GLAVA I FIZICKI POJMOVI ELEKTROMEHANICKOG PRETVARANJA ENERGIJE Opsta pitanja koja se pojavijuju pri prouavanju bilo koje grupe tehnitkih naprava jesu: 1, Kako one izgledaju? 2. Kako funkcioni’u? 3. Koji su nauéni i tehnitki problemi povezani s njima? 4, Koje su oblasti i granice njihove primene i kakve su u poredenju s na- pravama koje im konkuriSu? 5. Kako je sprovedena podrobna analiza njihovog rada? Predmet ove knjige je da na ova pitanja odgovori za naprave koje slude za pretvaranje mehanitke energije u elektri¢nu i obratno. Posebna paznja je posveéena veoma rasprostranjenim i vrlo vaénim elektro- magnetnim rotacionim masinama — motorima i generatorima, sa Kojima se tako éesto sreéemo u svakodnevnom divotu, Paznja je isto tako poklonjena Sirim aspekt ma elektromehani¢kog pretvaranja cnergije ne samo zbog vaznosti koju imaju ostali mehanizmi, koji se razlikuju od rotacione magine, ve¢ i radi Sto bolje preglednosti. Painja je posvecena i transformatoru koji u celini problema pretvaranja energije predstavija vazno pomoéno sredstvo iako nije maSina za elektromeha- nitko pretvaranje energije. Sem toga, njegove analititke pojedinosti stoje u mno- gom pogledu u tesnoj vezi sa analiti¢kim pojedinostima motora i generatora, Sa~ znanja 0 ponaSanju transformatora imaju prema tome i tu dobru stranu da sluze kao dopuna prougavanju magina. Strogo uzev, potpuni odgovori na bilo koje od pet gornjih pitanja uslovijeni su prougavanjem cele knjige. Ta pitanja se mogu postaviti na raznim tehnitkim nivoima. Vise ili manje povréni odgovori podeSeni za Jaike, ne zadovoljavaju i Zenjera u onoj meri koja odgovara njegovoj prethodnoj spremi. Verovatno je naj- teze dati odgovor na drugo pitanje, o tome kako naprave funkcioni8u, jer su svi ostali odgovori tesno povezani sa ovim. Naposletku, odgovor se mora nadovezati na izvesnu prirodnu pojavu i izvestan eksperimentalan prirodni zakon, Medutim, prostim navodenjem pojave ili zakona ne dobiva se niposto potpuna slika. Opsta povezanost sa srodnim pojavama, razmatranje izvesnog broja razligitih gledi8ta i svestrano poznavanje pojedinosti kojima su prividno proste fizitke osnove povezane sa rafiniranim oblicima moderne analitiéke teorije, sve je to neophodno za pravilno shvatanje. Krajnji cilj nije samo da se postigne intuitivno dobro poznavanje postojecih naprava veé i da se, gde god je moguéno, postave ktiterijumi pomocu kojih se mogu ceniti predlozena novaitva.2 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. Prema tome, glavni zadatak prve tri glave je da se ispita kako funkcionigu naprave za elektromehani¢ko pretvaranje energije. Ova uvodna glava daje kratak fenomenoloski pregled praktiénih sredstava za clektromehanicko pretvaranje ener- gije, a zatim osnovni prikaz konstrukcije i principa rada obiénih elektromagnetih magina, Ona se zavrSava kratkim prikazom toga kako emo postupati u daljem ispi: tivanju osnovnih principa u sledecim dvema glavama i u detaljnim analititkim studi jama u glavama koje im sleduju. 1—1. Elektromehaniéko pretvaranje energije. UopSte uzev, naprava za elektromehanitko pretvaranje energije je veza izmedu nekog elektritnog i nekog mehanickog sistema. Pogodnom spregom oba sistema omogucuje se pretvaranje energije iz clektriénog oblika u mehanitki ili iz mehanitkog u clektritni oblik. U napravi koja radi kao generator mehani¢ki sistem isporutuje posredstvom te na- prave cnergiju elektriénom sistemu; u napravi koja radi kao motor elektri¢ni sistem isporuéuje posredstvom naprave energiju mehani¢kom sistemu. Proces je suStinski reverzibilan premda se izvestan deo energije nepovratno pretvara u toplotu; svaki motor se moze podesiti da radi kao generator, a svaki generator se moze podesiti da isporuéuje mehanitki rad kao motor. Sprega izmedu elektriénog i mehanitkog sistema ostvaruje se posredstvom polja elektritnih tovara. Uopite uzev prisutna su oba polja, i elektritno i magnetno, a nagomilavanje energije u ovim poljima neizbeZno je povezano s pretvaranjem energije. Energija se u spreZnom polju naprave mode menjati ili teziti da se promeni u toku procesa pretvaranja energije. U stvari, moze se reci da u teZnji energije uspreznom polju da se oslobodi i da izvr8i rad le2i razlog postojanja sprege izmedu elektriténog i mehanitkog sistema. Elektromehani¢ko pretvaranje energije zavisi, prema tome, od postojanja prirodnih pojava kojima su medusobno povezana, s jedne strane, magnetno i elektri- &no polje i, s druge strane, mehanicka sila i kretanje, Najvaznije pojave koje se prak- titno iskori8éuju su sledege!): 1. Mehanitka sila deluje na provodnik kroz koji protiée struja kad se ovaj nalazi u magnetnom polju i izmedu kola koja provode struju posredstyom njihovih magnetnih polja. Proces pretvaranja energije je reverzibilan, jer se u kolu podyrg- nutom kretanju kroz magnetno polje indukuje napon. 2. Mehani¢ka sila deluje na feromagnetni materijal tezeci da gadovede u pravac magnetnog polja ili da ga odvute na mesto gde je ono najgudée. Kad je magnetno polje stvoreno dejstvom namotaja kroz koji protiée struja, proces pret- varanja energije je reverzibilan zato Sto se kretanjem materijala prouzrokuje pro- mena fluksa kroz namotaj, a usled ove promene fluksa u namotaju se indukuje napon. 3. Mehanitka sila deluje na plove optereéenog kondenzatora i na dielektritni materijal u elektrignom polju; obratno, kretanje plota i dielektrikuma u odnosu na polje dovodi do promene bilo elektriénog tovara, bilo napona izmedu ploéa, ili do obe ove promene. 4. Tzvesni kristali se malo deformi8u kad na njih deluju elektritna polja u odredenim pravcima, i obratno, kad se kristali deformi8u, pojavljuje se elektriéno opterecenje. Ova pojava je poznata pod imenom pijezoelektriéni efekt. Tako je de- formacija kristala izazvata dejstvom napona mala, mehanitka sila koja ovu pojava prati moze biti veoma velika. 4) Prikaz svih poznatih metoda za pretvaranje energije u elektritni oblik i obratno dal su L. W. Matsch i W. C. Brown, Electric Power Sources, Elec. Eng,, vol. 66, str. 880-881, sep- tembar 1947.DEO 1-1] ELEKTROMEHANICKO PRETVARANJE ENERGIE 3 5. Vecina feromagnetnih materijala podleze veoma malim deformacijama pod dejstvom magnetnog polja, i obratno, magnetne osobine ovih materijala menjaju se kad se oni podvrgavaju mehanitkim naprezanjima. Ova pojava se naziva mag- netostrikcija, Kao i w slucaju pijezoelektri¢nog efekta, moze se dobiti jaka elasti¢na sila materijala pri svem tom Sto su promene dimenzija male. Sreéna je okolnost za inZenjera da postoji vise prirodnih pojava koje se mogu Koristiti a elektromagnetna pretvaranja energije i da se u vezi s tim znatno pove- éava raznovrsnost i opseg primene clektriénih metoda. Elektricitet moze da igra ulogu izvanredno prilagodljivog posrednika. Iako energiju u njenoj finalnoj upotrebi retko Koristimo u obliku elektriciteta, mi je esto pretvaramo w taj oblik. Elek- trigna energija se moze prenositi i njom se moze upravijati na relativno prost, pouzdan i efikasan navin. Slab izvor elektriéne energije moze se podesiti tako da upravija mnogo vecim izvorom u izvesnoj srazmeri i da se na taj nacin postigne am- plifikacija, Elektriéne metode su iz tih razloga naile Siroku primenu u merenju neelektriénih veliGina i njihovom regulisanju. U dizel-elektriénoj lokomotivi, na primer, mehanitka energija se dobiva na vratilu dizelmotora, a i na osovinama toe kova je mehanitka energija potrebna. Izmedu te dve take, medutim, ubacuju se elektriéni generatori i motori za regulisanje i prenos energije, jer zaista pretvara¢ka oprema omoguéuje da se karakteristika obrtni momenat— brzina dizelmotora pri- lagodi karakteristici obrtni momenat — brzina potrebnoj na osovini za optimalan rad voza, Citav niz slitnih primera mogao bi se navesti u Kojima se u krajnjoj liniji radi 0 pretvaranju mehanitke energije u elektridnu ili obratno. U syojim tchnitkim primenama, pet gore navedenih procesa za pretvaranje energije vie se medusobno dopunjuju nego sto konkurisu. Sa gledi’ta koligine energije 0 kojoj se radi, najvagnija je rotaciona ma’ina, koja koristi prvu i drugu pojavu. Elektromotora ima po veli¢ini potev od kepeca, sa snagom malog dela jednog vata, primenjenih u regulacionim mehanizmima instrumentnog tipa, pa do giganata od 65000 KS, upotrebljenih u pumpnim postrojenjima i valjaonicama éelika, Elektrigni generatori sa snagom preko 100000 kW nisu neobigni. Nasuprot tome, sprave zasnovane na pijezoelektri¢nom ili magnetostrikcionom efektu ogranivene su na nivo snage ispod