ATELJE

212
U o - ^ o ^ w i^ i

Cr,lV\ w ^ ^ _ V - V - Co -

M 0 2 0 d P
PREMLADI ZA PEDESETE
Too Young fo r Fifties
5 0 godina P ozorita Atelje S I S

po ideji Ljubomira - Mucija Drakia

priredili:

Svetozar Cvetkovi
Gordana Gonci
Jasna Novakov
Jelena Mijovi

I DEO

Urednici: Svetozar Cvetkovi, Gordana Gonci, Jelena Mijovi

Izbor fotografija: Marija Jevti, Svetozar Cvetkovi, Gordana Gonci
Lektor: Biljana Bogojevi

II DEO - 50 SEZONA ATELJEA 212

Istorijsku grau istraile i priredile: Jasna Novakov i Jasmina Alibegovi

Kompjuterska obrada baze podataka: Andrej Bratua
Kompjuterska priprema baze podataka: Mladen Vujovi
Izbor fotografija: Svetozar Cvetkovi, Jasna Novakov i Marija Jevti
Obrada evidencije o zaposlenima: Mladen Vujovi i Biljana Vulovi
Lektura i korektura: Jasmina Alibegovi i Jasna Novakov

Fotografije: Aleksandar Ani, Branko Beli, Anelo Boac, Bogdan

Bradvarovi, Branko Brandajs, Petar Crnobori, Svetozar Cvetkovi, Vukan
iri, Vladimir Dobrii, Duan orevi, Branislav Jei, Miroslav Krsti,
Zoran Krljanin, Vukica Mikaa, Zoran Miler, Veroljub Miloevi, Danica
Mitrainovi, Branislav Nikoli, Branko Obradovi, Bratimir Pani, Aleksandar
Pei, Jovan Preskar, eljko Sinobad, Miodrag Stoi, Velisav Tomovi,
ivota Vui, foto-arhiva Ateljea 212 i privatne kolekcije

Konsultant pri izradi monografije: prof. Ognjenka Milievi

Izvrna realizacija: Biljana Vulovi

Total design -AXIS studio, Beograd (art dire ktor - Vesna Milanovi)

tampa -KIVI design, Beograd

Izdava:

Pozorite Atelje 212, Beograd, 2006.

Svetogorska 21
www.atelje212.co.yu
Za izdavaa:

Svetozar Cvetkovi

tira: 2.000 kom.

r i'em tildi za pedesete
r~ot) ifon u if (for fifties
 1. Premladi za pedesete - Svetozar Cvetkovi 6

KAKO JE SVE POELO? --------

2. Tople pedesete - Pavle Ugrinov - 12

3. Prvi koraci Ateljea 212 - Marija Crnobori - 40
4. Atelje - Muharem Pervi - 48

UPRAVNICI-----------------------------------------------

5. ivot i delo -jedno - Milutin oli 54

6. Jedan dan sa Bojanom Stupicom - Ljubomir Draki - 59
7. Skica za portret - Ognjenka Milievi - 68
3. Intervju jo traje - Boro Krivokapi - 73
9. V.D. uspomene - Dejan avi - 92
10. Mojih 45 godina sa Ateljeom - Ljubomir Draki (zabeleila R. Stankovi) 94
11. Pozorite moje mladosti - Neboja Bradi--------------------------------- 103
12. Deset - Svetozar C vetko vi --------------------------------------------- 106

PISCI --------------------------------------------------------------

13. Atelje 212 kao teatar domae drame -Slobodan Seleni -------------------- 1 12
14. Domaa avangarda -Aleksandar P o p o vi -------------------------------- 1 16
15. Pisac tamnog vilajeta - Egon S a v in -------------------------------------- 1 17
16. Glasovi mojih umrlih prijatelja - Dragoslav M ihajlovi----------------------- 1 19
17. Blagorodni cinik - Vladeta Jankovi ------------------------------------- 121
18. Mihiz - Bogdan T irn a ni ------------------------------------------------ 123
19. Mihiz - Ljubia-Baja B a i ---------------------------------------------- 126
20. Maratonci meu zvezdama - Duan Kovaevi ---------------------------- 128
21. Dramaturzi - Ivana D im i----------------------------------------------- 131
22. Novi a nai pisci - Svetozar Cvetkovi ----------------------------------- 134

REDITELJI-------------------------------------------------------

23. Reija na scenama Ateljea 212 - Ognjenka M ilievi------------------------ 138

24. Zoran Ratkovi - Ivana D im i ------------------------------------------- 1 52

B ITEF..............................................................................................

25. Atelje i BITEF -Jovan irilov ------------------------------------------- 1 56

4
5 0 godina

GLUMCI - SEANJA ------------------------------------------

26. VLADA POPOVI - Ruica Soki --------------------------------------- 160

27. MIRINI MUSKETARI - Petar Kralj ---------------------------------------- 162
28. NEDA SPASOJEVI - Predrag B a j eti ----------------------------------- 166
29. NEDA SPASOJEVI - seanje - Ognjenka M ilievi-----------------------167
30. TUNI KOMIAR I VEDRI TRAGIAR ZORAN RADMILOVI-Jovan irilov ---- 168
31. ZORAN - Ljubia-Baja B a i ------------------------------------------- 178
32. TRADICIJA I INDIVIDUALNI TALENAT - Vladeta Jankovi ------------------- 179
33. OSAM ULOGA DANILA STOJKOVIA -Jovan H risti ----------------------- 182
34. GOSPODIN M. BUTKOVI - Ljubia-Baja Bai---------------------------- 184
35. MILUTIN BUTKOVI, TAKO NAI -Zoran Ratkovi ---------------------- 186
36. MAJA UKOVI - Ognjenka Milievi ----------------------------------- 190
37. TETKA RUMENKA - Milan-Caci M ihailovi---------------------------------194
38. MIODRAG ANDRI -Zoran Ratkovi------------------------------------- 195
39. OPROTAJ OD MIODRAGA ANDRIA - Milan-Caci M ih a ilo vi --------------- 197
40. IGRAICA NA ICI - Helmut e fe r----- --------- -------- ---- 198
41. BARDOLF - Ljubia-Baja Bai ----------------------------------------- 200
42. LJUBIA BAI - MEDENI KOLAI - Milan-Caci M ih a ilo vi --------------- 202
43. MARINA KOLJUBAJEV - Milan-Caci M ihailovi ----------------------------- 206
44. OLGA POZNATOV - Mira Banjac----------------------------------------- 207

IZA K U LIS A ---------------------------------------------- ---------

45. Nekad bilo sad se spominjalo - Dejan a vi ------------------------------- 210

46. Osvrt na scenografiju u Ateljeu 212 - Olga M ilanovi----------------------- 220
47. Poslednjih 25 g o d in a -------------------------------------------------- 223
48. Mala nona muzika - Ljubomir D ra ki ----------------------------------- 226
49. O kui i ljudima - Radivoje Dinulovi ------------------------------------- 228
50. Likovna umetnost u Ateljeu 212-Irina S uboti ----------------------------- 232
51. Oni iza - Ljubia-Baja Bai--------------------------------------------- 246
52. U bifeu Ateljea 212 I - Ljubia-Baja B a i --------------------------------- 248
53. U bifeu Ateljea 212 II - Ljubia-Baja Bai -------------------------------- 252

GLUMCI ---------------------------------------------------------

54. GLUMCI - BIOGRAFIJE ------------------------------------------------ 256

PEDESET SEZONA ATELJEA 212 ----------------------------

55. Predstave Ateljea 212 od 1956. do 2 0 0 6 .-------------------------------- 296

56. S kraenice---------------------------------------------------------- 664
57. Gde smo sve gostovali------------------------------------------------- 668
58. Sve nae p rem ije re--------------------------------------------------- 669
59. Ko je sve radio i ko sve radi u Ateljeu 2 1 2 -------------------------------- 678
60. Index / index fotografija------------------------------------------------ 684

5
 5 0 godina

PREMLADI ZA PEDESETE
S v e to z a r C vetkovi

Pria koja sledi nije samo naa, a mi jesmo samo

jedan njen deo.
Nad nama blista sazvee njenih uesnika i samo
nai pogledi mogu dosei njihovu visinu i ne-
dostinost. Rukom se zvezdama ne moemo prib
liiti, stoga koristimo misli i rei. Napisao sam neko
liko, moda previe rei, da ih lutajui po mraku tas
tature svog kompjutera prenesem ovde kao uvod
jedne velike prie koja za sobom ima pedeset godi
na. Prie o Ateljeu 212. Prie o pozoritu. Bio sam
romantian, misli su mi otplovile u nepoznato. Odri
em se takvog uvoda! Postajem racionalan. Brojim,
navodim, slaem imena, utiske, ljude, hladan sam i
umeren, kau mi ak zarobljen, mada objektivan, ne
liim na sebe kakvog me poznaju. Pokuavam da
ukljuim sve, a zaboravljam mnoge. Odustajem. A
ne smem.
Da prespavam, a sna nemam, budim se i ostajem
budan, traei prave rei koje mi ne dolaze. Mislim
samo emocije. Mali sam, siuan pred velikom pri
om. Nadamnom se nadvija znaajnih pedeset go
dina istorije velike umetnosti pozorita Atelje 212, i tradicionalno, odobravano a zabranjivano, okant-
toliko velikih da od mene trae da odustanem od no, bezobzirno, kritino, popularno a kvalitetno, ni
svojih suznih rei, emotivnih diskursa, romantinih kad prosto a jednostavno, postizano uz muke i
uspomena, da se ponitim, svedem svoju slobodu zadovoljstvo, uvek duhovito, lekovito...
na razumnu meru i uputim vas, koji ovo itate i nas,
koji smo u ovome uestvovali, u retrospekciju do Takvog ga pamtimo, takvog ga prenosimo onima
gaaja koji je izmenio nae ivote. Stvaranje i ivot; koji dolaze, priama to ih prepriavamo, retkim be-
prolost, sadanjost ali i budunost; uspesi ali i lekama, snimcima iz oskudnih arhiva.
212

padovi; ljudi, umetnici, tehnika; ljudi Pozorita Atelje Roeno u zabranu a da ne bi bilo zabranjeno, Pozo-
212 . rite Atelje 212 je u sedamdesetim godinama svoju
ATELJE

avangardnost dokazivalo na sceni i preko nje znat

Kada sam pre gotovo trideset godina nesigurnim no uticalo na kulturni ivot Beograda, ali i ne samo
korakom strahopotovanja ulazio u zgradu Pozo na njega, istovremeno, gotovo nesvesno, otvarajui
rita Atelje 212 da kao student prve godine glume mogunost generacijama mladih da obogate smi
godina

na FDU podignem besplatne ulaznice za pre sao svog postojanja. Samo raanje BITEF- a u krilu
poruenu nam predstavu, bili su to Mroekovi Ateljea 212 bilo je peat potvrde vizionarstva, slo
Emigranti, naravno da se seam, teko da sam i u bode i energije koju je ovaj prostor tada nezadrivo
50

najlepim snovima mogao zamisliti sebe kao isijavao.

sveara pedesetogodinjice pozorita koje je tako
znaajno obeleilo drugu polovinu XX veka ne
samo umetnikog ivota u nas.
Atelje je bio: duh novog vremena, sloboda u izrazu,
borba za novo a dotad nedostupno, avangardno ali
U devedesetim, naizgled osloboeni stega partijske
cenzure iz vremena jednoumlja, Ljubomir Draki,
upravnik i reditelj, sledbenik ideja osnivaa Mire
Trailovi, Radoa Novakovia i Bojana Stupice bori
se da ouva umetniki nivo i integritet kue, glu-

B

maca, reditelja ali i vernost ateljeovske publike kao
bitne karakteristike duha i senzibiliteta ove kue.
lako je za svog dvadesetogodinjeg mandata sig
urnom rukom vodila Atelje i osiguravala mu dobru
plovidbu, odve esto i neopravdano osporavana
do uvreda, priznatija u svetu no kod nas, grubo
pomerena u penziju sa mesta upravnika, Mira
Trailovi u tim godinama predveerja svih naih
nevolja, biva nostalgino prizivana u javnosti a sve
ee i bolnije u samoj kui, vremenom i sve do da
nas, kao nenadoknadiv gubitak, istinski tvorac zlat
nog perioda Ateljea 212. Uistinu, ona je to i bila.
Kako se od stare slave moe preiveti ali ne i iveti,
uprava pozorita se smelo odluuje da u vremenu
poetka raspada nae zemlje izvri rekonstrukciju
pozorita i postavi temelje novoj, ambicioznijoj,
modernom tehnolokom vremenu prikladnijoj umet-
nikoj kui.
Novi prostor, oblikovan na temeljima starog, koji je
projektovao Bojan Stupica, inovativnim idejama
oplemenjuju arhitekte prof. dr Ranko Radovi i prof,
dr Radivoje Dinulovi. Novoizgraena zgrada daje
dragoceni impuls ansamblu koji je gotovo pet godi
na bio prinuen da u svojstvu podstanara koristi
scene drugih teatara kada domaini na kratko na
puste svoj dom. U to doba najvii domet postiu
predstave koje svojom iskrenou i emocijom
pronalaze put do novog gledaoca, ne pokuavajui
da mu se dodvore starom slavom. italac e i sam
u pregledu svih produkcija iz tog perioda otkriti
nove naslove, pored starih i nova, dotad nepoznata
imena, pre svega reditelja koji nastavljaju, ali ee
tek zapoinju svoj umetniki put upravo na sceni
Ateljea 212.
Ova monografija, poluvekovno svedoanstvo o
Ateljeu 212, nee zaboraviti entuzijazam onih koji
su ostavili tragove svojih oseanja na sceni, onih
koji su svojim ivotom zaduili nae trajanje. Cica
Perovi, Vlada Popovi, Slobodan Aligrudi, Zoran
Radmilovi, Milutin Butkovi, Neda Spasojevi, Baja
Bai, Branko Vujovi, Gordana Kosanovi, Tako
Nai, Maja ukovi, Miodrag Andri, Zoran sceni doi do impozantnog spiska velikih majstora
Ratkovi, Danilo-Bata Stojkovi, Marina Koljubajev,
su pozorini idoli itave generacije ne samo
gledalaca ve i nas koji smo se zahvaljujui nekima
od njih otisnuli u svet mate i opipljive iluzije na
sceni. Dakako znaajan prostor dugujemo presud
noj odluci o stvaranju novog teatra ve pomenutom
triju Trailovi-Stupica-Novakovi kao i naslednicima
Ljubomiru Drakiu i reditelju Zoranu Ratkoviu, te
vizionaru slobodne ateljeovske dramaturgije Bori-
ATELJE 2 1 2
slavu Mihajloviu Mihizu. Dug je spisak onih koji
nominalno nisu nikad voeni kao lanovi ovog po
zorita a u njemu su se uvek oseali kao kod kue.
Ljuba Tadi je verovatno nosilac tog niza imena kao
neko ko je uestvovao u danima osnivanja Ateljea i
jednoj od prvih prevratnikih predstava da bi se
potkraj svoga ivota na istoj sceni oprostio sa nama
u uzbudljivoj i velianstvenoj interpretaciji Kralja
Lira. Za njim slede i Dragutin Dobrianin, Bata Pas-
kaljevi, Mihajlo Viktorovi, Ljiljana Krsti, Desa
Dugali, Branko Plea, Viktor Stari, Stevo igon,
Olga Spiridonovi, Petar Banievi... Ova monogra
fija na ovom mestu ne zaboravlja ni one koji traju a
koji su uskoili u neizvesnost raanja ovog teatra,
da bi i danas sauvali duh jedne divne ideje za
poete na minijaturnoj sceni Borbine biblioteke.
Bilo da zaigraju ili nas samo podare svojim pris
ustvom, iz njih zrai sloboda koja budi zaboravljene
emocije, raa smeh i suze, melanholiju i radost.
Njihova imena otvorie stranice jo neispisane knji
ge:
ore Jelisi, Marija Crnobori, Dua Stojiljkovi,
Mira Stupica, Petar Kralj, Renata Ulmanski, Mira
Banjac, Bora Todorovi, Svetlana Bojkovi, Rade
Markovi, Olivera Markovi, Tanja Beljakova, Petar
Boovi, Ruica Soki, Vesna Peanac, Vera uki,
Jelisaveta Sabli, Dejan avi, Mira Pei-Armenuli,
Branka Petri, Milena Dravi, edomir Petrovi,
Paja Mini, Bekim Fehmiu, Mia Janketi, Predrag
Tasovac, Boro Stjepanovi...
Ne zaboravljamo ni Borku Pavievi, naravno, ni
Jovana irilova, Milu Stanojevi-Bajford, Ivanu Di-
mi, Milosava Marinovia, Miu Petrovia, sve nae
dramaturge. Ponosimo se injenicom da je u perio
du 1965/67. kao dramaturg saradnik pod ovim kro
vom bio Danilo Ki.
PEDESETE
Pozorite ine glumci, ali i ne samo glumci. U svojih
pet decenija postojanja veliki majstori scenske
umetnosti svojim najboljim delima bitno su uticali
na umetnost roenu na naoj sceni. italac e pot
PREMLADI ZA
punim uvidom u sve izvedene predstave na naoj
scenografije, kostima i muzike koji su neka od svo
jih najboljih dela realizovali upravo u sklopu produk
cija ovog pozorita. Segmentom koji u okviru ovog
izdanja posveujemo reiji na sceni Ateljea 212
moe se u nijansama sagledati profil rediteljskog
izraza i predstava koje karakterie specifinost koja
nas izdvaja. Najzad, ali svakako ne na poslednjem,
pre na prvom mestu, autori - pisci. Oni iju re
plasiramo, izgovaramo na sceni, oni koje prvi put
7
 5 0 godina
izvodimo i koji postaju na zatitni znak. Domai i
strani. Domai, koji buntovno razaraju konvenciju i
strani koji se u zemlji gotovo po pravilu prvi put
izvode na naoj sceni. Ne zaboravljamo nikoga od
njih.
Ali ne zaboravljamo ni majstore svoga zanata, ljude
iz tehnike pozorita koji su iza kulisa iz sebi zna
nih motiva davali ivot za ivot onih koji su na
sceni. uro Sanader, prefinjeni majstor zvuka i
svakog uma koji je inio najbolje delove naih
predstava, neunitivi entuzijasta Petar Stojkovi -
Pera Struja osvetljavao je bitefovske predstave sa
vremenog telverka u starom Ateljeu a sve kao da
raspolae najsavremenijom kompjuterskom tehni
kom, njegov naslednik Boban Lazin, majstori pozor
nice Kvik, Coka, dekorater Cvija, rekviziter Vlada
Picek, elektriar Mile Pile. Dug je spisak onih koji su
ugradili sebe pod svojim nadimcima u scenu
Pozorita Atelje 212, u najlepe, najuspenije a
nekad i najduhovitije trenutke koje smo doivljavali
na probama, predstavama ili gostovanjima pozo
rita. Svoje majstorstvo u dobroj meri preneli su i na
sadanju tehniku pozorita koju jedinstveno gotovo
od samog poetka vodi, danas na neki nain i
poasno, Zivojin Vladulovi. Kako zaboraviti nes
vakidanju portvovanost organizaciono produk-
cione ekipe nekadanjeg Ateljea na elu sa Lilom
Altman, koju u stopu prate Nela Sasik, Olga Pozna-
tov, Pavica Gertner, Milan muki, Brana Ivkovi,
Zdenka Hrgovi, Beka Vuo, Nada Gajer zakljuno
sa nenadmanom Zorom Kolakovi na portirnici
nekadanjeg Ateljea. Sa alou prihvatamo inje
nicu da jedan broj danas ne moe biti sa nama, pa
ak i mladi a prerano otili kao to je jedinstveni
212
glavni organizator pozorita, na dojueranji
vrhunski saradnik Goran lli. Dugujemo im svima
ATELJE
vie od obine zahvalnosti.
Osamdesetih i devedesetih Atelje 212 je donekle
promenio osnivaki umetniko-prevratniki profil
ezdesetih i u velikoj meri zabavljaki profil sedam
godina
desetih, ali je dosegao serioznost izraza upravo u
vremenu inflacije, pre svega duhovnih vrednosti, i
uspeo da sauva ono najhitnije, duh i nain igre na
50
svojoj sceni, jedinstven i nedokuiv mnogim znaaj
nim teatrima koje poznajemo.
Da bih izbegao subjektivan sud o vremenu u kome
sam bio i jesam upravnik Ateljea 212, ponudiu i
njenice koje najbolje govore o delima koja smo pre-
duzimali, naporima da ih ostvarimo i uspesima koje
B
smo postizali, ponekad vremenu uprkos! No kreni
mo ipak hronoloki, putem koji su trasirali nai osni
vai. A neka vas pria o 10 poslednjih godina do
pedesete saeka na strani 106.
Zakljuujui ovaj uvod u monografiju koja je pred
vama elim da uputim ni malo kurtoaznu zahvalno
st itavom autorskom timu koji je predvoen Ljubo-
mirom Drakiem pre est godine krenuo u pusto
lovinu prikupljanja materijala i oblikovanja ove
monografije. Zahvaljujem svim autorima tekstova,
intervjua, savetnicima, kritiarima... Verujem da ete
i sami umeti da ocenite koliinu i znaaj informacija
koje su obraene i unete u ovu knjigu. Trudili smo
se da reju ili slikom ne zaboravimo nikog ko je svoj
trag ostavio u Pozoritu Atelje 212.
Stranice koje slede posveujemo onima koji su bili,
za one koji e doi...
Gorinu koja nam je donela bore i istanjila nerve os
tavljamo zaboravu.
Danas, posle pedeset godina, u izmenjenim dru
tvenim i politikim okolnostima, u doslovno izmenje-
noj dravi u kojoj ivimo, suoavamo se sa prome-
nama koje e ubrzo postati neizbene. Organiza
cioni model pozorita u nas je zastareo i neodriv,
bolja saradnja s publikom nuna, specijalizovana
obuka tehnikog ansambla imperativ, a koproduk-
cioni modeli za velike i skupe ansambl predstave
zahtevaju studioznu pripremu. Samo od nas zavisi
hoemo li i nadalje biti spremni da prihvatimo iza
zove pred nama kao ansu za bolju budunost zas
novanu na prolosti kojom se moemo ponositi.
Vizionarstvo esto potope problemi svakodnevice,
a kad iz njih isplivate to je tek toliko da duboko
udahnete i nastavite da izmeu dva problema raz
miljate o budunosti.
estitam i zahvaljujem se svima, zaposlenima u po
zoritu, lanovima ansambla, onima koji to nisu ali
se tako oseaju, svima koji su veliki deo sebe pok
lonili naoj kui, publici, onima koji nas poseuju u
Svetogorskoj ali i onima koji nas rado gledaju kako
u zemlji tako i u inostranstvu na svim scenama gde
smo se do sada predstavili.
Udahnite duboko.
Sa ponosom predstavljamo naih pet decenija. ^
2006

KAKO JE
SVE

POELO?
 TOPLE PEDESETE
Pavle Ugninov
Spremanje Godoa 1 9 5 3 .
Posle vie meseci itanja, proveravanja, oklevanja,
najzad je doao as odluke: hoe li se Godo spre
mati ili ne. Sve je bilo ostalo na upravniku Dinu-
loviu; trebalo je samo da kae: da ili ne. lako je bio
prvi reditelj pozorita na Crvenom krstu, on je is
tovremeno bio i upravnik, i ta njegova slubena du
nost meala se sa njegovim umetnikim sklonosti
ma. Tekoa se, meutim, sastojala u tome, to
ovde nije bila vana njegova sklonost, ve njego
va procena. Procena vrednosti i znaenja koma
da. Ovoga puta sam vie no prethodnih verovao da
e mi konanu odluku najzad saoptiti.
to se pak mojih linih stremljenja (kao predlagaa
komada) ticalo, ona ba nisu bila svima jasna, i to je
uistinu bio razlog koji je najvie izazivao podozre-
nje; reklo bi se ak vie no sam komad, koji
uostalom takoe nije bio odvie jasan, pa stoga i ne
ba odvie privlaan. (Jasan, naravno, u pogledu
poruke!) Ali ta moguna opasnost -opasnost neeg
novog, nepoznatog, neuobiajenog, pa samim tim i
donekle razornog -nije toliko brinula Dinulovia, ko
liko neto sasvim drugo: ta e na sve to rei ide
olozi, oni zvanini i oni nezvanini (olieni i u kriti
ci), i to neposredno poto je jedan komad (Bal lopo
va od 2ana Anuja), u tom istom pozoritu, bio skinut
sa repertoara zbog idejnog zastranjenja
Zatekao sam ga udubljenog u itanje novina.
Njegova ogromna glava, sa ekinjastom kosom,
mesnatim nosom i punim usnama, bila je nadneta
nad rairenu Borbu, u stvari nad jedan lanak
tampan kurzivom, uokviren u prvom stupcu, vaan
dakle sam po sebi, a pogotovo to ga je potpisao
Milovan ilas, glavni partijski ideolog, ija je partij
ska knjiica nosila broj 4, to je podrazumevalo re-
dosled u hijerarhiji vlasti.
Bio je to ve drugi ili trei lanak u itavom nizu koji
je nameravao da objavi u Borbi, na istu temu, u
kojima je podvrgavao kritici neke norme nae soci
jalistike prakse, pre svega sve vee osamostalje
nje birokratije, predlaui istovremeno nove norme i
novu praksu. Otvarao je probleme, bez sumnje pos
tojee, i nudio ishodita; slobodnija, liberalnija,
kako se govorilo.
ita li ti ove idine lanke, upita me uzbueno,
podiui glavu, oigledno nameran da odmah za-
podenemo razgovor o njima, kako bi, po svoj prilici,
ponovo zgodno izbegao onaj drugi razgovor zbog
koga me je sam pozvao. Razgovor o Godou.
Ne, odgovorim, ne da bih ga spreio u njegovoj
potajnoj nameri, ve da bih prikrio sopstvenu
nameru da ih uopte i ne proitam. Jo nisam sti
gao!
Pogleda me zaueno svojim uto-zelenim oima.
To apsolutno mora proitati! uzvikne, gotovo me
prekorevajui, jer se odbijanje itanja takvih lana
ka izjednaavalo sa svetogrem.
Kada se samo setim njegovih lanaka o Staljinu...,
primetim hrabro, pokuavajui da razgovor obojim
vedrinom. Najzad, i drugih...
To je bilo ranije! odmahne rukom i pogleda me oz
biljno. Sada je sasvim drukiji! Kritian, slobodan!
A to nama u naem teatru, odgovara!
Na teatar zavisi od nas samih, primetim ustro,
izazvan tim uvek istim idolopoklonstvom pred ide
olozima, pred vlau... Tim neprestanim meanjem
umetnike i upravnike due...
To ti samo tako u svojoj naivnoj, zanesenoj glavici
zamilja! podsmehne mi se. Najmanje zavisi od
nas... Misli da bismo igrali ovaj ameriki repertoar
da situacija nije malo otkravila?...
Pa onda, s te strane, nema prepreka ni za Godoa,
primetim, nestrpljiv da preemo na ono zbog ega
sam doao.
Polako, mladiu!, uzvikne, odmeravajui me. Nije
mu se ba sviala moja nestrpljivost", znao sam; ali
ni to to je ve i sam bio, izdaleka, na mojoj strani...

Zauti, valjda da me zauzda, da se malo poigra sa
mnom, a moda i da sve ponovo odloi... A onda se
iznenada, lenjo i patetino, uhvati obema akama
za glavu... Jao, puca mi glava! zavapi razvueno.
Opet ta proklata glavobolja! - i bespomono
podigne jednu ruku, dok je drugom ve eprkao po
fioci, traei lek, neko sredstvo protiv glavobolje i
loeg raspoloenja, koji su se uvek javljali u
nelagodnim trenucima odluke...
Bila je to zapravo njegova uvena glavobolja! U
stvari, obina mala lukavost, koja je u razliitim
situacijama uzimala razliite oblike, a ova sa
glavoboljom, bila je jedna od blaih i iskrenijih.
Nikad se, meutim, nije moglo imati u potpunosti
poverenje u njega, i njegove odluke, njegova ree-
nja. Bio je ponekad i prevrtljiv, kao i svi dugogodi
nji pozorini poslenici.
Molim te, ne budi ti zapoveeno, donesi mi au
vode! zamoli me, skoro oajan to u fioci ne moe
da pronae aspirin. Po elu su mu ve izbijale
grake znoja...
Tekst drame ekajui Godoa od Semjuela Beketa,
koji je bio odtampan u najnovijoj svesci pozo-
rinog asopisa Avant-scne, dobio sam od pes-
nika Duana Matia. U foto-prilogu istoga broja bile
su otisnute i dve sliice sa predstave grupe Roea
Blena iz Pariza, koja je komad izvela u enevi, pred
skupom evropskih intelektualaca, meu kojima je
bio i Mati. Bio je to dobar potez Blena, jer je pred
stava ostavila utisak i izazvala ivu i protivrenu
raspravu, u svakom sluaju prola daleko bolje
nego na nedavnoj premijeri u Parizu.
Na premijeri u Parizu, stvar je zapravo propala,
napomenuo mi je Mati. Ne znai da e propasti i u
Beogradu. Mislim da mi komad moemo ak i bolje
da osetimo, ma koliko to izgledalo udno...
Njegovi paradoksi su bili uveni; ali oni nikad nisu
bili bez osnova. Neoekivano je davao prednost
neemu - kao sada Beogradu nad Parizom - to u
prvi mah ni po emu ne bi moglo imati prednost.
Mati je, izmeu ostalog, mislio na komad Na dnu
Maksima Gorkog, koji je jo pre rata meu po-
I
zorinom publikom Beograda uivao znatan ugled.
Re je o dva kloara, primetio je. 0 ljudima sa
dna, kao u Gorkog.
Jedan se ak zove - Vladimir! uoio sam, prelis
tavajui komad. Je li i to u vezi?
A TELJE 212
Svakako. Vladim ir ima rusku duu; on se jo
neemu nada...
Kako je komad primio skup intelektualaca u
enevi?
Pa, zna, svi oni imaju izvesne predrasude. Jedni
su ,levi, drugi ,desni. Levima smeta pesimizam a
desnima - skandal! (Za ,desne je komad -skandal!)
A Beket je, u stvari, istinit... I to na dirljiv nain... To je
ono to pieni... Uzmi, pogledaj, vredi probati!
Ti krai ili dui susreti i razgovori sa Matiem trajali
su ve nekoliko godina, jo od naeg prvog vienja
1949. godine na prijemnom ispitu za Akademiju, ka
da je bio predsednik ispitne komisije. U njegov stan,
u Vojvode Dobrnjca, doao sam prvi put da bih mu
pokazao pesme koje sam u to vreme pisao, i koje
su se razlikovale (po mome sudu) od pesama to
su se u tom asu objavljivale. Bio sam iznenaen
Matievim stanom, koji mi je izgledao veoma skro
man, skoro tur, iako su pojedini komadi nametaja
i neki predmeti bili starinski, lepi, izuzetni. U svakom
sluaju, Mati je tada iveo dosta skueno, samo u
jednom delu tog inae poveeg stana, dok su u dru
gom iveli njegovi roaci. Vrata desno iz velikog za
jednikog predsoblja vodila su u sobu u kojoj je pri
mao posete. Uostalom, nije voleo da se vidi vie no
to je sam eleo da pokae. U tom pogledu, ja
nisam bio ni naroito radoznao. Jo nisam imao jas
nu predstavu o druenju s njim.
Poto je komad bio preveden, niko od najvanijih
ljudi pozorita na Crvenom krstu nije bio njime
oduevljen. Razlozi su bili raznoliki, ali mrtenje je
bilo zajedniko, lako je pre toga izvedeno nekoliko
smelih pothvata, pred ovim komadom se najednom
zastalo. ak se ni Soja Jovanovi, najradikalniji red-
itelj pozorita i pokrovitelj nas mladih, nije uzdrala
da izrazi neku vrstu negodovanja. Po meni, nije
iskljueno da su u pitanju dva homoseksualca!,
primetila je s njoj svojstvenim humorom, imajui u
vidu dvojicu glavnih junaka komada, Vladimira i
Estragona. Pa moda su to nekada i bili, pokuao
sam da je razumem, budui da su dugo bili zajed
no, jo od svojih mladikih dana. U komadu se
seaju davnih berbi groa u Arijeu. Meutim, iz
Sojine opaske je progovorila jedna isto domaa -
predrasuda! Teilo me je samo to to je posredi bio
samo njen prvi utisak. Osim toga: njena opaska je
bila usputna i nebitna. Za razliku od Dinulovia i
drugih koji su otprve skrenuli panju na - pesimi
zam.
5 0 godina
Po njima, re je tu bila o nepoverenju u humanizam,
to jest u samoga - oveka, drugi po redu teak greh
u naem novom drutvu, odmah iza nepoverenja
u - socijalizam i narodnu vlast. Ali nekim zaobilaz
nim putevima to je ipak ugroavalo ideologiju, i bilo
samim tim ve - ideologija. Jer nepoverenje u
oveka, u ivot, kako se patetino uzvikivalo,
znailo je i nepoverenje u to da ga bilo koja ide
ologija moe uiniti boljim. A upravo je jedna ide
ologija (komunistika) zapela iz sve snage da do
kae suprotno. Ideologija kojoj smo, uostalom, svi
pripadali. Ne moemo u ivotu misliti i zagovarati
jedno, a u pozoritu suprotno od toga, ula se
odasvud ta ogoljena formula. Sem, dabome, uko
liko odriemo da je u komadu re o - neverici u
oveka i smisao ivota. A o emu je onda re?!
Kljuni dokaz da je posredi beznae bio je taj to
se u komadu, na kraju svakog ina, pojavljuje jedan
Deko, koji kae da e gospodin Godo sutra si
gurno doi!, iako on ve odavno ne dolazi i jasno je
da ni sutra nee doi.
CAMVEA BEKET
M e K a jy h ii Fo A o a
Jedan od programa Godoa
Meutim, prema Matievoj prii, taj Deko je u reiji
Roe Blena izgledao kao - Aneo. Bio je plav,
prozraan, sa velikom kutravom kosom. To je, dak
le, mogao biti i jedan ist glas koji donosi Nadu, bez
obzira na celokupnu ironinost sutuacije (i asoci
jacije na samoga Boga). Blenovo reenje je bilo di
vno i bez sumnje u duhu komada.
Stvar je za svaki sluaj ostavljena da se jo malo
krka i kuva u Umetnikom veu.
U meuvremenu sam pridobio Soju. Posle
ponovnog paljivog itanja, komad joj se inio neo
bian, apsolutno poetian. I, tavie, izgledao joj je
kao pesma u prozi, u dijalogu. Takvim se i meni
inio; i sam sam oseao izvesnu m e t r i k u u
Beketovom dijalogu, tim njegovim kratkim replika
ma, a to su kasnije i glumci osetili, pa ponekad toj
metrici i sami podlegali, podreujui joj scenski
govor...
Vratio sam se u Dinulovievu kancelariju sa aom
vode; u meuvremenu on je uspeo da pronae as
pirin. Dve pilule su mu leale na stolu. Izgledalo je s
te strane sve u redu...
Dokle u ja da mirim nau neslogu?!, iznenada
zavapi, srdit na sebe, na svoju posredniku ulogu, u
neslonom Umetnikom veu. Kao da je i on ez-
nuo za samostalnou, za svojim sopstvenim milje
njem. Bilo mu je, kanda, dosta ujednaavanja. A
umesto toga, drugi su ga stavljali na muke; ukoliko
sve to prenemaganje nije bilo samo njegova nova
lukavost. Pritiskao je akom elo.
Podrao sam Soju; nisam se sloio sa Minjom!
poveri mi. Tako je stvar p r o l a ! Zasada! eleo je
da mi naglasi uas borbe (miljenja) i veliinu svoje
uloge. Bio je skoro patetian. Kao pravi pozorini
muenik. Usput je gutao pilule i dumanski masirao
vratne ile.
Radite, dakle, pa emo videti! zakljui i otpusti me.
Uzviknuo sam od radosti; dolo mi je bilo da ga
izljubim. Uzdrao sam se, pouen drugim primeri-
ma.
Ali komad oigledno nikog sem nas nekolicine nije
zadovoljavao; to se nije moglo tek tako prevideti. Pa
ak ni one za koje je bio pesma u prozi. Odnosili
su se prema njemu kao prema neeljenoj prinovi.
Nekoliko ranije povuenih smelih poteza obaveziva
lo ih je (prema publici) da u istom smeru nastave.
Ali, inilo im se da je ovaj komad otiao predaleko:
da se od njih sada trai previe. Ipak, znali su, da bi

bilo moda jo gore po njiih same ako odustanu.
Doveli bi u sumnju i svoje prethodne odluke i uspe-
he. Nije se smelo dozvoliti da ceo prethodni reper-
toarski i umetniki pomak izgleda kao puka
sluajnost. Sve je, naprotiv, trebalo da izgleda kao p
okret. Najzad, sve dok komad ne doe do gener
alne probe n i k o g a i n i na t a n e obavezu
je. A tada emo -videti.
Naravno, vi ete probe odravati u svom slobod
nom vremenu. Ne moemo da vas udenemo u re
dovan raspored proba, jer smo preoptereeni. Nai
ete ve negde slobodan budak , doviknuo mi je
upravnik, preklapajui Borbu; prelazei tobo ve
na druge poslove; i znajui da ne govori celu istinu;
i da ponovo pravi ogradu...
Dobili smo, dakle, dozvolu da Godoa spremamo;
komad, meutim, nije bio uvrten u redovan reper
toar; bio je samo stvar pokuaja jedne grupe
glumaca, takorei privatan eksperiment, koji nikoga
ne obavezuje, ili pak njih same, tu grupu, ako je ba
zapela. Sve ograde su bile dobro postavljene, a sve
posledice su padale na nas, koji se nismo zadovo
ljavali postojeim.
Rei -Samo vi radite, pa emo videti! - bile su u
stvari pravo licemerstvo. S jedne strane su nam to
bo irom otvarali vrata, da bi nam u isto vreme za
jedniki okrenuli lea.
Ipak, sada smo vie no u poetku bili sigurni da je
stvar iskljuivo u naim rukama. To je u nama budi
lo uzbuenje, volju i snove.
Tema tog sastanka evropskih intelektualaca u
enevi, rekao mi je Mati, kada sam ga posetio
posle sastanka sa upravnikom, bila je - .zebnja
naeg vremena, strah i oajanje koje lebdi nad
Evropom. Beket je naao dramsku ilustraciju tog
nemira kontinenta. Ali i meu nama, koji smo bili
prisutni na tom sastanku, vladalo je tiho stanje
oajanja. Posle Blenove predstave, reakcije su do
due bile razliite, kao to sam ti rekao. Neki su
protestvovali to u komadu nema Nade, to nema
Luke, kao u Na dnu Gorkog. Ali to je ipak jedan
dananji, evropski Na dnu; a Deko na kraju koma
da je ipak Nada.
I dalje, ne zastajui, pomalo zamuckujui, traei
tanu re.
ATELJE 21 2
Zna, pred takvim jednim piscem kao to je Beket,
pokuavati klasirati ga levo, ili desno, to je vrlo ose-
tljivo.
Ono to ja znam o Beketu, ono to sam uo, uveri-
lo me je da taj jednostavni i skromni ovek ne moe
po svojoj prirodi biti nikakav cinik, ve da iza scena
i slika koje doarava i istina koje saoptava, ma ko
liko one na prvi pogled bile crne, stoji jedno
saoseanje koje je beskrajno veliko, ba prema tim
linostima koje je tako strano, uasno prikazao...
Ali taj uas nije u njemu, pa ak ni u njima, nego u
situacijama u kojima se ti ljudi nalaze. I u kojima se
svi nalazimo...
I najzad:
To sve t r e p e r i ..."
Ova slika, ovaj izraz, da Beketovo delo - treperi,
odjednom mi je vie pribliilo i vie razjasnilo to de
lo, nego bilo koje drugo objanjenje do koga sam
doao ili koje sam uo. Uinilo mi ga je prisnim,
nekako linim, mojim. Nastanilo se u mom srcu...
(...)
PROBE GODOA 1
Dvojica skitnica, Vladimir i Estragon, ekaju gospo
dina Godoa, kraj jednog drveta, u pustom i
movarnom predelu, u nadi da e ih zaposliti na
svome imanju, i da e tako najzad nai topli leaj na
slami; ali umesto gospodina Godoa, stie jedan
Deak i saoptava im da gospodin Godo nee doi
veeras, ve sutra uvee nasigurno.
Dok ekaju gospodina Godoa, utucavaju vreme
zabavljajui se na razliite naine. To lii na cirkus;
na cirkuske take klovnova.
U jednom trenutku pojavljuje se Poco, gazda imanja
na kome se nalaze, koji na uzdi vodi svoga ostare-
log slugu Likija, na vaar u Sen Sover, da ga tamo
proda jer je odsluio. Meusobno se krae vreme
nadmudruju; ali to nije prijatna zabava. Poco gnjavi,
a Liki je dosadan. Onda odlaze.
Stie Deko; pada no; sutradan se ponavlja isto.
To je ukratko sadraj drame ekajui Godoa.
U prvom trenutku, stvar nam je izgledala vrlo
zagonetna. Ali nije nam tekoe toliko zadavalo
neposredno znaenje teksta, koliko je sam anr ko
mada izgledao zagonetan. Od tog razreenja zavisi
lo je, inilo nam se, uspeno tumaenje dela.
U stvari, kolebanja oko anra komada - kolebanja
sa kojima smo se u poetku svakodnevno suoa-
5 0 godina
vali, i to takorei od replike do replike -otkrivala su
iznad svega duboki smisao p r o m e n a koje su se
deavale u teatru. Bile su to istinske, bitne tekoe.
Promene smo oseali najvie mi mladi (bili smo isti
na i njihovi nosioci), ali i neki nai stariji drugovi, oni
najnemirniji, a najmanje nai kritiari i estetiari.
To nije bilo nita neobino. Tradicija nam je bila re
alistika, i to preteno komediografska, najee -
vedrohumorna. Sa Nuiem je uglavnom sve ilo
lako, poto bismo mu prethodno oduzeli satirinost,
ali ve pri spremanju Sterijinih komedija iskrsavali
su problemi, razliita tumaenja, isti promaaji.
Posle osloboenja nita se zapravo nije igralo to
nije bilo strogo realistiko, najee lako razumljivo,
popularno (u osnovi dakle neumetniko), ali ne
samo zato da bi se teatar pribliio novoj publici,
masama, ve i to je to bila osnovna pozorina es
tetika. Najednom je zacarila opta ozbiljnost,
podobro zainjena patetikom. Deavalo se ak da
na sceni imamo komediju, ili pak satiru, a da se u
publici niko ne nasmeje. I zato je valjda bilo gotovo
neminovno -na sramotu kulturne sredine -da se po
javi tekst Pravo na smeh Elija Fincija. Njegov zahtev
je bio da se javni ivot, a posebno pozornica, koliko-
toliko oslobode pritiska ratne i revolucionarne, u
stvari primitivne ozbiljnosti i neumetnikih upro-
avanja.
Meutim, smeh proistekao iz apsurda kod nas je
jednostavno bio nerazumljiv. Zato to je kod nas ap
surd bio nezamisliv. Nije naprosto postojao; bio je
jednostavno ukinut. U naoj palanci sve je moralo
imati granice. Godo je sa svojim humorom, razarao
zapravo samu -sredinu. U drutvu koje se zaklinjalo
u novo, a ono je u izvesnim ravnima takvo i bilo,
neto to je bilo odista novo, nailazilo je na ne
savladive prepreke. Na prepreke zaostale svesti.
(Mada se stalno govorilo o naprednoj svesti.) U
stvari, mi smo bili sukobljeni sa duboko ukorenje-
nim mentalitetom, iji je moral bio dvolian. Jednim
delom je pokrivao novo, a drugim, snanim, ono
staro, protiv ega je tobo ustao, imajui samo
povrnu predstavu tog novog. Za nas, pak, to je
bio veliki izazov, koji nas je uveliko podsticao.
S druge strane, istini za volju, Beketov tekst je bio
teko shvatljiv ak i naim najbliim prijateljima, pa i
saradnicima komada, naprosto zato to nisu bili
navikli na takav pristup stvarima. Na taj pogled bez
predrasuda, pogled u dubinu, koji otkriva pod
reenost ljudske egzistencije. Mi u ansamblu smo
imali prednost samo utoliko to smo bili lieni stra
ha od nepoznatog, tog osnovnog straha svake
uaurene sredine. Pokuavali smo, na naim
mukotrpnim probama, da se to preciznije
naviknemo na taj pogled bez predrasuda: na tu
Beketovu otvorenost i neumoljivost, koja nije preza-
la ni pred im. Da, neumoljivost. Jer upravo je ta
neumoljivost bila ono to je mnoge pogaalo i
vrealo, nespremne da se i za asak nau u po
dreenom poloaju. Zato to je ta neumoljivost
mirisala na istinu koja se duboko skriva. Tek kada
smo se suoili s tim problemom, mogli smo da sh
vatimo koliki smo napor, svi zajedno, morali da
nainimo, da bismo doli do tih osnovnih objanje
nja, do tog osnovnog razumevanja, znajui pri tom
da nam ona krajnja znaenja ponovo izmiu i da su
ona zapravo nesaznajna bez saradnje sa gleda
litem, kao to smo i mi u ansamblu morali biti, i bili
smo, jedni za druge -ogledala, u isto vreme kritiari
i pobornici. Jer ni mi nismo bili oni to su apsurd
znali i poznavali, ve samo oni koji su imali sklonost
u sebi da ga shvate i onu tananu icu koja bi za-
treperila uvek kada bismo napipali puni smisao
stvari. U meusobnom sporenju i dopunjavanju,
napredovali smo iz dana u dan. Bilo je to uistinu jed
no ogromno preobraenje za nas kada smo najzad
razumeli tu beskrajnu sprdnju koju oglaava
Beketov apsurd, taj anr Godoa, taj skriveni smisao
Gooa, neumoljiv, okrutan i blag.
Glavne linosti komada, Vladimir i Estragon, dve su
suprotnosti, kao to su i glumci koji su ih tumaili,
Ljuba Tadi i Bata Paskaljevi, nosili u sebi neto
razliito. Osetljivost i brinost koju Vladimir ispoljava
prema svome drugu u suprotnosti su sa Estra-
gonovom neosetljivou i ravnodunou. No to je
samo, inilo se, spoljni vid stvari. Posmatrano
dublje, to je bio izraz Estragonovog neverovanja ni
u ta i potpune pomirenosti, kao to samo dubok
iracionalizam Vladimirov moe biti tako uporan u
verovanju da e Godo odista sutra nasigurno
doi. I uprkos tome to Deak svako vee odlae
taj sastanak za sledee sutra, samo ista detinjas-
ta bezazlenost moe biti time obmanuta i voena.
Ali ako je to ekanje uzaludno, pa prema tome ner
azumno i apsurdno, ipak ono samo sobom stvara
cilj, kao i opravdanje za to pusto traenje vremena.
ekanje, u banalnom smislu, lieno je svakog smis
la, ali u duhovnom smislu, ono je jedan moralni stav,

koji ovoplouje Nadu, da e Godo ipak jednoga
dana doi. To je bio ujedno i stav koji smo prihvatili.
Crte slovenske due neotklonjivo smo slutili iza
tog slovenskog imena - Vladimir; kao to smo u
Estragonu slutili nekog panca ,,s onu stranu, ma
da jo nepomirljivo estokog prema ovozemaljskim
zanosima. Ali bez obzira na razliitost ova dva lika,
neto neraskidivo zajedniko ih je ipak vezivalo -bi
la je to njiihova duboko poetska osetljivost. Meu
tim, pravu neosetljivost i grubost, koja ne preza ni
od unitenja, ispoljava tek - Poco, taj samoivi
tiranin, u kome smo prepoznavali ma kog diktatora
naeg vremena, koji u svojoj nezajaljivoj sebinos
ti doputa sebi sve, lien saoseanja koliko i infanti
lan. U izuzetnom oseanju Radeta Markovia za
groteskno, za smeno i alosno, kao i u nekim nje
govim linim svojstvima i sposobnostima, u njegov
oj snanoj volji, koja nas je ne jedanput spasavala u
krizama, nalazili smo osnov, u izokrenutom obliku,
naravno, i za taj smeno-uasan i uasno-smean lik
Pocoa, koji je svoju linost proglaavao merom i
granicoma svih stvari, kao to smo u otro izraenoj
samosvojnosti i naglaenoj gordosti Mie Tomia
nalazili osnov za Likija, tog navodnog Engleza (Irca,
pomalo samog Beketa), uenog ali do zaborava
ukalupljenog slugu, tog enciklopedistu u istroenoj,
takorei papagajskoj varijanti. Poco i Liki, strogi i
ozbiljni, morali su u situaciji u kojoj se nalaze biti
smeni, pogotovo u sopstvenom kreiranju stvarno
sti, da im vreme proe. I kao to su Rade i Mia u
prirodi svoga glumakog dara imali i tu sposobnost
ismevanja tuih nedostataka i slabosti (koje su
oseali esto kao i svoje sopstvene), tako su Ljuba i
Bata u svome daru posedovali smisao za samo
unitenje i poeziju. Tako se sve sloilo. U tome smo
nali onaj konac koji smo povukli da bismo razmrsili
tu nerazmrsivost klupka zvanog Godo.
(...)
PROBE 2
Nasuprot neraspoloenju prema Godou koje je
vladalo u pozorinoj upravi, sve ee javno ispolja-
vano i najzad uvreno odlaskom Soje u Pariz, i
nasuprot ravnodunosti ili pak surevnjivosti veeg
dela ansambla koji nije neposredno uestvovao u
radu, svejedno, mi, manji deo ansambla: Rade
Markovi, Mia Tomi, Ljuba Tadi, Bata Paskalje-
vi i Ratislav Jovi, svako na svoj nain posebno
ATELJE 2 1 2
privren ulozi, izvlaili smo iz sebe svu onu pre
ostalu, skrivenu i dotle nepoznatu snagu to nam je
preticala posle redovnih prepodnevnih proba i
poslova, onaj neimenljivi entuzijazam, da bismo se
uhvatili u kotac sa tom ogromnom nepoznanicom
koja se zvala Godo, tim komadom koji se nije mo
gao uporediti ni sa jednim koji smo poznavali, ko
madom koji nije imao pretee (ili ih mi nismo znali)
na naim pozornicama. Bez tog dopunskog ara, te
skrivene i neznane stvaralake energije, koja se
valjda samo i raa na granicama (duhovne i
telesne) iscrpljenosti, u nekoj vrsti ne toliko transa ili
nadahnua, koliko omamljenosti, ne bi bilo
moguno ni pristupiti takvom poslu, a kamoli ga iz
dana u dan uporno upranjavati. Bila je to disciplina
voena unutranjim nalogom, drugim imenom za
onu ekstraenergiju to je zraila iz nas, i koja nas je
uvek, im bismo ugrabili makar i minut vremena,
dovodila na isto mesto, u taj zabiti, polumrani
budak pozorita, gde smo odravali probe.
Nije nas, istini za volju, u tome niko neposredno i
vidljivo ometao; skoro da se niko nije ni usuivao da
nam prie, a naroito nai protivnici, zazirui od te
vatre u nama. Uostalom, nikog u to doba, neposred
no posle ruka, od 15-17 asova, nije ni bilo u po-
zoritu, doslovno nikog, pa ak ni deurnog telefo
niste na centrali. Doekivala nas je tiina puste
zgrade, pogaene sijalice i reflektori; u njoj se jo
slegala praina prepodnevnih proba i sveukupne
pozorine jurnjave, u zgradi to se tek vetrila, sa
prozorima irom otvorenim na sve strane, i nekoliko
nemih i beumnih istaica po hodnicima, koje su
se u tom mraku i polumraku tek okupljale da ot
ponu svoj metlarski posao, i koje su ga potom
obavljale, takmiei se sa nama, sabijenim u slobo
dan kutak.
Posle ruka, dakle, obavljenog najee na brzinu
u oblinjoj kafanici, bez minuta odmora, okupljali
smo se u toj neplaniranoj (u redovnom rasporedu
proba) sobi i otpoinjali svoj rad, sa prekucanim
tekstom u akama. Bez posebnog predznanja,
izvesno nedovoljno upueni u duhovni svet Beketa,
hrabro smo se nosili iz asa u as sa tekstom i smis
lom komada, voeni udesnom intuicijom, u stvari
nekom neoekivanom kreativnom lucidnou, koju
je u nama kresala upravo ona ekstraenergija to
smo je sticali ulaskom u tu sobu za probe. I izvesna
lukavost, koja nas je neprestano upuivala na sam
ivot, i to upravo ivot oko nas, koji nas je opet ne
5 0 godina
pogreivo upuivao na staze koje vode do likova i
najskrivenijih misli komada. Navodila nas je (ta
lukavost) na primere iz ivota, na ljudska oseanja u
ulogama, na oslukivanje njihovog bila ispod svake
izgovorene rei i reenice. I to je bio jedini ispravan
put, otkrivalo se svakoga dana sve vie, koji nas je
vodio u samo srce stvari, u taj Beketov izgubljeni i
ogoreni svet. Oslanjali smo se, dakle, na nae po
jedinano i zajedniko iskustvo (najzad, ne vie
tako mladi), koje nas je dovodilo do potrebnih saz
nanja. (Jer, ne zaboravimo, u naim najsenzibilnijim
godinama proli smo bili kroz rat i okupaciju, a
odmah zatim iskusili prve nepotedne korake rev
olucije, koja je, zapravo, i dalje bila u toku, nepre
stano podsticana novim i esto protivurenim im
pulsima.)
Tako je Rade Markovi naao savren uzor za lik
Poca ne u autoritetima i despotima savremenog
sveta na koje smo uopteno u poetku mislili, ve
dobrim delom u liku svoga roenog oca, i to ne
samo u njegovom autoritetu, ve i u njegovoj be
spomonosti u jednom drutvu koje vie ne ra
zume, u karikaturalnosti (grotesknosti) njegove
nemoi, nemoi zapravo ve ispranjene ali i dalje
kooperne snage, najzad u njegovoj kominosti, i
to pre svega preko detalja (naina na koji je vadio
sat iz depa i saoptavao vreme, na primer koji su
sve to savreno otkrivali, dok smo uzore i uzorke
kloara (Vladimira i Estragona) mogli svakodnevno
sresti na obalama Save i Dunava, pod mostovima,
naputenim kupalitima, na Starom sajmitu pre
svega, ali i drugde. I to upravo uzore kloara odgo
varajuih onima u komadu, kloara sa staom, tj.
prethodnom biografijom i s odgovarajuim tem
peramentom i osetljivou. Pominjanje, meutim tih
kloara sa obala Save i Dunava, pominjanje van
proba, u javnosti, njihovog bednog ivota (dodue
samoizabranog) u rupama peanih nanosa ili
starim neupotrebljivim barakama, u ostacima neke
karoserije autobusa ili kabinama letnjeg kupatila;
pominjanje njihovog izgleda, njihovih velikih torbi,
njihovog zavlaenja u kante za ubre i njihovih
besnih pasa -znailo je, uvek iznova - gotovo isto
svetogre, jer za njihovo postojanje se uporno nije
htelo da zna, kao i za postojanje lopova, zato to su
bili drutveni paraziti i teoretski nemogui Vladimir: Misli?
(nepostojei) ovde i danas, s obzirom na svete so
cijalistike principe i moralno uzvieno revolu
cionarno drutvo! Naprotiv, okretanje tom pri
zemlju i podzemlju dobilo bi odmah i svoje
pogrdno ideoloko ime, koje se izraavalo
ideoloko-estetskom sintagmom - crni talas. I up
ravo je ba nekako u to vreme prvi put i bila
izreena ta re, da bi se kasnije nairoko koristila i
zlokoristila, uglavnom za zatiranje svega to je
izmicalo kontroli administracije, to se izvlailo is
pod j e d n e i j e d i n e k a p e , pod koju je bio
stavljen itav ivot i umetnost.
Posmatran pak sa druge strane, i ma kako i ma ko
liko bio metaforian i zagonetan, komad ekajui
Godoa je na mnogim mestima bio vrlo jasno - ek-
splicitan! Semjuel Beket, nam je, uprkos svemu,
govorio ono to misli, da bi na kraju komada jasno
ispovedio i ono to najdublje osea.
(Vladimir i Estragon nad bespomonim Pocoom
koji od njih trai pomo.)
Vladimir: Ne treba da troimo vreme na prazne raz
govore. (Pauza. Plahovito). Uinimo neto dok nam
se prua prilika! Ne deava se to svakoga dana da
smo mi nekom potrebni. Istina, ne mislim da smo mi
ba nekome potrebni. Drugi bi to uinili isto tako do
bro, ako ne i bolje. Ovaj poziv to smo ga maloas
uli (zapomaganje Pocoa i Likija) upuen je, pre bi
se reklo, itavom oveanstvu. Ali sad, na ovome
mestu, mi predstavljamo oveanstvo, pa bilo nam
to po volji ili ne. Iskoristimo to, pre nego to bude
prekasno. Hajde da bar jedanput dostojno pred
stavljamo ovu pasminu u koju nas je zla kob strpala.
ta veli ti na ovo?
Estragon: Nisam sluao.
Vladimir: Istina, ako razmotrimo ovo pitanje mirno i
sa svih strana, mi eto tako inimo ast i svome
staleu. Tigar jurne u pomo svojim saplemenicima
bez i najmanjeg razmiljanja, ili pobegne u najdublji
estar. Ali to nije glavno. ta radimo mi ovde, to tre
ba da se pitamo. Sreom, mi to znamo. Jest, u
ovom ogromnom haosu, jedno je jasno: mi ekamo
da Godo doe.
Estragon: To je istina.
Vladimir: Ili da padne no... Mi ekamo da se sa
nekim sastanemo, i to je sve. Mi nismo sveci, ali mi
ekamo da se s nekim sastanemo. Koliko ima ljudi
koji bi to mogli da kau?
Estragon: itave mase.
Estragon: Ne znam.
Vladimir: Moda je i tako.
Poco: U pomo!

Zatim: ma koliko Beketova dramaturgija izgledala
savrena, ona u sebi prikriva i neke dramaturke
nesavrenosti, na sreu visokog poetskog (crnopo-
etskog) sastava, koje se u trenucima pretvaraju u
vrednosti za sebe, u vrednosti van komada, u samu
filozofiju koja je retko kad bila na tako tragino-po-
etski nain iskazana. Ta poetsko-filozofska, ta nepo
sredno izreena mesta, odmah smo uoili i ona su
nam pomogla da se konano pribliimo najdubljem
smislu ovog humornog i tamnog dela. A ono nam je
otkrilo svoju univerzalnost i svoju potresnost.
(...)
PROBE 3
Ono to je u izvesnom smislu unosilo nemir u rad
na Godou -vie u nagovetajima i atmosferi, nego
neposredno na samim probama - bili su Zakljuci
nedavno odranog Plenuma CK KPJ. Usled nekih
objektivnih okolnosti (pritisak SSSR-a, posle razlaza
s njim), izmeu ostalog, a i usled toga to je znatan
deo lanstva tako i stvarno mislio, preovladalo je
miljenje da smo se prepustili prevelikom uticaju
Zapada, i da, posebno u kulturi, postoje znaci idol-
opoklonstva.
Zakljuci Plenuma su bez sumnje obavezivali sve
lanove partije podjednako, a posebno one u up
ravama, ali nisu ih svi lanovi podjednako i
izvravali. Kako bi to, uostalom, i bilo moguno?
ak i pod pretpostavkom da smo tano znali ta se
podrazumeva pod pojmom (u negativnom smislu, u
svakom sluaju) Zapada; mnogi su bili skloni da u
tom optem (mada i otrom) zakljuku vide izvesnu
kompenzaciju za gotovo radikalan prekid sa
Istokom, usled poznatih okolnosti (IB). Najprilje-
niji, meutim, u ispunjavanju tih obaveza, i to is
punjavanju u doslovnom smislu, bili su oni koji su iz
nad svega imali na umu odravanje svojih pozicija i
dalju karijeru, ovakvu ili onakvu, svejedno, dok su
drugi te odluke pokuavali da na neki nain pri
lagode novim pogledima i dovedu u sklad s umet-
nou. to se tie nae grupe, smatrali smo da se
spremanje Godoa, kao i sam Godo, nikako ne
moe smatrati idolopoklonstvom Zapadu. Ali to
se tie itavog ansambla pozorita, u njemu nije
postojalo jedinstveno miljenje takorei ni oko
jedne stvari. To je za trenutak izgledalo kao pred
nost; meutim, ta prednost je bila dvosmislena.
ATELJE 2 1 2
Nae veliko preimustvo se sastojalo u tome, sma
trali smo takorei jednoduno, to se naporedo sa
Godoom spremao i komad Gospoa biserna reka,
ija se radnja zbivala na Dalekom istoku. Komad je
reirao Minja Dedi, trei vodei reditelj pozorita
na Crvenom krstu. U toj injenici smo nalazili - mi u
teatru, pa i oni van njega, koji su, meutim, brinuli o
njemu - izvesnu ravnoteu, pa i izvesnu saglasnost
sa zakljucima Plenuma. Odnosno: samu sutu
mudrost nae repertoarske politike. Vrili smo
znaajne prodore - kako je govorio Dinulovi -
podjednako prema Zapadu i Istoku. Nije nam se tek
tako moglo rei da jednoj strani dajemo veu pred
nost. Naravno, niko nije bio naivan, pa da ne zna: da
stvar nije bila u nekakvoj ravnotei ili prednosti,
ve jedino i iskljuivo u famoznoj poruci, to je
itav problem vraalo na poetak. Tj. na nau
zabrinutost pre, za vreme i posle proba.
Meutim, sve pogodnosti pozorine mainerije -
one tehnike kao i administrativne -bile su na strani
Gospoe biserne reke, dok je Godo u tom pogledu
tonuo u sve veu neizvesnost. Ako je ravnotee u
politici i postojalo, na pozornici je ona zaelo bila
zaboravljena. Uz to, reditelj Gospoe biserne reke,
Minja Dedi, na svakom koraku nas je otro
ograniavao, hotimino ili zanesen svojom reijom,
svejedno, pravei se da takorei ni ne zna za nas,
za nae postojanje, nae probe i nae potrebe (kao
i za nae muke!), zahtevajui za svoju predstavu
sve, uostalom s pravom, ne ostavljajui za nas tako
rei nita. Tako je, u prvoj fazi, odravao probe u
glavnoj sali do mile volje. A kada je siao na pozor
nicu, svakodnevno mu je nedostajalo jo i vreme.
Reju, hario je prostor i sate nemilosrdno, neu da
kaem namerno, a sve u ime Umetnosti. Unosio je u
svoju reiju ak i elemente akrobatike, vrlo inven
tivno, a moda i neophodno, koja je glumcima, ne
naviknutim na takvo scensko izraavanje, padala ne
samo teko, ve su je teko i savladavali, takorei ni
ne naputajui scenu tokom itavog dana.
Dodue, i mi smo u Godoa unosili bezbroj novih i ni
malo lakih elemenata u scenski izraz, cirkuskih,
klovnovskih i pantomimskih, ali smo u pogledu po
drke tim inovacijama bili ostavljeni samima sebi,
bez pomoi koreografa, svojoj goloj golcijatoj mati.
Meutim, ono za im smo oseali najveu potrebu,
kao uostalom i Dedi, bio je - scenski prostor.
Nedostajala nam je najpre sala, a zatim pozornica.
To nismo mogli da nadomestimo sopstvenom
 5 0 godina
matom, mada smo jedno vreme ak i to zami
ljali, kao da se nalazimo na prostranoj pozornici,
tj. movarnoj pustari mestu radnje komada. S
druge strane, u drami ekajui Godoa pauze su is
to toliko bile vane koliko i zbivanja, a esto i
vanije. I to je jo presudnije: to su bile pauze
uglavnom u pokretu. Jer mada je u komadu eka
nje" (naizgled suprotno kretanju) sama sutina
stvari, pa ak i vanije i od onoga ko se eka, to
ekanje se jedino, i najbolje, moglo izraziti kreta
njem, odnosno etanjem, ili etkanjem, po pustari, u
oekivanju da se neto dogodi, ili da Godo doe. I
stoga je irok scenski prostor bio neophodan ne
samo za to kretanje, ve isto tako, i vie, da bi se
doarala irina i beskrajnost same pustare u kojoj
se dvojica kloara nalaze, odnosno izbezumljenost
tih jadnika, u tom nesavladivom prostoru.
Ono, meutim, to je bilo vanije od svega, ako je
bilo ieg vanijeg od proba, deavalo se van pozor
nice, kao i svagda. Suprotno oekivanjima Uprave
pozorita, jednog dela ansambla i dela tampe, da
e tema Dalekog istoka privui i oarati publiku,
odnosno da e jedva doekati da pogledaju i na taj
prozor u svet, ona se, takorei listom, sve nestr-
pljivije zanimala za Godoa, i za prozor koji on otvara
i, dabome, nove duhovne prostore koji se nalaze iza
njega. A to je upravo bila ona mlaa (i srednja) kul
turna i intelektualna publika, uostalom i deo tzv.
starije, koja je delimino bila okupljena oko obnov
ljenih Nedeljnih informativnih novina, i koja je sve
izrazitije postajala snaga u koju su umetnici upirali
oi.
Ove pojave i zaokreti ozbiljno su uznemirili Upravu,
koja je dotle u tim istim krugovima dobijala najveu
212
podrku i priznanja.
Najzad, ukratko, moe se rei da je Gospoa biser
ATELJE
na reka imala sve pogodnosti u teatru, dok je Godo
sve vie izlazio i nalazio pristalice van teatra.
(...)
godina
PROBA ZA KRLEU
50
Svojim neobaveznim linim opservacijama, koje u
drutvu prijatelja nikada nije obuzdavao, knjievnik
Miroslav Krlea dodao je onu prekomernu kap ve
prepunoj ai protivurenosti oko Godoa. Njegova
re je utoliko vie imala vrednost to je bio i prvi
dramski pisac nae scene.
sa
Krleina literatura, njegove drame, njegove pole
mike i, najzad, politiki pogledi, bili su nam poznati
odranije, nekima jo od pre rata, i nije takorei bilo
mladog oveka koga njegovi likovi, i njegova otresi
ta re, nisu namah osvojili. Pre svih Horvat, Filip, pa
i Leone, ti njegovi nervici, intelektualci, pobu
njenici i umetnici, nepomirljive due, koji su se guili
u zatucanosti i odbojnosti sredine, tonui u nju sve
vie. Njihovi protesti protiv te sredine, protiv njenih
stoera, kao da su najee bili nai sopstveni
protesti, mada smo iveli u drugom vremenu, ali u
istoj takvoj neprobojnoj stvarnosti.
Ipak, u nekim stvarima, mi smo bili drukiji, bar neki
od nas, i to ne zbog toga to smo u bilo emu bili
nadmoniji, ve to su njegova shvatanja, pre sve
ga umetnikih problema, za nas bila nedovoljna,
bez sumnje uska; mi smo sa razumevanjem, pa i
oduevljenjem ulazili u neke oblasti - modernizam i
avangardizam - koje su njemu, naprotiv, i to od
samoga poetka, bile strane, jer su pre svega bile
nedelotvorne, u onom smislu u kom je on shvatao
delotvornost. Podjednako je odbacivao modern
izam kao i avangardu. Ali i estetizam. U avangardi je
video samo pokuaje, odnosno eksperimente, koji
u najboljem sluaju naknadno i skromno doprinose
umetnosti, a ne duboko istinit prikaz ivota, pogoto
vo ne kritiki prikaz, koji je bio njegova glavna
opsesija. No uprkos tome, i pored svih Banketa u
Blitvi, Na rubu pameti, pored sve ubitanosti
Hrvatskog boga Marsa, i nekih dramskih tekstova,
koji su svi ovaploavali ovo njegovo kritiko sh-
vatanje, tu njegovu poetiku, nas je pre svega
privlaio Filip Latinovi, pa i Vujak, moda i
Agonija, upravo zbog toga to su nalazili ravnoteu
izmeu estetike i delovornosti, to su bili isto ono
liko analiza duha vremena koliko i pobuna protiv
njega.
Ali njegove rasprave i njegova iva re, nepresuna
i duhovita (mada ponekad nepravina), kao,
uostalom, i itava njegova pojava, njegov spoljni iz
gled, punaki srednji rast, ali i ivost, spretnost i hit
rina pokreta, njegovi punaki obrazi, ali i iljasti nos,
njegovo nemirno okruglo oko, uvek u beleenju, ali
i oprezu, i izrasle obrve koje su ga zaklanjale, dakle
itava ta njegova demekasta i jeasta pojava,
praena nemirnom gestikulacijom, i njegova cigare
ta za cigaretom, pa kafa za kafom - zaelo su nas
zanosili i osvajali.

ekajui Godoa: Rade Markovi
U Beograd je dolazio jo od 1912. godine, kada je
kao austrougarski kadet nameravao da pristupi srp
skoj vojsci, a otada neprekidno i sve ee; dobro
je bio znan ekspres kojim stie iz Zagreba, u singl
spavaem kupeu; znao se i hotel u kojem odseda, u
uvek istoj sobi, unapred zadranoj; a znale su se i
njegove staze i bogaze po Beogradu, oko asopisa,
oko pokreta, a uglavnom oko pozorita, svojih po-
zorinih premijera (predstava), oko svojih drama ko
je su neprestano bile na repertoaru, redom, od
samoga asa kada ih je napisao; poznavao je glum
ce, reditelje, intelektualce, pisce i slikare (kojima je
posebno bio naklonjen); posle svoga Zagreba, kao
da je najvie voleo Beograd, svakako vie od
Budimpete ili Bea; pisao je o njemu beskrajno
toplo, povodom najraznovrsnijih pojava, zbog nje
gove prisnosti, ali i njegove odreitosti, zbog
mekote i neobinosti njegovih pejzaa ali i
neobinosti njegovih ljudi; Maestik je bio njegov
log, log tog punakog jea, Narodno pozorite,
takoe, ali i stan Marka Ristia, u ulici Zmaja od
Noaja, pre rata; i jo mnoga druga mesta i
skrovita.
Prvi put sam ga video u Opatiji, u jednom amcu sa
baldahinom, u drutvu sa Belom, njegovom enom i
glumicom, a upoznao se s njim u Zagrebu, prilikom
posetenae Akademije Hrvatskom narodnom kaza
litu, u Klubu knjievnika, na nekoj vrsti zakuske, i u
drutvu dr Branka Gavele, naeg prvog reditelja; a
zatim ponovo u Beogradskom dramskom pozo-
ritu, na Crvenom krstu, za vreme generalne probe
Vujaka u Dinulovievoj reiji, kome sam tada asisti
rao. U seanju su mi se zadrale i sve pojedinosti, a
pre svega ona najvanija, kada je, etajui sobom,
izdiktirao za ciglo jedan sat, novi kraj ove drame,
ATELJE 21 2
daktilografkinji pozorita, u mome prisustvu, pa sve
do onih sitnih i krupnih primedbi na samo izvoenje
Vujaka.
Viktoroviu, obratio se glumcu koji je tumaio
Horvata, za vreme pauze izmeu inova, igrajte taj
lik jo histerinije, ako moete?!
Verujte, drue Krlea, teko, odgovorio je zadihani
Viktorovi, i sam po prirodi nervik, pa mu Krlei-
na primedba nije izgledala nimalo udna.
U neprestanom kontaktu sa Dinuloviem, pis
menom i telefonskom, saznao je i za spremanje
Godoa, to ga je u prvom momentu iznenadio, jer
takav repertoarski potez kao da nije oekivao, ali je
odmah poeleo i da pogleda jednu probu Godoa,
prilikom svog skorog ponovnog dolaska u Beo
grad, a to se desilo upravo usred naih najeih
generalnih proba.
Noas sam u spavaim kolima malo prelistao taj
komad, rekao je stiui na probu i pokazujui fran
cuski primerak Godoa.
Zatim je sa panjom odgledao prvi in, koji je trajao
vie od sata. Kako za drugi nije imao vremena,
Dinulovi nas je pozvao u svoju kancelariju, da bi
nam veliki pisac izneo svoje utiske.
KRLEIINIE OPASKE
ta e vam to, rekao je s izvesnom odbojnou,
ak prezirom, slegnuvi ramenima. Taj nihilizam!
Bili smo zgranuti; moji drugovi vie od mene, jer
sam ja izdaleka ipak strepeo, i od te Krleine posete
i njegovog suda; bile su mi poznate njegove umet-
nike sklonosti, koje nisu ile u prilog tekstu kakav
je Godo. Uopte: njegovi umetniki pogledi nisu bili
toliko slobodni kao politiki; i to se sada jo jednom
POELO
potvrdilo. Ono pak emu sam se potajno nadao, da
e moda progledati kroz prste jednom mladom
ansamblu, nije se ostvarilo. to se Dinulovia tie,
JE SVE
on kao da je ovakav sud oekivao, pa i prieljkivao.
Uzalud je Krlea posle te svoje gotovo usputne i ne
hajne reenice, a moda i hotimine, ali izreene
KAKO
neobavezno, hvalio igru glumaca i itavu postavku
predstave, neka usiljenost je zavladala meu nama,
neko tiho razoaranje, koje nas je postepeno raz
dvajalo na dve strane. Oseajui taj nemuti razlaz,
i da bi ublaio svoj osnovni sud, na rastanku nam je
rekao:
Na kraju krajeva, uinite kako sami mislite!
21
 5 0 godina
ekajui Godoa: Ljuba Tadi, Rade Markovi
Ali Dinulovi, kao da ga vie nije uo; re ni
hilizam, izgovorena u poetku, prevaljena preko
jezika jednog iskusnog pisca, istinski gaje prepala,
potpuno obuzela i oduzela, ali u isto vreme i
ohrabrila u njegovom sopstvenom intimnom uve-
renju: da se ovog komada treba na vreme ratosiljati,
premda ga ni ovog puta nije jasno izrekao.
Naalost, deco, ne misli samo Krlea tako! I van
kue, a, na nesreu, i u samoj kui, postoje ozbiljni
otpori. Ne znam ta da vam kaem. Sutra e se
Umetniko vee o tome izjasniti. U svakom sluaju,
vi nastavite. Borite se dok moete. Sreno, deco!
Neto kasnije, poto sam se smirio i sabrao, doao
sam u njegovu kancelariju, u nekoj ludoj nadi da u
moi uticati da njegov glas bude uz nas, kao to je
bio i u poetku, kada je komad tek trebalo uvrstiti u
repertoar. Ludo sam verovao, ili hteo da verujem,
da nije ba kategoriki -protiv.
I ovoga puta sam ga zatekao za stolom sa
rairenom Borbom ispod mesnatog lica; i ovoga
puta zagledanog u lanak odtampan kurzivom; i
ovoga puta, takoe, sa vidljivim izrazom neraspo
212
loenja, nabranim elom i stisnutim kapcima, svim
tim spoljanjim znacima njegove uvene -glavobo
ATELJE
lje! Aspirin je ovog puta ve izgleda bio popio, a jo
jedna pilula stajala je spremna pored napola dopi-
jene ae...
Puca mi glava!, doekao me je sa tekim uzda
godina
hom zabrinutosti. A onda je najednom podigao
glavu i povikao na mene, kao nekog glavnog krivca
cele te nevolje i zbrke, u kojoj on nevin i ni za ta is
50
pata. Je I ti vidi ta se deava?! Je I ita sve te Sutradan nam je mirno, mada neprestano pritiska-
osude ilasa; situacija se potpuno izmenila prema
onoj od pre pola godine; sada je na dnevnom redu
osuda liberalizma! Ali ti, naravno, o tome ne vodi
rauna; ti ni ne ita novine; ima ko da ih ita, hvala
bogu! Je li?! Besno ih je skupio i odbacio u stranu.
2 2
Ali ako to radim umesto tebe, neu i da stradam
umesto tebe! Je li jasno?! A ti mi sad dolazi da pri
a o Godou! Ajd, sluam te, ba me zanima ta
ima da kae?!
Pa ne iri valjda Beket ilasove ideje?! odgovorio
sam mirno, napinjui se da svu vrstinu sabijem u
tu reenicu. Kakve Godo ima veze sa politikom?!
Munjevito je ubacio apirin u usta, i isto tako brzo ot
pio gutljaj vode, kao da je tom hitrinom hteo da
sprei srani udar, zbog mog nedotupavnog i glu
pog odgovora, a onda je tresnuo pesnicom o sto,
ustao i Ijutito stao da eta po kancelariji.
Videe ti tu vezu kad sad zareaju sastanci...,
doviknuo mi je, na kojima emo se svi redom iz
janjavati... upravo o tim ilasovim lancima... I to
protiv njih...
to se ilasa tie, ja sam ga ve odavno osudio!
Osudio si ga za ono to je pisao i radio nekada! Ali
za ono to je pisao u Borbi -za to e tek morati
da ga osudi!
Na sreu, nije umetnost poela od njegovih lana
ka, niti smo se mi promenili posle njih... A niti su na
nas uticali... Uostalom, ja ih odista nisam itao, to
bih?!
Nisam ih itao, nisam ih itao! - besno mi se izru
givao. Samo to zna da kae! Je I ti mene, boga
mu, provocira?!, zaurlao je. ta to znai - nisam
itao?! Kao da e ti to neko verovati!
to se umetnosti tie, njoj je liberalizam u samoj
sri, zar ne?! A ilasu je imanentno neto drugo, a
ne ba liberalizam!
Iskreno da ti kaem, progovori poto se malo
stiao, ali sa preteim prizvukom u glasu, ne znam
ta e biti sa Godoom. Ne znam da li emo ga moi
pustiti...
Neemo ga, valjda, mi sami zabraniti?!
Moe se svata desiti! Videemo ta e rei
Umetniko vee!
Pa na ijoj si Vi strani? Na strani Administracije ili
Pozorita?
Bez dvojbe: na strani Pozorita! Kao i uvek!,
uzvrati kategoriki i okrene mi lea.
Time je razgovor bio zavren.
jui prstima slepoonice, saaljivo-tunim glasom
saoptio: Deco, naalost, desilo se najgore:
moramo rtvovati nau predstavu, da ne bismo
doveli u pitanje itavo pozorite! To je odluka
Umetnikog vea!

A onda je dodao sasvim otvoreno:
Mislimo da novu zabranu ne bismo mogli preiveti!
Dolo bi do smenjivanja i rasturanja! A to nam nije
potrebno!
Intimno uvereni sve do toga trenutka da emo ko
mad ipak moi predstaviti publici, bili smo sada pot
puno zanemeli. No, to zaprepaenje, ta trenutna
oduzetost, brzo je bila prebroena. Naa ogromna
elja i volja napeli su se iz sve snage da se toj odlu
ci odupru. Predstavu treba svakako spasti, mislili
smo, kako bilo da bilo. Smesta smo pokuali sa
suprotnim predlozima. Moemo li je izvesti vanred-
no, u kasnim veernjim satima? upitao sam, iako je
tako neto bilo van obiaja beogradskih pozorita.
Ne, ne! odmahivao je Dinulovi. To bi tek skrenu-
lo panju na nju! Kao da je posredi bio zahtev da
se ak zatre svaki trag predstave! Pronaimo, ipak,
neku formu! predlagao je Mia Tomi. Moda bis
mo mogli ustanoviti posebnu scenu, odmah sam
ga podrao, za posebne komade?! I taj predlog je
naiao na odluno nerazumevanje. Naprotiv, sve
vie je raslo raspoloenje da predstavu treba pot
puno preutati, zametnuti joj svaki trag. I stoga bi
najbolje bilo da mi sami (ansambl) od nje odus
tanemo! Tako neto, naravno, nismo hteli ak ni da
uzmemo u obzir. No tu je bio i kraj tog tobo pri
jateljskog ubeivanja. Kraj pred groznom slikom
mogunih smenjivanja i mogunog rasturanja.
Naposletku, milou Umetnikog vea, bila nam je
dozvoljena jo samo jedna generalna proba, da bi
bar lanovi pozorita mogli videti predstavu; drugim
reima: kao neka vrsta utene satisfakcije ansam
blu Godoa za njegov rad, uz strogu napomenu da
niko sa strane, van pozorita ne moe prisustvovati
probi, da se napolju ne bi ispredale kojekakve
prie. U tome se ilo tako daleko da se ak glasalo
da li ene glumaca mogu prisustvovati toj probi!
Tokom ove rasprave, Bata Paskaljevi mi je doap-
nuo: Deava se isto to i sa Balom lopova. Samo
to to sada rade nai iznutra, a ne oni spolja. U
tome je cinizam! Javiu to Soji u Pariz! Nepodeljen
utisak meu nama bio je da se iza svih tih krupnih
rei i pozivanja na plenum CK, skrivaju pre svega
manji ili vei lini interesi pojedinaca iz samog po
zorita. Pitali smo se: da li je to samo napredak u
tehnici zabrana ili neto jo gore? U svakom
sluaju, to je bio trenutak punog trijumfa kulturne
birokratije, one van pozorita, koja je oduvek teila
ATELJE 21 2
tome da sama uprava i Umetniko vee zabranjuju
predstave i time njih oslobode te neprijatne i
svakako nepopularne dunosti.
Poslednja generalna proba, i poslednja proba
Godoa, bila je zakazana za sutradan u 10 asova
pre podne.
(...)
U N U TR A N JA
ZABRANA
Ako nas je drastina odluka o zabrani prikazivanja
Godoa -ova takozvana unutranja zabrana -u prvi
mah obeshrabrila, kada smo se pribrali, odluili
smo da se sa njom, mada naizgled neopozivom,
nikako ne pomirimo. Postojalo je vie naina da je
ne prihvatimo kao svrenu stvar. Svaka mogunost
je, meutim, iziskivala da tu odluku bezuslovno obz
nanimo. Zapravo ne samo tu suvu odluku - koja e
se i bez toga odmah rauti -ve sve ono to je iza
nje, oko nje, sve to je moe uiniti neosnovanom. I
to bi primoralo njene donosioce da je javno obraz
loe. Ako je ta unutranja zabrana ve bila pre
putena pozorinim poslenicima, onda iz uea o
njenom donoenju nije mogla nikako biti iskljuena
i publika, kao nerazdvojni deo predstave, pozorita.
Ukoliko je kulturna birokratija posle prethodnih
oporih iskustava mislila da se izvue iz neprijatne i
nedostojne uloge izricatelja zabrana, kako bi odsad
u svim tim situacijama ostala ista, a svu odgov
ornost prebacila na uprave i umetnika vea, onda
je morala biti spremna i da primi sve posledice te
svoje dvolinosti, koje bi je na kraju morale obavezi
vati. Sve je upuivalo, ukratko, na javnost.
Ali kako je bio moguan sud javnosti, kad joj je bilo
uskraeno da vidi predmet spora, tu nau pred
stavu. U tome je dakle leala sva lukavost te odluke
o zabrani prisustva publike van pozorita toj posled-
njoj probi. Za asak je stvar tu zapela. Izgledalo je,
tavie, da se ne moe uiniti nita. No ubrzo su se
stale ukazivati pukotine tog bedema oko nas. Jer
ako je na tu probu bio uskraen ulazak publici,
mogli smo na nju dovesti one koji tu publiku
obavetavaju, one koji jo ee, u ime te publike
govore -a to su bili nai prijatelji -novinari i kritiari.
Ukoliko bi pak i oni bili onemogueni da javnost
obaveste o onome to je nemogue videti, mogli bi
bar oni sami s tim biti upoznati i svojim usmenim
kazivanjem otvoriti problem, pa makar manjkao
predmet problema, i time obelodaniti tu odluku
donetu u uskom zatvorenom krugu, tu novu vrstu
zabrane, tu unutranju zabranu koju podravaju
samo oni koji su joj iz pozadine, i iz daljine, umno
gome doprineli. Osim toga, nisu tu bili posredi
samo novinari i kritiari, ve i svi oni mladi poslenici
i ljubitelji pozorita, koji su predstavljali njegovu
novu snagu. Trebalo je, dakle, njih i sve druge,
dovesti na tu poslednju generalnu probu.
Podelili smo meusobno uloge -to je ve bila naa
profesionalna navika - za predstojee sate i no:
jedni da pozovu studente Akademije, a drugi da up
oznaju nae prijatelje i line poznanike u NIN-u, kao
i poznanike iz kruga mladih kritiara. Moj poseban
zadatak je bio da o svim detaljima upoznam
Duana Matia.
U PROSTORIJAMA IMIIM-a
Prostorije Nina, na spratu zgrade u Vlajkovievoj
ulici -jedan etvorosobni predratni stan, lep i kon-
foran, sa prostranim predvorjem-salonom i
kaminom - pre su liile na debatni klub no na neku
redakciju lista, gde svako za svojim stolom smilja
nedeljni prilog. ak i oni koji su u salonu igrali ah
nisu bili toliko udubljeni u partije da ne bi priskoili
u razgovor uz jednu ili drugu stranu.
Pored stalnih novinara, uoljivije nego u drugim
redakcijama, uvek se tu nahodilo vie mladih umet-
nika, obino slikara i mladih pesnika, a neretko i po
neki glumac. (Izmeu ostalog, u salonu i sobama su
visile slike Petra Omikusa, Laze Vozarevia,
Miodraga Protia - koji je istovremeno bio i likovni
kritiar ovog lista - i drugih, tih mladih modernih
slikara u usponu.) Svi su se oni meusobno druili i
podsticali. Nai prijatelji su takoe bili tu, kao i uvek
u ovo vreme, dobro raspoloeni, razgovorljivi i -
radoznali, posebno za sve dogaaje oko Godoa, o
kome su nepovoljne vesti ve pre nas stigle ovamo,
mada, kao i obino, samo dopola celovite, i donek
le tane. To je bio razlog da se svi okupe oko nas, a
ubrzo potom i da se povuemo u sobu glavnog
urednika, Steve Majstorovia, pobornika moderne
umetnosti i literature, koji se zalagao, izmeu osta
log, da se prevedu i Kafkina dela na na jezik.
(Zbog ega je ubrzo dobio nadimak Steva- Kafka.)
Uostalom, ve su bili u toku njegovi pregovori za
gostovanje skulptora Henri Mura u Beogradu, to
se smatralo gotovo neverovatnim, s obzirom na
Murov specifian skulptorski izraz, koji je navodno
odstupao od tzv. realizma, mada ga je on, po
naem uverenju, na jedan moan nain, ponovo
slobodno definisao za nae vreme.
Poto smo mu izloili injenice i potvrdili da je su
tranja generalna proba odista poslednja, uzvratio
nam je da e on lino, u svakom sluaju, a po svoj
prilici i jo neki urednik, pa i sam direktor, doi na
probu Godoa i probiti se u salu, makar bilo
potrebno i da uskau kroz prozor, to je uostalom
(to uskakanje kroz prozor) i bio na plan.
KOO D U A N A MATIA
U stanu koji je delio sa rodbinom, na spratu kue u
ulici Vojvode Dobrnjca, ukoso od Botanike bate
(koju je poesto nadahnuto isticao u razgovoru),
Mati je primao posete u svojoj radnoj sobi, za stil
skim pisaim stolom, koji je stajao skoro na polovini
sobe, okrenut prema prozoru. U drugom delu sobe,
nalazila se bidermajer garnitura za veernje okup
ljanje i razgovore. Mati je najee razgovarao
sedei za svojim pisaim stolom, iza koga se caklila
starinska komoda, sva u intarziji, i nekoliko crveno
obojenih starinskih aa.
Obasjana suncem kroz zavese, soba je sva treperila
u senkama i blagoj svetlosti; bili su to odrazi trepe
renja zelenila iz Botanike bate; ili pak odsjaj kro
nji dvaju drveta ispred same kue, ije su grane i
lie dopirali do samog prozora. Sobi je to trepere
nje davalo skoro nestvaran izgled; a u toj nenoj igri
svetlosti i senki, Mati je sedeo nepokretno za
stolom, sa naoarima u ruci, otrih i nepominih cr
ta lica, sa svojim izrazitim nosom i stegnutim vilica
ma, moda jo u mislima nad tekstom koji je upravo
doitao, iz jednog francuskog asopisa. Spustivi
naoari na rasklopljen asopis, pogledao me je is
pitivakim pogledom -pogledom visinske ptice -un-
apred ve izgleda ljutit zbog onoga to je imao sa
mnom da prozbori.
Ne mogu da verujem da se odista sve to deava!,
uzviknuo je najednom.
Sedeo je pravo u svojoj fotelji, ak nekako ukru-
eno, kakav je u stvari uvek bio kada je veoma
sabran i sperman da protestuje, da se buni, odbija

ekajui Godoa: Rade Markovi
ili se udom udi. I sada se udom udio, i ljutio, i,
ak, podrhtavao.
Pa to su prigovori u osnovi isti kao i onih levih u
enevi! Zar emo sad opet ponavljati isto to i onda;
zar komad ve ne brani sam sebe?!
Bio sam naravno saglasan s njim, saglasan da je
sasvim u pravu, i to ne samo to se tie onih sleva,
ve i onih zdesna, jer su sutinski bili na istom,
kako mi je i sam rekao prilikom prethodnog susreta.
Zato ga je toliko i uzrujalo to tobonje idolopoklon-
stvo pred Zapadom", koje se isticalo u obrazloenju
Uprave.
Idolopoklonstvo prema Zapadu, poto smo se to-
bo odvezali od Istoka, uzvikivao je. Kao da po
svaku cenu elimo da budemo - nezavisni!
Nezavisni, na duhovnom planu, izmeu dva velika
sveta!? Zar je to uopte moguno?! Meutim, ta e
lja za nezavisnou, ve na prvom koraku, kao to
se vidi, dovodi do zabrana i velikih ogranienja! Do
velikih preutkivanja istine, u stvari, dok istovre
meno sebi nemamo bog zna ta da ponudimo, pa
zar tu onda odista moe biti rei o nekoj istinskoj
nezavisnosti?! Sve su to samo izgovori!
ATELJE 2 12
Uasnut samim pojmom unutranje zabrane (on,
nadrealist, koji je sebe itavu mladost oslobaao
upravo od tih unutranjih zabrana), uasnut tom
merom predostronosti, kako su je u pozoritu
nazivali, tom odlukom da niko ne sme da ue u salu
za vreme te poslednje probe, najednom je izmenio
svoj ukruen, strog izraz i gotovo nervozno i stoga
unapred nespretno, maio se za telefon, da odmah
pozove Dinulovia i pokae mu svu silinu svoga
trenutnog gneva, svog revolta, svoje ljutnje i nes-
hvatanja. Nije ga mogao dobiti, dabome. Trebalo je
izbei svako objanjenje i zato je bilo najbolje is
pariti.
Ako je posredi i sam crni avo, estio se, zato
ga ne bi mogli videti i moji studenti, ako ga ve
mogu videti lanovi pozorita? Studenti i treba da
ga vide, jednom, najzad, da bi konano znali kako
izgleda! vikao je ironino.
Da bi se zatim ponovo vratio na na nazavisan
stav.
Doputajui samo po neto sa Istoka i sa Zapada,
uglavnom ono to se nama ini bezopasnim, mi ne
moemo stei nikakvu nezavisnost! Jer to bezo
pasno daleko je od tenje da budemo nezavisni!
Najzad, kakva je to nezavisnost u izolaciji? Nije li to
mrak u nama samima? Mrak jedne zaostale
palanke? Mrak koji treba da osvetli nekakav na op
timizam, u zamenu za - istinu? To, meutim, umet-
nost ne priznaje, nju to ne dotie!
POSLEDIM JA
GENERALNA PROBA
Poto je Pozorite na sastanku Umetnikog vea bi
lo potisnuto, na scenu je stupila Administracija po
zorita. I to ne neka obino nevidljiva i nedokuiva
Administracija, ve ona s licem i oblijem, s imenom
i prezimenom.
Doznali smo kako je njen vrh doneo odluku o
zabrani predstave, a sada smo mogli da vidimo
kako njeni zbijeni redovi tu odluku izvravaju. U
takvim prilikama, a ovo je bila jedna od njih, vidi se i
koliko tih administrativaca ima. Umetnici ih tada
vide u punom sastavu. I kao uvek, zaprepaeni su
njihovom brojnou i efikasnou.
Umesto premijere Godoa, koja je bila uskraena,
imali smo, kao za utehu, premijeru Administracije,
5 0 godina
koju je ona potajno prieljkivala. Ona je takoe bila
izvedena bez prisustva publike (valjda da bi i dalje
ostala apstraktna i sa velikim poetnim slovom),
ali njoj publika i nije potrebna, tek bez nje ona delu-
je izvrsno, a puno zadovoljenje nalazi upravo u
guenju -Umetnosti.
Obavezan od upravnika pozorita (koji zbog svoje
zauzetosti na drugoj strani ili migrene nije tog
dana doao u pozorite, na svoju dunost) da
sprovede jueranju odluku da niko sa strane ne
sme prisustvovati poslednjoj probi, na scenu (u
prenosnom smislu) stupio je, tano u devet asova
reditelj Dedi, jedan iz trijumvirata pozorita.
Ovlaten, dakle, uzeo je stvar u svoje ruke, da zatiti
Pozorite od jeresi koja ga moe unititi.
Istovremeno, na malom trgu pred zgradom po
zorita, obaveteni na razne naine o jueranjoj
odluci, i raeeni njome, i mada bez ikakve veze sa
komadom, poeli su se skupljati mladi radoznali
momci, najvie sa Pozorine akademije, studenti
reije i glume, predvoeni svojim rektorom Mati-
em, kao i jo nekim profesorima, koji nisu eleli da
se pomire sa Odlukom, a u stvari nisu nita drugo
eleli no da vide tu poslednju probu Godoa.
Nama, koji smo se unutra, u zgradi pozorita, u svo
jim garderobama, spremali za tu poslednju probu -
gledajui s jedne strane mere to se u samoj zgra
di preduzimaju da se pozorite zatiti od opasnos
ti, a sa druge, kroz prozor garderobe, kako se svet
napolju okuplja pred zatvorenim pozorinim vratima
- izgledalo je neverovatno, izmeu ostalog, da
Duan Mati, koji je Godoa video u 2enevi, i to tako
to je trupa Roe Blena dola skupu na noge, ovde,
kod svoje kue, u Beogradu, ne moe da ga vidi,
iako je spremljen, a on sam doao pred pozorina
vrata.
Ali pravila duhovnog karantina su bila neumoljiva.
U emu se on sastojao?
itav vanumetniki sastav pozorita, sve sekre
tarice, slubenici raunovodstva, vratari i razvodnici,
cela ta vojska Administracije, bila je u 9:05 skuplje
na u sali za probe, da bi, posle saetog i otrog up-
utstva Izvritelja, bila rasporeena na razliita mesta
irom zgrade, uglavnom oko dva glavna ulaza i os
talih vrata pozorita. Nije se smeo niko propustiti u
kuu, a kamoli u salu, ko nije lan kue ili ima
posebnu (izglasanu) dozvolu za ulazak.
Vojska spasa je nalog izvravala disciplinovano i
dosledno, bez saaljenja i odstupanja, kao to uvek
ini, ak i kad stvar nije tako vrua.
Glumci, okrueni svojim odanim saradnicima: frizer
ima, rekviziterima, garderoberima i svima onima ko
ji su im pri ruci za vreme predstave, sem to su se
oblaili, minkali i pripremali za predstavu, nepres
tano su i zavirivali kroz prozor na ulicu, na trg pred
pozoritem, ekajui onaj najpovoljniji trenutak,
kako bi svoje prijatelje, po ve dogovorenom sce
nariju, uveli (ubacili) u salu, da vide tu poslednju
probu, tog nepoeljnog Godoa. Istovremeno, svi os
tali, mnogobrojni, koji su uzaludno nasrtali navrata,
sve ee su protestovali. Bilo je tuno i gorko vide-
ti, izmeu ostalog, kako se Ruta Davio, supruga
pesnika Davia, ta zaljubljenica pozorita, ustumar-
ala pred zgradom, ne mirei se da ostane napolju.
U 9:50, deset minuta pre poetka probe, u sali
odista nije bilo nikoga ko nije pripadao pozorinom
ansamblu (to smo i pretpostavljali), a nije bilo ni
svih iz ansambla, i to kao da je malo umirilo i opusti
lo Naredbodavca, a i njegove Izvritelje. (Duanu
Matiu je ak bilo ponueno da ue, ali on je odbio
ukoliko se unutra ne puste i njegovi studenti. Kada
je to odbijeno, ostao je na trotoaru pred ulazom.)
Ve je izgledalo, bar njima, da e sve proi kako oni
ele. Pola sata napetosti i odbijanja u poetku malo
ih je iznurilo, i sad, trenutak-dva pred kraj ove
komedije, a pred poetak predstave, kao da su se
polako oputali. Moda su ak oseali da malice
preteraju. To je bio trenutak koji smo ekali. Otvorili
smo prozore garderoba u prizemlju i, kako su ovi
bili niski, nije bilo teko da nekolicina prijatelja lako
uskoi unutra. A pre drugih su to bili nai prijatelji iz
NIN-a, koji su za taj trenutak unapred bili spremni:
Steva Majstorovi i Antonije lsakovi, a uz njih i jo
nekolicina, onih najbliih prozorima. Takorei u is
tom asu, drugi su uspeli da neopaeno uu na
takozvani glumaki ulaz, poto je u tom trenutku
stigla iz grada neka garderoba koju je trebalo uneti
u pozorite. (Meu njima je bila i Ruta Davio, kao i
neki studenti Akademije, koji su dograbili tu garder
obu i zajedno s njom uli u zgradu.)
Meutim, to je bio samo prvi korak; iz pozorinih
hodnika i glumakih garderoba (u kojima su se nai
prijatelji prikrili), tek je trebalo prodreti u salu, a to ni
je bilo nimalo jednostavno, poto su se i pred svim
vratima za salu takoe nalazili slubenici. Povoljna
geografija (kako smo nazivali poloaj glumakih

garderoba prema pozorinoj sali), sastojala se u
tome to je, na primer, garderoba Ljube Tadia bila
tano preko puta vrata za zadnji parter; bilo je samo
potrebno da neko s drugog kraja hodnika pozove
slubenika pred tim vratima, tobo zbog neke us
luge, kako bi se za vreme njegovog odsustva nai
prijatelji ubacili u gledalite. Tako je to i izvedeno:
im se slubenik udaljio od vrata, Steva Majstorovi
i Antonije lsakovi su uli u gledalite i odmah se
bacili na pod, ispod stolica, da ih neko ne primeti
pre poetka predstave.
U 10, kada je proba poela, u sali se nalazilo bar de
setak lica sa strane, koja su na ovaj ili onaj nain
prodrla unutra, a iza ograde balkona su virile jo
neke drske glave, jo neki ilegalci, koji su oigled
no uali.
Generalna proba je zatim odrana bez ometanja do
kraja.
ATELJE 21 2
Namera da se o komadu i predstavi nita ne uje, i
da izgleda kao da se nita nije ni desilo, izvrgla se u
neto sasvim suprotno: glas o predstavi se proirio
na sve strane, a zabrana je dobila uveane razmere.
Najednom su svi bili na strani komada, ak i oni ko
ji mu ba nisu bili skloni, iz umetnikih redova, na
jvie zato to je zabrana bila unutranja, tj. samoz-
abrana, koju niko nije odobravao, jer je time samo
pozorite preuzelo ulogu kulturne birokratije, na
sopstvenu sramotu, dok je birokratija trljala ruke.
Semjuel Beket, a zajedno sa njim i itav ansambl
Godoa, postali su predmet sveopte panje kul
turne javnosti. A to je moglo da znai da stvari oko
Godoa jo nisu bile i sasvim okonane.
Naposletku, onaj toliko ozloglaeni (Beketov) ap
surd, zacario je na sve strane. Onaj apsurd od koga
je uprava toliko strepela.
-Dotle nepoznat, Beket je, zabranom, postao poz
nat; oni koji su ga zabranili, postali su najednom nje
gove rtve.
- Ansambl Godoa koji je bio rasturen, sada je,
posrednim putem, postao duhovno ujedinjen i
pretvoren u nosioca umetnike slobode.
- Namera da se sprei uspeh predstave donela je
predstavi jo vei uspeh, iako nije bila izvedena.
-Skrivanje je uinilo da se stigne u iu panje.
Meutim, mi nismo hteli takvu slavu i takvu skrb! Mi
nismo eleli sve te apsurde; mi ih nismo prihvatali.
eleli smo neto sasvim drugo, isto ono to smo
sanjali od poetka: da svojim radom, dakle svojom
predstavom, osvojimo publiku. I to nam je ostala os
novna tenja i nadalje. Ta predstava i publika, kao
njen sudija.
POELO
Bili smo ponosni to je u nama ostala ona poetna
unutranja estina. Ona razarajua sila to se vie
nije mirila sa ogranienjima i koja kao da odsad
JE SVE
vie nije poznavala strah, kao da nije priznavala ni
dosegnute granice slobode. U nama je bio
razbuen duh pobune, koji je oslobodio naa
KAKO
oseanja i misli. Duh pobune koji je zahtevao nova
osvajanja. Najednom su nam mnoge neshvatljive
pojave postale razumljive, a mnoge nedostine
stvari postale cilj. Postao nam je najednom jasan
na poloaj meu drugima i na zadatak usred te
zbrke.
Postali smo samosvesni.
27
 5 0 godina
Mia Popovi
Ali u toj samosvesti smo pre svega postali svesni da
ne moemo bez drugih. Najzad, mi smo bili samo
pozorini pregaoci, a samo pozorite nije uvek
poinjalo od nas, iako se uvek iznova nama vraalo.
Bili su nam potrebni pre svega -pisci. Jer ono to je
postala vapijua istina, bilo je da smo imali
pozorite (ak tri profesionalna u malom gradu), da
smo imali Akademiju za pozorite, da smo imali
publiku, a da pri svem tom nismo imali n i j e d n o g
pozorinog pisca, a niti je nae pozorite, samim
tim, govorilo neposredno o nama.
To je bio istinski apsurd. Najzad, jedini koji smo
212
uzeli u obzir.
Jer sve to se na naim pozornicama deavalo, sve
ATELJE
te pozorine prie, deavale su se u nekim drugim
zemljama, deavale su se drugima. Nama, ovde, ni
je se zaudo deavalo nita. Nama kao da nita nije
godina
falilo. Mi nismo imali svojih pria.
Strah, ogorenje, strepnja, nemo, postojali su uvek
50
i samo kod - drugih, na drugim stranama, meu
drugim ljudima; u nas je, meutim, sve kiptelo od
revolucionarnog zanosa, a pre svega zanosa da te
nesree otkrivamo kod drugih i da ih bolje od njih
razumemo i osuujemo. Glupost, niskost i primi
tivizam, to su bili poroci nama dalekih ljudi, u
2B
drugim zemljama, nad kojima smo se mi gnuali sa
pozornice, i iz partera naih pozorita.
Trebalo je prekinuti s tim licemerjem. To je bio
odsad uslov.
To nadahnue nita nije moglo da umanji; ni rastu
ranje ansambla i predstave, ni otkaz koji sam dobio,
poto mi je, navodno, ugovor o probnom radu - o
privremenom angamanu -istekao. Nemamo sred
stava, rekao mi je Dinulovi. Ne moemo
angaovati stalnog reditelja! (To jest -mene!) A ko
liko je to licemerje bilo, videlo se ve u junu (svega
dva meseca potom), kada je uprava angaovala
ak dva nova i stalna reditelja. Nisam se alio; prih
vatio sam taj apsurdni otkaz bez rei; jer, najzad, ta
bih tu vie i traio; nije to vie bilo mesto za mene.
Istinu govorei: bio sam najuren s pravom!
(...)
ATELJE MIE POPOVICA
Iz prizemnog stana Mie Popovia, koji se sasto
jao iz jedne jedine sobe (istina velike), a u koju se
ulazilo neposredno iz hodnika paviljona, jedne za
vojite brodske stepenice vodile su na sprat, u Miin
i Verin slikarski atelje, izuzetnih dimenzija, 14x7m, u
koji se moglo ui i sa galerije na spratu. Zakren

platnima, ramovima i svim moguim slikarskim
alatom i spravama, liio je na pravu umetniku ra
dionicu, u koju je svetlost spolja kuljala kroz dva
iroka prozora a na plafonu visila ogromna sijalica
sa obodom, za noni rad...
Posle zeleno-crvenih folklornih boja i motiva
Nepriave (Beograd-Pariz), i posle neoekivane iz
jave da sumnja u dubinu strasti koju moderan
ovek moe gajiti prema svojim primitivnim preci
ma (vezanu za tu fazu slikarstva), Mia se prepus
tio nekoj vrsti neno-humornog slikarstva, u kome
su prevladavale uta i violet boja, zamagljene srebr-
nastom izmaglicom. Prepustio se zapravo slikarstvu
inspirisanom Mediteranom, morem, prirodom, min
ulim svetovima i antikom umetnou. Taj je prelaz
u izvesnom smislu bio neoekivan i neobian, s
obzirom da je sve oko nas, u svakodnevici, odisalo
oporou, strogou i hladnoom, a neretko i suro-
vou. Kao da su te srebrnaste koprene skrivale
nae prave porive; ili je to opet bila ona Miina
neverovatna sposobnost da muku i tugu pretvara u
neku vrstu vedrine, istina, nagorke vedrine, odnos
no - ezoterine tune vedrine, bliske ispoenom
oku i srcu, dui na oporavku. No pored te sete, u
ovim slikama je bilo neosporno i humora, pa poma
lo i kalambura. Antike vaze, stara keramika, mor
ski nanosi na obali, preobraali su se pod Miinom
kiicom u ljudske glave, u likove s izrazom tragine
grke maske, sputenih obrva i povijenih usana,
dok je drke antikih vaza pretvarao u ogromne ui
(uesa). Zatim su tu bili isprani riblji kosturi, slikani
svetlim bojama na plavoj pozadini, sa sasuenim i
dramatinim eljustima na vrhu. Sa slika je proviri
vao, uz sve ostalo, i izvestan nadrealizam, koji nas je
ponovo blago bio zapljusnuo (preko naih i fran
cuskih nadrealista i slikara).
Taj veliki Miin atelje, obasjan tako gustim sunan
im zracima to su prodirali kroz prozore i potapali
itav prostor i predmete u njemu, priinio mi se iz
nenada kao neka udesna pozornica... Utisak je bio
utoliko upeatljiviji, to sam se nalazio u onom
polumranom uglu kraj samih ulaznih vrata, odakle
je dubina prostorije bila najimpresivnija. Obratio
sam Mii panju na ovu pojavu, na taj neoekivani
doivljaj preobraaja ateljea u pozornicu; a kako se
i njemu tako ponekad priinjavao, predloio sam
mu da upravo tu izvedemo predstavu Tri gulivera.
Smesta se saglasio, tavie oduevio predlogom,
isto onako poletno kao i svaki put kada bi posredi
ATELJE 2 1 2
bilo neto neobino, to e podstai na zaspali
umetniki ivot; a, pogotovo, to e se budui do
gaaj desiti ba ovde, na Starom sajmitu, gde se
ve inae dosta neobinog, iako esto nevidljivog
zbivalo. Ponet njegovim oduevljenjem, izgovorio
sam i ono to je uistinu najskrivenije lealo u meni:
A zato ovde ne bismo izveli i - Godoa?! - ime
sam ujedno ponovo dotakao onu jo nezaceljenu
ranu, koju sam upornno hteo da zametnem. Iz
vrsno!, uzviknuo je Mia, slutei, onim svojim uvek
osetljivim ulom za izuzetno, da smo pokrenuli raz
govor o neem znaajnijem, i dubljem, to dosee
same korene onoga to smo svi zajedno prieljki
vali, inili i zahtevali, korene -promena!
Istog asa je sve dogovoreno: da u ovom ateljeu, ne
oklevajui ni asa, spermimo i izvedemo prvo javno
prikazivanje Godoa, kao samostalna pozorina gru
pa, a zatim i sve ostale nae predstave.
PONOVO GODO
lako su glumci s velikim uzbuenjem i reenou
prihvatili da predstavu Godo izvedemo u slikarskom
ateljeu, njihov poloaj u Beogradskom dramskom
pozoritu i odnosi s njim, oteavali su i dovodili u pi
tanje izvoenje itave zamisli. Postavljalo se isto
tako i pitanje: ija je zapravo predstava Godo;
moemo li je izvoditi kao slobodna grupa ili pak po-
zorite i dalje polae pravo na nju, bez obzira to u
predstavu nita posebno nije uloilo i to je se
zvanino odreklo. Poto smo zakljuili da nas
Beogradsko dramsko pozorite ipak ne moe
spreiti da je slobodno izvedemo, iskrslo je najtee
pitanje: nee li izvoenje Godoa na drugoj sceni ne
minovno dovesti do potpunog raskida glumaca s
pozoritem, na ta oni u tom asu jo nisu bili spre
mni.
Dakle: posle pola godine, uz sav moguni rizik,
ponovo smo zakazali probe Godoa, i to u samom
Beogradskom dramskom pozoritu, posle radnog
vremena, kao i nekad. U tom izazovu (drskom)
ogledala se ujedno i sva naa odlunost. Upravu
smo time ponovo suoili sa njenom odlukom da ne
dozvoli izvoenje Godoa; ali ona se odluila da o
itavoj toj stvari nita ne zna i nita ne vidi, kao da s
tim nikakve veze nije imala i nema.
Verovao sam da e ovo ponovno spremanje Godoa
do kraja uvrstiti odnose u naoj grupi i da emo
 5 0 godina
posle toga moi otii dalje no to smo to pre ove
neoekivane prilike mogli i zamisliti. Isto tako,
konano sam poverovao u stvarnu mogunost pos
tojanja i opstanka jedne slobodne dramske druine.
(...)
PREDSTAVA U ATELJEU
Predstava u ateljeu je bila zakazana za 18 asova;
spremanje je otpoelo jo izjutra.
Vreme nam nije bilo naroito naklonjeno; pritiskala
je omorina koja je iscrpljivala. Teko se disalo; a
ipak se ivo radilo. Zelenilo je bilo obamrlo; neto
sveine je stizalo sa dveju reka. inilo se da se sve
zaustavilo: Sunce, vazduh, lie... Utoliko je vie
naa preduzimljivost, uurbanost i vika izgledala
ubrzana, ak zahuktala, a mi sami slini marioneta
ma. Bili smo uistinu oamueni, bledi, oznojeni, pre
mda prisebni i reeni. Ispunjeni nepoznatom un
utranjom snagom; neki ozareni luaci, veseli mani
jaci...
Velika lampa sa titom koja je visila u zadnjem delu
ateljea nasuprot ulaznih vrata, pod kojom je Mia
ponekad nou slikao, odredila je i mesto pozornice,
212
ATELJE
godina
50
ekajui Godoa: M ihajlo - Bata Paskaljevi, M ilivoje - Mia Tomi, Rade Markovi
30
a samim tim i mesto gledalita, nasuprot nje, najza
i celokupan izgled ateljea pretvorenog u teatar.
U gledalitu je pak bilo neophodno nainiti dc
voljno mesta za 30 do 40 stolica, koje je trebali
sakupiti iz svih okolnih ateljea i stanova. Dve mah
sobe Mihaila Berendije, prvog Miinog suseda ni
spratu, bile su predviene za glumaku garderobu
priruni bife.
Naporedo sa ureivanjem scene i gledalita i
ateljeu, obavljali smo i mnogobrojne telefonske raz
govore, sa jednog jedinog telefona u paviljonu,
jedne jedine javne govornice, da bismo obavestil
nae goste o asu poetka predstave i, onome naj
vanijem, kako e dospeti na samo Sajmite, tj;
kako e ga pronai, to zatureno gnezdo, na obali is
pod mosta, s druge strane Save, mada svega kilo
metar od centra grada. Ali ni sa tim pozivima nije
ilo sve glatko: najvie zato to nije sve koje smo
eleli da vidimo na predstavi bilo lako nai, pogoto
vo to su se neki i namerno prikrivali ili izvlaili,
plaei se tog ilegalnog privatnog skupa, dok
smo se od mnogih drugih (onih uvek i svugde
prisutnih) morali braniti jer su po svaku cenu i ba
zbog tih ilegalnih okolnosti eleli da budu na licu
mesta.

lako od nekih prijatelja ozbiljno upozoreni na nele
galnost skupa, nita nismo preduzeli da od vlasti
dobijemo odobrenje, smatrajui ga privatnim sas
tankom u stanu, na kome emo izvesti jednu pred
stavu, meu nama samima. Uistinu zato, to bi
traenje dozvole, gotovo sigurno dovelo skup pod
znak pitanja. Naposletku, mislili smo, toliki broj
javnih linosti, i najvrsnijih mladih umetnika, titie
nas samim svojim ugledom. A to se policije tie, tu
nismo imali ta, razume se, da brinemo: ona e
pronai nain da skup ne proe bez nje, u tome je
umena i bezobzirna.
U odsustvu .Stojana elia, brigu o scenografiji
preuzeo je Mario Maskareli, markantni Bokelj, majs
tor slika na staklu i vrstan grafiar iz susednog
paviljona, koji je smesta pronaao zamenu za drvo
na sredini scene, potvrujui jo jednom svoju sves
tranu umenost. Na golu drku metle jednostavno
je namotao iroko klupko stare ice koje je iz
vanredno doaravalo krljavu kronju, a istovre
meno podsealo i na nekakvu modernu skulpturu.
Takvu smelu stilizaciju jo se niko dotle nije usudio
da postavi na scenu. Kostim je, meutim, trebalo
izvui iz pozorine garderobe, ona dva pohabana
fraka, jednu livreju za slugu i kostim za razmaenog
i okrutnog bogataa; izvui naravno kriom, na us
lugu za jedno vee, i tu nezahvalnu i odista ilegal
nu ulogu preuzela je na sebe sama kostimografk-
inja- Danka Pavlovi.
lako se u meuvremenu nebo ve bilo sasvim
natutilo, a od Zemuna stizali crni kini oblaci, goto
vo niko od pozvanih nije izostao, tavie: bilo je i
nezvanih (i neznanih). Pred tom navalom gostiju, na
jvie se zabrinuo Mia, koji me je uznemiren upitao:
Hoe li pod ateljea izdrati?! Ipak je to 40 ljudi?! Da
ne propadnemo u Lazin atelje?! Pitanje je bilo ne
samo umesno ve i pravovremeno. Ali Laza
Vozarevi, iji se atelje nalazio tano ispod sale, i
koga smo odmah pozvali, pribrano je uzvratio:
Kakvo propadanje! Zaboravljate da je zgrada pro-
jektovana za izlobeni prostor i sigurno moe iz
drati i vie od 40 posetilaca! Tako je i ova trenutna
uznemirenost, sa vie humora nego sigurnosti pre
broena, dok je neizvesnost u stvari i nadalje ostala.
Stojei u ulozi inspicijenta kraj ulaznih vrata ateljea
(onih sa galerije), u pozadini publike koja je sedela
na stolicama i po strani, i poto su se svi smestili i
ATELJE S 1 2
utiali, okrenuo sam dugme prekidaa i u sali je za
vladala pomrina, u kojoj, prema uputstvu u tekstu,
Estragon izlazi na scenu; da bih desetak sekundi
potom jo jednom okrenuo dugme i upalio onu ve
liku sijalicu sa titom iznad same scene, ime je oz
naen i poetak predstave. Estragon je pokuavao
da izuje cokulu, koja nikako nije silazila sa nateene
noge, da bi, poto mu se Vladimir iz pozadine
prikrade, izgovorio prve rei komada: Ne moe, pa
ne moe!
Tako je ta dugo odlagana predstava najzad
otpoela, ispred ucakljenih oiju prisutnih, u jed
nom slikarskom ateljeu, umesto na sceni Beo
gradskog dramskog pozorita. To je bilo neto neo
bino, i neto to se dotle jo nije desilo. Sve je,
meutim, teklo prirodno do trenutka kada su spolja
poele da sevaju munje i kada su prve kapi kie
zadobovale po oknima prozora. Reagujui skoro
neprimetno na te spoljne promene, glumci su
postepeno izjednaavali mesto na kome su se
nalazili -to tobo pusto movarno tie -sa prostorom
izvan scene, i izvan ateljea, i tom nepogodom koja
je sve vie dopirala do nas. A kada je prvi grom za-
grmeo nebom, ba u jednoj od duih pauza na
sceni (koja je doaravala ekanje), i za trenutak
ugasio svetlost, imali smo gotovo fiziki utisak da se
nalazimo napolju, usred oluje i nepogode, na onom
Beketovom movarnom tlu gde se radnja odigrava,
mada istovremeno i udesno zatieni od tog
nevremena. A onda, pred ulazak Pocoa i Likija, ne
bo se napolju prosto provalilo, uz snane udare gro
mova u neposrednoj blizini, tako da se vie ni rei
sa scene nisu mogle jasno uti, bar meu nama u
pozadini. Najzad, u asu kada se na scenu spustila
no, svetlost se u ateljeu i potpuno ugasila (po svoj
prilici usled udara groma u transformator), tako da
POELO
se zavretak prvog ina okonao doslovno u
mraku, osvetljen samo bleskovima munja (umesto
meseinom, kako je pisac predvideo).
JE SVE
Predstava je nastavljena uz svee, koje su bile
postavljene uz rub pozornice. U ateljeu je postalo
zaparno i zaguljivo, usled naglog pada tempera
KAKO
ture napolju; no kao da niko nije primeivao ovu
neugodnost, pogleda uprtih u scenu, gde su glum
ci, osloboeni poetnih prilagoavanja, sada igrali
na vrhuncu svoga umea, iako natopljeni znojem.
Sa pribliavanjem zavretka komada, i uz dogore-
vanje svea, i samo nevreme se lagano smirivalo,
tako da se kraj komada poklopio sa povratkom os-
31
5 0 godina
vetljenja i otvaranjem prozora. Imali smo nepode-
Ijen utisak, svi odreda, kao da smo sa poetkom
predstave utonuli bili u samo nalije onoga to je
komad po sebi znaio, u mrak i pretee nebo, da
bismo na kraju, iskuani i proieni, doekali
ponovo mir u kome smo mogli da izmenimo utiske i
misli sa toga nepredvienog pohoda u prostore
tame, bola, koprcanja i nemutih krika.
Posle predstave, dr Hugo Klajn (moj profesor reije
na Akademiji), dok sam ga pratio preko blata i lokvi
ka mostu, izrazio je zadovoljstvo zbog uspene igre
i reije, ali i tiho negodovanje zbog nihilistikih
poruka komada. Nije, meutim, nalazio posebnih,
a ni nekih posebno opasnih razloga da se pred
stava ne igra (uz raspravu, dabome), ali ni naroitog
razloga da se igra. (Bio je to u stvari identian stav
koji je imao i Krlea.) Takav sam stav od moga pro
fesora i oekivao. Nasuprot njemu, kritiar Bora
Glii je smatrao da predstavu bezuslovno treba
igrati; ak bi se reklo da je bio dirnut, a moda i
potresen sadrajem i porukama komada. Nalazio je
da je duboko humanistiki. Meu nama mladima,
govorilo se samo o jednom: o neodlonoj potrebi
jedne avangardne scene u Beogradu.
(...)
TR A EN JE SCENE
0 predstavi Godoa u ateljeu Mie Popovia danima
nije prestajalo da se pria. Pristalice su strasno i
neumorno zagovarale otvaranje slobodne scene
na kojoj bi se pored Godoa prikazivale i sve one
predstave za koje nije bilo mesta u zvaninim po-
zoritima. Protivnici su, meutim zazirali od takve
zamisli, plaei se da slobodna scena ne izmakne
sveoptoj drutvenoj kontroli i pretvori se u trib dalekim od naih ciljeva, pogotovu to Rado ni
inu neprihvatljivih ideja. Tvrdili su da postojea po
zorita, ukoliko proire svoje repertoare, mogu
zadovoljiti sve potrebe publike. Ali stvar je bila u
tome to se slobodna scena nije mogla osnovati
slobodno, ve samo posredstvom tih istih protivnika
slobodne scene i uz njihov blagoslov.
Meutim, u itavoj situaciji je u osnovi bilo neeg
paradoksalnog. Istinske posledice svih prethodnih
ogranienja i zabrana u duhovnom i umetniom iv
otu - zabrana koje su teile da spree irenje
jeresi - bile su uvek samo nove slobode i dalja
irenja duhovnih horizonata. To svakako nije ilo
bez borbe.
U meuvremenu nismo sedeli skrtenih ruku. Mal
pukotinu koja se ukazala nastojali smo da proir
mo. Ne uputajui se u suvine rasprave i teorijski
diskusije, ni meu sobom, a kamoli s protivnicima
smatrali smo da bi to samo ito njima na ruku
krenuli smo odmah u potragu za prikladnorr
scenom, preko koje emo sve ostalo rei. Bila je ti
oko nas ve i itava jedna grupa, uglavnom svi on
ve od ranije okupljeni oko Godoa, kojima su se i
meuvremenu prikljuili i drugi, meu njiima
budui ef scene, filmski reditelj Rado Novakovi,
inae izvrstan poznavalac svih mogunih skrivenih
beogradskih malih sala, ili irokih podruma, ili
drugih zgodnih mesta u uem centru, ukratko svih
onih rupa, kako smo voleli da ta mesta meu
sobom zovemo, i gde smo ve videli tu nau slo
bodnu scenu, po uzoru na mala parika pozorita,
na Iet na primer, tu bivu garau, nasuprot svim
pompeznim pozorinim zgradama.
Tako smo najpre obili jednu bivu dvorinu
bioskopsku salu u Jakievoj ulici, bono od Knez
Mihajlove, prema Obilievom vencu, ali, naalost,
bila je ve pretvorena u magacin, koji nismo bez
pristanka preduzea mogli iseliti, isto kao to se i
biva bioskopska sala hotela Palas, na Topliin-
om vencu, nije mogla zakupiti zbog odbijanja hotela
da nam je ustupi. U najveeoj zgradi u Kolarevoj
takoe je postojala jedna biva bioskopska sala
(Korzo), ta vie u samom podrumu zgrade, koja
je lako mogla da se isprazni i pretvori u podrumsko
pozorite, i kada je ve izgledalo da emo se tu
ukotviti, najednom se od toga odustalo, kao od
neeg odvie neprikladnog. to se mene tie,
nikako nisam prihvatao taj razlog, jer, uistinu, nisam
prihvatao njegovo obrazloenje, koje sam smatrao
jednog trenutka nije krio da e to novo pozorite
pre svih puniti graani, odnosno snobovi. Mada
je to u prvom momentu moglo zvuati ironino, on
je odista verovao da e graanski snobovi, kao
uostalom i novi snobovi, preteno puniti kuu. Na
naroit nain je voleo beogradske graane, to je i
sam bio, kao i svi mi ostali, uglavnom - zato to su
mu iznad svega bili neodoljivo zabavni, u stvari
neodoljivo komini, kao i svima nama, otpadnicima
od klase. Smatrao ih je pravim ivim pozoritem! I
zato je upravo on, koji nas je i doveo u taj podrum u
Kolarevoj, prvi od njega odustao, kad je uvideo da
e moda sablaljivo delovati na tu odabranu pub-

liku, na koju smo raunali, ak nau najvaniju
buduu publiku, po njemu. Snobovima treba dati
neobian, ali svakako prijatan prostor! trvrdio je.
Opet sam mu se suprotstavio, sledei neko svoje
nejasno, ali bez sumnje drukije vienje te nove
scene. Ova rupa je izvrsna za - kabare, ali ne za
pozorite! ostao je uporan Rado, smatrajui sno hvatili, da se potraga najzad okona, zadovoljni to
bizam pozitivnom pojavom. Zatim smo se dugo
zadrali u Dobrinjskoj, odmah na poetku, uz
Marala Tita, u jednoj izduenoj sali, koju je Savez
boraca bio voljan da nam ustupi. U prvi mah smo
gotovo svi jednoduno bili za, pa joj je Mihiz ak
dao i ime - Strma ulica. Meutim, i ona je imala
jedan veliki zapravo neotklonjiv nedostatak, koji
smo sreom na vreme uoili: iz zadnjih redova,
odnosno ve od polovine sale koja je bila ravna i
dugaka, nije se skoro nikako videla scena; ak i
pod pretpostavkom da je podignemo na vrlo visok
podijum, sala je ostajala nepogodna, pa smo tako i
od nje odustali.
Kada smo ve bili spali s nogu od svih tih bez-
uspenih obilazaka, i neprestanih ponovnih ispiti
vanja onih ve odbaenih sala, i kada smo ve
poeli gubiti strpljenje zbog te nesposobnosti da se
sloimo i odluimo, otkrio sam, sasvim sluajno,
malu salu u prizemlju zgrade Borbe u Deanskoj,
u koju sam takorei svakodnevno dolazio da
predam kritiku za Novosti (u istoj zgradi); malu,
ekajui Godoa: Ljuba Tadi
ATELJE 21 2
neuoljivu salu odmah levo od glavnog ulaza u
zgradu, potpuno praznu, sa balkonom i dva ulaza (s
ulice i iz same zgrade), koja zapravo nije sluila
niemu (sem sindikalnim sastancima) i koja je, sa
vrlo malim dogradama, mogla skoro idealno da
poslui potrebnoj svrsi; odmah smo je svi slono pri
je na prometnom mestu, a najvie to je u samoj
zgradi Borbe, toj partijskoj tvravi, gde se tampa
centralni partijski list, u emu smo videli izvesnu
simboliku opte duhovne situacije. Odista je to bilo
ne samo slikovito ve i naizgled paradoksalno: da u
samom okrilju jedne zvanine institucije imamo ono
to se u veem delu kulturne javnosti smatralo up
ravo suprotno tome, pa i protivno njoj samoj, ako ne
i samo skrnavljenje tog hrama partijske ideologije i
propagande.
Tako smo, najzad, posle svih peripetija, mogli da
pristupimo jednom poslu koji jo niko od nas nije
poznavao, i u koji je tek trebalo da se uputimo kroz
iskustvo koje emo stei, a koje se zvalo -voenje i
razvijanje avangardne scene, prve takve u nas.
Na malom balkonu sale, koji je takoe imao pose
ban ulaz, sa stepenita u mezaninu, postavljen je
jedan povei sto i dve-tri stolice, za Radoa
Novakovia, upravnika scene, i Lilu Jovi, sekretar
icu, koji su, okreui bez prestanka telefon, ve pre
govarali i pogaali se sa stolarima i tapetarima o
preureenju sale i izgradnji male pozornice u
njenom dnu, kraj pomonih vrata...
RADO IMOVAKO VI
Bio je Ijudeskara, rutavi din. Toliko je sve na njemu
bilo izraajno i izraeno, da je gotovo svaki deo nje
govog tela nadilazio po svojim svojstvima isti deo
na ma kom drugom oveku.
Imao je, meutim, velikih tekoa da se dobro obri-
je. Ni u asu kada je odlagao brija, lice mu nije bilo
glatko, onako izbrijano kako je eleo. lako se tu
nita nije moglo uiniti, nikada nije mogao da se s
tim pomiri.
ak su i pore na njegovom licu bile izraajne, u
stvari veoma vidljive, otvorene, rascvetane, kao
neke male udoljice na licu, a dlaice koje su iz njih
izbijale - otre, prave, crne, poveane kao pod
lupom, pa su, dabome, bile vidljive i kada su dva pu
 5 0 godina
ta uzastopce bile obrijane, i to utoliko vidljivije to
sada vie nisu bile dlake ve crne takice na mes
natom, vrstom, breuljkastom licu.
Brkovi su mu bili gusti, nakostreeni iznad nabubre-
lih usana.
Meutim, itavo njegovo teme, kao i prednji deo
lobanje iznad ela, rano su poeli elaviti, pa mu je
taj deo glave bio jedino gladak, najee sjajan,
kao uglancan.
Glas mu je bio mumlav, lepljiv, brundav. Gotovo
svaku reenicu je zavravao praskavim smehom.
Dogaaje oko sebe, krupne kao i one sitne, doiv
ljavao je kao niz parodinih slika, a katkad i vodviljs-
ki. U tome se ogledao njegov istinski, veliki dar.
(Nije uzalud esto spominjao - kabare.) Uivao je u
zanimljivim ljudima, a njihove postupke ili rei pro-
praao je grohotnim smehom. (Kao presni bifteci!
prokomentarisao je dijalog jednog pisca.)
Sve nas je fascinirao njegov duh: bio je to duh nad
mone vedrine. Sve pojave i svi postupci su mu iz
gledali relativni. Ta njegova unutranja filozofija
upravo mu je i davala tu nadmo nad svima i
212
ATELJE
godina
50
ekajui Godoa: Ljuba Tadi
34
svaim; ali ne nadmo nabusitu, osornu ili pai
mranu, ve onu proizalu iz iskustva i proetu hu
morom. Njegova iva mata, njegova blistave
dovitljivost, njegova inteligencija, bili su istinsk
duboki; bila su to uistinu blagotvorna svojstv
jednog pravog pravcatog dobrijana, velikoc
dobriine. Rutavog dina.
(...)
SLOBODNA SCENA
Slobodna (avangardna) scena bila je naa velika
prilika.
Okupljali smo se u toj maloj sali svakodnevno,
makar nakratko, najee u improvizovanoj pros
toriji na balkonu (ugao ograen paravanima), gde
su ve od devet sali sedeli Rado i Lila, redovno u
nekom drutvu. Dole u sali odjekivali su lupa ekia
i glasovi majstora-stolara, koji su gradili pozornicu u
dnu sale (cela se videla sa balkona) i uvrivali se-
dita sa naslonima od rogozine, prema tano
povuenim linijama. Kroz dugi stakleni zid prema
ulici, u salu su dopirali buka trolejbusa i agor pro
laznika, i to je bio njen takorei jedini nedostatak.
No debele pliane zavese od plafona do poda tre
balo je tu buku da smanje.
Slobodna scena je bila neto sasvim neobino u
naoj sredini za sve one koji su se zanimali za
teatar; a pre svega, dabome, za same pozorine
umetnike. Izgledalo je gotovo neverovatno da
pored etiri postojea pozorita, postavljena na is-
tovetnim principima, moe postojati i neko drugo iz
van tih principa, odnosno izvan strogo postavljenih
administrativno-pravnih okvira; isto je tako izgledalo
neverovatno da je uopte moguno pozorite bez
stalnog ansambla, kako je slobodna scena bila za
miljena, i bez vrstog i unapred usvojenog reper
toara; dakle scena koja treba da deluje iskljuivo na
principu slobodne ponude projekata svih scenskih
vrsta.
Ali dok su te neobinosti bile upravo ono to je
privlailo veinu publike, sami pozorini ljudi (iz
surevnjivosti i straha od nepoznatog), a posebno
oni oko postojeih pozorita, omalovaavali su ili ig-
norisali scenu na svakom koraku, ne priznajui je
uopte za teatar. Najotrovniji su, dabome, bili oni
politiki prigovori naih protivnika, koji su ve u
samom nazivu scene videli ozbiljnu neprimerenost,

malterie svetogre: jer zato bi, pobogu, ve u
naslovu trebalo isticati da je slobodna, kao da i
sve ostale nisu slobodne, i kao da u drutvu vlada
neka nesloboda ili nedovoljna sloboda, pa mu je
potrebna jo neka dodatna sloboda, koju donosi
naa slobodna scena. Potpuno su previali da se
ono slobodna odnosi pre svega na raznovrsnost
repertoara. Ovaj vid razmiljanja, meutim, bio je to
liko snaan da je ak postavljen zvanian zahtev da
se ne naglaava re slobodna, odnosno da se
neizostavno odstrani. Na kraju krajeva, nama je
vana scena, a da li e biti slobodna, odista ne
moemo rei unapred; to e zavisiti iskljuivo od
nas samih!, mirio se s tim zahtevom Rado, znajui
vrlo dobro da ovakvi prigovori mogu biti i uvod u ak
ciju onemoguavanja, pa ak i zatvaranja scene.
Nije trebalo nikoga unapred izazivati! -bila je njego
va deviza. U tom pogledu, kao taktiar, a i u svakom
drugom, on je bio u bitnoj prednosti nad ostalima,
bar nama mlaima, pogotovo to jedna takva slo
bodna scena za njega - evropskog putnika i po
prevashodstvu umetnika, koji je upoznao bezbroj
scena i ansambala - nije predstavljala nikakvo
udo, nita neuobiajeno i neverovatno, a naj
manje neto neprimereno drutvu, ve neto
sasvim prirodno, to ide sa kulturnim razvojem, i up
ravo primereno umetnosti, odnosno scenskoj umet-
nosti, koja je ve pokazivala znake zamora i
zasienosti u strogo omeenoj dravnoj shemi i ko
ja je, uvek iva, traila nove oblike obnove, da bi
njeno dejstvo bilo plodotvornije.
Ali nasuprot svim tim skrivenim i javnim otporima i
svakovrsnim osporavanjima, mi smo ve intenzivno
mislili unapred; dogovarali smo se svako u ime svo
je grupe, i svoga vienja scene i odreenog projek
ta, o onome to emo izvesti posle prvih ve za
kazanih predstava. Ponavljao sam svoje uverenje o
potrebi negovanja i uzdizanja autora iz sopstvene
sredine; o potrebi buenja naeg dramskog talenta,
koji je zaputen i zaostao. Uprkos javnim sumnjama
u sposobnost naih pisaca da se izraavaju u dija
logu kao dramskoj formi, verovali smo u mogunost
ispravke tog nedostatka, koji kao da nam odista ni
je bio bogomdan, nasuprot naem toboe epskom
talentu. Saglaavali smo se, prirodno, da se putem
neprestanih pokuaja (igranja) moe neto uiniti;
ali samo saglaavanje nije bilo dovoljno. to se
nae grupe tie, imali smo nameru da odmah
ATELJE 2 1 2
nakon premijere Godoa nastavimo sa probama Tri
gulivera i Senki na novoj sceni.
(...)
PREMIJERA, N A J Z A D
Posle tolikih krivudanja i iskuenja, doao je najzad
taj dan: Godo je mogao da se prikae. Kako je pret
hodne veeri - na sveanom otvaranju scene, uz
koncertno izvoenje Geteovog Fausta - bila iskaza
na sva radoznalost zbog tog dogaaja, sada je
moglo sa mnogo vie panje da se osmotri ono to
sama scena prua. To je bio ve razglaeni Godo,
ija se scenografija mogla videti ve s ulaza u salu,
jer nije postojala zavesa.
Nakon poslednje generalne probe, dve veeri rani
je, Rado nas je okupio u svojoj kancelariji na ga
leriji, da bi se s nama dogovorio o naknadi za na
rad. Predlagao je da nas isplati uture, svakom po
lepu svotu, budui da predstava nee ii vie od
nekoliko puta! Brinuo se da ne budemo i suvie
oteeni, ako ostanemo pri svome zahtevu da nas
plaa po predstavi, odnosno prema poseti na
predstavi. Ali mi smo tvrdoglavo traili da nam se
plaa po veeri, ne odstupajui od unapred
izreenog principa da naknada mora biti u strogoj
zavisnosti od prihoda ostvarenog na blagajni, uv-
ereni, nasuprot Radou, da e predstava ii. Bili
smo isuvie gordi da bismo prihvatili ak i pomisao
da e joj publika okrenuti lea. Pa dobro, kad ba
tako hoete, saglasio se najzad Rado. Samo, ra
dite na svoju tetu!
Ali samo dva sata nakon otvaranja blagajne, vie ni
je bilo nijedne karte ni za premijeru ni za reprizu, a
ni za sledee dve predstave, to je uverljivo kazivalo
da naa samouverenost nije bila umiljena.
Ohrabrivalo nas je i to to su karte najvie traili mla
di ljudi...
Najzad, svetio se u sali ugasilo, Estragon je u mraku
izaao na scenu i zauzeo svoje mesto, reflektori su
rasvetlili scenu i on je stao da izuva svoju cokulu sa
oteene noge, sedei na jednom velikom kamenu
kraj seoskog puta, usred nekog tresetita; sa
suprotne strane se pojavio Vladimir, hodajui teko,
ukrueno, da bi se zaustavio i zagledao u krljavo
drvce nasred scene, koje mu je potvrivalo da je sti
gao na pravo mesto, mesto sastanka sa svojim pri
jateljem Estragonom, i zajedno sa njim sa - Godo-
om. Dvojica kloara, odeveni u crne iznoene
 ekajui Godoa: Ljuba Tadi, Rade Markovi, Mihajlo -Bata Paskaljevi
frakove, izveli su svoju kratku pantomimu, a zatim
su se oglasile prve rei.
Ne moe, pa ne moe!, izgovorio je Estragon, ljut
na cokulu koju ne moe da izuje, iako je stvarni kri
vac bila njegova nateena noga...
Posmatrajui iza zavese igru dvojice glumaca, a s
vremena na vreme i publiku, bio sam nemalo izne
naen i zauen, kada sam u prvoj loi uz scenu
ugledao Dinulovia, upravnika Beogradskog dram
skog pozorita, koji je, samo pre godinu i po dana,
212
ovu istu predstavu, skinuo sa pozornice svoga po
zorita, pre no to je prikazana publici. Sedeo je u
drutvu sa nekakvom pozorinom delegacijom
ATELJE
(bugarskom, doznao sam kasnije). Neto im je tiho i
uporno aptavao, blaenog izraza, moda ba to da
je Godo zapravo predstava njegovog teatra, samo
godina
to se sada igra ovde, na zgodnijem mestu. Bio
je u svakom sluaju zadovoljan, nimalo ga nije
bolela glava kao obino, oigledno se ponosio
50
svojom predstavom, i ak je, pred svima, likovao
zbog njenog izuzetnog prijema, ne seajui se
vie niega to se prethodno deavalo sa njom, u
njegovom pozoritu. Vie nita nije vano, ne
budimo sitniavi, glavno je da se predstava probila,
i da se igra!, kao da je govorio, pomalo se ak
3B
srdei, to mu kvarimo taj srean trenutak. I on je
odista bio srean, ak sreniji od nas, takav je tip...
(...)
Predstava je, meutim, tekla svojim tokom, ne moe
biti bolje. Sve to je dalje odmicala, sve vie je ple-
nila publiku, i ona joj je uzvraala na svoj nevidljiv,
ali podsticajan nain, pa ak i na mestima gde se to
nije unapred moglo oekivati. A kada su na scenu
stupili Poco i Liki, ve su se uli i prvi prasci smeha
i spontani aplauzi...
unjao sam se iza zavesa, tiho obilazio scenu, pe
njao se na malu galeriju, vrteo se oko reflektora,
pratio igru glumaca, zagledao publiku. Ali neko
mrtvilo, neka klonulost me nije naputala. Dolo mi
je bilo da izaem iz sale i proetam okolnim ulica
ma. Iza scene nije bilo nikoga, sem Lile u uglu, koja
je doaptavala tekst glumcima. Seo sam na ivicu
pozornice, iza zavese, i stao da oslukujem
uzbuene otkucaja svoga bila. Pokuavao sam da
odredim svoje mesto u svem tom zbivanju. Nova
scena o kojoj smo sanjali bila je tu; oseao sam se
njenim nerazdvojnim delom, gotovo gospodarom;
ali u meni kao da nije bilo potrebnog oduevljenja
za novi zalet, iako sam ve bio preuzeo dalje vane
obaveze. Moda je u meni ipak neto bilo slom-

Ijeno, tim dugim gnjavljenjem u mestu, oko jednog
te istog. Ili je to bio samo trenutak posustalosti,
trenutak oputanja, posle svega, upravo pred novi
izlet. Sa ulice, kroz pliane zavese, prodirala je pot
mula tutnjava trolejbusa, koja se vie oseala no to
se ula, i itanje njihovih troia; dopirao je ak i
amor prolaznika, ili onih to su zastajali pred izlozi
ma, zagledajui reklamne fotose Godoa, ne znajui,
moda, da se s druge strane stakla predstava u is
tom trenutku izvodi...
Crvenkasta veernja svetlost je lagano trnula na
sceni, movarna isparenja su se dizala, mesec je
najednom iskrsao, Estragon i Vladimir su se rastaja
li, da bi svako poao na svoju stranu, iako jedan bez
drugog nisu mogli. Stajali su tako jo trenutak-dva
pod drvetom, pitajui se da li da se obese, ili da
ipak saekaju jo i sutranji dan, kada e gospodin
Godo sigurno doi, kako je poruio preko zlatno-
kovrdavog Deka, svoga glasnika, to je netom
klisnuo sa scene.
Estragon: Onda, hoemo li?
Vladimir: Hajdemo! (Stoje u mestu.)
Svetlost se gasi. Publika spontano osea da je to
kraj ina; stegnuta je jo asak, zatim iz gledalita
provaljuje pljesak...
Stojimo iz kulisa, pet glumaca, Lila i ja i oslukuje
mo taj pljesak, kao da oslukujemo jaku kiu, koja
van naeg zaklona s one strane pljuti. Uspeli
smo! podie razdragano ruke Bata (Paskaljevi) i
prvi se odvaja. itam to raspoloenje i u pogledima
ostalih, ucakljenih oiju, ni ne slutei da sam ih za
trenutak izneverio, da sam ih maloas za trenutak
napustio, da sam stoga neizmerno tuan. Iz
gledalita, koje ne prestaje da aplaudira, stojei u
mestu, pristiu nai prijatelji; najpre iz prolaza
dopire hrapavi i eksplozivan Radoev glas, zatim
ulee meu nas kao veseli medved, grli se sa glum
cima, svojim starim prijateljima i uenicima, smeje
se, groke od zadovoljstva; Poco ga je oborio s
nogu, kae. Pristiu Soja, Danka, Stole i, evo ga,
Dinulovi, silno uzbuen, i tako iskreno na naoj
strani, da se prosto gui sopstvenim reima, ponav
ljajui: Deco, deco, to je -trijumf! I ljubi sve redom.
Neopaeno se povlaim; jer ako su glumci jo uvek
lanovi njegovog pozorita, ja sam iz njega
iskljuen i nisam eleo tamo da se vratim, ma koliko
okrilje sada bilo iroko i toplo. Ali ako nisam mogao
s njim da se zagrlim, ak ni u asu nae pobede,
nisam mu mogao ni poricati da se raduje, niti da
ATELJE 21 2
nam odaje priznanje, jer je izgledalo da se zbilja
iskreno raduje, ne stidei se to je tu radost ne tako
davno svima nama uskratio i to me je pod lanim
izgovorom iz pozorita izbacio.
Uprkos svemu, svim tim zagrljajima i poljupcima,
svoj toj buci, tom ampanjcu iji je ep ve pukao
kraj naih uiju, tom pre vremena otvorenom
Frukogorskom biseru, koji se penuao u aama
donetim zajedno s njim, u svem tom preteranom
veselju, nisam mogao da trijumfujem; nisam mogao
da im se pridruim iz srca. Najednom se ukazivao,
sred sveg tog slavlja, neuobiajenog posle prvog
ina, neki tihi nesporazum izmeu nas; jedna mala
pukotina se otvarala ali njena dubina se inila ne-
doglednom. Svi su ponavljali: Pobeda! Poinje no
va stranica! -kao da je svemu dosadanjem najed
nom doao kraj. I kao da niko nije bio naisto da
smo zapravo samo jedna od mogunosti, koja je
dosad pomalo nedostajala. I da sve zapravo ostaje
po starom pri emu smo mi tek na poetku, tako
rei goloruki. Jer u tim usklicima krio se i nedolian
trijumf nad drugima, a bio je to meutim samo tri
jumf jedne veeri! Svi su slono govorili o novoj
stranici, u stvari o pobedi ovog pozorita nad drugi
ma, i ak o pobedi pozorita i umetnosti nad Admi
nistracijom (kao da i ovo pozorite nije omoguila
Administracija, dodue jedan njen deo), dok je is
tovremeno sam komad bio potisnut i zapostavljen.
A upravo je komad bio taj bez koga ne bi bilo
nikakve pobede, i ako takvog vie ne bude, ni
pobeda vie nee imati snagu. Moda sam bio
nepravian, bez trunke razumevanja! Bez smisla da
se radujem! Ali za mene je od poetka iznad svega
bio komad, od njega smo poeli, s njim treba i da
zavrimo; ovaj ili neki drugi, svejedno.
Pomalo sam se guio u tom tekom sparnom vaz-
duhu to je kuljao iz gledalita i plavio scenu i sve
nas iza nje. Ukratko: nisam vie oseao ozon, koji
smo udisali one veeri posle predstave u ateljeu
Mie Popovia, i to punim pluima; nisu mi se nap-
injala prsa kao onda za vreme one oluje koja je
besnela napolju, dok smo mi igrali u mraku, pored
svea. Jer onda jo nije moglo biti rei o pobedi,
toj optoj pobedi, pobedi nad svima, koja se sada
imala na umu, ve se mislilo o komadu, njegovim
idejama, njegovoj poeziji, njegovoj moi i umeu iz
voaa koji su izdizali lepotu rei. Tada sam oseao
vernost tim reima, i naroito, vernost onim reima
izmeu rei, nenapisanim i neizgovorenim, onu bol
5 0 godina

nu i tihu pesmu o nepodnoljivoj ljudskoj usam

ljenosti, naputenosti i patnji, i vrednost nae igre
koja je to uspevala da doara drugima, tim sabijen
im gostima u ateljeu. Dinulovievo prisustvo je u
stvari najbolje izraavalo moju rastrganost, moje
nezadovoljstvo; on se bio prikljuio pobedi, da ne
bi propustio njene plodove, dok komad istovre
meno nije odobravao. On, kao i mnogi drugi, kriti
ari u prvom redu, na elu sa najmonijim - Elijem
Fincijem. Ta dvosmislenost je leala usred moje
zebnje i potitenosti. Svima kao da je bila neophod
na ta pobeda, dok e komad i dalje prolaziti ka-
tigu. Moje slutnje, ma koliko sebe odvraao od njih,
sve vie su me obuzimale; moja zebnja je rasla;
potitenost me guila...
Nakon sledeeg ina, na kraju predstave, na sceni
je ponovo trnuo crvenkasti sumrak, a sa strane je
na scenu stupio zlatan Deak da javi da gospodin
Godo nee doi veeras, ali sutra sigurno, kao i
na kraju prvog dela igre; zatim je scenu obasjala
meseina, taj znak za rastanak dvojice nerazdvojnih
prijatelja, Vladimira i Estragona, poto vie nije bilo
razloga da ekaju, da se i dalje nadaju, da utucava-
ju vreme dok se nadaju. Evo ih, posmatram ih, iza
ekajui Godoa: Milivoje -Mia Tomi
zadnje zavese, opet su kraj krljavog drveta...
stvara probleme svojom razmaenou; uz to i dr
Vladimir: Kako bi bilo da se obesimo?
zak...
Estragon: Ah, ti to uvek samo tako kae!
Ponovo su svi bili tu, iza scene, kao i posle prvog
Vladimir: Ima li konopac?
ina, svi nai prijatelji, navijai i nove nepoznate
(Igra sa konopcem; konopac se kida.)
pristae, okupljeni na tom malom prostoru, buni,
Vladimir: Sutra emo poneti dobar konopac!
veseli ili blaeni.
Estragon: Sutra emo opet doi ovamo?
Ponovo se sada slavila pobeda, ovoga puta
Vladimir: Da.
konana; buketi cvea su leali na sve strane,
Estragon: Da ekamo Godoa?
penuavi Frukogorski biser se opet prelivao iz
Vladimir: Da.

aa. ene su bile isto tako penuave, prijatelji
aljivi, na raun protivnika. Jedna jedina senka je
Estragon: Onda, hoemo li da poemo? pala na to veselje; senka mog neizlaska pred pub
Vladimir: Hajdemo! (Stoje u mestu.) liku na kraju predstave, uprkos pozivima i uzvicima.
(Lagano pada mrak.) Pa, ti si divljak! grdili su me i ljubili istovremeno, ne
Svaki put bih iznova bio dirnut tim krajem komada; prestajui da me zapitkuju: Je I ima neki poseban
sada sam ak oseao i suze u oima; nisam ih zaus razlog?! Ne, dabome, nije postojao nikakav pose
tavljao, putao sam ih da klize niz obraze, dok se ban razlog, sem taj to sam eleo da izbegnem da
sala prolamala od aplauza. Taj trijumfalan pozdrav, sve bude isto kao i na drugom mestu, posle bilo ko
meutim, nije me dirnuo; ve samo ta dva stara dru je premijere, umesto da sve bude drukije, pa i ta
gara koja su ostala sama u noi usred movare. radost, kako se jo nije desilo, i kako dolikuje ko
Njihovo dovijanje da bi utucali vreme, njihove madu i predstavi. Ali ja sam traio, izgleda, da po
poslednje rei. Mora biti da sam bio bolestan, ili zorite ne bude pozorite! Jer uprkos njihovim
amoralan, ili dekadent, kada me je jedan toliko an oduevljenim uzvicima, uprkos pobedi, izvodili su
tihuman komad razneivao. Osetljiv momak koji ceremoniju, onu poznatu, otrcanu i uvek istu, kao
 da se nita nije desilo, kao da nije okrenuta nova
stranica! To je bila protivurenost trenutka! lako je
sve oigledno bilo drukije, i ta scena, i ta gardero
ba gde su se glumci u jednom oku presvlaili i
skidali minku, iako tu nije bilo kupatila, pa ak ni
obinih stolica za odmor, ceremonija se obavljala
kao da smo u samom Narodnom pozoritu na Trgu
Republike, posle premijere bilo kog komada. Traili
su od mene popustljivost, preklinjali me na predus-
retljivost, posle ove avangardne predstave; prisi
ljavali su me da prihvatim ono to mi je bilo odvrat
no -to staro otrcano pozorite, protiv koga sam se
pobunio. I protiv koga sam se jo uvek bunio! I up
ravo je taj ukus pobune ovde nedostajao; i samo
stoga se moja pobuna inila kao neka senka; jer
ja sam se bunio i protiv -pobede i protiv slave i
protiv trijumfa! A nisu li ba oni bili ta senka u
tom pobednikom trenutku?! Glumci pak, koji su
me sledili, i koje sam ja sledio, za itavo vreme spre
manja Godoa, sada su me izneveravali, i oni mi nisu
odobravali moj neizlazak, i to odbijanje da uestvu
jem u zdunom slavlju, preli su ve bili na drugu
stranu, na stranu onog venog glumakog - na
stranu Uspeha! Nisam im to zamerao, nisam im se
suprotstavljao, bio sam tu meu njima svima i ak
se trudio da ih podravam u tim spoljnim pokretima
i grimasama, iako to nisam inio iz due, moda
samo zbog mog potitenog raspoloenja, ko zna?!
Ko zna ta je bilo sa mnom te veeri?! Moda sam
se ve spremao da napustim pozorite?!
Posle prvih salvi i krugova oduevljenja i prepri-
avanja svih mogunih detalja s obe strane rampe,
prijatelji i oboavaoci su se stali lagano stiavati i
ekajui Godoa: Mihajlo - Bata Paskaljevi, Ljuba Tadi
razilaziti. I Rado je bio meu njima. Polazei put
Skadarlije na veeru i proslavu sa grupom najva-
trenijih podravalaca, predao mi je kljueve
kamerne scene, da posle opteg razlaza zakljuam
sva vrata tog naeg novog doma i da im se potom
pridruim kod Dva jelena. Poto smo naposletku
opet ostali sami - ansambl - sa gomilom rua oko
nas, koje su podseale na mirisan tepih iz bajke -
iza scene se pojavila Pavica, naa blagajnica, sa
nabijenom tanom u ruci (prihod od karata) i est
plavih koverti, u kojima se nalazila naa veernja
zarada. Tek sad su se uli pravi uzvici zadovoljstva;
tek ovo je bio znak - ma koliko prizeman - neeg
drugog; neeg neobinog, neuobiajenog, neeg
dotle nepostojeeg. Jer prvi put se u naem posler-
atnom pozoritu isplaivala zarada odmah nakon
predstave - izuzimajui moda one nepoznate div
lje pozorine trupe po provinciji -i to je uz Beketov
komad bio jo jedan reit znak da se veeras neto
desilo, da je dovedeno u pitanje (bez preterivanja)
jedno pozorite optereeno stalnim ansamblom i
organizacijom i da je poelo jedno drugo - slobod
no; slobodno, dabome, onoliko koliko mu mi sami
udahnemo slobodu, i koliko smo mi sami slobodni.
Ovaj in primanja zarade kao da mi je vratio
samopouzdanje, i ak uinio da i ja osetim za asak
tu sveljubljenu -Pobedu!
Iz knjige Tople p edesete Pavla Ugrinova
(pseudonim Vasilija Popovia, reditelja prvog
izvoenja ekajui Godoa u Jugoslaviji,
1956. godine) ^
POELO
JE SVE
KAKO
33
 PRVI KORACI
ATELJEA S IS
M arija C rn o b o ri

Bilo je to davno, prije etvrt vijeka i par godina vie.
Hodali smo. Vozili se vozom. Vozili se autom.
Avionom! Putovali smo po Jugoslaviji. Bili smo ak i
u Trstu. Nosili smo i govorili Don uana u paklu. To
je intermeco u ovjeku i natovjeku Bernarda oa.
Zvali smo se Dramski kvartet, a zvali su nas -
Drumski kvartet. Obili smo cijelu Jugoslaviju. Bili
na Dubrovakim Ijetnjim igrama, Splitskom ljetu.
Doekivali su nas divno, ali ispraali manje divno.
Zavodljiv naslov nije ispunio njihova oekivanja.
Don uan je bio filozofski traktat ili filozofska burles
ka, a ne komedija, kako je pisalo u podnaslovu i
kako je neko oekivao. Sjeam se, kad smo bili u
Skoplju, zavrili smo svojih sat i trideset minuta, ko
liko je taj traktat trajao, a jedan binski radnik, koji
nas je pozorno sluao iza kulisa, upitao je Miru
Trailovi: Drugarka, a kad e poeti ta komedija?, jedbe i rjeenja donositi jednostavno i sa malo rije
Gotovo je, odgovorila je Mira. Gotovo?!, zaudio Igrala sam Sofkinu majku Todoru u njegovom filrr
se ovjek, koji zna ta je komedija.
Mata Miloevi, Viktor Stari, Ljubia Jovanovi i ja Rado Novakovi je bio dvije godine upravni
bili smo ti putnici - tumai divnog oovog teksta.
Mira Trailovi nas je skupila, najprije kao dramsku
radio-grupu Radio-Beograda, koja je imala svoju
cjelishodnost i popularnost, a onda smo nas petoro
krenuli po svijetu. Mladi i relativno mladi - svi. Mira
mlada, manekenski tanka, inteligentna, ambiciozna,
zaljubljenik u pozorite, sluala je i oprezno davala
primjedbe i prijedloge. Mata, glumac, paljiv i disk
retan, bio je prisutan sa svojim reiserskim uhom i
okom i mi, samo glumci, Ljubia, Viki i ja, radosni i
disciplinovani, ve sa poduim iskustvom. Divno
smo se slagali, Don uana dobro uradili, pa je to i
nama bila radost i zabava. Puni elana odlazili smo
na put, a umorni se vraali. Mira je odlino organi-
zovala gostovanja i bili smo u gotovo tri stotine
mjesta nae zemlje, u svim godinjim dobima. Zn
mo sve boje prirode, sve temperature, sve atm
sferske prilike i neprilike. Upoznali smo sve dvorar
za priredbe. Centri su nas bolje primali, ak odlin
Jednog dana Mira Trailovi nam je kaza
Dobiemo dvoranu. To je bio klub Borbe"
Borbinoj zgradi. Pojavio se Rado Novakovi
Doao nam je prijatelj i prvi upravnik novog prost
ra. Visok, tanak, proreene crne kose, sa oima sr
daa, a brcima kao mala gusta etka. Lijepo lie
Lijeno se njihao. Ruke su mu bile lijepe i punan
male i sa prstima malo punijim, tako da sam uvije
mislila moe li vrsto stisnuti pesnicu i tresnuti o st
Nisam to doekala. Duhovito, intelignetno, zasier
su mu klizile rijei i misli. Topao glas odavao je d
brog ovjeka. Napuenim usnama znao je prir
Sofka.
Nakon njega doao je Bojan Stupica i dao svo.
jarku boju Ateljeu. Sagradio je i novu zgradu. Mira
bila i Bojanov zamjenik. Atelje 212 se irio i n;
jedanput poeo gubiti svoj prvi oblik, to je i no
maino. Bojan se razbolio. Poslije Bojana, Mira j
postala upravnik i ostala do dana dananjeg.
Kao prvu predstavu u novom pozoritu igrali sm
Geteovog Fausta. U to se vrijeme igrao Faust u pr
jevodu Tita Strocija, u Zagrebu, u Narodnom kaz
litu, pa je ideja lako dola, jer je u planu nove pc
zornice bila i klasika jo neprikazivana u Beogradu
a u kamernom obliku. Kvartet je probao Fausta
Koncertno, naravno. Trebalo je Fausta dobranc
kratiti. To je uinio Mata Miloevi, tako da su naj
vaniji tekstovi podjeljeni na nas etvoro i bili sme

J. B. rETE
O A ^ C T
KOHQEPTHO H3BOBEH>E
HPEBOJI H AflaniBfHJA: THTO CTPOIfH
M3 B0 fln B E O rP A A C K H
MAPUJA UPHOBOPU
MATA MHJlOUJEBHTi
JbVBHUUA JOBAHOBMT)
BHKTOP CTAPHMTi
Program predstave Faust
svi zadovoljni. Zabavljali smo se. Ja sam u isto vri
jeme imala probe Ledi Magbet, u reiji Mate
Miloevia, i toliki me je smijeh uhvatio jedanput na
probi Fausta, kad smo govorili o novinama naeg
poduhvata, da sam morala rei: I to je neto novo.
Sjeam se toga dobro, a onda sam dodala. Ja
govorim samo tie, jer je dvorana neuporedivo ma
nja od naeg Jugoslovenskog dramskog pozorita!
Pa, kako bih drugaije i govorila nego onako kako
zahtijeva prostor, a misao i tako moram rei bar pri
blino onako kako je napisana.
Nema kulisa, samo jedna stolica sa visokim
naslonom. Stojimo, korak-dva lijevo i desno, ja sjed
nem koji put, da, i Faust-Mata je malo sjedio, Me-
fisto-Ljubia je obilazio stolicu, Viki, spaja scena, ili
ita, posebno je stajao za pultom. Sve je bilo
skueno, ali dovoljno, jer je rije bila vana. Zapravo
samo nas etvoro smo bili glumci rijei, a kako se
vanost rijei u pozoritu esto zaboravlja i zane
maruje, mi smo u tom pozorinom trenutku djelovali
kao novina. Probali smo. Dvorana se arhitektonski
prilagoavala od kluba u teatar. Postavljeno je 212
stolica. Brojali smo ih. Tano 212. Svi su kulturni
radnici poeli govoriti o potrebi za jednim teatrom
sa novim tendencijama, o avangardi i, eto, dola
su nova nastojanja. A kako to pozorite nije
ATELJE 2 1 2
TEKCT TSMA^A: HABJIE CTE4-HOBH
flP A M C K M KBAPTET
(Maprapexa) t->CO
(Payer)
(Me(|)HCTo) J )~ -j iiU s U *
(TyMay)
yMeTHH^KH CapajLftKK
MHPA TPAHJIOBHH
' J\ft/ V.
f y
imalo sve potrebne rekvizite da bi bilo pravo po
zorite, nazvali smo ga svi zajedno Atelje, dakle
Atelje 212. Trebalo je da u poetku budu tri pred
stave nedeljno. Novina je bila i to smo publici bili
sasvim blizu, pa je publika mogla primjetiti svaku i
najmanju promjenu na glumakom licu, mogla je
uti utanje haljine. Mogli su nam vidjeti plombu u
zubima i mogli smo im bez napora pruiti ruku i
rukovati se sa prvim i drugim redom. Ta im je blizina
godila i bili su tihi i zateeni. I nama je ta blizina bila
interesantna. Mnoga su glumaka sredstva bila
laka i svedenija, jer je ta blizina smanjivala onaj ve
liki fiziki napor, koji inae zahtijeva prenoenje
glumakog lika na galeriju, ili u posljednje redove
partnera. Nije trebalo savlaivati prostor, a da se to
ne primeuje. To je svakako novina za publiku, a
nama zgodno, jer smo sa mnogo manje sredstava
mogli postii dobre rezultate. Taj poduhvat, kao
novinu, imao je u vidu i Gradski odbor, kad nam je
dao relativno veliku svotu od dva miliona dinara, ko
ja e ipak jedva pokriti trokove novog pozorita do
kraja godine, jer su se spremale i druge predstave.
Atelje je bio kua svih glumaca Beograda i reiseri
su mogli birati odgovarajue za svoj projekat. Plan
je bio irok: nova domaa djela i klasika cijele
Jugoslavije, strana djela, portreti glumaca i knjiev
 5 0 godina
nika, monodrame, pantomime, zapravo sve to lii
na pozorite, a ima kvalitetu i moe da stane na tu
malu scenu.
Dvanaestog novembra 1956. godine otvoren je
Atelje 212 Geteovog Faustom u izvoenju Dram
skog kvarteta. (Otpao je prvobitni plan da vee
bude u dva dijela - tragedija i komedija. I jo se
mnogo toga spremalo prije samog otvaranja
Ateljea. Sve je vrvilo od ideja i elja i poetka ost
varivanja ideja i elja.) Suflirao je Ante Ivelja. Ne su-
flirao, nego kao sufler pomagao dok smo probali.
Poslije bi se samo sakrio u zavjesu. Svojim savren
im okom i uhom opaao je tano kada bi se pojavi
la opasnost da glumcu nestane koja rije i odmah
bi je specifinim glasom dobacio.
Na programu za izvoenje bili su i Sartrova drama
Iza zatvorenih vrata i Foknerov Rekvijem za kalu
ericu. Navodim samo one predstave u kojima sam
i ja, na samom poetku, igrala. Dramski kvartet je
spremio i Kolajnu od narodnih pjesama i pria.
Naslov Kolajna dao nam je Milan Dedinac, u jed
nom razgovoru u salonu Jugoslovenskog dram
skog pozorita.
Sjeam se, na premijeri Fausta se gurao svijet. Do
la sam dosta rano, a red je pred blagajnom bio jo
dosta dug, iako su karte bile ve davno prodate i za
vjesa sputena na malom oknu blagajne. Jedva
sam ula, jer smo ulazili na ista vrata sa publikom.
Nisam bila nervozna. Dobro smo uvjebali Fausta,
pa sam bila vrsto sabrana. Mira, Radoev zam
jenik, i Rado bili su izrazito sveani. Duda pilar,
kao administrativni ef, stajao je sa rukama na
leima i gledao ta se zbiva. Pored njega bila je
Nela Sasik, elegantna, dobra i diskretna. Ona je uvi
jek tano organizirala probe, a kasnije nam je za
212
kazivala i gostovanja. Na svakom mjestu, u svakoj
prostoriji, inilo se, u isto vrijeme, bila je tetka Gita
ATELJE
Predi-Nui i nadzirala je da li je sve u redu i da li
moe negdje neto pomoi. Kroz uski hodnik, koji
nas je drvenim zidom odvajao od publike, ula sam
u mali, potpuno asimetrini prostor. To je bila naa
godina
glumaka garderoba. Morali smo aptati u gardero
bi, jer bi se inae sve ulo i na pozornici i u gleda
50
litu. Uskoro smo se svi skupili. Mira, na reiser,
dola je na poetku minkanja i prije izlaza na
scenu. Doli su i Rado, i pilar, i Nela. Zora Kolako-
vi nam je donijela crnu kavu, vodu i ratluk. Bla
gajnik nam je donio u koverti honorar - simbolian,
ali u koverti i isplativ odmah.
44
Haljinu za Margaretu nije moglo novo pozorite ci
jelu kupiti. Ja sam kupila podsuknju i tako kompleti
rala materijal za gornji dio kostima, koji je kupilo po
zorite, i dala sam haljinu, za svoj raun, iti.
Mukarci su imali svoje vlastite frakove iz Dramskog
kvarteta. Margareta je morala biti u bijelom, tako
smo rijeili, a u Kvartetu sam imala crnu haljinu, pa
su izdaci bili neophodni. Margaretina haljina je bi
la princes kroja -do struka je bila pripijena uz tije
lo, a od struka se postepeno irila do maksimalne
irine tkanine. Lijepo je, bogato i meko padala.
Kako je materijal bio neki jeftini brokati, guvala se
ta haljina, da je bila strahota. Sjeam se nesretnih
pegli i stolova za peglanje kad smo ili na gostova
nja. Frizuru sam imala svoju, punu. Sjeam se,
gledalite je bilo prepuno. U prvom redu je sjedila i
Jovanka Broz. Predstava je poela. Bila je mrtva
tiina. U sceni sa cvijetom, kad sam govorila: Voli,
ne voli, voli, ne voli, a nisam imala cvijet u rukama,
kao da je cijelo gledalite utonulo, a kad sam govo
rila molitvu, kao da su molili sa mnom. Sjeam se to
ga dobro. Kako su divni ti prvi zanosi!
Dugo smo igrali Fausta i bilo je veliko interesovanje
za tu novinu. Kad sad, naknadno, mislim o tome,
znam da to nije bilo nita novo, ve samo, u toj po-
zorinoj atmosferi, neto drugaije. Nije bilo kulisa,
sve blizu, kao mikrofon i filmska kamera.
ivot, koji se u Ateljeu i oko Ateljea poeo razvijati,
davao je, svakako poseban peat pozorinom ivo
tu Beograda. Svi pozorini trudbenici eljeli su da
rade u Ateljeu, a publika je hitala i tiskala se da vidi
ta je to novo. Sjeam se koliko smo se svaali
oko Sartrovog djela Iza zatvorenih vrata. To je djelo
za nas zaista bilo novo, a Sartr se u Parizu, igrao
ve pet godina. Bilo je novo po temi i obradi teme.
Niko od nas izvoaa nije pojma imao ni o toj filo
zofiji ni o nainu tumaenja tog djela. Sve smo
morali, radei to djelo, saznati. Mira je predstavu
gledala u Parizu, ali jedno je gledati, a drugo raditi.
Mrcvarili smo se kod svake reenice. Jedanput sam
od muke bacila knjigu u zrak, ba je letjela, i otila
kui, a i vratila se, kako je normalno i red. Stanujem
na Terazijama, pa je sve za as bilo gotovo. Dugo
smo to djelo radili i ne radili -naravno, pauze su bile
poslije neke baruffe. Sjeam se da smo to djelo
spremali oko dvije godine, i, konano, izali na svje
tlo rampe i pred sud publike 28. januara 1957. Igrali
smo Olga Spiridonovi, Branko Plea, Aleksandar
(Aca) Stojkovi i ja. Predstava je vrlo ila. Najprije

Bojan Stupica i Mira Traiiovi na prvom sastanku sa glumcima -Studio mladih, 1959.
bez muke, a kad su se poele pauze od predstave
do predstave duljiti, bilo je svakakvih slova i
psihikih muka. U tom razdoblju zamjenio je Branka
Pleu Marjan Lovri, a Acu Stojkovia Vlada Popo-
vi. Razmaci su bili sve dui, jer su se druge pred
stave gomilale i senzacija je jednog dana nakon
devet godina sila sa pozorine objave nedeljnih
predstava. Velika je novost bila to je publika mogla
za vrijeme pauze badava piti katu. Moete zamisliti
kako bi danas jurili na predstave da je ostao taj
obiaj! Draga Zora Kolakovi je kuvala lonce kave i
blagim smijekom i blagim glasom nudila publici
kavu u aama omotanim papirom (kao drka)
nosei ih na tacni. Bilo je to zgodno i prijatno.
Dramski kvartet je zavrio Kolajnu. Mira je uvala
ovu etvorku. Kolajna je izvedena 27. decembra
1957. Lijepo sloeno od poezije do pria iz kojih vr
ca duh naroda u stilu Dramskog kvarteta. To nam
je bila posljednja zajednika predstava. Dugo smo
ih sve tri: Don uana, Fausta i Kolajnu vrtili i bilo
nam je uvijek zabavno.
ATELJE 2 1 2
Radili smo i onda na nekoliko razboja paralelno, ali
ne na brzinu, nije bilo potrebno, jer je bilo dosta vre
mena, vie nego sad, pa smo neki komad probali i
vie mjeseci, ak i godinu i dvije. I Rekvijem za
kaluericu smo dugo radili. Ta je predstava dva pu
ta probana. Reiser je bio Janez enk. Prva podjela
je iz nekih razloga otpala nakon tri mjeseca, a onda
smo doli mi, druga podjela: Mata Miloevi,
Strahinja Petrovi, Stevo 2igon i ja. Foknerov roman
POELO
je dramatizirao Kami, a mi smo ga malo podesili i
udesili. Premijera je bila 15. oktobra 1958. Imali
smo uspjeha. Uvijek mi je smijeno kad pomenem
JE SVE
uspjeh, ali tako se to kae. Bilo je nekih problema
oko prijevoda. Na prevodilac nije imao dozvolu pri
KAKO
jevoda, pa se pozorite moralo nagoditi s prevodio
cem sa dozvolom. Tu je otilo dosta vremena u
nepovrat. I tu je predstavu ubrzo poeo upropa
tavati raspored -veliki razmaci izmeu predstava.
Veoma je muno igrati s velikim razmacima. Kao
ruan san. Ako se predstava daje, recimo, jedanput
u jednom mjesecu, a bilo je dva, pa i tri, a katkad i
4 5
 5 0 godina

etiri mjeseca razmaka od predstave do predstave,
onda, otprilike, kao da u mraku padnete u neku
umu koju danju poznajete, ali sada je mrak i izgu
bili ste smjer. Po petnaest sam dana mumlala kod
kue tekst prije predstave, grijeila slova, a to je jed
nostavno grozno. Gomilale su se predstave, a bile
su dobre, i trebalo je da se odre na repertoaru, ali
onda su pauze postale njihova sudbina.
Jo sam u starom Ateljeu 212, mislim pravom
Ateljeu 212, igrala okovievu Ljubav. Mira Stu
pica, Branko Plea, Jovan Milievi, Danilo Stojko-
vi i ja, sa Zoranom Ristanoviem kao reiserom,
napravismo glumaku predstavu. I ta je predstava
ila dugo, vrlo dugo. Sve su predstave ile dugo po
cijenu paenja s velikim pauzama. Jedanput smo
tako igrali Ljubav poslije due pauze. Imamo scenu
Branko Plea i ja. Ja govorim, Branko ne odgovara.
Nita, pomislim, zaboravio da mi odgovori i ja pre
vodim njegov tekst i tako redom: ja govorim, Branko
uti. Govorila sam i strijeljala Branka oima. Branko
se smjekao oima i rukom gladio kosu. Kad je sce
na bila gotova, odosmo u garderobu. Lupala sam
Branka po leima, a on uvukao glavu u ramena i ne
moe da zaustavi smijeh, a kroz smijeh govori:
Vidio sam da ti bolje od mene zna tekst, pa sam
pomislio da je bolje da ti do kraja govori. Eto,
svata se i najozbiljnijima moe dogoditi!
U starom Ateljeu sam igrala i u Dojsovim Izgna
nicima. Divan tekst! Reirao je Hugo Klajn. Gleda
lite je uvijek bilo puno. Dobra podjela: Stevo 2igon,
Jovan Milievi, Olga Savi, Ivka Ruti i ja.
Za vrijeme premijera otvarale su se i izlobe. Na
samom poetku taj je sektor vodila Rut Davio. Bilo
212
am se kako smo se nas etiri, Olivera Markovi,
Deniza Mokranjac, Neda Spasojevi i ja, minkale u
garderobi i uvijek govorile: Divan tekst, ali ne za
nas. Ni danas se ne mogu nauditi zato smo mi to
igrale. Jedina je odgovarala divna Neda Spasojevi.
Pitala sam Matu Miloevia zato to nas tri igramo,
kad su umjesto nas mogle igrati tri divne glumice
starije od nas - Blaenka Katalini, Dara Miloevi i
Nevenka Urbanova. Tako smo mi mislile, ali Mata
nam je rekao da to moemo i mi igrati. Pa dobro,
igrale smo. Tu smo predstavu, ne u atmosferi neeg
novog ve u atmosferi jednog od teatara, igrale dvi
je godine. Nas tri smo, istina, bile gosti. Delikatna
ravnotea je bila moja posljednja predstava u
Ateljeu 212.
Ruku na srce, bez obzira na to to je Atelje 212 pre
rastao u pozorite, ipak je, najvie od svih pozorita
u Beogradu, zadrao svoj stil, zahvaljujui Miri
Trailovi.
Ovaj tekst je nastao 1982. godine,
povodom 2 5 - godinjice Ateljea 2 1 2 ^

je i odlinih gostiju u Ateljeu. Sartr je bio i na naoj

predstavi Iza zatvorenih vrata. I, uope, teatarski i
ATELJE

vot je imao irinu. Mnogo je beogradskih intelektu

alaca sudjelovalo i u odabiranju repertoara i u ost
varivanju ideja Ateljea. Mira je znala okupiti ljude,
znala je i sluati i uti ljude u vremenu, pratila je
godina

teatarska zbivanja u svijetu i kod nas. Atelje je jo

1962. rijeio da nagrauje glumce po uinku. Tada
50

je rijeio i da glumce angauje na godinu dana, ali

vrijeme nosi svoje. Moralo se postepeno pribjei
stalnom ansamblu s ponekim gostom.
Nova zgrada je bila otvorena 30. decembra 1964. U
novoj zgradi sam igrala u Olbijevoj Delikatnoj
ravnotei. Premijera je bila 27. januara 1968. Sje Marija Crnobori

46
 ATELJE
M u h a re m Pervie
Atelje 212 nije nastao buno i burno, ve iz apu
tanja i saaptavanja, iz komentara i ogovaranja
vladajueg pozorinog modela, stila, ukusa, reper
toara. Nismo znali ni mislili isto ni u jednopartijskom
sistemu, i relativno uniformnom pozorinom ivotu.
Pojedinci su biii bolje i ire informisani, putovali su
po svetu, itali su strane knjige i asopise. Prieljki
vali su sebe radi, ali i zbog pozorita, da budu deo
pozorinog sveta, svega to se pedesetih godina
dogaalo u evropskom, novom, avangardnom
teatru.
I u to vreme mi smo imali dobro, kultivisano umet-
niko pozorite, dobre glumce i reditelje. Ipak,
repertoar je bio ogranien, sveden na klasina i pro-
gramatska dela novog drutva. Osude za formal
izam, estetizam, artificijelnost, itd, nisu bile retke.
Nisu ih pisali i izricali samo ovlaeni ideolozi, ve i
pisci i pozorini ljudi. Neformalna grupa ljudi uvela
je na mala vrata prvo alternativno pozorite u na
pozorini ivot -Atelje 212. Kao i svaka avangardna
tvorevina, Atelje je delo manjine, pozorinih ljudi, in
telektualaca, knjievnika, filmskih stvarlaca, slikara.
Ipak, pojava Ateljea 212 nije bila iznenadna. Neto
se pre nastanka Ateljea 212 kuvalo u
Savremenom pozoritu na Crvenom krstu. I u
drugim pozoritima, glumci, reditelji, pisci, oseali
su potrebu za novim, drugaijim pozoritem; sve
tee su im padale granice starog i novog akademiz
ma.
Kao avangardna pozorina tendencija, Atelje je
nastajao i razvijao se zajedno sa avangardnom
dramom i knjievnou, umetnou.
Svojim ranim repertoarom Atelje nije napadno
osporavao potrebu za klasikom i klasinim
teatarskim oblicima i institucijama. To je moglo biti
odvie rizino, moda i pretenciozno. U pozorinom
ivotu Atelje je traio svoje mesto, uvodio novu dra
mu, negovao klimu i duh avangarde. Atelje je teio
da se stabilizuje, da deluje u skladu sa svojim avan
gardnim namerama, ali da ovakvo usmerenje
odvie i naglo ne radikalizuje. Delovalo se tiho, ko
rak po korak, i bez elje za skandalima i estokim
obraunima sa neistomiljenicima.
Vie i ee se govorilo o potrebi proirenja po
zorinog sveta, nego o ukidanju vladajueg teatra.
esto su isti glumci i reditelji igrali i radili u na
cionalnim i drugim akademski orijentisanim teatri
ma, i u Ateljeu 212. Ali u Ateljeu, i u repertoaru koje
je ovo pozorite u nastajanju negovaio, i ovi glumci
i reditelji su se menjali, menjajui, postepeno, i svo
ja matina pozorita. Reju, u uvoenju prvog
posleratnog avangardnog teatra u nas, nije bilo

naglaene agresivnosti, pa ni pozorine i intelektu
alne iskljuivosti.
Od poetka, Atelje je teio uspehu i privlaenju pub
like. Svejedno, nudio je dovoljno novina i
iznenaenja koja su privlaila mladu i intelektualnu
publiku, koja u pozoritu nije traila samo pouku i
politiku, ve i igru, humor, sebe i svoje vreme, neto
pokretno, ivo, dvosmisleno, promenljivo, neoba-
vezujue, vidovito, snovidno, neto izvan onog to
su vladajua pozorita osvojila i kanonizovala. Novi
tip dramskog dela, otvorenog, fragmentarnog, bio
je osnova novih shvatanja teatra, glume, reije.
Otuda u prvim godinama Ateljea mnogo poezije ko
ja nije robovala ablonima. Poezija je otvarala put
novoj pozorinoj realnosti; poezija je nenametljivo,
ali uporno, podrivala, prokazivala zadanost, istinu
kao obelodanjenost, osvajajui pritom predele
tajne, sna, neizvesnosti igre, paradoksa. Kad kaem
poezija, ne mislim samo na pesnike veeri i pe-
snike kolae i slino. Nadmono pesniko osean-
je sveta provejavalo je i iz pozorinih dela rane do
mae i strane avangarde, kasnije i iz avangardnih
dela druge polovine dvadesetog veka, i najzad, i iz
klasinih dela koja su u Ateljeu, po ugledu na svet-
ska iskustva, tumaena na nov nain. Kao i svaka
avangarda u svojoj zavrnoj fazi, u sadejstvu i srod
stvu sa onim to se dogaalo na BITEF-u, u Ateljeu
e se razvijati pria o korenima; avangarda e svoje
utemeljenje potraiti u prethodnoj avangardnosti.
Vremenom, drutvena i duhovna sredina je poste
peno asimilovala Atelje kao avangardu; danas se o
Ateljeu pria druga pria. Ali, nije li to sudbina
svake avangarde? Atelje nije oformila drava, ve
grupa ljudi. Svi koji su, u raznim fazama u tome
uestvovali, bili su, bez obzira na profesiju i ori
jentaciju, vezani ovim individualnim, pomalo zav-
erenikim inom. Drava se, istini za volju, nije es ne drsko i brutalno ruilaki.
toko suprotsavljala ideji o nastanku novog teatra.
Sta vie, indiskretno ga je i pomagala. Klima origi
nalnosti, otvorena eksperimentalna dramaturgija,
lini stavovi i stilovi, bez obzira na sve suprotnosti,
svojstveni su poetnim godinama Ateljea 212.
Sa nastajanjem Ateljea 212 u na pozorini ivot ne
ulazi samo avangardna drama ve i svet a zatim i
nova nacionalna drama u novom da tako kaem
Atelje -kljuu.
U svojim najboljim godinama, Atelje nije bio samo
jedno novo pozorite; Atelje je znaio i jedno novo
ATELJE 212
lili!
stanje duha, pokret i zahtev za modernou i svet-
skou, za inovacijom, slobodom individue i
staralatvom. Ateljeom je u ovim godinama domini
rao ovaj duh line, intimne uverenosti u ono to se
radi, u misiju novog, avangardnog teatra. Ovom
verom prevladane su prve sumnje i osporavanja,
kojih je, dakako, bilo. Atelje je poeo kao vaninstitu-
cionalno pozorite, kao pozorini pokret i projekat,
da bi, na kraju i sam postao jedno od pozorita
kakvim se u poetku suprostavljao.
Atelje je bio pozorite ljudi po srodnosti, srodnosti
koja je zraila, ali nije ukidala razlike, suprotnosti,
ak. U poetku Ateljea ne stoje veliki teoretiari,
proroci, sistemi, programi, zakovani principi. Moe
se pre govoriti o izvesnom ukusu za novo, avan
gardno, o priblino zajednikom nainu miljenja
(teatra), o udnji za individualnou, spontanou,
privatnou, ak.
Bilo je i lutanja i nedoslednosti, osciliranja, od teatra
visoko estetskih zahteva, do zabavljakog, komerci
jalnog teatra. Ono to je stil u nastajanju u ovom
teatru, podrazumeva intenzitet, spontanost, humor,
grotesku, lakou, improvizaciju; stil kao odstupanje
od zadatog pozorinog stila. Pozorite u kome se
pozorino bie, glumac, reditelj, gledalac oseaju
dobro i kod kue. Ako je vladajue pozorite bilo
dravna, ovo pozorite je nastajalo da bude privat
na stvar! Ljudski, provokativan spektakl.
U ovakvom pozoritu glumac ima priliku da se prib
lii sebi i gledaocu. Nasuprot oficijelnog pozorinog
tona, Atelje uvodi familijarni ton i kolokvijalni govor.
Dok oficijelna pozorita zagovaraju kolektivni, ili
sveopti smisao, Atelje igra komade koji smisao
dovode u pitanje. Neformalna grupa ljudi eljnih da
naprave teatar za svoju duu, pesniki polemiki, ali
Atelje, ili pozorite kao svet igre, mate i im
provizacije, osporavanja, relativizuje ideoloku
pamet oblikovanu rutinom i bukvalnou. Ako ne
postoji samo jedan tip pozorita, onda ne moemo
govoriti samo o jednom vidu i obliku prolosti, tradi
cije, miljenja, oseanja. Ne moemo govoriti,
takoe, ni o jednom utrtom, i izvesnom putu u
budunost. Sa Ateljeom se ulazi u zonu kompono-
vanja i dekomponovanja, sanjarenja, mate. Sve, ili
gotovo sve, isplivava iz ustaljenosti i nepovredivosti
bilo kog uverenja, stava, uvida, odnosa. Sa
Ateljeom u na duhovni ivot ulazi duh pokretljivog,
upitnog, energija sumnje, poricanja.
Stvarnost na koju se ideolozi u ovo vreme pozivaju,
prestaje biti nedvosmislena, monolitna, po sebi
razumljiva, lako itljiva. Nai ivoti, na svet, spoljni i
unutranji, ponovo su predmet interpretacije, sa
njarije.
Jednima je bilo stalo do jedne, velike istine, svejed
no to se u njenoj obavezujuoj formi ivot, pa i i
vot pozorita, deformie. Drugima je u ovo vreme
napukle unisonosti bilo stalo do dramatike izazova,
do ivosti i postojanja u uznemirenosti, meu istina
ma koje jedna drugu dovode u pitanje, i na taj nain
problematizuju ljudsku dramu, ljudski nain posto
janja u svetu. U kulturi estoko hranjenoj voljom za
jasnou, i praksom da se istina i la, ili dve istine,
noem ili metkom, odvajaju jedna od druge, moder
na pozorina igra i dramaturgija, strana i domaa,
koja je ovakve misaone i teatarske operacije
dovodila u pitanje, izazivala je, povremeno, talase
sablanjavanja. Alternativno pozorite je oslobaalo
oklevetanu matu, imaginaciju, igru, podsvesno,
nadrealno, i na taj nain, otvaralo, ili irilo prolaz, i
izlaz, iz politikog i ideolokog funkcionalizma u bo
gatiju, otvoreniju, ovekolikiju stvarnost.
I kada je radio bez stalnog glumakog ansambla, i
kasnije, kada je ovaj ansambl, postepeno popunja
van i zaokruivan, Atelje je imao ne samo dobre,
ve, rekao bih, razliite, drugaije glumce! Dobre,
pa i popunjenije glumake ansamble imala su i ne
ka druga beogradska pozorita. Ipak, predstave
Ateljea 212 bile su jedinstvene, po pravilu, provoka
tivne. Atelje je izazivao panju celinom, ukupnou
delovanja, repertoarskom novinom, pristupom pub
lici, nainom, stilom glume, reijom. Atelje je bio
neto drugo i vie od pozorine kue, institucije,
duhovni stav i pokret za koji su se vezivali mladi lju
di, pisci, intelektualci, glumci, reditelji, slikari, fil-
madije, publika, javnost.
Re je, naravno, o jednom otvorenijem, lagodnijem,
leernijem tipu glume sklonom improvizaciji
olienoj u nainu igre Slobodana Perovia, Zorana
Radmilovia, Vlade Popovia, ora Jelisia, Jeli-
savete Sabli, Gordane Mari, Mire Banjac, Ruice
Soki, Bore Todorovia, Milutina Butkovia, Taka
Naia, Dragana Nikolia i drugih.
Otvoren Geteovim Faustom u kamernom izvoenju,
Atelje na svoj put i trag izlazi sa najboljim komadom
dvadesetog veka, Beketovim Godoom. Slede
Joneskove Stolice, Foknerov Rekvijem za kaluer
icu, Kuevlasnik i palikue Maksa Fria, Jaje F.
Marsoa, Mroekovi Policajci, Pria o vojniku Stra-
vinski-Ramiza, Kamijev Nesporazum, Pinterov
Nastojnik, Ruevieva Kartoteka, Klodelova Raz-
mena, Dojsovi Izgnanici, 2arijev Kralj Ibi, Olbijeva
drama Ko se boji Virdinije Vulf, eneov Balkon,
Vitrakov Viktor ili deca na vlasti, Kosa, u reiji Mire
Trailovi i Zorana Ratkovia, Bulgakov i njegovi ko
madi Purpurno ostrvo i Molijer u reiji Ljubomira
Drakia, i Psee srce u reiji Aleksandra Petrovia.
Pa onda Mroekovi Emigranti, Babeljeva Marija,
Pirandelovi Divovi iz planine u reiji Paola Maelija,
i da dalje ne nabrajam. Svoj stil i presti, rediteljski i
glumaki, Atelje ne gradi samo na stranoj novoj dra
maturgiji, ve i na delima naih savremenika, pre
svih, Aleksandra Popovia, Duana Kovaevia i
Ljubomira Simovia.
Ne mogu, niti je to moj zadatak, nabrojiti i navesti,
sva imena koja bi zasluivala da se nau u prii o
Ateljeu 212. Pored onih dobro poznatih, i tako esto
pominjanih, ne zaboravite i one ija e imena, i
ovom prilikom, biti izostavljena, a koji su esto, iz
drugog plana, uinili mnogo da Atelje bude, pos
tane i ostane ono to jeste. 5L
1956

UPRAVNICI
1
2006

Upravnici Ateljea:

RADO NOVAKOVI (od 1956. do 1959.)

BOJAN STUPICA (od 1959. do 1961.)

MIRA TRAILOVI (od 1961. do 1983.)

V.D. upravnik DEJAN AVI (od 1983. do 1984.)

LJUBOMIR DRAKI (od 1984. do 1996.)

NEBOJA BRADI (od 1996. do 1997.)

SVETOZAR CVETKOVI (od 1997.)

 IVOT I DELO - JEDIMO
Rado Novakovi
U Beogradu je 11. januara 1979. umro Rado
Novakovi, filmski reditelj i profesor Fakulteta dram
skih umetnosti u Beogradu. Teka bolest je pre
doavala kraj, ali je on bio brutalno dosledan i brz.
Umro je kada je, sve do kome, zamiljajem gradio
viziju jedne svoje reminiscencije rata - one, koju je
bugarskom okupacijom nosio u svojoj svesti jo od
roenja, iz svoga Prokuplja. Tu uspomenu deteta
na zlo rata, obnavlja godina 1941: isti neprijatelj je
jednakom mrnjom pojaava, te u to vreme nove
uvrede zemlje njegove, prestaje da se samo sea.
Pie i sa svojim asistentom arcem, do poslednjeg
daha, takorei, scenski uobliuje dramu jedne ge
neracije u dva rata...
M ilutin oli
(...)
Odrastao je i vaspitavan u porodici uvenih beogra
dskih intelektualaca. Otac mu je bio muziar i
tienik francuske kole, a deda Stojan Novakovi,
te je u takvoj sredini kulturnih i naunih pregalaca,
njegova sklonost umetnosti bila prirodna. Svirao je,
ali reklo bi se da je slikanje najpre unelo strast za
tajnom stvaralatva. Stevanovi i Stijovi, njegovi
profesori, podstiu taj plam, koji najednom poinje
da privlai i literatura. Kao ak u Treoj mukoj gim
naziji, ita i u Javoru poinje da objavljuje pesme,
prie...
Bilo je to vreme naglaenih drutvenih i politikih
previranja koje je od mladih trailo sudbonosnije iz
janjavanje. Stihovi su postajali pozivi ili protestni
poklii. Krlea, Gligori, Pria, Milan Bogdanovi,
Danas, Peat, ire bunt kome je ideja komunizma
zacrtavala cilj. Doba je to vesnika i drugih, ne samo
drutvenih revolucija, meu kojima i filma, koji ba
tih godina poinje da se oglaava, da govori! Zvuk
prekida utanje dugo skoro etiri decenije, a vizuel
na magija osnaena tonom poinje da opinjava i
kod nas. Ono to su danas elektronika ili kiberneti-
ka, za tridesete bio je zvuni film. Ranije pokazano
oseanje likovnog, Novakovia lako nanovo opre-
deljuje. Film, ve i svojom revolucionarnou, uvek
pogoduje mladosti i, eto, definitivnog obola aroliji
slike.
Dok je Veselin Maslea literaturom traio sociologi
ju, moral i politiku, Novakovi je to isto poeo da
otkriva filmom, koji ga je sve vreme potom intereso-
vao ne samo kao estetski nego i kao drutveni
fenomen. Pudovkinovi lanci su mu bili prva filmska

literatura, a Vensanova Istorija filma prvo tivo te
vrste -da bi tridesetak godina kasnije, 1962, prvi u
nas, i sam postao pisac jedne od takvih knjiga, na
suno potrebnih.
Pasija istraivanja filma vodi ga, dalje, amerikim
studijima Holivuda, kada jo jasnije vidi da je film
odista, ne samo tehnika ili artizam za sebe, nego
medijum nesluenih socijalnih i duhovnih
mogunosti i uticaja.
Ali, rat prekida teoriju, i Rado je od 1943. na
bojitu i neposredno. Svreni pravnik, student po-
zorinog odseka Muzike akademije, slikar, pisac i
filmski teoretiar, opet je u ratu kod Prokuplja, gde
mu Vrhovni tab NOB poverava organizaciju filma.
Tada, s jeseni 1943, poinje njegov stalni rad sa
kamerom, kojom e snimati prvi dokumentarni film
nove Jugoslavije.
Skoro pola veka bio je zatoen tom magijom, koja
ga posle lanaka i eseja, zatim organizatora i tvorca
prvih dokumentarnih kadrova filma dovodi do Sofke
(1948).
Tek to je Afrieva Slavica 1947, otvorila taj dosije
nae kulture, Novakovi snima film dvostruko
karakteristian: inspirie se nasleem i ini digresiju
u odnosu na tada iskljuivo slavljenje ratne heroike.
Kao da je time eleo da opomene i uputi na zakoni
tost kontinuiteta istorije. Nita ne postaje od trenut
ka kada nastane!
ATELJE 2 1 2
Ne dugo posle toga, ali nakon Sofke, i sam e poi
tome izboru -u stvari, nastaviti sa istorijom najpre fil
mom Deak Mita (1951) o ilegali, da bi svakim
narednim upravo potvrivao neumitnost kauzaliteta
povesti: Daleko je sunce, 1953. (prvi film o NOB-u
traginog sadraja), Krvavi put, 1954. (drama kon
centracionih logora), Vetar je stao pred zoru, 1959.
(okupacija), Pesma, 1961. (dileme i zanos revoluci
je) i Bekstva, 1968. (iskuenja robijanja za ideal rev
olucije). To je jedna strana nacionalne istorijske
ukupnosti, kojoj, na drugoj, stoje spomenuta Sofka i
Pesma sa kumbare (1955). Opredeljenje je jedno,
bez obzira na razliite mere te dvojakosti, jer isto
znae u relacijama istorijskog procesa. Operaciju
Ticijan, pak, (1963) uzmimo kao izuzetak bez koga,
kako se kae, pravila nema.
ovek unutranjeg sklada i racionalnog poimanja
ivota, Novakovi je tome teio i kao umetnik, ispo-
Ijavajui neobian smisao za realno i objektivno.
Rat mu je osnovna stvaralaka vokacija, oseao je
sve unutarnje porive revolucionarne svesti i
junatva -ali svemu je davao meru ljudske prirode.
Po njemu, epsko nije u dimenziji ili u tiradi, nego u
obinom, svagdanjem, kada ovek sledei svoj zov
savesti, ini ono to nalae opta humanistika i na
cionalna potreba. Otuda junaci njegovih ratnih fil
mova nisu nadmoni i u bronzu sliveni, nego
dnevniari revolucije, oni to u kolonama idu prema
suncu, ili iza reetaka o njemu mataju: skojevci i
deaci, nevoljnici zla okupacije ili prognani to
norvekim fjordovima raznose protest i san parti
zanski.
Heroizam nije lina avantura ili metafiziki nagon za
subjektivnom ravnoteom, nego in koji se, posred
stvom linosti, reinkarnira u opti gest ljudske za
jednice, naroda. Te Novakovieve linosti oduuju,
a ne zaduuju, ne trae nego daju - ratnici, to iz
epike tiho izlaze, ili su u hodu njome, pri juriu ka
nebu, samo zastali. Ta jednostavnost sred iskue
nja egzaltiranog velianja revolucionarnog gesta,
UPRAVNICI
unosila je prave srazmere i istinitije doivljaje toga
razdoblja istorije, pa e, vremenom, jo vie znaiti.
Jedan od zaetnika misli filma kod nas, on je
samouki, poput naivaca, uei sam, poeo da ui
druge. Njegovoj volji, viziji, znanju i poimanju filma
veoma duguju nai prvi koraci u ovoj umetnosti. S
acima je i sam sricao prva slova kinestetike, kako
bi tako u nju pre pronicali. Mnogu tajnu reije, dra
maturgije, tehnologije i teorije, Novakovi je svim
55
 50 godina
INI!
o
MHOAPAr HABAOBHT,
kopahu y im com
I___
generacijama otkrio i u njih ih uvodio. Od posebnog
su znaaja njegovi lanci, eseji i skripta o problemi
ma montae, glume, reije, organizacije. inio je to i
u predahu neposrednog kreativnog ina, da bi to
od 1966. radio i sa katedre, kao profesor Aka
demije za pozorite, film i televiziju. Deset godina
kasnije, 1976. postao je i rektor beogradskog Uni
verziteta umetnosti.
Film, govorio je - ne moe da postoji izvan gledala
ca, njegove potrebe, psihe, svesti. Taj red stvari,
212
sazdan u njemu lino, potom stvaralaki uznesen
logikom da izvan ovekovog subjekta ne moe biti
ATELJE
ni epskog - zaokruuje ovom premisom o filmu
linost umetnika kome su doslednost i sklad real
nosti i sna bili princip.
Novakovi je, kako rekosmo, pred rat studirao po
godina
zorini odsek Muzike akademije u Beogradu. Nije
je zavrio, jer je uskoro dola 1941 -esti april, kada
50
su faistike tuke poele da razaraju Beograd. I
prema teatru, ba kao i ranije prema slikarstvu i
pisanju, Novakovi je pokazao radoznalost koja je
znatno prevazilazila uobiajenu znatielju studenta
ili amatera. Jo od prvih dana ispoljio je naklonost
reiji, uzimajui je samo kao posrednika izmeu pis
56
ca i onih to njegovu re na sceni treba da otelove-
glumca, ali ne iskljuujui stvaralaki udeo toga
posrednitva. Reija ne samo kao transkripcija ili
bukvalna interpretacija teksta, nego kao autorski
akt u prenoenju jednog (dramsko-literarnog) medi
ja u drugi (pozorini).
Tu njegovu naklonost ni okupacija nije prekinula;
pomno je izuavao umetnost reiranja, ne oslanja
jui se, meutim, samo na nau oskudnu literaturu
o tome, nego i na stranu, u prvom redu francusku,
iji je jezik govorio. Pripadajui jo pre rata kao gim
nazijalac naprednom pokretu, on se i tada intereso-
vao za sovjetsku knjievnost, pa i za dramsku, kada
je prvi put iz oskudnih novinskih ili iz informacija ko
je su donosili retki namernici iz Sovjetskog Saveza,
saznao o novom pozoritu u toj zemlji i Sistemu
Stanislavskog, na kome se uglavnom zasnivao pre
porod sovjetskog teatra. Godine 1942. posred
stvom glumca Strahinje Petrovia, dolazi do tog
znaajnog dela Stanislavskog, studira ga i okuplja
oko sebe grupu mladih pozorinih oduevljenika s
kojima je u akim druinama i u amaterskim
ansamblima jo pre rata saraivao. Bili su to danas
istaknuti stvaraoci: Soja Jovanovi, Rade Markovi,
Olivera orevi (kasnije Markovi), Bata Paskalje-
vi, Mia Tomi, Ljubia Pavlovi i drugi. Neto od
njih stariji i obaveteniji, sa uroenim smislom da
animira i usmerava, on je ve tada poeo da reira.
Bila je to prvo komedija koju je napisao Miroslav
orevi, poznati pravnik. Zvala se Komedija na
treem spratu, u kojoj su, pored ostalih igrali i Mi-
livoje ivanovi, kao i danas poznati dirigent ura
Jaki.
Ne bi se moglo rei da mu je komedija bila vokacija,
ali i prva njegova reija posle rata u pozoritu upra
vo je Gogoljeva enidba, koju je spremio sa svojom
starom trupom (1946). Onim mladim ljudima to su,
samo godinu dana kasnije, inili jezgro novog
teatra u naem glavnom gradu - Beogradskog
dramskog i koji su bili vesnici modernog scenskog
sadraja i ekspresije. Ansambl to je prve probe
imao u fiskulturnoj sali u Lazarevievoj ulici, da bi,
prelaskom na Crveni krst, repertoarom o kakvom se
prvih godina posle rata nije, takorei, ni pomiljalo-
oznaio poetne korake otvaranja i komunikacije
sa svetskim dramskim stvaralatvom, u prvom redu
francuskim i amerikim. (Siamni eir, odnosno
Staklena menaerija i dr).

