Aleksandar Prica FS 14/56

Hipotetiki intencionalizam i semantike namere pisca

U ovom radu baviu se znaajem autorovih namera za interpretaciju knjievnog

dela. Predstaviu dve teorije tumaenja umetnikog dela aktualni i hipotetiki
intencionalizam i dau argumente za i protiv obe teorije. Zatim u, na primeru tumaenja
Tolkinovog Gospodara prstenova, pokazati koja od njih je bolja u praksi.
Tumaenje, osim to je plauzibilno, interpretativno prihvatljivo i koherentno,
mora biti i istinito.1 Za mnoge, ta istinitost interpretacije vezana je za autorovu nameru.
Hir, u svom radu Objektivna interpretacija, kae da je cilj interpretacije razumevanje
onoga to je autor nameravao. Za Hirsa, smisao svakog dela je odreeno i objektivno
dokuivo, ukoliko poznajemo autorove namere. Ako ne obraamo panju na autorove
namere, smisao dela e biti neodreen. Smisao dela, dakle, nema veze sa itaoevim
subjektivnim sklonostima, jer mi smisao dela otkrivamo, a ne konstruiemo. Autorova
namera nije njegovo stanje svesti u trenutku pisanja, ve namera da delo ima neki smisao
koji se prenosi ve postojeim jezikim konvencijama. Kada se ta namera aktualizuje u
rei, moe se deliti sa publikom koja pripada istoj jezikoj zajednici. Svi ostali faktori,
poput uticaja toga dela na publiku, njegov uticaj na razvoj drutva itd., manje su bitni
za odreivanje autorove namere. Tim uticajem se bavi kritika koja ocenjuje vrednost, tj.
relevantnost dela, dok je posao interpretatora otkrivanje smisla dela, koji izjednaava sa
autorovom namerom i koji vodi razumevanju dela. Dok se relevantnost dela u razliitim
vremenima menja, njegov smisao se ne menja. Dva najbitnija zadatka u odreivanju
smisla dela su:
1. Odrediti sadrinu pievog unutranjeg sveta, u meri u kojoj utie na nastanak dela.
2. Odrediti anr kome delo pripada, jer on odreuje opti pravac u kome smisao treba
traiti.
Hir zatim daje 4 kriterijuma koje interpretacija mora zadovoljiti da bi se otkrio
smisao koji autor pridaje delu:
1. Legitimnost Smisao dela mora biti u okviru jezikog okvira tog vremena u kome je
delo stvarano.

1
Jovanovi 2013: 33.

1
2. Korespondencija Moraju se priznati sve lingvistike komponente dela, a ne samo one
koje se slau sa eljenom interpretacijom dela, a ignorisati one koje se ne slau.
3. anrovska prikladnost Smisao mora biti u skladu sa anrom kome delo pripada, zato
moramo poznavati formalne i tematske odlike tog anra.
4. Plauzibilnost odnosno koherencija To je odluujui kriterijum za Hira. Izmeu
razliitih interpretacija dela, dobra je ona koja odgovara autorovom pogledu na svet. to
bolje poznajemo piev ivot i pogled na svet, bolje emo razumeti delo. Moramo
poznavati kulturni milje iz koga on dolazi, kao i knjievne i anrovske norme koje je
potovao.
U svom radu Intencionalistika greka, Bredsli i Vimsat daju niz argumenata
protiv intencionalizma.2 Pisac je uzrok pesme, ali time to je on uzrok pesme, njegova
namera ne postaje standard za odreivanje smisla. Pesnikova namera je vidljiva u delu
ako je uspeno aktualizovana, a ako to nije, mi evidenciju za interpretaciju traimo van
dela. Tu intencionalisti nailaze na problem, zbog toga to zahtevaju da se o pesnikovoj
nameri sudi samo u trenutku stvaranja, na osnovu samoga dela. Svaka pesma ima smisao
i mi o nameri pesnika moemo suditi samo ukoliko je pesma uspela. U njoj ne postoje
irelevantni delovi. Meutim, smisao pesme je vezan za pesnikove misli, jer ona nastaje
kao reakcija na neku pesnikovu ivotnu situaciju. Mi zato o njegovim namerama uvek
zakljuujemo na osnovu biografije.3 Pesma nije svojina ni autora ni kritike. Ona dobija
svoju autonomiju u trenutku kada je stvorena i tada pripada javnosti. Otelotvorena je u
jeziku, koji je svojina javnosti, i govori o oveku koji je predmet javnog znanja.4
Postoji razlika izmeu unutranjeg i spoljanjeg svedoanstva o smislu dela.
Unutranje se nalazi u javnosti, tj. u jeziku koji pesnik upotrebljava i nainu njegove
upotrebe u pesmi. Spoljanje svedoanstvo se nalazi u pesnikovom privatnom ivotu, to
su njegovi biografski podaci. Postoji i trea vrsta svedoanstva koje se nalazi izmeu
unutranjeg i spoljanjeg. To je poseban smisao rei koji autor (ili njegov kruok) daje
reima. Tumaenja koja daju interpretatori, a koja se temelje na prvom i treem tipu