nekoliko vata. Tako, prema Cady-u®), za napajanje sijalice od 100 W strujom od 1 A, pri uéestanosti 60 Hz, bila bi potrebna povréina od 1 500 kvadr. stopa (oko 140 m*) kvarcnoga kristala, slozena u stub visok oko 10 stopa (ko 3 m) saginjen od 1 500 tankih slojeva od po 1 stope u kvadratu (oko 0,1 m?) podvrgnuta pulzacionoj sili od 100 tona. Drugu va%nu vrstu sprava za elektromagnetno pretvaranje energije pred- stavljaju one koje proizvode translatorna i vibraciona kretanja. Translatorne sprave uopSte mogu se zasnivati na primeni bilo koje od pet pomenutih pojava. Medu onima u kojima se upotrebljavaju prve dve pojave su elektromagneti, releji i tele- fonske slugalice. Poslednje tri pojave primenjuju se uglavnom u oblasti translator- nih i vibracionih sprava, narotito u spravama za proizvodnju ili detekciju mehanigkih ili akusti¢nih vibracijas primeri su mikrofoni, elektriéni gramofoni i pobudni six stemi za uspostavljanje ultrazvutnih vibracija. Cinjenica da ove naprave rade sa relativno malom snagom ne predstavija neki njihov nedostatak, a u dinami¢kim razmatranjima, narotito u pogledu maksimalnog prenosa snage i frekventne karak- teristike, pokazuju se ove sprave kao vrlo povoljne. U ovim izlaganjima uzeéemo u obzir prvenstveno elektromagnetne rotacione maine, i to kako teoriju ustaljenog stanja samih maSina, tako i dinamitku teoriju sistema u kojima se takve maSine nalaze, Madina predstavlja najbolji specifitni primer na kome se mogu prikazati reSenja problema pretvaranja energije. Veé i *) W. G. Cady, Nature and Use of Piezoelectricity, Blec. Eng., vol. 66, str. 758-762, av- gust 1947,4 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. i elementi dimenzija i ko8tanja mnogih motora i generatora zahtevaju najbrit- ‘a i najpodrobniju analizu. U laboratorijska ispitivanja prototipova, koji bi od- govarali stvarnom postrojenju retko se moze upustati, jer bi to predstavijalo luksuz ~ingenjer mora biti na pravom putu nemajuci moguénosti da se koristi preimuéstvi- ma koje pruda potpuna generalna proba. Prema tome, nijedan plodan natin ana- lize ne sme biti zanemaren. Istovremeno bi trebalo imati na umu da se nada saznanja upotpunjuju i produbljuju kad elektromehanitko pretvaranje cnergije razmatramo u mnogo Sirem smislu, uvidajudi da sve ovakve sprave imaju izvesne zajednitke osno- yne osobine. 1-2. Rotacione ma¥ine: osnova rada. U diskusiji i analizi rada fizitkih sprava, moZemo se obitno postaviti na vise tataka gledista, Najprostije glediste vodi brzom, uprosenom shvatanju izvesnih specifitnih osobina, ali je ono Zesto ograniéeno i ne otkriva nam potpuno opste osobine zajednitke mnogim slicnim masinama. Mnoga utanéana i uopStena glediSta, koja se izgraduju tek posle izvesnog iskustva u jednostavnijem pristupanju problemima, osvetljavaju opSte zajednitke osobine i najzad vode kako boljem razumevanju tako i pouzdanim merilima za op- timalan rad maiina. U ovom odeljku razmotriemo primenu prve od pet pojava nabrojanih u odeljku 1-1, stavijajuéi se najpre na prosto gledi8te koje je tamo na- vedeno, a zatim na neSto opStije glediste magnetnog polja. a. Tumaéenje pomoéu zakona Blv, Bli: Opstiju potvrdu tinjenice da se u provodniku koji se kreée u magnetnom polju indukuje struja, predstavija Faradejev zakon elektromagnetske indukcije, prema kome se u elektritnom kolu indukuje e. m. s. kadgod se menja ukupni magnetni fluks kroz kolo. Trenutna e. m. s. ¢ data je izrazom dh =e ay gde je % trenutna vrednost fluksa kroz kolo, a 1 vreme. Jednatina 1-1 va%i za svaki koherentan sistem jedinica, U ovim izlaganjima bige primenjen racionalizovani sistem jedinica MKS za sva teorijska izvodenja. Uopite uzev, kad uz simbol ili jednadinu nisu navedene jedinice, podrazumevaée se jedinice MKS; ponckad su upotrebljene specifitne jedinice bilo radi isticanja bilo stoga Sto se odustalo od sistema MKS, kao pri izrazavanju snage motora u konjskim snagama. Za namotaj u kome fluks @ prolazi kroz svih N navojaka namotaja, ukupni fluks kroz kolo je 4 = Ne, a jednatina 1-1 moze se napisati dg dt U stvari se jedan deo magnetnog polja, u prakti¢nim maginama obiéno mali, pro- stire kroz prostor koji zauzimaju provodnici namotaja, i stoga obuhvata samo jedan deo od ukupnog broja navojaka. Pri izratunavanju ukupaog fluksa kroz kolo mora se taéno voditi ratuna 0 stvarnom fluksu koji prolazi kroz svaki navojak. Jednatine I-1 i 1-2 mogu se medusobno zamenjivati kad se uzme da je dejstvo delimitnog fluksa kroz kolo uzeto u obzir definisudi fluks kao a 7 @-3) e=N (1-2) gde je prosetni fluks po navojku kroz kolo koji se moze predstaviti kao ekvivalen- tni fluks koji prolazi kroz svih N navojaka namotaja i u kome je uzet u obzir deli-DEO 1-2] ROTACIONE MASINE 5 mitni fluks kroz kolo. U vecini praktitnih maSina sa feromagnetnim jezgrom, dejstvo delimignog fluksa je relativno malo, Faradejevim zakonom kvantitativno je odreden indukovani napon u elek- trignim rotacionim mainama. Naponi se indukuju u namotajima ili grupama na- motaja bilo mehani¢kim obrtanjem namotaja u magnetnom polju, bilo mehanit- kim obrtanjem magnetnog polja pored namotaja; u oba’sluéaja ukupni fluks kroz pojedine kanure menja se periodiéno i tako se indukujé napon. Sl. 1-1 pokazuje namotavanje jedne kanure. Sl. 1-1, Izrada induktnog namotaja na Sablonu_(General Electric Company) Grupa takvih kanura, medusobno povezanih tako da njihovi indukovani naponi svi doprinose Zeljenom rezultatu, naziva se indukini namotaj. Induktne namotaje masina za jednosmernu struju pokazuju sl. 1-2 i 1-3; indukt je obrini deo magine, SI, 1-2. Indukt motora ili generatorajednosmerne struje u toku namotavanja. Sve kanure sujednom stranom poloZene u donji deo Zleba, a druga strana je spremna da se postavi u gornji deo Zeba (General Electric Company)6 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. ili rotor. SI. 1-4 pokazuje induktni namotaj generatora naizmenitne struje, alter- natora ili sinkronog generatora. Ovde je indukt (armatura) nepokretni deo, ili seator. Ove kanure su namotane na gvozdena jezgra da bi fluks kroz namotaje de- lovao &to efikasnije. $ obzirom da je gvoZde indukta izlozeno promenljivom magnet- nom fluksu, u njemu se indukuju vihorne struje; da bi se smanjili gubici usled Sl. 1-3. Skoro dovréen indukt motora ili generatora jednosmerne struje, Kanure neki 2ebni Klinovi su postavljeni. Drugi Zlebni klinovi su spremni da se nabiju u svoje leZiste (General Elec- tric Company) SI. 1-4, Ugradivanje induktnih namotaja u stator turboalternatora, Sablonske kanure se ubacuju 1 Hebove u limovima indukta (General Electric Company)DEO 1—2} ROTACIONE MASINE 7 vibornih struja, gvoZde indukta se izraduje od tankih limova (dinamolim) kao 8to se vidi na sl. 1-5 za indukt ma¥ine za jednosmernu struju i na sl. 1-6 za indukt alternatora. Magnetno kolo se zatvara kroz gvozde drugog dela mavine, a na taj deo se postavijaju pobudni kalemovi ili magnetni polovi da bi delovali kao primarni izvori fluksa u masini. Slika 1-7 pokazuje Sematski magnetno kolo masine za jedno- smernu struju a slika 1-8 magnetno kolo sinhrone mavine. Putanje fluksa su nazna- SI. 1-5. Izgled rastavljenog indukta, bez namotaja, maine za jednosmernu struju od 7,5 kW (Ajlis Chalmers Manufacturing Company} Sl. 1-6. Ugradivanje gvozda u stator alternatora. Limovi su naslagani na Klinaste sipke zavarene na oklop (General Electric Company)8 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1, ene isprekidanim linjjama, a putanja abcda je tipiéna za obe Seme. Konstrukeija magnetnih polova (stator) ma8ine za jednosmernu struju vidi se na sl. 1-9. Na sl. 1-10 vidi se jedan tip magnetnih polova (rotor) sinhrone madine. Pobudni namotaji na sl, 1-7 do 1-10 su Roncentrisani namotaji, napajani jednosmernom strujom. Induktni namotaji su skoro uvek raspodeljeni namotaji sa kanurama postavijenim po celom obimu indukta radi boljeg iskori8éenja prostora i materijala ma’ine. Radijalna raspodela u vazduSnom procepu fluksa stvorenog u namotajima indukta mode se prikazati kad se, kao u nacrtnoj geometriji, omotaé cilindra razvije. famelisano obudni soram _ == fametisano sein indukino Jexgro SI. 1-7. Sema magine za jednosmernu struju SI. 1-8. Sema sinhrone masine s isturenim polovima Raspodela fluksa u ma8ini za jednosmernu struju prema sl. 1-7 prikazana je na sl. 1-11, pri Semu je zanemaren uticaj Hebova indukta na ovu raspodelu. Crtez u dve dimenzije dovoljan je, jer su gustine iste u svim tatkama procepa u pravcu paralel- SI. 1-9. Oklop statora, magnetni