Bili su lo Radoevi uenici, oni to su se tim duhom
i entuzijazmom napajali i sa izvora ehova i drugih
ruskih klasika (Jubilej), koje im je njihov Stanislav
ski, Novakovi, tumaio. Igrali su Antona Pavlovia i
sluali svoga reditelja koji im je govorio da stvara
latvo podrazumeva ne samo studij nego i samo-
svest o uzvienosti toga rada, samodisciplinu, za
jednitvo, atmosferu kreiranja. (Jer, biljka e izrasti
samo onda kada je podesna klima).
Stom grupom beogradskih privrenika osnovao je
u nas prvi politiki teatar, ali na alost, nije bio dobro
shvaen, te mu je rad prekinut. Ali, ako je time izo
stao neposredni program aktualizacije naeg po-
zorinog ivota, njegovo osavremenjivanje inau-
gurisao je duh i senzibilitet tih avangardista, uprkos
mnogoj skepsi, pa i napadima. Rado Novakovi je
inicirao i bio spiritualni pokreta njihov, odnosno
takvog teatra.
No, tih dana je bio odve u obavezi prema svojoj
poslednjoj i najveoj vokaciji - filmu. Pa ipak, po-
zoritu e se jo jednom vratiti. Opet kao inicijator,
zapravo jedan od istraivaa modernog reper-
toarskog i izraajnog sadraja u toj umetnosti.
pe AJl EHCAHfl AP OrtbflHOBHT.
BeKOBHh SOHMJAP flPHHTi
1 a. TATJAHA f i y KJ AHOBA
M uha PACTMCJ1AB m n
Ileiap nPEf l PAf HAKOBHT,
jy i U A H J A M U H J E B H l i
'fiopbe EPAHHCJ1AB JEPMHHTt
Mii i ai ii : APATyTHH MHOJXPAr JIA3APEBHT
lIPEEPAr TACOBAU
II. yipU H ob U M. MuAClHKob
n E C M A
lio poMai i y O C K A P A ^ A B M ^ A
ATELJE 21 2
Iliji
Jedan je od osnivaa i prvi upravnik jo jednog
beogradskog pozorita -Ateljea 212, u kome ostaje
vie od tri godine, odnosno do asa kada je ta nje
gova biljka zadobila klimu u kojoj je mogla da se
razvija i raste.
Nije se vie vraao Stanislavskom, reiji uopte, ali
je u saradnji sa Mirom Trailovi, inicirao program
sku i optu umetniku politiku toga malog po
zorita, koje je u teatarskom ivotu izvelo malu revo
luciju, takorei, postajui uzorom mnogim jugo-
slovenskim inicijativama u toj umetnosti.
Ve prve sezone Atelje 212 pod upravom Novako-
via prikazuje Geteovog Fausta, kako to u nas rani
je niko nije inio: kao scensku sonatu, da bi slede-
om premijerom Don uan u paklu, oovom kome-
diografskom filozofskom varijacijom tog klasinog
ljubavnog motiva - izazvao novu senzaciju. Beketov
ekajui Godoa, koji je za razliku od prve dve pred
stave to ih je reirala Mira Trailovi, uradio Vasilije
Popovi -oznaio je dogaaj, kako po filozofinosti
te tragine groteske o beznau, tako i po oso-
benostima scenske realizacije. Sartrova drama Iza
zatvorenih vrata (reija Mira Trailovi), to pozorite
UPRAVNICI
B M A M jA M (P o K H h P ............
P K K B M J E M
3 A K A A Y B E P M I j y
57
Ulaznica sa kuponom za kafu za predstavu Stolice
situacija koje je dolo da smeni zastareli teatar
karaktera - predstavljala je novi korak inovacija
Novakovievog Ateljea 212.
Troje Miodraga urevia (reija: Mia Tomi) nije
digresija, nego je tim domaim tekstom nastavljen
zapoeti pregalaki put, na kome e se odmah za
tim nai i Pesma Oskara Davia, kojoj reditelj Alek
sandar Ognjanovi pokuava da pribavi valere
teatarske moderne -dakle, posve drugaije od onih
to su karakterisale njegovu predstavu u abakom
pozoritu 1955. Nebeski odred ora Lebovia i
Aleksandra Obrenovia, u reiji dr Huga Klajna za
kljuuje tu prvu sezonu ove nae pozorine avan
garde, reminiscencijom na nacistike logore, koja,
kako sadrinom tako i projekcijom, ostaje u duhu i
maniru toga predvodnitva.
To je poetak. Fokner, Fraj, Dri, Miodrag Pavlovi,
Jonesko i drugi, nastavie da jo dve godine ost
varuju Novakovievu viziju modernog pozorita ko
ju je inkarnirao Atelje 212 pod njegovim rukovod
stvom. ini to i danas, kao to e initi i sutra, jer
kraja tome teatru, koji valjda najdoslednije ivi u
svome vremenu, nema.
Zavrimo ovo nae seanje na Radoa Novakovia
njegovim sopstvenim reima o umetnosti teatra:
Jedno vreme sam se veoma aktivno bavio pozo-
ritem. Uoi rata, kada se ve poeo oseati nado-
lazak katastrofe, nastupilo je neko gluvo doba - ne-
maki pritisak bio je ogroman. Naila je bila prava
poplava loeg nacistikog filma, i moje interesova-
nje za film slabi; nije se praktino nita vie moglo
uraditi. Pozorite me je brzo uhvatilo: otkrio sam
Stanislavskog i Mejerholjda, Jevrejinova i Tajrova, i
jedno vreme sam se ak bio potpuno odvojio od fil
ma i bacio na tu zavodljivu, veliku umetnost po
zorita. Ne ini mi se da je pozorite uticalo na
mene anti-filmski: pozoritem sam se bavio dugo i
pasionirano, i nikad nisam imao utisak da sam bio
rtva neke meavine na toj liniji.
Pozorite je, pravo govorei, za mene bio veliki
doivljaj. Nisam se nikad slagao s tezom da ono
bude neka vrsta samousluge, da ovek doe,
odgleda jednu scenski ilustrovanu literaturu i-goto
vo. Mislim da se takve ideje mogu nai jo kod
Stanislavskog, mada ih on u tom smislu nije do kra
ja i formulisao. ta je tzv. repertoarsko pozorite?
Menza. To me nije privlailo; hteo sam pozorite u
kome mogu neto naroito da doivim, da predsta
va obavezno bude - dogaaj. Mislim da se i danas
vizuelnoj strani u pozoritu ne poklanja dovoljno
panje. Kada smo, mnogo godina potom, poinjali
u Ateljeu 212, pokuavao sam da neke od tih i
takvih mojih ideja i ostvarim: da svaka predstava
bude doivljaj, senzacija, neto neoekivano, van
kliea i serija...
Teatron broj 33/4/5, 1981. godine
povodom 25 godina Ateljea 212 ^

JEDAIM DAINI SA
BOJANOM STUPICOM
Ljubomin Oraki
Sastanak rano jutro. Diem se teko. Polazim kod
Bojana. Otvara mi na brzinu vrata. Jedna re:
upadaj. Ulazim ponovo u njegovu radnu sobu. Puna
knjiga. Desna polica sa delima koja su u razmatra
nju. Cedulje rukom pisane slue za razvrstavanje
tekstova. Veliki crtai sto. Na stolu detalji tehnikih
crtea koje je oigledno zavrio noas posle mog
odlaska (negde oko 2 sata posle ponoi). Na zidu
vise crtei scena po brojevima koje treba razraditi
tog dana na probi (to je bila moja pretpostavka).
Kafa. Kratak razgovor o poslovima tog dana.
Pokazuje mi tehniko reenje rune rotacije koja je
potrebna za predstavu. Masa novih tehnikih izraza
meni totalno nepoznatih. Kreemo prvo u radionicu.
Razgovaramo u kolima o problemu izraza u pred
stavi. Danas postavljamo prvih 7 scena. Objanjava
mi ta sve treba pripremiti od markira kad stignemo
u pozorite. Pitam ga kako misli da rei 7. sliku.
Odgovor -videe. (Nikad nije voleo da pre probe
prepriava scenu koju e raditi). Kasnije mi je ob
jasnio da to nikad ne treba praktikovati jer se kroz
priu stvar banalizira i oveku padne... na tu scenu.
Pitam ga ta misli o igri pojedinih glumaca posle
veoma kratke faze itaih proba? Oni jo ne mogu
zaigrati dok ne poznaju situaciju. Fiziki su paral
izirani. Mislim da su u principu na dobrom putu.
Utisak posle itaih proba je jako varljiv, ti za stolom
radi jednu stvar koja e se na sceni, kad je pre
baci u prostor, fatalno razliti. Videe ako glumcu
scenu dobro navije kako proradi.
Pitam ga da li je gledao neke predstave jer bi me
zanimalo njegovo miljenje. Nije. (Jesi ti nekad uo
da mainovoa kad zavri svoju smenu ide da gle
da svog kolegu kako foriba mainu?) Dobih udan
odgovor ije znaenje tek danas shvatam, stvarno
je teko gledati pozorite kad ovek toliko vremena
ATELJE 2 1 2
sam provodi u njemu. Stiemo u radionicu. Saeku-
ju nas majstori. Radionica je prava arolija. Na zi
dovima naslonjene gotove kulise spremne za pre
gled. Na podu slikarnice razapete slikane zavese
koje se sue. Miris sveeg drveta i boje. Mnogo
uke. Otar zvuk brusilice u bravarskoj radionici.
Majstori nas nude kafom. Ulazimo u mali boks. Na
stolu crtei. Pitanja. Bua (tako su ga zvali u po
zoritu): da li ova lajsna treba da foruje? Da li ovde
da udarimo jedan flahajzn. Ovo ne moe da se ukru-
ti, da veemo jednom prosnom itd, itd. Sluam ovaj
ifrovani razgovor i manje-vie nita ne razumem.
Bojan takoe odgovara u iframa. Vidim da ga oni
razumeju. Kae ovo je u redu. Daje im nov crte (on
aj to sam video na stolu). Kratko objanjenje dati
traksleru da izradi stubove, povezati sa flahajznom i
preko toga rukohvat. (Konano sam neto ukapirao
radi se o gelenderu). Dolazi kairer i saoptava da
nema nekog materijala ili lepka i boje, i da se nee
stii. Bojan nalazi odmah drugo reenje i kratko
saoptava: moete stii na vreme. Majstori klimaju
glavom. Vidim da kod njega nema vrdanja. Ponovo
kola, vozimo se prema pozoritu. Bojan glasno raz
milja, moda je onaj zeleni ton malo prejak, ta
misli? Ne znam ta da odgovorim jer ne znam kako
to izgleda u datim okolnostima. No, videemo na
tehnikoj probi. Prepricaemo ga i stvar e biti u
UPRAVNICI
redu. Opominje me da treba svratiti u krojanicu i
prekontrolisati kostime, jer zna kakva je Mira,
neto e zaboraviti. Stiemo u pozorite. Bojanu se
gubi svaki trag, as je u krojanici, as na pozornici,
as u rekviziti. Ja pokuavam da pripremim to mi je
reeno. Jedva. Za probu je ipak sve spremno. Jo
jednom prebrojavam statiste. Bojan ulazi u salu
stie i dupla kafa u olji od bele kafe (koja li je to po
redu). Poinje. Na sceni (ja sam, naalost, u
53
 hinterbini, putam
statiste) ujem samo
Bojanov glas, ko-
manduje: ti idi levo,
iz portala grupa iz
hinterbine, sa desna
dijagonalno statisti.
Kako e se uklopiti
ovaj poetak gde
ima preko osam
deset ljudi. Vraamo
jo jedanput pa jo
jedanput. Konano
dolazim u parter po
red njega i gledam
ta je uraeno, za
panjen sam. Scena
jednostavna. (Treba
to znati). Druga faza razrade sa glumcima. Kratak
razgovor. Konano vidim kako u prvoj sceni
priprema reenje sedme. Detalj koji dodaje razvija
se, u sedmoj postaje scenska poenta. (esto mi je
govorio o problemu kontinuiteta radnje). Pauza.
Glumci odlaze u salon. Bojan ostaje u parteru. Stie
ve peta dupla kafa. Zajedno proveravamo dve
promene. Kae mi da se statisti dre ko kurac u lad-
noj vodi, da ih malo razdrmam (ne znam kako se to
Prvi sastanak Studija mladih, 1959: Rastko Tadi, Jasna Novak, Nada Mladenovi, Danilo Stojkovi, Branka Petri
radi, da li da zagrejem vodu). alimo se. \
zadovoljan je. Prola je ona napetost koja
drala na poetku. To je rediteljska trema k(
uvek prisutna na prvoj aranirki. Posle pauze p
ve lii na igru. Glumci kreu, Bojan ih svesrdn
drava. Dodaje, dodaju oni. Gledam i oseam I
scena raste, kako se otima. Pitanje je samo da
sad to moe zaustaviti. Imam utisak da preteruj
detaljima. ini mi se da je prebogato, di
zagueno. Diskretno pokuavam da mu to kal
Sluaj, ja ne volim dijetalno pozorite. Opet ni:
razumeo. Kasnije, razmiljajui o toj njegovoj os
ni shvatio sam da se u preterivanju i sastoji nje
talenat. Kad bi ovek sveo to na svoju meru to v
ne bi bio Bojan Stupica, to ne bi bilo to prebog
pozorite puno soka, ivota, mate, arolije i te
vne igre u kojoj se sve zaboravlja. Posle probe
grafikonu (koliko sam ih samo napravio za o
predstavu) pravimo raspored proba za celu nedel
Nosim to u sekretarijat. Prilino sam izmoren i m
lim da je posao za danas zavren. Zeznuo sam s
Bojan me poziva na pivo u Arilje. Pria mi sad
reenju sedme slike. Postavljena je, video sam jt
Pria detaljno od koraka do koraka kako treba d
izgleda. Ne razumem. (Kasnije sam shvatio da ni'
se reenje ne dopada i na taj nain glasno misi
Sutra na probi menja i nalazi bolje reenje). Ide I

meni na ruak, ne
to sam lepo napra
vio (kad li je to stigao).
Dolazimo. Peri ruke,
kae mi i spremi gra
mofon. Dok ja zavr
im, pusti one ploe
koje sam spremio.
Wlsi4 P Ruamo. Ragu or
ba, peena sr sa
sosom od oraha, ba
dema i limuna, dve
___ vrste povra i na kra
ju prava slovenaka
potica. Fenomenalno. Za vrame ruka iz druge
sobe dopire muzika koju uredno putam. ta misli,
ovaj motiv bi bio dobar za ulazak glavne junakinje
(opet sam bio zateen), kako mi se dopada ruak;
objanjava strasno kako se to pravi. Daje mi jo
neke recepte i vraa razgovor na pozorite.
Priamo o novom teatru. Projektuje pozorite koje
e imati mogunosti transformacije, mata o putu
juem pozoritu.
Pria mi sa detinjim oduevljenjem o cirkusu,
klovnovima o tome kako jedino u cirkusu nema
podvale, gde od svakodnevnog treninga zavisi us
peh, pa i ivot. U cirkusu ne prolaze kaboteni i me
diokriteti, a teatar ih je pun. iri temu na drutveni
teren. Drutvu odgovaraju osrednji ljudi jer mu ne
stvaraju probleme. Veita bitka za pravu umetnost
koja menja svet, koja ga uznemirava i ne pristaje na
postojee stanje. Pria o svojim linim sukobima sa
ljudima, o svojim lutanjima, odlascima. 0 nerazu-
mevanju sredine za njegove napore. Zavrava jed
nom pitoresknom reenicom: esto se mislim to
sam ja turao kurac u ovaj srpski gula (opet nisam
razumeo). (Sad razumem veoma dobro.) Kafa.
utanje. Naglo ustaje. Idi sad kui, malo se odmori.
Vidimo se na probi popodne. (Radimo u to vreme tri
komada paralelno.) Sad moram da crtam, a veeras
emo sesti i prodiskutirati ove planove za novi tea
tar. (Primetio sam da ga crtanje odmara.) Ponovni
susret na probi. Dok ekamo glumce razgovaramo
o budunosti pozorita. Govori o novom pozoritu.
Novo pozorite je nemogue dosei bez mladih lju
di. Okupljanje i davanje anse novoj generaciji je je
dini pravi put za spas pozorita od teke skleroze.
Ima zamane planove u tom smislu. Stvaranje studi
ja mladih. Poseban repertoar za ulaenje mlade
ATELJE 2 1 2
generacije na velika vrata. Smatra da treba da
razmislim o svojoj prvoj reiji (ja mislim da je jo ra
no). Bojan insistira. Ispituje me detaljno o mojim
kolegama sa Akademije. Daje mi jedan komad da
proitam sa molbom da ga procenim sa stanovita
moje generacije. Glumci su se skupili. Bojan pria
seriju viceva koje je uo tog dana. Atmosfera veo
ma prijatna. Ne nazire se poetak probe. Sigurno
mu se ne radi. Umoran je. vindluje. Taman kad
sam pomislio da probe nee biti, podviknuo je.
Idemo. Bacio se na glumce i poetak je jedne od
najlepih, najsadrajnijih proba. Skoio je na scenu
iako prilino debeo, lak kao pero, sa pokretima
deaka poeo da forpiluje, da pravi dublju analizu
scenske situacije koja nam je ve bila poznata.
Otisnuo se i daje neke praktine opte savete o
nainu plasiranja replike, prezentiranju nove linos
ti na sceni, o diskretnom razvijanju sporedne radnje
u komadu, o igri u drugom planu. Bio sam impre
sioniran kao i ostali uesnici te probe. Vratili smo
scenu. Sve je odjedanput krenulo furiozno, luaki.
Shvatio sam kakva je razlika izmeu mrtvog i ivog
pozorita.
Bili smo prisutni raanju umetnosti. Priseam se
poetka. Mucanja, nesigurnosti, sporog otvaranja,
saplitanja, a sad odjedanput ovako!?! Kako je us
peo, ta je uradio? Nisam dovoljno paljivo pratio
faze rada im ne mogu da ih poveem. A moda se
to racionalno i ne moe. Postoji intuicija, u to se ne
moe ui. To je faktor iznenaenja. Kad bi se sve
UPRAVNICI
Jaje: Pavle Mini, Branka Petri
B3
 5 0 godina
moglo podvrgnuti analizi pozorite ne bi bilo tako
nepredvidljivo. Sve je ipak u Bojoj ruci. Proba je za
vrena. Svi se lepo oseaju. Do sutra, kad poinju
nove muke. Bumbar, idemo na pivo. Oblinja kafa-
na. Pijemo s nogu. Bojan uti i zuri u jednu taku.
Pokuavam da uhvatim ta misli. Da li je pod utis
kom ove sjajne probe pa se lagano hladi ili
razmilja o prvoj montai dekora koja nas oekuje
za jedno pola sata. Jo jedno pivo. Ja bih da
spavam, ali ne moe. Bojan me kratko i dalje odsut
no ispituje o sitnicama: stona lampa, suncobran,
figura crnca koji guta pare itd, itd. Poinje da pria
o prostoru. Ne mogu da priem komadu dok ne
vidim prostor. To je poetak reije. Pozorite je niz
situacija uslovljenih prostorom. Dosta dobra defini
cija. Iznenada poinje da mi pria sadraj jednog
komada koji je proitao pre neki dan. Poinje da se
pali. Pria detaljno od scene do scene. Oduevljen
sam komadom. Molim ga da mi da na dan da
proitam. (Komad nije bio bog zna ta. Bojan mi je
u stvari ispiao svoju reiju tog komada.)
Vraamo se u pozorite. Dupla kafa. Puna pozorni
ca kulisa, delova od dekora, kubusa nametaja.
Pravi haos. Ljudi tumaraju. Sve izgleda besmisleno.
Ko e to srediti? Opet kratka komanda? Idemo.
Poinje nametanje dekora. oveku sa strane to iz
gleda kao loto ili lutrija. Bojan izvikuje brojeve 1. le
vo, 2. desno, 4. hinterbina itd. Haos polako nestaje.
Scena se polako formira. Ve zna napamet. Kako li
se samo snalazi u tim iskidanim pariima besmis
lenog oblika. Izdaje poslednje direktive, ovde dva
napera, ovde vinkl prajc, ovde nategni sajlu po
212
ATELJE
godina
50
64
kojoj klizi zavesa, na cug 10 stavi 6 reflektora u raz
maku od 30 cm. Dok popijem kafu da bude gotovo.
Dupla kafa opet. Dva sanduka piva za radnike.
Posao je obavljen, moe da se popije. Pozivaju nas
da vidimo. Sve je manje-vie gotovo. Bojan sa elek-
triarem dogovara nain telovanja. Paljivo
beleim pozicije. Bojan seda u parter - sredina,
dugo gleda. Kratko konstatuje: nije loe. Zatim krat
ka komanda, idemo. Zabije glavu u ake, muri i
diktira, kula 1. levo, 40. portal 2 -80, ef 3 pun, zapii.
Imao sam utisak kao da igra ahovsku simultanku.
Ispisasmo tako nekih stotinak timunga. Hvala, go
tovo, korigiraemo na konfrontaciji (proba gde se
prvi put glumci sreu sa kostimom, dekorom, i os-
vetljenjem). Kreemo. Ima jo malo vremena?
Imam. Idemo do mene. Opet radna soba. Na stolu
planovi za novo pozorite. Sprema na brzinu
veeru. Jesi li za jednu rusku? Ne razumem. Dolaze
blini sa kavijarom i ampanjcem. Uz veeru
askamo o svemu. Skupoa po gradu. Nedostatak
raznih materijala za posao. Pokazuje mi olovke koje
je kupovao u inostranstvu. Neke modle za jaja za
koje tvrdi da e biti vitra i niz nekih predmeta koji
ma na licu mesta menja namenu. Seda za radni sto,
pokazuje mi planove za novo pozorite. Gledam ko
tele u arena vrata. Idemo redom od glumakog
ulaza, garderobe, pozornice, gledalita, tri ugosti
teljska objekta. Pokazuje mi mogunost transforma
cije. Ima jo malo vremena? Imam. Nafarbaj mi ove
povrine. Daje mi olovke u boji. On crta, ja farbam.
Tiina. Pa onda opet pria. Najdraa pria o novom
pozoritu, o repertoaru budueg pozorita, o ljudi
ma koji bi trebalo da se okupe.
Kratak zakljuak: bilo bi lepo provesti pet godina.
Zato samo pet? Zato to se vie ne da izdrati. Pet
godina, pa onda ispoetka. Naivno pitam. Zar ete
opet da gradite pozorite!? A zato da ne? Puta
muziku. Ploe. Glasno. Gluvo doba noi. Neko zvo
ni. ujem muki glas. Komija, molim vas ugasite tu
muziku, ne moe da se spava. Bojan kratko odgo
vara. Nema problema ako vam se ova ploa ne
dopada promeniu je. Zatvara vrata. Muzika glasna
i dalje. Nafarbao sam ono to je trebalo. Na oi ne
vidim. Spremam se da idem. Ispraa me i kratko mi
na vratima kae: sutra u pola sedam. (Ovaj ima
nameru da me odui od spavanja, pomislih.) Sutra
opet manje-vie isti program. Takvih dana je bilo
mnogo. Seam ih se sa radou jer sam ih proveo
uz jednu izuzetnu linost koju i dan-danas ne umem
da definiem. Ali ipak pokuau.

Pred premijeru predstave Jaje: Danilo Stojkovi, Ljiljana Markovi, Zora Hudales, Bekim Fehmiu, Branka Petri, Zoran Benderi
BOJAN STUPICA RED ITELJ:
Velika imaginacija. Majstorstvo u voenju osnovne
radnje. Sklonost za detalj. Inspirativan u radu s
glumcima. Voli preteranu teatralizaciju. Ne bavi se
analizom reenice ve analizom situacije. U stanju
je vrlo esto da realizuje svoju viziju u potpunosti.
BOJAN STUPICA S C E N O G R A F:
kolovan arhitekta. Izvanredno poznavanje prosto
ra. Upotrebljava jak kolorit. Izvanredna sinhronizaci-
ja svih vizuelnih elemenata predstave. Kao i u reiji
sklon preterivanju.
BOJAN STUPICA A N IM A T O R :
Danas mi se ini da je to njegov najvei kvalitet.
Znao je da okupi ljude. Da ih oduevi za ideju po
zorita. Velika umetnika hrabrost. Uvodio je mno
ge mlade generacije u pozorite. Uporno se borio
protiv mediokritetskih stavova u umetnosti. Nikad
nije bio zadovoljan postojeim. Ruio bi da bi
stvarao novo. Retko se sree linost takve dinamike
sa velikom globalnom vizijom modernog pozorita.
BOJAN S TU PIC A G R A D IT E LJ:
Jedini ovek koji je posle kneza Mihajla Obrenovia
u Beogradu sagradio pozorite. Sagradio ih je tri.
Sve zahvaljujui svojoj drskoj energiji. Nikom u ovoj
sredini nije naroito stalo do toga. Uspeo je da to
uradi pomou tapa i kanapa sa malim parama.
Te su zgrade u derutnom stanju zahvaljujui tom
nainu gradnje. Ali ipak postoje. Jer da njega nije
bilo moda bi jo uvek Beograd imao samo zgradu
kod Spomenika.
ATELJE 2 1 2
Bojan Stupica je bio kompletna linost nalik onim
gromadama iz doba renesanse. Osnovni motiv nje
govog ivota i stvaralatva bio je rad i ivotna ra
dost. To je uspeno prenosio na okolinu tako da je
ovek u njegovoj blizini oseao sigurnost.
Druenje sa njim je bilo i divno i naporno. Mnogo je
davao, ali je puno i traio. Voleo je da brine o drugi
ma, esto se postavljao kao otac. Nije ga mrzelo da
detaljno upozna privatne situacije oveka koji je u
nevolji. Da pomogne ako je to mogue. Sredina u
kojoj je delovao nije ga podnosila. Progoni, negira
nje, pa onda opet oduevljenje za njegovu linost.
Na principu toplo-hladno. Danas nam takva linost
nedostaje i voleo bih da mogu da mu ukratko is
priam kako danas stojimo.
Dragi Bojane, pozorite se uprkos svemu razvilo.
Ima dosta talentovanih mladih ljudi. Para i dalje ne
ma. Tehniki i fiziki pozorita su u katastrofalnom
stanju. Kult probe je prilino uzdrman. Ali ipak se
naprave neke dobre predstave koje slue na ast
pozorinoj ideji kojoj si pripadao. Ponovo se igraju
Tikve zbog kojih si najebao. Sad nikom nita. Hvala
UPRAVNICI
Bogu. Ponovo se uveravam da smo sredina bez
oseaja za tradiciju. Mladi ljudi koji se bave ovim
naim zanatom ne znaju vie ni za Milivoja, Rau,
Vikija, Ajvaza pa ni za Tebe. Verovatno e biti poz
nat po kafani koja je otvorena u teatru koji nosi tvo
je ime.
esto mi opet padne na pamet ona tvoja: to sam
turao...
tvoj Ljubomir Draki
G5
 SKICA ZA PORTRET
Ognjenka Milievi
Velika dama beogradskog pozorita, pozorina lavi
ca, veita upravnica, 101 osmejak - bili su to samo
neki od nadimaka u upotrebi za Miru Trailovi, za
ivota najpoznatiju ali podjednako osporavanu red-
iteljku, osnivaa i upravnicu Ateljea 212, osnivaa i
umetnikog direktora BITEF-a.
Roena je 1924. godine u Kraljevu gde su tada
njeni roditelji bili profesori. Mirin otac Andreja
Milievi, profesor francuskog jezika, preveo je
izmeu ostalog i Molijerovog Tartifa, Igoovog Ruja
Blaa i ekajui Godoa, Beketov tekst koji je Mira
donela iz Pariza. I majka Mirina, takoe profesor,
prevela je Zeneove Slukinje, Sluaj profesora
Tarana A. Adamova, Gluvi i nemi Margarite Diras.
Meu precima po majinoj liniji bilo je znamenitih
ljudi: Aleksa Simi, popeitelj pravosudija i prosve-
tenija, docnije popeitelj inostranih pa posle i un
utarnjih dela, kapuehaja (predstavnik, ambasador)
kod Velike Porte u Carigradu; Kota Cuki, ekono
mista, doktor nauka, prvi tako visoko kolovan min
istar u nas, jedno vreme rektor Liceja, lan
dravnog Saveta, uveo je dinar kao sredstvo
plaanja... Katarina Cuki, Kostina ki, Mirina baka
po majci, bila je dvorska gospoica i kume kraljice
Natalije. Kad bi Mirina majka odlazila u Pariz,
poseivala je kraljicu.
Preci su u Mirinoj samosvesti bili onaj temeljni
oslonac njene ivotne i profesionalne vitalnosti;
brino je negovaia svaki znak podseanja na njih,
pa makar to bila samo stolica, kau neudobna,
kraljiin poklon.
Kada je zavrila II beogradsku gimnaziju, upisala je
Teorijski odsek na Muzikoj akademiji, a istovre
meno sluala predavanja na Srednjoj glumakoj
koli koja je bila organizovana pri Akademiji. U no
vembru 1944. postaje spiker Radio Beograda,
sluajno. Sluaj je bila kia od koje se sklonila u
ulaz Radio Beograda. Dok je razgovarala s drugari-
cama naiao je direktor, uo zvonak, prijatan glas i
dobru dikciju i pozvao je na audiciju za spikere.
Naporedo sa spikerskim angamanom poelo je i
njeno lutanje po fakultetima: Arhitektonski, Tehno
loki, Istorija umetnosti (apsolvirala), te Visoka films
ka kola koja je posle dve godine prestala s radom.
U samom Radiju, traei prikladniju primenu svog
znanja i dara opredelila se za radio-dramu i kako je
bila uspena, postala je urednik radio-dramske
redakcije i tu je, u stvari, otkrila svoju pravu vokacju
-pozorite! Ubrzo se upitala zato ne bi drame koje
je snimala prikazala ,,u ivo? Odgovor je bio poziti
van i praktian: u studiju VI sa stotinak sedita
prikazala je Naslednicu Henrija Dejmsa s Mirom
Stupicom u glavnoj ulozi. Lino je pozivala publiku
na premijeru i nekoliko repriza. Posle dobrog prije
ma usledila je Anujeva Antigona a onda, da bi pre-
sekla pupanu vrpcu s Radijom, Mira Trailovi osni
va Beogradski dramski kvartet koji su inili: Marija
Crnobori, Mata Miloevi, Ljubia Jovanovi i Viktor
Stari. S nepogreivim ulom za izbor saradnika
poela je da pravi repertoar budueg pozorita.
Inspirisana uspehom Lorensa Olivijea u Londonu
pripremila je intermeco iz oovog oveka i
natoveka pod zavodljivim naslovom Don uan u
paklu. Poznat pisac, etiri velika glumca, uspena
predstava bila je preporuka za gostovanje i Kvartet
je, u Mirinoj organizaciji, prokrstario Jugoslaviju uz
du i popreko, te stigao i do Dubrovakih letnjih
igara, Splitskog leta i Trsta. Prirodna posledica us-
peha bilo je razmiljanje o nekoj stalnoj sceni.
Ispostavilo se da bi takvu ideju rado podrali Rado

Ubati Kluba knjievnika -Jovan irilov, Mira Trailovi sa prijateljima
Novakovi, Borislav Mihajlovi Mihiz, Vasilije Popo-
vi, Mia Tomi, Miodrag urevi... Dogovori su
krunisani manifestom koji se negde zagubio kao i
neki proklamovani principi. Ovako ili onako, Mira je
bila motor-pokreta daljnjih praktinih akcija -
nabavka novca, nalaenje sale u zgradi Borbe,
adaptacija sale i scene novcem Skuptine grada i
NIN-a. (A propos, vredelo bi u kulturnim koordinata
ma tog vremena obraditi i obeleiti uticaj i podrku
koju je NIN u to doba pruao inicijativama u literaturi
i pozoritu.)
Nova inicijativa o osnivanju kamernog pozorita bez
stalno angaovanog ansambla pada na priprem
ljeno tie. Ve pet godina postoji Beogradsko dram
sko pozorite sa savremenim zapadnim dramama
na repertoaru; Miodrag Pavlovi svojom zbirkom
87 pesmi uzbunio je duhove; Krlein govor na
Kongresu u Ljubljani pobudio je nade ali ne i neke
promene; knjievna trvenja realizam-modernizam, u
asopisima Savremenik i Delo su u punom jeku.
Beketov Godo u reiji Vasilija Popovia onemo
guen u Beogradskom dramskom pozoritu ne
predaje se: u ateljeu Mie Popovia na Starom saj
ATELJE 2 1 2
mitu upriliena je predstava za prijatelje, meu ko
jima je bio i Rado Novakovi, budui upravnik
Ateljea 212.
To ime je, po predanju, novom poduhvatu nadenuo
kum Mihiz i tako su se stekli uslovi da Atelje 212 (i
dugo posle otvaranja gledaoci su prebrojavali sto
lice - da li ih je zaista 212?) zapone svoj ivot na
sceni u zgradi Borbe 12. novembra 1956. godine
Geteovim Faustom u prilagoenom prevodu Tita
Strocija (igran u to vreme u zagrebakom HNK-u) i
adaptaciji Mate Miloevia za koncertno izvoenje,
a u reiji Mire Trailovi.
Rado Novakovi je postavljen za prvog upravnika
UPRAVNICI
a Mira Trailovi za njegovog pomonika. Nije urila,
znala je da jo treba da ui. U reiji autodidakt, uila
je asistirajui kao pomonik reije Tomislavu
Tanhoferu i Miroslavu Beloviu na Antigoni u Jugo-
slovenskom dramskom pozoritu, 1950. godine i
Mati Miloeviu na Jegoru Buliovu 1951. Daro
vitom ueniku Mata je pomagao i u pripremi pred
stava Kvarteta, sve dok Mira nije stala na svoje redi-
teljske noge.
63
5 0 godina
Od est predstava koje je Atelje 212 izveo u svojoj
prvoj sezoni, tri predstave je reirala Mira Trailovi:
Fausta, Don uana u paklu i Iza zatvorenih vrata 2.
P. Sartra.
Spisak reija Mire Trailovi u Ateljeu 212 moe da
prui uvid u redosled, frekventnost i broj izvoenja.
J. V. Gete: Faust -12.11.1956. broj izvoenja: 11
D. B. o: Don uan u paklu - 15.12.1956. 6 se pamte veto voene dinamine masovke i izrazit
Z. P. Sartr: Iza zatvorenih vrata -24.01.1957. 85
Kolajna-19.12.1957. 10
E. Jonesko: Stolice - 13.03.1958. 36
I. Stravinski: Pria o vojniku -22.02.1959. 9 vrsnim saradnicima.
F. Bijedu: in-in -22.02.1960. 25
A. Kami: Nesporazum - 10.10.1960. 38
T. Dons: Zanesenjaci -27.05.1962. 14
E. Olbi: Ko se boji Virdinije Vulf- 07.01.1964. 171
T. S. Eliot: Koktel- 13.01.1965. 48
P. Vajs: Proganjanje i ubistvo . P. Mara kako ih
prikazuje glumaka trupa azila u arantonu
pod vodstvom Markiza de Sada -28.01.1966. 18
D. Sonders: Sledei put u vam
to otpevati- 23.01.1968. 35
D. Rado, D. Ragni: Kosa - 19.05.1969. 210
T. Stopard: Akrobati -05.03.1974. 33
Lj. Simovi: udo u arganu -24.10.1975. 240
S. I. Vitkijevi: Majka -03.12.1981. 21
B. traus: Veliko i malo -24.01.1985. 31
L. Nuren: Demoni -07.02.1987. 36
Ovom spisku treba dodati Konak M. Crnjanskog u
Narodnom pozoritu u Beogradu, koncertno iz
voenje Krleine Agonije u Parizu s francuskim
glumcima i M ariju I. Babelja u Berlinu na sceni iler
teatra, 16.03.1979. g. Uz veliki uspeh predstave
vezuje se zanimljivost da je to bilo prvo izvoenje
neke drame I. Babelja u Berlinu i da je pored Bo-
ane Jovanovi (kostim) i Vojislava Kostia (muzika)
prvi put na berlinskoj sceni gostovala ena reditelj -
Mira Trailovi.
Predstavu Kosa Mira Trailovi je radila zajedno sa
Zoranom Ratkoviem, a drugi mjuzikl, Isus Flristos
superstar, raen je pod umetnikim rukovodstvom
Mire Trailovi u reiji Zorana Ratkovia.
Ostvarila je u Ateljeu 212 dvadeset reija meu koji
ma bismo da istaknemo neke. Prva zrela reija je
predstava Ko se boji Virdinije Vulf sa sjajnim glum
cima Ljiljanom Krsti, Slobodanom Peroviem,
Ruicom Soki i Vladom Popoviem. Krstika je na vi, J. P. Tison pie: ...U svemu tome ima Brendana
graena Oktobarskom nagradom Beograda, Pero
vi Zlatnim lovor vijencem na MES-u u Sarajevu
Gostovanja: Bukuret, Lenjingrad i Moskva, Njujork
Bratislava, Brno, Prag. Svuda uspeh.
Zamaan zalogaj i za iskusnijeg reditelja bilo je
Proganjanje i ubistvo Mara... raeno u saradnji s ko
reografom Dimitrijem Parliem i 48 glumaca u
podeli. Ova predstava nije doivela neki uspeh, ali
Mara -Bekima Fehmiua i Dipre -Vlade Popovia.
Bila je to, u stvari, dobra priprema za mjuzikl Kosa
koji je reirala sa Zoranom Ratkoviem i brojnim
Kosa je dovela u pozorite mladu publiku i po
stapanju scene s gledalitem postala je socioloki
fenomen vredan prouavanja... Seamo se kakav je
emotivni naboj uloila izmanipulisana ezdesetos-
maka generacija studenata iz prepunog gledalita
i kako se on prelivao i razlivao po sceni pune etiri
godine...
Viestruko zanimljiv tekst Dragutina Gostukog u
Knjievnim novinama Kroz rupu na tarabi, pisan
povodom Kose govori o funkciji Ateljeovog reper
toara koji je zastupala upravo Mira Trailovi.
Svodei u sopstvenoj glavi sve to sam u posled-
nje vreme video na sceni Ateljea, dolazim do za
kljuka da se ovo pozorite sve vie pretvara u neku
vrstu velike um etnike agencije preko koje
odravamo stalni neophodan kontakt sa spoljnim
svetom, nudei svoje novosti i kupujui strane
(kurziv O. M.). Sa te take gledita relevantna je pre
svega informativna vrednost primljenih poruka a tek
u drugom redu njihova apsolutna vrednost. Nema
sumnje da bismo bez Kose ostali siromaniji za jed
no korisno saznanje o stanju dananjeg pozorita
na Zapadu a s tim, razume se, i o optem
duhovnom stanju savremenog sveta.
Jedini domai tekst koji je Mira Trailovi kao
praizvedbu reirala u Ateljeu bilo je Simovievo
udo u arganu, potresna predstava koja je Ruici
Soki i Taku Naiu donela Sterijine nagrade, a
rediteljki Trailovi Oktobarsku nagradu Beograda.
Predstava je gostovala na Festivalu umetnosti u
iraz-Persepolisu u Iranu, na Teatru nacija u Parizu,
Siudadu de Meksiko i Festivalu Servantino. Posle
parike predstave u Le Figaro litteraire pojavila se
jedna od onih zagrcnutih kritika, te bi bilo red i da
citiramo bar deo. Pod naslovom Le miracle Trailo

Sti '
fflfe-4
7 ,.
U , / 4'
4-4-**'^
Mira Trailovi, Zoran Ratkovi
Biena, ehova, Beketa. Ima te tople velikodunosti
koja se nalazi kod svih pravih slikara ovekove sud
bine'. Ali ima takoe neeg to se ne nalazi kod
drugih, meavine nebeskog i ovozemaljskog, dosto
jnog i neverovatnog. Mira Trailovi je ena koja
zrai. Ona je uspela da oara i same bogove teatra.
Njen smisao za sreu, za razumevanje meu ljudi
ma i oienje kroz delatnost je zarazno. Ona
takoe postie udo: gledaoci su katkad toliko zah tu za tu priliku i doekivala goste lepa, ljubazna i
vaeni radnjom da zaboravljaju da dre slualice.
Oni ostavljaju simultani prevod jer sami sve razume-
ju. Atelje 212 je tako dobar da publici od Brisela do
Sidneja stvara utisak da im je srpskohrvatski mater-
nji jezik. udo Trailovi znai obraati se inteligen kua. Rado je videla u svom pozoritu poznate
ciji srca i stei svuda toplo razumevanje. Sem kod
kue, dodala bi Mira.
ta bi se moglo smatrati bitnim osobinama red-
iteljskog postupka Mire Trailovi?
Birala je provereno uspele tekstove iz sveta i prov-
ereno dobre glumce Beograda. Okruivala se
iskusnim saradnicima (scenografija, kostim, muzi
ka, pokret), dramaturzima (Mihiz, Ki, irilov, Borka
Pavievi). Umela je da uje primedbe, savete a
imala je muziki smisao za dinamiku, tempo-ritam i
pouzdan likovni ukus. U radu sa glumcem oslanjala
se, pre svega, na poznato uverenje da je dobra
podela pola uspeha. Glumce je, uz retke izuzetke,
volela i negovaia. Imala je prave ideje kako bi Atelje
trebalo da odgaja za svoj repertar mlade glumce. U
razgovoru s Feliksom Paiem veli: ...Vidi, prava
bi stvar bila ako bi se istinski vodilo rauna o sudbi
ni jednog glumca u pozoritu, ako bi se, recimo,
Svetozar Cvetkovi negovao da kroz tri godine sa
znaajnim rediteljem igra tu i tu ulogu, zato to ona
odgovara njegovim godinama, njegovom daru i to
ATELJE 2 1 2
je potrebna Ateljeu. Toga kod nas nema. Te ideje
je ostavila u amanet novom upravniku.
Kao upravnik bila je mudra da savlada sopstvene
ambicije i da ne grabi pre vremena. Znala je da
egrtuje (dve godine pomonik Radoa Novakovi-
a upravnika, dve godine pomonik upravnika
Bojana Stupice), da pee zanat i tako je do kormila
teatra dola spremna, sigurna, a puna energije i
mate. Vodila je brod Ateljea 23 godine uspeno i u
bitkama za osvajanje prostora slobode stvaranja i u
dovijanjima da se istraje bez gubitka. Tako je bilo u
nas. A na brojnim gostovanjima u svetu (nijedno
nae pozorite nije toliko gostovalo koliko Atelje
pod upravom Mire Trailovi!) bila je superioran am
basador nae pozorine umetnosti u svakom pogle
du. Doekivana s panjom, ispraana s potova
njem i divljenjem, ona i njen Atelje!
Uspela je da od Ateljea 212 napravi porodicu kojoj
su prijatelji inili ast koliko i neprijatelji. Borila se za
Atelje svim sredstvima. Uvela je u praksu doeki-
vanje gostiju na svakoj premijeri. ila bi novu toale
armantna. Premijere u drugim teatrima najee
nije gledala, ali bi se sutradan ujutru raspitivala na
desetinama adresa kako je prola premijera. Atelje
je od prvog dana, zahvaljujui njoj, bio otvorena
linosti umetnikog sveta ali i dravnike i vlast. Na
otvaranju Ateljea u zgradi Borbe na Faustu u prvom
redu sedela je Jovanka Broz.
Ispratila je nekoliko gradonaelnika, neto vie min
istara za kulturu i svakom od njih je uspela da pre
doi znaaj Ateljea 212 za nas i svet, te nemi
novnost podrke koju oekuje. Pozivala ih je na pre
mijere i oni bi dolazili. Ljutila bi se kad bi slali svoju
poslugu ili decu a kanjavala ih je tako to bi, reci
mo, drugaricu Vidu Tomi pozdravljala ljubazno
kao drugaricu Lidiju entjurc. Bila je duhovita i, to
je retkost - duhovita je znala biti i na svoj raun.
Retko.
UPRAVNICI
Reirala je uspeno preko stotinu radio-drama.
Reirala je i TV drame neto rede. Pisala je kritike, u
poetku. Predavala je radio-reiju na Fakultetu
dramskih umetnosti, pri kraju. Prevela je s fran
cuskog igrariju Marsela Aara F/ajde da se igramo.
I na kraju jedna vana injenica koje se uvek treba
ponovo setiti. Nije radila, osim Simovia, nijednog
domaeg pisca, ali je zato svesrdno ugostila na
sceni Ateljea brojne pisce od najmlaih do starijih.
5 0 godina
Da bismo to dokazali, naveemo ih: Bogdan
ipli, Duan Mati, Mir-Jam, Branislav Nui, Milan
okovi, Milo Crnjanski. Slede: Melvi Albahari,
Miodrag Pavlovi, Ivan Ivanec, ore Lebovi,
Dragoslav Popovi, Primo Kozak, Vuk Vuo, Vasko
Ivanovi, Velimir Luki, Aleksandar Popovi, Brana
Crrievi, Moma Dimi, Zoran Petrovi, Bora osi,
Radomir Putnik, Borislav Peki, Mea Selimovi,
Dragan Uskokovi, Milan Jeli, Dragoslav Mihajlo-
vi, Gordan Mihi, Duan Kovaevi, Mirko Kova,
Milenko Vueti, Duan Jovanovi, Maja de Rado,
Boidar Ljumovi, Ljubomir Simovi, Dejan urko-
vi, Slobodan Stojanovi i Milan eerovi, Ranko
Mitrovi, Zorica Jevremovi, Milica Novkovi, Vida
Ognjenovi, Vladimir Stojin i Deana Leskovar, svi u
vreme njenih upravnikih mandata. Koje se to
beogradsko pozorite moglo pohvaliti ovakvom
spisateljskom reprezentacijom?
Nasmejana -izazivala je otpore, i umela je da ih neu
tralise osmehom. Osmehom je prelazila i preko gru
bih uvreda, tvrdei da je zarad Ateljea kadra sve da
istrpi...
Kad se nekom samoupravnom kadroviku optine
Stari grad uinilo da je dosta te Trailovike, te je Mira Trailovi i BITEF. Kako se raala i kako ostvari
pozoritu sugerisano da se upravniki mandat ob
novi samo na dve umesto na etiri godine, Mira se
pri kraju druge godine povukla, ne zarad Ateljea ko
ji je utao, nego duboko razoarana to joj, posle
svega to je uinila, palanaki duh jedne optinske nepregledno fenomenoloko polje koje bi valjalo
kancelarije odreuje da li e joj produiti mandat za
posao koji je superiorno obavljala. Saoptila je od
luku o odlasku iz kue koju je osnovala, bez osme-
ha.
Kad je Zak Lang postao ministar kulture Francuske,
pozvao je Miru Trailovi da vodi uveni Interna
cionalni teatarski festival u Nansiju koji je nekad on
vodio. Prihvatila je poziv i 1983. i 1984. godine i tu
je misiju uspeno obavila Mira Trailovi, nosilac vi
sokog ordena kojim Francuska odlikuje zaslune
strance - vitez reda umetnosti! Odlikovali su je i
Nemci, kod kue. Dobila je Oktobarsku nagradu i
Sedmojulsku nagradu za dela kad je nagrade vie
nisu mogle mimoii, kao i krte kritike u pohvalama,
otre kad negiraju.
Neumorni pokreta, inicijator i osniva BITEF-a Mira
Trailovi ula je ne samo u nau kulturnu i umet-
niku istoriju nego i u svetsku. Ona se prva usudila
da pozove svetski teatar u goste, da otvori vrata i ta
mo gde diplomatija nije uspevala. Tek tri godine
Mira Trailovi
kasnije primer BITEF-a sledi FEST a jo kasnije i BE-
MUS.
Nikad nije propustila da istakne zasluge za to svojih
saradnika koji su u tom poduhvatu uestvovali:
Jovana irilova, Borislava Mihajlovia Mihiza, Borke
Pavievi, Muharema Pervia, Ljubomira Drakia,
Zorana Ratkovia a posebno podrku koju je Ate
ljeu i BITEF-u pruao gradonaelnik Milan Vukos i
kad to vie nije bio.
vala ta znaajna ideja? Uoi studentskih nemira u
svetu i u nas, pokrenuti tako masovnu razmenu ide
ja -kakvo predoseanje!
BITEF i Mira Trailovi. Posledice, uzajamni uticaji-
prouiti da bi se omoguila inovacija te sve starije
festivalske manifestacije. Mira bi ve neto pre-
duzela. Nove tendencije sada pokrivaju prazninu.
Posle tendencija ekaju se ostvarenja, posle izazo
va -dela. ta je danas main stream a ta alternativa?
ta je negdanja avangarda ostavila u naslee?
Sada se vie ne sme svatariti. Setimo se Kontove
formule sinteze: savoir pour prevoir, prevoir pour
pouvoir! Sve za zdravu budunost BITEF-a.
Dvadeset tri godine upravnik i reditelj Ateljea 212,
isto toliko godina osniva i umetniki direktor
BITEF-a. To je ostavtina Mire Trailovi za budu
nost.
Jedina elja koja joj se ispunila bez njenog udela bi
la je elja da ne ostari. Umrla je 1989, u ezdeset i
petoj godini. Prerano.
Istorija pozorita / preispitivanja,
TEATRON broj 11 6/1 1 7 , 2 0 0 1 /0 2 . ^
 ATELJE 2 1 2

INTERVJU JOS TRAJE

B o ro K rivokapi

Mira Trailovi -Kraljevo, 1924-1989, Beograd

-magija pozorita.

Mart 1980.
Razgovarali smo, iz vie puta.
Sa zidova, gledali su Pea Milosavljevi, Stojan
eli i - Kraljica Natalija. Nena i lepa. Nije imala
sree s Kraljem Milanom, kao ni Obrenovii sa
enama.
Mira Trailovi dobro zna ta i kad hoe. Dugo smo I vi ste protiv mene
ugovarali ovaj intervju. Konano, ko to ree: veliki
duhovi se sreu! -1vi ste protiv mene! Samo dva mandata! Zato ste
I sreli smo se u trenutku koji nije mogao biti tako zloesti!
uzbudljiviji... Gospoa Trailovi nalazila se na isteku -Nisam, nego zakon...
ko zna kojeg mandata, nadmone upravnice - Nema zakonskih prepreka... Ali postoji jedna ten
Ateljea 212. Kako banalnost moe biti surova: reiz dencija promena.
bor! -A vi lino?...
U ovom sudbonosnom asu, gospoa Trailovi bila -Ja lino ne bih elela da odem...
je jedini upravnik u SFRJ -nelan SKJ.' -Objaviemo to pre reizbora...
Na rubu katastrofe. -Ali delikatno stavite... Moe da ima i obrnuto dejst-
Gospoa Trailovi je to jasno videla. vo, znate.)

TRAILOVI: Mogla bih da vam kaem kako se razvi
jala moja politika biografija... Bila sam u Radio-
Beogradu, odmah posle osloboenja, 1944. A ta
da, u komunistiki Radio nisu mogli da uu ni oni
kojima su i Koa2 i Peko strievi...
(Privatno:
- Meu nama reeno, ako ja sada ostanem u
TRAILOVI: ...Prvih dana novembra 1944. prolazila
sam pored Radio-Beograda i sklonila se od kie.
Primetio me je direktor Radija, Jovan Marinovi.
Nije me poznavao, samo je zapitao da li umem do
bro da itam. Rekla sam da umem. Pozvao me je da
uem. Tu sam srela Jelenu Bilbiju i Radivoja
Markovia3. Tako sam, praktino na dan osnivanja
Radija, postala prvi novi spiker.
UPRAVNICI

Ateljeu...
-Bili ste tri mandata. Lepa ena i gvozdena ideoloka vrata otvara.

1SFRJ (DFJ, FNRJ) -Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (1945-91 ). KP / SKJ -Komunistika partija / Savez komunista
Jugoslavije (1919-90); zabranjena, u ilegalnosti (1921- 41 ); predvodnik jugoslovenskog antifaistikog otpora u Drugom svetskom
ratu (1941-45); vladajua, jedina dozvoljena politika partija (1945-90).

2Koa Popovi (1908-1992), Peko Dapevi (1913-1999) -najslavniji partizanski, antifaistiki komandanti (1941-45).
3Jelena Bilbija-spiker, glasovni sinonim Radio Beograda.
Radivoje Markovi -uveni reporter, velikan beogradskog i jugoslovenskog novinarstva.

73
5 0 godina
0 tome se pria po Beogradu?...
TRAILOVI: Seam se, doemo na sastanak, i
jedan mali Levi, posle je otiao u Izrael, kae:
- Drugarica Mira, drugovi, ja mislim, ima sve uslove
da ue u SKOJ,4i ja sam da to jednoglasno prihvati
mo.
Opti aplauz. Bila sam uasan treber, briljantno
sam zavrila kurs marksistikog obrazovanja. Uili
smo Istoriju SKP.5
Ali... To nije za pisanje, znate... Ustane jedan mladi,
pun revolucionarnog zanosa:
- Ako ova graanka ue u nau organizaciju, ja
ovog momenta izlazim!
Mislim se: e, mali, platie ti to meni... I platio je.
Postao je moj mu. Va kolega, Dragoljub Trailovi.
Upravo Dragoljub Trailovi - dugogodinji dopisnik
Politike iz Pariza; glavni urednik Politike Ekspres"
i Politike - za veerom u Maderi, ispriao mi je
nastavak:
Kad je oenio Miru, njega su odmah izbacili iz
Komunistike partije... Rekli su:
Zar s tom burujkom!...
Gospoa Trailovi je razborito zaobila ovaj po
datak, klasno svesna njegove izlinosti.
4SKOJ -Savez komunistike omladine Jugoslavije (1919-1948).
5 Josit Visarionovi Staljin, Istorija SKP .
6Joca / Jovan irilov -umetniki direktor BITEF-a; svetski izuzetni, prvi saradnik i dostojni
naslednik M.T.
7Vladimir Dedijer (1914-1990) - istoriar; Titov biograf; zbog solidarnosti s revizionistom M. ilasom (1954), due uklonjen iz poli
tikog i javnog ivota.
Otac i majka - gospoda Milievii - profesori... |1
Diplome iz Grenobla i Klermon Ferana (Francuska).
Odlian ak beogradske Druge enske gimnazije.
Srednja muzika i srednja glumaka kola. Zatim,
okupacija u vie od 26 slika. Posle Drugog svet-
skog rata: Muzika akademija, odsek za klavir i glu
mu. Pa Visoka filmska kola: gluma i reija.
TRAILOVI: Za diplomski rad, igrala sam Anu
Karenjinu... Vronski je bio Vladimir Medar, ako vas I
interesuje...
To nas ne interesuje...
(Telefon:
- Zna ta, Joco,6 ovde je B. K, imamo jedan inter- I
vju... Za NIN, naravno, ta ti misli... Ali ja moram da
te vidim veeras... Pa, lii se tih drugih obaveza... I
Moe da doe ovde, posle emo ti i ja da sedimo
i priamo... E, to meni ne odgovara to tebi odgo- I
vara... Zar da pravim scene pred prijateljima ovde... I
Dobro, onda se javi kad poe iz Ateljea... I
Privatno:
-Muim irilova...
-ta e irilov da radi, ako vi odete? I
-Ali on je sada samostalni kritiar! (Smeje se.) ta je
vama, to vi mene terate!... uli ste neto o tome, je
l te?
-Kao: vi ne znate...
-asna re, ne pravim se naivna... O tome se pria
u Beogradu?)
Stan ne umem da opiem... Jedan tek useljeni
Lotikin hotel, na krovu Kopitarevog trga. S jedne |
terase pogled u roletne susednog Dedijera,7 a s
druge u jaltsku lepoticu, u crtu interesnih sfera.
Nazebao sam od te vojske kvadrata, slika, vaza,
krinja, dida i unikata. Jedna indijska vrata, J

Pozorini presto...
natkriljuju salon kao Geringov orao nekad Evropu.
Sajam nametaja. Sve dragoceno lepo i tragino
neudobno.
Utoj kolosalnoj lai svako bi ostao neprimeen, os
im Mire Trailovi.
Ali gospoa Trailovi teko da bi nosila svoj doiv
otni mandat kad ne bi oseala da prvo, po mogu
nosti sa arom, treba primetiti -druge. Magistralne
i nepotisnute. Od vremena, i od nas.
Poetak velika storije... Ili moda istorije!
B R O D U B O C I
C R N J A N S K O G
Krivokapi: Dobro, idimo redom: Bojan Stupica?
TRAILOVI: Kad je dolo do umetnikog razlaza
izmeu Bojana i Mirne Dedinca u Jugoslovenskom
dramskom, onda je Bojan doao u Atelje (1959).
Bojan je uneo jedan neverovatan dinamizam i, za
pravo, otvorio vrata institucionalnom pozoritu.
Doveo je dvadesetak mladih ljudi... Bojan Stupica je
potpuno neponovljiva figura. Nikad nisam srela
takvu koncentraciju energije i dinamizma, da ne
ATELJE 2 1 2
govorim o njegovom daru. Bojan je sebe morao da
troi kroz jedan ogroman pozorini rad. Bio je
sasvim renesansni pozorini ovek: reditelj, arhitek
ta, graditelj.
Odmah, posle prvih est meseci, u Atelje je stigla
Bojanova maketa novog pozorita, za ije ostvare
nje nije bilo nikakvih uslova, poev od lokacije do
novca. Ali maketa je bila tu i mi smo iveli s tim po-
zoritem. Bojanove prve reije u Ateljeu - Jaje,
Palikue, Kvadratura kruga, Vojcek i druge - unele
su jedan sasvim nov ton, nov duh, atmosferu kue
okupljanja, gradnje nove zgrade, iekivanja, per
spektive... Ipak, dimenzije Bojana Stupice bile su
ogromne, Atelje mu je bio tesan i, naravno,
Narodno pozorite ga je odvelo.
Krivokapi: Een Jonesko?
TRAILOVI: Revolucionar u pozoritu. ovek koji je
u pozorite uao sa idejom razbijanja svih
vladajuih normi, sa idejom koja vue korene od
Fejdoa i Strindberga... Ta ideja, meutim, tek je kod
Joneska do kraja formulisana.
Njegov put, veoma interesantno, u toj meri se idejno
reakcionarno razvio, tako da je Jonesko danas na-
jantirevolucionarnija snaga savremenog pozorita.
Krivokapi: Sudbine revolucionara, uostalom?
TRAILOVI: To ste vi rekli... Seam se jednog
naeg vrlo zanimljivog susreta. Na nekim izborima u
Francuskoj, levica je bila vrlo blizu pobede... Tada
me je Jonesko primio u svom parikom stanu. U
svom stilu, stavio je leaj ispod kreveta, navukao
arav i pojavljivao se odozdo. Stalno je ponavljao:
ako pobedi levica!... Vrlo zanimljiv put jednog ove-
ka.
Krivokapi: Milo Crnjanski?
TRAILOVI: Dugaak je period naeg poznanstva,
sa trenucima o kojima ak ne bih elela da govorim.
UPRAVNICI
(Telefon:
-Zdravo, duo... Imam jedan intervju ovde... Javiu ti
se posle... Ne, otkud znam, duo... Nita mi nije
kazao... Zdravo, duo...)
TRAILOVI: ...Crnjanskog sam srela jo u priama
mojih roditelja. Zajedno s njima, bio je profesor gim
nazije i druili su se u mladosti. Ali, u stvari, na prvi
75
 5 0 g o d in a

susret zbio se u Parizu, neposredno pre njegovog

povratka u Jugoslaviju.

Krivokapi: Kad je u leto 1965, sa ambasadorom Srom

Priom iz Londona stigao u jugoslovensku ambasadu,
kod ambasadora Mite Miljkovia?
TRAILOVI: Jeste... Otkud to znate?

Krivokapi: Tek u da objavim...8

TRAILOVI: Taj susret je za mene bio veoma impre
sivan. Izgleda, meutim, da je u tom trenutku taj
susret vie znaio za njega, jer je iz razgovora sa
mnom...

Krivokapi: Shvatio da ga ovde -kad se vrati iz emi

gracije -nee uhapsiti?
TRAILOVI: Ne bih tako rekla... Ali razgovarali smo To je tajna mog uzdaha
vrlo otvoreno i, tako, vrlo intimno. Na sledei susret
-Kako to mislite?
bio je u hotelu Ekscelzior, u Beogradu. Pozvao me
-Tako, da napravimo jedan put...
je na aj. Tada sam upoznala njegovu divnu
- To je veoma laskavo za mene, ali moram da
suprugu Vidu.
razmislim.
Nai susreti u Beogradu stvorili su mogunost velik
Jasno da je to bio samo izlet u njegovoj mati.
ih intima... Ali ne mogu o tome, to nije za javnost.

Krivokapi: Vi znate da sam diskretan...

TRAILOVI: Obeali ste da u videti tekst... Znate,
Crnjanski je bio jedan stari gospodin a ja jedna mla
da ena. Kad su prvi put tampali deo njegovih
sabranih dela, zatraio je da se sretnemo.
-eleo bih neto da vam predloim - kazao je -sad
sam prvi put u mogunosti: da napravimo zajedno
jedno veliko kruno putovanje brodom?...
To mu je valjda bila opsesija. Bila sam toliko oki
rana tim predlogom...
212
TREI Cl IM AGOIMIJE
Krivokapi: an Luj Baro?
TRAILOVI: Najudnija pojava. Jedinstvena linost
u istoriji pozorita. Apsolutno nacionalna figura sa
elementima lutalakog duha i velikog priznanja.
Upoznali smo se kad sam bila sasvim mlada, u
Parizu, u Pozoritu nacija. Odmah me, pred svima,

zagrlio i poljubio u oba obraza:

(Telefon: -Ostajete naa najdraa prijateljica Mira...
ATELJE

-Aleksandre dragi, dobro vee... Ja imam jedan in
tervju ovde, a posle vas ekam... Ovde je Krivo
kapi, on me uni-ta-va... Pa, dobro, doite...
Privatno:
godina
Kad sam dola idue godine, oekivala sam da se
nae prijateljstvo nastavi. Ali on me uopte nije
gledao, nije me prepoznavao. Kad su nas ponovo
upoznali, opet je rekao:

- Doi e Aleksandar Popovi... Nisam pogreila? -Ostajete moja najdraa prijateljica iz Jugoslavije...
On nam nee smetati, je I te?) Tako smo se upoznavali jedno desetak puta... Kad
50

je poeo BITEF, stie njegovo pismo na moju

TRAILOVI: ...Stvarno sam bila okirana, nasmejala adresu. I ja kaem: najzad se setio... Otvorim i vidim:
sam se i upitala Crnjanskog: Gospodin Mira Trailovi!

8Kako se vratio Crnjanski -Auto Svet br. 7, Beograd, Novembar 1980.

7B
 ATELJE 2 1 2

Potovani gospodine, uo sam o vaim uspenim

aktivnostima u oblasti jugosiovenskog pozorita i
bilo bi mi veoma drago da se upoznamo...
ltd. ...Ameni prebacuju da sam rasejana!

f Krivokapi: uo sam, ulazi Vida Tomi u Atelje, a vi

je razdragano presreete: izvolite, drugarice en-
tjurc!! '
TRAILOVI: to ste pakosni... To Buca Mirkovi iz
milja ale na moj raun...10Sad sam opet napravi
la groznu greku. Bio je Lazar Kolievski, a ja
kaem: drue Gligorov! Ali Kolievski je divan
ovek, ba divan ovek, nije mi zamerio... Bio je vrlo
srdaan.1'
Jeste, intervju jo traje...
Krivokapi: Zna da je mogao proi i gore... Mogli ste
rei: drue Crvenkovski...12 (Telefon:
- Ja sam, Zoro... Gde je Rale13... Dajte mi ga...
TRAILOVI: E, to nisam mogla da kaem... ta vi
Sluajte, direktore, nemojte da mi naputate te oda
mislite o meni... Zar vi niste moj prijatelji...
je... Kad zavrim jedan intervju ovde, imam razgovor
sa vama... ekajte, nemojte da preterujete... Dobro,
(Stenografu:
javite se...)
-Molim vas, gospoo, nemojte to pisati... Moj pri
jatelj hoe da me upropasti...)
Krivokapi: To je sve o Oskaru?
TRAILOVI: ta biste hteli vie!
Bes zadovoljstva sobom, zavodnitvo jedne uloge i
smeh jedne grlice.
Krivokapi: Samo se nemojte ljutiti... Zatim: Ljubia
Risti?
Krivokapi: Ko je sledei... Oskar Davio? TRAILOVI: Izvesne pojave u naem pozorinom
TRAILOVI: Zar ba i Oskara moramo da pome- ivotu, kao Ljubia Risti, ma koliko nas sve uzne-
nemo... U jednom intervjuu, iz neobjanjivih razloga, miravale na neki nain, nose u sebi jednu vrlo
bez ikakvog realnog povoda, Oskar me je otro na uspenu umetniku provokaciju, jedno umetniko
pao u listu Oko (ili je moda bio neki drugi zagre pokrie za svoju politiku poruku. I uglavnom su
baki list): predstave Ljubie Ristia te koje su u skladu sa vre
Prva dama naeg pozorita koje svoj repertoar bira menom i koje ostavljaju dosta traga.
iz asopisa Vog i El!
Odgovorila sam, naravno. Rekla sam da taj odgovor Krivokapi: Ljubii Ristiu, meutim, u Ateljeu 212
upuujem oveku koji je poznat po svojoj ljubavi nije dato da ostavi nimalo a ne dosta traga... Da li
prema domovini i mrnji prema ljudima u njoj. zahvaljujui i vama?
UPRAVNICI

9Vida Tomi, Lidija entjurc -siovenake i jugoslovenske komunistike politiarke.

10Milosav-Buca Mirkovi -pesnik; pozorini kritiar.

" Lazar kolievski (1914-2000), kiro Gligorov (1917)- makedonski i jugoslovenski komunistiki politiari; u vreme intervjua: Kolievs
ki, predsednik Predsednitva SFRJ; Gligorov, prvi predsednik nezavisne Republike Makedonije (1991-1999).
,2Krste Crvenkovski (1921-2001) - makedonski i jugoslovenski komunistiki politiar; zbog liberalizma, uklonjen iz politikog i
javnog ivota (1974).

13Zora Kolakovi -telefonistkinja Ateljea 212.

Rale / Zoran Ratkovi - reditelj; operativni direktor Ateljea 212.

77
5 0 godina

TRAILOVI: Pre svega, to nije tano... Ljubia Risti

je u Ateljeu reirao onu uvenu predstavu Muke
stvari, on je ak svoj pozorini ivot i poeo u
Ateljeu. Mogu da vam kaem, kao pikanteriju, da je
Ljubia Risti u Ateljeu dugo i statirao, kao student i
glumac. Nosio je mrtvaki sanduk u predstavi Dina
Frankela Oh tata, dragi tata, mama te je obesila u
orman, a ja sam tako tuan. Seam se, po tridese
tak puta je ponavljao tu scenu noenja sanduka, on
je bio drugi nosa.

Krivokapi: Semjuel Beket?

TRAILOVI: Izuzetna linost. On je mnogo blii pri
jatelj sa Radomirom Konstantinoviem... Doao je u
Beograd posle premijere Godoa, potpuno
neprimeen. Hteo je da vidi prostor u kome se igrao
njegov komad. Uao je u mranu salu, niko nije
znao da je tu. I otiao je iz Beograda a da ni sa kim
nije razgovarao.
Srela sam ga kasnije, u parikom pozoritu Ode
on. Bila sam impresionirana time to je pokazao
izvesnu nervozu, jer je toga dana trebalo da mu
uvedu telefon. Ja, koja sam smatrala da je to svetac
koga nita ne interesuje, koji niti jede niti pije, bila
sam vrlo okirana njegovim interesom za jedan tako
banalni ivotni problem.
Beket je verovatno jedini pozorini autor koji je os
tao apsolutno dosledan i neizmenjen u svojim po- ivot u pozoritu izjednaila sam sa svojim ivotom..

zorinim shvatanjima.
Krivokapi: I na kraju, Miroslav Krlea?
TRAILOVI: Primio me je u Zagrebu, u svom domu.
Njegovu suprugu Belu poznavala sam od ranije...
To je bio jedan ruak pun ljubaznosti vrlo prijatnih i
oputenih domaina.
(Privatno:
- ta vi mislite, molim vas? Ali iskreno mi recite: ovi
sa Televizije progone me kao divlju zver da uestvu
jem u emisiji Jai pol... Je I te da ja to ne treba da
radim?
-Mislim da vama to nije potrebno...
- Tako sam i ja mislila, znate. Izvinite, to vas gnja
vim...)
TRAILOVI:... Krlea mi je napisao jedno pismo, ko
je uvam kao veliku dragocenost. Neu preterati
ako kaem da ima oko dvadesetak stranica: njego
vo razmiljanje o Agoniji, godine 1952. Jedan suptil
ni esej, na ta ga je podstakla okolnost da u raditi
Agoniju u Parizu. Jo nije bio napisao trei in
Agonije.
*
Krlea:
Mira Tr. o Agoniji u Parizu (Borba). Bila je to, ini se
po svemu, potpuno suvina gnjavaa i blamaa.
Annie Ducaux -Laura.14
RAM A LINOSTI POZORITA
Krivokapi: To su bili ljudi, godine, susreti... A vi,
gde ste vi?
TRAILOVI: ivot u pozoritu izjednaila sam sa
svojim ivotom. Pozorite smatram mestom u kome

14Dnevnik 5. januar 1958, str. 20 - NIRO Oslobodjenje, Sarajevo 1981.


Na probi Arhitekte ia s irsk o g cara. Mira Trailovi, Milutin Butkovi, Zoran Ratkovi
se na najuzbudljiviji nain moe proiveti -ivot. Ali
ta okolnost me nikada nije zavaravala da o
pozoritu i o sebi mislim na neobjektivan nain.
Krivokapi: ta je u pozoritu objektivno?
TRAILOVI: Samo istrajnost u pozoritu stavlja
stvari na svoje pravo mesto. Mnoge predstave, svo
jevremeno nosioci vanrednih priznanja, istorijski su
potpuno zaboravljene. Druge, iako prvobitno sum
njiene, sauvale su se svojom istinskom vred-
nou. Doivele su stotine izvoenja. Fejdoova
Buba u uhu, u Ristievoj reiji, tipian je primer: bila
je pred skidanjem u Jugoslovenskom dramskom.
Krivokapi: Iskustvo mnogo ne pomae?
TRAILOVI: Tano tako... Ovo je jedinstven posao,
u kome iskustvo vrlo malo znai. Nedavno sam, sa
mladim Ijudima-rediteljima, razgovarala o tome do
koje se mere sigurnost, koju nosi mladost, poste
peno gubi. I ne kod ljudi bez vrednosti. Razgovarala
sam o tome i sa Piterom Brukom, sa Strejerom, sa
Baroom. To su i njihova razmiljanja.
Krivokapi: Kako razmiljate o naem, dakle i o
svom pozoritu?
TRAILOVI: Nae pozorite je propustilo da proe
izvesne faze koje su u evropskom i svetskom po
zoritu bile tipine. Nedavno sam radila u jednom
od velikih svetskih pozorita... To je iler teatar u
Zapadnom Berlinu. Izuzetno me je impresioniralo,
da je jedan ve poznati germanski duh preciznosti
upravo spreman na najrazliitije vrste eksperimenti-
ATELJE 2 1 2
sanja. U tom pozoritu, koje je predodreeno da
bude klasino, nipoto ne moete izvesti predstavu
koja je konvencionalna, koja klasiku tretira na stari
nain; ili igrati savremenog pisca bez nekog
posebnog razloga. A naoj prirodi, naem mental
itetu, ne odgovara taj proces dubinskog sazrevanja
stvari.
Krivokapi: Protiv duha traenja, protiv grozniave
snage eksperimenta... U stvari, eksperimentom se
proglaavalo samo ono to je propalo (Bogdan
Bogdanovi)?
TRAILOVI: Tako i ja mislim... Za razliku od milje
nja, da smo se u pozoritu bavili svim pojavama ko
je su se deavale u svetu - bilo epigonski, bilo
kreativno - ba mislim da smo mnogo vie pres
koili.
Krivokapi: Otkud odsustvo radoznalosti, kao
temeljnog principa umetnikog ivota?
TRAILOVI: Korene bih traila u naem mentalitetu
koji uporno eli da se zadri na onim vrednostima
koje su mu poznate i preko kojih jedino stie saz
UPRAVNICI
nanja.
Krivokapi: I u povrnosti horizontale, nepoznato
svodi na poznato?
TRAILOVI: Ne bih smela da se sasvim sloim s va
ma... Time bih negirala jedan izraziti razvoj inteligen
cije u jugoslovenskom pozoritu. Potcenila bih jed
nu veliku grupu pozorinih umetnika koji se kod nas
nisu mogli ni zamisliti pre nekoliko decenija.
7 3
 (Zvono: (Dovikuje -ka protivnikom bekovskom prostoru
Aleksandar Popovi... -Aco dragi, meni je jako ao, ali ja ovo moram
-Aleksandroviu dragi, kako ste mi... radim, znate... Izvinjavam se...)
-Oprezno!
-Zato oprezno? TRAILOVI: ...Moda emo malo i pocrveneti.,
-Zato to sam ja neoprezan. Prezirem opreznost!) Aleksandar Popovi danas nema posla. Zato
naa sredina ne podnosi neuspeh. I to je jo gc
TRAILOVI: ...U prolosti je, istina, bio vei broj ne prata.
udarnih, snanih linosti. Kad su se na sceni u jed
nom trenutku pojavili i Milivoje Zivanovi, i Raa
Plaovi, i Ljubia Jovanovi, i Marija Crnobori, i Mira PROTIV M R TV IH
Stupica -kad su svi oni zaigrali zajedno. To je danas PREDSTAVA
gotovo nemogue. U Beogradu, na primer, imamo
dve-tri velike glumake individualnosti, ne vie.
Krivokapi: Za pratanje je potrebno biti velik
Krivokapi: A i te dve-tri su na zalasku? ime se va Atelje 212 izdvojio: stilom?
TRAILOVI: Ne znam zato to kaete? Ba hou da TRAILOVI: Ako pod stilom ne podrazumeva
uloim jedan otar protest oko te teme zalaska. Kod spoljne vidove pozorinog izraavanja, nego jed
unutarnji odnos prema pozoritu, onda bih se
nas su umetnici odstranjeni u najzrelijim trenucima
glasila. U Ateljeu postoji izvesna unutarnja vitalno
svog potencijala. Sasvim neshvatljivo. Dobar primer
koja je, po mom miljenju, njegova najjaa snaga.
je Ljuba Tadi: njegov najbriljantniji glumaki period
Ta vitalnost nekada dobija i drastine forme,
dolazi onog asa kada je otiao u tzv. penziju.
ponekad je iskoriena i u komadima za koje bi
Njegove najvee kreacije.
kazalo da ne pripadaju Ateljeu. Ali iz svih predstavi
bilo kog kvaliteta da su, izbija i bije ta vitalanost...
Krivokapi: Ne verujem da bi se Ljuba Tadi s tim
je jedan od glavnih razloga to Atelje ima svoju pu
sloio?
liku, koja ga stalno prati.
TRAILOVI: Mislite?... Onda nemojte to pisati...
Zatim: Mira Stupica, Marija Crnobori, Ljiljana
Krivokapi: Kao pozorite zabave i persiflae?
Krsti... S kojim pravom su takve linosti naeg po-
TRAILOVI: Kod nas je etiketiranje vrlo redovna pc
zorinog ivota u -penziji? Ili Mija /Aleksi/ i kalja
java... Onog trenutka kad su pojedine predstav
/Miodrag Petrovi/... ta to znai?
postale takorei istorijski simbol Ateljea -Kafanici
sudnica, ludnica, Kralj Ibi, Radovan III, Kosa, udi
Krivokapi: Ispada da je ranije svega bilo manje, os u arganu i mnoge druge -u kojima se pojavljuje e
ni im individualnosti? emenat jedne specifine persiflae, Atelje je dobi'
ai TRAILOVI: Stvarno izgleda da se sa individualnos etiketu pozorita koje se iskljuivo bavi neposre
w tima neto dogaa. udno, ali mnogo due traju li
~ nom zabavom publike i persiflaom kao osnovnim,
_i
LU
ca koja nastupaju iz - drugog plana. Ne volim pris A to apsolutno nije tano.
h
< ustvo koje je iznueno i nametnuto. Ali steena pra Ako pogledate drugi deo repertoara, predstave kac
va treba potovati. A to se kod nas ne potuje. to su Vinjik od ehova, Kod lepog izgleda oc
(0 Steeno pravo je ak i meta za potcenjivanje.
c Horvata, ili Psee srce od Bulgakova -otkrivate d
TD
0 Atelje nosi u sebi i potencijal da se suoi sa kla
)
D Krivokapi: Recimo?... sinim delima...
ID
TRAILOVI: Recimo, Aleksandar Popovi... Bez
obzira ta ko o njemu misli, on je u datom trenutku (Privatno:
otvorio jednu novu stranicu naeg pozorinog iv -Ko je taj Butulija /Ratko/, molim vas?
ota. Da, apsolutno. Garantujem vam da e se posle -Sekretar Gradskog komiteta...
njegove smrti, kad se pregledaju njegova dela, vide- -To znam, ali neto blie?...
ti da je to bio ovek koji je izvrio prekretnicu. -Nita bitno...

B2

- Kako nebitan, molim vas, on je zaduen za
kadrove! Bila sam kod njega, znate, zvao me je... Ne
znamda li to uopte smem da vam priam?!
-Slobodno...
-Zamislite, zakazao mi je u sedam sati ujutru!
Sigurno je pomislio da neu doi... E, prevario si se,
rekla sam... Ustala sam u etiri sata! I tano u
sedam, kao iz modnog salona, bila sam na njegov
imvratima... lako se nikad nismo sreli, doekao me
je: Zdravo, ui Miro!... I pljesnuo me po ramenu!
Ali ne mogu da kaem, bio je ljubazan...
-Saoptio vam je odluku?
-Ne, nita definitivno...
-Peku vas na tihoj vatri.
-Mislite, samo to?)
TRAILOVI: ...U Ateljeu se vrlo retko ostvare tzv.
mrtve predstave, odnosno predstave koje su ve na
premijeri mrtve (Bruk). Nema mnogo mrtvog po
zorita. Najzad, Atelje je uvek pokuavao da proiri
granice slobode izraavanja. Ako je to bila politika
satira, onda nije bila ona koja je u datom trenutku...
Krivokapi: Bila politiki podobna?
TRAILOVI: Jeste, naite neki prikladan izraz...
Krivokapi: U koji biste kontekst smestili ono to je
refleks sa scene Ateljea 212?
TRAILOVI: Rekla bih: angaovano pozorite. Vi
dim jednu vrstu angaovanosti i reflektovanja, upra
vo kretanja u naem drutvu, izvesne pokuaje...
Problem slobode umetnikog stvaranja uvek je u
Ateljeu bio tretiran van onoga to se za dati trenutak
smatralo oportunim.
(Telefon:
- Halo... Molim, Ljiljana15... Sada imam jedan inter
vju... Javiu ti se posle... Zdravo, duo...)
TRAILOVI: ...Nikada, nikako nisam volela termin:
nije momenat za jednu odreenu predstavu. Za sva
ki komad momenat je uvek i -nikad.
15Ljiljana Inverno (ro. Mihajlovi) - bliska prijateljica iz Pariza.
16 Pri etvoromesenoj strepnji svih naih naroda i narodnosti (a i planete), Predsednik SFRJ Josip BrozTito (1892-1980), leao je
u bolnici, u Ljubljani, na samrti.
ATELJE 2 1 2
Krivokapi: Koliko ste se puta sreli s tim: nije mome
nat?
TRAILOVI: Vrlo esto... Vremenom se nije smanjilo
moje divljenje za pojedine osobe koje uvek znaju
kad ta moe a kad ta ne treba. Treba li da kaem
da je ta vrsta znanja -smrt umetnosti.
Ali, ako mene pitate, pozorite lino ne smatram
poligonom za reavanje politikih problema. Zadaci
pozorita su drukiji. Kad god pozorite na direk
tan, bukvalan nain tretira politike probleme, ono
po pravilu silazi u ravan politike, dakle naputa svo
ju ravan, odnosno ravan umetnosti. I dovodi sebe u
pitanje. Time, razume se, nikako ne mislim da po
zorite ne treba da se bavi podrujem politike.
Krivokapi: Seam se Ljubinke Bobi: apolitino
pozorite -smrt pozorita?
TRAILOVI: Razume se... Pozorite van tokova i
neposrednih problema svoga vremena uistinu gubi
smisao.
Krivokapi: A ekscesi... Destruktivne poruke?
TRAILOVI: Bilo bi potrebno vrlo mnogo elemenata
da se umetniki opravda i dokae jedna destruktiv
na ideja. Celo iskustvo tako kazuje, i svetsko i nae.
Moj odgovor je negativan.
KUVAR
ALEKSANDRA PDPOVIA
Krivokapi: Kad je pozorite u sukobu sa politikom?
RAILOVI: Volela bih da dotaknemo i taj pojam, ko
ji je za mene veliko optereenje i koji nita ne znai:
avangardan se moe biti samo istorijski... Kad se u
drutvu pojavi... Ovo morate jako delikatno da
napiete... Kad se, recimo, ova zemlja mobilie, kao
UPRAVNICI
to je sada povodom Predsednikove bolesti sluaj, i
pojavi se komad koji je neprikladan optem raspo
loenju... To je pogrean, apsolutno pogrean
potez.16
S3
5 0 godina

Lepa ena i gvozdena ideoloka vrata otvara

Krivokapi: Nije vam zabranjena neka predstava? -Branko Lazarevi je pre rata govorio da je u sovjet-1
TRAILOVI: Nije... skim ambasadama kuvar najglavniji... I
- Eto vidite - zasmejava se - Aleksandar je mnogo I
Krivokapi: Zato uzdiete? duhovitiji od mene...) I
TRAILOVI: Predstava nije zabranjena, nego nije
doivela sudbinu koja joj je bila namenjena. Eto, to TRAILOVI: ...Jedan moj prijatelj smatra da periodi I
je tajna mog uzdaha. u kojima Atelje u duem vremenskom razmaku ne- I
ma predstavu koja izaziva...
Krivokapi: Koja predstava?
Krivokapi: Administrativne mere?
TRAILOVI: Kako da vam kaem... Recimo, Druga
TRAILOVI: ...Da su to slabi periodi Ateljea. Ne bih
vrata levo, Aleksandra Popovia... Ali ne bih htela
se sloila. Ovako emo da kaemo:
da to piete...
Broj neizvedenih predstava je neznatan, sasvim
zanemarljiv prema broju predstava koje su u datim
(Stenografu:
okolnostima ile ispred vremena.
-Gospoo, precrtajte to, molim vas...
Privatno: Krivokapi: Zbog ega su neizvedene?
-Zato stalno govorite da me neko zove? Nemam TRAILOVI: Rekla sam vam, to ne mogu da
ja nikog na telefonu... kaem...
-Ma nemojte...
-Vi ne ivite u samoupravnim odnosima... Odgovor Krivokapi: S razlogom su skinute?
otome dobiti neete! TRAILOVI: Ne, uopte neu da kaem da su s razl
Aleksandar Popovi: ogom skinute...

Krivokapi: Shvatam... Vi ste se saglasili?
TRAILOVI: 0 tome neu da govorim... Bilo bi vrlo
runo ako bih rekla da... Ne, to me nemojte pitati...
Bilo bi vrlo runo ako bih rekla da, a neistinito ako
bih rekla ne... U takvim okolnostima, u trenucima
krize, sve sam pokuala i uinila.
Krivokapi: Za spas predstave?
TRAILOVI: Da... Ali, naravno, nisam uvek uspela...
E, otome vie neemo... Neete dobiti taj odgovor!
Krivokapi: Nezgodno je po vas... Moe izgledati da
ste bili na strani administrativnih mera?
TRAILOVI: Mislite?... Mogao bi se stei takav uti
sak? Dobro, onda recite ovako:
Iz ove istorijske perspektive, kada gledam na te
predstave, ini mi se da su im bile pripisane os
obine koje one u sebi nisu nosile. Naravno, da smo
mi kao pozorite uinili sve i pokuali da oprav
damo razloge igranja tih predstava.
Krivokapi: Jasno, tako se govori... Kako se osea
upravnik pozorita kad se skida jedna predstava?
TRAILOVI: Ponavljam: nisu skinute... Samo nisu
doivele svoju sudbinu.
(Privatno:
A sada me morate izviniti, i vi gospoo, tano u 18
sati treba da se na kuni broj javim drugu Jefti
Jeftoviu, on je u Socijalistikom savezu za kulturu...
Odlazi, nameta se pored telefona, kao da e je
videti... Koncentrisana, okree brojanik.
-Drue Jefto, dobro vee -razliva se u osmeh -ovde
Mira Trailovi, veoma mi je drago da vas ujem, jav
ljam se...
Odjednom prekid, slua.
-Jao, drugarice Jeftovi, izvinite, molim vas...
ltd... Prilazi, upitno odiui obrve.
-uli ste, kakvu sam groznu greku napravila!
-Sad ste kadrovski nagrabusili!
-Kako, otkud vam to?
- Pa, za enu nema vee uvrede nego da je za-
menite s mukarcem...
-Zato me plaite, zar vi niste moj prijatelji... Nije, ni
je se naljutila, najavila je da e doi u pozorite...
ta u!...)
ATELJE 2 1 2
GODO JE DOSAD
Krivokapi: Neke premijere bile su izvedene i u -
podne?
TRAILOVI: Nekad nije ni bilo premijere... To je ta
istorijska, ta podnevna premijera ekajui Godoa,
u Beogradskom dramskom. Postoje dve vrste
takvih sudbina. Godo i Bal lopova su, na primer,
predstave koje nisu nosile nikakvu politiku poruku.
Ali su, bilo formom ili sadrinom, suvie ile ispred
svog vremena.
Krivokapi: U kom pozoritu je Bal lopova bio skin
ut?
TRAILOVI: Kao i Godo, u starom Beogradskom
dramskom... Zabranila ga je Mitra Mitrovi. Nemojte
to da piete, molim vas... Nije u redu prema Mitri,
posle toliko godina... Vreme je bilo takvo.
Mitra Mitrovi:
Posle premijere, rano ujutru, telefonirao mi je Moa
Pijade; zaudila sam se jer sa njim u poslu nisam
imala nekih veza i kontakata: zaprepastilo me je ko
liko je ba njega razjarila ta predstava (ta radi ovo
tvoje pozorite, zar smo svi mi lopovi!). To je bio
prvi poziv; ubrzo su mi telefonirali jo neki politiari.
Uplaila sam se i za sudbinu celog pozorita a ne
samo jedne predstave i pozvala u Ministarstvo up
ravnika Dinulovia i reditelja Soju Jovanovi: objas
nila sam im ta se dogaa i rekla da bi predstavu
trebalo skinuti sa repertoara. Svesni mog visokog
partijskog i dravnog poloaja, oni su predlog pri
hvatili kao odluku i predstavu povukli sa repertoara.
Ubrzo je objavljen otar lanak Elija Fincija o za
brani smeha koji me je veoma potresao jer sam
znala ta sam uradila. Finci je bio u pravu. Odmah
UPRAVNICI
se u Knjievnim novinama pojavio utuk koji je bra
nio mene a u stvari uvredljivo napadao Fincija. Ta
nezgrapna odbrana mi je teko pala, htela sam da
se javno ogradim od nje i dam za pravo Finciju.
Napisala sam jasnu i britku izjavu, ali posle pri
jateljskog ubeivanja u CK Jugoslavije, u Svedo-
anstvima je, uprkos mojim prvobitnim eljama, ob
javljena revidirana izjava, mlaka i neodreena. I da
lje sam bila deo opresivnog mehanizma. Intimno
B5
50 godina
um
sam se nalazila u procepu izmeu vlastitog miljen
ja i partijske discipline.17
***
TRAILOVI: ...Podsetili ste me, zapravo, na veoma
zanimljive stvari... Ta predstava, taj zabranjeni Godo
je, upravo, bio klica stvaranja Ateljea. ekajui
Godoa je bila predstava s kojom je Atelje poeo.
Prethodno, Beogradsko dramsko se posle zabrane
Godoa praktino raspalo.
To vam je ivot pozorita: sa istom predstavom jed
no pozorite je ugaeno a drugo se rodilo.
(Anegdota:
Bio je i Pavao Broz, urednik za kulturu u Komuni
stu... Pa ga postavili - valjda posle sloma srpskih
liberala (Marko Nikezi, 1972/73) - za upravnika
pozorita, ba Beogradskog dramskog. Gospoa
Trailovi o dotinom, poblie, nita nije znala. A
poblie -znailo je prvo i osnovno: da li je roak?
Vrsta neznanja koju gospoa Trailovi nije to-
lerisala, nikako.
Uprkos brojnim telefonskim pokuajima, sve
hvalei druga Broza, doprinos pozoritu itd, ali
niko da izusti -glavno. Pozvala, najzad, Bucu Mirko-
via, da svrati u Atelje, na kafu... Podui uvod o
optim stvarima, uzgred i red pohvala za naeg
kolegu, druga Broza... Buca samo klima, podrava
tezu, ali opet -nita. Nije bilo druge, moralo se u -di
rektan napad... Kad je Buca iznenaeno otklonio -
Kakvi, Miro, nema nikakve veze, neka sasvim dru
ga, sporedna porodica... -ozareno:
- Znala sam, apsolutno sam znala!... Kako bi takva
budala mogla biti roak naeg Predsednika, apso
lutno sam znala!...)
Krivokapi: Umesto Godoa, stigli ste Atelje i vi?
TRAILOVI: U to vreme, kad je jugoslovensko po
zorite, negde sredinom ezdesetih godina, doiv
ljavalo priznanja ne samo u zemlji nego i u inos-
transtvu -Jugoslovensko dramsko se proslavilo na
Pozoritu nacija u Parizu; Beogradsko dramsko je
imalo zvezdane trenutke -oseala se izvesna potre
17 Momilo orgovi, ilas -vernik & jeretik, str. 220-221 -Akvarijus, Beograd 1989.
Mitra Mitrovi -srpska i jugoslovenska komunistika politiarka; prva ena sekretara KPJ/SKJ Milovana ilasa; zbog solidarnosti
s bivim muem, revizionistom M. ilasom (1954), uklonjena iz politikog i javnog ivota.
ba (kao to se i danas osea, ali se nedovoljno do
bro realizuje) za neim novim, za neim drugim. Ne
neim boljim, nego neim drugim. Oseala se
potreba drukije pozorine organizacije, drukijeg
pozorinog izraza, jedne drukije asocijacije
glumaca u pozoritu.
(Telefon:
- Molim, Joco... ao mi je to nee da mi pokloni
svoje vee... Je I to gospodin Ibarac?... Jeste, inter
vju jo traje... Hajde, lepo se provedi veeras... Da,
da, uvek nae izgovor... Dobro, srce...)
TRAILOVI: ...Upravo kao to se danas stvaraju slo
bodne pozorine grupe, Atelje je poeo kao jedna
takva, slobodna pozorina grupa. Bili smo sa
razliitih strana, skupili smo se sluajno, ali ne treba
zaboraviti da je to bio i zahtev vremena. To je bilo
vreme oslobaanja od navika tzv. birokratskog peri
oda, kad su kod nas buknuli novi procesi, nova
shvatanja o mestu umetnosti.
Krivokapi: Ko je sve 1956. bio u toj slobodnoj po-
zorinoj grupi?
TRAILOVI: Rado Novakovi, Vasa Popovi, Soja
Jovanovi, Borislav Mihajlovi-Mihiz, Mia Tomi,
nekoliko glumaca i ja... Prvo smo traili jedan odgo
varajui prostor. Ako smem da kaem, moja je za
sluga to smo posle dugog traenja pronali staru
biblioteku Borbe. Tu smo uneli neke stolice...
Krivokapi: Kako se dolo do broja 212?
TRAILOVI: Mihiz je rekao da 2-1-2 ine interesan
tan broj koji se esto javlja... Tako smo i nazvali:
Atelje 212.
***
2-1-2!
Nikad ga nisam pitao - siguran, da ne bi potvrdio-
ali verujem da je Mihiz malo, sremski sono, i pod
valio... Naime, apartman u londonskom hotelu
Klerids - specifino proglaen jugoslovenskom
teritorijom za potrebe roenja sina izbeglog Kralja

revia, prestolonaslednika Aleksan-
1945) -nosio je broj: 212!
rljiva pria o inicijalnom broju stolica (212)-
rnigospoa Trailovi nije pomenula... - ni zato
pri improvizaciji biblioteke Borbe broj stolica
mogao biti, unapred, odreujui... Nije li,
alom, broj 2-1-3 i znatno interesantniji?!
i je, pod nosem svemone komunistike repub-
svih njenih sveznajuih udbi, usred Beograda,
0 vee igrala, makar i najposrednije -monarhi-
! Mihiz.
'LOVI: ...Rado Novakovi je proglaen prvim
ynikom... I najuzbudljivije, sastavili smo i na
ifest.
)kapi: Imate taj tekst?
'LOVI: Mislim da bih ga mogla nai... Poinje,
like, ovako:
/ezujemo se da emo se umetnou baviti na
1drugi nain, da nikad neemo dozvoliti da se
5 institucionalizuje, da se pretvori u pozorite
encionalnog tipa...
ii:
io se vi podsmevajte...)
LOVI: ...I onda, posle prvih predstava i vrlo
;nih miljenja (Iza zatvorenih vrata od Sartra,
skovih Stolica), zatim prvih domaih autora
fevi, Albahari, Davio), na predlog Duana
a dali smo scenski prikaz nadrealistikog al
ila Nemogue. Bilo je stvarno vrlo uzbudljivo,
emijeri, u prvom redu sedeli su Koa Popovi,
DRisti, Duan Mati, Aleksandar Vuo...
on:
tvo, Ruo18... Dobro sam... Upravo zavravam
intervju... Hoe li da svrati malo... A, kod
si ve... Pa, dobro, onda nita, duo... Dobro,
ovde ovaj razgovor... Kakva je bila predstava
.. Hajde, razgovaraemo sutra...)
i / Ruica Soki -istaknuta pozorina i filmska glumica.
poa Trailovi, razume se (a zato i ne bi!), osvojila je i ovaj upravniki mandat.
ATELJE 2 1 2
TRAILOVI: ...Bili su svi oni koji su nekad potpisali
nadrealistiki Manifest beogradske grupe. Svi oni
koji su u to vreme, tridesetih godina 20. veka, bili
krajnje revolucionarni, odricali se svih moguih
slubenih perspektiva, zavetovali se da nikad nee
zauzimati bilo kakve dravne poloaje i funkcije...
Nastao je gromoglasan smeh.
Krivokapi: Kao kad bi danas igrali Manifest osni
vaa Ateljea?
TRAILOVI: Vi, kad ne biste... Ali tano je, ista sud
bina zadesila je i Atelje: postepeno se razvijao i od
jednog slobodnog pozorinog pokreta postao insti
tucionalno pozorite. Sve se izmenilo. ivot po
zorita je blizak pravom ivotu. Bilo bi nedolino da
se danas ponaamo kao pre 20 i vie godina. Atelje
je sazreo, stekao svoju zrelost, a time i svoje nove
probleme. Upravo je stvorio prostor da drugi preuz
mu njegovu prvobitnu ulogu. Drugi, koji dolaze.
Koji dolaze... I koji imaju iluzije.
Preli smo u drugi kvart stana.
Boca viskija, veliine galona.
Gospoa Trailovi u dubokoj fotelji, s visokim
naslonom.
I telefon.
Pozorini presto.
Pretila je zora.19
NIN, 20. april 1980. godine
SIVI DANI
Septembar 2006.
Molijer.
Za pozorite i kulturu, Mira Trailovi uinila je vie
od vie -ministarstava. (A -i: ali! -pomou njih.)
Dovela je svet u - Beograd, a izvela Jugoslaviju u -
svet (BITEF - Beogradski internacionalni teatarski z
festival; Septembar 1966 -2006...). Kao prvi, svetski >
<
cc
proboj socijalistike kulture, posle smene prvog, CL
olienog policajca tajne, Aleksandra Rankovia
(Jun/Jul 1966).
Socijalizam s ljudskim likom!
B7
Onako teatralna, birokratskim lavirintima umela je MA VEST a SMRTI
neujno i krivudavo koliko je potrebno (mnogo)... U GOSPOE M. T.
njenoj mnogoali, bilo je i malo -ale.
Sve, podredila je sve ivotu-pozoritu. Pa, i cenom Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
najlinije, poneto i naivnosti-burleske, kojom su se kakav uspeh,
scenski uveseljavali mnogi, a ona njima, i svima, sruiti takvu tvravu!
samosvesna smeila iza -zavese. I sopstvene. Poderati toliko mesa,
Drutveno, pribegavala je veini ivotnih (o)pozicija, skrckati toliko kostiju
da bi reirala uvek jednu: pozorite. Duh. Kulturu... za tako kratko vreme.
Tano kako je rekla: Potroiti toliku energiju,
ivot u pozoritu izjednaila sam sa svojim ivo brzo, kao kad se ispui cigareta.
tom. Kakav je to bio posao, Smrti,
U zasedama, u neobeleenim mreama konstante kakva demonstracija sile.
(ne)vremena. (Kao da ti ne bismo
Balkanskim. verovali na re.)21
Samo tako se moe shvatiti i njen poslednji javni ot-
pozdrav, iz miropomazane tribine - i etvrtog reda, Ki je bio nervozan, zamiljen samo je koraao
poniavajueg! - Miloevievog /Slobodan/ milion- sobi, pregaom ustro masirajui inervirana
skog, utoliko i apokalipsnog mitinga istine, sa tur da... Nismo hteli da znamo, ve je bio i kod sve
obnog dogaanja naroda na beogradskom Uu skrckanih toliko kostiju... U toj grobnoj tiini, i d
(Novembar 1988). ga grozniavost, ne samo od pesnike groze te
Sivi dani. ta... Smiljao sam, hitro i bezuspeno, ta rei poi
I gluvilo (nadolazeeg, preutnog zloina). suvislo a mimo zloslutne teme?... Sam je izlete
Sve je i merila, sveveto vagala, jedino je jo u snazi uinilo mi se i prikladno:
(65), naglo -otila. (Kad ni osmeh njene volje nije...) Ovo treba objaviti...
A do poslednjeg svesnog trena, nije prihvatila... Kao I dodao sam, da se jo udaljimo:
to je, uoi bekstva u komu, Desi Trevizan: Zasluila je... Nismo se jednom napili, u stari
Glavno da nije rak!...20 stanu, u Takovskoj ulici...
Uvee je umrla. Ki se moda nostalgino, samilno, osmehnuo.
Sutradan, tog 8. avgusta 1989 -ve se bila pronela Poslednje knjievne rei - Kiove (15. oktot
vest -pozvao me je Danilo Ki, u njegov mali stan, u 1989).
tri sata poslepodne, u Miloa Pocerca ulici... im Mrak se sputao lagano ali uporno (Piljnjak).
sam uao, nisam ni seo, Ki je gotovo bez rei, s I jeste zasluila... Da je isprati i -najvei.
pisaeg stola, kod prozora, uzeo list hartije... itao Linost veka.
sam, stojei: Spomenik.

20 Iz privatnog razgovora s Desom Trevizan, dopisnikom londonskog Tajmsa, bliskom prijateljicom M.T. (Oktobar 1989).

21Pesme i prepevi, str. 52 -Prosveta, Beograd 1992.

 V.O. USPOMENE
Dejan Cavie
Kuu sam preuzeo posle odlaska MireTrailovi u
penziju, udovoljavajui njenoj izriitoj elji. Nap
ravljen je dogovor, poto sam postavljen, da se
zadrim samo u interegnumu; na taj nain sam
izrazio potovanje prema Miri i odanost Ateljeu.
Imao sam veliko i dugogodinje iskustvo u poslovi
ma voenja pozorita; upravo zato nisam imao up-
ravnike ambicije. Znao sam, kao i svi drugi, koliko
je teko i nezahvalno voditi kuu posle linosti
takvog formata. Svi smo bili svesni da je jedan veli
ki, izuzetno uspean, zlatni period Ateljea 212 za
vren. Jo uoi priprema obeleavanja dvadeset-
petogodinjice pozorita nasluivali su se znaci
krize, a tokom Mirinog dueg odsustvovanja i bo
ravka u Francuskoj (prihvatila je mesto direktora
Teatra nacija u Nansiju -za to vreme sam je zame-
njivao), uzeli su maha i kripanje je, vie iznutra
nego spolja, postalo ujno. U takvoj amosferi i znat
no izmenjenoj konstelaciji, obreo sam se na elu
kue. Nastojao sam da Atelje to bezbolnije pre
mosti tekoe. Teoretski, postojale su anse za revi
talizaciju, nagli uzlet i podizanje iz krize. Samo teo
retski! Vreme je pokazalo koliko je teko, skoro pot
puno nemogue, tako neto uiniti - pogotovo
radikalno i brzo. Ipak, u tom periodu se Atelje 212
jo jednom uzvinuo do svojih velikih internacional
nih uspeha. Audijencija i Vernisa, u reiji Mucija
Drakia, bila je pozvana, leta 1984, na tek osno
vani festival u Kvebeku. Uspeo sam, uz velike
potekoe, da realizujem to gostovanje. Predstava
je svrstana u sam festivalski vrh, a Bata Stojkovi i
Pera Kralj su nagraeni za najbolje uloge!
Pred kraj te sezone imao sam jedan od najbizarnijih
doivljaja u karijeri, a sasvim izvesno najbizarnije
iskustvo u voenju kue, kada sam ve zavravao
jednogodinji mandat vrenja dunosti upravnika
Ateljea 212. Sedeo sam u svojoj direktorskoj kance
lariji (nisam eleo da se premetam u upravniku
Mire Trailovi), podigao slualicu direktnog telefona
i ne bez napora uspeo da prikrijem ne malo izne
naenje. Pozvao me je lino ambasador Sovjetskog
Saveza i na meavini srpskog i ruskog vrlo ljubazno
zamolio da primim, kad budem imao vremena, nji
hovog kulturnog ataea. Istog asa sam pomislio
da Sovjeti ele da protestuju zbog nedavno odrane
(poetkom juna) premijere Ane Rudija eliga. Tema
drame je za Ruse delikatna, i mada sam imao vre
mena, odloio sam prijem kako bih se to bolje
pripremio za, pretpostavljao sam, neprijatan razgov
or.
Nikita I. Likov, atae za kulturu Ambasade SSSR u
SFRJ, stasit ovek srednjih godina, pojavio se tano
u zakazano vreme. Prijatan, pomalo usiljeno
oputen, na vrlo dobrom srpskom (u toku je bio nje
gov drugi turnus u Beogradu - prvi je slubovao u
vojnoj misiji), rutinski je askao ak i ne obilazei,
kao maak oko vrue kae, nameravani predmet
razgovora. Bilo je jasno da se radi o nekoj pred-
 Danilo Stojkovi, Nevenka Sasik, Dejan avi
stavi. Posle gotovo pola sata konano je otkrio
karte i zadovoljio moju skrivenu radoznalost. Nikita
Likov nije likovao primetivi moje neskriveno izne
naenje. Naprotiv. Dosta spleteno mi je saoptavao
kako dolazi zato to su saznali da Atelje 212
priprema izvoenje Vojnovievog onkina. Potvrdio
sam njihovu delimino dobru obavetenost, jer
probe jo nisu bile ni poele. Upitao sam ta je
sporno. Usledila je duga tirada o slavnoj Crvenoj
armiji, njenim podvizima koji su doveli do konane
pobede u velikom Otadbinskom ratu, slinosti sa
naom Narodnooslobodilakom vojskom i Narod-
nooslobodilakim ratom i uzajamnom razumevanju
u bitkama protiv zajednikog neprijatelja. A potom
sasvim svedeno: onkin vrea Crvenu armiju i izvr
gava je ruglu.
Jadni Nikita Likov. Bilo mi ga je ve i ao! Sada je
zaista vie nego nespretno obigravao, kao maak
oko vrue kae, oko jo vrueg direktnog uputanja
u krajnje neumesnu poentu njegove misije. Doao
je da skine sa reperoara onkina, a uz svu
(ne)diplomatsku (ne)vetinu nije se odluio da to
otvoreno pomene Verujem da mu je lino bilo
neprijatno. Nemogue je ne biti svestan apsurdno
sti uplitanja jedne velike svetske sile u repertoar
jednog malog pozorita jedne strane i male zemlje!
Moja odbrana onkina i uveravanje da se ne radi o
vreanju i poruzi Crvene armije, ve o neem
sasvim drugom, nije naila na ataeovo razumeva-
nje. Sugestija Nikite Likova da razmislimo o nameri
da igramo onkina nije naila na moje razumeva-
nje. Objasnio sam mu da kod nas odluke o reper
toaru donosi Umetniko vee i Savet i da u ih
obavestiti o njegovoj poseti. Moja podseanja na
onkinove bezazlene pretee u svetskoj (Vojcek i
vejk) i domaoj (Nikoletina Bursa) literaturi, nisu
dotakle ataea za kulturu. Moda nije ni znao za svu
trojicu. Jo sam podsetio Nikitu Likova da je roman
ivot i p rikljue nija vojnika onkina Vladimira
Vojnovia kod nas tampan pre nekoliko godina
(1981), a sada se radi o dramatizaciji. - Da li ste
protestovali kada je izaao roman, pitao sam. -Ne. -
Zato? - Pa, pisana re je jedno, a kazana u po
zoritu neto sasvim drugo, ima jae dejstvo. Sloio
sam se i rekao da je to prvo i jedino u emu se
slaemo.
Na tome se, uglavnom, sve i zavrilo.
Naravno da nisam obavestio Savet o poseti ataea
UPRAVNICI
za kulturu Sovjetskog Saveza. Naravno da je on
kin izaao. Naravno da je Ambasada intervenisala i
u Gradskom komitetu SK.
Ishod: vuk se nije nasitio, a ovce su, mada malkice
ostriene, ostale na broju.
Epilog: Gradski komitet je izbacio poslednju scenu.
S3
 MOJIH 4 5 GODIIMA
SA ATELJEOM
/ Ljubom ir D raki, upravnik i reditel
Kako sam otkrio Atelje 212?
Bilo je to 1956. kada smo nas nekolicina, studenti
istorije umetnosti i vizantologije, gledaii ekajui
Godoa - pokojni Boa Ferjani, pokojni Dragoslav
Petrovi (Pera staklorezac), Jovan ujica... lako
smo bili veoma obrazovani gledaoci (videli smo sve
dotadanje predstave u Narodnom, Beogradskom
dramskom i Jugoslovenskom dramskom pozori
tu), taj veliki znak pitanja koji se posle Godoa po
javio u naim glavama, trajao je skoro nedelju dana.
Sedeli smo na fakultetu, po kafanama, razmiljajui
ta smo gledali i ta je to to nas je pogodilo kao
nepoznanica u naem dotadanjem pozorinom
iskustvu.
Taj Godo je bio kljuna, prelomna taka ne samo u
mom pozorinom ivotu, ve u ivotu svih nas koji
smo ga tada videli. Osetili smo da posle te pred
stave vie nita nee biti isto kao to je bilo pre.
Ako je Jugoslovensko dramsko raskrstilo sa nekim
dogmama socrealizma, Beogradsko dramsko je to
definitivno potvrdilo uvoenjem modernog ameri
kog repertoara (Tenesi Vilijams, Artur Miler...), ali je
svoj pozorini razvoj tu i zavrilo, jer nije imalo
snage da izvede Godoa. Tako je ono, praktino,
porodilo jedno drugo pozorite, Atelje 212, koje je
preuzelo tu tafetu slobode i neeg novog to se u
Beogradu dogodilo, i otilo korak dalje.
Prve predstave Ateljea 212 igrale su se u zgradi
Borbe u jednoj pravoj frontovskoj sali koju je kas
nije Bojan Stupica pretvorio u neto nalik na po
zorite. Posle smo Mira Stupica i ja napravili jo jed
nu adaptaciju tog prostora koju je uradio Radomir
Stevi Ras. Mie po mie, doli smo do projekta uni
verzalne sale u ulici Lole Ribara koju je 1960. go
dine iscrtao Bojan Stupica. On je malo na silu, malo
na svoj autoritet izboksovao podizanje te zgrade, ali
to je maltene bila divlja gradnja. Prosto mi se ini da
je Atelje napravljen od vika materijala predvienog
za ovaj soliter na oku Lole Ribara i Vlajkovieve
koji se u to vreme zidao. Meutim, u estetskom i
ambijentalnom smislu, to pozorite je imalo vrlo
vaan efekat kao novi prostor koji do tada nije pos
tojao u Beogradu. Jeste sve bilo improvizacija, ali je
bila pozorina sala par ekselans. I ona je trajala 25
godina, potpuno je bila izraubovana. Menjali smo]
instalacije, napravili smo promenu ambijenta i po
zorite je bilo presvueno u plutu, uvedena je au
tomatska regulacija svetla, ali sve to nije pomoglo.
U jednom trenutku je pretila opasnost od uruava-
nja pozorita.
Kada sam doao za upravnika, moj prvi i osnovni
cilj je bio adaptacija, tanije reeno, rekonstrukcija
pozorita. Nisam bio svestan obima tog posla, ba
kao ni tadanji gradonaelnik Beograda Aleksan
dar Bakoevi koji je prihvatio predlog tima
strunjaka koje sam angaovao. Sveukupne pripre
me i gradnja nove zgrade trajali su sedam godina.I
Danas se ona veoma dobro odrava i napravljena jeI
tako da e biti lako mogua svaka nova adaptacija i I
dogradnja.
U prvoj fazi postojanja, Atelje 212 je igralo savre-
mene, pre svega francuske pisce, i krenulo je I
putem avangarde, mada ne volim tu re, ali u ovom
sluaju je vrlo tana. Bilo je to pod upravom Radoa
Novakovia, reditelja, koji je zapravo i inicirao osni
vanje ovog pozorita preko lista NIN. Naime, grupa]
beogradskih intelektualaca (Mihiz, Steva Majsto-
rovi i mnogi drugi) su tada objavili u ovom listu svo
jevrstan manifest u kome su objasnili zato treba
osnovati Atelje 212. Kada je 1959. godine Bojan

"...Svoju sudbinu sam vezao za ovu kuu...
Stupica doao za upravnika Ateljea, pozvao me je
(ve smo se poznavali iz Jugoslovenskog dram
skog) i izloio jedan vrlo obiman program razvoja
ovog pozorita.
Atelje 212 je u to vreme bilo elitistiko pozorite u
duhovnom smislu, bez iroke popularnosti. Bojan
Stupica, populista po opredeljenju, promenio je
repertoar i uveo ono to se slobodno moe nazvati
visoki bulevar. Igralo se Marsoovo Jaje, Kuevlas-
nik i palikue, Nesporazum Kamija... sasvim dru
gaiji komadi koji su privukli iroku publiku. Tada je
Atelje prvi put postalo pozorite u koje se ilo na
kartu vie. To je kratko trajalo i Bojan je brzo otiao.
Sve vreme, jo pod Radoem Novakoviem, tu je bi
la Mira Trailovi koja e posle Bojana postati up
ravnik, i sa njom poinje najznaajniji period u is-
toriji ovog pozorita. Ona je nasledila inicijalne ideje
velikog animatora Radoa Novakovia i prak-
ticistiki smisao za organizaciju pozorita Bojana
Stupice koji je on ve inaugurisao. Tada sam
postao Mirin pomonik, 1961. sam u Ateljeu diplo
mirao i tada mi je bilo praktino jasno da sam svoju
sudbinu vezao za ovu kuu.
ATELJE 2 1 2
Predsednik Saveta Ateljea u to vreme bio je pesnik
Duan Mati, i malo pod njegovim uticajem, malo
kao rezultat nae elje da promenimo repertoar,
UPRAVNICI
okrenuli smo se piscima kao to su ari i Vitrak.
Mira Trailovi je postavila i predstavu Ko se boji Vir-
dinije Vulf. Meutim, ta prva sezona Mirine i moje
saradnje koja je rezultirala sa est premijera, bila je
prilino neuspena. Hteli smo naglo da skrenemo
brod, ali nam to nije uspelo. U tom porodiljskom pe
riodu deca nam ba nisu najbolje uspevala. Ali, dve
tri predstave koje su ostale na repertoaru izvele su
nas na pravi put.
Sledei period u razvojnom putu Ateljea 212 oz
naava uvoenje domaih autora. Nova zgrada
Ateljea 212 u Ulici Lole Ribara je otvorena ko
madom Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovia i
tako je Aca uao u ovo pozorite na velika vrata.
Igrana je serija njegovih komada (Krm ei kas,
Razvojni put Bore najdera...) Potom je igran Brana
Crnevi kao angaovani politiki pisac toga vre
mena (Kafanica, sudnica, ludnica), Bora osi sa
dva komada (Rado ide Srbin u vojnike i Uloga moje
35
 5 0 godina
Na probi predstave M arija se b o ri sa anelim a: Mira Stupica, Tatjana Beljakova, Ljubomir Draki
porodice u svetskoj revoluciji) i tako sve do Duana
Kovaevia.
Duan Kovavi je doiveo, kao retko koji autor, da
kao potpuno anoniman mlad ovek ima dve premi
jere u istoj godini - Maratonci tre poasni krug
Radovan III. Zatim su usledili i ostali njegovi komad
koji se igraju do danas. Paralelno sa tim, naravno,
dalje se igra Aleksandar Popovi, sa razliitim uspe-
hom, ali je prisutan.
Posle ovog perioda, opet sledi izvestan zaokret u
repertoaru i okreemo se klasici. Moram priznati da
LU
i je to bila ideja realizovana u vreme mog upravniko-
j vanja, jer sam video kako ostala pozorita kreu
LU
h
< putem Ateljea 212. Tanije, igrali su repertoar koji
im ne pripada, pa sam ja odluio da se te velike
klasine predstave odigraju na ateljeovski nain.
T)
0 Tako se igrao Svear ordana Bruna, Boris Godu
O
0 nov, Kneginja od Foii-Berera... sa razliitim uspe-
in
hom. I to se zavrava sa ilerovom Marijom Stjuart.
Za mene kao upravnika je to bio veliki izazov, ali i
potreba, jer su u Atelje doli novi, mladi glumci, i
smatrao sam da moraju da prou i kroz tu vatru, s
obzirom da to nikada nisu radili. Smatram da je za
ljude novo ono to nisu videli, a ne ono to je kalen
SB
.
darski novo. U tom smislu za mnoge u Ateljeu suj
sve te predstave bile apsolutno novo iskustvo. I mis
lim da bez toga ne bi mogli da idu dalje.
Rekao bih da se danas, mada je o tome rano gov
oriti, Atelje ponovo vraa korenima, na neku vrstu
novog pozorita, na neke izvore iz 60-ih i 70-ih godi- j
na... Videemo kakve e to rezultate dati.
Okupljanje ljudi u Ateljeu 212 je bilo trojako. U prvoj
fazi, repertoar su izneli istaknuti umetnici iz drugih
pozorita - Marija Crnobori, Mata Miloevi, Lji
Jovanovi i Viktor Stari iz Jugoslovenskog dran
skog pozorita koje je tada bilo najjae. Zatim
doli prvaci Beogradskog dramskog pozorita
Ljuba Tadi, Bata Paskaljevi, Rade Markovii]
Mia Tomi... Tako je Atelje 212 svojim reper
toarom pokrivao najbolje glumce Beograda. To je
trajalo do poetka ezdesetih kada je Bojan
Stupica napravio studio mladih u okviru Ateljea,
gde je okupio etrdesetak ljudi. Kasnijom selekci
jom, od tih glumaca stvoren je ansambl Ateljea 212
- Ruica Soki, Slobodan-Cica Perovi, Tanja
Beljakova, Maja ukovi, Vlada Popovi, Bata
Stojkovi, Bora Todorovi, Tako Nai, Milutin
Butkovi, kasnije i Zoran Radmilovi. Iz Beograd-

"Sa Mirom Trailovi poinje najznaajniji period u istoriji ovog pozorita...
skog dramskog je doao uza Stojiljkovi, zatim su
doli Seka Sabli, Petar Kralj, Dragan Nikoli... To je
generacija koja je sledeih 20 godina iznela glavni
teret repertoara. Oni su bili odnegovani koherentno
i kompaktno kao ateljeovski tim to nije bio sluaj u
drugim pozoritima.
U jednom trenutku, Atelje je izgubio korak kad je
re o mladim ljudima, jer je ova generacija bila
uasno jaka i prosto nije imala potrebe za novim
lanovima ansambla. Kada sam preuzeo Atelje, taj
problem sam itekako osetio. U toj srednjoj-mlaoj
generaciji bilo je samo etvoro glumaca - Dragan
Nikoli, Caci Mihailovi, Feda Stojanovi i Aljoa
Vukovi. Morali smo brzo da podmlaujemo ekipu
i tada je dola generacija koja praktino sada dri
pozorite - Gorica Popovi, Dara Doki, Ljilja Dra-
gutinovi, Tanja Bokovi, Branimir Brstina, Sve-
tislav Gonci, Zoran Cvijanovi, Svetozar Cvetkovi,
Mlaa Andrejevi, Tihomir Stani, Branislav Ze-
remski... Oni su doli u pozorite praktino u roku
od pet godina. Iz Narodnog pozorita pridruila im
se i Svetlana Bojkovi. U meuvremenu, Atelje je
imao tragediju da su veliki glumci jako rano otili -
ATELJE 212
Cica Perovi, Zoran Radmilovi, Tako Nai,
Butkovi...
injenica je da je ta njihova generacija, da kaem
moja generacija, obeleila Atelje u periodu od 20
godina. Oni su inaugurisali ono to e kasnije po
stati stil, igra, duh Ateljea, zovite to kako hoete. To
je u poetku bilo veoma teko, jer su ostala po
zorita ve imala svoj prepoznatljiv ton i boju. Jedna
od programskih predstava u tom pogledu bila je
Kralj Ibi koja je maltene doekana na no (bilo je i
onih koji su je iz prve prepoznali), da bi vremenom
postala kultni, zatitni znak Ateljea 212. Ta predsta
va je i rodila taj takozvani stil Ateljea 212. Ispostavilo
se da je to bio pronalazak Ateljea koji je imao rezul
tate, uprkos svim pokuajima negiranja.
UPRAVNICI
Kasnije je Kralj Ibi postao neprijatelj broj jedan
Ateljea 212, jer se prosto nije ilo dalje. Ta formula
je praktino iscrpljena sa Radovanom III i morao se
traiti novi klju. Isti ljudi su morali da poinju od
nule, da preispituju svoju karijeru, da vraaju film
unazad, i mislim da su uspeli u tome. Ova generaci
ja koja sada dri repertoar nije nita slabija od one
moje, osim to je, moda, imala manje anse da se
iskae, zbog sveukupnih okolnosti, zbog drutvene
3 7
 5 0 godina
Ljubomir Draki, Danilo Stojkovi, Tako Nai
i ratne situacije u kojoj smo poslednjih deset godi
na. U svakom sluaju, pozorite je sada njihovo i na
njima je da ga dalje prave.
Rukovoenje u Ateljeu 212 je uvek bilo stabilno i to
ga je, takoe, izdvajalo od ostalih pozorita. Pro-
menilo je svega nekoliko upravnika u etiri i po
decenije postojanja. Rado Novakovi je bio rela
tivno kratko, ali je on svojim autoritetom, pameu,
mirom i svim to je nosio ostavio veliki peat. Bio je
spiritus movens generacije Mire Trailovi, Soje
Jovanovi i ostalih. I kada je prestao da bude up
ravnik, dolazio je na probe i svi su negde zavisili od
njegovih poetnih ideja. Onda je doao onaj bul
doer Bojan Stupica koji je sve okrenuo naopake,
ali je utemeljio jedno profesionalno pozorite, osvo
jio novi pozorini prostor u centru grada. Mira
Trailovi je pokazala nevienu upornost i veliku viz
iju pozorita, pa je tako trajala na njegovom elu
vie od 20 godina. Pod njom je pozorite imalo na
jvee uspone, ali i velike padove, to je opet bila
w veoma pozitivna injenica, jer je i to bio dokaz da
T
_J
UJ pozorite nije bilo mrtvo, nije se zadovoljavalo svo
h
< jim, nekad manjim, nekad veim pronalascima.
Oko Ateljea su od prvog dana cirkulisali znaajni
(0
c ljudi iz kulturne javnosti - Borislav Peki, Danilo Ki
T3
0 koji je bio dramaturg, Borka Pavievi, Mila Bajford
0)
(kratko vreme), Borislav Mihajlovi Mihiz, dugogo
ID
dinji dramaturg.
U pozorinom bifeu sedeli su Dobrica osi,
Dragoslav Mihajlovi koji je tada poinjao da biva
poznat pisac, Brana Crnevi, Vladimir Bulatovi
Vib... i mnogi drugi koji su gravitirali prema Ateljeu i
uticali na optu atmosferu koju je irilo Atelje 212.
98
Oboavaoci, ali i saradnici Ateljea bili s
Popovi i Stojan eli. eli je napravio tu
jsku scenografiju za Godoa, a Mia Pc
reirao Viktor ili deca na vlasti. Hou da i
kako to nije bilo samo pozorite uskog esi
da je tu uestvovalo mnogo vie ljudi i c
zorina misao bila produbljena uz pomo
umnih glava koje su u tome uestvovale.
Prodor Ateljea u svet poinje praktino 1
dine kada smo prvi put gostovali u Ru
Sovjetskom Savezu. Ne treba da podsean
napete politike uslove koji su obeleili tu g
mi smo publici na Istoku prodavali neto ti
njih bilo relativno zabranjeno. Posebno je c
nje u Sovjetskom Savezu bilo delikatno, tes
izuzetno uspeno. I nae gostovanje u Bue
bilo je za Maare, ogrezle u socrealizmu, tak
liki dogaaj. Za sve te istone zemlje Ateljt
pojam novog duha u pozoritu. Te iste 19
dine, tri nedelje smo gostovali u Linkoln ci
Americi, sa slinim repertoarom. I za njih srn
nenaenje. Igrali smo Kralja Ibija, Ko se boji
ije Vulf i Razvojni put Bore najdera. Tam
videli premijeru Kose i odmah po povratku
grad, Mira Trailovi je postavila Kosu u Atelj
mom miljenju, poto sam gledao obe, beogi
predstava je bila neuporedivo bolja od njujon
Ta Kosa je pokrenula jedan drugi lanac -do
mlade ljude u pozorite, tadanju hipi gene
koja je i ostala u njemu. Oni su postali naj
sledbenici i publika Ateljea 212. To je bilo
vreme okupljanja ljudi (Bora orba, Juc
Vlahovi, Duan Prelevi Prele...). Posle smo k

i pohod na svet - na velikom Berlinskom festivalu
lsmo uestvovali sa pet predstava, igrali smo u
flmsterdamu, Karakasu, Meksiku... To je trajalo pet
naestak godina. Ova agresija Ateljea na svet prak
tino je spreena raspadom Jugoslavije. Atelje je
i mnogo izgubio jer je njegovo trite drastino
(sueno, ali ista je sudbina pogodila i druga
[pozorita.
[Moda e biti potrebno istorijsko objanjenje zbog
Iega je Atelje 212 bio tako uspean ba u tom peri
odu svog rada. Neko e rei da je to bilo vreme na
jvee moi Josipa Broza i njegove politike
[nesvrstanih, ali to nam je moda samo malo
olakalo put. Meutim, mi smo gostovali u zemlja
ma koje imaju dugu i zavidnu pozorinu tradiciju i
Iija se publika ne da prevariti. I ba ona je prepoz-
I naia taj novi kvalitet koji je Atelje inaugurisao.
I Nesporno je da je Atelje imalo antidogmatski prist
up; da je bilo otvoreno za novo; da je igralo antiko-
Imunistike pisce poput Bulgakova, Havela ili
Kohouta; da je ovo pozorite formiralo ukus do-
I mae publike; dnevnim vicevima ili otrim aokama,
podsmevalo se reimu i Savezu komunista; ali uvek
I je bilo i neto vie od toga. E, to neto je izdvajalo
I ovo pozorite od drugih.
Ovo je pozorite od samog poetka obilovalo takoz-
Ivanim politikim sluajevima. Prvi je vezan za
ekajui Godoa i u zabrani te predstave uestvo
vao je i tako grandiozan pisac kao to je bio
Miroslav Krlea! Tako je ova predstava najpre ilegal
no izvedena u ateljeu Mie Popovia, a kasnije je,
sa malim prekidima, igrana punih dvadeset godina.
Kada sam, mnogo godina posle onog mog
razmiljanja ta je pisac hteo da kae, deurao u
Ateljeu na ovoj predstavi, video sam kako su nove
generacije primale Godoa. Oni su potpuno
4 Bife Ateljea 212 je mesto u kome su se reavale
Ljiljana Krsti, Ljubom ir Draki
ATELJE 212
razumeli o emu se radi u toj obinoj pukoj pred
stavi. Sve se promenilo na bolje, i niko se vie oko
Godoa nije toliko muio kao moja generacije 1956.
godine.
Posle su bili pritisci oko Kafanice, sudnice, ludnice,
pa je zbog nekog privatnog skandala Brane
Crnevia ova predstava izvedena godinu i po dana
kasnije. Na desetak proba su sedeli lanovi Saveta
pozorita, sa crvenim olovkama u rukama i pod
vlaili ta da se izbaci. Mi smo plivali kao patke u
bari i na kraju smo se spasli zahvaljujui velikoj po
moi Muharema Pervia. On je bio istaknuti lan
Saveza komunista, ali neuporedivo pametniji i liber
alniji od ostalih. Na neki nain je smanjio taj partijski
pritisak i preuzeo deo odgovornosti na sebe. Njemu
spada u istorijsku zaslugu da je u jednom trenutku
otvorio jedna vrata koja su bila debelo zabravljena.
U jednom trenutku je nastao pomor predstava, bilo
je to vreme liberalizma. Napadnuta je Kosa, Uloga
moje porodice u svetskoj revoluciji, dakle, sve pred
stave koje su igrane ve nekoliko godina pre toga.
U tom novom talasu represije u Beogradu je poski
dano petnaestak predstava. I, tu je negde bio kraj
tog drastinog pritiska na pozorite. Posle toga je
bilo jo sporadinih, pojedinanih dogodovtina, re
fleksa nekadanjih odnosa, i sve je to prolazilo.
Danas vie toga nema. Dananja vlast ne doivljava
pozorite tako ozbiljno kao ondanja. Ne doivljava
ga uopte kao bilo kakvu relevantnu injenicu.
UPRAVNICI
Upustila ga je to se tie para i kada ga ve ne fi-
nansira kako treba, onda nema razloga ni da brine
0 njemu na bilo koji drugi nain. Onda je drava
davala novac za predstave, ali je to podrazumevalo
1 da moe dobiti batine. Danas nema novca, ali
niko nee ni da te bije. Niti te zarezuje za suvu ljivu.
A pozorite je, bez obzira na to, jo uvek u jakoj
moi. Prema nekim mojim raunicama, ono okuplja
vie ljudi nego to ih ima na fudbalskim utakmica
ma. Ali su male pare u igri, dodue.
kljune stvari. Ni na radnikom savetu, ni na
zborovima ljudi, ni na drugim sastancima nije se
nita stvarno odluivalo. To su bile pijane svae
oko platica i toplog obroka. Kljuna pitanja oko ori
jentacije u pozoritu, oko repertoara i naina igre,
oko toga ta pozorite treba da uradi u odnosu na
javnost -sve se to reavalo u bifeu. Tu su ljudi sedeli
i pre i posle probe, i pre i posle predstave, i uestvo
vali u razgovorima koji su uvek traili odgovor na
33
 5 0 godina

osnovno pitanje - kuda treba ii. Tu su ljudske i

glumake sujete padale u vodu, bivale su izloene
javnom ruglu. Ironija koja postoji u ovom pozoritu
kao tradicionalna osobina, unitila je jadne i bedne
glumake sujete koje u nekim pozoritima jo uvek
postoje i niko nikome ne sme nita da kae. A sve
to ne bi bilo mogue da Atelje od prvog dana nije
imao svoj bife kao instituciju. U tom bifeu su se ko-
rigovale neke loe ljudske osobine, dobre su bivale
jo bolje, preko njega je realizovan timski rad u po
zoritu.
Bife je bio Mihizovo carstvo u kome je on voleo da
stoluje. Da ne govorim o uvenim disputima Bori
slava Pekia, ba o istoriji, koji su se valjda samo na
takvom mestu, uz pie, mogli uti jednom i nikad vi
e. Glumci, koji o tome nemaju pojma, upijali su, i
sve je to ostavilo traga. Bilo je pokuaja i sa Mirine Na probi predstave Svadba: Ljubomir Draki, Gordana Kosanovi
strane da se u bifeu zabrani pie, jer je dugo godina
oseala bife kao linog neprijatelja. Tek mnogo go brine o tome, a ja sam iao na Akademiju, gledao
dina kasnije kada je i sama poela da pije, poela je mlade glumce, signalizirao joj, dovodio ih u pozo
i da sedi u bifeu i shvatila je da je taj bife vrlo bitna rite. Svo dovoenje ljudi je bilo na meni, a to je bilo
stvar i za njen ivot i za ivot celog pozorita. Onda dosta vano. Znate, u trenutku kada se opredelite
je pristala na njega i u napetim situacijama je znala za nekog glumca, vi moete samo sa 50 odsto si
da kae: Dajte jednu klekovaicu pa emo mi sve gurnosti rei da e od njega biti dobar glumac. Sre
to da sredimo. a je da se nisam varao, mada mi se ponekad i to
Pozorite je uasno vreo kazan. Pie slui ljudima dogaalo.
da se malo opuste. Bez tog oputanja u bifeu i hla Moda mi je moj nervni sklop pomogao da nikada
enja glumakih motora, ne bi bilo ni rada na koji je nisam zaotravao odnose sa ljudima ve sam
Atelje do danas s razlogom ponosan. to se mene pokuavao da to bude ubeivanje a ne naredba. U
lino tie, vie sam vremena proveo sa glumcima u vicu sam govorio da sam ja vie hauzmajstor nego
bifeu nego u kancelariji kao upravnik. U kancelariji upravnik, poto su me uvek prvog zvali kada pukne
sam potpisivao dosadne raune i papirine, a nika cev ili se neto desi. Tana je pria da znam svaki
da u njoj nisam razgovarao sa glumcima. Pokua ekser gde je udaren u ovoj zgradi, jer sam u vreme
vao sam da to uvek reim prijateljski, ne sa nared njenog podizanja na gradilitu provodio po 12 sati
bodavnim pravom, i te smo razgovore uglavnom dnevno. Svoju kuu nikada ne bih tako savesno
212

obavljali u bifeu. I valjda zato u ovom pozoritu nije sagradio. Ceo svoj ivot sam proveo u Ateljeu
bilo dramatinih raskida, naputanja, skandala, ve brinui o njemu. Moda sam zbog toga manje
ATELJE

likih svaa... reirao, ali mislim da sam i ovako ostavio dovoljno

predstava. S druge strane, kada proem Ulicom
Kako je mogue etrdeset godina opstati u jednoj Lole Ribara i vidim ovu zgradu, meni je milo i nije mi
kui i nikada ne poeleti da je napusti? uopte ao to sam tolike godine proveo u njoj.
godina

Naprotiv.
Kad danas razmiljam o tome prvo mi pada na
Tano je da je moja prva ena bila glumica Ateljea
pamet da sam posle toliko godina potpuno zdrav,
50

212 Maja ukovi, tano je da je posle u Atelje

hou rei nervno sam sasvim u redu. Od trenutka
dola i moja sadanja ena Svetlana Bojkovi.
kada sam u ovom pozoritu postao vodonoa, pa
Meutim, vie nego sa obe proiveo sam sa treom
sve dok nisam na najlepi nain ispraen iz njega
enom -Mirom Trailovi.
kao upravnik (dogodilo se to u neizbenoj Srpskoj
kafani), proveo sam vreme intenzivno se druei sa
Zabeleila Radmila Stankovi
glumcima. Mira nije imala ni vremena ni nerava da

102

POZORITE
MOJE MLADOSTI
Neboja B ra di
U Pozorite Atelje 212 doao sam poetkom maja
1996. godine na poziv tadanjeg upravnika Ljubo
mira Drakia. Iza sebe sam imao nekoliko
uspenih upravnikih godina u Kruevakom po
zoritu, priznanje za najboljeg pozorinog mena
dera, vie nagrada za reiju... Ideju o preuzimanju
upravnikovanja u Pozoritu Atelje 212 Draki mi je
predoio tokom nae upravniko-rediteljske sarad-
nje u Kruevcu, ali je trebalo da proe vie od god
inu dana kako bi se donele odreene odluke koje
e prihvatiti ljudi u javnim vlastima i u pozoritu.
Nai razgovori su bili veoma otvoreni. Draki me
je, sa sebi svojstvenim optimizmom, uveravao da e
sve biti u redu, iako smo obojica znali da stvari
nee ii lako, da se pozorite nalazi u odreenoj
krizi i da treba da pree na novi repertoar sa kojim
e se pojaviti i neka nova estetika. Svesni smo bili
da glumaki ansambl Ateljea 212, njegov najjai
adut, ne treba reditelja ve upravnika koji e una-
prediti program pozorita, paljivim izborom sarad-
nika i autorskih ekipa i brigom na konsolidaciji
ansambla (uvaavajui potrebe njegovog stalnog
otvaranja i obnavljanja).
Prihvatajui izazov voenja pozorita moje mladosti
imao sam sasvim jasnu predstavu pozorita koje
' Predstava A r t realizovana je oktobra 1997. godine - upravnik Svetozar Cvetkovi;
predstava K a r o lin a N o jb e r realizovana je u produkciji Grad teatar Budva, 1997. godine
ATELJE 212
Neboja Bradi
bih eleo da stvorim. Pri tome, nadao sam se da e
sama veliina repertoara za nastupajuu sezonu
predstavljati novi podsticaj, nakon godina u kojima
je pozorite tragalo za svojom fizionomijom, imalo
uspene predstave koje se nisu zadrale na reper
toaru i one koje su sasvim podbacile.
Znao sam da odgovornost za tako veliki pozorini
ansambl ne moe da preuzme jedna osoba, pa
makar ona imala najambiciozniji pristup zadacima.
U tome sam, vrlo brzo, imao podrku tima ljudi u go
tovo svim sektorima i verujem da sam dao svoj do
prinos Ateljeu 212. Nisam zaboravio na upozorenja
koja su referisala na tehniku, slube i ansambl, na
nesporazume i sukobe do kojih je dolazilo u po-
zorinom radu i na lepe trenutke uspeha. Nisam
zaboravio ni ljude Ateljea 212 sa kojima sam do
danas ostao u veoma dobrim profesionalnim i
linim odnosima.
Na mom radnom stolu, kao spomen na godinu
provedenu u Ateljeu 212 jo uvek stoji novogo
UPRAVNICI
dinja estitka za 1997. sa jelkom okienom
plodovima - predstavama: Turneja, Ljubinko i
Desanka, Kui..., Audijencija, Brod plovi za Beo
grad, Art, Karolina Nojber...'
10 3
5 0 godina
DESET [nastavak sa strane B]
/ Svetozar Cvetkovi
Oktobar 2006.
ta smo uradili i dokle smo stigli?
U poslednjoj dekadi prolog veka gledali smo da
repertoarom zadovoljimo nau odanu, a ipak razno
vrsnu publiku. Nismo smatrali grehom nego obave
zom da u crnim vremenima nematine i nesigurno
sti pomognemo publici da ne klone duhom; trudili
smo se da je smehom i vedrinom sauvamo za bo
lja vremena.
U vreme ratova odolevali smo sveprisutnoj depresiji
kvalitetom i raznolikou dela koja izvodimo; u do
ba bombardovanja svakodnevno smo igrali bespla
tne popodnevne predstave u Podrumu-sklonitu.
Poslednjih sezona sistematski pruamo ansu
mladim piscima, rediteljima i glumcima da se
okuaju i iskau, na naoj maloj sceni, kreirajui
novi profil repertoara ali i publike u Podrumu.
Znajui da je za zdrav ivot pozorita promena sre
dine i izlaganja svog rada sudu druge sredine od vi
talnog intresa za ansambl, nakon duge pauze na
stavili smo i znatno unapredili naa gostovanja u
inostranstvu. Do njih dolazimo po dve osnove: kao
odgovor na pozive velikih festivala u Evropi i Latin
skoj Americi i nita manje dragocenih poziva nae
dijaspore iz Kanade, vajcarske, Engleske, Aus
trije...
Bili smo prvi koji smo nakon poslednjeg rata gosto
vali u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Rijeci, Novoj Gorici,
Ljubljani, Zagrebu i prvi koji smo ugostili Slovence,
Mostarce, Sarajlije, Tuzlake, Zagrepane. Uvereni
da kultura i umetnost briu granice i iznuenu
mrnju, sa tih gostovanja smo se vraali ponosni,
osvedoeni u nepoljuljana prijateljstva i interes za
na rad. Neretko smo zbog toga u naoj sredini bili
kritikovani ali su nas ponovni pozivi i lino oseanje
uverili da trasiramo put kojim e i drugi za nama
krenuti.
Isprobali smo mogunosti za koprodukcije na ve
likim projektima (Hazarski renik, Pandur. Theaters
i Atelje 212) ali i meunarodne produkcije (Aiisa,
Intercult i Atelje 212) stavljajui na probu i nae
glumce i tehniku da stanu rame uz rame sa svojim
stranim partnerima i jo jednom dokau svoju
posebnost i umetniki kvalitet.
Vratili smo se na scenu Sterijinog pozorja u punom
sjaju i promovisali nove domae tekstove preko
neretko nagraivanih predstava, reditelja, glumaca i
dakako samih autora. Bili smo uspeni uesnici,
stvaraoci ili samo gosti Grad teatar Budva u Crnoj
Gori kao i BELEF-a u Beogradu.
Rediteljski angaman u radu pozorita u ovo vreme
ini poseban autorski segment u kom smo se trudili
da sistemski sprovodimo saradnju sa odabranim
imenima iz ove oblasti. Naa kontinuirana saradnja i
povratak Dejana Mijaa na scenu Pozorita Atelje
212 raa iz sezone u sezonu predstave koje i kod
 publike i kritike, ali i na mnogobrojnim festivalima delom otvorimo put realizaciji dela mladih neafir-
nailaze na vanredan prijem. Istovremeno trudimo se misanih autora -Tena tivii, Jelena Kajgo, Duan
da pozivima rediteljima iz tzv. okruenja osveimo Risti, Hajdana Baleti, Dimitrije Vojnov, Filip Vujo-
rad sa glumcima na drugaiji nain - angaujemo evi, Maja Pelevi... Istovremeno, vraamo na
matovitog Aleksandra Popovskog, preciznog i stu scenu Simovia, Duana Kovaevia, Aleksandra
dioznog Tomija Janeia te lucidnu Snjeanu Bano- Popovia ali uvodimo Frejna, Rezu, Makdonu,
vic. Pratimo kontraverznog Tomaa Pandura na nje Flarvuda, Agotu Kritof, Mekfersona, Koltesa, mita,
govom i naem putu jednog od najzahtevnijih pro- Margulisa, Stefanovskog, Kopita, prvi put na naoj
dukcionih poduhvata, dokazujui da moemo i to. sceni otkrivamo Krleu...Ne odustajemo od
Na rad sa mladim rediteljima spoetka deve Bulgakova, Molijera, ekspira, ONila, Pintera, ali se
desetih danas rezultira dugogodinjom i stu hvatamo u kotac i sa Bernhardom.
dioznom saradnjom sa pojedinim autorima koji svo Otvorenost ove kue za vrsne saradnike je princip
jim radom izgrauju profil upravo u Ateljeu 212. koji smo odgovorno preuzeli u naslee od osni
Alisa Stojanovi, najproduktivnija u novijoj istoriji vaa.
Ateljea 212, primer je reditelja, stasalih u ovoj kui, Trudimo se da vodimo brigu o glumcima, kako oni
koja godinama za sobom ostavlja naslove na naoj ma koji su u radnom odnosu, tako i onima koji
sceni postiui svoj uspeh ne samo u dugogodi viegodinjom vezanou za nas postaju zatitni
njem trajanju i jedinstvenom broju izvoenja. znak Pozorita Atelje 212. Svaka nova podela u
Jago Markovi, Gorin Stojanovi, Kokan Mlade- nae redove dovodi ne samo novo lice ve i linost
novi, Nikita Milivojevi, Goran Markovi, Milan koja se trajno vezuje za slobodu koju oseti na sceni
Karadi, Tanja Mandi-Rigonat, Duan Petrovi, naeg teatra.
Ljiljana Todorovi, nadovezuju se na nau elju da Izdavaka delatnost je jo u povoju. Izdali smo
sada ve zrela generacija reditelja svoje umee up pored redovnih programa i dve knjige dragocenih
ravo dokazuje na sceni Ateljea 212. Verujem da nije
potrebno preterano naglaavati znaaj ponovo, u
poslednje vreme, uspostavljene veze sa rediteljem
Egonom Savinom te vanredne rezulate koje zajed
niki postiemo, kao ni rad sa rediteljem Borom
Drakoviem. Posebnu ast svojim reijama nam je
uinio reditelj i dugogodinji upravnik pozorita
Ljubomir Draki (Bulgakov Bekstvo, Molijer Gra
anin plemi). Ne bez razloga a upravo na osno
vama koje je postavio sam Draki pozorite daje
ansu i svojim glumcima da se nakon godina
iskustva na sceni oprobaju kao reditelji - Gorica
Popovi, Eroi Kadi i Branimir Brstina, svojim rezul
tatima opravdavaju ulog i poverenje koje im je
prueno. U poslednjoj dekadi otvaramo irom vrata
uspenim mladim rediteljima, sada ve potvrenoj
Milici Kralj, zatim Milou Loliu, Davidu Putniku,
UPRAVNICI

Borisu Lijeeviu, uri Tei, Ivi Miloevi, Stefanu

Sabliu, Slaani Kilibardi, Maji imi, Ani Tomovi...
Mladi pisci dobro znaju da je Atelje 212 prava
adresa na kojoj su uvek dobrodoli. Na poetku
svog vrtoglavog ali zasluenog puta ka uspehu ne
zaboravljamo da je Biljana Srbljanovi svoje
Porodine prie upravo namenila nama. Znaaj
kontinuirane saradnje sa njom ne donosi nam Na probi predstave Porodine prie: Svetozar Cvetkovi, Isidora
samo priliku da radimo i njena novija dela ve i da Mini, Sergej Trifunovi, Goran uljik

1 0 7
50 godina
n m
seanja Zorana Ratkovia. Tu delatnost gajiemo i
selektivno nastaviti (u pripremi je almanah kritika o
svim predstavama izvedenim u prvih 50 godina po
zorita) kao i izdavanje muzikih CD-a sa obraen
im snimcima koncerata izvedenih na naim scena
ma.
Visoki produkcioni nivo poslovanja u Ateljeu 212
omoguava angaovanim umetnicima slobodu u
izrazu ali i nainu rada tokom proba i kasnije u ek
sploataciji predstava.
To ne bi bilo mogue da nismo uspeli da animi
ramo sponzore koji, sa retkim razumevanjem za
umetnost kojom se bavimo, nalaze naina da po
mognu nae programe i nastojanja a mi moda ne
uspevamo uvek da im prenesemo zahvalnost za
uloeno. Bie ipak da to najbolje inimo dobrom
predstavom na nau, a verujem i njihovu radost.
Ne smemo zaboraviti, ne tek tako podrazumeva-
juu ulogu osnivaa - Skuptinu grada Beograda,
bez ije znaajne podrke programske zamisli ne bi
bile ostvarive.
Najzad na imid u javnosti pokuali smo da kvalita
tivno podignemo specifinim odnosom prema
gledaocu, marketinkom kampanjom koja nikad ne
prelazi granice dobrog ukusa, raznovrsnou
sadraja programa predstava, ali i vizuelnim iden
titetom zasnovanim na korenima nekadanjeg
Ateljea 212 te dizajna koji je u prvim godinama us
postavio Slobodan Mai. Svaka sezona u svom
podnaslovu nosi interesantan moto, svaka otvara
poseban vizuelni identitet, svoj plakat, imid koji u
javnosti biva posebno zapaen i adekvatno vredno
van. Saradnja sa Axis studiom i naim dizajnerima
nesumnjivo je urodila plodom.
Posao upravnika pozorita kao i svaki posao sa
osetljivim ljudima neminovno donosi gorine pored
onih lepih i srenih trenutaka posle dobre saradnje
i zasluenog uspeha. Ansambl Ateljea 212 je svih
ovih godina bio i ostao porodica visoko obrazo
vanih, najrazliitijih individualnosti ali kad je zajed
nika predstava u pitanju kolektivni rad i odgovor
nost za uspeh uzima primat. I u tome lei njegova
jedinstvenost.
Na ovom mestu, sa zadovoljstvom elim da se zah
valim umetnikom ansamblu, tehnici, mojim vrsnim
najbliim saradnicima, pomonim slubama, kolek
tivno i svakom pojedinano za saradnju i sve lepe
trenutke koje smo jedni drugima priredili.
Pa ipak, trudei se da ne zloupotrebim slobodu kc|
ju imam elim da skrenem panju na imena onih Iju]
di koji su odve esto u senci svih dogaanja u poi
zoritu, a bez kojih poslovno i produkcijski pozo
rite ne bi moglo da funkcionie. Biljana Vulovi '
sekretar pozorita; Jasna Novakov, umetni
sekretar; prerano preminuli Goran lli, glavni orga
nizator pozorita, na nezamenljiv nain zajedniki
su na nogama odrali funkcionisanje sistema poslo
vanja pozorita. Gordana Gonci i Jelena Mijovi su
kroz ruke propustile svaki prispeli tekst i argumerv
tovano branile predloeni repertoar, uz pripremu
obradu svih programa za nae premijere. Marija
Nikoli, Darko Nedeljkovi, Biljana ego, Aleksan
dar Gruden, Nevena Vukovi kreativno su se trud
da vizuelno, marketinki i organizaciono svojim
ueem doprinesu to boljem imidu naeg rada.
Verica Dobri nije tek sekretarica upravnika koja
prima pozive i upozorava na obaveze, ve neko ko
prati istoriju dogaanja u ovom pozoritu sa istog
mesta od Mire Trailovi, preko Mucija, Dee avir
Bradia pa sve do danas; smatram da je vano da
pomenem i daktilografa, Dejanu Danilovi. Fina
sijske tokove je iskustvom vodila Olga Mijatovr1
Najzad, lavovski deo posla u radu sa tehnikom na
naoj sceni i na gostovanjima podneo je ivojin
Vladulovi jedno vreme uz pomo Gorana Mirko-
via a u poslednje vreme prebacujui teite na
Vojina Butkovia, kao novog efa tehnike.
Dugujem im veliku zahvalnost.
Vrativi se na svoj tekst s poetka ove knjige te sabi-
rajui danas u seanju oseanje koje sam nosio te
77. godine prolog veka, koraajui ka treem
spratu zgrade u Ulici Ive Lole Ribara 21, pamtim
mirise, prainu, oljuteni lak sa lamperija na zidovi
ma uzanog stepenita koje me vodi negde do dru
gog sprata administrativnog dela, pamtim rukohvat
pod mojim dlanom dok razmiljam kako su se o nje
ga prihvatali, Neda, Cica, Bora, Mira, Muci, Rale,
Alija, Tako, Bule, Zoran, Pera, na svom putu do po
zornice istinskih zvezda... mali sam, gotovo nevidljiv
u sazveu njihovih imena.
Ako smo uspeli da im se pribliimo ili bar odbrani-
mo nebo koje su nam ostavili, na posao ispunjava
smisao i daje nadu za budunost i trajanje ovog po-
2006

PISCI
 ATELJE 2 1 2 KAO TEATAR
DOMAE DRAME
Slobodan Selenio
Razmiljajui o etvrtvekovnom postojanju Ateljea
212 i njegovom doprinosu naoj kulturi, ini mi se
da neemo pogreiti ako izdvojimo tri injenice koje
ovoj vrednoj ustanovi obezbeuju istaknuto i
znaajno mesto. Prema mom izboru, to bi bile - 1.
Uvoenje francuske avangarde (Beket, Jonesko) u
na javni ivot; 2. Negovanje posebnog, sopstvenog
glumakog izraza; i 3. Zreo i portvovan odnos pre
ma domaoj literaturi, naroito savremenoj.
U dunost mi je stavljeno da komentariem
povodom dvadeset i pet godina postojanja Ateljea
212 odnos ovog pozorita prema domaoj drami,
pa bih u tom smislu skrenuo panju na nekoliko
poznatih injenica.
Ve od samog poetka svog postojanja, Atelje 212
posveuje domaoj drami, u naoj dotadanjoj
praksi, do tada apsolutno nedoivljenu panju.
Posle etiri prve predstave (od kojih su tri priprem
ljene ranije) izvedene od 12. novembra 1956. do
24. januara 1957. Atelje 212 prikazuje za godinu
Kafanica, sudnica, ludnica: Neda Spasojevi, Bora Todorovi
dana uzastopno ak devet predstava po domaim
tekstovima: Troje Miodraga urevia, Pesma
Oskara Davia, Nebeski odred ora Lebovia i
Aleksandra Obrenovia, Koraci u drugoj sobi
Miodraga Pavlovia, Kolajna - scenski prikaz naro
dnih umotvorina, B linji svoj Melvija Albaharija,
Ginjol Dragutina Dobrianina, Od nemila do nedra-
ga Milana Dedinca i Teatar Joakima Vujia u obradi
Josipa Kulundia i Vladimira Petria. Da je to pred
stavljalo pravu revoluciju u beogradskoj pozorinoj
politici vidi se jasno po tome to su svi beogradski
teatri od 1964. do osnivanja Ateljea 212 godine
1956. izveli za odrasle, prema naoj evidenciji,
samo osam premijera po savremenim domaim
tekstovima! Briga za domai repertoar e se nas
taviti, to potvruje jo jedan kvantitativan podatak:
od 187 predstava koliko je Atelje 212 izveo za pro
teklih dvadeset pet godina 79 je raeno po
domaim tekstovima.

Meutim, samo kvantitativnim podacima ne moe
mo objasniti znaaj stvaranja ovog pozorita.
Posmatrana sa udaljenja od dvadeset pet godina,
repertoarska politika ove kue pokazuje i mudrost,
pravu intuiciju i smelost, to emo pokuati da
primerujemo sa nekoliko kljunih poteza Ateljea
212.
Zasluga za prvo postavljanje Nebeskog odreda,
jedne od najznaajnijih srpskih drama, ne pripada
Ateljeu 212. Nju je otkrilo i prvo sa velikim uspehom
prikazalo Srpsko narodno pozorite iz Novog Sada.
Meutim, Atelje 212 je imao dovoljno sluha za nova
strujanja u savremenom pozoritu tog vremena ka
da je prvo postavilo na scenu Korake u drugoj sobi
Miodraga Pavlovia, komad koji je u to vreme delo-
vao veoma neobino i avangardno.
Trebalo je imati smelosti da se postavi i komad
Melvija Albaharija Blinji svoj koji je Elija Fincija nag
nao da oseti izvesnu zbunjenost kako da celovito i
istinito kae svoju misao o jednom delu i jednom
piscu koji pokreu toliko raznovrsnih problema, na
bezobrazno smeo nain (ah, ta mladost).
Kao vrlo znaajnu predstavu Ateljea 212 treba
svakako spomenuti Teatar Joakima Vujia najma
Borislav Peki
ATELJE 2 1 2
11
nje iz dva razloga. Ova predstava uspostavlja ironi
an odnos prema jednoj prevazienoj dramskoj
materiji, koristi njenu naivnost za postizanje komi
nih efekata i produktivne estetike distance, a sa
druge, moe se identifikovati kao prva predstava
(ukoliko kao takvu ne shvatimo ve predstavu
ekajui Godoa) u kojoj poinje da se gradi speci
fini glumaki stil Ateljea 212. Mislim da nije
sluajno to je taj proces poeo na jednom do
maem tekstu, u tradicionalnom jezikom idiomu
Vujieve iskrivljene i pomodarske leksike i sintakse.
Kao hvale vrednu treba pomenuti i predstavu Afera
u Ateljeu 212. Afera Primoa Kozaka sa razlogom je
slovila prilikom svog prvog izvoenja, 1961. godine
na Odru 57, kao tekst koji na radikalan nain
postavlja neka egzistencijalna i etika pitanja prois
tekla iz dogaaja revolucije. Egzistencijalistiki tret
man jedne materije koja je do tada uglavnom bila
tretirana apologetski sa jasnim crno-belim markaci-
jama, predstavljao je otvaranje prema savremenim
politikim i drutvenim temama.
U ovom periodu vredno je pomenuti pokuaj
Ateljea 212 da nae formu u kojoj bi scenski pred
stavljao poeziju. Od Kolajne 1957. godine (reija:
PISCI
113
 5 0 godina

ter, stil koji danas prepoznajemo kao specifino ate-J

Ijeovski.
Jedna od anrovskih linija koja je vrlo uspeno zasj
tupljena u repertoaru Ateljea svakako je i drutvena
satira. Satirine invektive sadre uvek, samo u veoj
ili manjoj meri, svi pobrojani Popovievi komadi, a
ovaj deo repertoara dobro reprezentuju i predstave |
kakve su Kafanica, sudnica, ludnica Brane Crne- j
via, ili Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji
Bore osia.
Pretpostavljamo da je dolazak jednog knjievnog ]
kritiara Borislava Mihajlovia Mihiza za dramatur
ga Ateljea 212 razlog to savremena pripovedaka
proza masovno stie na scenu ovog teatra od 1971.
godine, i to najee u monolokoj formi. Krivice-
Putnik-Molba, ene, Malvina, Ljubica, prvo lice
mnoine, Isidora i Skerli, raene prema proznim
delima lsakovia, Mihailovia, Kovaa, Vuetia, za
tim monodrame egovi Uskokovia i Neuhvatljivi
sistem glume Gordane Mari itd. formiraju jednu
zasebnu i karakteristinu repertoarsku celinu.
I na kraju zapaanje o domaem repertoaru Ateljea
Danilo Ki
212 koje moda baca najpovoljnije svetio na postu-
Mira Trailovi), preko Od nemila do nedraga (Mata
Miloevi i Miroslav Belovi), Nemogue (Boda
Markovi), Od izlaska do zalaska sunca (Arsa Jova-
novi), Crveni cvetovi (Bojan Stupica), No tamna
je moja (Cata Dujin), pa do Rue vetrova 1962. go
dine (Boda Markovi), Atelje je sa promenljivim us-
pehom ali vrlo uporno, istraivao mogunosti scen
skog saoptavanja poezije naih najznaajnijih pes-
nika.
Posle postavljanja Godoa, moda najznaajniji
trenutak i u istoriji Ateljea 212, i u istoriji savreme-
nog srpskog pozorita jeste trenutak susreta ovog
212

pozorita i Aleksandra Popovia. Atelje 212 nije prvi

igrao Aleksandra Popovia (arapu od sto petlji
izvelo je nekoliko meseci ranije Studentsko igralite
ATELJE

u reiji Stevi-Ras), ali ipak moemo smatrati Atelje

212 teatrom koji je rasutu, fragmentarnu dra
maturgiju ovog znaajnog pisca, naseljenu psiho
godina

loki labilnim karakterima u stanju neprestane

promene -uinio scenski mogunom. U povratnom
procesu, pored ve pomenutog Godoa i nepo-
50

menutog Ibija, predstave Ljubinko i Desanka (red-

itelj Rade Markovi), Krmei kas (Neboja Koma
dina), Razvojni put Bore najdera (Branko Plesa) i
Kape dole (Ljubomir Draki), omoguile su glumci
ma da odneguju naroiti tip persiflae, kontraindici- A leksandar Popovi
ranog igranja sa tek ovlanim oslanjanjem na karak-

114
 ATELJE 2 1 2

Drago uma, ivojin Vladulovi, (?), Milan muki, Bora Todorovi, Tako Nai, Danilo Ki -Atelje 212,1966. godine

panje ovog pozorita: Atelje 212 je imao vie uspe-
ha nego bilo koje beogradsko pozorite u prona
laenju novih autora i u njihovom uspenom plasi
ranju. Pored Aleksandra Popovia, skrenuli bismo
panju na sluaj Duana Kovaevia, iji su stu
dentski komad Maratonci tre poasni krug u ovom
teatru sjajno izveli i tako preko noi afirmisali novog
dramskog pisca. On e ak postati neka vrsta
kunog pisca Ateljea 212. Pored Maratonaca, izve
denih sezone 1972/73, u sledee tri godine igrae
se jo dve nove drame, Radovan III i Prolee u janu
aru. Na slian nain Atelje 212 je sa pravim osea-
njem za zanimljiv i znaajan tekst, bez predrasude
prema poetnicima, napravilo dobar repertoarski
potez za sebe i uslugu za jo neafirmisane pisce,
postavljajui Kamen za pod glavu Milice Novakovi,
koji na poetku karijere obezbeuje mladoj
spisateljici Sterijinu nagradu, i Slike alosnih doiv
Jovan Milievi, Jevrem Brkovi, Laslo Gerold,
Lojze Smasek i Stevo 2igon. Oni ne dodeljuju na
gradu za tekst u godini kada je na festivalu prika
zano udo u arganu Ljube Simovia u izvoenju
Ateljea 212 (reija: Mira Trailovi, Oktobarska
nagrada). To nee zasmetati ovoj izvrsnoj drami da
i dalje, svakim danom sve izvesnije, bude ne samo
jedan od najuspenijih repertoarskih poteza Ateljea
212, ve i jedna od najznaajnijih srpskih drama
uopte.
Teatron broj 33/4/5, 1981. godine
PISCI

ljaja Deane Leskovar, koja takoe sa Sterijinom na

gradom trijumfuje na Festivalu domae drame u
Novom Sadu.
Kada smo ve kod Sterijinog pozorja, da pomen-
emo na kraju ovog osvrta na domai deo reper
toara Ateljea 212, neto to od 1976. pa naovamo
oseamo kao bruku Sterijinog irija u sastavu: Borislav M ihajlovi Mihiz, M ilutin Butkovi

115
5 0 godina
MACA AVANGARDA
Razvojni p u t Bore najdera: Ruica Soki, Dragutin Dobrianin
Ja svakako govorim sa velikom radou o Ateljeu
212 iz jednog najosnovnijeg razloga zato to se mo
ja mladost i mladost Ateljea 212 podudaraju.
Uopte, situacija u pozoritima toga vremena bila je
da je domai pisac bio prilino zanemaren, odno
sno da su se pozorita sa velikim dvoumljenjima
opredeljivala da poneki dramski tekst igraju, i to
vie da zadovolje neku formalnu stranu nego to su
imala takvu potrebu.
Ja sam pokuao da u pozorite uvedem svoj ambi
jent, odnosno da uvedem neki mentalitet naih ljudi
i da govorim o temama koje nas najvie interesuju i
to je poelo sa Ateljeom jo iz stare zgrade. Bez
lane skromnosti mogu da kaem da je novi Atelje
otvoren premijerom mog komada Ljubinko i De-
sanka. Od tog trenutka, daljim komadima koji su
igrani u Ateljeu, Krmei kas, Razvojni put Bore na
jdera itd. pozorita su najednom dola do nekog
drugog zakljuka - da domai repertoar, odnosno
domai pisac pomae pozoritu, die uopte nivo
pozorita, a da i ne priam o jednom ogromnom in-
teresovanju koje se javilo kod publike. Zatim je
A leksand ar Popovi
nastala jedna velika poplava, ne samo u Ateljeu
nego uopte u svim beogradskim pozoritima, da
se domai pisac jako ceni i igra i da se uopte rad
pozorita ne moe vie zamisliti bez domaeg pis
ca. Pokazalo se ak i da se glumci naeg glumita
uopte, a posebno Ateljea 212 mnogo bolje
snalaze, mnogo bolje prepoznaju u domaem tek
stu i nalaze jedan svoj stil glume. Desilo se da je
Atelje 212 zahvaljujui itavom svom stavu prema
domaem tekstu odjednom otvorio vrata domaim
piscima ne samo u okviru svog pozorita, nego su
se i neka vrata sveta otvorila. Sve to to se javljalo
javljalo se i sa nekim pokretom i u svetu, neke avan
garde, tako da smo mi stvorili ili bar poeli da
stvaramo i neku svoju avangardu za koju se nar
avno ulo i u svetu.
Ali, posle nekog vremena nali smo se u situaciji da,
mislim, sasvim jasno ne moemo da sagledamo ku
da nam dalje valja ii.
Emisija Pozorini salon, TV Beograd 1984.

PISAC TAMIMOB VILAJETA
Egon Savin
Nedavno sam zbunjeno stajao pred sabranim ko
madima Aleksandra Popovia. Pitao sam se da li
postoji u dvadesetom veku znaajni dramski pisac
koji je toliko napisao. U Jugoslaviji svakako ne.
Krlea i Nui su napisali, otprilike, upola manje
dramskih dela, drugi, neuporedivo manje. Sve i ka
da bismo mnoge komade odbacili po nalogu novog
vremena, ostalo bi dvadesetak komada koji za
sluuju izuzetnu pozorinu panju.
ta je to nalog ovog najnovijeg vremena u
pozoritu?
Da li uopte pozorino vreme protie tako brzo kao
istorijsko? Naravno da ne. Pozorino vreme se ne
meri satom ni kalendarom, ve vrednostima i zato je
neuporedivo sporije. Pomaci nisu esti, kao i velike
i znaajne drame i predstave, pa otud retko
beleimo znaajne datume u naem pozorinom
kalendaru.
ta se znaajno novo dogodilo u naem pozoritu
poslednjih decenija 20. veka? Nita to bi s pravom
marginalizovalo delo Aleksandra Popovia. Kako
nam se dogodilo da izgubimo trag najplodnijem
srpskom piscu drama za pozorite? Moda je to na
log novog vremna u naoj kulturi -zabraniti ili skloni
ti Aleksandra Popovia? Izmeu ostalog, jednos
tavno, Aleksandar Popovi vie nije u modi. Uveren
sam da su neigranje i nagli zaborav ovog velikana
posledica vulgarnih dnevnopolitikih razloga, reper-
toarskog javaluka i palanakih kompleksa naih
novih pozorinih rukovodilaca.
Uveren sam da e nas budui istoriari pozorita
optuiti da smo ostavili da ame na policama
ATELJE 212
Na probi Sm rtonosne m otoristike: Milica Mihajlovi, Egon Savin,
Nenad Jezdi
Acinog literarnog pajza udesne pozorine ako-
nije nebrojanih boja, ukusa i mirisa. Popovievo de
lo je najbolja teatarska turija koju moete nai kod
nas. Tu je i eka neotvorena, a uredno sloena, ne-
procenjiva pozorina zaostavtina.
Popovi je pisac tamnog vilajeta balkanskog u ko
jem davno zapoeti bratoubilaki ratovi jo traju, i
nema nade da prestanu. U njegovim epskim ko
madima smenjuju se scene presvlaenja, izdaje,
hapenja i ljubljenja, klanja i pratanja i tako stalno
u nedogled. Moda to nije dovoljno aktuelno i origi
nalno, ali je najtanija i najatraktivnija slika ovog
podneblja u pozoritu. Ako bi ga odigrali negde u
Evropi mi bismo ga, potom, ponovo itali i pre-
vrednovali. Ali ne verujem da e ga prevodioci otkri
ti zbog njegovog jedinstvenog, svojstvenog, nepre-
vodivog jezika. To smatram jednom od njegovih na
jveih vrlina, a ta je vanije za jednog pisca od nje
govog jezika? Bar pet epskih dela Aleksandra
Popovia bi trebalo pokuati prevesti na evropske
jezike: Bela kata, Mreenje arana, Razvojni put
Bore najdera, Smrtonosna motoristika, Tamna je
no.
Nema neprevodivog jezika. Moda Popovia ne
PISCI
prevodimo jer ne volimo njegovu sliku o nama ili
smo siti sebe u pozoritu, siti politike, ratova i
podela. To je svakako tano. Svi smo siti politikog
pozorita. Popovi nikad nije bio politiki pisac.
Njegovi autsajderi priaju o palanci kao sudbini u
kojoj vlada vena glad. Tu nema dovoljno ni za raju
ni za haralije, ba kao na elom svetu.
117
5 0 godina
Aca je pisac nematine u svakom pogledu. Svi nje
govi pijuni, dupedavci, mutivode, prefekture,
barabe, egrti, etnici, andari, popovi, partizani -svi
ude za vulgarnim obiljem koje nikada nisu ni videli.
Svi su njegovi likovi od istog soja -danas odbaeni
podanici, ponieni i izgladneli, pretvorni i lukavi, a
ve sutra bahati nitkovi, vlastodrci. Popovi zna
kako se fukara domogne vlasti i kako uspeva da je
zadri. Likovi ovih istorijskih basni su lekovito
amoralni. Popovi ih sve bez razlike brani i razume,
esto se ljuti na svoje likove kao to se ovek ljuti
na samoga sebe. To je ono neodoljivo i neponovlji
vo u njegovom delu. To je onaj ehovski, nepat
voreni humanizam kakav osetimo u evropskoj
dramskoj knjievnosti jednom u sto godina. Nje
gova isceliteljska toplina zrai iz svakog njegovog
dela. Aca je bio nostalgian lenjinista. To se osea i
u njegovom delu. Zato ga i treba igrati. Zar su
tekovine lenjinske revolucije tako pogubne za
evropsku civilizaciju? Jesu, ali najvie za ruski
carizam i klerofaizam u Evropi. Aca je bio leviar, a
danas su u modi desniari.
Niko kao Popovi u naem politikom pozoritu nije
jasnije izjednaio srpsku buroaziju i proleterijat.
Pokazao je da je re o ljudima istog mentaliteta koji
Ljubinko i Desanka: Sergej Trifunovi, Nenad Jezdi
prema nalogu vremena menjaju pozicije i uveren
bar dva, tri puta u ivotu jer nematina vlada, va
opstati, ak i po cenu rtvovanja svojih blinjih. To
onaj amoralni vitalizam, paradoks opstanka kc
Popovi prepoznaje kao bolnu nunost ivota. Ac
Popovi je bio i ostao nepristrastan u svom deli
Moda ga danas zato ne igraju; da je pristrastar
igrali bi ga itekako. Pristrasnost je u modi. j
Poznavao sam Aleksandra Popovia, i to je jed
od najdragocenijih iskustava u mome ivotu. Drui
smo se u surovim godinama rata i podela. Pitat
sam ga da mi objasni o emu se radi, a on je stalne
ponavljao: postoje ljudi i neljudi, sve ostale podele
su lane. Premijerama svojih komada otvorio je tr
beogradska pozorita: sopstveno u Domu omlad
ne, Zvezdara teatar, Kult teatar. Krmei kas, Mre-
enje arana, Tamna je no - nezaboravne pred
stave, istinski pozorini pomaci.
Zasluio je Aleksandar-ak Popovi da se neka od
beogradskih scena nazove po njemu.
Zasluio je i bronzanu bistu negde na Vraaru, da
imaju klinci gde da gluvare i piju pivo.
Zasluio je da neka nagrada za avangardnu dramu
ponese njegovo ime. &

GLASOVI MOJIH UMRLIH
PRIJATELJA
Gotovo tri stotine puta igra se Korepodencija Bori
slava Pekia u Ateljeu 212. Za ovih dvadesetak go
dina kroz nju su proli, kao kroz veliku ekaonicu u
kojoj svaiji korak odzvanja, skoro svi lanovi
ansambla ovog pozorita. U ulozi gazde Simeona
Lupusa u njoj gazduje, vodei je debelom, zno-
javom akom mimo sprudova i pliaka, Njegovo
Glumako Velianstvo Danilo Stojkovi koji kao
brektav, mastan teglja vue konvoj tekih lepova
uz debelo pozorino Dunavo. Svi uesnici u ovom
dugovenom ostvarenju zasluuju potovanje, a
pogotovu nae devojke, izabranice omatorelih mo
makih srca, Mira Banjac i Ruica Soki.
Ali, u ovoj predstavi, kao gomila plemenitih vetaca,
koji na nekom nonom brdu vraaju za nae dobro,
okupio se i jedan broj izuzetnih pokojnika, koji su,
sticajem po mene srenih okolnosti, svi do jednoga
bili moji prijatelji.
Kao da je bilo jue, tano pre sedam godina iz
Londona je stigla zla vest da je umro Borislav Peki,
autor Korepodencije. Pria o Pekievom pisanju
tek je zapoela, u njoj e biti iskazane mnoge
verovatne netanosti i neto sumnjivih tanosti i ja
u se, u toj guvi, usuditi da, ne plaei se pro oima radoznalo gleda u lice.
ATELJE 212
nagoslav Mihajlovi
K orepodencija: Danilo Stojkovi, Vlastimir
Stojiljkovi
maaja, dodam da u njegovoj sagi o srpsko-cincar-
skim Njegovanima, odanim novcu kao poslanju i
porodici kao utoitu svog tvrdiluka, predanim
zvanju i neprimetnom klizanju ka propasti, pria o
Simeonu Lupusu, po mom miljenju, zauzima jedno
od najvanijih i najboljih mesta.
Ali moje trono telo ne moe sauvati, a bojim se da
ni drugi u seanjima nee zavetati, kakvu je drago-
cenost meu ljudima predstavljala linost Borislava
Pekia. Video sam u ivotu mnoge umne, blistave,
duhovite, oaravajue pojedince i, izmeu njih,
samo mali broj onih koji su se umeli uzdrati u
skromnoj nezapaenosti. Viao sam Pekia u
tekom pijanstvu -a pio je, u dokolici, ree o njemu
Mihiz, kao kozak -u bolnom mamurluku -koji je sa
podsmehom nazivao lakim oblikom gripa - i u
kaluerskoj trezvenosti dok radi - a tada je pisaa
maina pod njegovim dugim prstima jektala i tek-
PISCI
tala kao mitraljez; viao sam ga u galami zadim
ljenog mnotva i u stianosti dvojice bivih sami-
ara: bogat i zato uvek nov i neobian, u stvari je
stalno bio isti - strpljiv slualac i umeren i razloan
sagovornik, koji te zbog debelih naoara usitnjenim
113
50 godina
lili!
Ve sedam godina nedostaju mi razgovori s mojim
nezamenljivim prijateljem i oboavanim kumom ko
je mi niko ne moe nadomestiti.
Mnogo dramatizacija tuih knjievnih dela nainio
je u svom ivotu Borislav Mihajlovi Mihiz, a za ovu
u sa hrabrou neznalice rei da je najbolja.
Znalac i ljubitelj -ljubitelj jo vie -i knjievnosti i po
zorita, a doavi u ovu kuu u trenutku kada je nje
na orijentacija ka svetskom avangardnom reper
toaru postajala umorna, pretvarajui se, sve ee,
u puku informaciju o tome ta drugi rade, on je od
poetka znao da se, uz poznavanje svega na strani,
i svetska knjievnost i svetsko pozorite ipak ne
stvaraju po tuim uzorima nego uz rizik upotrebe
onoga to stvaraoci najbolje znaju, a to je novi, ne-
upotrebljeni domai materijal. Pre nego to postane
svetska, umetnost se mora snai u blatu sopstvene
svakodnevice i besmislenosti onoga to umetnik
svojim obinim ljudskim oima neprestano gleda.
Opasnosti prizemnosti i nitavnosti na tom stra
nom putu su ogromne, ali jedan broj izuzetnih e ih
nekako mimoii.
Zato se moe rei da ono to su druga pozorita ra
dila povremeno i sluajno, Atelje 212 je, pod Mihizo-
vom rukom, radio programski i sa ciljem. Slavno
pedesetim kao avangardno, u sedamdesetim i I
amdesetim ono je sebi vratilo staru slavu kao -ij
cionalno. I ako se danas kae da glumci i knjiev
ci stvaraju i ire legendu o Borislavu Mihajlovii
Mihizu, moe se dodati da je on to i zaslui
Dramatizacija Korepodencije pokazuje da taj nac
pozorine umetnosti ni izbliza nije bio zatvoren
sebe niti jednostran ili staromodan.
U ovoj predstavi vidim jo neke svoje umrle prijat
I
lje -Zorana Radmilovia, Milutina Butkovia, Branli
Vujovia, Ljubiu Baia, ija nas je zbirka pesam
pre petnaestak godina sve iznenadila i obradovali
kompozitora Duana Karuovia, majstora ton
uru Sanadera. Ovog poslednjeg, pravog boje
oveka Ateljea 212, domai su esto zvali Konte; j
sam vie voleo da mu se obraam sa -profesore"
Glasove mojih umrlih prijatelja ujem i danas. Or
me zvuei zadovoljno, moda mame na neko bolji
mesto nego to je ovo nae. Ali ja znam, premi
onome to su meu nama radili, da im ni ovde nijt
bilo sasvim loe. Samo neostvarenima svuda j(
ravo, ostvareni sve mogu podnositi bolje.
3. ju li 1999. godine ^

Tako Nai, Borislav Mihajlovi, Danilo Ki, Dejan avi
Prag,1968.
UAteljeu 212 koji je voleo, kojem je dao ime i udah
nuo duu, Mihiz je drao svoju Akademiju i svoj
Licej. Moda zato, i nehotice dolazi na um drevna
elegija posveena jednom drugom blagorodnom
ciniku, otkrivaocu ljudi, njihovom ljubitelju i vaspi-
tau:
...pobono postavljamo
rtvenik uzvienom prijateljstvu
u ast oveka koga ravi
ljudi ne smeju ni hvaliti,
i koji je jedini, ili bar prvi od smrtnih,
jasno dokazao
i svojim sopstvenim ivotom i svojim
uenjem
da dobar ovek postaje u isti mah i blaen.
Iz ovih konvencionalnih stihova jedan, kao guja iz
zelenog ita, die glavu: nas ovde okupljene samo
to je napustio ovek koga ravi ljudi ne bi smeli ni
da hvale.
Mada nas je Mihiz poslednjih godina, sve dublje
povuen od sveta, postepeno navikavao na svoje
odsustvo, spoznaja o konanom gubitku nije manje
A TE LJE 2 1 2
nm
BLAGORODNI
CINIK
V la d e ta Jankovi
bolna. Otiao je na svoje mesto u Panteonu srpske
knjievnosti, odavno mu namenjeno i neprikos
noveno, a neposredno uz Ljubu Nedia, Bogdana
Popovia i Jovana Skerlia. Bio je veliki kritiar,
epohalan u smislu da je obeleio svoje vreme i uti
cao na formiranje knjievnog ukusa savremenika.
Ponekad osporavan kao konzervativac i tradicional
ista, upravo je on irom otvorio vrata modernim stru
janjima u poeziji i prozi, u isto vreme oivljavajui
zaboravljene ili neprimeene, i bacajui novo osvet-
Ijenje na one priznate vrednosti. Voleo je i negovao
mnoge - i skoro nikad pogrene - pisce, a zapos
tavio nije nikoga ko to ne bi zasluivao. U stvari, sva
je prilika da e biti dosta ljudi (i to ne samo umetni-
ka!) za koje e se uglavnom i znati samo po onome
to je, i kako je, Mihiz o njima rekao. Vie no iko u is-
toriji nae umetnike kritike, gradio je pisce, slikare
i glumce, pratei njihova dela u nastanku, kadar da
uoi i sugestivno posavetuje.
Mihiz je to mogao ne samo zato to je i sam bio
kreativan - kao to svedoe njegove produhovljene
a scenski vitalne drame (zar se nije Banovi Stra-
hinja tu skoro, dok je njegov pisac gasnuo, razbuk
tao novim arom?) i srebrnasta proza Auto
 5 0 godina
biografije o drugima. alio se da je lenj, ali je i
kvantitativno uradio zapravo vie od nekih koji se
smatraju vrednima. To e se videti tek poto bude
oduen stari dug -jedan od mnogih koje prema nje
mu imamo - i neko pregne da izda Mihizova
sabrana dela. Kao to je iza njegovih boemskih
sklonosti uvek stajala svest o javnoj odgovornosti,
iza lucidnih i ponekad obesnih paradoksa nalazila
se vrsta armatura duha i erudicije.
Ideoloki, Mihiz je bio konzervativac bez iskljui
vosti, tradicionalista bez sitniavosti i nacionalista
bez ovinistikog gra. Politiki, nikad nije prestao
da prua otpor titoizmu i njegovim recidivima, niti da
lomi i lomi nakazno drvo neslobode. Dok je u nje
mu bilo snage, nije tedeo truda u svakom obliku
borbe za graansko-demokratske vrednosti, nikada
se nije uplaio i nikad pokolebao. Upozoravao je
razgovetno i pravovremeno. Njegovi tekstovi Srbija
i demokratija -jue, danas i sutra iz maja 1989, in
tervju Raziimo se gospodski objavljen u ljubljan
skom Delu novembra 1990, a naroito Predlog
za razmiljanje u deset taaka iz jula 1991. oprae
jednog dana obraz prave srpske inteligencije pred
podmuklim i dosadnim podmetanjima odgovornos
ti za rat. Ono malo to je u borbi za demokratiju u
Srbiji osvojeno dobrim je delom njegova zasluga, a
za ono mnogo vie to se nije izvojevalo on ne snosi
krivicu. Svoju meru je, u svakom sluaju, ispunio
kao malo ko drugi.
U Mihizu je bilo gospodstvene vedrine, neugasive
duhovne radoznalosti, moralizma obuzdanog ret-
kim smislom za humor i oseajnosti pod kontrolom
dobrog ukusa. Odlikovale su ga neka izvorno
demokratska drueljubivost, netraena lakoa u
212
ATELJE
godina
50
optenju i prava nesebinost. Davao je nesravnjenol
vie nego to je uzimao, rasipajui svoje darove kao|
plemi, bez koristi i rauna uvek spreman da
svom duhovnom preobilju i srazmernoj materijalnoj!
oskudici -sa prijateljima podeli sve.
Kao retko ko, Mihiz je umeo da neguje prijateljstva:!
njegova Autobiografija -o drugima nije samo pot-1
vrda, za Srbe retkog, umea da se svet vidi
sopstvene linosti u sreditu, ve i svojevrsna him-|
na prijateljstvu kao skoro ivotodavnoj sili. Voleoje
lepotu, pamet, znanje, duh, uzbuenja, a nije pod
nosio pretencioznost, nadmenost, lano predstav
ljanje. Mrzeo je valjda jedino, i bez oprotaja, svog
nepomirljivog neprijatelja -dosadu.
U drugom inu ekspirovog Henrija V ima jedna
scena u kojoj Pitolj kae: Na je Falstaf mrtav, pa
moramo biti alosni. Na to Bardolf, iskreno i eznu
tljivo, izgovara reenicu koja se meni ovog trenutka
otima iz srca, a glasi: Voleo bih da sam s njim, pa
ma gde da je, bilo u raju ili u paklu. Krmarica, koja
sve uvek najbolje zna, rei e tad: On zaista nije u
paklu; on je u Arturovom naruju, ako je iko ikada
otiao u Arturovo naruje. I stvarno, ako je iko ika
da otiao tamo kuda zasluuje da ode, Mihiz je sad
u naruju Bogdana Popovia i Slobodana Jova-
novia, ali i u Gojkovom i Miliinom, Mie Popovia
i Zorana Radmilovia, Vojislava uria i Borislava
Pekia -svih onih kojima je pripadao i voleo ih.
Neka mu je laka, neiscrpna i raskona, njegova rod
na sremska zemlja! ^
(Re na komemoraciji u Ateljeu 212 17. 12. 1997,
Vrem e, 18. 12.1997.)
 ATELJE 212

MIHIZ
Bogdan T irnani

DRAM(ATIZACU)E ATELIEA 212 7

Po uvenom rom anu MIR-JAM

gospoe Mir-Jam za teatar
preudesio BORISLAV RANJENI ORAO
MIHAJLOVlC-.MIHIZ tu
SMEJU U DEVOJKE DOPUSTITI PROBU PRE BRAKA
R eija:
SOJA JOVANOVI
G ospoa M ir-Jani, knjievnica beogradska . . . . .
Scenografija: ............................................................................ Roica SOKI
MIOMfR DENI
A nelka B ojani , uata urovi/alias Anita urovi/,
Kostimi: junakinja romana, idealna devojka, maio naeta
DANKA PAVLOVI ...................................... V. PEANAC Jelisaveta SABLI
Filmske in serte snim io: M ilo ili T om o, njen mu, sudi ja, Crnogorac,
NENAD JOV1& patrijarhalni g o r t a k ............................Petar BOOVI
Klavirsfca p ra tn ja : G ospoica N ada Toorovi, teta profesorica
VLADIMIR VITAS matematike, najbolja teta na svetu . . M ira BANJAC
Orkestar: N enad Aleksi, vazduboplovni kapetan, avijatiar,
VLASTA JELI Bata iz okupacije, plavi, pa ranjeni o ra o ............................
............................................................ C edom ir PETROVI
Asistenti reije:
T a tja n a T a n ja M itrovi, Nenadova veronica, mondenka,
ALEKSANDAR GRUDEN uenica baletske kole gde Poljakove . . M ira PEIC
1 ALEKSANDAR FOTEZ
M. KOUUBAJEVA
Gojko M ari, industrijalac, turista avanturista,
Scenarist: budui sa m o u b ic a ...................... B ora TOOROVI
VLASTIMIR
MILOAVLJEVI Vukica, njegova ena . . . . Tatjana BELJAKOVA
Sufler S afet, vatreni junjak . . . . Via dan MILAINOVI
OLIVERA MARSlANLN

Program predstave R anjeni orao 1972.

Najzad se dogodilo: umro je Mihiz. nalazei lepu re i za one najnetalentovanije, no

Onaj ko ne zna, pomislie da je takva konstatacija, traei od onih u koje je verovao sve vie i bolje.
onako kako je napisana, surova i bezoseajna. Ali Zato je onda takav ovek, vazda omiljen, odluio
ja, na nesreu, znam da je Mihiz eleo da okona da izvri samoubistvo nenasilnim putem, da jednos
ivot. Bio je to i njegov poslednji projekat. Zatvorio tavno odumre? Zato to je imao onu retku hrabrost
se u kuu, prestao je da prima prijatelje, nije vie da se suoi sa sopstvenim iluzijama. Sve do ega
nita pisao, batalio je ak i karte, ostavio se duvana mu je bilo stalo propada za samo nekoliko godina.
Verovao je da velika nacionalna literatura sama
i alkohola, jeo je samo supu, i to vrlo retko, bez vo
stvara svoje izrazite pojedince, a ispostavilo se da
lje, ne ustajui iz kreveta. Za oveka kakav je bio, to
izraziti pojedinci teko nalaze pravo mesto u litera
je ve predstavljalo smrt.
turi koja je prevashodno nacionalno odreena.
Jer je Borislav Mihajlovi, zvani Mihiz, kasnije i
Polagao je velike nade u inteligenciju kao predvod
Deda, briljantni knjievni kritiar i najbolji dramaturg
nicu naroda, i vrlo mu je teko pala nesrea u koju
koga smo ikada imali, sve svoje godine proveo je narod zapao zarad nerazumnosti iste te inteligen-
okruen ljudima. Radio je u pozoritu i na filmu, gde cije.Tvrdio je da e demokratija, im joj se prui pra
je po prirodi posla uvek guva, ali nije mogao za va ansa, odmah pobediti, a onda je shvatio da je to
misliti sebe ni bez kafane ili da se ne promuva uli samo omiljena re svakovrsnih prevaranata.
com kada se dogode demonstracije. Njegova Jedan je od osnivaa ovdanje opozicije koja ga je
PISCI

reitost bee legendarna. Imao je i o emu da pria. vie puta zloupotrebila.

Znao je mnogo, a umeo je i da izmisli, ne inei time I jednog dana je odluio da stavi taku. Nije bio od
nikada i nikome zlo. Zato su se oko njega uvek oku onih koji e svoje grehe pretvarati u vrline, nije
pljali glumci i pisci, ali i kafanski klupoderi, kockari, eleo da se pravda, da ivi u lai. Njegove poslednje
policajci, obian svet. Prema mlaima od sebe bio godine su otud moralni primer pred kojim se skida
je bezgranino strpljiv: proitao je prvi, valjda, sve kapa.
to je ovde u poslednjih pola veka napisano, (Dnevni telegraf, 17.12.1997.)

12 3
 5 0 godina

IVIIHIZ / Ljubia - Baja Bai

Ljubomir Draki, Duan Kovaevi, Borislav Mihajlovi Mihiz

Ima meu ljudima od pera linosti koje poseduju
jak magnetizam u komunikaciji sa okolinom. Nema
sumnje da taj magnetizam ne generie samo njiho
vo pisanje, ma koliko atraktivno, nego je jo mnogo
inilaca koji su van literature, ali su svi, i uvek, u
212
Biti u prisustvu takvih linosti, razgovarati sa njima,
ali, pre svega, sluati ih -to je privilegija. Imao sam
je i ja, osim mnogih drugih, kad je re o Borislavu
Mihajloviu Mihizu.

