodovoljnoj
zajednici). Bio je i posveeni vegetarijanac i esto je upranjavao duge postove kao sredstvo linog
proienja, ali i kao sredstvo za sticanje pristalica. Uspeo je u svojim naporima 1947. godine, kada je
Velika Britanija odluila da Indiji prizna nezavisnost. Meutim, Gandi nije bio uspean u pokuajima
da ouva jedinstvo Indijaca hinduistike i islamske veroispovesti, zbog ega je Indija nakon odlaska
Britanaca u erupciji nasilja i pokolja podeljena na dve drave, (dananju) Indiju i Pakistan (a Pakistan
se zatim podelio na Pakistan i Banglade), uz mnoge civilne rtve (procene se kreu od nekoliko
stotina hiljada do milion ljudi). Gandi je bio i kontroverzna linost, to se esto zaboravlja kada je re
o interpretaciji njegovog naslea. Na primer, on se jo 1906. godine zavetovao na celibat, odnosno
233
 Uzimajui navedene divergencije u obzir, danas se najee analitiki razlikuje
nekoliko kola anarhizma, pri emu se izdvajaju: individualistiki, kolektivistiki,
komunistiki, mutualistiki i anarhosindikalistiki. Pojedini autori govore i o post-
modernom anarhizmu, odnosno o postmodernistikim misliocima ija kritika
savremenog drutva crpi odreenu inspiraciju iz anarhistike misli. Novi drutveni
pokreti usmereni protiv kapitalizma i globalizacije takoe se mogu smatrati no-
vom tradicijom u okvirima ove politike ideologije. Takoe, pojedini anarhisti su
krajem 19. veka zagovarali svojevrsnu nihilistiku anarhiju, a u kontekstu novih
drutvenih pokreta poput ekologizma i feminizma danas se govori i o zelenom ili
ekoanarhizmu, anarhofeminizmu itd., o emu e biti rei.
Individualistiki anarhizam je tipino prisutan kod amerikih autora koji se
meusobno veoma razlikuju (mnogi od njih su insistirali na snanoj odbrani
kapitalizma), ali ih sve odlikuje posveenost suverenosti individue i centralnom
znaaju individualne slobode. U amerikoj tradiciji vana tema je i odbrana pri-
vatnog vlasnitva, ali je ipak najznaajnija tema strogi individualizam. Na drugoj
strani nalaze se i anarhistiki orijentisani autori iz Evrope (Godvin, tirner i Tol-
stoj) koji takoe naglaavaju individuu, ali to ine na drugaiji nain od amerike
koncepcije.
Kolektivistiki anarhizam je pre svega povezan sa idejama Mihaila Bakunjina, koji
je verovao u revolucionarnu spontanost i znaaj destruktivnih nagona. U organi-
zacionom smislu, kolektivistiki anarhizam istie kolektivizaciju proizvodnih sna-
ga, pri emu je distribucija organizovana prema kriterijumu rada. S druge strane,
komunistiki anarhizam (ili anarhokomunizam) se povezuje sa Kropotkinom, koji
je posveen konceptu zajednikog vlasnitva nad proizvodnim snagama, odnosno
nad robom, kapitalom, proizvodnjom, stanovanjem itd, a distribucija je organizo-
_____________
na suzdravanje od seksualnih odnosa (iako je tada bio u braku i bio je otac). Meutim, kada je bio
u 70-im godinama ivota, zahtevao je da mnoge devojice spavaju nage zajedno sa njim u krevetu,
to je nazivao svojevrsnim duhovnim eksperimentom u kojem je proveravao samog sebe. Sebe
je ponekad nazivao anarhistom i govorio je o Indiji u kojoj nee postojati vlast, ve e svaka osoba
i zajednica vladati same sobom u skladu sa moralnim i religijskim principima skromnosti, nenasilja
i suzdravanja. Odbio je da uestvuje u pisanju svetske povelje o ljudskim pravima, uz rei da je
vanije da postoji povelja o ljudskim dunostima. Kritikovao je ideju o stvaranju jevrejske drave
(kao i muslimani iz Indije) i imao je problematine stavove o progonu Jevreja u nacistikoj Nemakoj.
Protivio se ateizmu, a vegetarijanstvo je imalo veliki uticaj na njegovu filozofiju. Na putovanja je sa
sobom svuda vodio svoju kozu da bi stalno imao svee mleko. Posebno kontroverzni su njegovi sta-
vovi o crncima u Junoj Africi, kada je tvrdio da bela rasa u ovoj dravi (u koju je ukljuivao i Indijce)
mora da bude dominantna rasa u drutvu, a podravao je i ratove (bele) junoafrike vlasti sa (crnim)
junoafrikim plemenima. Naravno, kontroverzna je i njegova ideja o nenasilju npr. protivio se
ueu Velike Britanije u Drugom svetskom ratu, odnosno ratu sa nacistikom Nemakom, po cenu
okupacije i ubistva civila. Posle rata, kada su otkriveni zloini u Holokaustu, tvrdio je da Jevreji treba
da se dobrovoljno ponude mesarskom nou u svojevrsnom kolektivnom samoubistvu (trebalo je
da se bace u more sa litice), to bi bilo herojski i to bi tada istinski uzrujalo svet, kao i graane
Nemake.
234
vana prema potrebama. Meu komunistikim anarhistima su i Eriko Malatesta,
Aleksander Berkman, Ema Goldman, Marej Bukin i drugi. Komunistiki anarhis-
ti najee istiu znaaj drutvene solidarnosti i kooperativne aktivnosti, koje se
vide kao implicitne u ljudskoj prirodi. Sloboda je ambivalentno pitanje u okvirima
komunistike anarhije, gde se razume kao pitanje povezano sa moralnim razvojem
individue unutar zajednice. I kolektivistiki i komunistiki anarhizam su snano
antikapitalistiki orijentisani, uz kritiku trine aktivnosti i preduzetnitva.
Mutualistiki anarhizam vodi poreklo od oca anarhije Pjera-ozefa Prudona, a
njegovi pogledi na anarhiju obuhvataju ideje da politiku organizaciju zasnovanu
na dravi treba zameniti organizacijom zasnovanom na ekonomiji. To znai da
vlade i drave treba da nestanu, a individue bi se povezale jedne sa drugima putem
uzajamnih ekonomskih ugovora. Dakle, mutualizam je specifina forma ugovorne
anarhije, pri emu bi mukarci posedovali kapital i privatno vlasnitvo, radili za
sebe, a zatim pozajmljivali kredite (bez kamate) od novih institucija posveenih
ovakvoj privrednoj aktivnosti.
Anarhosindikalizam je anarhistika kola koja izrasta iz ireg i starijeg pokreta
sindikalizma, uz anarhistiku posveenost ruenju kapitalizma i drave. Anar-
hosindikalisti insistiraju na znaaju revolucionarnog ili militantnog sindikata
posveenog generalnom trajku i rekonstrukciji drutva. Ova kola anarhizma
postigla je najvee uspehe i najveu popularnost zbog beskompromisnog stava u
odbacivanju svih dravnih politika, partija, parlamenta, demokratije itd. Centralni
element anarhosindikalizma jeste ideja o radnikoj kontroli ili radnikom samou-
pravljanju. Dakle, radnici bi donosili odluke koje se tiu njihovog rada, a ne up-
ravnici ili menaderi koji nisu u kontaktu sa stvarnim radom ukoliko bi radnici
kontrolisali proces i uslove rada rezultat bi bila uveana produktivnost, kao i sman-
jenje problema alokacije dobara. Tako bi budue drutvo ili anarhiju inile samou-
pravne federalne asocijacije rada koje bi stvorile sopstvenu drutvenu, politiku i
ekonomsku kulturu.
Zato anarhosindikalizam predstavlja teoriju anarhizma koja revolucionarni sindi-
kalni pokret vidi kao sredstvo da bi radnici stekli kontrolu nad privredom, a zatim
uticali na celovito drutvo, ruenjem kapitalizma i drave. Sindikalizam se vidi kao
nain drutvene organizacije u kojoj vladaju principi radnike solidarnosti i direk-
tne akcije, po principima koji su bliski ideji o radnikom samoupravljanju. Anar-
hosindikalisti se fokusiraju na radniki pokret, a njihovi ciljevi su ukidanje sistema
nadnica, privatnog vlasnitva, ekonomskih i politikih privilegija. Njihova razlika
u odnosu na socijaliste i komuniste jeste insistiranje na ukidanju drave, kao i na
kritici bilo kakve ideje o radnikoj dravi (to je bio sluaj u lenjinizmu) koja radi
u interesu radnika. Stoga, u pitanju je verzija antikapitalistikog anarhizma koja ne
insistira samo na ukidanju ekonomskih ve i politikih privilegija, zbog ega se i
fokusira na problem drave.
235
 Uzimajui navedene divergencije u obzir, danas se najee analitiki razlikuje
nekoliko kola anarhizma, pri emu se izdvajaju: individualistiki, kolektivistiki,
komunistiki, mutualistiki i anarhosindikalistiki. Pojedini autori govore i o post-
modernom anarhizmu, odnosno o postmodernistikim misliocima ija kritika
savremenog drutva crpi odreenu inspiraciju iz anarhistike misli. Novi drutveni
pokreti usmereni protiv kapitalizma i globalizacije takoe se mogu smatrati no-
vom tradicijom u okvirima ove politike ideologije. Takoe, pojedini anarhisti su
krajem 19. veka zagovarali svojevrsnu nihilistiku anarhiju, a u kontekstu novih
drutvenih pokreta poput ekologizma i feminizma danas se govori i o zelenom ili
ekoanarhizmu, anarhofeminizmu itd., o emu e biti rei.
Individualistiki anarhizam je tipino prisutan kod amerikih autora koji se
meusobno veoma razlikuju (mnogi od njih su insistirali na snanoj odbrani
kapitalizma), ali ih sve odlikuje posveenost suverenosti individue i centralnom
znaaju individualne slobode. U amerikoj tradiciji vana tema je i odbrana pri-
vatnog vlasnitva, ali je ipak najznaajnija tema strogi individualizam. Na drugoj
strani nalaze se i anarhistiki orijentisani autori iz Evrope (Godvin, tirner i Tol-
stoj) koji takoe naglaavaju individuu, ali to ine na drugaiji nain od amerike
koncepcije.
Kolektivistiki anarhizam je pre svega povezan sa idejama Mihaila Bakunjina, koji
je verovao u revolucionarnu spontanost i znaaj destruktivnih nagona. U organi-
zacionom smislu, kolektivistiki anarhizam istie kolektivizaciju proizvodnih sna-
ga, pri emu je distribucija organizovana prema kriterijumu rada. S druge strane,
komunistiki anarhizam (ili anarhokomunizam) se povezuje sa Kropotkinom, koji
je posveen konceptu zajednikog vlasnitva nad proizvodnim snagama, odnosno
nad robom, kapitalom, proizvodnjom, stanovanjem itd, a distribucija je organizo-
_____________
na suzdravanje od seksualnih odnosa (iako je tada bio u braku i bio je otac). Meutim, kada je bio
u 70-im godinama ivota, zahtevao je da mnoge devojice spavaju nage zajedno sa njim u krevetu,
to je nazivao svojevrsnim duhovnim eksperimentom u kojem je proveravao samog sebe. Sebe
je ponekad nazivao anarhistom i govorio je o Indiji u kojoj nee postojati vlast, ve e svaka osoba
i zajednica vladati same sobom u skladu sa moralnim i religijskim principima skromnosti, nenasilja
i suzdravanja. Odbio je da uestvuje u pisanju svetske povelje o ljudskim pravima, uz rei da je
vanije da postoji povelja o ljudskim dunostima. Kritikovao je ideju o stvaranju jevrejske drave
(kao i muslimani iz Indije) i imao je problematine stavove o progonu Jevreja u nacistikoj Nemakoj.
Protivio se ateizmu, a vegetarijanstvo je imalo veliki uticaj na njegovu filozofiju. Na putovanja je sa
sobom svuda vodio svoju kozu da bi stalno imao svee mleko. Posebno kontroverzni su njegovi sta-
vovi o crncima u Junoj Africi, kada je tvrdio da bela rasa u ovoj dravi (u koju je ukljuivao i Indijce)
mora da bude dominantna rasa u drutvu, a podravao je i ratove (bele) junoafrike vlasti sa (crnim)
junoafrikim plemenima. Naravno, kontroverzna je i njegova ideja o nenasilju npr. protivio se
ueu Velike Britanije u Drugom svetskom ratu, odnosno ratu sa nacistikom Nemakom, po cenu
okupacije i ubistva civila. Posle rata, kada su otkriveni zloini u Holokaustu, tvrdio je da Jevreji treba
da se dobrovoljno ponude mesarskom nou u svojevrsnom kolektivnom samoubistvu (trebalo je
da se bace u more sa litice), to bi bilo herojski i to bi tada istinski uzrujalo svet, kao i graane
Nemake.
234
vana prema potrebama. Meu komunistikim anarhistima su i Eriko Malatesta,
Aleksander Berkman, Ema Goldman, Marej Bukin i drugi. Komunistiki anarhis-
ti najee istiu znaaj drutvene solidarnosti i kooperativne aktivnosti, koje se
vide kao implicitne u ljudskoj prirodi. Sloboda je ambivalentno pitanje u okvirima
komunistike anarhije, gde se razume kao pitanje povezano sa moralnim razvojem
individue unutar zajednice. I kolektivistiki i komunistiki anarhizam su snano
antikapitalistiki orijentisani, uz kritiku trine aktivnosti i preduzetnitva.
Mutualistiki anarhizam vodi poreklo od oca anarhije Pjera-ozefa Prudona, a
njegovi pogledi na anarhiju obuhvataju ideje da politiku organizaciju zasnovanu
na dravi treba zameniti organizacijom zasnovanom na ekonomiji. To znai da
vlade i drave treba da nestanu, a individue bi se povezale jedne sa drugima putem
uzajamnih ekonomskih ugovora. Dakle, mutualizam je specifina forma ugovorne
anarhije, pri emu bi mukarci posedovali kapital i privatno vlasnitvo, radili za
sebe, a zatim pozajmljivali kredite (bez kamate) od novih institucija posveenih
ovakvoj privrednoj aktivnosti.
Anarhosindikalizam je anarhistika kola koja izrasta iz ireg i starijeg pokreta
sindikalizma, uz anarhistiku posveenost ruenju kapitalizma i drave. Anar-
hosindikalisti insistiraju na znaaju revolucionarnog ili militantnog sindikata
posveenog generalnom trajku i rekonstrukciji drutva. Ova kola anarhizma
postigla je najvee uspehe i najveu popularnost zbog beskompromisnog stava u
odbacivanju svih dravnih politika, partija, parlamenta, demokratije itd. Centralni
element anarhosindikalizma jeste ideja o radnikoj kontroli ili radnikom samou-
pravljanju. Dakle, radnici bi donosili odluke koje se tiu njihovog rada, a ne up-
ravnici ili menaderi koji nisu u kontaktu sa stvarnim radom ukoliko bi radnici
kontrolisali proces i uslove rada rezultat bi bila uveana produktivnost, kao i sman-
jenje problema alokacije dobara. Tako bi budue drutvo ili anarhiju inile samou-
pravne federalne asocijacije rada koje bi stvorile sopstvenu drutvenu, politiku i
ekonomsku kulturu.
Zato anarhosindikalizam predstavlja teoriju anarhizma koja revolucionarni sindi-
kalni pokret vidi kao sredstvo da bi radnici stekli kontrolu nad privredom, a zatim
uticali na celovito drutvo, ruenjem kapitalizma i drave. Sindikalizam se vidi kao
nain drutvene organizacije u kojoj vladaju principi radnike solidarnosti i direk-
tne akcije, po principima koji su bliski ideji o radnikom samoupravljanju. Anar-
hosindikalisti se fokusiraju na radniki pokret, a njihovi ciljevi su ukidanje sistema
nadnica, privatnog vlasnitva, ekonomskih i politikih privilegija. Njihova razlika
u odnosu na socijaliste i komuniste jeste insistiranje na ukidanju drave, kao i na
kritici bilo kakve ideje o radnikoj dravi (to je bio sluaj u lenjinizmu) koja radi
u interesu radnika. Stoga, u pitanju je verzija antikapitalistikog anarhizma koja ne
insistira samo na ukidanju ekonomskih ve i politikih privilegija, zbog ega se i
fokusira na problem drave.
235
 S druge strane, individualistiki anarhizam u prvoj polovini 20. veka je imao i
jednu zanimljivu formu koja se naziva anarhonaturizmom, ili anarhistikim na-
turizmom. U pitanju je ideologija koja se pojavila krajem 19. veka kao jedinstvo
anarhizma i naturizma, a zagovarala je vegetarijanizam, nudizam, etnju po pri-
rodi, slobodnu ljubav itd.242 Nudizam je bio posebno istaknut kao sredstvo kritike
ili izbegavanja vrednosti industrijskog masovnog drutva u modernom dobu. Ovi
anarhisti su insistirali na individuama slobodnim od svih drutvenih uticaja (mo-
dernog drutva), odnosno na biolokim, fizikim i psiholokim aspektima slobod-
nog ljudskog bia, u emu je tzv. kultura slobodnog tela (Freikrperkultur) imala
znaajnu ulogu. Pokret je bio posebno uticajan u Francuskoj i u paniji 1920-ih
(iako su panski anarhonaturisti esto imali bliske veze sa militantnim anarhosindi-
kalizmom, poput Isaka Puentea).243 Puente je 1933. godine objavio knjigu Libertari-
janski komunizam i druge pobunjenike i naturistike proklamacije (El Comunismo
Libertario y otras proclamas insurreccionales y naturistas, 1933) koja je prodata u
oko 100 hiljada primeraka. Bio je lekar koji je svojoj medicinskoj praksi pristupao
sa nudistike ili naturistike strane naturizam je posmatrao kao kljuno reenje
problema radnike klase i svrgavanja modernog drutvenog poretka i tvrdio je da
kapitalistika drutva ugroavaju blagostanje oveanstva iz socioekonomskog, ali
i higijenskog i prirodnog/filozofskog ugla. Dakle, anarhonaturizam je poivao na
ideji o telu koje je slobodno od licemerja i tabua tadanjeg doba, a razvijale su se
i anarhonaturistike komune. One su bile razliite od tadanjeg utopijskog socija-
lizma pre svega zbog fokusa na individualizmu i individualnoj slobodi, odnosno na
povratku prirodi i prirodnom stanju u formi naturizma, kao i u sklopu kritike
drutvenog progresa i civilizacije. Neke od ideja ove anarhistike kole danas su
prisutne u formi raznih savremenih anarhistikih pokreta, iako je nudizam kao
praksa u mnogome izgubila na uticaju, a glavne teme su postale vegetarijanstvo/
veganizam, zatita ivotne sredine itd.
S tim u vezi, jedna marginalna savremena grana anarhizma najee se naziva anar-
hoprimitivizmom, koja anarhistiku kritiku drave prenosi i na kritiku tehnologije
i civilizacije, a njen glavni eksponent danas je Don Zerzan.244 U sreditu intereso-
vanja anarhoprimitivista neretko je ouvanje ivotne sredine pred izazovima slobo-
_____________
242 Naturizam je kulturni i politiki pokret koji praktikuje i zagovara javnu nagost ili drutveni nudi-
zam u privatnosti i javnosti. esto se percipira i kao rekreativni ivotni stil (na posebnim mestima kao
to su npr. nudistike plae), ali i kao neto ira filozofija koja se odnosi na ponaanje koje je u skladu
sa prirodom i koje samim tim kritikuje mnoge drutvene konvencije (a ne samo noenje odee).
Poreklo naturizma moe da se locira u Nemakoj u ranom 20. veku, u vidu niza drutvenih pokreta i
klubova koji su pozivali na tzv. kulturu slobodnog tela (Freikrperkultur ili FKK).
243 Isak Puente (Isaac Puente Amestoy, 18961936) je bio panski lekar i anarhista koji se bavio pita-
njima kao to su kontrola raanja, higijena i seksualnost. Zagovarao je anarhonaturizam (za njega je
naturizam bio celovito reenje za probleme radnike klase), ali je uticao na revolucionarnu ideologiju
anarhosindikalizma, a ubijen je u panskom graanskom ratu.
244 Don Zerzan (John Zerzan, ro. 1943) je ameriki anarhista i anarhoprimitivista koji kritikuje po-
236
de, ali i romantiarska vizija plemenitog divljaka u vidu preferencije ka ivotu
ispunjenom lovom i sakupljanjem. Prema anarhoprimitivistima, osnovne teme
anarhizma kao to su hijerarhija, dominacija, nasilje, fizike i mentalne bolesti,
ekoloka destrukcija itd. nisu samo proizvod modernog doba, ve civilizacije (zas-
novane na poljoprivredi) u celini. Pre pripitomljavanja biljaka i ivotinja, ljudski
ivot je bio ispunjen dokolicom, intimnim odnosom sa prirodom, jednakou
polova, zdravljem itd. Sistemi domestikacije i poljoprivrede, podele rada, urbani-
zacije i tehnologije za anarhoprimitiviste predstavljaju sisteme nejednakosti i nes-
lobode koje treba unititi.
Mnogi anarhisti istiu da neke od navedenih kola anarhizma ne predstavljaju
istinski anarhizam. Meu njima se, naravno, izdvaja individualistiki anarhoka-
pitalizam, kao tradicija koja je zapravo potpuno izvan mejnstrima anarhistikih
teorijskih tekstova koji su najee antikapitalistiki orijentisani. Slino tome, iz
anarhistikog mejnstrima se neretko iskljuuje i Maks tirner, kojeg mnogi au-
tori smatraju nihilistom, a ne anarhistom, iako se ne moe porei njegov uticaj
na (individualistiki) anarhizam. Pojedini kolektivistiki i/ili komunistiki orijen-
tisani anarhisti odbacuju i Prudonov anarhistiki projekat koji se odbacuje kao
proizvod preduzetnikog mentaliteta, odnosno koji ne dovodi u pitanje trine i
ugovorne odnose. Na kraju, vano je istai i da razne anarhistike kole egzistiraju
u napetom, preklapajuem i izuzetno kompleksnom odnosu prema socijalizmu,
liberalizmu i ekologizmu.
Navedene brojne podele i varijacije anarhistikih kola miljenja mogue je grupi-
sati na dve osnovne struje, a to su, grubo reeno kolektivistiki anarhizam (koji
naglaava individuu unutar dobrovoljne asocijacije individua) i individualistiki
anarhizam (koji naglaava individuu koja je odvojena od bilo kakve asocijacije ili
organizacije). Bakunjinov kolektivistiki anarhizam, Kropotkinov anarhokomuni-
zam, kao i anarhosindikalizam tada bi pripadali kolektivistikoj struji anarhizma,
dok su pozicije tirnerovog individualizma, Prudonovog mutualizma ili Zerzano-
vog anarhoprimitivizma blie individualistikoj struji. Istovremeno, kolektivistiki
anarhizam je mnogo razvijenija i obuhvatnija forma anarhistike teorije i politike
ideologije.
U optem smislu, mogue je rei da kolektivistiki anarhizam (tj. kolektivistiki
anarhizmi) polazi od prestpostavke da je prinuda bilo koje vrste neto pogreno i
loe i da se suprostavlja instituciji drave i dravnoj vlasti. Meutim, kao reenje
problema postojanja poretka u drutvu bez dravne vlasti, kolektivistiki anarhi-
zam najee sugerie stvaranje niza malih dobrovoljnih komuna ili kolektiva. U
komunistikom anarhizmu bi se ove male zajednice zatim ujedinile u labavu (regi-
_____________
ljoprivrednu civilizaciju kao represivnu i poziva na povratak nainima ivota lovaca-sakupljaa.
Izmeu ostalog, kritikuje i jezik, matematiku i umetnosti koje takoe posmatra kao represivne in-
stitucije civilizacije nastale na poljoprivredi.
237
 S druge strane, individualistiki anarhizam u prvoj polovini 20. veka je imao i
jednu zanimljivu formu koja se naziva anarhonaturizmom, ili anarhistikim na-
turizmom. U pitanju je ideologija koja se pojavila krajem 19. veka kao jedinstvo
anarhizma i naturizma, a zagovarala je vegetarijanizam, nudizam, etnju po pri-
rodi, slobodnu ljubav itd.242 Nudizam je bio posebno istaknut kao sredstvo kritike
ili izbegavanja vrednosti industrijskog masovnog drutva u modernom dobu. Ovi
anarhisti su insistirali na individuama slobodnim od svih drutvenih uticaja (mo-
dernog drutva), odnosno na biolokim, fizikim i psiholokim aspektima slobod-
nog ljudskog bia, u emu je tzv. kultura slobodnog tela (Freikrperkultur) imala
znaajnu ulogu. Pokret je bio posebno uticajan u Francuskoj i u paniji 1920-ih
(iako su panski anarhonaturisti esto imali bliske veze sa militantnim anarhosindi-
kalizmom, poput Isaka Puentea).243 Puente je 1933. godine objavio knjigu Libertari-
janski komunizam i druge pobunjenike i naturistike proklamacije (El Comunismo
Libertario y otras proclamas insurreccionales y naturistas, 1933) koja je prodata u
oko 100 hiljada primeraka. Bio je lekar koji je svojoj medicinskoj praksi pristupao
sa nudistike ili naturistike strane naturizam je posmatrao kao kljuno reenje
problema radnike klase i svrgavanja modernog drutvenog poretka i tvrdio je da
kapitalistika drutva ugroavaju blagostanje oveanstva iz socioekonomskog, ali
i higijenskog i prirodnog/filozofskog ugla. Dakle, anarhonaturizam je poivao na
ideji o telu koje je slobodno od licemerja i tabua tadanjeg doba, a razvijale su se
i anarhonaturistike komune. One su bile razliite od tadanjeg utopijskog socija-
lizma pre svega zbog fokusa na individualizmu i individualnoj slobodi, odnosno na
povratku prirodi i prirodnom stanju u formi naturizma, kao i u sklopu kritike
drutvenog progresa i civilizacije. Neke od ideja ove anarhistike kole danas su
prisutne u formi raznih savremenih anarhistikih pokreta, iako je nudizam kao
praksa u mnogome izgubila na uticaju, a glavne teme su postale vegetarijanstvo/
veganizam, zatita ivotne sredine itd.
S tim u vezi, jedna marginalna savremena grana anarhizma najee se naziva anar-
hoprimitivizmom, koja anarhistiku kritiku drave prenosi i na kritiku tehnologije
i civilizacije, a njen glavni eksponent danas je Don Zerzan.244 U sreditu intereso-
vanja anarhoprimitivista neretko je ouvanje ivotne sredine pred izazovima slobo-
_____________
242 Naturizam je kulturni i politiki pokret koji praktikuje i zagovara javnu nagost ili drutveni nudi-
zam u privatnosti i javnosti. esto se percipira i kao rekreativni ivotni stil (na posebnim mestima kao
to su npr. nudistike plae), ali i kao neto ira filozofija koja se odnosi na ponaanje koje je u skladu
sa prirodom i koje samim tim kritikuje mnoge drutvene konvencije (a ne samo noenje odee).
Poreklo naturizma moe da se locira u Nemakoj u ranom 20. veku, u vidu niza drutvenih pokreta i
klubova koji su pozivali na tzv. kulturu slobodnog tela (Freikrperkultur ili FKK).
243 Isak Puente (Isaac Puente Amestoy, 18961936) je bio panski lekar i anarhista koji se bavio pita-
njima kao to su kontrola raanja, higijena i seksualnost. Zagovarao je anarhonaturizam (za njega je
naturizam bio celovito reenje za probleme radnike klase), ali je uticao na revolucionarnu ideologiju
anarhosindikalizma, a ubijen je u panskom graanskom ratu.
244 Don Zerzan (John Zerzan, ro. 1943) je ameriki anarhista i anarhoprimitivista koji kritikuje po-
236
de, ali i romantiarska vizija plemenitog divljaka u vidu preferencije ka ivotu
ispunjenom lovom i sakupljanjem. Prema anarhoprimitivistima, osnovne teme
anarhizma kao to su hijerarhija, dominacija, nasilje, fizike i mentalne bolesti,
ekoloka destrukcija itd. nisu samo proizvod modernog doba, ve civilizacije (zas-
novane na poljoprivredi) u celini. Pre pripitomljavanja biljaka i ivotinja, ljudski
ivot je bio ispunjen dokolicom, intimnim odnosom sa prirodom, jednakou
polova, zdravljem itd. Sistemi domestikacije i poljoprivrede, podele rada, urbani-
zacije i tehnologije za anarhoprimitiviste predstavljaju sisteme nejednakosti i nes-
lobode koje treba unititi.
Mnogi anarhisti istiu da neke od navedenih kola anarhizma ne predstavljaju
istinski anarhizam. Meu njima se, naravno, izdvaja individualistiki anarhoka-
pitalizam, kao tradicija koja je zapravo potpuno izvan mejnstrima anarhistikih
teorijskih tekstova koji su najee antikapitalistiki orijentisani. Slino tome, iz
anarhistikog mejnstrima se neretko iskljuuje i Maks tirner, kojeg mnogi au-
tori smatraju nihilistom, a ne anarhistom, iako se ne moe porei njegov uticaj
na (individualistiki) anarhizam. Pojedini kolektivistiki i/ili komunistiki orijen-
tisani anarhisti odbacuju i Prudonov anarhistiki projekat koji se odbacuje kao
proizvod preduzetnikog mentaliteta, odnosno koji ne dovodi u pitanje trine i
ugovorne odnose. Na kraju, vano je istai i da razne anarhistike kole egzistiraju
u napetom, preklapajuem i izuzetno kompleksnom odnosu prema socijalizmu,
liberalizmu i ekologizmu.
Navedene brojne podele i varijacije anarhistikih kola miljenja mogue je grupi-
sati na dve osnovne struje, a to su, grubo reeno kolektivistiki anarhizam (koji
naglaava individuu unutar dobrovoljne asocijacije individua) i individualistiki
anarhizam (koji naglaava individuu koja je odvojena od bilo kakve asocijacije ili
organizacije). Bakunjinov kolektivistiki anarhizam, Kropotkinov anarhokomuni-
zam, kao i anarhosindikalizam tada bi pripadali kolektivistikoj struji anarhizma,
dok su pozicije tirnerovog individualizma, Prudonovog mutualizma ili Zerzano-
vog anarhoprimitivizma blie individualistikoj struji. Istovremeno, kolektivistiki
anarhizam je mnogo razvijenija i obuhvatnija forma anarhistike teorije i politike
ideologije.
U optem smislu, mogue je rei da kolektivistiki anarhizam (tj. kolektivistiki
anarhizmi) polazi od prestpostavke da je prinuda bilo koje vrste neto pogreno i
loe i da se suprostavlja instituciji drave i dravnoj vlasti. Meutim, kao reenje
problema postojanja poretka u drutvu bez dravne vlasti, kolektivistiki anarhi-
zam najee sugerie stvaranje niza malih dobrovoljnih komuna ili kolektiva. U
komunistikom anarhizmu bi se ove male zajednice zatim ujedinile u labavu (regi-
_____________
ljoprivrednu civilizaciju kao represivnu i poziva na povratak nainima ivota lovaca-sakupljaa.
Izmeu ostalog, kritikuje i jezik, matematiku i umetnosti koje takoe posmatra kao represivne in-
stitucije civilizacije nastale na poljoprivredi.
237
onalnu) federaciju koja bi se bavila reavanjem zajednikih problema. Anarhosindi-
kalisti imaju veoma slian pristup drutvenoj organizaciji, osim to su fokusirani
na probleme industrijskog rada. Svaka industrijska grana bila bi organizovana u
federaciju nezavisnih sindikata, a radnici u svakoj industrijskoj grani bi kontrolis-
ali tu industrijsku granu, dok bi pitanja upravljanja bila reavana na odreenom
koordinirajuem veu. Dakle, razlike izmeu anarhokomunizma i anarhosindika-
lizma nisu velike anarhosindikalisti su zainteresovaniji za organizaciju industrij-
skog rada, ali i jedni i drugi stiu do istih zakljuaka i pogleda na organizaciju
drutva, kao to i jedni i drugi prihvataju ideju da ljudi u datoj oblasti treba da
upravljaju tom oblau u korist drutva kao celine, kao i da u sluaju odbacivanja
prinude dolazi do drutvenog napretka.
U tom smislu kolektivistiki orijentisani anarhisti naglaavaju razne naine
za razvijanje kooperacije meu zajednicama ili industrijskim granama. Iako je
fokus veine anarhistikih studija na individualnoj slobodi, veina anarhista je
zapravo oduvek zagovarala tezu da nije mogue (o)stati na tome. Osnovni fokus
kolektivistikog anarhizma nije na izolovanom pojedincu, ve na slobodnom
pojedincu u okvirima drutva koje nije zasnovano na prinudi. Individualistiki
anarhizmi obino ne prepoznaju nita to je iznad interesa i slobode pojedinca,
zbog ega se takoe bore protiv bilo kakve discipine i autoriteta. Moral, emocije
poput savesti ili socijabilnost su za individualistike anarhiste samo line potrebe
ili sredstva za ispunjavanje egoistikog zadovoljstva individue same odreuju
sopstvene elje i potrebe, ta je dobro, a ta je loe za njih (tirner je ovu logiku sarauju, to je oigledno i nakon analize primitivnih ljudskih zajednica u ko-
primenjivao ak i na ubistvo). Istovremeno, ovo ne implicira odbacivanje koope-
racije, ali se ona prihvata samo ukoliko ispunjava egoistike potrebe. Ovi anarhisti
tvrde i da jedino individualizam doputa kreiranje istinski dobrovoljnih asocijacija
sa drugima, a takvom razmiljanju sklone su i mutualistike i primitivistike kole
anarhizma.
6.5. Osnovni principi i pretpostavke anarhizma
Ve je reeno da je anarhizam teko precizno odrediti kao ideoloki pokret, zato
to (kao i mnoge druge politike ideologije) inkorporira itav niz stavova, miljenja
i verovanja koja se ne mogu pojednostaviti. Ova kompleksnost je rezultat kako
raznovrsnosti ideja anarhistikih teoretiara, tako i problematinih pitanja koja su
u sreditu anarhizma kao ideologije. Na primer, da li odsustvo drave implicira i
odsustvo vlasti ili uprave? Da li anarhisti odbacuju sve autoritete podjednako ili
postoje razliite vrste autoriteta na koje se pozivaju? Ako su drava i vlast odsutne,
da li postoji odreeni kolektivni identitet (poput drutva ili zajednice)? Da li su
drutvo i zajednica proste agregacije ugovorno vezanih individua ili ine organsko
jedinstvo? Meutim, mogue je izdvojiti nekoliko osnovnih principa i pretpostavki
238
ovih anarhizama koji su zajedniki za najvei deo pojedinaca koji se smatraju
anarhistima, a meu njima su: karakteristian pogled na ljudsku prirodu, antietati-
zam, sloboda i jednakost, antikapitalizam, te propaganda delom ili direktna akcija.
Dakle, anarhisti imaju karakteristian pogled na ljudsku prirodu, iako i ovaj pogled
nije uvek konzistentan ili pak isti kod svih anarhista. Meutim, ideja o ljudskoj pri-
rodi kao takva je centralna za anarhistiku misao, dok se sadraj te ideje razlikuje
meu razliitim misliocima i kolama. Ovu sliku ljudske prirode je grubo mogue
podeliti na individualistiku i drutvenu, a ona najee predstavlja meavinu ova
dva elementa. Neke anarhistike perspektive posmatraju ljudska bia kao neza-
visne autonomne agense koji oblikuju svoje ivotne planove izvan drutva, a neke
druge perspektive vide oveka kao jedinku koja se razvija i dostie autonomiju i
slobodu jedino unutar zajednice. Mnogi anarhisti posmatraju oveka kao bioloki i
drutveno evoluirajua bia, to je tradicija koja vodi poreklo od Kropotkina koji je
i bio istaknuti prirodnjak. Takoe, mnogi anarhisti u prosvetiteljskom duhu veruju
u to da se ljudi postepeno menjaju kroz negovanje i razvoj ljudskog razuma, ali i
kroz slobodarske drutvene aranmane.
Po miljenju najveeg broja anarhista, kooperacija ini osnovu ljudske prirode,
odnosno ovekovi kvaliteti su pre svega kreativnost, altruizam i saradnja. Oni ne
negiraju elemente sukoba, kompeticije, sebiluka itd., ali ih obino posmatraju kao
rezultat drutvenih odnosa nastalih u okvirima drave i/ili kapitalizma. S tim u vezi,
Kropotkin je tvrdio da su bioloki najbolje adaptirane jedinke one koje meusobno
jima je rtvovanje u interesu zajednice pravilo, a ne izuzetak. Sline sklonosti mogu
se pronai i u seoskim komunama, ali i srednjovekovnim gradovima i gildama.
Takmiarski duh kapitalistike drave je istorijska aberacija, a kooperacija i uza-
jamna pomo su prevalentne ak i u ovakvim okolnostima.
Slino tome, za anarhiste poput Godvina ljudska bia su u sutini racionalna
stvorenja koja su sklona organizovanju sopstvenog ivota na harmonian i miran
nain. Ono to stvara nepravdu, gramzivost i pohlepu nije ljudska priroda, nego
neprirodnost drutvenih pravila i zakona. Iz navedenih razloga dravna vlast nije
reenje, ve uzrok tih problema, i u tom smislu anarhizam poiva na veri u prirod-
nu dobrotu ljudske vrste, kao i na mogunosti spontanog nastanka drutvenog po-
retka bez dravne intervencije. Insistira se na ljudskoj sposobnosti za drueljubivo i
kooperativno ponaanje, uz svest o mogunostima sebinosti i iskvarenosti.
Dakle, anarhisti se esto optuuju za to da gaje preterano ili naivno optimistika
uverenja o ljudskoj prirodi, to ne mora da bude sluaj, jer mnogi nedvosmisleno
istiu kvarljivost ljudske prirode. Za veinu njih oveanstvo predstavlja meavinu
dobra i zla, sklonosti saradnji i sklonosti zloinu, a ta slika ljudske prirode je retko
kad apsolutnog ili fiksnog karaktera.
Protivljenje dravi, ili antietatizam, je osnovni i karakteristini princip anarhizma
239
onalnu) federaciju koja bi se bavila reavanjem zajednikih problema. Anarhosindi-
kalisti imaju veoma slian pristup drutvenoj organizaciji, osim to su fokusirani
na probleme industrijskog rada. Svaka industrijska grana bila bi organizovana u
federaciju nezavisnih sindikata, a radnici u svakoj industrijskoj grani bi kontrolis-
ali tu industrijsku granu, dok bi pitanja upravljanja bila reavana na odreenom
koordinirajuem veu. Dakle, razlike izmeu anarhokomunizma i anarhosindika-
lizma nisu velike anarhosindikalisti su zainteresovaniji za organizaciju industrij-
skog rada, ali i jedni i drugi stiu do istih zakljuaka i pogleda na organizaciju
drutva, kao to i jedni i drugi prihvataju ideju da ljudi u datoj oblasti treba da
upravljaju tom oblau u korist drutva kao celine, kao i da u sluaju odbacivanja
prinude dolazi do drutvenog napretka.
U tom smislu kolektivistiki orijentisani anarhisti naglaavaju razne naine
za razvijanje kooperacije meu zajednicama ili industrijskim granama. Iako je
fokus veine anarhistikih studija na individualnoj slobodi, veina anarhista je
zapravo oduvek zagovarala tezu da nije mogue (o)stati na tome. Osnovni fokus
kolektivistikog anarhizma nije na izolovanom pojedincu, ve na slobodnom
pojedincu u okvirima drutva koje nije zasnovano na prinudi. Individualistiki
anarhizmi obino ne prepoznaju nita to je iznad interesa i slobode pojedinca,
zbog ega se takoe bore protiv bilo kakve discipine i autoriteta. Moral, emocije
poput savesti ili socijabilnost su za individualistike anarhiste samo line potrebe
ili sredstva za ispunjavanje egoistikog zadovoljstva individue same odreuju
sopstvene elje i potrebe, ta je dobro, a ta je loe za njih (tirner je ovu logiku sarauju, to je oigledno i nakon analize primitivnih ljudskih zajednica u ko-
primenjivao ak i na ubistvo). Istovremeno, ovo ne implicira odbacivanje koope-
racije, ali se ona prihvata samo ukoliko ispunjava egoistike potrebe. Ovi anarhisti
tvrde i da jedino individualizam doputa kreiranje istinski dobrovoljnih asocijacija
sa drugima, a takvom razmiljanju sklone su i mutualistike i primitivistike kole
anarhizma.
6.5. Osnovni principi i pretpostavke anarhizma
Ve je reeno da je anarhizam teko precizno odrediti kao ideoloki pokret, zato
to (kao i mnoge druge politike ideologije) inkorporira itav niz stavova, miljenja
i verovanja koja se ne mogu pojednostaviti. Ova kompleksnost je rezultat kako
raznovrsnosti ideja anarhistikih teoretiara, tako i problematinih pitanja koja su
u sreditu anarhizma kao ideologije. Na primer, da li odsustvo drave implicira i
odsustvo vlasti ili uprave? Da li anarhisti odbacuju sve autoritete podjednako ili
postoje razliite vrste autoriteta na koje se pozivaju? Ako su drava i vlast odsutne,
da li postoji odreeni kolektivni identitet (poput drutva ili zajednice)? Da li su
drutvo i zajednica proste agregacije ugovorno vezanih individua ili ine organsko
jedinstvo? Meutim, mogue je izdvojiti nekoliko osnovnih principa i pretpostavki
238
ovih anarhizama koji su zajedniki za najvei deo pojedinaca koji se smatraju
anarhistima, a meu njima su: karakteristian pogled na ljudsku prirodu, antietati-
zam, sloboda i jednakost, antikapitalizam, te propaganda delom ili direktna akcija.
Dakle, anarhisti imaju karakteristian pogled na ljudsku prirodu, iako i ovaj pogled
nije uvek konzistentan ili pak isti kod svih anarhista. Meutim, ideja o ljudskoj pri-
rodi kao takva je centralna za anarhistiku misao, dok se sadraj te ideje razlikuje
meu razliitim misliocima i kolama. Ovu sliku ljudske prirode je grubo mogue
podeliti na individualistiku i drutvenu, a ona najee predstavlja meavinu ova
dva elementa. Neke anarhistike perspektive posmatraju ljudska bia kao neza-
visne autonomne agense koji oblikuju svoje ivotne planove izvan drutva, a neke
druge perspektive vide oveka kao jedinku koja se razvija i dostie autonomiju i
slobodu jedino unutar zajednice. Mnogi anarhisti posmatraju oveka kao bioloki i
drutveno evoluirajua bia, to je tradicija koja vodi poreklo od Kropotkina koji je
i bio istaknuti prirodnjak. Takoe, mnogi anarhisti u prosvetiteljskom duhu veruju
u to da se ljudi postepeno menjaju kroz negovanje i razvoj ljudskog razuma, ali i
kroz slobodarske drutvene aranmane.
Po miljenju najveeg broja anarhista, kooperacija ini osnovu ljudske prirode,
odnosno ovekovi kvaliteti su pre svega kreativnost, altruizam i saradnja. Oni ne
negiraju elemente sukoba, kompeticije, sebiluka itd., ali ih obino posmatraju kao
rezultat drutvenih odnosa nastalih u okvirima drave i/ili kapitalizma. S tim u vezi,
Kropotkin je tvrdio da su bioloki najbolje adaptirane jedinke one koje meusobno
jima je rtvovanje u interesu zajednice pravilo, a ne izuzetak. Sline sklonosti mogu
se pronai i u seoskim komunama, ali i srednjovekovnim gradovima i gildama.
Takmiarski duh kapitalistike drave je istorijska aberacija, a kooperacija i uza-
jamna pomo su prevalentne ak i u ovakvim okolnostima.
Slino tome, za anarhiste poput Godvina ljudska bia su u sutini racionalna
stvorenja koja su sklona organizovanju sopstvenog ivota na harmonian i miran
nain. Ono to stvara nepravdu, gramzivost i pohlepu nije ljudska priroda, nego
neprirodnost drutvenih pravila i zakona. Iz navedenih razloga dravna vlast nije
reenje, ve uzrok tih problema, i u tom smislu anarhizam poiva na veri u prirod-
nu dobrotu ljudske vrste, kao i na mogunosti spontanog nastanka drutvenog po-
retka bez dravne intervencije. Insistira se na ljudskoj sposobnosti za drueljubivo i
kooperativno ponaanje, uz svest o mogunostima sebinosti i iskvarenosti.
Dakle, anarhisti se esto optuuju za to da gaje preterano ili naivno optimistika
uverenja o ljudskoj prirodi, to ne mora da bude sluaj, jer mnogi nedvosmisleno
istiu kvarljivost ljudske prirode. Za veinu njih oveanstvo predstavlja meavinu
dobra i zla, sklonosti saradnji i sklonosti zloinu, a ta slika ljudske prirode je retko
kad apsolutnog ili fiksnog karaktera.
Protivljenje dravi, ili antietatizam, je osnovni i karakteristini princip anarhizma
239
kao politike ideologije i politike filozofije. Uz odbacivanje drave, najee je re
i o odbacivanju dravne vlasti, kao i svih oblika (eksternih) autoriteta. Meutim,
meu anarhistima postoje odreena razmimoilaenja u vezi sa konkretnim
sadrajem navedenog antietatizma, kao npr. oko toga da li su koncepti drave, vlas-
ti i autoriteta identini ili ih treba posmatrati (i kritikovati/ruiti) zasebno, a postoje
i razlike u vezi sa konkretnim sadrajem ovih pojmova. Kada anarhisti govore o
dravi oni najee misle na institucionalne strukture legislativne, izvrne, sudske
i birokratske administracije zajedno sa aparatom sile kao to su policija i vojska (i,
za neke anarhiste, religija i obrazovanje). Uz to, pojedini anarhisti se usredsreuju
na kritiku strukture dravne prinude, a neki drugi na strukturu dravnog (i bilo
kog drugog) autoriteta. Ipak, svim anarhistima je zajednika vizija drave kao
represivne strukture i kao gotovo kriminalne organizacije koja sputava ljudsku slo-
bodu i duh.
Za anarhiste, legalna dravna vlast zapravo onemoguava slobodni razvoj indivi-
due. Prema konvencionalnoj odbrani koncepta drave, u pitanju je organizacija koja
uva red i mir i stoga omoguuje individui da se razvija u bezbednosti i miru, dok
anarhisti dravu vide kao sutu suprotnost ovakvoj viziji dravna vlast je ispunila
svet nasiljem, obmanama i prevarama, represijom i bedom. Da bi opravdala svoje
postojanje, dravi je neophodno da ouva nered i haos, zbog ega je ona u svojoj
sutini kontraproduktivna i disfunkcionalna, a ljudi su obmanuti snagom drave
koja slui samo da bi autoritete uinila svetim i zauzvrat pljaka i zlostavljala svoje
graane. Stoga nije neuobiajeno to je karakteristina slika drave slika policajca.
Drava je pre svega instrument prinude, zbog ega je znaajan deo anarhistike
literature koncentrisan na napad na konkretne instrumente dravne moi. Ako je
drava pre svega pretnja po individualnu slobodu, onda je njen sistem zakona i
sprovoenja zakona napravljen u interesu vladajue klase i vlasnika kapitala. Njene
metode kanjavanja, a posebno zatvorski sistem (koji je esta tema anarhistikih
tekstova) percipirani su kao varvarski, regresivni i uzaludni. Kako je isticala Ema
Goldman, drava je tu da bi zatitila drutvo od fantoma koje je sama stvorila.
Naoruane snage drave, umesto da tite ljude, zapravo su instrumenti grube sile
stvorene za rat, a odravane su vetaki stvorenom emocijom patriotizma. Takoe,
drava je izuzetno skup i rasipniki sistem, posebno uzimajui u obzir njenu neefi-
kasnu birokratiju, kao i arbitrarne i nepotene poreze.
U ovoj neprijateljskoj reakciji na dravu, vladu i organizovane politike autoritete
oigledno je iskustvo monarhistikog i autoritarnog despotizma karakteristinog
za 19. vek (sa caristikom Rusijom kao tipinim eksponentom). Meutim, anarhisti
su u 20. veku odbacili sve drave, ak i napredne demokratije, zbog ega su i njihovi
argumenti postali sloeniji. Za anarhizam, glasanje ili univerzalno birako pravo ne
mogu da budu istinska sredstva emancipacije. Glasati je znailo odustati od sop-
stvenog kapaciteta za upravljanje sobom i svojom politikom i drutvenom sudbi-
240
nom. Takoe, uzimajui u obzir i ekonomsko ropstvo i neznanje radnike klase,
radnici su bili onemogueni u tome da iskoriste svoj glas u sopstvenu korist.
Konano, anarhisti tvrde da glasanje u liberalnim demokratijama proizvodi odabir
mediokriteta, kao to je i sam izborni proces neto to iskvaruje. Zato i istiu da e
svaki dobar demokrata vremenom neminovno postati autokrata. Sutina je bila
u tome da moderna ustavna prava (poput birakog prava) i postojanje politikih
partija zapravo predstavljaju instrumente u rukama vladajue klase, pre svega
stvorene da bi se pacifikovali ili udaljili protesti povodom stvarnih politikih pita-
nja i problema. Uostalom, promena na politikom vrhu dravnog aparata vlasti je
za anarhiste bila beznaajna, odnosno puka smena oligarhija i autoriteta, zbog ega
je (i) demokratska vlast samo iluzija.
Moe se rei da se filozofski koreni anarhistikog antietatizma nalaze u neto
irem principu protivljenja autoritetu i vladanju na osnovu autoriteta. Za Prudona,
vladati nekim znai nadzirati ga, nadgledati, pijunirati, usmeravati, disciplino-
vati, indoktrinirati, pridikovati, kontrolisati, oporezovati, procenjivati, cenzuri-
sati, komandovati mu. To znai da autoriteti predstavljaju nedvosmisleni napad
na principe slobode i jednakosti. Specifinost anarhizma je u podjednakom usva-
janju principa slobode (to je karakteristino za liberalizam) i principa jednakosti
(to je karakteristika socijalizma), jer je za anarhiste autoritet taj koji naruava i
jedan i drugi princip, ime se porobljava, ugnjetava ili ograniava ljudski ivot.
Stoga je drava glavna meta anarhistike kritike, ali ta kritika je primenljiva i na
bilo koju drugu formu autoriteta, pre svega religijski autoritet, zbog ega anarhiste
karakterie snana sklonost ka antiklerikalizmu, a prigovori organizovanoj religi-
ji takoe vode poreklo od kritike autoreta, ali primenjenog na koncept boga. Za
mnoge evropske anarhistike mislioce politika filozofija anarhizma mora da bude
utemeljena na odbacivanju hrianstva, jer se ljudska bia samo tada mogu sma-
trati istinski slobodnim. To znai da je religija samo jedan od potpornih stubova
drave, odnosno sistem koji propagira pokornost i poslunost, kao to namee i
odreeni skup moranih principa, i da religijski standardi dobra i zla pojedincima
otimaju moralnu autonomiju i sposobnost da sami donose etike sudove.
Ipak, u praksi se anarhistika kritika autoriteta obino usredsreuje na politike
autoritete, a pre svega na institucije moderne drave. Dok liberali dravu shvataju
kao zatitnika individualnih prava, konzervativci kao simbol poretka i drutvene
kohezije, socijalisti kao sredstvo drutvene reforme, anarhisti e isticati njene nega-
tivne i destruktivne karakteristike, kao i institucije zakona i vlasti. Zato anarhizam
odbacuje tvrdnje prema kojima drava izrasta iz dobrovoljnog sporazuma pojedi-
naca, dokazujui da su pojedinci podvrgnuti dravnom autoritetu time to su
roeni u odreenoj dravi koja ih moe liiti slobode (zakonima), svojine (pore-
zima) i ivota (ratom i smrtnom kaznom). On ukazuje i na to kako drava deluje
u savezu sa bogatima, samim tim perpetuirajui poredak ekonomske nejednakosti
i sluei
241
kao politike ideologije i politike filozofije. Uz odbacivanje drave, najee je re
i o odbacivanju dravne vlasti, kao i svih oblika (eksternih) autoriteta. Meutim,
meu anarhistima postoje odreena razmimoilaenja u vezi sa konkretnim
sadrajem navedenog antietatizma, kao npr. oko toga da li su koncepti drave, vlas-
ti i autoriteta identini ili ih treba posmatrati (i kritikovati/ruiti) zasebno, a postoje
i razlike u vezi sa konkretnim sadrajem ovih pojmova. Kada anarhisti govore o
dravi oni najee misle na institucionalne strukture legislativne, izvrne, sudske
i birokratske administracije zajedno sa aparatom sile kao to su policija i vojska (i,
za neke anarhiste, religija i obrazovanje). Uz to, pojedini anarhisti se usredsreuju
na kritiku strukture dravne prinude, a neki drugi na strukturu dravnog (i bilo
kog drugog) autoriteta. Ipak, svim anarhistima je zajednika vizija drave kao
represivne strukture i kao gotovo kriminalne organizacije koja sputava ljudsku slo-
bodu i duh.
Za anarhiste, legalna dravna vlast zapravo onemoguava slobodni razvoj indivi-
due. Prema konvencionalnoj odbrani koncepta drave, u pitanju je organizacija koja
uva red i mir i stoga omoguuje individui da se razvija u bezbednosti i miru, dok
anarhisti dravu vide kao sutu suprotnost ovakvoj viziji dravna vlast je ispunila
svet nasiljem, obmanama i prevarama, represijom i bedom. Da bi opravdala svoje
postojanje, dravi je neophodno da ouva nered i haos, zbog ega je ona u svojoj
sutini kontraproduktivna i disfunkcionalna, a ljudi su obmanuti snagom drave
koja slui samo da bi autoritete uinila svetim i zauzvrat pljaka i zlostavljala svoje
graane. Stoga nije neuobiajeno to je karakteristina slika drave slika policajca.
Drava je pre svega instrument prinude, zbog ega je znaajan deo anarhistike
literature koncentrisan na napad na konkretne instrumente dravne moi. Ako je
drava pre svega pretnja po individualnu slobodu, onda je njen sistem zakona i
sprovoenja zakona napravljen u interesu vladajue klase i vlasnika kapitala. Njene
metode kanjavanja, a posebno zatvorski sistem (koji je esta tema anarhistikih
tekstova) percipirani su kao varvarski, regresivni i uzaludni. Kako je isticala Ema
Goldman, drava je tu da bi zatitila drutvo od fantoma koje je sama stvorila.
Naoruane snage drave, umesto da tite ljude, zapravo su instrumenti grube sile
stvorene za rat, a odravane su vetaki stvorenom emocijom patriotizma. Takoe,
drava je izuzetno skup i rasipniki sistem, posebno uzimajui u obzir njenu neefi-
kasnu birokratiju, kao i arbitrarne i nepotene poreze.
U ovoj neprijateljskoj reakciji na dravu, vladu i organizovane politike autoritete
oigledno je iskustvo monarhistikog i autoritarnog despotizma karakteristinog
za 19. vek (sa caristikom Rusijom kao tipinim eksponentom). Meutim, anarhisti
su u 20. veku odbacili sve drave, ak i napredne demokratije, zbog ega su i njihovi
argumenti postali sloeniji. Za anarhizam, glasanje ili univerzalno birako pravo ne
mogu da budu istinska sredstva emancipacije. Glasati je znailo odustati od sop-
stvenog kapaciteta za upravljanje sobom i svojom politikom i drutvenom sudbi-
240
nom. Takoe, uzimajui u obzir i ekonomsko ropstvo i neznanje radnike klase,
radnici su bili onemogueni u tome da iskoriste svoj glas u sopstvenu korist.
Konano, anarhisti tvrde da glasanje u liberalnim demokratijama proizvodi odabir
mediokriteta, kao to je i sam izborni proces neto to iskvaruje. Zato i istiu da e
svaki dobar demokrata vremenom neminovno postati autokrata. Sutina je bila
u tome da moderna ustavna prava (poput birakog prava) i postojanje politikih
partija zapravo predstavljaju instrumente u rukama vladajue klase, pre svega
stvorene da bi se pacifikovali ili udaljili protesti povodom stvarnih politikih pita-
nja i problema. Uostalom, promena na politikom vrhu dravnog aparata vlasti je
za anarhiste bila beznaajna, odnosno puka smena oligarhija i autoriteta, zbog ega
je (i) demokratska vlast samo iluzija.
Moe se rei da se filozofski koreni anarhistikog antietatizma nalaze u neto
irem principu protivljenja autoritetu i vladanju na osnovu autoriteta. Za Prudona,
vladati nekim znai nadzirati ga, nadgledati, pijunirati, usmeravati, disciplino-
vati, indoktrinirati, pridikovati, kontrolisati, oporezovati, procenjivati, cenzuri-
sati, komandovati mu. To znai da autoriteti predstavljaju nedvosmisleni napad
na principe slobode i jednakosti. Specifinost anarhizma je u podjednakom usva-
janju principa slobode (to je karakteristino za liberalizam) i principa jednakosti
(to je karakteristika socijalizma), jer je za anarhiste autoritet taj koji naruava i
jedan i drugi princip, ime se porobljava, ugnjetava ili ograniava ljudski ivot.
Stoga je drava glavna meta anarhistike kritike, ali ta kritika je primenljiva i na
bilo koju drugu formu autoriteta, pre svega religijski autoritet, zbog ega anarhiste
karakterie snana sklonost ka antiklerikalizmu, a prigovori organizovanoj religi-
ji takoe vode poreklo od kritike autoreta, ali primenjenog na koncept boga. Za
mnoge evropske anarhistike mislioce politika filozofija anarhizma mora da bude
utemeljena na odbacivanju hrianstva, jer se ljudska bia samo tada mogu sma-
trati istinski slobodnim. To znai da je religija samo jedan od potpornih stubova
drave, odnosno sistem koji propagira pokornost i poslunost, kao to namee i
odreeni skup moranih principa, i da religijski standardi dobra i zla pojedincima
otimaju moralnu autonomiju i sposobnost da sami donose etike sudove.
Ipak, u praksi se anarhistika kritika autoriteta obino usredsreuje na politike
autoritete, a pre svega na institucije moderne drave. Dok liberali dravu shvataju
kao zatitnika individualnih prava, konzervativci kao simbol poretka i drutvene
kohezije, socijalisti kao sredstvo drutvene reforme, anarhisti e isticati njene nega-
tivne i destruktivne karakteristike, kao i institucije zakona i vlasti. Zato anarhizam
odbacuje tvrdnje prema kojima drava izrasta iz dobrovoljnog sporazuma pojedi-
naca, dokazujui da su pojedinci podvrgnuti dravnom autoritetu time to su
roeni u odreenoj dravi koja ih moe liiti slobode (zakonima), svojine (pore-
zima) i ivota (ratom i smrtnom kaznom). On ukazuje i na to kako drava deluje
u savezu sa bogatima, samim tim perpetuirajui poredak ekonomske nejednakosti
i sluei
241
kao instrument eksploatacije.
Vano je primetiti da je protivljenje dravi anarhiste otro suprotstavilo socija-
lizmu, odnosno komunistima. Prema odreenim komunistikim idejama, a pre
svega pod uticajem lenjinizma, nakon revolucije je neophodno formiranje svoje-
vrsne diktature proletarijata. Marksistika analiza, pouena iskustvom Pariske
komune 1871. godine, a zatim osnaena Lenjinovim idejama, tvrdila je da je potre-
ban period tranzicije izmeu kapitalizma i komunizma u kojem bi dravu preuzeo
proletarijat i upravljao dravom da bi porazio svoje neprijatelje. Tek kada bi ova
funkcija bila ispunjena drava bi gradualno iezla ili odumrla. Anarhistika reakci-
ja, posebno nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, bila je u tome da dravu
treba unititi tokom samog procesa revolucije. U suprotnom, tvrdili su anarhisti,
ona e postati samoobnavljajua institucija kojom vie ne vladaju kapitalisti, ve
partijske birokrate to je gotovo isto za prosenog graanina. Iz tih razloga Kro-
potkin je pisao da su revolucija i dravna vlast nekompatibilne, te da je dravnu
vlast neophodno unititi bez obzira na to kako e sebe nova dravna uprava da
nazove. Po njegovom miljenju, napor za izgradnjom komunistike republike na
osnovu snano centralizovanog dravnog komunizma pod gvozdenom vlau par-
tijske diktature je osuen na neuspeh, tako da revolucija ne sme da bude prosta
smena upravljaa na vlasti, ve spontano ili naglo ruenje svih autoriteta i zakona.
Anarhisti od Prudona u 19. veku do Bukina u 20. veku neumorno ponavljaju ideju
da su drave, kakav god imale oblik, veliinu ili ideoloko opravdanje, sainjene od
sklonosti i kapaciteta da se perpetuiraju, da proiruju domet svojih funkcija i da se
pretvore u instrumente represije i cenzure. ak i danas veina drava na svetu (npr.
u Latinskoj Americi, Africi i Aziji) pripada ovoj kategoriji, a kao to je to bio sluaj
sa komunistikim dravama u 20. veku, ni visoko cenjene zapadne demokratije
nisu iznad povremenih ili estih zloupotreba i nasilja.
Anarhistika kritika drave najee izvire iz sklonosti prema dve kljune vred-
nosti ili teme: slobode i jednakosti. Drugim reima, anarhizam poiva na jednoj
negativnoj temi (kritici drave), ali i paralelnom pristajanju uz dve pozitivne
orijentacije (istovremenom zagovaranju i slobode i jednakosti). Ono to je zanim-
ljivo u vezi s tim jeste injenica da su ovo vrednosti dve (tradicionalno) suprotstav-
ljene ideoloke tradicije liberalizma (sloboda) i socijalizma (jednakost). Kada je
re o slobodi, anarhisti tvrde da nju sainjava ivot bez prinude, tako da u pitanju
nije apstraktni filozofski cilj, ve kljuna konkretna mogunost za svako ljudsko
bie u okolnostima ivota u drutvu bez drave. Znaaj slobode u anarhizmu ima i
moralnu dimenziju odsustva zlostavljanja, eksploatacije ili povrede drugih ljudskih
bia, kao i dimenziju usavravanja ljudskog bia i njegove prirode u smislu razvoja
svih snaga, kapaciteta i talenata koje neslobodni ljudi imaju skrivene u sebi.
Kada je re o konceptu jednakosti, on takoe poiva na protivljenju hijerarhijama
i autoritetima, zato to se sva ljudska bia posmatraju kao socijalno, politiki, mo-
242
ralno i ekonomski jednaka, odnosno ravnopravna. Prema Godvinu, svaki ovek
poseduje razum i sposobnost rasuivanja o svojim interesima i svom blagosta-
nju, zbog ega je svaka hijerarhija duboko pogrena i nemoralna. Istovremeno,
najvei znaaj ima i komunistika ideja ekonomske jednakosti, pri emu se tvrdi
da politika ili pravna jednakost (karakteristina za liberalnu demokratiju) nije
dovoljna. Za anarhiste poput Kropotkina svaka osoba ima odreene fizike, men-
talne i kulturne potrebe koje drutvo mora da ispuni i zato je klasna nejednakost
koja je proistekla iz kapitalizma fundamentalni protivnik slobode. Takoe, vana
posledica klasne nejednakosti upravo jeste i kreiranje politikih autoriteta i odnosa
moi meu ljudima.
Tako dolazimo do narednog vanog principa veine anarhistikih kola miljenja,
a to je antikapitalizam zbog kojeg se esto misli da je anarhizam isti kao i komu-
nizam. Prema Emi Goldman, vlasnitvo bez izuzetka hrani apetite za veim bo-
gatstvom zato to bogatstvo znai mo i autoritet, tako da se anarhisti najee
protive trinom poslovanju, takmiarskom preduzetnikom duhu, kao i instituciji
privatnog vlasnitva, na nain koji ne odstupa previe od socijalizma ili komuniz-
ma. U 19. veku, anarhisti su najee delovali u okviru radnikog pokreta i usvojili
su mnoge elemente komunistike filozofije kada je re o kapitalizmu. Meutim,
zbog protivljenja dravi oni se otro protive i dravnoj ili komandno-planskoj
ekonomiji i vladajuu klasu ne tumae samo u ekonomskom smislu, ve i kao neto
to obuhvata sve one koji raspolau bogatstvom, moi ili privilegijama u drutvu,
ukljuujui tu i kraljeve i plemie, politiare, dravne inovnike, sudije, policijske
inovnike, svetenike, industrijalce, bankare itd.
Ukidanje kapitalizma je centralna tema najveeg broja anarhista, zato to su
verovali u to da kapitalisti eksploatiu radnike na gotovo isti nain o kojem je pisao
Marks. Kao i kod socijalista i/ili komunista, privatno vlasnitvo je meu osnovnim
uzrocima drutvenih problema, osnova podele na eksploatatore i eksploatisane,
kao i osnova za postojanje drave. Anarhisti tvrde da je dobro drutvo ono u ko-
jem su ljudi slobodni da biraju svoja zanimanja i uslove rada, uz izraavanje svoje
individualne linosti. Iz tih razloga neophodno je sruiti i kapitalizam i zasnovati
drugaiju formu ekonomske organizacije koja nee redukovati individue na robove,
bilo kapitalista, bilo drave. Iz tog razloga mnogi anarhisti zagovaraju zajedniko
vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, kao i distribuciju dobara u skladu sa
potrebama, a istiu i mnoge modele dobrovoljnog udruivanja kao modele za
nov ekonomski sistem. Vlasniki odnosi su blisko povezani sa ostalim oblicima
drutvene represije, kao to i perpetuiraju status quo, tako da su ak i rani ameriki
anarhisti i osnivai anarhokapitalizma tvrdili da je vlasnitvo legitimno samo onda
ako obuhvata proizvode individualnog rada. Drugim reima, svi anarhisti su se
gnuali dehumanizujuih tendencija rutinizovanog rada ili tiranije asovnika.
Ukidanje dravne vlasti i kapitalizma tada raa pitanje o sredstvima za postizanje
243
kao instrument eksploatacije.
Vano je primetiti da je protivljenje dravi anarhiste otro suprotstavilo socija-
lizmu, odnosno komunistima. Prema odreenim komunistikim idejama, a pre
svega pod uticajem lenjinizma, nakon revolucije je neophodno formiranje svoje-
vrsne diktature proletarijata. Marksistika analiza, pouena iskustvom Pariske
komune 1871. godine, a zatim osnaena Lenjinovim idejama, tvrdila je da je potre-
ban period tranzicije izmeu kapitalizma i komunizma u kojem bi dravu preuzeo
proletarijat i upravljao dravom da bi porazio svoje neprijatelje. Tek kada bi ova
funkcija bila ispunjena drava bi gradualno iezla ili odumrla. Anarhistika reakci-
ja, posebno nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, bila je u tome da dravu
treba unititi tokom samog procesa revolucije. U suprotnom, tvrdili su anarhisti,
ona e postati samoobnavljajua institucija kojom vie ne vladaju kapitalisti, ve
partijske birokrate to je gotovo isto za prosenog graanina. Iz tih razloga Kro-
potkin je pisao da su revolucija i dravna vlast nekompatibilne, te da je dravnu
vlast neophodno unititi bez obzira na to kako e sebe nova dravna uprava da
nazove. Po njegovom miljenju, napor za izgradnjom komunistike republike na
osnovu snano centralizovanog dravnog komunizma pod gvozdenom vlau par-
tijske diktature je osuen na neuspeh, tako da revolucija ne sme da bude prosta
smena upravljaa na vlasti, ve spontano ili naglo ruenje svih autoriteta i zakona.
Anarhisti od Prudona u 19. veku do Bukina u 20. veku neumorno ponavljaju ideju
da su drave, kakav god imale oblik, veliinu ili ideoloko opravdanje, sainjene od
sklonosti i kapaciteta da se perpetuiraju, da proiruju domet svojih funkcija i da se
pretvore u instrumente represije i cenzure. ak i danas veina drava na svetu (npr.
u Latinskoj Americi, Africi i Aziji) pripada ovoj kategoriji, a kao to je to bio sluaj
sa komunistikim dravama u 20. veku, ni visoko cenjene zapadne demokratije
nisu iznad povremenih ili estih zloupotreba i nasilja.
Anarhistika kritika drave najee izvire iz sklonosti prema dve kljune vred-
nosti ili teme: slobode i jednakosti. Drugim reima, anarhizam poiva na jednoj
negativnoj temi (kritici drave), ali i paralelnom pristajanju uz dve pozitivne
orijentacije (istovremenom zagovaranju i slobode i jednakosti). Ono to je zanim-
ljivo u vezi s tim jeste injenica da su ovo vrednosti dve (tradicionalno) suprotstav-
ljene ideoloke tradicije liberalizma (sloboda) i socijalizma (jednakost). Kada je
re o slobodi, anarhisti tvrde da nju sainjava ivot bez prinude, tako da u pitanju
nije apstraktni filozofski cilj, ve kljuna konkretna mogunost za svako ljudsko
bie u okolnostima ivota u drutvu bez drave. Znaaj slobode u anarhizmu ima i
moralnu dimenziju odsustva zlostavljanja, eksploatacije ili povrede drugih ljudskih
bia, kao i dimenziju usavravanja ljudskog bia i njegove prirode u smislu razvoja
svih snaga, kapaciteta i talenata koje neslobodni ljudi imaju skrivene u sebi.
Kada je re o konceptu jednakosti, on takoe poiva na protivljenju hijerarhijama
i autoritetima, zato to se sva ljudska bia posmatraju kao socijalno, politiki, mo-
242
ralno i ekonomski jednaka, odnosno ravnopravna. Prema Godvinu, svaki ovek
poseduje razum i sposobnost rasuivanja o svojim interesima i svom blagosta-
nju, zbog ega je svaka hijerarhija duboko pogrena i nemoralna. Istovremeno,
najvei znaaj ima i komunistika ideja ekonomske jednakosti, pri emu se tvrdi
da politika ili pravna jednakost (karakteristina za liberalnu demokratiju) nije
dovoljna. Za anarhiste poput Kropotkina svaka osoba ima odreene fizike, men-
talne i kulturne potrebe koje drutvo mora da ispuni i zato je klasna nejednakost
koja je proistekla iz kapitalizma fundamentalni protivnik slobode. Takoe, vana
posledica klasne nejednakosti upravo jeste i kreiranje politikih autoriteta i odnosa
moi meu ljudima.
Tako dolazimo do narednog vanog principa veine anarhistikih kola miljenja,
a to je antikapitalizam zbog kojeg se esto misli da je anarhizam isti kao i komu-
nizam. Prema Emi Goldman, vlasnitvo bez izuzetka hrani apetite za veim bo-
gatstvom zato to bogatstvo znai mo i autoritet, tako da se anarhisti najee
protive trinom poslovanju, takmiarskom preduzetnikom duhu, kao i instituciji
privatnog vlasnitva, na nain koji ne odstupa previe od socijalizma ili komuniz-
ma. U 19. veku, anarhisti su najee delovali u okviru radnikog pokreta i usvojili
su mnoge elemente komunistike filozofije kada je re o kapitalizmu. Meutim,
zbog protivljenja dravi oni se otro protive i dravnoj ili komandno-planskoj
ekonomiji i vladajuu klasu ne tumae samo u ekonomskom smislu, ve i kao neto
to obuhvata sve one koji raspolau bogatstvom, moi ili privilegijama u drutvu,
ukljuujui tu i kraljeve i plemie, politiare, dravne inovnike, sudije, policijske
inovnike, svetenike, industrijalce, bankare itd.
Ukidanje kapitalizma je centralna tema najveeg broja anarhista, zato to su
verovali u to da kapitalisti eksploatiu radnike na gotovo isti nain o kojem je pisao
Marks. Kao i kod socijalista i/ili komunista, privatno vlasnitvo je meu osnovnim
uzrocima drutvenih problema, osnova podele na eksploatatore i eksploatisane,
kao i osnova za postojanje drave. Anarhisti tvrde da je dobro drutvo ono u ko-
jem su ljudi slobodni da biraju svoja zanimanja i uslove rada, uz izraavanje svoje
individualne linosti. Iz tih razloga neophodno je sruiti i kapitalizam i zasnovati
drugaiju formu ekonomske organizacije koja nee redukovati individue na robove,
bilo kapitalista, bilo drave. Iz tog razloga mnogi anarhisti zagovaraju zajedniko
vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, kao i distribuciju dobara u skladu sa
potrebama, a istiu i mnoge modele dobrovoljnog udruivanja kao modele za
nov ekonomski sistem. Vlasniki odnosi su blisko povezani sa ostalim oblicima
drutvene represije, kao to i perpetuiraju status quo, tako da su ak i rani ameriki
anarhisti i osnivai anarhokapitalizma tvrdili da je vlasnitvo legitimno samo onda
ako obuhvata proizvode individualnog rada. Drugim reima, svi anarhisti su se
gnuali dehumanizujuih tendencija rutinizovanog rada ili tiranije asovnika.
Ukidanje dravne vlasti i kapitalizma tada raa pitanje o sredstvima za postizanje
243
tog cilja, odnosno problem nasilja. Anarhisti veruju u to da uspostavljeni autoriteti
nee predati svoju vlast bez borbe, zbog ega je nasilna revolucija najverovatnije
sredstvo politike promene. Ekonomija koju zagovara veina anarhista najee
se svodi na ekonomiju koja je zasnovana na saradnji i na zajednikom vlasnitvu,
ali bez upliva drave. Dakle, anarhisti su skloni ekonomiji u kojoj slobodni poje-
dinci upravljaju svojim poslovima bez dravne regulacije, ali se razlikuju kada je
re o vlasnitvu filozofski koreni kolektivistikog anarhizma su u socijalizmu,
dok individualistiki poiva na radikalizaciji liberalne ideje o slobodnom poje-
dincu. Samim tim, moe se rei da se u anarhizmu preklapaju dve rivalske politike
filozofije, socijalizam i liberalizam, i to preko principa (liberalnog) antietatizma i
(socijalistikog) antikapitalizma.
Vana ideja u anarhizmu jeste i ideja o samoemancipaciji, kao preduslovu za
drutvenu emancipaciju. Meutim, postavljalo se pitanje kako pomiriti entuzi-
jazam za spontanu, individualnu i direktnu akciju sa nekakvom potrebom za struk-
turisanjem i organizovanjem obrazaca pobune. Godvin se protivio nasilju, dok je
tirner zagovarao izolovane inove pobune (u okvirima privremenih zajednica
egoista), ali ne i revoluciju. Potonji anarhisti su proteste i pobune, a posebno organ-
izaciju navedenih inova takoe videli sasvim drugaije od socijalista i komunista.
Dok su komunisti vremenom postali opsednuti disciplinom, partijskim politikama
i birokratskom organizacijom profesionalnih revolucionara u okvirima institucija
poput Prve internacionale, anarhisti su prieljkivali jedino obinu kancelariju za
koordinisanje i irenje informacija. Za anarhiste, najbolja slika organizacije bila
je prosto potansko sandue. Istovremeno, anarhizam od svojih poetaka do da-
nas nije delio marksistiki entuzijazam prema klasnoj organizaciji drutva ili par-
tije, odnosno prema proletarijatu. Idealna slika je bila grupa ljudi koje su spajale
zajednike sklonosti, slini pogledi na svet itd., koji su se slobodno udruili i koji su
mogli pripadati sasvim razliitim drutvenim klasama. Na ovaj nain, anarhizam
negira postulate ortodoksnog marksizma prema kojem su ostale drutvene klase
reakcionarne. Anarhisti iz panije, Rusije ili Italije (gde je anarhizam i bio najrazvi-
jeniji) najee nisu ni imali iskustvo urbanih industrijalizovanih radnika u svojim
dravama. Gledali su u seljatvo, u razoarane intelektualce, kao i u skitnice i lu-
talice (Marksov lumpenproletarijat) kao drutvene slojeve od svog interesa.245 Ovi
drutveni slojevi su bili instinktivno revolucionarni autsajderi kojima ne vladaju
kanoni buroaskog drutva, niti imaju potrebe da nad njima vladaju socijalisti iz
radnike ili srednje klase. Kada je re o revolucionarnoj borbi, anarhizam je veliku
panju pridavao individualnom delovanju ili posveenoj i beskompromisnoj ma-
njini, umesto brojnim masama.
_____________
245 Lumpenproletarijat je termin kojim se opisiju najnii slojevi stanovnitva: prosjaci, beskunici,
sitni kriminalci i prevaranti, skitnice, lutalice itd. Termin vodi poreklo od Karla Marksa, koji je sma-
trao da ovi slojevi stanovnitva, uprkos izuzetnoj obespravljenosti i siromatvu, ne mogu znaajno da
doprinesu radnikoj revoluciji.
244
Zato posebnu ulogu u anarhistikim taktikama imaju koncepti propagande de-
lom ili direktne akcije, odnosno individualni napadi na imovinu i/ili na osobe. Ovi
koncepti su izazvali najvie kontroverzi kada je re o anarhizmu, kao to su i zau-
vek transformisali sliku anarhiste u maskiranu osobu sa bombom pod mikom.
Poreklo ove slike bilo je i u injenici da je anarhistiki pokret irom sveta bio pod
uticajem kampanja ruskih nihilista koji su 1881. godine izvrili atentat na ruskog
cara Aleksandra II.246 U Francuskoj je izmeu 1892. i 1894. godine zavladala svo-
jevrsna epidemija bombakih napada, ukljuujui tu i napade na parlament, kao
i uspean atentat na predsednika Republike. Ameriki anarhista Aleksander Berk-
man je pokuao atentat na predsednika Karnegi Stil Korporacije, a zatim je svoje
motive i iskustva opisao u popularnoj knjizi Zatvorski memoari jednog anarhiste
(Prison Memoirs of an Anarchist, 1912). Logika iza propagande delom ponekad
je bila nemilosrdna i brutalna tvrdilo se da su svi lanovi klase eksploatatora po
definiciji krivi i da su stoga pogodne mete za predstavnike eksploatisanih. Naravno,
poinioci ovih dela nisu mislili da e pukim inovima izazvati revoluciju po sebi,
ali nadali su se da e njihov primer ukazati na slabosti drave i inspirisati mnoge
druge pojedince. S druge strane, mnogi anarhisti su odbacivali nasilje i poput Kro-
potkina su tvrdili da nekoliko kilograma eksploziva nee sruiti zdanje zasnovano
na vekovima istorije.
Konano, vana tema meu nekim strujama anarhizma bila je i tzv. slobodna
ljubav, u kontekstu stava da su seksualna sloboda i seksualno izraavanje kljuni
za individualnu slobodu u odnosu na dravu i drutvo. Dakle, pojedine struje
su jo krajem 19. i poetkom 20. veka otvoreno zagovarale ideju o dobrovoljnim
neobaveznim seksualnim susretima/odnosima meu odraslima. Da bi se ove ideje
razumele neophodno je poznavati tadanji drutveni kontekst, posebno poloaj
ena. U tom periodu su postojali mnogi zakoni koji su diskriminisali ene, kao
i zakoni koji su kriminalizovali preljubu, razvod braka, abortus itd. Anarhistika
ideja o slobodnoj ljubavi ticala se ideje da telo, kao i kapital, nije niije vlasnitvo, te
da drava ne sme da ureuje stvari koje se tiu ljudskog tela. Prvi urnali posveeni
temi slobodne ljubavi ureivani su od strane ljudi koji su se zvali anarhistima, to
je bilo posebno istaknuto u Sjedinjenim Dravama izmeu dva svetska rata (npr. u
Grini Vilidu u Njujorku), gde su diskusije vodili ugledni anarhisti, a rasprave o
_____________
246 Nihilistiki pokret je bio drutveni i kulturni pokret u Rusiji tokom 1860-ih i 1870-ih godina, koji
se protivio svim autoritetima. Ruski nihilisti su odbacivali sve verske i politike autoritete, drutvene
tradicije i moral, a branili su apsolutnu nezavisnost i slobodu pojedinca. Veina ruskih nihilista bila je
aristokratskog porekla i bila je nadahnuta slobodarskim idejama sa Zapada.
Aleksandar II (Aleksandr II Nikolaevich, 18181881) je bio ruski car od 1855. do 1881. godine,
kada je na njega izvren atentat od strane radikalnog krila Nihilistikog pokreta. Upamen je po mi-
roljubivoj politici i brojnim uspenim drutvenim reformama, ukljuujui tu i emancipaciju ruskih
kmetova i ukidanje smrtne kazne, zbog ega se i naziva Aleksandar oslobodilac. Poznat je i po tome
to je Sjedinjenim Dravama prodao Aljasku 1867. godine.
245
tog cilja, odnosno problem nasilja. Anarhisti veruju u to da uspostavljeni autoriteti
nee predati svoju vlast bez borbe, zbog ega je nasilna revolucija najverovatnije
sredstvo politike promene. Ekonomija koju zagovara veina anarhista najee
se svodi na ekonomiju koja je zasnovana na saradnji i na zajednikom vlasnitvu,
ali bez upliva drave. Dakle, anarhisti su skloni ekonomiji u kojoj slobodni poje-
dinci upravljaju svojim poslovima bez dravne regulacije, ali se razlikuju kada je
re o vlasnitvu filozofski koreni kolektivistikog anarhizma su u socijalizmu,
dok individualistiki poiva na radikalizaciji liberalne ideje o slobodnom poje-
dincu. Samim tim, moe se rei da se u anarhizmu preklapaju dve rivalske politike
filozofije, socijalizam i liberalizam, i to preko principa (liberalnog) antietatizma i
(socijalistikog) antikapitalizma.
Vana ideja u anarhizmu jeste i ideja o samoemancipaciji, kao preduslovu za
drutvenu emancipaciju. Meutim, postavljalo se pitanje kako pomiriti entuzi-
jazam za spontanu, individualnu i direktnu akciju sa nekakvom potrebom za struk-
turisanjem i organizovanjem obrazaca pobune. Godvin se protivio nasilju, dok je
tirner zagovarao izolovane inove pobune (u okvirima privremenih zajednica
egoista), ali ne i revoluciju. Potonji anarhisti su proteste i pobune, a posebno organ-
izaciju navedenih inova takoe videli sasvim drugaije od socijalista i komunista.
Dok su komunisti vremenom postali opsednuti disciplinom, partijskim politikama
i birokratskom organizacijom profesionalnih revolucionara u okvirima institucija
poput Prve internacionale, anarhisti su prieljkivali jedino obinu kancelariju za
koordinisanje i irenje informacija. Za anarhiste, najbolja slika organizacije bila
je prosto potansko sandue. Istovremeno, anarhizam od svojih poetaka do da-
nas nije delio marksistiki entuzijazam prema klasnoj organizaciji drutva ili par-
tije, odnosno prema proletarijatu. Idealna slika je bila grupa ljudi koje su spajale
zajednike sklonosti, slini pogledi na svet itd., koji su se slobodno udruili i koji su
mogli pripadati sasvim razliitim drutvenim klasama. Na ovaj nain, anarhizam
negira postulate ortodoksnog marksizma prema kojem su ostale drutvene klase
reakcionarne. Anarhisti iz panije, Rusije ili Italije (gde je anarhizam i bio najrazvi-
jeniji) najee nisu ni imali iskustvo urbanih industrijalizovanih radnika u svojim
dravama. Gledali su u seljatvo, u razoarane intelektualce, kao i u skitnice i lu-
talice (Marksov lumpenproletarijat) kao drutvene slojeve od svog interesa.245 Ovi
drutveni slojevi su bili instinktivno revolucionarni autsajderi kojima ne vladaju
kanoni buroaskog drutva, niti imaju potrebe da nad njima vladaju socijalisti iz
radnike ili srednje klase. Kada je re o revolucionarnoj borbi, anarhizam je veliku
panju pridavao individualnom delovanju ili posveenoj i beskompromisnoj ma-
njini, umesto brojnim masama.
_____________
245 Lumpenproletarijat je termin kojim se opisiju najnii slojevi stanovnitva: prosjaci, beskunici,
sitni kriminalci i prevaranti, skitnice, lutalice itd. Termin vodi poreklo od Karla Marksa, koji je sma-
trao da ovi slojevi stanovnitva, uprkos izuzetnoj obespravljenosti i siromatvu, ne mogu znaajno da
doprinesu radnikoj revoluciji.
244
Zato posebnu ulogu u anarhistikim taktikama imaju koncepti propagande de-
lom ili direktne akcije, odnosno individualni napadi na imovinu i/ili na osobe. Ovi
koncepti su izazvali najvie kontroverzi kada je re o anarhizmu, kao to su i zau-
vek transformisali sliku anarhiste u maskiranu osobu sa bombom pod mikom.
Poreklo ove slike bilo je i u injenici da je anarhistiki pokret irom sveta bio pod
uticajem kampanja ruskih nihilista koji su 1881. godine izvrili atentat na ruskog
cara Aleksandra II.246 U Francuskoj je izmeu 1892. i 1894. godine zavladala svo-
jevrsna epidemija bombakih napada, ukljuujui tu i napade na parlament, kao
i uspean atentat na predsednika Republike. Ameriki anarhista Aleksander Berk-
man je pokuao atentat na predsednika Karnegi Stil Korporacije, a zatim je svoje
motive i iskustva opisao u popularnoj knjizi Zatvorski memoari jednog anarhiste
(Prison Memoirs of an Anarchist, 1912). Logika iza propagande delom ponekad
je bila nemilosrdna i brutalna tvrdilo se da su svi lanovi klase eksploatatora po
definiciji krivi i da su stoga pogodne mete za predstavnike eksploatisanih. Naravno,
poinioci ovih dela nisu mislili da e pukim inovima izazvati revoluciju po sebi,
ali nadali su se da e njihov primer ukazati na slabosti drave i inspirisati mnoge
druge pojedince. S druge strane, mnogi anarhisti su odbacivali nasilje i poput Kro-
potkina su tvrdili da nekoliko kilograma eksploziva nee sruiti zdanje zasnovano
na vekovima istorije.
Konano, vana tema meu nekim strujama anarhizma bila je i tzv. slobodna
ljubav, u kontekstu stava da su seksualna sloboda i seksualno izraavanje kljuni
za individualnu slobodu u odnosu na dravu i drutvo. Dakle, pojedine struje
su jo krajem 19. i poetkom 20. veka otvoreno zagovarale ideju o dobrovoljnim
neobaveznim seksualnim susretima/odnosima meu odraslima. Da bi se ove ideje
razumele neophodno je poznavati tadanji drutveni kontekst, posebno poloaj
ena. U tom periodu su postojali mnogi zakoni koji su diskriminisali ene, kao
i zakoni koji su kriminalizovali preljubu, razvod braka, abortus itd. Anarhistika
ideja o slobodnoj ljubavi ticala se ideje da telo, kao i kapital, nije niije vlasnitvo, te
da drava ne sme da ureuje stvari koje se tiu ljudskog tela. Prvi urnali posveeni
temi slobodne ljubavi ureivani su od strane ljudi koji su se zvali anarhistima, to
je bilo posebno istaknuto u Sjedinjenim Dravama izmeu dva svetska rata (npr. u
Grini Vilidu u Njujorku), gde su diskusije vodili ugledni anarhisti, a rasprave o
_____________
246 Nihilistiki pokret je bio drutveni i kulturni pokret u Rusiji tokom 1860-ih i 1870-ih godina, koji
se protivio svim autoritetima. Ruski nihilisti su odbacivali sve verske i politike autoritete, drutvene
tradicije i moral, a branili su apsolutnu nezavisnost i slobodu pojedinca. Veina ruskih nihilista bila je
aristokratskog porekla i bila je nadahnuta slobodarskim idejama sa Zapada.
Aleksandar II (Aleksandr II Nikolaevich, 18181881) je bio ruski car od 1855. do 1881. godine,
kada je na njega izvren atentat od strane radikalnog krila Nihilistikog pokreta. Upamen je po mi-
roljubivoj politici i brojnim uspenim drutvenim reformama, ukljuujui tu i emancipaciju ruskih
kmetova i ukidanje smrtne kazne, zbog ega se i naziva Aleksandar oslobodilac. Poznat je i po tome
to je Sjedinjenim Dravama prodao Aljasku 1867. godine.
245
slobodnoj ljubavi su bile vane i meu anarhistima u Francuskoj i paniji (gde je
postojala i anarhistika enska organizacija Mujeres Libres ili Slobodne ene).247
Prilino velik broj anarhista je jo poetkom 20. veka govorio o represiji nad enama
i homoseksualcima, a mnoge od ovih ideja su zatim obnovljene u pojedinim kon-
trakulturnim pokretima i zajednicama 1960-ih godina.
6.6. Anarhistiki politiki pokreti i savremeni anarhizam
Anarhizam kao politika ideologija nikada nije uspeo da osvoji ili preuzme vlast
od svojih ideolokih protivnika u veem ili istorijski znaajnijem obimu. Anarhis-
ti su se ovom cilju pribliili jedino tokom panskog graanskog rata, kada su na
kratko kontrolisali delove istone panije i osnivali brojne radnike i seljake kole-
ktive po anarhistikim principima. Takoe, njegov uticaj je poeo da opada us-
pehom Lenjina i revolucije iz 1917. godine u Rusiji, kada raste uticaj komunizma
meu tadanjim socijalistikim i revolucionarnim pokretima. Analiza anarhizma
u praksi svodi se na analizu raznih anarhistikih pokreta tokom istorije, ali to ne
znai da je anarhizam (bio) marginalna ili nebitna politika ideologija. Njegova
trajna privlanost lei u beskompromisnom stavu prema autoritetu i ravnopravnoj
elji za jednakou i slobodom, te su anarhistiki stavovi u velikoj meri prisutni i u
savremenim antikapitalistikim drutvenim pokretima.
Kljuni trenutak u razvoju anarhistikih pokreta bila je pojava spomenute dok-
trine o propagandi delom. Italijanski revolucionar Eriko Malatesta je 1876. go-
dine izrazio ideju da su inovi pobune koji potvruju socijalistike principe putem
dela, najefikasnija sredstva propagande. Prva dela ovog tipa bile su ruralne pobune
koje su nastojale da probude nepismeno italijansko seljatvo, a nakon to su one
uguene anarhistiki aktivizam je preuzeo formu teroristikih akcija izvedenih od
strane pojedinih pobunjenika, kao to su npr. atentati na vladare i politiare. Na
ovaj nain elelo se ukazati na to da je drava slaba i cilj je bila neka vrsta inspiracije
graana inovima samortvovanja. Izmeu 1890. i 1901. godine izvedeno je ne-
koliko ovakvih simbolikih ubistava ije su rtve bili italijanski kralj Umberto I,
predsednik Sjedinjenih Drava Vilijam Makinli, panski premijer Antonio Kano-
vas del Kastiljo i drugi. Ovaj dramatini niz napada doprineo je slici anarhiste kao
bezumnog teroriste.248
_____________
247 Slobodne ene (Mujeres Libres) je bila anarhistika enska organizacija u paniji koja je bila
posveena osnaivanju radnih ena. Imala je oko 30.000 lanova, a zagovarala je osloboenje i opis-
menjavanje ena, kao i drutvenu revoluciju i svrgavanje kapitalizma. Promovisala je obrazovanje,
medicinsku negu i zdravstvenu zatitu kao i drutvenu jednakost, a njena aktivnost je imala izuzetne
posledice po ivote ena u paniji.
248 Umberto I (Umberto I, 18441900) je bio italijanski kralj od 1878. do smrti u atentatu anarhista
1900. godine. Nazivan je Umberto dobri, a poznat je po kolonijalnom irenju Italije po Africi, kao i
po izrazitom konzervativizmu i sukobima sa politikom levicom (ukljuujui tu i represiju i masakr
trajkaa u Milanu).
246
Do sredine 1890-ih godina pojedini anarhisti u Francuskoj poeli su da shvata-
ju da preterani individualizam udaljava anarhiste od radnika koje su pokuavali
da oslobode. Anarhisti su zaista oduvek imali potekoa u pomirenju zahteva za
optom ljudskom solidarnou sa paralelnim zahtevima za slobodnim individua-
ma. Zbog potrebe za koordinisanim delovanjem i potrebe za pribliavanjem rad-
nicima, odrano je nekoliko meunarodnih anarhistikih kongresa, od kojih su
najpoznatiji bili kongresi u Londonu 1881. godine i Amsterdamu 1907. godine.
Meutim, iako nikada nije stvorena efikasna anarhistika federacija irom sveta,
ovaj pokret se do kraja 19. veka rairio po svim kontinentima, a bio je ujedinjen
neformalnim vezama i prijateljstvom meu vodeim figurama. Ipak, nacionalne
anarhistike federacije su bile slabe ak i u zemljama sa mnotvom anarhista,
kao to su Francuska i Italija, a tipina organizaciona jedinica anarhista obino
je bila mala grupa posveena propagandi delom ili reima. Ovakve grupe su se
angaovale na raznim aktivnostima, ukljuujui tu i osnivanje eksperimentalnih
kola i zajednica u pokuaju obrazovanja i ivota po anarhistikim principima.
Moda najznaajniji anarhistiki pokret u istoriji bio je revolucionarni sindi-
kalizam, koji su osnovali francuski anarhisti u pokuaju pribliavanja sindikati-
ma. Formirana je i nacionalna konfederacija sindikata 1892. godine, a francuski
anarhisti su samo tri godine kasnije preuzeli efektivnu kontrolu nad ovom organi-
zacijom. Tada je razvijena i teorija i praksa aktivizma radnike klase koji je kasnije
nazvan anarhosindikalizmom ili revolucionarni sindikalizam. Anarhosindikalisti
su tvrdili da tradicionalna funkcija sindikata (borba za vee plate i bolje uslove
rada) nije dovoljna, te da oni treba da postanu militantne organizacije posveene
ruenju kapitalizma i drave njihov cilj treba da bude preuzimanje fabrika kojima
bi zatim vladali radnici. Na ovaj nain sindikat bi imao dvojaku funkciju kao
organ borbe unutar postojeeg politikog sistema i kao organ uprave nakon rev-
olucije. Strategija anarhosindikalista pozivala je na trajni militarizam, stvaranjem
atmosfere neminovnog sukoba koji bi kulminirao u masovnom generalnom trajku.
Verovalo se da bi ovakav sveprisutni in nesaradnje doveo do svojevrsne revolu-
cije skrtenih ruku koja bi rezultirala u kolapsu drave i kapitalistikog sistema.
Meutim, iako je parcijalnih generalnih trajkova sa ogranienim ciljevima bilo u
Francuskoj i u drugim dravama (sa razliitim uspehom), totalni generalni trajk
koji bi svrgnuo postojei drutveni poredak nikada nije pokuan. Uprkos tome, an-
_____________
Vilijam Makinli (William McKinley, 18431901) je bio 25. predsednik Sjedinjenih Amerikih Dra-
va, od 1897. godine do smrti u atentatu anarhista 1901. godine. Pod njegovom administracijom
Amerika je izvojevala pobedu u pansko-amerikom ratu (sukoba Sjedinjenih Drava i panije iz
1898. godine) i pripojila tada nezavisnu Republiku Havaji 1898. godine, proglasivi je amerikom
teritorijom.
Antonio Kanovas del Kastiljo (Antonio Cnovas del Castillo, 18281897) je bio panski politiar i is-
toriar, kao i panski premijer u est mandata. Uvodio je mnoge represivne politike, a ubijen je od
strane italijanskog anarhiste.
247
slobodnoj ljubavi su bile vane i meu anarhistima u Francuskoj i paniji (gde je
postojala i anarhistika enska organizacija Mujeres Libres ili Slobodne ene).247
Prilino velik broj anarhista je jo poetkom 20. veka govorio o represiji nad enama
i homoseksualcima, a mnoge od ovih ideja su zatim obnovljene u pojedinim kon-
trakulturnim pokretima i zajednicama 1960-ih godina.
6.6. Anarhistiki politiki pokreti i savremeni anarhizam
Anarhizam kao politika ideologija nikada nije uspeo da osvoji ili preuzme vlast
od svojih ideolokih protivnika u veem ili istorijski znaajnijem obimu. Anarhis-
ti su se ovom cilju pribliili jedino tokom panskog graanskog rata, kada su na
kratko kontrolisali delove istone panije i osnivali brojne radnike i seljake kole-
ktive po anarhistikim principima. Takoe, njegov uticaj je poeo da opada us-
pehom Lenjina i revolucije iz 1917. godine u Rusiji, kada raste uticaj komunizma
meu tadanjim socijalistikim i revolucionarnim pokretima. Analiza anarhizma
u praksi svodi se na analizu raznih anarhistikih pokreta tokom istorije, ali to ne
znai da je anarhizam (bio) marginalna ili nebitna politika ideologija. Njegova
trajna privlanost lei u beskompromisnom stavu prema autoritetu i ravnopravnoj
elji za jednakou i slobodom, te su anarhistiki stavovi u velikoj meri prisutni i u
savremenim antikapitalistikim drutvenim pokretima.
Kljuni trenutak u razvoju anarhistikih pokreta bila je pojava spomenute dok-
trine o propagandi delom. Italijanski revolucionar Eriko Malatesta je 1876. go-
dine izrazio ideju da su inovi pobune koji potvruju socijalistike principe putem
dela, najefikasnija sredstva propagande. Prva dela ovog tipa bile su ruralne pobune
koje su nastojale da probude nepismeno italijansko seljatvo, a nakon to su one
uguene anarhistiki aktivizam je preuzeo formu teroristikih akcija izvedenih od
strane pojedinih pobunjenika, kao to su npr. atentati na vladare i politiare. Na
ovaj nain elelo se ukazati na to da je drava slaba i cilj je bila neka vrsta inspiracije
graana inovima samortvovanja. Izmeu 1890. i 1901. godine izvedeno je ne-
koliko ovakvih simbolikih ubistava ije su rtve bili italijanski kralj Umberto I,
predsednik Sjedinjenih Drava Vilijam Makinli, panski premijer Antonio Kano-
vas del Kastiljo i drugi. Ovaj dramatini niz napada doprineo je slici anarhiste kao
bezumnog teroriste.248
_____________
247 Slobodne ene (Mujeres Libres) je bila anarhistika enska organizacija u paniji koja je bila
posveena osnaivanju radnih ena. Imala je oko 30.000 lanova, a zagovarala je osloboenje i opis-
menjavanje ena, kao i drutvenu revoluciju i svrgavanje kapitalizma. Promovisala je obrazovanje,
medicinsku negu i zdravstvenu zatitu kao i drutvenu jednakost, a njena aktivnost je imala izuzetne
posledice po ivote ena u paniji.
248 Umberto I (Umberto I, 18441900) je bio italijanski kralj od 1878. do smrti u atentatu anarhista
1900. godine. Nazivan je Umberto dobri, a poznat je po kolonijalnom irenju Italije po Africi, kao i
po izrazitom konzervativizmu i sukobima sa politikom levicom (ukljuujui tu i represiju i masakr
trajkaa u Milanu).
246
Do sredine 1890-ih godina pojedini anarhisti u Francuskoj poeli su da shvata-
ju da preterani individualizam udaljava anarhiste od radnika koje su pokuavali
da oslobode. Anarhisti su zaista oduvek imali potekoa u pomirenju zahteva za
optom ljudskom solidarnou sa paralelnim zahtevima za slobodnim individua-
ma. Zbog potrebe za koordinisanim delovanjem i potrebe za pribliavanjem rad-
nicima, odrano je nekoliko meunarodnih anarhistikih kongresa, od kojih su
najpoznatiji bili kongresi u Londonu 1881. godine i Amsterdamu 1907. godine.
Meutim, iako nikada nije stvorena efikasna anarhistika federacija irom sveta,
ovaj pokret se do kraja 19. veka rairio po svim kontinentima, a bio je ujedinjen
neformalnim vezama i prijateljstvom meu vodeim figurama. Ipak, nacionalne
anarhistike federacije su bile slabe ak i u zemljama sa mnotvom anarhista,
kao to su Francuska i Italija, a tipina organizaciona jedinica anarhista obino
je bila mala grupa posveena propagandi delom ili reima. Ovakve grupe su se
angaovale na raznim aktivnostima, ukljuujui tu i osnivanje eksperimentalnih
kola i zajednica u pokuaju obrazovanja i ivota po anarhistikim principima.
Moda najznaajniji anarhistiki pokret u istoriji bio je revolucionarni sindi-
kalizam, koji su osnovali francuski anarhisti u pokuaju pribliavanja sindikati-
ma. Formirana je i nacionalna konfederacija sindikata 1892. godine, a francuski
anarhisti su samo tri godine kasnije preuzeli efektivnu kontrolu nad ovom organi-
zacijom. Tada je razvijena i teorija i praksa aktivizma radnike klase koji je kasnije
nazvan anarhosindikalizmom ili revolucionarni sindikalizam. Anarhosindikalisti
su tvrdili da tradicionalna funkcija sindikata (borba za vee plate i bolje uslove
rada) nije dovoljna, te da oni treba da postanu militantne organizacije posveene
ruenju kapitalizma i drave njihov cilj treba da bude preuzimanje fabrika kojima
bi zatim vladali radnici. Na ovaj nain sindikat bi imao dvojaku funkciju kao
organ borbe unutar postojeeg politikog sistema i kao organ uprave nakon rev-
olucije. Strategija anarhosindikalista pozivala je na trajni militarizam, stvaranjem
atmosfere neminovnog sukoba koji bi kulminirao u masovnom generalnom trajku.
Verovalo se da bi ovakav sveprisutni in nesaradnje doveo do svojevrsne revolu-
cije skrtenih ruku koja bi rezultirala u kolapsu drave i kapitalistikog sistema.
Meutim, iako je parcijalnih generalnih trajkova sa ogranienim ciljevima bilo u
Francuskoj i u drugim dravama (sa razliitim uspehom), totalni generalni trajk
koji bi svrgnuo postojei drutveni poredak nikada nije pokuan. Uprkos tome, an-
_____________
Vilijam Makinli (William McKinley, 18431901) je bio 25. predsednik Sjedinjenih Amerikih Dra-
va, od 1897. godine do smrti u atentatu anarhista 1901. godine. Pod njegovom administracijom
Amerika je izvojevala pobedu u pansko-amerikom ratu (sukoba Sjedinjenih Drava i panije iz
1898. godine) i pripojila tada nezavisnu Republiku Havaji 1898. godine, proglasivi je amerikom
teritorijom.
Antonio Kanovas del Kastiljo (Antonio Cnovas del Castillo, 18281897) je bio panski politiar i is-
toriar, kao i panski premijer u est mandata. Uvodio je mnoge represivne politike, a ubijen je od
strane italijanskog anarhiste.
247
arhosindikalisti su zadobili veliki presti meu radnicima u Francuskoj, a zatim i u
paniji i u Italiji, pre svega zbog svog vrstog stava u dobu kada su uslovi za rad bili
teki, a poslodavci su brutalno reagovali na sindikalne aktivnosti. Nakon osnivanja
velike francuske sindikalne organizacije, Generalne konfederacije rada (Confdra-
tion Gnrale du Travail ili CGT) 1902. godine, anarhosindikalisti su preuzeli kon-
trolu nad njom do 1908. godine sa velikim uticajem na aktivnosti CGT sve do kraja
Prvog svetskog rata, 1918. godine.
Revolucionarni sindikalizam je bio veoma atraktivan za neke intelektualce poput
ora Sorela, ije je delo Razmiljanja o nasilju (Reflections on Violence, 1908) pred-
stavljalo najvaniju studiju koja se pojavila kao izraz ovog pokreta. S druge strane,
puristiki i individualistiki orijentisani anarhisti bili su zabrinuti zbog monolitnog
karaktera sindikalnih organizacija za koje su verovali da mogu stvoriti snane in-
teresne strukture u revolucionarnom drutvu. Na Meunarodnom anarhistikom
kongresu u Amsterdamu 1907. godine voene su kljune debate o tom pitanju, to
je postala podela koja i dalje traje u anarhistikim krugovima. Pojedini anarhis-
ti su oduvek zagovarali ekstremnije individualistike stavove, zbog ega su se
protivili bilo kakvoj organizaciji velikog obima. Meutim, anarhosindikalizam
je transformisao anarhizam iz manjinske radikalne truje u pokret sa znaajnom
masovnom podrkom. Anarhosindikalisti u 1922. godine osnovali svoju Interna-
cionalu sa seditem u Berlinu, preuzimajui istorijsko ime Meunarodna asocijacija
radnika. U trenutku osnivanja inili su je pojedini italijanski sindikati (sa 500000
lanova), odreeni argentinski sindikati (sa 200000 lanova), kao i pojedine por-
tugalske (150000 lanova) i nemake (120000 lanova) sindikalne organizacije, uz
manje organizacije u ileu, Urugvaju, Danskoj, Norvekoj, Holandiji, Meksiku i
vedskoj. U Sjedinjenim Dravama ideje revolucionarnog sindikalizma su bile uti-
cajne u okviru organizacije Industrijski radnici sveta (Industrial Workers of the
World ili IWW), koja je u periodu pre i posle Prvog svetskog rata igrala veliku
ulogu u organizovanju amerikih rudara i nekvalifikovanih radnika (iako su samo
manji deo militanata iz IWW inili anarhisti).
Spoj ili pomirenje izmeu anarhizma i sindikalizma bilo je najkompletnije i
najuspenije u paniji, a panski anarhistiki pokret bio je meu najbrojnijim i
najsnanijim na svetu. Prvi poznati panski anarhista i Prudonov uenik, Ramon
de la Sagra, osnovao je prvi anarhistiki asopis na svetu, Budunost (El Porvenir), u
La Korunji 1845. godine.249 Sagra je zagovarao Prudonove ideje o mutualizmu, to
je nastavio Francisko Pi i Margal, federalistiki voa i izdava mnogih Prudonovih
_____________
249 Ramon de la Sagra (Ramn Dionisio Jos de la Sagra y Peris, 17981871) je bio panski anarhista,
politiar, pisac i botaniar, koji je osnovao prvi anarhistiki asopis na svetu, Budunost (El Porvenir).
Bio je Prudonov uenik, ali i lan panskog parlamenta u etiri mandata kao predstavnik liberalne
partije. Bio je proteran iz panije (kao i iz Francuske) zbog irenja radikalnih i socijalistikih ideja, a u
Parizu (gde je prvobitno radio kao konzul Urugvaja) se susretao i sa Marksom i Engelsom.
248
knjiga.250 Tokom panske revolucije iz 1873. godine, Pi i Margal je pokuao da us-
postavi decentralizovani (kantonalni) politiki sistem po Prudonovim idejama.
Meutim, uticaj anarhiste Bakunjina se pokazao znaajnijim nakon to je Bakun-
jinov uenik, italijanski anarhista uzepe Faneli, 1868. godine posetio Barselonu
i Madrid da bi osnovao grane Internacionale.251 Do 1870. godine pokret je imao
40000 lanova, a ve 1873. godine preko 60000, organizovanih putem udruenja
radnika. Iako je anarhistiki pokret ubrzo bio zabranjen, on je cvetao u narednim
decenijama i anarhizam je postao najpopularnija forma radikalizma meu dve veo-
ma razliite populacije industrijskim radnicima u Barseloni i irom Katalonije i
osiromaenim seljacima i nadniarima u Andaluziji.
Kao i u Italiji i u Francuskoj, panski anarhistiki pokret je bio sklon pobunama
(u Andaluziji) i terorizmu (u Kataloniji). Zadrao je svoju snagu meu radnikim
organizacijama, pre svega zbog hrabrih i nemilosrdnih anarhistikih lidera. Oni su
najee bili jedini pojedinci koji su se suprotstavljali vojsci i poslodavcima (koji su
unajmljivali naoruane odrede da bi se borili sa anarhistima po ulicama Barselone).
Radnici u Barseloni su bili inspirisani uspehom francuskog CGT i zatim su osno-
vali svoju sindikalistiku organizaciju Radnika solidarnost (Solidaridad Obrera)
1907. godine, koja je dve godine kasnije pozvala na generalni trajk. Usledila je
nedelja u mnogome spontanog nasilja, koja je zatim postala poznata kao Tragina
nedelja, nakon koje je bilo na stotine mrtvih, 50 spaljenih crkava i manastira, uz
brutalnu represiju nakon toga. Muenje anarhista u panskoj tvravi i egzekucija
zagovornika slobodnog obrazovanja Franciska Ferera dovela je do protesta irom
sveta, te do ostavke konzervativne vlade u Madridu.252 Ovi dogaaji su rezultirali
kongresom panskih sindikalista u Sevilji 1910. godine, kada je osnovana Nacio-
nalna konfederacija rada (Confederacin Nacional del Trabajo ili CNT).
CNT je inila veina organizovanih panskih radnika i njome dominiraju anarhisti.
Takoe, oni su 1927. godine osnovali sopstvenu aktivistiku organizaciju, Iberijsku
anarhistiku federaciju (Federacin Anarquista Iberica ili FAI). Postojali su i svo-
jevrsni konflikti unutar CNT, koji su voeni izmeu umerenih struja i radikalnih
FAI aktivista, ali je celokupna atmosfera nasilja i radikalnih aktivnosti u paniji do-
_____________
250 Francisko Pi i Margal (Francisco Pi y Margall, 18241901) je bio panski anarhista, politiki filo-
zof i romantiarski pisac. Bio je i lider panske Republikanske partije i prvi predsednik kratkotrajne
Prve panske republike 1873. godine (uspostavljene nakon abdikacije tadanjeg panskog kralja), a
preveo je mnoga Prudonova dela na panski jezik.
251 uzepe Faneli (Giuseppe Fanelli, 18271877) je bio italijanski revolucionar i anarhista koji je
upamen po popularizaciji Bakunjinovih dela u paniji, kao i po neumornom zagovaranju revolucije
po ruralnim regijama Italije i panije.
252 Francisko Ferer (Francisco Ferrer y Guardia, 18591909) je bio panski anarhista upamen pr-
venstveno po svojim reformama obrazovanja. On 1901. godine otvara tzv. Modernu kolu (Esco-
la moderna) u kojoj decu poduava radikalnim drutvenim vrednostima, nakon ega je uhapen,
a zatim i osuen na smrt streljanjem. Meutim, njegove ideje su nastavile da ive u Sjedinjenim
Dravama, kada se otvaraju mnoge moderne kole po ovom modelu.
249
arhosindikalisti su zadobili veliki presti meu radnicima u Francuskoj, a zatim i u
paniji i u Italiji, pre svega zbog svog vrstog stava u dobu kada su uslovi za rad bili
teki, a poslodavci su brutalno reagovali na sindikalne aktivnosti. Nakon osnivanja
velike francuske sindikalne organizacije, Generalne konfederacije rada (Confdra-
tion Gnrale du Travail ili CGT) 1902. godine, anarhosindikalisti su preuzeli kon-
trolu nad njom do 1908. godine sa velikim uticajem na aktivnosti CGT sve do kraja
Prvog svetskog rata, 1918. godine.
Revolucionarni sindikalizam je bio veoma atraktivan za neke intelektualce poput
ora Sorela, ije je delo Razmiljanja o nasilju (Reflections on Violence, 1908) pred-
stavljalo najvaniju studiju koja se pojavila kao izraz ovog pokreta. S druge strane,
puristiki i individualistiki orijentisani anarhisti bili su zabrinuti zbog monolitnog
karaktera sindikalnih organizacija za koje su verovali da mogu stvoriti snane in-
teresne strukture u revolucionarnom drutvu. Na Meunarodnom anarhistikom
kongresu u Amsterdamu 1907. godine voene su kljune debate o tom pitanju, to
je postala podela koja i dalje traje u anarhistikim krugovima. Pojedini anarhis-
ti su oduvek zagovarali ekstremnije individualistike stavove, zbog ega su se
protivili bilo kakvoj organizaciji velikog obima. Meutim, anarhosindikalizam
je transformisao anarhizam iz manjinske radikalne truje u pokret sa znaajnom
masovnom podrkom. Anarhosindikalisti u 1922. godine osnovali svoju Interna-
cionalu sa seditem u Berlinu, preuzimajui istorijsko ime Meunarodna asocijacija
radnika. U trenutku osnivanja inili su je pojedini italijanski sindikati (sa 500000
lanova), odreeni argentinski sindikati (sa 200000 lanova), kao i pojedine por-
tugalske (150000 lanova) i nemake (120000 lanova) sindikalne organizacije, uz
manje organizacije u ileu, Urugvaju, Danskoj, Norvekoj, Holandiji, Meksiku i
vedskoj. U Sjedinjenim Dravama ideje revolucionarnog sindikalizma su bile uti-
cajne u okviru organizacije Industrijski radnici sveta (Industrial Workers of the
World ili IWW), koja je u periodu pre i posle Prvog svetskog rata igrala veliku
ulogu u organizovanju amerikih rudara i nekvalifikovanih radnika (iako su samo
manji deo militanata iz IWW inili anarhisti).
Spoj ili pomirenje izmeu anarhizma i sindikalizma bilo je najkompletnije i
najuspenije u paniji, a panski anarhistiki pokret bio je meu najbrojnijim i
najsnanijim na svetu. Prvi poznati panski anarhista i Prudonov uenik, Ramon
de la Sagra, osnovao je prvi anarhistiki asopis na svetu, Budunost (El Porvenir), u
La Korunji 1845. godine.249 Sagra je zagovarao Prudonove ideje o mutualizmu, to
je nastavio Francisko Pi i Margal, federalistiki voa i izdava mnogih Prudonovih
_____________
249 Ramon de la Sagra (Ramn Dionisio Jos de la Sagra y Peris, 17981871) je bio panski anarhista,
politiar, pisac i botaniar, koji je osnovao prvi anarhistiki asopis na svetu, Budunost (El Porvenir).
Bio je Prudonov uenik, ali i lan panskog parlamenta u etiri mandata kao predstavnik liberalne
partije. Bio je proteran iz panije (kao i iz Francuske) zbog irenja radikalnih i socijalistikih ideja, a u
Parizu (gde je prvobitno radio kao konzul Urugvaja) se susretao i sa Marksom i Engelsom.
248
knjiga.250 Tokom panske revolucije iz 1873. godine, Pi i Margal je pokuao da us-
postavi decentralizovani (kantonalni) politiki sistem po Prudonovim idejama.
Meutim, uticaj anarhiste Bakunjina se pokazao znaajnijim nakon to je Bakun-
jinov uenik, italijanski anarhista uzepe Faneli, 1868. godine posetio Barselonu
i Madrid da bi osnovao grane Internacionale.251 Do 1870. godine pokret je imao
40000 lanova, a ve 1873. godine preko 60000, organizovanih putem udruenja
radnika. Iako je anarhistiki pokret ubrzo bio zabranjen, on je cvetao u narednim
decenijama i anarhizam je postao najpopularnija forma radikalizma meu dve veo-
ma razliite populacije industrijskim radnicima u Barseloni i irom Katalonije i
osiromaenim seljacima i nadniarima u Andaluziji.
Kao i u Italiji i u Francuskoj, panski anarhistiki pokret je bio sklon pobunama
(u Andaluziji) i terorizmu (u Kataloniji). Zadrao je svoju snagu meu radnikim
organizacijama, pre svega zbog hrabrih i nemilosrdnih anarhistikih lidera. Oni su
najee bili jedini pojedinci koji su se suprotstavljali vojsci i poslodavcima (koji su
unajmljivali naoruane odrede da bi se borili sa anarhistima po ulicama Barselone).
Radnici u Barseloni su bili inspirisani uspehom francuskog CGT i zatim su osno-
vali svoju sindikalistiku organizaciju Radnika solidarnost (Solidaridad Obrera)
1907. godine, koja je dve godine kasnije pozvala na generalni trajk. Usledila je
nedelja u mnogome spontanog nasilja, koja je zatim postala poznata kao Tragina
nedelja, nakon koje je bilo na stotine mrtvih, 50 spaljenih crkava i manastira, uz
brutalnu represiju nakon toga. Muenje anarhista u panskoj tvravi i egzekucija
zagovornika slobodnog obrazovanja Franciska Ferera dovela je do protesta irom
sveta, te do ostavke konzervativne vlade u Madridu.252 Ovi dogaaji su rezultirali
kongresom panskih sindikalista u Sevilji 1910. godine, kada je osnovana Nacio-
nalna konfederacija rada (Confederacin Nacional del Trabajo ili CNT).
CNT je inila veina organizovanih panskih radnika i njome dominiraju anarhisti.
Takoe, oni su 1927. godine osnovali sopstvenu aktivistiku organizaciju, Iberijsku
anarhistiku federaciju (Federacin Anarquista Iberica ili FAI). Postojali su i svo-
jevrsni konflikti unutar CNT, koji su voeni izmeu umerenih struja i radikalnih
FAI aktivista, ali je celokupna atmosfera nasilja i radikalnih aktivnosti u paniji do-
_____________
250 Francisko Pi i Margal (Francisco Pi y Margall, 18241901) je bio panski anarhista, politiki filo-
zof i romantiarski pisac. Bio je i lider panske Republikanske partije i prvi predsednik kratkotrajne
Prve panske republike 1873. godine (uspostavljene nakon abdikacije tadanjeg panskog kralja), a
preveo je mnoga Prudonova dela na panski jezik.
251 uzepe Faneli (Giuseppe Fanelli, 18271877) je bio italijanski revolucionar i anarhista koji je
upamen po popularizaciji Bakunjinovih dela u paniji, kao i po neumornom zagovaranju revolucije
po ruralnim regijama Italije i panije.
252 Francisko Ferer (Francisco Ferrer y Guardia, 18591909) je bio panski anarhista upamen pr-
venstveno po svojim reformama obrazovanja. On 1901. godine otvara tzv. Modernu kolu (Esco-
la moderna) u kojoj decu poduava radikalnim drutvenim vrednostima, nakon ega je uhapen,
a zatim i osuen na smrt streljanjem. Meutim, njegove ideje su nastavile da ive u Sjedinjenim
Dravama, kada se otvaraju mnoge moderne kole po ovom modelu.
249
vela do toga da ekstremnije orijentisani lideri, poput Huana Garsije Olivera i Bu-
naventure Durutija vode glavnu re.253 Istovremeno, CNT je bio model anarhistikog
decentralizma i antibirokratizma. lanice ove sindikalne federacije nisu bili na-
cionalni sindikati, ve posebni sindikati koje su inili radnici svih zanimanja
na lokalnom nivou. Nacionalni komitet je biran svake godine iz redova razliitih
lokalnih sindikata kako bi se osiguralo da nijedan pojedinac ne bi bio na poloaju
due od jednog mandata. Ova ogromna organizacija, koja je imala 700000 lanova
1919. godine, 1,6 miliona lanova 1936. godine, te preko dva miliona lanova
tokom panskog graanskog rata (19361939) je za zaposlenog imala samo jednog
plaenog sekretara. Neophodne poslove sindikata na dnevnom nivou izvodili su
radnici (koje su birali drugi radnici) tokom svog slobodnog vremena i na dobro-
voljnoj osnovi. Ovakav pristup je uinio da panskim anarhistikim pokretom ne
dominiraju intelektualci, kao to je to bio sluaj u drugim dravama.
Nakon abdikacije kralja Alfonsa XIII 1931. godine, do tada prikriveni CNT-FAI
se pojavio kao otvorena politika snaga.254 Njihova anarhistika filozofija vodila ih
je u odbacivanje monarhije, ali i republike koja je tada zamenila monarhiju. Anar-
hosindikalisti su pokrenuli i nekoliko anarhistikih ustanaka izmeu 1931. godine
i vojnog pua Franciska Franka. Nakon izbijanja panskog graanskog rata 1936.
godine, anarhisti (koji su postali veoma veti u urbano-gerilskom ratovanju) su bili
odgovorni za vojni poraz Frankovih generala u Barseloni i Valensiji, kao i u rural-
nim oblastima Katalonije i Aragonije.255 Tokom prvih nekoliko meseci rata anarhi-
_____________
253 Huan Garsija Oliver (Juan Garcia Oliver, 19011980) je bio panski anarhosindikalistiki re-
volucionar i vodea figura panskog anarhizma u 20. veku, kao i lider Iberijske anarhistike federacije
(FAI). Bio je lan anarhistikih grupa koje su bile odgovorne za mnoge atentate, kao i protivnik ume-
renih trendova u okvirima panskog anarhosindikalistikog pokreta. Nakon panskog graanskog
rata odlazi u Francusku, vedsku, a zatim i Meksiko, gde ostaje do smrti.
Bunaventura Duruti (Buenaventura Durruti, 18961936) je bio panski anarhosindikalistiki voa
i revolucionar. Zagovarao je radnike trajkove i organizovao je atentate na panske politike figure.
Stradao je tokom odbrane Madrida u panskom graanskom ratu. Duruti je igrao centralnu ulogu u
panskom anarhosindikalistikom pokretu, a upamen je kao heroj anarhistikog pokreta.
254 Alfonso XIII (Alfonso XIII of Spain, 18861941) je bio panski kralj od 1886. do 1931. godine,
kada je proglaena republika, a on odlazi u egzil. Njegovu vladavinu su obeleili mnogi politiki i
drutveni nemiri, a nakon izbijanja graanskog rata bezrezervno je podrao Franciska Franka.
255 panski graanski rat je bio sukob koji je trajao od 1936. do 1939. godine, a u kojem su se levo ori-
jentisane snage panske Republike borile protiv pobune desniarskih faista i nacionalista Franciska
Franka. Republikance su inile brojne grupacije od onih koji su podravali izbornu demokratiju, do
zagovornika komunistikih ili anarhistikih drutvenih promena, a inili su ih urbani i sekularni slo-
jevi stanovnitva. Faistiki pobunjenici i zagovornici monarhije imali su podrku konzervativne elite,
vojske i crkve, kao i faistike Italije i Nemake. Uzrok rata nalazio se u drutvenoj i politikoj krizi
koja je pogodila paniju nakon proglaenja Republike 1931. godine, uz veliku ekonomsku krizu koja
je uinila da znaajan deo panske radnike klase prihvati anarhizam i (u manjoj meri) komunizam
kao politike ideologije. Istovremeno, reforme republikanskih vlada izazvale su nezadovoljstvo meu
konzervativnim delovima panskog drutva, posebno u vojsci i crkvi. U pokrajinama u kojima su
dominirali anarhisti dolazi do samoinicijativnog preuzimanja vlasti nad fabrikama i javnim instituci-
250
sti su faktiki kontrolisali celokupnu istonu paniju, gde su iskoristili krizu da
bi izveli drutvenu revoluciju o kojoj su oduvek sanjali. Kontrolu nad fabrikama i
eleznikim prugama u Kataloniji preuzeli su radniki komiteti, a u stotinama sela
u Kataloniji i Andaluziji seljaci su zauzeli zemlju i osnovali libertetske komune,
poput onih koje je opisivao Kropotkin. U tom periodu ukinuta je i upotreba novca,
zemlja je bila zajednika, a seoski proizvodi su prodavani ili razmenjivani u korist
zajednice (svaka porodica je dobijala odreenu koliinu hrane i druge robe). Ovim
zajednicama, u kojima su najee iveli nepismeni seljaci, zavladao je neskriveni
idealistiki duh, a neretko su odbacivani i duvan i kafa. Izvetaji ak i kritiki ori-
jentisanih posmatraa svedoili su o tome da su navedene komune bile izuzetno
efikasno voene, kao i da su bile poljoprivredno produktivnije nego pre revolucije.
Meutim, panski anarhisti su poraeni u panskom graanskom ratu, najveim
delom zato to nisu mogli da budu vojno organizovani poput Frankove vojske ili
meunarodnih komunistikih vojnih brigada, kao i zbog paralelnih sukoba sa ko-
munistima. Mnoge kolektivizovane fabrike zatim je preuzela centralna vlada, a
poljoprivredne komune su unitene Frankovim napredovanjem u Andaluziju. U
januaru 1939. godine panski anarhisti su bili toliko demoralisani kompromisima
tokom graanskog rata da nisu uspeli da organizuju otpor kada su Frankove snage
_____________
jama, oslobaanja zatvorenika iz zatvora, kolektivizacije zemlje, paljenja crkvi i ubijanja svetenika,
a na ove akcije konzervativci su reagovali tako to su sprovodili teror u pokrajinama u kojima su
imali prevlast. Svi ovi procesi eskalirali su u brojne trajkove, demonstracije i atentate, a dolo je i do
otre podele na dve panije, odnosno na politiku levicu i politiku desnicu. Vojska je 1936. godine
pokuala da izvede dravni udar protiv republikanske vlade, ali ovaj pokuaj je samo delimino uspeo
jer su vladi ostali odani znaajni delovi avijacije, mornarice, civilne policije, kao i razliite leviarske i
radnike milicije. Puisti su imali kontrolu samo nad ogranienim delom zemlje i ispostavilo se da e
umesto brzog preuzimanja vlasti morati da vode graanski rat, a zapovednitvo nad pobunjenicima
(koji su se nazivali nacionalistima) preuzeo je general Franko, privren faistikim idejama. Nacio-
nalisti su poeli da dobijaju direktnu vojnu pomo od Italije i Nemake, a ostale zapadne sile (poput
Velike Britanije, Francuske i Sjedinjenih Drava) odluile su da se ne meaju u sukob, strahujui da
e biti optuene da podravaju komunizam, ali i da e rat eskalirati u evropski sukob za koji nisu
bile spremne. Jedina pomo republikancima dolazila je od strane Sovjetskog Saveza i dobrovoljakih
antifaistikih brigada koje su iz ideolokih razloga dolazile iz celog sveta (ukljuujui tu i Jugoslaviju,
iz koje dolazi oko 1600 dobrovoljaca). Meutim, Frankovi faistiki pobunjenici, sainjeni od profe-
sionalne vojske, polako su irili teritoriju pod svojom kontrolom, osvajajui Madrid u prolee 1939.
godine, ime je rat zavren. Ovaj sukob predstavlja i svojevrsnu uvertiru u Drugi svetski rat, odnosno
indikator politikih, ideolokih i drutvenih podela koje su karakterisale Evropu tog vremena.
Francisko Franko (Francisco Franco y Bahamonde, 18921975) je bio panski vojni lider i diktator
koji je vladao panijom od 1936. godine do svoje smrti 1975. godine, to ga je uinilo diktatorom
koji je najdue ostao na vlasti u modernoj evropskoj istoriji. Imao je uspenu vojnu karijeru i 1920-ih
je postao najmlai general u Evropi, a od samog poetka gajio je snane konzervativne, religijske i
monarhistike stavove. Nakon proglaenja Republike panije 1931. godine Franko je nekoliko godina
kasnije pristupio pobunama i ustancima protiv republike koji su doveli do panskog graanskog rata.
Nakon pobede Frankovih nacionalista i faista (koji su se nazivali falangistima) 1939. godine, on je
postao panski diktator u periodu u kojem je panija bila u stanju ekonomske i kulturne izolacije,
uprkos ekonomskom rastu iz 1960-ih godina.
251
vela do toga da ekstremnije orijentisani lideri, poput Huana Garsije Olivera i Bu-
naventure Durutija vode glavnu re.253 Istovremeno, CNT je bio model anarhistikog
decentralizma i antibirokratizma. lanice ove sindikalne federacije nisu bili na-
cionalni sindikati, ve posebni sindikati koje su inili radnici svih zanimanja
na lokalnom nivou. Nacionalni komitet je biran svake godine iz redova razliitih
lokalnih sindikata kako bi se osiguralo da nijedan pojedinac ne bi bio na poloaju
due od jednog mandata. Ova ogromna organizacija, koja je imala 700000 lanova
1919. godine, 1,6 miliona lanova 1936. godine, te preko dva miliona lanova
tokom panskog graanskog rata (19361939) je za zaposlenog imala samo jednog
plaenog sekretara. Neophodne poslove sindikata na dnevnom nivou izvodili su
radnici (koje su birali drugi radnici) tokom svog slobodnog vremena i na dobro-
voljnoj osnovi. Ovakav pristup je uinio da panskim anarhistikim pokretom ne
dominiraju intelektualci, kao to je to bio sluaj u drugim dravama.
Nakon abdikacije kralja Alfonsa XIII 1931. godine, do tada prikriveni CNT-FAI
se pojavio kao otvorena politika snaga.254 Njihova anarhistika filozofija vodila ih
je u odbacivanje monarhije, ali i republike koja je tada zamenila monarhiju. Anar-
hosindikalisti su pokrenuli i nekoliko anarhistikih ustanaka izmeu 1931. godine
i vojnog pua Franciska Franka. Nakon izbijanja panskog graanskog rata 1936.
godine, anarhisti (koji su postali veoma veti u urbano-gerilskom ratovanju) su bili
odgovorni za vojni poraz Frankovih generala u Barseloni i Valensiji, kao i u rural-
nim oblastima Katalonije i Aragonije.255 Tokom prvih nekoliko meseci rata anarhi-
_____________
253 Huan Garsija Oliver (Juan Garcia Oliver, 19011980) je bio panski anarhosindikalistiki re-
volucionar i vodea figura panskog anarhizma u 20. veku, kao i lider Iberijske anarhistike federacije
(FAI). Bio je lan anarhistikih grupa koje su bile odgovorne za mnoge atentate, kao i protivnik ume-
renih trendova u okvirima panskog anarhosindikalistikog pokreta. Nakon panskog graanskog
rata odlazi u Francusku, vedsku, a zatim i Meksiko, gde ostaje do smrti.
Bunaventura Duruti (Buenaventura Durruti, 18961936) je bio panski anarhosindikalistiki voa
i revolucionar. Zagovarao je radnike trajkove i organizovao je atentate na panske politike figure.
Stradao je tokom odbrane Madrida u panskom graanskom ratu. Duruti je igrao centralnu ulogu u
panskom anarhosindikalistikom pokretu, a upamen je kao heroj anarhistikog pokreta.
254 Alfonso XIII (Alfonso XIII of Spain, 18861941) je bio panski kralj od 1886. do 1931. godine,
kada je proglaena republika, a on odlazi u egzil. Njegovu vladavinu su obeleili mnogi politiki i
drutveni nemiri, a nakon izbijanja graanskog rata bezrezervno je podrao Franciska Franka.
255 panski graanski rat je bio sukob koji je trajao od 1936. do 1939. godine, a u kojem su se levo ori-
jentisane snage panske Republike borile protiv pobune desniarskih faista i nacionalista Franciska
Franka. Republikance su inile brojne grupacije od onih koji su podravali izbornu demokratiju, do
zagovornika komunistikih ili anarhistikih drutvenih promena, a inili su ih urbani i sekularni slo-
jevi stanovnitva. Faistiki pobunjenici i zagovornici monarhije imali su podrku konzervativne elite,
vojske i crkve, kao i faistike Italije i Nemake. Uzrok rata nalazio se u drutvenoj i politikoj krizi
koja je pogodila paniju nakon proglaenja Republike 1931. godine, uz veliku ekonomsku krizu koja
je uinila da znaajan deo panske radnike klase prihvati anarhizam i (u manjoj meri) komunizam
kao politike ideologije. Istovremeno, reforme republikanskih vlada izazvale su nezadovoljstvo meu
konzervativnim delovima panskog drutva, posebno u vojsci i crkvi. U pokrajinama u kojima su
dominirali anarhisti dolazi do samoinicijativnog preuzimanja vlasti nad fabrikama i javnim instituci-
250
sti su faktiki kontrolisali celokupnu istonu paniju, gde su iskoristili krizu da
bi izveli drutvenu revoluciju o kojoj su oduvek sanjali. Kontrolu nad fabrikama i
eleznikim prugama u Kataloniji preuzeli su radniki komiteti, a u stotinama sela
u Kataloniji i Andaluziji seljaci su zauzeli zemlju i osnovali libertetske komune,
poput onih koje je opisivao Kropotkin. U tom periodu ukinuta je i upotreba novca,
zemlja je bila zajednika, a seoski proizvodi su prodavani ili razmenjivani u korist
zajednice (svaka porodica je dobijala odreenu koliinu hrane i druge robe). Ovim
zajednicama, u kojima su najee iveli nepismeni seljaci, zavladao je neskriveni
idealistiki duh, a neretko su odbacivani i duvan i kafa. Izvetaji ak i kritiki ori-
jentisanih posmatraa svedoili su o tome da su navedene komune bile izuzetno
efikasno voene, kao i da su bile poljoprivredno produktivnije nego pre revolucije.
Meutim, panski anarhisti su poraeni u panskom graanskom ratu, najveim
delom zato to nisu mogli da budu vojno organizovani poput Frankove vojske ili
meunarodnih komunistikih vojnih brigada, kao i zbog paralelnih sukoba sa ko-
munistima. Mnoge kolektivizovane fabrike zatim je preuzela centralna vlada, a
poljoprivredne komune su unitene Frankovim napredovanjem u Andaluziju. U
januaru 1939. godine panski anarhisti su bili toliko demoralisani kompromisima
tokom graanskog rata da nisu uspeli da organizuju otpor kada su Frankove snage
_____________
jama, oslobaanja zatvorenika iz zatvora, kolektivizacije zemlje, paljenja crkvi i ubijanja svetenika,
a na ove akcije konzervativci su reagovali tako to su sprovodili teror u pokrajinama u kojima su
imali prevlast. Svi ovi procesi eskalirali su u brojne trajkove, demonstracije i atentate, a dolo je i do
otre podele na dve panije, odnosno na politiku levicu i politiku desnicu. Vojska je 1936. godine
pokuala da izvede dravni udar protiv republikanske vlade, ali ovaj pokuaj je samo delimino uspeo
jer su vladi ostali odani znaajni delovi avijacije, mornarice, civilne policije, kao i razliite leviarske i
radnike milicije. Puisti su imali kontrolu samo nad ogranienim delom zemlje i ispostavilo se da e
umesto brzog preuzimanja vlasti morati da vode graanski rat, a zapovednitvo nad pobunjenicima
(koji su se nazivali nacionalistima) preuzeo je general Franko, privren faistikim idejama. Nacio-
nalisti su poeli da dobijaju direktnu vojnu pomo od Italije i Nemake, a ostale zapadne sile (poput
Velike Britanije, Francuske i Sjedinjenih Drava) odluile su da se ne meaju u sukob, strahujui da
e biti optuene da podravaju komunizam, ali i da e rat eskalirati u evropski sukob za koji nisu
bile spremne. Jedina pomo republikancima dolazila je od strane Sovjetskog Saveza i dobrovoljakih
antifaistikih brigada koje su iz ideolokih razloga dolazile iz celog sveta (ukljuujui tu i Jugoslaviju,
iz koje dolazi oko 1600 dobrovoljaca). Meutim, Frankovi faistiki pobunjenici, sainjeni od profe-
sionalne vojske, polako su irili teritoriju pod svojom kontrolom, osvajajui Madrid u prolee 1939.
godine, ime je rat zavren. Ovaj sukob predstavlja i svojevrsnu uvertiru u Drugi svetski rat, odnosno
indikator politikih, ideolokih i drutvenih podela koje su karakterisale Evropu tog vremena.
Francisko Franko (Francisco Franco y Bahamonde, 18921975) je bio panski vojni lider i diktator
koji je vladao panijom od 1936. godine do svoje smrti 1975. godine, to ga je uinilo diktatorom
koji je najdue ostao na vlasti u modernoj evropskoj istoriji. Imao je uspenu vojnu karijeru i 1920-ih
je postao najmlai general u Evropi, a od samog poetka gajio je snane konzervativne, religijske i
monarhistike stavove. Nakon proglaenja Republike panije 1931. godine Franko je nekoliko godina
kasnije pristupio pobunama i ustancima protiv republike koji su doveli do panskog graanskog rata.
Nakon pobede Frankovih nacionalista i faista (koji su se nazivali falangistima) 1939. godine, on je
postao panski diktator u periodu u kojem je panija bila u stanju ekonomske i kulturne izolacije,
uprkos ekonomskom rastu iz 1960-ih godina.
251
umarirale u Barselonu i CNT i FAI su postale fantomske organizacije u egzilu.
Kada je re o anarhistikom pokretu u Americi, njega su u najveoj meri vodili
imigranti iz Evrope, poput Johana Mosta, urednika asopisa Sloboda (Die Freiheit)
koji je opravdavao teroristike aktove zasnovane na anarhistikim principima, Alek-
sandera Berkmana koji je i pokuao atentat na jednog privrednog magnata 1892.
godine, ili radikalne aktivistkinje Eme Goldman koja je ubrzo postala vodea figura
amerikog anarhistikog pokreta.256 Dakle, u Sjedinjenim Dravama anarhisti su
ee bili rtve nasilja nego to su nasilje izvodili. Meutim, stereotip o anarhis-
tima kao o teroristima pojavio se 1880-ih i uvrstio se u popularnoj imaginaciji
nakon dogaaja na trgu Hejmarket u ikagu 1886. godine. Anarhisti (najee
nemaki imigranti) su bili veoma istaknute figure ikakog radnikog pokreta, a
nakon to je policija ubila dva trajkaa na protestnom skupu u jednoj fabrici, 3.
maja 1886. godine, sutradan je organizovan novi protest. Tadanji gradonaelnik
koji je prisustvovao demonstracijama opisao je protest kao miran, ali kada su on i
veina demonstranata napustili protest stigla je policija i zahtevala je da se skup ras-
pusti. Tada je meu policajcima eksplodirala bomba koja je ubila jednog policajca,
nakon ega su uzvratili nasuminom pucnjavom. U tom haosu nastradalo je vie
ljudi (ukljuujui tu i est policajaca), a mnogi su ranjeni. Ovaj incident je stvorio
rairenu histeriju protiv imigranata i radnikih voa, to je dovelo do dodatne
policijske represije nad radnikim pokretom. Iako identitet osobe koja je bacila
bombu nikada nije utvren, osam anarhistikih voa je uhapeno i optueno za
zaveru za ubistvo. etvorica iz ove ikake osmorke su osueni na smrt i obeeni revolucija je od pobune protiv vlasti prerasla u graanski rat, a ti dogaaji vrede za najznaajnije
11. novembra 1887. godine, jedan je izvrio samoubistvo u zatvorskoj eliji, a preo-
stala trojica su dobili duge zatvorske kazne. est godina kasnije, guverner Ilinoisa
je amnestirao trojicu preostalih, navodei da nisu imali prilike za fer suenje. Prvi
maj, kao Meunarodni praznik rada, direktno je inspirisan traginim dogaajima
na Hejmarketu, a oni su u politikom smislu probudili mnoge anarhistike i
socijalistike lidere tog doba. Zatim, jedan poljski imigrant i anarhista izvrio je
atentat na amerikog predsednika Vilijama Makinlija 1901. godine. Dve godine
kasnije, ameriki Kongres je doneo zakon kojim se anarhistima iz inostranstva
zabranjuje ulazak i boravak u Sjedinjenim Dravama. Represija nad anarhistima
pojaana je nakon Prvog svetskog rata, kada su mnogi anarhistiki lideri uhapeni
i/ili deportovani. U novom senzacionalnom i nepravednom suenju 1920. godine
_____________
256 Johan Most (Johann Joseph Most, 18461906) je bio ameriko-nemaki aktivista, politiar, ure-
dnik i publicista. Upamen je po popularizaciji koncepta propagande delom, odnosno trajkova i
pobuna u cilju ruenja kapitalizma. Kritikovao je patriotizam i religiju, aktivno zagovarajui inove
koji bi se mogli okarakterisati kao teroristiki. Bio je poslanik Nemake socijaldemokratske partije
u Rajhstagu, ali je proteran iz Nemake nakon zagovaranja upotrebe bombi kao sredstva za revolu-
cionarnu promenu. Odlazi u Sjedinjene Drave gde takoe zagovara upotrebu dinamita (eufemizam
za dinamit koji je koristio u korespondenciji bio je lek), a nakon atentata na predsednika Makinlija
istie da nije zloin ubiti vladara.
252
dvojica italijanskih imigranata i anarhista osueni su za ubistvo slubenika i uvara
tokom pljake jedne fabrike cipela u Masausetsu. Kao odmazda za ovu presudu
baena je bomba na Vol Stritu u Njujorku, koja je ubila preko 30 ljudi.
Kada je re o Junoj Americi, postojali su snani anarhistiki elementi u Meksikoj
revoluciji.257 Sindikalistika uenja uticala su i na ideje o seljakim revolucijama
Emilijana Zapate, iako su revolucionarnu sliku Zapate i njegovih drugova u Mek-
siku i irom sveta kasnije preuzeli komunisti.258 Poetkom 20. veka postojali su i
znaajni anarhosindikalistiki pokreti u Argentini i Urugvaju, ali je njihov uticaj
opadao 1930-ih godina nakon rasta popularnosti komunizma.
Kada je re o anarhistikim pokretima u Aziji, prva individua koja je sebe naz-
vala anarhistom bio je japanski aktivista Kotoku usui.259 On je zagovarao japanski
socijalizam, protivio se Rusko-japanskom ratu i bio je meu osnivaima Socijal-
demokratske partije (koja je odmah stavljena van zakona). Na usuija je snano
uticao Kropotkin, kojeg je otkrio u zatvoru i gde je otiao kao marksistiki so-
cijalista, a izaao je kao radikalni anarhista. Po izlasku iz zatvora odlazi u Sjedi-
njene Drave gde sarauje sa lanovima IWW, odbacuje parlamentarnu politiku i
zagovara nasilne strategije direktne akcije. Nakon povratka u Japan organizuje ja-
panske radnike, ali je uhapen pod optubom za zaveru za ubistvo japanskog cara,
sueno mu je za izdaju i ubijen je 1911. godine. Kada je re o Kini, mnogi kineski
_____________
257 Meksika revolucija je bila veliki oruani sukob iz 1910. godine u kojem je svrgnut dotadanji
diktator Porfirio Dijaz (Porfirio Daz, 18301915) i koji je trajao do 1920-ih godina. Vremenom, ova
sociopolitike dogaaje u Meksiku i za jednu od najveih pobuna u 20. veku. Tokom revolucije uki-
nut je dotadanji feudalni sistem (feudalna imanja u Meksiku su se zvala hacijende), uvedeno je
osmoasovno radno vreme, pravo na trajk, jednake plate za ene, ukinut je deji rad itd., a uvedeni
su i propisi koji bi spreili sve budue zloupotrebe vlasti i diktature. Tekovine Meksike revolucije
predstavljale su politiku platformu meksike Nacionalne revolucionarne partije koja je vladala Mek-
sikom od osnivanja, 1929. godine, sve do 2000. godine (u ovom periodu, Meksiko je faktiki bio jed-
nopartijska drava, iako je u pravnom smislu bio viepartijska). Znaajnu ulogu u revoluciji (odnosno
u njenom spreavanju) imale su i Sjedinjene Drave i katolika crkva, a naslee revolucije je ogromno.
258 Emilijano Zapata (Emiliano Zapata, 18791919) je bio jedna od vodeih figura Meksike re-
volucije, a posebno pobune seljaka, zbog ega ga nazivaju i osnivaem agrarnog pokreta nazvanog
zapatizam (meavine anarhizma i socijalizma, sa naglaskom na poboljanju uslova ivota seljatva).
Bio je nepismeni seljak domorodake krvi koji je formulisao plan antifeudalne agrarne reforme i sa
naoruanim seljacima je traio preraspodelu zemlje za domorodako stanovnitvo. Zapata i njegovi
saborci su na kratko uspeli da osvoje glavni grad Meksiko Siti i zatim se povlai na sever i godinama
uspeno ratuje protiv tadanje meksike vlasti. Pozdravio je izbijanje Oktobarske revolucije, a ubijen
je u zasedi 1919. godine, nakon ega je postao inspiracija za brojne legende (kao i filmski anr poznat
kao Zapata vestern).
259 Kotoko usui (Shusui Kotoku, 18711911; pravo ime Deniro Kotoku) je bio japanski socijalista
i anarhista koji je igrao vodeu ulogu u popularizaciji anarhizma u Japanu poetkom 20. veka. Prvo-
bitno je bio socijalista i preveo je Manifest komunistike partije na japanski jezik, a zatim je posetio
Sjedinjene Drave i prihvatio anarhizam. Prevodio je dela anarhista poput Kropotkina, a osuen je za
izdaju i ubijen od strane japanske vlade.
253
umarirale u Barselonu i CNT i FAI su postale fantomske organizacije u egzilu.
Kada je re o anarhistikom pokretu u Americi, njega su u najveoj meri vodili
imigranti iz Evrope, poput Johana Mosta, urednika asopisa Sloboda (Die Freiheit)
koji je opravdavao teroristike aktove zasnovane na anarhistikim principima, Alek-
sandera Berkmana koji je i pokuao atentat na jednog privrednog magnata 1892.
godine, ili radikalne aktivistkinje Eme Goldman koja je ubrzo postala vodea figura
amerikog anarhistikog pokreta.256 Dakle, u Sjedinjenim Dravama anarhisti su
ee bili rtve nasilja nego to su nasilje izvodili. Meutim, stereotip o anarhis-
tima kao o teroristima pojavio se 1880-ih i uvrstio se u popularnoj imaginaciji
nakon dogaaja na trgu Hejmarket u ikagu 1886. godine. Anarhisti (najee
nemaki imigranti) su bili veoma istaknute figure ikakog radnikog pokreta, a
nakon to je policija ubila dva trajkaa na protestnom skupu u jednoj fabrici, 3.
maja 1886. godine, sutradan je organizovan novi protest. Tadanji gradonaelnik
koji je prisustvovao demonstracijama opisao je protest kao miran, ali kada su on i
veina demonstranata napustili protest stigla je policija i zahtevala je da se skup ras-
pusti. Tada je meu policajcima eksplodirala bomba koja je ubila jednog policajca,
nakon ega su uzvratili nasuminom pucnjavom. U tom haosu nastradalo je vie
ljudi (ukljuujui tu i est policajaca), a mnogi su ranjeni. Ovaj incident je stvorio
rairenu histeriju protiv imigranata i radnikih voa, to je dovelo do dodatne
policijske represije nad radnikim pokretom. Iako identitet osobe koja je bacila
bombu nikada nije utvren, osam anarhistikih voa je uhapeno i optueno za
zaveru za ubistvo. etvorica iz ove ikake osmorke su osueni na smrt i obeeni revolucija je od pobune protiv vlasti prerasla u graanski rat, a ti dogaaji vrede za najznaajnije
11. novembra 1887. godine, jedan je izvrio samoubistvo u zatvorskoj eliji, a preo-
stala trojica su dobili duge zatvorske kazne. est godina kasnije, guverner Ilinoisa
je amnestirao trojicu preostalih, navodei da nisu imali prilike za fer suenje. Prvi
maj, kao Meunarodni praznik rada, direktno je inspirisan traginim dogaajima
na Hejmarketu, a oni su u politikom smislu probudili mnoge anarhistike i
socijalistike lidere tog doba. Zatim, jedan poljski imigrant i anarhista izvrio je
atentat na amerikog predsednika Vilijama Makinlija 1901. godine. Dve godine
kasnije, ameriki Kongres je doneo zakon kojim se anarhistima iz inostranstva
zabranjuje ulazak i boravak u Sjedinjenim Dravama. Represija nad anarhistima
pojaana je nakon Prvog svetskog rata, kada su mnogi anarhistiki lideri uhapeni
i/ili deportovani. U novom senzacionalnom i nepravednom suenju 1920. godine
_____________
256 Johan Most (Johann Joseph Most, 18461906) je bio ameriko-nemaki aktivista, politiar, ure-
dnik i publicista. Upamen je po popularizaciji koncepta propagande delom, odnosno trajkova i
pobuna u cilju ruenja kapitalizma. Kritikovao je patriotizam i religiju, aktivno zagovarajui inove
koji bi se mogli okarakterisati kao teroristiki. Bio je poslanik Nemake socijaldemokratske partije
u Rajhstagu, ali je proteran iz Nemake nakon zagovaranja upotrebe bombi kao sredstva za revolu-
cionarnu promenu. Odlazi u Sjedinjene Drave gde takoe zagovara upotrebu dinamita (eufemizam
za dinamit koji je koristio u korespondenciji bio je lek), a nakon atentata na predsednika Makinlija
istie da nije zloin ubiti vladara.
252
dvojica italijanskih imigranata i anarhista osueni su za ubistvo slubenika i uvara
tokom pljake jedne fabrike cipela u Masausetsu. Kao odmazda za ovu presudu
baena je bomba na Vol Stritu u Njujorku, koja je ubila preko 30 ljudi.
Kada je re o Junoj Americi, postojali su snani anarhistiki elementi u Meksikoj
revoluciji.257 Sindikalistika uenja uticala su i na ideje o seljakim revolucijama
Emilijana Zapate, iako su revolucionarnu sliku Zapate i njegovih drugova u Mek-
siku i irom sveta kasnije preuzeli komunisti.258 Poetkom 20. veka postojali su i
znaajni anarhosindikalistiki pokreti u Argentini i Urugvaju, ali je njihov uticaj
opadao 1930-ih godina nakon rasta popularnosti komunizma.
Kada je re o anarhistikim pokretima u Aziji, prva individua koja je sebe naz-
vala anarhistom bio je japanski aktivista Kotoku usui.259 On je zagovarao japanski
socijalizam, protivio se Rusko-japanskom ratu i bio je meu osnivaima Socijal-
demokratske partije (koja je odmah stavljena van zakona). Na usuija je snano
uticao Kropotkin, kojeg je otkrio u zatvoru i gde je otiao kao marksistiki so-
cijalista, a izaao je kao radikalni anarhista. Po izlasku iz zatvora odlazi u Sjedi-
njene Drave gde sarauje sa lanovima IWW, odbacuje parlamentarnu politiku i
zagovara nasilne strategije direktne akcije. Nakon povratka u Japan organizuje ja-
panske radnike, ali je uhapen pod optubom za zaveru za ubistvo japanskog cara,
sueno mu je za izdaju i ubijen je 1911. godine. Kada je re o Kini, mnogi kineski
_____________
257 Meksika revolucija je bila veliki oruani sukob iz 1910. godine u kojem je svrgnut dotadanji
diktator Porfirio Dijaz (Porfirio Daz, 18301915) i koji je trajao do 1920-ih godina. Vremenom, ova
sociopolitike dogaaje u Meksiku i za jednu od najveih pobuna u 20. veku. Tokom revolucije uki-
nut je dotadanji feudalni sistem (feudalna imanja u Meksiku su se zvala hacijende), uvedeno je
osmoasovno radno vreme, pravo na trajk, jednake plate za ene, ukinut je deji rad itd., a uvedeni
su i propisi koji bi spreili sve budue zloupotrebe vlasti i diktature. Tekovine Meksike revolucije
predstavljale su politiku platformu meksike Nacionalne revolucionarne partije koja je vladala Mek-
sikom od osnivanja, 1929. godine, sve do 2000. godine (u ovom periodu, Meksiko je faktiki bio jed-
nopartijska drava, iako je u pravnom smislu bio viepartijska). Znaajnu ulogu u revoluciji (odnosno
u njenom spreavanju) imale su i Sjedinjene Drave i katolika crkva, a naslee revolucije je ogromno.
258 Emilijano Zapata (Emiliano Zapata, 18791919) je bio jedna od vodeih figura Meksike re-
volucije, a posebno pobune seljaka, zbog ega ga nazivaju i osnivaem agrarnog pokreta nazvanog
zapatizam (meavine anarhizma i socijalizma, sa naglaskom na poboljanju uslova ivota seljatva).
Bio je nepismeni seljak domorodake krvi koji je formulisao plan antifeudalne agrarne reforme i sa
naoruanim seljacima je traio preraspodelu zemlje za domorodako stanovnitvo. Zapata i njegovi
saborci su na kratko uspeli da osvoje glavni grad Meksiko Siti i zatim se povlai na sever i godinama
uspeno ratuje protiv tadanje meksike vlasti. Pozdravio je izbijanje Oktobarske revolucije, a ubijen
je u zasedi 1919. godine, nakon ega je postao inspiracija za brojne legende (kao i filmski anr poznat
kao Zapata vestern).
259 Kotoko usui (Shusui Kotoku, 18711911; pravo ime Deniro Kotoku) je bio japanski socijalista
i anarhista koji je igrao vodeu ulogu u popularizaciji anarhizma u Japanu poetkom 20. veka. Prvo-
bitno je bio socijalista i preveo je Manifest komunistike partije na japanski jezik, a zatim je posetio
Sjedinjene Drave i prihvatio anarhizam. Prevodio je dela anarhista poput Kropotkina, a osuen je za
izdaju i ubijen od strane japanske vlade.
253
studenti su poetkom 20. veka imali priliku da studiraju u inostranstvu gde us-
vajaju razliite ideje i osnivaju nacionalistike i revolucionarne organizacije po
povratku kui. Nekoliko ovakvih grupacija usvojilo je nedvosmislene anarhistike
ideje, uz otvoreni napad na razliite kineske tradicije, a posebno konfuijanstvo.260
S druge strane, postojale su i anarhistike struje u Kini koje su usvojile pacifizam i
anarhizam Lava Tolstoja i povezivali su anarhizam sa nekim kineskim filozofskim
strujama poput taoizma.
Nakon Drugog svetskog rata anarhistike grupe i federacije su osnovane u go-
tovo svim dravama u kojima su ranije cvetale sa izuzetkom panije i Sovjetskog
Saveza. Meutim, ove organizacije su imale mnogo manji uticaj u poreenju sa
rasprostranjenim anarhistikim pokretom krajem 19. i poetkom 20. veka. Ovo
nije neobino, delom i zato to anarhisti nikada nisu naglaavali potrebu za or-
ganizacionim kontinuitetom, a korpus socijalnih i moralnih ideja koje se povezuju
sa anarhizmom oduvek su prevazilazile konkretne politike i drutvene pokrete.
Istovremeno, tokom 1960-ih i 1970-ih godina dolazi do novog radikalizma meu
studentskim populacijama u Sjedinjenim Dravama, Evropi i Japanu, kada se kri-
tikuju elitistike strukture moi i materijalistike vrednosti modernih industrijskih
drutava. Za ove radikalne pokrete, koji su odbacivali tradicionalnu politiku ili leve
politike partije, ideologija anarhizma se pokazala kao veoma privlana i atrak-
tivna. Anarhisti su aktivno uestvovali u studentskim i radnikim pobunama iz
ovog perioda, a osnovana je i Internacionala anarhistikih federacija 1968. godine
u Karari, u Italiji, od tri evropske anarhistike federacije (francuske, italijanske i
panske). U Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama anarhizam se poeo povezi-
vati sa pank rok pokretom, bendovima poput The Clash i Sex Pistols. Meutim, u
pitanju je bio iri izraz urbanih revolta proisteklih iz krize u pogledu stanovanja
i zaposlenja u veini zapadnoevropskih zemalja sedamdesetih, to je dovelo do
formiranja komuna i pokreta skvotiranja, kao u Barseloni ili u Kopenhagenu, gde
su skvoteri okupirali bivu vojnu bazu i proglasili Slobodni grad Kristijanija, au-
tonomnu zonu u centralnom Kopenhagenu.
Dakle, opti anarhistiki pogled na svet sa naglaskom na spontanosti, teorij-
skoj fleksibilnosti, jednostavnosti ivota, te znaaju emocija poput ljubavi i besa,
privlaio je pojedince koji su se suprotstavljali bezlinim politikim institucijama i
partijskim kalkulacijama. Anarhistiko odbacivanje drave, insistiranje na decen-
tralizmu, lokalnoj autonomiji itd. bilo je privlano za mnoge koji su zagovarali par-
ticipatornu demokratiju, dok su anarhistiki pozivi na direktnu akciju bili privlani
za mnoge individue koje su zagovarale vanparlamentarne akcije i nasilne sukobe,
_____________
260 Konfuijanstvo je kineski etiki, filozofski i religijski sistem razvijen iz uenja kineskog filo-
zofa Konfuija (Kung-fu-tzu, 551478. pre nove ere). Neke od doktrina ovog sistema obuhvataju
prinoenje rtve precima, insistiranje na znaaju porodice i tradicije, odanost ocu, roditeljima i vla-
daru, znaaj altruizma i dunosti prema irem drutvu, kao i svest o postojanju sudbine.
254
poput pojedinih studentskih grupa. Motiv radnike kontrole nad industrijskim ra-
dom pojavio se u mnogim politikim manifestima iz 1960-ih godina, a posebno
tokom studentskih pobuna iz maja 1968. u Parizu, to je ukazalo na trajni znaaj
anarhosindikalistikih ideja.261
Moe se rei da je savremeni anarhizam nakon Drugog svetskog rata postao
veoma podesan i za svojevrsno meanje sa mnogim drugim drutvenim pokreti-
ma pacifistikim, feministikim, ekolokim itd., kada ove ideje primaju uticaj
klasinog anarhizma i kada nastaju anarhopacifizam, anarhofeminizam, zeleni
anarhizam itd. Naime, anarhistike ideje su u jednom irem kontekstu obnovljene
u okviru amerikog Pokreta za graanska prava 1960-ih godina koji je nastojao da
se bori protiv nepravde taktikom graanske neposlunosti.
Poetkom 1970-ih, anarhizam je postao znaajan faktor i u pokretu radikalne
ekologije u Sjedinjenim Dravama. Uticajni rad anarhistike teorije iz ovog perioda
nalazio se u delima Mareja Bukina koji je tvrdio da su drava i kapitalizam nekom-
patibilni ouvanju ivotne sredine. Danas se ovaj pokret naziva zelenim anarhizmom
ili eko-anarhizmom, a on spaja anarhistike ideje sa aktivizmom za prava ivotinja,
borbom za zatitu ivotne sredine itd. U pitanju je individualistika verzija anarhiz-
ma, inspirisana i idejama nudizma i naturizma (sa kraja 19. i poetka 20. veka), ali
i vegetarijanizma i veganizma (sa kraja 20. i poetka 21. veka). Bukin je bio meu
prvim misliocima koji su povezali ekologiju i anarhizam i on je svoj pristup nazvao
socijalnom ekologijom, pri emu je insistirao na uzajamnosti, kooperaciji, slobodi
i jedinstvu u raznovrsnosti, sa posebnim naglaskom na ivotnoj sredini. Prihvatiti
socijalnu ekologiju za Bukina je znailo odbaciti drutvene hijerarhije u ime krea-
tivne slobode i raznovrsnosti, prihvatiti obnovljive izvore energije, odrivi razvoj,
kao i decentralizovane ekonomske i politike strukture.
Zatim, savremeni anarhisti su pod uticajem feministikog pokreta takoe raz-
vili bogatu tradiciju koja se danas zove anarhofeminizam (ili anarha-feminizam).
On primenjuje anarhistike principe na analizu represije nad enama, tvrdei da
je drava inherentno patrijarhalna, te da je podreeni poloaj ena posledica hi-
jerarhije i autoriteta kojem se anarhizam protivi. Takoe, neophodno je razumeti
da su feministike tendencije oduvek bile integralni deo feminizma i da su samo
osnaene tokom tzv. drugog talasa feminizma iz 1960-ih i 1970-ih godina. Dakle,
anarhofeminizam kombinuje anarhizam i feminizam, pri emu patrijarhat posma-
tra kao uzrok (i/ili posledicu) odnosa prinude, postojanja drave itd., uz tvrdnju da
_____________
261 Pobune iz maja 1968. godine u Parizu inile su razne demonstracije, radniki trajkovi, kao i oku-
pacija univerziteta i fabrika u Parizu, a zatim i Francuskoj. Zbog obima ovih pobuna delovalo je kao
da se Francuska nalazi na ivici graanskog rata ili socijalistike/anarhistike revolucije. One su poele
kao niz studentskih demonstracija protiv kapitalizma i tradicionalnih institucija, a zatim su se rairile
na trajkove koji su obuhvatali oko 11 miliona radnika ili 22% populacije. Odlikovao ih je i nasilni su-
kob sa policijom (kao i brojni radikalni i umetniki aspekti), ali su prestali nakon raspisivanja optih
parlamentarnih izbora.
255
studenti su poetkom 20. veka imali priliku da studiraju u inostranstvu gde us-
vajaju razliite ideje i osnivaju nacionalistike i revolucionarne organizacije po
povratku kui. Nekoliko ovakvih grupacija usvojilo je nedvosmislene anarhistike
ideje, uz otvoreni napad na razliite kineske tradicije, a posebno konfuijanstvo.260
S druge strane, postojale su i anarhistike struje u Kini koje su usvojile pacifizam i
anarhizam Lava Tolstoja i povezivali su anarhizam sa nekim kineskim filozofskim
strujama poput taoizma.
Nakon Drugog svetskog rata anarhistike grupe i federacije su osnovane u go-
tovo svim dravama u kojima su ranije cvetale sa izuzetkom panije i Sovjetskog
Saveza. Meutim, ove organizacije su imale mnogo manji uticaj u poreenju sa
rasprostranjenim anarhistikim pokretom krajem 19. i poetkom 20. veka. Ovo
nije neobino, delom i zato to anarhisti nikada nisu naglaavali potrebu za or-
ganizacionim kontinuitetom, a korpus socijalnih i moralnih ideja koje se povezuju
sa anarhizmom oduvek su prevazilazile konkretne politike i drutvene pokrete.
Istovremeno, tokom 1960-ih i 1970-ih godina dolazi do novog radikalizma meu
studentskim populacijama u Sjedinjenim Dravama, Evropi i Japanu, kada se kri-
tikuju elitistike strukture moi i materijalistike vrednosti modernih industrijskih
drutava. Za ove radikalne pokrete, koji su odbacivali tradicionalnu politiku ili leve
politike partije, ideologija anarhizma se pokazala kao veoma privlana i atrak-
tivna. Anarhisti su aktivno uestvovali u studentskim i radnikim pobunama iz
ovog perioda, a osnovana je i Internacionala anarhistikih federacija 1968. godine
u Karari, u Italiji, od tri evropske anarhistike federacije (francuske, italijanske i
panske). U Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama anarhizam se poeo povezi-
vati sa pank rok pokretom, bendovima poput The Clash i Sex Pistols. Meutim, u
pitanju je bio iri izraz urbanih revolta proisteklih iz krize u pogledu stanovanja
i zaposlenja u veini zapadnoevropskih zemalja sedamdesetih, to je dovelo do
formiranja komuna i pokreta skvotiranja, kao u Barseloni ili u Kopenhagenu, gde
su skvoteri okupirali bivu vojnu bazu i proglasili Slobodni grad Kristijanija, au-
tonomnu zonu u centralnom Kopenhagenu.
Dakle, opti anarhistiki pogled na svet sa naglaskom na spontanosti, teorij-
skoj fleksibilnosti, jednostavnosti ivota, te znaaju emocija poput ljubavi i besa,
privlaio je pojedince koji su se suprotstavljali bezlinim politikim institucijama i
partijskim kalkulacijama. Anarhistiko odbacivanje drave, insistiranje na decen-
tralizmu, lokalnoj autonomiji itd. bilo je privlano za mnoge koji su zagovarali par-
ticipatornu demokratiju, dok su anarhistiki pozivi na direktnu akciju bili privlani
za mnoge individue koje su zagovarale vanparlamentarne akcije i nasilne sukobe,
_____________
260 Konfuijanstvo je kineski etiki, filozofski i religijski sistem razvijen iz uenja kineskog filo-
zofa Konfuija (Kung-fu-tzu, 551478. pre nove ere). Neke od doktrina ovog sistema obuhvataju
prinoenje rtve precima, insistiranje na znaaju porodice i tradicije, odanost ocu, roditeljima i vla-
daru, znaaj altruizma i dunosti prema irem drutvu, kao i svest o postojanju sudbine.
254
poput pojedinih studentskih grupa. Motiv radnike kontrole nad industrijskim ra-
dom pojavio se u mnogim politikim manifestima iz 1960-ih godina, a posebno
tokom studentskih pobuna iz maja 1968. u Parizu, to je ukazalo na trajni znaaj
anarhosindikalistikih ideja.261
Moe se rei da je savremeni anarhizam nakon Drugog svetskog rata postao
veoma podesan i za svojevrsno meanje sa mnogim drugim drutvenim pokreti-
ma pacifistikim, feministikim, ekolokim itd., kada ove ideje primaju uticaj
klasinog anarhizma i kada nastaju anarhopacifizam, anarhofeminizam, zeleni
anarhizam itd. Naime, anarhistike ideje su u jednom irem kontekstu obnovljene
u okviru amerikog Pokreta za graanska prava 1960-ih godina koji je nastojao da
se bori protiv nepravde taktikom graanske neposlunosti.
Poetkom 1970-ih, anarhizam je postao znaajan faktor i u pokretu radikalne
ekologije u Sjedinjenim Dravama. Uticajni rad anarhistike teorije iz ovog perioda
nalazio se u delima Mareja Bukina koji je tvrdio da su drava i kapitalizam nekom-
patibilni ouvanju ivotne sredine. Danas se ovaj pokret naziva zelenim anarhizmom
ili eko-anarhizmom, a on spaja anarhistike ideje sa aktivizmom za prava ivotinja,
borbom za zatitu ivotne sredine itd. U pitanju je individualistika verzija anarhiz-
ma, inspirisana i idejama nudizma i naturizma (sa kraja 19. i poetka 20. veka), ali
i vegetarijanizma i veganizma (sa kraja 20. i poetka 21. veka). Bukin je bio meu
prvim misliocima koji su povezali ekologiju i anarhizam i on je svoj pristup nazvao
socijalnom ekologijom, pri emu je insistirao na uzajamnosti, kooperaciji, slobodi
i jedinstvu u raznovrsnosti, sa posebnim naglaskom na ivotnoj sredini. Prihvatiti
socijalnu ekologiju za Bukina je znailo odbaciti drutvene hijerarhije u ime krea-
tivne slobode i raznovrsnosti, prihvatiti obnovljive izvore energije, odrivi razvoj,
kao i decentralizovane ekonomske i politike strukture.
Zatim, savremeni anarhisti su pod uticajem feministikog pokreta takoe raz-
vili bogatu tradiciju koja se danas zove anarhofeminizam (ili anarha-feminizam).
On primenjuje anarhistike principe na analizu represije nad enama, tvrdei da
je drava inherentno patrijarhalna, te da je podreeni poloaj ena posledica hi-
jerarhije i autoriteta kojem se anarhizam protivi. Takoe, neophodno je razumeti
da su feministike tendencije oduvek bile integralni deo feminizma i da su samo
osnaene tokom tzv. drugog talasa feminizma iz 1960-ih i 1970-ih godina. Dakle,
anarhofeminizam kombinuje anarhizam i feminizam, pri emu patrijarhat posma-
tra kao uzrok (i/ili posledicu) odnosa prinude, postojanja drave itd., uz tvrdnju da
_____________
261 Pobune iz maja 1968. godine u Parizu inile su razne demonstracije, radniki trajkovi, kao i oku-
pacija univerziteta i fabrika u Parizu, a zatim i Francuskoj. Zbog obima ovih pobuna delovalo je kao
da se Francuska nalazi na ivici graanskog rata ili socijalistike/anarhistike revolucije. One su poele
kao niz studentskih demonstracija protiv kapitalizma i tradicionalnih institucija, a zatim su se rairile
na trajkove koji su obuhvatali oko 11 miliona radnika ili 22% populacije. Odlikovao ih je i nasilni su-
kob sa policijom (kao i brojni radikalni i umetniki aspekti), ali su prestali nakon raspisivanja optih
parlamentarnih izbora.
255
je borba protiv patrijarhata integralni deo anarhistike borbe protiv drave. S tim dividue mogu privremeno da stvore ivot kakav ele, odnosno u kojem mogu da
u vezi, ako je borba protiv autoriteta jedan od kljunih principa anarhizma, nije budu slobodne. U pitanju je ideja o zonama u kojima je mogue iveti svoja uve-
neobino to je i borba protiv autoriteta mukaraca meu tim idejama. renja, ukljuujui tu i razne muzike festivale i kampove, dugotrajne proteste protiv
Anarhopacifizam predstavlja ogranak anarhizma koji odbacuje upotrebu nasilja rata, ali i trajne komune.
prilikom borbe za drutvenu promenu i odbacivanje drave. Rani uticaji mogu Na poetku 21. veka nijedan anarhistiki pokret ne predstavlja ozbiljnu pret-
se pronai kod Toroa i Tolstoja, a neto kasnije kod Gandija i najrazvijeniji je nju dravnoj moi i anarhisti nisu nita blie idealu o dravi bez vlasti nego to
bio u Holandiji, Britaniji i Sjedinjenim Dravama, pre i tokom Drugog svetskog su to bili pre vie od jednog veka. Ipak, jednako trajni neuspeh dravne vlasti
rata. Verovatno najvanije obeleje ove varijante anarhizma jeste kritika nasilja, da rei mnoge drutvene probleme poput ekonomske, rasne i rodne nejedna-
koje se tumai kao autoritarno i prinudno i iz ega se izvlai zakljuak da je ono kosti, siromatva, unitenja ivotne sredine, politike korupcije i rata, uveao je
protivreno anarhistikim principima drava je organizovano nasilje i stoga treba privlanost anarhistikih ideja meu mnogim grupama ljudi, a posebno mladih.
odbaciti svako nasilje. Mnoge individue su privuene znaajem koji anarhisti pridaju slobodi i jednakosti,
Prevalentna struja anarhistikog pokreta danas predstavlja eklektinu, kontrakul- kreativnosti i spontanosti, kreiranju novog drutva ovde-i-sada, umesto njegovog
turnu meavinu teorija koje reflektuju niz umetnikih, knjievnih, politikih i filo- odlaganja za doba nakon revolucije. Konano, savremeni anarhizam je postao na-
zofskih uticaja i najvei broj pristalica nalazi se meu studentima i omladinom. Od lik ivotnom stilu, ali je ostao i korpus veoma znaajnih, aktivnih i produktivnih
ranih 1970-ih godina, anarhistiki simbol kojeg ini zaokrueno slovo A postao teorijskih ideja posveenih nepokolebljivoj kritici, protestu i direktnoj akciji.
je deo ikonografije globalne omladinske kulture. S druge strane, on se kao politiki
pokret vratio u okvirima antiglobalizma, odnosno alterglobalizma. Demonstracije
organizovane protiv Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu 1999. godine koje su
predvodile razne anarhistike grupe, zaokupile su veliku medijsku panju uz suko-
be na ulicama i policijsku represiju. Publicitet koji su ovi dogaaji imali, uz detaljna
izlaganja anarhistikih revolucionarnih ciljeva, privukao je brojne individue i do-
prineo je proliferaciji novih anarhistikih grupa, asopisa i internet sajtova. Slino
je bilo na protestima protiv samita G8 u enovi 2001. godine, kao i na mnogim
drugim ekonomskim i politikim sastancima posveenim ubrzanju ekonomske
globalizacije. Na svim ovim skupovima isticala se pozicija anarhistikih pokreta, na
kojima su mnoge individue nosile crnu odeu i crne zastave koje su simbolizovale
ovu politiku ideologiju. Istovremeno, dravne vlasti su, kao i tokom istorije,
(zlo)upotrebile prisustvo anarhista da bi okrenule javnost protiv demonstranata i
opravdale nasilje nad njima.
Anarhisti su imali i ogroman uticaj u mnogim drugim politikim pokretima, pop-
ut kampanja protiv policijske brutalnosti i smrtne kazne, u pokretu za gej prava,
te pokreta koji se tiu prava ivotinja, vegetarijanskog i veganskog naina ivota,
legalizacije marihuane itd. U pitanju je i iri pokret koji se naziva i uradi sam kul-
turom (do-it-yourself culture ili DiY culture), koji se pre svega ogleda u umet-
nosti (a posebno muzici), ali i drugim aspektima kulture i naina ivota. Vaan
razvoj unutar savremenog anarhizma jeste formiranje onoga to je anarhistiki
teoretiar Hakim Bej nazvao privremenim autonomnim zonama ili TAZ (tem-
porary autonomous zones).262 U pitanju je oznaka za slobodni prostor u kojem in-
_____________
262 Hakim Bej (Hakim Bey, ro. 1945), ije je pravo ime Piter Lemborn Vilson (Peter Lamborn Wil-
son) je ameriki anarhista, poznat po zagovaranju koncepta privremenih autonomnih zona. Branio je
ideje o anarhizmu kao stilu ivota, a znaajno je uticao na savremene anarhistike pokrete.