polovi i pobudni namotaji magine za jednosmernu struju(W se- tinghouse Electric Corporation)DEO 1-2] ROTACIONE MASINE 9 nom sa osovinom magine, ukoliko se zanemari relativno neznatan ivitni efekat fluk- sa na krajevima rotora i statora. Ordinata u ma kojoj tacki ove krive daje indukeiju u vazduSnom procepu u to tacki na obimu indukta. Prema tome, indukcije koje pro- vodnici indukta presccaju kad se maSina obrée mogu se lako videti. Odgovarajuéa slika za tipiénu maginu za naizmenitnu struju imala bi krive pribliznije sinusoid- nom obliku, Za vecinu tipova generatora i motora u ustaljenom stanju, amplituda i oblik raspodele fluksa u vazdu’nom procepu ostaju konstantni. Pod tim okolnostima jedini napon stvoren u induktu potiée od mehanitkog kretanja bilo indukta bilo magnetnog polja. Odnos izmedu indukovanog napona i raspodele fluksa moze se onda lako odrediti, Uzmimo da neki provodnik indukta sa sl. 1-11 ima linearnu obimau brzinu © u odnosu na talas fluksa i da mu duzZina paralelno osovini iznosi 1. U izvesnom trenutku taj provodnik se nalazi u tatki u kojo je ordinata talasa fluk- sa B. U vremenu de provodnik prebri8e povrsinu J dt. Promena fluksa obuhvace- nog induktom, koju izaziva ovo kretanje provodnika, je Blo de. Saglasno jedna- Gni 1-1, doprinos provodnika naponu stvorenom u induktu u tom trenutku je e= Bw (1-4) Ova e. m. s. se naziva e, m. s. usled rotacije. Trenutni napon celog indukta move se izratunati sabirajuéi algebarski napone svih rednih provodnika izratunatih po ovoj jednaéini. Ovaj postupak tumaéenja pomoéu zakona Blo pruza nam, prema =e a Le SI, 1-10, Op8ti izgled jednog dela unutrasnjosti hidroelektrane Boulder Dam, Dve dizalice dre magnetni tofak generatora od 82 500 KVA, 16 500 volti, 3 faze, 180 obr /min, 60 Hz, 40 polova (General Electric Company) tome, prost i sistematski metod za odredivanje brzine promene ukupnog fluksa kroz namotaj kad su ove promene izazvate jedino mehanitkim kretanjem. Ovaj natin ée biti koristan za docniju analizu rotacionih magina.10 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. Jedan dopunski postupak, koji takode moze biti koristan, zasniva se na pro- stom izrazavanju injenice da je provodnik kroz koji protive struja i koji se nalazi magnetna| indukeijo Sl. 1-11, Razvijena Sema indukta sa prikazom raspodele fluksa u vazduSnom procepu u magnetnom polju izlozen dejstvu mehanitke sile, Velitina sile koja dejstvuje na pravolinijski deo provodnika duzine , upravnog na magnetno polje indukcije B, kad kroz provodnik tete struja i, jeste F= Bh (+5) Ako je r radijalno odstojanje provodnika od sredi8ta rotora, odgovarajudi obrtni momenat je M = Bhi (1-6) Obrtni momenat koji odgovara celom namotaju je zbir obrtnih momenata pojedinih provodnika (ili strana kanure). Obrtni momenat proizveden ovakvim elektromag- netnim dejstvom naziva se elektromagnetni obrini momenat. Elektromagnetni: mo- menat, zdruzen sa obrtanjem, stvara elektromagnetnu snagu pri emu su odnosi izmedu obrtnog momenta, snage i brzine isti kao u obiénoj mehanici. Jednatine 1-5 i 1-6 dobro su poznati izrazi iz elementarne fizike. Iako se zasad one smatraju eksperimentalno opravdanim, razmatranje akcije i reakeije u vezi sa bilo kojom vrstom pretvaranja energije navodi nas na pomisao da su one prirodna posledica principa odrzanja energije i odnosa Blo. Ovo cemo izloZiti ual. 1-66. Imajuéi u vidu da su provodnici indukta uvuéeni u Zebove na sl. 1-2 do 1-4, kao Sto je to na svim obiénim masinama, prirodno je upitati se da li bi sila i obrtni momenat bili isti kad bi provodnici bili u vazdusnom procepu i uévrééeni na povrsinu indukta, Ovo pitanje je tim pre na svome mestu ako se uzme u obzir da ée veci deo fluksa predstavijenog indukcijom B prolaziti kroz gvozdene zupce umesto kroz nemagnetne #ebove. Odgovor glasi da su sila i obrtni momenat isti u oba slutaja, ali kad su provodnici smesteni u glebove, skoro ceo obrini momenat dejstouje na gvozdeno jezgro, a samo mali njegov deo dejstouje neposredno na namotaj. Kad bi obrtni momenat dejstvovao na namotaj, on bi se prenosio na telo gvozdenog, jezgra vrSeci pritisak na izolaciju izmedu provodnika i zidova Zleba; srecom izo- lacija ne mora da bude izlozena ovom mehanitkom optereéenju®?. 3) Opis eksperimenata koji potvrduje ove zakljutke moze se naéi u Glanku: J. H. Morecroft and A. Turner, Forces on Magnetically Shielded Conductors, J. A/EE, vol. 48, str. 25-27, januar 1929; analiti¢ko razmatranje, zasnovano na teoriji elektromagnetnog polja, dao je B. Hague u knjizi Electromagnetic Problems in Electrical Engineering str. 152-159, Oxford University Press, Njujork, 1929.DEO 1—2) ROTACIONE MASINE ul Razmatrajuéi stvari sa gledi’ta zakona Blo i Bli, dolazi se do zakljucka da je rad generatora i motora zasnovan na fizickim reakcijama kojima su izlozeni pro- vodnici smeSteni u magnetnom polju. Kad izmedu fluksa i provodnika postoji re- lativno kretanje, u provodniku se indukuje napon} kad kroz provodnik teée struja, on je izlozen dejstvu izvesne sile. U vezi s ovim treba imati u vidu da se masine tije su pojedinosti prikazane na sl. 1-1 do I-11 uglavnom sastoje od dve garniture namotaja, jedne na statoru i druge na rotoru. Namotaj Gija je osnovna namena da proizvede fluks je pobudni namotaj (ili induktor), a onaj u kome se indukuje napon je induktni namotaj. Vaina injenica koju uvek treba imati na umu jeste da su pojave koje se odi- gravaju u obrtnoj masini kad ona radi kao motor i kad radi kao generator zajednitke. T motori i generatori, kad rade, imaju provodnike kroz koje protive struja i koji se nalaze u magnetnom polju, a kako provodnici tako i fluks kreéu se odredenom br- zinom jedni prema drugima. Tako se proizvode i obrtni momenat i napon usled ro- tacije. U stvari, posmatranjem samih namotaja ne bi se izmedu generatora i mo- tora u smislu Zeljene radne funkcije mogla napraviti razlika dok se ne bi utvrdio pravac toka snage. U konstruktivnom pogledu, generatori i motori istog tipa raz- likuju se samo U pojedinostima potrebnim za najbolje prilagodavanje masine njenoj nameni; svaki motor ili generator moze se upotrebiti za pretvaranje energije u oba smera. Rezultantni obrtni momenat u generatoru je oporni momenat koji se protivi obrtanju. To je momenat koji pogonski motor mora da savlada, a to je i mehanizam preko koga se za vece odavanje elektritne snage zahteva veca dovedena mehanitka snaga. U motoru, napon indukta usled rotacije dejstvuje nasuprot dovedenom na- ponu i naziva se kontra e. m. s. Sve ove postavke su specifitni jasni izrazi reverzi- bilnosti koja karakteri’e sve elektromehanitke procese pretvaranja energije, Za- nimljiva primena ove reverzibilnosti je elektriéno ko%enje motora pri emu motor deluje kao generator primajuéi mehanitku energiju od delova u pokretu i pretva- rajudi je u elektriénu energiju koja se uni8tava u otporniku ili vraca u mrezu. Na taj nadin elektri¢na lokomotiva na nizbrdici mo%e pomocu dva vida pretvaranja energije da isporucuje jedan deo energije potreban drugoj lokomotivi na usponu. Prirodno je, prema tome, oéekivati da podrobne analize generatora i motora budu sli¢ne u sustini. Prougavanje proizvodenja obrtnog momenta u motoru pred- stavlja istovremeno prouéavanje proizvodenja otpornog obrtnog momenta u gene- ratoru; provtavanje proizvodenja e. m. s. u generatoru predstavija istovremeno prougavanje proizvodnje kontra e. m. s. u motoru, Ova dva proutavanja predstav- Ijaju osnovu analize ma¥ina. Primer 1-1, Raspodela fluksa u vazduSnom procepu_donekle idealizovane dvopolne ‘maine ima pravougaoni oblik talasa prikazan u sl. 1-12. Fluks po polu je 0,01 Wb, Indukt se obrée brzinom od 1200 ob /min. Polotaj jedne kanure indukta u trenutku kad obuhvata najveti fluks pokazan je u ab, Pola obriaja kasnije, kanura je u a’6’, gde opet obuhvata najveGi fluks, ali u supromom smeru, Kanura ima Cetiri navojka i celo to vreme kroz nju protiée stalna struja od 10,0 A. a) Neposrednom primenom Faradejevog zakona o indukeiji izratunati napon kanure za vreme toga kretanja, 5) Yzratunati napon kanure metodom Ble. ¢) Izratunati elektritnu snagu koja se pojavijuje za vreme kretanja. d) Odrediti mehanitki obrtni momenat indukta usled elektromagnetnog dejstva. ¢) Tzraéunati mehanitku snagu pod d) i uporediti je sa snagom pod c). Rekenje. a) Zbog pravougaone raspodele fluksa i jednolike brzine indukta fluks koji pro~ Inzi kroz kanuru menja se konstantnom brzinom u toku ovog perioda. Na polovini puta izmedu db i a’b’, na primer, fluks kroz kanuru je ravan nuli, tako da se ukupni fluks kroz kanuru menja od punog fluksa po polu do nule u jednoj Zetvrtini obrtaja. Prema jednatini 1-1, proizvedeni na- pon je12 FIZICKI POJMOVI a 4x 001 dt 1/4 x (60/1200) [GLAVA 1. =32V ‘Trenutni napon ostaje stalno na toj vrednosti u toku pola obrtaja. 