Anika Mombauer-,,Uzroci Prvog svetskog rata,,

Dugorocni i kratkorocni uzorci Prvog svetskog rata

Po nekim istrazivanjima uzrok rata se datuje jos od 1870/1-od osnivanja Nemackog
carstva. Ujedinjenje Nemacke jeste ishod 3 rata koja su vodjena izmedju 1864 i 1871
protiv Danske, Austrije i Francuske. Nakon ovoga kancelar Oto fon Bizmark se trudio da
izbegne sukobe sa svojim susedima. Njegov sistem saveznistva trebao je da obezbedi da
se postignuti status quo-ne moze ugorizti nikakvom ,,kosmarnom koalicijom,, protiv
Nemacke koja je ,,zasicena,, i njoj posle ujedinjena i pripajanja Alzasa i Lorene nije
potreban sukob sa susedima. Za vreme njegovog mandata-taj sistem saveznistva imao je
za cilj da ocuva mir i spreci nemacke susede da sami sklapaju saveze protiv nje. Nemacka
sa Austrougraskom je bila u takozvanom ,,Dvojnom savezu,, iz 1879 godine, a taj savez
je posle ukljucivanja Italije 1882 de facto postao Trojni savez. 1887 godine Nemacka je
sa Rusijom zakljucila-tajni ,,Ugovor o dodatnom osiguranju,,-po njemu je Nemackoj
zagarantovana neutralnost u slucaju nekog buduceg rata1. Kada je 1888 godine stupio na
presto Nemacke, Vilhelm 2, a narocito posto je Bizmark uklonjen 1890-ovaj brizljivo
osmisljeni sistem saveznistva krecu da ruse Bizmarkovi naslednici. Oni su imali
drugacije politicke ideje i nisu u istoj meri nastojali da sacuvaju posojeci status quo u
Evropi. Nemacka spoljna politika pod Vilhelmom 2 je nepredvidljiva i nedosledna i
polako pocinje da ugrozava ravnotezu snaga u Evropi.

Pod Vilhelmom 2-nemacka Carevina stupa u novu eru, eru u kojoj je dominantno
misljenje da se njena novostecena pozicija ekonomske omci treba ogledati osvajanju
mesta svetske sile. Imalo je i misljenja da je Nemacka propustila priliku kako su ostali
evropski narodi osvajali kolonije posto je ona ujedinjena tek 1871. Vilhelm 2 i nemacki
drzavnici trazili su za nju ,,mesto pod suncem,, koje ce biti odraz njene ekonomske
prednosti na kontinentu i broja njenih stanovnika. Cilj jeste da Nemacka postane-
Weltmacht(svetska sila) i ona je tako krenula da izaziva svoje susede koji iz
predostroznosti stupaju u odbrambene saveze. Francuska(ljuta na Nemacku zbog njenog
pripajanja Alazasa i Lorene 1871) i Rusija krecu u pregovore izmedju 1892 i 1894 i
sklopile su(1894) vojni ugovor koji je u Nemackoj stvorio osecanja da se ona ,,nalazi u
obrucu,, s obzirom na njen geografski polozaj.

Posle uklanjanja Bizmarka, nemacka spoljna politka prouzrokovala je sklapanje dva

suparnicka saveza. S jedne strane bio je to Trojni savez(Nemacka, Austrougarska i
1
To je bilo u suportnosti sa ugovorom o saveznistvu koji je sklopljen sa Austrijom.
Italija). S druge strane posle francusko-ruskog saveza iz 1894 godine, 1904 sklopljen je
Entente Cordinale, izmedju Francuske i Britanije. Labavi savez 2 sile, ojacan je nakon
prve Marokanske krize 1905-1906 kada je nemacki odgovor na francuske kolonijalne
aspiracije-u toj oblasti bio pokusaj razbijanja saveza izmedju Britanije i Francuske.
Britanija je 1902 odustala od prethodne ,,sjajne izolovanosti,, kada je sklopila savez sa
Japanom, a savez sa Francuskom bio je znak Nemcima da ce Britanija biti na strani
Nemackih neprijatelja u buducem evropskom sukobu. Antantu je u savez spajala
Britaniju i Rusiju preko obostranog zajednickog prijatelja-Franuske-Britanija i Rusija
zakljucuju ugovor o saveznistvu 1907 godine. Ocigledno je Antanta stajala naspram
Trojnog saveza tj saveza Centralnih sila i bilo koji sukob izmedju bilo koe zemlje Antante
i Alijanse mogao je prerasti u sukob svih evropskih sila.

Nemacka je Britaniju okrenula protiv sebe kada je namerno i otvoreno postavila izazov
britanskoj premoci na moru-programom izgradnje velike mornarice koji je zapocet pod
admiralom Fon Tirpicom, sa ciljem-da u dogledno vreme bude kadra da se sama nosi sa
Britanijom. Britanija prihvata ovaj izazov i 1906 odgovorila je izgradnjom prvog broda
topovnjace Drednot. Uvodjenjem ove topovnjace izjednaceni su odnosi i propao je
Tirpicov veliki plan. Glavni rezultat ove anglo-nemacke pomorske trke-neprijateljstvo i
popodozrenje i medj vladama i medj narodima obeju zemalja2.

Neki istoricari mogu da tvrde da je takodje agresivno pozicioniranje Nemacke pre 1914
zatrovalo medjunarodnu klimu i priblizilo rat. Drugi pak da su britanska i francuska
neelasticnost pojacale medjunarodnu napetost. Pogorsanje anglo-nemackih odnosa
navodi se kao vodeci cinilac u pogorsanju odnosa medj velikim silama. Postojali su
pokusaji(Haldejnova misija iz 1912) da se izmedju Londona i Berlina postigne
prijateljski ugovor, medjutim to nije dalo nikakve reuzultate. Medju razlozima za takav
neuspeh, nalaze se: nemacko insistiranje na formalnom saveznistvu sa Britanijom, to sto
ona(Nemacka) nije bila voljna da obustavi izgradnju jake mornarice, opasnost nemacke
spoljne politike po evropski status quo i naravno britanske spoljnopoliticke ambicije. U
Britaniji vlada je suocena sa kljucnim odlukama-ko bi od velikih sila na kontinentu
mogao da bude korisniji buduci saveznik a ko ljuci buduci neprijatelj? Britanski drzavnici
su smatrali da je cena koju Nemci traze za savez sa Britanijom-sloboda napada na
Francusku i Rusiju po sopstvenoj zelji bez mesanja Britanije. Ta cena je po njihovom
uverenju bila previsoka-posebno zbog bezbednosti Britanskog carstva. Postojale su i
tvrdnje da su osim anglo-nemackog antagonizma, britanska politika u godinama pre
2
U Britaniji se na nemacko sirenje mornarice gledalo kao na pokusaj poboljsanja njenog
medjunarodnog polozaja i upucivanje izazova svojim suparnicima, dok u Nemackoj su
smatarli da oni zasluzuju tu znacajniju medjunarodnu ulogu za sta je preduslov mocna
mornarica.
izbijanja rata i britanska odluka da se ukljuci u avgustu 1914 u rat-bile motivisane
strahom od previse mocne ruske carevine i opasnosti koju bi Rusi kao pobednici mogli da
predstavljaju po Britance-posebno u Indiji. U britanskom Ministarstvu inostraih poslova-
verovalo se da bi neprijateljski raspolozene Francuska i Rusija bile mnogo veca opasnost
po imepriju od neprijateljski nastrojene Nemacke.

Nekoliko medjunarodnih kriza i lokalnih ratova ugrozavalo je mir u Evropi i pretilo da

preraste u evropski rat. U Rusko-japanskom ratu iz 1904-1905 vodjene su kopnene bitke
nevidjenih razmera i to je nagovestilo ono sto ce tek doci. To je bilo jedno veliko
iznenadjenje da jednu evropsku ,,belu,, silu porazi ,,rasa nebelaca,,-tako je veliki broj
tadasnjih analiticara tumacio ono sto se dogodilo. Poraz Rusije i revolucije iz 1905, Japan
se pojavio kao sila na koju treba racunati pa u tom pogledu treba sagledati anglo-japanski
savez sklopljen neposredno pre mirovnog ugovora u Portsmutu. Rusija je u to vreme bila
toliko slaba da se na nju nije moglo racunati kao na silu. Izgubljeni rat-obelezio je kraj
ruskih imperijalistickih aspiracija na Dalekom istoku u doglednoj buducnosti-svako
buduce sirenje Rusije bice prema Evropi.

I Francuska je bila pogodjena cinjenicom da je Rusija izgubila rat na Dalekom istoku.

Posle ovog poraza-Rusija vise nije mogla da pruzi pomoc svojoj saveznici-kao sto je bio
slucaj u vreme prve Marokanske krize. Oslabljena Rusija, je ohrabrila Nemacku da se
suprostavi francuskoj politici u Maroku, jer se pretpostavljalo da Rusija nece moci da
pruzi pomoc svojoj saveznici, te je tim Nemacka imala vise izgleda da postigne
diplomatsku pobedu. Nemacki vojni stratezi takodje su razvili nov i smeo plan rasporeda
snaga(Slifenov plan3) s pretpostavkom da ni u bliskoj buducnosti Rusija nece
predstavljati pravu opasnost Nemackoj na istoku.

Za vreme Rusko-japanskog rata, Nemacka je izazvala medjunarodnu krizu zbog anglo-

francuskog ugovora o marokanskog teritoriji. 1905-nemacka spoljna politika samo se
prividno bavila Marokom, on nju fakticki nije uopste zanimao(sem interesa nemackih
kompanija), vec se Nemacka osetila uvredjenom i povredjenom jer ni Francuzi ni
3
3-Dobio ime po nemakom feldmaralu Alfredu fon lifenu, koji je jo 1905. izradio
nemaki plan ratovanja na dva fronta. Budui da je ve tada postojao rusko-francuski savez,
nemaki generaltab je raunao da e morati da vodi rat na dva fronta- protiv Rusije na
istoku i Francuiske na zapadu. Raunajui da je Francuska slabiji protivnik, nemaka vojska je
trebalo da se svom snagom obrui na nju i da je porazi u munjevitom ratu za 40 dana.
Planirano je da to bude ostvareno iznenadnim prodorom kroz neutralnu Belgiju. Potom bi
Nemaka svim snagama krenula na Rusiju. Kada je rat poeo nemaku vrhovnu komandu je
iznenadila brza ruska mobilizacija i prodor u istonu Nemaku, tako da je deo nemakih
snaga sa francuskog ratita morao odmah biti prebaen na front prema Rusiji. Nemaka
ofanziva na zapadu zaustavljena je u bici na Marni, ime je njihov plan u potpunosti
osujeen. Umesto planiranog munjevitog rata, prelo se na dugotrajne borbe.
Britanije nisu konsultovale Nemacku. Ona je htela da pokaze da se ona kao velika sila ne
moze tek tako preskociti kada se donose vaze odluke o kolonijama-njen protest bio je pre
svega zbog pitanja prestiza4. Nemacka politika usmerena na to da pokaze Francuskoj da
se ne moze osloniti na Britaniju, a da je Rusija preslaba da joj pomogne. Srediste
Marokanske krize-jeste zelja Nemaca da pokazu kako je beskorisna tek osnovana Entente
Cordiale izmedju Britanije i Francuske, da rastavi partnere iz Antante pre no sto ucvrste
savez i da uplasi Francusku. Nemacki drzavnici nisu toliko ciljali na rat koliko na
diplomatsku pobedu koja ce svima pokazati znacaj Nemackog carstva. Medjutim ova
,,siledzijska,, taktika nije imala uspeha-novoosnovana Antanta izmedju Britanije i
Francuske izasla je iz krize ojacana i obe zemlje su shvatile korist takve koalicije:
konferencija u Alhesirasu/Algesirasu5 odrzana je 1906 godine na zahtev Nemacke koja
joj je donela samo ,,Pirovu pobedu,,. Nemacka je bila izolovana, a podrsku je mogla da
ocekuje samo od svog saveznika Austrougarske, dok se ostatku Evrope, ona pokazala
samo kao agresivni siledzija.

Na Balkanu su krize cesto izbijale tokom godina neposredno pre 1914. U nekoliko
navrata za dlaku je izbegnut evropski rat. Status quo na Balkanu temeljeno je promenjen
raspadom Osmanskog carstva. Manje balkanske drzave bile su nestrpljive da svoj uticaj

4
Fridrih fon Holstajn(s-sesir) visoki cinovnik u nemackom Ministarstvu inostranih poslova
strahuje da ako Nemacka dozvoli ,,da joj hodaju po prstima,, u Maroku ista stvar ,,moze
ponoviti i na drugom mestu,,
5
Prva marokanska kriza (takoe poznata kao i Tangerska kriza) se odnosi na meunarodnu
krizu oko kolonijalnog statusa Maroka koja je trajala izmeu marta 1905. i maja 1906.
godine. Kriza je izbila zbog posete nemakog cara Vilhelma II Tangeru 31. marta 1905. Car je
izneo nekoliko opaski u korist nezavisnosti Maroka, to je bio izazov francuskom uticaju u
Maroku. Francuski uticaj u Maroku je potvrdila Velika Britanija (putem Srdane antante) i
panija 1904, to je Nemaka videla kao udarac njenim interesima i preduzela je
diplomatske akcije da ga ospori, pa je nemaka vlada je traila pan-evropsku konferenciju.
Provokacija Vilhelma II se moe smatrati kao ispitivanje snage Srdane antante. Govor je
okrenuo francusku javnost protiv Nemake, i uz britansku podrku, francuski ministar
spoljnih poslova Teofil Delkase je zauzeo izazivajui stav. Kriza je svoj vrhunac imala
polovinom juna, kada je Delkasea smenio premijer Moris Rovije. Ali do jula Nemaka je
postala usamljena i Francuska se sloila oko konferencije kojom bi se reila kriza. I Francuska
i Nemaka su zadrali svoje stavove do konferencije; Nemaka je mobilizovala rezervne
jedinice krajem decembra, a Francuska je januara 1906. poslala vojsku na granicu.
Konferencija u Algesirasu, koja je sazvana da bi se reio nesporazum, je trajala od 16.
januara do 7. aprila 1906. Od 13 drava koje su uestvovale na konferenciji, Nemaka je
jedinu podrku nala u Austrougarskoj. Francuska je imala podrku Velike Britanije, Rusije,
Italije, panije i Sjedinjenih Drava. Nemci su na kraju prihvatili sporazum koji je potpisan 31.
maja 1906, po kom je Francuska uvela neke unutranje promene u Maroku, ali je zadrala
kontrolu nad kljunim podrujima. Zauzvrat je Nemcima pripao deo Francuskog Konga. Iako
je konferencija u Alesirasu privremeno reila Prvu marokansku krizu, nastavljeno nemako
nezadovoljstvo oko stanja u Maroku je dovelo do Druge marokanske krize 1911. i pogoranja
meunarodnih odnosa koji e na kraju dovesti do Prvog svetskog rata.
prosire na bivse turske teritorije. Interes Austrougarske da spreci Srbe da preuzmu te
teritorije bio je jednak interesu Rusije da podrzi srpske ambicije. Srbija, glavni suparnik
Austrougarske na Balkanu imala je moralnu podrsku Rusije-koja se smatrala zastitnikom
panslovenskog pokreta. Radilo se o izlazu na more(Srbija), kotroli carigradski moreuza, o
pristupu Crnom moru-jednostavno o teritorijalnim posedima. Austrougarskoj je bilo jos
gore-zbog toga sto je u tom carstvo zivelo ujedinjeno mnogo naroda od kojih su neki sada
zeleli sopstvenu nezavisnost. Balkan je tada kao i sada bio podrucije sukoba za koje nisu
postojala jednostavna resenja-jer su se nacionalisticke aspiracije i zelja za teritorijalnim
sirenjem stalno izazivale nove konflikte. Kriza oko aneksije Bosne-izazvala je ozbiljna
neslaganja i pretila da jos 1908 uvede Evropu u rat.

Nakon austro-ruskog sporazuma iz 1897 ove dve sile su se slozile oko odrzavanja statusa
quo na Balkanu i njihovi odnosi postali su prijateljski. Balkansko pitanje se javilo tek
posle ruskog neuspeha na Dalekom istoku i tada je obnovljeno interesovanje za Balkan.
Revolucija koju su u Turskoj podigli ,,Mladoturci,, 1908 dovela je do promene vlasti i
politike, a prethodno zapoceti raspad Osmanskog carstva bio je zaustavljen 6. To je bio
zastrasujuci razvoj za sve evropske zemlje koje su pozdravljale i prizeljkivale propast
Turske. Multinacionalna austrougarska bila je suocena sa brojnim unutrasnjim pretnjama
i nacionalistickim aspiracijama nacionalnih manjina. Austrougarski ministar inostranih
poslova Alojz Erental je pokusavao da agresivnom spoljnom politikom preusmeri
nezadovoljstvo u zemlji. Iskoristio je mladotursku revoluciju da pripoji Bosnu i
Hercegovinu koja je bila pod austrijskom okupacijom posle Berlinskog kongresa iz 1878,
ali je formalno i dalje bila pod turskim sizerenstvom.

I Rusija se nadala da ce izvuci korist od nestabilnosti na Balkanu pa su ruski ministar

inostranih poslova Izvoljski i Erental sklopili tajni ugovor 1908-po kome se Austriji
dozvoljava aneksija, a zauzvrat se ocekuje da podrza ruske interese na Bosforu i
Dardanelima. Erental-izvrsava aneksiju 5 oktobra 1908, pre nego sto je Izvoljski imao
vremena da osigura diplomatsku podrsku ostalih evropskih zemalja, pa zbog toga je on
smatrao da ga je Erental izigrao i odrekao se tajnog dogovora. Srbija-bila spremna da
udje u rat zbog aneksije ali nije dobila rusku podrsku, posto je Rusije bila oslabljena
posle rata protiv Japana. S obzirom na to da je Nemacka bezuslovno podrzaval
6
To je bila revolucija koju je izvela turska vojska, i njom je ponisteno ukidanje
paralmentarizma(tj vracena je skupstina) koje je izveo sultan Abdul Hamid 2(on je
suspendovao skupstini 1878). Meutim, proces zamene monarhijskih institucija ustavnim
institucijama i izbornim sistemom nije bio ni jednostavan niti je promena reima protekla bez
krvoprolia. Naredne godine je dolo do promene na prestolu izborom Mehmeda V za
sultana. Mladoturci su proglasili ravnopravnost svih vera, ali je to bilo samo formalno. Pravi
cilj im je bio da nametnu turski jezik i jedan nacionalni oseaj svim narodima u dravi. Time
su protiv sebe okrenuli sve hrianske narode i neturske muslimane, kao i predstavnike bive
vlasti.
Austrougare-rat je izbegnut zahvaljujuci ruskom uticaju na Srbiju. U ankesiji Bosne i
Hercegovine, Austro-Ugarska je videla nain reavanja problema slovenskog entiteta u
dravi. Smatrali su da e stvaranje jugoslovenskog entiteta okupljenog u Zagrebu, stvoriti
protivteu Beogradu i Cetinju i na kraju kraljevinu Srbiju privui pod sopstvenu krunu .
Pored toga, na jugoistok monarhuju su vukli i ekonomoski razlozi. Plan za irenje vodio
je duboko u sredinji Balkan, preko teritorija Srbije, predviao je stvaranje marionetskih
drava poput Velike Bugarske i Albanije . Tokom 1907. i 1908. u Beu je konano doneta
odluka o unitenju Srbije. Ostalo je samo da se za to saeka pravi trenutak .

Takava podrska Nemaca, njihvoim saveznicima Austrougarima promenila je ono sto je do

tada bio samo odbrambeni ugovor. Austrijski celnici su smatrali da mogu da racunaju na
Nemacku cak i ako medjunarodna kriza nastupi zbog njihovih poteza. Porazena 1909,
Srbija ce u buducnosti upinjati da povrati svoj polozaj na Balkan, dok ce Rusija odluciti
da povrati svoju vojnu moc. Trka u naoruzanju u Evropi koja je usledila dovela je do
uvecanja vojne sile u svim velikim evropskim zemljama. Rusija i Srbija su bile primorane
da se u toj situaciji povuku ali se nije moglo ocekivati da ce to uraditi u narednom
periodu.

Nemacka je ponovo pokusala da se 1911 potvrdi kao velika sila. Dolazi do Druge
marokanske krize kada su se iste(1911) godine marokanska plemena pobunila protiv
Francuza i njihovog sultana zbog sistematskog ekonomskog iskoriscavanja Maroka.
Francuzi salju trupe u Maroko da uguse pobunu(i da tako prosier svoj uticaj nad njim),
medjutim to je Nemacka protumacila kao potez koji je protivan medjunarodnim
sporazumom zakljucenim posle Prve marokanske krize. Nemacka posto nije pronasla
diplomatsko resenje ono je odgovorila na ovaj Francuski potez tako sto je pokusala da ih
zaplasi-poslavsi svoju topovnjacu Panter u agadirsku luku. Kao i u Prvoj marokanskoj
krizi Francuska je dobila podrsku Birtanije i nakon ovoga jos vise su ojacale veze ova
dva partnera u Antanti-Britanije je stavila do znanja Nemcima da ima nameru da ostane
uz Francusku. U cuvenom govoru od 21 jula 1911, Dejvid Lojd Dzordz je zapretio da ce
se boriti na strani Francuske protiv Nemacke ukoliko bude potrebno-sto je u Nemackoj
izazvalo veliko negodovanje. Kriza je resena na miran nacin-Fesovskim mirom koji je
potpisan 30 marta 1912 i tim mirom se sultan Maroka Abd el Hafid odrekao suvereniteta
Maroka i priznao francuski protektorat, a Nemacka se odrekla prava na Maroko i u
zamenu dobila deo francuskog Konga (dananji Kamerun). Ovo ,,namirenje,, Nemacke je
opet bio poraz njihove spoljne politike koja ocigledno nije izazivala raskol u
neprijateljskim savezima. Mlaka podrska Austrije jeste znak da se na nju moze oslonisti
samo u slucaju da neka medjunarodna kriza ugrozi austrijske interese. Nemacki visoki
rukovodioci dolaze do zakljucka da bi samo kriza na Balkanu mogla da garantuje
neophodnu austrougarsku podrsku.

Ubrzo posle Agadirske(Druge marokanske) krize Balkan je ponovo bio u sredistu paznje
evropskih drzavnika. Posle ponizenja iz 1909, Rusija je ohrabrila stvaranje koalicije
balkanskih drzava i 1912 godine-Bugarska, Grcka, Crna Gora i Srbija oformile su
Balkanski savez. U oktobru iste(1912) godine Savez je objavio rat Turskoj(I Balkanski
rat). Turska je ubrzo porazena i proterana je sa najveceg dela balkanskih
teritorija(Londoski ugovorom o miru iz 1913 zavrsen rat). Pobednici rata(Srbija i
Bugarska) su se sukobili oko ratnog plena-tj oko Makedonije posto, su Srbi skoro sami
osvojili skoro celu Makedoniju, a Bugari nisu poslali ranije utvrdjeni kontigent vojnika
za to ratiste. Dolazi do izbijanja II Balkanskog rata(Svi protiv Bugara) u kom su Bugari
nakon Bregalnicke bitke(1913) izgubili rat koji je zavrsen Bukureskim mirom iste godine
kojim je Srbija udvostrucila svoju teritoriju. Srbija kao takva predstavljala je jos vecu
spoljnu pretnju za Austrougarsku, a i kao drzava koja je podsticala znacajnu srpsku
manjinu u Dvojnoj monarhiji da trazi samostalnost-ovo je nepohodno znati da bi se
shvatila Austrijska reakcija na ubistvo njihovog prestolonaslednika 28.juna 1914. Ubstvo
prestolonaslednika drzavnicima u Becu ukazalo se kao dobra prilika da se jednom zauvek
ukloni ta srpska opasnost7.

7
Tokom 1912 i Prvog balkanskog rata, interesi Austro-Ugarske teili su zadravanju statusa
kvo i teili su sukobu sa Srbijom. Meutim u Nemakoj, pobede balkanskih saveznika naile
su ak na odobravanje cara Vilhelma, koji u tom trenutku nije video svoj interes u eskalaciji
sukoba na Balkanu koji su se mogli pretvoriti u opti rat . Kada je ve ishod ratova na
Balkanu bio izvestan, Austrugarska je svoju politiku sa sukoba preorijentisala na diplomatiju.
Nastojali su da spree bilo kakva teritorijalna proirenja na Balkanu koja bi ugrozila njihove
interese. Izlazak Srbije na Jadran bila je crvena linija habzburke politike. Tokom 1913.
dolazi do razilaenja politika Austrugarske i Nemake , pre svega u pogledu Srbije. Nemaka
je smatrala da Srbija , Grka i Rumunija , za razliku od Bugarske, predstavljaju saveznike
pomou kojih e se Rusija isterati sa Balkana. Austro-Ugarska je Srbiju doivljavala iskljuivo
kao neprijatelja, pre svega jer su smatrali da srpska politika tei rasparavanju Austro-
Ugarske, ali i zbog srpskih veza sa Rusijom . Novi sukob na Balkanu(Drgi balkanski rat)
izazvao je i novi razdor meu saveznicima. Dok je Austro-Ugarska sa oajanjem traila
reviziju Bukurekog ugovora i srdito zborila u Berlinu kako Nemaka, kao kakav lo saveznik,
doputa da trpi uvrede i ponienja. Nemaka je ostala gluva i prihvatila ugovor kao
konaan . Druga polovina 1913. donosi zaokret u nemakoj politici. Car Vilhelm u
najznaanija nemaka predstavnitva u Evropi alje memoranudm svojim dilomatama u
kom jasno govori da Nemaka morati teiti to skorijem ratu sa antantom. U oktorbru,
tokom nove krize kada su srpske trupe ule u Albaniju, dok su u Austro-Ugarskoj ponovo na
sav glas traili rat protiv Srbije u Beograd je stigao ultimatum o povlaenju trupa. Nemaka
se u oktobarskoj krizi istakla kao vrst saveznik na koga je Austro-Ugarska mogla vrlo
ozbiljno raunati . Do leta 1914. u Beu i Berlinu samo se ekao povoljan trenutak za
pokretanje vojske!
Julska kriza i izbijanje rata
Iako su bile prisutne napetosti i neprijateljstva u medjunarodnim odnosima velikih sila,
moze se reci da je rat bio neizbezan, mada je postojao mirovni pokret koji je bio sve
glasniji unutar velikih sila. Bio je potreban razlog za pocetak novog sukoba i on se
pojavio ubistvom austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge
Sofije, 28 juna 1914 u Sarajevu. Ubistvo je opisivano kao iskra koja je zapalila continent
koji je bio pun medjunarodnih napetosti. Kada se pogleda unazad-evropski rat izgleda da
se evropski rat nije mogao izbeci. Medjutim cak ni u julu 1914, evropski rat nije bio
neizbezan. Bilo je onih koju su se trudili da sprece rat i krizu rese za konferencijskim
stolom(Velika Britanija), medjutim bilo je onih koji su se svim silama trudili da do rata
ipak dodje. Izbijanje rata jeste rezultat namera-da bi se razumelo zasto je kriza eskalirala
u opsti rat treba se okrenuti Becu i Berlinu jer tamo je rat svesno planiran i proracunat je
rizik ulaska u rat(kada je rec o ratu izmedju Austrougarske i Srbije). Francuska, Rusija i
Britanija su stuple na scenu dosta kasnije u juli 1914 kada su odluke vec uglavnom bile
donete.

U Becu je ubistvo zvanicno izazvalo gnev ali su potajno bili zadovoljni zbog toga sto
Franc Ferdinand nije bio omiljen. Ironican je podatak da je ubistvo nadvojvode bilo
razlog objave rata Srbiji posto je Franc Ferdinand, bio protivnik rata i protivnik
ratobornog nacelnika austrijskog generalstaba Franca Konrada fon Hecendorfa. Konradu
je veoma odgovarao ovaj izgovor za rat sa Srbijom, a on je kao i njegov kolega iz
Nemacke, Helmunt fon Moltke i dalje zalio za ,,izgubljenom prilikom da se 1909 godine
sa Srbijom svedu racnui,,. U Berlinu je moguca balkanska kriza naisla na odoboravanje
posto ce takva kriza bezuslovno uvuci Austriju u sukob. Najveci broj danasnjih istoricara
slaze se das u drzavnici koji su donosili odluke u Berlinu bili pod velikim pritiskom Beca,
koji je trazio naknadu od Srbije-Nemci su bili spremni da rizikuju da se sukob
Austrougarske i Srbije pretvori u evropski rat. Kada je austrijski izaslanik grof Hojos(s-
sesir) stigao u Berlin da utvrdi Nemacki stav u slucaju da Austrija trazi odstetu od Srbije-
on je dobio uveravanja d ace Nemacka podrzati Austriju u svemu(u ulazku u rat sa
Srbijom i podrsku cak iako taj rat preraste u evropski sukob). Bila je to takzvoana
nemacka carte blanche garancija Becu. U telegram od 5 jula(strogo poverljivom)
upucenom austrougarskom ministru inostranih poslova grofu Berhtoldu, austrijski
ambassador u Berlinu-grof Sedjenj podeno je sledeci izvestaj o susretu sa nemackim
carom-u principu njega je car ovlastio da Austrougarska moze racunati na punu Nemacku
podrsku, ali i to da treba iskoristit odmah situaciju posto su po caru Vilhemu, i Nemacka i
Austrougarska u prednosti u odnosu na Srbiju, a i Rusiju koja bi sigurno bila
neprijateljski raspolozena, ali ona trenutno nije bas najbolje spremna za rat-,,Trenutno
Rusija nije spremna na rat i dvaput ce razmisliti pre nego sto se lati oruzija,,.