256 257
je borba protiv patrijarhata integralni deo anarhistike borbe protiv drave. S tim dividue mogu privremeno da stvore ivot kakav ele, odnosno u kojem mogu da
u vezi, ako je borba protiv autoriteta jedan od kljunih principa anarhizma, nije budu slobodne. U pitanju je ideja o zonama u kojima je mogue iveti svoja uve-
neobino to je i borba protiv autoriteta mukaraca meu tim idejama. renja, ukljuujui tu i razne muzike festivale i kampove, dugotrajne proteste protiv
Anarhopacifizam predstavlja ogranak anarhizma koji odbacuje upotrebu nasilja rata, ali i trajne komune.
prilikom borbe za drutvenu promenu i odbacivanje drave. Rani uticaji mogu Na poetku 21. veka nijedan anarhistiki pokret ne predstavlja ozbiljnu pret-
se pronai kod Toroa i Tolstoja, a neto kasnije kod Gandija i najrazvijeniji je nju dravnoj moi i anarhisti nisu nita blie idealu o dravi bez vlasti nego to
bio u Holandiji, Britaniji i Sjedinjenim Dravama, pre i tokom Drugog svetskog su to bili pre vie od jednog veka. Ipak, jednako trajni neuspeh dravne vlasti
rata. Verovatno najvanije obeleje ove varijante anarhizma jeste kritika nasilja, da rei mnoge drutvene probleme poput ekonomske, rasne i rodne nejedna-
koje se tumai kao autoritarno i prinudno i iz ega se izvlai zakljuak da je ono kosti, siromatva, unitenja ivotne sredine, politike korupcije i rata, uveao je
protivreno anarhistikim principima drava je organizovano nasilje i stoga treba privlanost anarhistikih ideja meu mnogim grupama ljudi, a posebno mladih.
odbaciti svako nasilje. Mnoge individue su privuene znaajem koji anarhisti pridaju slobodi i jednakosti,
Prevalentna struja anarhistikog pokreta danas predstavlja eklektinu, kontrakul- kreativnosti i spontanosti, kreiranju novog drutva ovde-i-sada, umesto njegovog
turnu meavinu teorija koje reflektuju niz umetnikih, knjievnih, politikih i filo- odlaganja za doba nakon revolucije. Konano, savremeni anarhizam je postao na-
zofskih uticaja i najvei broj pristalica nalazi se meu studentima i omladinom. Od lik ivotnom stilu, ali je ostao i korpus veoma znaajnih, aktivnih i produktivnih
ranih 1970-ih godina, anarhistiki simbol kojeg ini zaokrueno slovo A postao teorijskih ideja posveenih nepokolebljivoj kritici, protestu i direktnoj akciji.
je deo ikonografije globalne omladinske kulture. S druge strane, on se kao politiki
pokret vratio u okvirima antiglobalizma, odnosno alterglobalizma. Demonstracije
organizovane protiv Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu 1999. godine koje su
predvodile razne anarhistike grupe, zaokupile su veliku medijsku panju uz suko-
be na ulicama i policijsku represiju. Publicitet koji su ovi dogaaji imali, uz detaljna
izlaganja anarhistikih revolucionarnih ciljeva, privukao je brojne individue i do-
prineo je proliferaciji novih anarhistikih grupa, asopisa i internet sajtova. Slino
je bilo na protestima protiv samita G8 u enovi 2001. godine, kao i na mnogim
drugim ekonomskim i politikim sastancima posveenim ubrzanju ekonomske
globalizacije. Na svim ovim skupovima isticala se pozicija anarhistikih pokreta, na
kojima su mnoge individue nosile crnu odeu i crne zastave koje su simbolizovale
ovu politiku ideologiju. Istovremeno, dravne vlasti su, kao i tokom istorije,
(zlo)upotrebile prisustvo anarhista da bi okrenule javnost protiv demonstranata i
opravdale nasilje nad njima.
Anarhisti su imali i ogroman uticaj u mnogim drugim politikim pokretima, pop-
ut kampanja protiv policijske brutalnosti i smrtne kazne, u pokretu za gej prava,
te pokreta koji se tiu prava ivotinja, vegetarijanskog i veganskog naina ivota,
legalizacije marihuane itd. U pitanju je i iri pokret koji se naziva i uradi sam kul-
turom (do-it-yourself culture ili DiY culture), koji se pre svega ogleda u umet-
nosti (a posebno muzici), ali i drugim aspektima kulture i naina ivota. Vaan
razvoj unutar savremenog anarhizma jeste formiranje onoga to je anarhistiki
teoretiar Hakim Bej nazvao privremenim autonomnim zonama ili TAZ (tem-
porary autonomous zones).262 U pitanju je oznaka za slobodni prostor u kojem in-
_____________
262 Hakim Bej (Hakim Bey, ro. 1945), ije je pravo ime Piter Lemborn Vilson (Peter Lamborn Wil-
son) je ameriki anarhista, poznat po zagovaranju koncepta privremenih autonomnih zona. Branio je
ideje o anarhizmu kao stilu ivota, a znaajno je uticao na savremene anarhistike pokrete.