7 telo induktora edstajanie po obimu vazdusnog procep magnetna indukcija SI. 1-12, Kanura indukta u pravougaonoj raspodeli fluksa 3) Ako je I aksijalna duzina gvo%da indukta a r radijalno odstojanje od srediita ‘osovine do vazduinog procepa, magnetna in- dukeija u vazduinom procepu je or wir _fluks po polu povriina po polu Linearna brzina provodnika je x 2ar = 40: vay x 2ar r S obzirom da na obe strane kanure ima ukupno osam provodnika, proizvedeni napon, prema jednaéini 1-4, je 0,01 8x “x 1X 40 nr = 3,2V rir ¢) Odgovarajuca elektrigna snaga je ei 3,2 x 10,0 = 32W d) Obrini momenat, izraéunat po jednatini 1-6, je 0.01 —x Ir x, alr M 8x 10,0 ¢) Kad su obrtni momenti i brzina poznati, snaga se mote dobiti iz izraza Snaga = 2nM x (brzina u ob /sec) 08 1200 oo = Inx =2W Ovaj rezultat je, naravno, jednak rezultatu pod ¢), s obzirom da oba izra%avaju ¢injenicu da je izvrseno elektromehanitko pretvaranje energije brzinom od 32 W. Nigde u ovom primeru nije reteno da li je masina generator ili motor. Mogla bi biti ili jedno ili drugo. Kad je proizvedeni napon takvog polariteta da se suprotstavlja struji od 10,0 A, elektrigna snaga se apsorbuje i masina radi kao motor. Kad je proizvedeni napon takvog polari- teta da dejstvuje u smeru struje od 10,0 A, magina radi kao generator. b. Tumacenje pomocu magnetnog polja. Drugo jedno gledi’te na elektrome- hani¢ko pretvaranje energije posredstvom magnetnog polja sastoji se u tome da se to pretvaranje smatra kao rezultat dva komponentna magnetna polja koja teze da se poravnaju tako da osa severnog pola jednog dela masine bude direktno sup- rotétavljena osi juznog pola drugog dela magine. Komponentna polja stvaraju na- motaji na odgovarajucim delovima mavine. Fizi¢ki posmatrano, proces je isti kao kad bi se dva Sipkasta magneta, koji se mogu okretati oko svojih sredista na isto} osovini, poravnala tako da im ose budu paralelne a da im se suprotni polovi suée- Jjavaju. Ovo shvatanje moze da bude esto veoma korisno pri prougavanju proiz- vodnje obrtnog momenta magina; ono je isto tako najpodesnije za razjaénjenje osnovnih karakteristika zajedni¢kih svima maSinama za elektromehanitko pretva~ ranje energije. Struje u namotajima masine stvaraju magnetni fluks u vazdusnom procepu izmedu statora i rotora, pri demu se magnetno kolo zatvara kroz gvoZde statora i rotora, kao Sto je prikazano u sl. 1-7 i 1-8. Ove okolnosti odgovaraju postojanjueee DEO 1—2] ROTACIONE MASINE 13 magnetnih polova kako na statoru tako i na rotoru, a broj ovih polova zavisi od spe- cifi¢ne konstrukcije namotaja. Ovi polovi su Sematski prikazani na sl. 1-13 za veoma uprogéenu dvopolnu masinu. Ose magnetnih rolja naznatene ovde su magnetne ose pojedinih polova, Stator na sl. 1-13 je sa isturenim polovima (ij. polovima koji vire iavan cilindriéne povréine) a rotor s neisturenim polovima (77. s potpuno cilin- driénom povrsinom), mada magine u praksi mogu imati neistcrene polove bilo na rotoru, bilo na statoru, bilo i na rotoru i na statoru. SI. 1- 14 pokazuje jednu slitnu masinu sa neisturenim polovima i na rotoru i na statoru; praktitan primer takve mavine je turboalternator (tj. generator naizmenitne struje sa pogonom pomocu parne turbine), Giji stator je pokazan u sl. 1-4, a cilindriéni rotor u sl. 1-15. Ose sa polja stotora ¥ os0 polio / stator sa Bali os0 potja ‘eed rotor las vozdugni: Li precee VS SI. 1-13. Uproséena dvopolna magina s Sl. 1-14, Upro&éena dvopolna magina s isturenim statorskim polovima. Osa polja neisturenim polovima na rotoru i statoru. rotora zavisi od elektritnih uslova u Ose polja zavise od elektritnih uslova u namotajima rotora namotajima ovih polja ne moraju ostati nepokretne u prostoru ili u odnosu na stator ili rotor, koja se ¢injenica moZda moée lakée prikazati na konstrukciji sa neisturenim polovi- ma prema sl, 1-14, Kod nekih maiina ose ostaju nepokretne u prostoru, kod drugih, medutim, obréu se jednolikom ugaonom brzinom. Kod vecine magina koje cemo prouéavati fluks po polu ostaje konstantan pri ustaljenim uslovima rada. SL. 1-15. Dvopolni cilindritni rotor turboalternatora od 10 714 KVA, 7 500 kW, 13,8 KV, 3 faze, 60 Hz, 3 600 ob Jmin (Allis-Chalmers Manufacturing Company) Obrtni momenat se proizvodi medusobnim dejstvom dva komponentna magnetna polja. U sl. 1-13 i 1-14, na primer, severni i juéni pol rotora bivaju priv- laceni od judnog i severnog pola odnosno odbijani od severnog i juznog pola sta-14 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. tora, a iz ega proizlazi obrini momenat na rotoru sa smerom obratnim smeru kazaljke sata, Treba imati u vidu da i na rotor ina stator deluje obrini momenat iste veli¢ine; obrtni momenat na statoru se prosto prenosi kroz postolje masine u temelj, s obzirom da stator nije slobodan da bi se obrtao. Veligina obrmog momenta je srazmerna proizvodu jacina magnetnih polja, a zavisi i od ugla 8 koji zaklapaju ose polja. Za dvopolne maine se obrtni momenat stoga menja od nule za 8 = 0° do maksimuma za 8 = 90°ii vraéana nulu za 8 = 180°, a zatim se ovaj poluciklus ponavija u negativnom smeru za opseg od 180 do 360°. U glavi 3 je pokazano da je pri sinusoidnoj raspodeli fluksa u vazdusnom procepu (tj. kad se magnetna indukcija menja sinusoidno sa rastojanjem po obimu vazdus- nog procepa) obrini momenat srazmeran sinusu ugla 8; ovaj slutaj je za mavine naizmeniéne struje najée8¢i,a za ma8ine jednosmerne struje omoguéuje kvalitativno taéne zakljutke. Ugao 3 se obitno naziva ugao obrinog momenta ili ugao snage. Primer 1-2. Primenjujuci tumacenje medusobnog delovanja magnetnih polja pokazati da se elektromagnetni obrtni momenat ne moe ostvariti upotrebom éetvoropolnog rotora u dvo- polnom statoru, Resenje. Razmotrimo uproséeni motor na sl. 1-12 sa dva pola na statoru i Zetiri na rotoru. Ose rotorskog polja zaklapaju proizvoljni ugao sa osom statorskog polja. Oba para polova na ro- toru imaju jednake jatine da bi se izbegla neuravnoteZena radijalna magnetna sila Sto bi dovelo do opterecenja lezZi8ta i izazivalo vibracije. Na osi N,N, pol Nj izlozen je privlagenju pola S Conran i odbijanju pola N, dime se stvara obrini momenat sup- Borfa’sho9 rotan smeru kazaljke sata. Pol N, biva isto tako odbijan fod pola NI privlaten od pola S,'time se stvara isti toli- LAS ki obrtni momenat ali u smeru kazaljke sata, Prema to- me, rezultantni obrtni momenat je ravan nuli, Slitna si- Nyse rotorsein — tacija je i na osi S,S,, tako da rezultantnog elektromag- polove netnog obrtnog momenta nema, Isti rezultat se dobiva razmatranjem ma koje kombinacije nejednakih brojeva rotorskih i statorskih Qh polova. Prema tome, opsti zakljuéak glasi da sve rota- cione magine moraju imati isti broj polova na statoru ina rotoru, Ovaj zakljutak vadi isto tako i za generatore, jer ako se ne proizvodi otporni obrtni momenat, ne moze biti ni reakeije na mehani¢ku pogonsku snagu pa ni pretvaranja energije. Prema tome, pri radu motora i generatora, magnetna polja teZe da se postroje, pol naspram pola, Kad se njihovo potpuno poravnanje sprecava dejstvujuéi na rotor mehanitkim obrtnim momentom iz nekog izvora mehanitke energije, nastupice pretvaranje mehanitke energije u elektriénu — mavina radi kao generator. Kad se, naprotiv, njihovo potpuno poravnanje spreava time Sto se obrtni momenat prenosi na neko mehanitko optereéenje na vratilu, nastaje pretvaranje elektriéne energije u mehanigku — mafina radi kao motor. Dobija se predstava da rezultantno mag- netno polje oba namotaja dejstvuje kao posredno skladiste energije, koja odatle mote teéi bilo u pravcu elektriéne energije raspolozive na krajevima matine, bilo u praveu mehanicke energije raspolozive na vratilu, u zavisnosti od uslova koje odreduje uredaj povezan sa krajevima maine i sa vratilom. Prirodno je otekivati da ce prilikom kvantitativnog formulisanja ovog raz- matranja glavnu ulogu igrati energija nagomilana u magnetom polju. Takva kvan- titativna formulacija je data u glavi 2, gde je pokazano da se elektromagnetni obrtni momenat mo%e izraziti kao brzina promene nagomilane magnetne energije prilikom ugaonog kretanja rotora. Analiza maSina izrazena na taj nacin postaje odredivanje za specifitne oblike maSina ugaone brzine kojom se nagomilana