1

min
@

Gabrijela Pul

MRANA
AKADEMIJA

1.Tajni ivoti

Naslov originala: Gabriella Poole Darke Academy Secret Lives

S engleskog prevela Nataa Drakovi

2
 Prolog

- Hej, jesi li to ti?

eljno je piljila kroz tamu dok joj je srce tuklo sve bre.
Nije bilo odgovora. Neto je zautalo u iblju; komarac je zazujao.
Razoarana, promenila je poloaj na zidu starog hrama i obgrila kolena.
Ipak nisu u pitanju koraci. To je samo neko nono stvorenje. No, on ju je
upozorio da e moda kasniti.
Ali ekaj me! ekaj me, Des, i ja u doi...
Ipak se blago osmehula. Naravno da e doi. Oni su poput magneta.
Moe je u trenutku pronai, u bilo kojoj skupini ljudi, u bilo kojoj uionici i
nee je izgubiti, ak ni sada, u mraku. Ona e ga blago prekoriti to je
zakasnio i njegov smeh e joj tad smekati srce, isto onako kao to to i
njegov divan glas ini.
Volim te, Des. Nemoj se smejati. Kunem ti se.
Nijedan deak ne moe tako dobro da se folira. Pogotovo ne on. Doi e
on.
Mrtei se, podigla je aku ka meseini da pogleda na sat. Deset
minuta se pretvorilo u dvadeset. Pa ta? Ne bi se toliko oduilo da je dan.
Ne bi se toliko oduilo u prepunom i bunom kafiu. Ovde, meu sablasnim
senkama ruevina drevnog hrama, ovek se lako uplai. To je sve.
Sputala se sa zida tapkajui nogama i trljajui ruke, koje su se cele
najeile iako joj nije bilo hladno. Jo jedan komarac joj zazuja kraj uveta i
ona ga ljutito tresnu. Gotov si!
Okej, sada je ve ljuta. Malo u kasniti" ne znai da treba da je ostavi
da stoji ovde u mraku. Ve trideset minuta! Ovo je trebalo da bude jedna
romatina etnja, a ne test njenog strpljenja.
Mada bi moda i trebalo da se naljuti na njega. Ako se ne naljuti, lako
bi mogla da se preplai ekajui ga ovde sama, meu nemim senkama. Ili
ne ba tako nemim. Naglo se okretala na svaki zvuk lomljenja osuenih
granica i utanja lia. To je jedan ba veliki pacov. Drhtala je.
Ovo mesto bi joj se dopalo da je dan. Bujno zelenilo kao iz dungle,
ogromno korenje koje je obgrlilo prelepe oronule zidove, toplina i ivahnost
i tajnovitost prostora. Meutim, prizor nije tako velianstven u tami, pod
varljivim meseevim senkama koje od svakog irokog stabla drveta prave
udovite, a od svake nevidljive ivotinje nekakav uas to je proganja.
etrdeset sedam minuta!", pomislila je.

3
 Vreme je da ode odavde. Ona mu je pruila priliku, a on je samo
napravio budalu od nje. Uh, ta e mu sve rei... Odluno je krenula, ali
ubrzo i zastala. A, ne, nee ka ogromnom pacovu. Zadrhtala je, progutala
knedlu, vratila se dva koraka unazad i okrenula se.
Sutanje. Pucanje drveta. To je zbog vetra.
Ali... nema vetra.
A onda se pred njom pojavi jo jedan preveliki pacov. U redu, morae
da proe pored njega, ali on e pobei im je bude uo kako nailazi. Pobogu,
to je samo pacov. Ili zmija. Ili...
Ma, samo kreni, Des!", hrabrila se.
Tek to je zakoraila, krajikom oka primetila je nekakav pokret. To
nije ni pacov ni zmija. Veliko je - veliko poput nje. Neto se brzo kree kroz
splet lia i granja. Ona koraknu unazad, pa jo jednom. To neto se
pomera. Ka njoj. uje se disanje. Meko, samouvereno i ljudsko.
- Jesi li to ti? - viknula je. - Hej! Prestani da se izmotava!
Nema odgovora.
- Ozbiljna sam! Prestani! - Trudila se da zvui ljutito, ali glas joj je bio
piskav i drhturav. - Nije smeno!
Taj zvuk: moda se to samo mokro trulo lie prevrtalo pod nogama
stvorenja. Ili je to moda smeh, dahtav i tih. To sigurno nije on.
Jednostavno nije. Uzgred, njih je dvoje. Osetila je kako joj taj drugi, polako
i zlokobno, prilazi sa desne strane. Jo jednom pokua da vikne, ali kada je
otvorila usta, iz njih je izaao samo prestravljen dah.
Okrenula se i potrala, spotiui se usput. Zaista je teko u tami
odravati pravac. Pouzavice i lie je udaraju po licu, grane je vuku,
korenje joj grabi stopala. Je li ovom stazom i dola ovde?
Staza? Ovo nije staza. Sila je sa staze i bezglavo potrala meu
drvee. U uima joj sve bubnja, ali iza sebe uje ili moda samo osea
prisustvo uljeza. Oni su iza nje, pored nje, svuda oko. Kakav glup
predoseaj. Ali jesu. Okruili su je...
Skliznula je niz padinu spotiui se o debelo korenje pa se ugnezdila
tik iza njega. Zagrizla je aku, trudei se da ne zaplae. Okej, sada bi volela
da je kod kue.
Mama, ovo nema smisla. Ovo nije stvarno tako da moe da ue i
probudi me, odmah sada. Tata, hajde ismejavaj me, reci mi da sam sve
samo sanjala. Skub..."
Skubi. Setila se kako je pucao od ponosa kad ju je ispratio u uzbudljivu
novu kolu.

4
 - ao, seko!
- ao, mali gnjaveu! Ovaj - mlai brate!
Smejali su se. Mahala je i ona njemu. Skubi..."
Opet neki um? Duboko je disala. Iznad nje, srebrna meseina oiviila
je drevne zgrade hrama. ile jednog drveta obgrlile su stub poput ruke
ljubavnika. Poput njegove ruke.
Gde je on? ta li mu se desilo?"
Korenje, puzavice, granje. Uvukli su se u drevne zidine i dave ih, grle,
gue. Neto se pomerilo u liu kraj njenog uveta. Ona zamalo vrisnu, ali je
u pravom trenutku pritisla usta akom. Ovo nema smisla, ponovo je
pomislila. Nema smisla. Ako nije san, onda je ala. Neslana ala.
Ali njeno telo se nije saglasilo sa tim. Oblio ju je znoj: zbog vlage,
tranja, od straha. Komarac je opet zazujao i ona pljesnu lice akom kako bi
uguila vrisak. To je samo jedan insekt. Neto mnogo stranije vreba iz
ruevina. Lovi...
Polako, pomislila je. Ostani smirena. Iza nje su bile guste isprepletane
puzavice i crna eljust drevnih vrata, ije je drvo odavno istrulelo.
Zaboravivi da se plai i pacova i zmija i paukova, zakoraila je unatrake i
izbezumljeno zamahala nogama sve dok je sluzavo lie s druge strane
vrata nije gotovo sasvim prekrilo. Nieg se vie ne plai.
Izuzev njih."
Ostae ovde, sklupana meu ruevinama, dok se ne prolomi zora.
Bie u neprilici, smejae joj se, ali zar je to bitno? Za nekoliko sati ovo
mesto e biti preplavljeno turistima. Do tada e se verovatno i ona samoj
sebi smejati. Ti turisti trenutno spavaju u nekom klimatizovanom hotelu,
sanjaju o danu koji sledi i o drevnom Angkor Vatu, hramu civilizacije koju
su pregazile surove sile prirode. Divljina i lepota, svetost i strah. Tako
romantino i tajanstveno. Kako za turiste, tako i za strance.
Nekoliko sati ekanja. To nije tako mnogo.
Kroz no su se sada prolamali glasovi: razgovetni, utiani, ali napeti od
uzbuenja, kao tokom lova. Moda ipak ne bi trebalo da eka. Moda bi
trebalo odmah da pobegne. Neodluna je. Besno je protrljala slepoonice.
Budalo, ta ti uopte trai ovde? Nikada se nisi ni uklapala."
Na obrazu joj zalepetae nekakva krila. Udarila je bubu, ali samo ju je
oterala na vrat i niz grudi. Tad je zajecala naglas. Tresnula je dlanom
preko grudi i osetila kako se buba rasprila u sluz i delie ljuture.
Zacvilela je.

5
 Lepljiva buba ju je vratila u stvarnost. Ovo nije nikakav san. Tamo
ima neeg to je progoni i to je stvarnije i od kole, od doma, od njega.
Naravno da nije doao. ta li je ona umislila? Jadna mala, glupava mala
devojka sa stipendijom. Ostavio ju je ovde samu i sada oni dolaze...
Pre samo dvadeset i etiri sata oni su zajedno pijanili na ulicama
Pnom Pena. Zaljubljeni, mislila je ona, i divlje uzbueni zbog odlaska u
ijem Reap i Angkor Vat. Setila se njegovog pitavog smeha i kako su oboje
zajedno bodrili njenu prelepu, smenu najbolju drugaricu dok je pozirala i
pevala It's Raining Men" u karaoke-baru. Van sebe od sree, okrenula se
da ga pogladi po obrazu. Voli ga...
Zaledila se na mestu. Glas, sada ve jasan, blizu nje i gladan. Poznati
glas, ali vie nije glas prijatelja. Ne peva, ne flertuje, ne ali se, ve zavija
na nju. Blizu. Toliko blizu. I zaista ga je prepoznala. Ona poznaje taj glas.
Trebalo bi da pobegne, ali krv joj je u ilama bila kao teni led.
Molim vas. Molimvasjavasmolimjavasmolim..."
Glasovi i hladan dah dopree joj do uha.
- Uhvatili smo te.
Samo za trenutak, jedan uzaludni trenutak nade, pomislila je da je ovo
u redu. Da, sve je ovo ala. Okrutna ala. Poigravaju se sa devojkom koja se
nije uklopila. Oh, hvala ti, Boe", pomislila je.
Namirisala je kou i znoj, osetila naelektrisano uzbuenje i strah u
vazduhu.
- To si ti - apnula je promuklim glasom.
Osmeh i ruka ispruena kako bi je pomazila po obrazu.
- Ne ba.
A sada ih jasno vidi.
Vrisnula je i odjurila iz ruevina nazad u dunglu. ula je bat stopala i
dahtanje, izgladnele uzdahe. Videla je figuru kako juri izmeu drvea,
namirisala sopstveni strah. I potrala je.
Ali ve je znala da nikada nee moi da im utekne.

6
 1.
Ja ovde ne pripadam."
Kasi Bel se naglo zaustavila. ena iza nje samo to se nije spotakla.
- Merde! Imbecile!*
- Oprostite!
ukajui sjaktavim kesama, ena promrsi jo jednu psovku preko
ramena i ode.
Kasi je izgubila strpljenje.
- Dabe troite glasne ice! - viknula je. - Ne razumem francuski.
ena ili ne uje ili je i ne zanima. Kasi ponovo oseti kako se smiruje.
- Ah, prokletstvo - promrmljala je. - Ja zaista ne pripadam ovde.
Zgrade koje je okruuju nalik su ovoj eni: visoke, gorde, neverovatno
otmene. Vazduh je opojan i teak, nedokuiva meavina skupih parfema,
kasnog leta i izduvnih gasova. ak joj se i ime ulice ruga jer je jedva
uspevala da ga izgovori. ta ona trai u ulici sa takvim imenom? ta ju je
uopte nagnalo da pomisli daje ovo dobra zamisao? Ri di Fobur
Sen-Onore!** Njene polovne patike mora da su uvreda za ovu kaldrmu.
Njoj
je mesto u Krenlejk Kresentu, pod starateljstvom", kako to obino
nazivaju. Nije joj mesto u Parizu.
Sklonivi braonkaste pramenove s lica, bacila je pogled na komadi
papira u ruci. Budui da je uspela da stigne dovde, ak iz Gar di Nord
eleznike stanice, bilo bi donekle sramota ako sada ne bi uspela da
pronae kolu. Meutim, oekivala je neto upeatljivije, bar to se
arhitekture tie. Na ulici ima nekoliko ogromnih dvoraca, ali oni su skoro
neprimetljivi jer su smeteni iza visokih zidina i kapija od kovanog gvoa.
Ulica bazdi na novac, iako niko ne mae njime, sem u buticima, pored kojih
je prolazila sa sve raepljenom vilicom od zaprepaenja.
Kad bolje razmisli, moda bi bilo bolje da ne pronae kolu. To bi bio
odlian izgovor zato to je ovo jedna velika greka. Okej, morae da se
uunja u Krenlejk Kresent i ispae glupa pred svima. Okej, morae da
proguta ruganje ostale dece, kao i drske komentare omraene Dili Biton u
_____________________________________
* Merde! Imbecile! (fr) - Sranje! Glupao! (Prim. prev.)
**Rue du Fauborg Saint-Honore {fr) - uvena parika ulica, poznata po prodavnicama visoke
mode. (Prim. prev.)

7
stilu ,,ta sam ti rekla". I to je jo gore, morae da se suoi sa tunim
razoaranjem u Patrikovom pogledu, koje on nee sasvim uspeti da sakrije.
Ali i to bi bilo bolje nego da pravi budalu od sebe kao sad...
Srce joj je poskoilo.
Jedva svesna da i dalje hoda, Kasi je iza sebe na tokiima vukla svoj
izudarani kofer. Ne zna ta ju je nagnalo da ba u tom trenutku digne
pogled i pogleda prekoputa. Tako zbunjena i pomalo uplaena, mora da je
sve radila nagonski, jer se nala tano ispred sjajne mesingane table
ugraene u kameni stub.
MRANA AKADEMIJA
Nita drugo, ak ni natpis s objanjenjem da se zvoni pritiskanjem
malog mesinganog dugmeta usaenom u kamen ispod table. Sve deluje
nedovoljno primamljivo. Kasi bi se razoarala da nije uoila kako se ak i sa
ove strane ulice moe nazreti zgrada: visoki kameni stubovi i timpanoni,
obline statue od pozelenele bronze polusakrivene u dvoritu, a sve to iza
kapije od kovanog gvoa.
Progutavi knedlu, Kasi vrsto uhvati ogrebanu ruku svog kofera.
Sila je sa ivinjaka, a kofer je za njom angrljao na neispravnim tokiima.
Njen kofer.
I ta se nalazi u njemu? Pismo u kojem pie da ona zaista tamo
pripada. Da je Kasandra Bel, od svih manje pogodnih ljudi, dovoljno dobra
za stipendiju za kolovanje na Mranoj akademiji. Kratko pismo je
otkucano na skupom i debelom papiru, slinom pergamentu, a i dobro je to
je tako. Jeftin papir bi se do sada raspao u komadie, s obzirom na to koliko
ga je puta otvorila i presavila, upijajui rei sve dok joj se nisu poput
kiseline urezale u mozak. Sada pismo poiva paljivo odloeno u svesci sa
konim povezom, poklonu koji joj je Patrik dao pri rastanku i na koji je
sigurno potroio veliki deo svoje savetnike plate.
I ta e ona sad? Da mu gurne svesku nazad pod nos i kae kako joj je
ao, kako je omanula i pre nego to je stigla?
Ne, nikako. Pismo je to potvrdilo. Ona je uenik Mrane akademije!
S osmehom na licu pretrala je ulicu, a kofer je lupao za njom. Voza je
naglo zakoio i povikao na nju, a ona mu veselo pokaza srednji prst.
Ona ima pravo da bude ovde. Uklopie se. I to je bitnije, ovo mesto e
joj se veoma dopasti.
Ne diui, mahala je kaiprstom nad dugmetom zvona. To je to,
pomislila je. Sad ili...

8
 Meutim, ustuknula je, iznenaena. Vrata kapije su se ve irom
otvarala, bez zvuka i glatko. Skupila je aku u pesnicu i zagrizla usnu. Nije
ni dotakla zvonce.
- Pazi!
Neko ju je zgrabio za rame i povukao i utome se jedan crni automobil,
dugaak i otmen, lagano propeo na plonik i promolio kroz kapiju. Izgledalo
je kao da nita ne bi poremetilo njegovo glatko kretanje, ak ni nemarni
peak.
Stisak na ramenu naglo popusti. Kasi se okrenula s osmehom na licu,
a osoba iza nje zakorai unazad. Bio je to deak otprilike njenih godina,
visok i pleat, sa veoma kratkom kosom. Izgledao je zdravo i jedro, kao da
provodi dosta vremena u prirodi, pa Kasi pretpostavi da inae nije tako
bled kao sada. Njegovo ljupko lice otkrivalo je iznenaenost; izgledao je kao
da mu se sva krv sjurila iz glave u pete.
- Hvala - rekla je Kasi kako bi prekinula neprijatnu tiinu.
Nije odgovorio. Umesto toga, okrenuo se na petama i otiao bez ijedne
rei, proavi kroz kapiju Akademije. Kasi ga je uporno posmatrala.
Muevan, drzak i Amerikanac.
Nisu ga odale samo ta jedna otegnuta re nego i neupadljiva odea i
njegov korak, samouveren i jednostavan. Pa, bar joj je drago to nije jedina
u farmerkama koje nisu namerno pocepane. Ponovo se unervozila i duboko
udahnula.
Ui unutra, Kasi! Ovde ti je mesto. Sea se?"
Nasmeila se. Kao da joj je Patrikov glas odzvanjao u glavi. Pre nego
to su se vrata kapije sasvim zatvorila, Kasi je provukla svoj kofer kroz
kapiju i dovukla ga u dvorite.
Opa!"
Dvorite je ogromno, mnogo vee nego to deluje sa ulice. Suneva
svetlost se prolama kroz kronje kestena i ara izlizani kameni plonik.
Poploani prilaz za vozila vodi u velikom krugu oko bazena zelenog od
paprati i egzotinih biljaka sa mesnatim liem i korenjem to se zavija po
zemlji poput zmija. U sredini bazena je statua koju je maloas bila
primetila - vitka devojka, izlivena u bronzi, stoji na vrhovima prstiju i
graciozno istee ruke i podie lice ka labudu. Ali labud uopte nije bio
graciozan. Njegova mreasta stopala zgrabila su devojino telo poput
kandi. Krila su mu se nadvila iznad nje u obliku luka, a vrat i divlja glava
stoje mu uzdignuti kao kod zmije koja je spremna da napadne. Izgleda
zverski i pobedonosno.

9
 Kasi oseti kako joj drhtaji proimaju itavo telo. Oduvek je labudove
smatrala za mirne ptice. Nene. Lepim na jezercima.
Ali ovaj nije takav.
Statua je lepa, ali uznemirujua. Zato se Kasi okrenula ka grupici
uenika koji su traarili neto povienog glasa, uzbueni zbog poetka
novog polugodita. Kasi proguta knedlu. Svi do jednog bili su otmeno
bogati i lepi. Oduvala je pramen kose sa lica i poalila to nije imala
dovoljno novca za modernu frizuru. Prokletsvo, trebalo je da zaradi novac.
Da zaveta duu avolu ili neto drugo.
Usudila se da im se nasmei, ali oni su se s prezirom okrenuli na drugu
stranu. Jedna Japanka se nepoverljivo nasmejala, a onda se okrenula ka
svojoj prijateljici i promrmljala neto zbog ega su se obe potom zakikotale.
Kao i ostali uenici, i one su odisale uobraenou koja ide uz novac i visoko
drutvo. Nigde ni traga od onog neuglaenog momka, Amerikanca.
Kasi oseti kako joj se utroba stee od ljutnje pa jo jae stegnu drku
kofera. Pismo. Ono je tu unutra. Njeno pismo. Njena stipendija. Ovi aci su
kupili svoja mesta ovde. Ona je svoje zasluila. I nee odustati. Ne dolazi u
obzir.
Crna limuzina je stajala parkirana ispred kamenog stepenita. Voza
je otvorio zadnja vrata, krijui lice iza crnih naoara za sunce. Kasi stade
da posmatra, prezrivo oekujui da iz auta iskoi jo jedan razmaen
bogata. Meutim, umesto njega, pojavila se starija ena, nena i lepa
poput uvelog cveta.
Kasi nikada nije mogla ni da zamisli kako neko toliko star moe tako
divno da izgleda. Ali ova gospoa upravo tako izgleda. Krhka, izrazito
mrava, poput pauine, ali ipak zapanjujue lepa. Ako je to posledica ivota
u Parizu, pomisli Kasi, onda e ne samo izdrati ve ostati ovde zauvek.
Osmeh sa lica joj je nestao kad je voza limuzine blago zalupio vrata i
vratio se nazad za volan. Zar joj nee pomoi ni uza stepenice? Pa kakav je
on to ofer? Kasi je besno pogledala u njega pa u ostale uenike, koji nimalo
panje nisu obraali na staricu.
- Neverovatno - Kasi izgovori glasno. Odloila je kofer kod podnoja
stepenita i otila do starice.
- Treba li vam pomo?
Polako, veoma polako, starica je okrenula glavu.
Kasi je zamalo ustuknula. Gospoa se nagnula nad svoj tap sa
srebrnom rukom kao da joj je to bio jedini oslonac, ali u njenom pogledu
nije bilo ni naznake slabosti. Njene su oi isijavale estinu. Ali to nije bio

10
neprijateljski pogled. Pre je bio... ispitivaki.
Koa joj je bila poput naprslog porcelana, providna i pokrivena
mreom malih bora. Potpuno seda kosa bila je skupljena u punu. Kosti
njenog lica kao izvajane od granita. Kasi proguta knedlu.
- Mislim, ako ne elita da vam... Ne elim da izgleda...
Blede usne se naborae.
- Da li se ti to nudi da mi pomogne, mlada damo?
- Pa, da. - Kasi se uzvrpoljila osetivi se pomalo bleskasto.
- Kako je to savreno draesno! - Zapovednika hladnoa se istopila u
blistav osmeh. - Bi li mi pruila ruku?
Kasi nezgrapnim pokretom isprui ruku i vornati prsti joj se obavie
oko miice. Na trenutak se setila onog labuda u dvoritu, kako njegova
mreasta stopala poput kandi grabe devojku u bronzi, a onda se sabrala i
uzvratila osmeh. Iza njih se zau brundavi zvuk motora i crni automobil
ode.
- Ba je lepo imati mlado telo - promrmljala je ena.
- ta? - Kasi je trepnula. - Mislim, izvinite, nisam vas razumela.
- Mlado telo - osmehnula se starica - da mi pomogne. Kako si ti
uljudna.
Iako je ena iznenaujue snano stiskala Kasinu miicu, telo joj je
bilo lagano poput lista. Kasi joj oprezno pomognu uz stepenice. ini se da
ih ima mnogo.
- Trinaest stepenika - ree gospoa, kao da joj ita misli. Zastala je
kako bi uhvatila vazduh i zapiljila se u klasinu fasadu kole. - Toliko je
mnogo vremena prolo otkako sam poslednji put bila ovde, ali seam se
ovih stepenica kao da je bilo jue. Ti si, moje drago dete, nova ovde. Zar ne?
- Zar je to toliko oigledno? - Kasi se nasmeila.
Smeh joj je odjeknuo poput nenog zvona.
- Da, ali nita loe ne mislim time. Posluaj moj savet, hoe...
- Ja sam Kasandra. Mada svi me zovu Kasi.
- Kasandra! Kakvo predivno ime. Ja u te zvati Kasandra. A ja sam
madam Azedin, ali moe me zvati Estel. A moj savet ti je da iskoristi sve
ono to Akademija nudi. - Ponovo je zastala i silno uzbuena, okrenula se
ka Kasi. - To je jedna od najboljih kola. Akademija, zaista, nije samo kola
ve mnogo vie toga. Izvuci najvie to moe od svega to ti se nudi,
Kasandra, i ona e promeniti tvoj ivot. Zauvek. Da li me razume?
- Pa... da.
Madam Azedin se promuurno zasmeja.

11
 - Mislim da ipak verovatno ne razume. Ne sasvim. Ali shvatie,
drago moje dete. Toliko toga e saznati. Akademija moe da ti promeni
ivot.
Sada su samo nekoliko stepenika udaljene od vrha i dah stare gospoe
je postao brz i plitak.
- To i elim. - Kasi umalo stavi svoju aku preko ove to se drala vrsto
o njenu ruku. Ali ona nije naroito boleiva, ma koliko njeno trenutno
saoseanje prema ovoj ljubaznoj i strogoj eni bilo snano. U svakom
sluaju, svakako ne bi primakla svoje izgrickane nokte ni blizu te ake sa
koom tankom poput papira i besprekornim manikirom.
Madam Azedin naas spusti ruku preko grudi kako bi dola sebi.
- A ta to, tano, eli, Kasandra?
- elim da preokrenem svoj ivot.
- Da ga preokrene? - Kada su stigli do vrha stepenita, madam Azedin
pusti Kasinu ruku. - Ne! Akademija e te nauiti da savlada ivot, da ga
potini i oblikuje prema svojoj volji. Pravi maturanti Mrane akademije
hvataju se ukotac sa ivotom, Kasandra! Upamti to!
Neobini trnci spustie joj se niz kimu, ali Kasi ih zanemari i nasmei
se.
- Hou - kae ona. - Hou!
Madam Azedin uz osmeh stegnu Kasine ake.
- Odlino!
Iz pravca ulaza zakrivenog senkom zauo se kaalj i Kasi samo to nije
iskoila iz koe.
- Madam, dobro doli. - Zdepast mukarac u tamnoj uniformi promolio
je glavu. - Ser Olrik vas oekuje.
Ona se radosno nasmeja.
- Naravno da me oekuje! Izvini sad, Kasandra, moje drago dete. I
sreno!
- Hvala, madam Az... hou rei, Estel - promrmljala je Kasi.
- I da doivi mnogo, mnogo uspenih godina u Akademiji. - ree
madam Azedin i uputi joj osmeh pun zadovoljstva. - Potpuno sam uverena
da hoe.

12
 2.
Pomalo uznemirena, Kasi je posmatrala staricu kako odlazi. Dopala joj
se madam Azedin. Veoma joj se dopala. Samo to...
Oh, pobogu. Kasi samo nije bila pripremljena za sve ovo. ao joj je
jadne starice. Mora da ima blizu sto godina. Koliko ona misli da Kasi ima
godina? Poto ima petnaest godina, u Akademiji e provesti najvie dve ili
tri godine, a ne mnogo godina. Ukoliko, podrazumeva se, ne napusti kolu
ili je ne izbace. Madam Azedin moda izgleda odlino za svoje godine, ali
malo je poela da se gubi. Nje se ne treba plaiti. Ona je elegantna i
samouverena, to je sve. Vreme je da i Kasi naui tako da se ophodi.
Ali ona sama barem, pomislila je Kasi ljutito, ume da se ponaa kao
ljudsko bie - za razliku od ovdanjeg osoblja. Ovaj vratar, ili ta li je ve,
uopte se nije ponudio da pomogne starici. Taj krupan ovek picastog lica
jednostavno je samo iao za njom dok je ona hramala kroz ogromni barokni
hodnik. Nekoliko minuta kasnije oboje su joj se izgubili iz vidnog polja.
Kasi slegnu ramenima. To je se ne tie. Setila se da joj je kofer i dalje
na dnu stepenita, okrenula se na petama pa se lakim korakom i ak
pomalo bezbrina vratila dole.
Srce joj se odmah sjurilo u pete. Nekolicina aka se okupila u polukrug
oko njenog kofera. Dok im je Kasi nervozno prilazila, ona Japanka joj
iskosa uputi zlobni osmeh.
- Moa bi trebalo da pozovemo andare - glasno izjavi ona. - Mislim,
moda je u pitanju bomba.
- Oh, Keiko, mislim da ak i teroristi imaju vie stila.
To je izgovorio neki Amerikanac, ali mnogo drugaiji od momka kog je
Kasi videla malopre. Ovaj je imao markirane naoare, kone cipele, nove
sportske pantalone i majicu sa kragnom sa prepoznatljivom skupom
etiketom. Izgledao je kao da je upravo u onoj ulici napolju poteno ojadio
svoju kreditnu karticu.
- Hajde, Peri - otezao je jedan Englez, drei ake leerno uvuene u
depove. - Nemoj biti tako nemilosrdan. Postoji i neto to se naziva otrcani
ik.
Keiko se kikoe.
- Riarde, kako je to snishodljivo. Siromani su uvek meu nama. Toga
treba da si svestan.
- Neuljudna si, Keiko. - rekao je Peri blago gurkajui Kasin kofer

13
nonim palcem. - Siromani, uprkos svemu, ipak poseduju izvesnu dra
radnike klase. Ovo je pre... kako to Francuzi kau? Petit bourgeoisi*
Riardova obrva se podigla toliko visoko da se izgubila u tamnim
oklembeenim ikama.
- Ah, Peregrine. Ko je sada uskogrud?
Na otprilike tri sekunde Kasi je poelela da se uvue u najbliu rupu i
umre. No to oseanje je ubrzo minulo i tad se u njoj zapali mala vatrena
lopta besa. Zapljutale su psovke.
- Sklanjaj ruke s mojih stvari. - Skaui niz nekoliko zadnjih stepenika,
gurnula je Keiko u stranu.
Iako je Keiko izgleda sasvim ljutito, i Kasi je svojevremeno uestvovala
u jednoj ili dve tue. Stegnula je pesnice. Izai e ona na kraj sa ovom
uobraenom kukom. Amerikanac Peri je zakoraio unazad i tako jako
udahnuo da je zvualo skoro kao da je uplaen, a nasmejani Riard je samo
prekrstio ruke.
- Ovo e biti zanimljivo - promrmljao je.
Kasi se stegnula delimino oekujui da joj Keiko skoi za vrat, ali
nakon jednog trenutka prelepa devojka se nasmejala.
- Uopte nisam dirala tvoje stvari", devojice sa stipendijom. Ne bih
da prljam ruke.
Kasi zari svoje hrapave nokte u dlanove. Oh, kako bi rado udarcem
sklonila taj zlobni osmeh sa Keikinog lica. Ali oigledno je da ova mala
sujetna zlobnica ne eli da se uputa ni u ta tako bourgeois** poput tue
pesnicama. Uostalom, oni bi svakako voleli da vide kako Kasi sama sebe
uvaljuje u nevolje zbog kojih bi bila izbaena iz kole ve prvog dana?
Nee moi. Nije vredno toga.
- Okej - procedi kroz zube Kasi. - Sada si dokazala da sam bolja od tebe.
- Dragi boe - ubaci se Peri. - Kako se usuuje tako da razgovara s
Keiko?
- Ah, meni se dopada to se usuuje - otezao je Riard, lenjo namigujui
Amerikancu. - Ovo moe da ispadne zabavno! Hajde sada, Peregrine, brii!
Ovo se tie Odabranih!
Otkaio ga je tako strogo da je Kasi oekivala da e se Peri
suprotstaviti, ali on se samo posluno udaljio i jo jednom je pogledavi
popreko, okrenuo se i otrao uz stepenice do kolskog ulaza.
____________________________________
* Petit bourgeois (fr.) - sitna buroazija. (Prim. prev.)
*Bourgeois (fr.) - buruj, burujsko, ovde u pogrdnom znaenju malograanski". (Prim. prev.)

14
 Riard joj je prijateljski prebacio ruku preko ramena. Kasi pokua da
se otrgne i odgurne ga, ali oseti koliko je on jak. Rvanje ne bi uopte bilo u
redu, pogotovo ako joj nita ne garantuje da e pobediti.
- Hajde, sad. Hmm... kako se zove?
- Kasi Bel - promrmljala je.
- Pa dobro, Kasi Bel, opusti se. Svi elimo da uiva ovde. Peri i Keiko
su se malo naalili. Nije ba ispalo smeno, tu si u pravu - Keiko mu zbog
ovoga uputi besan pogled - ali morae da ovrsne. To jest, ako eli da
opstane.
Kasi se ugrizla za usnu kako bi se uzdrala od drskog odgovora.
Nevolja je u tome to nije sigurna ni u ta. Moda se zaista ovako ponaaju
uenici najboljih kola? Kako bi ona mogla to da zna? Nije znala kako da se
ponaa, kao to nije znala ta uopte trai tu. Ona ne pripada...
- eli da se uklopi, zar ne? - blago upita Riard. - elim ti samo dobro,
veruj mi...
- Hej, Engleskinjo!
Naglasak tog drskog glasa Kasi nije mogla sasvim da prepozna.
Sekund kasnije, meu njih je, poput tornada, uletela devojka i laganim
pljeskom oborila Riardovu ruku. Ona je visoka, vitka poput mladice
drveta, i sjajna tamna kosa joj slobodno pada. Njene braon oi su uarene.
- ta to smera, Engleskinjo? - Mahala je prstom pred Riardovim
licem. - Ova devojka je nova, zar ne? Obuzdaj tu svoju zversku privlanost!
- Ah, bella* Izabela! - Riard je strastveno uhvati za ruku i poljubi je,
zbog ega Izabelinine lano namrtene oi zaigrae u uglovima. - Volim
tvoju latinsku ud kao to volim i tvoje bletave oi. A ti opet toliko
pogreno sudi o meni! Keiko i ja smo samo upoznavali mladu Kasi Bel sa
nekim pravila kole...
- Kasi Bel! Kasandra?
Izabela se okrenula. Na trenutak je izgledala kao da se uplaila, ali se
ipak osmehnula.
Kasi se trudila da ne uzvrati osmeh. Nema poverenja u nijednog od
ovih samopouzdanih i samoljubivih krelaca.
- Da. Pa?
Izabela se nasmejala.
- Pa, ti e poi sa mnom. - Jednom rukom je uhvatila Kasinu miicu
neto labavije nego Riard, a drugom je zgrabila ruku kofera. - Hajdemo
___________________________________
* Bella (ital) - lepa. (Prim. prev.)

15
da te sklonimo od ove rulje.
Ne obraajui panju na Keiko, Izabela se koketno osmehnula Riardu
i odvukla Kasi prema zasvoenim kolonadama na kraju dvorita, a kofer je
zveckao i udarao za njom.
- Stani malo - usprotivi se Kasi pa Izabela naglo zastade. - Ne moe sa
mnom kako ti padne na pamet. ta li si ti umislila?
Njena ratobornost je samo naterala prelepu devojku da prasne u smeh.
- Ja nisam umislila, Kasi, ja znam! Ja sam Izabela Karuzo. Ja sam
tvoja cimerka!
***
- Reci mi da je ovo reprodukcija.
Kasi se uz strahopotovanje naglo zaustavila ispred velikog pozlaenog
rama.
I dalje vukui Kasin kofer preko bledoplavog itisona, Izabela se okrenu
i namrti se.
- ta? Taj Mone? Naravno da nije reprodukcija, blesavice. Sve su
prave. Nego, hajde, Kasi.
Kasi se nerado odvojila od slike i nastavila za Izabelom. Iako se trudila
da izgleda hladno i nezainteresovano i samouvereno, oseala je straan
nagon da se na prstima unja iza Izabele. Svakog trenutka moe naii neko
ko e je proveri, a onda za uvo izbaciti napolje kao nekog prevatanta, to
ona i jeste.
- U pitanju je strana greka - rekli bi joj hladno. - Sluaj zamenjenog
identiteta. Umee sama da se vrati nazad? U Kresent Lejk, gde ti je i
mesto? Mi emo pokriti trokove puta, naravno. I izgleda kao da ti treba
milostinja...
U meuvremenu moe barem da upija atmosferu. Boe, ovo je
prekrasno. I mislila je da ovakve zgrade postoje, ali samo u bajkama. Zar ne
treba da ima svilene haljine i krinoline da bi se motao ovakvim zdanjem?
Ili bar klupko kanapa kako se ne bi zauvek izgubio? Pozlaeni hodnici i
predsoblja i luni svodovi ine se beskrajnim. Tavanice ukraene
karniama toliko su visoke da je vrat poeo da joj se koi od piljenja u
boanstva i monstrume koji se igraju u oslikanom nebu. Mekani itison je
uguio ak i kripavo klepetanje jeftinog kofera.
Kasi je pocrvenela dok je posmatrala Izabelu kako ga kotrlja. Izmeu
ostalog, to je polovni, jeftini kofer i izgleda kao da e se raspasti svakog
trenutka. Nije ni udo to su se ona bogata razmaena derita smejala.
- Okej, jo samo malo. Dopae ti se, Kasi - Ah!

16
 Izabela je odvue do drvenih vrata i ubode prstom u lakiranu ploicu
zakucanu u drvo.
KASANDRA BEL
IZABELA KARUZO
- Vidi? Cimerke smo! - Izabela je jedva uspevala da obuzda uzbuenje,
ali Kasi je zanemela kad su se vrata tiho otvorila.
- Svia ti se? - Izabelino oduevljenje odjednom splasnu i ona se
smrknu u sekundi. - Ne svia ti se!
Kasi se konano vratio glas ali je promukao.
- Da li mi se svia? Ne mogu da... Mora da je u pitanju neka greka.
- Nije greka. - Izabela se ponovo razveselila i bacila Kasin kofer na
jedan od svilenih prekrivaa za krevet, odmah pored itave male planine
markiranog prtljaga.
Svesna da verovatno deluje kao da je zalutala, ba kao i njen kofer,
Kasi oseti kratak napad nostalgije za skuenom rupom u Krenlejk
Kresentu, koju je delila sa jo dvema devojkama. Sada umesto zidova od
komposta i podnih dasaka boje povrake ima ruiaste zidove s pozlatom i -
zaboga! - luster. Ranije je imala zajedniko kupatilo koje se osea na vlagu i
nokte nonih prstiju, a sada je primetila da se kroz jedna vrata vode u
kupatilo sa ploicama u edvardijanskom stilu* i kadom sa nogarama u
obliku apa. Umesto da se prepire oko minke i CD-ova sa devojkama koje
psuju i koje ivot nije mazio, kakva je i ona sama, sada ima cimerku koja
izgleda i ponaa se kao egzotina filmska zvezda. Meutim, Izabela se
zasad zapravo ini... prijatnom.
- Ovo nije soba, nego palata. - Kasi nije znala da li da se smeje ili da
plae. Kolena su joj klecnula pa se bacila na skupoceni prekriva, ali se
odmah trgnula i uspravila jer se uplaila da e ga izguvati.
Izabela se uozbiljila.
- Aha. Vidim u emu je problem.
- A je li? - ree Kasi napeto. Ako primeti da se ova neverovatno lepa
devojka samo na tren podrugljivo osmehnula, istog trena e joj amarom
skloniti kez sa lica.
- Misli da si mnogo bolja od nas, ha?
Ovo je bilo sasvim neoekivano.
- ekaj malo, ti... - poe Kasi.
____________________________________
* Arhitektonski stil s poetka 20. veka, nazvan po britanskom kralju Edvardu VII (1901-1910)
(Prim. prev.)

17
 Izabela nadmeno odmahnu rukom.
- Znam. Znam. Ti si marljivo radila da bi dola ovde, da, da, bla-bla. E
pa, gospoice Kaiperna devojko sa stipendijom, ti moda jesi zaslugom
stekla svoje mesto ovde, ali znaj da su neki od nas svoja mesta kupili.
Zabezeknuta, Kasi je irom otvorenih usta tek dve sekunde buljila u
Izabelu kad primeti kako se devojina razjapljena usta trzaju. Trenutak
kasnije i ona je poela da se ceri pa onda obe prasnue u smeh.
Izabela se stropotala nazad na mekani duek.
- Vidi? Bie nam zabavno, Kasi Bel. Meni i tebi. Jel' tako? Ne obaziri
se na onu dosadu Perija Hatona, ni na Odabrane, te uobraene snobove.
Nauiu te sve o Akademiji. Inae - ree i vragolasto namignu - Riard je
sladak i zabavan. Zar ne?
- Da, kako da ne. Kako god ti kae. - Cerei se kao blesava, Kasi
nehajno dohvati svoj kofer. Nikada se ni sa kim nije tako brzo sprijateljila.
Zapravo, ona jedva da ima prijatelje, pomislila je tugaljivo. - A ja u tebi
zauzvrat malo pomoi oko engleskog. Niko vie ne koristi re kaiperan".
U redu?
- Je li?
- Mi obino kaemo Keiko je ba podigla nos".
- Podigla nos. Dobro! - Izabela se zakikotala.
- Dakle, ko su Odabrani? Jesu li oni nekakvi redari ili tako neto?
- Tako neto. Hajde da ne priamo o njima sada. Ne! Ne raspakivaj se!
Hajde! - Izabela je zgrabi za ruku. - Idemo da istraujemo!
- Priaj mi o stipendiji! Hajde, devojko sa stipendijom!
Kasi se iskosa nasmeila Izabeli. Devojka sa stipendijom. to vie
Izabela bude tako srdano upotrebljavala ovaj izraz, manje e boleti kada
ga neko poput Keiko bude koristio da bi se rugao - a Kasi je imala oseaj da
je njena nova cimerka toga svesna.
- Nema ta da se pria. Polagala sam neki ispit, ali nije bilo posebno
teko.
- Mogu da se kladim da jeste - Izabela je ozbiljno izjavila. - Kladim se
da ja ne bih prola. Ja sam dola u Akademiju zato to je moj otac veoma
bogat. A ovde unutra - ree kucnuvi se o slepoonicu - uplja kao zvonce.
- Kao crkveno zvono. - Ispravi je Kasi nezainteresovano. -I nisi uplja.
Inae, prola sam intervju. eleli su sve da saznaju. ta sam prethodno
uila, kako razmiljam, odakle sam poreklom. Kao da su mi akali po
mozgu. Dobro je da me je Patrik pripremao.
- A on je...

18
 - Mani me se toga! - Kasi se nasmejala. - On mi je glavni staratelj u
domu u kom ivim, okej? On je divan. teta to on nije upravnik. - Na tren
je zadrhtala od ljutnje kad se prisetila te noi prolog meseca. Kao i obino,
probudila se usred noi i naula onaj poznati glas koji je poput bia ibao
novu devojicu, mravu, utuenu i uplakanu jedanaestogodinjakinju. -
Samopovreivanje. Zar je dotle dolo, gospoice? ta sve nee uraditi za
malo panje! Ja bih sekla malice dublje da sam na tvom mestu. Dili Biton
je jedna zla krava. Inspektori je vole, ali ona se ponaa kao prava krava
kada oni odu.
- Kod mene, u Argentini - frknu Izabela - krave su nam veoma vane,
ali one znaju svoje mesto.
Uasno seanje u trenu je nestalo. Suzdravajui se da se ne zasmeje,
Kasi munu Izabelu laktom u rebra.
- U svakom sluaju, Patrik je sjajan. Ne znam ta bih radila da nije
njega bilo. On me je stalno gnjavio da se prijavim za stipendiju. Rekao je da
je neki njegov poznanik ranije ve uspeo i da bi i meni to polo za rukom
samo ako pokuam. I zna sta? Bio je u pravu.
- Pa, naravno da jeste. Nego, mislim da smo obile sve sem vrtova. I
naravno, dom za maturante, ali ta zgrada je odvojena, na drugoj strani
ulice. U meuvremenu, evo nas! Opet smo kod glavnog ulaza.
Zaista? Kasi mora da je izgubila pojam o prostoru. Ona je, naravno, ve
bila u ovom visokom zdanju, ali samo je virkala unutra posmatrajui
madam Azedin kako nestaje meu senkama. Sada je ostala bez daha.
Od njih do hodnika obloenog mermernim ploama sputalo se
ogromno vijugavo stepenite poduprto masivnim stubovima, a izmeu
svakog stuba bila je po jedna bela statua na postolju. Ponovo nekakva
boanstva i udovita to sijaju poput alabastra. Kasi je zanemela videvi
raskonu pozlatu, a ak je i Izabela sijala od ponosa.
- Zar nije prelepo, Kasi? Nadam se da emo ovde ostati vie od jednog
polugodita. Ovo je jedno od najlepih zdanja u kojima smo imali nastavu.
To jest, bar najlepe od svih u kojima sam ja bila. Mislim da je kola nekad
ve bila ovde, ali veoma davno.
- Kako to misli? Nije uvek ovde?
Izabela se zatrese od smeha i uze Kasi podruku.
- Samo to smo stigli ovde! Akademija se premeta svakog polugodita.
Nisi to znala?
- Ne! Posle svakog polugodita? Ozbiljno?

