Srimad Bhagavatam 11 (SP) PDF

RIMAD
BHAGAVATAM
JEDANAESTO PEVANJE
OPTA ISTORIJA
ri rimad
A.. Bhaktivedanta Swami Prabhupada
1
Moj dragi Uddhava, inteligentna osoba se nikada ne
treba povesti za knjievnou koja ne sadri opise Mojih
delatnosti, koje proiavaju itav univerzum. Zaista, Ja
stvaram, odravam i unitavam celu materijalnu tvorevinu.
Meu svim Mojim inkarnacijama zabave (lila-avatara),
najomiljenije su Krina i Balarama. Takozvano znanje koje
ne otkriva te Moje aktivnosti je jednostavno besplodno i nije
prihvatljivo onima koji su zaista inteligentni.
(SB. 11.11.20)
2
SADRAJ:
XI.1. Prokletstvo Yadu dinastije 6
XI.2. Maharaja Nimi sree devet Yogendra 10
XI.3. Osloboenje od iluzorne energije 21
XI.4. Drumila objanjava Boanske inkarnacije kralju Nimiju 33
XI.5. Narada zakljuuje svoje pouke Vasudevi 38
XI.6. Yadu dinastija se povlai u Prabhasu 48
XI.7. Gospod Krina Pouava Uddhavu 57
XI.8. Pria o Pingali 70
XI.9. Odvojenost od svega to je materijalno 79
XI.10. Priroda plodonosnih aktivnosti 86
XI.11. Simptomi uslovljeniH i osloboenih ivih bia 93
XI.12. Iznad odricanja i znanja 102
XI.13. Hama-avatara odgovara na pitanja Brahminih sinova 107
XI.14. Gospod Krina objanjava sistem yoge ri Uddhavi 116
XI.15. Gospod Krinino objanjenje Misinih yoga savrenstava 124
XI.16. Gospodova Obilja 130
XI.17. Gospod Krinin opis Varnarama System 137
XI.18. Opis Varnarama-dharme 147
XI.19. Savrenstvo Duhovnog Znanja 156
XI.20. ista sluba predanog potovanja nadmauje znanje i odvojenost 163
XI.21. Krinino objanjenje Vedskog puta 170
XI.22. Nabrajanje elemenata materijalne tvorevine 177
XI.23. Pesma koju je ispevao Avanti Brahmana 187
XI.24. Sankhya Filosofija 198
XI.25. Tri gune materijalne prirode i iznad njih 203
3
XI.26. Aila-gita 209
XI.27. Gospod Krina pouava procesu oboavanja Boanstava 215
XI.28. Jnana-yoga 224
XI.29. Bhakti-yoga 232
XI.30. Ieznue Yadu Dinastije 240
XI.31. Ieznue Gospoda ri Krine 248
4
XI.1.
Prokletstvo Yadu dinastije
XI.1.
PROKLETSTVO YADU DINASTIJE
STIH 1
ri ukadeva Gosvami je rekao: Gospod ri Krina, zajedno sa Balaramom

i okruen Yadu dinastijom, ubio je mnoge demone. Zatim, da bi uklonio teret sa
Zemlje, Gospod je uredio veliku bitku na Kuruketri, koja je iznenada izbila kao
nasilje izmeu Kurua i Pandava.
STIH 2
Budui da su sinove Pandua naljutile mnogobrojne uvrede njihovih

neprijatelja, kao to su prevare na kockanju, verbalno vreanje, rasputanje
Drupadine kose i mnogi drugi okrutni prestupi, Svevinji Gospod je angaovao
Pandave kao neposredan uzrok izvrenja Njegove volje. Pod izgovorom bitke na
Kuruketri, Gospod Krina je uredio da se svi kraljevi koji su bili teret optereivali
Zemlju okupe sa svojim armijama na suprotnim stranama bojnog polja, i kada ih
je Gospod ubio uz pomo rata, zemlja je bila osloboena njenog tereta.
STIH 3
Svevinja Boanska Linost je iskoristila Yadu dinastiju, koja je bila

zatiena Njegovim vlastitim rukama, da bi uklonio kraljeve koji su zajedno sa
njihovim armijama bili teret na ovoj Zemlji. Onda je nedokuivi Gospod
razmiljao u Sebi, Iako bi neko mogao rei da je teret Zemlje sada uklonjen, po
Mom miljenju jo uvek nije uklonjen, zato jer je jo uvek preostala sama Yadu
dinastija, ija je snaga nepodnoljiva za Zemlju.
STIH 4
Gospod Krina je mislio:Nikakva spoljanja sila ne bi nikako mogla da

porazi ovu porodicu, Yadu dinastiju, iji su lanovi bili uvek predani Meni, i koji
su neogranieni u svom obilju. Ali ako bi Ja inspirisao svau unutar dinastije, ta
svaa bi delovala ba kao vatra nastala od trenja u bunju bambusa, i tada bih
postigao Moju pravu svrhu i vratio se u Moje veno prebivalite.
5
XI.1.
STIH 5
Moj dragi kralju Parikite, kada je uzvieni svemoni Gospod, ija elja se
uvek ispunjava, odluio, On je povukao svoju porodicu pod izgovorom kletve
koju su izgovorili bramane na skupu.
STIH 6-7
Svevinja Boanska Linost, Krina, je rezervoar sve lepote. Sve prelepe

stvari emaniraju iz Njega, i Njegov lini oblik je tako privlaan da skree panju
pogleda sa svih drugih objekata, koji onda izgledaju lieni lepote u poreenju sa
Njim. Kada je Gospod Krina bio na zemlji, privukao je poglede svih ljudi. Kada
je Krina govorio, Njegove rei su privlaile umove svih onih koji su ih se seali.
Videi otiske stopala Gospoda Krine, ljudi bi postajali privueni Njemu, i tako su
eleli da ponude njihove telesne aktivnosti Gospodu kao Njegovi sledbenici. Na
taj nain je Krina vrlo lako irio Njegove slave, koje su opevane kroz rei
najuzvienijih vedskih stihova. Gospod Krina je smatrao da jednostavno
sluajui i pevajui te slave uslovljene due koje e se roditi u budunosti e
prei preko teme neznanja.
STIH 8
Kralj Parikit je upitao:Kako su bramane mogle prokleti Vrinije, koji su

uvek bili puni potovanja prema bramanama, milosrdni i naklonjeni sluenju
starijih i uzvienih osoba i iji su umovi uvek bili potpuno apsorbovani u
razmiljanja o Gospodu Krini?
STIH 9
Kralj Parikit je nastavio sa raspitivanjem: Koji je bio motiv za

proklinjanje? U emu se sastojala kletva, o najii od dvaput roenih? I kako se
takvo nesuglasje moglo pojavi meu Yaduima, koji su svi delili isti cilj u ivotu?
Molim te, reci mi sve te stvari.
STIH 10
ukadeva Gosvami je rekao: Gospod, ije je telo sjedinjenost svega to je

prelepo, iz dunosti je izvrio najpovoljnija dela dok je bio na zemlji, iako je On,
zapravo, bio bez ikakvih tenji, ve zadovoljenih svih elja. Prebivajui u
6
XI.1.
Njegovom prebivalitu i uivajui u ivotu, Gospod, ije slavljenje je samo po

sebi velikodunost, sada je eleo da uniti Svoju dinastiju, budui da je tamo
preostao mali deo Njegove dunosti koju je trebao izvriti.
STIH 11-12:
Mudraci Vivamitra, Asita, Kanva, Durvasa, Bhrigu, Angira, Kayapa,

Vamadeva, Atri i Vasitha, zajedno sa Naradom i drugima su jednom vrili
plodonosne obrede koji dodeljuju obilate rezultate, donose veliku sreu, i
uklanjaju grehove Kali-yuge u celom svetu, samim tim to se pripovedaju.
Mudraci su pravilno izvravali te obrede u domu voe Yadua, Vasudeve, oca
Gospoda Krine. Nakon to je Gospod Krina, boravei u kui Vasudeva kao
samo olienje vremena, na kraju ceremonije ispratio mudrace, oni su otili na
sveto mesto zvano Pindaraka.
STIH 13-15
Na to sveto mesto mladii Yadu dinastije su doveli Sambu, sina Jambavati,

obuenog u ensku odeu. Nestano pristupivi velikim mudracima okupljenim
na tom mestu, mladii su posezali da zgrabe stopala mudraca, i bez potovanja
im se obratili sa pritvornom poniznou, O ueni brahmane, ova crnooka trudna
ena, ima neto da vas upita. Suvie je stidljiva da bi se raspitala za sebe.
Upravo je pred poroajem i veoma je eljna da dobije sina. Budui da ste svi vi
veliki mudraci sa nepogreivom vizijom, molimo vas recite nam da li e dete biti
deak ili devojica.
STIH 16
Tako ismejani obmanom, mudraci su se naljutili, o kralju, i rekli

mladiima, Budale! Ona e vam roditi gvozdeni buzdovan koji e unititi itavu
vau familiju.
STIH 17
Nakon to su uli kletvu mudraca prestravljeni mladii su brzo razotkrili

stomak Sambe, i zaista su mogli da vide da se tamo nalazi gvozdeni buzdovan.
STIH 18
7
XI.1.
Mladii Yadu dinastije su rekli, Oh, ta smo uinili? Tako smo nesreni!
ta e nam porodini lanovi rei? Govorei tako i veoma uznemireni, vratili su
se svojim kuama, nosei buzdovan sa sobom.
STIH 19
Sjaj njihovih lica je izbledeo, Mladii Yadua su doneli buzdovan u

kraljevsku skuptinu, i u prisustvu Yadava rekli su Kralju Ugraseni ta se desilo.
STIH 20
O kralju Parikite, kada su stanovnici Dvarake uli za neopozivu kletvu

bramana i videli buzdovan bili su zaprepateni i usled straha uznemireni.
STIH 21
Nakon to je buzdovan isitnio na komadie, kralj Yadua, Ahuka (Ugrasena)

lino je bacio sve delie i komade u vodu okeana.
STIH 22
Jedna riba je progutala komade gvoa, a delii gvoa su odneti talasima

vode do obale gde su se usadili i izrasli u dugake, otre trstike.
STIH 23
Riba je zajedno sa drugim ribama bila uhvaena u ribarsku mreu. Komad

gvoa iz stomaka ribe je uzeo lovac Jara, koji je od njega nainio vrh strela.
STIH 24
Znajui dobro smisao ovih dogaana, Svevinji Gospod, iako sposoban da

poniti kletvu bramana, nije eleo da to uini. Radije je u obliku vremena
potvrdio ta zbivanja.
8
XI.2.
Maharaja Nimi sree devet Yogendra
XI.2.
MAHARAJA NIMI SREE DEVET YOGENDRA
STIH 1:
rila ukadeva Gosvami je rekao: eljan da se angauje u oboavanju

Gospoda Krine, o najbolji meu Kuruima, Narada Muni je ostao neko vreme u
Dvaraki, koju uvek tite ruke Govinde.
STIH 2:
Moj dragi kralju, u materijalnom svetu uslovljene due su kontrolisana od

strane smrti na svakom koraku ivota. Prema tome, ko se meu uslovljenim
duama ne bi posvetio slubi lotosovim stopalima Gospoda Mukunde, koji je
predmet oboavanja ak i najveih osloboenih dua?
STIH 3:
Jednoga dana mudrac meu devama (polubogovima), Narada, je doao u

kuu Vasudeve. Nakon to mu je odao poasti, udobno smestio i odao
potovanje, Vasudeva je rekao sledee:
STIH 4:
ri Vasudeva je rekao: Moj gospodaru, tvoja poseta je kao kada otac

poseti svoje dete, ona je za dobrobit svih ivih bia. Ti posebno pomae
najpalijima meu ivim biima, kao i onima koji su napredni na putu prema
Svevinjem Gospodu, Utamaloki.
STIH 5:
Delatnosti polubogova, vode i bedi i srei ivih bia, ali delatnosti velikih
svetaca kao to si ti, koji su prihvatili nepogreivog Gospoda kao samu svoju
duu imaju za rezultat samo sreu svih ivih bia.
STIH 6:
9
XI.2.
Oni koji su odani polubogovima dobijaju odgovarajue razultate od njih na

nain koji je upravo odgovarajui ponudama. Polubogovi su predstavnici karme,
kao senka osobe, meutim, svete osobe su milostivi prema palim duama.
STIH 7:
O brahmana, iako sam zadovoljan jednostavno gledajui te, ipak bih eleo
da upitam o onim dunostima koje pruaju zadovoljstvo Vrhunskoj Boanskoj
Linosti. Svaki smrtnik koji uje o njima, oslobaa se od svih vrsta straha.
STIH 8:
U prethodnom ivotu na ovoj planeti, oboavao sam Svevinjeg Gospoda

Anantu, koji jedini moe dodeliti osloboenje, ali zato to sam eleo imati dete,
nisam Ga oboavao radi osloboenja. Tako sam bio zbunjen Gospodovom
iluzornom energijom.
STIH 9:
Moj dragi gospodine ti si uvek odan svojim zavetima. Molim te poui me

jasno, tako da tvojom milou mogu lako da se oslobodim materijalnog
postojanja, koje je uvek puno opasnosti i neprekidno nas dri u strahu.
STIH 10:
ukadeva Gosvami je rekao: O kralju, devarii Narada je bio zadovoljan

pitanjima koja mu je postavio veoma inteligentni Vasudeva. Budui da su ona
ukazivala na transcendentalne odlike Vrhunske Boanske Linosti, ona su
podseala Naradu na Gospoda Krinu. Narada je odgovorio Vasudevi sledee.
STIH 11:
ri Narada je rekao: O najbolji od Satvata, posve si pravilno upitao o

venim dunostima ivog bia prema Svevinjem Gospodu. Takva devocijska
sluba prema Gospodu je tako mona da njeno izvravanje moe proistiti itav
univerzum.
STIH 12:
ista devocijska sluba posveena Svevinjem Gospodu je duhovno tako

mona da samim sluanjem o takvoj transcendentalnoj slubi, pevanjem njenih
10
XI.2.
slava, meditiranjem na njih, prihvatanjem te slube sa verom i potovanjem ili

pohvalom devocijske slube drugih, ak i osoba koja mrzi polubogove i sva druga
iva bia, moe biti odmah proiena.
STIH 13:
Uinio si da se danas seam mog Gospoda, uzviene blaene Boanske

Linosti, Narayana. Svevinji Gospod je tako povoljan da ko god da slua ili peva
o Njemu postaje posve poboan.
STIH 14:
Da bi razjasnili devocijsku slubu posveenu Gospodu, mudraci su sakupili

drevne istorijske razgovore izmeu velike due Kralja Videhe i sinova Riabhe.
STIH 15:
Svayambhuva Manu je imao sina koji se zvao Maharaja Priyavrata, a meu

Priyavratinim sinovima je bio Agnidhra. Od Agnidhre se rodio Nabhi, iji je sin bio
poznat kao Riabhadeva.
STIH 16:
ri Riabhadeva je prihvaen kao ekspanzija Vrhovnog Gospoda,

Vasudeva. On se inkarnirao u ovom svetu da bi rairio one religiozne principe
koji vode ivo bie do konanog osloboenja. On je imao stotinu sinova, koji su
svi bili savreni vedskom znanju.
STIH 17:
Od stotinu sinova Gospoda Riabhadeve, najstariji, Bharata, je bio

potpuno posveen Gospodu Narayanu. Zbog Bharatine slave ova planeta je
danas proslavljena kao velika Bharata-vara.
STIH 18:
Kralj Bharata se odrekao ovog materijalnog sveta, smatrajui sve vrste

materijalnih zadovoljstava privremenim i beskorisnim. Naputajui svoju mladu
prelepu enu, i porodicu, on je oboavao Gospoda Harija otrim strogostima i
dostigao prebivalite Gospoda nakon tri ivota.
11
XI.2.
STIH 19:
Devet preostalih sinova Riabhadeva postali su upravljai devet ostrva

Bharata-vare i oni su uspostavili potpunu suverenost nad ovom planetom.
Preostalih devedeset-jedan sinova postali su dvaput roeni brahmane i pomagali
su u uvoenju vedskog puta plodonosnih rtvovanja (karma-kanda).
STIH 20-21:
Devet preostalih sinova Riabhe su bili veoma sreni mudraci koji su

energino radili da bi irili znanje o Apsolutnoj Isitni. Lutali su naokolo goli i bili
veoma dobro ueni u duhovnoj nauci. Njihova imena su bila:Kavi, Havir,
Antarika, Prabuddha, Pippalayana, Avirhotra, Drumila, Camasa i Karabhajana.
STIH 22:
Ti mudraci lutali su zemljom i videli su itav univerzum sa svim njegovim

grubim i suptilnim objektima, kao manifestaciju Vrhovnog Gospoda i kao
nerazliitu od jastva.
STIH 23:
Devet Yogendra su osloboene due koji putuju slobodno na planete

polubogova, savrenih mistika, Sadhyas, nebeskih muziara, Yakas, ljudskih
bia, i manjih podreenih polubogova kao to su Kinnare i Nage (zmije). Nikakva
zemaljska sila nije mogla da ogranii njihovo slobodno kretanje, i oni su po
svojoj slobodnoj elji putovali takoe i u svetove mudraca, anela, sablasnih i
avetinjskih sledbenika gospodara ive, Vidyadhara, brahmana i krava.
STIH 24:
Jednom u Ajanabhi (nekadanje ime Zemlje), doli su na rtvovanje koje

je izvoeno od strane velike due Maharaja Nimija, a koje je bilo pod vodstvom
uzvienih mudraca.
STIH 25:
Moj dragi kralju, gledajui te iste bhakte Gospoda, koji su se takmiili sa

suncem u blistavosti, svi prisutni vrioci rtvovanja, brahmane ak i rtvena
vatra su ustali iz potovanja.
12
XI.2.
STIH 26:
Kralj Videha (Nimi) je razumeo da su devet mudraca bili uzvieni bakte

Svevinje Boanske Linosti. Zbog toga, presrean zbog njihovog svepovoljnog
dolaska, ponudio im je odgovarajua sedita i izvrio obredno potovanje, ba
kao to bi neko oboavao Svevinju Boansku Linost.
STIH 27:
Preplavljen transcendentalnom radou, kralj se ponizno poklonio a zatim

poeo postavljati pitanja devetorici mudraca. Ovih devet velikih dua koji su sijali
vlastitim sjajem i tako izgledali ba kao etvorica Kumara, sinova Gospoda
Brahme.
STIH 28:
Kralj Videha je rekao: Mislim da vi mora da ste neposredni sudrugovi

Svevinje Boanske Linosti, koji je poznat kao neprijatelj demona Madhu-a.
Zaista, isti bhakte Gospoda Vinua lutaju univerzumom ne radi njihovih linih
sebinih interesa, ve da bi proistili sve uslovljene due.
STIH 29:
Za uslovljene due ljudsko telo se najtee dostie, a ono moe biti

izgubljeno u svakom trenutku. Ali ja mislim da ak i oni koji su dostigli ljudski
oblik ivota, retko dostiu drutvo istih bhakta, koji su dragi Gospodu
Vaikunthe.
STIH 30:
Prema tome, O potpuno bezgreni, Molim te da mi ljubazno kae ta je to

vrhovno dobro. Nakon svega, ak i trenutak druenja sa istim bhaktom u ovom
svetu roenja i smrti je neprocenjivo blago za bilo kog oveka.
STIH 31:
Molim te da govori o tome kako se neko angauje u devocijskoj slubi

Svevinjeg Gospoda, ukoliko me smatra sposobnim da pravilno sluam o tim
temama. Kada ivo bie ponudi devocijsku slubu Svevinjem Gospodu, Gospod
je odmah zadovoljan, i za uzvrat On e dati ak i samog Sebe predanoj dui.
13
XI.2.
STIH 32:
ri Narada je rekao: O Vasudeva, kada se Maharaja Nimi tako raspitivao

kod devet yogendra o devocijskoj slubi posveenoj Gospodu, te najbolje svete
osobe su se iskreno zahvalili kralju na postavljenim pitanjima i govorili mu sa
oseajnou u prisustvu okupljenih lanova rtvovanja i svetenika brahmana.
STIH 33:
ri Kavi je rekao: Smatram da onaj ija je inteligencija neprekidno

uznemirena time to se osoba pogreno identifikuje sa prolaznim materijalnim
svetom moe dostii stvarno osloboenje od straha jedino oboavanjem
lotosovih stopala nepogreivog Svevinjeg Gospoda. U takvoj devocijskoj slubi,
svi strahovi se dokonavaju u potpunosti.
STIH 34:
ak i iva bia u neznanju mogu lako doi do spoznaje Svevinjeg

Gospoda ako ona prihvate ona sredstva koja su propisana od strane Svevinjeg
Gospoda Lino. Postupci preporueni od strane Gospoda su poznati kao
bhagavata-dharma, ili devocijska sluba posveena Svevinjoj Boanskoj
Linosti.
STIH 35:
O kralju, ako osoba prihvati te procese slube predanog potovanja

posveene Svevinjoj Boanskoj Linosti nee nikada greiti na svom putu u
ovom svetu. ak i ako tri zatvorenih oiju, osoba se nee spoticati ili pasti.
STIH 36:
U skladu sa odreenom prirodom koju je osoba stekla u uslovljenom

ivotu, ta god da osoba ini bilo sa telom, reima, umom, ulima, inteligencijom
ili proienom sveu treba to ponuditi Svevinjem, mislei, "Ovo je za
zadovoljstvo Gospoda Narayana."
STIH 37:
Strah se javlja kada ivo bie pogreno identifikuje sebe sa materijalnim

telom usled apsorbovanja u spoljanju, iluzornu energiju Gospoda. Kada se ivo
14
XI.2.
bie na taj nain okrene od Svevinjeg Gospoda, ono takoe zaboravlja svoju
konstitucionalnu poziciju kao sluge Gospoda. Takvo zbunjujue zastraujue
stanje ishodi kao posledica dejstva iluzorne energije, zvane maya. Prema tome,
inteligentna osoba treba da se uposli bez oklevanja u istoj devocijskoj slubi
posveenoj Gospodu, pod vodstvom duhovnog uitelja, koga treba prihvatiti kao
oboavano boanstvo i svoj ivot i duu.
STIH 38:
Iako dvostranost materijalnog sveta konano ne postoji, uslovljena dua je

iskuava kao stvarnu pod dejstvom vlastite uslovljene inteligencije. Ovo
umiljeno iskustvo sveta kao odvojenog od Krine moe biti uporeeno sa
delatnostima sanjanja i matanja. Kada uslovljena dua nou sanja neto
poeljno ili uasno ili kada sanjari o tome ta bi volela ili ta bi izbegla, ona
kreira stvarnost koja nema postojanja izvan njenih vlastitih matanja. Tenja
uma je da prihvata i da odbacuje razliite aktivnosti a na osnovu ulnog
zadovoljenja. Prame tome, inteligentna osoba treba kontrolisati um
ograniavajui ga od iluzije da vidi stvari odvojene od Krine, i kada je um tako
ovladan uslovljena dua e iskusiti stvarnu neustraivost.
STIH 39:
Inteligentna osoba koja kontrolie svoj um i koja je pobedila strah treba

napustiti sve vezanosti za materijalne objekte kao to su ena, porodica i nacija i
treba slobodno lutati bez zbunjenosti, sluajui i pevajui sveta imena Gospoda,
nosioca toka bojnih kola. Sveta imena Krine su svepovoljna zato jer ona
opisuju Njegovo transcendentalno roenje i delatnosti koje on izvodi u ovom
svetu radi spasa svih uslovljenih dua. Tako se sveta imena Gospoda pevaju kroz
ceo svet.
STIH 40:
Pevanjem svetog imena Svevinjeg Gospoda, osoba dolazi do stadijuma

ljubavi prema Bogu. Onda je posveenik uvren u svom zavetu kao veni sluga
Gospoda, i postepeno postaje veoma vezan za neko odreeno ime i oblik
Svevinje Boanske Linosti. Kako se njegovo srce topi u ekstatinoj ljubavi, on
15
XI.2.
se smeje veoma glasno ili plae ili uzvikuje. Ponekad peva i igra kao poludeo,
budui da je ravnoduan prema javnom miljenju.
STIH 41:
Posveenik ne treba da vidi bilo ta kao odvojeno od Svevinje Boanske

Linosti, Krine. Bilo, vatra vazduh, voda, zemlja, sunce i druga svetlea tela,
sva iva bia, pravci, drvee i druge biljke, reke i okeani bilo ta da posveenik
doivljava on treba smatrati da je to ekspanzija Krine. Tako posmatrajui sve
to postoji u tvorevini kao telo Svevinjeg Gospoda, Harija, posveenik treba
odati svoje iskreno potovanje celoj ekspanziji Gospodovog tela.
STIH 42:
Predanost, direktno iskustvo Svevinjeg Gospoda, i odvojenost od drugih

stvari ovo troje se deava istovremeno onome ko je uzeo zatitu Svevinje
Boanske Linosti, na slian nain kao to zadovoljstvo, hranjenje, i olakanje od
gladi dolaze istovremeno poveavajui se sa svakim zalogajem, za osobu koja
jede.
STIH 43:
Moj dragi kralju, posveenik koji oboava lotosova stopala nepogreive

Boanske Linosti postojanim naporom na taj nain dostie nepokolebljivu
devociju, odvojenost i iskustveno znanje o Boanskoj Linosti. Na taj nain
uspeni posveenik Gospoda dostie vrhovni duhovni mir.
STIH 44:
Maharaja Nimi je rekao: Sada mi molim te detaljno opii posveenike

Svevinjeg Gospoda. Koji su prirodni simptomi pomou kojih mogu napraviti
razliku izmeu najnaprednijih posveenika, onih na srednjem nivou, i onih koji su
poetnici? Koje su tipine religiozne aktivnosti Vainave, i kako on govori?
Posebno, molim te objasni one simptome i karakteristike pomou kojih Vainave
postaju dragi Svevinjoj Boanskoj Linosti.
STIH 45:
16
XI.2.
ri Havir je rekao: Najnapredniji posveenik u svemu vidi duu svih dua,

Svevinju Boansku Linost, ri Krinu. Posledino tome on vidi sve u odnosu sa
Svevinjim Gospodom i razume da sve to postoji je veno smeteno u Gospodu.
STIH 46:
Srednji, ili posveenik druge klase, koji se naziva madhyama-adhikari,

nudi svoju ljubav Svevinjoj Boanskoj Linosti, on je iskren prijatelj svim
posveenicima Svevinje Boanske Linosti, milostiv je prema ljudima u
neznanju i nedunima a nezainteresovan prema onima koji zavide Svevinjoj
Boanskoj Linosti.
STIH 47:
Posveenik koji se verno angauje u oboavanju Boanstva u hramu ali se

ne ponaa pravilno prema drugim posveenicima ili generalno prema ljudima se
naziva prakrita-bhakta, materijalistiki sledbenik, i smatra se da je na najniem
poloaju.
STIH 48:
ak i kada upoljava svoja ula u kontaktu sa ulnim objektima, onaj koji

vidi itav ovaj svet kao energiju Gospoda Vinua, nije ni odbojan niti je ushien.
Zaista, on je najuzvieniji meu posveenima.
STIH 49:
U ovom materijalnom svetu, nae materijalno telo je uvek predmet

roenja i propadljivosti. Slino, ivotni vazduh (prana) je uznemiren glau i eu,
um je stalno u teskobi, inteligencija udi za onim to ne moe stei, a sva ula su
konano iscrpljena neprekidnom borbom u materijalnoj prirodi. Osoba koja nije
uznemirena neizbenim bedama materijalnog postojanja, i koja ostaje izdvojena
(ravnoduana) prema njima jednostavno se seajui lotosovih stopala Svevinje
Boanske Linosti, treba se smatrati bhagavata-pradhana, najnaprednijim
posveenikom Gospoda.
STIH 50:
17
XI.2.
Onaj ko je uzeo iskljuivu zatitu Svevinjeg Gospoda, Vasudeva, postaje

slobodan od plodonosnih delatnosti, koji su osnovani na materijalnoj poudi.
Zaista, onaj ko je uzeo zatitu lotosovih stopala Gospoda je osloboen ak i od
elje da uiva u materijalnom ulnom zadovoljenju. Planovi za uivanje u ivotu
seksualnih zadovoljstava, drutveni ugled i novac ne mogu se razviti u njegovom
umu. Prema tome, on se smatra da je bhagavatottama, isti posveenik Gospoda
na najviem nivou.
STIH 51:
Roenje u aristokratskoj porodici i vrenje asketskih i pobonih delatnosti

sigurno uzrokuju da se neko osea ponosan u sebi. Slino, ako neko uiva
prestian poloaj u drutvu zato to su njegovi roditelji visoko potovani lanovi
varnarama drutvenog sistema, osoba postaje jo i vie zanesena u sebi. Ali ako
uprkos tim izvanrednim materijalnim odlikama osoba ne osea ak ni primesu
ponosa u sebi, ona treba da se smatra najdraim slugom Svevinje Boanske
Linosti.
STIH 52:
Kada posveenik napusti sebinu zamisao zbog koje razmilja Ovo je

moje vlasnitvo, a ono je njegovo, i kada nije vie zainteresovan za
zadovoljstva vlastitog tela ili ravnoduan prema neudobnostima drugih, on
postaje posve miran i zadovoljan. Smatra se jednostavno jednim meu svim
ivim biima koji su jednaki delovi i delii Svevinje Boanske Linosti. Smatra se
da je tako zadovoljan vainava na najviem stupnju slube predanog potovanja.
STIH 53:
Lotosova stopala Svevinje Boanske Linosti trae ak i najvei

polubogovi, kao to su Brahma i iva, koji svi prihvataju Svevinju Boansku
Linost kao njihovu ivot i duu. isti bhakta Gospoda nikada ne moe zaboraviti
ta lotosova stopala u bilo kojim okolnostima. On nikada nee napustiti utoite
Njegovih lotosovih stopala ni za jedan trenutak zaista, ni za pola trenutka
ak ni u zamenu za blagoslov upravljanja i uivanja u obilju itavog univerzuma.
Takav bhakta Gospoda treba se smatrati najboljim od svih Vainava.
18
XI.2.
STIH 54:
Kako vatra materijalnog ispatanja moe nastaviti da pee srce onoga ko

oboava Svevinjeg Gospoda? Gospodova lotosova stopala su izvrila bezbrojna
herojska dela, predivni nokti na Njegovim nonim prstima su kao vredni dragulji.
Sjaj koji emanira iz tih noktiju je kao osveavajui meseev sjaj, jer on
trenutano oslobaa od patnje u srcu istog bakte, ba kao to pojava meseevih
rashlaujuih zraka oslobaa od gorue vruine sunca.
STIH 55:
Svevinja Boanska Linosti je tako ljubazna prema uslovljenim duama

da, ako Ga one prizivaju izgovarajui Njegovo sveto ime, ak i bez svrhe ili
nevoljno, Gospod je sklon da uniti bezbrojne grene reakcije u njihovim srcima.
Prema tome, kada bhakta koji je uzeo zatitu Gospodovih lotosovih stopala peva
sveto ime Krina sa istinskom ljubavi, Svevinja Boanska Linost ne moe
nikada napustiti srce takvog bakte. Neko ko je tako uhvatio Svevinjeg Gospoda
unutar svog srca je poznat kao bhagavata-pradhana, najuzvieniji bhakta
Gospoda.
19
XI.3.
Osloboenje od iluzorne energije
XI.3.
OSLOBOENJE OD ILUZORNE ENERGIJE
STIH 1:
Kralj Nimi ree: Sada elimo da nauimo o iluzornoj energiji Svevinje

Boanske Linosti, ri Vinua, koja zbunjuje ak i velike mistike gospodo, molim
Vas, govorite nam o tome.
STIH 2:
Iako pijem nektar vaeg kazivanja o slavama Svevinje Boanske Linosti,

moja e jo nije ugaena. Takvi nektarski opisi Gospoda i Njegovih bhakta su
pravi lek za uslovljene due kao to sam ja, koje su muene trostrukim bedama
materijalnog postojanja
STIH 3:
ri Antarika ree: O Kralju snanih ruku, pokreui materijalne elemente

cele kreacije, prvobitna Dua je poslala sva iva bia u vie i nie oblike ivota,
da bi uslovljene due mogle da dostignu ulno uivanje ili konano osloboenje,
prema njihovim eljama
STIH 4:
Nad-Dua ulazi u u materijalna tela stvorenih bia, pokree um i ula, i na

taj nain uzrokuje da uslovljena dua doe u dodir sa tri gune materijalne
prirode radi ulnog uivanja.
STIH 5:
Osobeno ivo bie, gospodar materijalnog tela, upotrebljava svoja

materijalna ula, koja je pokrenula Nad-Dua, u pokuaju da uiva predmete
ula sastavljene od guna materijalne prirode. Na taj nain pogreno poistoveuje
stvoreno materijalno telo sa venim, neroenim Jastvom i postaje zapleteno u
iluzornoj energiji Gospoda.
STIH 6:
20
XI.3.
Prisiljeno duboko ukorenjenim materijalnim eljama, osobeno ivo bie

ukljuuje svoje aktivne ulne organe u plodonosne delatnosti. Ono tada
proivljava rezultate svojih materijalnih delatnosti lutajui ovim svetom u
takozvanoj srei i nesrei.
STIH 7:
Na ovaj nain, uslovljeno ivo bie je primorano da iznova i iznova iskusi

roenje i smrt. Prisiljeno reakcijama na sopstvene delatnosti, ono bespomono
luta od jedne nesree do druge, patei od trenutka stvaranja do vremena
kosmikog unitenja.
STIH 8:
Kada unitenje materijalnih elemenata postane neizbeno, Svevinja

Boanska Linost u Svom obliku venog vremena, povlai ispoljeni kosmos,
sastavljen od grubih i suptilnih elemenata, i ceo univerzum nestaje u
neispoljenom.
STIH 9:
Kako se bude pribliavalo kosmiko unitenje, nastupie uasna sua na

zemlji i trajae stotinu godina. Tokom tog vremena toplota sunca e se
postepeno uveavati, i ta plamtea vrelina e muiti sva tri sveta.
STIH 10:
Poev od Patalaloke, vatra narasta, emanirajui iz usta Gospoda

Sankarane. Njeni plamenovi se uzdiu noeni vetrom, i spaljuju sve, u svim
pravcima.
STIH 11:
Gomile oblaka zvanih Samvartaka izlivae bujice kia stotinu godina.

Padajui u kapima veliine slonove surle, smrtonosna kia e potopiti itav
univerzum u vodu.
STIH 12:
21
XI.3.
Tada Vairaja Brahma, dua kosmikog oblika, naputa svoje kosmiko

telo, O Kralju, i ulazi u suptilnu neispoljenu prirodu, kao vatra koja vie nema
goriva
STIH 13:
Liena svog mirisa od strane vetra, element zemlja se preobraava u

vodu, a voda, liena svog ukusa tim istim vetrom, postaje vatra.
STIH 14:
Vatra, tamom liena svog oblika, postaje vazduh. Kada vazduh izgubi
svoju osobinu dodira pod uticajem prostora, on se stapa sa prostorom. Kada
prostor izgubi svoju opipljivost pod uticajem Svevinje Due u obliku vremena,
prostor se stapa sa lanim egom u guni neznanja.
STIH 15:
Dragi moj Kralju, materijalna ula i inteligencija se stapaju sa lanim egom

u guni strasti, iz koje su i nastali; a um, zajedno sa polubogovima, ulazi u lani
ego u guni vrline. Tada se celokupni lani ego, sa svim svojim osobinama, stapa
sa mahat-tattvom.
STIH 16:
Sada sam opisao mayu, iluzornu energiju Svevinje Boanske Linosti.

Ova iluzorna energija, sastavljena od tri gune materijalne prirode, je
opunomoena od strane Gospoda za stvaranje, odravanje i unitenje
materijalnog univerzuma. ta bi jo eleli da ujete?
STIH 17:
Kralj Nimi ree: O veliki mudrae, molim te objasni kako ak i budalasti

materijalisti mogu lako nadii iluzornu energiju Svevinjeg Gospoda, koja je
nepremostiva za one koji nisu samoovladani.
STIH 18:
ri Prabuddha ree: Prihvatajui uloge mukarca i ene u ljudskom

drutvu, uslovljene due se sjedinjuju u seksualnim vezama. Na taj nain
neprestano ulau materijalni napor da uklone svoju nesreu i neogranieno
22
XI.3.
uveaju svoje zadovoljstvo. Ali osoba treba da vidi da e oni neizbeno postii
upravo suprotan rezultat. Drugim reima, njihova srea neizbeno nestaje, a
kako stare, njihova materijalna nesree se poveava.
STIH 19:
Bogatstvo je neprestani izvor teskobe, najtee se dostie, i praktino je

smrt za duu. Kakvo zadovoljstvo zaista dobija osoba od svog bogatstva? Slino
tome, kako osoba moe zadobiti konanu ili stalnu sreu od takozvanog doma,
dece, roaka i domaih ivotinja, koji se odravaju teko zaraenim novcem?
STIH 20:
Osoba ne moe pronai stalnu sreu ak ni na rajskim planetama, koje

moe dostii u sledeem ivotu izvoenjem ritualnih ceremonija i rtvovanja. ak
i u materijalnom raju ivo bie je uznemireno nadmetanjem sa njemu jednakim, i
zaviu prema onima koji su superiorniji. A kako se boravak u raju zavrava kad
se potroe rezultati pobonih plodonosnih delatnosti, stanovnici raja su u strahu,
predviajui unitenje njihovog rajskog ivota. Oni nalikuju kraljevima koji, iako
im se sa zaviu dive obini graani, neprestano bivaju uznemiravani od strane
neprijateljskih kraljeva, i koji prema tome nikada ne dostiu pravu sreu.
STIH 21:
Prema tome, svaka osoba koja ozbiljno eli istinsku sreu mora traiti
verodostojnog duhovnog uitelja i uzeti njegovo utoite putem inicijacije.
Kvalifikacije verodostojnog duhovnog uitelja su da je spoznao zakljuke vedskih
spisa razmiljanjem i da je u stanju da druge ubedi u ove zakljuke. Takve velike
osobe, koje su uzele utoite Svevinjeg Gospoda, ostavljajui na stranu sva
materijalna razmatranja, treba da budu prihvaene kao verodostojni duhovni
uitelji.
STIH 22:
Prihvatajui verodostojnog duhovnog uitelja kao sopstveni ivot i duu,

uenik treba od njega da naui proces predanog sluenja. Svevinja Boanska
Linost, Hari, dua svih dua, je sklon da prui samog Sebe Svojim istim
bhaktama. Prema tome, treba da naui od duhovnog uitelja da slui Gospoda
23
XI.3.
bez dvolinosti i na tako veran i povoljan nain da e Svevinji Gospod, budui

zadovoljan, ponuditi samog Sebe vernom ueniku.
STIH 23:
Iskreni uenik treba da naui da odvoji um od svega materijalnog i razvija

druenje sa svojim duhovnim uiteljem i drugim svetim bhaktama. Treba da
bude milostiv prema onima koji su na niem poloaju od njega, razvija
prijateljstvo sa onima koji su mu jednaki, i ponizno slui one koji su na viem
duhovnom nivou. Na taj nain treba da naui da pravilno postupa prema svim
ivim biima
STIH 24:
Da bi sluio duhovnog uitelja, uenik treba da naui istou, strogost,

trpeljivost, utanje, prouavanje vedskog znanja, jednostavnost, celibat,
nenasilje, i staloenost pri suoavanju sa materijalnim dvojnostima kao to su
toplota i hladnoa, srea i nesrea.
STIH 25:
Osoba treba da primenjuje meditaciju neprestano videi sebe kao venu

svesnu duhovnu duu i videi Gospoda kao apsolutnog kontrolora svega. Da bi
poveala svoju meditaciju, osoba treba da ivi na usamljenom mestu i odrekne
se lane vezanosti za dom i ono to prati domainstvo. Odriui se ukrasa
privremenog materijalnog tela, treba da se odeva u odbaene ostatke odee, ili u
kore drveta. Na ovaj nain osoba treba da naui da bude zadovoljna u svim
okolnostima.
STIH 26:
Osoba treba da ima vrstu veru da e dostii uspeh u ivotu sledei one
spise koji opisuju Svevinje Boanske Linosti, Bagavana. U isto vreme, treba da
izbegava huljenje drugih spisa, i da strogo kontrolie svoj um, govor i telesne
delatnosti, uvek da govori istinu, i dovede um i ula pod punu kontrolu.
STIH 27-28:
24
XI.3.
Osoba treba da slua, slavi i meditira na predivne transcedentalne

delatnosti Gospoda. Treba naroito da bude zaokupljena pojavom, delatnostima,
osobinama, i svetim imenima Svevinje Boanske Linosti. Tako inspirisana,
osoba treba da vri svoje dnevne delatnosti kao ponudu Svevinjem Gospodu.
Treba da vri rtvovanja, strogosti, daje milostinju iskljuivo za zadovoljstvo
Gospoda. Na slian nain, osoba treba da peva samo one mantre koje slave
Svevinju Boansku Linost. Sve religiozne delatnosti treba da se vre kao
ponuda Gospodu. ta god da je prijatno ili lepo treba odmah ponuditi Svevinjem
Gospodu, ak i sopstvenu enu, decu, dom i ivotni vazduh, osoba treba da
ponudi lotosovim stopalima Svevinje Boanske Linosti.
STIH 29:
Onaj koji eli svoju krajnju dobrobit treba da razvija prijateljstvo sa onim
osobama koje su prihvatile Krinu kao gospodara svog ivota. Treba da razvija
stav sluenja prema svim ivim biima. Osoba naroito treba da nastoji da
pomogne onima u ljudskom obliku ivota i, meu njima, naroito onima koji
prihvataju principe religioznog ponaanja. Meu pobonim osobama, treba
naroito sluiti iste bakte Svevinje Boanske Linosti.
STIH 30:
Osoba treba da naui kako da se drui sa bhaktama Gospoda nalazei se

sa njima kako bi zajedno pevali o slavama Gospoda. Ovaj proces najvie
proiava. Dok bakte na taj nain razvijaju svoje prijateljstvo, oseaju
meusobnu sreu i zadovoljstvo. Podravajui se meusobno, oni mogu napustiti
materijalno ulno zadovoljavanje, koje je uzrok svih patnji.
STIH 31:
Gospodove bakte neprestano meu sobom razgovaraju o slavama

Svevinje Boanske Linosti.. Tako se stalno seaju Gospoda i podseaju jedni
druge na Njegove osobine i zabave. Na ovaj nain, svojom predanou
principima bakti-yoge, bakte zadovoljavaju Boansku Linost, i On uklanja od
bhakta sve to je nepovoljno. Bivajui proieni od svih smetnji, u bhaktama se
25
XI.3.
budi ista ljubav prema Bogu, i tako, ak i u ovom svetu, njihova produhovljena
tela pokazuju simptome transcedentalnog zanosa, kao to je jeenje koe.
STIH 32:
Dostigavi ljubav prema Bogu, bakte ponekad glasno plau, zaokupljeni

milju o nepogreivom Gospodu. Ponekad se smeju, oseaju veliko zadovoljstvo,
glasno se obraaju Gospodu, pleu ili pevaju. Takvi bakte, nadiavi materijalni,
uslovljeni ivot, ponekad oponaaju neroenog Svevinjeg glumei Njegove
zabave. I ponekad, kada dostignu Njegovo lino prisustvo, ostaju mirni i tihi.
STIH 33:
Tako uei nauku predanog sluenja i praktino primenjujui predano

sluenje Gospoda, bhakta dolazi na nivo ljubavi prema Bogu. Potpunom
predanou Svevinjoj Boanskoj Linosti, Narayane, bhakta sa lakoom nadilazi
iluzornu energiju, mayu, koja je veoma teko nadii.
STIH 34:
Kralj Nimi ree: Molim Vas objasnite mi transcedentalni poloaj Svevinjeg

Gospoda, Narayane, koji je Sam Apsolutna Istina i Nad-Dua svakoga. Vi mi to
moete objasniti jer ste najbolji poznavaoci transcedentalnog znanja.
STIH 35:
ri Pippalayana ree: Svevinja Boanska Linost je uzrok stvaranja,

odravanja i unitenja ovog univerzuma, ali On Sam nema uzrok. On proima
razliita stanja budnosti, sanjanja i besvesnog stanja dubokog sna i takoe
postoji izvan njih. Ulazei u telo svakog ivog bia kao Nad-Dua, On oivljava
telo, ula, ivotni vazduh i mentalne aktivnosti, i time svi suptilni i grubi organi
tela poinju da funkcioniu. Dragi moj Kralju, znaj da je Boanska Linost
Vrhovna.
STIH 36:
Ni um ni sposobnosti govora, vida, inteligencije, ivotnog vazduha ili bilo

kog ula ne mogu prodreti u tu Svevinju Istinu, nita vie nego to male varnice
mogu uticati na vatru iz koje su potekle. ek ni autentini jezik Veda ne moe
26
XI.3.
savreno da opie Svevinju Istinu, jer i same Vede poriu mogunost da se

Istina izrazi reima. Ali kroz posredno upuivanje vedski zvuk slui kao dokaz
Vrhovne Istine, budui da bez postojanja te Vrhovne Istine razliita ogranienja
koja se mogu nai u Vedama ne bi imale konanu svrhu.
STIH 37:
Izvorno jedan, Apsolut, Braman, poznat je kao trostruki, ispoljavajui se

kroz tri gune materijalne prirode-vrlinu, strast i neznanje. Braman dalje proiruje
svoje energije, i tako se ispoljavaju mo delovanja i mo svesti, zajedno sa
lanim egom, koji prekriva identitet uslovljenog ivog bia. Na taj nain,
proirivanjem mnogobrojnih energija Apsoluta, postaju ispoljeni polubogovi, kao
otelovljenje znanja, zajedno sa materijalnim ulima, njihovim predmetima, i
rezultatima materijalnih delatnosti, sreom i nesreom. Tako ispoljenje
materijalnog sveta poprima oblik suptilnog uzroka i materijalne posledice vidljive
kroz pojavu grubih materijalnih predmeta. Budui da je apsolutan, Braman, koji
je izvor svih suptilnih i grubih tvorevina, je istovremeno transcedentalan u
odnosu na njih.
STIH 38:
Braman, vena dua, nikad nije bio roen i nikada nee umreti, ne raste
niti stari. Ta duhovna dua je poznavalac mladosti, zrelog doba i smrti
materijalnog tela. Treba razumeti da je dua ista svesnost, koja postoji svuda i
uvek i nikad nije unitena. Ba kao to se ivotni vazduh u telu, iako jedan,
ispoljava na razliite naine u kontaktu sa materijalnim ulima, tako i dua
naizgled poprima razliita materijalna imenovanja u kontaktu sa materijalnim
telom.
STIH 39:
Duhovna dua se raa u mnogim razliitim vrstama ivota unutar

materijalnog sveta. Neke vrste se raaju iz jaja, druge iz embriona, neke iz
semena biljaka i drvea, a druge iz znoja. Ali u svim ivotnim vrstama, prana, ili
ivotni vazduh, ostaje nepromenjena i prati duhovnu duu od jednog tela do
drugog. Na slian nain, duhovna dua je veno ista, uprkos svojim materijalnim
27
XI.3.
uslovima ivota. Za to imamo i praktino iskustvo. Kada smo u dubokom snu, ne

sanjajui nita, materijalna ula postaju neaktivna, pa ak i um i lani ego
postaju uspavani. Ali, iako su i ula, um i lani ego neaktivni, osoba se nakon
buenja sea da je ona, dua, mirno spavala.
STIH 40:
Kada se osoba ozbiljno ukljui u predano sluenje Boanske Linosti,

postojano drei Gospodova lotosova stopala u srcu kao jedini cilj ivota, unitie
nebrojene neiste elje nagomilane u srcu kao rezultat preanjih plodonosnih
delatnosti unutar tri gune materijalne prirode. Kada je srce na taj nain
proieno, osoba moe neposredno da opazi i Svevinjeg Gospoda i sopstveno
Jastvo kao transcedentalna bia. Tako osoba postaje savrena u duhovnom
razumevanju kroz neposredno iskustvo, ba kao to moe opaziti sunevu
svetlost normalnim, zdravim vidom.
STIH 41:
Kralj Nimi ree: O veliki mudraci, molim Vas govorite nam o procesu
karma-yoge. Proiena ovim procesom posveivanja sopstvenog rada
Svevinjem, osoba moe veoma brzo da se oslobodi od svih materijalnih
delatnosti, ak i u ovom ivotu, i tako uiva u istom ivotu na transcedentalnom
nivou.
STIH 42:
Jednom u prolosti, u prisustvu mog oca, Maharaja Ikvakua, postavio

sam slino pitanje etvorici mudraca sinovima gospodara Brame. Ali oni nisu
odgovorili na moje pitanje. Molim Vas, recite mi razlog za to.
STIH 43:
ri Avirhotra ree: Propisane dunosti, neizvravanje tih dunosti, i

zabranjene delatnosti su teme koje osoba moe pravilno razumeti ovlatenim
prouavanjem vedske literature. Ova sloena tema se ne moe shvatiti obinom
svetovnom spekulacijom. Ovlatena vedska literatura je zvuna inkarnacija Same
Boanske Linosti, i samim tim, vedsko znanje je savreno. ak su i najvei
28
XI.3.
uenjaci zbunjeni u svojim pokuajima da razumeju nauku o delovanju ako

zanemare autoritet vedskog znanja.
STIH 44:
Detinjaste i budalaste osobe su vezane za materijalistike, plodonosne

delatnosti, iako je pravi cilj ivota postati slobodan od takvih delatnosti. Prema
tome, vedska uputstva posredno vode osobu putem konanog osloboenja,
propisujui prvo pobone plodonosne delatnosti, ba kao to otac svom detetu
obeava slatkie da bi ono uzelo lek.
STIH 45:
Ako se neuka osoba, koja jo nije pobedila materijalna ula, ne pridrava

vedskih uputstava, zasigurno e se ukljuiti u grene i bezbone delatnosti, i na
taj nain e zasluiti neprestano raanje i umiranje.
STIH 46:
Vrei regulisane delatnosti propisane u Vedama, bez vezanosti, nudei

plodove takvog rada Svevinjem Gospodu, osoba dostie savrenstvo slobode od
veza materijalnih delatnosti. Materijalni plodonosni rezultati ponueni u
razotkrivenim spisima, nisu pravi cilj vedskog znanja, ve su namenjeni za
podsticanje interesovanja onoga ko ih izvodi.
STIH 47:
Onaj koji eli brzo da presee vor lanog ega, koji vezuje duhovnu duu,
treba da oboava Svevinjeg Gospoda, Keavu, sledei propise vedske literature
kao to su tantre.
STIH 48:
Dostigavi milost svog duhovnog uitelja, koji ueniku razotkriva uputstva

vedskih spisa, bhakta treba da oboava Svevinju Boansku Linost u naroitom
linom obliku Gospoda, koji je bakti najprivlaniji.
STIH 49:
29
XI.3.
Kada se okupa, proisti telo pranayamom, bhuta-uddhijem, ili drugim

procesima, i stavi na telo sveti tilak radi zatite, osoba treba da sedne ispred
Boanstva i oboava Svevinju Boansku Linost.
STIH 50-51:
Bhakta treba da sakupi sve sastojke za oboavanje Boanstva koji su mu

dostupni, pripremi ponudu, podlogu, sopstveni um i Boanstvo, poprska svoje
mesto za sedenje vodom za proienje, i pripremi vodu za kupanje i drugu
parafernaliju. Bhakta tada treba da postavi Boanstvo na Njegovo mesto, i fiziki
i unutar sopstvenog uma, usredsredi svoju panju, i obelei srce, i druge delove
tela Boanstva, tilakom. Tada treba da oboava Boanstvo odgovarajuom
mantrom.
STIH 52-53:
Osoba treba oboavati Boanstvo zajedno sa svakim delom Njegovog

transcendentalnog tela, Njegovim orujima kao to je Sudarana akra,
Njegovim ostalim telesnim odlikama kao i Njegovim linim pratiocima. Osoba
treba oboavati svaki od ovih transcendentalnih aspekata Gospoda, sa vlastitim
mantrama i sa ponudama vode za pranje stopala, mirisnom vodom, vodom za
pranje usta, vodom za kupanje, finom odeom i ukrasima, mirisnim uljima,
dragocenim ogrlicama, itavim zrnima jema, cvetnim vencima, incensima i
svetiljkama. Kada zavri tako sa oboavanjem u svim ovim aspektima a u skladu
sa propisanim pravilima, osoba onda treba slaviti Boanstvo Gospoda Harija sa
molitvama i odati Mu potovanje klanjajui se.
STIH 54:
Osoba koja oboava treba da postane potpuno zaokupljena meditiranjem

na sebe kao na venog slugu Gospoda, i na taj nain da savreno oboava
Boanstvo, seajui se da se Boanstvo nalazi i u njenom srcu. Potom treba da
uzme ostatke parafernalije Boanstva, kao to su venci cvea, da ih stavi na
glavu, i da sa potovanjem vrati Boanstvo na Njegovo mesto, tako zavravajui
oboavanje.
STIH 55:
30
XI.3.
Tako osoba koja oboava Svevinjeg Gospoda treba da prepozna da je

Boanska Linost sveproimajua, i da Je oboava kroz Njeno prisustvo u vatri,
Suncu, vodi i drugim elementima, u srcu gosta koga prima u svoj dom, i takoe
u svom sopstvenom srcu. Na ovaj nain osoba e veoma brzo dostii
osloboenje.
31
XI.4.
Drumila objanjava Boanske inkarnacije kralju Nimiju
XI.4.
DRUMILA OBJANJAVA BOANSKE INKARNACIJE KRALJU NIMIJU
STIH 1:
Kralj Nimi je rekao: Svevinja Boanska Linost silazi u materijalni svet

pomou Njegove unutranje energije i u skladu sa Njegovom vlastitom eljom.
Prema tome, molim te priaj nam o razliitim zabavama koje je Gospoda Hari
vrio u prolosti, vri sada i vrie u ovom svetu u budunosti u svojim razliitim
inkarnacijama.
STIH 2:
ri Drumila je rekao: Bilo ko pokua da nabroji ili u potpunosti opie

beskrajne odlike beskrajnog Svevinjeg Gospoda ima inteligenciju budalastog
deteta. ak i kada bi veliki genije mogao, na neki nain, nakon dugotrajnog
vremenskog napora, izbrojati sve estice praine na planeti zemlji, takav genije
nikada ne bi mogao izbrojati privlane odlike Boanske Linosti, koji je rezervoar
svih energija.
STIH 3:
Kada je prvobitni Gospod Narayana stvorio Njegovo kosmiko telo od pet

elemenata proizvedenih od Njega samog, a zatim uao u to kosmiko telo
Njegovim vlastiti potpunim delom, On je tako postao poznat kao Purua.
STIH 4:
U Njegovom telu su veoma detaljno i kompleksno ureena tri planetarna

sistema ovog univerzuma. Njegova transcendentalna ula stvaraju ula za
sticanje znanja i ula za delovanje svih uslovljenih ivih bia. Njegova svest
stvara uslovljeno znanje, a Njegovo mono disanje proizvodi telesnu snagu, mo
ula i uslovljene aktivnosti utelovljenih dua. Posredstvom materijalnih guna
vrline, strasti i neznanja On je glavni pokreta. I tako je univerzum stvoren,
odravan i unitavan.
STIH 5:
32
XI.4.
U poetku, izvorna Boanska Linost manifestuje oblik Brahme kroz

materijalnu gunu strasti da bi stvorio univerzum. Gospod manifestuje Njegov
oblik Vinua, Gospoda rtvovanja i zatitnika dvaput roenih brahmana i njihovih
religioznih dunosti, da bi odravao univerzum. A u vreme unitenja univerzuma
isti Svevinji Gospod upoljava materijalnu gunu neznanja i manifestuje oblik
Rudre. Stvorena iva bia su tako uvek predmet sila stvaranja, odravanja i
unitenja.
STIH 6:
Nara-Narayana Rii, koji je savreno smiren i najbolji od mudraca, rodio se

kao sin Dharme i njegove ene Murti, keri Dake. Nara-Narayana Rii je
pouavao slubi predanog potovanja posveenoj Gospodu, uz pomo koje se
dokonavaju materijalne delatnosti, i On sam je savreno praktikovao to znanje.
On ivi ak i danas, Njegova lotosova stopala slue najvee svete osobe.
STIH 7:
Kralj Indra je strahovao, mislei da bi Nara-Narayana Rii mogao postati

veoma moan zahvaljujui njegovim veoma otrim strogostima i tako se doepati
Indrinog nebeskog kraljevstva. Tako je Indra, ne znajui transcendentalne slave
boanske inkarnacije Gospoda, poslao Kupida i njegovo drutvo u Gospodovo
prebivalite u Badarikaramu. Kako je oaravajui proletnji povetarac stvorio
veoma ulnu atmosferu, Kupid je lino napao Gospoda sa strelama u obliku
neodoljivih pogleda prelepe ene.
STIH 8:
Prvobitni Gospod, razumevajui uvredu koju je poinio Indra, nije postao

ponosan. Umesto toga on je smejui se rekao Kupidu i njegovim sledbenicima,
koji su drhtali pred Njim: "Ne plaite se o moni, Madana, o poluboe vetra i
ene polubogova. Radije, molim vas prihvatite ove darove koje vam nudim i
ljubazno osvetite moj aram vaim prisustvom."
STIH 9:
Moj dragi kralju Nimi, kada je Nara-Narayana Rii tako govorio,

iskorenjujui strah polubogova, oni su sa stidom pognuli svoje glave i na sledei
33
XI.4.
nain se obratili Gospodu, da bi pobudili Njegovu samilost: na dragi Gospode, Ti

si uvek transcendentalan, izvan dosega iluzije, i prema tome ti su zauvek
nepromenljiv. Tvoja bezuzrona milost prema nama uprkos naoj velikoj uvredi,
nije uopte neobina za Tebe, budui da bezbrojni veliki mudraci koji su samo-
zadovoljni, slobodni od gneva i tatine odaju ponizno potovanje tvojim
lotosovim stopalima.
STIH 10:
Polubogovi postavljaju mnoge prepreke na put onih koji te oboavaju da bi

transcendirali privremena prebivalita i dostigli Tvoje vrhovno prebivalite. Oni
koji nude polubogovima njihov propisani udeo u rtvovanjima ne susreu sa sa
takvim preprekama. Ali budui da si Ti direktan zatitnik tvog bhakte, on je
sposoban da prevazie bilo kakve prepreke da polubogovi postave pred njega.
STIH 11:
Neki ljudi praktikuju otre strogosti, da bi prevazili na uticaj koji je kao

nemerljivi okean sa beskrajnim talasima gladi, ei, vruine, hladnoe, i drugih
stanja koja dolaze sa protokom vremena, kao ovaj ulni vetar i nagoni jezika i
polnih organa. I pored svega toga, iako prelaze ovaj okean ulnog zadovoljenja
zahvaljujui otrim strogostima, takve osobe se budalasto udave u otisku
kravljeg papka kada ih savlada beskorisan gnev. Tako oni u prazno protrae
dobrobiti od njihovih tekih strogosti.
STIH 12:
Dok su polubogovi tako slavili Svevinjeg Gospoda, svemoni Gospod je

iznenada pred njihovim oima manifestovao mnogo ena, koje su bile
zapanjujue, predivne lepote i privlanosti, ukraene otmenom odeom i
ukrasima, i sve verno angaovane u Gospodovoj slubi.
STIH 13:
Dok su sledbenici polubogova zurili u neodoljivo privlanu mistinu lepotu

ena koje je manifestovao Nara-Narayana Rii i kada su osetili mirs njihovih tela,
umovi su im postali zbunjeni. Zaista, nakon to su videli lepotu i velianstvenost
tih ena, obilja predstavnika polubogova su bila posve umanjena.
34
XI.4.
STIH 14:
Svevinji Gospod svih gospodara se zatim malo nasmeio i rekao rajskim

pretstavnicima, koji su se klanjali pred Njim, "Molim vas izaberite jednu od ovih
ena, koju god smatrate da je odgovarajua za vas. Ona e postati ukras rajskih
planeta."
STIH 15:
Vibrirajui sveti slog om, sluge polubogova su odabrali Urvai, najbolju od

