FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

INTERNA REVIZIJA
Klju finansijskih i operativnih
poboljanja u poslovanju
1
INTERNA UNUTRANJA revizija - klju
finansijskih i operativnih poboljanja u
poslovanju

Velike inovacije preoblikuju koncept,

mogunosti i primenu postupaka revizije u

2
savremenim entitetima. Te su izmene

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
dovele do stvaranja kljunog instrumenta
menadmenta za kontrolu i analizu bitnih
funkcija jedne organizacije. Taj instrument
je interna operativna REVIZIJA.
Kad se krene putem interne revizije
moe se doi do
poveane sposobnosti vrednovanja i jaanja
politike i procedura unutranje kontrole;
uvrenja poverenja u finansijske izvetaje

3
entiteta;

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
pouzdanosti operativnih podataka;
sigurnosti da su informacije koje dolaze iz
pojedinih operativnih jedinica tane i da mogu
biti proverene;
poveanja svojih sposobnosti odluivanja kroz
definisanje problema.
 VREDNOVANJE SAVREMENE
INTERNE REVIZIJE
Obim funkcije se promenio od usklaenosti u
tradicionalnom smislu do one koja je u osnovi
savetodavna.
Veina poslovnih ljudi koncept revizije vezivala je za

4
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
ispitivanje ispravnosti i tanosti finansijskih obrauna
preduzea od strane javnih knjigovodstvenih
preduzea
Izpoetka su se rukovodioci koristili funkcijom
unutranje revizije da bi nadopunili eksternu
finansijsku reviziju i da bi proirili odreene elemente
kako bi utvrdili postoje li bilo kakvi nedostaci ili
greke u njihovim raunovodstvenim evidencijama.
 S obzirom da se unutranja revizija sve
vie poela okretati na stavke kao to su
operativno vrednovanje, analiza sistema
za obradu podataka i trokovne studije,
izmenio se ak i obim javne

5
raunovodstvene revizije. Umesto

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
jednostavnog overavanja bilansa ili
finansijskih obrauna, poeo je da se
vrednuje potencijal raunovodstvenog
sistema preduzea sa sadranim
pregledima sistema interne
raunovodstvene kontrole preduzea.
 ORGANIZACIJA I PREDANOST
INTERNOJ REVIZIJI
Uprava i Menadment prvo utvruje da

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

organizacija ima potrebu za funkcijom
interne i operativne revizije. Potom
uspostavlja organizacione okvire u
organizaciji celog entiteta i takoe u okviru
same funkcije revizije.

6
INTERNA REVIZIJA
INTERNA REVIZIJA JE NEZAVISNA
FUNKCIJA OCENJIVANJA U OKVIRU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

JEDNE ORGANIZACIJE, KOJOM SE:
ISPITUJE,
OCENJUJE
VREDNUJE
AKTIVNOST ORGANIZACIJE ZA POTREBE
UPRAVE I MENADMENTA. 7
 AKTUELNA DEFINICIJA

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

INTERNA REVIZIJA je nezavisno, objektivno
uveravanje i aktivnost konsaltinga osmiljena da doda
vrednost i pobolja poslovanje organizacije.
Ona pomae organizaciji da ostvari svoje ciljeve
uvodei sistematian, disciplinovani pristup
procenjivanju i poboljanju efektivnosti upravljanja

8
rizikom, kontrola i korporativnog upravljanja.
Interna revizija ima za cilj da proveri
funkcionisanje sistema internih i

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

operativnih kontrola u organizaciji

Interna revizija ima tri glavne funkcije:

1. Reviziju zakonitosti svih procesa i
regularnosti finansijskih transakcija.
2. Operativnu reviziju poslovanja.
3. Upravljaku reviziju.
9
POVELJA INTERNE
REVIZIJE

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

iskaz o politici organizacije
u odnosu na internu reviziju
- Pravilnik o radu

10
Mesto funkcije interne revizije
Ranije je za funkciju revizije bio nadlean
podpredsednik zaduen za finansije ili kontrolor. Tada