19
 min
@
- Svakog polugodita. Prolo smo proveli u Sidneju! Bilo je tako
uzbudljivo. Prolee smo proveli u Moskvi, a prole godine u ovo vreme
odredite je bio Rio de aneiro. Ja sam oduevljena Riom.
Kasi zinu u udu.
- Premeta se po itavom svetu?
- Naravno! Zahvaljujui Akademiji, kolovala sam se u Kejp Taunu, u
Bangkoku, u Madridu... Ah, i ne pamtim vie sve. - Izabela zabaci kosu. -
Zbog toga je pohaanje ove kole toliko uzbudljivo. Nisu ti priali o tome?
- Ne, uopte nisu. Nego, zato bi se selili? - Na Kasino iznenaenje,
Izabela je bila pomalo razoarana. - Tako je prelepo ovde.
- Gdegod da se Akademija preseli, uvek bude prelepo - rekla je Izabela
ravnoduno. - Gospodin Olrik se uvek postara za to. Ah! Dejkl Dejk
Donsone! Da se nisi usudio da se pretvara kako me nisi primetio!
Na dnu stepenica jedan momak prekida razgovor sa plavokosom
devojkom i podie pogled. Kratka braon kosa i iznoene farmerke. Kasi ga
odmah prepozna. To je onaj Amerikanac - onaj muevan i nevaspitan
momak. On se nasmei Izabeli, koja je potrala niz stepenice preskaui po
dva stepenika odjednom. Potom je pogledao ka Kasi i kolebljivo podigao
ruku u znak pozdrava. Nita vie od toga nije ni mogao da uradi jer mu se
Izabela bacila u naruje i glasno ga poljubila u oba obraza.
Veoma hrabar potez, pomisli Kasi, s obzirom na to kako je Dejkova
prijateljica besno posmatra.
Ako se za Dejka moe rei da dobro izgleda, onda je ova plavokosa
devojka zadivljujue lepa. Oi su joj led-plave, a lice kruto od prezira, ali
ipak je prelepa. Poput Snene kraljice, pomisli Kasi priseajui se starih
slikovnica. Dijamantske minue koje joj ljate na uima nisu tako
neumoljive i hladne, ali ovee, ona je zaista lepotica. Njena koa zrai.
Nalik zimskom suncu.
- Dejk! - uzviknula je Izabela, odmiui se.
- Divno je videti te opet, Izabela - rekao je on i pogledao u stranu, ka
plavokosoj boginji. Zvuao je nekako zvanino i uzdrano pa Izabelinim
licem pree senka razoaranja. S osmehom se okrenula ka plavui, ali je
bila primetno napeta.
- Zdravo, Katerina.
- Zdravo, Izabela.
Glas joj je bio dubok i grlen, a rei zbrzane. Skandinavka?", pitala se
Kasi. Nemica?" Ovo ju je podsetilo na to kako je dosadna subotnja
popodneva u Krenlejk Kresentu provodila gledajui stare filmove. Katerina

20
je nedodirljiva i uzdrana kao, moda, Greta Garbo ili Ingrid Bergman.
Hladna poput neke Hikokove plavue.
- Zar nije divno to smo opet ovde, draga? A ko je ovo? - Kasi se uzrujala
zbog njenog napregnutog osmeha. - Dozvolili su nam da ovog polugodita
povedemo i pomonike? Da sam samo znala...
Krv jurnu u Izabelino lice.
- Ne, Katerina. Ovo je...
Savladavi nalet besa - jedva - Kasi nevoljno isprui ruku.
- Ja sam Kasi Bel. Ja sam nova devojka sa stipendijom.
Izabeli je laknulo. Katerina prekri usta prstima.
- Oh, molim te, oprosti mi. - Graciozno je prihvatila Kasinu ispruenu
ruku. - Uvek, ali uvek se tako izlanem. Zar ne, Dejk? - ree uz blistav
osmeh.
- Nipoto, Katerina!
- Vrlo si ljubazan, Dejk. Kasi, dobro dola u Akademiju. Sigurna sam
da e to biti jedno potpuno novo iskustvo za tebe i da e mnogo toga
nauiti.
Uz nadljudski napor Kasi nastavi da se smeka. Samo kad bi Katerina
skinula taj svoj osmeh sa lica. Samo joj se zubi vide.
- Dobro. Imam toliko posla. Odabrani su sazvali kongres za sutra pa
moram da pomognem sa pripremama. - Uputila je Izabeli pogled koji se
Kasi uini podrugljivim i prepredenim.
Oh, za boga miloga, pomisli Kasi. Sad ve umilja. Katerina se samo
nasmeila Izabeli. To je sve. Dobroduna je i oseajna kao rotvajler, ali ipak
nije Kruela de Vil. Ako ne prestane ovako nesmotreno da rasuuje o
drugima, Kasi nikad nee stei nove prijatelje.
- Zdravo, Katerina - uspela je da izusti. - Drago mi je da smo se
upoznale.
- I meni, rekla bih. Dovienja, Dejk. - Katerina ga je jo neko vreme
drala za ruku. - Vidimo se kasnije. - Jo jednom se osmehnula pa otila,
drei se graciozno poput make.
Izabela se uutala. Dejkovi obrazi su se zarumeneli dok je udno piljio
za Katerinom. Kasi se nakalja i proguta svoj ponos.
- Hvala - rekla je veselo. - Jutros si me spasao sigurne i gadne smrti.
- Molim?
- Pod kolima? Kod kapije?
- Ah, da. - Dejk se nespretno poea po vratu. - Nema na emu. Izvini
to sam bio pomalo grub. Ti si me... Uplaio sam se.

21
 - Pa, dobro. Ne bi me kola stvarno pregazila.
- Jesi li ba sigurna? - izgovorio je tajnovito pa onda naglo promenio
temu. - Pa, uiva li u Danu sveeg mesa?
Kasi se namrti.
- Izvini?
- Dejk! - prekori ga Izabela.
- Izvinjavam se, jesam li ja to rekao Dan sveeg mesa? Hteo sam da
kaem Dan brucoa, naravno. - Kasi je zamurila na njegov gorak
sarkazam. - Sluaj, Izabela, drago mi je to sam te video, ali moram da
idem i uzmem raspored predavanja. Vidimo se kasnije, vai?
- Oh. Vai. - Bila je vidno razoarana.
- Onda, drago mi je to smo se upoznali - rekla je Kasi.
-I meni - protrtlja Dejk. - Dobro dola u Akademiju.
O, Izabela?
- Da, Dejk?
Za ime boje, pomisli Kasi. Izabela bi maltene mogla na elu da
istetovira Uiniu sve za tebe.
Gledajui u Izabelu, Dejk je klimnu glavom ka Kasi.
- Pripazi je. Vai? Ti se dobro snalazi ovde, za razliku od nje.
- Naravno, Dejk. Zna da hou.
- Snishodljiv pokvarenjak - promrmlja Kasi dok se Dejk udaljavao
dugakim koracima.
Kada je prestala opinjeno da zuri u njegova lea, Izabela pogleda
Kasi.
- Nije on takav, zaista, samo je malo...
Kasi joj se polako nasmeila.
Izabela slegnu ramenima pa snudeno zagrize usnu.
- Samo je malo pun sebe?
- Tano tako.
Obe su se nasmejale, Izabela ak pomalo histerino.
Izabela opet uze Kasi podruku.
- Hajde da se prijavimo.
- U redu. Ja...
Osetila je neko peckanje na vratu. Kasi se namrtila i okrenula.
Jedan mladi u besprekornom modernom crnom odelu je stajao na
prevoju stepenica. U rukama je imao otvorenu knjigu, ali ju nije itao.
Podozrivo je posmatra, naizgleda zadravajui dah. Kasi je pomislila da e
se postideti, ali mladi se nije okrenuo. Pomno ju je posmatrao svojim

22
tamnim prodornim oima, ali nije se osmehnuo.
Kao ni Kasi. Ponovo je neto zapecka po vratu. Njegova drskost ju je
iznenadila i uzbudila, ali ako on nee da skrene pogled, zato bi ona to
uinila? Kosa mu je crna, ten svetlosme i prelep je. Lep je kao i Katerina,
ali nekako drugaije. Njegova lepota nije hladna. Ozbiljna je topla, i
uzviena - upravo ta re joj pade na pamet...
Za ime boga! ta joj pada napamet? Povukla je Izabelu za ruku.
- Hajdemo! - procedila je kroz zube.
- Samo polako - ree Izabela smejui se. - Zna, sme da gleda. I zato
ne bi? Kad je on u pitanju, to je sve to je ikome polo za rukom.
- Zato? - Ona se nee, nee, nee okrenuti da vidi da li je on i dalje
tamo. Iako je tako teko odoleti tom porivu.
- To je - objasni Izabela - Randit Sing.

23
 3.
Kasi je zbacila sa sebe i poslednji pamuni arav i ostala da lei
rairenih nogu, zurei oarano u luster, koji je treptao i neno zveckao pod
meseinom. Pre pola sata malo je razmakla teke zavese od damasta i
irom otvorila prozor, ali to nije pomoglo. U sobi je suvie toplo, krevet je
suvie mek. Jeftina pidama iz supermarketa prilepila joj se za kou. A
Izabela spokojno spava vrstim snom i neno hre.
Kasi se kiselo osmehnula cimerki. Lepo je znati da i ivahne
latinoamerike lepotice hru. U svakom sluaju, nema nameru da je budi.
Naravno da Izabela nee prve noi biti uzbuena koliko i devojka koja je
dola u Akademiju zahvaljujui stipendiji.
Oh, ovo nema smisla. Skliznula je sa kreveta, u tiini otila do prozora
i jo malo razmakla zavese. Prepoznatljiva obeleja grada, koja prepoznaje
po slikama iz knjiga koje joj je Patrik pokazivao, blete poput ogromnih
dragulja: Trijumfalna kapija, ogromni obelisk na Trgu Konkord, Ajfelov
toranj. Ranije te veeri Izabela ju je odvukla do prozora.
- Tako je prekrasno, pogledaj! La ville lumiere* Kasi, Grad svetlosti! -
Izabela se smejala od zadovoljstva. - Ima li boljeg mesta za Mranu
akademiju?
Njihova soba je na treem spratu. ta bi tek videla sa krova?
U sobi je bilo toliko nepodnoljivo vrue da Kasi nije htela da obue
bade mantil i da nazuje papue. Uostalom, pidama joj je sasvim pristojna,
komplet od majice kratkih rukava i dugakog donjeg dela, iako malo
zaostaje za otmenim parikim stilom. Kasi polako otvori vrata, a Izabela se
promekolji, okrenu se na drugu stranu i opet zahrka. Kasi odahnu i iunja
se u hodnik.
Laknulo joj kad je videla da su mali fenjeri na zidovima ukljueni i da
stvaraju kruie blage svetlosti u tami. Nije da se Kasi plai mraka. Ona
zna da duhovi, vampiri i vukodlaci nisu jedini i najgori uasi kojih se treba
plaiti.
Rei, na primer. Rei mogu da budu kao kljove, ako ih izgovaraju
strunjaci poput Dili Biton. Rei mogu da nanesu teke rane.
Ah, ti si jedna bezvredna mala drolja, Kasandra Bel. ak te nijedna
velika bezvredna drolja kao to je tvoja majka nije htela."
____________________________________
* La ville lumiere (/r.) - grad svetlosti. (Prim. prev.)

24
 Kasi se nekada plaila Dili Biton. Toliko se plaila da nije smela
nikome da se poali na njeno siledijsko ponaanje.
Ionako ti niko nee verovati jer si ti jedna bezobrazna mala laljivica.
To je u tvom dosijeu, patoloki laov. Pokua li ikome ita da kae, srediu
da ti ponovo ukinu sve povlastice?"
I tako Kasi nikada nikome nije ni rekla. Umesto toga, nauila je sama
da se brani. Kako je rasla i sazrevala, shvatila je da se hladnim i praznim
pogledom punim mrnje postie vie nego plaom ili vikom, pa ju je Dili
Biton ostavila na miru i umesto nje kinjila mlau decu. Samo, sada Dili
nije znala kada e se usred muenja neke jadne devojice okrenuti i videti
Kasi kako je nemo posmatra, kao da joj bez rei obeava zasluenu kaznu.
To ju je nerviralo pa bi se povlaila i ostale devojice bi predahnule, barem
na nekoliko nedelja.
Zadrhtavi, Kasi se pokajala to ipak nije obukla bade mantil. Bar ima
Patrika. Ima poverenja u njega, samo ne u vezi sa svim, to je sve. On ju je
izvukao iz njene ljuture, doneo joj osmeh na lice, nauio je da nije
bezvredna. I evo je sada ovde, u jednoj od najprestinijih kola na svetu.
udan je ivot...
Bosa, prikradala se ogromnom stepenitu. Nije se uplaila, ali ovo
mesto je zaista jezivo. Ako se dovoljno udubi u misli, ako dovoljno paljivo
oslune, skoro da moe da uje zvuke. kripu. aputanja. Dah blagog
povetarca. Korake.
Oh, nemoj da si luda", opomenula se u mislima.
Ne. Evo ga opet. Ukoila se i napregla da oslune.
Da. Bez sumnje. Zvuk dolazi odozdo. Veoma mek korak. Da nije naiao
na mermerni pod predvorja kod ulaza, ne bi ga ni ula. Ovo nije oprezno
koraanje nekoga ko se trudi da ne ometa previe spavae. Ovo je neko ko
uopte ne eli da bude primeen. Kasi ume da ih razlikuje.
Neki provalnik? Neodluna, spustila je dlan na pozlaenu ogradu
stepenita i zakiljila kroz mrak.
Gledan kroz meseinu i senke, hodnik se za trenutak ispunio
duhovima. Srce joj je poskoilo u grudima. Sekund kasnije Kasi je
prepoznala bele oblike, bile su to statue koje je videla ranije tog dana.
Mada, neto i dalje nije u redu. Ahil nemilosrdno ubija Hektora, na
tom postolju stoje samo dve mermerne figure. Pa zato onda tri senke
padaju na pod?
Neko se krije. Ko god to bio, sagnuo se iza postolja kad je uo da neko
nailazi. Sada je i Kasi zaula nepriguene korake. Dok je posmatrala,

25
zadravajui dah, pojavio se zdepasti vratar i stao da budno i bez rei
osmatra.
Zadravajui dah, Kasi se nije usudila da se pomeri kako ne bi
privukla vratarevu panju. Ostalo joj je samo da se nada da on nee
pogledati gore. Ne zna tano zbog ega, ali nekako je znala kako ne bi
valjalo da je ovaj grub ovek uhvati izvan sobe. Ne bi valjalo da ikoga
uhvati. ak i lopova.
Vratar se konano okrenuo, oigledno ne elei da istrai svaku senku
u hodniku, pa se izgubio iz vidokruga.
Ispod Hektorovog tela pomerila se ona trea senka, pa skliznula iz
zaklona statue i krenula ka stepenitu. Sa srcem u gui, Kasi se odmakla,
izbezumljeno traei gde da se sakrije. To nono tumaralo e se popeti uz
ovo ogromno stepenite i proi tano pored nje. Doavola. Pretrnula je od
straha. Nigde nema zavesa kojima bi se prikrila, ve samo senke i jedna
mala nia. Leima se oslonila o zid i ostala da stoji potpuno nepomino.
Koraci su sada bili skoro sasvim neujni na gustom itisonu, ali kad je
osetila da joj se pribliavaju, Kasi je udahnula i zadrala dah, ne odajui ni
um. Samo je njeno srce tuklo kao eki, ali ovaj uljez to, sreom, ne moe
da uje. A nije mogao ni da je vidi dok je prolazio tuda kao neka utvara.
Dejk Donson.
Namrtila se. ta li on to smera? Na trenutak je poelela da se vrati u
sobu. U svoju udobnu, bezbednu, prelepu sobu, u kojoj njena cimerka
blaeno hre. Podnela bi ak i malo nesanice.
Samo jedno joj se ne dopada, zakljuila je Kasi: ne voli nona unjala.
Oni uvek donose nevolje. Ako neto nije u redu, ona eli prva to da sazna.
Znanje je mo: ovu lekciju je dobro nauila u Krenlejk Kresentu.
Uostalom, ega da se plai? Dok je ekala da se Dejk pojavi na
sledeem odmoritu, izmakla se iz senki kako bi ga pratila.
Doavola, dobar je. Bolje se snalazi ak i od Dili Biton. Zna da treba
iznenada da zastane i oslune da li ga neko prati. Brzo se kree i unja po
mraku isto kao ona. Na vrhu stepenica Kasi zamalo da mu izgubi trag.
Uunjao se u gornje predvorje. Mrak je gui ovde, na pustom najviem
spratu: tavanica je niska i svetlost dopire samo sa donjih spratova. No,
Kasi je dovojno radoznala da zanemari napetost. Zakoraila je u predsoblje.
Dok su joj se oi prilagoavale na mrak, Kasi u tami raspozna
polukruni odblesak svetlosti. Zarila je none prste u mekani, udobni
itison, ali odmah zatim naini jo jedan drhturavi korak, pa jo jedan.
Okej, to je to. Napred, Kasi! ega se plai ?

26
 Napredovala je uasno sporo. Oekivala je da e Dejk odnekud
izleteti, ali njega nigde nije bilo. A onda je, nakon suvie neizvesnosti,
razaznala njegovu siluetu pravo ispred sebe. Samo to je htela da pouri za
njim, zaustavila se u mestu.
Nemogue da to jo neko koraa? Zasigurno to moraju biti Dejkovi
koraci.
Ne. Ovi koraci su iza nje. Ne toliko tihi, ali ipak prigueni. I bez
sumnje na velikom stepenitu. Onaj zlobni vratar? Moda. ta bi uradio
ako pomisli da se to ona tuda unja? Da je oda nastavnicima? Ili e sam da
se pozabavi njome? A ta ako to nije vratar?
Oh Boe.
Kasi potra glavom bez obzira. Gotovo savladana strahom, jurila je ka
onom polukrugu svetlosti, koji se uveavao sve vie i vie, dok se konano
nije zatekla tik ispod njega. Pridrala se o zid pa se naslonila, pokuavajui
da doe do daha. Ponovo je zaula korake i odluila, zala je za ugao i
stupila na manje stepenite.
Naspram uasno mranog predsoblja, ovde je bilo kao usred bela dana.
Kasi vie nije razmiljala o tome da li e je Dejk primetiti. To se vie nije
inilo tako stranim naspram pomisli na to da e je uhvati ko god ili ta god
to bilo iza nje. Dejk je sada bio tek mrlja koja hitro promie stepenicama
dva sprata nie, i Kasi je gotovo oajniki elela da ga sustigne, kakve god
to posledice imalo. Uhvatila se za ogradu stepenita i u tiini krenula dole.
Kada je stigao na trei sprat, Dejk je skrenuo kroz zasvoen prolaz.
Potiskujui strah, Kasi prieka jedan tren. Iza nje se i dalje uo odjek
mekih koraka. Nema mnogo vremena. Stegla je zube i paljivo provirila iza
ugla.
Ovaj novi hodnik je moda desetak metara dugaak. itavom duinom
nizale su se male nie, koje su pruale dovoljno svetla, premda pomalo
sablasnog, i u kojima su stojale klasine biste. Dejk je neverovatno hrabar,
pomislila je Kasi. Straa sastavljena od mermernih glava izgleda jezivo
stvarno i ivo sa tim svojim belim onim jabuicama. Ali Dejk je morao
proi izmeu njih jer eno ga gde ui kraj vrata na kraju predvorja i hvata
se za kvaku.
Meutim, vrata se nisu otvorila. Neto je ubacio u bravu pa mahnito
stao da gura i okree, ali kad je opet probao, kvaka se nije pomerila. Sa
strahom u oima, pogledao je ka upljinama vrata sa obeju strana, ali nite
se nije pomerilo, niko mu nije pruao otpor. Posle jo nekoliko pokuaja s
bravom, Dejk se naslonio na vrata i oajniki pritisnuo glavu o drvo.

27
 O, ne. On samo to nije odustao, a ako se sada okrene, zasigurno e je
primetiti. Vreme je za beanje. Snebivajui se, Kasi se vrati tri koraka
unazad.
Ne dolazi u obzir da se vrati gore u onaj mrkli mrak predsoblja, da
krene u susret onim drugim koracima. Ne. Umesto toga, sii e dole i
pokuae da nae drugi put do sobe. Pourila je niz stepenice. Ako bi samo
stigla do dna stepenica, bila bi bezbedna. Sigurna je u to. Skoro da je
stigla...
Bila je na pola puta poslednjeg reda stepenica kada je osetila trnce
izmeu lopatica. Neko je posmatra. Naglo je zastala i snano zagrizla donju
usnu, svim silama se trudei da ne zavriti. Sada je kasno da se krije. Ako
se okrene, videe ta je to ili koje to iza nje, a ona zaista, zaista ne eli to da
vidi. Moda je to onaj vratar. Moda je to Dejk. Ali ko zna ta u ove sitne
sate jo vreba u ovom sablasnom prostoru?
Glupao. Kakva je ona kukavica. Naravno da mora da pogleda.
Stisnula je zube, osvrnula se i namrtila.
U mraku zasijae oi. Kasi se ukoila od straha.
Figura se povukla bez urbe.
Niz kimu joj se spustie trnci. To nije Dejk. Nije ni uvar. Ali ova
silueta, i naroito njena smirenost, bila je zastraujue poznata. Kasi je ve
jednom osetila tipanje tog zverski hladnog pogleda po potiljku.
Iako nije imala dokaza za to, Kasi je duboko u dui znala ko je to bio.
Zato i ne bi pogledala, Kasi? Kad je on u pitanju, to je sve to je ikome
polo za rukom..."

28
 4.
- Matematika! - zakuka Izabela. - Zato prvo matematika?
Kasi je jednom rukom vrsto stegla svoje udbenike, a drugom
prihvatila cimerku za lakat kako bi je uteila.
- Neto mora biti prvo. Nije tako loe.
- To je strano lo predznak. Ja u ove godine ponavljati. Znam da
hou. Tata e biti mnogo ljut.
- Mili, odbie da ti kupi nekoliko novih ponija za polo? - dodade Dejk
Donson hvatajui korak iza njih. - Sirota mala naslednice. Morae
nekako da se snade sa starima.
Izabela ga je nimalo neno munula laktom.
- Nemoj biti takav, Dejk. Suvie sam nena za tvoje prezrive
komentare - ree i zabaci kosu gustu poput grive. - Nean junjaki cvet.
Dejk se naglas nasmeja.
- Da, a kad da ti pokaem rebro koje si mi upravo polomila?
- Kad god ti odgovara. - Ljupko mu se nasmeila.
Iako joj je sve ovo bilo zabavno, Kasi je bila pomalo napeta. Izabelino
koketiranje joj se inilo mnogo ozbiljnijim od Dejkovog. Uostalom, zar on
nije zacopan u Snenu kraljicu? Kasi ne bi elela da joj se cimerka zaljubi u
nekog ko joj ljubav nee uzvratiti.
Uostalom, ta li on to smera?
Dejk izgleda veselo, srdano, kao pravi Amerikanac. Izgleda kao
sasvim normalan momak. Teko je poverovati da ga je sino pratila. Da
ispod njegovih tamnih oiju nije videla podonjake, Kasi bi skoro i pomislila
kako je sve to samo sanjala. Kada joj se nasmeio, ona mu nije uzvratila
osmeh i on se zato blago namrtio.
Ne znam ta smera, ali znam da namerava neto...
Oseajui se pomalo nelagodno, Dejk usmeri svu panju ka Izabeli.
- U svakom sluaju, gospoice Karuzo, matematika je upravo ono to ti
treba. Najvie dostignue razuma. - irok kez je smekao njegovo lepo lice.
- Ona se ne pokorava surovim emocijama. Unosi red u potpuni haos.
Razume li me? Aj!
Ponovo ga je udarila, ovog puta udbenikom.
- Dejk Donsone, ako namerava da me vrea, neu razgovarati sa
tobom itavog polugodita. Ah! - Izabela privue Kasi do ogromnog portreta
i lice joj se razvedri. - Ovo mora da vidi, Kasi. A ti, Dejk Donsone, gubi

29
se.
- Hej! - uzviknu on podigavi ruke i osmehujui se. - Dobro si me
naribala. Uzgred - pokazao je palacem ka slici - izviniete me to ne mogu
da ostanem da se poklonim. - A onda se odgegao do uionice.
Izabela se namrti.
- Ovaj momak je nemogu! - viknula je. - Bezobziran je, ne haje ni za
koga. ak ni za ovog neverovatnog oveka - ree mlatarajui ka slici. - Vidi,
Kasi. Moda je ovo sve to e od njega ikada i videti.
- Zaista? - Portret je toliko velik da je Kasi morala da zakorai unazad
kako bi ga u celosti sagledala. - Ko je to?
- Ovo je ser Olrik Mrani.
Kasi ga dobro osmotri. Dakle, ovo je legendarni osniva Mrane
akademije? Portret je savremen. uglasto lice Olrika Mranog oslikano je
naizgled nehajnim potezima etkice. Njegove sive oi isijavaju mudrost i
svetlucaju kao liskun u granitu. Proseda kosa i duboki zalisci krase mu
elo, zajedno sa jednim zalutalim pramenom koji pada slobodno, savijen
kao tanko seivo. Ser Olrik je oslikan kako sedi za radnim stolom, sa akom
preko otvorene knjige, i hladno i znatieljno gleda u umetnika koji ga slika.
Kasi je imala oseaj kao da joj je tim pogledom prodro u misli i duu.
- Isuse! - rekla je nakon jednog trenutka. - Kladim da ove oi isprate
sve to se deava.
- Zapanjujue, zar ne? - Izabela je povue za ruku. - Hajde, Kasi, ne
moe da ostane ovde zauvek. Zakasniemo!
Kasi je dozvolila Izabeli da je odvue prema uionici, ali nije mogla da
se suzdri pa se jo jednom osvrnula. Aha, oi ih bez sumnje sve vreme
posmatraju.
- Gospoice Karuzo. - Dok je Izabela ivahno skakutala, nastavnik
matematike ju je gledao preko naoara u obliku polumeseca. - Prvi je dan
polugodita. Molim te, nemoj mi rei da ume da gleda na sat jednako kao
to ume da reava zadatke iz algebre. Opet.
- Oh, her tolce, izvinite, molim vas. - Izabela mu se umilno osmehnula
pa povukla Kasi ka klupama. - Sasvim sam sigurna da ete me nauiti
neto ovog polugodita.
Iz pozadine uionice zau se neko mumlanje, ali Kasi nije razabrala
rei. Osvrnula se po uionici: Katerina. Devojka koja je sedela pored nje
promrmlja neto kroz smeh.
Pa da. Keiko. Naravno.
Ne obraajui panju na njih, Izabela baci svoje knjige na klupu.

30
 tolcova usna zaigra i on se namrti.
- A i novu uenicu si povela stranputicom? Sram te bilo, Izabela. Nego,
dobrodola u Akademiju, Kasi. Video sam tvoje testove, svaka ast.
Polaem velike nade u tebe.
Kasi oseti kako joj se lice rumeni kad su se svi uenici osvrnuli i
zapiljili u nju. Povijenih ramena, skliznula je u stolicu pokuavajui da
zauzme to manje mesta. Ali tada je Izabela munu u rebra i ona duboko
udahnu, ispravi se i povue ramena unazad. Dejk se nije alio kad se
poalio na polomljeno rebro.
Kad se se tolc okrenuo ka tabli, taj isti Dejk se nagnuo preko stola sa
njene leve strane
- To je zbog toga to Izabela toliko uporno trenira polo - objasnio je
pritvornim apatom. -Opasna je po ivot kad uzme drvenu palicu. Tako mi
bar kau.
- Ne obraaj panju na njega - ljutito dobaci Izabela. - Gledaj sada,
Kasi. Ovaj sladak plavokosi momak, to je Diter. On je iz Bavarske. Pored
njega je Kormak, on je iz Dablina. Vidi samo kako ima prelepe plave oi! -
Izabela nastavi glasno da opisuje jo neke uenike. - Ajia je s Kariba,
mislim s Barbadosa. Ona je ba fina... - ree i nastavi neto tie - mnogo
finija nego nekih od njih. - A onda nipodatavki klimne glavom ka Keiko i
ostalima udno uionice pa nastavi da objanjava. - Pored Ajie sedi njena
cimerka, Freja. Ona je Norveanka. Alis je Engleskinja, kao i ti. Perija
Hatona si upoznala, naalost, a jadan Riard mora da deli sobu s njim.
-Frknula je negodujui. - Ono tamo je Dejkov cimer, Pamzil, i on je iz
Junoafrike Republike. On ima sestru bliznakinju, Graku, ali ona je u
drugom odeljenju. Dobro je to su ih razdvojili, ako mene pita...
- GOSPOICE KARUZO!
- Izvinite, molim vas - ree i ljupko mu se nasmei.
- Nikog ti ne moli - promrmlja Dejk.
- A vi, gospodine Donsone - rekao je nastavnik, ne okrenuvi se. - Ako
biste bili ljubazni da pogledate u tablu umesto to oijukate, moda biste
mogli da mi odredite vrednost x u ovoj jednaini?
- U redu - kazao je Dejk, a onda, i ne pogledavi u tablu, odgovori: - To
je b minus y podeljeno sa z, jesam li u pravu? Ne, u redu je, her tolce.
Znam da sam u pravu.
- Ta tvoja pamet e te uvaliti u nevolje, Dejk - ree tolc, ali uz osmeh.
- I te kako - dobaci neko s kraja uionice.
Kasi se okrenula. Da, prepoznala je glas: Riard, uglaen Englez, toplo

31
joj se osmehnuo i mangupski joj namignuo. On, Keiko i Katerina zajedno su
u toj ne ba tako dobroj grupici koju joj je Izabela pokazala. Sad kad ih je
malo bolje osmotrila, Kasi je ostala zapanjena njihovom lepotom. Izgledaju
kao da su sili sa stranica nekog mondenskog asopisa, Veniti fera ili Voga,
nekog od onih modnih mesenika koje je Dili Biton itala svojevremeno.
Katerina je sedela pravih lea i neno se lupkala mon blan penkalom
po bradi. Keiko se, meutim, ogledala u malom ogledalu i popravljala
karmin tapkajui nalakiranim noktom ugao usana. Riard je sedeo
ispruenih nogu i ruku prekrtenih iza glave. Sve i da pokua, ne bi uspeo
da izgleda manje zainteresovan za jednaine.
Kasi je oekivala da e se tolc brecnuti na Riarda, kao to je to uinio
Izabeli i Dejku, ali to se nije desilo. ak se nije ni okrenuo. Dok je buljio u
tablu, vrat mu se zacrveneo i on ga nervozno protrlja jednom rukom i
pritom kredom zaprljala kosu.
- Gospodine Halton-Dounse. - Ponovo je zastao. - Zaista ne mislim...
- Oh, ma hajde, nemojte, her tolce - ree Riard zevajui i isteui se. -
Na prijatelj Amerikanac se samo pravi vaan. Izaziva vas, rekao bih. Nije
ba dobro zapoeo polugodie. A ni vama nije olakao.
- Riarde! - zasikta Ajia i mrko ga pogledala. - Dosta je bilo.
Dejk se naroguio. tolc pokua da ih primiri.
- Gospodine Halton-Dounse, verujte mi, ne smetaju mi tako precizni i
brzi odgovori. A sada...
- Stavie, mislim da je upravo ta jednaina navedena kao primer u
novom udbeniku. - Riard se namrtio i napuio usne. - Siguran sam da
sam je video.
- Ma, kako da ne - brecnu se Dejk.
- Dobro, Dejk, ne treba da se stidi ako mora da buba tokom
praznika kako bi sustigao nas ostale.
Dejk se malo pridie u stolici.
- Moe da me poljubi u...
- Gospodo! - viknuo je tolc. Crvenilo mu se proirilo skroz do jagodica.
- Dejk, sedi. Ne dozvoljavam takvo ponaanje u uionici. Doi na razgovor
posle asa.
Zapanjene, Kasi i Izabela se zgledae. tolc se jednostavno vratio tabli,
bacajui pogled ka udbeniku, koji mu je blago podrhtavao u levoj ruci.
- Riarde. - Blag glas prekinu nelagodnu tiinu. - Ajia je sasvim u
pravu. Obuzdaj se. Ne daje dobar primer novoj devojci sa stipendijom.
Riard se isceri.

32
 - Kako god ti kae, Katerina. Zaista se izvinjavam.
- U stvari, svi dugujemo izvinjenje. - Katerina pogleda na sat. -
Gospodine tolce, Odabrani su pozvani na kongres. Da li moemo da
odemo, molimo vas? - Ljupko se osmehnula iekujui odgovor, ali je ve
poela da pakuje svoje knjige. Ba kao jo nekoliko drugih uenika.
Samo je Ajia delovala posramljeno dok je ustajala.
- Izvinite, her tolce. Trebalo je da vas obaveste.
tolc se okrenuo ka njoj.
- Hvala ti, Ajia. U pravu si, nisam bio obaveten, ali, da, naravno. -
Stegnuo je kredu toliko da se prelomila napola. - Moete ii.
Uzalud troi glasne ice", pomislila je Kasi. Oni su svakako ve
krenuli napolje, a tolc nije ak ni pokuao da ih zaustavi. Licem mu je
zavladao udan spoj besa, zabrinutosti i olakanja.
- Uzgred, Randit vam alje izvinjenje. - Katerina naroito naglasi to
ime. Preletela je pogledom po razredu, onda se zagledala u tolca. - Jutros
je morao da obavi neke vane poslove za Odabrane, ali se nada da e sutra
doi na as.
Kasi je zinula od uda, ostali aci su ostali ravnoduni dok su ovi
naputali uionicu, svi su askali izuzev Ajie, koja se tiho izvinjavala.
Keiko jo jednom mrko pogleda u Kasi i oni zatim odoe.
Ostatak odeljenja je mirno sedeo dok je tolc vrteo polomljenu kredu u
prstima. Kasi je bila zaprepaena onim to je upravo videla. aci jesu
traili odobrenje od nastavnika da napuste as, ali nisu saekali odgovor.
ta li je Randit Sing umislio?
tolc nije nita rekao, ama ba nita.
- Gde smo stali... - Nakaljao se i snano zabio patrljak krede u tablu. -
Vrednost z...
- ta je ovo bilo? - Iako voli matematiku, Kasi je jedva doekala da se
as zavri kako bi spopala Izabelu u hodniku. - Da li to asovi nisu obavezni
za redare?
Izabela je bezbrino sklonila kosu iza uha.
- Nisu oni redari, oni su Odabranima. Njima je sve dozvoljeno, manje
ili vie. - Slegnula je ramenima i nastavila niz hodnik. - Neki od njih to
zloupotrebljavaju, a neki ne.
- Ali ko su oni?
- Odabrani, rekla sam ti. Miljenici ser Olrika. - Ravnoduno je
odmahnula.
- Ali deluje kao da ne mare ba za nastavnike.

33
 - Pa, sad. Oni su mnogo vaniji od pukih nastavnika, Kasi.
- Ma, hajde.
- Ozbiljno. Odabrani takorei vode kolu. Nezvanino, naravno, ali to je
zaista tako. Nemoj da im staje na put, to ti je moj savet. Neki od njih su
savreno dobri, ali ostali...
- To je ludost. A kako se postaje, ovaj, jedan od Odabranih?
Izabela slegnu ramenima, negodujui.
- Najbolji i najpametniji i najlepi. Ha!
Kasi je gurnu laktom smeei se.
- Pa zato i ti nisi jedna od njih?
Izabela se nasmejala.
- Laska mi, Kasi. Hoe da ti kaem istinu? Nisu me ni pitali! Eto.
- To je zaista neverovatno - rekla je Kasi. - Moda su ti zlobnici samo
ljubomorni pa te zato izbegavaju ili tako neto. Ti si mnogo zgodnija od
Keiko, a kladim se da si i pametnija.
- Oh, svakako. I ona je svesna toga. - Izabela se smei. - No, kako
ujem, ovog polugodita spremaju inicijaciju. To znai da e se jo neko
pridruiti Odabranima .
- Onda mora da si ti ta!
- Mogu da me pitaju, ako ba ele. A i ne moraju. Kako god. - Izabela
nadmeno podie bradu. - Peri Haton - kako se to kae? - pikira na to. Ali
nije mi ba ni stalo, u svakom sluaju.
Aha", pomislila je Kasi podrugljivo. Kako da ne."
- A Katerina? Da li je ona najbolji ak generacije?
- Pre e biti da je najvanija osoba generacije. - Izabela se blago
namrti.
- Odakle je ona?
- Iz vedske - odgovori Izabela ravnoduno.
Ah, tano tako. Znai, Kasi je potpuno ubola pogaajui koju ulogu igra
ova zvezda. S tim to ne moe ba da zamisli da bi Katerina ikada elela
da bude sama". Ko je jo iz vedske? Grupa Aba? Kasi namreka nos. Nije
ba neko poreenje.
- Mada, mogu da je zamislim u srebrnom jednodelnom odelu -
promrmljala je sebi u bradu.
- Molim? O, gle. Evo ih dolaze. - Izabela je munu u rebra.
Unici koji su eretali u mermernom hodniku naglo uutae i nervozno
se razioe. Izmeu njih prooe uenici koji su izali sa asa matematike,
zajedno sa jo estoro ili sedmoro novih, jednako lepih. Nekoliko njih, Ajia,

34
plavua pored nje i Irac Kormak, dozvae svoje drugove i odvojie se iz
ohole skupine. Drugi su nadmeno proli pored ostalih aka, kao da su sami
na svetu.
- Mora da se zavrio kongres. Vidi? Miljenici ser Olrika ne mogu ak
ni da dre sastanke kao svi ostali. Oni moraju da odre kongres.
Iako je na tren izgledala kao da eli da pljune, Izabela ubrzo zaboravi
na nestaluke i primiri se.
- Kasi, doi! Moram da te upoznam sa Randitom!
Oh, boe.
Otkud ovaj udar istog uasa? Kasi zavrte glavom. On je najobiniji
momak. Mada, lep momak, a moe se rei da je jo lepi izbliza. Dopadljiv.
A ima i stila. Njegov crni sako je neto najelegantnije to je ona ikada
videla, a on ga nosi bezbrino i samouvereno, sasvim neuobiajeno za
mladie njegovih godina. Kad ju je Izabela povukla ka Randitu, Kasi se
oseti sasvim upljoglavo.
- Randite!
On se okrenuo i Kasi duboko udahnu. Stojao je tano ispred jedne od
lepih statua. Boe, pomisli Kasi, pored njega Ahil deluje kao kloar...
Teko je poverovati da su te nene oi boje ilibara izgledale tako
zastraujue sino. Randit klimnu glavom.
- Izabela.
Ona ga ustro poljubi. Kasi se zabrinula da e je njegove izraene
jagodine kosti ozlediti.
- Randite, ovo je Kasi Bel. Ona je nova. Pozdravi se!
- Zdravo - ree on - Kasandra Bel.
Uspela je da se nasmei. Ili bar priblino. Pre e biti da je napravila
nekakvu neodreenu grimasu. Nikada nije ula tako tih i umilan glas, i
zbog njega se sva istopila. Boe dragi. Jedina re koja joj pada napamet,
izuzev opa, jeste nedostupan.
- Kasandra Bel - ponovio je. -Ti si...
- Devojka sa stipendijom - izgovorila je stisnuto.
Randit ju je gledao nekako udno, smejui se i mrtei se istovremeno.
- Hteo sam da kaem da si ti ona pametnica.
- Oh - rekla je Kasi neubedljivo - Da, tako je.
- Pa, kakvo ti se ini ovde zasad?
Joj! Zar je mogue da ga zaista zanima?! Moda ipak nije tako
nedostupan.
- Pa, veoma se razlikuje... zapoela je, ali je Randitov pogled ve

35
odlutao.
- Ne sumnjam - odseno ju je prekinuo, zurei negde preko njenog levog
ramena.- No, izvinite me. - I utom se okrenu i nestade u gomili.
Auh. Nikada nije bila tako bezono odbijena. Onda ga ipak i ne zanima
ba toliko.
- Oh. - Katerina im prie i napui se negodujui. - Uvek juri negde.
Jadan Randit. Toliko je vredan.
Stojei tik uz Katerinu, Riard se nagnu i apnu joj u uvo.
- Zar nije trebalo neto da porazgovara sa njim?
- Trebalo je, u pravu si. - Katerina se potom nasmeila, poljubila ga u
obraz i otila.
Kasi je malo dola sebi i osetila kako malopreanje zaprepaenje
poputa pod navalom besa. Jadan Randit, zaista. ta li je taj uobraeni
krelac umislio?
Ako nekoga ovde treba saaljevati, onda je to Dejk. Skoro svi deaci iz
hodnika kriom su zurili u Katerinu, samo je Amerikanac, stigavi sa
zakanjenjem nakon ribanja kod tolca, stajao kao hipnotisan. ak i kada
se veanka izgubila iz vidokruga, on je nastavio da bulji za njom. Oh, ba
se zatreskao. Ali taj deko koji danas ne skriva svoja oseanja isti je onaj
deko koji se sino unjao hodnicima. ta li on to smera?
- Kasi Bel, prava si zvezda.
Kasi se trgla i vratila u stvarnost kad ju je Riard uhvatio za ruke i
poljubio u obraz pre nego to je i pomislila da se odmakne. Sumnjiavo ga je
pogledala.
- Ma, nije valjda?
- tolcova nova miljenica, matematiki genije. ta u ja sad?
- Stvarno? - izgovarila je hladno. - Ja sam mislila da svi mi moramo da
bubamo kako bismo te sustigli.
- Touch!*- Viknu on i namignu joj. - Ne svi vi. Samo jedan. - Nagnuo
se kako bi joj apnuo u uvo. - Zapravo, to izmeu Dejka i mene... ista
ljubomora s moje strane. Te oi sokolove, ta stegnuta vilica, ta uredno
podiana kosa. On je prava slika i prilika Amerikanca, mogli bi da mu
iskleu lik na Maunt Ramoru, zar ne? - Zatim joj je pustio dlanove,
uzdahnuo i sklopio ruke na grudima. - I ta namerno pohabana odea! Ne
moe se porediti sa kicokim stilom jednog Engleza.
Kasi uhvati sebe kako mu uzvraa jednako nestaan osmeh. Dobro,
_____________________________________
* Touch! (fr.) - Tue! uzvik kojim se odaje priznanje (fig.). (Prim. prev.)

36
barem je iskren. A slatko je i kako sam sebe omalovaava. Dopadljiva
kombinacija, naroito jer je u pitanju mladi koji izgleda jednako boanski
kao i svi ostali Odabrani.
- Ah, pa nisi ti tako ruan - rekla mu je veselo.
On potom prihvati njene ake, privue ih svojim usnama i poljubi ih, a
potom ih prisloni na grudi. Kroz beli pamuk koulje Kasi je osetila otkucaje
njegovog srca. Zgranuta, pogledom je dozvala Izabelu u pomo, ali
Argentinka se nije ni pomakla, izgledala je kao da se zabavlja i pomalo
samozadovoljno. Kasi potom pokuava da joj se namrti, ali ni to joj nije
polo zarukom.
- Ba si me obradovala. - Riardov osmeh ju je gotovo zaslepio. - Dozvoli
mi da te odvedem na kafu i malo ti pokaem Pariz. Znam jedan savren
kafi u Mareu. Sutra u devet sati?
- Zar nemamo nastavu?
- Sutra pre podne po rasporedu treba da uimo. Taman imamo malo
slobodnog vremena za razgledanje grada. Za uranjanje u njegovu kulturu.
Gde da se naemo? Ba ovde? Kasi Bel, ti si moj aneo. - Poslao joj je
poljubac i izgubio se u pravcu u kom je bila otila Katerina.
Kasi zatrepta.
- ta se ovo, doavola, desilo?
Izabela se zasmeja.
- Svia mu se, Kasi!
- On je mangup, to je sve.
- Naravno! Kako i da ne bude? Njegov otac je vlasnik polovine vaeg
engleskog zapada. Nema nita arobnije od toga. - Izabela je potom blago
gurnu i namiguje joj.
- No, dobro. - Kasi tugaljivo klimnu glavom, jo se borei sa seanjem
na onaj njegov osmeh. - To je samo jedna kafa, zar ne? Sta ima loe u tome?