Najvei srpski knjievni kritiar novijeg vremena

oblasti duha. Tako su ga oglasili.
Tu je, pre svega, ono to zovemo govornom komu
ATELJE

Savremeni peripatetiar.
nikacijom. Nema nita privlanije, nita vie ne oar
iva enciklopedija.
ava nego sluati velikog znalca koji je pri tom zla
Demokrata duha.
toust, uman, duhovit, jo i sam zaljubljen u znanje,
Nepogreiva gatara knjievnih i knjikih sudbina.
iroko obrazovan i u sve upuen.
godina

Moete ga nazivati svatarom, eklektriarem, on ne

To su, naravno, retki ljudi za koje nam se ini da su
briljantni autori svega onoga to su nauili od dru ma onu tmurnu ogranienost specijaliste, ima
50

gih. Oni ne saoptavaju, oni interpretiraju. Mada u
estim improvizacijama ponekad ratuju sa ta-
nou, prilagoavajui neke istine svojoj ideji, oni
dodaju svom izlaganju onaj opojni sok kakav nikad
nema suvo, beskrvno znanje, ma koliko savreno,
ali pusto i usamljeno u dubokoj izbi intime uma.
irok, znalaki izbor i raskonu elokvenciju kojoj se
ne odoleva.
Ima tu veselu drskost da kae: Gospodo, dozvolite
da vam jedan sat sa dobrim argumentima dokazu
jem da je francuska umetnost superiorna, visokih i
nedostinih vrednosti, a zatim da vam jo jedan sat

126

dokazujem suprotno, sa takoe valjanim argumenti
ma.
To rei, to i uiniti. I to dobro uiniti. Lakrdija, kaza-
ete. Meutim, ima to ozbiljnu pretenziju: hoe da
nam kae da je sve na ovome svetu relativno, pa i
najvee, davno utvrene vrednosti.
Treba ga uti, treba videti kako on fascinira auditori-
jum, bilo u bifeu ili u sali za predavanja. U tome je
njegov magnetizam.
Sa istom panjom sluaju ga svi, jer se on, ne
pravei razliku, obraa svima, od portira do profeso
ra univerziteta.
Utome je njegova demokratinost.
to je misao dublja, to je vei mrak oko nje. Tano
je da se u tamnoj dubini, kao u rudniku, kopa en
ergija za veliku svetlost duha, ali je takoe tano da
nam je za ivot potrebna prirodna svetlost koje ne
ma ni u velikim visinama ni u mranim dubinama,
nego tamo gde je ivot jedino mogu -na povrini.
Ako nam ne donose ionako nedohvatne sutine biti-
sanja, ovakvi ljudi nam toplo osvetljavaju svakod-
nevicu koja, kao to se uveravamo, moe da bude
itekako mrana.
Nemajui ni vremena ni prostora za neku svoju
znaajniju misao, Mihiz e moda podstai nau.
On improvizuje, poseui u onu eklektinu riznicu,
munjevito i duhovito izvlai pred nas bizarne po
datke iz raznoraznih oblasti znanja i, spajajui naiz
gled nespojivo, autorizuje te spojeve iz kojih esto
sevnu varnice koje nam donesu niz linih asocijaci
ja da bi nas uputile u sopstvene misaone tokove.
Mnogi su, sluajui njega, korigovali poneko svoje
uverenje poverovavi da su sami doli do njega.
Skaui dijabolino s teme na temu, on nam osve-
tljava po koju skrivenu vezu koja ukazuje na novu
mogunost gledanja. To je enciklopedijsko mision-
arstvo. Kao takva iva ambulantna biblioteka, Mihiz
e saoptavati, citirati, prelistavati saeto i jezgrovito
celokupna dela, komentarisati pri tom, u vrcavom
vatrometu elokvencije koja pieni.
esto me je njegova inteligencija, puna tempera
ture i naboja, podseala na avolsku Paganinijevu
violinu. Uostalom, svakom vrstom vatre, pa i bengal-
skom, efektno barata i sam Mefisto. Pri tom Mihizo-
va uurbana re ne oduzima nita od jasnoe. Sve
je jezgrovito i razumljivo, uz to leporeko.
I tako, kao kakav moderni Aristotel, Mihiz uvek ima
oko sebe pobone sluaoce. Njegova akademija je
ATELJE 21 a
u svakoj kafani, za svakom katedrom, na svim pri
vatnim seansama.
Njemu mnogi pisci donose svoje radove na
proveru, skribomani ga pretrpavaju svojim drama
ma, pozorita ga zovu na svaku premijeru, svuda ga
pitaju za miljenje o bilo emu i ekaju njegov sud.
Arbiter in rebus litteraturae, on ima viteku osobinu:
beskompromisan prema jakima, prema slabima
pokazuje nenu obazrivost. Lian je, ali njegova
pristrasnost nije egoistina. Slui mu da, po svom
nahoenju, izabere koga i ta e da voli. Animoz-
nost mu ne odgovara, poto ona uzima celog ove-
ka.
Ulazei u istoriju knjievnosti, Mihiz je otkrio i poveo
za sobom mnoge danas znaajne pisce. Sam je
jedan od retkih koje tu uspeh nesumnjivo i iskreno
raduje. Po cenu zapostavljanja sopstvenog dela,
samopregorno je uestvovao u tuim. Mnogi su ga
pisci od imena zvali na mobu i on je njeo i povezi
vao razbacane plodove u uredne literarne krstine.
Majstor da uoi i brie slabo, umeo je da podstakne
i unapredi dobro mesto u neijem pisanju.
Neuporedivo korisniji drugima nego sebi, on kae
kako za sopstveno pisanje nema sitzfleisch. Pre bih
rekao da mu njegova mnogostruka angaovanost u
javnom ivotu ne obezbeuje onu usmerenu usam
ljenost andrievskog tipa, tako potrebnu dubokoj
koncentraciji za knjievni rad. Pripadajui sve vie
drugima, on je postepeno gubio sebe. Njegovo knji-
evno-kritiarsko delo ostaviemo kompetentnima.
Jedan od njih, Ljubia Jeremi, pie u predgovoru
za Mihizovu knjigu Knjievnih razgovora: Njegova
zavidna kritiarska imaginacija nasluti neto to e,
koju godinu kasnije, postati polazite knjievne kri
tike. Ocena koja mnogo govori, pa e, ini mi se,
biti dovoljna za ovu svrhu. Postoji snana interakcija
izmeu linosti i sudbine oveka, pa se to moe rei
i za Mihiza. Svojevremeno otpadnik establimenta
(ako se apostazijom moe nazvati nepristajanje za
neslobodnu misao na duhovnu zavisnost, na sve
to je moralno dubiozno), Mihiz je postao izgnanik i
otiao u drutvene desperadose da bi sauvao sop-
stvenu duhovnu slobodu.
Savremeni vitez od la Mane luta sa jednim ciljem:
da stigne tamo gde se prijateljski rukuju sloboda i
zakon.
Objavljeno u Ludusu, 1996. ^
5 0 godina
MARATONCI,
MESU ZVEZDAMA..
Duan Kovaevi
Prva itajua proba Maratonaca, bila je zakazana
za 11 asova. Iz podstanarske sobe u Jovanovoj uli
ci - ne znam, tano, koje po redu, krenuo sam u 10
sati prema Skadarliji, pa uz Cetinjsku do Radio Beo
grada, zatim Hilandarskom do ugla Vlajkovieve,
gde sam ustanovio da sam stigao prerano, prebrzo,
tako da sam produio put do Palmotieve i, u laga
noj etnji, obiao kvart i u dvorite Ateljea uao (is
pod kronje starog drveta) petnaest minuta pre 11,
kao to je red.
Poetkom sedamdesetih godina prolog veka,
Atelje je bio zatitni znak za sve to je u pozori
nom ivotu bilo moderno, eksperimentalno, pro
vokativno, hrabro, jednom reju -novo.
Bila je ast biti, samo uvaeni gost uvenog Bifea, a
matati o tome da vam se drama igra na sceni -
sprat vie, neostvareni su snovi mnogih poznatih
pisaca iz one, bive, velike, vardarsko-triglavske
Jugoslavije.
-ta trai, deko? -upitala me je Zora, osmehujui
se iza stakla kabine - portirnice. Gledajui u polum
rak Bifea, objasnio sam joj da sam doao na ita-
juu probu i da bih voleo da vidim Mucija, ili Mihiza,
pre probe, po dogovoru.
-Oni su gore, rekla je, podiui slualicu crnog tele
fona.
-Kako ti je ime?
Kad sam, nekako, izgovorio ime uz prezime, Zora
se nasmejala i, odmeravajui me od ela do cipela,
konstatovala: A, ti si taj! Pisac!
Maratonci tre poasni krug: Vesna Peanac, Dragan Nikoli
Posle kraeg razgovora sa nekim lokalom",|
pokazala mi je rukom put prema stepenicama;
gornji dom, dobacivi: Proba je u Mirinoj kancelar
iji!
Put do Mirine kancalarije bilo je, zapravo, uzano
strmo stepenite, nalik na one tesne ulice, znane
kao: pusti me da proem.
uveno, planetarno poznato pozorite, uureno
izmeu okolnih stambenih zgrada, iznutra je delova-
lo skromno, nekako privremeno, podseajui na
niz malih stanova u jo manjem dvoritu, gde se
ivelo kolektivno, sa svim moguim sporazumima
i nesporazumima, ali sa oseanjem zaverenikog
zajednitva. Stranac, ma ko to bio, imao je status
dobrodolog gosta, kome smo se obradovali to je
doao i to e otii.
U mimoilaenju sa uurbanim ljudima iz dela zgrade
zaduenog za egzistenciju i umetniku proizvod
nju pozorita, naiao sam na Jovana (irilova); svi !
su se u Ateljeu oslovljavali ili imenom ili nadimkom;
prezimena su bila rezervisana za nenadane goste,
ili ljude iz Grada. Jovan mi je poeleo dobrodoli- I
cu i odveo me do Mihizove kancelarije, sobika dva j
sa dva, u kojem je starinski sto zauzimao polovinu
prostora, prenatrpan rukopisima, fasciklama, kn- !
jigama disidenata i novinama koje su obino
izlazile u 500 primeraka, ako ih, pre prodaje, ne
zabrane. Sve ovo se videlo kroz oblak lelujavog du-
vanskog dima, koji je lino i samoportvovano
proizvodio Mihiz, ili - Mikiz, kako ga je oslovljavao

Maratonei tre poasni krug: Milutin
Milo, gospodar Bifea i, moglo bi se rei, alternativni
upravnik donjeg sveta.
Suvonjav, kotunjav, uurban, pogleda nalik na
sokola koji prati plen, brzih reenica - bez pardona,
Mihiz mi je ponudio jednu od dve stolice, govorei
da e proba poeti im se Mira oslobodi nekih
stranaca, u to doba svakodnevnih posetilaca
Ateljea i naoite, korpulentne, uvek elegantne i, sa
mo kad je ona to elela, armantne upravnice.
Seo sam, utei, gledajui i sluajui oveka za ko
ga se (u Klubu knjievnika) prialo da odreuje
sudbinu srpske literature, jer svi bitniji rukopisi, pre
tampanja, dolaze u Njegove ruke po Njegovo
miljenje, i ono to On proglasi za valjano, to valja,
a ono to On zanemari to je, zapravo, bilo uzalud
no troenje papira i olovke.
Palei cigaretu kao pomen tek ugaenoj, preminu
loj cigareti, rekao mi je -posavetovao me prijateljski,
da sve to mi se bude dogaalo tokom itajue
probe prihvatim kao dobronamerno upoznavanje
sa dramom, uz, verovatno svakojake opaske i ko
mentare koje, obino, glumci vole da izgovore
pred piscem, ne bi li mu objasnili ta je napisao...
i, ako je mogue, da se malo opustim, jer sam na
prvi pogled izgledao kao ovek koji oekuje poziv u
sobu sa elektrinom stolicom.
- Vi ulazite u Atelje na velika vrata, kao student
Akademije -to je poseban uspeh, i sve to Vam se
od danas (pa zajedno sa premijerom) bude do
gaalo, ostae Vam zauvek u seanju, pamtiete
ove dane kao neto izuzetno, posebno, sa svim le-
ATELJE 212
Butkovi, Bore Jelisi
pim i, eventualno, neprijatnim zbivanjima, jer se prvi
put pojavljujete pred probirljivom, razmaenom
publikom i kritiarima sklonim oprezu kad je re o
prvom komadu mladog pisca. Kasnije, ako sve ovo
preivite, sve itajue probe i premijere bie Vam
samo repriza - reprize; pretopie se u neko zbirno
seanje...
Posmatrao sam ga dok je priao, lupkajui vrhom
desne cipele u ritmu reenica, a posebno vane
rei podvlaio otresanjem pepela cigarete u ve
prepunu pepeljaru. I, usput, rukama je sam sebi
dirigovao; kratkim, odsenim pokretima i strogim
pogledima sivo zelenih oiju ispod povijenih obrva,
a iznad podueg nosa, slinog Zoranovom, znanog
kao incident na licu.
I jo mi je neto rekao, neto ispriao iz sopstvenog
iskustva, ali sam samo ovo, prvo, zauvek zapamtio, i
danas ga vidim i ujem, i svako seanje na Gospo
dina Borislava Mihajlovia-Mihiza je, istovremeno,
oseanje dubokog potovanja, radosti i neke neob
janjive tuge.
Kad sam poeo da piem ovu priu (a danas je 21.
mart 2006. godine) setio sam se ulica kojima sam
doao do Ateljea, sunanog dana, ljudi i lica, setio
PISCI
sam se mnogih rei i reenica, i onoga to mi je
Mihiz rekao; kasnije sam imao nebrojeno proba i
premijera, ali su se sve one slile u zbirno pame
nje.
I kad sam Mihiza poslednji put video (u njegovom
stanu sa sputenim roletnama -ne mogu, vie, da
gledam ovaj svet), posmatrao me je zadihano,
12 3
5 0 godina
M aratonci tre poasni krug:
Aljoa Vukovi, Milivoje -Mia Tomi, Vesna Peanac
umorno i odmahnuvi ve sasvim svelom rukom,
nekako izgovorio pre nego to sam zatvorio vrata
za sobom i za njim: Pozdravite koga mislite da tre
ba, i vodite rauna ta radite, Vi niste vie mali...
Opratajui se sa mnom, istovremeno je pozdravio
Matiju.
itajua proba Maratonaca poela je sa dvadese
tak minuta zakanjenja, uz Mirin uveni osmeh i
primedbu da prisutni umetnici bar jednom budu
ozbiljni, jer je veina glumaca komentarisala moje
godine i godine likova, metuzalema, koje sam
napisao, a koje su oni svesrdno prihvatili da igraju...
Mihiz je otpoeo probu uvodnim slovom, priajui
o pogrebnoj familiji kao metafori postojeeg siste
ma, pa o znaaju anrovski neobine drame, pa o
meni kao o moguem buduem piscu Ateljea, pa...
o jo nekim literarnim srodnostima sa Sterijom i
Nuiem, sve dok ga Mira nije upozorila reima:
Mihize, molim Vas, zar to nije malo previe za
jednog studenta Akademije?!
Mihiz se za trenutak zbunio, a glumci su (u ali) pri
hvatili miljenje upravnice, dobacujui da sam, ja,
verovatno, ovaj komad, naao na nekom tavanu, i
da saekamo da istina izae na videlo...
Za stolom su sedele glumake zvezde malih i velik
ih ekrana, voljene irom zemlje bratstva i jedinst
va, imena koja su obeleila istoriju jugoslovensko-
srpskog filma i pozorita: Dragan (Nikoli), Lane
(Gutovi), Zoran (Radmilovi) - napustie podelu
zbog neke TV-serije, i zamenie ga ore (Jelisi),
Bora (Todorovi -dobie Sterijinu nagradu za ulogu
Lakija), Tako (Nai), ika Bule (Butkovi), Mia
(Tomi), Mira (Pei), Vesna (Peanac)...
Muci je smirio glumce, i u kratkoj, saetoj, na svoj
nain ironinoj rediteljskoj eksplikaciji izloio
vienje teksta i budue predstave - prelazei vrho
vima prstiju po bradi, da bi, potom, predio.
Idemo, jedno, etajue itanje.
I onda me je zadesilo prvo, nenadano u
glumei za stolom, umetnici su poeli da se s
daju (iz likova), da viu, da treskaju rukama
stolu, da se pridiu, da se smeju i dobacuju prim
be (van teksta), dok su se Jovan (irilov) i Boi
(Pavievi) do suza smejali... a Mira nas sve zaj
no gledala kao da nismo ba sasvim normalni
tako je to potrajalo oko pola sata, sve dok autor
tivna upravnica nije ustala, ve i sama nasmeja
predloivi: Moete li vi ovu komediju da prob
bez mene, ali sutra? Ne bih volela da vas sluam
kraja...
Predlog je prihvaen jednodunim odobravanje
jer je ve prolo podne, to je za veinu prisut
umetnika bilo vreme da mogu da popiju jedno,
dva-tri pia, kao to je red obinim danima, a sa
pogotovo, valja proslaviti poetak rada na no
predstavi, da se tek zasaena biljka, zalije.
Sili smo u Bife, naruili po pie, nazdravili i, to
mene tie, ostao sam tu narednih 15 godina, sve
Balkanskog pijuna, koji je imao neke probleme
Gradu", pa sam se preselio (jedno vreme) u Juc
slovensko dramsko, zajedno sa Batom, mojim dr
im prijateljem i, po svemu sudei, najznaajnij
srpskim glumcem 20. veka. (Ova tvrdnja - pretf
stavka je zasnovana na starodrevnom pravilu: ,,
je ostalo iza oveka vidljivo, po emu e ga se Iji
seati?)
U Atelje u se vratiti na itajuu probu Sv. Georgi
1986. godine, takoe u Mucijevoj reiji, i sa, takoc
sjajnim glumakim imenima, ali se svega to
seam samo kao poetka rada na jednoj velik
tekoj, komplikovanoj predstavi zbog filmsl
strukture komada. I, naravno, ne seam se puta k
jim sam doao, koga sam sreo i kako je itaju
proba protekla.
Zanat je ogrubeo seanje, sauvao samo usp
mene na onaj dan, kad sam prvi put sedeo
Mirinoj kancelariji sa nasmejanim glumaki
zvezdama jednog, ve tako davnog, vremen
Tokom minulih godina veina od njih je otila, pr
brzo, prerano, na dugo putovanje u no, negd
tamo, meu dalekim zvezdama...
Lisabon, Mart, 2006. ^

/ P o zo rite A te lje 2 1 2 od 1 9 8 0 . do 19 9 B .
Kada sam 1980. godine poela da radim kao dra
maturg na predstavi Audijencija i Vernisa Vaclava
Havela, pisca koji je u tom asu bio na izdravanju
zatvorske kazne, u svojoj zemlji zbog politikih
stavova, situacija u Pozoritu Atelje 212 bila je
sledea: bife je bio mala fabrika duha i kritike misli
o naoj drutvenoj stvarnosti. Tu su komentarisani
svi dogaaji od znaaja i o njima su se proizvodili
vicevi, jer je smeh bio subverzivan. Pomou smeha
je jedino bilo mogue saoptiti bilo kakav komentar
na raun vlasti ili drutva. Ni psovke nisu bile izraz
prostakluka, nego pobune, mentalne higijene i
razaranja malograanskih okvira gvozdenog doba
u kome smo iveli. Smeh i psovke bile su ve osvo
jeni putevi slobode i minijaturni bife Ateljea sa cr
venim friiderom bio je jedini prostor u kome su lju
di imali dovoljno hrabrosti da se usude da misle i
govore razliito. Takvo je bilo vreme, zahtevalo je
hrabrost i odvanost da se neke misli izgovore pred
ljudima. Zato je Atelje bio mesto kultnih (igranih i
zabranjivanih) predstava koje su imale svoje
gledaoce navijae. Tapkaroi su prodavali karte
pred poetak, ba kao nafudbalskim utakmicama. I
kada bi Zoran Radmilovi opsovao ili izgovorio da
je lan biblioteke zaorile bi se salve smeha. Tog
asa uspostavljao se tajni savez izmeu publike i
glumca. Svi su znali savreno dobro da je to rugali
ca na raun partije (a partija je bila samo jedna i svi
su morali biti njeni lanovi) i svi su tamo i tada smeli
grohotom da se smeju. Malobrojni glumaki ansam
bl sastojao se sve od samih zvezda individualaca.
Glumilo se moderno, bez patosa i jake ekspresije,
preuzimani su uticaji svetske pozorine scene.
BITEF je omoguio pozorinim umetnicima da vide,
saznaju i savladaju i usvoje sva sutinski znaajna
stremljenja u pozoritu. Beograd je, zahvaljujui
ATELJE 212
DRAMATURZI
iz d n a m a tu rko g ugla
Ivana Dimi
tom i drugim internacionalnim festivalima, paradok
salno, tada istovremeno bio i svetska metropola.
Upravnica je bila gospoa Mira Trailovi, neprikos
novena linost pozorinog ivota i osniva BITEF-a.
Svi su je zvali gospoa upravnica u vreme dru
garica i drugova kada je re gospoa bilo ne
dozvoljeno i opasno izgovoriti. Drala je sliku brae
Marks u upravnikoj kancelariji u vreme kad je sva
ka i najmanja mesara u Bori morala da ima Titovu
sliku. Superiornost gospoe Trailovi ogledala se i
u tom to je, osim harizmatine sposobnosti da
armira vlast, imala dara da oko sebe skuplja na
jbolje ljude, meu kojima je bilo mesta i za
prokaene. Dovodila je najbolje glumce, reditelje,
scenografe, kostimografe, kompozitore, pisce.
Imala je tri dramaturga koji su u to vreme vrili
funkciju umetnikog direktora i imali ogroman
znaaj i uticaj.
Tu je, pre svega, bio Borislav Mihajlovi Mihiz koji
se brinuo o savremenoj domaoj drami, negovao
nae autore i zbog koga su u bifeu Ateljea 212
sedeli nai najvei prozni pisci i pesnici. Mira
Trailovi je svojim sposobnostima uspevala da
Mihiza, osvedoenog politikog disidenta, odri u
statusu zatienog belog medveda, uprkos svim
njegovim subverzijama i postavljanju predstava ko
je su bile zabranjivane. Mihiz je bife Ateljea pret
varao u oazu slobodne misli i generator kulturnog
duha. On je bio spiritus agens same slobode i
znaaj njegovog uticaja na umetnost, kulturu i
drutveni ivot je neprocenjiv.
Drugi dramaturg bio je Jovan irilov koji je brinuo o
savremenoj stranoj drami, poto je zajedno sa
Mirom Trailovi organizovao i vodio BITEF. On je u
to vreme, kada nije postojala kompjuterska komu
nikacija, uspevao da pronae, prepozna, prevede i
da omogui da se izvedu najnovije drame naj
5 0 godina
znaajnijih stranih pisaca na sceni Ateljea. Osim to
ga forsirao je i svetske klasike i tako pokrivao oblast
celokupne strane drame. irilov je svojim radom u
velikoj meri doprinosio da Beograd bude svet, da
se uvedu inovacije u nainu glume i reije, da se
promeni struktura pisanja drama sa petoinskih u
fragmentarne.
Trei, najmlai dramaturg bila je Borka Pavievi.
Ona je bila pravi leviar intelektualac, kakvi su se
skupljali oko Sartra u Parizu ezdest osme, nosila je
duh pobune i bila borac za demokratiju. Dovodila je
svoje saborce i istomiljenike da stvaraju politiko
pozorite koje je zahtevalo brehtovsko suoavanje
publike sa politikim istinama ondanjeg trenutka.
To su bili dramaturzi, kako sam ih videla i doivela u
to vreme. Mira Trailovi je iz njihovih naela, ukusa
ili sukobljenih stavova odabirala i pravila repertoar.
Dramaturzi su tada, dakle, bili i intelektualni i umet-
niki arbitri slobodnog kritikog duha. Pre nave
denih u Ateljeu 212 radili su kao dramaturzi i Mila
Stanojevi-Bajford, poznata urednica sa televizije
koja je povezala umetnike Ateljea sa TV medijem i
pisac Danilo Ki koji je napisao E le ktru 69.
(Napomena: 69. je godina, i to prva posle 1968, go
dine studentskih demonstracija u Beogradu).
Moj dolazak u Atelje 212 inicirao je profesor
Slobodan Seleni i preporuio me pozoritu Danilo
Ki. Lino poreklo i veze bilo bi besmisleno i
neukusno pominjati, da nemaju znaaja kao negati
van predznak, ba u tadanjem drutvenom kontek
stu. Atelje je, dakle, primio osobu iz obeleene poro
dice nepartijaca, to tada vie nije bilo ni opasno, ni
nedozvoljeno, ali je bilo nepodobno i nepreporulji-
vo. (U mojoj generaciji svi su bili primljeni u Ko
munistiku partiju do treeg razreda gimnazije. Svi
iz mog odeljenja su i bili primljeni, osim mene i jo
jednog momka, dakle u razmeri trideset osam pre
ma dva.) Ljubomir Draki, sa kojim sam poela da
radim i koji me je kasnije zaposlio, jednom je aljivo
saoptio u bifeu kako je moj deda bio ef njegovom
ocu diplomati, a sada je, eto, on meni ef. Uzgred
budi reeno, Branko Dimi, moj deda likvidiran je
novembra 1944. Iz dananje perspektive, nita,
dakle, u drutvenom kontekstu mog boravka u
Ateljeu nije bilo sasvim sluajno.
Radila sam po uzoru na nemake dramaturge, to
je znailo uestvovati u pravljenju predstave od red-
iteljske koncepcije, nastaviti sa radom na svim
probama do premijernog izvoenja. To tada nije bio
obiaj u naim pozoritima i verovatno da jeI
Atelje 212 proizveo i takvog dramaturga podu!
jem zapadnih pozorita sa kojima je pozorii
saraivalo. Radei predstavu po predstavu, zatiij
sve druge poslove, prola sam kroz sve delatnosl
nauila ta je uloga dramaturga u pozoritu. Pn
funkcija je bila trihovanje drama (to se nije uij
nit se danas ui na dramaturgiji, a kom zanatu ma
nauio reditelj Muci Draki). To je takoe val
iskorak iz dotadanje tradicije ruske kole I
Stanislavskom, u kojoj je reditelj neprikosnoveni I
tor predstave i sam se bavi trihom. Drugi dl
maturki posao sastojao se u izboru komada koji I
se igrati. Godinji repertoar je morao da pokrl
etiri oblasti: klasinu stranu dramu, klasinu J
mau, savremenu stranu i savremenu domau dl
mu. Kriterijum za biranje komada oslanjao se pl
svega na procenu dramaturga o vanosti igrarl
odreene drame u kontekstu drutvenog trenutkl
pa se zatim vodilo rauna o stilu, mogunostima!
potrebama ansambla. Repertoar je stvaran od s i
lekcije drama koje su nuene pozoritu (ja sami
itala u proeku po dve-tri nedeljno), drama koje ti
reditelji doneli kao svoj izbor, a takoe su bivali
naruivani i prevodi stranih drama. Najznaajnije j l
bilo to to su naruivane originalne drame od savrel
menih domaih pisaca.Tako su se negovali savre-l
meni srpski pisci. Mihiz ih je prvi hrabro imenovao|
kao srpske, to je takoe bila nepodobna re, dal
jui naziv celoj jednoj sezoni: Sezona savremenel
srpske drame. Za vreme mog slubovanja Atelje j
dobio dramu Duana Kovaevia Sveti GeorgijeI
ubiva adahu. Naruilac je bio Mihiz. I
Trei dramaturki posao bio je voenje konferenci-1
ja za tampu, sastavljanje programa za premijeru, I
sakupljanje i pisanje tekstova o smislu i znaaju |
dela i o autorima predstave. Urednik programa bio I
je naravno i lektor i korektor. etvrta funkcija bila je I
prevoenje stranih komada. Za potrebe pozorita I
prevodila sam drame sa engleskog i francuskog I
jezika. Peto, dramaturg pie dramatizacije tako to I
druge knjievne rodove pretvara u drame i na taj I
nain pribliiva pozorinom gledaocu vanu literatu-1
ru. Osim toga, adaptira postojee drame za potrebe I
odreene rediteljske koncepcije, to je najea I
funkcija dramaturga na predstavi. esta, nezavisna I
funkcija dramaturga je da pie svoje drame. |
Kada je izala knjiga o Marini Cvetajevoj Pisma leta I
1926. Mihiz je od mene naruio da napiem dramu U

o stradanju ru skih p e s n ik a p o s le O k to b a rs k e rev
olucije pod k o m u n is ti k im te ro ro m . T a k o je m o ja
drama Pred ogledalom p r e m ije rn o iz v e d e n a u
Atelju 212 m aja 1 986. i ig ra n a d o za tv a ra n ja z g ra d e
zbog re k o n s tru k c ije . Z a tu p re d s ta v u v e z a n je
jedan, za taj pe rio d, k a ra k te ris ti a n d o g a a j. U d ra
mi je postojala d o k u m e n ta rn a s c e n a sa a u te n ti n im
iskazima kro nta tskih p o b u n je n ik a i Lava T ro c k o g i
tu je pom enut p o d a ta k d a su p o b u n je n ic i tra ili
oslobaanje svojih s a b o ra c a iz k o n c e n tra c io n ih lo
gora 1921. go d ine . T a je s c e n a na k o n tro ln o j pro b i
izbaena iz predstave ka o n e p o tre b a n v ia k i kao
dosadna. Bar je ta k o m eni b ilo ree n o. M e utim ,
zaudo i so vje ts k a a m b a s a d a je u lo ila p ro te s t
zbog igranja pre dsta ve i to jo pre p rem ijere. Ali
Mihiz se dosetio i n a pravio p ro g ra m za p re d stavu u
kome je, van svakog d o ta d a n je g o b iaja , sitnim
slovima odta m p a n a ce la d ra m a za je d n o sa tom
scenom. Tako je ipa k u spe o da p ro g u ra te drago-
cene, prvi put s a op te n e i o d ta m p a n e p o d a tk e i
pored cenzure odo zgo . Z a n im ljiv je bio i p la kat za
predstavu Ferenca B arata sa srp o m i p e n ka lo m na
I crvenoj pozadini koji je o svo jio prvu na grad u za
I dizajn te godine u Londonu.
Neposredno posle m og prvog d ra m a tu r k o g posla,
umro je Tito i p o e lo je novo, d ru g a ije vrem e.
Usledilo je e ko n o m s k o p ro p a d a n je zem lje, neimati
na i beda i to je do velo d o o ba ra n ja svih krite rijum a
i vrednosti. Ali je pao i kom unizam . T o je, pak,
proizvelo po tpu n u dezorijentisa nost, lov u m utnom i
pojavu krim ino ge ne svesti. Potom je sve e ksp lo d i
ralo u rat i ubijanje, sm rti su se nam noile kao pe
urke posle kie i onda su dole p o litike sankcije i
izolacija. To je po n o vo otealo k o m u n ik a c iju sa
stranim pozorinim uticajim a. Neki pisci su zabranili
igranje svojih dram a kod nas, neki su traili previ
soke autorske naknade, a neki su n eoekivano
smanjili otkupne cene.
U to vreme u Atelje 212 doao je na kratko za dra
maturga M ilosav-S aki M a rin o vi, koji je k asnije
postao zam enik m inistra za kulturu u dem okratskoj
vlasti, zatim G ordana G onci i pesnik Velim ir Luki
koji je postavljen na m esto um etnikog direktora.
Gordana G onci je dram atizovala Lagum Svetlane
Velmar-Jankovi i bila je od tada dram aturg na ve
likom broju predstava. Kad sam otila iz Ateljea, na
mesto dram aturga doao je na kratko mladi M iom ir
Petrovi i na kraju Jelena Mijovi, koja, sad ve vie
godina obavlja sve nabrojane dram aturke funkcije.
ATELJE 212
Iz to g v re m e n a m o g u d a iz d vo jim je d a n zn a a ja n
tra n s fe r ne ta k o zn a a jn e d ra m e n e p o s re d n o p o sle
b o m b a rd o v a n ja B e o g ra d a 1999. g o d in e . L o n d o n
ski p is a c B re n to n , p re d s ta v n ik e n g le s k e leve in
te le k tu a ln e e lite e le o je da p o a lje d ra m u
Kolateralna teta d a se postavi u B e o g ra d u . P reko
z a je d n i k o g p o zn a n ika , p e s n ik a iz K e m b rid a d o
bio je m oj k u n i te le fo n . T a d a nisam im ala k o m
pjuter, a nisam vie ni b ila z a p o s le n a u A teljeu, pa
mi je B re n to n n e k o lik o p rim e ra k a d ra m e p o s la o
p o to m kao paket, te sam je ta k o o d n e la Je le n i
M ijo vi i o n a je stavila na repertoar.
D anas ivim o u d o b u p o liti k e ko nfuzije, s lo b o d e
javne rei, d e m o kra tije , ali za je d n o sa su m n jivim tu
m a e n jim a d e m o k ra tije u praksi. D ole su nove
g e n e ra cije koje e stvoriti d ru g a ije pozorite. To
pozorite, k o lik o vidim , ve viri iza sa su e n o g drve-
ta iz ekajui Godoa. D ananji dram aturzi A teljea
212, M ijovi i G onci, p rip a d a ju g e n e ra ciji kojoj su
sve sa v re m e n e p o z o ri n e in fo rm a c ije d o s tu p n e
p re ko interneta. O ne m ogu da ske n ira ju dram u na
ko m p ju te ru i da trihuju te kst za pet, um esto za
trid e se t pet dana. D ram aturzi A teljea zna a jn o una
pre u ju pozorini ivot svog pozorita sluei se i
sa vre m e n im te h n o lo g ija m a m a rk e tin g a . N jih o v
posao pravljenja rep e rto a ra je, s d ru g e strane, oz
biljno otean usled in je n ice da su isti po d a ci sada
dostu p n i svima.
Ovaj napis im a za cilj da o radu d ra m a tu rg a ostane
neki zapis uesnika i svedoka, s obzirom da je u
naoj sredini ob ia j da se neiji rad opisuje, pro-
cenjuje i uvaava tek poto ti ljudi um ru, dakle, kas
no. Tada, naalost, o njihovoj delatnosti pie neko
ko nije stigao ni da se rodi, pa su mu im presije o
dotinim a, ako ne sasvim netane, onda, u najm a
nju ruku, sastavljene od fakata vrem enom sm rv
ljenih u prah i vidljivih kroz m aglu. Zato je ovo moj
pokuaj da se zabelei m esto dram aturga u m ono
grafiji o pedeset g o dina Ateljea 212. Da mu se
obezbedi elem entarni dignitet. Ali ova beleka, pre
svega, treba da poslui da se izbegnu sitne distorzi-
je injenica, da se ne bi izostavljala imena, ili radovi
PISCI
i delovanje dram aturga, to se sve ee danas
deava. Da se ne bi pom odno prepravljali podaci
prem a linim afinitetim a nekog tre n u tn o g pozo-
rinog vlastodrca. Na takav nain iz istorije po
zorita lako bi m ogli da nestanu dram aturzi ili bar
oni koji se nekom b ilb o rd m oniku sutranjice
uine, po dobrom starom obiaju, nepodobni.
133
 5G godina
NOVI A NASI PISCI
S v e to z a r Cvetkovi
Ostvarujui kontinuitet s prevratnikom dramaturgi
jom ezdesetih na kojoj poiva koren domae
drame izvoene na sceni Pozorita Atelje 212, ini
se da pogledom na protekle dve decenije kljuno
mesto zauzima delo Nenada Prokia -Metastabilni
Graal. Kako zbog svoje osobenosti, jer se radi o jed
noj posve neobinoj i autentinoj dramaturkoj kon
strukciji, tako i zbog samog rada i rezultata koji je
predstava raena po ovom tekstu u reiji Paola
Maelija postigla. Oseanje koje je nas, koji smo bili
ukljueni u projekat tada obuzimalo moglo bi se iz
jednaiti sa stanjem onih koji, ne samo u svoj ve i u
tue ivote unose duh novog, dosad nevienog,
duh slobode, koji je u tim godinama posttitovske
Jugoslavije, tavorio izmeu lai prolosti i strepnje
za budunost. Jednom reju, ne mislim da u pre
terati ako kaem da su se u tako znaajnom i neo
binom delu pozorite, uprava, reditelj, glumci, a
dakako i pisac oseali kao istinski revolucionari, ne
samo pozorinog trenutka.
Nenad Proki je na tom mestu otvorio dosad neko-
rienu stranicu domae dramaturgije, ne libei se
da govori o tzv. domaim aktuelnim, ljudskim, poli
tikim i pozorinim temama, a sve preko vremenski
i geografski udaljenog miljea narastajueg faizma
212
u Italiji s kraja tridesetih da bi nas u drugom delu
prizemio na domae tlo i sivu, suvu i pranjavu
ATELJE
stvarnost pozorine scene na kojoj se reflektuju iv
otne i politike traume njegovih junaka.
Seme koje je Proki posejao svojom autentinou
nije daleko otilo od njega samog. Niko se kasnije
nije upustio u ostvarivanje dramaturkih konstrukci
ja ovakvog tipa, a njegovo kasnije delo Strah za gra
nicu postavljeno u reiji Eduarda Milera, raeno po
delu Tomasa Mana nije ni u nas ni kod publike, bez
obzira na kvalitet i visoki nivo produkcije, nailo na
takav odaziv kao Graal.
Pa ipak, ini se da smo na krilima Graala dugo
noeni, ma koliko dela domaih pisaca bila raena
I 34
u autentinom autorskom kljuu svakog od a
koji su se pojavili na naoj sceni.
Poslednja ruka pred fajront Sinie Kovae
praizvedba na sceni Ateljea 212, nagovetavj
javu potpuno autohtonog pisca koji svojim de
tretira milje sredine bliske svojoj mladosti, odra;
ju i korenima svog naroda. Pred ogledalom l\
Dimi nas vodi u svet domaeg autora koji sv
temama odlazi daleko van granica zemlje, ali i
granica svakodnevnih dnevnopolitikih tema I
nas zaokupljaju, piui o Pasternaku, Cvetaje
Andreju Belom.
Povratak Duana Kovaevia na scenu Ateljea
maestralnim delom S ve ti G eo rg ije ubiva ad
zaokruuje celinu moda jo zapoetu Selenie\
delom K osaniev venac 7, na najbolji mog
nain. Adaha je u ansamblu, kui, a i javnosti iz
vala uzbuenje koje se teko moe uporediti sa b
kojim pozorinim dogaajem i njegovim rezultate
tog vremena. Izvoenje ovog dela ak 191 put
reiji Ljubomira Drakia to nesumnjivo i dokazuj
U vremenu najeih previranja u zemlji, ini se c
pozorite uspeva da ostane van dnevne politike k
ja nas, a da toga nismo bili svesni, neminovno voi
u ponor, te se i sami autori odvajaju od slinih tem:
Naslovi C rnjanski ili lako je A ndriu Jelice upani
Tebanska kuga Velimira Lukia, Parika komun
Branislava Pipovia, reito govore o tome. Jo
jedan come back ateljeovskog autora Aleksandr.
Popovia koji svojim delom M ra vlji m ete dopunjuje
sliku o aktivnosti i autora ali i Pozorita Atelje 212 i
smislu angaovanja istih, te odravanja kontinuitete
domae pisane rei na naoj sceni. Dugotrajna
adaptacija odnosno rekonstrukcija zgrade pozo
rita spreila je u dobroj meri vei broj izvoenja
nekih od navedenih dela, ali ne i umanjila njihov
znaaj u istoriji pozorita i domae drame.
U vremenu bez svoje Selenievi Oevi i oci u reiji
Zorana Ratkovia postavljeni na gostujuoj sceni

ini se izazivaju istovetnu reakciju i uzbuenje kao
Kovaevieva Adaha i u ansamblu ostvaruju zado
voljstvo igre prenoeno tokom preko 140 izvoenja.
Po otvaranju nove zgrade, dugo se ekalo na do
mai tekst. Peki, kao veliki autor, decentno ulazi na
malu scenu, ali sa znaajnom mladom i novom
podelom u predstavi Vreme uda u reiji Radmile
Vojvodi, da bi tek pojava tandema Bai-Fazlagi
sa novim oseanjem za beogradski humor na velika
vrata sa delom Ljubavno pismo otvorila put komedi
ji novog senzibiliteta u reiji Branka Kiia, bro-
jnou izvoenja koje i dalje stremi ka vrhu predsta
va izvoenih na naoj sceni. Lagum uvodi po prvi
put na scenu Svetlanu Velmar-Jankovi, otvarajui
na literarno scenski nain sliku graanske Srbije sa
svim svojim moralnim, ljudskim i politikim dilema
ma da bi nas Turneja Gorana Markovia, po prvi put
u ratnim godinama direktno, autorskim pogledom
suoila sa ratnom istinom i naom pozicijom u njoj.
Tek neto vie od godinu dana nakon toga svojim
drugim tekstom, a po prvi put na sceni Ateljea 212,
m N A DIMI
Ferenc Barat, plakat za predstavu Pred ogledalom
ATELJE 212
ATELJE 212
UM!
Biljana Srbljanovi i njene Porodine prie otvaraju
potpuno novu stranicu u nainu razmiljanja i pisa
nja o vremenu koje ivimo i temama koja nas ne
milosrdno tokom proteklih 15 godina zaokupljaju.
Njena re, preciznost i atraktivnost dijaloga, duhovi
tost, ironija i kritika drutva i odnosa u njemu ubojito
i nepogreivo gaaju sredite ciljane mete i ne os
tavljaju nikog indiferentnim, naprotiv, raajui velike
antagonizme u stavovima povodom njenih dela, tek
stova ali i predstava izvedenih po njima. Vanost
prisutnosti dela Biljane Srbljanovi na naoj sceni
ne iscrpljuje se samo u naslovima, uz navedeni i
Amerika, drugi deo i saradnji na pojedinim projekti
ma, ve i u otvaranju mogunosti postavljanja
reference novom izrazu koji sledi veliki broj mladih
autora ije tekstove igramo na naoj sceni. Siguran
sam da knjiga koju drite u ruci svojim sadrajem
daje detaljan uvid u rad novih a naih pisaca an-
gaovanih u novijoj istoriji Pozorita Atelje 212.
Ljiljana
m uzika
V
fofcKosf*
m u
MwkaPopovK
-WoirCvefcyv* :
iiwdrogcp.u&
fenJ-iri-lir-j C ^ J, ir
fimnwBank
Anka 0 abm
Slobodan Bestk
Gorot; SijHanOrt :
Goran Radakcwd:
PISCI
13 5
2006

\ m

REDITELJI
 5 0 godina
REIJA IMA SCENAMA
ATELJEA S12
Ognjenka Milievi
Moderna reija zaeta krajem XIX veka - u nas jo
nije sastavila ni vek trajanja - danas je svakako na-
juslovnija i najkompleksnija umetnika disciplina
teatra.
Poluvekovni jubilej Ateljea 212 izazovna je prilika
da se sagleda doprinos koji je ova pozorina kua
unela u napredak naeg pozorinog ivota i umet-
nike prakse, posebno u domenu reije.
Ako znamo da je poluvekovno iskustvo Ateljea 212
gradilo 128 gostujuih i tri kuna reditelja kroz 343
predstave -postaje jasno da je obuhvatiti celinu ne
savladiv zadatak, te emo stoga pokuati da meu
brojnim dobrim predstavama izdvojimo one koje su
nekim svojim elementom ili celinom unosile novinu
otkrivajui bilo nove dramske forme, nove metode
priprema, bilo nove domae dramske tokove ili
negujui osoben stil glume u domenu komedije:
persiflau, farsu, stilizaciju, groteksu, itd.
Mogli ste biti poluvekovni svedok delovanja Ateljea
212 pa da vas ipak danas iznenadi koliina i razno
likost rediteljskih strategija i retorika. Ne treba prit
om zaboraviti kako su neke od inovativnih predsta
va odjekivale u svom vremenu, jer su uitavale dotle
preutkivane teme, niti kako su nestajale pre ili
posle premijere, to je bio najpouzdaniji znak da to
pozorite ivi u svom vremenu i da ga na svoj nain
212
obeleava. A kad je o Ateljeu 212 re, to ini ast
njegovom poluvekovnom trajanju.
ATELJE
GODO- PQSVOJCE ATELJEA 2 12
godina
Poznato je i istorijski ustanovljeno da je pravi da
50
tum u istoriji Ateljea 212 predstava ekajui Godoa
Semjuela Beketa. Ova izreena tvrdnja poznatog
' Kakav prigodan naslov! Poroajne muke te predstave opisane su temeljno u knjizi Feliksa Paia K a k o s m o e k a li G odoa kad su cm
tikve, Bgd, Bepar pres, 1992. Vrlo pouno podseanje.
2 Nesporazumi i nerazumevanje doekali su Beketovog G o d o a u Evropi i on je beao od njih -Lj. Draki se sea da su on i njegova J
eracija posle premijere pet dana raspravljali o emu se tu radi ,,a danas, mlaarija lako razume G o d o a i to ga udi. Nije za uenje, jer\
ekaju, iekuju sve: posao, stan, vizu, platu, bolje dane... iekuju a znaju da Godo ne dolazi. /OM/
1 3 8
teatrologa se najee uzima zdravo za gotova
nastavlja da se ponavlja, skoro po pravilu, kao pnJ
predstava Ateljea 212.
Predstava ekajui Godoa delo je reditelja Vasiliji
Popovia koji je, uz delikatno kumstvo pesniki
Duana Matia, sa petoro glumaca Beogradskoj
dramskog pozorita (Mihajlo Paskaljevi, Vlastimi
Stojiljkovi, Ljuba Tadi, Mia Tomi i Ratislav Jo-
vi) pripremao predstavu uz obeanje uprave po
zorita da e, ako uspeju, predstava biti ukljuena u]
repertoar BDP-a. Pet dana pre naznaene premi
jere uprava odbija predstavu kao nepodobnu
umesto Godoa odigrana je premijera Plai, voljena
zem ljo1 10. maja 1954. godine. Vasilije Popovi
brojni navijai Godoa uspevaju da ga prikau u gosl
toljubivom ateljeu slikara Mie Popovia na Starom
sajmitu 31. maja. Dve i po godine kasnije, poto sei
nebo nad Evropom malo raistilo (umro je Staljin,!
odran je uveni XX kongres), u nas su se jo uvek
tromo povlaili niski oblaci socrealizma - Rado
Novakovi, upravnik Ateljea 212 u zgradi Borbe, na!
predlog Vasilija Popovia poziva ekipu da obnovi
predstavu ekajui Godoa i odigra je kao treu pre
mijeru Ateljea 212. Mogla je to, naravno, da bude
prva predstava Ateljea 212 ali nije.
Prednost su imale dve predstave Beogradskog
dramskog kvarteta u reji Mire Trailovi, koje su pre
toga obigrale celu Jugoslaviju da bi svoj vek
zavrile kao prve predstave Ateljea 212. Najzad, 17.
decembra 1956. kao trea premijera u zgradi
Borbe -ekajui Godoa! Premijera prolazi uz skoro
unisono nerazumevanje zainteresovane publike2 i
sa uglavnom pozitivnim kritikama. Naknadna pamet
je uradila svoje a nepouzdano pamenje danas u
repertoarski amorfnim poecima Ateljea 212
Godoa proglaava pravim datumom novog teatra.

Tako pozajmica avanzuje u dobitak. Proi e jo
dve godine do prvog ateljeovskog izbora po srod
stvu (Joneskove Stolice) a da ni jedna ni druga
predstava nije provocirala sutinske rasprave ni
analize, niti stekla inspirisane zagovornike. Tragovi
su zabeleeni u istoriji teatra kao novo oseanje vre
mena i ovekove nemoi da nae smisao svog iv
ota i da gospodari njime. Uostalom, danas se zabo
ravlja da su upravo na talasima netom minule
evropske kataklizme pusto prostora i vremena
odjeknuli u delima Beketa, Joneska, Adamova,
Tardjea na zakonomeran, sceni dodue, dotle neu-
biajen nain.
Kako teoretiari vole da otvore novu fijoku, pojam
francuske avangarde ezdesetih zvuao im je
neodreno, te su odabrali jednu dosta tesnu i
nepodobnu - teatar apsurda. Neki nai kritiari su
govorili moda podesnije, o tragikoj groteski.
Dejvid Bredbi Godoa oznaava kao nulti stepen
teatra.
Danas je Godo klasika koju jo nisu naela nova
itanja.
Atelje e ubrzo zapoeti jedan mnogo vitalniji trend
-animaciju domae drame, tanije pisaca koji se
opredeljuju za dramski iskaz.
SOBEIMOSTI ATELJEA S I 2
KAO MODELA
Podsetimo se okolnosti koje su bitno razlikovale
Atelje 212 od svih ostalih beogradskih pozorita.
Atelje 212 je osnovan kao pozorite bez stalnog
glumakog ansambla. Svi beogradski glumci bili su
potencijalni glumci Ateljea 212 kao gosti. Te okol
nosti su gostujuim rediteljima omoguavale privi
legiju kakvu nisu imali stalni reditelji u drugim
kuama.
Kad je Bojan Stupica doao za upravnika a naroito
reditelja Ateljea 212, formirao je ansambl pre-
vashodno od mladih glumaca tako su jo neko
vreme beogradski glumci srednjih i zrelih godina
bili neophodni gosti Ateljea, te su glumaki poletar-
ci prirodno stasavali sa seniorima koji su rado gos
tovali u Ateljeu. I jo neto! U Ateljeu 212 je pored tri
domaa reditelja (Mira Trailovi, Ljubomir Draki i
neto kasnije Zoran Ratkovi) u prvoj etvrtini veka
gostovalo 75 reditelja. ini se da tada skoro da nije
ATELJE 212
bilo reditelja koji nije bar jednom gostovao u Ateljeu
212. ta je bila prednost takvog modela?
Susret sa razliitim rediteljskim prosedeima dovo
dio je glumce Ateljea u dobru priliku da inoviraju
svoja sredstva, da upoznaju razliita shvatanja, da
se prilagoavaju raznovrsnim metodama rada, da
istrauju nove mogunosti scenskog jezika u
domenu anra i da upotrebljavaju improvizaciju kao
agens igre i mate, u emu su posle postali pravi
majstori.
Radili su sa najiskusnijim rediteljima (Mata Miloe-
vi, Bojan Stupica, Hugo Klajn), sa strancima (Din
Frenkel, Denis Keri, Roberto uli), sa slikarima i
filmskim rediteljima (Mia Popovi, Aleksandar
Petrovi).
DOMAI REDITELJI
Mira Trailovi, osniva Ateljea 212 bila je i njegov
prvi reditelj. Kao talentovani autodidakt u Ateljeu je
ostvarila 20 reija, od kojih bismo izdvojili neke.
Joneskove Stolice - kao repertoarsku novinu - prvi
Jonesko u Beogradu. I Stolice su dugo iekivanje,
ne Godoa nego jedne poruke koja je poverena
Govorniku, ali kad ovaj progovori, vidi se da je nem.
Joneskova avangardna subverzija, kako to za-
paa Rolan Bart, koja se sastoji u razlaganju
racionalnosti poruke dovodi do destrukcije jezika.
Upozoravali su ga da e avangarda ili vratiti smisao
jeziku ili e ieznuti. (Zloin se ne isplati, ne inite
zloin, isplatie vam se.). Ovu vrstu komike
Jonesko e efikasnije razviti u elavoj pevaici.
(Jedan ozbiljan kritiar je bio gnevan to ne samo
da u predstavi nije bilo nikakve pevaice, nego to
nije bila ni elava!)
Mira Trailovi je umeno uz pomo vrsnih glumaca
(Ljiljana Krsti i Slavko Simi) postavila Stolice.
Kritika je zamerila nedovoljnost apsurdnog humo
ra koji bi ovu surovu grotesku uinio jo surovijom
i beznadenijom!?
REDITELJI
Edvard Olbi: Ko se boji Virdinije Vulf - opet reper-
toarska novina, prvi Olbi. Taj tada veoma mladi
ameriki pisac situirao je u akademsku, to e rei
elitnu duhovnu sredinu, jedan sredoveni par koji
svoje traume utapa u alkoholu i jedan mladi par u
gostima, koji prisustvuje branim razmiricama i u
njima nevoljno prazni svoje frustracije. Izuzetnost
ove dugoveke predstave (171 put) bila su dva
izvrsna glumca: Slobodan Perovi i Ljiljana Krsti,
13 3
 5 0 godina
protagonisti moderne glume na pravom materijalu i
Ruica Soki i Vlada Popovi vrsni koliko im je to
obim uloga dozvoljavao. I danas se taj kvartet pamti
kao idealna podela. Predstava je mnogo gostovala,
svuda s uspehom, pa i u Njujorku.
D. Ragni i D. Rado: Kosa, mjuzikl, 1969. Godinu
dana ranije Anton Marti je u Komediji postavio
Bernstinovu Priu sa zapadne strane, prvi pravi veli
ki mjuzikl posle niza opereta i revija koji je u teatar
privukao mladu generaciju. Mira Trailovi osea da
je Kosa prava stvar koja e u Atelje dovesti mlaari-
ju pre svega izmanipulisane studente ezdesetos-
mae. Posle viemesene saradnje sa Zoranom
Ratkoviem i brojnom ekipom saradnika, premijera
je bila pravi praznik: gledalite i scena su se na kra
ju izmeali, prolamala se pesma nade: Sunca, sun
ca nam dajte! Reditelji su uspeli, uz glumce Ateljea
da uklope 40-tak pevaa i igraa amatera, pleme,
koje nije uvek uspevalo da predstavu odri na nivou
premijere, pa su reditelji ponekad morali da za-
mene pola plemena. Kosa je bila dugovek doiv
ljaj (207 puta) kojim su se napajale cele generacije.
Na kraju je zabranjena i skinuta s repertoara.
Zanimljivo je da je est godina pre Kose Mira
Trailovi radila Zanesenjake kao parodiju na
amerike mjuzikle.
udo u arganu Ljubomira Simovia jedina je do
maa praizvedba u rediteljskom opusu Mire
Trailovi. Rekli bismo da je to bila i njena najzrelija
reija, igrana 240 puta, gostovala je od Persepolisa
do Teatra nacija u Parizu i Festivala Servantino u
Meksiku. Predstava, glumci i reditelj dobili su brojne
nagrade a ono to posebno cenimo bio je pokuaj
reije da amalgamiraju dva disparatna toka
Simovieve drame.
212
Posle petogodinje pauze, meu poslednjim njenim
reijama bila je legenda poljske avangardne drame
ATELJE
Vitkacijeva Majka. Dramu punu zamki, Mira je ost
varila selektivnim rediteljskim sredstvima u slikama
izuzetne vizuelne vrednosti i vieznanom mizan-
scenu. U brojnom ansamblu, izvrsnih glumaca na
godina
elu sa Mirom Banjac i Petrom Kraljem, odnegov-
anih na dobroj koli komedije, persiflae i groteske,
50
obuenih igri sa duhovitom lakoom, Mira je imala
dragocenu podrku.
ta su bile odlike reije Mire Trailovi? Birala je ko
made vrlo oprezno, posle brojnih konsultacija. Bilo
je bitno da je komad nov, zanimljiv. Angaovala bi
uvek odline glumce i sa njima dobro saraivala.
142
Rado je posezala za muzikim komadima (Pria j|
vojniku, Zanesenjaci, Kosa, Isus Hristos superstar),]
posedovala je muziko obrazovanje i, za reditelja
veoma bitan, oseaj za ritam. U zrelim godinama
okupljala je veliki broj saradnika: koreografa, asiste-1
nata, saradnika za filmsko-kinetike efekte, prou-1
cente, itd.
Meutim, njena najuspenija i najdugovenija j
kreacija bila je reija Ateljea 212.
ta su elementi tog njenog dela?
Otvorenost kue za umetnike raznih profila-slikare, I
muziare, arhitekte, pisce - kao goste, saradnikej
posetioce, prijatelje pozorita.
Kao scenografi pored vrsnih Vladimira i Todoral
Lalickog, Petra Paia, Miomira Denia, Duka
Ristia, Bojana Stupice, Miodraga Tabakog, 2aka
Kukia, Geroslava Zaria - broj i znaaj slikara za !
Mirinog vremena koji su se ogledali na sceni Ateljea
212 je impozantna galerija: Aleksa elebonovi,
Stojan eli, Neboja Delja, Zuko Dumhur,
Bogdan Kri, Radenko Mievi, Kolja Milunovi,
Duan Otaevi, Mia Popovi, Radomir Relji,i
Mili od Mave, Dragoslav Stojanovi Sip, Leonid
ejka, braa Diko i Petar Mari.
Pozorite koje je Mira negovaia bilo je sveobuhvat
na porodica umetnosti: poetski recitali, muzike i !
baletske predstave, prve monodrame su raene u
gornjem foajeu i podrumu, kabare...
Kako su izgledale premijere u Ateljeu 212? Mira u
novoj toaleti doekuje i pozdravlja goste. U donjem
holu: jedan muziar diskretno svira gitaru i usnu
harmoniku istovremeno; prodaju se programi
(Atelje je prvi tampao integralni tekst drame koja j
se izvodi), asopisi, knjige; u pauzi se slui besplat
na kafa, u gornjem foajeu -izloba.
Mira je umela da se okrui sjajnim saradnicima: Gita
Predi-Nui je brinula o umetnikoj atmosferi;
uvena je bila Pavica Gertner, biletarka koja nikog
ne bi ostavila bez karte, nekadanji studenti je i
danas pamte; pa krna Zora Kolakovi, faktotum
Ateljea 212, ljubazna i usluna na telefonu, a kad
zatreba znala je i da odigra Kraljicu Viktoriju u pred
stavi Roberta Vilsona. U izboru umetnikih saradni
ka bila je srene ruke, o izboru glumaca i da ne gov
orimo.
Prva je angaovala arh. Slobodana Maia za total
ni dizajn kue, posle i Bitefa.
Socijalizacija Ateljea 212 sa okolinom je takoe
Mirino delo. Kad je odreena lokacija za novi Atelje,
 ica(ebio nezadovoljan: Ko e svraati u
Nijeznao da se Atelje utiskuje izmeu dva
v znaajna punkta: s jedne strane poro-
kua eerovia, graana sa umetnikim cuske avangarde (la ri: Kralj Ibi) da bi se posvetio i
nostima, koji su negovaii tradiciju salona a s
gestrane dom dr Raka Dimitrijevia, omiljenog
J'profesora Beogradskog univerziteta u koji su
svraali zavreni studenti po porciju mudrosti i
saveta. U nastavku Srpska kafana koju je redovno
poseivala veina glumaca i reditelja Ateljea 212. U
dogovoru sa matovitim upravnikom Srpske kafane
Vlahoviem, na prvi dan Nove godine, glumci bi
sluili osoblje kafane koje je njih cele godine
posluivalo. Dan danas je 1. januara Svetogorska
ulica, Ulica otvorenog srca, sa fijakerima, prigod
nimprogramom pred Ateljeom 212 za decu i odra
sle uz besplatan umadijski aj.
Atelje je i u vreme bombardovanja 1999. brinuo o
svojoj publici i komiluku: igrao je besplatno posle-
podnevne predstave u Teatru u podrumu (skloni
tu), koje su svakog dana bile pune. To se ne zab
oravlja - kae jedna susetka koja svaki put kad
proe pored Ateljea mahne Zoranu-lbiju, a kad se
subotom vraa s pijace ostavi mu cvet u krilo.
Atelje 212 ima stila i po tome je jedinstveno u Beo
gradu.
Ono obeleava svoju okolinu pozitivnom energijom
i pruenom rukom!
Drugi kuni reditelj Ljubomir Draki bio je osobena
linost naeg pozorita. Odrastao je, sazreo i umro
u Atelju 212, posle 45 godina rada. Doao je kao
Bojanov asistent (Jaje) a postao je i ostao njegov
najblii saradnik. Jedan od retkih reditelja koji je bio
intiman sa scenskom tehnikom. To je nauio od
Bojana Stupice; s njim je reavao prostor za igru,
pravio makete i uveo princip dogovora sa sceno-
grafom pre no to se sretne s glumcima. Bio je up
ravnik Ateljea posle Mire, kad je u neverovatnim
uslovima zapoeo i zavrio obnovu (rekonstrukciju)
Ateljea 212.
Bioje najplodniji reditelj Ateljea (31 predstava) a na
jvei broj njegovih predstava bile su rekorderi po
gledanosti: Kralj Ibi (205), Kafanica, sudnica, ludni
ca (187), Na ludom belom kamenu (105),
Maratonci (212), Pohvala ludosti (123), Sv. Geogrije
ubiva adahu (191), Kneginja od Foli-Berera (118),
Radovan III (300).
Bio je jedan od onih reditelja koji je u izboru dela
imao sistema. Poeo je sa poljskom avangardom
(Ruevieva Kartoteka) nastavio sa preteom fran
obeleio najvitalniji period novog teatra serijom do
maih drama (praizvedbi) komedija, satira, groteski,
privlaei teatru prozaike koji su, zahvaljujui nje
govoj animatorskoj sposobnosti postali pisci Ateljea
212: Bora osi, Brana Crnevi, Borislav Peki.
Prihvatio je Aleksandra Popovia, Duana
Kovaevia, Milicu Novkovi, Zoricu Jevremovi,
Ivanu Dimi, Predraga udia i svima znaajno po
mogao da na pravi nain dospeju do scene i pub
like.
Glumci stasali u radu s Drakiem bili su kadri da
disciplinovano odre strukturu predstave a da is
tovremeno unutar nje smelo improvizuju zarad igre
s publikom, vraajui se toj bizarnoj kombinaciji re
da, otvorenosti i improvizacije.
Predstave Ljubomira Drakia obeleile su i
zabrane (Druga vrata levo, Kape dole, Mrak i uma
gusta...), neke pre a neke posle premijere. Mira
Trailovi se u tim sluajevima mudro sluila
tehnikom istonjakih borilakih vetina: nije na
padala protivnika, nego bi ga navukla na sebe i tako
ga izbacila iz ravnotee, naravno argumentima. Kad
ni to nije pomagalo, posle telefonada s vanih mes
ta ili neoekivanih poseta upravnici, Mira bi bez
prie skinula predstavu da bi teatru obezbedila dalji
put. Zaceliti rane i ii dalje bio je njen izbor a oiljke
je smatrala zasluenim odlijem.
Koje su osobine bile utkane u rediteljsko delo
Ljubomira Mucija Drakia? Pre svega temeljna
pripremljenost: reenje prostora, forma predstave,
nepogreiva podela uloga a onda umee da razigra
glumce nalazei duhovita reenja; smisao za humor
bila je osnovna matrica njegove rediteljske strategi
je. Na tom planu je umeo da inspirie glumca.
Njegov Kralj Ibi je predstava koja je zala pod koren
Zarijeve lucidne igrarije i lansirala u teatarsku orbitu
REDITELJI
mladog glumca Zorana Radmilovia, utemeljujui
jedan stil igre koji je poivao na suverenom vlada
nju materijalom te odatle slobodom i potrebom za
improvizacijom.
Kad je osetio da je iscrpeo formulu drutvene satire
(Druga vrata levo, Kape dole, Havelovo Drugarsko
vee, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji),
sotija (Na ludom belom kamenu, tragikomine farse
Radovan III, sceno-feljtona Oj, Srbio, nigde lada ne
143
 5 0 godina
ma), okrenuo se drugoj vrsti repertoara -ruskoj, ne-
makoj i ekoj moderni: Bulgakov Purpurno ostr-
vo, predstava u kojoj je izvrsno saeo prethodno
iskustvo potinjeno disciplinovanom zadatku auto
ra. Tu je Bekstvo i Molijer, Babeljeva Marija, Andre-
jevljev Ignis sanat, Vedekindova Lulu, Kanetijeva
Svadba, Havelova Audijencija i Vernisa, Kohouto-
va Marija se bori s anelima a zavrio je klasikom,
ilerovom Marijom Stjuart.
Svaka od ovih predstava je pored repertoarske
sveine bila i otkrie autora iji se tekstovi nisu
mogli sresti u drugim repertoarskim kuama.
Ljubomir Draki je svakako bio meu onima koji
su zasluni to je Atelje 212 bio iv pulsirajui orga
nizam koji je umeo da upija socijalnu energiju i da
publici vraa njen sopstveni vitalitet.
Trei kuni reditelj bio je glumac Zoran Ratkovi,
koji je iz Jugoslovenskog dramskog pozorita
preao u Atelje 212, zaigrao u Marsoovom Jajetu u
reiji B. Stupice i ostao, da bi se uskoro pronaao
kao reditelj. Debitovao je kao reditelj u Kafanici,
sudnici, ludnici u saradnji sa Lj. Drakiem. Reirao
je 23 predstave, meu njima brojne domae
praizvedbe: dve dugovene: obe Slobodana
Selenia: Kosaniev venac br. 7, igran 233 puta,
Oevi i oci, 144 puta; Slike alosnih doivljaja, pred
stava koja je piscu Deani Leskovar donela pored
Gaveline i Sterijinu nagradu, koju je dobila i Ljiljana
Dragutinovi. Ali dve predstave su bile kruna nje
gove reije: Buzdovan Kleme Grubiia (141 put) i
No tribada Per Ulova Enkvista (151 put), naj
znaajniji doprinos reije u Ateljeu 212, u prostoru
koji mu je bio ostavljen izmeu Mire Trailovi i Lj.
Drakia. Pored nekoliko dobrih predstava i zane-
212
marljiv broj repertoarskih lutanja, u apartnoj pred
stavi No tribada Zoran Ratkovi je ispoljio redak
ATELJE
rafinman i u izboru prostora (braa Lalicki) i u
voenju sjajnih glumaca. Druga predstava
Buzdovan primeran je doprinos itanju mediter
anske komedije: umesto uobiajnog arenila i ve
godina
dre razdraganosti, Ratkovi je sirotinji koju greje
sunce a hrani more, namenio brlog, rite, pogantinu
50
od jezika, svae, podvale i sanjarije. Petar Kralj se
kapetanom Ivuliem preporuio za Don Kihota,
kreacijom koja je majstorski poeziju izvlaila iz bla
ta, snove iz umiljanja. Na brojnim gostovanjima po
Evropi i Latinskoj Americi ta predstava je svuda po
brala oduevljene pohvale.
144
GOSTUJUI REDITELJI
Arsa Jovanovi preveo je i postavio Pinterovog
Nastojnika. Prvi Harold Pinter na sceni postae naji-
graniji strani autor u Ateljeu 212. Da li zato to je
glumac Pinter oprezno ulazio u dramaturgiju ko
madima sa dva, tri, etiri, pet pa tek posle sa osam
lica te stoga bio pogodan za malu scenu, u reiji
Arse Jovanovia imao je privlanost novine kojom
je taj bizarni tekst odisao prevashodno zbog tri
izvrsna mlada glumca (P. Banievi, M. Butkovii B.
Fehmiu) koji su, dobro voeni, nali naina da jed
nostavnost uine zanimljivom, ak intrigantnom.
Rano jutro Edvarda Bonda, rekli bismo da je urani
lo, to znamo danas, nije imalo uspeha, ali je njegov
neuspeh bio znaajan. Reditelj je za Bondov noni
komar primenio meavinu raznorodnih sredstava,
to e kasnije, naroito u engleskoj dramaturgiji
(Don Arden, Kris Hempton, Hauard Brenton) dobiti
zanimljivu primenu, ali u nas, tada, nedovoljno
hrabro upotrbljeno iskustvo nadrealizma, bez po
drke inae sjajnih glumaca, nenaviklih na tu vrstu
scenskog rukopisa (s izuzetkom Ljiljane Krsti i
Nede Spasojevi) predstava nije privukla publiku, ni
podstakla razumevanje kritike. Posle toga Arsa
Jovanovi deset godina odsustvuje sa scene
Ateljea.
Cincari ili Korepodencija Borislava Pekia oznaa
va njegov povratak. Pokuaj Borislava Mihajlovia
Mihiza da posle oove prepiske sa gom Kempbel
koja se igrala 20 godina (112 predstava) u reiji
Milenka Mariia i Kapetan kapetanu u reiji Jova
na Konjovia, vrati epistolarnu dramaturgiju na
scenu Ateljea 212 urodila je pravim plodom.
On je tu pozajmicu iz Pekieve romaneskne struk
ture jednostavno a vrlo vesto pretoio u bogat
dramski tekst koji je Arsa Jovanovi matovito,
ponesen sjajnim glumakim ansamblom na elu sa
Danilom Stojkoviem, Zoranom Radmiloviem,
Mirom Banjac, Petrom Kraljem i Ruicom Soki
uobliio u predstavu igranu gotovo 300 puta.
Milenko Marii: Posle poetnih repertoarskih nes
porazuma, Marii je ubrzo zablistao sa dva reenja
kojih su se premijere odigrale u razmaku od samo
13 dana. Moj dragi laljive u kojoj je ponudio kra
jnje jednostavno a funkcionalno i stilski isto ree
nje Radmili Andri i Mihajlu Viktoroviu koji su svo
jom sjajnom igrom odravali tu predstavu i u njenoj
dubokoj starosti.

Drugi, kompleksniji rad Arsenik i stare ipke Doze-
fa Keserlinga u prevodu Radoa Novakovia bio je
pravi izazov za Mariiev scenski rukopis. Parodija
ni izdaleka ne pokriva taj crno-humorni anr koji je
Marii uz pomo nenadmane Rahele Ferari us
peo da ovaploti. Nagrade reditelju i glumici su bile
prosto nezaobilazne.
Kamen za pod glavu Milice Novkovi bio je za Atelje
212 neoekivan repertoarski potez. Izmeu farse
Sellaci, radnici i prirodna inteligencija (D. urkovi,
S. Stojanovi i M. eerovi) i Ignis sanat Leonida
Andrejeva udenula se Milica Novkovi sa surovo
gorkom dramom iz seoskog ivota. Reija M.
Mariia bila je dostojna kreativna podrka au
torskom delu. Predstava je igrana 114 puta a na
grade Sterijinog pozorja zasluio je tekst, predstava
u celini i glumac Petar Boovi. Kritika je bila jedin
stvena: odlina predstava izvrsnog komada!
Jedna apartna simpatina predstava Teatar Joaki-
ma Vujia, pokuaj kreativne rekonstrukcije starin
skog predloka, sa blago ironinim otklonom,
donela je pored naklonosti publike, reditelju Vladi
miru Petriu Sterijinu nagradu za uspenu scensku
obnovu i reiju, kao i glumcu Antoniju Pejiu.
Neboja Komadina: Krmei kas. Rano preminuli
daroviti reditelj alternativnog teatra prvi je
deifrovao dramsko delo Aleksandra Popovia, jo
u Rasovom Igralitu Beogradskog univerziteta.
Njegova reija Krmeeg kasa primeran je kamen
temeljac budue saradnje Ace Popovia i Ateljea
212. Komadina je dobro znao da je Aca Popovi
naa avangarda a ne in-in, Zato plae tata ili
Kvadratura kruga i Jaje. On je matovito tragao za
grotesknim slojevima u jezikim zavrzlamama Po
povia i otkrivao bogatstvo mogunosti za duhovitu
igru. U tom traganju je znao biti pravi voa glumci
ma i oni su ga sledili i radovali se zajednikim
otkriima, novim zvuanjima i odgonetkama skri
vanog i zapretanog. Rezultat su bili soni, neobini
likovi koje su glumci sa zadovoljstvom igrali.
Predstava je stigla na festivale u Italiji, Bugarskoj i
na najprestiniji Festwoche u Berlinu. Na Sterijinom
pozorju Ruica Soki je odnela nagrade za glumu.
Slobodanka Aleksi: Hamlet u podrumu. Osvojena
sloboda na talasu BITEF-ovskih uticaja omoguila
je Slobodanki Aleksi eksperiment koji je mnogo
znaajnije ocenjen u svetu nego kod nas. Na MESS-
I u je nagraena kao najbolja eksperimentalna
prestava a nagradu za glumu je dobio Branko
ATELJE 212
Milievi. To je bila predstava koja je u svoje vreme
ostvarila najvei broj gostovanja i to na najveim
festivalima: Berlinskom, Holandskom, Festivalu
Ater-a,(Italija), Servantino, (Meksiko) Persepolis,
tokholm, Geteborg, Pariz.
Tom Pejn, pokuaj karnevalizacvije istorije s mno
tvom smelih scenskih reenja i itljivih metafora.
Eshilov Okovani Prometei, predstava smatrana rek-
vizitarijem avangarde, nagraena je na, za to mero-
davnom MESS-u, a mi smo upamtili iz predstave
jedno inovativno reenje antikih tubalica poput
crnogorskih narikaa. Posle monodrame egovi
sa Petrom Booviem, Slobodanka Aleksi je nesta
la iz Ateljea 212. Posvetila se dejem pozoritu
(Pu), blago deci, a bila je reditelj predestiniran za
pozorite tipa Ateljea 212, za njegovu najdragoceni-
ju tragalaku liniju.
Dejan Mija - Kao mladi novosadski reditelj
postavio je 1968. u Ateljeu 212 Cenu Artura Milera.
Pisac nije bio novina, beogradskoj publici ga je ve
predstavilo Beogradsko dramsko pozorite. Mija
je sa malim ali odabranim ansamblom, van Ateljea
(Marko Todorovi, Tatjana Lukjanova, Viktor Stari
i Svetolik Nikaevi) upriliio jednu temeljno raenu
repertarsku predstavu sa sjajnim Viktorom Stari-
em, bez nekih pomaka u reiji koje bismo posebno
pamtili.
Deset godina kasnije, Mija je ve beogradski red
itelj koji moe da bira pozorite, odluuje se za
Atelje 212 jer namerava da postavi ehovljev
Vinjevi sad kao komediju (ehov govori o vodvilju
a Atelje predstavu objavljuje kao dramu u dva
dela). Pretpostavljamo da se Mija odluio za
Atelje zato to je znao kako se glumci Ateljea lako i
matovito poigravaju sa razliitim vrstama komedije
i sada je podela u celini ateljeovska. Bila je to
znaajna predstava upravo po tome to je Mija
resio da poslua ehova i odgonetne komediju
Vinjevog sada: Uobiajeni naslov Vinjik izmenio
je verovatno u elji da sauva specifinu ehovsku
poetinost. Naslov jedne kritike koja je govorila o
valjanosti i ozbiljnosti predstave, glasio je Na putu
prema ehovu.
Proi e 22 godine i Mija e tu svoju nameru ost
variti u potpunosti u Platonovu, naime Divljem me
du Majkla Frejna, udesnom kolopletu komedije i
tragedije. Mija je pronaao to ehovsko oseanje
ivota, tu crno-humornu dramu, smeu surovosti i
nenosti u razumevanju za ovekove slabosti. A
 5D godina
!!!i
glumci koji sarauju sa rediteljem, kod Mijaa po
pravilu nadmauju sebe!
udo u arganu Ljubomira Simovia. Tu je Mija
uspeo da prirodno stopi dva disparatna dela
Simovieve drame i da inspirativnom formom preo
brazi predmet koji obrauje. U njega forma ume da
bude poetina (snovi palih na domak Mave -
kapetan i vojnik ili scena na groblju.)
Leda Miroslava Krlee. U glumakoj podeli za koju
se ne zna ko je bolji od koga, Mija u matovitom a
jednostavnom scenografskom reenju Juraja
Fabrija ostvaruje novo, polemiko itanje Krleinog
dela. Antologijska je zavrna scena kad se na trgu,
koji je nou posed ordinirajuih dama, obave svi
obrauni ljubavnika, raskrinkaju sve maske, a onda
se, kao sudbina, pojave istai koji brezovim metla
ma poiste sav otpad karnevalskog slavlja.
Trg Heroja Tomasa Bernharda nov je rukopis kojim
Dejan Mija odgoneta pisca i nalazi sredstva da ga
plasira u svoj njegovoj testamentarnoj komplek
snosti, opomeni za sva vremena.
Sporost je vreme starog sveta koji suoen sa jed
nim samoubistvom poziva na razmiljanje o ivotu i
ljudima. Tragajui za dubinskim slojevima, Mija
nalazi teme koje se i u nas najavljuju, valja ih pre
poznati i na vreme zvoniti na uzbunu. Taj njegov rad
rauna na dugo pamenje, osetljivost razumne pub
like i njenu spremnost da se suoi sa sveu da su
ksenofobija i rasizam gnojivo za tlo na kome se jedi
no moe oekivati povampirenje faizma. To je
predstava koja na pozorini nain opominje. Ali, to
bi rekao Fernando Pesoa: Nikad da spoznamo se
be. Dva smo bezdna: bunar to zuri u nebo!
Da li posle Ravangrada ili Mere za meru, u svim svo
212
jim reijama u Ateljeu 212, JDP-u i SNP-u Dejan
Mija razvija radnju komada u jednom jedinstven
ATELJE
om prostoru i za takva reenja nalazi kreativno
razumevanje scenografa Lalickog, Fabrija, Despo-
tovia... Taj inovativni pomak u reiji, sve ee grani autori, ipak se Pleino reenje Razvojnog puta
nalazi funkcionalnu a estetski zanimljivu primenu.
godina
Dejan Mija je reditelj koji ne upotrebljava dekon-
struktivistiku analizu, on ne ruei strukturu traga
za tematskim slojevima i na njima formira odnose
0
5
koji uvek raunaju na asocijativnu spremnost pub
like. Stoga on nikad ne izneverava duh pievog
dela.
Paolo Maeli, Talijan, koji je k nama doao iz
Rumunije bio je veoma znaajna pojava za nae po
zorite. Reirao je u Narodnom, Beogradskom
148
dramskom, Boku Buhi, Ateljeu 212, i u Jugosh
venskom dramskom pozoritu. Osveio je na p<
zorini ivot zanimljivim izborom tekstova (talijansk
renesansa, Pirandelo, prvi Eden fon Horvat, Tolk
nov Hobit, Pinokio sa elementima komedije delarte
Ibzenov, Per Gint, eferov Amadeus...), obaveziva
je visokim zahtevima koje je postavljao glumcima
vispreni animator, zatitni znak uspeha. Smelost ko
jiom je tretirao dramski tekst bila je analitik.
duboko zasnovana a proputena kroz selektivnu
glumaku matu -otkrivala je one zapretane valere!
dramskog dela. Rafinirana vizuelna kultura
uobliiavala je njegove predstave visokim majs
torstvom u organizovanju mizanscena i oprem
predstave. Ne treba zaboraviti ni napredak nael
scenografije kao posledice visokih zahteva reditelja
Paola Maelija.
U Ateljeu 212 postavio je Prie iz beke ume Hor-
vata, Kod iepog izgleda, nezavrenu Pirandelovu
dramu Divovi iz planine i Metastabilnog Graala
Nenada Prokia. Tom apartnom tekstu, koji su neki
kritiari nazvali scenskim esejom, Maeli je znatno I
pomogao da se scenski predstavi u svoj punoi i
postigne da sluaj zabranjene predstave (Golubnja
a, je jo bila svea u seanju publike) odzvoni kao
opomena. Prokiev dramaturki izazov - predstave
u predstavi - Maeli je reio intrigantno i neoe
kivano, to je Prokiu dramskom piscu otvorilo vra
ta najboljih pozorita.
U glumakom svetu Maeli je uivao harizmu maga i
koji ume da oara glumce, da ih dovede do sa-
moispunjenja i smelosti za koju ni sami nisu verovali
da su kadri.
Branko Plea - Pored Moekovih Policajaca, igra-
nih 100 puta izgalovih jednoinki Daktilografi i Ti
gar, nagraenih Oktobarskom nagradom za reiju i
glumu i Veze Deka Gelbera, sva trojica dotle nei-
Bore najdera Aleksandra Popovia smatra njegov
im najzrelijim rediteljskim delom, dosledno razigra
nom satirom, koja je piscu donela Sterijinu nagradu
a Plei nagradu za ulogu.
Bogdan Rukuc: Pamtimo odlinu predstavu Mro-
ekovih Emigranata uglavnom zbog teksta i
uglavnom zbog glumake igre Vlastimira Stojiljko-
via i Danila Stojkovia, mada znamo da je udeo
reditelja Bogdana Rukuca bio svakako valjan dat>'\
se to postiglo. Predstava je igrana 106 puta i pro-

glaena za najbolju predstavu beogradske sezone
1975.
Ljubia Risti: Seamo ga se zbog prvog susreta sa
Hajnerom Milerom (Cement) i Ksaverom Krecom
(Muke stvari).
Alisa Stojanovi: Posle niza dobrih predstava od ko
jih su neke bile dugovene i igrale se celu deceniju,
kao to je bio sluaj sa vodviljem Iza kulisa, koji je
rediteljka superiorno resila u autentinom vodvilj-
skom briju, mi istiemo kao njen vrhunski rad pred
stavu Art, Jasmine Reze kojom je Alisa Stojanovi
uz odlian glumaki trio pomogla Jasmini Rezi
uspean beg iz komercijale. Na brojnim gostovanji
ma u inostranstvu ta predstava je potvrdila svoju
vrednost.
Kokan Mladenovi: Velika sveska Agote Kritof u
dramatizaciji Arika Aufderbejdea. Retka predstava
prepuna zanimljivih reenja u znakovitoj scenografi
ji Miodraga Tabakog koja je u jedinstvenom pros
toru omoguila niz ambijenta. Iz perspektive dvojice
deaka blizanaca na granici u ratnom okruenju,
blizu koncentracionog logora, Mladenovi matovi
to razvija nesentimentalna, kroz deju vizuru
proputena seanja (na dedinom grobu, pogibija
majke). Rediteljski izbor scenskih sredstava otkrio
je bogat a istovremeno selektivan Vokabular koji je
u glumcima naao podrku za stilizovanu igru koja
se ne via esto na naim scenama.
Jago Markovi: Predstava Porodine prie, Biljane
Srbljanovi u reiji Jagoa Markovia je temeljan
rediteljski rad u prisnom saglasju s piscem, s razlo
gom krunisan uspehom i zanimljivim glumakim ra
dovima.
Aleksandar Popovski: Roberto Cuko Bernar Mari
Koltesa. To delo je dosta dugo ekalo na reditelja,
na kraju je upravnik S. Cvetkovi pozvao Aleksa
ndra Popovskog iz Skoplja. Bio je to pravi potez.
Prvi Koltes u nas dobio je zasluen tretman. Za
nimljiv viestruko smislen i korien dekor (Ange
lina Atlagi i kostimi), sjajna glumaka podela i pre
svega dramski pesnik Koltes naao je u Ateljeu 212
pouzdanog tumaa. Literarno stasao na stazama
Bodlera, ida i Kamija, Koltes svog Roberta Cuka
sledi sa strepnjom i razumevanjem na svim njegov
im stranputicama, u svim zlodelima koja ta detinja
pobunjena dua, ubica dejeg lika, beei pre sve
ga od sebe i sveta koji ga okruuje, preduzima u
grozniavom naporu da se oslobodi.
ATELJE 212
Popovski je preobrazio glumce koji su na samoj ivi
ci mranih pretnji, sauvali nevinost i nenost ak i
u surovosti.
Toma Pandur: Hazarski renik Milorada Pavia u
dramatizaciji Darka Lukia, koprodukcija, ambijen-
talna predstava u Sava centru i na Novosadskom
trandu u okviru Sterijinog pozorja. Bogatstvo i lep-
ota slika pratile su tokove Pavievog romana. U
kruno viespratnom gledalitu posmatrai prate
radnju dole u horizontalnom krugu i vertikali koja
poput peanika odaje protok vremena, to
omoguuje smenu matovitih prizora pravog dram
skog naboja. Ugoaj na Novosadskom trandu
imao je dopunski elemenat u ivom kretanju
okruenja (brodovi) koje je svojim tokom doprinosi
lo toku predstave. Jedinstveni Pandurov rediteljski i
vizuelni rukopis naao je u Pavievom tivu povod
za neiscrpnu smenu dramskih slika koje su u
likovnoj lepoti i glumakoj igri imale punou sa
smislom zaigrane matovitosti.
Tomi Janei: Kralj Lir. Bio je to izuzetan susret sa
jednim od retkih istraivaa glumake igre danas u
Evropi sa glumcima Ateljea 212. Novi metod rada
koji je primenio u radu na Kralju Liru, u periodu
pripreme scenskog teksta nema svakodnevnih pro
ba. Glumci se sreu s rediteljem dva puta nedeljno
a u ostalo vreme pripremaju svoje analize lika, rad
nje, situacija, povoda i motivacija. Posle toga,
svakodnevni rediteljski rad prate vani treninzi sa in
struktorima, koji glumce fiziki pripremaju za likove
koje tumae. Insistiranje na linom iskustvu ima za
cilj oienje od naslaga odigranih uloga, ablona
itd. Taj dvomeseni rad Tomija Janeia se osetio u
predstavi, glumci koji su se trudili osetili su razliku i
poeleli da ponovo rade s njim. Bio je to koristan i
poeljno ei nain rada s glumcima. Posle
Brukovog i Strelerovog Kralja Lira ovo je trea zna
ajna predstava koja zasluuje temeljne studije o
novinama koje je donela, idejama koje je naela,
metaforama i glumakim ostvarenjima meu kojima
REDITELJ!
je Luda Vlastimira Stojiljkovia nenadmana.
Egon Savin: Veran saradnik i izuzetno tankoutan
tuma Popovievog dela ovoga puta, u Smrtono
snoj motoristici, uz zapaenu muziku podrku Z.
Eria i odline glumce, oistio je predstavu od spo
rednih tokova i sauvao Popovievu toplinu i
razumevanje za njegov svet. Time je na najbolji
nain najavio novi scenski ivot Ace Popovia ne
samo u Ateljeu 212.
14 3
 5 0 godina
GORIMJI FOAJE I TEATAR U
PODRUMU
U poetku Gornji foaje a posle Teatar u podrumu
udomili su najvei broj dugovekih monodrama.
Neemo pogreiti ako kaemo da je Atelje 212 pro-
movisao monodramu kojom su se bavili moni
glumci i da je na izvestan nain podstakao osniva
nje Festivala monodrame u Zemunu. Pomenuemo
samo one najzanimljivije, raene po ozbiljnom liter
arnom predloku. Fenomen je svakako rekorder
iveo ivot Tola Manojlovi Mome Dimia koju, u
reiji Petra Teslia, Petar Kralj briljantno igra ve 39
godina i nastavlja i dalje, do danas u preko 400
predstava.
Krivice, dve monodrame: Molba iz 1950. Antonija
lsakovia - Milutin Butkovi, i Putnik Dragoslava
Mihajlovia - Danilo Stojkovi, obe u reiji Aleksan
dra Mandia, dobitnici su Zlatnog venca na MESS-
u. Bili su to majstorski primeri pripovedanja koje su
studenti FDU redovno poseivali.
egovi Dragana Uskokovia- Petar Boovi, reija
Slobodanka Aleksi. Zlatna kolajna Festivala mon
odrame za Petra Boovia.
Ispovest varalice Feliksa Krula, Tomasa Mana, izvr
stan samostalni rad Mladena Andrejevia.
Piem, piem tihove Ogdena Nea, Pavle Mini i
nagrada MESS-a.
Pohvala ludosti Erazma Roterdamskog u izvoenju
Radmile uriin i reiji Ljubomira Drakia.
Ljubica, prvo lice mnoine, Milenka Vuetia u reiji
Jovana Aina igrala Mira Banjac.
Pored monodrame Teatar u podrumu predstavljao
je i krae drame pogodne za prostor koji ta scena u
podrumu nudi. Zamiljena da odnos scene i
212
gledalita bude promenjljiv, uglavnom se inertno
koristi u klasinom odnosu. Bilo je perioda kad je
ATELJE
repertoar Teatra u podrumu bio zanimljiviji od onog
na Velikoj sceni, ne samo po izboru tekstova nego i
po nainu izvoenja.
Podsetiemo samo na neke: Na ludom belom ka
godina
menu Borislava Pekia u reiji Ljubomira Drakia.
uta Gordana Mihia i reiji Vladimira Tadeja sa Ru
50
icom Soki u glavnoj ulozi.
Penderi ravnice Zorana Petrovia u reiji Soje Jo-
vanovi.
Olovka pie srcem V. Rupnika, B. Neia u izvoe
nju Pavla Minia i Radmile uriin. Oboje su dobili
Zlatni venac na sarajevskom MES-u.
Dama s kamelijama, zanimljiva parodija dela Alek
150 sandra Dime u reiji Nikole Jevtia.
:
Spomenar, dokumenti, Dragica Novakovi u n
Srbe Boinovia.
Kako se pravi pozorite Karela apeka u re
Miroslava Ujevia sa Milanom Mihailoviem i lut
ma.
Kako je daleko od oveka do oveka (Isidor;
Skerli), pisac i reditelj Vida Ognjenovi.
Cigansko groblje Zike Pavlovia u reiji Zorana R
kovia. j
Bremenska sloboda R.V. Fasbindera u reiji R,
mile Vojvodi.
Ovde Majkla Frejna u reiji Alise Stojanovi.
ovek, zver i vrlina, Pirandelo u reiji Duana Petri
via. I
Iz ivota kinih glista, Per Ulov Enkvist u reiji lvar|
Vuji.
S iroti mali hrki Gordana Mihia u reiji Aleksandr.
Gavrilovia.
orba od kanarinca Miloa Radovia u reiji Videj
Ognjenovi.
Bedni ljudi F. M. Dostojevskog u reiji Milice Kralj,
Sabrane prie D. Margulisa u reiji Tatjane Mandici
Rigonat.
U poseti kod gospodina Grina Defa Barona u reiji
Stefana Sablia.
Dvije Tene tivii u reiji Snjeane Banovi.
Uho, grlo, no Vedrane Rudan u reiji Tatjane Man-|
di-Rigonat.
Henrik IV Pirandela u reiji Duana Petrovia.
Pria o Dipsiju Trolmanu Duana Cvetia u reiji
Slaane Kilibarde.
Brana K. Mekfersona u reiji Milice Kralj. Svi glumci
i reditelji nagraeni Zlatnim Ardalionom Festivala u
Uicu.
Posetilac Eriha E. mita u reiji Ljiljane Todorovi.l
Halflajf Filipa Vujoevia, u reiji Ane Tomovi. '
Pomorandina kora Maje Pelevi u reiji Gorana
Markovia.
ta su prilozi Ateljea 212 beogradskoj reiji?
Novi zadatak modernoj scenografiji: reenje prosto
ra za igru a ne slikanja dekora. Igra na prosceniju-l
mu i u dubini; poverenje u matu gledaoca kome sej
nude naznake da dovri nasluivanje, nedo-j
reenost koja rauna na asocijativnost gledalita.!
Atelje visoko ceni kod predstava izazove razmi
ljanja, jer je svoju publiku nauio da trai dublje
korene pojava i ljudskih gestova. Ponudio je j
suoavanje s problemima smisla ivota. Proza gov-j

ori o pojavama -teatar ih pokazuje. Ta svest je Ate
ljeu 212 postavila visoke standarde.
Vrlo rano je shvatio u susretu sa novom dramaturgi
jom da je groteska mogunost da se iskae zatam-
njeni deo ljudske prirode.
arenilo repertoara samo kazuje da Atelje 212
rauna na razliitu publiku. Bez humora i komedije,
naravno umetniki obraene, od najnie do najvie
glumci Ateljea bi iveli nezdravo. Estetiki terorizam
avangarde se nikad nije zapatio u tom pozoritu,
Kape dole: Bora Todorovi
ATELJE 212
kao ni bilo koji vid iskljuivosti. Briga o rediteljskom
podmlatku ne ograniava se na Podrum, viena je i
na Velikoj sceni. Uprava kue ozbiljno razmilja o
novim modelima produkcije i koprodukcije, to je
preduslov da se zaustavi entropija velikog reper
toara, zahtevnih predstava.
Malo li je?!
Ne zaboravimo da su najdragoceniji prilog beo
gradskoj reiji glumci Ateljea 212! Neka ih i dalje
prati ljubav i potovanje njihove verne publike. <1
REDITELJI
151
 5 0 godina
ZORAIM RAT KOVIC
Ivana Oimi
Bekim Fehmiu, Zoran Ratkovi
Zoran Ratkovi, dugogodinji glumac i stalni reditelj
Ateljea 212 roen je 1937. u Beogadu u kojem je i
umro 2002. godine. Po obrazovanju je bio glumac
(diplomirao je na Akademiji za pozorinu umetnost,
na odseku glume u klasi profesora Mate Miloevi-
a). Bio je jedno vreme lan drame u Jugosloven-
skom dramskom pozoritu (od 1960 do 1965.), pa
je preao u Atelje 212, prvo kao glumac, da bi od
1971. postao stalni reditelj. Od 1973. do 1976. bio
je operativni direktor Ateljea 212 i BITEF-a. Napisao
je dve knjige uspomena na svoj rad u pozoritu i na
ljude sa kojima je radio: Ostalo je utanje, knjiga u
izdanju Ateljea 212 izala je 2000. godine, a druga
Nevideli dan 2003. u istom izdanju. Obe knjige ima
ju indikativne podnaslove. U prvoj knjizi podnaslov
je pozorite, ljudi, seanja, a u drugoj rediteljske
212
promenade u jedanaest slika. Ove knjige pripadaju
nekoj vrsti memoarske dokumetarne proze i bave
ATELJE
se pozorinim ljudima i pojedinim karakteristinim
predstavama koje je reirao.
Zoran Ratkovi je kao glumac igrao u est igranih
filmova, sedamnaest TV drama i serija i u sedamde
godina
setak pozorinih predstava. Reirao je neznatno na
televiziji, dok je u svom i u drugim pozoritima
50
izreirao ezdeset tri predstave. Izmeu ostalog
reirao je Elektru 69 Danila Kia, Kosu u koreiji sa
Mirom Trailovi, kultnu predstavu koja je obeleila
svoje vreme, Ziger-Zager, Bondove Spasene, Isus
Hristos superstar, Buzdovan Kleme Grubiia -
takoe kultnu predstavu, Protuve piju aj Dragosla-
va Mihajlovia, Tako je ako vam se ini Pirandela
Slike alosnih doivljaja Deane Leskovar, Kosani-
ev venac 7 i Oevi i oci Slobodana Selenia, Pu-
kinovog Borisa Godunova, No tribada Enkvista -
jo jednu kultnu predstavu, Fejdoa Ne etaj se gola,
Molijerovog Tartifa i kolu za ene, kao i ek-
spirove komade Ukroena goropad i Bogojavljen-
ska no (poslednja reija).
Kao reditelj, Zoran Ratkovi-Rale je bio obziran i de
likatan na sasvim drugaiji nain od reditelja koji
nisu glumci. Nije mnogo polagao na nominalni au
toritet reditelja kao glavnokomandujueg, ve se
bez pretencioznosti trudio da prenese glumcima i
autorskom timu svoju veru u buduu predstavu. I
bio je iskren. U jednom delu knjige Nevideli dan
Rale naelno razmatra svoje kvalitetne i neuspele
predstave ostavljajui otvorenim pitanje kako i
zato dolazi do toga da jedna predstava uspe. On
nas upuuje na to da se u buduu predstavu mora
verovati, bila to zabluda ili ne, inae se nee ni
poeti sa radom. I bez obzira na sva prethodna
iskustva, kad god poinje da se radi nova predsta
va, opet svi uesnici u nju veruju. To je uslov bez ko
ga se ne moe. Na kraju, dobra predstava je ona ko
ja nas tokom svog trajanja uveri u svoju valjanost,
ali je stvaraocima nepoznata budua sudbina pred
stave dok god je stvaraju. Zato Rale govori o
neophodnom verovanju, o iskustvu koje ne daje
nikakve garancije za uspeh i o zabludama na koje
su pozorini umetnici osueni.
 in Ratkovi je bio autentian ovek, iskren i
man, isto je reirao kao to je iveo, otvoreno,
erom, ali nije krio u radu ni osetljivost, ni um
ni padove ni nedoumice, ni svoje patnje ni ra
li, ulagao je sav trud i kreativnost, nije se pravio
in i nije mistifikovao ni svoj rad ni svoj dar, esti-
e stvarao predstave i iveo za pozorite do
lednjeg dana.
3je svojom glumom, a jo vie reijama, zaduio
orinu istoriju i pozorine poslenike, ugradivi
u slavu Ateljea 212. On je za sobom ostavio
oge dobre i dugoveke predstave, ne vodei Marija Crnobori, Gordana Vuo, Zoran Ratkovi, Branka Veselinovi
ogo rauna o linoj slavi. Ovde su nabrojane
;e od uvenih predstava, zato to je pozorite ega je pozorite umetnost) dogode samo pone
3no sadanjosti i nesklono da se sea svog kad. Za znaajnu predstavu nije dovoljan ni samo
>lea i svojih korena, kojima ipak duguje tu svoju dar, ni samo rad. Moraju svi ljudi da se natimuju,
'remenost. Pedeseti roendan Ateljea 212 prik- kako je voleo da naglasi veliki glumac ore Jelisi,
an je trenutak da se setimo Zorana Ratkovia za- i sve okolnosti da se sklope. Ali pozorina slava je
no sa svima koji su to pozorite stvorili. Mene je prolazna i kratkoveka, a uspomena na oveka osta
le zaduio na poetku time to je reirao moj ko- je. U jednoj prii Danilo Ki kae: Najvanije je da
id (Pred ogledalom), zatim dvadesetogodinjim od oveka ostane neto od saznanja i neto od do
ednikim radom, ali me je najvie zaduio svo- brote. Od Raleta nam je ostalo i neophodno i do
n estitou i prijateljstvom. Od njega mi je ostao voljno da moemo uvek s potovanjem i radou da
uk da se u pozoritu velike predstave (ono zbog ga se seamo.

REDITELJI

Zoran Ratkovi

15 3
2006

BITEF
5 0 godina
ATELJE 2 1 S I BITEF
Petar Stojkovi, Branislav Ivkovi, Marija Rankov, ivojin Vladulovi,
Vlada Teki, Milan muki -Prvi BITEF, 1967.
Ako je Mira Trailovi majka BITEF-a, Atelje 212 mu
je otac.
Bilo je logino da se Beogradski internacionalni
teatarski festival radi u krilu Ateljea 212. Atelje je
roen kao mesto novih ideja, kao prodor u svet, kao
pozorini izraz bitke zapoete izmeu realizma i
modernizma, tradicionalizma i avangardizma. Bilo
je to ranih 50-tih godina. Krajem 60-tih godina, kada
je osnovan BITEF, sazreli su uslovi za takav festival.
Osnivanju festivala novih pozorinih tendencija
pogodovali su pored svega i politiki uslovi. Posle
raskida Tita sa Staljinom, meunarodna izolacija
nagnala je Jugoslaviju da se obrati Zapadu.
Trenutni interes i spasavanje golog postojanja, po
lako se pretvorio u princip.
Sa dolaskom Nikolaja Hruova na vlast i libera
lizacijom Sovjetskog Saveza Tito oprezno ponovo
prihvata rusku ruku, ali i dalje vesto balansira izme
u Zapada i Istoka. Da bi uvrstio prednosti balansa
i uinio delikatnu ravnoteu stabilnijom, osniva, sa
nekoliko uglednih politiara Treeg sveta, Pokret
nesvrstanih. Jugoslavija postaje jedna od najotvo
renijih zemalja u Evropi i u svetu...
Tadanji jugoslovenski paso je simbol tog izuzet
nog statusa Jugoslavije.
Jugoslavija ukida vize sa veinom zemalja sveta na
recipronoj bazi, i to na Zapadu, Istoku i sa zemlja
ma treeg sveta.
Jovan Cinilov
Britanski humorist maarskog porekla er Mike
je u jednoj od svojih duhovitih knjiga (Imate li staza
carinu?) napisao ove redove: Tito je prvi na Istoku
shvatio da se za dobrobit turizma mora prihvatiti da
svaki stranac nije pijun, a i ako jeste da to nije tako
strano.
BITEF je osnovan 1967. godine. Te godine sve
predstave su odigrane na sceni Ateljea 212. Dakle,
BITEF je i simbolino pripadao Ateljeu 212. Odi
gran je u njegovom krilu. Ve tada su predstave sa
BITEF-a naterale Atelje da menja uobiajeni odnos
predstave i publike. Veliki vizionar druge polovine
XX veka Jei Grofovski je svoju predstavu odigrao
na sceni zajedno sa publikom. Na sceni Ateljea 212
postavljeno je poznato borilite za petlove,gde su
glumci bili u nekoj vrsti male arene, a gledaoci svuj
da oko ograde.
BITEF-ovi gosti su polako primoravali svog
domaina da menja mesto odravanja predstava.
To e se prvi put dogoditi na treem BITEF-u 1969.
godine, kada je kao bomba buknula u Sportskoj
hali na Beogradskom sajmu predstava Besnog
Rolanda Luke Ronkonija u svoj svojoj pukoj
raskoi sa nekoliko simultanih mesta radnje.
Narednog, etvrtog BITEF-a, uz pomo arhitekte
Neboje Delje, otkrivam za predstavu Ardena od
Faverama u izvoenju teatra La Mama iz Njujorka
barutanu u Donjem gradu na Kalemegdanu.
Meutim, i pored tih seljakanja u nekonvencionalne
prostore, koji su katkada izazivale negativne reakci
je komotnih i zato najee i estetski konzervativnih
gledalaca i kritiara, BITEF je u potpunosti pripadao
Ateljeu 212.
Uprava Ateljea je bila organizator BITEF-a: njegov
upravnik Mira Trailovi - direktor BITEF-a i selektor;
ja, njegov dramaturg - umetniki direktor i selektor,
a operativni direktor Milan muki, tehniki ef,
Brana Ivkovi, sekretar Lila Altman bili su na BITEF-u
ono isto to su bili i u Ateljeu 212. I celokupna ad
ministracija, tehnika, sve do efa raunovodstva
Zdenke Hrgovi, biletarke Pavice Gertner, tele-
foniskinje Zore Kolakovi i kurirke Anelke Dojin-

ivojin Vladulovi, Ljiljana -Lila Altman, Jovan irilov, Mira Trailovi,
Gordana Vuo -Sava Centar, 16. BITEF
ovi. Od prve sezone BITEF-a pa do danas, ostao je
u tabu BITEF-a iz prve postavke iz Ateljea 212
samo 2ika Vladulovi, sadanji tehniki ef Ateljea
212.
Bitef uopte ne bi mogao da se odri na visokom or
ganizacionom i tehnikom nivou na kom je bio da
nije imao tu svoju bazu u Ateljeu 212.
Glumci i reditelji Ateljea 212 bili su navijai BITEF-a,
manje ili vie. Ono levo krilo meu umetnicima pri-
hvatalo je ekstremnije krilo BITEF-ovih dogaanja -
Grotovskog, eknera, Living teatar, Viktora Garsiju,
Bred end Papet, La Mamu, Kantora, Vilsona... A oni
blii beogradskoj rediteljskoj glumakoj koli, cenili
su to se dogaalo na BITEF-u i oko BITEF-a, ali su
intimno imali vie sklonosti prema ono to se na
BITEF-u nazivalo i danas naziva klasika na novi
nain, dakle, ono to su donosili Kreja, Tovstono-
gov, Efros, Ljubimov, Bergman.
Moglo bi se rei da je obe struje u Ateljeu 212 ob
jedinjavalo ono to su donosili Nemci - Cadek,
Licau, Pajman, a naroito tajn sa Ocem.
Za Amerikance koji su buno i hrabro lomili po-
zorine predrasude evropskog pozorita i svoje
sopstvene, brodvejske, ateljeovci su govorili da su
to neki amateri koji nam sole pamet. Nisu poznavali
sistem kolovanja glumakog kadra u SAD: da u
Americi cene ono to se u umetnosti zna, a ne ta
se i gde uilo. To opet ne znai da ne postoje
itekako znaajni univerziteti sa visokim obrazova
njem, koje su mnogi tzv. amateri proli.
U dramaturkom odeljenju Ateljea 212 Borka
Pavievi je bila aktivni uesnik BITEF-a, kao
voditelj okruglih stolova i drugih intelektualnih uloga
tipa iriranja, a Borislav Mihajlovi Mihiz bio je duho
viti pripadnik ljubitelja klasike na novi nain, ali
mudri branilac ekstremnih dogaanja na BITEF-u,
iako to nije bio njegov cup of tea, dajui onom ek
ATELJE 212
stremnom na BITEF-u njegov istinski znaaj. On je
bio brana od onih manje obrazovanih koji su na
primitivan nain tretirali avangardno traganje u po-
zorinom ivotu sveta.
Sa odlaskom iz Ateljea 212, zbog penzionisanja po
sili zakona, Mira Trailovi je u nedovrenu crkvu na
Bajlonijevoj pijaci 1989. godine sa sobom odnela i
BITEF. Novoroeni Bitef teatar je postao sedite i
slavnog BITEF-a.
Mira Trailovi je istovremeno dobila prostor, sreds
tva da se on adaptira i pravo da BITEF odnese sa
sobom. Dobila je to za svoje ogromne zasluge kao
poklon i nagradu od grada Beograda, zapravo od
njegovog tadanjeg gradonaelnika Aleksandra
Bakoevia.
Mira Trailovi je odnela tajnu u grob zato je ba to
liko patila to je otila iz Ateljea 212, i zato je
morala biti penzionisana. Ja koji sam je pratio na
tom putu, ne mogu da shvatim zato joj nije bilo do
voljno to raspolaui nekonvencionalnim pros
torom, ima otvorene ruke da sazda jo jedno po
zorite i jo da nastavi sa BITEF-om. Ne, ona je pros
to sagorela od bola to se rastala od Ateljea 212.
Danas se to mesto gde je Bitef teatar zvanino zove
Skver Mire Trailovi. Na njemu postoji samo jedna
tabla -broj 1. adresa Mirine jo ive misli i pozorine
strasti. Na taj prostor je takoe skrenuo panju
Neboja Delja, kad smo traili prostor za Euenija
Barbu i njegovu predstavu Dom moga oca. Kada se
adaptirala zgrada Bitef teatra, Todor Lalicki, veran i
BITEF-u i Ateljeu 212, ispod trulih dasaka naao je
danski novi. Bila je to arheologija koja traga za
artefaktima avangardnog pozorita. Taj novi -
kakav oksimoron! Slika i prilika dve nae velike
teatarske sudbine i poprite pozorine istorije
druge polovine 20. veka -BITEF-a i Ateljea 212.
BITEF
157
2006
 U mom pamenju, Vlada Popovi je mlad, lep, ve
kih tamnih oiju koje su krasile duge guste trera
vice. 1
Vidim ga u kratkim pantalonama kao Viktora, ili jqi
ranije na prvoj probi Virdinije Vulf u reiji MireTrd
ilovi, u Ateljeu 212 stolica. I
U podeli su bili Ljiljana Krsti, Cica Perovi, Vlada
Popovi i ja. I
Do tada ga uopte nisam primetila. Porekloml
Crnogorac, kolonista u Vojvodini. Poele su probe.J
Ne seam se tano kada se to desilo, da li na poj
etku ili na kraju naih proba? Vlada se onesvestio!
Vladimir Popovi
Svi smo se uzbudili kako to da mlad, krnij
Crnogorac padne u nesvest kao neka razmaena
udavaa?!?
Ljiljana Krsti, kao najracionalnija meu nama u toj
panici, predloi da se pozove Hitna pomo. Utrava-]
ju lekari, nose EKG aparat, nas izbacuju sa scene.
Posle izvesnog vremena ekipa Hitne pomoi izlazi,
mi utravamo na scenu, Vlada oiveo... ak nam se
i osmehuje. Naa legendarna Zora KolakoviI
istrava iz Ateljea i vraa se sa velikom masnom ke
som punom pogaica i jogurta u tetrapaku.

160

Boe ta se to zbiva?... Niko nam nita zvanino ne
saoptava. Mira zakazuje probu za sutra u 10 pre
podne, ali bez ikakvog zvaninog objanjenja ta se
dogodilo sa Vladom. Naravno, istoga dana od Mire
pojedinano telefonom dobili smo u poverenju
saoptenje. Vlada se onesvestio od gladi! On je ta
da iveo u studentskom domu i danima, takorei
nita nije jeo. Odmah sam ga pitala zato mu se to
desilo, a on je rekao da nije imao novac za hranu, a
da nikada nije pozajmio ni paru ako nije bio siguran
kada i kako moe da vrati.
Premijera Virdinije prola je trijumfalno. Dobili smo
dobre kritike, predstava je visoko ocenjena. Od ta
da poinje za celu ekipu put ka zvezdama - an
gamani, serije, filmovi. Vlada je bio talentovan i lep.
To mu je otvorilo vrata TV-a i filma. Gostovali smo
po celoj zemlji, obili sve vee i manje gradove i u
svakom mestu posle predstave Vladu je ekao
buket mladih devojaka, a sa po nekom od njih se
gubio u nepoznatom pravcu ili je u nekom budaku
satima razgovarao.
Mi smo ga zadirkivali zbog toga, a on se branio iz
govorom da su to njegove kolske drugarice, i da
ne moe sada kada je postao slavan da ih igno-
rie. Mnogo smo putovali po inostranstvu, divno se
druili, Vlada je uvek bio pozitivan, diskretan drug.
Posle nekog vremena poeo je i on da se menja.
Oenio se i dobio decu. Mislim da je postao i partij
ski sekretar Ateljea. Najbolji drug mu je bio
Slobodan Aligrudi, divan ovek i glumac. I on Cr
nogorac.
Mira Trailovi je vie volela Vladu od Alije, jer je
Ada bio nedisciplinovan i nije potovao neka pra
vila koja nameu autoriteti. Ne mogu da se setim
zato je dolo do nepremostivih nesporazuma
izmeu Vlade i Ateljea, ak je i vratio partijsku
knjiicu jer je kao savestan i astan komunista bio
nepokolebljiv u svojim stavovima koji su bili u
suprotnosti sa gleditima Mire Trailovi. Iznenadila
me je Vladina nepomirljivost jer je ranije uvek bio
spreman na kompromise i toleranciju. Otmen, uz-
dran, ovog puta je pokazao sasvim drugu stranu
svoje linosti.
Ubrzo on donosi odluku da napusti Atelje i odlazi u
Crnu Goru, gde je dobio ponudu da bude upravnik
Crnogorskog pozorita. To me nije zaudilo. Jedino
me je iznenadila njegova vrstina u suprotstavljanju
Miri. Bio je jedan od retkih glumaca koji je uspeo da
odoli njenoj moi da slomi otpor protivnika. Tako
ATELJE 212
III!!
nas je Vlada Popovi napustio. Pamtim ga kao
izuzetnog kolegu, partnera, koji me nikada nije
povredio, ak su se Cica Perovi i on estoko borili
da me Mira i Ljiljana Krsti ne izbace iz podele. Bio
je glumac, gospodin u svemu. Posedovao je
uroenju finou, visok, vitak, otmenog dranja.
Teko ga je bilo isprovocirati. Nikada ga nisam ula
da opsuje (za razliku od nas ostalih glumaca).
Na naim turnejama po svetu - Moskva, Njujork,
Pariz, Lenjingrad... Vlada je uvek bio nenametljivo
prisutan. Nikada nije verbalno uestvovao, a bilo je
raznih svaa, pomirenja, provokacija, ali Vladu nita
nije moglo da uzdrma, malo zatvoren, ali uvek svoj!
Netipian primerak -lik u naoj druini.
Dolazi mi iz daleka u seanje jedan neprijatan do
gaaj u kojem je Vlada bio jedan od uesnika. Bilo
je to na Filmskom festivalu u Niu. Malo drutvance
skupilo se oko Pavla Vujisia, posle filmske projek
cije 1983. godine, kada je Pavle dobio nagradu
Slavica -za ivotno delo. Vlada se neto usprotivio
nekom Pavlovom miljenju. Poelo je da iskrii
izmeu njih dvojice, a niko nije hteo da popusti na
opte uenje nas prisutnih. Ne zato to je Vlada
moda bio u pravu, nego poznavajui ga kao tole
rantnog, miroljubivog, nisam oekivala tako estok
otpor slavodobitniku. Pavle iznerviran ustaje od sto
la, napravi par koraka i u brzom okretu baca bron-
zanu Slavicu na Vladu. Bojom voljom ga promai
za par santimetara. Statua pada na beton sa
freskom. Ne znam da li je ostala itava. Vlada, hvala
bogu, jeste, beo u licu kao kre. Ovo ne bih spomi
njala da nema veze sa Vladinim karakterom. Nepo
pustljiv pred autoritetom ako misli da je u pravu.
ao mi je to je otiao duboko nesrean.
Seam se ta mi je rekao kada smo se poslednji put
videli. Na moje pitanje kako se osea kao direktor,
upravnik pozorita rekao mi je: Zamisli stavili su
mi zmiju u fioku od stola u kancelariji. Time mi je
sve rekao. Ljudska zloba je velika, sujeta proklet
stvo!
Ko su te kolege? Moda i nisu kolege? Ko je to mo
gao da uradi? Posle kraeg vremena stigao je glas
da je Vlada ozbiljno bolestan. Znao je od ega bolu
je. Borio se hrabro ali je bitku izgubio i nije popustio
sebi i svojim principima.
Izuzetan, neobian ovek. Sa tugom se seam
Vlade i tih dalekih godina kad smo bili mladi, puni
optimizma i nade!
28. maj 2006. god. ^
 5 0 godina

MIRINI MUSKETARI
P e ta r Kralj

Ako izvali neto u pokuaju da se udene u raz

govor, uveren da govori mudro, presedne ti svaka
pomisao o sopstvenoj pameti.
Ne pristaju da im gluma bude jedina sudbina.
Tesne su im ograde puke reproduktivnosti.
Nee ovisnost.
U nadi da je spas mogu povremeno bee.
Alija pokuava da se u zaviaju, na oevini, posveti
Slobodan Aligrudi
zemljoradnji. Ore njive. Seje. eka plodove. Cica
prodaje stan i ostale svoje predmetne stvari. Odlazi
Svoji -i u glumi i u ivotu. na put oko sveta! Pie putopis, koji ne uva ba
Osobenjaci. paljivo, pa se izgubi i nikad ga ne objavi.
212

Usamljeni. Ponosni. Duhoviti. Obrazovani. Mudri? Zoran trajkuje glau sa studentima u dvoritu
Naizgled nepristupani. Za pristojne - nepristojni. Kapetan Miinog, zbog malih piata rudara u Kaknju
ATELJE

Pred budalama, bez promisli o posledicama - hra

Smilja i ostvaruje sveumetniku akciju Selu u po
bri. Bacali su esto bisere meu... i izmeu... Svet
hode". Proglaava povremeno alkohol ubicom
oko sebe drali su na proveri. Sagledavali su
oveanstva i u tim meuprostorima upisuje kurse-
dublje? Prosene su prezirali. Sa iskljuivostima
ve na Kolarcu. Na turneji u Meksiku jedva da promr
godina

svih sistema zavaeni. U paniku su dovodili

si s nama po koju re. Udubljen je u Kolarev sred
kafanske efove. U oblinje policijske stanice pri
nji kurs engleskog. Pie stihove. U stanu ima svoju
50

voeni. Osetljivi kao vejkice. Nepoverljivi... Stidljivi.

radeniku sobu. Ali svi se ti begovi zavravaju na
Glumci do panja, u neprekidnoj avanturi i istinskoj
pozornici. Na predstavama.
posveenosti, ali i sumnji.
Pred publikom. Na snimanjima.
Za njihov kafanski astai sedalo se samo ako ti doz
Po pozorinim bifeima i oblinjim kafanama.
vole. Teko je bilo ui u njihove intime.
Ismevali su pokornost i propisana pravila. A ipak
Ismevali su opta mesta svih vrsta...
nas je Zoran, jednom, posle gostovanja Ibija u

16 2
 ATELJE 212

Novom Sadu, tuio Miri kako smo se pre predstave preuzeo, ispao iz depa u nekom taksiju. Alarmiran
oleiii, pa smo kao negativan primer sutradan izali je niz radio veza da se nae. Sreni nalaza pri
na oglasnoj tabli. Tad, neko vreme, Zoran i Alija sustvovao je sveanosti dodele u Metropolu. Posle
nisu razgovarali. niza godina prsten se volebno naao u depu
Bife u Ateljeu nije im bio dovoljan. Imali su svoje do nekog preprodavca na Kalenievoj pijaci. Nagradu
datne scene. Alija je uveseljavao i zauavao za ivotno delo, Sedmojulsku, predali su Zoranu, uz
Brione i Boku. To su bile kafane, kominice, jed skromnu sveanost, u njegovoj bolnikoj sobi, de
na preko puta druge, u Ulici Lole Ribara, blizu setak dana pred smrt. Mislili smo da e odbiti da je
Ateljea. Gosti su se esto, zbog ko zna kakvih primi.
rasprava, preseljavali iz jedne u drugu, pa se doviki Kada su otili da se drue na onom svetu, imali su
vali preko ulice. Tu je Alija, sa rukama u depovima sva trojica, po oko pedeset dve godine. U pred
uvek iste jakne, koja se kolebala izmeu mantila i stavama Rua vetrova, koju je svojim nainom ople
zimskog kaputa, bio najcenjeniji i najglasniji go menio Alija, Ko se boji Virdinije Vuif gde je Cica
vornik. oiveo traginog pametnjakovia iz tada potpuno
Zoran nije robovao stalnoj pozornici. Lutao je. Da neznanog nam sveta, i Kralj Ibi, gde je Zoran ras
zavara prijatelje. Da rizikuje sam. Birao je najrazliiti- kono onglirao na teme primitivca na vlasti, nalaze
ja poprita. se, po mom iskustvu, koreni posebnosti pozorita
Nekad ga ne prepoznaju, ne prihvate njegov hu Atelje 212.
mor, pa dobije i batine. U Srbijancu, gde sad Izbacili su patos i boleivi, udvaraki realizam iz glu
Zoran i Alija imaju svoje spomen-znake, Cica je make igre.
proveo mnogo vie vremena. U tamnom demperu. itajui ove retke rekli bi: Mali, ne trudi se da defini-
Od jutra je saekivao i ispraao probrane drugare. el Mi smo neobjanjivi! Odgovorio bih: Znam!,
Kruei palcem ekao brkove i bradu. Odsutno
gledao u aicu i vrteo je polako. Govorima je retko
astio prisutne. utke te putao da pria dok ne
oseti da lupa. A onda se sam za sebe smeio.
Boemi? Ne znam.
Zoran je saekivao erku Anu, posle asova, ispred
osnovne kole preko puta uvene sodadijske rad
nje Rodia. Cica je u Srbijancu vodio duge razgo
vore sa erkom Vesnom. Tad nije smelo da im se
prie. Jednom je samo stidljivo rekao da brine gde
e se Vesna zaposliti i da li moda znamo nekog u
radiju, ili... Jednog jutra, kad se zaudo nismo
vraali iz kafane, nego pokuavali da ponemo
zorom redovno da igramo lopte na sveem, zatekli
smo na Koutnjaku, na jednoj zaravni, Aliju i njego
vog sina Mika. Njih dvojica su sami utirali.
Sa zvaninim nagradama bili su u udnim odnosi
ma. Alija je mlad dobio na Sterijinom Nagradu Tribi
ne mladih. A posle? Cica se nadao. ekao. Nije mu
bilo ba svejedno to ne dobija te... nagrade.
Zoran je Oktobarsku, koju je po svom shvatanju do
bio za pogrenu ulogu, zaboravio ispod astala u
Srbijancu. ef Milo mu je to uredno isporuio, pa je
dotina papirina stajala u Zoranovoj trpezariji pro
bodena nekom ekserinom i to okrenuta naopake.
Kad je dobio Dobriin prsten, predsedniku Udru
Slobodan - Cica Perovi
enja je taj zlatni predmet, koji je na dan uruenja
 5 0 godina

IMEIDA SPASOJEVI
P re d ra g Bajeti

Prvi susret sa Nedom sam sasvim zaboravio - pod-

setila me je, kada je ve bila student i zavravala
Akademiju - da smo se prvi put sreli kada ona nije
poloila svoj prijemni ispit, da me je zatekla,
saekala i susrela u ika Ljubinoj ulici i pitala: Pro
fesore, zato ja nisam poloila prijemni? Onda,
neposredno posle ispita, rekao sam joj razloge i
Neda kae da je posle toga dve sezone proboravila
po pozoritima i stalno mislila o svim stvarima koje
sam rekao da joj nedostaju. Pojavila se ponovo na
ispitu i bila jako zapaena, ali ne toliko koliko je bila
zapaena u drugoj godini kada je naglo, naglo, sav
njen eruptivni nesvakidanji talenat izbio do kraja.

Bila je nekakva anketa - pet najveih glumica srp

skog pozorita. Onda sam ja, premiljajui, shvatio
da nikad ne moemo zaobii Velu Nigrinovu na
samom poetku, da ne moemo zaobii Sofiju
orevi koja je jedno veliko obeanje koje je
ivelo generacijama, vie kao legenda nego kao
ostvarenje, da ne moemo zaboraviti anku Stoki,
Miru Stupicu, a da je peta u tom nizu apsolutno
Neda Spasojevi.
Neda je, u osnovi, pored svih dramskih uloga koje
je napravila, karakternih uloga u dramama, pored
212

svih kominih uloga koje je sa lakoom, pa nekad i

preterano igrala, pre svega bila tragetkinja. Biti tra-
ATELJE

gika glumica -to, na izvestan nain, obeleava jed

nu epohu. Neda Spasojevi obeleila je epohu
sedamdesetih godina, a to je epoha opratanja od
neeg prolog, prekid sa tim prolim, to je epoha
godina

koja nam i danas mnogo znai. Dvadeset pet godi

na kasnije, posle njene smrti, ja se bar, a i svi koji su
50

je znali, seamo Nede kao ivog, prisutnog oveka.

Neda Spasojevi pripada onoj vrsti glumaca koji su
retki u naoj istoriji, i tako iste, tako duboke tra-
giarke ini mi se ni pre, ni posle nje nismo imali.

(TV emisija: Neda Spasojevi, autor Feliks Pai,

RTS-TVB, 1999-2006) Marija: Neda Spasojevi
1 BB
 ATELJE 212

IMEDA SPASOJEVIC - seanje

Ognjenka Milievi

Neda je posedovala osobenu glumaku inteligenci

ju. Umela je da razume i ovaploti i ono nedokuivo
to glumcu ne biva esto dostupno, znala je da
nasluti i najtananije podzemne tokove misli i emoci
ja. Bila je izuzetno tankoutna, ranjiva, nije bila
srena, tumarala je za ljubavlju s onim oima up
laene srne (Gospodin Foka, uspeh i nagrada na
TV Festivalu u Francuskoj). Bila je sposobna da pre
plavi scenu nekom neponovljivom, tajnovitom lepo-
tom (Simovieva Fiasanaginica). U Singovim Ja
GLUMCI - SEANJA

haima s mora (TV) delovala je kao da je upravo

stigla s Aranskih ostrva, nosila je irsku sirotinju i
nesreu s trpeljivom dobrotom, u Terasi Vave
Hristia odigrala je svoju smrt. Svemona glumica
Neda Spasojevi: nena kao veverica, spremna na
skok kao pantera. Pamte je svi koji su s njom ikad
igrali. Pamti je mali ekran kome je poklonila svoje
dragoceno zrelo prisustvo. Koliko je samo podela u
ovim godinama od kako je otila prolo a da je re-
ditelji nisu prizivali: E da je Nede, bilo bi lako! - a
njoj nije bilo lako ni u ivotu, ni u ljubavi, ni u uspe-
hu, ni u smrti!
Marija: Neda Spasojevi

167
 TUNI KOMICAR I
VEDRI TRAGIAR
ZORAN RADMILOVI
Jovan Cirilov
Ljudi velikog dara uvek ostaju tajna. Verovatno je
dar i ta njihova neponovljivost koja se ne moe
definisati. Mali dar je uvek ponavljanje vienog, pro
fesionalnost sazdana od elemenata znanog zanata.
A veliki dar redovno porie pravila, zanosi nas
novostima koje pronalazi tamo gde su staze ve
utabane i razgaljuje novim slutnjama koje sa njima
tek naziremo.
Zoran Radmilovi spada meu te velike darove
glume kojima svi priznaju izuzetnost. A njemu nije
nimalo lako u svetu tih priznanja i svakodnevnih ve
likih oekivanja. U rezultatu plodovi dara deluju kao
neto lako iznaeno, jo lake ponueno i sasvim
lako ostvareno. Iz sredita svoga bia dar mora biti
da je bolni napon.
Zoran je, moda ba zbog toga, udna meavina
gorke otvorenosti i udne mualjivosti. U svoje Po
zorite Atelje 212, iako nesumnjivo prvi meu prvi
ma, uvek dolazi kao nekakav ovek sa strane, koji
tu ne pripada do kraja. Vie i ne seda uza zid na
koom presvuenu iskrzanu seiju; stoji kraj anka
na prelazu iz bifea u hladnjikavo predvorje. Odande
ispod oka gleda ta se zbiva, u tom jezgru kue,
dobaci katkada neku mrzovoljnu, ali dobru alu
istinskog duha koja bi bila zajedljiva, da zajedljivost
nije pomalo usvojena kao stil kue.
Na pitanja nikada ne odgovara, bar ne direktno.
Vie su to izazvani impulsi, nego stvarni odgovori. A
to su duhovitosti koje lie na mudrost ili mudrosti
koje imaju oblik izmotavanja.
Kad izbaci neku otru re, onda se blago smei,
kao da se izvinjava za ono to je rekao, kao dete ko
je je uinilo neto to ne valja, a onda se pravda
svojim uzrastom. Da, Zoran Radmilovi je durljivi fi
lozof te svoje mikrosredine, koji se uvek pomalo iz
vinjava to je iznad nje.
Zoran Radmilovi se rodio u Zajearu poetkom
tridesetih godina, u gradu koji se razlikuje od
jednog Kruevca, Kragujevca ili Nia, to nije dao
nijednog znaajnog glumca, sem njega -Zorana.
Odrastao je u porodici predratnog sudije, fran
cuskog aka, koji je sa studija, sem nauke, poneo
onu francusku kapu, beretku, koju nosi do kraja i
vota. To je generacija oeva koji su preli Albaniju,
a zavrili u miru na francuskim fakultetima.
Oca su u koli zvali vabom, to je on upola i bio;
jer oev otac, Zoranov deda, bio je jedan od onih
Nemaca koji su doli u Srbiju krajem prolog veka
da grade eleznicu, pa su se oenili nekom lepom
Srbijankom i ostali na Balkanu.
Tako je i deda Richard Lang pronaao Zoranovu
baku Stevku i postao Radmilo. Ve druga generaci
ja ponela je prezime po tom imenu koje je preuzeo
Richard -Radmilovi.
U zajearskoj gimnaziji Zoran je bio veoma dobar
ak, pre svega iz srpskog i istorije, a bio bi bolji da
mu matematika nije smanjivala proek. ak je iz tog
predmeta i popravni polagao da bi doao na matu
ru.
Na izriit oev zahtev poeo je da studira prava, tu
oevu struku, ali ih ubrzo naputa, da bi se polako
preorijentisao na glumu preko beogradskog
drutva Ivo Lola Ribar.
Kao amater radi sa rediteljima Milenkom Mari-
iem, Milanom Puiem i Verom Bjelogrli. Vera
ga, sa sebi svojstvenom upornou, nagovara da se
upie na glumaku akademiju, koja tada ima neki
veoma dug naslov, a danas se zove Fakultet dram
skih umetnosti.
Nekako u isto vreme Zoranovo uee u satirinom
programu Komarac donosi mu popularnost meu
mlaom publikom i on na osnovu te reputacije biva

ilj Ibi: Maja ukovi, Zoran Radmilovi, Petar Kralj, Tako Nai
mljen, sada ve kao student glume, u Beograd-
o dramsko pozorite.
vreme kada poinje da igra u Beogradskom
amskom pozoritu, koje menja ime u Savremeno
izorite, posle fuzije sa Beogradskom komedijom
160. godine, Radmilovi je najizrazitiji primer
uge generacije glumaca, posle slavne generacije
nivaa. Zoran je osveenje, a i vie od toga, dar
iji pobuuje radoznalost svih koji ga kao Vojnika
iavaju u komadu Andora Maksa Fria (reija
)ja Jovanovi). ini mi se da je ta Andora posled-
a velika predstava generacije reditelja koji su
meli slavu pozoritu na Crvenom krstu. Iz te pred-
ave bije ista snaga, angaovanost, ivi problemi
ieg sveta i vremena, a u svemu tome kao svetla
ka, uoili smo to jasno, stoji nekakav Zoran
admilovi, po godinama mlad, a ve zreo; nikada
lad na onaj plav i blag nain bledolikih prineva
:ene. U njemu je bilo nekakve dramatike ve na
vom koraku.
ao svaki mladi glumac tada igra u manje znaaj
ni predstavama; u komadu Pozdravi erifa Ar
ma Diklia, u opievom Doivljaju Vuka Bubala
ATELJE 212
(Stojana), nekog Agisa u neuspeloj adaptaciji Li-
zistrate Juena Mekola, dok ne zaigra, posle Andore,
ponovo neto to mu po daru pripada, a to su uloge
Vuka Rsavca u Daviovom Beton i svici i Kventina,
zapravo samog pisca u drami Artura Milera Posle
pada.
Kventina igra onim svojim spokojstvom, sigurnom
muevnou, tajnom zrelou koja je dola rano,
kao da za sobom ima bezbrojna gorka i lepa isku
stva sa enama, kao da je i sam iskusio i slavu, i
svoju i tuu. ini mi se da je tu ulogu odigrao svo
GLUMCI - SEANJA
jom glumakom inteligencijom, slutnjom tuih
sluajeva, nepoznatih muka po poznatim mukama
sasvim druge vrste, ali njemu dovoljnim za velike
umetnike zakljuke.
To je ve 1964. godina, kada e u Ateljeu 212 u
Sprovodu poljskog pisca Drozdovskog odigrati
Sadibana u reiji Neboje Komadine.
Ljubomir Draki e iste godine poeti da priprema
Kralja Ibija, i naslovnu ulogu e dodeliti Ljubi
Tadiu. Tadi iz nekih svojih razloga dosta brzo
odustaje od uloge, i Draki je poverava Zoranu
Radmiloviu. Kakva sluajnost! Moglo se desiti da
16 9
 5 0 godina
Oj S rb io nigde lada nema: Zoran Radmilovi, Milo uti
Zoran nikada ne odigra jednu od uloga ivota. Ali,
ipak je odigrao, i u tome mora da ima i neke zakoni
tosti i pravde.
Tako je Zoran Radmilovi doao do uloge u koju je
izlio svu svoju neiscrpnu energiju, ulogu u kojoj se
preobraavao, taj tako tromi ovek, od koga je jedi
no tromiji bio drugi udak neiscrpne energije koja
ga je zahvatala samo na sceni - Jozo Laureni u
ulozi Pometa.
Dok je Jozo, meutim, bio fjakast na nain naih
512
Dalmatinaca, Zoran kao da hoda tromim korakom
onih znanih i neznanih autoriteta srpske provincije,
ATELJE
hodom umadijskih gazda i ua, popova i kmetova.
Doi e tmuran u drutvo, kao svaki ovek od au
toriteta, ophrvan brigama, a onda e na neku glu
post rei duhovitost koja pali i satire, sasvim po
godina
Cvijiu. A ako uzvrati, teko tebi, ujed e biti jo
tei i trajan, da zapamti kada si se usudio da ga
50
dirne. Zoran je ranjiv, vie nego to ranjava druge,
naroito na pozorinom poslu, do koga mu je stalo,
a uvek e nametati utisak da mu nije stalo ni do ulo
ga, ni do slave, ni do priznanja. Izgled vara. A sve je
to naki.
Znai, pogreie ako trai ita nemako u njego
voj prirodi. Geni onog nemakog graditelja Langa
1 70
kao da su se zaturili po bogazama Srbije, da ne os
tane nita za telo i duh potomka po imenu i prezi
menu Zoran Radmilovi. Morali bismo mnogoj
spekulisati da bismo u Zoranu nali ieg german
skog. Nema on ni sistematinosti ni graditeljstva u
svojoj inae plodotvornoj prirodi, koja je sva od im
pulsa, unutranje vatre i tradicija ovog tla.
Od te vatre je Zoranov Kralj Ibi, ta uloga, koja je
postala sinonim za sve njegove uloge. Imaju ih svi
veliki glumci sveta. Takve uloge na neki naini
poinju da teroriu svoga stvaraoca, da smetaju
svom jo ivom stvaraocu. Meu glumcima koje
sam znao, takva je bila uloga Jegora Buliova u ka
rijeri Milivoja Zivanovia. Tom ulogom on je postao i
ostao jedini strani glumac koji je na svom jeziku
igrao na sceni MHAT-a. 0 toj ulozi pisali su se
portreti i tom ulogom su se ocenjivale prole i jo
vie Milivojeve uloge posle Jegora.
Takav terorist je za Zorana njegov Kralj Ibi. Moda
je jo vei. A evo zato:
Kralja Ibija Zoran Radmilovi je stvorio zajedno sa
jo jednim duhovitim umetnikom naeg podneblja,
rediteljem Ljubomirom Drakiem. Taj Ibi, koga je
zamislila mata jednog bezobraznog tinejdera s
kraja prolog veka, igran je u istoriji pozorita na
razne naine. Najee je bio surovi kralj koji per-
sonifikuje sve zlo ovoga sveta. Igrali su ga glumci
bez milosti i pravdanja. Nije nimalo sluajno da su
ugandskog diktatora sa rukama umrljanim krvlju
svojih rtava, Idi Amin Dadu, zvali afrikim Ibijem.
Meutim, na naim prostorima taj Ibi je morao is
pasti drukiji. U naoj dramskoj literaturi nema te
satirine komedije koja u krajnjoj liniji ne nalazi
razumevanja za predmet svog podsmeha: u
knjievnosti Sarki, Fema, Kir-Janja, Agatona i ivki
Ministarki ne gaji se kult grotesknih figura koje j
smeh samo iba, a da im istovremeno i ne oprata.
U maloj palanakoj sredini nae prolosti sve to je
bilo predmet humora nalazilo se na dohvat ruke; svi
su slini jedni drugima po mentalitetu i ivotnim
navikama i satiriari i predmet njihove satire. Osim
kod Radoja Domanovia, koji naalost nije pisao za
scenu.
U takvoj naoj sredini i Ibi je morao biti drukiji,
naslikan blaim bojama nego to je to u tradiciji pre
svega francuskog pozorita. U velikoj deijoj igri ra
ta, na Ibi je najnevaljaliji deran, a uz to moan, se
bian, bezobrazan. Ali taj mangup je i najduhovitiji, i'
najvispreniji, i najbri, i najjai, kao kakva figura iz

prisnog crtanog filma ili stripa, s promenljivom
sreom u svakoj novoj epizodi.
S takvim Ibijem pametnim i bezobraznim, promen-
Ijive sree i od hiljadu malera, Zoran Radmilovi os
vaja nove prostore slobode izraavanja, pomerajui
granice pristojnog na sceni i u ivotu. Igrajui svog
Ibija od 27. aprila 1964. godine, pa sve do kraja 70-
tih godina, Zoran e sa svakom novom predstavom
uvek osetiti koliko se moe ii u plasiranju nove
psovke jo neizraene do tada na sceni, kakva e
skarednost proi tog dana, kakav e se prostaki vie ne moe.
gest dopasti bar mladima u dvorani.
Postepeno, predstava Krali Ibi postala je prostor im
provizacija, tako da je u vlasti" Zorana Radmilovia
trajala i po pola sata due nego to je bila na premi
jeri.
Zoran Radmilovi je vie od jedne decenije razgalji-
vao svoje ibijevce, koji su redovno dolazili (jo od
starog Ateljea u zgradi Borbe) na ovu nikad is-
tovetnu predstavu. Ibi je postao fenomen, neto slo
bodno po formi, otvoreno za duh dana, kakav je
obino kabare, ali s tim da nikada nije postao poli
tiki kabare, jer je Ibi ostao izvan dnevne politike.
Ibijade Zorana Radmilovia, ak i kada su bivale
aktuelne, u dnevnom smislu, uvek su bile ire od
politike, jer su se vezivale za temu vlasti - uopte,
ljudske gluposti - uopte, tatine - uopte... Najbo
gatije Zoranove improvizacije svile su se oko scene
sa konjem, kojeg Ibi pokuava uzaludno da uzjae
(pri tome konj ne postoji, konja stvara Zoran svojom
igrom), scene sa pismom i medvedom. ta sve nije
reeno tim povodom, koliko je znoja Radmilovi
morao da prolije da bi udovoljio oekivanjima svoje
publike! Kako li se samo osea glumac te veeri
oko est kada polazi na predstavu i kada mora da
opravda oekivanja uvek pune sale! Zna da, kao ni
ranije, nee moi poi utabanim stazama unapred
odreenih gestova, rei i gestikulacija, ve samo
nepoznatim putevima uvek novih gegova i odgovo
ra. Osim fizikih napora u jednoj ulozi koja trai lu
dorije i lakou akrobate, a u kostimu tekom neko
liko kilograma, sa ogromnim stomakom sa klasi
nom arijevskom spiralom, potrebno je gladnu
publiku vernika zadovoljiti ba toga dana i toga
asa, i iznova prevazii samoga sebe. U gradu kao
to je Beograd, gradu duhovite omladine, kojoj ni
jedna re nije sveta, veoma je teko biti superioran
svojom duhovitou. Zoranov Ibi je u susretu sa
publikom uspevao da bude uvek duhovitiji, otriji,
ATELJE 212
smeliji, a uz to je ostajao veran svom linom ose-
anju mere bez mere, svestan kada bezobrazluk
postaje glupost, a psovka obina skarednost. Na
predstavama koje sam ja video, on tu crtu nikada ni
je preao. I nikada nijedan glas koji se uo iz pub
like ni pre ni posle njega nije bio duhovitiji.
Sasvim je prirodno da je posle bezbroj predstava u
Beogradu, u drugim gradovima Jugoslavije, posle
poseta Parizu, Veneciji, Moskvi, Lenjingradu, Nju-
jorku, Meksiku, i ko zna gde jo, Zoran rekao da
Ibi je otiao, a na prestolu improvizacije nasledio ga
je lakrdija drugog tipa, koji u svom imenu ima
takoe neto od kraljeva - Radovan Trei. Pazite
ovo -Trei! Kao da je re o dinastiji.
Ali to je druga pria. Idemo ipak redom...
Ulogu Ibija Zoran Radmilovi igra jo kao lan po
zorita na Crvenom krstu. Jo etiri godine prove-
e Zoran u tom svom prvom pozoritu, da bi preao
u Atelje 212, pozorite koje ga je obeleilo i koje je
on obeleio.
Preostale godine u Beogradskom dramskom po
zoritu odsluio je verno i na najrazliitijim zadaci
ma, kako to ve biva sa glumcima mlae generaci
je: igra domae i strane komade kako dolaze na
repertoar, i to u vreme prvih ozbiljnih lutanja i kriza
toga pozorita. Igra Nemca Kipharta koji pie o
Amerikancima, igra Amerikanca Milera koji pie o
Francuzima, ali zato uspeva da odigra i dva velika
ekspirova lika: jedan komian - Malvolija u
Bogojavljanskoj noi i jedan tragian - Hamleta,
danskog kraljevia.
Edvard Taler u Kiphartovom Sluaju Openhajmer,
Major u Sluaju u Viiju, Artura Milera, Aleksandar u
Pasijansu Mome Kapora, Albert Kob u komadu Ko
e da spase oraa Frenka Gilroja, od 1965. godine
do 1967. godine sa rediteljima Aleksandrom Ognja-
GLUMCI - SEANJA
noviem, Aleksandrom Giovackim i Minjom Dedi-
em sluba su narodu obavljena na nivou osve-
doenog dara za koga obino nema velikih pro
maaja.
Zato, meutim, Malvolio na sceni bez velikih doga
aja, kakva je ona na Terazijama, ostaje kao jedna
od najznaajnijih uloga ovog glumca van svih serija.
Ulogu je napravio u predstavi poznatog ekspirolo-
ga Duana Mihajlovia, zaljubljenog u pesnika na
Evonu. Nesumnjivo da mu je ova reija ekspirove
Bogojavljanske noi (1965. godine) jedan od naj-
uspelijih rezultata i plodova te ljubavi. Zoran
171
 Radmilovi je stvorio Malvolia koji se pamti. Za raz
liku od njegovih raskalanih kominih likova pre i
posle ovog puritanca, Malvolio je nainjen od
hladne, uzdrane komike basterkitonovskog tipa.
To je onaj diskretni glumac Zoran Radmiiovi, koji
zna iz potaje da spozna prirodu ljudskih apsurda i
njihovih ivotnih paradoksa. Sa kakvim ukusom je
iza maske istunca Zoran ostvario vrelu potrebu za
ljubavlju i strau! To ozbiljno i uzdrano lice u
punoj je protivurenosti sa unutarnjim impulsima.
Eli Finci je nepodeljeni i razumljivi uspeh Zorana
Radmilovia u ovoj ulozi formulisao jednom pre
ciznom reenicom: Dar Zorana Radmilovia je one
najree i najplemenitije vrste: dar jednostavnog
izraavanja sloenih stvari.
Tragedija Hamlet nesumnjivo nije bilo delo koje bi
ansambl Savremenog pozorita mogao da ostvari
na najbolji nain 1968. godine. Pa ipak, jedan re
ditelj u punom naponu svojih stvaralakih snaga,
Neboja Komadina, koji je sa uspehom otkrio jedno
veliko novo ime domae dramaturgije, Aleksandra
Popovia, latio se ovog najveeg zalogaja svetske
dramaturgije. Kau, Hamlet ne moe propasti. Me
utim, beogradski primer pokazao je da je to
mogue, najpre Hamlet Mate Miloevia sa Bran
kom Pleom koga su generacije oekivale da
zaigra Hamleta, razoarao je 9. juna 1962. godine
na premijeri Jugoslovenskog dramskog pozorita
u Zagrebu, a Hamlet Neboje Komadine razoarao
je 29. februara 1968. godine. Namerno ne rekoh i
Hamlet Zorana Radmilovia. Ipak je neto bilo u
tom duranom kraljeviu bez romantinog oreola,
bez nenosti due i tela, punog mrgodnosti i mrzo-
voljnosti princa za koga je T. S. Eliot rekao da je
ubio vie ljudi nego neki notorni zloinac. Neboja
je sa Zoranom zamislio ba takvog surovog princa,
osvetoljubivog, surovog i nimalo drukijeg od svoje
okoline. Predstava nije bila uspena, ali nije to bio i
neuspeh samog Zorana Radmilovia. Bila je to as
na etapa na putu zrenja jednog glumca.
Posle ovog Danca engleske krvi i duha, Zoran
Radmilovi u Ateljeu 212, u kome se nalazi od
1968. godine sve do danas, nee vie zaigrati ni
jednog princa, kraljevia, graanina niti radnika sa
zapadnih strana. Sve to bude igrao bie slovenske
krvi, nae, junoslovenske, katkada ruske i jednom
poljske.
Glumci svata izjavljuju, poneseni impulsom pitanja
ili svoga odgovora. Seam se, ne znam vie gde i
kada, ali negde tu u to vreme, pre 15 godina, Zor
Radmilovi je rekao u jednom intervjuu da ne mo
da igra vie te Donove i Dekove, koje zapravo
poznaje. Igrae samo Jovane i Miloe, koje zr,
Izgleda da ipak svaki Jugosloven pod tim misli <
moe da igra i Ruse. Zato ih je Zoran i igrao, k;
neto takoe svoje.
Od Rusa u Ateljeu 212 Zoran Radmilovi je odigre
Trigorina u Galebu i Gajeva u Vinjiku ehov
Golicina u Babeljevoj M ariji, profesora Filip
Filipovia u Pseem srcu i jednog Francuza, ali v
likog, Molijera, kako ga vidi Rus Bulgakov (a pisa
je to ovaj pisac zapravo o ruskim i sovjetskim giuri
cima epohe staljinizma). Od Poljaka odigrao je a
straktnu linost Maestra Fiora u Opereti Vitolc
Gombrovia. I jedan mali izuzetak: ujka Alberta
maloj ulozi Ziger-Zager Pitera Tersona, kao i ulog
Engleza u osievoj viziji rata Rado ide Srbin u vo
nike, ali ovoga puta kako Srbin vidi uzdranog
ravnodunog Britanca, komentariui srpsku sue
binu posle sarajevskog atentata, dakle, Engleza u
srpskih viceva.
Cela ta povorka stranaca bliskih naem sloven
skom srcu i temperamentu spada meu one
gospodstvene uloge Zorana Radmilovia koje or
ostvaruje svojom uzdranou, ukusom i prirodnom
otmenou. Trigorin je pri tom mlai, superioran
svojim knjievnim prestonikim uspehom, a Gajev
je provincijski ostareli gospodin na kraju svog puta
priljiv, mek i tuan sa svojom priom o ormanu
kao simbolu prohujale prolosti. Maestro Fior je ne
ka vrsta operetske parodije tog gospodstvenog sve
ta, njegova druga, manje lepa strana, praznina i
praznoglavost tog sveta. Zoran ba nije neki speci
jalista za praznoglavce, kad su bez duha,.
Ali kada se toj praznoglavosti treba podsmehnuti, tu
je Zoran na svom terenu. U jednoj maloj epizodi na
poetku predstave Rado ide Srbin u vojnike, tog
Engleza iz naih viceva, on stvara sa dva-tri jasna
poteza tako duhovito i tako precizno, da se tom liku
nema ta dodati niti oduzeti. Nemogunost da shva
ti ta se to tamo dogaa na Balkanu sa tamo
nekakvim narodima, koji pucaju u prestolonasledni-
ka, prava je slika odnosa Evrope prema Balkanu
ve dva veka i vie, a taj Englez koji nema ta da se
pravi Englez da bi bio Englez, kreacija je Zorana
Radmilovia u punom sjaju.
U Bulgakovljevom M oiijeru 1975. godine u reiji
Ljubomira Drakia (sa kojim Zoran najee

Vinjevi sad: Vera uki, Zoran Radmilovi
stvara svoje likove u periodu Ateljea 212) Zoran
Radmilovi je izlio sve svoje iskustvo glumca za
deceniju i po svoga ivota u pozoritu do tog vre
mena. To je tuga i romantika pozorita, zavisnost od
drutva i politike, godine ponienja i trijumfa. Zoran
Radmilovi prolazi kroz svoj pozorini posao sa
izvesnom gorinom oveka koji zna da drutvo es
to ovaj ozbiljan, a znojav posao, tretira sa izvesnom
neshvatljivom superiornou samo zato to u poslu
tih drugih nema ni znoja ni presvlaenja. Intelektu
alni napor, zna to Radmilovi, katkada je, i naje
e, vei, od nekog posla za stolom, pa ipak neki
smatraju da taj glumaki napor valja manje ceniti,
kao za onih davnih dana u doba Molijera, za vreme
kraljeva koji se zabavljaju, prekrajaju komade i igra
ju se kapriciozno gospodara umetnikih sudbina.
Svu tu gorinu izlio je Zoran Radmilovi u svoga
Molijera, u predstavi posveenoj Bojanu Stupici, ko
ji je tu istu predstavu reirao pred rat i koju je Koro-
ec, tadanji ministar unutranjih poslova, zabranio.
Zabrane je spoznao Zoran i za svoga vremena.
ATELJE 212
Preostaje jo povorka naih ljudi koje je od 1971.
godine do danas stvorio Zoran Radmilovi po svom
svesnom opredeljenju. Te svoje domae likove na
domaoj drami stvara Zoran u vreme, verovatno na
jveeg procvata nae drame otkako ona postoji od
prolog veka, u vreme uspona beogradskog dram
skog kruga. Dao je Zoran svojim darom pravi i
istinski doprinos toj koli, a i ona njemu. Tako igra
Boru osia, Duana Kovaevia, Ljubomira Simo-
via, Zoricu Jevremovi, Velimira Lukia, Miladina
GLUMCI - SEANJA
evarlia i uestvuje u dvema dramatizacijama
Borislava Mihajlovia Mihiza na tekstove Mee
Selimovia i Borislava Pekia.
To je povorka razliitih likova - ljudi donjeg sveta u
socijalizmu koji je uskovitlao i izmeao drutvene
slojeve, politiara koji se penju i padaju, zatim iz ra
nijih vekova svet kraljeva i kneeva, pesnika i ljudi
koje proza nikako nije takla.
Vrhunsku otmenost jednih, Ahmeta Nurudina,
slavnog i ve klasinog Meinog Dervia, Lazu Kos-
tia, oveka mimo i iznad sredine, oveka medu
javom i med snom, i Simeona Njegovana, intelek
17 5
5 0 godina
tualca koji je svojim superiornim duhom zalutao
meu proste trgovce cincarske loze, stoje nasuprot
vrhunskih prostaka, kao to su Kapetan iz Uloge
moje porodice u svetskoj revoluciji, Vilotije iz uda
u arganu koji je za dlaku izbegao prostatvo i naj
zad ta kvintesencija sveg naeg prostatva -
Radovan Trei. Tu su jo i dva vladara -jedan surov
i sirov kao Milo Obrenovi i drugi otmen, ali paro-
dian kakav je Duan u Propasti carstva srpskoga.
Kakva raznolikost glumca kojeg publika doivljava
kao svog tumaa, prisnog i linog, koji im donosi
upravo ono to oni oekuju da im umetnost otkriva
kao njihovu sliku sveta; ni sasvim drukiju od onoga
to znaju ni sasvim istu od onoga to su o ivotu ve
saznali.
U svom opusu dramskih likova Zoran Radmilovi je
onaj uzdrani ovek, pomalo skeptian prema spo-
Ijanjem svetu, ne sasvim uveren da je izabrao pravi
poziv, onaj mudrac koji je spoznao tamne strane
nae sudbine. Blizak je Zoranu taj izuzetak u lozi
Njegovana, koji prezire novac i materijalna dobra, a
bavi se Platonom i Plotinom. Zoran Radmilovi jeste
i intelektualac (to malo ko zna), koji veoma dobro
pie, jedrog stila i ubojita pera, katkada otri pam-
fletist i prema onima koje ne mrzi, a tek kakav pre
ma onima koje prezire. Ono to mu pie vrsni
satiriar Brana Crnevi za monologe Petkom u
22 lei mu, ne zato to ih on dobro naui (ui ih on,
naprotiv, veoma teko), ve to bi listom mogao on
sam da ih napie, toliko mu lee svojim stilom i
sadrajem.
Umorni Laza Kosti, Velimira Lukia zanet jednom
ljubavlju s onu stranu groba, umoran od ivota i filis-
tara, blizak je umornom glumcu Zoranu Radmilo-
viu, oveku koji mora da igra na kartu nekoga
drukijeg sveta, i koji to i jeste, ali je od toga ipak
umoran, jer je u stalnom naponu da se tom svetu
suprotstavlja celim svojim biem.
Mnogo je mraka nosio Zoranov Ahmet Nurudin,
lien grehova i ogreenja, kakve je pronikao u svom
Derviu Mea Selimovi. Nikada se nie nije spustio
Zoran u svojim raspoloenjima, slikajui ljude i svet
oko sebe; a uveren sam da se tim likom Zoran spus
tio i do sebe samog. Od vlasnih linosti punih mra
ka izdvaja se svojom markantnou onaj pro-
tivureni primitivni Milo Obrenovi, kome je istorija
namenila posebne zadatke, sasvim iznad njegovog
divljatva, zadatke povesti koje je on ostvario u ve
likom stilu. Zoran je sa oseanjem za istoriju, ne
ogovarajui tu istu istoriju, znao da da pravo mesto
liku prvog kneza iz ustanike Srbije, koja se ten
raala. 1
Kao u nekoj tamnoj dugi na nebu od ovih likova
hladnih tonova, od pesnika i dervia, preko Miloa!
stie se do cara Duana iz Propasti carstva srpsko-1
ga, koji ima neto od kneza, ali ima neto od nes-j
taluka kralja Ibija i njegove surovosti. Idemo po
lako ka Radovanu Treem, tom raskalanom i
raspomamljenom primitivcu sa Novog Beograda,
koji je sa svojih njiva preneo u betonski gradJ
nepovreenu grubost svoga egoizma, sebinosti!
iskljuivosti. j
Radovan III iz pera Duana Kovaevia, naslikan j i
tako iroko da se u obrisima ovog lika Zorari
Radmilovi jo jednom osetio u svom zabranu, kan
nekada u karikaturi sa klozetskih zidova gimnazija
Alfreda Zarija. Radovan III postao je legenda Atelje^
212, Beograda i neupisanih lanova kluba oboava
laa Radovana III.
Kad Radovan III stane nekoliko puta meseno prec
televizor da gleda seriju o Dordu u milionskom
gradu ikagu i kada umiri svoje ukuane da bi mo
gao da prati avanture svoga omiljenog junaka, tad
pone to uivanje za publiku koje traje i po pola sa
ta, sve dok se Zoran Radmilovi ne umori, porede
svoga miljenika sa naim bednicima koji u strahi
bojem zakljuavaju svoje jedva kupljene automo
bile. Njegov Dord samo zalupi vrata, ne vodei
brigu da li e mu neko ukrasti kola.
Jurnjava po krovovima grada ikaga, u opus
Zorana Radmilovia, slika je i prilika jednog popi
larnog filma koji je doao nakon Kovaevievog kc
mada, kao da je po njemu snimljen - a to je kultr
film Braa Bluz, u kom se zapravo to isto doga
hiljade policajaca jure dvojicu prestupnika be
mogunosti da ih stignu. Kao u Zoranovoj prii
Radovanu III.
Nee mi nikada biti jasno da li naa satira na na
primitivni mentalitet zapravo pomae ili odma
naem balkanizmu. Nenadmana Pavica Gertm
na biletarnici Ateljea 212 gunala je, prodaju
ulaznice ljubiteljima Radovana III: Dosta mi je t
Radovana koji dolaze na ovu predstavu da uivaju
sebi! Sve Radovan do Radovana!.
Ali ako uloga umetnosti nije da pouava, zato bi
bila svrha Radovana III? To delo i lik Radovana
Zoranovom epohalnom tumaenju pouzdano nik
ga ni od ega nee odvratiti.
Jedno je sigurno: Radovan III je fenomen na
dana, za koga je strogi umetnik sasvim drukije

Kralj Ib i Neda Spasojevi, Zoran Radmilovi
telektualistiki opredeljen u svom estetizantnom
teatru, Roberto uli, za vreme svog rada u Ateljeu
212, rekao da je jedna od najboljih predstava ovog
teatra u stilu popularne umetnosti jednog Eduarda
de Filipa. Kao takva, ova popularna umetnost ima
svoje znaajno i jasno mesto. To je radost prepoz
navanja, radost bezgraninih moi smeha, radost
poistoveenja publike i njihovog glumca. ta Zoran
i publika sve znaju i saznaju kada su zajedno!
Za razliku od svojih kolega Zoran Radmilovi je
veoma malo pravio izlete izvan svoje scene -Ateljea
212. Kada ih je inio bili su to izleti ne na scenu -
ve u polje, improvizovane prostore za igru, i to iz
drugih razloga nego njegove kolege. Bio je to svo
jevrsni drutveni angaman nekoga ko je pre svega
predan pozoritu.
Zoran Radmilovi je sedamdesetih godina bio an-
gaovan akcijom - Selu u pohode: okupljao je oko
sebe mlade glumce, mlade reditelje, i, seajui se,
verovatno, kako je u svom rodnom kraju veoma ra
no video, na nekoj od usputnih stanica, ponekog
znaajnog glumca iz prestonice, osetio je potrebu
da sada on nekog budueg umetnika podstakne ko
zna im na avanturu iz sfere pozorita. I akcija je tra
jala nekoliko godina, nekoliko leta...
Ranih osamdesetih godina Zoran Radmilovi prih
vata dve uloge na mestu gde se njemu ini da se
neto ozbiljno deava u oblasti pozorita - u
Studentskom kulturnom centru. On preuzima dve
uloge u Trenu 2 po Antoniju lsakoviu i u dramati
zaciji imieve ispovesti Politika kao sudbina, od
kojih je uloga u Politici sasvim mala, a njegovo
uee gotovo simbolino.
U ovim projektima sa mladim rediteljima Jovicom
Paviem i Slobodanom Milatoviem Zoran Radmi
lovi pre manifestuje svoju potrebu za ueem u
politikom pozoritu nego to eli da se umetniki
izrazi. ta jedan glumac sa ulogama u predstavama
u kojima je dominirao ili i sada dominira tokom cele
ATELJE 212
HID
veeri moe da uini od uloge psihijatra u
imievom delu, lekara koji progonjenog izbaci iz
ordinacije kao simulanta i oveka sumnjivih rabota?
To je oigledno simboliki gest veterana (kako se
kod nas brzo svrstava u staru generaciju neko ko je
jedva prevalio pedesetu), nekoga ko eli da
uestvuje sa mlaima u popravljanju sveta, svoje
ue sredine i pozorita, drukijim sredstvima.
U uzavreloj atmosferi politikog pozorita 1983. i
1984. godine umetnost je bila manje znaajna, bila
je oigledno u drugom planu. Zoran Radmilovi,
naravno, nije mogao da igra manje savesno ili ma
nje darovito nego to to moe i mora. On je Tomu
Kostia u Trenu 2 odigrao onim svojim tamnim bo
jama, pogruen u sebe i zlehudu sudbinu oveka
ijom se sudbinom bavi, potresno i angaovano. Za
nekoliko minuta uea u predstavi Politika kao
sudbina u kritici iji mi je naslov redakcija sama
naslovila Nema alibija za umetniko siromatvo
napisao sam u Politici 8. marta 1984. godine ove
rei: Zoran Radmilovi je podrao projekat sa
nekoliko sasvim kratkih, skicoznih, ali ubojitih
satirinih poteza svojom gustom glumakom
kiicom i diskretnim armom svojih tamnih boja u
ulozi psihijatra. Dodajem, osealo se kako se, igra
jui tu ulogu, smei Zoranov brk, kao da kae: Evo
ja u ovako da uestvujem, da vas iznenadim,
moda zapanjim, ali u svakom sluaju da se an-
gaujem.... Kao onaj Zoran iz bifea Ateljea 212 koji
sa strane ubojito dobaci pravu, otru, ali prijateljsku
invektivu.
Danas u doba pune zrelosti glumca Zorana
Radmilovia, sa manje uloga nego to ga imaju
mnogi manji glumci njegove sredine, Zoran
Radmilovi je isto tako glumac glumaca, kao to je
glumac irokih masa.
Mnogi nai velikani scene bili su preteno glumci
puka, ili opet glumci intelektualnih krugova, ili opet
glumci koje su potovali drugi glumci. Zoran
Radmilovi je glumac koga svi vole i niko mu ne
nalazi mane. Uprkos tome niko ne zna ta je tajna
njegove vedrine, svi vide prozainost njegovih
uzvienih likova sa dodirom tragedije. Ali niko ne
ume da kae kako to Zoran radi.
To prosto postoji.
Teatron, decembar 1984. ^
 5 0 godina
ZORAN
Ljubia - Baja Bai
Re umetnik, pa ak i veliki umetnik, slabana je ako
tako hoete da oznaite linost koja ima karakter,
snagu i dejstvo jedne prirodne pojave.
Zoran Radmilovi dogodio se kao to se dogaaju
kia, oblak ili cvetanje, posredstvom prirodnih za
kona nedostupnih ljudskim uticajima. Pogreno je u
njemu traiti kreaciju, poto je on sam kreacija.
Na svoj dijabolian nain bio je harizmatska linost
koju je raspela sopstvena harizma, pa su ljudi morali
da kleknu pred tim raspeem. Takvi ljudi imaju
odgovarajuu sudbinu: pripadajui drugima, gube
nagon samoodranja i umiru rano, ostavljajui me
sto legendi koja e mnogo due iveti.
Na poetku njegove glumake karijere jedna od ulo
ga bio je Malvolio u ekspirovoj Bogojavljanskoj
noi. Jedna tako pretinjena glumaka stilizacija, is
tovremeno inkarnirana i prokrvljena ivotnou,
kreacija optereena glumakom mudrou i savre Drugi je nikad nisu ni naslutili. ak ni u kafani koja je
nom umetnikom merom, morala je da ue u istoriju
naeg pozorita. Priblino u to vreme dogodio se
Kralj Ibi. To jeste bio dogaaj, ali ne onakav kakav
e postati kasnije, kad je Zoran poeo da nadgra-
uje ulogu genijalnim improvizacijama, tako da je
predstava trajala itav sat due nego na premijeri,
to je postalo karakteristino za njegovu glumu i u
212
nekim drugim ulogama (Radovan III).
Mase su pole za tim arobnim blesavkom, kraljem
ATELJE
Ibijem, i on ih je vodio kud je hteo.
Otada, tu gde je poela njegova ogromna sponta
nost, prestajalo je obino ljudsko bie i Zoran se
ovaplotio u simbol, u sam princip komunikativnosti,
godina
inei od mase u gledalitu jedinstven organizam,
potirui sve njene ionako osrednje individualnosti.
Njegova spontanost, kad god je mogla, pljakala je
5D
njegov duh koji nikako da se sredi od tih razboj
nikih provala. Samo u retkim prilikama vraao se
povremeno u glumaku mudrost i promiljenost.
Nikakve mere tu vie nije moglo biti. Kako ete meri
ti umetnost decibelima ili boforima? Njegova nesum
njivo velika inteligencija usplahireno se povlaila
pred ovacijama zastraujue snage. Nije on mogao
17 8
M olijer: Zoran Radmilovi
nita vie da promilja, poto misao nema ta da
trai tamo gde stihija velike ekstaze ustoliuje
nagone. H
Tako je poeo da balansira na samoj ivici genijal
nosti, dodirujui as banalnost estrade i pukog
humora, as onu tamnu snagu gotovo metafizike
dramaturgije ili, pak, fascinantnu liriku glume, kad
glumac postaje pesnik svoje telesnosti. Velika krea
tivnost izmicala mu je pokatkad a on je jurio za njom
psujui joj majku, da bi brzo digao ruke i vratio se
prostodunoj bufoneriji, brkajui se u njenim
neizbenim pliacima.
Nije vie imao strpljenja da se bilo emu posveuje,
jer se njemu sve posveivalo: pisci, reditelji, kolege,
gledaoci. Masa ga je otela njemu samom, pa tako
vie nije mogao ni da razazna sopstvenu intimu
bila njegova paralelna scena.
Poto mu je i tu bio potreban kostim, bogoradioje
da mu neki prisutni oficir (vii!) pozajmi apku, pase
onda dugo kooperio pod njom, alei glasno to
on nije neka vlast, elei time da prikrije kako se
plai vlasti. A ba je to otkrivao. Ili je dugo sedeo
obeen o tuu kravatu, poto ju je prethodno izmo
lio od nekog nepoznatog: Daj manu tri kruga!
Na sceni, u kafani, ili na ulici, svejedno gde, on be;
publike vie nije mogao da ivi.
Nije bio ovek koji eli smrt. Naprotiv, budui da tak
va izuzetna kreativna energija ne ostavlja prostor za
altruistinu ljubav, imao je onu neizbenu, egoisti
nu -voleo je svoj ivot. Taj i takav.
Sad mi se, ipak, ini da su sva njegova samortvena
pregnua bila jedna velika ovijalna, udvaraka eg-
zibicija upravo pred smru koju je, kao enu, hteo
da osvoji i potini.
Hodajui mrk i setan preko scene i kroz kafanu
otiao je najzad i na taj bezizgledni sastanak.
Objavljeno u Ludusu, 1996.

TRADICIJA I IIMDl VI OLI AL-IVII
TALEN AT
/ Na prime nu Danila Stojkovia
Emigranti: Vlastimir Stojiljkovi, Danilo Stojkovi
ATELJE 212
V ladeta Jankovi
Danilo- Bata Stojkovi ne spada meu stvaraoce za
koje bi se moglo rei da su roeni sa srebrnom
kaiicom u ustima. On je svoje glumako plem
stvo zadobio gladio -na sablji. Zajedno sa Brankom
Petri, Marijom Milutinovi, Mihajlom Kostiem i
drugima pripada narataju koji je krajem pedesetih
godina izaao ispod Tanhoferovih skuta, i danas
pominjanim diplomskim izvoenjem Joneskove
elave pevaice. Angaman je, kao i veina u to
doba, dobio bez ekanja, u Jugoslovenskom dram
skom pozoritu, ali ga je nedugo zatim i izgubio;
Beogradom jo uvek krui pria da je tadanja up
rava procenila kako je mladi nedarovit.
U tom moda presudnom trenutku Stojkovia je, na
obostranu sreu, prihvatio Atelje 212, tada u jeku
ekspanzivne vitalnosti. Ipak, glumevo tavorenje
izmeu malih i epizodnih uloga potrajae jo dese
tak godina. Iz dananje perspektive deluje ne
razumljivo to podjednako reditelji, kritika i publika
toliko dugo nisu primeivali mogunosti Danila
Stojkovia. Nije iskljueno da je, negde oko 1970,
dolo do nekog naglog preokreta u shvatanjima i
ukusu, ali je verovatnije da je sam glumac, dotad
GLUMCI - SEANJA
moda suvie eljan i grevit, u odreenom
trenutku aktivirao onaj elemenat svog dara koji
deluje, odnosno uspostavlja dodir. ta god da je bi
lo, Stojkovi se, krenuvi tada, vie nije osvrnuo.
Usledilo je niz uspelih, a esto izvrsnih uloga u po-
zoritUi ng fj|mu i te|evjzjj. priznanjai nagrade i ir0_
ka popularnost, otvorio se valjda uzlazni put koji e
dovesti do vrhunskih ostvarenja kakva su Pekiev
Simeon Lupus (Korepodencija), Havelov pivar
Sadek (Audijencija), ili Kovaevievi Ilija vorovi
(Balkanski pijun) i Luka Laban (Profesionalac), do
Dobriinog prstena ve i formalno! - Naao se u
17 3
 50 godina
mu
Otac: Danilo Stojkovi, Renata Ulmanski
najuem tabu onih koji komanduju srpskom
scenom.
Danilo Stojkovi zaista je od onih glumaca za koje
se obino kae da vladaju pozornicom. U njegovom
sluaju to nije toliko posledica robustne pojave ko
liko zraenja jednog gotovo zastraujue snanog
energetskog naboja. Fizika i emotivna energija ko
jom raspolae Stojkovi dobro je obuzdana, a zna
se da kontrolisana energija uopte -nipoto samo u
glumi ili ak umetnosti - uvek nadahnjuje potova
njem i verom. Stojkovi na gledaoce deluje pre sve
ga nainom na koji svoju energiju usmerava, suzbi
ja i rasporeuje, putajui je da sukne i pokulja u
psiholoki savreno odreenim trenucima. Pri tome
je od najvee vanosti to ostaje nedvosmislen uti
sak da se uvek moe jo, monije i, ako treba, dru
gaije. Te energetske eksplozije nekad imaju vid
iznenadne poente (kao apoplektina provala
Agatonove sopstvene pomame u Oaloenoj
porodici), biva i da presudno boje odreeni deo
predstave (kao u sluaju stranog vorovievog
monologa u finalu Balkanskog pijuna), ali u Profe
LU
~ sionalcu smo, na primer, mogli da se uverimo da od
LU njihovog rasporeda zavisi ak ritam predstave u
h
< celini.
Makar da se u polju Stojkovievog izraajnog do
(D maaja nalazi i vrlo kvalitetna karakterna komika,
C samo jedan ivot nego je iveo nae izvore, nae!
ij
0 bie da on svoje najbolje rezultate postie tamo gde
0)
0 iza stamene snage ispolji deije ist emotivni trep
in
taj, sugeriui samilost i krajnje razumevanje. lako
u tom nagovetaju ima neeg to se, prema opte-
prihvaenim shvatanjima, smatra slovenskim, Da
nilo Stojkovi je po formaciji udaljen od ruskog,
hudeestvenikog modela isto koliko od cerebralni-
jih zapadnih pristupa. On je izdanak jedne speci
1 BQ
fino beogradske kole, kojoj su fizionomiju dava
odnosno, daju glumci tipa Slobodana Perovii
Zorana Radmilovia, Petra Kralja, Jelisavete Sabli
ili Mikija Manojlovia. Re je o pristupu glumi kc
daleko nadrasta epitet modernog, a zasnovan j
na ljudskoj i glumakoj inteligenciji, besprekornc
tehnici i humorom kontrolisanoj toplini. Stojkovi
pored toga, raspolae naroitim, retkim umeem
izrazi unutranju ljudsku izgubljenost i nemo pre*
vie ili manje apstraktnim ali uvek nemilosrdnin
mehanizmima sile koji vazda mrve pojedinca.
Danilo Stojkovi u osnovi ima format nacionalnoi
glumca zato to se napaja iz nekih dubokih i bistri!
vrela. Nije neobino to su ga dovodili u vezu s
Perom Dobrinoviem i Milivojem ivanoviem: akc
se o prvoj od ovih analogija, usled odsustva argu
menata, ne moe ozbiljno razgovarati, druga je, pc
svemu sudei, odriva, bar kad su u pitanju kvalite
ili, da se tako kae, boja talenta. Stojkovi, sem to
ga, blistavo varira neka od 2ivanovievih reenja
to se naroito osea u tumaenjima Nuia. Ali,
njegova ukorenjenost u tlu tradicije ogleda se jo
vie u tome to se, ni pre ni poto je postao ono to
jeste, nije povijao prema vetru mode i to se nikada
nije, za volju prolaznih i opsenarskih efekata, odri
cao pouzdane psiholoke motivacije.
Sa ovim je u vezi jedna crta Stojkovieve glumake
linosti, koju bismo, u nedostatku boljeg izraza,
mogli da nazovemo patrijarhalnom. To je, ini se,
ono emu on moe da zahvali na sposobnosti da
oivljava likove koji nisu samo duboko istiniti ve
predstavljaju svojevrsne paradigme nacionalnog
mentaliteta. Kao primeri bi mogli da poslue Mali iz
Putnika Dragoslava Mihailovia, Pekiev Lupus ili,
uostalom, eponimni Bubuleja (ma kako da filmski i
televizijski rad Stojkoviev inae spadaju u pose-S
ban razgovor). I bie da je upravo to podstaklo
jednog oduevljenog (nimalo sluajno ba) pesni
ka, da posle Korepodencije, u otvorenom pismu
glumcu napie : Simeon je iveo ne samo svoj i ne
predanje (...), odricanja i oduhovljenja sirove energi
je naroda. Vi niste igrali jednog oveka, Vi ste igrali j
jednu veliku ideju i igrali ste je na nain velik, s ve- ;
likim razumevanjem njene sutine
U posedu visoke zrelosti i pune umetnike
samosvesti, Danilo Stojkovi nije od onih glumaca
koji se razmeu tzv. profesionalizmom, neretko kri
jui iza toga svoju stvaralaku osrednjost ili ljudsku

Otac: Danilo Stojkovi
nesigurnost. On dobro shvata da je profesionalni
odnos prema poslu, kao i zanat sam, neto to se
podrazumeva, to lei tamo negde pre poetka
svakog pozorinog i drugog posla i to se, ako je i
kad je pravo, jednostavno ne primeuje. Uzme li se,
recimo, da profesionalac uvek treba da bude stan
dardno dobar, odnosno (samo neto drugaije
reeno) uvek isti, ta tu onda biva sa umetnou?
to se Stojkovia tie, on se prema svakoj ulozi
odnosi izrazito aktivno, stalno je u traganju i razvoju,
neumorno varira postignuta reenja, a ne proputa
da se bori za svoje shvatanje, koje ponekad tvr
doglavo tei da nametne. O tome kako se on -
barem u zaista dobrim ulogama -ne ponavlja i kako
ih stalno razrauje mogli bi da posvedoe primeri
Pivara iz Audijencije ili Luke Labana iz Profesional
ca. Pisac ovih redova je svaku od tih predstava
gledao po vie puta, sa odreenom namerom da
sebi objasni na emu se tano zasniva scensko
udo koje ostvaruje Stojkovi. Ako u tom pogledu i
nije postao mnogo pametniji, iskustvo mu je po
moglo da bolje shvati razliku izmeu zanata i umet
nosti. Imao je priliku da uoi pojedinosti, intonacije i
nijanse, ali i to da one nisu uvek iste niti istovetno
rasporeene. Valja rei da su u oba pomenuta
ATELJE 212
sluaja neposredni partneri - Petar Kralj odnosno
Bogdan Dikli - kao glumci od rase i oseaja iz
vanredno doprinosili kontrapunktu, ali je injenica
da je ritam uvek zavisio od Stojkovia, njegovog
promiljanja predstave ili moda ak raspoloenja.
U pretenoj meri zahvaljujui njemu, ukupni efekat
se svaki put u neemu razlikovao, ali je ipak bivao
jednako autentian i snaan.
Ono to je prethodno reeno o energiji Danila
Stojkovia nipoto ne znai da je on instinktivan
glumac u omalovaavajuem smislu u kojem se ta
re esto upotrebljava. On misli nad ulogom i dok je
priprema i kad je igra, a intuicija mu samo pomae
da razlui bitno od nebitnog. Jo je vanije to
Stojkovi i van scene prati ono to se oko njega zbi
va i to suvereno odluuje na ta, kad i kako treba
da reaguje. Sa zdravom spoznajom da to sebi moe
da dozvoli, on na odgovarajui nain bira uloge, ne
doputajui da ga konjunktura pomete ili nervoza
izmesti. U profesiji gde je to pre izuzetak nego prav
ilo, Danilo Stojkovi je visoko osveen i u najbo
ljem znaenju izraza angaovan umetnik.
U verziji ovog teksta raenog pre sedam godina za
jedan pozorini program, voeni puritanskom
tenjom za objektivnou, bili smo zapisali da
Stojkovi zaokupljen sopstvenim nadahnuem, ne
ma uvek najbolji uvid u celinu i opte interese po
duhvata na kojem radi i da ga to u oima mnogih
ne ini sasvim idealnim saradnikom. Sad smo u
prijatnom poloaju da, u svetlosti saznanja o trima
poslednjim velikim ulogama (iz drama Duana
Kovaevia Klaustrofobina komedija, Profesiona
lac i Urnebesna tragedija), takvo stanovite znatno
revidiramo. Nema sumnje da - kao i svi strasnici i
posveenici - Danilo Stojkovi i dalje pati od perfek-
cionizma, iz kojeg mogu poticati izvesna nepomirlji
vost pa i netrpeljivost, ali se u najnovijim njegovim
GLUMCI - SEANJA
nastupima ispoljilo i neto drugo: tu je on pokazao
lepu meru kolektivnog duha, odnosno, umea da
pomogne mlaem partneru, to je konani dokaz
da se naao na stvaralakom vrhuncu. Danilo-Bata
Stojkovi danas, kao i godinama ranije, misli is
pravno i hrabro, a glumi sadrajno i ljudski. On pri
pada asnom broju stvaralaca koji u naem tekom
vremenu, razgovetno i sa uverenjem, govore celu
istinu.
(Iz zbornika Danilo- Bata Stojkovi, priredio Milo
Gligorijevi, izdava Agencija Valjevac, Valjevo i Muzej
pozorine umetnosti, Beograd, 1995. god.)
181
 SAM ULOGA
AMILA STOJKOVIA
Prva uloga Danila Stojkovia o kojoj sam pisao bio
je Sava Luki u Purpurnom ostrvu Mihaila Bulga
kova koje je u Ateljeu 212 reirao Ljubomir Draki.
Komad je jedna od mnogobrojnih varijacija na temu
kako se jedan dramski tekst prekraja da bi odgo
varao zahtevima totalitarne ideologije, i zbiva se na
generalnoj probi drame koja je adaptacija il
Vernovog romana Put oko sveta za osamdeset
dana, i jo ponekih. Na tu probu dolazi Sava Luki,
partijski funkcioner, od ije odluke zavisi sudbina
predstave, i nije teko zamisliti kakve su njegove in
tervencije i zahtevi.
Svaki lik u Bulgakovljevoj drami ima dva lica: sop-
stveno i lice uloge koju igra. Stvarno i nestvarno
meaju se. Jedino Sava Luki ima samo jedno lice:
lice ideoloke diktature. On je stvarnost, i tu zas
traujuu stvarnost vulgarnog presuditelja Danilo
Stojkovi stavio nam je do znanja od trenutka kada
se pojavio na sceni. On je vladao scenskim pros
torom isto onako kao to Sava Luki vlada krhkim
sudbinama ljudi koji ive negde izmeu stvarnosti i
uloga koje na pozornici igraju, koje su za njih nita
manja stvarnost. Svakim pokretom on je rasprivao
tananu pozorinu iluziju oko sebe, onako kao to za
slona kau da razbija sve oko sebe u staklarskoj
radnji.
Sledea uloga Danila Stojkovia na koju nailazim
prelistavajui svoja davna pozorina izvea jeste
Fjodor Karamazov u predstavi Sladostrasnici -
Karamazovi, takoe u Ateljeu 212. Svoju adaptaciju
romana u kojoj je hteo da okupi neke osnovne teme
i ideje Dostojevskog, reirao je Predrag Bajeti.
Dve uloge iz nje ostaju u seanju pozorinog
hroniara. Petar Kralj kao Prosjak, bivi oficir, i
Jovan I
Iristi
Fjodor Karamazov. Obe su nam pruile pravo po-
zorino uivanje: da vidimo teko uhvatljiv trenutak
u kome se re raa iz itavog tela, trenutak u kome
se fiziko propinje u duhovno, egzistencija upuuje
ka misli. Za starog Karamazova Danila Stojkovia
misao nije bila intelektualna formulacija do koje se
dolazi istim putevima diskurzije, ve muenje i tela
i due, gr koji potresa njegovu stranu (kako kae
Tin Ujevi) kaznu mesa.
Na same ivice naeg pozorinog seanja skliznula
je jedna predstava koja to nije zasluila: Emigranti
Slavomira Mroeka koju je u Ateljeu 212 reirao
Bogdan Rukuc. Taj ne malo apstraktni komad, ko
ji je negde na pola puta izmeu Na dnu i Kraja partii
je, Vlastimir Stojiljkovi i Danilo Stojkovi igrali su
virtuozno. Stojiljkovi je bio intelektualac, a Danilo
Stojkovi seljak do lanaka u zemlji, koji je doao i
na Zapad da skucka neto novca i sagradi kuu,
glup, lukav, licemeran, gramziv i krt. Oni su bili
savreni par, sijamski blizanci koji ne postoje jedan
bez drugog, koji se otimaju jedan od drugog, i koji
se neprekidno ogledaju jedan u drugome i vide
sebe prvo u reakciji drugog. Njihova igra ostala je
za mene jedno antologijsko pozorino vee.
Onda je doao Simeon Njegovan Lupus, apsolutni
ef trgovake firme Simeon Njegovan i sin u
Cincarima ili Korepodenciji. Taj jedan deo sageo
Njegovanima (koji bi trebalo da budu srpski odgo-j
vor na izazov agramerskih Glembajevih) Borislava
Pekia, uz soglasje i podrku autora na epistolarnu
komediju je presudio Borislav Mihajlovi Mihiz, a u
Ateljeu 212 reirao je Arsenije Jovanovi. Danilo
Stojkovi jo jednom je vladao prostorom pozor-i
nice kao to Simeon Njegovan vlada svojom poro-

Danilo Stojkovi
dicom, jo jednom je vrsto stajao obema nogama
na zemlji, stari, lukavi, podmukli Cincarin koji ume
da izae na kraj i sa ministrima raznih vlada i sa lu
dostima svog unuka kome je pamet zavrtela Julika
Tolnaj, dreserka konja u cirkusu.
U Ateljeu 212 Danilo Stojkovi odigrao je jo direk
tora pivare u Audijenciji Vaclava Havela, a onda
smo ga u Jugoslovenskom dramskom pozoritu vi-
deli kao Iliju vorovia u Balkanskom pijunu Dua
na Kovaevia koji je reirao Duan Jovanovi.
Gledao sam dva Balkanska pijuna: Jovanovievog
i onog koje je igralo pozorite u gostima Relje
Baia. I jedan i drugi Ilija vorovi ostae mi u
seanju. Fabijan ovagovi bio je opasan paranoik,
od koga nas je podilazila jeza. Danilo Stojkovi
pokazao nam ga je i sa njegove druge strane.
Njegov Ilija vorovi bio je jedno uniteno ljudsko
stvorenje koje poslednjim snagama pokuava da
uini neto to je u skladu sa njegovim uverenjima
koja danas deluju groteskno. On nije bio ni opasan
ni komian. Bio je neto dublje: nesrean ovek u
svetu u kome se vie ne snalazi, u kome su mu iz
makla sva uporita.
Sa Ilijom voroviem Danilo Stojkovi postao je
glumac Duana Kovaevia onako kao to za
A TE LJE 2 1 2
Zanku Stoki kaemo da je bila Nuieva glumica.
A sa Balkanskim pijunom Duan Kovaevi pos
tao je pisac koji iza apsurdnih i kominih situacija
ume da otkrije i jednu ljudsku stvarnost i spletove
emocija. To emo videti u Klaustrofobinoj komedi
ji u kojoj je, u Zvezdara teatru i reiji Duana Kova
evia, Danilo Stojkovi igrao Savu odaara. On je
majstorski ocrtao lik oveka sa najrunije strane i
vota (Kovaevi nepogreivo ume da nae zani
manje svojim junacima), kroz ije se nespretne
reakcije i jo nespretnije pokrete teko probijaju
oseanja koja je susret sa mladom balerinom iz
Poljske - na potpuno suprotnoj strani ivota - u nje
mu probudio, i koja ni on sam ne moe da do kraja
razume.
Luka Laban, penzionisani policajac u Profesional
cu, bez sumnje je jedna od najsloenijih uloga u
Kovaevievim dramama. U Zvezdara teatru i u
reiji autora, Danilo Stojkovi uspeo je da nam po
kae sve strane (ili sve slojeve) u linosti policajca
kome je jednom bilo dato da gospodari ljudskim i
votima i sudbinama. Kao i Ilija vorovi, i Luka La
ban je uniten ovek u kome se povremeno probu
di nekadanja policijska osionost, ali je Danilo
Stojkovi umeo da nae i izraz za jad oca koga je
sin napustio, umeo je da pree itav luk jedne
ljudske sudbine koji se protee od malog monika
do penzionera kome je taksi poslednji nain da
zaradi koji dinar uz malu penziju.
Uz sve to, Stojkoviev Luka Laban ima jo neto.
On je odigran ne samo glumaki virtuozno nego i
sa tananim sluhom za ljudsku nesreu. U svemu to
je on na pozornici inio, postojalo je jedno jasno
emotivno jezgro koje je davalo punou svakom nje
govom pokretu, ak i kad nam je bio leima
okrenut. I svi smo zasuzili kada je Luka Laban,
podignutim rukama odbijajui da se odazove na
GLUMCI - SEANJA
Tejin poziv da se vrati, izaao sa scene, poto smo
znali ne samo kuda ide nego i ta sve odnosi sa
sobom.
Taj Luka Laban jedna je od najveih uloga koje smo
poslednjih godina videli na naoj pozornici i ostae
i u najizbirljivijoj antologiji nae (kako bi rekao Laza
Kosti) glumionice.
(Iz zbornika Danilo Bata Stojkovi (priredio Milo
Gligorijevi, izdava Agencija Valjevac, Valjevo i Muzej
pozorine umetnosti, Beograd, 1995. god.) 1/
18 3
 5 0 godina
GOSPO Dl IM M. BUTKOVI
Milutin Butkovi
Mnogi ljudi misle da se gospodstvo sastoji u ele
gantnom, ali pre svega skupom oblaenju, zatim u
gestovima iroke ruke: ta pije kafana? Taj uzvik e
sto se uje kod nas, pogotovu na selu. To se smatra
gospodstvenou, a i jedno i drugo vezano je za
nabijen novanik, pa po tome izlazi da je svakom
parajliji lako biti gospodin. Da li se to uopte moe
nazvati gospodstvom, nije toliko vano, u svakom
sluaju iza takve fasade moe da se krije ordinarna
baraba.
212
To je, dakle, gospodstvo spolja i vidljivo je svima, jer
mu je i namena da ga svi vide.
ATELJE
Gospodin Butkovi nije takav gospodin. On nema
para kao neki drugi srenici meu nama, koji ima
ju po deset pari odela i trideset pari cipela, koji gae
kupuju iskljuivo u inostranstvu, skupe, od miluju-
godina
eg materijala i na cvetie ili tufnice, pa kad se u po-
zorinoj garderobi presvlaimo u kostime, ti cvetii i
50
tufnice jarkih boja isteruju oi.
Gospodinu Butkoviu nisam zagledao u gae (pret
postavljam da ih ima), a glavu dajem da nisu ni na
cvetie ni na tufnice, nego su one obine, narod
ske, kupljene verovatno na buvljaku. Gospodin
Butkovi se oblai skromno, prema mogunostima,
a ubeen sam, i da ima para, ne bi mu na pamet pa
18 4
Ljubia - Baja Bai
lo da se gizda. On je skroman ovek, siromaan,
kao i veina naih glumaca.
Pa ipak je gospodin.
Nikad ga nisam uo da vikne ta pije kafana?, ne
zato to nema para, nego zato to mu to zvui ba
hato i prostaki.
A kad zaista nema para ni da sebi plati pie, on jed
nostavno ne dolazi u pozorini bife, nego danima
sedi kod kue, ucveljen, jer bi duu dao da doe i
popria sa drugima.
To je gospodstvo koje ne bode oi i nevidljivo je, pa
ljudi ne znaju u emu je stvar, nego svi pitaju: ta je
sa Buletom? Zato ga nema?
Pravom gospodinu seku struju zato to nema da
plati, a on i u mraku ostaje gospodin. Zamiljam Bu-
leta kako sedi u mranom stanu prekrtenih nogu i
uzdignute glave u nemom protestu, pui i povre
meno mrmlja: Pobogu, ta rade ovi komunisti?
Pardon, socijalisti.
Tu skoro, pitao sam jednog kolegu, naeg zajed
nikog prijatelja, ta je to kod Buleta to ini daje
toliko omiljen, jer nema oveka koji vam nee rei
za njega: sjajan ovek, odlian glumac. Kolega mi
je odgovorio: On nikome ne namee svoje milje-

i nje. Tano, ali je to suvie malo da objasni veliku
I ljubav koju Bule uiva u svojoj okolini.
I Kako sam veli, sve svoje ivotne stavove nasledio je
[ od oca, siromanog ali estitog zanatlije. Bio je
I strog i pravian, kae Bule. 2iveli su teko i mali
Bule nije imao raskono detinjstvo. Ali, kako to
I obino biva, oskudica donosi detetu ono surovo i-
I votno iskustvo koje od njega moe da stvori i boljeg
i mudrijeg oveka nego uvijanje u pamuk boleivo-
sti bogatih roditelja.
[ Bio sam klinac", pria Bule, kad me otac jedanput
vodio za ruku beogradskim ulicama. Sretnemo,
tako, ondanjeg politiara Ljubu Davidovia. Otac
skine eir i javi mu se, iako se nisu lino poznavali.
Gospodin Davidovi skine eir i vrlo ljubazno
uzvrati pozdrav." Kad su proli, otac kae Buletu:
Vidi sine, ovo je najpoteniji ovek u Srbiji."
Bule je to zapamtio.
Danas neete naii na oca koji ulicom vodi sina za
ruku, a jo manje na takav oinski komentar kad
sretnu nekog dananjeg politiara.
Gospodin Butkovi mlai poklonik je demokratije iz
vremena kralja Petra I. Kad je demokratija jo bila
demokratija. To je takoe nasledio od oca.
Tako je danas, a u mladosti je bio lan Komunisti
ke partije. Kako to: demokratija i dikatatura? Bilo je
to jo na Pozorinoj akademiji. Jedna osoba, koju je
izuzetno potovao i cenio, zavrbovala ga je da ue
u Partiju. Dobriina, pristao je, da ne razoara oso
bu. Da to nee dugo potrajati, ukazivao je jedan
sluaj iz tog vremena. Jednom su glumci, lanovi
Partije, ili u gradski komitet na neki sastanak,
meu njima i Bule. Kad su se okupili, sekretar pre
braja prisutne i ree: Drugovi, moraemo da od
loimo sastanak, jer nemamo kvorum. E, fino! -
na to e Bule -,,Ajdemo onda kod mene na slavu.
Njegova osobena duhovitost poznata je irom po
zorinog sveta u Beogradu, uzdrana, kao i sve dru
go kod njega, i retko kad na tu raun. Kad sam mu
jednom rekao da je duhovit, odgovorio je: Nisam,
sine, duhovit, samo povremeno. E, ba ta povre-
menost glavna je osobina njegove duhovitosti. On
majstorski ume da iskoristi onu nedugu pauzu kad
razgovor uzme predah i nastane iznenadna ali
sasvim kratka tiina. Tada leerno ubaci svoj tos,
na radost i veselje okoline.
Zna se da je odan potovalac estokog pia.
Putovalo Pozorite autobusom na neko gostovanje.
Nema bifea! Sedi Bule prilino neraspoloen i mrko
ATELJE 212
UHI
gleda kroz prozor. Mlade kolege grickaju neki
doruak. Malo-malo pa neko nudi: ika Bule,
uzmite keksa. Hvala, sine. ika Bule, hoete li
bombone? Ne, sine, hvala." Drugi mu nudi kafu,
trei pogaice. Najzad, kad mu neko ponudi
nekakve gurabije ili puslice, Bule se zahvali i upita:
Ima ti, sine, neto orbasto? Na primer, vinjak?"
Njegovo pie je vinjak kojem je godinama veran.
Tako stane za ank i kae bifediji: Sine, nisam od
jutros nita stavio u usta, daj mi jednu pogaicu."
Pogaice su tu, ispred njega, pod staklenim
zvonom. Bifedija prua ruku da podigne zvono, a
Bule je bre-bolje zaustavi. Dok ekam, daj vinjak!,
kae, kao da je poruio beku niclu.
Negde u dvanaestom veku, kad je poeo da se
stvara viteki stale, plemike titule i feudalna dobra
nisu se vie nasleivali, kao kod starog plemstva,
nego su poela da se dodeljuju za zasluge i
junake podvige u ratu. Naslednim vladarima bilo
je, zbog mnogih ratova, potrebno sve vie vojske,
pa su vojnike poeli da regrutuju meu obinim
ljudima, slugama i zanatlijama. Tako je nastao
viteki stale koji je vremenom izgradio vrlo strog
moralni kodeks i nain ponaanja. Vitez je morao
da potuje pravednost, istinoljubivost, da bude
ovean i prema neprijatelju, da titi slabe, da bude
galantan i ravnoduan prema dobitku i gubitku i da
ima jo moralnih obaveza i vrlina po uvenom prin
cipu noblesse oblige.
Nije to daleko od naeg ojstva, jer smo mi, Srbi,
imali svoj viteki stale, pa je Marko Miljanov
prekrasnom reju objasnio naeg viteza: Junatvo
je kad branim sebe od neprijatelja, a ojstvo kad
branim neprijatelja od sebe."
To ojstvo danas je samo uspomena. U jednom od
najneljudskijih ratova, bosanskom, nije bilo toga, ni
ojstva ni podviga. Sa jednim izuzetkom: major
Tepi. To mora uvek da se spominje. Moderni Sin-
eli ne sme da se zaboravi. Ali, jedna lasta ne ini
prolee, i moda zato, i jo iz mnogih drugih razlo
ga, gospodin Butkovi ne voli ovo vreme. Njegova
ljubav pripada onom starom, ne tako davnom vre
menu kada su poslednji tragovi vitetva jo posto
jali.
Gospodin Butkovi je skroman ovek i ne doputa
da se njegovo gospodstvo vidi, ali ne moe da
sprei da ono iz njega tako snano i neodoljivo
zrai i oarava.
Objavljeno u Ludusu, 1996. ^
 5 0 godina

MILUTIN BUTKO VIC,

TAKO NAI
Z o ra n Ratkovi

Milutin Butkovi, Tako Nai

Odlazak prijatelja, odvedenih neumoljivim Haronom onog ega, evo, pokuavam da se prisetim i
preko reke Stiks, nalikuje otkidanju delova sop- zabeleim.
stvenog ivota. Preavi na drugu obalu, odnose sa Sa Buletom sam drugovao skoro pedeset godina,
212

sobom dane, mesece, godine zajednitva. I nita, ali sa Takom neto krae, ali je svaki dan naeg dru
ba nita, ne moe da popuni tu prazninu. Osim enja imao posebnu boju i miris.
ATELJE

seanja. Ono meutim, vremenom bledi, pa ostanu
samo istrgnuti pramenovi neke izmaglice koja
poinje sve vie da se gubi. Uzaludno je oekivati
prosvetljenje, ono i pored svih prizivanja sve tee i
godina
O njima kao umetnicima ne oseam potrebu da
piem. Premalo je prolo od njihovog odlaska, pa
distancu, objektivno ne mogu da imam. Ostavljam
to nekom drugom koji e to bolje, analitinije da

sve rede dolazi u pamenje. Pokuaj je ovo, skro uradi. Ali ono to mogu da razluim i objektivno daj
man znam, da se od te izmaglice sauvaju bar neki stavim na tas istine je njihova profesionalnost u]
50

delovi druenja i prijateljstva, i seanja na ljude koji
su deo ivota, danas obogaljenog, osiromaenog u
vremenu vegetiranja i beznaa.
Ne udi me to se Buleta (Milutin Butkovi) i Taleta
(Tako Nai) ne mogu seati odvojeno -veliki deo
mog ivota oni su bili nerazdvojni pratioci svega
odnosu prema mukotrpnom, neizvesnom i trau-J
matinom poslu kojim su se bavili.
Bule je bio glumac koji nikada nije vratio ulogu
Upravnici i reditelji su esto taj njegov odnos, tu nje

1B6
 A TE LJE 2 1 2

um

govu besprimernu profesionalnost zloupotreb

ljavali. Igrao je dosta uloga ispod svog renomea i
talenta. Igrao je ne zato to nije umeo da kae:
neu, ne mogu, ne elim, ve to je po njegovom
poimanju pozorita to bilo nedopustivo. Sa druge
strane, nikad nije zahtevao, traio da se zbog njega
na repertoar stavi neki komad, niti je pokazivao
odreenu elju prema nekoj ulozi. On je gospodski
dostojanstveno, kao vrlo traen glumac reper-
toarskog pozorita, prihvatao sve, esto i na svoju
tetu. Nije to radio iz nekog straha -jednostavno je
iako bio sazdan. Interese pozorita i predstava uvek
je stavljao ispred svojih.
Nisam nikada uo da je o nekom glumcu ili o pred
stavi govorio sa nipodatavanjem. Znao je da d
primedbe, ali krajnje dobronamerne i uvek izreene
sa maksimalnom delikatnou. Bio je osetljiv ovek
koga su esto povreivali, ali da je povreen -nika
da nije pokazivao. Najvie to bi u takvim trenucima
sebi dozvolio -bilo je odmahivanje rukom. Samo po
tom gestu znali smo da se u neemu preteralo.
Zbog svoje uroene gospotine, zbog svoje delikat-
nosti i prefinjenosti u odnosima sa kolegama, bio je
jedan od najomiljenijih glumaca.
Tako je imao mnogo dui i tei put afirmacije. Tako Nai
Odlaskom Bojana (Stupice) iz Ateljea ansambl koji pripadali su najistaknutijem jezgru onoga to se
je on sakupio, odlukom nekog tela Gradske zvalo -duh Ateljea 212.
skupine, bio je prepolovljen. U onoj odlazeoj Bule se nije eksponirao u razvijanju tog duha. Bio je
polovini naao se i Tako. Bio je, praktino, dve se duhovit na osoben nain. Nikada nije vodio glavnu
zone na ulici. Nisam se u to vreme sa njim druio, ali re u ateljeovskim poalicama, ali su njegove
pouzdano znam da je sve to dostojanstveno pod- dosetke reene u pola glasa, onako uzgred, bile za
neo. Bez moljakanja i traenja nekih intervencija. Ali pamenje. Znao je da se ali na svoj raun, moda
je surovo iskustvo ostavilo traga u njegovom kasni vie od svih nas. Po prirodi povuen, prividno
jem radu: postao je krajnje oprezan i rezervisan ka nezainteresovan, usredsreen na svoje pie, on je,
da je ulazio u ono to mi smatramo sumnjivim pro u stvari, budno pratio sve to se oko njega deava i
jektima. Umeo je esto i da ih izbegne, nije se zale-
tao i bezglavo srljao. Znao je dobro da izmeri i
proveri. Za i protiv.
Nije voleo primedbe na svoj raun. Onako veliki, sa
obaveznim vikom kilograma, esto je burno reago-
vao na ono to mu se nije dopadalo. Bio je plahovit,
preosetljiv - ranjeni srnda, kako smo nekada
surovo znali da se podsmevamo Muci (Draki) i ja.
Ali kad bi nadvladao svoju podozrivost i opreznost,
bio je vrhunski profesionalac.