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

je njeno podruje rada bilo ogranieno na
raunovodstvo i finansije.
Pod savremenom unutranjom revizijom, revizorski
rad je proiren i na nefinansijska podruja, samim
time mesto funkcije revizije unutar organizacije se
promenilo.
U uspostavljanju funkcije revizije treba uzeti u obzir
dva bitna inioca:
- prvo, se mora zagarantovati njena formalna i
neformalna nezavisnost, i
- drugo, mora biti postavljena na nivo koji
potvruje podrku menadmenta. 11
 Mesto funkcije interne revizije
Struktura garantuje nezavisnost
funkcije revizije kroz njenu

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

neposrednu odgovornost nezavisnom
Odboru za reviziju - Komisiji za reviziju.
Time to funkcija neposredno
izvetava upravni odbor, organizacija
takoe potvruje ukupnu podrku
funkciji.
12
Greke i nepravilnosti
Najvie publikovan, u javnosti, cilj interne kontrole je
spreavanje prevara. Prevara se moe definisati kao namerno
pogreno iznoenje ili interpretiranje injenica kako bi nekog,
(pojedinca, grupu pojedinaca, organizaciju, javnost),

13
obmanuli. Kada govorimo o ovoj ulozi interne kontrole
(spreavanje prevare), korisno je razlikovati greku od

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
nepravilnosti u raunovodstvenim evidencijama, odnosno
zvaninim poslovnim knjigama jednog preduzea. Greka je
nenamerno uinjen pogrean zapis u evidencijama, a
nepravilnosti su namerno pogreni navodi uneseni u
raunovodstvene evidencije radi nekih prevarantskih ciljeva.
Ove nepravilnosti mogu da se podele na klasifikacije prevare
koju su napravili zaposleni i prevare koju je izvrio
menadment.
Lina crta menadera
Pored vetina i znanja, postoji neto to bi
bilo poeljno da menaderi imaju kao linu
crtu. To su:

14
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
Integritet i potenje.
Sposobnost komuniciranja s
razumevanjem.
Iskustvo.
elja za upravljanjem.
Zadatak menadera
Menaderi imaju zadatak da stvore
okruenje u kojem zaposleni mogu da sa
najmanje utroenog vremena, novca,

15
materijala, (ne i znanja), linog

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
nezadovoljstva, dou do ostvarenja ciljeva
organizacije i svojih, linih.
Prevare
Prevare koju su nainili zaposleni odnose se na
neasne radnje koje su izveli zaposleni, iako su
menaderi pokuali da spree te i takve radnje.

16
Prevare menadmenta odnose se na namerno

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
pogrenu interpretaciju top menadmenta prema
osobama izvan poslovne organizacije preduzea.
esto se ove prevare ine izdavanjem falsifikovanih
finansijskih izvetaja, ija je svrha da navedu na
pogrena razmiljanja, vlasnike preduzea, osnivae,
poverioce i javnost.
 Sistem internih kontrola
Sistemi internih kontrola ne tite dovoljno donosioce
investicionih odluka, mimo preduzea, od mogunosti
velikih prevara menadmenta. Meutim sam sistem
internih kontrola slui menadmentu preduzea da
bude sigurniji da su raunovodstvene informacije
samog preduzea pouzdane. Vrhovni menadment

17
jednog preduzea u mogunosti je da preskoi

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
interne kontrole kada dolazi do izvetavanja okoline
izvan organizacije. Zatita koju moe da obavi sistem
internih kontrola i ovde se svodi na to da zahvaljujui
razgranienju dunosti, u okviru preduzea i u okviru
raunovodstva, mnogo ljudi postaje svesno opasnosti
od prevare menadmenta, te mogu da spree
nepoteni menadment u izbegavanju
raunovodstvenih politika preduzea i meunarodnih
standarda procenjivanja bilansnih pozicija.
Sistem interne kontrole entiteta sastoji se od svih
procedura i politika koje:
Predstavljaju tanost i pouzdanost u
raunovodstvu i operativnim podacima;
tite resurse preduzea od rasipanja, prevare i
neefikasnosti;

18

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
Mere stepen usklaenosti operativnih delova
preduzea sa proklamovanom politikom
preduzea;
Vrednuju celokupnu efikasnost operativnih
funkcija.
 Korienje operativne
revizije
Najvei broj preduzea koristi se funkcijom interne
kontrole kao jednim od instrumenata za nadzor u
preduzeu i nadzor operativnih delova preduzea.