magnetna energija menja kao funkcije napona i struja u namotajima, i obrtnih momenata i brzina vratila. Druga jedna kvantitativna formulacija, 2a mnoge svrhe neposrednija, za- snovana u sustini na Faradejevom zakonu i na principu konzervacije energije, data Sl. 1-16, Uproséena magina s dvopol- nim statorom i Zetvoropolnim rotoromDEO 1-3] ELEKTRICNI GENERATORI 15 je u glavi 3, Za ustaljeno stanje rada obiénih elektromagnetnih rotacionih magina dobijaju se, naravno, isti krajnji rezultati polaze¢i sa razlititih posebnih gledista; da ée se ova gledi8ta do izvesne mere podudarati, moze se prema tome o¢ekivati w izlaganju dopunskih specifitnih pojedinosti. Tzrazito preimuéstvo gledi’ta magnetne energije sastoji se u tome da omo- guéuje kombinovanje prve dve od pet pojava navedenih u dl. 1-1. Sile koje teZe da dovedu feromagnetni materijal u pravac najgu8éeg dela polja mogu igrati vainu ulogu u masinama s isturenim polovima, kao sto su one na sl. 1-8 i 1-10. Ove sile su stvarno glavni radni mehanizam izvesnih malih motora, poznatih pod nazivom reakcioni sinkroni motori (ili reluktantni motori), a one su naravno i radne sile mnogih sprava sa translatornim kretanjem tipa elektromagneta sa pokretnim jezgrom. Njihovo prisustvo u izvesnim rotacionim ma’inama samo ukazuje da pri odre- divanju magnetne energije treba uzetiu obzir i odgovaraju¢i specifi¢ni geometrijski oblik gvoZda. Osim toga, gledi’te magnetne energije pruza potrebnu podlogu za konaéno osnovno razumevanje prelaznih zbivanja u masinama za pretvaranje ener- gije, za razliku od prostijih pojava ustaljenog stanja Kojima je posvecen veti deo ove knjige. Jo8 vecu vainost ima ¢injenica da ovaj postupak pomo¢u magnetne ener- gije dozvoljava da se elektromagnetne rotacione maine povezu i uporede s drugim tipovima magina za elektromehanitko pretvaranje energije. 1-3. Elektrigni generatori. Videli smo da se u elektriénim generatorima vréi direktna primena Faradejevog zakona, s obzirom da je napon indukovan u kanuri ili namotaju odreden vremenskom brzinom promene fluksa koji prolazi kroz taj namotaj. U generatorima kako naizmenitne tako i jednosmerne struje, induk- torski namotaji koji stvaraju fluks pobuduju se iz izvora jednosmerne struje: ovaj odaje jednosmernu struju Konstantne jatine stvarajuéi konstantan fluks u vazdu8- nom procepu i gvo%du maine. Induktni namotaj je vezan za mreZu kojoj treba da se isporutuje elektriéna energija. Kad se obrée bilo indukt bilo induktor, relativ- nim kretanjem indukta i fluksa proizvedenog strujom pobudivanja prouzrokuju se periodiéne promene fluksa koji prolazi kroz namotaj i otuda dolazi do indukcije napona u induktnom namotaju. ji pojam o radu generatora mode se dobiti razmatrajuéi indukovane napone u induktima veoma upro&¢enih generatora naizmenitne i jednosmerne struje. Ovakvo razmatranje je glavni predmet ovog odeljka. Prethodne kvantita- tivne pojedinosti su odlozene za glavu 3. a. Sinhroni generatori (alternatori). S retkim izuzecima, induktni namotaj alternatora je na statoru, a pobudni namotaj je na rotoru, kome se pobudna struja dovodi preko Rliznih prstenova pomotu ugijenih dirki. Klizni prstenovi se mogu videti na sl. 1-10 i 1-15. Konstruktivni obziri nalazu da se namotaji tako rasporede; pobudna struja je obiéno mnogo manja od struje indukta, te je povoljnije da na ro- toru bude namotaj za manju struju i da se prelazenje velike struje preko Kliznih Kontakta izbegne. Uproséeni alternator je prikazan na sl. 1-17. Izabrana je dvopolna maSina, a istureni polovi su prikazani samo radi simboliénog predstavijanja, Induktni namotaj, koji se sas- kanuro od N toji od jédne jedine kanure od N navojaka, na- 9@70/aka znaven je dyema svojim stranama a i -a pos- tavljenim na dijametralno suprotnim tatkama statora.Provodnici koji obrazuju ove strane na- sopra paralelni su sa vratilom ma¥ine. Rotor se okrece konstantnom brzinom n [ob /min] po- tent i moc invora mohanicke energie Spojenng sa Shi. reat! pli dite vratilom alternatora. od jedne kanure16 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. Cilj je da se u namotaju indukta stvori sinusoidni naizmeniéni napon. Raz~ matranje jednagine Blo, 1-4, pokazuje da pri stainoj brzini v kriva koja predstavlja napon u provodniku u zavisnosti od vremena ima isti oblik kao kriva magnetne indukcije u zavisnosti od rastojanja po obimu, Da bi se napon u provodniku me- njao sinusoidno s vremenom r, magnetna indukcija B mora biti sinusoidna funk- cija ugla 6 kojim je odreden polozaj provodnika na obimu vazdusnog procepa. Promena magnetne indukcije u vazdusnom procepu prakti¢no izvedenih alterna~ prostorna rospodela imagnetne indukcije Bmor 308 28 5 3 konuro so & 3 a. N navojaka S 2 ugao @ vremet = po obimu © & vazdusnog © : preeeso’? § : 8 é 8 5 2 € SL. 1-18. Induktni namotaj u sinuso- SI. 1-19. Kriva napona u kanuri idnoj raspodeli fluksa tora moze biti priliéno bliska sinusoidnom obliku, kao Sto se vidi u razvijenom di jagramu na sl, 1-18. Kad se rotor okreée, sinusoidni fluks preseca strane namotaja aia. Stvoreni napon u namotaju (sl. 1-19) otigledno je funkcija amplitude krive magnetne indukcije i stalne brzine rotora. Napon namotaja prolazi kroz kompletan ciklus vrednosti pri svakom obrtaju dvopolne magine na sl. 1-17, Period naponskog talasa je, prema tome, 60 /n sekundi, a njegova uéestanost /60 Hz. Dvopolni alternator mora zato da se okreée sa 3600 ob /min da bi proizveo napon uéestanosti 60 Hz. tn? pston” wy 3 MW gl a, a | fe jae ~~ krajevi indukte SI. 1-20. Uproséeni 4-polni jednofazni SI. 1-21, Razvijena Sema generatora e sinhroni generator sa sl 1-20 Sinhrone masine ve¢inom imaju vise od dva pola. Kao specifiéan primer sl. 1-20 pokazuje veoma uprog¢eni 4-polni jednofazni sinhroni generator. Induktni namotaj se ovde sastoji od dve kanure aj,—a, i a,—d,. Ove dve kanure su ve- zane na red svojim krajevima, kao sto pokazuje sl. 1-21, na kojoj su dve kanure prikazane razvijene u ravan. U trenutku koji odgovara sl. 1-18, polozaj etiri strane kanure u odnosu na krivu magnetne indukeije je pokazan u sl. 1-22, Kad masina ima vise od dva pola, uobiéajeno je da se u potetnom stadijumu teorijskih prou- éavanja posmatra radi upros¢enosti samo jedan par polova, a da se ima na umuDEO 1—3] ELEKTRICNI GENERATORI 17 da elektritni, magnetni i mehanitki uslovi u pogledu svih ostalih polnih parova predstavijaju u sustini ponavijanje uslova za par Koji se prouava. Sa toga razloga je uobitajeno da se uglovi izrazavaju u elekerignim stepenima ili elektriénim radija- Indbkaie po Shine lugao Ou elektrignim stepenima Sl. 1-22. Trenutni polo%aj kanura indukta u odnosu na sinusoidnu raspodelu fluksa nima umesto u mehanitkim jedinicama. Smatra se da jedan par polova magine sa P’ polova obuhvata 360 elektricnih stepeni ili 2 elektri¢nih radijana, dok je, naravno, potrebno svih p’ polova da bi se obuhvatilo 360 mehanitkih stepeni ili 2x meha~ nitka radijana, Iz toga sleduje da je*), Ugao u elektritnim jedinicama — S (ugao u mehanitkim jedinicama) (1-7) Prema tome, svaki navojak iz sl. 1-20 obubvata 180 elektritnih stepeni ili polja ciklusa krive fluksa, ba’ kao Sto je to sa namotajem u sl. 1-17. Ovako postay- Vjene kanure nazivaju se dijametralne kanure (ili kanure sa punim korakom). Napon kanure magine sa p’ polova prolazi kroz ceo ciklus vrednosti svaki put kad pored Kanure prode par polova, ili p’/2 puta za svaki obrt. Udestanost naponskog talasa je prema tome re fat Elie (1-8) Konsiriktivni razlozi koji nalazu da neki sinhroni generatori imaju rotore sa isturenim polovima a drugi cilindriéne rotore, mogu se bolje shvatiti pomoéu jedn. 1-8. Vecina energetskih sistema u Sjedinjenim Dréavama radi sa udestano&éu od 60 Hz, Konstrukcije sa isturenim polovima su karakteristi¢ne za hidroelcktriéne generaore, jer hidrauliéne turbine imaju relativno malu brzinu obrtanja zbog tega je potreban srazmerno veliki broj polova da bi se postigla Zeljena utestanost; kon- strukeija sa isturenim polovima se mehanitki bolje prilagodava za takav slucaj. Parne turbine, naprotiv, rade najbolje sa relativno velikim brzinama obrtanja, te su turbogeneratori obiéno dvopolne ili éetvoropolne magine sa cilindriénim ro- torom. Izgled u prescku jednog tipitnog hidroelektri¢nog generatora pokazan je u sl, 1-23. Spoljni izgled jednog savremenog turbogeneratora prikazuje sl. 1-24, ¥) U ovoj se knjizi operi’e sa brojem polova p’, a ne sa brojem parova polova p kako je to inage (i u evropskoj pa i u ameriéko} literaturi) uobitajeno, Stoga itaoci