37
 5.
- ta bi to zapravo trebalo da prouavamo?
Kasi je kuckala kaiicom o oljicu kafe, iako je znala da zbog toga
deluje kao da je uzrujana. Riard se zavalio u stolici.
- ivot, gospoice Bel. Ljude. Kulturu. - Pruio je ruku kao da joj
poklanja ceo grad. On bi to verovatno i mogao da uradi, pomislila je pomalo
ravnoduno.
- Znai, to nije samo jutarnje dangubljenje ili leenje kupovinom?
- Hajde, smiri se. Ser Olriku je veoma stalo do samopodstrekivanja,
zalaganja, do takvih gluposti. Zato sam te najpre odveo u Pompidu centar i
u muzej. - Licem mu se rairio osmeh. - Sada moemo da dangubimo.
- Aha. Okej.
Sunce joj je grejalo vrat, a blagi povetarac se poigravao meu liem
platana i malim stolovima od cinka ispred kafia. Izduvni gasovi
saobraaja su se pomeali sa jakim mirisima kafe i hleba i neijom oporom
francuskom cigarom. Nervoznim pokretima je podigla oljicu pa je ponovo
spustila. Bila je prazna.
- Dozvoli da ti naruim jo jednu. - Jedva primetno namignuvi i
pucnuvi prstima, Riard dozva kelnera u beloj kecelji. - eli neto da
pojede, Kasi?
- Pa, ja...
Ne saekavi njen odgovor, on je izgovorio porudbinu na tenom
francuskom jeziku i zavrio zaslepljujuim osmehom na koji ak i nabusit
kelner nije ostao ravnoduan. Razoruan, okrenuo se i odjurio nazad, kao
da se postideo to je pokazao iskricu ljudskosti.
- Na onom drvetu ima ptica - rekla je Kasi, pokazujui glavom ka
jednom od platana na trgu. - Idi, isteraj ih odande svojom armom, ik ako
ume.
Riard se radosno nasmeja.
- Ja bih vie voleo da armiram tebe.
Kasi u njegovog osmehu potrai naznaku poruge, ali Riard ju je samo
netremice gledao osmehujui se.
- Nemoj da te toliko brine to to dola ovde zahvaljujui stipendiji -
rekao je. - Ti si mnogo zanimljivija od svih ovih razmaenih naslednica i
despotskih kerki. I lepa, takoe.
- Ah, mani me se. - Kasi oseti kako joj se obrazi rumene. - Ili moda

38
hoe da kae da sam ja lepa od despota?
Riard negoduje i prekida je.
- Svia mi se, Kasi Bel! Ti si pravi uenik, i duhovita si pride. One
druge devojke, one su zalogajii.
Kasi trepe.
- Ne razumem.
- Mogao bih da ih pojedem u jednom dahu - ree i iskezi svoje bele zube.
- Moe samo da sanja, drukane.
Mada, iskreno reeno, pomisli Kasi, on verovatno moe da bira meu
svim onim devojkama u koli. Meavina njegovog izgleda i privlanosti
moe da oamuti.
- Ali ozbiljan sam, zaista. One devojke su divne, svakako, na neki
vetaki nain, ali tvoja lepota je zapanjujua. Tvoj pogled bi mogao da
prosee kroz pravi metal, svega mi. Kakva im je to boja? Zelena? Oi su ti
tako svetle da su skoro ute.
Kasi se nervozno igrala kosom.
- Ne znam. Obina?
- Oh, sve osim toga. A tvoj oblik lica je da poludi.
- Dosta vie. Imam picastu bradu.
- Upravo ono to sam rekao. Zadivljujui oblik lica. Zna na koga ti
lii? Ti stvarno lii...
- Na...?
Ali Riard se zaustavi na polovini reenice.
- Ti nisi prelepa - brzo izgovara, pomalo nipodatavaki naglasivi tu
jednu re. - Ti nisi kao despotkinje. Ti si prirodnija. Stvarna. Sveza. Uzgred
- dodao je zaverenikim tonom - neke od njih se ak i ne briju ispod miki.
U tom trenutku su stigle nove kafe pa je Kasi morala da stavi ake
preko usta kako bi uguila eksploziju smeha. Kelner ju je drsko pogledao.
- Ti si neprevazien - rekla je kad je kelner otiao. - ta je ovo?
- Pain au chocolat.* Hajde, probaj, boanstveno je.
Kasi sumnjiavo uze zalogaj. Toplo je i neobino, ba kao i Riard,
pomisli ona i nasmei se za sebe, i sasvim ukusno. Boe, nije ni bila svesna
koliko je gladna. Ne znajui da li je umakanje peciva u kafu s mlekom
uobiajeno, ali zato da ne, ona ga ipak umoi. Kako joj je istopljena
okolada dospela na jezik, blaeno je uzdahnula.
Riard ju je ljubopitljivo posmatrao i ona se odjednom postidi.
_____________________________________
*Pain au chocolat (fr.) - pecivo od lisnatog testa punjeno okoladom.

39
 min
@
Iskreno, jede kao da nije videla hranu itav mesec. Iako to nije elela,
spustila je pecivo i uzela veliki gutljaj kafe.
- Dopada mi se kad devojka ima dobar apetit - izgovori on zadirkujui
je.
Kasi ga pogodi salvetom.
- Zar ti nisi gladan?
- I ne volim ba to da jedem. - Preao je prstom po rubu majune oljice
za espreso. - Mada, bol sa okoladom* zaista zvui veoma primamljivo.
- To ne znai to - kae mu Kasi. - ak i ja to znam. Ba si zloest.
Riard podie jednu obrvu ne skidajui pogled s nje.
- Ne moe ni da pretpostavi koliko.
Kasi je morala ponovo da se nasmeje i da zavrti glavom. Otkud ona
uopte ovde? Sedi na parikom suncu, u bati kafia, sa momkom koji je
toliko izvan njenog domaaja da bi jednako mogao da se nalazi u sledeoj
galaksiji.
- Odakle si ti onda, avole?
Njegov osmeh zableta.
- Hajds i Norfolk - odgovori i uze gutljaj svoje guste crne kafe.
- Je li? Izabela je spomenula neto u vezi sa zapadom Engleske.
- Ne moramo da ivimo tamo samo zato to smo vlasnici prilino
velikog dela te oblasti.
Kakav je ovo izraz lica? Po prvi put da joj se neto u vezi s njim nije
dopalo. Kasi se namrti.
- Jesi li zbog toga uspeo da pristupi Odabranima ?
- Oh, Kasi, nemoj tako da me gleda. Preklinjem te. - Pogled mu je
tugaljiv. - Izvini ako sam te uvredio. Ja sam jedno bogato i razmaeno
derite i to se ponekad ispolji. Naravno, to je takoe dobra kvalifikacija za
pridruivanje Odabranima .
- Da li zato Izabela nije jedna od vas? Hou da kaem, ona je bogata i
lepa, ali nije razmaeno derite.
- Kasi, u srce si me pogodila. - Teatralno je preklopio ake preko srca. -
Ali pretpostavljam da istina boli. - Ponovo joj se osmehnuo i razgalio je. -
to se tie lepe, prelepe Izabele, nikad se ne zna. Ovog polugodita
pripremamo inicijaciju jo jednog lana, a nisu svi meu Odabranima
samoljubive svinje poput mene. Izabela ima anse. A ako i dobije pozivnicu
za trei sprat, nee jo dugo ekati, po mom skromnom miljenju.
_____________________________________
*Igra reima: pain (engl.) - bol, i pain (fr.) - pecivo.

40
 - Da li je tvoje miljenje ikada skromno? - Kasi i dalje ne moe da
suzbije osmeh, a srce joj odjednom ubrza. - ta je na treem spratu?
- Na salon za okupljanje. Mislim, salon Odabranih.
- Stvarno? - upita, srknuvi kafu. Kladim se da je divan. Da li bi
mogao da mi ga pokae? Da li bi mogao?
- C-c-c-c!- Riard zavrte prstom. - Naravno da ne mogu. Kako me samo
izaziva! - Ponovo se nasmeio. - A nije ba da nije bilo posebnih poziva.
- Nastavi. Zaista si mi zagolicao matu.
On je kaiprstom drsko lupnu po nosu.
- Pozivi za dolazak u na salon moraju biti upueni od svih Odabranih.
ao mi je, draga moja, ali takvo je pravilo. Ne mogu te samo tek tako
odvesti gore.
Kasi slegnu ramenima kao da joj uopte nije ni stalo do toga.
- Vi ste zakon sam za sebe, vaa grupica. Zar ne? Odabrani. Mislim,
kakvo je to ime? ta vi jo radite, izuzev to beite s asova? Hou rei, za
ta se vi zalaete? - Smeh joj je bio pomalo usiljen.
Riard je ponovo paljivo osmotri, a onda se osmehnu, pomalo
zamiljen.
- Kafa se ohladila. - Zagrebavi stolicom o kameni plonik, on ustade i
gleda na sat. - I vreme za uenje je prolo. Iznenaen sam, Kasi. Ba si
zabavna. - Razdragano ju je uhvatio za ruku i povukao sa stolice. -
Hajdemo. Vraam te u Akademiju.

41
 6.

- Stigla si, Kasi! Kakav je bio izlazak? Hajde, ispriaj mi sve!

Izabelu je zatekla u biblioteci na drugom spratu, gde je sedela sa
Dejkom na konom kauu boje uglancanog divljeg kestena. Kasi se
pokajala to ih je prekinula. Izabela je izgledala tako srena dok dodiruje
Dejkovu ruku, zasmejava ga i smeje se kad on ispria neto mrano ili
zanimljivo. Da je ona na Izabelinom mestu, Kasi ne bi volela da ih bilo ko
prekida, ali Argentinka samo pljesnu rukama i pokaza joj da im se
pridrui. I Dejk pogleda ka njoj.
- Hajde! ta se deavalo? Gde ste bili? Kako se Riard ponaao? -
Izabela lupnu dlanom izmeu sebe i Dejka, pokazujui joj gde da sedne,
ali Kasi ipak izabra naslon za ruke. Nije elela da ih na bilo koji nain
razdavaja, a ionako se osea zaista nelagodno u Dejkovom prisutvu.
Njegov pogled ju je potpuno uznemiravao.
Da li on zna ga je pratila pre neku no? Da li ju je ipak primetio? Ona
pomno razgleda police sa knjigama koje doseu skoro do tavanice bogato
ukraene detaljima od gipsa. Jedini deo zida koji nije pokriven knjigama
jeste ogromno pozlaeno ogledalo iznad baroknog kamina. Ova prostorija je
jednako prekrasna kao i ostatak dvora, ali ko bi ikada uspao da proita sve
ove knjige?
- Pa, hajde. Priaj! Da li te je Riard poljubio, Kasi?
- Naravno da me nije poljubio! - Kasi slegnu ramenima i zarumene se. -
Bio je prijatan. Zanimljiv. Svia mi se.
- M-hm. - Izabela je mune u rebra. - Gde ste ili?
- Oh! Prvo do Pompidu centra. Onda u jedan predivan muzej u Ri d
Sevinje, a koji je nekada bio kua u privatnom vlasnitvu. I konano u
jedan savren mali kafi - kae smekajui se. - U Ri d la Bastilja.
- Zar nije tu nekada bio zatvor za aristokrate? - promrmljao je Dejk. -
Najpogodnije mesto za njega. Pripazi se tog momka, Kasi.
Kasi ga iznenaeno pogleda, ali se Izabela veselo nagnu ka Dejku i
dlanom ga ljepi o koleno.
- Dejk, nemoj biti toliki mrgud. Odveo ju je u Karnavale muzej! To je
tako romantino. Tako predivno - ree Izabela i uzdahnu. - A to vai i za
Riarda.
- On je jedan predivan romantian pacov. - Dejk oigledno nije imao
nameru da popusti.

42
 - Hej, povuci to - rekla je Kasi s omalovaavanjem. - Hoe da kae da
ja samo pacovima mogu da budem privlana?
- Naravno da nije tako. - Nasmeio joj se. - Ali on je mangup. Pripazi se.
To je sve.
- On je ba fin - rekla je Kasi, ljutnuvi se. - Ne moe da rasuuje o
njemu na osnovu njegove porodice. Ili po tome koliko je bogat. Kladim se da
to ni tebi ne bi bilo pravo. - Uzgred, pomisli Kasi, ti si taj kog se treba paziti.
Dejkovo se smrknu.
- Moja porodica nema veze s ovim.
- Pa, moda nema ni njegova!
- Dejk, znam da ti se ne dopada Riard, ali nema potrebe za tim - rekla
je Izabela smirujui ga. - Ne budi tako ozleen. Takav si i prema Randitu.
Kasi nikada ranije nije zaista videla kako se nekome lice ukoilo.
Mislila je da se to samo tako kae, ali Dejkovo lice se skamenilo. Tolika
mrnja mu ne pristaje. Ali to je ono to izbija: mrnja.
- Ne pominji ga - prosikta on, a potom se prisili na neto poput osmeha.
- A inae kae se ozlojeen.
Zateena, Izabela naas ostade bez daha, ali ubrzo se nasmei s
olakanjem.
- U redu, neu ga pominjati. Riard i ti ste isti. Ili bar priblino.
Izgleda da je uspela malo da ga razveseli.
- Da, ali ja znam koliki mangup on moe da bude. Iz linog iskustva.
Iznenaena, Kasi zatrepta.
- Nije valjda?
- Ah, pa naravno. Ali ja nisam ba u tom fazonu.
Zapanjena, ona planu.
- Znai, zato ti se ne dopada?
- Ma ne. Meni nije smetalo to mi se nabacuje, ali je njemu i te kako
zasmetalo to to sam ga odbio. Od tada se nameraio na mene.
Izabela ga mrko pogleda.
- Sada ti kvari Kasin sudar.
- Ne, ne kvari ga. Ne marim za to.
- Ba tako. Riard Halton-Douns je dobra prilika, Kasi!
- Riard Halton-Douns je prevrtljivac - promrmljao je Dejk. -I to ne
samo sa devojkama.
- Zna ta? Ba lepo to se se brine za Kasi. Ti to ne mora da radi, ali
svejedno si veoma paljv. - Izabela se ponovo nagne da ga poljubi u obraz.
On pocrvene i tako iznenaen joj se eretski osmehnu.

43
 - Kako divan mali skup - zau se hladan glas.
Poskoivi, Dejk zamalo da zbaci Izabelu sa kaua i toliko je
pocrveneo da se inilo da e eksplodirati.
- Katerina,
veanka im elegnatno mahnu.
- Ne, Dejk, neu vas prekidati. Divno je videti da se neko drui sa
Izabelom. Ponekad mislim da joj manjka drutva.
O, da. Bez sumnje Snena kraljica, nikako Kraljica plesa*
Kasi zakljui da je Katerina namerno stala ba tu jer je znala da e
svetlost koja prodire kroz visoke prozore istai njen bled ten. Takoe je
izabrala i pravu pozadinu: naspram onih bogato ukraenih tamnoplavih
zavesa ona blista kao sneni aneo. Dejk je izgledao kao da je zaaran.
Izabela pocrvene od besa.
- Katerina! Saekaj! - molio je Dejk. - Samo smo razgovarali. Izabela
se samo... zanela.
- Ah, Izabela se uvek zanese. U svemu. Zato mi se i dopada! Draga
Izabela, mislim da ti mnogo bolje od nas doivljava ivot i ljubav. Uvek s
toliko radosti. Kao neko tene!
Katerina se zadovoljno osmehnula, ali Kasi shvati da se iza tih rei
krije uvreda. Izabela uzduhnu, ali ak je i ona zanemela. Kasi pogleda u
Dejka, oekujui da e se on ponovo poneti kao gospodin i skoiti u
Izabelinu odbranu. Na trenutak je i izgledalo kao da e to uraditi. Onda je
zatvorio usta i posramljeno pogledao u Izabelu.
- Aha, Izabela, ba mi se dopada kako uiva u ivotu! - rekao je suvie
veselo. Na trenutak se kolebao, kao da e se nagnuti ka njoj i uzvrati joj
poljubac, ali panju mu odvrati diskretno nakaljavanje.
- Dejk, budi dobar. - Katerina se okrenula ka policama za knjige i
prela prstima po konim koricama. Dejk zadrhta kao da su to njega njeni
prsti pomazili du kime. - Trebaju mi Volter i ona dva toma Rusoa, ali
pogledaj ih samo, ogromni su! Ne verujem da u moi sama.
- Naravno, Katerina! - ree on ljubazno pa izvue knjige s police i
ponese ih za njom. Kasi ih je zgranuto posmatrala dok su odlazili niz
hodnik.
- ,,Oh, moe li da mi ponese knjige, Dejk?" Fuj! - Izabeli se konano
vratio glas. Mada malo kasno, pomisli Kasi sa aljenjem. Dejku e se
___________________________________
* Dancing queen" (engl) - Kraljica plesa", poznata pesma uvene vedske pop-grupe Aba.
(Prim, pev.)

44
iskriviti kima do kraja kolovanja.
- Hoe li? - upita Kasi.
- Od tolikog vrtenja oko Katerininog malog prsta. - Izabela besno
stisnu pesnice. - On je suvie glup da prepozna kada ga vuku za nos. Poput
jednog od onih bikova mog oca. Ha!
- Ne brini, ne bih rekla da se on njoj zaista svia. Hou da kaem kako
si ti u pravu. Ona ga samo zavitlava. Dosadie joj to. I on e je preboleti.
- Da ne brinem? Zato bih uopte brinula? Zato bi mene bilo briga da li
e je on preboleti ili e se baciti u Senu zbog ljubavi prema njoj? Mene ne
zanima momak koji razmilja...
- Izabela!
Zasmejale su se i Izabela prebaci ruku preko Kasinog ramena.
- U pravu si, znam. Jadan Dejk. Ona ga je omaijala im je doao u
Akademiju. Dejk ezne za Katerinom, a Katerina ezne za Randitom
Sinom tako da je Dejk nikada nee imati. Tako mu i treba. - Zavrila je
prilino pakosno.
- Da li Dejk zato ne podnosi Randita? Kada si ga pomenula, oi su mu
sevale od mrnje, kao da bi ga mogao ubiti.
- A, to. - Naas je Izabela samo nervozno grizla prevoje prstiju, ali ve
sledeeg trena se pribrala. - Pa, hoe to kad se glupavi momci zaljube. To je
sve zbog hormona, naravno. Nepopustljivi primitivni nagon polnih organa.
- Zavei! - kikoe se Kasi.
- Pa to bi bilo zaista okrutno, ali...
Kasi se zacenila od smeha.
- Prekini! Nego, ozbiljno. Da li je i Dejk isto doao zahvaljujui
stipendiji?
- Da. Mislim da ga je to spaslo. - Izabela uzdahnu, ponovo sva blaga i
saoseajna. - Nakon to mu je sestra umrla, on je, kako vi to kaete?,
prolupao? Malo je poludeo. Uvalio se u mnoge nevolje: tue, bande, droga.
Tri srednje kole su ga izbacile, ali ser Olrik se zaloio za njegovu
budunost. Hteo je da mu pomogne.
- Dejkova sestra je umrla? A zato je on bio tako naroguen! Lepo od
ser Olrika, ali... - Kasi slegnu ramenima, a potom zagrize usnu. - Zato je to
uradio? Hou da kaem, Dejk ak i ne deluje kao da je neto posebno
zahvalan.
- Oh, pa naravno da se ser Olrik osetio odgovornim! Desika Donson
je imala stipendiju za kolovanje u Akademiji pre nego to ju je Dejk
dobio.

45
 - Aha, okej. Znai, on je poznavao Dejka preko njegove sestre?
- On je Dejku ponudio stipendiju u znak seanja na njegovu sestru.
Ser Olrikje dobro postupio, rekla bih. Bio je to lep gest, tagod Dejk rekao.
- Izabela stisnu Kasinu ruku i nastavi neto tie. - To se desilo u koli.
- ta se desilo u koli? - Kasi oseti jezu du kime.
- Ta nesrea. Dejkova sestra je umrla u Mranoj akademiji.

46
 7.

Kasi se naslonila o kitnjastu balustradu i zapiljila ka stepenitu

zapadnog krila. Ovde je pre tri nedelje stajao Randit i posmatrao je. Ona
pokua da se priseti koliko je bila uplaena te noi, ali na dnevnoj svetlosti
stepenite izgleda samo predivno, nimalo zastraujue. Neto nie, uenici
ure ka trpezariji, askajui i smejui se. Usred uobiajenih zvukova
avrljanja Kasi je prepoznala Riardov glasan samouveren smeh i
obradovala se.
Meutim, nikako nije mogla da se oslobodi onog neugodnog oseaja da
neto nije u redu.
Kad su se galama i truanje polako izgubili, Kasi se lenjo pokrenula,
namrtena. Balustrada je cela bila od vijugavih ipki kovanog gvoa i
dodatno ukraena pozlaenim buketima perja i suncima. Kasi pogleda
preko ramena i u ogledalu sa kitnjastim zlatnim ramom spazi sebe i odraz
visokog prozora to gleda na jug. Ko bi rekao da ova zgrada moe da deluje
tako mrano i sablasno. Kasi zavrte glavom.
Ona je umrla u Mranoj akademiji. Dejkova sestra je umrla.."
U Akademiji, u Kambodi. Sasvim neuobiajeno, Izabela nije htela da
pojasni. Kasi je morala danima da joj dosauje.
- Ne bi trebalo o tome da priam. Iskreno, Kasi. Strano. Zaista veoma
tuno. Tako mlada devojka je stradala. A nije ni prv...
Sasvim neoekivano, Izabela pocrvene i stisnu usne, odbijajui da
zavri reenicu uprkos Kasinom navaljivanju.
A nije ni prva. Da li je to nameravala da kae?
Ne. Ko zna ta ta je htela da izgovori. Kojeta, Izabela je moda
upravo nameravala da izgovori ,,A nije ni prvi put da je neko nastradao",
ili: A nije ni prva koja je tragino stradala od sranog udara".
Ali Kasi je zbog neega bila ubeena da u pitanju nije bila nijedna od
ove dve reenice.
- Ne znam ta se dogodilo. - Izabela neraspoloeno slegnu ramenima. -
Nikada nam nisu rekli detalje. inilo se... da nije u redu da pitamo, zna
ve? Bilo je glasina. Njih uvek ima.
Kasi se ugrizla za usnu, nadajui se da nee ispasti morbidno
radoznala.
- Kakve glasine?
- Oh, grozote. Ljudi izmiljaju kada nema pravih podataka. Zato

47
smatram da je trebalo da nam kau. Onda ne bi bilo traeva. - Izabela se
snebivala i akala nokat. - Inae, ti lii na nju.
- Na Dejkovu sestru? - Kasi zadrhta. Nije ba prijatno kad ti kau da
lii na preminulu devojku.
- Malo. Naravno, ne sasvim, ali imate veoma sline oi. Njene nisu bile
tako svetle, ali su bile tako ukastozelene. I lica su vam slinog oblika,
kako vi kaete, picasta? Inteligentna. Mislim da se Dejk malo prepao kad
te je upoznao.
Tad se Kasi seti. Kao da je bio ugledao duha.
- Pa kakve su to bile te glasine?
- Oh, ludosti. Da je njeno telo bilo... oteeno.
- ta? - Kasi proguta knedlu. - Misli, osakaeno? Kao da ju je neko
ubio? Jadan Dejk.
- Ne, ne. Ne znam. Ne osakaeno. Pre... isceeno, isueno. Moda se
isekla i iskrvarila namrtvo; ili to bar ja mislim. Sluajno ili namerno, ko bi
to znao? Neto tako jednostavno a tako tragino.
- Zaboga, od togo joj se ne bi celo telo osuilo.
Izabela slegnu ramenima.
- Moda je suvie dugo leala na suncu. Mislim, pre nego to su je
pronali. Uasno, ali verujem da je sve bilo preuveliano. Oh, kakve gadosti
ljudi govore. I eto zato...
- Zato ta? Hajde, Izabela, reci vie.
Izabela uzdahnu i provue prste kroz kosu.
- Zato se Dejku ne dopada Randit. Vidi, Des je bila Randitova
devojka. U koli se prialo da je on umean.
Kasino preblede.
- Ali to je...
- Ludost, naravno! Ali Dejk ne moe da ne uje glasine. On ne moe da
se otarasi pomisli da je moda Randit... pa, ja ak ne volim to ni da
izgovorim. To je bila strana nesrea, to je sve, i Dejk jo pati. On ne moe
to samo da pripie usudu ove kole.
- Usud - ponavlja Kasi oblizujujui usne. Isueno...
- Da. Samo usudu. Imamo sree da ser Olrik ima uticajne prijatelje. I
nae roditelje, takoe. To jest, hou da kaem... - Ugrizla se za usnu, jarko
pocrvenela i nastavila brzo. - Takvi incidenti bi unitili kolu, zar ne?
- Takvi incidenti - ponovi Kasi. U nekom trenutku e stvarno izgovoriti
neto, umesto to samo ponavlja za Izabelom, poput nekog zbunjenog
papagaja.

48
 - Nesreni sluajevi, trebalo bi da kaem. Jo jedna pre nekoliko
godina. A pre toga... pa. Hajde da ne priamo o tome, Kasi. Hajde da
priamo o Riardu!
I Kasi to, u ovom trenutku razgovora, vie nego rado prihvati.
Ipak, ne lii na Izabelu da uuti. Ha! Veliki eufemizmi naeg doba,
razdragano pomisli Kasi. Oh, verovatno samo umilja. Priinjava joj se. U
svakom sluaju, stojei na stepenicama nee doiveti nikakvo udesno
otkrovenje. A i gladna je pride. Izabela e biti u trpezariji, kao i Riard.
Trebalo bi da se nae sa njim kasnije, ali bilo bi lepo sada naleteti na njega.
Bila je na pola puta do treeg sprata kada je ula glasove. Nisu bili
prigueni. Odzvanjali su jasno i samouvereno. Odmah ih je prepoznala.
Posebno Riardov.
- Oh, hajde, Katerina. Ne lii na tebe da si nesigurna.
- Nesigurna? - Kasi se sledila zbog zlobe u Katerininom glasu. - Uopte
ne shvatam ta eli da kae, Riarde.
Skrivena vrata se zatvorie uz tresak i Kasi poskoi. Katerina i Riard
su bili u onom dugakom hodniku sa nizom bista, u kom je Kasi pratila
Dejka. U onom to vodi do salona Odabranih, odjednom zaprepaeno
shvati Kasi.
Kasi nervozno pogledala ka zasvoenom ulazu predsoblja pa stra niz
stepenice do odmorita i sagnu se iza kredenca sa mermernim vrhom.
Ogroman pozlaen sat i dva velika svenjaka su joj zaklonili vidik, ali je
uspela da gviri tik pored njh.
Luda, pomisli Kasi i zamalo da se zasmeje. Zato se krije? To je samo
Riard. I Katerina, naravno, ali ko se jo plai Polarnog rotvajlera!
Meutim, kada su se pojavili udno hodnika, nije istupila da se pozdravi. Ne
jo. Opet ima onaj predoseaj...
- Draga, ona je prava sirotanka - ree Riard pa prekrsti ruke i
znaajno pogleda u Katerinu. - Nije valjda da se osea ugroenom?
Kasi se ukoila od glave do pete. Na trenutak nije mogla ni da die.
- Prava sirotanka", kakva neobina fraza, Riarde - kaza Katerina kao
da se beskrajno dosauje. - To jadno malo stvorenje sa stipendijom. Kako
mi samo ide na ivce. Sva je kao neko zalutalo mae. A ti si, izgleda, slab na
nju.
- Ne luduj, draga Katerina. Lepo mi je u njenom drutvu i zabavna je. I
ti bi to rekla da si iskrena.
- Ma, kako da ne - Katerina prezrivo negoduje.
- A i nisam ni jedini koji je slab na nju - promrmlja Riard sebi u bradu.

49
- Dejk jedva skida pogled s nje, ako shvata ta hou da kaem.
- Oh, da. Njegovi zatitniki nagoni - s prezirom izgovara Katerina. -
Ona ba lii na jadnu malu Desiku, uistinu.
- Zar te to ne brine? - upita on pomalo pakosno. -I Desika je bila
zgodna.
- Zato bi me to brinulo? - prasnu ona. - Randit je bio do uiju
zaljubljen u devojku koja je ispod njegovog nivoa. I to se zavrilo tragino,
zar ne? - Usne su joj se grile dok se ogledala u najbliem ogledalu. - Teko
da e ponoviti takvu greku.
- Zato te oboavam - namignu joj Riard. - Taj tvoj veiti optimizam.
Katerina ga prostreli pogledom.
- A ono stvorenje sa farme je ohrabruje da gradi visoko miljenje o sebi.
Gospode Boe, dragi, Izabela je mogla barem da je podstakne da sredi
frizuru i nabavi neku pristojnu odeu. Tvoja sirotanka" ne ume ak ni da
izgovori versae. Ona ne razlikuje pradu od primarka.
- Moda bi bella Izabela mogla da joj da neku svoju polovnu odeu. -
Riard se zadovoljno smejulji. - Nije ni udo to se ser Olrik krije u svojoj
kancelariji. Mislim, zamisli tek ta e oni poput Kasi Bel ili Dejka
Donsona obui za boini bal. Ovo mesto trpi zbog svih tih koji dolaze
nakon to ih izbace iz svratita za siromane, zar ne?
Oigledno su nameravali jo da kukaju i ogovaraju pre nego to krenu
niz stepenice i Kasi je ula svaku re. I bilo joj je ao zbog toga. Obrazi su joj
goreli od stida i besa, i udela je da iskoi, zgrabi ove krelce za guu i kae
im ta misli o njima. Ali neto ju je zadralo.
Katerina je odsutno uvijala pramen svoje satenske svetle kose.
- Ne shvatam zato ser Olrik podstie ovu besmislicu sa stipendijama.
- Hajde, hajde, draga - smrknuto ree Riard. - Vrlo dobro zna zato.
Uostalom, to je odlino za odnose sa javnou. Bili bismo u velikoj nevolji
da ser Olrik nije vian u tome.
Iako bespomono besna i posramljena
- Kako sam samo mogla da budem tako glupa!?
Kasi je bila radoznala. Neto ovde nije u redu. Nije umislila. Ovaj
savreni svet Akademije krije neto veoma runo. Uverena je u to.
Isto bi moglo da se kae i za prelepa lica Riarda i Katerine.
Oi je zapekoe i ona stisnu zube. Doavola s tim. Nee ona plakati
zbog njega. On je isti kao Katerina: zavlai je isto kao to se Katerina
poigrava sa Dejkom. Ponizili su je, i to je sve.
Na vrhu stepenica, Riard se okrenu i isceri se Katerini:

50
 - Zar nisi gladna?
- Umirem od gladi, dragi. Ali mislim da u preskoiti ruak. A ti?
Riard odjednom povika kroz smeh.
- Zna, rado bih pojeo neto dansko.
- Molim te, dri se dalje od Ingrid. - Katerina ga je strogo pogledala, ali
bilo je oigledno da je sve ovo zabavlja. - Ona je moja cimerka. Da te ser
Olrik uje sada...
- On nimalo nije duhovit. To mu je mana. - Riard se radosno zakikota i
potra niz stepenice.
Katerina je stajala nepomino na trenutak, kao i Kasi, a oi su joj
svetlucale u ogledalu. Jo jednom se osmehnula sebi u ogledalu, a onda se
okrenula i otila niz predvorje sa bistama. Kasi se nije usudila da se pomeri
sve dok nije ula otvaranje i neno zatvaranje vrata. A potom potra.
Ne moe da se suoi sa prizorom u trpezariji: crveni zidovi prekriveni
svilom, laneno platno i kristal, gungula nastala traarenjem. Ne moe da
se suoi sa pritajenim poprekim pogledima drugih uenika. Zgroena, utom
shvati da nije ni morala da se trudi da naui kada se koja prokleta viljuka
koristi: oni e je uvek prezirati. Uvek. Boe, da li svi do jednog znaju kakvu
je budalu napravila od sebe? Da, budalu, Kasi! Bila je zaslepljena belim
zubima, toplim oima i slatkoreivou. Ne moe da se suoi ak ni sa
Izabelom i Dejkom.
Ustuknuvi, postrance je prola hodnikom i iunjala se kroz visoke
dvokrilne prozore. Ponovo sa suzama u oima, protrala je izmeu dveju
ogromnih kamenih urni pa niz vijugave stepenice, preskaui po dve
odjednom, a onda se preko prostranog travnjaka oteturala do senki starih
kestenova, koji su plenili lepotom, ve proarani jesenjim nijansama. Kasi
zarea i pesnicom udari jedno od stabala. Pa jo jednom. I opet.
E, sad se bolje oseala. Ne mnogo bolje, ali su joj bar bolni zglavci
skrenuli misli sa nagnjeenog ponosa. To je zapravo ono to boli, pomislila
je. A ne slomljeno srce. Samo njen glupi ugruvani ponos. ta li je ona
umislila pokuavi da zadivi mamlaza iz visokog drutva kao to je Riard
Halton-Douns? Utuena, obgrlila je svoju izgrebanu pesnicu, a onda je
podigla kako bi obrisala zalutalu suzu. Sunce je okupalo zlatno-bronzano
drvee i oivelo ga kao na platnu nekog umetnika impresioniste. Piljei u
njih, Kasi pomisli kako bi vie nego bilo ta na svetu elela da se vrati u
korovom obraslo dvorite Krenlejk Kresenta i gleda u tamonji izlokan
travnjak opasan zaralom icom. Oi su joj se napunile suzama od same
pomisli na to.

51
 Odjednom joj u zamueni vidik ueta nekakva prilika, visoka i ljudska,
idui preko travnjaka. Prokletstvo. Izaavi iz senke jednako zamuenog
drvea, prilika zastade u mestu. Zbunjena, Kasi protrlja oi i trepnu.
Ma, kakvo prokletstvo - dvostruko prokletstvo.
Randit.
On je na trenutak samo stojao, zateen, i buljio u nju. Besna na samu
sebe, Kasi ponovo zamirka. Prekrasan Randit. Pa, naravno: po prvi put u
poslednjih nekoliko nedelja on je spustio svoj prinevski nos i primetio je, a
evo nje, crvenih oiju, zapuenog nosa, i namrtena je poput zlovoljne
harpije. Premerio ju je uzdu i popreko.
- ta se deava?
- Nita - prasnu Kasi. - Dobro sam. - Zato se istresa na njega, Kasi?,
prekorela je sebe.
- Ne izgleda tako. ta te mui?
- Nita me ne mui. - Stisnula je pesnice. - Bar nita to ne mogu sama
da reim. Ne treba mi tvoja pomo.
On je toliko uporno piljio da se Kasi stresla.
- Nemoj biti tako sigurna u to.
Ne znajui ta da odgovori, Kasi je samo besno zurila i disala duboko.
Moe izai iz Krenlejk Kresenta, pomislila je ljutito, ali Krenlejk Kresent ne
moe izai iz tebe. Randitova savrena lepota nije dovoljna da bi mu
verovala, ba kao u sluaju Riarda. Ona mora da bude na oprezu.
Ponienja koja je doivela u prethodnih pola sata tako jako bole.
- Dau ti jedan savet - rekao je on.
- Bez obzira na to da li ga ja elim ili ne?
- Da. - Randitov pogled je hladan. - Dri se dalje od Riarda
Haltona-Dounsa.
- To sam i sama shvatila. Hvala ti - planula je.
- Tako, dakle. - Namrtio se. - ao mi je.
- Molim te, nemoj me saaljevati. Samo se skloni. - Kasi zagrize usnu,
oajniki se trudei da ne brizne u pla pred njim.
- U redu, ako i ti meni uini uslugu. Zapravo, uini sebi uslugu. Dri
se dalje od svih nas.
- Nisam dovoljno dobra za prefinjene Odabrane, zar ne?
- O, spusti se na zemlju. Sluaj, kajae se ako se uplete sa
Odabranima.
Kasi oseti kako joj krv vri u vratu i grlu.
- Da li mi ti to preti?

52
 - Ne. Upozoravam te.
- A otkud tebi, doavola, pravo da me upozorava?
- Sam sam sebi dao to pravo, Kasandra.
Izgovorio je njeno ime skoro kao da je zabrinut. Meutim, Kasi ga bolje
pogleda i nije mogla nita da dokui. Mamlaz.
- Pa, onda moe slobodno da odustane. Ne trebaju meni tvoji saveti i
upozorenja. I stvarno ne treba da me progoni hodnicima nou.
Randit razrogai oi i Kasi se zadovoljno nasmei. Ovo nije oekivao.
- Nisam... - Slegnuo je ramenima i nekako joj se udno i kiselo
nasmeio. - Dobro, ako si ve tako savreno sama sebi dovoljna, onda neu
traiti vreme brinui o tebi.
Kasi ga je u neverici posmatrala kako krupnim korakom odlazi preko
travnjaka. Nije se ak ni jednom osvrnuo, krelac. Ma, nek se nosi.
Oigledno mu niko nikada nee biti dovoljno dobar.
Kasi se srozala na zemlju naslonjena o stablo i nastavila da pilji za
njim.
Nikada u ivotu nije upoznala takvu magarinu.
A ludo joj se dopada.

53
 8.

Kasi naglo otvori oi. Mora da je to bila nona mora. Trljajui ruke,
buljila je u trakaste zavese i oslukivala meseinom obasjanu tiinu. Bila je
budna do duboko uno i leala zgrena, razmiljajui o Riardu. Tako,
dakle, uzdrana Kasi Bel, dobro upoznata sa ivotom ulice, pala je na neto
malo slabanog arma? Zaista bedno.
A on i nije ba toliko slabaan. Zapravo, avolski je armantan. Ali sve
je to samo spoljanjost. I vrlo je verovatno da su i sva ostala ovdanja
bogata derita ista takva. Zato ne bi trebalo da dozvoli Randitu da joj se
onako lako uunja u misli.
Premda nije mogla da se seti detalja, sigurna je da je on bio deo none
more koja ju je upravo probudila. Iako se komar rasprio im se probudila,
Kasi je jo oseala kako joj unutranjost kapaka gori od pogleda uarenih
nonih oiju. A tu je i uvek zloslutna tiina pri buenju iz komara, iako jo
uje odjek avetinjskog apata.
Ne, to nije odjek i ne priinjava joj se. To zaista neko apue. Spustila
je noge sa kreveta i primirila se.
Meki koraci. Jo meki glasovi.
Kao i obino, Izabela spava kao beba. Kasi poele da je prodrma i
probudi je, ali oduprela se iskuenju. I ona sama bi mogla da ostane u
krevetu. I trebalo bi da ostane u krevetu. Ono to bi sada trebalo da uradi
jeste da navue meku posteljinu preko glave, izbrie iz glave one aputave
glasove i vrati se spavanju. Ono to bi stvarno, stvarno trebalo da uradi
jeste da gleda svoja posla...
O, da.
Izabelin dugaak pleteni demper na raskopavanje bio je prebaen
preko stolice. Kasi se ogrnu njime pa otvori vrata sobe. Iako je oktobar i
premda nije toliko hladno, Kasi je zadrhtala kad je oprezno zakoraila na
hodnik. Da li je to opet Dejk? Ovoga puta e se suoiti sa njim. Ovaj put e
saznati ta on to smera.
Nije Dejk.
Kasi stade leima uza zid. Dve devojke su bez rei ile prema
zapadnom krilu. Jednu od njih dve bi prepoznala bilo gde: sitna i savreno
graena, sa moderno podianom crnom kosom. Keiko.
Druga devojka je malo via i ima plavu kosu. Kasi je nije odmah
prepoznala, ta devojka obino kosu nosi skupljenu u modernu punu: to je

54
Alis, Keikina cimerka. Pod svetlom zidnog svenjaka, Kasi uoi da Keiko
dri Alis za runi zglob. Nije ba da je ova vue, ali Alis ne izgleda ba
oduevljena to ide sa njom.
Kasi se namrti.
- Keiko - zauo se Alisin apat kroz tiho predvorje. - Ne svia mi se ovo.
- Cimnula je Keiko i njih dve zastadoe.
Keiko se okrenu ka cimerki i nemo je pogleda na trenutak. Kasi se jo
vie sabila uza zid.
- Ve sam ti objasnila - umilno zaromori Keiko. - To zahtevaju
Odabrani. Ne moe da odbije. Hajde, Alis, ega se plai?
- Ne znam. Ne znam... ta se dogodilo proli put? Mislim, ne seam se.
Keiko jae stisnu Alisin zglob i cimnu.
- To je zato to si previe popila. Veruj mi, divno si se provela.
- Jesam li?
- Naravno. Hajde vie, ovo je prava ast. Pie u kasnim veernjim
satima u salonu Odabranih? Neke devojke bi ubile za takvu priliku.
- Stvarno? Pa zato ba ja?
- Ti ima tu sreu da sam ti ja cimerka, to je sve.
ak ni sa tolike udaljenosti, Kasi se nije svideo osmeh koji je Keiko
uputila Alis, ali on je plavokosu devojku, izgleda, malo ohrabrio.
- Onda mi nemoj dozvoliti da mnogo popijem ovaj put, u redu?
- Okej... I ja u se potruditi da ne popijem previe. - Keiko potom
progovori malo stroe. - ega se uopte sea? Od prolog puta.
- Samo da sam bila tamo. Mnogo se razgovaralo. Uzela sam neko pie.
Ne seam se ta se desilo posle toga. - Alis slegnu ramenima i gotovo se
zakikota. - Nisam ni bila svesna da sam toliko popila.
- Ja u te paziti. - Keiko joj stisnu ruku i nasmei se. - Nema brige.
Pustivi Alis, Keiko nastavila dalje, pravei se da je nije ni briga hoe li
njena cimerka krenuti za njom ili ne. Alis je oklevala samo na trenutak, a
onda pojuri.
Kasi poe za njima, drei se na odstojanju. Nikako ne bi elela da je
Keiko primeti, a i zna gde su krenule. Keiko je na prstima dola do
stepenita zapadnog krila pa povela Alis na trei sprat, u hodnik u kom
biste praznih oiju, poput duhova na oprezu, uvaju strau.
Kasi se dounjala do zasvoenog prolaza i, svesna opasnosti, pogledala
iza ugla. Na kraju hodnika senke su se produbile, ali se udno vrata videla
linija zelenkastog svetla. Bez kucanja, Keiko okrenu kvaku i uvue Alis u
salon.

55
 Kasi je uzdahnu s olakanjem. ta sad? Ne moe samo da stoji tu dok
one ne krenu nazad. S druge strane, ako se odunja nazad u krevet, ionako
ne bi mogla da zaspi. Ovo joj je jedina prilika da malo proeprka i prokleta
bila ako je propusti. Samo napred, Kasi. Stisnula je pesnice i naterala se da
hoda, nogu pred nogu. I opet. Hajde. Sada ve uje prugueno zveckanje
kristala i meki agor. Uopte ne deluje kao razuzdana ponona urka, ali
vrata su debela i teka te su zvui prigueni. Mora da prie blie.
Blesak koji je primetila krajikom oka umalo je ne natera da vrisne.
Neto se pomerilo u mraku onih udubljenja kraj vrata. Kasi se skamenila.
Malo je zakiljila i prepoznala siluetu. Ljudsku siluetu.
Dejk Donson. Naravno.
Kasi mu se jo malo pribliila i spazila kako mu se svetlost odbila sa
sata i kako on pokuava da akom preklopi zglob. Shvatio je. Podigla je
glavu i uhvatila njegov pogled. Bezizraajnog lica, on blago cimnu glavu,
prenosei jasnu poruku. Ostavi nas na miru i vrati se u krevet...
Onda mu je neto odvratilo panju i on se povukao do nie.
Koraci. I ona ih je ula. A odavde nema izlaza.
Sada su koraci ve na odmoritu. Kasi ne moe da se iskrade iz
hodnika neprimeena. Moe da otri do Dejka, uvue se i sakrije kod
njega. Ali onda se setila njegog tajanstvenog i odlunog nonog unjanja.
Da li eli da bude sa njim u tiini mraka, plaei se da je ne otkriju,
potpuno preputena njemu na milost?
Ne, odluila je. Zabola je nokte u dlanove, duboko i uplaeno udahnula
i okrenula se u mestu.
Neki ovek se naglo zaustavio na ulazu u hodnik. Kasi ga je do sada
videla samo na naslikanom portretu i to ne ba verodostojnom. Netremice
ju je gledao svojim elino- sivim oima, jedinim svetlim detaljem na licu od
kamena. Iako sigurno nije preko dva metra visok, takav utisak odaje.
Dlaice na Kasinom vratu su se najeile kao da je ula u elektrino polje.
Ser Olrik Mrani se nasmeio.
- Kasi Bel.
Uzvratila mu je osmehom, najvedrijim i najblesavijim koji je mogla da
namesti.
- Tako je. Dobro vee. - Blago mu je mahnula prstima jedne ake.
- Izgleda da si se izgubila, a veoma je kasno. Da li ti treba pomo?
Ustreptala i svesna Dejkovog prisustva, Kasi prie ser Olriku.
Njegove oi zasvetlucae kad je pogledao negde iza nje. Zakoraila je pred
njega, reena da zadri njegovu panju.