19
Funkcija interne revizije proirila je obim svojih

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
zaduenja od revizije godinjih izvetaja o poslovanju
do sprovoenja irokih vrednovanja poslovanja u
preduzeu, metodom nazvanom operativna revizija.
 Menaderi operativnu reviziju ukljuuju u
strukturu svojih entiteta da bi pregledali i
vrednovali ekonominost, efikasnost i
efektivnost svojih organizacija. Osnovna svrha i

20
posebna korist od operativne revizije je pomo

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
menadmentu u reavanju problema kroz
pruanje potkrepljenih preporuka za
izbegavanje slabih i rizinih mesta u ivotnom
ciklusu entiteta.
 Operativna revizija se razvila iz finansijske
revizije, ali je svojim obimom daleko
nadilazi. Na primer, tamo gde bi finansijska
revizija ukljuivala statistiku analizu

21
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
neobezbeenih potraivanja, operativna
revizija ukljuuje potpuno vrednovanje
sistema narudbe od strane kupaca.
 Uz dopune finansijskog aspekta revizije i
ispitivanja operativnih funkcija, operativna
revizija takoe slui i kao bitno iskustvo za
zaposlene koje ukljuuje u rad. Revizijom

22
raznih podruja preduzea, oni proiruju svoje

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
iskustvo. Mnogo se preduzea koristi svojim
mladim rukovodiocima, koji obeavaju najvie,
za podruje operativne revizije, te zbog
znaajnog iskustva koje tim putem ostvaruju.
Glavne prednosti koje veina menadera ostvaruje kroz
dananju savremenu operativnu unutranju reviziju su:
Ona predstavlja efikasno orue menadmenta u nadzoru operativne
efikasnosti, ekonominosti i usklaenosti s politikom preduzea;
Namena joj je da bude nepristrasna i nezavisna, osloboena svih
subjektivnih stanovita menadera u pogledu uinka pojedinih
operativnih jedinica. Stoga obino daje injenine i objektivne
procene raznih operacija.

23
Dodaje obim i sadraj godinjim revizijama koje kod mnogih

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
preduzea sprovode preduzea za reviziju ovlaena za eksternu
reviziju finansijskih izvetaja.
U isto vreme poveava poverenje menadmenta u prijavljeni uinak
operativnih jedinica proirujui dostignua i sadraj finansijske
revizije sprovedene od preduzea za eksternu reviziju, na operativna
podruja preduzea.
Razvila se u orue za vrednovanje svih elemenata organizacije
preduzea, ukljuujui obradu podataka, prodaju, marketing i
proizvodnju.
Mnogi vii menaderi smatraju da je podruje interne revizije
najbolje i najjeftinije mesto obuke moguih viih rukovodioca.
 Definicija operativne revizije

Operativna revizija je tehnika, koriena od

strane preduzea, ili organizacije za ocenu

24
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
preduzea, kojom se ocenjuje uspenost
preduzea, efektivnost i priroda poslovnih
procesa.
Definicija operativne revizije

Operativna revizija je model koji koristi

izuzetna, posebna, ula, putem logikih

25
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
revizijskih tehnika da privede svrsi
organizacione ciljeve, operacije, kontrolne
procese, komunikaciju i informacioni
sistem.
 Obim operativne revizije

Kljuna tema poslovanja i odluivanja o

funkciji interne revizije je da li obim rada

26
interne revizije u operativnoj oblasti

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
poslovanja treba da se ogranii na teme
interne kontrole ili one treba da budu
sadrajne i da daju opti pregled operacije.
 Pri pristupanju pregledu operativnih
oblasti organizacije, vano je da revizor da
tanu procenu relevantnih kljunih tema.

27
Ukoliko je potrebno, treba sprovesti

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
prethodna (dodatna) istraivanja u nameri
da se revizoru obezbedi prihvatljivi nivo
razumevanja.
Revizorski pristup operativnim revizijama
Usvajajui orijentaciju prema operativnoj reviziji, ono
to sledi je efektivni pristup, koji ima za cilj da
pronae icu menadmentu, jer su njegovi ciljevi od
krucijalne vanosti u toku revizije.