2
U svom radu, Bredsli i Vimsat argumente daju na primeru pesme, ali smatram da se ti argumenti mogu
odnositi na sva knjievna dela.
3
Bredsli i Vimsat 1946:469 470.
4
Bredsli i Vimsat 1946: 470.

2
svedoanstava, i tumaenja koja se temelje na drugom i treem tipu, znaajno e se
razlikovati.5
Dva vodea stanovita u knjievnoj interpretaciji su aktualni i hipotetiki
intencionalizam. Definicija aktualnog intencionalizma glasi da izmeu dve interpretacije
dela, od kojih obe imaju uporite u tekstu, istinita je ona koja odgovara smislu koji je
autor nameravao.6 Definicija hipotetikog intencionalizma glasi da izmeu dve
interpretacije dela, od kojih obe imaju uporite u tekstu, istinita je ona koja odgovara
smislu za koji bi italac racionalno verovao da je autor nameravao. 7 Po ovim
odreenjima, Hir bi spadao u aktualne intencionaliste, jer, kao to smo videli, smatra da
smisao delu daje autorova namera i da ona nema veze sa itaoevim tumaenjem.
Jedan od zagovornika hipotetikog intencionalizma, Levinson, daje 4 vrste smisla
koje se mogu traiti u knjievnom delu:
1. Reniki smisao, odnosno, smisao samih rei koje posmatramo kroz semantika i
sintaksika pravila specifinog, vremenski indeksiranog jezika.
2. Smisao koji autor eli da prenese kroz delo, uz pomo jezika.8
3. Smisao koje delo ima u celokupnom kontekstu koji ukljuuje i to ko je autor dela.
4. Smisao koji odgovara bilo kojoj interpretaciji itaoca, sve dok ona ima uporite u
tekstu.
Mi ne traimo prvu vrstu smisla knjievnog dela, jer je ona van konteksta. etvrta
vrsta takoe ne valja, zato to vodi u interpretativni relativizam. Tako da nam ostaje izbor
izmeu druge i tree vrste smisla, odnosno, izmeu aktualnog i hipotetikog
intencionalizma.9
Levinson tvrdi da je centralna taka hipotetikog intencionalizna ideja da je
knjievno delo iskaz stvoren u javnom kontekstu, istorijski i kulturoloki pozicioniranog
autora. Smisao ovog iskaza je ono to bi racionalni italac mislio da autor eli da iskae
kroz jezik. On za istinitu prihvata najbolju hipotezu o autorovim namerama, a ne
autorovu aktualnu nameru, kao kljunu za shvatanje smisla knjievnog dela. Problem sa
aktualnim intencionalizmom je taj to autorovu nameru postavljamo kao cilj
5
Bredsli i Vimsat 1946: 477 478.
6
Jovanovi 2013: 35.
7
Jovanovi 2013: 36.
8
Ovakvo odreenje smisla knjievnog dela bi odgovaralo Hirovom odreenju dela i aktualnom
intencionalizmu.
9
Jovanovi 2013: 36 37.