moraju imati na umu da je p’ = 2p. —Prim, red. 2 Blektriéne matine18 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. fi p.om pobud. gener. Ejgiovni pob. generator, pobud.nametaj rot. ainotoj statoro pacci rotora Fegulator lopatico lopat.provodneg kola rotor, turbine spirale Sl. 1-24. Spoljni izgled generatora naizmenigne struje 40.000 kW, 3600 ob /min, koji pokreée Kondenzaciona tandem-kompaund parna turbina (Allis-Chalmers Manufacturing Company)ae DEO 1—3] ELEKTRICNI GENERATORI 19 Treci tip pogonske magine koji se danas upotrebljava za generatore naizmenitne struje jeste gasna turbina. Konstrukcija generatora je u sustini ista kao kod onih koji se primenjuju sa parnim turbinama. Energetsko postrojenje sa gasnom tur- binom prikazuje sl. 1-25. Sl. 1—25, Energetsko postrojenje sa gasnom turbinom. U kockastom oklopu je generator na- izmenitne struje 3500 kW, 3600 ob/min, 60 Hz. ‘Manje maiine ispred njega su pobudna magina 1 motor za puitanje u rad. Gasna turbina je pozadi. (General Electric Company). Sl. 1-26. Uproséeni dvo- SI, 1-27. Uproséeni get- Sl. 1-28. Semazvezdaste polni trofazni generator i trofazni gene- _sprege namotaja isl, 1-27 Sa veoma retkim izuzecima, sinhtoni generatori su trofazne mavine zbog preimuéstava trofaznog sistema pri proizvodnji, prenosu i koriScenju velikih ko- ligina energije. Za proizvodnju tri napona, fazno pomerena u vremenu za 120 elek- triénih stepeni, treba upotrebiti najmanje tri kanure, fazno pomerene u prostoru za 120 elektritnih stepeni. Na sl. 1-26 predstavijena je uproSéena 3-fazna 2-polna magina s po jednom kanurom za svaku fazu. Tri faze su obelezene slovima a, 6 ic. Uproséena 4-poina maiina, prikazana na sl. 1-27, mora imati dve garniture20 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. takvih namotaja. Uproséena mavina sa p’ polova morala bi imati p' /2 takvih garni- tura namotaja. Po dve kanure u svakoj fazi na sl. 1-27 vezane su na red tako da se njihovi naponi sabiraju, a tri faze se onda mogu spregnuti bilo u zvezdu bilo u trou~ gno, Sl. 1-28 pokazuje Kako se namotaji vezuju da bi obrazovali zvezdu. Sl. 1-29 pokazuje simbolitnu oznaku primenjenu u Semama mreza kada treba pojedinatno predstaviti sve ti faze i kolo jednosmerne struje. Sl. 1-30 pokazuje oznaku koja se upotrebljava u jednolinijskim (,jednopolnim") Semama za trofazna postrojenja (u Kojima se, radi uproséavanja, prikazuje samo jedna od triju faza, a podrazumeva se i prisustvo ostalih dveju). Sprega namotaja trofaznog generatora u si. 1-30 moze SL. 1-30, Prikazivanje generatora _naizme- nigne struje pomo- Sl. 1-29. Simboligno predstavljanje tro- éu samo jedne linije faznog generatora spregnutog u zvezdu Giednopolna* Sema) se po 2Zelji oznatiti stavijajuci znak zvezde Y ili trougia A u krug kojim je prikazan generator. Svi namotaji na sl. 1-17, 1-20, 1-26 i 1-27 su dijametralni, koncentri- sani namotaji, zato Sto su dve strane, kao to je a i -a, bilo koga namotaja medusobno razmaknute za 180 elektriénih stepeni ili za pun polni korak, i Sto su svi zavojci jedne garniture koncentrisani u jednom paru Zlebova, Praktiéno izvedeni namotaji generatora naizmenitne struje obiéno ne odgovaraju ni jednom od ova dva uslova, tb cilju da se konstrukcioni materijal sto bolje iskoristi i, kao sto ée biti pokazano uel. 4, da naponi na krajevima mavine budu sto priblizniji sinusoidi. Potpuno isti opsti: principi koje smo upravo razmotrili vaze i za praktiGnije slucajeve. ‘Kada se, kao to je reéeno u prethodnim razmatranjima, celokupni magnetni fluks stvara pomoéu namotaja jednosmerne struje, odgovarajuéi napon indukovan 1 induktnom namotaju naziva se napon usled pobude. Ovaj napon se javlja ne samo kad sinhrona magina radi kao generator veé i kad proces pretvaranja energije pro- meni smer i maSina radi kao motor. Napon usled pobude je ravan naponu na kra- jevima indukta samo kad je struja indukta ravna nuli. Kad postoji izvesna struja in- Gukta, induktni namotaj stvara i sam izvestan komponentni talas fluksa u vazdusnom procepu — talas fluksa koji, u skladu sa tumavenjem pomocu magnetnog polja, Teaguje na talas stvoren pobudnim namotajem kako bi se proizveo elektromagnetni obrtni momenat. Magnetno dejstvo struje indukta morace biti uzeto u obzir docnije pri kvantitativnoj analizi radnih karakteristika mavine. ‘Otporni elektromagnetni obrtni momenat u gencratorima naizmenitne struje 1 osnovi je istovetan sa pogonskim obrtnim momentom u odgovarajucim motorima. Ovde stoga neée biti posebno govora o elektromagnetnom obrinom momentu. Prethodna razmatranja 0 obrtnom momentu izlozena su u al. 1-4. b. Generatori jednosmerne struje. Induktni namotaj generatora jednosmerne struje je na rotoru, a struja se sa njega odvodi preko ugljenih dirki. Pobudni namo- taj je na statoru. Opsti izgled sklopljenog generatora jednosmerne struje vidi se na sl. 1-31. OpSta konstrukcija maine data je Sematski na sl. 1-7. Sl. 1-32 predstavlja veoma uproséen dvopolni generator jednosmerne struje. Induktni namotaj, koji se sastoji od jedne jedine dijametralne kanure sa N navo- jaka, prikazan je dvema njenim stranama a i -a postavijenim u dijametralno suprot-DEO 1-3] ELEKTRICNI GENERATORI 21 nim tatkama rotora tako da su provodnici paralelni sa vratilom masine. Rotor se normalno obrée jednolikom brzinom pomoéu izvora mehanitke energije povezanog sa vratilom. Kao $to je veé pomenuto, raspodela fluksa u vazdusnom procepu obic- : Sl. 1-31, Generator jednosmerne struje, nominalne snage 600 kW, 240 V, 900 ob /min, Sastavni deo sinhronog motorgeneratora sa pogonskim motorom nazivne snage 875K, 4160 V,900 ob /min, 3 faze, 60 Hz (Allis-Chalmers Manufacturing Company) no iti vise na talas sa spljo8tenim vrhom nego na sinusoidu koju nalazimo kod generatora naizmenitne struje; relativni polozaj dveju strana kanure u odnosu na takav talas fluksa biée u datom trenutku kao to pokazuje sl. 1-33, Sem u pogledu oblika talasa, situacija je u su8tini ista kao za uproscen generator naizmenigne struje pokazan u sl. 1-18: na sl. 1-33 krecu se provodnici a ne magnetno polje, ali sena~ pon indukuje relativnim kretanjem. Premda se u krajnjoj liniji tezi proizvodenju jedno- smernog napona, indukovani napon u pojedinim kanu- rama indukta je naizmeniéni napon koji, pri konstantnoj brzini maine. ima u zavisnosti od vremena isti.oblik ta- lasa kao raspodela fluksa u zavisnosti od rastojanja po obimu prikazana na sl, 1-33. Naizmeniéni oblik talasa mora se prema tome usmeriti pre nego Sto dospe na kra- jeve madine. Ovo usmeravanje se postize mehanitki po- moéu komutatora, koji se sastoji od cilindra sastavljenog od bakarnih segmenata, medusobno izolovanih lisku- Sl. 1-32. Uproséeni genera- nom i ugradenih na vratilu ali izolovanih od ovoga. Ne- _ 't jednosmerne struje pokretne ugljene dirke nalezu na povrSinu komutatora i spajaju namotaj sa krajevima indukta ma8ine. Komutator i dirke se lepo vide na sl. 1-31. Potreba komutacije, sa ciljem da se dobiju jednosmerni naponi i struje, jeste razlog da se induktni namotaj ma’ina za jednosmernu struju postavlja na rotor. Za upros¢eni generator sa sl. 1-32, komutator bi imao oblik kao na sl. 1-34. Za pokazani smer obrtanja, Komutator spaja u svakom trenutku stranu kanure22 c FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. ispod juinog pola sa pozitivnom ditkom, a onu pod severnim polom sa negativnom dirkom. Kad se smer obrtanja promeni, polaritet dirki se menja. U_slutaju samo jedne induktne kanure komutator usmerava obe poluperiode talasa i oblik napona prostorna raspodela /nagnetne indukcije ‘ugao @ luka kroz vardugni procep -g- -—---4----}------ bo obimu SL. 1-33. Induktni namotaj i oblik krive fluksa izmedu dirki pretvara u oblik prikazan na sl. 1-35, omoguéujuéi da se u spoljnom kolu dobije jednosmerni napon. Srednja vrednost ovog napona u vremenu Zavisi od brzine maine i srednje ordinate polutalasa krive fluksa. Namotaj za jednosmernu struju sa sl. 1-34 je, naravno, toliko uproScen da je nerealan u praktitnom smislu, zbog tega ée biti vaino da se docnije podrobnije ispita dejstvo Komutatora i njihov uticaj na napon indukta. Kao i u generatoru naizmenitne struje, kroz pobudni namotaj generatora jednosmerne struje teée Konstantna jednosmerna struja ion mora dakle biti_vezan za izvor takve struje. Postoje dve opste moguénosti: pobudni namotaj moze biti vezan za neki izvor jednosmerne struje koji je elektri&ki nezavisan od mavine, dime se dobiva generator sa nezavisnim pobudivanjem, ili, s obzirom da sam indukt pred- stavlja izvor jednosmere struje koji moze elektri¢nom energijom snabdevati_ne samo spoljne potro’aée veé i sopstveni pobudni namotaj, generator moze biti sa samopobudivanjem, U ovom drugom slutaju, u gvozdu maSine mora biti remanen- tog magnetizma da bi proces samopobudivanja mogao da poéne. N ugijena = dirka 3 2 bakarn! 