Apsara. Postavivi je iz potovanja ispred sebe, vratili su se na rajske planete.
STIH 16:
Sluge polubogova su dospeli na Indrin skup, i tako, dok su stanovnici sva

tri neba sluali, oni su opisali Indri vrhovnu mo Narayane. Kada je Indra uo o
Nara-Narayana Riiju i postao svestan svoje uvrede, bio je i uplaen i zadivljen.
STIH 17:
Nepogreiva Svevinja Boanska Linost, Vinu, je silazio u ovaj svet u

svojim razliitim deliminim inkarnacijama kao to su Gospod Hama (labud),
Dattatreya, etvorica Kumara i na vlastiti otac, moni Riabhadeva. Takvim
inkarnacijama, Gospod pouava nauku o samospoznaji za dobrobit itavog
univerzuma. U Njegovom obliku Hayagrive On je ubio demona Madhu, i tako
vratio Vede nazad sa pakle planete Patalaloke.
STIH 18:
U Njegovoj manifestaciji ribe (Matsya), Gospod je zatitio Satyavrata

Manua, Zemlju i njene dragocene trave. On ih je zatitio od vode unitenja. Kao
inkarnacija vepra, Gospod je ubio Hiranyaku, sina Diti, dok je podizao zemlju iz
kosmikog okeana. A kao inkarnacija kornjae, On je podigao planinu Mandara
na Njegova lea tako da je nektar moga biti bukanjem izdvojen iz okeana.
Gospod je spasao predanog kralja slonova, Gajendru, koji je ispatao uasnu
patnju od krokodilskog zahvata.
STIH 19:
35
XI.4.
Gospod je takoe spasao siune mudrace askete zvane Valakhilye, kada

su upali u vodu u otisku kravljeg papka dok im se Indra smejao. Onda je Gospod
spasao Indru kada je Indra bio prekriven tamom usled grenih reakcija zbog
ubistva Vritrasure. Kada su ene polubogova bile zarobljene u prebivalitu
demona bez ikakve zatite, Gospod ih je spasao. U Njegovoj inkarnaciji Nrisimhe,
Gospod je ubio Hiranyakaipua, kralja demona, da bi svete bakte oslobodio
straha.
STIH 20:
Svevinji Gospod redovno koristi povoljne prilike ratovanja izmeu

polubogova i demona da bi ubio voe demona. Gospod tako ohrabruje
polubogove titei univerzum svojim inkarnacijama tokom vladavine svakog
Manua. Gospod se takoe pojavio i kao Vamana i pod izgovorom proenja tri
koraka zemljita. Gospod je onda vratio itav svet sinovima Aditi.
STIH 21:
Gospod Paraurama se pojavio u porodicu Bhrigua kao vatra koja je spalila

u pepeo dinastiju Haihaya. Tako je Gospod Paraurama oslobodio Zemlju od svih
katriya dvadeset i jedan put. Isti Gospod se pojavio kao Ramacandra, mu
Sitadevi, i tako je On ubio desetoglavog Ravanu, zajedno sa svim vojnicima
Lanke. Neka taj ri Rama, ija je velianstvenost unitila zagaenost ovog sveta,
uvek bude pobedonosan.
STIH 22:
Da bi umanjio teret Zemlje, neroeni Gospod e prihvatiti roenje u Yadu

dinastiji i vriti podvige nemogue ak i za polubogove. Predlaui spekulativnu
filosofiju, Gospod, kao Buddha, e zbuniti nedostojne vrioce vedskih rtvovanja.
A kao Kalki Gospod e, na kraju doba Kali ubiti sve nieklasne ljude koji se
predstavljaju kao vladari
STIH 23:
O moni kralju, postoje bezbrojne pojave i delatnosti Svevinjeg Gospoda

univerzuma sline ovima koje sam ve spomenuo. Zapravo, slave Svevinjeg
Gospoda su neograniene.
36
XI.5.
Narada zakljuuje svoje pouke Vasudevi
XI.5.
NARADA ZAKLJUUJE SVOJE POUKE VASUDEVI
STIH 1:
Kralj Nimi se dalje raspitivao: Dragi Yogendre, svi vi ste najsavreniji u

poznavanju nauke o jastvu. U skladu s tim, budite ljubazni pa mi objasnite
odredite onih koji najveim delom nikad ne oboavaju Svevinju Boansku
Linost, Harija, koji su nesposobni da ugase svoje materijalne elje i koji ne
vladaju sami sobom.
STIH 2:
ri Camasa je rekao: Svaki od etiri drutvena reda, predvoeni

brahmanama, su roeni od razliitih kombinacija guna materijalne prirode, od
lica, ruku, bedara, i stopala Svevinje Boanske Linosti u Njegovom kosmikom
obliku. Tako su bili stvoreni i etiri duhovna reda
STIH 3:
Ako bilo ko od lanova etiri varne i etiri arama propusti da oboava ili
namerno ne potuje Svevinju Boansku Linost, koji je izvor cele kreacije, oni
e pasti sa svojih poloaja u pakleno stanje ivota.
STIH 4:
Ima mnotvo osoba koje imaju malo prilika da uzmu uea u diskusijama
o Svevinjoj Boanskoj Linosti, Hariju, i zato je za njih teko da pevaju Njegove
nepogreive slave. Osobe kao to su ene, udre i druge pale klase uvek
zasluuju milost velikih osoba kao to si ti sam.
STIH 5:
S druge strane, brahmane, lanovi kraljevskog reda i vaiye, ak i nakon

to im je bilo doputeno da se priblie lotosovim stopalima Svevinjeg Gospoda,
Harija, drugim roenjem kroz vedsku inicijaciju, mogu postati zbunjeni i usvojiti
razliite materijalistike filosofije.
37
XI.5.
STIH 6:
Neznajui o umeu delovanja, takve ohole ponosne budale, opinjeni i

obodreni slatkoreivou Veda, nastupaju kao ueni autoriteti i nude laskave
molitve polubogovima.
STIH 7:
Usled uticaja gune strasti, takvi materijalistiki sledbenici Veda postaju

podloni estokim eljama i postaju neumereno poudni. Njihov gnev je kao
gujin gnev. Obmanjivaki, odvie ponosni, i greni u svom ponaanju, oni se
ismevaju bhaktama koji su dragi Gospodu Acyuti.
STIH 8:
Ti materijalistiki sledbenici vedskih rituala, naputaju oboavanje

Gospoda, i umesto toga praktino oboavaju svoje supruge, i tako njihovi domovi
postaju posveeni seksualnom ivotu. Takvi materijalistiki domaini ohrabruju
jedni druge u takvom udljivom delovanju. Shvatajui rtvene rituale kao
neophodni elemenat za odravanje tela, oni vre neovlaene ceremonije u
kojima nema deljenja namirnica ili milostinje brahmanama i drugim uvaenim
osobama. Umesto toga oni svirepo kolju ivotinje kao to su koze bez ikakvog
razumevanja mranih posledica njihovih delatnosti.
STIH 9:
Inteligencija takvih svirepih osoba je zaslepljena lanim ugledom koji je

zasnovan na velikom bogatstvu, obilju, uglednim porodinim vezama,
obrazovanjem, odvojenou, linom lepotom, fizikom snagom i uspenim
vrenjem vedskih obreda. Bivajui opijeni tim lanim ponosom, takve okrutne
osobe hule na Svevinju Boansku Linost i Njegove bakte.
STIH 10:
Svevinja Boanska Linost je veno smeten u srcu svakog utelovljenog

ivog bia; pa ipak Gospod ostaje izdvojen, ba kao to se nebo, koje je
sveproimajue, ne mea ni sa kakvim materijalnim objektom. Tako je Gospod
vrhovni predmet oboavanja i apsolutni kontrolor svega. On se podrobno slavi u
vedskoj knjievnosti, ali oni koji su lieni inteligencije ne vole da sluaju o
38
XI.5.
Njemu. Oni vie vole da trae njihovo vreme diskutujui o njihovim vlastitim
mentalnim izmiljotinama, koje su neizbeno povezane sa grubim materijalnim
ulnim zadovoljenjem kao to je seks ili jedenje mesa.
STIH 11:
U ovom materijalnom svetu uslovljene due su uvek sklone seksu, jedenju

mesa i intoksikaciji. Prema tome, religiozni sveti spisi zapravo nikada ne
ohrabruju takve aktivnosti. Iako nalozi svetih spisa doputaju seks posredstvom
svetog braka, jedenje mesa posredstvom rtvenih ponuda i intoksikaciju
posredstvom prihvatanja ritualne ee vina, takve ceremonije imaju svrhu u
konanoj odvojenosti.
STIH 12:
Jedina podesna upotreba steenog bogatstva je religioznost, na osnovu

koje osoba moe stei filosofsko razumevanje ivota koje u svoje vreme moe
sazreti u neposredno opaanje Apsolutne Istine i tako do slobode od sve patnje.
Meutim, materijalistike osobe, koriste svoje bogatstvo prosto za unapreenje
svoje porodine situacije. Oni proputaju da vide da e nesavladiva smrt uskoro
unititi ovo krhko materijalno telo.
STIH 13:
U skladu sa vedskim naredbama, kada je vino ponueno u rtvenoj

ceremoniji ono bi trebalo da se konzumira mirisanjem, a ne pijenjem. Slino,
rtvena ponuda ivotinja je doputena, ali ne postoji odredba za klanje ivotinja
irokih razmera. Religiozni seksualni ivot je takoe doputen, ali samo u braku
za zainjanje dece, a ne za ulnu eksploataciju tela. Meutim, na nesreu, manje
inteligentni materijalisti ne mogu shvatiti da njihove dunosti u ivotu trebaju biti
vrene na isto duhovnom nivou.
STIH 14:
Takve grene osobe koje su u neznanju o istinskim religioznim principima,

ipak, smatraju da su posve poboni, i bez grie savesti vre nasilje nad nedunim
ivotinjama koje imaju puno poverenje u njih. U njihovim sledeim ivotima,
takve grene osobe e biti pojedene od istih bia koja su oni ubili u ovom svetu.
39
XI.5.
STIH 15:
Uslovljene due postaju posve ograniene naklonou prema njihovim

vlastitim, na le nalik, telima, njihovoj rodbini i onome to ide uz to. U takvom
tatom i nerazboritom stanju, uslovljene due zavide drugim ivim biima kao i
Svevinjoj Boanskoj Linosti, Hariju, koji prebiva u srcima svih ivih bia. Tako
zavidno vreajui druge, uslovljene due postepeno tonu u pakao.
STIH 16:
Oni koji nisu dostigli znanje o Apsolutnoj Istini, a ipak su jo uvek iznad
tame potpunog neznanja, generalno slede trostruki put pobonog
materijalistikog ivota, naime religioznosti, ekonomskog razvoja i ulnog
zadovoljenja. Ne imajui vremena da duboko i paljivo promisle o vioj svrsi oni
postaju ubice svoje vlastite due.
STIH 17:
Ubice due nikada nisu mirne, zato to oni smatraju da je ljudska

inteligencija konano namenjena razvijanju materijalistikog ivota. Tako
zanemarujui njihove stvarne, duhovne dunosti, oni su uvek u teskobi. Oni su
ispunjeni velikim nadama i snovima, ali na nesreu, ti snovi i nade su uvek
uniteni neizbenim protokom vremena.
STIH 18:
Oni koji su napustili Svevinjeg Gospoda, Vasudevu, ive opinjeni pod

dejstvom Gospodove iluzorne energije, i tokom vremena su prisiljeni da napuste
njihove takozvane domove, decu, prijatelje, ene i svoje drage, koji su svi
stvoreni iluzornom energijom Svevinje Boanske Linosti, i da protiv vlastite
volje uu u najtamnije predele univerzuma.
STIH 19:
Kralj Nimi je upitao: U kojim bojama i oblicima se pojavljuje Svevinja

Boanska Linost u razliitim dobima (yugama), i pod kojim imenima, kojim
vrstama regulativnih principa se Gospod oboava u ljudskom drutvu?
STIH 20:
40
XI.5.
ri Karabhajana je odgovorio: U svakoj od etiri yuge ili doba Krita,

Treta, Dvapara i Kali Gospod Keava se pojavljuje razliitog izgleda, imena i
oblika i tako se oboava razliitim procesima.
STIH 21:
U Satya-yugi Gospod je beo i sa etiri ruke, ima zamrenu kosu i nosi

odeu od kore drveta. Ima crnu jelensku kou, svetu vrpcu, molitvenu brojanicu,
tap i brahmacari posudu za vodu.
STIH 22:
Ljudi u Satya-yugi su miroljubivi, bez zavisti, prijateljski prema svakom

ivom biu i postojani u svakoj situaciji. Oboavaju Svevinju Boansku Linost
strogostima, meditacijom i unutarnjom i spoljanjom kontrolom ula.
STIH 23:
U Satya-yugi Gospod se slavi pod imenima kao Hama, Suparna,

Vaikuntha, Dharma, Yogevara, Amala, Ivara, Purua, Avyakta i Paramatma.
STIH 24:
U Treta-yugi Gospod se pojavljuje sa crvenom bojom tena. Ima etiri ruke,

zlatnu kosu, nosi trostruki pojas koji oznaava inicijaciju u svaku od tri Vede.
Otelovljujui znanje o oboavanju kroz rtvene obrede, koji su sadrani u Rig,
Sama i Yajur Vedama, Njegovi simboli su rtvena varjaa, kaika kao i druga
orua za rtvovanje.
STIH 25:
U Treta-yugi, oni lanovi ljudskog drutva koji su uvreni u religioznosti i

iskreno zainteresovani za dostizanje Apsolutne Istine oboavaju Gospoda Harija,
koji u sebi sadri sve polubogove. Gospod se oboava rtvenim ritualima o
kojima pouavaju Vede.
STIH 26:
U Treta-yugi Gospod se slavi pod imenima kao to su Vinu, Yajna,

Prnigarbha, Sarvadeva, Urukrama, Vriakapi, Jayanta i Urugaya.
41
XI.5.
STIH 27:
U Dvapara-yugi Svevinja Boanska Linost se pojavljuje u tamnoplavom

tenu, nosi utu odeu. Gospodovo transcendentalno telo je u ovoj inkarnaciji
oznaeno sa rivatsom i drugim karakteristinim ukrasima, i On manifestuje
Njegova lina oruja.
STIH 28:
Dragi moj kralju, u Dvapara-yugi ovek koji eli da spozna Svevinju

Boansku Linost, koji je vrhovni uivaoc, oboava Ga u raspoloenju ukazivanja
poasti velikom kralju, sledei propise date i u Vedama i u tantrama.
STIH 29-30:
"Odajem moje ponizno potovanje Tebi, o Svevinji Gospode Vasudeva, i

tvojim oblicima Sankarana, Pradyumne i Aniruddhe. O, Svevinja Boanska
Linosti sva slava Tebi. O Gospode Narayana Rii, Stvaraoe univerzuma, najbolji
od svih osoba, gospodaru kosmosa i izvornom obliku univerzuma, o Nad-duo
svih ivih bia, svo potovanje Tebi."
STIH 31:
O kralju, na ovaj nain ljudi u Dvapara-yugi slave Gospoda univerzuma. U

Kali-yugi ljudi takoe oboavaju Svevinju Boansku Linost sledei razliite
regulacije objavljenih svetih spisa. Sada ljubazno pouj o tome od mene.
STIH 32:
U dobu Kali, inteligentne osobe vre skupno pevanje da bi oboavali

inkarnaciju Boga koja neprekidno peva imena Krine. Iako Njegov ten nije
taman, On je Krina Lino. Prate Ga Njegovo drutvo, sluge, oruja i poverljivi
pratioci.
STIH 33:
Moj dragi Gospode, Ti si Maha-purua, Svevinja Boanska Linost, i ja

oboavam Tvoja lotosova stopala, koja su jedini veni predmet meditacije. Ta
stopala unitavaju zbunjujua stanja materijalnog postojanja i besplatno
dodeljuju najveu enju due, dostizanje iste ljubavi prema Bogu. Moj dragi
42
XI.5.
Gospode, Tvoja lotosova stopala su utoite svih svetih mesta i svih svetih
autoriteta u lancu slube predanog potovanja i ona su potovana od strane
monih polubogova kao to su gospodar iva i gospodar Brahma. Moj Gospode,
Ti si tako ljubazan da dragovoljno titi sve one koji ti se jednostavno poklone s
potovanjem, i tako ti milostivo oslobaa Tvoje sluge od sve teskobe. Konano,
moj Gospode, Tvoja lotosova stopala su zapravo podesan brod za prelazak preko
okeana roenja i smrti, i prema tome ak i gospodar Brahma i gospodar iva
nastoje uzeti utoite u Tvojim lotosovim stopalima."
STIH 34:
O Maha-purua, Oboavam Tvoja lotosova stopala. Ti naputa drutvo

boginje sree i sva njena obilja, od kojih se najtee odvojiti i za kojima ude ak
i veliki polubogovi. Budui da si najverniji sledbenik puta religioznosti, otiao si u
umu povinujui se brahmanskoj kletvi. Iz iste samilosti Ti traga za palim
duama, koje su uvek u potrazi za lanim uivanjem u iluziji, i istovremeno se
angauje u traganju za Tvojim vlastitim objektom elja, Gospode
yamasundara.
STIH 35:
Tako, O kralju, Svevinji Gospod Hari je darivaoc svih poeljnih dobrobiti u

ivotu. Inteligentna ljudska bia oboavaju odreene oblike i imena koje Gospod
manifestuje u razliitim dobima.
STIH 36:
Oni koji su zaista napredovali u znanju su sposobni da cene sutinsku

vrednost ovoga doba Kali. Takve prosvetljene osobe oboavaju Kali-yugu zato jer
u ovom palom dobu sva savrenstva ivota mogu biti lako dostignuta vrenjem
sankirtana.
STIH 37:
Zaista, za uslovljene due koje su prisiljene da lutaju materijalnim svetom

ne postoji vee postignue koje je mogue dostii od sankirtana pokreta
Svevinjeg Gospoda, uz pomo koga osoba moe dostii vrhovni mir i osloboditi
se od ciklusa ponavljanog roenja i smrti.
43
XI.5.
STIH 38-40:
Moj dragi kralju, stanovnici Satya-yuge i drugih doba enjivo ele da se

rode u ovom dobu Kali, budui da e u ovom dobu biti mnogo bhakta Svevinjeg
Gospoda, Narayana. Ti bakte e se pojaviti u razliitim mestima ali e posebno
biti brojni u junoj Indiji. O gospodaru ljudi, u Kali dobu one osobe koje piju vodu
svetih reka Dravida-dea, kao to su Tamraparni, Kritamala, Payasvini, izuzetno
sveta Kaveri i Pratici Mahanadi, e biti skoro potpuno isti bakte Svevinje
Boanske Linosti, Vasudeve.
STIH 41:
O kralju, onaj ko napusti sve materijalne dunosti i ko je uzeo punu zatitu

lotosovih stopala Mukunde, koji nudi utoite svima, ne duguje nita
polubogovima, velikim mudracima, obinim ivim biima, roacima, prijateljima,
oveanstvu niti ak precima koji su napustili ovaj svet. Budui da su sve te
klase ivih bia delovi i delii Svevinjeg Gospoda, onaj koji se predao
Gospodovoj slubi nema potrebe da slui takva bia odvojeno.
STIH 42:
Onaj koji je tako napustio sve ostale dunosti i uzeo puno utoite
lotosovih stopala Harija, Svevinje Boanske Linosti, je veoma drag Gospodu.
Zaista, ako takva predana dua sluajno izvri neku grenu aktivnost, Svevinja
Boanska Linost, koji je smeten u svaijem srcu, odmah uklanja posledice
takvog greha.
STIH 43:
Narada Muni je rekao: Sasluavi tako nauku o slubi predanog

potovanja, Nimi, kralj Mithile, se oseao izuzetno zadovoljnim i zajedno je sa
svetenicima rtvovanja, je ponudio posebno potovanje mudrom sinu Jayanti.
STIH 44:
Savreni mudraci su potom nestali sa pogleda svih prisutnih. Kralj Nimi

verno je praktikovao principe duhovnog ivota koje je nauio od njih, i tako je
dostigao vrhovni cilj ivota.
44
XI.5.
STIH 45:
O veoma sreni Vasudeva, jednostavno primeni sa verom ove principe

slube predanog potovanja koje si uo, i tako, budui slobodan od materijalnih
vezanosti, dostii e Svevinjeg.
STIH 46:
Zaista, itav svet je postao ispunjen tvojim i slavama tvoje dobre supruge
budui da se Svevinja Boanska Linost, Gospod Hari, pojavio kao va sin.
STIH 47:
Dragi moj Vasudeva, ti i tvoja dobra supruga Devaki ste pokazali veliku
transcendentalnu ljubav za Krinu, prihvatajui Ga kao svog sina. Zaista, ti uvek
gleda Gospoda, grli Ga, razgovara sa Njim, odmara sa Njim, sedi zajedno sa
Njim i obeduje sa Njim. Takvim srdanim i prisnim druenjem sa Gospodom,
bez sumnje oboje ste potpuno proistili vaa srca. Drugim reima, ti si ve
savren.
STIH 48:
Neprijateljski kraljevi kao to su iupala, Paundraka i alva uvek su

mislili o Gospodu Krini. ak i dok bi leali, sedali ili bili aktivni u drugim
delatnostima, oni bi zavidno razmiljali o telesnim kretnjama Gospoda, Njegovim
zabavama, Njegovim pogledima punim ljubavi prema Njegovim bhaktama, i
drugim privlanim odlikama koje je pokazao Gospod. Bivajui tako uvek
zaokupljeni u Krinu, oni su dostigli duhovno osloboenje u Gospodovom
vlastitom prebivalitu. ta onda rei o blagoslovima koji su ponueni onima koji
neprekidno usredsreuju njihove umove na Gospoda Krinu u povoljnom,
ljubavnom raspoloenju?
STIH 49:
Ne razmiljaj o Krini kao o obinom detetu, zato jer je On Svevinja

Boanska Linost, neiscrpan i Dua svih ivih bia. Gospod je skrio Njegova
nepojmljiva obilja i tako se spolja gledano ini da je obino ljudsko bia.
STIH 50:
45
XI.5.
Svevinja Boanska Linost je siao da bi ubio demonske kraljeve koji su

bili teret na planeti zemlji i da bi zatitio svete bakte. Meutim, i demonima i
bhaktama je darivano osloboenje Gospodovom milou. Tako se Njegova
transcendentalna slava proirila kroz univerzum.
STIH 51:
ri ukadeva Gosvami je nastavio: Sasluavi ovaj govor, veoma

sreni Vasudeva je bio udom pogoen. Tako su on i Njegova
najblagoslovenija supruga napustili svu iluziju i teskobu koja je ula u
njihova srca.
STIH 52:
Svako ko meditira na ovu pobonu istorijsku priu sa usredsreenom

panjom proistie se od sve zagaenosti u ovom ivotu i tako dostii najvie
duhovno savrenstvo.
46
XI.6.
Yadu dinastija se povlai u Prabhasu
XI.6.
YADU DINASTIJA SE POVLAI U PRABHASU
STIH 1:
ri ukadeva Gosvami je rekao: Gospodar Brahma je onda otiao za

Dvaraku, zajedno sa njegovim sinovima kao i sa polubogovima i velikim
Prajapatijima. Gospodar iva, darovaoc povoljnosti svim ivim biima, je takoe
otiao, okruen mnogim avetinjskim, sablasnim biima.
STIH 2-4:
Moni gospodar Indra, zajedno sa Marutima, Adityama, Vasuima,

Avinijima, Ribhuima, Angirama, Rudrama, Vivedevama, Sadhyama,
Gandharvama, Apsarama, Nagama, Siddhama, Caranama, Guhyakama, velikim
mudracima, predacima i Vidyadharama i Kinnarama, je stigao u grad Dvaraku,
nadajui se da e videti Gospoda Krinu. Svojim transcendentalnim oblikom
Gospod Krina, Svevinji Gospod, je oarao sva ljudska bia i proirio svoje slave
itavim svetom. Gospodove slave unitavaju svu zagaenost u univerzumu.
STIH 5:
U tom blistavom gradu Dvaraki, bogatom u uzvienom obilju, polubogovi

su gledali nezasitim oima prekrasni oblik ri Krine.
STIH 6:
Polubogovi su prekrili Uzvienog Gospoda univerzuma sa vencima cvea

koji su doneti iz rajskih vrtova. Zatim su Ga slavili najbolji od Yadu dinastije, sa
izrekama prepunim oaravajuih rei i zamisli.
STIH 7:
Polubogovi su poeli da govore: Na dragi Gospode, napredni mistini

yogiji, teei za osloboenjem od opakih okova materijalnih delatnosti,
meditiraju sa velikom posveenou na Tvoja lotosova stopala u svojim srcima.
Posveujui nau inteligenciju, ula, ivotni vazduh, um i mo govora vaem
Gospodstvu mi, polubogovi, se klanjamo Tvojim lotosovim stopalima.
47
XI.6.
STIH 8:
O nepobedivi Gospode, Ti upoljava Tvoju iluzornu energiju, sainjenu od

tri gune, da ispolji, odrava i uniti nepojmljivu kosmiku manifestaciju, sve u
Tebi samom. Kao vrhovni upravitelj maye, izgleda kao da se pojavljuje smeten
u interakcijama guna prirode; meutim, Ti nikada nisi pogoen uticajem
materijalnih aktivnosti. Zapravo, ti si direktno angaovan u Tvom venom,
duhovnom blaenstvu, i stoga Ti ne moe biti optuen za bilo kakvu materijalnu
zagaenost.
STIH 9:
O najvei od svih, oni ija je svesnost zagaena iluzijom ne mogu proistiti

sebe tek obinim oboavanjem, prouavanjem Veda, milostinjom, strogostima i
ritualnim delatnostima. Na Gospode, one iste due koje su razvile monu
transcendentalnu veru u Tvoje slave dostiu proieno stanje postojanja koje
nikada ne moe biti dostignuto od onih kojima ta vera nedostaje.
STIH 10:
Veliki mudraci, elei najviu dobrobit u ivotu, uvek neguju Tvoja

lotosova stopala u njihovim srcima, koja se tope u ljubavi za Tobom. Na slian
nain, Tvoji samoovladani bakte, elei da preu preko materijalnog rajskog
kraljevstva da bi dostigli obilje jednako tvojem, oboavaju Tvoja lotosova stopala
izjutra, u podne, i uvee. Tako, meditiraju na Vae Gospodstvo u Tvojoj
etvorostrukoj ekspanziji. Tvoja lotosova stopala su ba kao plamtea vatra koja
spaljuje u pepeo sve nepovoljne elje za materijalnog ulno uivanje.
STIH 11:
Oni koji nude rtvovanja u rtvenu vatru u skladu sa Rig, Yajur i Sama
Vedama meditiraju na Tvoja lotosova stopala. Na slian nain, praktiari
transcendentalne yoge meditiraju na Tvoja lotosova stopala, nadajui se znanju
o Tvojim boanskim mistinim moima, i najuzvieniji isti bakte savreno
oboavaju Tvoja lotosova stopala, elei da prevaziu Tvoju iluzornu energiju.
STIH 12:
48
XI.6.
O svemoni Gospode, Ti si tako ljubazan prema tvojim slugama da Si

prihvatio uvenuli cvetni venac koji smo stavili na Tvoje grudi. Budui da je
boginja sree nainila svoje prebivalite na Tvojim transcendentalnim grudima,
ona e bez sumnje postati uzrujana, kao zavidna druga supruga, videvi nau
ponudu koja takoe obitava tamo. A ipak Ti si tako milostiv da Ti zanemaruje
svoju venu suprugu, Lakmi i prihvata nau ponudu kao najizvrsnije
oboavanje. O milostivi Gospode, nek Tvoja lotosova stopala uvek dejstvuju kao
plamtea vatra koja prodire nepovoljne elje unutar naih srca.
STIH 13:
O svemogui Gospode, u Tvojoj inkarnaciji Trivikrame, Ti si podigao svoju

nogu kao koplje da bi prokinuo ljusku univerzuma, doputajui tako svetoj Gangi
da potee nadole, kao barjak pobede, u tri ogranka kroz tri planetarna sistema.
Sa tri mona koraka Tvojih lotosovih stopala, Tvoje Gospodstvo je zarobilo Bali
Maharaja, sve skupa sa njegovim kosmikim kraljevstvom. Tvoja lotosova
stopala pobuuju strah u demonima nagonei ih dole u pakao, kao i
neustraivost meu Tvojim bhaktama uzdiui ih do savrenstva nebeskog
ivota. Mi iskreno nastojimo da da Te oboavamo, na Gospode; prema tome
neka nas Tvoja lotosova stopala ljubazno oslobode od svih naih grenih,
protivnih delatnosti.
STIH 14:
Ti si Svevinja Boanska Linost, transcendentalno bie koje je

pretpostavljeno i materijalnoj prirodi i uivaocima u prirodi. Neka nam Tvoja
lotosova stopala darivaju transcendentalno zadovoljstvo. Svi od velikih
polubogova, poevi od Brahme, su uslovljena iva bia. Bolno se borei jedni
protiv drugih pod strogom kontrolom Tvog faktora vremena, oni su ba kao
bikovi voeni uetom privezanim na njihove probuene nosnice.
STIH 15:
Ti si uzrok stvaranja, odranja i ponitenja ovog univerzuma. Kao vreme,

Ti ureuje suptilna i manifestovana stanja materijalne prirode i kontrolie
49
XI.6.
svako ivo bie. Kao trostruki toak vremena Ti ponitava sve stvari Tvojim
neprimetnim delatnostima, i zato si Ti Svevinja Boanska Linost.
STIH 16:
Moj dragi Gospode, izvorni purua-avatar, Maha-Vinu, stie Njegovu

kreativnu mo od Tebe. Tako sa nepogreivom energijom On proima
materijalnu prirodu, proizvodei mahat-tattvu. Onda, ta mahat-tattva,
nadopunjena materijalna energija, potpomognuta sa Gospodovom energijom,
stvara iz sebe iskonsko, prvobitno zlatno jaje univerzuma, koje je prekriveno
razliitim slojevima materijalnih elemenata.
STIH 17:
O Gospode, Ti si vrhovni stvaralac ovog univerzuma i konani kontrolor

svih pokretnih i nepokretnih ivih bia. Ti si Hriikea, vrhovni kontrolor svih
ulnih aktivnosti, i stoga Ti nikada ne postaje zagaen ili upleten u tok
beskonanih ulnih aktivnosti koje nadgleda unutar materijalne kreacije. S
druge strane, druga iva bia, ak yogiji i filosofi, su uznemireni i uplaeni samo
seanjem na materijalne objekte od kojih su oni tobo odvojeni u svojoj tenji za
prosvetljenjem.
STIH 18:
Moj Gospode, Ti ivi sa esnaest hiljada prelepih, aristokratskih supruga.

Svojom neodoljivom uzdranou, nasmejanim pogledima i njihovim ljupkim
nestanim obrvama, one Ti alju udne poruke brane ljubavi. Ali one su potpuno
u nemogunosti da uznemire um i ula Tvoga Gospodstva.
STIH 19:
Reke koje nose nektar razgovora o Tebi, kao i svete reke, nastale od
pranja Tvojih lotosovih stopala, su sposobne da unite svo zagaenje unutar tri
sveta. Oni koji tee proienju drue se sa svetim razgovorima o Tvojim
slavama sluajui ih svojim uima, i drue se sa svetim rekama koje teku sa
Tvojih lotosovih stopala tako to se fiziki kupaju u njima.
STIH 20:
50
XI.6.
ri ukadeva Gosvami nastavi: Nakon to su Brahma, zajedno sa ivom i

drugim polubogovima tako ponudili molitve Svevinjem Gospodu, Govindi,
gospodar Brahma se smestio na nebu i obratio se Gospodu na sledei nain.
STIH 21:
Gospodar Brahma ree: Moj dragi Gospode, prethodno smo te zamolili da

ukloni teret sa Zemlje. O beskrajna Boanska Linosti, ta molitva je sasvim
izvesno bila ispunjena.
STIH 22:
Moj Gospode, Ti si ponovo uspostavio principe religije meu pobonim

ljudima koji su uvek vrsto na putu istine. Ti si takoe proirio Tvoje slave irom
sveta, i na taj nain itav svet moe biti proien sluajui o Tebi.
STIH 23:
Silazei u dinastiju kralja Yadua, Ti si ispoljio Tvoj jedinstveni

transcendentalni oblik, i za dobrobit itavog univerzuma izvrio si velikodune
transcendentalne aktivnosti.
STIH 24:
Moj dragi Gospode, one osobe koje su pobone i svete koje u dobu Kali
sluaju o Tvojim transcendentalnim delatnostima i takoe ih slave, lako e prei
preko okeana tame ovog doba.
STIH 25:
O Svevinja Boanska Linosti, O moj Gospode, Ti si siao u Yadu

dinastiju, i tako si proveo sto dvadeset i pet jeseni sa Tvojim baktama.
STIH 26-27:
Moj dragi Gospode, ne postoji vie nita to je preostalo za Tvoje

Gospodstvo da se uini na dobrobit polubogova. Ti si ve povukao Tvoju dinastiju
uz pomo kletve brahmana. O Gospode, Ti si osnova svega, i ako Ti tako eli,
ljubazno se sada vrati u Tvoje vlastito prebivalite u duhovnom svetu. U isto
vreme, ponizno molimo da na nas uvek titi. Mi smo Tvoji ponizni sluge, i u
51
XI.6.
Tvoje ime mi upravljamo kosmikim okolnostima. Mi, zajedno sa naim

planetama i sledbenicima, uvek trebamo Tvoju neprekidnu zatitu.
STIH 28:
Svevinji Gospod ree: O gospodaru polubogova, Brahma, razumem tvoje

molitve i elje. Uklanjajui teret sa Zemlje, Ja sam izvrio sve to je bilo
potrebno za vae dobro.
STIH 29:
Ova Yadava dinastija u kojoj sam se Ja pojavio je veoma uveala svoje

obilje, posebno svoju fiziku snagu i odvanost, sve do granice da postaje takva
pretnja koja e progutati celi svet. Zbog toga sam je zaustavio, ba kao to obala
zadrava veliki okean.
STIH 30:
Ako bih Ja napustio ovaj svet a ne bih povukao odvie ponosne lanove
Yadu dinastije, itav svet bi bio uniten poplavom njenog bezgraninog irenja.
STIH 31:
Sada, usled brahmanske kletve, unitenje Moje porodice je ve otpoelo.

O bezgreni Brahma, kada se to unitenje okona i kada Ja budem na putu za
Vaikunthu, uiniu jednu malu posetu tvome prebivalitu.
STIH 32:
ri ukadeva Gosvami ree: Tako oslovljen od Gospoda univerzuma,

samoroeni Brahma poklonio se do lotosovih stopala Gospoda. Okruen svim
polubogovima, istaknuti Brahma se zatim vratio u svoje lino prebivalite.
STIH 33:
Zatim je Svevinja Boanska Linost, posmatrao taj silni poremeaj koji se

zbivao u svetom gradu Dvaraki. Onda je Gospod rekao okupljenim starijim
lanovima Yadu dinastije sledee.
STIH 34:
52
XI.6.
Svevinja Boanska Linost ree: Nau dinastiju su prokleli brahmane.

Takvu kletvu je nemogue ponititi, i zbog toga se veliki poremeaji pojavljuju
svuda oko nas.
STIH 35:
Drage moje potovane stareine, ne smemo ostati vie na ovome mestu

ukoliko elimo da sauvamo nae ivote. Hajde da se odmah danas zaputimo u
najpobonije mesto, Prabhasu. Nemamo vremena za odugovlaenje.
STIH 36:
Jednom je Mesec bio bio pogoen opadanjem zbog Dakine kletve, ali
samo to se okupao na Prabhasa-ketri, Mesec je odmah bio osloboen grenih
reakcija i povratio punou svojih faza.
STIH 37-38:
Kupanjem na Prabhasa-ketri, nuenjem rtava da bi se umilostivili

predaci i polubogovi, nuenjem razliite ukusne hrane i darivanjem bogatih
poklona brahmanima koji su vredni posebnog potovanja kao najpodesniji
kandidati za milostinju, sigurno emo prevazii ovu uasnu opasnost zahvaljujui
takvim milosrdnim delatnostima, ba kao to neko moe prei preko velikog
okeana odgovarajuim brodom.
STIH 39:
ukadeva Gosvami je rekao: O najomiljeniji sinovi Kurua, tako

posavetovani od Svevinje Linosti, Yadave su usredsredili svoje umove za
odlazak na sveto mesto, Prabhasa-ketru, i upregli konje u njihove koije.
STIH 40-41:
Dragi moj kralju, Uddhava je neprekidno bio veran sledbenik Gospoda

Krine. Nakon to je video da je odlazak Yadava izvestan, uvi od njih o
Gospodovim uputstvima i primetivi zastraujue predznake, on je priao
Svevinjoj Boanskoj Linosti na privatnom mestu. Poklonio je glavu do lotosovih
stopala vrhovnog upravitelja univerzuma i obratio Mu se sa sklopljenim rukama
na sledei nain.
53
XI.6.
STIH 42:
ri Uddhava je rekao: O moj Gospode, O Svevinji Boe svih polubogova,

istinska pobonost je prizvana jednostavno sluanjem i pevanjem Tvojih
transcendentalnih slava. Moj Gospode, izgleda da e sada povui Tvoju
dinastiju, i na taj nain e konano i Sam napustiti Tvoje zabave u ovom
univerzumu. Ti si vrhovni upravitelj i gospodar mistinih moi. Ali iako si u
potpunosti sposoban da poniti brahmansku kletvu protiv Tvoje dinastije, Ti to
ne ini i tvoj nestanak je izvestan.
STIH 43:
O Gospode Keava, moj dragi gospodaru, ja ne mogu podneti da napustim

Tvoja lotosova stopala ak ni za deli jednog trenutka. arko te molim da da me
povede sa sobom u Tvoje vlastito prebivalite.
STIH 44:
Moj dragi Krina, Tvoje zabave su najpovoljnije za oveanstvo opojni

napitak za ui. Iskuavajui takve zabave, ljudi zaboravljaju svoje elje za
drugim stvarima.
STIH 45:
Moj dragi Gospode, Ti si Vrhovna Dua, i stoga si nam Ti najdrai. Mo smo

tvoji bakte, zar je mogue da bi mi mogli da te odbacimo ili ivimo bez Tebe ak i
za momenat? Bilo da leimo, sedimo, etamo, stojimo, kupamo se, zabavljamo
se, jedemo ili inimo bilo ta drugo, mi smo neprekidno angaovani u Tvojoj
slubi.
STIH 46:
Jednostavno ukraavajui se sa cvetnim vencima, mirisnim uljima, odeom

i ukrasima u kojima si Ti ve uivao, i jedui ostatke Tvojih obroka, mi, Tvoji
sluge, e mo zaista savladati Tvoju iluzornu energiju.
STIH 47:
54
XI.6.
Neodeveni mudraci koji se ozbiljno trude u duhovnoj praksi, koji uzdiu

svoje seme na gore, koji su miroljubivi i bezgreni lanovi odvojenog reda,
dostiu duhovno prebivalite zvano Brahman.
STIH 48-49:
O najvei od mistika, iako mi uslovljene due lutamo na putu plodonosnih

delatnosti, sigurno emo prei preko tame ovog materijalnog sveta jednostavno
sluajui o Vaem Gospodstvu u drutvu sa bhaktama. Stoga se mi uvek seamo
i slavimo sve predivne stvari koje si Ti uinio i predivne stvari koje si rekao. Mi se
ushieno ponovo priseamo Tvojih ljubavnih zabava sa Tvojim poverljivim
bhaktama tvog odvanog smeha i kretnji dok si bio angaovan u takvim
mladalakim zabavama. Moj dragi Gospode, Tvoje ljubavne zabave su
zbunjujue sline delatnostima obinih ljudi u ovom materijalnom svetu.
STIH 50:
ukadeva Gosvami je rekao: O kralju Parikite, tako oslovljen, Svevinja

Boanska Linost, Krina, sin Devaki, poeo je poverljivo da odgovara Njegovom
dragom, iskrenom sluzi Uddhavi.
55
XI.7.
Gospod Krina Pouava Uddhavu
XI.7.
GOSPOD KRINA POUAVA UDDHAVU
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree: O presreni Uddhava, ti si tano

razotkrio moju elju da povuem Yadu dinastiju sa Zemlje i vratim se u Moje
vlastito prebivalite na Vaikunthi. Tako se gospodar Brahma, gospodar iva i svi
drugi planetarni upravljai sada mole da se vratim u moje prebivalite na
Vaikunthi.
STIH 2:
Odgovarajui na molitve gospodara Brahme, siao sam u ovaj svet

zajedno sa Mojim potpunom delom, Gospodom Baladevom, i izvrio razliite
delatnosti u korist polubogova. Sada sam zavrio Moju misiju ovde.
STIH 3:
Sada usled kletve brahmana Yadu dinastija e sasvim sigurno izginuti u

meusobnoj borbi; i na sedmi dan od dananjeg dana okean e nadoi i poplaviti
ovaj grad, Dvaraku.
STIH 4:
O sveti Uddhava, uskoro u napustiti Zemlju. Nakon toga, budui

prevladana dobom Kali, Zemlja e biti liena sve pobonosti.
STIH 5:
Dragu Moj Uddhava, ti ne treba ostati ovde na Zemlji kada Ja napustim

ovaj svet. Moj dragi bakto, ti si bezgrean, ali u Kali-yugi ljudi e biti vezani za
sve vrste grenih aktivnosti; prema tome, nemoj ostati ovde.
STIH 6:
Sada treba sasvim napustiti svu vezanost za tvoje line prijatelje i

rodbinu i usredsrediti svoj um na Mene. Tako, bivajui uvek svestan Mene,
treba posmatrati sve stvari sa jednakom vizijom i tako lutati po zemlji.
56
XI.7.
STIH 7:
Moj dragi Uddhava, materijalni svet koji ti opaa kroz svoj um, govor,
oi, ui i druga ula je iluzorna tvorevina za koju osoba umilja da je istinita
usled uticaja maye. Zapravo, trebao bi znati da su svi objekti materijalnih ula
privremeni.
STIH 8:
Onaj ija je svesnost zbunjena iluzornim, opaa mnoge razlike u

vrednostima i znaenju meu materijalnim objektima. Tako se osoba neprekidno
uputa na nivo materijalnog dobra i zla i sputana je takvim predstavama.
Obuzeta materijalnim dualnostima, takva osoba razmilja o vrenju propisanih
dunosti, neizvravanju takvih dunosti i vrenju zabranjenih delatnosti.
STIH 9:
Prema tome, dovodei sva svoja ula pod kontrolu i tako obuzdavajui um,
treba videti itav svet smeten unutar jastva, koje je rasprostranjeno svuda, i
takoe treba videti to individualno jastvo unutar Mene, Svevinje Boanske
Linosti.
STIH 10:
Bivajui u potpunosti obdaren zakljunim znanjem Veda i imajui u praksi

oivotvorenu konanu svrhu takvog znanja, bie u mogunosti da opazi isto
jastvo, i tako e tvoj um biti zadovoljen. U to vreme e postati drag svim ivim
biima, predvoenim polubogovima, i nikada nee biti ometen bilo kakvim
uznemirenjem u ivotu.
STIH 11:
Onaj ko je transcendirao materijalno dobro i zlo automatski deluje u

skladu sa religioznim propisima i izbegava zabranjene aktivnosti. Samospoznata
osoba ini to spontano, kao neduno dete, a ne zato to razmilja u pojmovima
materijalnog dobra i zla.
STIH 12:
57
XI.7.
Onaj ko je ljubazni dobronamernik svih ivih bia, ko je miroljubiv, i vrsto

utemeljen u znanju i spoznaji, vidi Mene u svim stvarima. Takva osoba nikada ne
pada ponovo dole u krug raanja i umiranja.
STIH 13:
ri ukadeva Gosvami ree: O kralju, Svevinja Boanska Linost, Gospod

Krina, je tako pouio Njegovog istog baktu Uddhavu, koji je bio eljan da primi
znanje od Gospoda. Uddhava ja zatim odao potovanje Gospodu i rekao sledee.
STIH 14:
ri Uddhava je rekao: Moj dragi Gospode, Ti jedini dodeljuje rezultate

praktikovanja yoge, i Ti si tako ljubazan da samo Tvojim vlastitim uticajem deli
savrenstvo yoge Tvojim bhaktama. Tako si Ti vrhovna dua koja se spoznaje
posredstvom yoge, i Ti si taj koji je ishodite svih mistinih moi. Za moju
vrhunsku dobrobit Ti si razjasnio postupak naputanja materijalnog sveta
primenom procesa sannyase, ili odricanja.
STIH 15:
Moj dragi Gospode, O vrhovna duo, za one iji su umovi vezani za ulno
uivanje, i posebno za one koji su lieni ljubavi prema Tebi, takvu odvojenost od
materijalnog uivanja je najtee izvriti. To je moje miljenje.
STIH 16:
O moj Gospode, ja sam veoma glup zato to je moja svest uronjena u

materijalno telo i materijalne odnose, a to je sve proizvod Tvoje iluzorne
energije. Tako, mislim, "Ja sam ovo telo, i sva ova rodbina je moja." Prema
tome, moj Gospode, molim te poui Tvog sirotog slugu. Molim te reci mi kako
mogu na vrlo lak nain izvravati Tvoje pouke.
STIH 17:
Moj dragi Gospode, Ti si Apsolutna Istina, Svevinja Boanska Linost, i Ti

razotkriva sebe Tvojim bhaktama. Izuzev Tvoga Gospodstva ja ne vidim bilo
koga ko bi mi zaista mogao rastumaiti savreno znanje. Tako savren uitelj se
ne moe nai ak ni meu polubogovima na nebesima. Zaista, svi polubogovi,
58
XI.7.
predvoeni gospodarom Brahmom, su zbunjeni Tvojom iluzornom energijom. Oni

su uslovljene due koji prihvataju njihova vlastita materijalna tela i telesne
ekspanzije kao najviu istinu.
STIH 18:
Prema tome, O Gospode, oseajui se umornim od materijalnog ivota i

izmuen tim nevoljama, ja se sada predajem Tebi zato to si Ti savreni
gospodar. Ti si beskonana, sveznajua Svevinja Boanska Linost, ije je
duhovno prebivalite, Vaikuntha slobodno od svih uznemirenja. Zapravo, Ti si
poznat kao Narayana, istinski prijatelj svih ivih bia.
STIH 19:
Svevinji Gospod odgovori: Generalno ona ljudska bia koja mogu znalaki
analizirati stvarnu situaciju materijalnog sveta su sposobna da se sama uzdignu
iznad zlokobnog ivota grubog materijalnog zadovoljstva.
STIH 20:
Inteligentna osoba, struna u opaanju sveta oko sebe i primenjujui

zdravu logiku, moe dostii istinsku dobrobit posredstvom svoje vlastite
inteligencije. Tako ponekad osoba deluje kao svoj vlastiti duhovni uitelj koji
pouava.
STIH 21:
U ljudskom obliku ivota, oni koji su samoovladani i struni u duhovnoj

nauci Sankhye mogu Me direktno videti zajedno sa svim mojim energijama.
STIH 22:
U ovome svetu postoje mnoge vrste stvorenih tela neka sa jednom

nogom, druga sa dve, tri, etiri ili vie nogu, pa ak i druga bez nogu ali od
svih njih, Meni je zapravo drag ljudski oblik.
STIH 23:
Iako Ja, Svevinji Gospod, ne mogu nikada biti obuhvaen obinim ulnim
opaanjem, oni koji su smeteni u ljudskom obliku ivota mogu iskoristiti njihovu
59
XI.7.
inteligenciju i druge sposobnosti opaanja da bi upravili traganje za Mnom

dokuivanjem kroz oboje, i posredne i neposredne simptome.
STIH 24:
U tom pogledu, mudraci su naveli istorijske pripovesti koje su se ticale

razgovora izmeu velikog monog kralja Yadua i avadhuta.
STIH 25:
Maharaja Yadu je jednom primetio izvesnog brahmanu avadhutu, koji je

izgledao veoma mlad i uen, koji je neustraivo lutao unaokolo. Budui i sam
veoma uen u duhovnoj nauci, kralj je iskoristio priliku i raspitivao se od njega
na sledei nain.
STIH 26:
ri Yadu je rekao: O brahmana, vidim da nisi uposlen ni u kakvu praktinu

religioznu delatnost, pa ipak dostigao si veoma znalako razumevanje svih stvari
i svih ljudi u ovom svetu. Ljubazno mi reci, gospodine, kako si dostigao tu
izvanrednu inteligenciju, i zato putuje nesputano kroz ovaj svet ponaajui se
kao da si dete?
STIH 27:
Generalno ljudska bia rade veoma teko da bi negovali religioznost,

ekonomski razvoj, ulno uivanje, i takoe znanje o dui, a uobiajena pobuda je
u produenju trajanja njihovih ivota, dostizanju slave i uivanju u materijalnom
obilju.
STIH 28:
Ti, meutim, iako sposoban, uen, struan, nadaren, i veoma reit,

niuemu nisi uposlen, niti eli bilo ta; radije, prikazuje se tupim i zaluenim
ba kao da si sablasno bie.
STIH 29:
Iako svi ljudi u materijalnom svetu plamte u velikom umskom poaru

poude i pohlepe, ti ostaje slobodan i nisi pren tom vatrom. Ti si kao slon koji
je uzeo utoite od umskog poara stojei u vodi reke Gange,
60
XI.7.
STIH 30:
O brahmana, moemo videti da si lien svih veza sa materijalnim

uivanjem i da putuje sam, bez bilo kakvih pratioca ili lanova porodice. Prema
tome, budui da se iskreno raspitujem od tebe, molim te reci mi uzrok te velike
ekstaze koju osea unutar sebe.
STIH 31:
Gospod Krina je nastavio: Inteligentni kralj Yadu, uvek pun potovanja

prema brahmanama, ekao je sa sklopljenim rukama dok je brahmana,
zadovoljan kraljevim ponaanjem, poeo da odgovara.
STIH 32:
Brahmana je rekao: Dragi moj kralju, mojom inteligencijom uzeo sam

utoite mnogih duhovnih uitelja. Stekavi transcendentalno razumevanje od
njih, ja sada lutam po zemlji u osloboenom stanju. Molim te posluaj moj opis o
njima.
STIH 33-35:
O kralju, uzeo sam utoite od dvadeset etiri gurua: Zemlja, vazduh,

nebo, voda, vatra, Mesec, Sunce, golub i piton; more, noni leptir, pela, slon i
kradljivac meda; jelen, riba, prostitutka Pingala, ptica kurara i dete; mlada
devojka, proizvoa strela, zmija, pauk i osa. Moj dragi kralju, prouavajui
njihove aktivnosti nauio sam nauku o jastvu.
STIH 36:
Molim te posluaj, sine Maharaja Yayatija, o tigre meu ljudima, dok ti

objanjavam ta sam nauio od svakog od ovih gurua.
STIH 37:
Trezvena osoba, ak i ako je napastvovana od drugih ivih bia, treba

razumeti da njegovi napadai bespomono deluju pod Boijom kontrolom, i zato
nikada ne treba biti odvraen od napretka na svom vlastitom putu. To pravilo
sam nauio od Zemlje.
STIH 38:
61
XI.7.
Sveta osoba treba uiti od planine o posveenosti svih svojih napora za

sluenje drugih i uiniti blagostanje drugih jedinim razlogom svojeg postojanja.
Slino, kao uenik drveta, on treba nauiti da sebe posveti drugima.
STIH 39:
Ueni mudrac treba biti zadovoljan jednostavnim odravanjem ivota i ne

treba traiti zadovoljenje kroz ugaanje materijalnim ulima. Drugim reima,
osoba treba brinuti za materijalno telo na takav nain da njeno vie znanje ne
bude razoreno i na takav nain da njen govor i um ne zastrane od samospoznaje.
STIH 40:
ak i transcendentalista je okruen bezbrojnim materijalnim objektima,

koji imaju dobre i loe odlike. Meutim, onaj ko je transcendirao materijalno
dobro i zlo ne treba biti zapleten ak ni kada je u kontaktu sa materijalnim
predmetima; radije, treba delovati kao vetar.
STIH 41:
Iako samospoznata dua moe iveti u razliitim materijalnim telima dok

je u ovom svetu, iskuavajui njihove razliite odlike i delatnosti, on nikada nije
zapleten, ba kao to vetar koji nosi razliite mirise zapravo nije pomean sa
njima.
STIH 42:
Misaoni mudrac, ak i dok ivi u materijalnom telu, treba razumeti sebe

kao istu duhovnu duu. Slino, osoba treba videti da duhovna dua ulazi u
razliite oblike ivota, i pokretne i nepokretne, i da su na taj nain pojedinane
due sveproimajue. Mudrac bi dalje trebao razmatrati da je Svevinja
Boanska Linost, kao Nad-dua, istovremeno prisutna u svim stvarima. Oboje, i
pojedinana dua i Nad-dua mogu biti shvaene uporedbom sa prirodom neba:
iako se nebo iri svuda i sve poiva unutar neba, samo nebo se ne mea nisaim,
niti ono moe biti razdeljeno bilo ime.
STIH 43:
62
XI.7.
Iako moni vetar raznosi oblake i oluju preko neba, nebo nikada nije
upleteno ili pogoeno uticajem tih aktivnosti. Slino, duhovna dua se zapravo ne
menja niti je pogoena uticajima u kontaktu sa materijalnom prirodom. Iako ivo
bie ulazi u telo nainjeno od zemlje, vode i vatre, i iako je potaknuta od strane
tri gune materijalne prirode stvorene posredstvom venog vremena, vena
priroda due zapravo nikada nije pogoena time.
STIH 44:
O kralju, sveta osoba je ba kao voda zato jer je ona slobodna od sve
zagaenosti, blaga po prirodi, i govorei stvara predivne vibracije sline uboru
tekue vode. Samim gledanjem, dodirivanjem ili sluanjem takve svete osobe,
ivo bie biva proieno, ba kao to je neko proien samim kontaktom sa
istom vodom. Takva sveta osoba, ba kao i sveto mesto, proiava sve one
koji su u kontaktu sa tom osobom zato to ona uvek peva i slavi Gospoda.
STIH 45:
Svete osobe postaju mone izvravanjem strogosti. Njihova svesnost je

nepokolebljiva zato to ne pokuavaju da uivaju u bilo emu unutar
materijalnog sveta. Tako prirodno osloboeni mudraci prihvataju namirnice koje
su im ponuene od sudbine, i ako se sluajno desi da pojedu zagaenu hranu,
oni nisu pogoeni time, ba kao vatra, koja sagoreva zagaene supstance koje
se prinesu u nju.
STIH 46:
Sveta osoba, kao vatra, ponekad se pojavljuje u prikrivenom obliku a

drugi put se razotkriva. Za dobrobit uslovljenih dua koje ele istinsku sreu,
sveta osoba moe prihvatiti oboavani poloaj duhovnog uitelja, i na taj nain
kao vatra on spaljuje sve prole i budue grene posledice Njegovih oboavaoca
milostivo prihvatajui njihove ponude.
STIH 47:
Kao to se vatra razliito ispoljava i komadima drveta razliite veliine i

odlika, svemona Vrhovna Dua, ulazei u tela viih i niih ivotnih oblika
63
XI.7.
stvorenih pomou Njegove vlastite moi, izgleda kao da poprima identitet svakog
od njih.
STIH 48:
Razliite razdoblja neijeg materijalnog ivota koja zapoinju roenjem a

postiu vrhunac smru, sva pripadaju telu i ne pogaaju duu, ba kao to
prividan rast i opadanje Meseca ne pogaa sam Mesec. Takve promene su
nametnute od strane neprimetnih kretnji vremena.
STIH 49:
Plamenovi vatre se pojavljuju i nestaju u svakom trenutku, pa ipak ta

stvaranja i unitenja nisu primetna obinom posmatrau. Slino, moni talasi
vremena neprekidno teku, kao mona struja reke, i neprimetno uzrokuju
roenje, razvoj i smrt bezbrojnih materijalnih tela. Pa ipak dua, koja je time
neprekidno usiljena da menja svoj poloaj, ne moe opaziti delatnosti vremena.
STIH 50:
Kao to sunce isparava velike koliine vode svojim monim zrakama a

kasnije vraa tu vodu zemlji u obliku kie, slino, sveta osoba prihvata sve vrste
materijalnih objekata svojim materijalnim ulima, i u odgovarajue vreme, kada
mu prikladna osoba raspitivajui se prie, on vraa te materijalne objekte. Na taj
nain, i pri prihvatanju i pri odricanju od ulnih objekata, on nije zapleten.
STIH 51:
ak i kada se odraava u razliitim objektima, Sunce nikada nije

razjedinjeno, niti se stapa sa svojim odrazom. Samo oni sa tupim mozgom e
promiljati o Suncu na takav nain. Slino, iako se dua odraava kroz razliita
materijalna tela, ona ostaje nepodvojena i nematerijalna.
STIH 52:
Osoba nikada ne treba da se prepusti neumerenoj naklonosti ili

zainteresovanosti za bilo koga ili bilo ta; inae e iskusiti veliku patnju, ba kao
budalasti golub.
STIH 53:
64
XI.7.
Bio jednom jedan golub koji je iveo u umi zajedno sa svojom golubicom.
Sagradio je gnezdo u na drvetu i iveo tamo nekoliko godina u njenom drutvu.
STIH 54:
Par golubova su bili veoma posveeni njihovim domainskim dunostima.