28
Motivisan linijski menadment nije samo odgovoran

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
za spreavanje neeljenih rezultata za koje je i
materijalno odgovoran on ima misiju da ostvari
ciljeve. Revizorski pristup, koji sadri u sebi i ovo, je
korisniji i prihvatljiviji.
Vrednost za novac revizija (VFM)
Vrednost za novac revizija, je revizija koja
razmatra 3E. Ona esto koristi indikatore
uinka u obliku srazmere ili drugih statistika

29
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
da bi oznaila vrednost za novac naroito
kada se trendovi istrauju u okviru ovih
indikatora uinka ili su varijacije uinka
identifikovane i objanjene meu razliitim
operativnim jedinicima.
Produktivnost i sistemi merenja uinka
Organizacije su sklone tome da na jednom mestu imaju vie
kljunih naina merenja uinka, tako da meu ostalim stvarima,
procenjuju ostvarivanje svojih ciljeva, procenjuju svoj napredak
i uporeuju relativni uinak. Priroda i oblik ovakvih merenja e,
naravno, varirati meu tipovima organizacija i zaista specifini

30
specijalizovani naini merenja se mogu primeniti u izvesnim

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
industrijama ili sektorima.
Metode merenja se mogu primenjivati s namerom da se
identifikuje da li postoji bilo koji inicijalni potencijal za
poboljanjem, a onda se one potom koriste u svrhu praenja
odravanja eljenih nivoa uinaka. Potreba za primenom
efektivnih i realnih metoda merenja uinka se esto stvara kao
sporedni proizvod osnovnih promena procesa gde, na primer,
organizacija preusmerava svoju strategiju ili poziciju.
Sadraji revizije pri merenju

U toku pregleda operativne oblasti, revizor se

esto suoava sa potrebom ili da postavi

31
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
nalaze pregleda u odgovarajui kontekst, ili da
naznai uinak oblasti koja se posmatra u
odnosu na kriterijume koje je menadment
unapred postavio.
Reper (Benchmarking)
Reper se jednostavno moe definisati kao
poreenje jednog uinka u specifinoj oblasti
sa onima primenjenih od strane drugih u

32
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
kompatibilnim sluajevima. Kao tehnika,
zasnovana je na premisi da mogu postojati
alternativni naini izvoenja procesa i
ispunjavanja zahteva.
Glavni ciljevi repera ukljuuju
odravanje konkurentske prednosti na
odgovarajuem tritu
uspostavljanje tekuih metoda, najboljih praksi i

33
povezanih trendova

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
obezbeivanje budueg preivljavanja organizacije
odravanje svesnosti o oekivanjima klijenata ( i
sposobnost ispunjavanja istih)
obezbeivanje da organizacija ima odgovarajui
pristup temama kvaliteta
 Efektivno merenje interne revizije -
doprinosi profitabilnosti preduzea

U vreme kada se interna revizija suoava sa spoljnim

alternativama i drugim metodama pregledanja

34
efektivnosti menadmenta, naroito je vano biti u

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
stanju izmeriti njen doprinos profitabilnosti
preduzea.
Opta poslovna sredina recesija
Interna revizija snanije se razvijala u vreme ekonomskog
pritiska.
Moe biti da su vlasnici i menadment smatrali da je
investicija u internu reviziju naroito vana u vreme pritisaka
kao protivotrov za kontrole rizika koje su ponekad povezivane

35
sa strogim smanjenjima trokova. Takoe mogue da je

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
menadment skrenuo panju sa kontrole finansija,
raunovodstva i operacije onda kada su se ekstra profiti lake
obezbeivali prodajama koje su bile u zamahu.
Da li ili ne interna revizija prosperira u vreme pritisaka,
izvesno je da je ona potrebna da demonstrira da je njena
funkcija isplativa i da se ona tako sprovodi da maksimizira
svoju isplativost. Kada interna revizija nije mandatno zakonski
ili propisano zahtevana, postoji dodatni pritisak isticanja
njene vanosti.
Obezbeivanje kvaliteta interne revizije
Glavni interni revizor uspostavlja i odrava program
obezbeivanja kvaliteta koji e oceniti operacije
odeljenja za internu reviziju. Ovo je, izmeu
ostalog, elaborirano u izjavi da je glavni kriterijum