Bule i Tako su se uzajamno dopunjavali. Na turne
jama su uvek bili cimeri; znali smo da gde god se
pojavi jedan, u blizini je i drugi. Izuzetno duhoviti, Veliko i m alo: Renata Ulmanski, Tako Nai
 5 0 godina
N astojnik: Milutin Butkovi
govori. Ubacivao je svoje primedbe najee u
pauzama kada bi se drugi ve umorili. Njegove
opaske su, po pravilu, bile taka na zapoetu temu.
Nadimci koje je nepogreivo davao lepili su se na
kolege za dugo vremena. U njegovoj duhovitosti
nikad nije bilo zlobe i zavisti. Bio je to dobroname-
ran, stariji gospodin, koji s vremena na vreme
poneto kae. Ali to poneto je uvek bilo i znaajni
je i duhovitije od onog to se moglo uti od ostalih
deurnih laprdala.
Za razliku od Buleta, Tako je spadao u sam vrh
ateljeovskih zafrkanata. Imao je odlino oko za
ljude i deavanja, arapansko-cincarsku visprenost
212
i brzinu. Nita nije moglo da mu promakne. Paljiv
posmatra onog to se govori ili radi, a da pri tome
ATELJE
nije nikada bio nametljiv. Nije meutim, ba mnogo
voleo ale na svoj raun. Nije to pokazivao, osim u
retkim trenucima, ali smo svi znali za njegovu pre-
osetljivost ranjenog srndaa, to nas je obaveziva
godina
lo da ne preemo prag njegove osetljivosti.
Za ljude sa strane humor koji je inio duh Ateljea
50
esto je mogao izgledati pomalo surov i neprime-
ren. Ali, to je bio takav sastav ljudi koji su se odlino
poznavali i tu nekoj ljutnji nije bilo mesta. Najvea
mogua pojedinana greka bila je da se neko na
prozivku naljuti. A tada -umesto da ga zbog ljutnje
ostave na miru, tek bi se razvijala i obogaivala
1 BB
nastala situacija. Trajalo je to u nedogled tako da bi
ljutko ubrzo morao zaboraviti na svoju ljutnju i pri
hvatiti se i sam razraivanja nabaenog vica.
Pucanje penala -zvali smo vrhunce opteg zafrka
vanja. Znalo se tano ko je vezni igra, ko je
pic, ko ista.
Duh jednog pozorita ine, pre svega, ljudi. Imao
sam sreu da pripadam generaciji duhovitih, nezlo-
bivih ljudi, ijim odlaskom se neto sutinski u Ate
ljeu promenilo. Nije to vie ono.
Tako je stalno kuburio sa vikom kilograma. A bio
je veliki gurman. Od svih viceva na njegov raun
najtee su mu padali oni o hrani; tu je znao da se oz-1
biljno naljuti. Stalno je drao neke dijete, uzaludne,
naravno. U vreme dijeta skoro neprimetno je tresao
glavom. Svi smo znali da je to znak nervoze i zbilja !
smo pazili da ga u tim dijetetskim danima ostav
ljamo na miru. Potovali smo njegovu preveliku
muku. Naravno, iza njegovih lea vicevi nisu j
prestajali, ali oprezni i tihi. Tako je tano znao ta i
se iza njega dogaa, pa je i sam, ne bi li nas ra
zoruao, poinjao da nainje tu, za njega, stvarno
munu temu. A za svaku neuspelu dijetu, a bilo ih je
bezbroj, znao je da u ali, optui sve nas zbog ne-
davanja one tako potrebne drugarske podrke.
Bule i Tako su kafanu istinski voleli, uostalom kao i
svi mi. U njoj su se, meutim, razliito ponaali. Dok
je Bule uglavnom utao i progovarao tek po neku
re, Tako je voleo i znao da meraklijski lumpuje.
Odlino je pevao, za razliku od Buleta, koji je bio
izraziti antisluhista. Tako je lumpovao sa ,,der-
tom, znao je narodnjake, gradske pesme, odlino
je pevao lagere. Naroito je voleo vranjanske
pesme - iz Kotane. Neostvarena elja mu je bila -
Mitke. Voleo je da govori Stankovieve tekstove, ali
vrlo retko, samo negde pred zoru.
Dok bismo svi zavijali, tj. pevali, neko bolje neko
gore, Bule nas je pratio utei, govorei samo
omiljenu reenicu: Ima vie dana nego kobasica.
ta je zapravo znaila ta replika - nikada nisam do
kuio.
I tako su ta dva razliita a ipak tako slina drugara i
u kafani pokazivali svoju uzajamnu privrenost.
Tokom dugih godina druenja nismo imali ozbiljnih
nesporazuma. Tu se, naravno, ne raunaju trenutne
ljutnje, normalne u tako dugom trajanju prijateljstva.

Kaluerice: Tako Nai
Istina, izmeu mene i Taka jednom prilikom je
dolo do veeg nesporazuma. Stavljam sebe na pr
vo mesto jer sam taj nesporazum, svau ak, izaz
vao ja.
U vreme napada na Vukovar (uzgred, hou li za i
vota saznati zato je to osvajanje bilo tako vano)
mi, roditelji muke dece, koju su besmisleno, idiot
ski regrutovali, bili smo potpuno izbezumljeni i na
neku Takovu rodoljubivu primedbu reagovao
sam burno, neprilino, svaalaki. Nije Tako bio
kriv to su politiari bez imalo skrupula, nepotrebno
rtvovali nau decu za neto to je unapred bilo
izgubljeno, ali je njegova primedba na moju pot
puno suenu svest delovala kao inicijalna kapisla.
utke je ustao od stola Srpske kafane i izaao.
Nismo govorili nekoliko meseci. Prvi sam priao,
kao glavni i jedini krivac, i izvinio se. Prihvatio je izvi-
njenje i taj incident nikada vie nismo pominjali.
ivimo u vremenima kada zbog politike pucaju pri
jateljstva, rodbinske veze.
Srean sam to smo Tako i ja ipak uspeli da i u
ovim zlirn vremenima sauvamo nae prijateljstvo.
Bolest je pokosila obojicu u razmaku od samo etiri
godine. Kao to su dugo bili prijatelji, tako ih je na
ATELJE 212
onoj strani reke sudbina spojila posle samo neko
liko godina. A Tako i Bule bili su dostojanstveni u
svojoj muci. Znali su od ega boluju, ali nisu zapo-
magali; drali su se hrabro, muki.
Smrt je Taka odnela dok je sedeo u fotelji, sa neza-
paljenom cigaretom u ustima.
Bule je otiao mirno, tiho, gospodski kakav je bio
celog ivota.
k -k -k
I ta jo rei. Praznina nastala u meni njihovim od
laskom traje. Rei da je ivot takav -za mene znai
nepravdu.
Moda su se oni i spasli -nisu doiveli bombardova-
nje, Kosovo, bedu. Nisu doekali vreme u kome biti
iv ne znai i iveti.
Dolo je vreme kada ivi, sa razlogom, zavide mrtvima.
A za dugo prijateljstvo, Buletu i Taletu samo jedno
veliko -hvala!
Iz knjige Ostalo je utanje,
Pozorie Atelje 212, Beograd, 2 0 00 . god. ^
 MAJA CUCKOVIC
Ognjenka Milievi
Otiao je poslednji maratonac dugovekih predstava
Ateljea 212 -Majka Ibi i Radovanova Rumenka.
Maja ukovi, Dubrovanka, dola je na beograd
sku Akademiju za pozorinu umetnost 1956. go
dine i ve na prijemnom ispitu pokazala svoj medi
teranski temperament, spontanost koja razoruava,
lepotu i zdravlje natopljene smehom. Bili smo sigur
ni da je na pomolu retka pojava rasne komiarke. U
kolu je ula bez po muke i prola je kroz nju isto
tako, apsolvirala i odmah zaigrala na sceni, zabo
ravljajui na diplomski.
Igrala je u tri pozorita - najstarijem Narodnom, naj
boljem Jugoslovenskom dramskom i najmlaem
Ateljeu 212, i to upravo tim redom. Kad sam joj u
Narodnom pozoritu neposredno posle studija do-
delila glavnu ulogu u Irkutskoj prii Arbuzova i pub
lika i kritika primili su je kao zrelu glumicu, mada je
to bio tek njen debi. Posle Marije u Bogojavijanskoj
noi u Stupiinoj reiji napustila je Narodno i prela
u JDP gde je odmah uskoila u uvenu predstavu
Mate Miloevia Jegor Buliov, u ulogu Glafire. Bila
je uverena da je tad diplomirala; nije, naime, drala
do formalnosti ak i kad donose praktine posle-
dice.
Dorina u Tartifu u reiji Slavka Jana a onda, posle
Vilovnjaka od zapadnih strana u Bajetievoj reiji,
odlazi u Atelje 212 u generacijsko jato. Felisijen
Marsoovo Jaje u Stupiinoj reiji bilo je samo uvod
u veliku seriju njenih uloga koju otpoinje Kraljem
Ibijem, sve u reiji Ljubomira-Mucija Drakia. Maja
i Muci bili su partneri u ivotu i pozoritu, u srei i
nesrei.
Njen repertoarski dijapazon bio je raznovrstan i bo
gat: Euripid, ekspir, Molijer; iz ruske riznice: e-
hov, Gorki, Leonid Andrejev, Bulgakov, Babelj,
Arbuzov; izazovi moderne: ari, Sing, Vedekind,
Kaneti i domai pisci - sve same praizvedbe: Bula-
tovi Vib, Bora osi, Aleksandar Popovi, Duko
Kovaevi, Brana Crnevi, Zorica Jevremovi, up
ravo tim redom. Priznajem da sam vie od majke Ibi
i Rumenke volela Majinu groficu Gevic u
Vedekindovoj Lulu, Madien Bear u Bulgakovlje-
vom M olijeru, Pelagiju u Ignis sanat Andrejeva,
Andromahu u Trojankama Euripid-Sartrovim ili
Moniku Gal u Kanetijevoj Svadbi, toj i danas za
mene nerazumljivo neshvaenoj odlinoj predstavi
Drakia u Ateljeu 212.
Mada je bila od onih glumica koje na sebe navlae
svaku ulogu, te bi joj komedija po svemu bila kao
rukavica - njena sredstva u drami i tragediji bila su
stroe odabrana, preciznije upotrebljena, a doticala
su samu sutinu sa takvom usredsreenou da su
delovala neponovljivo. Majin dar nije brinuo za de
talje, vajao je krupnim potezima ono to je sr celine
ili, moda, tanije, celina sri. Ni u ivotu nije marila
za pastel, sordinu, njen smeh je bio glasan, njen i
kad je zagrcnut i kad je ismevanje, egaenje, igra
rija, igra.
Maja ukovi i kao ovek i kao umetnik bila je
monolit -koji je pre bolesti nainjala jedna pukotina:
vedrina je postajala opora, spontanost - agresivna.
inilo se da je to u stvari njena odbrana osetljivosti
koje bi rada bila da se odrekne. Sa smehom je sve
ee prikrivala gorinu dok se kroz pukotinu nije
iskezila ta bolest. Saekala ju je na pola ivotnog
puta: 31 godina zdravlja, sree, snane volje i
samosvesti, uivanja u igri, uspesima i drutvu onih
koje je odabrala, uz taj njen smeh koji se u slapovi

Gospoa A o i i Hano: Ljiljana Dragutinovi, Maja ukovi
ma prelivao - kao da je znala da mu je ogranien
vek.
31 godina sa boleu koja unitava upravo ono to
je bila njena bit: samostalnost i samosvest, ivot kao
uivanje, aktivni princip: ona je bila ta koja je pre-
duzimala prve korake, nije podnosila nametanje,
sve je bio njen izbor. Neverovatnom snagom volje
uspevala je da jo 19 godina igra stare i nove uloge
uz diskretnu Mucijevu brigu, nikad sigurna da li e
uspeti da izvede korak, da nee promaiti stolicu;
igrala je uz dirljivu pomo partnera ak i onda kad
je i govor poeo da je izdaje. Na smeh je i zaboravi
la. Dvanaest godina u penziji, bez pozorita -sama,
po svom izboru. Oterala je od sebe sve koje je
volela -to grublje da bi bilo krae i lake! Maju nije
bilo lako voleti. Oni koji su u tome uspevali imali su
stalan trening za svoju trpeljivost i razumevanje. A
privlaili su je upravo tankoutni, dobroduni, nea-
gresivni.
Na kakvim je iskuenjima bila njena samoa -jedva
da moemo nasluivati. Svoje muke nepojamne
ATELJE 21 E
naoj mati podnosila je sa mirom starih slonova
kad se odvoje i krenu na put bez povratka.
S ove strane ostaje tuga zbog nemoi da po
mognete kad vam to ne doputaju i potovanje za
onog koji je kadar da se tako hrabro osudi na osa
mu.
Ludilo nedavnog rata nateralo je Maju da svoj krug
zatvori i privede poetku. Vratila se svome Dubrov
niku.
GLUMCI - SEANJA
Mnogi iz njenog odabranog drutva su otili pre nje:
Stole eli, Sveta Luki, Vib, a o partnerima da i ne
govorimo: Zoran, Tako, Bardolf, Bule...
Bila je redak ovek i u ivotu i na sceni. Oni koji su
je voleli i cenili to znaju i nee je zaboraviti. A nee
je zaboraviti ni oni koji su strepeli da ih ne povredi,
kojima je njen smeh bio preglasan, misao preotra,
a jezik prebrz. Sad bi se Maja slatko nasmejala!
Smeh je bio njen neotuiv trijumf.
Re seanja na Maju, izreena u krugu prijatelja i
potovalaca u Ateljeu 212.
131
 50 godina
INI!
TETKA RUMEIMKA
Milan - Caci Mihailovi
Radovan III: Zoran Radmilovi, Maja ukovi
Monika Gal, Pelagija, Zorka, Katarina Vjaeslavna,
icuko Honda, Madlena Bear, Mama Ibi, Rumenka.
To su moja poznanstva, nenosti, ljubavi, prijateljst
va, sukobi... sa tih osam ena, sonih, setnih, opas
nih, luckastih, nasmejanih, nasmejanih do suza.
To je mojih trinaest godina ZlVOTA DVOASNOG
od 1972. do 1985. tamo na sceni, kada se podigne
zavesa, kada nas Pera Struja okupa reflektorima,
kada nas dekorater Coka baci u balsku dvoranu ili
na neku mansardu, ili na dvanaesti sprat solitera...
kada nam Vlada Picek, rekviziter priredi knjaev-
sku veeru ili vinjak od aja, kad Nela zamoli da
draga publika uvai otkazivanje predstave zbog
bolesti glumca, a Poznatovka uredno napie
izvetaj za Upravni odbor... ivot sa Mirom Trailovi
koja dri dijetu i moli da se toliko ne psuje na sceni,
212
a Megre gasi poar koji jo nije izbio... Taj ZlVOT
DVOASOVNI u kome sam jedne veeri i sa Cicom
ATELJE
Peroviem i sa Nedom Spasojevi, druge sa Protu-
vama koje piju aj, Ljubom Moljcem i Ljubiom
Baiem, jedne sa ocem Radmiloviem ili ocem Priznajem, voleo sam da, dolazei u svoje Pozori
Bardolfom u Korepodenciji, druge u milicijskoj
godina
stanici sa Banjcem i Ruom...
U Radovanu III ZlVOT DVOASOVNI izrastao je vre
50
menom u IVOT TROASOVNI: pored malog ekra
na TV prijemnika, u kolu, u zagrljaju sa Zoranom i
Takom, Tanjom i Buletom, u zagrljaju sa tetka RU
STANISLAVS -sa Rumenkom: Menjamo gumice!
Sati i sati na probama, veeri, stotine veeri, stotine
kilometara ka nekim scenama u zemlji i inostranstvi-
13 4
ma, u razliitim odelima i prostorima izgovaramo
jedni drugima tue rei. Porodica. Gledamo jedni
druge u oi, dodirujemo se, grlimo se, amaramo,
ljubimo. Rastajemo se.
Onda se spusti zavesa. Onda poneto od svega to-|
ga NISMO, ili nismo ni malo, ili smo jo lepe... a sve
zbog tragova koje ostavlja onaj prostor od zavese
do zavese. Taj IVOT dvoasovni...troasovni...
Bio sam blii sa tih osam ena nego sa Majom
ukovi, inilo mi se. Ponekad, pred predstavu, iz
svoje osvojene loe u starom bifeu, pored crvenog
friidera, gde je i nepoznatima, bez rei, samo ru
kom davala znak da se sklone, ulo se uz kikot, ili
psovku, uz iroki osmeh: Mali, dodaj tanu! Ili:
Zapali, ta gleda! Ili: Daj ruku!...
To nisu bile Pelagija i Rumenka ni Madlena Bear,
Bila je to Marija Maja ukovi - za tren primeuje
mladog glumca.
A onda kada je sve prolo, kada je Radmilovievim
odlaskom sa scene otila i Maja, jednoga dana za
zvonio mi je telefon: Maja ukovi! Zamolila me da
joj pomognem, da je odvezem na aerodrom. Putuje.
U Dubrovnik.
To je bio na poslednji susret. I rastanak
Bilo mi je drago to sam mogao da uinim bar
neto malo, ne za jednu od onih osam ena. Ne. Za
Maju ukovi. Za nekog ko je MOJE POZORITE,
deo moje ljubavi, za nekog s kim sam delio veeri i
veeri uveren da je to jedini smisao, za nekoga ko
se OZBILJNO IGRAO, za nekog ko je HRABRO
IGRAO OZBILJNU IGRU.
Neki su skloni da zaborave! Ne treba zameriti onima
koji to nisu!
te, naiem ulicom kojom su nekad prolazili Milutin
Boji, Milan Raki, Velimir Raji, ika Dobrica, Ra-
ko Dimitrijevi... a sada ve NEKADA: Radmilovi,
NEKADA Ljuba Moljac, NEKADA Bule i Tale... NE
KADA, drei pod ruku pravog prijatelja Milutina
Butkovia -Maja ukovi. NEKADA!
Pamtim, kad smo se pozdravili bila joj je hladna ru
ka... Verujem da joj je danas topla i laka dubrovaka
zemlja.

MIODRAG AIMDRIC
Z o ra n Ratkovi
Miodrag Andri
Jedna od omiljenih uzreica Mire Trailovi bila je da
u pozoritu nema pravde. Ako je to tano, a jest, ju privatnost. Znao je odlino da improvizuje, ali
onda je Miodrag -Ljuba u celoj svojoj generaciji bio
najvea rtva te nepravde. Zavrio je svoju karijeru
negde na pola puta, a da u pozoritu nikada nije ni
dobio pravu ansu. Najznaajnija uloga koju je os
tvario bila je, na samom poetku, u kolanoj pred
stavi Kafanica, sudnica, ludnica. Sve ostalo su bile
manje-vie epizode, i to ne ba znaajne. A ni jednu
ulogu, bolje rei ulogicu, nije vratio!
Jedinu veliku ulogu dobio je u dramatizaciji Ujkinog
sna - Dostojevskog, ali su se u koncepciji glavni
glumac i reditelj razili pa se ceo projekat raspao.
Ljuba je bio jedan od najdisciplinovanijih glumaca.
Ni sa jedne probe nije izostao, nikad zakasnio,
nikad otkazao predstavu. Jedan je od najprofesio
ATELJE 212
nalnijih glumaca koje sam upoznao. Ma koliko se
trudio da sebi pojasnim zato je tako odan glumac
ostao zapostavljen, ne uspevam da naem razum
no objanjenje. Nije tome mogla biti uzrok njegova
popularnost na estradi, jer u njegovim poecima u
Ateljeu 212 ona nije bila velika. Nisam ga nikad uo
da guna, protestuje. Proitao bi podelu na tabli,
naao svoje ime negde pri dnu, samo slegnuo ra
menima i pitao -kada je prva proba. Nije opstruirao
probe, onih nekoliko reenica odigrao bi sa zala
ganjem, krajnje profesionalno. I to je postajao sve
vea zvezda estrade, vie se trudio da svoje
obaveze u pozoritu uradi to korektnije.
Dugaak bi bio spisak krivaca, u koje ubrajam i se
be, Ljubinog tavorenja u pozoritu. Traiti odgovor i
opravdanje danas, kada on vie nije sa nama, be
smislen je i uzaludan posao. Jednostavno - nije
imao sree, ako tako sme uopte da se kae i napi
e, ali i to ve spada u naknadnu pamet.
Na probama, u garderobi, u bifeu bio je olienje
onoga to se zvalo duh Ateljea. Izvrstan kozer, du
hovit i brz na pameti i jeziku, bio je jedan od tvoraca
tog duha, prepoznatljivog u elom beogradskom
glumitu. Na sceni nikada nije zloupotrebljavao svo
nikada nije preterivao. U osnovi se uvek drao re-
diteljske postavke i ako bi nekad neto dodavao u
svojim replikama, bilo je to u funkciji uloge i pred
stave.
Niko ga nije zvao po imenu i prezimenu, za nas je
uvek bio Ljuba, ali bez onog - Moljac. Uveren sam
da bi mu se mnoge kolege sa naporom setile ime
na.
Zapostavljen u pozoritu, potpuno se okrenuo
estradi. Stvorio je lik Ljube Moljca. Razradio je i nad-
gradio lik tog duhovnog, pomalo smetenog udaka.
Prisustvovao sam njegovim koncertima u Domu
sindikata, gde je u prepunoj sali taj udak Ljuba
Moljac izrastao i postajao sam vrh nae estrade.
 5 0 godina

Zapravo, u onoj velikoj Jugoslaviji bio je jedinstvena

pojava -u tom anru nije imao konkurencije.
Izlazio je na scenu sam, bez dekora, u farmericama
i demperu, uzimao mikrofon i puna dva sata priao
dogodovtine tog svog smetenjaka, na veliku ra
dost i razdraganost publike. Radio je to majstorski,
veto, nikad ne prelazei granicu dobrog ukusa i
pored toga to je u programu imao i pikantnih tema.
Nije se bavio politikom i politiarima, birao je
obine, svakodnevne teme koje su vrlo lako nalazile
put do gledalita.
Dovodio je neke goste, po pravilu najpopularnije
tog trenutka, ali su oni uvek ostajali u njegovoj sen-
ci. Tokom cele veeri suvereno je vladao scenom.
Te svoje solistike koncerte nikada nije nazivao
tezgama. Taj izraz je ostavljao za one estradne
nastupe kada je bio dopuna i odmor izvoaima
narodne i zabavne muzike.
Neverovatno mnogo je putovao; tempo koji je Ljuba
- Moljac nametnuo Miodragu Andriu bio je na
samoj granici ljudskih mogunosti. A pri tome nije
zapostavljao ni svoju porodicu ni pozorite. Ubeen
sam da ga je taj tempo najzad i unitio.
U Americi postoje dva izraza za glumca koji vrlo pre
cizno obeleavaju anr: actor -glumac klasinog ti
pa i comedian -komiar. Komiar ne glumi u klasi
nim komadima. Oni najbolji i najpopularniji nastupa
ju u specijalnim salama, samo sa mikrofonom, bez
dekora, osvetljeni jednim reflektorom, gde, priajui
viceve i dnevne dogodovtine, zabavljaju publiku.
No do tih specijalnih sala komiari dolaze preko
kafanskih i inih mesta, borei se u strahovitoj
konkurenciji za svoje mesto pod suncem. To je
specifian vid glume, koji je veoma na ceni, ako je
212

suditi po amerikim filmovima.

Mislim da je Ljuba kod nas bio rodonaelnik i do sa
ATELJE

da jedini autentini predstavnik tog anra. teta to

je svoje zdravlje i talenat tako neumorno troio
slino Pomahnitalom vozu -Konalovskog.
Do danas, a prolo je vie od decenije kako nas je
5G godina

napustio, nisam zapazio da je iko uspeo ne da

dosegne, nego ni da se priblii tom duhovitom, neo
binom, darovitom komiaru.
Umro je po zavretku svog nastupa, iza scene, dok
su se u sali jo uvek prolamali aplauzi.

Iz knjige Ostalo je utanje, Pozorite Atelje 212,

Oj S rb io, nigde lada nema: Miodrag Andri
Beograd, 2 0 00. god. >
1 SB

OPROTAJ OD
MIODRAG A AIMDRIA
Milan - Caci Mihailovi
M arija: Marina Koljubajev, Miodrag Andri
Budemo i proemo... -kratko, o ozbiljnim stvarima
progovori pesnik!
Porodica Atelje 212 je u dubokoj alosti. Glumac
Miodrag Andri bio joj je beskrajno veran skoro 25
godina. Scena je bila njegov ivot, reenice i rei,
uloge i ulogice, publika i reflektori, smeh i aplauz.
Svemu tome Miodrag Andri je bio beskrajno ve
ran.
U taj jedan kratak glumaki ivot uspeo je da
zgusne ko zna koliko ivota da bi stigao uvek, na
vreme, do onih koji su ga iskreno ekali. Majstor za
re, za ludu igru reima, majstor-pesnik za smeh,
vladao je scenama, halama, dvoranama, vladao je
uozbiljenim licima i ranjenim duama i kao maio
niar pretvarao ih u nasmejane navijae.
A minut iste radosti ostaje u nama zauvek, kao
sjaj koji nita ne moe zamraiti.
Na drugar, ozbiljan ovek, Ljuba Moljac bio je
PREDUZEE za smeh! Preduzee Miodraga
Andria nikada nije palo pod steaj zbog nedostat
ka klijentele ili promaenih investicija. Gledao sam
ga kada je bio celo pozorite, pominjali smo ga i
prepriavali kao antologiju duha. Ziveli smo stotina
ma puta sa Zojom i Lambrom, sa Branetom i
Josom pandurom, sa Safetom, Nikolom Garajinom,
iveli smo satima i danima sa Ljubom u garderobi i
ATELJE 212
iza zavese, na gostovanjima, po hotelskim sobama.
Beograanin, Crvenokrsta, glumac veiti putnik,
drugar pesnik... A poezije ima uvek, ali pojedini ljudi
je stalno nose u sebi.
Ali kao to u ivotu biva, bol i suze preuzimaju vlast
i jedan astan RATNIK SCENE izmie nam iznena
da, moda eljan neke druge i drugaije uloge,
moda da opomene da pravda postoji samo kao
tura re... ili samo da se odmori od reflektora, dru
mova, tokova, moda i od smeha i aplauza...
Publika se iskreno i toplo radovala glumcu Miodra-
gu Andriu. Dug posveenog umetnika vraao je
publici celim biem. Toj vernoj publici glumac
Miodrag Andri poklonio je 18. januara 1989. go
GLUMCI - SEANJA
dine sa scene i svoj poslednji pogled.
Budemo i proemo... -kratko, o ozbiljnim stvarima
progovori pesnik!
Kad mu se dopala igra na sceni, improvizacija, novi,
dobar vic - pruao je ruku i govorio: Bravo, maj
store!
Danas, u ovaj ruan dan, pred vernim svedocima,
kradem Tvoje tople rei za sve ono to si bio i kako
si bio: BRAVO, MAJSTORE!
(Izgovoreno 24. januara 1989. god. na Novom
groblju u Beogradu) ^
1 37
50 godina
(III!
IGRAICA IMA ICI
H elm ut Sefen
Kad se ponovim na sceni, uvek me obuzme
panian strah, da su se moja bogatstva iscrpla i
more me sumnje sve dok mi ne uspe da ponovo
samu sebe iznenadim. (Gordana Kosanovi u pis
mu svojoj nekadanjoj profesorki Ognjenki Milie-
vi)
Pokuaj da se ovek reima priblii umetnosti
Gordane Kosanovi esto moe odvesti na stran
puticu: magijom zagonetke obian jezik esto dos-
peva u konflikt.
Onaj ko se poput Gordane Kosanovi opire jedno
stavnoj nomenklaturi, samim tim bei od rei i tako
se suprotstavlja drutvenoj ideji o jednakosti svih
subjekata: socijalna matematika nije primenljiva na
oblast umetnosti.
Ono to je glumicu Gordanu Kosanovi pokretalo,
proizvod je samog bia igre, koje stalno iznova nas
taje, a malo je pravila koja njime rukovode. U centru
je onaj ko igra, a ne neka pravila. Sam glumac pred
stavlja maginu sutinu igre i nijedan instrument ili
tehnika ne mogu mu pomoi. To sasvim jasno
pokazuje taj panian strah od ponavljanja o kome
govori Gordana Kosanovi. Ono to je jedinstveno,
neponovljivo, postaje obaveza i zakon, ono to je
ve vieno -ve je i iskorieno. S tim u vezi je i saz
nanje da je lini ivot suvie slab u odnosu na ono
to se od glumca zahteva.
To je shvatila i Gordana Kosanovi. Ona nije bila
samo dete svoje biografije, ve i same vrste, u kojoj
je pre vremena realnog roenja, ve bio upisan
njen kraj. Igra preskae normalan protok vremena
trai venost. Na poetku igre nema vektora koji bi
upravili njen dalji razvoj. Istorijsko vreme joj se ipak
suprotstavljalo itavim bedemom uslova, tako da
samo savrena igraka regresija, a ne privatan
razvoj, moe obezbediti pristup onom sloju vreme
na koji je osloboen svih pravila. Igra ne eli da
odbaci pravila, upravo eli da na njih ukae s osvr
tom na smrt.
Trenutkom je na sceni upravljala Gordana Kosano
vi, jer se ona uvek bavila celinom a ne samo
isekom, vreme, dakle, nije bilo ogranieno sop-
stvenim samoodranjem. Nema sumnje da se upra
vo u tome nalazi uzrok njenog provokativnog dejst-
va. Ovo svakako smeta ostatku sveta, koji svoj ivot
shvata u skladu sa normalnim protokom vremena.
Ovde vreme postaje trenutak i samim tim anarhija.
Puk je iz nekog drugog vremena, svetskog vreme
na. Probudi se onda kad se vreme na satu ukoi pri
pogledu na ivot, i upravlja se samo prema izlasku ij
zalasku sunca i meseca. Igra Gordane Kosanovi
ukazuje na tu nezgodu i ono to je osetila i sama
time potresena, podelila je i sa gledaocem. Zbog to
ga je jako teko gledati prave glumce, jer oni uvek
uspeju da nas potresu i preko individualne smrti
dovedu u dodir sa fenomenom smrti. Fascinacija,
koju ovi glumci izazivaju ima isti uzrok.

Kandid: Gordana Kosanovi
Preduslov za ovakvo glumako umee nalazi se u
onom retkom spoju intelekta i glumake kreativnos
ti, a iz njega nastaje umetnost stvaranja trenutka,
koji se ne da pokvariti odredbama pre i posle.
Ta sposobnost je Gordani Kosanovi prirodno
usaena i tako je ona postala pokretaka snaga
svake inscenacije, artista na ici, koja ne dozvoljava
da bude razapeta mrea. Taj visoki rizik proizvodi
patos ivota na sceni i moda nadoknauje real
nom ivotu ono to je odavno zaboravio: sreu
trenutka, koji se odmah zatamni i vie ne moe nika
da ponovo postojati.
Gordana Kosanovi je uspevala da zaustavi vreme
na sceni i tako stvori utopiju koju svaka umetnost
prieljkuje: izmirenje ivota i vremena. Takvim glum
cima uspeva da se otrgnu inscenaciji i upravo tako
je jo bolje realizuju, jer ne slue samo idejama, ve
na sceni stvaraju ideju, koja ono to je ve
smiljeno tera preko svojih granica.
Autentian patos je i sposobnost da se preko
opteg shvatanja vremena doe u dodir sa
ATELJE 212
Gordana Kosanovi
arhetipovima nae egzistencije. Bez ovog patosa ni
je mogue prikazati trenutak u ivotu na sceni I ko
liko god da je on konkretan, hic et nunc (ovde i sa
da) on je i ona zagonetka, ija se tajna posmatra-
njem ne moe razotkriti. U jednom naizgled ra
zotkrivenom svetu, a opet da bi se mogla spoznati
arolija tog nepoznatog, srea je ta koja nas na
sceni spaja sa tim trenutkom. Tako je Gordana stal
GLUMCI - SEANJA
no direktnim putem povezivala i predstavljala pro
vokaciju za one gledaoce, koji su zapali u puko pos-
matranje. Oznake njenog umetnikog jezika nastale
su iz onih preslikanih slika kojima esto pokuava
mo sebi da pribliimo ono to nam je strano.
Lepotu ove glumice ini fenomen da smo joj is
tovremeno tako blizu a opet tako daleko. Gledajui
duboko ispod sloja realnosti ona je budila povere-
nje, ali put kojim nas je ona vodila daleko je preko
granica, na onim mestima koja e ivotu ostati
veito nepoznata.
(Prevod: Olivera Popovi)
1 3 3
5 0 godina
BARDOLF
Lj ubia - Baj
Bardolf i ja bili smo pajtai. To znai, bili smo jedan
drugome svakodnevica. Nije pajtatvo nikakva
ljubav, ni prijateljstvo, nije ni drugarstvo, ali je si
gurno nerazdvojnost. Pajtai mogu da budu i netr
peljivi i surevnjivi, esto i sebini, ali nee biti dana
da nisu zajedno.
Nas dvojica bili smo tvrdoglave, nepopravljive
svaalice. esto bismo se sporekali budzato,
zbog neke savreno banalne stvari. Jedan primer
e to najbolje pokazati. Bili smo na letovanju u
Sokobanji. Jednog dana vraali smo se kolima iz
varoi na periferiju, u kuu u kojoj smo stanovali.
Usput sretnemo velika kola Gradske istoe.
Vidi - ree jedan od nas, nije vano koji -oni sad
idu iz centra prazni, pa se vraaju, skupljajui ubre
usput.
Razgovor je tekao mirno i sasvim leerno i ni jedan
od nas nije slutio ta e se od toga na kraju izroditi.
Neee - ree onaj drugi - oni idu iz centra i usput
skupljaju ubre sve do periferije, pa se onda vra
aju puni u centar.
Ma ne! Nije, valjda, deponija u centru, nego na pe
riferiji. Oni zavravaju posao na periferiji i tamo isto-
varuju.
Da, ne, da, ne... razgovor je postajao sve ivlji, tem
peratura je rasla, poeli smo da viemo, zapenuali
smo. Kola su ve davno otila, a mi smo se svaali
sve ee. Najzad ja zaustavim kola, jer nisam mo
gao da vozim u takvom stanju, a on, uz psovku,
izlete i ode uzbrdo ka kui, iako ga je bolela noga,
spakova stvari i vrati se za Beograd.
Ili, jedan sluaj koji se dogodio pred prepunim
bifeom Ateljea 212. Neko u jednom trenutku upita:
ko je trenutno najvei peva na svetu? Ja odmah
odgovorim: To je svakako Pavaroti. Bardolf uz
vrati: Ne, nego Pavaroti! Ali, mora se rei da smo
obojica bili pod dobrim gasom. Pavaroti, ka
em. Neee, nego Pavaroti!, odgovara on. Ljudi
oko nas prvo zanemee, nisu verovali svojim uima.
Branko Vujovi
Kad su shvatili da obojica tvrdimo istu stvar, razlee
se opti smeh. Mi smo i dalje uporno vikali: Pavaroti!
Ne, nego Pavaroti!
Kad sam mu jedanput rekao Dobro si igrao sino
onu ulogu, on mi se unese u lice: Nije dobro, nego
d-o-b-r-o!.
Nepokolebljivo je verovao u svoje shvatanje glume,
da se ona sastoji pre svega u dubokom i sonornom
glasu, a on je imao takav glas i brino ga je nego-
vao. Svakako je zbog takvog glasa bio nenadma
an interpretator poezije. Na radiju, televiziji, po bib
liotekama, na estradi, svud su ga pozivali. Postoje
mnogi snimci na kojima i danas bruji njegov mirni i
toliko zvuni glas i, ako se ti snimci sauvaju, to e
sigurno ui u istoriju saoptavanja poezije.
Govorio je ponekad patetino, a ipak nekako
skromno, kako vrsto veruje u sebe kao glumca, jer
nije o tome priao ni mnogo ni esto, nego kratko i
odseno.
ta je pajtatvo, ako to nisu razgovori, dugi, beskra
jni. Razgovor o svemu i svaemu: od cena na pijaci,
pa do literature, istorije i filozofije. On je mnogo
znao, naroito nau nacionalnu istoriju a narodne
pesme znao je napamet.
Nas dvojica smo esto ubijali vreme sedei po
zabitim krmama (jeftinijim), za letnjih dana uz ko-|
njake i meze. Razgovori su tekli, kupali nas svetom j
vodom druenja, zaboravljali smo vreme i mesto na
kome se nalazimo i, tek kad se smrkavalo, kretali
smo nevoljno kuama da sastavimo ruak sa ve
erom, on na supu koja ga eka na poretu, jer mo
ra da bude vrela, pa bilo kad da doe, a ja u moju
samou, da i ja pojedem, pa... ta se nae.
ta je sve pretrpela Cica, njegova supruga. eka ga
ceo dan, a on se pojavi tek kad se smrkne, ve
savladan alkoholom, i kae jo s vrata: Sve u vas
pobiti. Kae to, naravno u ali, ali ve je eljanI
svae, pa sedne pored poreta i, dok drugi rade po
 Siroti mali hrkr. Milutin Butkovi, Branko Vujovi
kui, zapreva, zanoveta, lupa kojeta, a ukuani se
krive od smeha.
Bio je naivan ili se pravio naivnim, to nikad nismo
mogli da utvrdimo, jer je delovao vrlo ozbiljno.
Beskrajno nas je uveseljavalo da ga loimo, kako
se to kae. Na primer, neko od nas kae, ne
obraajui se njemu koji je prisutan: Ljudi, itao
sam pre neki dan da je Njego bio jevrejskog
porekla. Bardolf, za koga je Njego bio sveta
linost, znao ga je napamet i uporeivao sa
Danteom, skoi i patetino zaurla: taaal Ljudi,
drite me, ubiu ga!
Ili, kad ja ustanem i ponem da recitujem Peinu
na Rudniku, ozbiljno i sveano:
Kad svetenik stari u odaju doe,
a despot ogrnut crnim ogrtaem,
pa niti se die, nit mu ruci poe,
no nemirno zvecka mamuzom i maem.
Zvao sam te noas, sdi svetenie...
Jao, govedo! Nije sdi, nego sdi svetenie! Ne
nudi ga despot da sedne!
Kad sam ga, desetak dana pred smrt, posetio u nje
govoj kui, zatekao sam ga kako se breca na enu i
erku opet zbog nekih sitnica. Rekoh mu: ta se
dere na ove jadne ene? Ponaa se kao neki
bog! On mi tihim i dubokim glasom odgovori: Ja i
jesam bog! Neko e rei: svetogre, hula, ali -to je
bio Bardolf. Kako ga je bliska smrt uskoro surovo
demantovala.
Bardolfa vie nema. Od njega nije ostalo nita sem
aice pepela u urni, na parceli na Novom groblju.
Nisu ostali ak ni tragovi njegovih stopa kojima je
peatio ulice i krme. Pregazili su ih mnogi. A bio je
toliko iv i prisutan da mnogi meu nama ne mogu
ni da shvate da ga vie nema. Dugo e ostati u
naim seanjima, sve dok i mi, koji smo ga po
znavali, ne odemo u tu tamu, pa emo jedno vreme
trajati u seanjima ivih, dok najzad i to prestane.
Prolaznost je uvek savremena.
Objavljeno u Ludusu, 1996. ^
 LJUBIA BACIC -
V /

MEDENI KOLACIC
Milan - Caci Mihailovi

govog Peru - mesnog imitatora, Kloara, Bebera,

Ludala... Bili su to moji deaki provodi.
Ne pamtim prvi susret, nae upoznavanje kao kole- j
ga u Ateljeu 212, verovatno u bifeu. Ili na mojoj pr
voj probi - kad sam uskakao u Purpurno ostrvo
Bulgakova.
Pamtim njegovu rolu u Purpurnom ostrvu i ono
parence papira na kome je cela uloga. Kako mu
bei iz ruku da ga iznad samog poda zgrabi.
Pamtim kako ga etam po Parizu, silom, jer me
nervira to krui oko hotela i svima govori : Nemam
orijentaciju. I kako moj pariki cimer staje pred fo
toaparat na Monmartru... i kako me budi nou eta-
212

jui po sobi nervozno, pretvoren u uarenu takicu

zapaljene cigarete. Kva-Kva iz Divova iz planine,
ATELJE

Ljubia Bai
vonder iz Pseeg srca, Boa iz Protuva, Gospodin
Dival iz Dame s kamelijama, ore Trifkovi iz Mal-
Pamtim ga kao klinac iz pria svoga oca sa kojim se
vine, Car Aleksej iz Ibija, arov iz onkina, Antonije
druio pedesetih. Pamtim ga kada je u Beogradu bi
iz Korepodencije... to je deli naeg zajednikog
godina

lo nekoliko Lambreta, moda samo dve. Jedna je bi

ivota na sceni.
la njegova.
Pamtim njegovu gitaru i usnu harmoniku, nae ko-j
Ne pamtim kada mi je, na kom mestu, u bloki
50

njake i kimovae, i vinjake, njegove briljivo smilja

oran korica, sa kvadratiima na listovima, napisao
ne tosove, fazone, zezalice koje sam ispisivao po
sitno u oku - autogram: Lj. Bai, verovatno na
tekstovima, ceduljama, zdravstvenim knjiicama,
Crvenom krstu i sigurno 1963. godine.
saobraajnim dozvolama.
Pamtim Nevienu predstavu, Klopku za bespomo
nog oveka, Slatku Irmu, Bogoljavljansku no... nje Njegovu poeziju ne pamtim, nju znam kao najdrau
molitvu.

202
 ATELJE 212

Bio je dragocen na sceni nosei varnice koje pale

one oko njega, koje inspiriu i obogauju. Njegovi
medaljoni bili su drai od neijih glavnjaka.
Pamtim nekoliko njegovih suza: kada je uo dobar
stih, pravu reenicu, kada je nekom uginuo pas... Baiu
Pamtim njegovu poslednju suzu: u Domu penzio
nera, njegovom odabranom domu, na zidu, iz novi Pobgo nam Bogu na istinu,
na izdrpana slika psa koji je zagrlio mae. Baiu Knjiga mu je zaklopila oi.
padne pogled na sliku, a suza se skotrlja preko os- Svako svoju prigrlio tminu,
meha. Za njim tuga u molitvu toi:
Jednom mi je iznenada rekao: Voleo bih da si mi
sin. Da odmori naborano elo,
Uvek sam verovao da je Ljubia Bai bio vrlo ozbi Da mu suza sklizne stazom neba,
ljan ovek. Ponekad je umeo da kae u sred raz Da prigrli mir za srce vrelo,
govora: Nedostaje mi Bardolf. esto, vrlo esto iz Da mu dua zablista di treba.
govorim sebi: Nedostaje mi, uasno mi nedostaje
Bai.
Za njega i njegovu Stenu gologlavu njegovim
sokobanjskim akcentom, zabeleio sam 15. aprila
2000. godine nekoliko stihova i posvetio ih njemu. 11. jun 2000. god. ^
Znam, nee se ljutiti na stihoklepca.

GLUMCI - SEANJA

Eroi Kadi, Aljoa Vukovi, Petar Kralj, Ljubia Bai - Ljubia Bai
muka garderoba Ateljea 212

203
 50 godina
inu
MARINA KOLJUBAJEV
Milan - Caci Mihailovi
Marina Koljubajev
Prerano zatvoren krug!
Jedna dama je tiho odetala u venost!
Znam je nekoliko decenija, od njenih prvih stu
dentskih dana. Izdvajala se darom i udesnom le-
potom nekog drugog neba. Znam njene prve ko
rake u Ateljeu 212. Trideset pet uloga, trideset pet
Marininih ena za Atelje 212, za pozorite u kome je
zapoela i zatvorila krug.
Betsi u Purpurnom ostrvu Bulgakova, Kristina u
Kovaevievim Maratoncima, Julka Dume u
M alvini Mirka Kovaa, Marijeta Rival u Bulgakovlje-
vom Molijeru, Lipa u predstavi Ignis Sanat Leonida
Andrejeva, Lela u predstavi Protuve piju aj Drago
slava Mihajlovia, Galina u Lovu na divlje patke
Vampilova, Lenka, Mara, Froska, Beti, Kristina... njih
212
trideset pet ena kojima je dala duu i kroz koje je
ivela ostavljajui blistav i nenametljiv trag.
ATELJE
U seanju mi je najdrae vreme poetaka, vreme u
kome su mladost, dar i lepota sijali skoro svake
veeri kada se u Ateljeu 212 dizala zavesa.
I gospodstvo! Mogla je da igra sluavku, sobaricu,
godina
princezu, seljanicu, kurtizanu... mogla je jer Bog joj
je dao sve. Obina krpa na njoj je delovala kao
rukavica od satena.
50
Redale su se uloge, radilo se mnogo, iz veeri u
vee. probe, predstave, gostovanja -smisao ivota.
Sve ostalo je bilo sporedno.
Pod krovom tog udesnog Ateljea 212, provodili
smo dane i noi razgovarajui o onome to radimo,
ponirui i kopajui po sopstvenim duama, otkriva
jui ponekad, ee lutajui, nekad svesni sop-
206
stvenih zabluda, uvek zaljubljeni u ono to odabra-
smo i nazvasmo smislom ivota.
Marina je bila pouzdan partner, verna glumakoj
porodici, odgovorna i posveena. Plemenitost je bi
la sastavni deo njene linosti. I drueljubivost. Bila
je i pouzdan prijatelj. Umela je da voli. Knjigu,
muziku, kafanu, duge sedeljke, slikarstvo, prijatelje,
pozorite, pozorite, pozorite! Za sve to Marina je
imala dovoljno ljubavi -pored one vezane za najuu
porodicu.
Volela je 2IV0T, a ivot joj nije vratio istom merom.
etrdeset etiri dana pred sopstveni odlazak Mare
je bila u Ateljeu 212. Pratili smo na poslednji put
naeg Mucija sa kojim smo radili 32 godine. Dama
je skupila snagu da doe i da se pokloni svome
kolegi, svome reditelju, dragom prijatelju.
To je bio na poslednji susret.
Trudim se da ga izbriem iz seanja.
Pokuavam da ga zamenim seanjem na stotine
predstava Kosanievog venca, Protuva, Maivine,
enskih razgovora, seanjem na dramu eir profe
sora Koste Vujia, gde sam, igrajui pesnika
Milorada Mitrovia pevao pod prozorom ministar
ske kerke koju je pre 30 godina igrala Marina Ko
ljubajev.
U majke je erka bila, ko dan lepa, ko cvet ed-
<(
na...
Prerano zatvoren krug!
Jedna dama je tiho odetala u venost!
13. april 2004. god.
 ATELJE 212

OLGA POZIMATOV
M ira Banjac

1 *

Za Olgu Poznatov me veu radosne i tune us

pomene. Radosne, jer smo nekoliko godina ivele
jedna pored druge, pile prvu jutarnju kafu i spre
male se za posao. Tune, jer sam pratila njen zaista
teak ivot.
Olga Poznatov spada u osobe za koje se kae da
Olga Poznatov su po mnogo emu izuzetne. Bila je veoma darovi
ta, diplomirana glumica, ali u teatru nije imala mno
go sree. Njena lina sudbina je prekinula njenu
glumaku karijeru.
Ali, Olga Poznatov spada u najkorisnije osobe koje
sam poznavala.
Trudila se da bude uvek tamo gde je mogla da se
dokae.
GLUMCI - SEANJA

Olga je diplomirala lutkarstvo u Pragu. Bavila se

prevoenjem. Kasnije, u Ateljeu 212 bila je i glumi
ca i inspicijent i sufler. esto sve to za jedno vee.
Jedno vreme je radila u direkciji BITEF-a.
Negde pri kraju svog ivota, bavila se ekologijom. I
danas postoji nagrada za najlepi balkon u
Beogradu koji nosi ime Olga Poznatov.
Nikada je neu zaboraviti, jer jeste bila izuzetan pri
jatelj.

207
2006

IZA KULISA
50 godina
Hill
IMEKAD BILD SAD
SE SPOMINJALO
/ G ostovanja Ateljea 2 1 2 u
in o stn a n s tvu 1 9 6 3 - 1 9 9 0 ,
Dejan Cavi
Bilo je lepo. Verujte! Ne samo zato to mi koji smo
od poetka putovali, besmo vrlo mladi pa onda sve
manje mladi, nego i zato to ophrvan nostalgijom
sada, to ve dugo traje, znamo da su to tempi pas-
satti. Naalost. Ko ne voli putovati? Pa jo uspeno
kao to je putovao Atelje 212! Ko se jo ne sea
uvenog Mihizivog lanka u NIN-u o putovanjima.
Imali smo zadovoljno, to bi ekstemporirajui,
ponavljao Radmilovi na gotovo svakoj predstavi
Ibija. uveni Eliotovi poetni stihovi etiri kvarteta o
isprepletenosti i kontinuitetu zbivanja (Vreme sa
danje i vreme prolo /su oba moda prisutna u
vremenu buduem,/ a vreme budue sadrano u
vremenu prolom), upuuju nas na jednu jedinu
prisutnost: seanje, prizivanje uspomena. Prolost
je znana, a budunost neizvesna. Na putovanje mis
lim.
Atelje 212 je bespogovorno najprestinije pozorite
druge Jugoslavije, nae u svetu najpoznatije po
zorite. Zahvaljujui umetnikim dostignuima, os
nivanju BITEF-a i mnogobrojnim uspenim gosto
vanjima u inostranstvu. Pozorite je od 1963. do
1990. godine obilo etiri kontinenta - Evropu, Se-
vernu i Srednju Ameriku, Junu Ameriku i Aziju -
gostujui u 16 zemalja i 28 gradova, meu kojima
su neke od najveih i najvanijih svetskih metropo
la. Ovoj listi se, iz drugog turnusa od 1994. godine
do danas, pridruuju jo jedna zemlja i etiri grada.
Ukupno 17 zemalja i 32 grada!!! Valja uoiti bitnu ra
zliku izmeu ova dva bloka, prvog u intervalu od 27
i drugog od 6 godina. Potonji ini predstavljanje
malih ili sasvim malih predstava, samo dve velikog
ansambla, bez publiciteta, bez pravog legitimiteta,
po pravilu za nau emigraciju, dakle putovanja vie
namenska nego umetnika. Nisam siguran da se u
bilo kom pogledu mogu podvesti pod gostovanja u
pravom smislu rei. Pre raspada Jugoslavije Atelje
je gostovao na osnovu dravnih konvencija o raz-
menama, poziva na prominentne svetske festivale i
razmena izmeu pozorita. Gostovao je sa velikim
predstavama najvie reputacije, uz ogroman pub
licitet, pred gotovo uvek prepunim kuama, doiv
ljavajui ovacije publike i aklamacije kritike. 0 sve
mu postoje autentini zapisi u bogatoj pozorinoj
dokumentaciji. Iz seanja linog, nekad ivog,
nekad izbledelog, prekrivenog skoro etrdesetogo
dinjom patinom, skidaju se naslage zaborava,
bude se prie, priice, anegdote, doivljaji, vicevi,
zgode, nezgode vesele ili tune, susreti, razgovori,
slike gradova, etvrti, zemalja, uspomene na puto
vanja vozom, autobusom, avionom, iz hotela, sa
ulice, iz pozorita, garderobe, sa scene, seanja na
glumce, ljude obine i neobine, situacije oeki
vane i neoekivane, prijatne ili neprijatne, kupovine,
prelaske granica (dravnih, ali i etikecije i toleranci
je), boravke u zemljama i gradovima u kojima bi
eleo da ostane ili utekne iz njih to pre, uda
svekolika svetska i belosvetska, prefinjena i pros
taka, provincijska i prizemna, naka, uvek pito
reskna ali i groteskna! Akteri su svi - gosti bezo
brazni i domaini predusretljivi (ili obratno!), kolege,
hotelsko i kafansko osoblje, stjuardese i stjuardi,
prijatelji i poznanici na koje smo nailazili ili se tek su
sreli i upoznali, bukvalno svi iz pozorita, od scen
skih radnika, preko administracije i uprave do glu
maca na sceni ili van scene, treznih ili pijanih,
odmornih ili umornih, svih koji su polazili sa nama
na put: ena, mueva, rodbine, prijatelja, novinara,

Tako Nai, Aljoa Vukovi, Zoran Ratkovi, Rozalija Tanasijevi,
i Butkovi -Njujork, 1968.
slikara (Mia Popovi i Olja Ivanjicki), pisaca (Mihiz i
Danilo Ki), diplomata (Antun Kolendi), to im je
omoguila plaeno ili neplaeno, velika i nezabo
ravna Mira Trailovi, upravnica i spiritus movens
Ateljea 212.
Sofija 1963. godina. Prvo gostovanje Ateljea preko
granice. Ljubazni domaini hitro prilaze lanovima
ansambla dok izlaze iz voza, predaju raskoni buket
cvea estitajui to je doveo tako sjajan skup
glumaca, jedinoj sedoj glavi -naem uvenom i dra
gom garderoberu ika Peri, jer bi samo on po nji
hovoj proceni mogao biti upravnik!
1968. godina. Prvi let preko bare. Pan Ameri-
kenov Boing 707, tada najvei putniki avion na
svetu. Naa trupa ini neto preko etvrtine
ukupnog broja putnika. Nismo se estito ni podigli,
samo to su dali dozvolu za odvezivanje, a neko je
provalio da u toaletu ima svata: mirisa, raznih lo-
siona, ampona, sapuna, deodoranata i ko zna
ega jo... Vest je prostrujala brzo, a jo bre se is
postavilo da tamo nema vie niega izuzev malih
misterioznih paketia. O emu se radi? U rukama
svakog drugog ateljeovca, o koncu to ih vee za
omota nestano su se njihali damski uloci! Kroz
nekoliko sati prvo je nestalo leda, zatim, piva, pa
A TE LJE 2 1 2
H!
viskija. Poneki jo uvek budan putnik askao je ne
mutim jezikom sa glumcima, a avion se pretvorio u
pijanu lau, pijaniju nego to je naslikao Sava
umanovi na svojoj uvenoj slici. Budan je i Nikola
Mili. Ima strah od letenja. Uspanieno pita doktora
Jania, kog smo poveli zlu ne trebalo: Doktore, je I
ima neto da mi pomogne? - More, ima li ti
neto, vidi da od muke ni sam ne znam gde sam!
Jedan od narednih letova za Njujork. Blii se
prizemljenje. Mnogi su dobro nakieni. Bardolf,
pod okolnostima, nabeuje prilikom kontrole cari-
narku, korpulentnu Crnkinju mrka pogleda, da mu
je uzela 200 dolara. Neprijatnost je na jedvite jade
izglaena. U hotelu se iz jednog depa pomaljaju
zatureni novci. Bule i Tako ga vode u oblinji pab
na jo po jednu. Konano, tamo mu neko ukrade
uklete dolare.
U Sovjetskom Savezu nije jednostavno ui u lokal.
ak i ako ima mesta, pomae iskljuivo jedna jedi
na, ali arobna re - delegacija! Ona irom otvara
vrata. Moskva, hotel Rosija. 2urim u restoran na
ruak. Zaustavlja me pitanje - Nu, kto vi? -Ja dele
gacija. Na upitni pogled, odakle, izbacujem kao iz
topa -Iz Kitaja! Puten sam, uz kiseli osmeh vratara.
Na Zapadu nije tako. Potrebne su samo pare, a za
neke lokale i pristojna odea.
Venecija. U sitne sate sa Zoranom Radmiloviem
pokuavam da uem u neki night club. Ne moe!
Letnje je vreme, u majicama smo. Iznajmljuju nam
sakoe. Zoran navlai jedan sa rukavima visoko iz
nad aka, a meni je dopao neki iz koga samo to mi
ne vire laktovi, a lea mi jedva pokriva. Pijuckamo,
astimo se i ne marimo to smo vie nego blesavo
smeni. Galantno nudimo jednoj dami flau am
panjca i pozivamo kelnera. apue nam na srp
skom - Gospodo, nemojte, mnogo je skupo, nema
smisla! Bio je Slovenac.
Carina. Pita carinik Zorana Radmilovia ta ima da
prijavi. -Tri bureta piva. -Gde su? - Ovde, Zoran se
tape po stomaku. Pita i Batu Stojkovia. - Jedan
KULISA
tof za odelo. -Jo? - Jo jedan tof za odelo. -ta
jo? -Jo tri tofa za odelo!
Carinici su uvek bili blagonakloni prema nama.
IZA
Osim jednom. 1970. godina. Maarsko-jugosloven-
ska granica, povratak sa gostovanja u Zapadnom
Berlinu. U kupeu spavaih kola smo Bata Stojkovi
i ja (Bata je na donjem leaju jer ima hobiju, kako
bi on rekao, od visine). Carinska kontrola. Pregle
daju detaljno i rigorozni su. Kao za pakost gotovo
21 1
 5 0 godina
Gostovanje Ateljea u Njujorku, 1968.
svi su kupili dosta tehnike robe. Kolendi, u to
vreme ef nae Vojne misije u Berlinu, omoguio
nam je da vrlo povoljno nabavimo najmodernije ra
dio aparate. Bora Todorovi, na vrhuncu popu
larnosti, po seriji Diplomci, ponudio je da prenese
moj radio jer je uveren da ga niko nee ni pitati ta
je kupio. Grubi upad carinika budi nas iz dubokog
jutarnjeg sna. Bunovni odgovaramo na pitanja. Bata
kae da ima hipi satove, a ja prijavljujem sokovnik.
Tek to mi se rodila ki, pa da joj ne manjkaju vita
mini. - Pokaite! Bata vadi hipi satove. Ima ih dese
tak - nosi ih na poklon. - A, ovo, carinik napipava
neto poveliko i tvrdo. - E, to nisu hipi satovi, ve ra
dio! Taman mislim da sam se provercovao na
Batin raun, kad me pozva Bora da spustim svoju
212
ogromnu i teku koferinu. Drhtavim rukama je
otkljuavam. Radio se ukazuje ispod pedantno
ATELJE
navuene koulje, sa namerom da ga prikrijem.
Pakosnici kau da sam mu vezao i kravatu, ali ja se
ne seam. Skidaju nas s voza i vode u carinsku is
postavu na sastavljanje zapisnika. Gastarbajteri vise
godina
na prozorima i arlauu ,,ua glumci. ef carine nas u
hodu prekoreva - Kako vas nije sramota, prosvetni
50
radnici, samo se brukate!
Neuporedivo najznaajnija godina u bogatoj
hronologiji gostovanja Ateljea 212 jeste ionako
uvena i znaajna 1968. Godina u kojoj smo aprila
meseca gostovali u Bukuretu, maja u Lenjingradu i
Moskvi, a juna i jula u Njujorku. U rasponu od tri
212
meseca, preko mesec dana na turneji i vie od
trideset odigranih predstava. Ni manje ni vieT
Bukuret je ostao u senci samo zato to su potom
usledila gostovanja u Sovjetskom Savezu i Sjedinje
nim Dravama. Inae, jeste znaajan kao jedna od
kulturnih prestonica Evrope i prestonica druge!
zemlje istone Evrope koju smo posetili.
Gostovanje u SSSR-u je bilo utanaeno mnogo pre
nego to je realizovano. Sovjeti su nekoliko puta
pomerali i odlagali na polazak, sa ovakvim ili ona
kvim motivacijama, u sutini zbog karaktera Ateljea
i ponuenog repertoara. ak je i nadasve spretna i
veta Mira Trailovi bila nemona. Konano im je
doskoila. Pozorite se uveliko spremalo na put, a
ministarka kulture, fabulozna madam Furcova je
telefonirala zahtevajui ponovno odgaanje. Mira ju
je prevarila da je dekor ve na putu i tako smo naj
zad krenuli. Vozom. Dugo etrdesetosmoasovno
putovanje je postepeno smenjivalo uzbuenje to
emo se nai u najprostranijoj svetskoj zemlji, ne to
liko u zemlji revolucije i Sovjeta, Sibira i gulaga, ko
liko u Rusiji Stanislavskog i Hudoestvenog teatra
na kome smo se uili, zemlji velike literature to nas
je oplemenjivala i bogatila. Kloparanje tokova ii
huktanje voza preko stepa i promicanje pored
breza oivljavalo je slike iz Tolstoja, Dostojevskog,'
idilinog Turgenjeva, nesrenog Pasternakovog
Zivaga, prizivalo stihove Bloka, Ahmatove, Cvetaje-
ve i Mandeljtajma. Po izlasku iz voza eznutljivo
 ATELJE 212

prizivanje Moskve iz Tri sestre za nas je postalo
stvarnost. U ruskoj prestonici smo saekali nekoliko
sati da bismo uli u Krasnaju strelu da nas pre
veze u Lenjingrad, prvi grad nae turneje. Novine
su, primetili smo, sasvim turo i krto najavljivale
nae gostovanje, ograniavajui se iskljuivo na
dan i sat poetka predstava. Samo na stupcima
gde se objavljuje repertoar. im smo uli u Teatar
Komisarevske, glumaka posla, zar ne, intereso-
vali smo se ima li karata za nae predstave. Nema,
rasprodate su. Uputili su nas na punktove za proda
ju van pozorita. Nema ni tamo. Nema ni publike,
uvee, na prvoj predstavi. Samo aica pozorinog
sveta, jugoslovenska kolonija i neto zvaninika.
Furcova nas je ipak nadmudrila. Sve je uinila da
predstave Ibija i Bore najdera sutradan, vidi to
manje publike. Ali ne lezi vrae! Ko se boji Virdinije
Vulf. Poslednja predstava u Lenjingradu. Pred po-
zoritem neopisiva guva. Mnotvo mladog sveta.
Niko nema kartu, svi ele da uu. ta se zbilo?
Jedno gostovanje, uspeno skrivano od javnosti
doivelo je upravo ono to vlasti nisu htele. Usmeno
se rairila vest o dolasku Ateljea, a onda je Glas
Amerike u emisijama na ruskom najavio da se prvi
put u Sovjetskom Savezu prikazuje u elom svetu
uven Olbijev komad. Vratari nisu hteli da puste
nikoga bez karte. A onda je proradila svemona
Mira Trailovi. Bez po muke razgrnula je sve
vratare, uvare i slubenike teatra i uz ogromno
odobravanje pustila u salu sve koji su se nali is
pred pozorita. Svojom vetinom i armom i van
svoje kue joj je polo za rukom ono emu nas je
uvek uila. Pustiti u pozorite sve koji ele da gleda
ju predstavu. Gledalite je bilo prepuno, niko nije
mogao ni da proe ni da se makne od tesno pribi
jenih tela. Uspeh ogroman. Pravi bumerang za
nevoljno preterano poslune domaine. Posle sas
tanka, razmene iskustava radi, saznajemo u kuloari
ma od glumaca i reditelja da su izuzetno dobro
obaveteni o svim najnovijim i avangardnim zbiva
idemo na urku u stan kod jedne glumice. ekae
me na kraju drugog bloka, desno od Teatra
Komisarevske. Ulazimo u solidnu staru viesprat-
nicu. Pojavljuju se Bora Todorovi i Guta Dobri-
anin. Haustor polumraan. Lift izmeu etvrtastog
stepenita, ograen gvozdenom mreom. Stan
skroman, soba u koju nas uvode mala. Pohaban
kau, niski stoi od jasena, iste takve polufotelje
bez tapacirunga. Nema tepiha, nema zavesa.
(Nekoliko dana kasnije, u Moskvi, uao sam u iden
tino nameten stan, mada neuporedivo vei i
graevinski luksuzniji. U sobi klavir. Bio sam kod
Arama Haaturijana, doneo sam mu poiljku i
poruku iz Beograda.) Domaica lepog ruskog lica,
krupnog oka, bogato, skladno graena, lenjo ras
poreuje provijant to ga, jedan za drugim, donosi
nekoliko mukaraca. Ispred svakog stavlja au.
Gitare. Jednu uzima Ki. Nije govorljiv. Poinje da
peva. Umeo je. Vrlo malo, gotovo nikako, se razgo
vara. Malo se jede, vie pije. Jedan ovek kradomi-
ce baca udne poglede na domaicu. ovek kome
ona pripada primeuje, ne reaguje, samo mu se
gri lice u pesmi. Pati. Ruska scena, karamazovska.
Konano smo u Rusiji, uvaljani u slatko-gorki mulj
KULISA

njima u svetskom pozoritu, mada igraju samo do

mai i strogo kontrolisani i provereni repertoar svet-
skih klasika. Znali su sve o Beketu, Jonesku,
IZA

Pinteru, Vajtingu, Ozbornu, eneu, Olbiju i mnoge

od njih igrali u podrumskim pozoritima, paljivo
skriveni od oiju javnosti. Kako se igra ruska skriva
lica iskusio sam i doiveo posle druge predstave u
Lenjingradu. Danilo Ki mi diskretno prilazi dok se
malobrojni gledaoci Bore najdera razilaze. Kae,
Brodvej, 1968.

2 1 3
 5 0 godina
opojnosti i teko podnoljive sree to smo i to
doiveli. U stvari, ne znam ni kod koga sam, ni kako
se ko zove, ni ime se bavi svako od njih. Znam
samo da je bilo upamtljivo i -tuno. Sutradan, u po-
zorinom foajeu, rairenih ruku prilazim domaici
da joj se zahvalim na lepoj noi, a ona se izmie kao
da me nikad videla nije i ne zna ko sam. Ki me upo
zorava kako se ne sme znati da smo bili tamo, ne
sme se znati da se znamo.
Dvadeset osam godina kasnije itam Skladite,
Kiovu knjievnu zaostavtinu. U Lauti i oiljcima se poznavao i povremeno druio. Imao je sposob
pie kako je, za vreme turneje Ateljea, posetio u
Moskvi prijatelje i roake svojih nekadanjih stano
davaca, ruskih emigranata. Ne znam da li je ta
moskovska poseta u bilo kakavoj sprezi sa lenjin-
gradskom u koju nas je poveo. Sumnjam.
Misteriozne su i jedna i druga - i to je sve to im je
zajedniko. Odlazimo u Moskvu. Odsedamo u jed
nom od najveih svetskih hotela, sa 6000 leaja, jo
nedovrenoj Rosiji. Nastavlja se tradicija - posle
predstava i veere, dugo sedimo askajui i pijuc
kajui u neijoj hotelskoj sobi. Teko je bilo doi do
izraaja pored jednog Mihiza i jednog Kia. Nije se
ni moglo ni trebalo nadmetati s njima. Samo naj
duhovitiji, kozerskim doskoicama, pikantnim
priama i anegdotama, uspevali su u pariranju.
Njihova erudicija, elokventnost i hitrina duha bila je
212
ATELJE
godina
50
Venecuela, 1978.
nenadmana. Mihiz je imao vrlinu i vetinu da o sve
mu pria sa jednakim autoritetom, obraajui se svi
ma ravnopravno. Ki je posedovao neuporedivo
veu akribinost, posveenu obavetenost i zraio
je, bez premca, imanentnim darom boanskim. Bio
je samoironian (pogotovo na svoje poreklo),
sarkastian, ali ne i maliciozan. Izuzetnog znanja,
teko shvatljiv svim sagovornicima kada govori o
isto intelektualnim temama, sigurno jedan od naj-
talentovanijih i najobrazovanijih ljudi sa kojima sam
nost, a uoio sam je u akademskim krugovima za
vreme studija u Engleskoj, uplitanja opscenosti, las
civnosti i psovke u bilo kakav razgovor, bez trunke
prostakluka. Bivajui u njegovom drutvu, za dugih
ruskih noi, shvatio sam koliko je sjajan potez uini
la Mira Trailovi to ga je dovela u Atelje, a koliko
nisu bili u pravu oni koji su to sa omalovaavanjem
osuivali zato to Ki po vokaciji nije pozorini
ovek. ak i u pozorinom smislu, o drugom nije ni
potrebno posebno govoriti, Kiov kratki boravak u
Ateljeu ostavio je duboku brazdu i upeatljivo
seanje.
Lenjingrad je, kao i svi uveni gradovi, podloan
komparaciji zamiljenog, iz slika koje sami stvorimo
na osnovu prethodnih saznanja i neposredno
doivljenog. Lenjingrad je u stvari delovao ne

stvarno, ubijeno, bive. Kao virtuelni Sankt Peter-
burg ili Lenjingrad, teko je rei. Raskona arhitek gauje nezaposlene glumce kao kelnere. Druenja
tura, iroki bulevari, Nevski prospekt, Baltik, Aurora,
Zimski dvorac, Petropavlovska tvrava, Ermita...
Asocijacije i slike iz knjievnosti, istorija na svakom
koraku, a nema due ni ruske ni sovjetske. Fiziki
gotovo sve je rusko, a sovjetsko, pored marifetluka
sa naim gostovanjem, Ermita pun zabraenih
Ruskinja, lica zauenih pred slikama i skulptura
ma, to je ipak pozitivno. Ni petrogradske bele noi
nisu one prave, ne samo zato, rekao bih, to do let-
njeg solisticija ima mesec dana. Nema ni guve na
ulicama. Jedino vikendom bauljaju u buljucima
polupijani Finci koji su ferijem preplovili zaliv da se
nalou jeftine ruske votke.
Moskva je delovala jo sumornije. Predstave i pose-
ta bez razlike u odnosu na Lenjingrad. Jedino pro-
svetljenje - Kremlj, arhitektura, muzeji, zanosni bruj
kremljanskih zvona, to ih je izlio, verujem, uveni
Jakov, Srbin po roenju. Jedva sam doekao as
povratka.
Saznajemo za poetak lipanjskih gibanja u zemlji.
Politike turbulencije su promenile Beograd. Nije to
vie grad koji smo ostavili pre dve nedelje. U neku
ruku turneja se nastavlja i naredne tri nedelje, do
polaska u Njujork, gostujemo u svom gradu.
Gostovanja glumaca na Univerzitetu, nisu metafo
rina, nastavljaju se do danas.
Njujork. Repertoar isti kao u Sovjetskom Savezu,
plus Viktor ili deca na vlasti. Igramo na Brodveju, u
jo nekompletiranom Linkoln centru (zavren
1969.), koji se sastoji od dve pozorine, dve kon-
certne sale, nove Metropoliten opere, kole Duli-
jard, Biblioteke i Muzeja scenskih umetnosti.
Gostovanje, u poreenju sa dotadanjim, novo i
neobino. Traje tri nedelje, igramo 17 dana preko
20 predstava. Prvi put glumimo uz simultani prevod.
Uvek pred punom salom. Manje naeg sveta, vie
internacionalne publike. Kritike izuzetno dobre. Prvi
put u klimatizovanoj sali. Prvi put uz zabranu pue
nja ne samo na sceni, ve i u garderobama i na
hodnicima. Dozvoljeno je samo kod kafe automata,
gde se druimo sa glumcima iz Planonove trupe.
Oni igraju u drugoj dvorani. Oseamo se ne samo
svetski, nego i pobedniki. Uspeh u velikom svetu je
zanosan. Imamo odline dnevnice. Bakarimo se.
Druimo se, sklapamo mnoga i razna poznanstva.
Kod kue smo! Odseli smo u hotelu Empajer. U istoj
zgradi, sa druge strane hotelskog lobija je O'Neills
ATELJE 2 1 2
Pub. ONil je glumac. Imuan. Vlasnik je lokala i an-
sa njima bila su fina. Najvie slobodnog vremena
provodili smo u pabu. Na svaka etiri popijena viski
ja, naredni je besplatan. Ameriki glumci su nam
istinski zavideli na sigurnosti naeg pozorinog sis
tema. Institucija stalnih angamana za njih je pusta
elja. Kod njih postoje dve vrste glumakih rado
va. Moonlight job podrazumeva ulogu u predstavi,
a daylight job je posao od kog se ivi, kelneriui ili
terajui fijaker u Centralnom parku, kad ih u profesi
ji izda Fortuna. Poseujemo brodvejska, off brodve-
jska i off off brodvejska pozorita. Idemo na kon
certe, u Metropoliten. Znamo da nas cene, svesni
smo da u poreenju s drugima vrlo dobro stojimo.
Kupujemo. Engleska poslovica nisam dovoljno bo
gat da kupujem jeftine stvari pokazala se tanom.
Jeftina odea iz 42. ulice bukvalno se raspadala
posle prvog noenja. Rale je bio vie nego dobar
model za kupovinu garderobe naim enama. Lepo
smo se zabavljali. Nisam zaobiao nita vredno raz
gledanja i posete na Menhetnu. Pored prethodnih
znanja mnogo mi je pomogao vodi to ga je speci
jalno za turneju napisao moj kum i prijatelj R.B.
Mada je u njemu bilo uputa i za najprivlanije
kafanske uivancije, preteni deo je bio posveen
znamenitostima to je, razumljivo, izazvalo nenu
sprdnju glumaca, zainteresovanih prvenstveno za
ugostiteljstvo. Ipak su me poneki ponekad sledili u
obilaenju grada, sve dok ih izdrljivost i strpljenje
nisu izdali. Jednog nedeljnog popodneva peaio
sam du Brodveja u suprotnom pravcu od Harlema.
Sreo sam svega nekoliko peaka, bilo je zastra
ujue pusto. Teskoba me, priznajem, obuzimala.
Na vidiku nije bilo nikoga, nevoljno sam bacao
pogled na naputene zgrade sa polupanim oknima.
Neizbena asocijacija na Dalas i Kenedija. Harlem
nije delovao umirujue. Nije bio tako pust, ali
grupice Crnaca zanesenih poigravanjem uz rege i
bluz, ni prividno nisu odavale pitomost. Utekao sam
KULISA
pre nego to sam se valjano proetao.
Razgovarao sam sa mnogim obinim Amerikan
cima. Naao sam frapantnu slinost sa obinim
IZA
Rusima. Prostosrdani su i jedni drugi, ali ak i ka
da su skromni ne naputa ih svest o pripadanju ve
likom narodu, svest da su graani najmonijih
drava sveta. Ima slinosti i u tehnologiji iako je
amerika na neuporedivo viem nivou. Moskovski
metro je moderniji i istiji, sistem karata i ulaza isti.
215
 5 0 godina
:0 m
Meksiko, 1975
Privilegiju ne ba estu, ne ba svakom datu, da u
tako kratkom intervalu posetimo dve najznaajnije
svetske zemlje, imali smo zahvaljujui na prvom
mestu Miri Trailovi. Lenjingrad i Moskva su doneli
razoaranje, Njujork je delovao oaravajue. Kore
spondirao je sa svim predznanjima, zamiljanim ili
vienim na slici. Neposredni doivljaj je jo
uzbudljiviji. Nisam oekivao da u biti toliko impre
sioniran. Trajalo je dugo, prieljkivao sam jo koji
dan ostanka.
Pre 1968. godine bila su samo dva gostovanja -dva
u Sofiji 63 i 66 i dva u Italiji - Firenca i Trst, oba
1966. godine. Naredne dve decenije donose go
dinje najmanje po jedno putovanje, izuzev jedne
dvogodinje i tri puta jednogodinje pauze. eneva,
Berlin dva puta, Venecija, Stokholm i turneja po
vedskoj, Meksiko Siti, Festival u Gvanahuatu i
turneja po Meksiku dva puta, Pariz tri puta, Varava,
212
iraz, Rim, Karakas, Be, ponovo Sofija, Teatar
nacija, Napulj, Nansi - Teatar nacija, Kvebek, Prvi
ATELJE
kvadrijenalni festival, ponovo turneja po vedskoj,
Minhen, Istanbul i na kraju ponovo Moskva! Sve se
razvijalo filmskom brzinom. Kao u karijeri vrhunskih
godina
umetnika svetskog renomea. Bile su to zlatne go
dine Ateljea 212, briljantni uspesi naeg pozorita.
Vie nita nije predstavaljalo iznenaenje. Sve se
50
merilo samo priznanjima-veim ili manjim, poredila
se turneja sa turnejom, prijem sa prijemom, provod
sa provodom. Vie nije senzacija ni let preko
okeana, ni dambo det, ni najbri vozovi, najluk-
suzniji autobusi, pa i hoteli. Mira Trailovi sa svojim
21 B
* - / R f
M
"
' ^ >
Ateljeom ini uda. Niko se nije pomamio. Svi su se
zamorili.
1975. godina. Priprema se turneja po Meksiku. Ne
zna se ta je privlanije -igrati na 2300 metara nad
morske visine na kojoj lei Meksiko Siti, najmno-
goljudnija prestonica sveta, baciti pogled na
Popokatepetl, igrati u Gvanahuatu, prei preko
planina i sputati se u Akapulko na Pacifiku. Put do
Meksika budio je stare uspomene. Leteli smo preko
Njujorka i Hjustona u Teksasu do Meksiko Sitija.
Atelje je prvo jugoslovensko pozorite koje uestvu
je na Festivalu Servantino u pitoresknom istori-]
jskom gradiu Gvanahuato. Ibi je izazvao divljenje,
Hamlet uenje. Tokom dvonedeljnog boravka up
oznali smo se sa meksikom istorijom i umetnou:!
piramide Sunca i Meseca u Teotihuakanu, ostav
tine Maja, mumije iz Gvanahuata, monumentalno]
slikarstvo Oroska, Rivere i Sikeirosa. Posmatramo|
kontraste izmeu predgraa Meksiko-Sitija naika
nih udericama i luksuza zone Pink u srcu grada.
Bivamo u Akapulku, jednom od najvelelepnijih paci-l
fikih letovalita. Tamo smo leteli iznad zaliva, na
krilima, kao moderni Ikari, kupali se nou na
bazenu, bunuli se prvi put u ivotu u valoviti i
penuavi Pacifik, uli u elipsasti plavi bazen Hilton
hotela, sa ijih ivica smo sedei u vodi pili koktele
posluene iz barova do kojih se ruke mogu proteg
nuti. Ni dan danas mi nije jasno zato je Mira svoje
glumce predstavila osoblju Hiltona kao baletski
ansambl. Moda zato da uiva u oduevljenju i gro
hotnom smehu vratara kada je balerine i baletane
na elu sa Takom proputala u hotel.

Naredne godine izuzev puta u Aziju (iraz), sa
arganom, nisu donele naroito uzbuenje sve do
uea na Teatru nacija u Karakasu. Osvojena je i
Juna Amerika. Ve tada smo bili okupirani
moguim odlaskom na turneju po Peruu i Kolumbiji,
to se, naalost, nije ostvarilo. Upravo u Karakasu
je, eto bizarnosti, 7. jula 1978. godine odigrana
poslednja predstava Ibi, dvesta peta po redu. Posle
izvesne pauze obnovljena je zarad odlaska u
Karakas, a onda zanemarena, ne zato to za nju
vie nije bilo interesovanja, ve zbog zamora ma
terijala -naroito Zorana i Maje.
Pred drugo gostovanje u Meksiku bilo je mnogo ne
doumica. Krenuli smo na put tek poto je, zbog
poodmakle Titove bolesti, Ministarstvo inostranih
poslva dalo saglasnost. Prva predstava, Buzdovan,
odigrana je 3. maja, a sutradan je prvo otkazana
proba, potom i predstava udo u arganu. Tito je
umro. Dekor za argan je bukvalno sklepan, na jed-
vite jade, zato to su znaajni delovi inscenacije za
gubljeni u putu. (Jo u Beogradu, prilikom biranja
kompanije kojom emo leteti, predstavnik Er Fran-
sa -prevozili su nas prvi put u Meksiko -odvraao
nas je od opredeljenja za JAT. Bio je i te kako u
pravu govorei mi da oni jesu najjeftiniji, ali i najsku
plji u isti mah. Godinama smo se s njima, bez zado
voljavajueg razreenja, sporili zbog pretrpljene
tete.) Ubrzo smo se prebacili u Meksiko Siti, nije bi
lo skraeno vreme boravka, ali smo odigrali jo
samo jednu predstavu Buzdovan i dva argana. U
sobi luksuznog Bamera posmatrali smo televizijski
prenos Titove sahrane i itali, u svim velikim svet-
skim novinama, izvetaje sa lica mesta i spekulacije
o budunosti posttitovske Jugoslavije.
Zahvaljujui naim izuzetnim uspesima na mnogo
brojnim turnejama i uestvovanju na svetskim po-
zorinim festivalima najvieg ranga, 1984. godine
smo pozvani na tek pokrenuti meunarodni festival
u Kvebeku u Kanadi. Direktorka je u Beogradu
odgledala nekoliko naih predstava i odluila se za
Audijenciju-Vernisa. Poeli su neuobiajeno dugi i
mukotrpni pregovori - razmenom pisama, telegra
ma, telefonom - o najsitnijim, esto i beznaajnim
detaljima. Plaao se danak neiskustvu domaina,
pedanteriji, ali i tedljivosti i racionalnosti. Po uzoru
na sva ranija gostovanja -uvek je ilo vie ljudi nego
to je stvarno potrebno - poslao sam spisak od
preko dvadeset ljudi. Na etiri glumca dvadesetak
pratilaca!?!? Ni govora! Gospoa direktorka je bila u
ATELJE 212
pravu. Povuci-potegni, reducirano je desetak putni
ka. Tehnika ekipa nije nikada bolje funkcionisala.
Zahtevao sam od svih da rade sve. alim to ovaj
izuzetak nisam uspeo da pretvorim u pravilo. Svi bi
radili efikasnije, vie, ali bi bili i neuporedivo bolje
plaeni. Zauzvrat smo bili smeteni, jedini uz
Francusku komediju, u jedan od najboljih hotela u
kojima smo ikad odseli, poto sam odbio ponudu
da budemo u studentskom domu visokog standar
da sa jednokrevetnim sobama. Umetniki - bili smo
u picu festivala. Bata Stojkovi je dobio nagradu
za najbolju glavnu ulogu, Pera Kralj za najbolju epi
zodu.
Gostovanja 1987. i 1990. godine pamte se i po
neemu to se vie nije dogodilo. Na prvom je Mira
Trailovi, tada ve biva upravnica, bila na svom
poslednjem putovanju sa Ateljeom, a drugo je bilo
poslednje putovanje Ateljea pre raspada zemlje.
udo u arganu, septembar 87, Minhen. Desilo se
jo jedno udo. Prvi put smo igrali pod cirkuskom
atrom. Predstava je bila sjajno prilagoena novom
ambijentu. Glumili smo sa radou.
Moskva, april 1990. godine, M ravlji mete. Mete se
zaista u svemu nazirao. Bili smo nekako apatini, i
ansambl i ve umorni Aca Popovi. U Moskvi se
oseala zasienost Rusa Gorbaovim, vazduh je
gusto i lepljivo nasluivao kraj epohe najvee soci
jalistike imperije. Tek otvoreni Mek je zmijoliko ob-
motan nepreglednim ekaima eljnih mrskih im
imperijalistikih ejkova, sladoleda i hamburgera.
Ogroman izlog u ulici Gorkog u kom je izloena jedi
no pozamana govea kourina iznad koje je jo
pozamaniji sloj loja, pokriven tanunim slojem
mesa. Ispod eksponata pie: pjervij klas!
Posle 22 godine ponovo smo odseli u Rosiji. Hotel
je oronuo kao i mi. Zajednike sedeljke po sobama
su skraene. Ostajemo samo Muci i ja, prebiramo
po uspomenama, stapamo moskovske veeri sa
jutrima, as u kome jesmo blaimo prolou, o
KULISA
budunosti ne razgovaramo. Poneli smo iz Beogra
da teko breme pritiska i potiska u krah i rat.
Jedan deo naih ivota i istorije naeg Ateljea 212
IZA
ve je pripadao prolosti. Ostalo je seanje. Nekad
bilo, sad se spominjalo. A dokle smo danas doli,
znamo. Pa ta? Idemo dalje. Ve imamo zakazano
gostovanje u Lazarevcu.
Beograd, kraj sezone 1999/2000. ^
219
 50 godina
IIIII
OSVRT IMA SCENOGRAFIJU U
ATELJEU S IS
/ Olga Milanovi
Uzimajui u obzir skromne smetajne uslove
Pozorita Atelje 212 u staroj zgradi Borbe i njegov
kamerni karakter, ovom pozoritu su bili blii rezu-
lati ana Vilara u Avinjonu i njegova deviza:
Golotinja formi, nikakvog dekora, bez estetskih pod
vala, bez drangulija. Jednom reju - tedljivo iz
abrani elementi prema njihovoj simbolinoj vred
nosti.
Prve premijere Ateljea 212 Faust Getea i Don uan
u paktu oa ostvarene u reiji Mire Trailovi nisu
imale scenografe i kostimografe. Scenografa je u
ovaj teatar uveo reditelj Vasilije Popovi i to izvan
profesionalnih krugova. U prvoj postavci ekajui
Godoa, rodonaelnika avangardne drame Semju-
ela Beketa, saraivao je poznati beogradski slikar
Stojan eli. Zbog repertoarskih karakteristika
Ateljea 212 razumljivo je da je nekonvencionalnost
izbora dela koja e posluiti kao pretekst pozorine
212
igre uslovila svojevrsnu vizuelnu opremu predstava.
Meu mnogobrojnim scenografima i kostimografi-
ATELJE
ma angaovanim u ostvarenjima ovog teatra mogu
se izdvojiti sledee grupe: prvu grupu sainjavaju
renomirani scenografi beogradskih profesionalnih
pozorita. Drugu grupu ini impresivna lista slikara i
godina
grafiara, predstavnika svih savremenih strujanja u
likovnoj umetnosti Beograda. Oni su ne samo ost
50
varili veliki broj scenskih postavki, ve godinama
ine stvaralako jezgro savremenih scenografskih
koncepcija. To su braa Lalicki, Vladislav i Todor.
Zasebnu grupu ine scenografi ije je obrazovanje
ili iskljuilo tehniko - arhitektonsko, ili je kombino-
vano sa primenjenom umetnou.
220
Duan Risti je u Ateljeu u intervalu od dvadeset go
dina. Ristieva reenja dodiruju irok dijapazon po-
zorinih stilova, kao to je nadrealizam (Slatko
pravoslavlje), poetski ekspresionizam (Divovi iz pla
nine), patinirana secesija (Kod lepog izgleda). Nita
manje nije bio sloen zadatak u komadu Duana
Kovaevia Prolee u januaru, gde su se proimali
realizam i simbolizam na originalan i upeatljiv
nain. Miodrag Deni je takoe scenograf velikih
pozornica i moderne funkcionalnosti. Gost Ateljea
od 1957. (Pesma, Nebeski odred, Svetlosti i senke,
Od kamena i od sna, Trojanke, Povratak, Penderi
ravnice, Ranjeni orao, Katarina (prim. ur.)). Sva De-
nieva reenja odlikuje visok stepen stilizacije i
funkcionalno organizovan scenski prostor u odno
su na komad, mizanscen, glumce i publiku. Milenko
erban je zasluan za razvoj posleratne dramske
scenografije. Saraivao je u Ateljeu 212 na postavci
Dojsovih Izgnanika 1962. i Do Ega Pitera Nikolsa
1970. (scenografija i kostimografija). Vladimir
Mareni, vodei beogradski scenograf srednje ge
neracije i modernih afiniteta, napravio je u Ateljeu
samo jednu scenografiju. Bila je to psiholoka
komedija Vetina En Deliko 1963. Kostimograf
Mira Glii bila je autor inscenacije za KoktelToma-
sa Eliota 1965. Najobimniju saradnju sa Ateljeom
ostvario je scenograf Petar Pai. Od Olbijeve Ko
se boji Virdinije Vulf 1964, redaju se: Drugarsko
vee Havela 1965, Balkon enea 1966, Revija i
Ljubavnik Harolda Pintera 1966, Rado ide Srbin u
vojnike Bore osia 1970, Dervi i smrt Selimovia
1971, Kaluerice Eduarda Maneta 1971, udo u

arganu Ljubomira Simovia 1975, sve do Marije
Stjuart ilera 1994. (prim. ur.). lako ostvarene mo
dernim sredstvima Paieve scenografije odlikuje
visok stepen teatralizacije, slikovitosti i inspirativne
atmosfere.
Pored profesionalnih scenografa, Atelje 212 uspeo
je da okupi oko sebe znatan broj savremenih
slikara, grafiara i dizajnera. Stojan eli je insceni
rao ekajui Godoa Semjuela Beketa 1956. i
Galeba Antona ehova 1968. Dragoslav Stojanovi
Sip. doajen nae savremene grafike, vezan je za
poetak Ateljea 212 1957. i 1958. godine. Bio je
scenograf Koraka u drugoj sobi Miodraga Pavlo-
via i Blinjeg svog Melvija Albaharija. Obe ove pre
mijere koje su predstavljale prve domae tekstove
avangardne orijentacije imale su u ovom slikaru
srodnog tumaa. Od savremenih beogradskih
slikara sa Ateljeom je najvie i najpotpunije sara-
ivao Mia Popovi. Na sceni Ateljea 212 deluje od
1958. do 1989. u periodinim intervalima, kao sce
nograf, kostimograf i reditelj. Njegov scenografski
debi u realizaciji Joneskovih Stolica 1958, proao je
u znaku asocijativne scenografije. Opremio je i prvu
predstavu Ateljea 212 u novoj zgradi, Popovievu
farsu Ljubinko i Desanka 1964, sluei se minimal
nim sredstvima kojima je nagovestio atmosferu par
ka i simboliku hoda vremena. U postavci Viktora ili
dece na vlasti Roe Vitraka 1965, on je uzdran
scenograf simbolino ironinog prosedea u duhu
ove nadrealistiki obojene satire. Njegovu sceno
grafiju za Veskerova etiri godinja doba 1969,
ocenjuju kao vie slikarsku nego teatarsku, da bi
1971. u podrumu Ateljea, u dekoru za Pismo iz
1971. Antonija lsakovia bila izloena monumental
na slika Mie Popovia Putnik, sa njegove posled-
nje izlobe. Za Mroekove Emigrante (scena i kos
tim) 1975, oblikovao je scenu u duhu ultrarealizma i
ivotne koherentnosti koja je do detalja situirala
odreenu dramsku radnju. U svim scenografijama
demonstrira svoju angaovanost novim formama
umetnosti i njenim socijalnim potekstom. Nimalo
sluajno, njegova poslednja scenografija u Ateljeu
je Mravlji mete Aleksandra Popovia 1989. (prim,
ur.). Aleksa elebonovi zamislio je scenografiju za
poetski kola Milana Dedinca Od nemila do nedra-
ga 1958. i komediju Fransoa Bijedua in-in 1960.
elebonovi pripada grupi slikara koji su u sceno
grafiju uneli poetsku stilizaciju zasnovanu na likov
noj inspiraciji apstraktnog smera. Zuko Dumhur,
ATELJE 212
mag filigranskog reza linije, dao je svoj osobeni hu-
morni peat komedijama koje su izvedene u Ateljeu
212, kao to su: Teatar Joakima Vujia 1958,
Krmei kas Popovia 1966, ta je najvei domet
seksa Putnika 1969. Sva ova ostvarenja odlikovao
je matoviti i fino stilizovani dekor. Najvei
Dumhurov uspeh vezuje se za Krmei kas, gde je
pored inventivne ilustrativnosti zapaen kolorit i at
mosfera bliska ovoj osobenoj komediji. Zanimljiv
eksperiment ostvaren je angaovanjem Dese Glii
u Mroekovim Policajcim a 1960. U svojstvu
scenografa i kostimografa doprinela je sonoj i
nekonvencionalnoj kominosti ove satire.
Keramiar Neboja Delja radio je scenografije za
Komediju Beketa 1965, Play Strindberg Direnmata
1972. i Akrobate Toma Stoparda 1974. Mili Stan-
kovi (Mili od Mave), najizrazitiji predstavnik fan
tastinog slikarstva u jugoslovenskoj umetnosti bio
je scenograf i kostimograf u postavci monodrame
iveo ivot Tola Manojlovi Mome Dimia 1967.
Radenko Mievi, slikar iji se afiniteti kreu izmeu
figurativnog i apstraktnog saraivao je sa Ateljeom
1967. i 1968. godine ostvarivi etiri zanimljive sce
nske postavke. To su Razvojni put Bore najdera A.
Popovia, Generalska uina Borisa Vijana, Siedei
put u vam to otpevati Sondersa i Delikatna rav
notea Olbija. U njegovom neutralnom scenskom
dizajnu ima mnotvo simbolinih detalja, parodinih
do eksplicitnosti, vatromet rekvizita koji su meavi-
nom stilova predstavljali pravu umetnost diskontinu-
iteta, to je u osnovi dramaturgije tih dela. Radomir
Relji, beogradski slikar narativne figuracije koja je
u svojoj biti duboko angaovana, sudelovao je u
jednom neobinom poetskom projektu - na maloj
sceni Ateljea ispriana je starozavetna pria o Jovu
(1967). Reljieva inscenacija jednoduno je ocenje-
na kao udesna u kafkijanskom registru. Bogdan
Kri, slikar, scenograf i dizajner, reio je scenski
prostor u postavci Elektre 69 Kia-Euripida 1968. u
smislu oblikovanja prostora na moderan nain. Mali
KULISA
kvadratni prostor scene pretvoren je u ring; ispod
konopaca koji su se klatili kao veala leala su ben
zinska burad -neposredni simboli doba u kome ivi
IZA
mo. Leonid ejka, istaknuti predstavnik fantasti
nog slikarstva i teoretiar Medijale izradio je sce
nografiju za Vinaverovu Pantologiju ili mleko
mudrosti, izvedenu u podrumu Ateljea 1969, koja je
istovremeno bila ljupka i funkcionalna. Duan
Otaevi, beogradski slikar pripadnik nove figuraci-
221
50 godina
IHN
je, vizuelno je opremio predstave Uloga moje
porodice u svetskoj revoluciji Bore osia, Lulu
Franka Vedekinda, M atrija listi Predraga udia,
Vreme uda Borislava Pekia 1993, Moskva-
Petuki Jerofejeva 1996. i Operu za tri groa Brehta
1998. (prim. ur.). Iz kruga beogradskih grafiara je i
Boro Liki. Njegova postavka Pinterovog Roen
dana 1972. zabeleena je kao izrazito ekspresivna.
Drago Kalaji, beogradski slikar koji prelazi put od
enformela do pop-arta inscenirao je dramu Roberta
Patrika Kenedijeva deca 1976, saraujui sa po-
zorinim umetnicima ija su pozorina vienja
bliska angamanu likovnih umetnika. Slikar Sveta
uri oprobao se kao scenograf u postavci drame
Kamen za pod glavu Milice Novkovi 1977, na
glasivi jednostavnost dekora.
Vera Boikovi-Popovi, takoe slikar iz kruga nograf i arhitekta, profesor na Fakultetu dramskih
beogradskog enformela, saraivala je u Ateljeu kao
kostimograf. Sredinom osme decenije kao saradni-
ci Ateljea javljaju se scenografi-inenjeri arhitekture.
Slobodan Mai je saraivao na dva secnska pro
jekta: Sladostrasnici - Karamazovi Dostojevskog
1974. i Seljaci, radnici i prirodna inteligencija
urkovia, Stojanovia i eerovia 1977. U prvoj nost. Geroslav Zari, profesor scenografije na
predstavi konstruisao je ogromnu drvenu kapiju, a
u drugoj marionetski dekor. Njegova reenja oce-
njena su kao jednostavna, funkcionalna i nadahnu
ta. Zanimljivo scenografsko reenje dao je i arhitek
ta Predrag Risti oblikujui prostor za Eshilovog
Okovanog Prometeja 1974. gde je konstruisao
uplju kuglu od gvozdenih estougaonika. U okviri
ma samog Ateljea stasao je jedan vrsni scenograf,
razvijajui se uporedo sa ovim pozoritem. Vla
dislav Lalicki, slikar koji je od osamnaeste godine u
teatru, dobio je svoju prvu ansu u pesnikom ko
lau nadrealistike poezije Nemogue 1960. Do
kraja 1980. likovno je opremio preko 40 predstava,
esto radei istovremeno i kostimografiju. (Balada o
Titu Ojlenpigelu, Znate li mleni put, Dragi moj
laljive, Arsenik i stare ipke, Kartoteka, Afera,
Kralj Ibi, Valpurgijska no, Kafanica, sudnica, ludni
ca, Kape dole, Kosa, Ziger-Zager, Purpurno ostrvo,
Buzdovan, No tribada, Psee srce...sve do
Graanina plemia 2003. (prim. ur.)). Kretao se od
poetskog realizma do neonadrealizma koristei kao
sredstva ekspresije pre svega boje i osvetljenje. On
koristi forme i elemente razliite realnosti, metafori
ne po poruci, parodine po duhu. Todor Lalicki
postaje scenograf Ateljea 212 poetkom osme
decenije. (Hamlet u podrumu, Depni teatar, Tom
Pejn, Malvina, Radovan III, egovi, Santa Maria
della Salute, Slike alosnih doivljaja, Audijencija i
Vernisa, Dekameron 81...) U zavisnosti od prosto
ra i rediteljskih vienja ostvaruje sasvim razliita
reenja. Razvija se zajedno sa generacijom vodeih
reditelja Ateljea. Koristi preteno realistike detalje
dajui im metaforini ili parodini akcenat. Kao
spoljni saradnik u Atelju radi i ivorad Kuki, profe
sor scenografije na Fakultetu primenjenih umetnos
ti. (Rekvijem za kaluericu, C rni Orfej, Cezar,
Sprovod, Ko puca otvorie mu se...) Njegova fan
tazija ima korene u grotesci, njegova stilizacija ima
mere, ispoljava smisao za atmosferu bez suvinih
detalja. Miodrag Tabaki, po obrazovanju sce
umetnosti u Beogradu (Vinjevi sad, Kako je daleko
od oveka do oveka, Izdaja, Cement, Ni riba ni
meso, Lagum, Na ijoj strani, Velika sveska, Divlji
med, Egzibicionista, Dugo putovanje u no... (prim,
ur.)). Njegova scenografska reenja odlikuje visoko
estetizovani modernizam, likovnost i funkcional
Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (Lov
na d ivlje patke, Totovi, Otac, Laa i paralaa,
Turneja, Strah i njegov sluga (prim. ur.)). U sceno
grafijama naturalistiko simboliki pristup. Veoma
prepoznatljivog poetinog stila, rustinog i bogatog
izraza.
Scenografija u Ateljeu 212 uvek je bila otvorena
svim izazovima i inovacijama, ne samo savremenog
pozorita, nego i umetnosti uopte. Iz toga je sledilo
umnoavanje mogunosti stilskih opredeljenja, ma
da je u celini, po svom karakteru prevashodno sim
bolika i anti-estetska. Kretala se preteno u oblasti
apstrakcije, manje - realizma, ili u neobinim spoje
vima ovih suprotnosti. Preivela je uticaje neonad
realizma, enformela i nove narativne figuracije koji
su poticali od likovnih umetnosti. Povezivala je zaka-
snele odjeke predratne pozorine avangarde i
novog talasa savremenog modernog teatra, nikada
ne zanemarujui svoje opredeljenje za duh, ideje i
forme savremenog teatra.
(izvodi iz teksta objavljenog u
Teatronu br. 33/4/5 1981. godine) ^
 DVADESET PET
GDDIIVIA

Elementi pozorine predstave (scenografija, kosti

mografija i muzika) u savremenom teatru dobijaju
sve veu vanost i, zajedno sa rediteljsko-dra-
maturkim konceptom i glumakom igrom, postaju
neodvojivi deo celokupnog pozorinog doivljaja,
ponekad ak i glavni nosioci odreenih nivoa
znaenja.
Veoma znaajno mesto u Ateljeu 212 zauzima sce-
nograf Juraj Fabri, koji je svoju jugoslovensku po-
zorinu karijeru zapoeo upravo u ovom pozoritu
1985. (Zakleti spasilac davljenika, Pod Preer-
novom bistom, Crnjanski ili lako je Andriu, Parika
komuna, Himna, Miloduh, Gospoica Julija, Nagon,
Leda, Trg heroja). On je u nae pozorite doneo
eku kolu scenografije, novi pristup i stil koji od
likuje izvesna svedenost u izrazu. Marina uturilo
Helman skrenula je panju skladnom simbiozom
arhitektonskih i scenografskih reenja u predstavi
M etastabili Graal i ponovo, 20 godina kasnije u
predstavi Everyman/Svako. Darko Nedeljkovi,
arhitekta po obrazovanju, poeo je svoju scenograf Boana Jovanovi: kostim iz
sku karijeru u Ateljeu, gde je iz predstave u pred predstave Kneginja iz Foii-Berera

stavu razvijao autenian i istanan lini pristup ob
likovanja scenskog prostora (Iza kulisa, Peg, srce
moje, Ljubavno pismo, Art, Lepotica Linejna, orba
od kanarinca, Parovi, Tulumbus, Kolateralna teta,
Tri verzije ivota, Kaput mrtvog oveka, U poseti
kod gospodina Grina, Uho, grlo, no, Amerika, dru
Dipsiju Trolmanu, Drutvena igra, Nemre pobje
od nedjelje).
Atelje 212 je tokom svih godina svog postojanja
saraivao sa mnogim kostimografima i danas je
otvoren za nove, mlade umetnike. Meu njima
znaajan trag ostavili su nai najvei kostimografi:
KULISA

gi deo, Smrtonosna motoristika, Posetilac, Rado Boana Jovanovi (Rekvijem za kaluericu, Pria o
van Trei, Ranjeni orao). Boris akiran, scenograf vojniku, Ljubav, Drugarsko vee, Lulu, Dama s
i kostimograf velike snage i monog izraza, veoma kamelijama, Sladostrasnici - Karamazovi, Kod le-
IZA

inventivno i matovito gradi prostor igre koji postaje
prostor simbolike. (Put u Nirvanu, Pomorandina
kora). Marija Jevti u svojim scenografijama iz pred
stave u predstavu razvija i unapreuje funkcional
nost scene otvorenih mogunosti. (Policajci, Ovde,
Brana igra, Pelikan, Mala ljubav za mene ili ta
plai Vinsenta Prajsa, Veera sa prijateljim a, Pria o
pog izgleda, Marija, Vinjevi sad, No tribada, Prie
iz beke ume, Veliko i malo, Kneginja iz Foli-
Berera, kola za ene, Katarina, Marija Stjuart,
Dom Bernarde Albe, Graanin plemi...), Ljiljana
Dragovi (Dervi i smrt, Kosaniev venac 7, Marija
se bori sa anelima, Maj nejm iz Mitar, Prosjaka
opera, Pred ogledalom, M ravlji mete, Oevi i oci,
223
 5 0 godina
Lepotica Linejna...) i Biljana Dragovi (Razvojni put
Bore najdera, Elektra 69, Ziger-Zager, Tom Pejn,
Izdaja, Kola mudrosti dvoja ludosti). Izuzetnu vred-
nost predstavlja saradnja sa kostimografima za koje
moemo rei da svojim umetnikim radom zna
ajno obeleavaju pozorite ovog regiona a to su:
Zora Mojsilovi (Iza kulisa, Ovde, Art, Parovi, Tri
verzije ivota, Egzibicionista, Amerika, drugi deo,
Radovan Trei, Ranjeni orao), Bojana Nikitovi
(Filumena Marturano, Laza i paralaa, Turneja,
Silvija, Kolateralna teta, Leda, Mala ljubav za mene
ili ta plai Vinsenta Prajsa, udo u arganu, Trg
heroja), Angelina Atlagi, (Karijera, Kraljevo blago,
Lagum, Ljubavi Dorda Vaingtona, Velika sveska)
radi i kao scenograf (Roberto Cuko, Alisa), Jeli-
saveta Tati (Pelikan, Everyman/Svako, ekajui
Godoa), Lana Cvijanovi (Totovi, Parika komuna,
Boris Godunov, Opera za tri groa, Fantomi), Olgica
Milunovi (Lift za kuhinju, Gospoa Aoi/Hano,
(Ne)sumnjivo lice, Ne pucaj, bre, egovi, Ignis Sa-
nat, Kako se pravi pozorite, Protuve piju aj, Haj-
kai, Kandid, Slike alosnih doivljaja, Partija remija,
Krajevi, Ambasador, Vozovi polaze u zoru...) i
Sneana Pei-Raji (Kolateralna teta, Kaput mrt
vog oveka, Veera sa prijateljim a, Prisustvo, Smr
tonosna motoristika, Dugo putovanje u no, Pose-
tilac, Drutvena igra, Nemre pobje od nedjelje).
Muzika je uvek bila neodvojivi element sveukupnog
pozorinog doivljaja. Kompozitor koji je veliki deo
svog umetnikog rada ostvario upravo u Pozoritu
Atelje 212 je Vojislav Kosti. Njegova muzika sama
po sebi predstavlja takoe ono to se naziva stil
Ateljea. Nastala je u krugu velikih pozorinih stvar
alaca ovog teatra i izvrila veliki i znaan uticaj na
razvoj naeg pozorita uopte. (Pesma, Balada o
313
Titu Ojlenpigelu, Arsenik i stare ipke, Kralj Ibi,
Valpurgijska no, Kafanica, sudnica, ludnica,
ATELJE
Razvojni put Bore najdera, Kape dole, Elektra 69,
Rado ide Srbin u vojnike, Purpurno ostrvo, Divovi iz
planine, Molijer, udo u arganu, Kod lepog izgle
da, Marija, Oj Srbio nigde lada nema, Kamen za
godina
pod glavu, Ignis Sanat, No tribada, Protuve piju
aj, Psee srce, Slike alosnih doivljaja, Majka,
50
Kosaniev venac 7, Marija se bori sa anelima,
Ana, Prosjaka opera, aplja, Sveti Georgije ubiva
adahu, Boris Godunov, Oevi i oci, Kneginja iz
Foli-Berera, Kola mudrosti dvoja ludosti, kola za
224
ene, Marija Stjuart, Bekstvo, Lepotica Linejna...).
Veoma vano mesto u osmiljavanju muzike u pred
stavama Ateljea 212 zauzima Zoran Hristi, kom
pozitor sklon neobinim zvunim kombinacijama
(Vojcek, Hladna guija digerica, iveo ivot Tola
Manojlovi, Maka u daku, Generalska uina, ta
je najvei domet seksa, Slatko pravoslavlje,
Sladostrasnici - Karamazovi, Velika sveska, Strah i
njegov sluga). Veoma vano mesto u osmiljavanju
muzike u predstavama Ateljea 212 zauzima Ivana
Stefanovi, umetniki direktor BEMUS-a, svojim
kompozicijama zaokruuje smisao predstava koje
radi (Kako je daleko od oveka do oveka, Izdaja,
Prie iz beke ume, Maj nejm iz Mitar, Iz ivota
kinih glista, Otac, Oleana, Lagum, Turneja, Po
rodine prie, Dugo putovanje u no). Znaajno
mesto zauzima i Zoran Eri, profesor na Fakultetu
muzike umetnosti u Beogradu (Opera za tri groa,
Egzibicionista, Smrtonosna motoristika, Posetilac),
kao i danas veoma znaajni kompozitori nove gen
eracije kao to su Isidora ebeljan (Nagon, Leda,
Mala ljubav za mene ili ta plai Vinsenta Prajsa,
udo u arganu, Kralj Lir, Trg heroja), Aleksandra
orevi (Everyman/Svako), Vladimir Pejkovi
(Smrtonosna motoristika, Radovan Trei, ekajui
Godoa), Ivan lli (Amerika, drugi deo) i Ivan
Brkljai (Ranjeni orao). Kroz Atelje 212 ostavili su
muzikog traga i kompozitori: Zoran Simjanovi,
Milo Petrovi, Eneo Lesi, Igor Gostuki, Ksenija
Zeevi, Nenad Petrovi, Kiril Dajkovski, Dragoljub
urii, Nikola Dimuevski, Zoran Obrenovi i mno
gi drugi. Hj/
Boana Jovanovi: kostim iz predstave M arija S tjuart
 50 godina

lllll

MALA NOIMA MUZIKA

Ljubomin D raki

Posle generalne probe Kafanice, sudnice, ludnice: Ljubomiri Draki, Brana Crnevi, Vojislav Kosti, iZoran
Ratkovi

Dopao mi se. Prijatno popunjen. Crn

brkovi, beli zubi. Pun pria, duhovit
Lj.D. Kako je i kad poelo? glasan.
M. Davno, negde ezdesetih godina. Poetak
je bio sluajan, moda i nameran, ali u Prvi posao?
svakom sluaju definitivan. Kafanica, sudnica, ludnica Brane Crn-
212

evia. Priao sam mu u Pozoritu Boko

Lj.D. Gde? Buha. Pitao ga za posao. Kae: u redu.
ATELJE

M. U Ateljeu 212 u zgradi Borbe. Radio se 7/7
O jlenpigel u reiji Milenka Mariia.
Dolazim esto na probe. Pratim rad. Igraju
glumci moje generacije. Proba se nou od
godina
Sutra sastanak kod njega u Dositejevoj.
Brz dogovor. Razmena telefona. Za tri
dana poruka. Opet Dositejeva. Dolazim.
Sedi, kae on i odsvira mi tri songa koja je

ponoi do zore.Tako jedne noi sreem zavrio. Kako ti izgleda? Odlino, kaem
kompozitora Vokija Kostia. Radio je za tu ja. Oe malo prutice (tepa joj), vadi je iz
50

predstavu muziku. Demonstrira pesme na klavira (tu je uglavnom krio hranu).

klaviru. ini mi se da je ta muzika Jedemo i priamo o svemu i svaemu.
drugaija od onog to sam do sad sretao u Oseam bliskost ideja i rezona ne samo o
pozoritima. Dopala mi se. pozoritu nego i drugim pitanjima ivota i
smrti. Tako je poelo.
Lj.D. A on?

22B
 ATELJE 212

Lj.D. Kako je to ispalo na kraju? stavan motiv. Neobian aranman (vokal

M. Bilo je raznih prepreka naputu do premi umesto orkestra) i savrena sinhronizacija
jere. Politikih, internih. Ali ipak se sve do sa scenom.
bro zavrilo. Predstava je ila oko 200 puta.
Od tada do danas (1995) radili smo tano Razgovor sa Mucijem (M.)
50 predstava. obavio Ljubom ir Draki (Lj.D.)
(Odlomak)
Lj.D. Nije mogue. Ko je brojao? Iz knjige Re, dve o sebi Vokija Kostia
M. Voki. Vrlo je pedantan. Uvek imazailjene
olovke. Sreene papire. Sve je pod kon
trolom.

Lj.D. I do ega ste doli?

M. Voki mi je esto govorio da je protiv
muzike ilustracije u pozoritu, da ne voli
muziki citat sem u izuzetnim prilikama.
Tada se u pozoritu vrlo esto to koristilo.
Shvatio sam da je duboko u pravu i polako
sam neke svoje zablude ispravljao.
Prihvatio sam njegov princip i od tada smo
skratili vreme dogovaranja.

Lj.D. A upotreba ive muzike?

M. ivu muziku smo jedno vreme esto koris
tili. Kafanica, sudnica, ludnica, zatim, Rado
ide Srbin u vojnike, Purpurno ostrvo, Oj
Srbio nigde lada nema. iva muzika je vrlo
efikasna ali opasna, jer esto svom zvuku
podredi celu predstavu. Mislim da je u ovim
predstavama bila upotrebljena sa merom i
predstavljala efekat koji je bio u dramskoj
funkciji predstave. Naroito je bio zanimljiv
postupak u predstavi Oj Srbio nigde lada
nema. Izmiljen je novi instrument klepeto-
fon i to je s horom Kolegijum muzikum i
Darinkom Mati-Marovi dalo izvanredan
efekat i novi zvuk, koji, do tada u pozoritu
KULISA

nisam sreo.

(...)
IZA

Lj.D. Jeste li postigli idealan sklad u nekoj pred

stavi?
M. Teko je rei. Meni se ini da je ceo taj
muziki koncept idealno sproveden u pred
stavi Sveti Georgije ubiva adahu. Jedno- Vojislav Kosti

227
50 godina
!!!(!
a KUCI I LJUDIM A
Radivoje Dinulovi
Dve od dvanaest varijanti scenskog prostora po projektu Bojana Stupice
U Atelje 212 sam doao 13. februara 1985. godine.
Tehnikoj direkciji pozorita, u kojoj su tada bili
Brano Ivkovi i ika Vladulovi, bila je potrebna po
mo. Meni je bio potreban posao. Odrastao sam u
pozorinoj porodici iji su me lanovi uporno
odvraali od rada u pozoritu. Govorili su mi da u
biti arhitekta, pa sam na kraju u to i sam poverovao.
Nikom nije padalo na pamet, pa ni meni, da e me
arhitektura vratiti pozoritu. I, posle, pozorite
arhitekturi. Tog 13. februara sam upoznao Mucija
Drakia i to je, bez sumnje, najznaajniji susret u
mom ivotu. Atelje 212 sam ve poznavao, ili mi se,
barem, tako inilo.
Atelje 212 je ideja. Jedna ideja -o pozoritu, urbani
zmu, umetnosti, drutvu, odnosima, glumi, festivalu,
nenosti, arhitekturi, vrednosti, gradu, majstorima,
energiji, istoriji, publici, scenografiji, sveanosti,
politici, strasti, modernosti, uverenju, lepoti, komu
nikaciji, ivotu. Ideja o kui. Ideja o pozoritu kao
kui i o kui kao pozoritu. Ideja o pozoritu kao
nainu ivota i o ivotu u pozoritu. Iznad svega, ide
ja o pozoritu i ljudima, i ideja o pozorinim ljudi
ma.
Ne mislim da je Atelje 212 ideja jednog oveka. Ne
delim Atelje Bojana Stupice od Ateljea Mire
Trailovi ili Ljubomira Drakia. Ali, kada kaem
Atelje, ja mislim na sasvim odreeno pozorite, ono
koje sam zatekao, a ne ono u kome sam uestvo
vao. Ideja o kojoj govorim zakljuena je, po mom
uverenju, odlascima - glumaca (Cice Perovia,
Nede Spasojevi, Zorana Radmilovia...), pozo-
rinih ljudi (Petra Stojkovia, ure Sanadera, Vlade
Jankovia...) i upravnika. Naravno, nisu otili svi, a i
doli su drugi, ali, ini mi se da nova, velika i vana
ideja nikada nije ponovo uspostavljena. Na slian
nain gledam i arhitekturu Ateljea. Mnogi misle da
je svoj autentini prostor ovo pozorite imalo u
zgradi Borbe, i da je to bio jedini pravi Atelje.
Drugi, kojih je vie, i meu kojima sam i sm, veruju
da je Stupiina kua bila Atelje 212. Poneko misli
da je taj projekat bilo mogue nastaviti i da je to
mogue i danas. ini mi se da nije tako. Ideje o po
zoritu i ideje o arhitekturi su se razdvojile, odavno, i
tek se ponekad sretnu. Danas se pozorite bavi
prostorom, a arhitektura je postala teret koga se tre
ba osloboditi. Stalnost i odreenost graevine u
suprotnosti su, moda i vie nego ikad, sa pro-
menljivou i slobodom pozorita.
Zato je sasvim prirodno to je Stupica jo pre goto-
vo pedeset godina svoje pozorite video u mnotvu
razliitih prostornih formi -deset je modela konfigu-

racije scensko-gledalinog prostora u svom projek
tu sam predvideo, podrazumevajui taj niz neza
kljuenim. Svaka od tih postavki, ipak, poivala je
na temeljnim vrednostima pozorinog prostora u
koje je Bojan Stupica bezrezervno verovao: delikat
nim prostornim proporcijama; malim distancama
izmeu scene i gledalita; zgusnutom rasporedu
sedita; jedinstvu prostora; svedenoj arhitekturi au-
ditorijuma... Sasvim suprotno, sve to je bilo van
prostora igre - foaje, galerija, podrum, fasade, ali i
probna sala, kancelarije bife -bilo je teatralno, deko
rativno i nametljivo. Dvorana je, dakle, arhitektura za
pozorite, a sve ostalo arhitektura kao pozorite.
Naravno, kada je u pitanju likovni jezik pozorita i
pozorine arhitekture, njegova je sceninost vred-
nost koja se podrazumeva. Ta se sceninost,
meutim, kod Stupice jednako odnosi na sve de-
love i sve prostorne nivoe, a ne samo na korespo-
denciju proelja sa ulicom ili trgom, to je tradi
cionalno sredstvo iskazivanja pozorita arhitektur
om. Mnogi primeri nas ue vrednosti i vrednovanju
horizontalnog i vertikalnog plana, volumena i pro
storne strukture pozorine kue, kao jednako
vanom, i jednako monom likovnom i seman
tikom sistemu. Samo poneki, meutim, govore o
potenciji i znaaju onih prostora koje najee
doivljavamo kao pomone, ili ih uopte i ne per
cipiramo. Prvi put sam zaista postao svestan ove
teme, iako sam je, verovatno, i ranije oseao,
prouavajui dokumente o Ateljeu 212 Bojana
Stupice, mnogo godina nakon rekonstrukcije.
Stupica je, naravno, bio potpuno posebna stvar
alaka linost jugoslovenskog pozorita. Veliki up
ravnik, reditelj eruptivne i neobine energije,
scenograf, glumac i arhitekta. Ili, pre svega, arhitek
ta. On nije gradio mnogo, ali je gradio stalno -
uglavnom, pozorita i za pozorite. Uvek - pozori-
no.
Stupica je bio eklektian - njegov repertoar je bio
raznolik, glumci koje je voleo i sa kojima je radio,
pripadali su razliitim kolama, negovali ak i
sasvim oprene izraze i sredstva. Nije, dakle, nikak
vo udo to je Bojan Stupica prostor svog pozorita
video u bezbroj razliitih formi, sa osloncem na
mnoge tradicije, uticaje i stilove. I prirodno je to je
fasada Ateljea 212 bila i zid-zavesa, iz koje je, kao
usaen, trao neverovatni gvozdeni balkon, i be
tonsko platno prekriveno mozaik-ploicama kao na
plivakom bazenu, i niz od pet kibic-fenstera nad
plonikom i horizontalna prozorska traka nad njima.
Nije to bilo pionirsko delo, ili anticipacija jezika post
ATELJE 212
moderne arhitekture, kao to esto umeju da tvrde.
To je bio Bojan Stupica. Ulazna pjaceta, jedan od
najupeatljivijih urbanih fragmenata u savremenoj
arhitekturi Beograda, komponovana jednako
fasadom pozorita, poploavanjem i denivelacijom,
neo-renesansnim proeljem susedne gradske vile i
monom kronjom drveta, govorila je o istom odno
su prema pozoritu i arhitekturi - ili, prema teatral-
nosti arhitekture i arhitektoninosti teatra, kao i
ogledala na tavanicama holova, izvijena gaudijevs-
ka stepenita i jarke boje kamenih podnih ploa.
Ali, takoe, o istom shvatanju arhitekture pozorita,
govorili su bojeni prozori i eline ograde
glumakih garderoba, kancelarija i pozorinih ra
dionica - kao da su na pozornici. Bez imalo lanog
dekorativizma i, inae tako este, pozorine
patetike.
Postoji jo jedan, moda i vaniji, tok preko kog me
je dodirnula Stupiina pozorina filozofija -to su lju
di sa kojima je radio, a sa kojima sam imao sreu
da i sam delim ivot u teatru. Reditelji, glumci, tele
fonisti, scenografi, inovnici, ali, pre svih - majstori.
Neu rei nita novo ako kaem da znaaj i vred-
nost pozorinih ljudi neposredno gradi i kvalitet
pozorita. Ali, do koje mere majstori u pozoritu
odreuju karakter pozorine zajednice i kako dra
matino utiu na vrednost pozorine predstave i po
zorita u celini, potrebno je posebno naglasiti. Na
ovim ljudima poiva i odnos prema pozorinom
prostoru. Najpre, onom u kojem se odvija igra, ali i
onima u kojima se igra priprema i uva - magacini-
ma i radionicama, probnim salama, garderobama i
glumakim salonima, najzad, u pozorinom bifeu.
Majstora je sve manje, pa su, naravno, i naa po
zorita sve manje majstorska. Ako elimo pravo po
zorite, meutim, moramo mnogo brinuti o po-
zorinim ljudima. A njih je mogue, i neophodno,
graditi, ba kao i pozorini prostor. Ako uopte
imam prava da govorim o rekonstrukciji Ateljea,
mislim da je osnovna vrednost ovog projekta bila
upravo elja, pa zatim napor da promena fizikog
KULISA
prostora bude deo celine svih drugih promena u
pozoritu. Iz mog ugla, to se odnosilo, pre svega, na
potpuno izmenjen odnos prema tehnikoj produkci
IZA
ji i tehnikom sektoru pozorita. Muci Draki je
gradio svoju ideju o kui gradei, istovremeno,
novu tehniku slubu koja e biti sposobna, i for
malno i sutinski, da razume nove tehnologije (koje
u pozorite uvek i neprekidno stiu), primeni nove
ureaje i sisteme, a zadri sve tradicionalne vred
nosti starog pozorita. Svi smo toj ideji posvetili
223
mnogo vremena, energije i entuzijazma i nedosta
jao nam je samo jo jedan korak da je ostvarimo -
uprkos okolnostima koje, kao to svi znamo, u
naoj sredini ne pomau promenama. Onda smo
se, izgleda, umorili i razili ne dovrivi zapoeti
posao, kao to to, takoe, kod nas gotovo uvek bi
va. ini mi se da je jedna od najvrednijih tekovina
tog napora bila formiranje (1990) i rad Studija 212,
u kome su okupljeni svi koji su se u tom trenutku u
Ateljeu bavili likovnim umetnostima (Olgica
Pavkovi-Milunovi, Petar Pai, Ljuba Milunovi,
Juraj Fabri i Vukan iri), Saki Marinovi, kao dra
maturg i urednik publikacija, kao i arhitektonski tim
nastao tokom rada na projektu rekonstrukcije
zgrade (Jasmina Teli, Milan Popovi, Darko
Nedeljkovi i Vojin Butkovi), i, kasnije, (1991 ) osni
vanje YUSTAT-a .
Rekonstrukcija Ateljea je projektovana dugo.
Zapoeta je preseljenjem Bifea (veliko slovo nije
tamparska greka) 1985. godine, u emu su
uestvovali svi -glumci (Milutin Butkovi bio je, kao
nadzorni organ svakodnevno na gradilitu), majs
tori, umetnici, tehnika direkcija, uprava... Zatim je
okupljen tim -Todor Lalicki, Fabri i ja, koji je dobio
zadatak da napravi idejno reenje rekonstrukcije.
Naravno, tada nismo razmiljali o velikim zahvatima
- trebala nam je probna sala, Veliku scenu smo
eleli da arhitektonski i inenjerski prilagodimo i
njenici da promenljiva konfiguracija scene i gleda
lita nije realizovana, sa idejom da ta promenljivost
bude ostvarena u Teatru u podrumu, koji smo videli
kao transformabilan studijski prostor. eleli smo,
takoe, da stara Stupiina ideja o letnjoj sceni u
dvoritu pozorita konano bude ostvarena. O
promenama u konstrukcijskom sistemu kue
uopte nismo razmiljali. Idejno reenje je zavreno
u prolee 1987. godine i organizovana je velika
prezentacija u tadanjem utom salonu, na galeriji
foajea. Tom prezentacijom je, zapravo, zapoeta
rekonstrukcija zgrade. Projekat je naruen od
Arhitektonskog fakulteta, a profesor Ranko Radovi
je zamoljen da projekat vodi. Godinu dana kasnije,
zapoeti su radovi.
Ve su pripreme donele prva iznenaenja. Svi su
znali da je kua dovravana na brzinu i bez dovoljno
novca, nakon to je Stupica napustio i pozorite i
graevinu. Niko, meutim, nije ni slutio da je kua,
zapravo, sasvim uslovno postojala. Zidova, na
primer, uopte nije bilo. Na skeletnu betonsku kon
strukciju bile su postavljene spoljanje i unutranje
obloge, a izmeu njih nije bilo niega. Kada su
podignute kamene ploe kojima je bio obloen pod
foajea, ispostavilo se da su, takorei, lebdele u vaz-
duhu, budui da je ploa pod njima gotovo prestala
da postoji. Fasada se raspadala. 0 stanju u kom su
bile instalacije ne treba ni troiti rei. Samo se po
sebi postavilo pitanje da li ima smisla, u tehnikom i
finansijskom smislu, uvati kuu u celini, ili neke de-
love ukloniti i zameniti ih novim. Nova kua bi, nar
avno, u mnogo veoj meri mogla odgovarati i novim
potrebama pozorita. Tako je projekat 1988. go
dine zapoet iznova, a projektovanje preseljeno u
samo pozorite, u Studio 212, gde je razvijan i me-
njan do poslednjih dana izgradnje. U Studiju nam
se prikljuio i Branislav unisijevi, arhitekta sa
ogromnim projektantskim i izvoakim iskustvom.
Projekti instalacija povereni su izvoaima -
Svetlosti, Janku Lisjaku i Loli, pre svih, pa smo
tako upoznali i Oliveru Mitrovi, Mihaila Vasiljevia,
Zorana Kecojevia, Gorana akotu, kao i profesore
Miomira Mijia (sa Elektrotehnikog) i Dejana
Bajia (sa Graevinskog fakulteta). Nastalo je jez
gro beogradske kole arhitekture scenskog pros
tora .
Stupiina zgrada se, dakle, rekonstrukcijom od
1988. do 1992. godine potpuno promenila.
Rekonstrukciju smo projektovali sa ogromnim uv-
erenjem i, moda, nedovoljnim potovanjem jedne
od najznaajnijih kua u posleratnoj istoriji
Beograda. Sa druge strane, ta je kua zaista presta
la da postoji mnogo pre nego to je rekonstruisana
i, bojim se, uporedo sa gubljenjem vere u pozorite
koje je u toj kui ivelo. Ja sam zaista voleo Bojanov
Atelje, iako mi se nikada nije dopadao, i nisam ga
razumeo. Odnosno, razumeo sam ga prekasno, ka
da ga vie nije bilo. Ali, mislim da danas razumem i
Bojana Stupicu, i njegovu ideju, i kuu koja je o toj
ideji govorila, i znam da me je ta ideja temeljno
odredila i da danas odreuje sve to govorim i ime
se bavim.
5 0 godina
LIKOVIMA UMETIMOST U
ATELJEU SI S
Irina S u b oti
Sutina novog teatra, za koji se Atelje zalagao od
samog poetka, podrazumevala je duboko
proimanje sa drugim umetnikim senzibilitetima,
prepoznavanje vrednosti koje odreuju i kreiraju
nae vreme. Stoga nije bilo neoekivano to su se
ve u onim uvenim ulazima/prolazima za Borbi-
nu salu sa dvestotine i dvanaest stolica prireivale
izlobe, to se traio identitet pozorita i kroz nje
gove vizuelne manifestacije i to su se oko Ateljea
odmah okupili likovni umetnici koji su bili nosioci
novih i autonomnih misli. Zasluga za to, kao,
uostalom, za sve to je bilo vezano za pojavu novog
pozorita kod nas, pripala je pre svega neza-
menljivoj Miri Trailovi. lako na samom poetku po
zorine istorije Ateljea 212 jo nije vladala ideja tzv.
totalnog dizajna i kompletne vizuelne prepoz
natljivosti, potrebno je istai da se u njemu veoma
rano iskristalisao ukus i njegov autentini znak,
sasvim u duhu predstava koje su se tu raale i u
skladu sa tragalakim putevima ka nekom tek
otkrivenom, ali jo nepotvrenom modernizmu kas
nih pedesetih godina.
Prva sezona 1956/57. godine ima skromne pro
grame, koji su istovremeno i ulaznice, u kojima ita
mo samo osnovne podatke o uesnicima kultnih
Sartrovih i Beketovih predstava: crveno-smea slo
va na kartoniu sa amblemima Ateljea (karakter
istino malo slovo a e i kasnije biti pogodno za
likovne igre), sa rasporedom sedita i planovima za
sledeu sezonu i sa kuponima za ulaz i besplatnu
kafu. Ve tada je Atelje bio upuen na saradnju sa
privredom: na programu Joneskovih Stolica po
javljuje se moderno koncipirana reklama za ITM ko
ji nudi svoje koeve za kukuruz, sportske objekte,
maine i traktore.
Oscilacije u likovnim realizacijama kretale su se, lo
gino, u rasponu od prodora apstraktnih, istih, ak
geometrizovanih formi do metafizikog razgo-
^P
liavanja podsvesnog i neoekivanih spojeva privid
no nespojivog. Tako u svojim biografijama Mia
Popovi i Stojan eli -dvojica slikara velikih istor
jskih zasluga za nau savremenu umetnost -belee
da su uesnici u poecima nove, nekonvencionalne
scenografije, roene na pozornici starog Ateljea.
Scenografije e raditi i drugi slikari, osvedoeni sce
nografi, kakav je bio Milenko erban, ali i Radenko
Mievi, Bogdan Kri, Duan Otaevi, Radomir
Relji, Leonid ejka, Neboja Delja, pa i Aleksa
elebonovi, poznat i kao slikar ali i kao jedan od
najaktivnijih likovnih kritiara svoga vremena.
U Ateljeu se odmah organizuju izlobe -vie iz elje
da se podre mladi i originalni stvaraoci, nego da se
konkurie profesionalnim ustanovama: Duan
Otaevi, kasnije predani saradnik ovog pozorita,
priredio je svoju prvu samostalnu, jo uvek stu
dentsku izlobu iznenaujuih figurativnih vra
tolomija u trenucima kada naom likovnom scenom
superiorno vlada borba za prevlast apstrakcije.
Dominantni nadrealistiki peat na plakatima, pro
gramima, aranmanima i razume se, scenskim
reenjima, gotovo od samih poetaka aktivnosti
Ateljea, najvie je podsticao, ini se, veoma agilni i
inventivni Vladislav Lalicki, sve do svog definitivnog
odlaska iz zemlje poetkom osamdesetih godina.
Ta naklonost ka neuhvatljivim dubinama oslobo
ene mate nadrealizma ispoljila se jasno ve u se
zoni 1959/60. kada je prvi put posle rata, uz scens
ki prikaz nadrealistikog almanaha Nemogue
(adaptacija i reija Bode Markovia) bio sainjen
dragocen program sa tekstovima i reprodukcijama
do tada malo poznatih radova trinaestorice
beogradskih i mnogih francuskih nadrealista.
Matovitost Lalickog dolazi do izraaja i mnogim
plakatima i programima, na primer za predstavu
Valpurgijska no gde asocijativan crte vezuje za fo
tografiju. To e kasnije raditi i za Arabalovog

Arhitektu i asirskog cara. Za Kralja Ibija program je
bio ispunjen crteima Alfreda arija, sa ambiciozni
je sastavljenim tekstovima i brojnijim fotografijama,
a vladajui ukus za nadrealno proima i okruuje
Vitrakovu predstavu Viktor ili deca na vlasti to je bi
la prilika za raspravu o francuskom nadrealizmu,
nove fotomontae i reprint Artoove broure iz 1928.
godine.
lako je nesputana fantastika odgovarala velikom
broju predstava u Ateljeu, u programima se koriste i
reprodukcije slika ili crtea savremenih umetnika
drukijih opredeljenja. Tako je enski portret Pabla
Pikasa naglaavao aktueinost Foknerovog Rekvije
ma za kaluericu, enformelna struktura u naslovu
programa za Kamijev Nesporazum upuivala na
slojevitost memorije i emocije, a apstraktni elementi
za Bihnerovog Vojceka govorili o venoj tragici smr
ATELJE 212
ti. Lorkin panski duh u predstavi Od kamena i od
sna potcrtava i reprodukcija Gojinog crtea, a rural
ni karakter prie o Toli Manojloviu -crte Milia od
Mave. Sredinom ezdesetih godina Slobodan
Paji je uredio nekoliko programa, takoe sa
nadrealistikim primesama, kao i Gradimir Buevac
koji ilustruje programe svojim radovima. U njima
sreemo i autentine crtee Radomira Reljia (za
predstave Razvojni put Bore najdera, Jov i dr.).
Tih ranih godina programi nisu bili strogo tipizirani,
ve su se prilagoavali predstavama, pa se tako
vie starinskog, dekorativno-graanskog i dopadlji
vog ukusa sree u tampanom materijalu vezanom
za uveno izvoenje predstave Arsenik i stare ipke
ili za komad koji je dugo iveo -Dragi moj laljive.
Reprodukcije starih gravira, crtea, slika i dokume
nata iz vremena Francuske revolucije koriste se u
programu predstave Proganjanje i ubistvo an-Pol
Mara kako ih prikazuje glumaka trupa azila u
arantonu pod vodstvom Markiza de Sada. Sasvim
razliito od toga, za predstavu Vaclava Havela
Drugarsko vee brojevi i slova su korieni u duhu
vizuelne ili konkretne poezije koja se tih ezdesetih
godina i kod nas javlja kao novi likovni izraz. Na
slian nain i program za nezaboravni hipi mjuzikl
Kosu koristi vizuelne efekte slova koji formiraju ob
lik glave. Za tu priliku Doja Ratkovi je radila i prvi
strip koji e dosta kasnije (1986) Atelje nastaviti da
izdaje: Rastko iri je za Seleniev Kosaniev
venac objavio strip i bavio se grafikom knjige. Doja
Ratkovi je u vie navrata realizovala nesvakidanja
grafika reenja (na primer okrugli program za
predstavu Ziger-zager). Njen prepoznatljiv rukopis,
naglaene karikaturalne forme, pripada porodici
sjajnih crtaa koji takoe sarauju sa Ateljeom, kao
to je to bio i Jugoslav Vlahovi. Njegov izuzetno
duhoviti pristup doao je do izraaja i kada je za
predstavu Porodina m anufaktura crnog hleba
opremio program u obliku jelovnika, uz karikature i
posebna slovna reenja.
KULISA
Reakcija na simbole socrealistikog vremena bila je
jedan od vidova uvoenja novog duha, novog bun
tovnog raspoloenja. Ti elementi prisutni su na pro
IZA
gramima za Gombrovievu Operetu i Ulogu moje
porodice u svetskoj revoluciji Bore osia gde se
autobiografski diskurs stapa sa dokumentima o stu
dentskim protestima iz maja 1968.
lako poznati pre svega kao autori dugogodinje
vizuelne identifikacije BITEF-a, poev od kraja
233
ezdesetih godina, Slobodan i Saveta Mai (ili
Saveta i Slobodan Mai) su, pod nazivom Studio
Strukture, radili grafiki dizajn i za predstave
Ateljea. Bili su to najpre skromniji programi, na na
tron papiru, uoavajui na taj nain vladajui ukus
naklonjen siromanoj umetnosti. Mai e sedam umetniku Ferencu Baratu koji je imao teak zadatak
desetih godina, i sve do sredine osamdesetih, os
vojiti Atelje prepoznatljivim stilom svoga dizajna. I
vie od toga, on je obeleio jugoslovenski grafiki
prostor u najirem smislu te rei svojim istim, kra
jnje profesionalnim radom, oseanjem za tam
parske mogunosti koje je koristio do apsolutnih
rezultata. Iznad svega to se odnosi na njegovo pre
poznavanje duha vremena koji je u isti mah sam i
kreirao. Njegovi grafiki elementi unose semantiku
(zvezde, take, linije), a smisao boje nije samo u
vizuelnim efektima, ve i u znaenju (purpurne fo
tografije za program Purpurnog ostrva Bulgakova,
ili tekst u boji - tirkiznoj ili ruiastoj, ljubiastoj ili
smeoj, neretko kombinovanoj u istom programu).
On se slui i igrom cifara (za Vajthedov komad et
voro), ili samo slovnim reenjima u Sladostrasni-
cima i si. Ovaj Studio je superiorno koristio likovne
elemente koji su tokom sedme i osme decenije
ravnopravno doticali pop-art, konstruktivizam i mini-
malizam. Bilo je to vreme kada su programi za pred
stave bili tipski, veoma kompleksno koncipirani, i
vizuelno i sadrajno, dobro dokumentovani, kako in
formativnim i studijskim tekstovima tako i fotografi
jama (urednici programa su bili Jovan irilov, Borka
Pavievi, kasnije Katarina Pejovi, Milo Lazin,
Ivana Dimi, Milosav Marinovi, Miomir Petrovi,
Gordana Gonci i dr.). Na takav nain su publici
predstavljeni komadi Duana Kovaevia, lsaka
Babelja, Zorice Jevremovi, Milice Novkovi, eho-
va, Enkvista, Slobodana Stojanovia, Dragoslava
Mihajlovia, Isidore Sekuli, Kanetija, Rudija eliga,
Bulgakova, Stojina, Pintera, Vampilova, Borislava
Pekia, Hajnera Milera, Vitkijevia, Branislava
Nuia, Slobodana Selenia i mnogih drugih auto
ra. Tokom nekoliko sezona ovakvi kvalitetni progra
mi su odraavali stil Ateljea 212 u celini, i nisu se pri-
lagoavali pojedinim predstavama.
U odnosu na mnoge publikacije koje je Studio
Strukture radio za Atelje, broj njihovih plakata je ma
nji, moda i zbog toga to su u to vreme svi BITEF-
ovi plakati nosili peat Slobodana i Savete Mai.
Po svojim prepoznatljivim geometrijskim, slovnim i
koloristikim elementima od kojih hrabro ne odstu
paju, bie zapameni plakati za predstave Roen
dan, Hamlet u podrumu, Na ludom belom kamenu,
Plej Strindberg i dr.
Sredinom osamdesetih godina dizajn programa u
vie navrata bio je poveren izuzetno talentovanom
da umesto ve uoenog i osvedoenog Maievog
znaka, u Atelje uvede novi image. On se u svojoj
likovnoj obradi", kako stoji u programima, oprede
lio za mnogo jednostavnije i istije reenje, koje je,
u krajnjoj liniji, bilo i novi odgovor za nova vremena,
tako da se tih godina esto sreu programi veih di
menzija, izduenog oblika, sjajno crnih korica, bez
mnogo ukrasa, detalja i linog, autorskog znaka
(Lepotlca i zver, Totovi, Himna i dr.). Tada je dizajn
programa radila i Lea Holcer, a likovni urednik je
bio Radivoje Dinulovi. Naslovne strane esto kon
cipiraju umetnici koji pripremaju i plakate, kao to je
to bio Duan Otaevi koji je za Kine gliste
ponudio secesijsko reenje slova i crte poput po
zorita senki. Vukan iri radi brojne nacrte, izmeu
ostalih za predstave Miloduh, Ne etaj se gola,
Gospoica Julija... a Selena Vickovi za Sufle od
pomorandi.
Osamdesetih godina pokree se posebno izdanje
Savremena jugoslovenska drama gde izlazi neko
liko naslova i gde je takoe velika panja pridavana
grafikoj obradi. Izmeu ostalih, Jovica Boji je
opremio naslovnu stranu knjige Nenada Prokia
Strah za granicu sa Direrovom Melanholijom i
gotikim slovima, dok je crte Stojana elia na-
menjen naslovnoj strani knjige Jelice upane Cr
njanski ili lako je Andriu.
U krizne devedesete godine Atelje ulazi kao po-
zorina ustanova poznate istorijske uloge u naoj
kulturi, to je istovremeno bila i obaveza da se u
izvesnom smislu ne posustane, uprkos tekoama
koje su se oseale na svim poljima. I dalje se rade
plakati i reprezentativni programi, ali tampa posta
je skromnija, a sve vei, esto neukusno veliki pros
tor, dobijaju sponzori pojedinih predstava ili celog
pozorita (Duvan, Progres, Generalexport, Beo
gradska banka, Kulturni i informativni centar Sa
vezne Republike Nemake, Metalservis, Braa
Kari, Robna kua Beograd, Beobanka, JAT, Air
France, Loven, Luka Bar, Credibel banka, Goa i
dr.).
U poslednjoj deceniji dosledan, sve inventivniji i sig
urniji dizajnerski a sve vie i scenografski posao

Ferenc Barat, plakat za predstavu Totovi
obavlja Darko Nedeljkovi, sada stalni scenograf
Ateljea 212 (Programi: Svear, No tribada, Knje-
ginja od Foli-Berera, Aveti, Na ijoj strani, Bekstvo
itd; Plakati: ovek, zver i vrlina, Lagum, arlama
zbogom, Porodine prie, Na ijoj strani i mnoge
druge predstave). Istina, korice i plakat esto izvode
drugi umetnici: Goran Popovi za predstavu Oevi i
oci i Ujka Manju, Rastko iri za Sveara, iji su i
raniji plakati (za komade Siroti mali hrki ili Kraljevo
blago) bili zapaeni po duhovito korienim likov
nim - grafikim i slovnim intervencijama. Malena
Stoji je bila angaovana za grafiki identitet
prateeg materijala za komad Iza kulisa Majkla
Frejna, a Jugoslav Vlahovi radi inventivan plakat za
Mravlji mete, dok je Svetislavu Gonciu bila pover-
ena izrada naslovne strane programa. Ljubisav-
Ljuba Milunovi radi, izmeu ostalog, naslovnu
stranu i plakat za Strindbergovog Oca i za Lunasu,
kao i mnogo unikatnih plakata (Filumena
Marturano, Brane igre, Bedni ljudi, Silvija...) Poseb
nu ulogu u Ateljeu ima Todor Lalicki svojim preda
nim likovnim prisustvom, ukusom za slobodne
matarije i svojom posveenou autorskom radu.
Tako se esto uspostavlja timski posao emu u ve
likoj meri doprinose i odline fotografije koje
poslednjih godina rade Vukica Mikaa, Milan
Aleksi i drugi umetnici.
ATELJE 212
Urednici programa vrlo rano su se uputali u ekspe
rimente koji bi odgovarali pozorinoj koncepciji
Ateljea. Tako je u sezoni 1970/71 .program u obliku
jajeta bio napravljen za predstavu Do Eg, da bi se
deceniju kasnije pojavila konzerva umesto progra
ma za S ilviju Garnija, u idejnom reenju Darka
Nedeljkovia. Poslednjih godina neobian dizajn
dolazi iz Axis studija sa crveno-crnim podvezicama
(program Opere za tri groa), krvavim zavojima i
grafitom (Roberto Cuko), programom koji mirie
(D ivlji med), paketom toalet papira kao poklonom
uz program Tulumbusa... Posebno originalne su
Axisove novogodinje estitke (engenska viza, or
den, vozne karte K-15...). Za predstave Staza div
ljai, Advokat Pjer Patlen i abar Vukan iri je ra
dio odline, iste plakate. Neobini su bili i progra
mi - paso SFRJ za komad Neboje Romevia
Prokleti Kovalski ili koverte sa raznobojnim cedulji
cama za Gerovu predstavu Dil i Don.
Sva osvojena sloboda novog vremena, koje je od
luilo da nikome ne robuje - ni navikama i obiaji
ma, ni autorstvu, ni praktinosti, ni komunikativnos-
ti, kao da je najvie dola do izraaja upravo na pro
gramima Ateljea koji su odista bili presedan na
naoj kulturnoj sceni, kao to je to, uostalom, i sam
Atelje bio sa svojom programskom koncepcijom i
snagom mladalakog opstanka.
Umesto prepoznatljivog znaka i likovne koherent
nosti, nai dani raunaju na promenljivost, inven
tivnost, prilagodljivost novim ukusima i raznovrsnim
linostima od kojih zavisi pozorite, iznutra i spolja.
Jo vie od programa, pozorini plakat je vana,
posebna scenska disciplina, koja mora da obuhvati
sve osobine informativnog medija, istovremeno sa
minimumom teksta, ali dovoljno sceninosti i ideje
koja e nagovestiti i preporuiti pozorinu pred
stavu. Svesna toga, uprava Ateljea je veoma rano
otvorila mogunost autorskog rada na plakatu,
najee tampanom, ali i onom unikatnom. Tako
su se i najvei slikari oprobali u ovoj grani, od
KULISA
Stojana elia (Sveti Georgije ubija adahu) i Mie
Popovia (Marija se bori s anelima) do Radomira-
Donija Reljia (aplja) ili Duana Otaevia koji os
IZA
amdesetih i devedesetih godina esto radi za Atelje
- pored scenografije, nacrte za naslovne strane pro
grama i plakate. Izmeu ostalog, i nakon Bel tempa,
Iz ivota kinih glista, Olovke pie srcem, Kod lep-
og izgleda, Krmeeg kasa, Sledei put u Vam to
otpevati, on je za Vreme uda Borislava Pekia
2 3 5
 5 0 godina
A telje 212 Kod lepog izgli
Slobodan Mal, program za predstavu K od lepog izgleda
iskoristio maljevievski beli kvadrat sa zlatnim krsto-
vima, naglaavajui tako duhovnost kao ovekovo
nadstanje. Komplementarno tome, za komad Vene-
dikta Jerofejeva Moskva-Petuki obradio je Malje-
viev crni kvadrat.
Plakate rade najuspeniji grafiki dizajneri osamde
setih godina, kao to su Ferenc Barat (Totovi, Ana,
Ni riba ni meso, Ne etaj se gola, Parika komuna,
Himna, Pred Preernovom bistom, Pred ogledalom
i dr.) ili Miodrag Bata-Kneevi (Prie iz Beke
ume, M atrijalisti, Ambasador, Lepotica i zver,
Cement i dr.). Dok je Barat unosio jasnu ekspre-
sivnost baziranu najee na korienju fotograf
212
skih predloaka i upeatljivih slovnih reenja u be-
sprekornom tehnikom i tamparskom izvoenju,
ATELJE
Bata Kneevi je esto intervenisao svojim crtakim
rukopisom, sa naglaenom humornom, vedrom, op
timistikom notom koja se napaja radostima ivota.
Bie zapamen i rad Eduarda ehovina za plakat
godina
obnovljene istorijske predstave ekajui Godoa u
novopodignutom zdanju 1992. godine. Meu diza
50
jnerima iji se autorski doprinos osamdesetih godi
na prepoznaje na plakatima Ateljea ne smemo zao
bii Boru Likia, Juraja Fabrija, Petra Paia, Olive
ru Stojadinovi, a verovatno smo neko ime ipak (ne
namerno) propustili... Biemo sreni da neki
predaniji istraivai dopune i druge podatke o
236
likovnim manifestacijama Ateljea za sve ove deceni
je.
Znaaj koji je Atelje pridavao svom vizuelnom iden
titetu potvren je i injenicom da su za mnoga gos
tovanja irom bive Jugoslavije, posebno tokom
sedamdesetih i osamdesetih godina (Rijeka, ibe
nik, Split, Sarajevo, Zagreb) i u inostranstvu (Ho-
landija, Italija, Francuska, Maarska, panija)
pripremani posebni plakati, naroito ako su bile u
pitanju predstave sa kojima se Atelje poistoveivao
(Kosa, Kralj Ibi, Uloga moje porodice u svetskoj re
voluciji, Krmei kas, Siroti mali hrki i dr.).
Podseamo da je u Ateljeu negovan poseban ose-
aj i za reklamne panoe i izloge koji su esto svojim
kompleksnim prikazom predstava zamenjivali tam
pane plakate. Matoviti asamblai asocijativnih
predmeta bili su prave umetnike instalacije, u koji
ma su se ogledali najee lanovi kolektiva Atelja,
posebno Todor Lalicki, koji je niz godina portvo-
vano ulagao svoju inventivnost, energiju i posve
enost u vizuelne efekte komada igranih u Ateljeu.
Izloge su ureivali - po pozivu - i brojni drugi beo
gradski umetnici kao svoja autorska tumaenja
odreene pozorine predstave. Imajui u vidu da su
ta tumaenja uvala odlike umetnikog izraza
svakog stvaraoca, moglo bi se govoriti o jednoj ne-
zabeleenoj, neformalnoj reviji beogradske
savremene umetnosti. Takve autorske izloge/po
stavke radili su Duan Otaevi, Leonid ejka,
Radomir Damnjanovi Damnjan, Koloman Novak,
Kolja Milunovi, Radomir Relji, Neboja Mitri, i
brojni drugi ija je imena protok vremena, naalost,
izbrisao iz naeg seanja.
Komunikativnosti sa publikom, a moda i popu
larnosti pojedinih predstava doprineli su reklamni
panoi i unikatni plakati, koje u Ateljeu godinama
priljeno, s uspehom, istim rukopisom i duhovitim
zamislima radi Ljuba Milunovi (Ujka Manja, Lunasa,
Silvija i mnogi drugi). On se poduhvatio i zamane
ideje da izradi portrete pojedinih linosti za koje je
istorija Ateljea neraskidivo vezana. Pored likova
Petra Kralja, Ljubomira Drakia, Svetlane Bojkovi
i Zorana Ratkovia, Milunovi je autor monumen
talne, magritovske kompozicije, postavljene u gor
njem foajeu, na kojoj Mira Trailovi nevidljivim niti
ma pokree mehanizme najpoznatijih linosti iz ko
mada koji su proslavili i nju i njeno pozorite.
Tokom rada na novom zdanju, pripreman je i novi
vizuelni identitet Ateljea koji je poveren Danu

Axis studio, program za predstavu Opera za tri groa
Rajzingeru, izraelskom umetniku jugoslovenskog
porekla: on je dao novi logotip, korienje forme
peata za ulaznice i drugi tampani materijal, os
novne boje i tzv. meku reklamu u vidu zastava u
boji koje su i danas u upotrebi. Oko zastava od so-
mota i plastike, kao i lutaka u izlozima i staklenim
stubovima godinama se brinula Olgica Milunovi.
Korienje posebno oblikovanih ulaznica takoe je
jedno od sredstava vizuelne komunikacije u Ateljeu
212, a pratilo je druge likovne forme. Nakon dizaj
nera ija imena, naalost, nisu ostala zabeleena,
ulaznice 1981. godine rade Bata Kneevi i Zdrav-
ko Papi sa crtaki obraenim, veito aktuelnim
likom ekspira i stripovskim oblaiem za razigrane
cifre 212, da bi se kasnije koristile ulaznice sa lo
gotipom Dana Rajzingera koje je dizajnirao Darko
Nedeljkovi.
Za novu pozornicu naruena je protivpoarna,
elina zavesa: za nju je poseban nacrt izradio
Stojan eli u stilu svojih monumentalnih, kosmi-
kih kompozicija koje artikuliu prostor dinaminim
kolorizmom i preplitanjem geometrizovanih formi.
To je u stvari i poslednje izvedeno delo naeg ve
likog slikara, koje on nije ni video.
Pored promenljivih izloga i plakata, ponekad i trans
parenata po ulici, postoji i jedan trajan beleg Ateljea
212: na platou ispred ulaza postavljena je jedna
nasmejana, atraktivna figura, kao radost podsean-
ja, kao memento na velike dane prolosti ali i kao
stalna svest o odlascima bez povratka. U toj figuri -
radu beogradskog vajara Zvonka Novakovia - lju
bitelji odmah prepoznaju kultnog glumca Zorana
Radmilovia u njegovoj neprevazienoj ulozi kralja
ATELJE 212
Ibija kojom se proslavio i on, i ceo Atelje, i komplet
no na savremeni teatar.
Izlobe, povremeno prireivane u prostoru prvo
bitnog Ateljea u zgradi Borbe, dobile su poseban
zamah kada je pokrenut BITEF koji je u samom
poetku bio poistoveen sa delatnou Ateljea. U
duhu interdisciplinarnosti na koju rauna novo po
zorite, i uz podrku uprave pozorita, zapoeto je
sa sistematskim organizovanjem likovnih izlobi u
foajeu na spratu biveg zdanja, lako sala nije bila
profesionalna, nije bilo velikih istih povrina niti je
osvetljenje bilo sjajno, Atelje 212 je bilo najadek-
vatniji beogradski kulturni prostor za tu vrstu nove
delatnosti. Tako je bila proglaena Galerija 212.
Ona je u svojim programima bila sasvim autonom
na, uz osnovne potrebe koje je obezbeivao Atelje
212 i uz mnogo elana koji smo ulagali. Najvie -
Biljana Tomi, Jea Denegri, potpisnik ovih redo
va Rad na organizovanju domaih i meunarod
nih manifestacija bio je u znaku entuzijazma mladih
kritiara i umetnika: elje da se okupe istomiljenici,
reaguje na sve probleme u kulturi, da se predstav
ljaju nekonvencionalne pojave i linosti, podstiu
novi stvaraoci i nove forme izraavanja, da se iste iz
lobe prireuju u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, i u
drugim zainteresovanim centrima, da se izdaju tip
ski katalozi, informativni bilteni -jednom reju da se
obezbeuje plodna i stalna saradnja i velika multi
medijalna aktivnost, suprotstavljajui se na izvestan
nain zvaninim muzejskim i galerijskim ustanova
ma u gradu. Najintenzivnije likovne sezone bile su
tokom 1968. i 1969. godine, a naroito za vreme
Drugog i Treeg BITEF-a.
Postojala je iskrena vera u smisao i mogunost pro
fesionalnog zalaganja za svaki smeo, eksperimen
talni i novi plastiki fenomen, prihvatajui svaku per-
KULISA
IZA
Velika bela zavera
E37
50 godina
II I I I
Olgica Milunovi: zastava za predstavu M arija S tjuart
imanentnu akciju duha i radikalnu imaginaciju, pie
u predgovoru Publikacije 212 (izdanje Galerije 212,
Beograd 1968, urednici: Biljana Tomi, Jea
Denegri i Irina Suboti iz Beograda, Toma Brejc i
Toma alamun iz Ljubljane i elimir Koevi iz
Zagreba. Pored tekstova urednika, Publikacija je
objavila brojne reprodukcije i eseje Borisa Keleme-
na, erala Gasio-Talaboa, Mome Kapora, Jovana
irilova, Brace Rotara, Adrijana Spatole i drugih kri
tiara i umetnika, sa detaljnom hronologijom do
gaaja u Galeriji 212 tokom 1968). O aktivnostima
Galerije pie Biljana Tomi (In memoriam - Pino
Pascali, Umetnost br. 16, Beograd, 1968. i Dva
deset pet dana u Galeriji 212, Umetnost br. 20,
Beograd, 1969), a prilikom odravanja Izlobe br. 1
- Slikarstvo surovosti, koja je bila prireena aprila-
maja 1968, izala je iz tampe Publikacija No.1
Galerije 212, istovremeno i katalog izlobe u vidu
novina, tj. plakata koji takoe daje dosta informacija
u radu Galerije. Pojedine prikaze sreemo i u pro
gramima/monografijama BITEF-a. U prvoj pub
likaciji prepoznajemo dizajn Slobodana Maia, nje
govo jednostavno, funkcionalno korienje slovnih
reenja na ruiastom novinskom papiru. Nagla
eno je da je Galerija otvorena svakog dana od 17
do 19 asova, kao i za posetioce predstava Ateljea
212. Imenovan je Savet galerije (Dunja Blaevi,
Jerko Denegri, Drago Kalaji, Slobodan Mai,
Radomir Relji, Irina Suboti, Leonid ejka i Biljana
Tomi). U Galeriji su se mogla kupiti nezavisna au
torska izdanja Marije udine Pustinja, Bore
osia Sadraj i Dragoa Kalajia Krevina, kao
i sva izloena dela za gotovinu ili na otplatu u 12 ra
ta. U prvom broju ove publikacije objavljeni su tek
stovi Leonida ejke Beleke o figurativnom
slikarstvu, Radomira Reljia Ko si ti? uz moto
Danila Kia I rua se namah raspade , zatim frag
ment Fluksus iz knjige Mixed-media Bore osi
a, prvi deo teksta Dragoa Kalajia Surovost kao
ideal i esej Paralele Irine Suboti. Naalost, nije
bilo mogunosti - oevidno materijalnih - da se
ukljue i tekstovi Alena Kaproua o fenomenima
asamblaa, envajeronmenta i hepeninga (Assem
blage, Environments and Happenings, New York:
Abrams, 1966) koje je preveo i pripremio za tampu
Branko Vuievi. Bilo je predvieno da se taj tekst
tampa u nastavcima u narednim brojevima -ali do
njih nikada nije dolo. U katalokom delu navedeno
je da su na izlobi - koja je bila neka vrsta reakcije
na probleme savremenosti - bila ukljuena klasina
likovna dela Eduarda Aroja, ila Ajoa, Mihajla
Arsovskog, Rafaela Kanogara, Radomira Damnja-
novia Damnjana, Eugena Felera, Dragoa
Kalajia, Duana Otaevia, Radomira Reljia,
Paola Gijota, Duana Milijia, Antonija Seguja, Leo
nida ejke, ali i fotografije, plakati i filmovi Zelimira
ilnika (Nezaposleni ljudi, Pioniri maleni mi smo vo
jska prava svakog dana niemo k o zelena trava,
urnal o ivotu omladine na selu -zim i i dr.).
Neposredno nakon toga - maja-juna 1968. -
odrana je izloba etiri umetnika iz Pariza -Lurdes
Kastro, Milvija Maljone, Luio del Peco i Rene
Bertolo.
Septembra, tokom drugog BITEF-a predstavljena je
prvi put u Beogradu delatnost Grupe OHO iz
Ljubljane: grafiki i tipografski dizajn, konkretna i
vizuelna poezija, signali, znakovi, objekti u prostoru,
mobilni neutilitarni predmeti, slike-kolai i si. Grupa
je tada jo uvek zadrala naziv Oho-Katalog i bila
u sastavu: Marjan Cigli, Sreo Dragan, Matja
Hanek, Vojin Kova-Chubby, Nako Krinar,
Milenko Matanovi, David Nez, I.G.Plamen, Marko
Poganik, Andra alamun, France Zagorinik.
Matanovi, Toma Brejc, Toma i Andra alamun i
Zvona Cigli izveli su i hepening pod nazivom Pasi-
ja. Njihova e aktivnost uskoro postati sinonim ek
stremno osvojene umetnike slobode, posebno
H I HAROLD PINTER I LIFT ZA KUHINJU | REIJA H E B M ^ lU I jBaJ^DlRolfl
Axis studio, plakat za predstavu L ift za kuhinju
vezane za korienje novih medija i materijala
uzetih iz prirode, za novi nain sinkretikog
izraavanja, za isticanje stvaralakih procesa u koji
ma se ukazuje na nove naine sintetisanja prostora,
vremena, vizuelnih i znaenjskih kodova vezanih za
rituale, ponaanje, odnosno, znaenje.
Tada je prireena i meunarodna manifestacija
Permanentne umetnosti sa ueem umetnika iz
Jugoslavije, Italije, ehoslovake, Francuske, Ho-
landije, Velike Britanije, panije. Bila je to akcija is
traivanja: perceptivnog i auditivnog, vizuelnog i
plastinog, dinamikog i prostornog, eksperimen
talnog i angaovanog konkretnog stvaranja sa pro
jekcijama eksperimentalnih filmova, koncertima
elektronske i kompjuterske muzike i improvizovan-
im spektaklima.
Za vreme drugog BITEF-a bila je predviena i au
torska izloba tada mladog, perspektivnog italijan-
skog kritiara ermana elanta, ideologa
Siromane umetnosti, uz prisustvo grupe umetnika
i kritiara iz Rima, Torina, Bolonje, Milana i enove.
Meutim, neoekivana smrt Pina Paskalija odloila
je ovu manifestaciju, ali u Publikaciji 212 itamo os
novnu zamisao da umetnici na licu mesta izvode
svoje projekte, instalacije od dostupnog, lokalnog
materijala i da na taj nain predstave nove umet-
nike izraze, novi smisao vizuelnih istraivanja i intu
itivnih reagovanja na datu situaciju, da podstiu ko
rienje novih medija i istaknu novu ulogu umetni
ka, paralelno sa novim teatarskim formama. Iz teks
ta Jee Denegrija Mikelanelo Pistoleto i ermano
elant u Beogradu, Atelje 212 i Dom omladine
Beograda (Umetnost 24, Beograd, 1970) sazna-
jeno da je dve godine kasnije, za vreme etvrtog
BITEF-a ovaj program delom nadoknaen: elant je
govorio o svojim postavkama vezanim za siroma
nu umetnost i o ulozi kritike u tumaenju novih po
KULISA
java. Kako pie Jea Denegri, bila je tu i jedina
mogunost jedne vrlo dokumentovane i kompletne
retrospektivne 'izlobe' u vidu slajd projekcija niza
IZA
najznaajnijih rezultata ovog, danas vrlo vanog po
druja aktuelne umetnike problematike.
Oktobra meseca 1968. organizovano je predavanje
dr Borisa Kelemena Kompjuteri i vizuelna istraiva
nja, a u novembru su bile tri izlobe: italijanskog
grafiara Koneta Pocatija, dokumentarnih fo-
23E
5 0 godina

s n n n r a r o ii! ! D0 1 9 1 2 0 0 5

G LTIG FR
1- ' L i -?tlgH j , v - V: '" ** - 1' ' '\ ' v *'*' 's* *
, V A IA B II POUR j i TE ATELJE 212 - THEATRE ATELJE 212
n 0 3 0 P H lilT I i . mwW*W9*w*m.w M mwmn&'h < mi : ? * : - * 5 Wf.Pm
BIS
AU
UNTIL
f . U# to* fit* ff? il! uj*
, A N Z A M t OER EINREISE DAU E R OES AU FE N T H ALT S IA G E
N O M B R E D ENTREES , DUREfc OE SEJO U R , . JO UR S
N U M B E R O F ENTRIES D U R A T IO N O F STAY DAYS *
jy to* tu* ** tu* *i>TwJtf
1 .A U SG EST ELLT IN
,: O EU VRE A
is s u e d in * ; !

N U M M E R DES R EISEPASSES
N U M E R O DE R A SSEPO ?
N U M B E R O f PASSPO R T

B E C fP A A

FESTUM 2000
i

VI SA< <Z A< <N 0V I < < VE K < < 2 1 ST<<CENTURY<<VISA<<<<<<<<<<<<

<<<D867F904P04893KI302<<<<<F0RGERY<<BY<<AXIS<<STUDI0

Axis studio, Novogodinja estitka Ateljea 212 engenska viza 2000.

tografija dece iz Bijafre, osuene na umiranje od
gladi (u saradnji sa Klubom meunarodnog pri
jateljstva; sakupljen je i simbolian novani prilog
za pomo ugroenoj deci) i izloba uspelo dizajni
ranih plakata, kataloga, pozivnica, anonsi i si. pod
nazivom Medium is the message. Decembra je
otvorena tematska izloba Glava - od realizma i ek
spresionizma, do nadrealizma i pop-arta, preko nar
ativne figuracije i metafizike fantastike sa ue
em vie od dvadeset umetnika, izmeu ostalih
Ivana Tabakovia, Vladimira Velikovia, Marka
Krsmanovia, Duana Otaevia, Matije Vukovia,
Bojana Berna, Bore lljovskog i dr.
Maja 1969. prireena je izloba eraru Titusu Kar-
melu, poznatom mladom francuskom umetniku ija
je figuracija okarakterisana kao oaza mira i ple
menitosti, i tanane radosti ivljenja, sasvim suprot
no od zahuktalih, nervoznih i frustriranih bitki za na
svakodnevni opstanak.
Izlobe, razgovori o umetnosti, prezentacije knjiga i
asopisa redovno su odravani u Galeriji 212
tokom cele sezone s tim to je septembra 1969, u
vreme treeg BITEF-a, serija manifestacija bila jo
kompleksnije, tanije - angaovanije zamiljena.
Bila je to najpre izloba pod nazivom Gde je njima
mesto -u stvari Salon odbijenih sa zvaninog Okto
barskog salona. Izlagali su oni umetnici -podsetimo
se - koji se danas smatraju stubom naeg savre-
menog stvaralatva - Duan Otaevi, Tomislav
Kauzlari, Kota Bogdanovi, Slavoljub Radoji i
dr. Duan Otaevi je za tu priliku napravio insta
laciju sa mreom koja ograuje hleb na stolu i beli
le od arava na podu.
Druga izloba -Zverinje iza i ispred ice -simbolizo-
vala je aktuelne polemike u kulturi: o pravopisu,
Njegoevom spomeniku na Lovenu, studentskom
protestu i podsetila na nae brojne umetnike na
privremenom radu u inostranstvu.
U ponovnom susretu sa Beogradom, Grupa OHO
(Poganik, Matanovi, Krinar, Nez, Kralj, Salamuri)
priredila je dve manifestacije: jedna se odvijala na
ulicama Beograda pod nazivom Urbani teatar i u
njoj su uee uzeli i drugi ugledni stvaraoci, kao
to su ejka, elimir Zilnik, Radomir Damnjanovi
Damnjan, Bora osi, Makavejev, Lazar Stojanovi.
U prostorijama Galerije 212 bila je postavljena in
stalacija pod nazivom Programirana plastika uz pro
jekcije filmova o dotadanjoj aktivnosti Grupe OHO.
Sledea izloba u nizu bila je ironian diskurs o pre-
vazienoj deskriptivnosti klasinih pozorinih
rekvizita: Nekrolog pozoritu na izdisaju suprotstav-

Axis studio, Novogodinja estitka Ateljea 212 Orden 2001
Ijen je siromanom pozoritu tipa Grotovskog
emu je BITEF, uglavnom, i bio posveen.
Iz ateljea uvenog hrvatskog majstora fotografije
Toe Dabca stigla je izloba dokumentarnih fo
tografija Marije Braut i Pere Dabca Vreme u naim
oima. Bio je to istovremeno i umetniki i informa
tivni prikaz kulturnih zbivanja u Zagrebu koji je u to
vreme predstavljao znaajan meunarodni centar,
posebno u oblasti savremene likovne umetnosti i
muzike. Konkretna i vizuelna poezija -druga meu
narodna manifestacija -obuhvatala je eksperimente
u vezi sa tipoezijom, prostornom, konkretnom, sig-
nalistikom poezijom, bazirane na pojednostavlji
vanju lingvistike oblikovnosti i svedene na ist
vizuelni efekat, van uobiajenih semantikih i
znaenjskih uslovljenosti. Izlagali su tada veoma
poznati i aktivni stvaraoci, kao to su bili Gerc, Rot,
Bense, Spatola, Boski, Valoh, Kolar, Novak, Ulrihs,
Fernival, Moano, Blen, Bori, grupa OHO, Mangelos,
Biljana Tomi, Miroljub Todorovi i dr. Bila je orga-
nizovana i izloba karikatura Licem u nalije autora
Zlatka Bastaia, Fedora Kritovca i Ive aria iz
Zagreba i Milana Rakoevia iz Beograda sa ak-
tuelnom tematikom, jasnom porukom i velikom
vizuelnom kulturom. I najzad, izloba evokativnog
naziva Ptije jaje u vazduhu gde je svoje porno-
crtee izloio Miroslav utej, kombinujui ih sa fo
tografijama Marije Braut, trajala je samo jedan dan,
na zavretku treeg BITEF-a 26.septembra 1969.
Kako je objavila Politika ekspres toga dana Meu
ATELJE 212
narodni program je bio jo ambiciozniji i u teoret
skom i u praktinom smislu - pokazuje almanah
treeg BITEF-a, ali - oevidno - sve elje nisu bile
realne.
Zagrebaka umetnica i glumica Jagoda Kaloper
delila je posetiocima Vrta zem aljskih uitaka Sigur
nosne ibice za pedeset moguih naina upotrebe
(25. septembra 1970. godine, na etvrtom BITEF-u),
u okviru manifestacije Najnovije tendencije, a bile
su propremljene i druge vrlo angaovane prezen
tacije (Pokret-svetlo, Total - nacrt dekreta o demo
kratizaciji umetnosti, III izloba konkretne i vizuelne
poezije, Multipli-multiplikacije, karikature Doje
Ratkovi, fotografije Toe Dabca i mladih sled-
benika, Grupa OHO, Konceptualna umetnost -arte
povera - land art u interpretaciji ermana elanta i
dr.)
Kako obavetava almanah petog BITEF-a, septem
bra 1971. godine, Galerija 212 i Studentski kulturni
centar predvideli su vrlo razgranatu delatnost:
Generacija '71, Individualne interpretacije, Laser
ska grafika, Psihodeliki ameriki plakat, Paralele,
At the moment, Persona, Inter-media, 8 ?, 4 .interna
cionalna izloba vizuelne poezije, Nauna fantastika
-fantastina realnost, Za novu pesniku re Pred
stavljen je Kontaktor Olje Ivanjicki -po redu ulaska
u labirint: Dedal -Joyce - Olja Ivanjicki), serija jed-
noveernjih izlobi/predstava pod zajednikim
nazivom Persona u zamisli Akila Bonito Olive, tada
ve istaknutog predstavnika najagilnije likovne kri
tike u Italiji. Pored predstavljanja njegovog kritiar-
skog stava, uestvovala su i dvojica umetnika -
danas uveni Janis Kunelis sa performansom
Homage a M orris Louis i sviranjem na klaviru jed
nog istog takta Igora Stravinskog, rukom obojenom
u Luisove tonove, i Mirna ermana sa Studijom za
portret nepoznatog, kada je svoj lik nekoliko puta
menjao razliitim kostimima. Srena je okolnost to
je Jea Denegri sauvao od zaborava ove akcije: o
KULISA
njima je objavio tekst u sarajevskom Izrazu 8, VIII
1973, istovremeno kada je prikazao i gostovanje
uzepa Kjarija i Danijela Burena na estom BITEF-
IZA
u. Kjari je u Ateljeu 212 priredio svoj koncert gestu-
alne muzike to se na odreeni nain moe poveza
ti sa konceptom Dona Kejda, takoe BITEF-ovog
gosta tih godina, a to je podrazumevalo interdisci
plinarni pristup, sluajnosti u procesu sviranja,
tanije, sam postupak sviranja a ne zvukovnu struk
turu.
243
 5 0 godina
Axis studio, plakat za predstavu Posetilac
Za esti BITEF 1972. bilo je vezano i gostovanje
Danijela Burena koji je u bioskopskoj sali Doma om
ladine postavio veliko platno karakteristinih cr-
veno-belih pruga jednake irine (8,7 cm) po emu
je ostao zapamen kao umetnik koji svojim dosled-
nim stavom negovanja anonimnosti, na neoekiva
nim prostorima grada i prirode, u stvari provocirao
pitanja komunikacije meu ljudima, meu profe
sionalnim institucijama i socioloko, pa ak i poli
212
tiko znaenje umetnike delatnosti uopte.
Godine 1973. za sedmi BITEF, Biljana Tomi i Du
ATELJE
nja Blaevi organizovale su likovne manifestacije
zajedno sa galerijom Studentskog kulturnog centra
sa vrlo jasnim pozicijama koje je Biljana iznela goto
vo u vidu manifesta u almanahu BITEF-a te godine:
godina
Kako svako angaovanje na planu umetnosti i kul
ture ima drutvenu i kulturnu funkciju, iznosim da
angaovanje na organizaciji likovnog BITEF-a, kao
50
nefestivalske, nemerkantilne i neoficijelne mani
festacije, a u ime jedne nove kulture, nove umetnos
ti i novog umetnikog ponaanja, bez obzira da li u
istom trenutku nailazi na pravi odjek u javnosti i kod
oficijelne kritike, ima svoj kulturni i drutveni smisao
i opravdanost u ovom vremenu. Sledi veliki broj
24-4
imena saradnika, umetnika, kritiara i institucija iz
celog sveta, pozvanih da se pod nazivom Informa
cije 73 obuhvate sve one umetnike tendencije ko
je trae nove naine umetnikog rada, izlaganja i
ponaanja u oblasti vizuelnog i plastikog delova-
nja, teatra, muzike, igre, filma, video tejpa...
Aktivnosti istraivakog, mladalakog, aktuelnog i
kritikog duha, bliske fluxusu, siromanoj i koncep
tualnoj umetnosti, hepeninzima i performansima,
vezane za Galeriju 212 mogle bi se smatrati pred
vorjem svega onoga to e se uskoro, neposredno
potom, deavati u novoosnovanom Studentskom
kulturnom centru, shodno evropskim i svetskim ten
dencijama uslovljenim velikim drutvenim promena-
ma koje su inicirali studentski nemiri u svetu i kod
nas u prolee i leto 1968. godine.
I kasnijih godina u Ateljeu 212 su izlobe najvie
prireivane u vreme odravanja BITEF-a i zahvalju
jui programima i almanasima sauvani su o njima
bar shematini podaci.
Program Galerije 212 za deveti BITEF 1975. godine
predstavio je u almanahu Drago Kalaji tekstom
Izmeu mita i stvarnosti (i niz podnaslova), sa naz
nakom da e pojedine manifestacije biti prireene i
u drugim prostorima, kao to je to bilo i za deseti
BITEF, gde se govorilo o pra i para-oblicima, znaci
ma post-moderne umetnosti, Drugom Beogradu i
Olji Ivanjicki, i sa predstavljanjem brojnih umetnika
klasinijih opredeljenja.
Galerija 212 je planirala u vreme jedanaestog
BITEF-a, 1977. godine i nekoliko izlobi pod zajed
nikim nazivom Aspekti postavangarde, po svoj
prilici autora Dragoa Kalajia. Najpre, Prostor za
razmiljanje o postavangardi kada je prostor ispred
Ateljea 212 bio pretvoren u ah polje sa figurama-
skulpturama - mentalnim, intelektualnim i/ili ul
nim suoavanjima, kako itamo u nepotpisanom
tekstu, sa poznatim, starijim i mlaim vajarima (Bog-
danovi, Jani, Logo, Markovi, Rajevi, Sari,
Arambai, Jankovi, Kralji, Krsti, Sandi, Vuko-
savljevi). Druga manifestacija je nosila naziv Novo
paganstvo i imala je za cilj prevrednovanje mitskih
sadraja (Oreb i Milenko Mikovi), a trea -Ezoteri
ni teatar Slobodana Milivojevia Ere odvijala se u
metafizikom prostoru Beograda - u saobraaj
nom prolazu sa kolonadama kroz zgradu Prirodno-
matematikog fakulteta. Bio je predstavljen i Studio
za novi strip iz Luana, autora Pajia i Dunjia, iji je
strip prikazan kao sredstvo za izraavanje sloenih
 ATELJE 212

psiholokih i filozofskih nazora. Grupa Deset plus Petrovi sa naglaskom na ideolokom i politikom
(Crnevi, Kauzlari, Milunovi, Nei, Tepavac, angamanu, ali i u duhu aktuelne slobodne izra
Vidi, Vuini-Turinski i Vulanovi) nije samo zastu aj nost i.
pala svoju skulpturu ve je i iskazivala tenju za I za dvanaesti BITEF Kalaji je odabrao vezu sa
idealnim i praktinim poloajem umetnosti u na drugim umetnostima (Milo Sari, Fabio de Sanktis,
em drutvu. Kugla glumite i Teatar gena Koste Bunuevca,
To je ono pravo - od mikrorealizma do hiperrealiz- Vladimira Jovanovia i performans Suzane Benton,
ma (Blanua, Cvetkovi, Damjanovski, orevi, dok je za trinaesti bilo prireeno nekoliko izlobi, ali
Gligorijevi, M. Jovanovi, V. Jovanovi, Lalicki, Mi- van Ateljea 212.
jukovi, Mileti, Mojovi, Nasti, Pajevi, Petrovi,
Sikimi, Tomi) bila je - po miljenju organizatora - I u novopodignutoj, blistavoj zgradi, u koju je sa
izloba ne samo izbor najvrednijeg stvaralatva ob naglaenim dizajnom uao i novi ukus, novo raspo
nove realizma u naoj kulturi, ve i mogua mapa loenje i novi senzibilitet, povremeno su u foajeu na
onoga to nazivamo stvarnou. spratu prireivane izlobe. Izmeu ostalog, za
U bliskom srodstvu je bila i izloba Novo novi klasi pamene su izlobe japanskog pozorinog plakata,
cizam (Andrejevi, Joci, Ivanjicki, Lamut, Markovi, fotografije Vukice Mikae i Svetozara Cvetkovia,
Mati, Nakienovi, Spasi, Vujai-Mirski), kao na dokumentarna izloba povodom godinjice Ludu-
stavak Kalajievog zalaganja za ideje o otvorenim sa, izlobe vezane za YUSTAT Ostaju jo mnoge
horzontima i obnovi slike. Najzad, Novi ekspre neispisane stranice velike, bogate, neprekinute ak
sionizam italijanskog slikara Sera Vakija i Ljiljane tivnosti: istorija Ateljea 212 se nastavlja si

KULISA
IZA

Axis studio, grafit za predstavu Roberto Cuko

245
 50 godina
Mili

ONI IZA
Ljubia - Baja

Postoji u pozoritu itava populacija ljudi ija se

imena nikada ne pojavljuju u javnosti, pa za njih i
njihov rad niko ne zna. A bez njih ne bi bilo ni pred
stave, ni pozorita. Dok na televiziji u kilometarskim
odjavnim picama pie ime i poslednjeg kablo-
mana, o kamermanima da ne govorimo, imena
takvih ljudi u pozoritu nema ni na plakatima, a
pogotovu ne u medijima. Izuzev glumaca, reditelja,
scenografa i kostimografa, prevodioca i, naravno,
pisca komada, nigde u tampi neete nai ime
nekog dekoratera, rekvizitera, inspicijenta, garder-
obera, suflera, rasvetljivaa. Televizija, kao to smo
Goran lli
rekli, radi drugaije. Moda zato to su, u eri elek
tronike, uzeli termine iz engleskog jezika, pa imaju garderoberi, frizeri, rekviziteri. Kao kakav Luj XIV ko
izraz kabloman a to nije niko drugi nego ovek ko ga oblae i ureuju pred jutarnje ustajanje. Goca,
ji vue kabel kamere dok se ona kree da ovaj ne bi garderoberka, kojom pozorite moe da se ponosi,
zapeo za neto ili se umrsio. ak imaju i gurmana svlai mu arape i oblai druge, svlai Pantalone i
a to je onaj to gura platformu na kojoj stoji kamera. oblai kostim, proiruje mu pantalone u pojasu (ma
Mora se priznati da ono mari u tim sloenicama lo se ugojio), pegla koulju - kompletno ga ureuje
mnogo bolje zvui nego kad bi se reklo kabladija ili za predstavu. Bata se tako prepustio ne zato to je,
guradija. Razumeli gledaoci ili ne, to ostavlja uti kao prvak pozorita, suvie komforan i razmaen,
sak. Moda ba zato to ne razumeju. nego je invalidan i ne moe nita sam. Zatim dolaze
Kad bi, kojim sluajem, publika ili javnost uopte vlasuljarke i frizerke, Smilja i Roza, tapiraju mu ko
mogli da zavire u muku garderobu pred predstavu, su, mau ga, tapkaju, mackaju, samo to ga ne
na primer Korepodencije u Ateljeu 212, mogli bi ljube. Zato on ljubi njih i tepa im: Pile moje, lutko
da vide sledeu sliku: moja! Voli ih, jer bez njih ne moe. Rekviziteri
212

Danilo-Bata Stojkovi, glavna uloga u komadu, sedi donose mutiklu, naoare, sat sa lancem, cigarete.
u stolici, ispruio i ruke i noge, a oko njega obleu Koliko je puta ef rekvizite, Pera Radovanovi, izva
ATELJE

dio pare iz svog depa i kupio neku neophodnu sit

nicu za predstavu. Kad je traio pare od uprave po
zorita, jednostavno mu je reeno da ih nema.
Boban Jevti i Stanko urevi staraju se da cela
godina

rekvizita uredno stoji na pultu glumca.

Dekorateri su za to vreme ve montirali dekor za
50

predstavu. Kad je dekor komplikovan i veliki, kao na

primer za Kneginju iz Foli-Berera, dok ispred za
vese ide muzika numera od samo tri minuta, ogro
man dekor prvog ina srui se i ukloni i, kad se za
vesa digne, na sceni je sasvim druga slika, kao
arobnim tapiem promenjena. Za samo tri mm-
Marina Koljubajev, Saa Gruden, Olga Stojkovi
246

Muka garderoba pred poetak predstave K ralj Ibi
ta! Vlada Stevanovi Kvik, ef bine, ne samo da na
reuje, kao to bi se pomislilo, nego radi barabar za
drugim radnicima i lije znoj potocima. On kae da
tako moe da radi zato to popije dvadeset vinjaka
dnevno. Osim njega, tu su jo: Zika Stefanovi
Vlauca, Doka Milovanovi Kleka, ore Perii
Peria, Zoran Stevanovi.
Na posebnoj probi, pred premijeru, radi se svetio.
Rasvetljivai u predstavi su: Rade Stamenkovi,
Dragan Maslarevi, Miodrag Stanojkovi, zvani
Mile Pile. Oni postavljaju reflektore, nalaze naj
pogodnije uglove osvetljenja. itava ta proba je nji
hova, a ponekad, kad je svetio komplikovano, i dve.
Tu je jo nabavlja, Mia, pa transporter, Dragan
Traivuk, i jo mnogi drugi.
Posebna pria je Dura Sanader koga zovemo
Konte, to znai grof, direktor za ozvuenje i ton
uopte. Visoki profesionalac, nema ta ne zna u
elektronici. Nadimak Konte nastao je sluajno, ali
mu odgovara. On zaista ima neto aristokratsko u
sebi. Ponaanje i odnos prema drugima su mu
odmereni, paljiv je, skroman, a ljubazan, uvek spre
ATELJE 212
man da saslua i pomogne, ako treba. U Beogradu
je poznat kao strunjak i mnogi mu dolaze na kon
sultaciju i savet. Vrlo je omiljen u pozoritu.
Zato pozorite ne objavljuje imena svojih bliskih
saradnika u svakoveernjem okraju pozorita, koji
se zove predstava? Zato to oni nisu umetnici, po-
zorina umetnost im je terra incognita? Kod njih,
naroito kod onih starijih koji su dugo u pozoritu,
razvilo se ulo za umetnost. Koliko puta neki od tih
ljudi, u toku proba, kae reditelju primedbu ili savet,
i ovaj to, sa zahvalnou, prihvati, jer je savet pravi i
pametan. Ima reditelja koji, posle premijere, prvo
pitaju radnike kako je uspela predstava. To im je
KULISA
vanije nego kritika koja e sutra, prekostura izai.
Njihova imena treba da se pojavljuju u javnosti.
Znam, neko e rei: plakata je mala i nema mesta, a
IZA
njih je mnogo. Razumem, ali evo predloga: objavite
svako vee po jedno jedino ime tih ljudi. Tako e, u
toku sezone, svi doi na red. Bolje je i to, nego
ovako. Uinite neto, izvucite ih iz anonimnosti. Oni
to zasluuju.
Objavljeno u Ludusu, 1996. ^
247
 U BIFEU ATELJEA S IS
Ljubia - Baja Bai
Pozorini bife nikad i nigde nije obina kafana.
Pozorini ljudi, glumci i reditelji koriste svaku pauzu
u radu da siu do bifea i, uz aicu, porazgovaraju
o u uraenom poslu toga dana. Tu se oni prijatno
oputaju, smirujui nervozu i napetost koje su ih
pratile na probi.
Bife pozorita Atelje 212 bio je neto izuzetno i
specifino. Bio je rasadnik duha i duhovnosti. Tu su,
pre svega, gotovo redovno svraali znameniti knji
evnici: Dobrica osi, Bora Peki, Matija Bekovi, Tu je zatim namrgoeni Slobodan-Cica Perovi.
Brana Crnevi, Dragoslav Mihajlovi, mnogi drugi.
Razgovaralo se, naravno, o pozoritu, ali i o litera
turi, o jeziku, a i proveravalo poznavanje latinskog
jezika. U tim razgovorima uestvovali su, osim knji
evnika, i glumci i scenski radnici.
Spiritus movens takvog Ateljea i njegovog bifea bio
je Borislav Mihajlovi Mihiz. (Opet on!) Bio je umet-
niki savetnik pozorita i imao je malu kancelariju
na drugom spratu. Nije bilo pustijeg mesta od te
kancelarije, jer je on ordinirao iskljuivo u bifeu.
Prezirao je administraciju i, kad je trebalo neto da
potpie, donosili su mu u bife. Upravnica Mira
Trailovi, kad god bi bio neki sastanak ili dogovor o
repertoaru, svaki as je iz svoje kancelarije zvala
telefonom: Mihize, smesta gore! On, je siromah,
trao gore, da bi se posle deset minuta vratio,
odmahujui rukom. Upravnica se grozila bifea i
htela je dva-tri puta da ga ukine. Bez ikakve anse,
jer bi jedan Pera Kralj, Zoran Radmilovi, Milutin
Zoran Radmilovi, Nada Gajer Kljakovi, Jelisaveta Sabli, ivojin
Vladulovi
Butkovi i jo mnogi drugi bili spremni da ivotima
brane tu kotu. U bifeu su redovno boravili prvi glum
ci Beograda, stalni lanovi Ateljea, ali i oni sa strane
koji su redovno uestvovali u repertoaru pozorita.
Prvi meu njima, Zoran Radmilovi, obino je
sedeo zamiljen dok bi mu aica konjaka aputala
u brkove. S vremena na vreme preao bi pogledom
po prisutnima i progunao sa nekom vrstom glum
ljenog prezira: Samo vas gledam.
utao je i ponekad progovarao: to reko Zoran,
samo vas gledam. Mrzelo ga da smilja neku svoju
repliku, pa je javno pokrao Zorana.
uza nervoznim koracima premerava bife i, ljut ko
puka, psuje: Mamicu mu! ta mi bi da noas
viem: ta pije kafana? Izgoreo sam burazeru, ostao
sam bez dinara! Zatim seda i meri puls. Opet ne
radi!, uzvikuje panino, pa se besno lupa pesni
com u levu stranu grudi: Proradi, mamicu ti! I do
daje: Od sada ko me vidi da pijem, nek me pljune!
Kroz tri dana, u dlaku ista slika: Izgoreo sam bu
razeru!, Proradi, mamicu ti! Neko mu kae:
uzo, prekjue si rekao da te pljune ko te vidi da
pije,,. Na to e uza: Burazeru, ja sam govno od
oveka. Ja nemam re. Obina paavra! Sudopera!
Svi smo mi, Srbi, takvi.
Ulee sa probe, naizgled pobesneli Pera Kralj i vie:
Zamisli ta mi kae (misli na reditelja): Pero, ova\
monolog mora bre da govori, inae scena se us-

porava, vue se kao gladna godina. Pa, ta sam ja u
ovom pozoritu? Ritam-sekcija?.
Primeujete da su svi gore navedeni glumci ili
mrani ili neraspoloeni, ili histerini i besni. To ima
svog razloga. Jedni su ljuti na svoj mamurluk,
posledicu noanjice, a drugi zato to jo nisu
popili svoju prvu aicu. Tako Pera Kralj (koga smo
zvali i Naliv-Pera i ank-sonjer, jer se nalivao
isljuivo stojei za ankom), kad popije svoje dve
aice, za tren oka postane razdragan i ode na
probu nasmejan, sa novom veselom energijom.
Drugi ovek!
Tu je bio i Milo, sjajni bifedija. Ljudina, irok kao
ambarska vrata, oboavao je glumce i brinuo se o
njima kao otac. Sa mnogima je bio lini prijatelj.
Kad je pauza na sceni, on je dizao sa sedita
svakog ko nije glumac, govorei: Ajde, nema radi!
Dolaze glumci, treba da sednu, da se odmore.
Jedno vreme je Mihiz delio glumcima vojne inove.
Zoran Radmilovi je bio general-pukovnik, i tako re
dom, po zasluzi. Milutin Butkovi i dan-danas sa
ponosom istie daje imao in majora.
Jovan irilov, Borislav M ihajlovi Mihiz, Todor Lalicki, Olgica M ilunovi, Vladislav Lalicki u staroj slikarnici Ateljea 212
ATELJE 212
Bio je tu i Dragan Nikoli, tada jo mlad, mrav,
povran, leprav kao leptiria.
Bule, kad doe u bife, drei se za glavu, prie
anku i kae bifediji:
- Ima li, sine, neto protiv glavobolje? Pue mi gla
va od jutros.
-Nemam nita, Bule.
-Onda, vinjak!
Jednom je neko naao neku motku za koju je tvrdio
da je glogova. Odmah smo je proglasili za glogov
kolac i ustanovili Red Vampira za lanove bifea -
matorce. Mihiz je, naravno, bio Prvi Vampir, a poto
je meu nama bilo malo matorih, osim njega i
mene, u slaboj konkurenciji dole potpisani se lako
doepao uglednog mesta Drugog Vampira, pa je
glogov kolac svakoga dana iao iz ruke u ruku.
Tako je bife Ateljea 212 trajao u nezaboravnoj lepoti
boemluka. Autor ovih redova proveo je u njemu
treinu svog dosadanjeg ivota i ne smatra da je to
vreme izgubio, ve, naprotiv, dobio.
Objavljeno u Ludusu, 1996. {[A
KULISA
IZA
2<43
 50 godina
IIN I

U BIFEU ATELJEA II

Ljubia - Baja Bai

Kao to sve prolazi, tako i bife Ateljea 212, taj i

takav, doe do svog kraja. Pre svega, mnogi su
otili, ne samo iz bifea, nego sa ovoga sveta, zau-
vek. Nema vie Zorana Radmilovia, Cice Perovia,
Taka, Alije, Ljube Moljca i toliko drugih, a oni su bili
dua tog bifea.
Kao Ahasver, jo je iv Mihiz, iako stariji od svih
navedenih, ali on je potpuno prekinuo sa spoljnim
svetom, gluv i nem za sve komunikacije sa ljudima.
ivi sam u sebi i u svom stanu. ta radi u takvoj izo
laciji, ne znam, ali sam uveren da pie, jer ta e
drugo. Pisanje je knjievniku u tim godinama, osim
smrti, jedina i poslednja intima.
A Mihiz je drao stari bife na svojim leima i hranio
ga svojim duhom. Taj bife je stvorila i dala mu duu
C
l) jedna generacija umetnika. Tih ljudi vie nema.
r
cu Doli su mlai. ivojin Vladulovi, Danilo Ki
LU
1
J
LJJ Voleo bih da je ovu pesmu napisao Mihiz, njemu
h
< ona svreno pristaje. A moda ju je i napisao kroz
pero nekog svog uenika.
(D
C Vi, to nestrpljivo dolazite za mnom, Mladi su doli. Naravno, njihova je budunost, ali
TJ
0 na elu vam prkos, glad i nova vera, oni su stigli i uzeli u svoje ruke i nau sadanjost. Mi
CD

ne traite znak na putu nepojamnom.
10
Tek na kraju puta znae vam se mera.
Ni majinog mleka vi jo niste siti,
ja izvrem au iz koje sam pio.
Vi jo niste nita, jer ete tek biti,
a ja tek sad jesam, zato to sam bio.
prisustvujemo njihovoj jo naivnoj, ali silovitoj elji
da menjaju ovaj i grade novi svet. Da bi gradili, oni
rue sve to je staro. Sve? To me podsea na na
detaljni urbanistiki plan Beograda, uveni DUP. A
uven je po tome to rui i ono to nikako nije za
ruenje, i ono to predstavlja dragu i dragocenu us
pomenu na prole dane.