Srca su im bila vezana zajedno sentimentalnim privrenostima, bili su privueni
pogledima jedno prema drugom, telesnim odlikama i stanjem uma. Na taj nain,
oni su se u potpunosti vezali jedno za drugo u privrenosti.
STIH 55:
Naivno verujui u budunost, oni su provodili svoje delatnosti odmaranja,

sedenja, etanja, stajanja, razgovaranja, igranja, jedenja i tako dalje kao
ljubavni par meu drveem ume.
STIH 56:
Kadgod bi ona poelela bilo ta, o kralju, golubica bi laskavo izmolila svog
goluba, a on bi je zauzvrat zadovoljio verno izvravajui sve ono to bi ona
poelela, ak i sa velikim linim potekoama. Na taj nain, golub nije mogao
kontrolisati svoja ula u njenom drutvu.
STIH 57:
Onda je golubica doivela svoju prvu trudnou. Kada je vreme dolo,

estita dama je snela nekoliko jaja u gnezdo u prisustvu svoga mua.
STIH 58:
Kada je vreme sazrelo, golubii, sa nenim udovima i perjem stvorenim

posredstvom nepojmljive moi Gospoda, su se ispilili iz jaja.
STIH 59:
Par golubova su postali veoma privreni svojoj deci i bilo im je veliko

zadovoljstvo da sluaju njihovo nespretno cvrkutanje, koje je zvualo veoma
milozvuno njihovim roditeljima. Tako su sa ljubavlju poeli da podiu svoje male
ptie koje su izrodili.
STIH 60:
65
XI.7.
Roditelji su uivali u posmatranju nenih krila njihove dece, u njihovom

cvrkutanju, njihovom ljupkim nedunim kretnjama oko gnezda i njihovim
nastojanjima da skoe i polete. Gledajui svoju decu tako srenu, roditelji su
takoe bili sreni.
STIH 61:
Njihova srca vezana jedno za drugo privrenou, budalaste ptice, potpuno

zbunjene iluzornom energijom Gospoda Vinua, su nastavljale da brinu o
mladom potomstvu koje je roeno kod njih.
STIH 62:
Jednoga dana roditelji porodice su otili vani da trae hranu za ptie.

Bivajui veoma eljni da pravilno nahrane svoje potomstvo, oni su lutali umom
dugo vremena.
STIH 63:
U to vreme desilo se da je izvesni lovac koji je lutao tom umom, prolazei

pored gnezda, video golubie. Razapevi svoje mree on ih je sve pohvatao.
STIH 64:
Golub i golubica su uvek bili zabrinuti za odravanje njihove dece, i oni su

lutali umom u tu svrhu. Dobavivi odgovarajuu hranu, vratili su se do gnezda.
STIH 65:
Kada je golubica spazila da su njena deca zarobljena u lovevoj mrei, ona

je bila preplavljena teskobom, i plaui, ona je pohrlila prema njima dok su oni
plakali za njom.
STIH 66:
Golubica je uvek doputala sebi da bude vezana uadima gorljivih

materijalnih sklonosti, i tako je njen um bio preplavljen teskobom. Bivajui u
zahvatu iluzorne energije Gospoda, ona je potpuno zaboravila sebe samu i
pohrlila prema njenoj bespomonoj deci, odmah je i sama bila uhvaena u
lovevu mreu.
66
XI.7.
STIH 67:
Gledajui svoju vlastitu decu, koja su mu bila draa i od samog ivota,

kobno sapete u lovevoj mrei zajedno sa svojom najdraom enom, koju je on
smatrao jednakom sebi samom u svakom pogledu, siroti golub je poeo oajno
jadikovati.
STIH 68:
Golub je rekao: Avaj, samo pogledaj kako sam sada uniten! Oigledno
sam velika budala, zato to nisam pravilno izvrio pobone delatnosti. Ne mogu
zadovoljiti samog sebe, niti mogu ispuniti svrhu ivota. Moja draga porodica,
koja je bila osnova moje religioznosti, ekonomskog razvoja, i ulnog
zadovoljenja, je sada bespomono razorena.
STIH 69:
Moja ena i ja smo bili idealan par. Ona mi je uvek verno udovoljavala i
zapravo me prihvatala kao njeno oboavano boanstvo. Ali sada, gledajui njenu
decu izgubljenu i njen dom prazan, ona me je napustila i otila na nebo sa
naom svetom decom.
STIH 70:
Ja sam sada bedna osoba koja ivi u praznom domu. Moja supruga je
mrtva; moja deca su mrtva. Zato bih ja uopte eleo da ivim? Moje srce je u
takvom bolu zbog odvojenosti od moje porodice da je i sam ivot prosto postao
patnja.
STIH 71:
Dok je golub tako oajavao nad svojom sirotom decom uhvaenom u

mreu i na granici smrti, patetino se kobeljajui da bi se oslobodili, njegov um
je otupeo, i tako je i on sam pao u lovevu mreu.
STIH 72:
Svirepi lovac, ispunivi svoju elju hvatanjem glavnog goluba, njegove

supruge i sve njihove dece, krenuo je svojoj kui.
STIH 73:
67
XI.7.
Na taj nain, onaj ko je suvie vezan za porodini ivot postaje uznemiren

u srcu. Kao golub, on pokuava da nae zadovoljstvo u svetovnoj seksualnoj
privlanosti. Veoma zauzetoj i uposlenoj u odravanju svoje porodice, bednoj
osobi je sueno da silno pati, zajedno sa svim njenim porodinim lanovima.
STIH 74:
Vrata osloboenja su irom otvorena za onoga ko je dostigao ljudski oblik

ivota. Ali ako se ljudsko bia jednostavno posveti porodinom ivotu kao glupa
ptica u ovoj prii, onda se takva osoba treba smatrati kao onaj ko se peo na
visoko mesto samo da bi putovao i pao dole.
68
XI.8.
Pria o Pingali
XI.8.
PRIA O PINGALI
STIH 1:
Sveti brahmana je rekao: O kralju, utelovljeno ivo bie automatski

iskuava nesreu u raju ili u paklu. Na slian nain, srea e biti doivljena, bez
da je neko trai. Prema tome osoba sa inteligencijom sposobnom da napravi
razlike ne ini ma kakav napor da bi dostigla takvu materijalnu sreu.
STIH 2:
Sledei primer pitona, osoba treba napustiti materijalna nastojanja i

prihvatiti za odravanje hranu koja dolazi sama od sebe, bilo da je takva hrana
ukusna uli bezukusna, obilata ili oskudna.
STIH 3:
Ako se bilo kada desi da nema hrane, onda sveta osoba treba postiti
mnogo dana ne inei posebne napore da doe do nje. Treba razumeti da po
Boijem ureenju mora postiti. Na taj nain, sledei primer pitona, osoba treba
ostati mirna i strpljiva.
STIH 4:
Sveta osoba treba ostati mirna i materijalno neaktivna, odravajui svoje

telo bez previe napora. Iako poseduje potpunu ulnu, mentalnu i fiziku snagu,
sveta osoba ne treba postati aktivna radi materijalnog cilja ve bi pre trebala
uvek biti budna i paljiva za njen istinski samo-interes.
STIH 5:
Sveti mudrac je srean i zadovoljan u svom spoljanjem vladanju, dok

iznutra on je veoma ozbiljan i misaon. Budui da je njegovo znanje neizmerno i
neogranieno on nikada nije uznemiren, i tako je u svakom pogledu nalik na
spokojne vode neizmernog i nenadmanog okeana.
STIH 6:
69
XI.8.
Pria o Pingali
Tokom kine sezone nabujale reke navale u okean, a tokom sune sezone
leta reke, sada plitke, drastino ograniavaju snabdevanje vodom; ipak okean ne
nabuja tokom kine sezone, niti presui tokom vrelog leta. Na slian nain, sveti
bhakta koji je prihvatio Svevinju Boansku Linost kao cilj svog ivota ponekad
e ureenjem sudbine imati veliko materijalno obilje, a ponekad e se nai u
situaciji materijalne oskudice. Meutim, takav bhakta Gospoda niti se veseli u
procvatu, niti je mrzovoljan kada je pogoen oskudicom.
STIH 7:
Onaj ko nije uspeo da ovlada svojim ulima odmah oseti privlanost im

ugleda oblije ene, koje je stvoreno iluzornom energijom Svevinjeg Gospoda.
Zaista, kada ena govori zavodljivim reima, mazno se smeje i izvodi ulne
telesne kretnje, njegov um je odmah zarobljen, i na taj nain slepo upada u
tamu materijalnog postojanja, kao to se noni leptir sluen vatrom slepo sjuri u
njene plamenove.
STIH 8:
Budalasta osoba bez sposobnosti da inteligencijom shvati razlike odmah se

uzbudi na sam pogled poudne ene lepo ukraene zlatnim nakitom, elegantnom
odeom i drugim kozmetikim obelejima. Budui poudan za ulnim uivanjima,
tako budalast gubi svu inteligenciju i biva uniten ba kao noni leptir koji juri u
plamteu vatru.
STIH 9:
Sveta osoba treba prihvatiti samo onoliko hrane koliko je dovoljno da odri
duu i telu zajedno. Treba ii od vrata do vrata prihvatajui samo malo hrane od
svake porodice. Na taj nain on treba praktikovati zanimanje pele.
STIH 10:
Kao to pela uzima nektar sa svih cvetova, velikih i malih, inteligentno

ljudsko bie treba uzeti sutinu iz svih religioznih svetih spisa.
STIH 11:
70
XI.8.
Pria o Pingali
Sveta osoba ne treba razmiljati, "Ovu hranu u zadrati za veeru a

ostatak u sauvati za sutra." Drugim reima, sveta osoba ne bi trebala
skladititi namirnice koje dobavi proenjem. Radije, treba koristiti vlastite ruke
kao tanjir i jesti onoliko koliko stane u njih. Jedini skladini prostor svete osobe
treba biti njegov vlastiti stomak, i ta god da prikladno stane u stomak to treba
biti njegova rezerva hrane. Na taj nain osoba ne treba imitirati pohlepnu pelu
koja gorljivo sakuplja sve vie i vie meda.
STIH 12:
Sveta osoba koja prosi ne bi trebala sakupljati ak ni hranu da bi jela

kasnije, taj isti dan, ili pak za sledei dan. Ako neko ne potuje ovaj nalog i kao
pela sakuplja sve vie i vie ukusnih namirnica, to to na taj nain sakupi e biti
njegova propast.
STIH 13:
Sveta osoba nikada ne bi trebala dotai mladu devojku. Zapravo, sveta

osoba ne bi trebala dopustiti ak ni da njeno stopalo dotakne drvenu lutku u
obliku ene. Preko telesnog kontaktom sa enom sigurno e biti uhvaen u
iluziju, ba kao to je slon uhvaen pomou slonice zbog njegove elje da
dotakne njeno telo.
STIH 14:
ovek koji poseduje bistru inteligenciju ne bi trebao pod bilo kojim

okolnostima pokuati da iskoriava prelepi oblik ene za svoje ulno
zadovoljenje. Kao to je slon koji pokuava da uiva u slonici ubijen od strane
drugih slonova koji takoe uivaju u njenom drutvu, ovek koji pokuava da
uiva u drutvu dama moe biti ubijen u svakom trenutku od strane njihovih
ljubavnika koji su moniji od njega.
STIH 15:
Pohlepna osoba nagomilava velike koliine novca uz teak napor i patnju,

ali osobi koja se tako teko naprezala da doe do tog bogatstva nije uvek
doputeno da ona sama uiva u njemu ili da ga da u milostinju drugima.
Pohlepan ovek je kao pela koja naporno pokuava da proizvede velike koliine
71
XI.8.
Pria o Pingali
meda, koji je onda ukraden od strane oveka koji e lino u njemu uivati ili ga
prodati drugima. Bez obzira kako neko paljivo skriva svoje teko zgrnuto
bogatstvo ili kako pokuava da ga zatiti, uvek ima onih koji su veoma struni u
otkrivanju gde su stvari od vrednosti, i oni e ih ukrasti.
STIH 16:
Kao to lovac odnosi med kojeg su naporno proizvele pele, slino, sveti
prosjaci kao to su brahmacariji i sannyasiji su pozvani da uivaju vlasnitvo
briljivo sakupljano od strane domaina posveenih porodinom uivanju.
STIH 17:
Sveta osoba koja prebiva u umi u odvojenom redu ivota nikada ne treba
sluati pesme ili muziku koja podstie materijalno uivanje. Radije, sveta osoba
treba paljivo prouavati primer jelena, koji, zbunjen ugodnom muzikom
lovevog roga, biva na taj nain uhvaen i ubijen.
STIH 18:
Postajui privuen svetovnim pevanjem, igranjem i muzikom zabavom

prelepih ena, ak i veliki mudrac Riyaringa, sin Mrigija, je potpuno potpao pod
njihovu kontrolu, ba kao ivotinja-ljubimac.
STIH 19:
Kao to je riba, potaknuta eljom da uiva svojim jezikom, ubitano

zarobljena ribarevom udicom, slino, budalasta osoba je smetena izuzetno
uznemiravajuim nagonima jezika i na taj nain je upropatena.
STIH 20:
Postei, ueni ovek brzo ovladava svim ulima izuzev jezikom, zato to
takav ovek, uzdravajui se od jedenja, biva pogoen pojaanom eljom da
uiva ulom ukusa.
STIH 21:
Iako osoba moe savladati sva druga ula, sve dok jezik nije savladan ne
moe se rei da je osoba ovladala svojim ulima. Meutim, ako je neko sposoban
da ovlada jezikom, onda treba razumeti da je u potpunosti ovladao svim ulima.
72
XI.8.
Pria o Pingali
STIH 22:
O sine kraljeva, nekada je u gradu Videha ivela prostitutka pod imenom

Pingala. Sada molim te pouj ta sam nauio od te ene.
STIH 23:
Jednom je prostitutka, elei da dovede ljubavnika u njenu kuu, stajala

nou vani na pragu pokazujui svoj prekrasan oblik.
STIH 24:
O najbolji meu ljudima, ta prostitutka je bila veoma udna da dobije

novac, i tako dok je stajala nou na ulici ona je prouavala sve ljude koji su tuda
prolazili, mislei, "Oh, ovaj sigurno ima novca. Znam da on moe platiti cenu, i
sigurna sam da e veoma uivati u mome drutvu." Na taj nain je ona
razmiljala o svim ljudima na ulici.
STIH 25-26:
Dok je tako prostitutka Pingala stajala na pragu, mnogi ljudi su dolazili i

odlazili, prolazei pored njene kue. Njen jedini izvor prihoda je bila prostitucija, i
zato je ona u teskobi razmiljala, "Moda je ovaj koji sada dolazi veoma
bogat...Oh, on se ne zaustavlja, ali sigurna sam da e doi neko drugi. Sigurno
e ovaj ovek koji sada dolazi biti spreman da mi plati za moju ljubav, i on e mi
verovatno dati mnogo novca." Tako sa ispraznom nadom, ona je ostajala
naslonjena na dovratak, nesposobna da dovri svoj posao i ode na spavanje.
Zbog teskobe bi ponekad odetala ulicom, a ponekad bi se vratila u svoju kuu.
Na taj nain postepeno su doli pononi sati.
STIH 27:
Kako je no proticala, prostitutka, koja je arko elela novac, postepeno je

postala mrzovoljna, i lice joj je ushnulo. Tako bivajui ispunjena teskobom za
novcem i posve razoarana, poela je da osea jaku odvojenost od svog
poloaja, i srea se pojavila u njenom umu.
STIH 28:
73
XI.8.
Pria o Pingali
Prostitutka se oseala zgaenom na njen materijalni poloaj i na taj nain

postala ravnoduna prema njemu. Zaista, odvojenost deluje kao ma, sasecajui
na komadia vezujuu mreu materijalnih nada i elja. Sada, molim te, pouj od
mene pesmu koju je tom prilikom ispevala prostitutka.
STIH 29:
O kralju, ba kao to ljudsko bie koje je lieno duhovnog znanja nikada

ne eli da napusti svoj lani oseaj vlasnitva nad mnogim materijalnim
stvarima, slino, osoba koja nije razvila odvojenost nikada ne eli da napusti
ropstvo materijalnog tela.
STIH 30:
Prostitutka Pingala je rekla: Samo pogledaj u kakvoj sam ja velikoj iluziji!

Zato to ne mogu vladati svojim umom, ba kao budala ja elim poudno
zadovoljstvo od beznaajnog oveka.
STIH 31:
Ja sam takva budala da naputam slubu takve osobe koja, budui veno
smetena u mom srcu, je zapravo meni najdraa. Taj koji je najdrai je Gospod
univerzuma, koji je darovaoc istinske ljubavi i sree i izvor sveg blagostanja.
Iako je On u mom vlastitom srcu, ja sam Ga potpuno zanemarivala. Umesto toga
neznalaki sam sluila beznaajne ljude koji nikada ne zadovoljavaju moje
istinske elje i koji mi jednostavno donose nesreu, strah, teskobu, jadikovanje i
iluziju.
STIH 32:
Oh, kako sam samo uzaludno muila moju vlastitu duu! Prodavala sam
moje telo poudnim, pohlepnim ljudima koji su i sami predmet aljenja. Tako
praktikujui najodvratnije zanimanje prostitutke, nadala sam se da u stei
novac i seksualno zadovoljstvo.
STIH 33:
Ovo materijalno telo je kao kua u kojoj ja, dua, prebivam. Kosti koje
uobliavaju moju kimu, rebra, ruke i noge su kao nosee grede, poprene grede
74
XI.8.
Pria o Pingali
i stubovi kue, i itava graevina, koja je puna izmeta i mokrae, je prekrivena

koom, dlakama i noktima. Devet vrata koja vode u ovo telo neprekidno izluuju
odvratne supstance. Osim mene, koja bi ena bila tako budalasta da posveti sebe
materijalnom telu, mislei da e moi nai zadovoljstvo i ljubav u toj udnoj
napravi?
STIH 34:
Izvesno, u ovom gradu, Videhi, samo sam ja posve budalasta. Zanemarila

sam Svevinju Boansku Linost, koji nam dodeljuje sve, ak i na izvorni
duhovni oblik, i umesto toga sam elela da uivam u ulnim zadovoljstvima sa
mnogim ljudima.
STIH 35:
Svevinja Boanska Linost je apsolutno najdraa za sva iva bia zato to

je On dobronamernik svih i Gospod. On je Vrhovna Dua smetena u svaijem
srcu. Prema tome ja u sada platiti cenu potpunog predavanja, i tako stekavi
Gospoda uivau sa njim ba kao Lakmidevi.
STIH 36:
ovek obezbeuje ulno uivanje eni, ali svi ti ljudi, ak i polubogovi na

nebu, imaju poetak i kraj. Svi oni su privremene tvorevine koje e biti
vremenom povuene. Prema tome koliko zaista zadovoljstva ili sree bilo ko od
njih moe ikada dati svojoj eni?
STIH 37:
Iako sam se ja najtvrdoglavije nadala uivanju u materijalnom svetu, na

neki nain odvojenost se pojavila u mom srcu, i to me ini veoma srenom.
Prema tome, Svevinja Boanska Linost, Vinu, mora biti da je zadovoljan sa
mnom. Mora da sam i neznajui uinila neka dela s kojima je On zadovoljan.
STIH 38:
Osoba koje je razvila odvojenost moe napustiti materijalno druenje,

prijateljstvo, i ljubav, osoba koja prolazi kroz veliku patnju postepeno postaje,
usled oaja i bezizlaznosti, odvojena i ravnoduna prema materijalnom svetu.
75
XI.8.
Pria o Pingali
Tako, usled moje velike patnje, takva odvojenost se probudila u mom srcu; pa
ipak kako sam mogla biti podvrgnuta tako milostivom ispatanju ako sam bila
zaista nesrena? Prema tome, zapravo ja sam sretna i primila sam milost od
Gospoda. Na neki nain mora biti ta je On zadovoljan sa mnom.
STIH 39:
Sa devocijom prihvatam veliku blagodat koju je Gospod izlio na mene.

Naputajui moje grene elje za obinim ulnim uivanjem, uzimam sada
utoite u Njemu, Svevinjoj Boanskoj Linosti.
STIH 40:
Sada sam posve zadovoljna, i imam potpunu veru u Gospodovu milost.

Zato u se izdravati bilo ime to doe samo po sebi. Uivau ivot sa jedinim
Gospodom, zato to je on jedini izvor ljubavi i sree.
STIH 41:
Inteligencija ivog bia je ukradena od strane delatnosti ulnog uivanja, i

na taj nain ono pada u mrani bunar materijalnog postojanja. U tom bunaru
ivo bie je spopadano smrtonosnom zmijom vremena. Ko drugi izuzev Svevinje
Boanske Linosti moe spasiti siroto ivo bie iz takvog beznadenog stanja?
STIH 42:
Kada ivo bie uvidi da je itav univerzum zgrabljen zmijom vremena, ono
postaje trezveno i razumno i tada se odvoji od sveg materijalnog ulnog
uivanja. U takvom stanju, ivo bie postaje osposobljeno da bude svoj vlastiti
zatitnik.
STIH 43:
Avadhuta je rekao: Tako se njen um potpuno smirio, Pingala se odrekla

svih svojih grenih elja za seksualnim uivanjem sa ljubavnicima, i postala
utemeljena u savrenom miru. Onda je sela na svoj krevet.
STIH 44:
76
XI.8.
Pria o Pingali
Materijalne elje su bez sumnje uzrok najvee nesree, a sloboda od

takvih elja je uzrok najvee sree. Prema tome, u potpunosti se odriui elje
da uiva sa takozvanim ljubavnicima, Pingala je veoma srena otila na poinak.
77
XI.9.
Odvojenost od svega to je materijalno
XI.9.
ODVOJENOST OD SVEGA TO JE MATERIJALNO
STIH 1:
Sveti brahmana je rekao: Svako smatra odreenu stvar unutar

materijalnog sveta da mu je najdraa, i zbog vezanosti za takvu stvar osoba
vremenom postaje bedna. Onaj ko to razume naputa materijalno vlasnitvo i
vezanost i na taj nain dostie konanu sreu.
STIH 2:
Jednom je grupa velikih jastrebova koji nisu mogli nai nikakav plen,
napala drugog, slabijeg jastreba koji je posedovao neto mesa. Tada, budui u
ivotnoj opasnosti, taj jastreb je ispustio meso i na taj nain zapravo osetio
sreu.
STIH 3:
U porodinom ivotu roditelji su uvek u teskobi zbog doma, dece i ugleda.

Ali ja nemam nita sa takvim stvarima. Ja ni najmanje ne brinem ni o kakvoj
porodici, i takoe ne brinem o asti ili sramoti. Uivam samo ivot due, i
nalazim ljubav na duhovnom nivou. Na taj nain lutam planetom kao dete.
STIH 4:
U ovome svetu dve vrste ljudi su slobodni od sve teskobe i utopljeni u

veliku sreu: onaj ko je retardiran i detinje glup i onaj ko je priao Svevinjem
Gospodu, koji je iznad tri gune (odlike) materijalne prirode.
STIH 5:
Jednom je mlada devojka, stasala za udaju, bila sama u njenoj kui jer su
njeni roditelji i rodbina tog dana otili na neko drugo mesto. U to vreme nekoliko
ljudi je dolo u kuu, s posebnom namerom da je oene. Ona ih je primila sa
svim gostoprimstvom.
STIH 6:
78
XI.9.
Devojka je otila na privatno mesto u kui i poela pripravljati hranu da bi

neoekivani gosti mogli jesti. I dok je stupala pirina, narukvice od koljki na
njenim rukama su se sudarale pravei napadnu buku.
STIH 7:
Devojka je strahovala da bi ljudi mogli smatrati njenu porodicu

siromanom zato to im je ker zauzeta prostim fizikim poslovima ljutenja
pirina. Budui vrlo inteligentna, sumnjiava devojka je skinula narukvice od
koljki sa svojih ruku, ostavljajui samo po dve na svakom zglobu.
STIH 8:
Zatim, kako je ona nastavila da ljuti pirina, te dve narukvice na svakom

zglobu su nastavile da se sudaraju i prave buku. Zbog toga je ona skinula po
jednu narukvicu sa svake ruke, i sa po jednom narukvicom preostalom na
svakom zglobu vie nije bilo buke.
STIH 9:
O pobednie neprijatelja, ja putujem povrinom Zemlje neprekidno uei o

prirodi ovog sveta, i tako sam lino bio svedok lekcije mlade devojke.
STIH 10:
Kada mnogo ljudi ivi zajedno na jednom mestu van svake sumnje e biti
svae. ak i ako samo dvoje ljudi ive zajedno bie praznoslovlja i neslaganja.
Stoga, da bi se izbegao sukob, osoba treba iveti sama, kao to smo mogli
nauiti iz primera narukvica mlade devojke.
STIH 11:
Dovevi do savrenstva telesne poloaje u yogi i ovladavajui procesom

disanja osoba treba uiniti um postojanim uz pomo odvojenosti i urednog
praktikovanja yoge. Na taj nain osoba treba usredsrediti um na poseban cilj
yoga prakse.
STIH 12:
Um moe biti ovladan onda kada je usredsreen na Svevinju Boansku

Linost. Dostigavi postojano stanje, um postaje slobodan od zagaenih elja da
79
XI.9.
vri materijalne delatnosti; sa uveanjem odlika vrline, osoba moe u potpunosti

napustiti odlike ostraenosti i neznanja, i postepeno transcendirati ak i odliku
materijalne vrline. Kada je um osloboen od pogonskog goriva odlika materijalne
prirode, vatra materijalnog postojanja se gasi. Onda osoba dostie
transcendentalni nivo direktnog odnosa sa objektom svoje meditacije, Svevinjim
Gospodom.
STIH 13:
Stoga, kada je neija svest u potpunosti usredsreena na Apsolutnu Istinu,

Svevinju Boansku Linost, osoba vie ne vidi dualnosti, ili unutarnju i
spoljanju realnost. Dat je primer proizvoaa strela koji je bio toliko zaokupljen
proizvodnjom pravih strela da ak nije video niti primetio samog kralja, koji je
prolazio tik uz njega.
STIH 14:
Sveta osoba treba ostati sama i neprekidno putovati bez bilo kakvog
stalnog prebivalita. Bivajui svesna, treba ostati osamljena i delovati na takav
nain da nije prepoznata ili primeena od drugih. Kreui se bez pratioca, sveta
osoba ne treba govoriti vie nego je potrebno.
STIH 15:
Kada osoba obitava u privremenom materijalnom telu i pokuava da

izgradi srean dom, ishod je besplodan i bedan. Meutim, zmija ulazi u dom koji
su izgradili drugi i sretno prebiva.
STIH 16:
Gospodar Univerzuma, Narayana, je oboavani Bog svih ivih bia. Bez

tue pomoi, Gospod je stvorio ovaj univerzum svojom vlastitom moi, i u vreme
unitenja Gospod unitava univerzum kroz Njegovu linu ekspanziju vremena i
povlai itav kosmos, ukljuujui sva uslovljena iva bia, u Sebe Samog. Stoga,
Njegovo beskonano Jastvo je utoite i rezervoar svih moi. Suptilna pradhana,
osnova itave kosmike manifestacije, je pohranjena unutar Gospoda i na taj
nain ona nije razliita od Njega. I nakon unitenja Gospod ostaje sam.
STIH 17-18:
80
XI.9.
Kada Svevinja Boanska Linost prikae Njegovu vlastitu silu vremena i

usmerava Njegove materijalne energije, kao to je guna vrline, do neutralnog
stanja ravnotee, On ostaje vrhovni kontrolor tog neutralnog stanja, zvanog
pradhana, kao to ostaje i kontrolor ivih bia. On je takoe vrhovni predmet
oboavanja svih ivih bia, ukljuujui osloboene due, polubogove, i obina
uslovljena iva bia. Gospod je veno slobodan svih materijalnih obeleja, i On
sainjava sveukupnost duhovnog blaenstva, koje osoba doivljava gledajui
Gospodov duhovni oblik. Gospod tako pokazuje puno znaenje rei
"osloboenje."
STIH 19:
O pobednie neprijatelja, u vreme stvaranja Svevinja Boanska Linost

iri Njegovu vlastitu transcendentalnu silu u obliku vremena, i pobuujui
Njegovu materijalnu energiju, mayu, sainjenu od tri odlike materijalne prirode,
On stvara mahat-tattvu.
STIH 20:
Prema velikim mudracima, ono to je osnovano na tri odlike materijalne

prirode i ono to ispoljava univerzum proaran raznolikostima se naziva sutra ili
mahat-tattva. Zaista, ovaj univerzum poiva unutar mahat-tattve, i zahvaljujui
njenoj sili iva bia prolaze kroz materijalno postojanje.
STIH 21:
Kao to pauk iz sebe samog protee niti kroz svoja usta, bavei se njome
neko vreme progutavi je naposletku, slino, Svevinja Boanska Linost iri
Njegove line moi iz Njega Samog. Tako Gospod ispoljava mreu kosmike
manifestacije, upotrebljujui je u skladu sa Njegovom svrhom i na kraju je u
potpunosti povlai unutar Njega Samog.
STIH 22:
Ako iz ljubavi, mrnje ili straha neka uslovljena dua usredsredi svoj um
sa inteligencijom i potpunom koncentracijom na neki odreeni telesni oblik, ona
e sigurno dostii oblik na koji meditira.
STIH 23:
81
XI.9.
O kralju, jedna osa je prisilila slabijeg insekta da ue u njenu konicu i

drala ga tamo zarobljenim. U velikom strahu slabiji insekt je neprekidno
meditirao na svog porobljivaa, i bez naputanja svog tela, on je postepeno
stekao isto stanje postojanja kao osa. Tako neko dostie stanje postojanja u
skladu sa svojom neprekidnom koncentracijom.
STIH 24:
O kralju, od svih tih duhovnih uitelja stekao sam veliku mudrost. Sada
molim te posluaj ta sam nauio od svog vlastitog tela.
STIH 25:
Ovo materijalno telo je takoe duhovni uitelj zato jer me ui odvojenosti.

Budui predmet stvaranja i unitenja, ono se uvek okonava u bolnom zavretku.
Stoga, iako koristim moje telo da bi stekao znanje, uvek imam na umu da e ono
konano biti potroeno od drugih, i ostajui odvojen, kreem se ovim svetom.
STIH 26:
ovek vezan za telo nagomilava novac sa velikim naporom da bi proirio i

zatitio poloaj svoje ene, dece, vlasnitva, domaih ivotinja, slugu, doma,
roaka, prijatelja, i tako dalje. Sve to on ini da bi ugaao svom telu. Kao to
drvo pre umiranja proizvodi seme za naredno drvee, umirue telo manifestuje
seme neijeg budueg materijalnog tela u obliku nagomilane karme. Tako
obezbedivi nastavak materijalnog postojanja, materijalno telo klone i umire.
STIH 27:
ovek koji ima mnogo ena je neprekidno napastvovan od njih. On je

odgovoran za njihovo izdravanje, i tako ga sve dame neprekidno razvlae u
razliitim pravcima, svaka borei se za njen samointeres. Slino, materijalna ula
uznemiravaju uslovljenu duu, vukui je istovremeno u razliitim pravcima. Na
jednu stranu jezik vue osobu da sprema ukusna jela; onda ga e vue da
dobavi odgovarajue pie. Istovremeno seksualni organi grajaju za
zadovoljenjem, ulo dodira zahteva, ulne objekte. Stomak ga uznemirava sve
dok nije popunjen, ui zahtevaju da sluaju ugodne zvuke, ulo mirisa udi za
mirisima koji pruaju zadovoljstvo, a nemirne oi tragaju za ugodnim oblicima.
82
XI.9.
Tako ula, organi i udovi, svi elei zadovoljstvo, razvlae ivo bie u raznim
pravcima.
STIH 28:
Svevinja Boanska Linost, irei Njegovu vlastitu mo, maya-akti,

stvorio je bezbrojne vrste ivota da bi udomio uslovljene due. Ipak stvarajui
telesni oblik drveta, reptila, ivotinje, ptice, zmije i tako dalje, Gospod nije bio
zadovoljan u svom srcu. Onda je stvorio ljudski oblik ivota, koji daje uslovljenoj
dui dovoljno inteligencije da opazi Apsolutnu Istinu, i postane zadovoljna.
STIH 29:
Nakon mnogo, mnogo roenja i smrti osoba dostie izuzetan ljudski oblik
ivota, koji, iako privremen, prua osobi priliku da dostigne najvie savrenstvo.
Stoga, trezveno ljudsko bie treba hitro teiti konanom savrenstvu ivota, to
pre dok njegovo telo, koje je uvek podlono smrti, nije klonulo i umrlo. Nakon
svega, ulno uivanje je dostupno ak i u naj odvratnijim oblicima ivota, dok je
svesnost Krine jedino mogua za ljudska bia.
STIH 30:
Uivi tako od mojih duhovnih uitelja, ostao sam u poloaju spoznaje

Svevinje Boanske Linosti i, posve odvojen i prosvetljen spoznajom duhovnog
znanja, lutao ovom planetom bez vezanosti ili lanoga ja.
STIH 31:
Iako je Apsolutna Istina jedan bez drugoga, mudraci Ga opisuju na mnogo

razliitih naina. Prema tome, osoba moda nee biti sposobna da stekne veoma
postojano ili celovito znanje od jednog duhovnog uitelja.
STIH 32:
Svevinja Boanska Linost ree: Govorivi tako kralju Yadua, mudri

brahmana je prihvatio naklon i posebno potovanje od kralja i oseao se
zadovoljnim unutar sebe. Onda, oprostivi se, on je otiao onako kako je i doao.
STIH 33:
83
XI.9.
O Uddhava, sluajui rei avadhute, sveti kralj Yadu, koji je praotac naih
predaka, postao je slobodan od svih materijalnih vezanosti, i na taj nain svom
um je bio postojano uvren na duhovnom nivou.
84
XI.10.
Priroda plodonosnih aktivnosti
XI.10.
PRIRODA PLODONOSNIH AKTIVNOSTI
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree: Uzimajui potpuno utoite u Meni, sa

umom paljivo usredsreenim na slubu predanog potovanja Gospoda, kakvom
sam je izgovorio, osoba treba iveti bez linih elja i praktikovati drutveni i
sistem zanimanja zvani varnarama.
STIH 2:
Proiena dua treba videti da, zato to su uslovljene due posveene

ulnom zadovoljenju pogreno prihvatile predmete ulnog zadovoljenja kao
istinu, sva njihova nastojanja su osuena na propast.
STIH 3:
Onaj ko spava moe videti mnoge predmete ulnog zadovoljenja u snu, ali
takve ugodne stvari su samo tvorevina uma i tako su konano beskorisne. Slino,
ivo bie koje je zaspalo za svoj duhovni identitet takoe vidi mnoge ulne
objekte, ali ti bezbrojni objekti privremenog zadovoljenja su tvorevina
Gospodove iluzorne energije i nemaju trajno postojanje. Onaj ko meditira na
njih, potaknut ulima, beskorisno upoljava svoju inteligenciju.
STIH 4:
Onaj ko je uvrstio Mene u svom umu kao cilj ivota treba napustiti
delatnosti koje su osnovane na ulnom zadovoljenju i umesto toga treba
izvravati delatnosti voene regulativnim principima napretka. Meutim, kada je
neko u potpunosti angaovan u traganju za konanom istinom o dui, on ne
treba prihvatiti duhovna uputstva koja se tiu plodonosnih aktivnosti.
STIH 5:
Onaj ko je prihvatio Mene kao vrhovni cilj ivota treba se striktno drati
duhovnih odbijajui grene delatnosti i, koliko je to mogue, treba izvravati
naredbe propisane niim regulativnim dunostima kao to su istoa. Konano,
85
XI.10.
meutim, osoba treba prii verodostojnom duhovnom uitelju koji je pun znanja
o Meni kakav Ja jesam, koji je miroljubiv, i koji zahvaljujui duhovnom uzdizanju
nije razliit od Mene.
STIH 6:
Sluga ili uenik duhovnog uitelja treba biti slobodan od lanog ugleda,
nikada smatrajui sebe vriocem delatnosti. Treba biti aktivan i nikada lenj i
treba napustiti svaki oseaj vlasnitva nad objektima ula, ukljuujui vlastitu
enu, decu, dom i drutvo. On treba biti obdaren oseajem prijateljske ljubavi
prema duhovnom uitelju i nikada ne treba zastraniti ili biti zbunjen. Sluga ili
uenik treba uvek eleti duhovni napredak u duhovnom shvatanju, ne treba
nikome zavideti i uvek treba izbegavati beskorisne razgovore.
STIH 7:
Osoba treba videti svoj istinski samointeres ivota u svim okolnostima i

prema tome treba ostati odvojen od supruge, dece, doma, poseda, roaka,
prijatelja, bogatstva i tako dalje.
STIH 8:
Kao to je vatra, koja sagoreva i osvetljava, razliita od drveta koje

sagoreva, koje e biti spaljeno da bi dalo osvetljenje, slino vidovnjak unutar
tela, samoprosvetljena duhovna dua, je razliita od materijalnog tela, koje je
proeto svetlou svesti. Tako duhovna dua i telo poseduju razliita svojstva i
oni su odvojene sutine.
STIH 9:
Kao to vatra moe da se manifestuje razliito kao priguena, slaba,

blistava i tako dalje, u zavisnosti od stanja goriva, slino, duhovna dua ulazi u
materijalno telo i prihvata razliite telesne odlike.
STIH 10:
Suptilna i gruba materijalna tela su stvorena od odlika materijalne prirode,

koje se rasprostiru od energije Svevinje Boanske Linosti. Materijalno
postojanje se javlja kada ivo bie pogreno prihvati odlike grubog i suptilnog
86
XI.10.
tela kao da su mu vlastita priroda. To iluzorno stanje, meutim, moe biti

uniteno pomou istinskog znanja.
STIH 11:
Prema tome, uz pomo negovanja znanja osoba treba prii Svevinjoj

Boanskoj Linosti smetenoj u nama samima. Razumevanjem Gospodovog
istog, transcendentalnog postojanja, osoba treba postepeno napustiti pogrenu
viziju materijalnog sveta kao nezavisne realnosti.
STIH 12:
Duhovni uitelj moe da se uporedi sa donjim tapom za paljenje vatre,

uenik sa gornjim tapom za paljenje vatre, a uputstvo dato od strane gurua sa
treim tapom smetenim izmeu njih. Transcendentalno znanje izgovoreno od
gurua ueniku moe da se uporedi sa vatrom koja proizilazi iz njihovog kontakta,
a koja spaljuje u pepeo tamu neznanja, donosei veliku sreu i guruu i ueniku.
STIH 13:
Pokornim sluanjem od strunog duhovnog uitelja, vet uenik razvija

isto znanje, koje razgoni navalu materijalne iluzije koja proizilazi od tri gune
materijalne prirode. Konano, samo to isto znanje se gasi, kao to se vatra gasi
kada se zalihe goriva potroe.
STIH 14-16:
Moj dragi Uddhava, tako sam ti objasnio savreno znanje. Meutim, ima
filosofa, koji osporavaju Moj zakljuak. Oni navode da je prirodni poloaj ivog
bia da se uposli u plodonosnim aktivnostima, i oni ga vide kao uivaoca sree i
nesree koji dolaze od njegovih vlastitih delatnosti. Prema toj materijalistikoj
filosofiji, svet, vreme, razotkriveni sveti spisi i jastvo, svi su raznoliki i veni,
postoje kao veni tok preobraaja. Znanje, ne moe biti jedno ili veno, zato jer
ono proizilazi iz razliitih i promenljivih oblika objekata; tako je samo znanje
uvek predmet promena. ak ako i prihvati takvu filosofiju, moj dragi Uddhava,
jo uvek e biti opetovanog roenja, smrti, starosti i bolesti, budui da sva iva
bia moraju prihvatiti materijalno telo koje je predmet podloan uticaju vremena.
STIH 17:
87
XI.10.
Iako vrioc delatnosti eli sreu iznova i iznova, oigledno je da su vrioci

materijalistikih delatnosti esto nesreni a tek povremeno zadovoljni, dokazujui
na taj nain da nisu nezavisni ili pak upravljai njihove sudbine. Kada je osoba
uvek pod viom kontrolom nekog drugog, kako moe oekivati bilo kakav vredan
rezultat od svojih vlastitih aktivnosti?
STIH 18:
Moe se uoiti da u materijalnom svetu ponekad ak i inteligentna osoba

nije srena. Slino, ponekad je ak i velika budala srena. Shvatanje po kome se
postaje srean kroz struno izvravanje materijalistikih aktivnosti je
jednostavno beskorisno pokazivanje samoljublja.
STIH 19:
ak ako ljudi znaju kako da dostignu sreu i izbegnu nesreu, oni jo uvek
ne znaju proces uz pomo koga smrt ne bi bila u mogunosti da izvri svoj moni
uticaj na njih.
STIH 20:
Smrt nije uopte prijatna, i budui da je svako ba kao osueni ovek koga
vode na mesto pogubljenja, kakvu je sreu mogue izvui od materijalnih
objekata ili zadovoljstva koje oni pruaju?
STIH 21:
Materijalna srea o kojoj ujemo, ona kao to je unapreenje na rajske

planete radi nebeskog uivanja, je ba kao materijalna srea koju smo ve
iskusili. Oboje su zagaeni zaviu, zlobivou, propadljivou i smru. Prema
tome, kao to pokuaj uzgajanja useva postaje besplodan ako ima puno
problema kao to su bolesti useva, navala insekata ili sua, slino, pokuaj da se
dostigne materijalna srea, bilo na zemlji ili na rajskim planetama, je uvek
besplodan zbog bezbrojnih prepreka.
STIH 22:
Ako osoba izvodi vedska rtvovanja i plodonosne obrede bez ijedne

pogreke ili zagaenja, dostii e rajski poloaj u sledeem ivotu. Ali ak i takav
88
XI.10.
rezultat, koji se dostie samo kroz savreno izvravanje plodonosnih obreda, e

biti nadvladan vremenom. Sada pouj o tome.
STIH 23:
Ako na Zemlji osoba vri rtvovanja za zadovoljenje polubogova, ona ide

na rajske planete, gde, ba kao polubog, uiva u svim nebeskim zadovoljstvima
koja je stekao izvravanjem rtvovanja.
STIH 24:
Dostigavi rajske planete, vrioc obrednih rtvovanja putuje u sjajnoj

letelici, koju je on stekao kao rezultat njegove pobonosti na zemlji. Bivajui
slavljen pesmama koje pevaju Gandharve i odeven u predivnu oaravajuu
odeu, on provodi ivot okruen nebeskim boginjama.
STIH 25:
U pratnji nebeskih ena, uivaoc tih plodova rtvovanja ide na slasna

putovanja u predivnim letelicama, koje su ukraene sa prstenovima od zvonkih
zvona a koje lete gde god on zaeli. Oputen, lagodan i srean u rajskim
vrtovima zadovoljstva, on ne razmatra kako na taj nain troi plodove svoje
pobonosti i da e uskoro pasti dole u svet smrti.
STIH 26:
Sve dok se njegovi poboni uinci ne potroe, vrioc rtvovanja uiva ivot
na rajskim planetama. Kada su poboni rezultati iscrpljeni, on pada dole iz
rajskih vrtova zadovoljstva, preneen protiv svoje elje silom venog vremena.
STIH 27-29:
Ako se ljudsko bie angauje u grenim, nereligioznim delatnostima, bilo

zbog loeg drutva ili zbog svog neuspeha da kontrolie vlastita ula, onda e
takva osoba sigurno razviti linost prepunu materijalnih elja. On tako postaje
krt prema drugima, pohlepan i uvek u teskobi gorljiv da iskoriava ensko telo.
Kada je um tako zagaen osoba postaje nasilna i agresivna i bez ovlaenja
vedskih naredbi kolje nedune ivotinje radi ulnog zadovoljenja. Oboavajui
duhove i sablasti, takva zbunjena osoba u potpunosti pada u zagrljaj
89
XI.10.
nedoputenih delatnosti i tako odlazi u pakao, gde poprima materijalno telo

zagaeno najmranijom odlikom prirode. U takvom degradiranom telu, on na
nesreu nastavlja sa izvravanjem nepovoljnih delatnosti koje u velikoj meri
uveavaju njegovu buduu nesreu, i tako iznova prihvata slina materijalna tela.
Kakva srea moe uopte biti mogua za onoga ko se uputa u delatnosti koje
neizbeno zavravaju smru?
STIH 30:
Na svim planetarnim sistemima, od rajskih do paklenih, i za sve od velikih

polubogova koji ive po hiljadu yuga-ciklusa, postoji strah od Mene, u Mom
obliku vremena. ak je i Brahma, koji raspolae najduim trajanjem ivota od
311,040,000,000,000 godina, takoe uplaen od Mene.
STIH 31:
Materijalna ula stvaraju materijalne delatnosti, bilo pobone bilo grene,

a odlike prirode (gune) stavljaju materijalna ula u pokret. iva bia, budui
pokrenuta od materijalnih ula i guna prirode, doivljavaju razliite posledice
plodonosnog rada.
STIH 32:
Dokle god ivo bie misli da gune materijalne prirode imaju odvojeno
postojanje, ono e biti primorano da se raa u mnogim razliitim oblicima i
doivljavae raznolikosti materijalnog postojanja. Prema tome, ivo bie ostaje u
potpunoj zavisnosti od plodonosnih delatnosti podreeno gunama prirode.
STIH 33:
Uslovljena dua koja ostaje zavisna od plodonosnih delatnosti podreena

materijalnim gunama prirode e nastaviti da se plai Mene, Svevinje Boanske
Linosti, budui da Ja nameem posledice neijih plodonosnih delatnosti. Oni koji
prihvataju materijalno shvatanje ivota, prihvatajui raznolikosti guna prirode
kao injenine, posveuju sebe materijalnom uivanju i prema tome su uvek
obuzeti jadikovanjem i oaloenou.
STIH 34:
90
XI.10.
Kada postoji nespokoj i uzajamno delovanje materijalnih guna prirode,

ivo bie Me tada opisuje na razliite naine; kao svemono vreme, Jastvo,
vedsko znanje, univerzum, svoju vlastitu prirodu, religiozne obrede i tako dalje.
STIH 35:
ri Uddhava je rekao: O moj Gospode, ivo bie smeteno u materijalnom

telu je opkoljeno gunama materijalne prirode a sree i nesrea su roeni od
delatnosti prouzrokovanih tim gunama. Kako je mogue da ivo bie ne bude
vezano tim materijalnim okruenjem? Takoe se moe rei da je ivo bie
konano transcendentalno i nema nikakve veze sa materijalnim svetom. Onda,
kako je ono uopte vezano materijalnom prirodom?
STIH 36-37:
O moj Gospode, Acyuta, isto ivo bie je ponekad opisano kao veno
uslovljeno a ponekad kao veno osloboeno. Stoga, nisam sposoban da
razumem, stvarnu situaciju ivog bia. Ti si, moj Gospode, najbolji od onih koji
su struni da odgovaraju na filosofska pitanja. Molim te objasni mi simptome po
kojima neko moe rastabiriti tu razliku izmeu ivog bia koje je veno
osloboeno i veno uslovljeno. Koji su njihovi razliiti poloaji u koje ostaju
smeteni, uivaju ivot, jedu, prazne se, lee, sede ili se kreu unaokolo?
91
XI.11.
Simptomi uslovljenih i osloboenih ivih bia
XI.11.
SIMPTOMI USLOVLJENIH I OSLOBOENIH IVIH BIA
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, usled uticaja odlika
materijalne prirode, koje su pod Mojom kontrolom, ivo bie se ponekad
oznaava kao uslovljeno a ponekad kao osloboeno. Meutim, zapravo, dua
nikada nije zaista vezana ili osloboena, i, budui da sam Ja vrhovni gospodar
maye, koja je uzrok svih odlika prirode, Mene takoe nikada ne treba smatrati
osloboenim ili vezanim.
STIH 2:
Ba kao to je san tek tvorevina neije inteligencije ali nema istinsku

sutinu, slino, materijalno jadikovanje, iluzija, srea, nesrea i prihvatanje
materijalnog trela pod uticajem maye su sve tvorevine Moje iluzorne energije.
Drugim reima, materijalno postojanje nije istinsko.
STIH 3:
O Uddhava, oboje, i znanje i neznanje, budui proizvod maye, su

proirenja Moje energije. Oboje, znanje i neznanje su bezpoetni i veno
dodeljuju osloboenje i ropstvo utelovljenim ivim biima.
STIH 4:
O najinteligentniji Uddhava, ivo bie, zvano jiva, je deo i estica Mene, ali
usled neznanja ono ispata u materijalnom ropstvu od pradavnih vremena.
Meutim, uz pomo znanja, ono moe biti osloboeno.
STIH 5:
Stoga, Moj dragi Uddhava, u istom materijalnom telu nalazimo

suprostavljene odlike, kao to su velika srea ili beda. To je zbog toga to su i
Svevinja Boanska Linost, koja je veno osloboena, kao i uslovljena dua
unutar tela. Sada u ti govoriti o njihovim razliitim odlikama.
92
XI.11.
STIH 6:
Sluajnou, dve ptice su zajedno nainile gnezdo na istom drvetu. Obe

ptice su prijatelji i one su sline prirode. Jedna od njih, meutim, jede plodove sa
tog drveta, dok je druga, koja ne jede plodove, u superiornijem poloaju zbog
njenih moi.
STIH 7:
Ptica koja ne jede plodove od tog drveta je Svevinja Boanska Linost,

koja uz pomo Njenog sveznanja savreno razume Njen vlastiti poloaj i poloaj
tog uslovljenog ivog bia, koje je predstavljeno pomou ptice koja jede. S druge
strane, ivo bie, ne razume samo sebe niti Gospoda. Ono je prekriveno
neznanjem i stoga se naziva veno uslovljeno, dok je Boanska Linost, budui
puna savrenog znanja, veno osloboena.
STIH 8:
Onaj ko je prosvetljen u samospoznaji, iako ivi u materijalnom telu, vidi

sebe kao transcendentalnog u odnosu na telo, ba kao to onaj koji se probudio
iz sna naputa pojednaavanje sa sanjajuim telom. Meutim, budalasta osoba,
iako nije istovetna sa njenim materijalnim telom, ve transcendentalna prema
njemu, misli za sebe da je smetena unutar tela, ba kao to onaj koji sanja vidi
sebe kao smetenog u zamiljenom telu.
STIH 9:
Prosvetljena osoba koja je slobodna od zagaenosti materijalnih elja ne

smatra sebe vriocem telesnih aktivnosti; pre, ona zna da su u svim takvim
aktivnostima, ula, koja su roena od guna prirode, ta koja stupaju u vezu sa
ulnim objektima, roenim od istih tih guna prirode.
STIH 10:
Neinteligentna osoba smetena unutar tela nainjenog njenim prethodnim

plodonosnim delatnostima misli, "Ja sam vrioc delatnosti." Zbunjena lanim ja,
takva budalasta osoba je zbog toga vezana plodonosnim delatnostima, koje se
zapravo izvravaju pomou guna prirode.
93
XI.11.
STIH 11:
Prosvetljena osoba uvrena u odvojenosti angauje telo tako to lei,

sedi, eta, kupa se, gleda, dodiruje, mirii, jede, slua i tako dalje, ali nikada nije
upletena u mreu takvih delatnosti. Zapravo, ostajui kao svedok svih telesnih
delatnosti, ona samo upoljava njena telesna ula zajedno sa predmetima tih
ula i ne postaje upletena u mreu kao neinteligentna osoba.
STIH 12-13:
Iako je nebo, ili prostor, mesto poivanja svega, ono se ne mea nisaim,
niti se uplie. Slino, Sunce nije uopte vezano za vodu bezbrojnih rezervoara u
kojima se ogleda, i moni vetar duvajui svuda nije pod uticajem bezbrojnih
mirisa i ozraenja koje prenosi. Na isti nain samospoznata dua, je potpuno
odvojena od materijalnog tela i materijalnog sveta koji je oko nje. Ona je kao
osoba koja je probuena i ustala iz sna. Sa iskustvenom vizijom, izotrenom
odvojenou, samospoznata dua see sve sumnje na putu znanja o jastvu i u
potpunosti povlai svoju svesnost od rasprostranjenih materijalnih raznolikosti.
STIH 14:
Smatra se da je osoba potpuno osloboena od grubih i suptilnih

materijalnih tela kada se sve aktivnosti njene ivotne energije, ula, uma i
inteligencije izvravaju bez materijalnih elja. Takva osoba, iako smetena u
telu, nije zapletena.
STIH 15:
Ponekad bez oiglednog razloga neije telo je napadnuto od strane

svirepih ljudi ili divljih ivotinja. U neko drugo vreme i na nekim drugim mestima,
osobi e nenadano biti ponueno neobino veliko potovanje. Onaj ko ne postane
bilo ljutit kada je napadnut niti zadovoljan kada je oboavan je zaista
inteligentan.
STIH 16:
Sveta osoba gleda istom vizijom i stoga nije pod uticajem onoga to je
materijalno dobro i loe. Zaista, iako on primeuje da drugi obavljaju dobre i loe
delatnosti i govore primerno ili neprimerno, mudrac niti hvali niti kudi bilo koga.
94
XI.11.
STIH 17:
Da bi odrao svoje telo, osloboeni mudrac ne bi trebao, delovati, govoriti,

ili razmiljati u pojmovima materijalno dobrog ili loeg. Radije, on treba biti
odvojen u svim materijalnim okolnostima, i nalazei zadovoljstvo u
samospoznaji, on treba lutati naokolo uposlen u takvom osloboenom stilu
ivota, izgledajui spoljnom posmatrau kao retardirana osoba.
STIH 18:
Ako kroz detaljno prouavanje osoba postane strunjak u shvatanju

vedske knjievnosti ali ne uini napor da usredsredi svoj um na Svevinju
Boansku Linost, onda je njegov napor sasvim izvesno kao napor oveka koji
radi veoma teko da bi brinuo o kravi koja ne daje mleko. Drugim reima,
rezultat neijeg napornog prouavanja vedskog uenja bie prosto sam taj
naporan rad. Nee biti nikakvog drugo stvarnog rezultata.
STIH 19:
Moj dragi Uddhava, onaj ko se stara o kravi koja ne daje mleko, o ne