Car Vilhem je govorio ovo bez konsultacija sa kancelarom Teobaldom fon Betman
Holvegom i car je podrazumevao njegovu saglasnost. Vilhem 2 je podsticao Austriju na
rat protiv Srbije i insistirao je na tome da se to mora preduzeti bez odlaganja i odmah-
smatrao je da bilo za zaljenje da se takva prilika ne iskoristi. Ocekivao je da ce Rusija biti
neprijateljski raspolozena ali isto to da ona ,,trenutno,, nije spremna za rat i da se zato
mozda nece latiti oruzija. Car je non stop pozurivao Austriju da ,,iskoristi dati trenutak,,
koji je on smatrao veoma pogodnim. Iako politicki i vojni rukovodioci u Berlinu vecinom
nisu zeleli evropski rat bili su spremi da udju u taj rizik-na to sui h ohrabrivali vodeci
nemacki vojni savetnici po kojima rat treba ,,sto pre poceti,, i uveravali su nemacke
politicare da Nemacka ima dovre izglede da pobedi svoje neprijatelje-ali samo ako se
zapocne rat odmah u protivnom Rusija u buducnosti moze toliko ojacati da se ne moze
bezrezervno racunati na uspeh. Zbog ovakvih uveravanja koja su stizala iz Nemacke,
austrougarski ministarski savet je 7 jula odlucio da uputi Srbiji ultimatum u 10 tacaka
koji je tako sastavljen da ne moze biti prihvatilj i kako bi srpsko odbijanje bezuslovno
dovelo do izbijanja rata za koji ce Austrija imati ,,moralnu opravdanje,,. Medjutim
procice dosta vremena pre nego sto ultimatum bude konacno predate Beogradu-prvo
trebalo je zavrsiti zetvu posto je vecina vojnika Dvojne monarhije bila na zetvenom
odmoru. Drugo-odluceno je da se saceka kraj drzavne posete Rejmona Poenkarea,
francuskog predsednika, Rusiji da saveznici ne bi imali priliku da usaglase svoj odgovor
na austrijski ultimatum. Dok se sve to u pozadini odvijalo Bec i Berlin su se pretvarali da
su sasvim spokojni-cak su i svoje rukovodioce poslali na odmor da bi odrzali taj privid
mira. Upravo zbog ovakve varke-ostale velike sile do 23 jula nisu imale nikakvu ulogu u
Julskoj krizi odnosno do dana kada je ultimatum konacno predate Beogradu-nisu bile
svesno urote koja se spremala u Becu i Berlinu. Ultimatu je tako sastavljen i napisan je da
mora biti odbijen i imao je za cilj da ponizi Srbiju i narusi njenu samostalnost. Velikim
silama odmah je bilo jasno ta e izazvati ulitmatum. Francuski predstavnik u Beu otro
je osudio Austro-Ugarsku kao zemlju koja Evropu gura u Oganj. Predstavnici Rusije i
Britanije zgorzili su se nad sadrinom dokumenta, karakteriui ga kao najuasniji koji je
jedna zemlja uputila drugoj(reci ser Edvarda Greja)

Srpski odgovor na taj ,,neprihvatljivi,, ultimatum sve je iznenadio jer su se u Srbiji dlozili
da sve prihvate osim jedne tacke8, pa je austrijska prevremena odluka da odbije odgovor
Beograda postal sumnjiva onim evropskim silama koje su zelele da sacuvaju mir. I car
8
Srpska vlada je uslovno prihvatila sve zahteve ultimatuma, sem take broj 5 koja je
zahtevala meanje austrougarskih organa u sudski postupak, jer bi to predstavljalo krenje
ustava i suvereniteta Srbije.
Vilhem 2 je na ocajanje svojih vojnih savetnika zakljucio da vise ne postoji nikakav
razlog za rat. Britanija je predlozila da se pitanje resi za konferecijskim stolom, ali Bec i
Berlin nisu prihvatili njene predloge i pokusaje da posreduje. Neki istoricari smatarju da
je Britanije mogla odigrati vaziniju ulogu da je ranije objavila svoju podrsku Francuskoj
umesto sto se drzala po strani do poslednjeg trenutka. Postoje pretpostavke-da bi nemacki
drzavnici prihvatili posredovanje i nagovarali Bec na mir, da su ranije i zasigurno znali da
ce Britanija biti na strani Antante u ratu. Pretpostavka-da bi predlog Betmana Holvega,
Becu da se ukljuci u posredovanje, bio iznet mnogo ranije i mnogo odlucnije da je
kancelar znao za resenost Birtanije da u slucaju rata pruzi pomoc Francuskoj. Medjutim,
Birtanska vlada nije bila saglasna da Britanija bude uvucena u evropski rat i definitivna
odluka o tome nije doneta sve dok Nemacka nije povredila neutralnost Belgije. U
kljucnim danima jula, britanski rukovodioci-podeljeni su u stavu kako se odnositi prema
ratu na kontinentu. Ambivalentnu(dvolicnu) politiku sera Edvarda Greja ne treba smatrati
razlogom za rat. Taj neodlucan stav bio je izraz zelje da se izbegne sirenje krize-Grej je
strepeo da bi odlucno obecanje podrske moglo da navede Francusku ili Rusiju da
spremnije prihvate rizik rata, a nemacke i austrougarske odluke bile su zasnovane na
otvorenoj teznji da se izazove konflikt. Princ Lihnovski, tadasnji ambassador Nemacke u
Londonu, zapisao je januara 1915-u principu kaze da sa njihove(nemacke) strane nije
nista uradjeno da se sacuva mir. Zbog Nemackog ostrog stava i stave grofa
Brehtolda(austrijski premijer)-Rusija je izgubila povernje i objavila je
mobilizaciju..,,Zagovornici rata su pobedili,,.

Tek u poslednjem trenutku kada je postal jasno da ce se i Britanci ukljuciti u rat na strani
Antante ako izbije rat, nemacki kancelar Holveg je pokusao da obuzda Austrijance-
medjutim njegov predlog da posreduje stigao je prekasno i nije bio dovoljno ubedljiv.
Austrija je 28 jula objavila rat Srbiji i tako pokrenula domino efekat-velike evropske sile
izdale su naredbe za mobilizaciju i objavile rat. Britanija je objavila rat Nemackoj 4
avgusta, posto je Nemacka upala u neutralni Luksemburg i Belgiju(neizbezno po
Slifenovom planu), Centralne sile(bez Italije-odlucila da bude neutralna za sada)-soucile
su se sa silama Antante u dugo ocekivanoj ,,velikoj bici,,. Iako se ocekivalo da ce se
rat ,,zavrsiti pre Bozica,, nije sve islo po planu. Sto je rat duze trajao vise zrtava je
odnosio i sve je gore bilo Centralnim silama-zbog toga je postal bitno da se porandje
apologetska verzija sleda dogadjaja koji su doveli do izbijanja rata. S druge strane
zemljama koje su smatrale da trpe zbog agresije Centralnih sila-bilo je bitno da nadju
krivca i da u konacnom ishodu traze zadovoljenje. Ne iznenadjuje to sto je rasprava o
razlozima za izbijanje rata pocela i pre nego sto su ratna dejstva okoncana.
Ne postoji tumacenje, ne postoji ,,cinjenicni,, pregled dogadjaja koji su doveli do rata, a
koji ne mogu kritikovati ili poreci istoricari koji zastupaju drugacije objasnjenje razloga
za izbijanje rata-upravo zbog toga istoricari vec citav jedan vek vode tu raspravu. Autor
kaze da je posredi knjige pregled zasnovan na pogledu unazad i decenijama naucnih
istrazivanja ove teme. Neki podaci koji se u njemu nalaze-nisu bili dostupni istoricaraima
koji su pisali neposredno posle rata ili tokom medjuratnih godina, a i njihovi zakljuci bice
kako se navodi razmotreni u ovoj knjizi. Danasnji istoricari-su u znatnoj prednosti nad
onima koji su poceli da istrazuju uzroke sukoba neposredno po pocetku rata.
Mombauerova bez dileme naziva Principa teroristom i podvlai da je njegovo ubistvo
bilo okida za Trei balkanski rat (termin Joahima Remaka) Austro-Ugarske protiv Srbije
koji je prerastao u Prvi svetski rat. Njena studija organizovana je hronoloki i poinje
analizom kontroverzi nastalih na poetku rata. Autorka zatim istrauje rasprave koje su
usledile nakon Versajske mirovne konferencije, kao i one koje su bile aktuelne u
meuratnom periodu. Mombauerova posebnu panju posveuje istraivanju nemakog
istoriara Frica Fiera i debati koja je usledila kao reakcija na njegove teze o Nemakoj
kao glavnom krivcu za globalni sukob.

-,, ,,

, ,
7/8 9.
9 ( ).

.10 88 ,
117 000 ,
100 000 11.
(
40% ). I, II, III ,
, 12.
9
76 , .
10

-
11

2,2 .
12

, (1906),
.
 ( 1906. )

, ,
40- .

. XVII.
, 1871. I
, II , III .
, -
26 34
.

175 . 4

- (
)
-
.
4. ,
12
. ,
-
,, ,,- 420 305
. , 5
13. .
.
.
18. ( 2 ), 20.
, .
.
23. .
I II
- .
10- . ,
. .
23. I II
-
. III IV (350.000
) 21. -(
) - -
, 200.000 . V -
 , 21. 23. II III
- 13.

, 23. I
14. 2 ,
( ) . 25. 26.
--
, .
,
. , ,
,
V .

III, IV V ,
, , .
2. 15.I ()
( ,
, 130
).
( 4000
),
1 (40 ).
2 (60.000 )
(26-30. ). 7
,
16.

13

, IV ,
, 4
.
14

15

(
-
)
. ( III V )
,
.
16

.
.
 2 -VI
IX IV
V, 17.

. I 3.
I
.
18. 5.
.
- , . I
40
II
. V
, I () II ()
,
. -
4 ,
19. ,
, , 9.
. 20-
- 250.000 8. 9.
.
(3, 4 5)
---. 13. ,
, ,
. -13-28.
,(, V VI ).
.
, . -
, .
. ,
, .
17

, 750 000.
18

,
( ).
19
6 -
-
( ),
1
.
20

2 11. ,
.
 X 21
( ,). -5 ,

10.
22. , ,
. - , 4
(
), 6
-
.
. ,

1914, .
(),
.23- ,,,,
.
.

. ,
. 1914.
, .
1915.
.
. 2-3
,
. 600
. 9 .
.
.
21

-,
( ) .
22

,
, . ,

. .
23

10
, ,, ,,
, ( 7000)
.

. , 1915.
, (
).
(- 1915.) ,
() .
(-).
-
. ,
. ,
.
1915. ( ) 24.
1916, ,
, . ,
, .
( 19. ).
, .
.
, ,
.
. 350.000 .

( ).
,

(). ,
, .
2 , VIII
( ) -
24

,
.
( 1899.).
(
). ,
.
,
.
, .
, .
- ( ).
3-4% . ,
, 1917.
 . -
.
24. 31. -
25. II ,
.
-
, .
,
. .
-
,
.
I ,
. , -
26.
,
27.
,
-.

, -
.
.
,
,, ,,.
.
1916.
1915 -
1915.
.
. 1915.
,

25
,
1410 ()
.
26

100 000 , .
.
- ,
. :
, , ,
.
27

 .
, ,

,
,, . ( 1,4
), 3 .
,
,, ,,
.
.

.
1915.
1917. 1916.
28 -

( 6
). ,
, .
.
, , 1916. .
1918.
. 4 ,
, ( ,
4 1916)- ,
, ,
29. -
, .
,
,
. 1916, -
, 1,5 .
28
, ( 8
).
- ,
- .
29

(4 )-

.
.
,,,,
.
30 7 -
, ,
.
 ,
, 30.
,

1917.
. -
,
, 2 .
(
,
).
- 1917,
, , 3.
-.
, ,, 1894.
. ,
( ).

-
.
,
. ,
- .
.
,
. .
30

( ) .
.


.
, .
,
1913.

. (
),
( ) ( ).

.
. (8
) 1917
II .

, .
 , ,
. ,
.
,

.
-, -

. 1914,
,
. . 1915

. , -

. 1916
,
.
.
-

-, .


-, .
-
- -
.

1918,
.
. 1918 31,
2. -
,
2.

. 1918
,,,, ,,,,.
4

31
-2 4 .
 32,
1918.
1914
.
. ,, ,,

.

.
.
,, ,,.

.
.

-
2 3 1915 .

1915 .
, 1916. 33.
, ( )
1916.- ,

. ,
.
.
1916. .
,
,
34. ( 148.000
, -100.000). ,
.
32

, , -
. ,,,, .
33

-
.
34

.
 8.
, ,
. 4
,
()
. ,
( 28. 1916.
. 7. 20. .
, ,
35).
1916,
,
.
(
) (16 )
1916. , (
II (6 ) 36).
.


. 24.
. 1. .
. (
30000 1.
). .

.
, .
, .

.
14. . ,
.
. ,
.
37. 15. 1916. 18
35

, .

.
36

,
.
37
 ,

. 1000 38. 20.
,
,
.
39.
( ,
).
. ,
.
27. 1916 (
, ).
.
, 29.
IX ,
. (,
). , ,
. 1918. :
.
.
, , .
90 .
, .

1917.

( ,
).

.
,
tank (). ,
, , .
1 .
38

. 1916.
( 2 1 2)
. , .
.
(
).
39

400.000 , 200.000,
600.000.
 16. 4 ,
.
( ).
1916.
40.
41.


1916.
42. ( ),
.

.
. ,

. ,
1917.
.
.

. ,
5
.
.
.
,
. , , ,
, ,
40
(
). ,
. .

.
.
, .
,
.
41

, , ,
, ,
140.000 .
42

.
.

.
 23. . ,

, , . 23.

, .
,
, ,
.
16. ,
( ).
( 10 )
.
.
.
. ,
, .
43. 4
. 31. (136 ).

. .
4. , 16, .

.
. , ,
. ,
, . 4
10. , .
.

. ,
.
20. 1917.

2 .
.
, .
.
,
( ). 324
30 , 8 .
4 4 ,
43
(),
(), ().
 (4 7 ). ,
. , 10

.

1918.

,
, (,
) . ,

.
,
. , .
21. V ( ).
. ,
,
23. .
, 26.
.
30 .
.
, , ,
. 5. 5 ,

.
, .
9. ,
. 29. .
21. 10. (303.000
), .
27. .
(
). 90 .
,
. , ,
, .
.
,
. , , ,
, 3. .
9. ,
.
, ,
.
.
,

.
15. , ,
3 . 18. , ,
. ,
.
. (
), ,

.

8. .
,
24 .
,
.

. . 26.
, ,
( ). ,
.
.
, , ,
. 29.
. , 3.
. ,
( 14
,
, ). 24.

.
.
, . ,
.
, 26. .
26. .
30. . 3.

, ,
. 5.
44. 8.
,
.
, ,

.
, ,
-.
II 9. , .

. 2
, .

,
, ,
.
,
,
1) ( ), 2) (); 3)
;

1914 (
),
1918.
;

- , (2.
1914), ( 1914)
;
44
3. .
,
.
. , . 4.
.
12. 1915.
, ;
, , .;

-, ,
26. 1915 (,
, , , , , ,
, ,
);

- ,
( ), ( ), ( ); -
, 6. 1915; (
, , , );

- ,
, 1916.
(, 17. 1916)
, , , ;

- - (14. 1917) -
( ),
;

- , -
(3. 1918) , ,
, , ( );
; ,
; ;

- , 7. 1918.
, .
; - 13.
1918. - ;

, ,
;
; (
). ,
 , ,
,
.
.
.

( 8. 1917,
) ;
; ,,
( .);
(

) ; -

, ,

);

- (
);

- (8. 1918, , )
;
1917, , ;
, ,
, ,
;
; ,
; : ,
;

( 2 )

;
;

;
.

;
;
;
- ;

;

1917. ,
;
,
. ,

.
,
;
;

:
.
, .
, 1919 (
). 2 - 1) (
, ); 2) (5-
, , , , ; ); -
(, , , );


;

- (
,
);
- ( ,
);

- (
,
,
)
;

- .

,
, .

? ?

,
;
( ,
); : , ,
, ,
, ( ); -

;

- (, 28. 1919,
,1871), ( , 10. 1919),
(, 27. 1919), ( 4. 1920), (,
10. 1920); ,
,
50 ( 3 - ,
, . ); - (
, ); -
,
;

- (, , ); -
( ), - (),
(), ( ).
- 100.00
-4000 , 13.500 1500 ;

- (), (),
(, 11. 1920), (, 20. 1920);

- , 1923,
25. 1921;

-- ,
12. 1920 : , , ,
, - ( ,

, 1924.
);

1919-1920
, .
(, ,),
. (
1919-1920);

,
;
, ,
. 28, 33 ;
, (
). - (93.000 2, 8 .)
(84.000 2, 6,5 .), . ,,
, , , (
) (249.000 2, 12 .), , ,
( , , , -,
, ), , , (
1913); , , ,
( , 1815, 388.000 2, 3,5
); ( ), , (
211, 252 1 2), ,
, , , , ;
 , , ,
.

, (
1870-1871), 1859. ( ),
: 550.986 2; (
16., ,,
; (
, );

,
1707; : ,
,
( 1688. ,
), ,
18. ( ),
, , ,
, ;

19., .
, , , 1924. ,
37 (1922); ,
( ,
). ,
, , ,
( );
. ;

63 1925, 19.
, ;
,
; 19.
, . .;

21. , ,
, , ;
, ( ),
, (1809), (1812),
(1815), 17., 1649;
1859, (1900-1905);

3 5 (, , ) ,
, , , , , , , ,
( 1920), 30 15 .
. (
),
, ;
, ,
, ; -
.

( ? , ,
, ,
,
1649 ( , , 20.
, ).
,
., 19.
(, , 1848. 1814-
15.)
. 19.
( II
), , 1871.
, 1875.
, ;
, ,
( 1917), ( 1918),
1922, 1923.
,
,
; -
; ,
, ,
;
 18.
, ,
( ).
.
,
, ; 2 3
(, ),
( ); -
,
; ,
, .
4
: 1) ; 2) ; 3)
; 4) ;

(
,
);

(
-, ,
); ,

( )
.

,

( );
,
, (1917-1920).
, ( ,
, , , ,
, ).
, (-
, ,
). 1917-1920 ( , , ,
, ) (,,
)- 1919. 4
: , , , ( ,
, ,
, ; 1919.
, ,
);

3 ( ),
( ) ( )
., .

,
1914-1918. ,
; ,
, ,
; -
( ,, ;
, ,
); , ,
).
,
( , ).
, (
) 20.. ,
, ,
, ( , :
, , ).
(
, )

,
; . ,
;

19.,
. ; ,
,
, ,
 ,
., 1917-1919,
( ) ,
().
;
,
20 30 20.; ,
(
) , ,
; : -
, ,
(
, .
?);

(. )
( ),
( 1840, -

, ;
, , , , 20. ).
( , 1801-1802),
( , , ).
20. , , ,
,
,
( ,,,
) 2 : .
;
,
, ; ,
;

- ;
;
; ,


,
, ;
( ),
( );

, ,
;
(12. 1917).
1906. ( )

() ; ,
13. 1917.
( ),
,
(
), :
.
; , ,
(-
1917), II (14/15.)
;
. ,
, (
). ,
,

, .

.

- ,
, .
, ,


; ,
 (20.
1917). 16.,

,
.
,
, ,

( 18. 9
. , 6 )
,
, .
,
.
.

I (16-7.)
( ),
, ,
. ,,, .

, (
)

, 21.
1917. ( ),


. .
, ,
( ,
). 7. ,
()
( ).
,
.
 1917,

( ),

( ).
, : 1)
14.; 2)
25. 1917.

25/26 1917 (
6-7. 1917), -
( ),
II (
).
,
6.
( 1917).
2. ,
7/8 (
). ( ,
) 19. 90
.
13. 1917,


( , 1917).
- , ,

,
- (
- , , , ;
-
- ;
- (14. 1917);
- (),
();
- ;
- ( );
- , ,
; ;
- , (
);
;
- , (200
);
- , ( ,
, ,
);
- ;
- , ,
1918. 100
- :
; - 2/3
( );
12. 1917. (50% , , 5.
)-
;
(13. 1918), - -
;
(160 , 125 , 2 , 3 -, 8
 );
- ;
; ,
,
; 1918.
;
- ; -
1918. ( ,
, ( ,,
) ;
-
;
-
, , ,
. ,

.
- 1918.- (
, ,
); ,
;
- , ( 1918)
, ,
, ;

1918.
;
1917 :
( ,
);
 , .1918
;
.
( ,
), II 1918. 3.
1918. (
)
, .
28.,
..

,
,
(3. 1918. );
I ; , ,
, 3. , , ,
.
,
7.). ,
.
;

, ,
, ,
( , ).

. (
4. 1914,
,
1914; 1916, 18). ,
1916.
, .
, : 1)
( , ); 2)
( );

1), ; 2)

,;

.
( , , , ,
;
); ( 1917) .
(
, , , , );
1916,
() (
, 11. 1918, :
);
( ,
);

- : ,
,
( ,
: II); , ,
;
9. 1918 ( .)
.
;

- : 1) (); 2)
(); ; -
9. 1918.
( );
(
); ,
( );
,
, , ;

-
( )
( ,,).
 ( , ,
, );

-, ( 9/10.
1918),
(
, , ); -9.
1918 (, )
, ,

10. 1918 (6 , 3
: ,,; 3 : ,,);

-
(11. 1918); -
(
); , ..
; :
, , ,
, , , ,
, ,
( );

-
( ,
1917, 1913
).
( , ,
); ,

; ( ),
,
, ;

- ,
, ,
(.) (

,
 , ? (
,
8/9.. (
, ); .
(
, );
12. ; -21.
. (
, );

- 9. 1918 :
, ,
;
, (
,
;
1917; 9.
( , !);

-
( , ,
,, -); -
, ;

-6. 1918. ,
, ;
,
(
), ;

- , (,
16-20. 1918) 1) ?; 2)
?;
, , ,

; - (+ )
; 350 ( 450 ) (
-290) 90 10 ;
: . ,
 ;
( );

-24. 1918: ( ),
( ),
,
;
, ,
30. 1918. 1.
1919. .
,
;
,
., ;

- - 4. 1919. (
) ,
; 5. . (, , ),
6.
( , , :
. ); 13. ,
, 15.
; , ,
( );

-
19. 1919 (
163 ); ..,
;

- ;
, 1919,
(8-14.)
;

-: , ,
; ,
(+ ) ,
,,
, ; ,
, , ; (
), :
; , ,
; ,
, ; , 12.
1919.
(), 3 , 80
( 91)

- 21.; -
, , ,
; ,
,
;
( ),
,
, , ,
;
; ,
. ; 17.
(+ + : );
,
6/7. 1919. ; ( ,
-, , );
( ),

;

, 12/13.,
( );
(, ,
) ; ,
, ,
, 27.
; ( , ,
). ,
 ,
, ; ;

- , 3. 1919.
, ,, ,
;
, .
;

1642-1648, (1832,1867,1884)
. 19.
(,)
.
1918. (
.) ( 20)
( 30 )- .
, .

,
1900.; 1918.
( ), .

1918.- -. (,
, , , ) 484 ,
63.

( )
(
). , , 7

(1922) (345
), (
), (142 ).

,
1923. ,
( ).
3
, 1924.

. - (1924), ,
(, )
( .
) , 2 , 1924. ()
;
. ( ).

( ) 1924-1929.
,
( )
.
, ,
, 4. 1926.
, ,, .
, ,

,
(
). 1926.
( 8 , ),
1927. ,
. 1971.
.

V (1910-1936), VIII (1936), VI (1936-1952)

,
2 (1918,1929).
, ,

( 2 )
,
.
 ,
, ,
. (, , )
., ,
, .

1929.- ( ),
, (288 ,
260, 60);
1929; ,
, ;
1931. (1931)
, (
1945) ( 1935)
(432 ).

20.000 ,
, 1924. ;
1920., .

( 1. 1932)
,
(1929/30), 1918..
. , ,
( ), The
Greater Britain. ,
.

- ( 1937)
, .
(, , ). 30
VIII (1936) ,

; .

, (
1870, 1875, 1879. 1884)
,
 ,
. 7
, ;
. 1918. 1933
, ,
, , , ( 15
18 ).
1920. ,
.

,
,
, ,
, , ;
()
(1918-1939)
.
,
(1924) .
, ;
1920..
.

- ,
, , ,
.

-
,

(
., ) ,
. 20
;

. - , -
.
- 1919. (19.)-
. , ;
.
; ;
: 1)
; 2) 8 ;
-
, (1. 1919.), ( ),
, .
( 1920) ()
( ). 1919.
( ), ;

20 ,, ,
;
(
). ( )
1924. , ,
;

; ,
1926. (125
1 ., 243 1)
;

,
;
.,, , .
;
( ),
. 1932.
(334 259 ),
( 1932. 1934. 4 )

-
;
. ,
, ; ,
( ) .
6. 1934.
, -16
2000 .
() ;

.

-
, ( 1934-36).
1936, ( )
; 1936.
( 145 , 72) 1936.

,
1) ; 2) 40 ; 3)
, .
,
, ; ;
. ( , ),

, ;
; (
), 1937.

- 1937, 1938.
;
, ;

.

1918.

( ). 19. 1919.
( , ,
45%),
 ( ) .
,,
;
;
75%
. .
?

(6. 1919)
. -
1933 (329 ,
); ( , 1922.)
, .
13. 1919 (
).
,,,.

- 21. 1919.
;
; ( ,,
) (
). ,
(
). ,

.

- : 1)
; 2) ; 3)
;

- : 1) (1919-1923); 2)
(1924-1930); 3) (1930-1933);
( , );

,
1930.
- , ,
1920. .; - 1920.() (84
),
.

- 1920.,
;
( 1920. ), ; 1923.
,

-
;
( ;
).
(13. 1920)

,
.
(1922)
.
( ),
( )
(1923), (1923)
( + +
).

- (1924-1930): - ,
;
(-, , ,
); ,
(
.) ,
(
, 1927. 1928).
, 1925.
(
10 )
, ,
;
 ( ).
( 1932), (- 1932)
( 1932- 1933)
.

,

,,. 19.,
- ( ),
;
.
( 1870)
( )
,
(,, ).
;
,
.
( )
, , ( 1911-1912),

.

- ,
, ,
. . ,

( ) ., ,
, ;
, ,
. ,

,
( ).
 (-),
(.-), (-).

-
, ( )
. (26.
1915)
-, .
,
.
, ;
;
;
, ;
(arditi/)

- , 500.000 ,
.
,, , ,
.
1919. ( 144% ),
1920.( 127%). , ,
, , ,
. (,,
) ( ).
, .
( 1919-1921),
(1.350.396 1919-22).
,
( ,
, 2 ),
.
1919. .,

( ). ( 1922),

( ,
) , ,
 , , .

;
1919,
( ).

- , , , ,
, ,

, ,
; (
), -
(fasci do combattimento) , 23. 1919.
, , .
Popolo d Italia ,
.

- ( ,
, ,
, )
(
)

.

!!
( ,
). ()

, 15. 1919.
( ).

- ( 1919-1922)

;
,
( ).
-: 1919.
( 156 ,
179); ,
,
XVI 1919. 1) ; 2)
; 3)
(). ,
L ordine nuovo
( ). XVII 1921.
( ).

;
.
, , .
,
!!; 1919. ,
.
1919.
( , ),
() ( ).
.

(12. 1919)
(
) .
, .
,
.
; .
(12. 1920.)
-
.

(
1919. ),
, , , , ,
,
;

 ( )
: ( ), ( ),
( ) .
, ,
;
, ,
.

.

1921.

35 ,
() . (7-
10. 1921.) ,
, (Il Duce),
.
, , , , ,
, .

: ( 1919), ( 1920- ),
( ,
1921), ( 1921, )
.
,
( ).
, :
,

. , ,
,

( , , III
).

(1922) 1922., ,
, , ,
, ; (3.) .

. ,
,
. , 24. 1922,
, ,,
(.); 20.
.
,
( ).
28. 1922 ( ).
,
,
!,
7% .

1) + 5 (-
; - ; .
; ).
(3 ), (2), (1),
(, ) (),
( ).
(16. 1922)
, 28.. 200
;
, -,
,,.

( ).
1923.
, ,
. ,

,
( 1923)
10 .
2/3
, 1/3.
 ,
1923.

, 1924, 14
( ,
27. 1924) ,

6. 1924. 64,9%
(374, 275) 535
. ,
1924. ,

.
, -
. ,
-
.. ,
( 494...)

(Corriere della sera, La stampa, Il mondo) ,
(
,
). , , (, ,
) , .
(
) Il mondo
,
, ,
3. 1925. (
) 1925.
.

.;
,;
 ,,
( ),
( ), (, )

;
1925.- ,
( );
(
).
1926.
24. 1929.
(12

1926. )
, ;
,
;
,
, ;

?

.
!

,
,
.
(I moschettieri del Duce)
;

;
.

,
- ,
.
. (3.
1921)
( ).

,
, ,
1) ; 2)
.
(21. 1927,
)
,
,

,
, ;
5. 1934. 22
, 3 : 1) ; 2)
; 3) .
,
. 1939.
( . +
).

.
( 90% )
, ,
,
. ,

, , , ,
. .

, , ,
,
1919-1923. 1930-33.
,
 , .
, ,
, , ,
, .


.
,,,
( ),
, ,
.
, 5. 1919.
,
( )
.
,
(
). 24. 1920.
: 1)
; 2) ; 3)
. 4)
, ; 5)
; 6)
, ,
, , ; 7)
, .

,
,
. 1920. ()
( 2
, )
(
)
,, ( )
.
. . 1921.
(),
 , 1921.
1923.
.

(8-9. 1923)
,
. ( ),
( ).
, .
(,
, , ), -
.
5 , ;

( 5
,
, ,
).
.
,
, , ,
.

- ,

. ,

( 1925. ,
). ,

;
, ,
( ).
..

- SA ( ),
(Hitlerjugend,
1925), SS (
).
-1928. 12
(2,6% ); 1929.
(-
).

- ,
1930.,
( 3 1930. 6 1933),
,
. ,
.
! ( )
; ,

.
() (). (
41 ) 20 40
, .

- ,
;
,,, II
.

- 14. 1930.
( -143 , -107, -68 ,
20, -30, 77 ).
6,4 .

- (1932) (),
( ), ( )
2 53% 37%,
1/3 ,
, ,
. , ,
, , .
1932. 50 , .
( ,
) XX

- ,31. 1932- 230

( 13 ), -133, -75 , 37 ,
89.

- 1932.(6.) (196
), 100 , -121.
, ,
. , 30. 1933.
.
,
2 ( ), ,
, , .
,
1933.
. , ,

.
, : (
),
(, )
.

- 5. 1933. 288 (43,9%

), 81, -120 .
,

. ,
.
, -
(1933). 1934.
. 1.
(
) ,
.

.
,
.
(
, ).
- 1931, 1933. (
),
SS-
,,
. ( , 1934).

.
1933.
; ,
,
(1) , 2)
) ,
.
,
, (9. 1938)
.
,
, ,, ;

,
. , , -
.
, .
,
.
( ), ( ),
, ,, ( ) . SS
,
. 1936. SS
.
-
;
, ,

. (
),
. 1938.( )
,
, .
,
( , ,
1930-37) . .

, ,

, ,
, . 1918. ,
(
,
, ).

- (8. 1917)
,
- (3. 1918)

, (
). , 1918.
,-, .

- ,
, () (
, , , ).
,

.
,
( ), ( , ),
;
. ,
(
, ).

12. 1917,
(24-25. 1917),
(
).
( ,
), (
1918).
., .
1917.

-
,
,
, , ,
.
, ( ,
)
. ,
., 14 ,
, .
1000 ,
.

- ( )

- (
) , ,
,

- (70.000 ),
;
, ( 1918).
- ()-
( ), (23. 1918,
),
(). (
).

- :
,
( );
1918.
( )
, ,
(, 11. 1918
). ,
, 1918. (
). 6. 1918.

(
), , ,
.

- ( ,
) -
,
;

; ,
,
.
, , ,
, , .
12. 1918 .
1918. ,
,
( 1919 ).
, 5. 1919..
.
- ,
,
(, );
1918. (,).
, .
(+ ).
,
, .
,
1918. , 1919,
.

- 1919. . .

! ( ),
. 1919.
, ,
, (
1920), (
8. 1919. ).

- 1919. 1) (..
, ); 2)
. 1919.
, 1919.
, , ( ,
, , 200 )
.
, 14. 1919,
,
, 7. 1920. 1919.
, , , 1920..

-- (1920-1921) ,
,

.
,
14. 1920. .
 , , , ,
, ,
( 1925).

,
- ;
- 1918. 1921.,

, , .

,,,;
, , , (
1918),
1918. , ,
( ), ,
()

. , ,
.
,

, ;


, (100-
200 ).

- ( 1921)
,
( )
( ?), .
, .
( )
.

- ( ) 10.
1921,

,
 ;
( .
) ;
, .
( ).
, , , ;
(, 2.000.000 , 10% 15
, ,,,
).

- ( )
1917-1922;
: 1) (15. 1917), 2)
(23. 1918,
), 3)
( 10. 1918).

- 1922.
: , (,,),
, , ,

- 31. 1924. (
, 10
).

- : (
, 18 )
()
1946.
.
;
,,,, .

( ).

- 1922.
,
.
( ), ,
(, ),

.
() (
).
.

,
, , , .

;
( 1918.
,
, ).
-
1917, , , ,
.
(13. 1922);
,
( ).
, .
( 1922)

, .
,
. (,
, . )
.

1) - ,, ( ) vs
,, ,
,
;

( : , ),
( ), ( ,
) 1925.
 , ; (
).
;
,
( -), ;
;

(),
( ),

(
). (1926)

.

XV ( 1927)
,
(), 1929.


( ).
, ( )

- (1929),
.
.

- 15
(61% ,,
, ,,,).
,
;

(
14.
1925) (,
), ,
( , , ),
 (40.000 ),
- (- ).
;

, (
).

, ,
( );

.
, ,
; 1933.
,
. , ,
,
.
, .
(,, ) ,


( )
(1. 1934, )
.
. 1935.
(,, ,
. ). 1937
, , , , 1938. ,, ,

, ,
( , ) .
, , ( ),
, , , , ,
(1938-1940). ,
; (1937).
- : (
1930-1941), ( 1930),
( 1930), ( 1938).

- XX (14-25.
1956),
( , ).

()
( ) (
1918. )
(
,, , , , ,
,, ) 4. 1919. ,
,
,


; ( ),
(1919-1926),
(1926-1929). (7. ) 1935,
1943.

()
1938. , (
, 1935,
1936,
, 1940 )
(
), .

TOTALNI RAT / II svetski rat (1939-1945)

Hitlerovi ratovi 1939-1941.