56
 - Da li biste mi pomogli, molim vas? Uopte se ne snalazim u
nepoznatom prostoru.
Blago se nasmejao.
- Ovo je prilino veliko zdanje, zar ne? Nai u nekoga da te otprati do
sobe. Uzgred, ja sam Olrik Mrani.
- Znam. Da. Hou da kaem - Kasi se nakalja ne odustajui od osmeha
- videla sam vau sliku.
Uhvatio ju je za lakat i odveo do vrata salona. Bio ljubazan, ali kao da
je oko sebe imao neko zatitno polje, u kom je Kasi osetila zapovedniki ton
i opasnost. Dok su prolazili pored pritajenog Dejka, Kasi je netremice
gledala u vrata, plaei se da ga ne oda.
Ser Olrik otvori vrata i uvede Kasi u sobu.
Uprkos priguenom svetlu salon je izgledao elegantno, kao i sve ostalo
u Akademiji. Kasi ugleda zagasitocrvene kone fotelje, barokne lampe,
bogato dekorisanu drvenariju i slike koje obiluju bojama. Tu su bila i
poznata lica: Katerina, Keiko, maturant iz Rusije s kojim ide na kurs
maevanja. Riard je bio iznenaen to je vidi. Bilo ih je jo, takoe iz
krasnih Odabranih, ali ne i Randit. A tu je i Alis, u visokoj pozlaenoj
stolici, sa srebnim peharom u rukama, ukoena i zbunjena.
- Keiko - obrati joj se ser Olrik, smireno, ali hladno i strogo.
Japanka se okrenula, blea nego obino.
- Zato je Alis ovde?
- Ona... to jest, ja...
- Cimerke - prosikta ser Olrik - treba potovati.
- Ja sam samo...
- I trebalo bi da me obavestite o svim sastajanjima u kasne sate. Zar
nije tako?
Pokorno mu je odgovorila
- Naravno, ser Olrie. Oprostite.
Iako Kasi ba i ne voli Keiko, ini se da je ser Olrik preterao u kritici
pononog skupa. vrsto ju je drao svojim elinim prstima.
- Katerina - rekao je umilno. - Raistite sve. Kada se vratim za deset
minuta, neu nikog da vidim ovde. Ti bi barem trebalo da zna pravila.
Keiko, poi sa nama, molim te. Kasi je zalutala. Ti e joj pokazati put do
sobe.
Keiko ustade sa svog mesta pored Alis i pogleda Kasi s gnuanjem, a
onda se ljupko osmehnu ser Olriku.
- Naravno.

57
 Kasi je oekivala da e je ser Olrik prepustiti Keikinoj milosti, ali on je
izaao za njima i zastao da zatvori vrata. Kasi kriom pogleda ka nii u
kojoj se Dejk skrivao. Prazna je. On je oigledno dobro iskoristio priliku
dok su oni bili u salonu i pobegao.
- Kasi, molim te saekaj nas na kraju hodnika. Keiko, ti ostani ovde na
trenutak.
Keiko joj uputi jedan pakostan pogled i ostade. Pomalo posramljena i
saaljevajui Keiko, Kasi ode. Moda ser Olrik nije svestan koliko ona ima
dobar sluh, a izotrila ga je pijunirajui Dili Biton. Bila je ubeena da on
nije imao nameru da ga uje kako prekoreva Keiko deset metara dalje. Glas
mu je mek, ali prekoran.
- Zabranjeno je deliti!
- Znam, ser Olrie, ali...
- Smatraj ovo poslednjom opomenom, Keiko. Cimerku si dobila s
razlogom. Jasno?
- Da, ser Olrie. Jasno.
Bez ijedne rei vie, okrenuo se u mestu i krupnim koracima krenuo ka
Kasi, a Keiko, nadurena, poe za njim.
- Oprosti to se nisam postarao da se ranije upoznamo, Kasi. - Ser
Olrikov glas vie nije bio svirep i hladan, ve ljubak. Melodian poput
muzike. Neprekidno sam zauzet administrativnim poslovima.
- Oh, da, nema veze. Vi ste veliko poboljanje u odnosu na Dili Biton. -
Pocrvenela je. - Mislim, iz Krenlejk Kresenta. Tamo gde sam ranije bila.
Iako je Keiko sve vreme utke stajala iza njih, prezir prema Kasi je bio
oigledan, gotovo opipljiv.
- Naravno - rekao je ser Olrik nakon podue pauze. - Ovo je verovatno
prilino velika promena, ali verujem da e se vrlo dobro uklopiti. Tvoji
nastavnici su te ba nahvalili, kao i Odabrani. Veoma nam je drago to si
ovde, kod nas, u Mranoj akademiji, Kasi, veoma nam je drago.
- Ovaj - promrmljala je nespretno - divno. Hvala.
- I da li ti se dopada ovde?
Ser Olrik se okrenu ka Kasi i ona pomisli kako bi morala da mu
uzvrati pogled. On je zaista neverovatan ovek. Iako se blii ezdesetoj,
ipak dobro izgleda, a mogao bi da ih sve oduva svojom harizmom.
Kasi se nasmei.
- Da. Ah, ovde je... oaravajue. Da, naravno da mi se dopada. - Zaudo,
shvatila je, to je sasvim tano.
- Odlino. To je odlino. - Klimnuo je glavom. Da li ima neto to te

58
mui? Ima li neto to te... brine?
Kasi slegnu ramenima i skrenu pogled.
- Ovaj. Ne. Da li bi neto trebalo da me brine? - Glupa opaska,
pomislila je samoprekorno.
Ali ser Olrik to nije ni uo, ili se bar pravio da nije uo.
- Drago mi je. Ja zaista ohrabrujem uenike da mi se obrate ukoliko
imaju bilo kakvih problema, ma koliko sitnih. Imaj to na umu, Kasi, u
redu? - Ponovo joj se nasmeio, tako blistavo i zarazno da nije mogla da mu
ne uzvrati osmehom. - Neki uenici me smatraju malo... nepristupanim.
Donekle povuenim. Sam sam kriv za to, naravno, ali ne elim da me i ti
tako posmatra. Slobodno doi do mog kabineta kad god hoe, Kasi, ako
ima neka pitanja, ako ti zatreba pomo ili savet. Zato sam ja ovde.
Stigli su do podnoja stepenita zapadnog krila i on je povede niz
predsoblje. Keiko i dalje nije progovarala, ali njeno utanje je odisalo
besom. Kiptela je, ali nemogue je proceniti da li je i ser Olrik to primetio.
Dobro je da je on izmeu njih dve, pomisli Kasi. Oseala se bezbednijom sa
njim kraj sebe pa joj je srce poskoilo kada su izbili kod glavnog ulaza, gde
je ser Olrik zastao.
- Keiko e ti pokazati kako da stigne do svoje sobe.
- Oh, ne treba... sada je u redu. Mogu sama da se snaem.
On je uutka smekajui se.
- Ja bih se zabrinuo. To tvoje snalaenje u prostoru! Molim te, Kasi,
pusti da te Keiko odvede nazad.
- Ali... U redu. - Kasi pogleda u Keiko, koja je samo buljila u prazno.
- Drago mi je da sam te konano upoznao. Ti e biti vredan dodatak
Akademiji. Uveren sam u to. Prilagodila si se kao da si roena za nju. -
Uzeo ju je za ruku. - uvaj se, Kasi. - A potom progovori ledenim glasom. -
Keiko. Moj kabinet. Odmah ujutro.
Keiko je utala sve dok njegovi koraci nisu utihnuli. Onda je Kasi zau
kako mrmlja, toliko tiho da nije bila sigurna ak ni da li se njoj obraa.
- Da li zna ko su likovi prikazani na skulpturama?
Da li to ona zapravo pokuava da aska? Iznenaena, Kasi zavrte
glavom.
- Ahil? - rekla je sa zadrkom. - A prepoznala sam i Ledu i labuda u
dvoritu.
Keiko je prezrivo pogleda.
- Labud je prerueni Zevs, koji postupa kako mu je volja sa obinim
smrtnicima.

59
 min
@
- Znam to - rekla je Kasi, uvreena zbog Keikine snishodljivosti. - A ta
skulptura je Hermes, je l' tako?
- Da. - I ne pogledavi Hermesa, Keiko se okrenula jelenu prikazanom
kako se propinje na zadnjim nogama, nepomian od straha, dok ga lovaki
psi ujedaju za bedra. Pored je prekrasno isklesana ena koja prezrivo
posmatra ovaj prizor.
U vazduhu se osea jeza, pomisli Kasi.
- Pa ko je onda ovo?
- Artemida. Boginja lova - ree Keiko, pomalo veselo. - Jelen je Akteon,
lovac koji se usudio da je posmatra iz prikrajka dok se kupala. Artemida ga
je za kaznu pretvorila u jelena. A onda su ga njegovi lovaki psi rastrgli na
komade.
Nastade jeziva tiina. Ne, Keiko zasigurno ne pokuava da bude
drueljubiva. Kasi se unervozila od njenog kikota.
- Oh, to je samo mit. Opomena iz drevnog doba. Boanstva ne bi
trebalo shvatati olako, zna to? Bogove ne treba ismevati. Mislim, pogledaj
samo ovu malu tragediju...
Gotovo nevoljno, Kasi je pratila Keiko kroz hodnik sve do mermerne
statue dveju ena. Jedna ena je kleala kraj nogu one druge ene i u oaju
drala podignutu ruku, titei se ili molei za milost. Ona druga je
zamahnula sekirom, kao da nikad nije ni ula za milost.
- Ovo je tvoja imenjakinja. Da li si znala to? - Keiko dodirnu moleivu
mermernu ruku. - Kasandra. Da li si ula za Kasandrino prokletstvo?
Kasi zavrte glavom, ne progovarajui.
- Ona je bila proroica. Uvek dobra i pametna, jer su se sva njena
proroanstva obistinila. - Keiko zafrkta. - Kasandra nikada nije pogreila.
Oh, da, ona je uvek znala kada e se neto grozno dogoditi. Ali niko joj nije
verovao. - Kiselo se osmehnula. - Niko.
Kasi se nakalja.
- To je ba glupo.
- Nije li? Ovo je Klitemnestra. Ona je ubila Kasandru kada ju je
Agamemnon doveo iz Troje. Kasandra je znala i da e se to desiti. Odbila je
da ue u palatu, uzvikujui kako osea miris krvi.
- Aha. - Kasino srce besno lupa. - A ni u to niko nije poverovao?
- Niko. - Keiko zavrte glavom, glumei tugu. - I onda je ula u palatu. -
Klimnula je glavom ka Klitemnestrinoj sekiri. - I dobila je svoje.
- Jadna Kasandra - rekla je Kasi pokuavajui da ostane pribrana.
- Zaista - uzdahnu Keiko i utom kao da neto kvrcnu u njoj. - No, dosta

60
smo vremena protraile.
- Ne treba mi tvoja pomo - rekla je Kasi kruto. - Ne mora da ide sa
mnom. Neu rei ser Olriku.
- Ba si zlatna. Kao i on - prosikta Keiko.
- Ma nemoj?
- Da, ti ne pripada ovde, Kasandra. Misli da si mnogo pametna, zar
ne? - Sva njena lana uljudnost se rasprila i ona sad frknu prezrivo. - Ti si
veba iz odnosa sa javnou i ne sme to nikada da zaboravi. Ti si ovde
radi nas, a ne obrnuto.
Kasi stegnu pesnice kako je ne bi oamarila. Saberi se, Kasi. Ona to i
eli, dapukne.
- A ta je s njim uopte? Zato Alis ne sme u salon? - upita i podrugljivo
doda - Ima neke veze sa Odabranima , jel' tako?
Keiko nije odgovorila. Zakoraila je unazad, pa jo jednom, i ispruila
ruku da pomazi bok prestravljenog jelena. Prstima je potom prela preko
hladnog mermera i pomilovala njuke besnih lovakih pasa. Kasi se
stresla. Majstorska rezbarija. Kljove deluju kao da su zabijene u ivo meso.
- Ne meaj se u to, Kasi Bel, ako ne eli da se kaje. - Keiko se okrenu
u mestu, skloni blistavu kosu iza uveta i osmehnu se.
- I lepo spavaj.

61
 9.

- Pusti sada statue. - Izabela je stajala prekrtenih ruku, ushiena i

odluna. - E ovo je erme tana.
- Ti me izluuje. - Kasi je iznenaeno pogleda. - Moe da kupi celu
jednu malu dravu za taj novac.
Izabela je pogladila mekanu puterastu kou tane.
- A ta e meni mala drava? Hajde da i tebi kupim jednu, Kasi!
Nikada te nee izneveriti. To nije samo zadovoljstvo, to je investicija!
- Jednu malu dravu?
Kasi se zakikota, ali je Izabela tako jako munu u rebra da je ostala bez
daha.
- Erme tanu, prostakuo jedna.
- Ah, ne. Nikako. - Kasi odluno zavrti glavom pritiskajui bolno mesto.
- Zadovoljna sam onom koju ve imam.
To i nije ba istina, iako je savest i dalje grize, est meseci poto ju je
ukrala iz prodavnice, Kasi ipak voli svoju tanu. U svakom sluaju, nee
dozvoliti Izabeli da joj kupuje poklone. Dok trepne, ve e imati krdo ponija
za polo, a gde bi ona sa njima? Nasmeila se.
- ta je tako smeno? Oui* gordo ree Izabela prodavaici. - Uzeu je,
molim vas. Vous** primate ovu karticu, ne? Merci tako veoma
beaucoup.***
- Oajno govori francuski. - ree Kasi kad Izabela baci karticu na pult.
- Mada ipak bolje nego ja.
- Nije istina. A znam ga taman onoliko koliko mi treba, uostalom!
Hajde, od kupovine uvek strano ogladnim. Ja astim ruak i nemoj da si se
usudila da se pobuni. ta si to htela da me pita?
Poto nije htela da o tome razgovara pred nadmenim visokim
svetenicama butika, Kasi je saekala da izau iz butika i uu u restoran
na Montenj aveniji. Nezgrapno je skliznula u stolicu koju su joj pokazali.
Bilo joj je nelagodno jer je restoran raskoniji ak i od trpezarije u
Akademiji. I moderniji, takoe.
- Hajde da uzmemo poule aupot**** Izvrsna je. - Izabela se oaravajui
______________________________________
* Oui (fr) - Da.(Prim. prev.)
** Vous (fr.) - Vi. (Prim. prev.)
***Merci... beaucoup {fr.) - Hvala... mnogo. (Prim. prev.)
**** Poule au pot (fr) - barena piletina (Prim. prev.)

62
osmehnula konobaru i tako mu poletno vratila glomazan jelovnik da je ovaj
poleteo poput frizbija. - Hajde, Kasi. Da ujem. Celo jutro se ponaa kao
maka na vruem limenom koferu.
- Na usijanom limenom krovu - ispravi je Kasi. - Zamalo da kelneru
otkine glavu.
Izabela zapreti prstom.
- Nemoj da menja temu.
- Izabela - ree Kasi oklevalajui. - Zato bi iko usred noi iao u salon
Odabranih?
Izabela otvori elegantnu kesu i proviri u nju, zadovoljno se osmehujui.
- Ne znam. Neko je zaboravio svoje knjige? Neko se sastao sa svojim
dekom?
- Ne. - Kasi poe da tapka noktima o sto. - To je bilo nekakvo
okupljanje. U dva sata ujutro.
- Stvarno? - Izabela je svu panju usmerila na ono to je kupila. - Oni
imaju kongrese u udno doba ponekad. Ne brini.
- Ovo sigurno nije bio kongres. Ser Olrik nije bio obaveten. Kad se
pojavio, bio je besan. Oh, inae, i Alis je bila tamo.
Izabela se odjednom trgnu.
- Alis?
- Zna ve, Keikina...
- Da, da. Naravno. Ali Alis? - ree Izabela mrzovoljno.
- Zato ona?
- Upravo to elim da saznam.
- Oigledno je, zar ne? Oni hoe da je prime. Da bude lan njihove
grupe - ree Izabela pomalo ogoreno. - O da, Alis e veoma lepo popuniti
upranjeno mesto.
Kasi prekinu bubnjanje prstima i spoji ake.
- Ne bih rekla. To nije bio razgovor povodom prijema u Odabrane. U to
mogu da se kladim.
- Mene to i ne zanima, zna. Uopte me se ne tie. Ne mora da se
trudi da me oraspoloi.
- Ne, ne, kunem se da ne radim to. Ja sam samo sigurna da ona nije
zbog toga bila tamo. Oni su...
- Pst! - Ispravivi se u stolici, Izabela je urno lupnu po ruci. - Prestani.
Nemoj vie nita da govori.
Kasi isprati Izabelino nimalo suptilno trzanje glavom i nae se pod
udarom prodornog pogleda ledenoplavih oiju.

63
 Tri stola dalje sedele su Katerina Svenson i jo tri starije devojke,
maturantkinje. Katerina se nije nasmeila, kao ni Kasi.
- Uh, odjednom sam se smrzla - zakikotala se Kasi i gurnula Izabelu
laktom, ali kad su se vrata restorana ponovo otvorila, smeh joj je zamro na
usnama. - Oh, doavola. To je on. Ne! Izabela, ne okrei se!
Prekasno. Izabela mu je mahnula, ozarena.
- Dejk! Hej, Dejk!
- Moe li ti malo da se uzdri? - promrmljala je Kasi. - Da tvrdi
pazar, tako neto?
- Ali ja ne elim - izgovori Izabela nestano. - Ne kad je on u pitanju.
Hej, Dejk.
No Dejk Donson, pomisli Kasi, nee ni imati priliku da zakorai ka
njihovom stolu. Jadna Izabela. Katerina se okrenula, neno spustila aku
na Dejkovu ruku dok je prolazio i zavodljivo mu se nasmeila.
- Dejk, duo.
Iako nije mogla da razazna rei kroz agor uobiajen za vreme ruka,
Kasi je uspela da ih proita sa Katerininih usana. Kad se Dejk, omamljen,
zaustavio, veanka se podrugljivo osmehnu ka Izabeli. Dejk se pognuo,
poljubio Katerinu u obraz i neto joj rekao. Katerina se nasmejala i
prihvatila ga za dlan, a Kasi je, razoarana, ekala da Dejk sedne i zagrli
je. Ali on to nije uinio. Iznenaena, Kasi se namrti. Dejk se nasmejao,
uspravio se i pustio veankinu ruku. Onda se okrenuo i poao ka Kasi i
Izabeli, a Katerinin zadovoljan smeak utom ispari. Kasi je morala da stavi
aku preko usta kako bi sakrila svoj radostan osmeh. Taj izraz Katerininog
lica? Kad bi samo mogla da ga isklee u mermeru i postavi na bistu kod
ulaza, za budue generacije.
- Zdravo, Izabela. Zdravo, Kasi. - Dejk cimnu stolicu i sede. - Izabela,
da nisi ti to moda ponovo bila u kupovini? Da li je to tatica stavio ran pod
hipoteku?
Izabela ga udari pesnicom u ruku.
- To me vrea, Dejk. Stalno mi nanosi bol.
- Rugao se lonac loncu, i tu opasku smatram veoma zajedljivom. ta si
kupila?
Obraza rumenih od miline, Izabela podie kesu i dade mu da zaviri.
Dok je Dejk ispitivao sadraj kese, Kasi ponovo pogleda u stranu.
- Da li te bole lea? - rekla je pakosno. - Jer su puna bodea.
- Hm? - Dejk se okrenuo, ali Katerina brzo skrenu svoj ubilaki
pogled. Dejk se poea po vratu i pocrvene. - Oh, Katerina. Okej je ona. -

64
Njegov otre crte lica se istopie u bespomoni osmeh. - Ovaj... Zapravo,
neverovatna je.
- Neverovatna - promrmlja Kasi. - To si dobro rekao. Pitam se gde li joj
je ortakinja Keiko.
- Kanjena je - ree Dejk i namignu, zlobno se osmehujui. - Jutros je
bila pozvana u ser Olrikov kabinet. Navodno je dobila ei ukor.
- Stvarno? - ree Kasi, glumei iznenaenje. Dakle, ser Olrik nije
sasvim zavrio sa jadnom devojkom sino? I ipak nije uspela da potisne
osmeh. - Jadna Keiko.
- Oh, dragi Boe. Ser Olrik ba ume da se razbesni, ak i na Odabrane.
- Izabela se trudila da zvui zabrinuto. - I da li Katerini smeta to to sedi
sa nama?
- Ma, ne. Zato bi joj smetalo? Ja sam samo hteo da porazgovaram sa
vama... drugarima.
Kasi primeti da se Dejk koleba i shvati da je on netremice posmatra.
Namrtila mu se. On ne samo to ima zlokobne mesearske navike nego je
paljiv otprilike koliko i Katerina. Kasi se namerno nasmeila Izabeli
umesto Dejku.
- Je li? O emu?
- Zapravo, Kasi, zanima me da li bismo mogli da... porazgovaramo?
Kasi se zapitala da li moe da dosegne dovoljno daleko da ga dobro i
jako utne.
- Mi? Naravno da moemo. ta te mui?
- Pa, ja... - On se uzvrpoljio i okrenuo ka Izabeli.
Kasi primeti kako se krv penje uz Izabelino grlo i kako joj lice postaje
modro. Argentinka potom naglo ustade, stiskajui lanenu maramicu u
pesnici.
- Izvinjavam se. Ba sam glupa. Naravno, to je neto izmeu vas dvoje.
- Sagnula se da poljubi Kasi u obraz i zgrabila svoje kese. - Zna, nisam ba
neto gladna. Vidimo se u koli, Kasi. - Uputila im je prenaglaeno vedar
osmeh, okrenula se i otila iz restorana.
Kasi nije propustila Katerinin samozadovoljni smeak.
- To je bilo veoma nepristojno - negoduje Kasi i odmah ustaje. - Idem sa
njom. Ako ima neto da me pita, slobodno pitaj pred mojom prijateljicom.
vrsto ju je zgrabio za zglob.
- Kasi, molim te. Molim te.
- Nosi se.
- Izvini, okej? - oajniki je proaptao. - Sluaj, iskupiu se ja njoj za to.

65
Kunem se da u joj se izviniti. Molim te, ostani, Kasi. Ovo je vano. Veoma
je vano.
Kasi se namrti.
- Iskupie se?
- Da. Ovaj, da. Obeavam.
Kasi mu se neumoljivo osmehnu.
- Cvee.
- ta? - zatrepta on.
- Cvee. To je jedini nain da se valjano izvini nekoj devojci. Zar ti ba
nita ne zna?
- Cvee?
Kasi pomisli kako bi mogla i da bude drska. Stvarno bi trebalo da plati
za ovo.
- Neka to bude orhideja. Lepa orhideja.
- Okej, okej, obeavam. A sada, hoe li me sasluati?
- Pet minuta - brecnula se. - I pusti me.
Oslobodio joj je zglob, i sam iznenaen to ga jo dri.
- ta si to sino radila, Kasi?
Ona je naas oklevala, iznenaena njegovom neposrednou, a potom
se ponovo zavalila u stolicu.
- Zar nije to pomalo intimno pitanje?
- Hajde, molim te. Ne zamajavaj me. Ovo je ozbiljno.
- Koliko ozbiljno?
Uzeo je viljuku i poeo daje okree i okree.
- Kasi, ta si traila na treem spratu sino?
- Hodala sam u snu. Pretpostavljam da je to uobiajena pojava, zar ne?
Usledila je nelagodna pauza.
- Vidi, ja... - duboko je udahnuo. - Ja sam samo...
- Je li? Ti si samo ta? Kakvu ti igru igra, Dejk? - Nije mogla da
suzbije ljutit, podrugljiv osmeh. - Zar si toliko oajan da mora da uhodi
Snenu kraljicu?
Dejk vrati viljuku na stolnjak.
- Kasi, znam da udno izgleda, ali kunem se da ne radim nita loe.
Molim te, hoe li mi samo rei zato si ti bila tamo?
- Ne pre nego to ti meni kae, ptico.
- U redu. - Poeao se po glavi. - Samo mi jedno reci. Znam da je Mrani
presliao Keiko, ali ta je tebi rekao?
- Nita naroito. - Kasi slegnu ramenima pa pree pogledom po sobi,

66
traei neto to e da ih prekine. Gde je, doavola, onaj kelner? Dejk ne
poputa.
- Da li je on... da li ti je pretio?
- Naravno da nije. Ne budi smean.
- A Randit?
- ta? ta s njim?
- Da li ti je on zapretio? Mislim, u salonu. Da li ti je neto rekao?
Kasi okleva. Ali on nije bio tamo, Dejk... Zamiljena, ona zagrize
usnu. Nema razloga da ga lae. Ali nema ni razloga da mu veruje.
- Nije - rekla je konano. - Nije mi ni Randit pretio. Zato bi?
Dejk nije odgovorio. Bio je zabrinut.
- Moram da idem - ree Kasi. - Nadam se da voli piletinu jer treba da
se izbori sa dva obroka. - Ustala je. - I da ih plati.
Naas je hteo ponovo da je zgrabi za ruku, ali je uspeo da se obuzda.
- Kasi, molim te, budi paljiva. Veoma paljiva.
- Ti si zaista jedna snishodljiva budala, zar ne?
- Moda. - Dejk se jedva osmehnuo. - Ali sam ozbiljan.
- I ja sam. I da mi vie nikad nisi povredio drugaricu.
- Ovde? - Uputio joj je eretski osmeh. - Nisam ja taj koji povreuje.
Kasi se okrenula na petama i jo jednom ljutito pogledala Katerinu.
Osetila je njen prezir i Dejkov prodoran pogled i veoma paljivo je izala
napolje. Sada bi bio najgori mogui trenutak da se spotakne.
Parika elegancija, rekla je sebi strogo. I ponos. Ja sam uenik
Akademije, dovraga!
I nee im dozvoliti da to zaborave.

67
 10.

Kasi se usredsredila na nastavnika likovne umetnosti. Uenici su

napustili muzej Oraneri i sve njegove dragocenosti pa sada sede napolju i
mirkaju pod suncem dok im sinjor Poldino, veselo maui rukama,
pokazuje park Tileri. Nastavnik i nije ba neki prizor, blaen bio, ali bar
nije naporan za posmatranje.
- Setite se Les Nymphas* - uzviknuo je onii nastavnik poskakujui
od uzbuenja. - Utiska koji ostavljaju na oi i na srce! Zamislite teksturu i
svetlost, zamislite da stvarate svoj pejza od ovoga! Posmatrajte Moneovim
oima! Koristite boje! Koristite oseanja!
- Moda da koristimo foto-aparat? - proneo se mrmor poznatog
engleskog naglaska kroz ist jesenji vazduh. - Budui da je tehnologija
napredovala od Moneovog vremena.
Keiko prekri lice blokom za crtanje i veselo se zakikota. Sinjor Poldino
se zacrveneo kao bulka. Dejk zlobno pogleda Riarda, a Kormak se
namrti i povika:
- Prekini, Riarde.
- Ba - prasnu Ajia. - Nastavite, sinjor Poldino. Molim vas. Neki od
nas su bili oduevljeni Lokvanjima". Neki od nas ele jo da naue.
Poldino je zahvalno pogleda.
- Ostaviu vas da proetate vrtom. Molim vas, vratite se ovde za... -
pogledao je na svoj staromodni depni sat - ...dva sata. Siguran sam da e
neki od vas imati prekrasne crtee. - Nasmeio se Ajii i Kormaku, a potom
i Kasandri.
- Boe - promrmlja Riard Periju dok je ustajao i protezao se. - Ajia se
pretvara u nepodnoljivu uobraenicu. I stari Irac je jednako pokvaren.
Peri se pakosno zakikota.
- Mislim da mu se ona dopada.
- Peri! - viknu Keiko zapovedniki.
- Hajde, idi, trae te. A pokuaj i da uradi neto, Peregrine. Ne elim
da se slab uinak mog cimera odrazi i na mene.
Peri se jo jedanput ulagivaki zakikota i ode. Osetivi Riarda tik uz
svoje rame, Kasino srce bre zakuca kad se on nagnuo ka njoj.
- Hoe da vidi moju etkicu? - rekao je zavodniki.
____________________________________
* Les Nymphas (fr:) - Lokvanji" - serija od oko 250 ulja na platnu francuskog slikara
impresioniste Kloda Monea (1840-1926). (Prim. prev.)

68
 - Ha-ha! - rekla je i ne okrenuvi se. Da on samo zna koliko ga malo deli
od dobrog amara... Ali na koje od njegova dva lica bi se nameraila? Ne,
mnogo je bolje da se i dalje pretvara da je sve u redu. Nema nameru da se
svaa sa njim pred svima. Ve joj je dovoljno neprijatnosti priredio.
- Izvini. Glupa fora. Onda mi bar budi muza, prelepa Kasi?
Kasi je svu panju posvetila razvrstanju poluspljotenih tuba u svojoj
kutiji za boje.
- Riarde, ako nema nita protiv, htela bih... ovaj... da budem sama. -
Udahnula je duboko, pogledala ga i nekako se osmehnula. - Nikada nisam
bila ovde. Zaista je neverovatno. Moram malo da sredim utiske. Ako se ne
ljuti...
- Oh. Naravno da ne.
Bio je iskreno zateen i razoaran. Meutim, i njegova laskanja su
zvuala sasvim iskreno, dok se nisu pokazala drugaijim. Riard se jo
nekoliko sekundi samo stajao, kao da oekuje da e se Kasi predomisliti, a
onda je otiao.
Kasi ispusti dah olakanja i okrenu se. Prokletstvo. Zaboravila je na
Randita. Pogledao ju je krajikom oka, a kada su im se pogledi susreli na
deli sekunde, on se okrenuo i otiao, ozbiljan.
Ozlojeena, Kasi je ustala i hitro krenula na drugu stranu. Treba
ispuniti naredna dva sata: sigurno e neto vredno slikanja, budui da
Poldino oigledno od nje opet oekuje dobar rad. Vrtovi nisu prostrani, ali
mora da izbegne Randita. I Riarda. I Dejka, koji je danas mrzovoljan. A
bilo bi poeljno da izbegne i Keiko, takoe... Gospode, kako joj je ogranien
prostor.
Kada se uverila da je dovoljno udaljena od svih ostalih, Kasi je sela na
nizak zid i poela da nie nepovezane figure u svom bloku za skiciranje.
Crtanje bilo zanimljivije i vie joj je zaokupljalo panju nego to je
oekivala. Meutim, turisti su ubrzo prestali da je zanimaju, a i guva je
poela da se osipa. I ba tad je spazila jednu devojicu u utoj kabanici sa
svetloplavim balonom u ruci. E, to je ve bolje.
Primetivi da je Kasi posmatra, devojica se namrtila. Kasi joj je
uzvratila istom merom. Devojica se isplazi, a odmah zatim i Kasi.
Uurbano skicirajui balon zarobljen u malenoj pesnici, Kasi shvati da se
nala usred nadmetanja u pravljenju grimasa. Obe su se kikotale sve dok
roditelj nije zgrabio dete za ruku i poveo je ka galeriji.
Pih. Nije dobro naslikala kragnu, izgledala je kao elizabetanski
okovratnik. Nezadovoljna, zabuljila se u prazan prostor gde je devojica do

69
maloas stojala pa prvi put nakon skoro celog sata pogledala unaokolo.
Protrljala je oi, bolne od zurenja. Kad joj se pogled razbistrio, uoila je dve
poznate figure, jedva pet-est metara dalje od nje.
Randit i Dejk.
Randit se pridigao sa klupe i stao naspram Dejka, koji mu stajao
iznad glave. Dejk je bio spreman za napad i lice mu je bilo iskrivljeno od
besa. Drao je Randitu teku pridiku. Randit je izgledao zapanjeno,
iznenaeno, i kako je Dejk govorio sve glasnije, on ga je pratio.
- Dejk, sasluaj me, pobogu... Kasi je ustala i prila im.
Obojica se istovremeno osvrnue ka njoj. Dejk se, bez ijedne rei,
okrenuo i odjurio, angrljajui po ljunkovitoj stazi. Randit opet sede na
klupu. Iako je oklevala, Kasi nije mogla da odoli Randitovom tunom licu.
Paljivo mu je prila, trudei se da ne izgleda usiljeno.
- ta je ovo bilo? Umetnike nesuglasice?
Randit teko uzdahnu i preklopi lice akama. Kasi prieka, sreno to
joj se ukazala prilika da ga posmatra izbliza. Rukavi su mu bili zavrnuti i
otkrivali zlatne ruke. I ake su mu prelepe, i jake, mada trenutno stegnute
u pesnice i malo ubledele.
- Ne eli da pria o tome, a?
- Tako je. - Sklonio je ake sa lica i pogledao za Dejkom. - Kao i ti,
Kasandra.
Slegnula je ramenima i osmehnula se, znajui da on to ne moe da vidi.
Randitov blok za crtanje leao je poluotvoren. Kasi ga jo jednom kriom
pogleda. I dalje je ne gleda. Nagnula se i okrenula koricu bloka. Da se nije
prepala, moda bi bolje prouila sliku. Naime, Randit se okrenuo brzo
poput kobre i oteo joj blok. Njegovi tamni obrazi se zarumenee.
- Nije zavrena!
Kasandra se ugrize za usnu, izbegavajui njegov pogled.
- Mogu li da vidim kad bude gotova?
- Ako je uopte zavrim - odgovori on odseno i ustade.
- Treba da se vratimo.
Iako su celim putem do muzeja Oraneri ili rame uz rame, Randit
nije ni re progovorio. Stigli su poslednji i Kasi oseti radoznale poglede.
Keiko je bila besna, nema sumnje da e Katerina vrlo uskoro uti kako su
se Kasi i Randit zajedno pojavili iz bunja. Riard se osmehuje, neto
manje samouveren. Dejk ne gleda ni u koga i ni u ta. Barem im se sinjor
Poldino obradovao. Zapljeskao je debeljukastim dlanovima.
- Divno! A sada moramo da se vratimo u kolu. Kasi, Randite! Jedva

70
ekam da vidim vae radove.
Valjda e Randit ipak zavriti svoj, pomisli Kasi enjivo. I valjda e
joj ga pokazati. Nacrtao je dve jednostavne figure kako se posmatraju s
neskrivenom radou i oduevljenjem: malu devojicu u utom mantilu s
balonom i tinejderku koja prekrtenih nogu sedi na niskom zidu i smeje se
dok skicira devojicu. Tinejderka je izgledala tako bezbrino, Kasi je lako
prepoznala samu sebe.
A to i jeste bila ona.
- Oh, pretty woman* - pevao je neko s amerikim naglaskom.
Kasi podie glavu oekujui da e videti Dejkove prepoznatljive crte
lica. Ali to je bio Riard. Tresnuo je svoje knjige na Dejkovu klupu,
izvukao stolicu i skljokao se u nju pa sklopio ruke iza glave prilino dobro
izigravajui razmetljivog Amerikanca. Kasi ga odmeri.
- Dobro ti to ide.
- ta to?
- Imitacija. Zvuao si ba kao on.
- Pa, hvala - ree on i zatrepta onim dugim trepavicama.
- Uopte, prilino si dobar glumac.
- Hm? promumla, odjednom malo napet.
Kasi zbog toga pomisli na zmiju. Kao kada se zmija pred napad celom
duinom napne kao feder. Budi pajiva, rekao joj je Dejk u restoranu.
Svaanje sa Riardom bi moglo da ima zaista, zaista loe posledice, zbog
mnogo toga.
Ali ona i ne mari ba za Dejkov savet. Meutim, bude li se posvaala
sa svakim ko joj se zameri, nee moi da sazna tajne Akademije. Zato nemoj
da se ljuti, rekla je sebi, ve vrati milo za drago.
Uostalom, Riard nije jedini dobar glumac ovde. Kasi mu je uputila
smeak zbog kojeg se on ponovo osmehnuo onako iroko i vedro.
- Gde je Dejk?
- On nee doi na nastavu danas. - Riard blago podie ramena. - uo
sam da se ne osea ba najbolje. On pati od nesanice, zna. Moda je imao
lou no.
- teta - kae Kasi ravnoduno. - Nego, ti to mene izbegava ili ta?
- Draga! - Uspravio se. - Ja sam pomislio da ti mene izbegava!
- Naravno da nije tako. Samo sam zauzeta, to je sve.
___________________________________
* Oh, pretty woman (engl.) - Oh, lepa eno; takoe, stih iz istoimene pesme amerikog pevaa
Roja Orbisona. (Prim, prev.)

71
 - I ti si malo neispavana. Skoro da sam pao sa stolice kada sam te video
na vratima salona pre neku no. - Nagnuo se napred, kao zabrinut. - Sluaj,
ako ve toliko eli da vidi tu prostoriju, moda mogu da sredim neto.
Kasi se smeteno osmehnu.
- Zapravo, to bi ba bilo lepo. Samo sam se bila malo izgubila, to je sve.
Volim da tumaram nou kada ne mogu da zaspim. Oduvek. Bolje nego da
samo leim i buljim u plafon.
- Razmilja o Engleskoj - otegnu Riard. - Svia mi se taj prizor.
Kasi se smeje.
- Ponavljam, ti si neprevazien.
U prednjem delu uionice neko se nakalja.
- Viktor Igo, dame i gospodo. Hoete li, molim vas, okrenuti stranu
etrnaest...
Madam Lefevr nije ba najstroi nastavnik u koli, a osim toga je i
kratkovida. Kasi oseti kako se Riard vrpolji i lista knjigu. Konano, on se
nagnu prema njoj.
- Tebe zanimaju Odabrani, zar ne? - proaptao je.
Kasi zatapka kaiprstom po otvorenoj knjizi, pretvarajui se da joj
smeta to je ometa. Riard se opet nasloni i uzdahne, ali se kroz minut
ponovo nagnu ka njoj.
- Vidi, rei u ti ta e se desiti na kraju. Gledao sam film.
- Postoji film? - proapta ona. - O Odabranima ?
Riard se isceri.
- ali se. Mislim na Zvonara. On umire, u redu? Dosadno mi je. Pa,
koliko te zanima?
- Obuzdaj se. I uuti.
Tiho se nasmejao.
- Mislim, Odabrani. Koliko te oni zanimaju? Da li bi ti elela da
postane lan?
Kasi zatrepta, zanemela. Ovo nije oekivala. Iako je se nisko sunce
probijalo kroz visoke prozore tako da nije mogla da mu razazna lice, Kasi je
ipak u Riardovom glasu nazrela nestrpljenje.
- Jesi li ti to ozbiljan?
- Mademoiselle Bel!
- Oprostite.
Kasi pokua da se usredsredi na knjigu, ali misli su joj odlutale. Da
postane lan Odabranih! Ima li boljeg nain da sazna ta se zapravo
deava? Ponovo se kriom okrenula ka Riardu. Uhvatila ga je kako je

72
posmatrao, i pogled mu je bio drugaiji, zamiljeniji. Posmramljen,
odglumio je osmeh i vratio se knjizi.
Aha! Ipak mu se dopada, shvati Kasi sa zadovoljstvom. Nee mu
dozvoliti da je opet prevari, ali ona se njemu stvarno svia. Onog dana je
bio zaista neprijatan prema Katerini, kao to se pred Kasi ponaao kao
zaljubljeni pastir. Ali on ne zna da ga je Kasi sluajno ula kad je priao. Tu
je ona u prednosti. On oigledno ne eli da povredi Katerinu, ali isto tako
ne eli ni da se svaa sa Kasi. Oh, ovo bi moglo da postane zanimljivo.
Uguila je osmeh. Koliko li on maski nosi! Moda ak ni on sam vie ne zna
koja je prava. Premda, nema nita loe u malo pretvaranja. On samo hoe
sebe da zatiti, i to se Kasi dopada. Ona i sama zna kako da se uva. Poznat
joj je taj nagon.
Budi paljiva, Kasi. Namrtila se kad je ponovo zaula Dejkov glas u
svojoj glavi. ta se uopte desilo sa Dejkom? Suvie nonog unjanja, kao
to je Riard nagovestio?
On nije jedini koji se pravi bolestan. Ni Alis nije u svojoj klupi.
- Ti bi bila odlina za Odabrane - proapta Riard. - Nekima od njih se
stvarno dopada. Oni misle da ti ima... duha.
- Nije valjda? - Kasi se seti prazne klupe tri reda ispred nje. - ta je sa
Alis?
- Oh, Alis - rekao je smekajui se. - Jo se oporavlja od mamurluka, ja
bih rekao.
- Od pre tri noi? - Kasi zbunjeno upita.
- Pa. Ta devojka moe puno da potegne, da ti ja kaem. I naravno, bila
je preterano uzbuena to je pozvana u salon. Ti nikada ne bi bila tako
nerazumna, zar ne?
Kasi se namrti. Preterano uzbuena? Ne bi ona to tako nazvala. Alis
nije tako izgledala, onako nametena na stolici, steui srebrni pehar u
akama, prebledela, tupog pogleda, mlitavog tela.
- Ne - konano je promrmljala i podrugljivo se nasmejala. - Mene,
sunce, ne moe tako lako oboriti s nogu.
- Znam. - Ree on i namigne joj. - Zato bi ti bila savrena. A neko te je
ve preporuio.
Kasi se izbei.
- Ko? Ser Olrik?
- Boe, ne. - Riard je delovao uznemireno. - Nemoj mu rei da smo
razgovarali o ovome, vai? Ja ne bi trebalo da... ovaj... priam preko reda.
Neka to bude tajna zasad, okej?

73
 - Malo je verovatno da u ja askati sa njim - ree Kasi hladno. Zato bi
ser Olriku smetalo da ona postane lan Odabranih? Riard je oigledno
jedan uvrnuti snob, im ne moe da prizna da mu se ona svia. I Kasi
ponovo nije bila sigurna da li joj se dopada Riard i da li mu veruje ili ne
moe da ga podnese. - Pa, ko onda? Ko me je preporuio?
- Neko veoma vaan. To je sve to ti...
- Monsieur Halton-Dounse! Moda bi eleo da nam iznee svoje
vienje strukture ovih uvodnih poglavlja?
- Madam Lefevr, naravno! - Riard nastavnici uputi zaslepljujui
osmeh, nakalja se i hitro otvori svesku.
Verovatno je samo umislila, pomisli Kasi, nervozno olakanje na
nastavniinom licu. Malo se zarumenela, kao opijena zanosom to se
usudila da poini jedno takvo gnusno delo poput prekorevanja jednog od
Odabranih. Puls joj je brzo tukao u slepoonici.
Riard oprui svoje duge noge pa ih prekrsti.
- Jadan Kvazimodo - zapoeo je. - Tragedija je nagovetena jo na
samom poetku...

74
 11.

Kasi je toliko toga imala na pameti. Misli i sumnje su joj se komeale, a

o Viktoru Igou nije znala nita vie nego do pre jednog sata. Ako ovako
nastavi, bie izbaena kao ponavlja pre nego to sazna bilo ta. Uenici su
se gurali kroz hodnik i urili na sledei as, ali Kasi je ila polako,
uzburkanih misli, preispitujui svoje mogunosti.
Riard ne bi spomenuo da bi ona mogla postati jedan od Odabranih da
nije bio ozbiljan. Sigurno. Pomislivi na Izabelu, Kasi oseti bolne ujede
savesti. Ako je pozovu da se pridrui Odabranima, da li e njena cimerka
biti strano povreena? Da li bi trebalo da se poveri Izabeli ili da je ostavi u
blaenom, bezbednom neznanju? I u koliku bi opasnost dola ako je vrbuju?
Rastrojena, Kasi je jedva znala gde se nalazi, a kamoli na koji as je
krenula.
Zato joj se zamalo krv zaledila u ilama kada su se vrata pored nje
naglo otvorila. Zaustavila se u mestu, a srce joj je lupalo kao ludo.
- Kasi! Ba sam tebe traio.
Odmah je prepoznala taj milozvuni glas, kao i stas i dranje osobe.
Kako i ne bi, bila je toliko blizu da razjapljenih usta buljila u dugmad
njegovog sakoa i njegovu otmenu svilenu kravatu.
- Dobar dan, ser Olrie. - Pogledalala ga je trepui ka njegovom lepom
licu.
- Opet si se izgubila? - upitao je u ali.
Ona odmahnu glavom. Bacila je pogled iza njega, u njegovu
kancelariju. Tamnozelene zavese bile su skupljene u stranu, povezane
zlatnom uadi. irok radni sto od mahagonija zauzeo je vei deo jednog
zida, a pod je bio zastrt debelim tepihom. U sredini sobe nalazio se jo
jedan, manji sto, na kojem su bile postavljene oljice od sevreskog porcelana
i srebrni ajnik. Dve bledoute fotelje uurile su se kraj stola kao stari
prijatelji. U jednoj od njih sedela je osoba lako prepoznatljivog osmeha i
pljeska krhkim akama.
- Kasandra, duo. - Estel Azedin nije ni pokuala da ustane. - Ba
divno! Da li ti je lepo u Akademiji?
- Divno. Dobro. Mislim, veoma mi se dopada. - Kasi joj trapavo uzvrati
osmeh. - Dobar dan, madam Azedin.
- Estel. - Madam Azedin zapreti prstom u ali i namrti se.
Ser Olrik pogleda jednu pa drugu.