36
po kome se odeljenje za internu reviziju treba meriti

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
njegova Povelja. Obezbeivanje kvaliteta se moe
ouvati nadgledanjem, internim i spoljnim
pregledima.
Efektivno merenje interne revizije -
doprinosi profitabilnosti preduzea
Ukoliko uesnici revizije nisu previe zaposleni onda
je njihovo angaovanje neopravdano skupo.
Obezbeivanje da su uesnici revizije dovoljno

37
angaovani je stvar upravljanja funkcijom revizije na

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
jedan efikasan nain. Ukoliko su zaposleni dovoljno
angaovani njihov rad daje bolje rezultate, a rezultati
(efektivnost) funkcije revizije se mogu poboljati.
 Rezultate revizije je teko meriti. Interni revizori su
ueni ljudi iji rezultati nisu uvek opipljivi. Ueni ljudi
kao to je dogovoreno objavljuju izvetaje i interni
revizori nisu izuzeci to se toga tie. Izvetaji interne
revizije su riznica informacija o rezultatima revizije.
Moda je glavni cilj internih revizora da potvrde

38
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
menadmentu da su njeni sistemi unutranje
kontrole vrsti, a tamo gde nisu da ubede
menadment da primeni njihove preporuke.
 Da li je revizija u stanju da izvede sve funkcije
revizije ili ne, efektivno i efikasno, to u mnogome
zavisi od stava i podrke menadmenta koji je sam
po sebi pod uticajem statusa i nezavisnosti. Pravi
znak nezavisnosti je kada revizori nisu ometeni u

39
svojim naporima da istrae bilo koju oblast u okviru

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
organizacije, pri emu status esto odreuje znaaj
koji menadment daje otkriima revizije.
 Ne postoji ubedljiv razlog zato...interna revizija ne
treba da hvali operacije uopte (merei stvarne
rezultate u svetlu planiranih rezultata).
Moda su jedini faktori ograniavanja, sposobnost da
se priuti jedna iroka revizija, tekoa dobijanja ljudi
koji mogu sprovesti ovakvu reviziju i vrlo praktino

40
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
razmiljanje da se pojedincima ne bi dopalo da se o
njima izvetava. Dok su osobe odgovorne za raune i
za ouvanje sredstava kompanije nauene da
prihvataju reviziju, one osobe koje su odgovorne za
daleko vrednije stvari izvrenje planova, politika i
procedura kompanije nisu ba voljni da prihvate
ovu ideju.
 Nije vie dovoljno da revizija sagledava
istorijske razloge svog uspostavljanja kao
potvrivanje svog kontinuiranog
postojanja. Revizija mora i treba da bude

41
FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
spremna da obezbedi dokaz svog znaaja
i vrednosti za novac za organizaciju kao
deo kontinuiranog rasta organizacije.
Revizija menadmenta
Domet revizije menadmenta varira od uskog,
kratkoronog projekta (npr. vrednovanje kredita,
odlaganje plaanja, naplate kupcima, obrauna
zatezne kamate, naplate penala za kanjenje u

42
izvoenju radova) do irokog, dugoronog projekta

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
koji bi mogao obuhvatiti ciklus poslovanja ili ak celo
preduzee.
Revizija menadmenta vrednuje specifine funkcije u
okviru organizacije, da bi se utvrdilo da li preduzee
ostvaruje maksimalnu trokovnu efikasnost
zasnovanu na nainu na koji se funkcija trenutno
sprovodi.
Spoljna revizija
Osnovni razlozi angaovanja savetnika ukljuuju:
Vae preduzee nema vlastitog saradnika koji je
osposobljen u specifinim podrujima koja elite
analizirati.