3
interpretacije, a ne smisao dela. Delo tu predstavlja samo deo evidencije na kojoj se
temelji interpretacija, pored autorovog dnevnika, pisama... Na taj nain ak ne bismo ni
tumaili samo delo, onakvo kako je napisano, ve delo kakvo bi ono bilo, kad bi autor
uspeno aktualizovao svoje namere10 Vano je istai da se ne treba povesti za tim da je,
budui da se se bavi hipotezama, cilj hipotetikog intencionalizma otkrivanje mogueg
smisla dela. Nije tako, jer njegov cilj je ta jeste smisao dela, a hipoteze slue samo
instrumentalno, u odreivanju tog smisla.11
Hipotetiki intencionalizam reava i problem interpretatvinog relativizma. Moe
postojati vie jednako optimalnih kontrarnih interpretacija, ali se one, pod odreenim
uglom, mogu ujediniti, tj. kombinovati radi dobijanja ire perspektive. Nemamo
odgovarajui logiki pojam za prikazivanje tog spoja. Konjunkcija i disjunkcija tu ne
odgovaraju. To je jedna globalna ili subsumitivna interpretacija koja obuhvata sve
pojedinane prihvatljive interpretacije, koje objanjavaju po jedan aspekt dela, i povezuje
ih. Moemo razlikovati kolektivne globalne interpretacije, gde su podinterpretacije samo
nabrojane, i integrativne globalne, kod kojih su podinterpretacije hijerarhijski
organizovane interpretacije.12
Vana karakteristika zastupnika hipotetikog intencionalizma je i prihvatanje
komunikativnog modela knjievnog domena, po kome su umetnika dela intencionalne
tvorevine stvorene sa namerom da nam neto saopte. Zbog toga Noel Kerol tvrdi da je
tumaenje dela nalik razgovoru sa autorom, a da bismo komunicirali, kao i kod
razgovora, moramo razumeti sagovornika. A Geri Ajzminger, zastupnik aktualnog
intencionalizma, smatra da sa tumaenjem dela moramo krenuti znajui aktualne namere
autora. Meutim, to nije tano, ak suprotno od toga. Nekada nam poznavanje autorovih
namera, pre itanja dela, moe oteati razumevanje knjievnog dela i moe nas navesti da
uitavamo neto, ega u samom delu nema, ili nas ak moe odbiti od dela, pre njegovog
itanja.13
Levinson odgovara i na niz kritika na hipotetiki intencionaliazam:

10
Levinson 2010: 139 140.
11
Levinson 2002: 309 310.
12
Levinson 2002: 310 312.
13
Jovanovi 2013: 42 43.

4
1. Zastupnici hipotetikog intencionalizma proizvoljno ignoriu neke aspekte procesa
stvaranja dela.14
Ovo nije tano, ignoriu se samo oni aspekti koje prosean italac ne moe znati, poput
autorovih privatnih misli koje nisu dostupne javnosti. Cilj nam je procena dela, kao
produkta pievog uma, a ne stanje njegovog uma.15
2. Ako bismo prihvatili komunikativni model knjievnog domena, koji prihvataju
zastupnici hipotetikog intencionalizma, to bi znailo da je delo namenjeno samo
aktualnoj publici, a ne idealnoj, kakvu pretpostavlja hipotetiki intencionalizam.
Ni to nije tano, jer komunikativni model obuhvata publiku u uem smisu, publiku
savremenika, ali i publiku u irem smislu, koju ini odgovarajua publika, bilo gde i bilo
kada.16
3. Zbog davanja prednosti hipotetikoj, nad aktualnom namerom, javlja se neodreenost
smisla dela.
Smisao dela nije neodreen, zbog toga to je ogranien anrom kome delo pripada.
italac zato mora biti upoznat sa tim anrom. I sam autor mora ukazati na anr, pa tako i
usmeriti itaoca u kom smeru da traga za smislom dela.17
4. Najbolja hipotetika namera je ona koja je istinita. Zato ne moe biti razlike izmeu
hipotetike i aktualne namere.
Nije tano. Hipotetika namera je najbolja, i to ne u smislu da je istinita, ve da je
najprihvatljivija, u odnosu na razloge date u delu i kontekstu kome delo pripada. 18
Takoe, Levinson se moe pozvati na filozofsku psihologiju i kazati da se najbolje
svedoanstvo o tome ta su stvarne namere autora, ne nalazi u autorovom izvetaju o
smislu dela, ve u samom delu.19
5. ak i da je tako, zato radije biramo najrazloniju, a ne istinitu interpretaciju. Ni u
nauci ne prihvatamo metodoloki najbolje objanjenje, ve ono koje je istinto.
Na cilj nije da otkrijemo ta je autor nameravao da kae u delu, ve ono to je rekao.
Traimo ta je smisao iskaza koji je najrazloniji u datim okolnostima kad je izreen, a ne