252
Stari bife se preselio na novu lokaciju u zgradi po
zorita.
Ispunili su ga mladi.
0, ima meu njima sjajnih momaka! Mnogi su i
duhoviti, ali na neki svoj nain. Puni su potovanja
prema nama, starijima, ali uvek sa blagom dozom
ironije. Ako su, recimo, sva mesta zauzeta, dvojica-
trojica e, kad neko od starijih ue, spremno skoiti
da ustupe mesto, govorei sa neto preteranom i
patetinom Ijubaznou: Izvolite, sedite! A u oi
ma podtekst: Matori, odmori malo taj kostur!
Tu su: Bule Gonci, Mlaa Andrejevi, Svetozar
Cvetkovi, zvani Cvele, pa Branimir Brstina, zvani
Brki, koji me uvek doekuje sa: ta je, matori, jo
nisi bacio kaiku?
Grube ale, ali nije nikakvo udo kad su to uli od
svog (sada ve biveg) upravnika Mucija Drakia
koji je, isto tako, voleo pre vremena da sahranjuje
starije, pa je jedanput, kad je uao u garderobu
pred predstavu i zatekao samo mene u kostimu,
progunao: Kao da sam uao u prosekturu. Ja ne pratite trag moj. On se zavrava.
sam se krivio od smeha: duhovito jeste, mada malo
jezivo.
Geroslav Zari: scenografija za predstavu Turneja
Moram priznati da smo to mi i ranije u starom bifeu
radili, ismevajui smrt i branei se od straha. Tako
je Mihiz u jednom vrlo ozbiljnom drutvu intelektu
alaca, po inerciji iz bifea, poznatom starijem
gospodinu rekao u takvoj ali: A, vi neete jo
dugo, najvie jo tri, u vrh glave pet meseci". ovek
se zgranuo, kae: ta vam je, Mihize! Mihiz shvati
ta je rekao, pa se dugo izvinjavao, objanjavajui
da se mi tako u pozorinom bifeu zavitlavamo.
alili se mi ili ne, hteli ili ne, smrt dolazi pre ili kasni
je. Mi, stari, ekamo da joj pogledamo u oi.
Poneko to moda i eljno eka, zgaen nad ovim
prokletim vremenima, punim politike manipulacije,
pljake i ubistava, istrebljenja itavih naroda i pot
punog beznaa. Razumem Mihiza to se odvojio od
sveta, zamiljam ga kako ami u svom stanu i kao
da poruuje mlaima:
No je. Ve se uje pononi zov uka,
donosi ga vetar sa mirisom trava.
Vi, to ste roeni iz monice vuka,
Objavljeno u Ludusu, 1996.
KULISA
IZA
253
2006

GLUMCI
BIOGRAFIJE
ansambl
stalni sanadnici
penzioneri
5 0 godina

M L A D E N AIMEDREJEVIC

Roen 27. juna 1955. godine u Beogradu. Diplomirao glumu na FD u Beogradu u klasi prof.
Predraga Bajetia 1979. godine, sa monodramom Ispovesti varalice Feliksa Krula, Tomasa
Mana. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1986. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Bremenska sloboda (Gotfrid), Zakleti spasilac dav
ljenika (Ham), Vozovi polaze u zoru (Novinar), Sveti Georgije ubiva adahu (Mikan besni, Krivi
Luka, Rajko Pevac), Siroti mali hrki (Drugi slubenik), Crnjanski ili lako je Andriu (Vojnik,
Jovanovi, Bogdanovi, Kritiar, Slubenik), Strah za granicu (Feliks Krul), Oevi i oci (Glii),
kola za ene (Horacije), Katarina (oro Kornaro), Policajci (Policijski narednik), Turneja
(aki), Opera za tri groa (Donatan Deremija Piem), Parovi (Pesnik), Nagon (Oto), Veera sa
prijateljima (Tom), Strah i njegov sluga (Baron midlin), Smrtonosna motoristika (Sveta
Apostolovi), ekajui Godoa (Poco); SKC: Don uan (Zganarel); Grad teatar Budva: Pad
(Filosof); BDP: Kaj sad? (Josip), Adresat nepoznat (Martin ulc); KULT: ivot iz poetka (Stoji);
PU: Crvenkapa (Mama, Vuk), etiri praseta (Vuk, Profesor), Nevaljala princeza (Kralj), Pinokio
(Pinokio), Princeza na zrnu graka (Plavi kralj), Meca i deca (Lovac Sima), Pepeljuga (Princ
Ra), Aleksa u zemlji uda (Kralj); Zvezdara teatar: Kontuzov (Fero); Boko Buha: Ban Strah
(Ban Strah), Vreme je da otkrijete Momo (Hora), Klovnovi (Plavi klovn).
Film: Kad porastem biu Kengur, Jevreji dolaze, Terasa, Za sada bez dobrog naslova,
Oktoberfest, Sluaj Harms, est dana juna, Indijsko ogledalo, Kamiondije opet voze, Halo taxi,
Opasni trag...
TV: Bolji ivot, ta bi bilo kad bi bilo, Dome, slatki dome, Kamiondije 2...
Nagrade: Nagrada Mata Milosevic FDU u Beogradu za najboljeg studenta (bez obira na go
dinu); Sterijina nagrada za ulogu akija u predstavi Turneja , Gorana Markovia; Nagrada za
najboljeg mladog glumca na Danima komedije u Jagodini, za ulogu Drugog inovnika u pred
stavi Siroti mali hrki, Gordana Mihia; Na Jugoslovenskom festivalu pozorita za decu - Kotor
dobio je tri nagrade za najbolju muku ulogu u predstavama: Meca i deca, Pepeljuga i etiri
praseta i nagradu za najbolju epizodnu ulogu na Filmskim susretima u Niu za film Kad
porastem biu Kengur.

T A T J A N A B Q S K Q V IC

Roena 27. juna 1953. u Beogradu od oca Velizara i majke Ivanke. Zavrila glumu na Fakultetu
dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Predraga Bajetia. Velika zvezda mjuzikla Po
zorita na Terazijama, a od 1986. stalni lan Pozorita Atelje 212.
Pozorine predstave (izbor) - Pozorite na Terazijama: Splitski akvarel (Perina), Moj deko
(Poli), Pria o konju (Kobila indivila), Put oko sveta (Julika), Volim svoju enu (Klea), Davni
flert (Dezire); Atelje 212: Lov na divlje patke (Vera), aplja (aplja), Strah za granicu (arlota
Kestner), Tebanska kuga (Atina), Oevi i oci (Elisabeth Blake), Svear (Karubina), Kneginja iz
Foli-Berera (Sabina), Ljubavno pismo (Fransoaz Soldatovi), Moskva-Petuki (Ona sfinga),
Ljubavi Dorda Vaingtona (Marta Vaington), Dil i Don (Gospoa Bejker), Parovi (Sanja),
Kolateralna teta (Leona), Graanin plemi (Markiza Dorimena), Henrik IV (Markiza Matilda
Spina); HKD Rijeka Ivan Zajec: Dumanske tiine; NP Leskovac: Ko se boji Virdinije Vulf
(Marta); Narodno pozorite Beograd: Suze su OK (Marija Kali); JDP - otvaranje nove zgrade:
Rodoljupci (Nanika), Bure baruta (Evdokija - premijera u Bogoti), Troil i Kresida (Helena
Trojanska); NP ,,Sterija ,Vrac: Pokondirena tikva (Fema); NP Sombor: Pozabavi se Amelijom
(Amelija); CNP: Malograani (Akulina); KULT: Vidimo se u Den Hagu (Mis Ema); Kruevako
pozorite: Jaje (Rozi); Slavija teatar: Tajna plave ptice (Gospoa Olga); Bitef teatar: Lolita
(arlota Hejz);
FILM: Koava, Okupacija u 26 slika, Trofej, ovjek koga treba ubiti, Majstori, majstori, esta
brzina, Ljubi, ljubi, al' glavu ne gubi, Balkan ekspres, Mala pljaka vlaka, Sablazan, ovek sa
etiri noge, Uvek spremne ene, Manifesto, Buenje prolea, Balkanska pravila, Rat uivo,
Normalni ljudi, Volim te najvie na svetu, Uslovna sloboda....
TV: Prie iz radionice, Sedefna rua, Daj mi krila jedan krug, Formula 1, Policajac sa Petlovog
Brda, Sreni ljudi, Lisice, 0 tetnosti duvana, Lift...
Dobitnica mnogobrojnih nagrada.
B R A N IM IR BRSTIIM A

Roen je 4. januara 1960. godine u Banatskom Velikom Selu. Osnovnu kolu i gimnaziju je
zavrio u Zrenjaninu. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirao je glumu 1982.
godine u klasi prof. Minje Dedica.
Prvu ulogu, nakon diplomiranja 1982. godine, odigrao je u Narodnom pozoritu u Beogradu u
predstavi Lenjin, Staljin, Trocki. Od 1983. godine stalni je lan Pozorita Atelje 212.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Mat'rijalisti (Kamenko), Leti u goru kao ptica (ura),
Prie iz beke ume (Erih), Maj nejm iz Mitar (Vaso), Ana (Andrua Nikolajevi), Veliko i malo
(ovek), Prosjaka opera (Dim), Zakleti spasilac davljenika (Zemba), Vozovi polaze u zoru
(Putnik), Sveti Georgije ubiva adahu (Rajko Pevac), Siroti mali hrki (Prvi slubenik), Kneginja
iz Foli-Berera (Arnold), Kola mudrosti dvoja ludosti (Glumov), Peg, srce moje (Haugs), Policajci
(ef policije), Turneja (Stanislav), Egzibicionista (Fred Miler), Radovan Trei (Radovan Trei);
Zvezdara teatar: Zvezda na elu naroda, Navala, Kako potamaniti gamad, U plamenu strasti,
Kus petli, Anela; Narodno pozorite Beograd: Razvojni put Bore najdera (Bora najder); JDP:
Narodni poslanik (Sreta Numera), Mrtve due (iikov); SNP Novi Sad: Oaloena porodica
(Agaton); Pozorite Boko Buha: Pojava Isusa Hrista u kasarni V.P. (Kapetan); Grad teatar
Budva: Antigona u Njujorku (Buvica), Bura; SKC: Don uan (Don uan), Dr. Dekil i Mr. Hajd
(Dr. Dekil).
Film: Ivkova slava, Jesen stie, dunjo moja, Memo, Zona Zamfirova, Tajna porodinog blaga,
Belo odelo, No, U ime oca i sina, Lajanje na zvezde, Povratak lopova, Tito i ja, Kako je propao
rokenrol, Kakav radostan dan, Davitelj protiv davitelja, U srcu moje plavue, eerna vodica,
iveti kao sav normalan svet...
TV; Stiu dolari, Lele, bato, Kazneni prostor, Blizanci, Porodino blago, Metla bez drke,
Nedovrena simfonija, Kir Janja, Sudbina jednog razuma, Otvorena vrata, Laki sluaj smrti,
Volim i ja nerande... no trpim, Brod plovi za angaj, Teatar u Srba, Oaloena porodica,
Drugarica ministarka, Laku no deco, Vuk Karadi, Iznenadna i prerana smrt pukovnika K.K...
Nagrade: Za ulogu Pileta Kopileta u predstavi Kus petli dobio je urana na Danima komedi
je u Jagodini, Nagradu Udruenja dramskih umetnika apca na Sveanostima Ljubia
Jovanovi 1990. godine; Kao Sreta Numera u predstavi Narodni poslanik nagraen je na
MES-u u Sarajevu 1991. godine, Sterijinom nagradom 1992. godine, Godinjom nagradom
grada Beograda za sezonu 1992 godine, Nagradom JDP-a, nagradom Raa Plaovi i nagra
dom Zoran Radmilovi . Za ostvarenje lika Bore najdera u predstavi Razvojni put Bore
najdera 1995. godine, pored Zlatnog medaljona na 16. Sveanostima Ljubia Jovanovi,
nagraen je i uranom na Danima komedije, Sterijinom nagradom, Godinjom nagradom
Narodnog pozorita i nagradom na Zemun-Festu.

S V E T D Z A R C V E T K O V IC

Diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Ognjenke Milievi. Stalni lan pozorita
Atelje 212 od 1981. Direktor Pozorita Atelje 212 od aprila 1997. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212; Cement (Sergej Ivagin), Kosaniev venac 7 (Botjan
Zupani), Metastabilni graal (Brana), Maj nejm iz Mitar (Damjan), Sveti Georgije ubiva adahu
(Porunik Tasi), Oleana (Don), Boris Godunov (Samozvanac), Art (Ser), Leda (Oliver Urban),
udo u arganu (Skitnica), Hazarski renik (Ibn Abu Hadera), Amerika, drugi deo (Karl Ros-
man), Nemre pobje od nedjelje (On); KPGT: Osloboenje Skoplja (Bugarski agent), Ljubinko i
Desanka (Ljubinko), ekajui Godoa (Deak), Karmina burana (abac Kermit), Tajna crne ruke
(Malobabi); SNG drama Maribor: Ruska misija (Raskoljnikov), Babilon (Gilgame); Grad teatar
Budva: Trus i trepet (Stefan Mitrov Ljubia), Banovi Strahinja (Banovi Strahinja), Karolina
Nojber (Johan), Jegorov put (Jegor), Ivanov (Ivanov).
Film (izbor): Hajduk, Montenegro, Srena nova '49, Divlji vetar, Vreme uda, Tetoviranje, Srna
dama, Manifesto, Gorila se kupa u podne, Ni na nebu ni na zemlji, No, Bunker Palas hotel,
Lavirint, Tykho moon, Ljeto u zlatnoj dolini, Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunarea , Pogled sa
Ajfelovog tornja, Buenje iz mrtvih, Odbaen...
Snimio 44 igrana filma, poslednja dva radio i kao producent.
Nagrade: Sterijine, filmske, budvanske, republike, gradske i neke druge...

257
 IMEIMAO CIRIO

Roen je u Beogradu, gde je zavrio gimnaziju i diplomirao na FDU na Katedri za glumu, u klasi
prof. Predraga Bajetia. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1986. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Narodno pozorite u Beogradu: Kabare kod Bertolta Brehta (Sura
baja Doni), Markse, Markse, koliko je sati? (Napoleon), Solunci govore (Milan Gvozdenovi),
Sveti avo Raspuin (Otac lliodor), Lenjin, Staljin, Trocki (Jagoda); Atelje 212: Veliko i malo
(Lekar), ivot i prikljuenija vojnika Ivana onkina (Svircov), Prosjaka opera (Dek),
Bremenska sloboda (Johan), Metastabilni Graal (Pirandelo), Strah za granicu (Peter Peperkorn),
Poslednja ruka pred fajront (Srboljub Bube), Tebanska kuga (Edip), Sveti Georgije ubiva adahu
(Gavrilo Vukovi), Kneginja iz Foli-Berera (Odaar il), Lepotica Linejna (Pato Duli), Ljubavno
pismo (Matiar), Divlji med (Gerasim Kuzmi Petrin), Leda (Klanfar), udo u arganu (Islednik),
Svako (Ken), Smrtonosna motoristika (Gane kafedija), Kralj Lir (Grof od Kenta), Ranjeni orao
(Mio urovi); Pozoritance Pu: Meca i deca, Julija i Romeo, Pepeljuga, Ivica i Marica,
Nevaljala princeza, Aleksa u zemlji uda; SNP Novi Sad: Nahod Simeon (Oco); Centar za kultu
ru Tivat: Kanjo (Dud).
Snimio je preko 30 radio drama na Radio Beogradu.
TV: Svetozar Markovi, Bolji ivot, Kabare Putuj Evropo.
Film: Buenje iz mrtvih, Aporia, Odbaen...
Nagrade: Dobitnik je nagrade za najboljeg glumca na Festivalu Deijih pozorita u Kotoru 2000.
godine.

AIMICA D O B R A

Roena 1963. godine. Diplomirala glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Predraga Bajetia.
Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1987. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Pred ogledalom (Liza), Strah za granicu (Ingeborg
Holm), Boris Godunov (Marina), Mravlji mete (Lepa Kata), Oevi i oci (Savina), Staza divljai
(Hani najder), Divlji med (Sofija Jegorovna); Zvezdara teatar: Pazarni dan, aruga, Mala
(Milica), Urnebesna tragedija (Neven); Grupa Boris Piljnjak : Klasni neprijatelj; JDP: Oluja
(Miranda).
Film: ivot radnika, Ve vieno, Balkan ekspres 2, ivot sa stricem, Kako je propao rokenrol,
Sabirni centar, Crni bombarder, Tito i ja, Tokovi, Nataa, Ivkova slava, Klopka i preko 60 fil
mova u Nemakoj.
TV: Balkan ekspres 2, Metla bez drke.
Nagrade: Za ulogu u filmu Ve vieno dobila je Zlatnu Arenu na Festivalu u Puli, Nagradu
Carica Teodora na Festivalu u Niu i prvu nagradu za ensku ulogu na meunarodnom film
skom festivalu u Viiju (Francuska); za ulogu Nevena u predstavi Urnebesna tragedija dobila
je Sterijinu nagradu, nagradu Zoran Radmilovi i nagradu uran ; Dobitnik je Bavarske
filmske nagrade.
Prevela je sa nemakog dramu Franca Ksavera Kreca Nagon .

258
ARA DOKl

Roena 1955. godine u Beogradu. Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u

Beogradu u klasi prof. Minje Dedica. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1980. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Lov na divlje patke (Valerija), Slike alosnih doivlja
ja (Kaa Lazarevi), Cement (Polja Mehova), Leti u goru kao ptica (Branka), Marija se bori sa
anelima (Inostrana novinarka), Ana (Vanda), Veliko i malo (ena), Bremenska sloboda (Geja
Gotfrid), Metastabilni Graal (Mis Doroti), Prosjaka opera (Lusi), aplja (Klaudija), Sveti Georgije
ubiva adahu (Katarina), Strah za granicu (Magdalena), Parika komuna (An Mari), Miloduh
(Letis), Svear (Vitorija), Kneginja iz Foli-Berera (Kneginja), Iza kulisa (Belinda), Marija Stjuart
(Marija Stjuart), Lunasa (Megi), Iju, poplava (Ga Sofija Jefti), Turneja (Sonja), Lepotica
Linejna (Morin Folan), Parovi (Nadica), M(j)eoviti brak (Sneana), Egzibicionista (Eva
Stempovska), Brana (Valeri), Trg heroja (Ana); Zvezdara teatar: Kus petli, Nai sinovi
(Gospoa Hristina); NP Subotica: Alkestida (Alkestida); BDP: Villa Sashino (Kraljica Natalija);
Pozorite na Terazijama: Kabare; Pozorite Pod razno: Savremenik; Splitsko pozorite: Vojna
tajna; Pozorite Dvorite : Bogojavljanska no (Vila); Sava centar: Tajna crne ruke; Grad teatar
Budva: Jerma (Jerma).
Film: Deko koji obeava, Moljac, Kamiondije opet voze, U zatvoru, Obeana zemlja, Uvek
spremne ene, Azra, Cubok, Povratak lopova, Skoro sasvim obina pria, Mathilde.
TV: M(j)eoviti brak, Naa mala redakcija, Metla bez drke, Porodino blago, Policajac sa
Petlovog brda, Volim i ja nerande, no trpim, U ime zakona, Kamiondije 2, Povratak otpisanih.
Nagrade: Plaketa Ljubia Jovanovi, za najbolju ulogu u predstavi Kus petli, na Sveano
stima Ljubia Jovanovi u apcu, 1990, Nagrada uran za najbolju ensku ulogu na Danima
komedije u Jagodini 1995, Laceno Doro za najbolju ensku ulogu na filmskom festivalu u
Avelinu (Italija 1986), Povelja Filmskih susreta, Ni 1986.

JELENA OKIC

Roena u Splitu, diplomirala glumu na Akademiji umjetnosti na Cetinju, u klasi profesora Bore
Stjepanovia 2001. godine Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 2001. godine.
Pozorine predstave (izbor) - CNP: kola za ene (Anjesa), Zloin i kazna (Sonja Marmela-
dova), Malograani (Polja), Don uan se vraa iz rata (Mlaa ki); Kulturni centar Tivat: Boke-
ki D mol (Katarina); Gradsko pozorite Podgorica: Pipi duga arapa (Pipi), enidba Kralja
Vukaina (Dilber Jevrosima); Grad teatar Budva: Jegorov put (Otac Aleksej), Ivanov (Saa);
Atelje 212: Leda (Klara), Dvije (Anja), Hazarski renik (Ateh), Amerika, drugi deo (Prodavaica
sa delikatesa), Kralj Lir (Kordelija), Ranjeni orao (Anelka); JDP: ine (Rupica), Psei valcer
(Jelisaveta), Lulu (Lulu).
Film: Sjaj u oima, Opet pakujemo majmune, Dii duboko, Zvezde ljubavi, Sutra ujutro.
Nagrade: Grand Prix na Festivalu u Kotoru i nagrada UDUCG (Udruenje dramskih umjetnika
Crne Gore) za ulogu Pipi u predstavi Pipi duga arapa ; Sterijina nagrada, nagrada Milo
uti, nagrada Avdo Mujinovi , Nagrada za najbolje glumako ostvarenje Festivala
Purgatorije i Plaketa Ivane Tomii za ulogu Katarine u predstavi Bokeki D mol; Nagrada
Avdo Mujinovi za ulogu Oca Alekseja u predstavi Jegorov put; Nagrada Zoran Radmilo
vi za ulogu Ateh u predstavi Hazarski renik; nagrada za najbolju filmsku glumicu u
novosadskoj Areni i nagrada kritike na Filmskim susretima u Niu.

253
 RAGAIMA U K IC

Diplomirala glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Milenka Mariia i prof. Vladimira Jeftovia.
Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1998. godine.
Uloge u pozoritu - Atelje 212: Kneginja iz Foli-Berera (Lijana), Laa i paralaa (Marija), Oevi
i oci (Barbara, Savina), Ljubavno pismo (Ruica), Kola mudrosti dvoja ludosti (Maenjka),
Filumena Marturano (Luija), Aveti (Regina Engstrand), Lagum (Krista ordevi), Bekstvo
(Nikolajevna), Roberto Cuko (Prostitutka, Druga ena), Mala ljubav za mene ili ta plai
Vinsenta Prajsa (Keri), Radovan Trei (Georgina), Ranjeni orao (Vukica); Narodno pozorite:
Riard Trei (Ledi Margarita); KULT: Tamna je no (Cocke).
Film: Profesionalac, Uske staze, Udri jae manijae, Radenko i Silvana, Kreni prema meni.

S V E T IS L A V GCDIMCIC

Diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Minje Dedia 1982. godine. Stalni lan Po
zorita Atelje 212 od 1983. godine.
Uloge u pozoritu (izbor) - Atelje 212: Propast carstva srpskog (Nejaki Uro), ivot i
prikljuenija vojnika Ivana onkina (Vojnik Ivan onkin), Totovi (Major), Maj nejm iz Mitar
(Veljko), Prie iz beke ume (Papa), Mravlji mete (Taa Haralija), Iza kulisa (Gari), Tri ver
zije ivota (Anri), Dvije (Emil), Ranjeni orao (Nenad Aleksi); BDP: Bubnjevi u noi (Bertold
Breht), Diplomac (Gospodin Bredok); SKC: Prosjaka opera (Meki no), Dr. Dekil i Mr. Hajd
(Hajd); Pozorite Boko Buha: Put oko sveta (Jovana); Pozorte na Terazijama: Neki to vole
vrue (Dafne), Volim svoju enu (Vali), Golje (Policajac), Spusti se na Zemlju (lp Bi).
Pozorine reije: Dr. Dekil i Mr. Hajd (SKC), Dama sa kamelijama (BDP).
Film: iveti kao sav obian svet, eerna vodica, Lager Ni, Oktoberfest...
TV: Dandrljivi mu, Sreni ljudi, Brod plovi za angaj, Aleksa anti, U ime zakona, Gospoda
ministarka, Sala u malom ritu, Zimovanje u Jakobsfeldu, Kamiondije...
Predsednik SDUS od 1996. do1998.
Direktor Pozorita na Terazijama od 1998. do 2000.
Autor vie dokumentarnih filmova (Strategija iluzije, 2005).
Nagrade: Grand Prix Festivala u Niu 1982. godine, Nagrada uran na Danima komedije u
Jagodini za ulogu Dafne u predstavi Neki to vole vrue , 1991.

262
A LE K S A N D A R GRUDEN

Roen u Uicu 12.01.1938. godine. Zavrio gimnaziju i maturirao u Beogradu 1956. godine.
Upisao Pravni fakultet. Prvi film, 4 kilometara na sat, snimio 1957. Upisao Pozorinu akademi
ju 1958. godine, a 1960. godine poeo da igra u prvim dramskim ostvarenjima na TV Beograd:
Nema nepoznatih ostrva, Robinzon Kruso, i u prvim deijim serijama Ulica Dobro doli, Ni crno
ni belo...
Igrao ulogu Stojana u Kotani, u Narodnom pozoritu 1961. godine i niz uloga u Jugosloven-
skom dramskom pozoritu. Poeo da igra u Ateljeu 212 1962. godine u predstavi Kartoteka.
Odigrao preko 50 uloga u Narodnom pozoritu, JDP-u, Pozoritu Boko Buha i Ateljeu 212.
Na Televiziji i Radiju igrao u reijama S. Mrmka, Z. otre, A. Dordevia, Lole ukia, Mire
Trailovi, Bece Samardia, M. Vukobratovia. Igrao u preko 15 filmova. Od 1963. godine radi
kao asistent ili pomoni reditelj u vie od 60 predstava sa rediteljima: Matom Miloeviem,
Mitom urkoviem, Nebojom Komadinom, Ljubomirom Drakiem, Mirom Trailovi, Brankom
Pleom, Robertom ulijem, Paolom Maelijem, Jagoem Markoviem...
Reirao tri baletske predstave i bio organizator u vie projekata.
esnaest godina radi kao ef marketinga Pozorita Atelje 212.

N E B O J S A ILIC

Roen 25. juna 1973. godine u Beogradu. Diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi prof.
Milenka Mariia. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1998. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Putujue pozorite Rikoti (Hanibal), Kui (Foma), Ope
ra za tri groa (Fil), Velika sveska (Prvi blizanac), Jedva stee zeta (Dardanbef), Henrik IV
(Landolfo), Nirvana (Deri), Depovi puni kamenja (Dek Kvin), Graanin plemi (Kovijel),
Prisustvo (Dord), Kralj Lir (Vojvoda od Olbenija), Radovan Trei (Jelene), Ranjeni orao
(Safet); Narodno pozorite u Beogradu: Don uan (Pjero); BDP: ovek je ovek (Poli Bejker),
Pod okriljem zvezda (Posetilac); P.P.P. Fest: Balkan nije mrtav (Duko); Pozorite Boko Bu
ha : Klin (Bole); Grad teatar Budva: Karolina Nojber (Pomonik).
Film: Mali svet, Siroti mali hrki 2010, Kordon, Zona Zamfirova, Ona voli Zvezdu, Nebeska udi
ca, Kupi mi Eliota, Lajanje na zvezde, Lepa sela lepo gore...
TV: Peline akonije, Crni Gruja, Lift, Naa mala redakcija, Kazneni prostor, Lisice, Dandrljivi
mu, Gore dole...

263
 I\l EIMAD JEZDl

Roen je 1972. godine u Valjevu gde je zavrio osnovnu i srednju kolu. Diplomirao glumu na
FD u Beogradu u klasi prof. Predraga Bajetia. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1998.
godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: ovek, zver i vrlina (iljo), Peg, srce moje (Alarik),
Ljubinko i Desanka (Avgust), Prokleti Kovalski (Zoran orevi), Sveti Georgije ubiva adahu
(Mikan Besni), Turneja (Potpukovnik Aleksi), Kneginja iz Foli-Berera (aflar), Bekstvo
(Krapilin), Marija Stjuart (Mortimer), Lepotica Linejna (Rej Duli), Kui (Oiljak), Divlji med (Osip),
Leda (Aurei), udo u arganu (Anelko), Strah i njegov sluga (Novak, avolov sluga), Amerika,
drugi deo (Keiner), Depovi puni kamenja (arli Konlon), Smrtonosna motoristika (Dule,
motorista na smrt), Kralj Lir (Edgar), Ranjeni orao (Gojko Mari); Zvezdara teatar: Srpska
drama, Nek ide ivot, Povratak; JDP: Terasa, Rodoljupci; CNP: Gorski vijenac; Grad teatar
Budva: Jegorov put, Bura; Kruevako pozorite: Koreni.
Film: Tamna je no, Paket aranman, Tri palme za dve bitange i ribicu, Mrtav ladan, Kordon,
Mali svet, urka, Tri letnja dana, No, Ni na nebu ni na zemlji, San zimske noi, Sedam i po,
arlston za Ognjenku, Crni Gruja...
TV: Porodino blago, Neki novi klinci, Crni Gruja, Praonica, Veeraj, Stiu dolari, Nikoljdan,
Sudbina jednog razuma, Dug iz Baden Badena, Stranka zdravog razuma...
Nagrade: Sterijina nagrada za ulogu u predstavi Jegorov put, Nagrada za ulogu u predstavi
Nek ide ivot na 20. Sveanostima Ljubia Jovanovi, Nagrada Zoranov brk za ulogu u
predstavi Leda, Nagrada za ulogu u predstavi Jegorov put na Festivalu Vraka pozorina
jesen , Nagrada Ardalion za ulogu u predstavi Divlji med , Nagrada Milivoje ivanovi za
ulogu u predstavi Koreni , Nagrada Novosadska zlatna arena za ulogu u filmu Kordon,
Nagrada Zlatna mimoza na Filmskom festivalu u Herceg Novom za ulogu u filmu Tamna je
no, Nagrada Zoran Radmilovi za ulogu u predstavi Smrtonosna motoristika na Sterijinom
pozorju, 2005. godine, Glavna nagrada Festivala Dani Zorana Radmilovia za najboljeg glum
ca za ulogu u predstavi Smrtonosna motoristika, Nagrada FIPRESCI za ulogu u filmu Sedam
i po na Niskim filmski susretima 2006.

ERDL KADI

Roen 1955. godine u Zagrebu. Diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Arsenija
Jovanovia 1980. godine. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1983. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Korepodencija (Tuni klovn, Garaanin), udo u
arganu (Vojnik), Oj Srbio nigde lada nema (Lazar Todorovi), Majka (Maricki), Kosaniev
venac 7 (Dragi Stanivukovi), Veliko i malo (Bernt), ivot i prikljuenija vojnika Ivana onkina
(Kurzov), Metastabilni Graal (Manojlo Veselinovi), Maj nejm iz Mitar (Ivo), Ana (Sekretar
Partije), Parika komuna (De Krik), Kneginja iz Foli-Berera (Kuvar), Turneja (Hirurg), Opera za
tri groa (Jakov), Graanin plemi (Uitelj muzike, Muftija), Kralj Lir (Vitez); SKC: Koren, stablo,
epilog, Dr. Dekil i Mr. Hajd (Atkinson), Dobra dua iz Seuana, Don uan.
Pozorine reije - Atelje 212: Pijanista, Zabavlja, Depovi puni kamenja; Nezavisna pordukci-
ja: Generali ili srodstvo po oruju; NP Mostar: Silvija, Mejrima, Let iznad kukavijeg gnezda,
Mrana komedija.

Film: arlston za Ognjenku, San zimske noi, 011 Beograd, Drava mrtvih, Mala nona muzi
ka, Kupi mi Eliota, Underground, Staro gvoe ne ra, Sluaj Harms, 0 pokojniku sve najlepe,
Direktan prenos, Berlin kaputt, Laf u srcu, Splav meduze, Drugarine...
TV: Otvorena vrata, Kraj dinastije Obrenovi, Bila jednom jedna zemlja, Balkan ekspres, Vuk
Karadi, Banjica, Sedam sekretara SKOJ-a...

2G4
IVIILUTI IM KARADZIC

Roen 1955. u Bjelom Polju. Diplomirao glumu na FDU u Beogradu na klasi prof. Milenka
Mariia. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1986. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Maj nejm iz Mitar (Obren), ivot i prikljuenija vojnika
Ivana onkina (Policajac Filjukov), Bremenska sloboda (Bom), Metastabilni Graal (Radomir
Petrovi), Zakleti spasilac davljenika (Ozren), Sveti Georgije ubiva adahu (Krivi Luka), Siroti
mali hrki (Naelnik), Parika komuna (ak Brenjak), Advokat Pjer Patlen (Tibo Jagnjece),
Svear (Bonifao), Kneginja iz Foli-Berera (ovel), Kola mudrosti dvoja ludosti (Gorodulin),
Policajci (Zatvorenik), Turneja (Danilo), Opera za tri groa (Mekhit), M(j)eoviti brak (Vojin);
Zvezdara teatar: Hamlet u Mrdui Donjoj, Anela, Tre sorelle (Marko).
Film: Poter za Sre(k)om, Sivi kamion crvene boje, Volim te najvie na svetu, Ledina, U ime
oca i sina, Udri jae manijae, Tri karte za Holivud, Policajac sa Petlovog brda, Prokleta je
Amerika, Tesna koa, Hajde da se volimo 3, Atoski vrtovi - preobraenje, Boj na Kosovu, Tajna
manastirske rakije, Oktoberfest, Sluaj Harms, Uvek spremne ene, Lepota poroka, est dana
juna, Nema problema, Vojnici, Davitelj protiv davitelja, 0 pokojniku sve najlepe, Kako sam sis
tematski uniten od idiota, 13. jul, Erogena zona, Sluaj Bogoljuba Savkovia - Livca...
TV: M(j)eoviti brak, Porodino blago, Dandrljivi mu, Oriinali, Prva brana no, Volim i ja
nerande, no trpim, Ljubav je hleb sa devet kora, Bolji ivot, Oaloena porodica, Drugarica
ministarka, Kroz praume June Amerike, Specijalna redakcija, Iznenadna i prerana smrt
pukovnika K.K, Vuk Karadi, Sivi dom, Poslednji in, Vojnici, Sedam sekretara SKOJ-a...

A IMITA MAIMI

Diplomirala glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Predraga Bajetia. Stalni lan Pozorita
Atelje 212 od 1992. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Ujka Vanja (Sonja), Laa i paralaa (Jelica), Boris
Godunov (Marina), Filumena Marturano (Dijana), Iza kulisa (Bruk), Na ijoj strani (Emi traube),
Iju, poplava (Gospoa ivkovi), Jedva stee zeta (Ismenija), Porodine prie (Milena), udo u
arganu (Ikonija), Amerika, drugi deo (Mafi), Prisustvo (Marian), Kralj Lir (Gonerila), Radovan
Trei (Rumenka); Narodno pozorite u Beogradu: Divlja patka (Hedvig), San letnje noi (Puk),
Mileva Ajntajn (Mileva); BDP: Balkon (Karmen), JDP: U potpalublju (Anela); Zvezdara Teatar:
Kus petli (Seja), Nai sinovi (Rajko); Grad teatar Budva: Karolina Nojber (Karolina), Kokoka
(Ala), BITEF: Cirkus istorija.
Film: Buenje iz mrtvih, Skela, Tango je tuna misao koja se plee, Lettre pour L..., Gorila se
kupa u podne, Bulevar revolucije, Poetni udarac...
TV: M(j)eoviti brak, Drugo stanje, Lift, Najbolje godine, Naa mala redakcija, Porodino blago,
Nametena soba, Kua za ruenje, Zaboravljeni, Smene i druge prie...
Nagrade: Ardalion festivala u Uicu i nagrada lista Borba za ulogu Anele u predstavi U
potpalublju ; za ulogu Karoline u predstavi Karolina Nojber dobila je Sterijinu nagradu, nagra
du Zoran Radmilovi , glavnu godinju nagradu Grad teatar Budva, Zlatnu masku na Ohrid
skom letu i Zoranov brk, koji dodeljuje Zajearsko pozorite.

265
5 0 godina

MILAIM-CACI IVIIHAI LOVI C

Roen 1949. godine u Beogradu. Diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Milenka
Mariia. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1973. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Purpurno ostrvo (Metelkin), Malvina (Ivan Pari),
Dama s kamelijama (Gospodin N, Krupije, Sluga ozef, Kolporter), Kralj Ibi (Venceslas), Divovi
iz planine (Mali Milord), Molijer (Lagran), Aoi i Hano (Hikaru, Joio), Radovan III (Jelene),
(Ne)sumnjivo lice (Doka), Marija (Golicin), Ignis sanat (Tjuha), Kako se pravi pozorite
(Dramski pisac), Protuve piju aj (Miladin), Buzdovan (Lovre Dugas), Svadba (Peter Hel),
Maratonci tre poasni krug (Mirko), uta (Sudija, Milicioner), Lov na divlje patke (Kuak),
Santa Maria della Salute (Pagaraki), Korepodencija (Simeon Njegovan, unuk Lupusov),
Slike alosnih doivljaja (Feliks Kromberg), Majka (Alfred de la Trefuj), Ambasador (Sekretar),
Kosaniev venac 7 (Itvan Molnar), Prie iz beke ume (Hirlinger Ferdinand), Maj nejm iz
Mitar (Marko), Ana (Ivan Banovac), ivot i prikljuenija vojnika Ivana onkina (Borisov),
Veliko i malo (Alf), Prosjaka opera (Fil), Karijera (Skoaji), Sveti Georgije ubiva adahu
(Uitelj Miun), Parika komuna (Aleksandar Dima-sin), Mravlji mete (Vukan Silni), Oevi i
oci (Dane arengaa, Seljak), Svear (ovani Bernardo), Kneginja iz Foli-Berera (Viroflan),
Vreme uda (Hamrije), Marija Stjuart (Vilijem Devison), kola za ene (Hrizald), arlama zbo
gom (ure na koture), Brod plovi za Beograd (Pijanac), Kolateralna teta (Danijel), Mala ljubav
za mene ili ta plai Vinsenta Prajsa (Hauard), Strah i njegov sluga (Siepi guslar, Nepoznati
na balu, Sava Savanovi); Narodno pozorite: Sarajevski atentat (Gavrilo Princip), U pesku
(Johan), Bekstvo (Golupkov), Britanik (Britanik), Dama iz Maksima (Monikur), Marija
Magdalena (Jakov), Anfisa (Tatarinov), Kanjo Macedonovi (Golub) - koprodukcija sa Budva
Grad teatrom), Puritanska komedija (Uro Pavlovi); Zvezdara teatar: Klaustofobina komedi
ja (Teja), Urnebesna tragedija (Doktor), Dogaaj u magarevoj sjenci (Avram), eneral Milan
Nedi; Veernja scena Radovi : enski razgovori (Mukarac), Misterija Beograd, Danas
igramo Danojlia; Konak Kneginje Ljubice: Anatomija duplog gulaa (Branimir epanovi);
Umetniki paviljon Cvijeta Zuzori - Raskorak: Raomon (Samuraj); JDP: Totovi (Major);
Teatar poezije: Ratni drugovi; Bitef teatar: Lolita (Gospodin Morel, Sudija, Psihijatar, Recep
cionar, Svetenik); Paviljon Veljkovi : Zli dusi (Mavrikije); Teatar Kult : Grickanje due (Dr
Ljepavi); Muzej 25. maj : Bordel ratnika; Pozorite Slavija: Zavodnik (Rodoljub obanovi),
anka (Simeon Toi, Branislav Nui); Grad teatar Budva: Jegorov put (Marko).
TV: Hronika palanakog groblja, eir profesora Vujia, Milojeva smrt, Dobri verni sluga,
Sladak ivot na srpski nain, Iz opaljenog grma, tienik, Beograd ili u tramvaj ali na prednja
vrata, Ljubavni sluaj sestre jednog ministra, Samoa, Nai oevi, Umeti voleti, Dimitrije
Tucovi, Strah od vernosti, Suenje ketonsvilskoj devetorki, Sinovi, Legenda o Karasu, Golgo
ta, Porodini orkestar, Prometej sa Baltika, panski zahtev, Misao, Maska, Sumnjivo lice,
Pupinove zvezde, Pripovedanja Radoja Domanovia, Podijum, Crvena kraljica, Poslednji in,
Svetozar Markovi, U banji jednog dana, Poseta stare dame, Pesnike vedrine, Vrele kapi,
Sabinjanke, Vuk Karadi, Uzmi pa e ti se dati, Sluaj Laze Kostia, Tajne Laze Lazarevia,
Maj nejm iz Mitar, Vela Nigrinova, Bolji ivot, Draga Ljoi, Divlji svetac, Sarajevski atentat,
Pokojnik, Seobe, Glineni golubovi, Teatar u Srba, Sreni ljudi, Isidora, Kraj dinastije Obrenovi,
Porodino blago, Kod zlatnog konja, Kabare Breg enje, Tragom Karaora, Karaore i
pozorite, U dolini vekova, Stiu dolari, Mali deklamator, Hit libris, Sakuplja, Kockar, Naa
mala redakcija...
Radio drame (izbor od 600 radio drama - uloge): Radoje Domanovi, Kota Cuki, Bukovski,
Geca Kon, Antonio Stradivari, Pera Dobrinovi, Ivan Vasilijevi Lomov, Isus, Maksim
Crnojevi, Putnik, Otac Justin Popovi, Vuk Stefanovi Karadi, Stefan Deanski, Momilo
Nastasijevi, ivojin Mii, Ibzen, Vladislav Petkovi Dis, Milovan...
Preko 20 godina vodi emisiju Kod dva bela goluba na Prvom programu Radio Beograda.
Film: Svetozar Markovi, Prizori iz ivota Dimitrija Tucovia, Seobe, Duboko u sebi, Balkanski
pijun, Tajni dnevnik Sigmunda Frojda, Poslednji krug u Monci, Kockar, Siroti mali hrki
2010, Aporija, Uslovna sloboda, Sveti Nikolaj Srpski...
VLADISLAV IVIIHAI LOVI

Roen 27.10.1974. u Beogradu. Diplomirao glumu na FDU u Beogradu, 1998. godine u klasi
prof. Milenka Mariia i asistenta Branislava Miunovia. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od
2000. godine.
Pozorine predstave - Atelje 212: Izdaja (Sami - kao dete glumac), Oevi i oci (Mihajlo), Roberto
Cuko (Tip 1), Mala ljubav za mene ili ta plai Vinsenta Prajsa (Glumac - Hamlet), Strah i nje
gov sluga (Porunik Makenzen, Straar), Henrik IV (Markiz Karlo di Noli), Kralj Lir (Knez
Burgundski); Grad teatar Budva: Kanjo Macedonovi (Otac Leontije); JDP: Vesele ene Vind-
zorske (Fenton), Troil i Kresida (Aleksandar), Poslednji dani oveanstva (Reporter), Varto-
lomejski vaar (Munkaf), Tri visoke ene (Sin), Devojka modre kose (Asker), Knez Mihailo
(Svetozar Garaanin), Saloma (Atkins); Bitef teatar: Tramvaj zvani elja (Nik); PPP Fest: Balkan
nije mrtav (Spase Komita); Pozorite uro Salaj: Super maak protiv stranog arobnjaka
(Dvorska luda); KPGT: Hamlet - komentari (Laert); Pozorite Boko Buha : Ma ta mi ree
(Vlada); BDP: Luakove beleke (Aksentije Ivanovi Poprikin); KULT: Bez razlike (Darko
Dimitrijevi), Vladika Nikolaj - Oslobaanje (Efest, Svetenik, Izbeglica, Portparol); Gvanerijus:
Osmeh nakaze (Fransoa Miteran); Pozorite Slavija: Zavodnik (Darko slikar); On the way...
seeking (Mladi glumac).
TV drame: Breg enje, Zajedniko putovanje, Mali deklamator, Izmeu izgubljenog i neodra-
nog, Smene i druge prie, Karaore i pozorite, Rekonvalescenti, Bora pod okupacijom.
TV serije: Gore dole, Porodino blago, Naa mala redakcija.
Snimio preko 200 radio drama.

MILICA M IHAJLO VI

Roena 4. juna 1972. u Beogradu. Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u

Beogradu 1995. godine u klasi prof. Predraga Bajetia. Stalni lan Pozorita Ateljea 212 od
1998. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Ljubinko i Desanka (Desanka). Lagum (erka), Kui
(ana), Velika sveska (Baba), Na ijoj strani (Tamara Zaks), Divlji med (Marija Jefimovna),
Leda (Dama), udo u arganu (Gospava), Smrtonosna motoristika (Katica Bradvica);
Nezavisna produkcija: Gosti (ena), JDP: Bure baruta (Svetle), Pukovnik ptica (Pepa), Galeb
(Maa), uma (Ulita), Brod za lutke (Princeza), Pred penzijom (Klara); Bitef teatar: Sluaj
Hinkeman (ena); Zvezdara teatar: Pogled u nebo (Kira Holis); Grad tatar Budva: Konte Zanovi
(Kazanovina ljubavnica), Antigona u Njujorku (Antigona); Pozoritance Pu: etiri praseta
(Gica).
Film: Kai zato me ostavi, Paket aranman, Urnebesna tragedija, No, Mrtav ladan, Izgubljeno,
naeno, Sedam i po...
TV: Simpatija i antipatija, Dandrljivi mu, Oko moje glave, Otvorena vrata, Metla bez drke,
M(j)eoviti brak, Smene i druge prie...
Nagrade: Nagrada Zlatna kolajna za ulogu u predstavi Gosti na Festivalu monodrame i pan
tomime u Zemunu, Nagrada Ardalion za najbolju epizodu - uloga Dame u predstavi Leda , na
pozorinom Festivalu u Uicu, Nagrada TV novosti Zoran Radmilovi za glumaku bravuru -
uloga Gospave u predstavi udo u arganu , Nagrada Veernjih novosti za epizodnu ulogu
- uloga Gospave u predstavi udo u arganu, Dvostruki dobitnik nagrade Povelja za izuzetno
glumako ostvarenje , za uloge u filmovima Kai zato me ostavi i Paket aranman, na
Filmskom festivalu u Niu, Nagrada Neda Spasojevi za najbolju ensku ulogu u filmovima
Paket aranman, Simpatija i antipatija, na Jugoslovenskom filmskom festivalu Mojkovaka
filmska jesen, Nagrada za najbolju ensku ulogu u filmovima Paket aranman , Simpatija i
antipatija na Filmskom festivalu u Sopotu.

267
 >
_)I_J {jI_11_J11Id

DUBRAVKA IVIIJATO VIC

Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1994. godine. Stalni lan
Pozorita Atelje 212 od 1996. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Filumena Marturano (Luija), Kola mudrosti dvoja
ludosti (Maenjka), Ljubavno pismo (Leposava), Ovde (Keti), Putujue pozorite Rikoti (Marta),
Ljubavi Dorda Vaingtona (Silvija Karver), Prosjaka opera (Lusi), Veera sa prijateljima
(Beti), Smrtonosna motoristika (Silvana); Zvezdara teatar: Grobljanska (Mira), Kontuzov (Baba);
BDP: Moja draga (Draga), Kaj sad (Biba); Bitef: Tramvaj zvani elja (Stela).
Film: Nije lako s mukarcima, Tri palme za dve bitange i ribicu, Rat uivo, Jagoda u supermar-

TV: Kua za ruenje, Vaga za tano merenje, Bolji ivot, Sreni ljudi, Kazneni prostor.
Nagrade: Nagrada Carica Teodora na Filmskom festivalu u Niu, za najbolju ensku ulogu
(Nadica) u filmu Tri palme za dve bitange i ribicu , Nagrada Zlatna mimoza za najbolju ulogu
(Ivana) u filmu Rat uivo na Filmskom festivalu u Herceg Novom.

SRQAIM IVIILETI

Roen u Beogradu 11.02.1968. godine. Zavrio osnovnu i srednju kolu u Beogradu. Diplomi
rao glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Milenka Mariia. Stalni lan Ateljea 212 od 1995.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Korepodencija (amsudin amsika Tot), Sv. Georgije
ubiva adahu (Krivi Luka), Kneginja iz Foli-Berera (opine), Vreme uda (Ananije), Marija
Stjuart (Grof od Kenta), arlama zbogom (Grkljan Dejo), Lagum (Pavle Zec), Turneja (Pukovnik
Gavro), Bekstvo (Lice u kasi), Silvija (Tom, Filis, Lesli), Parovi (ovek), Graanin plemi (Uitelj
muzike), Strah i njegov sluga (Dvojnik, avolov na balu); BDP: Kosovo; JDP: Valjevska bolnica,
Kolubarska bitka, U potrazi za Marselom Prustom, Kabare JDP-a (Lane Gutovi); Teatar poezi
je: Hieb i so; Pozorite na Terazijama: Prestae vetar; Pozorite Duko Radovi: elava
pevaica, Dogaaji u magarevoj sjenci; Zvezdara teatar: Novi svetski poredak; SKC: Poslednja
poter za zlatom, Bilo jednom u Beogradu, Lovac na jelene; Kruevako pozorite: Putovanje
gospodina Periona.
Film: Rezervni oficir, Kako je propao rockn'roll, Senke uspomena, Kad porastem biu Kengur,
Mi nismo aneli 2, Poter za Sre(k)om, Sedam i po.
TV: Drugarica Ministarka, Volim i ja nerande, no trpim, Kazneni prostor, Nikad izvini, Mile pro
tiv tranzicije, Crni Gruja, Goran i Dragana, Dangube...

26B
ISIDORA MIIMI

Roena je 5. juna 1973. godine u Beogradu, gde je zavrila osnovnu i srednju kolu. Diplomi
rala je glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Predraga Bajetia. Stalni je lan Pozorita Atelje
212 od 1998. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Narodno pozorite: Izbiraica, San letnje noi (Helena), Govorna
mana (Slavica); JDP: Mizantrop (Selimena), Skakavci (Nadeda); Atelje 212: kola za ene
(Anjesa), Kneginja iz Foli-Berera (Kurva), Otac (Kerka), Marija Stjuart (Slukinja), Divlji med
(Saa), Porodine prie (Nadeda), Egzibicionista (Doroti), Put u Nirvanu (Lu), Smrtonosna
motoristika (Marela); Pozorite Boko Buha : Romeo i Julija (Julija); Zvezdara teatar: Radovan
trei (Georgina), Nai sinovi (Gospoica N), Anela (Anela); CNP: Elektra (Elektra), Don uan
se vraa iz rata (Starija sestra), Oblomov (Olga); Pozoritance Pu: Pinokio (Lija), Ostrvo s
blagom (Boca).
Film: Lajanje na zvezde, Tokovi, Pljaka Treeg rajha, Balkanska braa, Poter za Sre(k)om.
TV: Naa Engleskinja, Poziv na mar, Kazneni prostor, Crni Gruja, Mile protiv tranzicije, Metla
bez drke, Smene i druge prie...
Nagrade: Godinja nagrada pozorita Boko Buha za ulogu Julije u predstavi Romeo i Julija;
Sterijina nagrada za ulogu Nadede u predstavi Porodine prie na Sterijinom pozorju 1998.
godine; Sterijina nagrada za ulogu Elektre u predstavi Elektra na Sterijinom pozorju 2000.
godine; Nagrada Zlatni prsten za najbolju mladu glumicu na pozorinim sveanostima Ljubi-
a Jovanovi 1998. godine; Nagrada za najbolju ensku ulogu na pozorinom festivalu u
Mladenovcu; Nagrada Avdo Mujinovi za najbolju mladu glumicu na Jugoslovenskom
pozorinom festivalu Uice; Nagrada Ardalion za epizodnu ulogu na Jugoslovenskom pozori
nom festivalu Uice; Nagrada za najbolju ensku ulogu u filmu Pljaka treeg Rajha, na Film
skom festivalu u Sopotu; za ulogu Nadede u predstavi Skakavci dobila je Sterijinu nagradu,
nagradu Zoran Radmilovi, nagradu lista Dnevnik i godinju nagradu JDP, 2006.

DRAGAN NIKOLI

Roen 1943. u Beogradu. Studirao glumu na Akademiji za pozorite, film, radio i televiziju u
Beogradu. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1969. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Generalska uina (Rober), Veza (Kauboj), Kosa (Ber
ger), Rano jutro (Len), Ziger - Zager (Hari Filton), Dervi i smrt (Muselim), Lulu (Dek Trbosek),
Tom Pejn (Tom Pejn), Maratonci tre poasni krug (Oenka avo), Sladostrasnici - Karamazovi
(Mladi gospodin), Portnojeva boljka (Aleksandar Portnoj), Molijer (Markiz d'Orsinji), Kod lepog
izgleda (Maks), Seljaci, radnici i prirodna inteligencija (Miodrag), Vinjevi sad (Petar Sergejevi
Trofimov), Protuve piju aj (eda), Svadba (Maks), Dekameron 81 (Lekar), Prie iz beke ume
(Alfred), Metastabilni Graal (Kardinal Pjetro Gapari), Prosjaka opera (Mekhit), Sveti Georgije
ubiva adahu (Gavrilo Vukovi), Filumena Marturano (Domeniko Sorijano), Peg, srce moje
(Brent), Posetilac (Nepoznati); Theatre de la Ville, Pariz: Na dnu (Vaske Pepel), Majstor i
Margarita (Isus Hrist); Zvezdara teatar: Pti i ptica, U plamenu strasti (Boris), Malo ljubavi, malo
mrnje, Urnebesna tragedija.

Film: Kad budem mrtav i beo, Tri sata za ljubav, Horoskop, Bube u glavi, Mlad i zdrav ko rua,
Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, Otpisani, Kima, Devojaki most, Povratak otpisanih,
Tren, Nacionalna klasa, Prestop, Ko to tamo peva, Sezona mira u Parizu, Banovi Strahinja,
Neka druga ena, Lov u mutnom, Idemo dalje, Neto izmeu, Balkan ekspres, Groznica ljubavi,
udo nevieno, ivot je lep, Protestni album, Miss, Lutalica, avka, Sabirni centar, Iskuavanje
avola, Happy end, Original falsifikata, Velika frka, Tito i ja, Tri karte za Holivud, Ni na nebu ni
na zemlji, Bie bolje, Seobe, Podzemlje, Urnebesna tragedija, Bure baruta, No, Belo odelo,
Ljubavnici, Virtualna stvarnost, Ona voli Zvezdu, Zona Zamfirova, Lavirint, Pljaka Treeg rajha,
Zvezde ljubavi, Poter za Sre(k)om, Ivkova slava, ejtanov ratnik...
TV: Ljubav, ah ljubav, Snaha, Mladii i devojke, Hajduija, Haleluja, Obraz uz obraz, Kako su se
volele dve budale, Ubistvo u nonom vozu, Otpisani, Pozorite u kui, Povratak otpisanih, Tren,
Poslednji in, Divlja patka, Sivi dom, Bolji ivot, Gospoa ministarka, Seobe, Svatara, Porodi
no blago, M(j)eoviti brak...
Nagrade: Sve znaajne filmske nagrade ukljuujui i nagradu za ivotno delo Pavle Vujisi.

26
 5 0 godina

GORICA POPOVIC

Diplomirala glumu na FDU u Beogradu 1976. godine u klasi prof. Predraga Bajetia. Poetkom
osamdesetih radila kao asistent na Katedri za glumu FDU u Beogradu. Stalni lan Pozorita
Atelje 212 od 1982. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212 (izbor): Kosaniev venac 7 (Vasilija), Pred ogledalom
(Marina Cvetajeva), ivot i prikljuenija vojnika Ivana onkina (Njura), Cigansko groblje
(Nadica), Iza kulisa (Popi), Peg, srce moje (Gospoda Volton), Prosjaka opera (Gospoda Piem),
Ljubavno pismo (Jagoda), Nagon (Hilda), Silvija (Kejt), Jedva stee zeta (Galatea), Leda (Prva
dama), Graanin plemi (Gospoa urden), Radovan Trei (Katica), Trg heroja (Gospoa Citel).
Film: Miris poljskog cvea, Nacionalna klasa, Pad Italije, Neka druga ena, Dorotej, Direktan
prenos, Neto izmeu, Halo taxi, U raljama ivota, Kraj rata, est dana juna, Boj na Kosovu, Po
etni udarac, Dezerter, Rane, Siroti mali hrki 2010, Volim te najvie na svetu, Profesionalac,
Svjetsko udovite, Sjaj u oima, Mathilde, Aporia...
TV: Ljubav, navika, panika, Praonica, Sve je za ljude, Lift, Crni Gruja, M(j)eoviti brak, Najbolje
godine, Kazneni prostor, Naa mala redakcija, Metla bez drke, Gore dole, Zaboravljeni, Bolji
ivot, Sivi dom...
Nagrade: Zlatna Arena Pulskog festivala za ulogu u filmu Nacionalna klasa ; Nagrada Carica
Teodora filmskih susreta u Niu za uloge u filmovima: Dorotej, Pad Italije, U raljama ivota.
Napisala i reirala pozorine komade: Iju, poplava, Jedva stee zeta (adaptacija Labiovog
komada), Izvolte sliicu (monodrama). Napisala i reirala adaptaciju Nuievih pripovetki:
Gospoa Milihbrot i scenario za TV seriju Peline akonije.
Osmislila i reirala muziku predstavu Ateljea 212 Brod plovi za Beograd.
Radila kostime i songove za vie predstava.
Pevala je u muzikoj grupi Bore orevia orbe Suncokret.

FEDA STGJANGVIC

Diplomirao glumu na FDU u Beogradu 1973. godine u klasi prof. Milenka Mariia. Stalni lan
Pozorita Atelje 212 od 1973. godine. Radio kao profesor na Katedri za glumu na Akademiji
umetnosti BK Univerziteta.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Depni teatar (Petko), Ranjeni orao (Nenad Aleksi),
Tom Pejn (Reputacija), Malvina (Mitar Delibai), Molijer (Filiber), udo u arganu (Islednik),
(Ne)sumnjivo lice (Via), Marija (Kuzma), Oj Srbio nigde lada nema (Mileta Radojkovi), Kamen
za pod glavu (Zdravko Vueti), No tribada (Vigo Skive), Protuve piju aj (eba), Svadba
(Tuta), Slike alosnih doivljaja (Mijo Kromberg), Dekameron 81 (Policajac), Kosaniev venac
7 (Punia Mireti), Ni riba ni meso (Edgar), Leti u goru kao ptica (Hitri), Cigansko groblje (ine
Stanulovi), Ana (Major), ivot i prikljuenija vojnika Ivana onkina (Golubjev), Veliko i malo
(Paul), Zakleti spasilac davljenika (Rihter), aplja (Ljoa), Sveti Georgije ubiva adahu (Ninko
Beloti), Parika komuna (Dr Bjelogorev), Mravlji mete (Kilavi Radovan), Staza divljai (Ervin
najder), Iza kulisa (Filip), arlama zbogom (Bure bez dna), Lagum (Jermenin), Silvija (Greg),
Parovi (Dagi), Tri verzije ivota (Iber), Zabavlja (or), Radovan Trei (Keiner); Zvezdara teatar:
Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (Dragan Nos), Veeras sluate (Dragoslav lli); Grad
teatar Budva: Jegorov put (Otac Jovan); Malo pozorite Duko Radovi : Poslednja smrt
Frenkija Suzice (Frenki Suzica), kola (Luzer); Pozorite Boko Buha: Na slovo, na slovo
(Mia); Pozorite Milivoje ivanovi Poarevac: Detektor lai (Boris); BELEF: Antonije i Kleo
patra (Lepidius); Bitef tatar: Porazgovarajmo o ivotu i smrti, Slukinje (Madam).
Film: arlston za Ognjenku, Flert, San zimske noi, Siroti mali hrki 2010, Mala nona muzika,
T.T. Sindrom, Kupi mi Eliota, Lepa sela lepo gore, Vinja na Tamajdanu...
TV: Koarkai, Stiu dolari, Kazneni prostor, Porodino blago, Sreni ljudi, Bolji ivot, Roman o
Londonu, eir profesora Koste Vujia...
Nagrade: Nagrada Strahinja Petrovi FDU Beograd, Nagrada Tanhofer FDU Beograd, Povelja
za izuzetnu ulogu na Filmskim susretima u Niu 2002. godine.

270
JELEIMA S T U P U A N IN

Roena 1978. godine. Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora
Gordane Mari 2000. godine. Te godine dobija nagradu ,,Dr Branivoj orevi za najboljeg stu
denta u generaciji iz predmeta dikcija. Upisuje postdiplomske studije na FDU iz oblasti teatro
logije. Sledeeg semestra postaje asistent na predmetu dikcija na Katedri za glumu. Stalni lan
Pozorita Atelje 212 od 2001. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Leda (Fani), udo u arganu (Jagoda), Jedva stee
zeta (iketa), Fantomi (Sanja), Prva ljubav (Ona), Alisa (Alisa I); Pozorite na Terazijama: Lut
ka sa naslovne strane (Beba), Jubilej (Sonja); JDP: Razvaljivanje (Su); SKC: Zeko, Zeko (Lusi);
FDU: Majko, ta sam sve mogla da budem (autorska diplomska predstava), ernodrinski se
vraa kui (Katalin); Neka Aljaska (Polin), Vragoljie (autorska monodrama).
Film: Pad u raj
TV: Lisice, Naa mala redakcija, Podijum.
Od 2002. do 2004. godine na specijalistikim studijama iz mjuzikla koje zavrava sa najveom
ocenom i dobija diplomu specijaliste za mjuzikl. 2005. godine dobija stipendiju za devet mese-
ci usavravanja glumakih vetina na prestinom svetskom Institutu Li Strazberg u Njujorku,
gde ostaje svih osamnaest meseci, koliko traje program na Institutu, uz pomo stipendije iz
Fonda NJKV Princeze Jelisavete Karaorevi. Krajem 2005. poinje da igra u njujorkim
pozoritima, a ulogu u uspeno zavrenoj Off-Broadway predstavi Retzcah, dobija odline kri
tike u njujorkoj tampi, meu kojima je i New York Times. U meuvremenu nastavlja da radi
na nezavisnim filmskim projektima, matajui da joj u budunosti ivotne baze budu rodni
Beograd i fascinantni Njujork.

TIHOM IR STANIC

Diplomirao glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu1983. godine. Stalni lan Pozorita
Atelje 212 od 1987. godine.
Odigrao vie od sto uloga. Pozorine predstave (izbor) - Narodno pozorite, Beograd: Orestija
(Orest), Faust (Mefisto), Don uan (Don uan), Sudbina i komentari (Volkov), Sabirni centar
(Janko Savski), Tri sestre (Verinjin); NP Subotica: Alkestida (Admet); Pozorite Dvorite: Don
Kihot (Don Kihot), Venecijanka (Julio); Atelje 212: Laa i paralaa (Baron Goli), Aveti (Osvald
Alving), ovek, zver i vrlina (Profesor Paolino), Divlji med (Platonov), Art (Mark), Bekstvo (Go-
lupkov), Henrik IV (Henrik IV), Brana (Dim), Kralj Lir (Grof od Glostera), ekajui Godoa
(Vladimir); BDP: Karis II omaijani (Karis II); JDP: Rodoljupci (Gavrilovi); NP RS Banjaluka:
Komandant Sajler (Komandant Sajler), Tebanska kuga (Edip), Sveti Georgija ubiva adahu
(Oore Dandar); NP Sombor: Ravangrad (Kota Milin); SNP, Novi Sad: Glorija (Don Jere),
Rodoljupci (Lepri), Opasne veze (Vikont Valmon);
Uloge na TV: Sava Mrkalj, Jovan Sterija Popovi, Branko Radievi, Milo Crnjanski, Stevan
Sremac, Ivo Andri, Borislav Peki, Kralj Aleksandar Obrenovi i dr..
U periodima nezadovoljstva i dokolice igra monodrame Kockar F.M. Dostojevskog i Detinja-
rije R. Kusa i pripoveda prozu Ive Andria Mostovi (Na Drini uprija).
Dobitnik vie nagrada i priznanja.
Predsednik SDUS od 1998. do 2000. godine.
Umetniki direktor Narodnog pozorita Republike Srpske, Banjaluka od sezone 2005/06.

27
 CDLJ g o u i r ii
11

BRAIMKA ELI-ILI

Diplomirala glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Branka Plee. Stalni lan
Pozorita Atelje 212 od 1996. godine.
Ostvarila oko pedeset uloga u Narodnom pozoritu u Somboru izmeu ostalih, u predstavama:
Ukroena goropad (Katarina), Figarova enidba (Suzana), Fikal Galantom (Kata), Kate Kapu-
ralica (Kate), Talenti i oboavaoci (Njegina), Mara Sad (arlota Korde), Florentinski slamni eir
(Mlada); Grad teatar Budva: Dekameron, Jerma (Svekrva), Kokoka (Ala); Atelje 212: Lunasa
(Krisitna), Turneja (Uiteljica), Bekstvo (Ljuska), Porodine prie (Milena), Parovi (Slaana),
Dom Bernarde Albe (Martirio), Divlji med (Saa), Ranjeni orao (Nada Todorovi).
Nagrade: Nagrada uran na Festivalu u Jagodini za ulogu Katarine u predstavi Ukroena
goropad , Glumaka nagrada Gardo festivala i Festivala u Vrcu za ulogu Suzane u predstavi
Figarova enidba , Sterijina nagrada za ulogu Kate u predstavi Fikal Galantom, Plaketa
Ljubia Jovanovi za najbolje glumako ostvarenje u predstavi Porodine prie; glumaka
nagrada festivala Ljubia Jovanovi u apcu i uran na Festivalu u Jagodini za ulogu Kate
u predstavi Kate Kapuralica .

R A D M ILA TD M D V IC

Roena 1971. godine u Novom Sadu. Diplomirala glumu na Akademiji umetnosti u Novom
Sadu u klasi prof. Radeta Markovia, kao najbolji student dramskog odseka 1999. godine.
Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 2001. godine.
Pozorine predstave (izbor) - NP Sterija Vrac: Bajka o mrtvoj carevoj keri, Vilovnjak od Za
padnih strana (Pegin Majkov), Rodoljupci, Mara Sad, Dekameron; Narodno pozorite, Beograd:
Mileva Ajntajn (Vida); JDP: Molijer - jo jedan ivot (Armanda Bear), Italijanska no (Leni)
Blie (Alisa); Zvezdara teatar: Veeras sluate (Vida); Atelje 212: Leda (Melita), Divlji med
(Sofija Jegorovna), udo u arganu (Cmilja), Fantomi (Mina), Pria o Dipsiju Trolmanu (Elza),
Kralj Lir (Regana); Belef: Kiseonik (Saa).
Film: Sutra ujutro, arlston za Ognjenku, Kordon, T.T. Sindrom.
TV: Stiu dolari, Lisice, Fazoni i Fore, Gore dole
Nagrade: Nagrada Pea Tomanovi za najboljeg studenta dramskog odseka, nagrade za
najboljeg mladog glumca na festivalima u Vrcu i apcu za ulogu Pegin Majkova u predstavi
Vilovnjak od zapadnih strana; Nagrada Ardalion za glavnu ensku ulogu na Festivalu u
Uicu za ulogu Melite u predstavi Leda.

274
ALJOA VUKOVI

Roen 1946. godine u Buzetu. Diplomirao glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu u klasi
prof. Milenka Mariia. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1975. godine.

Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Molijer (Zaharije Moaron), udo u arganu (Anelko),
(Ne)sumnjivo lice (Aleksa unji), Marija (Filip), Buzdovan (tipan Buzdek), Oj, Srbi'o nigde lada
nema (Jevrem Obrenovi), Vinjevi sad (Jaa), Protuve piju aj (Vlada Kanarinac), Psee srce
(Kuvar), Korepodencija (amsudin amsika Tot), Slike alosnih doivljaja (Duka Lasi),
Dekameron 81 (Radnik), Cement (Bain), Majka (Albert), Kosaniev venac 7 (Jozo
Mihaljevi), Propast carstva srpskoga (Marko Mrnjavevi), Cigansko groblje (Ugljen Vidovi),
Prie iz beke ume (Oskar), Ana (Mirko), ivot i prikljuenija vojnika Ivana onkina (Bukaev),
Bremenska sloboda (Bom), Metastabilni Graal (Pater Matija Marojevi), Poslednja ruka pred
fajront (Slaven), Zakleti spasilac davljenika (Cvikera), aplja (Ljoa Domar), Pod Preernovom
bistom (tefan Derganc), Parika komuna (Gospodin Valmo), Oevi i oci (Gospodin Barjak
tarevi), Kneginja iz Foli-Berera (Een), Otac (Doktor Estermark), Vreme uda (Vartimej), Kata
rina (ak de Luzinjan), Marija Stjuart (Melvil), Turneja (Miko), Bekstvo (Gregorij Lukjanovi
arnota), Graanin plemi (Grof Dorant), Pria o Dipsiju Trolmanu (Oskar); Zvezdara teatar:
Kus petli, Dogaaji u magarevoj senci, Lari Tompson-tragedija jedne mladosti (Stefan Nos);
SKC: Dobra dua iz Seuana (Avijatiar).
FILM: Pad u raj, Profesionalac, Drava mrtvih, Ubistvo s predumiljajem, Roen kao ratnik,
Seobe, ao inspektore, esta brzina, Kraljevski voz, Partizanska eskadrila, Pakleni otok,
Hajduka vremena, Povratak otpisanih, Hitler iz naeg sokaka, Uika republika, Prvi splitski
odred, Romance of a Horsethief, Kaja, ubit u te!
TV: Jelena, Lift, Kazneni prostor, Naa mala redakcija, Sreni ljudi, Kraj dinastije Obrenovi,
Teatar u Srba, Bolji ivot, I to se zove srea, Vuk Karadi, Pozorite u kui, Sivi dom, Doktorka
na selu, Nepokoreni grad, Velo misto, Prie iz radionice, Svetozar Markovi, Slom, Povratak
otpisanih, Uika republika, Selo bez seljaka.

BRAIMISLAV ZEREMSKI

Zavrio glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Ognjenke Milievi (diplomski rad kod prof.
Vladimira Jeftovia) 1984. godine, kada postaje i stalni lan Pozorita Atelje 212.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: ivot i prikljuenija vojnika Ivana onkina (Miljaga),
Metastabilni Graal (Marineti), Poslednja ruka pred fajront (Muta potar), Prosjaka opera
(Harold), Kneginja iz Foli Berera (andel), Marija Stjuart (Baron od Berlija), ovek, zver i vrli
na (Toto), Art (Ivan), Iza kulisa (Tim), Divlji med (Nikolaj Ivanovi), Bedni ljudi (Makar Alekse-
ji), Prva ljubav (On), udo u arganu (Mile), Granin plemi (Uitelj filozofije), Brana (Brendan),
Kralj Lir (Osvald), Radovan Trei (Stanislav); BDP: Sentandrejska rapsodija, Tamo amo;
Pozorite na Terazijama: Hotel slobodan promet (andel); Pozoritance Pu: Klovn Bane, Pepe
ljuga (Luda), Nevaljala princeza (Luda), Sneana i sedam-osam patuljaka (vie uloga), Baron
Lagia, arobni kroja, Princeza na zrnu graka; Madlenijanum: Tesla.
Film: Sivi kamion crvene boje, Volim te najvie na svetu, Drava mrtvih, Mrtav 'ladan, Kanal
mimo, Tri letnja dana, Do koske, Paket aranman, Urnebesna tragedija, Ni na nebu ni na zemlji,
Sluaj Harms, Davitelj protiv davitelja...
TV: Lift, M(j)eoviti brak, Kazneni prostor, Gore dole...
Nagrade: Za ulogu Ivana u predstavi Art , Jasmine Reze u reiji Alise Stojanovi dobio je
Nagradu Milo uti 1998. godine; Nagradu za epizodnu ulogu za film Urnebesna tragedija
na Filmskim susretima u Niu.

275
 BOJAINI ZIROVIC

Diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Arsenija Jovanovia 1994. godine kada i
postaje stalni lan Pozorita Atelje 212.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Velika sveska (Drugi Blizanac), Pelikan (Frederik),
Lunasa (Majki), Na ijoj strani (Porunik Dejvid Vils), Mala ljubav za mene ili ta plai Vinsenta
Prajsa (Goran), Lift za kuhinju (Ben), Fantomi (Raa) udo u arganu (Manojlo), Everyman
/Svako (Tim), Velika bela zavera (Beri), Kralj Lir (Vojvoda od Kornvala), Trg heroja (Gospodin
Landauer); Malo Pozorite Duko Radovi: Momo (Sivi)...
Film: Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunarea, Lepa sela lepo gore, Paket aranman, Mi nismo
aneli.
TV: Lift, Otvorena vrata.

MIROSLAV ZUZIC

Roen 1945. Diplomirao glumu na Akademiji za pozorite, film, radio i televiziju u Beogradu
1970. u klasi prof. Predraga Bajetia. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1994. godine.
Pozorine predstave (izbor) - JDP: Vesele ene Vindzorske (Pop Hju Evans), Vartolomejski va
ar (Nokem), Poslednji dani oveanstva (Novotni), Narodni poslanik (Jovica Jerkovi), Vinjik
(Piik); Pozoritance Pu: Robin Hud (erif od Notingema); Pozorite na Terazijama: Vesele
ene Vindzorske (Bardolf), Grofica Marica (Koloman upan), Dva cvancika (Mia); Atelje 212:
Filumena Marturano (Alberto), Marija Stjuart (Lord Obepin), kola za ene (Otac), Bekstvo
(Artur Arturovi), Graanin plemi (Uitelj baleta), Kralj Lir (Lekar); Nezavisna produkcija: Dobri
vojnik vejk (monodrama), Ana Snjegina (monodrama).
Film: Tri palme za dve bitange i ribicu, Ve vieno, Kad golubovi polete...
TV: Stiu dolari, Policajac sa Petlovog Brda, I to se zove srea, Bila jednom ljubav jedna, Zato
Banat pee rakiju od leba, Paorske balade, Dva drugara, Vie od igre, Dimitrije Tucovi, Filip na
konju, Ljubav na seoski nain...

27B
SVETLANA BOJKOVIC

Diplomirala glumu u klasi prof. Predraga Bajetia 1970. godine. Stalni lan ansambla
Jugoslovenskog dramskog pozorita od 1968. do 1984. godine, kada odlazi u Narodno po
zorite u Beogradu, gde ostaje do 1993. godine, zatim prelazi u status istaknutog slobodnog
umetnika. Od tada najvie igra u Ateljeu 212.
Pozorine predstave (izbor) - JDP: Puina (Jovanka), Heda Gabler (Heda Gabler), Tri sestre
(Maa), uma (Raisa Pavlovna Gurmifka); Narodno pozorite: Madam San-en (naslovna ulo
ga), Uene ene (Beliza), Agamemnon (Kasandra); Atelje 212: No tribada (Siri fon Esen),
Audijencija i Vernisa (Vera), Kola mudrosti dvoja ludosti (Kleopatra Mamajeva), Filumena
Marturano (Filumena), Marija Stjuart (Elizabeta od Engleske), Lagum (Milica Pavlovi), Divlji
med (Ana Pavlovna), Mala ljubav za mene ili ta plai Vinsenta Prajsa (Desika), Brana igra
(Dilijan), Sabrane prie (Rut tajner); Grad teatar Budva: Jegorov put(Alma); Moderna Garaa:
Legija asti (Milunka Savi); Pozoritance Pu: Ivica i Marica (Vraa Vraevi); BDP: X+Y=0
(Gospoa X)...
Film: ejtanov ratnik, Zona Zamfirova, Ptice koje nikad ne polete, Halo taxi, Neka druga ena,
Pas koji je voleo vozove, Bolji ivot...
Odigrala preko 200 uloga u TV serijama i TV dramama (izbor): M(j)eoviti brak, Porodino
blago, Sreni ljudi, Policajac sa Petlovog brda, Smrt gospode Ministarke, Bolji ivot, Prie iz fab
rike, X+Y=0, Svetozar Markovi, Nikola Tesla, Povratak otpisanih, Otpisani, Dimitrije Tucovi,
Kuda idu divlje svinje, edomir lli...
Nagrade: Zlatna Arena na Festivalu u Puli za ulogu u filmu Pas koji je voleo vozove, dve
nagrade uran na Danima komedije u Jagodini za ulogu Jovanke u predstavi Puina i ulogu
Belize u predstavi Uene ene , dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade
Joakim Vuji za doprinos pozorinoj kulturi, Nagrade anka Stoki i Nagrade Branislav
Nui za ivotno delo u komediji, Nagrade za ivotno delo Dobriin prsten 2005. godine.
Predsednik SDUS-a od 1992. do 1996. godine.

LJILJANA DRAGUTINOVIC'r

Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Predraga Bajeti
a. Na sceni Pozorita Atelje 212 igra od 1973. godine, a stalni lan Ateljea postaje 1976.
godine. U statusu slobodnog umetnika od 1998. godine.
Pozorine predstave (izbor): Atelje 212: Sladostrasnici - Karamazovi (Bosonoga), Molijer
(Armanda Bear De Molijer), Gospoa Aoi / Hano (Aoi, Hanako), (Ne) sumnjivo lice (Marica),
Buzdovan (Dome Rosi), Oj Srbio, nigde lada nema (Stana), Kamen za pod glavu (Kruna Vue-
ti), No tribada (Marija Karolina David), Svadba (Krista), Hajkai (Katarina), Slike alosnih do
ivljaja (Vinka Kromberg), Cement (Daa umalov), Prie iz beke ume (Marjana), Ana (Ana),
Metastabilni Graal (Grofica Lukoli, Olivera Marojevi), aplja (Lajma), Tebanska kuga (Joka-
sta), Parika komuna (Bibiana), Miloduh (arlota en), Otac (Laura), Lunasa (Kejt), Iju, popla
va (Ga Anka Novi), Bekstvo (Serafima Vladimirovna), Parovi (Beba), Tri verzije ivota (Ines),
Veera sa prijateljima (Karen), Dom Bernarde Albe (Bernarda Alba), Everyman/ Svako (Do);
Narodno pozorite: Orestija; Zvezdara teatar: Original falsifikata, Mala, Urnebesna tragedija, Lari
Tompson, Krivica.
Film: Kad porastem biu Kengur, Profesionalac, Pun mesec nad Beogradom, Tito i ja, Vrhovi
Zelengore, 13. juli...
TV: Stiu dolari, Lisice, Kraj dinastije Obrenovi, Sreni ljudi, Policajac sa Petlovog Brda,
Zaboravljeni, Brod plovi za angaj, Portret Ilije Pevca, Banjica, Vie od igre...
Nagrade: Sterijina nagrada za ulogu Vinke Kromberg u predstavi Slike alosnih doivljaja
1981. godine...

27
 PETAR KRALJ

Roen 4. aprila 1941. godine u Zagrebu. Diplomirao na Akademiji za pozorite, film, radio
i televiziju u Beogradu. Stalni lan Ateljea 212 od 1968 do 1979, kada odlazi u slobodne
umetnike. Igrao na scenama mnogih pozorita, a najvie u Ateljeu 212 i Narodnom
pozoritu. Monodrama koju je premijerno izveo 1967. (iveo ivot Tola Manojlovi, Mome
Dimia) jo uvek je na repertoaru Ateljea 212 i odigrana je preko 400 puta - gotovo je
nemogue prebrojati sva gostovanja. Odigrao je veliki broj uloga u komadima svetske i
domae dramske batine: Hamlet (Hamlet), Maksim (Maksim Crnojevi), Trepljov (Galeb),
Kapetan Kaka (Buzdovan), Strindberg (No tribada), Astrov i Ujka Vanja (Ujka Vanja),
Hadislavkovi (Kosaniev venac 7), Henrik Henfgen (Mefisto), Lefevr (Madam San en),
Ivan (Metastabilni Graal), ore (Sveti Georgije ubiva adahu), Vidosav Proki (Oevi i oci),
Norman (Garderober), Nikola (Doktor uster), Gospodin urden (Graanin plemi), Dek
(Brana), Kralj Pera (Uspavana lepotica), Baron Minhauzen (Baron Lagia), David trbac
(Jazavac pred sudom)...
Filmovi: Roj, Hajka, Poseban tretman, Sok od ljiva, 0 pokojniku sve najlepe, Una, Kako
sam sistematski unitavan od idiota, Dogodilo se na dananji dan, Oktoberfest, Boj na
Kosovu, Poetni udarac, Underground, Tri letnja dana, Mali svet, Sinovci...
TV: Maksim naeg doba, edomir lli, Diplomci, Uniforme, S vanglom u svet, Dimitrije
Tucovi, Ludi renik, Neven, Babino unue, Crni dani, Sumnjivo lice, Slom, Svetozar
Markovi, Kante ili kese, X+Y=0, Portret Ilije Pevca, Metla bez drke, Drugarica ministarka,
Bolji ivot, Zaboravljeni, Sreni ljudi, Kraj dinastije Obrenovi, Gore dole, Porodino blago,
Stiu dolari...
Nagrade: nekoliko Sterijinih nagrada (prvu je dobio kao najbolji mladi glumac 1965), neko
liko urana za najbolje glumako ostvarenje u oblasti komedije, nekoliko Zlatnih
lovorovih venaca na festivalu u Sarajevu, dobitnik je nagrade Narodnog pozorita Raa
Plaovi , prvi je dobitnik nagrade Milo uti, dobitnik Zoranovog brka, Oktobarske
nagrade grada Beograda, dobitnik Dobriinog prstena - nagrade za ivotno delo, Nagrade
za ivotno delo Pavle Vujisi na Filmskim susretima u Niu (2006) i brojnih drugih.

278
 JELIS AVETA - SEKA SABLIC

Roena u Beogradu. Zavrila je gimnaziju i Pozorinu akademiju. Glumaku karijeru

poela je u Pozoritu Boko Buha gde je igrala u predstavama: Pepeljuga, Koncert za
tinejdere, arobnjak iz Oza, Tri musketara... Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1968.
godine. Od 1993. godine je u statusu slobodnog umetnika.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Maka u daku (Julija), Kape dole (Okica),
Penderi ravnice, Rado ide Srbin u vojnike (Sestrica Mileusnieva), Kosa (Deni), Ziger-
zager (Sandra), Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji (erka), Jelisavetini ljubavni jadi
zbog moler (Jelisaveta), etvoro (Meri), Ranjeni orao (Anelka), udo u arganu
(Cmilja), Vinjevi sad (Varja), Svadba (Gretica), Izdaja (Ema), Oaloena porodica (Gina),
Majka (Sofija Plejtus), Matrijalisti (Bogdanka), Veliko i malo (Lota), aplja (Sintija
Harenhajt), Karijera (Desa), Pod Preernovom bistom (Marija Bertoncelj), Tebanska kuga
(Alekta), Sufle od pomorandi/Beleg (Hilda, Marsela Menelik), Iza kulisa (Doti), Kola
mudrosti dvoja ludosti (Turusina), Ovde (Pet), Prokleti Kovalski (Eia), Tulumbus (Mara
Pomija), Hazarski renik (Anastasija Suk, Efrosinija Luccari), Uho, grlo, no (Tonka
Babi); Pozoritance Pu: Romeo i Julija; JDP: Narodni poslanik, Kokoka, Mrtve due,
Molijer - jo jedan ivot; Bitef teatar: Master Klas; Narodno pozorite Beograd: ene u
skuptini, Pokondirena tikva; Kult teatar: Tamna je no, Dive, ivot iz poetka;
Studentski kulturni centar: enski orkestar; Zvezdara teatar: Klaustrofobina komedija
(Vesela Kraj), Pazarni dan (Miriija), Navala (Milica Sajki), Doktor uster (Divna); CNP:
Elektra; Kruevako pozorite: Svinjski otac (Majka Dara, Stevina); Dubrovake letnje
igre: Dundo Maroje; Teatar u gostima - Zagreb: Ujka Vanja, Prevara.
Film: Ledina, Rane, Tamna je no, Bie bolje, Juri na skuptinu, Balkanska Perestrojka,
Masmediologija na Balkanu, Poltron, Vikend na mrtovci, Uvek spremne ene, Indijsko
ogledalo, Debeli i mravi, Davitelj protiv davitelja, Kako sam sistematski uniten od idio
ta, Maratonci tre poasni krug, Gospoica, Vrane...
TV: Nikoljdan 1901 godine, Ljubav, enidba i udadba, Sabinjanke, Radni dan, Kuna tera
pija, Marija Magdalena, Ranjeni orao, Sestre, Andr i Ljubica, Kraj nedelje, Nora, Povratak
lopova, Jednog lepog dana, elava pevaica, Jelisavetini ljubavni jadi zbog moler,
Prodrljivost, Ptije kupalite, Razvojni put Bore najdera, ep koji ne proputa vodu, Ujka
Vanja, Daleko je Australija, Nono deurstvo sestre Grizelde, Jednog lepog, lepog dana,
Najbolje godine, Metla bez drke, Slona braa, Sreni ljudi, Sekula nevino optuen, U ime
zakona, Dome, slatki dome, Drugarica ministarka, Mala Nada, Roman o Londonu,
Svetozar Markovi, Ceo ivot za godinu dana, Diplomci, Operacija 30 slova, edomir lli,
Hajde da rastemo, U registraturi, Ljubav, navika, panika...
Dobitnik je gotovo svih relevantnih jugoslovenskih nagrada i priznanja za glumu, izmeu
ostalih Nagrade Milo uti za ulogu Marije Kala u predstavi Master Klas 1997.
godine. Prvi je dobitnik Nagrade Ljubinka Bobi 2005. godine za ulogu Majka Dare u
predstavi Svinjski otac .

27
 VLA STIM IR - U ZA STOJILJKOVI

Roen u Ranju 1929. godine. Od 1951. do 1968. godine stalni lan Beogradskog dramskog
pozorita. Zatim, 1968. godine odlazi u Atelje 212, gde ostaje do 1978, da bi se ponovo vratio
u BDP. Stalni lan Pozorita Ateljea 212 od 1986. do 1993. godine kada odlazi u penziju.
Pozorine predstave (izbor): Neprijatelj naroda (Stokman), Pred slepim zidom (Ognjen), Doivlja
ji Nikoletine Bursaa (Jovica Je), Generali ili srodstvo po oruju (Pukovnik Blauring), Sluajna
smrt jednog anarhiste (Luak), Inspektorove spletke (Inspektor), Bertino blago (Arne), Sent-
andrejska rapsodija (amika), aplja (Monogamov), Prosjaka opera (Piam), Marija Stjuart
(Grof od ruzberija) Oevi i oci (Stevan Medakovi), ajlok (naslovna uloga), Kralj Lir (Luda),
Brana (Finbar), Trg heroja (Robert uster)...
Film: Poetni udarac, Za sada bez dobrog naslova, Put oko sveta, Nema malih bogova, Leto je
krivo za sve, Dan etrnaesti, Diliansa snova, Ljubav i moda, Pop ira i pop Spira, Tua zemlja...
TV: Stiu dolari, Lift, Naa mala redakcija, Otvorena vrata, Sreni ljudi, U ime zakona, Zaborav
ljeni, Laku no deco, Pozorite u kuci, 500 kada, Svetozar Markovi, Vaga za tano merenje,
Vie od igre, S vanglom u svet, Diplomci, edomir lli, Raanje radnog naroda, Na slovo, na slo
vo...
Dobitnik Sterijine nagrade, nagrade Dobriin prsten za ivotno delo i mnogih drugih glumakih
nagrada i priznanja.

PETAR BOZOVIC

Roen 1946. godine u Zemunu. Studirao glumu na Akademiji za pozorite, fim, radio i televiziju.
Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1969. do 1984. godine kada prelazi u status slobodnog
umetnika.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Rano jutro (Redov Gris), Opereta (Bankar), Ziger - Zager
(Narednik), Hamlet u podrumu, Dervi i smrt (Mula Jusuf), Lulu (Ferdinand, Hunidaj), Ranjeni
orao (Mio ili Tomo), uta (Sudija), Purpurno ostrvo (Fara-Tete), Molijer (arlatan sa klavsenom),
Tom Pejn (Narednik, Pomonik kapetana, Guverner, Bomare, Sudija, Sjejes), etvoro (Tim),
Sladostrasnici - Karamazovi (Aleksej Fjodorovi Karamazov), udo u arganu (Manojlo), Muke
stvari (Vujadin karo), Marija (Golicin Sergej llarionovi), egovi (egovi), Kamen za pod
glavu (Novak Vueti), Slike alosnih doivljaja (Rudin Kromberg i Blao Kromberg), Dekameron
81 (Hotelijer), Cement (Gljeb umalov), Propast carstva srpskoga (Vukain Mrnjavevi), Ujka
Vanja (Vojniki Ivan Petrovi), Na ijoj strani (Major Stiv Arnold), udo u arganu (Stavra),
Hazarski renik (Sudija, Sabljak Mustaj beg, paa, Hazarski kagan), Alisa (Sused); Zvezdara tea
tar: Hamlet u Mrdui Donjoj, Original falsifikata, San kosovske noi, Tako je govorio Nikolaj;,
Grad teatar Budva: Karolina Nojber.
Film: Optimisti, ejtanov ratnik, Balkanska braa, Bal-Can-Can, Pogled sa Ajfelovog tornja, Siroti
mali hrki 2010, Mala nona muzika, Boomerang, No, U ime oca i sina, Tri letnja dana, Dovi-
enja u ikagu, Lepa sela lepo gore, Terasa na krovu, Gorila se kupa u podne, Crni bombarder,
aruga, No u kui moje majke, Seobe, Atoski vrtovi - preobraenje, Masmediologija na Balkanu,
Braa po materi, Ve vieno, U ime naroda, Lepota poroka, Tajvanska kanasta, udo nevieno,
13. jul, Tajna Nikole Tesle...
TV: Kazneni prostor, Gorski vijenac, Slona braa, Volim i ja nerande... no trpim, Apis, Balkan
ekspres 2, Vuk Karadi, Poslednji in, Svetozar Markovi, Nikola Tesla, Vie od igre, Grlom u
jagode, Dimitrije Tucovi...
Nagrade: Nagrada na danima Komedije u Jagodini za ulogu u predstavi (Ranjeni orao), Zlatna
kolajna za monodramu na Festivalu monodrame i pantomime, Zemun, za monodramu egovi",
za ulogu u predstavi Kamen za pod glavu dobio je Sterijinu nagradu i Zlatni medaljon i Plaketu
Ljubia Jovanovi za najbolje glumako ostvarenje na Sveanostima Ljubia Jovanovi, u
apcu 1982. godine.

280
ALEKSANDRA J A IMKOVI

Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Milenka Mariia
i Branislava Miunovia.
Pozorine predstave (izbor) - CNP: Don uan se vraa iz rata (Lezbijka); Torpedo: Overlaping,
Etno-rave cirkus; Atelje 212: Dvije (Lena), Amerika, drugi deo (Irena), Nirvana (Nirvana), Velika
bela zavera (Kortni Lav), Drutvena igra (David), Nemre pobje od nedjelje (Ona); JDP:
Skakavci (Dada), Hamlet (Gertruda).
Film: Sedam i po, Buenje iz mrtvih, Odbaen
TV: Koarkai
Nagrade: Sterijina nagrada i nagrada Zoran Radmilovi za glumaku bravuru za ulogu Irene
u predstavi Amerika, drugi deo

SOFIJA JU RIOAIM

Roena 2. jula 1981. u Panevu. Diplomirala glumu 2004. na FDtJ u Beogradu u klasi prof. Gor-
dane Mari. Upisala postdiplomske studije 2005. godine.
Pozorine predstave - Pozorite Boko Buha: Lepotica i zver (Galina), Na slovo, na slovo (Pro
davaica, Slika), Pinokio (Maka); Beogradsko dramsko pozorite: 24 zida; Malo Pozorite
Duko Radovi: Seks za poetnike (Draga Saveta); Jugoslovensko dramsko pozorite:
Rodoljupci (Malika); Atelje 212: Neuhvatljivi sistem glume (Drugi istraiva), udo u arganu
(Jagoda), Smrtonosna motoristika (Pavica), Ranjeni orao (Nevenka Mitrovi); Pozoritance Pu:
Aleksa u zemlji uda (Princeza), arobna frula (Dzadza, Nandisa, Slaana, Vila Ravijojla).
TV: Pravopisne pouke, Podijum, Mjeoviti brak, Peline akonije.
Nagrade: Diploma Mata Miloevic FDU, Beograd, za najviu ocenu iz predmeta Gluma i za
najvei proek iz ostalih predmeta; Student generacije Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd
2003/04. godine; Nagrada ,,Dr Branivoj orevi za najvii proek iz predmeta Dikcija.

281
 GORDAN KII

Roen 5. avgusta 1977. godine u Beogradu. Diplomirao glumu na FDD u Beogradu u klasi prof.
Predraga Bajetia, 2001. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Scena Mata Miloevi : ajlok (Basanio), Muica (Menato); Atelje
212: Ljubavno pismo (Soni), Bekstvo (Antoan), Put u Nirvanu (Al); JDP: Paviljoni (opa), Skup
(Munuo), Molijer - jo jedan ivot (Muaron), Beogradska trilogija (Mia), Razvaljivanje (Don),
Smrt (Klajman); Malo pozorite Duko Radovi: Carev slavuj (Narator); Zvezdara teatar: Buba
(Kocka); BDP: Glengeri Glen Ros (Don Vilijamson), Diplomac (Bendamin Bredok), Amadeus
(Mocart).
FILM: Sedam i po, Poter za Sre(k)om, Libero, Kad porastem biu Kengur, Nataa, Poljupci, E-
Snuff, Siroti mali hrki 2010, Mala nona muzika, Lavirint, Ona voli Zvezdu, Mehanizam, Rat
uivo, Dorol-Menhetn, Nebeska udica, Do koske...
TV: Lift, Kazneni prostor, Lisice, Metla bez drke...
Nagrade: Car Konstantin na Filmskim susretima u Niu za ulogu u filmu Mala nona muzi
ka, Velika povelja za ulogu u filmu Nataa, Nagrada za najboljeg glumca u novosadskoj Areni
za ulogu u filmu Mala nona muzika .

MIODRAG KRSTOVI

Roen 1950. godine u Beogradu. Diplomirao glumu na FDU u Beogradu 1977. godine u klasi
prof. Milenka Mariia.
Pozorine predstave - Atelje 212: Ljubavno pismo (Voja Soldatovi), Marija Stjuart (Ejmijes
Polit), Bekstvo (Tihij), Roberto Cuko (Islednik), Henrik IV (Baron Tito Belkredi), Velika bela za-
vera (Pit), Radovan Trei (Vasilije); Zvezdara teatar: Doktor uster (Branklo Bezdan), Veeras
sluate (Nenad Boi); NP Ljubia Jovanovi abac: Urnebesna tragedija (Kota); Moderna
Garaa: Legija asti (Tanasko Topalovi).
Igrao u preko 70 filmova (izbor): Optimisti, Uslovna sloboda, Mathilde, Profesionalac, T.T. Sind
rom, Mrtav 'ladan, Ona voli Zvezdu, Ni na nebu ni na zemlji, No u kui moje majke, Poslednji
krug u Monci, Lager Ni, Lepota poroka, Od zlata jabuka, Jaguarov skok, Igmanski mar, Kra
ljevski voz, Nije nego, Vrhovi Zelengore, Vojnikova ljubav...
TV: Koarkai, Lift, Jelena, Kazneni prostor, Tesla ili prilagoavanje anela, Kraj dinastije Obre-
novi, Otvorena vrata, Sreni ljudi, Aleksa anti, Bolji ivot, Portret Ilije Pevca, Dvostruki udar,
Banjica, Kamiondzije opet voze, Svetozar Markovi, Porobdije, Povratak otpisanih...
Nagrade: Nagrada za epizodnu ulogu u filmu Spasitelj na Filmskom festivalu u Niu. Nagrada
irija i publike Joakim Vuji za ulogu Koste u predstavi Urnebesna tragedija. Nagradu Veljko
Marii za najbolju epizodnu ulogu za ulogu Pita u predstavi Velika bela zavera na 12. meu
narodnom Festivalu malih scena u Rijeci 2005. godine.

282
PAULINA M A N Q V

Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Milenka Mariia i Brani
slava Miunovia.
Pozorine predstave (izbor) - Narodno pozorite, Beograd: San letnje noi (Hipolita), Sakati Bili
(Helen); JDP: Leons i Lena (Lena), Paviljoni (era), Supermarket (Dijana Crnojevi varc); BDP:
Zver na Mesecu (Seta), Gospodin Foka (Ana), Creeps (Lili Mari Tee), Razneseni (Kejt); Atelje
212: Kui (Tanja Ria), Silvija (Silvija), Pelikan (Gerda), Trg heroja (Herta), ekajui Godoa
(Laki); KPGT: Zagonetna hrabrost (Katarina), Galeb (Nina); Pozorite na Terazijama: Violinista
na krovu (Have); Malo Pozorite Duko Radovi : Momo (Momo); Zvezdara Teatar: Nek ide
ivot (Vanja), Kontuzov (Mutava)...
TV; Lift, Majmunoljupci, timofonija, Koji prozor da otvorim, Kir Janja, Nikoljdan, Poslednji
doek, ta jedemo?
Film: Apsolutnih 100, Bumerang.
Nagrade: Carica Teodora, nagrada za najbolju epizodnu ulogu na Sterijinom pozorju (Veernje
novosti), nagrada za najboljeg mladog glumca na festivalu u Uicu, godinja nagrada BDP za
umetniki doprinos, nagrada za najbolji element u predstavi Zver na Mesecu (Vranje), najbolji
debitant 1997. godine po izboru kritiara...

PETAR MIHAILOVI

Diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Vladimira Jevtovia.

Pozorine predstave - Atelje 212: Graanin plemi (Kleont), Nagon (Fric), Sveti Georgije ubiva
adahu (Dane neenja), udo u arganu (Tanasko), Dil i Don (Ralf), Henrik IV (Bertoldo),
Prisustvo (Pit); Narodno pozorite u Beogradu: Sabirni centar (Petar); Bitef Teatar: Suton (Lujo
Lasi); Scena Mata Miloevi FDU: Judita (Asad-Efraim), Govorite li australijski (Dejan), Tara
(ore), ajlok (Lorenco); JDP: Prljave ruke (ari); BDP: Klin (Golub); Pozorite Dobrica Milu-
tinovi Sremska Mitrovica: Kako se uzme (Greg); Pozorite Slavija: Kako smo voleli druga Tita
(Vlasnik).
TV: Izmeu izgubljenog i neodranog, Mali deklamator, Hrabra generacija, Klackalica, Naa
mala redakcija.
Film: Fantom.
Snimio preko 100 radio drama.
TV serije: Lisice, Koarkai.

A N D R IJA MILOSEVIC

Roen 6. avgusta 1978. godine u Podgorici, Crna Gora. Zavrio glumu na Akademiji umetnos
ti na Cetinju u klasi prof. Bore Stjepanovia.
Pozorine predstave (izbor) - Gradsko pozorite Podgorica: Novela od ljubavi, Tri musketara,
enidba kralja Vukaina, Crvenkapa, Zauvijek tvoj, Spaavaj se od svoje ene; Kulturni centar
Tivat: Bokeki D-moll; CNP: Gorski vijenac, Lani car epan Mali, kola za ene, Kako se ko
rodi, Elektra, Trei svetski rat; Cetinjsko pozorite: Gospoica Julija (an); Grad teatar Budva:
Montenegrini; Zvezdara teatar: Tre sorelle; Pozorite Boko Buha: Ukroena goropad (Petru-
io); Atelje 212: Kaput mrtvog oveka (Andrej), Egzibicionista (Dimi Polak), Posetilac (Na
cista).
Film: U ime oca i sina, Moja porodica privatizacija i ja, Opet pakujemo majmune, Pogled s
Ajfelovog tornja, Jesen stie dunjo moja...
TV serije: Karadore i pozorite, M(j)eoviti brak, Za kim si u zelenom...
Nagrade: nagrada za najboljeg debitanta na Sterijinom pozorju, nagrada Zoranov brk,
glumaki Gran prix na Festivalu u Kotoru.

983
 SERGEJ TRIFUNCJVI

Roen 2. septembra 1972. godine u Mostaru. Diplomirao glumu na FDU u Beogradu u klasi
prof. Vladimira Jeftovia 2001. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Vreme uda (Filip), Ljubinko i Desanka (Ljubinko),
Turneja (Lale), Audijencija (Sladek), Kui (Venjka), Porodine prie (Vojin), Roberto Cuko
(Roberto Cuko), Hazarski renik (Taksista, Jusuf Masudi, Mokaddasa al Safer), Kralj Lir
(Edmund); Bitef teatar: Trejnspoting; Narodno pozorite: Ukroena goropad, Velika pljaka.
Film: Sve daba, Karaula, Aporia, Uslovna sloboda, Love, Pogled sa Ajfelovog tornja, Kad
porastem biu Kengur, Profesionalac, Munje!, Lovers, Bure baruta, Ubistvo s predumiljajem,
Tua Amerika...
TV: Crni Gruja, Lisice...
Nagrade: Sterijina nagrada i nagrada Zoran Radmilovi za glumaku bravuru za ulogu
Vojina u predstavi Porodine prie .

KATARINA UTl

Roena u Beogradu, 24. oktobra 1972. godine. Diplomirala glumu na FDU u Beogradu u
klasi prof. Predraga Bajetia 1998. godine svojom dramatizacijom Belih noi i delovima
Braa Karamazovi F. M. Dostojevskog. Diplomska predstava Preferans igrana je dve
sezone na maloj sceni Beogradskog dramskog pozorita.
Pozorine predstave (izbor) - Zvezdara teatar: Mala (Mala), Ljubavnik velikog stila (Barbara
Smit); Atelje 212: Graanin plemi (Lusila urden), Everyman/Svako (Helen), Sabrane prie
(Liza Morison), Peg, srce moje (Peg), Katarina (Katarina), Roberto Cuko (Klinka), Pomoran-
dina kora (Problematina); JDP: Hamlet (Ofelija), Troil i Kresida (Kresida), Bolest porodice
M (Marija M); BDP: Malajsko ludilo (Doktorka Dolores); Scena Mata Miloevi: Mletaki
trgovac (Desika); Narodno pozorite u Beogradu: Popcorn (Velvet); Pozorite Boko Buha :
Oliver Tvist (Nensi); Kruevako pozorite: Koreni (Milena Kati), Pacolovac (Hedvig); Bitef
teatar: Magino popodne (Birgit); Pozoritance Pu: Ivica i Marica (Marica); Nevaljala
princeza (Kata); Princeza na zrnu graka (Princeza).
Film: Crni bombarder, Vizantinsko plavo, Nebeska udica, Trojka, Dorol-Menhetn, Pljaka
Treeg rajha...
TV: M(j)eoviti brak, Budi fin, Kanal mimo...

284
1

M IRA BANJAC

Roena je 4. novembra 1929. u Erdeviku kod Sida. Dravnu pozorinu kolu zavrila je
1949, u klasi Jurija Ljvovia Rakitina. Prvi angaman imala je u Gradskom pozoritu u
Sremskoj Mitrovici (1949-1951). U Srpskom narodnom pozoritu je od 1951. do 1953. i od
1955. do 1970. Dve sezone (1953-1955) provela je u Narodnom pozoritu Bosanske
Krajine u Banjaluci. Od 1970. je u Ateljeu 212 u kome igra i posle penzionisanja, 1984.
Odigrala je veliki broj znaajnih uloga (izbor): Dorina (Tartif), Eliza Dulitl (Pigmalion), Marija
(Bogojavljanska no), Milica Njegovan (Korepodencija), Ikonija (udo u arganu), Katica
(Radovan III), Nefedovna (Marija), Janina Jeguljevska (Majka), Simana Vueti (Kamen za
pod glavu), Kaliopa Skorcov (Psee srce), Tetka Slavka ((Sveti Georgije ubiva adahu),
Glumova (Kola mudrosti dvoja ludosti), Gospoa Goted (Karolina Nojber), Aksentija
Topalovi (Maratonci tre poasni krug)...
Pozorine reije: Nedelja u Njujorku, Norman Krasna (Srpsko narodno pozorite); Vlast,
Branislav Nui (Narodno pozorite Ljubia Jovanovi abac).
Autor scenarija kratkometranog filma Laku no, njuka (reija elimir ilnik, 1967).
TV: Marija, enski razgovori, Oriinali, ekna nije umrla a kae ne znamo, Stiu dolari,
Kazneni prostor, Porodino blago, Gore-dole, Zaboravljeni, Kua za ruenje, Kamiondije,
Diplomci,...
FILM: Pusti snovi, Kima, uvar plae u zimskom periodu, Ne naginji se van, Radio-Vihor
zove Aneliju, Majstori, majstori, iroko je lie, Lov u mutnom, Sjea li se Doli Bel,
Balkanski pijun, Lepota poroka, Optimisti, Poter za Sre(k)om, Ona voli Zvezdu, No, Bure
baruta, Do koske, Lepa sela lepo gore...
Nagrade: Dobila je, izmeu ostalih, Sedmojulsku nagradu, Orden rada sa srebrnim vencem,
Oktobarsku nagradu grada Novog Sada, dve Sterijine nagrade za glumu i Sterijinu nagradu
za naroite zasluge na unapreenju jugoslovenske pozorine umetnosti i kulture (2000),
nagradu za sveukupno stvaralatvo sarajevskog MES-a, Statuetu uran na Danima
komedije u Jagodini, Zlatnu kolajnu na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, tri
Zlatne arene u Puli, vie nagrada Udruenja dramskih umetnika Srbije i na Susretima pro
fesionalnih pozorita Vojvodine. Dobitnik je nagrade Dobriin prsten za ivotno delo 2001.

TATJANA BELJAKOVA

Roena 1934. godine na Mljetu. Glumila u pozoritu Komedija u Beogradu od 1956. do

1961. godine. Stalni je lan Pozorita Atelje 212 od 1961. do 1992. godine kada odlazi u
penziju. U periodu od 1966. do 1971. bila u statusu slobodnog umetnika.
Pozorine predstave (izbor) - Komedija: Sedam godina vernosti (Devojka), Romanov i uli-
jeta (ulijeta); Atelje 212: Jaje (Prva ena, Druga ena, oret), Ljubav (Milena), Balada o
Tilu Ojlenpigelu (Perce), Sluaj profesora Tarana (Lujza), Kartoteka (Devojka), Cezar
(Kleopatra), Kralj Ibi (Kraljica Rozamunda), Valpurgijska no (Lidija), Komedija (2 - druga
ena), Viktor ili deca na vlasti (Lili), Kafanica, sudnica, ludnica (Na krilu), Rado ide Srbin u
vojnike (Veljina ena), Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji (Kominica), Kaluerice
(Senjora), Ranjeni orao (Vukica), Radovan III (Georgina), Drugarsko vee (Amalka), Gospo
a Aoi (Jasuko Rokuo), Svadba (Lena), Slike alosnih doivljaja (Krukovani), Kosaniev
venac 7 (Savka), Leti u goru kao ptica (Natalija), Prie iz beke ume (Tetka), Marija se bori
sa anelima (Helga Vanekova), Ana (Zapisniarka Zoja), Poslednja ruka pred fajront (Baba
Dana), Prosjaka opera (Viki), Pod Preernovom bistom (Majda Koritnik), Tebanska kuga
(Atina), Oevi i oci (Mara).
FILM: Pukotina raja, Glineni golub, Abeceda straha...
TV: Maskarada, Peta strana sveta...

28
 DEJAIM AVI

Roen 10. septembra 1934. u Zenici. Diplomirao glumu na Akademiji za pozorinu umetnost u
Beogradu u klasi prof. Rae Plaovia 1955. godine. Bio na postdiplomskim studijama 1958/59.
(ekspirov institut Univerziteta u Birmingemu, Stratford na Ejvonu). Studirao anglistiku na Uni
verzitetu u Beogradu.
Prvi angaman 1954. godine u Narodnom pozoritu u Sarajevu. Jedan od osnivaa Malog
pozorita (dananji Kamerni teatar 55) u Sarajevu 1955. godine. Kada Bojan Stupica osniva
prvi stalni ansambl 1961. godine, postaje stalni lan Pozorita Atelje 212 gde ostaje do 1996.
godine kada odlazi u penziju.
Odigrao je preko 100 uloga u pozoritu, najvie u Ateljeu, preko 20 uloga na filmu, u TV dra
mama i serijama, mnoge uloge u radio dramama. Bavio se i reijom: tri reije, pored ostalih, na
scenama Ateljea 212, dvadesetak reija na dramskim programima Radio Beograda; prevoe
njem drama sa engleskog (est, od ukupno tridesetak je izvedeno u Ateljeu); dramatizovanjem
poezije; pedagokim radom (est godina je bio profesor dikcije i glume na Akademiji umetnos-
ti BK Univerziteta); pozorinim menadmentom: tokom skoro svih poslednjih dvadeset godina
svoje aktivne karijere u Ateljeu 212 bio je i operativni direktor, pomonik upravnika i v.d.
upravnika; pisanjem tekstova i eseja o pozoritu, i o upotrebi glasa u interpretaciji dramskog,
poetskog i proznog teksta.
Pozorine uloge (izbor): Hamlet (Hamlet), Oberon (San letnje noi), Porunik (Balada o poru
niku i Marjutki), Rene (arena lopta), Marik (Pobuna na Kejnu), Van Dorn (Mladost pred
sudom), Marsel (Afera), Ti (Rua vetrova), Marko Antonije (Julije Cezar), ak Ru (Mara Sad),
Ritmajster (Prie iz beke ume), Rad (Sledei put u vam to otpevati), Soul (Veza),
Veler/Herbert (Duplo vezano), On (Ludilo udvoje)...
Tokom 45 godina, okosnica njegove stalne posveenosti je bila dramaturgija Harolda Pintera:
igrao 5 uloga: Mik (Nastojnik), Tedi (Povratak), Riard/Dejms (Ljubavnik/Revija), Pit (Roen
dan).
4 reije: Roendan, dva puta; Patuljci, Tiina.
4 prevoda: Roendan, Revija, Patuljci, Tiina.
2006. objavio ogled Pintereskni scenski idiom .
Nagrade: Vanredna Sterijina nagrada za kulturu scenskog govora, Povelja Vitomir Bogi
Dramskog programa Radio Beograda.

SORBE JELISI

Roen 1925. godine u apcu. Zavrio Visoku filmsku kolu u Beogradu. Bio je lan Studija
filmskih glumaca u Beogradu od 1949. do 1952. godine, Srpskog narodnog pozorita u Novom
Sadu od 1952 do 1967. godine, a stalni je lan Pozorita Atelje 212 od 1967. do 1986. godine
kada odlazi u penziju.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Nebeski odred (Zeleni), Pesma (Mia), Na ludom
belom kamenu (General Njegovan), Balkon (Sudija), Galeb (Jevgenije Aleksejevi Dorn), Lulu
(Dr Ludvig en), Maratonci tre poasni krug (Milutin Topalovi), Divovi iz planine (Grof),
Protuve piju aj (Kota), Svadba (Blaek), Izdaja (Robert), Slike alosnih doivljaja (Nikola
Golem), Marija se bori sa anelima (Jozef); SNP: Hamlet (Hamlet), Vujak (Horvat), Veiti mla
doenja (Petar).
Film: Deak je iao za suncem, esta brzina, Trofej, Operacija Beograd, Dodir, Sam, Crni biseri,
Poslednji dan, Barba vane...
TV: Sivi dom, Pop ira i pop Spira, Prie iz radionice, 500 kada, Svetozar Markovi, avolje
merdevine, Otpisani, Dimitrije Tucovi, Pozorite u kui, Majstori, Izdanci iz opaljenog grma, S
vanglom u svet, Diplomci, Operacija 30 slova, Samci, Raanje radnog naroda...
Nagrade: Dobitnik dve Sterijine nagrade - za ulogu Mie u predstavi Pesma 1960. i za ulogu
Njegovana u predstavi Na ludom belom kamenu 1972. godine; dobio je Zlatnu medalju Jovan
Dorevi od Srpskog narodnog pozorita 1965. Za ulogu Petra u predstavi Veiti mlado
enja", dobio je Nagradu publike na Sterijinom pozorju, Nagradu Udruenja dramskih umetnika
i lista Dnevnik, 1966. godine. Nosilac je Ordena rada sa srebrnim vencem 1961. godine.
Uestvovao je u NOB-u od 1944. do 1945. godine.
288
VESIMA PECAIMAC

Roena 1947. godine u Ljubljani. Diplomirala na Akademiji za pozorite, film, radio i televiziju
u Beogradu. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1973. do 2004. godine kada odlazi u penziju.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: etvoro (Bela), Demoni (Jena), Maratonci tre poasni
krug (Kristina), Radovan III (Georgina), Akrobati (Sekretarica), Divovi iz planine (Mara-Mara), Oj
Srbio nigde lada nema (Majka deaka Miloa), Vinjevi sad (arlota Ivanovna), Psee srce
(Darija), Slike alosnih doivljaja (Anka Batorova), Cement (Moa), Propast carstva srpskoga
(Ana), Prie iz beke ume (Helena), Ana (Glimpa), Veliko i malo (Inge), Bremenska sloboda
(Luiza Mauer), Mravlji mete (Luda Sina), Roberto Cuko (Klinkina majka, Gazdarica, Prva
ena)...
Film: Betije, Smrt gospodina Golue, udo nevieno, Lepota poroka, U ime naroda, Iskuava
nje avola...
TV: Diplomci, Osma ofanziva, ekna jo nije umrla, a ka'e ne znamo...
Nagrade: Odbila Zlatnu Arenu za ulogu u filmu udo nevieno na Festivalu u Puli 1984.
godine.

MIRA PEl - ARMEIMULI

Roena 1942. u Subotici. Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1969. do 2003. kada odlazi u
penziju.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Kosa (ejla), Opereta (Markiza), Do Eg (Pam),
Jelisavetini ljubavni jadi zbog moler (Velinka), Roendan (Lulu), Ranjeni orao (Tatjana-Tanja
Mitrovi), Akrobati (Sekretarica), Divovi sa planine (Mara-Mara), udo u arganu (Jagoda),
(Ne)sumnjivo lice (Ana), Oj, Srbi'o nigde lada nema (Mileva), Protuve piju aj (Miki), Slike
alosnih doivljaja (Julka Kromberg), Majka (Josipa baronesa Obrok, Elizabeta), Kosaniev
venac 7 (Mara Garaanin), Marija se bori sa anelima (Jani), Veliko i malo (Inge), Poslednja
ruka pred fajront (Spomenka), Vozovi polaze u zoru (Bifedika), Pod Preernovom bistom
(Zdenka Eren), Tebanska kuga (Afrodita), kola za ene (oreta), arlama zbogom (ana rak
rana); NP Uice: Kotana (Kotana); NP Ni: Kotana (Kotana), ido (Ljubica), Balada o luzi-
tanskom strailu (Strailo).
FILM: Terasa na krovu, Srena porodica, Leptirov oblak, Burdu, Ubistvo na svirep i podmukao
nain i iz niskih pobuda.
TV: Kraj dinastije Obrenovi, Medved 007, Neozbiljni Branislav Nui, Uzmi pa e ti se dati, Dr,
Ceo ivot sa harmonikom, Kuhinja, Poseta stare dame, Povratak otpisanih, Sala u Malom Ritu,
Zimovanje u Jakobsfeldu, Bearski divani, Dimitrije Tucovi, Nae priredbe, S vanglom u svet,
Levaci, Muzikanti, TV Bukvar.
Nagrade: Nagrada Joakim Vuji, najboljem mladom glumcu.

2E39
 RUICA SOKI

Stalni lan Pozorita Atelje 212 od 1961. godine. Igrala na scenama skoro svih beogradskih
pozorita: u Narodnom pozoritu, Zvezdara teatru, Beogradskom dramskom, Gardo teatru,
KULT teatru, Otvorenom pozoritu studentski grad, Modernoj garai, Pozoritu Slavija i dr.
Bavila se i pedagokim radom, vodila je klasu glume na Akademiji umetnosti Braa Kari
(1996-2000).
Znaajne pozorine uloge (izbor): Hani (Ko se boji Virdinije Vulf), Glorija (Tigar), Mileva
(Krmei kas), Gospava (udo u arganu), Baronica teten (Kod lepog izgleda), Ludmila
(Grobljanska) Mir-Jam (Ranjeni orao), uta (uta), Julija Varadi (Korepodencija), Patricija
(enski orkestar), Valerija (Prie iz beke ume), Hana (Iz ivota kinih glista), Helena (Ave
ti), arlota (Bergmanova sonata), Meg (Lepotica Linejna), Maga (Balkanska plastika), Majka
(Janez), Tijana (Velika drama), anka (anka), Meri (Dugo putovanje u no).
Film: Zona Zamfirova, Tamna je no, Pun mesec nad Beogradom, Tango argentino, Original
falsifikata, Seobe, Oktoberfest, Ve vieno, Sava mala, Nije nego, Tesna koa, Leptirov oblak,
uvar plae u zimskom periodu, Uika republika, Ljubavni sluaj ili tragedija slubenice
P.T.T, Kad budem mrtav i beo, Mar na Drinu, Zviduk u osam, Subotom uvee...
TV serije: Jelena, Lift, Gore-dole, Sreni ljudi, Policajac sa Petlovog brda, Metla bez drke,
Vojnici, Vru vetar, Majstori, Ceo ivot za godinu dana, Raanje radnog naroda, Samci, Za
nati...i mnogo TV drama.
Nagrade: Dve Sterijine nagrade za glumu (1966, 1976), dve Zlatne Arene u Puli (1971,
1976), Sedmojulska nagrada za ivotno delo (1989), uran na Danima komedije u
Svetozarevu (1974), Zlatna kolajna na Festivalu monodrame u Zemunu (1981), Kristalna
prizma Akademije filmske umetnosti i nauke (1994), Statueta Joakim Vuji (1998), Zlatni
medaljon Ljubia Jovanovi na Sveanostima u apcu (1999), Nagrada za ivotno delo
glumcu komiaru na Nuievim danima u Smederevu (2002), Nagrada za ivotno delo
Pavle Vujisi na Filmskim susretima u Niu (2003) i dr.

230
BORA TOOROVI

Roen u Beogradu 1929. godine, gde se kolovao i diplomirao glumu na Pozorinoj akademiji
u klasi Joze Laurenla. Od 1964-1969. godine boravio je u Zagrebu i igrao je u predstavama
Smrt trgovakog putnika, Baby dol, Zvjezdani asovi ovjeanstva. Stalni lan Pozorita Atelje
212 od 1961. godine do 1990. godine.
Pozorine predstave (izbor) - Atelje 212: Arsenik i stare ipke (Mortimer), Sprovod (Kazek),
Krmei kas (Todor II), Razvojni put Bore najdera (Vitomir), Kape dole (Odadija), Psee srce
(arov Poligraf Poligrafovi/Klim ugunkin), Radovan III (Jelene), Maratonci tre poasni krug
(Laki Topalovi), udo u arganu (Mile), Audijencija Vernisa (Mihael), Vetina (Tom), Povratak
(Leni); Zvezdara teatar: Mreenje arana, Pazarni dan, Lari Tompson-tragedija jedne mladosti,
Povratak (Maks).
Film: Koraci kroz maglu, Roj, Stii pre svitanja, Poseban tretman, Mister Montenegro, 0 poko
jniku sve najlepe, Balkan ekspres 1 i 2, Balkanski pijun, Nacionalna klasa, Tajvanska kana-
sta, Maratonci tre poasni krug, Ko to tamo peva, Dom za veanje, Podzemlje, Profesionalac...
TV serije: Sivi dom, Diplomci, Ceo ivot za godinu dana, Ljubav ah ljubav, Raanje radnog na
roda...
Nagrade: Sterijina nagrada za ulogu u predstavi Maratonci tre poasni krug ,
Nagrada MESS-a za ulogu u predstavi Vetina , Nagrada uran za uloge u predstavama
Maratonci tre poasni krug , Mreenje arana , Psee srce, Lari Tompson-tragedija
jedne mladosti, Zlatni medaljon Ljubia Jovanovi za ulogu u predstavi Lari Tompson-
tragedija jedne mladosti , Nagrada Zoranov brk za ulogu u predstavi Povratak, Nagrada
Pavle Vujisi za ivotno delo, Zlatna klapa , Zlatni ekran , Nagrada Gran prix za ulogu u
filmu Profesionalac u Monte Karlu, 2003. godine, Filmska nagrada Naissa (ele kula) za
najboljeg glumca Filmskog festivala u Niu 2003. godine, za ulogu u filmu Profesionalac

RENATA ULMANSKI

Roena u Zagrebu 1929. godine, diplomirala u Dramskom studiju pri Narodnom pozoritu u
Beogradu 1947. u klasi Mate Miloevia i iste godine postala redovni lan drame Narodnog
pozorita (prva uloga u Molijerovim Lienim enama). Od 1949. do 1953. je lan Srpskog nar
odnog pozorita u Novom Sadu (znaajne uloge u predstavama Vinjik, Spletka i ljubav, Zla
ena, Dom Bernarde Albe). Godine 1953. prelazi u BDP, igra Jucu u Pop iri i pop Spiri, Simku
u Nasledniku, Kerku u Gazdi Puntila. U Savremenom pozoritu igra Mariju u Bogojavljanskoj
noi, Jelicu u Lai i paralai i dr. Od 1968. do odlaska u penziju 1989. (a i posle penzionisa-
nja) odigrala je brojne uloge u Ateljeu 212: Penderi ravnice, Na ludom belom kamenu, Uloga
moje porodice u svetskoj revoluciji, Purpurno ostrvo, Kosaniev venac 7, Otac i Pelikan, Marija
Stjuart, Razgovor u kui tajnovih o odsutnom gospodinu fon Geteu, Sveti georgije ubiva
adahu, Filumena Marturano, Santa Maria della Salute, Divovi iz planine, Marija.
Igrala u brojnim TV dramama: Moloh, Damon, Kupanje, Crna lista, Glineni golubovi i dr. U seri
jama: Diplomci, Samci, Volite se ljudi, Ljubav, ah ljubav, Vaga za tano merenje, Sala u malom
ritu, Zaboravljeni i dr.
Na filmu je igrala u prvom jugoslovenskom filmu u boji: Pop ira i pop Spira, zatim u Diliansi
snova, Neto izmeu, Bolje od bekstva, Dezerter, Spasilac, Poetni udarac i dr.
Nagrade: Susreti Vojvoanskih pozorita 1951, Filmski festival u Puli 1957, Sterijino pozorje
1972 (Nagrada Veernjih novosti za epizodnu ulogu), Niki festival 1990. i 1993; Kristalna
Prizma AFUN 1994. (Akademija za film i umetnost), Plaketa za najuspenije radiofonsko ostva
renje 2005, za ulogu u predstavi Skakavci JDP-a Sterijinu nagradu 2006, a za istu ulogu
Nagradu Veernjih novosti za epizodu.
lan je udruenja prevodilaca Srbije i prevela je vie dramskih tekstova sa nemakog jezika
(niclera, Kreca, Duknera, T. Bernharda...).

231
2006
 FAUST / Faust

Tragedija, koncertno izvoenje

PS: Johan Volfgang fon Gete (Johann Wolfgang von Goethe),

PR: Tito Stroci (Tito Strozzi), RD: Mira Trailovi

Premijera: 12.11.1956. Zgrada Borbe

Igraju:
Viktor Stari (Komentator), Viktor Stari (Gospod Bog),
Viktor Stari (Zemni duh), Viktor Stari (Vagner), Mata
Miloevi (Faust), Marija Crnobori (Margareta), Ljubia
Jovanovi (Mefisto)

Broj izvoenja: 11
Poslednje izvoenje: 6.4.1957.
212
ATELJE
godina
50

Viktor Stari, Marija Crnobori, Mata Miloevi, Ljubia Jovanovi

296
002 SEZONA 1356/57.

IM ZU AIM U PAKLU
/ Don Juan in Hel

Igrano i kao Seanja na oa

PS: Dord Bernard o (George Bernard Shaw),

RD: Mira Trailovi

Premijera: 15.12.1956. Zgrada Borbe

Igraju:
Marija Crnobori, Mata Miloevi, Viktor Stari, Ljubia Jovanovi

Broj izvoenja: 6
Poslednje izvoenje: 10.3.1957.

PREDSTAVE

237
 03 SEZONA 1956/57,

lim
i

CEKAJUCI GODOA
/ Eri a t t e n d a n t G o d o t

Komad u dva ina

PS: Semjuel Beket (Samuel Beckett), PR: Andreja Milievi,

RD: Vasilije Popovi, SC: Stojan eli, KS: Danka Pavlovi

Premijera: 17.12.1956. Zgrada Borbe

Obnova: 21.11.1981. Velika scena

Igraju
Mihajlo Paskaljevi, Vlastimir Stojiljkovi (Estragon), Ljuba
Tadi, Miodrag Petrovi - kalja (Vladimir), Rade Markovi
(Poco), Milivoje Tomi (Liki), Branko Hauzer, Ljiljana Altman,
Ratislav Jovi, Vujadin Jovi (Deko)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Miomira Mihajlovi

Gostovanja: Valjevo (nsc 24.5.1957), Sarajevo (RU uro akovi

16.3.1958, 17.3.1958), Poarevac (DK 25.4.1960), Zagreb (Studentski
centar Kamerna scena 27.12.1962. x2)

Broj izvoenja: 125

Poslednje izvoenje: 6.3.1985.

Ili
1
J
LU
h
<

(u
C
V
0
0)
o
in

M ilivoje Tomi, Rade Markovi

298
0 0 4 SEZONA 1356/57.

IZA ZATVORENIH VRATA

/ I
luis-clos

Drama u jednom inu

PS: an Pol Sartr (Jean Paul Sartre), PR: Milenko uvakovi, RD:
Mira Trailovi, SC: Duan Risti, KS: Mira Glii

Premijera: 24.1.1957. Zgrada Borbe

Igraju:
Karlo Buli, Milorad Samardi, Marijan Lovri, Milutin Butkovi,
Toto Zendenski, Vladimir Popovi, Aleksandar Stojkovi (Portir),
Branko Plea, Marijan Lovri (ozef Garsen), Marija Crnobori
(Ines Serano), Olga Spiridonovi (Estela Rigo)

Gostovanja: Zemun (Dom vazduhoplovstva 27.10.1957, DK 4.5.1963),

Beograd (Dom garde Topider 8.11.1958. x2), Novi Sad (Dom JNA
24.11.1959), Panevo (CK Olga Petrov 31.10.1962), Osijek (HNK
17.11.1963. x2), Slavonski Brod (DK uro Salaj 18.11.1963. x2), Valjevo
(DK 23.4.1965. x2), Sarajevo (RU uro akovi 18.10.1965. x2), Skopje
(Univerzalna sala 20.12.1965)

Broj izvoenja: 85
Poslednje izvoenje: 16.1.1966.

Olga Spiridonovi, M arija Crnobori

 05 SEZONA 1956/57.

TROJE

Drama u dva ina

PS: Miodrag urevi, RD: Milivoje Tomi, RDA: Petar M.

Tesli, SC: Kolja Milunovi, KM: Vasilije Mokranjac

Premijera: 8.4.1957. Zgrada Borbe

Igraju:
Branko Plea (arko), Vasa Panteli (Stojan), Nada Kasapi
(Olga), Velimir ivojinovi - Bata, Jovan Janiijevi, Danilo Stoj
kovi (Agenti)

Broj izvoenja: 5
Poslednje izvoenje: 26.5.1957.
 OB SEZONA 1356/57.

PESMA

Po istoimenom romanu

PS: Oskar Davio, DR: Pavle Ugrinov, Momilo Milankov, RD:

Aleksandar Ognjanovi, SC: Miomir Deni, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 13.5.1957. Zgrada Borbe

Igraju:
Boidar Drni (Vekovi), Tatjana Lukjanova (Ana), Ratislav Jovi,
Pavle Mini (Mia), Predrag Lakovi, Duan Janiijevi (Petar),
Branislav Jerini, Ljuba Tadi, Dragomir Bojani -Gidra (ore),
Dragutin Felba, Miodrag Lazarevi, Predrag Tasovac, Uro
Glovacki, Bora Todorovi (itai), Jovia Vojnovi, Aleksandar
Ognjanovi (Klaus)

Gostovanja: Sombor (nsc 25.5.1957), Valjevo (DK 15.9.1957), Poarevac

(nsc 5.10.1957. x2), Skopje (Dom JNA 2.12.1957. x2), Beograd (NU Braa
Stamenkovi 9.12.1957, 23.12.1957, RU uro Salaj 3.2.1958, 24.2.1958,
Dom sindikata 29.4.1958, 24.12.1958, Dom garde Topider 11.10.1958, VA
na Banjici 26.1.1959. x2, DK Stari grad 9.4.1959, Dom JNA 24.10.1959),
Zagreb (ZDK 19.4.1958, 20.4.1958. x2), Zemun (Dom vazduhoplovstva
7.2.1959, 25.4.1959. x2), Mladenovac (CK 23.3.1959), Novi Beograd (RU
17.10.1961, 27.11.1961), Smederevo (DK 30.11.1961)

Broj izvoenja: 48
Poslednje izvoenje:
30.11.1961.
PREDSTAVE

Pavle Mini, Boidar Drni

301
 oov SEZONA 1956/57.

IMEBESKI ODRED
/ H im m e l-k o m m a n d o

PS: ore Lebovi, Aleksandar 0 brenovi, RD: Hugo

Klajn, SC: Miomir Deni, KS: Marija Trifunovi Finci

Premijera: 12.6.1957. Pozorite Boko Buha

Igraju:
Duan Janiijevi (Pripoveda), Branivoj orevi
(Sturmfhrer), Miroslav Petrovi (Obersturmbannfhrer),
Severin Bijeli (Zeleni), Miodrag Lazarevi (58964),
Dragoslav Ocokolji (Muselmann), Strahinja Petrovi
(Prominent), Stanko Buhanac, Milorad Voli (ovek pod
kapom), Vasa Panteli (Ranjenik), Milan Pui (S. K.),
Salko Repak (Starac), Radmilo uri (Posilni)

Gostovanja: Beograd (Pozorite Boko Buha 12.6.1957, 27.10.

1957, 1.11.1957, 1.12.1957, 7.12.1957, NU Braa Stamenkovi
31.3.1958, 2.6.1958, 18.10.1958), Valjevo (DK 10.11.1957. x2),
Zagreb (ZDK 11.1.1958, 12.1.1958. x2), abac (NP Ljubia
Jovanovi 3.4.1958), Panevo (CK Olga Petrov 7.5.1958),
Karlovac (Dom JNA 7.6.1958), Skopje (Dom JNA 5.10.1958. x2)

Broj izvoenja: 19
Poslednje izvoenje:
18.10.1958.
212
ATELJE
godina
50

Miodrag Lazarevi, Jovia Vojinovi, Salko Repak, Dragan Ocokolji, Strahinja Petrovi, Vasa
302 Panteli, Miroslav Petrovi,
 OS S E Z O N A 1 9 5 7 /5 8 .

KORACI U DRUGOJ SOBI

PS: Miodrag Pavlovi, RD: Vasilije Popovi, RDA: Petar M.

Tesli, SC: Dragoslav Stojanovi -Sip, KS: Mira Glii

Premijera: 31.10.1957. Zgrada Borbe

Igraju:
Olivera Markovi (Milica), Rade Markovi (Jovan), Maja
Gruden (ena), ivojin Mitrovi (Mu), Boris Radak
(Ljubavnik)

Gostovanja: Valjevo (DK 18.12.1957), Sarajevo (RU uro akovi

16.3.1958, 17.3.1958)

Broj izvoenja: 22
Poslednje izvoenje:
24.10.1959.

PREDSTAVE

Olivera M arkovi, Rade M arkovi

303
 3 S E Z O N A 1 9 5 7 /5 8 .

KOLAJIMA

Scenski prikaz narodne poezije i proze

RD: Mira Trailovi, KM: Vasilije Mokranjac

Premijera: 19.12.1957. Zgrada Borbe

Igraju:
Marija Crnobori, Mata Miloevi, Viktor Stari,
Ljubia Jovanovi

Gostovanja: Beograd (VA na Banjici 4.4.1958)

Festivali: Vukov sabor, Tri (nsc 16.9.1962)

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje:
16.9.1962.
212
ATELJE
godina
50

304
Q1Q S E Z O N A 13 5 7 / 5 8 .

BLIZIMJI SVOJ

PS: Melvi Albahari, RD: Mata Miloevi,

RDA: Zvonimir Simonovi, SC: Antonije
Kolaek, Dragoslav Stojanovi -Sip

Premijera: 23.2.1958. Zgrada Borbe

Igraju:
Zoran Ristanovi (Boban), Dubravka
Peri (Mira), Irena Kolesar (Lili), Marijan
Lovri (Goran)

Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP

18.5.1958)

Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Zoran

Ristanovi, Zlatan spomen-prsten pozorinog
lista Naa scena za govorno najistije interpreti
ranu ulogu

Broj izvoenja: 8
Poslednje izvoenje:
18.5.1958.
PREDSTAVE

Marijan Lovri
305
 11 SEZONA 1 35 7 /5 8.

STOLICE
/ Les Chaises

PS: Een Jonesko (Eugne Ionesco), PR: Ivanka Pavlovi,

RD: Mira Trailovi, RDA: Franjo Termai, SC: Mia
Popovi, KS: Marija Trifunovi Finci, KM: Pjer Barbo
(Pierre Barbet)

Premijera: 13.3.1958. Zgrada Borbe

Igraju:
Slavko Simi (Stari), Ljiljana Krsti, Ljiljana Markovi, Maja
ukovi (Stara), Nikola Simi, Ratislav Jovi (Predava)

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 28.3.1960. x2)

Broj izvoenja: 36
Poslednje izvoenje: 29.4.1960.

cu

I
1
J
L

h
<

to
c
TJ
0
0)
G
in

Ljiljana Krsti
306
 12 SEZONA 1957/5B.

GIIMJOL

PS: Dragutin Dobrianin, RD: Dragutin Dobrianin,

SC: Duan Stani, KM: Milorad Miler, KR: Jelena Vajs,
LUT: Milena Mandi, Vukosava Nikolin, D. Rosi

Premijera: 1.4.1958. Zgrada Borbe

Igraju:
Branka Veselinovi, Vera Nikolajevi, Ljubomir Didi,
Boidar True, Neboja Terzi

Broj izvoenja: 7
Poslednje izvoenje:
29.5.1958.

PREDSTAVE

307
 13 SEZONA 1 95 7 /5 8.

OD IMEMILA DO IMEDRAGA

Scenski prikaz poezije Milana Dedinca

PS: Milan Dedinac, RD: Mata Miloevi, Miroslav Belovi,

SC: Aleksa elebonovi, KM: Vasilije Mokranjac

Premijera: 4.5.1958. Zgrada Borbe

Igraju:
ZORILO I NOILO PEVAJU -Katarina Dori, Danilo Stojkovi
JEDAN OVEK NA PROZORU -Stojan Deermi
LESKA RAPSODIJA -Zoran Ristanovi, Marko Todorovi, Miodrag
Radovanovi, Mori Levi
TRAVA U SNU I NA JAVI - Maja Dimitrijevi, Predrag Tasovac
POHVALA MASLINI -Marija Crnobori
NO DUA OD SNOVA -Mata Miloevi
212

Broj izvoenja: 3
ATELJE

Poslednje izvoenje: 24.5.1958.

godina
50

30ES
014 S E Z O N A 19 5 B /5 9 .

REKVIJEM ZA KALUERICU
/ Requiem f o r a Nun

PS: Vilijam Fokner (William Faulkner), PR: Arsenije Jovanovi, AD: Janez
enk, RD: Janez enk, RDA: Rajko Lalovi, SC: ivorad Kuki, KS:
Boana Jovanovi

Premijera: 15.10.1958. Zgrada Borbe

Igraju:
Marija Crnobori (Tempi Drejk), Mata Miloevi (Advokat Stivens), Stevo
igon, Predrag Tasovac (Gauen), Strahinja Petrovi, Boidar Drni
(Guverner)

Gostovanja: Beograd (DK Stari grad 12.12.1959, Dom garde Topider 20.11.1960),
Panevo (CK Olga Petrov 15.2.1960), Poarevac (DK 23.3.1960), Valjevo (Dom JNA
6.10.1960)

Festivali: Dubrovake Ijetnje igre, Dubrovnik (Mala scena Dubrovakih Ijetnjih igara
19.8.1959, 21.8.1959)

Broj izvoenja: 75
Poslednje izvoenje:
21.3.1965.

PREDSTAVE

Mata M iloevi, M arija Crnobori

309
 SEZONA 19 5 8 /5 9 .

TEATAR JOAKIMA VUJICA

/ Nabrenoje pravo / Ljubovnaja zavist enez jedne cipele

Dramatieskoje pozorje i veselaja igra ca Felba, Dara aleni (Martica), Antonije

PS: Joakim Vuji, AD: Vladimir Petri, RD:
Vladimir Petri, RDA: Ivan Prvan, LK: ore
ivanovi, SC: Zuko Dumhur, KS: Marija
Trifunovi Finci, Ml: Davorin upani, KON:
Josip Kulundi
Premijera: 13.11.1958. Zgrada Borbe
Igraju:
NABRENOJE PRAVO - Slobodan Stojano
vi, Tako Nai (Direktor teatra), Ljubomir
Didi, Slobodan Stojanovi (tuka), Renata
Ulmanski, Ruica Soki (Belka), Stevan
Minja (Gospodar Mari), Antonije Peji,
Stevan Minja (Gedeon), Dragica Felba, Olga
Poznatov (Ruvim)
LJUBOVNAJA ZAVIST EREZ
CIPELE -Slobodan Stojanovi, Tako Nai
(Direktor teatra), Ljubomir Didi, Slobodan
Stojanovi (imun), Renata Ulmanski, Rui
ca Soki (Kumrija), Stevan Minja (Doktur
212
Peji, Stevan Minja (Moler Gaja)
Gostovanja: Beograd (Televizija Beograd
28.12.1958, RU uro Salaj 9.11.1959, CK Rako
vica 20.1.1960, Dom garde Topider 2.10.1960, DK
Stari grad 20.10.1960, DK Boidar Adija
27.10.1960, Pozorini muzej Srbije 13.12.1960, DK
Senjak 11.4.1961), Panevo (CK Olga Petrov
8.4.1959), Kostolac (DK 12.9.1960), Poarevac (DK
9.10.1960), Sremska Mitrovica (DK 23.10.1960)
Kragujevac (Teatar Joakim Vuji 29.10.1960)
Skopje (MNT 13.11.1960)
U inostranstvu: Bugarska - Sofija (Pozorite Radni
ki front /TeaTbp TpyflOB cfjpoHT/ 6.5.1963)
Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP
19.5.1959), Dubrovake Ijetnje igre, Dubrovnik (Ma
la scena Dubrovakih Ijetnjih igara 18.8.1959,
20.8.1959)
JEDNE Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Antonije Peji,
Sterijina nagrada za glumu; Vladimir Petri, Vanred-
na Sterijina nagrada za uspenu scensku obnovu i
reiju
Broj izvoenja: 62

Poslednje izvoenje: 2.6.1963.

teva), Ljubinka Bobi (Baba Stana), Dragi
ATELJE
godina
50

3 1 0 Slobodan Stojanovi, Ljubinka Bobi, Ljubomir Didi, Antonije Peji, Renata Ulmanski, Dragica Felba, Stevan Minja
 1B SEZONA 1 95 8 /5 9.

CRIMI ORFEJ

Scenska adaptacija crnake poezije

PR: Dragoslav Andri, Boo Kukolja, AD: Vladimir Pav-

lovi, RD: Vladimir Pavlovi, SC: ivorad Kuki, MS:
Vojislav Simi

Premijera: 24.11.1958. Zgrada Borbe

Igraju:
Olivera Markovi, Irena Kolesar, Jovan Milievi, Zoran
Ristanovi, Marko Todorovi
Jovan Jovii, Kvintet iz Togolanda, Meoviti oktet
(muziari)

Broj izvoenja: 5
Poslednje izvoenje: 19.1.1959.

PREDSTAVE

31 1
 Komedija

PS: Marin Dri, RD: Vuk Vuo, SC: Ana

Nestorovi, KS: Ana Nestorovi, KM: Jovan
Jovii

Premijera: 9.2.1959. Zgrada Borbe

Igraju:
Milan Ajvaz (Arkulin), Kapilalina Eri (Sta
rica Vukava), Maja ukovi (Udovica
Anica), Marko Todorovi (Lapuanin Vi
kulin), Ljubomir Bogdanovi (Mari), Stevan
Minja (Vlah Kuivrat), Rastko Tadi (Koto-
ranin Tripe), Branka Veselinovi (Negro-
mant)

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 4.4.1959.
212
ATELJE
godina
50
 18 SEZONA 1 958/53.

PRIA O VOJNIKU
/ Histoine du Soldat

itana, igrana i svirana

LIB: ari Ferdinand Ramiz (Charles Ferdinand Ramuz), PR:

Dragoslav Andri, RD: Mira Trailovi, RDA: Franjo Termai, SC:
Boana Jovanovi, KS: Boana Jovanovi, KM: Igor Stravinski
(Mropb CrpaBMHCKmi), MS: Dura Jaki, Zdenko Marasovi, KR:
Vera Kosti, MAS: Sreko Cvitkovi

Premijera: 22.2.1959. Zgrada Borbe

Igraju:
Branko Plea (ita), Zoran Ristanovi (Vojnik), Jovan Milievi
(avo: lovac leptira), Jovan Milievi (avo: stoarski trgovac),
Jovan Milievi (avo: starica), Jovan Milievi (avo: koncert
majstor), Jovan Milievi (avo: Mefisto), Stevan unac (Igra
Mefista), Vinja orevi (Princeza)

Broj izvoenja: 9
Poslednje izvoenje:
8.11.1959.

Zoran Ristanovi, Branko Plea, Jovan M ilievi

 13 SEZO N A 19 5 8 /5 9 .

Ill

FEIMIKS SE
ESTO RASA
/ A Phoenix t o o F re q u e n t

Komedija u jednom inu

PS: Kristofer Fraj (Christopher Fry)

PR: Jovan irilov
RD: Duan Mihailovi
SC: ivorad Kuki
KM: Vasilije Mokranjac

Premijera: 27.4.1959. Zgrada Borbe

Igraju:
Danica Mokranjac (Dinamena)
Sonja Hleb (Doto)
Marko Todorovi (Tegej -Kromi)
AT EL UE212

Broj izvoenja: 2
Poslednje izvoenje: 5.5.1959.
godina
50

Sonja Hleb
314
2 0 SEZO N A 1 3 5 3 /B O .

Ill

SMEH U GLOB TEATRU

Projekcija odlomaka iz predstava pozorita Old Vick

AD: Vladimir Pavlovi

RD: Vladimir Pavlovi

Premijera: 6.11.1959. Zgrada Borbe

Broj izvoenja: 2
Poslednje izvoenje: 12.11.1959.
 21 SEZONA 1353/SO.

ZATO PLACES TATA...

ILI SREINIA NOVA GODIIMA

PS: Ivan Ivanec, RD: Kota Spai,

RDA: Vuk Babi, SC: Rudolf Sabli

Premijera: 3.12.1959. Zgrada Borbe

Igraju:
Ksenija Jovanovi (Mama), Predrag
Tasovac (Tata), Olivera Grasti (Mala)

Broj izvoenja: 5
Poslednje izvoenje:
3.3.1960.

Ksenija Jovanovi, Predrag Tasovac


Komedija u dva ina
PS: Felisijen Marso (Felicien Marceau), PR:
Katarina Ambrozi, Ivanka Pavlovi, RD: Bojan
Stupica, RDA: Ljubomir Draki, SC: Bojan
Stupica, KS: Vera Boroi, IZS: Izis Bidermans,
Duan Stanimirovi
Premijera: 7.12.1959. Zgrada Borbe
Igraju: Pavle Mini, Zoran Ratkovi (Emil
Mais), Milutin Butkovi, Radomir Popovi
(Lekar), Sava Jovanovi, Danilo Stojkovi
(Barbdar), Nikola Mili, Momilo ivoti,
Slobodan Aligrudi (Tanson), Tatjana Belja-
kova, Dragica Novakovi, Vera Milovanovi
(Prva ena), Tatjana Beljakova, Jasna Novak,
Zora Hudales, Pola Raki (Druga ena), Maja
ukovi, Ljubica Kovi, Rua Veljovi (Trea
ena), Ruica Soki, Mirjana Vaci, Branka
Petri, Ljiljana Markovi (Devojka), Olga
Poznatov, Nada Mlaenovi, Vera Novakovi
(Gospoica Divan), Nikola Mili, Bekim Fehmiu
(Kupac), Tako Nai, Radomir Popovi
(Difike), Nada Mlaenovi, Ljubica Janiijevi,
Zagorka Marjanovi, Milka Pavlovi (Majka),
Azra emalovi, Divna okovi (istin), Milan
Miloevi, Bora Todorovi, Zoran Benderi,
Zoran Ratkovi (Gistav), Zoran Benderi,
Mazlam Sadikaj, ore Tokin, Janko Vrbnjak,
Niko Jurilj, Petar Cveji, ? Mirkovi (Keiner),
Tatjana Beljakova, Ruica Soki, Pola Raki
(oret), Branka Petri, Ljiljana Markovi,
Slavica Maras (Roz), Bekim Fehmiu, Petar
Banievi, Momilo ivoti (Een), Nikola Mili,
Zoran Ratkovi (Prvi gost), Tako Nai,
Radomir Popovi (Drugi gost), Rastko Tadi,
Danilo Stojkovi, ore Pura, Stevan Petrovi
(Bertule), Rua Veljovi (Gospoa Bertule),
Rastko Tadi, Pavle Mini, Rua Veljovi
Jasna Novak (Hortenza), Vera Milovanovi,
Dragica Novakovi, Tatjana Beljakova (Lucija),
Ruica Soki, Maja ukovi, Mirjana Vaci,
Ljiljana Markovi, Branka Petri (arlota),
Nikola Mili, Tako Nai, Momilo ivoti
(ozef), Sava Jovanovi, Danilo Stojkovi
(Ujak), Milutin Butkovi, Zoran Ratkovi (Rafar),
Vladimir Popovi, Antonije Peji, ore Pura
(Digomije), Olga Poznatov, Nada Mlaenovi,
Vera Novakovi (Nastojnica), Petar Banievi,
Bekim Fehmiu, Stevan Petrovi, Rastko Tadi
(Sudija), Bekim Fehmiu, Danilo Stojkovi,
Momilo ivoti, Dejan avi (Advokat), Danilo
Stojkovi, Dejan avi (Tuilac), Momilo ivo
ti, Slobodan Aligrudi, Zoran Benderi
(Policajci), Sava Jovanovi, Radomir Popovi
(Sanitetlije), Ljubica Janiijevi (*)
Gostovanja: Beograd (NU Braa Stamenkovi
25.1.1960, 28.1.1960, DK Vuk Karadi
3.12.1960, DK Senjak 1.3.1962), Poarevac (DK
2.4.1960), Kostolac (DK 27.5.1960), Smederevo
(DK 11.6.1960), Valjevo (Dom JNA 22.1.1961. x2),
Pritina (Dom JNA 21.11.1961 ), Vuitrn (Dom JNA
22.11.1961), Zvean (DK 23.11.1961), Zemun (DK
27.1.1962), Vrnjaka Banja (KC 1.7.1962), Kraljevo
(CK 2.7.1962. x2), Zagreb (Studentski centar
Kamerna scena 26.11.1962. x2)
PREDSTAVE
U inostranstvu: Bugarska - Sofija (Pozorite Rad
niki front /T e a ib p TpyflOB cjDpom/ 20.5.1963. x2)
Festivali: MES, Sarajevo (nsc 4.4.1960. x2)
Nagrade: MES, Sarajevo: Pavle Mini, Zlatni lovor-
vijenac za glumako ostvarenje; Bojan Stupica,
Zlatni lovor-vijenac za reiju i Zlatna maska lista
Osloboenje za reiju
Broj izvoenja: 123
Poslednje izvoenje: 5.3.1964.
317
 23 SEZONA 1 95 9 /6 0.

KUCEVLASIMIK I PALIKUE
/ Biederm ann und die B r a n d s t if t e r

Pouna igra bez pouke sa epilogom

PS: Maks Fri (Max Frisch), PR: Dragoslav Andri, RD: Bojan
Stupica, RDA: Ljubomir Draki, Radmilo uri, SC: Bojan
Stupica, KS: Vera Boroi

Premijera: 16.12.1959. Zgrada Borbe

Igraju:
Stanko Buhanac (Kuevlasnik Bogomil), Rahela Ferari (Beba),
Maja ukovi (Ana), Ljuba Tadi (ik), Stojan Deermi
(Gvozdenko), Sima lli (Policajac), Branislav Kravljanac (Dr
Fil), Milutin Butkovi (Horovoa), Zagorka Marjanovi
(Gospoa Slugeran), Momilo ivoti, Slobodan Aligrudi,
Zoran Benderi, Bekim Fehmiu, Sava Jovanovi, Radomir
Popovi, Vladimir Popovi, Zoran Ratkovi (Hor)

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje: 6.4.1960.
212
ATELJE
godina
50

Stojan Deermi, Rahela Ferari, Ljuba Tadi

31 B
SW

24 SEZONA 1 95 9 /6 0 .

nm

LJUBAV

PS: Milan okovi, RD: Zoran Ristanovi, RDA: Zoran Benderi, SC:
Zoran Ristanovi, KS: Boana Jovanovi, Ml: Tanja Leandrova

Premijera: 23.12.1959. Zgrada Borbe

Igraju:
Marija Crnobori, Tatjana Beljakova (Milena), Branko Plea, Vladimir
Popovi (Pea), Mira Stupica (Danica), Jovan Milievi (arko),
Milorad Samardi, Stevan Petrovi, Miodrag Radovanovi, Danilo
Stojkovi (Nikola), Slobodan Prodanovi, Danilo Kirn, Dragana
Mijalkovi Kirn (muzika pratnja-klavir)

Gostovanja: Beograd (DK Senjak 18.1.1960, DK Stari grad 27.2.1960, DK

Boidar Adija 2.12.1960, NU Vladimir Duji 15.10.1964), Poarevac (DK
8.2.1960), Zemun (Dom vazduhoplovstva 13.2.1960, DK 13.10.1962), Sremska
Mitrovica (nsc 29.2.1960), Panevo (CK Olga Petrov 7.6.1960), Loznica (DK
Vuk Karadi 31.10.1960. x2), Bosanski amac (NU 26.12.1960), Kaarevo (DK
30.12.1960), Mladenovac (CK 8.12.1961, 26.10.1964), Zagreb (Studentski centar
Kamerna scena 11.11.1962), Vrbas (DK 22.10.1964. x2), Valjevo (DK 9.11.1964.
x2), Sarajevo (RU uro akovi 19.10.1965. x2), Baka Topola (CK 25.10.1965)

U inostranstvu: Bugarska - Sofija (Pozorite

Radniki front /Teaibp TpyflOB cfipoHT/
17.5. 1963, 19.5.1963)

Nagrade: Skuptina Republike Srbije: Mira

Stupica, Sedmojulska nagrada za glumako
ostvarenje 1960. godine
PREDSTAVE

Broj izvoenja: 94
Poslednje izvoenje: 7.3.1968.

Marija Crnobori, Jovan Milievi

313
 25 SEZONA 1353/GO.

IMEMOGUCE

Nadrealistiki almanah, scenska adaptacija poezije

PS: Vane ivadinovi -Bor, Radojica ivanovi -Noe, Oskar Da-

vio, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijevi, ore Jovanovi,
ore Kosti, Duan Mati, Branko Milovanovi, Koa Popovi,
Petar Popovi, Marko Risti, Aleksandar Vuo, AD: Slobodan
Markovi, RD: Slobodan Markovi, RDA: Franjo Termai, SC:
Vladislav Lalicki, KS: Marija Trifunovi Finci

Premijera: 19.1.1960. Zgrada Borbe

Igraju:
Tamara Mileti, Mirjana Dinulovi, Ratislav Jovi, Antonije Peji,
Slobodan Aligrudi, Radoslav Pavelki, Bosiljka Boci, Sava
Jovanovi

Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP 23.5.1960)

Broj izvoenja: 7
Poslednje izvoenje: 23.5.1960.
AT EL J E 212
godina
50

Sava Jovanovi, Radoslav Pavelki, Antonije Peji, Bosiljka Boci, Mirjana Dinulovi, Ratislav Jovi

320
 26 SEZONA 1 959/60.

SVETLQSTI I SEIMKE

Dramski triptihon

PS: ore Lebovi, RD: Ognjenka Milievi, SC: Miomir Deni,

KS: Vera Boroi, KM: Borivoje Simi

Premijera: 25.1.1960. Zgrada Borbe

Igraju:
HILJADITA NO -Viktor Stari (Hep), Nikola Popovi (Hap)
SVETIONIK- Nikola Popovi (Bas), Predrag Lakovi (Tenor)
SNENA PADINA -Viktor Stari (Starac), Predrag Lakovi
(Mladi)

Gostovanja: Beograd (DK Stari grad 13.2.1960), Zemun (Dom vazduho-

plovstva 12.3.1960)

Broj izvoenja: 7
Poslednje izvoenje: 12.3.1960.

PREDSTAVE

Nikola Popovi, V iktor Stari

321
 I N - IIM
/ Tchin-tchin

Komedija u etiri ina

PS: Fransoa Bijedu (Frangois Billetdoux), PR: Dragoslav Andri, RD:

Mira Trailovi, RDA: Zoran Benderi, SC: Aleksa elebonovi, KS:
Marija Trifunovi Finci

Premijera: 22.2.1960. Zgrada Borbe

Igraju:
Ljiljana Krsti (Misiz Pamela Pati Pik), Ljuba Tadi (ezareo Grimal
di), Zoran Benderi (Bobi), Dragoslav lli (Keiner), Branislav Miha-
ilovi (muzika pratnja-usna harmonika)

Gostovanja: Poarevac (DK 9.3.1960),

Uice (Dom JNA 14.3.1960), Panevo
(CK Olga Petrov 7.11.1960), Valjevo
(Dom JNA 21.11.1960)

Broj izvoenja: 25
Poslednje izvoenje: 16.4.1961.
212
ATELJE
godina
50

Ljuba Tadi, Ljiljana Krsti

322
 28 S E Z O N A 19 5 9 / BO.

POLICAJCI / Policja

Komedija u tri ina

U inostranstvu: Bugarska - Sofija (Pozorite Rad
PS: Slavomir Mroek (Slawomir Mrozek), niki front /Teaibp TpyAOB cppom/ 18.5. 1963. x2)

PR: Petar Vujii, RD: Branko Plea, RDA:

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 2.4.1962. x2)
Franjo Termai, SC: Desa Glii, KS:
Desa Glii, Ml: Nada Starevi Nagrade: MES, Sarajevo: Mija Aleksi, Zlatni lovor-
vijenac za sugestivnu komiku

Premijera: 21.3.1960. Zgrada Borbe Broj izvoenja: 101

Poslednje izvoenje: 22.4.1968.
Igraju:
Jovia Vojnovi, Milutin Butkovi (ef poli
cije), Zoran Ristanovi (Zatvorenik), Mija
Aleksi (Policijski kaplar provokator), Ra-
hela Ferari, Branka Petri, Olga Poznatov,
Jelisaveta Sabli (ena kaplara provokato
ra), Aleksandar Stojkovi, ore Pura (Ge-
neralisimus), Mirko Milosavljevi, Sava
Jovanovi, Petar Stojkovi, Nikola Mili
(Policajac)

Gostovanja: Beograd (NU Braa Stamenkovi

7.4.1960, DK Boidar Adija 9.5.1960, CK
Rakovica 30.1.1961, Dom milicije 6.2.1961, NU
Vladimir Duji 19.2.1964, RU Veselin Maslea
8.4.1967), Poarevac (DK 11.4.1960. x2), Panevo
(CK Olga Petrov 18.4.1960), Zemun (Dom vaz-
duhoplovstva 2.10.1960, DK 21.11.1964), Novi
Beograd (RU 8.10.1960, 26.2.1964), Ni (Dom
JNA 24.10.1960. x2), Smederevo (DK 27.11.1960),
Novi Sad (SNP Veseli teatar Ben Akiba
23.1.1961, Dom JNA 12.2.1962), Srbobran (DK
27.2.1961), Kostolac (DK 20.3.1961), Sarajevo
(DK 3.4.1962), Vogoe (nsc 3.4.1962), Zagreb
(Studentski centar Kamerna scena 12.11.1962.
x2), Gornji Milanovac (nsc 26.12.1962. x2), Valjevo
(DK 11.1.1963. x2), Kragujevac (CK 11.11.1963.
x2) Mija Aleksi
 23 SEZONA 1959/60.

nm

IMITI - IMITI

Drama u dva ina

PS: Milica obat, RD: Mata Miloevi, RDA:

Zvonimir Simonovi, SC: Zvonimir Simonovi

Premijera: 18.4.1960. Zgrada Borbe

Igraju:
Olivera Markovi (ena), Jovan Milievi
(Mu), Rua Veljovi (Ana), Nikola Simi
(Luak), Miodrag Kirovi (Zoran)

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 2.5.1960.
212
ATELJE
godina
50

324
 S E Z O N A 1 3 5 3 /B O .

BALADA O TILU CD-ILEIMSPI GELU

/B a lla d e vom Eulenspiegel

PS: Ginter Vajzenborn (Gnther Waiseborn), PR: Gustav Krklec,

RD: Milenko Marii, RDA: Dragan Petrovi, SC: Vladislav Lalicki,
KS: Mira ohadi, KM: Vojislav Kosti, MS: Vojislav Kosti,
Lambra Dimitrijevi

Premijera: 25.4.1960. Zgrada Borbe

Igraju:
Mihajlo Viktorovi (Til), Tatjana Beljakova (Perce), Danilo
Stojkovi (Gospodar), Slobodan Kolakovi (Klimavko), Rastko
Tadi (Grdosija), Zoran Ratkovi (Mudrijan), Maja ukovi
(Pompana), Pola Raki (Barbara), Sava Jovanovi (Hen),
Branislav Kravljanac (Matija), Dragan Petrovi (Tel), Boko
Stoi (Cah), Vojislav Kosti (dirigent), lanovi Akademskog po
zorita Branko Krsmanovi

Broj izvoenja: 5
Poslednje izvoenje: 16.1.1961.

PREDSTAVE

Mihajlo V iktorovi, Maja ukovi

325
 SEZONA 1 95 9 /6 0.

ZIMATE LI MLECNI PUT

/ U nder th e Milky W o od

PS: Karl Vitlinger (Karl Witlinger), PR: Dragoslav Andri,

RD: Slobodan Markovi, RDA: Dragan Petrovi, SC:
Vladislav Lalicki, KS: Mira Tasovac, MM: Vartkes Baronijan

Premijera: 16.5.1960. Zgrada Borbe

Igraju:
Ljubomir Didi (Lekar), Antonije Peji (Pacijent)

Gostovanja: Kostolac (DK 26.10.1960), Skopje (MNT 13.11.1960)

Broj izvoenja: 16
Poslednje izvoenje: 4.3.1962.
212
ATELJE
godina
50

Antonije Peji, Ljubomir Didi

326
 SEZONA 1960/61

NESPORAZUM
/ Le M alentendu

Drama u tri ina

PS: Alber Kami (Alber Camus), PR: Andreja Milievi,

RD: Mira Trailovi, SC: Bojan Stupica, KS: Marija
Trifunovi Finci

Premijera: 10.10.1960. Zgrada Borbe

Igraju:
Blaenka Katalini (Majka), Mira Stupica (Marta), Olga
Savi, Ruica Soki, Sibina Mijatovi (Marija), Predrag
Tasovac (Jan), Milorad Voli, Branislav Kravljanac
(Sluga)

Gostovanja: Kostolac (DK 13.1.1961), Beograd (DK Boidar

Adija 9.2.1961), Panevo (CK Olga Petrov 13.2.1961),
Valjevo (DK 16.3.1961), Mladenovac (CK 19.3.1961), Skopje
(MNT 30.1.1962), Kragujevac (CK 26.4.1965. x2)

Broj izvoenja: 38
Poslednje izvoenje: 3.5.1965.

PREDSTAVE

Blaenka Katalini, Mira Stupica

327
 33 SEZONA 1960/61.

OD ULICE DO MANSARDE

Vee modernog baleta

KM: Sergej Rahmanjinov (Ceprei/i P axM aH i/iH O B ), Santos, KR:

Smiljana Manduki, SC: Vladislav Lalicki, KS: Vera Boroi

Premijera: 10.11.1960. DK Kostolac

Igraju:
Zona Matejevi, Milka Antarorova, Gordana Kojadinovi,
Olga Dabeti, Marina Pai, Vera iki, Petar Cveji, uzepe
Maurinaz, Stevan Nedeljkovi, Miodrag Todorovi, Bora
Suboti

Gostovanja: Kostolac (DK 10.11.1960), Novi Beograd (RU 19.11.1960),

Valjevo (Dom JNA 26.11.1960), Beograd (Dom sindikata 31.12.1960,
DK Vuk Karadi 14.1.1961, DK Stari grad 25.1.1961), Panevo (CK
Olga Petrov 18.1.1961), Ni (Dom JNA 31.1.1961), Novi Sad (SNP
Veseli teatar Ben Akiba 18.2.1961), Subotica (Narodno pozorite -
Npszinhz 27.2.1961. x2)

Broj izvoenja: 11
Poslednje izvoenje:
27.2.1961.
212
ATELJE
godina
50

328
 34 SEZONA 1960/61.

NASTOJIM IK
/ The C a re ta k e r

PS: Harold Pinter (Harold Pinter), PR:

Arsenije Jovanovi, RD: Arsenije Jovano
vi, RDA: Dragoljub orevi, SC: Slobo
dan Jevti, KS: Mirjana Vuki Laubert,
KP: Danilo Kirn

Premijera: 29.12.1960. Zgrada Borbe

Igraju:
Milutin Butkovi (Dejvis), Bekim Fehmiu,
Danilo Stojkovi (Aston), Petar Banievi,
Dejan avi (Mik), Danilo Kim, Slobodan
Prodanovi, Dragana Mijalkovi Kim,
Mihajlo Grozdanovi (muziari) Petar Banievi, Milutin Butkovi, Bekim Fehmiu

Gostovanja: Zagreb (Studentski centar Kamerna scena 27.11.1962. x2), Zemun (DK
I.12.1962), Berane (nsc 7.10.1963), Pljevlja (nsc 8.10.1963), Gorade (nsc
II.10.1963), Valjevo (DK 5.11.1963. x2), Kosovska Mitrovica (DK 8.3.1964), Pritina
(Pokrajinsko NP 9.3.1964), Novi Sad (SNP Veseli teatar Ben Akiba 13.3.1965. x2),
Obrenovac (Dom JNA 18.6.1971)

U inostranstvu: Bugarska -Sofija (Pozorite Radniki front /T e a ib p TpyflOB c^pom/

19.5.1963)

Festivali:
PREDSTAVE

MES, Sarajevo (nsc 3.4.1961. x2)

Nagrade: MES, Sarajevo: Arsenije Jovanovi, Zlatni lovor-vijenac za reiju; Bekim

Fehmiu, Zlatni lovor-vijenac za najbolje ostvarenje mladog glumca; Milutin Butkovi,
Zlatni lovor-vijenac za glumako ostvarenje

Broj izvoenja: 85
Poslednje izvoenje: 18.6.1971.

329
 35 SEZONA 1360/61.

RAZGOVORI
/ Dialogoi

PS: Lukijan iz Samosate, PR: Milo uri, RD: Slobodan Mar

kovi, RDA: Zlatan aran, SC: Diko Mari, Petar Mari, KS:
Evgenija Dimitrijevi, KM: Kota Babi

Premijera: 2.2.1961. Zgrada Borbe

Igraju:
TIMON ILI OVEKOMRZAC - Ivan Manojlovi (Div), Stevan
Maksi (Hermo), Nikola Mili (Plut), Miroslava Bobi (Penija),
Ljubia Kovaevi (Timon), ika Milenkovi (Demeja), Ljubi
a Samardi (Gnatonid), Uro Glovacki (Trasikle), Ivan
Manojlovi (Filijad), Mirjana Goriki (Devojka)
SAN ILI PETAO - Uro Glovacki (Petao), Nikola Mili (Mikil),
ika Milenkovi (Simon)
PREVOZ ILI TIRANIN - Miroslava Bobi (Klota), Ivan Manoj
lovi (Haron), Stevan Maksi (Hermo), Ljubia Samardi
(Kinisko), ika Milenkovi (Megapent), Nikola Mili (Mikil),
Mirjana Goriki (Devojka)
Ivka Damjanovi (muzika pratnja-harfa)

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 31.3.1961.
 OD IZLASKA
ZALASKA SUIMCA

Pesme i igre naroda Azije i Afrike

S: Zoran ujovi
SA: Dragoljub orevi
RD: Arsenije Jovanovi
SC: Vladislav Lalicki

Premijera: 10.3.1961.
Dom sindikata Beograd

Igraju:
INDONEZIJA Berijan Rosijer, Detije Bratanlaja, Hotni Ida
Panaitan, Nonang Panaitan, Lintong Sia Han
CEJLON - N. Nagulesvaram, Rada Amaratunga, Vincent
Perera, Dini Viegunavardana, andra Gunatilaka, Mihal
Gunasimha, Terens Samaravikrama
INDIJA i PAKISTAN - Urmila Sav, Huna Ara, Ivon Maske-
renes, umita Das-Gupta, Gangandhar Vad, Nasir Khan, Rabi
Asthana, Kanvar Singh, Hem Asthana, Sain ouduri
TOGO - Kvarni Saba, Viktor Olimpio, Alfred Keteku, Ignaz
Biramah, Karlos Boabe, Leo Honjiglo, Germain Trezise, Tete
Lavson, Emanuel Kosi
GANA - Komio Adibo, Albert Francis Kisiedu, Simon Faik-
pornu, Kvarko, Teter Afutu, Amaoko, Entoni Danijel, Johuki
Ajeh, Kisel, Asante, Osafo Kvako
SUDAN -Raid Flasan, Mohed Elbadvi, Hasan El Rasul, Nimir
Habani, Mustafa Sarag, Jahir Babik
Predrag Tasovac (Konferansije)
Gostovanja: Beograd (Dom sindikata 10.3.1961. x2)

Broj izvoenja: 2
Poslednje izvoenje: 10.3.1961.
 037 SEZONA 1360/61.

CRVEIMI CVETDVI

Stihovi i zapisi iz NOB-a

AD: Milan okovi, TI: Milan okovi, RD: Bojan Stupica

Premijera: 21.3.1961. Poljoprivredni fakultet Zemun

Igraju:
Mira Stupica, Divna okovi, Mira Trailovi, Ksenija Jovanovi, Olga
Spiridonovi, Miroslava Bobi, Ljubia Jovanovi, Ljuba Tadi, Milan
Pui, Dragomir Bojani - Gidra, Predrag Tasovac, Dejan avi, Bra-
nislav Jerini, Dragan Lakovi, Zoran Ristanovi

Gostovanja: Zemun (Poljoprivredni fakultet 21.3.1961), Beograd (Ekonomski

fakultet 11.4.1961, KNU 26.4.1961, CK Rakovica 17.5.1961, DK Zapadni Vraar
30.5.1961, Dom garde Topider 24.6.1961, DK Lekino brdo 18.10.1961, DK
Senjak 8.11.1961, RU uro Salaj 20.11.1961, 28.4.1964, NU Braa
Stamenkovi 27.11.1961, VA na Banjici 18.12.1961, DK Vuk Karadi
27.11.1963), Panevo (Industrija stakla 13.4.1961), Novi Sad (Dom JNA
18.4.1961 ), Kaarevo (DK 2.5.1961 ), Kragujevac (Dom JNA 20.5.1961 ), Ni (Dom
JNA 23.5.1961), Vis (Dom JNA 15.7.1961), Komia (Dom JNA 16.7.1961), Ploe
(Dom JNA 17.7.1961), Split (Dom JNA 18.7.1961), Zadar (Dom JNA 19.7.1961
Knin (Dom JNA 21.7.1961), Kikinda (DK 6.10.1961), Mladenovac (CK
12.10.1961), Baka Palanka (DK 19.10.1961), Herceg Novi (KC 12.11.1961,
13.11.1961), Novi Beograd (RU 29.11.1961), Karlovac (Dom JNA 21.12.1961.
x2), Kruevac (Kruevako pozorite 26.11.1962)
212

Broj izvoenja: 36
ATELJE

Poslednje izvoenje: 4.7.1966.

godina
50

3 3 2 Divna okovi, Ljubia Jovanovi, Mira Trailovi, Ljuba Tadi

 38 SEZONA 19BO/B1.

KVADRATURA KRUGA
/ K a A p a i y p a Kpyra

Komedija u tri ina

PS: Valentin Petrovi Katajev (Banemm-i neipoBUH

Kaiae), PR: Vuk Dragovi, RD: Bojan Stupica,
RDA: Danilo Stojkovi, SC: Bojan Stupica, KS:
Bojan Stupica

Premijera: 22.3.1961. Zgrada Borbe

Igraju:
Branka Petri (Tonja), Milutin Butkovi (Vasja),
Olivera Grasti (Ljudmila), Zoran Ratkovi (Abra-
ka), Tako Nai (Jemeljan), Danilo Stojkovi,
Boris Andrusevi (Flavije)

Gostovanja: Skopje (Dom JNA 17.4.1961), Beograd (DK

Vuk Karadi 24.4.1961), Valjevo (Dom JNA 4.11.1961)

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 27.3.1961. x2)

Broj izvoenja: 16
Poslednje izvoenje:
4.11.1961.
 Dramatizovan roman u dva dela

PS: Dragoslav Popovi, RD: Zoran Ristanovi, SC: Bojan Stupica,

KS: Mirjana Vuki Laubert, FIL: Vladeta Luki, Petar Stojanovi

Premijera: 3.4.1961. Zgrada Borbe

Igraju:
Nevenka Mikuli, Zoran Ristanovi, Milorad Samardi, Kapita-
lina Eri, Boris Andrusevi, Ljubomir Bogdanovi, Divna okovi,
Mlaa Veselinovi, Stanimir Avramovi, Branko Brankovi

Broj izvoenja: 5
Poslednje izvoenje: 6.9.1961.
godina
50 J E212
AT EL *

Nevenka M ikuli, Zoran Ristanovi

334
Vee modernog baleta

KM: Modest Petrovi Musorgski (MoAecT neipoBHH Mycopr-

c k u i i), Mori Ravel (Maurice Ravel), KR: Smiljana Manduki
SC: Vladislav Lalicki, KS: Slavica Lalicki

Premijera: 13.4.1961. Dom sindikata Beograd

Igra:
baletski ansambl

Gostovanja: Beograd (Dom sindikata 13.4.1961, DK Stari grad 2.5.1961,

O uro akovi 13.5.1961 )

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 13.5.1961.

PREDSTAVE

335
041 SEZONA 1961/BE.

RAGI MOJ
LALJIVE
/ D ear Lien

Komedija pisama prema originalnoj prepisci Bernarda oa

i gospoe Patrik Kambel

PS: Derom Kilti (Jerom Kilty), PR: Dragoslav Andri, RD:

Milenko Marii, SC: Vladislav Lalicki, KSI: Vladislav Lalicki

Premijera: 5.11.1961. Zgrada Borbe

Igraju:
Mihajlo Viktorovi (Bernard o), Radmila Andri (Gospoa
Patrik Kambel)
Rade Jovi, Petar Cveji (statisti)

IN: Olga Poznatov, Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi, Jovana Stefanovi,

Milenko Adamov, Olga Stojkovi

Gostovanja: Zemun (Dom vazduhoplovstva

21.4.1962), Aranelovac (RU Stanislav
Sremevi Crni 21.11.1966), Obrenovac
(Dom JNA 27.11.1971. x2), Panevo (CK
Olga Petrov 11.3.1975, 16.3.1977), Zagreb
(Koncertna dvorana Vatroslav Lisinski
4.2.1976), Karlovac (RS Zorin dom
5.2.1976), Beograd (NU Vladimir Duji
25.3.1976, KST 22.2.1977, Dom pionira
27.2.1989, 19.3.1989, 17.4.1989, BDP mala
scena 11.12.1989, 22.1.1990, 12.3.1990,
7.5.1990)

Broj izvoenja: 210

Poslednje izvoenje: 22.4.1995.

Radmila Andri
 SEZONA 1961/62.

ARSENIK I STARE IPKE

/ A rs e n ic and Old Lace

Komedija

PS: Dozef Keselring (Joseph Kesselring), Banja (KC 5.7.1962), Valjevo (DK 5.12.1962),
Zemun (DK 9.2.1963), Kragujevac (nsc 5.3.1963.
PR: Gustav Gavrin, Rado Novakovi, RD:
x2), Panevo (CK Olga Petrov 11.3.1963), Novi
Milenko Marii, RDA: Olga Poznatov, SC: Beograd (RU 3.4.1963), Novi Sad (SNP
Vladislav Lalicki, KS: Vladislav Lalicki, KM: 18.5.1964. x2, 1.6.1964. x2)
Vojislav Kosti
Nagrade: Skuptina grada Beograda: Rahela
Ferari, Oktobarska nagrada Beograda za najbolja
Premijera: 18.11.1961. Zgrada Borbe ostvarenja u oblasti umetnosti i nauke 1962. go
dine
Igraju:
Bora Todorovi (Mortimer), Rahela Ferari Broj izvoenja: 149
Poslednje izvoenje: 8.1.1968.
(Ebi), Vuka Dunerovi, Ljubica Janiije-
vi (Marta), ore Pura (Tedi), Stanislava
Pei, Tatjana Beljakova, Vera uki, Gor-
dana Tadi (Elen), Stevan Petrovi, Vladi
mir Popovi (Donatan), Milutin Butkovi,
Nikola Mili (Ajntajn), Momilo ivoti,
Danilo Stojkovi, Slobodan Aligrudi,
Vladimir Popovi (Klajn), Boris Andruse-
vi, Dejan avi, Vladimir Popovi (Brofi),
Nikola Mili, Aleksandar Stojkovi, Boi
dar Drni, Duan orevi (Harper), Sava
Jovanovi, Janko Vrbnjak, Marko Marin-
kovi, Bekim Fehmiu (Dibs), Bekim Feh
miu, Petar Banievi (O Hara), Tako Na-
PREDSTAVE

i (Runi), Branko Vujovi, Petar Bani

evi, Nikola Mili, Marko Marinkovi,
Sava Jovanovi, Danilo Stojkovi (Viter-
spun)

Gostovanja: Ni (Dom JNA 9.4.1962), Beograd

(DK Boidar Adija 10.5.1962, DK Stari grad
31.10.1963), Kraljevo (CK 4.7.1962. x2), Vrnjaka
Bore Pura, Rahela Ferari

337
 KAD JE ZEIMA NEMA

Po motivima srednjovekovnih francuskih farsi

PS: Vojmil Rabadan, RD: Vlastimir Radovanovi, SC: Vladislav

L.alicki, KS: Slavica Lalicki, KM: elo Jusi, KON: Bojan Stupica

Premijera: 27.12.1961. Zgrada Borbe

Igraju:
elo Jusi (Svira), Bora Todorovi (an), Ruica Soki (Frigajet),
Tako Nai (Martin), Tatjana Beljakova, Olivera Katarina (Finet),
Milutin Butkovi (Belenik)

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 7.1.1962.
AT EL J E 212
5 0 godina

M ilutin Butkovi, Bora Todorovi, Ruica Soki, Tako Nai

338
 SEZONA 1961/62.

IMOC TAM NA JE MOJA

Scenski prikaz poezije

PS: Cata Dujin, AD: Cata Dujin, RD: Cata Dujin

Premijera: 12.1.1962. Zgrada Borbe

Broj izvoenja: 1
Poslednje izvoenje: 12.1.1962.
 45 SEZONA 1961/62.

VOJCEK / W o y zeck

Dramski fragmenti

PS: Georg Bihner (Georg Bchner), PR: Petar M. Tesli, RD:

Bojan Stupica, RDA: Jovan Risti, SC: Bojan Stupica, KS: Vera
Boroi, KM: Zoran Hristi

Premijera: 13.1.1962. Zgrada Borbe

Igraju:
Nikola Mili (Vojcek), Stevan Petrovi (Kapetan), Sava Jovanovi
(Andres), Jasna Novak (Marija), Ljiljana Todorovi (Marijino dete),
Ruica Soki (Margarita), Tako Nai (Kapelnik), ore Pura
(Doktor), Momilo ivoti (Izvikiva), Boris Andrusevi (Vojnik),
Dejan avi (Luak), Milutin Butkovi (Jevrejin), Olga Poznatov
(Starica), Slavica Maras (Kaa), Ivan Jevti, Marija Jevti (muzika
pratnja-klavir), ? (Deca, studenti, vojnici, muzikanti)

Broj izvoenja: 4
Poslednje izvoenje: 4.3.1962.
 46 S E Z O N A 1 3 6 1 /6 2 .

SLUAJ PROFESORA TARAMA

/ Le P r o fe s s e u r Tananne

PS: Artur Adamov (Arthur Adamov), PR: Radmila

Milievi, RD: Jovan Putnik, SC: Ines Bareza, KS:
Marija Trifunovi Finci

Premijera: 23.2.1962. Zgrada Borbe

Igraju:
Bora Gvoji (Informator), Milutin Butkovi (Prof. dr
Edgar Taran), Nikola Mili (Policijski inspektor),
Nikola Mili (Direktor laboratorije), Momilo ivo-
ti, Sava Jovanovi, Vera Milovanovi, Jasna
Novak (Optueni i oni koji optuuju), Ruica Soki
(Madlena), Ruica Soki (Majka), Ruica Soki
(Portirka), Tatjana Beljakova (Lujza), Momilo ivo-
ti, Sava Jovanovi, Miodrag Stajki (Strunjak),
Jasna Novak (Poverljivi saradnik laboratorije),
Momilo ivoti, Tatjana Beljakova,
Sava Jovanovi, Miodrag Stajki
(Saradnici laboratorije), Miodrag
Stajki (ovek sa ulice), Vera Milo
vanovi (ana), Momilo ivoti,
Tatjana Beljakova, Sava Jovanovi,
Vera Milovanovi, Miodrag Stajki
(Studenti)
PREDSTAVE

Broj izvoenja: 4
Poslednje izvoenje: 25.3.1962.

M ilutin Butkovi, Tatjana Beljakova

 47 SEZONA 19B1/G2.

KARTOTEKA
/ K a rto te k a

PS: Tadeu Ruevi (Tadeus Rozewicz), PR: Raja Jedlinski, RD:

Ljubomir Draki, SC: Vladislav Lalicki, KSI: Slavica Lalicki

Premijera: 7.4.1962. Zgrada Borbe

Igraju:
Slobodan Perovi (Junak), Olga Poznatov (Majka), Stevan Petrovi,
Danilo Stojkovi (Otac), Slobodan Aligrudi, Aleksandar Gruden, Sava
Jovanovi, Vladimir Popovi, Bora Todorovi, Momilo ivoti (Hor
staraca), Ruica Soki (Sekretarica), Jasna Novak, Ljubica Kovi (Olga),
Milutin Butkovi, Slobodan Perovi (Ujak), Nikola Mili (Gospodin s
razdeljkom), Tako Nai (Debeljko),
Slavica Kneevi, Nevenka Sasik,
Vera Milovanovi (Kelnerica), Ljubica
Kovi, Jasna Novak (Gospoa), Rua
Veljovi (ivahna ena), Slavica Ma-
ras, Azra emalovi (Debela ena),
Tatjana Beljakova, Ljiljana ljapi (De
vojka), Dejan avi (Nastavnik), Irma
212

Flis, Vera uki (vodi intervju), Jovan

Preskar (*)
ATELJE

ansonu ora Brasansa Dezerter

peva Ljubia Bai (tonski snimak)
godina

Gostovanja: Vrnjaka Banja (KC 3.7.1962),

Zemun (DK 15.12.1962), Zagreb (Studentski
50

centar Kamerna scena 22.1.1963. x2)

Broj izvoenja: 20
Poslednje izvoenje: 7.3.1964.

Slobodan Perovi, Aleksandar Gruden, Bora Todorovi, Sava

Jovanovi, Dejan avi
342
PS: Primo Kozak, PR: Roksanda Njegu, RD: Taras
Kermauner, RDA: Dragoljub orevi, LK: Branivoj orevi,
SC: Vladislav Lalicki, KS: Vladislav Lalicki

Premijera: 11.5.1962. Zgrada Borbe

Igraju:
Jovan Milievi (Jeremija), Stevan Petrovi (Mateo), Marijan
Lovri (Bernardo), Ljuba Tadi (Simon), Dejan avi (Marsel),
Bora Todorovi (Kristijan)

Gostovanja: Raka (Dom JNA 4.6.1962), Smederevo (DK 15.10.1962),

Kragujevac (CK 19.10.1962), Zemun (DK 20.10.1962)

Broj izvoenja: 9
Poslednje izvoenje: 20.10.1962.

PREDSTAVE

343
 4 0 SEZONA 1361/62.

im i

ZANESENJACI
/ The F a n ta s tic k s
*

Melodramska fantazija sa otmicama, putovanjem oko sveta i ni

zom drugih misterija
(tekst inspirisan Rostanovom komedijom Romantine due)

PS: Tom Dons (Tom Johns), PR: Dragoslav Andri, PRP: Duan
Jaki, Duan Kosti, RD: Mira Trailovi, RDA: Olga Poznatov,
SC: Vladislav Lalicki, KS: Vladislav Lalicki, KM: Harvi mit (Harwey
Schmidt), KR: Rej Harison (Raye Harrison)

Premijera: 27.5.1962. Zgrada Borbe

Igraju:
Dejan Dubaji (Hak), Joa Ruti (Bel),
Olivera Miljanovi, Dobrila abri (Luj-
za), Moris Levi (Mat), Marko Marinkovi
(Stari glumac), Nikola Mili (ovek koji
umire), Vlastimir Stojiljkovi (Pripo-
veda), Vlastimir Stojiljkovi (El Gallo),
AT EL J E 212

Petar Cveji (Nemi), Ivka Damjanovi,

Slobodan Milievi, Nada Vujii, Duan
Jovanovi, Borivoje Markovi (muziari)

Broj izvoenja: 14
godina

Poslednje izvoenje: 25.2.1963.

50

Dejan Dubaji, Mori Levi, Olivera Miljanovi, Petar Cveji, Joa

344 Ruti, Vlastimir Stojiljkovi, Nikola Mili, Marko Marinkovi
 50 SEZONA 1 96 2 /6 3 .

IZGIMAIMICI /E x ile s

PS: Dems Dojs (James Joyce), PR: Vladimir

Petri, Dimitrije Stanojevi, RD: Hugo Klajn, RDA:
Olga Poznatov, SC: Milenko erban, KS: Marija
Trifunovi Finci

Premijera: 6.10.1962. Zgrada Borbe

Igraju:
Stevo igon (Riard Dik Rouen), Marija Crnobori
(Berta), Branko Hauzer, Miki Miljkovi (Ari), Jovan
Milievi (Robert Hend), Olga Savi, Ruica Soki
(Beatrisa Dastis), Ivka Ruti, Olga Poznatov (Bridi-
ta)

Gostovanja: Zemun (DK 10.10.1964)

Broj izvoenja: 33
Poslednje izvoenje: 11.12.1964.

PREDSTAVE

Jovan Milievi, Stevo igon

345
 RUA VETROVA

Dramolet u jednom vungu

PS: Duan Mati, RD: Slobodan Markovi, SC: ivorad

Kuki, KS: Ljiljana Gregori Jovanovi, KM: Enriko Josif

Premijera: 21.10.1962. Zgrada Borbe

Igraju:
Slobodan Aligrudi (Ja), Dejan avi (Ti), Milutin Butkovi
(On), Bosiljka Boci (Ona)

Gostovanja: Zemun (DK 3.11.1962), Zagreb (Studentski centar

Kamerna scena 10.11.1962, 11.11.1962), Novi Sad (Tribina mladih,
mala sala 11.12.1962)

Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP 10.5.1963)

Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Vanredna Sterijina nagrada za

negovanje i uspeh u kulturi scenskog govora za reditelja i ansambl
predstave; Slobodan Aligrudi, Nagrada Tribine mladih za najbolje
ostvarenje mladog pozorinog radnika

Broj izvoenja: 18
Poslednje izvoenje: 22.2.1964.
ni
01
U
J
i
J
UJ
h
<

0
3
c
V
0
0)
0
I

Dejan avi, M ilutin Butkovi, Bosiljka Boci, Sobodan Aligrudi

346

j
 SEZONA 1 962/63.

HLADNA GUSCI JA EDIGERICA

Tragina farsa

PS: Vuk Vuo, RD: Aleksandar Glovacki, RDA:

Olga Poznatov, LK: Milivoj Popovi - Mavid, SC:
ivorad Kuki, KS: ivorad Kuki, KM: Zoran
Hristi

Premijera: 12.12.1962. Zgrada Borbe

Igraju:
Mihajlo Viktorovi (Romus), Dejan Dubaji
(Kapetan), Dejan Dubaji (Otac), ore Pura (It-
van), ore Pura (Prvi delat), Nikola Mili (Pinki),
Nikola Mili (Drugi delat), Milutin Butkovi (u
var elije), Milutin Butkovi (Lajo), Ruica Soki,
Vera Tomanovi (Sestra), Danilo Stojkovi (Up
ravnik zatvora), Sava Jovanovi, Slobodan Aligru-
di (Kraljev izaslanik), Olivera Katarina (Devojka)

Broj izvoenja: 4
Poslednje izvoenje: 27.1.1963.

PREDSTAVE

Dejan Dubaji, Ruica Soki, M ihajlo V iktorovi

34:
 / L'Echange

PS: Pol Klodel (Paul Claudel), PR: Rako Dimitrijevi, RD:

Predrag Bajeti, LK: Milivoj Popovi Mavid, SC: Vladislav
Lalicki, KS: Vladislav Lalicki

Premijera: 29.12.1962. Zgrada Borbe

Igraju:
Vera uki (Marta), Petar Banievi (Luis Lejn), Mira Stu
pica (Lei Elbernon), Predrag Tasovac (Tomas Polok)

Gostovanja: Beograd (DK Stari grad 25.3.1963), Zagreb (Studentski

centar Kamerna scena 15.4.1963. x2), Panevo (CK Olga Petrov
16.3.1964)

Festivali:
MES, Sarajevo (nsc 30.3.1963. x2)

Nagrade: MES, Sarajevo: Vladislav Lalicki,

Zlatni lovor-vijenac za scenografiju; Vera
uki, Nagrada lista Osloboenje za glu
mako ostvarenje

Broj izvoenja: 40
212

Poslednje izvoenje: 10.10.1966.

ATELJE
godina
50

Mira Stupica, Vera uki

34B
 54 S E Z O N A 1 9 6 2 /6 3 .

CEZAR / Caesar

Antika ferija

PS: Jan Verih (Jan Werich), Jiri Vosko-
vec (Jiri Voskovec), PR: Duan Kvapil,
AD: Bora Oljai, RD: Neboja Koma
dina, SC: ivorad Kuki, KS: ivorad
Kuki, KR: Tamara Polonska
Premijera: 2.3.1963. Zgrada Borbe
Pljevlja (nsc 8.10.1963), ajnie (nsc
9.10.1963), Gorade (nsc 9.10.1963), Foa
(nsc 10.10.1963), Viegrad (nsc 11.10.1963),
Priboj (nsc 12.10.1963), Kragujevac (CK
10.12.1963), Zemun (DK 21.12.1963), Valjevo
(DK 26.1.1964), Panevo (CK Olga Petrov"
28.1.1964), Ni (Dom JNA 24.2.1964. x2),
Zvean (DK 8.3.1964), Pritina (Dom JNA
9.3.1964)

Broj izvoenja: 34
Igraju:
Poslednje izvoenje: 9.3.1964.
Boidar Drni (Gaj Julije Cezar), Tatjana
Beljakova (Kleopatra), Dejan avi
(Marko Antonije), Dragoslav Ocokolji,
Bora Toorovi (Julije Brut), Nikola
Mili, Slobodan Aligrudi (Marko Tulije
Ciceron), Vladimir Popovi (Ratata),
Danilo Stojkovi (Predsednik Senata),
Milan Marinkovi, Sava Jovanovi (Prvi
senator), Slobodan Aligrudi, Niko Jurilj,
Neboja Komadina, Dragan Markovi
(Drugi senator), Ramiz Seki, Slobodan
Aligrudi (Trei senator), Ruica Soki
(Onomatopoa), Tako Nai (Centurio
PREDSTAVE

Muskulus), Milan evi, Mirko Todoro-

vi (Rob), Milutin Butkovi (Terencije
Bulva), ore Pura (Titus Populus), Da
nilo Kirn, Slobodan Prodanovi (muzi
ka pratnja-klavir)

Gostovanja: Nova Varo (nsc 5.10.1963), Bijelo

Polje (nsc 6.10.1963), Berane (nsc 7.10.1963),
Tatjana Beljakova

3 4E
 055 S E Z O N A 19 6 2 /S 3 .

VESTINA / The Knack

PS: En Deliko (Ann Jellicoe), PR: Arsenije Jovanovi, RD:

Arsenije Jovanovi, RDA: Slobodan Radovi, SC: Vladimir
Mareni, KS: Ljiljana Dragovi

Premijera: 10.4.1963. Zgrada Borbe

Igraju:
Bora Todorovi (Tom), Milutin Butkovi (Kolin), Petar Bani-
evi (Tolen), Olivera Grasti (Nensi), Danilo Kirn, Slobodan
Prodanovi, Dragana Mijalkovi Kirn (muzika pratnja-klavir)

Gostovanja: Beograd (NU Braa Stamenkovi 27.11.1963), Zemun

(DK 25.1.1964), Novi Beograd (RU 21.5.1964), Zagreb (Studentski cen
tar Kamerna scena 13.6.1964. x2), Novi Sad (SNP Veseli teatar Ben
Akiba 29.10.1965. x2), Kragujevac (CK 27.12.1965. x2)

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 3.4.1964. x2)

Nagrade: MES, Sarajevo: Zlatni lovor-vi-

jenac ansamblu predstave za skupnu i
matovitu igru i Zlatna maska lista Oslo
boenje reditelju i glumcima za ost
212

varenja u predstavi

Broj izvoenja: 49
ATELJE

Poslednje izvoenje: 6.6.1966.

godina
50

350 Milutin Butkovi, Petar Banievi, Bora Todorovi, Olivera Grasti

 S E Z O N A 1 3 6 3 /6 4 .

DIMEVIMIK JEDIMOG LUAKA

/3ani/iCKn cyMameAUJerc

Fantastina pria

PS: Nikolaj Vasiljevi Gogolj (H u K o n a i i B a c m ib e B U H T o ro / ib ) ,

Adaptacija: Arsenije Jovanovi, RD: Arsenije Jovanovi, RDA:

Slobodan Radovi, SC: Vladislav Lalicki, KS: Vladislav Lalicki

Premijera: 24.11.1963. Zgrada Borbe

Igraju:
Pavle Mini (Aksentije Ivanovi Poprikin)

Gostovanja: Kotor (nsc 10.4.1965), Cetinje (nsc 11.4.1965)

Broj izvoenja: 21
Poslednje izvoenje: 16.3.1966.

PREDSTAVE

Pavle Mini
3 5 1
 057 S E Z O N A 19 6 3 /6 4 .

KO SE BOJI VIRDINIJE VULF

/ W h o 's A fra id of Virginia W oolf

Drama u tri scene

PS: Edvard Olbi (Edward Albee), PR: lleana
osi, RD: Mira Trailovi, RDA: Olga Pozna-
tov, SC: Petar Pai, KS: Marija Trifunovi
Finci
Premijera: 7.1.1964. Zgrada Borbe
Igraju:
Ljiljana Krsti (Marta), Slobodan Perovi
(Dord), Ruica Soki (Hani), Vladimir
Popovi (Nik)
Gostovanja: Zagreb (Studentski centar Kamerna
scena 24.4.1964, 12.6.1964, ZDK 24.4.1964), Novi
Sad (SNP Veseli teatar Ben Akiba 14.3.1965. x2),
Sarajevo (RU uro akovi 24.6.1965), Panevo
(CK Olga Petrov 6.10.1965), Kragujevac (CK
22.10.1965. x2), Valjevo (DK 5.11.1965), Beograd
(RU Veselin Maslea 4.3.1966, NU Vladimir
212
6.7.1966); Rumunija- Bukuret (Pozorite komedije
/Teatrul de comedie/ 17.4.1968); Rusija - Sankt
Peterburg (Pozorite Komisarevske /Teaip
K0MMcapxeBCK0ii/ 26.5.1968), Moskva (Pozorite
Vahtangov /Teaip BaxiaHroa/ 29.5.1968); SAD-
Njujork (Linkoln centar /Lincoln Center/ 3.7.1968,
4.7.1968, 6.7.1968, 7.7.1968,12.7.1968,
13.7.1968, 14.7.1968); Slovaka - Bratislava (nsc
10.4.1969); eka - Brno (nsc 13.4.1969), Prag
(nsc 16.4.1969)
Festivali: MES, Sarajevo (nsc 26.3.1965. x2)
Nagrade: Skuptina grada Beograda: Ljiljana
Krsti, Oktobarska nagrada Beograda za najbolja
ostvarenja u oblasti umetnosti i nauke 1964. go
dine; MES, Sarajevo: Slobodan Perovi, Zlatni lovor-
vijenac za svojevrsnu igru
Broj izvoenja: 171
Poslednje izvoenje: 22.6.1971.

Duji 10.5.1966), Podgorica (CK 22.5.1966. x2),

Niki (DK 23.5.1966. x2), Cetinje (CK 24.5.1966.
x2), Baka Palanka (DK 2.3.1967)
ATELJE

U inostranstvu: Bugarska -Sofija (Dravno satirino

pozorite Aleko Konstantinov /flbpxaeH caTi/i-
godina

puseH T e a Ttp AneKO KoHCTamuHOB/ 5.7.1966,

50

Ljiljana Krsti, Slobodan Perovi

352
058 S E Z O N A 1 3 6 3 /6 4 .