3 Segmenti = komutatora = & 2 $ § g s s € q weme t Si. 1-34, Uproséena masina jednosmerne stru- SI. 1-35. Kriva napona izmedu dirki je sa komutatorom. Simboliéna Sema veza generatora sa nezavisnim pobudivanjem data je u sl. 1-36. Potrebna pobudna struja je veoma mali deo struje indukta — velitina reda 1 do 3% u prosetnom generatoru. Malim iznosom snage u pobudnom kolu generatora sa nezavisnim pobudivanjem moze se regulisati u velikom iznosu snagaDEO 1—3] ELEKTRICNI GENERATORI 23 u_kolu indukta; ova amplifikacija se u stvari postize clcktrodinamitkim putem. Takvo regulisanje se na najprostiji natin ostvaruje pomoéu otpornika u pobudnom kolu. Otpornikom se relugise pobudna struja, a time i visina krive magnetne induk- obudni, ir Remora; indukt pobudni nametaj / ko izvery eS tenj induke a Jeanosmerne opterecenju ko opterecenju dirko otpornik pobudnog kolo dirko Sl, 1-36, Simboligna Sema gencratora jedno- Sl, 1-37. Simboligna Sema rednog generatora smerne struje sa nezavisnim pobudivanjem jednosmerne struje cije; na taj natin postize se i regulisanje napona generatora. Generatori sa neza- visnim pobudivanjem upotrebljavaju se obiéno kad se regulisanju napona indukta i odate snage pridaje narodita vaznost. Pobudni namotaji_generatora sa samopobudivanjem mogu se napajati na tri razna natina, Pobudni namotaji se mogu vezati na red sa induktom (sl. 1-37) dajuci redui generator. Pobudni namotaji mogu se vezati paralelno sa induktom (Sl. 1-38), dajuci otoéni generator. Najzad, pobudni namotaj se moze sastojati iz dva dela (sl. 1-39.) od kojih je jedan vezan sa induktom na red a drugi paralelno, sto daje slozeni ili Rompaundni generator. Pobudna struja rednog generatora je ista kao struja opterecenja, usled éega se fluks u vazdusnom procepu, pa prema tome i napon menjaju u Sirokim granicama sa optereenjem. To ima za posledicu da se redni generatori ne upotrebljavaju éesto. Napon ototnih generatora pada malo kad opterecenje raste, ali ne u tolikoj meri da bi bio nepodesan za mnoge svrhe. Slozeni generatori normalno su povezani tako da m. m. s. rednog namotaja po- otpornik redni pobudnog kolo Pobudni namotoj otpornik u pobudnem kolu indukt indukt : ko. ka : opterecenju opteredsnju dirko 7 dirko pobudni nomotoj otegni pobudni namotoj Sl, 1-38, Simboliéna Sema ototnog generatora Sl, 1-39, Simboliéna Sema slozenog (kompa- jednosmere struje und) namotaja maze otoéni namotaj. Preimuéstvo toga sastoji se u tome Sto dejstvom rednog na- motaja fluks po polu moze da raste sa optereéenjem, sto ima za posledicu da je izlazni napon skoro konstantan ili da se éak i malo penje kad optereéenje raste. Otogni pobudni namotaj obiéno ima mnogo navojaka od srazmerno tanke Zice. Redni namotaj, namotan spolja, sastoji se od malog broja navojaka srazmerno24 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. debele Zice, jer mora da propuita celu struju indukta magine. Napon kako otognog tako i slozenog generatora moze se regulisati u razumnim granicama pomotu ot- pornika u otoénom kolu. Kao Sto je sluéaj sa generatorima naizmeniéne struje, tako i indukt generatora jednosmerne struje stvara jednu komponentu fluksa u vazduSnom procepu kad je mavina opterccena, koje dejstvo éemo docnije razmatrati. Isto tako je otporni elek- tromagnetni momenat optere¢enog generatora jednosmerne struje u osnovi isti kao pogonski obrini momenat odgovarajuéeg motora. 1-4. Elektrigni motori. Svih pet osnovnih pojava primenjenih za elek- tromehanicko pretvaranje energije su reverzibilne. Shodno tome, treba otekivati da svakoj vrsti elektritnog generatora odgovara po jedan tip elektritnog motora. Uvideli smo stvarno da se oba procesa — proces stvaranja napona i proces stvaranja sile ili obrtnog momenta — odigravaju istovremeno na bazi akcije i reakcije kako u generatorima tako i u motorima. Proces stvaranja obrtnog momenta ili sile u elek- tromagnetnim maginama moze se analizovati sluze¢i se zakonom Bli ili, mahom jo uspeSnije, oslanjajudi se na koncepciju uzajamnog delovanja komponentnih talasa fluksa rotora i statora, posmatranih kao dva magnetna polja koja teze da se poravnaju. U vaine delove elektritnih motora ubrajaju se, kao i za generatore, dve garniture namotaja, namotanih na gvozdena jezgra ili smeStenih u Zebove takvih jezgara, Motor stupa u rad kad struje u ta dva namotaja deluju tako da se na roto- ru proizvede jednosmerni obrtni momenat dovoljne jaéine da nadvlada otpor okretanju prouzrokovan optereéenjem na vratilu motora, Jedan od tih namotaja ili oba mogu biti pobudivani naizmeniénom ili jednosmernom strujom, dajuéi jednu od uobiéajenih vrsta praktitnih elektriénih motora. Kao sto je u primeru 1-2 pokazano na uproséeni natin, rotor i stator moraju imati isti broj polova da bi motor bio sposoban da funkcionixe. Kad se naizmeniénom strujom napaja jedan namotaj (induktni) a jednosmer- nom strujom drugi (pobudni namotaj), dobiva se motor poznat pod nazivom sin- Ironi motor. Ovo} vrsti motora odgovaraju sinhroni generatori razmatrani u el. 1-3a. Kao i u tim generatorima, namotaji za jednosmernu struju stavijaju se u sin- hronim motorima skoro uyek na rotor. $ obzirom da su indukovanje napona i stva- ranje obrinog momenta pojave zajedni¢ke i mocorima i generatorima, intuitivno ogekujemo da se, u induktnom namotaju motora pojavi indukovana kontra e, m. s. sliéna onoj u alternatoru. Sem toga, da bi kontra e. m. s. i napon doveden induktu mogli posti¢i odgovarajuéu ravnotezu prema Kirhofovom zakonu u ustaljenom sta~ nju, mozemo otekivati da odnos izmedu brzine obrtanja motora i uéestanosti do- vedene struje ne bude drukéiji nego onaj koji je dat jednatinom 1-8. Stvarno éemo u gl. 3 ustanoviti da ovaj odnos vazi u potpunosti, Sinhroni mototi, prema tome, rade sa apsolutno konstantnom srednjom brzinom obrtanja, odredenom brojem polova i utestanosti dovedene struje. Znatajnija odstupanja od ove brzine, sluéajno prouzrokovana elektri¢nim ili mehanitkim poremetajima, dovode do prestanka motornog dejstva i do zaustavijanja maine. Glavne konstruktivne karakteristike sinhronih motora za opSte svrhe su mahom iste kao za sinhroni generator prikazan Sematski na sl. 1-8. Rotor na sl. 1-40 pripada jednom sinhronom motoru. Na sl. 1-41 vidi se jedan tipitni sporo- hodi sinhroni motor. Jedna druktija vrsta motora, motor za jednosmernu struju, dobiva se kad se namotaji i rotora i statora napajaju jednosmernom strujom (tj. i indukt i pobudni namotaj). Indukt i pobudni namotaj mogu se vezati na red (sl. 1-42a) dajuéi redni motor, paralelno sa izvorom struje (sl. 1-426) dajuci otogni motor, ili pak jedan od namotaja — pobudni namotaj na statoru — moze bid iz dva dela, od kojih je jedan vezan na red a drugi ototno sa induktom (sl. 1-42c) dajuci sloZeni ili kompaundniDEO 1-4] ELEKTRICNI MOTORI 25 motor. Ova tri motora odgovaraju, respektivno, trima_generatorima jednosmerne struje prikazanim na Semama sl. 1-37 do 1-39. Motori za jednosmernu struju ne razlikuju se u opstim kons- truktivnim karakteristikamaod generatora jednosmerne struje. Tzvanredna preimuéstva motora za jednosmernu struju u primeni — kao 8to ée do- nije biti pokazano — sastoje se u raznovrsnosti radnih ka- rakteristika koje pruzaju mo- guénosti otoénog, rednog islo- Zenog pobudivanja i u relati- vno visokom stupnju prilago- dijivosti. ruénom i automat- skom regulisanju. Navedimo samo jednu prostu. konstata- ciju: kad se optereenje na vratilu poveéa, redni_ motor brzo gubi brzinu, otogni mo- tor radii dalje sa skoro istom brzinom, a slozeni motor sma- njuje donekle brzinu negde izmedu ova dva krajnja sluéa- ja, 8to zavisi od odnosa jagina redne i otoéne pobude. Trega varijanta pobudi- vanja namotaja statora ili ro- tora na motorima bila bi da se oba namotaja napajaju naizmenitnom strujom. Naj- obigniji primer je asinhroni SI. 1-40. Rotor sinhronog motora nominalne snage 60 HP, 2200 V, 3 faze, 60 Hz, 720 ob /min. Pobudni‘namotaj se napaja iz izvorajednosmerne struje 250 V, preko kliznih prs- tenova na prednjem delu rotora, Kavezni namotaj na pol- nim nastaveima naziva se prigusni namotaj ili amortizator i sluti za startovanje dejstvujuéi kao asinhroni motor. (Allis-Chalmers Manufacturing Company) SI. 1-41. Grupa