43
Vae je preduzee premalo da bi moglo plaati

FAKULTET TEHNIKIH
NAUKA
osoblje unutranje revizije koje poseduje
sposobnost sprovoenja svih revizija
menadmenta.
Vii menadment odluio je da, zbog okolnosti
koje se odnose na problem, treba dobiti potpuno
nezavisno miljenje. Faktor nezavisnosti bi takoe
mogao biti potreban da bi se udovoljilo zahtevima
spoljnih akcionara, dravnih slubenika i drugih.
Dva osnovna instrumenta modela
korporativnog upravljanja
RIZIK

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

UPRAVNI ODBOR
GENERALNI
DIREKTOR
REVIZIJA
(INTERNA I EKSTERNA)
COSO ERM MODEL
COSO KOCKA
KIR - Kljuni Indikatori Rizika
DOBIT

MENADMENT KONTROLING
STRATEKO PLANIRANJE
Strateke Mape
44
Balanced Scorecard
KPI - Kljuni Indikatori Poslovanja
 Organizacija same funkcije
Prvi zahtev kod organizovanja same
funkcije interne revizije je da se utvrdi da

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

je dizajnirana na nain kojim udovoljava
ciljevima revizije i ciljevima organizacije.
Najbitniji doprinos ostvarenju ovog cilja je
razvoj dobro obuenog i visoko
profesionalnog osoblja revizije i podrka
visokog rukovodstva.
45
 Osoblje unutranje revizije
Dananje osoblje unutranje revizije
obino ine profesionalci razliitog

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

iskustva.
Stvarni sastav osoblja zavisi od vrste
poslovanja (njegove delatnosti),
dugoronih ciljeva revizije kako su
definisani od menadementa, i
Pitanje oblika vlasnitva preduzea (javno
ili privatno).
46
Mesto i izvetavanje
Interni revizor ima poloaj na istom
nivou odgovornosti kao i drugi

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

operativni podpredsednici.
Neposredna je odgovornost
izvetavanja funkcije interne revizije
usmerena na direktora (javni sektor) i
odbor za reviziju koji ine profesionalci
koji su nezavisni od dnevne operative.
47
Opisi radnih mesta u okviru
odelenja revizije
Direktor

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Menader revizije (ef tima)
Vii revizor
Revizor saradnik
(ovlaenja, odgovornosti, svrha
funkcije)
48
 INTERNA REVIZIJA PREMA ZAKONU O
PRIVREDNIM DRUTVIMA
Predvieno je da javna i dravna

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

preduzeca, takoe na slian nain,
ureuju instituciju nezavisnog
nadzora kao i privredna drutva,
prema odredbama Zakona o
privrednim drutvima.
49
 ZAKONSKA OBAVEZA
Na osnovu odredaba Zakona o budetskom sistemu
(Sl. glasnik RS, br. 9/02...85/06), Ministar
finansija doneo je Pravilnik o zajednikim

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

kriterijumima za organizovanje i standardima i
metodolokim uputstvima za postupanje interne
revizije u javnom sektoru
(Sl. glasnik RS, br. 81/2007), kao i
Pravilnik o zajednikim kriterijumima i standardima
za uspostavljanje i funkcionisanje sistema
finansijskog upravljanja i kontrole u javnom
sektoru
50
(Sl. glasnik RS, br. 81/2007).
 OBAVEZA UVOENJA INTERNE
REVIZIJE
ROK JE BIO 31.12.2007. godine
Uspostavlja se kod direktnih i indirektnih

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

korisnika budeta u javnim preduzeima
osnovanim od strane Republike, odnosno lokalne
vlasti.
Uspostavlja se odgovornost internih revizora
direktno rukovodiocima javnih preduzea.
Rukovodioc javnog preduzea moe da obrazuje
revizorski odbor u skladu sa Meunarodnim
standardima interne revizije.
Za uspostavljanje i funkcionisanje sistema 51
internih kontrola odgovorni su direktor i
menadment preduzea u svom delu rada.
Obavezni poslovi interne revizije, prema
Zakonu (l. 170), u drutvima sa ograni.
odgovornou, su sledei:
proveravanje funkcionisanja raunovodstva kao