14
Ovo bi krilo drugi Hirov kriterijum koji interpretacija mora zadovoljiti.
15
Levinson 2002: 313.
16
Levinson 2002: 313 314.
17
Levinson 2002: 314.
18
Levinson 2002: 314 315.
19
Jovanovi 2013: 39.

5
smisao onoga koji ga je izrekao. Delo je zato autonomno i njegov smisao tumaimo
odvojeno, ak i ako znamo ono to autor tvrdi da mu je smisao.20
6. Hipotetiki intencionalizam koji priznaje da nam je potrebno nuno poznavanje
autorovih namera, po pitanju anra kome delo pripada, time ve izdaje autonomiju dela
koju eli da zatiti.
Nije tano. Ograniena autonomija anrom kome delo pripada, jo uvek je autonomija.21
7. Hipotetiki intencionalizam se bavi najboljom projekcijom autorovih namera, koja ne
mora imati veze sa stvarnim autorovim namerama. Ona zato nema veze ni sa autorom, ni
sa njegovim delom. Hipotetiki intencionalizam neopravdano odseca delo od autora.
Nije tano. Heuristika pretpostavka, koja lei iza hipotetikog intencionalizma, jeste da
je najrazlonija namera i aktualna namera autora.22
8. Hipotetiki intencionalizam je bolji od aktualnog, jer je vie u skladu sa trenutnim
interpretativnim praksama koje ignoriu privatne informacije, poput direktih, ali
skrivenih, autorovih izjava o smislu dela.
Nije tako, zato to hipotetiki intencionalizam ne poiva samo na trenutnim praksama,
ve na najboljim normama interpretacije.23
Takoe, esto se zastupnici hipotetikog intencionalizma kritikuju zbog toga to
je granica koju povlae izmeu javnih informacija o autoru, a koje oni uzimaju u obzir
prilikom interpretacije, i privatnih, koje ne uzimaju, maglovita. Naravno, to nije
distinkcija izmeu objavljenih i neobjavljenih informacija, jer bi se onda smisao dela
stalno menjao sa pojavom novih informacija. 24 U javne informacije spada ostatak
autorovog opusa, kojim grupama je pripadao, istorijski kontekst, ali i poznavanje
autorovog pogleda na svet. U privatne spadaju one informacije koje mogu znati samo
autorovi najblii. Ipak, u nekim sluajevima, od pomoi su nam i informacije iz autorove
biografije.25 Ali takvi granini sluajevi, zbog kojih granica deluje zamagljeno, postoje u
svakoj podeli i ne ine tu podelu manje validnom.26

20
Levinson 2002: 315.
21
Levinson 2002: 315 316.
22
Levinson 2002: 316.
23
Levinson 2002: 316 317.
24
Levinson 2002: 317.
25
Jovanovi 2013: 40 41.
26
Levinson 2002: 317.