SPROVOD
/ K o n d u kt

PS: Bohdan Drozdovski (Bohdan Drozdowski), PR: Petar Vujii,

RD: Neboja Komadina, SC: ivorad Kuki, KS: Mirjana Vuki
Laubert, KP: Danilo Kirn

Premijera: 3.2.1964. Zgrada Borbe

Igraju:
Danilo Stojkovi (Maej), Bora Todorovi (Kazek), Milutin
Butkovi (Pavelski), Vladimir Popovi (Vonjak), Zoran Radmi-
lovi, Dejan avi (Sadiban), Ruica Soki (Magda), Tako Nai
(ika Jeri), Mirko Todorovi, Branislav Miti, Petar Cveji,
Dobrivoje Jevti (Pogrebnici), Danilo Kim, Dragana Mijalkovi
Kirn (muzika pratnja-klavir)

Gostovanja: Zemun (DK

28.3.1964), Panevo (CK
Olga Petrov 10.4.1964),
Zagreb (Studentski cen
tar Kamerna scena
15.6.1964. x2), Sarajevo
(RU uro akovi
25.6.1965), Valjevo (DK
23.6.1966)

Broj izvoenja: 25
Poslednje izvoenje:
2.10.1966.
PREDSTAVE

Vladim ir Popovi, M ilutin Butkovi, Danilo S tojkovi, Bora Todorovi

35:
 TVGRICE MU SE

PS: Vasko Ivanovi, RD: Slobodan Markovi, RDA: Nikola Raki,

SC: ivorad Kuki, KSI: ivorad Kuki, KM: Enriko Josif

Premijera: 29.2.1964. Zgrada Borbe

Igraju:
Sima Janiijevi (Islednik), Dejan Dubaji (Kupletista), Ratislav
Jovi (Ju), Vera uki (Tinka), Mihajlo Kosti (Mom), Milutin
Butkovi, Vladimir Popovi (Profesor), Duan Petrovi (Novinar),
Slobodan Aligrudi (Ganga), Danilo Stojkovi (Porunik), Boidar
Pavievi, Dragan Markovi, Niko Jurilj, Vlastimir Milosavljevi
(Prodava novina), Boidar Pavievi, Milan Marinkovi (Deurni),
Niko Jurilj (Fotograf), Danilo Kirn (muzika pratnja-klavir)

Broj izvoenja: 17
Poslednje izvoenje: 21.3.1965.
212
ATELJE
godina
50

Boidar Pavievi, Vera uki, Mihajlo Kosti

356
 BO S E Z O N A 1 9 6 3 /6 4 .
KRALJ IBI ILI POLJACI
/ Ubu Roi ou les Polonnais
Drama u dva dela
PS: Alfred ari (Alfred Jarry), PR: Ivanka
Pavlovi, Sveflana Termai, PRP: Ivan V.
Lali, AD: Ljubomir Draki, RD: Ljubomir
Draki, SC: Vladislav Lalicki, KS: Vladi
slav Lalicki, KM: Mori ar (Maurice Jar
re), Vojislav Kosti
Premijera: 27.4.1964. Zgrada Borbe
Igraju:
Zoran Radmilovi (Tata Ibi), Maja uko-
vi, Dragica Novakovi (Mama Ibi), Milutin
Butkovi (Kapetan Bordur), Milutin But
kovi (Napoleon Bonaparta), Niko Jurilj,
Petar Kralj, Zoran Ratkovi (iron), Danilo
Stojkovi, Boro Stjepanovi, Zoran Rat
kovi (Pii), Tako Nai (Kotis), Tako Vukovi (Finansijer), Slobodan Aligrudi,
Nai (General Lai), Nikola Mili, Milan
Mihailovi, Boro Stjepanovi (Knez Ven-
ceslas), Nikola Mili, Ljubia Bai, Boro
Stjepanovi (Car Aleksej), Tatjana Belja
kova, Desa Begovi, Neda Spasojevi
(Kraljica Rozamunda), Aleksandar Gru
den, Zoran Ratkovi (Boleslas), Dragica
Novakovi, Olga Poznatov, Jelisaveta
Sabli (Boleslasa), Boidar Pavievi,
Zoran Ratkovi, Petar Kralj, Miodrag
Andri, Aleksandar Gruden, Branko Hau-
zer, Milan Marinkovi, Jelisaveta Sabli
(Ladislas), Branko Hauzer, Zoran Ratko
vi, Bora Todorovi, Milutin Butkovi, Mio
drag Andri, Jelisaveta Sabli (Burgelas),
Dragica Novakovi, Olga Poznatov (Grofi
ca od Vitebska), Aleksandar Gruden, Zo
ran Ratkovi (Stanislav grof od Vitepska),
Boidar Pavievi, Petar Kralj, Aljoa
Vukovi, Milan Marinkovi (Veliki knez
Poznanjski), Slobodan Aligrudi, Miroslav
Bjeli, Dejan avi (Princ od Podolije),
Slobodan Aligrudi, Aleksandar Gruden,
Milan Marinkovi, Dragica Novakovi,
Boidar Pavievi, Niko Jurilj, Miroslav
Bjeli, Olga Poznatov, Petar Kralj, Dejan
avi, Zoran Ratkovi, Aljoa Vukovi
(Sudija), Slobodan Aligrudi, Aleksandar
Gruden, Milan Marinkovi, Dragica Nova
kovi, Boidar Pavievi, Niko Jurilj,
Miroslav Bjeli, Olga Poznatov, Petar
Kralj, Dejan avi, Zoran Ratkovi, Aljoa
Miroslav Bjeli, Dejan avi, Aleksandar
Gruden (Stanislav Lainski), Boidar
Pavievi, Miroslav Bjeli, Aljoa Vuko
vi, Milan Marinkovi (Jan Sobjeski),
Danilo Stojkovi, Boro Stjepanovi, Zoran
Ratkovi (Nikolas Renski), Niko Jurilj,
Petar Kralj, Zoran Ratkovi, Boro Stje
panovi (Medved), Slobodan Aligrudi,
Dejan avi (Kapetan broda), Niko Jurilj,
Boidar Pavievi, Dragica Novakovi,
Boro Stjepanovi, Dragan Nikoli (*),
Slobodan Prodanovi, ika Jovanovi,
Miroslav Bjeli, Ljiljana Danilovi Cincar
(muzika pratnja)
 S E Z O N A 1 3 6 3 /6 4 .

IN: Viastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, SF: Ana 11.5.1975), Meksiko Siti (nsc 17.5.1975); Venecuela
Barjaktarovi, Ljiljana Altman, Ravijojla Pani, -Teatar nacija, Karakas (nsc 7.7.1978. x2)
Olivera Marianin, Olga Poznatov
Nagrade: Dani komedije, Jagodina: Ljubomir Dra
Gostovanja: Zagreb (Studentski centar Kamerna ki, Statueta Curan za najbolju reiju; Zoran Rad
scena 16.6.1964. x2, HNK 20.6.1973), Sarajevo (RU milovi, Statueta Curan za najbolje glumako ost
uro akovi 22.3.1966), Novi Sad (SNP varenje
21.6.1966), Skopje (Univerzalna sala 2.4.1969),
Vrbas (DK 29.5.1969), Kragujevac (CK 6.5.1970), Broj izvoenja: 205
Bijelo Polje (DK 10.7.1970), Kolain (DK 11.7.1970), Poslednje izvoenje: 7.7.1978.
Niki (DK 12.7.1970), Herceg Novi (KC 13.7.1970),
ibenik (CK 8.2.1971), Zadar (NK 9.2.1971), abac
(nsc 8.6.1971), Sombor (NP 23.11.1971), Caak
(DK 4.6.1972), Beograd (NU Vladimir Duji
22.3 1973), Vrnjaka Banja (KC 1.7.1973), Kraljevo
(CK 30.3.1974)

U inostranstvu: Bugarska - Sofija (Dravno satirino

pozorite Aleko Konstantinov /flbpxaeH cain-
pi/ineH Tearbp AneKO KoHcramm-iOB/ 2.7.1966),
Rumunija- Bukuret (Pozorite komedije /Teatrul de
comedie/ 16.4.1968); Rusija - Sankt Peterburg
(Pozorite Komisarevske /Teaip Koivm capxeB-
c k o m / 22.5.1968, 25.5.1968), Moskva (Pozorite

Vahtangov/Teaip BaxTaHroBa/ 30.5.1968, 31.5.1968);

SAD - Njujork (Linkoln centar /Lincoln Center/
28.6.1968, 29.6.1968, 30.6.1968, 2.7.1968,
6.7.1968, 7.7.1968, 10.7.1968); Maarska - Bu
dimpeta (nsc 29.9.1972); vedska - Stokholm
(Pozorite Sodra /Sodra Teatern/ 20.4.1974,
21.4.1974); Francuska - Pariz (Pozorite Eskap
Karden /Theatre Escape Cardin/ 23.5.1975)

Festivali: Dubrovake Ijetnje igre, Dubrovnik (nsc

14.7.1970), Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar
Markovi 20.3.1973), Splitsko ljeto, Split (Diokle
cijanova palata, kripta 25.6.1973), BITEF, Beograd
(Pozorite Atelje 212 4.10.1974)

U inostranstvu: Italija - Bijenale, Venecija (nsc

2.10.1970, 3.10.1970); Meksiko- Festival Servantino
(Festival Cervantino), Gvanahuato (Pozorite Huares
/El teatro Juarez/ 5.5.1975), Puebla (nsc

Zoran Radmilovi, Maja ukovi

 S E Z O N A 1 3 6 3 /6 4 .

VLPURGIJSKA IMO

Farsa u dva ina

PS: Velimir Luki, RD: Milenko Marii, RDA: Olga Poznatov, SC:
Vladislav Lalicki, KS: Vladislav Lalicki, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 30.5.1964. Zgrada Borbe

Igraju:
Boidar Drni (Knez), Dejan avi (Feliks), Bora Todorovi
(Silvije), Danilo Stojkovi (Svetenik), Jovan Milievi (Inkvizitor),
Tako Nai (Vojnik), Slobodan Aligrudi (Sudija), Tatjana
Beljakova (Lidija), Vera uki (Ursula), Milutin Butkovi (Pisac),
Ruica Soki (Ingrid), Slobodan Malovi, Vladimir Pei,
Slobodan Milovanovi (statisti)

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov 27.1.1965)

Broj izvoenja: 6
Poslednje izvoenje: 27.1.1965.

PREDSTAVE

3 5 3
 5 2 S E Z O N A 1 9 6 4 /6 5 .

LJUBI IMKO I DES AIMKA

Farsa u dva dela

PS: Aleksandar Popovi, RD: Rade Markovi, RDA: Ivan Bekjarev,

SC: Mia Popovi, KS: Mia Popovi, KM: Miodrag lli -Beli

Premijera: 30.12.1964. Velika scena

Igraju:
Olivera Markovi, Branka Petri (Desanka s pilencetom), Rade
Markovi (Ljubinko s amrelom). Pavle Mini (Avgust s gitarom),
Dragutin Dobrianin (pijalter s papagajkama), Ivan Bekjarev
(statista)

Gostovanja: Podgorica (nsc 12.1.1965. x2),

Cetinje (nsc 13.1.1965. x2), Kotor (nsc
14.1.1965), Gornji Milanovac (Dom JNA
16.2.1965. x2), Beograd (NU Vladimir Duji
17.2.1965, RU Veselin Maslea 14.4.1966),
Vrbas (DK 9.3.1965. x2), Novi Sad (SNP Veseli
teatar Ben Akiba 12.3.1965. x2), Panevo
(CK Olga Petrov 16.3.1965), Zemun (DK
20.11.1965), Sarajevo (RU uro akovi
26.12.1966. x2)

Broj izvoenja: 37
Poslednje izvoenje: 26.5.1967.

Olivera Markovi, Rade Markovi

OB3 S E Z O N A 1 3 6 4 /6 5 .

KOKTEL/ The Coctail Panty

PS: Tomas S. Eliot (Thomas S. Eliot), PR: Aleksandar Stefa-

novi, RD: Mira Trailovi, RDA: Mila Stanojevi, SC: Mira Gli-
i, KS: Mira Glii, KM: Enriko Josif

Premijera: 13.1.1965. Velika scena

Igraju:
Stevo igon (Edvard emberlejn), Desa Dugali (Dulija),
Vera uki (Selija Koplston), Bora Todorovi (Aleksander
Makolgi Dips), Dejan avi (Piter Kvilp), Mata Miloevi
(Nepoznati gost), Ljiljana Krsti (Lavinja emberlejn), Vera
Bogdanovi (Medicinska sestra), Vera Bogdanovi (Sekre
tarica), Petar Cveji (Keiner)

SF: Vera Bogdanovi

Gostovanja: Sarajevo (RU

uro akovi 23.6.1965)

Broj izvoenja: 48
Poslednje izvoenje:
12.5.1967.
PREDSTAVE

Desa Dugali, Stevo igon, Mata M iloevi 3 B 1

SSt 064 S E Z O N A 1 9 6 4 /6 5 .

KOMEDIJA
/ The Play

PS: Semjuel Beket (Samuel Beckett), PR: Ivanka Pavlovi, RD:

Milovan Novi, SC: Neboja Delja

Premijera: 30.1.1965. Velika scena

Igraju:
Mirjana Kodi (1 - prva ena), Tatjana Beljakova (2 - druga
ena), Slobodan Aligrudi (1 -ovek)

PSV: Petar Stojkovi

Broj izvoenja: 7
Poslednje izvoenje: 27.11.1965.
212
ATELJE
godina
50

Tatjana Beljakova
3 6 2
 65 S E Z O N A 19 6 4 /6 5 .

VIKTOR ILI DECA IMA VLASTI

/ V i c t o r ou les E n fa n ts au Pouvoin

Graanska drama u tri ina

PS: Roe Vitrak (Roger Vitrack), PR: Miroslav Karaulac, RD: Mia
Popovi, SC: Mia Popovi, KS: Vera Boikovi Popovi, SP:
Tamara Polonska, KON: Srboljub Stankovi

Premijera: 23.2.1965. Velika scena

Igraju:
Vladimir Popovi (Viktor), Milutin Butkovi (ari Pomel), Ruica
Soki (Emilija Pomel), Tatjana Beljakova, Neda Spasojevi (Lili),
Vera uki (Ester), Bora Todorovi (Antoan Manjo), Danica
Mokranjac (Tereza Manjo), Gordana Tadi, Tatjana Beljakova
(Marija), Danilo Stojkovi, Tako Nai (General Etjen Lonsegir),
Mirjana Vaci, Dragica Novakovi (Ida Mortmar),
Tako Nai, Danilo Stojkovi (Lekar)

SF: Vera Bogdanovi

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi 26.6.1965),

Novi Sad (SNP Veseli teatar Ben Akiba 28.10.1965.
x2), Zagreb (Studentski centar Kamerna scena
19.11.1965. x2), Skopje (Univerzalna sala 10.1.1966),
Novi Beograd (RU 10.2. 1966), Beograd (RU Veselin
Maslea 26.5.1967)

U inostranstvu: SAD -Njujork (Linkoln centar /Lincoln

PREDSTAVE

Center/9.7.1968, 11.7.1968, 13.7.1968, 14.7.1968)

Broj izvoenja: 71
Poslednje izvoenje: 6.5.1969.

Vera uki, Vladim ir Popovi

3 B 3
 066 S E Z O N A 19 B 4 /B 5 .

OD KAMEIMA I OD SNA

Baletske vizije na poeziju F. G. Lorke

PS: Federiko Garsia Lorka (Federico Garcia Lorca), PR: Miodrag

Gardi, Drago Ivanievi, TI: Mira Sanjina, SC: Ivanka ivkovi,
KS: Ivanka ivkovi, Branislav atovi, Ml: Mira Sanjina
LJUBAV (El amor)
KM: Moris Ravel (Maurice Ravel), Albenis (Albeniz), Granados
(Granados), Manuel de Falja (Manuel de Falla), KR: Milica
Jovanovi, Dimitrije Parli, Mira Sanjina, Jelena Vajs
IGRA (El baile)
KM: Skrue (Scrue), Bodolo (Bodolo), Kastro (Castro), Ros (Ross)
KR: Olga Tores
SMRT (La muerte)
KM: Maado (Machado), KR: Dimitrije Parli, Jelena Vajs

Premijera: 4.3.1965. Velika scena

Igraju:
Mira Sanjina, Miljenko tambuk, Duan Trnini (balet), Mira
Stupica, Ksenija Jovanovi, Dejan avi (recitacija), Milan
212

Zamurovi (muzika pratnja-klavir)

ATELJE

IN: Branislav atovi

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 8.7.1966.
godina
50

3B4
 67 S E Z O N A 1 9 6 4 /6 5 .

DRUGARSKO VECE
/ Zahradna sla v n o s t

PS: Vaclav Havel (Vclav Havel), PR: Jasna Novak, AD: Raja
Jedlinski, RD: Ljubomir Draki, SC: Petar Pai, KS: Boana
Jovanovi

Premijera: 20.4.1965. Velika scena

Igraju:
Vladimir Popovi (Hugo Pludek),
Nikola Mili (Oldih Pludek), Olga
Ivanovi (Boena), Miroslav Bjeli
(Petar Pludek), Tatjana Beljakova,
Olga Poznatov (Amalka), Slobo
dan Aligrudi (Ferda Plzak), Milu
tin Butkovi (Likvidacioni sekre
tar), Ruica Soki (Likvidaciona
sekretarica), Tako Nai (Direk
tor uvodniarske slube)

Gostovanja:
Panevo (CK Olga Petrov 15.2.1966)

Broj izvoenja: 16
Poslednje izvoenje: 16.6.1966.
P R E D S T A V E

Vladim ir Popovi, Nikola Mili, Olga Ivanovi

3G5
 OBS S E Z O N A 1 9 6 5 /6 6 .

DAKTILOGRAFI / TIGAR
The T ypists / The Tiger

PS: Mjurej izgal (Murray Schisgal), PR: Stevan Lanji, RD: Branko
Plea, RDA: Petar Cveji, SC: Vladislav Lalicki, KS: Marija Trifu-
novi Finci

Premijera: 8.10.1965. Velika scena

Igraju:
DAKTILOGRAFI - Branka Veselinovi (Silvija), Branko Plea (Pol)
TIGAR - Ruica Soki (Glorija), Branko Plea (Ben)

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov 24.11.1966), Skopje (Univerzalna

sala 19.12.1966)

U inostranstvu:
B u g a rs k a - S o fija (D ra vn o s a tiri n o po
zorite Aleko K o n s ta n tin o v V fltp x a B e H ca-
Ti/ipuHeH TeaTbp AneKo KoHCTaHTi/moB/
3.7.1966, 4.7.1966)

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 28.3.1966)

Nagrade: Skuptina grada Beograda: Bran

ko Plea, Oktobarska nagrada Beograda za
najbolja ostvarenja u oblasti umetnosti i
nauke 1966. godine za reiju i glumu; MES,
ni Sarajevo: Branko Plea, Zlatni lovor-vijenac
i
j za ostvarenje karakterno-komine uloge u
Ui
h komadu Tigar
<

0 Broj izvoenja: 43
c
TJ Poslednje izvoenje: 13.5.1967.
0
)
0
in

Ruica Soki, Branko Plea

3G B
60 SEZONA 1 96 5 /6 6.

KAFAIMICA,
SUDNICA, LUDNICA

Satirina konverzacija u dva dela

PS: Brana Crnevi, RD: Ljubomir Draki, IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Ana Barjaktarovi
Zoran Ratkovi, SC: Vladislav Lalicki,
Gostovanja: Beograd (DK Vuk Karadi
KS: Vladislav Lalicki, KM: Vojislav Kosti
8.1.1967, RU Veselin Maslea 6.3.1967, NU
Vladimir Duji 25.5.1972), Ruma (KC 16.1.1967.
Premijera: 16.11.1965. Velika scena x2), Sarajevo (RU uro akovi 21.2.1967. x2),
Kragujevac (CK 30.5.1967. x2), Novi Beograd (RU
Igraju: 14.11.1967, 24.12.1970. x2), Zemun (DK
Ruica Soki (Na golu), Miodrag Andri, 24.1.1968), Rijeka (nsc 30.1.1969), Pula (nsc
31.1.1969), ibenik (NK 4.2.1969), Skopje
Vlastimir Stojiljkovi (Levi bek), Danilo
(Univerzalna sala 28.3.1969), Subotica (Narodno
Stojkovi (Desni bek), Tako Nai (Cen
pozorite - Npszinhz 20.6.1969), Vrbas (DK
tarhalf), Bora Todorovi, Zoran Ratkovi 21.6.1969), Novi Sad (SNP 22.6.1969), Niki(DK
(Levi half), Slobodan Aligrudi, Zoran Rat 26.6.1969. x2), Podgorica (CK 27.6.1969), Budva
kovi (Desni half), Milutin Butkovi (Cen (KC 28.6.1969), Tivat (CK 29.6.1969), Herceg
tarfor), Neda Spasojevi (Na levom krilu), Novi (KC 30.6.1969), Srpska Crnja (nsc
26.10.1969), Panevo (CK Olga Petrov
Tatjana Beljakova, Mirjana Pei Armenu-
12.11.1969), aak(DK 15.10.1971)
li, Mija Adamovi, Maja ukovi (Na kri
lu), ika Jovanovi, Ljiljana Danilovi Cin Broj izvoenja: 188
car, Danilo Kirn (muzika pratnja-klavir) Poslednje izvoenje: 24.6.1972.

PREDSTAVE

Tako Nai, Milutin Butkovi, Danilo Stojkovi, Bora Todorovi, Slobodan Aligrudi, Miodrag Andri,
Ruica Soki, Neda Spasojevi, Tatjana Beljakova
3B7
 KAPETANU

Pisma policijskih kapetana iz knez Miloeve Srbije

AD: Jovan Konjovi, RD: Jovan Konjovi, RDA: Olga Pozna

tov, SC: Vladislav Lalicki, KS: Vladislav Lalicki, KM: Enriko
Josif

Premijera: 28.12.1965. Gornji foaje

Igraju:
Dragutin Dobrianin, Danilo Stojkovi

Dejan avi, Vladimir Popovi, Milu

tin Butkovi, Tako Nai (itaju ko
mentar)
Lazar Ivkov, Nenad elija, Milorad
Kuzmanovi (pevai), Franja Kanji,
ukaToni (muziari)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

212

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov

ATELJE

19.4.1966), Beograd (CK Rakovica

11.5.1966), Svilajnac (RU 8.10.1966), Sa
rajevo (RU uro akovi 27.12.1966. x2),
Novi Sad (SNP Veseli teatar Ben Akiba
godina

24.2.1967. x2), Vrnjaka Banja (nsc

28.9.1967), Kragujevac (CK 9.10.1967. x2),
Batajnica (VP 25.11.1967)
50

Festivali: Nuiijada, Ivanjica (DK 2.9.1969)

Broj izvoenja: 58
Poslednje izvoenje: 11.1.1970.
Danilo Stojkovi

3 6 8
 S E Z O N A 1 9 6 5 /6 6 .

PROG AIMJ AIMJE I UBISTVO AIM POL

MARA KAKO IH PRIKAZUJE GLUMAKA
TRUPA AZILA U ARAIMTOIMU POD
VO DSTVOM M ARKIZA OE SAOA
/ Die Verfolgung und Ermordung Jean-Paul
Marats dargestellt durch die Shauspielgruppe
des Hospizes zu Charenton unter Anleitung des
Herrn de Sade

PS: Peter Vajs (Peter Weis), PR: Darko Suvin, RD: Mira Trailovi, RDA:
Miroslav Jovi, Olga Poznatov, LK: Zoran Gluevi, SC: Vladislav
Lalicki, SCA: Slobodan Paji, KS: Marija Trifunovi Finci, KM: Hans
Martin Majevski (Hans Martin Majewski), MS: Lambra Dimitrijevi, KR:
Dimitrije Parli, KON: Milica obat

Premijera: 28.1.1966. Velika scena

Igraju:
Ljuba Tadi (Markiz de Sad), Rade Markovi, Bekim Fehmiu (an Pol
Mara), Nada Kasapi, Ljiljana Krsti (Simona Evrar), Vera uki (ar-
lota Kordej), Vladimir Popovi (Dipre), Dejan avi (ak Ru), Slobo
dan Aligrudi (Najavljiva), Tako Nai (Kulmije), Rua Veljovi
(Gospoa Kulmije), Ivana Golubovi (Ki Kulmijea), Aleksandar oki
(Peva Kokol), Tihomir Petrovi (Peva Polpo), Bora Popovi (Peva
Kukuriku), Olena Hirjovatij (Peva Rosinjol), Aleksandar Ikonovi,
Ljuba lli, Kiril Petkov, Josip Zubovi (Muziari), Ivan Bekjarev, Petar
Belji, Petar Boi, Mirjana Bogoraki, Mladen Branolica, Milivoje
Daskalovi, Svetozar Dobrovoljac, Gina Jovanovi, Lepojka Jova
novi, Smilja Jovanovi, Ranko Kovaevi, Vladimir
Lazarevi, Zagorka Lei, Mira Nikoli, Slobodan Pa
ji, Olga Poznatov, Ljiljana Radosavljevi, Marica Ris
ti, Mirko Todorovi, Mirjana Vaci, Zora Vukovi (Pa
cijenti), Milena Kosti, Dragana Lazin, Vlastimir Milo-
PREDSTAVE

savljevi, Dragan Popovi, Mazlam Sadikaj, Petar

Stojkovi, Dragutin Veskovi, Miodrag urii (Bolni
ari)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin

Broj izvoenja: 18
Poslednje izvoenje: 1.12.1966.
Vera uki, Bekim Fehmiu

3 6 9
 72 S E Z O N A 1 3 6 5 /6 6 .

SUNANO JUTRO
/ Manana del sol

PS: Joakim Alvares Kintero (Joaquin Alvarez Quintero), Serafin

Alvarez Kintero (Serafin lvarez Quintero), PR: Vladeta Dragutino
vi/ RD: Viktor Stari, SC: Vladislav Lalicki, KS: Vladislav Lalicki,
Ml: Veljko Mari

Premijera: 17.2.1966. Gornji foaje

Igraju:
Desa Dugali, Vera Milovanovi (Donja Laura), Viktor Stari
(Don Gonzales), Mirjana Mari, Mirjana Pei Armenuli, Mija Ada-
movi (Panita), Milivoje Daskalovi, Petar Cveji, Ivan Pavlovi,
Branimir Petkovi (Huanito)
Dejan avi, Tako Nai, Vladimir Popovi, Milutin Butkovi (i
taju komentar)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov

19.4.1966), Beograd (CK Rakovica 11.5.1966),
212

Svilajnac (RU 8.10.1966), Sarajevo (RU uro

akovi 27.12.1966. x2), Vrnjaka Banja (nsc
ATELJE

28.9.1967), Kragujevac (CK 9.10.1967. x2)

Festivali: Nuiijada, Ivanjica (DK 5.9.1969)

godina

Broj izvoenja: 52
Poslednje izvoenje: 11.1.1970.
50

Desa Dugali, V iktor Stari

37D
 S E Z O N A 1 9 6 5 /6 6 .

KRMEI KAS

Savremena farsa s prologom u dva dela

PS: Aleksandar Popovi, RD: Neboja U inostranstvu: Bugarska - Sofija (Dravno

Komadina, RDA: Aleksandar Gruden, SC: satirino pozorite Aleko Konstantinov /fltp-
xaeH caTi/ipMHeH Tearbp A/ieico KoHCTaH-
Zuko Dumhur, ivorad Kuki, KS: Zuko
t m h o b / 1.7.1966); Italija-Trst (Slovensko gleda-

Dumhur, ivorad Kuki, KM: Sran lie 21.10.1966); vajcarska - eneva (Novo
Bari, KR: Milan Momilovi depno pozorite /Nouveau Theatre de Poche/
6.6.1969, 7.6.1969, 8.6.1969, 9.6.1969)

Premijera: 24.2.1966. Velika scena
Igraju:
Ruica Soki (Mileva), Miodrag Petrovi -
kalja, Rade Markovi (Todor I), Bora To
dorovi (Todor II), Branka Ferendino,
Radmila Todorovi, Zineta Musi, Sne-
ana Gazivoda, Jelisaveta Sabli (Jolie
Oly), Petar Belji, Mirko Todorovi, Alek
sandar Gruden, ivojin Vladulovi, Vla
dimir Jankovi, Duko Stanii, Petar
Spasi, Novica Dragovi, Vladimir Pei,
Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP
8.5.1966), BITEF, Beograd (Pozorite Atelje 212
5.10.1968)
U inostranstvu: Italija - Festival Rasenja (Festival
Rassegna), Firenca (Pozorite Pergola /Teatro
della Pergola/ 20.10.1966); Nemaka - Berlinski
festival (Berliner Festwochen), Berlin (Pozorite
Forum /Forum Theater/ 22.9.1971)
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Ruica So
ki, Sterijina nagrada za glumu; Aleksandar Po
povi, Vanredna Sterijina nagrada za eksperi
ment u oblasti komedije

Vlastimir Milosavljevi, Aleksandar Fotez,

Broj izvoenja: 97
Dragia Maksimovi, Miodrag Boi, Bo- Poslednje izvoenje: 19.1.1973.
ban Kneevi, Branislav Kovaevi (Po
mone snage)

SF: Olivera Marianin

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov

20.4.1966), Zadar (NK 10.11.1968. x2), Skopje
(Univerzalna sala 19.11.1968), Beograd (RU
Veselin Maslea 12.1.1969), Zagreb (Kazalite
Komedija 27.1.1969), Koprivnica (RS 28.1.1969),
Valjevo (DK 6.2.1970), Pljevlja (nsc 19.3.1970),
Berane (nsc 20.3.1970), Bijelo Polje (nsc
21.3.1970), Nova Varo (nsc 22.3.1970), Novi
Beograd (RU 6.12.1970), Obrenovac (Dom JNA
6.3.1971. x2)

Bora Todorovi, Miodrag Petrovi - kalja, Ruica Soki

 074 S E Z O N A 1 3 6 5 /6 6 .

m m

H, TATA, SIROTI TATA, M A M A TE

JE O BESILA U P L A K A R I J A S A M
TAKO T U A N
/ o h Dad, Poor Dad Mamma's I
lung Vou in the
Closet and I'm Feeling so Sad

PS: Artur Kopit (Arthur Kopit), PR: Olga Moskovljevi, RD: Din Fran
kel (Gene Frankel), RDA: Mila Stanojevi, Dejan avi, SC: Vladislav
Lalicki, KS: Duan Risti, KM: Vojislav Kosti, KR: Boris Radak

Premijera: 13.3.1966. Velika scena

Igraju:
Ljiljana Krsti (Madam Rospetl), Viktor Stari (Komodor), Zoran
Ratkovi (Donatan), Vera uki (Rozalija),SvetozarDobrovoljac,
Petar Cveji (Albert Edvard Robinson Rospetl),Danilo Stojkovi
(Stareina hotelskih momaka), Branimir Petkovi, Aleksandar
Gruden (Momak I), Fadil Advievi, elimir Novakovi, Dragan Tovi,
Ljubia Risti, Petar Spasi, Boro Stjepa-
novi, Dragan Risti, Mirko Todorovi, Ale
ksandar Nin, Novica Dragovi, Tomislav
Stanojkovi, Marinko Nikoli, Duko Stanii
(Momci), elimir Novakovi (Nemi pijanista),
Nenad Radojkovi, Predrag Radojkovi,
Slobodan Paji, Petar Cveji (Mladii),
212

Dragutin Human, Radomir Milivojevi, Slo

bodan Milievi, Karlo Taka, Duan Kavaja
ATELJE

(muziari)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin

godina

Broj izvoenja: 32
Poslednje izvoenje: 11.1.1968.
50

Zoran Ratkovi, Vera uki

374
 75 S E Z O N A "1 9 6 5 / 6 6 .

TRO JA IMKE
/ Tpooaet; - Les Tnoyennes

PS: Euripid (Eupuciric;), an Pol Sartr (Jean Paul Sartre),

PR: Danilo Ki, RD: Ognjenka Milievi, RDA: Petar Cveji,
SC: Miomir Deni, KS: Boana Jovanovi, KSA: Olivera Milj-
kovi, KM: Veljko Mari

Premijera: 14.5.1966. Velika scena

Igraju:
Mladen Brandolica (Posejdon), Vera Tomanovi (Palas
Atena), Ljiljana Krsti (Hekaba), Gojko anti (Taltibije),
Neda Spasojevi (Kasandra), Maja ukovi (Andromaha),
Gojko Nikoli (Astijanakt), Dejan avi (Menelaj), Vera
uki (Helena), Ljiljana Risti Jankovi (Korifej), Bogosava
Bijeli Niki, Vera Bogdanovi, Nada Mlaenovi, Mirjana
Vaci, Rua Veljovi, Zora Vukovi, Sonja urevi (Tro-
janke), Vladimir Lazarevi, Predrag Vitas (Straari), Zoran
Mlaenovi (statista)

Broj izvoenja: 6
Poslednje izvoenje: 19.6.1966. PREDSTAVE

Maja ukovi
375
 7B S E Z O N A 1 9 6 5 /6 6 .

JA, MIJA ALEKSI

Najlepe stranice iz pozorinog dnevnika, odlomci iz komada

PS: Nikolaj Vasiljevi Gogolj (H i/iK onaii B a c m ib e B i/iH fo r o / ib ) ,

Branislav Nui,Vasko Ivanovi, Fjodor Mihajlovi Dostojevski

(OeAop M n xa im o B H H flocToeBC KM M ), Don Milington Sing (John
Millington Synge), Marin Dri, Viljem ekspir (William Shakes
peare), Leonid Leonov (Jle o H M JleoH O B), Vladimir Vladimirovi
Majakovski (B n a flH M i/ip B iiaA H M M poB i/iH MaaKOBCKmi), Slavomir
Mroek (Slawomir Mrozek)

Premijera: 12.7.1966. Velika scena

Igra:
Mija Aleksi
ENIDBA (evakin)
OALOENA PORODICA (Proka Puri)
MRTVI SU ODSUTNI OPRAVDANO (Stojan)
BRAA KARAMAZOVI (Smerdjakov)
VILOVNJAK OD ZAPADNIH STRANA (Kristofer Man)
DUNDO MAROJE (Pomet)
213

SAN LETNJE NOI (Dunja)

LOPOV (Sanjka Babkin Velosiped)
ATELJE

STENICA (Prisipkin Pjer Skripkin)

POLICAJCI (Policijski kaplar provokator)
godina

Milosav Mirkovi (Konferansije)

ika Jovanovi, Danilo Kirn (muzika pratnja-klavir)
50

Broj izvoenja: 8
Poslednje izvoenje: 5.12.1966

37B
 77 S E Z O N A 1 9 6 5 /6 6 .

LJUBAVNIK / The Lovei

Komad u dva ina

PS: Harold Pinter (Harold Pinter), PR: Ivo Juria, RD: Nikola
Veselinovi, Aleksandar orevi, SC: Petar Pai, KS: Petar
Pai, Ml: Gordana urevi

Premijera: 28.7.1966. Velika scena

Igraju:
Dejan avi (Riard), Ruica Soki (Sara)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin

Gostovanja: Kragujevac (CK

18.4.1967. x2), Sarajevo (RU
uro akovi 16.5.1967 x2)

Broj izvoenja: 34
Poslednje izvoenje:
23.10.1968.

Dejan avi, Ruica Soki

37
 O78 S E Z O N A 1 3 6 6 /6 7 .

BALKON / L e B alcon

PS: an ene (Jean Genet), PR: Jovan irilov, RD: Mata Milo
evi, RDA: Aleksandar Gruden, SC: Petar Pai, KS: Vladislav
Lalicki

Premijera: 15.11.1966. Velika scena

Igraju:
Danilo Stojkovi (Biskup), Nikola Mili, Mihajlo Viktorovi, ore
Jelisi (Sudija), Mlaa Veselinovi, Ivan Jagodi, ore
Nenadovi (Delat), Milutin Butkovi (General), Branislav Jerini
(ef policije), Mirko Todorovi, Vlastimir Milosavljevi, Slobodan
Radovanovi (Prvi ranjenik), Vladimir Popovi (Roe), Dejan
urovi, Vojislav Brajovi (Arman), Branimir Petkovi, Boidar
Pavievi, Aleksandar Gruden (Luka), Boidar Pavievi (Luj),
Dejan avi, Bora Todorovi (Mark), Boi
dar Drni, Mladen Branolica (Poslanik),
Zoran Ratkovi, Toni Laureni (Fotograf),
Aleksandar Gruden (Drugi fotograf), Gojko
anti, Vlastimir Milosavljevi, Slobodan
Radovanovi (Trei fotograf), Slobodan
Aligrudi, Zoran Ratkovi (Prosjak-rob),
Olivera Markovi (Irma-kraljica), Esma
212

Juriev (ena), Branka Zori, Jelisaveta

ATELJE

Sabli (Kradljivica), Ruica Soki, Dara

aleni (Devojka), Vesna Krajina (Kar
men), Ljubica Kovi (oreta), Bosiljka
godina

Boci (antal)
50

IN: Vlastimir Milosavljevi

Broj izvoenja: 49
Poslednje izvoenje: 17.2.1969.

M ilutin Butkovi, Ruica Soki

378
ova S E Z O N A 1 3 6 6 /6 7 .

REVIJA / The Collection

PS: Harold Pinter (Harold Pinter), PR: Dejan avi, RD:

Aleksandar orevi, SC: Petar Pai, KS: Petar Pai, Ml:
Gordana urevi

Premijera: 18.12.1966. Velika scena

Igraju:
Milutin Butkovi (Hari), Dejan avi (Dems), Ruica Soki
(Stela), Vladimir Popovi (Bil)

Gostovanja: Kragujevac (CK 18.4.1967. x2), Sarajevo (RU uro akovi

16.5.1967 x2)

Broj izvoenja: 30
Poslednje izvoenje: 23.10.1968.
 LJUBAF / Luv

Koprodukcija Pozorita Atelje 212 i Kamerne

scene Studentskog centra Zagreb

PS: Mjurej izgal (Murray Schisgal), PR: Sonja

Bai, RD: Relja Bai, RDA: Branko Ivanda,
SC: Mia Filipovi, Nino Filipovi, KS: Mia Fili-
povi, Nino Filipovi

Premijera: 16.1.1967. Velika scena

Igraju:
Relja Bai (Hari Berlin), Sanda Langerholc
(Elen Manvil), Ivo Serdar (Milt Manvil)

Broj izvoenja: 47
Poslednje izvoenje: 17.12.1969.
212
ATELJE
godina
50

Relja Bai, Sanda Langerholc, Ivo Serdar

380
081 SEZONA 1966/67.

nm

ZIVEO IVOT
TOLA IVIAl\l OJ LOVI

PS: Moma Dimi, AD: Petar M. Tesli, RD:
Petar M. Tesli, LK: Branivoj orevi, SC: (nsc 17.3.1972), Vrbovsko (nsc 17.3.1972), Sombor
Mili od Mave, KS: Mili od Mave, KM: 22.3.1972), Crvenka (nsc 22.4.1972), Jabuki Rit
Zoran Hristi
Premijera: 28.1.1967. Gornji foaje
Igra:
Petar Kralj (Tola)
Dejan Lazarevi, Zoran Radojkovi, Darko
Pavlovi, Zoran Karamarkovi, Dragoljub
Badnjarevi, Milenko Jaki, Vladimir Mini,
Stanko Pavlovi (muzika pratnja)
IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Poznatov, Milenko
Adamov, SF: Jovana Stefanovi, Miomira Mihajlovi
Gostovanja: Ruma (KC 15.3.1967), Zemun (DK
21.12.1968, 15.5.1973), Zagreb (Kazalite
Komedija 28.1.1969, Koncertna dvorana Vatroslav
Lisinski 13.11.1975), Karlovac (RS Zorin dom
29.1.1969, 14.11.1975, Dom JNA 14.11.1975),
ibenik (NK 31.1.1969), Split (nsc 1.2.1969), Sisak
(CK Vladimir Nazor 3.2.1969), Ivani Grad (RS
4.2.1969), Slavonska Poega (RS 20.2.1969),
Mladenovac (CK 19.3.1969), Novi Sad (SNP Veseli
teatar Ben Akiba 23.3.1969, nsc 20.10.1974), Novi
Beograd (RU 28.11.1970, 9.10.1976, 4.11.1976, DK
Studentski grad 13.11.1974, 22.4.1975, 6.11.1981,
(nsc 16.3.1972), Vinjica (nsc 16.3.1972), Krnjaa
(Garnizon JNA 22.3.1972, Dom omladine
(nsc 22.4.1972), Zeleznik (nsc 10.5.1972), Beograd
(NU Vladimir Duji 11.10.1972, 29.5.1975, CK
Rakovica 26.10.1972, Beko 28.10.1975, Mainski
fakultet 2.4.1976, 1.6.1976, Studentski dom Patris
Lumumba 25.2.1977, Graevinsko preduzee
Ratko Mitrovi 7.5.1977, Dom omladine
7.12.1977, KST 17.1.1978, Malo pozorite Duko
Radovi 11.12.1986, Dom pionira 26.2.1989,
21.3.1989, 16.4.1989), Valjevo (DK 15.12.1972),
Vrnjaka Banja (KC 4.7.1973), Sutjeska (Radna ak
cija 15.7.1973), Panevo (CK Olga Petrov
18.2.1975), Krievci (DK 10.11.1975), Osijek (Mini
teatar 12.2.1976), Lazarevac (CK 25.2.1976. x2),
Batajnica (MZ 8.4.1976), Zenica (NP 13.4.1976. x2),
Umka (Fabrika kartona i lepenki 21.5.1976), Kra
ljevo (CK 29.6.1976), Barajevo (CK 18.11.1978),
Kopaonik (Genex hoteli 11.1.1989)
U inostranstvu: Bosna i Flercegovina - Banja Luka
(NP Republike Srpske 21.5.1999)
Festivali: Nuiijada, Ivanjica (DK 4.9.1969,
5.9.1969), Mermer i zvuci, Aranelovac (Staro zda
nje 17.9.1976)
Broj izvoenja: 403 (do 6.6.2006)
PREDSTAVE

Bolnica Beanijska kosa 22.12.1975, Jugopetrol

25.4.2001), Obrenovac (Dom JNA 20.12.1970),
aak (DK 6.11.1971), Mrajevci (DK 7.11.1971),
Preljina (DK 7.11.1971), Bresnica (Zemljoradnika
zadruga 5.2.1972), Jeevica (Zemljoradnika zadru
ga 5.2.1972), Zapani (Zemljoradnika zadruga
6.2.1972), Pazmenac (Zemljoradnika zadruga
6.2.1972), Sarajevo (Pozorite mladih 16.2.1972),
Zrenjanin (NP Toa Jovanovi 6.3.1972), Rava

Petar Kralj
38 1
 82 S E Z O N A 1 9 6 6 /6 7 .

LOSE OKOVA IMI PROMETE J

/ Pnom ethe mal enchaine

PS: Andre id (Andre Gide), DM: Slobodan Aligrudi,

RD: Slobodan Aligrudi, RDA: Ljiljana Radosavljevi, SC:
Slobodan Paji, KS: Biljana Dragovi, MEF: Radomir
Milivojevi, Tihomir Petrovi, SON: Tihomir Petrovi, KR:
Ljiljana Raeta, Ljubia Simi

Premijera: 2.2.1967. Velika scena

Igraju:
Tihomir Petrovi (Jue i danas), Dragoslav lli (Zevs),
Rastko Tadi (Prometej), Ratislav Jovi (Keiner), Boidar
Pavievi (Damokles), Vidoje Vujovi (Kokles), Miodrag
Milovanov (Orao), Ljubia Simi (Orao igra), Radomir
Milivojevi (Bubnjar), Nenad Radojkovi (Igra I),
Predrag Radojkovi (Igra II)

IN: Vlastimir Milosavljevi,

SF: Olivera Marianin
AT ELU E 212

Broj izvoenja: 5
Poslednje izvoenje:
7.3.1967.
godina
50

3 8 2
 S3 S E Z O N A 1 9 6 6 /6 7 .

RAZVOJNI PUT
BORE NAJDERA
Scenska karakteristika u etiri stavke 28.5.1968); SAD - Njujork (Linkoln centar /Lincoln
Center/ 26.6.1968, 27.6.1968, 29.6.1968,
30.6.1968, 4.7.1968, 5.7.1968); Slovaka - Brati
PS: Aleksandar Popovi, RD: Branko Plea,
slava (nsc 9.4.1969); eka -Brno (nsc 12.4.1969),
RDA: Aleksandar Gruden, SC: Radenko Prag (nsc 15.4.1969)
Mievi, SCA: Slobodan Paji, KS: Biljana
Dragovi, KM: Vojislav Kosti, KR: Irena Ki Festivali: MES, Sarajevo (nsc 30.3.1967), Sterijino
pozorje, Novi Sad (SNP 9.5.1967), Dani komedije,
Jagodina (KC Svetozar Markovi 13.4.1972. x2)
Premijera: 13.2.1967. Velika scena
U inostranstvu: Nemaka - Festival eksperimental
Igraju: nih pozorita, Berlin (nsc 10.6.1970, 11.6.1970,
Branko Plea (Bora), Danilo Stojkovi 12.6.1970, 13.6.1970)
(Selimir), Milutin Butkovi (Piklja), Bora
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Aleksandar
Todorovi, Vladimir Popovi (Vitomir), Dra Popovi, Sterijina nagrada za tekst savremene
gutin Dobrianin (pira), Zoran Ratkovi drame; Branko Plea, Sterijina nagrada za glumu;
(Miloje), Olga Ivanovi (Lina), Branka Petri, Biljana Dragovi, Sterijina nagrada za kostimografi
ju; Dani komedije, Jagodina: Branko Plea, Sta-
Ruica Soki (Rozika), Olga Poznatov, Jeli
tueta uran za najbolju reiju; Jelisaveta Sabli,
saveta Sabli, Mira Banjac (Goca), Slobo Statueta uran za najbolje glumako ostvarenje
dan Radovanovi, Mirko Todorovi, Vlas-
Broj izvoenja: 101
timir Stojiljkovi, Zoran Radmilovi, Milenko
Poslednje izvoenje: 13.5.1972.
Miljenovi, Dejan avi (Milosavljevi),
Aleksandar Gruden (Milisav), Ljiljana Dani-
lovi Cincar, Predrag Ivanovi, Radomir
Milivojevi, Slobodan Milievi, Edvard Sa-
ik, Mihajlo ivanovi, Dragutin Perovi,
Vojin Danilovi, Vladimir Vitas, Vojin Dra-
koci (muziari)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Ana Barjaktarovi

Gostovanja: Skopje (Univerzalna sala 21.2.1971),

aak(DK 28.4.1972)

U inostranstvu: Rumunija - Bukuret (Pozorite

komedije /Teatrul de comedie/ 15.4.1968); Rusija
-Sankt Peterburg (Pozorite Komisarevske /Teaip
KoMMcapxeBCKOM/ 23.5.1968, 24.5.1968), Moskva
(Pozorite Vahtangov /Teaip BaxTaHroa/ Branko Plea, Dragutin Dobrianin
 84 SEZO N A 1 9 6 6 /6 7 .

nm

BELE NOCI / Ben bie HO Hl/l

PS: Fjodor Mihajlovi Dostojevski (Oflop Muxai/moBMH

flocToeBCKmi), PR: Nikola Ljuljka, AD: Dragovan Jovanovi,
RD: Ognjenka Milievi, SC: Vladislav Lalicki, KS: Milica
Radovanovi

Premijera: 29.3.1967. Gornji foaje

Igraju:
Ljudmila Lisina, Gojko anti

Petar Cveji, Tanasije Uzunovi (statisti)

IN: Olga Stojkovi

Broj izvoenja: 14
Poslednje izvoenje: 3.6.1968.
212
ATELJE
godina
50

Ljudm ila Lisina

3B4
 85 S E Z O N A 1 9 6 6 /6 7 .

TA USAMLJENA
IVOTINJA
Park / IIju i
Le Square / I
lughie

PARK - PS: Margaret Diras (Marguerite Duras), PR: Radivoje

Tati, RD: Dragoslav Lazi, SC: Vlatko Gili, KS: Dunja Kle-
menc, KM: Mirjana ivkovi
HJUI -PS: Judin ONil (Eugene O Neill), PR: Ileana osi, RD:
Radomir aranovi, SC: Branislav Ivkovi, KS: Milica Aleksan
drov, KM: Zoran Hristi

Premijera: 17.4.1967. Velika scena

Igraju:
PARK -Slobodan Perovi (ovek), Neda Spasojevi (Devojka),
Gojko Nikoli (statista)
HJUI -Slobodan Perovi (Iri Smit), Tako Nai (arli Hjuz)

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi 17.5.1967. x2)

Broj izvoenja: 9
Poslednje izvoenje: 14.7.1967.

PREDSTAVE

Slobodan Perovi, Neda Spasojevi

v_Zj Cj tZD
 Scenski recital po Bibliji

AD: Dragovan Jovanovi, RD: Dragovan Jovanovi, SC: Radomir

Relji, KS: Radomir Relji

Premijera: 23.4.1967. Gornji foaje

Igraju:
Petar Kralj (Jov), Branko Vujovi (Elifas), Dragica Novakovi
(ena), Vidoje Vujovi (Safar)

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 16.5.1967.
212
ATELJE
godina
50

Petar Kralj
3BB
L'/VM
87 S E Z O N A 1 3 6 6 /6 7 .

MAKA U DAKU
/ C hat eri Poche

PS: or Fejdo (Georges Feydeau), PR: Danilo Ki, RD: Arsenije

Jovanovi, RDA: Zoran ari, SC: Vladislav Lalicki, KS: Duan
Risti, KSA: Milica Aleksandrov, KM: Zoran Hristi

Premijera: 18.6.1967. RU uro akovi Sarajevo

Premijera: 12.07.1967. Velika scena

Igraju:
Mija Aleksi (Pakarel), Ruica Soki (Marta), Zoran Ratkovi
(Landerno), Ksenija Jovanovi (Amandina), Jelisaveta Sabli
(Julija), Vladimir Popovi (Lanoa), Bora Todorovi (Difose),
Mladen Branolica (Tiburs)

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi 18.6.1967, 19.6.1967), Novi Sad

(SNP 27.9.1967), Skopje (Univerzalna sala 22.3.1968), Kragujevac (CK
26.2.1969)

Broj izvoenja: 23
Poslednje izvoenje: 26.2.1969.

Ksenija Jovanovi, Mladen Branolica

 SS S E Z O N A 19 G B /6 7 .

GENERALSKA UZIIMA
/ Le G o u te r des Gnraux

PS: Boris Vijan (Boris Vian), PR: Ivanka Paviovi, RD: Neboja
Komadina, RDA: Rua Veljovi, SC: Radenko Mievi, KS:
Jelisaveta Gobecki, KM: Zoran Hristi

Premijera: 28.6.1967. Velika scena

Igraju:
Maja ukovi (Gospoa Petardije), Milutin Butkovi (Dems
Odibon Vilson), Danilo Stojkovi (Dipon Dizinji), Branko Vujovi
(Lanver Delavest), Vladimir Popovi (Filip ije), Dragan Nikoli,
Mihajlo Paskaljevi (Rober), Boidar Pavievi (Monsenjer Rolan
Tapkil Reber), Tako Nai (Leon Planten), Petar Spasi, Vladimir
Preli, elimir Novkovi, Duko Stanii, Novica Dragovi (statisti)

Broj izvoenja: 7
Poslednje izvoenje: 23.4.1968.
212
ATELJE
5 0 godina

Vladim ir Popovi, Branko Vujovi, M ilutin Butkovi, Danilo Stojkovi

388
BS S E Z O N A 1 9 6 7 /6 8 .

i!!!!

POVRATAK
/ T h e Homecoming

PS: Harold Pinter (Harold Pinter), PR: Renata Ulmanski, RD:

Denis Keri (Denis Carey), SC: Miomir Deni, KS: Slavica Lalicki

Premijera: 8.11.1967. Velika scena

Igraju:
Ljubia Jovanovi (Maks), Bora Todorovi (Leni), Milivoje Tomi
(Sam), Danilo Stojkovi (Doj), Dejan avi (Tedi), Maja ukovi
(Rut)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Ana Barjaktarovi

PSV: Petar Stojkovi

Broj izvoenja: 28
Poslednje izvoenje:
29.3.1969.

Maja ukovi, Bora Todorovi, Dejan avi, Ljubia Jovanovi, Danilo Stojkovi, M ilivoje Tomi
 90 SEZONA 1SB7/6B.

inu

DELIKATNA RAVNOTEA
/ The Delicate Balance

PS: Edvard Olbi (Edward Albee), PR: lleana osi, RD: Mata
Miloevi, RDA: Aleksandar Gruden, SC: Radenko Mievi, KS:
Gradimir Budevac

Premijera: 20.1.1968. Univerzalna sala Skopje

Premijera: 27.1.1968. Velika scena

Igraju:
Marija Crnobori (Agneza), Slobodan Perovi (Tobijas), Olivera
Markovi (Kler), Neda Spasojevi (Julija), Danica Mokranjac
(Edna), Vladimir Popovi (Hari)

IN: Vlastimir Milosavljevi

SF: Ana Barjaktarovi

Gostovanja: Skopje (Univerzalna

sala 20.1.1968, 21.1.1968), Ze
mun (DK 9.3.1968)

Broj izvoenja: 14
212

Poslednje izvoenje: 12.2.1969.

ATELJE
godina
50

M arija Crnobori, Danica Mokranjac, Vladim ir Popovi, Olivera M arkovi

3 0 0
01 S E Z O N A 1 3 6 7 /6 8 .

SLEDECI PUT CU VAM TO

TPEVATI
/ T h e N e x t Time I'll Sing it t o You

PS: Dems Sonders (James Saunders), PR: Svetozar Brki, RD:

Mira Trailovi, RDA: Vlastimir Milosavljevi, KS: Marija Trifunovi
Finci, Ml: Vartkes Baronijan

Premijera: 23.1.1968. Velika scena

Igraju:
ore Jelisi (Mef), Stevo igon (Dast), Ruica Soki (Lizi), Dejan
avi (Rad), Milutin Butkovi (Pustinjak)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Ana Barjaktarovi

PSV: Petar Stojkovi

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi 22.2.1968. x2), Zagreb (Kazalite

Komedija 29.1.1969), Rijeka (FINK Ivana pl. Zajca 1.2.1969), ibenik (NK
3.2.1969)

Festivali: Susreti vojvo

anskih pozorita, Zre-
njanin (NP Toa Jova
novi 24.4.1968)

Broj izvoenja: 35
Poslednje izvoenje:
12.2.1971.
PREDSTAVE

Dejan avi, Stevo igon, M ilutin Butkovi, Bore Jelisi, Ruica Soki
3 3 1
 3 2 SEZONA 19B7/B8.

KAPE DOLE

Pozorino veernje u dva ina, rabat i vrengija

PS: Aleksandar Popovi, RD: Ljubomir Draki, RDA: Aleksandar

Gruden, SC: Vladislav Lalicki, KS: Slavica Lalicki, KM: Vojislav
Kosti, KR: Branko Markovi

Premijera: 17.2.1968. Velika scena

Igraju:
Rade Markovi (Dragojko), Maja ukovi (Ostoja), Bora Todo-
rovi (Odadija), Jelisaveta Sabli (Okica), ore Jelisi (Arsa),
Tako Nai (Gena), Zorica Bajan-
ski, Ljiljana Danilovi Cincar, Olga
Guzina, Ljiljana Milovanovi, Katica
Pavlovi, Mirjana Mari, Dubravka
Trajkov (Redue), Vladimir Vitas,
Radomir Milivojevi, Ivan Solarovi,
Slobodan Milievi, Zoran Jovano
212

vi, Predrag Ivanovi, Vojin Drakoci

(muziari)
ATELJE

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

SO godina

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 25.2.1968.

Rade M arkovi, Jelisaveta Sabli

332
 S3 S E Z O N A 13 6 7 /6 0 .

(III!

GREJALICA

PS: Svetozar Vlajkovi, RD: Petar M. Tesli, SG: Branislav Ivkovi,

KS: Milena Golubovi

Premijera: 5.3.1968. Gornji foaje

Igraju:
Duan Golumbovski (Mali), Boidar Stoi (Veliki), Jelica
Milosavljevi Tesli (Afrodita)

Broj izvoenja: 2
Poslednje izvoenje: 14.3.1968.

PREDSTAVE

Duan Golumbovski, Boidar Stoi, Jelica Milosavljevi Tesli

392
 S E Z O N A 19 6 7 /S B .

LICEM U LICE SA
MILORAOOM MIKOVICEM

Balet, pesma, poezija

RD: Franc Borlahe (Frans Boerlage), SC: Kitof Pankjevi

(Kryztof Pankiewicz), KS: Kitof Pankjevi (Kryztof Pankiewicz)
TRUBADURI - KM: Tani Montes (Tani Monts), Nino Korbi (Nino
orbi), Miel Franc (Michel Frantz), TPS: Nino Korbi (Nino orbi),
Miel Humbert (Michel Humbert), Roe Varnej (Roger Varnay),
Tani Montes (Tani Monts)
LELIO -KM: Domeniko Skarlati (Domenico Scarlatti), LIB: Milorad
Mikovi, KR: an Gelis (Jean Guelis)
VEERAS LICEM U LICE-KM: Bernard Kateli (Bernard Castelli),
Gaj Bernard (Guy Bernard), KR: Milorad Mikovi
PUT AROBNJAKA - LIB: Bernard Dimaj (Bernard Dimay), KM:
Miel Emer (Michel Emer), Vladimir Kozma (Vladimir Cosma), KR:
Dimitrije Parli, TPS: Bernard Dimaj (Bernard Dimay)

Premijera: 5.4.1968. Velika scena

AT EL J E 212

Igra:
Milorad Mikovi

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 14.4.1968.
godina
50

3 3 4 Milorad M ikovi
 35 S E Z O N A 1 3 6 8 /6 3 .

CENA / T h e P nice

PS: Artur Miler (Arthur Miller), PR: Dragoslav Andri, RD: Dejan
Mija, LK: Branivoj orevi, SC: Vladislav Lalicki, KS: Slavica
Lalicki, MS: Vartkes Baronijan

Premijera: 17.10.1968. Velika scena

Igraju:
Marko Todorovi (Viktor Franc), Tatjana Lukjanova (Ester Franc),
Viktor Stari (Gregori Solomon), Svetolik Nikaevi (Volter
Franc)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

Gostovanja: Sarajevo (RU uro

akovi 5.12.1968), Panevo (CK
Olga Petrov 22.1.1969), Skopje
(Univerzalna sala 28.5.1970)

Broj izvoenja: 36
Poslednje izvoenje:
9.6.1970.

V iktor Stari, Marko Todorovi

 S E Z O N A 1 3 6 8 /6 9 .

ELEKTRA 6 9

Po Euripidu, posveeno Antonenu Artou

PS: Danilo Ki, RD: Zoran Ratkovi, RDA: Mihailo Toi, SC:
Bogdan Kri, KS: Biljana Dragovi, KM: Vojislav Kosti, KR:
Boris Radak

Premijera: 12.11.1968. Velika scena

Igraju:
Neda Spasojevi (Elektra), Mihajlo Janketi (Orest), Aleksandar
Gruderi (Pilad), Branko Vujovi (Zidar), Milutin Butkovi (Strofije),
Dejan avi (Egist), Ksenija Jovanovi (Klitemnestra), Ljiljana Da-
nilovi Cincar (Peva)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 5.4.1969), Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP
25.5.1969. x2), BITEF, Beograd (Pozorite Atelje 212 4.9.1969)

Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Neda Spasojevi, Sterijina nagrada za

glumu, Nagrada RU Radivoj irpanov za najbolje glumako ostvarenje po
glasovima publike i Nagrada Tribine mladih za najbolje ostvarenje mladog
pozorinog radnika; Vojislav Kosti, Sterijina nagrada za originalnu muziku;
MES, Sarajevo: Vojislav Kosti, Zlatni lovor-vijenac za muziku evokaciju mo
tiva drame
212

Broj izvoenja: 20
Poslednje izvoenje: 4.9.1969.
ATELJE
godina
50

3 9 6
 07 S E Z O N A 1 9 6 8 /6 9 .

GALEB / HaiiKa

PS: Anton Pavlovi ehov ( A h t o h flaB noB i/iH HexoB), PR: Kiril
Taranovski, RD: Ljubomir Draki, RDA: Veta Miraevi, LK:
Branivoj orevi, SC: Stojan eli, KS: Boana Jovanovi, Ml:
Vartkes Baronijan

Premijera: 14.12.1968. Velika scena

Igraju:
Maja ukovi (Irina Nikolajevna Arkadina), Petar Kralj (Kon
stantin Gavrilovi Trepljev), Milutin Butkovi (Petar Nikolajevi
Sorin), Ljiljana Gazdi (Nina Mihajlovna Zarena), Bora Todo-
rovi, Danilo Stojkovi (Ilija Afanasijevi amrajev), Dragica
Novakovi (Polina Andrejevna), Neda Spasojevi (Maa), Zoran
Radmilovi (Boris Aleksejevi Trigorin), ore Jelisi (Jevgenije
Aleksejevi Dom), Tako Nai (Semjon Semjonovi Medveden-
ko), Zoran Ratkovi (Jakov)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

Broj izvoenja: 19
Poslednje izvoenje: 18.6.1969. PREDSTAVE

Zoran Radmilovi, Maja ukovi, Ljiljana Gazdi, M ilutin B utkovi

3 0 7
 VEZA
/ T h e Connection

PS: Dek Gelber (Jack Gelber), PR: Dejan avi, RD: Branko Ple
a. RDA: Aleksandar Gruden, SC: Zoran Risti, KS: Biljana
Dragovi

Premijera: 20.1.1969. Velika scena

Igraju:
Branko Plea (Dim Dan), Zoran Ratkovi (Kreja), Vlastimir
Stojiljkovi (Li), Dejan avi (Soli), Milo uti (Sam), Milivoje
Tomi (Erni), Olga Ivanovi (Sestra spasiteljka), Dragan Nikoli
(Kauboj), Slobodan Radovanovi (Hari), Aleksandar Voli (Didi),
Aleksandar Gruden (Snimatelj I), Branimir Zogovi (Snimatelj II),
Petar Rajkovi (ovek sa gramofonom), Slobodan Skaki, Ra
domir Dmitrovi, Branislav Anelkovi, Radomir Trivi, Branislav
Gruji, Miodrag lli, Aleksandar lli - Sanja, Predrag Jovii, Dra
goslav Jovanovi, Aleksandar Slavkovi - grupa Nove elipse
(muziari), Gordana Mari, Sofija Boani, Aulalija Todorovi (sta
tisti)
212

IN: Olga Stojkovi, Olga Poznatov, SF: Ana Barjaktarovi,

ATELJE

Ravijojla Pani, Olga Poznatov, Miomira Mihajlovi

PTN: Branko Stojni

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 28.3.1970)

godina

Broj izvoenja: 23
Poslednje izvoenje: 28.6.1970.
50

398 Milo uti

99 S E Z O N A 1 9 6 8 /S S .

PEIMDERI
RAVNICE
Lirski dukati i njihovo zveketanje

PS: Zoran Petrovi, AD: Soja Jovanovi, RD: Jovanovi, SC:

Miomir Deni, KS: Gradimir Buevac

Premijera: 8.2.1969. Teatar u podrumu

Igraju:
Fienata Ulmanski, Jelisaveta Sabli, Mija Adamovi, Mirjana Pei
Armenuli, Mira Banjac, Dragutin Dobrianin, ore Jelisi, Boro
Stjepanovi, Petar Kralj, Tako Nai, Marina Koljubajev
Ljubomir Stetanovi, Aleksandar Stojni, Predrag Pavlovi, Jovan
Jovii, Dubravka Jovii (muziari)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Poznatov, Olga Stojkovi, SF: Olivera Mari-
anin, Olga Poznatov, Ravijojla Pani, Miomira Mihajlovi

Gostovanja: Slavonski Brod (nsc 7.3.1969), Vinkovci

(nsc 8.3.1969), Kragujevac (CK 8.4.1970), Panevo
(CK Olga Petrov" 18.5.1970, 10.1.1976,
14.12.1977), Obrenovac (Dom JNA 27.11.1970),
Novi Beograd (RU 17.3.1971), Beograd (NU
Vladimir Duji 9.11.1972, 19.2.1976, 15.12.1977,
16.2.1978, CK Rakovica 9.12.1976), Mladenovac
(CK 25.1.1974), Pula (Dom JNA 19.6.1974. x2),
Vrnjaka Banja (KC 29.6.1974), aak (DK
22.3.1975), Jagodina (KC Svetozar Markovi
17.4.1975), Ljig (NU 24.4.1975), Sisak (Zelezara
11.11.1975), Zagreb (Koncertna dvorana Vatroslav
Lisinski 12.11.1975), Zadar (NK 17.12.1975,
PREDSTAVE

18.12.1975. x2), ibenik (CK 19.12.1975. x2),

Smederevo (DK 21.3.1976)

Festivali: Nuiijada, Ivanjica (DK 3.9.1969, 6.9.1969)

Broj izvoenja: 109

Poslednje izvoenje: 16.2.1978.

Petar Kralj, Renata Ulmanski, Mirjana Pei Armenuli 39S

1 S E Z O N A 19 6 6 /S 3 .

RADO IDE SRBIIM U VOJNIKE

PS: Bora osi, RD: Ljubomir Draki,
RDA: Aleksandar Gruden, SC: Petar
Pai, KSI: Petar Pai, KM: Vojislav
Kosti
Premijera: 2/.3.1969. Velika scena
ceslav Macan, Mihajlo ivanovi, Dra
gutin Perovi, Milivoje Todorovi, Ljubi
a Nikoli, Milivoj Markovi, Ristivoje
Stanev, Miroslav Blaevi, Ljiljana Da-
nil/i Cincar - ansambl Stari traeri
^(m uziari)

Igraju: IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

Zoran Radmilovi (Gospodin), Dejan
avi, Aleksandar Gruden (Albert), or-
e Jelisi, Aleksandar Gruden (Austrija
nac), Milutin Butkovi, Petar Kralj, Ta
ko Nai, Vlastimir Stojiljkovi, Boidar
Stoi, Bora Todorovi, Zoran Ratkovi,
Danilo Stojkovi, Aleksandar Gruden
(Vojnici), Dragutin Dobrianin, Ljubia
Bai (Narednik), Dragutin Dobrianin,
Ljubia Bai (Kapetan), Dragutin Do
brianin, Ljubia Bai (eneral), Maja
ukovi, Renata Ulmanski (ena diviz
ije), Maja ukovi, Renata Ulmanski
(Majka), Mija Adamovi, Tatjana Belja-
PSV: Petar Stojkovi, PTN: Branko Stojni
Gostovanja: Kragujevac (nsc 6.10.1969),
Sarajevo (RU uro akovi 8.10.1969),
Sremska Mitrovica (nsc 25.2.1970), ibenik
(NK 31.3.1970. x2), Zadar (NK 1.4.1970. x2),
Panevo (CK Olga Petrov 20.4.1970,
11.3.1971), Novi Beograd (RU 24.11.1970),
Vrbas (DK 15.11.1971 ), aak (DK 23.2.1972),
Baka Palanka (DK 2.3.1972), Beograd (NU
Vladimir Duji 30.3.1972, 21.9.1972)
Festivali: Nuiijada, Ivanjica (DK 7.9.1969),
Sveanosti upska berba, Aleksandrovac (nsc
24.9.1969)
Broj izvoenja: 88
Poslednje izvoenje: 21.1.1973.

kova (Veljina ena), Mija Adamovi,

Tatjana Beljakova (Sestrica Hrvatska),
Neda Spasojevi, Mirjana Pei Arme-
nuli (Miina ena), Neda Spasojevi,
Mirjana Pei Armenuli (Sestrica Srbi
ja), Jelisaveta Sabli, Mira Banjac,
Mirjana Pei Armenuli (Sestrica Mile-
usnieva), Danilo Stojkovi, Miodrag
Andri (Konferansije), Aleksandar Gru
den (dirigent), Slobodan Milievi, Sre-
ten Stevanovi, Radomir Milivojevi,
Bora Todorovi, Vlastimir Stojiljkovi, Maja ukovi, Tako
Predrag Ivanovi, Vladimir Vitas, Vjen- Nai, Milutin Butkovi, Zoran Ratkovi
101 S E Z O N A 1 9 6 8 /6 9 .

PAIMTOLOGIJA ILI
MLEKO MUDROSTI
v / Lait de Sagesse - Milk of Wisdom Ltd.

PS: Stanislav Vinaver, AD: Neboja Komadina, Petar M. Tesli,

RD: Petar M. Tesli, RDA: Vesna Antovi, SC: Leonid ejka, KSI:
Biljana Dragovi, KN^Zoran Hristi, KR: Branko Markovi

Premijera: 14.4.1969. Teatar u podrumu

Igraju:
Boidar Stoi, Dragica Novakovi, Mirjana Pei Armenuli,
urija Cveti, Jelica Milosavljevi Tesli, Dejan avi, Milan
Gutovi
Vesna Pantovi, Mihajlo Grozdanovi (muziari)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Ana Barjaktarovi

Broj izvoenja: 8
Poslednje izvoenje: 23.6.1969.

PREDSTAVE

Boidar Stoi, Mirjana Pei Armenuli, Jelica Milosavljevi Tesli, Dejan avi, urija Cveti, Milan
Gutovi

4 0 1
 1 0 2 S E Z O N A 1 9 6 8 /6 9 .
/ 1
lain
PS: Dems Rado (James Rado), Derom
Ragni (Gerome Ragni), PR: Jovan irilov,
AD: Bora osi, RD: Zoran Ratkovi, Mira
Trailovi, RDA: Slobodan Joci, Vlastimir
Milosavljevi, Vladislav Lalicki, SCA:
Todor Lalicki, KS: Vladislav Lalicki, KM: Golt
Makdermont (Galt Macdermont), MS: Saa
Raaoji, KR: Boris Radak, Duli Arenai
(Julie Arenai), FKE: Divna Jovanovi
Premijera: 19.5.1969. Velika scena
Igraju: Mihajlo Janketi, Branislav Milievi
(Klod), Dragan Nikoli, Branislav Milievi,
Mihajlo Kosti (Berger), Miodrag Andri,
Branislav Milievi, Predrag Manojlovi
(Vuf), Mirjana Pei Armenuli, Mija Adamo-
vi, Nada Simi (ejla), Jelisaveta Sabli,
Mija Adamovi, Slobodanka ugi, Nada
Blam (Deni), Branimir Zogovi (Had), Mu
hamed Abdusamad, Alfred Rafael, Nada
Blam, Sofija Boani, Slavica Brati, Zlata
212
Brki, Slobodan Deli, ore Dini, Emina
Hadifezovi, Derald Kazaperovi, Gorda
ATELJE
na Mari, Ljiljana Miovi, Sneana Patev,
Branimir Petkovi, Dobrivoje Petrovi, Du
an Prelevi, Petar Rajkovi, Ratomir Risti,
godina
Nada Simi, Aulalija Todorovi, Tomislav
Tomovi, Mihajlo Vasiljevi, Jugoslav Vlaho-
50
vi, Margareta Vuievi, Sanja amilovi,
Sanja Karaman, Slobodan Joci, Venecija
Levi, Natalija Petkovi, Mira egarac, Os
man Kujata, Nenad Radojkovi, Milena Kos
ti, Milutin Anelkovi, Pikaso Rafael,
404 Ljubica Jovanovi, Biljana Kovaevi, Gor-
Mirjana Pei Armenuli, Dragan Nikoli
dana Milutinovi, Marta Pulgher, Jelica
Vuini, Diake Mathurin, Mamadu Sangare,
Aleksandar Dajzinger, Aleksandar Gajovi,
Slobodan Kuzmanovi, Milan Oljaa, Ben-
amin Pambe, Ljubinka lli, Borivoje Pavi-
evi, Dragoljub Popovi, Vera Stamenko-
vi, Danica Cvii, Branka Baki, Rada La-
bovi, Vlada Madarevi (Pleme), Jelenko
Milakovi, Tomislav Milakovi, Dragutin
Perovi, Saa Radoji, Dejan Vukovi,
Rade Smiljani, Lazar Toi, Dragutin Hu-
man, Milivoje Radosavljevi, Franja Jen,
Predrag Ivanovi, Veljko ajatovi, Ivan
vager (muziari)
IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Poznatov, Olga
Stojkovi, SF: Ana Barjaktarovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, Branko
Stojni
Gostovanja: Novi Beograd (RU 28.6.1969), Novi
Sad (SNP 6.12.1969, 7.12.1969. x2), Skopje
(Univerzalna sala 27.12. 1969. x2, 6.5.1971. x2),
Kragujevac (nsc 19.2. 1970), Panevo (CK Olga
Petrov 27.2.1970, 28.2.1970), Zagreb (Koncertna
dvorana Vatroslav Lisinski 4.4.1970, 5.4.1970.
x2), Subotica (Narodno pozorite - Npszi'nhz
14.5.1970), Sombor (NP 15.5.1970), Nova Varo
(DK 31.5.1970), Uice(KC 1.6.1970), Ni(Dom JNA
4.7.1970. x2), Ljubljana (Hala Tivoli 15.11.1970. x2),
Rijeka (HNK Ivana pl. Zajca 21.5.1971. x2), aak
(DK 31.1.1972. x2), Slavonski Brod (DK uro
Salaj 3.2.1973. x2)
Festivali: BITEF, Beograd (Pozorite Atelje 212
25.9.1969), MES, Sarajevo (nsc 26.3.1970. x2,
27.3.1970. x2)
Broj izvoenja: 210
Poslednje izvoenje: 4.2.1973.
103 SEZONA 19 6 8 /6 9 .

STA JE NAJVEI DOMET SEKSA

ILI DA LI OCA IMA ONO IJE JE
PRVO SLOVO K, ORUGO U,
TREE R, ETVRTO A, PETO ...

Farsa sa dvostrukim erotskim dimenzijama, u jednom dejstvu,

bez pretdfeija da pree u venost

PS: Radomir Putnik, RD: Vida Ognjenovi, RDA: Ivana Jovanovi,

SC: Zuko Dumhur, KS: Zuko Dumhur, KM: Zoran Hristi

Premijera: 2.6.1969. Teatar u podrumu

Igraju:
Boidar Stoi, Srboljub Milin (Zdeslav), Dragan Zari (Tugomil),
Vesna Latinger (Tamara), Rastko Tadi (Oca), Zoran Benderi
(Gospodin Dautovi), Nada Kasapi (Gospoa Dautovi), Danica
Mokranjac (Militrisa Kirbitjevna), Milo Miranovi, Zoran Ratkovi,
Radomir Putnik (Flovor), Zoran Simjanovi (muzika pratnja-
klavir)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

Broj izvoenja: 11
Poslednje izvoenje: 13.6.1970.
PREDSTAVE

Vesna Latinger, Boidar Stoi, Dragan Zari, Rastko Tadi 405

 104 SEZONA 1969/70.

IH!!

ETIRI GODINJA DOBA

/ The Four Seasons

1
PS: Arnold Vesker (Arnold Wesker), PR: Grozdana Oluji, RD:
Aleksandar orevi, RDA: Svetislav iki, SC: Mia Popovi, KS:
Divna Popovi, Ml: Stanko Terzi

Premijera: 19.10.1969. Velika scena

Igraju:
Vlastimir Stojiljkovi (Adam), Ruica Soki (Beatrisa) #
/
IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin
PSV: Petar Stojkovi, PTN: Branko Stojni

Gostovanja: Osijek (RS 11.3.1970)

Broj izvoenja: 17
Poslednje izvoenje: 27.5.1970.
212
ATELJE
godina
50

Ruica Soki, V lastim ir S tojiljkovi

4 0 6
105 S E Z O N A 19 6 9 /7 0 .

PIEM, PIEM STIHOVE

/ V e rs u s

PS: Ogden Ne (Ogden Nesh), PR: Dragoslav Andri, AD: Pavle

Mini, RD: Pavle Mini, SC: Todor Lalicki, KM: Pavle Mini

Premijera: 29.11.1969. Teatar u podrumu

Igra:
Pavle Mini
Radmilo Zdravkovi, Milenko abri (muziari)

IN: Branka Mini

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 31.3.1971. x2)

Nagrade: MES, Sarajevo: Pavle Mini, Zlatni lovor-vijenac za kompletno po-

zorino oblikovanje stihova Ogdena Nea

Broj izvoenja: 62
Poslednje izvoenje: 17.5.1971

m 1
17 1
mi
PREDSTAVE

I
i

/
*/
Pavle Mini
407
 PS: Vasko Ivanovi, RD: Neboja Komadina, SC: ivorad Kuki,
KS: Ljiljana Dragovi, KM: Vojislav Kosti, Veljko Mari

Premijera: 4.12.1969. Velika scena C

Igraju:
Branislav Jerini (Delegat), Marko Todorovi (Komandant), Uro
Glovacki (Komesar), Branko Cveji (Sekretar), Ljiljana Gazdi
(Bolniarka), Mirko Bulovi, Slobodan uri (Jovovi)^Sran
Kleak (Cvika), Mihajlo Kosti (Pratilac), Vladimir Pei, Vlastimir
Milosavljevi (statisti)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin

Broj izvoenja: 4
Poslednje izvoenje: 6.2.1970.
212
ATELJE
godina
50

Branislav Jerini, Mihajlo Kosti

40B
 107 SEZONA 1369/70.
Mill

GLU VI I IMEIVI I
/ L 'A m a n te Anglaiee

PS: Margaret Diras (Marguerite Duras), PR: Radmila

Milievi, RD: Hugo Klajn, RDA: Vlastimir Milosavljevi, SC:
Andr Spiridonovi, KS: Gradimir Buevac

Premijera: 9.1.1970. Velika scena

Igraju:
Desa Dugali (Kler Lan), Sima Janiijevi (Pjer Lan), Dejan
avi (Ispitiva), Zlata Mati, Olga Stojkovi (Pratilja)

Broj izvoenja: 18 w
Poslednje izvoenje: 6.6.1971.

PREDSTAVE

Desa Dugali, Dejan avi

4 0 3
 10S S E Z O N A 1 3 6 3 /7 0 .

RAIMO JUTRO
/ The Early Morning

PS: Edvard Bond (Edward Bond), PR: Dejan avi, RD:

Arsenije Jovanovi, SC: Arsenije Jovanovi, SCA: Kitof
Pankjevi (Kryztof Pankiewicz), KS: Kitof Pankjevi
(Kryztof Pankiewicz), KR: Rej Harison (Raye Harrison)

Premijera: 20.1.1970. Velika scena

Igraju:
Bora Todorovi (Princ Artur), Petar Kralj (Princ Dord),
ore Jelisi (Albert), Vlastimir Stojiljkovi (Dizraeli), Danilo
Stojkovi (Gledston), Milivoje Tomi, Dejan avi (Lord
Komornik), Branislav Milievi (Lord Menings), Dragan
Nikoli (Len), Boidar Pavievi^, Miodrag Andri (Podoficir
Douns), Nikola Jovanovi, Petar Boovi (Redov Gris),
Tako Nai (Doktor), Branislav Milievi (Ned), Ljiljana
Krsti (Kraljica Viktorija), Neda Spasojevi (Florens
Najtingejl), Renata Ulmanski, Jelisaveta Sabli (Dojs),
Aleksandar Fotez (Lakej), Muhamed Abdusamad, Alfred
AT EL J E 212

Rafael, Tomislav Tomovi, Mihajlo Vasiljevi, Jugoslav

Vlahovi, Dragan Vuji, Ivan Pavlovi (Vojnici i graani)

IN: Olga Stojkovi, SF: Ana Barjaktarovi

Broj izvoenja: 19
godina

Poslednje izvoenje: 12.1.1971

50

4 1 0 Ljiljana Krsti, Neda Spasojevi

103 S E Z O N A 1 9 6 9 /7 0 .

ARHITEKTA I ASIRSKI CAR

/ L'Anchitecte e t l'Empereur d'Assynie

PS: Fernando Arabai (Fernando Arrabai), PR: ore Dimitrijevi,

RD: Zoran Ratkovi, RDA: Vladimir Putnik, SC: Petar Pai, KS:
Biljana Dragovi

Premijera: 4.2.1970. Velika scena

+
Igraju:
Slobodan Perovi (Asirski car), Milutin Butkovi (Arhitekta),
Milena Kosti (statista)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin

PSV: Petar Stojkovi, V: Aleksandar Kuzmanovi

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje: 24.5.1970.

PREDSTAVE

Slobodan Perovi, Milutin Butkovi 4 1 1

 IO S E Z O N A 1 9 6 9 /7 0 .
OPERETA /op e r e tk a
PS: Vitold Gombrovi (Witold Gombrowicz),
PR: Ivanka Pavlovi, RD: Bogdan Jerkovi,
RDA: Aleksandar Gruden, Borka Pavievi,
SC: Vladislav Lalicki, KS: Vladislav Lalicki,
KSA: Divna Popovi, KM: Vojislav Kosti,
KP: Tibor Hegedi, Milorad Kuzmanovi,
KR: Rej Harison (Raye Harrison)
Premijera 23.2.1970. Velika scena
Igraju:
Milan Pui, Zoran Radmilovi (Maestro
Fior), Tako Nai (Knez Himalaji), Ruica^
Soki (Kneginja Himalaji), Vlastimir Stojiljko-
vi (Grof arm Himalaji), Duan Golumbov
ski, Bora Todorovi (Baron Firulet), Nada
Simi (Albertina), Branimir Petkovi (Otac
Albertine), Ljubica Kovi, Mira Banjac (Maj
ka Albertine), Petar Rajkovi (I Deparo),
Ratomir Risti (II Deparo), Miodrag
Andri, Dejan avi (Paroh), Ljubia Bai,
Borivoje Stojanovi, Petar Boovi (Ban
kar), Sava Jovanovi (General), Mirjana
Pei Armenuli (Markiza), Sima Janiijevi,
Milutin Butkovi (Profesor), Boidar Pavie
vi, Danilo Stojkovi (Grof Hufnagel), Ste
van Maksi, Zoran Ratkovi (Lakej Vladis
lav), Branimir Petkovi, Mirko eri (Lovo-
uvar Stanislav), Mirjana Vaci, Jelisaveta
Sabli (Parohova domaica), Aleksandar
Gruden (I Lakej), Jovica Areina, Milenko
Miljenovi (II Lakej), Ivan Pavlovi, Branislav
Kovaevi, Boban Kneevi (III Lakej),
Dragoljub Mihajlovi, Aleksandar Gajovi,
Boban Kneevi (IV Lakej), ilijeta Geor
gieva, Borica Kneevi, Milovan Kneevi,
Petar Komari, Sneana Nedeljkovi, Mla
den Savi, Ivana Tavar, Slobodanka Zuvi,
Dragan lli, Svetlana Luki, Krunoslav Si
mi, Ljubia Vui, Miodrag Petrovi, Milan
Oljaa, Branka Ferendino, Vesna Krajina,
Svetlana Nikoli, Svetlana apinac (Drugi
gosti), Bratislav Godei, Predrag Ivanovi,
Zoran Jovanovi, Radomir Milivojevi,
Slobodan Milievi, Vladimir Vitas, Vojin
Drakoci, Franja Jen, Milivoj Markovi,
Tomislav Milakovi - ansambl Stari traeri
(muziari), Aleksandar Gruden, eljka Buto-
rac (*)
IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, Branko
Stojni
Gostovanja: Rijeka (nsc 18.5.1972)
U inostranstvu: Italija -Trst (nsc 12.1.1972)
Festivali u inostranstvu: Nemaka -Berlinski festival
(Berliner Festwochen), Berlin (Pozorite Hebel
/Hebbel Theater/ 24.9.1971, 25.9.1971)
Broj izvoenja: 53
Poslednje izvoenje: 18.5.1972.
i i
Zoran Radmilovi, Ruica Soki, Tako Nai
111 S E Z O N A 1 S B S /7 0 .

MARKE, A IMA TO
JO I EMILIJA
/ Znannke, e ka r pa Emilija

PS: Duan Jovanovi, PR: Dejan Poznanovi, RD: arko Petan,

RDA: Rua Veljovi, SC: Sveta Jovanovi, KS: Mira Jareva, KSA:
Divna Popovi

Premijera: 21.3.1970. Velika scena

Igraju:
Mija Adamovi (Emilija), Danilo Stojkovi (Filatelist), Branislav
Milievi (Mukarina), Dragan Nikoli (Albert)

IN: Olga Stojkovi, SF: Ana Barjaktarovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, Branko Stojni

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi 26.5.1970. x2), Ljubljana (SNG

28.5.1970)

Broj izvoenja: 21
Poslednje izvoenje:
23.2.1971.

PREDSTAVE

Branislav M ilievi. Danilo Stojkovi, Dragan Nikoli

4 1 3
112 S E Z O N A 1 3 7 0 /7 1 .

SLATKO PRAVOSLAVLJE

Paorske balade u dva de!a

PS: Bogdan Cipli, DM: Dimitrije urkovi, RD: Dimitrije

Durkovi, PDA: Nada Janjetovi, Vladimir Putnik, SC:
Duan Risti, KS: Duan Risti, KSA: Vesna Rado-
savljevi, KM: Zoran Hristi, Miodrag lli- Beli

Premijera: 15.10.1970. Velika scena

Igraju:
Mira Banjac, ore Jelisi, Petar Kralj, Tako Nai,
Branislav Milievi
arko Maleti, Radomir Milivojevi, Slobodan Milievi,
Dragan Mlaenovi, Vojin Drakoci, Maksa Popov
(muziari)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje: 11.2.1971.

Mira Banjac
I I vZS SEZONA 1370/71.
ZIGER - ZAGER
/ Ziggen - Z a g g e r
Drama u dva dela
PS: Piter Terson (Peter Terson), PR: Jo
van irilov, RD: Zoran Ratkovi, RDA:
Aleksandar Gruden, Vladimir Teki, SC:
Branislav Ivkovi, Vladislav Lalicki, KS:
Biljana Dragovi, KM: Kolin Farei (Collin
Farell), ARM: Predrag Ivanovi, Dragan
Kozlia, KP: Predrg Ivanovi, Saa Ra-
doji, KR: Boris Radak
Premijera: 26.10.1970. Velika scena
Igraju:
Mihajlo Kosti (Ziger-Zager), Dragan Nikoli
(Hari Filton), Maja ukovi (Gospoa Fil-
ton), Mija Adamovi (Edna), Milutin Butkovi
(Les), ore Jelisi (Profesor), Miodrag
Andri (Policajac), Petar Kralj (Slubenik),
Petar Boovi, Dejan avi (Narednik),
Jelisaveta Sabli (Sandra), Tako Nai
(Paroh), Vesna Krajina (Glenis), Zoran
Radmilovi, Miodrag Jovanovi (Ujka Al
bert), Danilo Stojkovi (Ujka Brajan), Zoran
Ratkovi (Frank), Aleksandar Gruden, Ilija
Petkovi, Slobodan Santra, Branko Stojni,
Vladimir Teki, Jovan irilov (Vinset), Petar
Rajkovi (Stenli), Momilo Bojat, Aleksandar
Dajzinger, Teofik Dedi, Aleksandar Gajovi,
Mihajlo Grozdanovi, Zdravko Gruji, Milen
ko Gudi, Miroslav Hrnjak, Milorad Ivani,
Dragan Ivkovi, Dragoslav Jovanovi, Mio
drag Jovanovi, Boban Kneevi, Borica
Kneevi, Branislav Kovaevi, Dragan Koz
lia, Milan Kozlia, Slobodan Kuzmanovi,
Kemal Manduka, Milo Mihajlovi, Zoran
Mileti, Milenko Miljenovi, Vlada Miloevi,
Boris Mrki, Milan Oljaa, Borivoje Pavie-
vi, Miodrag Petrovi, Vladimir Pivarski,
Zoran Prelevi, Neboja Pui, Dragoslav
Raki, Radmilo Savi, Dragan Sponza, Ivan
Tadi, Tomislav Tomovi, Vesko Vukovi,
Boko Zrni, Dejan orevi, Miodrag uki
(Zigerovci), Dragica Zelani, Stela elznik,
Danica Zupanski, Ruica Ajzenbrant, Korne-
lija Bremzai, Slobodanka Dojinovi, Ljiljana
Dragojlovi, Jasenka Joksimovi, Ljubica
Jovanovi, Biljana Kovaevi, Ljiljana Milivo-
jevi, Slavenka Milovanovi, Jasminka Milo
evi, Miroljuba Miloevi, Gordana Milutino-
vi, Slavica Pilja, Sneana Proki, Marta
Pulgher, Vesna Radi, Natalija Stojakovi,
Violeta Svrdlin, Zora Vasiljevi, Nada Vujoe-
vi, Vera Vukovi, Biljana Vukovi, Violeta
undevski, Ljiljana Jonji, Ljubica Gruji,
Jadranka Jadrijevi (ene), Vojin Drakoci,
Predrag Ivanovi, Zoran Jovanovi, Milivoj
Markovi, Radomir Milivojevi, Vladimir Vitas
- ansambl Stari traeri (muziari), Dobrila
Stojni (*)
IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin
Gostovanja: Skopje (Univerzalna sala 28.2.1971)
U inostranstvu: Austrija - Be (nsc 11.6.1971,
12.6.1971)
Broj izvoenja: 31
Poslednje izvoenje: 30.11.1971.
114 SEZONA 1970/71,

DZO EG
/T h e Day in th e Death of Joe Egg

PS: Piter Nikols (Peter Nicols), PR: Vera ari, RD:

Mata Miloevi, RDA: Naa Janjetovi, Aleksandar
Fotez, SC: Milenko erban, KS: Milenko erban

Premijera: 14.11.1970. Velika scena

Igraju:
Bora Todorovi (Braj)**Ruica Soki (ila), Dejan a
vi (Fredi), Mirjana Pei Armenuli, Renata Ulmanski
(Pam), Mira Banjac (Grejs), Danica Bealov, Glorija
Kastrati (Do)

IN: Olga Stojkovi, Ljiljana Altman, SF: Jelena Trpkovi, Ljiljana

Altman
PSV: Petar Stojkovi, PTN: Branko Stojni

Gostovanja: Skopje (Univerzalna sala

14.12.1970), Sarajevo (RU uro ako-
vi" 1.2.1971), Kragujevac (CK 2.3.1971),
Beograd (Dom omladine 10.12.1971),
aak (DK 24.12.1971), Vrbas (DK
13.2.1972)

Broj izvoenja: 36
Poslednje izvoenje:
26.4.1972.

Ruica Soki, Dejan avi

115 SEZONA 1970/71.

KRIVICE
/ Molba iz 1 9 5 0 / P utnik

MOLBA iz 1950. - PS: Antonije lsakovi, RD: Aleksandar Mandi

PUTNIK - PS: Dragoslav Mihajlovi, RD: Aleksandar Mandi

Premijera: 10.1.1971. Teatar u podrumu

Igraju:
MOLBA iz 1950. - Milutin Butkovi (Milorad K. ivi)
PUTNIK - Danilo Stojkovi (Putnik)

IN: Olga F^oznatov, Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin, Miomira Mihajlovi,
Ante Ivelja

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi 7.10.1971 ), aak (DK 29.2.1972),

Zrenjanin (nsc 9.3.1972), Sombor (nsc 26.1.1973), Pula (Dom JNA
9.10.1975. x2), Zagreb (Koncertna dvorana Vatroslav Lisinski 3.3.1976),
Karlovac (RS Zorin dom 4.3.1976), Umka (Fabrika kartona i lepenki
24.6.1976), Beograd (NU Vladimir Duji 14.2.1978)

U inostranstvu: Francuska - Pariz (Jugoslovenski kulturni centar 23.5.1975);

Austrija - Be (Klub jugoslovenskih radnika
17.6.1979)

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 2.4.1971. x2),

Dubrovake Ijetnje igre, Dubrovnik (nsc 21.6.1971,
21.7.1971)

Nagrade: MES, Sarajevo: Danilo Stojkovi, Zlatni

lovor-vijenac za izuzetno sugestivno tumaenje lika
Putnika; Milutin Butkovi, Zlatni lovor-vijenac za
efektno tumaenje lika Milorada K. Zivia

Broj izvoenja: 120

Poslednje izvoenje: 17.6.1979.

Danilo S tojkovi <41

 S E Z O N A 1 7 0 /7 1 .

PORODINA
MANUFAKTURA
CRNOG HLEBA

Balade Maje de Rado

PS: Maja de Rado, KM: Maja de Rado

Premijera: 20.1.1971. Teatar u podrumu

Igraju:
Maja de Rado (vokal), Petar Pavi (l<ontrabas), Slobodan
Kuzmanovi (gitara), Jugoslav Vlahovi (prim), Vladimir
Bogosavljevi, Sreten Tasi (flauta), Dobrivoje Petrovi
(sitar)

Broj izvoenja: 17
Poslednje izvoenje: 22.2.1972.
AT ELU E 212
godina
50

Maja de Rado

418
 SEZONA 1370/71.

ULOGA MOJE
PORODICE U
SVETSKOJ REVOLUCIJI
PS: Bora osi, RD: Ljubomir Draki, RDA: Aleksandar Gruden,
SC: Duan Otaevi, KS: Divna Popovi, KR: Boris Radak

Premijera: 5.2.1971. Velika scena

Igraju:
Milutin Butkovi (Deda), Tako Nai (Otac), Maja ukovi
(Mati), Vlastimir Stojiljkovi (Ujak), Renata Ulmanski (Tetka),
Milena Dravi, Jelisaveta Sabli (Kerka), Tatjana Beljakova
(Kominica), Zoran Radmilovi (Kapetan), Mija Adamovi, Mira
Banjac (Majstorica), Petar Kralj (Veliki)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin

PSV: Petar Stojkovi

Gostovanja: Zagreb (FINK 25.6.1972)

Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP

4.6.1971)

U inostranstvu: Holandija - Flolandski festival

(Holland festival), Roterdam (nsc 29.6.1972),
Hag (nsc 30.6.1972), Amsterdam (nsc
1.7.1972)

Nagrade: SDUS: Ljubomir Draki, Nagrada

Bojan Stupica za reiju 1972. godine; Steri
jino pozorje, Novi Sad: Ljubomir Draki,
Vanredna Sterijina nagrada za reiju; Bora
osi, Nagrada Sterijinog grada Vrca za
tekst savremene komedije

Broj izvoenja: 69
Poslednje izvoenje: 22.6.1973.

V lastim ir S tojiljkovi, M ilutin Butkovi, Petar Kralj, Mira Banjac

41
 1 1 8 SEZONA 13 7 0 / 7 1.
Hill

IMA LUDOM
BELOM KAMEIMU
/Generali ili srodstvo po oruju
/ U Edenu, na istoku

Sotije

PS: Borislav Peki, RD: Ljubomir Draki,

RDA: Aleksandar Gruden, SC: Ljubomir
Draki

Premijeia: 29.3.1971. Teatar u podrumu

Igraju:
GENERALI ILI SRODSTVO PO ORUJU -
ore Jelisi (General Njegovan), Vlasti
mir Stojiljkovi (Pukovnik Blauring), Re
nata Ulmanski (Melanija)
U EDENU NA ISTOKU - ore Jelisi
(Stari), Vlastimir Stojiljkovi (Novi), Sena
ta Ulmanski (Glas)

IN: Olga Poznatov, Olga Stojkovi, Vlastimir Milo

savljevi, SF: Olga Poznatov, Ante Ivelja, Miomira
Mihajlovi, Jovana Stefanovi

Gostovanja: Zrenjanin (NP Toa Jovanovi

212

27.4.1971), Sarajevo (RU uro akovi

16.2.1972), Zagreb (Teatar ITD 26.6.1972. x2),
ATELE

aak (DK 17.11.1972), Sremska Mitrovica (nsc

16.1.1973), Sombor (nsc 8.2.1973), Vi^ovar
(nsc 20.5.1973), Vrnjaka Banja (KC 2.7.1973),
Kruevac (Kruevako pozorite 24.10.1973),
5 0 godina

Ljubljana (SNG 3.6.1974. x2), Pula (Dom JNA

18.6.1974. x2), Rijeka (Dom JNA 20.6.1974),
Novi Beograd (RU 27.6.1974), Valjevo (DK
29.10.1974), Zadar (NK 25.10.1976,
26.10.1976), Jagodina (KC Svetozar Markovi
23.12.1976), Nova Gorica (nsc 4.2.1977),
Poarevac (DK 10.4.1977), Panevo (CK Olga
Petrov 13.5.1977), Mladenovac (CK 24.2.1978)

Renata Ulmanski, Bore Jelisi

4 2 0
 13 SEZONA 13 70/"71.

HAMLET U PODRUMU
/Ham let

PS: Viljem ekspir (William Shakespeare),
PR: Laza Kosti, ivojin Simi, Sima
Pandurovi, AD: Slobodanka Aleksi, RD:
Slobodanka Aleksi, SC: Todor Lalicki,
KS: Divna Popovi, KM: Aleksandar
Milievi, KEN: Jovan Pavlovi
Premijera: 17.4.1971. Teatar u podrumu
Igraju:
Branislav Milievi, Dobrila Stojni, Dra
gan Maksimovi, Predrag Manojlovi,
Devad Goraj, Aleksandar Milievi, Slo
bodanka Aleksi, Milorad Vukovi, Svjet
lana Kneevi, Borivoje Pavievi, Petar
Boovi, Feda Stojanovi, Branipnir Zogo-
vi
Gostovanja: Zagreb (Teatar ITD 25.6.1972. x2),
Ljubljana (SNG 2.6.1974)
U inostranstvu: Maarska - Budimpeta (nsc
30.9.1972, 1.10.1972); vedska - Stokholm
(Pozorite Sodra /Sodra Teatern/ 19.4.1974,
20.4.1974, 21.4.1974), Noreping (Gradsko po
zorite 22.4.1974), Geteborg (Gradsko pozorite
Studio 23.4.1974, 24.4.1974); Fraqcuska - Pariz
(Pozorite Eskap Karden /Theatre tscape Car
din/ 22.5.1975)
Holandski festival (Holland festival), Amsterdam
(Pozorite Mikri /Mickry Theater/ 29.6.1972,
30.6.1972, 1.7.1972, 2.7.1972, 4.7.1972,
5.7.1972, 6.7.1972, 7.7.1972, 8.7.1972,
9.7.1972); Italija - Festival ATER-Domani teatro,
Ravena (nsc 8.3.1973), Bolonja (nsc 9.3.1973,
10.3.1973, 11.3.1973), Modena (nsc 12.3.1973),
Parma (nsc 13.3.1973), Ferara (nsc 14.3.1973),
Reo (nsc 15.3.1973); Iran - Festival umetnosti
(Festival of Arts), iraz-Persepolis (nsc 30.8.1973,
31.8.1973, 1.9.1973, 2.9.1973. x2); Meksiko -
Festival Servantino (Festival Cervantino), Gvana-
huato (Pozorite Huares /El teatro Juarez/
4.5.1975, 5.5.1975), San Luis Potosi (Pozorite la
Paz /Teatro la Paz/ 7.5.1975), Agvaskalijentes
(Pozorite /El Teatro/ 9.5.1975), Akapulko (nsc
13.5.1975), Meksiko Siti (nsc 16.5.1975)
Nagrade: MES, Sarajevo: Zlatni lovor-vijenac za
najbolju eksperimentalnu predstavu; Branislav
Milievi, Zlatni lovor-vijenac za prisno i senzibilno
tumaenje dileme mladih ljudi u starom svijetu
Broj izvoenja: 87
Poslednje izvoenje: 15.6.1975.

Festivali: BITEF, Beograd (Pozorite Atelje 212

17.9.1971), MES, Sarajevo (nsc 28.3.1972. x2),
Dubrovake Ijetnje igre, Dubrovnik (Palata Spon
za 17.8.1972, NK Marin Dri 19.8.1972)

U inostranstvu: Nemaka - Berlinski festival

(Berliner Festwochen), Berlin (Pozorite Forum
/Forum Theater/ 24.9.1971); Holandija -

Branislav M ilievi
120 S E Z O N A 1 S 7 0 / 7 1 .

DERVI I SMRT

PS: Mea Selimovi, DM: Borislav Mihaj Olga Stojkovi, Nada Vujoevi, Vesko
lovi - Mihiz, RD: Branko Plea, RDA: Vukovi, Stojan Mihajlovi, Nikola Cvija-
Aleksandar Fotez, Aleksandar Gruden, novi, Milan Radoji, Aleksandar Dajzin-
SC: Petar Pai, KS: Ljiljana Dragovi, ger, Aleksandar Gruden, Milan Oljaa,
KR: Branko Markovi, KON: Enver Kaa- Marina Gruden, Nada Grani, ore Pet
niku rovi, Borisav orevi, Ljubica Landeka,
Dragan Tadi, Sead Osmanevi, Brani
Premijera: 23.4.1971. RU uro akovi mir Petkovi (Sejmeni, dervii, vojska, de-
Sarajevo vojke)
Premijera: 29.04.1971. Velika scena
IN: Olga Stojkovi, SF: Ana Barjaktarovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
Igraju:
Zoran Radmilovi (Ahmet Nurudin), Vla- Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi
23.4.1971, 24.4.1971. x2), Kragujevac (nsc
dan Milainovi, Dejan avi (Begunac
16.6.1971), aak (DK 19.1.1973)
nepoznati), Petar Boovi (Mula Jusuf),
Mija Adamovi, Vesna Krajina, Ljiljana Festivali u inostranstvu: Nemaka- Berlinski festi
Gazdi (Kadinica), Petar Kralj (HasaTl), val (Berliner Festwochen), Berlin (Pozorite
Hebel /Hebbel Theater/ 22.9.1971, 23.9.1971 )
Dragan Nikoli (Muselim), Mirko eri
(Uhoda), Branko Plea, Ljubia Bai, Broj izvoenja: 43
Boro Stjepanovi (Kadija), Milutin Butko Poslednje izvoenje: 29.1 1.1973.
vi (Hadi Sinanudin), Boidar Pavievi
(Tamniar), Milivoj Popovi - Mavid (Os
man beg), Danilo Stojkovi, Sima Janii-
jevi (Vezirov defterdar), Aleksandar
Fotez, Aleksandar Gorani (Mladi),
Teofik Dedi, Aleksandar Gajovi,
Dragan Ivkovi, Dragoslav Jovanovi,
Ljubica Jovanovi, Miodrag Jovanovi,
Boban Kneevi, Branislav Kovaevi,
Kemal Manduka, Milenko Miljenovi,
Boris Mrki, Nikola Perovi, Miodrag
Petrovi, Dragoljub Popovi, Neboja
Pui, Dragoslav Raki, Dragan Sponza,
Dragan N ikoli (u sredini)
121 S E Z O N A 1 3 7 0 /7 1 .

KALUERICE
/ Las monjas

Parabola u dva dela

PS: Eduardo Manet (Edoardo Manet), PR: Ivanka Pavlovi, RD:

Zoran Ratkovi, RDA: Aleksandar Gruden, SC: Petar Pai, KS:
Divna Popovi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 30.6.1971. NP Toa Jovanovi Zrenjanin

Premijera: 10.10.1971. Teatar u podrumu

Igraju:
Tatjana Beljakova (Senjora), Tako Nai (Igumanija), ore
Jelisi (Sestra Anela), Branislav Milievi (Sestra Ines)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

PTN: uro Sanader ^

Gostovanja: Zrenjanin (NP Toa Jovanovi 30.6.1971 )

Broj izvoenja: 11
Poslednje izvoenje: 26.1.1972.

Tako Nai, ore Jelisi

 122 SEZONA 1971/72.

!!!!!

J ELI SAVETI IMI

LJUBAVIMI JADI
ZBOG MOLER

PS: Milan Jeli, RD: Dejan Miladinovi, SC: Svetlana Bulja, KS:
Ljerka Kali, KM: Dejan Miladinovi

Premijera: 31.10.1971. Teatar u podrumu

Igraju:
Jelisaveta Sabli (Jelisaveta), Predrag Manojlovi (Milovan), Olga
Ivanovi (Dara Opajdara), Mia Tati (ia), Mirjana Pei Arme
nuli, Vesna Peanac (Velinka), Ljubica Kovi (Zora), Mia Tati
(Milija), Olga Ivanovi (Majka Milovanova), Ljiljana Danilovi
Cincar, Ljubica Koi (muziari)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Poznatov, SF: Ravijojla Pani, Branka

2ivanovi, Olga Poznatov, Olivera Ma*ianin
PSV: Petar Stojkovi, Tomislav Stanojkovi, PTN: uro Sanader, Zoran
Stamenkovi

Gostovanja: Beograd (Televizija Beograd

18.3.1972, NU Vladimir Duji 5.12.1974,
22.1.1976), Skopje (Univerzalna sala
20.6.1972), Dubrovnik (nsc 9.9.1972),
312

aak (DK 4.10.1973), Vrnjaka Banja (KC

30.6.1974), Valjevo(DK 16.1.1975), Pane-
ATELJE

vo (CK Olga Petrov 27.4.1975), Smede-

revo (DK 20.11.1975)

Festivali: Nuiijada, lvanjica(DK 1.9.1972)

godina

Broj izvoenja: 80
50

Poslednje izvoenje: 12.2.1976.

Predrag Manojlovi, Jelisaveta Sabli

424
123 S E Z O N A 1 3 7 1 /7 2 .
ZEPIMI
TEATAR
/ T h a t r e de Poche
PS: Anri Pjer Kami (Henri-Pierre ami),
PR: Vladimir Glumac, TI: Dragoslav And-
ri, RD: Slavenko Saletovi, SC: Todor
Lalicki, KS: Todor Lalicki, Ml: edomir
Petrovi
Premijera: 4.12.1971. Teatar u podrumu
Igraju:
OPINARSTVO - Feda Stojanovi (Hotel
ski momak), edomir Petrovi (Nesreni
ljubavnik), Renata Ulmanski (Seoski
vra), Boro Stjepanovi (Mladi pastir);
ROBINZON I PETKO - Predrag Manoj-
lovi (Robinson), edomir Petrovi
(Papagaj), Feda Stojanovi (Petko), Boro
Stjepanovi (Lord Plaljivko), Zorica
umadinac (Supruga lorda Plaljivka);
ANATOMSKI DENTLMEN - Renata Ul
manski (Majka porodice), Zorica umad
inac (Starija ki), Feda Stojanovi (Hor
male dece), edomir Petrovi (Anatom
ski dentlmen); ROMEOV SIN - Boro Stje
panovi (Plemeniti Kapulet), Feda
Stojanovi (Sekretar Kapuleta), Zorica
umadinac (Romeo), Renata Ulmanski
(ulijeta), PredracJH/lanojlovi, edomir
Petrovi, Boro Stjepanovi, Feda Stojano
vi, Renata Ulmanski, Zorica umadinac
(Hor l-VI), edomir Petrovi (Dadilja),
Boro Stjepanovi (Dete mrnje); ZELENO
Renata Ulmanski, edomir Petrovi
DETE - Renata Ulmanski (Mlada porodil-
ja), Feda Stojanovi (Slukinja), edomir
Petrovi (Istraiva oinstva); KRSTAKI
RAT - edomir Petrovi (Mladi lepotan),
Boro Stjepanovi (Oprezni krsta), Zorica
umadinac (Pomfrit de Buljon), Predrag
Manojlovi (Prvi Saracen), Feda Stojano
vi (Drugi Saracen); VLASTEOSKO PRA
VO - Predrag Manojlovi (Mlad i lep se
ljak), Feda Stojanovi (Prvi gost-kmet),
edomir Petrovi (Drugi gost-gejak),
Boro Stjepanovi (Ded kotlananin),
Zorica umadinac (Lepa seljanka); FRE-
GOLITO - Feda Stojanovi (Nadzornik
orgija), edomir Petrovi (Kapetan hale-
bardinaca), Renata Ulmanski (Margareta
Burgundska), Predrag Manojlovi (Blan-
a), Boro Stjepanovi (Fregolito), Zorica
umadinac (Vezuvija), Predrag Manojlo
vi, edomir Petrovi, Boro Stjepanovi,
Feda Stojanovi (Halebardinci); UDO -
Predrag Manojlovi (Sveti Petar), Boro
Stjepanovi (Gospod Bog), Feda Stoja
P R E D S T A V E
novi (Hitler), Zorica umadinac, edo
mir Petrovi (Deca)
IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Ravijojla Pani
PSV: Petar Stojkovi, Tomislav Stanojkovi, PTN:
uro Sanader, Zoran Stamenkovi
Broj izvoenja: 12
Poslednje izvoenje: 27.4.1972.
4 2 5
 S E Z O N A 1 3 7 1 /7 2 .

LULU
/na osnovu drama

Duh zemlje / E rd g e is t
Pandonina kutija /D ie Bchse den Pandora

Seksualna tragedija

PS: Frank Vedekind (Frank Wedekind), PR: Petar M. Tesli, AD:

Borislav Mihajlovi - Mihiz, RD: Ljubomir Draki, RDA: Alek
sandar Gruden, SC: Duan Otaevi, KS: Boana Jovanovi, KR:
Boris Radak

Premijera: 12.12.1971. Velika scena

Igraju:
Milena Dravi (Lulu), ore Jelisi (Dr Ludvig
en), Petar Kralj (Alva en), Milutin Butkovi
(Dr Grol), Tako Nai (Valter varc), Danilo
Stojkovi (Honigol), Maja ukovi (Grofica
Marta Gevic), Ljubia Bai (Rodrigo Kvas),
Boro Stjepanovi (Alfred Hugenberg), Petar
Boovi (Ferdinand), Vlastimir Stojiljkovi (Mar-
kiz Kasti Pjani), Branislav Milievi, Aleksandar
ni
oi Gruden, Petar Boovi (Hunidaj), Mamadu
Lu Sangare (Kungu-poti), Dragan Nikoli, Vladan
i
j
UJ
h Milainovi (Dek Trbosek), Radomir Milivoje-
<
vi, Slobodan Milievi, Lazar Toi (svirai)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

0) PSV: Petar Stojkovi
a
ID
Broj izvoenja: 26
Poslednje izvoenje: 6.6.1972.

Milena Dravi
42B
 125 S E Z O N A 1 3 7 1 /7 2 .

ZEIME / Lilika / Pismo iz 1971

LI LI KA - PS: Dragoslav Mihajlovi, RD: Naa

Janjetovi, SC: Mia Popovi
PISMO IZ 1971. - PS: Antonije lsakovi, RD: Naa
Janjetovi, SC: Mia Popovi

Premijera: 23.12.1971. Teatar u podrumu

Igraju:
LILIKA -Zorica Jovanovi (Lilika)
PISMO IZ 1971 -Ruica Soki (Zorka)

IN: Olga Stojkovi, Olaa Poznatov,

SF: Ravijojla Pani, Olga Poznatov
PSV: Tomislav Stanojkovi, PTN:
uro Sanader

Gostovanja: Sarajevo (RU uro

akovi 6.10.1972), Skopje (Uni
verzalna sala 9.2.1973), Valjevo (DK
13.2.1973), aak (DK 17.2.1973)

Broj izvoenja: 35
Poslednje izvoenje: 5.5.1973.
P R E D S T A V E

Ruica Soki
427
 126 S E Z O N A 1 9 7 1 /7 2 .

III!!

ROENDAN
/T h e B irth d a y P a r ty

PS: Harold Pinter (Harold Pinter), PR: Dejan avi, RD:

Dejan avi, RDA: Vlastimir Milosavljevi, SC: Boro Liki,
KS: Zagorka Stojanovi

Premijera: 10.1.1972. Velika scena

Igraju:
Danilo Stojkovi, Dejan avi (Pit), Mira Banjac (Meg),
Petar Kralj (Stenli), Mirjana Pei Armenuli (Lulu), Vlas
timir Stojiljkovi (Goldberg), Milutin Butkovi (Mek Ken)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF:

Ravijojla Pani, Olga Poznatov
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro ^
Sanader

Gostovanja: Skopje (Univerzalna

sala 27.3.1973) aak (DK
24.5.1973)

Broj izvoenja: 32
Poslednje izvoenje: 9.12.1973.
2 1 2
A T E L J E
go d in a
50

Mirjana Pei Arm enuli, Petar Kralj

428
127 S E Z O N A 1 9 7 1 /7 2 .

RAIMJEIMI ORAO ILI SMEJU LI

EVOJKE DOPUSTITI
PROBU PRE BRAKA

PS: Mir Jam, DM: Borislav Mihajlovi -Mihiz, RD: Soja Jovanovi, RDA:
Aleksandar Fotez, Aleksandar Gruden, SC: Miomir Deni, KS: Danka
Pavlovi, KSA: Olgica Milunovi, IZS: Miodrag Stoi, Stevan Bogda-
novi, Moma urevi, Fl: Borko Tomov, FIL: Nenad Jovii, MF:
Nevenka Crnobori

Premijera: 12.3.1972. Velika scena

Igraju:
Ruica Soki (Gospoa Mir Jam), Jelisaveta Sabli, Vesna Peanac
(Anelka Bojani udata urovi), Petar Boovi, Aljoa Vukovi (Mio
ili Tomo), Mira Banjac, Renata Ulmanski (Gospoica Nada Todorovi),
edomir Petrovi, Feda Stojanovi (Nenad Aleksi), Mirjana Pei
Armenuli, Marina Koljubajev (Tatjana-Tanja Mitrovi), Bora Todorovi
(Gojko Mari), Tatjana Beljakova (Vukica), Vladan Milainovi, Miodrag
Andri (Safet), Vlasta Jeli, Prvoslav Petrovi, Franja Jen, Veljko aja-
tovi, ore Petrovi, Stanko Mrki -orkestar Vlaste Jelia (muziari),
Vladimir Vitas (muzika pratnja -klavir), Aleksandar Gruden (*)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin, Ravijojla Pani, Jovana

Stefanovi, Olga Poznatov, Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Zagreb (HNK 26.6.1972), Slavonski Brod (nsc 8.12.1973), Panevo

(CK Olga Petrov 30.4.1974, 28.1.1975, 2.12.1975),
Ljubljana (SNG 3.6.1974), Valjevo (DK 6.6.1974. x2),
Caak (DK 14.6.1974, 7.2.1976)
PREDSTAVE

Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar

Markovi 20.3.1974. x2)

Nagrade: Dani komedije, Jagodina: Petar Boovi,

Nagrada za epizodnu ulogu; Ruica Soki, Statueta
uran za najbolje glumako ostvarenje

Broj izvoenja: 156

Poslednje izvoenje: 7.11.1979.

Jelisaveta Sabli, Petar Boovi

 128 S E Z O N A 1 9 7 1 /7 2 .

llllll

P L A V S T R IIM D B E R G
/ Play S trin d b e rg

Prema drami Mrtvaki ples Augusta Strindberga

PS: Fridrih Direnmat (Friedrich Drrenmatt), PR: Zeina Mehmed-

bai, RD: Radoslav Dori, SC: Neboja Delja, KS: Milica Alek
sandrov

Premijera: 1.4.1972. Velika scena

Igraju:
Mira Stupica (Alisa), Danilo Stojkovi (Edgar), Stevo igon (Kurt),
Olga Stojkovi (Scenarist), Tibor Flegedi, Dragan obaji, Go-
razd Henman (muzika pratnja-klavir)

IN: Olga Stojkovi, SF: Ravijojla Pani, Ante Ivelja

PSV: Petar Stojkovi

Gostovanja: aak (DK 21.5.1972), Skopje (Univerzalna sala 14.6.1972),

Vukovar (nsc 24.11.1972), Slavonski Brod (nsc 25.11.1972), Zadar (nsc
9.1.1973, 10.1.1973), Sombor
(NP 9.3.1973), Osijek (nsc
15.3.1973), Zagreb (HNK
18.6.1973), Panevo (CK Olga
Petrov 12.1.1977)
212

Nagrade: Skuptina grada Beo

grada: Danilo Stojkovi, Okto
ATELJE

barska nagrada Beograda u

oblasti pozorine umetnosti
1972. godine
5 0 godina

Broj izvoenja: 67
Poslednje izvoenje:
24.3.1977.

Danilo Stojkovi, Mira Stupica

4 3 0
23 SEZO N A 1 3 7 1 /7 2 .

Hill

ZUTA
PS: Gordan Mihi, RD: Vladimir Tadej,
RDA: Rua Veljovi, SC: Vladimir Tadej,
KS: Vladimir Tadej
Premijera: 14.4.1972. Teatar u podrumu
Igraju:
Ruica Soki (uta), Boro Stjepanovi,
Radoslav Marjanovi, Milan Mihailovi
(Milicioner), Miodrag Andri (Brane),
Mira Banjac, Jelisaveta Sabli, Dragica
Novakovi, Gordana Mari, Vesna Pea-
nac (Bine), Ljubia Bai, Branko Vujovi
(Starac), Dragica Novakovi, Olga Pozna
tov, Tatjana Beljakova (eir^ika), Olga
Marinkovi, Vesna Krajina, Mirjana Pei
Armenuli, Svjetlana Kneevi, Renata
Ulmanski, Olga Poznatov, Nevenka Sasik,
Ljiljana Altman (Daktilografkinja), Boidar
Pavievi, Milutin Butkovi, Petar Boo-
vi, Feda Stojanovi, Aljoa Vukovi, Mi
lan Mihailovi, Branko Vujovi, Aleksan
dar Gruden (Sudij^), Tomislav Gotovac,
Zoran Bei, Vladimir Proti, Sreten ur-
i, Radivoje Radi, Vladislav Stevanovi,
Slavomir Perii (statisti)
Vrnjaka Banja (KC 3.7.1973, 1.7.1979), Cavtat
(Hotel Kroacia 30.12.1973), Smederevo (DK
13.2.1975), Panevo (CK Olga Petrov 11.4.1976,
19.3.1980), Novi Beograd (RU 10.6.1976), akovo
(NS 16.6.1976), id (DK 31.10.1976), upanja
(nsc 20.11.1976), Trebinje (DK 18.2.1977),
Herceg Novi (KC 19.2.1977), Zabreje (nsc
15.4.1977. x2), Prokuplje (DK 8.9.1977), Zagreb
(Koncertna dvorana Vatroslav Lisinski
22.10.1977. x2), Grocka (NU 10.12.1977), Priboj
(DK 12.1.1978), Lazarevac (CK 24.2.1979),
Futog (CK 19.4.1979), Lajkovac (NU 12.5.1979),
Sremska Mitrovica (DK 17.5.1979. x2), Zaklopaa
(DK 16.9.1979), Kikinda (DK 17.10.1979), Nova
Gradika (DK 10.11.1979), Topola (nsc 23.11.1979),
Poarevac (DK 21.2.1980), Ub (CK 12.3.1980),
Gornji Milanovac (KC 14.10.1980), Ljig (NU
6.12.1980), Trstenik (RU 13.2.1981), Sisak (CK
Vladimir Nazor 31.3.1981. x2), Bor (CK
2.4.1981. x2), Vukovar (CK 11.12.1981), Stari
Beej (CK Vuk Karadi 10.5.1984)
Festivali: Nuiijada, Ivanjica (DK 2.9.1972),
Zagrebake veeri, Zagreb (Kamerna scena
Gornji grad 20.6.1973)
Broj izvoenja: 231
Poslednje izvoenje: 2.4.1988.

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Poznatov, Olga

PREDSTAVE

Stojkovi, Milenko Adamov, SF: Branka ivano-

vi, Olga Poznatov, Miomira Mihajlovi, Lidija
Pavlovi

Gostovanja: Skopje (Univerzalna sala 9.2.1973),

Valjevo (DK 13.2.1973), aak (DK 17.2.1973),
Beograd (CK Rakovica 22.2.1973, 7.4.1977, NU
Vladimir Duji 15.11.1973, 22.4.1976,
11.11.1976, 22.5.1980, NP scena Zemun
11.5.1976, 9.4.1980), Mladenovac (CK 15.6.1973),
Ljubia Bai, Ruica Soki, Dragica Novakovi
431
130 S E Z O N A 1 9 7 1 /7 2 .

ISUS HRISTOS SUPERSTAR

/ Je su s C h ris t S u p e rs ta r

LIB: Tim Rajs (Tim Rice), PR: Jovan irilov,
RD: Zoran Ratkovi, RDA: Aleksandar
Gruden, SC: Vladislav Lalicki, SCA: Todor
Lalicki, Olgica Milunovi, Vesna Radovi,
Sanja amilovi, KS: Vladislav Lalicki,
KSA: Todor Lalicki, Olgica Milunovi,
Vesna Radovi, Sanja amilovi, KM:
Endrju Lojd Veber (Andrew Lloyd Weber),
KP: Dragan Kozlia, KR: Robert Hadad
(Robert Haddad), Miljenko tambuk, KRA:
En Denis Jankovi (Anne Dennis Janko-
vi), KON: Mira Trailovi
Premijera: 23.6.1972. Velika scfa
Igraju:
Zlatko Pejakovi (Isus), Zlatko Golubovi
(Juda), Azra Halilovi (Marija Magdalena),
Tihomir Petrovi (Kajafa), Branislav Mili
evi (Pontije Pilat), Ljubia Bai (Car
Irod), Mihajlo Vasiljevi (Petar), Zorafi* Mi-
jukovi (Ana), Aleksandar Gruden (Prvi
svetenik), Sran Marjanovi (Drugi sve-
tenik), Branimir Petkovi (Trei svetenik),
Milorad Vukovi (I vojnik), Sneana Jan-
drli (Devojka), Slobodan Lui (Starac),
Miroslav Hrnjak, Zoran Jankovi, Miodrag
Klisari, Predrag Klisari, Goran Koi,
Miroslav Markovi, ore Petrovi, Dragan
Stojkovi, Duan Vojinovi, Bora orevi
(Apostoli), eljko Jandrli, Milan Kozlia,
Stojan Mihajlovi, Milan Radoji, Predrag
Risti (Vojnici), Zoran ivkovi, Zoran
Aranelovi, Branka Baki, Branka Grki-
ni, Anita lli, Dragan Kozlia, Rada Labo-
vi, ore Lakobrija, Ljubica Landeka,
Mirjana Linta, Dobrila Milenkovi, ivojin
Petrovi, Svetlana Petrovi, Nenad Rai-
evi, Lelija Rajkovi, Mamadu Sangare,
Ljiljana Tomaevi, Borica Toi, Marijana
Unukovi, Zvezdana obota, Borislav
Groevi (Narod), Saa Radoji (diri
gent), Franja Jen, Duan Kavaja, Jelenko
Milakovi, Tomislav Milakovi, Radomir
Milivojevi, Slobodan Milievi, Ljubia
Nikoli, Milivoje Radosavljevi, Rade Smi-
Ijani, Karlo Taka, Lazar Toi, Predrag
Ivanovi, Zoran Jovanovi, Vladimir Vitas -
orkestar Sae Radojia (muziari)
IN: Vlastimir Milosavljevi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, Zoran
Stamenkovi
Gostovanja:
Rijeka (HNK Ivana pl. Zajca 27.5.1973. x2)
Broj izvoenja: 21
Poslednje izvoenje: 9.6.1973.
Branislav M ilievi
 31 S E Z O N A 1 3 7 2 /7 3 .

PU R PU R N O QSTRVO
/BarpoBbiii ocrpoB

PS: Mihail Afanasijevi Bulgakov (Mnxa-
i/m AcfDaHacbeBMH BynraKO), PR: Milan
oli, AD: Ljubomir Draki, RD:
Ljubomir Draki, RDA: Aleksandar
Gruden, Milo Lazin, SC: Vladislav La
licki, KS: Vladislav Lalicki, KSA: Vesna
Radovi, KM: Vojislav Kosti, KR: Boris
Radak
Premijera: 14.11.1972. Velika scena
Igraju:
Vlastimir Stojiljkovi (Genadij Panfilovi),
Vlastimir Stojiljkovi (Lord Eduard
Glenervan), Petar Kralj (Vasilij Artutovi
Dimogackij), Petar Kralj (il Vern), Petar
Kralj (Kiri-Kuki), Boro Stjepanovi, Milan
Mihailovi (Metelkin Nikanor), Boro Stje
panovi, Milan Mihailovi (Sluga Paspar-
tu), Boro Stjepanovi, Milan Mihailovi
(Papagaj koji govori), Milutin Butkovi
(ak Paganel), Renata Ulmanski (Lidija
Ivana), Renata Ulmanski (Ledi Glener
van), Ljubia Bai (Kapetan Sfateras),
Marina Koljubajev (Betsi), Sima Janiije
vi, Tako Nai (Sizi-Buzi II), Dejan
avi (Liki-Tiki), Olivera Marianin (Suf
ler), Aleksandar Gruden (Likuj lsaji),
Vladan Milainovi, Petar Boovi (Fara-
Tete), Danilo Stojkovi (Sava Luki),
Zoran Aranelovi, Branka Baki, Alek
sandar Fotez, Dragan Golovi, Miodrag
Klisari, Predrag Klisari, Branislav Ko
vaevi, Goran Koi, Rada Labovi,
Radmila Miti, Boris Mrki, Milorad Ob-
ratov, Vesna Ojdani, Nikola Perovi,
Aleksandar Petrovi, Miodrag Petrovi,
ore Petrovi, Neboja Pui, Dragan
Stojkovi, Tomislav Tomovi, Borica
Toi, Mladen Vukoli, Vesko Vukovi,
Zvezdana obota, Borisav orevi,
Teofik Dedi, Milo Lazin, Slavica Brati,
Momilo Pei, Dobrila Milenkovi, Dra
gan Sponza (Garda Arapa, crveni staro-
sedeoci, harem Sizi-Buzija, engleski
mornari, muziari, uenici, frizeri, kro
jai), Predrag Ivanovi, Zoran Jovanovi,
Tomislav Milakovi, Radomir Milivojevi,
Slobodan Milievi, Sreten Stevanovi,
Vladimir Vitas, Franja Jen, Lazar Toi,
Josip Videe, Bour Jovanovi, Ilija Mirko
vi, Predrag Krsti, Miroljub Markovi
(muziari)
IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
Gostovanja: Zagreb (HNK 19.6.1973), Ljubljana
(SNG 1.6.1974)
Broj izvoenja: 53
Poslednje izvoenje: 11.4.1975.
Petar Kralj, V lastim ir S tojiljkovi
 S E Z O N A 1 9 7 2 /7 3 .

OLOVKA PISE SRCEM

Odgovori 2000 deaka i devojica grebake veeri, Zagreb (Glazbeni zavod

od 4 do 14 godina
AD: Pavle Mini, TI: Budimir Nei, Vanja
Rupnik, RD: Pavle Mini, SC: Milena Nie-
va Jevti Kosti, KS: Milena Nieva Jevti
Kosti, KM: Pavle Mini
Premijera: 17.11.1972. Teatar u podrumu
Igraju:
Pavle Mini, Radauriin
Radmila Avramovi, Radmilo Zdravkovi,
Kota Mitrovi (muziari)
Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi 2.4.1973.
x2), Valjevo (DK 14.5.1973. x2), Zemun (nsc
15.5.1973), Beograd (NP 27.5.1973), aak (DK
6.6.1973. x2), Sutjeska (Radna akcija 15.7.1973),
Vrnjaka Banja (KC 27.9.1973. x2), Ub (Fabrika
metalnih proizvoda 27.10.1973. x2), Rijeka (HNK
Ivana pl. Zajca 7.11.1973. x2), Pula (Dom JNA
8.11.1973. x2, 9.11.1973. x2), Zadar (NK
11.2.1974. x2), ibenik (CK 12.2.1^74), Sombor
(NP 18.2.1974. x2), Slavonska Poega (Dom JNA
25.3.1974), Slavonski Brod (DK uro Salaj
212
21.6.1973), Splitsko ljeto, Split (Dioklecijanova pala
ta podrum 24.6.1973), Festival deteta, ibenik (NK
26.6.1973), Dubrovake Ijetnje igre, Dubrovnik (nsc
20.8.1973, 22.8.1973), Mermer i zvuci, Aranelovac
(nsc 6.9.1973), Vukov sabor, Loznica (nsc
13.9.1973. x2)
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Sterijina
nagrada Okruglog stola kritike za najbolju pred
stavu; Pavle Mini, Sterijina nagrada za adaptaciju,
Sterijina nagrada za glumu i Nagrada RU Radivoj
irpanov za najbolje glumako ostvarenje po gla
sovima publike; Nagrada Urednitva zagrebakog
Veernjeg lista za 2000 devojica i deaka iz
Srbije (4-14 godina) za matovite odgovore koji su
inspirisali predstavu; MES, Sarajevo: Rada uriin,
Zlatni lovor-vijenac za izuzetno glumaki zrelo
poistoveenje sa svetom detinjstva; Pavle Mini,
Zlatni lovor-vijenac za kompleksno tumaenje i
oivljavanje jednog osobenog sveta
Broj izvoenja: 147
Poslednje izvoenje: 29.6.1975.

26.3.1974. x2), Kraljevo (CK 31.3.1974), Obrenovac

(Dom JNA 12.4.1974. x2), Split (Dom JNA
ATELJE

21.4.1974. 22.4.1974. x2, 23.4.1974. x2, 24.4.1974.

x2), Panevo (CK Olga Petrov 7.5.1974. x2),
Smederevo (DK 13.3.1975. x2), Novi Beograd (DK
Studentski grad 8.4.1975)
godina

U inostranstvu: Francuska - Pariz (Jugoslovenski

50

kulturni centar 22.5.1975); Poljska - Varava (Ka-

merno pozorite /Teatr Kameralny/ 22.6.1975,
23.6.1975)

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 1.4.1973. x2), Sterijino

pozorje, Novi Sad (SNP 27.4.1973. x2), Majske igre,
Stari Beej (CK Vuk Karadi 28.5.1973), Za
Pavle Mini, Radmila uriin
4 3 4
133 S E Z O N A 1 3 7 2 /7 3 .
TOM PEJIM
PS: Pol Foster (Paul Foster), PR: Jovan
irilov, AD: Bogdan Tirnani, RD: Slobo-
danka Aleksi, RDA: Branislav Milievi,
LK: Branivoj orevi, SC: Todor Lalicki,
KS: Biljana Dragovi, KSA: Olgica Milu-
novi, KM: Vojkan Borisavljevi, SP:
Dragoljub Jankovi
Premijera: 17.12.1972. Velika scena
Igraju:
Dragan Nikoli (Tom Pejn), Feda Stoja-
novi (Reputacija), Feda Stojanovi
(Briso), Branka Petri (Meri), Branka
Petri (ana-Marija Filipo), Mirko eri
(Majordom), Mirko eri (Kondorse),
Petar Boovi (Narednik), Petar Boovi
(Pomonik kapetana), Petar Boovi
(Guverner), Petar Boovi (Bomare),
Petar Boovi (Sudija), Petar Boovi
(Sjejes), Branko Cveji, branislav Mili
evi (Biskup), Branko Cveji, Branislav
Milievi (Vojvoda od Verena), Branko
Cveji, Branislav Milievi (Advokat
Horsli), Branko Cveji, Branislav Milie
vi (Barer), Branko Cveji, Branislav
Milievi (Napoleon Bonaparta), Branko
Cveji, Branislav Milievi (Prvi pisar),
Josif Tati (Redov), Josif Tati (Kapetan),
Josit Tati (General), Josif Tati (Sajlas
Din), Josif Tati (Danton), Josif Tati
(Advokat Berg), Miodrag Andri (Pro
dava dina), Miodrag Andri (Kralj
/ Tom Paine
Dord III), Miodrag Andri (Drugi pisar),
Miodrag Andri (omet), Dragica Rista
novi (Bjula), Dragica Ristanovi (ena
smrt), Dragica Ristanovi (Simona),
Svjetlana Kneevi, Anita lli (Margareta
Bonvil), Branimir Zogovi (Roder), Bra
nimir Zogovi (Kveker), Branimir Zogovi
(Kralj Luj XVI), Branimir Zogovi (Ko
mandant strae), Ljiljana Borii, Teofik
Dedi, Anita lli, Dragoslav Jovanovi,
Aleksandar Milievi, Borivoje Pavievi,
ivojin Petrovi, Gordana Stoji, Dragan
Tadi, Duan Vojinovi, Margareta
Vuievi, Milorad Vukovi, Branka
Grkini, Vojkan Borisavljevi, Borisav
orevi, Zoran Jankovi, Miodrag Pet
rovi (Vetrovi i talasi)
IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Poznatov,
Branislav Milievi, SF: Ravijojla Pani, Olga
Poznatov
PSV: Petar Stojkovi
Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi
1.3.1973)
Broj izvoenja: 20
Poslednje izvoenje: 19.10.1973.
PREDSTAVE
Dragan Nikoli, Svjetlana Kneevi 4 3 5
 134 SEZONA 1972/73.

Illll

ETVORO
/ The Foursom e

PS: Edvard Entoni Vajthed (Edward Anthony Whitehead), PR:

ore Krivokapi, RD: Zoran Ratkovi, SC: Vladislav Lalicki, KS:
Biljana Dragovi, Ml: uro Sanader

Premijera: 1.2.1973. Velika scena

Igraju:
Branislav Milievi (Hari), Petar Boovi (Tim), Jelisaveta Sabli,
Nada Blam (Meri), Vesna Peanac (ejla)

IN: Olga Poznatov, SF: Olga Poznatov

PSV: Petar Stojkovi

Broj izvoenja: 17
Poslednje izvoenje:
4.1.1975.
AT EL J E 212
5 0 godina

Vesna Peanac, Jelisaveta Sabli, Petar Boovi

436
 135 S E Z O N A 1 9 7 2 /7 3 .

MARATDNCI TRCE
POASNI KRUG
Desni profil Beograda u dva ina i deset slika
PS: Duan Kovaevi, RD: Ljubomir Draki,
RDA: Aleksandar Gruden, Milo Lazin, SC
Ljubomir Draki, SCA: Olgica Milunovi, KS
Ljubomir Draki, KSA: Olgica Milunovi, Ml
Aleksandar Gruden, KON: Branko Baleti
Premijera: 26.2.1973. Velika scena
Igraju:
Gajer Kljakovi, Jovana Stefanovi, Dragana Anel-
kovi, Olga Poznatov
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
Gostovanja: Slavonski Brod (DK uro Salaj
24.1.1974), Zagreb (HNK 26.6.1974), Ljubljana
(Cankarjev dom 19.9.1982), Obrenovac (Dom kulture
i sportova 8.4.1983), Poarevac (DK 23.6.1983),
Smederevo(DK 21.1.1984)
Festivali:
Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP 25.4.1974. x2)

Milivoje Tomi, Ljubia Bai, Zoran Ratkovi
(Maksimilijan Topalovi), Milutin Butkovi,
Branko Vujovi (Aksentije Topalovi), ore
Jelisi, Petar Kralj (Milutin Topalovi), Bora
Todorovi, Dragan Nikoli (Laki Topalovi),
Milan Gutovi, Aleksandar Gruden, Aljoa
Vukovi, Milan Mihailovi, Svetislav Gonci,
Branislav Zeremski (Mirko Topalovi), Vesna
Peanac, Mirjana Pei Armenuli, Marina
Koljubajev, Mariola Fotez (Kristina), Dragan
Nikoli, Svetozar Cvetkovi (enka avo),
Tako Nai, Branko Vujovi (Bili Piton),
Gordana Mari, Ljiljana Dragutinovi, Vesna
Peanac, Mirjana Pei Armenuli, Sonja
Kneevi (Olja), Tomislav Stanojkovi,
Jordan Vasi, Mirko Vaskovi (Pregaeni
ovek), Vladislav Stevanovi, Stanislav D u "
U inostranstvu: Poljska - Teatar nacija, Varava
(Dramsko pozorite /Teatr Dramatyczny/ 21.6.1975,
22.6.1975); Italija - Mesec dana jugoslovenske kul
ture, Rim (Pozorite Vale /Teatro Valle/ 17.5.1977)
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Bora Todorovi,
Sterijina nagrada za glumu; Duan Kovaevi, Na
grada Sterijinog grada Vrca za tekst savremene
komedije, Nagrada Tribine mladih za najbolje ost
varenje mladog pozorinog radnika i Nagrada lista
studenata Vojvodine Index za najbolje ostvarenje
mladog umetnika
Broj izvoenja: 212
Poslednje izvoenje: 19.6.1985.
PREDSTAVE

evi, Milo Lazin, Petar Radovanovi, Alek

sandar Marjanovi, Jordan Vasi, Nikola
Cvijanovi, Branislav orevi, Jovan ore-
vi (Grobar)

IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera

Marianin, Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi, Nada
Milan Gutovi, M ilutin Butkovi, M ilivoje Tomi, Bora Todorovi, ore
Jelisi

437
 IVIALVI I\l A

ivotopis Malvine Trifkovi

PS: Mirko Kova, DM: Bogdan Rukuc, Miodrag upane, RD:

Bogdan Rukuc, LK: Branivoj orevi, SC: Todor Lalicki, KS:
Boana Jovanovi, KSA: Anelka Slijepevi, Ml: Bogdan
Rukuc

Premijera: 23.3.1973. Teatar u podrumu

Igraju:
Dejan avi (Kirilo ampara), Fea Stojanovi (Mitar Deli-
bai), Ljubia Bai (ore Trifkovi), Gordana Mari (Malvina
Trifkovi), Renata Ulmanski (Petronela Barota), Marina
Koljubajev (Julka Dume), Milan Mihailovi (Ivan Pari),
Dobrila Stojni (Katarina Pari), Dobrila Stojni (Marvina
Pari)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olga Poznatov

cu PSV: Tomislav Stanojkovi, PTN: uro Sanader
ni
J
Broj izvoenja: 8
j
ni Poslednje izvoenje: 19.5.1973.
h
<

cu
Q
1D

Dobrila Stojni, Gordana Mari

438
137 SEZONA 1S73/74.

lu n i

AMA S KAMELIJAMA
/ La Dame aux Camelias

PS: Aleksandar Dima Sin (Alexandre Dumas Fils), AD: Mira San
tini, RD: Nikola Jevti, RDA: Milo Lazin, SC: Branko Komadina,
KS: Boana Jovanovi, KSA: Vesna Radovi, Ml: Sran Sto-
janev, KR: Boris Radak

Premijera: 10.11.1973. Teatar u podrumu

Igraju:
Gordana Mari (Margareta Gotje), Danilo Lazovi (Arman Dival),
Ljubia Bai (Gospodin Dival), Ljubia Bai (Gospodin sa
tapom), Ljubia Bai (Kockar), Milan Mihailovi (Gospodin N),
Milan Mihailovi (Kolporter), Milan Mihailovi (ozef), Milan
Mihailovi (Krupije), Nada Blam (Olemp), Nada Blam (Sluavka),
ore Petrovi, Olga Poznatov (Klaper)

IN: Olga Poznatov, SF: Olga Poznatov

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: aak (DK 8.3.1974), Beograd (NU Vladimir Duji 28.3.1974),

Vrnjaka Banja (KC 2.7.1974), Smederevo (DK 21.1.1975), Panevo (CK
Olga Petrov 18.3.1975, 23.4.1975)

Broj izvoenja: 47
Poslednje izvoenje: 14.3.1976.
13B S E Z O N A 1 3 7 3 /7 4 .

I I ! Ill

RADOVAN TREI

Bolna komedija o samoizdaji 12.11.1978, 16.10.1980), Vrbas (DK 13.12.1978),

PS: Duan Kovaevi, RD: Ljubomir Draki,
RDA: Milorad Beri, Aleksandar Gruden, SC:
Todor Lalicki, KS: Vesna Radovi
Premijera: 30.12.1973. Velika scena
Igraju:
Zoran Radmilovi (Radovan), Maja ukovi
(Rumenka), Vesna Peanac, Tatjana Belja
kova (Georgina), Mira Banjac, Tatjana Belja
kova, Ljiljana Dragutinovi (Katica), Milutin
Butkovi (Stanislav), Bora Todorovi, Milan
Mihailovi, Zoran Ratkovi (Jelene), Tako
Nai, Danilo Stojkovi (Keiner), Danilo
Stojkovi (Vasilije)
IN: Olga Stojkovi, Ravijojla Pani, Vlastimir Milosav
ljevi, SF: Ravijojla Pani, Olga Poznatov, Nada Gajer
Kljakovi, Miomira Mihajlovi, Ante Ivelja, Jovana
Stefanovi, Dragana Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
Trstenik (RU 21.11.1979), Obrenovac (Dom kulture i
sportova 25.3.1983)
Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar
Markovi 25.3.1975. x2), Vrnjake kulturne sve
anosti, Vrnjaka Banja (KC 29.6.1977), Sveanosti
Ljubia Jovanovi, abac (NP Ljubia Jovanovi
28.10.1979), Dani kulture, Sarajevo (RU uro
akovi 19.10.1982), Sveanosti Raa Plaovi",
Ub (CK 28.10.1982)
Nagrade: Smotra Najbolja predstava, Beograd:
Zoran Radmilovi, Nagrada Politike ekspres za
glumako ostvarenje 1974. godine; Dani komedije,
Jagodina: Milutin Butkovi, Specijalna nagrada za
glumako ostvarenje; Ljubomir Draki, Statueta
uran za najbolju reiju; Zoran Radmilovi, Sta
tueta uran za najbolje glumako ostvarenje
Broj izvoenja: 300
Poslednje izvoenje: 9.6.1985.

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi 7.3.1974.

x2), Skopje (Univerzalna sala 10.4.1974), Vrnjaka
Banja (KC 30.6.1976), Panevo (CK Olga Petrov
16.10.1976, 23.11.1976, 26.1.1977, 25.1.1978,
17.4.1979, 5.11.1980), Beograd (NU Vladimir Duji
20.1.1977, 10.3.1977, 20.10.1977, 23.3.197^
8.3.1979, 25.10.1979, NP scena Zemun 29.3.1977,
5.12.1978, 16.1.1979, 24.4.1979, 26.5.1979,
13.11.1979, 4.12.1979, 18.3.1980, 10.2.1981),
aak (DK 28.1.1977, 7.6.1979), Brko (DK
4.3.1977), Zajear (Pozorite Zoran Radmilovi
20.3.1977), Novi Sad (SNP 15.6.1977), Kragujevac
(Dvorana umadija 30.6.1977), id (DK 11.9.1977),
Velika Plana (NU 9.12.1977), Lazarevac (CK M ilutin Butkovi, Zoran Radmilovi, Maja ukovi, Tatjana Beljakova
Po romanu Braa Karamazovi

PS: Fjodor Mihajlovi Dostojevski (Oflop M n x a i m o B H H

flocroeBCKMii), PR: Jovan Maksimovi, AD: Predrag Bajeti, RD:

Predrag Bajeti, RDA: Aleksandar Gruden, Jaka Zlodre, SC:
Slobodan Mai, KS: Boana Jovanovi, KSA: Olgica Milunovi,
Anelka Slijepevi, KM: Zoran Hristi, KP: Tugomir Vidanovi,
KON: Branislav Miladinovi

Premijera: 15.1.1974. Velika scena

Igraju:
Danilo Stojkovi (Gospodin Fjodor Pavlovi Karam), Petar Kralj
(Prosjak), Petar Boovi (Aleksej Fjodorovi Karamazov), Dragan
Nikoli (Mladi gospodin), Renata Ulmanski (Gospoa Katarina
Osipovna Hohl), Marina Koljubajev (Gospoica Liza Hohlakova),
Ljiljana Dragutinovi (Bosonoga), Saa Bakoevi (lljua),
Leonida Nenadovi (Lizaveta), Ljubomir ivanovi, Renata
Krajnovi, Olivera Mladenovi, Mirjana Raki, Boko Samardi,
Petar Spasojevi, Nenad orevi, Mirjana urii (Deca pros
jaci, deaci, devojice)

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin

PSV: Petar Stojkovi, Branko Kresojevi

Broj izvoenja: 23
PREDSTAVE

Poslednje izvoenje: 26.4.1975.

Ljiljana Dragutinovi, Marina Koljubajev

441
 / J u m p e rs

PS: Tom Stopard (Tom Stoppard), PR: Jovan irilov, AD: Miro
Glavurti, RD: Mira Trailovi, RDA: Aleksandar Gruden, SC:
Neboja Delja, KS: Boana Jovanovi, KSA: Olgica Milunovi,
KM: Vojkan Borisavljevi, Ml: uro Sanader, Vojkan Bori
savljevi, KR: Boris Radak, AKR: Pavle Buda, IZS: Aleksandar
Gruden, Mihajlo aponji, Fl: Ratko lli, FIL: Bratislav Grbi, FSA:
Vojislav Opsenica, MF: Vuksan Lukovac

Premijera: 5.3.1974. Velika scena

Igraju:
Rade Markovi (Dord), Ruica Soki (Doroti), Vlastimir Sto
jiljkovi (Ari), Danilo Stojkovi (Inspektor Koska), Ljubia Bai
(Krau), Vesna Peanac, Mirjana Pei Armenuli (Sekretarica),
Milutin Butkovi (Arhiepiskop, u filmu), Dragan Nikoli (As
tronaut Skot, u filmu), Dragoljub Zamurovi (Mek Fi), Karolin
Kilka Todorovi /Carolyn Kilkka Todorovi/, Boica Papi,
Milenko Pavlovi, Dragan Popov, Nikola Savkovi, Miodrag
Stojanovi, tipan Vojni Purar, Milorad Vukevi, Milan oki,
Zlatimir Berta (Akrobati)
212

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Ravijojla Pani

ATELJE

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Ljubljana (SNG 2.6.1974), Zagreb

godina

(HNK 25.6.1974)

Broj izvoenja: 33
50

Poslednje izvoenje: 21.11.1975.

Rade M arkovi, Vesna Peanac

4 4 2
141 S E Z O N A 1 S 7 3 / 7 4 .

LJUBICA,
PRVO LICE MIMOIIME

PS: Milenko Vueti, RD: Jovan Ain, SC:
Sava Ain, Ml: uro Sanader
Premijera: 19.3.1974. Teatar u podrumu
Igra:
Mira Banjac (Ljubica)
IN: Olga Poznatov, SF: Olga Poznatov, Ravijojla
Pani, Ivanka Ivelja, Miomira Mihajlovi, Nada
Gajer Kljakovi
Festivali: Vukov sabor, Loznica (DK Vuk Kara-
di 9.9.1974), Festival monodrame i pan
tomime, Zemun (NP scena Zemun 11.4.1975),
Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP 18.4.1975),
Vrnjake kulturne sveanosti, Vrnjaka Banja (KC
30.6.1975), Mermer i zvuci, Aranelovac (nsc
14.9.1975)
Broj izvoenja: 113
Poslednje izvoenje: 4.5.1983.

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi

23.5.1974. x2, Dom JNA 10.10.1974), Sombor
(NP 25.10.1974), aak (DK 14.11.1974, nsc
8.2.1975), Osijek (Mini teatar 13.12.1974), Split
(nsc 17.12.1974. x2, 18.12.1974. x2, 19.12.1974,
20.12.1974. x3, Pravni fakultet 18.12.1974, Brod
Galeb 19.12.1974), Sopot (nsc 4.2.1975), Pula
(Fabrika trikotae Arena 24.2.1975. x2, Dom JNA
25.2.1975), Sisak (Rafinerija 6.3.1975, elezara
6.3.1975), Koprivnica (Podravka 7.3.1975. x2),
Buje (Srednjokolski centar 24.3.1975), Umag
(nsc 24.3.1975), Novi Beograd (DK Studentski
grad 5.4.1975, Bolnica Beanijska kosa
14.1.1976, RU 9.12.1976), Novi Sad (Gradsko
saobraajno preduzee 19.4.1975, Dom JNA
19.4.1975, nsc 21.4.1975. x2), Ni (DK
21.11.1975. x2), Zagreb (Koncertna dvorana
Vatroslav Lisinski 23.12.1975, CK Novi Zagreb
PREDSTAVE

17.5.1978), Karlovac (RS Zorin dom

24.12.1975), Beograd (Beko 5.2.1976, KST
2.11.1976, Studentski dom Patris Lumumba
25.3.1977, CK Rakovica 12.5.1977. x2, NU
Vladimir Duji 18.10.1977), Panevo (CK Olga
Petrov 7.10.1976), Stara Pazova (Fabrika Lifam
5.11.1976), Umka (Fabrika kartona i lepenki
3.12.1976), Trebinje (DK 20.2.1977), Kladovo (DK
1.11.1977), Slavonski Brod (DK uro Salaj
6.12.1977), Kupari (Hotel Kupari 5.34978) Mira Banjac

V
142 S E Z O N A 1 3 7 3 /7 4 .

BDNTOIM ILI KAKO SE

PONAATI PREMA
OSOBAMA
SUPROTNOG POLA

Tekst raen po ideji Fee Stojanovia

PS: Boidar Ljumovi, S: Feda Stojanovi, RD: Slavenko Sale-

tovi, SC: Duan Petrii, KS: Duan Petrii, KM: Ivana Kaun-
kovi, ore Petrovi, Bora orevi -grupa Zajedno

Premijera: 23.5.1974. Teatar u podrumu

Igraju:
Ruica Soki (Zorka Tucakovi), Feda Stojanovi (Vladimir
Perkovac), Bora orevi, ore Petrovi (pevai), Ivana Kaun-
kovi, Jasna Kaunkovi (muziari)

IN: Ravijojla Pani, Olga Poznatov, SF:

Ravijojla Pani, Nevenka Sasik, Olga
Poznatov
PSV: Petar Stojkovi

Gostovanja: Vrnjaka Banja (KC

1.7.1974), Novi Sad (nsc 22.10.1974),
Smederevo (DK 21.11.1974), Beograd
(NU Vladimir Duji 23.1.1975), Gornji
Milanovac (KC 25.4.1975), Panevo
(CK Olga Petrov 9.12.1975), Zagreb
(Koncertna dvorana Vatroslav Lisinski
5.5.1976), Karlovac (RS Zorin dom
6.5.1976)

Broj izvoenja: 43
Poslednje izvoenje: 18.5.1976.

Ruica Soki, Fea Stojanovi

143 S E Z O N A 1 3 7 4 /7 5 .

DIVOVI IZ PLAIMIINIE
/ I Giganti della M o n ta g n a

PS: Luii Pirandelo (Luigi Pirandello), RD: Paolo Maeli (Paolo

Magelli), RDA: Aleksandar Gruden, SC: Duan Risti, SCA: Todor
Lalicki, KS: Ljerka Kali, KM: Vojislav Kosti, KSD: Nadeda
Perovi

Premijera: 15.9.1974. Velika scena

Igraju:
Mira Stupica (Ilse), ore Jelisi, Dejan avi (Grof), Renata
Ulmanski (Dijamanta), Petar Kralj (Hromo), Danilo Lazovi (pic),
Milutin Butkovi (Batalja), Bora Todorovi (Kotrone), Ljubia
Bai (Kva-Kva), Miodrag Andri (Tuko-Tu), Dobrila Stojni
(Bakutan), Milan Mihailovi (Mali Milorad), Vesna Peanac,
Mirjana Pei Armenuli (Mara-Mara), Nadeda Perovi, Neboja
Pui, Branislav Kovaevi, Josif Tati, Slavica Brati (statisti)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Sulejman Ljua

Gostovanja u inostranstvu: Francuska - Pariz (Pozorite Eskap Karden

/Theatre Escape Cardin/ 21.5.1975)

Festivali: BITEF, Beograd (Pozorite

Atelje 212 15.9.1974)

Nagrade: SIZ kulture Beograda: Pre

mija Pozoritu Atelje 212 za najbolje
PREDSTAVE

ostvarenje 1975. godine

Broj izvoenja: 27
Poslednje izvoenje: 20.3.1976.

Mira Stupica, Vesna Peanac, Milan Mihailovi, Dobrila Stojni

445

i
 1 4 4 S E Z O N A 1 3 7 4 /7 5 .

KOVANI PROMETEJ
/npojar|08\ )(; A e G ja t xrig -
P ro m e th e u s d e s p o te s

PS: Eshil (A ig %'U,o<;), PR: Milovan Danojli, AD: Slobodanka

Aleksi, RD: Slobodanka Aleksi, RDA: Miodrag ordevi,
SC: Predrag Risti, KS: Vesna Radovi, KM: Branislav
Milievi, MS: Borjan Kosti, KR: Srboljub Ninkovi

Premijera: 29.10.1974. Velika scena

Igraju:
Branislav Milievi (Prometej), Slobodanka Markovi (Vlast),
Slobodanka Markovi (lja), Slobodanka Markovi (Horovoa
I), Petar Boovi (Sila), Petar Boovi (Okean), Petar Boovi
(Horovoa II), Branimir Zogovi, Lazar Ristovski (Hefest), Bra
nimir Zogovi, Lazar Ristovski (Horovoa III), Radomirka Veli-
mirovi, Vlajko Bajagi, Jelica Frkovi, Milica Frkovi, Miodrag
Klisari, Predrag Klisari, Milan Kneevi,
Aleksandar Lombauer, Mirko Mutapi,
Momilo Pei, Srboljub Ninkovi (Hor)

IN: Olga Stojkovi, Olga Poznatov, SF: Ravijojla

Pani, Olga Poznatov
212

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

ATELJE

Festivali: MES, Sarajevo (NP 2.4.1975)

Nagrade: MES, Sarajevo: Zlatni lovor-vijenac za

predstavu u celini
godina

Broj izvoenja: 17
50

Poslednje izvoenje: 19.12.1975.

4 4 6 Branislav M ilievi, Petar Boovi

145 S E Z O N A 1 3 7 4 / 7 5 .

PORTIMOJEVA BOLJKA
/ P o rtn o y 's C om plaint

PS: Filip Rot (Philip Roth), PR: Zlatko Crnkovi, DM: Bor
ka Pavievi, RD: Nikola Jevti, RDA: Miroslav orevi,
SC: Branko Komadina, KS: Branko Komadina, Ml: uro
Sanader, IZS: Branislav Nikoli

Premijera: 27.12.1974. Teatar u podrumu

Igraju:
Dragan Nikoli (Aleksandar Portnoj), Branislav Zarin
(Muziar), Olga Poznatov (Bolniarka)

IN: Olga Poznatov, SF: Olga Poznatov

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi

7.10.1975. x2), Pula (Dom JNA 10.10.1975.
x2), Zagreb (Koncertna dvorana Vatroslav
Lisinski 7.1.1976), Karlovac (RS Zorin dom
8.1.1976), Novi Beograd (RU 18.11.1976)

Festivali: Festival monodrame i pantomime,

Zemun (NP scena Zemun 12.4.1975)

Broj izvoenja: 56
Poslednje izvoenje: 13.2.1977.
PREDSTAVE

Dragan Nikoli
<447
 D SEZONA 1374/75.
!

MDLIJER / M onbep - Kaana c b a t o l u

PS: Mihail Afanasijevi Bulgakov (Mi/ixai/m A4>aHacbeBi/iH Bynra-

kob ), PR: Vuk Babi, AD: Zoran ujovi, RD: Ljubomir Draki,
RDA: Milo Lazin, Aleksandar Gruden, SC: Vladislav Lalicki,
SCA: Todor Lalicki, KS: Vladislav Lalicki, KSA: Olgica Milunovi,
KM: Vojislav Kosti, KR: Branko Markovi, SP: Dragoljub
Jankovi, MA: Konstantin Eger

Premijera: 9.2.1975. Velika scena

Igraju:
Zoran Radmilovi (an-Batist Poklen de Molijer), Maja ukovi
(Madlena Bear), Gordana Mari, Ljiljana Dragutinovi (Ar-
manda Bear de Molijer), Milan Mihailovi, Branko Vujovi (arl-
Varle de Legran), Marina Koljubajev, Ljiljana Dragutinovi
(Marieta Rival), Aljoa Vukovi (Zaharije Moaron), Feda
Stojanovi (Filiber di Kroazi), Miodrag Andri (Sufler), Milutin
Butkovi (an-ak Buton), Vlastimir Stojiljkovi (Luj Veliki),
Dragan Nikoli (Markiz dOrsinji), Petar Kralj (Markiz de aron),
Dejan avi (Markiz de Lesak), Boro Stjepanovi (Pravini
obuar), Petar Boovi, Ljubia Bai (arlatan
sa klavsenom), Miodrag Andri (Otac Barto-
lomej), Petar Boovi, Ljubia Bai (Brat Sila),
Feda Stojanovi (Brat Vernost), Vladimir Vitas,
212

Tomislav Milakovi, ore Petrovi (muziari)

ATELJE

IN: Olga Stojkovi, SF: Olivera Marianin, Ravijojla Pa-

ni, Ante Ivelja.
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
godina

Nagrade: Skuptina grada Beograda: Zoran Radmi

lovi, Oktobarska nagrada Beograda u oblasti pozo
rine umetnosti 1975. godine
50

Broj izvoenja: 32
Poslednje izvoenje: 22.12.1977.

Ljiljana Dragutinovi, Aljoa V ukovi

4 4 8
147 S E Z O N A 19 7 4 /7 5 .

EMIGRANTI / Emignanci

Drama

PS: Slavomir Mroek (Slawomir Mrozek), PR: Petar Vujii, RD:

Bogdan Rukuc, SC: Mia Popovi, KS: Mia Popovi, Ml: Bogdan
Rukuc, MEF: Bogdan Rukuc

Premijera: 12.4.1975. Velika scena

Igraju:
Vlastimir Stojiljkovi (AA), Danilo Stojkovi (XX)

IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera Marianin, Ravijojla

Pani, Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi, Jovana Stefanovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Sarajevo (RU uro akovi 13.6.1975), Novi Sad (SNP Veseli
teatar Ben Akiba 3.10.1975, 4.10.1975), aak (DK 6.11.1975), Novi
Beograd (DK Studentski grad 22.12.1975), Valjevo (DK 23.3.1976), Beograd
(NU Vladimir Duji 14.4.1977, 27.3.1980), Priboj (DK 13.9.1977), Rudo (DK
14.9.1977), Lazarevac (CK 5.3.1980)

Festivali: Vrnjake kulturne sveanosti, Vrnjaka Banja (KC 29.6.1975)

Nagrade: SIZ kulture Beograda: Premija Pozoritu Atelje 212 za najbolje ost
varenje 1975. godine; Smotra Najbolja predstava, Beograd: Danilo Stojkovi,
Nagrada Politike ekspres za najbolje glumako ostvarenje 1975. godine

Broj izvoenja: 106

Poslednje izvoenje: 3.12.1980.
PREDSTAVE

V lastim ir S tojiljkovi, Danilo S tojkovi 4 4 3

 148 S E Z O N A 1 3 7 4 /7 5 .

MEDEJA / M rjeia

Antika tragedija, monolog

PS: Euripid (Ei)puui5r|<;), PR: Milo uri, AD: Cisana Murusidze,

RD: Cisana Murusidze, SC: Milica Aleksandrov, KS: Milica Alek-
sandro\/, MEF: Boris Radak

Premijera: 16.4.1975. Velika scena

Igra:
Ljudmila Lisina (Medeja)

IN: Olga Poznatov

Gostovanja: Pula (Dom JNA 11.10.1975.

x2), Zagreb (Koncertna dvorana Vatro-
slav Lisinski 31.3.1976), Karlovac (RS
Zorin dom 1.4.1976)

Broj izvoenja: 21
Poslednje izvoenje: 4.4.1976.

li

LU

CD
C
V
0
C
D

in

Ljudmila Lisina
4 5 0
143 S E Z O N A 1 3 7 5 /7 6 .
UDO U ARGANU
Drama u dva dela
PS Ljubomir Simovi, RD: Mira Trailovi,
RDA: Aleksandar Gruden, SC: Petar Pai,
SCA: Todor Lalicki, KS: Vladislav Lalicki,
KSA: Olgica Milunovi, KM: Vojislav Kos-
ti, KON: Nikola Jevti
Premijera: 24.10.1975. Velika scena
Igraju:
Mira Banjac, Radmila Savievi (Ikonija),
Ruica Soki, Mira Banjac (Gospava), Jeli
saveta Sabli, Milena Dravi (Cmilja),
Aljoa Vukovi (Anelko), Bora Todoro-
vi, Milutin Butkovi, Danilo Stojkovi,
Fea Stojanovi (Mile), Tako Nai (Stav-
ra), Slobodan Perovi, Milutin Butkovi,
Danilo Stojkovi (Prosjak), Petar Kralj,
Ugljea Vujovi (Skitnica), Mirjana Pei
Armenuli, Radmila ivkovi, Mira Banjac
(Jagoda), Zoran Radmilovi, Fea Stoja
novi, Branko Vujovi (Vilotijevi), Fea
Stojanovi, Danilo Stojkovi, Branimir Brs-
tina, Mladen Andrejevi, Branislav Zerem-
ski (Islednik SUP-a), Petar Boovi, Dejan
avi (Manojlo), Boro Stjepanovi, Dejan
avi, Petar Boovi, Eroi Kadi, Miodrag
Andri (Tanasko), Zoran Jovanovi, Rado
mir Milivojevi, Slobodan Milievi, Kota
Naumovi, Vera Novakovi, Borislav Vi-
njiki, Zdravko Gruji, Milovan orevi
(muziari), Radojko Joksi, Stojan Mitrev-
ski, Tomislav Stanojkovi, ivorad Stefa-
novi, Vladislav Stevanovi, Jordan Vasi,
Petar Radovanovi, Neboja Pui, Sreten
uri, Nikola Cvijanovi, Miodrag Stoja
novi, Stojan Mihajlovi, Vlastimir Milosav-
Ijevi, Nedeljko Petkovi, Aleksandar
Petrovi, Aleksandar Marjanovi, Slobo
dan Lazin, Nenad Golubovi, Vue Vue-
ti, Aleksandar Risti, Vladimir Rihterovi,
Zoran Proki, Ljubomir Radivojevi, Alek
sandar Kreji, Milan Milosavljevi, Bahtjari
Bedri, Ismet Bitii, Dobrivoje Jevti, Doka
Milovanov, Branko Petrovi, Milo Rade-
novi, Miroslav Stupar, Mirko Vaskovi,
Radiauri, Stanislav urevi, Radomir
Stamenkovi (statisti)
PREDSTAVE
IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, Emilija
Rafajlovi, SF: Ravijojla Pani, Olga Poznatov,
Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi, Jovana Stefanovi,
Dragana Anelkovi, Mirjana Pajovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
Gostovanja: Skopje (Univerzalna sala 27.1.1976.
x2), Tetovo (DK 28.1.1976), Beograd (NP scena
45
 Mira Banjac, Jelisaveta Sabli, Ruica Soki
Zemun 23.4.1976, BDP 18.12.1989, JDP
26.2.1990, BITEF teatar 22.12.1990, 23.12.1990,
15.2.1991), Novi Sad (SNP 16.9.1984), Pritina
(Pokrajinsko NP 17.5.1988, 19.5.1988), Pe (DK
18.5.1988), Prizren (DK 20.5.1988), Novi
Beograd (Centar Sava 11.3.1989, 31.10.1989),
Panevo (CK Olga Petrov 28.2.1990,
27.3.1990, 22.4.1991), Podgorica (Dom omla
dine Budo Tomovi 11.7.1990)
212
U inostranstvu: Nemaka -Minhen (nsc 11.9.1987,
ATELJE
12.9.1987, 13.9.1987)
Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP
godina
20.4.1976), Barski ljetopis, Bar (KC 12.7.1990)
U inostranstvu: Iran - Festival umetnosti (Festival
50
of Arts), iraz-Persepolis (Univerzitetska sala
25.8.1976, 26.8.1976, 27.8.1976, 28.8.1976. x2);
Francuska -Teatar nacija (Theatre des Nations),
Pariz (Pozorite Eskap Karden /Theatre Escape
Cardin/ 3.6.1977, 4.6.1977); Meksiko - Festival
4 5 2
Servantino (Festival Cervantino), Meksiko Siti
(Univerzitetska sala /Sala Universitaria/ 9.5.1980.
x2, Pozorite Del Boske /Teatro del Bosque/
10.5.1980); Bugarska - Teatar nacija, Sofija
(Dravno satirino pozorite Aleko Konstan
tinov / f lt p x a B e H caTi/ipuHeH T e a rb p AneKO Ko-
HCTaHTUHOB/ 23.6.1982)
Nagrade: Skuptina grada Beograda: Mira Trai
lovi, Oktobarska nagrada Beograda u oblasti
pozorine umetnosti 1976. godine; Sterijino po
zorje, Novi Sad: Ruica Soki, Sterijina nagrada
za glumu i Nagrada RU Radivoj irpanov za naj
bolje glumako ostvarenje po glasovima publike;
Tako Nai, Nagrada Urednitva beogradskih
Veernjih novosti za najbolju epizodnu ulogu;
Petar Pai, Nagrada Industrije boje i lakova
Duga, Beograd, za najadekvatnije korienje
boja u scenografiji
Broj izvoenja: 240
Poslednje izvoenje: 22.4.1991.
150 S E Z O N A 1 3 7 5 /7 6 .

GOSPOA AOI / HAIMOO

/ Aoi no ue / I
lanjo

Dve jednoinke

PS: vJukio Miima (Jukio Mishima), PR: Dejan Razi, RD: Milo
Lazin, SC: Olgica Milunovi, KS: Olgica Milunovi, Ml: uro
Sanader

Premijera: 26.11.1975. Teatar u podrumu

Igraju:
GOSPOA AOI - Milan Mihailovi (Hikaru Vakabajai), Ljiljana
Dragutinovi (Aoi), Tatjana Beljakova (Jasuko Rokuo), Radmila
ivkovi (Bolniarka)
HANO - Ljiljana Dragutinovi (Hanako), Maja ukovi (icuko
Honda), Milan Mihailovi (Joio)

IN: Olga Poznatov, SF: Olga Poznatov

PTN: Zoran Stamenkovi, V: Vlada Petrovi

Broj izvoenja: 15
Poslednje izvoenje: 18.4.1976.
PREDSTAVE

Ljiljana Dragutinovi, Maja ukovi

4 5 3
 S E Z O N A 1 3 7 5 /7 6 .

POHVALA LUDOSTI
/M o n ia e Encomium / s i v e /
/ S tu ltitia e Laus

Monodrama

PS: Erazmo Roterdamski (Erasmus Desiderius), PR: Darinka

Grabovac, AD: Rada Duriin, RD: Ljubomir Draki, SC:
Ljiljana uuli, KS: Mirjana Mari, MI: Vojislav Kosti, HRT:
Slavica Petrovi

Premijera: 12.12.1975. Gornji foaje

Igra:
Rada Duriin

IN: Olga Poznatov, SF: Olga Poznatov, Miomira Mihajlovi, Lidija

Pavlovi

Gostovanja: Zagreb (Koncertna dvorana Vatroslav Lisinski

31.3.1976), Novi Sad (nsc 17.4.1976), Skopje (Dom omladine 25.
maj 30.5.1976), Niki (DK 8.8.1976), Ulcinj (Solana 9.8.1976),
Herceg Novi (Letnja pozornica 10.8.1976), Budva (Crkva Santa Marija
11.8.1976), Tivat (CK 12.8.1976), Kotor (NP 13.8.1976), Cetinje
(Kraljevsko pozorite Zetski dom 14.8.1976), Novi Beograd (RU
212

14.10.1976), Beograd (KST 22.12.1976,

Studentski dom Patris Lumumba
ATELJE

22.4.1977, NU Vladimir Duji

30.5.1978)

Festivali: MES, Sarajevo (Kamerni teatar

godina

55 28.3.1976), Splitsko ljeto, Split (Dom

JNA 23.7.1976), Mermer i zvuci, Arane-
lovac (Staro zdanje 17.9.1976)
50

Broj izvoenja: 123

Poslednje izvoenje: 12.4.1981.

Radmila Duriin
4 5 4
152 S E Z O N A 1 9 7 5 /7 6 .

JA, FRAIMSOA

Poetski kola

PS: Fransoa Vijon (Frangois Villon), PR: Kolja Miovi, AD: Petar
Zec, RD: Petar Zec

Premijera: 20.12.1975. Teatar u podrumu

Igraju:
Lazar Ristovski, Ivan Klemenc

Vladimir Markovi (muziar)

Broj izvoenja: 8
Poslednje izvoenje: 16.5.1976.

PREDSTAVE

Lazar Ristovski, Ivan Klemenc

4 5 5
 153 SEZONA 1975/7B.
nm

CIME3SUMIMJIVO LICE

PS: Branislav Nui, AD: Zoran Radmilovi, RD: Zoran Radmi

lovi, RDA: Olga Stojkovi, SC: Todor Lalicki, KS: Olgica
Milunovi, SON: grupa S vremena na vreme, Miodrag Andri

Premijera: 11.1.1976. Velika scena

Igraju:
Boro Stjepanovi (Jerotije), Mirjana Pei Armenuli (Ana),
Ljiljana Dragutinovi (Marica), Milan Mihailovi, Ivan Klemenc
(Doka), Feda Stojanovi (Via), Milutin Butkovi (ika), Aljoa
Vukovi (Aleksa unji), Miodrag Andri (Josa Pandur),
Vojislav uki, Dragan Popovi, Asim Sarvan, Branislav Zarin,
Zoran ivanovi - Sumnjiva grupa (muziari), Stojan Mitrev-
ski (statista)

IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF: Olivera

Marianin, Ravijojla Pani, Ante Ivelja, Olga Poznatov,
Miomira Mihajlovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov 26.2.1976,

16.3.1976), Beograd (NU Vladimir Duji 21.10.1976)
212

Festivali: MES, Sarajevo (NP 1.4.1976)

ATELJE

Broj izvoenja: 27
Poslednje izvoenje: 16.3.1977.
godina
50

Boro Stjepanovi, Fea Stojanovi

45B
154 S E Z O N A 1 9 7 5 /7 6 .

KOD LEPOG IZGLEDA

/ Z u r schnen A u s s ic h t

PS: Eden fon Horvat (dn Von Horvath), PR: Vera Stoji, RD: Pao
lo Madeli (Paolo Magelli), RDA: Dragan Jakovljevi, Egon Savin,
SC: Duan Risti, SCA: Miljan Kljakovi, KS: Boana Jovanovi,
KSA: Marija Kranjc, KM: Vojislav Kosti, KON: ore Jelisi

Premijera: 19.3.1976. Velika scena

Igraju:
Dragan Nikoli (Maks), Ljubia Bai (Karl), Petar Kralj (Miler), Bora
Todorovi, Stevo igon (traser), Vlastimir Stojiljkovi (Baron Ema
nuel teten), Ruica Soki (Baronica Ada teten), Milena Dravi
(Kristina), Vera Novakovi (muzika pratnja-klavir)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, SF: Ravijojla Pani, Olga Poznatov,
Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi, Jovana Stefanovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Beograd (NP scena Zemun 28.10.1976), Kragujevac (Dvorana

umadija 29.9.1981 )

U inostranstvu: Austrija - Be (Burgtea-

tar /Burgtheater, Akademie Theater/
18.6.1979)

Festivali u inostranstvu: Italija - Mesec

dana jugoslovenske kulture, Rim (Pozo
rite Vale /Teatro Valle/ 18.5.1977)
PREDSTAVE

Nagrade: SIZ kulture Beograda: Premija

Pozoritu Atelje 212 za najbolje ostvare
nje 1976. godine

Broj izvoenja: 63
Poslednje izvoenje: 25.12.1981.

Vlastimir Stojiljkovi, Ljubia Bai, Bora Todorovi, Ruica Soki, Dragan

Nikoli

457
 155 S E Z O N A 1 9 7 5 /7 6 .

MUKE STVARI
/ Mannersache - Ein Mann, ein W rte rb u c h

PS: Franc Ksaver Krec (Franz Xaver Kroetz), PR: Vera Gligorije-
vi, AD: Ljubia Risti, RD: Ljubia Risti, SC: Aleksandar
Drndarski, KS: Vanja Vuki ii

Premijera: 9.5.1976. Velika scena

Igraju:
Gordana Mari (Gombah Marta), Petar Boovi (Vujadin karo),
Gorica Popovi (Slavica Savi), pas Rolfi (pas bez pedigrea)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, SF: Ravijojla Pani, Olga Poznatov,
Ante Ivelja
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja:
Novi Beograd (DK Studentski grad 8.6.1976, 9.6.1976)

Festivali: Dani mladog teatra,

Zagreb (Centar za kulturnu dje
latnost 12.5.1976. x2), Festival
MOT, Skopje (Dom omladine
AT EL J E 212

25. maj 26.5.1976)

Broj izvoenja: 13
Poslednje izvoenje: 7.11.1976.
5 0 godina

Petar Boovi, Gordana Mari

4 5 8
 156 S E Z O N A 1 9 7 5 /7 6 .

PETRIwlllM VEIN!AC

PS: Dragoslav Mihajlovi, AD: Ognjenka Milievi, RD:

Ognjenka Milievi

Premijera: 1.6.1976. Teatar u podrumu

Igra:
Sneana Savi (Petrija)

IN: Olga Stojkovi, Olga Poznatov, SF: Jovana Stefanovi

Gostovanja: Beograd (KST 7.12.1976, NU Vladimir Duji

24.1.1978), Panevo (CK Olga Petrov" 8.3.1977, 15.11.1977)

Festivali: Festival monodrame i pantomime, Zemun (NP scena

Zemun 10.4.1977), Sveanosti Ljubia Jovanovi, abac (NP
Ljubia Jovanovi 25.10.1977)

Broj izvoenja: 41
Poslednje izvoenje: 12.2.1980.

PREDSTAVE

Sneana Savi *
I 4 5 3
 157 S E Z O N A 1 9 7 6 /7 7 .

MARIJA
/ Mapi/m

PS: Isak Babelj (l/lcaaK 3MMaHynnoBi/iH Ba6enb), PR: Milivoje Jova

novi, RD: Ljubomir Draki, RDA: Vuk Jani, Milo Lazin, SC: Vladislav
Lalicki, KS: Boana Jovanovi, KSA: Olgica Milunovi, KM: Vojislav
Kosti

Premijera: 12.10.1976. Velika scena

Igraju:
ore Jelisi (Mukovin Nikolaj Vasiljevi), Neda Spasojevi (Ljudmila),
Maja ukovi (Feljzen), Slobodan Perovi, Vlastimir Stojiljkovi
(Dimi Isak Markovi), Milan Mihailovi, Zoran Radmilovi, Petar
Boovi (Golicin Sergej llarionovi), Tomanija uriko, Mira Banjac
(Nefedovna), Tako Nai, Petar Kralj (Jevstigneji), Boro Stjepanovi
(Bionkov), Aljoa Vukovi (Filip), Danilo Stojkovi, Boro Stjepanovi
(Viskovski), Lazar Ristovski (Kravenko), Radmila ivkovi, Gordana
Mari (Madam Dora), Branko Vujovi (Islednik u miliciji), Renata
Ulmanski (Agaa Kalmikova), Bogdan Dikli, Ivan Klemenc, Vojin
Kajgani (Crvenoarmejac s fronta), Milutin Butkovi (Andrej parketar),
Feda Stojanovi (Kuzma parketar), Dejan avi (Sukin), Miodrag
Andri (Safonov), Marina Koljubajev (Jelena),
Gorica Popovi (Njua), Radomir Anelkovi,
Slobodan Helajzen, Radojko Joksi, Rastko Laza-
revi, Zoran Marinkovi, Nedeljko Petkovi, Miro
slav Jandri, Milivoje Jovanovi, Jovan orevi,
Zdravko Soji (Mornari), Miodrag Mirkovi, Vla
dimir Vitas, Vinko Popit, Aleksandar Vuji (muzi
ari)

o IN: Olga Stojkovi, Olga Poznatov, SF: Olivera Marianin,

in
Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Stanislava Zari

Broj izvoenja: 24
Poslednje izvoenje: 21.4.1978.

Neda Spasojevi
4 6 0
15B S E Z O N A 1 3 7 6 /7 7 .

IME PUCAJ, BR E
/ Ratovanje Milisava Diminovia / Kanaviljski memoari

Monodrama

Grocka (NU 25.4.1979, 15.3.1980), Ritopek (NU

RATOVANJE MILISAVA DIMIROVIA -
PS: Ranko Mitrovi, RD: Nikola Jevti,
SC: Branko Komadina, KS: Olgica Milu-
novi, Ml: uro Sanader
22.9.1979), Kopaonik (Genex hoteli 25.1.1989).
U inostranstvu: Austrija - Be (Klub jugosloven-
skih radnika 17.6.1979)

KARAVILJSKI MEMOARI - PS: Nedeljko

Festivali: Zagrebake veeri, Zagreb (nsc
Jei, Dragoslav Simi, RD: Nikola Jevti, 27.8.1977), Slobodarske pozorine sveanosti
SC: Branko Komadina, KS: Olgica Kosmaja, Mladenovac (CK 15.10.1978)

Milunovi, Ml: uro Sanader

Broj izvoenja: 300
Poslednje izvoenje: 24.4.1989.
Premijera: 18.11.1976. Teatar u podrumu

Igra:
RATOVANJE MILISAVA DIMIROVIA -
Tako Nai (Milisav Dimirovi)
KARAVILJSKI MEMOARI - Tako Nai
(Ratko Mijailovi)

IN: Olga Poznatov, Vlastimir Milosavljevi, Olga

Stojkovi, Milenko Adamov, SF: Olga Poznatov,
Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi, Jovana
Stefanovi, Lidija Pavlovi, Dragana Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, Tomislav Stanojkovi, PTN:
Petar Mari
PREDSTAVE

Gostovanja: Beograd (NU Vladimir Duji

27.9.1977, 8.11.1977, KST 13.12.1977, PMF
13.3.1979, Dom pionira 21.2.1989, 26.3.1989,
24.4.1989), Panevo (CK Olga Petrov
20.1.1978), Caak (DK 3.2.1978, 17.4.1981),
Zagreb (Koncertna dvorana Vatroslav Lisinski
28.3.1978), Sarajevo (Kamerni teatar 55
9.9.1978), Kraljevo (Dom JNA 10.11.1978), Novi
Beograd (RU 24.11.1978), Bor (CK 14.2.1979),
Tako Nai

461
153 S E Z O N A 1 9 7 6 /7 7 .

KEIMEDU EVA DECA -

JEDIMO POPODIME U BISTROU
/ Kennedy's Children

PS: Robert Patrik (Robert Patrick), PR: Boana eero-

vi, Milan eerovi, RD: Slobodanka Aleksi, SC:
Drago Kalaji, KS: Biljana Dragovi

Premijera: 2.12.1976. Hotel Maestik Klub M, Beograd

Igraju:
Renata Ulmanski (Vanda), Branislav Milievi (Sparger),
Radmila ivkovi (Rona), Feda Stojanovi (Mark), Mi
hajlo irin (Keiner), Ruica Soki (Karla), Vladimir Vitas
(muziar)

IN: Mihajlo irin, Vlastimir Milosavljevi, SF: Ivanka Ivelja,

Miomira Mihajlovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Beograd (Hotel Maestik

Klub M 2.12.1976, 7.12.1976,
14.12.1976, 21.12.1976, 28.12.1976,
11.1.1977, 18.1.1977, 25.1.1977,
1.2.1977, 15.2.1977, 1.3.1977,
8.3.1977, 15.3.1977, 22.3.1977,
19.4.1977, 24.5.1977)

Broj izvoenja: 16
Poslednje izvoenje:
24.5.1977,

Radmila ivkovi, Branislav M ilievi, Feda Stojanovi, Renata Ulmanski

1BO S E Z O N A 1 3 7 6 /7 7 .

BUZDOVAN

PS: Kieme Grubii, PR: Anton Kolendi,
AD: Anton Kolendi, RD: Zoran Ratkovi,
RDA: Aleksandar Gruden, LK: Milivoj
Popovi - Mavid, SC: Vladislav Lalicki,
SCA: Todor Lalicki, KS: Vladislav Lalicki,
KSA: Olgica Milunovi
Premijera: 19.12.1976. Velika scena
Igraju:
Petar Kralj (Kapetan Ivuli), Aljoa Vuko-
vi (tipan Buzdek), Boro Stjepanovi
(Pjer Rosi), Ljiljana Dragutinovi, Dara
Doki (Dome Rosi), Ljubia Bai, Dani
lo Stojkovi, Zoran Ratkovi, Miodrag An-
dri, Eroi Kadi (Garajin), Branko Vujovi,
Eroi Kadi (Kancelir), Milutin Butkovi
(jor Baba), Zoran Ratkovi, Ljubia Ba
Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar
Markovi 24.3.1977), MES, Sarajevo (nsc
31.3.1978)
U inostranstvu: Venecuela - Teatar nacija, Kara-
kas (nsc 8.7.1978); Meksiko - Festival Servantino
(Festival Cervantino) Gvanahuato (Gradsko po
zorite /Teatro Principal/ 3.5.1980), Meksiko Siti
(Pozorite Del Boske /Teatro del Bosque/
11.5.1980); Italija - Leto u Napulju, Napulj (nsc
24.8.1982, 25.8.1982)
Nagrade: Dani komedije, Jagodina: Ljiljana Dra
gutinovi, Nagrada za najbolju epizodnu ulogu;
Boro Stjepanovi, Nagrada akreditovanih novi
nara za glumako ostvarenje; Petar Kralj, Sta-
tueta uran za najbolje glumako ostvarenje;
MES, Sarajevo: Petar Kralj, Zlatni lovor-vijenac za
glumako ostvarenje
Broj izvoenja: 141
Poslednje izvoenje: 9.7.1986.

i, Milan Mihailovi, Petar Stojkovi, Ves

na llki, Branislav Zeremski (Lovre)

IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF: Oli

vera Marianin, Miomira Mihajlovi, Jovana
Stefanovi, Olga Poznatov, Ravijojla Pani
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Sulejman Ljua

Gostovanja: Beograd (NP scena Zemun

8.2.1977, 4.10.1977, NU Vladimir Duji
PREDSTAVE

19.1.1978, 18.1.1979), Panevo (CK Olga

Petrov 27.5.1977, 11.1.1978), aak (DK
13.10.1978), Leskovac (NP 3.10.1979), Kragu-
jevac (Dvorana umadija 3.11.1981), Novi Sad
(SNP 12.9.1982, 27.10.1984), Rijeka (CK
17.12.1982), Ljubljana (Cankarjev dom
19.12.1982), Obrenovac (Dom kulture i sportova
17.4.1983), Makarska (CK 8.7.1986), Imotski
(nsc 9.7.1986)
Ljiljana Dragutinovi, Petar Kralj, Boro Stjepanovi
4B3
 161 SEZONA 137S/7,'7.

PROLEE U JANUARU

PS: Duan Kovaevi, RD: Radoslav Dori, RDA: Mihajlo

Nedeljkovi, SC: Duan Risti, SCA: Mirjana Medi, KS: Vesna
Radovi, Ml: Marijan Radoji, MEF: Marijan Radoji

Premijera: 11.2.1977. Velika scena

Igraju:
Slobodan Perovi (Marko), Mira Banjac (Natalija), Tomanija
uriko, Renata Ulmanski (Starica), Mihajlo Paskaljevi,
Tomislav Stanojkovi, Jordan Vasi (Starac), Tako Nai
(Bata), Miodrag Andri (Jovan), Milorad Stevanovi (Nenad),
Boro Stjepanovi, Mihajlo Paskaljevi (Crni), Petar Boovi,
Branko uri (Miel), Lada Kapii (Ana), Vlastimir Milosav
ljevi (Brat), Megi Li /Maggie Lee/, Zvezdana obota (vean
ka)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi, Nada Gajer
Kljakovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Sulejman Ljua

Broj izvoenja: 12
Poslednje izvoenje: 19.2.1978.
212
ATELJE
godina
50

Boro Stjepanovi, Miodrag Andri

464
162 S E Z O N A 1 9 7 6 /7 7 .

EGOVI

Monodrama U inostranstvu: Slovenija - Ljubljana (SNG

19.4.2002)

PS: Dragan Uskokovi, RD: Slobodanka Festivali: Festival monodrame i pantomime,

Aleksi, SC: Todor Lalicki, KS: Olgica Mi- Zemun (NP scena Zemun 9.4.1977, 6.4.1978),
Sterijino pozorje, Novi Sad (nsc 18.4.1977), Du
lunovi
brovake Ijetnje igre, Dubrovnik (NK Marin
Dri 16.7.1977), Mermer i zvuci, Aranelovac
Premijera: 20.2.1977. Teatar u podrumu (nsc 18.9.1977), Sveanosti Ljubia Jovanovi,
abac (NP Ljubia Jovanovi 25.10.1977),
Igra: Goriki susreti malih scena (Goriko sreanje
malih odrov), Nova Gorica (PDG 27.1.1978),
Petar Boovi (egovi)
MES, Sarajevo (nsc 4.4.1978)

IN: Olga Poznatov, Olga Stojkovi, Vlastimir Milo Nagrade: Festival monodrame i pantomime, Ze
savljevi, Milenko Adamov, SF: Olga Poznatov, mun: Petar Boovi, Zlatna kolajna za monodra
Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi, Jovana Stefanovi mu
PSV: Petar Stojkovi, Tomislav Stanojkovi, PTN:
uro Sanader Broj izvoenja: 247
Poslednje izvoenje: 25.5.2002.
Gostovanja: Beograd (NU Vladimir Duji
10.5.1977, 20.9.1977, 17.11.1977, 7.3.1978,
26.10.1978, CK Rakovica 26.5.1977, 16.6.1977,
15.9.1977, 4.2.1978, NP scena Zemun 7.6.1977,
1.11.1977, 29.11.1977, 4.12.1977, 10.1.1978,
31.1.1978, 28.2.1978, 5.3.1978, Studentski dom
Patris Lumumba 23.9.1977), Panevo (CK
Olga Petrov 21.5.1977, 22.2.1978, 8.10.1978),
Zagreb (Satirini teatar Jazavac 10.6.1977,
Koncertna dvorana Vatroslav Lisinski 9.5.1978,
CK Novi Zagreb 18.5.1978), aak (DK
24.6.1977, 27.10.1977), Sarajevo (RU uro
PREDSTAVE

akovi 9.10.1977, Kamerni teatar 55 9.9.1978),

Ub (CK 21.10.1977), Kikinda (DK 22.11.1977),
Mladenovac (CK 25.3.1978), Ljig (NU 6.5.1978),
Lazarevac (CK 26.5.1978), Novi Beograd (RU
20.6.1978), Kraljevo (CK 29.6.1978), Vrnjaka
Banja (KC 30.6.1978), id (DK 3.11.1978. x2),
Ljubljana (Mladinsko gledalie 21.1.1979. x2),
Krnjeevci (nsc 6.3.1979), tip (NT 17.3.1979.
x2), Grocka (NU 5.12.1979)

Petar Boovi

4 B 5
 Izvorni dokumenti

RD: Srboljub Boinovi

Premijera: 8.3.1977. Teatar u podrumu

Igra:
Dragica Novakovi

IN: Olga Poznatov, SF: Olga Poznatov

Gostovanja: Panevo (OK Olga Petrov

5.10.1977), ainci (DK 30.10.1977), Kula
(Biblioteka 8.3.1978. x2)

Festivali: Festival monodrame i pantomime,

Zemun (NP scena Zemun 8.4.1978)

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje: 8.4.1978.

c
"0
0
)
0
L
O

46G Dragica Novakovi

164 S E Z O N A 1 3 7 6 /7 7 .
OJ SRBI'O NIGDE LADA NEMA
Sceno-feljton u sedam slika
PS: Zorica Jevremovi, RD: Ljubomir
Draki, RDA: Lada Kapii, Milan arac,
LK: Milivoj Popovi - Mavid, SC: Sveta Jo
vanovi, SCA: Mirta Krulc, KS: Mia
Popovi, KSA: Olgica Milunovi, KM: Voji
slav Kosti, D: Darinka Mati Marovi, KR:
Branko Markovi, MAS: Mia Popovi
Premijera: 27.4.1977. Velika scena
Igraju:
Zoran Radmilovi (Milo Obrenovi), Re
nata Ulmanski (Ljubica Obrenovi), Gori
ca Popovi, Gordana Mari (Jelenka),
Milo uti (Toma Vui Perii), Branko
Vujovi (Avram Petronijevi), Ljubia Ba-
i, Aleksandar Gruden (Amida), Vlasti
mir Stojiljkovi (Trebinjac), Milutin Butko
vi (Vule Gligorijevi), Petar Kralj (Dimitrije
Davidovi), Dejan avi, Aleksandar Gru
den (Stojan Simi), Boro Stjepanovi, Eroi
Kadi (Lazar Toorovi), Aljoa Vukovi,
Aleksandar Gruden (Jevrem Obrenovi),
Tako Nai, Zafir Hadimanov (Radojko
upljanin), Ljiljana Dragutinovi, Vera Mil-
i, Sneana Savi (Stana), Mirjana Pei
Armenuli (Mileva), Maja ukovi (Zor-
ka), Feda Stojanovi (Mileta Radojkovi),
Lazar Ristovski, Aljoa Vukovi, Miodrag
Andri (Pop Jeronije), Zoran Ratkovi,
edomir Petrovi, Milan Mihailovi (Musa
Efendija), Vojin Kajgani, Branko Vujovi
(Apolinarije Petrovi Butenjev), Miodrag
Andri (Lazar Jevreinovi), Milica Drako-
ci (Deak Milo), Vesna Peanac, Gorda
na Mari (Majka deaka Miloa), Darinka
Mati Marovi, Mirjana oki (dirigent),
Vesna Jagodi, Jadranka Jovanovi, Mi
roslava Kalanovi, Bojana Krsti, Dobrila
Milenkovi, Radomirka Mili, Dragana
Milojevi, Biljana Piljevi, Marija Radonji
Mari, Olga Risti, Vesna Vuenovi, Vera
Mili, Bojana Matorki, Vesna Markovi,
Dijana Nevajda - hr Collegium musi-
cum (Hor dvanaest devojaka), Vojin Dra-
koci, Zoran Jovanovi, Radomir Milivoje-
vi, Slobodan Milievi, Zdravko Gruji,
Zoran Mileti, Dragoslav Voki (muzikan
ti)
IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF: An
te Ivelja, Miomira Mihajlovi
PSV: Petar Stojkovi
Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov 11.3.1981 ),
aak (DK 21.5.1981), Kragujevac (Dvorana
umadija 17.6.1981), Vrnjaka Banja (KC
9.10.1981)
Broj izvoenja: 67
Poslednje izvoenje: 6.6.1982.
PREDSTAVE
M ilo uti, Zoran Radmilovi 4B 7
 1B5 S E Z O N A 1 9 7 6 /7 7 .

BOMBAKI PROCES 1SSS

PS: ivorad Mihajlovi, RD: Zoran Ratkovi, RDA: Aleksandar

Gruden, LK: Milivoj Popovi - Mavid, SC: Todor Lalicki, KS:
Olgica Milunovi, KM: Vojislav Kosti, MF: Olga Momi, MM:
Slobodan Mlaenovi

Premijera: 9.6.1977. Velika scena

Igraju:
Branko Vujovi (Josip Broz), Vlastimir Stojiljkovi (Svetozar
Tomi), Boro Stjepanovi (Dr Ivo Marokino), Dejan avi (Dr
Ivo Politeo), Petar Boovi, Boidar Pavievi (Andrija Boi-
kovi), Feda Stojanovi (Franjo Novoseli), Ljubia Bai,
Milutin Butkovi (Ignjac Koprivnjak), Gordana Mari (Eva Ko
privnjak), Aljoa Vukovi, Aleksandar Gruden (Izveta),
Radojko Joksi, Stevan Makljenovi (Perovoa), Sreten uri
(Prvi andarm), Stanislav urevi (Drugi andarm), Vladislav
Stevanovi, Aleksandar Marjanovi (Trei andarm)

IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF: Miomira

Mihajlovi, Ante Ivelja.
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Beograd (MUP Beograd 14.6.1977), aak

(DK 17.6.1977), Panevo (CK Olga Petrov 6.10.1977.
ATE LU E 212

x2, 30.11.1977), Zagreb (Koncertna dvorana Vatroslav

Lisinski 12.11.1977), Kikinda (DK 21.12.1977)

Festivali: Vrnjake kulturne sveanosti, Vrnjaka Banja

(KC 28.6.1977), Slobodarske pozorine sveanosti Kos-
maja, Mladenovac (CK 11.10.1977)
5 0 godina

Nagrade: SIZ kulture Beograda: Premija Pozoritu Atelje

212 za najbolje ostvarenje 1977. godine

Broj izvoenja: 13
Poslednje izvoenje: 21.12.1977.

V lastim ir S tojiljkovi, Petar Boovi, Dejan avi

468
166 S E Z O N A 1 9 7 7 /7 8 .

SELJACI,
RADNICI I
PRIRODIMA
INTELIGENCIJA

PS: Slobodan Stojanovi, Milan eerovi, Dejan urkovi, RD:

Branko Plea, RDA: Aleksandar Gruden, Milan arac, SC: Slobo
dan Mai, KS: Boana Jovanovi, KM: Aleksandar lli -Sanja

Premijera: 23.11.1977. Velika scena

Igraju:
Ruica Soki (Mara), Dragan Nikoli (Miodrag), Danilo Stojkovi
(Popadi), Aljoa Vukovi (Istrani sudija), Ljiljana Pero, Sava
Anelkovi (eda), Koraljka Ajher Uzelac (Desa), Duanka Anel-
kovi (Animator), Stevan Makljenovi (statista)

IN: Olga Stojkovi, SF: Miomira Mihajlovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Broj izvoenja: 20
Poslednje izvoenje: 27.6.1978.
PREDSTAVE

Ljiljana Pero, Dragan Nikoli, Ruica Soki, Danilo Stojkovi, Aljoa

Vukovi 4 6 9
167 S E Z O N A 1 3 7 7 /7 8 .