256 257
 7. FAIZAM
Za razliku od konzervativizma, socijalizma ili liberalizma kao ideologija koje
nastaju u 19. veku ili ranije, faizam je ideologija 20. veka. On poinje da dominira
odreenim delovima centralne, june i istone Evrope izmeu 1919. i 1945. godine
i dovodi do jednog od najveih masovnih zloina u istoriji Holokaust.263 Prvi
evropski faistiki lider, Benito Musolini, uzeo je latinsku re fasces kao osnovu
za naziv svoje paravojne naoruane formacije (a zatim i politike partije) koju je
formirao tokom Prvog svetskog rata.264 Ova re je znaila snop prua iz koje se
pomalja otrica sekire, to je bio drevni rimski simbol i ona sve do Musolinija nije
imala jasno ideoloko znaenje.
S druge strane, danas se rei faizam i faista esto koriste kao politiki ter-
mini sa ciljem diskreditacije politikih oponenata, obino kao etiketa za one koji
imaju netolerantna ili neliberalna gledita, to nije adekvatno. Faizam ne treba
izjednaavati sa pukom politikom represijom ili sa diktaturom, koja moe da ka-
_____________
263 Holokaust je termin koji oznaava masovno ubistvo ili genocid nad oko 6 miliona Jevreja
tokom Drugog svetskog rata, odnosno program sistematskog unitenja jevrejske populacije od strane
nacistike Nemake na teritorijama pod njenom kontrolom. Od oko 9 miliona Jevreja koji su iveli
u Evropi pre Holokausta, ubijeno je oko 2/3 populacije (i oko 1/3 jevrejske populacije na svetu),
ukljuujui tu i ubistvo preko milion jevrejske dece uz dva miliona Jevrejki i tri miliona odraslih Je-
vreja. Sama re holokaust ili potpuno spaljivanje je kovanica dve grke rei (holos, celina, potpu-
no i kaustos, spaljen) i prvobitno je oznaavala rtvovanje cele ivotinje u antikoj tradiciji religij-
skih rituala, dok Jevreji ovaj dogaaj nazivaju oa (ili unitenje, odnosno katastrofa). Ovaj termin
se ponekad prenosi i na druge sluajeve sistematskog i/ili masovnog istrebljivanja ljudi tokom Dru-
gog svetskog rata (pre svega Roma), a metaforino se upotrebljava i u opisu nekih drugih istorijskih
dogaaja ovog tipa. U okvirima nacistikog reima sistematski genocid nad Jevrejima je eufemistiki
nazivan konanim reenjem tzv. jevrejskog pitanja.
Sprovoenje Holokausta u nacistikoj Nemakoj teklo je u fazama, a poelo je usvajanjem grupe
zakona (pre svega tzv. Nirnberkih zakona, usvojenih 1935. godine) sa namerom iskljuivanja Jevreja
iz javnog ivota Nemake, odnosno iskorenjivanja njihovog uticaja na nemaku politiku, ekonomiju,
kulturu i slino, uz agresivnu antisemitsku kampanju i propagandu. Ovi zakoni su utvrivali rasno
poreklo nemakih graana (prema poreklu deda i baba), zabranjivali su brak i seksualne odnose
izmeu Jevreja i Nemaca, Jevrejima su ukinuli nemako dravljanstvo i zabranjeno im je obavljanje
javnih slubi (to naroito pogaa intelektualce poput naunika, profesora, lekara, advokata itd.),
zabranjen im je boravak na javnim mestima (parkovi, biblioteke, bazeni), a kasnije je propisano i
obavezno noenje oznaka na odei i slino. U nacistikoj Nemakoj formirana je i mrea koncentra-
cionih kampova koji su prvobitno bili namenjeni politikim (a zatim i vojnim) zatvorenicima pri-
moranim na prinudni rad (iako je stopa smrtnosti u njima bila preko 50%), da bi vremenom sluili
kao prostori za istrebljenje. Nemaka je stvorila preko 15000 ovakvih kampova, veinom na pros-
toru okupirane Istone Evrope. Poetkom rata, Holokaust se intenzivirao na okupiranim teritorijama
(posebno dananje Ukrajine, Belorusije, Litvanije, Letonije itd.), gde su specijalni nemaki odredi
smrti sistematski istrebljivali jevrejsku populaciju uz podrku lokalnog stanovnitva, a pod izgovo-
rom borbe protiv pobunjenika, odnosno partizana. Istovremeno, nacisti su eksperimentisali sa novim
metodama masovnog ubijanja, poput guenja smrtonosnim gasom, i na sistematian nain su pratili
kako se Holokaust odvija.

259
 7. FAIZAM
Za razliku od konzervativizma, socijalizma ili liberalizma kao ideologija koje
nastaju u 19. veku ili ranije, faizam je ideologija 20. veka. On poinje da dominira
odreenim delovima centralne, june i istone Evrope izmeu 1919. i 1945. godine
i dovodi do jednog od najveih masovnih zloina u istoriji Holokaust.263 Prvi
evropski faistiki lider, Benito Musolini, uzeo je latinsku re fasces kao osnovu
za naziv svoje paravojne naoruane formacije (a zatim i politike partije) koju je
formirao tokom Prvog svetskog rata.264 Ova re je znaila snop prua iz koje se
pomalja otrica sekire, to je bio drevni rimski simbol i ona sve do Musolinija nije
imala jasno ideoloko znaenje.
S druge strane, danas se rei faizam i faista esto koriste kao politiki ter-
mini sa ciljem diskreditacije politikih oponenata, obino kao etiketa za one koji
imaju netolerantna ili neliberalna gledita, to nije adekvatno. Faizam ne treba
izjednaavati sa pukom politikom represijom ili sa diktaturom, koja moe da ka-
_____________
263 Holokaust je termin koji oznaava masovno ubistvo ili genocid nad oko 6 miliona Jevreja
tokom Drugog svetskog rata, odnosno program sistematskog unitenja jevrejske populacije od strane
nacistike Nemake na teritorijama pod njenom kontrolom. Od oko 9 miliona Jevreja koji su iveli
u Evropi pre Holokausta, ubijeno je oko 2/3 populacije (i oko 1/3 jevrejske populacije na svetu),
ukljuujui tu i ubistvo preko milion jevrejske dece uz dva miliona Jevrejki i tri miliona odraslih Je-
vreja. Sama re holokaust ili potpuno spaljivanje je kovanica dve grke rei (holos, celina, potpu-
no i kaustos, spaljen) i prvobitno je oznaavala rtvovanje cele ivotinje u antikoj tradiciji religij-
skih rituala, dok Jevreji ovaj dogaaj nazivaju oa (ili unitenje, odnosno katastrofa). Ovaj termin
se ponekad prenosi i na druge sluajeve sistematskog i/ili masovnog istrebljivanja ljudi tokom Dru-
gog svetskog rata (pre svega Roma), a metaforino se upotrebljava i u opisu nekih drugih istorijskih
dogaaja ovog tipa. U okvirima nacistikog reima sistematski genocid nad Jevrejima je eufemistiki
nazivan konanim reenjem tzv. jevrejskog pitanja.
Sprovoenje Holokausta u nacistikoj Nemakoj teklo je u fazama, a poelo je usvajanjem grupe
zakona (pre svega tzv. Nirnberkih zakona, usvojenih 1935. godine) sa namerom iskljuivanja Jevreja
iz javnog ivota Nemake, odnosno iskorenjivanja njihovog uticaja na nemaku politiku, ekonomiju,
kulturu i slino, uz agresivnu antisemitsku kampanju i propagandu. Ovi zakoni su utvrivali rasno
poreklo nemakih graana (prema poreklu deda i baba), zabranjivali su brak i seksualne odnose
izmeu Jevreja i Nemaca, Jevrejima su ukinuli nemako dravljanstvo i zabranjeno im je obavljanje
javnih slubi (to naroito pogaa intelektualce poput naunika, profesora, lekara, advokata itd.),
zabranjen im je boravak na javnim mestima (parkovi, biblioteke, bazeni), a kasnije je propisano i
obavezno noenje oznaka na odei i slino. U nacistikoj Nemakoj formirana je i mrea koncentra-
cionih kampova koji su prvobitno bili namenjeni politikim (a zatim i vojnim) zatvorenicima pri-
moranim na prinudni rad (iako je stopa smrtnosti u njima bila preko 50%), da bi vremenom sluili
kao prostori za istrebljenje. Nemaka je stvorila preko 15000 ovakvih kampova, veinom na pros-
toru okupirane Istone Evrope. Poetkom rata, Holokaust se intenzivirao na okupiranim teritorijama
(posebno dananje Ukrajine, Belorusije, Litvanije, Letonije itd.), gde su specijalni nemaki odredi
smrti sistematski istrebljivali jevrejsku populaciju uz podrku lokalnog stanovnitva, a pod izgovo-
rom borbe protiv pobunjenika, odnosno partizana. Istovremeno, nacisti su eksperimentisali sa novim
metodama masovnog ubijanja, poput guenja smrtonosnim gasom, i na sistematian nain su pratili
kako se Holokaust odvija.

259
rakterie svaku ideologiju. injenica je da i faizam ima inspiraciju u mnogim nim revoltom i pobunom iznutra, ve ratnim porazom spolja, dok svojevrsna kog-
konkretnim drutvenim teorijama i politikim vrednostima, zbog ega ipak ini nitivna sigurnost u potinjavanju svemonom voi ili dravi, hijerarhiji, autoritetu
koherentnu, iako heterogenu i hibridnu politiku ideologiju. Drugim reima, iako i sistemu vrste ruke ostaje trajna opasnost.
se mnoge faistike partije i pokreti meusobno razlikuju, oni imaju odreen kor-
pus zajednikih ideja koje faizam ine zasebnom politikom ideologijom. 7.1. Glavni mislioci i teoretiari faizma
Druga tipina greka jeste stav da je faizam kao ideologija definitivno poraen
u Drugom svetskom ratu i da vie nema razloga govoriti o njoj, te da kao takva Pojedinci koji su stvorili i sistematizovali ideje koje ine osnovu faizma kao
nije prisutna u savremenom svetu. Danas se moe govoriti o brojnim evropskim politike ideologije istovremeno su bili i lideri faistikih partija, a zatim i voe
neofaistikim i neonacistikim grupama, od kojih mnoge imaju dosta sledbenika faistikih reima u prvoj polovini 20. veka, a to su pre svega Benito Musolini i
(npr. u Italiji i Francuskoj, ali i Rusiji i Nemakoj). Ova injenica upozorava, iako Adolf Hitler.265 Ipak, ovo ne znai da u socijalnoj i politikoj filozofiji nisu postojali
ove partije i pokreti nisu toliko uticajni kao to su to bile velike faistike partije mislioci i ideje koje su indirektno uticale na razvoj faizma, odnosno koje su pred-
izmeu dva rata. Meutim, ne sme se zaboraviti da faizam nije bio poraen narod- stavljale intelektualne korene faizma. Meu njima je mogue izdvojiti pojedince
_____________
Definitivna odluka o konanom reenju doneta je na Konferenciji u Vanzeu (predgrau Ber- kao to su ozef Artur de Gobino (Comte Joseph Arthur de Gobineau, 18161882),
lina) 20. januara 1942. godine, gde se po Hitlerovom nalogu sastalo oko 15 visokih i najuglednijih Ludvig Gumplovi (Ludwig Gumplowicz, 18381909), Gustav Racenhofer (Gustav
zvaninika nacistike Nemake angaovanih u vezi sa jevrejskim pitanjem. Namera ovog sastanka Ratzenhofer, 18421904), Gistav Le Bon (Gustave Le Bon, 18411931), Fridrih Ra-
(iji zapisnik je namerno napisan eufemistiki) bila je u pravljenju plana za efikasnije i definitiv- cel (Friedrich Ratzel, 18441904), Osvald pengler (Oswald Spengler, 18801936),
no unitenje jevrejske populacije u Evropi, dok je osoba kojoj je povereno organizovanje logistike
i implementacije tog plana bio Adolf Ajhman. Sumirani su spiskovi (pre)ostalih evropskih Jevreja
te Filipo Tomazo Marineti (Filippo Tommaso Emilio Marinetti, 18761944) i Karl
i osmiljen je njihov transport vozovima u specijalne kampove u Poljskoj, tj. u logore za istrebljenje mit (Carl Schmitt, 18881985).
_____________
(Vernichtungslager) ili logore smrti (Todeslager), namenjene iskljuivo masovnom ubijanju. Najvei
264 Benito Musolini je bio italijanski politiar, novinar, voa Nacionalne faistike partije, italijanski
i najzloglasniji od ovih logora bio je Auvic-Birkenau (u kojem je ubijeno oko 1,5 milion ljudi), a
diktator, kao i jedna od kljunih figura u stvaranju faizma. Prvobitno je bio istaknuti lan Italija-
ostali su bili logori Treblinka, Belzec, Majdanek, Helmno, Sobibor i drugi. Ubistva su organizovana
nske socijalistike partije, ali je iz nje isteran nakon to se usprotivio stavu partije o neutralnosti
upotrebom otrovnog gasa, odnosno pesticida zasnovanog na cijanidu (ciklon B), koji je isputan iz
Italije u Prvom svetskom ratu. Nakon pua poznatog i kao Mar na Rim 1922. godine, postao je
tueva u prostorijama kamufliranim kao kupaonice (rtvama je ponekad dat i mali sapun i pekir,
najmlai predsednik vlade u italijanskoj istoriji (do 2014. godine). Ubrzo je unitio svu politiku
da bi se izbegla panika). Njihova tela zatim su spaljivana u specijalnim krematorijumima, sa ciljem
opoziciju, zabranio trajkove i transformisao Italiju u jednopartijsku diktaturu. Od 1939. godine nas-
prikrivanja tragova zloina. U Auvicu, jedna gasna komora (kupaonica) je mogla da primi oko 800,
tojao je da odloi uee Italije u ratu (zbog oslabljenih vojnih kapaciteta), iako se ve naredne godine
a druga oko 1200 ljudi, i rtve bi obino preminule nakon 20 minuta, da bi se zatim prostorije istile.
svrstao uz nacistiku Nemaku. Nakon invazije Saveznika na Italiju u julu 1943. godine, Musoliniju
U ovom kampu je dnevno bilo mogue ubiti i spaliti oko 20000 ljudi, a najvei broj ljudi koji je stigao
je uskraena politika podrka i italijanski kralj ga je uhapsio. Bei iz zatvora u aprilu 1945. godine,
vozovima obino je ubijen istog dana.
ali je ubrzo uhvaen i obeen (naglavake) od strane italijanskih partizana (antifaistikih boraca koji
Holokaust je iza sebe ostavio ogromne i trajne posledice, gde se osim o demografskim moe govoriti
su bili lanovi ili simpatizeri komunistike partije). Musolinijevu vladavinu je odlikovao razvoj kulta
i o izuzetnim politikim, kulturnim i drutvenim. U pitanju je (bio) veliki ok za zapadnu civilizaciju,
(njegove) linosti (sebe je predstavljao kao vrednog sportistu, vetog muziara i briljantnog filozofa),
jer su u masovnom, sistematskom i hladnokrvom ubijanju jedne itave etnike grupe koriena nap-
brutalne aktivnosti faistike tajne policije, represija i cenzura. Uz to, njegov reim je karakterisao i
redna nauna i tehnoloka sredstva od strane napredne, prosveene i civilizovane drave kao to je
militantni i agresivni nacionalizam, ali i idealizacija antikog Rima, invazija na Etiopiju 1935. godine
Nemaka. Uz to, u pitanju je bio jedinstveni dogaaj u svetskoj istoriji, jer se neposredna odgovornost
i mnogi vojni porazi tokom Drugog svetskog rata.
za njega pripisuje relativno malom broju ljudi (Adolfu Hitleru i vrhu nacistike partije) i specifinom
265 Adolf Hitler (Adolf Hitler, 18891945) je bio nemaki politiar austrijskog porekla, odnosno
spletu okolnosti, dok je posredna odgovornost za dogaaj tako masovnog obima verovatno utemelje-
voa Nacistike partije i nemaki diktator. Pod njegovom vlau Nemaka je napala Poljsku 1939.
na u dugoj tradiciji evropskog antisemitizma.
godine, to je izazvalo Drugi svetski rat, i organizovala je genocid nad oko 6 miliona Jevreja, poznatiji
Adolf Ajhman (Adolf Otto Eichmann, 19061962) je bio visoki oficir nacistike Nemake, kao i
kao Holokaust. U mladosti je kao netalentovani slikar (dva puta) odbijen na prijemnom ispitu za
jedna od kljunih figura u organizaciji Holokausta. Zbog njegovog organizacionog talenta poveren
likovnu akademiju u Beu i iveo je (i) u sklonitu za beskunike, a zatim kao dobrovoljac uestvuje
mu je zadatak koordinacije i organizovanja logistike masovnih deportacija Jevreja u koncentracione
i istie se u Prvom svetskom ratu, prvo kao kurir, nakon ega je unapreen u in kaplara. U tom
logore u Istonoj Evropi. Nakon Drugog svetskog rata uspeo je da pobegne u Argentinu, gde je pod
periodu postaje vatreni nemaki nacionalista, antisemita i antikomunista i pristupa tadanjoj maloj
lanim identitetom iveo do 1960. godine. Uhvaen je od strane izraelske obavetajne slube, nakon
Nemakoj radnikoj partiji iji lider postaje 1921. godine. Dve godine kasnije pokuava da organizuje
ega mu je sueno u Izraelu i osuen je na smrt 1962. godine. Pepeo mu je rasut po meunarodnim
pu ili dravni udar, odnosno svrgavanje vlade u Berlinu, koji kree iz jedne pivnice u Minhenu, ali
vodama Sredozemnog mora, a ostala je upamena njegova odbrana na suenju, prema kojoj nije ne-
Hitlera i njegova saborce hapse i u aprilu 1924. godine osuen je na zatvorsku kaznu od pet godina.
girao svoja saznanja o gasnim komorama i masovnim ubistvima Jevreja, ve je navodio da je (samo)
Meutim, kao nacionalista u zatvoru je imao povlaen poloaj, primao je pisma od svojih (sve bro-
sluao naredbe, svejedno kakve.
jnijih) oboavalaca i puten je iz zatvora ve u decembru iste godine. Ubrzo je obnovio partiju koja

260 261
rakterie svaku ideologiju. injenica je da i faizam ima inspiraciju u mnogim nim revoltom i pobunom iznutra, ve ratnim porazom spolja, dok svojevrsna kog-
konkretnim drutvenim teorijama i politikim vrednostima, zbog ega ipak ini nitivna sigurnost u potinjavanju svemonom voi ili dravi, hijerarhiji, autoritetu
koherentnu, iako heterogenu i hibridnu politiku ideologiju. Drugim reima, iako i sistemu vrste ruke ostaje trajna opasnost.
se mnoge faistike partije i pokreti meusobno razlikuju, oni imaju odreen kor-
pus zajednikih ideja koje faizam ine zasebnom politikom ideologijom. 7.1. Glavni mislioci i teoretiari faizma
Druga tipina greka jeste stav da je faizam kao ideologija definitivno poraen
u Drugom svetskom ratu i da vie nema razloga govoriti o njoj, te da kao takva Pojedinci koji su stvorili i sistematizovali ideje koje ine osnovu faizma kao
nije prisutna u savremenom svetu. Danas se moe govoriti o brojnim evropskim politike ideologije istovremeno su bili i lideri faistikih partija, a zatim i voe
neofaistikim i neonacistikim grupama, od kojih mnoge imaju dosta sledbenika faistikih reima u prvoj polovini 20. veka, a to su pre svega Benito Musolini i
(npr. u Italiji i Francuskoj, ali i Rusiji i Nemakoj). Ova injenica upozorava, iako Adolf Hitler.265 Ipak, ovo ne znai da u socijalnoj i politikoj filozofiji nisu postojali
ove partije i pokreti nisu toliko uticajni kao to su to bile velike faistike partije mislioci i ideje koje su indirektno uticale na razvoj faizma, odnosno koje su pred-
izmeu dva rata. Meutim, ne sme se zaboraviti da faizam nije bio poraen narod- stavljale intelektualne korene faizma. Meu njima je mogue izdvojiti pojedince
_____________
Definitivna odluka o konanom reenju doneta je na Konferenciji u Vanzeu (predgrau Ber- kao to su ozef Artur de Gobino (Comte Joseph Arthur de Gobineau, 18161882),
lina) 20. januara 1942. godine, gde se po Hitlerovom nalogu sastalo oko 15 visokih i najuglednijih Ludvig Gumplovi (Ludwig Gumplowicz, 18381909), Gustav Racenhofer (Gustav
zvaninika nacistike Nemake angaovanih u vezi sa jevrejskim pitanjem. Namera ovog sastanka Ratzenhofer, 18421904), Gistav Le Bon (Gustave Le Bon, 18411931), Fridrih Ra-
(iji zapisnik je namerno napisan eufemistiki) bila je u pravljenju plana za efikasnije i definitiv- cel (Friedrich Ratzel, 18441904), Osvald pengler (Oswald Spengler, 18801936),
no unitenje jevrejske populacije u Evropi, dok je osoba kojoj je povereno organizovanje logistike
i implementacije tog plana bio Adolf Ajhman. Sumirani su spiskovi (pre)ostalih evropskih Jevreja
te Filipo Tomazo Marineti (Filippo Tommaso Emilio Marinetti, 18761944) i Karl
i osmiljen je njihov transport vozovima u specijalne kampove u Poljskoj, tj. u logore za istrebljenje mit (Carl Schmitt, 18881985).
_____________
(Vernichtungslager) ili logore smrti (Todeslager), namenjene iskljuivo masovnom ubijanju. Najvei
264 Benito Musolini je bio italijanski politiar, novinar, voa Nacionalne faistike partije, italijanski
i najzloglasniji od ovih logora bio je Auvic-Birkenau (u kojem je ubijeno oko 1,5 milion ljudi), a
diktator, kao i jedna od kljunih figura u stvaranju faizma. Prvobitno je bio istaknuti lan Italija-
ostali su bili logori Treblinka, Belzec, Majdanek, Helmno, Sobibor i drugi. Ubistva su organizovana
nske socijalistike partije, ali je iz nje isteran nakon to se usprotivio stavu partije o neutralnosti
upotrebom otrovnog gasa, odnosno pesticida zasnovanog na cijanidu (ciklon B), koji je isputan iz
Italije u Prvom svetskom ratu. Nakon pua poznatog i kao Mar na Rim 1922. godine, postao je
tueva u prostorijama kamufliranim kao kupaonice (rtvama je ponekad dat i mali sapun i pekir,
najmlai predsednik vlade u italijanskoj istoriji (do 2014. godine). Ubrzo je unitio svu politiku
da bi se izbegla panika). Njihova tela zatim su spaljivana u specijalnim krematorijumima, sa ciljem
opoziciju, zabranio trajkove i transformisao Italiju u jednopartijsku diktaturu. Od 1939. godine nas-
prikrivanja tragova zloina. U Auvicu, jedna gasna komora (kupaonica) je mogla da primi oko 800,
tojao je da odloi uee Italije u ratu (zbog oslabljenih vojnih kapaciteta), iako se ve naredne godine
a druga oko 1200 ljudi, i rtve bi obino preminule nakon 20 minuta, da bi se zatim prostorije istile.
svrstao uz nacistiku Nemaku. Nakon invazije Saveznika na Italiju u julu 1943. godine, Musoliniju
U ovom kampu je dnevno bilo mogue ubiti i spaliti oko 20000 ljudi, a najvei broj ljudi koji je stigao
je uskraena politika podrka i italijanski kralj ga je uhapsio. Bei iz zatvora u aprilu 1945. godine,
vozovima obino je ubijen istog dana.
ali je ubrzo uhvaen i obeen (naglavake) od strane italijanskih partizana (antifaistikih boraca koji
Holokaust je iza sebe ostavio ogromne i trajne posledice, gde se osim o demografskim moe govoriti
su bili lanovi ili simpatizeri komunistike partije). Musolinijevu vladavinu je odlikovao razvoj kulta
i o izuzetnim politikim, kulturnim i drutvenim. U pitanju je (bio) veliki ok za zapadnu civilizaciju,
(njegove) linosti (sebe je predstavljao kao vrednog sportistu, vetog muziara i briljantnog filozofa),
jer su u masovnom, sistematskom i hladnokrvom ubijanju jedne itave etnike grupe koriena nap-
brutalne aktivnosti faistike tajne policije, represija i cenzura. Uz to, njegov reim je karakterisao i
redna nauna i tehnoloka sredstva od strane napredne, prosveene i civilizovane drave kao to je
militantni i agresivni nacionalizam, ali i idealizacija antikog Rima, invazija na Etiopiju 1935. godine
Nemaka. Uz to, u pitanju je bio jedinstveni dogaaj u svetskoj istoriji, jer se neposredna odgovornost
i mnogi vojni porazi tokom Drugog svetskog rata.
za njega pripisuje relativno malom broju ljudi (Adolfu Hitleru i vrhu nacistike partije) i specifinom
265 Adolf Hitler (Adolf Hitler, 18891945) je bio nemaki politiar austrijskog porekla, odnosno
spletu okolnosti, dok je posredna odgovornost za dogaaj tako masovnog obima verovatno utemelje-
voa Nacistike partije i nemaki diktator. Pod njegovom vlau Nemaka je napala Poljsku 1939.
na u dugoj tradiciji evropskog antisemitizma.
godine, to je izazvalo Drugi svetski rat, i organizovala je genocid nad oko 6 miliona Jevreja, poznatiji
Adolf Ajhman (Adolf Otto Eichmann, 19061962) je bio visoki oficir nacistike Nemake, kao i
kao Holokaust. U mladosti je kao netalentovani slikar (dva puta) odbijen na prijemnom ispitu za
jedna od kljunih figura u organizaciji Holokausta. Zbog njegovog organizacionog talenta poveren
likovnu akademiju u Beu i iveo je (i) u sklonitu za beskunike, a zatim kao dobrovoljac uestvuje
mu je zadatak koordinacije i organizovanja logistike masovnih deportacija Jevreja u koncentracione
i istie se u Prvom svetskom ratu, prvo kao kurir, nakon ega je unapreen u in kaplara. U tom
logore u Istonoj Evropi. Nakon Drugog svetskog rata uspeo je da pobegne u Argentinu, gde je pod
periodu postaje vatreni nemaki nacionalista, antisemita i antikomunista i pristupa tadanjoj maloj
lanim identitetom iveo do 1960. godine. Uhvaen je od strane izraelske obavetajne slube, nakon
Nemakoj radnikoj partiji iji lider postaje 1921. godine. Dve godine kasnije pokuava da organizuje
ega mu je sueno u Izraelu i osuen je na smrt 1962. godine. Pepeo mu je rasut po meunarodnim
pu ili dravni udar, odnosno svrgavanje vlade u Berlinu, koji kree iz jedne pivnice u Minhenu, ali
vodama Sredozemnog mora, a ostala je upamena njegova odbrana na suenju, prema kojoj nije ne-
Hitlera i njegova saborce hapse i u aprilu 1924. godine osuen je na zatvorsku kaznu od pet godina.
girao svoja saznanja o gasnim komorama i masovnim ubistvima Jevreja, ve je navodio da je (samo)
Meutim, kao nacionalista u zatvoru je imao povlaen poloaj, primao je pisma od svojih (sve bro-
sluao naredbe, svejedno kakve.
jnijih) oboavalaca i puten je iz zatvora ve u decembru iste godine. Ubrzo je obnovio partiju koja