75
 - Ve ste se upoznale?
- Ba Kasandrinog prvog dana. Bila je toliko ljubazna da mi pomogne
uza stepenice.
Ser Oldrik se zadovoljno osmehnuo.
- Ma nije valjda? A kad ve pominjemo tvoj prvi dan, Kasi, tek poto
smo se konano upoznali ove nedelje, shvatio sam koliko si vremena
provela u Akademiji pre nego to sam ti se predstavio. Dozvoli mi da se
iskupim za svoje loe manire. Molim te, popij aj s nama.
Kasi nervozno pogleda na sat.
- Ali ja imam...
- as kod gospodina elnikova? Ne brini za to! Marate!
Kasi zamalo da poskoi od iznenaenja. Onaj zdepasti portir se
odjednom pojavio iza njenih lea, kamenog zlobnog lica.
- Marate. Molim te, obavesti gospodina elnikova da e gospoica Bel
danas opravdano izostati sa njegovog asa. Ja elim da razgovaram sa
njom. Izvini mu se u moje ime.
Marat je bez rei klimnuo glavom i otiao.
- Ui, Kasi. - Ser Olrik je zatvorio teka vrata i privukao jo jednu
stolicu naspram madam Azedin, koja joj namignu.
- Kako sam poastvovana. Mlado drutvo. Da li koristi sve mogunosti
koje ti kola prua, kao to sam ti napomenula, Kasandra?
- Da. Hou da kaem... - Uz nalet grie savesti Kasi se setila
poslednjeg, protraenog sata. - Trudim se - ree i alobno slegnu ramenima.
- I veoma joj dobro ide. Kasi je uspena u mnogim predmetima. - Ser
Olrik joj uputi ohrabrujui pogled. - Mislim da mogu sa sigurnou da
tvrdim kako je od svih naih stipendista ona to najvie zasluila.
- Zaista divno! - Madam Azedin se malo uspravi. - Dakle, pametna je?
- Da, svakako - ree ser Olrik, staloeno sipajui aj za Kasi.
- I veoma lepa, takoe! Tvoja lepota je zapanjujua, drago moje dete.
Nikada nisam videla tako neobine oi. Zar ne, ser Olrie?
- Nisam o tome razmiljao. - Skoro sauesniki se nasmeio Kasi. -
Usuujem se rei da ste u pravu. Kasi, zapravo sam hteo da razgovaramo o
onoj noi. Brine me to to ne spava dobro. I nadam se da te to to si videla
nije... uznemirilo. Zaista sam bio ozbiljan kado sam rekao da doe kod
mene ukoliko ima bilo kakvih problema.
- Oh, ne brinite - ree ona veselo, zadovoljna to vie ne razgovaraju o
njenom izgledu. - Ja oduvek imam lo san. A u Krenlejk Kresentu je bilo
mnogo vie problema.

76
 - Ah, naravno. Pretpostavljam da ivot tamo nije bio lak. - Umilno ju je
pogledao.
Kasi shvati da joj se ser Olrik zaista dopada. Tad madam Azedin
ponovo progovori.
- Objasni mi to, Kasandra. Imala si teak ivot?
Zapanjena, Kasi zauta i uze gutljaj aja. Iako joj se miris i ukus
napitka nisu svideli, to joj je pruilo trenutak vie da razmisli.
- Ja... moglo bi se rei. Ne znam. Bila sam u nekoliko hraniteljskih
porodica. Ali ne mnogo. - Odjednom se iscerila. - Malo sam nestana,
pretpostavljam. Teko me je obuzdati. I uvek sam se na kraju vraala u
Krenlejk Kresent.
Niko te ne eli, bezvredna nitarijo. Niko!
- Teko te je obuzdati! - ree kroz grleni smeh madam Azdeini,
prekidajui odjek glasa Dili Biton. - To, drago moje dete, jednostavno
znai da ima duha. I jo postie tako dobre rezultate u koli, bez obzira na
sve potekoe, pa, to je zaista velianstveno. Srea naa to je Kasandra
dola ovamo. Zar ne, ser Olrie?
- Zaista je tako.
Ser Olrik se pomeri i malo zakloni stariin napregnut pogled. Kasi je
porumenela, postiena zbog bujice pohvala. Ipak, cenila je to to je madam
Azedin tako uljudna prema njoj. Ser Olrik ne mora ba toliko da pokazuje
da mu se to ne dopada. Brzo je spustila svoju oljicu.
- Treba da krenem.
Ser Olrik pogleda na runi sat.
- Da. Moda bi trebalo.
Iako su je oboje posmatrali, samo jedan osmeh joj je upuen dok su se
vrata neno zatvarala po drugi put.
***
- Kasi, Kasi, pogledaj ovo!
Iako je poslednja dva dana bila veoma neraspoloena, Izabela sada nije
pokazivala ni naznaku te turobnosti. Prokletstvo, pomisli Kasi stojei u
vratima njihove sobe, snebivajui se da ue.
- Pogledaj ta mi je poklonio!
Sto mu gromova! Nije imala pojma da orhideje mogu toliko da izrastu.
Da li je ovo cvee genetski modifikovano? Prirodno bele i veoma lepe, i
verovatno su kotale mnogo vie nego to Dejk moe sebi da priuti. Ovo je
bila jedna od Kasinih manje pametnih ideja, ne bi elela da Izabela gaji
lanu nadu. Ali bar je Dejk odrao re.

77
 - Zna, ja ba i ne volim orhideje - ree Kasi mrtei se. - One crne
orhideje u dvoritu pored statue? Tako su zlokobne!
- Oh, njih ser Olrik najvie voli. One su zatitni znak, simbol
Akademije, ali niko osim njega ih nikada nije video niti uo za njih.
Raspitivala sam se. ak ni moja mama ne zna za njih, a ona je gotovo
strunjak.
- Stvarno? - Kasi je odjednom obuzela uznemirenost.
- Ah, ali ova orhideja! - Izabela se nasmejala, nimalo pokolebana, i
prstom pogladila jednu sveu laticu. - Nevina, ali privlana. I tako
romantina!
Kasi nije mogla da obuzda osmeh.
- Oh, prekrasna je.
- Kao i Dejk, hm? - Izabela neno poljubi cvet. - A ima neto i za tebe
ovde, Kasi.
- Od Dejka? - upitala Kasi iznenaeno.
Izabela slegnu ramenima, i dalje se blesavo osmehujui svojoj orhideji.
- Ne znam. Ne verujem. Nije njegov rukopis. Evo.
Izabel baci kovertu i Kasi je zgrabi u letu. Prepoznala je teak papir
nalik pergamentu. Zvanini dopis Akademije! Oh, doavola. Da li ser Olrik
ima neke zamerke na njeno ponaanje na ajanki? Da li je ovo obavetavaju
o iskljuenju?
Drhtavim prstom je rascepila kovertu i izvukla papir sa reljefnim
igom. Sadraj je iitala tri puta pre nego je smogla snage da pogleda
Izabelu.
- Izabela - ree Kasi grizui usnu.
- ta? ta je bilo?
- Iskreno se nadam da ne mari za ovo. Ne elim da ti upropastim vee.
- Kasi proguta pljuvaku, okrenu papir prema prijateljici i spazi kako joj
osmeh nestaje s lica dok ita:

Mrana akademija Iz kabineta Odabranih

Kongresu je dostavljeno vae ime kao potencijalnog kandidata za lanstvo u
Odabranima. Molimo Vas da prisustvujete sastanku u salonu Odabranih 12. novembra
u 19.00 h.
Podrazumeva se da neete kasniti.

78
 12.

- Gospodo. Spremni?
Obojica klimnue, salutirae senjor Alvarezu i meusobno pa
navukoe maevalake maske.
- En garde ,* onda. Spremni? Ponite.
Riard jako zamahnu na Randita i ovaj zakorai unazad, odbi napad i
uzvrati. Kasi se nervozno igra svojim plastronom**. Ona je ve zabrljala
dok je navlaila opremu i nikako nee moi da izgleda tako elegantno kao
Randit i Riard. Ili kao bilo ko od svih njih. Izabela izgleda kao boginja
borilakih vetina, u toj beloj maevalakoj opremi i s sjajnim konjskim
repom koji joj pada niz lea. Leerno poloivi vrhove prstiju na svoj
epee***, i drei masku pod mikom, askala je sa Perijem, kojeg je upravo
poprilino dotukla.
Kasi je muila i gria savesti. Izabela je uporno pokuavala da se
ponaa normalno, ali taj njen nezainteresovan stav prema poslednjim
dogaajima nije delovao sasvim iskren. Kada je konano sela, zaglaujui
mokre pramenove svoje tamnocrvene kose, Kasi joj se nasmeila. Moda se
ona sama suvie smeje u poslednje vreme, i moda ni to nije ba normalno.
Kasi je duboko udahnu.
- Izabela - ree pa zauta nakratko. - Da li ti smeta to sam ja pozvana
na razgovor?
Razgovor je sutra. Od same pomisli na to ve danima ne spava, a sada
su joj se od uzbuenja trnci spustili niz kimu. Po prvi put Izabela se nije
pobunila ili odgovorila samo sleganjem ramenima. Ozbiljno je pogledala u
Kasi.
- Ne smeta mi, zaista. Ti si to zasluila, ti... - zauta. - Moda sam samo
razoarana. to me ni ove godine nisu zvali. Ali srena sam zbog tebe. U
redu? - kae i stegnuto se osmehnu.
- Trebalo je tebe da pozovu. ao mi je. Ja sam nova, i ti polae vie
prava na to, i...
- Ne, nije stvar u tome. Nego to to...
Izabela je pocrvenela i preklopila usta akom.
_____________________________________
* En garde (fr.) - pozor. (Prim. prev.)
** Plastron - zatitni maevalaki psluk od sintetikog materijala, protkan metalnom icom
(Prim. prev.)
*** Epe {fr) - ma. (Prim. prev.)

79
 min
@
- ta? - Kasi se namrtila.
- Nita.
- Sigurno jeste neto. Reci mi. - Kasi ree malo stroe. - Da ujem,
Izabela.
- Vidi, to nije moje miljenje. Ljudi su samo zbunjeni, to je sve. Zato
to...
Kasi je ekala. Izabela urno progovori.
- Nikad ranije nisu pozvali stipendistu. To je sve.
- Tako, dakle. - Kasi skinu rukavicu i zavrnu je.
Izabela raspusti kosu.
- Kasi, ja ne mislim da to nije u redu, ili tako neto. To samo pokazuje
koliko si ti posebna, zar ne? Samo su neki u koli...
- Iznenaeni - dovri Kasi. - Da. I to ne prijatno, pretpostavljam.
Izabela zinu da odgovori, ali utom elektronski zvuni signal objavi jo
jedan pogodak pa Kasi preusmeri panju na stazu za maevanje. Nimalo
uzrujan, Randit je savladao Riarda. Ponovo. Veti i velianstveni, lica
sakrivenih crnom mreicom, pripijene jakne i pantalone... Dovoljno da se
devojci zavrti u glavi. Mada, lako ih je razlikovati, ak i kada su im lica
pokrivena. Obojica su brzi i okretni i obojica zamahuju lukavo poput zmija,
ali jedan od njih je jednostavno neverovatno elegantan, svaki pokret
odmeren, graciozan i uinkovit.
ovee, kako Randitu dobro stoji oruje!
- Kasi! - Zateena, ona zatrepta kad je Izabela gurnu laktom. - Gledaj
ovamo - proapta Izabela nestano. Dobro raspoloenje joj se vratilo. - Ti si
na redu.
Borba je zavrena. Riard i Randit su svukli maske sa lica i rukuju se.
Petnaest prema devet, primeti Kasi, bacivi pogled na rezultat. Za
Randita, naravno. Pokuava da deluje razoarano.
- Kasi - ponovi senjor Alvarez. - Na stazu, molim te. Jedan od vas
dvojice nek ostane.
- Ja u se boriti s njom - dragovoljno se ponudi Riard.
- Ne. - Randit je stao ispred njega. - Ja u.
Izgledalo je kao da e Riard zapoeti prepirku, a onda je slegnuo
ramenima i iskljuio svoju icu, pruajui je Kasi.
- Prokletstvo - promrmlja ona. - Unitie me.
- Hm - proapta Riard, uvreeno. - A misli da ja ne bih mogao?
- Ma, da - ree i nasmei mu se dok joj je povezivao icu za jaknu pa je
okrenuo i zatvorio joj zatitni okovratnik. Bio je tako blizu da je osetila

80
njegov topao dah i miris sveeg znoja; prstima joj je skoro dodirivao grlo.
Takoe, osetila je i Randitovo negodovanje kako silovito izbija iz njegovog
tihog pogleda.
Randit joj je salutirao bez osmeha pa navukao crnu masku preko lica.
- Zapamti, Kasi - kae joj senjor Alvarez - dri zglob ovako i uvaj telo
pod ovim uglom. I dalje prua svom protivniku suvie ansi, podlee
napadima. I nemoj se povlaiti svaki put! Nemoj se plaiti da zamahne!
Sada! Spremna?
Klimnula je glavom, salutirala i stavila masku.
- En garde. Spremni? Ponite.
Nije imala anse. Randit je bez imalo truda odbio svaki napad,
blokirao svaki njen zamah. Elektronski broja se oglasio poraavajue
mnogo puta, a Kasi se umalo nije onesvestila od olakanja kada je Randit
pogreio i ona poentirala. Bar je nee sasvim poraziti najveom razlikom.
Kasi je veoma dobro znala da je tu i Katerina, koja je zavrila borbu i
sada ih gleda samozadovoljno se smekajui. Kad je Randit zakoraio
unazad pa skinuo masku i pruio ruku, nakon kratkog rukovanja, Kasi
oseti olakanje jer se ovo zavrilo.
- Petnaest prema jedan, s moje desne strane - ree senjor Alvarez, malo
razoaran, ali nimalo iznenaen. - Izabela. Riarde. Na stazu, molim vas.
Kasi otkai icu sa tela pa ponudi prikljuak Riardu, i tad im se prsti
nakratko dodirnue.
- Nimalo viteki - proaptao je. - Ja bih ti dozvolio da me pogodi
nekoliko puta.
- A ta bi time postigao? - upita Randit prezrivo, prolazei pored njih i
idui ka klupi.
Kada je proao, Kasi namignu Riardu.
- On je u pravu, naravno.
- I neverovatan dave, osim toga.
- Sreno. - Nasmeila se kad se okrenuo da salutira Izabeli.
Randit je sedeo sam na klupi, a dva metra dalje bio je uenik drugog
razreda, Hamid, koji je, premda jedan od Odabranih, pomalo nervozno
gledao u Randita. No, Kasi ga se ne plai.
Bar ne van staze...
Sruila se odmah do Randita i stala da bacaka svoju masku gore-dole.
- Da li bi mogla da prestane? Ba me iritira to to radi.
Kasi uzdahnu i spusti masku u krilo. Stojei pored aparata za vodu,
Katerina ju je besno posmatrala, meutim, nije mogla da uje Kasin i

81
Randitov razgovor zbog zvonjave otrica maeva i neprestanog zujanja
monitora.
- Jednog dana u te savladati, drue - ree Kasi veselo.
- Siguran sam da hoe. Ali ne zato to u te ja pustiti. - Rekavi to,
prezrivo je pogledao u Riarda, koji se povlaio pred Izabelinim zamahom.
I on se usudio da kae kako ona njega iritira? Kasi se ljutito okrenu.
- Ne dopadam ti se, zar ne?
- Nema to veze s tim.
- A sa im to onda ima veze? Sa stipendiranjem uenika?
- To ne lii na tebe.
- Svata. Ja sam mislila da to ne lii na tebe.
- Kasandra. - Udahnuo je. - Nee me na silu naterati da te zamrzim.
Ona slegnu ramenima.
- Pa i ne moram da te prisiljavam, zar ne?
- Rekao sam ti, to nema nikave veze sa nedopadanjem.
- Ali nisi mi rekao sa im to ima veze, zar ne?
Randit divljaki povue iak-traku na titniku svoje maske. Ponovo
ga je zatvorio, pa opet otvorio. Poto se senjor Alvarez namrtio, Randit
prestade da se igra sa ikom i prodorno pogleda u Kasi.
- Ne dopada mi se kako se ja oseam zbog tebe, okej?
- Oh. - Ovome se nije nadala.
- Ja ne mogu da se petljam sa osobama poput tebe.
Ljutnja ponovo sevnu, brza i zverska. Mamlaz.
- Oh, ni ja, takoe. - Ustala je.
Randit zagrize usnu.
- Nisam mislio...
- Zapravo, mislim da jesi.
Zgrabio ju je za ruku, povukao i ona brzo skliznu nazad na klupu.
Neverovatno je jak.
- Nisam to tako mislio, kunem ti se. - Pustio ju je i preklopio lice
akom. - Mislim, ta oseanja koja izaziva u meni, i zaista ih izaziva, pa, to
je neprihvatljivo, Kasandra.
- To je neprihvatljivo?
- Tako je. - Odjednom i bez najave, on se protegnu i veoma neno je
pogladi po kosi. Kasi se stresla od njegovog mekog dodira.
- to to znai? - Malo se odmakla i prekrstila ruke.
- Znai to to sam rekao. - I opet se unervozio. - Ja sam uvek takav.
Kasi oseti neiji pogled: Katerina, usijana od besa.

82
 - Izgleda da je as zavren - rekla je odseno i ponovo ustala. - A
ukoliko se ne uklonim iz neijeg vidika, ja u spontano sagoreti.
Randit pogleda preko njenog ramena i ukoio se kad je ugledao
smrknutu veanku.
U emu je njegova tajna? Iritantan poput kripe noktiju po kolskoj
tabli, ali Kasi je i dalje traila njegovo drutvo. Ne smeta joj ni poraz od
petnaest prema jedan, sve dok je on u pitanju.
Sabrala se i otila do Riarda i Izabele, koji su pakovali oruje i ice za
telo. Sa Riarda je curio znoj.
- Pobedila me je - rekao joj je alosno.
- Naravno - samozadovoljno se smeka Izabela.
- Vie nikad se neu maevati s tobom kada sam ovoliko umoran.
Dobaci mi taj pekir, molim te.
Izabela se okrenu da ga dohvati, a Riard skinu zatitnu jaknu i
plastron. Ispod toga je imao samo veoma uzan prsluk bez rukava. Uobraen
avolak, pomisli Kasi, zabavljajui se. On je veoma dobro znao da ak i
poraen izgleda prokleto dobro.
Uzela je da namotava svoju icu za telo, i tad se namrtila. Riard je na
lopatici imao ruan oiljak. Ali kada je pogledala bolje, shvatila je da je
oiljak zapravo jasna ara u obliku isprepletanih linija, oko pet
centimetara u preniku. Liila je na ig, i Kasi nikada nije videla neto
slino tome
Riard joj se nasmeio preko ramena, ali uhvativi njen pogled, osmeh
mu se ukoio i on brzo zgrabi duksericu i obue se. Ovo nije bila nikakva
gluma, zakljuila je Kasi. Ovo je on stvarno pogreio. A sudei po
Randitovom ljutitom pogledu, i on je pomislio isto to.
- Hej! - Izabela ju je ponovo munula laktom i gurnula joj pekir u ake.
- Da li moe na sekund da prestane da zaljubljeno pilji u Riardove
oznojane bokove? Hajdemo da se istuiramo, ti zloesta, zloesta devojko.
Pre nego to spazi neto to ne bi smela!
Kasi pokuava da uhvati Riardov pogled dok ju je Izabela vukla iz
sportske sale, ali bio joj je okrenut leima.
- Izabela - promrmljala je sebi u bradu - mislim da ve jesam spazila!

83
 13.

- Riarde, duo. Hvala to si doveo kandidatkinju.

Katerina je prekrtenih nogu sedela u pozlaenoj stolici. Nije ak ni
pogledala u Kasi, za razliku od svih ostalih u prostoriji. Toliko su buljili da
ju je prosto zabolelo. Da Riard nije odluno spustio dlan na njena krsta,
ona bi se verovatno okrenula u mestu i otila.
- Bie sve u redu - proaptao joj je, a onda naglas nastavio: - Mislim da
veina nas poznaje Kasi, zar ne? Sem moda vas, drutvo. - Riard pokaza
rukom u tri prelepa maturanta, koje je Kasi videla iz daljine. - Vasilije,
Indija, Saro, ovo je Kasi Bel. Ona je dola u Akademiju ovog polugodita.
- Oh, svi znaju Kasi - dobaci Katerina sipajui sebi au crnog vina i
razmenjujui zlobne smeke sa Keiko. - Kao da je oduvek sa nama.
- Hajde, sedni, Kasi. - Pokazujui na stolicu u sreditu salona, Kormak
Doji joj namignu i arobno se nasmei. - Katerina ume da deluje
zastraujue, ali niko ne ujeda.
Riard je ohrabri primakavi joj stolicu.
- Da - dodala je Ajia. - Predstavi nam se, Kasi. Zato smo te pozvali -
ree uz blistav osmeh.
Kasi nesigurno sede, oekujui neku podvalu. Meutim, nije bilo
nikakvih detinjastih trikova. Svi su sedeli u polukrugu oko nje, jedni
zavaljeni, drugi elegantno uspravljeni, ali svi usredsreeni i podozrivi.
Odmah je primetila da Randit nije prisutan. Ni ovaj put.
- Da li e nam se Randit pridruiti? - upita Kormak, kao da joj ita
misli.
- Ne - kazala je Katerina brzo, pomalo napeta, ali i zadovoljna. -
Mihaile, ako nema nita protiv, moemo da ponemo.
- Dobro sam - zau se promukao glas s kraja polukruga. - Moete da
ponete.
Kasi se okrenula. Bio je to uenik druge godine, sa travom plavom
kosom i skoro jednako lep kao Katerina, ali suvie upadljiv. Lice mu je
koato i iznureno, a koa bleda i suva kao papir. Na podu pored njegove
stolice bila je flaa za vodu, ali kada ju je podigao do usta, bila je prazna.
Katerina ogoreno uzdahnu i Ajia ustade te mu donese drugu. On je
zahvalno zgrabi i stade da pije velikim ednim gutljajima.
- Jo te mui taj gadan virus? - blago upita Riard. - Ba nema sree,
Mihaile. Nego, ja sam zamoljen da predloim Kasi. ta da kaem? Ona je

84
pametna, snana, odgajana je u tekim uslovima, za razliku od veine nas,
i sasvim zanosno lepa.
- Hmm - promumla Keiko. Katerina je samo prekri usta prstima, i ne
trudei se sasvim da sakrije oholi osmeh.
- Takoe - nastavi Riard, uprkos njima dvema - dozvolite mi da
naglasim: zapala je za oko veoma potovanom lanu Odabranih. Svi znamo
koliko se to miljenje ceni te stoga mislim da ne treba nita vie da kaem.
Ima li nekih pitanja?
- Pa, Riarde - rekao je Mihail posle kratke tiine. - Niko nikada ne bi
mogao da ti zameri za dosadne govorancije. - Grubo se nakaljao i uzeo jo
jedan veliki gutljaj vode.
- Kasi. - Ajia se malo nagnula napred i Kasi se nasmei. Ona je barem
drueljubiva. - ta te je dovelo u Mranu akademiju?
Odmah je odgovorila, bez oklevanja.
- Stipendija.
Ajia klimnu glavom, ali Keiko se samo podrugljivo zakikotala. Kasi
uloi dodatni napor da ostane smirena.
- Naravno, to smo ve znali - rekla je Ajia, naizgled zadovoljna
Kasinim krajnje iskrenim odgovorom. - Svaka ast. - Zatim je podigla prst
u znak upozorenja. - To nam, meutim, stvara neznatne nevolje. Tehnike
prirode, zapravo.
- Ne mora da znai. Stipendija - dodao je Kormak - znai da ju je ser
Olrik doveo ovde. On proverava rezultate ispita i zapise sa prijemnih
razgovora. Dakle, da li postoji bolja preporuka od te? - Osmehujui se,
ispitivalaki je pogledao sve okupljene.
- Odabrani nikada nisu prihvatili stipendistu. - Naravno, to je bila
Keiko. vrsto je preklopila ruke i napuila usta.
- Nikada nisam ula za tako neto.
- Premda - promrmljala je Katerina - moram priznati da bi to bio
poprilino odstupanje od tradicije. Ali za sve postoji prvi put, Keiko.
Kasi je vrsto stisnula usne, vie da bi spreila sebe da se ne zasmeje
nego da im ne bi uzvratila. Katerina i Keiko se ponaaju besmisleno
nadmeno, a oigleno jo neki lanovi Odabranih isto tako misle: Indija
glumi zevanje iza Katerininih lea; Ajia gurnu laktom Kormaka i umalo
se zacerekala; Riard se skljokao na kau i namignuo joj.
Katerina nije obraala panju na njih.
- Zato nam ne kae neto o svojoj porodici?
- Zato to ona nema porodicu - odbrusila je Keiko, zarumenevi se od

85
jeda.
Mirna, Kasi. Ostani smirena.
- Tatu ne viam - rekla je britko - ali ga imam, kao i svi ostali.
- A majka te se odrekla, pretpostavljam. Jesi li bila toliko nezgodna?
- Njoj je izgleda stalno tako - dobaci Keiko drsko.
- Ili moda - nastavi Katerina - jednostavno nisi bila vredna truda.
Iznenada savladana bolom, Kasi duboko udahnu. Ali bol nije nestao.
Kao da se opet susree sa Dili Biton, koja se svojski potrudila da joj to
utuvi u glavu. Nisi vredna truda, uliarko.
Riard ju je pomno posmatrao.
Kasi se nasmeila iroko i neiskreno.
- Moja mama nije mogla da izae na kraj sa mnom.
Riard potvrdno klimnu glavom.
- Ko bi uopte mogao?
- Ba tako - odbrusi Kasi. - Smetala sam njenom novom deku. Ona je
elela njega vie nego to je elela mene, a sada imaju i zamenu. Deaka.
Iskreno, drago mi je da sam se izvukla odatle. Stalno mi je do njih koliko i
njima do mene. Sledee pitanje?
Uutkala ih je, pomisli Kasi zadovoljno. Iako samo na trenutak, uspela
je da uutka te samozadovoljne gadove. Tiinu razbi neiji kratak kaalj, a
zatim i promukao glas:
- Moemo li razmotriti kolska pravila?
To je bio Mihail. Paljivo je gledao Kasi dok je ponovo nespretno
pokuavao da napipa flau s vodom. Neto tenosti mu iscuri iz usta i on
obrisa bradu drhtavim dlanom. Izgledao je jo gore nego malopre, ali to
nikog nije posebno zabrinulo. Kasi se namrtila.
- Nekada su - nastavi on gotovo apatom - stipendisti imali veu ulogu
od... pukog poboljanja odnosa sa javnou.
Kasino saoseanje splasnu, i zameni ga uznemirenost. Ulogu? Na
pamet joj padoe Keikine rei: Tisi ovde radi nas, a ne obrnuto.
- Mihaile. - Bio je to je maturant po imenu Jusuf, udo od ahiste. Poto
stoji u senci, Kasi ga nije primetila dok nije progovorio. - Nisi nam se tako
davno pridruio. Nov si i neiskusan. Nemoj se pretvarati da zna koliko i
mi.
- To je deo istorije Odabranih. Dosta sam itao o tome. - Mihail je spojio
dlanove i tako vrsto stisnuo prste da su mu zglobovi pobeleli. Sedeo je
poguren, savijen poput opruge, i nije mogao oka da skloni sa Kasi.
U redu. Sad bi trebalo da ustane i ode. To bi bilo povlaenje od kojeg se

86
nikada ne bi oporavila, ali ta ima veze. Sad joj se salon ak i ne dopada.
Sav nametaj je tamnih nijansi: stolice, zavese, tapete, svileni abauri, sve
je rubincrveno, ljubiasto i tamnozeleno. Soba je puna boja, ali istovremeno
i zastraujua. Prelepa je, kao i sve u ovom zdanju, ali atmosfera je
neprijatna. Ona ne eli da bude ovde, sada ili ikad.
Ne. Nee otii. Ovo je njena ansa da sazna tajne Odabranih, ali i vie
od toga. Ona vredi koliko i svi ovi ovde okupljeni. ak i vie od njih. Nee
pokleknuti i pobei kao preplaen mi. Stisnula je zube i uzvratila Keiko
jednako prodoran i prezriv pogled.
Ta njena istobela koulja to stvara zapanjujui kontrast naspram
plavo-crne kose, to je anel, zar ne? to se Kasi tie, mogla bi da bude bilo
koje marke, ali ju je prepoznala jer je takvu Izabela odbacila ba prole
nedelje. Onda to ne treba spominjati Keiko. Kasin krut osmeh se pretvori u
iskren i iroki kez. Ve se osea mnogo bolje.
- Tradicije se menjaju. - Riard joj uputi prodoran pogled. Izgledao je
zadovoljno i ponosno. - One se razvijaju. Sve se menja i razvija. ak i mi -
ree i glasno se zasmeja.
- Mnogo sam edan - zavapi Mihail.
- Vidi - ree Kasi, pa nervozno pogleda u Odabrane i onda ponovo u
Mihaila. - Znam da to ne treba da me se tie, ali da li ti je dobro?
- Dobro mi je - odbrusio je Mihail, zajapuren od groznice.
- Oh, zaboga. - Katerina zapucketa prstima. Umorno uzahnuvi,
Hamid ustade i jo jednom zameni praznu flau punom.
Kasi je buljila.
- Sluaj, njemu nije dobro.
- E, to te se zaista ne tie - ree Katerina stegnuto se osmehujui. - Bar
dok ne postane jedna od nas.
Uporno se smeei, maturantkinja Sara se nagnula prema njima.
- A mislim da ima dobre izglede za to, Kasi. Mislim da moemo da
prevaziemo... prigovore. A i veoma je lepa, rekla bih. - Ovo je uputila
svima prisutnima, oigledno ne oekujui odgovor. - Stareine vole takve
kandidate.
Kakve to ima veze sa bilo ime, vi hrpo uskogrudih udaka? Pomisli
Kasi i nekako se uzdri da to i ne izusti kad joj Riardova aka blago
dodirnu rame.
- Lepa? - razmilja se Katerina. - Valjda i jeste. Neobina je. Prava
lepota, po mom miljenju, zahteva malo okrutnosti. To joj nedostaje.
- Dobro je ako je tako - promrmlja Kasi sebi u bradu.

87
 Riard je pretei pogleda.
- Uz pravo... usmeravanje, mislim da bi mogla da bude prekrasna - ree
Sara i ponovo se nasmei. Kasi poe da sumnja u iskrenost tih osmeha. -
Zar ne?
Izbavite me odavde! Odabrani ne samo da su plitki ve su i zlonamerni.
Moda je, posle svega, ipak vreme da ode.
Riard pljesnu.
- Da li neko ima jo nekih pitanja?
- Ono najvanije - slabano progovori Mihail. - Ono za koje smo se
saglasili da je neophodno.
- Naravno. - Katerina je vrtela au u prstima i posmatrala kako se
crno vino talasa. - Postoji samo jedno prazno mesto i za njim veoma udi
nekoliko uenika.
- A jedan od njih je Peri Haton - brecnu se Keiko. Oigledno je za koga
ona navija.
- I Izabela Karuzo - veselo dodade Katerina. - Bella, bella Izabela.
Jusuf se prikljui, zamamno apuui.
- Dakle, nae pitanje je...
- Da li bi ti... - nastavi Vasilij.
- ...svojoj najdraoj prijateljici uskratila... - dodade Sara.
Katerinine usne se iskrivie u bletav osmeh i ona dovri:
- ...ono to joj srce ite.
Svi su posmatrali Kasi u tiini.
Ona proguta knedlu. Besprekorna Katerina Svenson, primeti Kasi
zadovoljno, ima mrlje od crnog vina u uglovima usana. Kasi se ne plai
Odabranih, ali oni su ipak u pravu. Ona se upravo plai da e povrediti
Izabelu. Zaista mudro pitanje, a njena budunost sa Odabranima moda
zavisi od njega. Da li ona to toliko arko eli? ak i da otkrije tamnu stranu
Akademije? Da li to eli toliko da bi rtvovala prijateljstsvo sa Izabelom?
- edan - zakripa Mihail.
Grlo mu se trza dok velikim gutljajima ispija vodu. Ostali ga blago
saaljevaju, ali nisu ba zabrinuti. ta li njih mui? Zar on nije dovoljno lep
kad je bolestan? Izabela je lepa od svih njih, ak i bez okrutnosti. Njena
lepota nije povrinska.
- Pa? - planu Katerina. - ekamo. Da li mari za to to bi povredila
svoju najbolju drugaricu? Do sri?
Odgovor se odjednom javio, naizgled zaslepljujue oigledan.
- Ne. - Kasi uzvrati svaki otar pogled. - Ne. Zato bih?

88
 Vasilij je uporan.
- Zato to ona jeste tvoja najbolja prijateljica i poznato je koliko ste
bliske. Samo stavka za koju smo mislili da e je ti moda uzeti u obzir -
dodao je podrugljivo.
- Vi ste grupica razmaenih derita.
- Hej - prekide je Kormak - koga ti naziva razmaenim?
Kasi nije obratila panju na njega.
- Vi ne znate ta znai biti u ovoj koli. Ja i ne oekujem da razumete.
Vi nikada niste znali ni za ta sem za privilegije, zar ne? Vi se nikada niste
osetili jadno ili bespomono.
Svi se ukoie. ak je i Ajiin srdaan osmeh dobrodolice nestao.
Poto joj se uinilo da e Mihail ustati i krenuti ka njoj, Katerina podie
ruku da ga upozori i on ostade da sedi, vrsto se dri za naslon za ruke.
Stariji meu njima, Sara, Vasilije, Jusuf, imaju udne izraze lica. Zabavno
im je? Ili su radoznali?
Sada, pomisli Kasi. Sada ima priliku da im kae ta misli o njima i da
se izvue odavde. ta ona trai sa njima? Ti zaista ne treba da eli da
bude ovde, Kasi...
Ne. Uzdrala se. Ona ipak vrlo dobro ta trai ovde. to se vie via sa
njima, to je radoznalija. Znanje je mo, Kasi. I upravo je mo ono to e joj
ovde biti neophodno ako ne eli da propadne.
Drhtei, duboko je udahnula.
- Mrana akademija je moja ansa da napredujem. A da usput budem i
lan Odabranih? Nikada vie ne bih bila ni oajna, ni nemona, ni
siromana, zar ne? Meni je muka od svega toga. Muka mi je od toga.
- Koliko ti je muka, zapravo? - smireno upita Vasilij.
- Nisam ba toliko glupa pa da pomislim da vam se svima dopadam -
ree Kasi ravno - ali vi ste ljudi koje treba poznavati. Vi ste nekakvo
udruenje, zar ne? Zar nije to ono to Odabrani predstavljaju?
Odabrani razmenie poglede. Neki su se nasmeili.
Ne sme da uprska, pomislila je Kasi. Ne sada.
- Dakle, mogu da izgubim prijatelja. Pa ta? Stei u nove. Naravno,
dopada mi se Izabela. Ali ona nije... - stegla je srce i udahnula. - Ona nije
nezamenljiva.
Tiina je postala tea. Riard je bledo pogleda, Sara je bila razdragana,
Ajia delovala pomalo razoarano. Za divno udo, Katerina je delovala
zadovoljna. Vasilij se zavalio u stolicu i protee se.
- Dobro, ja mislim da se Kasi izvrsno snala s onim to je nas najvie

89
brinulo. Hvala, Kasi. Nego, sad je sve jasnije. Da li smo svi saglasni da
moemo nastavili proceduru? - upita i ljubopitljivo osmotri sve prisutne.
- Sasvim - rekla je Ajia gledajui na sat. - Slaem se, i ne vidim zato
bismo odugovlaili. Dogovorila sam se sa Frejom da se naemo u biblioteci
za etvrt sata i ne elim da je izneverim.
- Mogu misliti - promrmlja Vasilij drsko - Na kraju krajeva, ona tebe
nikada nije ispalila.
Kormak ga ljutito pogleda.
- Hajdemo, Ajia - ree i ustade. - Hajde da ne gubimo vreme. Kasi, ovo
je bio veoma zanimljiv razgovor. Vrlo zanimljiv. Mislio sam da si potpuno
drugaija.
- I ja, takoe. - Ajia joj se ponovo nasmeila, neto uzdranije. Onda je
uzela Kormaka za ruku i oni odoe.
Da sve bude jo nelagodnije, jo nekoliko njih takoe ode, ukljuujui i
Indiju. Nije ostao niko ko bi bio saoseajan. Izuzev za Riarda, naravno.
- Pa - ree ona vedro. - Pretpostavljam da bi i ja trebalo da krenem.
Hvala to ste me pozvali. Bilo je...
- Ostani jo malo - tiho progovori Riard i zadri je u stolici. - Zar ne
eli da vidi salon?
- elim, ali... - Pomalo oajniki je pogledala ka vratima, koja su se
upravo zatvorila za nekom devojkom koju ne poznaje i ne voli ba naroito
mnogo.
- Hajde onda da ti pokaem Matisa. Neverovatan je.
- Moda neki drugi put.
Suvie kasno. Vrata se zatvorie i sobom zavlada tiina. Kasi
pokuava da uhvati Riardov pogled, ali on je gledao na drugu stranu. Ona
se uzvrpolji, pitajui se da li da samo ustane i ode.
Ali utom Mihail naglo ustade, obori flau sa vodom i zakorai prema
njoj. Kasi vie nije bila uznemirena, sada je ve bila uplaena.
- Ne oseam se dobro.
Hamid se pridie.
- Katerina, zaustavi ga!
Katerina prasnu:
- Mihaile! - On zastade, klatei se. - Idi u svoju sobu. Nije ti dobro.
Cimer ti se verovatno ve vratio iz posete roditeljima. On moe... da te
pripazi.
- Oh, Katerina, pusti ga da popije pie - ree Keiko trepui. - Pravo
pie. I zato ne bismo dali i Kasi jedno, kad smo ve kod toga?

90
 - Pa, dobro - ree Jusuf, posmatrajui Mihaila, koji je teko i duboko
disao. - Ne moe da kodi.
Zaprepaen, Hamid se okrenu.
- Jusufe! Zna ta je on rekao.
- Uh, Hamide! - podrugljivo mu se obrati Keiko. - Moda se ti plai
Randita, ali Katerina ga se ne plai.
- Naravno da ga se ne plaim - planu Katerina. - Ali izvesne elje
moramo ispotovati.
- Ja sam mislio da mi to i radimo. Tim pre.
- Miljenja se razlikuju, Keiko. Miljenja se razlikuju.
- Ponudite... naoj goi... pie. Molim vas.
- Mihaile, tebe hvata bunilo. Kakav si ti utokljunac. Sledei put malo
vie razmiljaj unapred! Hamide, odvedi ga u njegovu sobu.
- Ali, Katerina... - pobuni se Mihail.
- Da budem iskren - slegnu ramenima Vasilij - slaem se sa Keiko i
Jusufom. To ne znai da mi ne moemo doneti odluku o njoj posle toga. To
je samo jedno pie.
Sara se zakikota.
- Hamide, Katerina, gore glave! Nego, Kasi, nismo bili gostoljubivi.
Hoe li da popije pie sa nama? - Zatim ustade i okrenu se ka
posluavniku poloenom na tamnoj natkasni.
Kasi je bilo strano neprijatno dok je posmatrala Sarino lepo lice. Ne bi
bilo u redu, a ak ni mogue samo skoiti i otii. To bi predstavljalo beanje.
Ali ona zaista ne eli pie...
- Uostalom - otegnu Keiko - Randit nije ovde. Sigurno ne mari ba
toliko mnogo.
- Zar nisi dobila poslednju opomenu, Keiko? - Vasilija je zabavljalo
njeno buntovnitvo.
Keiko se naepuri.
- Da, ali ni ser Olrik nije ovde, zar ne?
- Oh, kako god hoe - prasnu Katerina. - I pouri, Mihaile!
Mihail blaeno uzdahnu i sva napetost napusti njegovo telo. Polako je
priao Kasi i eljno ispruio drturavu ruku.
- ta je ovo?
Svi se ukoie. Vrata su se irom otvorila, Randit je stajao tamo,
nepomian. Njegov hladan pogled je iao s jednog na drugog, zadravajui
se na Riardu i potom na Katerini. Nekoliko Odabranih ustade, a ak su i
maturanti izgledali malo smueno. Konano, iznenaen, ljut i na trenutak

91
zanemeo, pogledao je u Kasi.
- ta ona trai ovde?
ovee, on joj ba ide na ivce, premda se i ona sama to isto upravo
zapitala. Skoila je i osvrnula se, spremna da prospe nekoliko probranih
psovki, ali je ostala nema im mu je ugledala lice. Puls mu jako tukao u
grlu. Meutim, neto drugo mu sevnu licem, neto to Kasi ne moe sasvim
da definie. Strah? Da li se on to plai? Plai se nje?
Ne, naravno.
Za nju?
Riard prekinu tiinu.
- Ona je kandidat, Randite.
- Oh, nije valjda? Mislio sam da sam bio potpuno jasan u vezi s tim.
Katerina ga uze podruku i odluno ga okrenu ka sebi, gladei mu
rever.
- Hajde de, dragi Randite. Svia mi se tvoje novo odelo. Je li to
armani?
Randitove usne su se iskrivile od zaprepaenja.
- Mihaile, izgleda veoma loe. Idi u svoju sobu.
- To sam mu i ja upravo rekla - proapta Katerina, odustavi od
laskanja.
Plavokosi momak se iunjao iz salona, vrsto steui jo jednu flau sa
vodom. Randit se nije osvrnuo za njim.
- Kasandra, molim te, izvini nas. Tvoj predlaga e te... rekavi to,
ljutito pogleda Riarda - otpratiti u sobu.
- Hvala - odgovori ona otro. - Ne treba mi pratilac.
- Riarde - progovori Randit prepoznatljivo strogo.
- Hajde, Kasi. - Riard prebaci ruku preko njenih ramena i Randit mu
uputi jo jedan ljutit pogled. - Hajdemo da pronaemo tvoju... prijateljicu.
Mislim, Izabelu.
- Odluku emo doneti u toku meseca - dobaci Katerina zlobno se
osmehujui. - Moramo da razgovoramo i sa ostalim kandidatima, a
konanu odluku donosimo uz saglasnost stareina. Bie obavetena. -
Mahnula je i tako joj kaza da je slobodna.
- Dobro si se pokazala - rekao je Riard dok su se vrata tiho zatvarala
iza njih. Poveo ju je kroz predvorje oivieno bistama.
- Dobro je - uzvrati Kasi ravnoduno. - Ali ja nemam takav oseaj.
- Mislim da ti ima odlian stav. I zna ta? Mislim da to Izabeli ionako
nee mnogo smetati. To je bilo samo nagaanje, zar ne? Samo si pokazala

92
svoju odlunost. Koliko si ambiciozna.
- I nemilosrdna - promrmljala je Kasi.
- Ako ti tako kae. Ali nee doi do toga.
Valjda nee, pomisli Kasi u oaju. Pomislila je na to kako bi Izabela
reagovala i istom se ponadala da e je Odabrani odbiti. Ali istovremeno se
estoko ponadala da e je primiti. U svakom sluaju, rekla je sebi ve ko
zna koji put, mora da sazna ta to oni rade. Otkrivanje tajni, ljudi, staranje
o samoj sebi, zahvaljujui tome je opstala u Krenlejk Kresentu. To je ono
to ju je izvuklo odande i dovelo ovde u Pariz.
Ako bude povlaila dobre poteze, to e joj pomoi da opstane i u
Akademiji.