estitoj eni, telu koje posve zavisi od drugih, beskorisnoj deci, ili bogatstvu koje
se ne koristi za ispravnu svrhu, ispata bedu, jednu za drugom. Slino je i sa
onim ko prouava vedsko uenje lieno Moje slave.
STIH 20:
Moj dragi Uddhava, inteligentna osoba se nikada ne treba povesti za

knjievnou koja ne sadri opise Mojih delatnosti, koje proiavaju itav
univerzum. Zaista, Ja stvaram, odravam i unitavam celu materijalnu tvorevinu.
Meu svim Mojim inkarnacijama zabave (lila-avatara), najomiljenije su Krina i
Balarama. Takozvano znanje koje ne otkriva te Moje aktivnosti je jednostavno
jalovo i nije prihvatljivo onima koji su zaista inteligentni.
STIH 21:
Dolazei do tog zakljuka sveg znanja, osoba treba napustiti sve lane
predodbe o materijalnoj raznolikosti koje je neko nametnuo dui, i na taj nain
dokonati materijalno postojanje. Um treba biti usredsreen ne Mene budui da
sam Ja sveproimajui.
95
XI.11.
STIH 22:
Moj dragi Uddhava, ako nisi u mogunosti da oslobodi um od svih

materijalnih uznemirenja i tako ga posve zaokupi na duhovnom nivou, onda vri
sve svoje aktivnosti kao ponudu Meni, bez nastojanja da uiva u njihovim
plodovima.
STIH 23-24:
Moj dragi Uddhava, pripovesti o Mojim odlikama i zabavama su sve-

povoljne i proiavaju itav univerzum. Verna osoba koja neprekidno slua, slavi
i sea se takvih transcendentalnih delatnosti, koja kroz dramske nastupe nanovo
proivljava Moje zabave, poevi sa Mojom pojavom, i onaj ko uzima puno
utoite u Meni, posveujui svoje religiozne, ulne i profesionalne delatnosti za
Moje zadovoljstvo, sigurno dostie nepokolebljivu slubu predanog potovanja
posveenu Meni, venoj Boanskoj Linosti.
STIH 25:
Onaj ko je stekao istu slubu predanog potovanja druei se sa Mojim

bhaktama uvek je uposlen u oboavanju Mene. Na taj nain on veoma lako odlazi
u Moje prebivalite, koje su razotkrili Moji isti bakte.
STIH 26-27:
ri Uddhava ree:
Moj dragi Gospode, O Svevinja Boanska Linosti, za koji tip osobe ti

smatra da je istinski bhakta, i koja vrsta slube predanog potovanja je
potvrena od strane velikih bhakta kao ona koja je dostojna da se ponudi tvom
Gospodstvu? Moj dragi vladaoe nad upravljaima svemira, O Gospode Vaikunthe
i svemogui Boe univerzuma, ja sam tvoj bhakta, i zato to te volim ja nemam
drugog utoita osim Tebe. Zato molim te objasni mi to.
STIH 28:
Moj dragi Gospode, Ti kao Apsolutna Istina transcendentalan si

materijalnoj prirodi, i kao nebo, nikada nisu upleten na bilo koji nain. Ipak,
96
XI.11.
budui pod upravom ljubavi Tvojih bhakta, Ti prihvata mnoge razliite oblike, u
kojima se inkarnira u skladu sa eljama Tvojih bhakta.
STIH 29-32:
Svevinja Boanska Linost ree: O Uddhava, sveta osoba je milosrdna i

nikad ne povreuje druge. ak ako su drugi nasilni on je trpeljiv i opratajui
prema ivim biima. Njegova snaga i smisao u ivotu dolaze od same istine, on
je slobodan od sve zlobivosti i zavisti, i svom um je jednak u srei i u nesrei.
Stoga, on posveuje svoje vreme dobrobiti drugih. Njegova inteligencija nikada
nije zbunjena materijalnim eljama, i on je ovladao svojim ulima. Njegovo
ponaanje je uvek ugodno, nikada grub i uvek primeran, on je slobodan od
posesivnosti. Nikada ne ulae napor u obine, svetovne delatnosti, i strogo
kontrolie svoju ishranu. Prema tome on uvek ostaje miroljubiv i postojan. Sveta
osoba je misaona i prihvata Mene kao jedino utoite. Takva osoba je veoma
promiljena u izvravanju svojih dunosti i nikada nije predmet povrnih
promena, zato to je postojan i plemenit, ak i u uznemirujuim situacijama. On
je savladao est materijalnih svojstava glad, e, jadikovanje, iluzija, starost i
smrt. On je slobodan od svih elja za ugledom i odaje sve poasti drugima. On je
struan u oivljavanju svesnosti Krine u drugima i prema tome nikada ne vara
nikoga. Pre, on je dobronamerni prijatelj svima, budui najmilostiviji. Takva
sveta osoba treba se smatrati najuenijom od ljudi. On savreno razume da
uobiajene religiozne dunosti koje Sam propisao u razliitim vedskim spisima
imaju povoljne odlike koje proiavaju vrioca, i on zna da zanemarivanje takvih
dunosti predstavlja nesklad u neijem ivotu. Meutim, uzimajui potpuno
utoite u Mojim lotosovim stopalima, sveta osoba se na kraju odrie takvih
uobiajenih religioznih dunosti i oboava samo Mene. Stoga se on smatra
najboljim od svih ivih bia.
STIH 33:
Moj bhakta moe ili pak ne mora znati tano ta sam Ja ili ko sam Ja i
kako Ja postojim, ali ako Me oboava sa istom ljubavlju, Ja smatram da je on
najbolji od bhakta.
STIH 34-41:
97
XI.11.
Moj dragi Uddhava, osoba moe napustiti lani ponos i ugled angaujui se
u sledeim devocijskim aktivnostima. Osoba se moe proistiti tako to
posmatra, dodiruje, oboava, slui, i upuuje molitve kojima slavi i odaje
potovanje Mom obliku Boanstva i Mojim istim bhaktama. Osoba takoe moe
slaviti Moje transcendentalne odlike i delatnosti, sluati sa verom i ljubavlju
pripovesti o Mojim slavama i neprekidno meditirati na Mene. Osoba treba
ponuditi Meni sve to moe da pribavi, i prihvatajui sebe kao Mog venog slugu,
osoba sebe treba u potpunosti dati Meni. Osoba uvek treba razgovarati o Mom
roenju i delatnostima, uivati u ivotu uzimajui uea u sveanostima, kao to
je Janmatami, kojima se slave Moje zabave. U Mom hramu osoba treba uzeti
uea u sveanostima i obredima pevajui, igrajui, svirajui muzike
instrumente i razgovarajui o Meni sa drugim vainavama. Osoba treba redovno
odravati godinje sveanosti prisustvujui obredima, hodoaima i vrenjem
rtvovanja. Osoba se takoe treba drati religioznih zavete kao to su Ekadai i
prihvatiti inicijaciju kroz proceduru spomenutu u Vedama, Pancaratri i drugoj,
slinoj knjievnosti. Osoba treba sa puno vere i s ljubavlju podrati instalaciju
Mojih Boanstava, i individualno ili u saradnji sa drugima osoba treba raditi na
izgradnji hramova i naselja svesnih Krine kao i cvetnih vrtova, i posebnih
prostora za proslave Mojih zabava. Osoba treba smatrati sebe Mojim poniznim
slugom, bez dvolinosti, i tako treba pomagati da se oisti hram, koji je Moj dom.
Prvo osoba treba pomesti i temeljno obrisati prainu, a onda nastaviti istiti sa
vodom i kravljom balegom. Nakon posuivanja hrama, osoba ga treba poprskati
mirisnom vodicom i ukrasiti sa mandalama. Na taj nain osoba treba delovati ba
kao Moj sluga. Bhakta nikada ne bi trebao razglaavati svoje devocijske
delatnosti; na taj nain sluba koju vri nee biti uzrok lanog ponosa. Osoba
nikada ne treba svetiljke koje su ponuene Meni upotrebljavati u neku drugu
svrhu samo zato to postoji potreba za osvetljenjem, i na slian nain, osoba
nikada ne treba ponuditi Meni ono to je ve bilo ponueno ili koriteno od strane
drugih. ta god da je za nekog najpoeljnije u materijalnom svetu, i ta god da
je nekome najdrae ba tu stvar osoba treba ponuditi Meni. Takva ponuda ini
osobu kvalifikovanom za veni ivot.
STIH 42:
98
XI.11.
O sveti Uddhava, znaj da Me moe oboavati u Suncu, vatri,

brahmanama, kravama, Vainavama, nebu, vetru, vodi, zemlji, linoj dui i svim
ivim biima.
STIH 43-45:
Moj dragi Uddhava, osoba Me treba oboavati u Suncu recitujui odabrane

vedske mantre i vrenjem obrednog oboavanja i odavanjem potovanja. Osoba
Me moe oboavati u vatri davanjem prinosa masla, a mau brahmanama Me
moe oboavati tako to ih prima kao goste s potovanjem, ak i kada nisu
pozvani. Mogu biti oboavan u kravama nuenjem trave i drugih odgovarajuih
itarica i potreptina za zadovoljstvo i zdravlje krava, i osoba Me moe oboavati
u Vainavama ponudom prijateljske im ljubavi i tako to im iskazuje poasti uz
svo potovanje. Kroz postojanu meditaciju Ja sam oboavan u unutranjosti srca,
a u vazduhu Ja mogu biti oboavan sa znanjem da je prana, ivotni vazduh,
glavni meu elementima. Ja sam oboavan u vodi ponudom same vode, zajedno
sa drugim komponentama kao to su cvee i tulasi lie, takoe osoba Me moe
oboavati u zemlji pravilnom primenom poverljivih bija (semenih) mantri. Osoba
Me moe oboavati u osobenom ivom biu nuenjem hrane i drugih ugodnih
poseda, i osoba Me moe oboavati unutar svih ivih bia tako to vidi Nad-duu
unutar svih njih, odravajui na taj nain jednaku viziju.
STIH 46:
Stoga, na prethodno spomenutim mestima oboavanja i u skladu sa

postupcima koje Sam opisao, osoba treba meditirati na Moj miroljubivi,
transcendentalni oblik sa etiri ruke u kojima drim koljku, Sudarana disk,
topuz i lotosov cvet. Na taj nain, osoba Me treba oboavati sa usredsreenom
panjom.
STIH 47:
Onaj ko je izvrio rtvovanja i pobone delatnosti za Moje zadovoljstvo, i

koji Me tako oboava sa usredsreenom panjom, stie istu slubu predanog
potovanja posveenu Meni. Izuzetnom vrednou slube koju vri takav
oboavaoc stie spoznato znanje o Meni.
99
XI.11.
STIH 48:
Moj dragi Uddhava, Ja lino sam konano utoite i nain ivota za svete
osloboene osobe, i ukoliko neko ne uzme uea u Mojoj devocijskoj slubi
ljubavi, to je mogue postii druenjem sa Mojim bhaktama, onda za sve
praktine namene, osoba ne poseduje delotvorne naine za bekstvo iz
materijalnog postojanja.
STIH 49:
Moj dragi Uddhava, O omiljeni u Yadu dinastiji, zato to si Moj sluga,

dobronamernik i prijatelj, Ja u ti sada govoriti o najpoverljivijem znanju. Molim
te posluaj Moje objanjenje te velike misterije.
100
XI.12.
Iznad odricanja i znanja
XI.12.
IZNAD ODRICANJA I ZNANJA
STIH 1-2:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, druenjem sa Mojim

istim bhaktama osoba moe unititi svoje vezanosti za sve predmete
materijalnog zadovoljstva. Takvo proiavajue druenje dovodi Mene pod
kontrolu Mog bakte. Osoba moe upranjavati sistem atanga-yoge, uzeti uea
u analitikoj filosofiji elemenata materijalne prirode, praktikovati nenasilje i duge
uobiajene principe pobonosti, recitovati Vede, vriti strogosti, prihvatiti
odvojeni red ivota, izvravati rtvene obrede i kopati bunare, zasaivati drvee i
vriti druge delatnosti od opte dobrobiti, davati milostinju, provoditi stroge
zavete, potovati polubogove, recitovati poverljive mantre, poseivati sveta
mesta ili prihvatati glavne i sporedne disciplinske naloge, ali ak i izvoenjem
takvih delatnosti osoba Me ne moe stei.
STIH 3-6:
U svakoj yugi mnoga iva bia zapletena u gune strasti i neznanja dostigla
su druenje sa Mojim bhaktama. Takva iva bia kao to su Daitye, Rakase,
ptice, zveri, Gandharve, Apsare, Nage, Siddhe, Carane, Guhyake i Vidyadhare,
kao to su i takva nieklasna ljudska bia poput vaiya, udra, ena i drugi, bila
u mogunosti dostii Moje prebivalite. Vritrasura, Prahlada Maharaja i drugi
slini njima su takoe dostigla moje prebivalite druenjem sa Mojim bhaktama,
a to su uinile i takve linosti kao to su Vriaparva, Bali Maharaja, Banasura,
Maya, Vibhiana, Sugriva, Hanuman, Jambavan, Gajendra, Jatayu, Tuladhara,
Dharma-vyadha, Kubja, gopije u Vrindavanu i ene brahmana koje su vrile
rtvovanja.
STIH 7:
Osobe koje Sam spomenuo nisu se podvrgle ozbiljnom prouavanju

vedske knjievnosti, niti su odavali poasti velikim svetim osobama, niti su se
101
XI.12.
podvrgli otrim zavetima ili strogostima. Jednostavnim druenjem sa mnom i sa

Mojim bhaktama, oni su Me dostigli.
STIH 8:
Stanovnici Vrindavana, ukljuujui gopije, krave, nepokretna bia kao to

su par arjuna-drveta, ivotinje, iva bia sa zakrljalom sveu kao to su bunje
i estar, zmije kao to je Kaliya, svi su dostigli savrenstvo ivota uz pomo
neokaljane ljubavi prema Meni i tako su veoma lako dostigli Mene.
STIH 9:
ak iako neko sa velikim naporom uzme uea u sistemu mistine yoge,

filosofskoj spekulaciji, davanju milostinji, zavetima, strogostima, obrednim
rtvovanjima, pouavanju drugih vedskim mantrama, linom prouavanju Veda,
ili odvojenom redu ivota, jo uvek Me ne moe dostii.
STIH 10:
Stanovnici Vrindavana, predvoeni gopijama, bili su uvek u potpunosti

vezani za Mene najdubljom ljubavlju. Prema tome, kada je Moj ujak Akrura
odveo Mog brata Balarama i Mene u grad Mathuru, stanovnici Vrindavana
podnosili su izuzetnu psihiku patnju zbog odvojenosti od Mene i nisu mogli
pronai nijedan drugi izvor sree.
STIH 11:
Dragi Uddhava, sve ove noi koje su gopije provele sa mnom, njihovim
najvoljenijim, na tlu Vrindavana izgledale su im kao da su prole za manje od
trenutka. Meutim, liene Mog drutva, gopije da su se te iste noi otezale u
venost, kao da je svaka no bila jednaka Brahminom danu.
STIH 12:
Moj dragi Uddhava, kao to se veliki mudraci u yoga transu stapaju u

samospoznaji, kao reke to se stapaju u okean, i na taj nain nisu svesni
materijalnih imena i oblika, slino, gopije su Vrindavana bile tako potpuno
vezane za Mene u svojim umovima da nisu mogle misliti o njihovim vlastitim
102
XI.12.
telima, ili o ovom svetu, ili o njihovim buduim ivotima. Sva njihova svest je
bila jednostavno vezana za Mene.
STIH 13:
Sve te stotine hiljada gopija, shvataju Mene kao njihovog naj oaravajueg
ljubavnika i svesrdno Me elei na taj nain, one su bile nesvesne Mog stvarnog
poloaja. Pa ipak prisnim druenjem sa mnom, gopije su dostigle Mene,
Svevinju Boansku Linost.
STIH 14-15:
Stoga, Moj dragi Uddhava, napusti vedske mantre kao i postupke

dopunske vedske knjievnosti i njihove pozitivne i negativne naredbe. Zanemari
ono to si uo i ono to e uti. Jednostavno uzmi samo Moje utoite, jer Ja
sam Svevinja Boanska Linost, smetena unutar srca uslovljenih dua. Uzmi
utoite u Meni punim srcem, i uz pomo Moje milosti budi slobodan od straha u
svim okolnostima.
STIH 16:
ri Uddhava je rekao:
O Gospode svih gospodara mistinih moi, uo sam Tvoje rei, ali sumnja
nije otila iz mog srca; pa je tako moj um zbunjen.
STIH 17:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, Svevinja Boanska

Linost daje ivot svakom ivom biu i smetena je u svaijem srcu zajedno sa
ivotnim vazduhom i iskonskom zvunom vibracijom. Gospod moe biti opaen u
Njegovom suptilnom obliku unutar srca pomou uma, budui da Gospod
kontrolie svaiji um, ak i um velikih polubogova kao to je gospodar iva.
Svevinji Gospod takoe poprima grube oblike kao to su razliiti zvuci Veda,
sastavljeni od kratkih i dugih samoglasnika i suglasnika razliitih intonacija.
STIH 18:
Kada se tapovi drveta za potpaljivanje vatre energino protrljaju, u

kontaktu sa vazduhom proizvodi se toplota, i pojavljuje se iskra vatre. Jednom
103
XI.12.
kada je vatra potpaljena, dodaje se maslo i vatra se rasplamsava. Slino, Ja

postajem manifestovan u u zvunoj vibraciji Veda.
STIH 19:
Funkcije organa za delovanje organa govora, ruku, nogu, polnih organa

i anusa kao i funkcije organa za sticanje znanja nosa, jezika, oiju, koe i
uiju zajedno sa funkcijama suptilnih ula uma, inteligencije, svesti i lanog ja,
kao i funkcije suptilne pradhane i uzajamnog delovanja tri gune materijalne
prirode sve to treba biti shvaeno kao Moji materijalno manifestovani oblici.
STIH 20:
Kada se mnogobrojne semenke stave na poljoprivredno polje, nastae

bezbrojne manifestacije drvea, bunja, povra i tako dalje, a sve iz jednog
izvora, zemljita. Slino, Svevinja Boanska Linost, koja daje ivot svakome i
koja je vena, prvobitno postoji izvan opsega ove kosmike manifestacije.
Meutim, tokom vremena, Gospod, koji je mesto poivanja tri gune materijalne
prirode i izvor kosmikog lotosovog cveta, u kome se odigrava ova kosmika
manifestacija, razdeljuje Njegove materijalne energije i tako izgleda kao da se
javlja u bezbrojnim oblicima, iako je On jedan.
STIH 21:
Kao to istkana tkanina poiva na razvuenim dunim i poprenim

vlaknima, slino itav univerzum se protee na podunim i poprenim silama
(energijama) Svevinje Boanske Linosti i smeten je u Njemu. Uslovljena dua
prihvata materijalna tela od pradavnih vremena, i ta tela kao veliko drvee
odravaju neije materijalno postojanje. Ba kao to drvo prvo cveta a zatim
proizvodi plod, slino, drvo materijalnog postojanja, neije materijalno telo,
proizvodi razliite posledice materijalnog postojanja.
STIH 22-23:
Ovo drvo materijalnog postojanja ima dve semenke, stotinu korenja, tri
donja debla i pet gornjih. Proizvodi pet ukusa i ima jedanaest grana i gnezdo
koje su nainile dve ptice. Drvo je prekriveno sa tri vrste kore, daje dva ploda i
protee se do Sunca. Oni koji su poudni za materijalnim zadovoljstvima i
104
XI.12.
posveeni porodinom ivotu uivaju u jednom od plodova ovog drveta, a labudu

slian ovek u odvojenom redu ivota uiva u drugom plodu drveta. Onaj ko uz
pomo verodostojnog duhovnog uitelja moe razumeti da je ovo drvo
manifestacija energije jedne Vrhovne Istine koja se pojavljuje u mnogim oblicima
zaista zna smisao vedske knjievnosti.
STIH 24:
Postojanom inteligencijom treba razviti neokaljanu slubu predanog

potovanja paljivim potovanjem duhovnog uitelja, i sa naotrenom sekirom
transcendentalnog znanja treba odsei suptilni materijalni prekriva due.
Nakon spoznaje Svevinje Boanske Linosti, treba odbaciti tu sekiru analitikog
znanja.
105
XI.13.
Hama-avatara odgovara na pitanja Brahminih sinova
XI.13.
HAMA-AVATARA ODGOVARA NA PITANJA BRAHMINIH SINOVA
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree: Tri gune materijalne prirode, naime

vrlina, strast i neznanje, odnose se na materijalnu inteligenciju a ne na duhovnu
duu. Razvijanjem materijalne vrline osoba moe savladati gune strasti i
neznanja, a uz pomo negovanja transcendentalne vrline osoba se moe
osloboditi ak i od materijalne vrline.
STIH 2:
Kada ivo bie postane vrsto utemeljeno u guni vrline, onda religiozni
principi, opisani slubom predanog potovanja posveenoj Meni, postaju
istaknuti. Osoba moe ojaati gunu vrline negovanjem onih stvari koje su ve
situirane u guni vrline, i tako se religiozni principi uzdiu.
STIH 3:
Religiozni principi, ojaani gunom vrline, unitavaju uticaj guna strasti i

neznanja. Kada su strast i neznanja nadvladani, njihov izvorni uzrok,
nereligioznost, je brzo savladana.
STIH 4:
U zavisnosti od odlikama religioznih spisa, vode, neijeg druenja sa

njegovom decom ili sa ljudima uopte, odreenog mesta, vremena, delatnosti,
roenja, meditacije, recitovanja mantri, i proiavajuih obreda, gune
materijalne prirode postaju razliito istaknute.
STIH 5:
Meu deset predmeta koje sam upravo spomenuo, veliki mudraci koji
razumeju vedsko znanje su slavili i preporuivali one koji su u guni vrline,
kritikovali i odbacivali one koji su u guni neznanja, i ispoljavali
nezainteresovanost prema onima koji su u guni strasti.
106
XI.13.
STIH 6:
Sve dok osoba ponovo ne oivi svoje neposredno znanje o duhovnoj dui i
otera iluzornu identifikaciju sa materijalnim telom i umom, koja je uzrokovana
trima gunama materijalne prirode, osoba mora negovati one stvari koje su u guni
vrline. Uveanjem gune vrline, osoba automatski moe razumeti i praktikovati
religiozne principe, a takvim postupanjem transcendentalno znanje se budi.
STIH 7:
U umi bambusa vetar ponekad trlja stabljike bambusa, i takvo trenje

stvara plamtei poar koji prodire i sam izvor njegovog nastanka, tu umu
bambusa. Stoga, vatra se automatski smiruje pomou njenog vlastitog dejstva.
Slino, nadmetanjem i meusobnim delovanjem guna materijalne prirode,
stvorena su gruba i suptilna materijalna tela. Ako osoba koristi svoj um i telo za
negovanje znanja, onda takvo prosvetljenje unitava uticaj guna materijalne
prirode koje su stvorile neije telo. Stoga, kao vatra, um i telo su umireni
njihovom vlastitom akcijom unitenja izvora njihovog nastanka.
STIH 8:
ri Uddhava je rekao: Moj dragi Krina, generalno ljudska bia znaju da

materijalni ivot u budunosti donosi nesreu, ali i dalje oni pokuavaju da
uivaju materijalni ivot. Moj dragi Gospode, kako neko ko ima znanje deluje ba
kao pas, magarac ili jarac?
STIH 9-10:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, osoba liena

inteligencije prvo pogreno identifikuje sebe sa materijalnim telom i umom, i
jednom kada se takvo pogreno znanje pojavi u neijoj svesti, materijalna
ostraenost, uzrok velike patnje, proima um, koji je po prirodi situiran u vrlini.
Onda um, zagaen strau, postaje obuzet u pravljenju i menjanju mnogih
planova za materijalni napredak. Tako, stalno mislei o gunama materijalne
prirode, budalasta osoba je pogoena nepodnoljivim materijalnim eljama.
STIH 11:
107
XI.13.
Osoba koja ne kontrolie materijalna ula dolazi pod kontrolu materijalnih

elja i na taj nain je zbunjena snanim talasima gune strasti. Takva osoba
izvrava materijalne delatnosti, iako jasno uvia da e budui ishod biti nesrea.
STIH 12:
Iako inteligencija uene osobe moe biti zbunjena gunama strasti i

neznanja, osoba iznova treba paljivo dovesti um pod kontrolu. Jasno
sagledavajui zagaenost guna prirode, on ne postaje vezan.
STIH 13:
Osoba treba biti paljiva, ozbiljna i nikada lenja ili mrzovoljna.

Ovladavajui procesima disanja i pravilnih poloaja sedenja u yogi, osoba treba
praktikovati usredsreivanje uma na Mene u zoru, podne i u smiraj, i na taj nain
postepeno um treba biti potpuno zaokupljen u Meni.
STIH 14:
Istinski sistem yoge kako su ga pouavali Moje bakte, predvoeni Sanaka-

kumarom, je jednostavno ovaj: Povlaei um od svih drugih objekata, osoba ga
treba neposredno i prikladno usredsrediti na Mene.
STIH 15:
ri Uddhava je rekao: Moj dragi Keava, u koje vreme i u kojem obliku Si

pouio Sanaku i njegovu brau nauci o yogi? eleo bih sada da znam o tim
stvarima.
STIH 16:
Svevinja Boanska Linost ree: Jednom su se, sinovi gospodara Brahme

koji su roeni od njegovog duha, naime, mudraci predvoeni Sanakom,
raspitivali kod njihovog oca o tekim temama koje su se ticali krajnjeg cilja yoge.
STIH 17:
Mudraci predvoeni Sanakom su rekli: O gospodaru, umovi ljudi su

prirodno privueni materijalnim predmetima ula, na slian nain predmeti ula u
obliku elja ulaze u umu. Prema tome, kako osoba koja eli osloboenje, koja
108
XI.13.
eli da nadie delatnosti ulnog zadovoljenja moe unititi ovu uzajamnu vezi
izmeu ulnih predmeta i uma? Molim te da nam to objasni.
STIH 18:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, sam Brahma, koji je
roen direktno iz tela Gospoda i koji je stvaraoc svih ivih bia unutar ovog
sveta, budui najbolji od polubogova, veoma je ozbiljno promiljao o pitanju
njegovih sinova predvoenih Sanakom. Meutim, inteligencija Brahme, je bila
pod uticajem vlastitih delatnosti stvaranja, i zbog toga on nije mogao pronai
kljuni odgovor na to pitanje.
STIH 19:
Gospodar Brahma je eleo da iznae odgovor na to pitanje koje ga je

zbunjivalo, i zato je usredsredio svoj um na Mene, Svevinjeg Gospoda. Tada, u
mom obliku Hame, Ja sam postao vidljiv gospodaru Brahmi.
STIH 20:
Videvi Mene, mudraci, predvoeni Brahmom, su prili i oboavali Moja

lotosova stopala. Onda su Me iskreno upitali, "Ko si Ti?"
STIH 21:
Moj dragi Uddhava, mudraci, budui arko eljni da razumeju krajnju

istinu o sistemu yoge, su se raspitivali od Mene. Sada molim te posluaj
objanjenje koje sam saoptio mudracima.
STIH 22:
Moji dragi brahmane, ako, kada Me pitate ko sam Ja, verujete da sam Ja
takoe dua u kategoriji jive i da izmeu nas konano nema razlike budui da
su sve due konano jedno bez individualnosti onda, kako je vae pitanje
uopte mogue ili pak prikladno? Konano, ta je pravo stanje ili mesto
poivanja, kako vae tako i Moje?
STIH 23:
Ako, pitajui Mene "Ko si Ti?" mislite na materijalno telo, onda moram
istai da su sva materijalna tela sainjena od pet elemenata, naime zemlja, voda,
109
XI.13.
vatra, vazduh i etar. Stoga, trebali ste pitati, "Ko ste vas petoro?" Ako smatrate
da su sva materijalna tela konano jedno, budui sastavljena od istih elemenata,
onda je vae pitanje jo uvek besmisleno, budui da ne bi bilo dubokog smisla u
razlikovanju jednog tela od drugog. Stoga, izgleda da pitajui o Mom identitetu,
vi samo izgovarte rei, bez nekog stvarnog znaenja ili svrhe.
STIH 24:
U ovom svetu, ta god da je opaano umom, reima, oima ili drugim

ulima sam samo Ja i nita drugo osim Mene. Molim vas da svi vi to razumete
jednostavnim ralanjivanjem injenica.
STIH 25:
Moji dragi sinovi, um ima prirodnu tenju da zalazi u materijalne ulne

predmete, i slino ulni objekti ulaze u um; ali oboje, i materijalni um i ulni
predmeti su tek imenovanja koja prekrivaju duhovnu duu, koja je deo i estica
Mene.
STIH 26:
Ali osoba koja je tako dostigla Mene shvatanjem da ona nije razliita od
Mene spoznaje da je materijalni um nastanjen ulnim predmetima zbog
neprekidnog ulnog zadovoljenja, i da materijalni predmeti imaju istaknuto
mesto u materijalnom umu. Razumevi Moju transcendentalnu prirodu, osoba
naputa oboje, i materijalni um i predmete materijalnog uma.
STIH 27:
Budno stanje, spavanje i dubok san su tri delatnosti inteligencije i

uzrokovane su gunama materijalne prirode. ivo bie unutar tela sasvim izvesno
poseduje osobine razliite od ta tri stanja i na taj nain ostaje kao svedok u
odnosu na njih.
STIH 28:
Duhovna dua je vezana u zamci materijalne inteligencije, koja ga

neprekidno upoljava u iluzornim gunama prirode. Ali Ja sam etvrto stanje
svesti, iznad budnosti, sanjanja i dubokog sna. Postajui utemeljena u Meni,
110
XI.13.
dua treba napustiti robovanje materijalnoj svesnosti. Tada e dua automatski

odbaciti materijalne predmete ula i materijalni um.
STIH 29:
Lani ja dovodi ivo bie u ropstvo i dodeljuje mu upravo ono to je

suprotno njegovim eljama. Stoga, inteligentna osoba treba napustiti njenu
veliku elju za uivanjem materijalnog ivota i ostati situirana u Gospodu, koji je
iznad delovanja materijalne svesti.
STIH 30:
U skladu sa Mojim uputstvima, osoba treba usredsrediti svoj um samo na

Mene. Meutim, ako, osoba nastavi da vidi mnoge razliite ciljeve i vrednosti u
ivotu radije nego da vidi sve u Meni, onda iako naizgled budna, ona zapravo
sanja usled nepotpunog znanja, ba kao to neko moe sanjati da se probudio iz
sna.
STIH 31:
Ta stanja postojanja koja se opaaju kao odvojena od Svevinje Boanske

Linosti nemaju istinsko postojanje, iako stvaraju oseaj odvojenosti od
Apsolutne Istine. Ba kao to posmatra u snu zamilja mnoge razliite delatnosti
i nagrade, slino, zbog oseaja postojanja odvojenog od postojanja Gospoda iva
bia pogreno vre plodonosne aktivnosti, mislei o njima da e biti uzrokom
buduih dobitaka i odredita.
STIH 32:
Dok je budno ivo bie uiva svim svojim ulima u prolaznim odlikama
materijalnog tela i uma; dok sanja ono uiva slina iskustva u umu; a u
dubokom snu bez snova sva ta iskustva se stapaju u neznanje. Pomou seanja i
razmiljanja o uzastopnom nizu budnosti, sanjanja i dubokog sna, ivo bie moe
razumeti da je ono jedno isto kroz ta tri stanja svesti i da je transcendentalno.
Postajui na taj nain gospodar ula.
STIH 33:
111
XI.13.
Trebate razmotriti kako, dejstvom Moje iluzorne energije ta tri stanja uma,
uzrokovana gunama materijalne prirode, bivaju vetaki zamiljena da postoje u
Meni. Nedvojbeno ustanovivii istinu o dui, trebate iskoristiti naotreni ma
znanja, steen logikim rasuivanjem, uputstvima mudraca i vedskom
knjievnou, da u potpunosti odseete lani ja, koji je rasplodno tlo svih sumnji.
Onda svi vi trebate oboavati Mene, koji sam smeten unutar srca.
STIH 34:
Osoba treba videti da je materijalni svet odvojena iluzorna pojava u umu,

budui da materijalni predmeti imaju izuzetno treperavo postojanje i da su danas
ovde a sutra ih nema. Mogu da se uporede sa prugastim crvenim tragom
stvorenim vitlanjem uarenim tapom. Duhovna dua po prirodi postoji u
jedinstvenom stanju iste svesnosti. Meutim u ovom svetu ta ista svesnost se
pojavljuje u mnogim razliitim oblicima i stanjima postojanja. Gune materijalne
prirode razjedinjuju svesnost due na normalno stanje budnosti, sanjanje i dubok
san bez snova. Meutim, sva ta raznolika opaanja su zapravo iluzija (maya) i
postoje jedino kao to postoji san.
STIH 35:
Razumevi privremenu iluzornu prirodu materijalnih predmeta, i time

povlaei svoju viziju dalje od iluzije, osoba treba ostati bez materijalnih elja.
Iskuavajui sreu due, osoba treba napustiti materijalne razgovore i delatnosti.
Ako ponekad osoba mora promatrati materijalni svet, treba se seati da to nije
krajnja realnost i da stoga treba biti naputena. Uz pomo takvog neprekidnog
seanja sve do trenutka smrti, osoba nee ponovo pasti u iluziju.
STIH 36:
Kao to pijan ovek ne primeuje da li nosi kaput ili koulju, slino, onaj
ko je savren u samospoznaji i ko je na taj nain dosegao svoj veni identitet ne
primeuje dali ovo privremeno telo sedi ili stoji. Zaista, ako Boijom milou ovo
telo bude dokonano ili Boijom voljom osoba dobije novo telo, samospoznata
dua to ne primeuje, kao to pijan ovek ne primeuje prilike u vezi svoje
odee.
112
XI.13.
STIH 37:
Materijalno telo se pokree pod kontrolom vrhovne sudbine i u skladu sa

tim mora nastaviti da ivi zajedno sa ulima i vitalnim vazduhom onoliko dugo
koliko je karma osobe dejstvujua. Meutim, samospoznata dua, koja je
probuena za apsolutnu stvarnost i koja je na taj nain visoko situirana u
savrenom stanju yoge, nikada se nee ponovo predati materijalnom telu i
njegovim mnogostrukim pojavnostima, znajui da je ono ba kao telo
vizualizovano u snu.
STIH 38:
Moji drage brahmane, sada sam vam objasnio poverljivo znanje sankhya
filosofije, uz pomo koga osoba moe filosofski razlikovati materiju od duha, kao
i atanga-yogu, uz pomo koje se osoba povezuje sa Vrhovnim. Molim vas
shvatite da sam ja Vrhovna Boanska Linost, Vinu, i da sam se pojavio pred
vama elei da vam objasnim vae istinske religiozne dunosti.
STIH 39:
O najbolji od brahmana, molim vas znajte da sam ja vrhovno utoite

sistema yoge, analitike filosofije, delatnosti u vrlini, istinoljubivih religioznih
principa, moi, lepote, slave i samo-ovladanosti.
STIH 40:
Sve uzviene transcendentalne odlike, kao to su biti iznad guna

materijalne prirode, biti odvojen, dobronamernik, najdrai, Nad-dua,
podjednako situiran svugde, i slobodan od materijalne zapletenosti sve takve
odlike, slobodne od transformacija materijalnih odlika, nalaze svoje utoite i
predmet oboavanja u Meni.
STIH 41:
(Gospod Krina je nastavio): Moj dragi Uddhava, sve sumnje mudraca

predvoenih Sanakom su na taj nain bile unitene pomou Mojih rei. Potpuno
me oboavajui sa transcendentalnom ljubavlju i predanou, oni su recitovali
Moje slave prvorazrednim himnama.
113
XI.13.
STIH 42:
Najuzvieniji od mudraca, predvoeni Sanaka Riijem, savreno su Me na

taj oboavali i slavili, i dok je gospodar Brahma posmatrao, Ja sam se vratio u
Moje prebivalite.
114
XI.14.
Gospod Krina objanjava sistem yoge ri Uddhavi
XI.14.
GOSPOD KRINA OBJANJAVA SISTEM YOGE RI UDDHAVI
STIH 1:
ri Uddhava je rekao: Moj dragi Krina, ueni mudraci koji objanjavaju

vedsku knjievnost preporuuju razliite procese za usavravanje neijeg ivota.
Uzevi u obzir raznolikost tih gledita, moj Gospode, molim te reci mi da li su svi
ti procesi od jednake vanosti, ili je jedan od njih vrhovni.
STIH 2:
Moj dragi Gospode, Ti si razjasnio postupak iste slube predanog

potovanja, pomou koje bhakta odstranjuje sve materijalne vezanosti iz svog
ivota, to mu omoguuje da usredsredi svoj um na Tebe.
STIH 3:
Svevinja Boanska Linost ree: Pod uticajem vremena, transcendentalni

zvuk vedskog znanja je bio izgubljen u vreme unitenja. Stoga, pri narednom
stvaranju, Ja sam preneo vedsko znanje Brahmi zato jer sam Ja Sam religiozni
principi o kojima se govori u Vedama.
STIH 4:
Gospodar Brahma je preneo to vedsko znanje najstarijem sinu, Manuu, i

onda su sedam velikih mudraca predvoenih Bhrigu Munijem prihvatili to isto
znanje od Manua.
STIH 5-7:
Od praotaca predvoenih Bhrigu Munijem i drugim sinovima Brahme

pojavili su se mnoga deca i potomci, koji su poprimili razliite oblike kao
polubogovi, demoni, ljudska bia, Guhyake, Siddhe, Gandharve, Vidyadhare,
Carane, Kindeve, Kinnare, Nage, Kimpurue, i tako dalje. Sve od mnogih
kosmikih vrsta, zajedno sa njihovim dotinim voama, su se pojavili sa
razliitim naravima i eljama stvorenim od tri gune materijalne prirode. Prema
115
XI.14.
tome, zbog razliitih odlika ivih bia unutar ovog univerzuma, postoji veliki broj
vedskih obreda, mantri i zasluga.
STIH 8:
Stoga, usled velike raznolikosti elja i naravi meu ljudskim biima,

postoje mnoge razliite teistike folosofije ivota, koje se prenose putem
tradicije, obiaja i uenikih naslea. Postoje i drugi uitelji koji podravaju
ateistika stanovita.
STIH 9:
O najbolji meu ljudima, inteligencija ljudskih bia je zbunjena Mojom

iluzornom energijom, i stoga, u skladu sa njihovim vlastitim delatnostima i
hirovima, oni govore na bezbroj naina o tome ta je zapravo dobro za ljude.
STIH 10:
Neki kau da e ljudi biti sretni pomou izvravanja pobonih religioznih

delatnosti. Drugi kau da se srea dostie kroz slavu, zadovoljavanje ula,
istinoljubivost, samokontrolu, spokoj, samointeres, politiki uticaj, obilje,
odvojenost, potronju, rtvovanje, strogosti, milostinju, zavete, propisane
dunosti ili stroge disciplinske postupke. Svaki proces ima svoje dotine
predstavnike.
STIH 11:
Sve osobe koje sam upravo spomenuo stiu privremene plodove njihovih
materijalnih delatnosti. Zaista, oskudna i bedna stanja koja oni dostignu donose
buduu nesreu i zasnivaju se na neznanju. ak i dok uivaju plodove njihovog
rada, takve osobe su proete jadikovanjem.
STIH 12:
O ueni Uddhava, onaj ko usredsredi svoju svesnost na Mene, naputajui

sve materijalne elje, deli sa Mnom sreu koju, oni koji su angaovani u ulnom
uivanju, ne mogu nikako iskusiti.
STIH 13:
116
XI.14.
Samo onaj ko ne eli nita unutar ovog sveta, koji je dostigao mir putem
ovladavanja svojim ulima, ija je svesnost podjednaka u svim stanjima i iji je
um posve zadovoljan u Meni, nalazi sreu gde god da ide.
STIH 14:
Onaj ko je usredsredio svoju svesnost na Mene ne eli ni poloaj ni

prebivalite bilo gospodara Brahme bilo gospodara Indre, niti neko carstvo na
Zemlji, niti vrhovnu vlast na niim planetarnim sistemima, niti osmostruka
savrenstva yoge, niti osloboenje od roenja i smrti. Takva osoba eli samo
Mene.
STIH 15:
Moj dragi Uddhava, niti gospodar Brahma, niti gospodar iva, Gospod
Sankarana, niti boginja sree, niti, Mi je zaista samo Moje jastvo drago kao to
si mi drag ti.
STIH 16:
Prainom sa lotosovih stopala Mojih bhakta elim da proistim ovaj

materijalni svet, koji je smeten u Meni. Stoga, Ja uvek sledim stope Mojih istih
bhakta, koji su slobodni od svih linih elja, uzneseni u transu misli o Mojim
zabavama, miroljubivi, bez ikakvog oseaja neprijateljstva, i posvuda iste
sklonosti.
STIH 17:
Oni koji su bez ikakvih linih elja za uivanjem, iji je um uvek vezan za
Mene, koji su miroljubivi, bez lanog ja i milostivi prema svim ivim biima, i ija
svesnost nikada nije zahvaena dejstvom mogunosti ulnog uivanja takva
osoba uiva u Meni onu sreu koja ne moe biti poznata ili dostignuta od strane
onih kojima nedostaje takva odvojenost od materijalnog sveta.
STIH 18:
Moj dragi Uddhava, ako moj bhakta nije u potpunosti savladao svoja ula,
on moe biti muen materijalnim eljama, ali zbog svoje nepokolebljive
predanosti Meni, on nee biti poraen ulnim uivanjem.
117
XI.14.
STIH 19:
Moj dragi Uddhava, kao to plamtea vatra spaljuje drvo u pepeo, slino,
predanost Meni u potpunosti spaljuje u pepeo grehe koje poine Moje bakte.
STIH 20:
Moj dragi Uddhava, ista sluba predanog potovanja posveena Meni od

strane Mojih bhakta dovodi Me pod njihovu kontrolu. Ja na taj nain ne mogu biti
kontrolisan od onih koji se angauju u mistinoj yogi, Sankhya filosofiji,
pobonim delatnostima, prouavanju Veda, strogostima ili odvojenou.
STIH 21:
Neko me moe stei jedino praktikovanjem iste slube predanog

potovanja sa punom verom u Mene, Svevinju Boansku Linost. Ja sam
prirodno drag Mojim bhaktama, koji prihvataju Mene kao jedini cilj njihove slube
pune ljubavi. Uzimajui uee u takvoj istoj slubi predanog potovanja, ak i
psojedci mogu proistiti sebe od zagaenosti njihovog niskog roenja.
STIH 22:
Ni religiozne aktivnosti obdarene potenjem i samilou, niti znanje

dostignuto izvanrednim strogostima ne mogu u potpunosti proistiti neiju
svesnost ako su lieni slube pune ljubavi prema Meni.
STIH 23:
Ako se neija koa ne jei, kako se njegovo srce moe topiti? A ako se srce
ne topi, kako mogu suze ljubavi tei iz njegovih oiju? Ako osoba ne plae u
duhovnoj srei, kako neko moe pruiti slubu punu ljubavi Gospodu? A bez
takve slube, kako svest moe biti proiena?
STIH 24:
Bhakta iji je govor ponekad zaguen, ije se srce topi, koji neprestano
plae i ponekad se smeje, koji se osea postienim i glasno plae a potom igra
bhakta tako usredsreen u slubi punoj ljubavi prema Meni proiava itav
univerzum.
STIH 25:
118
XI.14.
Kao to se zlato, kada se topi u vatri, proiava od svojih neistoa i

vraa u svoje prvobitno blistavo stanje, slino, duhovna dua, obuzeta vatrom
bakti-yoge, se proiava od svih zagaenosti uzrokovanih prethodnim
plodonosnim aktivnostima i vraa se u njen izvorni poloaj sluenja Mene u
duhovnom svetu.
STIH 26:
Kada se obolelo oko lei lekovitom pomau ono postepeno obnavlja

vlastitu mo da vidi. Slino, dok isti sebe od materijalne zagaenosti pomou
sluanja i pevanja pobonih pria o Mojim slavama, svesno ivo bie ponovo stie
vlastitu sposobnost da vidi Mene, Apsolutnu Istinu, u Mom suptilnom duhovnom
obliku.
STIH 27:
Um osobe koja meditira na predmete ulnog uivanja je sigurno zapleten u

takve objekte, ali ako se neko neprekidno sea Mene, onda je njegov um
zaokupljen Mnome.
STIH 28:
Stoga, osoba treba odbaciti sve materijalne procese uzdizanja, koji su

nalik na umnu tvorevinu sna, i treba u potpunosti zaokupiti svoj um u Meni.
Neprekidnim razmiljanjem o Meni osoba postaje proiena.
STIH 29:
Bivajui svestan venoga jastva, osoba treba napustiti druenje sa enama

i onima koji se blisko drue sa enama. Sedei neustraivo na osamljenom
mestu, osoba treba usredsrediti um na Mene sa jakom panjom.
STIH 30:
Od svih vrsta patnji i robovanja koji nastaju od razliitih vezanosti, ni

jedna nije tako velika kao patnja i ropstvo koje nastaje od vezanosti za enu i
bliskog kontakta sa onima koji su vezani za enu.
STIH 31:
119
XI.14.
ri Uddhava je rekao: Moj dragi lotosooki Krina, kojim postupkom treba

meditirati na Tebe osoba koja eli osloboenje, kakve konkretne prirode treba
biti njegova meditacija, i na koji oblik on treba meditirati? Ljubazno mi objasni
ove predmete meditacije.
STIH 32-33:
Svevinja Boanska Linost ree: Sedei na zaravnjenom seditu koje nije

ni previsoko ni prenisko, drei telo uzdignuto i uspravno a ipak udobno,
smetajui obe ruke na krilo i usredsreujui oi na vrh nosa, osoba treba
proistiti puteve disanja izvoenjem mehanikih vebi purake, kumbhake i
recake, a zatim osoba treba obrnuti proceduru (recaka, kumbhaka, puraka).
Imajui punu kontrolu nad ulima, osoba tako moe vebati pranayamu korak po
korak.
STIH 34:
Poevi od muladhara-cakre, osoba treba pomerati ivotni vazduh u

neprekidnom sledu nagore kao to su vlakna u lotosovoj stabljici sve dok tako ne
dostigne srce, gde je, kao zvuk zvona, smeten sveti slog om. Osoba tako treba
nastaviti da uzdie sveti slog navie na duinu od dvanaest angula, i tamo
omkara treba biti zdruena zajedno sa petnaest vibracija proizvedenih od
anusvara.
STIH 35:
Bivajui usredsreen na omkaru, osoba treba paljivo vebati sistem

pranayame deset puta pri svakom izlasku sunca, tokom podneva i pri zalasku
sunca. Na taj nain, nakon jedan mesec osoba e savladati ivotni vazduh.
STIH 36-42:
Drei oi polu-zatvorene i usredsreene na vrh nosa, unosei ivot i

pobuenost, osoba treba meditirati na lotosov cvet smeten unutar srca. Taj
lotus ima osam latica i smeten je na uzdignutoj lotosovoj peteljci. Osoba treba
meditirati na Sunce, Mesec i vatru, smetajui ih jedno za drugim unutar izdanka
lotosovog cveta. Smetajui Moj transcendentalni oblike unutar plamena, osoba
treba meditirati na njega kao svepovoljan cilj meditacije. Taj oblik je savreno
120
XI.14.
skladan, blag i vedar. On ima etiri predivne duge ruke, oaravajui, prelepi vrat,
naoito elo, neduan osmeh i sjajne minue u obliku ajkula koje su ovjeene
na dva identina uha. Taj duhovni oblik je boje tamnog kinog oblaka i odeven je
u zlatno-utu svilu. Prsa tog oblika su prebivalite rivatse i boginje sree, i taj
oblik je takoe ukraen koljkom, diskom, buzdovanom i lotosovim cvetom kao i
vencem umskog cvea. Dva blistava lotosova stopala su ukraena sa zglobnim
zvoncima i grivinama, taj oblik ispoljava i Kaustubha dragulj zajedno sa sjajnom
krunom. Kukovi su ukraeni predivnim zlatnim pojasom, a ruke ukraavaju
dragocene narukvice. Svi udovi ovog predivnog oblika osvajaju srce, lice mu je
ulepano milostivim pogledima. Povlaei ula od ulnih predmeta, osoba treba
biti ozbiljna i samoovladana i treba upotrebiti inteligenciju da snano usredsredi
um na sve udove Mog transcendentalnog tela. Na taj nain osoba treba meditirati
na taj Moj najfiniji transcendentalni oblik.
STIH 43:
Zatim osoba treba povui nazad svesnost od svih udova tog

transcendentalnog tela. I onda treba meditirati samo na predivno nasmejano lice
Gospoda.
STIH 44:
Bivajui utemeljena u meditaciji na Gospodovo lice, osoba onda treba

povui svesnost i usredsrediti ga na nebo. Onda, naputajui i takvu meditaciju,
osoba treba postati utemeljena u Meni i napustiti celokupni proces meditacije.
STIH 45:
Onaj ko je potpuno usredsredio svoj um na Mene treba videti Mene unutar

svoje vlastite due i treba videti individualnu duu unutar Mene, Svevinje
Boanske Linosti. Na taj nain osoba vidi individualnu duu ujedinjenu sa
Vrhovnom Duom, kao to neko vidi suneve zrake potpuno sjedinjene sa
Suncem.
STIH 46:
121
XI.14.
Kada yogi na taj nain kontrolie vlastiti um pomou intenzivne

usredsreene meditacije, njegovo iluzorno znanje, delatnosti i identifikacija sa
materijalnim predmetima, veoma brzo bivaju ugaeni.
122
XI.15.
Gospod Krinino objanjenje Misinih yoga savrenstava
XI.15.
GOSPOD KRININO OBJANJENJE MISINIH YOGA
SAVRENSTAVA
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, mistina savrenstva

yoge dostie yogi koji je savladao svoja ula, uvrstio vlastiti um, savladao
proces disanja i usredsredio svoj um na Mene.
STIH 2:
ri Uddhava je rekao: Moj dragi Gospode Acyuta, kojim procesom se

mogu dostii mistina savrenstva, i koja je priroda takvog savrenstava? Koliko
ima mistinih savrenstava? Molim Te objasni mi te stvari. Zaista, Ti si darivaoc
svih mistinih savrenstava.
STIH 3:
Svevinja Boanska Linost ree: Majstori yoga sistema su utvrdili da

postoji osamnaest vrsta mistinih savrenstava i meditacija, od kojih su osam
primarnih, koje su pod Mojim okriljem, i deset sekundarnih, koje nastaju od
materijalne gune vrline.
STIH 4-5:
Meu osam primarnih mistinih savrenstava, tri pomou kojih osoba

preobraava svoje vlastito telo su: anima, postajanje manjim od najmanjeg;
mahima, postajanje veim od najveeg; i laghima, postajanje lakim od
najlakeg. Posredstvom savrenstva prapti osoba stie tagod da poeli, a
posredstvom prakamya-siddhi osoba iskuava bilo koji predmet uivanja, bilo u
ovom svetu ili nekom drugom. Posredstvom iita-siddhi osoba moe upravljati
pod-silama maye, a posredstvom kontrole nad moi zvane vaita-siddhi osoba
postaje neometena delovanjem tri gune materijalne prirode. Onaj ko je dostigao
kamavasayita-siddhi moe dobaviti bilo ta od bilo gde, sve do krajnjih moguih
123
XI.15.
granica. Moj dragi Uddhava, smatra se da ovih osam mistinih savrenstava

prirodno postoje i da su nenadmane unutar ovog sveta.
STIH 6-7:
Deset sekundarnih mistinih savrenstava nastalih od guna prirode su

moi oslobaanja sebe od gladi i ei kao i drugih telesnih uznemirenja, sluanje
i vienje stvari koje su daleko, kretanje tela brzinom uma, poprimanje oblija
kojeg god da osoba poeli, ulaenje u tela drugih, umiranje onda kada osoba to
eli, biti svedok zabavama izmeu polubogova i nebeskih devojaka zvanih
Apsare, potpuno ispunjenje neijih elja i davanje naredbi ije ispunjenje ne
moe da se sprei.
STIH 8-9:
Mo znanja o prolosti sadanjosti i budunosti; podnoenje vruine,

hladnoe i drugih dualnosti; poznavanje umova drugih; kontrolisanje uticaja
vatre, sunca, vode, otrova, i tako dalje; i biti neporaen od drugih oni ine pet
savrenstava mistinog procesa yoge i meditacije. Ja ih ovde prosto navodim u
skladu sa njihovim imenima i odlikama. Sada molim te pouj od Mene kako
odreena mistina savrenstva nastaju od odreenih meditacija i takoe o
konkretnim procesima koju su u to ukljueni.
STIH 10:
Onaj ko Me oboava u Mom atomskom obliku koji proima sve suptilne

elemente, usredsreujui svoj um samo na to, dostie mistino savrenstvo
nazvano anima.
STIH 11:
Onaj ko usredsredi svoj um na odreeni oblik mahat-tattve i na taj nain

meditira na Mene kao Vrhovnu Duu sveg materijalnog postojanja dostie
mistino savrenstvo nazvano mahima. Daljim poniranjem uma u stanje svakog
pojedinog elementa kao to su nebo, vazduh, vatra, i tako dalje, osoba
postepeno dostie mo svakog pojedinog materijalnog elementa.
STIH 12:
124
XI.15.
Ja postojim u svemu, i prema tome Ja sam sr atomskih sastojaka

materijalnih elemenata. Uvrujui svom um na Mene u tom obliku, yogi moe
dostii savrenstvo zvano laghima, pomou kojeg spoznaje suptilnu atomsku
sutinu vremena.
STIH 13:
Potpunim usredsreivanjem uma u Meni unutar elementa lanog ja

stvorenog od gune vrline, yogi dobija mistinu mo sticanja, pomou koje
postaje vlasnik ula svih ivih bia. On dostie to savrenstvo jer je njegov um
obuzet sa mnom.
STIH 14:
Onaj ko usredsreuje sve psihike aktivnosti na Mene kao Nad-duu onog

stupnja razvoja mahat tattve koji ispoljava lanac plodonosnih delatnosti steenih
od Mene, ija je pojava izvan materijalnog opaanja, stie najizvanrednije
mistino savrenstvo zvano prakamya.
STIH 15:
Onaj ko usredsredi svoju svesnost na Vinua, Nad-duu, glavnu

pokretaku silu i Vrhovnog Gospoda spoljanje energije koja se sastoji od tri
gune, stie mistino savrenstvo kontrole nad uslovljenim ivim biima, njihovim
materijalnim telima i njihovim telesnim imenovanjima.
STIH 16:
Yogi koji usredsredi njegov um na Mene u obliku Narayana, poznatog kao

etvrti inioc, pun sveg obilja, postaje obdaren Mojom prirodom i tako stie
mistino savrenstvo zvano vaita.
STIH 17:
Onaj ko usredsredi svoj ist um na Mene u Mojem ispoljenju

impersonalnog Brahmana dostie najveu sreu, u kojoj su sve njegove elje u
potpunosti ispunjene.
STIH 18:
125
XI.15.
Ljudsko bie koje se koncentrie na Mene kao podravaoca religioznih

principa, olienje istote i Gospoda vetadvipe stie isto postojanje u kojem je
on slobodan od est talasa materijalnih uznemirenja naime, gladi, ei,
propadljivosti, smrti, alosti i iluzije.
STIH 19:
Ono proieno ivo bie koje usredsredi svom um na izvanrednu zvunu

vibraciju unutar Mene kao personificiranog neba i sveukupnog ivotnog vazduha
je onda sposoban da unutar neba opaa govor svih ivih bia.
STIH 20:
Stapajui svoju mo vienja sa planetom Sunca a onda planetu Sunca sa

svojim oima, osoba treba meditirati na Mene kao postojeeg unutar toga spoja
Sunca i vizije; na taj nain osoba stie mo da vidi bilo koji udaljeni predmet.
STIH 21:
Yogi koji u potpunosti apsorbuje svoj um u Meni, i koji zatim upotrebi

vetar koji sledi taj um da bi apsorbovao materijalno telo u Meni, stie kroz mo
meditacije na Mene mistino savrenstvo pomou kojega njegovo telo bez
odlaganja sledi svom um gde god da on ide.
STIH 22:
Kada yogi, upotrebljavajui njegov um na specifian nain, poeli da

poprimi odreeni oblik, taj isti oblik se odmah pojavljuje. Takvo savrenstvo je
mogue uz pomo zaokupljanja uma pod zatititom Moje nepojmljive mistine
moi, kojom Ja poprimam bezbrojne oblike.
STIH 23:
Kada savreni yogi poeli da ue u telo nekog drugoga, on treba meditirati

na sebe samoga unutar tela drugoga, i onda, naputajui svoje vlastito grubo
telo, on treba ui u telo nekog drugog kroz vazdune puteve, lako kao to pela s
lakoom naputa jedan cvet i leti u drugi.
STIH 24:
126
XI.15.
Yogi koji je dostigao mistino savrenstvo zvano svacchanda-mrityu

zatvori anus sa petom stopala i onda podigne duu iz srca do prsa, pa do vrata i
konano do glave. Smeten u brahma-randhri, taj yogi onda naputa njegovo
materijalno telo i upravlja duhovnu duu do izabranog odredita.
STIH 25:
Yogi koji eli da uiva u vrtovima zadovoljstva polubogova treba meditirati

na proienu gunu vrline, koja je smetena u Meni, i onda e mu nebeske ene,
stvorene od gune vrline, prii u letelicama.
STIH 26:
Yogi koji ima veru u Mene, zaokupljajui svom um u Meni i znajui da je