260 261
 Artur de Gobino je bio francuski aristokrata i diplomata upamen po formulisanju
rasistike teorije o arijevskoj rasi u svojoj knjizi Nejednakost ljudskih rasa (Essai sur
lingalit des races humaines, 18531855). On je prvenstveno pokuavao da objasni
propadanje evropske aristokratije preko optijeg problema o dekadenciji i propasti
civilizacije. Ovo je bila esta tema teoretiara tog doba, ali je Gobino u nju uveo
eksplicitno odbacivanje progresa uz aktivno zagovaranje propasti tadanje zapadne
civilizacije, kao i itavog oveanstva. Tvrdio je da je ljudska vrsta podeljena na tri
rase, gde crnom rasom dominiraju elja i potreba da se ona zadovolji i zato pred-
stavlja prirodnog neprijatelja civilizacije, pored toga to joj nedostaju spekulativne i
tehnike sposobnosti. uta rasa je antitip crnoj, tako da joj nedostaje fizika energi-
ja, ali ona zato poseduje prirodni talenat za tehnika postignua koji joj omoguava
da stvori pseudocivilizacije, iako je spreava da razvije pravu nauku. Bela rasa je su-
periorna utoj i crnoj jer kombinuje energiju i inteligenciju u pravim proporcijama.
Ona ima ljubav prema ivotu, ali je sposobna da tu ljubav kontrolie i usmerava
ka kulturno kreativnim ciljevima. Beli ovek je spekulativni mislilac, tako da je u
stanju da stvori prirodnu nauku i politiku nauku, to ga ini prirodnim osvajaem
druge dve rase. Prema istim merilima, rasno meanje rezultira u izopaenju bele
rase. to se tie nacionalizma, njega je smatrao jo jednim dokazom sloma rasne
solidarnosti i matao je o meunarodnoj aristokratiji kojoj pripadaju svi najistiji
elementi svih nacija.
Obino se smatra da je Gobino bio najuticajniji autor kada je re o razvoju
rasistikih ideja u okvirima nacionalsocijalizma. Njegove tvrdnje da je bela ari-
jevska rasa bila superiorna, ali i da rasno meanje dovodi do degeneracije njenih
kvaliteta bile su odbaene u najveem delu Evrope, ali su najpopularnije bile u
Nemakoj. Meu onima koji su prihvatili ove ideje bio je Rihard Vagner, uticajni
i popularni nemaki kompozitor, kao i prijatelj Artura de Gobinoa.266 Vagner je
i sam doprineo porastu romantiarskog nacionalizma u Nemakoj, naglaavajui
koncept tzv. dinamikog karaktera nacije, odnosno ivotne sile nacije, uz zago-
varanje rasizma i antisemitizma u svojim esejima. Za Vagnera, kralj ili voa
nacije ima nadljudske karakteristike i njihova volja je izraz kolektivne volje naroda.
___________
nakon ekonomske krize 1930. godine dobija sve vie pristalica i glasova na izborima. Nakon to je
30. januara 1933. godine izabran za kancelara, organizovani su novi izbori u martu, a Hitler ubrzo
zabranjuje ostale partije i sindikate i ubija mnoge svoje politike protivnike. Zatim, 1934. godine ured-
bom objedinjuje ovlaenja i predsednika i kancelara u titulu Firera (Fhrer) ili Voe i uspostavlja
totalitarni reim u Nemakoj koji usvaja mnoge antisemitske zakone i priprema se za rat. Izvrio je
samoubistvo 30. aprila 1945. godine u bunkeru u Berlinu (udaljenog nekoliko blokova od intenzivnih
ulinih borbi), nakon to mu je bilo reeno da e snage Sovjetskog Saveza osvojiti grad. Partijom i
dravom je vladao autokratski, esto veoma iracionalno, zahtevajui potpunu poslunost. Odgovoran
je za sistematsko ubijanje mnogih civila, ali i za ubistva i progon komunista, Roma, homoseksualaca,
intelektualaca itd. Pretpostavlja se da je nacistiki reim odgovoran za smrt oko 21 miliona civila i
ratnih zarobljenika, kao i dodatnih 29 miliona vojnika i civila u vojnim operacijama u Evropi.
262
U svojim poznim esejima prizivao je pojavu novog nemakog voe koji e da ujedi-
ni naciju, obnovi nacionalnu kulturu i iznova uspostavi istou arijevske rase.
Ludvig Gumplovi se rodio u asimilovanoj jevrejskoj porodici u Poljskoj, obra-
zovao se u Krakovu, a veinu ivota proveo je u Austriji. U poetku je radio kao
advokat, da bi 1875. godine postao profesor prava i politikih nauka na univerzitetu
u Gracu, gde ostaje do kraja karijere. Nakon to je 1909. godine saznao da boluje
od neizleivog raka jezika, on i njegova poluslepa supruga izvrili su samoubistvo,
ispijajui otrov. Iskustvo ivota u multinacionalnoj i multietnikoj sredini doprine-
lo je njegovoj jasnoj svesti o etnikim podelama i sukobima kao znaajnom faktoru
drutvenog razvoja. Oni ine osnovu njegove opte socijalne teorije iz dela Nacrt
sociologije (Grundriss der Soziologie, 1885), kao i teorijski okvir studije o formira-
nju drave, Rasa i drava (Rasse und Staat: Eine Untersuchung ber das Gesetz der
Staatenbildung, 1875). Isti okvir primenio je i na militarizam u delu Rasna borba
(Der Rassenkampf: Sociologische Untersuchungen, 1883). Jo tokom ivota glavna
njegova dela prevedena su na vie jezika, meu kojima su bili engleski, francuski,
italijanski, panski, ruski i japanski.
U svojoj drutvenoj teoriji Gumplovi je isticao konfliktni model drutvene
promene drave su organizovane oko manjinske kontrole nad veinom. Za njega,
ta situacija je posledica porobljavanja velike populacije od strane manje i bolje orga-
nizovane grupe koja se kasnije predstavlja kao elita. Takoe, rane ljudske populacije
su bile rasno razliite i sa migrantskim poreklom razliitih biolokih karakteristika,
a kontakt i konflikt meu njima proizveli su rasno meane populacije i uspostavili
su forme rasnog osvajanja i rasne stratifikacije. Iako je Gumplovievo osnovno in-
teresovanje bilo u vezi sa etnikom distinktivnou i diverzitetom populacije, njih
je tumaio kao da imaju osnovu u danas naputenim kategorijama bioloke rase.
Drugim reima, koristio je termin rasa tamo gde bismo danas koristili termin
etnicitet, a savremene rase video je kao proizvod interakcije izmeu biolokih
karakteristika i drutvenih uslova. Multietniko drutvo Habzburke monarhije
bilo je model za kompleksna drutva kakva je on opisivao Nemci, Poljaci, esi,
Jevreji, Maari, Sloveni i ostali bili su organizovani u politiku zajednicu u kojoj je
jedna etnika grupa (austrijski Nemci) dominirala ostalima. Etnika diferencijaci-
ja, drutvena stratifikacija i politika uprava inile su drutvene konflikte trajnim,
organizovanijim i militaristikim. Gumploviova poslednja studija predvidela je
___________
266 Rihard Vagner (Wilhelm Richard Wagner, 18131883) je bio nemaki kompozitor, pesnik, esejista
i muziki teoretiar kontroverzne reputacije. Jedan je od najznaajnijih stvaralaca operske muzike, a
u svojim delima je postavio osnovu za klasinu muziku 20. veka. U esejima je isticao kako je opera
(ili muzika drama, kako je on naziva) najsavreniji oblik umetnikog izraza jer obuhvata sve os-
tale grane umetnosti i da ima potencijal da iskupi svet. Njegova najpoznatija dela su opere Prsten
Nibelunga (Der Ring des Nibelungen) koju je pisao 26 godina (18481874) i Parsifal (Parsifal, 1882),
a upamen je i kao kontroverzna, drska, plahovita i egocentrina linost. Uz to, otvoreno je iskazivao
svoje antisemitske i rasistike stavove, posebno krajem ivota, a Hitler se otvoreno divio njegovim
delima za koje je smatrao da otelovljuju herojski duh nemake rase.
263
 Artur de Gobino je bio francuski aristokrata i diplomata upamen po formulisanju
rasistike teorije o arijevskoj rasi u svojoj knjizi Nejednakost ljudskih rasa (Essai sur
lingalit des races humaines, 18531855). On je prvenstveno pokuavao da objasni
propadanje evropske aristokratije preko optijeg problema o dekadenciji i propasti
civilizacije. Ovo je bila esta tema teoretiara tog doba, ali je Gobino u nju uveo
eksplicitno odbacivanje progresa uz aktivno zagovaranje propasti tadanje zapadne
civilizacije, kao i itavog oveanstva. Tvrdio je da je ljudska vrsta podeljena na tri
rase, gde crnom rasom dominiraju elja i potreba da se ona zadovolji i zato pred-
stavlja prirodnog neprijatelja civilizacije, pored toga to joj nedostaju spekulativne i
tehnike sposobnosti. uta rasa je antitip crnoj, tako da joj nedostaje fizika energi-
ja, ali ona zato poseduje prirodni talenat za tehnika postignua koji joj omoguava
da stvori pseudocivilizacije, iako je spreava da razvije pravu nauku. Bela rasa je su-
periorna utoj i crnoj jer kombinuje energiju i inteligenciju u pravim proporcijama.
Ona ima ljubav prema ivotu, ali je sposobna da tu ljubav kontrolie i usmerava
ka kulturno kreativnim ciljevima. Beli ovek je spekulativni mislilac, tako da je u
stanju da stvori prirodnu nauku i politiku nauku, to ga ini prirodnim osvajaem
druge dve rase. Prema istim merilima, rasno meanje rezultira u izopaenju bele
rase. to se tie nacionalizma, njega je smatrao jo jednim dokazom sloma rasne
solidarnosti i matao je o meunarodnoj aristokratiji kojoj pripadaju svi najistiji
elementi svih nacija.
Obino se smatra da je Gobino bio najuticajniji autor kada je re o razvoju
rasistikih ideja u okvirima nacionalsocijalizma. Njegove tvrdnje da je bela ari-
jevska rasa bila superiorna, ali i da rasno meanje dovodi do degeneracije njenih
kvaliteta bile su odbaene u najveem delu Evrope, ali su najpopularnije bile u
Nemakoj. Meu onima koji su prihvatili ove ideje bio je Rihard Vagner, uticajni
i popularni nemaki kompozitor, kao i prijatelj Artura de Gobinoa.266 Vagner je
i sam doprineo porastu romantiarskog nacionalizma u Nemakoj, naglaavajui
koncept tzv. dinamikog karaktera nacije, odnosno ivotne sile nacije, uz zago-
varanje rasizma i antisemitizma u svojim esejima. Za Vagnera, kralj ili voa
nacije ima nadljudske karakteristike i njihova volja je izraz kolektivne volje naroda.
___________
nakon ekonomske krize 1930. godine dobija sve vie pristalica i glasova na izborima. Nakon to je
30. januara 1933. godine izabran za kancelara, organizovani su novi izbori u martu, a Hitler ubrzo
zabranjuje ostale partije i sindikate i ubija mnoge svoje politike protivnike. Zatim, 1934. godine ured-
bom objedinjuje ovlaenja i predsednika i kancelara u titulu Firera (Fhrer) ili Voe i uspostavlja
totalitarni reim u Nemakoj koji usvaja mnoge antisemitske zakone i priprema se za rat. Izvrio je
samoubistvo 30. aprila 1945. godine u bunkeru u Berlinu (udaljenog nekoliko blokova od intenzivnih
ulinih borbi), nakon to mu je bilo reeno da e snage Sovjetskog Saveza osvojiti grad. Partijom i
dravom je vladao autokratski, esto veoma iracionalno, zahtevajui potpunu poslunost. Odgovoran
je za sistematsko ubijanje mnogih civila, ali i za ubistva i progon komunista, Roma, homoseksualaca,
intelektualaca itd. Pretpostavlja se da je nacistiki reim odgovoran za smrt oko 21 miliona civila i
ratnih zarobljenika, kao i dodatnih 29 miliona vojnika i civila u vojnim operacijama u Evropi.
262
U svojim poznim esejima prizivao je pojavu novog nemakog voe koji e da ujedi-
ni naciju, obnovi nacionalnu kulturu i iznova uspostavi istou arijevske rase.
Ludvig Gumplovi se rodio u asimilovanoj jevrejskoj porodici u Poljskoj, obra-
zovao se u Krakovu, a veinu ivota proveo je u Austriji. U poetku je radio kao
advokat, da bi 1875. godine postao profesor prava i politikih nauka na univerzitetu
u Gracu, gde ostaje do kraja karijere. Nakon to je 1909. godine saznao da boluje
od neizleivog raka jezika, on i njegova poluslepa supruga izvrili su samoubistvo,
ispijajui otrov. Iskustvo ivota u multinacionalnoj i multietnikoj sredini doprine-
lo je njegovoj jasnoj svesti o etnikim podelama i sukobima kao znaajnom faktoru
drutvenog razvoja. Oni ine osnovu njegove opte socijalne teorije iz dela Nacrt
sociologije (Grundriss der Soziologie, 1885), kao i teorijski okvir studije o formira-
nju drave, Rasa i drava (Rasse und Staat: Eine Untersuchung ber das Gesetz der
Staatenbildung, 1875). Isti okvir primenio je i na militarizam u delu Rasna borba
(Der Rassenkampf: Sociologische Untersuchungen, 1883). Jo tokom ivota glavna
njegova dela prevedena su na vie jezika, meu kojima su bili engleski, francuski,
italijanski, panski, ruski i japanski.
U svojoj drutvenoj teoriji Gumplovi je isticao konfliktni model drutvene
promene drave su organizovane oko manjinske kontrole nad veinom. Za njega,
ta situacija je posledica porobljavanja velike populacije od strane manje i bolje orga-
nizovane grupe koja se kasnije predstavlja kao elita. Takoe, rane ljudske populacije
su bile rasno razliite i sa migrantskim poreklom razliitih biolokih karakteristika,
a kontakt i konflikt meu njima proizveli su rasno meane populacije i uspostavili
su forme rasnog osvajanja i rasne stratifikacije. Iako je Gumplovievo osnovno in-
teresovanje bilo u vezi sa etnikom distinktivnou i diverzitetom populacije, njih
je tumaio kao da imaju osnovu u danas naputenim kategorijama bioloke rase.
Drugim reima, koristio je termin rasa tamo gde bismo danas koristili termin
etnicitet, a savremene rase video je kao proizvod interakcije izmeu biolokih
karakteristika i drutvenih uslova. Multietniko drutvo Habzburke monarhije
bilo je model za kompleksna drutva kakva je on opisivao Nemci, Poljaci, esi,
Jevreji, Maari, Sloveni i ostali bili su organizovani u politiku zajednicu u kojoj je
jedna etnika grupa (austrijski Nemci) dominirala ostalima. Etnika diferencijaci-
ja, drutvena stratifikacija i politika uprava inile su drutvene konflikte trajnim,
organizovanijim i militaristikim. Gumploviova poslednja studija predvidela je
___________
266 Rihard Vagner (Wilhelm Richard Wagner, 18131883) je bio nemaki kompozitor, pesnik, esejista
i muziki teoretiar kontroverzne reputacije. Jedan je od najznaajnijih stvaralaca operske muzike, a
u svojim delima je postavio osnovu za klasinu muziku 20. veka. U esejima je isticao kako je opera
(ili muzika drama, kako je on naziva) najsavreniji oblik umetnikog izraza jer obuhvata sve os-
tale grane umetnosti i da ima potencijal da iskupi svet. Njegova najpoznatija dela su opere Prsten
Nibelunga (Der Ring des Nibelungen) koju je pisao 26 godina (18481874) i Parsifal (Parsifal, 1882),
a upamen je i kao kontroverzna, drska, plahovita i egocentrina linost. Uz to, otvoreno je iskazivao
svoje antisemitske i rasistike stavove, posebno krajem ivota, a Hitler se otvoreno divio njegovim
delima za koje je smatrao da otelovljuju herojski duh nemake rase.
263
svetski rat meu vodeim evropskim dravama-nacijama.
Uz Gumplovia, Gustav Racenhofer je bio najtipiniji predstavnik austrijske
konfliktne kole. Imao je samo nekoliko godina formalnog obrazovanja i radio je
egrtske poslove u oevoj radionici satova, a nakon oeve smrti njegova porodica
zapada u ekonomske probleme i 1859. godine se prijavljuje u austrijsku vojsku.
Imao je blistavu vojnu karijeru u kojoj dostie in porunika feldmarala i nekoliko
godina pre penzionisanja postaje predsednik vrhovnog vojnog suda u Beu. Bo-
ravkom u vojsci on iz prve ruke saznaje o nacionalnim sukobima i netrpeljivostima
koje su karakterisale Austrougarsku. Racenhofer je bio samouk i ostao je na mar-
ginama bekog akademskog ivota, a jedan od njegovih retkih naunih saveznika
bio je Gumplovi, kao mentor i promoter njegove sociologije u meunarodnim
naunim krugovima.
Osnovu Racenhoferove sociologije ini ideja da je od samog poetka drutveni
ivot bio inherentno antagonistiki i da ga odlikuje apsolutna netrpeljivost. Soci-
jalni darvinizam Gustava Racenhofera vidljiv je u ideji da iako ljudi (kao i sva iva
bia) radije ive u miru sa drugim pripadnicima svoje vrste, populacijski pritisci na
prirodne uslove ivota gradualno vode interese pojedinaca i grupa u stanje apso-
lutne netrpeljivosti i neprijateljstva jednih prema drugima.267 Uz to, njegova Soci-
ologija (Soziologie, 1907) obiluje antisemitskim i rasistikim komentarima. U svo-
jim spisima on je pozivao na totalnu asimilaciju Jevreja kako bi se ubrzao drutveni
progres, ali iako je isticao da su oni prvorazredni oficiri, sudije i birokrate, upozo-
ravao je na njihove rasne nedostatke.
Fridrih Racel je bio nemaki geograf i etnograf koji je svoju karijeru poeo kao
egrt farmaceuta, da bi se u 21. godini ivota zainteresovao za prirodne nauke, a
posebno zoologiju. Studirao je na nekoliko nemakih univerziteta (Jena, Berlin),
a doktorirao je na Hajdelbergu tezom o maloekinjastim crvima. Upamen je po
tome to je skovao termin ivotni prostor (Lebensraum), koji su kasnije upotre-
bili nacisti za opravdanje svojih ekspanzionistikih ciljeva.268 Kontroverzni aspekti
Racelovog rada nalaze se u prvom tomu Antropogeografije (Anthropogeographie,
1882), u kojem je sklon pretpostavkama o direktnoj kauzalnoj vezi izmeu geograf-
___________
267 Socijalni darvinizam je naziv za skup razliitih drutvenih teorija koje se pojavljuju u drugoj po-
lovini 19. veka, a koje su pokuavale da primene razne bioloke koncepte na objanjenje drutvenih
pojava. Meu tim konceptima posebno se istiu ideje o prirodnoj i vetakoj selekciji, kao i kon-
cept opstanka najjaih (to je neadekvatan prevod ili neprikladno razumevanje biolokog koncepta
opstanka najbolje adaptiranih). Ove bioloke ideje su zatim u okvirima socijalnog darvinizma (zlo)
upotrebljavane za opravdanje razliitih sociopolitikih doktrina i praksi, od konflikta meu rasama
do kapitalizma.
268 Lebensraum je, kao termin koji vodi poreklo od Racelovih ideja, bio znaajan element nacistike
ideologije. U pitanju je ideja o potrebi za novim ivotnim prostorom i sirovinama za nemaki narod
koje je trebalo pronai u Istonoj Evropi. Sam Racel je takoe naglaavao potrebu za prostorom ove
vrste, ali je on mislio na prekomorske kolonije po modelu drugih evropskih sila. Tako je rat, sa ciljem
sticanja ivotnog prostora, smatran za svojevrsnu bioloku nunost.
264
skih karakteristika okruenja i ponaanja oveka. Meutim, paljivo itanje ovog
dela otkriva da je on bio mnogo oprezniji kada je re o ovim pretpostavkama, te
da su mnogi kasniji interpretatori njegovog dela odgovorni(ji) za argumente ove
vrste. U drugom tomu ovog dela bavi se distribucijom i kretanjem naroda i kultura,
piui o promenljivom karakteru ljudskog ekosistema sa posebnim naglaskom na
procese difuzije i migracije.
Kada je re o Politikoj geografiji (Politische Geographie, 1897) kontroverze u vezi
sa Racelovim idejama tiu se njegove upotrebe biolokih analogija pri interpretaciji
irenja ili smanjivanja drava. Naglaavanjem koncepata prostora i lokacije kao
kljunih elemenata pri analizi drave, sugerisao je da je i drava predmet prirodnih
procesa poput rasta, razvoja i raspada. Poto, prema njegovom miljenju, drave
funkcioniu kao ivi organizmi, one se ne mogu ograniiti strogim granicama, a
opstanak drave, nacije i kulture zavisie od njenog kapaciteta za irenje. Drugim
reima, za Racela su drave bile organski i promenljivi entiteti, ije trenutne gran-
ice predstavljaju samo privremeno zaustavljanje njihovog razvoja. irenje drave i
njenih granica za njega je indikator zdravlja nacije, a smatrao je i da se zemlja nalazi
u odreenoj spiritualnoj vezi sa narodima koji ive od te zemlje.
Ove Racelove ideje bile su (zlo)upotrebljene tokom nacistikog reima, poto su
pretvorene u politiku ideologiju, a doktrina o ivotnom prostoru tumaena je kao
pseudonauno opravdanje agresije i invazije na okolne drave. Vano je primeti-
ti da samog Racela nije toliko interesovala dravna politika, poto je bio geograf
obrazovan kao biolog, ve je pokuavao da primeni ekoloke i evolucionistike
koncepte na politiki i ekonomski razvoj drutva. Uz to, i sam koncept ivotnog
prostora nije neposredno preuzet od Racela, ve iz dela vedskog politikologa Ru-
dolfa Kjelena.269 Racelove ideje su ipak bile kljune u formiranju tzv. nemake kole
geopolitike (Geopolitik) koja poiva na organskoj teoriji drave pod uticajem soci-
jalnog darvinizma i nacionalistike ideologije, a karakteriu je i koncepti o nunom
sukobu kultura i civilizacija. Geopolitika je snano uticala na meuratnu nemaku
politiku i strategije u meunarodnim odnosima.
Gistav Le Bon je bio francuski drutveni naunik koji se jedno vreme bavio medi-
cinom i pisao je o fiziologiji i higijeni, a francuska vlada ga je angaovala kao arhe-
ologa i paleografa na Dalekom istoku. Ipak, najpoznatiji je po istraivanjima iz tzv.
psihologije gomile koju karakteriu rasni misticizam i antidemokratska pristras-
nost, gde se nejednakost meu pojedincima smatra fundamentalnom drutvenom
injenicom. Le Bonov cilj bio je kritika demokratskog mita putem deskripcije
psiholokih karakteristika koje sainjavaju duu razliitih rasa, odnosno preko
ukazivanja na to kako su istorija oveanstva i civilizacija determinisane tim kara-
___________
269 Rudolf Kjelen (Rudolf Kjellen, 18641922) je bio vedski politikolog i politiar, upamen po tome
to je skovao re geopolitika, kao i po promociji koncepta ivotnog prostora. Na Kjelena je izuzetno
uticao Fridrih Racel, a on sam je bio konzervativni mislilac i politiar koji je zagovarao organicistiku
viziju drutva.
265
svetski rat meu vodeim evropskim dravama-nacijama.
Uz Gumplovia, Gustav Racenhofer je bio najtipiniji predstavnik austrijske
konfliktne kole. Imao je samo nekoliko godina formalnog obrazovanja i radio je
egrtske poslove u oevoj radionici satova, a nakon oeve smrti njegova porodica
zapada u ekonomske probleme i 1859. godine se prijavljuje u austrijsku vojsku.
Imao je blistavu vojnu karijeru u kojoj dostie in porunika feldmarala i nekoliko
godina pre penzionisanja postaje predsednik vrhovnog vojnog suda u Beu. Bo-
ravkom u vojsci on iz prve ruke saznaje o nacionalnim sukobima i netrpeljivostima
koje su karakterisale Austrougarsku. Racenhofer je bio samouk i ostao je na mar-
ginama bekog akademskog ivota, a jedan od njegovih retkih naunih saveznika
bio je Gumplovi, kao mentor i promoter njegove sociologije u meunarodnim
naunim krugovima.
Osnovu Racenhoferove sociologije ini ideja da je od samog poetka drutveni
ivot bio inherentno antagonistiki i da ga odlikuje apsolutna netrpeljivost. Soci-
jalni darvinizam Gustava Racenhofera vidljiv je u ideji da iako ljudi (kao i sva iva
bia) radije ive u miru sa drugim pripadnicima svoje vrste, populacijski pritisci na
prirodne uslove ivota gradualno vode interese pojedinaca i grupa u stanje apso-
lutne netrpeljivosti i neprijateljstva jednih prema drugima.267 Uz to, njegova Soci-
ologija (Soziologie, 1907) obiluje antisemitskim i rasistikim komentarima. U svo-
jim spisima on je pozivao na totalnu asimilaciju Jevreja kako bi se ubrzao drutveni
progres, ali iako je isticao da su oni prvorazredni oficiri, sudije i birokrate, upozo-
ravao je na njihove rasne nedostatke.
Fridrih Racel je bio nemaki geograf i etnograf koji je svoju karijeru poeo kao
egrt farmaceuta, da bi se u 21. godini ivota zainteresovao za prirodne nauke, a
posebno zoologiju. Studirao je na nekoliko nemakih univerziteta (Jena, Berlin),
a doktorirao je na Hajdelbergu tezom o maloekinjastim crvima. Upamen je po
tome to je skovao termin ivotni prostor (Lebensraum), koji su kasnije upotre-
bili nacisti za opravdanje svojih ekspanzionistikih ciljeva.268 Kontroverzni aspekti
Racelovog rada nalaze se u prvom tomu Antropogeografije (Anthropogeographie,
1882), u kojem je sklon pretpostavkama o direktnoj kauzalnoj vezi izmeu geograf-
___________
267 Socijalni darvinizam je naziv za skup razliitih drutvenih teorija koje se pojavljuju u drugoj po-
lovini 19. veka, a koje su pokuavale da primene razne bioloke koncepte na objanjenje drutvenih
pojava. Meu tim konceptima posebno se istiu ideje o prirodnoj i vetakoj selekciji, kao i kon-
cept opstanka najjaih (to je neadekvatan prevod ili neprikladno razumevanje biolokog koncepta
opstanka najbolje adaptiranih). Ove bioloke ideje su zatim u okvirima socijalnog darvinizma (zlo)
upotrebljavane za opravdanje razliitih sociopolitikih doktrina i praksi, od konflikta meu rasama
do kapitalizma.
268 Lebensraum je, kao termin koji vodi poreklo od Racelovih ideja, bio znaajan element nacistike
ideologije. U pitanju je ideja o potrebi za novim ivotnim prostorom i sirovinama za nemaki narod
koje je trebalo pronai u Istonoj Evropi. Sam Racel je takoe naglaavao potrebu za prostorom ove
vrste, ali je on mislio na prekomorske kolonije po modelu drugih evropskih sila. Tako je rat, sa ciljem
sticanja ivotnog prostora, smatran za svojevrsnu bioloku nunost.
264
skih karakteristika okruenja i ponaanja oveka. Meutim, paljivo itanje ovog
dela otkriva da je on bio mnogo oprezniji kada je re o ovim pretpostavkama, te
da su mnogi kasniji interpretatori njegovog dela odgovorni(ji) za argumente ove
vrste. U drugom tomu ovog dela bavi se distribucijom i kretanjem naroda i kultura,
piui o promenljivom karakteru ljudskog ekosistema sa posebnim naglaskom na
procese difuzije i migracije.
Kada je re o Politikoj geografiji (Politische Geographie, 1897) kontroverze u vezi
sa Racelovim idejama tiu se njegove upotrebe biolokih analogija pri interpretaciji
irenja ili smanjivanja drava. Naglaavanjem koncepata prostora i lokacije kao
kljunih elemenata pri analizi drave, sugerisao je da je i drava predmet prirodnih
procesa poput rasta, razvoja i raspada. Poto, prema njegovom miljenju, drave
funkcioniu kao ivi organizmi, one se ne mogu ograniiti strogim granicama, a
opstanak drave, nacije i kulture zavisie od njenog kapaciteta za irenje. Drugim
reima, za Racela su drave bile organski i promenljivi entiteti, ije trenutne gran-
ice predstavljaju samo privremeno zaustavljanje njihovog razvoja. irenje drave i
njenih granica za njega je indikator zdravlja nacije, a smatrao je i da se zemlja nalazi
u odreenoj spiritualnoj vezi sa narodima koji ive od te zemlje.
Ove Racelove ideje bile su (zlo)upotrebljene tokom nacistikog reima, poto su
pretvorene u politiku ideologiju, a doktrina o ivotnom prostoru tumaena je kao
pseudonauno opravdanje agresije i invazije na okolne drave. Vano je primeti-
ti da samog Racela nije toliko interesovala dravna politika, poto je bio geograf
obrazovan kao biolog, ve je pokuavao da primeni ekoloke i evolucionistike
koncepte na politiki i ekonomski razvoj drutva. Uz to, i sam koncept ivotnog
prostora nije neposredno preuzet od Racela, ve iz dela vedskog politikologa Ru-
dolfa Kjelena.269 Racelove ideje su ipak bile kljune u formiranju tzv. nemake kole
geopolitike (Geopolitik) koja poiva na organskoj teoriji drave pod uticajem soci-
jalnog darvinizma i nacionalistike ideologije, a karakteriu je i koncepti o nunom
sukobu kultura i civilizacija. Geopolitika je snano uticala na meuratnu nemaku
politiku i strategije u meunarodnim odnosima.
Gistav Le Bon je bio francuski drutveni naunik koji se jedno vreme bavio medi-
cinom i pisao je o fiziologiji i higijeni, a francuska vlada ga je angaovala kao arhe-
ologa i paleografa na Dalekom istoku. Ipak, najpoznatiji je po istraivanjima iz tzv.
psihologije gomile koju karakteriu rasni misticizam i antidemokratska pristras-
nost, gde se nejednakost meu pojedincima smatra fundamentalnom drutvenom
injenicom. Le Bonov cilj bio je kritika demokratskog mita putem deskripcije
psiholokih karakteristika koje sainjavaju duu razliitih rasa, odnosno preko
ukazivanja na to kako su istorija oveanstva i civilizacija determinisane tim kara-
___________
269 Rudolf Kjelen (Rudolf Kjellen, 18641922) je bio vedski politikolog i politiar, upamen po tome
to je skovao re geopolitika, kao i po promociji koncepta ivotnog prostora. Na Kjelena je izuzetno
uticao Fridrih Racel, a on sam je bio konzervativni mislilac i politiar koji je zagovarao organicistiku
viziju drutva.
265
kteristikama. Samo na ovaj nain, smatrao je Le Bon, mogue je sruiti demokra-
tiju i socijalizam. Moralne i intelektualne karakteristike ljudi, prema njegovom
miljenju, formiraju njihovu duu, koja je nasleena od predaka i koja ini osnovu itd, a protivio se marksistikoj i internacionalnoj verziji socijalizma. Za penglera,
ponaanja.
Le Bon se bavio i varijacijama u zapremini mozga i lobanje meu razliitim rasa-
ma, razlikujui superiorne i inferiorne rase prema tom kriterijumu. Imao je i brojne
negativne stavove o enama i isticao je da mnoge ene imaju mozgove koji su po
zapremini blii mozgu gorile nego odraslom mukom mozgu. Iz tih razloga, i ene
su inferiorni oblici ljudske evolucije, odlikuje ih nestalnost, neozbiljnost, te odsus-
tvo miljenja i logike, zbog ega je opasno pruiti isto obrazovanje devojicama
kao i deacima. Za Le Bona, nacionalni karakter je determinisan jednostavnim
psiholokim uzrocima i svaki pojedinac je proizvod ne samo svojih roditelja, ve
i svoje rase. On je smatrao da rasa poseduje psiholoke karakteristike koje su jed-
nako fiksirane kao i fizike, a njegova Psihologija naroda (izvorno: Psiholoki zakoni
evolucije naroda ili Les Lois Psychologiques de lvolution des Peuples, 1894) im-
plicira prihvatanje mistine biologije i antidemokratskog rasizma.
S druge strane, Le Bonova Psihologija gomile (La Psychologie des Foules, 1895)
je i dalje popularno delo, iako ga karakteriu slini navodi. U njemu on pie da u
odreenim situacijama dolazi do novih i drugaijih psiholokih karakteristika od
onih nacionalnih i rasnih. Te situacije su one u kojima se pojedinci okupe u gomi-
lu u cilju neke drutvene akcije i tada dolazi do formiranja nekakve psiholoke
gomile koja formira jedno bie i kojom upravljaju zakoni gomile. U tim sluajevima
nestaju individualna linost i otroumnost, a gomilu karakterie jedino destrukcija
i varvarizam. Njegov prezir prema gomilama oigledan je i u frazama koje koristi:
impulsivna, sugestibilna, lakoverna, netolerantna, diktatorska, konzervativna, infe-
riorna, povrna, nemoralna. U stvarnosti, Le Bon se plaio demokratije, kao i soci-
jalizma, a napisao je i veoma slinu Psihologiju socijalizma (Psychologie du Social-
isme, 1896). Navodi se i da je Adolf Hitler koristio odreene propagandne tehnike
o kojima je pisao Le Bon, kao i da ga je izuavao Benito Musolini, navodno drei
Le Bonovu Psihologiju gomile pored kreveta.
U slinom kontekstu kao i Le Bona vano je spomenuti i Osvalda penglera, naj-
poznatijeg po knjizi Propast Zapada (Der Untergang des Abendlandes, 1918), koja je
takoe danas relativno popularna. U njoj izlae ideju da je vek trajanja civilizacija
ogranien i da one nuno propadaju, to je smatrao da se deava i evropskoj civili-
zaciji. Inae je bio srednjokolski profesor, a doktorat mu je prvobitno odbijen jer
nije imao dovoljno referenci. iveo je u Minhenu kao siromani tutor i novinar,
dok nije napisao Propast Zapada. pengler je napadao i tehnologiju i industrijali-
zam kao pretnju po nemaku kulturu. Kada je re o faizmu, 1919. je napisao i delo
Pruska i socijalizam (Preussentum und Sozialismus, 1920) u kojem je zagovarao
organsku, nacionalistiku verziju socijalizma i autokratije kao specifinog pruskog
266
socijalizma. U njemu je trebalo da budu inkorporirane nacionalne pruske karak-
teristike poput discipline, samortvovanja, kreativnosti, produktivnosti, marljivosti
bilo je potrebno boriti se protiv Engleske u nama, odnosno u Nemcima, pri tom
mislivi na demokratiju, uz tvrdnje poput: Marks je mrtav. Za njega, englesko
drutvo je bilo zasnovano na podeli izmeu bogatih i siromanih, a nemako
drutvo na one koji nareuju i one koji sluaju. Zagovarao je ukidanje demokrati-
je, partija, profesionalnih politiara itd., a ekonomiju je video kao korporativnu,
odnosno kao lokalna korporativna tela organizovana prema znaaju svake profesije
koja bi sluila svakom zanimanju kao celini. Tvrdio je da je nemaki socijalizam
kompatibilan nemakom konzervativizmu, to je uticalo na ideologiju nacionalso-
cijalizma. Gebels je penglera smatrao svojim duhovnim ocem, a Hitler i pengler
su se upoznali 1933. godine, iako se pengler kasnije distancirao od nacizma.270
Italijanski umetnik i politiki aktivista Filipo Tomazo Marineti je bio zanimljiva
figura kada je re o faizmu, pre svega zato to se nije protivio modernizmu, ve
naprotiv, vai za osnivaa futurizma kao umetnikog pravca.271 Rodio se u Aleksan-
driji, a studirao je u Parizu i 1909. godine napisao je Futuristiki manifest (Manifeste
du futurisme) koji je objavljen na prvoj stranici najuglednijih francuskih novina
Figaro (Le Figaro). U ovom manifestu tvrdio je da umetnost moe da bude jedino
nasilje, okrutnost i nepravda, da treba unititi svu dekadenciju i pretencioznost
tadanje epohe slobode i bratstva, kao i muzeje, biblioteke, univerzitete itd., slavei
rat kao jedinu istinsku higijenu. Za njega su militarizam, patriotizam, ekspanzi-
onizam i mrnja prema enama bile jedine vrednosti novog oveka budunosti. Bio
je i provokator koji je ulazio u tue sa kritiarima svojih drama, terao je ljude da
bacaju povre na binu, zagovarao je da se srui Venecija i tome slino, u ime indus-
trije, maina, agresije, vojske i sveopteg rata. Naravno, Marineti je bio meu prvim
___________
270 Jozef Gebels (Paul Joseph Goebbels, 18971945) je bio nemaki politiar i ministar propagande
u nacistikoj Nemakoj od 1933. do 1945. godine. Bio je jedan od najbliih Hitlerovih saradnika i
najposveenih sledbenika, a poznat je i po svom dubokom i vatrenom antisemitizmu. Doktorirao je
na Hajdelbergu tezom o romantiarskoj knjievnosti 19. veka, a zatim je radio kao novinar i bankar-
ski slubenik. Postao je lan Nacistike partije jo 1924. godine, a ubrzo je postavljen za regionalnog
partijskog vou zaduenog za Berlin. Nakon dolaska nacista na vlast i postavljenja za ministra propa-
gande organizovao je javno paljenje dekadentnih knjiga, kao i brojne akcije protiv nemakih Jevreja.
Gebelsovo ministarstvo je finansiralo i snimanje niza brutalnih antisemitskih filmova u kojima su Je-
vreji predstavljani kao nemoralni i zli prevaranti. Nakon to je postalo oigledno da e Nemaka izgu-
biti rat on je pozivao na totalnu mobilizaciju i po cenu unitenja svih Nemaca. Jedan dan nakon to je
Hitler izvrio samoubistvo (i u testamentu imenovao upravo njega za svog naslednika kao nemakog
kancelara), i sam Gebels se ubio, a pre toga je (sa suprugom) otrovao svojih estoro male dece.
271 Futurizam je umetniki i drutveni pokret koji je nastao u Italiji poetkom 20. veka. Naglaavao
je i slavio motive budunosti, ukljuujui tu i brzinu, tehnologiju, mladost i nasilje, odnosno pred-
mete poput automobila, aviona, fabrike itd., uz gnuanje prema prolosti i tradicionalnoj umetnosti.
Izmeu ostalog, futuristi su (u knjievnosti) pozivali i na ukidanje priloga, prideva i interpunkcije,
kao i na upotrebu glagola jedino u infinitivu itd.
267
kteristikama. Samo na ovaj nain, smatrao je Le Bon, mogue je sruiti demokra-
tiju i socijalizam. Moralne i intelektualne karakteristike ljudi, prema njegovom
miljenju, formiraju njihovu duu, koja je nasleena od predaka i koja ini osnovu itd, a protivio se marksistikoj i internacionalnoj verziji socijalizma. Za penglera,
ponaanja.
Le Bon se bavio i varijacijama u zapremini mozga i lobanje meu razliitim rasa-
ma, razlikujui superiorne i inferiorne rase prema tom kriterijumu. Imao je i brojne
negativne stavove o enama i isticao je da mnoge ene imaju mozgove koji su po
zapremini blii mozgu gorile nego odraslom mukom mozgu. Iz tih razloga, i ene
su inferiorni oblici ljudske evolucije, odlikuje ih nestalnost, neozbiljnost, te odsus-
tvo miljenja i logike, zbog ega je opasno pruiti isto obrazovanje devojicama
kao i deacima. Za Le Bona, nacionalni karakter je determinisan jednostavnim
psiholokim uzrocima i svaki pojedinac je proizvod ne samo svojih roditelja, ve
i svoje rase. On je smatrao da rasa poseduje psiholoke karakteristike koje su jed-
nako fiksirane kao i fizike, a njegova Psihologija naroda (izvorno: Psiholoki zakoni
evolucije naroda ili Les Lois Psychologiques de lvolution des Peuples, 1894) im-
plicira prihvatanje mistine biologije i antidemokratskog rasizma.
S druge strane, Le Bonova Psihologija gomile (La Psychologie des Foules, 1895)
je i dalje popularno delo, iako ga karakteriu slini navodi. U njemu on pie da u
odreenim situacijama dolazi do novih i drugaijih psiholokih karakteristika od
onih nacionalnih i rasnih. Te situacije su one u kojima se pojedinci okupe u gomi-
lu u cilju neke drutvene akcije i tada dolazi do formiranja nekakve psiholoke
gomile koja formira jedno bie i kojom upravljaju zakoni gomile. U tim sluajevima
nestaju individualna linost i otroumnost, a gomilu karakterie jedino destrukcija
i varvarizam. Njegov prezir prema gomilama oigledan je i u frazama koje koristi:
impulsivna, sugestibilna, lakoverna, netolerantna, diktatorska, konzervativna, infe-
riorna, povrna, nemoralna. U stvarnosti, Le Bon se plaio demokratije, kao i soci-
jalizma, a napisao je i veoma slinu Psihologiju socijalizma (Psychologie du Social-
isme, 1896). Navodi se i da je Adolf Hitler koristio odreene propagandne tehnike
o kojima je pisao Le Bon, kao i da ga je izuavao Benito Musolini, navodno drei
Le Bonovu Psihologiju gomile pored kreveta.
U slinom kontekstu kao i Le Bona vano je spomenuti i Osvalda penglera, naj-
poznatijeg po knjizi Propast Zapada (Der Untergang des Abendlandes, 1918), koja je
takoe danas relativno popularna. U njoj izlae ideju da je vek trajanja civilizacija
ogranien i da one nuno propadaju, to je smatrao da se deava i evropskoj civili-
zaciji. Inae je bio srednjokolski profesor, a doktorat mu je prvobitno odbijen jer
nije imao dovoljno referenci. iveo je u Minhenu kao siromani tutor i novinar,
dok nije napisao Propast Zapada. pengler je napadao i tehnologiju i industrijali-
zam kao pretnju po nemaku kulturu. Kada je re o faizmu, 1919. je napisao i delo
Pruska i socijalizam (Preussentum und Sozialismus, 1920) u kojem je zagovarao
organsku, nacionalistiku verziju socijalizma i autokratije kao specifinog pruskog
266
socijalizma. U njemu je trebalo da budu inkorporirane nacionalne pruske karak-
teristike poput discipline, samortvovanja, kreativnosti, produktivnosti, marljivosti
bilo je potrebno boriti se protiv Engleske u nama, odnosno u Nemcima, pri tom
mislivi na demokratiju, uz tvrdnje poput: Marks je mrtav. Za njega, englesko
drutvo je bilo zasnovano na podeli izmeu bogatih i siromanih, a nemako
drutvo na one koji nareuju i one koji sluaju. Zagovarao je ukidanje demokrati-
je, partija, profesionalnih politiara itd., a ekonomiju je video kao korporativnu,
odnosno kao lokalna korporativna tela organizovana prema znaaju svake profesije
koja bi sluila svakom zanimanju kao celini. Tvrdio je da je nemaki socijalizam
kompatibilan nemakom konzervativizmu, to je uticalo na ideologiju nacionalso-
cijalizma. Gebels je penglera smatrao svojim duhovnim ocem, a Hitler i pengler
su se upoznali 1933. godine, iako se pengler kasnije distancirao od nacizma.270
Italijanski umetnik i politiki aktivista Filipo Tomazo Marineti je bio zanimljiva
figura kada je re o faizmu, pre svega zato to se nije protivio modernizmu, ve
naprotiv, vai za osnivaa futurizma kao umetnikog pravca.271 Rodio se u Aleksan-
driji, a studirao je u Parizu i 1909. godine napisao je Futuristiki manifest (Manifeste
du futurisme) koji je objavljen na prvoj stranici najuglednijih francuskih novina
Figaro (Le Figaro). U ovom manifestu tvrdio je da umetnost moe da bude jedino
nasilje, okrutnost i nepravda, da treba unititi svu dekadenciju i pretencioznost
tadanje epohe slobode i bratstva, kao i muzeje, biblioteke, univerzitete itd., slavei
rat kao jedinu istinsku higijenu. Za njega su militarizam, patriotizam, ekspanzi-
onizam i mrnja prema enama bile jedine vrednosti novog oveka budunosti. Bio
je i provokator koji je ulazio u tue sa kritiarima svojih drama, terao je ljude da
bacaju povre na binu, zagovarao je da se srui Venecija i tome slino, u ime indus-
trije, maina, agresije, vojske i sveopteg rata. Naravno, Marineti je bio meu prvim
___________
270 Jozef Gebels (Paul Joseph Goebbels, 18971945) je bio nemaki politiar i ministar propagande
u nacistikoj Nemakoj od 1933. do 1945. godine. Bio je jedan od najbliih Hitlerovih saradnika i
najposveenih sledbenika, a poznat je i po svom dubokom i vatrenom antisemitizmu. Doktorirao je
na Hajdelbergu tezom o romantiarskoj knjievnosti 19. veka, a zatim je radio kao novinar i bankar-
ski slubenik. Postao je lan Nacistike partije jo 1924. godine, a ubrzo je postavljen za regionalnog
partijskog vou zaduenog za Berlin. Nakon dolaska nacista na vlast i postavljenja za ministra propa-
gande organizovao je javno paljenje dekadentnih knjiga, kao i brojne akcije protiv nemakih Jevreja.
Gebelsovo ministarstvo je finansiralo i snimanje niza brutalnih antisemitskih filmova u kojima su Je-
vreji predstavljani kao nemoralni i zli prevaranti. Nakon to je postalo oigledno da e Nemaka izgu-
biti rat on je pozivao na totalnu mobilizaciju i po cenu unitenja svih Nemaca. Jedan dan nakon to je
Hitler izvrio samoubistvo (i u testamentu imenovao upravo njega za svog naslednika kao nemakog
kancelara), i sam Gebels se ubio, a pre toga je (sa suprugom) otrovao svojih estoro male dece.
271 Futurizam je umetniki i drutveni pokret koji je nastao u Italiji poetkom 20. veka. Naglaavao
je i slavio motive budunosti, ukljuujui tu i brzinu, tehnologiju, mladost i nasilje, odnosno pred-
mete poput automobila, aviona, fabrike itd., uz gnuanje prema prolosti i tradicionalnoj umetnosti.
Izmeu ostalog, futuristi su (u knjievnosti) pozivali i na ukidanje priloga, prideva i interpunkcije,
kao i na upotrebu glagola jedino u infinitivu itd.
267
lanovima Italijanske faistike partije i bio je koautor Manifesta Borbenih faista
Italije, poznatijeg kao Faistiki manifest (Il manifesto dei fasci italiani di combat-
timento, 1919). Meutim, napustio je partiju ve 1920. godine i povukao se iz poli-
tike, iako je ostao vana figura u razvoju filozofije faizma tokom celokupnog tra-
janja Musolinijeve diktature.
Karl mit je bio nemaki filozof, pravnik i politiki teoretiar koji je upamen
kao velika figura pravne i politike teorije 20. veka, ali i kao vodei teoretiar prava
Treeg rajha.272 Bio je sin katolikog svetenika (i u mladosti je bio posveeni ka-
tolik), studirao je pravo u Berlinu, Minhenu i Strazburgu, a dve njegove supruge
su bile Srpkinje (Pavla Doroti i Duka Todorovi). mit se pridruio Nacistikoj
partiji 1933. godine, zagovarao je spaljivanje jevrejskih i antinemakih knjiga,
a ubrzo je napredovao u karijeri u nacistikom reimu. Ipak, doprineo je teoriji
faizma i pre uspona nacionalsocijalizma, kao npr. u svojoj odbrani diktature u
eseju Diktatura (Die Diktatur, 1921). Diktatorska vlast je za njega bila mnogo
efikasnija od demokratske, posebno uzimajui u obzir sporost i neefikasnost
demokratskog politikog procesa. Podravao je uspon totalitarizma i krenja vla-
davine zakona u interesu javnosti u eseju Politika teologija (Politische Theologie,
1922). U svom najpoznatijem delu, Koncept politikog (Der Begriff des Politischen,
1927), otro kritikuje liberalne i socijalistike (utopijske) ideje prema kojima se
politika moe odvijati na miran nain, odnosno bez ratoborne energije i sukoba.
Moda najpoznatija formulacija iz ovog dela bilo je njegovo razlikovanje prijatelja
i neprijatelja u odreenom politikom entitetu. Neprijatelj je svako ko je egzist-
encijalno drugaiji ili stranac u bilo kom smislu, zbog ega su sa ovim pojedincima
ili grupama mogui i potrebni sukobi. U tom smislu, politika drave mora da bude
zasnovana na borbi sa unutranjim neprijateljima, drugima ili strancima.
7.2. Opte i drutvene karakteristike faizma
Faizam je jedan od najkontroverznijih politikih fenomena 20. veka, prvenst-
veno zbog gotovo potpunog odsustva saglasnosti o definiciji ili znaenju samog
termina, kao i o faizmu kao politikoj ideologiji. Kao to je spomenuto, faizam se
koristi i kao derogatorni epitet koji se pripisuje mnogim raznovrsnim politikim
aktivnostima i u razliitim istorijskim periodima kao faistiki etiketirani su go-
tovo svi krupni (radikalni) politiki pokreti. S druge strane, jo od 1920-ih godina
postoje tendencije da uoptavaju termin faizam na fenomene koji se ne odnose
___________
272 Trei rajh (Dritte Reich) je bio neformalni naziv za Nemaku pod nacistikim reimom, a
zvanini nazivi ove drave bili su Nemaki Rajh (Deutsches Reich, do 1943.) i Velikonemaki Rajh
(Grossdeutsches Reich, do 1945.). Re rajh oznaava carstvo, iako Nemaka u tom periodu nije
bila monarhija, a prema nacistikoj doktrini prva dva rajha bila su Sveto rimsko carstvo (nemaka
drava koja je postojala od 962. do 1806. godine) i Nemako carstvo (nemaka drava koja je postojala
od 1871. do 1918. godine).
268
jedino na (istorijski) italijanski faizam, te da se ovaj termin upotrebi i na mnoge
druge ekstremno desniarske autoritarne pokrete ili reime. U tom smislu postoji i
trend da se bilo koja forma neleviarskog autoritarizma opie kao faistika, to nije
(uvek) adekvatno. U nekim politikim kontekstima termin faista je postao opta
uvreda za politike oponente.
Meutim, uprkos ovoj neodreenosti (pojma), postoji ogranieni konsen-
zus u vezi sa faizmom kao politikom ideologijom. To jest, istie se da pos-
toji korpus meusobno bliskih ideolokih doktrina koje su odlikovale radikalne
nacionalistike pokrete u Evropi izmeu dva svetska rata prvo u sluaju italijan-
skih faista, a zatim i nemakih nacionalsocijalista i mnogih njima slinih partija i
pokreta u drugim evropskim i neevropskim zemljama. Teorijske nesuglasice meu
drutvenim naunicima postoje oko toga da li se mnogi faistiki pokreti meuratne
Evrope mogu meusobno povezati u jedan generiki ili zajedniki fenomen ili su
se meusobno toliko razlikovali da je adekvatnije razmatrati ih kao pojedinane
fenomene. Preovladavajue miljenje ipak je na strani prvog argumenta, prema ko-
jem faizam nije samo istorijska italijanska ili nemaka politika ideologija, ve
optija (iako heterogena) pojava.
Dakle, u uem smislu, termin faizam se odnosi jedino na politiku ideolo-
giju koja je odlikovala reim Benita Musolinija od 1920-ih do (vojnog) poraza tog
reima 1943. godine, dok je slian reim u Nemakoj bio nacionalsocijalistiki
(po nazivu Hitlerove partije). Meutim, ovo je preusko istorijsko znaenje termina
koje implicira da se kao faizam mogu oznaiti jedino one ideje i vrednosti koje
same sebe nazivaju faistikim. Navedeno tumaenje je neadekvatno i ako se uzme
u obzir injenica da se za istorijski faizam (u Italiji ili u Nemakoj) danas s pravom
vezuju izuzetno negativne konotacije, te pristalice faistike ideologije najee
odbijaju direktnu identifikaciju sa ovim istorijskim reimima. Drugim reima, u
irem i optijem, kao i adekvatnijem smislu, faizam se odnosi na politiku ide-
ologiju ili grupu politikih ideologija koja je bila uticajna u mnogim dravama u
razliitim istorijskim periodima, a istorijski (italijanski) faizam je prva, ali i samo
jedna od njih. Uz to, tipina je zabluda da je faizam bio vezan jedino za faistike
reime u Italiji, Nemakoj i Japanu, kao sile koje su pokrenule Drugi svetski rat.
Izmeu dva svetska rata, manje ili vie autohtona faistika ideologija procvetala je
u mnogim politikim partijama i pokretima irom Zapadne i Istone Evrope, kao
i sveta. Meu njima su bile i panija, Austrija, Francuska i Velika Britanija, kao i
Rumunija, Maarska, Hrvatska i Srbija i mnoge druge zemlje, o emu e vie rei
biti kasnije. Konano, iako je nemaki faizam ili nacionalsocijalizam nesumnjivo
bio najsnanija i najuticajnija varijanta faizma, u pitanju nije jedini izraz faistike
ideologije.
Kao ideologija koja nastaje u 20. veku, faizam je specifina i pre svega hibridna
ideologija u kojoj postoje uticaji i konzervativizma i liberalizma i socijalizma. Isto-
269
lanovima Italijanske faistike partije i bio je koautor Manifesta Borbenih faista
Italije, poznatijeg kao Faistiki manifest (Il manifesto dei fasci italiani di combat-
timento, 1919). Meutim, napustio je partiju ve 1920. godine i povukao se iz poli-
tike, iako je ostao vana figura u razvoju filozofije faizma tokom celokupnog tra-
janja Musolinijeve diktature.
Karl mit je bio nemaki filozof, pravnik i politiki teoretiar koji je upamen
kao velika figura pravne i politike teorije 20. veka, ali i kao vodei teoretiar prava
Treeg rajha.272 Bio je sin katolikog svetenika (i u mladosti je bio posveeni ka-
tolik), studirao je pravo u Berlinu, Minhenu i Strazburgu, a dve njegove supruge
su bile Srpkinje (Pavla Doroti i Duka Todorovi). mit se pridruio Nacistikoj
partiji 1933. godine, zagovarao je spaljivanje jevrejskih i antinemakih knjiga,
a ubrzo je napredovao u karijeri u nacistikom reimu. Ipak, doprineo je teoriji
faizma i pre uspona nacionalsocijalizma, kao npr. u svojoj odbrani diktature u
eseju Diktatura (Die Diktatur, 1921). Diktatorska vlast je za njega bila mnogo
efikasnija od demokratske, posebno uzimajui u obzir sporost i neefikasnost
demokratskog politikog procesa. Podravao je uspon totalitarizma i krenja vla-
davine zakona u interesu javnosti u eseju Politika teologija (Politische Theologie,
1922). U svom najpoznatijem delu, Koncept politikog (Der Begriff des Politischen,
1927), otro kritikuje liberalne i socijalistike (utopijske) ideje prema kojima se
politika moe odvijati na miran nain, odnosno bez ratoborne energije i sukoba.
Moda najpoznatija formulacija iz ovog dela bilo je njegovo razlikovanje prijatelja
i neprijatelja u odreenom politikom entitetu. Neprijatelj je svako ko je egzist-
encijalno drugaiji ili stranac u bilo kom smislu, zbog ega su sa ovim pojedincima
ili grupama mogui i potrebni sukobi. U tom smislu, politika drave mora da bude
zasnovana na borbi sa unutranjim neprijateljima, drugima ili strancima.
7.2. Opte i drutvene karakteristike faizma
Faizam je jedan od najkontroverznijih politikih fenomena 20. veka, prvenst-
veno zbog gotovo potpunog odsustva saglasnosti o definiciji ili znaenju samog
termina, kao i o faizmu kao politikoj ideologiji. Kao to je spomenuto, faizam se
koristi i kao derogatorni epitet koji se pripisuje mnogim raznovrsnim politikim
aktivnostima i u razliitim istorijskim periodima kao faistiki etiketirani su go-
tovo svi krupni (radikalni) politiki pokreti. S druge strane, jo od 1920-ih godina
postoje tendencije da uoptavaju termin faizam na fenomene koji se ne odnose
___________
272 Trei rajh (Dritte Reich) je bio neformalni naziv za Nemaku pod nacistikim reimom, a
zvanini nazivi ove drave bili su Nemaki Rajh (Deutsches Reich, do 1943.) i Velikonemaki Rajh
(Grossdeutsches Reich, do 1945.). Re rajh oznaava carstvo, iako Nemaka u tom periodu nije
bila monarhija, a prema nacistikoj doktrini prva dva rajha bila su Sveto rimsko carstvo (nemaka
drava koja je postojala od 962. do 1806. godine) i Nemako carstvo (nemaka drava koja je postojala
od 1871. do 1918. godine).
268
jedino na (istorijski) italijanski faizam, te da se ovaj termin upotrebi i na mnoge
druge ekstremno desniarske autoritarne pokrete ili reime. U tom smislu postoji i
trend da se bilo koja forma neleviarskog autoritarizma opie kao faistika, to nije
(uvek) adekvatno. U nekim politikim kontekstima termin faista je postao opta
uvreda za politike oponente.
Meutim, uprkos ovoj neodreenosti (pojma), postoji ogranieni konsen-
zus u vezi sa faizmom kao politikom ideologijom. To jest, istie se da pos-
toji korpus meusobno bliskih ideolokih doktrina koje su odlikovale radikalne
nacionalistike pokrete u Evropi izmeu dva svetska rata prvo u sluaju italijan-
skih faista, a zatim i nemakih nacionalsocijalista i mnogih njima slinih partija i
pokreta u drugim evropskim i neevropskim zemljama. Teorijske nesuglasice meu
drutvenim naunicima postoje oko toga da li se mnogi faistiki pokreti meuratne
Evrope mogu meusobno povezati u jedan generiki ili zajedniki fenomen ili su
se meusobno toliko razlikovali da je adekvatnije razmatrati ih kao pojedinane
fenomene. Preovladavajue miljenje ipak je na strani prvog argumenta, prema ko-
jem faizam nije samo istorijska italijanska ili nemaka politika ideologija, ve
optija (iako heterogena) pojava.
Dakle, u uem smislu, termin faizam se odnosi jedino na politiku ideolo-
giju koja je odlikovala reim Benita Musolinija od 1920-ih do (vojnog) poraza tog
reima 1943. godine, dok je slian reim u Nemakoj bio nacionalsocijalistiki
(po nazivu Hitlerove partije). Meutim, ovo je preusko istorijsko znaenje termina
koje implicira da se kao faizam mogu oznaiti jedino one ideje i vrednosti koje
same sebe nazivaju faistikim. Navedeno tumaenje je neadekvatno i ako se uzme
u obzir injenica da se za istorijski faizam (u Italiji ili u Nemakoj) danas s pravom
vezuju izuzetno negativne konotacije, te pristalice faistike ideologije najee
odbijaju direktnu identifikaciju sa ovim istorijskim reimima. Drugim reima, u
irem i optijem, kao i adekvatnijem smislu, faizam se odnosi na politiku ide-
ologiju ili grupu politikih ideologija koja je bila uticajna u mnogim dravama u
razliitim istorijskim periodima, a istorijski (italijanski) faizam je prva, ali i samo
jedna od njih. Uz to, tipina je zabluda da je faizam bio vezan jedino za faistike
reime u Italiji, Nemakoj i Japanu, kao sile koje su pokrenule Drugi svetski rat.
Izmeu dva svetska rata, manje ili vie autohtona faistika ideologija procvetala je
u mnogim politikim partijama i pokretima irom Zapadne i Istone Evrope, kao
i sveta. Meu njima su bile i panija, Austrija, Francuska i Velika Britanija, kao i
Rumunija, Maarska, Hrvatska i Srbija i mnoge druge zemlje, o emu e vie rei
biti kasnije. Konano, iako je nemaki faizam ili nacionalsocijalizam nesumnjivo
bio najsnanija i najuticajnija varijanta faizma, u pitanju nije jedini izraz faistike
ideologije.
Kao ideologija koja nastaje u 20. veku, faizam je specifina i pre svega hibridna
ideologija u kojoj postoje uticaji i konzervativizma i liberalizma i socijalizma. Isto-
269
vremeno, ona je i populistika ideologija koja u propagaciji svojih ideja koristi dok-
trine sve tri navedene klasine ideologije, ali koja ih istovremeno i otro napada
(kada doe na vlast). Kljunu podrku za svoje ideje faizam obino zasniva na
tzv. ekstremnoj desnici politikog spektra, iako mu se zbog navedenog hibridnog
populistikog karaktera neretko pridruuju i umerena desnica i centar. Na primer,
nemaki faizam ili nacionalsocijalizam je u doktrinarnom smislu karakterisala
specifina meavina konzervativizma, nacionalizma i socijalizma. Takoe, ovo nije
bio prosti zbir doktrina navedenih ideologija, ve istinski hibrid koji je generisao
zaseban tip ideolokog miljenja. Uz to, Musolini je govorio: 19. vek je vek soci-
jalizma, liberalizma i demokratije, a 20. vek e biti vek autoriteta, vek faizma. Ako
je 19. vek bio vek individue, ovo stolee e biti stolee kolektiva, odnosno stolee razlikovale, ali im je bilo zajedniko organizovanje neke nove vrste regulisane i
Drave.
Musolini i drugi faistiki teoretiari i voe su eksplicitno iznosili svoju kritiku
drugih, starih ideologija. Odbacivanje individualizma u korist nacionalizma faiste
je suprotstavilo ideologiji liberalizma. Insistirajui na totalitarnoj dravi, faizam je
odbacio ideju da drava treba da ogranii svoju mo kako bi uveala individualnu
slobodu i, umesto toga, insistirao je da pojedinci priznaju autoritet i nadmo drave
nad linim ivotom. Za razliku od klasinog konzervativizma, faizam se protivio
i mnogim tradicionalnim institucijama koje su bile dovoljno snane i uticajne da
dovedu u pitanje mo drave i partije. Faisti su tvrdili da drava mora da bude
osnovni izvor moralnosti i da sve ostale drutvene institucije (porodica, crkva, itd.)
moraju da se povinuju odlukama drave. Konano, insistirali su i na tome da se
faizam znaajno razlikuje od socijalizma i komunizma. Dok su socijalisti dravu
posmatrali preko njene ekonomske funkcije (u javnom upravljanju proizvodnjom
i distribucijom ekonomskih resursa), drava je za faiste imala mnogo veu ulogu.
Uz to, faizam se brutalno protivio socijalistikim i komunistikim vrednostima
jednakosti, internacionalizma, materijalizma itd. Dakle, moe se rei i da faistika
ideologija direktno napada filozofske ideje socijalizma, liberalizma i demokratije,
dok se ideje konzervativizma kritikuju (samo) implicitno. U kontekstu ideologije i
politike prakse, faizam je od samog nastanka definisao sebe kao pokret koji od-
bacuje sve ideologije 19. veka, dok se posebno posvetio kategorikom i strastvenom
antikomunizmu.
Uspena definicija faizma kao generikog entiteta mora definisati zajednike
specifine karakteristike svih faistikih pokreta u Evropi izmeu dva rata, uz
njihovo razlikovanje od ostalih politikih fenomena. Ovakvo razumevanje mora
obuhvatati odreene osnovne karakteristike kao to su:
(1) tipine faistike negacije,
(2) faistike doktrine i ciljeve i
(3) relativnu jedinstvenost faistike organizacije i naina politikog delovanja.
Kada je re o navedenim negacijama, faizam je postulirao novi i jedinstveni (po-
270
litiki) identitet i pokuao je da zauzme novu politiku teritoriju protivei se ili
negirajui sve postojee politike domene: levicu, desnicu i centar. Kao to je na-
vedeno, faizam je bio antisocijalistiki, antiliberalan i antikonzervativan, iako su
faisti bili skloni privremenim savezima sa desniarskim i konzervativnim grupa-
ma (time dovodei u pitanje svoj antikonzervativizam).
Kada je re o samoj ideologiji i politikim ciljevima, faizam je predstavljao naj-
intenzivniju i najradikalniju formu nacionalizma koju je moderna Evropa (do
tada) videla. Njegovi ciljevi kao ideologije bili su u kreiranju novih nacionalistikih
i autoritarnih dravnih sistema koji nisu zasnovani na dotadanjim principima ili
modelima. U pogledu ekonomskih ciljeva faistike grupe su se meusobno veoma
integrisane nacionalne ekonomske strukture. Zatim, svi evropski faizmi su kao
svoj cilj imali teritorijalnu ekspanziju ili bar radikalnu promenu u globalnim odno-
sima moi u korist snage i ugleda sopstvene drave-nacije. Doktrine faizma su u
filozofskom smislu poivale na idealizmu, vitalizmu, iracionalizmu, a imale su am-
bivalentan stav prema religiji (neki faizmi su bili sekularni, a neki izrazito religijski
po karakteru).
Specifinost faizma se u velikoj meri ogleda i u organizaciji i nainu politikog
delovanja. Faisti su veliki znaaj pridavali estetskom karakteru mitinga, simbola
i politike koreografije, sa naglaskom na romantiarskim i mistinim aspektima
ovih dogaaja. Svi faistiki pokreti su pozivali na masovnu mobilizaciju, uz milita-
rizaciju politikih odnosa i politikog delovanja (npr. formiranje masovnih partij-
skih paravojnih formacija). Za razliku od nekih drugih radikalnih ideologija faisti
su visoko cenili upotrebu nasilja, kao i princip dominacije mukaraca (iako su se
divili mladosti kao vrlini). Verovali su i u organski koncept drutva i drutvene
zajednice, uz prihvatanje nove forme drutvenog elitizma za odabrane pripadnike
partije. Faizam je odlikovala i snana sklonost autoritarnom, harizmatskom i per-
sonalizovanom stilu upravljanja i donoenja odluka.
Musolini i Hitler su zagovarali faizam kao prikladnu i neophodnu reakciju na
ono to su smatrali politikim, drutvenim i moralnim problemima kraja 19. i
poetka 20. veka. Kako su obeavali, on je trebalo da izbavi njihova drutva od
ekonomske krize, nacionalne slabosti i posleratne sramote, politike nestabilnosti,
neefikasnosti demokratije, kao i od moralnog propadanja. Ova ideologija se proti-
vila i konceptima prirodne i graanske jednakosti i zagovarala je ideju o elitizmu.273
Prema faistima, pojedinci se nisu rodili kao jednaki (ili nisu jednaki po prirodi),
___________
273 Elitizam oznaava verovanje da individue koje su pripadnici (ili se smatraju pripadnicima)
drutvene elite treba da imaju vei uticaj ili autoritet u drutvu od individua koje ne pripadaju eliti.
Postoje mnoge razlike u vezi sa tim ko tano pripada eliti, kao i ta to elita jeste, a najee su to grupe
ljudi sa odreenim poreklom, intelektualnim ili fizikim kvalitetima, velikim bogatstvom i tome
slino. Prema elitizmu i elitistima, ljudi koji jesu elita mnogo vie i konstruktivnije doprinose drutvu
u celini, zbog ega i drutvena mo treba da bude koncentrisana u njihovim rukama.
271
vremeno, ona je i populistika ideologija koja u propagaciji svojih ideja koristi dok-
trine sve tri navedene klasine ideologije, ali koja ih istovremeno i otro napada
(kada doe na vlast). Kljunu podrku za svoje ideje faizam obino zasniva na
tzv. ekstremnoj desnici politikog spektra, iako mu se zbog navedenog hibridnog
populistikog karaktera neretko pridruuju i umerena desnica i centar. Na primer,
nemaki faizam ili nacionalsocijalizam je u doktrinarnom smislu karakterisala
specifina meavina konzervativizma, nacionalizma i socijalizma. Takoe, ovo nije
bio prosti zbir doktrina navedenih ideologija, ve istinski hibrid koji je generisao
zaseban tip ideolokog miljenja. Uz to, Musolini je govorio: 19. vek je vek soci-
jalizma, liberalizma i demokratije, a 20. vek e biti vek autoriteta, vek faizma. Ako
je 19. vek bio vek individue, ovo stolee e biti stolee kolektiva, odnosno stolee razlikovale, ali im je bilo zajedniko organizovanje neke nove vrste regulisane i
Drave.
Musolini i drugi faistiki teoretiari i voe su eksplicitno iznosili svoju kritiku
drugih, starih ideologija. Odbacivanje individualizma u korist nacionalizma faiste
je suprotstavilo ideologiji liberalizma. Insistirajui na totalitarnoj dravi, faizam je
odbacio ideju da drava treba da ogranii svoju mo kako bi uveala individualnu
slobodu i, umesto toga, insistirao je da pojedinci priznaju autoritet i nadmo drave
nad linim ivotom. Za razliku od klasinog konzervativizma, faizam se protivio
i mnogim tradicionalnim institucijama koje su bile dovoljno snane i uticajne da
dovedu u pitanje mo drave i partije. Faisti su tvrdili da drava mora da bude
osnovni izvor moralnosti i da sve ostale drutvene institucije (porodica, crkva, itd.)
moraju da se povinuju odlukama drave. Konano, insistirali su i na tome da se
faizam znaajno razlikuje od socijalizma i komunizma. Dok su socijalisti dravu
posmatrali preko njene ekonomske funkcije (u javnom upravljanju proizvodnjom
i distribucijom ekonomskih resursa), drava je za faiste imala mnogo veu ulogu.
Uz to, faizam se brutalno protivio socijalistikim i komunistikim vrednostima
jednakosti, internacionalizma, materijalizma itd. Dakle, moe se rei i da faistika
ideologija direktno napada filozofske ideje socijalizma, liberalizma i demokratije,
dok se ideje konzervativizma kritikuju (samo) implicitno. U kontekstu ideologije i
politike prakse, faizam je od samog nastanka definisao sebe kao pokret koji od-
bacuje sve ideologije 19. veka, dok se posebno posvetio kategorikom i strastvenom
antikomunizmu.
Uspena definicija faizma kao generikog entiteta mora definisati zajednike
specifine karakteristike svih faistikih pokreta u Evropi izmeu dva rata, uz
njihovo razlikovanje od ostalih politikih fenomena. Ovakvo razumevanje mora
obuhvatati odreene osnovne karakteristike kao to su:
(1) tipine faistike negacije,
(2) faistike doktrine i ciljeve i
(3) relativnu jedinstvenost faistike organizacije i naina politikog delovanja.
Kada je re o navedenim negacijama, faizam je postulirao novi i jedinstveni (po-
270
litiki) identitet i pokuao je da zauzme novu politiku teritoriju protivei se ili
negirajui sve postojee politike domene: levicu, desnicu i centar. Kao to je na-
vedeno, faizam je bio antisocijalistiki, antiliberalan i antikonzervativan, iako su
faisti bili skloni privremenim savezima sa desniarskim i konzervativnim grupa-
ma (time dovodei u pitanje svoj antikonzervativizam).
Kada je re o samoj ideologiji i politikim ciljevima, faizam je predstavljao naj-
intenzivniju i najradikalniju formu nacionalizma koju je moderna Evropa (do
tada) videla. Njegovi ciljevi kao ideologije bili su u kreiranju novih nacionalistikih
i autoritarnih dravnih sistema koji nisu zasnovani na dotadanjim principima ili
modelima. U pogledu ekonomskih ciljeva faistike grupe su se meusobno veoma
integrisane nacionalne ekonomske strukture. Zatim, svi evropski faizmi su kao
svoj cilj imali teritorijalnu ekspanziju ili bar radikalnu promenu u globalnim odno-
sima moi u korist snage i ugleda sopstvene drave-nacije. Doktrine faizma su u
filozofskom smislu poivale na idealizmu, vitalizmu, iracionalizmu, a imale su am-
bivalentan stav prema religiji (neki faizmi su bili sekularni, a neki izrazito religijski
po karakteru).
Specifinost faizma se u velikoj meri ogleda i u organizaciji i nainu politikog
delovanja. Faisti su veliki znaaj pridavali estetskom karakteru mitinga, simbola
i politike koreografije, sa naglaskom na romantiarskim i mistinim aspektima
ovih dogaaja. Svi faistiki pokreti su pozivali na masovnu mobilizaciju, uz milita-
rizaciju politikih odnosa i politikog delovanja (npr. formiranje masovnih partij-
skih paravojnih formacija). Za razliku od nekih drugih radikalnih ideologija faisti
su visoko cenili upotrebu nasilja, kao i princip dominacije mukaraca (iako su se
divili mladosti kao vrlini). Verovali su i u organski koncept drutva i drutvene
zajednice, uz prihvatanje nove forme drutvenog elitizma za odabrane pripadnike
partije. Faizam je odlikovala i snana sklonost autoritarnom, harizmatskom i per-
sonalizovanom stilu upravljanja i donoenja odluka.
Musolini i Hitler su zagovarali faizam kao prikladnu i neophodnu reakciju na
ono to su smatrali politikim, drutvenim i moralnim problemima kraja 19. i
poetka 20. veka. Kako su obeavali, on je trebalo da izbavi njihova drutva od
ekonomske krize, nacionalne slabosti i posleratne sramote, politike nestabilnosti,
neefikasnosti demokratije, kao i od moralnog propadanja. Ova ideologija se proti-
vila i konceptima prirodne i graanske jednakosti i zagovarala je ideju o elitizmu.273
Prema faistima, pojedinci se nisu rodili kao jednaki (ili nisu jednaki po prirodi),
___________
273 Elitizam oznaava verovanje da individue koje su pripadnici (ili se smatraju pripadnicima)
drutvene elite treba da imaju vei uticaj ili autoritet u drutvu od individua koje ne pripadaju eliti.
Postoje mnoge razlike u vezi sa tim ko tano pripada eliti, kao i ta to elita jeste, a najee su to grupe
ljudi sa odreenim poreklom, intelektualnim ili fizikim kvalitetima, velikim bogatstvom i tome
slino. Prema elitizmu i elitistima, ljudi koji jesu elita mnogo vie i konstruktivnije doprinose drutvu
u celini, zbog ega i drutvena mo treba da bude koncentrisana u njihovim rukama.
271
zbog ega ne treba da budu jednaki ni po zakonu ili drutvenoj vrednosti. U tom
kontekstu, drutvo treba da bude hijerarhijski ureeno kako bi reflektovalo razlike
izmeu prirodno nadreenih i prirodno podreenih grupa. Nadreeni slojevi
stanovnitva tada ine drutvenu elitu, iako su razliiti faizmi imali razliite zamis-
li o tome ko tano (i zato) treba da ue u njen sastav. Na ovaj nain su razliite
faistike ideologije i za inferiorne grupe smatrali razliite slojeve stanovnitva
po razliitim (rasnim, etnikim, verskim, klasnim itd.) kriterijumima, to implicira
i da doslovno svaka grupa moe postati meta faistike ideologije. Iz navedenih
razloga, mnogi naunici ga opisuju kao ideologiju sa antiteorijskim sklonostima,
u smislu da se ne sastoji od odreenih politikih ideja koje univerzalno prihvataju
svi faisti u svim sociokulturnim kontekstima.
7.3. Poreklo, razvoj i drutveni uzroci faizma
U optem smislu, faizam je nastao kao pobuna protiv vrednosti prosvetiteljstva
i razuma, najee u ime vere, autoriteta i hijerarhije. Ovakvo zakasnelo kon-
traprosvetiteljsko i kontrarevolucionarno delanje deli odreene vrednosti sa kon-
zervativizmom. Na primer, nacisti u Nemakoj su tvrdili da se ukida godina 1789.,
a u faistikoj Italiji je slogan Poredak, autoritet, pravda trebalo da zameni re-
volucionarnu krilaticu Sloboda, jednakost, bratstvo. Meutim, u konkretnom
ili neposrednijem smislu, glavne ideje i doktrine faizma rodile su se kao reakcija
na Prvi svetski rat i poredak u Evropi nakon tog rata. Njegovu pojavu je u tom
smislu mogue protumaiti kao militantni i agresivni izraz nacionalnih frustraci-
ja onih zemalja koje su nakon Versajskog sporazuma bile uskraene za odreene
obeane posleratne dobiti (Italija, Japan), odnosno zemalja koje su taj rat izgubile
i suoile se sa razliitim drutvenim i ekonomskim nedaama (Nemaka, Austrija,
Maarska).274 Takoe, Prvi svetski rat je bio izuzetno krvavi globalni sukob, do tada
___________
274 Versajski sporazum je naziv za centralni mirovni sporazum izmeu zaraenih drava koji je postig-
nut nakon Prvog svetskog rata, odnosno sporazum koji je okonao rat izmeu Nemake i (tadanjih)
drava Saveznica (Britanskog carstva, Francuske, Rusije, Sjedinjenih Drava, Italije, Japana i drugih
drava). Potpisan je 18. juna 1919. godine, nakon est meseci pregovora na mirovnoj konferenciji u
Parizu (koja se odravala u palati Versaj). Uslovi sporazuma bili su posebno teki po Nemaku, kojoj
je (na insistiranje Francuske) nametnuto razoruanje (Nemaka nije smela da uvozi ili izvozi oruje,
poseduje podmornice i avijaciju itd.), izuzetno visoka ratna odteta (koja je do kraja isplaena tek
2010. godine) i gubitak mnogih teritorija u Evropi, kao i kolonija. Meu klauzulama sporazuma bila je
i klauzula o nemakoj krivici za rat (kao osnova za ratnu odtetu). Svi nemaki politiari su prvobitno
odbacili sporazum kao povredu asti, a prva nemaka posleratna vlada dala je ostavku da ga ne bi
potpisala, nakon ega su Saveznici zapretili nastavkom rata i invazijom. Tek nakon brojnih politikih
pregovora nemaki parlament je ratifikovao sporazum nekoliko sati pre isteka zadatog krajnjeg roka.
Nemaki konzervativci, nacionalisti i vojni lideri su mahom osudili sporazum, a za ratifikaciju su
optuili domae izdajnike poput socijalista, komunista i Jevreja. Drugim reima, ovim sporazumom
su dodatno uveana nacionalistika oseanja (kao i ekonomsko osiromaenje) u Nemakoj, zbog ega
se on esto navodi kao indirektni uzrok Drugog svetskog rata. Takoe, meu dravama koje su bile
272
nezabeleenih razmera, koji je na odreeni nain uruio veru u progres i u razum,
kao i u vrednosti demokratije, slobode i jednakosti.
U tom smislu, i Faistika partija u Italiji i Nacionalsocijalistika partija u
Nemakoj formirane su iste godine, 1919. godine, (samo) godinu dana nakon rata.
Ove partije su ubrzo postale veoma uspene u politikom smislu npr. Musolini je
proglaen za premijera 1922. godine i do 1926. godine u Italiji je ve bila uspostav-
ljena faistika jednopartijska drava. Hitler je usvojio stil Musolinijevih faista i
imenovan je za nemakog kancelara ve 1933. godine. Za samo godinu dana on je
Nemaku takoe ustrojio kao faistiku diktaturu, a sebe je prozvao neprikosno-
venim voom ili diktatorom. Meutim, zaboravlja se da u pitanju nisu bile samo
Italija i Nemaka, jer su liberalne demokratije guene ili svrgavane irom konti-
nenta. Do 1938. godine jedina preostala demokratija u istonoj i centralnoj Evropi
bila je ehoslovaka, uz Maarsku i Rumuniju koje su se kretale ka kolaboraciji
sa faistikim silama. Faistiki reimi uspostavljeni su i u paniji i u Portugalu, a
izvan Evrope u Argentini i u Japanu.
S druge strane, faizam nije bio samo prosta reakcija na nevolje Prvog svetskog
rata, a ove ideje su imale svoje filozofske i (pseudo)naune prethodnice. Niz ideja
koje indirektno doprinose genezi faizma pojavljuje se jo tokom doba prosvetitelj-
stva, odnosno u periodu reakcije na prosvetiteljstvo u vidu kontraprosvetiteljstva i
romantizma. Na primer, meu njima je bila ideja o izuavanju univerzalnih istorija
od strane Johana Gotfrida Herdera, koja je rezultirala u romantiarskoj doktrini o
razvoju nacija.275 Da bi opisao kulturni fenomen geneze modernih nacija Herder je
formulisao termin Nationalismus (nacionalizam) i u tom kontekstu nacionali-
zam nije oznaavao politiku ideologiju koja je formulisana tokom i nakon Fran-
cuske revolucije, ve specifinu (pseudo)naunu doktrinu. On je na osnovu analize
jezika razvio teoriju da su Evropljani potomci Indoarijevskih naroda, a posebno da
nemaki narodi imaju bliske rasne veze sa drevnim Indijcima i drevnim Persijan-
cima, za koje je tvrdio da imaju veliki kapacitet za mudrost, znanje, nauku, moral,
kulturu itd.276 Herderovi savremenici i sledbenici su zatim koristili ovaj koncept
__________
nezadovoljne rezultatima Versajskog sporazuma bile su i Italija i Japan (koje se u Drugom svetskom
ratu pridruuju Nemakoj). S druge strane, mnogi savremeni istoriari suprotstavljaju se tradicional-
nom uverenju da su uslovi sporazuma bili prestrogi i tvrde da su zapravo bili isuvie blagi za Nemaku
(uprkos masovnom oseanju frustracije i ozlojeenosti). Naime, tvrdi se da Nemaka, iako poraena,
nije bila ni okupirana ni istinski pacifikovana, odnosno vojno oslabljena, kao i da ratna odteta nije
imala velikog uticaja po nemaku ekonomiju (ve ga je imala svetska ekonomska kriza) zbog brojnih
odlaganja ove isplate.
275 Johan Gotfrid Herder (Johann Gottfried von Herder, 17441803) je bio nemaki filozof, teolog,
pesnik i knjievni kritiar koji je bio zagovornik nemakog prosvetiteljstva, ali i romantizma. Vre-
menom postaje protivnik prosvetiteljskih ideja i poinje da se povezuje sa nacionalizmom.
276 Indoarijevski narodi predstavljaju etniku i lingvistiku grupu naroda koji govore indoarijev-
skom porodicom jezika (koja pripada iroj porodici indoevropskih jezika). Danas indoarijevskim
jezicima govori oko milijardu ljudi, mahom u junoj Aziji, odnosno u dananjoj Indiji, Pakistanu i
Bangladeu.
273
zbog ega ne treba da budu jednaki ni po zakonu ili drutvenoj vrednosti. U tom
kontekstu, drutvo treba da bude hijerarhijski ureeno kako bi reflektovalo razlike
izmeu prirodno nadreenih i prirodno podreenih grupa. Nadreeni slojevi
stanovnitva tada ine drutvenu elitu, iako su razliiti faizmi imali razliite zamis-
li o tome ko tano (i zato) treba da ue u njen sastav. Na ovaj nain su razliite
faistike ideologije i za inferiorne grupe smatrali razliite slojeve stanovnitva
po razliitim (rasnim, etnikim, verskim, klasnim itd.) kriterijumima, to implicira
i da doslovno svaka grupa moe postati meta faistike ideologije. Iz navedenih
razloga, mnogi naunici ga opisuju kao ideologiju sa antiteorijskim sklonostima,
u smislu da se ne sastoji od odreenih politikih ideja koje univerzalno prihvataju
svi faisti u svim sociokulturnim kontekstima.
7.3. Poreklo, razvoj i drutveni uzroci faizma
U optem smislu, faizam je nastao kao pobuna protiv vrednosti prosvetiteljstva
i razuma, najee u ime vere, autoriteta i hijerarhije. Ovakvo zakasnelo kon-
traprosvetiteljsko i kontrarevolucionarno delanje deli odreene vrednosti sa kon-
zervativizmom. Na primer, nacisti u Nemakoj su tvrdili da se ukida godina 1789.,
a u faistikoj Italiji je slogan Poredak, autoritet, pravda trebalo da zameni re-
volucionarnu krilaticu Sloboda, jednakost, bratstvo. Meutim, u konkretnom
ili neposrednijem smislu, glavne ideje i doktrine faizma rodile su se kao reakcija
na Prvi svetski rat i poredak u Evropi nakon tog rata. Njegovu pojavu je u tom
smislu mogue protumaiti kao militantni i agresivni izraz nacionalnih frustraci-
ja onih zemalja koje su nakon Versajskog sporazuma bile uskraene za odreene
obeane posleratne dobiti (Italija, Japan), odnosno zemalja koje su taj rat izgubile
i suoile se sa razliitim drutvenim i ekonomskim nedaama (Nemaka, Austrija,
Maarska).274 Takoe, Prvi svetski rat je bio izuzetno krvavi globalni sukob, do tada
___________
274 Versajski sporazum je naziv za centralni mirovni sporazum izmeu zaraenih drava koji je postig-
nut nakon Prvog svetskog rata, odnosno sporazum koji je okonao rat izmeu Nemake i (tadanjih)
drava Saveznica (Britanskog carstva, Francuske, Rusije, Sjedinjenih Drava, Italije, Japana i drugih
drava). Potpisan je 18. juna 1919. godine, nakon est meseci pregovora na mirovnoj konferenciji u
Parizu (koja se odravala u palati Versaj). Uslovi sporazuma bili su posebno teki po Nemaku, kojoj
je (na insistiranje Francuske) nametnuto razoruanje (Nemaka nije smela da uvozi ili izvozi oruje,
poseduje podmornice i avijaciju itd.), izuzetno visoka ratna odteta (koja je do kraja isplaena tek
2010. godine) i gubitak mnogih teritorija u Evropi, kao i kolonija. Meu klauzulama sporazuma bila je
i klauzula o nemakoj krivici za rat (kao osnova za ratnu odtetu). Svi nemaki politiari su prvobitno
odbacili sporazum kao povredu asti, a prva nemaka posleratna vlada dala je ostavku da ga ne bi
potpisala, nakon ega su Saveznici zapretili nastavkom rata i invazijom. Tek nakon brojnih politikih
pregovora nemaki parlament je ratifikovao sporazum nekoliko sati pre isteka zadatog krajnjeg roka.
Nemaki konzervativci, nacionalisti i vojni lideri su mahom osudili sporazum, a za ratifikaciju su
optuili domae izdajnike poput socijalista, komunista i Jevreja. Drugim reima, ovim sporazumom
su dodatno uveana nacionalistika oseanja (kao i ekonomsko osiromaenje) u Nemakoj, zbog ega
se on esto navodi kao indirektni uzrok Drugog svetskog rata. Takoe, meu dravama koje su bile
272
nezabeleenih razmera, koji je na odreeni nain uruio veru u progres i u razum,
kao i u vrednosti demokratije, slobode i jednakosti.
U tom smislu, i Faistika partija u Italiji i Nacionalsocijalistika partija u
Nemakoj formirane su iste godine, 1919. godine, (samo) godinu dana nakon rata.
Ove partije su ubrzo postale veoma uspene u politikom smislu npr. Musolini je
proglaen za premijera 1922. godine i do 1926. godine u Italiji je ve bila uspostav-
ljena faistika jednopartijska drava. Hitler je usvojio stil Musolinijevih faista i
imenovan je za nemakog kancelara ve 1933. godine. Za samo godinu dana on je
Nemaku takoe ustrojio kao faistiku diktaturu, a sebe je prozvao neprikosno-
venim voom ili diktatorom. Meutim, zaboravlja se da u pitanju nisu bile samo
Italija i Nemaka, jer su liberalne demokratije guene ili svrgavane irom konti-
nenta. Do 1938. godine jedina preostala demokratija u istonoj i centralnoj Evropi
bila je ehoslovaka, uz Maarsku i Rumuniju koje su se kretale ka kolaboraciji
sa faistikim silama. Faistiki reimi uspostavljeni su i u paniji i u Portugalu, a
izvan Evrope u Argentini i u Japanu.
S druge strane, faizam nije bio samo prosta reakcija na nevolje Prvog svetskog
rata, a ove ideje su imale svoje filozofske i (pseudo)naune prethodnice. Niz ideja
koje indirektno doprinose genezi faizma pojavljuje se jo tokom doba prosvetitelj-
stva, odnosno u periodu reakcije na prosvetiteljstvo u vidu kontraprosvetiteljstva i
romantizma. Na primer, meu njima je bila ideja o izuavanju univerzalnih istorija
od strane Johana Gotfrida Herdera, koja je rezultirala u romantiarskoj doktrini o
razvoju nacija.275 Da bi opisao kulturni fenomen geneze modernih nacija Herder je
formulisao termin Nationalismus (nacionalizam) i u tom kontekstu nacionali-
zam nije oznaavao politiku ideologiju koja je formulisana tokom i nakon Fran-
cuske revolucije, ve specifinu (pseudo)naunu doktrinu. On je na osnovu analize
jezika razvio teoriju da su Evropljani potomci Indoarijevskih naroda, a posebno da
nemaki narodi imaju bliske rasne veze sa drevnim Indijcima i drevnim Persijan-
cima, za koje je tvrdio da imaju veliki kapacitet za mudrost, znanje, nauku, moral,
kulturu itd.276 Herderovi savremenici i sledbenici su zatim koristili ovaj koncept
__________
nezadovoljne rezultatima Versajskog sporazuma bile su i Italija i Japan (koje se u Drugom svetskom
ratu pridruuju Nemakoj). S druge strane, mnogi savremeni istoriari suprotstavljaju se tradicional-
nom uverenju da su uslovi sporazuma bili prestrogi i tvrde da su zapravo bili isuvie blagi za Nemaku
(uprkos masovnom oseanju frustracije i ozlojeenosti). Naime, tvrdi se da Nemaka, iako poraena,
nije bila ni okupirana ni istinski pacifikovana, odnosno vojno oslabljena, kao i da ratna odteta nije
imala velikog uticaja po nemaku ekonomiju (ve ga je imala svetska ekonomska kriza) zbog brojnih
odlaganja ove isplate.
275 Johan Gotfrid Herder (Johann Gottfried von Herder, 17441803) je bio nemaki filozof, teolog,
pesnik i knjievni kritiar koji je bio zagovornik nemakog prosvetiteljstva, ali i romantizma. Vre-
menom postaje protivnik prosvetiteljskih ideja i poinje da se povezuje sa nacionalizmom.
276 Indoarijevski narodi predstavljaju etniku i lingvistiku grupu naroda koji govore indoarijev-
skom porodicom jezika (koja pripada iroj porodici indoevropskih jezika). Danas indoarijevskim
jezicima govori oko milijardu ljudi, mahom u junoj Aziji, odnosno u dananjoj Indiji, Pakistanu i
Bangladeu.
273
arijevske rase da bi razlikovali plemenitu arijevsku kulturu, nasuprot parazit-
skoj semitskoj kulturi.277 U pitanju je bila tipina pseudoistorija, odnosno lano
predstavljanje nacionalistikih i antisemitskih stavova kao naune istorije.
Kada je re o romantizmu, na faizam prvenstveno utie romantiarska pobuna
protiv prosvetiteljstva, u emu je posebnu vanu ulogu igrala ideja o nacionalnom
buenju (nasuprot liberalnom ili prosvetiteljskom buenju slobodne individue).
Naravno, romantizam je bio iroki kulturni, intelektualni i umetniki pokret, dok
faizmu indirektno doprinose jedino (ekstremni) antiracionalni i nacionalistiki
elementi romantizma. Jedna od kljunih ideja i najveih naslea romantizma jeste
upravo nacionalizam koji vremenom postaje centralna tema romantiarske umet-
nosti i politike filozofije. U pitanju je bilo naglaavanje znaaja nacionalnih jezika
i folklora, lokalnih obiaja i tradicija, kao i drutvenih pokreta koji su insistirali
na nacionalnom jedinstvu i/ili nacionalnom osloboenju od tadanjih multina-
cionalnih carstava. Na primer, jo je Fihte u svojim govorima upuenim nemakoj
naciji iz 1808. godine isticao da su pojedinci koji govore istim jezikom prirodno
povezani mnogim nevidljivim vezama i da ine jedno nedeljivo jedinstvo.278 Meu
indirektne uticaje na faizam kao politiku ideologiju mogue je ubrojati i politiku
filozofiju Georga Hegela, u kojoj ovaj nemaki filozof zagovara apsolutni autoritet
drave. Za Hegela, drava je bila krajnje ostvarenje slobode i mariranje boga na
Zemlji. Iako faisti (najverovatnije) Hegela nisu itali ili ga nisu razumeli, dok-
trine o ontolokom primatu drave nad pojedincem predstavljaju integralni deo
faistike politike filozofije.
Zatim, koreni faizma seu i u 1880-e godine, odnosno u specifini duh vremena
koji je preovladavao u odreenim politikim i filozofskim krugovima tog doba. Za
optimistiki orijentisane intelektualce i umetnike u pitanju je bila tzv. Divna epoha
(Belle poque), odnosno doba dominacije hedonizma, slobode, mira, napretka i
prosperiteta, odnosno zlatno doba evropske istorije. S druge strane, odreeni au-
tori su izraavali sasvim suprotna i pesimistika stanovita, (in)direktno kritikujui
ovakvo drutveno stanje. U pitanju je bila (tada) intelektualno i drutveno atrak-
tivna pobuna protiv materijalizma, racionalizma, buroaskog drutva i demokrati-
___________
Ovi narodi su potomci Indoiranaca, naroda koji su stvorili razvijenu civilizaciju na indijskom potkon-
tinentu u drugom i prvom milenijumu pre nove ere.
277 Koncept arijevske rase je bio istorijski uticajan u zapadnoj kulturi u periodu od druge polovine 19.
do prve polovine 20. veka. Re je o ideji da su izvorni pripadnici indoevropske grupe jezika i njihovi
potomci (Indoarijevci) predstavljali zasebnu rasu u okviru bele rase, i to rasu koja je intelektualno,
kulturno i moralno superiorna. Dok je ovaj koncept prvobitno bio u vezi sa lingvistikim klasifikaci-
jama, preuzet je za ideoloki motivisane rasistike teorije u nacistikim doktrinama.
278 Johan Gotlib Fihte (Johann Gottlieb Fichte, 17621814) je bio nemaki filozof i jedna od vodeih
linosti i osnivaa filozofije nemakog idealizma. Pisao je i dela iz politike filozofije, zbog ega se
smatra i za jednog od oeva nemakog nacionalizma. Bio je miljenja da je sloboda osnova ljudske
egzistencije, a ostvarenje oveka u okviru slobodne zajednice osnovni smisao postojanja linosti i
oveanstva.
274
je, pri emu su na mesto tih ideja i politikih vrednosti stavljane ideje iracional-
izma, subjektivizma, vitalizma i misticizma.
Brojni intelektualci tog doba dovodili su u pitanje slobodu i racionalistiki indi-
vidualizam, uz elju za povratak tradicionalnim vrednostima i pripadnosti kole-
ktivitetu koji je vei od prostog zbira individua. Ove ideje su se obino grupisale
u pesimistike ideje o kraju stolea (Fin de sicle), mislei na kraj 19. veka, kao
period degeneracije, dekadencije, dosade, cinizma i pobune. Meu tipine izraze
duha kraja stolea spadaju i pesimizam filozofije openhauera, subjektivizam
Anrija Bergsona, kao i parareligijska knjievnost Dostojevskog ili slikarstvo Edvar-
da Munka.279 U tom smislu, mnogi autori posebno istiu ulogu filozofije Fridriha
Niea kada je re o genezi faizma.280 On u svojoj filozofiji istie koncept volje za
___________
279 Artur openhauer (Arthur Schopenhauer, 17881860) je bio nemaki filozof koji je ostao upam-
en po svojoj filozofiji pesimizma. Verovao je da emocionalne, fizike i seksualne elje nikad ne
moemo da ispunimo i zato je zagovarao ivot koji negira elje, koji je bio slian asketskom ivotu
nekih ranijih filozofa i verskih voa.
Anri Bergson (Henri Bergson, 18591941) je bio francuski filozof koji je insistirao na znaaju
neposrednog iskustva i intuicije (a ne nauke i racionalizma) u razumevanju sveta. Bio je i talentovani
matematiar, a dobio je i Nobelovu nagradu za knjievnost 1927. godine.
Fjodor Dostojevski (Fyodor Mikhailovich Dostoyevsky, 18211881) je bio ruski pisac romana, krat-
kih pria i eseja, a mnogi ga smatraju i filozofom. U svojim knjievnim delima istraivao je ljudsku
psihologiju u kontekstu burne i problematine sociopolitike atmosfere u Rusiji u 19. veku. Meu
njegovim najpoznatijim romanima su Zloin i kazna (Prestupleniye i nakazaniye, 1866), Idiot (Idiot,
1869) i Braa Karamazovi (Bratya Karamazovy, 1880), a njegova novela Zapisi iz podzemlja (Zapiski iz
podpolya, 1864) jedno je od prvih dela egzistencijalistike knjievnosti. Pripadao je i tajnom drutvu
liberalnih utopista ije je lanove ruska vlast osudila na smrt, ali je Dostojevskog u poslednjem tre-
nutku (pred streljakim vodom) spasilo preinaenje kazne na etiri godine tekog rada u Sibiru. Pu-
tovao je i Zapadnom Evropom i razvio je zavisnost od kockanja koja ga je osiromaila. Bio je i duboko
religiozna osoba, a izraavao je i antisemitska oseanja.
Edvard Munk (Edvard Munch, 18631944) je bio norveki slikar i grafiar koji je uticao na razvoj
ekspresionizma. Studirao je inenjerstvo, a tvrdi se da je bio nespokojna i pesimistina osoba (za sebe
je rekao da je nekoliko godina bio gotovo lud), odnosno slikar koji je oseao teskobu pred iskustvom
ivota u velegradu, ali i pred uznemiravajuom veliinom prirode. Poznat je po istraivanju raznih
psiholokih tema, a posebno samoe ljudskog bia, koje zatim prenosi na platno (npr. sluei se lini-
jama koje se izduuju i povijaju, kao i u melanholinim tonovima boja). Njegova najpoznatija slika je
Krik (Skrik, 1893), na kojoj prikazuje uasnutu i gotovo demonsku figuru koja stoji na mostu nasuprot
krvavo crvenom nebu.
Ekspresionizam je bio umetniki pokret koji nastaje u Nemakoj poetkom dvadesetog veka. Za nje-
ga je karakteristino predstavljanje sveta iskljuivo iz subjektivne perspektive, zbog ega se predstava
sveta esto radikalno menja sa ciljem izazivanja (ekspresije) odreenih oseanja ili ideja. Drugim
reima, ekspresionisti ele da iskau znaenje ili emocionalno iskustvo, a ne fiziku realnost.
280 Fridrih Nie (Friedrich Nietzsche, 18441900) je bio nemaki filozof i filolog, koji je poznat
po svojim kritikim tekstovima o religiji, moralu, savremenoj kulturi i nauci. Njegov stil pisanja i
radikalno preispitivanje kulturnih vrednosti i objektivnosti istine proizveli su mnotvo razliitih ko-
mentara i interpretacija, a meu njegovim najznaajnijim konceptima nalaze se ideje o smrti boga,
natoveku i volji za mo. Centralna tema njegove filozofije jeste ideja o afirmaciji ivota, to podra-
zumeva preispitivanje svih doktrina koje unitavaju ivot.
275
arijevske rase da bi razlikovali plemenitu arijevsku kulturu, nasuprot parazit-
skoj semitskoj kulturi.277 U pitanju je bila tipina pseudoistorija, odnosno lano
predstavljanje nacionalistikih i antisemitskih stavova kao naune istorije.
Kada je re o romantizmu, na faizam prvenstveno utie romantiarska pobuna
protiv prosvetiteljstva, u emu je posebnu vanu ulogu igrala ideja o nacionalnom
buenju (nasuprot liberalnom ili prosvetiteljskom buenju slobodne individue).
Naravno, romantizam je bio iroki kulturni, intelektualni i umetniki pokret, dok
faizmu indirektno doprinose jedino (ekstremni) antiracionalni i nacionalistiki
elementi romantizma. Jedna od kljunih ideja i najveih naslea romantizma jeste
upravo nacionalizam koji vremenom postaje centralna tema romantiarske umet-
nosti i politike filozofije. U pitanju je bilo naglaavanje znaaja nacionalnih jezika
i folklora, lokalnih obiaja i tradicija, kao i drutvenih pokreta koji su insistirali
na nacionalnom jedinstvu i/ili nacionalnom osloboenju od tadanjih multina-
cionalnih carstava. Na primer, jo je Fihte u svojim govorima upuenim nemakoj
naciji iz 1808. godine isticao da su pojedinci koji govore istim jezikom prirodno
povezani mnogim nevidljivim vezama i da ine jedno nedeljivo jedinstvo.278 Meu
indirektne uticaje na faizam kao politiku ideologiju mogue je ubrojati i politiku
filozofiju Georga Hegela, u kojoj ovaj nemaki filozof zagovara apsolutni autoritet
drave. Za Hegela, drava je bila krajnje ostvarenje slobode i mariranje boga na
Zemlji. Iako faisti (najverovatnije) Hegela nisu itali ili ga nisu razumeli, dok-
trine o ontolokom primatu drave nad pojedincem predstavljaju integralni deo
faistike politike filozofije.
Zatim, koreni faizma seu i u 1880-e godine, odnosno u specifini duh vremena
koji je preovladavao u odreenim politikim i filozofskim krugovima tog doba. Za
optimistiki orijentisane intelektualce i umetnike u pitanju je bila tzv. Divna epoha
(Belle poque), odnosno doba dominacije hedonizma, slobode, mira, napretka i
prosperiteta, odnosno zlatno doba evropske istorije. S druge strane, odreeni au-
tori su izraavali sasvim suprotna i pesimistika stanovita, (in)direktno kritikujui
ovakvo drutveno stanje. U pitanju je bila (tada) intelektualno i drutveno atrak-
tivna pobuna protiv materijalizma, racionalizma, buroaskog drutva i demokrati-
___________
Ovi narodi su potomci Indoiranaca, naroda koji su stvorili razvijenu civilizaciju na indijskom potkon-
tinentu u drugom i prvom milenijumu pre nove ere.
277 Koncept arijevske rase je bio istorijski uticajan u zapadnoj kulturi u periodu od druge polovine 19.
do prve polovine 20. veka. Re je o ideji da su izvorni pripadnici indoevropske grupe jezika i njihovi
potomci (Indoarijevci) predstavljali zasebnu rasu u okviru bele rase, i to rasu koja je intelektualno,
kulturno i moralno superiorna. Dok je ovaj koncept prvobitno bio u vezi sa lingvistikim klasifikaci-
jama, preuzet je za ideoloki motivisane rasistike teorije u nacistikim doktrinama.
278 Johan Gotlib Fihte (Johann Gottlieb Fichte, 17621814) je bio nemaki filozof i jedna od vodeih
linosti i osnivaa filozofije nemakog idealizma. Pisao je i dela iz politike filozofije, zbog ega se
smatra i za jednog od oeva nemakog nacionalizma. Bio je miljenja da je sloboda osnova ljudske
egzistencije, a ostvarenje oveka u okviru slobodne zajednice osnovni smisao postojanja linosti i
oveanstva.
274
je, pri emu su na mesto tih ideja i politikih vrednosti stavljane ideje iracional-
izma, subjektivizma, vitalizma i misticizma.
Brojni intelektualci tog doba dovodili su u pitanje slobodu i racionalistiki indi-
vidualizam, uz elju za povratak tradicionalnim vrednostima i pripadnosti kole-
ktivitetu koji je vei od prostog zbira individua. Ove ideje su se obino grupisale
u pesimistike ideje o kraju stolea (Fin de sicle), mislei na kraj 19. veka, kao
period degeneracije, dekadencije, dosade, cinizma i pobune. Meu tipine izraze
duha kraja stolea spadaju i pesimizam filozofije openhauera, subjektivizam
Anrija Bergsona, kao i parareligijska knjievnost Dostojevskog ili slikarstvo Edvar-
da Munka.279 U tom smislu, mnogi autori posebno istiu ulogu filozofije Fridriha
Niea kada je re o genezi faizma.280 On u svojoj filozofiji istie koncept volje za
___________
279 Artur openhauer (Arthur Schopenhauer, 17881860) je bio nemaki filozof koji je ostao upam-
en po svojoj filozofiji pesimizma. Verovao je da emocionalne, fizike i seksualne elje nikad ne
moemo da ispunimo i zato je zagovarao ivot koji negira elje, koji je bio slian asketskom ivotu
nekih ranijih filozofa i verskih voa.
Anri Bergson (Henri Bergson, 18591941) je bio francuski filozof koji je insistirao na znaaju
neposrednog iskustva i intuicije (a ne nauke i racionalizma) u razumevanju sveta. Bio je i talentovani
matematiar, a dobio je i Nobelovu nagradu za knjievnost 1927. godine.
Fjodor Dostojevski (Fyodor Mikhailovich Dostoyevsky, 18211881) je bio ruski pisac romana, krat-
kih pria i eseja, a mnogi ga smatraju i filozofom. U svojim knjievnim delima istraivao je ljudsku
psihologiju u kontekstu burne i problematine sociopolitike atmosfere u Rusiji u 19. veku. Meu
njegovim najpoznatijim romanima su Zloin i kazna (Prestupleniye i nakazaniye, 1866), Idiot (Idiot,
1869) i Braa Karamazovi (Bratya Karamazovy, 1880), a njegova novela Zapisi iz podzemlja (Zapiski iz
podpolya, 1864) jedno je od prvih dela egzistencijalistike knjievnosti. Pripadao je i tajnom drutvu
liberalnih utopista ije je lanove ruska vlast osudila na smrt, ali je Dostojevskog u poslednjem tre-
nutku (pred streljakim vodom) spasilo preinaenje kazne na etiri godine tekog rada u Sibiru. Pu-
tovao je i Zapadnom Evropom i razvio je zavisnost od kockanja koja ga je osiromaila. Bio je i duboko
religiozna osoba, a izraavao je i antisemitska oseanja.
Edvard Munk (Edvard Munch, 18631944) je bio norveki slikar i grafiar koji je uticao na razvoj
ekspresionizma. Studirao je inenjerstvo, a tvrdi se da je bio nespokojna i pesimistina osoba (za sebe
je rekao da je nekoliko godina bio gotovo lud), odnosno slikar koji je oseao teskobu pred iskustvom
ivota u velegradu, ali i pred uznemiravajuom veliinom prirode. Poznat je po istraivanju raznih
psiholokih tema, a posebno samoe ljudskog bia, koje zatim prenosi na platno (npr. sluei se lini-
jama koje se izduuju i povijaju, kao i u melanholinim tonovima boja). Njegova najpoznatija slika je
Krik (Skrik, 1893), na kojoj prikazuje uasnutu i gotovo demonsku figuru koja stoji na mostu nasuprot
krvavo crvenom nebu.
Ekspresionizam je bio umetniki pokret koji nastaje u Nemakoj poetkom dvadesetog veka. Za nje-
ga je karakteristino predstavljanje sveta iskljuivo iz subjektivne perspektive, zbog ega se predstava
sveta esto radikalno menja sa ciljem izazivanja (ekspresije) odreenih oseanja ili ideja. Drugim
reima, ekspresionisti ele da iskau znaenje ili emocionalno iskustvo, a ne fiziku realnost.
280 Fridrih Nie (Friedrich Nietzsche, 18441900) je bio nemaki filozof i filolog, koji je poznat
po svojim kritikim tekstovima o religiji, moralu, savremenoj kulturi i nauci. Njegov stil pisanja i
radikalno preispitivanje kulturnih vrednosti i objektivnosti istine proizveli su mnotvo razliitih ko-
mentara i interpretacija, a meu njegovim najznaajnijim konceptima nalaze se ideje o smrti boga,
natoveku i volji za mo. Centralna tema njegove filozofije jeste ideja o afirmaciji ivota, to podra-
zumeva preispitivanje svih doktrina koje unitavaju ivot.
275
mo, odnosno znaaj line mentalne i fizike snage, uz otri napad na hrianske i
demokratske vrednosti koje prema njegovom miljenju tite slabe, umesto zatite
tzv. natoveka. Dakle, kao filozofsku prethodnicu faizma mogue je oznaiti i na-
pad na pozitivizam u intelektualnim pokretima koji su naglaavali iracionalnost i
nesvesno.281 Naravno, navedene filozofske ideje ili umetniki izrazi nisu direktno
doprineli genezi faizma, ali je njihova pojava bila izraz duhovnog miljea nezado-
voljstva racionalizmom i prosvetiteljstvom (uz iskazanu nadu za neim novim i
drugaijim), a koju su delili i faisti.
Na faistike ideje uticala je i popularizacija eugenike kao teorije i prakse i jo
jednog irokog drutvenog pokreta poboljanja ljudskog naslea putem kontrole
ljudske reprodukcije. Ovaj koncept je veoma star i moe se pratiti od perioda
antike Grke u sluaju infanticida mentalno i fiziki nerazvijene dece, kao i nas-
tojanja za strogom kontrolom reprodukcije opisane u Platonovoj Dravi i slinim
utopistikim delima. Meutim, tipian izraz eugenika dobija u delu Frensisa
Goltona na temelju ideje da se i ljudske mentalne, moralne i karakterne osobine
nasleuju poput fizikih.282 Eugeniki pokret se razvio krajem Goltonovog ivota i
u periodu izmeu 1890. i 1930. godine pojavio se u vie od 30 drava. Najuticajniji
je bio u Sjedinjenim Dravama, Kanadi, Velikoj Britaniji, Rusiji i skandinavskim
zemljama. Eugenika segregacija i sterilizacija praktikovana je na razliite naine i
sa razliitim stepenom prinude. Na primer, u amerikoj dravi Indijani 1907. go-
dine je usvojen zakon o obaveznoj sterilizaciji kriminalaca, idiota, silovatelja i im-
becila, nakon ega su slini zakoni usvojeni u jo 30 amerikih drava, dve kanad-
ske provincije, svim skandinavskim zemljama, Estoniji i Japanu. Najvei protivnik
sterilizacije bila je katolika crkva (pre svega iz straha da e posledica sterilizacije
biti seksualni promiskuitet), iako je eugenika zvanino prihvaena 1930. godine u
___________
281 Pozitivizam je filozofska doktrina koja zagovara upotrebu naunog metoda u drutvenim nau-
kama i koja istie da drutvo (poput prirodnog sveta) funkcionie na osnovu optih zakona. Prema
pozitivizmu, (drutveno) nauno saznanje mora biti zasnovano na iskustvu, empirijskim dokazima i
na analizi koja je utemeljena na nauci, logici ili matematici.
282 Frensis Golton (Francis Galton, 18221911) je bio istaknuti engleski naunik i inovator koji
se bavio biologijom, kriminologijom, psihologijom i drugim disciplinama, a danas je upamen i po
svojim inovacijama iz oblasti statistike. Takoe, u studiji Nasledni genije (Hereditary Genius, 1869)
detaljno se bavio fenomenom nasleivanja, odnosno tvrdio je da geniji imaju mnogo vie predaka
visokog drutvenog i intelektualnog statusa. Predstavljajui porodina stabla za nekoliko stotina emi-
nentnih pojedinaca izraunao je da 50 procenata dotinih ima barem jednog istaknutog pretka i na
taj nain zakljuuje da je naslee osnovna determinanta intelektualnih sposobnosti. Jedno poglavlje
u svojoj studiji posvetio je i procenama komparativne vrednosti rasa i nacija. U izvesnom smislu,
reprodukovao je tipine viktorijanske zamisli o rasnoj hijerarhiji koja se protee od belaca do crnaca,
uz stav da su antiki Grci bili proseno inteligentniji od bilo koje moderne civilizovane nacije. Intere-
santno je da pie i kontroverzan lanak Afrika Kinezima, u kojem zagovara ohrabrivanje migracije
Kineza (kao rase sposobne za razvijenu civilizaciju) u Afriku, naseljenu inferiornijim rasama. Na
osnovu svog istraivanja naslea, Golton je zagovarao regulaciju ljudskog sparivanja da bi uveao
bioloki kvalitet nacije.
276
enklitici pape Pija XI.283 Tipini eugeniki zakoni odnosili su se na zabranu braka
pojedincima sa mentalnim bolestima, epilepsijom i slino. U nacistikoj Nemakoj
sterilisano je oko 400.000 ljudi pod uticajem eugenike doktrine nazvane rasna
higijena (Rassenhygiene).284
Drutvene nauke su ponudile niz teorija i interpretacija kako bi objasnile po-
javu i razvoj faizma. Meu tipinim objanjenjima su ona o socioekonomskim
uzrocima prema kojima je on proizvod specifinih ekonomskih sila ili interesa,
kao i ekonomskih interesa odreenih drutvenih grupa (npr. krupnog biznisa,
buroazije, sitne buroazije). Drugi tip objanjenja je naglaavao psihokulturne
motivacije koje imaju veze sa teorijama linosti ili socijalnom psihologijom. Meu
teorijama o uzrocima faizma nalaze se i teorije modernizacije, prema kojima je
faizam blisko povezan sa odreenim stadijumom modernog razvoja, dok ga neki
teoretiari vide kao aspekt ireg fenomena totalitarizma 20. veka. Najfleksibilnija i
multikauzalna objanjenja usredsreuju se na mnoge dimenzije istorijskog razvoja
u Evropi, a posebno na varijacije tog razvoja u razliitim zemljama ranog 20. veka.
Ova multikauzalna objanjenja obino izoluju nekoliko kljunih istorijskih vari-
jabli koje su bile zajednike za sociopolitike okolnosti u zemljama u kojima se
pojavljuju znaajni faistiki pokreti. Meu ovim varijablama nalaze se kljune raz-
like u oblastima kao to su nacionalni poloaj, ekonomska situacija, politiki prob-
lemi, kulturne sklonosti i drutvena struktura. Tipina zajednika varijabla u vezi
sa nacionalnim poloajem bila je status gubitnika ili oseanje snane frustracije
kada je re o nacionalistikim ambicijama. U domenu ekonomije faizam se razvio
samo u dravama sa velikim ekonomskim potekoama, iako je sadraj tih prob-
lema izuzetno varirao u raznim privredama (npr. Nemaka je bila visoko industri-
jalizovana zemlja, a Rumunija, Hrvatska ili Srbija su bile poljoprivredne zemlje).
Verovatno najtipinija odlika ekonomskih varijabli bila je u optem verovanju da su
ekonomski problemi imali nacionalni karakter, ali i meunarodno poreklo.
Kada je re o politikim okolnostima, jaki faistiki pokreti se pojavljuju u
dravama koje su bile na samom poetku (teke) tranzicije ka demokratskom
ureenju (odnosno, ni razvijene drave sa dugom tradicijom demokratije, ni izu-
___________
283 Papa Pije XI (pope Pius XI, 18571939) je bio rimski papa italijanskog porekla koji je vladao od
1922. do 1939. godine. Bio je prvi papa koji je vladao Vatikanom kao entitetom sa statusom drave, to
je status koji je Vatikanu 1929. godine dodelio Musolini (i koji traje do danas). Naime, pape su tokom
istorije upravljale tzv. papskim dravama koje su esto obuhvatale veliki deo Apeninskog poluostrva
(i najee nisu ni ivele ili stanovale na teritoriji dananjeg Vatikana, ve u palati u jugoistonom
Rimu). Ovo je bio sluaj sve do 19. veka, kada je teritoriju Papskih drava preuzela novoformirana
Kraljevina Italija. Zatim je Musolini osnovao Vatikan kao nezavisnu dravu u ime tadanjeg itali-
janskog kralja. Sam papa Pije XI ostao je upamen po kritikama kapitalizma, ali se otro protivio
nacizmu i komunizmu.
284 U Sjedinjenim Dravama izvreno je preko 64000 prinudnih sterilizacija, od ega je vie od polo-
vine ovog broja bilo u Kaliforniji. U vedskoj je sterilisano vie od 62000 ljudi, pre svega devijanata i
mentalnih bolesnika.
277
mo, odnosno znaaj line mentalne i fizike snage, uz otri napad na hrianske i
demokratske vrednosti koje prema njegovom miljenju tite slabe, umesto zatite
tzv. natoveka. Dakle, kao filozofsku prethodnicu faizma mogue je oznaiti i na-
pad na pozitivizam u intelektualnim pokretima koji su naglaavali iracionalnost i
nesvesno.281 Naravno, navedene filozofske ideje ili umetniki izrazi nisu direktno
doprineli genezi faizma, ali je njihova pojava bila izraz duhovnog miljea nezado-
voljstva racionalizmom i prosvetiteljstvom (uz iskazanu nadu za neim novim i
drugaijim), a koju su delili i faisti.
Na faistike ideje uticala je i popularizacija eugenike kao teorije i prakse i jo
jednog irokog drutvenog pokreta poboljanja ljudskog naslea putem kontrole
ljudske reprodukcije. Ovaj koncept je veoma star i moe se pratiti od perioda
antike Grke u sluaju infanticida mentalno i fiziki nerazvijene dece, kao i nas-
tojanja za strogom kontrolom reprodukcije opisane u Platonovoj Dravi i slinim
utopistikim delima. Meutim, tipian izraz eugenika dobija u delu Frensisa
Goltona na temelju ideje da se i ljudske mentalne, moralne i karakterne osobine
nasleuju poput fizikih.282 Eugeniki pokret se razvio krajem Goltonovog ivota i
u periodu izmeu 1890. i 1930. godine pojavio se u vie od 30 drava. Najuticajniji
je bio u Sjedinjenim Dravama, Kanadi, Velikoj Britaniji, Rusiji i skandinavskim
zemljama. Eugenika segregacija i sterilizacija praktikovana je na razliite naine i
sa razliitim stepenom prinude. Na primer, u amerikoj dravi Indijani 1907. go-
dine je usvojen zakon o obaveznoj sterilizaciji kriminalaca, idiota, silovatelja i im-
becila, nakon ega su slini zakoni usvojeni u jo 30 amerikih drava, dve kanad-
ske provincije, svim skandinavskim zemljama, Estoniji i Japanu. Najvei protivnik
sterilizacije bila je katolika crkva (pre svega iz straha da e posledica sterilizacije
biti seksualni promiskuitet), iako je eugenika zvanino prihvaena 1930. godine u
___________
281 Pozitivizam je filozofska doktrina koja zagovara upotrebu naunog metoda u drutvenim nau-
kama i koja istie da drutvo (poput prirodnog sveta) funkcionie na osnovu optih zakona. Prema
pozitivizmu, (drutveno) nauno saznanje mora biti zasnovano na iskustvu, empirijskim dokazima i
na analizi koja je utemeljena na nauci, logici ili matematici.
282 Frensis Golton (Francis Galton, 18221911) je bio istaknuti engleski naunik i inovator koji
se bavio biologijom, kriminologijom, psihologijom i drugim disciplinama, a danas je upamen i po
svojim inovacijama iz oblasti statistike. Takoe, u studiji Nasledni genije (Hereditary Genius, 1869)
detaljno se bavio fenomenom nasleivanja, odnosno tvrdio je da geniji imaju mnogo vie predaka
visokog drutvenog i intelektualnog statusa. Predstavljajui porodina stabla za nekoliko stotina emi-
nentnih pojedinaca izraunao je da 50 procenata dotinih ima barem jednog istaknutog pretka i na
taj nain zakljuuje da je naslee osnovna determinanta intelektualnih sposobnosti. Jedno poglavlje
u svojoj studiji posvetio je i procenama komparativne vrednosti rasa i nacija. U izvesnom smislu,
reprodukovao je tipine viktorijanske zamisli o rasnoj hijerarhiji koja se protee od belaca do crnaca,
uz stav da su antiki Grci bili proseno inteligentniji od bilo koje moderne civilizovane nacije. Intere-
santno je da pie i kontroverzan lanak Afrika Kinezima, u kojem zagovara ohrabrivanje migracije
Kineza (kao rase sposobne za razvijenu civilizaciju) u Afriku, naseljenu inferiornijim rasama. Na
osnovu svog istraivanja naslea, Golton je zagovarao regulaciju ljudskog sparivanja da bi uveao
bioloki kvalitet nacije.
276
enklitici pape Pija XI.283 Tipini eugeniki zakoni odnosili su se na zabranu braka
pojedincima sa mentalnim bolestima, epilepsijom i slino. U nacistikoj Nemakoj
sterilisano je oko 400.000 ljudi pod uticajem eugenike doktrine nazvane rasna
higijena (Rassenhygiene).284
Drutvene nauke su ponudile niz teorija i interpretacija kako bi objasnile po-
javu i razvoj faizma. Meu tipinim objanjenjima su ona o socioekonomskim
uzrocima prema kojima je on proizvod specifinih ekonomskih sila ili interesa,
kao i ekonomskih interesa odreenih drutvenih grupa (npr. krupnog biznisa,
buroazije, sitne buroazije). Drugi tip objanjenja je naglaavao psihokulturne
motivacije koje imaju veze sa teorijama linosti ili socijalnom psihologijom. Meu
teorijama o uzrocima faizma nalaze se i teorije modernizacije, prema kojima je
faizam blisko povezan sa odreenim stadijumom modernog razvoja, dok ga neki
teoretiari vide kao aspekt ireg fenomena totalitarizma 20. veka. Najfleksibilnija i
multikauzalna objanjenja usredsreuju se na mnoge dimenzije istorijskog razvoja
u Evropi, a posebno na varijacije tog razvoja u razliitim zemljama ranog 20. veka.
Ova multikauzalna objanjenja obino izoluju nekoliko kljunih istorijskih vari-
jabli koje su bile zajednike za sociopolitike okolnosti u zemljama u kojima se
pojavljuju znaajni faistiki pokreti. Meu ovim varijablama nalaze se kljune raz-
like u oblastima kao to su nacionalni poloaj, ekonomska situacija, politiki prob-
lemi, kulturne sklonosti i drutvena struktura. Tipina zajednika varijabla u vezi
sa nacionalnim poloajem bila je status gubitnika ili oseanje snane frustracije
kada je re o nacionalistikim ambicijama. U domenu ekonomije faizam se razvio
samo u dravama sa velikim ekonomskim potekoama, iako je sadraj tih prob-
lema izuzetno varirao u raznim privredama (npr. Nemaka je bila visoko industri-
jalizovana zemlja, a Rumunija, Hrvatska ili Srbija su bile poljoprivredne zemlje).
Verovatno najtipinija odlika ekonomskih varijabli bila je u optem verovanju da su
ekonomski problemi imali nacionalni karakter, ali i meunarodno poreklo.
Kada je re o politikim okolnostima, jaki faistiki pokreti se pojavljuju u
dravama koje su bile na samom poetku (teke) tranzicije ka demokratskom
ureenju (odnosno, ni razvijene drave sa dugom tradicijom demokratije, ni izu-
___________
283 Papa Pije XI (pope Pius XI, 18571939) je bio rimski papa italijanskog porekla koji je vladao od
1922. do 1939. godine. Bio je prvi papa koji je vladao Vatikanom kao entitetom sa statusom drave, to
je status koji je Vatikanu 1929. godine dodelio Musolini (i koji traje do danas). Naime, pape su tokom
istorije upravljale tzv. papskim dravama koje su esto obuhvatale veliki deo Apeninskog poluostrva
(i najee nisu ni ivele ili stanovale na teritoriji dananjeg Vatikana, ve u palati u jugoistonom
Rimu). Ovo je bio sluaj sve do 19. veka, kada je teritoriju Papskih drava preuzela novoformirana
Kraljevina Italija. Zatim je Musolini osnovao Vatikan kao nezavisnu dravu u ime tadanjeg itali-
janskog kralja. Sam papa Pije XI ostao je upamen po kritikama kapitalizma, ali se otro protivio
nacizmu i komunizmu.
284 U Sjedinjenim Dravama izvreno je preko 64000 prinudnih sterilizacija, od ega je vie od polo-
vine ovog broja bilo u Kaliforniji. U vedskoj je sterilisano vie od 62000 ljudi, pre svega devijanata i
mentalnih bolesnika.
277
zetno zaostale drave u domenu demokratije nisu imale snane faistike pokrete).
Kljuna varijabla u vezi sa kulturnim miljeom odnosila se na stepen prihvatanja
racionalizma i materijalizma, nasuprot idealizmu i vitalizmu (koji su bili snani
u faistikim dravama). U sluaju drutvene mobilizacije postojala je zajednika
varijabla rasprostranjenog nezadovoljstva meu mladima i niim srednjim kla-
sama. Nijedna od navedenih varijabli nije bila dovoljna za stvaranje masovnog ili
dominantnog faistikog pokreta, a to esto nije bio sluaj ni kada su bile prisutne
dve ili ak tri spomenute varijable. Masovni faizam se pojavljuje samo u onih ne-
koliko drava u kojima su bile prisutne sve varijable u isto vreme.
Drugim reima, u pitanju je bilo zdrueno delovanje niza istorijskih i politikih
faktora ili varijabli koje su se pojavile na evropskoj i svetskoj sceni izmeu dva
rata. U konkretnijem smislu, u mnogim delovima Evrope su tek bile uspostavljene
demokratske vlade, a starije autokratske politike vrednosti i prakse nisu bile za-
mrle. Demokratske vlade u ovim drutvima su pred izazovima opteg posleratnog
ekonomskog kolapsa bile isuvie nestabilne i slabe, a u takvom kontekstu snane
harizmatine voe koje zagovaraju upravljanje dravom putem linog autoriteta
deluju izuzetno privlano. Mnoga evropska drutva bila su teko pogoena indus-
trijalizacijom koja je ugroavala niu srednju klasu ili sitnu buroaziju sainjenu
od malih trgovaca, preduzetnika i zanatlija koji, uz farmere, postaju najvatreniji
zagovornici faizma. U ovakvom ekonomskom kontekstu, srednja klasa je bila stis-
nuta izmeu krupnog biznisa sa jedne strane i radnike klase sa druge. lanstvo i
podrku za svoje ideje i doktrine faisti regrutuju upravo iz ovih klasa, populistiki
se protivei i kapitalizmu i komunizmu, zagovarajui svojevrsni trei put.
Oseanjima nezadovoljstva i ekonomskim nedaama doprinela je i svetska
ekonomska kriza 1930-ih godina i masovna nezaposlenost, iako se ovi faktori
ponekad pojednostavljeno tretiraju kao jedini ili dominantni faktori uspona
faizma. Sve navedene varijable generisale su masovno oseanje nezadovoljstva i
pesimizma, to je proizvodilo atmosferu krize u irem drutvenom (kulturnom,
politikom, moralnom itd.) smislu, a to su koristili faistiki demagozi. Zatim, ne
sme se zaboraviti da se u Rusiji nakon Prvog svetskog rata dogodila i Oktobarska
revolucija, a komunistike i socijalistike ideje su bile popularne irom kontinenta,
to je mnoge vlasnike kapitala dodatno uplailo za svoju imovinu. Ove grupe su
zatim i finansijski i politiki podravale faistike grupe zbog njihovog vatrenog
antikomunizma. Kao to je navedeno, Prvi svetski rat nije reio meunarodne
sukobe i meudravna rivalstva zbog kojih je bio pokrenut, a iza sebe je ostavio
naslee nacionalnih frustracija i elje za osvetom, posebno kod poraenih nacija.
Nacionalistike tenzije su odmah nakon Prvog svetskog rata transformisane u novi
i jo militantniji oblik nacionalizma proet militaristikim vrednostima, to je (zlo)
upotrebio faizam.
Na ovaj nain ova politika ideologija je (kratkotrajno) postala dominantna poli-
278
tika sila u posleratnoj Evropi. Tome su doprineli gotovo svi navedeni faktori
u odreenim drutvima uzeti zajedno, ali i (uspeno) vojno irenje nacistike
Nemake. Drugim reima, isto politiki trijumfi faistikih politikih pokreta bili
su relativno retki, iako ne i zanemarljivi. Potpuni vojni poraz Nemake i Italije u
Drugom svetskom ratu je politiki slomio faizam, a militarizam i masovna ubistva
nacista diskreditovali su ove ideje kod narednih generacija. Uprkos tome, faizam
nije u potpunosti iskorenjen nakon 1945. godine. Pokuaji da se oivi ak i ova
klasina verzija faizma bili su brojni, iako ratrkani na stotine ili hiljade manjih
neofaistikih grupacija u drugoj polovini 20. veka. Uz to, neki aspekti faistikog
miljenja (p)ostali su prisutni i u savremenim ekstremno desniarskim politikama
poput protivljenja imigrantima i tome slino.
7.4. kole miljenja u faizmu
Kao to se i mnogi liberali, socijalisti ili konzervativci meusobno razlikuju,
uz razlike ovih politikih ideologija u konkretnim dravama i istorijskim peri-
odima, situacija nije drugaija ni u sluaju faizma. Postojali su rivaliteti izmeu
mnogih autohtonih faistikih pokreta raznih evropskih drava u domenu linih
netrpeljivosti, kao i u pogledu taktikih pitanja i metoda politike borbe. Uz to,
svako razmatranje faizma kao jedinstvene politike ideologije suoava se sa
problematinom injenicom prema kojoj je on kao ideologija blisko povezan sa
specifinim (i raznovrsnim) nacionalizmima, zbog ega je teko govoriti o univer-
zalnom faizmu. Kada je re o ideolokim razlikama meu razliitim verzijama,
one su pre svega bile u vezi sa: (ne)prihvatanjem rasizma i antisemitizma, identi-
fikacijama sa hrianstvom, te u vezi sa podrkom nacistikoj Nemakoj. Pojedini
faisti i faistiki pokreti nisu pridavali veliku panju biolokom rasizmu, iako je ra-
sizam igrao kljunu ulogu u politikoj ideologiji onih faista koji ga prihvataju, kao
npr. kod nacionalsocijalista. Slino tome, rasizam je igrao vanu ulogu u ideologiji
amerikih faista iz Kju Kluks Klana (u odnosu prema amerikim crncima), japan-
skog faizma (u odnosu prema Kinezima), hrvatskog faizma ili ustakog pokreta
(u odnosu prema Srbima i Romima) itd.285 S druge strane, italijanski faizam je bio
___________
285 Kju Kluks Klan (Ku Klux Klan) ili samo Klan je naziv koji obuhvata nekoliko razliitih rasistikih,
nacionalistikih i faistikih organizacija koje su postojale tokom amerike istorije. Prva od njih, koja
je postojala na jugu Sjedinjenih Drava u drugoj polovini 19. veka, bila je paravojna organizacija
nekoliko veterana Amerikog graanskog rata (koji su se borili na strani Juga) i koji su se upotre-
bom nasilja i ubistava borili za nadmo belaca u amerikom drutvu, a akcijama drave suzbijena
je ve 1870-ih godina. Zatim je 1915. godine u Atlanti osnovan drugi Klan, kada ovoj organizaciji
pristupa izuzetno veliki broj graana, a osim rasizma i nacionalizma odlikovalo ju je i militantno
antikatolianstvo (u korist protestantizma) i antisemitizam. Na vrhuncu popularnosti, sredinom
1920-ih godina, (ovaj) Klan je imao oko 4-5 miliona lanova, iako je zbog unutranjih nesuglasica
i kriminalnog ponaanja voa Klana do 1930-ih godina lanstvo opalo na oko 30 hiljada. Konano,
trei Kju Kluks Klan je zapravo ime koje od 1950-ih i 1960-ih koriste mnoge nezavisne lokalne rasi-
279
zetno zaostale drave u domenu demokratije nisu imale snane faistike pokrete).
Kljuna varijabla u vezi sa kulturnim miljeom odnosila se na stepen prihvatanja
racionalizma i materijalizma, nasuprot idealizmu i vitalizmu (koji su bili snani
u faistikim dravama). U sluaju drutvene mobilizacije postojala je zajednika
varijabla rasprostranjenog nezadovoljstva meu mladima i niim srednjim kla-
sama. Nijedna od navedenih varijabli nije bila dovoljna za stvaranje masovnog ili
dominantnog faistikog pokreta, a to esto nije bio sluaj ni kada su bile prisutne
dve ili ak tri spomenute varijable. Masovni faizam se pojavljuje samo u onih ne-
koliko drava u kojima su bile prisutne sve varijable u isto vreme.
Drugim reima, u pitanju je bilo zdrueno delovanje niza istorijskih i politikih
faktora ili varijabli koje su se pojavile na evropskoj i svetskoj sceni izmeu dva
rata. U konkretnijem smislu, u mnogim delovima Evrope su tek bile uspostavljene
demokratske vlade, a starije autokratske politike vrednosti i prakse nisu bile za-
mrle. Demokratske vlade u ovim drutvima su pred izazovima opteg posleratnog
ekonomskog kolapsa bile isuvie nestabilne i slabe, a u takvom kontekstu snane
harizmatine voe koje zagovaraju upravljanje dravom putem linog autoriteta
deluju izuzetno privlano. Mnoga evropska drutva bila su teko pogoena indus-
trijalizacijom koja je ugroavala niu srednju klasu ili sitnu buroaziju sainjenu
od malih trgovaca, preduzetnika i zanatlija koji, uz farmere, postaju najvatreniji
zagovornici faizma. U ovakvom ekonomskom kontekstu, srednja klasa je bila stis-
nuta izmeu krupnog biznisa sa jedne strane i radnike klase sa druge. lanstvo i
podrku za svoje ideje i doktrine faisti regrutuju upravo iz ovih klasa, populistiki
se protivei i kapitalizmu i komunizmu, zagovarajui svojevrsni trei put.
Oseanjima nezadovoljstva i ekonomskim nedaama doprinela je i svetska
ekonomska kriza 1930-ih godina i masovna nezaposlenost, iako se ovi faktori
ponekad pojednostavljeno tretiraju kao jedini ili dominantni faktori uspona
faizma. Sve navedene varijable generisale su masovno oseanje nezadovoljstva i
pesimizma, to je proizvodilo atmosferu krize u irem drutvenom (kulturnom,
politikom, moralnom itd.) smislu, a to su koristili faistiki demagozi. Zatim, ne
sme se zaboraviti da se u Rusiji nakon Prvog svetskog rata dogodila i Oktobarska
revolucija, a komunistike i socijalistike ideje su bile popularne irom kontinenta,
to je mnoge vlasnike kapitala dodatno uplailo za svoju imovinu. Ove grupe su
zatim i finansijski i politiki podravale faistike grupe zbog njihovog vatrenog
antikomunizma. Kao to je navedeno, Prvi svetski rat nije reio meunarodne
sukobe i meudravna rivalstva zbog kojih je bio pokrenut, a iza sebe je ostavio
naslee nacionalnih frustracija i elje za osvetom, posebno kod poraenih nacija.
Nacionalistike tenzije su odmah nakon Prvog svetskog rata transformisane u novi
i jo militantniji oblik nacionalizma proet militaristikim vrednostima, to je (zlo)
upotrebio faizam.
Na ovaj nain ova politika ideologija je (kratkotrajno) postala dominantna poli-
278
tika sila u posleratnoj Evropi. Tome su doprineli gotovo svi navedeni faktori
u odreenim drutvima uzeti zajedno, ali i (uspeno) vojno irenje nacistike
Nemake. Drugim reima, isto politiki trijumfi faistikih politikih pokreta bili
su relativno retki, iako ne i zanemarljivi. Potpuni vojni poraz Nemake i Italije u
Drugom svetskom ratu je politiki slomio faizam, a militarizam i masovna ubistva
nacista diskreditovali su ove ideje kod narednih generacija. Uprkos tome, faizam
nije u potpunosti iskorenjen nakon 1945. godine. Pokuaji da se oivi ak i ova
klasina verzija faizma bili su brojni, iako ratrkani na stotine ili hiljade manjih
neofaistikih grupacija u drugoj polovini 20. veka. Uz to, neki aspekti faistikog
miljenja (p)ostali su prisutni i u savremenim ekstremno desniarskim politikama
poput protivljenja imigrantima i tome slino.
7.4. kole miljenja u faizmu
Kao to se i mnogi liberali, socijalisti ili konzervativci meusobno razlikuju,
uz razlike ovih politikih ideologija u konkretnim dravama i istorijskim peri-
odima, situacija nije drugaija ni u sluaju faizma. Postojali su rivaliteti izmeu
mnogih autohtonih faistikih pokreta raznih evropskih drava u domenu linih
netrpeljivosti, kao i u pogledu taktikih pitanja i metoda politike borbe. Uz to,
svako razmatranje faizma kao jedinstvene politike ideologije suoava se sa
problematinom injenicom prema kojoj je on kao ideologija blisko povezan sa
specifinim (i raznovrsnim) nacionalizmima, zbog ega je teko govoriti o univer-
zalnom faizmu. Kada je re o ideolokim razlikama meu razliitim verzijama,
one su pre svega bile u vezi sa: (ne)prihvatanjem rasizma i antisemitizma, identi-
fikacijama sa hrianstvom, te u vezi sa podrkom nacistikoj Nemakoj. Pojedini
faisti i faistiki pokreti nisu pridavali veliku panju biolokom rasizmu, iako je ra-
sizam igrao kljunu ulogu u politikoj ideologiji onih faista koji ga prihvataju, kao
npr. kod nacionalsocijalista. Slino tome, rasizam je igrao vanu ulogu u ideologiji
amerikih faista iz Kju Kluks Klana (u odnosu prema amerikim crncima), japan-
skog faizma (u odnosu prema Kinezima), hrvatskog faizma ili ustakog pokreta
(u odnosu prema Srbima i Romima) itd.285 S druge strane, italijanski faizam je bio
___________
285 Kju Kluks Klan (Ku Klux Klan) ili samo Klan je naziv koji obuhvata nekoliko razliitih rasistikih,
nacionalistikih i faistikih organizacija koje su postojale tokom amerike istorije. Prva od njih, koja
je postojala na jugu Sjedinjenih Drava u drugoj polovini 19. veka, bila je paravojna organizacija
nekoliko veterana Amerikog graanskog rata (koji su se borili na strani Juga) i koji su se upotre-
bom nasilja i ubistava borili za nadmo belaca u amerikom drutvu, a akcijama drave suzbijena
je ve 1870-ih godina. Zatim je 1915. godine u Atlanti osnovan drugi Klan, kada ovoj organizaciji
pristupa izuzetno veliki broj graana, a osim rasizma i nacionalizma odlikovalo ju je i militantno
antikatolianstvo (u korist protestantizma) i antisemitizam. Na vrhuncu popularnosti, sredinom
1920-ih godina, (ovaj) Klan je imao oko 4-5 miliona lanova, iako je zbog unutranjih nesuglasica
i kriminalnog ponaanja voa Klana do 1930-ih godina lanstvo opalo na oko 30 hiljada. Konano,
trei Kju Kluks Klan je zapravo ime koje od 1950-ih i 1960-ih koriste mnoge nezavisne lokalne rasi-
279