KAMEN ZA POD GLAVU

PS: Milica Novkovi, RD: Milenko Marii,
RDA: Slobodan Kljaji, LK: Branivoj ore
vi, SC: Sveta uri, KS: Mira ohadi, KM:
Vojislav Kosti
27.2.1979), Leskovac (nsc 28.2.1979), Stara Pazova
(nsc 26.9.1979), Nova Pazova (nsc 27.9.1979),
Biograd (CK 7.10.1979), Zadar (NK 8.10.1979,
9.10.1979. x2), Benkovac (NS 10.10.1979), Knin
(Dom JNA 11.10.1979), Slavonski Brod (DK uro
Salaj 28.4.1981), Ub (CK 23.2.1982)

Premijera: 20.12.1977. Velika scena

Igraju:
Milutin Butkovi (Vuko Vueti), ore
Jelisi, Branko Vujovi (Milun Vueti), Petar
Boovi (Novak Vueti), Fea Stojanovi
(Zdravko Vueti), Lazar Ristovski, Duan
Vojinovi (Krsman Vueti), Mira Banjac
(Simana Vueti), Ljiljana Dragutinovi, Dara
U inostranstvu: Austrija - Be (Burgteatar /Burg-
theater, Akademie Theater/ 19.6.1979)
Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP 15.4.1978,
SNP Veseli teatar Ben Akiba 23.4.1978), Dubro
vake Ijetnje igre, Dubrovnik (nsc 24.8.1978),
Mermer i zvuci, Aranelovac (nsc 24.9.1978), Bor-
tnikovi susreti (Bortnikovo sreanje), Maribor (SNG
20.10.1978), Sveanosti Ljubia Jovanovi, abac
(NP Ljubia Jovanovi 24.10.1978)

Doki, Gorica Popovi (Kruna Vueti), Nagrade: SIZ kulture Beograda: Premija Pozoritu
Gordana Mari, Marina Koljubajev, Dara Atelje 212 za najbolje ostvarenje 1977. godine;
Doki (Jelka Bogovika), Dragica Sterijino pozorje, Novi Sad: Sterijina nagrada za
umetniko ostvarenje predstave u celini; Milica Nov
Novakovi (Selena), Dejan avi (Boko),
kovi, Sterijina nagrada za tekst savremene drame i
Boro Stjepanovi, Branko Vujovi, Milan Nagrada Tribine mladih za najbolje ostvarenje mla
Mihailovi (Nikita) dog pozorinog radnika; Petar Boovi, Sterijina na
grada za glumu; Sveanosti Ljubia Jovanovi,
IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, SF: Ante abac: Petar Boovi, Zlatni medaljon i Plaketa
Ivelja, Jovana Stefanovi, Nada Gajer Kljakovi Ljubia Jovanovi za najbolje glumako ostvarenje
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
Broj izvoenja: 123
Gostovanja: Valjevo (DK 15.2.1978), Beograd (NP Poslednje izvoenje: 23.2.1982.
scena Zemun 21.2.1978, 19.4.1978, 14.11.1978,
12.12.1978, 30.1.1979, 6.2.1979, NU Vladimir
Duji 28.9.1978, Dom garde Topider 30.3.1979),
Jagodina (KC Svetozar Markovi 9.3.1978),
Sarajevo (RU uro akovi 14.3.1978), Novi Sad
(SNP 13.5.1978), Zagreb (CK Novi Zagreb
17.5.1978), Skopje (Teatar narodnosti, Albanska dra
ma 14.6.1978, 15.6.1978), Vrnjaka Banja (KC
27.6.1978), Ljubljana (Mestno gledalie
21.10.1978), Priboj (DK 28.10.1978), Subotica
(Narodno pozorite -Npszfnhz 8.11.1978), aak
(DK 25.11.1978), Raka (Dom JNA 28.11.1978),
Lazarevac (CK 9.12.1978, 18.11.1980), Panevo
(CK Olga Petrov 17.1.1979, 29.3.1979), Vranje (DK
Dara Doki, Mira Banjac
168 S E Z O N A 1 9 7 7 /7 8 .

IGNIS SANAT ILI SAVA

/ l/lmi/ic c a H a i - CaBBa

Drama u dva dela

PS: Leonid Nikolajevi Andrejev (JleoHMfl HMKonaeBi/in AHApeeB),

PR: Olga Vlatkovi, AD: Ljubomir Draki, RD: Ljubomir Draki,
LK: Milivoj Popovi - Mavid, SC: Ljubomir Draki, Todor Lalicki,
KS: Olgica Milunovi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 1.3.1978. Velika scena

Igraju:
Tako Nai, Milutin Butkovi (Jegor Ivanovi Tropinjin), Milan
Mihailovi (Tjuha), Marina Koljubajev (Lipa), Lazar Ristovski (Sa
va), Maja ukovi (Pelagija), ore Jelisi (Speranski), Milo
uti (Kondratij), Branislav Jerini (Car Irod), Ljubia Bai, Bran
ko Vujovi (Otac Visarion)

IN: Olga Stojkovi, SF: Ante Ivelja

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje:
17.11.1978.
PREDSTAVE

Milo uti, ore Jelisi, Ljubia Bai 4 7 1

 169 S E Z O N A 1 9 7 7 /7 8 .

KAKO SE PRAVI POZORITE

/ Jak vznika divadelni hra

Dramatizacija

PS: Karei apek (Karel Capek), PR: Jasna Novak, AD: Miroslav
Ujevi, RD: Miroslav Ujevi, LK: Nedeljko Nei, SC: Todor Lalicki,
KS: Olgica Milunovi, Ml: Vartkes Baronijan, LUT: Branko Sto-
jakovi

Premijera: 30.3.1978. Teatar u podrumu

Igraju:
Milan Mihailovi (Dramski pisac)

Branimir Petkovi, Marijana Rajevi, Sonja urevi, Zvezdana

orevi, Vera Tomov (animatori lutaka)

IN: Olga Poznatov, Olga Stojkovi, SF: Olga

Poznatov, Jovana Stefanovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, Petar
Panti

Gostovanja: Novi Sad (SNP Veseli teatar Ben

Akiba 7.6.1978), Skopje (Teatar narodnosti,
Albanska drama 14.6.1978, 15.6.1978), Ljub
ljana (SNG 26.1.1979), aak (DK 16.3.1979),
212

Grocka (NU 10.4.1979), Poarevac (DK

17.11.1979)
ATELJE

Festivali: Dani satire, Zagreb (Satirini teatar

Jazavac 8.6.1978), Goriki susreti malih scena
(Goriko sreanje malih odrov), Nova Gorica
5 0 godina

(PDG 28.1.1979)

Nagrade: SIZ kulture Beograda: Premija

Pozoritu Atelje 212 za najbolje ostvarenje
1979. godine

Broj izvoenja: 58
Poslednje izvoenje: 20.2.1981.
Milan Mihailovi

472
 SEZONA 1977/7B.

VISIM JEN/I SAD

/ BmuHeBbm caA

Drama u dva dela

PS: Anton Pavlovi Cehov (A htoh ria/ioBUH Hexo), PR: Kiril Taranov-
ski, RD: Dejan Mija, RDA: Branislava Stefanovi, SC: Miodrag
Tabaki, SCA: Olgica Milunovi, KS: Boana Jovanovi

Premijera: 28.4.1978. Velika scena

Vera uki (Ljubov Andrejevna Ranjevska), Sonja Kneevi (Anja),

Jelisaveta Sabli (Varja), Zoran Radmilovi (Leonid Andrejevi Gajev),
Danilo Stojkovi (Jermolaj Aleksejevi Lopahin), Dragan Nikoli (Petar
Sergejevi Trofimov), Milutin Butkovi (Boris Borisovi Simeonov),
Vesna Peanac, Tatjana Beljakova (arlota Ivanovna), Bora Todorovi
(Semjon Pantelejevi Jepihodov), Gordana Mari (Dunjaa), arko
Mitrovi, Ljubia Bai (Firs), Aljoa Vukovi, Feda Stojanovi (Jaa),
Miodrag Andri, Aleksandar Gruden (Prolaznik), Milan Mihailovi
(Potanski inovnik), Ljubivoje uni, Nada Gaparevi, Veroslava
Graovac, Jovan Jovi, Ratomir Krsti, Vlastimir Milosavljevi, Petar
Radovanovi, Veroslava Gvozdi, Stanislav urevi, Miroslav Jandri,
Jovan orevi, Milivoje Jovanovi, Milan Zekovi, Dubravka Bonjak,
Slavica Zimonji (Gosti, posluga), Ratomir Martin, Mihajlo Sekuli,
ore Vasi, Miroslav Vukov, Branko Stefanovi, Svetomir Kosti,
Dragan Gaji, Milovan orevi (muziari)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojko

vi, SF: Miomira Mihajlovi, Olga Pozna
PREDSTAVE

tov
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sana
der

Nagrade: SIZ kulture Beograda: Premija

Pozoritu Atelje 212 za najbolje ost
varenje 1978. godine

Broj izvoenja: 41
Poslednje izvoenje: 13.6.1980. Vera uki, Zoran Radmilovi

473
 171 S E Z O N A 1 9 7 7 /7 8 .

IM(DC T R IB A D A
/ T r ib a d e r n a s n a t t

Drama u dva dela

PS: Per Ulov Enkvist (Per Olov Enquist),
PR: Petar Vujii, RD: Zoran Ratkovi,
RDA: Aleksandar Gruden, LK: Milivoj
Popovi - Mavid, SC: Todor Lalicki, Vladis
lav Lalicki, KS: Boana Jovanovi, KM: Vo
jislav Kosti, IZS: Miodrag Stoi
Premijera: 10.5.1978. Velika scena
5.6.1980), Split (HNK 19.10.1980. x2), ibenik
(CK 20.10.1980), Biograd (CK 21.10.1980), Zadar
(NK 22.10.1980, 23.10.1980), id (DK
21.11.1980), Surdulica (NU 3.12.1980), Vranje
(DK 4.12.1980), Panevo (CK Olga Petrov
5.5.1981, 11.11.1981), Kragujevac (Dvorana
umadija 8.9.1981), Banja Luka (NP Bosanske
krajine 6.3.1982), Valjevo (DK 18.3.1982), Kikinda
(NP 8.2.1983), Kruevac (Kruevako pozorite
5.11.1996)

Obnova: 25.3.1993. Teatar u podrumu
Igraju:
Petar Kralj (August Strindberg), Svetlana
Bojkovi (Siri Fon Esen Strindberg), Ljilja
na Dragutinovi, Marina Koljubajev (Marija
Karolina David), Feda Stojanovi (Vigo Ski
ve), Aleksandar Gruden, Zoran Ratkovi,
Aljoa Vukovi, Milan Mihailovi (Foto
graf)
IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, Milenko
Adamov, SF: Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi, Jova
ai 2
Festivali: MES, Sarajevo (nsc 2.4.1980. x2),
Sveanosti Ljubia Jovanovi, abac (NP
Ljubia Jovanovi 25.10.1980), Dani Zorana
Radmilovia, Zajear (Pozorite Zoran Radmi-
lovi 22.10.1996. x2), Palike letnje pozorine
veeri, Pali (Letnja pozornica 22.6.1997)
Nagrade: SIZ kulture Beograda: Premija Pozoritu
Atelje 212 za najbolje ostvarenje 1978. godine;
SDUS: Svetlana Bojkovi, Nagrada za glumako
ostvarenje 1979. godine; Petar Kralj, Nagrada za
glumako ostvarenje 1979. godine; Zoran Ratko
vi, Nagrada za reiju 1979. godine; MES, Sara
jevo: Petar Kralj, Zlatni lovor-vijenac za glumako
ostvarenje

na Stefanovi, Dragana Anelkovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Broj izvoenja: 151
ATELJE

Bosiljka Ljua, Sulejman Ljua Poslednje izvoenje: 27.6.2000.

Gostovanja: Vrnjaka Banja (KC 28.6.1978),

Beograd (NP scena Zemun 10.10.1978, NU
5 0 godina

Vladimir Duji 28.12.1978, CK Vraar

9.12.1982), Podgorica (CNP 22.11.1978), Cetinje
(Kraljevsko pozorite Zetski dom 23.11.1978),
Jagodina (KC Svetozar Markovi 31.1.1979),
aak (DK 16.2.1979), Osijek (HNK 14.3.1979),
Vrbas (DK 27.6.1979), Sremska Mitrovica (Pozo
rite Dobrica Milutinovi 25.12.1979), Mostar
(NP 1.4.1980. x2), Subotica (Narodno pozorite -
Npszinhz 19.4.1980), Novi Sad (SNP
Ljiljana Dragutinovi, Petar Kralj, Svetlana Bojkovi,
< 4 7 4
PS: Dragoslav Mihajlovi, RD: Zoran Ratkovi, RDA: Aleksandar
Gruden, LK: Milivoj Popovi -Mavid, SC: Todor Lalicki, KS: Olgica
Milunovi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 18.11.1978. Velika scena

Igraju
ore Jelisi (Kota), Danilo Stojkovi (Ranko Petrovi), Milutin
Butkovi (Raka), Aljoa Vukovi, Aleksandar Gruden (Vlada Ka-
narinac), Dragan Nikoli, edomir Petrovi, Zoran Ratkovi,
Enver Petrovci (eda), Tako Nai (Rista), Dejan avi, Branko
Vujovi (Mrgud), Fea Stojanovi, Duan Vojinovi (eba),
Ljubia Bai (Boa), Milan Mihailovi (Miladin), Miodrag Andri
(Nikola), Mirjana Pei Armenuli (Miki), Branko Vujovi (Milutin),
Marina Koljubajev, Ljiljana Dragutinovi (Lela), arna Gajer
(Devojica), Aleksandar Gruden, Bora Todorovi (Prvi radnik),
Radojko Joksi, Jovan orevi, Vladimir Karlovi, Miroslav
Jandri, Milivoje Jovanovi, Vlastimir Milosavljevi, Milan Zekovi,
Aleksandar Marjanovi (statisti)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, SF: Ante Ivelja, Miomira Mihajlovi,
Jovana Stefanovi, Nada Gajer Kljakovi, Dragana Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Zadar (NK 20.3.1979, 21.3.1979. x2),

ibenik (CK 22.3.1979), aak (DK 27.4.1979),
PREDSTAVE

Sarajevo (RU uro akovi 23.5.1979), Panevo

(CK Olga Petrov 2.11.1979, 27.12.1979,
21.4.1981, 13.4.1982), Beograd (NU Vladimir
Duji 8.11.1979), Kraljevo (CK 28.6.1980),
Vrnjaka Banja (KC 29.6.1980)

Broj izvoenja: 79
Poslednje izvoenje: 8.6.1983.

Miodrag Andri, Tako Nai, Milutin Butkovi, Milan Mihailovi,

Danilo S tojkovi
475
173 S E Z O N A 1 S 7 B /7 S .

m RAZGOVOR U KUCI STAJIMOVIH

O ODSUTNOM GOSPODINU
FOIM GETEU
/ Ein Gesprch im Hause Stein ber den
abwesenden Herrn von Goethe

Drama

PS: Peter Haks (Peter Hacks), PR: Ante Stama, Truda Stama,
TPS: Johan Volfgang fon Gete (Johan Wolfgang von Goethe),
PRP: Branimir ivojinovi, Velimir ivojinovi - Massuka AD:
Bogdan Rukuc, RD: Bogdan Rukuc, SC: Todor Lalicki, KS:
Boana Jovanovi, KM: Vojkan Borisavljevi, ARM: Vojkan
Borisavljevi

Premijera: 3.12.1978. Teatar u podrumu

Igraju:
Renata Ulmanski (Gospoa fon tajn), Predrag Tasovac
(Gospodin fon tajn)
Peva Senka Veletanli (tonski snimak)

IN: Olga Poznatov, SF: Olga Pozna

tov, Miomira Mihajlovi, Jovana Ste-
fanovi, Lidija Pavlovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sa-
nader

Gostovanja: Zagreb (Teatar ITD

14.4.1979), Panevo (CK Olga Pet
rov 21.12.1979, 14.1.1981)

Festivali: Goriki susreti malih scena

(Goriko sreanje malih odrov),
Nova Gorica (DK 17.1.1981)

Broj izvoenja: 42
Poslednje izvoenje: 15.2.1981.

Renata Ulmanski, Predrag Tasovac

174 S E Z O N A 1 3 7 8 /7 3 .

KAKO JE DALEKO OD
OVEKA DD OVEKA
/ Isidora i Skerli

PS: Isidora Sekuli, Jovan Skerli, DM: Vida Ognjenovi, RD:

Vida Ognjenovi, SC: Miodrag Tabaki, KS: Miodrag Tabaki,
KM: Ivana Stefanovi

Premijera: 1.2.1979. Teatar u podrumu

Igraju:
Ksenija Jovanovi (Isidora), Petar Kralj (Skerli)

IN: Olga Poznatov, SF: Olga Poznatov, Jovana Stefanovi, Lidija Pavlovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro
Sanader

Gostovanja: Panevo (CK Olga

Petrov 22.2.1980)

U inostranstvu: Francuska -Pariz

(Jugoslovenski kulturni centar
22.10.1979)

Broj izvoenja: 36
Poslednje izvoenje: 10.6.1981.
PREDSTAVE

Petar Kralj, Ksenija Jovanovi

477
175 S E Z O N A 1 9 7 B /7 9 .
P5ECE SRCE
/ Coanbe cepAUe
Fantastina dramska igra na motive novele
PS: Mihail Afanasijevi Bulgakov (M n xa n n
AcfDaHacbeBi/iH B ynraK O B ), DM: Aleksandar
Petrovi, RD: Aleksandar Petrovi, RDA:
Branislava Stefanovi, Mihajlo irin, SC:
Vladislav Lalicki, KS: Divna Jovanovi,
KSA: Nikola Dokmanovi, Ml: Aleksandar
Petrovi, ARM: Vojislav Kosti, KR: Rato-
mir urovi, KON: Tomislav Jovanovi,
IZS: Branislav Nikoli, IZF: Miodrag Stoi
Premijera: 17.2.1979. Velika scena
Igraju: Zoran Radmilovi (Profesor Filip
Filipovi), Bora Todorovi (arov Poligraf
Poligrafovi), Bora Todorovi (Klim u-
gunkin), edomir Petrovi (Bormental),
Ljubia Bai (vonder), Miodrag Andri
(Francuz), ia Stojanovi, Mirjana Pei
Armenuli, Vesna Peanac (Darija), Gor
dana Mari, Mirjana Pei Armenuli, Go
rica Popovi, Dara Doki (Zina), Mira
Banjac, Renata Ulmanski, Ruica Soki
(Kaliopa Skorcov), Sneana Savi, Marina
Koljubajev (Lutkica), Ljubomir iprani,
Aljoa Vukovi, Eroi Kadi, Svetislav Gon-
ci (Kuvar), Jovan Radovanovi, Branimir
Petkovi (Pacijent), Branko Vujovi (Pu
kovnik milicije), Ljubica Golubovi (lan
kunog saveta), Duan Vojinovi, Milan
Mihailovi (Keiner), Vojkan Pavlovi (Ka-
fanski gost), Biljana Baleti, Vera Milija-
edomir Petrovi, Zoran Radmilovi, Bora Todorovi
novi, ore Milutinovi, Ksenija Rada-
kovi, Vladimir Rajkovi, Branislava Stefa
novi, Vlajko Tuci, Dejan Vasiljevi, Zoran
ipli, Marina uturilo Helman /Marina
uturilo Hellmann/, Boko Doenovi,
Gordana Stani (Posetioci Signal sto
pa), Tibor Hegedi, Kota Mitrovi, Vlas
timir Petrovi, Miodrag Seovi, Miroslav
Trifunovi, Milo Petrovi, Milan Jankovi
(muziari), pas Loki (pas)
IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF:
Miomira Mihajlovi, Jovana Stefanovi, Dragana
Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
Gostovanja: Varadin (NK August Cesaree
15.10.1981), Poarevac (DK 7.3.1984), Novi Sad
(SNP 26.6.1984)
Festivali: BITEF, Beograd (Pozorite Atelje 212
24.9.1979, 25.9.1979), Dani komedije, Jagodina
(KC Svetozar Markovi 4.10.1980), Gavelline
veeri, Zagreb (Dramsko kazalite Gavella
14.10.1981)
Nagrade: SDUS: Bora Todorovi, Nagrada za
glumako ostvarenje 1979. godine; Zoran Rad
milovi, Nagrada za glumako ostvarenje 1979.
godine; Mira Banjac, Nagrada za glumako ost
varenje 1979. godine; SIZ kulture Beograda:
Premija Pozoritu Atelje 212 za najbolje ostvare
nje 1979. godine; SIZ kulture Srbije: II nagrada SIZ
kulture Srbije za predstavu 1979. godine; Dani
komedije, Jagodina: Bora Todorovi, Statueta
Curan za najbolje glumako ostvarenje
Broj izvoenja: 99
Poslednje izvoenje: 3.3.1985.
1 "76 S E Z O N A 1 9 7 B /7 9 .

NEUHVATLJIVI
SISTEM GLUME

AUT: Gordana Mari, SC: Bojana Komadina, KON: Branislava

Stefanovi, IZF: Branislav Nikoli

Premijera: 25.2.1979. Teatar u podrumu

Igra:
Gordana Mari

IN: Olga Poznatov, SF: Olga Poznatov,

Miomira Mihajlovi, Jovana Stefanovi
PSV: Miodrag Stojanovi, PTN: uro
Sanader, V: Sulejman Ljua

Gostovanja: Novi Sad (Kulturni centar

mladih 13.4.1979), Ljubljana (SNG
25.10.1979)

Festivali: Festival monodrame i pan

tomime, Zemun (NP scena Zemun
8.4.1979), Bortnikovi susreti (Bort-
nikovo sreanje), Maribor (SNG
24.10.1979. x2), Festival MOT, Skopje
(Dom omladine 25. maj 7.12.1979.
x2)
PREDSTAVE

Broj izvoenja: 33
Poslednje izvoenje: 2.11.1980.

Gordana Mari
473
 177 S E Z O N A 19 7 8 /7 9 .

SVADBA / D ie H o c h z e it

PS: Elias Kaneti (Elias Canetti), PR: Branimir ivojinovi, RD: Lju
bomir Draki, RDA: Aleksandar Gruden, SC: Ljubomir Draki,
Todor Lalicki, KS: Boana Jovanovi, KSA: Olgica Milunovi, KM:
Vojislav Kosti

Premijera: 15.5.1979. Velika scena

Igraju:
Renata Ulmanski (Gilcova), Ljiljana Meei (Toni Gilc), Feda
Stojanovi (Tuta), Tatjana Beljakova (Lena), Gordana Kosanovi
(Anita), Milan Mihailovi (Peter Hel), Jelisaveta Sabli (Gretica),
Dragan Nikoli (Maks), Branko Vujovi (Franc Jozef Koko), Olga
Poznatov, Dragica Novakovi (Starica na samrti), Gordana Mari
(Pepi Koko), ore Jelisi (Blaek), Ruica Soki (Johana),
Ljiljana Dragutinovi (Krista), Gordana Pavlov (Marija), Dejan
avi (Direktor Lepi), Petar Kralj (uljkov), Milutin Butkovi (Dr
Jare), Ljubia Bai (Gal), Maja ukovi (Monika Gal), Tako
Nai (Rozig), Branislav Platia (Mia), Ivan
Klemenc (Karl), Ivan Klemenc (Fin), Slobodan
Milievi, Miodrag Seovi, Vladimir Vitas, Tibor
Hegedi, Zoran Jovanovi (muziari)
3 1 2

IN: Olga Stojkovi, SF: Ante Ivelja, Jovana Stefanovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
A T E L J E

Broj izvoenja: 11
Poslednje izvoenje: 11.1.1980.
g o d in a
50

Milan M ihailovi, Gordana Kosanovi

4 B Q
PS: Vladimir Stojin, RD: Zoran Ratkovi, SC: Todor Lalicki, KS:
Olgica Milunovi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 15.11.1979. Velika scena

Igraju:
Petar Boovi (Taksista Bora Beksedi), Feda Stojanovi (Stu
dent), Petar Kralj (Profesor), Ljiljana Dragutinovi (Katarina),
MioOrag Andri (Kustura)

IN: Olga Stojkovi, SF: Miomira Mihajlovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Broj izvoenja: 7
Poslednje izvoenje: 15.1.1980.

P R E D S T A V E

Petar Kralj, Petar Boovi

481
 17S S E Z O N A 1 3 7 3 /S O .

(I!

KAIMDID /C a n d id e

PS: Fransoa-Mari Aru Volter (Frangois-Marie Arouet Vol

taire), DM: Mirjana Ojdani, RD: Mirjana Ojdani, SC: Todor
Lalicki, KS: Olgica Milunovi, MI: Jasmina Zec

Premijera: 8.12.1979. Teatar u podrumu

Igraju:
Boris Komneni (Kandid), Ivan Klemenc (Panglos), Ivan
Klemenc (Bugarin), Ivan Klemenc (Prosjak), Ivan Klemenc
(Jevrejin), Ivan Klemenc (Inkvizitor), Ivan Klemenc (Don
Fernando), Ivan Klemenc (Provincijal), Ivan Klemenc (Mar
tin), Gordana Kosanovi (Kunegunda), Gordana Kosa
novi (Baronica), Gordana Kosanovi (Igraica)

IN: Olga Poznatov, SF: Jovana Stefanovi

PSV: Petar Stojkovi, Miodrag Stojanovi, PTN: Zoran Stamenkovi

Broj izvoenja: 8
Poslednje izvoenje: 12.4.1980.

m
1
J
UJ
b
<

CD
C
V
0

)
G
in

Gordana Kosanovi
482
1 so S E Z O N A 1 3 7 3 /S D .

IZDAJA /B e tra y a l

PS: Harold Pinter (Harold Pinter), PR: Vladimir Geri, RD:

Vida Ognjenovi, RDA: Olga Poznatov, SC: Miodrag Tabaki,
SCA: Milan Tepavac, KS: Biljana Dragovi, KM: Ivana Stefa-
novi, IZF: Miodrag Stoi

Premijera: 23.1.1980. Velika scena

Igraju:

ore Jelisi (Robert), Jelisaveta Sabli (Ema), Vlastimir

Stojiljkovi (Deri), Branko Vujovi (ef restorana), Branimir
Petkovi (Barmen), Tatjana Pavlovi (arlota), Vladislav
Mihailovi, Aleksandar Coni (Sami), Borislav Mihailovi
(Momak), Milan Tepavac (statista)

IN: Olga Stojkovi, SF: Jovana Stefanovi, Lidija Pavlovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Broj izvoenja: 21
Poslednje izvoenje: 14.4.1981.

P R E D S T A V E

V lastim ir S tojiljkovi, Jelisaveta Sabli

4 8 3
 181 S E Z O N A 1 3 7 9 /8 0 .

CINCARI ILI
KOREPODENCIJA

PS: Borislav Peki, DM: Borislav Mihajlovi
- Mihiz, RD: Arsenije Jovanovi, RDA: Alek
sandar Gruden, SC: Arsenije Jovanovi,
Milena Nieva Jevti Kosti, KS: Milena
Nieva Jevti Kosti, KSA: Zorica Lape-
vi, KM: Duan Karuovi, SP: Ivan Klemenc
Premijera: 5.2.1980. Velika scena
Igraju:
Danilo Stojkovi (Simeon Njegovan Lu
pus), Zoran Radmilovi, Branko Vujovi,
Vlastimir Stojiljkovi, Miroslav ui (Sime
on Njegovan Hadija), Mira Banjac (Milica
Njegovan), edomir Petrovi, Enver Pet-
rovci, Milan Mihailovi (Simeon Njegovan
unuk Lupusov), Ruica Soki, eljka Bai,
Ljiljana Dragutinovi (Julijana
Tolnaj), Petar Kralj, Milutin Butkovi, Eroi
Kadi, Tihomir Stani (Ilija Garaanin),
212
Dijana eloevi, Mira Altman (Starija Ha-
dijina kerka), Milica Dragojlovi, Biljana
Mai, Slavica Maleni, Duka avi,
Lada Momirovi, Ana Kecojevi, Jasna
Kujundi, Dragana uki, Ivana Radenko-
vi, Vesna Zekovi, Tanja Zekovi, Jovana
Stefanovi (Mlaa Hadijina kerka), Zoran
Jovanovi, Duan Karuovi, Vladimir Vitas,
Radomir Milivojevi, Slobodan Milievi,
Aleksandar Gruden, Miodrag Seovi, Eneo
Lesi, Nenad Marinkovi, Radmila Stojko
vi Petrovi, Jovan Maleevi, Ivana
Milovanovi, Mina Seovi, Zvonimir Trajko-
vi, Andrija Seovi, Eroi Kadi, Jasna
Novakov (orkestar), Mirko Avramovi,
Slobodan Ajder, Joko Arneri, Radmilo
Jovanovi, Dragan Dragievi, uro Kne
Julika
evi, Miodrag Lapevi (ansambl cirku
sa), Nada Gaparevi, Sneana Ignjatovi
(Dama u Herenhausu), Tihomir Todorovi

Dejan avi, Branko Vujovi, Feda Stoja-

(dete), Eroi Kadi (Ljubiasti klovn)
novi (Baron Sina), Aljoa Vukovi,
ATELJE

Branimir Brstina, Milutin Karadi, Brani

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, Duko
slav Zeremski, Nenad iri, Svetislav Akovi, Predrag Perovi, SF: Miomira Mihajlovi,
Gonci, Mladen Andrejevi, Sran Mileti, Jovana Stefanovi, Dragana Anelkovi, Duko
godina

Zoran Cvijanovi (amsudin amsika Tot), Akovi, Marina Vujevi, Sneana Budimli
PSV: Petar Stojkovi, V: Leila Manduka, Mira
Ljubia Bai, Branislav Zeremski, Neboj
50

a lli (Antonije), Dragana Varagi, eljka
Bai, Mariola Fotez, Marina Koljubajev,
Irena eli, Dragana uki (Tomanija
Sina), eljka Bai, Irena eli, Jasna
Kujundi, Lada Momirovi, Adela anko,
4B4
Mihailovi
Gostovanja: Karlovac (nsc 8.10.1980), Beograd
(NP scena Zemun 25.11.1980, 27.1.1981, Dom pi
onira 14.2.1989, JDP Teatar Bojan Stupica
8.4.1991 ), Panevo (CK Olga Petrov 27.11.1980,
14.4.1981, 30.3.1998), Slavonski Brod (DK uro
B1
Milan Mihailovi, Danilo Stojkovi, Dejan avi
Salaj 4.2.1981), Trstenik (RU 13.2.1981), Osijek
(HNK 7.12.1981), Subotica (Narodno pozorite -
Npszinhz 14.12.1981), Obrenovac (Dom kul
ture i sportova 14.10.1982, 14.10.1997), Sombor
(NP 7.12.1982), Poarevac (DK 24.2.1983),
Kikinda (NP 19.3.1983), aak (DK 13.5.1983),
Ljubljana (Cankarjev dom 16.5.1983, 17.5.1983),
Rijeka (CK 18.5.1983), Lazarevac (CK 1.3.1984),
Stari Beej (CK Vuk Karadi 22.3.1984), Zadar
(NK 29.5.1984, 30.5.1984), Knin (CK 31.5.1984),
Zrenjanin (Dom mladosti 12.9.1984), Valjevo (DK
13.12.1984), Kragujevac (Dvorana umadija
29.5.1985, 10.10.1995), Ruma (KC 25.1.1986,
10.6.2001), Vranje (DK 28.3.1988), Novi Sad
(Novosadsko pozorite - LJjvidki szinhaz
1.3.1989, 2.3.1989, 7.6.1989, 4.9.1989, 5.9.1989,
23.12.1989, 26.4.1990, Pozorite mladih
19.2.1998, 25.3.2001), Pirot (NP 31.5.1989),
Kruevac (Kruevako pozorite 16.10.1993)
U inostranstvu: Austrija - Be (Pozorite Akcent
/Akzent Theater/ 20.2.2000)
Festivali: Dani kulture, Sarajevo (nsc 7.10.1980),
Gavelline veeri, Zagreb (Dramsko kazalite
Gaveila 9.10.1980), Dani komedije, Jagodina
(KC Svetozar Markovi 20.3.1982), Sterijino po
zorje, Novi Sad (SNP 30.5.1982), Sveanosti
Ljubia Jovanovi, abac (NP Ljubia Jovano
vi 24.10.1982), Slobodarske pozorine svea
nosti Kosmaja, Mladenovac (CK 12.10.1993),
Dani Zorana Radmilovia, Zajear (Pozorite
Zoran Radmilovi 15.10.1993), Vraka po-
zorina jesen -Festival klasike, Vrac (NP Sterija
12.10.1996)
U inostranstvu: Bugarska - Teatar nacija, Sofija
(Dravno satirino pozorite Aleko Konstantinov
/fltpxaBeH caTMpMHeH Tearbp AneKO KoHCTaH-
t m h o b / 20.6.1982, 21.6.1982. x2)
Nagrade: SDUS: Arsenije Jovanovi, Nagrada za
reiju 1980. godine; Danilo Stojkovi, Nagrada za
glumako ostvarenje 1980. godine, Nagrada za
najbolju predstavu 1980. godine, Nagrada an
samblu predstave za ujednaenu kolektivnu igru;
SIZ kulture Beograda: Premija Pozoritu Atelje
212 za najbolje ostvarenje 1980. godine; Gavelli
ne veeri, Zagreb: Druga nagrada za predstavu;
Dani kulture, Sarajevo: Nagrada Aplauz Saraje
va za ansambl predstave 1980. godine; Sterijino
pozorje, Novi Sad: Borislav Mihajlovi - Mihiz,
Sterijina nagrada za savremenu scensku adap
taciju; Danilo Stojkovi, Sterijina nagrada za glu
mu; Milena Nieva Jevti Kosti, Sterijina nagrada
za kostimografiju; Dani komedije, Jagodina:
Danilo Stojkovi, Statueta uran za najbolje
PREDSTAVE
glumako ostvarenje; Sveanosti Ljubia Jova
novi, abac: Danilo Stojkovi, Zlatni medaljon i
Plaketa Ljubia Jovanovi za najbolje glumako
ostvarenje; Slobodarske pozorine sveanosti
Kosmaja, Mladenovac: Specijalna nagrada Pozo
ritu Atelje 212 za dugogodinje i predano ne-
govanje vrhunskih scenskih vrednosti
Broj izvoenja: 298
Poslednje izvoenje: 5.2.2002.
4 8 5
 182 SEZONA 1979/80..

L a v IMA DIVLJE PATKE

/ yTMHafl OXOTa

PS: Aleksandar Vampilov (A n e K c a H A P B a/ie m n H O B U H B a M n m iO B ),

PR: Milivoje Jovanovi, RD: Egon Savin, RDA: Nenad Boji, DR:
Borka Pavievi, SC: Geroslav Zari, KS: Vinja Posti, Ml: Igor
Savin

Premijera: 18.3.1980. Velika scena

Igraju:
Goran Bukili (Zilov), Boris Komneni, Milan Erak (Kuzakov), Bra
nislav Lei (Sajapin), Milan Mihailovi (Kuak), Marina Koljuba-
jev (Galina), Sonja Kneevi (Irina), Tatjana Bokovi (Vera), Dara
Doki (Valerija), Enver Petrovci (Keiner), Tihomir Todorovi, Ivan
Tanasijevi (Deak)

IN: Olga Stojkovi, SF: Jovana Stefanovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Broj izvoenja: 15
Poslednje izvoenje: 28.4.1981.
213
ATELJE
godina
50

488 Boris Komneni, Goran Bukili, Tatjana Bokovi, Branislav Lei

1S3 S E Z O N A 19 8 0 /8 1 .

SAIMTA MARIA
ELLA SALUTE

PS: Velimir Luki, RD: Nikola Jevti, RDA: Olga Stojkovi,

SC: Todor Lalicki, KS: Jasmina Jei, KM: Aleksandar Habi

Premijera: 17.9.1980. Velika scena

Igraju:
Zoran Radmilovi (Laza Kosti), ore Jelisi, Tako Nai
(Igurnan Kruedolskog manastira), Ruica Soki (Julijana
Palanaki), Gordana Kosanovi, Marina Koljubajev (Lenka
Dunerski), Renata Ulmanski (Gospoa Dunerski), Milan
Mihailovi (Pagaraki), Milutin Butkovi (Kobilarev), edo-
mir Petrovi, Branko Vujovi (Poslanik Kraljevine Srbije),
Ljubia Bai (Serdar), Dragana Kaleba, Biljana Mai,
Rada Plea (Melanija)

IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF: Jovana Stefanovi, Sne-

ana Budimli.
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov 18.5.1982)

Broj izvoenja: 31
Poslednje izvoenje: 18.5.1982.
PREDSTAVE

Gordana Kosanovi, Zoran Radmilovi, Ruica Soki 483

 184 S E Z O N A 1 9 8 0 /8 1 .

ZALOSCEIMA
PORODICA

PS: Branislav Nui, RD: Ljubomir Draki, RDA: Aleksandar

Tripkovi, SC: Vladislav Lalicki, KS: Jasna Badnjarevi Petrovi,
KM Vojislav Kosti

Premijera: 18.12.1980. Velika scena

Igraju:
Danilo Stojkovi (Agaton), Tako Nai (Tanasije Dimitrijevi),
Petar Kralj (Proka Puri), Velimir ivoti (Trifun Spasi), Vladimir
Kaanski (Mia Stanimirovi), Dejan avi (Dr Petrovi), Dobrila
okica (Simka), Milena Bulatovi (Vida), Jelisaveta Sabli (Gina),
Ruica Soki (Sarka), Milica Ostoji (Danica), Svetozar Udoviki
(Pokojni Mata), Vladimir Vitas (muzika pratnja-klavir)

IN: Olga Stojkovi, SF: Jovana Stefanovi

Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar

Markovi 26.3.1981. x2)

Nagrade: Dani komedije, Jagodina: Danilo Stoj

212

kovi, Statueta Curan za najbolje glumako

ostvarenje; Jelisaveta Sabli, Statueta Curan
ATELJE

za najbolje glumako ostvarenje

Broj izvoenja: 16
Poslednje izvoenje: 21.6.1981.
godina
50

Dobrila okica, M ilica Ostoji

4 0 0
185 S E Z O N A 1 9 B O /B 1 .

SLIKE ZALOSIMIH
DOIVLJAJA

PS: Deana Leskovar, RD: Zoran Ratkovi, kovi, Nikola Kojo, Vinja Petkovi (de
RDA: Aleksandar Gruden, Branislava ca), Vladislav Stevanovi (andarm I), Ni
Stefanovi, DR: Borka Pavievi, LK: kola Cvijanovi (andarm II)
Milorad Dei, SC: Todor Lalicki, KS:
Olgica Milunovi, KM: Vojislav Kosti IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Miomira Mihajlovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Sulejman Ljua
Premijera: 27.12.1980. Velika scena
Gostovanja: Celje (Slovensko ljudsko gledalie
Igraju:
28.10.1981), Ljubljana (Mestno gledalie
Milutin Butkovi (Mato Kromberg), Ljubi 29.10.1981)
a Bai (Antun Kromberg-Tuna), Ljiljana
Krsti (Pava Kromberg), Petar Boovi Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP
12.6.1981), Bortnikovi susreti (Bortnikovo sre-
(Rudin Kromberg), Bekim Fehmiu (Baja
anje), Maribor (SNG 27.10.1981)
Kromberg), Feda Stojanovi (Mijo Krom
berg), Sonja Kneevi (Eva Kromberg), Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Deana
Mirjana Pei Armenuli (Julka Krom Leskovar, Sterijina nagrada za tekst savremene
berg), Marina Koljubajev (Cvijeta Krom drame; Ljiljana Dragutinovi, Sterijina nagrada za
glumu
berg), Aleksandar Berek (Maksim Krom
berg), Ljiljana Dragutinovi (Vinka Krom Broj izvoenja: 24
berg), Sava Spasojevi (Blao Kromberg- Poslednje izvoenje: 14.11.1981.
deak), Petar Boovi (Blao Kromberg),
Duan Petkovi (Feliks Kromberg Feljo),
Milan Mihailovi (Feliks Kromberg daljni
roak), Gordana Kosanovi, Gordana
Pavlov (Ljerka Kromberg), Vesna Pea
nac (Anka Batorova), Aljoa Vukovi
(Duka Lasi), ore Jelisi (Nikola Go
PREDSTAVE

lem), Dara Doki, Gordana Mari (Kaa

Lazarevi), Renata Ulmanski (Kata Kria-
nova), Branko Vujovi (Sikinger), Mio
drag Andri, Tatjana Beljakova, Ljubica
Golubovi, Dragica Novakovi (Krukov-
ani), ivko Proki, Biljana Tadi, Ljiljana
Tadi, Tatjana Pavlovi, Dragan Antonije-
vi, Aleksandar Matijaevi, Branislav ilj-
Gordana Kosanovi
491
 1SB S E Z O N A 1 9 8 0 /8 1 .

AUDIJENCIJA / VERNISA
/ Audience / Vernissage

PS: Vaclav Havel (Vaclav Havel), PR: Rena
ta Ulmanski, RD: Ljubomir Draki, DR:
Ivana Dimi, SG: Todor Lalicki
Premijera: 23.2.1981. uti salon
Igraju:
AUDIJENCIJA - Danilo Stojkovi (Sladek),
Petar Kralj (Vanek)
VERNISA - Svetlana Bojkovi (Vera),
Bora Todorovi, Vlastimir Stojiljkovi
(Mihael), Petar Kralj (Vanek)
IN: Olga Stojkovi, Milenko Adamov, Vlastimir
Milosavljevi, SF: Miomira Mihajlovi, Jovana
Stefanovi, Dragana Anelkovi
Gostovanja: Ljubljana (Mestno gledalie
24.1.1982, Cankarjev dom 18.12.1982), Rijeka
212
zorini festival u Kvebeku, Kvebek (nsc 15.6.1984,
16.6.1984, 17.6.1984)
Nagrade: Skuptina grada Beograda: Petar Kralj,
Oktobarska nagrada Beograda u oblasti pozo
rine umetnosti 1981. godine; SDUS: Ljubomir
Draki, Diploma za reiju predstave; Diploma
glumakom ansamblu predstave 1983. godine;
SIZ kulture Beograda: Premija Pozoritu Atelje
212 za najbolje ostvarenje 1981. godine; MES,
Sarajevo: Zlatan lovor-vijenac ansamblu predstave
za zajedniku igru; Goriki susreti malih scena
(Goriko sreanje malih odrov), Nova Gorica:
Gorika rua za predstavu u celini; Meunarodni
pozorini festival u Kvebeku, Kanada: Petar Kralj,
Nagrada za epizodnu ulogu; Danilo Stojkovi, Prva
nagrada za najbolju ulogu
Broj izvoenja: 132
Poslednje izvoenje: 17.4.1989.

(CK 16.12.1982), Banja Luka (NP Bosanske kra

jine 12.1.1984), Beograd (Dom pionira 25.1.1989,
ATELJE

11.2.1989), aak (DK 28.1.1989), Novi Sad

(Novosadsko pozorite - jvidki szinhz
17.4.1989)
godina

Festivali: Goriki susreti malih scena (Goriko

sreanje malih odrov), Nova Gorica (PDG
50

23.1.1982), MES, Sarajevo (nsc 29.3.1982)

U inostranstvu: Francuska -Teatar nacija (Mondial

du theatre), Nansi (Fabrika hala 24.5.1983,
25.5.1983, 26.5.1983); Kanada -Meunarodni po
V lastim ir S tojiljkovi, Petar Kralj, Svetlana Bojkovi

402
Po Bokau
PS: Helmut efer (Helmut Schfer), Roberto uli (Roberto Ciulli),
RD: Roberto Guli (Roberto Ciulli), RDA: Filip Filipovi, Aleksandar
Gruden, Katarina Pejovi, DR: Borka Pavievi, SC: Todor Lalicki,
KS: Miodrag Ignji, MI: Roberto uli (Roberto Ciulli)

Premijera: 5.3.1981. Velika scena

Igraju:
Petar Boovi (Hotelijer), Dragan Nikoli (Lekar), Milena Dravi
(Lekareva ena), Aljoa Vukovi (Radnik), Gordana Kosanovi,
Sonja Kneevi (Radnikova ena), Feda Stojanovi (Policajac),
Marina Koljubajev (Policajeva ena), Branislav Lei, Enver Pet-
rovci (Student), Gordana Mari (Devojka), Filip Filipovi, Zoran
Grebenarevi (Gluvonemi)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Miomira Mihajlovi, Jovana Stefanovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Broj izvoenja: 18
Poslednje izvoenje:
18.12.1981.
PREDSTAVE

Gordana Kosanovi, Milena Dravi, Dragan Nikoli

403
 188 S E Z O N A 1 9 8 0 /8 1 .

CEMENT / Zem ent

Po romanu Fjodora Glatkova

PS: Hajner Miler (Heiner Mller), PR: Branislav Miloevi, RD:

Ljubia Risti, RDA: Aleksandar Gruden, SC: Miodrag Taba-
ki, KS: Vinja Posti, Ml: Ljubia Risti

Premijera: 19.5.1981. Velika scena

Igraju:
Petar Boovi (Gljeb umalov), Ljiljana Dragutinovi (Daa
umalov), Aljoa Vukovi (Bain), Radko Poli (Dimitri Iva-
gin), Svetozar Cvetkovi (Sergej Ivagin), Dara Doki, Olga
Kocjan (Polja Mehova), Dejan avi (Beli), Branko Vujovi
(Klajst), Miodrag Andri (Savuk), Vesna Peanac, Tatjana Be
ljakova (Moa), Ljubica Golubovi (Avdotja), Marina Kolju-
bajev (Makar), Duan Vojinovi (ibis), Ljubia Bai (Bori)

IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF: Lidija Pavlovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Broj izvoenja: 12
Poslednje izvoenje: 13.12.1981.
212
ATELJE
godina
50

Svetozar C vetkovi Dara Doki, Radko Poli

434
189 S E Z O N A 1 9 8 0 /8 1 .

PARTIJA REMI JA
/ Gim Game

PS: Donald Li Koburn (Donald Lee Coburn), PR:

Ranka Greguri, Elizabeta Guelmino, RD: Jovica
Pavi, SC: Todor Lalicki, KS: Olgica Milunovi

Premijera: 26.5.1981. Teatar u podrumu

Igraju:
Milutin Butkovi (Veler), Dragica Novakovi (Monika)

Branko Vujovi (Glas direktora doma -tonski snimak)

IN: Marin Mrenovi, Vlastimir Milosavljevi, SF: Marin Mrenovi,

Dragana Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: Zoran Stamenkovi

Gostovanja: Grocka (NU 16.5.1981), Vranje (DK 21.11.1981.

x2), Vlasenica (NU 20.12.1981), Milii (nsc 21.12.1981), aak
(DK 12.2.1982), Panevo (CK Olga Petrov 18.2.1982,
22.11.1983)

Festivali: Oktobarski dani

kulture, Sarajevo (RU
uro akovi
20.10.1981)

Broj izvoenja: 65
Poslednje izvoenje:
PREDSTAVE

23.2.1984.

Dragica Novakovi, M ilutin Butkovi

4 9 5
 130 S E Z O N A 1 3 8 0 /8 1 .

CRIMJAIMSKI 1 9 1 8

Monolog o smeni dve epohe

PS: Milo Crnjanski, AD: Nedeljko Jei, Miroslav Joki, RD:

Miroslav Joki, SC: Todor Lalicki, KS: Biljana Dragovi, Ml:
Vlada Radulovi

Premijera: 4.6.1981. Teatar u podrumu

Igra:
Petar Banievi

Broj izvoenja: 18
Poslednje izvoenje: 22.5.1982.
212
ATELJE
godina
50

Petar Banievi
436
191 S E Z O N A 1 9 B 1 /B 2 .

K A K O UH VA TITI, Z A D R A T I
I O TA R A SITI SE
MUKARCA
/ I
low to Catch a Man, I
low to Keep
a Man, How to Get Rid of a Man

PS: Zaza Gabor (Zsa Zsa Gabor), PR: Mirjana Nikolaje-

vi, AD: Mirjana Nikolajevi, RD: Mirjana Ojdani, SC: Mi
lan Draovi, KS: Mira ohadi

Premijera: 25.11.1981. Teatar u podrumu

Igra:
Olga Spiridonovi (Zaza Gabor)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Milenko

Adamov, SF: Miomira Mihajlovi

Gostovanja: Beograd (Malo pozorite

Duko Radovi 4.12.1986)

Festivali: Festival monodrame i pan

tomime, Zemun (NP scena Zemun
8.6.1982)

Broj izvoenja: 195

Poslednje izvoenje: 27.4.1988.
PREDSTAVE

Olga Spiridonovi
437
 132 S E Z O N A 1 9 8 1 /8 2 .

M A JK A / M a tk a

Neukusna komedija u dva ina s epilogom

PS: Stanislav Vitkijevi Vitkaci (Stanislaw Witkiewicz Witkacy),

PR: Petar Vujii, RD: Mira Trailovi, RDA: Alma Abduzaimovi,
DR: Jovan irilov, SC: Milo obaji, KS: Boana Jovanovi, KM:
Vojislav Kosti, SP: Dimitrije Parli

Premijera: 3.12.1981. Velika scena

Igraju:
Mira Banjac (Janina Jeguljevska), Petar Kralj (Leon Jeguljevski),
Jelisaveta Sabli (Sofija Plejtus), Mirjana Pei Armenuli (Josipa
baronesa Obrok), Branko Vujovi (Joakim Telenevi), Milutin
Butkovi (Apolinarije Plejtus), Ljubia Bai (Anton Murdel
Benski), Mirjana Kodi (Lucina Ber), Milan Mihailovi (Alfred de
la Trefuj), Svetozar Cvetkovi (Vojceh de Pokorija), Renata
Ulmanski (Doroti), Aljoa Vukovi (Albert), Mirjana Pei Arme
nuli (Elizabeta), Gordana Mari, Marina Koljubajev (Eva), Eroi
Kadi, Zoran Cvijanovi (Maricki), Alma Abduzaimovi, Ivan
Butorac, Mariola Fotez, Nevenka Lombauer, Branimir Petkovi,
Minja Stevovi (Gosti), Zoran Jovanovi, Aleksandar Nekovi
(muziari)
AT EL J E 212

IN: Milenko Adamov, Vlastimir Milosavljevi,

SF: Jovana Stefanovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Sulejman Ljua
godina

Gostovanja: Novi Sad (SNP 30.10.1982)

50

Broj izvoenja: 21
Poslednje izvoenje: 19.2.1983.

Mira Banjac
4 9 8
S3 S E Z O N A 1 9 8 1 /8 2 .

KRAJEVI
/ Dah / B reath
Tada / That Time
Koraci / Footfalls
Ne ja / N o t I

PS: Semjuel Beket (Samuel Beckett), PR: Filip Filipovi, RD:

arko Miladinovi, DR: Filip Filipovi, SC: Olgica Milunovi, KS:
Olgica Milunovi

Premijera: 9.12.1981. Teatar u podrumu

Igraju:
DAFI -Feda Stojanovi (Dah)
TADA -Feda Stojanovi (Glas)
KORACI -Gorica Popovi (Majka), Gorica Popovi (Mej)
NE JA -Gorica Popovi (Usta), Gorica Popovi (Slualac)

IN: Milenko Adamov

PSV: Petar Stojkovi, PTN: Petar Mari, Zoran Stamenkovi

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje: 18.4.1982.
 134 S E Z O N A 1 9 8 1 /B 2 .

K O S A N C IC E V V E N A C 7

Komendija po nekim motivima romana borca), Jovana Stefanovi, Miomira Mihajlovi,

Prijatelji
PS: Slobodan Seleni, RD: Zoran Ratkovi,
RDA: Milena Buri, Ivana Dimi, Aleksandar
Gruden, LK: Duan Mihajlovi, SC: Todor Lalic
ki, KS: Ljiljana Dragovi, KSA: Olgica Miluno-
vi, KM: Vojislav Kosti
Dragana Anelkovi (ena), Dragica Novako-
vi (*)
IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, Milenko
Adamov, SF: Jovana Stefanovi, Dragana Anelkovi,
Miomira Mihajlovi, Mirjana Pajovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Sulejman
Ljua

Gostovanja: Ljubljana (Cankarjev dom 18.9.1982),

Premijera: 2.3.1982. Velika scena
Igraju: Petar Kralj (Vladan Hadislavkovi),
Enver Petrovci (Istref Veri), Feda Stojanovi
(Punia Mireti), Gorica Popovi (Vasilija Mir-
eti), Dragoljub Denda, Dejan avi, Zoran
Cvijanovi, Nenad iri (Mijo ljivo), Aljoa
Vukovi, Zoran Cvijanovi, Svetozar Cvetko
vi (Jozo Mihaljevi), Sonja Kneevi, Dara
Doki, Olja Bekovi (Milena Drekalov),
Svetozar Cvetkovi, Zoran Cvijanovi, Eroi Ka-
di, Tihomir Stani (Botjan Zupani), Milan
Mihailovi (Itvan Molnar), Marina Koljubajev,
Ljiljana Dragutinovi, Jovana Stefanovi (Mara
Gligorijevi), Eroi Kadi, Branimir Brstina
212
Banja Luka (NP Bosanske krajine 21.9.1982),
Bosanska Gradika (DK 22.9.1982), Panevo (CK
Olga Petrov 27.9.1982, 20.3.1984), aak (DK
8.10.1982), Poarevac (DK 4.11.1982), Obrenovac
(Dom kulture i sportova 10.2.1983, 19.4.1984), Laza-
revac(CK 15.3.1983), Trstenik(RU 22.3.1983), Pritina
(Pokrajinsko NP 10.4.1983. x2, 11.4.1983. x2), Smede-
revo (DK 14.12.1983), Novi Sad (SNP 7.6.1984),
Beograd (NP scena Zemun 17.1.1986, 30.5.1990, JDP
2.12.1988, 3.12.1988, 4.12.1988, BDP 27.9.1989,
28.9.1989, 29.9.1989, 30.9.1989), Ruma (KC
22.5.1986), Novi Beograd (Centar Sava 13.1.1989,
8.4.1990)
Festivali: Gavelline veeri, Zagreb (Dramsko kazalite
Gavella 23.9.1982), Ohridsko leto, Ohrid (Donji araj
20.8.1983)
Broj izvoenja: 233

(Dragi Stanivukovi), Miodrag Andri, Alek Poslednje izvoenje: 30.5.1990.

sandar Gruden, Svetislav Gonci, Branislav
ATELJE

Zeremski (Lambro Petkovski), Renata Ulman

ski (Lepa Kojadinovi), Mirjana Pei Arme-
nuli, Vesna Peanac, Ruica Soki (Mara Ga-
5 0 godina

raanin), Mariola Fotez, Olja Bekovi, Vesna

Stanojevi, Irena eli (Mica Garaanin),
Branko Vujovi (Vukadin Petkovi), Ljubia
Bai, Dejan avi (Milan Miti), Milutin
Butkovi, Dejan avi (Kum Jordan), Tatjana
Beljakova, Vesna Peanac, Ruica Soki
(Savka), Selajdin Doli, Jaar Ramadani, Ismet Fea Stojanovi, Marina Koljubajev, Miodrag Andri, Eroi Kadi, Svetozar
Bitii (David), Marijana Rajevi (Majka palog Cvetkovi, Milan Mihailovi
500
135 S E Z O N A 1 3 8 1 /8 2 .

AMBASADOR
/ Am basador

PS: Slavomir Mroek (Slawomir Mrozek), PR: Petar Vujii, AD:

Ljubomir Draki, RD: Ljubomir Draki, RDA: Dragana oli,
DR: Ivana Dimi, SC: Todor Lalicki, KS: Olgica Milunovi

Premijera: 29.4.1982. uti salon

Igraju
Vlastimir Stojiljkovi (Ambasador), Danilo Stojkovi (Predstavnik),
Enver Petrovci (Begunac), Milan Mihailovi (Sekretar)

IN: Milenko Adamov, SF: Jovana Stefanovi

Broj izvoenja: 7
Poslednje izvoenje: 1.6.1982.

PREDSTAVE

Enver Petrovci, V lastim ir S tojiljkovi

5 0 1
 196 S E Z O N A 19 8 2 /8 3 .
MAT* RIJ A LISTI
PS: Predrag udi, RD: Ljubomir Draki,
RDA: Aleksandar Gruden, DR: Ivana Di-
mi, SC: Duan Otaevi, KS: Vladislav
Lalicki, KM: Vojislav Kosti
Premijera: 19.11.1982. Velika scena
Igraju:
Branimir Brstina (Kamenko), Sneana
Savi (taka), Milutin Butkovi (Bogdan),
Jelisaveta Sabli (Bogdanka), Mira Banjac
(Tetka Daa), Tako Nai (Ugljea vo-
rovi), Tako Nai (Tata Filips), Tako
Nai (Darko Rukavina), Tako Nai
(Doka ibali), Tako Nai (Gorazd Utje-
inovi), ore Jelisi (ika Milutin), Maja
ukovi (Gospoa Nevena), Aljoa Vu-
kovi, Eroi Kadi (Tvrtko), Ljubia Bai
(Neboja)
AT EL J E 212
5 0 godina
Tako Nai, Jelisaveta Sabli, Maja ukovi, Mira Banjac, Sneana Savi
502
IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF:
Dragana Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov 11.1.1983),
aak (DK 28.1.1983), Sarajevo (RU uro ako-
vi 6.2.1983), Obrenovac (Dom kulture i sporto
va 10.3.1983), Lazarevac (CK 5.4.1983), Poare-
vac (DK 28.4.1983), Rijeka (CK 19.5.1983. x2),
Beograd (NU Vladimir Duji 27.10.1983),
Smederevo (DK 28.3.1984)
Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar
Markovi 23.3.1983. x2)
Nagrade: Dani komedije, Jagodina: Ljubia Bai,
Nagrada za najbolju muku epizodnu ulogu;
Tako Nai, Statueta Curan za najbolje gluma
ko ostvarenje za ulogu Gorazda Utjeinovia
Broj izvoenja: 51
Poslednje izvoenje: 6.5.1984.
137 S E Z O N A 1 9 8 2 /8 3 .

IMI RIBA
IMI MESO
/ N ic h t Fisch, n icht Fleisch

PS: Franc Ksaver Krec (Franz Xaver Kroetz), PR: Slobodan Glu
mac, AD: Jovica Pavi, RD: Jovica Pavi, SC: Miodrag Tabaki,
KS: Vinja Posti, Ml: uro Sanader

Premijera: 3.12.1982. NP Kikinda

Premijera: 05.12.1982. Velika scena

Igraju:
Feda Stojanovi (Edgar), Mirjana Karanovi (Emi), Enver Petrovci
(Herman), Gorica Popovi (Helga), Viktor Romani (dete)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Jovana Stefanovi, Miomira Mihajlovi, Draga

na Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Kikinda (NP 3.12.1982, 11.12.1982), Panevo (CK Olga Petrov

1.2.1983, 19.4.1983), Smederevo (DK 7.2.1984), Ub (CK 22.2.1984)

Broj izvoenja: 30
Poslednje izvoenje: 22.2.1984.

PREDSTAVE

Gorica Popovi, M irjana Karanovi, Enver Petrovci

5 0 3
 S E Z O N A 19 8 2 /8 3 .

DUEL

PS: Rado Baji, RD: Srboljub Boinovi, SC: Todor Lalicki,

KSI: Todor Lalicki, Ml: Srboljub Boinovi

Premijera: 8.12.1982. Teatar u podrumu

Igraju:
Jovan Milievi (Stevan), Rado Baji (Nenad)

IN: Milenko Adamov, Olga Stojkovi, SF: Milenko Adamov

PTN: uro Sanader

Gostovanja: Lazarevac (CK 22.2.1983), Panevo (CK Olga Petrov

29.3.1983), Grocka (NU 31.3.1983)

Broj izvoenja: 44
Poslednje izvoenje: 11.1.1985.
AT EL J E 212
godina
50

Rado Baji, Jovan M ilievi

504
133 S E Z O N A 19 8 2 /8 3 .

LETI U GORU KAO PTICA

Dramska igra u dva dela

PS: Biljana Jovanovi, RD: Zoran Ratkovi, RDA: Aleksandar

Gruden. Milan Kneevi, DR: Borka Pavievi, SC: Todor Lalicki,
KS: Ljiljana Dragovi, KSA: Ivana Korolija, Ml: uro Sanader, Bilja
na Jovanovi

Premijera: 3.3.1983. Velika scena

Igraju:
Feda Stojanovi (Hitri), Petar Kralj (Petar Abramovi), Gorica
Popovi (Marica Abramovi), Svetozar Cvetkovi (Stevan), Toma
Tasovac (Stevan-dete), Marina Koljubajev (Ana Prlja), Svetislav
Gonci (Mihailo Prlja), Renata Ulmanski (Jelena), Dragica Nova
kovi, Olga Poznatov (Vida), Tatjana Beljakova (Natalija), Sava
Spasojevi, Duan avi (Deaci), Jovan orevi, Aleksandar
Gruden (Milicioneri), Milan Mihailovi (Upravnik Doma), Ljubia
Bai (Markov), Branko Vujovi (Ivanovi), Dara Doki (Branka),
Branimir Brstina (Dura), Zdenka Hrgovi (Svedok sa trake -tonski
snimak), Dejan avi, Mirjana Pei Armenuli, Eroi Kadi (*)

IN: Olga Stojkovi, SF: Jovana Ste-

fanovi
PSV: Petar Stojkovi

Gostovanja: Panevo (CK Olga

PREDSTAVE

Petrov 25.10.1983), Lazarevac

(CK 24.11.1983)

Broj izvoenja: 12
Poslednje izvoenje: 24.11.1983.

Svetislav Gonci, Marina Koljubajev

5 0 5
 200 S E Z O N A 1 9 B 2 /8 3 .

PROPAST
CARSTVA SRPSKOGA

PS: Miladin evarli, RD: Milenko Marii, RDA: Nenad Uroevi,

SC: Duan Petrii, KS: Duan Petrii, KSA: Mirjana Markovi,
KM: Vojislav Kosti, KP: Ljiljana Danilovi Cincar, KR: Ljiljana
Dulovi

Premijera: 11.5.1983. Velika scena

Igraju:
Zoran Radmilovi (tetan Duan Nemanji), Svetislav Gonci
(tetan Uro Nemanji), Vesna Peanac (Ana), Branko Vujovi
(Despot Jovan Oliver), Ljubia Bai (Vojislav Vojinovi), Olja
Bekovi (Nikola Altomanovi), Dejan avi (Kesar Voihna),
Tako Nai (Veliki Logotet Pribac), Savo Radovi, Branimir
Brstina (Lazar Hrebeljanovi), Petar Boovi (Vukain Mrnjav-
evi), Aljoa Vukovi (Marko Mrnjavevi), Milutin Butkovi
(Letopisac), ore Jelisi, Branimir Brstina (Lekar), Branislav
orevi (Oto), Milan Milosavljevi
(Carski proba hrane), Jovan orevi
(Vojnik)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, SF:

Dragana Anelkovi, Miomira Mihajlovi,
212

Jovana Stefanovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader
ATELJE

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov

10.1.1984, 9.2.1984), aak (DK 30.3.1984)
godina

Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Sveto-

zar Markovi 24.3.1984. x2)
50

Broj izvoenja: 34
Poslednje izvoenje: 5.5.1984.

Zoran Radmilovi
506
 S E Z O N A 19 8 2 /8 3 .

CIGANSKO GROBLJE
Pitanje / Brada

PS: ivojin Pavlovi, AD: Zoran Ratkovi, RD: Zoran Ratkovi,

SC: Todor Lalicki, Ml: uro Sanader

Premijera: 14.6.1983. Teatar u podrumu

Igraju:
PITANJE - Petar Kralj (Pavle Gligorijevi)
BRADA - Petar Kralj, Milutin Butkovi (Sloba Babovi), Feda
Stojanovi (ine Stanulovi), Gorica Popovi (Nadeda Cre
var), Zoran Ratkovi (Dr ula Vajneker), Aljoa Vukovi,
Branko Vujovi, Svetozar Cvetkovi (Ugljen Vidovi); Eroi Ka-
di (*)

IN: Milenko Adamov

Gostovanja: Vrnjaka Banja (KC 30.6.1983), Lazarevac (CK 5.4.1984)

Broj izvoenja: 32
Poslednje izvoenje: 30.1.1985.

Zoran Ratkovi
 S E Z O N A 19 B 3 /B 4 .

PRIE IZ BEKE UME

.
/ G eschichten aus dem W ie n erw a ld

PS: Eden fon Horvat (dn von Horvath), PR: Zeina Mehmedbai,
RD: Paolo Madeli (Paolo Magelli), RDA: Miroslav Giri, DR: Alma
Abduzaimovi, LK: Branivoj orevi, SC: Marina Cuturilo Helman
(Marina uturilo Hellmann), KS: Boana Jovanovi, KM: Ivana
Stefanovi, KP: Vladimir ivanovi, SP: Ferid Karajica

Premijera: 5.11.1983. Velika scena

Igraju:
Dragan Nikoli (Alfred), Renata Ulmanski (Majka), Ksenija Jova
novi (Baka), Milan Mihailovi (Ferdinand Hirlinger), Ruica Soki
(Valerija), Aljoa Vukovi (Oskar), Sinia opi (Havliek), Dejan
avi (Ritmajster), Ljiljana Dragutinovi (Marjana), Vlastimir Sto
jiljkovi, Branko Vujovi (arobnjak), Tatjana Beljakova (Tetka),
Branimir Brstina (Erih), Vesna Peanac (Helena), Lada Skender
(Baronica), Ljubia Bai (Mister), Svetislav Gonci, Svetozar
Cvetkovi, Eroi Kadi, Milutin Karadi (Konferansije), Mariola
Fotez, Marina Koljubajev (Mauzi), Milorad Novakovi (Muki akt),
Radovanka Vuki (enski akt), Aleksandar Mihajlovi, Boidar
Babi (Roaci), Viktor Romani (Bubi), Dragica Pravica (Ida),
Jelena aji, Milica Kneevi (Devojice za klavirom)

Ariju iz opere Boemi peva Zvonko Krne-

ti (tonski snimak)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Jovana Stefanovi,

Miomira Mihajlovi, Dragana Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Novi Sad (SNP 29.9.1984), Sarajevo

(NP 12.2.1985)

Broj izvoenja: 39
Poslednje izvoenje: 2.6.1985.

Aleksandar Mihajlovi, Radovanka Vuki, Svetislav Gonci, Milorad

Novakovi
203 S E Z O N A 19 8 3 /8 4 .

MARIJA SE BORI SA ANELIMA

/ Manie zpasi s andly

PS: Pavel Kohout (Pavel Kohout), PR:
Renata Ulmanski, RD: Ljubomir Draki,
RDA: Aleksandar Gruden, DR: Ivana Di-
mi, SC: Petar Pai, KS: Ljiljana Drago-
vi, KSA: Olgica Milunovi, KM: Vojislav
Kosti
Premijera: 11.3.1984. Velika scena
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi
Gostovanja: Sombor (NP 17.5.1984. x2), Novi
Sad (SNP 22.12.1984), Zenica (NP 9.4.1985),
Subotica (Narodno pozorite - Npszinhz
16.6.1985), Rijeka (HNK Ivana pl. Zajca
2.11.1985, 3.11.1985), Zagreb (HNK 4.11.1985),
Beograd (JDP 5.12.1988, 6.12.1988, 7.12.1988),
Novi Beograd (Centar Sava 19.5.1989)

Igraju: Festivali: MES, Sarajevo (NP 8.4.1985)

Mira Stupica (Marija), ore Jelisi, Bra
Nagrade: SIZ kulture Beograda: Premija Pozo
nislav Jerini, Vlastimir Stojiljkovi (Jozef), ritu Atelje 212 za najbolja ostvarenje 1984. go
Elizabeta orevska (Tereza), Nada kri- dine; Mira Stupica, Premija za najbolje glumako
njar (Lida), Mira Banjac (Blanka), Renata ostvarenje 1984. godine; MES, Sarajevo: Zlatni
lovor-vijenac za predstavu u celini, Mira Stupica,
Ulmanski (Johana), Mirjana Pei Arme
Zlatni lovor-vijenac za glumako ostvarenje
nuli (Jani), ore Jelisi, Branislav
Jerini, Vlastimir Stojiljkovi (Ciril), Dejan Broj izvoenja: 75
Poslednje izvoenje: 19.5.1989.
avi, Aleksandar Gruden (Gospodin
Olda), Tatjana Beljakova (Helga Vaneko-
va), Dara Doki, Tatjana Bokovi (Ino
strana novinarka), Mirjana Kangrga (Inos
trana foto reporterka), Svetozar Cvet-
kovi, Milutin Butkovi, Petar Kralj (Aneli
uvari tela), Svetozar Cvetkovi, Milutin
PREDSTAVE

Butkovi, Petar Kralj (Aneli uvari duha),

Svetozar Cvetkovi, Milutin Butkovi,
Petar Kralj (Aneli uvari bezbednosti),
pas Dipsi (vujak)

IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF:

Jovana Stefanovi, Dragana Anelkovi, Mirjana
Pajovi, Miomira Mihajlovi Mirjana Pei Arm enuli, M ilutin Butkovi, Mira Stupica, Svetozar
Cvetkovi

5 0 3
 204 S E Z O N A 1 9 8 3 /8 4 .

MAJ NEJM
IZ MITAR

PS: Vida Ognjenovi, RD: Vida Ognjenovi, SC: Todor Lalicki, KS:
Ljiljana Dragovi, KM: Ivana Stefanovi

Premijera: 3.4.1984. Teatar u podrumu

Igraju:
Olja Bekovi, Jovana Stefanovi, Ljiljana Dragutinovi, Maja
Sablji, Vesna Trivali (Milka), Branimir Brstina (Vaso), Svetozar
Cvetkovi (Damjan), Svetislav Gonci, Branislav Zeremski,
Dragan Nikoli (Veljko), Eroi Kadi (Ivo), Milutin Karadi (Obren),
Milan Mihailovi (Marko)

IN: Milenko Adamov, SF: Jovana Stefano

vi, Dragana Anelkovi

Gostovanja: Vrnjaka Banja (KC

30.6.1984), Lazarevac (CK 25.9.1984),
Trstenik (RU 10.10.1984), Beograd (NU
Vladimir Duji 18.10.1984), Ruma (KC
11.12.1984), Bujanovac (DK 11.10.1985.
x2), Preevo (RU 12.10.1985), Zrenjanin
(Dom mladosti 30.6.1986), uprija (RU
Dositej Obradovi 15.9.1986), Sarajevo
212

(RU uro akovi 14.10.1986)

ATELJE

Broj izvoenja: 98
Poslednje izvoenje: 8.6.1987.
godina
50

Milutin Karadi, Eroi Kadi, Svetislav Gonci, Milan Mihailovi,

Svetozar Cvetkovi, Branimir Brstina, Olja Bekovi
510
PS: Rudi eligo, PR: Gojko Janjuevi, PRP: Olga Vlatkovi, RD:
Dejan Mija, RDA: Aleksandar Gruden, SC: Vladislav Lalicki, KS:
Vladislav Lalicki, KM: Vojislav Kosti, KP: Ljiljana Danilovi Cincar.
SP: Ferid Karajica

Premijera: 5.6.1984. Velika scena

Igraju:
Ljiljana Dragutinovi (Ana), Aljoa Vukovi (Mirko), Svetozar
Cvetkovi (Frederik Valentajn), Sava Spasojevi (Darko), Nikola
Kojo (Veljko), Branimir Brstina (Andrua Nikolajevi), Eroi Kadi
(Sekretar Partije), Feda Stojanovi (Major NKVD-a), Tatjana Belja
kova (Zapisniarka Zoja), Milan Mihailovi (Ivan Banovac), Duan
avi (Vladlen), Ana Adi (Elektrika), Renata Ulmanski (Vaspi-
taica), Marina Koljubajev (Daa), Dara Doki (Vanda), Vesna
Peanac (Glimpa), Gordana Pavlov (Nina), Nenad iri (Logorski
mehaniar), Vlastimir Petrovi (Gitarist), Ninoslav Bambulovi,
Ksenija Doljak, Milo Glii, Maja Matija, Milo Mojovi, Igor
Petrovi, Milica Radeka, Vladimir Simonovi, Zoran Trifkovi,
Jaka orevi (deca)

IN: Olga Stojkovi, SF: Dragana Anelkovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader

Gostovanja: Lazarevac (CK 19.9.1984), Novi

Sad (SNP 7.10.1984), Obrenovac (Dom kulture
PREDSTAVE

i sportova 23.10.1984), Ljubljana (Cankarjev

dom 23.2.1985)

Broj izvoenja: 20
Poslednje izvoenje: 14.3.1985.

Ljiljana Dragutinovi
51 1
 206 S E Z O N A "1 9 8 4 / 8 5 .

V O JEVA N JE

PS: Vesna Krmpoti, AD: Ruica Soki, RD: Naa Janjetovi, SC:
Todor Lalicki, KS: Caca Knezmilojkovi

Premijera: 19.10.1984. uti salon

Igra:
Ruica Soki
Saa Popovi (muzika
pratnja-klavir)

IN: Milenko Adamov

Gostovanja: Beograd (Galerija

Atlantida 14.5.1986)

Festivali: Festival monodrame i

pantomime, Zemun (NP scena
Zemun 13.5.1985)

Broj izvoenja: 21
212

Poslednje izvoenje:
14.5.1986.
ATELJE
5 0 godina

Ruica Soki
5 1 2
207 S E Z O N A 19 B 4 /8 5 .

LEPOTICA I ZVER
U PODRUMU
/ o anny and the Deep Blue Sea

PS: Don Patrik enli (John Patrick Shanley), PR: Dejan avi,
RD: Ivana Vuji, DR: Slavenka Milovanovi, SC: Marina uturi-
lo Helman (Marina uturilo Hellmann), KS: Marina uturilo
Helman (Marina uturilo Hellmann), Ml: Jasmina Zec, VID:
Vojislav Luki, ivko Pivniki, Olivera lli, Petar Putnikovi

Premijera: 9.11.1984. Teatar u podrumu

Igraju:
Sran Pei (Deni), Ruica Soki (Roberta), Boidar Babi
(ovek iz kafane)

IN: Milenko Adamov, SF: Miomira Mihajlovi

Broj izvoenja: 9
Poslednje izvoenje: 30.3.1985.

PREDSTAVE

Ruica Soki, Sran Pei

51 3
 208 S E Z O N A 1 9 8 4 /8 5 .

IVOT I PRIKLJUENI JA
VOJNIKA IVAIMA O IMKl IMA
/ X M 3 H b M Heo6blHailHbie npMKniOHeHMfl
co n flaTa W a a n a HoHKi/ma
PS: Vladimir Vojnovi (B jia flH M i/ip H i/iKO JiaeBun B o i ih o b m h ), PR:
Olga Vlatkovi, DM: Predrag Perii, Simon Simonovi, RD: Zoran
Ratkovi, RDA: Aleksandar Gruden, Vesna llki, DR: Ivana Dimi,
Sneana Gnjidi, SC: Todor Lalicki, KS: Ljiljana Dragovi, KM:
Vojislav Kosti

Premijera: 18.11.1984. Velika scena

Igraju:
Miodrag Andri (Vodnik Zavgorodni), Dejan urovi, Aleksandar
Gruden (Kapetan Nikolajev), Svetislav Gonci, Zoran Cvijanovi
(Vojnik Ivan onkin), Aleksandar Gruden, Nenad iri, Milutin
Karadi (Vojnik Balaev), Gorica Popovi (Njura), Marina Kolju-
bajev (Froska), Petar Kralj (Gladiev), Feda Stojanovi (Golubjev),
Milan Mihailovi (Borisov), Eroi Kadi (Kurzov), Sinia opi
(Pleati), Ljubia Bai, Milutin Butkovi (arov), Branko Vujovi
(Taldikin), Jelisaveta Sabli (Ljuka), Branislav Zeremski, Sveto-
zar Cvetkovi (Kapetan Miljaga), Nenad
iri, Aleksandar Gruden (Svircov), Milutin
Butkovi (Starac), Dragoljub Denda (Polica
jac irih), Milutin Karadi, Branimir Brstina
AT EL UE 212

(Policajac Filjukov), Branimir Brstina, Mla

den Andrejevi (Lapin), Aljoa Vukovi
(Bukaev), Dejan avi (General NKVD-a),
Branko Vujovi, Predrag Mileti, Slobodan
godina

Beti (*)
50

IN: Olga Stojkovi, SF: Dragana Anelkovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti

Broj izvoenja: 41
Poslednje izvoenje: 9.1.1987. Sinia opi, Fea Stojanovi, Jelisaveta Sabli, Milan Mihailovi,
Branko Vujovi, Marina Koljubajev (Petar Kralj), Ljubia Bai, Gorica
Popovi, Svetislav Gonci
514
203 SEZONA 19B4/85.

VELIKO I MALO
/ G ro s s und klein

PS: Boto traus (Botho Strauss), PR: Slobodan Glumac, RD: Mira
Trailovi, RDA: Aleksandar Gruden, Sunica Milosavljevi, DR:
Jovan irilov, SC: Slobodan Mai, SCA: Todor Lalicki, KS: Boa-
na Jovanovi, KM: Eneo Lesi, IZS: Miodrag Stoi

Premijera: 24.1.1985. Velika scena

Igraju:
Jelisaveta Sabli (Lota), Branimir Brstina (ovek), Dara Doki,
Neda Arneri (ena), Feda Stojanovi (Paul), Olga Poznatov
(Debela ena), Renata Ulmanski (Starica), Tako Nai (Starac),
Nenad iri, Slobodan Beti (Gitarist), Svetislav Gonci, Mladen
Andrejevi (Asistent), Neda Arneri, Maja Sablji (Asistentkinja),
Vesna Peanac, Mirjana Pei Armenuli (Inge), Ismet Bitii
(Osoba pod atorom), Mira Banjac (Megi), Eroi Kadi (Bernt),
Tako Nai (Vilhelm), Neda Arneri, Maja Sablji (Jozetina),
Svetislav Gonci, Mladen Andrejevi (Albert), Milan Mihailovi
(Alt), Branimir Brstina (ovek u parku), Aleksan
dar Gruden, Nenad iri (Lekar), Dara Doki,
Mariola Fotez, Aleksandar Gruden, Ljubisav
Milunovi, Olga Poznatov, Neda Arneri, Nenad
iri (Pacijenti), Ljubia Bai, Dara Doki,
Branko Vujovi (Glas preko interfona - tonski
snimak)
PREDSTAVE

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, SF: Miomira

Mihajlovi, Dragana Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Smilja
Risti

Broj izvoenja: 31
Poslednje izvoenje: 18.2.1986.

Tako Nai, Neda Arneri, Svetislav Gonci

515
 BREMENSKA SLOBODA
/ B r e m e r Freiheit

PS: Rajner Verner Fasbinder (Rainer Werner Fassbinder), PR:

Filip Filipovi, RD: Radmila Vojvodi, SC: Ana Kopanski, KS:
Svetlana Visintin, KM: Eneo Lesi

Premijera: 3.2.1985. Teatar u podrumu

Igraju:
Dara Doki (Geja Gottrid), Svetozar Cvetkovi, Branislav Ze-
remski (Miltenberger), Branko Vujovi (Tim), Renata Ulmanski
(Majka), Mladen Andrejevi (Gottrid), Svetislav Gonci, Branimir
Brstina (Cimerman), Nenad iri (Johan), Milutin Karadi, Aljoa
Vukovi (Bom), Vesna Peanac, Marina Koljubajev (Luiza
Mauer), Eroi Kadi (Otac Markus)

IN: Milenko Adamov, SF: Dragana Anelkovi, Jovana Stefanovi

Gostovanja: Zrenjanin (Dom mladosti 9.9.1985)

Broj izvoenja: 28
Poslednje izvoenje: 13.5.1986.
213
ATELJE
godina
50

Dara Doki, Renata Ulmanski, Mladen A ndrejevi

516
 211 S E Z O N A 19 B 4 /8 5 .

M ETASTABILNI GR A AL

Drama u tri ina i dva meuina
PS: Nenad Proki, RD: Paolo Maeli (Paolo
Magelli), RDA: eljko uki, SC: Marina utu
rilo Helman (Marina uturilo Hellmann), KS:
Svetlana Visintin, KM: Ljupe Konstantinov
Premijera 28.3.1985. Velika scena
(II deak), Sneana orevi, Ljiljana Stani,
Svetlana Stojanovi, Vesna avi, Olga Gajo-
vi, Vidosava Maticki, Dragana Miloevi,
Zora Vientijevi, Radica erbula (Figuranti)
IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Dragana Anelkovi,
Jovana Stefanovi, Jasna Novakov
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Smilja
Risti

Gostovanja: Zagreb (HNK 5.11.1985), Skopje (MNT

Igraju:
17.3.1987. x2)
Petar Kralj (Nadvojvoda Viskonti), Ljiljana
Dragutinovi, Gorica Popovi (Grofica Lukoli), Festivali: MES, Sarajevo (NP 14.4.1986)
Miodrag Andri, Slobodan Beti (Lord
Nagrade: Skuptina grada Beograda: Nenad Proki,
Hitfild), Dara Doki, Gorica Popovi (Mis
Nagrada Grada Beograda za najbolje ostvarenje u
Doroti), Svetozar Cvetkovi (Vojvoda fon muziko-scenskoj delatnosti za dramski tekst 1985.
Hesenfeld), Milutin Butkovi (Markiz de Kiev), godine; SDUS: Paolo Maeli (Paolo Magelli), Nagrada
Branislav Zeremski, Mladen Andrejevi (Filipo Bojan Stupica za najbolju reiju u sezoni 1984/85;
Tomazo Marineti), Zoran Cvijanovi (ovani SIZ kulture Beograda: Premija Pozoritu Atelje 212 za
najbolje ostvarenje 1985. godine; MES, Sarajevo:
Dentile), Dejan avi (Gabrijel DAnuncio),
Petar Kralj, Zlatni lovor-vijenac za glumako ostvarenje
Ljubia Bai, Feda Stojanovi (Benedeto
Kroe), Ferid Karajica (Kurt Erih Zukert), Broj izvoenja: 63
Dragan Nikoli, Nenad iri (Kardinal Pjetro Poslednje izvoenje: 19.4.1988.
Gapari), Nenad iri, Slobodan Beti (Luii
Pirandelo), Petar Kralj (Ivan Marojevi), Ljilja
na Dragutinovi, Gorica Popovi (Olivera
Marojevi), Dara Doki, Gorica Popovi
PREDSTAVE

(Sabina Sabo), Milutin Karadi, Paolo Maeli

/Paolo Magelli/, Fea Stojanovi, Slobodan
Beti, Branko Vujovi (Radomir Petrovi),
Eroi Kadi (Manojlo Veselinovi), Aljoa
Vukovi (Pater Matija Marojevi), Svetozar
Cvetkovi (Brana), Milutin Butkovi (Mihajlo),
Viktor Romani (I deak), Aleksandar Subota
Dejan avi, Ljiljana Dragutinovi

517
 12 S E Z O N A 1 9 8 4 /8 5 .

CEKAJUCI TVO JE PISMO

Izbor ljubavnih pisama

AD: Miroslav Belovi, TI: Miroslav Belovi, RD: Miroslav Belovi,

RDA: Predrag uri, LK: Radmila Vidak, SC: Milenko Mihajlovi,
KS: Nadeda Perovi, Ml: Duko Mitrovi, Zoran Simjanovi, KR:
Mira Sanjina, SP: Ferid Karajica

Premijera: 10.5.1985. Teatar u podrumu

Igra:
Gordana Gadi (Liza Turajeva, Zelda
Ficderald, Marina Cvetajeva, Patrik
Kambel, or Sand, Portugalska kalue
rica, Eloiza)
Predrag Ejdus ita pismo Alfreda de Mi-
sea (tonski snimak)

IN: Milenko Adamov

Broj izvoenja: 14
Poslednje izvoenje: 6.12.1985.

Gordana Gadi
213 S E Z O N A 19 8 4 /8 5 .

P Q 5L E D N JA RUKA
PRED FA JR D N T

PS: Sinia Kovaevi, RD: Milo Lazin, RDA: Marijana Petrovi,

Branko Popovi, LK: Milorad Dei, SC: Boris Maksimovi, KS:
Branka Petrovi, KM: Eneo Lesi, IZS: Svetozar Cvetkovi, Mio
drag Stoi

Premijera: 16.5.1985. Velika scena

Igraju:
Milutin E3utkovi (Srboljub), Renata Ulmanski (Justina), Aljoa
Vukovi (Slaven), Mirjana Pei Armenuli (Spomenka), Nenad
iri, Duko Premovi (Srboljub Bube), Gordana Pavlov (Stoja),
Svetozar Cvetkovi (Jadran), Dragana Anelkovi (Nada), Maja
Sablji, Dara Doki (Tamara), Majki Daunej /Michael Downey/,
Duko Premovi, Dejan avi, Vilijam Hil /William Hill/, Dim Keni
/Jim Kenney/ (Dim Bejli), Branislav Zeremski, Branimir Brstina,
Slobodan Ninkovi (Muta potar), Aleksandar Gruden, Eroi Kadi,
Branimir Brstina, Predrag Bjelac (Doktor), Olga Poznatov, Tatjana
Beljakova (Baba Dana), Nenad Gvozdenovi (Pita Glavurda),
Vladimir Cveji (Radnik Zavoda za dezinsekciju), Vladislav
Stevanovi (Milicioner), Vladimir Cveji (Kroja), Zoran Jovanovi,
Aleksandar Konjikui, Neboja Mihajlovi, Zdravko Pavievi,
Aleksandar Raki (Koarkai), Dragutin Jovanovi, Predrag
Milovanovi, Igor Perovi (Deaci)

IN: Olga Stojkovi, Milenko Adamov, Aleksandar

Gruden, SF: Dragana Anelkovi
PREDSTAVE

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Smilja

Risti, Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Obrenovac (Dom kulture i sportova

24.10.1985)

Broj izvoenja: 42
Poslednje izvoenje: 2.3.1987.

Gordana Pavlov, Nenad iri 51 a

 2 'l 4 SEZONA 19 8 5 / SS.

UMI H I

BEL TEMPO

PS: Bora osi, RD: Vladimir Aleksi, SC: Todor Lalicki, KS: Emi
lija Kovaevi, KM: Dragoljub lli

Premijera: 29.9.1985. uti salon

Igraju
Mira Banjac (Stara), Gorica Popovi (Ki), Suzana Petrievi
(Goa), Tako Nai (Gost), Milica Lui avi, Radinka Kape-
tanovi Markovi (TV komentator)

IN: Milenko Adamov, SF: Miomira Mihajlovi, Jovana Stefanovi, Emilija

Rafajlovi

Gostovanja: Sremska Mitrovica (Pozorite Dobrica Milutinovi 14.11.1985),

Lazarevac (CK 17.12.1985), Novi Beograd (RU 30.1.1986), Smederevo (DK
27.2.1986), Zrenjanin (Dom mladosti 28.4.1986), Jagodina (KC Svetozar
Markovi 17.5.1986), Kragujevac (Dvorana umadija 13.6.1986), Vrnjaka
Banja (KC 27.6.1986), Ljubljana (Cankarjev dom 17.1.1987), Novi Sad (nsc
24.1.1987. x2), aak (DK 19.2.1987), Gornji Milanovac (KC 21.4.1987. x2)

Festivali: MES, Sarajevo (Pozorite

212

mladih 14.4.1986)
ATELJE

Broj izvoenja: 54
Poslednje izvoenje:
28.11.1987.
godina
50

520
215 S E Z O N A 1 9 B 5 /8 6 .

PROSJAKA OPERA
/ Zebnack opera

PS: Vaclav Havel (Vclav Havel), PR:
Aleksandar lli, RD: Ljubomir Draki,
RDA: ore Jelisi, SC: Petar Pai, KS:
Ljiljana Dragovi, KM: Vojislav Kosti
Premijera: 2.10.1985. Velika scena
Igraju:
Dragan Nikoli (Mekhit), Vlastimir Stojilj
kovi (Viljem Piam), Mira Stupica (Eliza-
bet Piam), Neda Arneri (Poli), Danilo
Stojkovi (Bil Lokit), Renata Ulmanski,
Gostovanja: Kikinda (NP 14.1.1986), Beograd
(NP scena Zemun 7.2.1986), Obrenovac (Dom
kulture i sportova 29.3.1986), Kruevac (Krue-
vako pozorite 12.6.1987. x2)
Festivali: Gavelline veeri, Zagreb (Dramsko ka
zalite Gavella 8.11.1987. x3)
Nagrade: Skuptina grada Beograda: Vojislav
Kosti, Nagrada Grada Beograda za najbolje os
tvarenje u muziko-scenskoj delatnosti 1985. go
dine
Broj izvoenja: 50
Poslednje izvoenje: 8.11.1987.

Tatjana Beljakova (Meri Lokit), Dara Do

ki (Lusi), Milan Mihailovi, Svetozar
Cvetkovi (Heri Fil), Maja Sablji, Ljiljana
Dragutinovi (Dijana), Svetlana Bojkovi
(Deni), Marina Koljubajev, Ljiljana Dra
gutinovi (Beti), Tatjana Beljakova (Viki),
Branislav Zeremski, Slobodan Beti,
Eroi Kadi (Harold), Sran Pei, Dragan
Proti, Slobodan Beti (Don), Branimir
Brstina, Mladen Andrejevi (Dim), Nenad
iri, Milutin Karadi, Branislav Zerem
PREDSTAVE

ski, Tihomir Stani (Dek), Mariola Fotez

(Ingrid), ore Jelisi, Milutin Butkovi
(Pijanac)

IN: Olga Stojkovi, Vlastimir Milosavljevi, SF:

Dragana Anelkovi, Jovana Stefanovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi

Svetlana Bojkovi, Dragan Nikoli

5 2 1
 216 S E Z O N A 1 9 8 5 /8 6 .

ZAKLETI SPASILAC
DAVLJENIKA

Monopoli(t) drama

PS: Borislav Peki, DM: Borislav Mihajlovi -Mihiz, RD: Nenad lli,
RDA: Gordana Lebovi, SC: Juraj Fabri (Juraj Fabry), KS: Ivana
Korolija, ARM: Aleksandar Mileti, TPS: Ika urevi, SP: Ferid
Karajica

Premijera: 1 12.1985. Velika scena

Igraju:
Danilo Stojkovi (Andrija), Branko Vujovi (Kulman), Mladen An-
drejevi, Branislav Zeremski (Flam), Milutin Karadi (Ozren),
Gorica Popovi (Julijana), Milutin Butkovi (Andra), Branimir
Brstina (Zemba), Branislav Zeremski, Ljubimir Todorovi (Samo-
ubica), Eroi Kadi, Aljoa Vukovi (Cvikera), Feda Stojanovi
(Rihter), Miodrag Andri (Frost), Dragoljub Denda (Dr Avaku-
movi), Viktor Romani, Nemanja Pavlovi (Kole), Ika urevi,
Vladimir Jankovi, Nenad Jakovljevi, Dragan Proti, Aleksandar
Mileti (Havana zingersi), Vesna avi, Svetlana Stojanovi, akli-
na Milenkovi (statisti)
212

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Dragana Anelkovi

ATELJE

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:

Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi

Gostovanja:
godina

Obrenovac (Dom kulture i sportova 31.1.1986),

Panevo (CK Olga Petrov 21.2.1986),
50

Beograd (NP scena Zemun 7.3.1986)

Broj izvoenja: 42
Poslednje izvoenje: 9.5.1987.

Gorica Popovi, Branim ir Brstina

5 2 2
 S E Z O N A 1 9 B 5 /8 B .

APLJA / Uanrm

PS: Vasilij Aksjonov (B acm im i riaB noB i/iH Gostovanja: Rijeka (HNK Ivana pl. Zajca
26.10.1986, 27.10.1986. x2), Novi Sad (SNP
AKcHOB), PR: Milica Nikoli, PRP: Ljubia
14.5.1987)
Bai, RD: Dejan Mija, RDA: Aleksandar
Gruden, DR: Ivana Dimi, LK: Nada Andre- Festivali: MES, Sarajevo (NP 15.4.1986)
ji, SC: Petar Pai, KS: Branka Petrovi,
Nagrade: SDUS: Dejan Mija, Nagrada Bojan
KSA: Olgica Milunovi, KM: Vojislav Kos
Stupica za reiju u sezoni 1985/86; SIZ kulture
ti, KP: Ljiljana Danilovi Cincar, Anton Beograda: Premija Pozoritu Atelje 212 za najbo
Govednik, KR: Lidija Pilipenko, SP: Ivan lje ostvarenje 1986. godine; MES, Sarajevo: Zlatni
Klemenc lovor-vijenac za predstavu u celini; Dejan Mija,
Zlatni lovor-vijenac za reiju; Jelisaveta Sabli,
Zlatni lovor-vijenac za glumako ostvarenje;
Premijera: 6.2.1986. Velika scena Vlastimir Stojiljkovi, Zlatni lovor-vijenac za
glumako ostvarenje
Igraju: Broj izvoenja: 47
Poslednje izvoenje: 18.4.1988.
Vlastimir Stojiljkovi (Monogamov), Ruica
Soki (Stepanida), Predrag Bjelac,
Svetozar Cvetkovi (Bob), Tako Nai
(Kampanjski), Ljiljana Dragutinovi, Suza-
na Petrievi (Lajma), Gorica Popovi
(Roza), Dara Doki, Maja Sablji (Klau-
dija), Aljoa Vukovi (Ljoa Domar), Feda
Stojanovi (Ljoa Tekstilac), Jelisaveta
Sabli (Sintija Harenhajt), Ljubia Bai
(Klarens Flarenhajt), Tatjana Bokovi, So
fija ugi (aplja), Momilo Banjac, Zoran
Bukeli, Saa Legeti, Goran Smiljani
(avoli), Anton Govednik, Ljiljana Danilo
vi Cincar (muziari), Milojko Panti (glas
TV voditelja -tonski snimak)

IN: Olga Stojkovi, SF: Mirjana Pajovi, Jovana

Stefanovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi

Jelisaveta Sabli, Aljoa V ukovi

 218 S E Z O N A 19 8 5 /B B .

OPTUENI
PERA TODOROVI

Dramsko suenje u dva dela

PS: Borislav Mihajlovi - Mihiz, RD: Soja Jovanovi, SC: Pavle

Jovanovi, KS: Danka Pavlovi, Ml: Vartkes Baronijan, IZS: Sran
Markovi, Miodrag Stoi, Vukan iri

Premijera: 8.3.1986. Velika scena

Igraju:
Danilo Stojkovi (Pera Todorovi), Svetislav Gonci (Mladi Pera
Todorovi), Branko Vujovi (Sudija), Dejan avi (Tuilac),
Suzana Petrievi (Branilac), Branislav Zeremski, Ljubimir
Todorovi (Kasir na bekoj eleznikoj stanici), Vesna Peanac
(Majka Pere Todorovia), Milan Mihailovi, Goran Sultanovi,
Slobodan Ninkovi (Prota Miloje Barjaktarevi), Branislav Ze
remski, Ljubimir Todorovi (Ruski carski general Komarov), Lju
bia Bai (Dr Vladan orevi), Aljoa Vukovi, Dragan Nikoli
(Kralj Milan Obrenovi), Predrag Bjelac, Slobodan Beti (Dra
gutin J. Ili), Goran Sultanovi, Slobodan Nin
kovi (Pavle Jurii turm), Dragan Proti
212

(Raa Miloevi)
ATELJE

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Jovana Stefanovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Smilja
Risti, Rozalija Tanasijevi
godina

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov 25.3.1986),

5D

Poarevac (DK 29.5.1986), Caak (DK 20.6.1986)

Broj izvoenja: 14
Poslednje izvoenje: 23.10.1986.

Svetislav Gonci
526
 S E Z O N A 19 8 5 /S G .

KARIJERA

PS: Gordan Mihi, RD: Nenad lli, DR: Sanja osi, SC: Todor
Lalicki, KS: Angelina Atlagi, KM: Eneo Lesi

Premijera: 24.3.1986. Velika scena

Igraju:
Feda Stojanovi (Petrain Pandurovi), Jelisaveta Sabli (Desa),
Tako Nai (Karovi), Milan Mihailovi (Skoaji), Aljoa Vuko-
vi, Miodrag Andri (Azanjac), Milutin Butkovi (kerovi)

IN: Olga Stojkovi, SF: Dragana Anelkovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Smilja Risti, Rozalija Tanasi-
jevi

Gostovanja: Beograd (CK Rakovica 18.6.1986)

U inostranstvu: vedska - Malme (nsc 3.4.1986), Flalmstad (nsc 4.4.1986),

Liseil (nsc 5.4.1986), kara (nsc 6.4.1986), Geteborg (nsc 7.4.1986), Stok-
holm (nsc 9.4.1986, 10.4.1986)

PREDSTAVE
 220 S E Z O N A 19 8 5 /8 6 .

PRED OGLEDALOM

Varljivi odblesak ljudskih i ratnih sudbina

PS: Ivana Dimi, RD: Zoran Ratkovi, RDA: Aleksandar Gruden,

ore Jelisi, LK: Duan Mihajlovi, SC: Petar Pai, KS: Ljiljana
Dragovi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 15.5.1986. Velika scena

Igraju:
Gorica Popovi (Marina), Svetozar Cvetkovi (Boris), Predrag
Ejdus (Voloa), Tihomir Stani (Andrej), Anica Dobra (Liza), Slo
bodan Beti (Kota), Goran Sultanovi (Streljnikov), Goran Ra-
dakovi (Komesar), ore Jelisi, Branko Vujovi (Mu), Budimir
Bara, Miodrag Bui, Boris Jaku, Zoran Jovanovi, Aleksandar
Konjikui, Zoran Pavlovi, Neboja Risti, Vue Vueti, Radoje
Zdravkovi, Saa Mrda, Nikola Cvijanovi, Milan Milosavljevi,
Boris uri (Vojnici)
AT ELU E 212

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, SF:

Mirjana Pajovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Kragujevac (Teatar Joakim Vu-

5 0 godina

ji 31.10.1986), Panevo (CK Olga Petrov

11.11.1986)

Broj izvoenja: 25
Poslednje izvoenje: 13.3.1988.

Goran Radakovi, A nica Dobra

528
221 SEZONA 19B5/BB.

V O Z O V I P O L A Z E U ZO R U
/ Die Zge fa h re n am M o rg e n

PS: Rajmond Kaugver (Raymond Kaugwer), PR: Renata

Ulmanski, RD: Aleksandar Luka, RDA: Alisa Stojanovi, DR:
Ivana Dimi, SC: Todor Lalicki, KS: Olgica Milunovi, KM: Ivica
Peni

Premijera: 20.5.1986. Teatar u podrumu

Igraju:
Branimir Brstina (Putnik), Eroi Kadi (Inspektor), Mladen
Andrejevi (Novinar), Mirjana Pei Armenuli (Bitedika), Ma
rina Koljubajev, Dara Doki, Vesna Trivali (Frizerka), Maja
Sablji (Ema)

IN: Milenko Adamov, SF: Jovana

Stefanovi, Dragana Anelkovi,
Mirjana Pajovi

Gostovanja: Sremska Mitrovica

(Pozorite Dobrica Milutinovi
24.6.1986), Jagodina (KC Sveto
zar Markovi 15.12.1986)

Broj izvoenja: 16
PREDSTAVE

Poslednje izvoenje: 19.3.1987.

Mirjana Pei Arm enuli, Branimir Brstina

5 2 3
 222 S E Z O N A 1 9 B 6 /8 7 .
SVETI GEORGI JE
UBIVA ADAHU
Dramatizacija nenapisanog romana
PS: Duan Kovaevi, RD: Ljubomir Draki,
RDA: Aleksandar Gruden, Dijana Miloevi,
DR: Ivana Dimi, LK: Branivoj orevi, SC:
Petar Pai, KS: Jasmina Jei, KM: Vojislav
Kosti
Premijera: 7.9.1986. Velika scena
Igraju:
Petar Kralj (ore Dandar), Dara Doki
(Katarina), Dragan Nikoli, Nenad iri
(Gavrilo Vukovi), Zoran Cvijanovi, Tihomir
Stani, Branislav Zeremski, Bojan irovi (Mile
Vukovi), Milutin Butkovi, Branislav Jerini,
Velimir ivoti (Aleksa Vukovi), Vuk Kosti,
Nemanja Pavlovi, Vojin Ranatovi, Aleksa
Milivojevi, Duan Vujovi, Janko Milivojevi,
Milo toki, Marko Coli, Luka Kneevi,
Vanja Andri (Vane siroe), Miodrag Andri,
Branislav Zeremski, Sran Mileti, Neboja
lli, Nenad iri (oja ribar), Branimir Brstina,
Mladen Andrejevi (Rajko Pevac), Slobodan
Ninkovi, Aljoa Vukovi, Miroslav ui
(Reci Vojo), Milan Mihailovi, Tihomir Stani
(Uitelj Miun), Feda Stojanovi, Nenad iri
(Ninko Beloti), Milutin Karadi, Mladen
Andrejevi, Neboja Ljubii, Sran Mileti
(Krivi Luka), Eroi Kadi, Aljoa Vukovi
(Trifun Pijani), Vlastimir Stojiljkovi (Doktor
Konstantin), Mira Banjac, Renata Ulmanski
(Tetka Slavka), Svetozar Cvetkovi, Radoslav
Milenkovi (Porunik Tasi), Mladen Andre
jevi, Nenad Jezdi, Tihomir Stani, Gordan
Kii (Mikan Besni), Svetislav Gonci, Aljoa
Vukovi, Branislav Zeremski, Rastko Lupulo-
Vlastimir Stojiljkovi, Zoran Cvijanovi, Dragan
Nikoli
vi, Gordan Kii, Tihomir Stani, Petar Mihai
lovi (Dane Neenja), Dragan Proti, Aleksan
dar Gruden, Branislav Zeremski, Bogdan
Pavlovi, Nikola Bulatovi, Duko Akovi,
Aleksandar Srekovi, Sran Mileti, Mihajlo
Laevac, Mihajlo Jovanovi, Tihomir Stani,
Nikola Vujovi (Baa), Slobodan Beti, Ne
nad iri (Posilni), Aleksandar Gruden, Aljoa
Vukovi, Nenad iri, Duko Premovi (Re-
dov).
IN: Olga Stojkovi, Emilija Rafajlovi, Duko Akovi,
SF: Dragana Anelkovi, Jovana Stefanovi, Mirjana
Pajovi, Marina Vujevi, Sneana Vuli
Gostovanja: Obrenovac (Dom kulture i sportova
3.11.1986), Sombor (NP 18.12.1986. x2), Skopje
(Dramski teatar 16.3.1987. x2), Beograd (JDP
28.11.1988, 29.11.1988, 30.11.1988, 1.12.1988,
2.2.1990, BDP 8.9.1989, 9.9.1989, 10.9.1989, 12.9.1989,
13.9.1989, 14.9.1989, 9.10.1989, 16.10.1989,
23.10.1989, 4.12.1989, 15.1.1990, 12.2.1990, 8.3.1990,
24.3.1990, 2.4.1990, 3.4.1990, 28.5.1990), Novi Beograd
(Centar Sava 14.12.1988, 15.12.1988, 18.11.1989,
11.5.1992), Podgorica (Dom omladine Budo Tomo-
vi 13.7.1990), Panevo (CK Olga Petrov
15.1.1991, 29.1.1991), Tuzla (NP 7.12.1991),
Kruevac (Kruevako pozorite 22.4.1996, Slobo-
dite 1.7.1997), aak (DK 23.9.1997)
Festivali: Barski ljetopis, Bar (KC 14.7.1990), Festival
pozorita Srbije, Beograd (NP scena Zemun
31.3.1991), Palike letnje pozorine veeri, Pali
(Letnja pozornica 8.7.1995)
Nagrade: SIZ kulture Beograda: Svetozar Cvetkovi,
Premija za najbolje glumako ostvarenje 1987. godine
Broj izvoenja: 191
Poslednje izvoenje: 25.1.2005.
 S E Z O N A 1 9 8 6 /8 7 .

TOTOVI / A T t k

PS: Itvan Erkenj (Orkny Istvn), PR: Eugen Verber, RD:

Ljiljana Todorovi, LK: Branivoj orevi, SC: Geroslav Zari,
KS: Svetlana Cvijanovi

Premijera: 29.12.1986. Teatar u podrumu

Igraju:
Tako Nai (Tot), Renata Ulmanski (Marika), Vesna Trivali
(Agika), Svetislav Gonci (Major), Zoran Cvijanovi (Potar)

IN: Milenko Adamov, SF: Mirjana Pajovi

Gostovanja: Zrenjanin (Dom mladosti 15.3.1987), Poarevac (DK

21.5.1987), Vrnjaka Banja (KC 28.6.1987)

Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar Markovi 23.3.1987. x2)

Broj izvoenja: 20
Poslednje izvoenje:
22.10.1987.
PREDSTAVE

Vesna Trivali, Svetislav Gonci

531
 S E Z O N A 1 9 8 6 /8 7 .

SIROTI
MALI HRKI

PS: Gordan Mihi, RD: Aleksandar Gavrilo-
vi, DR: Ivana Dimi, SC: Sneana Petrovi,
KS: Sneana Petrovi, KM: Bora orevi
Premijera: 10.1.1987. NP Kikinda
Premijera: 11.1.1987. Teatar u podrumu
26.10.1989, 6.1 1.1989, 13.1 1.1989, 8.1.1990,
29.1.1990, 5.2.1990, 14.5.1990, BDP 27.11.1989,
25.12.1989, 19.3.1990, 30.4.1990, BITEF teatar
7.2.1991, 8.2.1991, 6.4.1991, NP scena Zemun
19.4.1991), Smederevo (DK 14.12.1989), Pirot
(NP 15.12.1989. x2), Vrbas (DK 17.3.1990), Novi
Beograd (DK Studentski grad 26.4.1991)

Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar

Igraju:
Markovi 23.3.1987. x2)
Branimir Brstina, Svetislav Gonci (Prvi
slubenik), Mladen Andrejevi, Tihomir Nagrade: Dani komedije, Jagodina: Mladen Andre
Stani (Drugi slubenik), Milutin Karadi jevi, Nagrada za najboljeg mladog glumca; Gor
dan Mihi, Nagrada za najbolji domai komedio-
(Naelnik), Milutin Butkovi (Ministar),
grafski tekst
Branko Vujovi (Predsednik vlade)
Broj izvoenja: 105
IN: Milenko Adamov, SF: Dragana Anelkovi, Mir Poslednje izvoenje: 26.4.1991.
jana Pajovi, Jovana Stefanovi
212

Gostovanja: Kikinda (NP 10.1.1987. x2), Zrenjanin

(Dom mladosti 3.2.1987), aak (DK 27.3.1987,
ATELJE

11.3.1988), Jagodina (KC Svetozar Markovi

18.5.1987), Lazarevac (CK 19.5.1987), Sarajevo
(RU uro akovi 5.6.1987. x2), Valjevo (DK
4.10.1987), Panevo (CK Olga Petrov 3.11.1987,
godina

19.2.1991, 28.2.1991), Skopje (Univerzalna sala

26.1.1988, x2), Novi Sad (Novosadsko pozorite -
LJjvidki szinhaz 22.3.1988. x2, 3.3.1989. x2,
50

26.11.1990), Rijeka (CK 11.4.1988. x2), Zemun

(Teatar Gardo 2.7.1988), Vrnjaka Banja (KC
6.7.1988), Beograd (Dom pionira 17.1.1989,
29.1.1989, 18.2.1989, 28.2.1989, 6.3.1989,
13.3.1989, 20.3.1989, 9.4.1989, 23.4.1989, BDP
mala scena 3.10.1989, 11.10.1989, 20.10.1989,

532 Branim ir Brstina, M ilutin Karadi, Mladen Andrejevi

 225 S E Z O N A 1 9 8 B /B 7 .
~

EMONI / D e monen

PS: La Nuren (Lars Norn), PR: Ljubia Raji, RD: Mira Trailovi,
RDA: Aleksandar Gruden, DR: Nenad Proki, SC: Petar Pai, KS:
Boana Jovanovi, KM: Vojislav Kosti, KMA: Ljiljana Danilovi
Cincar

Premijera: 7.2.1987. Velika scena

Igraju:
Ruica Soki (Katarina), Petar Banievi (Frank), Vesna Peanac
(Jena), edomir Petrovi, Tihomir Stani (Tomas)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Emilija Rafajlovi, SF: Jovana Stefanovi, Dragana

Anelkovi, Mirjana Pajovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: Petar Mari, Slobodan Cagi, V: Smilja Risti, Ro-
zalija Tanasijevi

Gostovanja: Beograd (BITEF teatar 14.5.1989, 15.5.1989, 3.6.1989)

U inostranstvu: Turska - Istanbul (nsc

23.5.1989, 24.5.1989)

Broj izvoenja: 36
Poslednje izvoenje: 3.6.1989.

Vesna Peanac, Ruica Soki

 POD
PR ES ERIMDVD IVI BISTOM
/ Pod P re e rn o v o glavo

Neodoljiva tragikomedija u dva ina s epilogom

PS: Alenka Goljevek, PR: Marija Mitrovi, RD: Milenko Marii,

LK: Branivoj orevi, SC: Juraj Fabri (Juraj Fabry), KS: Mira
ohadi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 9.4.1987. Velika scena

Igraju:
Fea Stojanovi (Milo Podboj), Jelisaveta Sabli (Marija
Bertoncelj), Nada krinjar (Zora Vadnal), Ljubia Bai (Lojze
Hribernik), Nenad iri, Tihomir Stani (Igor Zatonik), Neda
Arneri, Marina Koljubajev (Teja Derganc), Aljoa Vukovi, Tiho
mir Stani (tetan Derganc), Eroi Kadi (Toma Cegnar), Mirjana
Pei Armenuli (Zdenka Eren), Milutin Butkovi (Jovan Mili),
Renata Ulmanski (Tilka), Gordana Bjelica (enja), Branko Vujovi
(Tone), Dragan Jovanovi (Vasko Dimnik), Dejan Mati (Matja
Zabel), Katarina Gojkovi (Barbara Klannik), Aleksandra Miljko-
vi (Mojca Demar), Dejan avi (Aleksandar Dimnik), Tatjana
Beljakova (Majda Koritnik)

IN: Olga Stojkovi, SF: Mirjana Pajovi

Gostovanja: Pritina (Pokrajinsko NP

29.6.1987), Zadar (NK 25.5.1988,
26.5.1988)

Broj izvoenja: 27
Poslednje izvoenje: 26.5.1988.
227 S E Z O N A 19 8 6 /8 7 .

CRNJANSKI
ILI LAKO JE AINIDRIU

PS: Jelica upane, RD: Milo Lazin, LK: arko Rui, SC: Juraj
Fabri (Juraj Fabry), KS: Boana Jovanovi, KM: Eneo Lesi, KR:
Ljiljana Dulovi

Premijera: 27.5.1987. NP Bosanske krajine Banja Luka

Premijera: 12.09.1987. Velika scena

Igraju:
Zoran Cvijanovi (Milo Crnjanski-mladi), Vlastimir Stojiljkovi
(Milo Crnjanski), Milena Dravi (Vida Crnjanski), Tatjana
Bokovi, Dara Doki (Vida Rui), Tatjana Bokovi, Dara
Doki (Rebec - Markovi), Tatjana Bokovi, Dara Doki
(Gospoa Klaus), Tatjana Bokovi, Dara Doki (Italijanka),
Mladen Andrejevi (Vojnik), Mladen Andrejevi (Jovanovi),
Mladen Andrejevi (Bogdanovi), Mladen Andrejevi (Kritiar),
Mladen Andrejevi (Slubenik), Nada Kasapi (Majka), Vuka
Dunerovi (Ga Maca Birimac), Rahela Ferari (Ga Julijana
Vinjiki)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Olga Stojkovi, SF: Dragana Anelkovi, Mirja

na Pajovi, Jovana Stefanovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader,
V: Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Banja Luka (NP Bosanske kra

PREDSTAVE

jine 27.5.1987, 28.5.1987. x2), Sombor (NP

23.4.1988), Kikinda (NP 5.11.1988. x2),
Beograd (NP scena Zemun 23.2.1989)

Broj izvoenja: 30
Poslednje izvoenje: 23.2.1989.

5 3 5
 STRAH ZA GRANICU

PS: Nenad Proki, RD: Eduard Miler, RDA: Aleksandar Dundero-

vi, Aleksandar Gruden, DR: Ivana Dimi, SC: Petar Pai, KS:
Boana Jovanovi, MS: Jasmina Zec, KR: Ljiljana Dulovi, KON:
Obrad Savi

Premijera: 6.9.1987. Velika scena

Igraju:
Svetozar Cvetkovi (Tonio Kriger), Branko Vujovi (Konzul Tjan-
pel), Nenad iri (Peter Peperkorn), Mladen Andrejevi (Feliks
Krul), Tihomir Stani, Dragan Petrovi (Hans Hansen), Anica Do
bra (Ingeborg Holm), Dara Doki, Ljiljana Dragutinovi (Magda
lena Vermehren), Tatjana Bokovi (arlota Kestner), Predrag
Tasovac (Johan Albreht), Petar Kralj (Majster Kesperlin), Brani
slav Zeremski (Huberman), Zoran Cvijanovi (Keiner Mager)

IN: Olga Stojkovi, SF: Mirjana Pajovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sana-
der, V: Smilja Risti, Rozalija Tanasi-
212

jevi
ATELJE

Broj izvoenja: 16
Poslednje izvoenje: 22.4.1988.
godina
5D

Mladen Andrejevi

5 3 6
 SEZONA 19B7/B8.

KRALJEVO BLAGO

PS: Milan Deli, RD: Primo Bebler, SC: Rastko iri,

KS: Angelina Atlagi, KM: Eneo Lesi

Premijera: 5.12.1987. Teatar u podrumu

Igraju:
Milutin Butkovi (Tika), Tako Nai (Steva), Svetislav
Gonci (Milicioner)
Ljubomir Kolji, Branka Petrovi (animatori lutaka)

IN: Milenko Adamov, SF: Jovana Stefanovi, Mirjana Pajovi

Gostovanja: aak (DK 5.2.1988)

Broj izvoenja: 16
Poslednje izvoenje: 31.3.1988.

PREDSTAVE

Milutin Butkovi, Tako Nai

5 3 7
 SEZONA 19 8 7 /8 8 .

TEBANSKA KUGA

Farsini moralitet u deset slika

PS: Velimir Luki, RD: Ljubomir Draki, DR: Milosav Marinovi,

SC: Petar Pai, SCA: Aleksandar Nikoli, KS: Petar Pai, KSA:
Olgica Milunovi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 18.12.1987. Velika scena

Igraju:
Ljiljana Dragutinovi (Jokasta), Nenad iri (Edip), Milutin But
kovi (Hrizostom), Vlastimir Stojiljkovi (Apolon), Gorica Popovi
(Pitija), Tihomir Stani (Kreont), Branko Vujovi (Tiresija), Mira
Banjac (Moira), Tako Nai (Hefest), Zoran Cvijanovi (Had),
Mirjana Pei Armenuli (Afrodita), Renata Ulmanski (Hera), Tat
jana Bokovi, Dara Doki, Tatjana Beljakova (Atina), Jelisaveta
Sabli (Alekta), Svetozar Cvetkovi (Tanatos)

IN: Olga Stojkovi, SF: Dragana Anelkovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader,
212

V: Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi, Viole-

ta Mani
ATELJE

Gostovanja: Rijeka (HNK Ivana pl. Zajca

3.6.1988, 4.6.1988. x2)
godina

Broj izvoenja: 19
Poslednje izvoenje: 4.6.1988.
50

Mirjana Pei Arm enuli, Zoran Cvijanovi, Mira Banjac

53B
231 SEZONA 19 87 /B 8 .

PARIKA KOMUNA

PS: Branislav Pipovi, AD: Ivana Dimi, RD: Paolo Maeli (Paolo
Magelli), RDA: Miodrag Andeli, Aleksandar Gruden, SC: Juraj
Fabri (Juraj Fabry), KS: Svetlana Cvijanovi, KM: Ljupe Konstan
tinov, KP: Vladimir ivanovi, KR: Ljiljana Dulovi

Premijera: 18.3.1988. Velika scena

Igraju:
Branislav Zeremski (Pukovnik Veona), Aljoa Vukovi (Gospo
din Valmo), Radoslav Marjanovi (Buvije), Milan Mihailovi (Alek
sandar Dima-sin), Miodrag Andri (Deori), Marina Koljubajev
(Anjes Deori), Dara Doki (An Mari), Ruica Soki (Marta), Ljilja
na Dragutinovi (Bibiana), Eroi Kadi (De Krik), Feda Stojanovi
(Dr Bjelogorev), Milutin Karadi (ak Brenjak), Svetislav Gonci
(Papa), Ljubia Bai (Dr Petrus), Milan uri (dete)

IN: Vlastimir Milosavljevi, SF: Mirjana Pajovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi, Violeta
Mani

Broj izvoenja: 6
PREDSTAVE

Poslednje izvoenje: 15.4.1988.

Marina Koljubajev, Miodrag Andri

539
C Z . C Z . S E Z O N A 19 8 7 /8 8 .

IZ IVOTA
KIIMIH GLISTA
/ Fnan r e g n o r m a m a s liv

PS: Per Ulov Enkvist (Per Olov Enquist),
PR: Ljubia Raji, RD: Ivana Vuji, LK: Bra-
nivoj orevi, SC: Milena Nieva Jevti
Kosti, KS: Milena Nieva Jevti Kosti,
KM: Ivana Stefanovi, KR: Jelena anti
9.1.1989, 20.1.1989, 21.1.1989, 6.2.1989, 13.2.1989,
26.2.1989, 13.3.1989, 24.3.1989, 27.3.1989,
3.4.1989, 23.4.1989, 29.5.1989, 5.6.1989, 6.11.1989,
13.11.1989, 20.11.1989, 27.11.1989, 11.12.1989. x2,
25.12.1989, 22.1.1990, 19.2.1990, 5.3.1990,
12.3.1990,19.3.1990), Zenica (NP 12.4.1989)

Festivali: MES, Sarajevo (Pozorite mladih

Premijera: 16.5.1988. Novosadsko pozori 11.4.1989, x2)
te -LJjvidki szinhz, Novi Sad
Premijera: 1.3.1993. Teatar u podrumu Nagrade: SIZ kulture Beograda: Premija Pozoritu
Atelje 212 za najbolje ostvarenje 1989. godine;
Ruica Soki, Premija za najbolje glumako ost
Igraju: varenje 1989. godine
Milo uti (Hans Kristijan Andersen), Ru
Broj izvoenja: 58
ica Soki (Hane), Rade Markovi (Hej-
Poslednje izvoenje: 14.6.1993.
berg), Rahela Ferari, Renata Ulmanski,
Ljubica Kovi (elava ena), Olga Ignjato-
vi, Irena eli (statista I), Miodrag Mii
(statista II)

IN: Vlastimir Milosavljevi, Milenko Adamov,

Emilija Rafajlovi, Olga Stojkovi, SF: Dragana
Anelkovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Novi Sad (Novosadsko pozorite -

LJjvidki szinhz 16.5.1988, 24.5.1988, 9.6.1988,
10.6.1988, 14.2.1990. x2), Sombor (NP
17.6.1988, x2), Beograd (JDP Teatar Bojan
Stupica 31.10.1988, 7.11.1988, 14.11.1988,
21.11.1988, 12.12.1988, 19.12.1988, 26.12.1988,
Rahela Ferari, Milo uti
233 SEZONA 1S87/BS.

BORIS GODUNOV
/ BopMC f O f ly H O B

PS: Aleksandar Sergejevi Pukin (A neK -
caHflp C e p re e B U H nyLUKi/m), PR: Zlata Ko-
ci, AD: Ivana Dimi, Zoran Ratkovi, RD:
Zoran Ratkovi, RDA: Aleksandar Gru
den, Rozalija Levai (u obnovi predstave),
DR: Ivana Dimi, LK: Branivoj orevi,
Duan Mihajlovi (u obnovi predstave),
SC: Petar Pai, KS: Svetlana Cvijanovi,
Olgica Milunovi (u obnovi predstave),
KM: Vojislav Kosti, SP: Ferid Karajica
(Koriena muzika iz filmova Oklopnjaa
Potemkin Nikolaja Krjukova i Misija
Enija Morikonea)
rela), Aleksandar Gruden (Patrijarh), Alek
sandar Jovii, Janko Milivojevi, Bojan
Kolari (Dimitrije carevi), Igor Kurlik,
Aleksandar Joksi (Feodor Godunov), Bi
ljana Kurlik (Ksenija Godunov), Ljiljana
Danilovi Cincar (Gatara I), Mariola Fotez,
Katica eli (Gatara II), Boris Jaku,
Tomislav Domi, Aleksandar Mihajlovi,
Slavomir Perii, Vue Vueti, Igor Kur
lik, Boidar Babi, Aleksandar Gazikalo-
vi, Nikola Cvijanovi, Budimir Bara,
Milorad Novakovi, Vladislav Novakovi
(Narod)

Premijera: 15.7.1988. Sveta Sofija Ohrid IN: Olga Stojkovi, SF: Jovana Stefanovi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader,
Premijera/obnova: 24.10.1992. Velika
V: Smilja Risti
scena
Festivali: Ohridsko leto, Ohrid (Sveta Sofija
15.7.1988, 16.7.1988)
Igraju:
Predrag Ejdus (Boris Godunov), Svetozar Broj izvoenja: 18
Poslednje izvoenje: 22.3.1993.
Cvetkovi (Samozvanac), Duko Premo-
vi (Pukin Afanasije Mihajlovi), Zoran
Cvijanovi, Mladen Andrejevi (ujski),
Nenad iri (Basmanov), Tihomir Stani
(Pukin Gavrilo), Vlastimir Stojiljkovi (Var-
PREDSTAVE

laam), Milutin Butkovi (Misailo), Gorica

Popovi, Biljana Mai, Tatjana Bokovi
(Krmarica), Anica Dobra, Anita Mani
(Marina), Ljubia Bai (Afanasije), Bran
ko Vujovi (Gavrilo), Branislav Zeremski
(Nikola Jurodivi), Goran Radakovi (Kurp-
ski), Neboja Ljubii, Rade Markovi ml.
(Hruov), Dejan Mati, Bojan irovi (Ka- Svetozar Cvetkovi, Anica Dobra
541
 SEZONA 1S S S /S S

HIMIMA
/ Himnusz

PS: er vajda (Gyrgy Schwajda), PR: Milan Dukov, RD:

Milan Dukov, SC: Juraj Fabri (Juraj Fabry), KS: Olgica Milunovi,
KM: Milan Komneni

Premijera: 22.11.1988. Novosadsko pozorite - Lljvidki szinhz,

Novi Sad

Igraju:
Gorica Popovi (Aranka), Slobodan Ninkovi (Joi), Tihomir
Stani (Brigadir), Tihomir Stani (Policajac), Eroi Kadi (Stefan),
Eroi Kadi (Referent)

IN: Milenko Adamov, SF: Mirjana Pajovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Smilja Risti, Rozalija Tana-
sijevi

Gostovanja: Novi Sad (Novosadsko pozorite -LJjvidki szinhz 22.11.1988.

x2), Beograd (DADOV 26.11.1988)

Broj izvoenja: 3
ATELJE 212

Poslednje izvoenje: 26.11.1988.

godina
50

Slobodan N inkovi

542
235 SEZONA 1988/89.

IM
I

IME SETAJ SE GOLA

/ Mais ne t e promne done pas to u te nue

Komedija u jednom inu

PS: or Fejdo (Georges Feydeau), PR:
Ivanka Pavlovi, RD: Zoran Ratkovi, DR:
Ivana Dimi, SC: Petar Pai, KS: Petar
Pai, KM: Vojislav Kosti
Premijera: 16.1.1989. JDP Teatar Bojan
Stupica, Beograd
Igraju:
Vlastimir Stojiljkovi (Vantru), Predrag
Tasovac (Operde), Duko Premovi (Ro
men de eval), Dragoljub Denda, Zoran
Cvijanovi, Neboja Ljubii, Svetozar
Cvetkovi (Viktor), Svetlana Bojkovi (Kla-
risa Vantru), Zoran Ratkovi (Klemanso)
15.2.1990. x2), aak (DK 10.2.1989), Parain
(Gradsko pozorite 19.3.1989. x2), Pirot (NP
21.3.1989. x2), Poarevac (DK 23.3.1989), Laza-
revac (CK 4.4.1989), Trstenik (RU 20.4.1989),
Smederevo (DK 15.6.1989), abac (NP Ljubia
Jovanovi 12.10.1989. x2), Valjevo (DK
9.11.1989), Kragujevac (Teatar Joakim Vuji"
16.11.1989), Panevo (CK Olga Petrov
6.12.1989), Sremska Mitrovica (Pozorite Dobri-
ca Milutinovi 16.2.1990).
Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar
Markovi 20.3.1989)
Broj izvoenja: 63
Poslednje izvoenje: 14.5.1990.

IN: Olga Stojkovi, Emilija Rafajlovi, SF: Mirjana

Pajovi, Jovana Stefanovi, Emilija Rafajlovi
PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Beograd (JDP Teatar Bojan Stupi

ca 16.1.1989, 23.1.1989, 30.1.1989, 8.2.1989.
x2, 20.2.1989. x2, 27.2.1989, 9.3.1989. x2,
PREDSTAVE

16.3.1989, 10.4.1989, 8.5.1989. x2, 22.5.1989.

x2, 12.6.1989. x2, 23.9.1989, 24.9.1989,
25.9.1989, 26.9.1989, 16.10.1989, 23.10.1989,
30.10.1989, 26.3.1990. x2, 30.4.1990. x2,
14.5.1990. x2, Pozorite na Terazijama 7.4.1989,
24.5.1989, 25.10.1989, 15.11.1989, RU uro
Salaj 18.12.1989. x2, 15.1.1990, 23.2.1990),
Novi Sad (Novosadsko pozorite - lljvidki szi'n-
hz 4.2.1989. x2, 5.2.1989. x2, 16.4.1989. x2,
V lastim ir S tojiljkovi, Svetlana Bojkovi

543
 236 SEZONA 19BB/B9.

SUFLE OD POMORAIMDZI
/ BELEG
Orange Souffle / W en

Dve jednoinke

PS: Sol Belou (Saul Below), PR: Vencislav Radovanovi, RD:

Petar M. Tesli, SC: Petar Pai, KS: Biljana Dragovi

Premijera: 20.1.1989. Dom pionira, Beograd

Igraju:
SUFLE OD POMORANDI - Petar Kralj (Penington), Jelisa
veta Sabli (Hilda)
BELEG -Petar Kralj (Solomon Itimar), Jelisaveta Sabli (Mar-
sela Menelik)

IN: Milenko Adamov, SF: Dragana Anelkovi, Jovana Stefanovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: uro Sanader, V: Smilja Risti, Rozalija
Tanasijevi

Gostovanja: Beograd (Dom pionira

20.1.1989, 21.1.1989, 23.1.1989,
13.2.1989, 20.2.1989, 25.2.1989,
213

4.3.1989, 18.3.1989, 25.3.1989,

8.4.1989, 25.4.1989), Novi Sad
ATELJE

(Novosadsko pozorite - jvidki

szinhz 3.2.1989. x2, 15.4.1989.
x2), Sremska Mitrovica (Pozorite
Dobrica Milutinovi 14.3.1989),
godina

aak (DK 17.3.1989)

Broj izvoenja: 17
50

Poslednje izvoenje: 25.4.1989.

544 Petar Kralj, Jelisaveta Sabli

23V SEZONA 19BB/B9.

MILODUH
/ L e ttic e and Lovage

PS: Piter efer (Peter Shaffer), PR: Nevenka Miunovi, RD: Petar
M. Tesli, DR: Ivana Dimi, SC: Juraj Fabri (Juraj Fabry), KS: Olgi
ca Milunovi

Premijera: 10.5.1989. Novosadsko pozorite - jvidki szinhz

Novi Sad

Igraju:
Dara Doki (Letis), Ljiljana Dragutinovi (arlota en), Renata
Ulmanski (Gospoica Frejmer), Dejan avi (Bardolf), Aleksan
dar Gruden (Posetilac), Atila Giric, andor Laslo, Mihalj imon,
Etelka Kova, Natalia Vicei, Milenko Adamov, Ljiljana Altman, Bo
ris Jaku, Micijo Kavamura /Michiyo Kawamura/, Jasna Nova
kov, ivojin Vladulovi, Biljana Vulovi, Ljiljana Vulovi, Rozalija
Tanasijevi, Radomir Stamenkovi, Biljana Pejovi, Duka avi,
Milan Milosavljevi, Nenad Golubovi (statisti)

IN: Milenko Adamov, SF: Dragana Anelkovi

PSV: Miodrag Stojanovi, PTN: Marko Guti, V: Smi
lja Risti, Rozalija Tanasijevi, Violeta Mani

Gostovanja: Novi Sad (Novosadsko pozorite -LJjvid-

ki szinhz 10.5.1989, 11.5.1989. x2, 6.10.1989),
Sombor (NP 17.6.1989. x2), Banja Luka (NP Bosan
ske krajine 23.10.1990), Panevo (CK Olga Petrov
14.12.1990, 20.12.1990, 27.12.1990)
PREDSTAVE

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje: 27.12.1990.

Dara Doki 545

 23S SEZONA 19B9/9D.
l! !

GOSPOICA JULIJA
/ Fnoken Julie

PS: August Strindberg (August Strindberg), RD: Tatjana

Mandi Rigonat, SC: Juraj Fabri (Juraj Fabry), KSI: Olgica
Milunovi, Marina Radosavljevi, KM: Igor Gostuki

Premijera: 22.9.1989. Novosadsko pozorite -LJjvidki szin-

hz Novi Sad

Igraju:
Vladislava Milosavljevi (Julija), Mladen Andrejevi (an),
Marina Koljubajev (Kristina)

IN: Milenko Adamov, SF: Mirjana Pajovi

PSV: Petar Stojkovi, PTN: Marko Guti, V: Smilja Risti, Rozalija
Tanasijevi

Gostovanja: Novi Sad (Novosadsko pozorite - LJjvidki szinhz

22.9.1989, 23.9.1989. x2, 4.10.1989, 18.10.1989, 3.11.1989, 4.11.1989,
23.11.1989. x2, 23.12.1989, 31.1.1990)

Broj izvoenja: 11
Poslednje izvoenje: 31.1.1990.
212
ATELJE
godina
50

Mladen Andrejevi, Vladislava Milosavljevi

5 4 6
233 S E Z O N A 1 9 8 9 /9 0 .

PORUKE IVIM A

PS: Sinia Pavi, RD: Zoran Ratkovi, DR: Ivana Dimi, SC: Juraj
Fabri (Juraj Fabry), KS: Olgica Milunovi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 7.10.1989. Spomen park Jajinci

Igraju:
Branko Vujovi, Milan Mihailovi, Svetislav Gonci, Branislav
Zeremski, Fea Stojanovi, Mirjana Pei Armenuli, Jelisaveta
Sabli, Ruica Soki, Tatjana Beljakova

IN: Emilija Rafajlovi, SF: Jovana Stefanovi

Gostovanja: Jajinci (Spomen park 7.10.1989)

Broj izvoenja: 1
Poslednje izvoenje: 7.10.1989.
 40 SEZONA 19B9/90.

MRAVLJI METE

Scenska udesa na sedam nebesa

PS: Aleksandar Popovi, RD: Radmila Vojvodi, DR: Gordana

Gonci, Jovan Popovi, SC: Mia Popovi, KS: Ljiljana Dragovi,
KM: Predrag Vraneevi, SP: Ferid Karajica

Premijera: 2.12.1989. NP Sombor

Premijera: 12.6.1992. Velika scena

Igraju:
Ruica Soki (Trudna Vasiljka), Vesna Peanac (Luda Sina), Anica
Dobra, Irina Dobnik, Milica Mihajlovi (Lepa Kata), Neda Arneri,
Ljiljana Dragutinovi (Drvena Nasta), Milan Mihailovi (Vukan Silni),
Zoran Cvijanovi (Tupi Mitra), Branislav Zeremski (Naum Bolni),
Feda Stojanovi (Kilavi Radovan), Svetislav Gonci (Taa Harlija),
Svetozar Cvetkovi (Grdni Anelko)

IN: Emilija Rafajlovi, SF: Mirjana Pajovi, Draga

na Anelkovi, Ljiljana Paunovi, Radojka Petro
vi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader,
V: Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Sombor (NP 1.12.1989, 2.12.1989,

212

10.2.1990, 11.2.1990, 16.3.1990, 17.3.1990),

Panevo (CK Olga Petrov 29.3.1990), Novi
ATELJE

Sad (Novosadsko pozorite - jvidki szinhz

20.5.1990), Beograd (NP 17.6.1990)

Festivali: Barski ljetopis, Bar (KC 9.7.1990,

godina

10.7.1990), Festival praizvedbi, Parain (Grad

sko pozorite 3.11.1992)
50

U inostranstvu: Rusija - Moskva 90 (MocKBa

90), Moskva (Pozorite Romen /Teaip PoMeH/
11.4.1990, 12.4.1990)

Broj izvoenja: 49
Poslednje izvoenje: 21.4.1994.
Fea Stojanovi, Branislav Zeremski, Ruica Soki
548
241 S E Z O N A 19 8 9 /9 0 .
OEVI I OCI
PS: Slobodan Selenio, PR: Odri Helfant
(Audrey Helfant), DM: Nenad Proki, RD:
Zoran Ratkovi, DR: Gordana Gonci, LK:
Duan Mihajlovi, Karolin Kilka Todorovi
(Carolyn Kilkka Todorovi), SC: Boris
Maksimovi (do premijere u Ateljeu 212),
KS: Ljiljana Dragovi, KM: Vojislav Kosti
Premijera: 20.4.1990. NP Sombor
Premijera: 05.06.1992. Velika scena
Igraju:
Predrag Tasovac (Milutin Medakovi),
Tihomir Stani (Mladi Stevan), Vlastimir
Stojiljkovi (Stevan Medakovi), Tatjana
Bokovi (Elisabeth Blake), Duko Pre
movi, Neboja Dugali, Neboja lli,
Bojan irovi (John), Eroi Kadi, Rastko
Jankovi, Neboja lli, Gordan Kii (Les
ley), Natalija Luanin, Dragana uki,
Anika Milievi (Barbara), Biljana Mai,
Irina Dobnik, Anja Popovi, Duica Sino-
bad, Teodora Stankovi (Gordana), Anita
Mani, Irina Dobnik, Vera Mujovi, Du
bravka Mijatovi, Teodora Stankovi,
Anastasia Vojinovi Radojkovi (Mila),
Mladen Andrejevi, Branislav Zeremski
(Glii), Aljoa Vukovi, Sran Mileti,
Rastko Lupulovi (Gospodin
ktarevi), Milan Mihailovi,
Cvetkovi (Dane arengaa),
Markovi, Milica Stankovi, Maa Pucer
(elistkinja), Vladimir Cvetkovi, Mihajlo
Raki, Ljubomir Dimitrijevi, Petrica
Radulovi, Milica Jevi, Tijana Jeremi
(Flautista), Renata Ulmanski, Ljubica
Kovi (Miss Trickey), Aleksandar Joksi,
Uro Todorovi, Janko Milivojevi, Milo
Stanojevi, Marko Radovi (Stevan
deak), Branko Vujovi, Ljubia Bai,
Borivoje Stojanovi, Vidoje Vujovi
(Slobodan Jovanovi), Aleksandar Mati,
Vladislav Mihailovi (Mihajlo), Branislav
Zeremski, Ivan Zari, Milo Timotijevi,
Sran Jovanovi (Oberleutnant Bome),
Milutin Butkovi, Miroslav ui (Jaa
Prodanovi), Marko Stojanovi, Rade
Markovi ml, Bojan irovi, Sran Mileti,
Neboja lli, Ivan Tomi (Partizan I),
Marko Stojanovi, Rade Markovi ml,
Bojan irovi, Sran Mileti, Neboja lli,
Ivan Tomi (Skojevac I), Marko Stojano
vi, Rade Markovi ml, Bojan irovi,
Sran Mileti, Neboja lli, Ivan Tomi
(Straar), Boris Jaku (Partizan II), Boris
Jaku (Keiner), Boris Jaku (Skojevac II),
Anica Dobra, Anita Mani, Biljana Ma
PREDSTAVE
i, Dragana uki, Anika Milievi (Sa
vina), Anita Mani, Katarina Jovanovi,
Zita uti (Skojevka), Svetozar Cvetkovi,
Barja- Zoran Cvijanovi, Dord Bazbi /George
Svetozar Basbey/, Aleksandar Srekovi (Patrick
Lidija Walker), Dejan urovi, Dejan avi,
Feda Stojanovi, Mladen Andrejevi (Mi-
 S E Z O N A 1 3 8 9 /3 0 .

Aleksandar Mati, Tatjana Bokovi, Vlastimir Stojiljkovi

lence Petrovi), arko Mitrovi, Dejan
avi (Jordan Cvetkovi), Tatjana Belja
kova, Vesna Peanac, Marina Koljubajev,
Katica eli, Biljana Mai (Mara), Duko
Premovi, ore Milenkovi (Aleksandar
Rankovi), Aleksandar Gruden, Zoran
Cvijanovi, Rastko Jankovi, Sran Mile
ti (Milovan ilas), Nikola Kojo, Aleksan
212
IN: Emilija Rafajlovi, Olga Stojkovi, SF: Mirjana
Pajovi, Ljiljana Paunovi, Radojka Petrovi, Dra
gana Anelkovi, Marina Vujevi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader,
V: Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi
Gostovanja: Sombor (NP 20.4.1990, 21.4.1990,
25.5.1990), Beograd (NP 22.6.1990, NP scena
Zemun 3.4.1991), Panevo (CK Olga Petrov
11.11.1993, 11.6.1998), Kruevac (Kruevako

dar Srekovi, Rastko Jankovi, Rastko pozorite 3.5.1994)

Lupulovi, Zoran Cvijanovi, Milutin Kara
ATELJE

di, Gordan Kii (Milentije Popovi), U inostranstvu: Austrija - Be (Pozorite Akcent

Katarina Jovanovi, Zita uti, Jana ujo- /Akzent Theater/ 11.5.1996, 12.5.1996. x2)

vi, Hana Selimovi, Dunja Obradovi

godina

Festivali: Dani Zorana Radmilovia, Zajear

(Jaina unuka), Ljubia Bai, Mihajlo (Pozorite Zoran Radmilovi 7.11.1995)
Paskaljevi, Aleksandar Gruden, Zoran
50

Ratkovi (Seljak I), Zoran Ratkovi, Milan
Mihailovi, Aleksandar Gruden (Seljak II),
Marina Koljubajev, Katica eli, Teodora
Stankovi (Bosa), Petar Kralj (Vidosav
Proki)
5 5 0
Nagrade: Skuptina grada Beograda: Tatjana
Bokovi, Nagrada Grada Beograda za najbolje
ostvarenje u muziko-scenskoj delatnosti 1992.
godine
Broj izvoenja: 144
Poslednje izvoenje: 17.11.2000.
 S E Z O N A 1 9 9 0 /9 1

ADVOKAT PJER PAT LE IM

/ La farce de M a itre Pierre Pathelin

PS: nepoznati autor, PR: Ivanka Pavlovi, RD: Radoslav Dori,

DR: Ivana Dimi, LK: Duan Mihajlovi, SC: Vesna Radovi, KS:
Vesna Radovi KM: Miroljub Aranelovi Rasinski, SP: Ivan
Klemenc

Premijera: 15.11.1990. Dom kulture i sportova Obrenovac

Igraju:
Milutin Butkovi (Gospodar Pjer Patlen), Nenad iri (Gijmeta),
Tako Nai (Trgovac Gijom osom), Milutin Karadi (Tibo
Jagnjece), Branislav Zeremski (Sudija)

IN: Milenko Adamov, SF: Dragana Anelkovi

Gostovanja: Obrenovac (Dom kulture i sportova 15.11.1990), Novi Sad

(Novosadsko pozorite - LJjvidki szinhz 19.11.1990, 30.11.1990,
3.12.1990, 4.12.1990), Sombor (NP 28.11.1990), Zrenjanin (NP Toa
Jovanovi 18.12.1990), aak (DK 24.1.1991 ), Kikinda (NP 12.2.1991 )

Broj izvoenja: 9
Poslednje izvoenje: 12.2.1991.

M ilutin Butkovi, M ilutin Karadi, Nenad iri

 243 S E Z O N A 1 3 3 0 /3 1 .

STAZA DIVLJACI
/ W ildwechsel

PS: Franc Ksaver Krec (Franz Xaver Kroetz), PR: Vladislav Miji,
RD: Alisa Stojanovi, DR: Ivana Dimi, SC: Aleksandar Deni, KS:
Maja M. Marinkovi, Ml: Saa Mirkovi, SP: Ivan Klemenc

Premijera: 26.2.1991. CK Olga Petrov Panevo

Igraju:
Anica Dobra (Hani najder), Gorica Popovi (Hilda najder),
Nikola Kojo (Frane Bermajer), Fe
da Stojanovi (Ervin najder), Eroi
Kadi (Diter), Branko Vujovi
(Slubenik)

IN: Emilija Rafajlovi, SF: Mirjana Pajovi

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov

26.2.1991, 27.2.1991, 14.3.1991,
25.3.1991), Sombor (NP 13.4.1991)

Broj izvoenja: 5
212

Poslednje izvoenje: 13.4.1991.

ATELJE
godina
50

Eroi Kadi, Nikola Kojo

552
 S E Z O N A 1 3 3 0 /3 1 .

ABAR / K a tze lm a ch e r

PS: Rajner Verner Fasbinder (Rainer Werner Fassbinder), PR:

Sneana Mini, RD: Gorin Stojanovi, DR: Ivana Dimi, LK: Ra
dovan Kneevi, SC: Aleksandar Deni, KS: Olgica Milunovi, Ml:
uro Sanader, Gorin Stojanovi, KP: Lidija Mijomanovi

Premijera: 28.4.1991. BITEF teatar Beograd

Igraju:
Tatjana Venelovski (Mari), Neda Arneri (Elizabeta), Vesna
Stanojevi (Ingrid), Anita Mani (Helga), Aleksandra Petkovi
(Guna), Nikola Kojo (Erih), Uliks Fehmiu (Jorgos), Dejan Mati
(Franc), Dragan Jovanovi (Paul), Rade Markovi ml (Bruno),
Demo Ismailov (Muziar), Svetlana isalov (Devojka u tilmu)

IN: Milenko Adamov, SF: Dragana Anelkovi

Gostovanja: Beograd (BITEF teatar 28.4.1991, 11.5.1991, 17.5.1991)

Broj izvoenja: 3
Poslednje izvoenje: 17.5.1991.
PREDSTAVE

55CE
 245 S E Z O N A 1 3 3 1 /3 2 .

SVEAR
/ Il Candelaio

Komedija Bruna iz Noie,

akademika bez akademije zvanog Ozlojeeni

PS: Bordano Bruno (Giordano Bruno), PR: Ivan Klajn, AD:

Ljubomir Draki, RD: Ljubomir Draki, SC: Petar Pai, KS:
Boana Jovanovi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 4.7.1992. Velika scena

Igraju:
Tako Nai, Milutin Karadi (Bonitao), Boro Stjepanovi
(Korkovico), Milutin Butkovi (Bartolomeo), Tihomir Stani
(Sangvino), Petar Kralj (Manfurio), Mira Stupica (Luija), Milan
Mihailovi (ovani Bernardo), Svetozar Cvetkovi (Skara-
mure), Eroi Kadi (eno), Mira Banjac (Marta), Dara Doki
(Vitorija), Branislav Zeremski (Bara), Nenad iri (Marka),
Tatjana Bokovi (Karubina)

IN: Emilija Rafajlovi, SF: Mirjana Pajovi

PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro
Sanader, V: Smilja Risti, Rozalija Tana
sijevi
2 1 2

Gostovanja: Cetinje (CK 11.8.1992), Som-

A T E L J E

bor (NP 24.11.1992), Panevo (CK Olga

Petrov 9.12.1992), Smederevo (DK
28.1.1993)
g o d in a

Festivali: BELEF, Beograd (Kapetan

Miino zdanje 28.7.1992, 29.7.1992),
50

Barski ljetopis, Bar (Stari grad 9.8.1992),

Grad teatar, Budva (Stari grad 10.8.1992),
Festival mimoze, Herceg Novi (KC
10.2.1993)

Broj izvoenja: 36
Poslednje izvoenje: 29.6.1993.
Tihom ir Stani, Branislav Zeremski, Dara Doki
5 5 4
 S E Z O N A 1 9 9 1 /9 2 .

K N E G IN J A IZ FO LI-B E R E R A
/ L a Duchesse des F olie s-B ergrs

Komad u pet inova Mati, Neboja lli, Rastko Lupulovi, Duko

Premovi (Policijski inspektor), Milutin Karadi,
PS: or Fejdo (Georges Feydeau), PR: Ivanka
Mladen Andrejevi, Sran Mileti (ovel), Petar
Pavlovi, AD: Ljubomir Draki, RD: Ljubomir
Kralj (Stanislav Sloviin), Tatjana Bokovi (Sa
Draki, RDA: Duan Petrovi, SC: Petar Pai,
bina), Tihomir Stani, Svetozar Cvetkovi, Ne
KS: Boana Jovanovi, KM: Vojislav Kosti,
boja lli (Berezin), Nenad iri (Odaar il),
SON: Ljubia Bai, KP: Ljiljana Danilovi
Nikola Kojo, Darko Krsti (Odaar an), Ne
Cincar, KR: Sonja Lapatanov
boja Ljubii, Vladimir Markovi, Aleksandar
Petrovi (Odaar Zak), Eroi Kadi (Kuvar u-
Premijera: 1.8.1992. Velika scena
suf), tetan iri (Odaar dete), Svetislav Jev

Igraju: Svetislav Gonci, Sran Mileti (Sergije), ti, Darko Krsti, Ljubia Dini, Zoran Stojano
Sran Mileti, Aleksandar Gruden (opine), vi, Bogdan Pavlovi, Aleksandar Petrovi,

eljko Mitrovi, Rastko Lupulovi, Aleksandar Sinia Grgurovi, Dragan Kostovi, Oliver Macu-
Gruden, Ivan Tomi, Neboja lli (Kirbaum), ra, Predrag Jovi, Dragutin Bundalo, Ivan Ore-

Milutin Butkovi, Vidoje Vujovi (Direktor), Brani
slav Zeremski (andel), Branimir Brstina (Ar
nold), Gorica Popovi, Jelisaveta Sabli (Irma),
Vlastim ir Stojiljkovi (Knez Pienjev), Dara
Doki (Kneginja), Katica eli, Mirjana Pei Ar
menuli (Matilda), Biljana Kneevi, Jelena
Sredi, Natalija Mii, Nataa Kolainac, Ljiljana
Mikov, Tamara uri, Ljiljana Spasi, Marijana
Danilovi, Ljubinka arevi, Biljana Pajovi,
Ana Bata, Natalija Bata (Kelnerice), Ljubia
Bai (Moepov), Aljoa Vukovi (Een), Milan
Mihailovi, Aleksandar Gruden, Fea Stojano
vi, Aleksandar Mati, Zoran Cvijanovi (Viro-
flan), Neboja Dugali, Nenad Jezdi, Rastko
anin, Branislav Valent, Nenad Neni, Dejan lli,
Ivan Kruljac (Garda), Aleksandar Srekovi,
Dragutin Balaban, Rastko Lupulovi (Odaar)
IN: Olga Stojkovi, Emilija Rafajlovi, Duko Akovi, SF:
Dragana Anelkovi, Marina Vujevi
PSV: Slobodan Lazin, PTN: uro Sanader, V: Smilja
Risti, Rozalija Tanasijevi
Gostovanja: Novi Sad (SNP 10.3.1996. x2)
Nagrade: Skuptina grada Beograda: Nagrada Grada
Beograda za najbolje ostvarenje u muziko-scenskoj de-
latnosti za najbolju predstavu 1992. godine
Broj izvoenja: 118
Poslednje izvoenje: 7.12.1998.

Lupulovi, Bojan Zirovi (aflar), Marina Marko

vi, Anastasia Vojinovi Radojkovi (Alisa),
P R E D S T A V E

Dragana uki, Ivana Lokner (Lijana), Tamara

Vukovi, Isidora Mini (Eglantina), Sonja Divac,
Sonja Lapatanov, Duica Sinobad, Anita Mani
(uu), Jelena Ivanievi, Vesna Peanac, Ana
stasia Vojinovi Radojkovi, Jasmina Veanski
(Klorinda), Bojan Zirovi, Aleksandar Gruden,
Neboja lli, Gordan Kii (Marole), Milutin
Dapevi, Ivan Zari, Rastko Lupulovi, Bojan
Zirovi (Tomazije), Branko Vujovi, Aleksandar Petar Kralj, Tatjana Bokovi
555
 247 S E Z O N A 19 9 2 /9 3 .

F E L IJ A U O G L E D A L U

S: Vladimir Lazi, KR: Terens Klo (Terrence Clowe),

Adriana Pavi, Mileva evi

Premijera: 9.12.1992. Velika scena

Igraju:
Adriana Pavi, ore Makarevi, Marian Grosu, Mia
Rakovi, Toni Ranelovi, Konstantin Teea, Aleksa
Jeli

Broj izvoenja: 7
Poslednje izvoenje: 31.5.1993.
E L U E 2 1 2
AT
g o d in a
5 0

Adriana Pavi
556
248 S E Z O N A 1 3 3 2 /3 3 .

U J K A V A I\IJ A
/ BaHfl

PS: Anton Pavlovi ehov ( A htoh ria B n o B i/in Hexo), PR: Kiril
Taranovski, RD: Nikola Jevti, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC:
Petar Pai, KS: Boris akiran, KM: Igor Stravinski (Mropb
CTpaBMHCKmi), KP: Ljiljana Danilovi Cincar

Premijera: 21.12.1992. Velika scena

Igraju:
Mihajlo Viktorovi (Serebjakov Aleksandar Vladimirovi), Draga
na Mrki (Jelena Andrejevna), Anita Mani (Sonja Aleksan
drovna), Renata Ulmanski, Ljubica Kovi (Vojnika Marija Vasi-
Ijevna), Petar Boovi (Vojniki Ivan Petrovi), Petar Kralj (Astrov
Mihailo Ljvovi), Boris Komneni (Telegin lija llji), ia Stoja
novi, Mirjana Pei Armenuli (Marina),
Predrag Perovi, Milenko Adamov, Duko
Akovi (Radnik), Andreja Kori (I devoji-
ca), Jovana Medenica (II devojica)

IN: Predrag Perovi, Milenko Adamov, Duko

Akovi, Emilija Rafajlovi, SF: Dragana Anelkovi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov 11.4.1994)

P R E D S T A V E

Broj izvoenja: 23
Poslednje izvoenje: 11.4.1994.

Petar Boovi
557
 249 S E Z O N A 1 3 3 2 /3 3 .

IZA KULISA
/ Noises O ff

PS: Majki Frejn (Michael Frayn), PR: Ivana Dimi, RD: Alisa
Stojanovi, DR: Gordana Gonci, LK: Neboja Marinkovi, SC:
Darko Nedeljkovi, KS: Zora Mojsilovi, Ml: uro Sanader

Premijera: 29.12.1992. Velika scena

Igraju:
Jelisaveta Sabli (Doti), Gorica Popovi (Popi), Dara Doki (Be
linda), Anita Mani (Bruk), Svetislav Gonci (Gari), Mihajlo
Paskaljevi, Sran Mileti (Provalnik), Fea Stojanovi (Filip), Eroi
Kadi (Lojd), Branislav Zeremski (Tim)

IN: Emilija Rafajlovi, Miodrag Aneli, Olga Stojkovi, SF: Mirjana Pajovi,
Jovana Stefanovi, Ljiljana Paunovi, Radojka Petrovi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader, V: Smilja Risti

Gostovanja: Kragujevac (Dvorana umadija 7.5.1994. x2)

Broj izvoenja: 150

Poslednje izvoenje: 26.12.2002.
AT EL J E 212
5 Q godina

5 5 g Gorica Popovi, Mihajlo Paskaljevi, Dara Doki, Fea Stojanovi

50 S E Z O N A 19 9 2 /9 3 .

OTAC / Fad ren

PS: August Strindberg (August Strindberg), PR: Tomislav Tanho-

fer, RD: Radoslav Milenkovi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Gero-
slav Zari, KS: Ljiljana Dragovi, KM: Ivana Stefanovi

Premijera: 20.2.1993. Velika scena

Obnova: 23.12.1994. Teatar u podrumu

Igraju:
Danilo Stojkovi (Kapetan), Ljiljana Dragutinovi (Laura), Tatjana
Venelovski, Isidora Mini, Jasmina Veanski (Berta), Aljoa Vu-
kovi (Doktor Estermark), Branko Vujovi, Dejan avi (Pastor),
Renata Ulmanski (Margaret), Neboja Kundaina, Aleksandar
Srekovi (Nejd), Duko Akovi, Ivan Janketi (Henri), Jovana
Stefanovi (statista)

IN: Duko Akovi, Ivan Janketi, Jovana Stefanovi, Emilija Rafajlovi,

Milenko Adamov, SF: Jovana Stefanovi, Marina Vujevi, Dragana Anelkovi,
Radojka Petrovi, Sneana Vuli
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader, V: Smilja Risti

Gostovanja: Panevo (CK Olga

Petrov 17.2.1995), Kruevac (Kru-
evako pozorite 20.11.1995),
Novi Sad (Pozorite mladih
15.5.1998), aakfDK 27.10.1998)

Broj izvoenja: 101

UJ
Poslednje izvoenje: 19.4.2001. >
<
h
0)

UJ
I
CL

Tatjana Venelovski, Ljiljana Dragutinovi, Danilo Stojkovi

553
 251 S E Z O N A 1 3 3 2 /3 3 .
im i

KOLA MUDROSTI
DVOJA LUDOSTI
/ Ha BCflKoro Myflpeua flOBonbHo n p o c T o

PS: Aleksandar Nikolajevi Ostrovski (A n e K c a H flp H i/iK onaeB i/N

O d p o B C K u i i), PR: Kiril Taranovski, RD: Dejan Mija, RDA: ore

Marjanovi, LK: Duan Mihajlovi, SC: Mileta Leskovac, KS:
Biljana Dragovi, KSA: Biljana Kecman, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 3.5.1993. Velika scena

Igraju:
Branimir Brstina (Glumov), Mira Banjac (Glumova), Vojislav Brajo-
vi (Mamajev), Svetlana Bojkovi, Dubravka Mijatovi (Mama-
jeva), Jelisaveta Sabli (Turusina), Dubravka Mijatovi, Anita
Mani, Dragana uki (Maenjka), Boro Stjepanovi (Kruticki),
Milutin Karadi, Fea Stojanovi (Gorodulin), Tihomir Stani,
Aleksandar Srekovi, Rastko Lupulovi (Kurajev), Branislav
Zeremski, Nenad Jezdi (Golutvin), Gorica Popovi (Manefa),
Ljubica Kovi (Amfisa), Milutin Butkovi, Borivoje Stojanovi,
Aleksandar Gruden (Pantelej), Mihajlo Paskaljevi (Grigorij),
Ranko Kovaevi (Porfirij), Katica eli (Bojakinja), Aleksandar
Mihajlovi, Aleksandar Gazikalovi, Boidar Babi (Bojaci)
AT EL J E 212

IN: Olga Stojkovi, Emilija Rafajlovi, SF:

Ljiljana Paunovi, Dragana Anelkovi,
Radojka Petrovi, Marina Vujevi
PSV: Slobodan Lazin, PTN: uro Sana-
der, V: Smilja Risti
godina

Broj izvoenja: 55
Poslednje izvoenje: 20.4.1997.
50

Aleksandar Babi, Dubravka Mijatovi, Aleksandar Gazikalovi, Aleksandar

Mihajlovi, Jelisaveta Sabli, Katica eli, Ljubica Kovi
560
Na osnovu istoimenog romana

PS: Borislav Peki, RD: Radmila Vojvodi, RDA: Anja Sua, DR:
Jovan Popovi, LK: Duan Mihajlovi, SC: Duan Otaevi, KS:
Boana Jovanovi, KM: arko Mirkovi, SP: Ferid Karajica,
Milovan Gaanski

Premijera: 9.5.1993. Teatar u podrumu

Igraju:
Svetozar Cvetkovi (Juda Iskariotski), Uliks Fehmiu (Toma), Ferid
Karajica (Petar Ben Jona), Milutin Dapevi (Andrija Ben Jona),
Milan Mihailovi (Hamrije), Milena Pavlovi (Marija Magdalena),
Ivana Gavari (Asha), Neda Arneri, Irina Dobnik (Vasemata),
Sran Mileti (Ananije), Neboja Glogovac (Legeon), Aljoa
Vukovi (Vartimej), Bojan Dimitrijevi (Asa), Bojan irovi (Varla-
am), Borivoje Stojanovi (Ana), Mihajlo Paskaljevi, Eroi Kadi
(Kajafa), Goran uljik (Hrist), Aleksandar Mati (Matija Carinik),
Goran Todi (Jakov Zavedejev), ore Kukuljica (Jovan Zavede-
jev), Igor Filipovi (Simon Kananit), Vojin etkovi (Jakov Alfejev),
Nikola uriko (Levej), Sergej Trifunovi (Filip), Boris Pingovi
(Natanailo)

IN: Milenko Adamov, Duko

Akovi, SF: Mirjana Pajovi
PSV: Dragan Maslarevi, PTN:
Marko Guti, V: Smilja Risti
PREDSTAVE

Broj izvoenja: 6
Poslednje izvoenje:
21.6.1993.

Boris Pingovi, Neboja Glogovac, Sran M ileti

5 6 1
 253 SEZONA 1992/93

W m

COVEK, ZVER I VRLIIMA

/ L'Uomo, la bestia e la virt

PS: Luii Pirandelo (Luigi Pirandello), PR: Julijana Vuo, RD: Du

an Petrovi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Ivana Tarjevi, KS:
Ivana Dukevi, Ml: uro Sanader

Premijera: 3.7.1993. Teatar u podrumu

Igraju:
Tihomir Stani (Protesor Paolino), Dragoljub Denda (Kapetan
Perela), Elizabeta orevska, Milica Mihajlovi (Gospoa Perela),
Duan Vujovi, Aleksa Milivojevi, Janko Milivojevi, Milo toki
(Nono), Branislav Zeremski (Doktor Nino), Branislav Zeremski
(Toto), Milena Pavlovi, Milica Mihajlovi, Mirjana Bjegojevi
Krian (Rozarija), Katica eli, Marina Koljubajev (Gracija), Nenad
Jezdi, Andreja epetkovski (iljo), Rastko Lupulovi, Neboja
Milovanovi (Beli)

IN: Milenko Adamov, Jasna Novakov, Jovana Stefanovi

PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti

Gostovanja: Panevo (CK

Olga Petrov 8.3.1994), Kru-
evac (Kruevako pozorite
AT EL J E 212

25.11.1994), Sombor (NP

20.4.1997)

Festivali: Taiija test, Beograd

(10.5.1994)
godina

Nagrade: Taiija test, Beograd:

Nagrada za najbolju pred
50

stavu u celini

Broj izvoenja: 81
Poslednje izvoenje:
18.2.2000.

Tihom ir Stani, Milena Pavlovi, Rastko Lupulovi, Nenad Jezdi

562
254 S E Z O N A 1 3 3 2 /3 3 .

1!

FILUMEIMA MARTU RAIMO

/ Filumena M a r t u r a n o

PS: Eduardo de Filipo (Eduardo de Filip
po), PR: Miodrag Kujundi, AD: Branko
Plea, RD: Branko Plea, RDA: Ravijojla
Lei, DR: Ivana Dimi, LK: Jelena or
evi, SC: Petar Pai, KS: Bojana Niki-
tovi, Ml: Branko Plea, ARM: Vladimir
Markovi, KR: Sonja Divac
Premijera: 16.7.1993. Velika scena
IN: Emilija Rafajlovi, Miodrag Aneli, Duko
Akovi, SF: Ljiljana Paunovi, Dragana Anel
kovi, Radojka Petrovi, Marina Vujevi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sana
der, V: Smilja Risti
Gostovanja: Smederevo (DK 28.5.1995), Kragu-
jevac (Dvorana umadija 13.7.1995), Kruevac
(Kruevako pozorite 5.3.1996), aak (DK
4.12.1996), Panevo (CK Olga Petrov
17.12.1996)

Igraju: Festivali: Palike letnje pozorine veeri, Pali

Svetlana Bojkovi (Filumena Martura
no), Dragan Nikoli (Domeniko Sorija-
no), Miroslav ui (Altredo Amorozo),
Renata Ulmanski, Mira Banjac (Rozalija
Solimene), Anita Mani, Dragana u
ki, Katarina uti (Dijana), Dubravka
Mijatovi, Dragana uki, Katarina uti
(Luija), Bojan irovi (Umberto), Eroi
Kadi, Mladen Andrejevi (Rikardo), Ne
nad iri (Mikele), Aleksandar Gruden
(Letnja pozornica 21.6.1996), Pozorini mara
ton, Sombor (NP 22.6.1996), Dani Zorana
Radmilovia, Zajear (Pozorite Zoran Radmi-
lovi 23.10.1997)
Nagrade: Dani Zorana Radmilovia, Zajear:
Svetlana Bojkovi, Nagrada Zoranov brk za
najboljeg glumca veeri
Broj izvoenja: 73
Poslednje izvoenje: 10.3.1998.
PREDSTAVE

(Advokat Noelo), Rastko Lupulovi,

Duko Akovi, Sran Mileti, Neboja
Milovanovi (Prvi konobar), Nenad Jez-
di, Sran Mileti, Neboja lli, Andreja
epetkovski (Drugi konobar)

Aleksandar Gruden, Svetlana Bojkovi

5 6
 255 S E Z O N A 19 9 3 /9 4 .

PEG,
SRCE MOJE
/ Peg o M y I
leant

PS: Don Hartli Maners (John Hartley Manners), PR: Todor Manojlovi,
RD: Milan Karadi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Darko Nedeljkovi,
KS: Boana Jovanovi, KM: Ljubomir Ninkovi, KR: Sonja Lapatanov

Premijera: 10.12.1993. Teatar u podrumu

Igraju:
Katarina uti (Peg), Olga Odanovi (Etel), Gorica Popovi (Gospoa
Volton), Rastko Lupulovi, Aleksandar Srekovi (Deri), Nenad Jezdi
(Alarik), Dragan Nikoli, Milutin Karadi, Mladen Andrejevi, Sran
Mileti, Ivan Zari (Brent), Branimir Brstina, Neboja lli (Haugs), Vidoje
Vujovi (Artur), pas Grom (Mikajlo), pas Milica, pas Mrvica, pas Negro
(Zlato)

IN: Milenko Adamov, Duko Akovi, Jovana Stefanovi, Predrag Perovi, SF: Mirjana
Pajovi, Jovana Stefanovi, Radojka Petrovi
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti, V: Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Panevo (CK Olga Petrov 15.3.1994), Jagodina (KC Svetozar

Markovi 17.5.1994), Kruevac (Kruevako pozorite 10.10.1994. x2), Podgorica
(Dom omladine Budo Tomovi
9.12.1994), Valjevo (DK 22.6.1995)
212

Festivali: Susreti vojvoanskih po

ATELJE

zorita, Sombor (NP 24.4.1994)

Broj izvoenja: 78
Poslednje izvoenje: 9.5.1997.
godina
50

564 Vidoje Vujovi, Katarina uti, Branimir Brstina

256 S E Z O N A 1 9 3 3 /9 4 .

LAZA I PARALAZA

PS: Jovan Popovi - Sterija, AD: Egon Savin, RD: Egon Savin,
RDA: Zlatko Pakovi, LK: Radovan Kneevi, SC: Geroslav Zari,
KS: Bojana Nikitovi, KM: Ksenija Zeevi, MS: Jovan Maleevi

Premijera: 18.12.1993. Velika scena

Igraju:
Rade Markovi (Marko Vuji), Anita Mani (Jelica), Aleksandar
Srekovi (Bati), Tihomir Stani (Aleksa), Milutin Butkovi (Mita),
Dragana uki (Marija)

IN: Emilija Rafajlovi, SF: Radojka Petrovi, Jovana Stefanovi, Marina Vujevi
PSV: Slobodan Lazin, PTN: uro Sanader, V: Smilja Risti, Rozalija Tana-
sijevi, Dubravka Buatlija

Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC Svetozar Markovi 26.3.1994)

Nagrade: Dani komedije, Jagodina: Tihomir Stani, Statueta uran za naj

bolje glumako ostvarenje

Broj izvoenja: 26
Poslednje izvoenje: 6.5.1995.
PREDSTAVE

Tihom ir Stani, A nita M ani 5 6 5

 EKSPRESNI ZA IVI IIMHE IM

PS: Milan Miti, RD: Aleksandar orevi

Premijera: 3.3.1994. Teatar u podrumu

Igra:
Marko Nikoli

IN: Milenko Adamov

Broj izvoenja: 8
Poslednje izvoenje: 9.6.1994.
212
ATELJE
SO godina

5BB
258 S E Z O N A 1 3 3 3 /3 4 .

LJUBAVNO PISMO

PS: Zlatan Fazlagi, Zoran Bai, RD: Branislav Kii, SC: Darko
Nedeljkovi, KS: Olgica Milunovi, KM: Zoran Simjanovi, KR:
Sonja Divac, SP: Ferid Karajica

Premijera: 25.3.1994. Velika scena

Igraju:
Miodrag Krstovi (Voja Soldatovi), Tatjana Bokovi (Fransoaz
Soldatovi), Dubravka Mijatovi, Ljubinka Klari (Lepa Soldato
vi), Branislav Zeremski (Oliver Kralji), Gorica Popovi (Jagoda
Kralji), Rastko Lupulovi, Boris Milivojevi, Gordan Kii
(Momilo Kralji -Soni), Duica Sinobad, Dragana uki, Ljubin
ka Klari (Ruica), Ljubia Bai, Mihajlo Paskaljevi, Nenad
iri, Aljoa Vukovi, Sran Mileti, Milan Mihailovi (Matiar),
Duko Akovi, Aleksandar Srekovi, Neboja Ljubii, Nenad
Jezdi, Milo Gavranovi (SS handar luda), Slavomir Perii,
Milo Gavranovi (Lautista)

IN: Duko Akovi, Jovana Stefanovi, Olga

Stojkovi, Predrag Perovi, Anelko Knee
vi, SF: Jovana Stefanovi, Dragana Anel-
kovi, Marina Vujevi, Radojka Petrovi,
Ljiljana Paunovi, Sneana Vuli, Anka Mili
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro
Sanader, V: Smilja Risti, Rozalija Tanasi
jevi

Gostovanja: Panevo (CK 2.5.2005)

PREDSTAVE

U inostranstvu: Kanada -Toronto (Pozorite

Izabel Bader /Isabel Bader Theatre/
16.2.2006, 17.2.2006, 18.2.2006)

Broj izvoenja: 166 (do 1.6.2006)

 50 S E Z O N A 1 3 3 3 /3 4 .

KOLA ZA EIME
/ L' cole des femmes

Komedija u pet inova

PS: an Batist Poklen Molijer (Jean Baptiste Poquelin Molire),

PR: Ljubia Bai, RD: Zoran Ratkovi, DR: Ivana Dimi, LK: Du
an Mihajlovi, SC: Radivoje Dinulovi, KS: Boana Jovanovi,
KM: Vojislav Kosti, KR: Sonja Lapatanov

Premijera: 9.4.1994. Velika scena

Igraju:

Petar Kralj (Arnolf), Isidora Mini (Agnesa), Mladen Andrejevi

(Horacije), Goran Radakovi (Alen), Mirjana Pei Armenuli, Jeli-
saveta Sabli (oreta), Milan Mihailovi (Hrizald), Dejan urovi,
Aleksandar Gruden (Enrik), Miroslav ui (Oront), Bojan irovi,
Sran Mileti (Notar), Vue Vueti (Les Ouvriers), Aleksandar
Mihajlovi (Les Ouvriers)

IN: Emilija Rafajlovi, SF: Mirjana Pajovi, Jovana Stefanovi, Marina Vujevi,
Dragana Anelkovi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader, V: Rozalija Tanasijevi

Festivali: Vraka pozorina jesen -Festival klasike,

AT EL J E212

Vrac (NP Sterija 7.10.1995)

Nagrade: Vraka pozorina jesen - Festival klasi

ke, Vrac: Petar Kralj, Nagrada za glumu; I Bijenale
scenskog dizajna, Beograd 1997: Nikola Krnjulac,
Priznanje u kategoriji zanatsko umee - stolarski
godina

radovi
50

Broj izvoenja: 36
Poslednje izvoenje: 6.5.1996.

Petar Kralj, Mladen Andrejevi

5 B 8
2BO S E Z O N A 1 3 3 3 /3 4 .

AVETI
/ G e s p e n s te r

PS Henrik Ibzen (Henrik Johan Ibsen), PR: Josip Kulundi,

RD: Pavle Lazi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Petar Pai,
KS Petar Pai, Ml: uro Sanader

Premijera: 22.4.1994. Teatar u podrumu

Igraju:

Tihomir Stani (Osvald Alving), Ruica Soki (Helena Alving),

Feda Stojanovi (Pastor Manders), Milutin Butkovi (Jakov
Engstrand), Dragana uki (Regina Engstrand)

IN: Milenko Adamov, Duko Akovi, SF: Radojka Petrovi, Marina Vujevi
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti, V: Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Zrenjanin (Dom mladosti 13.5.1994), Mladenovac (CK

23.10.1994), Panevo (CK Olga Petrov 30.3.1995)

Festivali: Dani Zorana Radmilovia, Zajear (Pozorite Zoran Radmilovi

11.11.1994)

Nagrade: Dani Zorana Radmilovia, Zajear:

Ruica Soki, Nagrada za najboljeg glumca
veeri
PREDSTAVE

Broj izvoenja: 40
Poslednje izvoenje: 13.6.1996.

Dragana uki, Ruica Soki, M ilutin Butkovi

5 B E
 261 S E Z O N A 1 3 3 3 /3 4 .

LEAIM A / Oleana

PS: Dejvid Mamet (David Mamet), PR: Vida Ognjenovi, AD: Vida Ognje
novi, RD: Vida Ognjenovi, SC: Boris Maksimovi, KS: Ljiljana Drago
vi, KM: Ivana Stefanovi

Premijera: 7.5.1994. Teatar u podrumu

Igraju:
Svetozar Cvetkovi (Don), Nataa uljkovi (Kerol)

IN: Duko Akovi, Jovana Stefanovi, Milenko Adamov SF: Ljiljana Paunovi
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti, V: Dubravka Buatlija

Gostovanja: Sombor (NP 25.6.1994), Novi Sad (KC 10.7.1994, Pozorite mladih
23.11.1997), Petrovac (Spomen dom Crvena komuna 28.7.1994), Stari Beej (CK
Vuk Karadi 13.10.1994), Apatin (KC 20.4.1995), Zrenjanin (NP Toa Jovanovi
12.10.1997)

U inostranstvu: Kanada - Vankuver (Slobodna srpska pravoslavna crkva 3.12.1994,

4.12.1994), Toronto (Univerzitet Toronto /University of Toronto/ 10.12.1994. x2,
11.12.1994. x2); Slovenija -Maribor (SNG 5.5.1995, 24.6.1995); Velika Britanija -Lon
don (Pozorite Plejers /Players The
atre/ 22.5.1995); Austrija - Be (Pozo
rite Skala /Theater Scala/ 22.1.1996)

Festivali: Grad teatar, Budva (Stari

212

grad 24.7.1994, 25.7.1994, 26.7.1994),

Barski ljetopis, Bar (KC 29.7.1994),
ATELJE

Jugoslovenski festival malih formi,

Zemun (Dom vazduhoplovstva 25.4.1995)

Nagrade: Jugoslovenski festival malih

godina

formi, Zemun: Svetozar Cvetkovi,

Srebrna povelja za muku ulogu
50

Broj izvoenja: 75
Poslednje izvoenje: 27.11.1998.

Nataa uljkovi, Svetozar Cvetkovi

5 7 0
c i O c : S E Z O N A 1 9 9 3 /9 4 .

KATARIIMA / C aterina

PS: Felisijen Marso (Flicien Marceau), PR: Soja Jovanovi, RD:

Soja Jovanovi, DR: Gordana Gonci, SC: Miomir Deni, KS:
Boana Jovanovi, MS: Pierif Zarmaf, SP: Sonja Lapatanov

Premijera: 28.5.1994. DK Valjevo

Premijera: 3.6.1994. Velika scena

Igraju: Katarina uti (Katarina Kornaro), Svetislav Gonci (Loren-

co Ferari), Mladen Andrejevi (oro Kornaro), Mihajlo Paska-
Ijevi (Malipiero), Danijela Mihailovi (Foska de Luzinjan), Aljoa
Vukovi (ak de Luzinjan), Duko Akovi, Rastko Lupulovi
(Sluga)
Liturgiju St. Ilariona peva Gorica Popovi (tonski snimak), muziku
izvodi Ars nova (tonski snimak)

IN: Duko Akovi, Olga Stojkovi, Jovana

Stefanovi, SF: Radojka Petrovi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro
Sanader, V: Smilja Risti, Rozalija Tanasi-
jevi

Gostovanja: Valjevo (DK 27.5.1994,

28.5.1994, 29.5.1994)

Nagrade: I Bijenale scenskog dizajna,

Beograd, 1997: Ljubisav Milunovi, Pri
znanje u kategoriji primenjena scenska
umetnost -scensko slikarstvo

Broj izvoenja: 30
Poslednje izvoenje: 7.5.1996.

M ihajlo Paskaljevi, Katarina uti

 263 S E Z O N A 19 9 4 /9 5 .

MARIJA STJUART
/ Mania S t u a r t

PS: Fridrih fon iler (Johann Cristoph Friedrich von Schiller), PR:
Branimir ivojinovi, RD: Ljubomir Draki, RDA: Ravijojla Lei,
DR: Gordana Gonci, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Petar Pai,
KS: Boana Jovanovi, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 13.11.1994. Velika scena

Igraju:
Dara Doki (Marija Stjuart), Svetlana Bojkovi (Elizabeta), Rena
ta Ulmanski (Flana Kenedi), Miodrag Krstovi, Sran Mileti
(Ejmijes Polit), Nenad Jezdi (Mortimer), Branislav Zeremski
(Baron od Berlija), Sran Mileti, Aleksandar Srekovi, Rastko
Lupulovi (Grot od Kenta), Milan Mihailovi (Vili-
jem Devison), Neboja Ljubii (Grof od Lestera),
Miroslav ui (Grof Obepin), Vlastimir Stojiljkovi
(Grof od ruzberija), Aljoa Vukovi (Melvil),
Isidora Mini, Jasmina Veanski (Margareta Kerl)
212

IN: Emilija Rafajlovi, Predrag Perovi, SF: Dragana Anel

kovi, Marina Vujevi
ATELJE

PSV: Slobodan Lazin, PTN: uro Sanader, V: Smilja Risti

Nagrade: SDUS: Ljubomir Draki, Nagrada Bojan Stupi

ca za najbolju reiju u sezoni 1994/95.
godina

Broj izvoenja: 76
50

Poslednje izvoenje: 8.5.2000.

5 7 2 Dara Doki
264 S E Z O N A 1 3 3 4 /3 5 .

MOSKVA - PETUSKI
/ MocKBa-neTyujKH

Scenska fantazija u dva dela

PS: Venedikt Jerofejev (Beinefli/iKT Epocpee), PR: Aleksandar

Badnjarevi, DM: Predrag Bajeti, RD: Predrag Bajeti, DR:
Ivana Dimi, SC: Duan Otaevi, KS: Boana Jovanovi, KM:
Bora orevi, SON: Bora orevi

Premijera: 10.2.1995. Velika scena

Igraju:
Nenad iri (Venjika pisac), Branko Vidakovi (Prvi aneo brkaj
lija), Duko Premovi (Drugi aneo dekabrista), Aleksandar Sre
kovi (Trei aneo Mitri), Rastko Lupulovi (etvrti aneo unuk),
Tatjana Bokovi (Ona stinga), Gori
ca Popovi (Ona Darja)

IN: Duko Akovi, Jovana Stefanovi, SF:

Dragana Anelkovi
PSV: Slobodan Lazin, PTN: uro Sanader,
V: Smilja Risti

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje: 12.5.1995. PREDSTAVE

Rastko Lupulovi, Nenad iri 5 7 3

. tZ) CD S E Z O N A 1 3 3 4 /3 5 .

LUNASA
/ Dancing a t Lughnasa

Koprodukcija Pozorita Atelje 212 i Narodnog pozorita Sombor

PS: Brajan Frajl (Brian Friel), PR: Jasna Levinger, RD: Duan Pe
trovi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Petar Pai, KS: Branka
Petrovi, KM: Predrag Vraneevi, KR: Anelija Todorovi

Premijera: 25.2.1995. NP Sombor

Premijera: 7.3.1995. Teatar u podrumu

Igraju:
Bojan irovi (Majki), Ljiljana Dragutinovi (Kejt), Dara Doki
(Megi), Varja uki (Agneza), Biljana Keskenovi, Anita Mani
(Rouz), Branka eli (Kristina), Saa Torlakovi (Geri Evans), Mi
lutin Butkovi (Dek)

IN: Jovana Stefanovi, Milenko Adamov, Zoran Vukovi, SF: Radojka Petro
vi, Saa Carev
PSV: Dragan Maslarevi, tipan Petre, PTN: Marko Guti, Mladen Kusonji,
V: Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi, Dubravka Buatlija

Gostovanja: Sombor (NP 24.2.1995,

25.2.1995, 26.2.1995, 24.3.1995,
25.3.1995, 22.4.1995, 24.2.1996,
25.2.1996)

Broj izvoenja: 28
Poslednje izvoenje: 16.3.1996.

Ljiljana Dragutinovi, Milutin Butkovi, Varja uki, Dara Doki, Biljana

Keskenovi
266 S E Z O N A 19 9 4 /9 5 .

CARLAMA ZBOGOM

Scenska makija na dva zgloba s epilogom

PS: Aleksandar Popovi, RD: Ivana Vuji, RDA: Ljubia Mati, LK:
Ljiljana Mrki Popovi, KS: Milena Nieva Jevti Kosti, KM:
Antonije Pui - Rambo Amadeus, KR: Tatjana Popovi

Premijera: 18.4.1995. Velika scena

Igraju:
Tihomir Stani (Bangeja Klepac), Ruica Soki (Leposava Bjuti
Srekovi), Danica Maksimovi (tanicla), Feda Stojanovi (Bure
bez dna), Milan Mihailovi (ure na koture), Mirjana Pei
Armenuli (ana rak rana), Sran Mileti, Goran Milev (Grkljan
Dejo), Branislav Zeremski, Anita Mani, Marina Koljubajev
(Proroica Rusalka), Jano Tot, Miroslav ui (Janko vidar),
Dejan avi (Ferizovi Kurta), Biljana Biani (Briitka), Tatjana
Popovi, Tamara Antonijevi, Biljana Pajovi, Svetlana Markovi
(etiri svrake), Boko Jakovljevi, Stanko kugor (Pravi momci),
Bojan Brati (Harmonika)

IN: Duko Akovi, Emilija Rafajlovi,

SF: Dragana Anelkovi, Marina Vuje
vi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: u
ro Sanader, V: Smilja Risti
PREDSTAVE

Broj izvoenja: 19
Poslednje izvoenje: 9.4.1996.

Ruica Soki, Jano Tot, Stanko kugor, Danica Maksimovi, Boko

Jakovljevi, Biljana Biani
575
 S E Z O N A 1 9 9 4 /9 5 .

PUTUJUE POZORITE RlKOTI

/A m ilc a re Riccoti, capocomico

PS: Alfredo Baldui (Alfredo Balducci), PR: Milan Rakovac, AD:

Ivana Dimi, RD: Kokan Mladenovi, RDA: Zoran Maksi, SC:
Bojana Risfi urovi, KS: Branka Petrovi, KM: Nenad Milosav
ljevi, KR: Anelija Todorovi, SP: Anelija Todorovi

Premijera: 7.5.1995. Teatar u podrumu

Igraju:
Vlastimir Stojiljkovi (Hamilkar Rikoti), Gorica Popovi (Adela),
Neboja lli (Hanibal), Dubravka Mijatovi (Marta), Bojan irovi
(Grof Luii Bolza)

IN: Milenko Adamov, SF: Radojka Petrovi

PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti, V: Smilja Risti

Broj izvoenja: 8
Poslednje izvoenje: 19.6.1995.

Gorica Popovi, Dubravka M ijatovi

268 S E Z O N A 1 9 9 4 /9 5 .

LAGUM

PS: Svetlana Velmar Jankovi, DM: Gordana Gonci, RD: Alisa

Stojanovi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Miodrag Tabaki, KS: Ange
lina Atlagi, KM: Ivana Stefanovi

Premijera: 20.6.1995. Velika scena

Igraju:
Svetlana Bojkovi (Milica Pavlovi), Petar Kralj (Duan Pavlovi), Feda
Stojanovi (Jermenin), Tihomir Stani, Ljubivoje Tadi ml (Sava uma-
novi), Sran Mileti, Zoran Cvijanovi, Aleksandar Srekovi (Pavle
Zec), Danijela Mihailovi (Zora), Milica Mihajlovi, Isidora Mini (Marija
Pavlovi), Dragana uki (Krista orevi), Anastasia Vojinovi
Radojkovi (Gospoa ministar), Miroslav ui (Kuepazitelj), Jovana
Popovi, Dubravka Kovjani, Milena Depolo (Devojica), Novak
Akovi, Milo Stanojevi (Deak), Duko Akovi, Aleksandar Sreko
vi, Milenko Adamov, Dragan Maksimovi, Milo Gavranovi (Velja
Pavlovi)

IN: Olga Stojkovi, Duko Akovi, SF: Ljiljana Paunovi, Dragana Anelkovi
PSV: Slobodan Lazin, PTN: uro Sanader, V: Smilja Risti

Gostovanja: Kruevac (Kruevako pozorite 26.5.1995), id (Galerija Save uma-

novia 17.6.1995)

Festivali: Festival praizvedbi, Parain

(Gradsko pozorite 2.11.1995)

Nagrade: Festival praizvedbi, Para

PREDSTAVE

in: Svetlana Bojkovi, Nagrada za

glumako ostvarenje

Broj izvoenja: 52
Poslednje izvoenje: 25.12.1998.

Sran M ileti, Dragana uki, Tihom ir Stani

5 7 7
 RAFEKSER I AUTOKLAV

Dvoinka s muzikom i eksplozijama

PS: Aleksandar Obrenovi, RD: Aleksandar Obrenovi, LK: Rad

mila Vidak, SC: Vesna Radovi, KS: Vesna Radovi, Ml: Gordana
Simi, SP: Tatjana Popovi

Premijera: 3.7.1995. Teatar u podrumu

Igraju:
ia Stojanovi (Lekarka), Milutin Butkovi (Prvi pacijent), Dejan
avi (Drugi pacijent), Nevena Novovi (Pacijentkinja), Katicaeli
(Asistentkinja), Marko Stani (Inspektor), Aleksandar Mihajlovi
(statista)

IN: Jovana Stefanovi, Milenko Adamov, SF: Marina Vujevi, Radojka Petrovi
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti

Broj izvoenja: 17
Poslednje izvoenje: 5.4.1996.
AT EL J E212
5 0 godina

Dejan avi, ia Stojanovi, M ilutin Butkovi

5 7 8
s7o S E Z O N A 1 9 9 5 /3 6 .

IJU, POPLAVA

PS: Gorica Popovi, RD: Gorica Popovi, SC: Goran Popovi, KS:
Mirjana ivadinovi, KM: Nenad Petrovi, Ml: Gorica Popovi,
SON: Gorica Popovi, Ljubia Bai, KP: Branislav Zarin, KR:
Sonja Divac

Premijera: 25.1.1996. Teatar u podrumu

Igraju:
Gorica Popovi (Ga Melanija Mravi), Dara Doki (Ga Sofija
Jefti), Anita Mani (Gica Evica ivkovi), Ljiljana Dragutinovi
(Ga Anka Novi), Goran Sultanovi (Gdin Steva Rui)

IN: Milenko Adamov, Duko Akovi, SF: Marina Vujevi

PSV: Dragan Maslarevi, PTN: uro Sanader, Marko Guti

Festivali: Jugoslovenski festival malih formi, Novi Beograd (DK Studentski

grad 23.4.1996)

Broj izvoenja: 42
Poslednje izvoenje:
20.5.2000.
PREDSTAVE

Anita Mani, Gorica Popovi, Dara Doki, Ljiljana Dragutinovi

573
 S E Z O N A 19 9 5 /9 6 .

POLICAJCI
/ Policja

PS: Slavomir Mroek (Slawomir Mrozek), PR: Petar Vujii, RD:

Darijan Mihajlovi, SC: Marija Jevti, KS: Olgica Milunovi, KM:
Dragoljub urii, SON: Ljubia Bai, KR: Sonja Divac

Premijera: 19.3.1996. Velika scena

Obnova: 15.11.1996. Teatar u podrumu

Igraju:
Branimir Brstina (ef policije), Milutin Karadi (Zatvorenik), Mla
den Andrejevi (Policijski narednik), Jasmina Veanski (ena na
rednika), Miroslav ui (General)

IN: Milenko Adamov, Duko Akovi,

Jovana Stefanovi, Predrag Perovi, SF:
Marina Vujevi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro
Sanader, V: Smilja Risti

Broj izvoenja: 14
Poslednje izvoenje: 2.12.1996.
AT ELU E212
5 0 godina

M ilutin Karadi, Branimir Brstina, M iroslav ui

5 8 0
272 S E Z O N A 1 3 3 5 /S B .

OVDE / H ere

PS: Majki Frejn (Michael Frayn), PR: Novica Petrovi, RD: Alisa
Stojanovi, SC: Marija Jevti, KS: Zora Mojsilovi, Ml: Alisa
Stojanovi

Premijera: 18.4.1996. Teatar u podrumu

Igraju:
Dubravka Mijatovi (Ket), Zoran Cvijanovi (Fil), Jelisaveta Sabli
(Pet)

IN: Milenko Adamov, Jovana Stefanovi, Duko Akovi, Emilija Rafajlovi,

SF: Dragana Anelkovi
PSV: Goran Mirkovi, PTN: Marko Guti, V: Smilja Risti

Gostovanja:
Lazarevac(CK 20.11.1997)

U inostranstvu: Austrija - Be
(Pozorite Skala /Theater Scala/
21.2.1998); vajcarska - Cirih
(nsc 26.3.2000)

Broj izvoenja: 75
Poslednje izvoenje: 27.4.2000.
PREDSTAVE

Zoran Cvijanovi, Dubravka M ijatovi

5 8 1
 273 SEZONA 1996/97.
inni

LJUBI IMKO I DES A IMKA

Farsa u dva dela

PS: Aleksandar Popovi, RD: Ninoslav epanovi, SC: Vesna

Pajdi, KS: Saa Marinkovi, KM: eljko Joksimovi

Premijera: 8.10.1996. Teatar u podrumu

Igraju:
Sergej Trifunovi (Ljubinko), Milica Mihajlovi (Desanka), Nenad
Jezdi (Avgust)

IN: Milenko Adamov, Predrag Perovi, Duko Akovi, Emilija Rafajlovi,

Jovana Stefanovi, SF: Marina Vujevi
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti

Gostovanja: Budva (Bioskopska sala 11.12.1996), Podgorica (Dom omladine

Budo Tomovi 12.12.1996), Sombor (NP 28.2.1997), Novi Sad (Pozorite
mladih 19.2.1999)

Broj izvoenja: 54
212

Poslednje izvoenje: 20.6.1999.

ATELJE
godina
50

Milica M ihajlovi, Nenad Jezdi

5 8 2
 S E Z O N A 1 9 9 6 /9 7 .

TURIMEJA
PS: Goran Markovi, RD: Milan Karadi, DR:
Ivana Dimi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC:
Geroslav Zari, KS: Bojana Nikitovi, KM: Iva
na Stefanovi, SP: Ferid Karajica
Premijera: 25.10.1996. Velika scena
Igraju:
Aljoa Vukovi (Miko), Mladen Andrejevi
(aki), Sergej Trifunovi, Neboja Milovano-
vi, Andreja epetkovski (Lale), Dara Doki
(Sonja), Branimir Brstina (Stanislav), Jasmina
Veanski (Jadranka), Miroslav ui (Redi-
telj), Dragoljub Denda (uro), Neboja Milo-
vanovi, Vojin etkovi, Andreja epetkovs
ki, Gordan Kii (orevi), Nenad iri, Sr
an Mileti (Pukovnik Gavro), Nenad Jezdi,
Aleksandar Srekovi, Ivan Zari (Potpu
kovnik Aleksi), Branka eli (Uiteljica),
Andreja epetkovski, Gordan Kii (Vojnik),
Predrag Perovi (Pripadnik paravojnih jedini
ca), Bojan irovi (Major Kandi), Eroi Kadi
(Hirurg), Branislav Zeremski (Hrvatski za-
povednik), Radoslav Milenkovi, Sran Mile
ti, Dragan Marinkovi (Ljubi), Milutin
Karadi, Sran Mileti (Danilo), Katica eli
(Danilova ena), Branimir Popovi, Svetozar
na Milankovi, Dragan Kostovi, Nataa Ra-
dovanovi, Dafina Perovi, Vladimir Dini,
Nada Novakovi (statisti)
IN: Predrag Perovi, SF: Dragana Anelkovi, Marina
Vujevi, Ljiljana Paunovi, Duanka Vuki
PSV: Slobodan Lazin, PTN: uro Sanader, V: Smilja
Risti
Gostovanja: Sombor (NP 27.12.1996)
Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP
27.5.1997), Jugoslovenski pozorini festival,
Uice (NP 11.11.1997), Grad teatar, Budva
(Stari grad 11.7.1997, 12.7.1997)
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Goran Marko
vi, Sterijina nagrada za tekst savremene drame;
Mladen Andrejevi, Sterijina nagrada za glumu;
Geroslav Zari, Sterijina nagrada za scenografiju i
Nagrada ULUPUD Srbije za najbolju scenografiju;
Ivana Stefanovi, Sterijina nagrada za scensku muzi
ku; I Bijenale scenskog dizajna, Beograd 1997: uro
Sanader, Nagrada u kategoriji primenjena scenska
umetnost - dizajn scenskog zvuka; Slobodan Lazin,
Priznanje u kategoriji primenjena scenska umetnost -
dizajn scenskog svetla
Broj izvoenja: 64
Pos\edn')e vA/oenje-, 29.5.2000.
PREDSTAVE

Cvetkovi (Muslimanski voa), Elizabeta Po

povi, Anika Milievi, Milica uki (ankeri-
ca), Aleksandar Petrovi, Sinia Grgurovi,
Ivan Kruljac, Svetislav Jevti, Dejan lli,
Dragutin Bundalo, Nenad Neni, Darko Krst
i, Predrag Jovi, Kristina Kantar, Nataa
Mareti, Leana Vukovi, Ivan Oreanin,
Zoran Stojanovi, Jelena Teletinovi, Marija
Jasm ina Veanski, Branim ir Popovi, Mladen Andrejevi
5 8 3
 275 S E Z O N A 1 9 9 6 /9 7 .

AUDIJENCIJA
/ Audience

PS: Vaclav Havel (Vaclav Havel), PR: Aleksandar lli, RD: Vojin
Paunovi, KS: Vanja Popovi

Premijera: 9.11.1996. Teatar u podrumu

Igraju:
Sergej Trifunovi (Sladek), Vojin etkovi (Vanek)

IN: Milenko Adamov, Predrag Perovi

PSV: Goran Mirkovi, PTN: Marko Guti, V: Smilja Risti

Broj izvoenja: 13
Poslednje izvoenje: 14.5.1998.
212
ATELJE
godina
50

Vojin etkovi, Sergej Trifunovi

5 8 4
 S E Z O N A 1 9 9 6 /9 7 .

KUI..! / nO M O l / l . . !