6
 Levinson odgovara i na kritiku Stivena Dejvidsa. On smatra da se hipotetiki
intencionalizam delom poklapa sa njegovom teorijom maksimilizacije vrednosti, ali je
gori, zato to ne prepoznaje ulogu maksimalizacije vrednosti u toku interpretacije. Po
teoriji maksimalizacije vrednosti, istinita je ona interpretacija koja maksimalizuje
umetniku vrednost tog dela. Levinson cilj hipotetikog inencionalizma vidi u tome da
se otkrije ta je jedan hipotetiki autor mogao da namerava da kae u nekom delu. Tu
vidimo da on ini greku koju smo ve pomenuli, tj. prenaglaava hipotetiki aspekt
hipotetikog intencionalizma, koji je strogo instrumentalan. Prvo, u hipotetikom
intencionalizmu se ne govori o hipotetikom autoru, ve o autoru koji je aktualno
postojao i stvorio delo koje tumaimo. Drugo, mi ne govorimo samo o moguim
smislovima dela, ve o najboljem moguem smislu u oviru kontekstualne pozicije dela.
Ta interpretacija najbolje zadovoljava i epistemiki i estetiki kriterijum, odnosno, ona je
najverovatnije istinita i ima najveu umetniku vrednost od svih interpretacija (sve dok
pri tom ostaje istinita). Hipotetiki intencionalizam se ne moe izjednaiti sa teorijom
maksimalne vrednosti, jer Dejvidsova teorija spaja ova dva kriterijuma, dajui primat
drugom. On tvrdi da kada elimo da doemo do najbolje hipoteze o autorovim
namerama, uvek moramo pretpostaviti da je autor eleo delo najvee mogue umetnike
vrednosti. Zato kada imamo dve interpretacije, jednako potkrepljene tekstom, uvek emo,
kao epistemiki verovatniju, birati onu estetiki vredniju. Po Levinsonu, to nije tano.
Moe se tvrditi da autor uvek tei ka umetniki najvrednijem delu, ali moe mu se
dogoditi da previdi te vrednosti iz najbolje interpretacije, jer sposobnost da uvidi sve
mogue estetike vrednosti svog dela, prevazilazi sposobnost ak i najboljeg kritiara, a
ne samo autora.27
Levinson odgovara i na kritiku Roberta Stekera koji zastupa umereni aktualni
intencionalizam, odnosno, tvrdi da se smisao dela nalazi ili u nameri autora ili u
lingvistikim i komunikacijskim konvencijama. On zamera hipotetikom intencionalizmu
da u situaciji kada je neko p deo smisla dela W, iako pisac nije nameravao da p bude deo
smisla W, zastupnik hipotetikog inencionalizma e tvrditi da p nije deo smisla W i tako
pogreiti, jer p jeste deo smisla W, ak i ako je to neplanirano. Steker daje primer Votsona
iz serijala pria o erloku Holmsu, ija se rana iz rata pojavljuje na razliitim delovima