indiferentan prema antisemitizmu u prvih 12 godina svoje vladavine, a i nakon
blieg povezivanja Italije sa nacistikom Nemakom Jevreji su bili optuivani
jedino za nepatriotizam, bez eksplicitne rasistike dimenzije. Udeo Jevreja kao
lanova italijanske Faistike partije 1920-ih godina bio je vei nego udeo u ukup-
nom stanovnitvu Italije, a kada su (imitirajui Nemaku) u Italiji 1938. godine us-
vojene prve pravne mere diskriminacije jevrejskog stanovnitva one su bile veoma
nepopularne ak i meu samim italijanskim faistima.
Zatim, veina faistikih partija i pokreta u Evropi sebe je predstavljala kao brani-
oce hrianstva i tradicionalnih, hrianskih porodinih vrednosti, delujui protiv
ateista, komunista i amoralnih humanista. Ovo je bio sluaj u katolikim i pravo-
slavnim faistikim pokretima u Poljskoj, paniji, Portugalu, Austriji, Maarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Srbiji, Boliviji, Argentinu, ileu, Brazilu itd. S druge strane,
iako su se faisti u Italiji i Nemakoj takoe predstavljali kao branioci crkve, nji-
hova ideologija je sadrala brojne elemente koji se suprotstavljaju tradicionalnim
hrianskim verovanjima (posebno onim o milosru, pratanju itd.). Meutim, u
Italiji su mnogi katolici i kardinali pristupili faistikoj partiji i otvoreno delovali
zastupajui faistiku ideologiju. Odnos izmeu (ekstremno antisemitskog) na-
cionalsocijalizma i hrianstva je bio neto kompleksniji, delom i zbog injenice
prema kojoj znaajan deo Biblije ine jevrejski mitovi. Meu (jedinim) visoko ran-
giranim nacistima koji su se protivili hrianstvu bili su Hitlerov sekretar Martin
Borman i ministar propagande Jozef Gebels.286 Ipak, veina nacista je prihvatala
mnoge aspekte hrianstva, transformiui ga u politiki prihvatljivu verziju koja
je vie ili manje usklaena sa faistikim doktrinama, uz dodatke romantiarske
ezoterije i misticizma (prvenstveno pod uticajem Alfreda Rozenberga i Hajnriha
___________Jedan deo doktrinarne podrke za ovakvo antisemitsko hrianstvo
Himlera). 287
stike grupe koje su organizovale mnoga ubistva i koje podseaju na teroristike organizacije. U sva tri
sluaja u pitanju je (bila) tajna organizacija koja je koristila nasilje, pretnje i ubistva kako bi terorisala
crnako stanovnitvo i koja zagovara doktrine o dominaciji belaca nad ostalim rasama. Pripadnici
Klana su prepoznatljivi i po svojim iljatim kapama i ogrtaima bele boje koji simbolizuju duhove
preminulih boraca na strani Juga u Amerikom graanskom ratu, a odlikovalo ih je i paljenje krsta
kao sredstvo zastraivanja.
286 Martin Borman (Martin Bormann, 19001945) je bio istaknuti zvaninik u nacistikoj
Nemakoj, ef partijske kancelarije Nacistike partije, kao i lini sekretar Adolfa Hitlera od 1935.
godine. Pridruio se Nacistikoj partiji 1927. godine, a tokom nacistikog reima koristio je svoj vi-
soki poloaj da bi kontrolisao protok informacija ka Hitleru i na ovaj nain dominirao je strukturom
nacistike birokratije. Do 1943. Borman je imao praktinu kontrolu nad svim unutranjim pitanjima
(i potpisivao je sve zakone) nacistike Nemake, a bio je jedan od vodeih zagovornika antiklerikalnih
politika (npr. zauzimanja crkava i manastira) i protivio se hrianstvu. Zagovarao je i brutalni tretman
Jevreja i Slovena u oblastima koje je osvajala Nemaka tokom Drugog svetskog rata. Nakon Hitlero-
vog samoubistva pokuao je da napusti Berlin, ali je tokom lutanja razruenim gradom i u strahu od
hapenja izvrio samoubistvo na jednom mostu. Njegovo telo nije bilo pronaeno do 1972. godine
(to je DNK analizom potvreno tek 1998. godine), zbog ega se dugo vremena sumnjalo da je ostao
iv.
287 Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg, 18931946) je bio uticajni ideolog Nacistike partije koji je
280
___________
zauzimao nekoliko vrlo visokih pozicija u nacistikom reimu. Studirao je arhitekturu i inenjerstvo
u Rigi i Moskvi i doktorirao je 1917. godine. Pridruio se Nacistikoj partiji jo 1919. godine, devet
meseci pre Adolfa Hitlera (a bio je i lider partije dok je Hitler bio u zatvoru). Vai za jednog od ideolo-
ga nacistikih doktrina, ukljuujui tu i nacistike rasne teorije, ponitavanje Versajskog sporazuma,
doktrinu o ivotnom prostoru, kao i sistematski progon Jevreja. Poznat je i po svom odbacivanju
hrianstva i razvoju tzv. pozitivnog hrianstva kao hrianske religije bez jevrejskih elemenata koja
je usklaena sa idejama o rasnoj istoi i sa nacistikom ideologijom. Bio je vodei rasistiki teoretiar
Nacistike partije, a objavio je i knjigu u kojoj izlae svoju rasnu teoriju, Mit o 20. veku (Der Mythus
des 20. Jahrhunderts, 1930). Meutim, iako je ona bila veoma popularna ako se uzme u obzir broj
prodatih primeraka, pitanje je koliko je zaista bila itana i koliko je uticala na same naciste (bila je
napisana tekim i nerazumljivim jezikom). S druge strane, Hitler je Rozenberga proglasio kulturnim
i obrazovnim voom Treeg rajha jo 1934. godine i on je na nacistiku ideologiju uticao svojim
govorima, politikim pamfletima, savetima i slinim aktivnostima. Uticao je i na militantni antiko-
munizam nacista (i na povezivanje komunizma i jevrejstva u nacistikoj ideologiji), kao i na progon
homoseksualaca itd. Posebno je upamen po svom pseudonaunom izuavanju arijevske kulture
i civilizacije, kao i mnogih drevnih paganskih evropskih religija (sam Hitler je ove pseudoreligijske
ideje nazivao i smatrao besmislicama). Zarobljen je od strane Saveznika, na suenju u Nirnbergu je
osuen za ratne zloine i zloine protiv ovenosti, tako da je ubijen veanjem 1946. godine.
Hajnrih Himler (Heinrich Himmler, 19001945) je bio vodea figura Nacistike partije, lider i
zapovednik nacistikih S.S. paravojnih divizija i, faktiki, osoba zaduena za sprovoenje izvrne
vlasti u celokupnom Treem rajhu. Od 1943. godine Himler je bio i ef nemake policije, bezbednosti
i tajne policije (Gestapoa). Bio je jedna od najmonijih osoba u nacistikoj Nemakoj i jedan od najdi-
rektnije odgovornih za Holokaust. Naime, bio je glavni organizator Holokausta i osniva i odgovorna
osoba za nacistike logore smrti posveene istrebljenju Jevreja, zbog ega ga je nemaki asopis pigel
(Der Spiegel) 2008. godine proglasio najveim masovnim ubicom u istoriji (odgovornim za smrt na-
jmanje 6 miliona Jevreja, oko pola miliona Roma i mnogih drugih ljudi, sa procenom od 11 do 14
miliona civila). Imao je problema u komunikaciji i odnosima sa suprotnim polom jo kao mladi, bio
je opsednut eljom za vojnom karijerom, a studirao je poljoprivredu u Minhenu. Na drugoj godini
studija pribliava se nacistima i postaje vatreni antisemita oko 1922. godine, a ita i mnoge nemake
mitove i legende i okultnu literaturu i postaje uveren u superiornost arijevske rase. Sledee godine stu-
pa u Nacistiku partiju, uestvuje u neuspelom Minhenskom puu, zbog ega gubi posao agronoma.
Dodatno se interesuje za mitologiju i okultne teme i aktivira se u partiji (iako nije bio fasciniran Hit-
lerovom harizmom) i pridruuje se njenom elitnom paravojnom krilu nazvanom uctafel (Schutzstaf-
fel ili S.S.), odnosno Odbrambenim snagama, koje su bile deo mnogo veih turmabtajlung (Stur-
mabteilung ili S.A.), odnosno Jurinih odreda. Kako je tekao politiki uspon nacista ubrzo poinje
da dominira S.S-om i zahteva da pripadnici ove jedinice (koja je do 1933. godine imala oko 52000
lanova) budu pripadnici iskljuivo vie arijevske rase. Ovo je znailo da pojedinci sa obe strane
porodice imaju arijevsko poreklo do 1800. godine, kao i da ih odlikuju odreene fizike karakteris-
tike (iako sam Himler prvi nije ispunjavao ove stroge kriterijume). Nakon to su nacisti preuzeli vlast
osnovao je prvi nacistiki koncentracioni logor u gradu Dahau, pored Minhena, prvobitno namenjen
komunistima i drugim politikim protivnicima, koji je posluio kao model za ostale logore. Ubrzo
su i S.S. jedinice postale dominantnije od S.A. jedinica i nacisti organizuju politika ubistva mnogih
S.A. zvaninika u junu i julu 1934. godine (to je poznato kao No dugih noeva), jer su ove jedinice
pretile da postanu vea politika snaga od same partije. Himler organizuje i nekoliko grana nemake
policije, a iste godine dolazi i na elo najozloglaenije grane meu njima tajne policije ili Gestapoa
(koju je godinu dana ranije kreirao Gering). Zatim, pod Himlerovim liderstvom S.S. je oformio i
sopstvenu vojnu jedinicu koja je postala poznata kao Waffen-SS i koja je bila posebno zloglasna po
svojim zverstvima prema civilima. Meutim, najzloglasnije S.S. jedinice bile su tzv. mrtvake glave
(SS-Totenkopfverbnde), zaduene za organizaciju masovnih ubistava u koncentracionim logorima.
281