Sve svoje oklopne i motorizovane snage za centralni napad Nemake na Poljsku

(1.septembar 1939) bio je organizovan kombinacijom udara iz Pomeranije, lezije i
Moravske. Poljskoj u pomo nisu pritekli saveznici (ni Francuska, ni Britanija-koja je
ipak poslala 29 aviona na nemake brodove), a razloz tako brzog pada Poljske bilo je
slabo rukovodstvo, nepovezane komunikacije, slaba poljska avijacija (unitena za 2
nedelje); jedina znaajnija poljska pobeda bila je no (9/10.septembar) na reci Bzuri, ali
je Luftvafe to brzo sredio. 26.septembra 1939. pala je Varava. Rusi su okupirali
Zapadnu Belorusiju i zapadnu Ukrajinu (17.septembar) i pod svoju kontrolu stavili
Estoniju,Letoniju,Litvaniju. Ruski cilj bio je i da se zatiti Lenjingrad (na samo 25 km
od finske granice kontrolom nad finskim zalivom).

-PITANJE FINSKE - Rusi su Finskoj nudili Rusku Kareliju,u zamenu za polovinu

poluostrva koja titi Murmansk, nekoliko ostrva u zalivu, deo teritorije u Karelijskoj
prevlaci; kad je Finska to odbila, Sovjetski Savez ju je napao, a SSSR biva izbaen zbog
toga iz Lige naroda. Rusi su u poetku bili slabi; Finska armija (200.000 ljudi) bila je
bolje obuena,delovala je u manjim skijakim grupama, ali poetnim uspesima nije stigla
pomo ni od Amerika (koja je Finsku potovala kao jedinu zemlju koja je isplaivala
kamate na svoje strane dugove i u vreme krize 1931), Hitler ih je terao na dogovor s
Rusima, a Francuzi i Britanci su nastojali da se Nemaka ugui bez borbe, prekidom
dovoza vedske rude gvoa i da osvoje Norveku da bi spreili Nemce da tamo stignu
prvi,ali od toga nije bilo nita. Rusi su pod maralom Timoenkom uli na Karelijsku
prevlaku, Finski front bio je probijen, 12.marta 1940.FINSKA JE KAPITULIRALA
(ruska pobeda po cenu 68.000 mrtvih) potpisavi mir. U Francuskoj je dola nova vlada s
Polom Renoom, koja je rekla da nee potpisivati sepratatni mir s Nemcima.

-nemaka misija uz pomo depne oklopnjae Graf pe (i njenih blizanaca era i

Dojlanda koje od oktobra do decembra 1939 vrljaju po Atlantiku i Indijskom
okeanu,hvataju nemake neprijatelje, mada je uspeh bio skroman svega 9 brodova.
Delovanjem britanskih mornarnica (Ekseter, Ajaks, Ahiles) 14/15.decembra Graf
pe bio je potopljen (sa svojim kapetanom Hans Langsdorfom). Naoruana britanska
formacija oslobodila je 17.februara 1940.zarobljenika nemakog ratnog broda Altmark.

-HITLEROVA INVAZIJA NORVEKE znaaj Norveke leao je pre svega u

injenici da su duge razuene obale mogle da poslue za stvaranje vrednih baza iz kojih
bi Britanci mogli da sprovode blokadu Nemake, a Nemci da napadaju brodove na
Atlatniku. Bila je vana i kao zemlja transporta vedske rude gvoe. Preko Vidkuna
Kvislinga, humanitarcem iz Lige naroda tokom 20tih godina, ali tekim rasistom koji je
saraivao sa Alfredom Rozenbergom i Rederom (vrh.admiral Nemake) Hitler je
uspostavio saradnju i 1.marta 1940.objavio rat Norvekoj (i usput Danskoj) cilj je bio
da se konfrontira Britancima na moru, sve do Narvika a sam napad na Norveku poeo
je 9.aprila 1940. Britanci su reagovali udno znajui da je Norveki parlament preneo
sva prava na kralja koji je izbegao smrt u jednom vazdunom planu oni su prvo
predloili da se s Francuzima iskrcaju blizu Narvika, zatim kod Trondhajma, ali su
odustali. Onda je doneseno reenje da se iskrcaju kod Namsosa i Andalsensa. Transporti
sa beguncima (i norvekim kraljem) doli su do Velike Britanije, a Hitler je u ovom ratu
pobedio zahvaljujui upotrebi aviona transportera, dobrim rukovoenjem pomorskim
snagama, i pomogla mu je nespretnost protivnika.

DOLAZAK ERILA NA VLAST eril je postao britanski premijer 10.maja

1940,posle smene emberlenove vlade zbog nesposobnosti voenja rata (Konzervativna
partija), a pokuaj imenovanja Halifaksa za novog premijera nije uspeo. eril je bio
lan Donjeg doma (od 1900), ministar trgovine, ministar MUP-a, ministar
avijacije,naoruanja, napisao je 10tak knjiga (ukljuujui i Istoriju prvog svetskog rata u
5 tomova). Vie je postao lider Konzervativne partije zbog svoje velike popularnosti,a ne
zbog toga to su za konz.voe smatrale jednim od svojih. Boravio je u mladosti u Indiji
gde se suprotstavljao konzervativnom zakonu o Indiji, u vreme abdikacione krize
1936.nije prikrivao simpatije prema kralju Edvardu VIII. Na Drugi svetski rat eril je
gledao kao istoriar i praktiar znao je da ga Britanija ne moe izbei, ali je iao
klasinom britanskom doktrinom da se nijednoj sili ne sme dopustiti da dominira
evropskim kontinentom. Kao aristokrata i demokrata,ratoboran i patriota,bio je neko ko je
u potpunosti odgovarao Britancima. Onog dana kad je postao premijer, Hitler je napao
Francusku i zemlje Beneluksa, i tzv.Smeni rat (period u kojem se ne deava nita to
ima veze s pravim ratom,ve preklapanje politike i rata) bio je zavren.

PAD FRANCUSKE - Poto je Poljsku pregazio tako lako u jednoj munjevitoj operaciji,
bez intervencije bilo koje druge sile, i poto se slom Poljske mogao posmatrati na Zapadu
kao poraz samog tog Zapada, Hitler je generalu fon Brauhiu izdao nalog krajem
septembra 1939.dase pone sa priprema za napad na francuski,ali je ipak sve odloeno za
prolee. Uloga Maino linije (sistem utvrenja od vajcarske do Belgije, zapoeta 1929)
naterala je Nemce da iskoriste luke kao baze za podmornice u ratu protiv Britanije.
Najvei kritiar ovog plana zauzimanja luka bio je general fon Majntajn, koji je
predlagao suprotno treba anulirati Francuze da pruaju otpor, preko Ardena treba ii i
na sever i na jug i opkoliti Francuze zapadno od Maino linije. Rat protiv Francuza
dobijen je modifikovanim Majntajnovim planom, i ne toliko brojnou (2700 nemakih
tenkova naspram 3000 franc.i 200.britanskih) koliko deplasiranom taktikom Francuza i
Britanaca i BLIZKRIGOM45 brzim ratom, taktikom oklopnih vozila, pokretljivou
i velika uloga tenkova. Napad na Holandiju (ali i Belgiju,Luksemburg i Francusku)
poeo je 10.maja 1940; teite napada u Holandiji bio je Roterdam (pao 14.maja,
naredni dan Holandija kapitulirala). 12.maja trupe generala Romela ule su u
Francusku, juno od Sedana, ali i preavi reku Mec,poto je prethodno popustio
kordon odbrane na reci Dil i zauzet Mastriht (ode i Belgija!,predala se 28.maja).U 3 dana
RAF je izgubio 200 bombardera (najvei gubitak koji je imao), general or
(severoistoni front) a vrhovni zapovednik francuskih snaga, general Moris Gamlen
buo je kriv jer je rasporedio ljude du statinih linija i onemoguio njihovu bru
pokretljivost (zato da se rasporeuju ako ve postoji Maino linija?). Ve 20.maja
postojala je nemaka linija koja se protezala od Nemake do mora.

-Vegan je postao novi glavnokomandujui,zamenik predsednika vlade postaje Filip Peten.

Opasnost od protivnapada za nemaku liniju nije postojala, iako su nemaki generali bili
nervozni zbog velikih francuskih armija sa svoje june strane. Stajanje Hitlerovih
oklopnih jedinica puna 3 dana na Somi, okrenutih prema severu, iako je sam Hitler radio
preko Majntajnovih razloga da se krene na jug, razlog su tome to je firer iekivao da
e Britanija sklopiti mir sa njim posle pada Francuske (to se nee desiti). Uloga
Luftvafea u ratu s Francuskom nije bio veliki vie kao podrka kopnenoj vojsci;
Bulonj je pao 25.maja, Kale 26.maja, a do 1.juna spaseno je 338 226 ljudi iz luke
Denkerk,koja je bila uporno bombardovana. Iz Normandije i Bordoa evakuisano je jo
190 000 ljudi, ukupno 558 000 (treina nisu bili Britanci) i to je bio veliki trijumf
britanske mornarice. Za 3 dana Nemci su stigli do Sene, u Pariz su uli 14.juna 1940,
francuske trupe nastavile su da pruaju otpor, a RAF im je pomagao (lovci, 10 eskadrila
harikena,izviaki avioni, ali za Renoa ni to nije bilo dovoljno traio je 2.juna jo 20
eskadrila). Sam eril je u svojih 5 ratnih poseta Francuskoj (16.maja prva, 11.juna
etvrti put,poslednji od sastanaka u Turu gde je vlada prenoila) uoio da je Britanija
izgubila svoj saveznika. Sam vazduhoplovni britanski maral Hju Dauning izjavio je da
ne moe biti odgovoran za Britaniju ako se u Francusku i dalje budu slali lovaki avioni
(jer su u Francuskoj oni bili izgubljeni 25 dnevno,a fabrike dnevno mogu da proizvedu
4). Meu lanovima francuske vlade, pomonik ministra rata de Gol je smatrao da
treba nastaviti s borbom i da je trebalo vladu preseliti u Kvimber u Bretanji (a ne u
Bordo), jer bi Britanija i more bili blii. 16.juna 1940.predsednik franc.vlade Reno
podneo je ostavku (posle nesigurnosti u erila da li da se potpisuje mir ili ne),a novi
premijer, maral Peten potpisao 22.juna 1940.primirje u Kompjenju,dva dana kasnije
45
Vojna taktika u kojoj avijacija ima prednost nad napadujuim oklopnim jedinicama, a samu
taktiku nisu razvili Nemci, ve britanski vojni teoretiari (kapetan Lidel, general Fuler, i
general Martel), usvojeni od H.Guderijana i drugih nacista. Nemci su imali 10 pancer divizija
u maju 1940.
potpisan mir sa Italijom (trraila je Nicu i deo Savoje). Potpisivanje primirja zaprepastilo
je Britaniju jer njena flota bila je ugroena od Italije (imala najveu podmorniku flotu
na svetu, 10 puta vie aviona u svojim bazama, jaa od Britanije u pogledu razaraa i
krstarica) i Britanija vie ne bi imala uticaj na Mediteranu! Uslovi primirja u
Kompjenju:

Svi francuski brodovi vraaju se u luke pod nemaku komandu koja e ih samo
koristiti za odbranu i mir;
Nemci e demobilisati brodove u kolonijalnim lukama (franc.brodova je bilo u
Aleksandriji,Bizerti, Aliru,Dakaru,Kazablanki). Problem je bio u tome to
Britanci nisu mogli dozvoliti da franc.brodovi padnu u ruke Nemaca (posebno
ne u luci Mers el Kebir, gde je adminarl Somervil nudio je franc.admiralu
ansuu 4 mogunosti da se pod okriljem Britanije brodovi pridrue, ili okriljem
SAD),ali je paljba i potapanje Denkerka (najjai franc.brodovi bili su
Strasbur koji se spasao i Denkerk). Britanski cilj bio je da se od Francuske
oduzme sve ono to su joj Nemci ostavili mornaricu i kolonije.

Francuske snage bile su slabo opremljene, loe voene i nedovoljno uvebane, tenkovi
neopremljeni dovoljni, avijacija je brojala ispod 1400 aviona (polovina Luftvafea), kao i
transport, odea i lako naoruanje to je bio problem. Nemci su Francuze savladali lako
kao i Poljake, a ova dva primera bila su dokaz nemake superiornosti; koliko god se pad
Poljske oekivao,toliko je pad francuske sile bio nezamisliv.

BITKA ZA BRITANIJU Hitler u poetku nije bio sasvim siguran da li da napadne

Britaniju (eril je 19.juna odbacio ponudu za mir iz firerovog govora) ili da bude uveren
da e ga ona pustiti da on na kontinentu nastavi po svome; s druge strane, nepotinjena
Britanija stajala je kao trn u oku potencijalnom ratu Nemake i SAD, a britanske baze u
Meidteranu bilo je neto na ta se mora raunati. Nemaka mornarica poetkom rata
imala je 2 stare oklopnjae, 3 depne, dve bojne i 8 obinih krstarica, 22 razaraa, i 22
torpedna amca,a 1941.za borbu su bile opremljene dve oklopnjae nove Bizmark i
Tirpic kao i Princ Eugen. Britanska mornarica bila je vea.

LUFTVAFE vazdune snage nemakog Vermahta, poetkom rata oko 4000

aviona; do meunarodnog priznanja Luftvafea dolo je 1935,a nemaki avioni pravljeni
su u SSSR, vedskoj i dr. Glavni tvorci Luftvafea bili su Erhard Milh (stvorio avionsku
industriju u tajnosti, bio je predsednik Lufthanze, Geringov prijatelj i ministar
avijacije,najvie zasluan za to to je Luftvafe imao u samom poetku 1000 aviona i
20.000 ljudi) i Ernst Udet (najvie zasluan za pojavu mesermita,odlinog
manevarskog aviona 2 ili 4 mitraljeza i 2 topa,1938). U rat se uplo sa brzim i lako
oklopljenjim srednjim bombarderima He 111 i dornije (DO) 217, a uveni Mesermit
109 E nije bio napravljen za to,jer mu je radijus mali (160-200 km). uveni su bili i
obruavajui bombarderi tzv.tuke (Junkersi 87). Za napad na Poljsku koristilo se
manje od polovine snaga: 700 bombardera velikog radijusa,400 lovaca, 150 tuka i 350
izviakih aviona, a za Norveku upola manje od onih korienih u Poljskoj (u Norvekoj
su se,kao neki vojni manevar,posebno oprobali junkers 88). Koliko god u Francuskoj i
Belgiji bili vreni napadi na aerodrome i fabrike, glavna uloga avijacije bila je
neposredna podrka kopnenim snagama. !!-Luftvafe bio je zamiljen kao pomonik
kopnene vojske,a ne kao nezavisna vojna snaga koja bi mogla dobiti rat (koliko god
mnogi Nemci verovali da e bacanjem 3500 tona bombi u prva 24h na Britaniju i kasnija
bacanja 700 tona bombi dnevno dovesti do 2 miliona mrtvih u prva 2 meseca unititi
Britaniju to se nije desilo). Vie se ilo na kombinovani napad na Britaniju,
ukljuujui i mornaricu. Prvi plan o napadu na Britaniju sa istone obale je
odbijen, a prihvaen je onaj za junu obalu jer je tu more najjue (17.jula Hitler je
naredio pripreme za invaziju) plan je podrazumevao: iskrcavanje 260 000 ljudi u 3
dana, 11 divizija, iskrcavanje na 3 sektora izmeu Folkstouna i Brajtona, uz lane napade
na kotsku i Irsku radi odvraanja pane. U predveerje bitke, RAF je imao oko 1200
aviona (od toga 800 harikena i spitfajera,uvena 2 britanska aviona sa po 8 mitraljeza
svaki; spitfajer je uao u upotrebu 3 meseca pre mihnena,i bilo je pre rata 9 eskadrila,
mesena proizvodnja 500 komada). Rezerve su bile dobre za Britance,produkcija
dobra,nedostajali su samo uvebani piloti,mada je i njih bilo vie nego Luftvafe.
Britaniji je puno pomogao i sistem RDF RADARSKI SISTEM-koji je mogao da
refleksijom radio talasa odredi pozicije udaljenih objekata lanac od 51 radarske
stanice izgraen je du obale, u upotrebu stavljen u prolee 1939.i kasnije dopunjen
drugim lancem koji je bio napravljen za otkrivanje aviona u niskom letu. Dopunu
radarskom sistemu inile su osmatrake jedinice,dok su kontrolori iz operativnih sala
mogli da narede avionima da na vreme polete i da ih upute na pravi kurs i visinu.Tokom
prve bitke kod Dovera RAF je izgubio oko 150 aviona prema 286 koliko je izgubio
Luftvafe. Britanci su pretpeli velike tete na zemlji, 11.grupa komandne lovake avijacije
oteena je posebno (titila je London). Tokom itave bitke za Britaniju (jul-septembar
1940) vrhovni komandant Luftvafea Gering znao je da se ne moe tako lako unititi
radarski sistem Britanije, dok je druga velika kardinalna greka bila kada se radi napada
na London,poetkom septembra, prekinuo napad na komandu lovake avijacije.
Britanci su od 25.avgusta bombardovali Berlin,to je bila odmazda za
nem.bomb.Londona,i ono je stovirlo jak psiholoki efekat,a odgovor je bilo
bombardovanje Londona (7.septembar). Nemaki bombarderi su na ciljevi bili
navoeni radiotalasima, i britanski naunici uspevali su da im skreu taj zrak (te da
nemake bombe padnu na nenastanjena mesta). 15.septembra desila je odluna bitka i
pobeda RAF-a, iako je 14.novembra bilo uveno nono bombardovanje Londona.
Sama Bitka za Britaniju trajala je od 12.avgusta do 30.septembra 1940, u emu je
Luftvafe izgubio preko 1100 aviona svih tipova, a Vbelika Britanija oko 650 aviona.

Kljuni razlozi nemakog poraza u bici za Britaniju bio je taj to oni nisu imali dovoljan
broj lovakih aviona (mahom su to bili ME 109, avioni koji nisu mogli da prue
dovoljnu zatitu bombarderima u zatitnim akcijama, kao i ME 110 pokazali su se
nedovoljne efikasne zarad zatite bombarderima). Drugi razlog poraza bila je sama
komanda lovake avijacije Luftvafea duh pliota i kvalitet njenih aviona, efikasnost
slubi koje su oteene avione vraale u najkraem moguem roku u borbu, i bolja
strategija Dadinga i marala Parka. Nemaka je izgibila bitku za Britaniju,presti
Britanije podignut je zahvaljujui RAFu.

MEDITERAN, SEVERNA AFRIKA I SREDNJI ISTOK

27.septembra 1940.Hitler je oiveo projekat TROJNOG PAKTA (Nemaka,Italija,Japan,

japanski ministar spoljnih poslova Matsuoka Josuke bio je voljan da se prikljui Hitleru
da bi se nagodio sa Staljinom oko Mandurije i da ne bi dozvolio rat dvokontinentalne
koalicije,Vaingtona i Londona protiv Tokija). Hitlerov najneposredniji problem bio je
Mediteran na zapadu je bila Viijevska Francuska (kao drava satelit) i Italija (Hitlerov
saveznik), dok je u severnim delovima Francuske uspostavljen okupacioni reim. Pitanje
Frankove panije bilo je jedinstveno-prema Hitleru ona je bila i saveznik i dunik; sam
firer hteo je da obezbedi kontrolu nad zapadnom stranom ulaza u Mediteran,te da doe do
poseda jednog od Kanarskih ostrva zarad bitke na Atlantiku, a mamac za ulazak Franka u
rat bio je Gibraltar.Sam Franko postavio je visoke uslove paktu s Hitlerom (Oran,
Francuski Maroko, velike koliine hrane,goriva i vojne opreme), ak se i sam firer nosio
milju da osvoji Gibraltar padobranskim napadom (plan odbijen). Tek britansko-ruskim
savezom i nemakim napadom na SSSR, Franko je poslao 18 000 ljudi za borbu protiv
Staljina.

Dranje Musolinija- italijanski Due nije bio spreman za rat 1940.i oklevao je do
42.godine,ali je imao velike teritorijalne zahteve na sastanku u Breneru (okt 1940)
Italijani trae junu Francusku, Korziku,Maltu,deo Aliru, atlantsku luku u
Maroku, britanske poloaje u Egiptu i Sudanu, te Francusku Somaliju. Hitler je
pristao na to da Dueu ostavi Evropu juno od Alpa, ako bi on odmah (ve 1940) napao
Maltu; ali italijanska avijacija bila je zastarela,vojska slabo opremljena, a zapoinjanje
Dueovog rata u Grkoj poremetilo je dosta (Musolini nije obavestio Hitlera o svom
napadu na Grku,to je bila kljuna karakteristika u odnosima sila Osovine sve su radili
samostalno, nisu imali obiaj da razmenjuju miljenja, sam due je Hitleru vie pristupio
iz zgraavanja prema zapadnim demokratiji nego nekakvoj ljubavi prema fireru).

- MUSOLINI I GRKA Musolini je bio lukav,zavistan politiar koji je verovao u

regenerativnu sposobnost nasilja ali je njegovo nasilje,za razliku od Hitlerovog
Lebensrauma,bilo besciljno njegovo radniko poreklo, siromatvo u mladosti i
svest o niskom drutvenom statusu doprineli su njegovim kockarskim dobicima
u ratu bombardovanje Krfa, osvajanje Rijeke, ubistvo socijalistikog voe
akoma Mateotija (mada nije sam uestvovao), i ve je iza sebe imao 10godinje
iskustvo brutalnosti i tehnike vlasti. Njegov napad na Grku u jesen 1940.bio je
nekordinisani refleks. Grci su od 1928.radili na poboljanju odnosa sa
Jugoslavijom i Turskom (Venizelos, pokuan je i savez s Bugarskom,ali se
bug.kralj Boris oenio italijanskom princezom). Prve italijanske trupe prele su
27/28.oktobar 1940.i ule su u Albaniju, a vrh.komandant u Albaniji uverovao je
Musolinija da e ceo Epir pasti za 10 dana,ali je pohod propao,posebno zbog
vazdunog bombardovanja Taranta od strane Britanaca (11/12.novembar
1940). Britanci su onda (decembar 1940) poslali 30.000 vojnika (general
Aribald Vejvel, stie do Tobruka i Bengazija, prele 800 km i unitile 6 puta
veu italijansku armiju) protiv Italijana (i marala Gracijanija) u Libiju, gde su
Italijani bili ukljeteni izmeu Francuza u Tunisu i Britanaca u Egiptu. Bengazi je
osvojen 7.februara,a onda se ukljuuju i Nemci ijih 400 aviona operie po
Mediteranu, Malti, vode se borbe oko enove, Livorna, Britanci pobeuju
Italijane u bici kod rta Matapan (28.mart 1941), uskoro Britanci uspevaju da
povrate Sudan,Keniju, Adis Abebu i dr.

. U julu 1940.pala je odluka za plan Barbarosa za koji je firer oekivao da e se

zavriti za 6 meseci, te da se onda vrati britanskom problemu (s obzirom da su Britanci
napali Italijane u Africi). Balkan je postao nezavisno poprite rata koje je odvlailo
nemake trupe daleko od SSSR sve drave na Balkanu (Maarska,
Rumunija,Jugoslavija, bilo versajske ili antiversajske, te oslabljene u saradnji s
Francuskom od sredine 30tih,poput Juge) udvarale su se Nemakoj onim to su
posedovale (sirovine) za nemaku privredu.

RUSKO-NEMAKI PAKT (1939) dodelio je Besarabiju SSSRu, a severna

Bukovina biva okupirana od Staljina (1940)
RUMUNIJA biva podeljena jedan deo Maarskoj (Beka odluka),drugi
Bugarskoj (ugovor iz Krajove)
Rumunija,Maarska,Slovaka (severni deo Balkana du SSSR) pristupaju
Trojnom paktu (novembar 1940).
Plaei se od britanskog napredovanja na Egejskom moru i Grkoj,kao i puem u
Jugoslaviji (posle potpisivanja Trojnog pakta 25.marta i puem generala Simovia),
Hitler je Jugoslaviju napao 6.aprila 1941.sa 7 pancer divizija i 1000 aviona. Britanci
su pomagali Grcima protiv Italijana u Albaniji, a eril se nadao pomoi od Turske i
SAD (Turska je odluila da ostane neutralna, a pitanje osnivanje velike koalicije protiv
Nemake eril je stalno ima na umu), iskljuivo politiki razlozi stajali su iza
erilove odluke da se pomae Grka. Poto su Grka i Jugoslavija bile u prijateljstvu,
Grci su eleli da ostave komunikacije sa Jugom slobodnima za to je bio neophodno da
nemako-bugarski napad doekaju na liniji severno od Soluna, dok su Britanci bili za
odbranu poloaja na reci Aliakmon. Krajem aprila 1941.otpor na grkom poluostrvu
bio je uguen (Solun 9.april,Atina 27.april 1941.okupirana).

Razlog PADA KRITA KRITSKA OPERACIJA(jun 1941) bio je u tome tvo su svi
verovali da nee doi do jakog vazdunog napada,te da je britanska mornarica dovoljna
da se suprotstavi nemakoj avijaciji (+ loa koliina naoruanja, samo 3500 grkih
vojnika, erilovo zapostavljanje izvianje terena i dr), a polovina branilaca ije je
povlaenje poelo 1.juna stradala je, i sama britanska mornarica pretrpela je teke gubitke
(3 krstarice,6 razaraa, 2 oklopnjae oteene i dr). Luftvafe je izgubio 220 aviona (nikad
kasnije nije izvedena slina operacija iz vazduha), a Britanci su propustili da na pravi
nain iskoriste 6mesenu opsadu ostrva i estoko su se obrukali. Produavanje borbi
na Kritu i u Jugoslaviji (800 nemakih tenkova moralo je da ode, u meuvremenu
Hitlerove odluke da se Barbarosa sa marta prebaci na jun , na opravku). Napad na Krit
je poeo 20. 5.

BRITANSKI POLOAJ NA SREDNJEM ISTOKU Velika Britanija kontrolisala je

de facto Egipat i Kipar, Persijski zaliv i manje kneevine du njegove zapadne obale i
vlast nad tim prostorom bio je podeljen sa Francuskom (Sirija,Liban), a Britanija
(Palestina, Transjordan i Irak). Postojala je nacionalistika mrnja Arapa prema
Britancima koji su eleli da iskoriste Nemce za okonanje britanske vlasti; posebni
ugovori osiguravali su prisustvo pomorskih,kopnenih i vazduhoplobnih snaga Britanije.
Dodatnu mrnju podgrevali su britanski cionistiki pokuaji da se obnovi Jevrejska
drava u Palestini (broj Jevreja se pod Britancima popeo sa 10 na 30%). Arapi su
podigli ustanak u Palestini 1936, kasnije se sama Britanija opredelila za proarapski stav
i BBC je 1938.poeo da objavljuje program na arapskom jeziku (prvi na stranim
jezicima).

Ali el Gailani Raid iraki premijer (od marta 1940) koji je zajedno sa svoja 4
pukovnika (tzv.Zlatni kvadrat) eleo da nahuka Nemce protiv Britanaca i time da
izvue koncesije od Britanije, ne elei da uvue Irak u rat kao to je to htela partija Nuri
es Saida (pitanje da li da se Britancima dozvoli pravo korienja luke Basra). Hitler se
drao dvosmisleno nije hteo ni da popusti Arapima, ni Musoliniju (oko Egipta i
Sudana), ali nije eleo ni uspeh Britanije u Iraku (zbog Turske). Britanci su NAPALI
IRAK (2.maj 1940), a 31.maja 1940.Irak se predao Britaniji (Ali Raid je pobegao u
Teheran). Posledica britanskog osvajanja Iraka bilo je francusko-nemaka saradnja
preko admirala DARLANA koji je pristao da Nemcima na Bliskom istoku dozvoli prolaz
i sletanje na putu za Irak. Vlada u Viiju nije htela da aktivno pomae Nemce,a Turska je
odbila da napadne Siriju sa sefera, pa su degolisti osigurali (zbog svae vlade i Francuza)
da se Siriji i Libanu potvrde nezavisnosti. U julu 1941.Britanija je sa SSSR okupirala
Iran (ah bei u Junu Afriku). Na taj nain je do leta 1941.Britanija zagospodarila
Srednjim istokom.

Na kopnu je Romel napredovao doavi od Tripolitanije do Egipta (mart 1941), a i

Bengazi je pao pod Nemce. Romel je morao u jednom momentu da stane, radi dovrenja
stvari na Balkanu, pa su on i Vejvel u maju i junu vodili niz borbi,s promenljivom
sreom, za Halfaja prolaz na egipatskoj granici, a Vejvel je pokuao da oslabi nemaki
pritisak na Tobruk,mada nije uspeo. U novembru 1941.Hitler je prebacio oskudne
snage Luftvafea i mornaricu s Atlantika na Medtirean. Romel bezuspeno opseda
Tobruk, Britanci poinju da kontroliu Kirenaiku,a nemaka pancer-divizija nije bila
unitena.Rat u Africi zavrie se tek 18 meseci kasnije,i to poto je otvoren drugi front u
severozapadnoj Africi koji je zatvoren kad je 1940.pala Francuske.

OPERACIJA BARBAROSA

Rusko-nemakim sporazumom iz 1939.Hitler je postao gospodar kontinetalne Evrope,ali

ni Staljin nije bio samo pasivni posmatra,ve aktivan u uzimanju teritorija rasparava
Poljsku, uzima Besarabiju i severnu Bukovinu (obe od Rumunije), a
Rumunija,Maarska i Slovaka pristupile su Trojnom paktu. Staljin je potpisao
deklaraciju o prijateljstvu sa Simovievom Jugoslavijom,ali bez obaveze pruanja
pomoi. Staljinovi agenti javljali su da se Hitler sprema napad na SSSR (o tome svedoe
nemaki dezerteri u Rusiji),a 13.aprila 1941.Staljin je zakljuio mir sa
Japanom.Postavi premijer umesto Molotova (formalna promena), Staljin je inio sve da
izbegne napad zabranio je kritiku Nemake u ruskoj tampi,prestao da raspravlja o
granici u baltikom regionu, poveao izvoz ruskih proizvoda u Nemaku (!), priznao
Raidov reim u Iraku, odbivi da primi grku izbegliku vladu. Ipak, sve do maja 1941.
170 ruskih divizija bilo je rasporeeno van predratnih granica SSSR-a, a Staljin je znao
da mu je najvei problem stanje oruanih snaga i iroka dugaka zapadna granica
zemlje (Lenjingrad Ukrajina), ali i injenica da je vrio istke (od 1936) meu
istaknutim oficirima i vojnim kadrom (3 marala Sovjetskog Saveza, Tuhaevski,
komandanti vojnih okruga, 11 zamenika komesara odbrane i dr). Staljinov problem bila
je injenica da je morao da sprovede hitnu reogranizaciju odbrane (1.500.000 vojnika
za Finsku i 3 meseca Finski rat,koji bi Hitler zavrio za nedelju dana!) komesar
odbrane 1940.postaje S.K.TIMOENKO (umesto Voroilova), ukinuti su vojni
komandanti,unapreuje se vojna sluba, a naelnik taba armije postaje ukov. U
poetku Staljin nije verovao u velike tenkovske formacije (kao ratnu taktiku) ali je malo
kasno promenio miljenje i ponovo povratio staru taktiku.

22.juna 1941-otpoela je najvea vojna operacija ikada u istoriji. Nemci su napali

SSSR u 3 pravca 1) Grupa Sever (feldmaral Vilhelm fon Leb, ka Lenjingradu i
Pribaltiku), 2) Grupa Centar (feldmaral fon Bok, Bjalistok-Minsk-Smolensk);
3)Grupa Jug (feldmaral fon Rundtet, Krim,Kavkaz,Dunav). Svaka armija raspolagala
je sa dve pancer-grupe koje su napadale brzo, munjevite, a cilj je bio Ruse sabiti u
depove. Na ruskoj strani vladala je potpuna katastrofa, Luftvafe je pruge i puteve
uinio neupotrebljivim ime je komunikacija pala jedan deo Rusa slao je suludo
tenkove u samounitenje kao vid kontranapada,drugi su se povlaili.