27
Levinson 2010: 140 142.

7
njegovog tela, i mada je to sluajno tako, jo uvek je deo smisla tih pria. Levinson
smatra da ovo i ne ulazi u smisao dela. Ovo je sluajna greka i, ako se vodimo
principom milosrdnog itaoca28, mi emo je samo takvom i smatrati. erlok Holms je
delo fikcije i Votson je fiktivni lik, a svrha takvog dela je estetsko iskustvo, te je bitno
samo to da je Votson ranjen, a da li je ranjen u levu ruku ili u desnu butinu je irelevantno.
Ako je mesto te rane ipak bitno za radnju neke prie, autor moe ili da ispravi greku ili
da tu priu posmatramo kao da ona poseduje poseban kontinuitet. (Postoji serija pria gde
je Votson ranjen u ruku i serija pria u kojima je ranjen u nogu, koje ne dele isti fiktivni
univerzum). Zagovornici aktualnog intencionizma ne mogu nimalo bolje reiti ovaj
problem.29
Za aktualni intencionalizam problem je cirkularnost. Jedino aktualno ostvarena
namera autora moe biti kriterijum za odreivanje smisla dela, a da bismo znali da li je ta
namera uspeno realizovana, prethodno moramo znati koji je smisao dela. Steker
pokuava da rei ovaj problem. Po njegovom miljenju, delo poseduje neki smisao ako
autor namerava da delo ima taj smisao i ako je taj smisao razumljiv publici. Meutim,
ovaj kriterijum razumljivosti je nedovoljno odreen. On moe znaiti ili da italac treba
da moe da uvidi da delo W poseduje smisao M ili da moe da uvidi da je autor
nameravao da delo W poseduje smisao M. Oba ova odreenja nisu slobodna od ve
pomenute cirkularnosti. Ali, postoji i tree odreenje koje nije cirkularno, a to je da je
pisac nameravao da prenese smisao M kroz delo W. Meutim, postoji mogunost da
autor ne uspe da aktualizuje svoju nameru kroz delo, a to ovo odreenje previa. Po
Levinsonovom miljenju, ne postoji nain da iz toga to je pisac nameravao da prenese
smisao M kroz delo W dedukujemo da delo W zapravo poseduje smisao M.30
Dejvis i Steker su odgovorili na Levinsonove kritike, u njihovom radu Dilema
hipotetikog intencionalizma: odgovor Levinsonu. Kao odgovor na Levinsonovu kritiku
Dejvisa da se hipotetiki intencionalizam bavi aktualnim, a ne hipotetikim autorom, oni
tvrde da se hipotetiki intencionizam bavi samo javnim aspektom autora, dok zanemaruje
privatni, pa se stoga ne moe rei da se bavi aktualnim autorom, ve samo javnim
aspektom hipotetikog autora. Takoe, izmeu dve interpretacije, koje su podjednako

28
Principle of charity.
29
Levinson 2010: 142 145.
30
Levinson 2010: 145 146.

8
potkrepljene tekstom, izabraemo inferiorniju samo ako imamo dobre razloge za to, to bi
znailo da obe nisu podjednako potkrepljene tekstom. ak i ako je autor poznat po tome
to pie gore nego to moe, moda i zato da bi privukao veu publiku, to nije dovoljan
razlog za izbor gore interpretacije. to se Levinsonove kritike Stekera tie, za odreivanje
mesta Votsonove rane Levinson tvrdi da je kljuna estetska vrednost, to je zapravo
stanovite teorije maksimilizacije vrednosti, sa kojom je Levinson odbio da poistoveti
hipotetiki intencionalizam. Takoe, nije jasno kako estetika razmatranja odreuju
semantiki smisao. Stekerov umereni aktualni intencionalizam moe reiti ovaj problem,
zato to prihvata da nisu sve namere autora uspeno aktualizovane, a samo one uspeno
aktualizovane odreuju smisao dela. Meutim, kao to smo ve videli, njegovu teoriju
Levinson optuuje za cirkularnost. Ali, smisao na koji Steker referira u odreenju
kriterijuma razumljivosti, nije smisao dela, ve konvencionalni smisao rei, u kome onda
traimo smisao dela, tako da cirkularnosti nema. Dejvis i Steker rad zakljuuju
zapaanjem da branei hipotetiki intencionalizam, Levinson sve vie lii na zastupnika
teorije o maksimalizaciji vrednosti, pozivajui se na estetske vrednosti, a im prestane to
da radi, ne moe da odgovori na protivprimere. 31 ak iako se uspeno reio cirkularnosti,
Steker se pozivanjem na razumevanje publike, previe pribliio hipotetikom
intencionalizmu.32
Namere moemo da shvatamo kao dispozicije sa propozicionim fokusom. Kad
kaemo da nameravamo neko X, primarno izraavamo tu svoju nameru, a sekundarno da
to zaista nameravamo. Subjekat nije u povlaenom poloaju da zna svoju nameru. On
moe pogreiti da li tu nameru moe ispuniti, pa i da li je uope zaista ima. Ovo ide u
prilog zastupnicima hipotetikog intencionalizma, jer oni u interpretaciji polaze od samog
dela, a ne od subjektovog izvetaja o namerama.33
Od kada je objavljen Gospodar prstenova, vodi se diskusija da li je on alegorija
za Drugi svetski rat. Uporita za ovakvu interpretaciju su brojna. Na primer, Sarumanov
govor na vrhu Ortanka odie duhom Hitlerovih govora, a vie puta se kroz delo navodi da
je Sarumanova glavna mo ubedljivost njegovih govora i linosti. Njegova armija je
sastavljena od Juruk-haia, elitne jedinice oraka nastale eugenikom od nie vrste oraka,