indiferentan prema antisemitizmu u prvih 12 godina svoje vladavine, a i nakon
blieg povezivanja Italije sa nacistikom Nemakom Jevreji su bili optuivani
jedino za nepatriotizam, bez eksplicitne rasistike dimenzije. Udeo Jevreja kao
lanova italijanske Faistike partije 1920-ih godina bio je vei nego udeo u ukup-
nom stanovnitvu Italije, a kada su (imitirajui Nemaku) u Italiji 1938. godine us-
vojene prve pravne mere diskriminacije jevrejskog stanovnitva one su bile veoma
nepopularne ak i meu samim italijanskim faistima.
Zatim, veina faistikih partija i pokreta u Evropi sebe je predstavljala kao brani-
oce hrianstva i tradicionalnih, hrianskih porodinih vrednosti, delujui protiv
ateista, komunista i amoralnih humanista. Ovo je bio sluaj u katolikim i pravo-
slavnim faistikim pokretima u Poljskoj, paniji, Portugalu, Austriji, Maarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Srbiji, Boliviji, Argentinu, ileu, Brazilu itd. S druge strane,
iako su se faisti u Italiji i Nemakoj takoe predstavljali kao branioci crkve, nji-
hova ideologija je sadrala brojne elemente koji se suprotstavljaju tradicionalnim
hrianskim verovanjima (posebno onim o milosru, pratanju itd.). Meutim, u
Italiji su mnogi katolici i kardinali pristupili faistikoj partiji i otvoreno delovali
zastupajui faistiku ideologiju. Odnos izmeu (ekstremno antisemitskog) na-
cionalsocijalizma i hrianstva je bio neto kompleksniji, delom i zbog injenice
prema kojoj znaajan deo Biblije ine jevrejski mitovi. Meu (jedinim) visoko ran-
giranim nacistima koji su se protivili hrianstvu bili su Hitlerov sekretar Martin
Borman i ministar propagande Jozef Gebels.286 Ipak, veina nacista je prihvatala
mnoge aspekte hrianstva, transformiui ga u politiki prihvatljivu verziju koja
je vie ili manje usklaena sa faistikim doktrinama, uz dodatke romantiarske
ezoterije i misticizma (prvenstveno pod uticajem Alfreda Rozenberga i Hajnriha
___________Jedan deo doktrinarne podrke za ovakvo antisemitsko hrianstvo
Himlera). 287
stike grupe koje su organizovale mnoga ubistva i koje podseaju na teroristike organizacije. U sva tri
sluaja u pitanju je (bila) tajna organizacija koja je koristila nasilje, pretnje i ubistva kako bi terorisala
crnako stanovnitvo i koja zagovara doktrine o dominaciji belaca nad ostalim rasama. Pripadnici
Klana su prepoznatljivi i po svojim iljatim kapama i ogrtaima bele boje koji simbolizuju duhove
preminulih boraca na strani Juga u Amerikom graanskom ratu, a odlikovalo ih je i paljenje krsta
kao sredstvo zastraivanja.
286 Martin Borman (Martin Bormann, 19001945) je bio istaknuti zvaninik u nacistikoj
Nemakoj, ef partijske kancelarije Nacistike partije, kao i lini sekretar Adolfa Hitlera od 1935.
godine. Pridruio se Nacistikoj partiji 1927. godine, a tokom nacistikog reima koristio je svoj vi-
soki poloaj da bi kontrolisao protok informacija ka Hitleru i na ovaj nain dominirao je strukturom
nacistike birokratije. Do 1943. Borman je imao praktinu kontrolu nad svim unutranjim pitanjima
(i potpisivao je sve zakone) nacistike Nemake, a bio je jedan od vodeih zagovornika antiklerikalnih
politika (npr. zauzimanja crkava i manastira) i protivio se hrianstvu. Zagovarao je i brutalni tretman
Jevreja i Slovena u oblastima koje je osvajala Nemaka tokom Drugog svetskog rata. Nakon Hitlero-
vog samoubistva pokuao je da napusti Berlin, ali je tokom lutanja razruenim gradom i u strahu od
hapenja izvrio samoubistvo na jednom mostu. Njegovo telo nije bilo pronaeno do 1972. godine
(to je DNK analizom potvreno tek 1998. godine), zbog ega se dugo vremena sumnjalo da je ostao
iv.
287 Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg, 18931946) je bio uticajni ideolog Nacistike partije koji je
280
___________
zauzimao nekoliko vrlo visokih pozicija u nacistikom reimu. Studirao je arhitekturu i inenjerstvo
u Rigi i Moskvi i doktorirao je 1917. godine. Pridruio se Nacistikoj partiji jo 1919. godine, devet
meseci pre Adolfa Hitlera (a bio je i lider partije dok je Hitler bio u zatvoru). Vai za jednog od ideolo-
ga nacistikih doktrina, ukljuujui tu i nacistike rasne teorije, ponitavanje Versajskog sporazuma,
doktrinu o ivotnom prostoru, kao i sistematski progon Jevreja. Poznat je i po svom odbacivanju
hrianstva i razvoju tzv. pozitivnog hrianstva kao hrianske religije bez jevrejskih elemenata koja
je usklaena sa idejama o rasnoj istoi i sa nacistikom ideologijom. Bio je vodei rasistiki teoretiar
Nacistike partije, a objavio je i knjigu u kojoj izlae svoju rasnu teoriju, Mit o 20. veku (Der Mythus
des 20. Jahrhunderts, 1930). Meutim, iako je ona bila veoma popularna ako se uzme u obzir broj
prodatih primeraka, pitanje je koliko je zaista bila itana i koliko je uticala na same naciste (bila je
napisana tekim i nerazumljivim jezikom). S druge strane, Hitler je Rozenberga proglasio kulturnim
i obrazovnim voom Treeg rajha jo 1934. godine i on je na nacistiku ideologiju uticao svojim
govorima, politikim pamfletima, savetima i slinim aktivnostima. Uticao je i na militantni antiko-
munizam nacista (i na povezivanje komunizma i jevrejstva u nacistikoj ideologiji), kao i na progon
homoseksualaca itd. Posebno je upamen po svom pseudonaunom izuavanju arijevske kulture
i civilizacije, kao i mnogih drevnih paganskih evropskih religija (sam Hitler je ove pseudoreligijske
ideje nazivao i smatrao besmislicama). Zarobljen je od strane Saveznika, na suenju u Nirnbergu je
osuen za ratne zloine i zloine protiv ovenosti, tako da je ubijen veanjem 1946. godine.
Hajnrih Himler (Heinrich Himmler, 19001945) je bio vodea figura Nacistike partije, lider i
zapovednik nacistikih S.S. paravojnih divizija i, faktiki, osoba zaduena za sprovoenje izvrne
vlasti u celokupnom Treem rajhu. Od 1943. godine Himler je bio i ef nemake policije, bezbednosti
i tajne policije (Gestapoa). Bio je jedna od najmonijih osoba u nacistikoj Nemakoj i jedan od najdi-
rektnije odgovornih za Holokaust. Naime, bio je glavni organizator Holokausta i osniva i odgovorna
osoba za nacistike logore smrti posveene istrebljenju Jevreja, zbog ega ga je nemaki asopis pigel
(Der Spiegel) 2008. godine proglasio najveim masovnim ubicom u istoriji (odgovornim za smrt na-
jmanje 6 miliona Jevreja, oko pola miliona Roma i mnogih drugih ljudi, sa procenom od 11 do 14
miliona civila). Imao je problema u komunikaciji i odnosima sa suprotnim polom jo kao mladi, bio
je opsednut eljom za vojnom karijerom, a studirao je poljoprivredu u Minhenu. Na drugoj godini
studija pribliava se nacistima i postaje vatreni antisemita oko 1922. godine, a ita i mnoge nemake
mitove i legende i okultnu literaturu i postaje uveren u superiornost arijevske rase. Sledee godine stu-
pa u Nacistiku partiju, uestvuje u neuspelom Minhenskom puu, zbog ega gubi posao agronoma.
Dodatno se interesuje za mitologiju i okultne teme i aktivira se u partiji (iako nije bio fasciniran Hit-
lerovom harizmom) i pridruuje se njenom elitnom paravojnom krilu nazvanom uctafel (Schutzstaf-
fel ili S.S.), odnosno Odbrambenim snagama, koje su bile deo mnogo veih turmabtajlung (Stur-
mabteilung ili S.A.), odnosno Jurinih odreda. Kako je tekao politiki uspon nacista ubrzo poinje
da dominira S.S-om i zahteva da pripadnici ove jedinice (koja je do 1933. godine imala oko 52000
lanova) budu pripadnici iskljuivo vie arijevske rase. Ovo je znailo da pojedinci sa obe strane
porodice imaju arijevsko poreklo do 1800. godine, kao i da ih odlikuju odreene fizike karakteris-
tike (iako sam Himler prvi nije ispunjavao ove stroge kriterijume). Nakon to su nacisti preuzeli vlast
osnovao je prvi nacistiki koncentracioni logor u gradu Dahau, pored Minhena, prvobitno namenjen
komunistima i drugim politikim protivnicima, koji je posluio kao model za ostale logore. Ubrzo
su i S.S. jedinice postale dominantnije od S.A. jedinica i nacisti organizuju politika ubistva mnogih
S.A. zvaninika u junu i julu 1934. godine (to je poznato kao No dugih noeva), jer su ove jedinice
pretile da postanu vea politika snaga od same partije. Himler organizuje i nekoliko grana nemake
policije, a iste godine dolazi i na elo najozloglaenije grane meu njima tajne policije ili Gestapoa
(koju je godinu dana ranije kreirao Gering). Zatim, pod Himlerovim liderstvom S.S. je oformio i
sopstvenu vojnu jedinicu koja je postala poznata kao Waffen-SS i koja je bila posebno zloglasna po
svojim zverstvima prema civilima. Meutim, najzloglasnije S.S. jedinice bile su tzv. mrtvake glave
(SS-Totenkopfverbnde), zaduene za organizaciju masovnih ubistava u koncentracionim logorima.
281
nacisti su pronalazili i u vatrenom antisemitizmu Martina Lutera.288 Istovremeno,
Adolf Hitler je sebe smatrao posveenim katolikom koji veruje u tvorca i (uprkos
popularnom verovanju da je bio mistik i/ili ateista) snano se protivio ezoterinim
i mistinim verovanjima koje eksplicitno kritikuje u Mojoj borbi (Mein Kampf,
19251926) i u brojnim javnim govorima. Nacistiki reim nikada nije zagovarao
ateizam (smatrajui da religija i faistika ideologija mogu mirno da koegzistiraju),
iako je pokuavao da umanji uticaj crkve u nemakom drutvu u korist dominacije
nacistike partije.
Kada je re o podrci Nemakoj u Drugom svetskom ratu, autohtoni poljski faisti
su se protivili nemakoj invaziji na Poljsku, austrijski faisti su se protivili nemakoj
aneksiji Austrije, a francuski faisti nemakoj invaziji na Francusku. Takoe,
faistiki reimi u Portugalu i paniji su ostali vojno neutralni tokom Drugog svet-
skog rata. S druge strane, mnogi faistiki pokreti i partije otvoreno su podravali
ratne ciljeve nacistike Nemake, ukljuujui tu i Britansku uniju faista u Velikoj
Britaniji, Nemako-ameriki savez u Sjedinjenim Dravama, kao i brojni autohtoni
faistiki pokreti i partije koji su inili okosnicu kolaboracionistikih reima, ma-
hom u jugoistonoj Evropi. Konano, doktrine razliitih evropskih faizama raz-
likovale su se i u pogledu drutvenih slojeva kojima su se obraale npr. francuski
faizam se zasnivao na podrci konzervativne i aristokratske elite, nacionalsocijali-
zam je svoju podrku zasnivao na srednjoj klasi, dok je faistike pokrete u Rumu-
niji i Maarskoj prvenstveno podravala radnika klasa. Dok je veina faistikih
partija i pokreta pozivala na nasilno preuzimanje vlasti (najee upotrebom dra-
___________
Kada je re o Holokaustu (ili konanom reenju jevrejskog pitanja), za poetak masovne kam-
panje istrebljenja Jevreja obino se uzima konferencija u predgrau Vanze nadomak Berlina, kojom
je predsedavao Himler i na kojoj su uestvovali vodei nacistiki zvaninici i na kojoj su opisani
planovi za organizovanje ove kampanje izrabljivanje do smrti onih Jevreja koji su sposobni za rad
i masovno ubistvo onih koji nisu, u mrei logora smrti koja je kreirana u okupiranoj Poljskoj. Ovu
operaciju organizovao je i lino nadgledao Himler. Uz to, istie se i njegov govor na jednom tajnom
S.S. sastanku u gradu Poznanju (koji je sniman, stenografisan i sauvan, uprkos kasnijem unitavanju
dokumenata) na kojem govori i sledee: elim da ovde pred vama spomenem jedan veoma sloen
problem na sasvim otvoren nain. Treba da ga raspravimo meu nama, ali i da nikada o njemu ne
govorimo javno . . . Govorim o iskorenjivanju Jevreja, o istrebljenju jevrejskog naroda. Ovo je neto
to se lako govori Jevrejski narod e biti iskorenjen, kae svaki lan partije, to je sasvim oigledno, to
je u naem programu eliminacija Jevreja, istrebljenje, nita naroito. I onda se oni pojave, 80 miliona
izuzetnih Nemaca, i svako od njih ima jednog dobrog Jevreja. Oni kau da su svi drugi Jevreji svinje,
ali ovaj jedan je sjajan Jevrejin. Ali niko od njih to nije video svojim oima, to nije morao da izdri.
Veina vas ovde zna ta znai kada 100 leeva lee jedni pored drugih, kada ih ima 500, kada ih ima
1000. Istrajati u tome i u isto vreme ostati pristojna osoba - sa izuzecima zbog ljudskih slabosti nas
je uinilo jakim, i to je slavno poglavlje o kojem neemo i ne smemo da govorimo.
288 Martin Luter (Martin Luther, 14831546) je bio nemaki svetenik i profesor teologije koji je
inicirao protestantsku reformaciju, odnosno pokret za reformu katolike crkve. Tadanjim praksama
Rimokatolike crkve suprotstavio se u formi od 95 teza koje je objavio 1517. godine. Autor je prvog
prevoda Biblije na nemaki jezik, ime afirmie i nacionalni karakter protestantizma.
282
vnog udara), britanski faisti su pokuavali da preuzmu vlast preko postojeeg
demokratskog procesa.
U vezi sa navedenim diverzitetima, teko je govoriti o zasebnim kolama
faistikog miljenja ili faistike ideologije, prvenstveno zato to je veina kon-
kretnih nacionalnih faizama u izvesnom smislu predstavljala zasebnu verziju ove
ideologije. Uprkos tome, uz dve karakteristine i najznaajnije verzije faizma, itali-
janskog faizma i nemakog nacionalsocijalizma, korisno je predstaviti jo dva tipa
faistikog miljenja: frankoizam (falangizam) i austrofaizam.
Kada je re o italijanskom faizmu, on zapravo predstavlja veoma specifinu i
neuobiajenu verziju faistikog miljenja, iako je faizmu dao ime i u pitanju je
bila izvorna faistika ideologija prvobitno je bio izuzetno modernistiki po
karakteru i nije imao dominantno rasistiki karakter. On je prvenstveno bio ukore-
njen u italijanskom nacionalizmu i politikom nastojanju da se povrate i proire
italijanske teritorije. Musolinijevi faisti su isticali da je faistika Italija naslednik
antikog Rima (kao i Italije u doba renesanse) i zagovarala je vojnu i politiku kon-
trolu nad Sredozemnim morem. Ukoliko je antiki Rim bio prvi Rim, renesansna
Italija drugi Rim, faistika Italija je proglaena treim Rimom koji dominira
evropskom politikom i kulturnom scenom. Specifini modernizam italijanskog
faizma bio je implicitan u protivljenju reakcionarnim i konzervativnim politika-
ma (koje su pozivale na povratak drutvenom poretku pre Francuske revolucije),
odnosno u stalnim pokuajima zasnivanja neeg novog. Ipak, ovaj novi drutveni
poredak trebalo je da bude uspostavljen na osnovama i politikim vrednostima
reda, discipline i hijerarhije koji su u slubi nacije, to je bile doktrine Musolini-
jeva faistike partije iz 1921. godine.
U delu ili eseju Doktrina faizma (La dottrina del fascismo, 1932), ije autorstvo se
pripisuje Musoliniju, iako je prvi deo eseja napisao faistiki filozof ovani entile,
faizam prvenstveno napada niz postojeih politikih vrednosti i doktrina.289 Izlau
se specifini argumenti na osnovu niza kontrasta koji predstavljaju faistiku al-
ternativu drugim stavovima. Na primer, on se predstavlja kao ideologija koja se
protivi pacifizmu, jer pacifizam poiva na stavu da drave treba da koegzistiraju na
miroljubiv nain. Za italijanski faizam, miroljubiva reenja osuuju dravu na sla-
bost i kukaviluk, kao to i spreavaju razvoj snanije i nadmonije drave. Zatim,
Musolini opisuje faizam kao ideologiju koja zagovara nacionalizam kao ideologiju
suprotstavljenu (socijalistikom) internacionalizmu i (liberalnom) individualizmu.
On odbacuje argumente prema kojima meunarodni savezi treba da utiu na na-
cionalnu suverenost, kao to i kosmopolitske, univerzalne ili internacionalne pers-
pektive ne smeju da pregaze nacionalne interese.
___________
289 ovani entile (Giovanni Gentile, 18751944) je bio italijanski idealistiki filozof koji je sebe
nazivao filozofom faizma i koji je kao pisac iz senke zapravo napisao mnoge tekstove u ime Benita
Musolinija. Bio je profesor filozofije na univerzitetima u Palermu, Pizi i Rimu, kao i ministar obrazo-
vanja u faistikoj Italiji i ostao je veran toj ideologiji do kraja ivota.
283
nacisti su pronalazili i u vatrenom antisemitizmu Martina Lutera.288 Istovremeno,
Adolf Hitler je sebe smatrao posveenim katolikom koji veruje u tvorca i (uprkos
popularnom verovanju da je bio mistik i/ili ateista) snano se protivio ezoterinim
i mistinim verovanjima koje eksplicitno kritikuje u Mojoj borbi (Mein Kampf,
19251926) i u brojnim javnim govorima. Nacistiki reim nikada nije zagovarao
ateizam (smatrajui da religija i faistika ideologija mogu mirno da koegzistiraju),
iako je pokuavao da umanji uticaj crkve u nemakom drutvu u korist dominacije
nacistike partije.
Kada je re o podrci Nemakoj u Drugom svetskom ratu, autohtoni poljski faisti
su se protivili nemakoj invaziji na Poljsku, austrijski faisti su se protivili nemakoj
aneksiji Austrije, a francuski faisti nemakoj invaziji na Francusku. Takoe,
faistiki reimi u Portugalu i paniji su ostali vojno neutralni tokom Drugog svet-
skog rata. S druge strane, mnogi faistiki pokreti i partije otvoreno su podravali
ratne ciljeve nacistike Nemake, ukljuujui tu i Britansku uniju faista u Velikoj
Britaniji, Nemako-ameriki savez u Sjedinjenim Dravama, kao i brojni autohtoni
faistiki pokreti i partije koji su inili okosnicu kolaboracionistikih reima, ma-
hom u jugoistonoj Evropi. Konano, doktrine razliitih evropskih faizama raz-
likovale su se i u pogledu drutvenih slojeva kojima su se obraale npr. francuski
faizam se zasnivao na podrci konzervativne i aristokratske elite, nacionalsocijali-
zam je svoju podrku zasnivao na srednjoj klasi, dok je faistike pokrete u Rumu-
niji i Maarskoj prvenstveno podravala radnika klasa. Dok je veina faistikih
partija i pokreta pozivala na nasilno preuzimanje vlasti (najee upotrebom dra-
___________
Kada je re o Holokaustu (ili konanom reenju jevrejskog pitanja), za poetak masovne kam-
panje istrebljenja Jevreja obino se uzima konferencija u predgrau Vanze nadomak Berlina, kojom
je predsedavao Himler i na kojoj su uestvovali vodei nacistiki zvaninici i na kojoj su opisani
planovi za organizovanje ove kampanje izrabljivanje do smrti onih Jevreja koji su sposobni za rad
i masovno ubistvo onih koji nisu, u mrei logora smrti koja je kreirana u okupiranoj Poljskoj. Ovu
operaciju organizovao je i lino nadgledao Himler. Uz to, istie se i njegov govor na jednom tajnom
S.S. sastanku u gradu Poznanju (koji je sniman, stenografisan i sauvan, uprkos kasnijem unitavanju
dokumenata) na kojem govori i sledee: elim da ovde pred vama spomenem jedan veoma sloen
problem na sasvim otvoren nain. Treba da ga raspravimo meu nama, ali i da nikada o njemu ne
govorimo javno . . . Govorim o iskorenjivanju Jevreja, o istrebljenju jevrejskog naroda. Ovo je neto
to se lako govori Jevrejski narod e biti iskorenjen, kae svaki lan partije, to je sasvim oigledno, to
je u naem programu eliminacija Jevreja, istrebljenje, nita naroito. I onda se oni pojave, 80 miliona
izuzetnih Nemaca, i svako od njih ima jednog dobrog Jevreja. Oni kau da su svi drugi Jevreji svinje,
ali ovaj jedan je sjajan Jevrejin. Ali niko od njih to nije video svojim oima, to nije morao da izdri.
Veina vas ovde zna ta znai kada 100 leeva lee jedni pored drugih, kada ih ima 500, kada ih ima
1000. Istrajati u tome i u isto vreme ostati pristojna osoba - sa izuzecima zbog ljudskih slabosti nas
je uinilo jakim, i to je slavno poglavlje o kojem neemo i ne smemo da govorimo.
288 Martin Luter (Martin Luther, 14831546) je bio nemaki svetenik i profesor teologije koji je
inicirao protestantsku reformaciju, odnosno pokret za reformu katolike crkve. Tadanjim praksama
Rimokatolike crkve suprotstavio se u formi od 95 teza koje je objavio 1517. godine. Autor je prvog
prevoda Biblije na nemaki jezik, ime afirmie i nacionalni karakter protestantizma.
282
vnog udara), britanski faisti su pokuavali da preuzmu vlast preko postojeeg
demokratskog procesa.
U vezi sa navedenim diverzitetima, teko je govoriti o zasebnim kolama
faistikog miljenja ili faistike ideologije, prvenstveno zato to je veina kon-
kretnih nacionalnih faizama u izvesnom smislu predstavljala zasebnu verziju ove
ideologije. Uprkos tome, uz dve karakteristine i najznaajnije verzije faizma, itali-
janskog faizma i nemakog nacionalsocijalizma, korisno je predstaviti jo dva tipa
faistikog miljenja: frankoizam (falangizam) i austrofaizam.
Kada je re o italijanskom faizmu, on zapravo predstavlja veoma specifinu i
neuobiajenu verziju faistikog miljenja, iako je faizmu dao ime i u pitanju je
bila izvorna faistika ideologija prvobitno je bio izuzetno modernistiki po
karakteru i nije imao dominantno rasistiki karakter. On je prvenstveno bio ukore-
njen u italijanskom nacionalizmu i politikom nastojanju da se povrate i proire
italijanske teritorije. Musolinijevi faisti su isticali da je faistika Italija naslednik
antikog Rima (kao i Italije u doba renesanse) i zagovarala je vojnu i politiku kon-
trolu nad Sredozemnim morem. Ukoliko je antiki Rim bio prvi Rim, renesansna
Italija drugi Rim, faistika Italija je proglaena treim Rimom koji dominira
evropskom politikom i kulturnom scenom. Specifini modernizam italijanskog
faizma bio je implicitan u protivljenju reakcionarnim i konzervativnim politika-
ma (koje su pozivale na povratak drutvenom poretku pre Francuske revolucije),
odnosno u stalnim pokuajima zasnivanja neeg novog. Ipak, ovaj novi drutveni
poredak trebalo je da bude uspostavljen na osnovama i politikim vrednostima
reda, discipline i hijerarhije koji su u slubi nacije, to je bile doktrine Musolini-
jeva faistike partije iz 1921. godine.
U delu ili eseju Doktrina faizma (La dottrina del fascismo, 1932), ije autorstvo se
pripisuje Musoliniju, iako je prvi deo eseja napisao faistiki filozof ovani entile,
faizam prvenstveno napada niz postojeih politikih vrednosti i doktrina.289 Izlau
se specifini argumenti na osnovu niza kontrasta koji predstavljaju faistiku al-
ternativu drugim stavovima. Na primer, on se predstavlja kao ideologija koja se
protivi pacifizmu, jer pacifizam poiva na stavu da drave treba da koegzistiraju na
miroljubiv nain. Za italijanski faizam, miroljubiva reenja osuuju dravu na sla-
bost i kukaviluk, kao to i spreavaju razvoj snanije i nadmonije drave. Zatim,
Musolini opisuje faizam kao ideologiju koja zagovara nacionalizam kao ideologiju
suprotstavljenu (socijalistikom) internacionalizmu i (liberalnom) individualizmu.
On odbacuje argumente prema kojima meunarodni savezi treba da utiu na na-
cionalnu suverenost, kao to i kosmopolitske, univerzalne ili internacionalne pers-
pektive ne smeju da pregaze nacionalne interese.
___________
289 ovani entile (Giovanni Gentile, 18751944) je bio italijanski idealistiki filozof koji je sebe
nazivao filozofom faizma i koji je kao pisac iz senke zapravo napisao mnoge tekstove u ime Benita
Musolinija. Bio je profesor filozofije na univerzitetima u Palermu, Pizi i Rimu, kao i ministar obrazo-
vanja u faistikoj Italiji i ostao je veran toj ideologiji do kraja ivota.
283
 Prema italijanskim faistima, lojalnost sopstvenoj dravi i naciji mora da bude
vanija od meunarodnih saveza i globalnih interesa. Samim tim, kljuna vred-
nost italijanskog faizma bio je zajedniki, nacionalni interes italijanskog naroda.
Svaki lan (italijanske) nacije ima koristi od toga kada se mobiliu zajedniki in-
teresi Italijana i Italije. U tom kontekstu, faistiki nacionalizam je takoe i reenje
srednjeg puta izmeu individualizma i internacionalizma, a interesi nacije stoje
izmeu linih interesa pojedinaca i kolektivnih interesa oveanstva. Na pri- On je u prividno autobiografskom duhu pisao o tome kako je austrijske Jevreje
mer, internacionalno orijentisane politike e tvrditi da je mir dobar za globalnu
zajednicu, a individualno orijentisane politike da je sloboda govora dobra za
izraavanje linih i manjinskih stavova. Iz faistike perspektive obe politike su ne-
legitimne i pogrene, zato to i jedna i druga ne uzimaju u obzir interese nacije.
Na pitanje koji entitet moe legitimno predstavljati i artikulisati zajednike nacio-
nalne interese Musolini odgovara: Drava. U tom kontekstu, moda najtipinija
odlika italijanskog faizma bila je u pripisivanju izuzetnog politikog, drutvenog i
kulturnog znaaja (totalitarnoj) dravi. Upravo su italijanski faisti skovali re to-
talitarno da bi opisali prikladne (totalne) granice autoriteta drave. Spomenuti
entile je u jednom predavanju iz 1925. godine proglasio da nita ne sme da bude
izvan granica dravne kontrole.
Kada je re o principima italijanskog faizma, njih je mogue predstaviti i na
osnovu niza zakona, odluka i dekreta koje su faisti u Italiji doneli. Na primer, za-
kon iz 1925. godine stvorio je sistem praenja aktivnosti pojedinaca koji uestvuju
u sportskim dogaajima, pozorinim trupama, bibliotekama, muzikim grupama
itd. Takoe, italijanski faisti su 1939. godine doneli zakon da italijanski igrai teni-
sa na meunarodnim takmienjima moraju da nose faistike uniforme i da ko-
riste faistiki pozdrav umesto rukovanja kada se susreu sa svojim protivnicima.
Zakon iz 1926. godine je ukinuo trajkove, a u zakonu iz 1927. godine doslovno je
proglaeno da je nacija znaajnija od individue. Prema jednoj Musolinijevoj prokla-
maciji iz 1928. godine popularna kultura je morala da reflektuje faistike ideale,
a enama je zabranjeno da nose pantalone. U objavi iz 1929. godine izdavai su
bili obavezani da podnose sve politike tekstove i knjige na odobrenje faistikim
vlastima, a zakon iz 1934. godine je korporacije (grupama radnika i poslodavaca
kojima upravlja dominantni autoritet dravnih zvaninika) ovlastio da odreuju
cene i plate. Takozvana Konfederacija faistikih korporacija, kojom je takoe
dominirala drava, bila je jedini autoritet koji je mogao da pregovara u interesu
radnika.
Kada je re o nemakom nacionalsocijalizmu, on preuzima mnoge od ovih dok-
trina i vrednosti, kao i politiku ikonografiju i bio je reakcionarniji po karakteru od
italijanskog faizma, neretko idealizujui ruralnu Nemaku i tradicionalne (pred-
moderne) drutvene odnose. Meutim, distinktivna karakteristika nacionalsocija-
lizma, uz nemaki nacionalizam, bio je militantni antisemitizam i bioloki rasizam.
284
Ovo je bio specifini izraz vievekovnog antisemitizma u ovim delovima Evrope,
pri emu su Jevreji percipirani i kao rtveno jagnje za sve politike i ekonomske
nedae nemake nacije. Adolf Hitler je jo u Mojoj borbi isticao nacistiku ideolo-
giju nacionalistikog i rasistikog elitizma, pozivajui na rasnu istou, kritikujui
multikulturalizam Austrijskog carstva i napadajui Jevreje kao prirodno inferi-
orna bia koja su skovala zaveru protiv prirodno superiornih elita (Nemaca).290
prvo posmatrao kao i svake druge graane, ali da je ubrzo uvideo njihove zavere i
promociju liberalizma i komunizma, osmiljene sa namerom da se osujeti domi-
nacija vie (nemake) rase.
Jedna od osnovnih ideja nacionalsocijalizma bila je da je ivot vena borba za
dominaciju, zbog ega su doktrine humanizma, pravde i jednakosti besmislene je-
vrejske podvale. Konstantna borba je bila preduslov drutvenog razvoja, a njen
izraz su bili i progoni, ubistva, eugenika itd. Koristei definiciju rasizma Artura Go-
binoa, nacisti su tvrdili da rase (a ne individue ili klase) stvaraju istoriju, zbog ega
se nemaka nacija i/ili rasta moraju proistiti kako bi postala istinski superiorna.
S tim u vezi, svi resursi drave moraju da se podrede uzgajanju iste rase, to je
bilo i opravdanje vojnog irenja Nemake na teritorije koje joj istorijski nisu pri-
padale. U tom smislu, nacionalizam nemakog faizma je, za razliku od italijan-
skog, imao distinktivno rasistiku dimenziju.
Kada su Hitler i nacisti preuzeli vlast, ovaj faistiki reim je proglasio da Nemci
i Jevreji (kao i Romi, Sloveni itd.) pripadaju razliitim i prirodno nejednakim rasa-
ma, zbog ega Jevrejima treba ukinuti sva graanska prava. Tokom 1930-ih godina
nacistika vlast ohrabruje individualne graane na uee u uvredama, napadima i
bojkotu Jevreja i jevrejskih poslova, usvaja niz zakona kojima izoluje Jevreje i odu-
zima im svu drutvenu, ekonomsku i politiku mo, da bi ih zatim i fiziki odvojila
u geta. Drugim reima, antisemitske i rasistike doktrine nacionalsocijalizma su
veoma brzo transformisane u otvoreni progon, nasilje i ubistva koja su postajala
sve masovnija i organizovanija. Njihov konani izraz bio je u konceptu nazvanom
Konano reenje, koje je trebalo da izbrie jevrejsku populaciju sa evropskog tla,
a to je danas poznato kao Holokaust.
Za bliu analizu nacionalsocijalizma korisno je blie pogledati u uvenih 25
taaka programa Hitlerove Nacionalsocijalistike partije, kao nesumnjivo najuti-
cajnijeg i najznaajnijeg politikog izraza faistike ideologije. U pitanju je svoje-
vrsni manifest nacizma koji je usvojen jo 1918. godine (uz neznatne izmene dve
___________
290 Multikulturalizam je termin koji oznaava prihvatanje, potovanje i promociju mnogih kultura
u okviru jednog drutva, ali i u okviru razliitih organizacionih jedinica poput kola, kompanija,
susedstva, gradova itd. Isti termin moe da se odnosi i na pojedince koje karakterie vie od jednog
kulturnog identiteta. U politikom kontekstu obino se odnosi na zagovaranje ravnopravnog statusa
za razliite etnike i religijske grupe, odnosno na suprotstavljanje praksi asimilacije jedne kulture u
drugu. Isti termin ponekad oznaava i stanje interakcije i komunikacije meu razliitim kulturama.
285
 Prema italijanskim faistima, lojalnost sopstvenoj dravi i naciji mora da bude
vanija od meunarodnih saveza i globalnih interesa. Samim tim, kljuna vred-
nost italijanskog faizma bio je zajedniki, nacionalni interes italijanskog naroda.
Svaki lan (italijanske) nacije ima koristi od toga kada se mobiliu zajedniki in-
teresi Italijana i Italije. U tom kontekstu, faistiki nacionalizam je takoe i reenje
srednjeg puta izmeu individualizma i internacionalizma, a interesi nacije stoje
izmeu linih interesa pojedinaca i kolektivnih interesa oveanstva. Na pri- On je u prividno autobiografskom duhu pisao o tome kako je austrijske Jevreje
mer, internacionalno orijentisane politike e tvrditi da je mir dobar za globalnu
zajednicu, a individualno orijentisane politike da je sloboda govora dobra za
izraavanje linih i manjinskih stavova. Iz faistike perspektive obe politike su ne-
legitimne i pogrene, zato to i jedna i druga ne uzimaju u obzir interese nacije.
Na pitanje koji entitet moe legitimno predstavljati i artikulisati zajednike nacio-
nalne interese Musolini odgovara: Drava. U tom kontekstu, moda najtipinija
odlika italijanskog faizma bila je u pripisivanju izuzetnog politikog, drutvenog i
kulturnog znaaja (totalitarnoj) dravi. Upravo su italijanski faisti skovali re to-
talitarno da bi opisali prikladne (totalne) granice autoriteta drave. Spomenuti
entile je u jednom predavanju iz 1925. godine proglasio da nita ne sme da bude
izvan granica dravne kontrole.
Kada je re o principima italijanskog faizma, njih je mogue predstaviti i na
osnovu niza zakona, odluka i dekreta koje su faisti u Italiji doneli. Na primer, za-
kon iz 1925. godine stvorio je sistem praenja aktivnosti pojedinaca koji uestvuju
u sportskim dogaajima, pozorinim trupama, bibliotekama, muzikim grupama
itd. Takoe, italijanski faisti su 1939. godine doneli zakon da italijanski igrai teni-
sa na meunarodnim takmienjima moraju da nose faistike uniforme i da ko-
riste faistiki pozdrav umesto rukovanja kada se susreu sa svojim protivnicima.
Zakon iz 1926. godine je ukinuo trajkove, a u zakonu iz 1927. godine doslovno je
proglaeno da je nacija znaajnija od individue. Prema jednoj Musolinijevoj prokla-
maciji iz 1928. godine popularna kultura je morala da reflektuje faistike ideale,
a enama je zabranjeno da nose pantalone. U objavi iz 1929. godine izdavai su
bili obavezani da podnose sve politike tekstove i knjige na odobrenje faistikim
vlastima, a zakon iz 1934. godine je korporacije (grupama radnika i poslodavaca
kojima upravlja dominantni autoritet dravnih zvaninika) ovlastio da odreuju
cene i plate. Takozvana Konfederacija faistikih korporacija, kojom je takoe
dominirala drava, bila je jedini autoritet koji je mogao da pregovara u interesu
radnika.
Kada je re o nemakom nacionalsocijalizmu, on preuzima mnoge od ovih dok-
trina i vrednosti, kao i politiku ikonografiju i bio je reakcionarniji po karakteru od
italijanskog faizma, neretko idealizujui ruralnu Nemaku i tradicionalne (pred-
moderne) drutvene odnose. Meutim, distinktivna karakteristika nacionalsocija-
lizma, uz nemaki nacionalizam, bio je militantni antisemitizam i bioloki rasizam.
284
Ovo je bio specifini izraz vievekovnog antisemitizma u ovim delovima Evrope,
pri emu su Jevreji percipirani i kao rtveno jagnje za sve politike i ekonomske
nedae nemake nacije. Adolf Hitler je jo u Mojoj borbi isticao nacistiku ideolo-
giju nacionalistikog i rasistikog elitizma, pozivajui na rasnu istou, kritikujui
multikulturalizam Austrijskog carstva i napadajui Jevreje kao prirodno inferi-
orna bia koja su skovala zaveru protiv prirodno superiornih elita (Nemaca).290
prvo posmatrao kao i svake druge graane, ali da je ubrzo uvideo njihove zavere i
promociju liberalizma i komunizma, osmiljene sa namerom da se osujeti domi-
nacija vie (nemake) rase.
Jedna od osnovnih ideja nacionalsocijalizma bila je da je ivot vena borba za
dominaciju, zbog ega su doktrine humanizma, pravde i jednakosti besmislene je-
vrejske podvale. Konstantna borba je bila preduslov drutvenog razvoja, a njen
izraz su bili i progoni, ubistva, eugenika itd. Koristei definiciju rasizma Artura Go-
binoa, nacisti su tvrdili da rase (a ne individue ili klase) stvaraju istoriju, zbog ega
se nemaka nacija i/ili rasta moraju proistiti kako bi postala istinski superiorna.
S tim u vezi, svi resursi drave moraju da se podrede uzgajanju iste rase, to je
bilo i opravdanje vojnog irenja Nemake na teritorije koje joj istorijski nisu pri-
padale. U tom smislu, nacionalizam nemakog faizma je, za razliku od italijan-
skog, imao distinktivno rasistiku dimenziju.
Kada su Hitler i nacisti preuzeli vlast, ovaj faistiki reim je proglasio da Nemci
i Jevreji (kao i Romi, Sloveni itd.) pripadaju razliitim i prirodno nejednakim rasa-
ma, zbog ega Jevrejima treba ukinuti sva graanska prava. Tokom 1930-ih godina
nacistika vlast ohrabruje individualne graane na uee u uvredama, napadima i
bojkotu Jevreja i jevrejskih poslova, usvaja niz zakona kojima izoluje Jevreje i odu-
zima im svu drutvenu, ekonomsku i politiku mo, da bi ih zatim i fiziki odvojila
u geta. Drugim reima, antisemitske i rasistike doktrine nacionalsocijalizma su
veoma brzo transformisane u otvoreni progon, nasilje i ubistva koja su postajala
sve masovnija i organizovanija. Njihov konani izraz bio je u konceptu nazvanom
Konano reenje, koje je trebalo da izbrie jevrejsku populaciju sa evropskog tla,
a to je danas poznato kao Holokaust.
Za bliu analizu nacionalsocijalizma korisno je blie pogledati u uvenih 25
taaka programa Hitlerove Nacionalsocijalistike partije, kao nesumnjivo najuti-
cajnijeg i najznaajnijeg politikog izraza faistike ideologije. U pitanju je svoje-
vrsni manifest nacizma koji je usvojen jo 1918. godine (uz neznatne izmene dve
___________
290 Multikulturalizam je termin koji oznaava prihvatanje, potovanje i promociju mnogih kultura
u okviru jednog drutva, ali i u okviru razliitih organizacionih jedinica poput kola, kompanija,
susedstva, gradova itd. Isti termin moe da se odnosi i na pojedince koje karakterie vie od jednog
kulturnog identiteta. U politikom kontekstu obino se odnosi na zagovaranje ravnopravnog statusa
za razliite etnike i religijske grupe, odnosno na suprotstavljanje praksi asimilacije jedne kulture u
drugu. Isti termin ponekad oznaava i stanje interakcije i komunikacije meu razliitim kulturama.
285
godine kasnije), a koji je predstavljao specifinu meavinu konzervativizma, na-
cionalizma i populistikog socijalizma u novi i zasebni ideoloki amalgam. Izmeu
ostalog, ovaj program je zahtevao ujedinjenje svih Nemaca u Veliku Nemaku na
osnovu prava nacionalnog samoopredeljenja (taka 1). Zatim, isticalo se da samo
oni koji su pripadnici nacije mogu da budu graani Drave, odnosno da samo
oni koji imaju nemaku krv, bez obzira na veroispovest mogu da budu pripadnici
nacije, uz dodatak da stoga Jevreji ne mogu da budu pripadnici nacije (taka 4).
Nacionalsocijalistika partija se borila protiv korumpirane parlamentarne admi-
nistracije gde se mesta popunjavaju prema partijskom opredeljenju, bez preporuka
o karakteru i sposobnostima (taka 6) i isticala je da stranci (ne graani) mora-
ju da budu proterani iz drave (Rajha) (taka 7). Prema ovom programu, prva
dunost svakog graanina mora da bude mentalni i fiziki rad. Aktivnosti pojed-
inca ne smeju se sukobiti sa optim interesima, ali se moraju nastaviti unutar zajed-
nice i moraju da budu za opte dobro (taka 10). Uz to, nemaki faisti su zahtevali
i nacionalizaciju svih poslova i raspodelu dobiti velikih industrijskih preduzea, uz
irok razvojni sistem za starosno osiguranje (take 1315). Nacistiki program je
posebnu panju posvetio srednjoj klasi (zahtevamo stvaranje i odravanje zdrave
srednje klase), uz posebnu panju posveenu malim trgovcima (taka 16).
Zatim, ovaj program je predviao i da rimsko pravo, koje slui materijalistikom
naruavanju sveta bude zamenjeno nemakim optim zakonima (taka 19).
Kada je re o obrazovanju, nacisti su tvrdili da drava mora da razmotri temeljne
rekonstrukcije naeg nacionalnog sistema obrazovanja, kao i da nastavni planovi
i programi svih obrazovnih ustanova moraju da budu prilagoeni potrebama re-
alnog ivota (taka 20). Prema ovom programu, cilj kolovanja mora da bude
da ak, poev od prvog znaka inteligencije, shvati nacionalnu dravu, uz stav da
deca siromanih roditelja budu kolovana o troku drave. Uz obrazovanje, de-
taljna panja je posveena i javnom (i reproduktivnom) zdravlju: drava mora
obezbediti da se standardi nacionalnog zdravlja poveaju time to e se zatititi
majke i odojadi, maloletnicima treba zabraniti rad, treba raditi na poveanju
fizike kondicije uvoenjem obavezne gimnastike i sporta, time to e se pruiti
najvea podrka udruenjima koja se bave fizikim treninzima mladih (taka 21).
Zahtevano je i stvaranje nacionalne vojske (taka 22), a veliki deo ovog partijskog
programa ticao se slobode tampe.
Prema taki 23 zahteva se legalni rat protiv promiljenih politikih lai i irenja
istih po tampi, zbog ega svi urednici i saradnici novina na nemakom jeziku
moraju da budu lanovi nacije, kao to i novine koje ne doprinose optem dobru
nacije moraju da budu zabranjene. U tom smislu zahtevaju se i zakonske mere
protiv tendencija u umetnosti i knjievnosti koje uzdrmavaju na nacionalni ivot,
kao i suspenzija kulturnih dogaaja koji kre ove zahteve (takoe taka 23). Kada
je re o religiji, nacionalsocijalisti su isticali slobodu za sve religijske ispoveti uko-
286
liko one ne ugroavaju njeno postojanje i ne vreaju moralna oseanja nemake
rase, uz tvrdnju da partija ima pozitivan stav prema hrianstvu, ali se ne ve-
zuje ni za jednu posebnu veroispovest (taka 24). Partija se bori jedino pro-
tiv jevrejskog materijalistikog duha, uz tvrdnju da opte dobro mora da bude
iznad linog dobra. Na kraju, da bi sproveli svoj program od 25 taaka, nacisti su
zahtevali stvaranje jake centralne vlasti Rajha i formiranje korporacija kojima e
se sprovesti zakoni Rajha (taka 25).
Kada je re o frankoizmu, u pitanju je specifina verzija militantnog naciona-
lizma i faizma koja je dominirala panijom pod diktaturom generala Franciska
Franka, od 1936. do 1975. godine. Njegova vladajua stranka zvala se Falanga,
odnosno panska tradicionalna falanga saveta nacionalne sindikalne ofanzive (Fa-
lange Espaola Tradicionalista y de las Juntas de Ofensiva Nacional Sindicalista),
zbog ega se panski faizam naziva i falangizam. Sama re falanga na panskom
jeziku oznaava specifinu vojnu ili militantnu politiku formaciju, a njeni lanovi
i sledbenici su nazivani i falangistima. Istovremeno, ova dva termina se ne mogu
izjednaiti u potpunosti, jer je faistika Falanga postojala i pre Frankovog uspo-
na, a njegov reim (frankoizam) u izvesnom smislu transformie njene doktrine.
U analitikom smislu, odnos izmeu falangizma i frankoizma je indikativan za
slinosti i razlike izmeu faizma i ekstremne desnice, iako su u realnoj politikoj
praksi panije ove politike bile neraskidivo povezane.
Do uspona Franka i Falange dolazi nakon pobede nacionalista u panskom
graanskom ratu, koje indirektno pomau i faistiki reimi u Italiji i Nemakoj.
Zauzvrat, Frankov reim je i pomagao nacistiku Nemaku i faistiku Italiju u Dru-
gom svetskom ratu, iako je panija zvanino bila vojno neutralna. Naime, Franko
je 1937. godine preuzeo Falangu, proglasio ju je zvaninom dravnom partijom i
usvojio je njen politiki program (koji je bio zasnovan na Musolinijevom faizmu).
Ona je imala znaajni politiki uticaj, posebno izmeu 1939. i 1942. godine, kada je
Franko odravao bliske veze sa nacistikom Nemakom. Nakon graanskog rata,
panija je ostala dramatino podeljena i ekonomski unitena, a Franko je organ-
izovao masovnu represiju sa preko 200 hiljada ubijenih ljudi izmeu 1939. i 1943.
godine, uz ogroman broj politikih zatvorenika i izgnanika. Glavne mete represije
bili su leviari (anarhisti i komunisti), panska inteligencija, ateisti i drugi poje-
dinci.
Po svojoj ideolokoj orijentaciji, falangizam se (nalik na rani italijanski faizam)
prvobitno temeljio na republikanizmu, modernizmu i avangardizmu, kao i na od-
bijanju kulturnog konzervativizma. S druge strane, frankoizam u smislu politikog
reima odlikuje totalitarizam, agresivni panski nacionalizam, brutalni antiko-
munizam, ali i kulturni tradicionalizam i panski katolicizam (odnosno veliki uti-
caj religije). Nakon to je uvideo da e Hitler izgubiti rat, Franko je zapoeo sa
defaizacijom Falange i sa smanjivanjem njenog uticaja u korist sopstvenog kulta
287
godine kasnije), a koji je predstavljao specifinu meavinu konzervativizma, na-
cionalizma i populistikog socijalizma u novi i zasebni ideoloki amalgam. Izmeu
ostalog, ovaj program je zahtevao ujedinjenje svih Nemaca u Veliku Nemaku na
osnovu prava nacionalnog samoopredeljenja (taka 1). Zatim, isticalo se da samo
oni koji su pripadnici nacije mogu da budu graani Drave, odnosno da samo
oni koji imaju nemaku krv, bez obzira na veroispovest mogu da budu pripadnici
nacije, uz dodatak da stoga Jevreji ne mogu da budu pripadnici nacije (taka 4).
Nacionalsocijalistika partija se borila protiv korumpirane parlamentarne admi-
nistracije gde se mesta popunjavaju prema partijskom opredeljenju, bez preporuka
o karakteru i sposobnostima (taka 6) i isticala je da stranci (ne graani) mora-
ju da budu proterani iz drave (Rajha) (taka 7). Prema ovom programu, prva
dunost svakog graanina mora da bude mentalni i fiziki rad. Aktivnosti pojed-
inca ne smeju se sukobiti sa optim interesima, ali se moraju nastaviti unutar zajed-
nice i moraju da budu za opte dobro (taka 10). Uz to, nemaki faisti su zahtevali
i nacionalizaciju svih poslova i raspodelu dobiti velikih industrijskih preduzea, uz
irok razvojni sistem za starosno osiguranje (take 1315). Nacistiki program je
posebnu panju posvetio srednjoj klasi (zahtevamo stvaranje i odravanje zdrave
srednje klase), uz posebnu panju posveenu malim trgovcima (taka 16).
Zatim, ovaj program je predviao i da rimsko pravo, koje slui materijalistikom
naruavanju sveta bude zamenjeno nemakim optim zakonima (taka 19).
Kada je re o obrazovanju, nacisti su tvrdili da drava mora da razmotri temeljne
rekonstrukcije naeg nacionalnog sistema obrazovanja, kao i da nastavni planovi
i programi svih obrazovnih ustanova moraju da budu prilagoeni potrebama re-
alnog ivota (taka 20). Prema ovom programu, cilj kolovanja mora da bude
da ak, poev od prvog znaka inteligencije, shvati nacionalnu dravu, uz stav da
deca siromanih roditelja budu kolovana o troku drave. Uz obrazovanje, de-
taljna panja je posveena i javnom (i reproduktivnom) zdravlju: drava mora
obezbediti da se standardi nacionalnog zdravlja poveaju time to e se zatititi
majke i odojadi, maloletnicima treba zabraniti rad, treba raditi na poveanju
fizike kondicije uvoenjem obavezne gimnastike i sporta, time to e se pruiti
najvea podrka udruenjima koja se bave fizikim treninzima mladih (taka 21).
Zahtevano je i stvaranje nacionalne vojske (taka 22), a veliki deo ovog partijskog
programa ticao se slobode tampe.
Prema taki 23 zahteva se legalni rat protiv promiljenih politikih lai i irenja
istih po tampi, zbog ega svi urednici i saradnici novina na nemakom jeziku
moraju da budu lanovi nacije, kao to i novine koje ne doprinose optem dobru
nacije moraju da budu zabranjene. U tom smislu zahtevaju se i zakonske mere
protiv tendencija u umetnosti i knjievnosti koje uzdrmavaju na nacionalni ivot,
kao i suspenzija kulturnih dogaaja koji kre ove zahteve (takoe taka 23). Kada
je re o religiji, nacionalsocijalisti su isticali slobodu za sve religijske ispoveti uko-
286
liko one ne ugroavaju njeno postojanje i ne vreaju moralna oseanja nemake
rase, uz tvrdnju da partija ima pozitivan stav prema hrianstvu, ali se ne ve-
zuje ni za jednu posebnu veroispovest (taka 24). Partija se bori jedino pro-
tiv jevrejskog materijalistikog duha, uz tvrdnju da opte dobro mora da bude
iznad linog dobra. Na kraju, da bi sproveli svoj program od 25 taaka, nacisti su
zahtevali stvaranje jake centralne vlasti Rajha i formiranje korporacija kojima e
se sprovesti zakoni Rajha (taka 25).
Kada je re o frankoizmu, u pitanju je specifina verzija militantnog naciona-
lizma i faizma koja je dominirala panijom pod diktaturom generala Franciska
Franka, od 1936. do 1975. godine. Njegova vladajua stranka zvala se Falanga,
odnosno panska tradicionalna falanga saveta nacionalne sindikalne ofanzive (Fa-
lange Espaola Tradicionalista y de las Juntas de Ofensiva Nacional Sindicalista),
zbog ega se panski faizam naziva i falangizam. Sama re falanga na panskom
jeziku oznaava specifinu vojnu ili militantnu politiku formaciju, a njeni lanovi
i sledbenici su nazivani i falangistima. Istovremeno, ova dva termina se ne mogu
izjednaiti u potpunosti, jer je faistika Falanga postojala i pre Frankovog uspo-
na, a njegov reim (frankoizam) u izvesnom smislu transformie njene doktrine.
U analitikom smislu, odnos izmeu falangizma i frankoizma je indikativan za
slinosti i razlike izmeu faizma i ekstremne desnice, iako su u realnoj politikoj
praksi panije ove politike bile neraskidivo povezane.
Do uspona Franka i Falange dolazi nakon pobede nacionalista u panskom
graanskom ratu, koje indirektno pomau i faistiki reimi u Italiji i Nemakoj.
Zauzvrat, Frankov reim je i pomagao nacistiku Nemaku i faistiku Italiju u Dru-
gom svetskom ratu, iako je panija zvanino bila vojno neutralna. Naime, Franko
je 1937. godine preuzeo Falangu, proglasio ju je zvaninom dravnom partijom i
usvojio je njen politiki program (koji je bio zasnovan na Musolinijevom faizmu).
Ona je imala znaajni politiki uticaj, posebno izmeu 1939. i 1942. godine, kada je
Franko odravao bliske veze sa nacistikom Nemakom. Nakon graanskog rata,
panija je ostala dramatino podeljena i ekonomski unitena, a Franko je organ-
izovao masovnu represiju sa preko 200 hiljada ubijenih ljudi izmeu 1939. i 1943.
godine, uz ogroman broj politikih zatvorenika i izgnanika. Glavne mete represije
bili su leviari (anarhisti i komunisti), panska inteligencija, ateisti i drugi poje-
dinci.
Po svojoj ideolokoj orijentaciji, falangizam se (nalik na rani italijanski faizam)
prvobitno temeljio na republikanizmu, modernizmu i avangardizmu, kao i na od-
bijanju kulturnog konzervativizma. S druge strane, frankoizam u smislu politikog
reima odlikuje totalitarizam, agresivni panski nacionalizam, brutalni antiko-
munizam, ali i kulturni tradicionalizam i panski katolicizam (odnosno veliki uti-
caj religije). Nakon to je uvideo da e Hitler izgubiti rat, Franko je zapoeo sa
defaizacijom Falange i sa smanjivanjem njenog uticaja u korist sopstvenog kulta
287
linosti. U tom smislu, njegova slubena titula glasila je Njegova ekselencija Voa
drave (Su Excelencia el Jefe de Estado), a nazivan je i el Generalisimo (el Gen-
eralsimo), voom poslednjeg krstakog rata u panskom svetu i voom rata
za osloboenje od komunizma i komunistikih saradnika. Zanimljivo je i da je
Franko paniju proglasio monarhijom, iako nije izabrao monarha (on sam je nosio
uniformu predvienu za kralja i odsedao je u kraljevskoj palati), a lino je potpi-
sivao sve smrtne kazne u dravi. Zatim, katolianstvo je proglasio dravnom religi-
jom, bilo je zabranjeno i korienje drugih jezika osim panskog uz veoma strogu
cenzuru gotovo svih intelektualnih i kulturnih aktivnosti, a pruao je azil i mnogim
faistikim i nacistikim liderima nakon Drugog svetskog rata. Prema pojedinim
interpretacijama frankoizam nije bila konzistentna politika ideologija, a panija
tog vremena se opisuje jedino kao autoritarna, ali ne i faistika drava. Prema
nekim drugim miljenjima frankoizam pripada (jedino) ekstremnom konzervativ-
izmu, dok je falangizam taj koji je faistiki. Meutim, Savet bezbednosti Ujedin-
jenih nacija je jo 1946. godine opisao Frankov reim kao faistiki i odbijao je da
ga zvanino prizna. Ipak, do doba kada je Franko preminuo 1975. godine, mnogi
faistiki i kvazifaistiki elementi koji su odlikovali poetak njegovog reima bili
su u potpunosti naputeni ili izgubljeni.
Na kraju, austrofaizam predstavlja faistiku kolu i autoritarni reim koji je
uspostavljen u Austriji 1934. godine i koji je trajao do aneksije Austrije od strane
nacistike Nemake 1938. godine. Voa austrofaizma bio je Engelbert Dolfus, koji
je prvobitno bio politiar i kancelar konzervativne Demohrianske partije, a zatim
1933. godine osniva partiju Otadbinski front (Vaterlndische Front).291 Ova par-
tija je zagovarala agresivni austrijski nacionalizam, ali i nezavisnost od nacistike
Nemake na osnovu zatite zasebnog i katolikog austrijskog identiteta. Iako
su austrofaisti za Austrijance tvrdili da su etniki Nemci, odbijali su ideju da se
potine Nemakoj i zagovarali su ideju o nacionalnoj i kulturnoj obnovi Austrije
nalik na onu iz perioda Habzurke monarhije, ukinute nakon austrijskog poraza
u Prvom svetskom ratu. Uz nacionalizam, i u ovoj faistikoj koli veliku ulogu
je igrala (katolika) religija, kao i u frankoizmu. Austrofaizam je nameravao da
bude sveobuhvatni pokret koji nadilazi politike partije, iako je podrku za svoje
ideje imao samo u odreenim slojevima stanovnitva. Prvenstveno je bio potpo-
mognut delovanjem Katolike crkve u Austriji, ali i podrkom od strane austrijske
birokratije, vojske, zemljoposednika i seljaka.
Ideologija austrofaizma poivala je na idejama o zajednici naroda, to se u
izvesnom smislu razlikovalo od doktrina nacionalsocijalizma. Austrofaizam, isto-
___________
291 Engelbert Dolfus (Engelbert Dollfuss, 18921934) je bio austrijski ministar umarstva i poljo-
privrede, a zatim i kancelar 1932. godine, koji je vaio za centralnu figuru austrofaizma. Ugasio je
parlament, a zabranio je Austrijsku nacistiku partiju, kao i sve socijalistike partije i pokrete u Aus-
triji i zagovarao specifinu (austrijsku) verziju faistike ideologije. Ubijen je u atentatu u neuspelom
pokuaju pua koji organizuju nacistiki agenti 1934. godine.
288
vremeno, nije imao zvaninu antisemitsku politiku a nasilje usmereno prema Je-
vrejima je bilo relativno retko. Uz to, ovaj faistiki pokret se fokusirao na istoriju
i kulturu Austrije, uz veliki uticaj katolianstva i tvrdnje da su Austrijanci vei
Nemci od (protestantskih) Nemaca. Dolfusov austrofaistiki reim bio je autori-
taran i svoje politike protivnike je zatvarao u koncentracione logore, ukljuujui
tu i austrijske nacionalsocijaliste, kao i komuniste i socijaldemokrate. Pojedini au-
tori nazivaju austrofaizam i imitacijom faizma, iako su paralele sa klasinim
faizmom (Italije i Nemake) bile brojne i on se brutalno protivio svim alterna-
tivnim ideologijama (i socijalizmu i liberalizmu i tradicionalnom konzervativizmu)
i sebe je video kao deo nacionalistike politike avangarde, zagovarao je ujedinjenje
svih Austrijanaca u jednu monu dravu, uspostavio je totalitarni reim, pozivao je
na obnovu ruralnih vrednosti i kulture itd. S druge strane, kancelar Dolfus je ubijen
od strane nacista ve u julu 1934. godine, a nasledio ga je austrofaista Kurt unig
koji se takoe protivio nemakoj aneksiji Austrije.292
Sline ideje karakterisale su i maarsku verziju faizma koja se nekada naziva i
hungarizam. Osniva ovog ideolokog pokreta bio je Ferenc Salai koji 1935. godine
osniva Partiju strelastog krsta Hungaristiki pokret (Nyilaskeresztes Prt - Hun-
garista Mozgalom).293 Iako je ovaj pokret osnovan po uzoru na nacionalsocijalizam
(i odlikovao ga je militantni antisemitizam i ideja o rasnoj istoi Maara), pre-
ciznije je uporediti ga sa austrofaizmom. Naime, ova kola faizma je promovisala
poljoprivredu, tradicionalne ruralne vrednosti, uz antikapitalizam i antikomuni-
zam, te stvaranje Velike Maarske u granicama nekadanjeg Ugarskog carstva. Uz
to, hungarizam je odlikovao antisemitizam koji se zasnivao ne samo na rasnim, ve
i na religijskim osnovama, poto je bio snano katolikog karaktera. Sline paralele
mogu se povui i sa ostalim autohtonim faizmima u jugoistonoj Evropi koji su
agresivni nacionalizam i antikomunizam vezivali za katolianstvo (Hrvatska) ili
pravoslavlje (Rumunija, Srbija). Sve ove injenice upuuju na to da nemaki (ili
italijanski) faizam nisu jedina merila za to ta faizam jeste ili nije, odnosno na
izuzetnu heterogenost doktrina ove politike ideologije.
___________
292 Kurt unig (Kurt Schuschnigg, 18971977) je bio austrijski austrofaista slovenakog porekla
i austrijski kancelar nakon ubistva Engelberta Dolfusa 1934. godine do aneksije Austrije od strane
nacistike Nemake 1938. godine. Protivio se Hitlerovim ambicijama da apsorbuje Austriju u Trei
rajh, zbog ega ga nacisti hapse i on boravi u brojnim koncentracionim logorima do 1945. godine.
Zatim je radio kao profesor politikih nauka na Univerzitetu Sent Luis u Sjedinjenim Dravama.
293 Ferenc Salai (Ferenc Szlasi, 18971946) je bio militantni antisemita, nacionalista i lider faistike
Partije strelastog krsta i maarski premijer tokom poslednja tri meseca uea Maarske u Drugom
svetskom ratu. Pod njegovom vlau maarska vlada je nastavila sa politikom deportacije Jevreja u
nacistike logore smrti. Nakon Drugog svetskog rata je uhapen i osuen na smrt za ratne zloine i
veleizdaju.
289
linosti. U tom smislu, njegova slubena titula glasila je Njegova ekselencija Voa
drave (Su Excelencia el Jefe de Estado), a nazivan je i el Generalisimo (el Gen-
eralsimo), voom poslednjeg krstakog rata u panskom svetu i voom rata
za osloboenje od komunizma i komunistikih saradnika. Zanimljivo je i da je
Franko paniju proglasio monarhijom, iako nije izabrao monarha (on sam je nosio
uniformu predvienu za kralja i odsedao je u kraljevskoj palati), a lino je potpi-
sivao sve smrtne kazne u dravi. Zatim, katolianstvo je proglasio dravnom religi-
jom, bilo je zabranjeno i korienje drugih jezika osim panskog uz veoma strogu
cenzuru gotovo svih intelektualnih i kulturnih aktivnosti, a pruao je azil i mnogim
faistikim i nacistikim liderima nakon Drugog svetskog rata. Prema pojedinim
interpretacijama frankoizam nije bila konzistentna politika ideologija, a panija
tog vremena se opisuje jedino kao autoritarna, ali ne i faistika drava. Prema
nekim drugim miljenjima frankoizam pripada (jedino) ekstremnom konzervativ-
izmu, dok je falangizam taj koji je faistiki. Meutim, Savet bezbednosti Ujedin-
jenih nacija je jo 1946. godine opisao Frankov reim kao faistiki i odbijao je da
ga zvanino prizna. Ipak, do doba kada je Franko preminuo 1975. godine, mnogi
faistiki i kvazifaistiki elementi koji su odlikovali poetak njegovog reima bili
su u potpunosti naputeni ili izgubljeni.
Na kraju, austrofaizam predstavlja faistiku kolu i autoritarni reim koji je
uspostavljen u Austriji 1934. godine i koji je trajao do aneksije Austrije od strane
nacistike Nemake 1938. godine. Voa austrofaizma bio je Engelbert Dolfus, koji
je prvobitno bio politiar i kancelar konzervativne Demohrianske partije, a zatim
1933. godine osniva partiju Otadbinski front (Vaterlndische Front).291 Ova par-
tija je zagovarala agresivni austrijski nacionalizam, ali i nezavisnost od nacistike
Nemake na osnovu zatite zasebnog i katolikog austrijskog identiteta. Iako
su austrofaisti za Austrijance tvrdili da su etniki Nemci, odbijali su ideju da se
potine Nemakoj i zagovarali su ideju o nacionalnoj i kulturnoj obnovi Austrije
nalik na onu iz perioda Habzurke monarhije, ukinute nakon austrijskog poraza
u Prvom svetskom ratu. Uz nacionalizam, i u ovoj faistikoj koli veliku ulogu
je igrala (katolika) religija, kao i u frankoizmu. Austrofaizam je nameravao da
bude sveobuhvatni pokret koji nadilazi politike partije, iako je podrku za svoje
ideje imao samo u odreenim slojevima stanovnitva. Prvenstveno je bio potpo-
mognut delovanjem Katolike crkve u Austriji, ali i podrkom od strane austrijske
birokratije, vojske, zemljoposednika i seljaka.
Ideologija austrofaizma poivala je na idejama o zajednici naroda, to se u
izvesnom smislu razlikovalo od doktrina nacionalsocijalizma. Austrofaizam, isto-
___________
291 Engelbert Dolfus (Engelbert Dollfuss, 18921934) je bio austrijski ministar umarstva i poljo-
privrede, a zatim i kancelar 1932. godine, koji je vaio za centralnu figuru austrofaizma. Ugasio je
parlament, a zabranio je Austrijsku nacistiku partiju, kao i sve socijalistike partije i pokrete u Aus-
triji i zagovarao specifinu (austrijsku) verziju faistike ideologije. Ubijen je u atentatu u neuspelom
pokuaju pua koji organizuju nacistiki agenti 1934. godine.
288
vremeno, nije imao zvaninu antisemitsku politiku a nasilje usmereno prema Je-
vrejima je bilo relativno retko. Uz to, ovaj faistiki pokret se fokusirao na istoriju
i kulturu Austrije, uz veliki uticaj katolianstva i tvrdnje da su Austrijanci vei
Nemci od (protestantskih) Nemaca. Dolfusov austrofaistiki reim bio je autori-
taran i svoje politike protivnike je zatvarao u koncentracione logore, ukljuujui
tu i austrijske nacionalsocijaliste, kao i komuniste i socijaldemokrate. Pojedini au-
tori nazivaju austrofaizam i imitacijom faizma, iako su paralele sa klasinim
faizmom (Italije i Nemake) bile brojne i on se brutalno protivio svim alterna-
tivnim ideologijama (i socijalizmu i liberalizmu i tradicionalnom konzervativizmu)
i sebe je video kao deo nacionalistike politike avangarde, zagovarao je ujedinjenje
svih Austrijanaca u jednu monu dravu, uspostavio je totalitarni reim, pozivao je
na obnovu ruralnih vrednosti i kulture itd. S druge strane, kancelar Dolfus je ubijen
od strane nacista ve u julu 1934. godine, a nasledio ga je austrofaista Kurt unig
koji se takoe protivio nemakoj aneksiji Austrije.292
Sline ideje karakterisale su i maarsku verziju faizma koja se nekada naziva i
hungarizam. Osniva ovog ideolokog pokreta bio je Ferenc Salai koji 1935. godine
osniva Partiju strelastog krsta Hungaristiki pokret (Nyilaskeresztes Prt - Hun-
garista Mozgalom).293 Iako je ovaj pokret osnovan po uzoru na nacionalsocijalizam
(i odlikovao ga je militantni antisemitizam i ideja o rasnoj istoi Maara), pre-
ciznije je uporediti ga sa austrofaizmom. Naime, ova kola faizma je promovisala
poljoprivredu, tradicionalne ruralne vrednosti, uz antikapitalizam i antikomuni-
zam, te stvaranje Velike Maarske u granicama nekadanjeg Ugarskog carstva. Uz
to, hungarizam je odlikovao antisemitizam koji se zasnivao ne samo na rasnim, ve
i na religijskim osnovama, poto je bio snano katolikog karaktera. Sline paralele
mogu se povui i sa ostalim autohtonim faizmima u jugoistonoj Evropi koji su
agresivni nacionalizam i antikomunizam vezivali za katolianstvo (Hrvatska) ili
pravoslavlje (Rumunija, Srbija). Sve ove injenice upuuju na to da nemaki (ili
italijanski) faizam nisu jedina merila za to ta faizam jeste ili nije, odnosno na
izuzetnu heterogenost doktrina ove politike ideologije.
___________
292 Kurt unig (Kurt Schuschnigg, 18971977) je bio austrijski austrofaista slovenakog porekla
i austrijski kancelar nakon ubistva Engelberta Dolfusa 1934. godine do aneksije Austrije od strane
nacistike Nemake 1938. godine. Protivio se Hitlerovim ambicijama da apsorbuje Austriju u Trei
rajh, zbog ega ga nacisti hapse i on boravi u brojnim koncentracionim logorima do 1945. godine.
Zatim je radio kao profesor politikih nauka na Univerzitetu Sent Luis u Sjedinjenim Dravama.
293 Ferenc Salai (Ferenc Szlasi, 18971946) je bio militantni antisemita, nacionalista i lider faistike
Partije strelastog krsta i maarski premijer tokom poslednja tri meseca uea Maarske u Drugom
svetskom ratu. Pod njegovom vlau maarska vlada je nastavila sa politikom deportacije Jevreja u
nacistike logore smrti. Nakon Drugog svetskog rata je uhapen i osuen na smrt za ratne zloine i
veleizdaju.
289
7.5. Osnovni principi i pretpostavke faizma
Na osnovu svega reenog, jasno je da je faizam hibridna, populistika ideologija
koja se prilagoava datom istorijskom i sociopolitikom okruenju. U tom smislu,
mnogi konkretni faizmi u pojedinanim dravama i raznim istorijskim periodima
su (bili) meusobno razliiti, a ponekad i meusobno suprotstavljeni. Meutim,
sve ove konkretne varijacije poseduju odreeni korpus zajednikih ideja zbog ega
se obino govori o tzv. faistikom minimumu. Pod ovim konceptom podrazume-
vaju se elementi koji moraju da budu prisutni u odreenoj politikoj ideologiji ili
politikoj praksi da bi se ona zvala faistikom i najee se navode sledee dok-
trine: iracionalizam, socijalni darvinizam, nacionalizam, glorifikacija drave, princip
liderstva, rasizam i antikomunizam. Ove doktrine je mogue smatrati i osnovnim
principima i pretpostavkama faizma.
Kada je re o iracionalizmu, potrebno je znati da su razum i nauka u 19. i ranom
20. veku bili osnovni stubovi liberalnog i socijalistikog pristupa drutvenoj stvar-
nosti i drutvenoj promeni. S druge strane, iracionalizam faizma odbacuje ove
pristupe i zamenjuje ih (romantiarskim) mitovima, emocijama i neretko mrnjom.
Na primer, nacionalsocijalizam je posebno bio sklon okultnom, astrologiji i drugim
pseudonaukama, to je praksa koja se nastavlja i u savremenim neonacistikim
pokretima. Osnovna pretpostavka iracionalizma u faizmu jeste ideja da ljudi nisu
racionalna bia, kao i da ih je nemogue urazumiti. Iz tih razloga ljude treba vodi-
ti, kontrolisati ih i/ili upravljati njima. I druge politike ideologije, kao npr. kon-
zervativizam, istiu iracionalne aspekte ljudskog bia, ali jedino faizam naglaava
iracionalnost i tretira je kao centralni deo svoje ideologije.
Naglasak iracionalne faistike mitologije stavljen je na mitove o krvi (u smislu
rasistikih mitova) i tlu (u smislu mitova nacionalizma), kao i o nasilju kao kon-
stantnom, normalnom delu politikog ivota.294 U okvirima faistikih reima po-
jedinci koji se nisu uklapali u pseudonaunu sliku o rasnoj istoi bili su eliminisani,
kao npr. Jevreji, Romi, homoseksualci, osobe sa invaliditetom itd. Paradoksalno,
ideologija zasnovana na krvi i tlu, odnosno rasna mrnja i intenzivni nacionalizam,
su za mnoge individue elementi koji faizam ine privlanim. Za pojedince koji su
finansijski, drutveno ili emocionalno nesigurni, poziv na rasnu mrnju i inten-
zivni nacionalizam eksplicitno promoviu nedostajua oseanja line vrednosti
(kao lana superiorne rase ili nacije), ukljuujui tu i iracionalno identifikovanje
drugih individua kao inferiornih. Dakle, iracionalni elementi faizma obezbeuju
oseanja pripadnosti i superiornosti, kao i bezbednosti ili sigurnosti za one koji se
___________
294 Krv i tlo je fraza koja u izvesnom smislu sumira nacistiku ideologiju, odnosno re je o
(nacistikoj) politikoj doktrini fokusiranoj na etnicitet kao koncept koji je zasnovan na dva faktora:
na zajednikoj krvi (poreklu) i na teritoriji (nemakog) naroda. Ideje krvi i tla istovremeno ideali-
zuju odnos naroda sa zemljom na kojoj borave uz uzdizanje vrednosti ruralnog ivota. U pitanju je
bio i slogan nacistikog Ministarstva hrane i poljoprivrede.
290
oseaju odbaeno, inferiorno ili nesigurno.
U sluaju socijalnog darvinizma, re je o drutvenim (a ne biolokim) teorijama
iz 19. veka koje su ljudski ivot posmatrale kao borbu za opstanak unutar vrste,
kao i izmeu vrsta. Uz to, u pitanju je termin koji ima veoma malo ili nimalo veze
sa samim arlsom Darvinom i njegovom (biolokom) teorijom evolucije putem
prirodne selekcije, koji je bio antirasista i ije ime je (zlo)upotrebljeno. Za socijalne
darviniste, klju za uspeh bio je opstanak najbolje adaptiranih, to je fraza koja je
kod nas pogreno prevedena kao opstanak najjaih i koja se obino tako i shvata
na engleskom, a iji autor takoe nije bio Darvin ve britanski filozof i sociolog
Herbert Spenser. Dok je za Darvina ivot evoluirao zbog stalne adaptacije, soci-
jalni darvinisti su se fokusirali jedino na borbu unutar jedne (ljudske) vrste (npr.
u svojoj odbrani laissez-faire kapitalizma) ili na borbu meu vrstama ljudskog
roda (prema nenaunoj podeli na ljudske rase ili nacije). Prema ovim idejama, in-
dividue ili rase koje su najjae (najbolje adaptirane) uspinju se na vrh drutvenih
lestvica, dok oni slabiji izumiru, to je interpretirano kao injenica prirodnog
(i poeljnog) poretka. Sasvim je druga stvar to to je nauna biologija (ukljuujui
tu i Darvina, kao i anarhistu Kropotkina) svedoila i o adaptivnosti uzajamne koo-
peracije, a ne samo sukoba i borbe. Faizam preuzima odreene doktrine socijal-
nog darvinizma i koristi ih kao pseudonauno opravdanje sukoba, agresivnosti i
stalne borbe, odnosno kao opravdanje fizikog istrebljenja slabijih (inferiornih)
individua ili rasa.
Izuzetno vaan i neodvojivi element faizma jeste nacionalizam, to je injenica
koja se neretko zapostavlja ili marginalizuje. Iako je nacionalizam mogue shvatiti i
kao zasebnu (politiku) ideologiju, mnogi njegovi aspekti su utkani u samu sutinu
faizma. Na primer, osnovne ideje nemakog faizma bile su u izuzetnoj vrednosti
(i istorijskoj ulozi) nemake nacije u poreenju sa ostalim nacijama. Slino tome,
nemaki faizam je insistirao na potrebi za uveanjem teritorije nemake drave
(Velika Nemaka), odnosno za inkorporiranjem svih etnikih Nemaca u jedan
politiki entitet ili dravu, to su bili dogaaji koji su izazvali Drugi svetski rat.
U tom sluaju, radi se o elementu tla u faistikoj frazi krv i tlo, a militantni
nacionalizam je bila odlika i mnogih drugih nacionalnih faizama, posebno u zem-
ljama jugoistone Evrope. Kao to je reeno, faizam je izgraen na nacionalistikoj
retorici u vidu nezadovoljenih nacionalnih interesa kao svojevrsnom nasleu Pr-
vog svetskog rata koje je eskaliralo u faizmu.
Istovremeno, kada je re o nemakom faizmu ili nacionalsocijalizmu, bio je to
specifini rasno orijentisani nacionalizam. Drugim reima, u pitanju je bio rasi-
zam koji je orijentisan prema drugim nacijama (npr. raznim slovenskim narodi-
ma), a ne samo prema ljudima druge boje koe. U sluaju nacionalsocijalizma, ali i
drugih evropskih faizama, nacionalna pripadnost se neretko zasniva na etnicitetu
ili etnikoj (krvnoj) pripadnosti. Etnika pripadnost je definisana kao rasa, a
291
7.5. Osnovni principi i pretpostavke faizma
Na osnovu svega reenog, jasno je da je faizam hibridna, populistika ideologija
koja se prilagoava datom istorijskom i sociopolitikom okruenju. U tom smislu,
mnogi konkretni faizmi u pojedinanim dravama i raznim istorijskim periodima
su (bili) meusobno razliiti, a ponekad i meusobno suprotstavljeni. Meutim,
sve ove konkretne varijacije poseduju odreeni korpus zajednikih ideja zbog ega
se obino govori o tzv. faistikom minimumu. Pod ovim konceptom podrazume-
vaju se elementi koji moraju da budu prisutni u odreenoj politikoj ideologiji ili
politikoj praksi da bi se ona zvala faistikom i najee se navode sledee dok-
trine: iracionalizam, socijalni darvinizam, nacionalizam, glorifikacija drave, princip
liderstva, rasizam i antikomunizam. Ove doktrine je mogue smatrati i osnovnim
principima i pretpostavkama faizma.
Kada je re o iracionalizmu, potrebno je znati da su razum i nauka u 19. i ranom
20. veku bili osnovni stubovi liberalnog i socijalistikog pristupa drutvenoj stvar-
nosti i drutvenoj promeni. S druge strane, iracionalizam faizma odbacuje ove
pristupe i zamenjuje ih (romantiarskim) mitovima, emocijama i neretko mrnjom.
Na primer, nacionalsocijalizam je posebno bio sklon okultnom, astrologiji i drugim
pseudonaukama, to je praksa koja se nastavlja i u savremenim neonacistikim
pokretima. Osnovna pretpostavka iracionalizma u faizmu jeste ideja da ljudi nisu
racionalna bia, kao i da ih je nemogue urazumiti. Iz tih razloga ljude treba vodi-
ti, kontrolisati ih i/ili upravljati njima. I druge politike ideologije, kao npr. kon-
zervativizam, istiu iracionalne aspekte ljudskog bia, ali jedino faizam naglaava
iracionalnost i tretira je kao centralni deo svoje ideologije.
Naglasak iracionalne faistike mitologije stavljen je na mitove o krvi (u smislu
rasistikih mitova) i tlu (u smislu mitova nacionalizma), kao i o nasilju kao kon-
stantnom, normalnom delu politikog ivota.294 U okvirima faistikih reima po-
jedinci koji se nisu uklapali u pseudonaunu sliku o rasnoj istoi bili su eliminisani,
kao npr. Jevreji, Romi, homoseksualci, osobe sa invaliditetom itd. Paradoksalno,
ideologija zasnovana na krvi i tlu, odnosno rasna mrnja i intenzivni nacionalizam,
su za mnoge individue elementi koji faizam ine privlanim. Za pojedince koji su
finansijski, drutveno ili emocionalno nesigurni, poziv na rasnu mrnju i inten-
zivni nacionalizam eksplicitno promoviu nedostajua oseanja line vrednosti
(kao lana superiorne rase ili nacije), ukljuujui tu i iracionalno identifikovanje
drugih individua kao inferiornih. Dakle, iracionalni elementi faizma obezbeuju
oseanja pripadnosti i superiornosti, kao i bezbednosti ili sigurnosti za one koji se
___________
294 Krv i tlo je fraza koja u izvesnom smislu sumira nacistiku ideologiju, odnosno re je o
(nacistikoj) politikoj doktrini fokusiranoj na etnicitet kao koncept koji je zasnovan na dva faktora:
na zajednikoj krvi (poreklu) i na teritoriji (nemakog) naroda. Ideje krvi i tla istovremeno ideali-
zuju odnos naroda sa zemljom na kojoj borave uz uzdizanje vrednosti ruralnog ivota. U pitanju je
bio i slogan nacistikog Ministarstva hrane i poljoprivrede.
290
oseaju odbaeno, inferiorno ili nesigurno.
U sluaju socijalnog darvinizma, re je o drutvenim (a ne biolokim) teorijama
iz 19. veka koje su ljudski ivot posmatrale kao borbu za opstanak unutar vrste,
kao i izmeu vrsta. Uz to, u pitanju je termin koji ima veoma malo ili nimalo veze
sa samim arlsom Darvinom i njegovom (biolokom) teorijom evolucije putem
prirodne selekcije, koji je bio antirasista i ije ime je (zlo)upotrebljeno. Za socijalne
darviniste, klju za uspeh bio je opstanak najbolje adaptiranih, to je fraza koja je
kod nas pogreno prevedena kao opstanak najjaih i koja se obino tako i shvata
na engleskom, a iji autor takoe nije bio Darvin ve britanski filozof i sociolog
Herbert Spenser. Dok je za Darvina ivot evoluirao zbog stalne adaptacije, soci-
jalni darvinisti su se fokusirali jedino na borbu unutar jedne (ljudske) vrste (npr.
u svojoj odbrani laissez-faire kapitalizma) ili na borbu meu vrstama ljudskog
roda (prema nenaunoj podeli na ljudske rase ili nacije). Prema ovim idejama, in-
dividue ili rase koje su najjae (najbolje adaptirane) uspinju se na vrh drutvenih
lestvica, dok oni slabiji izumiru, to je interpretirano kao injenica prirodnog
(i poeljnog) poretka. Sasvim je druga stvar to to je nauna biologija (ukljuujui
tu i Darvina, kao i anarhistu Kropotkina) svedoila i o adaptivnosti uzajamne koo-
peracije, a ne samo sukoba i borbe. Faizam preuzima odreene doktrine socijal-
nog darvinizma i koristi ih kao pseudonauno opravdanje sukoba, agresivnosti i
stalne borbe, odnosno kao opravdanje fizikog istrebljenja slabijih (inferiornih)
individua ili rasa.
Izuzetno vaan i neodvojivi element faizma jeste nacionalizam, to je injenica
koja se neretko zapostavlja ili marginalizuje. Iako je nacionalizam mogue shvatiti i
kao zasebnu (politiku) ideologiju, mnogi njegovi aspekti su utkani u samu sutinu
faizma. Na primer, osnovne ideje nemakog faizma bile su u izuzetnoj vrednosti
(i istorijskoj ulozi) nemake nacije u poreenju sa ostalim nacijama. Slino tome,
nemaki faizam je insistirao na potrebi za uveanjem teritorije nemake drave
(Velika Nemaka), odnosno za inkorporiranjem svih etnikih Nemaca u jedan
politiki entitet ili dravu, to su bili dogaaji koji su izazvali Drugi svetski rat.
U tom sluaju, radi se o elementu tla u faistikoj frazi krv i tlo, a militantni
nacionalizam je bila odlika i mnogih drugih nacionalnih faizama, posebno u zem-
ljama jugoistone Evrope. Kao to je reeno, faizam je izgraen na nacionalistikoj
retorici u vidu nezadovoljenih nacionalnih interesa kao svojevrsnom nasleu Pr-
vog svetskog rata koje je eskaliralo u faizmu.
Istovremeno, kada je re o nemakom faizmu ili nacionalsocijalizmu, bio je to
specifini rasno orijentisani nacionalizam. Drugim reima, u pitanju je bio rasi-
zam koji je orijentisan prema drugim nacijama (npr. raznim slovenskim narodi-
ma), a ne samo prema ljudima druge boje koe. U sluaju nacionalsocijalizma, ali i
drugih evropskih faizama, nacionalna pripadnost se neretko zasniva na etnicitetu
ili etnikoj (krvnoj) pripadnosti. Etnika pripadnost je definisana kao rasa, a
291
nacije se interpretiraju kao krvlju (srodniki) povezani entiteti. Za naciste, indi-
vidua mora da ima odreeno etniko poreklo da bi bila deo rase, odnosno nacije.
U tom smislu, u pitanju je bio element krvi u faistikoj sintagmi krv i tlo i iz
tih razloga nacisti su zagovarali pravnu zatitu rase koja je stvorila novi koncept
nacionalnosti, uz stavove da je najvaniji istorijski princip utemeljen pobedom
nacionalsocijalista u odranju iste rase i krvi. Konkretne posledice ovakve eks-
tremno nacionalistike politike u nacistikoj Nemakoj bile su u zabrani prokrea-
cije izmeu Nemaca i ne-Nemaca, oduzimanja imovine ne-Nemcima itd., sve do
zabrane odlaska na bazen pripadnicima jevrejskog etniciteta. U duhu faistike ide-
ologije, idealni faista ne (moe da) postoji odvojeno od svoje ukorenjenosti u
naciji i pojedinac je samo mali i relativno beznaajni deo nacije koja se shvata kao
organska celina iji je interes ispred pojedinanih interesa. U pitanju je romantiarska
i konzervativna verzija nacionalizma, za razliku od liberalne i graanske koncep-
cije ovog pojma. Hitler i ostali nacisti su visoko cenili mitologiju iz dela Riharda
Vagnera koja je kao osnovne motive imala ideju o narodnoj dravi i bila je vezana
za pitanja nacije i etniciteta, odnosno bila je zasnovana na mitovima o krvi i tlu i
nekadanjem dobu visoke germanske kulture.
Uz rasno orijentisani nacionalizam mnogi faisti izraavaju i ista rasistika
verovanja. U pitanju su ideje o tome da se ljudska vrsta moe podeliti na rase ili
podgrupe sa slinim kulturnim i fizikim karakteristikama, kao i da je jedna rasa
superiornija u odnosu na drugu. Faistika ideologija obino istie i da mnoge dru-
ge rase imaju i subhumane karakteristike, to je bila i esta tema faistike propa-
gande. Institucionalizovani rasizam je bio i specifini mehanizam drutvene kon-
trole zbog toga to je odstranjivanje Roma, Jevreja, homoseksualaca i ostalih uveo
strah meu ostale Nemce, a kod mnogih je probudio i nacionalistiki ponos jer su
poverovali da je njihovo rasno naslee superiorno. Dakle, u mnogim aspektima
rasizam i nacionalizam su isprepleteni u faizmu, a posebno nacionalsocijalizmu.
Rasna politika nacizma se bavila populacionom politikom u vidu eugenike (odnos-
no spreavanjem prokreacije niih rasa i podsticanjem prokreacije istokrvnih
Nemaca). Konano, neofaizam danas obino nije toliko orijentisan ka konceptu
rase, ali ostaje neodvojivo vezan za pitanja nacije i etniciteta.
Zatim, faistima drava predstavlja nosioca kulture i duha nacije, zbog ega
faistiku ideologiju odlikuje glorifikacija drave. Iz tih razloga, faistike ideologije
tvrde da fizike granice nacije i drave moraju da budu iste, odnosno elementi naci-
je izvan dravnih granica moraju da postanu deo drave. Zbog stava da je nacija
otelovljena u dravi faizam glorifikuje dravu kao nadindividualni, organski en-
titet drava je osnovna sila koja dri ljude na okupu, zbog ega mora da bude
snana, odnosno mora da ima izuzetnu mo da bi postigla svoje ciljeve. U tom
duhu, italijanski faisti su Rimsko carstvo identifikovali sa idealnim organskim i
stabilnim drutvom, za razliku od tadanjeg individualistikog liberalnog i haoti-
292
nog drutva. ak su i nacisti gajili velike simpatije prema Rimskom carstvu, uprkos
(istorijskoj) injenici da ono nije bilo ni stabilno ni nehaotino.
Stoga drava predstavlja osnovni mehanizam za propagaciju faistikih verova-
nja, ali je najadekvatniji metod upravljanja njome sadran u principu voe. I Hitler
i Musolini, kao dva najpoznatija faistika lidera, nosili su titule voe (Firer i
Due), a isto je bilo i sa drugim faistikim liderima (npr. titula poglavnika za
Ante Pavelia).295 Drutvena hijerarija koja prati princip voe bila je jednostavna
voa na vrhu je bio najvaniji i apsolutni vladar, a od njega se oekuje da reflektuje
kolektivnu volju nacije. U tom smislu je i njegova volja po definiciji volja naroda,
odnosno njegov autoritet je apsolutan. Dok se u demokratskim drutvima oekuje
da politiki lider slua volju naroda, autokratska faistika drutva poivaju na ideji
da politiki lider jeste volja naroda. On je sudbinski predodreen za lidersko mesto
(faistike voe su neretko bile harizmatske voe), zbog ega ima pravo da na pot-
puno autonoman nain interpretira tu kolektivnu volju. Princip voe se ogleda i u
politikom i dravnom aparatu faistikih drava, pri emu je funkciju sprovoenja
volje lidera (ili sprovoenja vlasti) obino imala (jedna) partija. lanovi faistikih
partija su obini bili odvojeni od ostalih graana, imali su veliku mo nad njima,
a esto su imali i neki jasno prepoznatljivi znak kao simbol partijske pripadnosti
(uniforma, bed itd.). U okvirima faistikih partija obino je postojao i elitni para-
vojni korpus (kod nacista su to bili S.A., a zatim i S.S. odredi) koji proverava osta-
tak partije. Na ovaj nain se ostvaruje totalna kontrola od strane voe i njegovog
partijskog aparata, a koja se obino naziva totalitarizmom. Meutim, pogreno je
smatrati da je svaki totalitarizam istovremeno i izraz faizma, prvenstveno zato to
je princip voe samo jedan od principa faistike ideologije.
Jo jedan temeljni aspekt faizma bio je vatreni antikomunizam koji je takoe
uinio faistiku ideologiju veoma popularnom i u mnogo emu faizam ivi od
antikomunizma. Dok se socijalistike i komunistike ideologije u velikoj meri za-
___________
295 Ante Paveli (18891959) je bio hrvatski faistiki lider, odnosno lider hrvatskog ustakog pokre-
ta kao i voa faistike Nezavisne drave Hrvatske ili NDH (Nezavisna drava Hrvatska je bila mari-
onetska drava podeljena na dve zone vojne okupacije, nemaku i italijansku, tokom Drugog svetskog
rata). Pod rukovodstvom Pavelia i njegovog reima organizovane su i mnoge faistike politike, pro-
goni i ubistva Jevreja, Roma i Srba. On je bio advokat i radikalni nacionalistiki politiar koji osniva
hrvatski faistiki pokret Ustae sa ciljem stvaranja nezavisne i etniki iste Hrvatske (zbog ega je
do izbijanja Drugog svetskog rata delovao iz emigracije). Ubrzo nakon invazije na Jugoslaviju vraa se
u Hrvatsku i proglaava se poglavnikom (voom) i imenuje prvu vladu marionetske NDH. Po uzoru
na nacistiku Nemaku stvara faistiku jednostranaku dravu, a faistikoj Italiji preputa veliki deo
dalmatinske obale i ostrva. Eliminacija leviara, komunista, Jevreja, Roma i Srba bila je organizovana
na osnovu zakona o smrtnoj kazni za delo povrede asti i ivotnih interesa hrvatskoga naroda, uz
formiranje koncentracionih logora. Pred kraj rata kriom naputa Zagreb (dva dana pre osloboenja
od strane partizana) i preko Austrije i Italije bei u Argentinu koja je predstavljala utoite za mnoge
faiste, gde ivi pod lanim imenom. Na njega je pokuan atentat 1957. godine, nakon ega odlazi u
Frankovu paniju, i tamo umire krajem 1959. godine.
293
nacije se interpretiraju kao krvlju (srodniki) povezani entiteti. Za naciste, indi-
vidua mora da ima odreeno etniko poreklo da bi bila deo rase, odnosno nacije.
U tom smislu, u pitanju je bio element krvi u faistikoj sintagmi krv i tlo i iz
tih razloga nacisti su zagovarali pravnu zatitu rase koja je stvorila novi koncept
nacionalnosti, uz stavove da je najvaniji istorijski princip utemeljen pobedom
nacionalsocijalista u odranju iste rase i krvi. Konkretne posledice ovakve eks-
tremno nacionalistike politike u nacistikoj Nemakoj bile su u zabrani prokrea-
cije izmeu Nemaca i ne-Nemaca, oduzimanja imovine ne-Nemcima itd., sve do
zabrane odlaska na bazen pripadnicima jevrejskog etniciteta. U duhu faistike ide-
ologije, idealni faista ne (moe da) postoji odvojeno od svoje ukorenjenosti u
naciji i pojedinac je samo mali i relativno beznaajni deo nacije koja se shvata kao
organska celina iji je interes ispred pojedinanih interesa. U pitanju je romantiarska
i konzervativna verzija nacionalizma, za razliku od liberalne i graanske koncep-
cije ovog pojma. Hitler i ostali nacisti su visoko cenili mitologiju iz dela Riharda
Vagnera koja je kao osnovne motive imala ideju o narodnoj dravi i bila je vezana
za pitanja nacije i etniciteta, odnosno bila je zasnovana na mitovima o krvi i tlu i
nekadanjem dobu visoke germanske kulture.
Uz rasno orijentisani nacionalizam mnogi faisti izraavaju i ista rasistika
verovanja. U pitanju su ideje o tome da se ljudska vrsta moe podeliti na rase ili
podgrupe sa slinim kulturnim i fizikim karakteristikama, kao i da je jedna rasa
superiornija u odnosu na drugu. Faistika ideologija obino istie i da mnoge dru-
ge rase imaju i subhumane karakteristike, to je bila i esta tema faistike propa-
gande. Institucionalizovani rasizam je bio i specifini mehanizam drutvene kon-
trole zbog toga to je odstranjivanje Roma, Jevreja, homoseksualaca i ostalih uveo
strah meu ostale Nemce, a kod mnogih je probudio i nacionalistiki ponos jer su
poverovali da je njihovo rasno naslee superiorno. Dakle, u mnogim aspektima
rasizam i nacionalizam su isprepleteni u faizmu, a posebno nacionalsocijalizmu.
Rasna politika nacizma se bavila populacionom politikom u vidu eugenike (odnos-
no spreavanjem prokreacije niih rasa i podsticanjem prokreacije istokrvnih
Nemaca). Konano, neofaizam danas obino nije toliko orijentisan ka konceptu
rase, ali ostaje neodvojivo vezan za pitanja nacije i etniciteta.
Zatim, faistima drava predstavlja nosioca kulture i duha nacije, zbog ega
faistiku ideologiju odlikuje glorifikacija drave. Iz tih razloga, faistike ideologije
tvrde da fizike granice nacije i drave moraju da budu iste, odnosno elementi naci-
je izvan dravnih granica moraju da postanu deo drave. Zbog stava da je nacija
otelovljena u dravi faizam glorifikuje dravu kao nadindividualni, organski en-
titet drava je osnovna sila koja dri ljude na okupu, zbog ega mora da bude
snana, odnosno mora da ima izuzetnu mo da bi postigla svoje ciljeve. U tom
duhu, italijanski faisti su Rimsko carstvo identifikovali sa idealnim organskim i
stabilnim drutvom, za razliku od tadanjeg individualistikog liberalnog i haoti-
292
nog drutva. ak su i nacisti gajili velike simpatije prema Rimskom carstvu, uprkos
(istorijskoj) injenici da ono nije bilo ni stabilno ni nehaotino.
Stoga drava predstavlja osnovni mehanizam za propagaciju faistikih verova-
nja, ali je najadekvatniji metod upravljanja njome sadran u principu voe. I Hitler
i Musolini, kao dva najpoznatija faistika lidera, nosili su titule voe (Firer i
Due), a isto je bilo i sa drugim faistikim liderima (npr. titula poglavnika za
Ante Pavelia).295 Drutvena hijerarija koja prati princip voe bila je jednostavna
voa na vrhu je bio najvaniji i apsolutni vladar, a od njega se oekuje da reflektuje
kolektivnu volju nacije. U tom smislu je i njegova volja po definiciji volja naroda,
odnosno njegov autoritet je apsolutan. Dok se u demokratskim drutvima oekuje
da politiki lider slua volju naroda, autokratska faistika drutva poivaju na ideji
da politiki lider jeste volja naroda. On je sudbinski predodreen za lidersko mesto
(faistike voe su neretko bile harizmatske voe), zbog ega ima pravo da na pot-
puno autonoman nain interpretira tu kolektivnu volju. Princip voe se ogleda i u
politikom i dravnom aparatu faistikih drava, pri emu je funkciju sprovoenja
volje lidera (ili sprovoenja vlasti) obino imala (jedna) partija. lanovi faistikih
partija su obini bili odvojeni od ostalih graana, imali su veliku mo nad njima,
a esto su imali i neki jasno prepoznatljivi znak kao simbol partijske pripadnosti
(uniforma, bed itd.). U okvirima faistikih partija obino je postojao i elitni para-
vojni korpus (kod nacista su to bili S.A., a zatim i S.S. odredi) koji proverava osta-
tak partije. Na ovaj nain se ostvaruje totalna kontrola od strane voe i njegovog
partijskog aparata, a koja se obino naziva totalitarizmom. Meutim, pogreno je
smatrati da je svaki totalitarizam istovremeno i izraz faizma, prvenstveno zato to
je princip voe samo jedan od principa faistike ideologije.
Jo jedan temeljni aspekt faizma bio je vatreni antikomunizam koji je takoe
uinio faistiku ideologiju veoma popularnom i u mnogo emu faizam ivi od
antikomunizma. Dok se socijalistike i komunistike ideologije u velikoj meri za-
___________
295 Ante Paveli (18891959) je bio hrvatski faistiki lider, odnosno lider hrvatskog ustakog pokre-
ta kao i voa faistike Nezavisne drave Hrvatske ili NDH (Nezavisna drava Hrvatska je bila mari-
onetska drava podeljena na dve zone vojne okupacije, nemaku i italijansku, tokom Drugog svetskog
rata). Pod rukovodstvom Pavelia i njegovog reima organizovane su i mnoge faistike politike, pro-
goni i ubistva Jevreja, Roma i Srba. On je bio advokat i radikalni nacionalistiki politiar koji osniva
hrvatski faistiki pokret Ustae sa ciljem stvaranja nezavisne i etniki iste Hrvatske (zbog ega je
do izbijanja Drugog svetskog rata delovao iz emigracije). Ubrzo nakon invazije na Jugoslaviju vraa se
u Hrvatsku i proglaava se poglavnikom (voom) i imenuje prvu vladu marionetske NDH. Po uzoru