Moja namera uvek ispunjena, uvek e ostvariti njegov cilj samom namerom koju
je odluio da sledi.
STIH 27:
Osoba koja savreno meditira na Mene stie Moju prirodu vrhovnog

vladara i upravitelja. Njegova naredba, kao Moja, nikada ne moe biti osujeena
na bilo koji nain.
STIH 28:
Yogi koji je proistio svoje postojanje predanou Meni i koji tako struno
poznaje postupak meditacije stie znanje o prolosti, sadanjosti i budunosti.
Stoga on moe videti svoje ili neije tue roenje i smrt.
STIH 29:
Ba kao to telima vodozemaca ne moe nakoditi voda, slino, telo yogija

ija je svesnost uspokojena predanou Meni i koji je u potpunosti razvijen u
nauci o yogi ne moe biti povreen vatrom, Suncem, vodom, otrovom, i tako
dalje.
STIH 30:
Moj bhakta postaje nesavladiv uz pomo meditacije na Mene, na Moje

obilate inkarnacije, koje su ukraene rivatsom i razliitim orujima i koje su
127
XI.15.
obdarene prateom vladarskom opremom kao to su zastave, ukrasni suncobrani

i lepeze.
STIH 31:
Ueni bhakta koji oboava Mene yoga meditacijom sasvim izvesno stie u
svakom pogledu ova mistina savrenstva koja sam opisao.
STIH 32:
Za mudraca koji je savladao svoja ula, disanje i um, koji je samoovladan

i uvek zaokupljen meditacijom na Mene, koje mistino savrenstvo bi uopte bilo
teko da dostigne?
STIH 33:
Ueni znalci slube predanog potovanja izjavljuju da su mistina

savrenstva yoge koja sam spominjao zapravo smetnje i gubljenje vremena za
onoga koji praktikuje vrhunsku yogu, pomou koje osoba dostie svo
savrenstvo u ivotu direktno od Mene.
STIH 34:
Koje god mistino savrenstvo da se moe dostii dobrim roenjem,

biljkama, strogostima i mantrama, moe svo biti dostignuto pomou slube
predanog potovanja posveene Meni; zaista, osoba ne moe dostii stvarno
savrenstvo yoge na bilo koji drugi nain.
STIH 35:
Moj dragi Uddhava, Ja sam uzrok, zatitnik i Gospodar svih mistinih

savrenstava sistema yoge, analitikog znanja, istih delatnosti kao i zajednice
uenih Vedskih uitelja.
STIH 36:
Kao to isti materijalni elementi postoje unutar i izvan svih materijalnih

tela, slino, Ja ne mogu biti prekriven bilo ime. Postojim unutar svega kao Nad-
dua i izvan svega u Mom sveproimajuem obeleju.
128
XI.16.
Gospodova Obilja
XI.16.
GOSPODOVA OBILJA
STIH 1:
ri Uddhava ree: Moj dragi Gospode, Ti si bespoetan i beskonaan,

Apsolutna Istina Lino, neogranien bilo ime. Ti si zatitnik i davaoc ivota,
unitenje i stvaranje svega to postoji.
STIH 2:
Moj dragi Gospode, iako je teko za bezbone da razumeju da Ti postoji u

svim nadreenim i podreenim tvorevinama, oni brahman koji su zaista
poznavaoci vedskog zakljuka uistinu oboavaju Tebe.
STIH 3:
Molim te reci mi o savrenstvu koje veliki mudraci dostiu oboavajui

Tebe sa predanou. Takoe ljubazno objasni koje Tvoje razliite oblike oni
oboavaju.
STIH 4:
O moj Gospode, odravaoe svega, iako si Ti Nad-dua svih ivih bia,

ostaje skriven. Stoga bivajui zbunjeni Tobom, iva bia Te ne mogu videti, iako
Ti vidi njih.
STIH 5:
O vrhovno moni Gospode, molim Te pojasni mi Tvoje bezbrojne moi,

koje ispoljava na Zemlji, na nebu, u paklu i u svim pravcima. Odajem svoje
ponizno potovanje Tvojim lotosovim stopalima, koja su utoite svim svetim
mestima.
STIH 6:
Svevinja Boanska Linost ree: O najbolji od onih koji znaju kako da

postavljaju pitanja, na bojnom polju Kuruketre, Arjuna, elei da se bori sa
njegovim suparnicima, pitao Me je i to pitanje koje ti sada postavlja.
129
XI.16.
Gospodova Obilja
STIH 7:
Na bojnom polju Kuruketre Arjuna je mislio da bi ubijanje njegovih

roaka bila gnusna, nereligiozna delatnost, pobuena samo njegovom eljom da
se dograbi kraljevstva. On je stoga odustao od bitke, mislei, "Ja bih bio ubica
mojih roaka. Oni bi bili uniteni." Na taj nain Arjuna je bio pogoen svetovnom
svesnou.
STIH 8:
U to vreme sam prosvetlio Arjunu, tigra meu ljudima, logikim

argumentima, i tako se Arjuna pred bitku obratio Meni sa pitanjima na isti nain
kako se ti raspituje sada.
STIH 9:
Moj dragi Uddhava, Ja sam Nad-dua svih ivih bia, i prema tome Ja sam
im prirodno dobronamernik i vrhovni upravitelj. Budui da Sam stvaraoc,
odravaoc i unitavaoc svih bia, Ja nisam razliit od njih.
STIH 10:
Ja sam konaan cilj onima koji tee ka napretku, Ja sam vreme meu
onima koji vre upravu. Ja sam ravnotea guna materijalne prirode, i Ja sam
prirodna vrlina meu pobonima.
STIH 11:
Meu stvarima koje poseduju vrednosti Ja sam temeljno ispoljenje prirode,

a meu velikim stvarima Ja sam sveukupna materijalna tvorevina. Meu
suptilnim stvarima Ja sam duhovna dua, a meu stvarima koje je teko
savladati Ja sam um.
STIH 12:
Meu vedama Ja sam izvorni uitelj, gospodar Brahma, a meu svim

mantrama Ja sam troslovna omkara. Meu slovima Ja sam prvo slovo, "a," a
meu svetim ritamskim metrima Ja sam Gayatri mantra.
STIH 13:
130
XI.16.
Gospodova Obilja
Meu polubogovima Ja sam Indra, meu Vasuima Ja sam Agni, polubog

vatre. Ja sam Vinu meu sinovima Aditi, meu Rudrama Ja sam gospodar iva.
STIH 14:
Meu svetim brahmanama Ja sam Bhrigu Muni, i Ja sam Manu meu

svetim kraljevima. Ja sam Narada Muni meu svetakim polubogovima, a meu
kravama Ja sam Kamadhenu.
STIH 15:
Ja sam Gospod Kapila meu savrenim biima a Garuda meu pticama. Ja

sam Daka meu praocima oveanstva, i Ja sam Aryama meu predacima.
STIH 16:
Moj dragi Uddhava, meu demonskim sinovima Diti poznat sam kao
Prahlada Maharaja, sveti gospodar asura. Meu zvezdama i biljkama ja sam
gospodar Candra (Mesec), a meu Yakama i Rakasama Ja sam gospodar obilja,
Kuvera.
STIH 17:
Ja sam Airavata meu gospodskim slonovima, a meu vodozemcima Ja

sam Varuna, gospodar mora. Meu svim stvarima koje zagrevaju i osvetljavaju
Ja sam Sunce, a meu ljudskim biima Ja sam kralj.
STIH 18:
Meu konjima Ja sam Uccaihrava, a meu metalima sam zlato. Ja sam

Yamaraja meu onima koji obuzdavaju i kanjavaju, a meu gujama Ja sam
Vasuki.
STIH 19:
O bezgreni Uddhava, meu najboljim od zmija Ja sam Anantadeva, a

meu ivotinjama koje imaju otre rogove i zube Ja sam lav. Meu drutvenim
redovima ja sam etvrti ili odvojeni red ivota, a meu podelama po
zanimanjima Ja sam prvi, red brahmana.
STIH 20:
131
XI.16.
Gospodova Obilja
Meu svetim tekuim tvorevinama Ja sam sveta Ganga, a meu

stacionarnim vodenim telima Ja sam okean. Meu orujima Ja sam luk, a meu
uspenim rukovaocima oruja Ja sam gospodar iva.
STIH 21:
Meu boravitima Ja sam planina Sumeru, a meu nepristupanim

mestima Ja sam Himalaje. Meu drveem Ja sam sveto smokvino drvo, a meu
biljkama Ja sam itarice.
STIH 22:
Meu svetenicima Ja sam Vasitha Muni, a meu onima koji su visoko

situirani u vedskoj kulturi Ja sam Brihaspati. Ja sam Kartikeya meu velikim
vojnim voama, a meu onima koji su napredujui u uzvienim putevima ivota
Ja sam velika linost gospodar Brahma.
STIH 23:
Meu rtvovanjima Ja sam prouavanje Veda, a meu zavetima ja sam

nenasilje. Meu mnogim proiavajuim tvorevinama ja sam vetar, vatra,
Sunce, voda i govor.
STIH 24:
Meu osam postupnih stadijuma yoge Ja sam zavrni stadijum, samadhi, u

kojem je dua potpuno izdvojena od iluzije. Meu onima koji ele pobedu Ja sam
promiljeni politiki savetnik, a meu postupcima strunog rasuivanja
razlikovanja Ja sam nauka o dui, pomou koje osoba razabira razlike izmeu
duha i materije. Meu svim misaonim filosofijama ja sam raznovrsnost opaanja.
STIH 25:
Meu damama Ja sam atarupa, a meu osobama Ja sam njen mu,

Svayambhuva Manu. Ja sam Narayana meu mudracima i Sanat-kumara meu
brahmacarijima.
STIH 26:
132
XI.16.
Gospodova Obilja
Meu religioznim principima Ja sam odvojenost, a od svih vrsta

bezbednosti Ja sam unutarnja svesnost duhovne due. Od tajni ja sam ugodan
govor i utanje, a meu seksualnim parovima ja sam Brahma.
STIH 27:
Meu budnim ciklusima vremena Ja sam godina, a meu godinjim dobima

Ja sam prolee. Meu mesecima ja sam Margaira (novembar-decembar), a
meu meseevim kuama Ja sam povoljna Abhijit.
STIH 28:
Meu kosmikim dobima Ja sam Satya-yuga, doba istine, a meu

postojanim mudracima Ja sam Devala i Asita. Meu onima koji su podelili Vede
Ja sam Krina Dvaipayana Vedavyasa, a meu uenim naunicima Ja sam
ukracarya, poznavaoc duhovne nauke.
STIH 29:
Meu onima koji su zadobili ime Bhagavan Ja sam Vasudeva, i zaista, ti,
Uddhava, predstavlja Mene meu bhaktama. Ja sam Hanuman meu
Kimpuruama, a meu Vidyadharama Ja sam Sudarana.
STIH 30:
Meu draguljima Ja sam rubin, a meu prekrasnim stvarima Ja sam

lotosov cvet. Meu svim vrstama trava Ja sam sveta kua, a od rtvenih prinosa
Ja sam maslo i drugi sastojci dobijeni od krave.
STIH 31:
Meu smionim stvarima Ja sam srea, a meu varalicama Ja sam

kockanje. Ja sam opratanje trpeljivih i dobre odlike onih koji su u vrlini.
STIH 32:
Od monih Ja sam telesna i psihika snaga, i Ja sam devocijske delatnosti

Mojih bhakta. Moje bakte oboavaju Mene u devet razliitih oblika, meu kojima
sam Ja izvorni i prvobitni Vasudeva.
STIH 33:
133
XI.16.
Gospodova Obilja
Meu Gandharvama Ja sam Vivavasu, i Ja sam Purvacitti meu nebeskim

Apsarama. Ja sam postojanost planina i Ja sam mirisna aroma Zemlje.
STIH 34:
Ja sam mio ukus vode, a meu sjajnim stvarima Ja sam Sunce. Ja sam
sjaj Sunca, Meseca i zvezda, i Ja sam transcendentalni zvuk koji vibrira u eteru.
STIH 35:
Meu onima koji su posveeni brahmanskoj kulturi Ja sam Bali Maharaja,

sin Virocane, i Ja sam Arjuna meu herojima. Zaista, Ja sam stvaraoc, odravaoc
i unitavaoc svih ivih bia.
STIH 36:
Ja sam dejstvo svih pet ula za delovanje nogu, govora, anusa, ruku i
polnih organa kao i pet ula za sticanje saznanja dodira, vienja, ukusa,
sluha i njuha. Ja sam takoe sila pomou koje svako ulo iskuava njegov dotini
ulni predmet.
STIH 37:
Ja sam oblik, ukus, miris, dodir i zvuk; lani ja; mahat-tattva; zemlja,
voda, vatra, vazduh i eter; ivo bie; materijalna priroda; gune vrline, strasti i
neznanja; i transcendentalni Gospod. Sve ove stavke, zajedno sa znanjem o
njihovim pojedinim simptomima i postojana, uverenost koja proizilazi iz tog
znanja, predstavljaju Mene.
STIH 38:
Kao Svevinji Gospod Ja sam osnova svih ivih bia, guna prirode i mahat-
tattve. Tako sam Ja sve; i nita - ma ta to bilo - ne moe postojati bez Mene.
STIH 39:
ak iako bih nakon nekog vremena mogao izbrojati sve atome u

univerzumu, Ja ne bih mogao izraunati sva Moja obilja koja ispoljavam u
bezbrojnim univerzumima.
STIH 40:
134
XI.16.
Gospodova Obilja
Ma kakva mo, lepota, slava, obilje, skromnost, odvojenost, mentalno

zadovoljstvo, srea, snaga, trpeljivost ili duhovno znanje da postoji jednostavno
je protezanje Mog obilja.
STIH 41:
Kratko sam ti opisao sva Moja duhovna obilja kao i izvanredna materijalna
obeleja Moje tvorevine, koja se opaaju umom i koja su poblie opisana na
razliite naine u zavisnosti od okolnosti.
STIH 42:
Prema tome, vladaj svojim govorom, obuzdaj um, savladaj ivotni vazduh,
regulii ula i kroz proienu inteligenciju dovedi svoje racionalne sposobnosti
pod kontrolu. Na taj nain nikada vie nee ponovo pasti na put materijalnog
postojanja.
STIH 43:
Transcendentalista koji ne vlada u potpunosti njegovim reima i umom

pomou nadmonije inteligencije videe da njegovi duhovni zaveti, strogosti i
milostinja otiu kao to voda otie iz nezapeene glinene posude.
STIH 44:
Predajui se Meni, osoba treba vladati govorom, umom i ivotnim

vazdusima, a onda e zahvaljujui inteligenciji predane ljubavi u potpunosti
ispuniti svrhu ivota.
135
XI.17.
Gospod Krinin opis Varnarama System
XI.17.
GOSPOD KRININ OPIS VARNARAMA SYSTEM
STIH 1-2:
ri Uddhava ree: Moj dragi Gospode prethodno Si opisao principe slube

predanog potovanja koji treba da se praktikuju od strane sledbenika
varnarama ureenja, ak i od obinih, ljudskih bia koja ive neregulisanim
ivotom. Moj dragi lotosooki Gospode, molim Te da mi sada objasni kako sva
ljudska bia mogu dostii slubu punu ljubavi prema Tebi izvravanjem njihovih
propisanih dunosti.
STIH 3-4:
Moj dragi Gospode, O mono naoruani, prethodno, u Tvom obliku

Gospoda Hame Ti si govorio gospodaru Brahmi o onim religioznim principima
koji donose uzvienu sreu njihovim izvriocima. Moj dragi Madhava, sada je
proteklo dosta vremena, i ono to Si prethodno poduavao e uskoro praktino
prestati da postoji, o savladaoe neprijatelja.
STIH 5-6:
Moj dragi Gospode Acyuta, ne postoji neki drugi govornik, stvaraoc i

zatitnik najuzvienijih religioznih principa osim Tvog Gospodstva, bilo na Zemlji
ili ak na skupu gospodara Brahme, gde oliene Vede prebivaju. Stoga, moj dragi
Gospode Madhusudana, kada Ti, koji si sam tvorac, zatitnik i predava
duhovnog znanja, napusti Zemlju, ko e ponovo prenositi ovo izgubljeno
znanje?
STIH 7:
Prema tome, moj Gospode, budui da si Ti poznavaoc religioznih principa,

molim te opii mi ljudsko bie koje moe vriti slubu predanog potovanja
posveenu Tebi i kako ta sluba treba da se ini.
STIH 8:
ri ukadeva Gosvami je rekao:
136
XI.17.
ri Uddhava, najbolji od bhakta, se na taj nain raspitivao od Gospoda.

Sluajui njegova pitanja, Boanska Linost, ri Krina, je bio zadovoljan i za
dobrobit svih uslovljenih dua govorio je o tim religioznim principima koji su
veni.
STIH 9:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, tvoje pitanje je

odano religioznim principima i prema tome vodi unapreenju do najvieg
savrenstva u ivotu, iste slube predanog potovanja, i za obina ljudska bia
kao i za sledbenike varnarama ureenja. Sada molim te pouj od Mene o tim
religioznim principima.
STIH 10:
U poetku, u Satya-yugu, postojala je samo jedna drutvena klasa, zvana

hama, kojoj su sva ljudska bia pripadala. U tom dobu svi ljudi su neokaljani
bakte Gospoda od roenja, i stoga ueni i struni uenjaci nazivaju to prvo doba
Krita-yuga, ili doba u kojem su sve religiozne dunosti savreno ispunjene.
STIH 11:
U Satya-yugi nepodeljena Veda se izraava kroz slog om, a Ja sam jedini

predmet mentalnih aktivnosti. Ja postajem manifestovan kao etvoronogi bik
religije, i na taj nain stanovnici Satya-yuge, uvreni u strogostima i slobodni
od svih greha, oboavaju Mene kao Gospoda Hamu.
STIH 12:
O veoma sretni, na poetku Treta-yuge Vedsko znanje se pojavilo iz mog

srca, koje je prebivalite ivotnog vazduha, u tri dela kao Rig, Sama i Yajur.
Onda sam se Ja pojavio iz tog znanja kao trojako rtvovanje.
STIH 13:
U Treta-yugi od oblika Boanske Linosti pojavila su se etiri drutvena

reda. Brahmane su se pojavili od Gospodovog lica, katriye od Gospodovih ruku,
vaiye od Gospodovih bedara i udre od nogu tog monog oblika. Svaki drutveni
red se mogao prepoznati po njegovim posebnim dunostima i ponaanju.
137
XI.17.
STIH 14:
Brani red ivota pojavio se iz slabina Mog kosmikog oblika, a red uenika
u celibatu je doao od Mog srca. Povueni red ivota koji ima prebivalite u umi
pojavio se iz mojih grudi, a odvojeni red ivota je bio smeten u glavi Mog
kosmikog oblika.
STIH 15:
Razliite drutvene i podele po zanimanjima ljudskog drutva pojavile su

se u skladu sa podreenim i nadreenim prirodama koje su se ispoljile u
okolnostima roenja pojedinaca.
STIH 16:
Spokojstvo, samokontrola, strogosti, istoa, zadovoljstvo, opratanje,

jednostavnost i potenje, predanost Meni, milostivost i istinoljubivost su prirodne
odlike brahmana.
STIH 17:
Mo, telesna snaga, odlunost, heroizam, trpeljivost, plemenitost,

entuzijazam, postojanost, odanost brahmanama i predvodnitvo su prirodne
odlike katriya.
STIH 18:
Vera u vedsku civilizaciju, posveenost milosru, sloboda od licemerja,

sluenje brahmana vena elja za nagomilavanjem vie novca su prirodne odlike
vaiya.
STIH 19:
Sluenje brahmana, krava, polubogova i drugih osoba vrednih potovanja,

potpuno zadovoljstvo bilo kojim prihodom koji takvim sluenjem doe, su
prirodne odlike of udra.
STIH 20:
138
XI.17.
Gnusobnost, nepotenje, lopovluk, verolomstvo, beskorisna svaa,

pouda, gnev i udnja ine prirodu onih na najniem poloaju izvan varnarama
ureenja.
STIH 21:
Nenasilje, istinoljubivost, estitost, elja za sreom i dobrobiti svih ivih

bia sloboda od poude, gneva i pohlepe su dunosti svih lanova drutva.
STIH 22:
Dvaput roeni lanovi drutva stiu drugo roenje kroz niz proiavajuih
obreda koje dostiu vrhunac u Gayatri inicijaciji. Bivajui pozvana od strane
uitelja duhovne nauke, osoba treba prebivati u uiteljevom aramu i
samoovladanim umom paljivo prouavati vedsku knjievnost.
STIH 23:
Brahmacari se treba opasati odeom od trave ili jelenske koe. On treba

imati zamrenu kosu, nositi tap i posudu za vodu i biti ukraen sa aka ogrlicom
i svetim koncem. Nosei istu kua travu u svojoj ruci, on ne treba nikada
prihvatiti raskono ili puteno mesto za sedenje. On ne treba nepotrebno
doterivati zube, niti treba izbeljivati ili peglati svoju odeu.
STIH 24:
Brahmacari treba uvek biti tih dok se kupa, jede, poseuje rtvene obrede,
moli se na brojanici ili dok se prazni. Ne treba sei svoje nokte i kosu, ukljuujui
dlake pod pazuhom i pubine dlake.
STIH 25:
Jednom kada se prihvati zaveta celibata brahmacari ne treba nikada

ispustiti seme. Ako seme sluajno iscuri samo od sebe, taj brahmacari se treba
odmah okupati vodom, regulisati disanje pomou pranayame i recitovati Gayatri
mantru.
STIH 26:
Proien i usredsreene svesti, brahmacari treba oboavati poluboga

vatre, Sunce, acarye, krave, brahmane, duhovnog uitelja, starije osobe od
139
XI.17.
ugleda i polubogove. On treba vriti takva pobona potovanja pri izlasku i

zalasku Sunca, bez glasnog govorenja ve tihim recitovanjem ili agorenjem
odgovarajuih vedskih himni.
STIH 27:
Osoba treba biti svesna acarye kao Mene samog i nikada ne pokazati
nepotovanje prema njemu na bilo koji nain. Osoba mu ne treba zavideti,
smatrati ga za obinog oveka, budui da je on predstavnik svih polubogova.
STIH 28:
Izjutra i s veeri osoba treba sakupljati namirnice i druge potreptine i

doneti ih duhovnom uitelju. Zatim, osoba treba samoovladano prihvatiti za sebe
ono to mu duhovni uitelj udeli.
STIH 29:
Dok uestvuje u sluenju duhovnog uitelja osoba treba ostati ponizni

sluga, i tako kada duhovni uitelj eta sluga treba ponizno ii iza njega. Kada
guru legne da spava, sluga takoe treba lei u blizini, a kada se guru probudi,
sluga treba sedeti u njegovoj blizini, masirajui njegova lotosova stopala i
izvodei druge, sline slube. Kada guru sedi u njegovoj asani, sluga treba stajati
u blizini sa sklopljenim rukama, u iekivanju guruovog zahteva. Na taj nain
osoba treba uvek potovati duhovnog uitelja.
STIH 30:
Sve dok uenik ne zavri svoje vedsko obrazovanje on treba ostati uposlen
u aramu duhovnog uitelja, treba ostati posve slobodan od materijalnog ulnog
uivanja i ne treba prekriti svoj zavet celibata (brahmacarya).
STIH 31:
Ako brahmacari uenik eli da se uzdigne do planeta Maharloke ili

Brahmaloke, on onda treba u potpunosti predati svoje delatnosti duhovnom
uitelju i, odravajui moni zavet o stalnog celibata, posvetiti sebe uzvienom
prouavanju Veda.
STIH 32:
140
XI.17.
Tako prosvetljen u Vedskom znanju pomou sluenja duhovnog uitelja,

osloboen svih greha i dualnosti, on treba oboavati Mene kao Nad-duu, kao
Moju pojavu u vatri, duhovnom uitelju, vlastitom jastvu i svim ivim biima.
STIH 33:
Oni koji nisu oenjeni sannyasiji, vanapraste i brahmacariji ne

trebaju nikada da se drue sa enama - pogledom, dodirom, razgovorom,
zbijanjem ala ili kroz sport. Niti se ikada trebaju druiti sa bilo kojim ivim
biem koje je angaovano u seksualnim aktivnostima.
STIH 34-35:
Moj dragi Uddhava, opta istoa, pranje ruku, kupanje, izvravanje

religioznih slubi pri izlasku sunca, podneva i pri zalasku sunca, Oboavanje
Mene, poseivanje svetih mesta, recitovanje na japi, izbegavanje onoga to je
nedodirljivo, nejestivo ili onoga o emu ne treba diskutovati, i seanje na Moje
postojanje unutar svih ivih bia kao Nad-due ta naela trebaju biti sleena
od strane svih lanova drutva kroz regulacije uma, rei i tela.
STIH 36:
Brahmana koji sledi veliki zavet celibata postaje blistav kao vatra i pomou
ozbiljnih strogosti spaljuje u pepeo sklonost da vri materijalne delatnosti.
Slobodan od zagaenosti materijalnih elja, on postaje Moj bhakta.
STIH 37:
Brahmacari koji koji zavri njegovo vedsko obrazovanje i eli da pristupi

domainskom ivotu treba ponuditi odgovarajuu naknadu duhovnom uitelju,
okupati se, oiati se, odenuti odgovarajuu odeu, i tako dalje. Zatim, uzevi
dozvolu od gurua, on treba otii nazad svojem domu.
STIH 38:
elei da ispuni svoje materijalne elje, brahmacari treba iveti kod kue
sa svojom porodicom, a domain porodice koji je arko eljan da proisti svoju
svesnost treba otii u umu, dok proieni brahmana treba prihvatiti odvojen
141
XI.17.
red ivota. Onaj ko nije predan Meni treba postepeno napredovati od jednog
arama do drugog, nikada ne delujui na drugaiji nain.
STIH 39:
Onaj koji eli da osnuje porodini ivot treba se oeniti enom iz iste kaste
kao to je njegova, koja je estita i po godinama mlaa. Ako neko eli da prihvati
vie ena on ih mora oeniti nakon prve enidbe, i svaka naredna ena treba biti
iz nie kaste od prethodne.
STIH 40:
Svi dvaput roeni mukarci brahmane, katriye i vaiye moraju vriti

rtvovanja, prouavati vesku knjievnost i davati milostinju. Meutim, samo
brahmane, mogu prihvatiti milostinju, pouavati vedskom znanju i vriti
rtvovanja za dobrobit drugih.
STIH 41:
Brahmana koji smatra da e prihvatajui milostinju od drugih unititi svoje

strogosti, duhovni uticaj i slavu treba sebe izdravati pomou druga dva
brahmanska zanimanja, naime pouavanjem Vedskog znanja i izvoenjem
rtvovanja. Ako brahmana smatra ta ova dva zanimanja takoe dovode u pitanje
njegov duhovni poloaj, onda on treba sakupljati odbaeno ito sa
poljoprivrednih polja i iveti bez ikakve zavisnosti od drugih.
STIH 42:
Telo brahmane nije namenjeno za beznaajno materijalno ulno uivanje;

radije, prihvatanjem tekih strogosti u svom ivotu, brahmana e uivati
neogranienu sreu nakon smrti.
STIH 43:
Brahmana porodini domain treba ostati zadovoljan u umu pabirenjem

odbaenog ita sa poljoprivrednih polja i trnice. Odravajui sebe slobodnim od
linih elja, on treba vebati nesebine religiozna naela, sa sveu
usredsreenom na Mene. Na taj nain brahmana moe ostati kod kue kao
domain porodice bez mnogo vezanosti i na taj nain dostii osloboenje.
142
XI.17.
STIH 44:
Kao to brod spaava one koji su upali u okean, slino, Ja veoma brzo
spaavam od svih nesrea one koji krepe brahmane i bakte od ispatanja u
nematinom pogoenim stanjima.
STIH 45:
Kao to predvodnik krda slonova titi sve druge slonove u svom krdu i
takoe titi sam sebe, slino, neustraivi kralj, ba kao otac, mora spasiti sve
graane od tekoa i takoe zatititi samog sebe.
STIH 46:
Zemaljski kralj koji titi sebe i sve graane tako to uklanja sve grehe iz
svog kraljevstva e sigurno uivati sa gospodarem Indrom u letelicama sjajnim
poput sunca.
STIH 47:
Ako brahmana ne moe izdravati sebe kroz redovite dunosti i na taj

nain ispata, on moe prihvatiti zanimanje trgovca i prevazii svoje sirotinjsko
stanje preprodajom materijalnih dobara. Ako on nastavi da ispata krajnju
oskudicu ak i kao trgovac, onda moe prihvatiti zanimanje katriye, uzimajui
ma u ruke. Ali on ne moe u bilo kojim okolnostima postati kao pas, prihvatajui
nekog gazdu.
STIH 48:
Kralj ili drugi lan kraljevskog reda koji se ne moe izdravati pomou
njegovog uobiajenog zanimanja moe delovati kao vaiya, moe iveti od lova
ili moe delovati kao brahmana pouavajui druge vedskom znanju. Ali nikada ne
treba pod bilo kakvim okolnostima prihvatiti zanimanje udre.
STIH 49:
Vaiya, trgovac, koji se ne moe izdravati moe prihvatiti zanimanje

udre, a udra koji ne moe nai poslodavca moe da se angauje u
jednostavnim aktivnostima kao to su pravljenje korpi ili prostirki od slame.
143
XI.17.
Meutim, svi lanovi drutva koji su prihvatili nia zanimanja u vanrednoj

situaciji moraju napustiti te zamene svojih zanimanja onda kada tekoe prou.
STIH 50:
Onaj ko je u grihastha redu ivota treba svakodnevno oboavati mudrace

prouavanjem Veda, predake nuenjem mantre svadha, polubogove recitujui
svaha, sva iva bia nuenjem udela u obrocima, i ljudska bia nuenjem itarica
i vode. Na taj nain smatrajui polubogove, mudrace, pretke, iva bia i ljudska
bia manifestacijama Moje energije, osoba treba svakodnevno vriti ovih pet
rtvovanja.
STIH 51:
Domain porodice treba lagodno odravati osobe koje izdrava bilo sa

novcem koji doe sam po sebi ili sa onim koji je sakupljen potenim
izvravanjem vlastitih dunosti. U skladu sa neijim prihodima osoba treba
izvravati rtvene i druge religiozne obrede.
STIH 52:
Domain porodice brinui o mnogim izdravanim lanovima porodice ne

treba postati materijalno vezan za njih, niti treba postati mentalno
neuravnoteen, smatrajui sebe gospodarem. Inteligentan domain porodice
treba videti da je sva mogua budua srea, ba kao i ona koju je ve doiveo,
privremena.
STIH 53:
Druenje sa decom, enom rodbinom i prijateljima je kao kratak susret

putnika. Pri svakoj promeni tela osoba se odvaja od sveg takvog druenja, kao
to osoba gubi predmete koje poseduje u snu onda kada se san zavri.
STIH 54:
Duboko razmislivi o stvarnoj situaciji, osloboena dua treba iveti kod

kue kao gost, bez ikakvog oseaja vlasnitva ili lanog ja. Na taj nain ona nee
biti vezana ili zapletena domainskim poslovima.
STIH 55:
144
XI.17.
Domain porodice koji oboava Mene izvravanjem njegovih porodinih

dunosti moe ostati kod kue, otii na sveto mesto ili, ako ima odgovornog sina,
prihvatiti sannyasu.
STIH 56:
Ali porodini ovek iji je um vezan za njegov dom i koji je na taj nain
uznemiren arkim eljama da uiva u svom novcu i deci, koji je poudan za
enama, koji ima bedno duevno stanje i koji neinteligentno misli, "Sve je moje i
ja sam sve," je sasvim izvesno vezan iluzijom.
STIH 57:
"O moji siroti stari roditelji, i moja supruga sa tek roenim detetom u
rukama, i moja ostala mlada deca! Bez mene oni apsolutno nemaju nikoga da ih
zatiti i stoga e nepodnoljivo ispatati. Kako bi moji siroti srodnici uopte mogli
iveti bez mene?"
STIH 58:
Tako, zbog njegovog budalastog duevnog stanja, domain porodice ije je

srce preplavljeno porodinim vezama nikada nije zadovoljan. Neprekidno
razmiljajui o svojim srodnicima, on umire u tami neznanja.
145
XI.18.
Opis Varnarama-dharme
XI.18.
OPIS VARNARAMA-DHARME
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree: Onaj ko eli da prihvati trei red ivota,
vanaprasthu, treba da ode u umu sa mirnim umom, ostavljajui svoju suprugu
sa zrelim sinovima, ili je pak povesti sa sobom.
STIH 2:
Usvojivi vanaprastha red ivota, osoba treba urediti vlastito izdravanje

jedui nezagaene lukovice, korenje i voe koji rastu u umi. Osoba se moe
odenuti u odeu od kore od drveta, trave, lia ili ivotinjske koe.
STIH 3:
Vanaprastha ne treba ia kosu, depilira dlake ili da se brije, ne treba

negovati nokte, ne treba da se prazni u neregularno vreme i ne treba da ini
poseban napor radi negovanja zuba. Treba biti zadovoljan time to se okupa tri
puta na dan i treba spavati na zemlji.
STIH 4:
Angaujui se tako kao vanaprastha, osoba treba vriti pokore tokom

najtoplijih letnjih dana izlaui sebe jari vatre sa sve etiri strane i plamteem
Suncu iznad glave; tokom kinog doba osoba treba ostati napolju, izlaui sebe
pljuskovima kie; a tokom ledene zime osoba treba ostati potopljena u vodu sve
do vrata.
STIH 5:
Osoba moe jesti namirnice pripremljene na vatri, kao to su itarice, ili

voe koje je vremenom sazrelo. Osoba moe samleti hranu sa stupom ili
kamenom ili pak sa svojim vlastitim zubima.
STIH 6:
146
XI.18.
Vanaprastha treba lino sakupljati sve to mu je potrebno za odravanje

tela, paljivo uzimajui u obzir vreme, mesto i vlastite mogunosti. On nikada ne
treba sakupljati zalihe za budunost.
STIH 7:
Osoba koja je prihvatila vanaprastha red ivota treba vriti sezonska

rtvovanja prinosei ponude koje se sastoje od pirina, jema, dhal-a kao i
rtvenu pogau pripremljenu od pirina i drugih itarica naenih u umi.
Meutim, vanaprastha, ne moe nikada rtvovati ivotinje Meni, ak ni one rtve
koje su pomenute u Vedama.
STIH 8:
Vanaprastha treba vriti agnihotra, dara i paurnamasa rtvovanja, koja je

vrio kada je bio i u grihastha-aramu. On takoe treba izvravati zavete i
rtvovanja caturmasye, budui da su svi ovi obredi zapoveeni za vanaprastha-
aram od iskusnih poznavaoca Veda.
STIH 9:
Svetaki vanaprastha, vrei otre pokore i prihvatajui samo gole

neophodnosti za ivot, postaje tako mrav da izgleda kao gola kost i koa. Tako
oboavajui Mene otrim pokorama, on odlazi na planetu Maharloku a zatim
direktno dostie Mene.
STIH 10:
Onaj ko dugim trudom izvrava ove bolne ali uzviene pokore, koje
konano nagrauju osloboenjem, samo zato da bi dostigao beznaajno ulno
zadovoljenje mora biti smatran najveom budalom.
STIH 11:
Ako je vanaprasthu sustigla starost i zbog njegovog drhtavog tela on vie

nije u mogunosti da vri svoje propisane dunosti, on treba postaviti rtvenu
vatru unutar svog srca pomou meditacije. Zatim, usredsreujui svoj um na
Mene, on treba ui u tu vatru i napustiti svoje telo.
STIH 12:
147
XI.18.
Ako vanaprastha, razumevajui da je ak i unapreenje na Brahmaloka

zapravo bedna situacija, razvije potpunu odvojenost od svih moguih posledica
plodonosnih delatnosti, onda on moe prihvatiti sannyasa red ivota.
STIH 13:
Oboavajui Mene u skladu sa naredbama svetih spisa i preputajui svu

svoju imovinu recu, on treba postaviti rtvenu vatru unutar sebe. Na taj nain,
sa potpuno odvojenim umom, on treba prihvatiti sannyasa red ivota.
STIH 14:
"Ovaj ovek prihvatajui sannyasu nadmaie nas i vratiti se kui, nazad

Bogu." Tako razmiljajui, polubogovi stvaraju kamenje spoticanja na putu
sannyasija pojavljujui se pred njim u obliku njegove nekadanje ene ili drugih
ena i privlanih predmeta. Ali sannyasi ne treba da obraa panju na
polubogove i njihova ispoljenja.
STIH 15:
Ako sannyasi eli da se odeva u neto vie od puke kaupine, on moe

koristiti tkaninu oko svog struka i bokova da bi prekrio kaupinu. Inae, ako ne
postoji nuda, on ne treba prihvatiti bilo ta izuzev dande i posude za vodu.
STIH 16:
Sveta osoba treba koraknuti ili spustiti svoje stopalo na zemlju jedino
nakon to se svojim oima da tamo nema ivih bia kao to su insekti, koje bi
mogao povrediti svojim stopalom. Treba piti vodu samo nakon to je profiltrirao
kroz deo svoje odee, i treba govoriti samo rei koje imaju istotu istine u sebi.
Slino, treba vriti samo one delatnosti u koje se svojim umom veoma paljivo
uverio da su iste.
STIH 17:
Onaj ko nije prihvatio tri vrste unutarnje discipline izbegavanje

beskorisnog govorenja, izbegavanja beskorisnih delatnosti i kontrolisanja
ivotnog vazduha ne moe nikada biti smatran sannyasijem samo zato to nosi
bambusov tap.
148
XI.18.
STIH 18:
Odbacujui one kue koje su zagaene i nedodirljive, on treba pristupiti,

bez predumiljaja, do sedam kua i biti zadovoljan sa onim to tamo dobije
proenjem. U skladu sa potrebama, on moe pristupiti svakom od etiri
drutvena reda.
STIH 19:
Uzimajui namirnice sakupljene pronjom, on treba napustiti naseljena

podruja i otii do spremita vode na usamljenom mestu. Tamo, okupavi se i
opravi temeljno ruke, on treba razdeliti deo namirnica drugima koji to zatrae.
Treba to uiniti utke. Onda, temeljno poistivi ostatke, treba pojesti sve ono
to je na tanjiru, ne ostavljajui nita za potronju u budunosti.
STIH 20:
Bez makakve materijalne vezanosti, sa potpuno ovladanim ulima, sa

oduevljenjem, i zadovoljstvom u spoznaji Svevinjeg Gospoda i svog vlastitog
jastva, sveta osoba treba putovati Zemljom sama. Imajui istu viziju svuda, on
treba biti postojan na duhovnom nivou.
STIH 21:
Prebivajui na svetom i osamljenom mestu, uma proienog neprekidnim

razmiljanjem o Meni, mudrac se treba koncentrisati na samu duu, spoznajui
da je ona nerazliita od Mene.
STIH 22:
Pomou postojanog znanja mudrac treba jasno ustanoviti prirodu

porobljenosti i osloboenosti due. Porobljenost se dogaa kada ula zastrane
prema ulnom zadovoljenju, a potpuna ovladanost ulima sainjava osloboenje.
STIH 23:
Prema tome, potpuno kontroliui pet ula i um svesnou Krine, mudrac,

iskusivi duhovno blaenstvo unutar sebe, treba iveti odvojen od beznaajnog
materijalnog ulnog zadovoljstva.
STIH 24:
149
XI.18.
Mudrac treba putovati na proiena mesta, do tekuih reka, po

usamljenim mestima na planinama i umama. On treba pristupiti gradovima,
naseobinama, panjakim terenima i prii obinim radnim ljudima samo da bi
isprosio za svoje golo izdravanje.
STIH 25:
Onaj ko je u vanaprastha redu ivota treba uvek praktikovati prihvatanje

milostinje od drugih, zato to se time oslobaa od iluzije i brzo postaje savren u
duhovnom ivotu. Zaista, onaj ko se izdrava na itnim namirnicama
dobavljenim na tako ponizan nain proiava svoje postojanje.
STIH 26:
Osoba nikada ne treba videti kao konanu realnost ove materijalne stvari
koje e oigledno nestati. Sa svesnou slobodnom od materijalne vezanosti,
osoba se treba povui od svih delatnosti namenjenih materijalnom napretku bilo
u ovom bilo u sledeem ivotu.
STIH 27:
Osoba treba logiki razmatrati ovaj svemir, koji poiva u Gospodu, kao i
svoje vlastito materijalno telo, koje je sainjeno od uma, govora i ivotnog
vazduha, kao ono koje je na kraju krajeva proizvod Gospodove iluzorne energije.
Tako situiran u jastvu, on treba napustiti svoju veru u te stvari i vie nikada ih ne
treba nainiti predmetom svoje meditacije.
STIH 28:
Ueni transcendentalista posveen negovanju znanja i tako odvojen od

spoljanjih predmeta, ili Moj bhakta koji je odvojen ak i od elje za
osloboenjem oboje zanemaruju one dunosti koje se osnivaju na spoljanjim
obredima i njihovim prateim rekvizitima. Tako je njihovo ponaanje iznad
opsega pravila i propisa.
STIH 29:
Iako najmudriji, paramahamsa treba uivati ivot kao dete, nesvestan

asti i neasti; iako najstruniji, on se treba ponaati kao zaostala, nesposobna
150
XI.18.
osoba; iako najueniji, on treba govoriti kao umno poremeena osoba; i iako
uenjak uen u vedskim propisima, on se treba ophoditi na nesputan nain.
STIH 30:
Bhakta se nikada ne treba angaovati u plodonosnim obredima

spomenutim u karma-kanda odeljku Veda, niti treba postati ateistian, delujui ili
govorei opreno vedskim naredbama. Slino, on nikada ne treba govoriti kao
obian logiar ili skeptik ili zauzeti bilo koju stranu u beskorisnim raspravama.
STIH 31:
Sveta osoba nikada ne treba dopustiti da je drugi zastrae ili uznemire i,

slino, nikada ne treba zastraivati ili uznemiravati druge ljude. Treba podnositi
vreanja koja mu dolaze od drugih i nikada sam ne treba omalovaavati bilo
koga. Ne treba nikada stvarati neprijateljstvo sa blo kim radi koristi materijalnog
tela, budui da onda ne bi bio bolji od ivotinje.
STIH 32:
Jedan Svevinji Gospod je smeten u svim materijalnim telima i unutar

svaije due. Kao to se Mesec odraava u bezbrojnim rezervoarima vode,
Svevinji Gospod, iako jedan, prisutan je unutar svakog. Tako je svako
materijalno telo sainjeno od energije jednog Svevinjeg Gospoda.
STIH 33:
Ako osoba ne dobavi prikladne namirnice na vreme ne treba biti potitena,

a kada pribavi obilate namirnice ne treba likovati. Bivajui usredsreen u
odlunosti, ovek treba razumeti da su obe okolnosti pod Boijom upravom.
STIH 34:
Ako treba, ovek moe uloiti napor da bi obezbedio dovoljno hranljivih

namirnica, zato to je uvek neophodno i ispravno odravati vlastito zdravlje.
Kada su ula, um i ivotni vazduh zdravi, ovek moe razmatrati duhovnu istinu,
a razumevanjem te istine ovek se oslobaa.
STIH 35:
151
XI.18.
Mudrac treba prihvatiti hranu, odeu i leaj koji dou sami po sebi bilo
da su oni izvanrednog ili nieg kvaliteta.
STIH 36:
Kao to Ja, Svevinji Gospod, izvravam redovne dunosti Mojom

vlastitom slobodnom voljom, slino, ovek koji je spoznao znanje o Meni treba
odravati generalnu istou, proistiti svoje ruke vodom, okupati se i izvravati
druge redovne dunosti ne silom ve svojom vlastitom slobodnom voljom.
STIH 37:
Spoznata dua ne vidi vie bilo ta kao odvojeno od Mene, zato to je

njeno spoznato znanje o Meni razorilo takvo iluzorno opaanje. Budui da su
materijalno telo i um prethodno bili sviknuti na tu vrstu opaanja, moe se desiti
da se ponekad ono povrati; ali u vreme smrti samospoznata dua dostie obilje
jednako Mome.
STIH 38:
Onaj ko je odvojen od ulnog uivanja, znajui da su njegovi rezultati

bedni, i ko eli duhovno savrenstvo, ali ko nije ozbiljno analizirao postupak za
dostizanje Mene, treba prii verodostojnom uenom duhovnom uitelju.
STIH 39:
Sve dok bhakta nije jasno spoznao duhovno znanje, on treba nastaviti sa
velikom verom i potovanjem, i bez zavisti lino sluiti duhovnog uitelja, koji je
nerazliit od Mene.
STIH 40-41:
Onaj ko nije ovladao sa est oblika iluzije (pouda, gnev, pohlepa,

nadraenost, lani ponos i netrezvenost), ija inteligencija, voa ula, je krajnje
vezana za materijalne stvari, ko je lien znanja i odvojenosti, ko prihvata
sannyasa red ivota da bi zaradio za ivot, ko osporava polubogove vredne
potovanja, samo svoje jastvo i Svevinjeg Gospoda unutar sebe,
upropatavajui na taj nain sve religiozne principe, i ko je jo uvek zaraen
152
XI.18.
materijalnom zagaenou, je zastranio i izgubljen je i u ovom ivotu i u

narednom.
STIH 42:
Glavne religiozne dunosti sannyasija su staloenost i nenasilje, dok su za

vanaprasthu istaknuti strogost i filosofsko razumevanje razlika izmeu due i
tela. Glavne dunosti porodinog oveka su da obezbedi utoite svim ivim
biima i da izvrava rtvovanja, a brahmacari je uglavnom angaovan u sluenju
duhovnog uitelja.
STIH 43:
Porodini ovek moe pristupiti svojoj eni radi seksa samo u vreme koje
je propisano za zainjanje deteta. Inae, porodini ovek treba praktikovati
celibat, strogosti, istotu uma i istou tela, zadovoljstvo u svom prirodnom
poloaju, i prijateljstvo prema svim ivim biima. Oboavanje Mene treba biti
sprovoeno od strane svih ljudskih bia, nezavisno od drutvenih redova ili
zanimanja.
STIH 44:
Onaj ko oboava Mene svojim propisanim dunostima, neimajui drugi

predmet oboavanja, i ko ostaje svestan Mene kao prisutnog u svim ivim
biima, dostie neokaljanu slubu predanog potovanja posveenu Meni.
STIH 45:
Moj dragi Uddhava, Ja sam Svevinji Gospod svih svetova, i Ja stvaram i

unitavam svemir, budui da sam njegov konaan uzrok. Ja sam Apsolutna
Istina, I onaj ko oboava Mene nepogreivom slubom predanog potovanja,
dolazi Meni.
STIH 46:
Dakle, onaj ko je proistio svoje postojanje izvravanjem svojih propisanih

dunosti, ko u potpunosti razume Moj uzvieni poloaj i ko je obdaren duhovnim
i spoznatim znanjem, vrlo brzo Me dostie.
STIH 47:
153
XI.18.
Onaj ko je sledbenik ovog varnarama ureenja prihvata religiozne

principe u skladu sa opunomoenom tradicijom ispravnog postupanja. Kada su
takve varnarama dunosti posveene Meni u slubi punoj ljubavi, one
obezbeuju vrhunsko savrenstvo ivota.
STIH 48:
Moj dragi sveti Uddhava, sada sam ti opisao, u skladu sa tvojim

raspitivanjem, naine na koje se Moj bhakta, savreno uposlen u svojim
propisanim dunostima, moe vrati Meni, Svevinjoj Boanskoj Linosti.
154
XI.19.
Savrenstvo Duhovnog Znanja
XI.19.
SAVRENSTVO DUHOVNOG ZNANJA
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree: Samospoznata osoba koja je negovala

znanje iz svetih spisa sve do taka prosvetljenja i koja je slobodna od
impersonalne spekulacije, razumevajui da je materijalni univerzum prosto
iluzija, treba predati Meni oboje i to znanje i nain na koji ga je dosegla.
STIH 2:
Za uenog, samospoznatog mislioca Ja sam jedini predmet oboavanja,

eljni cilj ivota, nain na koji se taj cilj dostie, i potvreni zakljuak sveg
znanja. Zaista, zato jer sam Ja uzrok njihove sree i njihove slobode od nesree,
takve uene due nemaju stvarne svrhe ili dragog im predmeta u ivotu izuzev
Mene.
STIH 3:
Oni koji su dostigli potpuno savrenstvo kroz filosofsko i spoznato znanje

prepoznaju da su Moja lotosova stopala vrhovni transcendentalni cilj. Stoga Mi je
ueni transcendentalista najdrai, i uz pomo njegovog savrenog znanja on Me
odrava srenim.
STIH 4:
To savrenstvo koje je prouzrokovano majunim delom duhovnog znanja

ne moe biti oponaano izvravanjem strogosti, poseivanjem svetih mesta,
recitovanjem tihih molitvi, davanjem milostinje ili angaovanjem u drugim
pobonim delatnostima.
STIH 5:
Prema tome, Moj dragi Uddhava, pomou znanja treba shvatiti svoje
istinsko jastvo. Onda, napredujui pomou iste spoznaje vedskog znanja, treba
Me oboavati u raspoloenju predanosti s ljubavlju.
155
XI.19.
STIH 6:
Nekada, veliki mudraci, posredstvom rtvovanja vedskog znanja i

duhovnog prosvetljenja, oboavali su Mene unutar sebe, znajui da sam Ja
Svevinji Gospod svih rtvovanja i Nad-dua u svaijem srcu. Tako dolazei k
Meni ti mudraci su dostigli uzvieno savrenstvo.
STIH 7:
Moj dragi Uddhava, ovo materijalno telo i um, sastavljeni od tri gune
materijalne prirode, vezuju se za tebe, ali oni su zapravo iluzija, budui da se oni
pojavljuju samo u sadanjosti, nemajui izvorno ili konano postojanje. Kako je
onda mogue da razliita telesna stanja naime, roenje, rast, razmnoavanje,
odravanje, propadanje i smrt, mogu imati ma kakav odnos prema tvome
venom jastvu? Ti stadijumi se odnose samo na ovo materijalno telo, koje
prethodno nije postojalo i konano nee postojati. Telo postoji samo trenutano.
STIH 8:
ri Uddhava je rekao: O Gospode univerzuma! O stvaraoe univerzuma!