-Rusi su bili ravni Nemcima u vojnom pogledu vie ljudi, tenkova, poljske
artiljerije,aviona (20 000 tenkova, oko 7000 njih na isturenim poloajima), a
istaknuti Staljinov tenkovski zapovednik maral Konjev smatrao je ruski T-34 tenk
najboljim u svetu. Ruska avijacija (najvea na svetu) dospela je do prekretnice brzog
razvoja i usavravanja, a Rusi su greke na poetku rata mogli da kompezuju brojnou.
Ruska produkcija aviona premaila je nemaku negde krajem 1937,a ve 1941.Rusi su
proizvodili 1000 aviona meseno (pred kraj rata oko 20 000),ali su poetkom rata avioni
morali direktio iz fabrika biti slati u jedinice pa je stanje u jedinicama zavisilo direktno
od proizvodnje (esto neredovna), ali uprkos brojnosti,ruska avijacija nije imala radar, ni
kontrolu sa zemlje, ni dovoljan broj zemlje, malo lovaca za none akcije; nosili su ruski
bombarderi u proseku po 2 tone (to je malo) i bila je podeljena izmeu zapadnog fronta i
fronta Dalekog istoka. Ruski lovci bili su u proseku sporiji od nemakih Me 109 ruski
gubici krajem avgusta (posle 3 meseca) bili su oko 5000 aviona. Ali, i sam Luftvafe nije
mogao da izdri tempo poletanja dnevno od 1500-2000, naprosto zato to je bio udaljen
od svojih baza kod kue i zbog duine linije fronta (a i avioni nisu bili opremljeni
dovoljno za zimu,odea,antifriz i dr). Ipak,opstanak ruske avijacije je od sekundarnog
znaaja naspram opstanka ruske kopnene vojske. Hitler je imao nameru da se odri na
centru, a da zaobie Lenjingrad i da se na jugu probije i bude u poloaju iza Moskve.
Nekoliko stotina hiljada ruskih vojnika se probilo iz depa oko Smolenska.

Staljinovo dranje u poetku rata bilo je udno ekao je skoro 2 nedelje da bi se prvi
put javno oglasio (moda zbog oekivanja situacije na Istoku i eventualnog japanskog
napada); nekoliko dana posle nemakog napada osnovanje odbrambeni komitet
(Molotov,Voroilov, Maljenkov i Berija) a ispod komiteta bila je TAVKA vrhovni
planirajui tab koji kontrolie frontove (ruski naziv za grupe armija).Doao je do
izraaja Staljinov autoritet,on je nametnuo svoju volju komandantima uvodi se sistem
dvojne civilne i vojne vlasti, a komanda na severu preputena je Voroilovu i danovu
(danov komanduje i odbranom Moskve), u centru Timoenku i Bulganjinu, a na jugu
Buoniju i Hruovu; Timoenko zamenio Buonija, a njega prvo Konjev pa ukov

pad Dnjepropetrovska 25.avgusta 1941;

pad Kijeva (17.septembar 1941, zarobljeno 665 000 Rusa);
pre kraja 1941,Nemci osvajaju Ukrajinu, dobar deo Krima;
Rusi pruaju optor u Rostovu i Sevastopolju;
Staljinov agent Rihard Zorge javlja crvenom voi da e Japan napasti na
Pacifiku,a ne na severu Azije; u Moskvi se javlja panika, pojaana izvetajima o
nemakom ophoenju prema zarobljenicima i NKVDovskom odnosu prema
dezerterima;
Pojava zime, Guderijan trai zimsku opremu, blatne movare i injenica da je oko
Boia u nemakim redovima bilo oko 100.000 promrzlih vojnika, a rairila se i
dizenterija.
Nijedna od pretpostavki da je Hitler mogao ui u Moskvu (poetkom decembra
bio je na 30km od nje) da nije zaobilazio s Guderijanom s desne strane ne moe se
dokazati.
HEROJSKA OPSADA LENJINGRADA (septembar 1941-januar 1944, 872
dana), severna grupa nem.armija za 4 dana dola je do Dvine,ubrzo do Pskova,
sam Hitler nije eleo da potroi vee snage na taj grad,iako je eleo njegovo
unitenje. Patriotski entuzijazam naroda,solidarnost,propaganda za odbranu, ruska
baltika flota, topovi s Aurore sve to doprinosi odbrani. Uasna glad i nestanak
namirnica (koje su bile planirane za mesec ili dva), posebna histerija nastaje kada
Nemci osvajaju Tikvin (gradi istono od Lenjingrada i blokiraju ruski dovoz u
grad,ali je povraen ve u novembru), ali se dovoz preko smrznutog Ladokog
jezera nastavlja. Lenjingrad se odrao i u 1942.jer se nemaka 11.armija sa juga
iz Sevastopolja nije prebacila na sever (nego samo delimino). Grad je osloboen
januara 1944.i njegovo herojsko dranje opevano je u ostakovievoj Sedmoj
simfoniji.

Hitler je osvojio Rostov, pregazio Krim (gde herojski opstaje Sevastopolj) ali zbog
prevelikog broja ciljeva koji nisu osvojeni (Lenjingrad,Moskva, Ukrajina) nije znao gde
da udari. I pored uvoenja breg ME 108 F, vazduni nemaki napadi su poeli da slabe;
osim kad su jedne noi poslati na Moskvu 127 bombardera, ostali porezi Luftvafea su bili
simbolini. U prva 3 meseca rata gubici na ruskoj strain bili su ogromni najmanje
3 miliona ljudi (!) i 18 000 tenkova. Masovna pogubljenja ujedinili su sve Ruse koji su
uspeli da prevaziu to. Znaaj nemako-sovjetskog pijuna Riharda Zorgea za Staljina,
mo sovjetske obavetajne slube u vajcarskoj,Nemakoj,Tokiju. Hitler je bio
iznerviran injenicom da ne moe nakon 6 meseci (samim tim nikad) da pobedi Ruse, i
poeo je da se svaa sa svojim ratnim komandantima otputa Guderijana, Rudnteta i
Hepnera, preuzevi linu komandu na Istonom frontu.

RAT SA AMERIKOM

AMERIKA - ak i kada su Amerikanci uli rat (poto im je 11.decembra Hitler objavio

rat), oni su na intervenciju svoje zemlje vie gledali kao na pomo saveznicima,nego na
odbranu osnovnih amerikih interesa,budui da SAD nisu bile voljne da uu u rat, a da su
ratovi koje bi Evropljani zapoinjali oni sami (Evropljani) smatrali svetskim jer su svi
ukljueni. SAD nisu imale spoljnog neprijatelja i ni Nemci ih nisu mogli ugroziti. U
vreme ulaska u Ligu Naroda u SAD je poeo da se poveava broj pristalica
internacionalizma i jaeg ukljuivanja u svetske tokove (nasrpam izolacionista). SAD
su u evropske stvari bile umeane i zbog ratnih dugova (Nemaka da im isplati
reparacije), ali je tokom 30tih godina, delovanjem Nejovog komiteta pri Kongresu SAD
(1935-1937) poelo da se iri uverenje da je neutralnost SAD neophodna, te da je
ulazak SAD u rat 1917.bio smisacilca radi irenja ratobornih oseanja i izvlaenja
profita. Kongres je ubrzo izdao dekret kojim se ameriko oruje ne sme isporuivati
zaraenim stranam ili se prevoziti amerikim brodovima (ali da se kupuje roba iz
Amerika,od strane zaraenih,na drugim brodovima to moe).

Istorija amerikog izolacionizma moe se pratiti preko injenice da su SAD bile

nastanjene doseljenicima iz Evrope koji su tu Evropu napustili i nisu hteli u nju da se
vraaju, kao i moralistiki stav (tavie puritanski) da Amerika ima dovoljno svojih
problema da bi se bavila konfliktima drugih narodima i da ih prevazilazi (izolacionizam)
ili da se konflikti uzimaju u obzir ali da nijedna strana ne zasluuje ameriki angaman
(neutralnost). Ipak,na irenje nacizma,faizma i slino bilo je tee ostati neutralan nego
nekad, iako je za veinu Amerikanaca znaila drati se podalje od ratova. Pitanje
Frenklina Ruzvelta (predsednik SAD od 1932) u dranju SADovske spoljne politike je
znaajno sentimenatlni konzervativni rukovodilac iji je Nju Dil vie predstavljao
promenu u distribuciji vlasti nego veliku promenu u politikom kursu, jak predsednik ije
su aktivnosti doprinele ublaavanju posledica ekonomskog sloma (23.oktobar 1929),
Ruzvelt je drao kurs izolacionizma u smislu dranja dalje od meunarodnih loih
konflikata, ali da se angauje u stvarima iz kojih nee izai nevolje,to je bilo ok
(1935.predlog da se SAD pridrue Stalnom sudu meunarodne pravde). Nepovoljno
gleda na propast Konferencije o razoruanju, i osuuje se u SAD postupak
militarizacije Rajnske oblasti, nacizam,antisemitizam, Nemaka i Japan kao loe zemlje
koje vreaju i same amerike Jevreje. SAD su vremenom poele da grade politiku kojom
bi predupredile rat sa Japanom (na kojeg gledaju neprijateljski) pomaganjem savezniku
Kini, jer je japanski napad na Kinu bio pretnja amerikoj moi na Pacifiku. Po pitanju,
Evrope Ruzvelt je nastojao da ostane spoljni posmatra dogaaja,mada je eleo i da
posreduje meu diktatorima, iako mu je bilo teko da izgradi bilo kakvu politiku dokle
god su preduslovi amerike aktivnosti u Evropi bili odreivani zahtevima da se meanje
svede na najmanju moguu meru. Amerikanci su na Evropu gledali jednostavno to
je sukob Nemake i Francuske i Britanije i za nas nije svejedno ko e pobediti
(pomau se zato materijalno Britanci) ali ostajemo zasad formalno neutralni,jer nema
stratekog razloga zbog kojih bi uli u rat. Stvarana je i ratna psihoza zbog nemakog
stanovnitva koje je ivelo u Junoj Americi (300.000 nemakih dravljana i 1,75
miliona ljudi nemakog porekla ivelo je u J.Americi), a od 3.000.000 Nemaca van Rajha
samo 30.000 je bilo lan Nacistike partije.

-PANAMSKI SASTANAK (oktobar 1939) drave Severne i June Amerike slau se da

zabrane transfer svojih teritorija od jjedne evropske sile k drugoj i odreduju svoju
bezbednosnu zonu (500-1600 kilometara od istonih obala).

-posle Minhnenskog sporazuma, SAD se naoruavaju, poveava se prihod za mornaricu

(za 20%), Ruzvelt alje izaslanika u Vatikan (Samner Vels) da odvrati Italiju od ulaska u
rat, a posle pada Francuske (jun 1940) u septembru u Kongresu se izglasava Zakon
o regrutaciji. Teei da sauva drutvene vrednosti Nju Dila, sa eljom da obezbedi
snabdevanje i zatitu i podrku zajma saveznicima u Evropi (to je znailo upotrebu
brodova zarad sigurnosti i rizik odmazde i ulaska u rat), Ruzvelt se kandidovao po trei
put (bez presedana do tad!) za predsednika SAD i pobedio sa 27 miliona glasova
(protivkandidat bio je republikanac Vendel Vilki koji dobija 22 miliona). I tada je
verovao da e se uloga SAD u ratu svesti samo na pomo s mora i vazduha,da ne
moraju da se alju vojnici. Okida je bilo kad je nemaka podmornica U-30 potopila
britanski putniki brod Ateniju (28 Amerikanaca stradalo) i injenica da je Britanija
vodila opasan pomorski rat sa flotom nemakog admirala Denica potapanje 114
trgovakih brodova po cenu 9 podmornica (potapanje oklopnjae Rojal Ouk, septembar
1939), ali i oklopnjae poput Graf pea i Dojlanda. Zato se eril obratio Ruzveltu.

Stvoren je jak anglo-ameriki savez,prevazieni problemi prolosti. Sporazum o

razarakim bazama (septembar 1940, Amerika daje 50 dobrih razaraa-brodova
Britaniji). Ruzveltov stav bio je da Britaniju pomae u svemu, osim u vojnoj pomoi
uven je tako Zakon o zajmu i najmu (Lend-Lease Bill) (izglasan u Kongresu januara
1941) kojim je amerika roba pozajmljivana Britancima,a oni se obavezivali da e je
platiti posle rata milion tona hrane, dovoljne koliine nafte (inae je ratna produkcija
Britanije bila vea od ratne produkcije SAD) i dr ukupna vrednost robe 11,3
milijarde dolara. Ruzvelt je ponudio pomo i Staljinu, uprkos estokom poetnom
antikomunizmu koji je postojao meu Amerikancima (kasnije e se Ameri odueviti
ruskom izmom pa e kritikovati antiruska erilova raspoloenja). Sam Ruzvelt
razmiljao je o okupaciji Grenlanda, Azora, povean je broj amerikih patrola na
Atlantiku.

-Britanske pomorske pobede u maju 1941. Princ od Velsa i Hud (britanske

oklopnjae, Hud je potopljen je kroz nekoliko minuta) protiv Bizmarka koji prolazi
Dnaskim prolazom (izmeu Islanda i Grenlanda) Bizmark biva potopljen 27.maja
1941.

-u julu 1941.Ruzvelt je poslao amerike marince na Island da bi se pridruili Britancima,

ameriki brodovi se tako sudaraju sa nemakim mornaricama,iako Hitler jo nije bio
siguran da se napadne Amerika.

-zaliv Plasena, Njufaundled, avgust 1941 sastanak Ruzvelta i erila donoenje

ATLANTSKE POVELJE dokument koji spada u okviru priprema amerikog naroda
za rat, definie ratne ciljeve za koje se vredelo boriti i predstavlja predratni ratni plan.
Tokom oktobra i novembra 1941,uprkos krenja Zakona o neutralnosti, naoruavani su
ameriki trgovaki brodovi, i sam neobjavljeni rat imao je prednosti da pomae
zapadne demokratije i da zadri vei deo Amerikanaca izvan rata (oni koji hoe da se
bore mogu da se pridrue britansko-kanadskim snagama). Hitler je poeo da podstie
Japan da napadne Amere da bi ih odvratio od Evrope i Atlantika, a i delimino zato to
je eleo da Japanci nokautiraju Britance u Singapuru i Indiji. Hitler je dosta
potcenjivao SAD, precenio je pronacistiko-ameriki asopis Bund i bio je zaveden
milju da je Amerika svet koja e uskoro postati nacistika. Ameriki dravni sekretar
Henri Stimson nosio se milju o moguoj amerikoj intervenciji kad je Japan okupirao
Manduriju 1931. Amerika inicijativa oko sankcija protiv Italije (u vreme etiopijske
krize) je isto propala (jer nema vee saradnje SAD i ostalih lanica Lige Naroda).

-da je Hitler pobedio SSSR pre kraja 1941.godine, ili ne bi objavio rat SAD ili bi to
uradio ne uvaljujui se u nove nevolje; neuspeh Barbarose naterao je Hitlera na irenje
svetskog rata,a da nije bilo Britanije, SAD ne bi ule u rat kao saveznik SSSR.
Hitlerovi planovi predstavljali su pretnju amerikoj bezbednosti,ali Amerikanci nisu (kao
ni Britanci) preduzeli direktne akcije 1939, a i 1940.su imali mo da interveniu ali su se
ipak uzdrali. Sam Hitler je godinama nameravao da poe na SSSR,ali nikad nije eleo
da ratuje sa Britanijom ili SAD (ak je potapanje Atenija predstavio kao britanski trik
da SAD uvuku u rat), a dugo vremena je zabranjivao napade na brodove neutralnih
zemalja. Dugo odbijajui da vodi politiku izbegavanja konflikata sa SAD, drei se tog
kursa sve do mesec dana pred objavu rata (11.decembar), Hitler je jedino je ohrabrivao
Japan da napadne Ameriku (poto je uo da Japan nee napasti SSSR).

EVROPA POD NACISTIMA 1) Novi poredak

Nacisti su vie imali veliki plan (kao viziju) da urade sa mnogim zemljama koje su
nameravali da osvoje,nego to su to stvarno uradili. Sutina Novog poretka bilo je
osvajanje Lebensrauma, osvajanje teritorija i pitanje Grossrauma (koji nema veze sa
etnikim granicama, nego prirodnim, pomeranje ljudi od strane nacista kako oni
zamiljaju). Germanizacija naselja Nemcima, ukidanje obrazovanja podljudskim
vrstama ljudi (nordijske i nenordijske narodnosti); ljude treba ili iseliti ili ukloniti iz
Evrope (demografski i ekonomski plan za akciju). Sva teka i vojna industrija bila bi
smetena u uu Nemaku (Nemaka + Alzas, Loren, delovi Belgije,Luksemburga i
lezije), a sami nacisti su bili centralizatori (Berlin kao totalitarni centar
superdrave) mada nisu uvek bili dosledni. Imali su za cilj da ekonomski ujedine
Evropu preko podele zemalja na sredinje i vansredinje jezgro (Danska, Poljska i
dr.koje bi bile specijalni proizvoai hrane), ime je nemaki Novi poredak bio pokuaj
da se stvori ekonomija ira od nacionalne koja je patila od velikih nedostataka
postavka je bila meunarodna, namera nacionalna. Planovi da se spoje Odra, Dunav,
Rajna i Po preko nemake vlasti, nije sve prolo najbolje uinjeno je puno na
istrebljivanju stanovnitva.

SS naziv za crnokouljake telesne garde nazvane prvo Stosstrupp Hitler koje

1925.menjaju ime u Shutzstaffeln popularno esesovci. Od 1934.preuzeli su policijske
snage Nemake (unitenjem SA kao dotadanje policije) i njihov voa od 1929.bio je
Hajnrih Himler (Reichfurer SS), najmoniji ovek do Hitlera u nacistikoj dravi,
ministar unutranjih poslova, maina za ubijanje i nekadanji ef bavarske policije u
Minhenu.Osnovu policijskih snaga Nemake inila je pruska policija koja je imala
razgranati sistem (Shupo saobraajna policija; Orpo andarmerija po kasarnama,
Kripo kriminalistiki odsek; Gestapo tajna dravna bezbednost i dr); kasnije e
Orpo i Sipo biti glavna odeljenje nemake policije kojima e upravljati Rajnhard
Hajdrih desna ruka Hitlera u masakru 1934.godine(RSHA odeljenje bezbednosti
Rajha, dok je ef Gestapoa bio Miler). Ajhman (rukovodio odsekom IV 4b koji se bavio
Jevrejima, u okviru IV odseka RSHA Gestapoa) najzasluniji je za unitenje Jevreja u
ekoj,Moravskoj, Poljskoj,Maarskoj.Osnovne odlike SS-a bile su crne koulje,sjajne
akire i crne izme

Istoni plan naziv za Himlerov plan ureenja Grossrauma na istonim granicama

Rajha gde bi lokalno stanovnitvo,koje bi ivelo u statusu feudalnog vremena, ivelo u
specijalnim naseljima, uz ideju da se istrebi 30 miliona Slovena, ali i da se naseljavaju
folksdojeri koji su iveli van granica Nemake (Rozenberg i Gering se protive
njihovom iseljavanju) primeri: 80.000 baltikih Nemaca treba da ode u Poljsku, 132.000
Nemaca iz Besarabije i june Bukovine treba da se vrati u Nemaku, 164.000 Nemaca iz
Poljske trebalo je da ode na Zapad i dr,ali manji broj njih je stvarno negde stigao). istota
arijevske rase zahtevala jhe da se sprei meanje meu ljudima, degradacije,pljakanja i
ubistava Jevreja koji su kulminirali Ninberkim zakonima (1935.godina i najpovrniji
kontakti izmeu Jevreja i ne-Jevreja bili su zabranjeni). Britanci zabranjuju siromanim
Jevrejima da se useljavaju u Palestinu.

Ubistvo nemakog diplomate Ernsta fon Rata u Parizu od strane Jevrejina Herela
Grincpana novembar 1938.(grekom ga je ubio,zamenivi ga za ambasadora) dovelo
je masovne nacistike odmazde unitavanje 200 sinagoga, ubijanje 70 Jevreja u
Buhenvaldu, hapenja 20.000 Jevreja, prekinute im telefonske linije sve je to poznato
kao Kristalna no, na koju Britanci uopte nisu uloili protest (lord Halifaks,ministar
spoljnih poslova,smatrao je da bi meanje bilo suprotno tvrdnji da je to stvar unutranje
drave). Posle pada Francuske,a jo pre rata, dvoumei se izmeu deportacije i
istrebljenja za tzv.Madagaskarski plan da se svi Jevreji poalju na Madagaskar pod
autonomijom Nemaca.

Operacioni tab Rozenberg pretea nacistikog Ministarstva za Istok, ureena po

zamisli Rozenberga, gde se pravila deoba SSSR cilj je bilo stvoriti 4 satelitske drave
Moskvija (Arktik-Turkestan), Kavkasku dravu, Ukrajinu i Ostland (3 baltike drave
i Belorusija), od kojih su jedino Ostland i Ukrajina poele da dobijaju svoj oblik. U
Ukrajini su Nemci poprilino blagonaklono doekani (davana je tim zemljama neka
autonomija u poetku), a sam Hitler je zahtevao da Baltik, Krim, Baku, Volga da sve
to treba da bude striktno nemako.

Odluka o masovnim ubijanjima Jevreja, komunista i politikih komesara (4

specijalna odreda, Einsatzgruppen, svaka po 400-800 ljudi,jedini posao im je ubijanje u
vidu zakopavanja, spaljivanja, itd.) doneta je 1941.pre invazije na SSSR. U najveoj
pojedinanoj operaciji za samo dva dana ubijeno je 33.000 kijevskih Jevreja (septembar
1941) godinu dana kasnije u Pinsku je ubijeno 16.000 Jevreja; poinje da se poveava
upotreba otrovnog gasa. Pretpostavlja se da su Nemci na Istoku ubili oko 2 miliona
Jevreja, leevi su bili posipani hemikalijama da se ne bi otkrili dokazi.

KONCENTRACIONI LOGOR ograeni prostor u koje se ljudi alju i u njemu dre

protiv svoje volje; razlika u odnosu na zatvor bila je ta to su u logor slali nevini ljudi,
krivi jedino jer su bili mrski reimu, a imali su funkciju i da zaplae ljude iz spoljnog
sveta (metode surovosti). Prvi konc-logor koji je osnovan bio je Dahau (1933,kraj
Minhena), kasnije su otvarani u Austriji,ekoj i Moravskoj. Puke,batinjanje,guenje
kao metodi unitavanja. Radni logori oni u kojima se koristi rad ljudi do smrti,esto se
nalaze blizu velikih fabrika. Logori smrti istrebljenje ljudi 5 glavnih u Poljskoj: 1)
Auvic, 2) elmno, 3)Treblinka, 4)Sobibor i 5)Belsek. U Auvicu su Jevreji ubijani
gasom Ciklonom B (smrt vas stie za 10tak minuta!). Zbog nemogunosti sakupljanja
svih poljskih Jevreja na jedno mesto zarad istrebljenja, osnivana su geta po gradovima
(Varavski geto 1940,500.000 Jevreja). U elmnu je dnevno unitavano oko 1000
ljudskih bia, u Treblinki 6000. esto se strah od epidemije zamenjivao kremacijama
u posebno napravljenim peima, pa se uskoro pitanje hrvatskih,maarskih, slovakih,
austrijskih, ekih, bugarskih kao i poluJevreja (da li samo da se steriliu?-po
miljenju Hajdriha) imalo reiti uklanjanjem. Posebno je bilo vano pitanje
privilegovanih Jevreja (ratni veterani,Jevreji s reputacijom, bogatai) kojima niko nije
garantovao da nee biti uhapeni i deportovani,najee u logor Terezina (Terezijentat)
u ehoslovakoj, u kojem je pred kraj rata bilo oko 20.000 Jevreja. Polu i evrt Jevreji su
mahom preiveli rat,iako je Rajh proglasio u novembru 1943.da je Rajh oien od njih.

Jevreji iz Holandije i Luksemburga slati su u Sobiror,Treblinku.

Francuski Jevreji su uglavnom bili slati u Auvic.
Francuski Jevreji su uglavnom preivljavali jer su Viijevske vlasti (Lavalovo
nareenje) smatrale da se francuskim Jevrejima sudi u Francuskoj,a ne da se alju u
Nemaku i Poljsku. Zbog toga su nemci uspeli da ubiju samo francuskih Jevreja, to je
neznatno naspram holandskih. 2/3 grkih Jevreja, kao i dobar deo bugarskih i
jugoslovenskih (hrvatski su mahom beali u Italiju). Broj maarskih Jevreja (od 1944,
delovanjem Ajhmana) je sa 800.000 spao na 100.000. U to vreme se javila i ideja da se
milion evropskih Jevreja razmeni sa zapadnim saveznicima za 10.000 tekih kamiona
(punih aja,kafe, kakaoa, sapuna i dr), ali od toga nije bilo nita.

Mnogim Jevrejima je najvie nakodila njihova odvojenost, alternativa je bila da

izolovani pruaju otpor ili da se prepuste ekanju, verujui da e biti spaseni zato to su
drutveno korisni a neki rad (kao na primer u Ostlandu, gde je posedovanje radne
dozvole puno znailo).
JEVREJSKE POBUNE pripadnika francuskog pokreta otpora tokom rata bili su
Jevreji; nekoliko hiljada njih takoe je delovalo i u Poljskoj, u Galiciji su kupovali oruje
od Italijana koji su se vraali. Poznat je sluaj 80 Jevreja iz Sobibora (bivi ruski oficiri)
koji su se pobunili sa ostalima i krenuli na esesovce golim rukama,noevima,sekirama.
(septembar 1943,posle ega je Sobibor uniten). Pobuna je bilo i u Auvicu (preko
ruskih zarobljenika,1942,kasnije i 1944 neuspean).

Konaan broj mrtvih je neizraunljiv oko 4 i 6 miliona ljudi, + 200.000 Cigana +

najrazliitiji razlozi (sem fizikog ubijanja) od kojih su svi umrli. Himlerova ideja o
populaciji slovenske rase na 30 miliona nije uspela.

Hitler nije izmislio antisemitizam. On je to samo iskoristio sa nemilosrdnom

temeljitou da jedan klasini hrianski mit o jevrejskoj zaveri pretvori u realnost.
Ubijati Jevreje kao rasista ili hrianski antisemita,to je za firera bilo nebitno cilj
je bio ubijati ih. U istoriografiji i danas vladaju najrazliitija tumaenja zbog ega je do
ovih strahota dolo, ali na prvi pogled javljaju se neke injenice o Jevrejima koje su
moda uticale na to: 1) religiozne razlike, pojaane osudom hrianstva na nj; 2)
ratrkanost po svetu, pozajmljivanje novca, njihovo insistiranje na nacionalnom
identitetu i dr. Nemaki pokuaj da se Jevreji (pre rata) proteraju egzodusom iz
Nemake u druge zemlje koje bi ih prihvatile,u zamenu za uvoz vee nemake robe, nije
uspeo. Uloga Katolike crkve i katolikih biskupa u odobravanju spoljne politike Treeg
rajha (uprkos tome to je Hitler jedno vreme progonio katolike po Nemakoj).
Konkordat iz 1933.koji je sa Nemakom potpisao papa Pije XI za njega i za Vatikan
bio je verovanje da e se spreiti proganjanje svetenika. Uprkos izdavanju bule Mit
brenneder Sorge (1937,koja je itana sa katolikih predikaonica u Nemakoj) koja je
predstavljala napad na nacizam,sve je to bilo nedovoljno,kao i, u najmanju ruku udno
dranje Pija XII (Eugenio Paeli, nuncije iz Minhena) kojem se prebacuje preutno
odbravanje ubijanja pravoslavnih Srba od ustaa (500.000 ljudi), i drugih hriana i
Jevreja. Optuen je jer nije uspeo da utie na hriansku svest.

EKSPLOATACIJA Nemaki zakoni i nemaki pravni sistem, promena imena

naselja,linih imena, teranje ljudi da govore nemaki, prisilna vojna sluba, integracija
potanskih,eleznikih i carinskih slubi sve se to nametalo u
Alzasu,Lorenu,Luksemburgu (jo uvek kao formalno nezavisne), dok su Gdanjsk, vei
deo Poljske i manji delovi Belgije bili potpuno potinjeni Nemakoj (Poljskom je
upravao guvernman Poljske Hans Frank); za eku i Moravsku postala je
nominalna autonomija,a zapravo je njome upravljao rpotektor (Nojrat,Hajdrih pa
Frik). Grka,Jugoslavija,Belgija i deo Francuske bili su pod vojnom upravom, preko
vojnih dekreta iz Rajha koji su primenjivale okupatorske vlasti (Beograd,Zagreb). Grka
je imala marionetsku vladu u Atini. Policija je u Norvekoj i Holandiji,kao i itava
politika (vlast kralja i vlade), bili pod civilnim rajhskomesarima (Jozef Ternoven i Artur
Sajs-Inkvart). u Danskoj je 1943.zatvoren kralj, preuzeta zemlja,rasputena armija.

U Holandiji, Danskoj politike partije bile su rasputene,ostavljene one pronacistike,

proizvodnja i rad prilagoeni nemakoj ekonomiji; sindikati bivaju rasputeni ako doe
do pobune protiv nemakih nadzornika, holandski SS biva osnovan ve 1940.

Francuska iz Viija je vlada marala Petena upravljala celom zemljom (sem Alzasa i
Lorena, koji su prisajedinjeni Rajhu), a centralnom Francuskom vladao je iz Pariza
Hitleropv opunomoenik Oto Abec koji je odravao veze sa vojnim zapovednicima po
celoj Francuskoj,vrei stalan pritisak na Petena. Pod strogom vojnom kontrolom (iz
Brisela) upravljalo se strogo. Ljudi u Francuskoj mahom nisu videli novi sklop
osvajaa, ve samo izvesne posledice uticaja nemake vlasti na lokalnu administraciju
(Nemci upravljaju civilnim slubama). Zavodi za zapoljavanje bili su pod nemakom
kontrolom, nemaki posmatrai bivaju ubaeni u maineriju vlassti. U najveoj meri
javnost je nastavljala da obavlja svoje poslove sa lokalnim vlastima i ne znajui do koje
mere je vlast bila podreena Nemcima.

U mnogim dravama, esto su ispred vojnih ili civilnih vlasti tih drava, Himlerovi SS
bili su ispred svih (izuzev u Francuskoj gde su domai faisti bili u posebnom poloaju;
to se ve za Norveku ne moe rei). Pitanje vajcarske prema Hitleru je zanimljivu -
parlament je kabinetu dao izvanredna ovlaenja (general Anri Gizan) i cilj je bio
izbegavati da se firer isprovocira, a neutralnosti nema bez nezavisnosti,te su zato vrene
neke vojne pripreme u Alpima.

Italija, Slovaka,Maarska,Rumunija i Bugarska su bili nacistiki saveznici.

Bugarska je elela da se iri na raun Rumunije,Jugoslavije i Grke, a Maarska na raun
Rumunije i Jugoslavije. Hitler je u Rumuniji kasnije podrao borbu armije protiv
Gvozdene garde i da ouva Jana Antoneskua na vlasti. Na Balkanu, Nemci moraju
okupirati one teritorije koje su Italijani napustili i bivaju zabrinuti zbog italijanskog
oruja kada pada u ruke jugoslovenskih i grkih partizana. Mozaik saveza je za
Nemce bio bitan samo dok je obezbeivao nemaju ratnu maineriju
sirovinama,dobrima, hranom, radnom snagom, zlato, prevozna sredstva, glavne
fabrike (radi eksploatacije i dr).

Nemaka ekonomija nije bila spremna za dugi rat, proizvodnja je bila prilagoena
potrebama trenutka i nije proirivana (proizvodnja u Luftvafeu smanjena za 40% 1940),
ali su ve krajem 1941.potrebe eksploatacije industrijskih potencijala osvojenih zemalja
porasle (jer plan Barbarosa nije uspeo), da bi se doprinelo nemakoj ratnoj industriji i
proizvodnju oruja. lezija (oruje,teka industrija,proizvodnja uglja i sintetike nafte),
dok je industrija na Istoku bila ograniena samo na proizvodnju roba i usluga koje je od
njih zahtevala nemaka armija. Nemake vlasti su esto direktno naruivale robu od
pojedinih firmi,i onda je ta roba direktno upuivana u Nemaku, a u mnogim
sluajevima sve je ilo preko kolaboracionistikih vlada. Poto su bili glavni kupci (i
poto su zemlji proizvoau ostavljali poneto) Nemci su odreivali cene stranci ili
rade za Nemce ili zatvaraju firme,a radnici se alju na rad u Nemaku. Jevrejska
imovina bila je konfiskovana. U Poljskoj je osnovana organizacija koja se bavila
konfiskovanjem zemljita bez kompenzacije i onda ga preporavala Nemcima po
nominalnim cenama (tako i nemake banke preuzimaju bankarske sisteme okupiranih
zemalja). Javile su se epidemije, oskudice u gorivu,gumama i prevoznim sredstvima
samim tim dolazilo je i do kvarenja hrane, i njihov nagli skok, oskudica u lekovima
(Atina i neki holandski gradovi, kalorina vrednost ishrane dnevno je oko 500-600
kalorija). 25 miliona tona hrane dato je Rajhu u vidu rekvizicija u prvih 3 godine rata.