93
 14.

Mora da postoji neko s kim bi mogla da porazgovara. Sada joj, vie

nego svih prethodnih nedelja, nedostaje Patrik Malon i njegov razdragan
duh. On bi znao ta treba initi. On bi znao ta je ispravno. Ali njega nema.
Ona je sama.
Nesrena, Kasi kriom glednu u Izabelu. Ona podie glavu od knjige i
namignu joj. Dok je madam Lefevr oduevljeno govorila o Prustu,
pregrejanom uionicom se irio kuni miris dosade. Napolju je rani jutranji
mraz oiviio golo drvee.
Her tolc? Ne, ne poznaje ga dovoljno dobro. Madam Lefevr? Teko.
Drugi nastavnici? Neki od njih su potpuno zastraujui, nastavnik
prirodnih nauka elnikov je grozomoran. Jedina osoba kod koje bi otrala
sa bilo kojim problemom je Izabela. A ne dolazi u obzir da se njoj poveri,
naravno.
Ser Olrik Mrani? Nikako.
A neko ko ima dovoljno godina i iskustva, ko zna sve to treba znati o
Akademiji? Na primer, madam Azedin? ini se da joj je stara gospoa
naklonjena. I Kasi je naklonjena njoj, takoe, i ima poverenja u nju. Mogla
bi da porazgovara sa madam Azedin.
Na kraju krajeva, toliko toga eli da je pita. Alisina klupa je i dalje
prazna. Iako je jedva poznaje, Kasi je u poslednjih nekoliko nedelja
shvatila kako udi da se Alis vrati na asove. to je ona due odsutna, to je
Kasi uznemirenija. Bar je Riard prestao da se pretvara da je u pitanju
mamurluk.
- Jadnica. - Jue u kafiu samo je slegnuo ramenima i naruio jo jedan
krosan za Kasi. - Ba ju je izmuio taj virus.
- Nego, da li je neko pozvao doktora?
- Naravno. Ali ona je ostala jednako zbunjena kao i svi. Misli da je u
pitanju postvirusni sindrom. Prebrodie Alis to. Treba joj odmor, to je sve. -
Izvio je obrve. - Hajde, curo, ne dozvoli da ti to upropasti apetit.
Barem Mihail evenko izgleda bolje, pomisli Kasi. Mnogo bolje,
zapravo. Ve jutra nakon Kasinog razgovora Mihail je bio jedrog zdravlja,
obrazi su mu bili rumeni i sjajni, a pogled jasan i nestaan. Nije bilo ak ni
naznake njegove udne neopisive ei.
Njegov cimer Saa je, jadniak, bio iznuren. Verovatno je bio budan
cele noi jer je pazio na Mihaila. To je bila misterija o kojoj bi mogla da

94
porazgovara sa Izabelom da ova nije sve vreme priala samo o svom
razgovoru za prijem u Odabrane. Dan nakon Kasinog boravka u salonu
ispod vrata im se pojavila raskona pozivnica. Ista poruka, isto vreme,
drugaiji datum.
- Vidi? Zar nije ovo divno? - ree Izabela, pomalo snudena. - Samo
jedno upranjeno mesto. Znam. - Njeno nestalno raspoloenje se ponovo
promenilo i ona se razdragano nasmeja. - Ali sledei put kad se uprazni
mesto, obe emo biti lanovi Odabranih!
Doavola, pomisli Kasi, nadam se da neemo.
- Vreme, dame i gospodo! - Strog glas madam Lefevr prekinu Kasino
sanjarenje. - Svi ste bili veoma rasejani danas. Molim vas, sutra budite
malo znatieljniji.
Oh Boe, pomisli Kasi, kad biste samo znali...
Dok su izlazili iz uionice, Kasi je morala da zgrabi Izabelinu miicu
kako bi je naterala da uspori.
- Hej, saekaj me!
- Oh, Kasi. Izvini. Uzbuena sam, to je sve! - Bila je poput neotvorene
boce ampanjca, samo to ne zapeni.
- Veeras je.
Oseanje uasa se ugnezdilo u Kasinom stomaku. Naravno da je
razgovor veeras. Znala je ona to. Priunjalo joj se, to je sve, iako je uporno
pokuavala da ne misli o tome.
- Izabela - ree i zaustavi je. - Da li zaista misli da bi se dobro slagala
sa njima?
Zbunjenost prelete preko Izabelinog lepog lica.
- Kasi, da li tebi smeta to sam i ja pozvana na razgovor?
- Ne, ne. Naravno da ne. Drago mi je zbog tebe. Samo...
Kasi shvati da nema ta da kae. Ako nastavi ovako trapavo, samo e
pokvariti prijateljstvo sa Izabelom.
- Samo to ja ne mogu da zamislim nijednu od nas dve meu
Odabranima. - Sabravi se, namignula je Izabeli. - Oni mogu da budu
malo...
- Uobraeni - proaputa Izabela i obe se prigueno zakikotae. - Ne
brini, Kasi. Kada budemo lanovi, a biemo, mi emo to promeniti! Mi emo
biti revolucionarke! Zbog nas e lanstvo u Odabranima biti zabavno!
Otplesala je nekoliko koraka unazad, nasmejala se naglas pa otrala
do stepenica. Kasi je pola za njom, ali utuena.
lanstvo u Odabranima zabavno. Kako da ne.

95
 ***
- Izgleda arobno. - Zadivljena, Kasi bulji u Izabelu.
- Svia ti se? - Izabela se elegantno okrenula ukrug, a svilena valentino
haljina joj zalepra oko kolena.
- Predivna je. Zaista. - Kasi spusti olovku i podie obrvu. - Uopte neu
ni da pitam koliko je kotala. Samo bih se onesvestila i povredila se pri
padu.
- Tako je - ree kroz smeh Izabela. - Ali morala sam da se doteram za
razgovor, zar ne? Razgovarala sam sa tatom danas i on je veoma uzbuen i
jo kae kako moram da ostavim dobar utisak. Insistirao je da izaem
danas popodne i... - Kao i obino, Izabela se pokajala i snudila. Jako se
ugrizla za usnu. - Oh, Kasi, izvini. Uvek lupam gluposti pred tobom. Ja
sam, kako vi ono kaete, suptilna koliko i...
- Buldog? Cigla? - Kasi se nasmeila. - Ne brini, pobogu. Ja nisam
osetljiva kao ti. Prestani da se grize, upropastie ru.
- ta...
- Karmin. Prestani da ga jede.
Izabela se nasmeja, ponovo srena. Zaista, pomisli Kasi, Izabela
raspoloenja menja kao arape.
- Ubeena sam da me nee izabrati ovaj put - pokua Izabela da je
ohrabri, mada ju je izdao irok osmeh. - Sigurna sam da e im se ti najvie
svideti. Kao i meni! Ali uskoro, Kasi, uskoro, kunem ti se, obe emo biti
tamo!
- Naravno da hoemo. - Kasi ustade i vrsto je zagrli, pazei da joj ne
izguva predivnu haljinu. - Izabela?
- Molim? - Izabela zastade kraj otvorenih vrata, eljna da krene.
- Nadam se da e tebe izabrati - slagala je Kasi. - To je sve. Sreno.
***
Ovo nije jedna od onih nepromiljenih odluka. Kasi je planirala ovo
otkako je Izabela dobila pozivnicu. O svemu je razmislila, izvagala sve
rizike, sve vreme znajui da ne sme propustiti takvu zlata vrednu priliku.
Keiko e biti zaokupljena razgovorom. Ona ne voli Izabelu i zato e
hteti da bude tamo kako bi joj se rugala, postavljala joj teka pitanja,
omalovaavala je. Kasin razgovor je trajao satima, ak i kada je polovina
Odabranih otila. Naravno, trajao bi jo znatno due da ih nadobudni
Randit nije prekinuo. Mada, on ne bi imao nikakve zamerke na bogatu
devojku poput Izabele, tako da veeras to nee biti problem. Svi Odabrani
e biti zajedno, zatvoreni sa Izabelom u tekoj atmosferi njihovog salona.

96
 Nema pogodnije prilike da pronjuka. Naravno, i dalje su tu cimeri
Odabranih, cimeri koji e moda biti budni na oprezu u svojim sobama. Svi
sem jednog. Jedan ima hronino bolesnog cimera, koji je verovatno pod
karantinom u sobi za bolesnike...
Stotinu puta je ovo premetnula u glavi. Bie sve u redu.
Onda nema zato da sumnja. Protresla je glavom i gumicom vezala
svoju razuzdanu kosu, a potom se sagnula da zavee pertle na patikama.
Srce joj je tako snano udaralo da jedva die. ega li se toliko plai? Okej,
to to namerava da uradi nije u redu. Nepoteno je i neasno pride. Zbog
toga bi mogli da je izbace iz kole. Ali teko da moe poginuti.
Priberi se, Kasi!
I tad se seti...
Izabela na ukrase za kosu troi jednako mnogo novca kao i na sve
drugo, pomisli Kasi zadovoljno. nale za kosu iz njene male kutije za nakit
od orahovog drveta su skupe, ali jake i savitljive, ukraene malim zlatnim
ljiljanima. Kasi se iskrala iz sobe i prounjala kroz tihe hodnike, nadajui
da nee da upropasti ovu jednu nalu koju je izabrala, ranije je otvarala
brave pomou slabih ica, rafcigera i kreditnih kartica i nikada nita nije
polomila.
Hodala je polako i nezainteresovano pa niko nije ni obratio panju na
nju. Barem zasigurno zna da e Odabrani biti zaokupljeni Izabelinim
razgovorom, a ona sama moe da se neopaeno provue pored obinih
uenika i nastavnika kad god poeli. Jedino se plaila da ne naleti na
portira Marata, ali od njega nije bilo ni traga.
Kasi se lagano doetala do istonog hodnika na drugom spratu. Lako je
pronala Alisinu i Keikinu sobu. Otprilike je znala gde se nalazi, a ba lepo
to su svi imali tablice sa imenima na vratima. Brzo pogledavi levo i
desno, prislonila se na vrata. Nita se ne uje, ni grebanje olovke, ni
utanje asopisa, ni agor sa radija, ak ni puko hrkanje. Ili nema nikog u
sobi ili Alis spava dubokim snom, nesvesna ostatka sveta. Ako Alis zaista
spava, Kasi bi se lako provukla, sasvim dobro ume da se kradom kree iz
sobe u sobu u kojima ljudi spavaju. Barem bi onda znala da je Alis dobro.
Barem bije to ohrabrilo i smirilo.
Ali ako Alis nije tamo... Bilo bi teta da ne pronjuka.
Uzalud je pritiskala kvaku. Zakljuano, ali nije ni oekivala nita
drugo. Rasklopila je Izabelinu nalu i ugurala je u kljuaonicu. Ovo bi
mogla da radi i zatvorenih oiju. Bukvalno. Mogla bi to da radi i naslonjena
na vrata, bezbrino posmatrajui oba kraja hodnika...

97
 Konano, nala se zakai o neto u bravi. Jo jedno pomeranje
napred-nazad, jo jedno guranje nale i okretanje prstima i brava popusti
uz prigueno zvec. Kasi zadra dah jedan dug i bolan trenutak, ali iz sobe
se i dalje nita ne uje. Ponovo je probala da spusti kvaku i ova tiho
popusti, a vrata se irom otvorie.
Iako je svetlo u sobi bilo prigueno i dopiralo od samo jedne lampe sa
ruiastim abaurom, Kasi je odmah uoila Alis kako lei na krevetu,
otkrivena, u beloj pamunoj pidami sa ukrasnim vezom i irokog kroja,
predivno istu i oigledno skupocenu. Sigurno je nije nosila sve vreme dok
je bila bolesna. Alis je leala na boku, okrenuta prema vratima, a kosa joj je
raupano padala na vrat i preko ela. Jedna ruka joj je oklembeena pred
grudima, a jedna noga isturena napred, kao da je onesveena.
Kasi je sve to spazila u jednom trenu, i to sasvim jasno. A primetila je i
da su Alisine oi otvorene. Iznenaena, Kasi promrmlja nekakav izgovor,
ali Alis se nije ni pomerila. Pogled joj je bio toliko prazan da je na jedan
grozan trenutak Kasi pomislila da je mrtva. Potom se zaulo plitko i
slabano disanje.
- Keiko? - promumlala je Alis. - Jesi li to ti?
Kasi brzo i tiho zatvori vrata.
- Keiko, molim te, nemoj. - Iako je Alis priala nerazgovetno, Kasi zau
suze koje ova nije imala snage da ispusti. - Molim te, ne ponovo. Dosta je
bilo. Molim te.
Iako zna da ne bi trebalo da razgovara sa njom, Kasi nije mogla da se
uzdri videvi koliko Alis oajno izgleda.
- Alis, Alis, u redu je. - Zatim unu pored kreveta i uhvatila Alisinu
mlitavu ruku.
- Keiko?
- Ne. To sam ja, Kasi Bel. Alis?
Ali ova je, izgleda, nije ula.
- Molim te, nemoj...
- Alis - Kasi joj doapnu. - Alis, moram da ti pomognem. Ne znam kako.
ta da radim? Koga da zovem? Alis, molim te. Probudi se. Sluaj.
Unezvereno se osvrnula po sobi. Na nonom stoiu pored kreveta je
mobilni telefon. Kasi ga otvori i pogleda adresar. Ebi. Baka Kolet. Dek.
Keiko. Mama...
Mama? ta bi mogla da kae Alisinoj mami? Da li ona uopte moe da
ima predstavu o tome ta joj pria? Da li bi je ona uopte shvatila ozbiljno?
Niko ne veruje Kasandri. Niko joj nikada nije verovao. Kasi beznadeno

98
shvati da ne zna kako se majke ponaaju u ovakvim situacijama.
Nadzornici prihvatilita se ne raunaju. Barem ne oni koje je ona upoznala.
Odjednom joj je dolo da zaplae. Da li zbog samosaaljenja, zapitala
se prezrivo. Ili je to zbog Alis, koja tako alosno lei tu i jedva govori, ali
ipak preklinje... Kasi je zurila u re Mama ispisanu na ekranu telefona i
prstom prevlaila preko tastature.
Kvaka vrata se zatrese. U ve otvorenoj bravi zazvecka klju.
Kasi se okrenu u mestu. Spolja se zauo glas, razmenjivanje
nestrpljivih utivih fraza u hodniku. Kasi nije razaznala rei, ali bi glas
prepoznala i u snu.
Keiko.

99
 min
@
15.

- Evo o emu se radi.

Keiko je sela na ivicu kreveta. Stala je da odsutno masira Alisine
mlitave prste, kao da hoe trljanjem da ih zagreje. ak i ona sama izgleda...
uasno. Skoro jednako loe kao i Alis: bleda je, mrava, iscrpljena. Pognuta
je, kao neka starica. Mirie na neto to Kasi ne moe da prepozna.
- Ja se razvijam. Gladna sam. Naglo rastem, ta da ti kaem - ree
Keiko i surovo se zakikota. - Treba mi, ali nee trajati jo dugo, obeavam.
Pitala sam jednog od stareina. Uskoro e biti gotovo i bie ti bolje. Ti se
ak ovoga nee ni seati. Zato morate da pijete.
Uasnuta i istovremeno zadivljena, Kasi posmatra iz tame kupatila.
Vrata su blago odkrinuta, nije se usudila da ih zatvori kad je Keiko ula
kako reza ne bi kljocnula. Sada se plai da e je odati bolno udaranje srca
u grudima i kucanje krvi u uima. Stajala je u kadi, naslonjena na zidne
ploice, nespretno sakrivena samo providnim staklenim vratima tu-
-kabine. Ne panii, rekla je sebi. Ostani mirna i ona e otii.
Samo da joj se ne pripiki...
Alis je prestala da se buni, i dalje na boku, skvrena. Meutim, Keiko
je uhvati za rame i lako je prevrnu na lea. Alis se zagleda u plafon preko
Keikinog ramena, tresui se od uasa.
- Hajde, --. Bie sve okej. Znam da si sada malaksala, ali ser Olrik
mi je rekao da si ti veoma jaka. Bie ti dobro.
Keiko se zatim sagnula i poljubila je.
Kasi se razrogaila. Ko bi ovo oekivao? No, dobro, kako ono Pariani
kau? Chacun son got, o ukusima ne vredi raspravljati... Mada joj se
uinilo da je Keiko bacila oko na Perija Hatona.
Alis uopte niim nije uzvratila na ovaj poljubac. Sada se ve cela
estoko tresla. Zanemarivi nelagodnost zbog onoga to je videla, Kasi se
namrti. Keikin poljubac nije bio nean, priljubila je svoje usne na Alisine i
ustro ih usisala kao kakav pobesneli usisiva. Alisina bosa stopala se
cimnue. Vene na nogama bile su joj izraene i ljubiaste, poput tankih
ica, kao da pokuavaju da joj probiju kroz kou. Isto je i sa rukom, kojom
uzalud mlatara pored Keiko. Kad se Keiko odmakla da udahne, Kasi jasno
vide Alisino lice, i ono je bilo isprepletano venama, koje su pod koom
belom kao sir kucale i pulsirale ka usnama. Na slepoonicama su joj se
suile suze, kao da ih je sve istroila.

100
 Keiko naglo okrenu glavu, kao da je ula neto. Sada je izgledala
mnogo bolje, koa joj je meka i zanosna, kosa sjajna, usne vlane.
- U redu je - smirivala je Alis, gladei joj obrve. - Alis, ja sam veta. Ne
greim tek tako. Marljivo sam vebala. Neu te povrediti. Nee imati
trajne posledice.
Alis se nije ni pomerila kad se Keiko jo jednom sagnula ka njoj.
Kasi se s olakanjem oslonila na hladne ploice, da nije njih, verovatno
bi pala jer su joj se noge tresle. Nabila se u ugao, ne skidajui pogled s dveju
devojaka u susednoj prostoriji. Keiko ponovo usisa Alisine usne, ali ovoga
puta na svega nekoliko sekundi. Zatim joj se telo ukrutilo i steglo, podigla
je glavu i protresla je da skloni bletavu crnu kosu sa oiju.
Zapiljila se u noni ormari kraj kreveta, tamo gde je ranije bio Alisin
telefon, a gde sada lei Izabelina zlatna nala za kosu.
Oh, doavola.
Vrata se otvorie uz tresak i Keiko jurnu ka Kasi kao divlja zver. Neto
joj zasvetluca u pesnici. Dugako, zakrivljeno, bledo. Otrica.
Kasi snano udari Keiko vratima tu-kabine. Besno viui, Keiko se
zateturala i proklizala po podnim ploicama. Kasi je ponovo tresnu vratima
u glavu, pa uz prtanje stakla iskoi iz kade i jurnu napolje. Keiko je potom
snano zgrabi za lanak. Kasi se guila od straha. Keiko zagreba po
ploicama u pokuaju da dograbi no koji joj je maloas ispao iz ake.
Razjareno mlatarajui Alisinim telefonom, Kasi je udarala Keikine
prste sve dok je ova nije pustila, uz ivotinjski vrisak. Kasi pogodi Keiko
telefonom u glavu i potra. Zalupila je vrata za sobom, ali gotovo istog
trena zau kako se ona opet otvaraju.
Bei, Kasi, bei. Samo bei.
U predsoblju nema ive due. Pa naravno. Pojurila je ka stepenicama.
Pala je no. Zidni svenjaci sijaju. Koliko dugo je kriom posmatrala Alis?
Suvie dugo. Iza nje se uju hitri koraci, sve blii i blii.
Kasi zgrabi teku kamenu statuu konja sa mermernog postolja pa se
okrenu i baci na Keiko, ali ova se samo zaustavila, podigla ruku i odbila
skulpturu kao da je oblutak. Iako je Keikin osmeh bio zloban i uasan,
Kasin pogled su privukle Japankine oi. Vie nije bilo prelepih tamnih
duica na bistrim beonjaama, oi su joj cele bile krvavocrvene. Keiko
zarea pa prebaci no iz jedne ruke u drugu i zamahnu. Kasi se izmaknu i
sjuri se niz stepenice. I opet se za njom zaue koraci, sada u trku. Dahui,
Kasi zau tiho likovanje, skoro pored svog uveta. Preskoila je ogradu
stepenita, nezgodno se doekala na spratu nie i nastavila da bei.

101
 Ne daj da te uhvati.
Preskoila je i poslednju ogradu i doekala se na noge u glavnom
predvorju. Plua je bole, miii su joj ukoeni od straha. Nije dovoljno brza.
Pridravajui se o mermernu ruku okrenula se u mestu i sakrila ispod
statue, u dubokoj senci. Kasandra i Klitemnestra. Ba prikladno. Sada
zaista oseam miris krvi.
Neto elegantno pade na ploice u hodniku.
Kasi se tresla i duboko disala. Mora ostati mirna, sasvim nepomina.
Ali iz grla joj neto piti: strah. Keiko se vie ne smeje. Obazriva i
samouverena, prebacuje no iz ruke u ruku. Otrica zlokobno svetluca, ali
Kasinu panju privukla je drka, uinilo joj se da se metal pomera u
Keikinim prstima, da se koprca, migolji i trai krv. Iako pretrnula od
straha, Kasi je zadivljena ovime.
Stojei savreno mirno, Keiko podie glavu i oprezno omirisa vazduh.
Nasmeila se. Lagano je prila statui i pogladila istu onu mermenu ruku
koju je Kasi bila dotakla. Gledajui Keiko kako zakorauje dublje u mrak,
Kasi je ula njen nestrpljiv dah i osetila miris njenog skupog parfema. Onaj
muan samrtniki vonj je nestao.
Kasi zatvori oi oekujui stisak snane pesnice i ubod otrice. Samo
da ne boli. Ne mnogo. Jae je zamurila kako bi zaustavila suze. Meutim,
Keiko utom vrisnu i Kasi naglo otvori oi. Ovo nije bio pobedniki vrisak,
ve gnevan i zbunjen jauk. Keiko se zateturala unazad i umalo pala kad ju
je neija aka vrsto zgrabila i povukla za kosu. Tek posle nekoliko
trenutaka Kasi je, potpuno zbunjena, razaznala osobu iza Keiko.
Dejk Donson.
Dok se Kasi izvlaila iz senke, on je gurnuo Keiko u stranu, a zatim
zgrabio Kasinu aku.
- Hajde!
- Stani! - Kasi se okrenu u mestu. Keiko je ve bila na nogama. - Dejk!
Dahui, Dejk podie ruku da se zatiti od Keikinog napada. Kasi se
sagnula pa zamahnula nogom. Promaaj.
Ponovo je pokuala, bacila se na Keiko i zgrabila je, ali ju je ova otresla
kao muvu i ona svom teinom pade na pod. Boe, Keiko je ba snana.
Oamuena, trapavo se pridigla i videla kako se Keiko i Dejk bore
prsa u prsa. Dejk se borio da skloni otricu noa sa svog vrata. Iako je i on
veoma jak, Keiko je uspela da mu vrh noa prisloni na kou. Usne su joj se
razvukle u jeziv i odluan kez.
Kasi je jo jednom zaskoi i posegnu joj za kosom. Keiko jauknu poput

102
make i zagreba. Tada Dejk iskoristi priliku i svom silinom joj tresnu
ruku o statuu te Keiko ispusti no. Seivo zaklopara i zavrte se na podu.
Sve troje istovremeno pohrlie da ga ugrabe. Dejk nespretno ramenom
udari u Keiko i obori je, a Kasi slete stomakom na podu, samo nekoliko
centimetara dalje od noa.
Neveto je zagrabila za drkom, klizavom od znoja, i kada ju je
konano uzela u aku, ova joj se savreno smesti u dlan. Kao hipnotisana,
na trenutak je zblanuto piljila u njega; Dejkovo vikanje je povrati.
Okrenula se na lea i videla da joj se Keiko pribliava. Nagonski i bez
razmiljanja, ispruila je no ispred sebe ba kad je Dejk utnuo Keiko
meu lopatice. Ona tad polete napred i pade na Kasi, udarivi je glavom u
grudni ko toliko snano da joj je izbila sav vazduh iz plua.
Sluena od straha, Kasi zaboravi na no i ispusti ga da bi se
izbezumljeno izbatrgala pod Japankinom teinom. Borei se za dah,
odgurnula ju je pa se doekala na noge i okrenula da se spremno doeka
sledei napad.
Ali napada nije bilo.
Pokuavajui da se pridigne, proklizavajui, Keiko se okliznula i pala.
Zatim se malo sabrala i pridigla se na sve etiri. Tiina je bila neizmerna.
Dejk je pomogao Kasi da se pridigne na noge, ali ni on ni ona nisu bili
sposobni da potre.
Keiko je zabacila glavu pod neprirodnim uglom i Kasi pretrnu od uasa
ugledavi drku noa. Otrica se nije videla , cela je bila zabijena u Keikino
grlo. Lepota i ivost koje je Keiko isisala iz Alise brzo su nestajale. Usne se
su joj se stanjile i razvukle u kez. Koulja joj se pretvorila u rite i potpuno
se raspala, a Kasi je na trenutak uspela da vidi etiketu pre nego to se i ona
rasprila u prah. Koa joj se osuila i smeurala, a oi joj se zacrvenee u
samrtnom gnevu.
I tad Kasi spazi beleg na Keikinoj lopatici. Mnotvo isprepletanih
linija to ine aru s pet centimetara u preniku. To nije bio ig, nije ni
tetovaa. Linije su bile zaslepljujue, bele od usijanja.
Keiko se mai za no, oajniki pokuavajui da ga izvue iz svog
gotovo raspalog tela. ake su joj bile kvrgave, poput kandi, a nokti uti i
otri. Dejk je tako jako stegao Kasinu ruku da joj je zamalo zaustavio
protok krvi. Kad se zgrena sruila na pod, kosa joj otpadala u suvim
pramenovima i uvijala se na podu, Keiko jo jednom slabano zgrabi drku
noa. Otrica se pomerila, ali nije iscurelo nimalo krvi, ve samo jedan
traak svetlosti, koji se odmah rasprio u vazduhu. Beleg na njenom

103
ramenu se utulio kao svea. Otegnuto sikui, Keiko se skvri i umre. Kasi
jo jednom pogleda u njene oi, ali njih vie nije bilo.
Kao da je prola itava venost pre nego to je ponovo ula Dejka kako
die. Neobuzdano se tresao. Njoj je bilo jezivo hladno. Keikino smeurano
lice bez oiju i dalje ih gleda.
Dejk opsova.
- To nije, nije ono to je ubilo... - Celo telo mu se divlje streslo.
Odjednom su shvatili ta se desilo.
- Moramo da beimo. Hajde!- rekla je Kasi, hladna i smirena, i odvukla
ga od Keikinog lea.
- ekaj.
Dejk je bio iznuren, ali je bar drhtanje prestalo i sada je i on hladan i
odluan. Nakratko je razmislio, a onda se sagnuo do stvora i izvukao no.
Otrica je bila suva i pranjava. Ubacio je no pod koulju.
- Sada moemo.

104
 16.

- Stani - proaptao je Dejk. - Pogledaj.

Zaustavili su se na poslednjem spratu, odmaralitu s pogledom na
glavno predvorje i provirili preko pozlaene ograde stepenita.
Keiko je i dalje bila tamo, samo rasturena gomila praha na
svetlucavim mermernim ploicama. Sada je nad njenim leom stajao neko,
zamiljen. Iako je bilo teko razaznati u mraku ko je to, naroito jer pod
ovim uglom izgleda nie, Kasi je bila sigurna daje to Marat. Vratar je drao
mobilni telefon uz uvo, a neka veoma bleda tkanina mu je visila preko
ruke. Razgovarajui neujno s nekim, osvrnuo se po predvorju, a potom
podigao svoju runu glavu ka senkama glavnog stepenita. Kasi se hitro
povue unazad i povue Dejka sa sobom.
Utom se upalie se svetla, otvorie se vrata, i zaue se neiji glasovi.
Uprkos opasnosti, Kasi i Dejk bacie jo jedan pogled preko ograde i
spazie beli blesak u tami. U tiini su razmenili poglede. Marat je brzo
prebacio laneni arav preko Keiko.
Kasi se stresla.
- Hajdemo.
***
- Gde si ti bila? - Izabela poskoi kad je Kasi uvukla Dejka u sobu i
zatvorila vrata. - ta se deava? Zabrinula sam se. ta se deava, Kasi?
Dejk?
Kasi protrlja elo. Silovito je zatreptala kako bi zaustavila suze. Sada
nije povoljan trenutak da poklekne.
- Izabela! Tvoj razgovor sa Odabranima. Kako je prolo?
- Bilo je u redu. Sasvim u redu - ree Izabela. - Popili smo po pie, bili
su drueljubivi. Razgovarali smo. Zaboga, Kasi, ta...
- Koliko dugo si bila tamo? - prekinu je Kasi. - Koliko je trajao
razgovor?
Izabela je zbunjena.
- Jedan sat, moda dva? Nisam ni primetila koliko je vreme brzo
proteklo. Ali onda se neto desilo, ba maloas, i poslali su me u sobu. -
Zastala je. - Pa sam se vratila ovde, Kasi, i videla da te nema. Hoe li mi
sada rei ta se deava?
- Keiko je mrtva - izlanuo se odmah Dejk.
To je utialo ak i Izabelu, mada samo na trenutak.

105
 - Mrtva? Kako to misli mrtva?
- A ta ti misli? - planu Dejk. Bio je bled.
Kasi ga uhvati za miicu da ga upozori.
- Ovaj, nesreni sluaj. Teko je objasniti...
Izabela preklopi usta akom, a onda dlan spusti na grlo i proguta
knedlu.
- Pokuaj da mi objasni.
- Mi nismo hteli... ja nisam... Sluaj, ona je pokuala da ubije Kasi! -
Dejk na tren spusti glavu meu ake. - Kasi, ta se desilo pre nego to sam
se ja pojavio?
Kasi zinu da odgovori, oklevajui naas. Sve ovo lii na ludu nonu
moru i moda ak ni ona sama ne bi poverovala u ovu priu im bije
ispriala naglas. Ali Dejk je bio bled i zanemeo, a Izabela ljuta i radoznala.
Kasi duboko udahnu.
- Bila sam otila u Keikinu sobu. Obila sam vrata...
- ta si uradila? - prasnu Dejk.
- Htela sam da saznam vie o Odabranima. Htela sam da vidim da li
ima neto zapisano, nekakvi papiri. A i bila sam zabrinuta zbog Alis. - Kasi
prkosno napui usta. - Pretpostavljam da bi ti uradio isto to. Gospodine
Meseare.
- Oh, sigurno bih da sam imao hrabrosti. Pokuavao sam da uem u
salon, ali nikada u njihove sobe. Zna li ti koliko je to bilo opasno?
- Oh, da. Sada znam. Keiko je jela Alis.
- Molim! - zacvile Izabela. - Kasi!
- Ne alim se, kunem se. Keiko je ula u sobu pa sam morala da se
sakrijem i kriom sam posmatrala. Ona je... kao da joj je Alis bila hrana,
tako neto.
- Kao vampir? - upita Izabela zgroeno. - To je udno. Neka deca vide
takvo neto na internetu i odmah...
- Ne - rekla je Kasi nestrpljivo. - Mislim, hranila se njenom energijom.
Isisala ju je iz nje. Videla sam ih obe i kunem se da se nisu igrale. To nije
bila nikakva igra. Keiko je zapravo isisavala ivot iz Alis. Nije bilo krvi,
nita takvo... Samo... njen ivot. I onda me je primetila. I onda... - Kasi
teko proguta pljuvaku - onda me je pojurila. Sa tim noem.
Izabela ju je bledo gledala.
- Kojim noem?
Dejk zavue ruku pod koulju.
- Ovaj no...

106
 Neko snano zalupa na vrata. Njih troje se zgledae, sleeni.
- Dejk - apue Izabela. - Dejk mora da se sakrije. Odmah.
- Kasi Bel! Znam da si tu unutra. Otvaraj ova vrata. uje li me?
Kasi promrmlja psovku.
Katerina.
- Kupatilo - proapta Izabela i zgrabi Dejka za ruku.
Kasi nije imala vremena za ubeivanje, da objasni kako kupatilo nije
dobro skrovite. im je Dejk uao u unutra i pustio vodu, Kasi zalupi
vrata i dade Izabeli znak glavom. Ona duboko udahnu i irom otvorila
vrata sobe, koja se sada ve tresla pod upornim udarcima pesnice.
Stojei u dovratku, kiptei od besa, Katerina je izgledala kao tinjajui
led. Deluje jo via, pomisli Kasi, a ni trunku panje nije obratila na
Izabelu. Nije skidala pogled sa Kasi.
- Gde si ti sve ovo vreme? - sike ona.
- Tano tako. Ne zna gde sam bila. - Kasi joj s prazno osmehnula. -
Bolje bi ti bilo da me ne aka.
- Ne mudruj, gospoice stipendistkinjo. ta si radila veeras? Gde si
bila?
Izabela prekrsti ruke i zapilji se u Katerinu.
- Kasi se uopte ne osea dobro. Boli je stomak. - Utom se zau voda u
vodokotliu i Izabela nakrivi glavu.
Kasi se namrti.
- Zaboga, da. Ne znam ko je pravio one palainke za veeru, ali...
- Nisam glupa, ne lai! - prasnu Katerina, teko diui.
A zato ne bih lagala? Ovu misao Kasi zadra za sebe, a naglas
izgovori:
- Naravno da neu. - Uhvatila se za stomak i napravila grimasu. - Evo
ga opet.
- Kasi, draga. - Pogledavi je samilosno, Izabela stavila ruku preko
njenih ramena. - Da odem po medicinsku sestru?
- Ne, biu dobro, ja... - Zastao joj je dah. - O-o-o-o-h!
krguui, Katerina nesigurno pogleda jednu pa drugu.
Oigledno se gadi ljudske slabosti.
- Budem li ula - prosikta ona - budem li ikada ula da si veeras videla
neto to nije trebalo da vidi, Kasi... Nee se dobro provesti. Da li si
razumela?
- Aha. Ali ta to ne bi trebalo da vidim? - Upita Kasi pa jo jednom
odglumi bol zbog izmiljenog gra u stomaku.

107
 - Mislim da zna, bitango mala. - Katerinina usna se iskrivi. - Ista si
kao kao ona bedna, neprestano nasmejana budala Dejk Donson, uvek
gura nos gde mu nije mesto. Pazi ta eli, stipendistkinjo, moda ti se
elje jednog dana i ostvare. - Zlobno joj se osmehnula. - A onda e zaaliti.
Jako e zaaliti, ali prekasno.
- Jako mi je ao i sada, ali morae da me izvini. - Kasi stavi jednu
aku na kvaku, a drugu preko usta.
- Nemoj sluajno pomisliti da sam budala - izgovori Katerina i polako
se odmaknu od Kasi. - Ako si imala ikakve veze sa onim to se desilo Keiko
veeras, obeavam ti da e platiti. Da li si razumela?
- Ne. - Kasi odkrinu vrata kupatila, i dalje hladno gledajui Katerinu.
- ta je s Keiko?
Zgroena, Katerina izae iz sobe i zalupi vrata.
Kasi se elom nasloni na dovratak. Sada bi trebalo da se kikou.
Trebalo bi da budu ponosne to su nadmudrile Katerinu. Setivi se Keiko,
Kasi vie nije bilo do smejanja, kao ni Izabeli, oigledno. I sama tuna, Kasi
vide da je Izabela briznula u pla.
- Izabela - ree Kasi krei svoje hladne prste. - Zaista mi je ao.
Kunem ti se da je u pitanju nesreni sluaj. Zaista mi je ao to se to
dogodilo, ali ona je mene napala i da Dejk nije...
- Nije meni ao Keiko - besno procedi Izabela kroz suze. - Ona je
pokuala da te ubije! Oh, Kasi, a ta bi bilo da te je ubila?
- Ali nije. - Dejk se pojavi iz mraka kupatila. I dalje drhtei, namestio
se uz vrata i zapiljio u prazan prstor gde je maloas Katerina stajala.
- Zahvaljujui tebi - naglasila je Kasi.
- Svakako. Moda nisam ba potpuna bedna, nesprestano nasmejana
budala, hm? - Prekrstio je ruke.
- Oh, Dejk. - Izabela zagrli samu sebe, zabijajui prste u ruke,
uzdravajui se tako da ne zagrli njega. - ao mi je. Zaista mi je ao. Tako
mi je ao to si to uo.
I zaista joj je ao, pomislila je Kasi, kojoj je sve ovo zanimljivo i dirljivo.
Nean junjaki cvet brine zbog njegovih oseanja. Izabela se ba
zatreskala.
- Sve je okej. - Dejk slegnu ramenima. - Izgleda da sam bivao naivan,
zar ne?
- To je zato to si dobar - bila je nepopustljiva Izabela. - Ti nisi kao ona!
Ti ne bi mogao ni da sanja da neko moe biti tako svirep i nevaspitan... i
takav spletkaro. Ti nisi takav!

108
 - Hvala, Izabela. - Slabano joj se osmehnuo i slegnuo ramenima. - Ali
mislim da sam moda samo glup. Zna? Mislim, razmiljam...
- Ne! - uzviknu Izabela preplaeno. - Nemoj govori tako o sebi.
Opa! Ovo je bilo odlino!
- Ovaj - podrugljivo e Kasi. - Da li biste mogli da prekinete na
trenutak?
- Okej - osmehnu se Dejk.
Kasi duboko udahnu.
- Koju igru igra, Dejk Donsone?
On opsova pa protrlja slepoonice.
- Hou da kaem - nastavlja Kasi - izgleda da svi ovde igraju neku igru.
Ali rekla bih da ti bar, iako zaista ima nevolje sa mesearenjem, nema
loe namere. Jesam li u pravu? - Zagrizla je usnu.
Dejk sede na pod i sklopi ake iza glave. Malo e outao pa progovorio:
- Neto nije u redu u ovoj koli.
Kasi prezrivo zafrkta.
- To sam i sama shvatila.
- Dejk. - Izabela ljosnu na svoj krevet i nagnu se ka njemu, zabrinuta.
- To je zbog Desike, zar ne?
On nevoljno klimnu glavom.
- O emu se radi? Dejk?
- Moram da saznam koju je ubio. ta ju je ubilo. - Uutao je na
trenutak. - U redu? Moram da znam.
Tiina je bila tako zaguljiva da je Kasi poelela da irom otvori prozor
i propusti malo nonog zraka.
- Dejk - rekla je Izabela neno. - Znam koliko si bio uznemiren, koliko
jesi uznemiren, ali to nije bilo... - Duboko je udahnula i proaptala - Moda
je to bio nesreni sluaj.
- Ne, to nije bio nesreni sluaj. Neko ju je ubio - rekao je i strogo
pogledao u Kasi. - Nju je neto ubilo.
- Ali ti ne moe sam da...
- Pa ko e onda? Ser Olrik Mrani? Policija? Policiju u Kambodi nije
bilo briga. Nikoga nije briga ni sada. Ona je bila samo stipendistkinja, zar
ne?
Kasi se stresla.
- Osim toga, Des nije bila prva - dodao je.
- To je zbog zlehude sree ove kole - ubacila se Izabela. - Baksuzluk.
Tako bar kau.

109
 - I to kakav baksuzluk.
-I ser Olrik..
- uj, ne moe njega da okrivi. On je bio strano uznemiren kada se
to dogodilo. I tebi je dao stipendiju, Dejk. U znak seanja na nju.
- Misli, da bi uutkao moju porodicu. Da bi se ispravila teta u
odnosima s javnou. Mama je moda pala na njegovo dobroinstvo, ali ja
svakako nisam. Ja sam prihvatio stipendiju kako bih saznao ta se desilo
sa Des.
- Pa ta si uspeo da sazna? - upita Kasi.
- Ne mnogo toga - ree Dejk ogoreno. - Ima neke veze s Odabranima,
to je sve to znam. Jedan od njih ju je ubio, a mislim da znam ko. Sad to
treba da dokaem, to je sve.
- Ako dokae ubistvo - rekla je Izabela - ako se prouje da je uenik
ubijen i da je to bilo zatakano, to e biti kraj Akademije.
- Aha. - Dejk je slegnuo ramenima. - Ako emo iskreno, ja elim da
zatvore ovo mesto. Zato i ne oekujem da ti se dopadne to to radim. Samo,
molim te, nemoj rei nikom.
Izabela ustade.
- Hej, zar misli da sam ja neka razmaena bogataica? Da kaem
nekom, zaista! Dejk Donsone, zasluio si amar.
- Pa, ja...
- Misli da e zbog mene slast otii u propast?
- Kae se mast - dodade Kasi odsutno.
- Da, da. Misli da bih ti pokvarila planove zato to volim kolu? Mnogo
vie sam volela Desiku. Ako ju je neko ubio, onda elim da on, ona, oni,
plate. Dejk, ako misli da se ovde neto loe deava, i ako misli da je neko
u Akademiji odgovoran za ono to se dogodilo Des, onda je to i moja briga.
Zamiljen, Dejk odgovori:
- ekaj, ekaj...
- Umukni - odbrusila je. - Tupavi Ameru, kako si samo ohol. Nemoj biti
izolacionista. Mi emo ti pomoi. Zar ne, Kasi?
- Oh, da. - Kasi mu se nasmeila. - Ona je u pravu, zna.
- Ja sam uvek u pravu - zafrkta Izabela.
Kasi je munu u rebra.
- to nas je vie, to bolje. To je bar jasno, zar ne? Trostruko bolje. A
posle svega to sam videla veeras, Dejk - zadrhta - mislim da ti je pomo
preko potrebna.
-A ja sam zaista mala princeza sa bogatim tatom i dobrim vezama.

110
 Dejk mahnito zagrize zglavak prsta.
- Moglo bi da bude opasno.
- Opasnost - Izabela zabaci kosu - to je moje drugo ime.
- Okej, okej! - Dejk se gromko nasmejao. - Zna ta? Drago mi je da
sam naleteo na tebe veeras, Kasi.
- Nije ti ni izbliza drago kao meni - rekla je umorno. - Dejk, na koga ti
sumnja?
- Ne znam. Ne mogu nita da dokaem, ne zasigurno. Ali Randit je
znao gde je ona bila te noi.
Kasi oseti grenje u stomaku.
- Znao je? Jesi li siguran?
- Da. A Randit i Des su... Pa, bilo je neto izmeu njih. Moda su se
posvaali, moda se njoj svideo neko drugi pa je on bio ljubomoran... Ne
znam. To je najverovatnije objanjenje, zar ne? Pokuao sam da ga
zamolim da objasni, ali on ne eli o tome da razgovara. Nee da razgovara
ni o Odabranima. On neto krije. Moda je samo bolestan.
Kasi pomisli kako e se i ona sama razboleti.
- Ali ta podrazumeva po tim da je znao gde je ona bila?
Dejk se uozbilji.
- Zato to ju je on pronaao. Randit je pronaao Desino telo.

111
 17.

- Tako me grize savest. Da nisam bila bolesna, ko zna ta bi se desilo?