Molim te objasni mi postupak saznanja koji automatski dovodi do odvojenosti i
do neposrednog opaanja istine, koji je transcendentalan, i koji je tradicionalan
meu velikim duhovnim misliocima. To znanje, za kojim tragaju uzviene
linosti, opisuje slubu predane ljubavi posveenu Tvom Gospodstvu.
STIH 9:
Moj dragi Gospode, za nekoga ko je raspet na uasnom putu roenja i

smrti i ko je neprekidno preplavljen trostrukim bedama, ja ne vidim nikakvog
drugog utoita osim Tvoja dva lotosova stopala, koji su ba kao osveavajui
kiobrani koji izlivaju kiu prekrasnog nektara.
STIH 10:
O svemogui Gospode, molim te budi milostiv i uzdigni ovo beznadeno

ivo bie koje je upalo u mranu rupu materijalnog postojanja, gde ga je ugrizla
zmija vremena. Uprkos takvim gnusnim stanjima, ovo siroto ivi bie ima
ogromnu elju da se naslauje najbeznaajnijom materijalnom sreom. Molim te
156
XI.19.
spasi me, moj Gospode, izlevanjem nektara tvojih uputstava, koja bude osobu
do duhovne slobode.
STIH 11:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, kao to se ti sada

raspituje od Mene, slino, u prolosti se kralj Yudhithira, koji nikoga nije
smatrao svojim neprijateljem, raspitivao od najveeg oslonca religioznih principa,
Bhime, dok smo svi mi drugi veoma paljivo sluali.
STIH 12:
Kada se velika bitka na Kuruketri zavrila, kralj Yudhithira je bio shrvan

smru tako puno voljenih dobronamernika, i stoga, nakon to je sasluao
uputstva o mnogim religioznim principima, on se konano raspitivao o putu
osloboenja.
STIH 13:
Ja u ti sada govoriti o tim religioznim principima, vedskom znanju,

odvojenosti, samospoznaji, veri i slubi predanog potovanja o kojima sam uo
neposredno iz usta Bhimadeva.
STIH 14:
Ja lino odobravam to znanje pomou koga osoba opaa kombinaciju od

devet, jedanaest, pet i tri elementa u svim ivim biima, i konano jedan
elemenat unutar tih dvadeset i osam.
STIH 15:
Kada osoba vie ne opaa dvadeset i osam odvojenih materijalnih

elemenata, a koji nastaju iz jednog uzroka, ve pre opaa sam uzrok, Svevinjeg
Gospoda to neposredno iskustvo osobe se naziva vijnana, ili samospoznaja.
STIH 16:
Otpoinjanje, dokonanje i odravanje su sve materijalno uzrokovana

stanja. Ono to dosledno prati sve te materijalne stadijume od jednog stvaranja
do drugog i jedino samo ostaje kada su svi materijalni stadijumi uniteni je
jedino ono to je veno.
157
XI.19.
STIH 17:
Na osnovu etiri vrste dokaza Vedsko svedoanstvo, neposredno ulno

iskustvo, tradicionalna mudrost i logiko rasuivanje osoba moe razumeti
privremeni, neistinski poloaj materijalnog sveta, a uz pomo takvog
razumevanja osoba moe postati odvojena od dualnosti ovoga sveta.
STIH 18:
Inteligentna osoba treba videti da je bilo koja materijalna delatnost

podlona neprekidnom preoblikovanju i da ak i na planeti gospodara Brahme
postoji samo naprosto nesrea. Zaista, mudar ovek moe razumeti da kao to je
privremeno sve to je on video, slino tome sve ono to on nije iskusio unutar
ovog univerzuma takoe ima svoj poetak i kraj.
STIH 19:
O bezgreni Uddhava, zbog tvoje ljubavi prema Meni, Ja sam ti prethodno

objasnio proces slube predanog potovanja. Sada u ti ponovo objasniti taj
najvii proces kojim se dostie sluba puna ljubavi prema Meni.
STIH 20-24:
vrsta vera u preblaene opise Mojih zabava, neprekidno recitovanje Mojih

slava, postojana privrenost obrednom oboavanju Mene, predivne pohvalne
himne posveene Meni, Veliko potovanje za Moju slubi predanog potovanja,
klanjanje itavim telom, izvoenje prvoklasnog pobonog potovanja Mojih
bhakta, svesnost Mene u svim ivim biima, rtvovanje uobiajenih, telesnih
delatnosti u Mojoj slubi predanog potovanja, primena rei da bi se opisale Moje
odlike, predavanje uma Meni, odbacivanje svih materijalnih elja, naputanje
bogatstva radi Moje slube predanog potovanja, odricanje od materijalnog
ulnog zadovoljenja i materijalne sree, i izvravanje svih poeljnih delatnosti
kao to su milostinja, rtvovanje, pobono pevanje, zaveti i strogosti u svrhu
dostizanja Mene oni ine istinske religiozne principe, pomou kojih ljudska bia
koja su se zaista predala Meni automatski razvijaju ljubav prema Meni. Koji drugi
smisao ili cilj moe postojati za Mog baktu?
STIH 25:
158
XI.19.
Kada je neija smirena svesnost, ojaana gunom vrline, usredsreena na

Svevinjeg Gospoda, on dostie religioznost, znanje, odvojenost i obilje.
STIH 26:
Kada je svesnost usredsreena na materijalno telo, dom i druge sline

predmete ulnog zadovoljstva, osoba provodi svoj ivot u jurnjavi za
materijalnim predmetima uz pomo ula. Svesnost, koja je tako veoma mono
pod uticajem ostraenosti, postaje posveena privremenim stvarima, i na taj
nain se nereligioznost, neznanje, vezanost i beda uzdiu.
STIH 27:
Reeno je da su istinski religiozni principi oni koji vode osobu ka Mojoj

slubi predanog potovanja. Istinsko znanje je svest koja razotkriva Moje
sveproimajue prisustvo. Odvojenost je potpuna nezainteresovanost za objekte
materijalnog ulnog uivanja, a obilje je osam mistinih savrenstava kao to je
na primer anima-siddhi.
STIH 28-32:
ri Uddhava je rekao: Moj dragi Gospode Krina, O progonioe

neprijatelja, molim te reci mi koliko ima vrsta disciplinskih propisa i redovnih
dnevnih dunosti. Takoe, moj Gospode, reci mi ta je umna ravnotea, ta je
samokontrola, i koje je istinsko znaenje trpeljivosti i postojanosti. ta je
milosre, strogost junatvo, i kako su opisani stvarnost i istinitost? ta je
odvojenost, i ta je bogatstvo? ta je poeljno, ta je rtvovanje, i ta je plata za
religioznost? Moj dragi Keava, O najsreniji, kako da razumem snagu, obilje i
dobit odreene osobe? Koje je najbolje obrazovanje, ta je istinska poniznost, i
ta je stvarna lepota? ta je srea i ta je nesrea? Ko je uen, a ko je budalast?
Koji je put u ivotu ispravan a koji je pogrean, i ta su raj i pakao? Ko je uistinu
pravi prijatelj, i ta je neiji istinski dom? Ko je bogat ovek a ko je sirot? Ko je
bedan a ko je istinski kontrolor? O Gospode predanih dua, ljubazno mi objasni
ovu problematiku, zajedno sa suprotnostima.
STIH 33-35:
159
XI.19.
Svevinja Boanska Linost ree: Nenasilje, istinoljubivost, odsustvo

tenje ka ili krae vlasnitva drugih, odvojenost, poniznost, sloboda od poriva za
posednitvom, poverenje u religiozne principe, celibat, tihovanje, postojanost,
opratanje i neustraivost su dvanaest glavnih principa discipline. istota,
istoa, pevanje svetih imena Gospoda, strogosti, rtvovanja, vera,
gostoprimstvo, oboavanje Mene, poseivanje svetih mesta, delovanje i enja
samo za vrhovnim interesom, zadovoljstvo, i sluenje uitelja duhovne nauke su
dvanaest inioca redovnih propisanih dunosti. Ovih dvadeset i etiri osnovnih
elemenata podaruju sve blagoslove koji se mogu poeleti onim osobama koje ih
neguju s posveenou.
STIH 36-39:
Zaokupiti inteligenciju u Meni ini umnu ravnoteu, a potpuna ovladanost

ulima je samokontrola. Trpeljivost znai strpljivo podnoenje nesree, a
postojanost se dogaa onda kada osoba savlada jezik i genitalije. Najvee
milosre je kada neko napusti svu agresivnost prema drugima, a odvojenost od
poude je istinska strogost. Pravo junatvo je savladati vlastitu prirodnu tenju
ka materijalnom uivanju, a stvarnost je sagledavanje Svevinje Boanske
Linosti svugde. Istinoljubivost znai govoriti istinu na ugodan nain, kao to je
objavljuju veliki mudraci. istota je odvojenost od plodonosnih delatnosti, a
odricanje je sannyasa red ivota. Istinsko bogatstvo koje je poeljno za ljudska
bia je pobonost, a Ja, Svevinja Boanska Linost, sam rtvovanje. Plata za
religioznost je odanost acaryi s namerom da se dobije duhovna poduka, a
najvea snaga je pranayama sistem kontrole disanja.
STIH 40-45:
Istinsko obilje je Moja vlastita priroda kao Svevinjeg Gospoda, kroz koju
Ja ispoljavam est bezgraninih obilja. Vrhovno postignue u ivotu je sluba
predanog potovanja posveena Meni, a istinsko obrazovanje je dokonanje
lanog opaanja dualnosti unutar due. Istinska skromnost je biti zgaen
nedolinim delatnostima, a lepota je posedovati odlike vrline kao to je
odvojenost. Istinska srea je transcendirati materijalnu sreu i nesreu, a
istinska beda je biti upleten u traganje za seksualnim zadovoljstvom. Mudar
160
XI.19.
ovek je onaj koji zna postupak oslobaanja od ropstva, a budalast je onaj ko se

identifikuje sa materijalnim telom i umom. Ispravan put u ivotu je onaj koji vodi
do Mene, a pogrean put je put ulnog zadovoljstva, kojim svesnost postaje
zbunjena. Pravi raj je preovladavanje gune vrline, dok je pakao preovladavanje
neznanja. Ja sam svaiji istinski prijatelj, delujui kao duhovni uitelj itavog
univerzuma, a dom oveka je ljudsko telo. Moj dragi prijatelju Uddhava, za
onoga ko je obdaren dobrim osobinama kae se da je istinski bogat, a onaj ko je
nezadovoljan u ivotu je zapravo siromaan. Bedan je onaj ko ne moe
kontrolisati svoja ula, dok je onaj koji nije vezan za ulno uivanje istinski
kontrolor. A onaj koji se vezao za ulno uivanje je, nasuprot tome - rob. Dakle,
Uddhava, rasvetlio sam sve predmete o kojima si se raspitivao. Ne postoji
potreba za opirnijim opisom dobrih i loih odlika, budui da neprekidno
sagledavati dobre i loe odlike je samo po sebi loa odlika. Najbolja odlika je
transcendirati materijalno dobro i materijalno zlo.
161
XI.20.
ista sluba predanog potovanja nadmauje znanje i odvojenost
XI.20.
ISTA SLUBA PREDANOG POTOVANJA NADMAUJE ZNANJE I
ODVOJENOST
STIH 1:
ri Uddhava ree: Moj dragi lotosooki Krina, Ti si Svevinji Gospod, a

vedska knjievnost, koja se sastoji od pozitivnih i negativnih naredbi, sainjava
Tvoje zapovedi. Takva knjievnost se usredsreuje na dobre i loe odlike
delatnosti.
STIH 2:
Prema vedskoj knjievnosti, nadreeni i podreeni poloaji koje nalazimo

u drutvenom sistemu, varnarame, su stvoreni usled pobonih i grenih naina
zasnivanja porodice. Tako su pobonost i grehovnost neprekidno predmet
razmatranja u vedskoj analizi inioca neke date situacije naime materijalnih
sastojaka, mesta, doba i vremena. Zaista, Vede razotkrivaju postojanje
materijalnog raja i pakla, koji su sasvim izvesno zasnovani na pobonosti i
grehovnosti.
STIH 3:
Bez sagledavanja razlike izmeu pobonosti i grehovnosti, kako neko

moe razumeti Tvoje vlastite poduke u obliku vedske knjievnosti, koja nareuje
oveku da deluje pobono i zabranjuje mu da deluje greno? Osim toga, bez
takve opunomoene vedske knjievnosti, koja konano dodeljuje osloboenje,
kako ljudsko bie moe dostii savrenstvo ivota?
STIH 4:
Moj dragi Gospode, da bi se razumeli predmeti koji su iznad naeg

trenutnog neposrednog iskustva kao to je duhovno osloboenje ili dostizanje
raja i drugih materijalnih zadovoljstava koji su iznad naih trenutnih sposobnosti
i generalno da bi se shvatio smisao i svrha svih stvari, predaci, polubogovi i
162
XI.20.
ljudska bia se moraju obratiti za savet vedskoj knjievnosti, koja predstavlja

Tvoje vlastite zakone, i koja predstavlja najvie dokaze i otkrovenja.
STIH 5:
Moj dragi Gospode, te razlike koje se mogu zapaziti izmeu pobonosti i

grehovnosti dolaze od Tvog linog vedskog znanja a ne nastaju same od sebe.
Ako ta ista vedska knjievnost nakon toga poniti takvu razliku izmeu
pobonosti i grehovnosti, to e sigurno stvoriti pometnju.
STIH 6:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, zato to Ja elim da

ljudska bia dostignu savrenstvo, predstavio sam tri puta napretka put
znanja, put delatnosti i put devocije. Pored ta tri puta ne postoji bilo koji drugi
nain uzdizanja.
STIH 7:
Meu ta triput, jnana-yoga, put filosofske spekulacije, je preporuen za

one koji su zgaeni materijalnim ivotom i na taj nain su odvojeni od,
uobiajenih, plodonosnih delatnosti. Oni koji nisu zgaeni materijalnim ivotom,
imajui tako mnogo materijalne elje za ispuniti, trebaju teiti za savrenstvom
kroz put karma-yoga.
STIH 8:
Ako na neki nain dobrom sreom ovek razvije veru u sluanje i pevanje
Mojih slava, takva osoba, budui da niti je veoma zgaena niti je veoma vezana
za materijalni ivot, treba dostii savrenstvo putem predanosti u ljubavi prema
Meni.
STIH 9:
Sve dok osoba nije zasiena plodonosnim delatnostima i nije razbudila svoj
ukus za slubu predanog potovanja pomou ravanam kirtanam visnoh (SB
7.5.23) ona treba delovati u skladu sa regulativnim principima vedskih naloga.
STIH 10:
163
XI.20.
Moj dragi Uddhava, osoba koja je postojana u svojim propisanim

dunostima, uredno oboavajui kroz vedska rtvovanja ali ne elei plodonosne
rezultate takvog pobonog potovanja, nee otii na rajske planete; slino, ne
inei zabranjene delatnosti osoba nee otii u pakao.
STIH 11:
Onaj ko je situiran u svojim propisanim dunostima, slobodan od grenih

delatnosti i oien od materijalne zagaenosti, jo u ovom ivotu stie
transcendentalno znanje ili, sretnim sluajem, slubu predanog potovanja u
ljubavi prema Meni.
STIH 12:
Stanovnici i raja i pakla ele da se rode kao ljudska bia na planeti Zemlji
zato jer ljudski oblik ivota omoguava postizanje transcendentalnog znanja i
ljubavi prema Bogu, dok ni rajska ni paklena telesna stanja ne obezbeuju
uspeno takvu ansu.
STIH 13:
Ljudska bia koja su mudra nikada ne trebaju eleti unapreenje na rajske

planete niti obitavanje u paklu. Zaista, ljudska bia takoe nikada ne bi trebala
eleti stalno prebivanje na zemaljskim planetama, zato jer takvom
zaokupljenou materijalnim telom osoba postaje budalasto nemarna za svoj
istinski samo-interes.
STIH 14:
Mudra osoba, znajui da iako je materijalno telo podlono smrti ipak njime
se moe dostii savrenstvo ivota, te ne treba budalasto zanemariti takvu ansu
i preimustvo takve prilike pre nego smrt nastupi.
STIH 15:
Kada je drvo poseeno od strane svirepog oveka koji je kao otelovljenje

smrti, ptica bez vezanosti naputa to drvo na kojem je nainila svoje gnezdo, i
na taj nain ona dostie sreu na nekom drugom mestu.
STIH 16:
164
XI.20.
Znajui da e trajanje naeg ivota na slian nain biti prekraeno

proticanjem dana i noi, ovek treba biti potresen strahom. Na taj nain,
naputajui svu materijalnu vezanost i elje, osoba shvata Svevinjeg Gospoda i
dostie savreni mir.
STIH 17:
Ljudsko telo, koje moe da nas nagradi svim dobrobitima u ivotu,

automatski se stie po zakonima prirode, iako se ono veoma retko dostie. Ovo
ljudsko telo moe biti uporeeno sa savreno iskonstruisanim brodom sa
duhovnim uiteljem kao kapetanom i uputstvima Svevinjeg Gospoda kao
svepovoljnim vetrovima koji usmeravaju pravac njegove plovidbe. Uzimajui u
obzir sva ova preimustva, ljudsko bie koje ne iskoristi svoj ljudski oblik ivota
da bi prelo preko okeana materijalnog postojanja mora se smatrati ubicom
vlastite due.
STIH 18:
Transcendentalista, postajui zgaen i beznadean u svim naporima za

dostizanje materijalne sree, u potpunosti kontrolie ula i razvija odvojenost. Uz
pomo duhovnog treninga on onda treba usredsrediti um na duhovnom nivou bez
odstupanja.
STIH 19:
Kadgod um, dok je usredsreen na duhovnom nivou, iznenada zastrani sa

svog duhovnog poloaja, osoba ga paljivo treba vratiti pod kontrolu jastva
sleenjem propisanih postupaka.
STIH 20:
ovek nikada ne treba izgubiti viziju istinske svrhe umnih aktivnosti, ve

pre, savladavajui ivotni vazduh i ula i upotrebom inteligencije ojaanom
gunom vrline, ovek treba dovesti um pod kontrolu jastva.
STIH 21:
Struni konjanik, elei da ukroti tvrdoglavog konja, najpre dopusti tom

konju da za trenutak stvari ini na njegov vlastiti nain a onda, povlaei uzde,
165
XI.20.
postepeno usmerava konja na eljeni pravac. Slino, vrhunski proces yoge je

onaj pomou koga ovek paljivo promatra kretnje i elje uma i postepeno ga
dovodi pod punu kontrolu.
STIH 22:
Sve dok neiji um nije usredsreen u duhovnom zadovoljstvu, ovek treba

analitiki prouavati propadljivu prirodu svih materijalnih predmeta, bilo
kosmikih, zemaljskih ili atomskih. Osoba treba neprekidno posmatrati procese
stvaranja dejstvima izgradnje i procese unitenja pod dejstvima razgradnje.
STIH 23:
Kada je ovek zgaen sa propadljivom, iluzornom prirodom ovog sveta i

na taj nain odvojen od njega, njegov um, voen uputstvima duhovnog uitelja,
iznova i iznova razmatra prirodu ovog sveta i konano naputa neistinsku
poistoveenost sa materijom.
STIH 24:
Kroz razliite disciplinske regulacije i kroz proiavajue postupke yoga

sistema, putem logikog rasuivanja i duhovnog obrazovanja ili putem
oboavanja i duboke predanosti Meni, ovek treba neprekidno upoljavati svoj
um u seanju na Svevinju Boansku Linost, koji je svrha yoge. Ne treba
koristiti neke druge naine za ovu svrhu.
STIH 25:
Ako, zbog trenutane nepanje, yogi nehotino poini odvratne delatnosti,

onda uz pomo samih yoga vebi on treba spaliti u pepeo grene posledice, bez
da i u jednom trenutku koristi bilo kakav drugi postupak.
STIH 26:
Jasno je reeno da postojano odravanje transcendentaliste na njemu

odgovarajuim poloajima ini istinsku pobonost a da se greh deava onda kada
transcendentalista zanemari njegove propisane dunosti. Onaj ko usvoji ovo
merilo pobonosti i grehovnosti, iskreno elei da napusti svu prolu povezanost
166
XI.20.
za ulno zadovoljstvo, je sposoban da obuzda materijalistike delatnosti, koje su

po svojoj prirodi neiste.
STIH 27-28:
Probudivi veru u pripovesti o Mojim slavama, bivajui zgaen sa

materijalnim delatnostima, znajui da svo materijalno zadovoljstvo vodi bedi, a
ipak bivajui nesposoban da se odrekne sveg ulnog zadovoljstva, Moj bhakta
treba ostati sretan i oboavati me sa velikom verom i uverenou. ak iako se on
ponekad angauje u ulnom zadovoljenju, Moj bhakta zna da svo ulno
zadovoljenje vodi do bednih posledica, i on se iskreno kaje za takve delatnosti.
STIH 29:
Kada se inteligentna osoba neprekidno upoljava u oboavanju Mene kroz

predanu slubu punu ljubavi kako sam je Ja opisao, njegovo srce postaje vrsto
smeteno u Meni. Na taj nain su sve materijalne elje unutar srca unitene.
STIH 30:
vor u srcu je proboden, sve bojazni su seseene u komadie i lanac

plodonosnih delatnosti je dokonan onda kada sam Ja sagledan kao Svevinja
Boanska Linost.
STIH 31:
Prema tome, za baktu koji je uposlen u slubi punoj ljubavi prema Meni,
sa umom usredsreenim na Mene, negovanje znanja i odvojenosti generalno nije
nain dostizanja najvieg savrenstva u ovom svetu.
STIH 32-33:
Sve ono to se moe dostii plodonosnim delatnostima, strogostima,

znanjem, odvojenou, mistinom yogom, milostinjom, religioznim dunostima i
bilo kojim drugim nainom usavravanja ivota lako dostie Moj bhakta pomou
slube pune ljubavi posveene Meni. Ako na neki nain Moj bhakta eli
unapreenje na rajske planete, osloboenja, ili boravite u Mojem prebivalitu,
on lako dostie te blagoslove.
STIH 34:
167
XI.20.
Zato to Moji bakte poseduju svetako vladanje i duboku inteligenciju, oni

u potpunosti posveuju sebe Meni i ne ele nita drugo osim Mene. Zaista, ak
ako im Ja ponudim osloboenje od roenja i smrti, ono to ne prihvataju.
STIH 35:
Reeno je da je potpuna odvojenost najvii stupanj slobode. Dakle, onaj

ko nema linih elja i ne stremi za linim nagradama moe dostii slubu punu
ljubavi posveenu Meni.
STIH 36:
Materijalna pobonost i grehovnost, koji nastaju od dobra i zla ovog sveta,

ne mogu postojati u Mom istom bakti, koji, budui slobodan od materijalnih
udnji, odrava postojanu duhovnu svesnost u svim okolnostima. Zaista, takav
bhakta je dostigao Mene, Svevinjeg Gospoda, koji Sam izvan bilo ega to moe
da se pojmi materijalnom inteligencijom.
STIH 37:
Osobe koje ozbiljno slede ove naine dostizanja Mene, koje sam lino
pouavao, dostiu slobodu od iluzije, i nakon to dostignu Moje lino prebivalita
oni savreno razumeju Apsolutnu Istinu.
168
XI.21.
Krinino objanjenje Vedskog puta
XI.21.
KRININO OBJANJENJE VEDSKOG PUTA
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree: Oni koji napuste ove naine za

dostizanje Mene, koji se sastoje od slube pune ljubavi, analitike folosofije i
izvravanja propisanih dunosti, i umesto toga, zavedeni materijalnim ulima,
neguju beznaajno ulno uivanje, sigurno podleu neprekidnom krugu
STIH 2:
Za postojanost u vlastitom poloaju je reeno da je istinska pobonost,

dok se zastranjenje od vlastitog poloaja smatra grenou. Ovo dvoje je na taj
nain jasno ustanovljeno.
STIH 3:
O bezgreni Uddhava, da bi razumeo ta je ispravno u ivotu, ovek mora

proceniti dati predmet u okviru njegove odreene kategorije. Tako, pri
ralanjivanju religioznih principa ovek mora uzeti u obzir istotu i neistotu.
Slino, u svakidanjim ophoenjima ovek mora praviti razliku izmeu dobrog i
loeg, i da bi obezbedio svoj fiziki opstanak on mora prepoznati ta je povoljno
a ta je nepovoljno.
STIH 4:
Ja sam razotkrio ovaj put ivota za one koji nose tovar svetovnih
religioznih principa.
STIH 5:
Zemlja, voda, vatra, vazduh i etar su pet osnovnih elemenata koji ine
materijalna tela svih uslovljenih dua, sve od samoga gospodara Brahme pa do
nepokretnih bia. Ti elementi svi emaniraju od jedne Boanske Linosti.
STIH 6:
169
XI.21.
Moj dragi Uddhava, iako su sva materijalna tela sainjena od istih pet
elemenata i na taj nain jednaka, vedska knjievnost razmatra razliita imena i
oblike tih tela, tako da iva bia mogu dostii njihov cilj ivota.
STIH 7:
O sveti Uddhava, da bih ograniio materijalistike aktivnosti, Ja sam

ustanovio ono to je ispravno i neispravno meu materijalnim iniocima,
ukljuujui vreme, prostor i sve fizike objekte.
STIH 8:
Meu mestima, ona koja su liena pegave antilope, ona koja su liena
odanosti brahmanama, ona koja imaju pegave antilope ali su liena uglednih
ljudi, provincije kao to je Kikata i mesta na kojima su istoa i proiavajui
obredi zanemareni, gde su istaknuti mesojedi ili gde je zemljite jalovo, svi se
smatraju zagaenim zemljama.
STIH 9:
Odreeno vreme se smatra istim kada je ono prikladno, bilo po njegovoj

vlastitoj prirodi ili pak zahvaljujui postignuu pogodne pratee opreme za
vrenje neijih propisanih dunosti. Ono vreme koje ometa izvrenje neijih
dunosti smatra se neistim.
STIH 10:
istoa ili pak neistoa nekog predmeta je ustanovljena i primenom

nekog drugog inioca, reima, obredima, uinkom vremena ili u skladu sa
relativnom veliinom.
STIH 11:
Neiste stvari mogu ali ne moraju zadavati grene reakcije oveku, u

zavisnosti od od snage ili slabosti te osobe, njene inteligencije, bogatstva, mesta
i fizikog stanja.
STIH 12:
Razliiti predmeti kao to su itarice, alatke za drvo, predmeti sainjeni od

kosti, vlakna, tenosti, predmeti dobijeni od vatre, koe i predmeti od zemlje svi
170
XI.21.
se proiavaju uz pomo vremena, vetrom, pomou vatre, zemlje i vode bilo

pojedinim od njih ili njihovim kombinovanjem.
STIH 13:
Neko odreeno sredstvo za proienje se smatra odgovarajuim ako se

njegovom primenom uklanja neprijatan miris ili prljavtina koja prekriva neki
zagaeni predmet i ini da taj predmet povrati svoju izvornu prirodu.
STIH 14:
Jastvo moe da se proisti kupanjem, milostinjom, strogostima, starosnom

dobi, linom snagom, proiavajuim obredima, propisanim dunostima i, iznad
svega, seanjem na Mene. Brahmane i drugi dvaput-roeni ljudi trebaju biti
propisno proieni pre izvrenja njihovih odreenih delatnosti.
STIH 15:
Mantra je proiavajua kada se recituje sa pravilnim znanjem, a neiji

rad je proien kada je ponuen Meni. Na taj nain proienjem mesta,
vremena, tvari, vrioca, mantri i rada, ovek postaje religiozan, a
zanemarivanjem tih est stavki ini osobu nereligioznom.
STIH 16:
Ponekad pobonost postane greh, a ponekad ono to se uobiajeno smatra

grehom postane pobonost na osnovu snage vedskih naredbi. Takva specijalna
pravila u praksi briu jasnu razliku izmeu pobonosti i grehovnosti.
STIH 17:
Iste delatnosti koje mogu uzrokovati degradaciju uzviene osobe ne

uzrokuju pad za onoga ko je ve pao. Zaista, onaj ko lei na zemlji ne moe pasti
nie. Materijalno druenje koje je propisano u skladu s neijom vlastitom
prirodom smatra se dobrom odlikom.
STIH 18:
Uzdravanjem od odreenih grenih ili materijalistikih delatnosti, ovek

postoje osloboen od ropstva njima. Takva odvojenost je osnova religioznog i
povoljnog ivota za ljudska bia i rasteruje svo ispatanje, iluziju i strah.
171
XI.21.
STIH 19:
Onaj ko prihvati materijalne ulne predmete kao poeljne, sigurno postoje

vezan za njih. Iz takve vezanosti pouda izrasta, a ta pouda uzrokuje svau
meu ljudima.
STIH 20:
Iz svae izrasta nesnoljiv gnev, praen tamom neznanja. Ovo neznanje

veoma brzo preuzima ovekovu iroku inteligenciju.
STIH 21:
O sveti Uddhava, smatra se da je osoba liena istinske inteligencije

izgubila sve. Zastranila od istinske svrhe svog ivota, postaje tupa, ba kao
mrtva osoba.
STIH 22:
Zbog zaokupljenosti ulnim uivanjem, osoba ne moe prepoznati sebe ili

druge. ivei beskorisno u neznanju kao drvo, osoba jedva da die ba kao
mehovi.
STIH 23:
One izjave svetih spisa koje obeavaju plodonosne nagrade ne propisuju

konano dobro za oveka ve su samo podsticaj za izvravanje blagotvornih
religioznih dunosti, kao obeanje slatkia detetu da bi se navelo da uzme
blagotvorni lek.
STIH 24:
Jednostavno materijalnim roenjem, ljudska bia postaju vezana unutar

svojih umova za lino ulno zadovoljenje, dugo trajanje ivota, ulne delatnosti,
telesnu snagu, seksualnu mo, prijatelje i porodicu. Njihovi umovi su na taj nain
potpuno obuzeti onim to osujeuje njihov istinski samo-interes.
STIH 25:
Tako neupueni u njihov istinski samo-interes oni lutaju na putu

materijalnog postojanja, postepeno tonui ka tami. Zato bi ih Vede dalje
172
XI.21.
ohrabrivale u ulnom uivanju ako oni, iako budalasti, pokorno poklanjaju panju
vedskim naredbama?
STIH 26:
Osoba sa razvraenom inteligencijom ne razume stvarnu svrhu vedskog

znanja i umesto toga propagira kao najviu vedsku istinu kitnjaste izreke Veda
koje obeavaju materijalne dobitke. Dok u istinskom poznavanju Veda osoba
nikada ne govori na takav nain.
STIH 27:
Oni koji su puni poude, pohlepe i lakomosti u zabludi pogreno misle da

je cvee zapravo konaan plod ivota. Zbunjeni blistavou vatre i gueni njenim
dimom, oni ne mogu prepoznati svoju vlastitu osobnost.
STIH 28:
Moj dragi Uddhava, osobe posveene ulnom uivanju steenim kroz

ispunjenje vedskih obreda ne mogu razumeti da sam Ja smeten u svaijem srcu
i da itav univerzum nije razliit od Mene i da on emanira iz Mene. Zaista, oni su
ba kao osobe ije su oi prekrivene.
STIH 29-30:
Oni koji su potpuno posveeni ulnom uivanju ne mogu razumeti

poverljivi zakljuak vedskog znanja kako sam ga opisao. Nalazei zadovoljstvo u
nasilju, oni svirepo kolju nedune ivotinje u rtvovanjima za svoje vlastito ulno
zadovoljenje i na taj nain pobono potuju polubogove, predake i voe
sablasnih bia. Meutim, takva pomama za nasiljem, nikada se ne ohrabruje u
procesu Vedskog rtvovanja.
STIH 31:
Kao to budalasti trgovac predaje njegovo pravo bogatstvo u beskorisnim

poslovnim pekulacijama, budalaste osobe predaju sve to je zaista vredno u
ivotu i umesto toga streme unapreenju ka materijalnom raju, koji je nerealan
kao san, iako je ugodno sluati o njemu. Takve zbunjene osobe zamiljaju u
svojim srcima da e oni dostii sve materijalne blagoslove.
173
XI.21.
STIH 32:
Oni koji su utemeljeni u materijalnim gunama strasti, vrline ili neznanja

oboavaju posebnog poluboga ili druga boanstva, predvoena Indrom, koja
ispoljavaju istu gunu strasti, vrline ili neznanja. Meutim oni proputaju da
pravilno oboavaju Mene.
STIH 33-34:
Oni koji pobono potuju polubogove misle, "Mi trebamo oboavati

polubogove u ovom ivotu, i zahvaljujui naim rtvovanjima ii emo u raj i
tamo uivati. Kada je to uivanje svreno vratiemo se u ovaj svet i roditi se kao
znameniti kuedomain u aristokratskim porodicama." Budui neumereno
ponosni i pohlepni, takve osobe su zbunjene kitnjastim reima Veda. Oni nisu
privueni temama o Meni, Svevinjem Gospodu.
STIH 35:
Vede koje imaju sadraj podeljene u tri odeljka, konano razotkrivaju ivo
bie kao istu duhovnu duu. Vedski proroci i mantre, meutim, razmatraju taj
sadraj u terminima koji su namenjeni samo posveenima, i Ja sam takoe
zadovoljan takvim poverljivim opisima.
STIH 36:
Transcendentalni zvuk Veda je veoma teko spoznati i on se ispoljava na

razliitim nivoima unutar prane, ula i uma. Taj Vedski zvuk je neogranien,
veoma dubok i nedokuiv, kao okean.
STIH 37:
Kao neogranieni, nepromenljivi i svemoni Gospod prebivam unutar svih

ivih bia, Ja lino utemeljujem vedsku zvunu vibraciju u obliku omkare unutar
svih ivih bia. Tako se ona opaa suptilno, ba kao tanana nit vlakna lotosove
stabljike.
STIH 38-40:
Kao to pauk ispreda mreu iz svog srca i isputa je kroz njegova usta,
Svevinja Boanska Linost ispoljava Sebe kao odblesak iskonskog ivotnog
174
XI.21.
vazduha, koji sadri sve posveene vedske metre i pun je transcendentalnog

zadovoljstva. Tako Gospod, iz duhovnog neba Njegovog srca, stvara brojne i
neograniene vedske zvuke posredstvom Njegovog uma, koji zainje raznolike
zvuke kao to je spara. Taj vedski transcendentalni zvuk se grana u hiljade
pravaca, ukraen razliitim slovnim znacima, razgranati iz sloga om: suglasnici,
samoglasnici, piskavi suglasnici i poluglasnici. Veda je onda paljivo razraena
mnogim glagolskim raznolikostima, izraavanim u razliitim ritamskim merama,
gde svaka naredna ima etiri sloga vie nego prethodna. Konano Gospod
ponovo povlai Njegovu manifestaciju vedskog zvuka unutar samog Sebe.
STIH 41:
Vedske ritmike mere su Gayatri, Unik, Anutup, Brihati, Pankti, Tritup,

Jagati, Aticchanda, Atyati, Atijagati i Ativirat.
STIH 42:
U celom svetu niko osim Mene zapravo ne razume poverljivu svrhu

vedskog znanja. Dakle ljudi ne znaju ta Vede zaista propisuju u obrednim
naredbama karma-kanda odeljka, ili na koji objekt se ukazuje u pravilima
oboavanja koja se mogu nai u upasana-kanda odeljku, ili ono to je detaljno
raspravljano posredstvom razliitih postavki u jnana-kanda odeljku Veda.
STIH 43:
Ja sam obredna rtva koja je kao zapovest data u Vedama, i Ja sam

oboavano Boanstvo. Ja sam taj koji je predstavljen kao razliite filosofske
postavke, i samo sam Ja onaj ko ih zatim pobija pomou filosofskog
ralanjivanja. Transcendentalna zvuna vibracija na taj nain utvruje Mene kao
sutinsko znaenje svog vedskog znanja. Vede, detaljno razlau sve aspekte
materijalnih dualnosti kao nita drugo do Moju iluzornu energiju, naposletku
poriui tu dualnost i dostiui svoje vlastito zadovoljstvo.
175
XI.22.
Nabrajanje elemenata materijalne tvorevine
XI.22.
NABRAJANJE ELEMENATA MATERIJALNE TVOREVINE
STIH 1-3:
Uddhava upita: Moj dragi Gospode, O gospodaru univerzuma, koliko

razliitih materijalnih elemenata tvorevine su nabrojali veliku mudraci? uo sam
da si Ti lino opisao ukupno dvadeset i osam elemenata Bog, jiva-dua,
mahat-tattva, lani ja, pet grubih elemenata, deset ula, um, pet suptilnih
predmeta opaanja i tri gune materijalne prirode. Ali neki autoriteti kau da ima
dvadeset i est elemenata, dok drugi navode dvadeset i pet, dok neki ostali
navode sedam, devet, est, etiri, ili jedanaest, a ak neki kau da ima
sedamnaest, esnaest ili trinaest. ta svaki od ovih mudraca ima na umu kada
raunaju stvaralake elemente na tako razliite naine? O veno vrhovni,
ljubazno mi to objasni.
STIH 4:
Gospod Krina je odgovorio: Budui da su svi materijalni elementi prisutni

svukuda, razumljivo je da su ih razliiti ueni brahmane analizirali na razliite
naine. Svi takvi filosofi govore pod zatitom Moje mistine moi, i stoga oni
mogu rei bilo ta a da to ne bude kontradiktorno istini.
STIH 5:
Kada filosofi raspravljaju: "Ja nisam izabrao da analiziram taj dotini sluaj
na isti nain kao to si ti, to je onda jednostavno Moja vlastita nesavladiva
energija koja pobuuje njihovo analitiko nesuglasje.
STIH 6:
Usled dejstva Mojih energija nastaju razliita miljenja. Ali za one koji su
usredsredili svoje umove na Mene i kontrolisali svoja ula, razlike u opaanju
iezavaju, i posledino tome sam uzrok rasprave biva uklonjen.
STIH 7:
176
XI.22.
O najbolji meu ljudima, budui da suptilni u grubi elementi meusobno

ulaze jedan u drugi, filozofi mogu raunati broj osnovnih materijalnih elemenata
na razliite naine, u skladu sa njihovim linim eljama.
STIH 8:
Svi materijalni elementi su zapravo prisutni unutar njihovih grubih

posledica; slino, svi grubi elementi su prisutni unutar njihovih suptilnih uzroka,
budui da se materijalno stvaranje odigrava postupnim ispoljavanjem elemenata
od suptilnih ka grubim. Na taj nain moemo nai sve materijalne elemente
unutar bilo kog pojedinog elementa.
STIH 9:
Prema tome, bez obzira na to ko od ovih mislioca govori, i bez obzira da li

u njihovom proraunu oni ukljuuju materijalne elemente u njihov prethodni
suptilni uzrok ili pak u njihov posledino ispoljen proizvod, Ja prihvatam njihove
zakljuke kao merodavne, zato jer logiko objanjenje moe biti uvek dato za
svaku od razliitih teorija.
STIH 10:
Budui da osoba koja je prekrivena neznanjem od pradavnih vremena nije

sposobna prouzroiti vlastitu samospoznaju, onda mora postojati neka druga
linost koja ima injenino znanje o Apsolutnoj Istini i koja moe pruiti to znanje
osobi u neznanju.
STIH 11:
U skladu sa znanjem u materijalnoj guni vrline, ne postoji kvalitativna

razlika izmeu ivog bia i vrhovnog kontrolora. Predodba o kvalitativnoj razlici
izmeu njih je beskorisna spekulacija.
STIH 12:
Priroda postoji izvorno kao stanje ravnotee tri materijalne gune, koje se
odnose samo na materijalnu prirodu ne i na transcendentalnu duhovnu duu.
Ove gune vrlina, strast i neznanje su delotvorni uzroci stvaranja,
odravanja i unitenja univerzuma.
177
XI.22.
STIH 13:
U ovome svetu guna vrline se prepoznaje kao znanje, guna strasti kao
plodonostan rad, i guna tame kao neznanje. Vreme se opaa kao pobuujue
meusobno delovanje materijalnih guna, a sveukupnost delatnih sklonosti je
utelovljena iskonskom sutrom, ili mahat-tattvom.
STIH 14:
Opisao Sam devet osnovnih elemenata:duu koja je uivaoc, prirodu,

praiskonsku manifestaciju materijalne prirode od mahat-tattve, lani ja, eter,
vazduh, vatru, vodu i zemlju.
STIH 15:
Sluh, opip, vid, njuh, i ukus su pet ula za sticanje znanja, moj dragi
Uddhava, a govor, ruke, genitalije, anus i noge ine pet ula za delovanje. Um
pripada obema od ovih kategorija.
STIH 16:
Zvuk, dodir, ukus, miris i oblik su predmeti ula za sticanje znanja, a

kretnja, govor, pranjenje i proizvodnja su funkcije ula za delovanje.
STIH 17:
U poetku stvaranja priroda je poprimila, uz pomo guna vrline, strasti i

neznanja, svoj otelovljeni oblik svih suptilnih uzroka i grubih ispoljenja
univerzuma. Svevinja Boanska Linosti ne ulazi u uzajamno delovanje
materijalne manifestacije ve samo letimino pogleda na prirodu.
STIH 18:
Kako se materijalni elementi predvoeni mahat-tattvom, preobraavaju,

oni dobijaju njihove dotine moi od letiminog pogleda Svevinjeg Gospoda, i
bivajui sjedinjeni pomou moi prirode, oni stvaraju kosmiko jaje.
STIH 19:
Prema nekim filosofima postoji sedam elemenata, naime zemlja, voda,

vatra, vazduh i etar, zajedno sa svesnom duhovnom duom i i Vrhovnom Duom,
178
XI.22.
koja je osnova oboje, materijalnih elementa i obine duhovne due. Prema ovoj
teoriji, telo, ula, ivotni vazduh i svi materijalni fenomeni su stvoreni od ovih
sedam elemenata.
STIH 20:
Drugi filosofi tvrde da ima est elemenata pet fizikih elemenata

(zemlja, voda, vatra, vazduh i etar) i esti element, Svevinja Boanska Linost.
Svevinji Gospod, obdaren sa tim elementima koje je On iznedrio iz samog Sebe,
stvara ovaj univerzum i zatim lino ulazi u njega.
STIH 21:
Neki filosofi predlau postojanje etiri osnovna elementa, od kojih tri

vatra, voda i zemlja proizilaze iz etvrtog, Jastva. Jednom nastali, ti elementi
stvaraju kosmiku manifestaciju, u kojoj se odvija svo materijalno stvaranje.
STIH 22:
Neki raunaju postojanje sedamnaest osnovnih elemenata, naime, pet

grubih elemenata, pet predmeta ulnog opaanja, pet ulnih organa, um, i dua
kao sedamnaesti element.
STIH 23:
Prema proraunu da postoji esnaest elemenata, jedina razlika od

prethodne teorije je ta da se due pojednaava sa umom. Ako razmiljamo u
pojmovima od pet fizikih elemenata, pet ula, uma, individualne duhovne due i
Svevinjeg Gospoda, onda postoji trinaest elemenata.
STIH 24:
Raunajui jedanaest, postoji dua, grubi elementi i ula. Osam grubih i

suptilnih elemenata plus Svevinji Gospod bi inili devet.
STIH 25:
Tako su veliki filosofi analizirali materijalne element na mnoge razliite

naine. Svi njihovi predlozi su razumljivi, budui da su obrazloeni opsenom
logikom. Zaista, takva filosofska otroumnost je oekivana od istinski uenih.
179
XI.22.
STIH 26:
ri Uddhava upita: Iako su materijalna priroda i ivo bie uvek razliiti, o

Gospode Krina, izgleda kao da nema nikakve razlike izmeu njih, zato to oni
prebivaju jedno u drugom. Na taj nain izgleda kao da je dua deo materijalne
prirode i da je materijalan priroda deo due.
STIH 27:
O lotosoliki Krina, O sveznajui Gospode, ljubazno odstrani ovu veliku

sumnju iz mog srca Tvojim vlastitim reima, koje pokazuju Tvoju veliku
sposobnost rasuivanja.
STIH 28:
Samo od Tebe nastaje znanje o ivim biima, i uz pomo Tvoje energije to

znanje se iskrada. Zaista, niko do Tebe samog ne moe razumeti istinsku prirodu
Tvoje iluzorne energije.
STIH 29:
Svevinja Boanska Linost ree: O najbolji meu ljudima, materijalna

priroda i njen u uivaoc su naisto razliiti. Ova manifestovana tvorevina prolazi
kroz neprekidna preoblikovanja, budui da je osnovana na uzburkanostima guna
materijalne prirode.
STIH 30:
Moj dragi Uddhava, Moja materijalna energija, sainjena je od tri gune i

deluje kroz njih, ispoljava raznolikosti tvorevine zajedno sa raznolikou
svesnosti koje je opaaju. Ispoljene posledice preoblikovanja materije se poimaju
u tri vida: adhyatmic, adhidaivic i adhibhautic.
STIH 31:
Vid, vidljivi oblik i sunevom svetlou odraena slika tog oblika u otvoru
oka svi deluju uzajamno uzrokujui razotkrivanje jedno drugog. Ali originalno
Sunce koje stoji na nebu je samo-ispoljeno. Slino, Vrhovna Dua, prvobitni
uzrok svih ivih bia, koja je na taj nain odvojena od svih njih, deluje
180
XI.22.
osvetljavajui svoje vlastito transcendentalno iskustvo kao konaan izvor svih

pojava uzajamno uzrokovanih objekata.
STIH 32:
Slino, ula za sticanje saznanja, naime koa, ui, oi, jezik i nos kao i
funkcije suptilnog tela, naime uslovljena svesnost, um, inteligencija i lani ja
svi mogu biti analizirani u terminima trostrukih odlika ula, predmeta opaanja i
upravnih boanstava.
STIH 33:
Kada su tri gune materijalne prirode pobuene, posledino preoblikovanje

se pojavljuje kao elemenat lani ja u tri stadijuma vrlina strast i neznanje.
Stvoren od mahat-tattve, koja je sama stvorena od neispoljene pradhane, taj
lani ja postaje uzrok svih materijalnih iluzija i podvojenosti.
STIH 34:
Spekulativni argument filosofa "Ovaj svet je stvaran," "Ne, on nije

stvaran" je osnovan na nepotpunom znanju o Vrhovnoj Dui i usmeren je na
razumevanje materijalnih dualnosti. Iako je takav argument beskoristan, osoba
koja je odvratila svoju panju od Mene, svog vlastitog istinskog Jastva, je
nesposobna da ga napusti.
STIH 35-36:
ri Uddhava je rekao: O vrhovni uitelju, inteligencija onih koji su

posveeni plodonosnim delatnostima je sigurno otstupila od ebe. Molim te
objasni mi kako takve osobe prihvataju a zatim i naputaju via i nia
materijalna tela zahvaljujui njihovim materijalistikim aktivnostima. O Govinda,
taj predmet je veoma teak za razumevanje neinteligentnim osobama. Budui
prevareni iluzijom u ovom svetu, generalno oni ne postaju svesni ovih injenica.
STIH 37:
Gospod Krina je rekao: Materijalni um oveka je oblikovan u zavisnosti od

posledica plodonosnog delovanja. Zajedno sa pet ula, um putuje od jednog
181
XI.22.
materijalnog tela do drugog. Duhovna dua, iako je razliita od tog uma, sledi
ga.
STIH 38:
Um, ogranien posledicama plodonosnog delovanja, uvek promilja o

predmetima ula, i onih koji se mogu videti u ovom svetu i onih o kojima se
moe uti od vedskih autoriteta. Posledino tome, um nastaje i ispata unitenje
zajedno sa njegovim predmetima opaanja, i na taj nain je njegova sposobnost
seanja je izgubljena.
STIH 39:
Kada ivo bie prelazi iz sadanjeg u sledee telo, koje je stvoreno

njegovom vlastitom karmom, ono postaje zaokupljeno prijatnim i neprijatnim
oseajima novog tela i potpuno zaboravlja iskustva prethodnog tela. Ovaj
potpuni zaborav naeg prethodnog materijalnog identiteta, do koga dolazi na
neki nain, naziva se smrt.
STIH 40:
O najmilosrdniji Uddhava, ono to se zove roenje je prosto potpuna

identifikacija pojedinca sa novim telom. Osoba prihvata novo telo ba kao to
potpuno prihvata iskustvo sna ili sanjarenja kao stvarnost.
STIH 41:
Ba kao to se osoba, doivljavajui san ili sanjarenje, ne sea svojih

prethodnih snova ili sanjarenja, osoba smetena u svojem trenutanom telu, iako
je postojala i pre njega, smatra da je tek nedavno stupila u postojanje.
STIH 42:
Zato to je um, koji je mesto poivanja ula, stvorio identifikaciju sa

novim telom, trostruke materijalne raznolikosti od vie, srednje i nie vrste ine
se kao da su prisutne u realnosti due. Na taj nain jastvo stvara spoljanje i
unutranje dvojnosti, kao to ovek uzrokuje roenje loeg sina.
STIH 43:
182
XI.22.
Moj dragi Uddhava, materijalna tela su neprekidno podvrgnuta stvaranju i

unitenju usled sile vremena, ije su kretnje neprimetne. Ali zbog suptilne
prirode vremena, niko to ne primeuje.
STIH 44:
Razliita preobraajna stanja materijalnih tela zbivaju se kao preobraaji

plamena svee, vodenog toka reke, ili ploda drveta.
STIH 45:
Iako osvetljenje svetiljke koje se sastoji od bezbrojnih zraka svetlosti

prolaze kroz neprekidno stvaranje, preobraenje i unitenje, osoba iluzorne
inteligencije koja vidi svetiljku na trenutak pogreno e govoriti, "Ovo je svetlost
svetiljke." Dok osoba posmatra tekuu reku, svako malo protie i daleko otie
nova voda, pa ipak manje inteligentna osoba, posmatrajui jednu taku reke,
pogreno izjavljuje, "Ovo je voda reke." Slino, iako je materijalno telo ivog bie
neprekidno podvrgnuto preobraavanju, oni koji jednostavno rasipaju svoje
ivote pogreno misle i kau da je svako pojedino telesno stanje ovekov istinski
identitet.
STIH 46:
Osoba se zapravo ne raa iz semena prolih aktivnosti, niti ona, budui

besmrtna, umire. Zahvaljujui iluziji izgleda kao da se ivo bie raa i umire, kao
to izgleda da se vatra povezana sa ogrevnim drvetom zaee a zatim prestaje
da postoji.
STIH 47:
Oplodnja, trudnoa, roenje, stadijum bebe, detinjstvo, mladost, srednje

doba, starost i smrt su devet starosnih doba tela.
STIH 48:
Iako je materijalno telo razliito od jastva, usled neznanja uzrokovanog

povezanou s materijalnim osoba se pogreno identifikuje sa viim i niim
telesnim stanjima. Ponekad je srena osoba sposobna da napusti tu umnu
izmiljotinu.
183
XI.22.
STIH 49:
Na osnovu smrti neijeg oca ili dede, on moe pretpostaviti svoju vlastitu
smrt, i na osnovu roenja svog sina on moe razumeti stanje njegovog vlastitog
roenja. Osoba koja je realno razumela stvaranje i unitenje materijalnih tela
nije vie podvrgnuta tim dualnostima.
STIH 50:
Onaj ko posmatra klijanje drveta iz njegovog semena i konanu smrt

drveta nakon njegove zrelosti sigurno ostaje odvojeni posmatra zaseban od
drveta. Na isti nain, svedok roenja i smrti materijalnog tela ostaje odvojen od
njega.
STIH 51:
Neinteligentan ovek, koji nije uspeo da uvidi razliku izmeu sebe i

materijalne prirode, misli da je priroda istinska. U dodiru sa njom on postaje
posve zbunjen i ulazi u ciklus materijalnog postojanja.
STIH 52:
Usled plodonosnih delatnosti uslovljena dua lutajui u kontaktu sa gunom

vrline raa se meu mudracima ili polubogovima. U kontaktu sa gunom strasti
postaje demon ili ljudsko bie, a pridruivanjem guni neznanja ona se raa kao
duh ili u ivotinjskom carstvu.
STIH 53:
Kao to neko moe imitirati osobe koje vidi da pleu ili pevaju, na slian
nain dua, iako nikada nije vrioc materijalnih delatnosti, postaje zarobljenik
posredstvom materijalne inteligencije i na taj nain je prisiljena da imitira njena
svojstva.
STIH 54-55:
Materijalni ivot due, njeno iskustvo ulnog uivanja, su zapravo lani, o

potome Daarha, ba kao treperavi odraz drveta na povrini ustalasane vode, ili
kao privid okretanja pejsaa zemlje usled kolutanja oima, ili kao svet matanja
ili snova.
184
XI.22.
STIH 56:
Za onoga ko premilja o ulnom uivanju, materijalni ivot, iako mu

nedostaje postojanje u istini, ne nestaje, ba kao to ne nestaje ni neugodno
iskustvo u snu.
STIH 57:
Prema tome, o Uddhava, nemoj pokuavati da materijalnim ulima uiva

u ulnim zadovoljstvima. Uoi kako iluzija zasnovana na materijalnim
dualnostima onemoguuje oveka da spozna sebe.
STIH 58-59:
ak iako je zanemaren, vrean, ismejavan ili zlostavljan od strane

zlobivog oveka, ili ak iako je opetovano uznemiravan, tuen, vezan ili lien
svog zanimanja, popljuvan ili pomokren od strane ljudi u neznanju, onaj ko eli
najvii cilj u ivotu i pored svih tih tekoa treba upotrebiti svoju inteligenciju da
odri sebe na stabilnom duhovnom nivou.
STIH 60:
ri Uddhava je rekao: O najbolji od svih govornika, molim te objasni mi

kako to mogu pravilno shvatiti.
STIH 61:
O duo univerzuma, uslovljenost nae linosti u materijalnom svetu je

veoma jaka, pa prema tome veoma je teko ak i za uenog oveka da otrpi
uvrede koje su mu poinjene od strane neukih ljudi. Samo Tvoji bhakte, koji su
utemeljeni u Tvojoj slubi punoj ljubavi i koji su dostigli mir poivajui na tvojim
lotosovim stopalima, su sposobni da otrpe takve uvrede.
185
XI.23.
Pesma koju je ispevao Avanti Brahmana
XI.23.
PESMA KOJU JE ISPEVAO AVANTI BRAHMANA
STIH 1:
ukadeva Gosvami je rekao: Gospod Mukunda, zapovednik Daarha,

nakon to ga je Njegov najbolji bhakta, ri Uddhava, s takvim potovanjem
upitao, prvo je potvrdio primernost izjava njegovog sluge. A zatim je Gospod, o
ijim je slavnim junakim delima dobrobitno sluati, poeo da mu odgovara.
STIH 2:
Gospod ri Krina je rekao: O uenie Brihaspatija, praktino ne postoji

sveti ovek u ovom svetu koji je sposoban ponovo umiriti svoj vlastiti um nakon
to je bio uznemiren uvredljivim reima necivilizovanog oveka.
STIH 3:
Otre strele koje probadaju grudi i doseu do srca osobe ne uzrokuju

onoliko veliku patnju kao to uzrokuju strele osornih, uvredljivih rei koje se
taloe u srcu, kada su one izgovorene od strane necivilizovanog oveka.
STIH 4:
Moj dragi Uddhava, u tom smislu je ispriana veoma pobona pria, i sada
u ti je Ja ispriati. Molim te sasluaj sa velikom panjom.
STIH 5:
Jednom je izvesni sannyasi bio vrean na razliiti naine od strane

bezbonih ljudi. Meutim, sa odlunou on se seao da je on ispatao plod
njegove prethodne karme. Ispriau ti priu o njemu i ono o emu je govorio.
STIH 6:
U dravi Avanti nekada je iveo izvesni brahmana koji je bio veoma bogat
i obdaren obiljima, on je bio uposlen trgovakim zanimanjem. Ali je bio bedna
linost poudan, pohlepan i veoma sklon gnevu.
STIH 7:
186
XI.23.
U njegovom domu, lienom religioznosti i zakonitog ulnog zadovoljenja,

lanovi porodice i gosti nikada nisu bili pravilno potovani, ak ni na reima. On
ak nije doputao dovoljno zadovoljstva ni za svoje vlastito telo u prikladno
vreme.
STIH 8:
Budui da je bio tako bezduan i bedan, njegovi sinovi, rodbina, ena,

keri i sluge poeli su da se oseaju neprijateljski prema njemu. Postajui
zgaeni, nikada se nisu ophodili prema njemu sa oseajem ljubavi.
STIH 9:
Na taj nain su boanstva pet propisanih rtvovanja za kuedomaina

postali ljuti na brahmanu, koji je, budui tvrdica, uvao svoje blago kao Yaka, i
nije imao valjanog cilja bilo u ovom svetu ili u sledeem, i bio je posve lien i
religioznosti i ulnog zadovoljenja.
STIH 10:
O nesebini Uddhava, usled njegovog zanemarivanja ovih polubogova on

je iscrpeo svoju zalihu pobonosti i svo njegovo obilje. Zaliha njegovih mnogih
iscrpljujih napora je bila potpuno izgubljena.
STIH 11:
Moj dragi Uddhava, Jedan deo obilja ovog takozvanog brahmana su uzeli
njegovi roaci, jedan deo lopovi, jedan deo je nestao hirovitou promisla, jedan
deo usled dejstva vremena, jedan deo su uzeli obini ljudi a jedan deo dravni
inovnici.
STIH 12:
Konano, kada je njegovo vlasnitvo bilo potpuno izgubljeno, on koji se

nikada nije zanimao za religioznost ili ulno zadovoljenje postao je zanemaren od
strane njegovih porodinih lanova. Na taj nain on je poeo da osea
nepodnoljivu teskobu.
STIH 13:
187
XI.23.
Izgubivi svo njegovo obilje, on je oseao veliki bol i jadikovanje. Njegovo

grlo je bilo zagueno suzama, i dugo vremena je matao o svojoj srei. Onda ga
je preplavio moan oseaj odvojenosti.
STIH 14:
Brahmana je progovorio na sledei nain: O, koja velika nesrea! Ja sam

jednostavno muio sebe posve beskorisno, tako sam se naporno upinjao radi
novca koji nije bio namenjen ni za religioznost ni za materijalno zadovoljstvo.
STIH 15:
Generalno, obilja tvrdica nikada im ne donose bilo kakvu sreu. U ovom

ivotu ona su im uzrok samo-torture, a kada umru zbog tih obilja tvrdice idu u
pakao.
STIH 16:
Koliko god da iste slave poseduje proslavljena linost i koliko god

hvalevrednih osobina da se nae u osobi od vrline sve je to uniteno ak i sa
malom koliinom pohlepe, ba kao to je nekad privlana fizika lepota
upropatena i najmanjim tragom bele gube.
STIH 17:
U zaraivanju, dostizanju, uveanju, osiguranju, troenju, gubitku i

uivanju u bogatstvu, svi ljudi iskuavaju i veliki trud, strah, teskobu i obmanu.
STIH 18-19:
Kraa, nasilje, govorenje lai, dvolinost, pouda, gnev, smetenost, ponos,

svaa, neprijateljstvo, bezvernost, zavist i opasnost uzrokovana od strane ena,
kockanje i opijenost su petnaest nepoeljnih odlika koje zagauju oveka zbog
pohlepe za bogatstvom. Iako su ove odlike nepoeljne, ovek im pogreno
pripisuje vrednosti. Prema tome, onaj koji eli da dostigne istinsku dobrobit od
ivota treba ostati izdvojen od nepoeljnog materijalnog bogatstva.
STIH 20:
188
XI.23.
ak e i ovekova braa, ena, roditelji i prijatelji ujedinjeni sa njim u

ljubavi odmah raskinuti njihove oseajne odnose i postati neprijatelji zbog jedne
pare.
STIH 21:
ak i za malu svotu novca ta rodbina i prijatelji postaju veoma uzrujani i

njihov gnev je raspaljen. Delujui kao suparnici, oni brzo naputaju svu nenu
oseajnost i dobru volju i u trenutku odbacuju osobu, ak i do stepena da poine
ubistvo.
STIH 22:
On kojega slave ak i polubogovi, oni koji su dostigli ljudski oblik ivota, i

koji su u tom ljudskom obliku ivota postali utemeljeni kao prvoklasni brahmane,
su izuzetno sreni. Ako oni zanemare tu vanu ansu, time oni sigurno ubijaju
vlastiti samo-interes i tako dostiu najnesretniji kraj.
STIH 23:
Koji bi smrtan ovek, dostigavi ljudski oblik ivota, koji je sama kapija i
raja i osloboenja, dobrovoljno postao vezan za materijalna dobra ovog
bezvrednog prebivalita?
STIH 24:
Onaj ko propusti da deli njegovo bogatstvo onima koji su dostojni toga

polubogovi, mudraci, preci i obina iva bia, kao i njegovi neposredni roaci,
rodbina i on sam odrava svoje bogatstvo kao Yaka i na taj nain e pasti.
STIH 25:
Otroumna osoba je sposobna da iskoristi svoj um, mladost i snagu da bi

dostigla savrenstvo. Ali ja sam grozniavo proerdao sve to u beskorisnom
naporu za buduim gomilanjem bogatstva. Sada, ja sam star ovek, ta mogu
dostii?
STIH 26:
189
XI.23.
Zato bi inteligentan ovek morao ispatati zbog njegovih neprekidnih

napora da doe do bogatstva? Zaista, itav ovaj svet je posve zbunjen neijom
iluzornom energijom.
STIH 27:
Za onoga ko je u zagrljaju smrti, kakva je korist od bogatstva ili onih koji

ga ponude, od ulnog uivanja ili onih koji ga ponude, ili, u tom smislu, kakva je
korist od bilo koje vrste plodonosne aktivnosti, koja prosto uzrokuje da osoba
ponovo prihvati roenje u materijalnom svetu?
STIH 28:
Svevinja Boanska Linost, Gospod Hari, u kome su sadrani svi

polubogovi, mora biti da je zadovoljan sa mnom. Zaista, On me je doveo u ovo
ispatajue stanje i prisilio me da iskusim odvojenost, koja je brod koji e me
preneti preko ovog okeana materijalnog ivota.
STIH 29:
Ako ima imalo preostalog vremena u mom ivotu, ja u vriti strogosti i

usiliti moje telo da opstaje samo na pukim neophodnostima. Bez dalje
zbunjenosti ja trebam slediti ono to sainjava moj celoviti samo-interes u
ivotu, i ja trebam ostati zadovoljan unutar sebe
STIH 30:
Na taj nain neka predsedavajui polubogovi ova tri sveta ljubazno pokau
svoju milost prema meni. Zaista, Maharaja Khatvanga je bio sposoban da
dostigne duhovni svet u trenutku.
STIH 31:
Gospod ri Krina je nastavio: Sa tako odlunim umom, taj izvanredni