Do nunih proizvoda se esto dolazilo preko crne berze,i to po nemoguim cenama

(600-800 franaka za kilogram maslaca!), do mesa se esto nije moglo doi i po mesec
dana, ali su statistike ivota u okupiranoj Evropi varirale, od mesta do mesta i od meseca
do meseca. Cela nedeljna plata morala je da se da za par cipela ili metar vunenog tofa.

Radna snaga bila je neto to je Nemakoj bilo tokom celog rata neophodno.
1939.godine je broj stranih radnika u Nemakoj bio 300.000, a glavni metodi privlaenja
radne snage bile su 1) DOBROVOLJNE MIGRACIJE (odnosno nuenje povoljnih
uslova za rad u Nemakoj,dobre plate,odmori, iako su esto strani radnici dobijali manje
plate jer su radili manje strune poslove, + poreze i doprinose koje su plaali Nemcima
iako nisu imali nameru da se u Rajhu zadravaju), 2) UPOTREBA RATNIH
ZAROBLJENIKA (200.000 Poljaka bili su prvi poetkom rata, kasnije oko 2 miliona
ratnih zarobljenika, 40 % njih radi na proizvodnji oruja). Zverski odnos Nemaca
prema ruskim ratnim zarobljenicima pobijeno ih je ili je od nehumanih uslova umrlo
oko 3,5 miliona od 5,5 miliona koliko ih je zarobljeno (na kraju je oko 875.000 ostalo
sposobno za rad). Rusi su prikazivani kao necivilizovane ratne horde koje se nisu
pridravale injenice da SSSR nije pristupio enevskoj konvenciji (1929.) o ratnim
zarobljenicima, iako je SSSR traio preko vedske da se pridrava osvih pravila; 3)
PRISILNI RAD svi Jevreji osueni na prisilni rad, a Poljaci lieni prava na slobodno
vreme; politika prisilnog rada je od strane Rozenberga uvedena u baltike drave i u
okupiranim delovima SSSR uvedena 1941; ko odbije,rizikovao je da s porodicom ode u
logor; nemaka tampa masovno je objavljivala nehumane uslove za rad Ukrajinaca
(400.000) koji su upueni na rad u Nemaku. Prisilna regrutacija za rad uvedena je na
zapadu i hugoistoku Evrope (Fric Saukel glavni opunomoenik za prisilni rad). Broj
radne snage uveao se 1943.za jo 2 miliona,ali problemi su bili oevidni i sa istoka i sa
zapada sa istoka zbog toga to su napredujue ruske armije smanjivale prostor za
prikupljanje radne snage,a na zapadu zbog lokalnim potrebama za radnicima da se
nadomesti pad proizvodnje u nemakim fabrikama. I mainerija nemake kontrole
doivljava slom. Zakljuak: uslovi u kojima su radili milioni stranih radnika u
Rajhu razlikovali su se od kvalifikacija i rasne pripadnmosti, ali se neljudski
odnosilo i prema najpovlatenijima. Radnici sa Istoka slabije su plaeni od onih sa
zapada i juga, Rusi slabije od Poljaka, Poljaci slabije od ljudi sa Baltika, a najbolje
su prolazili Danci, Flamaci, vajcarci i Maari. Svesno smanjivanje sledovanja hrane
ruskim radnicima dovodilo je do pada proizvodnje, a ishrana (nikad vie od 1000 kalorija
dnevno u neljudskim uslovima) dovela je do pada mainerije. Od 1940.do 1944. 7
MILIONA STRANIH RADNIKA radilo je u Nemakoj, a Evropa je sa 14%
uestvovala u ukupnoj nemakoj produkciji.

OTPOR Prva pomisao pojedinca u okupiranim delovima teritorije, a posebno se to

odnosilo na regrutovane radnike, ratne zarobljenike, Jevreje, komuniste i Cigane (i druge)
bila je da pronau svoju porodicu,imovinu, nae zaposlovanje (da izbegne tako prisilni
rad). Bilo je poslodavaca koji su plaali umanjene nadnice da bi svoje radnike sauvale
tokom nezaposlenosti; poteni graani zavideli su crnoberzijancima na uspenoj trgovini
sa Nemcima, siromani gledaju na bogate s mrnjom, udesetostruuje se prostitucija i
dolazi do stvaranja policijske drave svi iznad 15 godina moraju da imaju linu
kartu, moe im se ograniiti kretanje, ukinuti privatna dozvola,ograniiti javni saobraaj,
pota je cenzurisana, radio programi deluju pod nemakom kontrolom. U poetku je
dolazak Nemaca vie izazivao postavljanje pitanja nego jasna oseanja, ak je ponaanje
okupacionih snaga na Zapadu bilo uglavnom korektno (Grka je ak bila pronemaki
orijentisana u poetku,ali antiitalijanska). Kolaboracija kao mogunost pritajivanja,
porast antibritanskog raspoloenja u Francuskoj u vreme pada. Danski kralj bio je
antinemaki raspoloen.

-jedan od najvanijih injenica u okupiranoj Evropi bio je taj to su ljudi bili

upoznati sa dogaajima (mahom preko radija, uloga vajcarskog radija velika) preko
radio-stanica (BBC, emisije iz SSSR), a same radio stanice su negovale samonikle tajne
novine tajna sluba (kao zametak pokreta otpora) bila je mona industrija (u Belgiji
samo 12.000 ljudi, leviarski listovi u Holandiji i Danskoj, podzemne tamparije u
Francuskoj) koja je doprinela podizanju moralu stanovnitvu,ali i nosila rizik otkrivanja.
Nemaki doprinos antinemakom raspoloenju (nehumani postupci, saterivanje
Jevreja na Zimski veledrom kao dogaaj u Parizu) bio je veliki; mrnja prema
Nemcima bila je velika u Norvekoj, poto su Norveani pomagali i spasavali
nemaku decu u I svetskom ratu (pomisao da se neka od njih sada nalaze kod firera!).

Za Hitlera je i doivotna robija ili prisilan rad bio slaba kazna naspram smrtne;
uveno nareenje Nacht und Nebel (No i magla) prekraji protiv Rajha
kanjavaju se smru!! (doneo ga Vilhelm Kajtel,naelnik taba oruanih snaga,
decembar 1941)
cilj je bio streljati 50-100 komunista za svakog nemakog vojnika;
posledice nemake politike odmazde: smrt 30.000 francuskih talaca do kraja
rata, ubijanje ljudi u Televagu (Norveka), Holandiji, Bovesu(Pijemont), Rimu i
dr.
NAJSTRANIJA ODMAZDA bila je u selu LIDICE u ehoslovakoj celo
seosko stanovnitvo je pobijeno (1500 ljudi odmah, odvoenje ena,dece i dr) za
ubistvo visokog funkcionera Rajha Hajdriha
Naredba KUGELERLASS (Dekret metka) sve ire kategorije sumnjivih
zatvorenika odmah da se pobiju (nije se odnosio na zarobljene Amere i Britance
sem ako nisu bili komandosi)

Veina ljudi je bila slabo obavetena u poetku rata o pokretu otpora,o aktivnostima
svojih suseda, a njegov nastanak vezuje se za Francusku i degolistiki pokret. Pokret
otpora narastao je onda kada su domaini poeli da kriju njegove lanove,da ih hrane, da
ustupakju prostorije za radio odailjae. pijuni i praenje nemakih aktivnosti preko
svijih agenata i organizacije javili su se u ehoslovakoj,ali vrhunac su doiveli u
Belgiji (5000 agenata, 13.000 pomagaa) ehoslovaka pijunska organizacija
pomae Rusima da otkriju koje aerodrome Nemci nameravaju da napadnu; Grka i
Poljska dale su svoj doprinos. Postojali su i kanali za spasavanje odbeglih zatvorenika
i oborenih pilota i dr (raireni po celoj Evropi).

Karakteristike pokreta otpora

Ubacivanje antinemakih letaka u nezabranjene novine;

zadravanje sitnog kovanog novca da Nemci do njih ne dou; (Francuska)
falsifikovanje linih karata i dokumenata; bombe;
nenasilan pokret;
jak ekonomski otpor sabotae u fabrikama,kanjenja na posao, tihi iritirajui
trajkovi (oni veliki su bili opasni), lepljenje pogrenih etiketa na pakete tako da
ovi stiu na pogrena mesta;
 dva anglo-norveka napada na ostrvu Lofoten (1941) kao dobra posledica
delovanja pokreta otpora,ali i odmazde koje su uinjene posle toga;
danski pokret otpora sabotiranje nemake eksploatacije njenih prehr.proizvoda
i tajna danska vlada Vee Slobode (2000 akcija poetkom 1945.na eleznici)
grki pokret otpora dizanje u vazduh puta Gorgopotamus (glavni put preko
kojeg Nemaka snabdeva Romela u Africi)

Pokretu otpora doprinosio je pogodan teren,klima i podrka stanovnitva (Holandija i

Danska, upkors pobedi 97% demokrata na izborima u Danskoj, nisu ravne mogle da
stvore podrku monom vojnom pokretu). Pokretu je trebalo oruje,obuka; posebno
oruje koje je valjalo koristiti dok ga ima (a dobijelo se otimanjem ili dobijanjem od
saveznika iz vazduha). uveni pokret otpora, koji je, zbog pretnje da ne izraste u oruani
ustanak Norveana, bio je MILORG kojem e se predati oko 400.000 nemaca i koji
e osloboditi 90.000 zarobljenika (mahom svi Rusi); vanu ulogu odigrale su danske
snage koje su ometale povlaenje nemakih armija u Nemaku; francuski pokret otpora
oslobodio je alpske departmane i Centralni masiv.

Komunistiki pokreti nisu bili u stanju da uspostave bolje kontakte sa razliitim

pokretima Evrope koji su imali za cilj da stvore,tokom rata, antinacistiki karakter
Evrope, udruen u internacionalizmu (oivljavanje Macinijevih ideja) mada do toga
nije dolo. Pokuaji pokreta otpora da ostanu apolitini nisu uspeli dovoljno,budui da su
oni ipak odslikavali narodna raspoloenja i tenje (koje su po sebi politine).

Vlade u izgnanstvu (sve u Londonu,sem grke koja je bila u Kairu) kao i razliite
organizacije (najpoznatija:britanska Egzekutiva za specijalne operacije, SOE, 1940)
pomau pokrete otpora preko malih,opremljenih tehnikih grupa diverzanata. SOE je
osnovala 60 kola za obuku za evropske operacije,traei odgovarajue sposobne
sabotere sa poznavanjem jezika (nalaeni u Kanadi,Junoj Americi i dr). Sa sabotae
prelo se i na obavetajne aktivnosti (uloga Hjua Daltona, ministra ekonomskog rata
kojem je eril naredio da zapali Evropu). Britanci su nastojali po principu jedino je
vano uznemiravasti Nemce i jedini kriterijum izmeu rivalskih grupa pokreta otpora je
njihova antinemaka estina, dok su pokreti otpora imali za cilj i borbu protiv svojih
vlada i dr (ne samo Nemce,mada prevashodno oni). eril je eleo da Velika Britanija
povrati Evropi nezavisnost.

Amerikanci su na pokrete otpora u Evropi mahom gledali kao na komunistike, a budui

da su bili udaljeni, teili su da razdvoje vojne i politike stvari (za razliku od
Britanaca) i da stvore demokratsku Evropu (Evropa slobodnih parlamentarnih izbora
posle okonanja rata). Ameriki Biro stratekih slubi (OSS) stvoren je da bi nadmaio
SOE. Sam SOE je u Holandiji doiveo poraz preko upada nemake kontraobavetajne
slube, koja je htela da napravi razdor izmeu holandskog pokreta otpora i SOE
(britanska oprema pada u nemake ruke). Voe pokreta otpora su smatrale da su
potcenjene i da se mnogo lake (bez veih rtava) mogu ukloniti neka sporna mesta
sabotaom,nego otvorenom artiljerijom (NERAZUMEVANJE POKRETA OTPORA I
REGULARNE VOJSKE kao fenomen!). Da nije otkriven beini radio, Poljaci bi bili
potpuno odseeni od Britanije koja nije imala nijedan avion koji bi mogao bez sletanja da
doe u Poljsku (poetkom rata). Ipak je kombinacija pokreta otpora i saveznikih
vlada bila znatan inilac u dobijanju rata (od BBC i ifrovanih poruka i emitijuih
vesti, do snabdevanja orujem,radio-odailjaima i dr.od SOE i OSS). Uprkos
konfiskovanju i zabranama,jedna vlada nije mogla da sprei svoj narod da uju ono to je
druga vlada imala da kae radio propaganda kao efikasno pomono oruje rata i
njena crna, falsifikujua propaganda radi buenja naroda poznata je bila i bela
propaganda preko radija pokuaj da se slomi neprijateljeva volja za borbu, ruenje
njihovog civilnog morala. Uprkos tome to nijedna strana nije bila efikasna da podrije
drugu, Britanci i Nemci su imali suprotne probleme. Nemaka prednost bila je njihov
monopol nad javnom zabavom i FILM kao sredstvo propagande; glavna prednost
Britanaca i Amerikanaca bio je radio i to to je njihova publika elela da veruje u ono to
kau. Antinemaka propaganda na Nemce nije imala velikog uspeha.

REVOLUCIJA NA JUGOISTOKU

Rat protiv Nemaca i Italijana bio je proet graanskim ratovima i potrebama nekih
naroda da izmene institucije pod kojima su iveli (silom; ili da ih zadre uz jae reforme).
Norveka,Danska i Holandija bile su stabilne zemlje koje su elele obnovu svojih
monarhija Norveka je imala ogromnu trgovaku mornaricu koja je u vreme invazije
85% bila van norvekih voda, dok su Danska i Holandija doprinosile saveznicima prva
preko mornarice, druga preko boraca (holandska kraljica i danski kralj u Londonu).

Belgijski kralj je jedinstven sluaj poto je pao u nemako zarobljenitvo,sumnjalo se

nepravedno da je naklonjen Nemcima a dodatni problemi u toj zemlji bili su versko-
jeziki i problemi politikih institucija (belg.kralj je abdicirao posle rata).

Leve drutvene reforme koje su se pojavile u Istonoj Evropi nastale su iskljuivo kao
posledica ruske sile,a ne nekih samoniklih pokreta (posebno ne u zemljama Osovine
Maarskoj, Rumuniji, Bugarskoj) (ehoslovaki srednji kurs pod umerenom vladom
Benea odrao se do 1948).
Poljska desniarska vlada tokom rata nadala se da e se Rusi i Nemci meusobno
iscrpeti i strahovala je kako od Nemaca tako i od narodne revolucije i ruskog uticaja.
Otpor Nemcima je poljska vlada u Londonu svesno obeshrabrivala. London je ohrabrivao
poljsku Domovinsku armiju (AK), neke desniarske poljske nacionaliste kao i poljske
socijaliste protiv Nemaca (kao pokret otpora), a bilo je i onih koji siu bili okrenuti
Seljakoj Armiji. Poljski komunisti (Komunistika partije Poljske, Vladislav Gomulka,
dobija pomo od Staljina) jaa u istonoj Poljskoj i krajevima oko Lublina.

GRKA grki diktator Joanis Metaksas je pokuao da se osloni na Hitlera da bi

zaustavio Musolinija, a ta politika je doivela neuspeh kad je Musolini preutno uz firera
napao Grku a Metaksas bio primoran da ujedini privremeno grke monarhiste i
republikance. Kralj i vlada su pobegli u Egipat; Grka je bila podeljena izmeu
nemakih,italijanskih i bugarskih okupatora ideja je bila da se formiraju gerilske grupe
koje e na nepristupanom terenu (kao republikanske i levo orijentisane) da se bore
protiv okupatora. Grka komunistika partija (osnovana posle I svetskog rata) imala je
u poetku malo uticaja, posebno zbog zastupanja interesa makedonskih i trakijskih
drava (gledalo se na to kao izdaju Grke); pokuaj njenog unitenja prvi je sproveo
ministar unutranjih poslova Grke Konstantin Manijadakis koji je formirao svoju
lanu komunistiku partiju,a legalnu stavio van okrilja. Zbog toga su prvobitni
komunisti stvorili Narodnooslobodilaki front (EAM) sa svojim oruanim grupama
(ELAS) koji postaje osnovni simbol borbe Grka protiv okupacije (patriotski
nacionalizam,jedinstvo u borbi a problemi za EAM bila je zakonita vlada, drugi
patriotski pokreti i Britanci). Polovina Grka u ratu umrla je od gladi + smrt 68.000
ljudi od Nemaca, Italijana i Bugara kao i 45.000 talaca (od istih zlotvora). Grupe su
saraivale sa Britancima (unitenje eleznikog vijadukta Gorgopotamus), poto su
Bnritanci imali oruje.

-kapitulacija Italije (1943) dovela je do jaanja ELAS-a, koji je postao naoruana snaga
sa oko 19.000 vojnika i koji je uspeo da za sebe pridobije ranijeg nekomunistu, a sada
vrhovnog komandanta grkih komunista Stefanosa Sarafisa (veliki uspeh).

-voe EAM-a su imale nameru da izazovu razdor meu vojnim i politikih vrhovnima u
izbeglitvu i da odloe kraljev povratak kralj je poveao vladu uvoenjem levo
orijentisanih lanova, na ta rojalistiki oficiri podnose ostavku. Postojanje grupe EDES
(republikanac Napoleon Zervas) ozbiljno je kontrirala ELASU, to e (kao i sejanje
antikomunistikih oseanja) dovesti do pada ELASA. EAM je od 1944.poeo da
sarauje sa izbeglikom vladom koja je oformljena pod Georgosom Papandreuom
(politiki naslednik Elefteriosa Venizelosa) ali e krajem te godine EAM (moda pod
uticajem Britanaca, da bi bili uniteni tako) promeniti stav, poeti da zahteva vlast.
Staljin je bio uveren da Amerikanci ne bi dozvolili da komunisti pobede u Grkoj i
tek posle estonedeljnih borbi EAM je bio pobeen. Tome je doprineo dogovor
STALJINA I ERILA u oktobru 1944.u Moskvi (SSSR odreene ruke u Rumuniji, a
eril da intervenie u Grkoj).

-u martu 1946.rojalisti su na grkim izborima doiveli veliki uspeh, kralj ore II

pozvan je da se vrati u zemlju (2:1 za njegov dolazak) komunisti (EAM, ELAS)
obnovie svoju pobunu sve do 1949.kada e biti definitivno pobeeni (tome je doprinelo
iz izbacivanje Jugoslavije iz komunistikog bloka).

-2 kljune razlike jugoslovenskog i grkog pokreta otpora 1) jugoslovenski pokret

otpora imao je rukovodeu linost Tita, + domai teren, + strana pomo; 2) Tito se,za
razliku od grkih komunista, aktivno borio,nije ekao.

JUGOSLAVIJA Tito je eleo federalnu jugoslovensku dravu. Draa Mihailovi nije

eleo da uestvuje u veim akcijama pre nego to Nemci budu oslabljeni spoljnim
dogaajima (etnici/ bivi oficiri srpske vojske). Komunistiki pokret Jugoslavije poeo
je od poetka da deluje aktivno,prelaskom Tita iz Zagreba u Beograd (maj 1941) poelo
je organizovanje veterana iz panije,saradnju s nekomunistima; zasniva se tab u Uicu
(dirigovali fabrikom oruja i municije). Staljin je u poetku smatrao da Tito mora
zaboraviti komunistiku revoluciju i da se mora usredsrediti na zajedniki antifaistiki
front sa svim zapadnim saveznicima. Bivi oficiri jugoslovenske vojske pristupali su
komunistima, a njihove snage 1943.narasle su na oko 20.000 ljudi. Prebacivanje
posrnulog ljudstva iz Bosne u CG,pa opet u Bosnu glavni neprijatelji partizana bili
su etnici,ustae, Nemci,Italijani,Bugari. Uskoro su partizani stekli kontrolu u
Hrvatskoj (dalmatinska obala), stvara se armija od 250.000 ljudi. Britanci su jo krajem
1941.poseivale etniki i partizanski tab, aljui misije,a posle zaplene britanskih
odailjaa (brit.oficira) od Drae, krajem 1942.Britanci su odluili da podre Tita i
partizane (naspram etnika, Tito moe biti korisniji).

Jugoslovenski piloti i avijacija obuavaju se u Egiptu, a najvanija mornarika i

vazduhoplovna baza stvara se na ostrvu Visu, gde dolazi anglo-amerika pomo
(100.000 puaka, 50.000 mitraljeza i pukomitraljeza, granate,minobacai,cipele i dr).
Krajem rata Velika Britanija primorala je kralaj Petra II da naimenuje svog premijera
dr Ivana ubaia da sklopi sporazum s Titom koji predvia stvaranje privremene
vlade i parlamenta (koji bi ukljuivao predratne parlamentarce ako nisu bili
kolaboracionisti + komunisti). Monarhija u Jugoslaviji bila je ukinuta.

FRANCUSKA
Parlamentarna nestabilnost,jaanje antiparlamentarnih snaga i slabe i mnogobrojne partije
u Treoj Republici doprinele su da vojnom slomu Francuske i novom republikanskom ali
faistikom Viijevskom centru; posebno je jaanje francuskih faistikih stranaka koje
su ruile Radikalnu socijalistiku stranku bilo jako; radikali su optuivani da su
nesposobni zbog korupcije i skandala, i nisu bili sigurni da li da prave koalicionu (poto
jednopartijsku nisu mogli) vladu sa konzervativcima ili socijalistima (koji su i sami bili
podeljeni). Posle skandala 1934. (ubistvo prevaranta Staviskog) na vanrednim izborima
1935.socijalista LEON BLUM uspeo je da stvori levu vladu (Narodni front),kojoj
komunisti nisu odluili da priu. Blum i Narodni front strahovali su da moe doi do
graanskog rata u Francuskoj ukoliko budu pomagali jednu od strana u krvavom
panskom graanskom ratu (konkretno republikance). U junu 1937,pod pritiskom
Britanaca ali i nedovoljno uspenih reformi, vladu je smenio Senat a obrazovana je vlada
samo po imenu Narodni front a zapravo po politici klasino radikalna (u kojoj je
Blum,kojeg nisu voleli jer je voleo drutvenu pravdu i bio Jevrejin, bio zamenik
premijera).

-slabost Francuske u ratu nije dola kao posledica slabosti male drave (tipa: Danska)
ve kao posledica usaene slabosti. Uprkos nedovoljno jakom demografskom porastu
(1815-1870, sa 30 na 36 miliona, a pruska sa 11 miliona na 41 milion kao ujedinjena
Nemaka) i jakom bankarskom sistemu i jakoj armiji, francuski politiki sistem
doprineo je slabljenju izvrne vlasti stvarale su se nedisciplinovane partije od kojih
nijedna nije mogla da sastavi soju vladu. Neuravnoteen budet i masovne pozajmice,
kad nemake reparacije nisu mogle da Francuskoj budu vraene, ali i statina
proizvodnja, pacifizam, gubitak iluzija u spoljnoj politici sve je to doprinosilo lakem
padu Francuske.

-francuski generali su oseali da je njihova dunost da sauvaju armiju od potencijalne

revolucije, da se ouvaju francuske vrednosti i tradicije pod nemakom okupacijom i
politikim reimom Viija (samo primirje s Nemcima sklopljen je na zahtev generala
Vegana i Petena, poto je poslednji predsednik republike, Alber Lebren, po savetu Pola
Renoa, naimenovao Petena za premijera, a Reno je morao da napusti premijersko mesto).
Sam pukovnik Peten istakao se kod Verdena 1916, pokazavi humanost u ratu; gajio je
simpatije prema tradicijama Napoleonove vojske; od 1921.do1931.bio je potpredsednik
Saveta rata (1934.postao je, u 78 godini, ministar odbrane u Dumergovoj vladi i
kasnije kratko ambasador u Madridu). Francuzi su ga potovali; posebno je bio polularan
meu siromanima kao pravi vojnik i maral, ali bio je tat,star i nedovoljno politiki
razborit. Vii kao sedite nove vlasti izabran je da bi se odrala izvesna razdaljina
izmeu glavnog grada i nemakih tabova (Vii je inae bio poznat kao banja u Overnju).
Najvanije reforme i karakteristike Viijevske vlade (ijoj je ustavno-faistikoj reformi
bivi socijalista Pjer Laval dao kljuno obeleje):

ukidanje demokratije i graanskih sloboda;

lokalni saveti imenuju se samo u mestima manjim od 2000 stanovnika;
sloboda hapenja od strane prefekta ili samog Petena samovolja otputanja
inovnika od strane efa drave;
rasputanje politikih stranaka, otvaranje zatvora i konc.logora (80.000 ljudi do
1942)
jak antisemitizam, ukorenjen vie na religiji i nacionalizmu,nego na rasizmu kao
kod Hitlera (bilo koji baba i deda neke ene ako su bili jevreji postajala je Jevrejka
ako bi se udala za Jevrejina). prvi antisemitski zakoni oktobar 1940
jaanje fizike kulture u prosveti deca po 10 sati nedeljno rade fiziko;
reakcionarstvo,autoritarnost,katolicizam i ovinistika korporativna drava;
jaanje antirepublikanskih snaga; ideolog arl Moras kao ideolog Viija, Marsel
Dea (pronemaki desniar), ozef Darnan kao desni ideolozi Viija;
Senat i Narodna skuptina su rasputeni (ne i ukinuti),te se samo na poziv
Petena (koji imenuje ministre,dravne slubenike i ima punu vlast u zemlji) mogu
sazvati; mogao je ef drave da zavede vanredno stanje,ali ne i da objavi rat.
Politiki realizam Lavala to pre francusko-nemaki sporazum + ukljuiti
Italiju; (Laval je od 1931.bio premijer Francuske, a od 1934.ministar spoljnih
poslova i nastoji da sarauje to vie s Nemakom, s Moskvom samo iz nunosti)

Francuska je,iako je bila poraena,predstavljala znaajan faktor u ravnotei sila zbog

svojih prekomorskih kolonija (posebno su bile zanimljive Hitleru) ali je u samim
kabinetima i vladi (kako pre pada tako i u Viijevskoj) bila podeljena na one koji su bili
bezrezervno za Nemce,i one koji su verovali u britansku pobedu. Istaknuta politika u
poetku rata u kabinetu pripadala je anu Darlanu (ministar unutranjih
poslova,zamenik premijera) koji je svojom aktivnom podrkom vee vojne saradnje
Nemakoj (luka Dakar,Bliski istok,baze i dr) doveo u pitanje kljuni element
francuske predaje obeanje dato Britancima da se francuska flota nee prikljuiti
Osovini. Jo je Ruzvelt 1942.poslao tajnu misiju u Vii da se ubede francuske snage u
Severnoj Africi da se prikljue saveznicima. Peten je pod pritiskom Nemaca prekinuo
diplomatske odnose sa SAD,a Nemci su okupirali celu Francusku (uzeli i franc.luke u
istonom Aliru i Tunisu).

LAVAL (1942-1944)bio je ministar unutranjih i spoljnih poslova s titulom premijera u

Viijevskoj vladi; pokuavao je da se nagodi s Hitlerom i od njega izdejstvuje neke
garancije, ali je Nemaka bila zainteresovana za francusku radnu snagu i ak je poetkom
okupacije (ugovorom o primirju) prisilila Francusku na trokove nemake okupacije
za svaki dan okupacije Francuzi treba da daju 300 miliona franaka (kasnije 500,pa 700,
Nemci namerno drali visok kurs franka + snabdevanje u hrani i sirovinama,to nije bilo
predvieno ugovorm). Lavalova ideja bila je i da se Nemakoj daju radnici u zamenu
za oslobaanje ratnih zarobljenika (250.000 radnika, 1942/43), a ukupan broj
francuskih radnika u Nemakoj (bilo je vie od ruskih) bio je 1,7 miliona. Vii je takoe
u Nemaku poslao na hiljade panskih izbeglica iz p.graanskog rata. Vrednost rada
franc.radnika za Nemce procenjen je na 200 milijardi franaka (1938). Preko
SAUKELOVOG programa na svakih 6 radnika odvedenih u Nemaku dolazio je po 1
osloboeni zarobljenik (2-3 miliona Francuza zarobljeno je 1940, mahom je bilo tu i
komunista).

Greke kljune greke Viija bile su: 1) neuspeh okrivljavanja neprijatelja za pad 1940;
2) neuspeh zatite stanovnitva; 3)nesposobna vlada koja ne ume nita;

Suenje u Riomu (poelo 19.februara 1942) naziv za politiko suenje trojici

francuskih politiara predratnog doba- Daladjeu,Blumu i Gamlenu za francusku
nepripremljenost za rat, neefikasnost u korienju oruja,propust armije da koristi kredite
i dr (pogreno rasporeivanje oruja) ali nisu se spreile optube osumnjienih da je
krivica za poraz leala pre svega u loem vojnom planiranju pa je zato suenje mahom
doivelo neuspeh (prekinuto posle 2 meseca i nije nastavljeno).

Pomaganje Nemcima osnovna karakteristika Viija. Podsticanje na nemaka zlodela,

ubijanje 30.000 francuskih talaca tokom okupacije, pomaganje nemake policije i
antisemitski zakoni (prvi je izglasan 1940). Protesti, novine, pokreti otpora, tampa
sve to deluje protiv Nemaca. Konana osuda Viija lei u injenici da je na svakog
poginulog Francuza 1940.dolazio po jedan civil koji je u sledeim godinama umro kao
rtva rata Vii kao satelit Nemakog pretka.

DE GOL i francuski pokret otpora samo desetak lanova Senata i Narodne

skuptine,u vreme izbijanja rata je znalo ko je arl de Gol; bio je general i mlai ministar
u Renoovoj poslednjoj vladi, a prvi put se obratio narodu Francuske iz Londona 18.juna
1940. (prethodno je bio poznat po svojim idejama o tenkovskom ratovanju, osuenim
kao jeretike), izjavio je u tom govoru da rat nije zavren (prvenstveno ne za
Francusku). Bio je to vrst i tih ovek koji je nastojao da se osloni na erila, da porazi
Nemce a da kao republikanac pobolja postrevolucionarnu tradiciju francuskog
republikanizma da srui Vii. Jedinstveno u narodu gradio je samo na elji da se
dobije rat, nego i da se unapredi republika de Gol nikad nije govorio o demokratiji,
uvek o republici (u onom smislu rimske republike kao opteg dobra). Pojava novog
francuskog politikog pokreta degolizma, spoja demokratije i konzervativizma,
levice i desnice. Pokuaj da se degolizam nametne u Dakaru, Indokini,Srednjem
istoku,Severnoj Africi nije proao. Degolizam je poeo da jaa u kolonijama od afrikih
do onih u Indiji i Americi. Posebno je bilo vano ostrvo SEN PJER E MIKELONA
(20 km juno od obala Njufaundleda) ija se veina vlasti opredelila za de Gola i time
pokazala vanost svoje podmornike baze i injenice da je bila vaan izvor za informacije
o kretanju brodova. Kanada nesigurno podrava degolistiki pu.

Ruzvelt je de Gola smatrao marginalnom figurom u skladu s tim,ali i zbog ranijih

sporazuma SAD sa Viijem (pokuaja Ruzvelta da utie na Vii), sam Ruzvelt bio je
neprijateljski raspoloen prema de Golu. Svrgavanje vlasti Viija u kolonijama bilo
je u interesu saveznika (ne samo u Sen Pjer i Mikelonu,kanadska vlada to podrava),a
amerika vlada nije gledala blagonaklono na to.