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

kljunog internog kontrolnog sistema drutva,
proveravanje ispravnosti finansijskog poslovanja
u skladu sa aktima drutva,
proveravanje usklaenosti finansijskog
poslovanja drutva u skladu sa zakonskom i
drugom regulativom,
proveravanje kvalifikovanosti, nezavisnosti i
sposobnosti izabranog eksternog nezavisnog
revizora drutva, kako je to predvieno Zakonom
ili Statutom privrednog drutva.
52
 Proces interne revizije

1.
Definisanje

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

ciljeva,
uloge,
6.
odgovornosti
Izvetavanje o
i ovlaenja
revizorskim nalazima i
Interne
praenje korektivnih 2.
revizije
aktivnosti u skladu sa Identifikovanje i
postavljenim ocena rizika i
zahtevima kreiranje Modela
izvetavanja i ocena
funkcije Interne
revizije
Interna Rizika

Revizija 3.
5. Izrada
Obavljanje Godinjeg
revizije Plana Rada
4. Interne
Planiranje revizije
pojedinanog
revizorskog
projekta
53
Primeri interne revizije
u privrednim drutvima
Revizija zarada treba da utvrdi da li se zarade
obraunavaju za stvarno izvreni rad;

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Uporeenje stvarno plaenih cena za nabavke pojedinih
artikala zaliha materijala i sirovina, u odnosu na
planirane cene u budetu ili materijalnom planu.
Procenjivanje opravdanosti, da li je, racionalnije
nabaviti novu neophodnu opremu putem lizinga ili
kupovinom na kredit;
Revizija ugovora sa kooperantima treba da proveri da li
su obrauni za usluge kooperanata bili u skladu sa
ugovorenim uslovima plaanja;
54
Primeri interne revizije
u privrednim drutvima
Provera odravanje planir. nivoa dranja zaliha materijala i
sirovina u odnosu na pl. dinamiku ostvarivanja
proizvodnje i prodaje i smanjenja trokova lagerovanja;

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Uporeivanje stvarno utroenih koliina materijala i
sirovina u odnosu na planirane standarde utroaka;
Provera ostvarenih tr. za istraivanja i razvoj i da li su
tretirani u skladu sa Meunarodnim ra. stand. IAS-38
Nematerijalna sredstva;
Ispitivanje tokova proizvodnje gotovih proizvoda ili
prometa robe, radi utvrivanja uskih grla i smanjenja
obima poslovanja u veem obimu.

55
 PLANIRANJE FUNKCIJE UNUTRANJE
REVIZIJE
U planiranju obima i obuhvatnosti revizije,
Odbor za reviziju mora da definie ukupnu

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

ulogu funkcije u okviru preduzea.
Jednom kada je ta uloga definisana, Odbor za
reviziju, direktor, i interni revizor, u obliku
dugor. plana, na osnovu procenjenih rizika
uspostavljaju smer funkcije.
Dugoroni plan bi trebao da ocrta oblik i
sutinu revizorske pokrivenosti za odreeni
vremenski period. 56
Va bi Odbor za reviziju mogao odluiti da se
trogodinji plan sastoji od sledeeg:
Snimanja sistema internih kontrola

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

po osnovnim poslovnim ciklusima.
Operativnih revizija prema kljunim
operativnim podrujima u okvirima
poslovnih ciklusa.
Specijalnih projekata kako su
naznaeni od menadmenta.
Saradnje sa eksternom revizijom.
57
 Organizacija dugor. plana revizije
Da biste uspostavili najbolji dugoroni plan, Interni
revizor i Odbor za reviziju moraju paljivo da razmotre
sledee:

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Koje su najhitnije funkcije entiteta i koji bi kritini
problemi mogli uticati na ta podruja (procena rizika).
Trenutni stepen prisutnosti spoljne revizije.
Na koji se nain generiu podaci.
Postojeu veliinu entiteta, oekivanu stopu rasta tokom
sledeeg petogodinjeg ili desetogodinjeg perioda,
predvieno proirenje delatnosti i novi projekti.
Trenutni finansijski poloaj entiteta.
58
Uspostavljanje godinjeg
plana revizije
Jednom kad je vii menadment kroz Odbor