Avanti brahmana je bio sposoban da razdrei vor elje unutar svog srca. On je
zatim preuzeo ulogu mirnog i tihog sannyasi prosijakog reda.
STIH 32:
Lutao je povrinom zemlje, odravajui svoju inteligenciju, ula i ivotni

vazduh pod kontrolom. Da bi isprosio milostinju putovao je sam do razliitih
190
XI.23.
gradova i naselja. Nije oglaavao svoj napredan duhovni poloaj i na taj nain
nije bio prepoznat od drugih.
STIH 33:
O ljubazni Uddhava, gledajui ga kao starog, prljavog prosjaka, prostake

osobe bi ga sramotili sa mnogim uvredama.
STIH 34:
Neke od tih osoba bi mu uzeli njegov sannyasi tap, a neke posudu za

vodu koju je on koristio i kao zdelu za proenje. Neki bi mu uzeli jelensku kou
za sedanje, neki njegovu brojanicu, a neki bi mu ukrali njegovu iznoenu i
poderanu odeu. inei te stvari pred njim, oni su se pretvarali da e mu ih
vratiti a onda bi ih ponovo sakrili.
STIH 35:
Dok bi sedao na obali reke da bi jeo hranu koju je skupio u prosidbi, takvi
grene bitange bi doli i pomokrili mu se na hranu, i usuivali su se da pljuju na
njegovu glavu.
STIH 36:
Iako je preuzeo zavet utnje, oni bi pokuavali da ga navedu da pria, i

ako on ne bi govorio onda bi ga tukli tapovima. Drugi bi ga grdili govorei, "Ovaj
ovek je samo lopov." A drugi bi ga vezivali konopcima, uz povike, "Sveite ga!
Sveite ga!"
STIH 37:
Oni bi ga kritizirali i vreali, govorei, "Ovaj ovek je samo licemer i

varalica. On prosto pravi poslovanje od religije samo zato to je izgubio svoje
bogatstvo i to ga je porodica odbacila."
STIH 38-39:
Neki su se izrugivali sa njim govorei, "Samo pogledaj ovog velikog

monog mudraca! On je postojan kao planine Himalaya. Uz pomo vebi utnje
on stremi svome cilju sa velikom odlunou, ba kao patak." Druge osobe bi
191
XI.23.
putali vetrove po njemu, a neki bi ponekad vezali tog dvaput-roenog

brahmanu u lance i drali ga zatoenog kao ivotinju, kunog ljubimca.
STIH 40:
Brahmana je shvatao da je svo njegovo ispatanje od drugih ivih bia,

od viih sila materijalne prirode i od njegovog vlastitog tela bilo neizbeno,
budui dodeljeno mu provienjem.
STIH 41:
ak iako je bio tako vrean od strane nieklasnih ljudi koji su nastojali da

izazovu njegov pad, on je ostao postojan u svojim duhovnim dunostima.
Usredsreujui svoju odlunost u guni vrline, on je otpoeo da peva sledeu
pesmu.
STIH 42:
Brahmana je rekao: Ovi ljudi nisu uzrok moje sree i nesree. Niti su to
polubogovi, moje vlastito telo, planete, moje prole delatnosti, ili vreme.
Zapravo, to je samo um koji uzrokuje sreu i nesreu i neprekidno ponavljanje
STIH 43:
Moni um pokree delovanje materijalnih guna, od kojih se razvijaju

razliite vrste materijalnih delatnosti u gunama vrline, strasti i neznanja. Od
delatnosti svake od ovih guna razvijaju se njima odgovarajua stanja ivota.
STIH 44:
Iako je prisutan zajedno sa umom, koji se bori, u materijalnom telu, nad-

dua, ne ini napor za postignuem, zato to je On ve obdaren
transcendentalnim prosvetljenjem. Delujui kao moj prijatelj, On jednostavno
svedoi sa Njegovog transcendentalnog poloaja. Ja, infinitezimalna duhovna
dua, s druga strane, sam prigrlio ovaj um, koji je ogledalo koje odraava sliku
materijalnog sveta. Na taj nain ja sam postao zaokupljen uivanjem u
objektima elja i zapleo sam se usled uspostavljene veze sa gunama materijalna
prirode.
192
XI.23.
STIH 45:
Milostinja, propisane dunosti, pridravanje glavnih i sporednih

regulativnih principa, sluanje iz svetih spisa, pobone delatnosti i proiavajui
zaveti svi imaju kao njihov konaan cilj obuzdavanje uma. Zaista,
usredotoenost uma na Svevinjeg je najvia yoga.
STIH 46:
Ako je um osobe savreno usredsreen i smiren, onda, reci mi od kakve je

potrebe da ta osoba izvrava obrede milostinje i ostale pobone rituale? A ako
um osobe ostaje neobuzdan, izgubljen u neznanju, onda od kakve su koristi za
njega takve delatnosti?
STIH 47:
Sva ula se nalaze pod kontrolom uma od pradavnih vremena, a sam um

nikada ne dolazi pod vlast bilo koga. On je jai od najjaih, i njegova boanska
mo je strahovita. Prema tome, svako ko moe dovesti um pod kontrolu postaje
gospodar svih ula.
STIH 48:
Neuspeh u ovladavanju ovim neukrotivim neprijateljem, umom, iji su

nagoni nepodnoljivi i koji mui srce, posve zbunjuje mnoge ljude i stvara
beskorisne svae sa drugima. Tako da oni zakljuuju da su drugi ljudi bilo njihovi
prijatelji, ili strana koja je ravnoduna prema njima.
STIH 49:
Osoba koja se identifikuje sa svojim telom, koje je jednostavno proizvod

materijalnog uma, je zaslepljena u svojoj inteligenciji, razmiljajui u okvirima
"ja" i "moje." Zbog njihove iluzije - "ovo sam ja, ali ono je neko drugi," oni lutaju
u beskonanoj tmini.
STIH 50:
Ako vi kaete da su ovi ljudi uzrok moje sree i nesree, onda, gde je
mesto due u takvom shvatanju? Ova srea i nesrea ne odnosi se na duu ve
193
XI.23.
na sadejstva izmeu materijalnih tela. Ako se neko vlastitim zubima ugrize za

jezik, na koga on moe biti ljut u svom bolu?
STIH 51:
Ako kae da polubogovi koji vladaju telesnim ulima uzrokuju ispatanje,

ipak, kako takvo ispatanje moe da se primeni na duhovnu duu? To dejstvo i
predmet tog dejstva su samo meudelovanje nestalnih ula i njihovih upravnih
boanstava. Kada jedan ud napadne drugi, na koga osoba u tom telu moe da se
ljuti?
STIH 52:
Ako bi sama dua bila uzrok sree i nesree, onda ne bismo mogli da
okrivljivati ostale, budui da bi srea i nesrea jednostavno bila priroda due.
Prema ovoj teoriji, nita osim due zapravo ne postoji, i ako bi mi opaali neto
osim due, to bi bila iluzija. Prema tome, budui da u ovakvom shvatanju srea i
nesree zapravo ne postoje, zato biti srdit na sebe ili druge?
STIH 53:
A ako razmatramo hipotezu da su planete neposredan uzrok ispatanja i

sree, kako se to onda odnosi na neroenu duu, koja je vena? Nakon svega,
dejstvo planeta se odnosi samo na one stvari koje su roene. Struni astrolozi bi
konano objanjavali kako planete samo uzrokuju patnju jedna drugoj. Prema
tome, budui da je duhovna dua razliita od palenta i od materijalnog tela, na
koga onda ona moe da usmeri svoj gnev?
STIH 54:
Ako pretpostavimo da je plodonosan rad uzrok sree i nesree, jo uvek se

to ne odnosi na duu. Ideja o materijalnoj delatnosti nastaje onda kada postoji
duhovni vrioc koji je svestan i materijalno telo koje je podlono promenama
sree i nesree kao reakcija na takvu delatnost. Budui da telo nema ivot, ono
zapravo ne moe biti primaoc sree i nesree, niti to moe biti dua, koja je
konano posve duhovna i odvojena od materijalnog tela. Budui da karma nema
konanu osnovu ni u telu ni u dui, na koga osoba da bude gnevna?
STIH 55:
194
XI.23.
Ako prihvatimo vreme kao uzrok sree i nesree, to iskustvo jo uvek ne

moe da bude primenljivo na duhovnu duu, budui da je vreme manifestacija
Gospodove duhovne energije a ivo bie je takoe ekspanzija Gospodove
duhovne energije manifestovane u vremenu. Sasvim izvesno da vatra ne
sagoreva svoje vlastite plamenove i iskre, niti hladnoa oteuje vlastite pahulje
ili ledenice. Zapravo, duhovna dua je transcendentalna i iznad iskustva
materijalne sree i nesree. Stoga, na koga, osoba treba biti gnevna?
STIH 56:
Lani ja daje oblije iluzornom materijalnom postojanju i na taj nain

iskuava materijalnu sreu i nesreu. Duhovna dua je, meutim,
transcendentalna materijalnoj prirodi; ona zapravo nikada ne moe biti pogoena
materijalnom sreom i nesreom na bilo kom mestu, pod bilo kojim okolnostima
ili posredstvom bilo koje osobe. Osoba koja to razume nema se ega plaiti od
materijalne kreacije.
STIH 57:
Ja u prei preko nesavladivog okeana neznanja bivajui vrsto

usredsreen u slubi lotosovih stopala Krina. Ovo je prihvaeno od prethodnih
acarya, koji su bili utemeljeni u vrstoj devociji prema Gospodu, Paramatmi,
Svevinjoj Boanskoj Linosti.
STIH 58:
Gospod ri Krina ree: Postajui tako odvojen od gubitka svog vlasnitva,

ovaj mudrac je napustio svoju mrzovolju. Napustio je dom, uzeo sannyasu, i
poeo lutati zemljom. ak i kada je bio vrean od strane budalastih probisveta
on je ostajao nepokolebljiv u svojim dunostima i pevao je tu pesmu.
STIH 59:
Izuzev vlastite umne pometenosti nema druge sile koja ini da dua
doivljava sreu i nesreu. Njeno opaanje prijatelja, ravnodunih i neprijatelja i
itav materijalni ivot koji ona gradi na osnovama takvog opaanja nastaje
jednostavno od neznanja.
STIH 60:
195
XI.23.
Moj dragi Uddhava, usredsreujui svoju inteligenciju na Mene, ti e na

taj nain potpuno ovladati svojim umom. To je sutina nauke o yogi.
STIH 61:
Svako ko slua ili kazuje drugima ovu pesmu sannyasija, koja pretstavlja
nauno znanja o Apsolutu, i ko na taj nain meditira na nju sa punom panjom,
nikada nee biti ponovo nadvladan dvostranostima materijalne sree i nesree.
196
XI.24.
Sankhya Filosofija
XI.24.
SANKHYA FILOSOFIJA
STIH 1:
Gospod ri Krina ree: Sada u ti opisati nauku o Sankhyi, koja je bila

savreno uspostavljena od strane drevnih autoriteta. Uz pomo razumevanja ove
nauke osoba moe odmah napustiti iluziju materijalne dualnosti.
STIH 2:
Izvorno, tokom Krita-yuge, kada su svi ljudi bili struni u ispravnom

razmatranju duhovni razlika, i takoe pre toga, tokom perioda unitenja,
postojao je samo posmatra, nerazliit od posmatranog objekta.
STIH 3:
Ta jedna Apsolutna Istina, ostajui nezavisna od materijalnih dvostranosti i

nepristupana obinom govoru i umu, podelila je Sebe u dve kategorije
materijalnu prirodu i iva bia koja pokuavaju da uivaju ispoljenja te prirode.
STIH 4:
Od ove dve kategorije manifestacije, jedna je materijalna priroda, koja

ukljuuje oboje suptilne uzroke i ispoljenja materijalne tvorevine. Druga
kategorija je svesno ivo bie, oznaeno kao uivaoc.
STIH 5:
Kada je materijalna priroda bila pobuena Mojim letiminim pogledom, tri

materijalne gune1 vrlina, strast i neznanje postale su ispoljene da bi se
ispunile neispunjene elje uslovljenih dua.
STIH 6:
Od tih guna pojavila se iskonska sutra, zajedno sa mahat-tattvom.

Preobraajem te mahat-tattve bio je stvoren lani ja, uzrok sve zbunjenosti i
smetenosti ivih bia.
1
Nain na koji se neto dogaa ili ini; obojenje, tonalitet, raspoloenje, ud.
197
XI.24.
Sankhya Filosofija
STIH 7:
Lani ja, koji je uzrok fizikih utisaka, ula, i uma, obuhvata oboje duh i
materiju i ispoljava se, u tri razliite vrste: u gunama vrline, strasti i neznanja.
STIH 8:
Od lanog ja u guni neznanja dolazi suptilna fizika opaanja, od kojih

nastaju grubi elementi. Od lanog ja u guni strasti nastaju ula, a od lanog ja u
guni vrline nastaje jedanaest polubogova.
STIH 9:
Pobueni od Mene, svi ti elementi se zdruuju da bi delovali na ureen

nain i zajedno izrodili kosmiko jaje, koje je Moje uzvieno mesto prebivanja.
STIH 10:
Ja se Lino pojavljujem unutar tog jajeta, koje pluta na vodi okeana

uzronosti, i iz Mog pupka izrasta kosmiki lotos, mesto pojave prvoroenog -
Brahme.
STIH 11:
Gospodar Brahma, dua univerzuma, budui obdaren gunom strasti,

izvrio je velike strogosti zahvaljujui Mojoj milosti i tako je stvorio ova tri
planetarna sistema, zvana Bhur, Bhuvar i Svar, zajedno sa njihovom
predsedavajuim boanstvima.
STIH 12:
Nebesa su bila uspostavljena kao prebivalite polubogova, Bhuvarloka kao

prebivalite sablasnih duhova, a zemaljski sistem kao mesto za ljudska i druga
smrtna bia. Oni mistici koji tee osloboenju su unapreeni iznad ova tri
odeljka.
STIH 13:
Gospodar Brahma je stvorio predeo ispod zemlje za demone i Naga zmije.

Na taj nain su bila dodeljena odredita tri sveta kao odgovarajue reakcije za
razliite vrste delatnosti vrene u okvirima tri gune materijalne prirode.
198
XI.24.
Sankhya Filosofija
STIH 14:
Uz pomo mistine yoge, velikih strogosti i odvojenog reda ivota, ista

odredita Maharloke, Janaloke, Tapoloke i Satyaloke se dostiu. Ali devocijskom
yogom, osoba dostie moje transcendentalno prebivalite.
STIH 15:
Sve rezultati plodonosnog delovanja u ovom svetu sam odredio Ja, vrhovni
tvorac, delujui kao sila vremena. Tako se osoba ponekad uzdigne iznad povrine
ove mone reke guna prirode a ponekad je iznova zagnjurena u nju.
STIH 16:
Kakva god vidljiva pojava da postoji unutar ovog sveta mala ili velika
sigurno sadri oboje materijalnu prirodu i njenog uivaoca, duhovnu duu.
STIH 17:
Zlato i zemlja izvorno postoje kao sastavni delovi. Od zlata osoba moe
napraviti zlatne ukrase kao to su narukvice i naunice, a od zemlje osoba moe
nainiti glineno posue i tanjire. Izvorni sastojci, zlato i zemlja, su postojali pre
tih proizvoda koji su sainjeni od njih a kada je proizvod tokom vremena uniten,
izvorni sastojci, zlato i zemlja, e ostati. Stoga, budui da su sastojci prisutni i na
poetku i na kraju, oni takoe moraju biti prisutni i u sredinjoj fazi, uzimajui
oblije odreenog proizvoda kojem mi zbog pogodnosti dodeljujemo odreeno
ime, kao to su narukvice, naunice, posuda ili tanjir. Prema tome moemo
razumeti da budui da uzroni sastojak postoji pre stvaranja proizvoda i nakon
unitenja proizvoda, isti uzroni sastojak mora biti prisutan tokom faze kada je
proizvod ispoljen, odravajui proizvod kao osnov njegove realnosti.
STIH 18:
Materijalni predmeti, koji su i sami sainjeni od osnovnih elemenata,

sainjavaju druge materijalne predmete kroz preoblikovanje. Tako jedan stvoreni
predmet postaje uzrokom i biva osnova za drugi stvoreni predmet. Odreeni
predmet moe na taj nain biti nazvan stvarnim u smislu da poseduje osnovnu
prirodu drugog predmeta koji je tvorevina izvornog stanja.
199
XI.24.
Sankhya Filosofija
STIH 19:
Materijalni univerzum moe se smatrati stvarnim, budui da ima prirodu

kao njegovi izvorni inioci i konano stanje. Gospod Maha-Vinu je poivalite
prirode, koja postaje ispoljena putem sile vremena. Stoga priroda, svemogui
Vinu i vreme nisi razliiti od Mene, Vrhovne Apsolutne Istine.
STIH 20:
Sve dok Svevinja Boanska Linost nastavlja da letimino pogleda na

prirodu, materijalni svet nastavlja da postoji, opetovano se ispoljavajui kroz
raanje izvanrednog i raznolikog toka kosmike tvorevine.
STIH 21:
Ja sam osnova kosmikog oblika, koji ispoljava beskonanu raznolikost

posredstvom opetovanog stvaranja, odravanja i unitavanja planetarnih
sistema. Prvobitno sadravajui u sebi sve planete u neaktivnom stanju, Moj
kosmiki oblik ispoljava raznolikosti stvorenog ivota rasporeivanjem skladnih
spojeva pet materijalnih elemenata.
STIH 22-27:
U vreme unitenja, smrtno telo ivog bia postepeno se pretvara u hranu.

Hrana se pretvara u itarice, a itarice se ponovo stapaju sa zemljom. Zemlja
postepeno prelazi u svoj suptilni oblik, miris. Miris se pretvara u vodu, a voda
dalje postepeno prelazi u njenu suptilnu odliku, ukus. Ukus postepeno prelazi u
vatru, koja se pretvara u oblik. Oblik prelazi u dodir, a dodir se pretvara u eter.
Eter se konano pretvara u senzaciju zvuka. Sva ula se stapaju u svoje vlastite
izvore, predsedavajue polubogove, a oni, o blagi Uddhava, prelaze u upravni
um, koji sam prelazi u lani ja u guni vrline. Zvuk postaje jedno sa lanim ja u
guni neznanja, a svemoni lani ja, prvi od svih fizikih elemenata, postepeno
prelazi u sveukupnu prirodu. Sveukupna materijalna priroda, glavno skladite tri
osnovne gune, rastapa se u te gune. Te gune materijalne prirode zatim
postepeno prelaze u suptilan, neispoljeni oblik prirode, a taj neispoljeni oblik
postepeno prelazi u vreme. Vreme se stapa sa Svevinjim Gospodom, prisutnim
u obliku sveznajueg Maha-purue, izvornog pokretaa svih ivih bia. Taj izvor
200
XI.24.
Sankhya Filosofija
sveg ivota se stapa u Mene, neroenu Vrhovnu Duu, koja jedina ostaje
utemeljena, osnovana u Sebi samoj. Od Njega se ispoljava svo stvaranje i
unitenje.
STIH 28:
Kao to izlazee sunce uklanja tamu neba, slino tome ovo nauno znanje
o kosmikom unitenju uklanja svu iluzornu dualnost iz uma ozbiljnog uenika.
ak i ako iluzija na neki nain ue u njegovo srce, ona ne moe ostati tamo.
STIH 29:
Na taj nain sam Ja, savreni poznavaoc svega materijalnog i duhovnog,

izgovorio ovo znanje o Sankhyi, koje unitava iluziju sumnje uz pomo naune
analize stvaranje i unitenja.
201
XI.25.
Tri gune materijalne prirode i iznad njih
XI.25.
TRI GUNE MATERIJALNE PRIRODE I IZNAD NJIH
STIH 1:
Svevinje Boanska Linost ree: O najbolji meu ljudima, molim te

posluaj dok ti objanjavam kako ivo bie dostie odreenu prirodu zahvaljujui
druenju sa pojedinim gunama materijalne prirode.
STIH 2-5:
Kontrola uma i ula, trpeljivost, uvianje razlika, istrajnost na neijoj

propisanoj dunosti, istinoljubivost, milosre, paljivo prouavanje prolosti i
budunosti, zadovoljstvo u bilo kakvom stanju, irokogrudost, odricanje od
ulnog uivanja, vera u duhovnog uitelja, postienost pri neprimerenom
delovanju, milostinja, jednostavnost, poniznost i zadovoljstvo unutar sebe su
odlike gune vrline.
Materijalna elja, veliki napor, drskost (odsustvo potovanja),

nezadovoljstvo ak i pri dostizanju dobiti, lani ponos, molitva radi materijalnog
napretka, smatranje samog sebe boljim i razliitim od drugih, ulno uivanje,
nepromiljena voljnost za sukob, slavoljublje, tenja ka podrugivanju prema
drugima, isticanje vlastitih sposobnosti i proglaavanje ispravnim svojih
delatnosti na osnovama vlastite sile su sve odlike gune strasti.
Nesnoljiv gnev, tvrdiluk, govor bez autoriteta svetih spisa, divlja mrnja,
ivljenje kao parazit, licemerje, hronian umor, svaa, jadikovanje, obmana,
nesrea, deprimiranost, predugo spavanje, lana oekivanja, strah i lenjost su
glavne odlike gune neznanja.
Sada molim te posluaj o meu-povezanostima tih triju guna.
STIH 6:
Moj dragi Uddhava, kombinacija tri gune je prisutna u nainu miljenja

"ja" i "moje." Uobiajeni poslovi ovog sveta, koji se izvravaju posredstvom uma,
202
XI.25.
predmeti opaanja, ula i ivotni vazdusi fizikog tela, su takoe osnovani na

kombinaciji ovih guna.
STIH 7:
Kada se osoba posveti religioznosti, ekonomskom razvoju i ulnom

uivanju; vera, obilje i ulno uivanje steeni uz pomo njenih napora ine
vidljivim i ova sadejstva izmeu tri gune materijalne prirode.
STIH 8:
Kada ovek eli ulno uivanje, budui vezan za porodini ivot, i kada
posledino tome postane utemeljen u pobonosti i radnim dunostima,
meudelovanje ove tri gune materijalne prirode se ispoljava.
STIH 9:
Za osobu koja pokazuje takve odlike kao to su samokontrola, jasno je da

je preteno u guni vrline. Slino tome, ostraena osoba je prepoznatljiva po
njenoj udnji, a onaj ko je u neznanju je prepoznatljiv po odlikama kao to je
gnev.
STIH 10:
Bilo koja osoba, bilo ovek, bilo ena, ko oboava Mene s ljubavlju i
predanou, nudei njegove ili njene propisane dunosti Meni bez materijalnih
vezanosti, jasno je da je smetena u vrlini.
STIH 11:
Kada Me osoba oboava svojim propisanim dunostima sa nadom da e

stei materijalnu naknadu, treba shvatiti da je njena priroda u strasti, a ko Me
oboava sa eljom da ini nasilje nad drugima je u neznanju.
STIH 12:
Te tri gune materijalne prirode vrlina, strast i neznanje utiu na ivo

bie, ali ne i na Mene. Ispoljavajui se u umu ivog bia, te gune navode ivo
bie da postane vezano za materijalno telo i druge stvorene predmete. Na taj
nain ivo bie je sputano.
203
XI.25.
STIH 13:
Kada guna vrline, koja je blistava, ista i povoljna, preovladava nad

strau i neznanjem, ovek postaje obdaren sreom, vrlinom, znanjem, i drugim
dobrim odlikama.
STIH 14:
Kada guna strasti, koja uzrokuje vezanost, razdvajanje i uposlenost,

savlada neznanje i vrlinu, ovek poinje da naporno radi da bi zadobio ugled i
bogatstvo. Tako u guni strasti on doivljava teskobu i naprezanje.
STIH 15:
Kada guna neznanja savlada strast i vrlinu, ona prekriva svest ivog bia i
ini osobu glupom i tupom. Padajui u jadikovanje i iluziju, osoba u guni
neznanja prekomerno spava, preputa se lanim nadama, i ispoljava nasilje
prema drugima.
STIH 16:
Kada svest postane ista i kada su ula odvojena od materije, osoba

doivljava neustraivost unutar materijalnog tela i odvojenost od materijalnog
uma. Treba razumeti te okolnosti kao preovladanost gune vrline, u kojoj osoba
ima priliku da spozna Mene.
STIH 17:
Treba razumeti gunu strasti po njenim simptomima izvitoperenost

inteligencije zbog preterane aktivnosti, nesposobnosti da se ula opaanja
razveu od svetovnih objekata, nezdravo stanje radnih fizikih organa, i
smetenost uma.
STIH 18:
Kada neija via svesnost zataji i konano nestane i na taj nain osoba
postane nesposobna za pribranu panju, njen um je osujeen i ispoljava
neznanje i otupelost. Treba razumeti takvo stanje kao preovladanost gune
neznanja.
STIH 19:
204
XI.25.
Sa poveanjem gune vrline, snaga polubogova se uveava. Kada se uvea

strast, demoni postaju snani. A kada se uzdigne neznanje, O Uddhava, snaga
najzloestijih se uveava.
STIH 20:
Treba biti shvaeno da puna budnost dolazi od gune vrline, spavanje i

snovi od gune strasti, a dubok san bez snova od gune neznanja. etvrto stanje
svesti proima ova tri i ono je transcendentalno.
STIH 21:
Uene osobe posveene vedskoj kulturi se uzdiu pomou gune vrline na

sve vie i vie poloaje. Guna neznanja, s druge strane, prisiljava osobu da se
sunovrauje u sve nia i nia roenja. A uz pomo gune strasti osoba nastavlja
da se seli kroz ljudska tela.
STIH 22:
Onaj ko napusti ovaj svet u guni vrline odlazi na rajske planete, onaj koji
ga napusti u guni strasti ostaje u svetovima ljudskih bia, a oni koji umiru u guni
neznanja moraju ii u pakao. Ali oni koji su slobodni od uticaja svih guna prirode
dolaze Meni.
STIH 23:
Delatnost izvrena kao ponuda Meni, bez oekivanja plodonosnog

rezultata, smatra se da je u guni vrline. Delatnost izvrena sa eljom da se uiva
u plodovima delatnosti je u guni strasti. A delatnost potaknuta nasiljem i
zlobivou je u guni neznanja.
STIH 24:
Apsolutno znanje je u guni vrline, znanje osnovano na dualnosti je u guni

strasti, a budalasto, svetovno znanje je u guni neznanja. Meutim, znanje koje je
zasnovano na Meni, treba shvatiti da je transcendentalno.
STIH 25:
205
XI.25.
Prebivalite u umi je u guni vrline, prebivalite u gradu je u guni strasti, a

prebivalite u kockarnici ispoljava odlike neznanja, a prebivalite tamo gde Ja
prebivam je transcendentalno.
STIH 26:
Vrioc delatnosti koji je slobodan od vezanosti je u guni vrline, onaj koji je

zaslepljen linim eljama je u guni strasti, a vrioc delatnosti koji je u potpunom
zaboravu kako da razlikuje dobro od loeg je u guni neznanja. Ali vrioc
delatnosti koji je prihvatio Moje utoite je transcendentalan gunama materijalne
prirode.
STIH 27:
Vera usmerena ka duhovnom ivotu je u guni vrline, vera ukorenjena u

plodonosnoj delatnosti je u guni strasti, a vera koja prebiva u nereligioznim
delatnostima je u guni neznanja, meutim, vera u Moju slubu predanog
potovanja je ista transcendencija.
STIH 28:
Hrana koja je korisna za zdravlje, ista i dobavljena bez tekoa je u guni

vrline, hrana koja prua neposredno zadovoljstvo ulima je u guni strasti, a
hrana koja je neista i uzrokuje patnju je u guni neznanja.
STIH 29:
Srea koja potie od jastva je u guni vrline, srea osnovana na ulnom

zadovoljenju je u guni strasti, a srea zasnovana na obmani i degradaciji je u
guni neznanja. Ali srea utemeljena u Meni je transcendentalna.
STIH 30:
Stoga, materijalna sutina, mesto, posledica delatnosti, vreme, znanje,

delatnost, vrioc delatnosti, vera, stanje svesti, vrste ivota i odredite nakon
smrti su svi zasnovani na tri gune materijalne prirode.
STIH 31:
O najbolji od ljudskih bia, sva stanja materijalnog postojanja su u vezi sa

interakcijama duhovne due, uivaoca i materijalne prirode. Bilo vidljiva, ujna ili
206
XI.25.
pak samo zamiljena unutar uma, sva su ona bez izuzetka sainjena od guna
materijalne prirode.
STIH 32:
O plemeniti Uddhava, svi ti razliiti stadijumi uslovljeno ivota nastaju od

delatnosti roenih od guna materijalne prirode. ivo bie koje savlada te gune,
ispoljene iz uma, moe posvetiti sebe Meni kroz proces slube predanog
potovanja i na taj nain dostii istu ljubav prema Meni.
STIH 33:
Prema tome, dostigavi ljudski oblik ivota, koji omoguava osobi da

razvije puno znanje, oni koji su inteligentni trebaju se osloboditi od sve
zagaenosti guna materijalne prirode i uposliti se iskljuivo u slubi punoj ljubavi
prema Meni.
STIH 34:
Razborit mudrac, slobodan od svih materijalnih veza i smetenosti, treba

obuzdati svoja ula i oboavati Mene. On treba savladati gune strasti i neznanja
uz pomo angaovanja jedino u onim stvarima i delatnostima koje su u guni
vrline.
STIH 35:
Zatim, bivajui utemeljen u slubi predanog potovanja, mudrac takoe

treba savladati i materijalnu gunu vrline uz pomo ravnodunosti prema tim
gunama. Na taj nain smirena unutar svog uma, duhovna dua, osloboena od
svih guna materijalne prirode, naputa sam uzrok uslovljenog ivota i dostie
Mene.
STIH 36:
Osloboena od suptilnih uslovljenosti uma kao i od guna materijalne

prirode koje su roene iz materijalne svesnosti, ivo bie postaje u potpunosti
zadovoljno iskuavajui Moj transcendentalni oblik. Ono vie ne traga za
uivanjem u spoljanjoj energiji, niti ono vie promilja niti se sea takvog
uivanja unutar sebe.
207
XI.26.
Aila-gita
XI.26.
AILA-GITA
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree:
Dostigavi ovaj ljudski oblik ivota, koji prua osobi priliku da spozna
Mene, i bivajui utemeljena u Mojoj slubi predanog potovanja, osoba moe
dostii Mene, rezervoar sveg zadovoljstva i Vrhovnu Duu sveg postojanja, koja
prebiva u srcu svih ivih bia.
STIH 2:
Osoba utemeljena u transcendentalnom znanju je osloboena od

uslovljenog ivota uz pomo naputanja lane identifikacije sa tvorevinama guna
materijalne prirode. Ona posmatra te tvorevine jednostavno kao iluziju, i
izbegava zapletenost u gune materijalne prirode, iako je u neprekidnom kontaktu
sa njima. Budui da gune materijalne prirode i tvorevine nastale od njih prosto
nisu istinite, ona ih ne prihvata.
STIH 3:
Osoba se nikada ne treba druiti sa materijalistima, onima koji su

posveeni zadovoljavanju svojih genitalija i stomaka. Sledei njih osoba pada u
najdublji ponor tame, ba kao i slepac koji sledi drugog slepca.
STIH 4:
Narednu pesmu je ispevao slavni car Pururava. Kada je bio lien prisustva
svoje ene, Urvai, on je u prvo vreme bio zbunjen, ali uz pomo kontrole
vlastitog jadikovanja on je poeo da osea odvojenost.
STIH 5:
Kada ga je ona napustila, iako je bio nag on je trao za njom ba kao

ludak i prizivao je u velikoj teskobi, "O moja suprugo, O svirepa damo! Molim te
stani!"
208
XI.26.
Aila-gita
STIH 6:
Iako je mnoge godina Pururava uivao u seksualnim zadovoljstvima u

veernjim satima, jo uvek on nije bio zadovoljan takvim beznaajnim
uivanjem. Njegov um je bio toliko privuen sa Urvai da nije ni primetio kako
noi dolaze i prolaze.
STIH 7:
Kralj Aila je rekao: Avaj, samo pogledaj veliinu moje iluzije! Ova boginja
me grlila i drala me oko vrata u zagrljaju. Moje srce je bilo tako zagaeno
poudom da nisam imao predstavu kako je moj ivot prolazio.
STIH 8:
Ta dama me obmanula toliko da nisam primeivao izlazak i zalazak sunca.

Avaj, tolike mnoge godine ja sam provodio dane isprazno!
STIH 9
Avaj, iako bih trebao biti mono car, krunski dragulj svih kraljeva na ovoj
zemlji, samo pogledaj kako me je moja smetenost uinila igrakom, kunim
ljubimcem u rukama ene!
STIH 10:
Iako sam bio moni gospodar sa ogromnim obiljem, ova ena me je

napustila kao da nisam bolji od beznaajne travke. Pa ipak, nag i bez ikakvog
stida, ja sam je sledio, plaui za njom kao poludeo ovek.
STIH 11:
Gde je moj takozvani sjajni ugled, mo i suverenost? Ba kao magarac

koga magarica rita po njuci, ja sam jurio za enom koja me je ve napustila.
STIH 12:
Kakva je korist od velikog obrazovanja ili praktikovanja strogosti i

odvojenosti, i kakva je korist od prouavanja svetih spisa, obitavanja na
usamljenom mestu i tihovanja, ako nakon svega toga, neiji um ukrade ena?
STIH 13:
209
XI.26.
Aila-gita
Doavola samnom! Ja sam tako budalast da ak nisam znao ni ta je

dobro za mene, iako sam arogantno mislio da sam visoko inteligentan. Iako sam
dostigao uzvieni poloaj gospodara, dopustio sam sam sebi da me savlada ena
kao da sam junac ili magarac.
STIH 14:
ak i nakon to sam uivao takozvani nektar usana Urvai mnoge godine,

moje poudne elje su sve vie i vie rasle unutar mog srca i nikada nisu bile
zadovoljene, ba kao to se vatra nikada ne moe ugasiti prinosima masla koji se
izlivaju u njene plamenove.
STIH 15:
Ko osim Svevinje Boanske Linosti, koji obitava izvan materijalnog

opaanja i koji je gospodar samozadovoljnih mudraca, moe eventualno spasiti
moju svest, koju je ukrala prostitutka?
STIH 16:
Zato to sam dopustio svojoj inteligenciji da otupi i zato to sam omanuo

da kontroliem svoja ula, velika smetenost u mom umu ne jenjava, ak iako mi
je sama Urvai dala mudar savet profinjenim reima.
STIH 17:
Kako mogu kriviti nju za nevolju kada sam ja sam nesvestan moje
istinske, duhovne prirode? Nisam kontrolisao vlastita ula, pa sam kao osoba
koja pogreno vidi bezopasno ue kao zmiju.
STIH 18:
ta je ovo zagaeno telo tako prljavo i puno smrada? Bio sam privuen
mirisom i lepotom enskoga tela, ali koje su te takozvane privlane
karakteristike? One su prosto lani prekriva stvoren iluzijom.
STIH 19-20:
Osoba nikada ne moe proceniti ije je zapravo telo vlasnitvo. Dali ono
pripada neijim roditeljima, koji su mu dali roenje, neijoj supruzi, koja mu daje
zadovoljstvo, ili poslodavcu, koji mu daje dunosti za izvravanje? Da li je ono
210
XI.26.
Aila-gita
vlasnitvo pogrebne vatre ili pasa i akala koji e ga svariti? Da li je ono

vlasnitvo due koja ga ispunjava, i koja ima udela u njegovoj srei i nesrei, ili
telo pripada bliskim prijateljima koji ga ohrabruju i pomau mu? Iako ovek
nikada ne moe nedvosmisleno utvrditi vlasnika tela, on postaje maksimalno
vezan za njega. Materijalno telo je zagaeni materijalni oblik usmeren prema
niim odreditima, pa ipak kada ovek zuri u lice ene on misli:"Kako privlana
dama! Kako samo ima oaravajui nos, i samo pogledaj njen predivan osmeh!"
STIH 21:
Koja je razlika izmeu obinih crva i osoba koje pokuavaju da uivaju u

ovom materijalnom telu sainjenom od koe, mesa, krvi, miia, masnoe, sri,
kostiju, izmeta, mokrae i gnoja?
STIH 22:
ak i onaj koji teoretski razume stvarnu prirodu tela nikada se ne bi

trebao druiti sa enom ili sa ovekom koji je vezan za enu. Nakon svega, dodir
ula sa predmetima ula neizbeno uznemirava um.
STIH 23:
Budui da um nije uznemiren time to nije vieno ili se nije ulo, um osobe
koja ograniava ula e automatski biti obuzdan u njegovim materijalnim
aktivnostima i postati umiren.
STIH 24:
Prema tome osoba nikada ne treba dozvoliti svojim ulima da se slobodno

drue sa enom ili sa ovekom koji je vezan za enu. ak i oni koji su visoko
ueni ne mogu imati poverenja u est neprijatelja uma; ta onda rei o
budalastim osobama kao to sam ja?
STIH 25:
Svevinja Boanska Linost ree:
Pevajui ovu pesmu, Maharaja Pururava, ugledan i meu polubogovima i

meu ljudima, napustio je poloaj koji je dostigao na Urvainoj planeti. Njegova
211
XI.26.
Aila-gita
iluzija je bila oiena uz pomo transcendentalnog znanja, razumeo je da sam

Ja Vrhovna Dua unutar njegovog srca i tako je na kraju dostigao mir.
STIH 26
Inteligentna osoba treba odbaciti nepovoljno druenje i umesto toga treba

se druiti sa svetim bhaktama, ije rei odsecaju neumerene vezanosti neijeg
uma.
STIH 27
Moji bakte usredsreuju svoj um na Mene i ne zavise ni od ega

materijalnog. Oni su uvek mirni, obdareni podjednakom vizijom, slobodni od
posesivnosti, lanog ja, podvojenosti i pohlepe.
STIH 28
O veoma sreni Uddhava, u drutvu takvih svetih bhakta postoji

neprekidni razgovor o Meni, a sudelovanje u takvom pevanju i sluanju o Mojim
slavama sigurno proiava od svih grehova.
STIH 29
Ko god da slua, peva i s potovanjem primi k srcu ove teme o Meni

postaje verno predan Meni i na taj nain dostie Moju slubu predanog
potovanja.
STIH 30
ta jo ostaje da se dostigne za savrenog baktu nakon to je dostigao

slubu predanog potovanja s ljubavlju posveenu Meni, Svevinjoj Apsolutnoj
Istini, ije su odlike bezbrojne i koji sam otelovljenje svih ekstatinih iskustava?
STIH 31
Kao to su hladnoa, strah i tama iskorenjeni za onoga ko je priao rtvenoj

vatri, na slian nain otupelost, strah i neznanje, su uniteni za onoga ko se
angaovao sluenju Gospodovih bhakta.
STIH 32
212
XI.26.
Aila-gita
Bhakte Gospoda, smireno utemeljeni u Apsolutnom znanju, su konano

utoite za one koji se opetovano uzdiu i padaju u zastraujui okean
materijalnog ivota. Takvi bakte su ba kao snaan brod koji je doao da spasi
osobe u trenutku davljenja.
STIH 33
Kao to je hrana ivot za sva iva bia, kao to sam Ja konano utoite za
sve one koji su unesreeni, i kao to je religija bogatstvo onih koji odlaze iz ovog
sveta, na slian nain su Moje bhakte jedino utoite osoba koje se plae pada u
bedna stanja ivota.
STIH 34
Moje bakte daruju boanske oi, dok sunce omoguuje samo spoljanji
vid, a i to samo onda kada je uzdignuto na nebu. Moji bakte su neije istinsko
oboavano boanstvo i istinska porodica; oni su ovekovo vlastito jastvo, i
konano oni su nerazliiti od Mene.
STIH 35
Na taj nain izgubivi elju da bude na istoj planeti kao Urvai, Maharaja
Pururava je poeo lutati zemljom slobodan od sveg materijalnog druenja i posve
zadovoljan u sebi.
213
XI.27.
Gospod Krina pouava procesu oboavanja Boanstava
XI.27.
GOSPOD KRINA POUAVA PROCESU OBOAVANJA BOANSTAVA
STIH 1:
ri Uddhava je rekao: Moj dragi Gospode, O gospodaru bhakta, molim te

opii mi propisane metode oboavanja Tebe u Tvom obliku Boanstava. Koje su
kvalifikacije onoga bakte koji oboava Boanstva, na kakvim osnovama je to
oboavanja ustanovljeno, i koji je poseban metod oboavanja?
STIH 2:
Svi veliki mudraci opetovano izjavljuju da takvo oboavanja donosi

najveu moguu dobrobit posebno u ljudskom ivotu. To je miljenje Narada
Munija, slavnog Vyasadeva i miljenje mog duhovnog uitelja, Brihaspatija.
STIH 3-4:
O najnesebiniji Gospode, uputstva o ovom procesu oboavanja

Boanstava su prvobitno izgovorena Tvojim lotosovim ustima. Zatim su bila
izgovarana od strane velikog gospodara Brahme njegovim sinovima, predvoenih
Bhriguom, a zatim i od strane gospodara ive njegovoj supruzi, Parvati. Taj
proces je prikladan i prihvaen od drutvenih i duhovnih redova. Prema tome
smatram da je oboavanje Tebe u Tvom obliku Boanstava najblagotvornija od
svih duhovnih praksi, ak i za ene i udre.
STIH 5:
O lotosooki, O Svevinji Gospode svih gospodara univerzuma, molim te

objasni Svom posveenom slugi ovaj nain oslobaanja od robovanja
delatnostima.
STIH 6:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, nema kraja

bezbrojnim Vedskim propisima za sprovoenje oboavanja Boanstava; tako da
u ti ovu temu opisati ukratko, po jedan korak.
214
XI.27.
STIH 7:
Osoba treba paljivo oboavati Mene odabiranjem jednog od tri metoda

pomou kojih Ja prihvatam rtvovanje: Vedski, tantriki ili pomean.
STIH 8:
Sada molim te, posluaj sa verom dok objanjavam kako osoba, koja je
dostigla dvaput-roeni poloaj kroz merodavne vedske propise, treba da Me
oboava sa predanou.
STIH 9:
Dvaput-roena osoba treba da oboava Mene, svog oboavanog Gospoda,

bez dvolinosti, nuenjem odgovarajueg prateeg pribora u ljubavnoj predanosti
prema mom Boanstvenom obliku ili u mom obliku koji se pojavljuje u zemlji,
vatri, suncu, u vodi ili pak u oboavaoevom vlastitom srcu.
STIH 10:
Osoba prvo treba proistiti svoje telo pranjem zuba i kupanjem. Zatim
osoba treba izvriti naredno proienje premazivanjem tela zemljom i
recitovanjem i Vedskih i tantrikih mantri.
STIH 11:
Usredsreujui um na Mene, osoba Me treba oboavati razliitim

propisanim dunostima, kao to je recitovanje Gayatri mantri tri puta dnevno u
povoljno vreme. Takve delatnosti propisane u Vedama i proiavaju oboavaoca
od posledica plodonosnih delatnosti.
STIH 12:
Reeno je da oblik Gospodovog Boanstva moe da se pojavi u osam

razliitih elemenata kamenu, drvetu, metalu, zemlji, boji, pesku, umu i
draguljima.
STIH 13:
215
XI.27.
Oblik Gospodovog Boanstva, koji je utoite svim ivim biima, moe biti
uspostavljen na dva naina: privremeno i stalno. Meutim, stalno Boanstvo,
jednom prizvano, ne moe vie nikada biti opozvano, Moj dragi Uddhava.
STIH 14:
Boanstvo koje je privremeno uspostavljeno moe po izboru biti prizvano i

opozvano, ali oba ova rituala trebaju biti izvravana onda kada je oblik
Boanstva preslikan na posveenoj zemlji. Kupanje treba biti izvravano vodom
osim u sluaju kada je Boanstvo nainjeno od gline, boje ili drveta, u tim
sluajevima propisano je da se temeljno ienje vri bez vode.
STIH 15:
Osoba Me treba oboavati u oblicima Boanstava nuenjem najboljeg

prateeg pribora i opreme. Ali bhakta koji je posve slobodan od materijalne elje
s ime god da je u mogunosti da pribavi, i ak moe da Me oboava unutar svog
srca sa u umu stvorenim priborom i opremom.
STIH 16-17:
U oboavanju hramskih Boanstva, moj dragi Uddhava, kupanje i

ukraavanje su najugodnije ponude. Za Boanstva koja su preslikana na svetoj
zemlji, proces tattva-vinyase je najdrai. Ponude susama i jema potopljenih u
maslo su poeljne ponude za rtvenu vatru, dok je oboavanje koje se sastoji od
upasthane i arghya poeljno za sunce. Osoba Me treba oboavati u obliku vode
nuenjem same vode. Zaista, tagod da Mi je ponueno sa verom od strane
Mojih bhakta ak iako je to samo malo vode to Mi je najdrae.
STIH 18:
Ni veoma obilata ponuda Me ne zadovoljava ako je nude oni koji nisu

posveeni. Ali sam zadovoljan sa bilo kakvom beznaajnom ponudom od strane
Mog ljubljenog bhakte, i sigurno da Sam najzadovoljniji kada je lepa prezentacija
mirisnih ulja, incensa, cvetova i ukusne hrane ponuena s ljubavlju.
STIH 19:
216
XI.27.
Nakon to se proisti i sakupi sav pratei pribor, oboavaoc treba urediti

svoje mesto za sedenje sa kua travom iji su vrhovi okrenuti na istok. On onda
treba sesti licem okrenut bilo istoku bilo severu ili pak, ako je Boanstvo
privreno na jedno mesto, treba sesti u pravcu u kome je okrenut Boanstvu.
STIH 20:
Bhakta treba posvetiti razliite delove svog tela dodirujui ih i izgovarajui

mantre. To isto treba uiniti sa mojim Boanskim oblicima a zatim treba svojim
rukama ukloniti stare cvetove i ostatke prethodnih ponuda. Treba pravilno
pripremiti svetu posudu i posudu koja sadri vodu za prskanje.
STIH 21:
Zatim, sa vodom iz te prokaniya zdele treba poprskati prostor u kome se

oboava Boanstvo, ponudu koja e biti nuena, i svoje vlastito telo. Sledee to
treba uiniti je da ukrasi razliitim povoljnim supstancama tri posude napunjene
vodom.
STIH 22:
Oboavaoc zatim treba proistiti te tri posude, onu koja sadri vodu za
pranje stopala Boanstva recitovanjem - hridayaya namah, posudu koja sadri
vodu za arghyu recitovanjem - irase svaha, i konano posudu koja sadri vodu
za pranje Gospodovih usta recitovanjem - ikhayai vaat. Takoe, Gayatri
mantra treba biti recitovana za sve tri posude.
STIH 23:
Oboavaoc treba meditirati na Moj suptilni oblik koji je smeten u

samom telu oboavaoca, sada proien vazduhom i vatrom kao izvorna
emanacija svih ivih bia. Ovaj oblik Gospoda spoznaju savreni mudraci u
zadnjim delovima vibriranja svetog sloga om.
STIH 24:
Bhakta poima Nad-duu, ije je prisustvo proima telo bhakte, u obliku

koji je odgovarajui njegovoj spoznaji. Na taj nain bhakta oboava Gospoda u
svom punom kapacitetu i postaje posve zaokupljen u Njemu. Dodirujui razliite
217
XI.27.
delove tela Boanstva i recitujui odgovarajue mantre, bhakta treba prizvati

Nad-duu da se spoji sa oblikom Boanstva, a zatim Me bhakta treba oboavati.
STIH 25-26:
Oboavaoc prvo treba zamisliti Moje sedite kao ukraeno otelovljenim

boanstvima religije, znanja, odvojenosti i obilja i sa Mojih devet duhovnih
energija. On treba misliti o Gospodovom seditu kao o osmolisnom lotosu,
obasjanim bletavim sjajem uarenih afranskih vlakana unutar njegovog
izdanka. Zatim, sledei pravila kako Vedska tako i tantrika, on mi treba ponuditi
vodu za pranje stopala, vodu za pranje usta, arghyu i druge predmete
oboavanja. Ovim procesom on dostie oboje - i materijalno zadovoljstvo i
osloboenje.
STIH 27:
On treba oboavati po redosledu, Gospodov Sudarana disk, Njegovu

Pancajanya koljku, Njegov buzdovan, ma, luk, strele i plug, Njegovo muala
oruje, Njegov Kaustubha dragulj, Njegov cvetni venac i rivatsa uvojak kose na
Njegovim grudima.
STIH 28:
Osoba treba oboavati Gospodove sudrugove Nandu i Sunandu, Garudu,

Pracandu i Candu, Mahabalu i Bala, i Kumudu i Kumudekana.
STIH 29:
Sa ponudama kao to su prokana osoba treba oboavati Durgu,

Vinayaku, Vyasu, Vivaksenu, duhovne uitelje i razliite polubogove. Sve ove
linosti trebaju biti na njihovim pravilnim mestima licem okrenuti Gospodovom
Boanstvu.
STIH 30-31:
Oboavaoc treba kupati Boanstvo svakoga dana, onoliko obilato koliko

mu to njegova sredstva doputaju, koristei vodu namirisanu sandalovim
drvetom, uira korenom, kamforom, kunkumom i agurom. Takoe on treba
recitovati razliite vedske himne, kao to su anuvaka poznata kao Svarna-
218
XI.27.
gharma, Mahapurua-vidya, Purua-sukta i razliite pesme iz Sama Vede, kao

to su Rajana i Rohinya.
STIH 32:
Moj bhakta Me potom treba s ljubavlju ukrasiti odeom, brahmanskom

vrpcom, razliitim ukrasima, znakovima tilaka i vencima cvea, i treba pomazati
Moje telo mirisnim uljima, sve to na propisane naine.
STIH 33:
Oboavaoc Mi treba s verom ponuditi vodu za pranje Mojih stopala i usta,

mirisna ulja, cvee i neizlomljene itarice, zajedno sa incensima, lampicama i
ostalim ponudama.
STIH 34:
Sa sredstvima koje ima, bhakta treba prirediti ponude slatkia, slatkog

pirina, masla, akuli (kola od pirinanog brana), apupanu (razliiti slatki
kolai), modaku (valjuke od uparenog pirinanog brana ispunjene slatkim
kokosom i eerom), samyava (beli kola sainjen od masla i mleka posut
eerom i zainima), jogurt, supe od povra i drugu ukusnu hranu.
STIH 35:
U posebnim prilikama, i ako je mogue svakodnevno, Boanstvo treba biti

masirano pomastima, prineti mu ogledalo, ponuditi mu eukaliptusov tapi za
pranje Njegovih zuba, kupati ga su pet vrsta nektara, ponuditi Mu sve vrste
obilate hrane, i zabavljati ga igrom i pesmom.
STIH 36:
U prostoru sagraenom u skladu sa uputstvima iz spisa bhakta treba vriti

rtvovanja, koristei posveeni pojas, rtvenu jamu i oltarsku kupu. Kada zapali
rtvenu vatru, bhakta je treba raspaliti drvetom koje je nakupio svojim rukama.
STIH 37:
Nakon rasporeivanja kua trave na tlo i nakon to je poprska vodom,

osoba treba izvriti anvadhana obred u skladu sa propisanim pravilima. Zatim
osoba treba rasporediti predmete koji e biti ponueni kao rtveni prinosi i treba
219
XI.27.
ih proistiti vodom iz posude za kropljenje. Oboavaoc potom treba meditirati

na Mene unutar vatre.
STIH 38-41:
Inteligentni bhakta treba meditirati na Gospodov oblik ija je boja kao

topljeno zlato, ije su etiri ruke privlano ukraene koljkom, diskom,
buzdovanom i lotosovim cvetom, i koji je uvek miroljubiv i odeven odeom
obojenom bojama kao to su vlakna lotosovog cveta. Njegov lem, grivine, pojas
i fini ukrasi na rukama blistavo sjaje. Znak rivatse je na Njegovim grudima,
zajedno sa sjajnim Kaustubha draguljem i vencima umskog cvea. Bhakta zatim
treba oboavati tog Gospoda uzimajui komade drveta natopljenog u rtveno
maslo i bacajui ga u rtvenu vatru. Treba vriti obred aghara, prinosei u vatru
razliite predmete natopljene maslom. Zatim treba ponuditi esnaest
polubogova, poev sa Yamarajom, ponude zvane sviti-krit, recitujui kljune
mantre za svako boanstvo i Purua-sukta himnu od esnaest stihova.
Obasipajui jednu ponudu za drugom nakon svakog stiha Purua-sukta himne,
on treba izgovarati svaku dotinu mantru imenujui svako boanstvo.
STIH 42:
Oboavajui tako Gospoda u rtvenoj vatri, bhakta treba odati svoje

potovanje Gospodovim linim pratiocima klanjajui se i zatim im treba pruiti
ponude. Zatim treba tiho recitovati mula-mantru dotinog Boanstva Gospoda,
seajui se Apsolutne Istine kao Vrhovne Linosti, Narayana.
STIH 43:
Jo jednom osoba treba ponuditi Boanstvu vodu za ispiranje usta, a

ostatke od Gospodove hrane ponuditi Vivakseni. Zatim treba pruiti Boanstvu
miriljave vodice za usta i pripravljene betel-oraie.
STIH 44:
Pevajui zajedno sa drugima, recitujui glasno i igrajui, dramski

predstavljajui Moje transcendentalne zabave, sluajui i pripovedajui prie o
Meni, bhakta se treba neko vreme zaokupiti u takvim sveanostima.
STIH 45:
220
XI.27.
Bhakta treba ponuditi svoje potovanje Gospodu svim vrstama himni i

molitvi, i onih iz Purana i onih iz drugih drevnih svetih spisa, i takoe iz
uobiajenih tradicija. Molei se "O Gospode, molim te budi milostiv prema meni!"
on treba lei poput tapa da bi odao svoje potovanje.
STIH 46:
Stavljajui svoju glavu na stopala Boanstva, on zatim treba ustati sa

sklopljenim rukama pred Gospodom i molitvom "O moj Gospode, molim te zatiti
mene, koji sam se predao Tebi. Prestravljen sam ovim okeanom materijalnog
postojanja, pred kojim stojim kao da sam u ustima smrti."
STIH 47:
Molei se na taj nain, bhakta treba s potovanjem staviti na svoju glavu

ostatke koje Sam mu ponudio. A ako je dotino Boanstvo namenjeno da se
opozove na kraju oboavanja, onda i ovo treba biti uinjeno, bhakta jo jednom
smeta svetlost prisutnosti Boanstva u svetlost lotosa unutar svog vlastitog
srca.
STIH 48:
Kadgod neko razvije veru u Mene u Mom obliku Boanstva ili u drugim
verodostojnim manifestacijama on me treba oboavati u tom obliku. Ja sasvim
sigurno postojim i u svim stvorenim biima i takoe odvojeno u Mom izvornom
obliku, budui da sam Ja Vrhovna Dua svih.
STIH 49:
Oboavajui Me razliitim metodama propisanim u Vedama i tantrama,

osoba e dobiti od Mene savrenstva koja eli i u ovom ivotu i u narednom.
STIH 50:
Bhakta treba potpunije uspostaviti Moja Boanstva izgradnjom kompaktnih

hramova, zajedno sa predivnim vrtovima. Ti vrtovi trebaju biti postavljeni sa
strane da bi obezbeivali cvee za redovno dnevno oboavanje, posebne povorke
Boanstva i praznine obrede.
STIH 51:
221
XI.27.
Onaj ko ponudi Boanstvu darove kao to su zemljini posed, trnice,

gradovi, i naselja tako da redovna svakodnevna oboavanja i posebne proslave
Boanstava mogu neprekidno da se nastave dostii e obilje jednako Mom
vlastitom obilju.
STIH 52:
Uspostavljanjem Boanstava Gospoda osoba postaje kralj cele zemlje,

izgradnjom hrama za Gospoda osoba postaje vladar triju svetova, oboavanjem i
sluenjem Boanstava osoba odlazi na planetu gospodara Brahme, a
izvravanjem sve ove tri delatnosti osoba dostie transcendentalni oblik kao to
je Moj vlastiti.
STIH 53:
Ali onaj ko se jednostavno uposli u slubi predanog potovanja bez

oekivanja plodonosnih rezultata, dostie Mene. Tako e svako ko Me oboava u
skladu sa ovim procesom kojeg sam opisao konano dostii istu slubu
predanog potovanja posveenu Meni.
STIH 54:
Ko god da ukrade imovinu polubogova ili brahmana, bilo da im je izvorno

tu imovinu sam dao ili im je dao neko drugi, mora iveti kao crv u izmetu stotinu
miliona godina.
STIH 55:
Ne samo neposredni kradljivac ve i onaj koji mu pomae, podstie na

nedelo, ili ga jednostavno podrava mora takoe deliti posledice u sledeem
ivotu. U skladu sa stepenom sauesnitva, svako od njih mora ispatati
srazmerne posledice.
222
XI.28.
Jnana-yoga
XI.28.
JNANA-YOGA
STIH 1:
Svevinja Boanska Linost ree: osoba ne bi trebala ni hvaliti ni

kritikovati uslovljenu prirodu i delatnosti drugih osoba. Radije, treba jednostavno
videti svet kao kombinaciju materijalne prirode i dua koje je uivaju, sve
bazirano na Apsolutnoj Istini.
STIH 2:
Ko god da se prepusti hvaljenju ili kuenju odlika i ponaanja drugih e

vrlo brzo zastraniti od svog najboljeg interesa upliui se u iluzorne dvostranosti.
STIH 3:
Ba kao to utelovljena duhovna dua gubi spoljanju svesnost kada su joj

ula prevladana iluzijom sanjanja ili smru nalik stanju dubokog sna, tako se i
osoba koja doivljava materijalne dvostranosti mora suoiti sa iluzijom i smru.
STIH 4:
To to se izraava materijalnim reima ili na ta se meditira pomou

materijalnog uma nije konana istina. Prema tome, ta je onda zapravo dobro a
ta loe unutar ovog neistinskog sveta dvostranosti, i na koji nain se opseg
takvog dobra i zla moe izmeriti?
STIH 5:
Iako su senke, odjeci i fatamorgana samo iluzorni odraz istinskih stvari,

takvo odraavanje uzrokuje priinu smisaonog ili pojmljivog opaanja. Na isti
nain, iako je identifikacija uslovljene due sa materijalnim telom, umom i egom
iluzorna, to identifikovanje uzrokuje strah u njoj, sve do smrti.
STIH 6-7:
Sama Nad-dua je konaan upravlja i stvaraoc ovoga sveta, On sam je