Akcije degolista u poetku su delovale preuranjeno, i tako da su mogle stvoriti

konkurenciju, ali su doprinele uvrenju morala posebno morala francuskog narodnog
duha,koji je trebalo obnoviti i suzbiti jedan psiholoki-drutveni fenomen
bratimljenje Nemaca s Francuzima i samoobmanu koju je irio Vii kako je za pad
zemlje kriva samo prethodna,parlamentarna vlast. Francuski pokret otpora (bar na
jugu) bio je LEVO orijentisan, dobijao je malo pomoi od Katolike crkve (koja
podrava Vii uglavnom) te su lanovi otpora uglavnom verovali kako e jedinstvo
skovano tokom rata ukinuti predratne partije posle osloboenja.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE FRANCUSKOG POKRETA OTPORA

sve vea odbojnost prema Viiju i ponaanje Nemaca utiu na jaanje pokreta;
uvoenje prinudnog rada utie na jaanje pokreta otpora;
list FRONT NATIONAL (od 1941) zalae se za ubijanje okupatora, pokuavajui
da objedini razliite pokrete otpora;
u okupiranom delu glavni su bili: Liberation-Nord i Organisation Civile et
Militaire; na jugu: FTP (Francs-Tireurs et Partisans), Combat, Liberation;
veliki uticaj komunista,koji vremenom prihvataju de Gola kao vou;
CONTRE NATIONAL DE LA RESISTANCE (Nacionalni pokret otpora, CNR)
nastaje u martu 1943.i objedinjava sve franc.pokrete otpora) priznaje se de
Gol za narodnog vou, poto je Gestapo pogubio ana Mulena,jednog od
najodanijih de Golovih saradnika.
CNR objedinjava sve francuske otporae,kordinie njihov rad, prima pomo od
zapadnih saveznika;
 greke u proceni saveznikih akcija dovode do pojedinih sluaja gubitaka
lanova pokreta otpora u vojnim nesporazumima (katastrofe u Verkonu kod
Grenobla, kod Giljera u Gornjoj Savoji 1942-43).
Pokret FFI (Forces francaises de l Interieur, okuplja sve pokrete,30.000 ljudi) a
kasnije je mobilisao 200.000 ljudi koji su ometale Nemce na eleznici, unitavale
nemaka minska polja, krei polja za savezniko sletanje;

Odnosi izmeu francuskog pokreta otpora i saveznika nisu oduvek bili najbolji!
Razlozi:

1) voe otpora u Francuskoj veruju da im Britanci i SAD pridaju manje znaaja

manje im isporuuju oruja,municije, pomoi;
2) voe otpora protestvuju protiv saveznikih vojnih operacija koje su esto
besmislene,ako mogu da ih obave lanovi pokreta otpora (bez tolikog ubijanja
ljudi)
3) strah Amerikanaca da u Francuskoj posle rata na vlast ne dou komunisti (mada
e Vaington 1944.de facto priznati CNR koji se proglasio privremenom vladom).

De Gol u Parizu (25.avgust) francuski voa dolazi poto se nemaki guverner predao
generalu aku Leklerku,pravei pripreme za preuzimanje vlasti u zemlji i znajui da
sreivanje pitanja s komunistima i Ruzveltom je od prvog znaajua. De Gol se protivio
gleditu da e francusko drutvo ozdraviti nasilnim,hirurkim metodama (mislilo se na
kratka pogubljenja kolaboracionista,brza suenja i dr),te je osuivao osvete i smatrao da
e istke zatrovati novo franc.drutvo sve u svemu, oko 125.000 ljudi sasluano je u
raznim sudovima (oko 7000 smrtnih presuda, od kojih je realizovano njih 767). Prvi
ministar Viija koji je pogubljen bio je Pjer Pie, a general Peten,premda prvo osuen
na smrt,bio je pomilovan i proteran na ostrvo Je (franc.zapadna obala),gde i umire 1951.

Politiki cilj de Gola uvrstiti poloaj Francuske kao velike sile, ubaciti je u Veliku
Trojku; ovaj cilj formalno biva postignut kad je Francuska dobila jednak status u Velikoj
trojci da upravlja Nemakom i kad je dobila stalno mesto u Savetu bezbednosti UN. Na
vlasti e ostati do 1946,kada e se povui (zbog pritiska komunista) i ponovo zauzeti
kormilo drave 1958. Sanjao je o stvaranju evropske federacije.

SAVEZ PROTIV OSOVINE

Pod pritiskom odlunog erila (uveni govor od 4.juna 1939), nasuprot pojedinim
lanovima vlade koji su bili za postizanje sporazuma sa Hitlerom, Velika Britanija ui
e u rat protiv Osovine. Halifaks (ministar spoljnih poslova), R.A Batler (erilov
podsekretar), Hoer (ambasador u Madridu) bili su daleko pomirljiviji i umereniji u
izjavama od ratobornog erila. Velika Britanija imala je prednost u tome to je bila
ostrvo (i centar antinemakog delovanja),koji joj je istovremeno onemoguavao jae
delovanje na kontinentu. Imperijalni karakter Britanskog carstva (posebno Bliski
Istok, ali i Indija iji vicekralj nije konsultovao nijednog indijskog vladara po pitanju
ulaska u rat) upuivali su na ulazak Britanije u rat protiv Nemake. Od britanskih
lanova Komonvelta i kolonija, prve pomone trupe poele su da alju Kanada (1939),
Australija, Novi Zeland (1940). Ipak, lanice Komonvelta nisu bezrezervno podravale
Britance ukoliko bi im rat zakucao na vrata njihove teritorije u sluaju Tobruka
(Australija tad povlai svoje jedinice,strah od Japana), ili ako se ne konsultuju za napad
na Trondhajm (tad Kanaani povlae svoje snage). Juna Afrika recimo nije
dozvoljavala obuku van afrikog kontinenta.

-kljuan problem erila poetkom rata bio je kako i s kim da se vrati na kontinent;
nemaki napad na SSSR upuivao je da e se veina nemake armije odvui na istok i
samim tim omoguiti britansko napadanje Nemaca sa zapada (manje u poetku) i
britanske akcije preko Egipta (daleko vie,poto su Britanci bili isterani iz Grke i s
Krita)

-Nepoverenje prema SSSR: dugo zapadne demokratije (posebno tokom 30tih godina)
nisu verovale Sovjetskom Savezu ili je bio preslab,ili prejak (oba sluaja su
odbacivana), ali je od 1941.saveznitvo Britanije i SSSR bilo istorijska NUNOST, a
bilo je jasno da Nemci ne mogu da vode rat na dva fronta i da politika eventualnog
sklapanja separatnog mira na jednoj strani nije mogua. Osnovni primarni cilj
saveznika nije bio sporan, sporno je bilo samo kako do njega doi. Staljin nije mogao
da bira primorao je i Tita i Toljatija da ostave svoje politike razmirice u svojim
zemljama i da se svi upute na antifaizam (tzv. Staljinova antifaistika
solidarnost).

Odnosi erila i Staljina bili su dobri jer su bili nuni. Nijedan od njih dvojice nije
naroito voleo onog drugog ( 1)posebno zbog antiboljevizma prvog, odnosno
potpisivanja separatnog mira s Nemcima 1918.kod drugog). 2) Problem Poljske Staljin
je video kao zapadni deo granica SSSR i nije hteo da se odrekne njene polovine steene
dogovorom s Hitlerom (kao ni baltikih drava),a to je predstavljalo kamen spoticanja s
erilom. 3) Kamen spoticanja u poetku bilo je i Staljinovo zahtevanje da eril ue to
pre u rat i otvori drugi front, a eril je kalkulisao zato da ulazi u rat ako je SSSR na
kolenima? eril je neto obeavao (kranje oprezno) u poetku rata, cilj mu je bio da
sprei spajanje Nemaca i Japanaca i da osigura odbranu Britanije na Bliskom
Istoku. 4) Staljin je u erilu video prepreku za iru ameriku invaziju.
ATLANTSKA POVELJA (Njufaundled, 14.avgust 1941) dokument koji su potpisali
eril i Ruzvelt koji je proglasio opte ratne ciljeve saveznika, proklamovao slobodu
svih naroda sveta, ravnopravan status svih naroda u meunarodnom sistemu opte
bezbednosti,trgovine, kretanju morima, te da svaki narod sebi bira svoj oblik vladavine.
Staljin je maglovito gledao na ovu povelju,i bar ju je formalno podrao.

Uprkos gubitku Singapura i Tobruka,injenica to se kao civilni voa meao u vojne

stvari i bio apsolutni komandant britanske armije, erilovo voenje rata bilo je
neometano, bez obzira to krajem 1942.u Evropi nije bilo 500.000 amerikih vojnika,ve
samo 140.000 (+ 140.000 u severnoj Africi).

Ruzvelt kljuni problem SAD u ratu: Pacifik (amerika strana nije elela da se rat na
Pacifiku podreuje evropskom ratu protiv Nemake,na konferenciji zajednikih ang-
amerikih stavova,uprkos tenji SAD da se bore protiv Nemake,posebno od Hitlerove
objave rata Ruzveltu). Posle bitaka na Koralnom moru i Midveju, Amerika je mogla da
pree u ofanzivu (ameriki generali ester V.Nimic i general Daglas Mekartur). eril
je kasnije uspeo da pridobije Ruzvelta za svoj plan anglo-amerikog iskrcavanja u
severozapadnoj Africi (TOR) radi spajanja s britanskim armijama u Zapadnoj pustinji.

Nesporazumi saveznika nije Amerika ula u rat da bi samo spasavala druge imperije
(istoni i zapadni Mediteran zarad spasavanja Britanije i Francuske), ve su Amerikanci
i Rusi smatrali da se rat dobija peadijom, a eril je i dalje verovao samo u
avijaciju. Drugim reima, britanska politika dovitljivih uboda Nemake na
obodnim frontovima bila je ZA AMERIKANCE TUMAENA KAO
IZBEGAVANJE SUOAVANJA SA FRONTALNIM NAPADOM NA NEMCE.
(samim tim i odlaganje kampanje za osloboenje Francuske).

12 meseci tumaranja (od kraja Tuniske operacije do Overlorda) kada svaki saveznik
ide nekim svojim putem ukljuuju: savezniko zauzimanje Sicilije (jun 1943), rusku
pobedu kod Kurska (jun 1943) i sastanak erila i Ruzvelta u Kazablanki.

3 najvanija saveznika plana operacije (pre Overlorda):

1) iskrcavanje na italijansko kopno (januar 1944.u Anciju);

2) iskrcavanje na Andamanska ostrva u Bengalskom zalivu (za ang-kaj eka)
3) iskrcavanje u Dodekanezu (naterati Hitlera da zatiti rumunska naftonosna polja)

Pokuaj iskrcavanja u Dodekanezu i erilova nastojanja da Tursku uvue u rat na strani

saveznika bila su vie plod erilovih memoara o Prvom svetskom ratu i njegove
umeanosti u galipoljsku kampanju,nego to su stvarno imala efektivu ipak,eleo je da
iskoristi kolaps italijanskog faizma da bi slao pomo grkim i jugoslovenskim
partizanima.

eril je,daleko vie od Ruzvelta (i svih amerikih predsednika do II svetskog rata), bio
osetljiv na evropska pitanja, posebno po pitanju ujka Doa koji je irio komunistiku
autokratiju kako je rat odmicao. Ruzvelt je vie bio za stvaranje meunarodne svetske
organizacije koja bi svojim postojanjem pretpostavila mir optim nesuglasicama. Pre
Teheranske konferencije (novembar 1943), Ruzvelt i erlil su se vie puta sastajali i
odravali linu korenspodenciju pre Teherana. Cilj tih sastanaka bilo je da meusobno
poverenje,drugarstvo, da stvore vrst osnov saradnje. Meutim - Glavni problem bio je
Staljin ovek koji je na konferencije gledao isto profesionalno. Problem sa
Staljinom bio je u tome to ga je amerika tampa prikazivala nita boljim od
Hitlera (otkrie Katinske ume i dr). Zapad se plaio da bi Staljin mogao da se zadovolji
potiskivanjem Nemaca u Nemaku,a onda da ne dira faizam ili da (jo gore) sklopi
separatni mir s Nemakom. S druge strane, Staljin je insistirao da Nemci otvore drugi
front to pre (bar 1943), nekih 30-40 divizija neophodnih).

PROBLEM POLJSKE - Gaenje rusko-poljskog sporazuma (amnestija Poljaka u

SSSR, stvaranje poljske armije u odbrani drave) na relaciji Sikorski-Majski (poljska
privremena vlada SSSR) uskoro je naputena, jer Staljin nije eleo da se Poljska
vraa u granice pre sporazuma 1939, pa je dolo do privremenog zahlaivanja odnosa
na relaciji Staljin eril, a tome je doprinela i pogibija Sikorskog u avionskoj nesrei
na Gibraltaru kao i otkrivanje ruskih zloina u Katinskoj umi (ironija da je Zapad o tome
obavestio Gebels, kome niko u poetku nije verovao), ali i smrt velikog broja poljskih
oficira u ruskom zarobljenitvu.

TEHERANSKA KONFERENCIJA (28.novembar 1.decembar 1943),prvi sastanak

trojice lidera Vinstona erila, Frenklina Ruzvelta i Josifa Staljina. Glavne odluke:

osigurano stvaranje drugog,velikog fronta na zapadu Evrope (SAD i Britanija);

usaglaeno da bi bilo dobro da Turska ue u rat na strani saveznika i da se prui
pomo jugoslovenskim partizanima;
da se operacija Overlord pokrene na jugu Francuske (kasnije odluena
Normandija, 1944);
da saveznike sile meunarodno sarauju i da rade na stvaranju meunarodne
organizacije za ouvanje mira (zametak nove Lige naroda);
da se Nemaka podeli na 5 rejona i da se stavi pod intern.kontrolu;
da se pokrene operacija Gotske linije tzv.Anvil (ka severu Italije) koja e se
spojiti sa Overlordom na kraju e se pokazati nepotrebnom;
 Staljin je za sebe traio: pola Istone Pruske, Kurile, junu polovinu Sahalina,
slobodnu luku Dajren, ali i da dri delove Finske, 3 baltike drave, Rumuniju i
uspostavi vlast u Bugarskoj;
osiguran Staljinov uticaj u Poljskoj.

Sutina svih saveznikih operacija je u tome to one nisu kordinisane iz jednog

saveznikog centra,ve se svako borio iz svog centra na svom frontu (misli se na Ruse s
jedne, i Anglo-Amere s druge strane)!

Tokom itave konferencije Staljin se zezao s erilom,a prema Ruzvletu se odnosio sa

potovanjem, iz prostog razloga: Ruzvlet je eleo da se lino, sam, sastane sa
Staljinom, bez erila, pokuavajui da stavi do znanja da anglo-ameriki sporazum nije
uperen protiv SSSR.

PODELA INTERESA Oktobra 1944.eril se sastao po trei put sa Staljinom (drugi

put bez Ruzvelta koji je bio zauzet izbornom kampanjom). erilov glavni problem bio je
strah u nametanju komunistikog poretka od SSSR dravicama preko kojeg su
prele sovjetske armije; imao je slabu poziciju i uglavnom je pregovarao o istonim
oblastima Evrope. Obojica su se dogovorila da sve zemlje treba da budu podvrgnute
zajednikoj kontroli sva tri saveznika, ali da njihov stepen interesovanja moe da varira
od rejona do rejona (Maarska i Bugarska 80% u korist SSSR, Jugoslavija 50-50%,
Grka 90% zapadni interes). Posle pokuaja Varavskog ustanka, neuspene
Mikolajikove misije, sudbina Poljske bila je reena Staljinovim priznavanjem
Poljskog narodnooslobodilakog komiteta za privremenu vladu Poljske sa seditem u
Lublinu.

JALTSKA KONFERENCIJA (4-11.februar 1945) sastanak Velike trojke u Jalti na

Krimu koja je obraivala sledee teme i donela sledee odluke (u cilju konanog ruenja
Nemake):

pitanje posleratne Nemake i formiranje 4 zone kojima upravljaju 4 sile

pobednice SSSR, SAD, Britanija,Francuska;
naelno Staljinovo prihvatanje slobodnih demokratskih izbora u zemljama
koje je SSSR osvojio (ali i odbijanje o meunarodnom nagledanju istih) de facto
polaganja temelja za sovjetske reime;
nemake reparacije pola ide SSSR, ostali saveznici na to gledaju kao
nadoknadu civilne tete (tek poto se Nemakoj obezbedi minimum ivotnog
standarda), Staljin kao nametanje kazne (traio je preiuzimanje 80% nemake
teke industrije, i nemaku radnu snagu koja bi radila na obnovi Sovjetske
 imperije) utvrena suma od 10 milijardi dolara kao reparacija za SSSR, i to da
se utvrivanje sume obavi na osnovu svake nemake rtve, a ne na osnovu njenih
gubitaka;
prihvaen zahtev o amerika 3 sedita (od 16) u UN, iji temelji bivaju postavljeni
postavljeni temelji za Savet bezbednosti UN;
teritorijalne promene Karsonova linija u Poljskoj; Staljin dobija deo Sahalina,
Kurilska ostrva, slobodne luke Darjen i Port Artur, kao i pravo da upravlja
mandurijskim eleznicama (praktino postavljen temelj nezavisnosti Mongolije
pod sovjetskim uticajem) Ruzvelt daje te koncesije Staljinu da bi ga drao uz
sebe do konane pobede nad Japanom;

IENJE SEVERNE AFRIKE

Osnovni razlog zato je II svetski rat voen na teritoriji severne Afrike jeste injenica to
je ta teritorija bila pod vlau evropskih sila jo od druge polovine XIX veka Britanci
su drali Egipat, Italijani Libiju,Kirenaiku i Etiopiju, dok je Francuska drala
direktno Alir, indirektno Maroko i Tunis. Afrika kao prilika za meusobne okraje
Evropljana, ali su ih neevropljani (Afrikanci ili Ameri) nerado gledali u Africi.

Egipat poslednji potomak albanske linije Mahmuda Alije, kralj Faruk, imao je
problema i s Britancima (od 1882.dre vojne postaje u zemlji) i s Vafdom (nacionalisti,
do 1927.vodi ih Nahas-paa, hoe nezavisan Egipat), s kojima eli da
raskrsti,zadravajui parlamentarni sistem u zemlji. Na poetku rata, postavilo se pitanje
kakva spoljna politika da se vodi Egipat je prekinuo diplomatske odnose i s
Nemakom i s Italijom (koja ima puno vojske u Africi),ali je objavio da nee ulaziti
rat,sem ako ne bude bombardovan i egipatske trupe su povuene s zapadnih granica.
Uskoro je ipak egipatska vlada bila zamenjena probritanskom koja e trajati do
1942,kada bude podnela ostavku (usled inflacije,teke ekonomske situacije i otvorene
pobune u Kairu).

Kada je kralj Faruk jo jednom odbio da vodi britansku politiku, onda su

britanski tenkovi uli na teritoriju kraljevske palate, i on je bio primoran da
prihvati inae neprijateljski Vafd (i vou mu Nahasa). Slian dogaaj britanskog
pritiska odigrao se i 1882 (Kediv Tevfik dobija odluku brit.kabineta da mora da
ostane na britanskom kursu). Posle rata Vafd je blokirao britanske pokuaje da
stvore anglo-egipatski savez bez Vafda, a 1952.u zemlji je pobedio nacionalistiki
pokret Nagiba i Nasera.
ERVIN ROMEL uveni i talentovani nacistiki divizijski zapovednik, poznat po
prvim afrikim operacijama (ulazak u Kirenaiku,1942; dolazak do Nila i Sueca), a od
ranije i po pohodu na Francusku (vodio oklopnu diviziju od Meze do Lamana). Bio je
glavni komandant nemakih afrikih trupa koji se borio sa britanskim afrikim
generalima (Vejvelom, Okinlekom, Aleksanderom i Montgomerijem). U severnoj
Africi borila se slavna Osma armija britanske vojske.

KARAKTER PUSTINJSKOG RATA ogleda se pre svega u injenici na kom terenu

je voen, velike vruine i peane oluje, velike razdaljine izmeu snaga, ne tako veliki
gubici (gubici Osovine nisu bili vei od 1/5 snaga kod Kurska u Alajmenu).

-eril je traio od Okinleka da napadne prvi,kako bi se britanski porazi na Dalekom

istoku to pre kompenzovali u Egiptu, Bliskom istoku. Hitler je u meuvremenu pravio
plan o subverzijama na Bliskom istoku sa Kavkaza za koji su bili uvebavani arapi (tab
te subverzivne jedinice bio je na rtu Sunion,kod Atine). Nemaki cilj bio je osvojiti
Egipat:

-glavna nemaka ofanziva poela je 26.maja 1942.kada je Romel (+ jedinice

Luftvafea) izveo koncentrisani napad na snage generala Riija koje su branile grad
Tobruk, a vee odrede poslao na jug da osvoje grad Bir Hakeim. 21.juna
1942.Tobruk (vana luka na Sredozemnom moru) pao je pod Nemce,a Romel je
zaplenio ogromne koliine goriva, pa je uskoro nemaka vojska prela egipatsku
granicu, ali je u Prvoj bici za ALAMEJN ( jul 1942) nemake i italijanske snage bile
zaustavljene, pa su Nemci odluili da kao zatitnicu i laki izvor snabdevanja zauzmu
Maltu (ne samo vazdunim desantom ve i iscrpljivanjem, i kombinovano sa pomorskim
snagama), za koji je bila odreena sila od 1000 aviona feldmarala iz Rima Alberta
Keselringa.

BLOKADA MALTE (prva polovina 1942) od strane Nemaca bila je uspena, u kojem je
dokazana nemaka vazduna premo i velika koliina unitenog brodovlja (dosta pratee
flote stradao je britanski nosa aviona IGL, oteeni ameriki tanker OHAJO i dr), ali je
prekinuta zbog dogaaja u Africi,koje je i sam Hitler,na nagovor Romela i Musolinija
eleo da zavri to pre. eril je 1942.morao da ubedi Staljina da je rat u Africi
preduslov saveznike invazije sa zapada Evrope na Trei Rajh, i strateki plan
Okinleka u poetku bio je ekati ali je on popustio,doiveo jo jedan poraz pa je bio
zamenjen prvo generalom Gotom (ubrzo e poginuti), a kasnije general Vilijem
MONTGOMERI (doao kao izbor CIGS-Komande imperijalnog generaltaba). Prva
vana pobeda Montgomerija protiv Romela bila je dvodevna bitka kod ALAM EL
HAIFE (kraj avgusta 1942),do koje je,izmeu ostalog,dolo zbog nedovoljno dobrog
snabdevanja nemakih tenkova,a savezniko vazduhoplovstvo i Luftvafe bili izjednaeni.

Montgomerijeva nastojanja da odloi neku borbu nisu bila stvar njegove neodlunosti,ve
taktika promiljenost kako da lake pobedi. Posle pobede kod Haife, dolo je i do
Ruzveltovog prvog amerikog ratnog angamana (dravnog, slanje 300 tenkova,
ermana, leteih tvrava, lovaca i tekih i srednjih bombardera).

DRUGA BITKA KOD EL ALAMEJNA (24.oktobar 3.novembar 1942) pobeda

britanskih snaga i uvene 8.armije (195.000 ljudi, 1000 tenkova, neto vea britanska
prednost u vazduhu) generala Montgomerija nad Romelom i nemako-italijanskim
snagama (104.000 ljudi,500 tenkova). Posle poraza, Romel je poeo da se povlai iz
Egipta ka Tunisu gde su ga ekale svee nem-ital.jedinice ostavljene u Tunisu da bi
zadrale deo Afrike.

Anglo-ameriku invaziju na severozapadu Afrike (TOR) Ruzvelt u poetku nije

prihvatao od erila jer je eleo da to pre pomogne Rusima,ali su ga porazi Britanije
1942.naterali da promeni odluku. S druge strane, cilj britanskog pomorskog taba bio
je da se Nemcima zada udarac sa bonih strana i da se oisti Mediteran (Sardinija,
Korzika, Dodekanez), a ulogu u celoj stvari imala je Francuska (Viijevska F.) koja nije
elela da se odrekne svojih poseda,koje su za Vii osugirali prvi visoki komesar Vegan i
general Alfons uen. Poto je Ruzvelt bio antidegolist, on je eleo da iskoristi da
dobije vrhovno zapovednitvo nad svim francuskim snagama u Maroku i Aliru, za
ta je pokuao da iskoristi bekstvo francuskog generala Anri iroa iz zatvora u Nemakoj,
te da zadravanjem Britanaca PRIDOBIJE PREDSTAVNIKE VIIJA ZA SAD (bez
degolista). Iskrcavanje je otpoelo na zapadnim (atlantskim i mediteranskim lukama), a
pridobijanje iroa (kasnije i generala Darlana) da ne sarauju sa de Golom nije bilo
dovoljno uspeno.

-nemaka reakcija na invaziju u severozapadnoj Africi bila je okupacija june

Francuske i Tunisa (u Tunisu je dolo do susreta Romelovih snaga u povlaenju sa
snagama Jirgena fon Armina koje e tu pruati otpor jo 6 meseci). Odatle je Romel
naneo poraz Amerikancima kod Keserina, a onda je odluio da udari na Montgomerija
na istoku koji je nadirao ali bez uspeha. Konano spajanje saveznikih snaga s Istoka i
Zapada odigrano je martu 1943, i 12.maja iste godine probijen je tuniski mostobran
konanom predajom Nemaca i Italijana.

Francuska kolonijalna vlast u Severnoj Africi ostala je relativno jaka i posle 1940.-
posebno posle sporazuma o pravu na dranje 120.000 vojnika na toj teritoriji,ali je njen
problem (i ne samo njen) bio antagonizam koji je postojao izmeu francuskih (i uopte
belih kolonista) sa domaim stanovnitvom (prvenstveno Arapi) zadojenih
nacionalizmom. U poetku se veina arapskih nacionalistikih pokreta (poput pokreta
Habiba Burgibe u Tunisu, ali i marokanskog sultana) okrenula ka izrazitom
antiosovinskom, antinemakom nacionalizmu. Alirci su recimo nudili saradnju
saveznicima, uz obeanje da e im oni obezbediti konferenciju na kojoj bi oni izglasali
ustav svoje zemlje (Arapi itaju odluke Atlantske povelje i prava naroda na slobodu). U
Maroku se Ruzvelt lino sporazumeo sa sultanom Mohamedom V ben Jusufom (januar
1943) sa ciljem da se razvije nacionalistiki poket protiv Osovine, ali i za definisanje
poloaja prema Viijevskoj Francuskoj (proglaenje nezavisnosti). Slino je bilo i u
Tunisu gde su postojale i nemaka vojna vlast i franc.administracija, nastojanja
francuskih vlasti da smenjuju ili imenuju beja (nelegalno) u Tunisu dovode do toga da
se Arapi, u tenji za svojim dravama (posebno Maroko,Tunis) vie okreu
Amerikancima (uprkos de Golovim obeanjima o veim autonomijama i decentralizaciji
imperije, Brazavil 1941).

KRAJ FAIZMA

Saveznikom konferencijom erila i Ruzvelta u Kazablanki (januar 1943) postalo je

jasno da je najloginija posledica afrike kampanje bila invazija na Siciliju radi
kontrole aerodroma i samim tim celog Mediterana. Invazija je otpoela 10.jula 1943. U
prvom talasu (oko 600 tenkova i 14.000 vozila) na 6 taaka jugoistone obale iskrcano je
negbde oko 160.000 ljudi u prvom talasu + 750 aviona i eskadrila sa vie od 4000 aviona;
u Mesinu su 17.jula 1943.prvi uli Amerikanci. Veliku pomo u uspostavljanju
saveznike kontrole nad ostrvom pruili su italijanski (sicilijanski mahom) mafijai koji
su radili u SAD,a sada doli da zagospodare ostrvom (mafijaka vojna vlada). Od samog
poetka bilo je jasno da Italija nije spremna da ulazi rat (jo 1940) a kamoli da vodi
rat na dva fronta; postojao je unutranji pritisak na Musolinija da izae iz rata (on je iz
vlade udaljio navodno antinemake ana i Grandija). Jon Antonesku, rumunski
diktator, predloio je Musoliniju da Italija,Rumunija i Maarska zajedno izau iz
rata, a da taj proces predvodi Italija. Meutim, iako su i faistike glaveine (gerarchi)
teili da prekinu savez sa Hitlerom, raskidanje nije moglo proi bez loih posledica, a
znailo bi i sklapanje saveza na drugoj strani. Ironija je bila da su saveznici traili
potpuno odbacivanje faizma. U skladu s tim, Veliko faistiko vee izglasalo je
24.jula 1943. Grandijev predlog o izglasavanju nepoverenja Musoliniju,a narednog dana,
25.jula ga je i kralj otpustio sa poloaja predsednika vlade. Musolinija je zamenio na elu
predsednika vlade maral PJETRO BADOLJO koji je zajedno sa kraljem traio nain
da se izae iz saveza s Hitlerom a jedini izlaz da budu sa saveznicima bio je da ih ubede
da ih savladaju (to su ovi i hteli). Mnogo vremena je utroeno na neto to je ve
odlueno u Kazablanki, o bezuslovnoj predaji Italiji razgovaralo gde je najpogodnije da
se saveznici iskrcaju,pa da Italija kapitulira (bolje je to severnije) kao take
isrkcavanje spominjale su se enova, Rim, Napulj na kraju su se saveznici iskrcali u
Kalabriju, a sam akt predaje potpisan je 3.septembra, objavljen 8.septembra, a
13.oktobra je Italija objavila rat Nemakoj (poto je kralj pobegao u Brindizi).

Savezniko iskrcavanje na Italiju nije prolo bez neuspeha sluaj snaga generala
Marka Klarka u Salernu koji je morao privremeno da se povue, iako je eleo da
napreduje pre nadolazee 8.armije. Musolini je dran 10 dana na ostrvu Ponca, krajem
avgusta 1943.premeten je na Gran Saso, ali ga je 12.septembra odatle kidnapovao SS
oficir Oto Skorceni, prebacio u Nemaku,odakle je bio poslat u severnu Italiju.
Italijanski problem bio je unutranji problem eril kao konzervativni politiar nije bio
protiv Musolinija sve dok Due nije napao Francusku a Italijani su sve vie eleli da
zauvek raskrste sa faizmom. Komunistika partija u Italiji uspela je da okuplja i
koordinie sindikate, organizuje trajkove i demonstracije, dok su ilegalna tampa i
antifaistike grupe sticale sve vie snage u drutvo. Italijanski antifaisti su sebe
smatrali sledbenicima Macinija, Risorimenta kao pokreta koji treba konano da se
zavri stvaranjem demokratije i republike osnivanje antifaistikog pokreta
PRAVDA I SLOBODA od strane Karla Roselija (1929; Roseli je ubijen 1937.)
predstavljalo je leve antifaiste; desni su se ujedinili u NACIONALNU ALIJANSU
elei da zadre kralja za sebe (njihovo izbacivanje 400.000 letaka u Rimu 1931 kao
veliki uspeh). Poto je represija postala otra,a Italija se pretvorila u pravi mali rat,
avgusta 1942, na konferenciji slobodnih Italijana u Montevideu traena je demokratska
republika Italija. Saveznici su bombardovali Rim iz vazduha,ostavivi iza sebe hiljadu
rtava Italijani su se ve borili na Kefaloniji i na Jonskim ostrvima protiv Nemaca,
a do kraja 1943.regularna italijanska vojska borila se na strani anglo-amerikih snaga.

Na velikom teritoriju Italije koji je ostao pod Nemakom, svi oni antinemaki raspoloeni
(bivi vojnici,ratni zarobljenici i dr) beali su u brda; njihove grupe su sve vie rasle.
Zbog toga termin Otpor nije korien u Italiji tokom rata (prihvaen tek posle rata)
jer je to bio pokuaj preuzimanja vlasti u zemlji
(republikanci,komunisti,liberali,levokrilni rimokatolici), a bio je i osnovan njihov
zajedniki komitet Komitet nacionalnog osloboenja (CLN) a posebno su bili vani
komunisti sa brigadama Garibaldi i Partija akcije (naslednica Partije i slobode);

-na kongresu u Bariju 1944.traena je kraljeva abdikacija, a Staljin je italijanskim

komunistima koje je vodio legendarni Palmiro Toljati poruio da pitanje monarhije
ostave za kraj rata; Badoljo je ubrzo uzeo predstavnike 6 antifaistikih partija u vladu
prvi put u istoriji komunisti i socijalisti uli su u italijansku vladu. Kralj je podneo
ostavku tek 1946,a najznaajnije uporite komunista bila je severna i centralna Italija
(posebno rejon Umrbije), dok je izuzetak bila Romanja (tu su antikomunisti jaki).