31
Dejvis i Steker 2010: 307 311.
32
Jovanovi 2013:38 39.
33
Jovanovi 2013: 39 40.

9
slino idejama o eugenici samoga Hitlera. Sarumanov akcenat na industrijalizaciji (koju
je Tolkin smatrao jednim od najveih zala oveanstva), takoe podsea na Nemaku za
vreme Drugog svetskog rata. ak i sam Prsten moe da se posmatra kao metafora za
nuklearno naoruanje koje je Tolkin mrzeo. Prsten je zapravo oruje za masovno
unitenje koje je loe, ma u ijim rukama se nalazilo. Sam opis unitenja Mordora, nakon
to je Prsten baen u Planinu Usuda, slian je opisu unitenja Hiroime i Nagasakija posle
baenih atomskih bombi. Meutim, po aktualnom intencionizmu, ova interpretacija bila
bi nemogua. Tolkin je, u predgovoru drugog izdanja Gospodara Prstenova, izjavio: ,,to
se tie nekog unutranjeg znaenja ili poruke u htenju autora ove knjige ih nema. Ona
nije ni alegorina, niti sa tezom. Njena su izvorita mnogo pre toga prisutna u svesti, ili u
nekim sluajevima, ve napisana, i malo je ili nita izmenjeno u njoj ratom koji je poeo
u 1939. ili njegovim produecima.34 On takoe kae: ,,Iz dna due ne trpim alegoriju u
svim njenim pojavnim vidovima.35 Ipak, ako pristupimo tumaenju iz ugla hipotetikog
intencionizma, videemo da imamo dovoljno razloga za ovu interpretaciju i pored
Tolkinovog izvetaja o njegovim namerama. Kada delo pozicioniramo u njegov
istorijskokulturoloki kontekst, videemo da je nastalo u periodu izmeu 1937. i 1949.
godine, to govori o tome da je bilo pisano tokom celog Drugog svetskog rata. Malo je
verovatno da rat nije uticao na Tolkina koji je bio veliki rodoljub, veteran Prvog svetskog
rata, iji je sin bio pilot u Drugom svetskom ratu, i da se to nije odrazilo, makar i
podsvesno, u njegovom delu.
U ovom radu prikazao sam argumente zato je hipotetiki intencionalizam, za
tumaenje knjievnih dela, bolji od aktualnog intencionalizma i to sam pokazao na
primeru Tolkinovog romana.

34
Tolkin 2007: 10 11.
35
Tolkin 2007: 11.

10
 Literatura
Hirsch, Eric Donald, ,,Objective Interpretation, (internet) dostupno na:
http://www.rlwclarke.net/Courses/LITS3303/2005-
2006/07BHirschObjectiveInterpretation.pdf (pristupljeno 3.1. 2017)
Jovanovi, Monika (2013), ,,Namere i interpretacija, Theoria 4: 33 46.
Levinson, Jerrold (2002), ,, Hypothetical Intentionalism: Statement, Objections and
Replies u Michael Krausz (prir.), Is There a Single Right Interpretation, University park:
The Pennsylvania State University Press, str 309 318.
Levinson, Jerrold (2010), ,,Defending Hypothetical Intentionalism, British Journal of
Aesthetics 50 (2): 139 150.
Stecker, Robert i Davis, Stephen (2010), ,, The Hypothetical Intentionalist's Dilemma: A
Reply to Levinson, British Journal of Aesthetics 50 (3): 307 312.
Tolkin, Don R.R. (2007), Gospodar prstenova Deo I, Druina Prstena, Novi Sad:
Stylos.
Wimsatt, William. K i Beardsley, Monroe (1946), ,,The Intentional Fallacy, The
Sewanee Review 54 (3): 468 488.

11