na nacistiku Nemaku stvara faistiku jednostranaku dravu, a faistikoj Italiji preputa veliki deo
dalmatinske obale i ostrva. Eliminacija leviara, komunista, Jevreja, Roma i Srba bila je organizovana
na osnovu zakona o smrtnoj kazni za delo povrede asti i ivotnih interesa hrvatskoga naroda, uz
formiranje koncentracionih logora. Pred kraj rata kriom naputa Zagreb (dva dana pre osloboenja
od strane partizana) i preko Austrije i Italije bei u Argentinu koja je predstavljala utoite za mnoge
faiste, gde ivi pod lanim imenom. Na njega je pokuan atentat 1957. godine, nakon ega odlazi u
Frankovu paniju, i tamo umire krajem 1959. godine.
293
snivaju na prosvetiteljskim idejama progresa i razuma, faizam e isticati iracio-
nalizam, a dok socijalizam zagovara internacionalizam i meunarodnu solidarnost
faizam promovie nacionalizam i militarizam itd. Faistiki antikomunizam je bio
oigledan jo na italijanskim izborima 1921. godine, kada je podrka faistikoj
partiji bila predstavljena kao glas protiv socijalistikih kandidata. U nacistikoj
Nemakoj socijalisti i komunisti su bili meu prvim progonjenim individuama,
a (prvi) nacistiki koncentracioni logor Dahau formiran je upravo za politike
zatvorenike, odnosno za nemake komuniste.
injenica da je faizam svojevrsni antipod socijalizmu ponekad se neprimereno
dovodi u pitanje zbog toga to je socijalizam bio deo sintagme nacionalsocijali-
zam, zbog toga to je Musolini prvobitno bio socijalista itd., zbog (navodnih)
zajednikih sklonosti totalitarizmu i jednopartijskoj dravi itd. Iz navedenih ra-
zloga pojedine interpretacije ove dve ideologije ne suprotstavljaju, ve povezuju,
to nije adekvatno, zbog toga to je npr. nemaki faizam koristio odreene aspekte
socijalistike ideologije iskljuivo iz populistikih razloga, tj. da bi se dodvorio to
veem broju stanovnitva. Nacionalsocijalizam nikada nije bio socijalistiki, a rela-
tivno brzo je i promenio i svoju (populistiku) socijalistiku retoriku to je uinio
im je (upravo zbog svog antikomunizma) ostvario podrku krupnih kapitalista i
sitnih preduzetnika iz srednje klase. Zatim, mnogi faisti su svoj ekonomski pro-
gram nazivali treim putem, kao neim to stoji izmeu kapitalizma i komunizma,
a to se zasniva na mitolokim i organskim entitetima poput porodice, nacije i rase.
Kada je re o doktrini, optu ekonomsku teoriju faizma mogue je sumirati u stav
da je sva imovina zajednika, ali i da je njen vlasnik obavezan da njome raspolae
na odgovoran nain i u interesu drave, nacije i rase. Drugim reima, u faistikim
drutvima imovina ostaje privatna, omoguava se i privatno preduzetnitvo, ali po
diktatu drave. U praktinom smislu, faizam je bio sasvim kompatibilan kapita-
lizmu i kapitalistikoj eksploataciji, zbog ega su mnogi socijalisti isticali da ko ne
govori o kapitalizmu, neka uti o faizmu.
7.6. Faistiki politiki pokreti i partije
Prva faistika partija na svetu bila je Nacionalna faistika partija (Partito Nazi-
onale Fascista ili PNF) u Italiji, predvoena Benitom Musolinijem. Osnovana je u
Rimu 9. novembra 1921. godine iz paravojne organizacije Borbeni faisti (Fasci di
Combattimento) koju je Musolini osnovao u Milanu 1919. godine. Pripadnici para-
vojnog krila PNF, Dobrovoljne milicije za nacionalnu bezbednost, kolokvijalno su
se nazivali crnokouljaima, a 1939. godine ova partija je brojala 6 miliona lanova.
Nakon delimino uspenog dravnog udara 1922. godine, poznatog kao Mar na
Rim, Musolini i tadanji italijanski kralj su napravili sporazum prema kojem je
Musolini postao italijanski premijer, zatim je pobedio na veoma kontroverznim iz-
294
borima u aprilu 1924. godine, a ve poetkom 1925. godine ukinuo je demokra-
tiju i uveo diktaturu. Ovaj faistiki reim tada promovie faistiku ideologiju i
faistike simbole irom Italije, a lanstvo u PNF je postalo obavezno za dobijanje
posla. Kreiran je i kult (Musolinijeve) linosti kao spasioca nacije koji je prozvan
Voom (Il Duce).
Zatim, najuticajnija i najznaajnija faistika organizacija, odnosno politika par-
tija, bila je Nacionalsocijalistika nemaka radnika partija (Nazionalsozialistische
Deutsche Arbeiterpartei) ili Nacistika partija u Nemakoj. Uz to, pripadnici ove
partije sebe su nazivali nacionalsocijalistima, a ne nacistima (iako je skraenica Nazi
bila uobiajena za nemaki jezik, kao to su se i lanovi Nemake socijaldemokrat-
ske partije nazivali Sozi). Ona je formirana iz nekoliko razliitih desniarskih,
militaristikih, nacionalistikih i konzervativnih politikih partija i paravojnih
grupacija u Minhenu i to od strane ekstremnog nemakog nacionaliste i antimark-
siste Antona Drekslera.296 Osnovana je kao Nemaka radnika partija 1919. godine,
ali (uprkos nazivu) ona nije bila socijalistiki orijentisana, ve je bila osmiljena kao
jo jedna populistika narodna partija koja je zagovarala nacionalno jedinstvo,
Veliku Nemaku. Od samog poetka je promovisala antisemitizam i antikomuni-
zam, odnosno borbu protiv meunarodnog jevrejstva i boljevizma. Ova partija
je, u poetku, bila marginalna grupacija sa oko 60-ak lanova, a Adolf Hitler je
od strane vojne obavetajne slube prvobitno bio angaovan kao pijun u njenim
redovima. Bio je 55. lan po redu, ali je nacistika istorija zatim (lano) isticala da
je bio sedmi po redu (njegov broj lanske knjiice bio je 555 zato to su nacisti
dodavali broj 500, implicirajui navodnu brojnost). Meutim, Hitler je veoma
brzo uvideo bliskost sopstvenih nacionalistikih, antisemitskih i antikomunistikih
ideja sa doktrinama ove partije i istakao se kao njen nadahnuti govornik na sastan-
cima po minhenskim pivnicama.
U svojim tadanjim zapaljivim govorima on je naglaavao dva osnovna moti-
va nepravednost Versajskog sporazuma i potrebu za Velikom Nemakom kao i
tzv. Jevrejsko pitanje (tvrdio je da nemake spoljanje neprijatelje, Veliku Britani-
ju, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez kontroliu Jevreji). Na temama nemakog
nacionalistikog ekspanzionizma i antisemitizma on ubrzo postaje dominant-
na figura partije, a partijskim programom pod njegovim uticajem poinju da
dominiraju nacionalna i rasna pitanja. Paravojna formacija ove partije nazvana je
turmabtajlung (Sturmabteilung ili S.A.), to znai Jurini odred, a njeni pripadnici
su nosili braon koulje po ugledu na italijanske faiste i kolokvijalno su nazivani
braonkouljaima. Nacistika partija je gradualno rasla tokom 1921. i 1922. godine,
___________
296 Anton Dreksler (Anton Drexler, 18841942) je bio nemaki konzervativni politiar ekstremne
desnice koji je formirao Nemaku radniku partiju (Deutsche Arbeiterpartei) kao preteu Nacistike
partije. Gajio je ekstremne nacionalistike i antisemitske stavove i bio je politiki mentor Adolfa Hit-
lera na poecima njegove politike karijere. U borbama za prevlast unutar Nacistike partije Hitler je
vremenom marginalizovao Drekslera koji naputa partiju 1923. godine.
295
snivaju na prosvetiteljskim idejama progresa i razuma, faizam e isticati iracio-
nalizam, a dok socijalizam zagovara internacionalizam i meunarodnu solidarnost
faizam promovie nacionalizam i militarizam itd. Faistiki antikomunizam je bio
oigledan jo na italijanskim izborima 1921. godine, kada je podrka faistikoj
partiji bila predstavljena kao glas protiv socijalistikih kandidata. U nacistikoj
Nemakoj socijalisti i komunisti su bili meu prvim progonjenim individuama,
a (prvi) nacistiki koncentracioni logor Dahau formiran je upravo za politike
zatvorenike, odnosno za nemake komuniste.
injenica da je faizam svojevrsni antipod socijalizmu ponekad se neprimereno
dovodi u pitanje zbog toga to je socijalizam bio deo sintagme nacionalsocijali-
zam, zbog toga to je Musolini prvobitno bio socijalista itd., zbog (navodnih)
zajednikih sklonosti totalitarizmu i jednopartijskoj dravi itd. Iz navedenih ra-
zloga pojedine interpretacije ove dve ideologije ne suprotstavljaju, ve povezuju,
to nije adekvatno, zbog toga to je npr. nemaki faizam koristio odreene aspekte
socijalistike ideologije iskljuivo iz populistikih razloga, tj. da bi se dodvorio to
veem broju stanovnitva. Nacionalsocijalizam nikada nije bio socijalistiki, a rela-
tivno brzo je i promenio i svoju (populistiku) socijalistiku retoriku to je uinio
im je (upravo zbog svog antikomunizma) ostvario podrku krupnih kapitalista i
sitnih preduzetnika iz srednje klase. Zatim, mnogi faisti su svoj ekonomski pro-
gram nazivali treim putem, kao neim to stoji izmeu kapitalizma i komunizma,
a to se zasniva na mitolokim i organskim entitetima poput porodice, nacije i rase.
Kada je re o doktrini, optu ekonomsku teoriju faizma mogue je sumirati u stav
da je sva imovina zajednika, ali i da je njen vlasnik obavezan da njome raspolae
na odgovoran nain i u interesu drave, nacije i rase. Drugim reima, u faistikim
drutvima imovina ostaje privatna, omoguava se i privatno preduzetnitvo, ali po
diktatu drave. U praktinom smislu, faizam je bio sasvim kompatibilan kapita-
lizmu i kapitalistikoj eksploataciji, zbog ega su mnogi socijalisti isticali da ko ne
govori o kapitalizmu, neka uti o faizmu.
7.6. Faistiki politiki pokreti i partije
Prva faistika partija na svetu bila je Nacionalna faistika partija (Partito Nazi-
onale Fascista ili PNF) u Italiji, predvoena Benitom Musolinijem. Osnovana je u
Rimu 9. novembra 1921. godine iz paravojne organizacije Borbeni faisti (Fasci di
Combattimento) koju je Musolini osnovao u Milanu 1919. godine. Pripadnici para-
vojnog krila PNF, Dobrovoljne milicije za nacionalnu bezbednost, kolokvijalno su
se nazivali crnokouljaima, a 1939. godine ova partija je brojala 6 miliona lanova.
Nakon delimino uspenog dravnog udara 1922. godine, poznatog kao Mar na
Rim, Musolini i tadanji italijanski kralj su napravili sporazum prema kojem je
Musolini postao italijanski premijer, zatim je pobedio na veoma kontroverznim iz-
294
borima u aprilu 1924. godine, a ve poetkom 1925. godine ukinuo je demokra-
tiju i uveo diktaturu. Ovaj faistiki reim tada promovie faistiku ideologiju i
faistike simbole irom Italije, a lanstvo u PNF je postalo obavezno za dobijanje
posla. Kreiran je i kult (Musolinijeve) linosti kao spasioca nacije koji je prozvan
Voom (Il Duce).
Zatim, najuticajnija i najznaajnija faistika organizacija, odnosno politika par-
tija, bila je Nacionalsocijalistika nemaka radnika partija (Nazionalsozialistische
Deutsche Arbeiterpartei) ili Nacistika partija u Nemakoj. Uz to, pripadnici ove
partije sebe su nazivali nacionalsocijalistima, a ne nacistima (iako je skraenica Nazi
bila uobiajena za nemaki jezik, kao to su se i lanovi Nemake socijaldemokrat-
ske partije nazivali Sozi). Ona je formirana iz nekoliko razliitih desniarskih,
militaristikih, nacionalistikih i konzervativnih politikih partija i paravojnih
grupacija u Minhenu i to od strane ekstremnog nemakog nacionaliste i antimark-
siste Antona Drekslera.296 Osnovana je kao Nemaka radnika partija 1919. godine,
ali (uprkos nazivu) ona nije bila socijalistiki orijentisana, ve je bila osmiljena kao
jo jedna populistika narodna partija koja je zagovarala nacionalno jedinstvo,
Veliku Nemaku. Od samog poetka je promovisala antisemitizam i antikomuni-
zam, odnosno borbu protiv meunarodnog jevrejstva i boljevizma. Ova partija
je, u poetku, bila marginalna grupacija sa oko 60-ak lanova, a Adolf Hitler je
od strane vojne obavetajne slube prvobitno bio angaovan kao pijun u njenim
redovima. Bio je 55. lan po redu, ali je nacistika istorija zatim (lano) isticala da
je bio sedmi po redu (njegov broj lanske knjiice bio je 555 zato to su nacisti
dodavali broj 500, implicirajui navodnu brojnost). Meutim, Hitler je veoma
brzo uvideo bliskost sopstvenih nacionalistikih, antisemitskih i antikomunistikih
ideja sa doktrinama ove partije i istakao se kao njen nadahnuti govornik na sastan-
cima po minhenskim pivnicama.
U svojim tadanjim zapaljivim govorima on je naglaavao dva osnovna moti-
va nepravednost Versajskog sporazuma i potrebu za Velikom Nemakom kao i
tzv. Jevrejsko pitanje (tvrdio je da nemake spoljanje neprijatelje, Veliku Britani-
ju, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez kontroliu Jevreji). Na temama nemakog
nacionalistikog ekspanzionizma i antisemitizma on ubrzo postaje dominant-
na figura partije, a partijskim programom pod njegovim uticajem poinju da
dominiraju nacionalna i rasna pitanja. Paravojna formacija ove partije nazvana je
turmabtajlung (Sturmabteilung ili S.A.), to znai Jurini odred, a njeni pripadnici
su nosili braon koulje po ugledu na italijanske faiste i kolokvijalno su nazivani
braonkouljaima. Nacistika partija je gradualno rasla tokom 1921. i 1922. godine,
___________
296 Anton Dreksler (Anton Drexler, 18841942) je bio nemaki konzervativni politiar ekstremne
desnice koji je formirao Nemaku radniku partiju (Deutsche Arbeiterpartei) kao preteu Nacistike
partije. Gajio je ekstremne nacionalistike i antisemitske stavove i bio je politiki mentor Adolfa Hit-
lera na poecima njegove politike karijere. U borbama za prevlast unutar Nacistike partije Hitler je
vremenom marginalizovao Drekslera koji naputa partiju 1923. godine.
295
pribliavajui svoje ideje nezaposlenim, osiromaenim i ozlojeenim ljudima
srednje klase, posebno u kontekstu ekonomske i politike krize tadanje (vojno
poraene) Nemake. Nalik na italijanske faiste, i nacisti u noi 9. novembra 1923.
godine pokuavaju da izvedu pu kojim bi preuzeli vlast. Tada je oko 2000 nacista
mariralo do centra Minhena gde ih je saekala policija i otvorila vatru, kada je
ivot izgubilo 16 lanova partije i etiri policajca. Nacistika zastava koja je tom
prilikom umrljana krvlju stradalih kasnije je postala sveta relikvija nacistikog
reima tzv. krvava zastava (Blutfahne) koja je imala istaknuto mesto na potonjim
ceremonijama partije, a i 9. novembar je imao vano mesto u nacistikom kalen-
daru praznika. Pu nije uspeo, a Hitler i drugi nacisti su uhapeni, sueno im je
za izdaju (tokom ovog suenja Hitleru je omogueno da iznosi svoje ekstremne
nacionalistike i antisemitske stavove koji su postali predmet velike panje javnos-
ti), ali su dobili izuzetno blage zatvorske kazne (Hitler je puten na slobodu nakon
manje od 9 meseci i u zatvoru pie knjigu Moja borba, kao autobiografiju i politiki
manifest).
Nakon putanja iz zatvora reorganizovao je partiju uz najblie saradnike: Rudolfa
Hesa, Hajnriha Himlera, Jozefa Gebelsa i Hermana Geringa, koji e kasnije imati
kljune uloge u nacistikom reimu.297 Tada je osnovana i nova paravojna formacija
___________
297 Rudolf Hes (Rudolf Hess, 18941987) je bio istaknuti nacistiki politiar i funkcioner, koji je
bio Hitlerov partijski zamenik od 1933. do 1941. godine i lan njegovog najueg kruga. Postao je
lan Nacistike partije 1920. godine i bio je nadomak Hitlera tokom pokuaja pua u Minhenu 1923.
godine. Pomagao je Hitleru u zatvoru kao sekretar tokom pisanja Moje borbe, a nakon preuzimanja
vlasti od strane nacista vaio je za treeg najmonijeg oveka nacistikog reima. Meutim, nakon iz-
bijanja rata i neuspele invazije Nemake na Veliku Britaniju Hes je samoinicijativno avionom odleteo
u kotsku da sklopi mir. Uhapen je pored Glazgova i do kraja rata se nalazio u engleskom zatvoru.
Saznavi za to Hitler ga je proglasio ludim, odrekao ga se, a kao njegovog zamenika i linog sekretara
imenovao je Martina Bormana. Po zavretku rata Hesu je sueno u Nirnbergu (njegove poslednje rei
pred sudom bile su: Ni zbog ega ne alim) kada je osuen na doivotnu robiju u zatvoru u Berlinu,
gde je izvrio samoubistvo 1987. godine.
Herman Gering (Hermann Gring, 18931946) je bio nemaki politiar, vojni zapovednik, koman-
dant nemake avijacije (Luftvafe-a), osniva zloglasne nacistike tajne policije (Geheime Staatspolizei,
tj. Gestapo) koju je zatim prepustio Himleru na upravljanje. U velikoj meri bio je odgovoran za funk-
cionisanje nemake ekonomije do izbijanja Drugog svetskog rata i vaio je za drugog najmonijeg
oveka u nacistikoj Nemakoj do 1942., kada dolazi do problema sa nemakim ratnim ciljevima.
Bio je lan Nacistike partije od 1922. godine, a zatim i visoki nacistiki funkcioner (izmeu os-
talog i predsednik Rajhstaga) i dogovoreni naslednik Adolfa Hitlera. Gering je bio istaknuti vojni
pilot u Prvom svetskom ratu, a nakon Drugog svetskog rata u Nirnbergu je osuen za ratne zloine
i smrt veanjem (izvrio je samoubistvo popivi tabletu cijanida pre izvrenja smrtne kazne). Bio je i
jedan od glavnih organizatora Holokausta i najvii nacistiki zvaninik koji je izdao pisane naredbe
za konano reenje jevrejskog pitanja, iako je zapravo bio pragmatini nacistiki funkcioner i mno-
go manje posveeni antisemita u poreenju sa npr. Gebelsom ili Himlerom. Bio je i veoma sujetan,
sklon razmetanju, ekstravaganciji (umeo je da nosi crvenu togu, krznene ogrtae, puio je ogromnu
lulu itd.), sticanju bogatstva i sakupljanju umetnikih dela (koja je konfiskovao iz raznih evropskih
muzeja i privatnih kolekcija Jevreja), nasilne i plahovite naravi, kao i prekomerne teine i zavisnik od
morfijuma. Pogreno mu se pripisuje izjava: Kada god ujem re kultura, uhvatim se za pitolj, koja
296
partije, tzv. uctafel (Schutzstaffel ili S.S.), to je znailo Odbrambeni odred. Ova
formacija je prvenstveno osmiljena kao lina (odbrambena) garda Adolfa Hitlera,
a zatim i garda partije, da bi vremenom zauzimala sve veu i dominantniju ulogu
unutar nacistikog reima. U drugoj polovini 1920-ih podrka partiji sve vie raste,
posebno meu populacijom dravnih slubenika, malih preduzetnika, uitelja,
farmera i slinih slojeva drutva koji su i sami delili Hitlerov antisemitizam i an-
tikomunizam, plaei se za sopstvenu imovinu (pred socijalizmom ili sovjetskim
komunizmom) i optuujui Jevreje za ekonomske nedae i ekonomsku krizu. Baza
partije je oduvek bila u desniarski orijentisanoj katolikoj Bavarskoj, kao i u rural-
nim protestantskim oblastima. S druge strane, najslabije uporite nacista, ak i na-
kon uspostavljanja nacistike diktature bio je (i ostao) Berlin, kao i veliki nemaki
gradovi na severu poput Hamburga.
Do 1929. godine Nacistika partija je imala 130 hiljada lanova, a ve sledee
godine nacisti su osvojili 18% glasova na izborima i postali su druga najvea par-
tija u nemakom parlamentu nakon socijalista iz Socijaldemokratske partije (SPD).
Razlog tome bio je i u specifinim politikim okolnostima u kojima su tadanje
konzervativne i nacionalistike partije oslabile, te su se nacisti nametnuli kao glav-
na alternativa SPD-u i liberalnim partijama (koje su bile razjedinjene). Takoe,
nemaki komunisti su bili svojevoljno izolovani od politikih procesa u Nemakoj,
a posebno su se protivili saradnji sa SPD-om po direktivama iz Moskve. Na prevre-
menim izborima zbog trajne politike krize, u julu 1932. godine, nacisti osvajaju
37,4% glasova i postaju najvea partija u parlamentu, iako i dalje nemaju veinu za
formiranje vlade. Na izborima za predsednika 1932. godine Hitler je bio drugopla-
sirani, osvojivi 30,1% glasova u prvom krugu i 36,8% glasova u drugom, nasuprot
49% (prvi krug) i 53% glasova (drugi krug) koje osvaja dotadanji (konzervativni)
predsednik Paul fon Hindenburg.298 Usledila je nova politika blokada jer su na-
cisti i komunisti zajedno osvojili 52% glasova, ali i jedna i druga partija su odbijale
saradnju sa ostalim politikim akterima, konzervativcima, odnosno socijalistima.
Uz to, obe partije su se protivile i samom politikom i ekonomskom ustrojstvu
tadanje Nemake kao i, naravno, meusobnoj saradnji. Na jo jednim vanrednim
izborima, u novembru iste godine, nacisti osvajaju manje glasova nego to je to bio
___________
je zapravo (modifikovana) reenica iz jedne nemake pozorine drame iz nacistikog perioda, igrane
povodom roendana Adolfa Hitlera.
298 Paul fon Hindenburg (Paul von Hindenburg, 18471934) je bio prusko-nemaki feldmaral,
politiar i konzervativni dravnik koji je bio drugi predsednik meuratne Nemake, od 1925. do
1934. godine. Imao je dugu i istaknutu vojnu karijeru pre Prvog svetskog rata, a zatim je pozvan u rat
gde je (u 66. godini ivota) izvojevao vane ratne pobede. Pobedio je Adolfa Hitlera na izborima za
predsednika u svom drugom mandatu 1932. godine, ali ga je zatim kao nemaki predsednik (nakon
politikih intriga) postavio za kancelara Nemake sledee godine. Uprkos tome, lino je prezirao Hit-
lera i nazivao ga je ekim kaplarom (verovatno namerno brkajui Hitlerovo rodno mesto Braunau
u Austriji sa istoimenim gradom u ekoj).
297
pribliavajui svoje ideje nezaposlenim, osiromaenim i ozlojeenim ljudima
srednje klase, posebno u kontekstu ekonomske i politike krize tadanje (vojno
poraene) Nemake. Nalik na italijanske faiste, i nacisti u noi 9. novembra 1923.
godine pokuavaju da izvedu pu kojim bi preuzeli vlast. Tada je oko 2000 nacista
mariralo do centra Minhena gde ih je saekala policija i otvorila vatru, kada je
ivot izgubilo 16 lanova partije i etiri policajca. Nacistika zastava koja je tom
prilikom umrljana krvlju stradalih kasnije je postala sveta relikvija nacistikog
reima tzv. krvava zastava (Blutfahne) koja je imala istaknuto mesto na potonjim
ceremonijama partije, a i 9. novembar je imao vano mesto u nacistikom kalen-
daru praznika. Pu nije uspeo, a Hitler i drugi nacisti su uhapeni, sueno im je
za izdaju (tokom ovog suenja Hitleru je omogueno da iznosi svoje ekstremne
nacionalistike i antisemitske stavove koji su postali predmet velike panje javnos-
ti), ali su dobili izuzetno blage zatvorske kazne (Hitler je puten na slobodu nakon
manje od 9 meseci i u zatvoru pie knjigu Moja borba, kao autobiografiju i politiki
manifest).
Nakon putanja iz zatvora reorganizovao je partiju uz najblie saradnike: Rudolfa
Hesa, Hajnriha Himlera, Jozefa Gebelsa i Hermana Geringa, koji e kasnije imati
kljune uloge u nacistikom reimu.297 Tada je osnovana i nova paravojna formacija
___________
297 Rudolf Hes (Rudolf Hess, 18941987) je bio istaknuti nacistiki politiar i funkcioner, koji je
bio Hitlerov partijski zamenik od 1933. do 1941. godine i lan njegovog najueg kruga. Postao je
lan Nacistike partije 1920. godine i bio je nadomak Hitlera tokom pokuaja pua u Minhenu 1923.
godine. Pomagao je Hitleru u zatvoru kao sekretar tokom pisanja Moje borbe, a nakon preuzimanja
vlasti od strane nacista vaio je za treeg najmonijeg oveka nacistikog reima. Meutim, nakon iz-
bijanja rata i neuspele invazije Nemake na Veliku Britaniju Hes je samoinicijativno avionom odleteo
u kotsku da sklopi mir. Uhapen je pored Glazgova i do kraja rata se nalazio u engleskom zatvoru.
Saznavi za to Hitler ga je proglasio ludim, odrekao ga se, a kao njegovog zamenika i linog sekretara
imenovao je Martina Bormana. Po zavretku rata Hesu je sueno u Nirnbergu (njegove poslednje rei
pred sudom bile su: Ni zbog ega ne alim) kada je osuen na doivotnu robiju u zatvoru u Berlinu,
gde je izvrio samoubistvo 1987. godine.
Herman Gering (Hermann Gring, 18931946) je bio nemaki politiar, vojni zapovednik, koman-
dant nemake avijacije (Luftvafe-a), osniva zloglasne nacistike tajne policije (Geheime Staatspolizei,
tj. Gestapo) koju je zatim prepustio Himleru na upravljanje. U velikoj meri bio je odgovoran za funk-
cionisanje nemake ekonomije do izbijanja Drugog svetskog rata i vaio je za drugog najmonijeg
oveka u nacistikoj Nemakoj do 1942., kada dolazi do problema sa nemakim ratnim ciljevima.
Bio je lan Nacistike partije od 1922. godine, a zatim i visoki nacistiki funkcioner (izmeu os-
talog i predsednik Rajhstaga) i dogovoreni naslednik Adolfa Hitlera. Gering je bio istaknuti vojni
pilot u Prvom svetskom ratu, a nakon Drugog svetskog rata u Nirnbergu je osuen za ratne zloine
i smrt veanjem (izvrio je samoubistvo popivi tabletu cijanida pre izvrenja smrtne kazne). Bio je i
jedan od glavnih organizatora Holokausta i najvii nacistiki zvaninik koji je izdao pisane naredbe
za konano reenje jevrejskog pitanja, iako je zapravo bio pragmatini nacistiki funkcioner i mno-
go manje posveeni antisemita u poreenju sa npr. Gebelsom ili Himlerom. Bio je i veoma sujetan,
sklon razmetanju, ekstravaganciji (umeo je da nosi crvenu togu, krznene ogrtae, puio je ogromnu
lulu itd.), sticanju bogatstva i sakupljanju umetnikih dela (koja je konfiskovao iz raznih evropskih
muzeja i privatnih kolekcija Jevreja), nasilne i plahovite naravi, kao i prekomerne teine i zavisnik od
morfijuma. Pogreno mu se pripisuje izjava: Kada god ujem re kultura, uhvatim se za pitolj, koja
296
partije, tzv. uctafel (Schutzstaffel ili S.S.), to je znailo Odbrambeni odred. Ova
formacija je prvenstveno osmiljena kao lina (odbrambena) garda Adolfa Hitlera,
a zatim i garda partije, da bi vremenom zauzimala sve veu i dominantniju ulogu
unutar nacistikog reima. U drugoj polovini 1920-ih podrka partiji sve vie raste,
posebno meu populacijom dravnih slubenika, malih preduzetnika, uitelja,
farmera i slinih slojeva drutva koji su i sami delili Hitlerov antisemitizam i an-
tikomunizam, plaei se za sopstvenu imovinu (pred socijalizmom ili sovjetskim
komunizmom) i optuujui Jevreje za ekonomske nedae i ekonomsku krizu. Baza
partije je oduvek bila u desniarski orijentisanoj katolikoj Bavarskoj, kao i u rural-
nim protestantskim oblastima. S druge strane, najslabije uporite nacista, ak i na-
kon uspostavljanja nacistike diktature bio je (i ostao) Berlin, kao i veliki nemaki
gradovi na severu poput Hamburga.
Do 1929. godine Nacistika partija je imala 130 hiljada lanova, a ve sledee
godine nacisti su osvojili 18% glasova na izborima i postali su druga najvea par-
tija u nemakom parlamentu nakon socijalista iz Socijaldemokratske partije (SPD).
Razlog tome bio je i u specifinim politikim okolnostima u kojima su tadanje
konzervativne i nacionalistike partije oslabile, te su se nacisti nametnuli kao glav-
na alternativa SPD-u i liberalnim partijama (koje su bile razjedinjene). Takoe,
nemaki komunisti su bili svojevoljno izolovani od politikih procesa u Nemakoj,
a posebno su se protivili saradnji sa SPD-om po direktivama iz Moskve. Na prevre-
menim izborima zbog trajne politike krize, u julu 1932. godine, nacisti osvajaju
37,4% glasova i postaju najvea partija u parlamentu, iako i dalje nemaju veinu za
formiranje vlade. Na izborima za predsednika 1932. godine Hitler je bio drugopla-
sirani, osvojivi 30,1% glasova u prvom krugu i 36,8% glasova u drugom, nasuprot
49% (prvi krug) i 53% glasova (drugi krug) koje osvaja dotadanji (konzervativni)
predsednik Paul fon Hindenburg.298 Usledila je nova politika blokada jer su na-
cisti i komunisti zajedno osvojili 52% glasova, ali i jedna i druga partija su odbijale
saradnju sa ostalim politikim akterima, konzervativcima, odnosno socijalistima.
Uz to, obe partije su se protivile i samom politikom i ekonomskom ustrojstvu
tadanje Nemake kao i, naravno, meusobnoj saradnji. Na jo jednim vanrednim
izborima, u novembru iste godine, nacisti osvajaju manje glasova nego to je to bio
___________
je zapravo (modifikovana) reenica iz jedne nemake pozorine drame iz nacistikog perioda, igrane
povodom roendana Adolfa Hitlera.
298 Paul fon Hindenburg (Paul von Hindenburg, 18471934) je bio prusko-nemaki feldmaral,
politiar i konzervativni dravnik koji je bio drugi predsednik meuratne Nemake, od 1925. do
1934. godine. Imao je dugu i istaknutu vojnu karijeru pre Prvog svetskog rata, a zatim je pozvan u rat
gde je (u 66. godini ivota) izvojevao vane ratne pobede. Pobedio je Adolfa Hitlera na izborima za
predsednika u svom drugom mandatu 1932. godine, ali ga je zatim kao nemaki predsednik (nakon
politikih intriga) postavio za kancelara Nemake sledee godine. Uprkos tome, lino je prezirao Hit-
lera i nazivao ga je ekim kaplarom (verovatno namerno brkajui Hitlerovo rodno mesto Braunau
u Austriji sa istoimenim gradom u ekoj).
297
sluaj pre nekoliko meseci (33,1%), zbog ega je delovalo da su ve bili doli do
svog vrhunca (oko treine birakog tela).
Meutim, zbog razjedinjenosti ostalih partija, straha od komunizma, kao i zbog
dugotrajne politike krize, pojedini konzervativni krugovi ubeuju predsednika
Hindenburga da je bezbedno da poveri mandat za formiranje vlade upravo Adol-
fu Hitleru, za vladu u kojoj e ministri iz Nacistike partije initi manjinu. Ovo je
i uinjeno 30. januara 1933. godine i za samo nekoliko meseci suspendovane su
mnoge graanske slobode, zatim su ukinuti i sindikati i ostale politike partije, a
Hitler se proglasio za neprikosnovenog vou nove nemake drave nazvane Trei
rajh (Tree carstvo). Povod za to bilo je kontroverzno paljenje Rajhstaga (zgrade
nemakog parlamenta) ve 27. februara 1933. godine, to je Hitleru posluilo kao
izgovor za progon svojih politikih protivnika, a ve 23. marta Rajhstag je doneo
zakon prema kojem Hitlerov kabinet moe da donosi zakone bez konsultacije sa
parlamentom, odnosno dobio je diktatorsku mo. Uzgred, sve ove injenice suprot-
stavljaju se popularnom verovanju da su Hitler i nacisti osvojili vlast na izborima
on je bio proglaen za novog nemakog premijera (kancelara) tek nakon politikih
intriga i zakulisnih pregovora tadanjih politikih aktera.
Kada je re o ostalim evropskim faistikim pokretima i partijama, istiu se
spomenuti Otadbinski front u Austriji, koja je bila nosilac ideja ranije opisanog
austrofaizma. Desniarska nacionalistika paravojna organizacija koja je pratila
austrofaizam nazivala se Domobrani (Heimwehr). Kancelar Engelbert Dolfus je
zajedno sa politikim predstavnicima Domobrana zabranio i austrijsku Nacistiku
partiju i austrijsku Komunistiku partiju i stvorio je autoritarnu jednopartijsku
dravu koja je trajala do aneksije Austrije od strane nacista.
Zatim, u Velikoj Britaniji je delovala Britanska unija faista (British Union of Fas-
cists) koja je formirana 1932. godine, a etiri godine kasnije menja ime u Britansku
uniju faista i nacionalsocijalista i belei skromni (ali ne i zanemarljivi) uspeh na iz-
borima u Ist Endu u Londonu. Imala je oko 50 hiljada lanova i bila je predvoena
Osvaldom Mozlijem, konzervativnim politiarem koji je pod Musolinijevim utica-
jem prihvatio faizam.299 U jednom trenutku podravao ih je i britanski list Dejli
Mejl (Daily Mail) sa naslovima poput Ura za crnokouljae!. Ova partija je pred-
stavljala gotovo bukvalnu imitaciju italijanskih faista, a zagovarala je antikomuni-
zam, ukidanje demokratije i britanski nacionalizam.
Faizam u Belgiji je delovao u okvirima Reksistike partije (Parti Rexiste), zbog
ega se i naziva reksizam, iako je pitanje da li je re o zasebnoj faistikoj koli mi-
___________
299 Osvald Mozli (Oswald Mosley, 18961980) je bio engleski faistiki politiar i osniva Britanske
unije faista. Protivio se slobodnoj trgovini i blisko je saraivao sa nacistikom Nemakom, zbog ega
je zatvoren 1940. godine, a njegova partija zabranjena. Puten je na slobodu 1943. godine, nakon ega
je napustio Britaniju i ostatak ivota proveo je u Francuskoj. Njegov sin Maks Mozli (Max Mosley,
ro. 1940) bio je dugogodinji predsednik Meunarodne automobilistike federacije (FIA), udruenja
koje je izmeu ostalog poznato i kao upravno telo Formule 1, od 1993. do 2009. godine.
298
ljenja ili ne. Ona je bila aktivna od 1930-ih do kraja Drugog svetskog rata, a zago-
varala je jedinstvenu Belgiju i snanu katoliku monarhiju. Njen naziv je izveden iz
rimokatolikih uenja o Hristu caru (Christus Rex), a na izborima 1936. godine
osvaja 11,4% glasova. Nakon okupacije Belgije od strane Nemake reksisti blisko
sarauju sa nacistima, a pozivali su i na moralnu obnovu belgijskog drutva i
drave na (klero)faistikim i antisemitskim osnovama.
Kada je re o autohtonom faizmu u Francuskoj, izmeu dva rata su postojale i
faistika partija Vatreni krst (Croix de Feu), koja je zatim transformisana u Fran-
cusku socijalnu partiju (Parti Social Francais), kao i pokret Tajni komitet revolu-
cionarne akcije (Comit secret daction rvolutionnaire), uz mnoge druge manje
faistike, antisemitske i antikomunistike partije i pokrete. Jedan od glavnih fi-
nansijera spomenutog faistikog Tajnog komiteta bio je osniva kozmetike kom-
panije Loreal (LOral), Oen uler, a nakon okupacije Francuske mnogi francuski
faisti zauzimaju funkcije u novom kolaboracionistikom reimu.300
Slino tome, u Norvekoj deluje faistika partija Nacionalna unija (Nasjonal
Samling) osnovana 1933. godine od strane Vidkuna Kvislinga koji organizuje pu
tokom nemake invazije na Norveku.301 Kvisling je zatim postao norveki premijer
koji je saraivao sa nacistima, a sama re kvisling postala je poznata kao sinonim
za izdajnika i kolaboracionistu.
U Portugalu je delovala tzv. Nacionalna unija (Unio Nacional), kao jedina
politika partija tokom diktature Antonija Salazara (Antonio de Oliveira Salazar,
18891970) koja je trajala od 1932. do 1968. godine.302 Uz paniju, u pitanju je bio
jedan od najdugotrajnijih ekstremno desniarskih reima u Evropi, a obino se na-
vodi da je Salazar prihvatio faizam 1936. godine. Nacionalna unija formalno nije
bila partija ve organizacija jedinstva svih Portugalaca, a bila je nacionalistika,
desniarska i autoritarna sa mnogim faistikim elementima. Uzori ove partije i
pokreta bili su meu Musolinijevim faistima, kao i u spomenutom frankoizmu,
___________
300 Een uler (Eugne Schueller, 18811957) je bio francuski hemiar nemakog porekla i osniva
kompanije Loreal (LOral), jedne od vodeih svetskih kozmetikih kompanija. Smatra se i za jednog
od osnivaa modernog reklamiranja. uler je 1907. godine razvio inovativnu formulu za farbanje
kose (koju je nazvao Oreal), a zatim je i osnovao kompaniju. Meutim, poetkom 20. veka pruao
je finansijsku podrku francuskom faistikom pokretu koji se zvao Tajni komitet revolucionarne
akcije, a mnogi sastanci ovog antisemitskog i antikomunistikog pokreta odravani su u glavnim
kancelarijama kompanije.
301 Vidkun Kvisling (Vidkun Quisling, 18871945) je bio norveki faistiki politiar i kolaboracioni-
sta nacista. Preuzeo je vlast u Norvekoj 1940. godine u puu koji su podrali nacisti. Po zavretku rata
optuen je za ubistvo i veleizdaju i streljan je 1945. godine. Njegova uverenja su obuhvatala i mnoge
kvazihrianske principe i principe istonjakih religija.
302 Antonio Salazar (Antonio de Oliveira Salazar, 18891970) je bio portugalski profesor ekonomije i
politiar koji je bio predsednik vlade i diktator Portugala od 1932. do 1968. godine. Njegovu vlast od-
likovala je desniarska, konzervativna i nacionalistika retorika, branio je katolianstvo, a ugledao se
na Musolinija i Franka. Postepeno je naputao ove politike i doktrine i obezbedio je blagi ekonomski
rast, iako je Portugal politiki izolovao tokom trajanja diktature.
299
sluaj pre nekoliko meseci (33,1%), zbog ega je delovalo da su ve bili doli do
svog vrhunca (oko treine birakog tela).
Meutim, zbog razjedinjenosti ostalih partija, straha od komunizma, kao i zbog
dugotrajne politike krize, pojedini konzervativni krugovi ubeuju predsednika
Hindenburga da je bezbedno da poveri mandat za formiranje vlade upravo Adol-
fu Hitleru, za vladu u kojoj e ministri iz Nacistike partije initi manjinu. Ovo je
i uinjeno 30. januara 1933. godine i za samo nekoliko meseci suspendovane su
mnoge graanske slobode, zatim su ukinuti i sindikati i ostale politike partije, a
Hitler se proglasio za neprikosnovenog vou nove nemake drave nazvane Trei
rajh (Tree carstvo). Povod za to bilo je kontroverzno paljenje Rajhstaga (zgrade
nemakog parlamenta) ve 27. februara 1933. godine, to je Hitleru posluilo kao
izgovor za progon svojih politikih protivnika, a ve 23. marta Rajhstag je doneo
zakon prema kojem Hitlerov kabinet moe da donosi zakone bez konsultacije sa
parlamentom, odnosno dobio je diktatorsku mo. Uzgred, sve ove injenice suprot-
stavljaju se popularnom verovanju da su Hitler i nacisti osvojili vlast na izborima
on je bio proglaen za novog nemakog premijera (kancelara) tek nakon politikih
intriga i zakulisnih pregovora tadanjih politikih aktera.
Kada je re o ostalim evropskim faistikim pokretima i partijama, istiu se
spomenuti Otadbinski front u Austriji, koja je bila nosilac ideja ranije opisanog
austrofaizma. Desniarska nacionalistika paravojna organizacija koja je pratila
austrofaizam nazivala se Domobrani (Heimwehr). Kancelar Engelbert Dolfus je
zajedno sa politikim predstavnicima Domobrana zabranio i austrijsku Nacistiku
partiju i austrijsku Komunistiku partiju i stvorio je autoritarnu jednopartijsku
dravu koja je trajala do aneksije Austrije od strane nacista.
Zatim, u Velikoj Britaniji je delovala Britanska unija faista (British Union of Fas-
cists) koja je formirana 1932. godine, a etiri godine kasnije menja ime u Britansku
uniju faista i nacionalsocijalista i belei skromni (ali ne i zanemarljivi) uspeh na iz-
borima u Ist Endu u Londonu. Imala je oko 50 hiljada lanova i bila je predvoena
Osvaldom Mozlijem, konzervativnim politiarem koji je pod Musolinijevim utica-
jem prihvatio faizam.299 U jednom trenutku podravao ih je i britanski list Dejli
Mejl (Daily Mail) sa naslovima poput Ura za crnokouljae!. Ova partija je pred-
stavljala gotovo bukvalnu imitaciju italijanskih faista, a zagovarala je antikomuni-
zam, ukidanje demokratije i britanski nacionalizam.
Faizam u Belgiji je delovao u okvirima Reksistike partije (Parti Rexiste), zbog
ega se i naziva reksizam, iako je pitanje da li je re o zasebnoj faistikoj koli mi-
___________
299 Osvald Mozli (Oswald Mosley, 18961980) je bio engleski faistiki politiar i osniva Britanske
unije faista. Protivio se slobodnoj trgovini i blisko je saraivao sa nacistikom Nemakom, zbog ega
je zatvoren 1940. godine, a njegova partija zabranjena. Puten je na slobodu 1943. godine, nakon ega
je napustio Britaniju i ostatak ivota proveo je u Francuskoj. Njegov sin Maks Mozli (Max Mosley,
ro. 1940) bio je dugogodinji predsednik Meunarodne automobilistike federacije (FIA), udruenja
koje je izmeu ostalog poznato i kao upravno telo Formule 1, od 1993. do 2009. godine.
298
ljenja ili ne. Ona je bila aktivna od 1930-ih do kraja Drugog svetskog rata, a zago-
varala je jedinstvenu Belgiju i snanu katoliku monarhiju. Njen naziv je izveden iz
rimokatolikih uenja o Hristu caru (Christus Rex), a na izborima 1936. godine
osvaja 11,4% glasova. Nakon okupacije Belgije od strane Nemake reksisti blisko
sarauju sa nacistima, a pozivali su i na moralnu obnovu belgijskog drutva i
drave na (klero)faistikim i antisemitskim osnovama.
Kada je re o autohtonom faizmu u Francuskoj, izmeu dva rata su postojale i
faistika partija Vatreni krst (Croix de Feu), koja je zatim transformisana u Fran-
cusku socijalnu partiju (Parti Social Francais), kao i pokret Tajni komitet revolu-
cionarne akcije (Comit secret daction rvolutionnaire), uz mnoge druge manje
faistike, antisemitske i antikomunistike partije i pokrete. Jedan od glavnih fi-
nansijera spomenutog faistikog Tajnog komiteta bio je osniva kozmetike kom-
panije Loreal (LOral), Oen uler, a nakon okupacije Francuske mnogi francuski
faisti zauzimaju funkcije u novom kolaboracionistikom reimu.300
Slino tome, u Norvekoj deluje faistika partija Nacionalna unija (Nasjonal
Samling) osnovana 1933. godine od strane Vidkuna Kvislinga koji organizuje pu
tokom nemake invazije na Norveku.301 Kvisling je zatim postao norveki premijer
koji je saraivao sa nacistima, a sama re kvisling postala je poznata kao sinonim
za izdajnika i kolaboracionistu.
U Portugalu je delovala tzv. Nacionalna unija (Unio Nacional), kao jedina
politika partija tokom diktature Antonija Salazara (Antonio de Oliveira Salazar,
18891970) koja je trajala od 1932. do 1968. godine.302 Uz paniju, u pitanju je bio
jedan od najdugotrajnijih ekstremno desniarskih reima u Evropi, a obino se na-
vodi da je Salazar prihvatio faizam 1936. godine. Nacionalna unija formalno nije
bila partija ve organizacija jedinstva svih Portugalaca, a bila je nacionalistika,
desniarska i autoritarna sa mnogim faistikim elementima. Uzori ove partije i
pokreta bili su meu Musolinijevim faistima, kao i u spomenutom frankoizmu,
___________
300 Een uler (Eugne Schueller, 18811957) je bio francuski hemiar nemakog porekla i osniva
kompanije Loreal (LOral), jedne od vodeih svetskih kozmetikih kompanija. Smatra se i za jednog
od osnivaa modernog reklamiranja. uler je 1907. godine razvio inovativnu formulu za farbanje
kose (koju je nazvao Oreal), a zatim je i osnovao kompaniju. Meutim, poetkom 20. veka pruao
je finansijsku podrku francuskom faistikom pokretu koji se zvao Tajni komitet revolucionarne
akcije, a mnogi sastanci ovog antisemitskog i antikomunistikog pokreta odravani su u glavnim
kancelarijama kompanije.
301 Vidkun Kvisling (Vidkun Quisling, 18871945) je bio norveki faistiki politiar i kolaboracioni-
sta nacista. Preuzeo je vlast u Norvekoj 1940. godine u puu koji su podrali nacisti. Po zavretku rata
optuen je za ubistvo i veleizdaju i streljan je 1945. godine. Njegova uverenja su obuhvatala i mnoge
kvazihrianske principe i principe istonjakih religija.
302 Antonio Salazar (Antonio de Oliveira Salazar, 18891970) je bio portugalski profesor ekonomije i
politiar koji je bio predsednik vlade i diktator Portugala od 1932. do 1968. godine. Njegovu vlast od-
likovala je desniarska, konzervativna i nacionalistika retorika, branio je katolianstvo, a ugledao se
na Musolinija i Franka. Postepeno je naputao ove politike i doktrine i obezbedio je blagi ekonomski
rast, iako je Portugal politiki izolovao tokom trajanja diktature.
299
odnosno falangizmu u paniji.
Faistiku partiju (Partiju slobodnih mislilaca) u Grkoj osniva Joanis Metaksas
koji je bio grki premijer od 1936. do 1941. godine.303 Po ugledu na Trei Rajh ili
Trei Rim, grki faizam je zagovarao Treu helensku civilizaciju (nakon antike
Grke i Vizantije), brutalni nacionalizam, antikomunizam i totalitarizam, uz titu-
lu voe za Metaksasa. S druge strane, Grka je od 1940. do 1941. godine vodila
uspean rat sa Musolinijevom faistikom Italijom. Nacistika Nemaka je bila
primorana da pomogne Italiji kao svom savezniku, zbog ega je morala da odloi
invaziju na Sovjetski Savez. Ovo odlaganje je doprinelo boljoj pripremi sovjetske
vojske i do tada se ve pripremila zima, to je indirektno uticalo na tok Drugog
svetskog rata u korist Sovjeta, odnosno Saveznika.
Faistike ideje u Japanu propagirao je general Hideki Todo, koji je bio i voa
faistike organizacije Udruenje za pomo carskoj vladavini.304 Todo je bio i pre-
mijer od 1941. do 1944. godine i jedan od vojnih lidera Sila osovine u Drugom svet-
skom ratu. U Japanu je delovalo desetak ekstremno nacionalistikih, militaristikih
i faistikih grupa, partija i pokreta koji se nazivaju i ova nacionalizmom (ova
je naziv za doba vladavine japanskog cara Hirohita, od 1926. do 1989. godine), kao
meavini niza desniarskih politikih ideologija.305
Takoe, i u Kini su osnivane ekstremne nacionalistike i faistike grupe poput
Drutva plavih koulja. Veoma snana podrka faizmu postojala je i u Junoafrikoj
Uniji, odnosno sadanjoj Junoj Africi (ak tri velike i meusobno suprotstavljene
___________
303 Joanis Metaksas (Ioannis Metaxas, 18711941) je bio grki general i konzervativni diktator, koji je
bio predsednik vlade Grke od 1936. do smrti 1941. godine. On je 1936. godine izveo pu, raspustio je
parlament i uspostavio je diktaturu, ali je u Drugom svetskom ratu odbio ultimatum faistike Italije
i zapoeo je Grko-italijanski rat. Grka izlazi kao pobednik, to je bila prva velika kopnena pobeda
protiv faistikih sila na tlu Evrope.
304 Hideki Todo (Hideki Tojo, 18841948) je bio general Carske japanske armije i 40. premijer Ja-
pana tokom Drugog svetskog rata. Imao je reputaciju odlunog i agresivnog voe (nosio je nadimak
ilet), a nameravao je da proiri Japan na teritorije dananjeg Laosa i Vijetnama. Organizovao je
iznenadni napad na Sjedinjene Drave bombardovanjem vojne baze Perl Harbor na Havajima, to je
bio in nakon kojeg Amerika ulazi u rat. Kao premijer vodio je agresivnu nacionalistiku spoljnu, ali
i unutranju politiku u svim drutvenim sferama (u kulturi, obrazovanju itd.), vladao je na totalitaran
nain i uveo je eugenike mere prinudne sterilizacije mentalno nepodobnih individua. Na kraju rata
je uhapen i sueno mu je za ratne zloine, nakon ega je obeen 1948. godine.
305 Hirohito (Hirohito, 19011989) ili car ova (Shova) je bio 124. car Japana koji je vladao od 1926.
do svoje smrti 1989. godine, to je najdua vladavina u japanskoj istoriji (ova je naziv za eru koja
korespondira njegovoj vladavini i to postaje njegovo lino ime nakon smrti). Bio je i prvi japanski
princ koji je privremeno otputovao iz Japana 1921. godine kada obilazi evropske zemlje. Pod njego-
vom vladavinom pre rata Japan belei nastavak ubrzane teritorijalne ekspanzije (na teritorije Kine i
Indokine), kao i modernizacije i industrijalizacije (koja je zapoela sa njegovim prethodnikom), to
je nastavljeno i nakon rata. On je bio jedan od retkih dravnika i vodeih politikih figura kojima nije
sueno za ratne zloine (posebno zbog invazije Japana na Kinu i mnogih zloina u tom kontekstu), a
njegov stepen ukljuenosti u rat i danas je predmet mnogih kontroverzi. Do kraja njegove vladavine
Japan je postao druga najvea svetska ekonomija.
300
faistike grupe formirane su nakon 1932. godine), kao i na Bliskom istoku, gde je
do 1939. godine postojalo najmanje sedam arapskih faistikih paravojnih formaci-
ja ili kouljaa: u Siriji, Iraku, Egiptu itd. Evropski faizam je imitiran i u Latinskoj
Americi, gde su delovali Naciji u ileu, zlatnokouljai u Meksiku, Revolucionarna
unija u Peruu, reim Huana Perona (Juan Domingo Pern, 18951974) u Argentini
i mnogi drugi simpatizeri italijanskog faizma i nemakog nacionalsocijalizma.306
U Sjedinjenim Dravama je delovao rasistiki Kju Kluks Klan (Ku Klux Klan) sa
mnogim faistikim karakteristikama, kao i Crna Legija (Black Legion) sa oko 60
hiljada lanova koja je 1930-ih godina zagovarala uspostavljanje faizma u Americi,
te pronacistika organizacija Nemako-ameriki savez (German-American Bund).
Kada je re o centralnoj i jugoistonoj Evropi, uz ve opisanu prokatoliku, anti-
semitsku i militantno nacionalistiku Partiju strelastog krsta u Maarskoj, u Rumu-
niji je od 1927. godine delovala faistika partija Gvozdena garda (Garda de fier).
U pitanju je takoe bila ultranacionalistika, antisemitska i antikomunistika par-
tija sa snanim elementima pravoslavnog misticizma zasnovanog na kultu smrti i
samortvovanja. Ova partija postaje deo vlasti u septembru 1940. godine, ali je ubr-
zo uguena od strane tadanje rumunske diktature. Pristalice Gvozdene garde sebe
nazivaju legionarima (ili zelenokouljaima, po boji uniforme) i njihov moto je bio:
Sve za otadbinu, a u pitanju je bio relativno neobini faistiki pokret meuratne
Evrope, prvenstveno zbog uloge religije. Naime, politika doktrina rumunskog
faizma u velikoj meri je poivala na pravoslavnom hrianstvu, a rumunski faisti
su prvenstveno zahtevali mistiku duhovnu obnovu rumunske nacije. Ovi legio-
nari su zagovarali fanatine i nasilne akcije (u velikoj meri i protiv Jevreja) u formi
verskog rtvovanja i muenitva za naciju i otadbinu.
U Hrvatskoj se 1930-ih godina pojavljuje faistiki pokret Ustae (pun naziv:
Ustae, Hrvatska revolucionarna organizacija ili UHRO) sa ideologijom koja je
predstavljala meavinu faizma, fanatinog katolianstva i ultrakonzervativizma, a
iji lider je bio Ante Paveli (1889-1959). U pitanju je bio pokret ija se ideologija
nekada naziva i nacionalnim katolianstvom, a odlikovale su ga i doktrine zabrane
kontracepcije i svetogra, ideje o nepogreivosti pape itd., uz rasizam i nacionali-
zam. Ustae su bile pod snanim uticajem nacionalsocijalizma, zagovarali su jed-
instvo hrvatske nacije, Veliku Hrvatsku, istou hrvatske krvi (tvrdili su da Hrvati
nisu Sloveni, ve Germani), antisemitizam, progon Srba, Roma i drugih nehrvata,
uz antikomunizam i antiliberalizam. U Drugom svetskom ratu ovaj pokret postaje
saveznik
___________faistike Italije i nacistike Nemake i formira Nezavisnu dravu Hrvat-
306 Huan Peron (Juan Domingo Pern, 18951974) je bio argentinski oficir, politiar i diktator od
1946. do svrgavanja i proterivanja u paniju 1955. godine (na kratko se vratio na vlast u periodu
izmeu 1973. i 1974. godine). Bio je vojni atae u Musolinijevoj Italiji 1930-ih godina, kada raz-
vija simpatije prema faizmu. Nakon zavretka Drugog svetskog rata Argentina je postala popularno
sklonite za naciste koji su uivali Peronovu zatitu (a dobijali su falsifikovane pasoe u argentinskom
konzulatu u Frankovoj paniji).
301
odnosno falangizmu u paniji.
Faistiku partiju (Partiju slobodnih mislilaca) u Grkoj osniva Joanis Metaksas
koji je bio grki premijer od 1936. do 1941. godine.303 Po ugledu na Trei Rajh ili
Trei Rim, grki faizam je zagovarao Treu helensku civilizaciju (nakon antike
Grke i Vizantije), brutalni nacionalizam, antikomunizam i totalitarizam, uz titu-
lu voe za Metaksasa. S druge strane, Grka je od 1940. do 1941. godine vodila
uspean rat sa Musolinijevom faistikom Italijom. Nacistika Nemaka je bila
primorana da pomogne Italiji kao svom savezniku, zbog ega je morala da odloi
invaziju na Sovjetski Savez. Ovo odlaganje je doprinelo boljoj pripremi sovjetske
vojske i do tada se ve pripremila zima, to je indirektno uticalo na tok Drugog
svetskog rata u korist Sovjeta, odnosno Saveznika.
Faistike ideje u Japanu propagirao je general Hideki Todo, koji je bio i voa
faistike organizacije Udruenje za pomo carskoj vladavini.304 Todo je bio i pre-
mijer od 1941. do 1944. godine i jedan od vojnih lidera Sila osovine u Drugom svet-
skom ratu. U Japanu je delovalo desetak ekstremno nacionalistikih, militaristikih
i faistikih grupa, partija i pokreta koji se nazivaju i ova nacionalizmom (ova
je naziv za doba vladavine japanskog cara Hirohita, od 1926. do 1989. godine), kao
meavini niza desniarskih politikih ideologija.305
Takoe, i u Kini su osnivane ekstremne nacionalistike i faistike grupe poput
Drutva plavih koulja. Veoma snana podrka faizmu postojala je i u Junoafrikoj
Uniji, odnosno sadanjoj Junoj Africi (ak tri velike i meusobno suprotstavljene
___________
303 Joanis Metaksas (Ioannis Metaxas, 18711941) je bio grki general i konzervativni diktator, koji je
bio predsednik vlade Grke od 1936. do smrti 1941. godine. On je 1936. godine izveo pu, raspustio je
parlament i uspostavio je diktaturu, ali je u Drugom svetskom ratu odbio ultimatum faistike Italije
i zapoeo je Grko-italijanski rat. Grka izlazi kao pobednik, to je bila prva velika kopnena pobeda
protiv faistikih sila na tlu Evrope.
304 Hideki Todo (Hideki Tojo, 18841948) je bio general Carske japanske armije i 40. premijer Ja-
pana tokom Drugog svetskog rata. Imao je reputaciju odlunog i agresivnog voe (nosio je nadimak
ilet), a nameravao je da proiri Japan na teritorije dananjeg Laosa i Vijetnama. Organizovao je
iznenadni napad na Sjedinjene Drave bombardovanjem vojne baze Perl Harbor na Havajima, to je
bio in nakon kojeg Amerika ulazi u rat. Kao premijer vodio je agresivnu nacionalistiku spoljnu, ali
i unutranju politiku u svim drutvenim sferama (u kulturi, obrazovanju itd.), vladao je na totalitaran
nain i uveo je eugenike mere prinudne sterilizacije mentalno nepodobnih individua. Na kraju rata
je uhapen i sueno mu je za ratne zloine, nakon ega je obeen 1948. godine.
305 Hirohito (Hirohito, 19011989) ili car ova (Shova) je bio 124. car Japana koji je vladao od 1926.
do svoje smrti 1989. godine, to je najdua vladavina u japanskoj istoriji (ova je naziv za eru koja
korespondira njegovoj vladavini i to postaje njegovo lino ime nakon smrti). Bio je i prvi japanski
princ koji je privremeno otputovao iz Japana 1921. godine kada obilazi evropske zemlje. Pod njego-
vom vladavinom pre rata Japan belei nastavak ubrzane teritorijalne ekspanzije (na teritorije Kine i
Indokine), kao i modernizacije i industrijalizacije (koja je zapoela sa njegovim prethodnikom), to
je nastavljeno i nakon rata. On je bio jedan od retkih dravnika i vodeih politikih figura kojima nije
sueno za ratne zloine (posebno zbog invazije Japana na Kinu i mnogih zloina u tom kontekstu), a
njegov stepen ukljuenosti u rat i danas je predmet mnogih kontroverzi. Do kraja njegove vladavine
Japan je postao druga najvea svetska ekonomija.
300
faistike grupe formirane su nakon 1932. godine), kao i na Bliskom istoku, gde je
do 1939. godine postojalo najmanje sedam arapskih faistikih paravojnih formaci-
ja ili kouljaa: u Siriji, Iraku, Egiptu itd. Evropski faizam je imitiran i u Latinskoj
Americi, gde su delovali Naciji u ileu, zlatnokouljai u Meksiku, Revolucionarna
unija u Peruu, reim Huana Perona (Juan Domingo Pern, 18951974) u Argentini
i mnogi drugi simpatizeri italijanskog faizma i nemakog nacionalsocijalizma.306
U Sjedinjenim Dravama je delovao rasistiki Kju Kluks Klan (Ku Klux Klan) sa
mnogim faistikim karakteristikama, kao i Crna Legija (Black Legion) sa oko 60
hiljada lanova koja je 1930-ih godina zagovarala uspostavljanje faizma u Americi,
te pronacistika organizacija Nemako-ameriki savez (German-American Bund).
Kada je re o centralnoj i jugoistonoj Evropi, uz ve opisanu prokatoliku, anti-
semitsku i militantno nacionalistiku Partiju strelastog krsta u Maarskoj, u Rumu-
niji je od 1927. godine delovala faistika partija Gvozdena garda (Garda de fier).
U pitanju je takoe bila ultranacionalistika, antisemitska i antikomunistika par-
tija sa snanim elementima pravoslavnog misticizma zasnovanog na kultu smrti i
samortvovanja. Ova partija postaje deo vlasti u septembru 1940. godine, ali je ubr-
zo uguena od strane tadanje rumunske diktature. Pristalice Gvozdene garde sebe
nazivaju legionarima (ili zelenokouljaima, po boji uniforme) i njihov moto je bio:
Sve za otadbinu, a u pitanju je bio relativno neobini faistiki pokret meuratne
Evrope, prvenstveno zbog uloge religije. Naime, politika doktrina rumunskog
faizma u velikoj meri je poivala na pravoslavnom hrianstvu, a rumunski faisti
su prvenstveno zahtevali mistiku duhovnu obnovu rumunske nacije. Ovi legio-
nari su zagovarali fanatine i nasilne akcije (u velikoj meri i protiv Jevreja) u formi
verskog rtvovanja i muenitva za naciju i otadbinu.
U Hrvatskoj se 1930-ih godina pojavljuje faistiki pokret Ustae (pun naziv:
Ustae, Hrvatska revolucionarna organizacija ili UHRO) sa ideologijom koja je
predstavljala meavinu faizma, fanatinog katolianstva i ultrakonzervativizma, a
iji lider je bio Ante Paveli (1889-1959). U pitanju je bio pokret ija se ideologija
nekada naziva i nacionalnim katolianstvom, a odlikovale su ga i doktrine zabrane
kontracepcije i svetogra, ideje o nepogreivosti pape itd., uz rasizam i nacionali-
zam. Ustae su bile pod snanim uticajem nacionalsocijalizma, zagovarali su jed-
instvo hrvatske nacije, Veliku Hrvatsku, istou hrvatske krvi (tvrdili su da Hrvati
nisu Sloveni, ve Germani), antisemitizam, progon Srba, Roma i drugih nehrvata,
uz antikomunizam i antiliberalizam. U Drugom svetskom ratu ovaj pokret postaje
saveznik
___________faistike Italije i nacistike Nemake i formira Nezavisnu dravu Hrvat-
306 Huan Peron (Juan Domingo Pern, 18951974) je bio argentinski oficir, politiar i diktator od
1946. do svrgavanja i proterivanja u paniju 1955. godine (na kratko se vratio na vlast u periodu
izmeu 1973. i 1974. godine). Bio je vojni atae u Musolinijevoj Italiji 1930-ih godina, kada raz-
vija simpatije prema faizmu. Nakon zavretka Drugog svetskog rata Argentina je postala popularno
sklonite za naciste koji su uivali Peronovu zatitu (a dobijali su falsifikovane pasoe u argentinskom
konzulatu u Frankovoj paniji).
301
sku pod indirektnom kontrolom Nemake.
U Srbiji, autohtoni faistiki pokret je bio Jugoslovenski narodni pokret Zbor
(to je akronim Zdruena borbena organizacija rada) Dimitrija Ljotia (1891-
1945).307 Zbor je kao politika partija osnovan 1935. godine, a nastao je od tri manja
faistika pokreta iz Zagreba, Ljubljane i Petrograda (Zrenjanina). Glavne doktrine
ove organizacije bile su militantni nacionalizam, antikomunizam, antikapitalizam,
antisemitizam (u formi borbe protiv jevrejske zavere i zavere masona), kao i
zagovaranje stalekog ureenja drave. Pripadnici Zbora odbacuju individualizam,
ateizam i demokratiju, a u svojim pamfletima brane faistike reime po Evropi.
Najveu podrku dobijaju od gradske srednje klase, desniarski orijentisanih stu-
denata, kao i od delova vojske, a ova postojalo je oko 10 hiljada aktivnih lanova
(meu simpatizerima Zbora bio je i tadanji rektor Beogradskog univerziteta).
Kada je re o samom Ljotiu, on zagovara vrednosti tzv. patrijarhalnog srpskog
seljatva i porodice, kao i fanatino pravoslavlje (nazivan je i Mita Bogomoljac).
Meutim, na izborima 1938. godine Zbor dobija samo oko 31.000 ili 1% glasova.
Nakon okupacije Jugoslavije 1941. godine, nemaka komanda je predlagala
formiranje kvislinke (kolaboracionistike) vlade na elu sa Ljotiem. Meutim, od
toga se odustalo zbog njegove male popularnosti, te je za predsednika vlade Ljoti
predloio generala i svog roaka Milana Nedia.308 Tokom trajanja okupacije Ljoti
je bio i ostao osoba od velikog poverenja nacista, tampao je mnogobrojne antise-
mitske knjige i pamflete (tvrdio je da Srbi ne treba da ekaju Nemce da bi istrebili
___________
307 Dimitrije Ljoti (18911945) je bio srpski faistiki i antisemitski politiar i ideolog, kao i osniva
faistikog Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor. Bio je ministar pravde u jugoslovenskoj vladi
1931. godine, a dao je ostavku nakon to je odbijen njegov predlog o preureenju zemlje po stalekom
principu. Boravio je i po ustanovama za mentalno obolele pod dijagnozom religijske manije. Na-
kon okupacije Srbije od strane nacistike Nemake, Ljoti je aktivno uestvovao u pregovorima sa
nacistikim vlastima i zagovarao sporazum sa njima. Tokom rata, Ljoti je veliao Hitlerove pobede,
formirao je koncentracioni logor (vaspitni zavod) za komunistiku omladinu i njihovo prevaspita-
vanje u nacionalnom duhu, a bio je i idejni voa zloglasnog Srpskog dobrovoljakog korpusa, para-
vojne kolaboracionistike jedinice sa izmeu 3000 i 8000 pripadnika (koji su kolokvijalno nazivani
ljotievci). Preminuo je u saobraajnoj nesrei nakon povlaenja iz Srbije pred kraj rata, a opelo na
sahrani mu je drao Nikolaj Velimirovi, kada ga je nazvao najodanijim sinom srpstva i ideologom
hrianskog nacionalizma.
308 Milan Nedi (18781946) je bio srpski general, politiar i predsednik kolaboracionistike vlade
tokom nemake okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu. Naime, vrhovnu vlast u Srbiji od 1941.
do 1944. godine inila je nemaka Vojna uprava u Srbiji (Militrverwaltung in Serbien) uz pomo
domaih kvislinkih organa vlasti, pre svega marionetske Vlade nacionalnog spasa Milana Nedia.
On se aktivno borio protiv partizana, odnosno Narodno-oslobodilake vojske Jugoslavije, i doneo
je Uredbu o prekim sudovima koja je komuniste po kratkom postupku osuivala na smrt. Takoe,
kljunu ulogu u sprovoenju Holokausta u Srbiji imala je upravo ova kvislinka vlada, ija je policija
pomagala nacistima, a i sama je sprovodila razne nacionalsocijalistike politike (Jevrejima i Romima
je zabranjen rad u dravnim slubama, studiranje na univerzitetu, oduzeta im je imovina itd.), kao
i progone i ubistva. Ve u avgustu 1942. godine Nemci su objavili da je Srbija oiena od Jevreja, a
posebno je istaknuta Nedieva istorijska zasluga u tom inu. Sa svojim ministrima pobegao je iz Be-
ograda u Austriju 1944. godine, ali su ga Saveznici po okonanju rata predali jugoslovenskim vlastima
302
Jevreje), a odravao je redovne kontakte sa etnicima Drae Mihailovia.309 Od
pripadnika predratnog Zbora Ljoti formira tzv. Srpski dobrovoljaki korpus kao
kvislinku vojnu formaciju od oko 2000 dobrovoljaca (broj je rastao do kraja rata).
U pitanju su bili ubeeni faisti koji su se nalazili pod kontrolom nemakih oku-
pacionih snaga, a borili su se protiv pripadnika Narodno-oslobodilake vojske Ju-
goslavije i uestvovali su u mnogim zloinima prema Jevrejima i Romima irom
okupirane Jugoslavije. Nosili su oznaku Svetog ora kao simbol sveca koji ko-
pljem ubija komunistiku adaju, a u sastavu Srpskog dobrovoljakog korpusa bio
je i po jedan etniki jurini bataljon.
___________
(izvrio je samoubistvo skokom kroz prozor dok je bio u zatvoru).
309 Dragoljub Draa Mihailovi (18931946) je bio voa paravojne monarhistike, faistike i
kolaboracionistike formacije kolokvijalno nazvane etnici u Drugom svetskom ratu (zvanini
naziv Mihailovievih etnika bio je Jugoslovenska vojska u otadbini). Prvobitno je (formalno)
kritikovao nemakog okupatora, a zapravo je pokuavao da se paralelno osloni i na Saveznike i na
okupatore u ostvarenju svojih ciljeva (stvaranje teritorijalno proirene i etniki iste Srbije, uz borbu
protiv partizana i komunista). Zatim se ponudio Nemcima za borbu protiv partizana (Narodno-
oslobodilake vojske Jugoslavije ili NOVJ), stavljajui etnike odrede na raspolaganje za borbu pro-
tiv komunista u saradnji sa nemakim Vermahtom ve 30. oktobra 1941. godine (napad nemakih i
italijanskih snaga na Jugoslaviju dogodio se 6. aprila 1941. godine). Prema Mihailovievim navodima
upuenim nemakoj komandi, on nikada nije imao nameru da ratuje protiv okupatora i otvoreno
je traio oruje i municiju za antipartizansku borbu. Neke druge frakcije etnika su i pre toga sklopile
otvoreni sporazum sa Italijanima i Nemcima (ime su izgubile uticaj meu graanima kao izdajnici),
zbog ega je Mihailovi 1941. godine molio okupacione snage da njegova kolaboracija ostane tajna
(Molim jo jednom da mi se jo noas isporui odreena koliina municije! Samo po sebi je razum-
ljivo da sve ovo sa obe strane treba da se zadri u najveoj tajnosti.). Zbog svog antikomunizma i
kontakata sa Saveznicima on je jedno vreme uivao ugled kod odreenih politikih i propagandnih
saveznikih krugova, predstavljajui se kao borac protiv faizma (s druge strane, ve 1942. godine bri-
tanske obavetajne slube su svedoile o saradnji etnika i Nemaca i Italijana). Velika Britanija je 1941.
obeala podrku Mihailoviu, pod uslovom da postigne sporazum sa partizanima o zajednikoj borbi,
to je on odbio i tvrdio je da su oruane akcije protiv Nemaca bez izgleda za uspeh, da su tetne i da
ih treba izbegavati. I u nemakim izvetajima iz tog doba pisalo je da Mihailovieve snage izbegavaju
bilo kakav sudar sa nemakom vojskom i da javljaju Nemcima podatke o komunistikim pokretima
i delovanjima. Zbog svega navedenog Saveznici raskidaju svaku vezu sa Mihailoviem 1943. godine
i svrstavaju se iskljuivo uz partizansku Narodnooslobodilaku vojsku, a ak je i jugoslovenski kralj
u izgnanstvu Mihailovia razreio vojnih dunosti 1944. godine i naredio mu svrstavanje uz NOVJ
(to je on odbio). Saradnja faista i Mihailovievih etnika tada postaje otvorenija i pod komandom
faistike Italije on i njegove trupe 1943. godine uestvuju u ofanzivama protiv partizana, a 1944.
se bori na strani nemake vojske tokom Bitke za Srbiju (koju su protiv Nemake vodili Saveznici i
NOVJ). U nemakom dopisu Hitleru stajalo je da je Mihailovi voa svih antikomunistikih eleme-
nata Srbije koji, iz obzira prema svom narodu koji u njemu eli da vidi nepomirljivog nacionalnog
heroja, eli da nametne svojoj linosti politiku suzdrljivost, odnosno da eli da njegova kolaboracija
ostane u pozadini ili senci zbog ugleda u narodu.
Ideologija Mihailovia i njegovih etnikih odreda odnosila se na stvaranje Velike Srbije, uz mili-
tantni antikomunizam i nacionalizam. On je bio odgovoran i za etniko ienje, odnosno etniki
pokolj muslimanskog stanovnitva u Sandaku i Istonoj Bosni. U jednom izvetaju etnikog
komandanta i kolaboracioniste Pavla uriia Dragoljubu Mihailoviu iz 1943. godine stoji i sledee:
303
sku pod indirektnom kontrolom Nemake.
U Srbiji, autohtoni faistiki pokret je bio Jugoslovenski narodni pokret Zbor
(to je akronim Zdruena borbena organizacija rada) Dimitrija Ljotia (1891-
1945).307 Zbor je kao politika partija osnovan 1935. godine, a nastao je od tri manja
faistika pokreta iz Zagreba, Ljubljane i Petrograda (Zrenjanina). Glavne doktrine
ove organizacije bile su militantni nacionalizam, antikomunizam, antikapitalizam,
antisemitizam (u formi borbe protiv jevrejske zavere i zavere masona), kao i
zagovaranje stalekog ureenja drave. Pripadnici Zbora odbacuju individualizam,
ateizam i demokratiju, a u svojim pamfletima brane faistike reime po Evropi.
Najveu podrku dobijaju od gradske srednje klase, desniarski orijentisanih stu-
denata, kao i od delova vojske, a ova postojalo je oko 10 hiljada aktivnih lanova
(meu simpatizerima Zbora bio je i tadanji rektor Beogradskog univerziteta).
Kada je re o samom Ljotiu, on zagovara vrednosti tzv. patrijarhalnog srpskog
seljatva i porodice, kao i fanatino pravoslavlje (nazivan je i Mita Bogomoljac).
Meutim, na izborima 1938. godine Zbor dobija samo oko 31.000 ili 1% glasova.
Nakon okupacije Jugoslavije 1941. godine, nemaka komanda je predlagala
formiranje kvislinke (kolaboracionistike) vlade na elu sa Ljotiem. Meutim, od
toga se odustalo zbog njegove male popularnosti, te je za predsednika vlade Ljoti
predloio generala i svog roaka Milana Nedia.308 Tokom trajanja okupacije Ljoti
je bio i ostao osoba od velikog poverenja nacista, tampao je mnogobrojne antise-
mitske knjige i pamflete (tvrdio je da Srbi ne treba da ekaju Nemce da bi istrebili
___________
307 Dimitrije Ljoti (18911945) je bio srpski faistiki i antisemitski politiar i ideolog, kao i osniva
faistikog Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor. Bio je ministar pravde u jugoslovenskoj vladi
1931. godine, a dao je ostavku nakon to je odbijen njegov predlog o preureenju zemlje po stalekom
principu. Boravio je i po ustanovama za mentalno obolele pod dijagnozom religijske manije. Na-
kon okupacije Srbije od strane nacistike Nemake, Ljoti je aktivno uestvovao u pregovorima sa
nacistikim vlastima i zagovarao sporazum sa njima. Tokom rata, Ljoti je veliao Hitlerove pobede,
formirao je koncentracioni logor (vaspitni zavod) za komunistiku omladinu i njihovo prevaspita-
vanje u nacionalnom duhu, a bio je i idejni voa zloglasnog Srpskog dobrovoljakog korpusa, para-
vojne kolaboracionistike jedinice sa izmeu 3000 i 8000 pripadnika (koji su kolokvijalno nazivani
ljotievci). Preminuo je u saobraajnoj nesrei nakon povlaenja iz Srbije pred kraj rata, a opelo na
sahrani mu je drao Nikolaj Velimirovi, kada ga je nazvao najodanijim sinom srpstva i ideologom
hrianskog nacionalizma.
308 Milan Nedi (18781946) je bio srpski general, politiar i predsednik kolaboracionistike vlade
tokom nemake okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu. Naime, vrhovnu vlast u Srbiji od 1941.
do 1944. godine inila je nemaka Vojna uprava u Srbiji (Militrverwaltung in Serbien) uz pomo
domaih kvislinkih organa vlasti, pre svega marionetske Vlade nacionalnog spasa Milana Nedia.
On se aktivno borio protiv partizana, odnosno Narodno-oslobodilake vojske Jugoslavije, i doneo
je Uredbu o prekim sudovima koja je komuniste po kratkom postupku osuivala na smrt. Takoe,
kljunu ulogu u sprovoenju Holokausta u Srbiji imala je upravo ova kvislinka vlada, ija je policija
pomagala nacistima, a i sama je sprovodila razne nacionalsocijalistike politike (Jevrejima i Romima
je zabranjen rad u dravnim slubama, studiranje na univerzitetu, oduzeta im je imovina itd.), kao
i progone i ubistva. Ve u avgustu 1942. godine Nemci su objavili da je Srbija oiena od Jevreja, a
posebno je istaknuta Nedieva istorijska zasluga u tom inu. Sa svojim ministrima pobegao je iz Be-
ograda u Austriju 1944. godine, ali su ga Saveznici po okonanju rata predali jugoslovenskim vlastima
302
Jevreje), a odravao je redovne kontakte sa etnicima Drae Mihailovia.309 Od
pripadnika predratnog Zbora Ljoti formira tzv. Srpski dobrovoljaki korpus kao
kvislinku vojnu formaciju od oko 2000 dobrovoljaca (broj je rastao do kraja rata).
U pitanju su bili ubeeni faisti koji su se nalazili pod kontrolom nemakih oku-
pacionih snaga, a borili su se protiv pripadnika Narodno-oslobodilake vojske Ju-
goslavije i uestvovali su u mnogim zloinima prema Jevrejima i Romima irom
okupirane Jugoslavije. Nosili su oznaku Svetog ora kao simbol sveca koji ko-
pljem ubija komunistiku adaju, a u sastavu Srpskog dobrovoljakog korpusa bio
je i po jedan etniki jurini bataljon.
___________
(izvrio je samoubistvo skokom kroz prozor dok je bio u zatvoru).
309 Dragoljub Draa Mihailovi (18931946) je bio voa paravojne monarhistike, faistike i
kolaboracionistike formacije kolokvijalno nazvane etnici u Drugom svetskom ratu (zvanini
naziv Mihailovievih etnika bio je Jugoslovenska vojska u otadbini). Prvobitno je (formalno)
kritikovao nemakog okupatora, a zapravo je pokuavao da se paralelno osloni i na Saveznike i na
okupatore u ostvarenju svojih ciljeva (stvaranje teritorijalno proirene i etniki iste Srbije, uz borbu
protiv partizana i komunista). Zatim se ponudio Nemcima za borbu protiv partizana (Narodno-
oslobodilake vojske Jugoslavije ili NOVJ), stavljajui etnike odrede na raspolaganje za borbu pro-
tiv komunista u saradnji sa nemakim Vermahtom ve 30. oktobra 1941. godine (napad nemakih i
italijanskih snaga na Jugoslaviju dogodio se 6. aprila 1941. godine). Prema Mihailovievim navodima
upuenim nemakoj komandi, on nikada nije imao nameru da ratuje protiv okupatora i otvoreno
je traio oruje i municiju za antipartizansku borbu. Neke druge frakcije etnika su i pre toga sklopile
otvoreni sporazum sa Italijanima i Nemcima (ime su izgubile uticaj meu graanima kao izdajnici),
zbog ega je Mihailovi 1941. godine molio okupacione snage da njegova kolaboracija ostane tajna
(Molim jo jednom da mi se jo noas isporui odreena koliina municije! Samo po sebi je razum-
ljivo da sve ovo sa obe strane treba da se zadri u najveoj tajnosti.). Zbog svog antikomunizma i
kontakata sa Saveznicima on je jedno vreme uivao ugled kod odreenih politikih i propagandnih
saveznikih krugova, predstavljajui se kao borac protiv faizma (s druge strane, ve 1942. godine bri-
tanske obavetajne slube su svedoile o saradnji etnika i Nemaca i Italijana). Velika Britanija je 1941.
obeala podrku Mihailoviu, pod uslovom da postigne sporazum sa partizanima o zajednikoj borbi,
to je on odbio i tvrdio je da su oruane akcije protiv Nemaca bez izgleda za uspeh, da su tetne i da
ih treba izbegavati. I u nemakim izvetajima iz tog doba pisalo je da Mihailovieve snage izbegavaju
bilo kakav sudar sa nemakom vojskom i da javljaju Nemcima podatke o komunistikim pokretima
i delovanjima. Zbog svega navedenog Saveznici raskidaju svaku vezu sa Mihailoviem 1943. godine
i svrstavaju se iskljuivo uz partizansku Narodnooslobodilaku vojsku, a ak je i jugoslovenski kralj
u izgnanstvu Mihailovia razreio vojnih dunosti 1944. godine i naredio mu svrstavanje uz NOVJ
(to je on odbio). Saradnja faista i Mihailovievih etnika tada postaje otvorenija i pod komandom
faistike Italije on i njegove trupe 1943. godine uestvuju u ofanzivama protiv partizana, a 1944.
se bori na strani nemake vojske tokom Bitke za Srbiju (koju su protiv Nemake vodili Saveznici i
NOVJ). U nemakom dopisu Hitleru stajalo je da je Mihailovi voa svih antikomunistikih eleme-
nata Srbije koji, iz obzira prema svom narodu koji u njemu eli da vidi nepomirljivog nacionalnog
heroja, eli da nametne svojoj linosti politiku suzdrljivost, odnosno da eli da njegova kolaboracija
ostane u pozadini ili senci zbog ugleda u narodu.
Ideologija Mihailovia i njegovih etnikih odreda odnosila se na stvaranje Velike Srbije, uz mili-
tantni antikomunizam i nacionalizam. On je bio odgovoran i za etniko ienje, odnosno etniki
pokolj muslimanskog stanovnitva u Sandaku i Istonoj Bosni. U jednom izvetaju etnikog
komandanta i kolaboracioniste Pavla uriia Dragoljubu Mihailoviu iz 1943. godine stoji i sledee:
303
 Kada je re o neofaizmu, pod ovim terminom se obino podrazumevaju faistike
grupe, pokreti i partije koji su osnovani nakon Drugog svetskog rata, a koji se u ne-
koliko evropskih i neevropskih zemalja pojavljuju ve krajem 1940-ih godina. Kao
i u sluaju faizma, i neofaizam zagovara militantni nacionalizam i autoritarne
vrednosti nasuprot liberalnom individualizmu prosvetiteljstva i/ili socijalizmu, ko-
munizmu i marksizmu. Neofaisti se obino angauju u raznim rasistikim i kseno-
fobnim akcijama, predstavljaju sebe kao zatitnike tradicionalne nacionalne kulture
i religije, glorifikuju nasilje i vojni heroizam i promoviu populistike desniarske
ekonomske programe.
Uprkos navedenim slinostima neofaizam nije samo oivljeni faizam, ve i
fenomen sa distinktivnim karakteristikama neofaistike partije i organizacije se
razlikuju od ranijih faistikih pokreta u nekoliko vanih taaka, a koje su izraz
prilagoavanja na krupne politike, ekonomske i drutvene promene u poslerat-
noj Evropi. Na primer, dok su faisti ekonomske probleme svojih drutava pripi-
sivali malverzacijama komunista, liberala i Jevreja, neofaisti se obino fokusiraju
na neevropske imigrante poput Turaka, Pakistanaca, Aliraca itd., a koji su mas-
ovno emigrirali u Evropu 1970-ih godina. Drugo, nakon decenija dekolonizacije
neofaisti u Zapadnoj Evropi gube interesovanje za vojno osvajanje drugih drava
i umesto toga se bore za osvajanje urbanog prostora (i proterivanje razliitih popu-
lacija iz tih prostora). Podrka neofaizmu danas obino dolazi iz urbanih sredina,
te i ruralni romantizam gubi na znaaju u politikoj retorici neofaistikih pokreta
u Zapadnoj Evropi. Na kraju, neofaistike partije u relativnom (i taktikom smis-
lu) prihvataju demokratske norme svojih drutava i svesno redukuju autoritarni
element u svojim ideologijama. Zbog negativnog istorijskog naslea faizma u
javnosti neofaisti pokuavaju da se predstave kao demokratske partije, izbegavaju
paravojne uniforme (koulje) i rimsko salutiranje, a esto i eksplicitno odbacuju
___________
Potpuno su unitena sledea muslimanska sela . . . Ukupno 33 sela. rtve muslimana boraca oko
400, ena i dece oko 1000. U drugom izvetaju, nekoliko meseci kasnije, stoji i: Sva muslimanska
sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao itav. Za vreme ope-
racija se pristupilo potpunom unitavanju muslimanskog ivlja bez obzira na pol i godine starosti.
rtve nae ukupne rtve su bile 22 mrtva od kojih dva nesrenim sluajem. Kod muslimana oko
1200 boraca i do 8000 ostalih rtava: ena, staraca i dece. Mihailovi je u jednoj depei kao strateke
ciljeve etnikih odreda naveo upravo etniko ienje svih nacionalnih manjina i nenacionalnih
elemenata (Bonjaka, Hrvata, Albanaca i ostalih).
Mihailovieve snage su zajedno sa snagama Italijana i Nemaca vojno poraene od strane Narodno-
oslobodilake vojske Jugoslavije, a on je nakon jednogodinjeg skrivanja uhapen 1946. godine.
Sueno mu je i osuen je za osam (od 47) taaka optunice, prvenstveno za oruanu borbu na strani
okupatora, kao i za mnoge ratne zloine prema civilima. Na sudu je priznao da su njegovi komandanti
saraivali sa okupatorom i da je u pitanju bila izdaja, ali se branio da su to inili na svoju ruku (uprkos
materijalnim dokazima o njegovim naredbama za tu saradnju) i osuen je na smrt streljanjem.
Pavle urii (1909-1945) je bio etniki komandant (vojvoda) u Crnoj Gori, saradnik nacistike
Nemake i faistike Italije, odgovoran za pokolj muslimana u februaru 1943. (u Pljevljima, ajniu i
Foi) to je bio najmasovniji ratni zloin etnikog ienja od strane etnika u Drugom svetskom ratu.
304
faistike politike ili negiraju da su faisti.310 S druge strane, neofaistiki pokreti u
Rusiji i u Istonoj Evropi neretko ostaju verni ikonografiji izvornog faizma, sa re-
torikom koja je otvoreno nasilna, militantna i brutalna i koja takoe trai podrku
meu slojevima radnika i seljaka.
Zanimljivo je i to da se najistaknutiji neofaistiki pokreti u Evropi osnivaju up-
ravo tamo gde je faizam ranije imao veliku podrku (Italiji, Nemakoj, Austriji,
Francuskoj, Hrvatskoj), ali i to da su se razvili tamo gde to nije bio sluaj (Rusija,
Srbija, Sjedinjene Drave itd.). Na primer, u Italiji je jo 1946. godine osnovana
neofaistika partija Italijanski socijalni pokret (Movimento Sociale Italiano) koja
je odmah istakla (taktiku) potrebu za izbegavanjem nostalgije za predratnim
faizmom. Glavne teme ove partije bile su opiranje komunizmu i jaanje snage
drave, ali i hrabrosti, akcije i patriotizam uz promociju treeg puta izmeu ka-
pitalizma i komunizma. Meu liderkama ove partije bila je i unuka Benita Muso-
lonija, Alesandra Musolini, a imali su veliku podrku u Rimu, Napulju i drugim
gradovima.311
U Nemakoj, najvea neofaistika partija jeste Nacionalna demokratska partija
Nemake ili NPD (Nationaldemokratische Partei Deutschlands), koju je osnovao
bivi lan nacistike partije. Njihove kampanje su najee usmerene protiv imigra-
nata, sa sloganima kao to su Nemaka Nemcima itd., a bliski su i sa omladinskim
neonacistikim grupama. U Austriji je delovala Slobodarska partija Austrije Jerga
Hajdera, iji je otac bio nacista i koji je takoe insistirao na problemu imigracije, i
ova partija je u jednom trenutku bila druga najvea partija u Austriji sa 27% glas-
ova.312 U Francuskoj je delovao neofaistiki Nacionalni front an-Marija Le Pena
sa nacionalistikim sloganom Francuska Francuzima i koji je nezaposlenost po-
vezivao sa imigrantima, a francuske muslimane i crnce video je kao pretnju nacio-
___________
310 Rimsko salutiranje, rimski pozdrav ili faistiki pozdrav je gest u kojem se (najee desna)
ruka isprui sa dlanovima okrenutim prema tlu i sa spojenim prstima. Italijanski faisti su koristili
ovaj pozdrav, navodei da vodi poreklo iz antikog Rima, iako o tome nema nikakvih istorijskih poda-
taka niti umetnikih dela koji bi ga prikazivali. U faistikoj Italiji usvojen je oko 1923. godine, a zatim
je postao obavezan i za nemake naciste oko 1926. godine. Nakon Drugog svetskog rata ovaj pozdrav
predstavlja krivino delo u Nemakoj i Austriji, a upotrebljaju ga mnogi neofaisti i neonacisti.
311 Alesandra Musolini (Alessandra Mussolini, ro. 1962.) je italijanska politiarka, glumica, mane-
kenka i unuka Benita Musolinija. lanica je italijanskog parlamenta od 2013. godine (kao i Evrop-
skog parlamenta od 2004. do 2008. godine), a bila je osniva i voa neofaistike politike partije
Drutvena akcija (Azione Sociale), iako je prvobitno zauzimala liberalne politike stavove. Objavila
je i jedan pop album i bila je na naslovnoj stranici dva evropska izdanja asopisa Plejboj (Playboy), u
Italiji i u Nemakoj.
312 Jerg Hajder (Jrg Haider, 19502008) je bio austrijski politiar, dugogodinji predsednik ekstrem-
no desniarske i neofaistike partije Austrijska slobodarska partija (Freiheitliche Partei sterreichs),
kao i guverner austrijske pokrajine Karintija u dva mandata. esto je branio pojedine nacistike poli-
tike, izraavao antisemitske stavove i negirao Holokaust, uz vatreno protivljenje imigraciji. Preminuo
je u automobilskoj nesrei nakon to se pod uticajem alkohola (navodno) vraao iz jednog gej bara
u Klagenfurtu.
305
 Kada je re o neofaizmu, pod ovim terminom se obino podrazumevaju faistike
grupe, pokreti i partije koji su osnovani nakon Drugog svetskog rata, a koji se u ne-
koliko evropskih i neevropskih zemalja pojavljuju ve krajem 1940-ih godina. Kao
i u sluaju faizma, i neofaizam zagovara militantni nacionalizam i autoritarne
vrednosti nasuprot liberalnom individualizmu prosvetiteljstva i/ili socijalizmu, ko-
munizmu i marksizmu. Neofaisti se obino angauju u raznim rasistikim i kseno-
fobnim akcijama, predstavljaju sebe kao zatitnike tradicionalne nacionalne kulture
i religije, glorifikuju nasilje i vojni heroizam i promoviu populistike desniarske
ekonomske programe.
Uprkos navedenim slinostima neofaizam nije samo oivljeni faizam, ve i
fenomen sa distinktivnim karakteristikama neofaistike partije i organizacije se
razlikuju od ranijih faistikih pokreta u nekoliko vanih taaka, a koje su izraz
prilagoavanja na krupne politike, ekonomske i drutvene promene u poslerat-
noj Evropi. Na primer, dok su faisti ekonomske probleme svojih drutava pripi-
sivali malverzacijama komunista, liberala i Jevreja, neofaisti se obino fokusiraju
na neevropske imigrante poput Turaka, Pakistanaca, Aliraca itd., a koji su mas-
ovno emigrirali u Evropu 1970-ih godina. Drugo, nakon decenija dekolonizacije
neofaisti u Zapadnoj Evropi gube interesovanje za vojno osvajanje drugih drava
i umesto toga se bore za osvajanje urbanog prostora (i proterivanje razliitih popu-
lacija iz tih prostora). Podrka neofaizmu danas obino dolazi iz urbanih sredina,
te i ruralni romantizam gubi na znaaju u politikoj retorici neofaistikih pokreta
u Zapadnoj Evropi. Na kraju, neofaistike partije u relativnom (i taktikom smis-
lu) prihvataju demokratske norme svojih drutava i svesno redukuju autoritarni
element u svojim ideologijama. Zbog negativnog istorijskog naslea faizma u
javnosti neofaisti pokuavaju da se predstave kao demokratske partije, izbegavaju
paravojne uniforme (koulje) i rimsko salutiranje, a esto i eksplicitno odbacuju
___________
Potpuno su unitena sledea muslimanska sela . . . Ukupno 33 sela. rtve muslimana boraca oko
400, ena i dece oko 1000. U drugom izvetaju, nekoliko meseci kasnije, stoji i: Sva muslimanska
sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao itav. Za vreme ope-
racija se pristupilo potpunom unitavanju muslimanskog ivlja bez obzira na pol i godine starosti.
rtve nae ukupne rtve su bile 22 mrtva od kojih dva nesrenim sluajem. Kod muslimana oko
1200 boraca i do 8000 ostalih rtava: ena, staraca i dece. Mihailovi je u jednoj depei kao strateke
ciljeve etnikih odreda naveo upravo etniko ienje svih nacionalnih manjina i nenacionalnih
elemenata (Bonjaka, Hrvata, Albanaca i ostalih).
Mihailovieve snage su zajedno sa snagama Italijana i Nemaca vojno poraene od strane Narodno-
oslobodilake vojske Jugoslavije, a on je nakon jednogodinjeg skrivanja uhapen 1946. godine.
Sueno mu je i osuen je za osam (od 47) taaka optunice, prvenstveno za oruanu borbu na strani
okupatora, kao i za mnoge ratne zloine prema civilima. Na sudu je priznao da su njegovi komandanti
saraivali sa okupatorom i da je u pitanju bila izdaja, ali se branio da su to inili na svoju ruku (uprkos
materijalnim dokazima o njegovim naredbama za tu saradnju) i osuen je na smrt streljanjem.
Pavle urii (1909-1945) je bio etniki komandant (vojvoda) u Crnoj Gori, saradnik nacistike
Nemake i faistike Italije, odgovoran za pokolj muslimana u februaru 1943. (u Pljevljima, ajniu i
Foi) to je bio najmasovniji ratni zloin etnikog ienja od strane etnika u Drugom svetskom ratu.
304
faistike politike ili negiraju da su faisti.310 S druge strane, neofaistiki pokreti u
Rusiji i u Istonoj Evropi neretko ostaju verni ikonografiji izvornog faizma, sa re-
torikom koja je otvoreno nasilna, militantna i brutalna i koja takoe trai podrku
meu slojevima radnika i seljaka.
Zanimljivo je i to da se najistaknutiji neofaistiki pokreti u Evropi osnivaju up-
ravo tamo gde je faizam ranije imao veliku podrku (Italiji, Nemakoj, Austriji,
Francuskoj, Hrvatskoj), ali i to da su se razvili tamo gde to nije bio sluaj (Rusija,
Srbija, Sjedinjene Drave itd.). Na primer, u Italiji je jo 1946. godine osnovana
neofaistika partija Italijanski socijalni pokret (Movimento Sociale Italiano) koja
je odmah istakla (taktiku) potrebu za izbegavanjem nostalgije za predratnim
faizmom. Glavne teme ove partije bile su opiranje komunizmu i jaanje snage
drave, ali i hrabrosti, akcije i patriotizam uz promociju treeg puta izmeu ka-
pitalizma i komunizma. Meu liderkama ove partije bila je i unuka Benita Muso-
lonija, Alesandra Musolini, a imali su veliku podrku u Rimu, Napulju i drugim
gradovima.311
U Nemakoj, najvea neofaistika partija jeste Nacionalna demokratska partija
Nemake ili NPD (Nationaldemokratische Partei Deutschlands), koju je osnovao
bivi lan nacistike partije. Njihove kampanje su najee usmerene protiv imigra-
nata, sa sloganima kao to su Nemaka Nemcima itd., a bliski su i sa omladinskim
neonacistikim grupama. U Austriji je delovala Slobodarska partija Austrije Jerga
Hajdera, iji je otac bio nacista i koji je takoe insistirao na problemu imigracije, i
ova partija je u jednom trenutku bila druga najvea partija u Austriji sa 27% glas-
ova.312 U Francuskoj je delovao neofaistiki Nacionalni front an-Marija Le Pena
sa nacionalistikim sloganom Francuska Francuzima i koji je nezaposlenost po-
vezivao sa imigrantima, a francuske muslimane i crnce video je kao pretnju nacio-
___________
310 Rimsko salutiranje, rimski pozdrav ili faistiki pozdrav je gest u kojem se (najee desna)
ruka isprui sa dlanovima okrenutim prema tlu i sa spojenim prstima. Italijanski faisti su koristili
ovaj pozdrav, navodei da vodi poreklo iz antikog Rima, iako o tome nema nikakvih istorijskih poda-
taka niti umetnikih dela koji bi ga prikazivali. U faistikoj Italiji usvojen je oko 1923. godine, a zatim
je postao obavezan i za nemake naciste oko 1926. godine. Nakon Drugog svetskog rata ovaj pozdrav
predstavlja krivino delo u Nemakoj i Austriji, a upotrebljaju ga mnogi neofaisti i neonacisti.
311 Alesandra Musolini (Alessandra Mussolini, ro. 1962.) je italijanska politiarka, glumica, mane-
kenka i unuka Benita Musolinija. lanica je italijanskog parlamenta od 2013. godine (kao i Evrop-
skog parlamenta od 2004. do 2008. godine), a bila je osniva i voa neofaistike politike partije
Drutvena akcija (Azione Sociale), iako je prvobitno zauzimala liberalne politike stavove. Objavila
je i jedan pop album i bila je na naslovnoj stranici dva evropska izdanja asopisa Plejboj (Playboy), u
Italiji i u Nemakoj.
312 Jerg Hajder (Jrg Haider, 19502008) je bio austrijski politiar, dugogodinji predsednik ekstrem-
no desniarske i neofaistike partije Austrijska slobodarska partija (Freiheitliche Partei sterreichs),
kao i guverner austrijske pokrajine Karintija u dva mandata. esto je branio pojedine nacistike poli-
tike, izraavao antisemitske stavove i negirao Holokaust, uz vatreno protivljenje imigraciji. Preminuo
je u automobilskoj nesrei nakon to se pod uticajem alkohola (navodno) vraao iz jednog gej bara
u Klagenfurtu.
305
nalnom identitetu i kulturi.313 Doktrine Nacionalnog fronta usmerene su na kritiku
multikulturalizma i liberalizma, zagovaranje povratka tradicionalnim vrednosti-
ma, porodici, zakonu, poretku, patriotizmu i tome slino.