Moda bih primetila da neto nije u redu. Moda sam mogla nekako da joj
pomognem.
Kasi je prepoznala tugaljiv engleski naglasak. Ukopala se u mestu
ispred table za obavetenja i brzo se okrenula. Glasovi su bili tik iza ugla,
pribliavali se kroz ulazno predvorje.
- Ti nisi kriva ni za ta, Alis - progovori druga devojka sa blagim
naglaskom. Ajia?
- Ne bih rekla. Da uradi neto tako strano... Mora da je bila oajna,
trebalo je da primetim. Neko joj je za dorukom rekao da izgleda grozno, da
uopte ne lii na sebe. Oh, trebalo je da primetim...
- Hajde, de. - Da, pomisli Kasi, ovo je sigurno Ajia. - Takve misli i
oseanja ljudi najee zadre za sebe, a Keiko je verovatno bila vrlo
odluna. Da skoi sa sprata! Molim te, Alis. Ti tu nisi mogla nikako da
pomogne.
Kad su se Ajia i Alis pojavile iza ugla, Kasi se zapiljila u obavetenje o
boinom balu. Ajia se zaustavila i uhvatila Kasi za ruku.
- Kasi, zdravo! - rekla je smeei se.
- Oh, zdravo, Ajia! Neto sam se zamislila. - Oh, Boe, pomislila je
Kasi, nije ba ubedljiva. - Zdravo, Alis. - Progutala je knedlu. - Kako si?
- Dobro, valjda - ree Alis, gutajui suze, zbunjena i pomalo uplaena. -
U stvari, ne. Grozno se oseam. Samo elim da idem na asove.
- Zar ba danas... Jesi li sigurna da je to mudro?
- Moram neto da radim. Mnogo sam propustila, to e mi malo skrenuti
misli.
Ajia odmahnu glavom.
- Mislim da danas nee biti nastave, Alis. Ali bolje je da mi ipak
stignemo na vreme. Hajde, Kasi.
Kasi krenu sa njima.
- Mnogo sam tuna zbog Keiko.
- I ja - ree Alis i suze joj kliznue niz obraze.
Doavola, pomisli Kasi, sva zbunjena. Alis se, oigledno, uopte ne sea
ta je Keiko sino pokuala da joj uradi.
- Ali bolje ti je? Sigurno? Mislim, preleala si...
- Mononukleozu. - Alis izduva nos. - Nije moglo da me snae u gorem

112
trenutku, zar ne? A sve vreme mi samo govore kako se mamica zabrinula
za mene. Kako je tatica unajmio privatnog nastavnika da mi pomogne da
nadoknadim gradivo tokom raspusta. Zovu telefonom od pola est jutros, i
ba ih briga za Keiko. Samo ih ja zanimam. Da li sam ja dobro. A jadna
Keiko... - Alis preklopi usta akom.
Kasi zbunjeno pogleda Ajiu, koja stade da tei Alis.
- Pa, dobro. Verovatno nisu jo sve shvatili. A i dalje e se brinuti za
tebe.
- Kako da ne. Mama je morala da ode u banju na nedelju dana. Da se
smiri, zna?
Ajia je bez rei posmatrala kako Kasi uvodi Alis u her tolcovu
uionicu.
- I tebi bi dobro dolo sedam dana u nekoj banji. Hajde, sedni, Alis.
Ajia se nije alila, pomisli Kasi sedajui pored Izabele. Alis i dalje
izgleda loe, kost i koa, bleda i umorna, mada ni izbliza krhka kao jue.
Poela je da se oporavlja im je Keiko umrla. Razumljivo je zato mora da
se vrati svakodnevnom ivotu, zato je morala da izae iz sobe. Kasi to
razume verovatno bolje nago sama Alis. Mononukleoza i navodno
ci-merkino samoubistvo nisu jedino od ega treba da pobegne.
Her tolc se nakalja kako bi utiao prigueni agor i bez ustruavanja
poinje.
- Svi ste ve uli za stranu tragediju koja se dogodila sino. - I on je
bled, iscrpljen i zbunjen. - Kao to ste mogli i da pretpostavite, danas i
sutra nee biti nastave.
Svi su sluali u tiini, ak i Odabrani. Kasi je primetila da Randit nije
tu. Ponovo? A osim njega i Katerina. Kasi se zagleda kroz prozor i her
tolcov glas se pretvori u um. Ne moe da se usredsredi, suvie je pitanja i
razgovora kojih se sada prisea u pokuaju da ih uklopi.
Na primer, zato je Randit tako poseban? On se ponaa kao da je
kola njegova svojina, ak i vie od ostalih Odabranih, kao da je nastava
namenjena obinim smrtnicima. Nekako se ne uklapa da bi mu Desika
bila devojka. Ako je iole liila na Dejka, ona i Randit nikako ne bi mogli
da budu zajedno. To bi bilo jednako neobino kao pomisao na Kasi i
Randita...
Trnci joj se sustie niz lea. Ona lii na Des. Svi tako kau.
Ta oseanja koja izaziva u meni... To je neprihvatljivo, Kasandra.
ta je to trebalo da znai? To je neprihvatljivo jer je on bio zaljubljen u
Des? Ili zato to ju je on ubio?

113
 Randit ju je upozorio da ih se kloni. On nije eleo da Kasi pristupi
Odabranima ak i poto je drska Katerina popustila. Zbog ega mu se ona
toliko ne dopada? Gria savesti?
Desi je te kobne noi bila otila do Angkor Vata i tada je poslednji put
viena iva. Kako li se oseala, sama i uplaena u mraku dungle? Da uje
meke korake, prikradanje ubice kroz mrak...
On je naao Desino telo.
-...i svima e nam nedostajati.
Kasi se trgla. Tek posle jednog trena je shvatila da to her tolc govori o
Keiko.
- Boini bal nee biti otkazan, ali e poeti minutom utanja. Ser Olrik
me je zamolio da vas obavestim kako e na poetku drugog polugodita biti
prireena komemoracija. U meuvremenu, ako bilo ko oseti potrebu da
popria sa nekim od nastavnika, neka se slobodno javi. Alis. - Ljubazno joj
se nasmeio. - Ovo je tebe naroito teko pogodilo. Znam da eli da
nadoknadi gradivo, a rad je dobar za skretanje misli. Molim te, ostani u
uionici da jo malo porazgovaramo. Ostali su slobodni danas i sutra.
Naravno, bez nedolinog ponaanja. - Strogo ih je pogledao. - Moda bi
odlazak u kapelu ili neku katedralu bio prigodniji nego poseta aveniji
Montenj?
Dejk se nagnu ka Kasi i Izabeli dok su pakovale svoje knjige. Oko njih
se irio agor traa i nagaanja.
- Notr Dam, drutvo? U jedanaest sati?
Kasi ga sumnjiavo pogleda.
- Nakon ovogo govora, pola kole e biti tamo.
Dejk se namrti.
- ta god tolc rekao, pola kole e ipak otii u aveniju Montenj da troi
novac.
- A ta kaete na Bulonjsku umu? - ubaci se Izabela. - To je veoma
mirno mesto, pogodno za razmiljanje i sagledavanje stvari, zar ne?
Prostrano je i prua dovoljno privatnosti.
- Dobro si se setila. Nai emo se kod Donjeg jezera. - Dejk namignu
Izabeli. - Kod amaca.
***
- Sledila sam se - guna Izabela. - Umreu od hladnoe.
- ivni malo, moj junjaki cvete - ree Dejk i zavesla. - Ovo je bila
tvoja briljantna ideja. Osim toga, moda e dobiti upalu plua i skonati
neobinom smru pa e neko napisati izvrsnu traginu operu o tebi.

114
 Cvokoui, Izabela mu se namrti, ali ve sledeeg trena poe da mata
o onome to je rekao i sanjalaki pomisli na svoju poslednju srceparajuu
ariju. Ogorena, Kasi se nakalja.
- Moemo li da preskoimo priu o neobinim smrtima?
Dejk odloi vesla na drae i osmeh mu nestade s lica.
- Mislim da ne moemo, ha?
- Zar je iko uopte poverovao da je Keiko izvrila samoubistvo? -
negoduje Izabela obmotajui se svojim skupocenim vikunja alom i uvlai
prste pod mike. - Zar niste rekli da joj je no bio zaboden u grlo?
- Ne onda kad su je pronali.
Mali amac klizi ispod kestenovog drvea na kojem se uhvatio mraz.
Dejk uvue ruku u jaknu i izvadi Keikin no, umotan u komade stare
majice. itav minut je razmotavao krpe, a onda je nesigurno uzeo no i
prihvatio ga obema akama. Kasi i Izabela su netremice posmatrale seivo.
- Marat je pokrio njeno telo pre nego to je bilo ko doao - objasni Kasi.
- Posmatrali smo ga. Mora da ga je brzo pomerio nakon to su se svi vratili
na spavanje.
- Oni su ga pomerili - ispravi je Dejk. - Nije samo Marat umean. Neko
drugi je video telo.
- A ko su zapravo ti oni? - promrmljala je Kasi.
Jezero je bilo mirno i amac se tek neznatno ljuljao dok su se oni
vrpoljili zbog hladnoe. Izabela se stresla videvi da se na povrini vode
stvara fin pokrov od leda. Iako joj nije bilo toliko hladno, i Kasi je zadrhtala
dok je prouavala no. Seivo ima petnaestak centimetara, blago je
zakrivljeno, a otrica je glatka i svetluca na zubatom decembarskom suncu.
Decembar. Danas je prvi decembar, pomisli Kasi. Ko bi rekao. Ve
itavo polugodite je u Mranoj akademiji. ovee, koliko toga je nauila...
- Pogledajte drku - ree Dejk. - udna je. Nikada nisam video tako
neto.
- Ni ja - ubaci se Izabela. - A moj tata sakuplja antikvarne maeve,
bodee, tako to. Sigurna sam da bi nam mogao rei neto o tome, ali nita
poput ovoga nisam videla u njegovoj kolekciji.
Kasi isprui ruku i dodirnu drku. Kao da je prastara, bogata rezbarija
se ini izglaanom kroz vekove i blistavom od starine. Kasi je opipa
kaiprstom. Detalji se vide tek izbliza, svi oblici i zveri i ukrasi su
isprepleteni: zmije, morske sirene, karijatide, demoni, izuvijana zamrena
iskeena stvorenja nalik na make ili vukove.
- Rekla bih da vredi itavo bogatstvo - primeti Kasi. - Zna, nou

115
izgleda neverovatno, pravi nekakvu optiku varku pa izgleda kao da se
rezbarije pomeraju.
- Tako stvarno izgledaju, zar ne? - Izabela dodirnu no pa brzo povue
ruku unazad. - Mada mi se ne dopada.
- Meni se dopada - rekla je Kasi.
- Meni se niti dopada niti ne dopada. - Dejk ponovo umota no i vrati
ga u jaknu. - To je samo dokaz.
- Dokaz za ta? - upita Kasi. - To nije nikakav dokaz, osim ako na
njemu nema tragova Keikine lude DNK. Ili nae. A onda smo ti i ja
nadrljali, kauboju.
- Znam, znam. Ali sigurno moemo jo neto otkriti.
Izabela mrknu i utro obrisa sada ve crven nos.
- Pa dobro. Kako da doemo do toga? Odakle da krenemo?
- Treba nam veza sa Odabranima. To je bar jasno. - Dejk se namrti. -
Oni igraju kljunu ulogu u ovome.
Izabela slegnu ramenima.
- I Kasi i ja smo bile na razgovoru kod njih. Odabrae barem jednu.
Dejk odmahnu glavom.
- Ne dopada mi se to.
- Da, ali ne odluuje ti o tome, zar ne? - kaza Kasi. - ta je najgore to
moe da se desi? Jednu od nas dve prime u grupu, saznamo ta nas zanima,
a onda im kaemo da smo se predomislile, kako nemamo vremena i kako
treba da uimo... tako neto. Napustimo Odabrane.
- Mislim da niko ne moe da napusti Odabrane - upozorio ih je Dejk.
- Ja nikada nisam ula za takav sluaj - saglasi se Izabela i duboko
uzdahnu. - A ta emo sa Randitom?
Dejk se skamenio.
- ta s njim?
- On je najvaniji. On je maltene glavni. Oni ga se svi plae, zar nisi
primetio? A mislim i da mu se svia Kasi. On se, kako vi ono kaete,
zagrejao za nju.
- Grei - promrmlja Kasi. - On uvek samo gleda da se skloni od mene.
- Ne verujem. Videla sam kako pilji u tebe.
- To je zato to ga podsea na Des - ogoreno izgovori Dejk. - Ona mu
budi neprijatna seanja. Ona nipoto ne sme da se petlja sa njim. Suvie je
opasno. Ko zna ta bi uradio ako mu se suvie priblii? Moda se upravo to
dogodilo... - Zautao je.
Izabela protrlja ruke.

116
 - Onda preko Riarda?
Uzdahnuvi, Kasi provue prst kroz zaleenu vodu i tad shvati da je
Dejk i Izabela posmatraju u tiini.
- Sluajte, Riard nije ba uticajan - pobunila se. - Nekima od
Odabranih se ne dopada to me je predloio. Randit ga ne voli, a Katerina
se prema njemu ponaa kao da joj je kuni ljubimac. On verovatno ne zna
nita to bi vredelo saznati.
- On je i dalje naa jedina ansa - ree Dejk. - A njemu se bez ikakve
sumnje svia. Ako on i nije deo glavne grupice, onda barem moe da se
sprijatelji sa ostalima preko njega.
- Neka te povede na boini bal - predloila je Izabela. - To bar nee biti
teko.
- A je li? - prasnu Kasi. - Ako je to tako lako, zato ga Dejk ne pozove
na prokleti boini bal? I on mu se dopada, zar ne?
- Vidi, znam da ti ne eli da ga iskoristi - kazao je Dejk - ali Riard bi
svakako iskoristio tebe. On ne bi oklevao ni tren, Kasi.
- Nisam ba sigurna. On je okej, zna. Riard. - Obrazi su joj goreli, ak
i na zubatom suncu.
- To bi bilo bezbednije nego petljati sa Randitom - istaknu Dejk.
Utuena, Kasi uzdahnu.
- U redu onda. Ali nita ne obeavam.
- Cenim to. Hvala, Kasi. - Dejk ponovo uze vesla i okrenu amac
prema obali. - Znate li da smo mi jedine budale u amcu?
- Nita neobino - ree Izabela mrkui. - Onaj amdija je pomislio da
smo neki luaci.
- Ali mi jesmo poludeli - promrmlja Kasi. - Da li znamo u ta se
uputamo?
- Jok, vala! - isceri se Dejk. - ivot je pun izazova, ha?
Prenula ih je glasna muzika i amac se blago zaljuljao. Kasi nespretno
opipa hladnim akama po depu kaputa.
- Izvinjavam se - rekla je stidljivo pa izvukla telefon i zagledala se u
ekran. Iznenaena, konano progovori: - Neete poverovati ko me zove. -
Otvara telefon. - Zdravo, Riarde.
Dejk se povio napred, spustio vesla i pustio da sa njih curi voda.
Izabela se uurila kraj Kasi, trudei se da ne cvokoe suvie glasno.
- U Bulonjskoj umi, ako mi veruje... Da, prokleto je hladno. - Kasi se
smeje i grize usnu. - Sa Izabelom... - kratko oklevanje -... i Dejkom... Da,
ma nisam te videla kad smo izali iz uionice... Da, naravno da sam te

117
potraila. Ve si bio otiao. - Namrtila se Dejku i stisnula paleve.
Usledio je trenutak tiine pa Kasi, pomalo uznemirena, pritisnu
telefon blie uhu.
- Naravno da te ne izbegavam. Gde si ti otiao uopte? Oh! Notr Dam!
Kasi sumnjiavo pogledala u Dejka, koji pokaza olakanje odglumivi
kako brie znoj sa ela.
- Nisam znala da si toliki vernik...
Posle jo jedne pauze, ona se ponovo nasmeje.
- Naravno da hou. Kada? To bi bilo divno, Riarde. Dobro onda,
vidimo se kasnije, verovatno.
Zatvorila je telefon.
- Misija je zavrena - rekla je potom malo neveselo.
- Misija tek poinje - rekao je Dejk smrknuto - Teko da je zavrena.
Dogovorili ste sastanak?
- Kod Trijumfalne kapije. Sutra. Kae da e to biti zaista poseban dan.
eli da mi pokae neto spektakularno. Oseam se kao ubre.
Izabela je lupnu po aci.
- Sluaj, paljivo ga ispitaj. Okej? Moda e ak hteti da nam pomogne.
- Moda.
Dejk ponovo jako povlai vesla.
- Hvala ti, Kasi. Zaista. Dobro si postupila, i ti to zna.
- Znam. - S oseajem nelagode je promatrala zimski pejza.
- I zato nemoj da brine - navaljuje Dejk. - To je samo sastanak. ta bi
moglo da krene naopako? I ne mora da radi nita to ne eli.
- Da. Mada, ipak nisam sigurna. - Kasi oliza usne, koje su joj se osuile
i ispucale na mraznom vazduhu.
- U ta nisi sigurna?
- Imam veoma lo predoseaj u vezi sa onim to e se zbiti sutra.

118
 18.

- Neverovatno, zar ne? - Riard je stisnu za ramena.

Gledali su zalazak sunca, koje je iza Trijumfalne kapije gorelo zlatnim
nijansama. Sijalo je sve vie i vie, stvarajui oko Kapije vatreni oreol. Celo
zdanje je bilo u plamenu svetlosti.
Zapanjena, Kasi oseti kako se Riardovi prsti pomeraju ka njenom
vratu. Nije mogla da govori, i nije bila sigurna da li je to zbog udnje ili
straha.
- Na dananji dan se odigrala Bitka kod Osterlica. To je Napoleonova
najvea pobeda. Svake godine na taj dan sunce zae u ravni sa Kapijom i
Jelisejskim poljima. Magnifique - apnuo joj je na uvo - n'est-ce pas?*
- Nego ta - izusti ona.
Stojali su nepomino dok je svetlo nestajalo i dok su turisti oko njih
pakovali svoje foto-aparate i razilazili se u vrevi raznolikih jezika. I dalje u
Riardovom vrstom zagrljaju, Kasi se oseti malaksalom.
- Hajdemo, inae emo propustiti prizor! - Riard potra kroz Jelisejska
polja. Kasi potri za njim, ali on nije usporio ak ni kad je priao
saobraajnom meteu ispod Kapije.
- Jesi li ti lud? - povika ona pa se zaustavi videvi kako Riard
protrava izmeu kola i motocikala, ne obazirui se na tretanje sirena. Na
tren je oklevala, ali pomalo savladana njegovim ludilom, Kasi ovo prihvati
kao izazov. Duboko je udahnula i s osmehom jurnula u saobraajnu guvu.
Ludost. Ni sama ne zna kako je uspela da se izvue. Zamalo ogluvela
od kripe guma i jeke sirena, poluslepa od sevanja farova, osetila se kao
neko natprirodno bie, kao da joj nita ne moe nauditi. I oseaj je ne vara,
shvatila je uz izliv estoke radosti dok preskae niz niskih stubia oko
Kapije. Veeras je besmrtna, doavola!
- Kasi Bel, znao sam da si savrena! - Uzviknuo je Riard zgrabivi je i
zavrtevi je. - Znao sam!
- Naravno da jesam - prodahtala je. - Ali uhapsie nas.
- Ma jok. Hajde!
Na kamenu i njegovim bogatim rezbarijama i frizovima vie nije bilo
zlatnog odsjaja. Sada je Kapija, obasjana reflektorima, izgledala avetinjski,
sa onim svojim isklesanim konjima i vojnicima. Postalo je hladno. Ve je
___________________________________
* Magnifique... n'est-ce pas? (fr.) - Velianstveno... zar ne? (Prim. prev.)

119
 min
@
kasno. Huk saobraaja se stiava.
- Dvesta osamdeset etiri stepenika - smeje se Riard. - Hajde da se
trkamo!
Boe, on je ba u formi. Kasi drage volje prihvati izazov. Prvih stotinak
stepenika je uspevala da dri korak dok je Riard preskakao po dva
odjednom, a nije ni mnogo zaostala kada se on doteturao do vrha i povukao
je za sobom. Dahui, posmatrala je kako se plava no sputa na Parizom.
Nije znala da li joj je dah zastao zbog prizora ili zbog grie savesti. ak se i
aljivdija Riard uozbiljio. Kao da je svaki detalj grada oiveo u suton. U
daljini, nad Monmartrom, poput bisera sija Sakre Ker.
- Rekao sam ti da e ti se dopasti - proaputao je.
Kasi proguta knedlu.
- Zadivljena sam. - I on se njoj dopada. U tome je nevolja.
- Hoe da vidi neto jo bolje od ovoga? Jo lepe od zalaska sunca?
- Ne zavitlavaj.
- Ne, stvarno. Ozbiljan sam. Postoji neto bolje. Veruj mi!
Kasi utom shvati da je zaboravila ta je trebalo da radi prethodnog
sata. Bilo joj je teko da protumai Riardov izraz lica pri tami veeri, u
kovitlacu saobraaja i ivih iskriavih boja grada. Nemoj mu verovati,
govorio je Dejk. Ali ona ne moe da se obuzda. Odmahnula je glavom.
- Naravno da ti verujem. Ali morae da bude prilino zadivljujue da bi
prevazilo sve ovo.
- Veruj mi, vie je nego prilino zadivljujue.
Kasi mu nevoljno dozvoli da je odvue od srebrne ograde sa iljatim
vrhovima i nazad do stepenica.
- emu urba?
- Ne plai se visine, zar ne?
- Ne. Moe li ipak bar malo da uspori?
Iako se ne plai visine, ne bi elela da se spotakne i padne na
stepenicama. Meutim, Riard je iao tako brzo da je jedva uspevala da ga
prati. Blistajui od uzbuenja, jedva se obuzdao i kao da je nije ni uo. Kasi
ga cimnu za ruku.
- Ehej! - prodahta ona, konano ga zaustavivi.
- Izvini! - Uputio joj je draestan osmeh izvinjenja. - Zaneo sam se.
- I ja sam, zamalo. Polako, imamo vremena.
- Ne onoliko koliko ti misli. - Oi mu svetlucaju, skoro grozniavo. -
Hajde!
Kasi mu pusti ruku i potra niz stepenice za njim. Spretno se provukao

120
izmeu turista, zarazno razdragan. Kasi uhvati sebe kako se smeje kad su
zajedno skoili u podnoje.
- ekam to tvoje otkrovenje - zadirkuje ga.
- Jo samo malo, Kasi Bel. - Nasmeio joj se i oduvao pramen tamne
kose s oiju. - Da li si spremna za najvee iznenaenje u ivotu?
- Da li e mi se dopasti?
- To ve zavisi od tebe. Ali mislim da te sasvim dobro poznajem.
- Pa ta bi ti rekao - kaza ona - poto me tako dobro poznaje?
- Mala, mislim da e se odueviti!
Vrhovima prstiju se pridrao za kamen i neno pogladio ivicu ogromne
ploe. Kad se osvrnuo, pomalo nervozno, i ona uini isto to i vidi da ispod
svoda nema toliko mnogo turista, sem jedne grupice koja se, uz upadice i
ometanje vodia, udubila u posmatranje vatre na Grobu neznanog vojnika.
Riard joj namignu pa neno pogura kamen i ploa se tiho pomeri i
otvori. Kasi se zaprepastila.
- Sto mu...
- Pst! Brzo! - Zgrabio ju je za ruku. - Kreni, ili e nas videti!
- Ali gde ovo...
- Ovde ima andara - proaputao je. - Pouri!
Kasi opsova kroz smeh pa se progura pored njega i ude u tamu odaje.
On se hitro i bez muke provukao za njom pa ponovo iznutra opipao kamen i
tad se tajna vrata zalupie.
Potpunije mrak i hladno je. Kasi zatrepta, ali bez ikakvog uinka.
Osea se blagi miris suvog kamena i dima, i vazduh je pomalo neprijatno
slatkast. Kasino srce jae zalupa.
- Riarde? - sablasno odzvanja njen glas.
- U redu je, tu sam. Saekaj sekund. - Zau se zveket zipo upaljaa i
utom ivnu plamen. Kasi zatrepta.
Iako je sa svih strana bila okruena kamenim zidovima, bledozlatnim
puput same Kapije, Kasi zaudo nije mogla da razazna tavanicu, koja je
bila suvie visoko meu senkama. Vrata iza njihovih lea su zatvorena, a
tama iza plamena se prua naizgled beskrajno. Oigledno je tamo nekakav
prolaz, i to dugaak. Kasi zadra dah i napregnu se da oslune. Da li je to
neko blago ukanje ili... gmizanje?
Ma, gluposti. urno je protrljala ruke.
- Ovo je... zadivljujue. Ali nisam ba oduevljena.
- Saekaj. Ima i svetla, pravog svetla. Kad bih samo naao one... aha.
Pusti me da proem. - Riard se progurao pored nje, a zatim se okrenuo i

121
osmehnuo pod titravim plamenom upaljaa.
- Prekida? - proapta ona.
Utom joj kroz glavu sevnu jak bol.
Celom duinom je pala napred i sletela na kameni pod.
A potom se i poslednji traak svetlosti malog hrabrog plamena ugasio.

122
 19.

Glavobolja kakvu nikada do sada nije osetila sekla joj je kroz glavu
poput hladnog noa. Kada je pokuala da otvori oi, zabolele su je od
svetlosti. Ponovo je vrsto zamurila, uz novi udar bola. Migrena? Ona ne
pati od migrene. Da li je pila? Kasi pokua da se okrene na bok da dohvati
paracetamol.
Ne. Ne moe da se pomeri. Ruke su joj ispruene iznad glave i ne moe
da ih pomeri. Kasi ipak pokua da se mrdne i utom joj otar bol sevnu
ramenima i neto joj se usee u zglobove aka.
Ponovo otvori oi. Iako joj je sve zamagljeno, uspela je da razazna kako
soba uopte nije mnogo osvetljena. Na zidu treperavo sijaju svetiljke.
Ima svetla! Pusti me da proem...
Riard. Setila se. Oh, Boe.
Ona pokua da se izvue utirajui. Ni to nije pomoglo, i stopala su joj
vezana. Leala na leima, vrsto privezana na nekakvom glatkom i tekom
kamenom stolu. Jo na sebi ima farmerke i tanku majicu kratkih rukava,
ali je bosa i veoma joj je hladno. Ni traga od dempera i jakne s kapuljaom.
Preplaena, ponovo se promekoljila i metal joj se usee u zglobove aka i
lanke. Vrisnula je, prestravljena.
Utom je neko pogladi po elu. I dalje pokuavajui da se oslobodi,
oajniki je pokuavala da razazna lik.
- Tie, tie. Budi mirna. Nemoj da se povredi. Ne elimo da se
povredi, Kasi.
Ovaj muki glas je bio priguen zbog nekakve kapuljae. Kasi se uini
da ga je prepoznala, ali nije bila sigurna. Meutim, nije mogla ni da
odgovori jer je teko i piskavo disala i grlo joj se steglo zbog straha.
- Da li te boli glava? Zaista mi je ao, ali to je bilo neophodno.
Kasi pokua da se usredredi, da ne panii. Iako je miris dima sada jai,
ta god da je gorelo, nije ublaavalo hladnou.
- Bojali smo se da e pruati otpor. Izgleda da smo bili u pravu.
Premda je naslutila osmeh pod tamnocrvenom kapuljaom, nije mogla
zasigurno da utvrdi jer je videla jedino uzane proreze za oi.
- Ne brini. Uskoro te nee vie toliko boleti. Nikada vie.
Kasi pretrnu od straha i usne joj se potpuno osuie. Olizala je usne,
ali uzalud.
- Hou li umreti? - uspe da izusti.

123
 Smeh.
- Ne budi smena.
- A smena sam?
- Naravno. Kasi Bel, ne samo da e iveti ve e iveti kao nikada do
sada.
Mukarac se pomerio za korak unazad i Kasi tad pogleda gore u mrak
odaje. Poto su joj se oi prilagodile na slabu svetlost, razaznala je skoro
sve. Baklje su stvarale skakutave senke na kamenoj tavanici, na kojoj su
bila uklesana razna stvorenja. Liila su na neto, ali Kasi nije mogla da se
seti na ta.
Oh, da. Onaj no. udovita i demoni iznad nje su nalik na one
izgravirane na onoj drevnoj drci. Poput onih na nou, i ove rezbarije kao
da su oivele, kao da se pomeraju. Ne, nije joj se uinilo. One se zaista
pomeraju. Uzdravajui se da ne vrisne, Kasi opet cimnu i povue svoje
okove, ne obazirui se na ve raskrvavljene zglobove aka i lanke.
- Dosta je bilo. Pst. Nije ti dozvoljeno da se povredi - progovori strogo
neko drugi pribliavajui joj se. Kasi se primirila. Ionako ju je od tolikog
koprcanja samo jo vie bolela glava. Uz teku muku je okrenula glavu i
spazila jo jednu tamnocrvenu kapuljau, jo jedan par oiju iza proreza.
- Tako mi je drago zbog tebe. - Ovoga puta udan glas je enski, a
naglasak strano poznat. - Zaista mi je drago, Kasi. Divno emo se slagati.
Oko devojinog vrata visi dugaak zlatni lanac sa kljuem. Iza nje stoji
jo zlokobnih figura. Svi stoje ukrug. Bar jedan nije preruen.
- Riarde?
Na tren je izgledao kao da ga mui gria savesti. Uz usiljen meak,
zakoraio je ka njoj i dotakao njene vezane ake. Ona ga pogleda i on je tad
uze za aku, nervozno joj stiskajui prste.
- Zna ta ima novo, Kasi? Ti si izabrana!
- ta sam? - uspe nekako da vikne.
- Izabrana. Primljena! Sada si jedna od nas! Jedna od Odabranih!
- Ne ba sasvim, ne jo - promrmlja onaj prvi. - Ali uskoro e biti.
- Kasi, bio sam u pravu, zar ne? Zar ti nisam rekao da si savrena.
Izabrali su tebe!
- A ta ako ja ne elim da budem izabrana? - procedi ona kroz zube.
- Sama si se dobrovoljno ponudila - umea se prezriv glas. -
Prisustvovala si kongresu radi prijemnog razgovora.
- Nisam ula da je bilo glasanja. Nije mi reeno.
- Nije bilo glasanja - ree Riard, oigledno zbunjen. Na predlog je

124
stavljen veto sa vrha, tako da ovaj kongres nije bio... ah, zvanian. Ali za
tebe se zaloio jedan veoma uticajan lan Odabranih. To je bilo vie nego
dovoljno.
- Bez obzira na sva sitniava pravila kole - neko je dodao.
- Nije bio zvanian? ta to treba da znai?
- A kada jednom postane lan Odabranih, zauvek ostaje njihov lan.
Ser Olrik tu ne moe da uradi.
Kasi konano doe do daha.
- Hoete da kaete da ser Olrik ne zna?
- Ti si povlaena, i to veoma - zau se jo jedan hladan glas iz kruga.
Ponovo ne moe da ga spoji sa licem. Iako je zbog toga besna, pokuaj
otkrivanja njihovog identiteta je pomalo i smiruje. - lanstvo u
Odabranima nikada nije zavisilo od...
- Od stipendije - ispljunu Kasi tresui se. - Pa emu onda stipendije?
- Saznae sve kada pristupi Odabranima. Nee se pokajati.
- Mislim da ipak hou - promrmljala je Kasi.
Prvi ovek pod kapuljaom klimnu glavom nekome iza Kasi i ona se
odjednom seti kako je Alis bespomono leala, suvie iscrpljena ak i da bi
zaplakala, i kako su joj se stopala i prsti na rukama trzali dok su joj
iskakale vene...
- Riarde - proaputala je suznih oiju. Bila je uasno razoarana to je
pred Odabranima pokazala tu svoju slabost. - Ne dozvoli im da urade to.
Molim te. ta god da je u pitanju. Molim te.
vrsto ju je stegnuo.
- Kasi, draga! --! Znam da se plai! I ja sam se plaio!
Ona se zagledala u njega, skroz zbunjena, pa ovlaila usne.
- Ovo se tebi desilo?
- Naravno. To se dogodilo svima nama, Kasi. I uopte nije tako loe.
Ha! - nasmejao se glasno. - Nije tako loe? Oh, to nimalo nije loe!
- Ali ja ovo ne elim! - vrisnu ona promuklo.
- Tako sam i ja mislio. Mislio sam da ne elim, ali ekaj samo dok ga
oseti! Ne postoji nita ni nalik tome!
- ta je doavola TO?
On okleva.
- Ne brini. Samo ga prihvati. Uivaj u tome, draga!
Ne veruj mu, govorio joj je Dejk. On bi tebe iskoristio, i ti to zna.
Napregla se i svom snagom jo jednom estoko cimnula ruke. Riard je

125
uutka pa se primaknu kako bi joj oistio krv sa zglobova. Ona tad uloi i
poslednji napor, usredsredi se i pljunu.
Pravo u centar. Pravo u ljigavevo oko. Nasmeila se.
Riard obrisa obraz i snudeno se pomeri unazad.
- Kako je samo nevaspitana - otegnu drugi, toliko poznat glas. - Sasvim
nevaspitana. Ne mogu da shvatim zato...
- Smiri se, Katerina. Dogovoreno je.
Kasi bolno okrenu glavu na drugu stranu. Tamo je bila Katerina, bez
kapuljae, i oigledno je uivala u svemu ovome, ta hladnokrvna krava.
Odjednom se zaue koraci; vrata se otvorie i hladan vazduh sunu
prostorijom. Katerina se osvrnu.
Odabrani se pomerie kao da nekoga proputaju pa se ponovo okupie
u krug, sada malo manji. Zatim se ponovo zbie, pa jo jednom, steui
prsten poput ome. Hladan strah kidao je Kasinu utrobu. Koji od njih je
Randit? Ko je ubio Des?
Iako nije mogla da se okrene i pogleda iza sebe, osetila je jo neije
prisustvo. Pa ipak je istegla vrat i pritom se izgrebala po glavi, ali nije
uspela da se izvije dovoljno da bi saznala ko je tamo. Disanje joj se ubrzalo i
jedva je uspela da zadri suze. Nemoj im pruiti to zadovoljstvo...
- Vreme je. - Devojka s kapuljaom skinu zlatni klju s ogrlice pa
otkljua okove na Kasinim rukama. Ali uzalud. Riard i jo jedan lan
Odabranih su je odmah uhvatili za ruke i stegli jednako vrsto kao
gvozdeni lanac.
- Molim te - rekao je Riard uzrujano - pokuaj da se opusti.
Oh, naravno.
Neko joj je olabavio lance na nogama, ali ih nije uklonio. im je stisak
popustio, Riard i ovaj drugi je povukoe tako da joj glava visi sa kamenog
stola a ramena joj lee na ivici. Vrat je sada ludo boli, i mada gleda
naopake, sada konano moe da vidi ko je to iza nje. Neko mrav i
poguren, iskrivljen od starosti; bela rasputena kosa, nena porcelanska
koa i ljubazan osmeh koji, gledan ovako pod uglom, deluje iskrivljeno.
Madam Azedin.
Starica sedi u pozlaenoj stolici, nedaleko od Kasi. Svojim krhkim
akama je poduprla Kasinu glavu i tako joj ublaila bol u vratu. Kasi se
zapiljila u bore oko plavih oiju samo nekoliko centimetara udaljenih od
njenog lica. Starica je ushiena.
- Hvala ti za ovo, Kasandra, duo. - Suvim izboranim palevima joj
gladi slepoonice. - Dopala si mi se im sam te ugledala, zna li to?

126
 - Ne, ta vi...
- Pogledaj me, Kasandra. Ja sam stara. ta vie da oekujem od ovog
tela? Vreme je da se madam Azedin... pokloni i povue. Dolo je vreme je da
preuzmem novo telo. Mlado telo.
Ljubazno se osmehnula.
- Tvoje telo.
Preneraena, Kasi je piljila u stariino lice. Te njene svetloplave oi
kao da su bile ive; Kasi se zapita kako to ranije nije primetila. Moda i
jeste. Neto to se kovitla i kotrlja u tim oima. Ko jo ima takve oi, koje
kipe od ivota i ivotinjskog sjaja? Vie nije vano. Nekako zna ta e
uslediti. I ne moe to da sprei, ve samo da odloi. Priom. Priom.
- ta ete kad budete zavrili sa mnom? - Procedi ona, jedva diui i
guei strah ljutnjom. - Da me odbacite kao zmija kou? Kao madam
Azedin?
- Hajde, de ... - ree i zvonko se nasmeja. - Proivela sam dug i lep ivot.
Bila sam jaka, snana i lepa. Tebe isto eka. Nema ta da izgubi,
Kasandra. Zaista.
- Izuzev svoje due! - povika Kasi. - Jesam li u pravu? Izuzev sebe.
Vie ne vidi nikog izuzev madam Azedin.
- Ma hajde, Kasi! Zar misli da je tvoj prijatelj Randit izgubio sebe?
Randit, Ajia, Katerina? Zar misli da je ser Olrik izgubio sebe? -
Detinjasto se zakikotala. - Naravno da nisu. Mi smo i dalje mi. Duhovima
samo dali telesno prisustvo, to je sve. Oni nas nisu nadvladali. Oni su se
nama pridruili.
- Duhovi? - Kasi je hvatala dah, miris madam Azedin je gui, a kamen
joj ulja lea.
- Drevni duhovi, veoma drevni - nastavljala je starica. - Nov ivot sa
svakom generacijom. Ne moe oekivati da nestanemo i umremo samo
radi nekoliko smrtnika. Pogotovo kada ovi smrtnici mogu toliko toga da
dobiju.
- Na primer? - Ponovo je gubila dah od straha. Sa kim ona razgovara, s
madam Azedin ili onim stvorom unutar nje? Moda ak ni sama starica
vie ne zna. Zborane usne se pribliie Kasinim, a ostarelo lice zamiljeno
namrti.
- Sve, stipendistkinjo - dobaci Katerina hladno i nemilosrdno. - Sve
moe da se dobije! Mi domaini nismo izgubljene due. Duhovi samo dodaju
svoju bit naoj.
- Duhovi? To su neki demoni?

127
 - Nemoj da si tako bezobrazna. - Kasi nikad ne bi ni pomislila da bi
veanki ovo bilo ba toliko zabavno. - Mi smo jai, svirepiji, nemilosrdniji
sa tim duhom. Lepi samo. Drugim reima, bolje smo pripremljeni za
dananji svet.
- Ti si bolesna!
- Nisam. Zapravo, nikad se nisam oseala bolje. ta bi ti, Kasi, elela
da bude kad poraste? - zakikota se Katerina.
- Premijer? Predsednik? Direktor meunarodne korporacije? Veoma
poznata javna linost? Zna, neki od nas to i jesu. Mada, ti bi moda bila
tek jedva poznata linost.
- Ja elim da budem ja!
- Ali bie - umiruje je madam Azedini. - Bie to i jo vie od toga.
- Ne!
- ao mi je, duo.
Snano i nepopustljivo, stariine suve usne spojie se sa Kasinim.
Zapahnuo ju je miris smrti i parfema i ona se zagrcnu. Meutim, nije mogla
da ispustiti zvuk, a kamoli da se povrati. Zakoprcala se, oekujui da oseti
ono to je i Alis bila osetila, eka da ivot bude isisan iz nje. Da li boli?
Izgledalo je kao da boli. Suza joj skliznu niz obraz do kose. Jo jednom
pokua da se oslobodi, ali suvie vrsto su joj stegli rune zglobove. Iz kruga
Odabranih jeknu urlik kolektivnog uzbuenja.
Potom joj se glavom razlegnu bol, najjai do sad, a srce joj poskoi u
grudima kao preplaena ivotinja i ceo svet odjednom postade zaslepljujue
beo.
I neko negde zavrita.

128
 20.

Nije to bila slabost, ve snaga.

Kasi je odjednom bila potpuno budna, iva. Mrav vrat madam Azedin
tako joj je bio blizu da nije mogla da fokusira pogled. Ali je zato jasno videla
izboene ljubiaste izboene vene kako pulsiraju, oseala kako staro telo
poinje da se trza i drhti, oseala ukus trulog mesa. I dalje su bile spojene
ustima, ali vie nije oseala muninu.
Sad se osea jakom.
Iz daljine ponovo dopre piskavi vrisak pa madam Azedin naglo pusti
Kasinu glavu i stisnu pesnice tako snano da su joj zglavci prstiju postali
beli kao kost. Kasi pomisli da e joj glava udariti o kameni sto, ali to se nije
desilo. Osetila je snagu u vratu; ak je nije bolelo ni da glavu dri uspravno.
Sve vreme je posmatrala dok se staro telo migoljilo i dok je starica
pokuavala da se odvoji od nje.
Nakon jo jednog samrtnog jauka, koji kao da dopire izdaleka, Kasi je
shvatila da madam Azedin ne pravi ovu buku naglas, ve samo unutar
njene glave. Stisak oko njenih zglobova malo olabavi pa se Kasi udno
uspravi. Madam Azedin je na trenutak pusti i Kasi pogleda njeno belo
izmueno lice. Katerina uzviknu neto i utom joj oslobodie ruke.
Trgnuvi se naglo, Kasi se uspravi i zgrabi madam Azedin za glavu.
Privukla ju je sebi i spojila se s njenim ustima, provlaei prste kroz
stariinu sedu kosu.
Treba joj to. Ona treba tome. Nema problema...
Neto je zapee u predelu lopatice, neki intenzivan bol, ali ona ga
zanemari. Ne sme da prekida kontakt, da se udalji od starice. Nita drugo
nije vano. Rame joj probadaju vrele igle. Ne, ne. Nema veze...
Jo jedan vrisak. Ali sada ne u njenoj glavi. Stvaran je i blizu je i
strano je poznat. Ljutit. Besan. Teatralan.
Latinoameriki...
Neto tresnu madam Azedini u glavu i otkide joj je. Kasi zagrabi ka
starici kad ova tiho posrnu u stranu, ali je nije uhvatila jer su joj noge i
dalje bile zarobljene. Telo se pri padu zgrilo u suvu nepominu gomilu, a
na stariinim usnama se pojavio providan beli plamiak, koji se potom vinu
ka tavanici uz pitavi jauk.
Katerina zagrabi ka plamiku.
- Budale! - povika ona. - ta ste to uradili?

129
 Kasi upravo to pomisli. I njeni prsti zagrebae ka magliastom
isparenju, a onda urliknu u oaju pa se zgri i poe da cima lance. Onda se
zaustavila i dah joj zastade u grlu. On.
Randit je stajao ispred nje, hladan i nepomian, okrenut ka
Odabranima. Iako joj je okrenut leima, Kasi jasno uje njegov besan
apat.
- Katerina, kuko jedna. ta si to ti uradila?
Katerina se pogrbila i pljuje od besa, ali mu ne odgovara.
Dakle, Randit nije obaveten o ovoj nezvaninoj ceremoniji? Kao da
Kasi nije ve dovoljno sluena... Da li to znai da je on na njenoj strani?
U tom sluaju, gde je bio dosad, doavola?
Krajikom oka Kasi spazi Dejka kako pretei vitla Keikinim
neobinim noem ka razjarenim Odabranima. Izabela se popela na kameni
sto i sada stoji iznad Kasi i preti okupljenima neim to lii na veoma
dugaak i savitljiv eki.
- Gde si to nala? - uzvikuje Kasi dok snano pritiska slepoonice i
pokuava da se sabere.
- Ovo? - oglasi se Izabela pa zamahnu ka zakukuljenom napadau i
udari ga u glavu. Napada pade kao pokoen. - Ja ovo svake godine
ponesem sa sobom u kolu! Znala sam da e kad-tad usluiti.
- Posluiti - ispravi je Kasi, konano bistre glave.
- Lepo sam ti rekao - dobaci Dejk preko ramena, i dalje drei na oku
zlokobne Odabrane, koji su uz krajnji oprez posmatrali njegov no.
- Da, da - ree Kasi. - Znam. Ubica sa tapom za polo. - Potom je obavila
jedan od lanaca kojima su joj bile vezane noge i povukla ga, ali uzalud.
Randit progovori tiho, ali razgovetno.
- Dejk. Lanci. Upotrebi no.
Dejk ga pogledao smrknuto i nepoverljivo.
- Kao da e to...
- Posluaj me, upotrebi no!
Uz jo jedan sumnjiav pogled, Dejk se udaljio, potom okrenuo i
tresnuo noem po lancu i karike se raspadoe. On se potom okrenuo da
upozori jo dvoje Odabranih to su mu se pribliili. Oni su naas oklevali,
pa zareali i povukli se za korak. Pa za jo jedan. Zaprepaen, Dejk
pogleda u no.
- E ovo je otrica!
Randit se nije ni osvrnuo. On stoji savreno mirno i niko od
Odabranih se ne usuuje da mu prie. U potpunosti se usredsredio na

130
Katerinu. Izmeu njih sevaju varnice. Strast? Bes? Mrnja?
Ma, koga zanima!
- Dejk! - viknu Kasi povlaei drugi lanac. - I ovaj, brzo! Jo jedan brz
zamah i komadii kamena se pretvorie u loptu praine. Dejk opsova.
- Promaio si. Zamahni ponovo! - povika Kasi. Dejk udari jo jedanput
i tri karike drugog lanca se razdvojie. E, tako. Kasi skoi sa stola taman na
vreme da pesnicom udari jednog od zakukuljenih napadaa koji je pohrlio
ka Dejku. Ona pesnicom udari u vilicu napadaa i obradova se zbog zvuka
lomljenja koji je usledio. Napada se oteturao.
- Odlino si potrefila vreme - rekao je Dejk, malo posramljen jer je bio
unuo.
- I vi. Kako si ti stigao ovde?
Izabela zavrte tapom za polo iznad glave.
- Rei emo ti kasnije. Moemo li da krenemo sada?
- Da. Sklanjaj se! - viknu Dejk kad se neko iunjao iz senki sa njegove
leve strane. Katerina je prebledela i ukoila se od besa.
- Kod tebe je no! - sike ona. - Kod tebe.
- Zaista se izvinjavam - rekao je Dejk. - Da li je to protiv pravila kole?
- Ne sprdaj se - uzdie Izabela. - Hajde da beimo. Kasi. Polazi!
Kasi se progurala izmeu Izabele i jo jedne zakukuljene osobe, koja se
zverski ustremila ka Argentinki. Kasi se iskezi i zarei. udno kako je to
prirodno dolo...
Randit i Katerina su i dalje obuzeti jedno drugim, kao biju nekakvu
mentalnu bitku. Njega se oigledno ne tiu ostali Odabrani. Stojao je
nepomino i zlokobno kao stena, a oi su mu plamtele.
Ovo moe postati gadno, Kasi to osea.
- Izabela! Dejk! Do vrata, hajdemo!
Ali sada se Izabela kolebala.
- Randit je u nevolji.
- On moe sam da se pripazi - viknuo je Dejk. - Kreni, Izabela!
Ali i Kasi se zaustavila. Randit i dalje stoji mirno kao smrt i
netremice gleda Odabrane. Meutim, ponovo ohrabreni, oni su ga opkolili.
Kasi krenu ka Randitu iako ju je Izabela uhvatila za ruku i povukla.
- Kasi, hajde! Molim te!
Tuan i razoaran, Riard je nepomino stojao na donjem kraju stola.
Kasi se koleba itajui mu sa usana rei Molim te... Bez rei, proli su kroz
zasvoen prolaz ispod kojeg se uvijaju zmije. Jedan kameni jezik skoro joj
dodirnu rame i ona se trgnu.