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

za reviziju definisao ukupni obim i smer
funkcije unutranje revizije, i uspostavio
dugoroni plan, interni revizor donosi prvi
godinji plan revizije.
Plan se sastoji od detaljnog prikaza rada za
projekte revizije, zakazane za prvu godinu
trogodinjeg plana.
59
Sadraj godinjeg plana
Godinji plan revizije mora:
Utvrditi prirodu projekta revizije tako da u detalje
definie ono to se mora ostvariti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Odrediti potrebno osoblje za ispravno sprovoenje
revizije. Plan ukljuuje broj projekta, sam projekt,
podruje o kojem se radi i proraunski odreen broj
radnih dana.
Predvideti trokove za godinu, ukljuujui putne
trokove i reprezentaciju, plate i druge trokove koji
su u vezi s projektima revizije.
Predvideti vreme potrebno za sprovoenje projekta,
ukljuujui naknadne preglede i pisanje izvetaja.
60
 Funkcionalni plan revizije
Funkcionalni plan revizije trebao bi da sadri
kratki sie osnovne strategije koju interni

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

revizor treba da potuje tokom revizije,
datume revizije i potrebno pomono osoblje.
U svakom sluaju, plan funkcionalnog
revizorskog projekta mora se dopuniti
programom revizije to sadri detaljne korake,
procedure i testove koji se sprovode tokom
revizije.
61
 UPRAVLJANJE PROCESOM
INTERNE REVIZIJE
Posebni zahtevi za osoblje

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

revizije
Sprovoenje orijentacije
Ustrojavanje budeta odelenja
revizije
62
 Pokretanje procesa revizije
Kad su uspostavljene osnovne
administrativne funkcije, sledei korak je

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

sprovoenje stvarnih projekata revizije.
Iako se svaki projekt razlikuje predmetno
i u svom cilju, sprovoenje projekata
revizije trebalo bi da ima konzistentnu i
zajedniku osnovu.

63
 Sprovoenje preliminarnog
ispitivanja
Preliminarno ispitivanje predstavlja prvi korak
procesa revizije.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Sastoji se od prikupljanja svih relevantnih
podataka i injenica o specifinom podruju
koji je predmet revizije.
Na taj nain e se omoguiti uspostavljanje
detaljnog programa revizije koji mora
kontrolisati projekat.
64
 PRELIMINARNO ISPITIVANJE
Tokom preliminarnog ispitivanja moete se
koristiti nizom razliitih izvora da biste prikupili
informacije.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Od pomoi su takoe opisi radnih mesta, radna
uputstva i finansijski podaci.
Razgovori s menaderima odelenja,
rukovodiocima i drugim radnicima, predstavljaju
izuzetno koristan pristup saznanju na koji nain
funkcioniu odelenja i u nekim sluajevima,
mesta na kojima u okviru entiteta postoje
stvarni problemi. 65
 Detaljni prikaz aktivnosti odelenja
Nakon zavretka preliminarnog ispitivanja i
prikupljanja informacija, revizor je u poziciji
da da specifinu definiciju detaljnih

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

revizorskih procedura koje se moraju
ispratiti. No, pre sastavljanja programa
revizije, prikupljeni podaci treba da se
razvrstaju da bi razumevanje rada odelenja
bilo lake.
Zavisno o veliini i sloenosti odelenja koji
podlee reviziji, menaderi revizije mogu da
zahtevaju pismene opise rada ili, pak, jasan 66
grafikon toka koji prikazuje aktivnosti
odelenja.
 Priprema programa revizije
Sprovedeno preliminarno ispitivanje prua
menaderu revizije podatke koji su mu
potrebni da bi sainio detaljan program revizije

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

za svaki poseban projekat. Takvi programi
sadre korake, procedure i provere koje
osoblje revizije mora ispratiti.
Finansijske revizije obino zahtevaju dosta
strogo praenje procedura programa revizije.
S druge strane, programi revizije operative su
esto fleksibilniji zbog ireg dometa i veeg
znaaja, i zbog toga to e dobar deo njih prvi 67

put biti sprovoen.

Standardne komponente
programa revizije

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Trajni dosije
Opis unutranje kontrole
Proces uzimanja uzoraka
Radna dokumentacija revizije

68