___________
313 an-Mari Le Pen (Jean-Marie Le Pen, ro. 1928.) je francuski politiar i dugogodinji lider eks-
tremno desniarske, nacionalistike i neofaistike partije Nacionalni front (Front national). Pet puta
se kandidovao za predsednika Francuske (uao je u drugi krug izbora 2002. godine), a poznat je po
protivljenju imigraciji, zagovaranju tradicionalne kulture i morala, strogog drutvenog poretka itd.

306
nalnom identitetu i kulturi.313 Doktrine Nacionalnog fronta usmerene su na kritiku
multikulturalizma i liberalizma, zagovaranje povratka tradicionalnim vrednosti-
ma, porodici, zakonu, poretku, patriotizmu i tome slino.

___________
313 an-Mari Le Pen (Jean-Marie Le Pen, ro. 1928.) je francuski politiar i dugogodinji lider eks-
tremno desniarske, nacionalistike i neofaistike partije Nacionalni front (Front national). Pet puta
se kandidovao za predsednika Francuske (uao je u drugi krug izbora 2002. godine), a poznat je po
protivljenju imigraciji, zagovaranju tradicionalne kulture i morala, strogog drutvenog poretka itd.

306
 Odabrana dodatna literatura

Alexander, J. C. (2006). The Civil Sphere. Oxford: Oxford University Press.

Althusser, L. (1984). Essays on Ideology. London: Verso.
Anderson, B. (2005). Under Three Flags: Anarchism and the Anti-Colonial
Imagination. London: Verso.
Anderson, P. (2005). Spectrum: From Right to Left in the World of Ideas.
London: Verso.
Apter, D. A. (ed.) (1964). Ideology and Discontent. New York: Free Press.
Arendt, H. (1958). The Origins of Totalitarianism. Cleveland and New York:
Meridian Books.
Aron, R. (1955/1957). The Opium of the Intellectuals. London: Secker and
Warburg.
Balkin, J. M. (1998). Cultural Software: A Theory of Ideology. New Haven: Yale
University Press.
Balmer, R. (2006). Thy Kingdom Come: How the Religious Right Distorts the Faith
and Threatens America. An Evangelicals Lament. New York: Basic Books.
Barber, B. R. (2003). Strong Democracy: Participatory Politics for a New Age. 20th
Anniversary edition. Berkeley: University of California Press.
Barry, B. (2001). Culture and Equality: An Egalitarian Critique of
Multiculturalism. Cambridge: Harvard University Press.
Barth, H. (1945/1976). Truth and Ideology. Translated by Frederick Lilge.
Berkeley: University of California Press.
Bell, D. (1962). The End of Ideology: On the Exhaustion of Political Ideas in the
Fifties. New York: Collier Books.
Bell, D. (1976). The Cultural Contradictions of Capitalism. New York: Basic Books.
Bellamy, R. (1992). Liberalism and Modern Society. Cambridge: Polity Press.
Berkman, A. (1964/2005). ABC of Anarchism. 3rd Edition. New York: Dover.
Blinkhorn, M. (ed.) (1990). Fascists and Conservatives: The Radical Right and the
Establishment in Twentieth-Century Europe. London: Unwin Hyman.
Bookchin, M. (1986). Post-Scarcity Anarchism. 2nd Edition. Montreal: Black Rose
Books.
Bookchin, M. (1999). Anarchism, Marxism, and the Future of the Left: Interviews
and Essays, 19931998. San Francisco: AK Press.
Boudon, R. (1989). The Analysis of Ideology. Oxford: Polity Press.
Braudel, F. (1982-1984). Civilization and Capitalism, 15th18th Century. Three
volumes. New York: Harper & Row.
Brennan, T. (2006). Wars of Position: The Cultural Politics of Left and Right. New
York: Columbia University Press.

309
 Odabrana dodatna literatura

Alexander, J. C. (2006). The Civil Sphere. Oxford: Oxford University Press.

Althusser, L. (1984). Essays on Ideology. London: Verso.
Anderson, B. (2005). Under Three Flags: Anarchism and the Anti-Colonial
Imagination. London: Verso.
Anderson, P. (2005). Spectrum: From Right to Left in the World of Ideas.
London: Verso.
Apter, D. A. (ed.) (1964). Ideology and Discontent. New York: Free Press.
Arendt, H. (1958). The Origins of Totalitarianism. Cleveland and New York:
Meridian Books.
Aron, R. (1955/1957). The Opium of the Intellectuals. London: Secker and
Warburg.
Balkin, J. M. (1998). Cultural Software: A Theory of Ideology. New Haven: Yale
University Press.
Balmer, R. (2006). Thy Kingdom Come: How the Religious Right Distorts the Faith
and Threatens America. An Evangelicals Lament. New York: Basic Books.
Barber, B. R. (2003). Strong Democracy: Participatory Politics for a New Age. 20th
Anniversary edition. Berkeley: University of California Press.
Barry, B. (2001). Culture and Equality: An Egalitarian Critique of
Multiculturalism. Cambridge: Harvard University Press.
Barth, H. (1945/1976). Truth and Ideology. Translated by Frederick Lilge.
Berkeley: University of California Press.
Bell, D. (1962). The End of Ideology: On the Exhaustion of Political Ideas in the
Fifties. New York: Collier Books.
Bell, D. (1976). The Cultural Contradictions of Capitalism. New York: Basic Books.
Bellamy, R. (1992). Liberalism and Modern Society. Cambridge: Polity Press.
Berkman, A. (1964/2005). ABC of Anarchism. 3rd Edition. New York: Dover.
Blinkhorn, M. (ed.) (1990). Fascists and Conservatives: The Radical Right and the
Establishment in Twentieth-Century Europe. London: Unwin Hyman.
Bookchin, M. (1986). Post-Scarcity Anarchism. 2nd Edition. Montreal: Black Rose
Books.
Bookchin, M. (1999). Anarchism, Marxism, and the Future of the Left: Interviews
and Essays, 19931998. San Francisco: AK Press.
Boudon, R. (1989). The Analysis of Ideology. Oxford: Polity Press.
Braudel, F. (1982-1984). Civilization and Capitalism, 15th18th Century. Three
volumes. New York: Harper & Row.
Brennan, T. (2006). Wars of Position: The Cultural Politics of Left and Right. New
York: Columbia University Press.

309
Brown, W. (2006). Neoliberalism, neoconservatism, and de-democratization.
Political Theory 34 (6): 690714.
Buckley, W. F., Jr. (1961). Up from Liberalism. Lanham: Rowman and Littlefield.
Burrin, P. (2005). Nazi Anti-Semitism: From Prejudice to Holocaust. New York:
New Press. E
Cumming, R. D. (1969) Human Nature and History: A Study of the Development of
Liberal Thought. Two volumes. Chicago: University of Chicago Press.
de Ruggiero, G. (1959). The History of European Liberalism. Boston: Beacon Press.
Davies, P. and D. Lynch (eds.) (2002). The Routledge Companion to Fascism and
the Far Right. London: Routledge.
Dobratz, B. E. and S. L. Shanks-Meile (2000). The White Separatist Movement in
the United States: White Power, White Pride!. Baltimore: Johns Hopkins
University Press.
Eagleton, T. (1991). Ideology: An Introduction. London: Verso.
Eatwell, E. (1996). Fascism: A History. London: Vintage.
Falwell, J. (1980). Listen America! Garden City: Doubleday.
Feuer, L. S. (1975). Ideology and the Ideologists. New York: Harper & Row.
Freeden, M. (1996). Ideologies and Political Theory: A Conceptual Approach.
Oxford: Clarendon Press.
Freeden, M. (1999). The ideology of New Labour. Political Quarterly 70 (1): 4251.
Freeden, M. (2003). Ideology: A Very Short Introduction. Oxford and New York:
Oxford University Press.
Freeden, M. (ed.) (2001). Reassessing Political Ideologies: The Durability of
Dissent. London: Routledge.
Freire, P. (1968/2000). Pedagogy of the Oppressed. 30th Anniversary Edition. New
York: Continuum.
Friedman, M. (1962/2002). Capitalism and Freedom. With the assistance of Rose
D. Friedman, 40th Anniversary Edition. Chicago: University of Chicago Press.
Fukuyama, F. (2006). America at the Crossroads: Democracy, Power, and the Neo
conservative Legacy. New Haven and London: Yale University Press.
Geertz, C. (1973/1993). The Interpretation of Cultures: Selected Essays. London:
Fontana.
Goodwin, J. and J. M. Jasper (eds) (2003). The Social Movements Reader: Cases
and Concepts. Malden: Blackwell Publishing.
Gramsci, A. (1971). Selections from Prison Notebooks. Edited by Q. Hoare and G.
Newell-Smith. London: Lawrence & Wishart.
Griffin, R. (1991). The Nature of Fascism. London: Routledge.
Guibernau, M. (1996). Nationalisms. Cambridge: Polity Press.
Harvey, D. (2005). A Short History of Neoliberalism. Oxford: Oxford University
Press.
310
Heywood, A. (2003). Political Ideologies: An Introduction. Third edition.
Basingstoke: Palgrave.
Honderich, T. (2005). Conservatism: Burke, Nozick, Bush, Blair? London: Pluto
Press.
Huntington, S. P. (1957). Conservatism as an ideology. American Political Science
Review 51 (1): 454473.
Kendall, W. (1963). The Conservative Affirmation. Chicago: Henry Regnery.
Keynes, J. M. (1920/2003). The Economic Consequences of the Peace. New
Brunswick: Transaction Books.
Keynes, J. M. (1936/2006). The General Theory of Employment, Interest, and Money.
London: Palgrave Macmillan.
Kolakowski, L. (1981). Main Currents of Marxism. Three volumes. Oxford: Oxford
University Press.
Kristol, I. (1983). Reflections of a Neoconservative: Looking Back, Looking Ahead.
New York: Basic Books.
Larrain, J. (1979). The Concept of Ideology. London: Hutchinson.
Lewontin, R. C. (1991). Biology as Ideology: The Doctrine of DNA. New York:
HarperPerennial.
Lewontin, R., S. Rose, and L. Kamin (1984). Not in Our Genes: Biology, Ideology
and Human Nature. New York: Pantheon Books.
Mannheim, K. (1936/1986). Conservatism: A Contribution to the Sociology of
Knowledge. London: Routledge & Kegan Paul.
Nee, V. and R. Swedberg (eds.) (2005). The Economic Sociology of Capitalism.
Princeton: Princeton University Press.
Nolan, P. and G. Lenski (1996). Technology, ideology, and societal development.
Sociological Perspectives 39 (1): 23-38.
Nove, A. (1992). The Economics of Feasible Socialism Revisited. Second edition.
London: Harper-Collins Academic.
OSullivan, N. (1975). Conservatism. London: Dent.
Parekh, B. (1982). Marxs Theory of Ideology. London: Croom Helm.
Pateman, C. (1979) The Problem of Political Obligation: A Critical Analysis of
Liberal Theory. New York: John S. Wiley & Sons.
Popper, K. (1945). The Open Society and its Enemies. London: Routledge & Kegan
Paul.
Quarles, C. L. (2004). Christian Identity: The Aryan American Bloodline Religion.
Jefferson: McFarland & Co.
Read, H. (1940). The Philosophy of Anarchism. London: Freedom Press.
Ricoeur, P. (1976). Interpretation Theory: Discourse and the Surplus of Meaning.
Fort Worth: Texas Christian University Press.
311
Brown, W. (2006). Neoliberalism, neoconservatism, and de-democratization.
Political Theory 34 (6): 690714.
Buckley, W. F., Jr. (1961). Up from Liberalism. Lanham: Rowman and Littlefield.
Burrin, P. (2005). Nazi Anti-Semitism: From Prejudice to Holocaust. New York:
New Press. E
Cumming, R. D. (1969) Human Nature and History: A Study of the Development of
Liberal Thought. Two volumes. Chicago: University of Chicago Press.
de Ruggiero, G. (1959). The History of European Liberalism. Boston: Beacon Press.
Davies, P. and D. Lynch (eds.) (2002). The Routledge Companion to Fascism and
the Far Right. London: Routledge.
Dobratz, B. E. and S. L. Shanks-Meile (2000). The White Separatist Movement in
the United States: White Power, White Pride!. Baltimore: Johns Hopkins
University Press.
Eagleton, T. (1991). Ideology: An Introduction. London: Verso.
Eatwell, E. (1996). Fascism: A History. London: Vintage.
Falwell, J. (1980). Listen America! Garden City: Doubleday.
Feuer, L. S. (1975). Ideology and the Ideologists. New York: Harper & Row.
Freeden, M. (1996). Ideologies and Political Theory: A Conceptual Approach.
Oxford: Clarendon Press.
Freeden, M. (1999). The ideology of New Labour. Political Quarterly 70 (1): 4251.
Freeden, M. (2003). Ideology: A Very Short Introduction. Oxford and New York:
Oxford University Press.
Freeden, M. (ed.) (2001). Reassessing Political Ideologies: The Durability of
Dissent. London: Routledge.
Freire, P. (1968/2000). Pedagogy of the Oppressed. 30th Anniversary Edition. New
York: Continuum.
Friedman, M. (1962/2002). Capitalism and Freedom. With the assistance of Rose
D. Friedman, 40th Anniversary Edition. Chicago: University of Chicago Press.
Fukuyama, F. (2006). America at the Crossroads: Democracy, Power, and the Neo
conservative Legacy. New Haven and London: Yale University Press.
Geertz, C. (1973/1993). The Interpretation of Cultures: Selected Essays. London:
Fontana.
Goodwin, J. and J. M. Jasper (eds) (2003). The Social Movements Reader: Cases
and Concepts. Malden: Blackwell Publishing.
Gramsci, A. (1971). Selections from Prison Notebooks. Edited by Q. Hoare and G.
Newell-Smith. London: Lawrence & Wishart.
Griffin, R. (1991). The Nature of Fascism. London: Routledge.
Guibernau, M. (1996). Nationalisms. Cambridge: Polity Press.
Harvey, D. (2005). A Short History of Neoliberalism. Oxford: Oxford University
Press.
310
Heywood, A. (2003). Political Ideologies: An Introduction. Third edition.
Basingstoke: Palgrave.
Honderich, T. (2005). Conservatism: Burke, Nozick, Bush, Blair? London: Pluto
Press.
Huntington, S. P. (1957). Conservatism as an ideology. American Political Science
Review 51 (1): 454473.
Kendall, W. (1963). The Conservative Affirmation. Chicago: Henry Regnery.
Keynes, J. M. (1920/2003). The Economic Consequences of the Peace. New
Brunswick: Transaction Books.
Keynes, J. M. (1936/2006). The General Theory of Employment, Interest, and Money.
London: Palgrave Macmillan.
Kolakowski, L. (1981). Main Currents of Marxism. Three volumes. Oxford: Oxford
University Press.
Kristol, I. (1983). Reflections of a Neoconservative: Looking Back, Looking Ahead.
New York: Basic Books.
Larrain, J. (1979). The Concept of Ideology. London: Hutchinson.
Lewontin, R. C. (1991). Biology as Ideology: The Doctrine of DNA. New York:
HarperPerennial.
Lewontin, R., S. Rose, and L. Kamin (1984). Not in Our Genes: Biology, Ideology
and Human Nature. New York: Pantheon Books.
Mannheim, K. (1936/1986). Conservatism: A Contribution to the Sociology of
Knowledge. London: Routledge & Kegan Paul.
Nee, V. and R. Swedberg (eds.) (2005). The Economic Sociology of Capitalism.
Princeton: Princeton University Press.
Nolan, P. and G. Lenski (1996). Technology, ideology, and societal development.
Sociological Perspectives 39 (1): 23-38.
Nove, A. (1992). The Economics of Feasible Socialism Revisited. Second edition.
London: Harper-Collins Academic.
OSullivan, N. (1975). Conservatism. London: Dent.
Parekh, B. (1982). Marxs Theory of Ideology. London: Croom Helm.
Pateman, C. (1979) The Problem of Political Obligation: A Critical Analysis of
Liberal Theory. New York: John S. Wiley & Sons.
Popper, K. (1945). The Open Society and its Enemies. London: Routledge & Kegan
Paul.
Quarles, C. L. (2004). Christian Identity: The Aryan American Bloodline Religion.
Jefferson: McFarland & Co.
Read, H. (1940). The Philosophy of Anarchism. London: Freedom Press.
Ricoeur, P. (1976). Interpretation Theory: Discourse and the Surplus of Meaning.
Fort Worth: Texas Christian University Press.
311
Ricoeur, P. (1986). Lectures on Ideology and Utopia. New York: Columbia Torrance, J. (1995). Karl Marxs Theory of Ideas. Cambridge: Cambridge University
University Press. Press.
Rokeach, M. (1960). The Open and Closed Mind: Investigations into the Nature of Vincent, A. (2002). Nationalism and Particularity. Cambridge: Cambridge
Belief Systems and Personality Systems. New York: Basic Books. University Press.
Rothbard, M. (1982). The Ethics of Liberty. Atlantic Highlands: Humanities Press. Von Mises, L. (1944/1969) Bureaucracy. New Rochelle: Arlington House.
Sartori, G. (1969). Politics, ideology, and belief systems. The American Political Ward, C. (2004). Anarchism: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford
Science Review 63 (2): 398-411. University Press.
Sassoon, D. (1996). One Hundred Years of Socialism: The West European Left in the Waxman, C. I. (ed.) (1968). The End of Ideology Debate. New York: Funk &
Twentieth Century. London: Tauris. Wagnalls.
Schumpeter, J. A. (1949). Science and ideology. The American Economic Review 39 White, S. (ed.) (2001). New Labour: The Progressive Future? Basingstoke: Palgrave.
(2): 345-359. Wilson, E. O. (1995). Science and ideology. Academic Questions 8 (3): 73-81.
Seliger, M. (1976). Ideology and Politics. London: George Allen and Unwin. Wright, A. (1987). Socialisms. Oxford: Oxford University Press.
Sharpe, R. A. (1974). Ideology and ontology. Philosophy of the Social Sciences 4 (1):
55-64.
Sharpe, R. A. (1976). Man, the ideological animal. Philosophy of the Social Sciences
6 (4): 363-368.
Shaw, G. B. (ed.) (1889). Fabian Essays in Socialism. London: Fabian Society.
Shils, E. (1955). The end of ideology? Encounter 5 (5): 52-58.
Shils, E. (1958). Ideology and civility: On the politics of the intellectual. The
Sewanee Review 66 (3): 450480.
Shklar, J. (ed.) (1966). Political Theory and Ideology. New York: Macmillan.
kori, M. (2008). Neuspene konceptualizacije tradicije i potreba za zasnivanjem
kognitivne antropoloke teorije. U: M. kori, V. Sokolovska i . Lazar, Tradicija,
jezik, identitet. Novi Sad: Mediterran Publishing, str. 11-55.
kori, M. (2010). Sociologija nauke: mertonovski i konstruktivistiki programi.
Sremski Karlovci i Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
kori, M. i A. Kijuhas (2012a). Glokalizacija kao hibridizacija i heterogenizacija
globalnog. U: V. Sokolovska i D. Marinkovi (ur.), Regioni i regionalizacija:
socioloki aspekti. Novi Sad: Mediterran Publishing, str. 63-92.
kori, M. i A. Kijuhas (2012b). Bioloke osnove drutvenih hijerarhija. U: D.
Marinkovi i S. ljuki (ur.), Promene u drutvenoj strukturi i pokretljivosti. Novi
Sad: Filozofski fakultet i Odsek za sociologiju, str. 22-86.
kori, M, A. Kijuhas i J. kori (2014). Neki kreacionistiki argumenti protiv
bioloke (teorije) evolucije: kritika analiza. Teme 38 (3): 977-998.
Therborn, G. (1980). The Ideology of Power and the Power of Ideology. London:
Verso.
Thompson, J. B. (1984). Studies in the Theory of Ideology. Cambridge: Polity Press.
Thompson, J. B. (1990). Ideology and Modern Culture: Critical Social Theory in the
Era of Mass Communication. Cambridge: Polity Press.
Tormey, S. (2004). Anti-Capitalism: A Beginners Guide. Oxford: Oneworld
Publications.

312
Ricoeur, P. (1986). Lectures on Ideology and Utopia. New York: Columbia Torrance, J. (1995). Karl Marxs Theory of Ideas. Cambridge: Cambridge University
University Press. Press.
Rokeach, M. (1960). The Open and Closed Mind: Investigations into the Nature of Vincent, A. (2002). Nationalism and Particularity. Cambridge: Cambridge
Belief Systems and Personality Systems. New York: Basic Books. University Press.
Rothbard, M. (1982). The Ethics of Liberty. Atlantic Highlands: Humanities Press. Von Mises, L. (1944/1969) Bureaucracy. New Rochelle: Arlington House.
Sartori, G. (1969). Politics, ideology, and belief systems. The American Political Ward, C. (2004). Anarchism: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford
Science Review 63 (2): 398-411. University Press.
Sassoon, D. (1996). One Hundred Years of Socialism: The West European Left in the Waxman, C. I. (ed.) (1968). The End of Ideology Debate. New York: Funk &
Twentieth Century. London: Tauris. Wagnalls.
Schumpeter, J. A. (1949). Science and ideology. The American Economic Review 39 White, S. (ed.) (2001). New Labour: The Progressive Future? Basingstoke: Palgrave.
(2): 345-359. Wilson, E. O. (1995). Science and ideology. Academic Questions 8 (3): 73-81.
Seliger, M. (1976). Ideology and Politics. London: George Allen and Unwin. Wright, A. (1987). Socialisms. Oxford: Oxford University Press.
Sharpe, R. A. (1974). Ideology and ontology. Philosophy of the Social Sciences 4 (1):
55-64.
Sharpe, R. A. (1976). Man, the ideological animal. Philosophy of the Social Sciences
6 (4): 363-368.
Shaw, G. B. (ed.) (1889). Fabian Essays in Socialism. London: Fabian Society.
Shils, E. (1955). The end of ideology? Encounter 5 (5): 52-58.
Shils, E. (1958). Ideology and civility: On the politics of the intellectual. The
Sewanee Review 66 (3): 450480.
Shklar, J. (ed.) (1966). Political Theory and Ideology. New York: Macmillan.
kori, M. (2008). Neuspene konceptualizacije tradicije i potreba za zasnivanjem
kognitivne antropoloke teorije. U: M. kori, V. Sokolovska i . Lazar, Tradicija,
jezik, identitet. Novi Sad: Mediterran Publishing, str. 11-55.
kori, M. (2010). Sociologija nauke: mertonovski i konstruktivistiki programi.
Sremski Karlovci i Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
kori, M. i A. Kijuhas (2012a). Glokalizacija kao hibridizacija i heterogenizacija
globalnog. U: V. Sokolovska i D. Marinkovi (ur.), Regioni i regionalizacija:
socioloki aspekti. Novi Sad: Mediterran Publishing, str. 63-92.
kori, M. i A. Kijuhas (2012b). Bioloke osnove drutvenih hijerarhija. U: D.
Marinkovi i S. ljuki (ur.), Promene u drutvenoj strukturi i pokretljivosti. Novi
Sad: Filozofski fakultet i Odsek za sociologiju, str. 22-86.
kori, M, A. Kijuhas i J. kori (2014). Neki kreacionistiki argumenti protiv
bioloke (teorije) evolucije: kritika analiza. Teme 38 (3): 977-998.
Therborn, G. (1980). The Ideology of Power and the Power of Ideology. London:
Verso.
Thompson, J. B. (1984). Studies in the Theory of Ideology. Cambridge: Polity Press.
Thompson, J. B. (1990). Ideology and Modern Culture: Critical Social Theory in the
Era of Mass Communication. Cambridge: Polity Press.
Tormey, S. (2004). Anti-Capitalism: A Beginners Guide. Oxford: Oneworld
Publications.

312
CIP -
,

316.75

,
Vodi kroz ideologije I / Marko kori, Aleksej
Kijuhas. - Novi Sad : Alternativna kulturna organizacija,
2014 (Novi Sad : Zola tampa). - 300 str. ; 24 cm

Tira 300.

ISBN 978-86-80150-01-7 (bro.)

1. , []
a)
COBISS.SR-ID 291789319
CIP -
,

316.75

,
Vodi kroz ideologije I / Marko kori, Aleksej
Kijuhas. - Novi Sad : Alternativna kulturna organizacija,
2014 (Novi Sad : Zola tampa). - 300 str. ; 24 cm

Tira 300.

ISBN 978-86-80150-01-7 (bro.)

1. , []
a)
COBISS.SR-ID 291789319