-eril jeste bio za gerilu koja ratuje protiv Nemaca,ali protiv nekog ustanka koji bi
doveo do graanskog rata. Saveznici su izdano pomagali italijanskoj gerili,jer joj je bilo
nepojmljivo da se ona moe boriti bolje od regularne vojske. Partizani su u Italiji ubili
ili zarobili oko 50.000 Nemaca, a doprineli su jaanju ustanka svojim generalnim
trajkom CLN (mart 1944.na severu). Drugim reima, SAVEZNICI SU SE PLAILI
POTENCIJALNOG KOMUNISTIKOG USTANKA! pa su partizanima savetovali
da se uzdre od akcija. Uprkos zimi 1944/45, partizani su bili odluni da ne prekidaju sa
akcijama do konanog osloboenja zemlje; u enovi e se ak 9000 Nemaca predati
Italijanima. I Musolini je bio streljan 27.aprila 1945.kad je hteo da pobegne na
vajcarsku granicu (streljan sa svojom ljubavnicom Klarom Petai, poto je saznao da mu
Nemci rade iza lea). Slavni Due zavrio je obeen o mesarsku kuku.

POKUAJI ZAVERE PROTIV HITLERA

Tokom samog trajanja rata zavera protiv Hitlera bilo je puno i pre samog rata, ali tokom
njegovog trajanja daleko vie,od kojih su mnoga elela da se zavre njegovim ubistvom.
U zaverama uestvovali su pripadnici vojske (kasnije i SS), a nacistika partija bila je
privlana velikom broju nemakih oficira zato to su prezirali civilnu Vajmarsku
republiku ili im je ona smetala. Ljudi poput Vernera Frajhera fon Fria bili su problem
za Hitlera bio je to vrhovni komandant armije, Hindenburgov izbor,nepolitini sjajni
oficir. Drugim reima to je Hitler bio jasniji u pogledu da je uloga armije da osvoji
Lebensraum na istoku, to su oficiri bili skeptiniji i hladniji (mnogi od njih imali su,kao
teki konzervativci, potovanje prema Rusima iz I svetskog rata). Osim to e se
osloboditi opasnog (za Hitlera) Fria koji e biti optuen da je homoseksualac pa se na
sudu dokazati suprotno, Hitler e se osloboditi i ministra rata feldmarala Vernera fon
Blomberga razmiljajui da li na njegovo mesto da dovede Geringa. Umesto toga,
Blombergovo mesto je ukinuto zarad taba meovitih slubi (OKW) pod generalom
Kajtelom. Fria e naslediti general Valter fon Brauhi.

S obzirom da nemaka armija nije imala tradiciju vojnih udara niti je znala kako se oni
vre, Hitlerova spremnost da rizikuje sulude ratove (koje e sigurno izgubiti) i prljavi (a
ne astan) antisemitizam izazvali su gnuanje mnogih oficira. Meutim,poto su
uglavnom bili apolitini, ali i antikomunistiki nastrojeni, oni su nastavili da slue
Hitlera istovremeno ga mrzei,jer su akciju protiv voe drave smatrali tekim oblikom
izdaje (manja izdaja Landesverrat-odavanje dr.tajni; vea izdaja Hochverrat-
protiv jedne linosti).

Zavera 1938.- prva ozbiljnija vojno-civilna opozicija u nizu zavera protiv firera koju su
odluno pokuali da sprovedu general LUDVIG BEK (revnosan oficir) koji je bio u
kontaktu sa mnogim civilima (od biveg ambasadora u Rimu Ulriha fon Hasela, Karla
Gerdelera, biveg gradonaelnika Lajpciga, admirala Kanarisa i dr) sa ciljem da se, uz
logistiku podrku Velike Britanije, izvri otvoren napad na Hitlera posle ega bi ga
armijski oficiri uhapsili da je vodio zemlju u samoubilaki rat. Meutim, britanska
vlada je odbila da pomogne Bekovim zaverenicima jer 1) je verovala da nema mnogo
razlike da Bekova grupacija doe na vlast umesto Hitlerova; 2) zakljuivi da Hitler nije
toliko opasan; 3) zato zaverenici ne mogu sami da obave to;

Opozicija Hitleru uglavnom je postojala meu rasputenim sindikatima, studentima,

srednjoj klasi, kleru; dosta jaka bila je komunistika mrea pijuniranja za SSSR, koja je
unitena 1942.pomou kombinovanih izvora Gestopao, SD i dr. Opozicija je postojala i u
vioj klasi (mahom socijalisti) meu kojima su bili najpoznatiji Martin Nimeler
(protestantski svetenik,bivi pomorski oficir), grof Helmut fon Moltke (centralna
linost kruga Krajsav), Fabijan fon labendorf (konzrv.pruski pravnik u armiji),
Klaus enk fon taufenberg i Adam fon Trot zu Zolc (studirao na Oskfordu,imao jake
britanske veze posle rata fon Trot nije dobio savezniku podrku za antinacistiko
delovanje,jer su mnogi sumnjali u njega). Koliko god ta opozicija Hitleru nije bila velika,
nije bila istina ono to se govorilo u Londonu da su bile vie nemake nego
antinacistike pa im ne treba verovati. Iz predostronosti je recimo 1941.jedan od
najodlunijih antinacista general fon Vicleben smenjen.

Kako je rat odmicao, smanjio se broj oficira u armiji koji su mogli da izvedu ozbiljniju
akciju,drugim reima zavere u armiji postale su tee. Pokuaji podmiivanja starijih
komandanata (Rundteta,Guderijana i dr) nisu bili uspeni,a cilj grupe tada bio je da se
oslobode Hitlera, da otvoreno pregovaraju sa Britanijom i Francuskom i zavre rat, ali da
se Anlus i delovi ehoslovake i Poljske koji su pripojeni Nemakoj nikako ne diraju.

Rat koji pravi pukotine u NSDAP najbolji primer za to je sluaj 1) RUDOLFA

HESA (Hitlerov zamenik posle 1933, visoka linost u partiji, koji je bio
Auslanddeutscher Nemac roen van Nemake) i koji je mesermitom 110 stigao u
kotsku 10.maja 1941.sa ciljem da pridobije Veliku Britaniju za rat protiv SSSR (verovao
je u antikomunistiku i antierilovsku snagu koja e se javiti u Engleskoj) a kasnije je
uhvaen,zadran u Britaniji, a Ninbergu su ga na suenju sumnje u mentalno zdravlje
(bio je dovoljno mentalno zdrav) spasle veala. 2) sluaj HAJNRIHA HIMLERA (na
elu Vafen SS, privatne armije od 30 divizija koja se razvila is male SS
Verfugungstruppe koju je Hitler obrazovao kao vojnu a ne policijsku snagu 1935) koji je
imao nameru da izazove kontriranje Hitleru time to je video da je rat na 2 fronta
nemogu i da vodi porazu.

Britanska vlada posumnjala je u izvetaj biskupu iestera, dr Dorda Bela, u to da je u

Nemakoj postojao plan da se srui Hitler (prvo od strane SS, a da onda SS bude sruen
od armije). tavie, januara 1943.na konferenciji u Kazablanki Ruzvelt i eril su
definisali sutinu bezuslovne predaje (Italije,Nemake,Japana) izmeu ostalog i sa
ciljem da privuku do kraja na svoju stranu Staljina da ne bi sklopio separatni mir sa
Treim Rajhom,na kojem su radile Italija i Japan. Deklaracija iz Kazablanke imala je za
cilj da (indirektno) ojaa nemako suprotstavljanje Hitleru,koje se nije ugasilo.
Poslednjih meseci 1943.bilo je ak 5 pokuaja ubistva Hitlera, u koje je poznat onaj plan
marala fon Klugea kao i sluaj sa neeksplodiranom bombom u avionu kojim se Hitler
vraao iz Smolenska. Najpoznatiji sluaj atentata na Hitlera bio je onaj od 20.jula
1944.kada je laufenberg uneo bombu u aktovki u Firerovu salu za konferencije u
njegovom tabu (Istona Pruska) pa je potom odleteo za Berlin gde je samo ekao da
objavi da se preuzima nova vlast Hitler je,avaj, bio samo ranjen pa je kao posledica
dolo do pokolja,politikih progona (laufenberg i njoh 3ica su streljani).

Od 1938.do 1944.zavernici protiv Hitler traili su pomo spolja (posebno od Britanije), a

kasnije, podstaknuti oajnikim patriotizmom, delovali su bez nje i nisu uspeli. U vezi s
tim postavlja se pitanje da li su Britanci (da su hteli da im pomognu) propustili priliku da
spree rat,a potom i da ga skrate? To se jo ne moe utvrditi. 30tih godina nijedna vlada
nije se upitala da li treba poi u rat za unitenje nacizma, ve da li da se zaustavi
Hitler!!! (mislilo se na teritorijalna osvajanja). Ba zato to su bili zaverenici, oni su
mogli podravati antinacizam,ali ne i ruenje nemake drave ba ta britanska (i ne
samo britanska) odbojnost prema svim Nemcima i nije dovela do tenje saradnje sa
zaverenicima. Greka Himlera bila je u tome to je poverao da bi zapadni saveznici
prihvatili pre njega ( i njegovih 1.000.000 pripadnika Vafen SS) nego Hitlera, dok je
Gebels zaustavio elje i namere Ribentropa da sklopi mir sa Sovjetima sve je to vodilo
neizbenom porazu Nemake u ratu.

BRITANSKO DRUTVO TOKOM RATA

S obzirom na injenicu da Britanci tokom rata nisu uspeli da svojoj ekonomiji nametnu
onu ratnu, niti su mogli da se kao Rusi povuku u ogromna prostranstva i uz autokratsku
vladavinu izvuku maksimum ljudskog rada i ljudske izdrljivosti, britansko ratno
iskustvo bilo je praeno kako promenama u drutvu takio i u strukturi i izgledu vlade.
Dugo vremena posle potpisivanja Minhenskog sporazuma (1938), Britanci su na
dogaaje u Evropi gledali tromo,sporo nisu uspeli da spasu Poljsku,Finsku, Norveku
(niti da uine ita da se to sprei ili ublai), a bombardovanje Roterdama i pad Francuske
izazvali su ok. Uprkos velikim drutvenim problemima nataloenih tokom 30tih
godinam XX veka 20 miliona neuhranjenih, siromatvo, injenica da se zakon od
bogatih tumaio na jedan,od siromanih na drugi nain, socijalni lo status, nesposobnost
vlade Britanija je ipak imala zakonitost i vrstu vladu koja je kako-tako
funkcionisala sloboda i nekorumpiranost u Britaniji bili su vekovna religija.
Britansko drutvo bilo je dovoljno emancipovano da vidi da li se rat vodi poteno ili ne,
te koje zakonske stvari vlada treba da preduzme posle pada Francuske da brine o celoj
naciji, do ega je uistinu i dolo. Najvanija pitanja britanske vlade (ali i drugih
okupiranih saveznikih vlada) bila su pre svega ona materijalna: snabdevanje hranom;
2) smetaj; 3) medicinske usluge; 4) normalne nadnice i ublaavanje siromatva; 5)
pitanje ratne industrije,ratne opreme i proizvodnje oruja,novih fabrika i dr. S
jedne strane bogati slojevi drutva zahtevali su smanjene potronje,seenje
nadnice,nametanje tekih uvoznih obaveza; siromani su zahtevali da drava neto uradi
za njih. Britanskoj industriji nedostajale su sirovine (elik,guma,aluminijum), a
industrijsku proizvodnju trebalo je uiniti efikasnom, uprkos tome to je dolazilo do
greaka i pogrenih procena (pogrena procena brit.vlade kako nee doi do nestaice
uglja ili brodova).

Najvaniji planovi i potezi britanske vlade tokom rata na unutranjem planu i drutvene
promene 1939-1945:

1) STANOVNITVO
evakuacija velikog broja ljudi i pitanje prinudnog razmetanja stanovnitva;
posledice migracija stanovnitva u SAD ili Kanadu, ali i u unutranjost zemlje
(1.75 miliona ljudi premeteno vozovima i brodovima po zemlji na poetku rata);
migracije se odigravaju s gradove na sela; ostavljaju posledice najvie na decu
dovode do odvajanja od porodica samo 200.000 kolske dece sklonjeno je iz
Londona i drugih gradova na seoska podruja (ona koja nisu glavne vojne mete);
neeksplodirane bombe u Londonu (76 dana bombardovanja,poev od 7.septembra
1940), beskunici, velika oteenja i ne toliko velik broj rtava naspram procena
(15/20 rtava po toni oekivalo se da taj broj bude 50/70)
60.000 ljudi je poginulo, 80.000 teko ranjeno, 149.000 od vazdunih napada;
povean je broj nesrea, raa se napetost, rui se stub brit.drutva porodica;
britanska porodica se rui 1) preko veza suprunika; 2) kroz brigu o deci;
mnoga odvajanja desila su se tek to je brak poeo,a mnogi venani bili su mladi;
 gotovo treina ena koja se udala tokom rata bila je mlaa od 21 godine;
poveanje broja vanbranih poroaja kao kljuna posledica odvajanja;
broj odvojenih mueva od svojih ena penja se na 2.5 miliona;
broju poveanja vanbrane dece (kopilad) doprinosi poveanje broja stranaca na
slubi u Britaniji;
porast broja nelegalnih poroaja znaio je nemogunost parova da reguliu status
svog uranjeno zaetog potomstva (primer:1/7 sve dece 1945.zaeta je vanbrano);
porast maloletnike delikvencije i razvoda;
poveanje stope smrtnosti nelegalno roenih beba
dravna pomo trudnim enama kao novitet u unutranjoj politici vlada otvara
porodiljske domove
problem nemogunosti prihvatanja neudatih majki u prihvatilita;
zarad potreba u industriji (posebno avio) utvruju se granice dobi za ene koje
treba da pomognu proizvodnju (ne samo mukarci),to je otvaralo problem
poveanje enske radne snage na vie 2 miliona (polovina radi bez plate)
smanjenje poreza na usluge sa 5 na 1%;
pre kraja rata vie od 200.000 dece biva smeteno u jaslice,obdanitva koja se
grade; bez obzira na klasu i kategoriju, bile su obezbeene izvesne potrebe celom
stanovnitvu;
potreba za vie hrane znaila je promenu u eksploataciji zemlje;
vlada je pomagala sitne farmere da bi se povealo obradivo zemljite, s obzirom
da je Britanija imala manje obradivog zemljita 1939.nego 1914. ukupna
vrednost hrane e se ubrzo poveati za 30%;
osnovani su po celoj zemlji lokalni ratni poljoprivredni komiteti (hemijsko
prehranjivanje i analiza tla, distribucija maina, kako poveati prinose itd)
pitanje pravine distribucije hrane u ratnim okolnostima ogranienje na
kupovanje manjih koliina, pojava sistema TAKICA (poput bonova za
namirnice, kuponi, svaka roba vredela je odreen broj takica). za svako jelo koje
je vredelo vie od 5 ilinga trebalo se odrei kupona (sistem kako da se ogranie
oni bogati u ugostiteljstvu).
graevinska industrija radi na popravki stanova i kua (3,5 miliona radnika
angaovano), a stambeno pitanje nametalo se kao veliki problem; potrebno je
bilo opraviti pruge,aerodrome,dokove, vojne objekte;
bolnice potpadaju pod dravnu vlast usled nedostatka lekara,bolnikog
osoblja i nedovoljne opremljenosti lokalnih medicinskih ustanova, kao i onih
dobrovoljnih, iji je broj bio veliki;
masovno se oprema elezniki saobraaj,koji se (u sluaju neophodnosti
prevoza uglja) pokazao nedovoljnim 400 lokomotiva stie iz SAD
 ukupan broj ljudi koji je bio angaovan za potrebe rata bio je 10 miliona (do
1942);
uvodi se poseban budet za radnu snagu nije bilo strano miljenje da neki ljudi
sa posebnim intelektualnim ili proizvodnim sposobnostima treba na drugaiji
nain da doprinesu ratu, ako moraju da budu osloboeni vojne slube
potez ministra rata Ernesta Bevina povlaenje mladih ljudi iz vojne slube i
njihovo premetanje na rad u rudnicima (1943) mera koja je iznuena padom
proizvodnje uglja.
Nastojalo se da se odri pravina ravnotea izmeu proizvodnje za oruane snage i
proizvodnje za civilnu potronju i podizanje morala;
vlada se finansirala iz poreza i pozajmica nadnice je trebalo poveati tamo gde
je velika produktivnost + jeftina hrana + roba iroke potronje = inflacija;
posle rata bogati su (uprkos njihovom direktnom oporezivanju) se obnavljali
potroakim kreditima i sticanjem kapitala;
povean spoljni dug (brit.dugovanje SADu 21 milion dolara) SAD i Kanada
kao najvaniji britanski snabdevai i kreditori + nedolarske pomoi iz drugih
izvora (oko 4000 miliona funti)
uslovi zaduivanja u SAD za Britance bili su strogi (nijedna brit.roba ne sme da
bude izvezena); devizne dolarske rezerve Britanije ne smeju da preu 1000
miliona dolara;
posle konferencije u Breton Vudsu (i stvaranja MMF-a), uspostavila se
konvertibilnost funte;
nabavka ratna opreme od SAD bila je nametnuta Britaniji zbog nedostatka
njenih osnovnih izvora
u Britaniji je rat britansko drutvo uinio vie nacionalnom, manje imperijalnom,
vie demokratskom, manje oligarhinom ratno stanje nas je ojaalo.

Hrana i roba domainstva bili su jeftini u ratnom periodu. Snanim dranjem niskih cena
hrane,vlada je pokrivala sve robe opte potronje, a za decu su postojale i besplatne
namirnice (mleko,riblji zejtin,obroci u koli). Poto je kontrola cena snizila trokove
ivota, a nadnice nisu dirane, mnogi su finansijski bolje stajali tokom rata nego pre njega
domaa hrana je udvostruila svoju vrednost, uvoz je bio smanjen. Tako je veina ljudi
kupovala bolju robu nego pre rata,koja je,uprkos jeftinoi, morala da ima minimum
standarda korisnosti,kao to je propisala vlada.

PORAZ NEMAKE 1942-1945.

BITKA NA MORU
Najvea i najopasnija kriza koja je tokom rata pogodila Britaniju (1941-42) bila je
uvozna kriza - uvoz hrane,oruja i sirovina koji je mogao dovesti do poraza, a koji je
nastao kao posledica oskudice u brodovima koji su sluili za prevoz roba, ali i kao trupe
zarad blokade Nemake, pruanje pomoi Rusima konvijima (iz kotske idu ka
Murmansku i Arhangelsku) i zarad prebacivanja trupe (Bliski,Daleki istok i dr). U prvih 9
meseci rata Britanija je izgubila 150 teretnih brodova, a brit.brodovi morali su da plove
zaobilaznim putevima to ih je dodatno usporavalo. 1941.i naredne godine uvezeno je
oko 30 miliona tona robe (u mirnodopskim uslovima je oko 50 miliona), pa poveanje
potronje moralo mahom nadoknaditi sirovinama iz zaliha (bar polovina). Dalji pad
zaustavljen je 1943.kada je uvoz premaio potronju za 2,8 miliona tona (mahom se
uvozila doraena ili poludoraena roba). Blokada Britanije od strane Hitlera posebno
se videla kada je on osvojio zapadnu Evropu to je Britaniju liilo njenih izvora za
snabdevanje, kao i blokada Mediterana to je otealo plovidbu do Sueca i drugih
delova sveta. Postojao je i problem neutralnih brodova koji su takoe prevozili robu za
Britaniju, ali ni svi brodovi osvojenih zemalja od Hitlera nisu nuno odlazili u luke Velike
Britanije (ili zato to nije moglo ili zato to se nije elelo). Poseban problem bio je
snabdevanje u hrani (preko brodova) istonih obala Indije, Burme, Bengala gde su
Japanci uveliko napredovali.

Britanci su se nadali da e pomo u brodovima (mahom teretnih brodova,kasnije

tankera) dobiti od SAD, zaboravljajui da amerika brodogradnja u meuratnom periodu
nije mnogo napredovala (izgraena su samo 2 prekookeanska teretna broda) +
otkupljivali su (Britanci) polovne brodove irom sveta. Ruzvelt e kasnije poveati
svoju pomo time to je odobrio ameriku pratnju saveznikih brodova, i otvarajui
amerike luke za saveznike, ali je japanski napad na Perl Harbor rasprio iluzije
Britancima da e amerika pomo skorije biti poveana (Amerikanci su trebali da
nadoknade proizvodnju brodova prvo na 8 miliona tona, kasnije na 13.5 miliona
1943.godine, ne raunajui tankere i ratne brodove). Velika Britanija je tokom anglo-
amerike invazije na Severnu Afriku morala da pozajmi brodove za prevoz trupa,
teretnjake i sve tankere neophodne za operaciju. U drugoj polovini 1942.SAD su
pozajmljivale brodove Britaniji ali u skromnom obimu, u manjim koliinama pa je tako
amerika pomo Britaniji poveala nosivost njene flote sa 7,5 na 10 % (druga polovina
1942). Ukupan broj brit.teretnjaka pridruenih oruanim snagama bio je vei od
amerikih teretnjaka za istu svrhu 8,5 prema 6 miliona tona nosivosti.

OSNOVNI PROBLEM VELIKE BRITANIJE BIO JE U TOME TO NIJE BILA U

MOGUNOSTI DA IZGRADNJOM POKRIJE DOVOLJAN BROJ
POTOPLJENIH BRODOVA! - + brit.ratita su dva puta dalja od svojih baza nego
amerika, Britanci imaju duplo vie vojnika u svojim bazama nego Amerikanci, SAD
nisu morale da uvoze hranu i tolike sirovine kao Britanija.

U bitkama na moru do kljune prekretnice dolo je u zimu 1942-43.kada su podmornice

bile pobeene; valja napomenuti da su podmornice predstavljale oruje koje je
savezniku nestaicu u brodovima moglo da preokrene u poraz,jer 2/3 svih potopljenih
brodova saveznikih i flota neutralnih zemalja bilo je potopljeno je od njih. Kljuni
zapovednik nemakih podmornica, admiral Karl Denic, iao je logikom da samo
jedna vrsta oruja (u ovom sluaju podmornice,njih 300, da se ne grade veliki brodovi)
mogu dobiti rat.

Britanska Kraljevska mornarica imala je zadatak da osigura snabdevanje Britanije i da

rukovodi pomorskim bitkama,kao i da povrati strateki vane puteve na Mediteranu;
imala je dosta bojnih brodova (Ajron Djuk, + iz prvog svetskog rata: Kvin Elizabet, Rojal
Soverejn, Nelson, Rodni, + klasa bojnih brodova, 61 krstarica). Vano je napomenuti da je
britanska mornarica prvenstveno bila stvorena za teke artiljerijske bitke velikih
brodova!! a pomorske bitke u II svetskom ratu dobijali su avioni (sama Britanija je
raspolagala malim brojem izviakih aviona sa velikim radijusom, ali je ipak je i
zahvaljujui amerikoj pomoi uspela da pobedi).

ZATITA TRGOVAKIH BRODOVA obavljala se preko: 1) sistema konvoja; 2)

bliske pratnje brodovima; -kljuna greka Britanaca u prvim godinama pomorskog rata
bila je u tome to su oni pokuavali da prue jednaku panju i brodovima za unitavanje
neprijatelja, i onih koji su pratili konvoje sa robom, a da nisu uspevali da pronau
jedinstveno reenje za problem zatite trgovakih brodova (da li ih tititi sa puno
brodova ime rizikuju lake unitenje jer su uoljiviji, ili pojedinani brodovi da idu). Od
jula 1941.konvoje su pratili brodovi iz baza na Zapadnim prilazima, Islandu i
Njufaundledu i oni su ili ili na istok u Rusiju, ili do karipskog zaliva (preko Atlantika)
odatle uz obale june Amerike ka Junoj Africi i samim tim ka Egiptu,srednjem Istoku i
Rusiji. Nemake podmornice uglavnom su se grupisale radi povrinskog napada
nou (kao vid nove i nedovoljno uspene taktike),ali su britanski gubici 1941.i 1942.bili
od 4,3 miliona tona do 7,8 miliona tona (u proseku oko 1500 brodova godinje).
Protivpodmorniki komitet koji je osnovan od amerikih i brit.oficira i tehniara dao je
nareenje stratekim bombarderima da napadaju gradilita podmornicva u Nemakoj i
baza u Francuskoj. Pojavom veeg broja prateih brodova, aviona velikog radijusa i
nosaima ugroavale su podmornice i do 1944.veina njih bila je unitena.

SUKOB NA LEDENOM MORU - U ratu na Arktiku najmoniji brod bio je nemaki

Tirpic koji je u norveke vode (u Trondhajm) prebaen 1942.godine, iz Hitlerove
namere da se u vodama Arktika sprei prevoz saveznike pomoi Rusima,ali i zato to je
strahovao da e saveznici napasti Norveku. U Norvekoj su bili prebaene bojne
krstarice arnhorst, Gnajzenau, krstarica Princ Eugen i Bizmark (potopljen 1941).
Iako Tirpic nikada nije uestvovao u napadu, on je indirektno naneo teke gubitke
saveznikim brodovima u arktikim vodama ceo put do ruskih luka (eril je kao
pomo obeao Staljinu po 1 konvoj na svakih 10 dana, to je gotovo bilo nemogue
budui da je Admiralitet planirao jedan na svakih 40 dana) bio je na dometu Luftvafea, pa
je kljuno pitanje bilo ta je vanije trgovaki brodovi ili njihova pratnja (ako su vaniji
trg.brodovi, onda im je ugroena pratnja, a ukoliko je to bila pratnja, onda bi se
trg.brodovi morali u kritinim trenucima napustiti). Odlueno je da to bude pratnja. Prvi
konvoj sa Islanda zaplovio je ka SSSR-u u septembru 1941, i u poetku se nije
oseao jai pritisak Nemaca (12 konvoja stiglo je neoteeno u Arhangelsk, koji,uprkos
tome to je bio okovan ledom, Rusi su prihvatili da ga uz ledolomce dre stalno
otvorenim jer je bio blii frontu). Problema je bilo sa nedostatkom prateih brodova,
podbacivanjima Rusa da obezbede ugalj,vodu za povratak, led, vreme i dr. Konvoj je
trebalo da se rasturi ukoliko bi dolo do neke pretnje (PK 17 bio je zaustavljen, a PK 18
je krenuo tek u septembru 1942,izgubivi 17 od 40 brodova). Nije sva pomo SSSRu
ila ovuda (zapravo manje od ), glavni put iao je kroz Iran; SAD su SSSRu dale robe
u vrednosti od 11,3 milijarde dolara, a Britanija u vrednosti od 428 miliona funti (meu
tom robom i: avioni, nafta, izme, telefonski kablovi, hemikalije, odee,atori,ebadi,
hrana, lekovi, radio-oprema) Rusi su kasniej i sami usavrili tenkovsku industriju. !
Napadi na severne konvoje bile su poslednje akcije nemake podmornice!! ( u
septembru 1943.britanske mini podmornice napale su Tirpic u Trondhajmu i izbacile ga
iz akcije na 6 meseci, bie uniten tek u novembru 1944).

Zakljuak- !mora i brodovi koji su plovili po njima bili su korieni radi

obezbeivanja ili osujeivanja snabdevanja, a ne zato da bi se vodile velike bitke.
Kljuno je bilo kako prebaciti trupe preko mora a druga vana pitanja,povezana sa
bitkama na moru, bila su pitanje dostave hrane, oruja, opreme. Uprkos tome to su
Nemci poraeni 1943, oni nisu sasvim bili uniteni (prvenstveno su izgubili rat na moru
zato to su odigrali neke stvari prekasno).

Znaaj podmornica ule su u rat kao teorijski pobednici jer ih je bilo teko otkriti i
unititi, ali je,po sreu Britanaca, glavni problem podmornica bilo izranjanje injenice
to su morale kad-tad da izrone da bi napunile svoje baterije i da odravaju vezu sa
domovinom (ime su radio-emisijom otkrivale svoje poloaje), a britanski radar je u
njihovom otkrivanju imao znaajnog udela.
POBEDA SSSR-a
Hitler je u ratu protiv Sovjetskog Saveza upotrenu svoju vojnu mainu,nadajui se da e
unititi neprijateljevu sposobnost da prui otpor,te da e se narod SSSR okrenuti protiv
sopstvene vlade; raunao je da e rat zavriti za 6 meseci (due i nije smeo da traje).
Staljin je,za razliku od Hitlera, raspolagao izvorima ljudstvo,sirovina,prostor, uprkos
tome to je krajem 1941.bila osvojena treina sovjetskih industrijskih kapaciteta i to je
produktivnost bila smanjena. Uprkos tezama da nije bio spreman za rat, Staljin je na
industrijskom planu i jaanju sovjetske ekonomije doprineo dosta 11 meseci bilo je
neophodan stalni rad da bi neko dobio dvonedeljni odmor, bila je zabranjena promena
zaposlenja bez dobijene dozvole radilo se na tome da se predupredi prekomerni pad
proizvodnje drava se brinula o radnicima, osnivala je strune kole za polaznike
tehnikih nauka, odsustvovanje s posla moglo je da dovede do otputanja. Oko polovine
seljaka bilo je regrutovano za vojnu slubu (pa su zemlju obraivale ene,deca i
starci), u industriji je radilo oko 20 miliona radnika. Premetanje industrije u istone
delove Sovjetskog Saveza bio je najodluniji inilac u ruskoj pobedi u ratu (budui da se
prethodno industrija nalazila na pogrenim mestima koji su zapoeli nemakom
invazijom). INDUSTRIJALIZACIJA SSSR (prvi petogodinji plan 1928-1932)
industrijska proizvodnja bila je udvostruena, ubrzan je priliv ljudi sa sela u gradove,
stanovnitvo u gradovima se povealo, dolo je do munjevite eksploatacije rudama.
Dolazi do ulaganja u oblasti na Uralu, Sibiru, oko Kuznjecka, u zapadnom Sibiru i
centralnoj Aziji. Vremenom je SSSR postao snabdeveniji koliinama i vrstama elika,
dolo je do masovne proizvodnje oruja a za itav taj proces industrijalizacije
upotrebljavani su mahom i osuenici, politiki zatvorenici (kao radna snaga). Glavni
industrijski centri SSSR ostali su u podrujima oko Moskve,Lenjingrada, u Ukrajini,
Donskom basenu, kasnije Ural, oblast oko Kuznjecka, Kavkaz. Dolo je poetkom rata
do masovnog premetanja (s jedne strane) maina, postrojenja prema istoku (jer su
oblasti koje su osvojili Nemci doveli do gubitka sirovina poput sirovog gvoa,uglja,
aluminijuma i dr), kao i do masovnog premetanja ljudi sa istoka na zapad za rat (s
druge strane,uglavnom eleznicom). Prilagodljivost sovjetske ekonomije, strogost
autoritarne vlasti doprineli su jaanju privrede proizvodnja oruja je 1942.premaila
nivo predratne proizvodnje (rudnici Moskve stiu do 35.000 tona uglja), a naveliko se
premauje nemaka proizvodnja posebno u avionima i tenkovima (40.000 aviona,
30.000 tenkova, 150.000 artiljerijskih oruja,500.000 mitraljeza).

S obzirom da je tokom politike NEP-a trite postalo u izvesnoj meri liberalnije, jedan
deo seljaka obogatio se zahvaljujui niz dobrim etvama ali i injenicama da su slobodno
mogli da raspolau sa prinosima (mnogi od njih nisu eleli da daju svoje itarice
dravi,pa je drava bila primorana da ih uvozi), pa je Staljin poeo na kulake da gleda
kao na opasnost,a iz razloga prekida sa Britanijom, neuspenih pokuaja da se podstakne
izgraivanje komunizma u Kini, tokom Prvog petodoginjeg plana seljaci su gurnuti u
zadruge zamiljene kao metode vee proizvodnje, a zapravo su u njima bivali
izrabljivani. ivot u SSSRu tokom rata bio je ne samo uasanm nego i teko izdrljiv
(milion ljudi je umrlo od gladi), dolo je do pada potronje i smanjenja zalih
(brana,mesa, povra), a tokom samog rata dolo je do sistematskog poveanja cena
prehrambenih proizvoda. Sedmodnevna radna nedelja uspostavljena je 1940. (1
slobodan dan posle 7 radnih), radni dan je produen na 8 asova (uz mogunost na 11).
Vei deo stanovnitva iveo je van velikih gradova i bilo je teko predvideti njegove
stavove, dok su Nemci ekali da se veliki broj nezadovoljnika okrene protiv svoje vlade.
Na teritoriji koju su Nemci osvojili Staljin je mogao da naredi da civilno stanovnitvo
pobegne, ali su to bila ogromna prostranstva pa je stanovnitvu to bilo tee da uradi.