sinhronih motora od 350 HP, 400 ob /min,3 f aze, 60 Hz, sa satiniocem snage 0,8 koja pokreée Jordan-ov rafiner u jednoj fabrici papira. (Westinghouse, Electric Corporation)26 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. (indukcioni) motor, u kome se naizmenitna struja dovodi neposredno na sta- tor, a indukcijom (t). transformatorskim dejstvom) na rotor. Iako je asinhroni motor najrasprostranjeniji od svih motora, on nema neposrednog ekvivalenta medu ge~ neratorima razmatranim u él, 1-3; kao Sto ée se videti pri podrobnom analizovanju asinhronih magina, rad asinhronog generatora je potpuno moguéan, ali su nje- gove radne osobine takve da se te ma8ine retko upotrebljavaju kao generatori. pobudni nametoj . indukt indukt ko mredr ka mredi Gag dirka pobudni nomotaj a ernik | redni pobudneg kolo Pebudhi 41g; indukt ka reds dirko gy Bibeln nomen Sl. 1-42. Simboliéna Sema (a) rednog, (b) otoénog i (c) slozenog motora za jednosmernu struju. Drugi obigan primer ovog motora opiteg tipa je redni motor 2a naizmeniému struju, w kome su oba namotaja vezana na red tako dau svakome postoji ista naiz- meniéna struja. U asinhronom motoru namotaj statora je (sl. 1-43) u sudtini isti kao u sin- hronom motoru. Na rotoru, éiji primer se vidi na sl, 1-44, namotaj je elektritki zatvoren u sebe i najéeSe nema izvedene krajeve; u njemu se struje indukuju transformatorskim dejstvom od strane statorskog namotaja. Obiéna karakteristika asinhronog motora je da se brzina malo smanji kad se optereenje na njegovom vratilu poveta, premda se stepen tog smanjenja moze menjati. Tipiéni asinhroni motor vidi se na sl. 1-45. Postoji mnogo vrsta motora, koji svi rade na istim osnovnim principima ali sa razlititim radnim karakteristikama. Otporni momenti generatora predstavijaju, naravno, najvaznije Ginioce u radu generatora. NaSe podrobno proutavanje motora i generatora sastojaée se zbog toga u velikoj meri u prouéavanju obrtnih momenata i indukovanih e. m. s. Fizitke procese indukovanja ¢.m.s. obiéno je srazmerno lako zamisliti, Medutim, fizi¢ke pojave u elektritnim uredajima koji proizvode obrtni momenat i silu, nije tako lako shvatiti potpuno i na zadovoljavajudi natin, Zato je veéi deo glava 2 i 3 posvecen proutavanju dobivanja sila i obrinih momenata, najpre u veoma prostim mehanizmima, a zatim u slozenijim motorima i generato- rima. Postojanje sila i obrinih momenata potiva zasad samo na konstatacijama zakona Bli i zakona magnetnih polja.DEO 1—4} ELEKTRICNI MOTORI 27 & se SI. 1-43. Snimak izbliza statorskog namotaja asinhronog motora s kaveznim rotorom, 1500 HP, 2300 V, 3 faze, 60 Hz, 1770 ob /min (Allis-Chalmers Manufacturing Company) Sl. 1-44, Kavezni rotor asinhronog motora od 300 HP, 2300 V, 3 faze, 60 Hz, 503 ob /min (Allis Chalmers Manufacturing Company)28 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. SI. 1-45. Asinhroni motor nominalne snage 1000 HP, 440 V, 3 faze, 60 Hz, 1780 ob /min, 7a pogon klimatizacionog kompresora vazduha (Westinghouse Electric Corporation) 1-5. Priroda problema elektriénih maiina. Prilazeci blize specifitnim metodama analize magina, treba za trenutak da tazmislimo o nasim ciljevima; koje su karakteristike ma8ina koje treba da upoznamo i to da upoznamo u dovoljno tacnom, kvantitativnom obliku? Da bi se na ovo pitanje odgovorilo treba razmot- riti Sta su mavine specifiéno odredene da rade za nas. I motori i generatori moraju nam biti dobre sluge u snabdevanju energijom, a Zelcli bismo, koliko god je to prak- tigno i ckonomski ostvarljivo, da stvorimo takvu situaciju u kojoj bi svaki zahtev gospodara bio spontano zadovoljen. Snaga ili obrtni momenat koje elektriéni motor odaje mehani¢kom uredaju koji pokreée, odredeni su u velikom stepenu zahtevima tog uredaja. Motor mora udovoljiti tim zahtevima ili prestati sa pokuSajem (ovaj prestanak se obitno mani- festuje na taj nacin 8to se motor iz mreze iskljugi dejstvom automatskih prekidaca zbog preteranih struja izazvanih pokugajima motora da udovolji zahtevima). Br- zina obrtanja pri kojoj se udovoljava ovim zahtevima snage i obrtnog momenta vazan je Ginilac odreden karakteristikama motora i op- tereéenja: radna brzina je utvrdena tackom u Kojoj je snaga, odnosno obrini momenat koji motor moze elektromagnetski da oda, ravna, odnosno ravan snazi odnosro obrtnom mo- mentu koji optereéenje moze mehanitki da apsorbuje. U sl. 1-46, na primer, kriva nacriana punom linijom prikazuje radnu brzinu jednog asinhronog motora u zavisnosti od mehanitkog obrinog momenta Koji on odaje. Isprekidana SI, 1-46, Karakteristike motora iopte- iva prikazuje mehanitki obrini momenat pot- rebenja reban ventilatoru pri raznim radnim brzinama. Kad se ventilator i motor spoje, radna tavka celine je u prescku ove dve krive — gde je ono &to motor moze da pruZi ravno onome sto ventilator moze da wzme. erzina ‘obrtni momenatDEO 1-5) PRIRODA PROBLEMA ELEKTRICNIH MASINA 29 Pogonska snaga ili obrtni momenat koji motor odaje menja se, naravno, u zavisnosti od uslova uredaja koji se pokreée. Nekim opterecenjima moze motor da udovolji pri brzini koja ostaje priblizno nepromenjena kad se opterecenje menja; takav primer pruga obiéna hidrauliéna pumpa. Druga, kao na primer obrina plota gramofona, zahtevaju apsolutno konstantnu brainu. Neka druga opet zahtevaju Sta vise da brzina bude usko uskladena s nekom drugom brzinom: izdizanje dva Ixaja vertikalnog pokretnog mosta, na primer. Automatski niSan topova u skladu sa podacima dobivenim radarskim signalima predstavija jednu primenu motora kod koje trenutni polofaj pokretane opreme mora biti taéno regulisan. Izvesne pri- mene motora, kao kod dizalica i mnogih vuénih pogona, zahtevaju po prirodi posla niske brzine i velike obrtne momente na jednom kraju radnog podrutja, a relativno velike brzine i male obrtne momente na drugom — ili, drugim retima, radnu karakteristiku sa promenljivom brzinom. Drugi uredaji mogu zahtevati pode&ljiva konstantnu brzinu (na primer, pogon izvesnih magina alatki u kojima se zahteva podeSavanje radne brzine u Sirokim granicama, ali uvek unapred paZ- Ijivo odredeno) ili podeSljivu promenljivu brzinu (dizalica je opet primer). Obrtni momenat koji je motor sposoban da prudi pri polasku, najveci obrtni momenat koji moze da daje pri radu i potrebna struja predstavijaju za gotovo svaku primenu vaine podatke, esto odlutujuée vazne. ‘Mnoge slitne primedbe mogu se uéiniti i za generatore. Na primer, napon na krajevima i izlazna snaga gencratora odredeni su karakteristikama i generatora i njegovog opterecenja. Tako, kriva nacrtana punom linjjom na sl. 1-47 prikazuje napon na krajevima otocnog_ generatora jednos- mere struje u zavisnosti od njegove izlazne elekeriéne snage, Isprekidana kriva pokazuje elektriénu snagu koju optereéenje zahteva pri raznim prikljuéenim naponima. Kad se opte- re¢enje prikljuéi na krajeve generatora, radna tatka celine generatora i opterecenja nalazi se u preseku dve krive — gde je ono sto generator moze da oda ravno onome &to opterecenje moze da uzme. Cesto se postavija uslov, uobiéajen za clektrane, da napon na krajevima ostaje ug- lavnom Konstantan u Sirokom opsegu optere- éenja. Nije retko, medutim, da se motor zdru: sa svojim sopstvenim individualnim generatorom da bi se postigla vea prilagod- Ijivost i preciznije regulisanje. U takvom slutaju moze se traZiti da se napon na krajevima menja u zavisnosti od opterecenja na izvestan poseban natin, Medu karakteristike od najveée vaznosti spadaju prema tome karakteristike obrtni momenat—brzina za motore i karakteristike napon—opterecenje za ge- neratore, naporedo sa poznavanjem granica u kojima ove karakteristike mogu da se menjaju i sa saznanjem o tome kako se ove promene mogu postidi. Neposredni predmet nase analize masina je, prema tome, da prouéimo i uporedimo ove karak- teristike za razne tipove masina, te je veti deo ove knjige posvecen tom proutavanju. Svakako da ima mnogo vaznih, interesantnih i slozenih tehnitkih problema skop- éanih sa konstrukcijom, razvojem i proizvodnjom magina, za koje ova prouéavanja predstavijaju samo uvod; vecina ovih problema ne spada u okvir ove knjiga.*) Ovo prougavanje je velikim delom zasnovano na karakteristikama ustalje- noga stanja, jer se potetnik na taj na¢in najlake upoznaje sa radom masina, Medu- 4) Za kratak opis uticaja razvoja u elektrotehnici, mafinstvu i metalurgiji na tipi¢nu modernu maginu vidi Ganak: ,,Limits to 3600 rpm Generating Units Raised, Westinghouse Engr., vol. 6, str. 131-133, septembar 1946.