takoe to to je stvoreno. Slino, ta Dua svog postojanja je i odravaoc i
223
XI.28.
Jnana-yoga
odravano, On opoziva i On je opozvano. Postojanje ni jednog drugog ivog bia

ne moe biti pravilno ustanovljeno bez Njega niti odvojeno od Njega, Vrhovne
Due, koji je uprkos tome razliit od svega i svakoga drugog. Pojavnost trostruke
materijalne prirode, koja se opaa unutar Njega, nema istinsku osnovu. Radije,
treba razumeti da je ova materijalna priroda, sainjena od tri gune, jednostavno
proizvod Njegove iluzorne energije.
STIH 8:
Onaj ko pravilno razume postupak da se postane vrsto utemeljen u

teoretskom i spoznatom znanju, kako Sam to ovde predstavio, ne uputa se u
materijalno hvaljenje ili kuenje. Kao sunce, on luta slobodno ovim svetom.
STIH 9:
Neposrednim opaanjem, logikim izvoenjem zakljuaka, svedoanstvom

svetog spisa i linom spoznajom, osoba treba znati da ovaj svet ima svoj poetak
i svoj kraj i na taj nain on nije konana realnost. Prema tome osoba treba iveti
u ovom svetu bez vezanosti.
STIH 10:
ri Uddhava je rekao: Moj dragi Gospode, iskustvo materijalnog

postojanja ne moe da doivljava ni dua, koja je posmatra, niti materijalno telo
koje je posmatrani objekt. S jedne strane, duhovna dua je po svojoj prirodi
obdarena savrenim znanjem, a s druge strane, materijalno telo nije svesno, ivo
bie. Onda, na koga se iskustvo materijalnog postojanja odnosi?
STIH 11:
Duhovna dua je neiscrpna, transcendentalna, ista, samo-obasjana i

nikada prekrivena bilo ime materijalnim, ona je kao vatra. Ali neivo materijalno
telo, koje je kao drvo za potpalu, je tupo i nesvesno. Onda ko u ovome svetu
prolazi kroz iskustva materijalnog ivota?
STIH 12:
224
XI.28.
Jnana-yoga
Svevinja Boanska Linost ree: Sve dok budalasta duhovna dua ostaje
privuena materijalnim telom, ulima i ivotnim silom, njeno materijalno
postojanje nastavlja da cveta, iako je ono konano besmisleno.
STIH 13:
Zapravo, ivo bie je transcendentalno prema materijalnom postojanju. Ali

zbog njegovog mentaliteta da gospodari nad materijalnom prirodom, njegovo
stanje materijalnog postojanja ne prestaje, i ba kao u snu ono je zahvaeno
svim vrstama nepogodnosti.
STIH 14:
Iako dok sanja osoba doivljava mnoge nepoeljne stvari, nakon buenja
ona nije vie zbunjena doivljajima iz snova.
STIH 15:
Jadikovanje, oduevljenje, strah, gnev, pohlepa, smetenost i udnja, kao i

roenje i smrt, su iskustva lanog ja a ne iste duhovne due.
STIH 16:
ivo bie koje se pogreno identifikuje sa telom, ulima, ivotnim

vazduhom i umom, i koje prebiva unutar tih prekrivaa, poprima taj oblik svojih
vlastitih materijalnih uslovljenih odlika i delatnosti. Ono se imenuje razliito u
odnosu na celokupnu materijalnu energiju, i na taj nain pod strogom kontrolom
vremena, ono je prisiljeno da juri tamo-amo, unutar materijalnog postojanja.
STIH 17:
Iako lani ja nema istinsku osnovu, on se ispoljava u mnogim oblicima u

slubi i radu uma, govora, ivotnog vazduha i telesnih delatnosti. Ali maem
transcendentalnog znanja, naotrenim predanim potovanjem verodostojnog
duhovnog uitelja, trezveni mudrac e presei ovo lano pojednaavanje i iveti
u ovom svetu slobodan od svih materijalnih vezanosti.
STIH 18:
Istinsko duhovno znanje se bazira na razboritom prepoznavanju razlika

izmeu duha i materije, i ono je odnegovano uz pomo iskaza svetih spisa,
225
XI.28.
Jnana-yoga
strogosti, neposrednog opaanja, prihvatanjem Purana, istorijskih pripovesti, i

izvoenjem logikih zakljuaka. Apsolutna istina, koja je sama bila prisutna pre
stvaranja ovog univerzuma i koja e sama preostati nakon njegovog unitenja, je
takoe inioc vremena i konaan uzrok. ak i u sredinjem stadijumu postojanja
ove tvorevine, jedino je sama Apsolutna Istina istinita stvarnost.
STIH 19:
Samo zlato je prisutno pre izrade zlatnih proizvoda, samo zlato preostaje
nakon unitenja tih proizvoda, i samo to zlato je sutinska zbilja tokom njegovog
korienja u oblicima razliito imenovanih zlatnih proizvoda. Slino, Ja sam
postojao pre ove kosmike tvorevine, postojim nakon njenog unitenja i tokom
njenog postojanja.
STIH 20:
Materijalni um se ispoljava u tri stadijuma svesnosti budno stanje,

sanjanje i dubok san bez snova a koji su proizvodi tri gune materijalne
prirode. Um se nadalje pojavljuje u tri razliite uloge opaetelj, opaani i
podesioc opaanja. Na taj nain um se ispoljava razliito kroz ova trostruko
prepoznatljiva obeleja. Ali etvrti inioc, koji postoji nezavisno od svih ovih, je
taj koji sam sainjava Apsolutnu Istinu.
STIH 21:
Ono to nije postojalo u prolosti i nee postojati u budunosti takoe

nema postojanja, samo po sebi, tokom razdoblja svoga trajanja, ve je samo
prividno imenovanje. Po Mom miljenju, tagod da je sainjeno ili razotkriveno
uz pomo neeg drugog to je konano samo ta druga stvar.
STIH 22:
Iako to dakle ne postoji u zbilji, ovo ispoljavanje preoblikovanja stvoreno

gunom strasti izgleda kao stvarno zato to samo-ispoljena i samo-obasjana
Apsolutna Istina pokazuje Sebe u obliku materijalnih raznolikosti ula, ulnih
predmeta, uma i elemenata fizike prirode.
STIH 23:
226
XI.28.
Jnana-yoga
Tako jasno razumevajui pomou kritikog logikog raspoznavanja

jedinstvenog poloaja Apsolutne Istine, osoba treba struno osporiti neije
pogreno pojednaavanje sa materijom i sasei na komadie sve sumnje oko
vlastitog identiteta. Postajui zadovoljna duinom prirodnom ushienou, osoba
treba napustiti svu poudnu obuzetost materijalnih ula.
STIH 24:
Materijalno telo sainjeno od zemlje nije istinsko jastvo; niti su to ula,

njihova predsedavajua boanstva ili ivotni dah; niti je to spoljanji vazduh,
voda ili vatra ili neiji um. Sve to je prosto materija. Slino, niti neija
inteligencija, materijalna svesnost niti ego, niti elementi etera ili zemlje, niti
predmeti ulnog opaanja, niti se ak praiskonsko stanje materijalne ravnotee
moe smatrati istinskim identitetom due.
STIH 25:
Za onoga ko je valjano spoznao Moj lini identitet Svevinjeg Gospoda, od

kakve je koristi ako su njegova ula koja su samo proizvod guna materijalne
prirode savreno usredsreena u meditaciji? S druge strane, kakvoj krivnji
moe biti izloen ako se desi da su njegova ula postala uznemirena? Zaista, ta
smeta suncu ako oblaci dolaze i odlaze?
STIH 26:
Nebo moe da prikae razliite odlike vazduha, vatre, vode i zemlje koji
prolaze kroz njega, kao i takve odlike kao to su toplina ili hladnoa, koji stalno
dolaze i odlaze zajedno sa dobima. Pa ipak nebo nikada nije upleteno sa bilo
kojim od ovih odlika. Slino tome, Vrhovna Apsolutna Istina nikada nije upletena
sa zagaenostima vrline, strasti i neznanja, koja uzrokuju materijalna
preobraenja lanog ja.
STIH 27:
Uprkos tome sve dok neko, uz pomo nepokolebljivog vrenja slube

predanog potovanja posveene Meni, posve ne ukloni iz svog uma svu
zagaenost materijalne strasti, on mora veoma paljivo izbegavati druenje sa
materijalnim gunama, koje su proizvod Moje iluzorne energije.
227
XI.28.
Jnana-yoga
STIH 28:
Kao to se nepravilno leena bolest vraa i ponovo zadaje nevolje

pacijentu, um koji nije potpuno proien od svojih razvratnih sklonosti, ostae
privren materijalnim stvarima i opetovano muiti nesavrenog yogija.
STIH 29:
Ponekad je napredak nesavrenih transcendentalista zaustavljen

vezanou za lanove porodice, uenike i druge, koje alju zavidni polubogovi s
tom namerom. Ali snagom svojih nagomilanih zasluga, takvi nesavreni
transcendentalisti e opet zadobiti svoju yogistiku praksu u sledeem ivotu. Oni
nikada nee ponovo biti zarobljeni u mreu plodonosnog rada.
STIH 30:
Obino ivo bie izvrava materijalne delatnosti i ono se preobraava

uzvratnim posledicama takvih delatnosti. Na taj nain ono je poticano raznim
eljama da nastavi da radi plodonosno sve do momenta svoje smrti. Mudra
osoba, meutim, imajui iskustvo svog vlastitog konstitucionalnog blaenstva,
naputa sve materijalne elje i ne uputa se u plodonosne delatnosti.
STIH 31:
Mudar ovek, ija je svesnost usredsreena u jastvu, ne primeuje ak ni

svoje vlastite telesne delatnosti. Dok stoji, sedi, eta, lei, mokri, jede ili obavlja
druge telesne funkcije, on razume da to samo telo deluje u skladu sa njegovom
vlastitom prirodom.
STIH 32:
Iako samo-spoznata dua moe ponekad videti neki neist objekat ili
delatnost, on to ne prihvata kao istinito. Logikim rasuivanjem inteligentna
osoba razume da je neist ulni objekat zasnovan na iluzornoj materijalnoj
dvostranosti, oprean i razliit od realnosti, na slian nain kao to ovek koji se
budi iz sna sagledava svoj san koji bledi.
STIH 33:
228
XI.28.
Jnana-yoga
Materijalno neznanje, koje se kroz delatnosti guna materijalne prirode iri

u razliite oblike, se pogreno prihvata od strane uslovljene duhovne due kao
neto to je istovetno jastvu. Ali uz pomo negovanja duhovnog znanja, Moj
dragi Uddhava, isto to neznanje iezava pri osloboenju. Veno se jastvo, s
druge strane, nikada ne namee niti gubi.
STIH 34:
Kada sunce izae ono iskorenjuje tamu koja prekriva ovekove oi, ali ono
ne stvara objekte koje on zatim vidi ispred sebe, oni su zapravo svi postojali
istovremeno. Slino, mona i nepobitna spoznaja Mene e iskoreniti prekrivajuu
tminu ovekove istinske svesti.
STIH 35:
Svevinji Gospod je samo-obasjan, neroen i neizmeran. On je ista

transcendentalna svest i svega je svestan. Jedan bez takmaca, On se spoznaje
samo nakon prestanka uobiajenih misaonih tokova. On je taj koji mo govora i
ivotnih vazduha stavlja u pogon.
STIH 36:
Kakva god prividna dvostranost da se opaa u jastvu to je jednostavno

pometnja uma. Zaista, takva tobonja dvostranost nema osnove na kojoj bi
poivala mimo neije vlastite due.
STIH 37:
Dvostranosti pet materijalnih elemenata se opaaju samo u pojmovima

imena i oblika. Tako da oni koji kau da su ove dvostranosti istinske su nadri-
uenjaci isprazno izlaui izmiljene teorije bez injeninog osnova.
STIH 38:
Fiziko telo pregalakog yogija koji jo nije sazreo u svojim vebama moe
ponekad biti nadvladano razliitim uznemirenjima. Stoga je preporuen sledei
postupak.
STIH 39:
229
XI.28.
Jnana-yoga
Nekim od tih prepreka moe biti parirano yogikom meditacijom ili uz

pomo yogikih poloaja, vebanih zajedno sa koncentracijom na kontrolisano
disanje, a druge mogu biti predupreene uz pomo posebnih strogosti,
mantrama ili lekovitim biljkama.
STIH 40:
Ova nepovoljna uznemirenja mogu biti postepeno uklonjena pomou

neprekidnog seanja na Mene, grupnim sluanjem i pevanjem Mog Svetog
Imena, ili sleenjem stopa velikih majstora yoge.
STIH 41:
Uz pomo razliitih metoda, neki yogiji oslobaaju telo od bolesti i starosti

i ine ga iznova mladalakim. Na taj nain oni se bave yogom radi dostizanja
materijalnih mistinih savrenstava.
STIH 42:
Ta mistina telesna savrenstva nisu visoko vrednovana od strane onih

koji su struni u transcendentalnom znanju. Zaista, oni smatraju napor uinjen
za postizanje takvih savrenstava beskorisnim, budui da je dua, kao drvo,
stalna, dok telo, slino plodu drveta, je podlono unitenju.
STIH 43:
Iako fiziko telo moe biti usavreno uz pomo razliitih procesa yoge,
inteligentna osoba koja je posvetila svoj ivot Meni ne polae svoju veru u
mogunosti usavravanja svog fizikog tela kroz proces yoge, zapravo, ona
naputa takve postupke.
STIH 44:
Yogi koji je uzeo utoite u Meni ostaje slobodan od udnje zato to

doivljava radost unutar due. Na taj nain dok vri proces yoge, on nikad nije
osujeen preprekama.
230
XI.29.
Bhakti-yoga
XI.29.
BHAKTI-YOGA
STIH 1:
ri Uddhava ree: Moj dragi Gospode Acyuta, plaim se da je metod yoge

koji si Ti opisao veoma teak za nekoga ko ne moe kontrolisati svoj um. Prema
tome molio bih te da mi objasni na jednostavan nain kako to osoba moe lake
izvesti.
STIH 2:
O lotosooki Gospode, generalno, yogiji koji nastoje da staloe um

doivljavaju osujeenost zbog njihove nesposobnosti usavre stanje transa. Na
taj nain se izmore u svojim pokuajima da um dovedu pod kontrolu.
STIH 3:
Prema tome, O lotosooki Gospode univerzuma, ovek nalik labudu sreno

uzima utoite Tvojih lotosovih stopala, izvora svog transcendentalnog ushienja.
Ali oni koji su ponosni na svoja dostignua u yogi i karmi proputaju da uzmu
Tvoje utoite i tako su poraeni od strane Tvoje iluzorne energije.
STIH 4:
Moj dragi nepogreivi Gospode, nije zauujue da se Ti zblii sa svojim

slugama koji su prihvatili iskljuivo Tvoje utoite. Nakon svega, kada Si se
pojavio kao Gospod Ramacandra, ak dok su se i veliki polubogovi poput Brahme
utrkivali da smeste vrhove svojih bletavih lemova na jastue na kome se
odmaraju tvoja lotosova stopala, Ti si pokazao posebnu naklonost majmunima
kao to je Hanuman, zato jer su oni uzeli iskljuivo Tvoje utoite.
STIH 5:
Onda, ko bi se usudio da Te odbije, samu Duu, najdrai predmet

oboavanja, i vrhovnog Gospoda svih Tebe koji daje sva mogua savrenstva
onim bhaktama koji su prihvatili Tvoje utoite? Ko bi mogao biti toliko
nezahvalan, znajui za blagodet koju Ti dariva? Ko bi odbio Tebe i prihvatio
231
XI.29.
Bhakti-yoga
neto zarad materijalnog uivanja, koje prosto vodi zaboravu na Tebe? I ta to

postoji to moe nedostajati nama koji smo se angaovali u sluenju praine
Tvojih Lotosovih stopala?
STIH 6:
O moj Gospode! Transcendentalni pesnici i znalci duhovne nauke ne bi

mogli u potpunosti izraziti svoj dug Tebi, ak i kada bi bili obdareni ivotom
dugim kao Brahmin, pojavljuje se u dva oblika spolja kao acarya a iznutra
kao Nad-dua da bi oslobodio uslovljeno ivo bie usmeravajui ga kako da
doe do Tebe.
STIH 7:
ukadeva Gosvami ree:
Tako upitan od najprivrenijeg Uddhave, Gospod Krina, vrhovni upravitelj

svih upravitelja, koji uzima itav univerzum kao Svoju igraku i poprima tri
oblija kao Brahma, Vinu i iva, je poeo da odgovara, ljupko se osmehujui
svojim sveprivlanim osmehom.
STIH 8:
Svevinja Boanska Linost ree: Da, objasniu ti principe predanosti

prema Meni u ljubavi, uz pomo koje e smrtno ljudsko bie savladati
nesavladivu smrt.
STIH 9:
Uvek se seajui Mene, osoba treba izvravati sve svoje dunosti za Mene
bez plahovitosti. Sa umom i inteligencijom ponuenim Meni, osoba treba
usredsrediti svoj um u privlanosti prema Mojoj slubi predanog potovanja.
STIH 10:
Osoba treba uzeti utoite svetih mesta na kojima prebivaju moje bhakte,
i treba biti rukovoena po primernim delatnostima Mojih bhakta, koji se
pojavljuju meu polubogovima, demonima i ljudskim biima.
STIH 11:
232
XI.29.
Bhakti-yoga
Bilo sam ili na javnim skupovima, pevanjem igranjem i drugim prikazima

kraljevskog obilja, osoba treba urediti proslavljanje prazninih dana, obreda i
proslava koji su posebno namenjeni oboavanju Mene.
STIH 12:
istim srcem osoba treba videti Mene, Vrhovnu Duu meu svim ivim
biima a takoe i unutar sebe, neokaljanog bilo im materijalnim a takoe
prisutnim svuda, kako iznutra tako i spolja, ba kao svudprisutno nebo.
STIH 13-14:
O izvanredni Uddhava, onaj koji tako vidi sva iva bia sa spoznajom da
sam Ja prisutan unutar svakog od njih, i onaj koji uzimajui utoite ovog
boanskog znanja odaje potovanje svakome, smatra se istinski mudrim. Takav
ovek podjednako vidi brahmanu i onoga izvan kasta, lopova i milosrdnog
promotera brahmanske kulture, sunce i siunu iskru vatre, blagog i svirepog.
STIH 15:
Za onoga ko neprekidno meditira na Moje prisustvo unutar svih osoba,

tetne tenje ka suparnitva, zlobivosti i prostakom vreanju, zajedno sa lanim
ja, su veoma brzo unitene.
STIH 16:
Naputajui ismevanje svojih sudrugova, osoba treba napustiti telesne

predrasude i pratee im prepreke. Osoba treba odati potovanje pred svima
ak i psima, onima izvan kasti, kravama i magarcima padajui niice na pod
poput tapa.
STIH 17:
Sve dok neko u potpunosti ne razvije sposobnost da vidi Mene unutar svih
ivih bia, treba me nastaviti oboavati ovim procesom, delatnostima svoga
govora, uma i tela.
STIH 18:
233
XI.29.
Bhakti-yoga
Takvim transcendentalnim znanjem o svud prisutnoj Boanskoj Linosti,

osoba je sposobna da vidi Apsolutnu Istinu svuda. Osloboena na taj nain od
svih sumnji, osoba naputa plodonosne delatnosti.
STIH 19:
Zaista, smatram ovaj proces upotrebe neijeg uma, rei i telesnih

funkcija za spoznaju Mene unutar svih ivih bia kao najbolji mogui nain
duhovnog prosvetljenja.
STIH 20:
Moj dragi Uddhava, budui da Sam ovaj proces lino Ja zasnovao, taj
proces slube predanog potovanja posveene Meni je transcendentalan i
slobodan od bilo kakvih materijalnih pobuda. Sasvim izvesno da bhakta koji je
usvojio ovaj proces nikada nema ni najmanjeg gubitka.
STIH 21:
O Uddhava, najvei od svetaca, u opasnim okolnostima obina osoba

plae, prestrai se i jadikuje, iako takve beskorisne emocije ne menjaju prilike.
Ali delatnosti koje su posveene Meni bez linih motivacija, ak i ako su spolja
gledano beskorisne, dovode do istinskog procesa religije.
STIH 22:
Taj proces je savrena inteligencija inteligentnih i otroumnost

najotroumnijih, zato jer, sledei ga, osoba moe jo u ovom ivotu iskoristiti
prolazno i nestvarno da bi dostigla Mene, venu realnost.
STIH 23:
Na ovaj nain sam ti povezao i ukratko i detaljno celovit pregled

nauke o Apsolutnoj Istini. ak i za polubogove, ova nauka je teka za shvatiti.
STIH 24:
Opetovano sam ti govorio o ovom znanju sa bistrim rasuivanjem. Ko god

da to pravilno razume postae slobodan od svih sumnji i dostii osloboenje.
STIH 25:
234
XI.29.
Bhakti-yoga
Ko god da usredsredi svoju panju na jasne odgovore na tvoja pitanja

dostii e veni, poverljivi cilj Veda Vrhovnu Apsolutnu Istinu.
STIH 26:
Onaj ko slobodno iri ovo znanje meu Mojim bhaktama je darovaoc

Apsolutne Istine, i njemu Ja dajem sebe sama.
STIH 27:
Onaj ko glasno recituje ovo vrhovno znanje, koje je najie i

proiavajue, postaje proien dan za danom, zato jer razotkriva Mene
drugima svetiljkom transcendentalnog znanja.
STIH 28:
Svako ko redovno slua ovo znanje paljivo i sa verom, uzimajui uea u

Mojoj slubi predanog potovanja, nikada nee biti porobljen posledicama
plodonosnih delatnosti.
STIH 29:
Moj dragi prijatelju Uddhava, da li si sada posve razumeo ovo

transcendentalno znanje? Da li su zbunjenost i jadikovanje koji su se pojavili u
tvom umu sada raspreni?
STIH 30:
Ne treba deliti ovo znanje sa bilo kim ko je licemeran, ateistian ili

nepoten, ili sa bilo kim ko nee sluati s verom, ko nije bhakta, ili ko
jednostavno nije ponizan.
STIH 31:
Ovom znanju treba biti pouavan onaj ko je slobodan od tih loih odlika,
ko je posveen blagostanju brahmana, i ko je ljubazno nastrojen, svetaki i
edan. A ako se desi da obian radnik ili ena imaju pobonu privrenost prema
Svevinjem Gospodu, oni takoe trebaju biti prihvaeni kao kvalifikovani
sluaoci.
STIH 32:
235
XI.29.
Bhakti-yoga
Kada radoznala osoba prie da bi razumela ovo znanje, one nema nita
vie to bi saznala. Nakon svega, onaj ko pije najukusniji nektar ne moe ostati
edan.
STIH 33:
Kroz analitiko znanje, obredne delatnosti, mistini proces yoge, svetovno

poslovanje i politiku vladavinu, ljudi nastoje da napreduju u religioznosti,
ekonomskom razvoju, ulnom zadovoljenju i osloboenju. Ali budui da si ti Moj
bhakta, tagod da ovek moe dostii kroz ove mnogostruke naine ti e vrlo
lako nai unutar Mene.
STIH 34:
Osoba koja napusti sve plodonosne delatnosti i u potpunosti se preda

Meni, gorljivo elei da Me slui, dostie osloboenje od roenja i smrti i biva
unapreena na poloaj gde ima udela u Mom vlastitom obilju.
STIH 35:
ukadeva Gosvami ree: Sluajui te rei koje je Gospod Krina govorio, a

koji je na taj nain prikazao sav put yoge, Uddhava je sklopio svoje ruke i odao
potovanje. Ali je zanemeo preplavljen ljubavnim emocijama i njegove oi su se
ispunile suzama; tako da nije mogao nita rei.
STIH 36:
Smirujui svoj um, koji je postao preplavljen ljubavlju, Uddhava se oseao

izuzetno zahvalnim prema Gospodu Krini, najznamenitijim junakom Yadu
dinastije. Moj dragi kralju Parikite, Uddhava se poklonio da bi svojom glavom
dotakao Gospodova lotosova stopala i rekao sledee rei.
STIH 37:
ri Uddhava je rekao: O neroeni, praiskonski Gospode, iako sam ja upao

u gustu tamu iluzije, moje neznanje je sada raspreno Tvojim milostivim
drutvom. Zaista, kako hladnoa, tama i strah mogu izvriti svoje dejstvo na
onoga ko je priao blistavom suncu?
STIH 38:
236
XI.29.
Bhakti-yoga
Za uzvrat mome beznaajnom predavanju, Ti si meni, Tvom slugi,

milostivo darivao, baklju transcendentalnog znanja. Prema tome, koji od Tvojih
bhakta, koji ima i malo zahvalnosti, moe napustiti tvoja lotosova stopala i uzeti
utoite drugog uitelja?
STIH 39:
vrsto vezujue ue moje privrenosti porodicama Daarha, Vrinija,

Andhaka i Satvata ue koje si ti izvorno bacio na mene pomou Tvoje iluzorne
energije da bi njome razvio Tvoju tvorevinu sada je odseeno orujem
transcendentalnog znanja o jastvu.
STIH 40:
Potovanje Tebi, o najvei od svih yogija. Molim te poui mene, koji sam
se predao Tebi, kako mogu imati nezastranivu transcendentalnu privrenost
Tvojim lotosovim stopalima.
STIH 41-44:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Uddhava, prihvati Moj nalog i
idi u Moj arama zvani Badarika. Proisti se dotiui i kupajui se u njegovim
svetim vodama, koje su potekle od Mojih lotosovih stopala. Oslobodi se od svih
grenih posledica vienjem svete Alakananda reke. Odeni se korom od drveta
jedi tagod da je prirodno dostupno u umi. Na taj nain treba ostati zadovoljan
i slobodan od elja, trpeljiv prema svim dvostranostima, dobroudan,
samoovladan, miran i obdaren transcendentalnim znanjem i spoznajom. Sa
usredsreenom panjom, neprekidno meditiraj na ova uputstva koja sam ti Ja
dao i primi u sebe njihovu sutinu. Usredsredi svoje rei i misli na Mene, i uvek
se trudi da uvea svoju spoznaju Mojih transcendentalnih odlika. Na taj nain ti
e prei preko odredita triju guna materijalne prirode i konano se vratiti Meni.
STIH 45:
ukadeva Gosvami ree: Tako oslovljen od Gospoda Krine, ija

inteligencija unitava svo ispatanje materijalnog ivota, ri Uddhava je obiao
oko Gospoda i poklonio se dodirujui svojom glavom Gospodova stopala. Iako je
Uddhava bio slobodan od uticaja materijalnih dvostranosti, njegovo srce se
237
XI.29.
Bhakti-yoga
slamalo, i u tom trenutku odlaska on je oblio Gospodova lotosova stopala svojim

suzama.
STIH 46:
Strahujui zbog odvojenosti od Njega, za kojim je oseao nesalomljivu

privrenost, Uddhava je bio izvan sebe, i nije mogao napustiti Gospodovo
drutvo. Konano, oseajui veliki bol, klanjao se Gospodu iznova i iznova, stavio
je papue svog gospodara na glavu, i otiao.
STIH 47:
Nakon toga, postavljajui Gospoda duboko unutar svog srca, veliki bhakta
Uddhava je otiao u Badarikaram. Uz pomo strogosti koje je tamo vrio,
dostigao je Gospodovo lino prebivalite, koje je njemu bilo opisano od strane
jedinog prijatelja itavog univerzuma, Gospoda Krine lino.
STIH 48:
Tako je Gospod Krina, ija lotosova stopala slue veliki yoga majstori,
izgovorio Njegovom bhakti ovo nektarsko znanje, koje sadri itav okean
duhovnog blaenstva. Svako unutar ovog univerzuma ko prihvati ovu propoved
sa velikom verom e sigurno dostii osloboenje.
STIH 49:
Odajem svoje ponizno potovanje toj Svevinjoj Boanskoj Linosti,

izvornom i najveem od svih bia, Gospodu ri Krini. On je autor Veda, i samo
da bi unitio strah Svojih bhakta od materijalnog postojanja, kao pela On je
sakupio nektarsku sutinu sveg znanja i samospoznaje. Tako je On ovaj nektar iz
okeana blaenstva dodelio Svojim mnogim bhaktama, i zahvaljujui Njegovoj
milosti oni ga ispijaju.
238
XI.30.
Ieznue Yadu Dinastije
XI.30.
IEZNUE YADU DINASTIJE
STIH 1:
Kralj Parikit ree: Nakon to je znameniti bhakta Uddhava otiao u umu,

ta je Svevinja Boanska Linost, zatitnik svih ivih bia, uinio u Dvaraki?
STIH 2:
Nakon to je Njegova dinastija doivela unitenje usled kletve brahmana,

kako je mogue da je najbolji od svih Yadua napustio Njegovo telo, najdrai
premet svaijih pogleda?
STIH 3:
Jednom kada se njihove oi usredsrede na a Njegov transcendentalni

oblik, ene bivaju nesposobne da ih odvrate, i jednom kada veliki mudraci uju
za taj oblik on postane uvren u njihovim srcima i nikada ne odlazi. Lepota
Gospodovog oblika budi ljubavnu oseajnu predanost u pesnikim delima kitei ih
ugodnom transcendentalnom hvalevrednom privlanou. A gledajui taj oblik
Arjuninog vozaa bojnih kola, svi ratnici na bojnom polju Kuruketre su dostigli
osloboena duhovna tela slina Gospodovom.
STIH 4:
ukadeva Gosvami je rekao: Osmotrivi mnoge uznemiravajue znakove

na nebu, na zemlji i u spoljanjem prostoru, Gospod Krina se obratio Yaduima
okupljenim u Sudharminom sabornom holu.
STIH 5:
Svevinja Boanska Linost ree: O predvodnici Yadu dinastije, molim vas

zapazite sva ova uasna znamenja koja su se pojavila u Dvaraki ba kao barjaci
smrti. Ne trebamo vie ostati ovde ni jedan trenutak due.
STIH 6:
239
XI.30.
ene, deca i starci trebaju napustiti ovaj grad i otii u ankhoddharu. Mi

trebamo otii u Prabhasa-ketru, gde reka Sarasvati tee u pravcu zapada.
STIH 7:
Tamo se trebamo okupati radi proienja, postiti, i usredsrediti svoje

umove u meditaciji. Zatim trebamo ukazati pobono potovanje polubogovima
kupajui njihove odraze, premazati ih sa sandalovom pastom, i uruiti im
razliite ponude.
STIH 8:
Nakon izvrenja obreda pokajanja uz pomo veoma srenih brahmana, mi

emo ukazati pobono potovanje tim brahmanama nudei im krave, zemljite,
zlato, odeu, slonove, konje, koije i mesta za stanovanje.
STIH 9:
Ovo su zaista odgovarajui procesi za predupreenje naih neizbenih

nevolja, i oni e sasvim izvesno doneti dobru sreu. Takvo pobono potovanje
polubogova, brahmana i krava moe doneti najvie roenje svim ivim biima.
STIH 10:
uvi te rei od Gospoda Krine, neprijatelja Madhua, stareine Yadu

dinastije su dali svoj pristanak, govorei, "Nek tako bude." Nakon to su
brodovima preli preko okeana, nastavili su dalje koijama do Prabhase.
STIH 11:
Yadave su tamo, sa velikim bhaktama, izvrili religiozne obrede u skladu

sa uputstvima Svevinje Boanske Linosti, njihovog linog Gospoda. Oni su
takoe izvrili druge razliite povoljne obrede.
STIH 12:
Zatim, provienjem, njihova inteligencija je bila prekrivena, i oni su se

slobodno prepustili ispijanju slatkog maireya napitka, koji posve opija um.
STIH 13:
240
XI.30.
Junaci Yadu dinastije su postali omamljeni usled njihovog preteranog

opijanja i poeli su se oseati prgavo. Kada su na taj nain postali zbunjeni
linom energijom Gospoda Krine, nastala je uasna svaa izmeu njih.
STIH 14:
Raeeni, posegnuli su za njihovim lukovima i strelama, maevima,

bhalla orujima, buzdovanima i kopljima i napali jedni druge na obali okeana.
STIH 15:
Jaui na slonovima i bojnim koijama sa zastavama koje su se vijorile, i

takoe na magarcima, kamilama, bikovima, bufalima, mulama pa ak i na
ljudskim biima, krajnje razgnevljeni ratnici poeli su strelama divlje napadati
jedni druge, ba kao to slonovi u umi napadaju jedni druge njihovim kljovama.
STIH 16:
Njihovo meusobno neprijateljstvo je raslo, Pradyumna se estoko borio

protiv Sambe, Akrura protiv Kuntibhoje, Aniruddha protiv Satyakija, Subhadra
protiv Sangramajita, Sumitra protiv Suratha, a dvoje Gada jedan protiv drugoga.
STIH 17:
Drugi kao Niatha, Ulmuka, Sahasrajit, atajit i Bhanu, su se takoe

sukobili i ubijali jedni druge, budui zaslepljeni opijenou i na taj nain posve
zbunjeni od strane Gospoda Mukunde Lino.
STIH 18:
Posve naputajui njihovo prirodno prijateljstvo, lanovi razliitih Yadu

klanova Daarha, Vrinija i Andhaka, Bhoja, Satvata, Madhua i Arbuda,
Mathura, urasena, Visarjana, Kukura i Kuntija svi su ubili jedni druge.
STIH 19:
Tako zbunjeni, sinovi su se borili s oevima, braa s braom, neaci sa

strievima i ujacima, i unuci sa dedovima. Prijatelji su se borili sa prijateljima, i
dobronamernici sa dobronamernicima. Na taj nain su se svi bliski prijatelji
meusobno poubijali.
241
XI.30.
STIH 20:
Kada su svi njihovi lukovi bili izlomljeni i sve njihove strele i oruje za
bacanje potroeno, oni su posegli za visokim stabljikama trske.
STIH 21:
im su u svoje ake uzeli te stabljike trske, stabljike su se pretvorile u

gvozdene ipke tvrde poput gromova. Sa tim orujima ratnici su napadali jedni
druge iznova i iznova, i kada je Gospod Krina pokuao da ih zaustavi oni su
napali i Njega.
STIH 22:
U svom smetenom stanju, o kralju, oni su takoe pogreno procenjivali da

im je Gospod Balarama neprijatelj. S orujem u rukama potrali su prema
Njemu, s namerom da ga ubiju.
STIH 23:
O sine Kurua, Krina i Balarama su onda postali veoma ljuti. Uzevi

trane ipke, Oni su uli u bitku i poeli da ubijaju sa tim motkama.
STIH 24:
Silan gnev ovih ratnika, koji su bili prekriveni kletvom brahmana i zbunjeni
iluzornom energijom Gospoda Krine, vodio ih je ka njihovom istrebljenju, ba
kao to vatra zaeta u umarku bambusa unitava itavu umu.
STIH 25:
Kada su svi lanovi Njegove vlastite dinastije na taj nain bili uniteni,
Gospod Krina je razmiljao kako je makar teret sa zemlje uklonjen.
STIH 26:
Gospod Balarama ja zatim seo na obalu okeana i usredsredio se u

meditaciji na Svevinju Boansku Linost. Stapajui se sa samim Sobom, On je
napustio ovaj smrtni svet.
STIH 27:
242
XI.30.
Gospod Krina, sin Devaki, videvi odlazak Gospoda Rame, u tiini je seo
na zemlju ispod oblinjeg pippala drveta.
STIH 28-32:
Gospod je ispoljio Njegov blistavo sjajni etvororuki oblik, ije zraenje,

ba kao vatra bez dima, rasteruje tamu u svim pravcima. Njegov ten boje
tamnoplavog oblaka i Njegov odsjaj boje rastopljenog zlata, i Njegov svepovoljni
oblik sa znakom rivatsa. Predivni osmeh je krasio Njegovo lotosovo lice, lokne
tamnoplave kose su ukraavale Njegovu glavu, Njegove lotosove oi su bile
veoma privlane, a Njegove naunice u obliku ajkula su svetlucale. Nosio je
svilenu odeu, ukrasni opasa, svetu vrpcu, narukvice i ostale ukrase na rukama,
zajedno sa lemom, Kaustubha draguljem, ogrlice, nanogvice i ostale kraljevske
simbole. Njegovo telo je bilo okrueno sa cvetnim vencima i Njegovim linim
otelotvorenim orujima. Sedao je tako to je Njegovo levo stopalo sa lotosovo
crvenim tabanom stavio preko Njegovog desnog bedra.
STIH 33:
Upravo u tom trenutku lovac zvani Jara, koji je prilazio tom mestu,
pogreno je video Gospodovo stopalo kao lice jelena. Mislei da je pronaao svoj
plen, Jara je proboo to stopalo sa svojom strelom, koju je nainio od ostataka
gvozdenih delova Sambinog buzdovana.
STIH 34:
Zatim, videvi tu etvororuku osobu, lovac je postao prestravljen zbog

uvrede koju je poinio, pao je na zemlju, poloivi svoju glavu na stopalo
neprijatelja demona.
STIH 35:
Jara je rekao: O Gospode Madhusudana, ja sam najgrenija osoba. Poinio

sam ovo nedelo zbog neznanja. O najistiji Gospode, O Uttamahloka, oprosti
ovom greniku.
STIH 36:
243
XI.30.
O Gospode Vinu, ueni kau da ako se bilo ko neprekidno sea Tebe to

unitava tamu neznanja. O gospodaru, zgreio sam prema Tebi!
STIH 37:
Stoga, O Gospode Vaikunthe, molim te ubij odmah ovog grenog lovca na

ivotinje tako da ne bi mogao ponovo poiniti takvu uvredu svetim osobama.
STIH 38:
Ni Brahma niti njegovi sinovi, predvoeni Rudrom, niti bilo ko od velikih

mudraca koji su majstori Vedskih mantri ne mogu razumeti delovanje Tvojih
mistinih moi. Budui da je njihov pogled prekriven iluzornom energijom, oni
ostaju u neznanju o tome kako Tvoje mistine moi dejstvuju. Prema tome, ta
bih ja, tako niskoroena osoba, mogao rei?
STIH 39:
Svevinja Boanska Linost ree: Moj dragi Jara, ne plai se. Molim te
ustani. To to se desilo je zapravo bila moja vlastita elja. Uz Moju dozvolu, idi
sada u prebivalite pobonih, duhovni svet.
STIH 40:
Tako pouen od strane Svevinjeg Gospoda Krine, koji se pojavljuje u

Njegovom transcendentalnom telu po Njegovoj vlastitoj volji, lovac je okruio tri
puta oko Gospoda i poklonio Mu se. Lovac je zatim otiao u letelici koja se
pojavila samo da bi njega prenela na duhovno nebo.
STIH 41:
U to vreme Daruka je bio u potrazi za svojim gospodarem, Krinom. Kako

se pribliavao mestu na kome je Gospod sedeo, oseao je miris tulasi lia na
povetarcu i zaputio se u tom pravcu.
STIH 42:
Nakon to je ugledao Gospoda Krinu kako odmara u podnoju banjana

drveta, okruen sa Njegovim blistavim orujem, Daruka nije mogao obuzdati
svoje emocije koje je oseao u srcu. Oi su mu se ispunile suzama dok se sjurio
sa koije i pao do Gospodovih stopala.
244
XI.30.
STIH 43:
Daruka je rekao: Ba kao to su u noi bez meseca ljudi potopljeni u tminu

i ne mogu pronai svoj put, sada kada sam izgubio pogled na Tvoja lotosova
stopala, moj Gospode, izgubio sam i moju viziju i tako slepo tumarao po mraku.
Ne mogu pronai moje usmerenje, niti mogu pronai ma kakav mir.
STIH 44:
ukadeva Gosvami je nastavio: O najznamenitiji od kraljeva, dok je tako

voza koije jo uvek govorio, pred njegovim oima pojavila se Gospodova koija
na nebu zajedno sa konjima i barjakom, koji je bio oznaen znakom Garude.
STIH 45:
Sva boanska oruja Vinua su se pojavila i sledila koiju. Gospod,

Janardana, je zatim govorio vozau Njegove koije, koji je videvi sve to bio
zaprepaten.
STIH 46:
O koijau, idi u Dvaraku i reci lanovima moje porodice kako su njihovi

voljeni unitili jedni druge. Takoe, reci im o odlasku Gospoda Sankarana kao i
o Mom trenutanom stanju.
STIH 47:
Ti i tvoja rodbina ne trebate ostati u Dvaraki, glavnom gradu Yadua, zato

jer jednom kada sam ga Ja napustio on e biti preplavljen okeanom.
STIH 48:
Treba skupiti svoju porodicu, zajedno sa Mojim roditeljima, i pod

Arjuninom zatitom otii u Indraprasthu.
STIH 49:
A ti, Daruka, treba biti vrsto utemeljen u predanosti Meni, ostajui

postojan u duhovnom znanju i nevezan u odnosu na materijalne obzire.
Razumevajui ove zabave kao prikaz Moje iluzorne energije, treba ostati
spokojan.
245
XI.30.
STIH 50:
Tako zapoveen, Daruka je obiao Gospoda i odao mu potovanje ponovo

i ponovo. Postavio je lotosova stopala Gospoda Krine na svoju glavu i onda se
tunog srca vratio u grad.
246
XI.31.
Ieznue Gospoda ri Krine
XI.31.
IEZNUE GOSPODA RI KRINE
STIH 1:
ukadeva Gosvami ree: Onda je u Prabhasu stigao gospodar Brahma

zajedno sa gospodarom ivom i njegovom suprugom, mudracima, Prajapatijima,
i svim polubogovima, predvoenih Indrom.
STIH 2-3:
Predaci, Siddhe, Gandharve, Vidyadhare i velike zmije su takoe doli,

zajedno sa Caranama, Yakama, Rakasama, Kinnarama, Apsarama i roacima
Garude, veoma eljni da budu svedoci odlaska Svevinje Boanske Linosti. Kako
su oni dolazili, svi su recitovali i slavili roenje i delatnosti Gospoda aurija
(Krine).
STIH 4:
O kralju, sa neba krcatog njihovim brojnim letelicama, s velikom

devocijom obasipali su zemlju kiom cvea.
STIH 5:
Videvi pred Sobom Brahmu, dedu univerzuma, zajedno sa drugim

polubogovima, koji su svi Njegove line i mone ekspanzije, Svemoni Gospod,
je usredsredio Svoj um na Sebe, Svevinju Boansku Linost.
STIH 6:
I bez upotrebe mistine agneyi meditacije da bi spalio Svoje

transcendentalno telo, koje je sve-privlano mesto poivanja svih svetova i
predmet sveg razmiljanja i meditacije, Gospod Krina je uao u Njegovo vlastito
transcendentalno prebivalite.
STIH 7:
247
XI.31.
im je Gospod ri Krina napustio Zemlju, Istina, Religija, Vera, Slava i

Lepota su Ga odmah sledile. Kettle-bubnjevi su odjekivali ne nebesima i cvee je
poput kie padalo sa neba.
STIH 8:
Mnogi od polubogova i drugih viih bia predvoeni Brahmom nisu mogli

videti Gospoda Krinu dok je ulazio u Njegovo vlastito prebivalite, budui da On
nije razotkrio Njegove kretnje. Ali neki od njih su Ga opazili, i oni su bili krajnje
zadivljeni.
STIH 9:
Kao to obian ovek ne moe imati uvid u putanju munje kada ona
napusti oblak, polubogovi nisu mogli pratiti kretnje Gospoda Krine dok se On
vraao u Njegovo prebivalite.
STIH 10:
Meutim, nekolicina od polubogova posebno gospodar Brahma i

gospodar iva su mogli ustanoviti kako Gospodova mistina mo deluje, i tako
su oni bili zaprepateni. Svi polubogovi su slavili Gospodovu mistinu mo a
zatim se vratili na svoje vlastite planete.
STIH 11:
Moj dragi kralju, treba razumeti da pojava i ieznue Svevinjeg

Gospoda, koji prividno nalikuju pojavi i ieznue uslovljenih dua, zapravo su
predstava izvedena uz pomo Njegove iluzorne energije, ba kao to je gluma
glumca. Nakon stvaranja ovog univerzuma On ulazi u njega, izvodi predstavu za
neko vreme, i na kraju se povlai iz predstave. Zatim Gospod obitava smeten u
Svojoj vlastitoj transcendentalnoj slavi, odvojen od delovanja kosmike
manifestacije.
STIH 12:
Gospod Krina je vratio nazad sina Svog uitelja duhovne nauke sa

planete gospodara smrti u istom tom deakovom ljudskom telu, i kao konaan
zatitnik On je takoe spasao tebe koji si bio spren Avatthaminom
248
XI.31.
brahmastrom. On je u borbi savladao ak i gospodara ivu, koji je smrt za

uzronike smrti, i On je je otpremio lovca Jara direktno na Vaikunthu, u
njegovom ljudskom telu. Kako bi takva osoba bila u nemogunosti da zatiti
Samu Sebe?
STIH 13:
Iako je Gospod Krina, budui vlasnik beskrajnih moi, jedini uzrok

stvaranja, odravanja i unitenja bezbrojnih ivih bia, On jednostavno nije vie
eleo da zadri Njegovo telo u ovom svetu. Tako je On razotkrio odredite onih
usredsreenih na jastvo i pokazao da ovaj smrtni svet nije od sutinske vanosti.
STIH 14:
Svako ko redovno ustaje rano izjutra i paljivo peva sa devocijom slave

transcendentalnog ieznua Gospoda ri Krine i Njegovog povratka u Njegovo
vlastito prebivalite e sasvim izvesno dostii to vrhovno prebivalite.
STIH 15:
im je Daruka stigao u Dvaraku, poklonio se do stopala Vasudeve i

Ugrasene i natopio njihova stopala njegovim suzama, jadikujui nad gubitkom
Gospoda Krine.
STIH 16-17:
Daruka je dostavio izvetaj o potpunom unitenju Vrinija, i nakon to su

ga sasluali, O Parikite, ljudi su postali duboko uzrujani u svojim srcima i
oamueni tugom. Oseajui preplavljujui bol odvojenosti od Krine, udarali su
se po vlastitom licu dok su urili na mesto gde su njihovi roaci leali mrtvi.
STIH 18:
Kada Devaki, Rohini i Vasudeva nisu mogli pronai njihove sinove, Krinu i
Ramu, oni su od teskobe izgubili svest.
STIH 19:
Izmueni odvojenou od Gospoda, Njegovi roditelji su na tom mestu

napustili svoje ivote. Moj dragi Parikite, ene Yadava su se zatim popele na
pogrebne lomae, zagrlivi njihove mrtve mueve.
249
XI.31.
STIH 20:
ene Gospoda Balarame su takoe ule u vatru i zagrlile Njegovo telo, i

Vasudevine ene su ule u vatru i zagrlile njegovo telo. Snaje Gospoda Harija su
ule u pogrebnu vatru njihovih potovanih mueva, poevi sa Pradyumnom. I
Rukmini i druge supruge Gospoda Krine ija su srca bila potpuno zaokupljena
Njime su ule u Njegovu vatru.
STIH 21:
Arjuna je oseao veliku teskobu usled odvojenosti od Gospoda Krine,

njegovog najdraeg prijatelja. Ali se teio seanjem na transcendentalne poetske
rei Gospoda koji ih je otpevao njemu.
STIH 22:
Arjuna se zatim pobrinuo da se pogrebne ceremonije onih koji su ostali

bez mukih lanova porodice pravilno odvijaju. On je izvrio neophodne obrede
za svakoga od Yadua, jednog za drugim.
STIH 23:
im je Dvaraku napustila Svevinja Boanska Linost, okean je odmah

preplavio sa svih strana, O kralju, samo je Njegovo mesto ostalo poteeno.
STIH 24:
Gospod Madhusudana, Svevinja Boanska Linost, je veno prisutan u

Dvaraki. Ona je najpovoljnija od svih povoljnih mesta, i samo seanje na
Dvaraku unitava svu zagaenost.
STIH 25:
Arjuna je odveo preivele lanove Yadu dinastije ene, decu i starce u

Indraprasthu, gde je postavio Vajru kao vladara Yadua.
STIH 26:
uvi od Arjune o smrti njihovih prijatelja, moj dragi kralju, tvoji dedovi su
postavili tebe za odravaoca dinastije i otili da se pripreme za naputanje ovog
sveta.
250
XI.31.
STIH 27:
Osoba koja se sa verom angauje u recitovanju slava ovih razliitih zabava

i inkarnacija Vinua, Gospoda gospodara, dostii e osloboenje od svih grehova.
STIH 28:
Svepovoljni podvizi sveprivlanih inkarnacija Gospoda ri Krine, Svevinje

Boanske Linosti, kao i zabave koje je On priredio kao dete, su opisane u ovom
rimad-Bhagavatamu kao i u drugim spisima. Svako ko razgovetno i isto
recituje ove opise Njegovih zabava e dostii transcendentalnu ljubavnu slubu
predanog potovanja posveenu Gospodu Krini, koji je cilj svih savrenih
mudraca.
KRAJ JEDANAESTOG PEVANJA
251
XI.31.
Beleke o Autoru
ri rimad A.. Bhaktivedanta Svami

Prabhupada se pojavio u ovom svetu 1896.
godine u Kalkuti, Indija. Prvi put je susreo svog
duhovnog uitelja rila Bhaktisidhanta Sarasvati
Gosvamija u Kalkuti 1922. godine. Bhaktisidhanta
Sarasvati, istaknuti religiozni uenjak i osniva
ezdeset etiri Gaudija Matha (vedska instituta)
zavoleo je ovog obrazovanog mladia i naveo ga
da posveti svoj ivot irenju vedskog znanja. rila
Prabhupada je postao njegov uenik, a jedanaest
godina kasnije (1933.) u Alahabadu i njegov
zvanino inicirani uenik.
Prilikom njihovog prvog susreta, 1922. godine, rila Bhaktisidhanta

Sarasvati Thakura je zamolio rila Prabhupadu da na engleskom jeziku rairi
vedske znanje. U godinama koje su sledile, rila Prabhupada je napisao
komentar na Bhagavad-gitu", pomagao u radu Gaudija Matha i 1944. godine,
bez iije pomoi, pokrenuo dvonedeljni asopis na engleskom jeziku. Ureivao ga
je, kucao rukopise, vrio ispravke, pa ak i delio pojedinane primerke, borei se
da asopis redovno izlazi. Jednom pokrenut, asopis nikada nije prestao da izlazi;
danas ga izdaju njegovi uenici na Zapadu na preko dvadeset jezika.
Visoko cenei rila Prabhupadinu filozofsku uenost i predanost, Drutvo

gaudija vainava mu je 1947. godine dodelilo poasnu titulu Bhaktivedanta".
rila Prabhupada se 1950. godine, u svojoj 54. godini, povukao iz branog ivota
prihvativi vanaprasthu (red povuenog ivota) s namerom da posveti vie
vremena prouavanju i pisanju. Otputovao je u sveto mesto Vrindavanu, gde je
iveo veoma skromno u istorijskom hramu Radha-Damodara. Tamo je proveo
nekoliko godina u intenzivnom prouavanju i pisanju. 1959. godine je prihvatio
sanjasu (red odricanja). U hramu Radha-Damodare, rila Prabhupada je otpoeo
rad na svom ivotnom de-lu: prevodu i tumaenju osamnaest hiljada stihova
252
XI.31.
rimad-Bhagavatama" (Bhagavata Purane"). Tu je napisao i Lako putovanje

na druge planete".
Nakon izdavanja prva tri toma Bhagavatama", rila Prabhupada je 1965.

godine otiao u SAD da bi ispunio misiju svog duhovnog uitelja. Posle toga je
napisao preko ezdeset ovlaenih prevoda, komentara i saetih studija indijskih
filozofskih i religijskih dela. Vrlo cenjene u akademskim krugovima zbog svoje
strunosti, dubine i jasnoe, njegove knjige se koriste kao udbenici na brojnim
visokokolskim ustanovama.
Za samo dvanaest godina, iako ve u poodmaklom dobu, rila

Prabhupada je obiao zemaljsku kuglu etrnaest puta, odravajui predavanja na
svih est kontinenata. Uprkos tako intenzivnom programu, rila Prabhupada je
nastavio sa plodnim spisateljskim radom. Njegova dela predstavljaju pravu
biblioteku vedske filozofije, religije, knjievnosti i kulture.
Swami Prabhupada je napustio ovaj smrtni svet 14 Novembra 1977 u

osamdeset prvoj godini ivota, u njegovoj sobi u Krina-Balaram Mandiru, u
svetom mestu Vrindavanu, Indija.
Elektronsko izdanje na srpskom jeziku dizajnirao, sakupio, pripremio i uredio: Daruka dasa brahmacary.
253

Srimad Bhagavatam 11 (SP) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srimad Bhagavatam 11 (SP) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RIMAD

A.. Bhaktivedanta Swami Prabhupada

XI.1. Prokletstvo Yadu dinastije 6

XI.2. Maharaja Nimi sree devet Yogendra 10

XI.3. Osloboenje od iluzorne energije 21

XI.4. Drumila objanjava Boanske inkarnacije kralju Nimiju 33

XI.5. Narada zakljuuje svoje pouke Vasudevi 38

XI.6. Yadu dinastija se povlai u Prabhasu 48

XI.7. Gospod Krina Pouava Uddhavu 57

XI.8. Pria o Pingali 70

XI.9. Odvojenost od svega to je materijalno 79

XI.10. Priroda plodonosnih aktivnosti 86

XI.11. Simptomi uslovljeniH i osloboenih ivih bia 93

XI.12. Iznad odricanja i znanja 102

XI.13. Hama-avatara odgovara na pitanja Brahminih sinova 107

XI.14. Gospod Krina objanjava sistem yoge ri Uddhavi 116

XI.15. Gospod Krinino objanjenje Misinih yoga savrenstava 124

XI.16. Gospodova Obilja 130

XI.17. Gospod Krinin opis Varnarama System 137

XI.18. Opis Varnarama-dharme 147

XI.19. Savrenstvo Duhovnog Znanja 156

XI.20. ista sluba predanog potovanja nadmauje znanje i odvojenost 163

XI.21. Krinino objanjenje Vedskog puta 170

XI.22. Nabrajanje elemenata materijalne tvorevine 177

XI.23. Pesma koju je ispevao Avanti Brahmana 187

XI.24. Sankhya Filosofija 198

XI.25. Tri gune materijalne prirode i iznad njih 203

XI.27. Gospod Krina pouava procesu oboavanja Boanstava 215

XI.28. Jnana-yoga 224

XI.29. Bhakti-yoga 232

XI.30. Ieznue Yadu Dinastije 240

XI.31. Ieznue Gospoda ri Krine 248

ri ukadeva Gosvami je rekao: Gospod ri Krina, zajedno sa Balaramom

Budui da su sinove Pandua naljutile mnogobrojne uvrede njihovih

Svevinja Boanska Linost je iskoristila Yadu dinastiju, koja je bila

Gospod Krina je mislio:Nikakva spoljanja sila ne bi nikako mogla da

Svevinja Boanska Linost, Krina, je rezervoar sve lepote. Sve prelepe

Kralj Parikit je upitao:Kako su bramane mogle prokleti Vrinije, koji su

Kralj Parikit je nastavio sa raspitivanjem: Koji je bio motiv za

ukadeva Gosvami je rekao: Gospod, ije je telo sjedinjenost svega to je

Njegovom prebivalitu i uivajui u ivotu, Gospod, ije slavljenje je samo po

Mudraci Vivamitra, Asita, Kanva, Durvasa, Bhrigu, Angira, Kayapa,

Na to sveto mesto mladii Yadu dinastije su doveli Sambu, sina Jambavati,

Tako ismejani obmanom, mudraci su se naljutili, o kralju, i rekli

Nakon to su uli kletvu mudraca prestravljeni mladii su brzo razotkrili

Sjaj njihovih lica je izbledeo, Mladii Yadua su doneli buzdovan u

O kralju Parikite, kada su stanovnici Dvarake uli za neopozivu kletvu

Nakon to je buzdovan isitnio na komadie, kralj Yadua, Ahuka (Ugrasena)

Jedna riba je progutala komade gvoa, a delii gvoa su odneti talasima

Riba je zajedno sa drugim ribama bila uhvaena u ribarsku mreu. Komad

Znajui dobro smisao ovih dogaana, Svevinji Gospod, iako sposoban da

rila ukadeva Gosvami je rekao: eljan da se angauje u oboavanju

Moj dragi kralju, u materijalnom svetu uslovljene due su kontrolisana od

Jednoga dana mudrac meu devama (polubogovima), Narada, je doao u

ri Vasudeva je rekao: Moj gospodaru, tvoja poseta je kao kada otac

Oni koji su odani polubogovima dobijaju odgovarajue razultate od njih na

U prethodnom ivotu na ovoj planeti, oboavao sam Svevinjeg Gospoda

Moj dragi gospodine ti si uvek odan svojim zavetima. Molim te poui me

ukadeva Gosvami je rekao: O kralju, devarii Narada je bio zadovoljan

ri Narada je rekao: O najbolji od Satvata, posve si pravilno upitao o

ista devocijska sluba posveena Svevinjem Gospodu je duhovno tako

slava, meditiranjem na njih, prihvatanjem te slube sa verom i potovanjem ili

Uinio si da se danas seam mog Gospoda, uzviene blaene Boanske