Dva osnovna roda sovjetske strategije: 1) GERILSKI OTPOR (preko partizanskih

grupa); 2) regularna sovjetska ARMIJA. Teki problemi u vezi sa snabdevanjem i
komunikacijama doveli su do toga ga osnovno znanje o partizanskom ratu (tzv.gerilski
otpor) i jak organizacioni otpor ne budu odmah usvojeni; uprkos tome, od ostataka
poraene ruske armije formirale su grupe od 300-1000 ljudi kojima je cilj bio da
nastave sa akcijama protiv Nemaca. Ono to je pojaalo mrnju prema Nemcima bili
su nehumani metodi (deportacije, unitenje 3 miliona ratnih zarobljenika, prinudni rad,
paljenja naselja,krvave odmazde) koje su oni sami koristili njih oko 250.000 vojnika
koje su drali na teritoriji SSSR-a. Partizani su bili opremljivani medicinskom
opremom, radio-stanicama, protitenkovskim topovima; veinu njih inili su seljaci,ali
i oficiri i drugi inovnici partije uglavnom ljudi od 17-35 godina. Partizanski pokret
posebno je bio uperen protiv pokuaja Nemaca da se preobrate lokalni rukovodioci
cilj je u prostranstvima Belorusije i Ukrajine sauvati prisustvo sovjetske drave
(kao da se zbog stanovnitvo istone Poljske ne bi pobunilo protiv Moskve im se ukae
prilika).

Sovjetski graani koji sarauju s Nemcima? jedan broj sovjetskih graana bio je
optuen za to posebno su stradale u istkama nacionalne manjine Tatari, Kalmeci,
eeni i dr, a 1941.formirana je Ruska narodnooslobodilaka armija (RONA) koja je
kasnije preobraena u diviziju Kaminski (1941), koja e dati doprinos u guenju
Varavskog ustanka (1944) i koja je radila za Nemce (primala je platu od njih) vie iz
mrnje prema ruskom ponaanju na okupiranoj teritoriji nego elja da slue protiv vlade
SSSR. Druga vana pronemaka organizacija,vie kao simbol, bila je Ruska
oslobodilaka armija (ROA),koja je takoe radila poluvojniki za Nemce, sa ciljem
da se potkrepi Gebelsova antiruska propaganda izazivanjem antisovjetskog raspoloenja
u SSSR. Na njenom elu stajao je A.A VLASOV zlikovac kojeg je Hitler
1944.razmiljao da postavi za efa ruske vlade u izbeglitvu i na elu svih pronemakih
ruskih formacija u njegovoj armiji (postao je 1945.zapovednik 2 divizije sa 50.000
ljudi),ali je pred kraj rata uhvaen i streljan kao izdajnik.

1942.godina Hitler ima plan da osvoji SSSR preko Krima, Staljingrada, Lenjingrada
i Kavkaza u julu te godine pao je Sevastopolj (posle 250 dana borbi, pobeda
Majntajnove 11.armije), a Luftvafe je, uprkos injenici da su Rusi imali 2-3 puta vie
aviona nego nemci, mogao da operie sa po 3000 poletanja dnevno. Nemaka grupa A
(ide na Kavkaz za naftonosna polja) morala je da se povue, a armijska grupa B dola je
do Volge.

STALJINGRADSKA BITKA (jul 1942-3.februar 1943) najkrvavija bitka ljudske

istorije u kojoj su se sukobile najisturenija armija grupe B, 6.nemaka armija (Fridrih
Paulus general) i 62.crvenoarmejska armija (heroj: Vasilij ujkov) sa
gotovo1.000.000 rtava na obe strane. U novembru je sovjetska armija uspela da
napravi kljuan prodor kroz grad koji su branili (iza njihovih poloaja bila je reka), ali
62.armija nikad nije bila potpuno odseena. Hitler nije odustao od grada,odbivi da
povue snage koje su bile poraene na levoj i desnoj strani u novembru,aljei u
Staljingrad 3.i 4.rumunsku armiju na poloaje ali su one bile poraene sve je to bio
dokaz nesporazuma izmeu nemakog taba koji je poznavao tane poloaje ruskih
snaga, i Hitlera koji je verovao da e novi tenk tigar (jo nije bio u upotrebi) i
bezobrazno Geringovo obeanje dato fireru o mogunosti isporuke Luftvafea
6.armiji od 700 tona materijala pomoi (realno je bilo moda 300, a ak ni 65 tona
jedva) Luftvafe e izgubiti u 488 aviona. Akcija Majntajna koji je preuzeo komandu
nad armijom B (armija Don) i koji je imao plan da istovremeno pancerska 4.armija i deo
6 armije izvre napad na istok i zapad, poela je 12.decembra 1942.ali bez Hitlerovog
odobrenja za dalji prodor,pa je sve bilo zaustavljeno,to su Rusi iskoristili da uskoro, uz
ogromne rtve,zauzmu grad. Tokom opsade umrlo je 70.000 Nemaca; njih 16.700 bilo
je zarobljeno u poslednjim danima (91.000 ukupno) i u toj bici koja je voena izmeu
poruenih,izgorelih i zapaljenih zgrada (uline borbe) novi ruski lovac LA 5 pokazao je
rusku lokalnu nadmo u vazduhu; Rusi su prvi put u ovoj bici pokazali materijalnu snagu
koja e savladati nemake armije.

Od 1943.Nemci su nastavili da dre izmeu polovine i 2/3 snaga Luftvafe dre na istoku,
a ruska avijacija je neprekidno rasla i bila je u mogunosti da svu svoju silu posveti
napadima na nemake armije.Pobeda kod Staljingrada i poraz nemake 6.armije ile
su u prilog Staljinove tvrdnje da se ruski patriotski rat moe dobiti. U 1943. Nemci
su uspeli da ponove osvoje Harkov, a ruske pobede jo uvek nisu bile odluujue,jer su
Nemci zadrali vei deo Donjeckog basena. Tokom te godine ruska avijacija je prvi put
mogla da poalje u borbu vie aviona nego Luftvafe to je posebno bilo vano za
injenicu da ofanziva generala Klugea (sa severa) i Majntajna (sa juga) sa 1.000.000
ljudi, 2700 nemakih tenkova ka Kursku (koji dre Rusi) nije uspela posle 10.jula,kada
je bio primoran na povlaenje. U KURSKOJ BICI (najvea tenkovska bitka rata, jul
1943) nemaka ofanziva je propala, Rusi su osvojili Orel, Harkov i proirili borbe du
celog fronta od Baltika do Crnog mora (Kijev osvojen u novembru 1943). Nemaki
tenk Tigar nije uspeo da stekne superiornost kakva se oekivala, a ruski tenkovi
Staljin, T-34, T-70 pokazali su kvalitet godinje su proizvodili 30.000 komada!

Uprkos to je bio potisnut sa Dnjepra do Dnjestra, injenice da je Lenjingrad bio

osloboen 1944, Finska sklopila primirje sa SSSR (feldmaral Manerhajm), a ruske
trupe krenule u Belorusiju, Litvaniju, istonu Prusku i severnu Poljsku u Poljskoj
su Rusi preli rusko-nemaku granicu iz 1939 (uavi u Poljsku), a zapovednik poljske
Domovinske armije Bor-Komarovski pokuao je da dela protiv Rusa bez veih uspeha.
Ukrajinska ofanziva 1943-44.marala ukova i Vasiljevskog bila je neverovatno
uspena nemaka armija zaposednuta je kod Minske,ostale se raspadaju za 3 nedelje.
Rusi prete Poljskoj (stiu do Visle 28.jula 1944) i Staljin nije eleo da pomae
varavske ustanike protiv nacista (podrala ih je logistiki britanska vlada, izmeu
ostalog i da bi ostvarila blie uticaje na irenje komunistikog sistema kojeg se plaila)
zato to nije imao nijedan razlog da veruje Poljacima eleo je da ih prikljui
Sovjetima.

VARAVSKI USTANAK (1.avg-2.okt 1944) Poljaci su osvojili pola grada,nanevi

teke gubitke nemakom garnizonu, od nekih 20.000 pobunjenika poginulo je njih
polovina, posle ega je Bor-Komarovski objavio predaju (ukupno oko 200.000 Poljaka je
stradalo) Rusi i Amerikanci pomagali su opsednute,vie Rusi,Ameri su izvrili
operaciju izbacivanja pomoi 18.septembra ali dosta bezuspeno. Nacisti su ponovo
zauzeli grad koji je u njihovim rukama ostao do 1.januara 1945 kada su Rusi uli u
poljski glavni grad, AK biva rasturen zimskom ofanzivom i Staljin zavrava posao iz
1920.kada su na istom mestu ruske snage bile zaustavljene.

RUMUNIJA posle nemakog bombardovanja Bukureta i drugih tekih dogaaja, kralj

Mihajlo otpustio je 1944.diktatora Jona Antoneskua, moravi da se pomiri s injenicom
da zapadni saveznici nee za tu zemlju nita uiniti uskoro je SSSR od nje traio da
plati obeteenje, da se bori protiv Nemake, te joj je obeano da e joj biti vraene
teritorije koje je oduzela Maarska (ali ne i Bugarska).

BUGARSKA uprkos proglaenju neutralnosti, u trenutku ulaska ruskih snaga u

Jugoslaviju, nije uspela da sprei rusku invaziju i morala je da objavi rat Nemakoj;
SLOVACI armija od 65.000 ljudi podigla je pobunu protiv Nemaca i kolaboracionista,
sa veu da se Rusi pribliavaju (poznato je da Slovaka do tada bila saveznik Nemake),
a postojao je i plan koji se izloio Staljinu da se slovaki oficiri spoje sa ruskim.

MAARSKA general Horti kao iskreni Hitlerov saveznik pokuavao je da ubedi sebe
da e firer uspeti da sauva Karpate i Transilvaniju Hitler je smenio Hortija, doveo
Salaija na poloaj regenta (Strelasti krstovi) Budimpeta se Rusima predala
12.februara generalu Malinovskom Hortijeva duga vladavina bila je okonana.

Rusko-nemake borbe pokazale su da su to najstravinije operacije ikada voene u istoriji

oveanstva posebno zbog velike koliine upotrebljenog elika i posledica
industrijskog ratovanja koja su menjala reljef i poloaj gradova i sela.

MASOVNO BOMBARDOVANJE

Zastraivanje neprijatelja i izgladnjivanje spadaju u najstarija oruja rata; vazduni

napadi bili si izuzetno vani tokom itavog rata; u poetku su Britanija i Francuska
obeale (na prigovor Ruzvelta) da e bombardovanje ograniiti samo na vojne ciljeve pod
uslovom da to rade i Nemci. Postojala je izrazita manjina (poput biskupa iestera dr
Dorda Bela) koja je smatrala da bombardovanje ne sme da ode daleko ono treba
da se ogranii samo na one objekte koji e promeniti tok rata ili bar uticati na njega (a ne
na neduno ubijanje civila, ak i u nedostatku bilo kakve meunarodne konvencije o
vazdunom ratovanju, poput bombardovanja Drezdena i dr).

-razvoj vazdune sile utie tokom rata da se razvije kola teoretiara koja smatra da
ovo novo oruje moe da radikalno doprinese ratovanju; - CILJ JE PRIMORATI
NEPRIJATELJA NA PREDAJU ak i ako njegove kopnene snage nisu pretprele
nikakav nepopravljiv poloaj na frontu;

-kljuno pitanje je da li je avijacija vrsta produene ruke kopnene vojske ili moe sama
dobiti rat najefikasniji pristalica samostalnog delovanje preciznog avionskog
bombardovanja bio je maral Hju Trenard (RAF koji prvi koristi teke naoruane
etvoromotorne bombardere poput stirlinga,halifaksa i manestera,lankastera koji
treba da zamene dvomotorne velingtone, vitlije i hampdene); 1) akcije treba izvoditi
nou; 2) dnevno bombardovanje treba da se obavlja drugaije (dnevno
bombardovanje e se pokazati kao neuspeno); prihvaen je prvi plan (iz prostog razloga
to je Britancima avijacija bila najneophodnija) pa su dvomotorni bombarderi
(zamenie ih kasnije bolji etvoromotorni) nou slati u napade na kontinent;
-uloga britanske Komande bombarderske avijacije ima za cilj da dokae, uz
nabavku tekih bombardera, da je mogue da avijacija znaajno doprinese ratu. Ser
Artur Haris (maral Komande, njen ef) smatrao je da se treba pristupiti bombardovanju
irih podruja. Prvi borbeni zadaci lankastera bili su lako branjeni grad Libek, zatim
Rostok (u pitanju su bili eksperimentalni napadi), Keln. Vremenom je Komanda poela
da upotrebljava tragae,koji su pre bombardera ili u izvidnicu i uz pomo radara H-2
S pronalazili daleko bolje prave mete napada.

-jedan od glavnih ciljeva Komande bio je industrijska zona Rurske oblasti,koja je bila
vrhunski branjena (1942/43.posebno su napadani Esen i Diseldorf),a stizalo se i do
Berlina i Hamburga; novi model aviona moskito znaajno je doprineo uspenosti
britanskih bombardera, iji su gubici narasli na vie od 5% napadakih snaga, ali se na
Berlin uspelo baciti 2000 kila teke bombe. Najee bombardovanje Berlin je
preiveo u zimu 1943, dok je Hamburg napadan tokom 9 dana u julu i avgustu 1942.
(smrt najmanje 50.000 ljudi), ali su uprkos uspesima, Britancima morali da smanje
aktivnosti i nisu smeli da dozvole gubitak 12,5% avioba u napadu na Ninberg (1944).

-prvi ameriki napad na Nemaku izveden je 14.avgusta 1942; glavno ameriko orue
bio je etvoromotorni B 17 letea tvrava Amerikanci su zagovarali precizno
bombardovanje fabrike u kojima se proizvode nemaki lovci, u emu su veliki
doprinos, pored B 17 pruili i MUSTANGI (P 51) poseban avion opremljen boljim
rezervoarima a da ne izgubi puno na brzini;

-uprkos tome to je Nemaka proizvodnja elika i uglja bila ogromna, te to je zapoela

rat sa dvostruko vie mainskog alata, Hitler nemaku ekonomiju nije pripremao za dugi
rat, a industrija elika zavisila je od uvoza ruda gvoa i boksita, a Nemaka nije imala
do te mere centralizovanu administraciju na utrb interesa lokalnih monika. Nemaka
radna snaga poela je da se smanjuje (bila je krajem rata umanjena za etvrtinu),
uprkos Hitlerovim nastojanjima da povea svoje koliine oruja,radnu snagu (deportacije
prinudni rad: 4-6 miliona radnika ukupno u Nemakoj sredinom rata) i oruane
snage; problem je bila i vea zaposlenost od prirodnog prirataja stanovnitva;

-temelje preorijentacije nemake industrije zapoeo je Fric Tot kojeg je 1942.nasledio

Albert per (ministar naoruanja i ratne proizvodnje) koji je verovao u centralizovanu
kapitalistiku kontrolu sa akcentom na vodee ind.koncerne; uspeo je da udvostrui
ratnu proizvodnju 1943. problem sa nemakom avijaciom (koja je zajedno sa
povezivanjem eleznike,drumske i vodene komunikacije bila klju u odbrani nemake
ratne mainerije od vazdunih napada) bio je i u tome to Hitler nije planirao dugi rat,pa i
nije eleo proizvodnju novih modela jer je verovao da e se sve okonati brzo.
Savezniko bombardovanje 1943.ubrzalo je proces efikasnosti avio industrije. Uveana je
72asovna radna nedelja sa poveanim plata, sagradile su se fabrike pod zemljom i
obezbedila bolja odbrana starijim fabrikama,pa je tako per mogao da parira do
1943.saveznikoj bombarderskoj inicijativi. Komanda borbene avijacija bacila je
1944.vie bombi na nemaku nego prethodne dve godine. To je bio okida za smanjivanje
zaliha, pad koliine goriva, a nemaka protivavionska zatita postala je zanemarljiva
(poseban sluaj je Drezden februar 1945). Nemakoj nije nikad nedostajao ugalj, ali
su tete od saveznikog bombardovanja ugrozile njegov prevoz (ugalj je inio 80%
nemake proizvodnje) koji je stizao iz Rura,koji su saveznici izolovali guenje
nemake eline industrije.

NEMAKA PROPAGANDA svojevrsno delo feldmarala na duhovnom frontu dr

Jozefa GEBELSA, kao pokuaj nacistike vlasti da utie da ljudi menjaju ili ne menjaju
svoje stavove, ali da ih indoktrinira; Gebelsov uspeh nije bio univerzalan. Gebels nije
mogao da Nemce navede da ele rat, ali je stvorio kod njih jaku elju da se potrude i
bio je u mogunosti da tokom rata taj oseaj neguju kao i reenost da izdre. Klju
njegovog uspeha leao je u tome to je OTKRIO GRANICU DO KOJE MOE DA
UTIE NA LJUDE koji mahom nisu eleli da mu veruju (i celom nacizmu).Popunio je
svoje ministarstvo univerzitetski obrazovanim ljudima, nastojei da maksimalno iskoristi
javne dogaaje sportske priredbe, pogrebe, festivale, (Olimpijske igre 1943), filmska
industrija (potpuno nacionalizovana 1943). Uniformnost i jednoumlje bili su nametnuti,
broj novina u Nemakoj smanjen je sa 4700 na 1000 izdanja, nastoji se da se svi
drutveni dogaaji i ratno stanje prikau u sferi linih konflikata i sukoba dobra i zla.
Gebels nije umanjivao surovosti rata; tvrdio je da Hitler poseduje informacije o
potencijalnom ruskom napadu,ali nije toliko debilan bio poput firera da ve na samom
poetku ratnih deavanja objavi da je rat dobijen. Pred kraja rata zapoeo je
antidefetistiku kampanju i mada nije mogao da sprei opadanje nemakog
raspoloenja, uspeo je da sprei da se ono okrene protiv vlade. Neke stvari je
preutkivao,neprekidno je nastojao da dokae da o kapitulaciji nema ni govora pred
kraja rata ukinuo je javnu zabavu, kole,univerzitete, uveo obavezno zapoljavanje za
ene iznad 50 godina i stvarao lanu sliku da nije sve beznadeno.

-Bombardovanje kao metod borbe nije dobilo rat, ali ga je u izvesnoj meri skratilo jer
je odvratilo nemaku avijaciju od ofanzive (primoravi je na odbranu Rajne), a nemaku
radnu snagu vezalo za rad na opravkama i rekonstrukcijama); i bombardovanje irih
podruja i ono precizno ubrzalo je savezniku pobedu; samo avijacija naoruana
atomskim orujem moe naterati na predaju neku vojsku koja jo nije poraena na
bojnom polju ali tokom II svetskog rata nije postojala,i zato i avijacija nije dobila rat,ali
ga je znaajno skratila i ubrzala.

ZAPADNI FRONTOVI

Amerike i britanske armije stupile su na tlo Evrope u Italiji septembra 1943, a u

Francuskoj juna 1944.godine. U Italiji, nemakim frontom tzv.Linijom Gustav (zapad-
istok du reka Gariljano,Rapido i Sangro) zapovedao je nemaki komandant Keselring;
na tu liniju udarile su Klarkova 5.amerika armija i Montgomerijeva 8.armija
(zamenjena generaom Oliverom Lizom) (sa istone strane).

-savezniko januarsko iskrcavanje u Anciju nije uspelo,ali saveznike nije odbacilo, a u

svetlu tih dogaaja bilo je i bombardovanje grada Monte Kasina (i manastira u njemu)
od strane novozelandskih i indijskih trupa,kao i francuskih snaga generala uena
(verovalo se da je manastir nemaki tab,Nemci uporno tvrdili da nije) Monte Kasino
biva osvojen 17.maja, Rim 4.juna 1944, a vrhovni zapovednik 5.i 8.armije, general
Harold Aleksander morao je da odvoji (po nagovoru Amerikanaca) trupe za udar preko
Rone (operacija ANVIL) a ne za dalji napad na Gotsku liniju iza koje se povukao
Keselring; operacija Anvil pokazae se pogrenom i nepotrebnom Overlordu.

SAVEZNIKA ISKRCAVANJA saveznika preinvaziona razmatranja gde se

iskrcati: 1) NORMANDIJA (dui put preko Lamana, ali nalaze se dalje od nemake
avijacije,a tu je nemaka odbrana slabija Romel a kasnije i Hitler veruju da e tu doi
do invazije i pojaava odbranu na plaama); 2) KALE (krai put preko kanala, ali luke u
Kentu nisu podesne za vee brodove i koncentraciju vojske, sa nemake strane u
iskrcavanja kod Kalea veruju fon Runtet i OKW)

Romel vs Runtet Rundtet je smatrao da se iskrcavanje ne moe spreiti, nego da im

se dogodi,da treba izvesti munjevit protivnapad; Romel je smatrao da se invazija moe
spreiti miniranjem obala i ala,pre nego to se pree vitalnih 100 metara. Hitler je iao u
prilog Romelu (postavljen na elu grupe armija od Holandije do Bretanje),a Rundtet je
na poetku imao na raspolaganju 60 divizija (43 drao Romel).

-jo na konferenciji u Kazablanki saveznici su razvili metod invazije; smiljani su lani

napadi, sistem izgraivanja vetakih luka i dr glavni zapovednici bili su Dvajt
Ajzenhauer (vrhovni komandant), ser Artur Teder (zamenik), Valter Badel Smit
(naelnik taba), Bertram Remeji (viceadmiral), Bernard Montgomeri, Omar
N.Bredli i Majls Dempsi (kao komandanti 2 invazione armije). 1.500.000 Amerikanaca
prevezeno je prekop Atlantika sa hranom i opremom i smeteno u junu Englesku.
-iskrcavanje je poelo 6.juna preko padobranaca koji su preko aviona uspeli da se
spuste iza plaa (20.000 iz vazduha, 70.000 sa mora) 65 kilometara od istone osnove
poluostrva Kotanten, a Romelove snage pokazale su se nevine da spree invaziju; grad
erbur osvojen 26.juna 1944. Kao vrhovni zapovednik kopnenih snaga u severnoj
Francuskoj, Montgomeri je planirao da se sukobi sa Nemcima tako to e da uputi
Amerikance zdesna prema jugu od osnove Kotantena da bi doli Nemcima iza lea, koje
su ih odmah napali Kanaani i Britanci zauzeti su gradovi Falez, Arantan a
komandant Kluge (novopostavljeni od Hitlera) bio je otputen. Sredinom avgusta
snage generala Patona opkolile su Pariz (bile su na Seni)

-PARISKA POBUNA lano primirje izmeu Hitlera i pripadnika otpora u gradu ubrzo
je naputeno, a komunisti u gradu eleli su da se to pre (pre dolaska saveznikih armija)
uspostavi kontrola nad gradom; u skladu s tim, de Gol je izdao zapovest da se
2.francuska armija ana Leklerka poalje napred koji je uao u grad 24.avgusta
1944.kada se general Ditrih fon Holtic predao Francuzima (a ne saveznikoj komandi).

-u drugoj polovini 1944.dolo je do privremenog konsolidovanja nemakih snaga, a

osnovna Ajzenhaurova briga bila je kako da snabdeva brzo pokretljive armije;
Montgomeri ga je ubeivao da ne uri nikud jer zalihe nee izdrati (Ajzenhauer je eleo
da se rat okona pre kraja 1944). Krajem avgusta Montgomeri je zauzeo Amijen,
Brisel, Antverpen i tada je ugovoreno da Britanci i Kanaani (uz padobranske
prethodnice koje bi zauzele niz vodenih mostova) idu na Holandiju da se zauzme linija
Arnhem Nijmvegen Ajndhoven, a da Amerikanci idu na Mec, Nansi, Dion, Lion
svi treba,kroz tu dvojnu operaciju, da srue nemaku ZIGFRIDOVU LINIJU (od
vajcarske do Holandije,na Rajni). Arnhemska operacija uspeno je okpnana tek
aprila 1945.

-poslednja velika nemaka ofanziva u ratu izvedena je 16.decembra 1944.od Meca do

Antverpena bitka u Ardenima bie amerika pobeda pod britanskim
zapovednikom (Nemci nisu napredovali mnogo), najznanije ameriko uporite postae
grad Bastonj u iju okolinu je okolinu Ajzenhauer morao da prebaci dobar deo Patonovih
snaga iz Alzasa,sa juga. Na jugu je de Gol insistirao da se Strazbur brani (de Golova
nareenje generalu de Latru).

RASPADANJE

Hitler vie nije imao goriva pa su njegovi vojnici imali stalno nareenje da istau gorivo
iz oteenih tenkova. Pokazalo se da Luftvafe nikada nije imao priliku da baci super-
bombe koje su njegove neprijatelji bacali na nemake gradove (ni pojava nemakih
mlaznih lovaca Me 262, Me 163 nije puno doprinela). Unitenje Luftvafea je ubrzano
krizom obuke,nedostatkom goriva i slomom obavetajnih slubi, a Nemaka nije uspela
da stvori atomsku bombu. Meutim,pred kraj rata, poslednji pokuaj jaanja nemake
odbrane predstavlja stvaranje fau oruja

FAU oruja 3 vrste oruja 1) fau 1 (mlazni avion bez pilota,dug 7.5 metara, bojeva
glava od jedne tone, 680 litara niskooktanskog goriva); 2) fau 2 (raketa koja dostie
brzinu od 5700 kolimoetara na as,uz domet 350 km,nemogue da se presretne, leti
brzinom veom od zvuka, Antverpen se posebno bombarduje ovim); 3) fau 3
(dalekometni top, sa 25 cevi, od kojih je svaka dugaka 125 metara sa ciljem da ispaljuje
na London po jednu granatu na svakih 12 sekundi). Sedite proizvodnje fau oruja bilo
je u Penemindeu na Baltiku koji je od saveznika bombardovan avgusta 1943. Fau
oruje je uspelo da nanese poraze Britancima juno od Temze, po Londonu (od letee
sre mnogi gube vid, oteene kui i dr). Fau oruje bilo je poslednje Hitlerovo
ofanzvino sredstvo, a u oktobru 1944.stvorio je novu snagu Volkstrum domovinsku
garu za krajnju nudu pod komandom Himlera.

-1.maja 1945.zakljuena je predaja svih nemakih snaga u Italiji od armijskih i

vazduhoplovnih zapovednika koji su postupili po svom nahoenju;

-Rusi su preli Vislu, opkolili nemake snage u Istonoj Pruskoj, pregazili Pomeraniju i
lesku do Odre, osvojivi Budimpetu; dolo je do bombardovanja Drezdena iz
pogreno procenjeneog saveznikog plana da e nemake oklopne pancer-divzije iz
Maarske ka Nemakoj proi kroz taj grad.

-ideja o podeli Nemake na 3 zone (britansku,ameriku i rusku, te da Berlin ostane u

ruskoj zoni) javlja se na konferenciji u Teheranu Rusi zadovoljni s tim da dobiju 40%
Nemake i njen glavni grad; Montgomerijeve i Bredlijeve trupe prele su Rajnu u
martu 1945, na jugu je nastavljala da ide ameriko-francuska grupa pod Doversom; prvi
ruski vazduni napad na Berlin odigrali su se 28.marta.

Pitanje demarkacione linije (i potencijalnih susreta ruske i amerike vojske) je bilo

jako vano, jer Staljin nije dozvolio Ajzenhaueru da prvi doe do Praga; grad e
9.maja zauzeti trupe marala Konjeva iz Saksonije

-RUSKO UNITAVANJE NEMAKE 1)Konstantin Rokosovski (severni front,

Varava-Gdanjsk), 2) Georgij Konstantinovi ukov centralni front, ide ka Berlinu
(koji e u jednom momentu, iz Staljinove naredbe da se Berlin ne zauzima tako rano,jer
bilo je jasno da e pasti, uputiti u Pomeraniju) 3) maral Konjev.
Zato osvajati rano Berlin (nekih mesec i po dana ranije dok zapadni saveznici jo rovare
na Rajni) i time uticati na potencijalno stvaranje antiruskog saveza (jer SSSR je ionako
bio najdominantniji faktor pobede). Ve 22.aprila Rusi su se borili na ulicama Berlina;
Hitler, unezveren,venavi se sa Evom Braun, naimenovao je Denica za predsednika
drave a Gebelsa za kancelara; 2.maja admiral Vilhelm Frideburg ponudio je uslov e za
predaju koju je Montgomeri odbio; faktina predaja obavljena je u Ajzehaurovom tabu u
Remsu, a formalna ratifikacija u Berlinu, u ruskom ratnom tabu, 9.maja 1945.

KLJUNE POSLEDICE II SVETSKOG RATA

meunarodno pravno definisanje 3 osnovne kategorija zloina 1) krenje ratnih

prava i obiaja,ratni zloini (ubijanje ratnih zarobljenika,deportacije, odbijanje
milosti); 2) zloini protiv ovenosti (sistematsko ubijanje nevinih); 3) zloini
protiv mira (pripremanje i voenje agresivnog rata,u suprotnosti sa me.pravom)

definisanje pravnog kanjavanja ratnih zloina kao jedan od kljunih ratnih ciljeva i
uspostavljanje Meunarodnog vojnog suda Ninberki proces (1945-1946) kao i
voenje sudskih procesa protiv saradnika okupatora (jedino Rusi nisu vodili procese
u skladu sa Zapovesti 4 sile);

voenje krivinog postupka protiv nacista ali i potreba da se Nirnberki proces

ne ogranii samo na nacistike voe, ve i da se utvrdi odgovornost svih kojih su
zloupotrebili mo,nezavisno od partijske pripadnosti (naunici,lekari,industrijalci i
dr) 12 od 22 biva osueno na smrt, 4 na vremenske kazne, 3 na doivotni zatvor;
Bormanu sueno in absentia, Gering je izvrio samoubistvo;
 da li se priroda prava zasniva na zakonu ili pravo proizilazi iz nekih drugih izvora
koji mogu vredeti i bez formalnog ozakonjenja (da li je sud u Ninbergu bio
pristrasan? bar do vremena dok se ne usvoje osnovni meunarodni propisi koji bi
inili meunarodno pravo)

uticaj pobednikih elemenata u Meunarodnom vojnom tribunalu doprinosi

razmatranju injenice da taj tribunal,pored sve nepristrasnosti koju je gajio, ipak
predstavljao sud pobednika;

stvaranje UN-a i Povelje o meunarodnom krivinom pravu - ratni zloini su

kanjivi;

unitenje komunikacija,fabrika,sela,stambenih objekata,gradova, ljudstva

najvea rtva bio je SSSR (20 miliona mrtvih), Nemci (oko 5 miliona), Japanci (2
miliona), Britanaca (oko 500.000), Francuzi (oko 500.000), Italijani (410.000), +
injenica da je Holandija imala najvei broj mrtvih meu civilima (ne ukljuujui
Nemaku), Jevreji (6 miliona), vojni gubici Jugoslavije (400.000), Maarske,
Poljske,Rumunije SMRT 50 MILIONA LJUDI.

Estonija,Litvanija,Letonija, ehoslovaka, Rumunija, Avganistan ili pripojeni

SSSRu ili pod njegovim uticajem; cilj je uspostaviti sovjetski sistem gde god se
moglo aneksija nije bila nuna radi ove namere (ionako je SSSR ogroman)

podela Nemake koja nee vie egzistirati kao nezavisna jedinica u smislu
politike strukture koja bi imala mo; kasnija podela na Zapadnu i Istonu;

pojava HLADNOG RATA sukoba izmeu liberalne demokratije (SAD) i

komunizma (SSSR) kao i nastanak TREEG SVETA (mahom oni
dekolonijalizovani, potreba da se udrue da ne bi potpali ni pod iji uticaj)

nametanje SAD kao prve super sile sveta (koja je ula u rat kao nacija koja nije
bila prinuena da ratuje,pa su joj bili neophodni ratni ciljevi) rapidno poveanje
amerike namenske industrije; drutveno-ekonomske posledice ratne mainerije
koje se oseaju i u samoj Americi (poinje prosperitet Juga) i jaanje uloge
drave tokom rata poveanje poreza na prihode, poreza na viak profita,
definisanje cena i dr.- Ruzveltove ratne mere