131
 - Kasi! - ponovo povika Riard. - Molim te!
Kasi mu se kiselo osmehnu.
- Idi igraj se u saobraaju, Riarde.
- Kreni vie! - ree ona gurnuvi Dejka.
Izabela ga zadra.
- ta emo sa Ran...
- Hajde! - viknuo je Dejk. Ovoga puta je povukao Izabelu sa sobom.
Kasi zastade. Katerina je reala i izdavala naredbe Odabranima, koji
su oprezno opkoljavali Randita.
- Odlazi, Kasandra - rekao je on, hladan kao kamen. - Ja u za vama.
Nema smisla prepirati se. Nema smisla ni ovoliko uasno se brinuti
zbog njega. On zna ta radi. Zar ne? Nerado, Kasi se okrenu u mestu i
potra za Dejkom.
Iako su i Dejk i Izabela brzo trali, Kasi ih lako sustie.
- Kako ste me pronali?
- Poto se nisi vratila u sobu u dogovoreno vreme, poli smo da te
traimo - objanjava Izabela bez daha. - Traili smo te svuda po Akademiji.
Na kraju smo otili do salona Odabranih.
- Oigledno je da ni tamo nisi bila, kao ni polovina Odabranih. Tamo su
bili Ajia, Kormak, i jo nekoliko njih, i oni su nam rekli kako su Katerina i
ostali otili da se nau sa Riardom. Tada smo znali da si u nevolji.
- I onda je uao Randit - dodala je Izabela.
- Da. I znao je kuda e te oni odvesti - kaza Dejk. - Zaudo.
Hodnik je bio stravino dugaak i krivudav, vijugao je uzbrdo pod sve
veim nagibom, ali je Kasi ipak lako trala. Nije ni znala da je u tako dobroj
kondiciji.
- Dejk, to nije poteno! - negoduje Izabela dahui. - Randit nije znao
za tu... tu ceremoniju!
- Bar on tako kae - promrmlja Dejk mrzovoljno.
- On je samo nagaao ta se desilo, Dejk! I on nas je doveo do Kapije,
zar ne? Pokazao nam je tajna vrata. - Zadihana, Izabela se zloesto
osmehnu Kasi. - Dakle, ipak mu se dopada. Vidi?
Izabela se ponovo okrenu i osmotri put pred njima i utom zaneme od
iznenaenja. Zaustavila se klizajui i Dejk zamalo da padne preko nje.
- ta, doavola...
- Zdravo, Dejk, srce.
Ispred njih, prepreivi im pristup vratima, stojala je vitka devojka
duge svetle sjajne kose. Katerina im se nasmeila.

132
 Tako nekako.
- Isuse - promrmljala je Kasi - ta devojka zaista ima sjajne zube. I tako
duge i otre.
- Trebalo bi da znate na ta ste naleteli - promumla Katerina duboko iz
grla. Vrlo duboko iz grla.
Ona, blago reeno, vie ne lii na sebe. Oi su joj crvene, koa joj je
siva, a usta razvuena u ivotinjski kez. A opet, nekako je to i dalje
Katerina, skroz-naskroz.
- Trebalo je da pretpostavim! - prasnu Dejk. - Ovo je zamka! Sing nas
je doveo ovde i sada je poslao nju na nas.
- Nije - odbrusi Kasi. - Gde je Randit, Katerina?
Katerina se treperavo nasmeja i kandama premesti pramen kose iza
uveta.
- Ona je u pravu, Dejk. Ne treba meni Randitova pomo. Ti misli da
ja ne poznajem ove drevne lavirinte? Ja ih znam sve, u svakom gradu.
Poznajem ih vekovima.
- A i izgleda u skladu sa svojim godinama - dodala je Kasi.
Katerina zasikta.
- Vi ste budale. Ona vam nee zahvaliti, znate - obrati se ona Dejku i
Izabeli i pokaza glavom ka Kasi. - Na samom kraju, nee. tavie, poelee
da umrete zbog tog glupog prekidanja.
Dejk stisnu zube.
- Skloni nam se s puta, Katerina. Ne elim da te povredim.
- Nego, ozbiljno. Zar mislite da ja prihvatam naredbe od stipendista? -
Katerininim licem ponovo sevnu jezivi osmeh i kroz zube joj zapalaca
dugaak jezik. - Zar zaista misli da mi moe nauditi? E pa, ne poznaje
me dovoljno dobro. Skubi.
Dejk udahnu i nastavi piskavim glasom.
- ta si to rekla?
- uo si. Skubi-dubi-du. Ne mogu ti opisati koliko te je glasno dozivala
na kraju. Zar te nikada nije zvala tvojim pravim imenom?
Iako nepomian, Dejk se tresao. U aci mu je labavo i beskorisno visio
no; svakog trenutka mu moe iskliznuti iz prstiju.
- Ti - rekao je on jedva ujno. - To si bila ti?
Katerinine zlobne usne se iskrivie u podrugljiv osmeh.
- Oh, zaista, odrasti, Skubi. Naravno da sam to bila ja. Dobro de, Keiko
i ja. Randit ju je samo isporuio. To je sve.
Kasi zabrinuto pogleda Dejka, on naizgled uopte ne die, ali mu se

133
nazire jako lupanje srca.
- Izmeu vas dvoje smetala bilo je samo godinu dana razlike, zar ne?
Mora da ste bili veoma bliski, ti i Des.
- Da - proaputao je Dejk.
- I ponovo ete biti. Hajde da to pre zavrimo ovo. - Namrtena,
Katerina je zurila u svoj nokat, utu, tup i kvrgav. - Moram da se vidim sa
svojom cimerkom.
- Nije valjda? - Izabela kipti od besa. - Gladna si?
- Iskreno, jesam. Ingrid je zaista ukusna, i sarauje. Za razliku od
Desike. ao mi je to u ovo rei, Dejk, ali tvoja sestra je bila kiselkasta i
gorka. Zbog sveg tog tranja, zna, onolikog straha. Sav taj adrenal...
Dejk je zaurlao i bacio se ka Katerini, divljaki zamahujui noem.
Ona se izmigoljila poput zmije i izbegla napad, a onda ga snano obgrlila
oko vrata. Izabela vritei jurnu ka njoj, ali Katerina iskrivi Dejkov vrat i
sagnu se da izbegne zamah tapa za polo. Zatim se uspravila pa snano
utnula Izabelu u stomak i tako je oborila, oamuenu i bez vazduha.
Krv u Kasinim ilama se zaledila i ona nije mogla da se pomeri.
Katerina je zarila kande u Dejkov vrat i on ispusti no, oajniki
pokuavajui da joj se otrgne. Istog trenutka Kasi shvati da je to njena
prilika. Sagnula se pa jednom rukom uzela no, a drugom zagrabila
pramen Katerinine kose. veanka zacia od bola, a Kasi joj divljaki
zamahnu otricom preko obraza. Zaiklja je krv.
Ups, pomisli Kasi, i dalje vrsto drei Katerininu udovinu glavu. A
ta sada?
Posle trena uasne tiine, Katerina poe da zavija. Olabavila je stisak
tek toliko da Dejk nakratko udahne, ali ga nije pustila.
- Glupao! - zaurlala je. - Kako se usuuje?
Kasi nije oekivala tako snaan udarac, odbacio ju je na suprotnu
stranu hodnika i kako je tresnula o zid, no joj ispade iz prstiju i otkotrlja
se po podu. I dalje drei Dejka u kandama, Katerina se baci po no i
zgrabi migoljavu drku. Kasi pokua da se pridigne, ali ponovo joj se jezivo
zavrte u glavi. Tek koji metar dalje Izabela se i dalje borila za dah.
Katerina podie no i otrica zasija.
- Sada gledajte kako Dejk umire - nasmejala se ona.
Ali neto se pomerilo bre od noa i snano udarilo u Katerinu,
obarajui je na zemlju. Ispustivi i Dejka i no, Katerina jauknu od besa
pa stade da utira i uzalud se bori protiv ovog novog napadaa. Izgledala je,
pomisli Kasi, kao leopard koji pokuava da se odbrani od tigra. Kada su se

134
ova dva izuvijana tela stropotala o zid hodnika, Kasi je jasno videla ko je
bio tigar. Randit.
Bio je grozno iskeen i oi su mu, poput Katerininih, bile potpuno
zakrvavljene. Snanim akama ju je zgrabio za grlo. Katerina stade se
migolji, pokuavajui da doe do daha, grebui ga kandama po licu i
prolivajui mu krv. Ali njena rana na obrazu je mnogo vie krvarila i
Randitove ake su bile skroz krvave. Konano se otrgnuvi iz njegovog
lepljivog stiska, Katerina promuklo zavrita i razjareno utnu Randita u
grudi. On se oteturao unazad, a ona se tad, pljujui, pridigla na sve etiri.
- Gubi mi se s oiju, mrana sestro - zarea Randit - pre nego to te
ubijem.
- Nipoto - sike Katerina, pritiskajui krvav obraz akom. - Nikako. Ja
u nju da ubijem. Oh, nee ti mene ubiti.
Na trenutak ga je posmatra pohlepno, a onda skoila na noge i
pobegla.
Njih etvoro su naizgled itavu venost stajali u tiini. Dejk se prvi
pokrenuo i pridigao Izabelu na noge. Kasi nije bila ba sigurna da njena
cimerka mora da se toliko pripije uz Dejka i da tako oklembeena visi u
njegovim rukama, ali ta ima veze. Uspela je da se osmehne, ali smeak je
nestao im se Dejk sagnuo i napipao no. Seivo mu se treslo meu
prstima dok gaje upirao ka Randitu, usta iskrivljenih od besa.
- Katerina je rekla... rekla je da si je ti isporuio. Da je ubiju.
Randit nije treptao. Premda tup, pogled mu je ponovo bio onaj stari, a
koa mu je bila bleda i zategnuta.
- Lagala je. Kako bih mogao da povredim Des? Ja sam je voleo.
- Nisi pomagao Katerini?
- Ne. Bio sam se dogovorio sa Des da se naemo. Meutim, zakasnio
sam jer me je neko zadrao. Kasnije sam shvatio da je to bilo namerno, ali
sam bio suvie tupav da to tada ukapiram. Kunem ti se, Dons... Dejk.
Nisam je ja ubio, a nisam je ni odveo da je ubiju.
Po prvi put, Dejk se kolebao.
- Pa zato su je... - pitao je, pa u turobnoj tiini tiho dodao -... ubili?
- Katerina. - Randit bespomono slegnu ramenima. - Nisam znao
koliko je ona... koliko je ona...
- elela da ukloni Des? - ubaci se Kasi, polako shvatajui. - Kako bi te
imala samo za sebe?
Uputio joj je dug i neveseo pogled.
- Da.

135
 - A Keiko?
Randit uzdahnu.
- Ona je bila Desina najbolja prijateljica pre nego to su je vrbovali.
Ali promenila se nakon to se pridruila Odabranima. Postala je
bezobzirna, ak i opasna. Bila je dovoljno blesava da radi sve to i Katerina
samo da bi bila sa njom.
Kasi nita nije rekla. Ako bi otvorila usta, pitala bi ga ko ga je bio
zadrao; ko ga je to toliko zadrao da su stigli da ubiju Des? Ali, iskreno,
nije ni elela da zna.
Randit je pognuo glavu.
- Ali mada nisam ja bio taj koji je povredio Des, kriv sam to su
Katerina i Keiko znale gde da je pronau, tako da sam ipak kriv za njenu
smrt. Izvini, Dejk. Zaista mi je ao.
Ali zvualo je kao da ga mui neto vie od grie savesti, deluje kao da
mu je i srce slomljeno. Nije ni udo to se drao podalje od ostalih u koli.
Nije u pitanju bio njegov snobizam, ve bol. Kako bilo ko moe da se nosi sa
takvom griom savesti?
Kasi pruila ruku ka nou pa polako uhvati i stisnu Dejkovu aku.
- Dejk? Mislim da on govori istinu. Molim te?
Njegovi prsti se jo grevitije stisnue oko noa, a onda se odjedanput
olabavie i Kasi mu lagano uze no. Okrenula se ka Randitu i pruila mu
seivo.
- Ne. - Oprezno je zakoraio unazad. - Sada je Dejkov.
Dejk je i dalje stojao ukoen, jo uvek ljut i zbunjen. Ali tad ga Izabela
obgrli oko struka, a tren kasnije i on zagrli nju.
- Uzmi ga, Dejk - rekla je Kasi. - Molim te.
itavu venost je gledao u no. Ali onda je prelomio i zgrabio ga ljutito
i odluno.
- ta emo sa ostalima? - Kasi je pokazala ka mranom prolazu iza
njih.
- Oni nee jo krenuti za nama. Nee bez Katerine. Trebalo je da me oni
samo zadre dok vas ona sustigne. Mi smo se... sporekali. - Randit uz
trzaj dodirnu duboku posekotinu na podlaktici. - Ali na kraju sam ih
ubedio. No ipak predlaem da to pre krenemo. Ako mi Dejk dozvoli.
Napet, Dejk se kolebao. Izabela ga stisnu za ramena.
- On nas je odveo do Kasi - apnula mu je. - On nam je pomogao.
Vazduh u hodniku, premda hladan, bio je teak i zaguljiv.
- Dejk, da li mi veruje? - upita Randit. - U vezi sa Des?

136
 - Zato bih ti verovao?
Randit blago slegnu ramenima.
- Onako. Sem to govorim istinu.
- Moda - rekao je Dejk.
- Hoe li mi onda pruiti ansu i verovati mi? - Randit upita skoro
oajno.
Dejk je vrsto stegnuo Izabelinu za aku i okrenuo se ka tajnim
vratima.
- Ne. Ali u se pretvarati da ti verujem. Zasad.

137
 21.

Glupava pidama. Zar ne bi trebalo da joj je suvie mala? Bila je

vreasta, istegljena i izbledela, dobro je se sea. Povukla je uniten porub i
namrtila se videvi slike Brac junakinja na tkanini. Zar ih nije prerasla?
U hodniku je mrak. Meutim, jedna senka se pomerila, tanka i
zlokobna poput vrane. Klepetanje tikala. Dili Biton proverava da li je sa
decom sve u redu. Jer ukoliko jeste, neto se mora preduzeti...
Zlokobno se nasmeila.
Bez urbe. Bez straha. Prislonivi ake na prozor udno stepenita,
Kasandra je provirila u neuredno dvorite. Jedna kanta je prevrnuta i
smee je rasuto svuda po ispucalom betonu. Verovatno se zbog toga
probudila. goljava lisica pretura kroz kr, ali kao da je osetila njen pogled
pa se ukoila i zabuljila, drei prednju apu i dalje podignutu.
Ona joj se nasmei. Lisica se vratila izvrnutom smeu, a ona se
osvrnula ka senki to se unja hodnikom i koja je zastala ispred Lorinih
vrata pa naslonila uho na tanka vrata da upije devojicine nostalgine
jecaje. Koliko godina ima Lori? Osam. Toliko je i Kasandra imala kada je
Dili poela da je unitava, spolja i iznutra.
Okrenula se u tiini, odmahnula glavom i krenula ua njom. Kako je
ona uopte uspela dovde da stigne? Tano do Lorine sobe? Oh, da. Zato to
joj je ona to dozvolila. Jadna, jadna Dili. Nema kud, i to je to.
ta sada da uini? Da zapreti kako e otii kod nadlenih? Da pozove
Patrika i zahteva da je saslua? Ili da jednostavno izvrne celo dom
naopake?
Ma, ne.
Dili je prislonila aku na Lorina vrata i okrenula ruku, ali zastala
uvi neki um. Okrenula se i zapiljila.
Zdravo, Dili.
Dilin zloinaki osmeh je nestao i ona se skvri kad Kasandra krenu
ka njoj. Kasandra ima svega deset godina, ali ova ena je se veoma plai!
Nasmejala se. Ako je ovo samo priseanje, onda neto nije u redu s njim, kad
je imala deset godina, ona se nikada nije usudila da se suprotstavi Dili. Ali
koga briga? Ovo je tako slatko. Dili se zgrila i cvili.
Kako je samo bedna. Kao i ena onog senatora, Flavija Avgusta, to je
pokuala da je otruje. Bedno, kao i pohlepni renesansni svetenik iz Torina,
onaj koji se ne ponaa ba u skladu sa celibatom, na koji se zarekao.

138
Kao i pomodar lord Akton, kada ga je uhvatila kako se, na Boi1790, ako
se ne varam, vue i tetura od pia i poude. Svi su je se plaili na kraju.
I s pravom su je se plaili, takoe.
No, vratimo se ovoj ovde. Kasandra ju je mrzela. Zbog nje se Kasandra
plaila i mrzela sebe samu. Ona je pokuala da otme Kasandrinu duu, a to
ne moe da proe. Nikako ne moe da proe. Dakle, sada je doao red na nju
da se uplai, i nije li se zaista uplaila! Blago reeno. Izgleda kao da e se
unerediti.
Onda, poljubac, draga Dili! Jedan mali nean poljubac! Samo da
dokaem da ti ne zameram. Samo da ti pokaem kakav je to oseaj kad te
iscede. Jedan poljubac...
Uhvatila ju je za glavu obema akama. Sagnula se, nasmeila joj se
pravo u oi pa stisnula i prignjeila te stegnute, zlobne usne, silom ih
terajui da se napre.
U svojoj sobi, Lori se mekim jecajima, neometana, sama uspavala.
***
Ali Kasi se trgnula i probudila.
Nije vrisnula; Izabelino umirujue hrkanje se nije prekinulo. Kasi
protrlja vrat trudei se da uspori otkucaje srca. Na licu je osetila hladan
dah decembarskog vazduha: otvoren je prozor. Prozor koji gleda na Pariz, a
ne na Krenlejk Kresent. Ona nije desetogodinjakinja u Brac pidami, ova
koju ima na sebi moda je jeftina, ali bar joj je taman. A ako se neto i unja
napolju, to nije gradska lisica.
Kakav san. Kakva nona mora.
Sila je s kreveta i tiho otila do prozora pa se nagnula napolje,
halapljivo gutajui hladan vazduh. Zavrtelo joj se u glavi.
Pazi se. Moe da padne.
- Naravno da neu pasti!
Ukoila se i nastavila da bulji u zbrku svetla. Niko joj nije proaptao u
uvo. Pa zato je onda odgovorila?
- Estel? - proaputala je.
Nita. Die duboko. Ovo je smeno. ta je smeno u vezi s pravdom,
duo? Moe je dostii, i ti to zna.
- ta to?
Ti zna ta je sve mogue. Ti zna ta ti eli. Ti si mi obeala da e
uzeti ono to eli. Obeala si.
Hvatajui se za prozorsku dasku i buljei netremice u no, Kasi
ustuknu.

139
 min
@
Zbog tebe se izvukla, Kasandra. Zar ne?
- ta je trebalo da uradim? ta sam mogla da uradim? Nita!
Zato to si se plaila. To je sve. Pusti me unutra, Kasandra! Pusti me
unutra i vie se nikada nee plaiti. Nikoga! Zajedno, ti i ja. Pusti me
unutra!
Tiina, duga i teka tiina. Samo joj se privia, odluila je Kasi.
Meseari. To je sve. Umilja.
Kasandra, jednog dana nas dve emo je pronai.
Stavila je ake preko uiju.
- Odlazi!
Saekae ona nas. Lak plen. PUSTI ME UNUTRA!
-NE!
- Kasi? - promrmlja Izabela pospano. Kasi odskoi od prozora i osvrnu
se. - Kasi, ta se deava? S kim razgovara?
- Ni sa kim! - drhtavo odgovori Kasi. - Izvini, Izabela! Sanjala sam
neto.
- Pored prozora? - Izabela se pridie, sumnjiava.
- Htela sam, ovaj... da udahnem malo sveeg vazduha. Pridremalo mi
se. Vrati se da spava.
- Jesi li okej?
- Dobro sam. - Kasi se ponovo okrenula ka noi i promrmljala: - Mi smo
dobro.
Saekala je dok Izabela ponovo nije duboko zadisala i zahrkala, a onda
je na prstima otila do kupatila. Povukla je gornji deo pidame i pogledala
lopaticu u ogledalu. Beleg nije tako jasan i otar kao Riardov i ne gori tako
estoko kao Keikin, kad je ova umirala. Pomalo je zamrljan i kao da mu
nedostaju neke linije, a ara je tu i tamo prekinuta. Ali beleg je zasigurno
tu.
Sada nee moi da zaspi. Trudei se da bude to tia, polako je otvorila
garderober i izvukla haljinu koju je Izabela navaljivala da joj kupi. Zaboga,
Kasi! Uuti i smatraj je preuranjenim poklonom za Boi!
Versae. Onaj ije ime ne ume da izgovori. Kasi se nasmeila. Tkanina
je zautala kad je poloila haljinu na krevet, Kasi zastade, ali Izabela se
nije ni pomakla. Njoj nikad nita ne smeta, pomisli Kasi neno. Jo od
deavanja kod kapije pre dve nedelje nije bilo noi da se Kasi nije
probudila, ali sve to njeno nono tumaranje po sobi nije zasmetalo njenoj
cimerki. Znak mirne savesti, naravno.

140
 Kasi pogladi haljinu divnog kroja. Hladna je na dodir, i raskona, i
uglaena. Sve ono to Kasi nije. Ne zna kako e izgledati u njoj, ali moda
je haljina dovoljno velianstvena da zamaskira njen manjak
samopouzdanja. Da li je taft zelenkastout ili ukastozelen? Ne moe da
razabere. Izabela je rekla da joj se slae uz oi.
teta to nema pratioca za bal. ak nije mogla ni da iskoristi Riarda,
pomisli ona sa griom savesti. On je izbegava kao virus. Zarazni,
smrtonosni virus. tavie, jedva da je razgovarao sa bilo kim otkako ga je
ser Olrik pozvao u svoj kabinet, dan nakon ceremonije kod Kapije. Sam Bog
zna ta mu je tad ser Olrik rekao, ali nakon toga Riarda je postao tih i
posramljen, ak i pomalo ozlojeen, mislila je Kasi. Nije kao ranije.
Ha! Nije kao ranije, u to nema sumnje.
Naravno, ni ona sama nije kao ranije.
U poreenju sa predvodnikom grupe, Riard je proao sa blagom
kaznom, kao i ostali, uostalom. Stojei u kolonadi pokrivenoj senkama
drvea, Kasi je kriom posmatrala Katerinin elegantni odlazak iz Mrane
akademije, samo dvadeset i etiri sata nakon to je pobegla od njih u
udovinom obliku. Nosom parajui oblake, plavokosa lepotica se epurila
silazei niz stepenice, a kosa i koa su joj se sijale kao kod svake kraljice
maturske veeri. Nosila je velike tamne naoare, krv-crveni karmin i
potpuno nov kosi oiljak na obrazu. Rana je, pomisli Kasi, zapanjujue brzo
zarasla, ali oiljak nee sasvim nestati. Kako li se besprekorna Hikokova
plavua osea? U vezi s ranjavanjem, brukanjem, iskljuenjem iz kole? Da
li se kaje? Verovatno - ne. Da li eli da se osveti?
Ser Olrik je stajao na vrhu stepenica i posmatrao Katerinu sve dok se
ona nije graciozno smestila u crnu limuzinu i dok voza nije za njom
zatvorio vrata. Onda se okrenuo i ukrstio pogled s Kasi, samo na trenutak.
Sigurna je da je zadrhtao.
Kasi je dve nedelje u strepnji iekivala da i nju pozovu na razgovor,
ali to se nije desilo. Mrani ju je izbegavao uporno skoro koliko i Riard. Ali
nee moi da je izbegnu veeras. Veeras je Boini bal. I svi moraju da
prisustvuju, iako im se vie nije ni ilo.
Bez obzira na skoranje dogaaje, cela kola bruji od priguenog
uzbuenja. Ali Kasi ne osea nita od toga. Pripreme, planovi, traevi,
iekivanje. Ne mari ni za ta od toga. Za nju je Mrana akademija
zavrena. Akademija je zavrila sa njom.
Vie nikada nee videti zagonetnog osnivaa kole. On e ostaviti Kasi
da se sama izvue iz ove neprilike, to je bar jasno. Ona je sramota, greka,

141
gadna nevolja koju su mu nametnuli nedisciplinovani miljenici. Ser Olrik
Mrani verovatno jedva eka da joj vidi lea. Pa dobro, ona ionako ne mari
za to. Ona je zabrinuta, uplaena, zbunjena, ali ne mari za to.
Nauila je dosta. Vratie se nazad svom starom ivotu i opstae. To joj
je uvek polazilo za rukom.
A u meuvremenu moe i dobro da se provede na zabavi.
Izoptena uenica bez pratioca, pomisli Kasi alosno. Kako grozan
svretak njene nimalo sjajne karijere u Mranoj akademiji. Barem je
atmosfera mnogo veselija bez Katerine i Keiko. Muzika je dobra, uenici su
dobro raspoloeni zbog kraja polugodita a nastavnici askaju meu sobom
dok s uivanjem posmatraju plesae. Samo Kasi izbegavaju. ak je i her
tolc poslednje dve nedelje bio uzdran prema njoj.
Dejk izvrsno plee, kao i Izabela, i premda su njih dvoje pokuali da je
ukljue, Kasi je bilo drago da su oni toliko udubljeni jedno u drugo. Ona
nije bila rasploena za drutvo i tumaranje pored Kasandre i Klitemnestre
joj sasvim odgovara. Nema boljeg drutva pri ovakvom raspoloenju.
- Dobro vee, Kasi.
Ona se trgla, ali se nije okrenula. Nepogreivo je prepoznala glas:
zagoreli med pomean sa ljunkom.
- Zdravo, ser Olrie.
- Ti ne plee?
- Ne. - Zastade i onda pomisli - ma doavola. - Estel nije raspoloena.
U dugoj tiini stoje zajedno pod senkama i posmatraju uenike kako
cie i smeju se. Alis dobro izgleda, pomisli Kasi, iako je moda malo
nesigurna na nogama i plaljiva posle etiri ae ampanjca. Riarda nema
nigde na vidiku, on se bio pojavio i ubrzo potom se iskrao. Ostali Odabrani
su u vrhunskoj formi. Pokuavala je da zamisli svakoga od njih pod
tamnocrvenom kapuljaom, ali uzalud.
- Ne zna ko je od njih bio umean? - pitao je ser Olrik tiho.
Kasi odmahnu glavom.
- Ne. Ali to sada nije ni vano.
- Meni je vano.
- Pa, onda vi to reite. Uzgred, hvala vam. Bilo mi je lepo. - Ugrizla se
za usnu. - Uglavnom. Izuzev onog dela sa lancima i demonima.
- Kasi...
Saekala je da Olrik zavri reenicu, ali poto on to nije uinio,
osvrnula se prema njemu. Bio je veoma hladan.
- Mora se vratiti sledeeg polugodita - rekao je on.

142
 - Ne, ne bih rekla da moram. Hvala u svakom sluaju.
- Ne razume - besno ju je pogledao.
- Onda mi objasnite - rekla je samouvereno.
On je uzdahnuo, potuen.
- Ritual moda jeste bio prekinut, ali u tebi je sada ostao deo duha. On
eli da se u potpunosti spoji sa tobom. I nee prestati dok to ne desi.
Kasi slegnu ramenima.
- E pa, nee moi.
- Veoma si hrabra, duo, ali to nije dovoljno - rekao joj je ser Olrik
tmurno. - Ili e mu poeleti dobrodolicu ili e ga poraziti. Ne moe tek
tako da mu utekne.
- Mogu bar da pokuam.
- Nisi dovoljno brza, Kasi. - Glas mu je bio neniji od rei. - Nikad nee
ni biti.
Zabrinuta, Kasi se nespretno igrala sa svojim ukrasnim cvetom.
Izabela je izabrala predivnu belu orhideju, koju je iupala sa biljke koju joj
je Dejk poklonio. Ne sme da je upropasti. Umesto toga, stala je da gricka
nokte, a onda preklopila prste.
- Nastavite - najzad kae ona.
- Nismo svi mi zli, Kasi. Ti si se susrela sa najgorima meu nama.
Mora da se vrati kako bi upoznala najbolje.
Ona iskrivi usnu.
- Ne elim da imam nita sa bilo kim od vas.
- To ve nije mogue, veruj mi. ao mi je. Trebalo je da Esteline
matarije shvatim ozbiljnije, ali nikada nisam ni pomislio da e se usuditi
da mi se suprotstavi. Taj duh u tebi je veoma tvrdoglav, Kasi. Tvrdoglav i
zloban.
- Polovina - Kasi ga je ispravila. - Jedna polovina tvrdoglavog i zlobnog
duha.
Ser Olrik nakratko zauta pa udahnu duboko.
- Ali ga i dalje treba hraniti.
Kasi blago zajeca i pokri lice akama.
- Sigurno si to pretpostavila. Da li ti je sada jasno, Kasi? Mora da se
vrati u Mranu akademiju.
Ona nije odgovorila, nije ak htela ni da ga pogleda.
- Kad se vrati nakon Nove godine, ve e ti oajniki trebati hrana.
Duh e tada uveliko narasti, poee da stvara neophodno stanite. A to
iziskuje mnogo ivotne snage, Kasi, veruj mi.

143
 - A ta ako ga ja izgladnjujem? - zareala je.
- Veruj mi, Kasi, hranie se - ree Olrik tuno. - Jo ne zna kako, ne
bez povreivanja. Moje je zaduenje da te nauim tome.
- Ja nikada nikoga ne bih povredila! - rekla je ona besno.
- Ali uinie to kada dovoljno ogladni. To jest, kada duh dovoljno
ogladni. Hranie se jer nee moi da odoli, i tako moda ubije nekoga.
Zar to eli?
Kasi polako odmahnu glavom.
- Hranie se. Morae se hraniti ceo ivot. A hrana e ti biti neznanci,
ljudi koje poznaje, ljudi koje voli.
- Nee - uzviknu Kasi oajniki.
- Da. Tvoj duh ti daje lepotu, snagu i mo. Zar misli da to dobija bez
ikakve naknade?
Sada mu se glasom prolomila bolna melanholija, kao da mu glava puca
od uspomena. Kasi poe da drhti.
- To isisava sam ivot iz tebe, Kasi. I zato ti mora da ga isisa iz
drugih ljudi.
- Oh. - Setila se Alis i vrsto zamurila. - Oh, Boe.
- Ako se ne hrani, duh u tebi umire, a sa njim i ti. Ali do toga nee doi.
Ti e ubiti pre nego to doe do toga. Nee moi da se obuzda. Nauiu te
kako da se hrani a da ne ubija.
- Vi ete me nauiti? Pa kako? Pomou pokusnih kunia? Mojih
prijatelja?
Po prvi put nije mogao da je pogleda u oi. Progovorio je kratko i bez
emocija.
- Tu cenu plaaju nai uenici. Tako plate svoj boravak ovde. - Njegova
usta se zgrie neraspoloeno. - Tu... privilegiju.
Odmakla se uz zvuk gaenja, ali on ju je odjednom zgrabio za ruku i
okrenuo ka sebi.
- Dakle, gospoice Bel, hoe li da umre ili da ubija? Ili e postupiti
kako treba i vratiti se?
Kasi ga besno gleda, odluna da istera svoje, ali se strano uplaila
njegovog pogleda. I ranije je umela da se uplai, ali ne ovoliko. Klimnula je
glavom. Olrik uzdahnu, zadovoljan.
- Odlino. Odlino. ao mi je, ali to je neophodno, Kasi, zaista jeste. -
Ponovo je progovorio smireno. - Da li te jo neto zanima?
Pridravajui se za Kasandrinu hladnu mermernu ruku, Kasi osmotri
ceo plesni podijum pa klimnu glavom. Saekala je dok joj glas nije postao

144
jednako hladan kao njegov.
- Gde je Randit?

145
 Epilog

Dvorite je bilo mrano i tiho, izuzev blagog agora razgovora i muzike

i smeha, i potmulog trupkanja basa u pozadini, i negde u daljini, veoma
daleko, odjeka grada. Sada vie nema nonih unjala. Dejk ima neto
drugo na pameti.
Hoe li se ti vratiti?, pitala ga je ona.
Ne znam. Zagrizao je zglavak prsta, izbegavajui njen pogled. Ovde
nije sve zavreno, Kasi. Ali ta da radim? Konano je skupio hrabrost da je
pogleda. Ako Mrana akademija strada, stradae i ti. Ti si jedna od njih
sada.
Kasi se stresla. Ali ona ima poverenja u Dejka. On je ne bi povredio
kako bi saznao istinu i osvetio Des. Oni su prijatelji. I Dejk e se vratiti u
Mranu akademiju. Mora. Nije sve zavreno. Uostalom, Izabela je lila
gorke suze pri samom nagovetaju da se nee vratiti. Kasi ne zna da li bi
podnela da gleda kako se njenoj cimerki slama srce kao u nekoj operi ako se
jadni momak ne vrati sledeeg polugodita.
Vie nije ni hladno kao to je bilo. Silazei u dvorite, Kasi broji
stepenice. Ima ih trinaest. Ba kao to je Estel rekla prvog dana.
To je ba smeno. Ona za nju vie nije madam Azedin.
Pod meseinom, u mraku, neko sedi na ivici bazena. Kad mu se Kasi
pribliila, on nije podigao glavu, ve je samo pocepao neto u akama.
Prilazei mu, Kasi primeti kako komadii crnog somota nestaju u mirnoj
zelenoj vodi bazena.
- Zar one nisu retke?
Randit se nije nasmeio.
- Veoma.
Sela je pored njega na kamenu ivicu bazena. Ledina senka se pruila
po ploniku, a zbog labuda je izgledala udovino.
On konano progovori
- Haljina ti je divna. Izgleda, ovaj... predivno.
- Hvala.
Kasi je pocrvenela. Ponadala se da on to nee primetiti, uverena da se
crvenilo ne bi slagalo sa svilom.
- Kako se zove ta boja?
- Ne znam. uta? Bledozelena?
Bacio je poslednju zguvanu laticu orhideje u bazen.

146
 - artrez,* rekao bih.
- Lepo zvui - odgovori Kasi. Povlaei prst po hladnoj vodi i skupljajui
travu, posmatrala je kako se meseev odraz lomi i ponovo spaja. - ta e se
dogoditi sa mnom?
On otvori usta, pa ih ponovo zatvori. Najzad ree:
- Ne znam.
- Oh, divno. Ne zna ni ser Olrik.
Dugo se i neveselo smejao.
- Vidi, nikada ranije nije bio prekinut. Taj ritual.
Ona klima glavom i prstima prebira po korenju orhideja koje tuda
promiu.
- Ja sam drugaija. Znam to.
- Aha. Veoma. - Blago se osmehnuo pa iz vode izvadio jo jednu
orhideju i otkinuo joj koren, koji se vue za njom iz kamena. - Oni nisu
paraziti, zna.
- ta?
- Orhideje. One nisu paraziti, nego su epifite. One ive na drugim ivim
biima, ali ne ubijaju svog domaina. Njih dvoje, oni... koegzistiraju.
- Ma nije valjda?
On se smeje.
- Da.
- Jesi li se uvalio u nevolje, Randite?
- Ovo je prvi put da si me oslovila po imenu, zna li to? - Slegnuo je
ramenima. - Neki su... da, ljuti su. Ali to to su radili nije bilo u redu,
mislim, to to su pomagali madam Azedin. Ja ne treba da ih se plaim.
Trebalo bi da bude obrnuto, ako emo iskreno. - Nasmejao se i Kasi se nije
dopao taj osmeh. - Dobro, oni se, naravno, ne plae samo mene. Oni se plae
onoga to je u meni.
Ona zadrhta.
- A ta je u tebi, Randite? - Sada, poto je ve poela da ga oslovljava
imenom, teko joj je da prestane.
- Jedan od najgorih mranih duhova. Najjai, najstariji, naj...
- Najloiji - ubaci se Kasi.
- Aha. - Stegnuto se nasmejao. - Najloiji.
- Mada, vidi - kaza ona - ja sam pomislila da je Katerinin bio takav.
___________________________________
* Chartreuse (Jr.) - vrsta biljnog likera ute ili zelene boje, po kojem je nazvana i ta nijansa.
(Prim. prev.)

147
 - Ne. Moj duh i ja smo u svemu razliiti.
- Zna ta? Ja mislim da sam ja, da smo mi, u istom sosu.
- Zna ta? - Hladno se nasmejao. - Mislim da si moda u pravu.
Kasije je drala prste u ledenoj vodi sve dok je nisu zaboleli.
- Katerina. Da li je ona... Da li je ona uvek bila takva. Ili je bila
drugaija? Pre nego to je bila odabrana"?
- Oh, ona je oduvek bila pomalo takva. - On slegnu ramenima. - Zao
duh, bezobraznica? To nije dobra kombinacija. Meutim, Kormak, on ima
dobru duu, ali zna ta? On je oduvek bio pomalo nestaan, i jo uvek je.
Ajia, dobar duh, dobra devojka. Vidi? To je sinergija.
- A ti i ja?
- Dvoje najgorih, Kasandra. - Iako naizgled tuan, pogledao ju je tako
prodorno da su joj marci, nimalo prijatni, skliznuli niz kimu. - Dva loa
duha, dvoje okej ljudi. Barem ja mislim da ti nisi mnogo gora od mene. -
Nasmeio joj se iskosa. - Ne znam ta e biti s nama. Pretpostavljam da
emo uskoro saznati.
- Oh. - Naslonivi se, Kasi je gledala Ledu, koja se i dalje se sanjalaki
pruala ka divljem labudu. - Gde e biti sledeeg polugodita? Mislim,
Akademija. Pretpostavljam da ti zna?
- Da. Biemo u Njujorku.
Njujork! Ona klimnu glavom, pokuavajui da suzbije osmeh i trudei
se da pokae bar malo gnuanja.
- Nee mi nedostajati taj labud.
- Nee morati da ti nedostaje. To svuda ide sa Akademijom. Sve statue.
I svi ovdanji ser Olrikovi ljubimci. - Randit divljaki pokida jo jednu
orhideju iz stanita. - Mi smo ovde jer bogovima tako odgovara, Kasi. Ili
smo ovde kako bismo lovili smrtnike i zabavljali se sa njima. Bogovi i
udovita. Zavisi kako gleda na to. - Neveselo se nasmejao. - Vidi?
- Vidim - rekla je ona. - Jasno mi je kako god da okrene.
On se zbunio na trenutak, ali onda se nasmejao.
- Nego - rekla je Kasi. - U vezi sa svim onim to je neprihvatljivo.
Pogledao ju je napeto i zbunjeno.
- Ja? Sea se? Nije da ti se nisam dopala, nego ti mene ne moe da
prihvati.
- Aha...
- Pa kako bi bilo, onda, da to sada razmotrimo?
Randit protrlja slepoonice palevima.
- Kako bi bilo da to sada razmotrimo? ta bi to trebalo da znai?

148
 - S obzirom na tvoje vekovno iskustvo - promrmljala je - i nisi toliko
bistar, zar ne?
Privukla ga je sebi i poljubila, pomislivi: On je samo deak, to je sve.
Nema duha. I dopada mi se..." Oh, da. Polovina Randita je moda nekoliko
stotina godina stara, ali ta je mala razlika u godinama? Ovo je u redu. On
ne isisava nita iz nje, njeno srce lupa, kao i njegovo. Dah joj se zadrava
visoko u grudima, ali uje i njegovo disanje, pomalo ubrzano i pomalo
enjivo. I oboje su donekle istog ukusa.
Naravno da ti se dopada! I meni se on dopada, duo!
- Estel! - Kasi odgurnu Randita i odmaknu se. - Idi doavola!
- Kasandra?
- U redu je. U redu je! - Ona ga ponovo privue za jo jedan poljubac. -
Samo, bilo nas je troje ovde na trenutak.
Zasmejali su se i potom se Randit uutao.
- Ti se vraa? Naredne godine? Vraa se u Akademiju, Kasandra?
- Naravno. - Nakratko se osmehnula. - I Dejk, takoe, mislim.
Randit se namrti.
- On eli da me uniti.
- Da. On misli da ima opravdanje za to.
- A ta ti misli o tome?
- Ne. - Kasi odluno zavrte glavom. - Verujem ti. Zato moram da se
vratim. Da ga spreim da te razbije. - Uzvratila mu je osmeh i slegnula
ramenima. - I naravno, s nekim imam nezavrena posla. uje li to, Estel?
Tiina.
Randit je uhvati za aku i snano je stegnu.
- Sreno, Kasandra. Voleo bih da mogu sa svojim da se izborim. Ali mi
smo sada jedno. Zauvek spojeni. Kako moe da se bori protiv sebe?
Kasi je paljivo izvukla svoju aku iz njegove, a onda prinela njegove
prste svojim usnama i poljubila ih. Osmehujui se, skinula je svoj cvet i
spustila ga u Randitov dlan.
- Bez muke nema nauke, lepoto.
Ovoga puta joj se nije osmehnuo.
- Ti nisi poznavala Estel veoma dobro, zar ne?
- Ha! Ovih dana se bolje upoznajemo. - Kasi mu ponovo drsko
namiguje. - Svia joj se.
- Toga se i bojim.
Bio je tako tuan i ozbiljan da se i Kasi istog trena sabrala.
- Ne elim da je upoznam. Ne elim da znam ni ta je ostvarila niti ko

149
je bila. - Namrtila se. - Da li treba to da znam?
- Svakako ne veeras. - Dodirnuo je njenu donju usnu palcem. -
Sluaj...
- ta?
Kod prekrasnog ulaza u kolu, na vrhu stepenita, prelivali su se
svetlo i muzika. Randit je ponovo prikaio belu orhideju na Kasin korset i
potom je uhvatio za ruku. - Svia mi se kad otera Estel doavola. Reci joj
da ponovo nestane na nekoliko sati.
- Samo nekoliko sati?
- Aha. To je sve to e dobiti, ali dovoljno je za igranku. - Veselo ju je
pridigao na noge. - Zna li ovo?
- Jok - rekla je Kasi. - Ali nauiu. Zato sam i dola u otmenu kolu,
zna.
Samo veeras, pomislila je uranjajui lice u njegovu koulju i udiui
njegov tako ljudski miris. Ovo je u redu. Ovo je dobro. Samo veeras, oni su
deko i devojka, i nita drugo osim toga, i pleu pod zvezdanim parikim
nebom. Doavola sa sutranjim danom.
Mada se ipak nadala da nee ba tako biti.

Kraj prve knjige

150
 min
@
Beleka o autoru

Gabrijela Pul je pseudonim britanske spisateljice Dilijan Filip.

Autorka je brojnih izuzetno hvaljenih i itanih romana.
ivi na severoistoku kotske sa muem, dvoje dece, dva psa, dve
psihotine make, jednom pristojnom makom, hrkom ubicom i devet
nervoznih riba.
Za vie podataka o autorki i njenim knjigama, posetite njen zvanini
sajt: http://www.gillianphilip.com/

151