PS: Ljudmila Razumovska (JlioflMMna Pa3yM0BCKaa), PR: Novica

Anti, RD: Radoslav Milenkovi, DR: Miomir Petrovi, LK: Ljiljana
Mrki Popovi, SC: Boris Maksimovi, KS: Jasna Badnjarevi Pe
trovi, Ml Radoslav Milenkovi

Premijera: 18.1.1997. Velika scena

Igraju:
Milica Mihajlovi (ana), Sergej Trifunovi, Bojan irovi (Venjka),
Nenad Jezdi (Oiljak), Ivan Zari (Majki), Paulina Manov (Tanja
Ria), Neboja lli (Foma), Neboja Milovanovi, Andreja epet-
kovski (Blizanac), Boris Milivojevi (Sine), Marina Koljubajev,
Aleksandra Nikoli, Radoslav Milenkovi (Tamni i svetli aneo)

IN: Predrag Perovi, Olga Stojkovi, Duko Akovi, SF: Marina Vujevi, Dra
gana Anelkovi
PSV: Slobodan Lazin, PTN: Marko Guti, uro Sanader, V: Smilja Risti

Festivali: Grad teatar, Budva (Stari grad 13.7.1997)

Broj izvoenja: 21
Poslednje izvoenje: 28.3.1998
PREDSTAVE

Neboja M ilovanovi, Nenad Jezdi, Andreja epetkovski, Paulina Manov

585
 S E Z O N A 1 3 3 6 /3 7 .

LJUBAVI DORDA
VAI METO IMA

PS: Miro Gavran, RD: Tatjana Mandi Rigonat, DR: Ivana Dimi,
SC: Miodrag Tabaki, KS: Angelina Atlagi, KM: Igor Gostuki

Premijera: 7.2.1997. Teatar u podrumu

Igraju:
Tatjana Bokovi (Marta Vaington), Dubravka Mijatovi (Silvija
Karver)

IN: Milenko Adamov, SF: Dragana Anelkovi

PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti,
V: Smilja Risti

Gostovanja: Sombor (NP 21.3.1997), Kraguje-

vac (Dom JNA 23.3.1998), Panevo (CK
17.4.1998), Novi Sad (Pozorite mladih
18.4.1998)

Broj izvoenja: 44
Poslednje izvoenje: 6.3.1999.

Tatjana Bokovi, Dubravka M ijatovi

 Tihomir Stani, Svetozar Cvetkovi, Branislav Zeremski
PS: Jasmina Reza (Yasmina Reza), PR: Ana
Moraii, RD: Alisa Stojanovi, DR: Miomir
Petrovi, SC: Darko Nedeljkovi, KS: Zora
Mojsilovi, KM: Dragoljub urii, Nikola
Dimuevski, SP: Ferid Karajica
Premijera: 4.10.1997. Velika scena
Igraju:
Tihomir Stani (Mark), Svetozar Cvetkovi
(Ser), Branislav Zeremski (Ivan)
IN: Emilija Rafajlovi, Predrag Perovi, Milenko
Adamov, Duko Akovi, Ksenija irica, SF: Draga
na Anelkovi, Marina Vujevi, Sneana Vuli, Sne-
ana Budimli, Ksenija irica, Anka Mili
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader,
V: Smilja Risti
Gostovanja: Zrenjanin (NP Toa Jovanovi
13.10.1997), Panevo (CK 17.2.1998), Kraljevo (Kra-
Ijevako pozorite 24.2.1998), Novi Sad (Pozorite
mladih 27.2.1998, 27.3.1998, 28.2.2003), Pod
gorica (CNP 10.3.1998), Budva (Bioskopska sala
11.3.1998), Herceg Novi (KC 12.3.1998), Ni (NP
28.3.1998), Valjevo (DK 11.4.1998), aak (DK
12.5.1998), Lazarevac (CK 19.11.1999), Novi
Beograd (Jugopetrol 3.2.2001), Vranje (Pozorite
Bora Stankovi 24.10.2001), Leskovac (NP
29.9.2003), Kragujevac (Teatar Joakim Vuji
24.11.2005)
U inostranstvu: Austrija - Be (Pozorite Jozeftat
/Jozefstadt Theater/ 15.11.1997); Bosna i Herce
govina -Sarajevo (Kamerni teatar 55 26.1.1998. x2),
Mostar (NP 27.1.1998), Banja Luka (NP Republike
Srpske 20.11.1998. x2, Banski dvori 4.9.1999),
Srpski Brod (Sportska hala 21.11.1998); vajcarska
- Cirih (Hotel Interkontinental 7.3.1998, Pozorite
Rigiblik /Theater Rigiblick/ 30.6.2006), Zeneva
(Pozorite Salon /Theatre de Salon/ 19.11.2005);
Makedonija - Skopje (Dramski teatar 29.4.1998);
Kanada -Toronto (Pozorite Beti Olifant /The Betty
Oliphant Theatre/ 1.10.2004, 2.10.2004. x2),
Festivali: Pozorini maraton, Sombor (NP 19.6.1998),
Grad teatar, Budva (Stari grad 5.7.1998. x2), Sve
anosti Ljubia Jovanovi, abac (NP Ljubia
Jovanovi 20.10.1999), Dani Zorana Radmilovia,
Zajear (Pozorite Zoran Radmilovi 27.11.2000)
Nagrade: SDUS: Branislav Zeremski, Nagrada
Milo uti za glumako ostvarenje 1998. godine;
Sveanosti Ljubia Jovanovi, abac: Svetozar
Cvetkovi, Plaketa Ljubia Jovanovi za najbolje
glumako ostvarenje; Tihomir Stani, Plaketa
Ljubia Jovanovi za najbolje glumako ostvare
PREDSTAVE
nje; Branislav Zeremski, Plaketa Ljubia Jovanovi
za najbolje glumako ostvarenje; Dani Zorana
Radmilovia, Zajear: Svetozar Cvetkovi, Nagrada
Zoranov brk za najboljeg glumca veeri; II Bijenale
scenskog dizajna, Beograd 1998: Darko Nedeljko
vi, Olgica Milunovi, Ljubisav Milunovi, Vojin
Butkovi, Priznanje u kategoriji promocija scenskog
dogaaja-celoviti propagandni projekat
Broj izvoenja: 163 (do 30.6.2006)
587
 273 S E Z O N A 1 9 9 7 /9 8 .

ISPO VESTI VARALICE

FELIKSA KRULA
/D ie Bekenntnisse des
H o ch sta p le rs Felix Krull

PS: Tomas Man (Thomas Mann), AUT: Mladen Andrejevi

Premijera: 9.10.1997. Teatar u podrumu

Igra:

Mladen Andrejevi (Feliks Krul)

IN: Jovana Stefanovi, Milenko Adamov

PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Marko Guti

Broj izvoenja: 30
Poslednje izvoenje: 18.10.1999.
AT EL J E 212
godina
50

Mladen Andrejevi
590
 S E Z O N A 1 9 9 7 /9 B .

JOVANA
OD METRO A

Koprodukcija Pozorita Atelje 212 i Cinema Design

PS: Vidosav Stevanovi, RD: Anja Sua, SC: Aleksandar Velja-

novi, KS: Jelena Nikoli, KM: Goran Bregovi

Premijera: 17.10.1997. Teatar u podrumu

Igra:

Neda Arneri (Jovana)

IN: Milenko Adamov

PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti

Gostovanja u inostranstvu: Austrija - Be

(Pozorite Interkult /Interkult Theater/
28.3.1998)

Broj izvoenja: 24
Poslednje izvoenje: 15.3.1999.
PREDSTAVE

Neda Arneri
5 3 1
 SEZONA 1997/98.

BEK5TVO
/ Ber

PS: Mihail Afanasijevi Bulgakov (Muxami AcpaHacbeBi/iH B ynraK O B ),

PR: Milan oli, RD: Ljubomir Draki, DR: Gordana Gonci, LK:
Ljiljana Mrki Popovi, SC: Ljubomir Draki, SCA: Marija Jevti, KS:
Boana Jovanovi, KSA: Katarina Gri, KM: Vojislav Kosti

Premijera: 10.11.1997. Velika scena

Igraju:
Ljiljana Dragutinovi (Serafima Vladimirovna Korzuhin), Tihomir Sta-
ni (Sergej Pavlovi Golupkov), Aljoa Vukovi (Gregorij Lukjanovi
arnota), Branka eli (Ljuska), Nenad Stojanovski, Tanasije Uzu-
novi (Roman Valerijanovi Hludov), Vlastimir Stojiljkovi (Afrikan),
Nikola Simi (Paramon llji Korzuhin), Nenad Jezdi, Aleksandar
Srekovi (Krapilin), Sran Mileti (De Brizar), Branislav Jerini (Beli
glavni komandant), Miodrag Krstovi (Bajev), Miodrag Krstovi (Tihij),
Dejan Lutki (Buonovac), Dejan Lutki (Gurin), Aleksandar Gruden,
Dragan Marinkovi (Golovan), Gordan Kii (Antoan), Dragana uki
(Nikolajevna), Dragana uki (Prostitutka), Nevena Stani, Milena
Stani (Oljka), Nataa uljkovi, Katica eli (Turkinja), Marko Stani
(Pajsije), Mihajlo Paskaljevi (Grk), Miroslav ui (Naelnik stanice),
Miroslav ui (Artur Arturovi), Borivoje Stojanovi, Vidoje Vujovi
212

(Iguman), Dejan urovi, Sran Mileti (Lice u kasi), Dejan urovi,

Sran Mileti (Figura)
ATELJE

IN: Predrag Perovi, SF: Marina Vujevi

PSV: Radomir Stamenkovi,
godina

PTN: uro Sanader, V: Rozalija Tanasijevi

Broj izvoenja: 24
50

Poslednje izvoenje: 22.3.1999.

Nenad Jezdi, Nenad Stojanovski, Nikola Sim i

5 3 2
282 S E Z O N A 1 9 9 7 /9 8 .

IMA IJOJ STRAIMI

/ Taking Sides

PS: Ronald Harvud (Ronald Harwood), PR: ore

Krivokapi, RD: Lenka Udoviki, DR: Miomir Petro
vi, SC: Miodrag Tabaki, KS: Miodrag Tabaki,
KSA: Sneana Rakievi

Premijera: 14.2.1998. Velika scena

Igraju:
Petar Etoovi (Major Stiv Arnold), Anita Mani (Emi
traube), Milica Mihajlovi (Tamara Zaks), Petar
Kralj (Helmut Rode), Bojan irovi (Porunik Dejvid
Vils), Ljuba Tadi (Vilhelm Furtvengler)

IN: Emilija Rafajlovi, Olga Stojkovi, SF: Dragana Anelkovi,

Marina Vujevi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader, V: Rozalija
Tanasijevi

Gostovanja: Novi Sad (SNP 28.4.2000), Podgorica (CNP

4.4.2001, 5.4.2001), Niki (Gradsko pozorite Scena 213
6.4.2001), Bar (KC 7.4.2001), Tivat (CK 8.4.2001), Panevo
(CK 31.5.2001)

Festivali: Grad teatar, Budva (Stari grad 8.7.1998)

U inostranstvu: Austrija - Be (Internacionalna kola Ujedinje

nih nacija /International School of UN/ 15.4.1998); Makedo
nija -Skopje (Dramski teatar 29.4.1998); Slovenija -Nova Go
rica (PDG 18.10.2000)
PREDSTAVE

Festivali u inostranstvu: Hrvatska -Milenij Europe, Rijeka (HNK

Ivana pl. Zajca 16.10.2000)

Nagrade: II Bijenale scenskog dizajna, Beograd 1998: Darko

Nedeljkovi, Olgica Milunovi, Ljubisav Milunovi, Vojin But
kovi, Priznanje u kategoriji promocija scenskog dogaaja -
celoviti propagandni projekat

Broj izvoenja: 47
Poslednje izvoenje: 8.3.2002.
5/
Ljuba Tadi
593
 S3 S E Z O N A 1 3 9 7 /3 8 .

PORODINE PRICE

PS: Biljana Srbljanovi, RD: Jago Markovi,
LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Jago Marko
vi, KS: Boana Jovanovi, KM: Ivana Stefa
novi, Ml: Jago Markovi
Premijera: 7.4.1998. Velika scena
Igraju:
Isidora Mini (Nadeda), Sergej Trifunovi
(Vojin), Branka eli lli, Anita Mani (Mile
na), Goran uljik, Neboja Milovanovi
(Andrija)
IN: Emilija Rafajlovi, Olga Stojkovi, Milenko Ada
mov, Jasna Novakov, Duko Akovi, SF: Dragana
Anelkovi, Marina Vujevi, Sneana Vuli, Radojka
Petrovi, Sneana Budimli, Emilija Rafajlovi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader, V:
Smilja Risti, Rozalija Tanasijevi
Gostovanja: Lazarevac (CK 16.2.1999), Panevo
(CK 4.2.2000), aak (DK 7.4.2000), Valjevo (DK
14.12.2000)
Meksiki festival u Istorijskom centru (Festival de
Mexico en el Centro Historico), Meksiko Siti (Pozo
rite Himenez Rueda /Teatro Jimenez Rueda/
28.3.2003, 30.3.2003)
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Sterijina nagra
da Okruglog stola kritike za najbolju predstavu;
Biljana Srbljanovi, Sterijina nagrada za tekst savre-
mene drame; Isidora Mini, Sterijina nagrada za glu
mu; Sergej Trifunovi, Sterijina nagrada za glumu i
Nagrada Urednitva beogradskih TV novosti
Grada Zajeara Zoran Radmilovi za glumaku
bravuru; Dani Zorana Radmilovia, Zajear: Goran
uljik, Nagrada Zoranov brk za najboljeg glumca
veeri; Sveanosti Ljubia Jovanovi, abac:
Isidora Mini, Zlatni prsten Zlatare Svetozar Marko
vi za najbolju mladu glumicu; Goran uljik,
Plaketa Ljubia Jovanovi za najbolje glumako
ostvarenje; Branka eli lli, Plaketa Ljubia
Jovanovi za najbolje glumako ostvarenje; Jugo-
slovenski pozorini festival, Uice: Isidora Mini,
Nagrada Ardalion za najbolju epizodnu ulogu; II
Bijenale scenskog dizajna, Beograd 1998: Darko
Nedeljkovi, Olgica Milunovi, Ljubisav Milunovi,
Vojin Butkovi, Priznanje u kategoriji promocija
scenskog dogaaja -celoviti propagandni projekat

U inostranstvu: Austrija - Be (Pozorite Akcent Broj izvoenja: 77

/Akzent Theater/ 26.9.1999); Bosna i Hercegovina- Poslednje izvoenje: 30.3.2003.
AT EL J E 212

Banja Luka (NP Republike Srpske 24.10.1999);

Slovenija -Nova Gorica (PDG 17.10.2000), Ljubljana
(SNG 19.4.2002)

Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP 1.6.1998.

x2), Exit, Petrovaradin (Petrovaradinska tvrava
godina

8.7.2001), Grad teatar, Budva (Stari grad 6.7.1998.

x2), Sveanosti Ljubia Jovanovi, abac (NP
50

Ljubia Jovanovi 21.10.1998), Dani Zorana Ra

dmilovia, Zajear (Pozorite Zoran Radmilovi
23.10.1998), Jugoslovenski pozorini festival, Uice
(NP 15.11.1998)

U inostranstvu: Hrvatska - Milenij Europe, Rijeka

(HNK Ivana pl. Zajca 15.10.2000); Meksiko - Branka eli lli, Isidora Mini, Goran uljik, Sergej Trifunovi

504
 S E Z O N A 1 9 9 7 /9 B .

SILVI JA /S ilv ia

PS: Albert Ramsdel Garni (Albert Ramsdell Gurney), PR: Milica

Kralj, RD: Milica Kralj, SC: Boris Maksimovi, KS: Bojana Nikito-
vi, KM: Andrej Ain

Premijera: 11.4.1998. Teatar u podrumu

Igraju:
Paulina Manov (Silvija), Feda Stojanovi (Greg), Gorica Popovi
(Kejt), Sran Mileti, Petar Kralj (Tom), Sran Mileti, Petar Kralj
(Filis), Sran Mileti, Petar Kralj (Lesli)

IN: Milenko Adamov, SF: Marina Vujevi, Dragana Anelkovi, Ljiljana Pauno-
vi, Sneana Vuli, Lidija Petkovi, Ksenija irica, Anka Mili
PSV: Goran Mirkovi, Dragan Maslarevi, PTN: Marko Guti, V: Rozalija Ta-
nasijevi, Jelena Radunkovi

Gostovanja: Sombor (NP 30.10.1998), Novi Beograd (Jugopetrol 4.5.2001)

U inostranstvu: Austrija - Be (Pozorite Interkult /Interkult Theater/

22.2.1999); Kanada - Toronto (Pozorite Beti Olifant /The Betty Oliphant
Theatre/ 25.2.2005, 26.2.2005. x2, 27.2.2005)

Broj izvoenja: 90 (do 11.4.2006)

PREDSTAVE

feaS
Aoi
ano
\i\
,PaufeaManov

95
 S E Z O N A 1 9 3 7 /9 8 .

BRACIMA IGRA i'? \*'-

/ M a rria g e Play

PS: Edvard Olbi (Edward Albee), PR: Borivoje Gerzi, RD:

Ivana ilas, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Marija Jevti, KS:
Jelena Vasiljevi, KM: Dragoljub urii, SP: Ivan Klemenc

Premijera: 5.6.1998. Teatar u podrumu

Igraju:
Svetlana Bojkovi (Dilijan), Petar Kralj (Dek)

IN: Milenko Adamov, Jovana Stefanovi, SF: Marina Vujevi

PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Aleksandar Joci, V: Smilja Risti, Roza
lija Tanasijevi

Gostovanja: Novi Beograd (Jugopetrol 28.5.2001)

U inostranstvu: Austrija - Be (Pozorite Interkult /Interkult

Theater/ 25.11.1998)

Broj izvoenja: 54
Poslednje izvoenje: 29.11.2002.
212
ATELJE
godina
50

Svetlana Bojkovi, Petar Kralj

536
286 SEZO N A 1 9 9 8 /9 9 .

Nili

PROKLETI KOVALSKI

PS: Neboja Romevi, RD: Stefan Sabli, SC: Ana Martinovi,

KS: Lana Pavlovi

Premijera: 1.10.1998. Teatar u podrumu

Igraju:
Nenad Jezdi (Zoran orevi), Hana Jovi (Maja), Jelisaveta
Sabli (Ela Hellen Donson), Mihajlo Paskaljevi (Viktor Donson)

IN: Jovana Stefanovi, SF: Sneana Vuli

Broj izvoenja: 23
Poslednje izvoenje: 14.5.2000.

PREDSTAVE

Hana Jovi, Mihajlo Paskaljevi, Jelisaveta Sabli, Nenad Jezdi

5 3 7
 287 S E Z O N A 1 9 9 8 /9 9 .

LEPOTICA LI IMEJIMA
/ The B e a u ty Queen of Leenane

PS: Martin Makdona (Martin Me Donagh), PR: ore Krivoka

pi, RD: Zoran Ratkovi, RDA: Bojana Lazi, DR: Miomir Petro
vi, LK: Radovan Kneevi, SC: Darko Nedeljkovi, KS: Ljiljana
Dragovi, KM: Vojislav Kosti, MI: Vojislav Kosti

Premijera: 14.11.1998. Velika scena

Igraju:
Dara Doki (Morin Folan), Ruica
Soki (Meg Folan), Nenad iri (Pa-
to Duli), Nenad Jezdi (Rej Duli)
Sran Mileti (spiker na radiju -ton
ski snimak)

IN: Predrag Perovi, Anelko Kneevi,

SF: Marina Vujevi, Ljiljana Paunovi,
Duanka Vuki
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro
Sanader, V: Rozalija Tanasijevi
AT EL J E 212

Gostovanja: Vrnjaka Banja (KC

4.7.2000)

Broj izvoenja: 44
Poslednje izvoenje: 10.12.2002.
5 Q godina

Ruica Soki, Dara Doki

538
 S E Z O N A 1 9 9 8 /3 9 .

PERA ZA TRI GROA

/ Die D re ig ro s c h e n o p e r

PS: Bertolt Breht (Bertolt Brecht), PR:
Slobodan Glumac, RD: Nikita Milivojevi,
RDA: ura Tei, DR: Gordana Gonci,
LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Duan
Otaevi, SCA: Marija Jevti, KS: Svetla
na Cvijanovi, KSA: Sneana Pei Raji,
KM Kurt Vajl (Kurt Weill), MS: Zoran Eri,
Vladimir Pejkovi, Aleksandra orevi,
SON: Marina Markovi, KP: Aleksandra
orevi, KR: Ferid Karajica, SP: Ferid
Karajica, IZ: Sneana Pei Raji
nad Neni (Prosjaci), Nada Novakovi,
Jelena Korenkovi, Datina Perovi, Du
nja Crni, Uro Parmakovi, Ivana Savi
(Bludnice), Slobodan ivanovi, Nikola
Vasiljevi, Sran Jovanovi, Vanja Lazin,
Marko Crnobrnja, Uro Uroevi (Policaj
ci), Vladimir Pejkovi, Aleksandra ore
vi, Dragano Ristevski, Nenad Petrovi,
Svetlana Kresi, Uro Parmakovi, Brani
slav Spasojevi, Borislav Velikovi, Ne
manja Jovanovi (bend)

Premijera: 21.12.1998. Velika scena IN: Duko Akovi, SF: Dragana Anelkovi,
Ljiljana Paunovi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader,
Igraju:
V: Smilja Risti
Milutin Karadi (Mekhit), Mladen Andre
jevi (Donatan Deremija Piem), Gori Gostovanja: Zemun (Kamerna opera Madleni-
ca Popovi (Silija), Vesna Trivali (Poli Pi janum 20.3.1999)
em), Branislav Zeremski (Braun), Du Broj izvoenja: 18
Poslednje izvoenje: 11.4.2000.
bravka Mijatovi (Lusi), Anita Mani
(Deni Jazbina), Mihajlo Paskaljevi (Pa
stor Kimbl), Neboja lli (Fil), Nenad
iri (Matija), Eroi Kadi (Jakov), Alek
sandar Srekovi (Volter), Ivan Vidosav-
Ijevi (Dimi), Nenad Petrovi, Branislav
Spasojevi (Robert), Dragano Ristevski,
Borislav Velikovi, Nemanja Jovanovi
(Ede), Duko Akovi (Bandit), Sinia
Grgurovi, Dejan lli, Dragutin Bundalo,
Darko Krsti, Aleksandar Petrovi, Ne
 289 SEZONA 1998/99.

(II!!

VELIKA SVESKA
/ Le Grand cahier

PS: Agota Kritof (Agota Kristof), PR: Radina Vueti Mladeno-

vi, DM: Erih Aufderhajde (Erich Aufderheyde), RD: Kokan
Mladenovi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Miodrag Tabaki,
KS: Angelina Atlagi, KSA: Sneana Pei Raji, Sneana imi,
KM: Zoran Hristi, LUT: Tihomir Makovi

Premijera: 14.2.1999. Velika scena

Igraju:
Neboja lli (Blizanac I), Bojan irovi (Blizanac II), Milica Mihaj
lovi (Baba), Danijela Ugrenovi (ena), Goran uljik (ovek)

IN: Predrag Perovi, Milena Miloevi, SF: Ljiljana Paunovi, Radojka Petro
vi, Sneana Vuli
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: uro Sanader, V: Rozalija Tanasijevi
Dubravka Buatlija

Festivali: Jugoslovenski pozorini festival, Uice (NP 9.11.1999)

Nagrade: Jugoslovenski pozorini festival, Uice: Miodrag Tabaki, Nagrada

Ardalion za najbolju scenografiju; III Bijenale scenskog dizajna, Beograd
2000: Miodrag Tabaki, Gran pri III Bijenala scenskog dizajna

Broj izvoenja: 15
212

Poslednje izvoenje: 8.4.2000.

ATELJE
5 0 godina

BOO Bojan irovi, Neboja lli

3 D SEZONA 1998/99.

lll

DZIL I EDZOIM -
LEPTIRI SU SLOBODIMI
/ B u t t e r f lie s are Free

PS: Leonard Ger (Leonard Gersh), RD: Nenad Gvozdenovi, SC:

Aleksandar Veljanovi, KS: Dragica Pavlovi, KM: Boris Bunjac

Premijera: 20.2.1999. Teatar u podrumu

Igraju:
Milena Ranatovi, Katarina Eri (Dil Tarner), Daniel Si, Vladimir
Posavec Tuek (Don Bejker), Tatjana Bokovi (Gospoa Bej-
ker), Branislav Zeremski, Nenad Gvozdenovi, Petar Mihailovi
(Ralf Ostin)

IN: Jovana Stefanovi, Milenko Adamov, SF: Marina Vujevi, Ljiljana Pauno-
vi, Sneana Vuli, Lidija Petkovi, Ksenija irica
PSV: Goran Mirkovi, PTN: Marko Guti, V: Smilja Risti

Gostovanja: Subotica (Narodno pozorite - Npszinhz 5.3.2001 x2), Novi

Beograd (Jugopetrol 8.3.2001, 8.3.2002)

Broj izvoenja: 45
Poslednje izvoenje: 15.2.2003.

Tatjana Bokovi, Daniel Si

 KANARINCA

PS: Milo Radovi, RD: Vida Ognjenovi, SC: Darko Nedeljkovi, KS:
Ljiljana Dragovi, KM: Predrag Vraneevi, KR: Sonja Vukievi

Premijera: 24.4.1999. Teatar u podrumu

Igraju:
Vesna Trivali (Jelena Vladisavljevi), Tihomir Stani (Mihajlo
Medovi)

IN: Jovana Stefanovi, Jasna Novakov, Milenko Adamov, SF: Marina Vujevi, Sne-
ana Vuli, Ljiljana Paunovi
PSV: Goran Mirkovi, PTN: Marko Guti, V: Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Subotica (Narodno pozorite - Npszi'nhz 29.10.1999. x2), Podgo

rica (CNP 13.12.1999), Budva (Bioskopska sala 14.12.1999), Novi Sad (Pozo
rite mladih 17.12.1999), Panevo (CK 18.4.2000), Novi Beograd (Jugopetrol
24.3.2001)

U inostranstvu: Bosna i Hercegovina - Banja Luka (NP Republike Srpske

21.5.1999, 23.5.1999), Doboj (DK 22.5.1999); Austrija -Be (Internacionalna ko
la Ujedinjenih nacija /International
School of UN/ 28.6.1999); vajcar-
ska - Cirih (Hotel Interkontinental
6.11.1999)
212

Festivali: Dani komedije, Jagodina

ATELJE

(KC 22.3.2001)

Broj izvoenja: 82
godina

Poslednje izvoenje: 18.10.2001.

50

602 Vesna Trivali, Tihom ir Stani

 292 S E Z O N A 1 9 9 9 /2 0 0 0 .

PAROVI

PS: Goran Markovi, RD: Alisa Stojanovi, DR: Gordana Gonci,

SC: Darko Nedeljkovi, KS: Zora Mojsilovi, Ml: Toma Gruji

Premijera: 15.10.1999. Velika scena

Igraju:
Feda Stojanovi (Dagi), Ljiljana Dragutinovi (Beba), Branka eli
lli, Duanka Stojanovi (Slaana), Sran Mileti, Tihomir Stani
(ovek), Tatjana Bokovi (Sanja), Zoran Cvijanovi, Bojan
irovi (Laki), Mladen Andrejevi (Pesnik), Svetozar Cvetkovi
(Doktor Mualo), Dara Doki (Nadica)

IN: Predrag Perovi, SF: Dragana

Anelkovi, Ljiljana Paunovi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN:
Marko Guti, Robert Klajn, V: Roza-
lija Tanasijevi, Dubravka Buatlija

Festivali: Dani komedije, Jagodina

(KC 21.3.2000)

Broj izvoenja: 30
Poslednje izvoenje: 1.2.2001.
PREDSTAVE

I
 ijj SEZONA 1999/2000.
IN I

PELIKAN
/ Den Pelikan

PS: August Strindberg (August Strindberg), AD: David Putnik,

RD: David Putnik, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Marija Jevti,
KS: Jelisaveta Tati uturilo, Ml: David Putnik

Premijera: 2.12.1999. Teatar u podrumu

Igraju:
Vladislava Milosavljevi (Eliza), Bojan irovi (Frederik), Paulina
Manov (Gerda), Igor Filipovi (Aksel), Renata Ulmanski,
Ognjanka Ognjanovi (Margaret)

IN: Jovana Stefanovi, Milenko Adamov, SF: Sneana Vuli, Ljiljana Pauno-
vi, Lidija Petkovi, Sneana Budimli, Ksenija irica
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Aleksandar Joci, V: Rozalija Tanasijevi,
Dubravka Buatlija

Broj izvoenja: 42
Poslednje izvoenje: 8.6.2003.

Vladislava M ilosavljevi, Igor Filipovi

 S E Z O N A 1 9 9 9 /2 0 0 0 .

)IV LJ I MED
/ W ild Honey

Po ehovljevoj drami Platonov PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Marko Guti,

V: Smilja Risti
PS: Majki Frejn (Michael Frayn), PR: Vlade-
Gostovanja: Novi Sad (SNP 13.4.2000)
ta Jankovi, PRP: Dejan Cuki, RD: Dejan
Mija, RDA: Marica Vuleti Naumovi, DR: U inostranstvu:
Gordana Gonci, LK: Ljiljana Mrki Po Slovenija -Ljubljana (SNG 22.4.2002)
povi, SC: Miodrag Tabaki, KS: Miodrag
Festivali: Grad teatar, Budva (Stari grad 11.7.2000),
Tabaki, KSA: Sneana Pei Raji, Jugoslovenski pozorini festival, Uice (NP 5.12.2000)
Sneana imi, KON: Ognjenka Milievi
Nagrade: Jugoslovenski pozorini festival, Uice:
Nagrada Ardalion za najbolju predstavu; Dejan
Premijera: 26.2.2000. Velika scena
Mija, Nagrada Ardalion za najbolju reiju; Tiho
mir Stani, Nagrada Ardalion za najbolju muku
Igraju: ulogu; Nenad Jezdi, Nagrada Ardalion za naj
bolju epizodnu ulogu
Svetlana Bojkovi (Ana Petrovna Vojnice-
va), Boris lsakovi (Sergej Pavlovi Voj- Broj izvoenja: 81 (do 30.5.2006)
nicev), Anica Dobra, Radmila Tomovi
(Sofija Jegorovna), Vlastimir Stojiljkovi
(Porfirije S. Glagoljev), Nenad iri, Feda
Stojanovi (Gerasim Kuzmi Petrin), Milica
Mihajlovi, Jelena Stupljanin (Marija Jefi-
movna Grekova), Petar Kralj (Ivan Ivanovi
Trilecki), Branislav Zeremski (Nikolaj Iva-
novi Trilecki), Tihomir Stani (Mihajlo
Vasiljevi Platonov), Branka eli lli,
Isidora Mini (Aleksandra Ivanovna Saa),
Nenad Jezdi (Osip), Predrag Tasovac,
PREDSTAVE

Zoran Ratkovi (Marko), Miroslav ui

(Vasilije), Marko Stani, Aleksandar Gru
den (Jakov), Sran Popovi, Milivoj Konji-
kui (Pratilac)

IN: Emilija Rafajlovi, Ksenija irica, Duko Ako

vi, SF: Sneana Budimli, Ljiljana Paunovi,
Marina Vujevi, Anka Mili
Boris lsakovi, Anica Dobra

605
 SEZONA 1939/200D

NAGON / Den Drang

PS: Franc Ksaver Krec (Franz Xaver Kroetz), PR: Anica Dobra,
RD: Radoslav Milenkovi, RDA: Maks eli, DR: Miomir
Petrovi, SC: Juraj Fabri (Juraj Fabry), KS: Dragica Pavlovi,
KSA: Ivana Zimonji, KM: Isidora ebeljan, SP: Aleksandar
Taskovi

Premijera: 27.4.2000. Teatar u podrumu

Igraju:
Gorica Popovi (Hilde), Mladen Andrejevi (Oto), Milica uki
(Mici), Neboja Milovanovi, Petar Mihailovi (Fric)

IN: Milenko Adamov, SF: Sneana Vuli

PSV: Goran Mirkovi, PTN: Aleksandar Joci, V: Smilja Risti

Gostovanja u inostranstvu: Maarska - Budimpeta (Pozorite Talija

/Thalia szfnhz/ 15.11.2000, 16.11.2000)

Broj izvoenja: 37
Poslednje izvoenje: 22.11.2001.
212
ATELJE
godina
50

Mladen Andrejevi, Gorica Popovi, M ilica uki, Neboja M ilovanovi

BOG
296 S E Z O N A 1 3 3 3 /2 0 0 0 .

ROBERTO CUKO
/ R o b e r to Zucco

PS: Bernar Mari Koltes (Bernard Marie Kol-
ts), PR: Ivanka Pavlovi, AD: Jelena Mijo-
vi, RD: Aleksandar Popovski, RDA: Nenad
Gvozdenovi, DR: Jelena Mijovi, LK: Ljilja
na Mrki Popovi, SC: Angelina Atlagi, KS:
Angelina Atlagi, KSA: Sneana Pei
Raji, IZD: Sneana Pei Raji, KM: Kiril
Dajkovski, SP: Sonja Vukievi, Nemanja
Resanovi
Premijera: 18.5.2000. Velika scena
Igraju:
Sergej Tritunovi, Nenad Jezdi (Roberto
Cuko), Jasna urii (Robertova majka),
Jasna urii (Dama), Katarina uti
(Klinka), Nataa Ninkovi, Duanka Stoja-
novi (Klinkina sestra), Vojin etkovi,
Sran Jovanovi, Svetozar Cvetkovi (Kli-
nkin brat), Vesna Peanac, Radmila ivko-
vi (Klinkina majka), Vesna Peanac, Rad
mila ivkovi (Gazdarica), Vesna Peanac,
Radmila ivkovi (Prva ena), Miodrag
Krstovi (Klinkin otac), Miodrag Krstovi
(Inspektor), Miodrag Krstovi (Setni inspek
tor), Vlastimir Velisavljevi (Gospodin u
Nermin Ahmetovi (Deak), Dijana Duki,
Julijana Miko (Gluvonema prostitutka)
IN: Predrag Perovi, Duko Akovi, Anelko Kne
evi, SF: Dragana Anelkovi, Svetozar Cvetkovi,
Sneana Budimli, Radojka Petrovi, Jasna Nova
kov
PSV: Dragan Maslarevi, Goran Mirkovi, Duko
Kovaevi, Nenad Pavlovi, PTN: Marko Guti, V:
Rozalija Tanasijevi
Festivali: Jugoslovenski pozorini festival, Uice
(NP 9.12.2000)
U inostranstvu: Makedonija - Festival MOT, Skopje
(MNT 7.10.2000), Interfest, Bitolj (NT 8.10.2000);
Slovenija - Bortnikovi susreti (Bortnikovo srea-
nje), Maribor (SNG 16.10.2000); Venecuela -
Festival Fundateneo /Fundateneo Festival/,
Karakas (Ana Hulia Rohas /Ana Julia Rojas/
18.3.2002, 19.3.2002, 20.3.2002, 21.3.2002)
Nagrade: III Bijenale scenskog dizajna, Beograd
2000: Dragan Maslarevi, Goran Mirkovi, Duko
Kovaevi, Nenad Pavlovi, Nagrada u kategoriji
primenjena scenska umetnost - dizajn scenskog
svetla
Broj izvoenja: 40
Poslednje izvoenje: 20.12.2002.
PREDSTAVE

metrou), Dragana uki (Prostitutka), Dra

gana uki (Druga ena), Zoran Ratkovi,
Vlastimir Velisavljevi (Prvi uvar), Predrag
Tasovac (Drugi uvar), Vladislav Mihailovi
(Tip 1), Vladislav Mihailovi (Prvi ovek),
Aleksandar Gruden (Tip 2), Aleksandar
Gruden (Drugi ovek), Sran Jovanovi,
Jasna urii, Sergej Tritunovi

607
 9 7 SEZO N A 1 9 9 3 /2 0 0 0 .

Hfl!

LIFT ZA KUHINJU
/ T h e Dumb W a it e r

PS: Harold Pinter (Harold Pinter), PR: Nada urija Prodanovi,

RD: Neboja lli, Bojan irovi, KS: Olgica Milunovi, Ml: Ne
boja lli, Bojan irovi

Premijera: 26.5.2000. Teatar u podrumu

Igraju:
Bojan irovi (Ben), Neboja lli (Gas)

IN: Jovana Stefanovi, SF: Sneana Vuli, Duko Akovi

PSV: Goran Mirkovi, PTN: Marko Guti, V: Rozalija Tanasijevi

Broj izvoenja: 11
Poslednje izvoenje: 19.5.2001.
AT EL J E 212
godina
50

Neboja lli, Bojan irovi

610
298 S E Z O N A 1 9 9 9 /2 0 0 0 .

TULUMBUS

Opereta

Koprodukcija Pozorita Atelje 212 i Kraljevskog pozorita Zetski

dom Cetinje

PS: Milo Radovi, RD: Jago Markovi, RDA: Velia Popovi, SC:
Darko Nedeljkovi, KS: Bojana Nikitovi, KSA: Sneana Pei
Raji

Premijera: 1.8.2000. Kraljevsko pozorite Zetski dom Cetinje

Premijera: 30.10.2000. Velika scena

Igraju:
Milan Gutovi (Miroslav D. Prdi), Mladen Nelevi, Vladan Gajovi
(Faruk Zvrk), Jelisaveta Sabli (Mara Pomija), Andrija Miloevi
(Pera Dupe), Branislav Zeremski (Doni Pikota), Gorica Popovi,
Jelica Sretenovi (Brigitte upak), Vanja Milai, Aleksandra
Jankovi (Hani Dijareja)

IN: Aleksandar Gruden, Duko Akovi, SF: Dragana Anelkovi

PSV: Milivoje Buturovi,
PTN: Milivoje Buturovi,
V: Rozalija Tanasijevi,
Dragana Sari

Gostovanja: Cetinje
(Kraljevsko pozorite
Zetski dom 31.7.2000,
1.8 .2000 , 2 .8 .2000 ,
PREDSTAVE

11.8 .2000 )

Broj izvoenja: 17
Poslednje izvoenje:
13.3.2001.

Branislav Zeremski, Gorica Popovi, Jelisaveta Sabli, Andrija Miloevi, Milan Gutovi, Mladen
Nelevi
6 1 1
 290 S E Z D N A 2 0 0 0 / 0 1 .

JVICJ3ESOVITI BRAK

Koprodukcija Pozorita Atelje 212 i Srpskog pozorita u

Maarskoj, Budimpeta

PS: Stevan Koprivica, RD: Milan Karadi, SC: Jadranka

Nikoli, KS: Jadranka Nikoli

Premijera: 24.10.2000. Teatar u podrumu

Igraju:
Dara Doki (Sneana), Milutin Karadi (Vojin)

IN: Vladimir Deki, Milenko Adamov,

Ksenija irica
PSV: Goran Mirkovi, Dragan Masla-
revi, V: Rozalija Tanasijevi

Festivali: Borini dani, Vranje (Pozorite

Bora Stankovi 31.10.2003)

Broj izvoenja: 68 (do 14.4.2006)

ni
ni
iii
i
_i
ni
h
<

C
13
0
CD

O
in

Milutin Karadi, Dara Doki

612
300 S E Z O N A 2 0 0 0 / 0 1 .

KO LATE RALIMA TETA

/ Collateral Damage

PS: Ali Tarik (Ali Tariq), Hauard Brenton (Howard Brenton), Endi
de la Tur (Andy de la Tour), PR: Jelena Mijovi, RD: Boidar uro-
vi, DR: Boo Koprivica, SC: Darko Nedeljkovi, KS: Bojana Niki-
tovi, Sneana Pei Raji, KM: Milo Petrovi, SP: Sonja Divac

Premijera: 3.11.2000. Teatar u podrumu

Igraju:
Tatjana Bokovi (Leona), Milan Mihailovi (Danijel)

IN: Milenko Adamov, Duko Akovi, SF: Sneana Vuli

PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Aleksandar Joci, V: Jelena Radovi

Broj izvoenja: 15
Poslednje izvoenje: 5.6.2001.

PREDSTAVE

Milan M ihailovi, Tatjana Bokovi

6 1 3
301 S E Z O N A 2 0 0 0 /0 1 .
LEDA
Komedija jedne karnevalske noi u etiri ina
PS: Miroslav Krlea, RD: Dejan Mija, RDA:
Dragutin Marjanovi, Slaana Kilibarda, SC:
Juraj Fabri (Juraj Fabry), KS: Bojana Nikito-
vi, KSA: Sneana Pei Raji, KM: Isidora
ebeljan, ARM: Isidora ebeljan, KR: Sonja
Vukievi, SP: Sonja Vukievi
Premijera: 9.2.2001. Velika scena
Igraju:
Svetozar Cvetkovi (Vitez Oliver Urban), Ne
nad iri, Branko Cveji (Klanfar), Radmila
Tomovi (Melita), Nenad Jezdi (Aurei), Jele
na oki (Klara), Jelena Stupljanin, Anka Mi
li (Fanny), Gorica Popovi (Prva dama), Mili
ca Mihajlovi, Jasmina Veanski (Druga
dama), Vlastimir Stojiljkovi, Predrag Taso
vac, Branislav Zeremski (Gospodin), Sonja
Vukievi, Hristina Popovi, Jelena Jovi
(Madam), Velibor Radojevi, Milan Radovi,
Marko lli, Dejan Stojiljkovi, Vladan ore
vi, Momilo orevi, Ivan Todorovi, Mio
drag Stojanovi, Zoran Simi, Vue Vueti,
Uro Danilovi, Boris Jaku (istai ulica)
IN: Emilija Rafajlovi, Duko Akovi, SF: Dragana
Anelkovi, Marina Vujevi, Sneana Budimli, Anka
Mili
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Marko Guti, V:
Smilja Risti
Gostovanja: Novi Sad (SNP 26.4.2001, 27.4.2001,
Pozorite mladih 24.4.2003), Tivat (CK 20.2.2002),
Podgorica (CNP 21.2.2002, 22.2.2002), Ruma (KC
16.6.2002), Kruevac (Kruevako pozorite
11.10.2003), Panevo (CK 26.2.2004)
U inostranstvu: Bosna i Hercegovina - Tuzla (NP
9.5.2001), Sarajevo (NP 27.9.2004); Slovenija -
Ljubljana (SNG 23.4.2002), Nova Gorica (PDG
25.4.2002); Austrija - Be (Pozorite Akcent /Akzent
Theater/ 26.5.2002); Makedonija - Skopje (Dramski
teatar 22.2.2004)
Festivali: Pozorini maraton, Sombor (NP 28.6.2001),
Vraka pozorina jesen -Festival klasike, Vrac (NP
Sterija 12.10.2001), Dani Zorana Radmilovia,
Zajear (Pozorite Zoran Radmilovi 5.11.2001),
Jugoslovenski pozorini festival, Uice (NP
16.11.2001), Festival mimoze, Herceg Novi (KC
19.2.2002)
U inostranstvu: Hrvatska -Meunarodni festival malih
scena, Rijeka (HKD Teatar 12.5.2002); Bosna i
Hercegovina -Dani Matice hrvatske, Mostar (Hrvatski
dom Herceg Stjepan Kosaa 16.6.2006)
Nagrade: Dani Zorana Radmilovia, Zajear: Nenad
Jezdi, Nagrada Zoranov brk za najboljeg glumca
veeri; Vraka pozorina jesen -Festival klasike, Vr
ac: Dejan Mija, Nagrada za najbolju reiju; Radmila
Tomovi, Nagrada za glumu; Nenad Jezdi, Nagrada
za glumu; Svetozar Cvetkovi, Nagrada za glumu;
Jugoslovenski pozorini festival, Uice: Radmila To
movi, Nagrada Ardalion za najbolju ensku ulogu;
Milica Mihajlovi, Nagrada Ardalion za najbolju epi
zodnu ulogu; Bojana Nikitovi, Nagrada Ardalion
za najbolju kostimografiju
Broj izvoenja: 77 (do 16.6.2006)
Svetozar Cvetkovi, Nenad Jezdi, Jelena oki
 S E Z O N A 2 0 0 0 /0 1

TR I V E R Z IJ E IV O T A
/T n o is V e rsio ns de la Vie

PS: Jasmina Reza (Yasmina Reza), PR: Ivana Dimi, RD: Alisa
Stojanovi, RDA: Dara ukovi, LK: Ljiljana Mrki Popovi,
SC: Darko Nedeljkovi, KS: Zora Mojsilovi, KM: Doslin Puk
(Jocelyn Pook), Ml: Toma Gruji, SP: Ivan Klemenc

Premijera: 2.3.2001. Velika scena

Igraju:
Svetislav Gonci (Anri), Vladislava Milosavljevi (Sonja),
Ljiljana Dragutinovi (Ines), Feda Stojanovi (Iber)

IN: Predrag Perovi, Anelko Kneevi, Ksenija irica SF: Anelko

Kneevi, Ksenija irica
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Marko Guti, V: Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Novi Sad (Pozorite mladih 22.5.2001), Novi Beograd (Hotel

Hyatt 5.10.2002)

U inostranstvu: Austrija - Be (Internacionalna kola Ujedinjenih nacija

/International School of UN/ 19.6.2001 )

Festivali: Dani komedije, Jagodina (KC 26.3.2001 )

U inostranstvu: Hrvatska -Kastafsko kulturno ljeto, Kastav (otvorena sce-

na na trgu 14.7.2004)

Broj izvoenja: 80 (do 15.6.2006)

Ljiljana Dragutinovi, Svetislav Gonci, Vladislava M ilosavljevi, Feda Stojanovi

 303 S E Z O N A 2 0 0 0 /0 1 .

MALA LJUBAV ZA ME IME

ILI TA PLAI
VIIMSEIMTA PRAJSA

PS: Duan Risti, RD: Nenad Gvozdenovi, RDA: Mirela Pavlovi,

LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Marija Jevti, KS: Bojana Nikitovi,
KSA: Sneana Pei Raji, KM: Isidora ebeljan, SP: Sonja
L.apatanov, FlL: Zoran Bulovi, MF: Milo Petrii, Pea Bogo-
jevi, Igor Toholj, Goran Terzi

Premijera: 20.3.2001. Velika scena

Igraju:
Bojan irovi (Goran), Dragana uki (Keri), Miodrag Krivokapi
(Viktor), Svetlana Bojkovi (Desika), Milan Mihailovi (Hauard),
Vladislav Mihailovi, Petar Mihailovi (Glumac), Nikola Vujovi,
Petar Mihailovi (Mister Boun), Katarina Eri, Jelena Stupljanin
(Gospoa Hantli), Lazar Strugar, Sran Jovanovi, Zoran Maksi
(Sem), Sneana Cvetkovi (Greta)

IN: Jovana Stefanovi, SF: Ljiljana

Paunovi, Duanka Vuki, Radojka
Petrovi
212

PSV: Radomir Stamenkovi, PTN:

Marko Guti, V: Rozalija Tanasijevi
ATELJE

Broj izvoenja: 49
Poslednje izvoenje: 7.6.2005.
godina
50

Svetlana Bojkovi, Miodrag Krivokapi, Vladislav Mihailovi, Bojan irovi, Milan

616 Mihailovi, Dragana uki
 BEDIM I LJUDI
/ BeAHbie JlioAM

PS: Fjodor Mihajlovi Dostojevski (Oe^op M u x a i/ m o B M H

flocToeBCKmi), AD: Milica Kralj, DM: Gorica Popovi, RD: Mili

ca Kralj, SC: Milica Baji, KS: Milica Baji, KM: Aleksandar
Kosti

Premijera: 15.11.2001. Teatar u podrumu

Igraju:
Branislav Zeremski (Makar Aleksejevi), Tanja Divni (Varva
ra Aleksejevna)

IN: Jovana Stefanovi, Milenko Adamov

PSV: Goran Mirkovi, PTN: Aleksandar Joci, V: Rozalija Tanasijevi

Broj izvoenja: 50 (do 12.5.2006)

Tanja Divni, Branislav Zeremski

 305 S E Z O N A 2 0 0 1 /0 2 .

JED VA STEE ZETA

/ M on Ismnie

PS: Een Labi (Eugne Labich), Mark Miel (Marc Michel), PR:
M. Rizni, AD: Gorica Popovi, RD: Gorica Popovi, SC: Goran
Popovi, KS: Goran Popovi, ARM: Milorad Petrovi, SON: Gorica
Popovi

Premijera: 4.12.2001. Teatar u podrumu

Igraju:
Vlastimir Stojiljkovi, Goran Sultanovi (Oktav Vankuver), Gorica
Popovi (Galatea), Anita Mani (Ismenija), Neboja lli (Evsevije
Dardanbef), Jelena Stupljanin (iketa)

IN: Milenko Adamov, SF: Milenko Adamov

PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Aleksandar Joci, V: Rozalija Tanasijevi

Broj izvoenja: 21
Poslednje izvoenje: 10.1.2004.
212
ATELJE
godina
50

A nita Mani, Neboja lli

6 1 S
306 S E Z O N A 2 0 0 1 /0 2 .
UDO U ARGANU
Drama u dva dela
PS: Ljubomir Simovi, RD: Dejan Mija,
RDA: Jovana Popovi, Boris Todorovi,
LK: Radovan Kneevi, SC: Veljko Despo-
tovi, KS: Bojana Nikitovi, KM: Isidora
ebeljan, SP: Ivan Klemenc, KON: Zoran
iki
Premijera: 7.2.2002. Velika scena
Igraju:
Anita Mani (Ikonija), Milica Mihajlovi,
Jasna Durii (Gospava), Radmila Tomo-
vi (Cmilja), Nenad Jezdi (Anelko),
Branislav Zeremski, Mladen Andrejevi
(Mile), Petar Boovi (Stavra), Petar Rado-
vanovi, Aleksandar Sibinovi (Prosjak),
Svetozar Cvetkovi (Skitnica), Jelena
Stupljanin, Sotija Jurian (Jagoda), Tiho
mir Stani (Vilotijevi), Nenad iri, Boris
lsakovi, Miodrag Krstovi (Islednik Ma-
nojlo), Bojan irovi (Kapetan), Petar Mi
hailovi (Tanasko), Vladan orevi, Ve-
libor Radojevi, Milan Radovi, Momilo
orevi, Miodrag Stojanovi, Dejan Sto
jiljkovi, Uro Danilovi, Branko Petrovi
(Muterije)
IN: Emilija Rafajlovi, Ksenija irica, SF: Sneana
Budimli, Marina Vujevi, Ksenija irica
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Aleksandar
Lazarevi, V: Rozalija Tanasijevi
Gostovanja u inostranstvu: Slovenija - Ljubljana
(SNG 24.4.2002), Nova Gorica (PDG 26.4.2002);
Bosna i Hercegovina - Tuzla (NP 26.3.2004),
Sarajevo (NP 25.9.2004)
Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP
6.6.2002), Exit, Petrovaradin (Petrovaradinska
tvrava 8.7.2002), Vraka pozorina jesen -
Festival klasike, Vrac (NP Sterija 20.10.2002),
Jugoslovenski pozorini festival, Uice (NP
17.11.2002), Dani Zorana Radmilovia, Knjae-
vac (DK 12.12.2002)
U inostranstvu:Kanada - Dani srpske kultu
re,Toronto (Pozorite Izabel Bader /Isabel Bader
Theatre/ 7.10.2005, 8.10.2005, 9.10.2005)
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Sterijina
nagrada za najbolju predstavu u celini; Dejan
Mija, Sterijina nagrada za reiju; Anita Mani,
Sterijina nagrada za glumu; Bojana Nikitovi, Ste
rijina nagrada za kostimografiju; Milica Mihajlovi,
Nagrada Urednitva beogradskih TV novosti -
Zoran Radmilovi za glumaku bravuru i Nagra
da Urednitva beogradskih Veernjih novosti za
epizodnu ulogu; Ivan Klemenc, Sterijina nagrada
za scenski pokret; Bojana Nikitovi, Nagrada
ULUPUD Vojvodine za kostimografiju; Dani Zora
na Radmilovia, Zajear: Radmila Tomovi, ,,Zo-
ranov brk za najboljeg glumca veeri; Vraka
pozorina jesen -Festival klasike, Vrac: Nagrada
publike za najbolju predstavu; IV Bijenale scen
skog dizajna, Beograd 2002: Isidora ebeljan,
Nagrada u kategoriji dizajn scenskog dogaaja -
za komponovanu muziku
Broj izvoenja: 77 (do 24.4.2006)
P R E D S T A V E
Anita Mani, Radmila Tomovi, Milica Mihajlovi
619
 7 S E Z O N A 2 0 0 1 /0 2 .

KAPUT
MRTVOG
OVEKA

PS: Hajdana Baleti, RD: ore Marjanovi, SC: Darko Ne-

deljkovi, KS: Sneana Pei Raji, KM: Margita Stefanovi

Premijera: 24.2.2002. Teatar u podrumu

Igraju:
Ana Maljevi (Vera), Andrija Miloevi (Andrej), Nenad Gvoz-
denovi (Nenad), Katica eli (ena), Marko Stani, Aleksan
dar Gruden (ovek)

IN: Jovana Stefanovi, Milenko Adamov, SF: Lidija Petkovi, Ksenija i-

rica, Marina Vujevi
PSV: Goran Mirkovi, PTN: Aleksandar Joci, V:
Smilja Risti, Tihomir Makovi

Gostovanja u inostranstvu: Slovenija - Ljubljana

(SNG 21.4.2002)

Broj izvoenja: 22
Poslednje izvoenje: 15.11.2003.
2 1 2
A T E L J E
g o d in a
50

Andrija M iloevi, Ana M aljevi

6 2 0
 / Dinner w ith Friends

PS: Donald Margulis (Donald Marguiles), PR: Dejan avi, RD:

Nenad Gvozdenovi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Marija
Jevti, KS: Sneana Pei Raji, KM: Boris Bunjac

Premijera: 2.5.2002. Velika scena

Igraju:
Ljiljana Dragutinovi (Karen), Boris Komneni (Gejb), Mladen
Andrejevi (Tom), Dubravka Mijatovi (Bet), Duko Akovi
(Keiner)

IN: Duko Akovi, SF: Marina Vujevi, Radojka Petrovi, Sneana Budimli
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Aleksandar Lazarevi, V: Rozalija Tana-
sijevi, Dubravka Buatlija

Broj izvoenja: 21
Poslednje izvoenje: 8.11.2003.

PREDSTAVE

Dubravka Mijatovi, Boris Komneni, Ljiljana Dragutinovi, Mladen Andrejevi

621
 SABRANE PRICE
/ Collected S to r ie s

PS: Donald Margulis (Donald Marguiles), PR: Jelena ukuljevi

Gerreyn (Jelena ukuljevi Gerreyn), Flavio Rigonat, RD: Tatjana
Mandi Rigonat, DR: Tatjana Mandi Rigonat, LK: Ljiljana Mrki
Popovi, SC: Milena Nieva Jevti Kosti, KS: Tatjana Mandi
Rigonat, MI: Tatjana Mandi Rigonat

Premijera: 9.5.2002. Teatar u podrumu

Igraju:
Svetlana Bojkovi (Rut tajner), Katarina uti (Uza Morison)

IN: Milenko Adamov, SF: Ljiljana Paunovi, Lidija Petkovi, Sneana Budimli,
Ksenija irica, Anka Mili
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Aleksandar Joci, V: Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Vrac (NP Sterija 9.2.2003)

Festivali: Borini dani, Vranje (Pozori

te Bora Stankovi 29.10.2002)

Festivali u inostranstvu: Bosna i

AT EL J E 212

Hercegovina -Tuzla, Tuzlanski pozo

rini dani (NP 28.11.2002); Hrvatska-
Meunarodni festival malih scena,
Rijeka (HKD Teatar 8.5.2003)

Broj izvoenja: 71 (do 4.6.2006)

5 O godina

Katarina uti, Svetlana Bojkovi

B22
310 S E Z O N A 2 0 0 1 /0 2 .
HAZARSKI RECIMIK
Produkcija Pozorita Atelje 212 i Pandur.
Theaters, koproducenti Sava centar,
Festival u Ljubljani i Festival Ex ponto
PS: Milorad Pavi, AD: Toma Pandur, Li-
via Pandur, DM: Darko Luki, RD: Toma
Pandur, RDA: Jovana Popovi, DR: Livia
Pandur, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC:
Marko Japelj, SCA: eljko Rudi, KS: Leo
Kula, Svetlana Visintin, KSA: Sneana
Pei Raji, Daliborka Pei, KM: Riard jnik iz XVIIv.), Tihomir Stani (Farabi Ibn
Horovic (Richard Florowitz), KR: Edvard
Klug (Edward Clug), MA: Stanislav
ivkovi, Milo ali Ibn Akshany), Svetozar Cvetkovi (Ibn
Premijera: 29.6.2002. Centar Sava Novi
Beograd
Igraju:
Jelena oki (Virginia Ateh), Jelena o-
ki (Princeza Ateh), Sergej Trifunovi,
Goran uljik (Taksista), Sergej Trifuno
vi, Goran uljik (Jusuf Masudi), Sergej
Trifunovi, Goran uljik (Mokaddasa al
Safer), Petar Boovi, Svetozar Cvetkovi
(Sudija), Petar Boovi, Tihomir Stani
(Sabljak Mustaj beg, paa), Petar Boo
vi, Svetozar Cvetkovi (Hazarski kagan),
Dragan Mianovi (Dr lsajlo Suk), Dra
gan Mianovi (Kir Avram Brankovi),
Dragan Mianovi (Konstantin Solunski),
Livio Badurina (Dr Dorotea Schultz), Livio
Badurina (Samuel Koen), Livio Badurina
(lsak Sangari), Jelisaveta Sabli (Ana-
stasija Suk), Jelisaveta Sabli (Efrosinija
Luccari), Li Holms /Lee Holmes/ (Manuil
Van Der Spaak), Li Holms /Lee Holmes/
(Nikon Sevast), Li Holms /Lee Holmes/
(Lovac na snove), Tihomir Stani (Dr Abu
Kabir Muawia), Tihomir Stani (Turski vo
Kora), Svetozar Cvetkovi (Gospodin Van
Der Spaak), Svetozar Cvetkovi (Yabir
Abu Haderash), Sonja Vukievi, Hristina
Popovi (Gospoa Van Der Spaak), So
nja Vukievi, Hristina Popovi (Devojka
u painom logoru), Sonja Vukievi, Hri
stina Popovi (Dubrovanka), Edvard
Klug /Edward Clug/ (Plesa u hotelu
Kingston), Edvard Klug /Edward Clug/
(Turski vojnik iz XVII v.), Edvard Klug
/Edward Clug/ (Lovac na snove), Ronald
PREDSTAVE
Savkovi (Gost hotela Kingston), Ronald
Savkovi (Turski vojnik iz XVII v.), Ronald
Savkovi (Lovac na snove), Ronald Sav
kovi, Edvard Klug /Edward Clug/ (Veliki
pergament), ivko Grubor, Aleksandar
Gruji, Marko Janji, Branislav Jevti,
Radivoje Kneevi, Milutin Miloevi, Vuk
B23
 I O S E Z O N A 2 0 0 1 /0 2 .
II III
Jelisaveta Sabli, Livio Badurina
Saletovi (Gosti hotela Kingston), ivko
Grubor, Aleksandar Gruji, Marko Janji,
Branislav Jevti, Radivoje Kneevi, Mi
lutin Miloevi, Vuk Saletovi (Vojska tur
ska), ivko Grubor, Aleksandar Gruji,
Marko Janji, Branislav Jevti, Radivoje
212
Kneevi, Milutin Miloevi, Vuk Saleto
vi (Lovci na snove), pas Nagan
ATELJE
IN: Duko Akovi, SF: Sneana Budimli
PSV: Blagoje Stojiljkovi, Zoran Bogoev, Dragan
Maleevi PTN: Robert Klajn, Bora Radojevi,
godina
Dragan oki, V: Rozalija Tanasijevi, Ljiljana
Anelkovi, Jelena Arsi
50
Gostovanja: Novi Beograd (Centar Sava 29.6.2002,
30.6.2002, 1.7.2002, 3.7.2002, 4.7.2002, 5.7.2002,
17.9.2002, 18.9.2002, 20.9.2002
B24
Festivali: BITEF, Novi Beograd (Centar Sava
19.9.2002), Sterijino pozorje, Novi Sad (trand
31.5.2003, 2.6.2003, 3.6.2003, 4.6.2003)
U inostranstvu: Slovenija - Festival Ljubljana,
Ljubljana (Stari grad 3.9.2002, 4.9.2002,
5.9.2002, 6.9.2002, 8.9.2002, 9.9.2002, 10.9.2002,
12.9.2002, 13.9.2002, 14.9.2002)
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Dragan
Mianovi, Sterijina nagrada za glumu i Nagrada
RU Radivoj irpanov za najbolje glumako os
tvarenje po glasovima publike; Leo Kula, Sterijina
nagrada za kostimografiju i Nagrada ULUPUD
Vojvodine za kostimografiju; Svetlana Visintin,
Sterijina nagrada za kostimografiju i Nagrada
ULUPUD Vojvodine za kostimografiju; Jelena
oki, Nagrada Urednitva beogradskih TV
Novosti -Zoran Radmilovi za glumaku bravuru
Broj izvoenja: 24
Poslednje izvoenje: 4.6.2003.
311 S E Z O N A 2 0 0 2 /0 3 .

U PSETI KOD
GOSPODINA
GRINA
/ V is it in g M r. G r e e n

PS: Def E3aron (Jeff Baron), PR: Stefan Sabli, RD: Stefan
Sabli, SC: Darko Nedeljkovi, KS: Zora Mojsilovi, MS: Zoran
Maksimovi

Premijera: 5.10.2002. Teatar u podrumu

Igraju:
Predrag Ejdus (Gospodin Grin), Sran Timarov (Ros Gardiner)

IN: Ksenija irica, Milenko Adamov, Jovana Stefanovi

PSV: Goran Mirkovi, PTN: Aleksandar Joci, V: Rozalija Tanasijevi

Broj izvoenja: 47 (do 5.6.2006)

PREDSTAVE

S r a n T im a r o v . P re d ra o E jd u s
 S E Z O N A 2 0 0 2 /0 3 .

DOM BERNARDE ALBE

/ La casa de B e rn a rd a Alba

PS: Federiko Garsija Lorka (Federico Garcia Lorca), PR: Olga Ko-
uti, AD: Jago Markovi, RD: Jago Markovi, RDA: Vladimir
Deki, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Boris Maksimovi, KS: Bo-
ana Jovanovi, KSA: Olga Mrenovi, Ml: Jago Markovi, KON:
Marija Momirov

Premijera: 18.10.2002. Velika scena

Igraju:
Ljiljana Dragutinovi (Bernarda Alba), Ksenija Jovanovi (Marija
Hosefa), Olga Odanovi (Angustija), Vjera Mujovi (Magdalena),
Bojana Bambi (Amelija), Branka eli lli (Martirio), Vanja Mila-
i (Adela), Gorica Popovi (Ponsija), Renata Ulmanski, Ognjan-
ka Ognjanovi (Prudensija), Ivana Bavelji (Marija Hosefa de-
vojica), Ivan Todorovi, Aleksandar Misoji, Slavia Bulovan, Si-
nia Bulovan, Milivoj Konjikui, Miodrag Stojanovi, Predrag
Todorovi (Ponsijini sinovi)

IN: Vladimir Deki

PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Ro
bert Klajn, Aleksandar Lazarevi, V:
Rozalija Tanasijevi, Dubravka Buatlija

Broj izvoenja: 31
Poslednje izvoenje: 28.5.2004.

Vanja Milai, Ljiljana Dragutinovi

 PRVA LJUBAV
/ P re m ie r am our

PS: Semjuel Beket (Samuel Beckett), PR: David Albahari, DM: Ma

rica Vuleti Naumovi, RD: Marica Vuleti Naumovi, LK: Jelena
Stupljanin, SC: Marica Vuleti Naumovi, KSI: Marica Vuleti Nau
movi, Ml: Slobodan Naumovi

Premijera: 9.11.2002. Teatar u podrumu

Igraju:
Branislav Zeremski (On), Jelena Stupljanin (Ona)

IN: Jovana Stefanovi, Jasna Novakov, Milenko Adamov

PSV: Goran Mirkovi, PTN: Aleksandar Joci, V: Rozalija Tanasijevi

Broj izvoenja: 25
Poslednje izvoenje: 28.12.2004.

PREDSTAVE

Jelena Stupljanin, Branislav Zeremski

B27
 3 "1 4- SEZONA 2002/03.

!!!!!

EQZIBICIOIMISTA
/ Egzibicionist

PS: O. J. Traven, PR: Katarina Pejovi, RD: Milan Karadi, DR:

Ivana Dimi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Miodrag Tabaki, KS:
Zora Mojsilovi, KM: Zoran Eri, KR: Vladimir Deki

Premijera: 16.1.2003. Velika scena

Igraju:
Isidora Mini (Doroti Dekson), Branimir Brstina (Fred Miler), Da
ra Doki (Eva Stempovska), Vojislav Brajovi (Danijel Parker),
Andrija Miloevi (Dimi Polak)

IN: Vladimir Deki, Ksenija irica, Jovana Stefanovi, SF: Marina Vujevi, Sne
ana Budimli, Anka Mili
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Aleksandar Lazarevi, V: Rozalija Tanasi-
jevi

Gostovanja: Novi Sad (Pozorite mladih 21.4.2003), Panevo (CK 3.10.2003)

U inostranstvu: Bosna i Hercegovina - Banja Luka (NP Republike Srpske

25.5.2003), Tuzla (NP 4.12.2003), Slovenija - Ljubljana (SNG 13.3.2004);
Kanada - Toronto (Pozorite Izabel Bader /Isabel Bader Theatre/ 13.5.2005,
14.5.2005, 15.5.2005)
212

Festivali u inostranstvu: Slovenija - Nede-

ATELJE

Ija slovenake drame (Teden slovenske

drame), Kranj (Preernovo gledalie
12.3.2004)
godina

Broj izvoenja: 71 (do 2.6.2006)

50

Branim ir Brstina, Vojislav Brajovi

B2B
 ^1 5 S E Z O N A 2 0 0 2 /0 3 .

11
1!!

UHO, GRLO, ND

PS: Vedrana Rudan, DM: Jelisaveta Sabli, RD: Tatjana

Mandi Rigonat, SC: Darko Nedeljkovi, VID: Bala Dogo

Premijera: 25.2.2003. Teatar u podrumu

Igra:
Jelisaveta Sabli (Tonka Babi)

IN: Ksenija irica, Milenko Adamov, Jovana

Stefanovi
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Aleksandar
Joci, V: Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Novi Beograd (Jugopetrol

21.1.2004)

U inostranstvu: Hrvatska - Opatija (Hotel

Adriatik 9.5.2003); Slovenija - Nova Gorica
(PDG 23.11.2003), Ljubljana (Mladinsko
gledalie 24.11.2003)

Festivali: Festival monodrame i pantomime,

Zemun (Pozorite lutaka Pinokio 4.7.2003),
Grad teatar, Budva (Stari grad 21.8.2004)

U inostranstvu: Hrvatska - Meunarodni festi

val malih scena, Rijeka (HKD Teatar 8.5.2003)

Broj izvoenja: 56 (do 16.5.2006)

Jelisaveta Sabli
 31 B S E Z O N A 2 0 0 2 /0 3 .

nm

GRAANIN PLEMI
/ Le B ourgeois gentilhomme

PS: an Batist Poklen Molijer (Jean Bap
tiste Poquelin Molire), PR: Simo Mata-
vulj, Rako Dimitrijevi, PRP: Dragoslav
lli, RD: Ljubomir Draki, RDA: Milica
Kralj, DR: Gordana Gonci, LK: Ljiljana
Mrki Popovi, SC: Vladislav Lalicki, KS:
Boana Jovanovi, KSA: Olga Mreno-
vi, Sneana Pei Raji, KM: Zoran
Obrenovi, KR: Anelija Toorovi,
MA: Vladimir Posavec Tuek
Premijera: 7.3.2003. Velika scena
Katarina Miloevi (Svirai), Jelena Mila-
novi irica, Sanja Vinkovi, Dunja Crni,
Marija Jankovi, Nada Novakovi, Iva
Petrovi, Ivana Savi, Ana Ignjatovi, Ni
na Krlu, Slaana Crni, Sneana Bu-
dimli, Milica Kralj, Ksenija orevi (Ig
raice, kuvarice, Turkinje...)
IN: Emilija Rafajlovi, Ksenija irica, SF: Snea
na Budimli, Ljiljana Paunovi, Ksenija irica,
Anka Mili
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Aleksandar
Joci, V: Nijaz Memi, Rozalija Tanasijevi, Du
bravka Buatlija

Igraju: Gostovanja: Panevo (CK 28.10.2005)

Petar Kralj (Gospodin urden), Gorica
Broj izvoenja: 54 (do 5.5.2006)
Popovi (Gospoa urden), Katarina u
ti (Lusila, urdenova ki), Petar Miha
ilovi (Kleont, Lusilin Verenik), Aljoa
Vukovi (Grot Dorant), Tatjana Boko
vi (Markiza Dorimena), Neboja lli
(Kovijel, Kleontov sluga), Leana Vuko
212

vi (Nikolija, urdenova sluavka), Sran

Mileti, Eroi Kadi (Uitelj muzike), Eroi
ATELJE

Kadi, Sran Mileti (Uenik uitelja

muzike), Miroslav ui (Uitelj igranja),
Vladimir Posavec Tuek (Uitelj borenja),
5 0 godina

Branislav Zeremski (Uitelj filozofije),

Marko Stani (Kroja), Eroi Kadi (Muf
tija), Kristina Lalicki, Tanja Divni, Mirja
na urevi (Sluavke), Milija Brankovi,
Ivan Kirn, Vladimir Veljkovi, Biljana
Kitanovi, Viktor Bajler, Tanja Brankovi,
Petar Kralj, Aljoa V ukovi

630
/<T<

317 S E Z O N A 2 0 0 2 /0 3 .

FANTOMI

PS: Jelena Kajgo, RD: Gorin Stojanovi, SC: Gorin Stoja

novi, KS: Svetlana Cvijanovi, Ml: Gorin Stojanovi, MAS:
Sneana Pei Raji

Premijera: 21.3.2003. Teatar u podrumu

Igraju:
Radmila Tomovi (Mina), Jelena Stupljanin (Sanja), Bojan
Zirovi (Raa), Sran Timarov (Vlada)

IN: Jovana Stefanovi, Milenko Adamov, SF: Marina Vujevi, Ksenija

irica, Anka Mili
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Nenad Lazarevi, V: Rozalija Tanasi-
jevi

Gostovanja u inostranstvu: Austrija - Be (Pozorite /Schauspielhaus/

20.6.2003)

Broj izvoenja: 30
Poslednje izvoenje: 13.3.2005.

UJ
>
<
h
U)

lij
I
a

Sran Tim arov, Radmila Tom ovi

6 3 1
 3 'l 8 SEZONA 2/03.

nm

VIJE

PS: Tena tivii, RD: Snjeana Banovi, U inostranstvu: Austrija - Be (Pozorite

RDA: Slaana Kilibarda, SC: Slavica /Schauspielhaus/ 21.6.2003); Slovenija - Ko
par (Gledalie 21.11.2003), Nova Gorica
Radovi, KS: Slavica Radovi, KSA: Sne (PDG 22.11.2003); Bosna i Hercegovina - Sa
ana Pei Raji rajevo (Kamerni teatar 55 25.9.2004)

Festivali: Dani Zorana Radmilovia, Zajear

Premijera: 29.4.2003. Teatar u podrumu
(Pozorite Zoran Radmilovi 1.11.2004), Ste
rijino pozorje, Novi Sad (Novosadsko pozorite
Igraju: -LJjvidki szinhz 1.6.2005), Grad teatar, Budva
Jelena oki (Anja), Aleksandra Janko- (Stari grad 12.7.2005)
vi (Lena), Stella etkovi (Sonja), Sveti
U inostranstvu: Hrvatska - Marulievi dani, Split
slav Gonci (Emil)
(HNK 25.4.2004); Kastafsko kulturno ljeto, Kas
tav (otvorena scena na trgu 13.7.2004)
IN: Milenko Adamov, Ksenija irica, SF: Ksenija
irica, Marina Vujevi, Anelko Kneevi, Anka Nagrade: Dani Zorana Radmilovia, Zajear:
Mili Aleksandra Jankovi, Nagrada Zoranov brk
PSV: Goran Mirkovi, PTN: Aleksandar Joci, za najboljeg glumca veeri; Marulievi dani,
V: Rozalija Tanasijevi, Dubravka Buatlija Split, Hrvatska: nagrada publike za najbolju
predstavu
Gostovanja: Subotica (Narodno pozorite -
Npszinhz 31.10.2003), Broj izvoenja: 62 (do 1.6.2006)
212
ATELJE
godina
50

Aleksandra Jankovi, Jelena oki

632
 \9 SEZONA 2002/03.

nm

I I Z V O L T E
SLIICU

PS: Gorica Popovi, RD: Gorica Popovi

Premijera: 17.5.2003. Gornji foaje

Igra:
Gorica Popovi

Zoran Obrenovi (muzika pratnja-klavir)

Festivali: Festival monodrame i pantomime, Zemun

(Pozorite lutaka Pinokio 5.7.2003)

Broj izvoenja: 12
Poslednje izvoenje: 22.09.2004.

PREDSTAVE
 S E Z O N A 2 0 0 2 /0 3 .

STRAH I
NJEGOV
SLUGA

Koprodukcija
Pozorita Atelje 212 i BELEF-a

PS: Mirjana Novakovi, DM: Kokan Mlade- Miodrag Mudri (Konjanik), Zdravko Gru
novi, RD: Kokan Mlaenovi, SC: Gero- ji, Veljko Nikoli, Filip Krumes, Nataa
slav Zari, KS: Dragica Pavlovi, KM: Zo Tasi, Andrija Sagi, Ljubomir Dimitrijevi
ran Hristi, SP: Bojana Mlaenovi (muziari)

Premijera: 6.8.2003. Kalemegdan Beograd
Igraju:
Predrag Ejdus (avo, grof Oto fon Hauz-
burg), Nenad Jezdi (Novak, avolov slu
ga), Miodrag Krivokapi (Aleksandar Vir-
IN: Duko Akovi, SF: Ksenija irica
PSV: Blagoje Stojiljkovi, Zoran Bogoev, Dragan
Maleevi, Milo Dimitrijevi, V: Rozalija
Tanasijevi
Gostovanja: Beograd (Kalemegdan 17.9.2003,
18.9.2003, 20.9.2003)

tenberki regent), Nataa Ninkovi (Marija

Festivali: BELEF, Beograd (Kalemegdan 6.8.2003,
Augusta Turn und Taksis), Sran Timarov 7.8.2003, 27.8.2003, 28.8.2003, 29.8.2003,
(Vuk lsakovi), Branislav Zeremski (Klaus 30.8.2003), BITEF, Beograd (Kalemegdan
Radecki), Mladen Andrejevi (Baron mid- 21.9.2003)

lin), Milan Mihailovi (Siepi Guslar), Milan Broj izvoenja: 10

Mihailovi (Nepoznati), Milan Mihailovi Poslednje izvoenje: 21.9.2003.
(Sava Savanovi, vampir), Vladislav Mihai
lovi (Porunik Makenzen), Vladislav Mi
hailovi (Straar), Sran Mileti (Dvojnik
avolov na balu), Sran Mileti, Ivan
Jevtovi (Veliki vezir Ivaz Mehmed paa),
Bojan irovi (Nikolaj Ljeskov Patkov,
Rus), Radmila ivkovi (Mirjana, seoska
vraara), Leana Vukovi (Drubenica
Marije Auguste), Leana Vukovi (Devoj-
ka), Nada Novakovi, Marija Jankovi,
Duko Akovi, Gojko Milii (Dvorani),
321 S E Z O N A 2 0 0 3 / 0 4 .
AMERIKA, DRUGI DED
PS: Biljana Srbljanovi, RD: Dejan Mija,
RDA: Anelija Todorovi, SC: Darko Ne-
deljkovi, KS: Zora Mojsilovi, KSA: Dra
gana Vueti, KM: Ivan lli
Premijera: 28.10.2003. Velika scena
Igraju:
Svetozar Cvetkovi (Karl), Branislav Lei
(Danijel), Anita Mani (Mati), Aleksandra
Jankovi (Irena), Jano Tot, Branislav Ze
remski (Dormen), Jelena oki (Prodava
ica sa delikatesa), Nenad Jezdi, Bran
ko Cveji (Keiner), Tihomir Stani, Mla
den Andrejevi, Branislav Zeremski (Hom-
les), Nikola Jarakovi, Nenad Jarakovi
(Mali crnac), Dejan Stojiljkovi, Milan Ra-
dovi, Uro Danilovi (Kelneri)
Biljana Srbljanovi, Sran Mileti, Jelena
Stupljanin, Olivera Markovi, Jasna Nova
kov, Dejan avi (glasovi iz otta - tonski
snimak)
IN: Emilija Rafajlovi, Ksenija irica, SF: Sneana
Budimli, Marina Vujevi, Ksenija irica
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Zoran Jerko-
vi, V: Rozalija Tanasijevi
Gostovanja u inostranstvu: Slovenija - Ljubljana
(SNG 8.4.2004)
Festivali: Dani Milivoja Zivanovia, Poarevac
(DK 5.4.2004), Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP
3.6.2004), Jugoslovenski pozorini festival, Uice
(NP 10.11.2004)
U inostranstvu: Hrvatska - Meunarodni festival
malih scena, Rijeka, (HKD Teatar 5.5.2004);
Slovenija - Festival bez granica (Mej ni Fest),
Nova Gorica (PDG 7.5.2004), Bortnikovi susreti
(Bortnikovo sreanje), Maribor (SNG
24.10.2004); Poljska - ITF Kontakt, Torun (Pozo
rite Vilam Horzica /Wilam Horzyca Theatre/
26.5.2004); Bosna i Hercegovina -MES, Sarajevo
(NP 22.10.2005)
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Biljana
Srbljanovi, Sterijina nagrada za tekst savremene
drame i Nagrada Urednitva novosadskog
Dnevnika za dramu; Svetozar Cvetkovi, Steri
jina nagrada za glumu; Aleksandra Jankovi,
Sterijina nagrada za glumu i Nagrada Urednitva
beogradskih TV Novosti - Zoran Radmilovi"
za glumaku bravuru; Nenad Jezdi, Nagrada
Urednitva beogradskih Veernjih novosti za
epizodnu ulogu; Darko Nedeljkovi, Nagrada
ULUPUD Vojvodine za scenografiju; Jugosloven
ski pozorini festival, Uice: Svetozar Cvetkovi,
Nagrada Ardalion za najbolju muku ulogu; Zo
ra Mojsilovi, Nagrada Ardalion za najbolju ko
stimografiju
Broj izvoenja: 64 (do 29.4.2006)
PREDSTAVE
Svetozar Cvetkovi, Branislav Lei
6 3 5
 S E Z O N A 2 0 0 3 /0 4

N E U H V A T L J IV I
S IS T E M G L U M E S

PS: Gordana Mari, RD: Gordana Mari, RDA: Branislava Stefa

novi, SC: Bojana Barltrop, SCA: Sneana Bekri, KS: Bojana
Barltrop, KSA: Sneana Bekri, Ml: Gordana Mari, ARM: Alek
sandar Mileti, KR: Milo Paunovi, SP: Aleksandar Taskovi,
VID: Duan Popovi

Premijera: 14.11.2003. Teatar u podrumu

Igraju:
Milutin Miloevi (Prvi istraiva), Jelena Stupljanin, Sofija Jurian
(Drugi istraiva), Milena Ranatovi, Sofija Jurian (Trei istrai
va), Milo Paunovi (etvrti istraiva), Gordana Mari (Profe-
sorka Mari)
Vanja Ejdus (Profesorkin alter ego -video snimak)

IN: Jovana Stefanovi, SF: Ksenija irica, Sneana Budimli, Anka Mili
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Dobrivoje Milijanovi, V: Rozalija Tanasijevi

Broj izvoenja: 29 (do 8.4.2006)

212
ATELJE
godina
50

Milena Ranatovi, Jelena Stupljanin

B 3 B
3 2 3 S E Z O N A 2 0 0 3 /0 4 .

EVERYMAN / SVAKO
/ Everyman

PS: Goran Stefanovski, PR: Danilo Popovi, Srbislav Jelii,

RD: ura Tei, DR: Jelena Mijovi, LK: Ljiljana Mrki
Popovi, SC: Marina uturilo Helman (Marina uturilo
Hellmann), KS: Jelisaveta Tati uturilo, KM: Aleksandra
orevi, KR: Bojana Mladenovi

Premijera: 13.12.2003. Velika scena

Igraju:
Duanka Stojanovi (Anastazija), Boris Komneni (Rej), Katari
na uti (Helen), Bojan irovi (Tim), Ljiljana Dragutinovi
(Do), Svetlana Bojkovi (Viki), Nenad iri (Ken), Aleksandra
orevi, Aleksandra Damnjanovi, Petar ivanovi, Sava
uri, ore Stijepovi, Ivan Rankovi, Terez Zazrovi, Milo
Nikoli, Nenad Nei, Ivan Joti, Milo Milovanovi, Filip Savi,
Milo Stankovi (muziari)

IN: Duko Akovi, Ksenija irica, SF: Marina Vujevi, Sneana Budimli
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Aleksandar Lazarevi, V: Rozalija
Tanasijevi, Dubravka Buatlija

Gostovanja u inostranstvu: Makedonija - Bitolj (NT 12.6.2004), Skopje

(Dramski teatar 13.6.2004)

Festivali u inostranstvu: Makedonija -

Makedonski teatarski festival Vojdan
ernodrinski, Prilep (CK Marko Ce-
penkov 11.6.2004)

Broj izvoenja: 25
Poslednje izvoenje: 10.4.2005.

Katarina uti, Duanka Stojanovi

 S E Z O N A 2 0 0 3 /0 4 .

HENRIK IV
/ Enrico IV

PS: Luii Pirandelo (Luigi Pirandello), RD: Duan Petrovi, DR: Je

lena Mijovi, LK: Radovan Kneevi, SC: Marija Kalabi, KS: Jele
na Stokua, KM: Nikola Matovi

Premijera: 12.1.2004. Teatar u podrumu

Igraju:
Tihomir Stani (Henrik IV), Tatjana Bokovi (Markiza Matilda Spi
na), Ljubica Luka (Frida), Vladislav Mihailovi (Mladi markiz Kar
lo di Noli), Miodrag Krstovi (Baron Tito Belkredi), Nikola Simi
(Doktor Dionizije enoni), Neboja lli (Landolfo), Marko Janji,
Sran Jovanovi (Arialdo), Branislav Jevti (Ordulfo), Petar
Mihailovi (Bertoldo), Marko Stani (ovani)

IN: Jovana Stefanovi, Ksenija irica, SF: Ksenija irica, Ljiljana Paunovi
PSV: Goran Mirkovi, PTN: Aleksandar Joci, V: Rozalija Tanasijevi, Du
bravka Buatlija, Jelena Arsi

Gostovanja: Novi Sad (Pozorite mladih 5.3.2004), Kikinda (NP 6.3.2004)

212

Nagrade: V Bijenale scenskog dizajna, Beograd 2004: Marija Kalabi, Prizna

ATELJE

nje u kategoriji dizajn scenskog dogaaja -dizajn

scene

Broj izvoenja: 35 (do 14.5.2006)

godina
50

Neboja lli, Tihom ir Stani, Nikola Simi

638
325 S E Z O N A 2 0 0 3 / 0 4 .

DEPOVI PUIMI
KAMENJA
/ S to n e s in His P o c k e ts

PS: Mari Dons (Marie Jones), PR: Ivana Dimi, RD: Eroi Kadi,
SC: Ljubisav Milunovi, SCA: Vojin Butkovi, KS: Ana orevi,
Ml: Ana oki, KR: Duan ida, FIL: eda Veselinovi, MF: Sran
Mileti, KAS: eljko Boi

Premijera: 24.1.2004. Velika scena

Igraju:
Neboja lli (Dek Kvin), Nenad Jezdi (arli Konlon), Nenad
Jezdi (Simon), Neboja lli (Esling), Neboja lli (Miki), Nenad
Jezdi (Klem), Neboja lli (in), Nenad Jezdi (Fin), Nenad
Jezdi (Karolina ovani), Neboja lli (Don), Nenad Jezdi (Otac
Derald), Nenad Jezdi (Dok Kambel), Nenad Jezdi (Gospodin
Harkin)

IN: Emilija Rafajlovi, Duko Akovi, Ksenija irica, SF: Marina Vujevi,
Sneana Budimli, Anka Mili
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Aleksandar Lazarevi, V: Rozalija
Tanasijevi, Dubravka Buatlija

Gostovanja: Valjevo (DK 20.3.2004. x2)

U inostranstvu: Austrija -Be (Pozorite

/Schauspielhaus/ 19.9.2004)

Festivali: Grad teatar, Budva (Stari grad

20.8.2004)

Broj izvoenja: 45 (do 4.6.2006)

 32B S E Z O N A 2 0 0 3 /0 4 .

PRIA a
IPSIJU
TRO LM AIMU

PS: Duan Cveti, AD: Slaana Kilibarda, RD: Slaana Kilibarda,

RDA: Eroi Kadi, LK: Milena ivkovi, Edita Vukovi, SC: Marija
Jevti, Slaana Kilibarda, KS: Jelena Mileti, KM: Ivan Aleksijevi,
KR: Sneana Veskovi, KON: Dragana Stankovi, Milivoj Bai,
VID: Milo ukeli

Premijera: 10.4.2004. Teatar u podrumu

Igraju:
Radmila Tomovi (Elza), Sran Timarov (Dipsi Trolman), Eroi Ka
di (Tristan), Aljoa Vukovi (Oskar), Sran Jovanovi (Novinar),
Dejan Stojiljkovi, Uro Danilovi, Momilo orevi (Narodna
omladina)

IN: Milenko Adamov, SF: Ksenija irica, Anka Mili, Sneana Budimli
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Aleksandar Proti, V: Rozalija Tanasijevi

Broj izvoenja: 22
(do 26.3.2006)
212
ATELJE
5 0 godina

Sran Tim arov, Radmila Tom ovi

54 0
 PUT U IMIRVA IMU
/ Road t o Nirvana

PS: Artur Kopit (Arthur Kopit), PR: Borivoje Gerzi, RD: Iva Miloe
vi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Gorin Stojanovi, KS: Boris
akiran, KR: Irena arovi

Premijera: 20.5.2004. Teatar u podrumu

Igraju:
Gordan Kii (AI), Isidora Mini (Lu), Neboja lli (Deri), Milenko
Adamov, Sran Jovanovi (Ramon), Aleksandra Jankovi (Nirva
na)

IN: Milenko Adamov, Ksenija irica, SF: Ksenija irica, Anka Mili
PSV: Goran Mirkovi, PTN: Aleksandar Joci, V: Rozalija Tanasijevi

Gostovanja: Panevo (CK 9.4.2005)

Festivali u inostranstvu: Bosna i Hercegovina-Tuzlanski pozorini dani, Tuzla

(NP 19.11.2004)

Broj izvoenja: 33 (do 29.5.2006)

PREDSTAVE

Gordan Kii, Neboja lli, Isidora Mini

64 1
 328 SEZONA 2003/04.

nm

UMAN
/ Schumann

PS: Irina Deermi, RD: Goran uljik, RDA: Marko Manojlo-

vi, SC: Duan Deermi, SCA: Marija Jevti, Vojin Butkovi,
KS: Ivana Vasi, SP: Damjan Kecojevi

Premijera: 13.8.2004. Velika scena

Igraju:
Irina Deermi (Klara uman), Goran uljik (Robert uman)

IN: Nemanja Stojanovi

PSV: Duko Kovaevi, Goran Mirkovi, PTN: ore Jankovi, Dobrivoje
Milijanovi, Radenko Vujadinovi, V: Rozalija Tanasijevi

Festivali: BELEF, Beograd (Pozorite Atelje

212, 13.8.2004, 14.8.2004, 15.8.2004,
27.8.2004, 28.8.2004, 29.8.2004)

Broj izvoenja: 6
Poslednje izvoenje: 29.8.2004.
212
ATELJE
godina
50

Goran uljik, Irina Deermi

642
3 2 3 S E Z O N A 2 0 0 4 /0 5 .

A LISA

Prema romanu Luisa Kerola Alisa u zemlji uda

Koprodukcija Pozorita Atelje 212,
Intercult Stokholm i CSS Udine

LIB: Biljana Srbljanovi, RD: Aleksandar Popovski, RDA: Anika

Salomonson (Annika Salomonsson), SC: Angelina Atlagi, SCA:
Dejan Panteli, KS: Angelina Atlagi, KSA: Dejan Panteli, KM:
Kiril Dajkovski, SP: Nela Antonovi, VID: Milo kundri

Premijera: 14.10.2004. Velika scena

Igraju:
Jelena Stupljanin (Alisa I), Marija Daki (Alisa II), Petar Boovi,
Etjen Glaser /Etienne Glaser/ (Sused), Jasna urii, Aa Sima
/Asa Simma/ (Susedova ena), Milica Jovanovi (Balerina)

IN: Duko Akovi, SF: Anka Mili

PSV: Elen Ru (Ellen Rge), Dik Olofson (Dick Olofsson), PTN: Dobrivoje
Milijanovi, V: Rozalija Tanasijevi, Dubravka Buatlija

Gostovanja u inostranstvu: vedska - Stokholm (Kulturhuset /Kulturhuset/

31.1.2005, 1.2.2005, 2.2.2005, 3.2.2005), Upsala (Kraljiino pozorite
/Reginateatern/ 6.2.2005), Umea (Nordijska opera /Norrlandsoperan/
8.2.2005, 9.2.2005)

Broj izvoenja: 22
Poslednje izvoenje:
19.3.2005,

Jelena Stupljanin, Jasna urii, M arija Daki

 30 S E Z O N A 2 0 0 4 /0 5 .

BRANA / The Wein

PS: Konor Mekferson (Conor McPherson), PR: Milica Kralj, RD:

Milica Kralj, DR: Gordana Gonci, SC: Milica Baji, KS: Jelena Pe-
rii, KON: Svetislav Gonci

Premijera: 30.10.2004. Teatar u podrumu

Igraju:
Petar Kralj (Dek), Branislav Zeremski (Brendan), Tihomir Stani
(Dim), Vlastimir Stojiljkovi (Finbar), Dara Doki (Valeri)

IN: Predrag Perovi, Milenko Adamov, Ksenija irica, SF: Ksenija irica, Anka
Mili, Sneana Budimli

Gostovanja: Panevo (CK 27.10.2005), Novi Sad (SNP Kamerna scena

25.2.2006)

U inostranstvu: Bosna i Hercegovina - Banja Luka (NP Republike Srpske

7.6.2005)

Festivali: Jugoslovenski pozorini festival, Uice (NP 14.11.2005), Dani

Milivoja ivanovia, Poarevac (DK 7.4.2006)

Nagrade: Jugoslovenski pozorini festival, Uice: Milica Kralj, Nagrada

Ardalion za najbolju reiju; Specijalna na
grada Ardalion glumcima Ateljea 212 za
212

kolektivnu igru
ATELJE

Broj izvoenja: 42 (do 28.5.2006)

godina
50

Dara Doki, Tihom ir Stani

B44
331 S E Z O N A 2 0 0 4 / 0 5 .

VELIKA BELA ZAVERA

PS: Dimitrije Vojnov, RD: Milo Loli, LK: Ljiljana Mrki Popovi,
SC: Jasmina Holbus, KS: Maria Jelesijevi, Ml: Luka Ivanovi, SP:
Jovana Mirosavljevi

Premijera: 4.12.2004. Teatar u podrumu

Igraju:
Milo Vlalukin (Kurt Kobejn), Aleksandra Jankovi (Kortni Lav),
Miodrag Krstovi (Pit), Bojan irovi (Beri), Jovana Mirosavljevi
(Keli), Milutin Miloevi (Luis)

IN: Jovana Stefanovi, SF: Anka Mili, Sneana

Budimli, Ksenija irica, Jovana Stefanovi, Go
ran Mladenovi
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Nenad Laza
revi V: Dubravka Buatlija

Gostovanja u inostranstvu: Slovenija - Ljubljana

(SNG 10.6.2006)

Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP

2.6.2005. x2)

U inostranstvu: Hrvatska - Meunarodni festival

malih scena, Rijeka (HKD Teatar 4.5.2005. x2)

Nagrade: Meunarodni festival malih scena,

Rijeka, Hrvatska: Miodrag Krstovi, Nagrada
Veljko Marii za najbolju muku epizodnu
ulogu, Radomir Stamenkovi, Nagrada Veljko
Marii za najbolji dizajn svetla

Broj izvoenja: 37 (do 10.6.2006)

Milutin Miloevi, Miodrag Krstovi

 r ) r) t )
0 0 c _ SEZONA 20D4/05.

PRISUSTVO
/ P resence

PS: Dejvid Harover (David Harrower), PR: Marija Stojanovi, RD:

Boris Lijeevi, LK: Radovan Kneevi, SC: Aljoa Spaji, KS:
Sneana Pei Raji, KM: Vladimir Kolari

Premijera: 10.2.2005. Teatar u podrumu

Igraju:
Nenad Marii (Pol), Petar Mihailovi (Pit), Neboja lli (Dord),
Anita Mani (Marian), Violeta Mitrovi (Elke)

IN: Milenko Adamov, Ksenija irica, SF: Ksenija irica, Sneana Budimli,
Goran Mladenovi
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Nenad Lazarevi, V: Rozalija Tanasijevi

Festivali: Grad teatar, Budva (Stari grad 13.7.2005)

Broj izvoenja: 22 (do 20.5.2006)

212
ATELE
godina
50

A nita Mani, Petar M ihailovi

6 4 6
333 S E Z O N A 2 0 0 4 /0 5 .

SM RTONOSNA
M O T O R IS T I K A

Jednokratno inodejstvo u deset kakvoa

PS: Aleksandar Popovi, AD: Egon Savin,
Neboja Romevi, RD: Egon Savin, RDA:
Filip Grinvald, LK: Ljiljana Mrki Popovi,
SC: Darko Nedeljkovi, KS: Sneana Pe-
i Raji, KM: Zoran Eri, Vladimir Pejko-
vi, SLP: Blagoje Dobrota, Grupa Gekon
U inostranstvu: Hrvatska - Rijeka (HKD Teatar
31.3.2006); Slovenija -Ljubljana (SNG 9.6.2006)
Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP
29.5.2005), Pozorini maraton, Sombor (NP
17.6.2005), Grad teatar, Budva (Stari grad
14.7.2005), Dani Zorana Radmilovia, Zajear
(Pozorite Zoran Radmilovi 8.11.2005)

Premijera: 15.2.2005. Velika scena U inostranstvu: Hrvatska - Dani satire, Zagreb

(Satiriko kazalite Kerempuh 11.6.2006)

Igraju:
Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Zoran Eri,
Isidora Mini (Marela, gracija), Nenad Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku;
Jezdi (Dule, motorista na smrt), Dubrav Vladimir Pejkovi, Sterijina nagrada za originalnu
scensku muziku; Mihajlo Janketi, Sterijina nagra
ka Mijatovi (Silvana, havajka), Mladen
da za glumu; Nenad Jezdi, Nagrada Urednitva
Andrejevi (Svetislav-Sveta Apostolovi), beogradskih TV Novosti -Zoran Radmilovi za
Nenad iri (Gane), Nenad iri (Kafe- glumaku bravuru; Dani Zorana Radmilovia,
dija), Nada Sekuli (Milisava, kalauz), Zajear: Mihajlo Janketi, Nagrada Zoranov brk
za najboljeg glumca veeri; Nenad Jezdi, Glavna
Mihajlo Janketi (ika Dragi, gost), Milica
nagrada Festivala za najboljeg glumca
Mihajlovi (Katica, bradavica), Tanja Pje
va (Marica, travica), Ana Frani (Anica, Broj izvoenja: 46 (do 11.6.2006)
zaovina), Sofija Jurian (Pavica, bolniar
ka), Anka Mili, Tamara Tijani (Pacijenti),
Gabriela Dobrota, Miljana Krai (Artist-
kinja)

IN: Predrag Perovi, Emilija Rafajlovi, SF: Anka

Mili
PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Dragan Stevano-
vi, V: Rozalija Tanasijevi, Dubravka Buatlija

Gostovanja:
Panevo (CK 23.6.2005)

Nenad Jezdi
 334 S E Z O N A 2 0 0 4 /0 5 .

KRALJ LIR
/ King Lear

PS: Viljem ekspir (William Shakespeare), PR: Hugo Klajn, PRP:

Hugo Klajn, ivojin Simi, Sima Pandurovi, AD: Tomi Janei,
RD: Tomi Janei, RDA: Skot Filding (Scott Fielding), pela Trot,
Bojana Jankovi, DR: Milan Maarev, LK: Ljiljana Mrki Popovi,
SC: Tomi Janei, KS: Ljiljana Petrovi, KSA: Mirjana Mirkovi,
KM: Isidora ebeljan, VID: Toma Grom

Premijera: 28.3.2005. Velika scena

Igraju:
Ljuba Tadi (Kralj Lir), Stefan teref (Stephan Shterett) (Kralj
Francuske), Vladislav Mihailovi (Vojvoda od Burgundije), Bojan
irovi (Vojvoda od Kornvala), Neboja lli (Vojvoda od Olbenija),
Nenad iri (Grof od Kenta), Tihomir Stani (Grof od Glostera),
Nenad Jezdi (Edgar), Sergej Tritunovi, Sran Timarov (Ed
mund), Branislav Zeremski (Osvald), Miroslav ui (Lekar),
Vlastimir Stojiljkovi (Luda), Eroi Kadi (Vitez), Anita Mani (Go-
nerila), Radmila Tomovi (Regana), Jelena oki (Kordelija), Du
ko Akovi (Kornvelov sluga)

IN: Duko Akovi, SF: Sneana Budimli

212

PSV: Radomir Stamenkovi, Tomi

Janei, Skot Filding (Scott Field
ATELJE

ing), PTN: Zoran Jerkovi, Dragan

Stevanovi, V: Rozalija Tanasije
vi, Dubravka Buatlija
godina

Broj izvoenja: 9
Poslednje izvoenje: 31.5.2005.
50

V lastim ir Stojiljkovi
B4B
335 S E Z O N A 2 0 0 4 /0 5 .

UGO PUTOVANJE U IMOC

/ Long Days Journey Into Night

PS: Judin O Nil (Eugene ONeill), PR: Voja olanovi, AD: Maja
Drakovi, RD: Boro Drakovi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC:
Miodrag Tabaki, KS: Sneana Pei Raji, KM: Ivana Stefanovi,
KMA: Dragan Mitri, KR: Sonja Divac, SB: Milovan Gaanski

Premijera: 15.5.2005. Velika scena

Igraju:
Petar Kralj (Dejms), Ruica Soki (Meri), Nenad Marii
(Edmund), Neboja Dugali (Demi), Vesna Stankovi (Ketlin)

IN: Emilija Rafajlovi, SF: Anka Mili

PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Dragan Stevanovi, V: Rozalija Tanasije
vi, Dubravka Buatlija

Festivali: Dani Milivoja ivanovia, Poarevac (DK 3.4.2006)

Nagrade: Dani Milivoja ivanovia, Poarevac: Ruica Soki, Statueta

Milivoje ivanovi za najbolje glumako ostvarenje Festivala i Nagrada
strunog irija Spomen na glumca za najbolje glumako ostvarenje veeri;
Neboja Dugali, Nagrada irija publike za najboljeg glumca veeri

Broj izvoenja: 24
(do 12.5.2006)
PREDSTAVE

Petar Kralj, Ruica Soki

 33B S E Z O N A 2 0 0 4 /0 5 .

imi

POSETILAC
/ Le Visiteun

PS: Erih Emanuel mit (Eric Emmanuel Schmitt), PR: Stanica

Lazarevi, RD: Ljiljana Todorovi, DR: Jovan irilov, LK: Ljiljana
Mrki Popovi, SC: Darko Nedeljkovi, KS: Sneana Pei Raji,
KM: Zoran Eri, SP: Nela Antonovi

Premijera: 6.6.2005. Teatar u podrumu

Igraju:
Vojislav Brajovi (Sigmund Frojd), Dragan Nikoli (Nepoznati),
Anelika Simi (Ana Frojd), Andrija Miloevi (Nacista)

IN: Milenko Adamov, Ksenija irica, SF: Goran Mladenovi, Ksenija irica
PSV: Dragan Maslarevi, PTN: Miroslav Petruljevi, V: Rozalija Tanasijevi,
Dubravka Buatlija

Gostovanja: Panevo (CK 13.3.2006),

Novi Sad (Pozorite mladih 17.4.2006)

U inostranstvu: Slovenija - Ljubljana

(SNG 11.6.2006)

Festivali u inostranstvu: Bosna i Herce

govina - Tuzlanski pozorini dani,
212

Tuzla (NP 16.11.2005)

ATELE

Broj izvoenja: 27 (do 11.6.2006)

godina
50

Dragan Nikoli, Vojislav Brajovi

650
 DRUTVENA IGRA

Koprodukcija Pozorita Atelje 212 i BELEF-a

PS: Ivan M. Lali, AD: Egon Savin, RD: Egon Savin, SC:
Marija Jevti, SCA: Vojin Butkovi, KS: Sneana Pei
Raji, Ml: Egon Savin, KON: Predrag Ejdus

Premijera: 2.7.2005. Poslovni centar Ue, Beograd

Igraju:
Boris lsakovi (Martin), Aleksandra Jankovi (David),
Svetozar Cvetkovi (Karlo)

IN: Ksenija irica, SF: Ksenija irica

PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Dragan Stevanovi, V: Rozalija
Tanasijevi

Festivali: BELEF, Beograd (Poslovni centar Ue 2.7.2005. x2,

3.7.2005. x2, 4.7.2005. x2, 6.7.2005. x2, 7.7.2005. x2)

Broj izvoenja: 10
Poslednje izvoenje: 7.7.2005.

Boris lsakovi, A leksandra Jankovi

 33S S E Z O N A 2 0 0 4 /0 5 .

RADOVAN TREI

Bolna komedija o samoizdaji

PS: Duan Kovaevi, RD: Branimir Brstina, RDA: Boris Lijeevi,

SC: Darko Nedeljkovi, KS: Zora Mojsilovi, KSA: Jelena Anel
kovi Stefanovi, Biljana Grgur, Katarina Cigli, KM: Vladimir
Pejkovi

Premijera: 5.7.2005. Velika scena

Igraju:
Branimir Brstina (Radovan Trei), Anita Mani (Rumenka),
Dragana uki (Georgina), Gorica Popovi (Kafia), Branislav
Zeremski (Stanislav), Neboja lli (Jelene), Fea Stojanovi
(Keiner), Miodrag Krstovi (Vasilije), Duko Ako-
vi, Anka Mili, Milenko Adamov, Uro Danilovi
(Vilotii), Goran Balanevi, Jovo Maksi (anima
tor rode)

IN: Duko Akovi, Olga Stojkovi, SF: Anka Mili

PSV: Radomir Stamenkovi, PTN: Dragan Stevanovi, V:
Rozalija Tanasijevi

Festivali: Dani Zorana Radmilovia, Zajear (Pozorite

212

Zoran Radmilovi 7.11.2005), Dani komedije, Jagodina

(KC 25.3.2006)
ATELJE

Nagrade: Dani Zorana Radmilovia, Zajear: Anita Mani,

Nagrada Zoranov brk za najboljeg glumca veeri; Dani
komedije, Jagodina: Anita Mani, Statueta Curan za naj
godina

bolje glumako ostvarenje; Darko Nedeljkovi, Nagrada za

scenografiju; Zora Mojsilovi, Nagrada za kostimografiju
50

Broj izvoenja: 40 (do 28.6.2006)

Miodrag Krstovi, Gorica Popovi, Branislav Zeremski,

Duko Akovi, (Neboja lli), Anka Mili, Anita Mani, |
Branimir Brstina
654
333 S E Z O N A 2 0 0 5 /0 6 .

TRG HEROJA
/ Heldenplatz

PS: Tomas Bernhard (Thomas Bernhard), PR: Renata Ulmanski,

RD: Dejan Mija, RDA: Anita Mani, DR: Jelena Mijovi, LK:
Ljiljana Mrki Popovi, SC: Juraj Fabri (Juraj Fabry), SCA: Nema-
nja Petrovi, KS: Bojana Nikitovi, KSA: Sneana Pei Raji, KM:
Isidora ebeljan, VID: Boris Miljkovi, KG: Branko Citlik

Premijera: 25.12.2005. Velika scena

Igraju:
Vlastimir Stojiljkovi (Robert uster), Dara
Doki (Ana), Ljiljana Dragutinovi (Olga),
Tihomir Stani (Lukas), Milica Radakovi
Kljaji (Hedvig), Predrag Tasovac (Profe
sor Libig), Sneana Niki (Gospoa Li-
big), Bojan irovi (Gospodin Landauer),
Gorica Popovi (Gospoa Citel), Paulina
Manov (Herta)

IN: Duko Akovi, SF: Sneana Budimli

PSV: Milan Tvrdii, Radomir Stamenkovi, PTN:
Dragan Stevanovi, V: Rozalija Tanasijevi, Du
bravka Buatlija

Festivali:
Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP 29.5.2006)
PREDSTAVE

Broj izvoenja: 14 (do 29.5.2006)

Gorica Popovi, Paulina Manov

G5E
 340 S E Z O N A 2 0 0 5 /0 6 .

HALFLAJF

PS: Filip Vujoevi, RD: Ana Tomovi, DR: Vuk Rumovi, SC:
Ljerka Hribar, KS: Momirka Bailovi, KM: Nevena Gluica, FIL:
Goran Kovaevi, MF: Vanja Kovaevi

Premijera: 26.12.2005. Teatar u podrumu

Igraju:
Suzana Luki (Milenica), Tijana Mlaenovi (Mila), Neboja
lli (Bole), Sran Timarov (Killerr Zvezdara), Nemanja Oliveri
(Krivi)

IN: Jovana Stefanovi, SF: Ksenija irica, Goran Mlaenovi

PSV: Duko Kovaevi, PTN: Nenad Lazarevi, V: Rozalija Tanasijevi,
Dubravka Buatlija

Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP Kamerna scena 27.5.2006. x2)

Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Filip Vujoevi, Specijalna Sterijina

nagrada za dramski tekst; Suzana Luki, Nagrada iz Fonda Dara
aleni za najbolju mladu glumicu u Selekciji nacionalne drame

Broj izvoenja: 16 (do 27.5.2006)

212
ATELJE
godina
50

Neboja lli, Tijana Mlaenovi, Sran Timarov, Suzana Luki

6 5 6
341 S E Z O N A 2 0 0 5 /0 6 .

.*
#:

IMEMRES
POBJE
OD NEDJELJE

PS: Tena tivii, RD: Maja imi, SC: Marija Jevti, KS: Sneana
Pei Raji, KM: Aleksandra orevi, MEF: Dragan Stevanovi,
IZF: Duan orevi

Premijera: 23.3.2006. Teatar u podrumu

Igraju:
Aleksandra Jankovi (Ona), Svetozar Cvetkovi (On)

IN: Jovana Stefanovi, SF: Ksenija irica

PSV: Goran Mirkovi, PTN: Aleksandar Joci, V: Rozalija Tanasijevi,
Dubravka Buatlija

Broj izvoenja: 10 (do 19.6.2006)

tu
>
<
I-
U)

I
a

Svetozar Cvetkovi
B 5 7
 S E Z O N A 2 0 0 5 /0 6 .

RANJENI ORAO
ILI SMEJU LI
EVOJKE
OPUSTITI
PROBU
PRE BRAKA

PS: Mil Jam, DM: Borislav Mihajlovi -Mihiz, RD: Alisa Stojanovi,
DR: Jelena Mijovi, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Darko Nedelj-
kovi, KS: Zora Mojsilovi, KSA: Aleksandra Keksinov, KM: Ivan
Brkljai, KR: Milo Paunovi, SLP: Blagoje Dobrota, Gabriela
Dobrota, KAN: Svetislav Gonci

Premijera: 14.4.2006. Velika scena

Igraju:
Duanka Stojanovi (Gospoa Mir Jam), Jelena oki (Anelka
Bojani), Nenad Jezdi (Gojko Mari), Svetislav Gonci (Nenad
Aleksi), Branka eli lli (Nada Todorovi), Nenad iri (Mio
urovi), Neboja lli (Safet), Sofija
Jurian (Nevenka Mitrovi), Dragana u
212

ki (Vukica)
Ruica Soki, Renata Ulmanski, Jelisave-
ATELJE
5
0 godina

Nenad Jezdi, Jelena oki

B5S
343 S E Z O N A 2 0 0 5 /0 6 .

POMORAIMDIINIA KORA

PS: Maja Pelevi, RD: Goran Markovi, SC: Neboja Vese-

linovi, KS: Boris akiran, KSA: Ana llini, KM: Katarina
uti, MPR: Petar Rudi, SON: Katarina uti, Dragan Ana-
stasijevi, SP: Dalia Ain

Premijera: 30.4.2006. Teatar u podrumu

Igraju:
Jelena lli (Pomoranda), Katarina uti (Problematina), Je
lena Jovii (Zrela), Sran Timarov (On)

IN: Milenko Adamov, SF: Ksenija irica, Sneana Budimli

PSV: Duan Joksimovi, Duko Kovaevi, PTN: Nenad Lazarevi, V:
Rozalija Tanasijevi, Dubravka Buatlija

Broj izvoenja: 9 (do 25.6.2006)

Jelena lli, Sran Timarov, Katarina uti

u * H 344 S E Z O N A 2 0 0 5 / 0 6

CEKAJUCI GODOA
/ Eri a t t e n d a n t G odot

Komad u dva ina

PS: Semjuel Beket (Samuel Beckett), PR: Andreja Milievi, RD:

ura Tei, LK: Ljiljana Mrki Popovi, SC: Igor Vasiljev, KS:
Jelisaveta Tati uturilo, KM: Vladimir Pejkovi, VID: Igor Vasiljev

Premijera: 23.5.2006. Velika scena

Igraju:
Boris Komneni (Estragon), Tihomir Stani (Vladimir), Mladen
Andrejevi (Poco), Paulina Manov (Laki), Mihailo Stani, Strahinja
Dudi (Deko)

IN: E m ilija R afajlo vi, K s e n ija irica, SF: A n k a Mili, G o ra n M la d e n o v i

PSV: R a d o m ir S ta m e n ko vi , PTN : D ra g a n S te va n o vi , V: R o za lija T a n a s i
jevi, D u b ra v k a B u a tlija

B ro j izvo en ja : 6 (do 17.6.2006)

2 1 2
A T E L J E
go d in a
5 0
* * * SPECIJALNA PRODUKCIJA ATELJEA 212
*** BROD PLOVI ZA
BEOGRAD BRZINOM
OD SIS VOROVA
S: Miomir Petrovi, RD: Gorica Popovi,
SC: Darko Nedeljkovi, KS: Olgica Milu
novi, MS: Biljana Krsti
Premijera: 27.2.1997. Velika scena
Igraju, pevaju i sviraju:
Gorica Popovi, Tatjana Bokovi, Ljilja
na Dragutinovi, Dara Doki, Mirjana
Pei Armenuli, Anita Mani, Milica
Mihajlovi, Aljoa Vukovi, Feda Stoja
novi, Mladen Andrejevi, Katarina uti,
Sergej Trifunovi, Nenad iri, Neboja
Ljubii, Aleksandar Srekovi, Milutin
Karadi, Branimir Brstina, Anica Dobra,
Eroi Kadi, Petar Kralj, Bora orevi,
Sran Mileti, Gordan Kii, Antonije
Pui - Rambo Amadeus, ore David,
Svetozar Cvetkovi, Rade erbedija,
Milica erbedija, Vanja erbedija, Pau
lina Manov, Svetislav Gonci, Saa Petro-
nijevi, Biljana Krsti, Dejan Cuki, Dra
gan Marinkovi, Flana Jovi, Ljubinka
arevi, Dragana Mileti, Momilo Baja-
gi, Vladimir Divjan, Nikola uturilo, Mi
lan Mihailovi, Predrag Tasovac, Danica
Ristovski, Goran Sultanovi, Ljubivoje
Rumovi, Igor Bojovi, Leana Vukovi,
Jago Markovi, Nele Karajli, ivorad
Milenkovi, Ana Sofrenovi, Sloboda Mi-
alovi, Ana Frani, Jelena Stupljanin,
Vlastimir Stojiljkovi, Milo Anelkovi,
Nenad Marii, Marija Vickovi, Katarina
Radivojevi, Bane Tomaevi, Milo Vla-
lukin, Andrija Miloevi, Marinko Mad-
galj, Milena Ranatovi, Endru Grinvud
/Andrew Greenwood/, Bojan Kneevi,
Svetlana Bojkovi, Nikola Matovi, Tanja
Jovievi, Sofija Jurian, Slaana Zrni,
Bojana Stefanovi, Davorka Bosni Dik-
li, Sanja Uzelac, Boban Simonovi, Igor
Dunji, Boris Nikoli, Andrej Stefanovi,
Mladen Arsenijevi, Gordana Svilarevi,
Sandra Aleksi, Stefan iri, Marija Sre
kovi Savi, Nataa Tasi, eljko Jok-
simovi, Kornelije Kova, Lado Leskovar,
Aleksandra Radovi, Jelena Jovii,
Marija Paunovi, Radoslav Marjanovi,
Miodrag Krstovi, Branka Petri, Rastko
Jankovi, Ljubia Stojanovi, Jelena To
maevi, Vladimir Marii, Slobodan Bo-
PREDSTAVE
ani, Nenad Petrovi, Dragoljub urii,
Vladimir Markovi, Dragutin Balaban,
Duan Ivanievi, Nenad Boi, Vuk Bra-
di, Ljubomir Ninkovi, Maja Klusinski,
Nataa Mihaljac, Rua Rudi, Dragomir
Stanojevi, Branko lsakovi, Nenad Josi-
fovi, Milija Brankovi, Aleksandar Gruji,
Zoran Obrenovi, Stefan Cvetkovi, Slav-
 S E Z O N A 1 3 5 6 /5 7 .
Gorica Popovi, Aljoa Vukovi, Branimir Brstina, Tatjana Bokovi
ko Mari, Mile Teofilovi, Aleksandar
Zlati, Radoslav Sofrenovi, Milivoje Bran-
kovi, Ana Nedeljkovi, Duan Bezuha,
Duko Jovanovi, Duko Stankovi, Go
ran Jovanovi, Petar Radmilovi, Aleksan
dar Petrovi, Sinia Grgurovi, Ivan Kru-
Ijac, Svetislav Jevti, Dejan lli, Dragutin
Bundalo, Nenad Neni, Darko Krsti,
Predrag Jovi, Ivan Oreanin, Dragan
Kostovi, Zoran Stojanovi, Aleksandar
Nedeljkovi, Nikola Dori, Milan lli, Vladi
mir Dini, Marko Jobst, Ljubia Dini,
Nataa Radovanovi, Jelena Milosavljevi,
Sneana Skuli, Jelena Teletinovi, Tijana
Kovaevi, Verica Vlajkovi, Svetlana Si-
movi, Marijana Milankovi, Nada Nova
kovi, Milica Baji, Nataa Markovi,
Marina Karapandi, Jelena Brki, Bojana
Bojkovi, Katarina Banjanac, Saa Vuko-
vi, Dafina Perovi, Katarina Martinovi,
Lena Petrovi, Dubravka Mati, Darko Ma-
rinkovi, Nemanja Marinkovi, Dunja Cr-
ni, Aleksandar Ribi, Ana Saki, Jelena
Korenkovi, Ivica Stani, Slaven ia,
Marina Ostoji, Milena Jovii, Maja Du-
ki, Vesna Baji, Jelena Milanovi irica,
Marija Jankovi, Sanja Vinkovi, Ivana
Savi, Iva Petrovi, Aleksa Vasi, Milo Pa
unovi, Mirko Kneevi, Veselin Vidri,
Nikola Tomaevi, arko Anelkovi, Ma
rija Latinovi, Aleksandra orevi, Sonja
Vukovi, Bojana Popovi, Marija Bogda
novi, Igor Arizanovi, Duan Rani,
ore Perovi, Aleksandar Proti, Milorad
Janiijevi, Sonja Bokovi, Ana Proti,
Ana Nii, Aleksandra Hegedi, Nevena
Jovanovi, Milan Gromili, Neboja Gro-
mili
IN: E m ilija R afajlovi, M ile n k o A d a m o v, J o va n a
S tefano vi , P re d ra g P erovi, D u k o A k o vi
PSV: S lo b o d a n Lazin, PTN: u ro S a n a d e r
Broj izvoenja: 42 (do 30.12.2005)
 SEZONA 1 9 5 6 /2 0 0 6 .

ATELJE S IS

Pozorite Atelje 212 izvelo je ukupno 16.114 predstava, od

toga 2.454 na gostovanjima u zemlji i inostranstvu.

Na sceni Ateljea 212 izvedeno je i 1.782 predstave i drugih

programa tue produkcije.

e
v
a
t
s
d
e
r
p

663
 SKRACEIMICE

AD= adaptacija / adaptacija "Kode" (140), adaptaci DM= dramatizacija /dram atizacija pripovetke (313),
ja kom ada (133), adaptacija prevo d a (293), za teatar preudesio (127)/
adaptacija proznog teksta (102), adaptacija teksta
(067, 151), adaptator (025), adaptirao (124), dra- DR= dram aturg /dram aturg predstave (196), dra-

m aturka obrada (015, 173), dram ska adaptacija maturka obrada (221 )/

(190), obrada teksta (267), obradio (037), priredio

FDU = Fakultet dram skih umetnosti
(160), sarad nja na adaptaciji (146), scenska
adaptacija (014, 056, 070, 099, 101), slobodna pre Fl= izbor filmskih inserata / filmski inserti (140), iz
rada (054), za scenu prilagodio (105)/ bor arhivskog filmskog materijala (127)/

AKR= akrobatika
FIL= filmski snimatelj / filmske inserte snimio (127),
filmski insert (039), kam era (039, 140), snimatelj
ANI- animator
(340), snimatelj filma (325)/
ARM = aranman m uzike / araner (301 ), aranman
FKE= filmsko-kinetiki efekti
(216, 305), aranm an za B reh to v song (322),
muzika obrada um ana (173), muziki aranman
FSA= asistent filmskog snimatelja
(175), muziki aranmani (254)/
HKD= Hrvatski kulturni dom
AUT= autor projekta / autor (176)/
HNK= Hrvatsko narodno kazalite
BDP= Beogradsko dram sko pozorite
UJ
~ HRT= hortikultura /hortikulturno ureenje (151)/
j BELEF= Beogradski letnji festival
UJ
h IN= inspicijent
< BITEF= Beogradski internacionalni teatarski festi
val IZD= izrada detalja /autor detalja (296), izrada kos-
c timskih detalja (316)/
u
0 CK= Centar za kulturu
01
IZF= izrada fotografija /fotografije u prostoru (341),
CNP= C rnogorsko narodno pozorite
in fotosi (176), izrada fotosa (175, 180)/

D= dirigent
IZS= izrada slajdova / slajdove snimio (127), slaj-
dovi (022, 140, 145, 171, 175, 213), snimak projek
DADOV= Dramski atelje Doma om ladine Vraara cija (209)/

DIZ= dizajn IZ= izrada eira /autor eira (288)/

DK= Dom kulture JDP= Jugoslovensko dramsko pozorite

664
JNA= J u g o s lo v e n s k a n a ro d n a a rm ija 082, 083, 084, 085,086, 087,090, 093, 094,096, 097,
099, 102, 103, 104,106, 107,111, 112, 114, 117, 119,
KAN= kom pjuterska animacija /video i kom pjuterska 120, 121, 122, 123,124, 127,128, 129, 130, 134, 136,
animacija (342)/ 137, 142, 146, 147,149, 153,155, 157, 158, 159, 160,
165, 168, 173, 179, 180, 181, 192, 196, 202, 204,
KAS= kaskader /kaskader u filmu (325)/ 305), kostimografija (245, 246, 248, 249, 252, 286,
291), slikar kostima (007, 018, 053, 054, 055, 062,
KC= Kulturni centar
098)/
KEN= kendo
KSA= asistent kostimografa /asistent kostimografije
KF= konferansa (110), autor detalja (301), autor korseta i eira (316),
dizajn tekstila (310), kostimografska saradnja (113),
KG= kom pjuterska grafika likovna dorada kostima (289), likovna obrada tekstila
(294), pomoni kostimograf (181), pomonik kostimo
K M = kom pozitor /kom pozicija "Ptica" (283), kompozi grafa (146), realizacija kostima (164), realizator kosti
tor m uzike (087), kom pozitor originalne m uzike i autor ma (322), slikarski radovi na tkanini (136, 139)/
zvunog koncepta (334), kompozitor-posle prem ijere
(060), m uzika (005, 011, 030, 035, 043, 045, 049, 051, KSD= dizajn kostima /dizajn i izrada kostima (143)/
052, 059, 060, 061, 063, 070, 071, 073, 074, 075, 081,
083, 085, 088, 094, 096, 100, 101, 102, 103, 106, 110, KSI = izbor kostima
112, 116, 119, 121, 122, 130, 131, 133, 139, 140, 142,
KST= Klub studenata tehnike
143, 144, 146, 149, 154, 157, 164, 165, 166, 167, 168,
171, 172, 173, 174, 177, 178, 180, 181, 183, 184, 185, KNU= Kolarev narodni univerzitet
196, 202, 204, 209, 210, 211, 213, 214, 215, 229, 232,
239, 245, 248, 252, 261, 265, 278, 280, 284, 290, 291, LIB = libreto / scenski libreto (329)/
303, 329, 333, 340), muziku kom ponovao (105, 132),
o rig in a ln e m uzike kom pozicije (113), pesm ica o LK= lekto r / ko nsultant za je zik (015), lekto r za
Hepu i Hapu (026), ruske rom anse (033), songove Elisabeth Blake (241), lektor za italijanski jezik (254),
kom ponovao (069)/ lektor za nemaki jezik (326), lektor za panski jezik
(326), scenski govor (274, 276, 283, 312)/
KMA= asistent kompozitora
LUT= lutke /dizajn lutaka (289), izrada lutaka (012)/
KNU= Kolarev narodni univerzitet
MA = m aevanje /asisten t m aevanja (310),
maevanje postavio (146), scensko maevanje (316)/
KON = konsultant /konsultant za boks (326), konsul-
tant za neverbalnu kom unikaciju (312), konsultant za MAS = maske /izrada maski i kapa (317)/
m aioniarske triko ve (306), psiholog konsultant
(326), saradnik na predstavi (176), savetnik za auto MEF= muziki efekti /izb o r efekata (161 ), muzike in
moto (135), savetnik za psihijatriju (071), specijalni tervencije (082), zvuni efekti (341 )/
efekti (330), struni saradnik (120, 337), struni savet
nik (228), um etnika konsultacija (015) umetniki kon MES= Festival malih i eksperimentalnih scena
sultant za rad sa decom (139), umetniki saradnik
(065, 149), um etniki savetn ik (043), um etniko
MF= montaa filma /montaa ( 140), montaa filmskih
inserata (127), m ontaer (340), video obrada i mon
rukovodstvo (130), konsultant za hirurke intervencije
taa (303)/
(175)/

M l = izbor m uzike /m uziku izabrala (024), saradnik na

KP= korepetitor /h o r priprem io (113)/
izboru m uzike (140)/
KR= koreograf /fitness koreografija (314), ideja za ko
reografske elem ente i scenske kretnje (102), igre
MM = montaa m uzike /montaa tonske trake (165),
m uzika montaa (031 )/
postavila (054), koreograf saradnik (108), koreografija
SKRAENICE

(073, 094, 096, 101, 113, 124, 131, 212, 247, 267,
MNT= Makedonski naroden teater
270, 288), koreografska saradnja (102, 117, 137, 140,
200), koreografska saradnja na songovim a (200), ples MOT= Festival Mlad otvoren teater
(291, 301 ), step koreograf (082)/
MPR= muziki producent
KRA= asistent koreografa
MS= muziki saradnik /dirigent (018), muziki sarad
KS= kostimograf /dizajn kostima (322), kostim (056, nik na aranmanu (288), muziko vodstvo (016, 030,
069,089, 091, 092, 095, 131, 132, 135, 139, 145, 148, 071, 102, 130)/
151, 164, 166, 167, 169, 170, 171, 172, 177, 182, 183,
188, 191, 200, 208, 212, 309), kostimi (003, 004, 008, MUP= Ministarstvo unutranjih poslova
011,014, 027, 028, 035, 039, 060, 061, 063, 065, 067,
068, 070, 071, 072, 073, 074, 075, 077, 079, 080, 081, MZ= mesna zajednica

6 6 5
 270, 280, 291, 293, 300, 304, 305, 309, 326, 328),
NK= Narodno kazalite svetio postavio (137)/

NP= Narodno pozorite PTN= postavka tona /audio produkcija (328), dizajn
scenskog zvuka (289, 321, 322, 325, 326, 334), dizajn
NS= Narodno sveuilite tona (276, 278, 282, 283, 287, 288), dizajn zvuka (281,
292, 340, 342, 344), efekti (198), izrada tonske trake
NSC= nepoznata scena
(153), majstor tona (149, 154, 155,157,158,159,192,
NT= Naroden teater 194, 196, 234, 254, 255, 256, 258, 262, 263, 307,
308), obrada tonske trake (138), ozvuenje (130),
NU = Narodni univerzitet postavka i dizajn zvuka (337), postavka zvuka (333,
334, 335, 336, 338, 339, 341, 343), priprema i reali
0 = osnovna kola zacija zvuka (332), realizacija zvuka (331 ), saradnik na
postavci tona (312), ton (123, 131, 143, 170, 183, 185,
PDG- Prim orsko dram sko gledalie
237, 238, 240, 241, 245, 246, 261, 270, 279, 280, 285,
291, 293, 300, 304, 305, 309), ton majstor (098, 100,
PMF= Prirodno matematiki fakultet
102, 104, 110, 111, 114, 120, 121, 122, 125, 126, 127,
PR= prevodilac /prepev (018), preveo (023, 041, 049, 130, 135, 136, 140, 144. 145, 146, 147, 162, 165, 166,
050, 055, 131, 145, 160), prevod (003, 004, 011, 022, 167, 168, 169, 171, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178,
027, 030, 031, 034, 035, 038, 042, 045,047,048, 053, 1 79, 180, 182, 187, 188, 189, 193, 197, 202, 205, 208,
054, 057, 058, 060, 063, 064, 065, 067,068,071, 072, 209, 211, 213, 215, 217, 220, 225, 228, 230, 231,
074, 077, 078, 079, 080, 084, 085, 087,089,090, 091, 232), ton snimio (137), tonska obrada (225), tonska
095, 097, 098, 104, 105, 107, 109, 110,113,114, 119, obrada i ton majstor (218, 219), tonska realizacija
121, 123, 124, 126, 128, 130, 133, 134,139,140, 146, (150), tonska traka (193), tonski efekti (160, 200,
147, 148, 150, 154, 155, 157, 159, 168,169,170, 171, 203), tonski efekti i ton majstor (216, 227), zvuk (328)/
173, 177, 180, 182, 186, 188, 189, 191,192,193, 195,
RD= reditelj /reija (005, 007, 014, 028, 056, 060,
197, 202, 203, 205, 207, 208, 209, 210,215,217, 221,
062, 063, 064, 065, 067, 068, 069, 070, 071, 072, 073,
225, 226, 232, 234, 235, 236, 242, 246,261,275, 278,
074, 075, 077, 080, 081, 082, 084, 086, 087, 089, 090,
282, 284, 287, 288, 289, 294, 295, 296,297,300, 313,
091, 092, 093, 094, 095, 099, 101, 102, 103, 104, 106,
316, 327, 334, 335, 336), prevod romana (264), pre
112, 113, 114, 115, 117, 119, 120, 121, 122, 123, 124,
vod sa engleskog (325, 332), prevod sa francuskog
125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135,
(075, 259), prevod sa italijanskog (255), prevod sa
136, 137, 138, 139, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147,
latinskog (151), prevod sa slovenakog (111, 314),
148, 149, 150, 151, 153, 155, 157, 158. 159, 160, 161,
prevod stihova i proznog teksta (102), prevodilac na
162, 164, 166, 167, 168, 169, 174, 175, 179, 181, 191,
engleski (241 ), prevodilac na starogrki (323), redakci
193, 195, 197, 198, 201, 202, 204, 207, 208, 211, 212,
ja prevoda (071, 309, 316), stihovana verzija sa en
245, 246, 248, 249, 252, 254, 256, 261, 264, 270, 275,
gleskog i francuskog (144)/
286, 291, 297, 301, 304, 305, 312, 313, 315, 317, 320,
326, 337), reirao (105), reiser (038), scenska
PRP = p rep e v pesam a /p re p e v (316), prepevao
priprem a (036)/
balade Boba Dilana i otpevao (294), prepev songova
(205, 217), prevod pesama (334)/
RDA= asistent reditelja /asistent (083, 088, 097,
126), asistent reije (005, 008, 011, 014. 023, 031,
PS= pisac /autor (111, 117, 122, 123, 135, 138, 141,
034, 035, 038, 048, 056, 057, 059, 062, 063, 068, 073,
143, 146, 147, 149,150, 151, 153, 154, 155, 157, 158,
074, 075, 078, 080, 082, 087, 090, 091, 100, 101, 102,
212

159, 160, 161, 162,164, 165, 166, 167, 168, 169, 170,
103, 107, 109, 110, 111, 113, 114, 117, 124, 127, 129,
171, 172, 173, 174,175, 177, 178, 179, 181, 182, 184,
131, 138, 139, 157, 161, 167, 184, 194, 202, 205, 208,
185, 192, 193, 194,196, 197, 198, 199, 200, 202, 203,
ATELJE

209, 213, 216, 221, 288), pomoni reditelj (022, 023,

205, 208, 209, 210,211, 213, 215, 216, 217,218, 219,
024, 029, 042, 045, 049, 050, 052, 071, 074, 096, 140,
220, 225, 226, 230, 231, 232, 298, 322), autor romana
165, 166, 171, 180, 187, 188, 194, 196, 209, 225), po
(145), autor teksta (328), tekst (116)/
monik reditelja (113, 114, 120, 121, 130, 131. 133,
PSV= postavka svetla /dizajn svetla (182, 278, 281, 135, 137, 138, 143, 146, 149, 157,160, 172, 181, 183,
godina

282, 283, 287, 288, 289, 310, 329, 334, 335, 337, 338, 185, 199, 203, 208, 211, 212, 215,217, 222, 228, 231,
339, 340, 341, 342, 343, 344), majstor rasvete (138, 233, 256, 263, 296, 301, 303, 316,321, 328, 334, 338,
339), pomonik reije (104, 220), saradnik na reiji
50

140, 155, 157), majstor svetla (130, 135, 145, 146,

147, 165, 170, 234, 262, 263, 307, 308), osvetljenje (220), saradnik reditelja (322), saradnik u rediteljskom
(091, 100, 102, 104, 109, 110, 111, 114, 117, 120, i glumakom stvaralakom procesu (334)/
122, 123, 124, 125, 127, 128, 131, 134), postavka
RS= Radniko sveuilite
scenskog svetla (325), postavka svetlosti (205, 208,
209, 213, 215), rasveta (089, 240, 241, 245, 246, 260, RU= Radniki univerzitet
279), svetio (064, 126, 133, 136, 139, 142, 144, 237,

BBB
S= scenario savetnik za pantomimu (133), scenske borbe (295,
322), scenske kretnje (065, 202)/
SA= asistent pisca scenarija /asistent (036)/
V= minker-vlasuljar /glavni minker (326, 327), izra
SB = scenska borba da maski (150), izrada vlasulja (211), majstor maske
(233, 249, 250, 251, 254, 263, 264, 266, 268, 271,
SC= scenograt /aranm an prostora (151), d ekor
272, 274, 275, 276), majstor minke (248), maska
(003, 008, 011, 027, 029, 056, 060, 065, 067, 069,
(157, 181, 185, 240, 241, 245, 246, 278, 281, 283,
070, 072, 077, 079, 080, 081, 083, 084, 089, 092, 093,
285, 288, 289, 292, 294), maska i izrada perika (310),
094, 095, 097. 104, 111, 112, 135, 146, 153, 157, 160,
maska i minka (306, 307, 308, 312, 314, 316, 334,
164, 168, 169. 179, 264), dizajn scene (322), scena
335, 339, 340, 342), maske (143, 160, 161, 171, 176,
(155, 191, 317), scenografija (005, 007, 028, 035, 041,
192, 194, 209), maske izveo (109), minka (225, 227,
059, 061, 063, 064, 068, 071, 073, 074, 075, 082, 085,
228, 261, 282, 284, 287, 290, 291, 293, 295, 296, 297,
086, 087, 090, 096, 099, 100, 101, 102, 103, 105, 106,
301, 302, 303, 304, 305, 309, 313, 315, 317, 318, 324,
107, 113, 114, 117, 119, 120, 121, 122, 124, 125, 127,
328, 336, 341, 343), minka i maska (320, 338, 344),
128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 136, 137, 139, 140,
minka i vlasuljarski radovi (298), m inker (299, 311),
142, 145, 147, 148, 149, 158, 159, 162, 165, 166, 167,
m inkersko vlasuljarski radovi (203, 234, 235, 236,
171, 172, 173, 177, 181, 182, 186, 197, 198, 200, 201,
237, 238), vlasuljarski radovi i minka (208, 213, 215,
202, 204, 208, 212, 245, 246, 248, 249, 252, 286, 291,
216), vlasuljarski radovi (171, 217, 218, 219, 220, 230,
313), slikar dekora (054, 062), vizuelna oprema (176)/
231, 232)/
SCA= asistent scenografa /ko-scenograf (328), po
moni scenograt (083), pom onik scenografa (143,
Tl = izbor teksta /izbor (212), izbor stihova i zamisao
146), re alizator scene (322), sarad n ik scenografa
predstave (066), izbor tekstova (123), odabrao (037)/
(209), scenografski specijalni efekti (339)/

SDUS = Savez dram skih um etnika Srbije TPS= tekst pesama /rei (094)/

SF= sufler ULUPUD= Udruenje likovnih umetnika prim enjenih

umetnosti i dizajnera
SIZ= Sam oupravna interesna zajednica
VA= Vojna akademija
SKC = Studentski kulturni centar

SLP= slobodno penjanje /sp e cija lni efekti (342), VID = autor video materijala / art direktor i autor video
struni saradnik (333) rada (339), autor videa (344), realizacija video materi
jala (207), reija video materijala (326), video materijal
SNG = Slovensko narodno gledalie (329, 334), video-film realizacija (315), video reija
(322)/
SNP= Srpsko narodno pozorite
VMA= Vojno m edicinska akadem ija
SON = songovi /autor kupleta (246), autor songova
(343), koautor teksta za rep (343), kompozicija songo
ZDK= Zagrebako dram sko kazalite
va (153), pesme (264), song himne (271), songovi
tekst i m uzika (305), tekst songova (153, 270), tekst
* = nepoznati lik
songova priredila (288)/

SP= scenski pokret /borba (278), borbe (296), pokret *** = Brod plovi za Beograd
(301), saradnik za pokret (181, 192), saradnik za
scenski pokret (205), saradnja na pantomimi (146), ? = nepoznati izvoa ili nepoznato ime
SKRAENICE

Napomena: pod osnovni opis skraenice podvedena su i zanimanja koja

su u okviru osnovnog opisa pronaena u izvorima

6 6 7
GDE SMO SVE GOSTOVALI

Agvaskalijentes Firenca Leskovac Prag Tetovo

Akapulko Foa Liseil Preljina Tivat
Aleksandrovac Futog London Preevo Topola
Amsterdam Loznica Priboj Toronto
Apatin Geteborg Prilep Torun
Aranelovac Gorade Ljig Pritina Trebinje
Gornji Milanovac Ljubljana Prizren Trst
Baka Palanka Grocka Prokuplje Trstenik
Baka Topola Gvanahuato M akarska Puebla Tri
Banja Luka Malme Pula Tuzla
Bar Hag Maribor
Barajevo Halmstad M eksiko Siti Raka Ub
Batajnica Herceg Novi Milii Rava Ulcinj
Be Minhen Ravena Umag
Benkovac Imotski Mladenovac Redo Umea
Beograd Istanbul Modena Rijeka Umka
Berane Ivani Grad Moskva Rim Upsala
Berlin Ivanjica Mostar Ritopek Uice
Bijelo Polje Mrajevci Roterdam
Biograd Jabuki Rit Rudo Valjevo
Bitolj Jagodina Nansi Ruma Vankuver
Bolonja Jajinci Napulj Varadin
Bor Jeevica Niki San Luis Potosi Varava
Bosanska Gradika Ni Sankt Peterburg Velika Plana
Bosanski amac Kaarevo Noreping Sarajevo Venecija
Bratislava Karakas Nova Gorica Sisak Vinkovci
Brno Karlovac Nova Gradika kara Vis
Brko Kastav Nova Pazova Skopje Viegrad
Bresnica Kikinda Nova Varo Slavonska Poega Vinjica
Brod Galeb Kladovo Novi Beograd Slavonski Brod Vlasenica
Budimpeta Knin Novi Sad Sm ederevo Vogoe
Budva Knjaevac Sofija Vranje
Bujanovac Kolain N jujork Sombor Vrbas
Buje Komia Sopot Vrbovsko
Bukuret Kopaonik Ob re novac Split Vrnjaka Banja
Kopar Ohrid Srbobran Vrac
Cavtat Koprivnica Opatija Srem ska Mitrovica Vuitrn
Celje Kosovska Mitrovica Osijek Srpska Crnja Vukovar
Cetinje Kostolac Srpski Brod
Cirih Kotor Pali Stara Pazova Zabreje
Crven ka Kragujevac Panevo Stari Beej Zadar
Kraljevo Parain Stokholm Zagreb
aak Kranj Pariz Subotica Zajear
aj nie Krievci Parma Surdulica Zaklopaa
Krnjaa Pazmenac Sutjeska Zemun
uprija Krnjeevci Pe Svilajnac Zenica
" Kruevac Petrovac Zrenjanin
Doboj Kula Petrovaradin abac Zvean
Dubrovnik Kupari Pirot ainci
Kvebek Ploe ibenik apani
akovo Pljevlja id eleznik
Laj kova Podgorica iraz Persepolis eneva
Ferara Lazarevac Poarevac tip upanja
 SVE INIAE
PREMIJERE

IM predstava pisac reditelj datum

premijere

S ezona 1 9 5 6 /5 7

001 FAUST Johan Volfgang fon Gete Mira Trailovi 12.11.1956.

002 DON UAN U PAKLU (Seanja na oa) Bernard o Mira Trailovi 15.12.1956.
003 EKAJUI GODOA Semjuel Beket Vasilije Popovi 17.12.1956.
004 IZA ZATVORENIH VRATA an-Pol Sartr Mira Trailovi 24.01.1957.
005 TROJE Miodrag urevi Milivoje Tomi 08.04.1957.
006 PESMA Oskar Davio Aleksandar Ognjanovi 13.05.1957.
007 NEBESKI ODRED (Himmel-kommando) ore Lebovi, Hugo Klajn 12.06.1957.
Aleksandar Obrenovi

S ezona 1 9 5 7 /5 8 .

008 KORACI U DRUGOJ SOBI Miodrag Pavlovi Vasilije Popovi 31.10.1957.

009 KOLAJNA narodna poezija Mira Trailovi 19.12.1957.
010 BLINJI SVOJ Melvi Albahari Mata Miloevi 23.02.1958.
011 STOLICE Een Jonesko Mira Trailovi 13.03.1958.
012 GINJOL Dragutin Dobrianin Dragutin Dobrianin 01.04.1958.
013 OD NEMILA DO NEDRAGA Milan Dedinac Mata Miloevi, Miroslav Belovi 04.05.1958.

S ezona 1 9 5 8 /5 9 .

014 REKVIJEM ZA KALUERICU Vilijam Fokner Janez Senk 15.10.1958.

AT ELU E 212
015 TEATAR JOAKIMA VUJIA Joakim Vuji Vladimir Petri 13.11.1958.
016 CRNI ORFEJ crnaka poezija Vladimir Pavlovi 24.11.1958.
017 ARKULIN Marin Dri Vuk Vuo 09.02.1959.
018 PRIA O VOJNIKU . F.Ramiz (libreto) Mira Trailovi 22.02.1959.
019 FENIKS SE ESTO RAA Kristofer Fraj Duan Mihailovi 27.04.1959.

S ezona 1 9 5 9 /6 0 .
godina

020 SMEH U GLOB TEATRU / Vladimir Pavlovi 06.11.1959.

021 ZATO PLAE TATA... Ivan Ivanec Kota Spai 03.12.1959.
ILI SRENA NOVA GODINA
50

022 JAJE Felisijen Marso Bojan Stupica 07.12.1959.

023 KUEVLASNIK I PALIKUE Maks Fri Bojan Stupica 16.12.1959.
024 LJUBAV Milan okovi Zoran Ristanovi 23.12.1959.
025 NEMOGUE nadrealistia poezija Slobodan Markovi 19.01.1960.
026 SVETLOSTI I SENKE ore Lebovi Ognjenka Milievi 25.01.1960.
027 IN -IN Fransoa Bijedu Mira Trailovi 22.02.1960.
028 POLICAJCI Slavomir Mroek Branko Plea 21.03.1960.
029 NITI-NITI Milica obat Mata Miloevi 18.04.1960.

BB9
 SVE IMAE PREM IJERE

IM predstava pisac reditelj datum

premijere

030 BALADA 0 TILU OJLENPIGELU Ginter Vajzenborn Milenko Marii 25.04.1960.

031 ZNATE LI MLENI PUT Karl Vitlinger Slobodan Markovi 16.05.1960.

R i= 7 n n a 'l PRD/R1

032 NESPORAZUM Alber Kami Mira Trailovi 10.10.1960.

033 OD ULICE DO MANSARDE balet Smiljana Manduki (koreograf) 10.11.1960.
034 NASTOJNIK Harold Pinter Arsenije Jovanovi 29.12.1960.
035 RAZGOVORI Lukijan iz Samosate Slobodan Markovi 02.02.1961.
036 OD IZLASKA DO ZALASKA SUNCA pesme i igre naroda Azije i Afrike Arsenije Jovanovi 10.03.1961.
037 CRVENI CVETOVI stihovi i zapisi iz NOB-a Bojan Stupica 21.03.1961.
038 KVADRATURA KRUGA Valentin Katajev Bojan Stupica 22.03.1961.
039 STRAH Dragoslav Popovi Zoran Ristanovi 03.04.1961.
040 SLIKE SA IZLOBE balet Smiljana Manduki (koreograf) 13.04.1961.

Sezona 1961 /B2.

041 DRAGI MOJ LALJIVE Derom Kilti Milenko Marii 05.11.1961.

042 ARSENIK I STARE IPKE Dozef Keselring Milenko Marii 18.11.1961.
043 KAD JE ENA NEMA Vojmil Rabadan Vlastimir Radovanovi 27.12.1961.
044 NO TAMNA JE MOJA Cata Dujin Cata Dujin 12.01.1962.
045 VOJCEK Georg Bihner Bojan Stupica 13.01.1962.
046 SLUAJ PROFESORA TARANA Artur Adamov Jovan Putnik 23.02.1962.
047 KARTOTEKA Tadeu Ruevi Ljubomir Draki 07.04.1962.
048 AFERA Primo Kozak Taras Kermauner 11.05.1962.
049 ZANESENJACI Tom Dons Mira Trailovi 27.05.1962.

in R 7 n n a 1 P R P / R D

050 IZGNANICI Dems Dojs Hugo Klajn 06.10.1962.

051 RUA VETROVA Duan Mati Slobodan Markovi 21.10.1962.
052 HLADNA GUIJA DIGERICA Vuk Vuo Aleksandar Glovacki 12.12.1962.
053 RAZMENA Pol Kodel Predrag Bajeti 29.12.1962.
054 CEZAR Jan Verih, Jiri Voskovec Neboja Komadina 02.03.1963.
055 VETINA En Deliko Arsenije Jovanovi 10.04.1963.

Sezona 1963/64.

056 DNEVNIK JEDNOG LUAKA Nikolaj Gogolj Arsenije Jovanovi 24.11.1963.

057 KO SE BOJI VIRDINIJE VULF Edvard Olbi Mira Trailovi 07.01.1964.
058 SPROVOD Bohdan Drozdovski Neboja Komadina 03.02.1964.
059 KO PUCA OTVORIE MU SE Vasko Ivanovi Slobodan Markovi 29.02.1964.
060 KRALJ IBI ILI POLJACI Alfred ari Ljubomir Draki 27.04.1964.
212

061 VALPURGIJSKA NO Velimir Luki Milenko Marii 30.05.1964.

Sezona 1964/65.
ATELJE

062 LJUBINKO I DESANKA Aleksandar Popovi Rade Markovi 30.12.1964.

063 KOKTEL Tomas S. Eliot Mira Trailovi 13.01.1965.
064 KOMEDIJA Semjuel Beket Milovan Novi 30.01.1965.
godina

065 VIKTOR ILI DECA NA VLASTI Roe Vitrak Mia Popovi 23.02.1965.
066 OD KAMENA I OD SNA balet na poeziju F. G. Lorke / 04.03.1965.
067 DRUGARSKO VEE Vaclav Havel Ljubomir Draki 20.04.1965.
50

R f i7 n n a 1 R R 5 /R R

068 DAKTILOGRAFI / TIGAR Mjurej izgal Branko Plea 08.10.1965.

069 KAFANICA, SUDNICA, LUDNICA Branislav Crnevi Ljubomir Draki, 16.11.1965.
Zoran Ratkovi 16.11.1965.
070 KAPETAN -KAPETANU pisma policijskih kapetana Jovan Konjovi 28.12.1965.

670
 SVE IMAE PREMIJERE

N predstava pisac reditelj datum

premijere

071 PROGANJANJE I UBISTVO Peter Vajs Mira Trailovi 28.01.1966.

AN POL MARA KAKO IH PRIKAZUJE
GLUMAKA TRUPA AZILA U ARANTONU
POD VODSTVOM MARKIZA DE SADA
072 SUNANO JUTRO Joakim Alvares Kintero, Viktor Stari 17.02.1966.
Serafin Alvares Kintero
073 KRMEI KAS Aleksandar Popovi Neboja Komadina 24.02.1966.
074 OH, TATA, SIROTi TATA, Artur Kopit Din Frankel 13.03.1966.
MAMA TE JE OBESILA U PLAKAR I
JA SAM TAKO TUAN
075 TROJANKE Euripid, an-Pol Sartr Ognjenka Milievi 14.05.1966.
076 JA, MIJA ALEKSI odlomci iz komada / 12.07.1966
077 LJUBAVNIK Harold Pinter Nikola Veselinovi, 28.07.1966.
Aleksandar orevi
S f i7 n n a 1 3 R G /R 7 .

078 BALKON Zan ene Mata Miloevi 15.11.1966.

079 REVIJA Harold Pinter Aleksandar orevi 18.12.1966.
080 LJUBAF Mjurej izgal Relja Bai 16.01.1967.
081 IVEO IVOT TOLA MANOJLOVI Moma Dimi Petar M. Tesli 28.01.1967.
082 LOE OKOVANI PROMETEJ Andre Zid Slobodan Aligrudi 02.02.1967.
083 RAZVOJNI PUT BORE NAJDERA Aleksandar Popovi Branko Plea 13.02.1967.
084 BELE NOI F. M. Dostojevski Ognjenka Milievi 29.03.1967.
085 TA USAMLJENA IVOTINJA (PARK / HJUI) Margaret Diras Dragoslav Lazi 17.04.1967.
086 JOV resitai po Bibliji Dragovan Jovanovi 23.04.1967.
087 MAKA U DAKU Zor Fejdo Arsenije Jovanovi 18.06.1967.
088 GENERALSKA UINA Boris Vijan Neboja Komadina 28.06.1967.

Sezona 1967/68.

089 POVRATAK Harold Pinter Denis Keri 08.11.1967.

090 DELIKATNA RAVNOTEA Edvard Olbi Mata Miloevi 20.01.1968.
091 SLEDEI PUT U VAM TO OTPEVATI Dems Sonders Mira Trailovi 23.01.1968.
092 KAPE DOLE Aleksandar Popovi Ljubomir Draki 17.02.1968.
093 GREJALICA Svetozar Vlajkovi Petar M. Tesli 05.03.1968.
094 LICEM U LICE SA MILORADOM balet Franc Borlahe 05.04.1968.
MIKOVIEM

Sezona 1968/89.

095 CENA Artur Miler Dejan Mija 17.10.1968

096 ELEKTRA 69 Danilo Ki Zoran Ratkovi 12.11.1968.
097 GALEB A. P. ehov Ljubomir Draki 14.12.1968. 212
098 VEZA Dek Gelber Branko Plea 20.01.1969
099 PENDERI RAVNICE Zoran Petrovi Soja Jovanovi 08.02.1969
100 RADO IDE SRBIN U VOJNIKE Bora osi Ljubomir Draki 27.03.1969
ATELJE

101 PANTOLOGIJA ILI MLEKO MUDROSTI Stanislav Vinaver Petar M. Tesli 14.04.1969.
102 KOSA Dems Rado, Derom Ragni Mira Trailovi, Zoran Ratkovi 19.05.1969
103 TA JE NAJVEI DOMET SEKSA ILI DA LI Radomir Putnik Vida Ognjenovi 02.06.1969
OCA IMA ONO IJE JE PRVO SLOVO K,
godina

DRUGO U, TREE R, ETVRTO A, PETO...

Sezona 1989/70.
50

104 ETIRI GODINJA DOBA Arnold Vesker Aleksandar orevi 19.10.1969.

105 PIEM, PIEM TIHOVE... Ogden Ne Pavle Mini 29.11.1969.
106 STALJINIST Vasko Ivanovi Neboja Komadina 04.12.1969.
107 GLUVI I NEMI Margaret Diras Hugo Klajn 09.01.1970.
108 RANO JUTRO Edvard Bond Arsenije Jovanovi 20.01.1970.
109 ARHITEKTA I ASIRSKI CAR Fernando Arabal Zoran Ratkovi 04.02.1970.
110 OPERETA Vitold Gombrovi Bogdan Jerkovi 23.02.1970.

67 1
 SVE IMAE PREM IJERE

IN
I1
1 predstava pisac redite'j datum
premijere

111 MARKE, A NATO JO I EMILIJA Duan Jovanovi arko Petan 21,03.1970.

S ezona 1 9 7 0 /7 1 .

112 SLATKO PRAVOSLAVLJE Bogdan ipli Dimitije urkovi 15.10.1970.

113 ZIGER-ZAGER Piter Terson Zoran Ratkovi 26.10.1970.
114 D0 EG Piter Nikols Mata Miloevi 14.11.1970.
115 KRIVICE Dragoslav Mihajlovi Aleksandar Mandi 10.01.1971.
116 PORODINA MANUFAKTURA Maja de Rado / 20.01.1971.
CRNOG HLEBA
117 ULOGA MOJE PORODICE U Bora osi Ljubomir Draki 05.02.1971.
SVETSK0J REVOLUCIJI
118 NA LUDOM BELOM KAMENU Borislav Peki Ljubomir Draki 29.03.1971.
119 HAMLET U PODRUMU Viljem ekspir Slobodanka Aleksi 17.04.1971.
120 DERVI I SMRT Mea Selimovi Branko Plea 23.04.1971.
121 KALUERICE Eduardo Manet Zoran Ratkovi 30.06.1971

Sezona 1371 /7 P .

122 JELISAVETINI LJUBAVNI JADI Milan Jeli Dejan Miladinovi 31.10.1971.

ZBOG MOLER
123 DEPNI TEATAR Anri-Pjer Kami Slavenko Saletovi 04.12.1971.
124 LULU Frank Vedekind Ljubomir Draki 12.12.1971.
125 ENE Antonije isakovi, Naa Janjetovi 23.12.1971.
Dragoslav Mihajlovi
126 ROENDAN Harold Pinter Dejan avi 10.01.1972.
127 RANJENI ORAO ILI SMEJU LI DEVOJKE Mir Jam Soja Jovanovi 12.03.1972.
DOPUSTITI PROBU PRE BRAKA
128 PLAY STRINDBERG Fridrih Direnmat Radoslav Dori 01.04.1972.
129 UTA Gordan Mihi Vladimir Tadej 14.04.1972.
130 ISUS HRISTOS SUPERSTAR Tim Rajs (libreto) Zoran Ratkovi 23.06.1972.

R ezona 1 R 7 P / 7 f :i_

131 PURPURNO OSTRVO Mihail Bulgakov Ljubomir Draki 14.11.1972.

132 OLOVKA PIE SRCEM / Pavle Mini 17.11.1972.
133 TOM PEJN Pol Foster Slobodanka Aleksi 17.12.1972.
134 ETVORO E. A. Vajthed Zoran Ratkovi 01.02.1973.
135 MARATONCI TRE POASNI KRUG Duan Kovaevi Ljubomir Draki 26.02.1973.
136 MALVINA Mirko Kova Bogdan Rukuc 23.03.1973.

S ezona 1 R 7 R /7 d
AT EL UE 212

137 DAMA S KAMELIJAMA Aleksandar Dima Sin Nikola Jevti 10.11.1973.

138 RADOVAN TREI Duan Kovaevi Ljubomir Draki 30.12.1973.
139 SLADOSTRASNICI - KARAMAZOVI F. M. Dostojevski Predrag Bajeti 15.01.1974.
140 AKROBATI Tom Stopard Mira Trailovi 05.03.1974.
141 LJUBICA, PRVO LICE MNOINE Milenko Vueti Jovan Ain 19.03.1974.
142 BONTON ILI KAKO SE PONAATI Boidar Ljumovi Slavenko Saletovi 23.05.1974.
PREMA OSOBAMA SUPROTNOG POLA
5 0 godina

P ia z o n a 1

143 DIVOVI IZ PLANINE Luii Pirandelo Paolo Maeli 15.09.1974.

144 OKOVANI PROMETEJ Eshil Slobodanka Aleksi 29.10.1974.
145 PORTNOJEVA BOLJKA Filip Rot Nikola Jevti 27.12.1974.
146 MOLIJER Mihail Bulgakov Ljubomir Draki 09.02.1975.
147 EMIGRANTI Slavomir Mroek Bogdan Rukuc 12.04.1975.
148 MEDEJA Euripid Cisana Murusidze 16.04.1975.

B72
SVE IMAE PREMIJERE

IM'1 predstava pisac reditelj datum

premijere

S ezona 1 9 7 5 /7 6 .

149 UDO U ARGANU Ljubomir Simovi Mira Trailovi 24.10.1975.

150 GOSPOA A0I / HAN0 Jukio Miima Milo Lazin 26.11.1975.
151 POHVALA LUDOSTI Erazmo Roterdamski Ljubomir Draki 12.12.1975.
152 JA, FRANSOA Fransoa Vijon Petar Zec 20.12.1975.
153 (NE)SUMNJIVO LICE Branislav Nui Zoran Radmilovi 11.01.1976.
154 KOD LEPOG IZGLEDA Eden fon Horvat Paolo Maeli 19.03.1976.
155 MUKE STVARI Franc Ksaver Krec Ljubia Risti 09.05.1976.
156 PETRIJIN VENAC Dragoslav Mihajlovi Ognjenka Milievi 01.06.1976.

S ezona 1 9 7 6 /7 7 .

157 MARIJA lsak Babelj Ljubomir Draki 12.10.1976.

158 NE PUCAJ, BRE Nedeljko Jei, Nikola Jevti 18.11.1976.
Ranko Mitrovi,
Dragoslav Simi
159 KENEDIJEVA DECA- Robert Patrik Slobodanka Aleksi 02.12.1976.
JEDNO POPODNE U BISTROU
160 BUZDOVAN Kleme Grubii Zoran Ratkovi 19.12.1976.
161 PROLEE U JANUARU Duan Kovaevi Radoslav Dori 11.02.1977.
162 EGOVI Dragan Uskokovi Slobodanka Aleksi 20.02.1977.
163 SPOMENAR izvorni dokumenti Srboljub Boinovi 08.03.1977.
164 OJ, SRBIO NIGDE LADA NEMA Zorica Jevremovi Ljubomir Draki 27.04.1977.
165 BOMBAKI PROCES 1928 ivorad Mihajlovi Zoran Ratkovi 09.06.1977.

S ezona 1 9 7 7 /7 8 .

166 SELJACI, RADNICI I

PRIRODNA INTELIGENCIJA Slobodan Stojanovi, Branko Plea 23.11.1977.
Milan eerovi,
Dejan urkovi
167 KAMEN ZA POD GLAVU Milica Novkovi Milenko Marii 20.12.1977.
168 IGNIS SANAT ILI SAVA Leonid Andrejev Ljubomir Draki 01.03.1978.
169 KAKO SE PRAVI POZORITE Karei apek Miroslav Ujevi 30.03.1978.
170 VINJEVI SAD A. P. ehov Dejan Mija 28.04.1978.
171 NO TRIBADA Per Ulov Enkvist Zoran Ratkovi 10.05.1978.

S ezona 1 9 7 8 /7 9 .

172 PROTUVE PIJU AJ Dragoslav Mihajlovi Zoran Ratkovi 18.11.1978.

173 RAZGOVOR U KUI TAJNOVIH O Peter Haks Bogdan Rukuc 03.12.1978.
ODSUTNOM GOSPODINU FON GETEU
212

174 KAKO JE DALEKO OD OVEKA

DO OVEKA (Isidora i Skerli) Isidora Sekuli, Vida Ognjenovi 01.02.1979
ATELJE

Jovan Skerli
175 PSEE SRCE Mihail Bulgakov Aleksandar Petrovi 17.02.1979.
176 NEUHVATLJIVI SISTEM GLUME Gordana Mari Gordana Mari 25.02.1979.
177 SVADBA Elias Kaneti Ljubomir Draki 15.05.1979
godina

Rp7nna 1 9 7 9 /R D

178 HAJKAI Vladimir Stojin Zoran Ratkovi 15.1 1.1979.

179 KANDID Fransoa-Mari Aru Volter Mirjana Ojdani 08.12.1979
50

180 IZDAJA Harold Pinter Vida Ognjenovi 23.01.1980.

181 CINCARI ILI KOREPODENCIJA Borislav Peki Arsenije Jovanovi 05.02.1980
182 LOV NA DIVLJE PATKE Aleksandar Vampilov Egon Savin 18.03 1980

Re7nn?i 1 R R D /R 1

183 SANTA MARIA DELLA SALUTE Velimir Luki Nikola Jevti 17.09.1980.

6 7 3
 SVE IMAE PREMIJERE

IM predstava pisac reditelj datum

premijere

184 OALOENA PORODICA Branislav Nui Ljubomir Draki 18.12.1980.

185 SLIKE ALOSNIH DOIVLJAJA Deana Leskovar Zoran Ratkovi 27.12.1980.
186 AUDIJENCIJA /VERNISA Vaclav Havel Ljubomir Draki 23.02.1981.
187 DEKAMERON 81 Helmut efer, Roberto uli Roberto uli 05.03.1981.
188 CEMENT Hajner Miler Ljubia Risti 19.05.1981.
189 PARTIJA REM IJA Donald Li Koburn Jovica Pavi 26.05.1981.
190 CRNJANSKI 1918 Milo Crnjanski Miroslav Joki 04.06.1981.

S ezona 1 9 8 1 /8 2 .

191 KAKO UHVATITI, ZADRATI I Zaza Gabor Mirjana Ojdani 25.11.1981.

OTARASITI SE MUKARCA
192 MAJKA Stanislav Vitkijevi Vitkaci Mira Trailovi 03.12.1981.
193 KRAJEVI Semjuel Beket arko Miladinovi 09.12.1981.
194 KOSANIEV VENAC 7 Slobodan Seleni Zoran Ratkovi 02.03.1982.
195 AMBASADOR Slavomir Mroek Ljubomir Draki 29.04.1982.

Sezona 1 9 8 2 /8 3 .

196 MATRIJALISTI Predrag udi Ljubomir Draki 19.11.1982.

197 NI RIBANI MESO Franc Ksaver Krec Jovica Pavi 03.12.1982.
198 DUEL Rado Baji Srboljub Boinovi 08.12.1982.
199 LETI U GORU KAO PTICA Biljana Jovanovi Zoran Ratkovi 03.03.1983.
200 PROPAST CARSTVA SRPSKOGA Miladin evarli Milenko Marii 11.05.1983.
201 CIGANSKO GROBLJE Zivojin Pavlovi Zoran Ratkovi 14.06.1983.

S ezona 1 9 8 3 /8 4 .

202 PRIE IZ BEKE UME Eden fon Horvat Paolo Maeli 05.11.1983.
203 MARIJA SE BORI SA ANELIMA Pavel Kohout Ljubomir Draki 11.03.1984.
204 MAJ NEJM IZ MITAR Vida Ognjenovi Vida Ognjenovi 03.04.1984.
205 ANA Rudi eligo Dejan Mija 05.06.1984.

S ezona 1 9 8 4 /8 5 .

206 DVOJEVANJE Vesna Krmpoti Nada Janjetovi 19.10.1984.

207 LEPOTICA I ZVER U PODRUMU Don Patrik enli Ivana Vuji 09.11.1984.
208 IVOT I PRIKLJUENIJA VOJNIKA
IVANA ONKINA Vladimir Vojnovi Zoran Ratkovi 18.11.1984.
209 VELIKO I MALO Boto traus Mira Trailovi 24.01.1985.
210 BREMENSKA SLOBODA Rajner Verner Fasbinder Radmila Vojvodi 03.02.1985.
211 METASTABILNI GRAAL Nenad Proki Paolo Maeli 28.03.1985.
212 EKAJUI TVOJE PISMO izbor ljubavnih pisama Miroslav Belovi 10.05.1985.
212

213 POSLEDNJA RUKA PRED FAJRONT Sinia Kovaevi Milo Lazin 16.05.1985.

S ezona 1 9 8 5 /8 6 .
ATELJE

214 BEL TEMPO Bora osi Vladimir Aleksi 29.09.1985.

215 PROSJAKA OPERA Vaclav Havel Ljubomir Draki 02.10.1985.
216 ZAKLETI SPASILAC DAVLJENIKA Borislav Peki Nenad lli 01.12.1985.
217
godina

APLJA Vasilij Aksjonov Dejan Mija 06.02.1986.

218 OPTUENI PERA TODOROVI Borislav Mihajlovi -Mihiz Soja Jovanovi 08.03.1986.
219 KARIJERA Gordan Mihi Nenad lli 24.03.1986.
220 PRED OGLEDALOM Ivana Dimi Zoran Ratkovi 15.05.1986.
50

221 VOZOVI POLAZE U ZORU Rajmond Kaugver Aleksandar Luka 20.05.1986.

S ezona 1 9 8 6 /8 7 .

222 SVETI GEORGIJE UBIVA ADAHU Duan Kovaevi Ljubomir Draki 07.09.1986.
223 TOTOVI Itvan Erkenj Ljiljana Todorovi 29.12.1986.
224 SIROTI MALI HRKI Gordan Mihi Aleksandar Gavrilovi 10.01.1987.

674
SVE NAE PR EM IJER E

IM" predstava pisac reditelj datum

premijere

225 DEMONI La Nuren Mira Trailovi 07.02.1987.

226 POD PREERNOVOM BISTOM Alenka Goljevek Milenko Marii 09.04.1987.
227 CRNJANSKI ILI LAKO JE ANDRIU Jelica upane Milo Lazin 27.05.1987.

S ezona 19 8 7 / 8 8

228 STRAH ZA GRANICU Nenad Proki Eduard Miler 06.09. 1987

229 KRALJEVO BLAGO Milan Deli Primo Bebler 05.12. 1987.
230 TEBANSKA KUGA Velimir Luki Ljubomir Draki 18.12. 1987
231 PARIKA KOMUNA Branislav Pipovi Paolo Maeli 18.03. 1988
232 IZ IVOTA KINIH GLISTA Per Ulov Enkvist Ivana Vuji 16.05. 1988
233 BORIS GODUNOV Aleksandar Pukin Zoran Ratkovi 15.07. 1988.

S ezona 1 9 8 8 / 8 9 .

234 HIMNA er vajda Milan Dukov 22.11 .1988.

235 NE ETAJ SE GOLA or Fejdo Zoran Ratkovi 16.01 1989.
236 SUFLE OD POMORANDI / BELEG Sol Belou Petar M. Tesli 20.01 1989.
237 MILODUH Piter efer Petar M. Tesli 10.05 .1989.

S ezona 1 9 8 9 / 9 0 .

238 GOSPOICA JULIJA August Strindberg Tatjana Mandi Rigonat 22.09.1989

239 PORUKE IVIMA Sinia Pavi Zoran Ratkovi 07.10.1989.
240 MRAVLJI METE Aleksandar Popovi Radmila Vojvodi 02.12.1989
241 OEVI I OCI Slobodan Seleni Zoran Ratkovi 20.04.1990

S ezona 1 9 9 0 / 9 1 .

242 ADVOKAT PJER PATLEN nepoznati autor Radoslav Dori 15.11.1990

243 STAZA DIVLJAI Franc Ksaver Krec Alisa Stojanovi 26.02.1991
244 ABAR Rajner Verner Fasbinder Gorin Stojanovi 28.04.1991

S ezona 1 9 9 1 / 9 2 .

245 SVEAR ordano Bruno Ljubomir Draki 04.07.1992

246 KNEGINJA IZ FOLI-BERERA or Fejdo Ljubomir Draki 01.08.1992

Rp7nna 1R R P /P R

247 OFELIJA U OGLEDALU Vladimir Lazi (scenrio) Adriana Pavi, 09.12.1992

Mileva evi,
Terens Klo (koreografi)
212

248 UJKA VANJA A. P. ehov Nikola Jevti 21.12.1992

249 IZA KULISA Majki Frejn Alisa Stojanovi 29.12.1992
250 20.02.1993
ATELJE

OTAC August Strindberg Radoslav Milenkovi

251 KOLA MUDROSTI DVOJA LUDOSTI Aleksandar Nikolajevi Ostrovski Dejan Mija 03.05.1993
252 VREME UDA Borislav Peki Radmila Vojvodi 09.05.1993
253 OVEK, ZVER I VRLINA Luii Pirandelo Duan Petrovi 03.07.1993
254 FILUMENA MARTURANO Eduardo de Filipo Branko Plea 16.07.1993
godina

R p 7 n n a 'I PI PI

10.12.1993
50

255 PEG, SRCE MOJE Don Hartli Maners Milan Karadi

256 LAA I PARALAA Jovan Popovi -Sterija Egon Savin 18.12.1993
257 EKSPRESNI ZA MINHEN Milan Miti Aleksandar orevi 03.03.1994
258 LJUBAVNO PISMO Zlatan Fazlagi, Zoran Bai Branislav Kii 25.03.1994
259 KOLA ZA ENE . B. P. Molijer Zoran Ratkovi 09.04.1994
260 AVETI Henrik Ibzen Pavle Lazi 22.04.1994
261 OLANA Dejvid Mamet Vida Ognjenovi 07.05.1994
262 KATARINA Felisijen Marso Soja Jovanovi 28.05.1994

675
 SVE IMAE PREM IJERE

l\l predstava pisac reditelj datum

premijere

Sezona 1 9 9 4 /9 5 .

263 MARIJA STJUART Fridrih fon iler Ljubomir Draki 13.11.1994.

264 MOSKVA -PETUKI Venedikt Jerofejev Predrag Bajeti 10.02.1995.
265 LUNASA Brajan Frajl Duan Petrovi 25.02.1995.
266 ARLAMA ZBOGOM Aleksandar Popovi Ivana Vuji 18.04.1995.
267 PUTUJUE POZORITE RIKOTI Alfredo Baldui Kokan Mladenovi 07.05.1995.
268 LAG UM Svetlana Velmar Jankovi Alisa Stojanovi 20.06.1995.
269 RAFEKSERI AUTOKLAV Aleksandar Obrenovi Aleksandar Obrenovi 03.07.1995.

S ezona 1 9 9 5 /9 6 .

270 IJU, POPLAVA Gorica Popovi Gorica Popovi 25.01.1996.

271 POLICAJCI Slavomir Mroek Darijan Mihajlovi 19.03.1996.
272 OVDE Majki Frejn Alisa Stojanovi 18.04.1996.

S ezona 1 9 9 6 /9 7 . .......................... .......................................... .......................

273 LJUBINKO I DESANKA Aleksandar Popovi Ninoslav epanovi 08.10.1996.

274 TURNEJA Goran Markovi Milan Karadi 25.10.1996.
275 AUDIJENCIJA Vaclav Havel Vojin Paunovi 09.11.1996.
276 KUI...! Ljudmila Razumovska Radoslav Milenkovi 18.01.1997.
277 LJUBAVI DORD2A VAINGTONA Miro Gavran Tatjana Mandi Rigonat 07.02.1997.

S ezona 1 9 9 7 /9 B .

278 ART Jasmina Reza Alisa Stojanovi 04.10.1997.

279 ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA Tomas Man Mladen Andrejevi 09.10.1997.
280 JOVANA OD METROA Vidosav Stevanovi Anja Sua 17.10.1997.
281 BEKSTVO Mihail Bulgakov Ljubomir Draki 10.11.1997.
282 NA IJOJ STRANI Ronald Harvud Lenka Udoviki 14.02.1998.
283 PORODINE PRIE Biljana Srbljanovi Jago Markovi 07.04.1998.
284 SILVIJA Albert Ramsdel Garni Milica Kralj 1 1.04.1998.
285 BRANA IGRA Edvard Olbi Ivana ilas 05.06.1998.

S ezona 1 9 9 8 /9 9 .

286 PROKLETI KOVALSKI Neboja Romevi Stefan Sabli 01.10.1998.

287 LEPOTICA LINEJNA Martin Makdona Zoran Ratkovi 14.11.1998.
288 OPERA ZA TRI GROA Bertolt Breht Nikita Milivojevi 21.12.1998.
289 VELIKA SVESKA Agota Kritof Kokan Mladenovi 14.02.1999.
290 DIL I DON (Leptiri su slobodni) Leonard Ger Nenad Gvozdenovi 20.02.1999.
291 ORBA OD KANARINCA Milo Radovi Vida Ognjenovi 24.04.1999.

S ezona 1 9 9 9 /0 0 .

292 PAROVI Goran Markovi Alisa Stojanovi 15.10.1999.

293 PELIKAN August Strindberg David Putnik 02.12.1999.
294 DIVLJI MED Majki Frejn Dejan Mija 26.02.2000.
295 NAGON Franc Ksaver Krec Radoslav Milenkovi 27.04.2000.
296 ROBERTO CUKO Bernar Mari Koltes Aleksandar Popovski 18.05.2000.
297 LIFT ZA KUHINJU Harold Pinter Neboja lli, Bojan irovi 26.05.2000.
298 TULUMBUS Milo Radovi Jago Markovi 01.08.2000.

S ezona 2 0 0 0 / 0 1 .

299 M(J)EOVITI BRAK Stevan Koprivica Milan Karadi 24.10.2000.

300 KOLATERALNA TETA Ali Tarik, Boidar urovi 03.11.2000.
Hauard Brenton,
Endi de la Tur
301 LEDA Miroslav Krlea Dejan Mija 09.02.2001.

76
SVE IMAE PREMIJERE

IM predstava pisac reditelj datum

premijere

302 TRI VERZIJE IVOTA Jasmina Reza Alisa Stojanovi 02.03.2001.

303 MALA LJUBAV ZA MENE ILI Duan Risti Nenad Gvozdenovi 20.03.2001.
TA PLAI VINSENTA PRAJSA

S ezona 2 0 0 1 /0 2 .

304 BEDNI LJUDI F. M. Dostojevski Milica Kralj 15.11.2001.

305 JEDVA STEE ZETA Een Labi, Mark Miel Gorica Popovi 04.12.2001.
306 UDO U ARGANU Ljubomir Simovi Dejan Mija 07.02.2002.
307 KAPUT MRTVOG OVEKA Hajdana Baleti ore Marjanovi 24.02.2002.
308 VEERA SA PRIJATELJIMA Donald Margulis Nenad Gvozdenovi 02.05.2002.
309 SABRANE PRIE Donald Margulis Tatjana Mandi Rigonat 09.05.2002.
310 HAZARSKI RENIK Milorad Pavi Toma Pandur 29.06.2002.

S ezona 2 0 0 2 / 0 3 .

311 U POSETI KOD GOSPODINA GRINA Def Baron Stefan Sabli 05.10.2002.
312 DOM BERNARDE ALBE F. G. Lorka Jago Markovi 18.10.2002.
313 PRVA LJUBAV Semjuel Beket Marica Vuleti Naumovi 09.11.2002.
314 EGZIBICIONISTA 0. J. Traven Milan Karadi 16.01.2003.
315 UHO, GRLO, NO Vedrana Rudan Tatjana Mandi Rigonat 25.02.2003.
316 GRAANIN PLEMI . B. P. Molijer Ljubomir Draki 07.03.2003.
317 FANTOMI Jelena Kajgo Gorin Stojanovi 21.03.2003.
318 DVIJE Tena tivii Snjeana Banovi 29.04.2003.
319 IZVOLTE SLIICU Gorica Popovi Gorica Popovi 17.05.2003.
320 STRAH I NJEGOV SLUGA Mirjana Novakovi Kokan Mlaenovi 06.08.2003.
D
CD

OJ
\
m

C
N

OJ
3
0

321 AMERIKA, DRUGI DEO Biljana Srbljanovi Dejan Mija 28.10.2003.

322 NEUHVATLJIVI SISTEM GLUME 2 Gordana Mari Gordana Mari 14.11.2003.
323 EVERYMAN/SVAKO Goran Stefanovski ura Tei 13.12.2003.
324 HENRIK IV Luii Pirandelo Duan Petrovi 12.01.2004.
325 DEPOVI PUNI KAMENJA Mari Dons Eroi Kadi 24.01.2004.
326 PRIA O DIPSIJU TROLMANU Duan Cveti Slaana Kilibarda 10.04.2004.
327 PUT U NIRVANU Artur Kopit Iva Miloevi 20.05.2004.
328 UMAN Irina Deermi Goran uljik 13.08.2004.

S ezona 2 0 0 4 / 0 5 .

329 ALISA Biljana Srbljanovi (libreto) Aleksandar Popovski 14.10.2004.

330 BRANA Konor Mekferson Milica Kralj 30.10.2004.

212
331 VELIKA BELA ZAVERA Dimitrije Vojnov Milo Loli 04.12.2004.
332 PRISUSTVO Dejvid Harover Boris Lijeevi 10.02.2005.
333 SMRTONOSNA MOTORISTIKA Aleksandar Popovi Egon Savin 15.02.2005.
ATELJE

334 KRALJ LIR Viljem ekspir Tomi Janei 28.03.2005.

335 DUGO PUTOVANJE U NO Judin O'Nil Boro Drakovi 15.05.2005.
336 POSETILAC Erih Emanuel mit Ljiljana Todorovi 06.06.2005.
337 DRUTVENA IGRA Ivan M. Lali Egon Savin 02.07.2005.
338 RADOVAN TREI Duan Kovaevi Branimir Brstina
godina

05.07.2005.

S ezona 2 0 0 5 /0 B .
50

339 TRG HEROJA Tomas Bernhard Dejan Mija 25.12.2005.

340 HALFLAJF Filip Vujoevi Ana Tomovi 26.12.2005.
341 NEMRE POBJE OD NEDJELJE Tena tivii Maja imi 23.03.2006.
342 RANJENI ORAO ILI SMEJU LI DEVOJKE Mir Jam Alisa Stojanovi 14.04.2006.
DOPUSTITI PROBU PRE BRAKA
343 POMORANDINA KORA Maja Pelevi Goran Markovi 30.04.2006.
344 EKAJUI GODOA Semjuel Beket ura Tei 23.05.2006.

677
 KO JE SVE RADIO
U ATELJEU S IS

Adamovi Milica, glum ica (1968-1969)
Aligrudi Slobodan glum ac (1966-1968)
Altman Ljiljana, sekretar pozorita
(1956-1969/1976-1992)
Amedovi Katarina, glavna sprem aica
(1996-1998)
Andri Miodrag, glumac (1969-1989)
Anelkovi Dragana, sufler (1981-2001)
Buevac Gradimir, organizator reklame i propagande
(1967-1970)
Butkovi Milutin, glumac (1961-1997)
Cvetkovi Nataa, daktilograf (1966 -1979)
Cvijanovi Nikola, dekorater (1975-1996)
Cvijanovi Zoran, glumac (1986 -2004)
Cvijeti Velimir, dekorater ( 1975-1977)

Apostolovski Ljubica, sprem aica (1973-1995)

Avramovi Vladan, dekorater (2001-2004) avi Dejan, pomonik upravnika (1961-1996)
Cikari Saa, kurir (1997-1998)
oli Dragana, biletar (1983-1985)
Bai Ljubia, glumac (1974-1983)
ukovi Marija, glumica (1965-1983)
Bandi Duan, vodoinstalater - klimatizer
(1982-2006)
uki Vera, glum ica ( 1963-1967)

Banjac Mirjana, glum ica (1970-1984)

erti Dragoslav, glavni bravar (1964-1987)
Banjak Gordana, garderober ( 1988 -1995)
iri Vukan, fotograf - dizajner (1988-1991)
Barjaktarovi Ana, sufler (1967)
irilov Jovan, dram aturg - savetnik
Bedri Bahtiari, dekorater (1982-1987)
(1967-1985)
12

Begovi Ejub, binski elektriar - rasvetljiva (1964-

2"

uilovi Mihajlo, vodoinstalater - klimatizer

1966)
(1996-1997)
ATELUE

Beljakova Tatjana, glumica

uri Sreten, dekorater (1964-1981 )
(1961-1966/1971-1992)
Blagojevi Radovan, loa - sezonski radnik (1970 peri
Davidovac Zdravko, ? (1964-1966)
odino do 1983)
Dimi Ivana, dram aturg (1986-1996)
godina

Bogdanovi Dragica, blagajnik - likvidator (1974-1983)

Dinulovi Radivoje, tehniki direktor
Bogdanovi Dragutin, loa - sezonski radnik (1970 - (1985-1995)
-1971) Docevski Stanko, loa - sezonski radnik
D

Bogdanovi Petar (?) (1969-1970)

Bogdanovi Vera, sufler (?-1966)
Bojovi Milovan, loa sezonski radnik
(1968-1969)
Boi Petar, garderober (1962-1969)
Boovi Petar, glumac (1969-1984)
Bradi Neboja, upravnik ( 1996 -1997)
178
Dodevski Kosovka, spremaica (1976-1997)
Dojinovi Anelka, kurir (1964-1995)
Dragutinovi Ljiljana, glumica (1976-1998)
Draki Ljubomir, upravnik (1961-1996)
Drakovi Dobrila, glavna spremaica
(1970-1996)
KO JE SVE RADIO U ATELJEU S I S
Dujkovi Anka, glavna spremaica
(1964-1986)
Dananovi Hasan, vatrogasac (1966-1975)
orevi Danica, krojaica (1969 -1982)
orevi Miljojko, vatrogasac ( 1975 -1986)
orevi Radmilo, tehniar ( 1969 -1970)
orevi Vladan, rekviziter (2001- 2003)
ukiin Verica, sprem aica ( 1967 -1987)
urevi Stanislav, rekviziter (1964-2001)
Ekmei Slobodan, rukovodilac scenske opreme
(1993-1994)
Erakovi Radmila, krojaica (7-1966)
Filipovi Damir, mlai dekorater -transporter (1976)
Gajer - Kljakovi Nada, referent za reklam u -
bibliotekar (1977-1997)
Gaji Dragan, transporter (1985-1992)
Gavranovi Milo, dekorater (1994-2000)
G ertner Pavica, biletar (1962-1979)
Glii Miroslav, loa - sezonski radnik (1968-1969)
G ruden Aleksandar, ef m arketinga
(1971-2001)
Guti Marko, majstor tona (1985-2001)
Hadi Branislav, dekorater (1973-1975)
Hrgovi Zdenka, ef raunovodstva
(1957-1982)
Ibrahim ovi Zlatko, dekorater (1975)
lli ore, vatrogasac (1971-1974)
lli Goran, organizator projekta (1990-2006)
lljijazi Vehbija, dekorater (1960-1965)
Ivkovi Branislav, rukovodilac tehnikog odravanja
zgrade (1966-1992)
Jaki Radmila, glavna krojaica
(1996-2001)
Jankovi Vladimir, glavni rekviziter
(1964-1992)
Jefti Dobrivoje, rekviziter (1965-1999)
Jelisi ore, glumac (1967-1986)
Jerem i Darko, elektriar (1975-1979)
Joci Aleksandar, tehniar tona (1998-2004)
Jovanovi 2ivanka, telefonista - portir
(1972-1996)
Jovi Slobodan, dekorater (1977)
Jugovi Duko, dekorater (1975)
Kajtazi Marjan, dekorater (1985)
Kamaljevi Gojko, loa - sezonski radnik (1973. perio
dino do 1983)
Klasi Davor, tehniar rasvete (1999)
Kojo Nikola, glum ac (1992-1994)
Kolakovi Zora, telefonista - portir
(1956-1983)
Koljubajev Marina, glum ica (1974 -2004)
Konjikui Milivoj, dekorater - cug majstor
(2000-2004)
Kora Gordana, likvidator - knjigovoa
(1981-2004)
Kosanovi Nikola, mlai dekorater
(1976)
Kovaevi Duko, tehniar rasvete
(1999-2004)
Kralj Petar, glumac (1968-1978)
Kresojevi Branko, elektriar (1968 -1975)
Krnjulac Nikola, glavni stolar (1965-1995)
Kruni Peria, tonski tehniar (1982-1987)
Lalicki Todor, scenograt ( 1969-1987)
Lazarevi Aleksandar, majstor tona
(2001-2004)
Lazarevski Dejan, vatrogasac (1995-1997)
Lazi Zeljko, elektriar ( 1993-1994)
Lazin Slobodan, ef rasvete ( 1980 -1997)
Lazovi Slobodan, glavni inenjer rasvete i scenskih
uredjaja (1992- 1996)
Lovri Marijan, operativni direktor (1976-1978)
Luki Dragan, ef tehnikog odravanja zgrade (1997-
1998)
Luki Velimir, umetniki direktor ( 1993-1997)
Lukovi Milinka, blagajnik (1983-1991)
Luni Davorka, sprem aica (1997-2004)
Maarev Milan, vatrogasac (1972-1994)
Makljenovi Stevan, glavni kroja mukih kostima
(1975-2002)
Maksim ovi llinka, spremaica
(1985 -2004)
Maksim ovi Jelka, glavni kroja enskih kostima
(1983-1994)
Maleni Slavica, garderober (1985-2003)
Maras Slavica, glumica (1961-1962 )
Mari Gordana, glum ica (1974-1981)
Marinkovi Dragoslav, stolar ( 1988 -1996)
Marinovi Milosav, dram aturg - urednik publikacija
(1988-1995)
Marjanovi Aleksandar, dekorater (1972-1983)
Markovi Miodrag, ef tehnike ( 1964 -1968)
Marianin Olivera, sufler (1964-1979)
Mehovi Saa, vatrogasac ( 1995-1997)
Mihajlovi B o risla v- Mihiz, dramaturg - savetnik (1971-
-1983)
Mihajlovi Miomira, sufler (1977-1987)
Mihajlovi Stojan, ef scene ( 1964 -1982)
'-- i r v
 KO JE SVE RADIO U ATELJEU S I S
Mijatovi Olga, ef raunovodstva
(1972-2003)
Miki -Imeri Mirjana, spremaica
(1992-1994)
Milai Ilija, operativni direktor - pravni savetnik
(1960-1964)
Milankovi Ljiljana, glavni tapetar
(1988-1996)
Milekovi Branislav, operativni direktor
(1971- 1974)
Milievi Branislav, glumac (1969 - 1972)
Milojkovi Dragomir, knjigovoa saradnik
u raunovodstvu (1972)
Milosavljevi Milan, tehniar tona
(1993-1994)
Milosavljevi Vlastimir, inspicijent
(1963-1990)
Miloevi Gordana, telefonista - portir
(1966-1967)
Milovanov Jovanka, glavni garderober
(1977-1993)
Milovanovi Goran, vatrogasac
(1995 -2004)
Milovanovi Saa, transporter (1981 )
Milovski Miroslav, loa - sezonski radnik
(1967)
Milunovi Olgica, kostimograf (1981-2004)
Mirkovi Josip, dekorater (1956-1959)
Mievi Miodrag, dekorater
(1965-1973/1981)
Mitevski Miroslav, loa - sezonski radnik
(1966-1967)
Miti Dragomir, ef tehnike (1962-1966)
Mitrovi Marin, dekorater
(1981-1985)
Mitrovski Stojan, vatrogasac (1969-1982)
Mitrovski Jela, glavna spremaica
(1969-1991)
Mladenovi Jelena, spremaica (1965-1967)
212
Mladenovi Zoran, vodoinstalater
(1964-1979)
ATELJE
Nai Tako, glumac (1961-1962/1964-1993)
Nikoli Duanka, materijalni knjigovoa
(1963-1980)
Novakovi Rado, upravnik (1956-1959)
godina
Obuinski Radinka, kurir (1962-1969)
50
Paji Marijana, garderober (1996 -1997)
Pajovi Mirjana, arhivar - dokum entarista
(1984-1996)
Pani Ravijojla, finansijski knjigovoa
(1965-1980)
680
Panteli Stanimir, vatrogasac (?-1966)
Panti Miroljub, rasvetljiva (1979-1984)
Paunovi Milena, telefonista - portir (1973-?)
Pavievi Borka, dramaturg (1977-1983)
Peanac Vesna, glumica (1973-2004)
Pei Armenuli Mirjana, glumica
(1969-2003)
Perovi Predrag, inspicijent
(1996-2001/2005-2006)
Perovi Slobodan, glumac (1975-1978)
Perovi Vlajko (?)
Pei Vladimir, dekorater ( 1969-1972)
Petrovci Enver, glumac (1981-1983)
Petrovi Aleksandar, mlai dekorater -transporter
(1976)
Petrovi Branko, vatrogasac (1973-1991 )
Petrovi edomir, glumac ( 1979 -1980)
Petrovi Miomir, dram aturg (1996-1998)
Petrovi Radojka, sufler (1994-1995)
Popovi Nadeda, telefonista - portir
(1968-1972)
Popovi Ratko, loa - sezonski radnik
(1965-1966)
Popovi Sran, ef tehnikog odravanja zgrade
(1999-2000)
Popovi Vladimir, glumac (1962-1968)
Poznatov Olga, umetniki sekretar
(1961-1983)
Predi-Nui Gita, umetniki savetnik
(1959-1961)
Preskar Jovan, fotograf (1961 -1962)
Prodanovi Ranko, transporter
(1980-1987)
Proki Gorun, ef tehnike slube
(1960-1961)
Prvulovi Duan, ? (?-1966)
Radmilovi Zoran, glumac (1968-1985)
Radoji Milan, dekorater (1965-1981)
Radojevi Velibor, rekviziter (2000-2003)
Ranelovi Aleksandar, biletar
(1985-1992)
Rankov Marija, sekretar Bitefa (1969-1970)
Rankovi ivota, garderober (1974-1975)
Ratkovi Zoran, reditelj (1965-2002)
Redepi Dilaver, loa - sezonski radnik
(1984. periodino do 1988)
Redepi Jeti, loa - sezonski radnik
(1985-1986)
Redepi Zeir, loa -sezonski radnik
(1983. periodino do 1988)
Rihterovi Vladimir, bravar ( 1986-1995)
Risti Aleksandar, transporter (1989-1993)
Risti Mladen, dekorater (1966-1983)
KO JE SVE RADIO U ATELJEU S I S
Risti Smilja, glavni m inker -vlasuljar
(1982-2002)
Ristovi Jovan, stolar ( 1985-1987)
Rui Ljubia, savetnik za operativne poslove (1974)
Sabli Jelisaveta, glumica ( 1968-1998)
Sadikaj Mazlem, dekorater (7-1966)
Sanader uro, majstor tona (1971-1999)
Sandi Marija, knjigovoa (1972)
Sasik Nevenka, umetniki organizator
(1956-1987)
Savi Miroslav, vatrogasac (1965-1970)
Sladeek Kata, garderober
(1975-1976)
Smiljkovi Radivoje, ef tehnikog odravanja zgrade
(1992-1999)
Soki Ruica, glumica (1961-1999)
Spasojevi Neda, glum ica ( 1966-1975)
Srdanov Ruica, blagajnik ( 1972-1973)
Staji Predrag, glavni transporter
( 2000 )
Stanii Duan, telefonista - portir
(1967-1971)
Stanii Olivera, ef raunovodstva (7-1966)
Stankovi Radoslav, fiziki radnik -transporter (1976-
-1977)
Stanojevi Mila, dram aturg (1964-1966)
Stanojevi Zivorad, ?
Stanojkovi Tomislav, rasvetljiva
(1966-1978)
Stefanovi Milutin, glavni vatrogasac
(1967-1996)
Stefanovi Radomir, dekorater
(1994)
Stefanovi ivorad, dekorater( 1972-2004)
Stevanovi Aleksandar, transporter
( 2000 )
Stevanovi Vladislav, majstor scene
(1969-2001)
Stjepanovi Borislav, glumac (1972-1977/1992-
-1995)
Stojadinovi Ivan, ? (1966-1967)
Stojanovi Danka, sprem aica (2000-2001)
Stojanovi Miodrag, elektriar (1972-2005)
Stojiljkovi Vlastimir, glumac
(1968-1978/1986-1993)
Stojkovi Danilo, glum ac (1962-1999)
Stojkovi Olga, inspicijent (1965-1995)
Stojkovi Petar, ef rasvete (1962-1991)
Stojkovi Slobodan, transporter
(1982-1985)
Stojni Branko, ton majstor (1967-1969)
Stupar Miroslav, rekviziter (1983-2000)
Stupica Bojan, vrilac dunosti upravnika
(1959-1961)
aponji Mihajlo, ef scenske opreme
(1971-1979)
imi Zoran, nabavlja (1993-2004)
kori Duan, dekorater - slikar (1973-1976)
pilar Velimir, operativni direktor
(1960-1962)
Taci Miodrag, transporter (1981-1986)
Tanasijevi Ivan, transporter (1989-1993)
Tintor Milica, telefonista - portir ( 1972-2000)
Todorovi Borivoje, glumac
(1961-1984/1990)
Todorovi Pera, bravar (1996-1997)
Todorovi Tomislav, dekorater
(1981-1982)
Tomi Milorad, dekorater (1982-1986)
Tomovi Vukain, garderober (1974-7)
Toi Aleksa, dekorater (1977-1980)
Trailovi Mira, upravnik (1959 -1983)
Traivuk Dragan, glavni transporter
(1994-2000)
Ulmanski Renata, glumica (1969-1987)
Vasi Milo, sekretar Bitef-a (1973-1974)
Vaskovi Mirko, dekorater
(1981/1983-1989)
Veljovi Milan, dekorater (2003-2004)
Vijatov Veselin, stolar (1988)
Vladulovi Zivojin, ef scenske tehnike
(1964-2004)
Vrinac Angelina, spremaica
(1964-1969)
Vuo Gordana, operativni direktor
(1974-1983)
Vujai Duan, ef raunovodstva
(1960-1962)
Vujovi Branko, glumac (1979-1993)
2 1 2
Vukievi Miladija, spremaica
(1965-1982)
A T E L J E
Zdravkovi Neboja, vatrogasac
(1985-1995)
g o d in a
Zivanovi Duan, loa - sezonski radnik (1969-
-1970)
Zmuki Milan, operativni direktor (7-1969)
50
* u popisu se navodi radno mesto u trenutku
prestanka radnog odnosa
681
 KO SVE RADI
U ATELJEU S IS
Adamov Milenko, ilnspicijent (1.3.1986)
Andrejevi Mladen, glumac (1.10.1986)
Bedeti Fetija, telefonista - portir ( 1.5.2002)
Benke Nadeda, glavna sprem aica (15.2.1982)
Bokovi Tatjana, glumica (1.10.1986)
Brstina Branimir, glum ac (15.1.1983)
Budimli Sneana, sufler (1.1.2002)
Buatlija Dubravka, m inker -vlasuljar (3. 3.1993)
Butkovi Vojin, m enader tehnike produkcije
(1.9.1993)
Cvetkovi Svetozar, direktor (1.12.1981 )
iri Nenad, glum ac (1.12.1986)
irovi Dragan, dekorater
(1.12.1982-25.7.1983/10.11.1983-)
Danilovi Dejana, daktilograf-operater (1.2.1994)
Danilovi Ljiljana, kurir (1.6.2001)
Dobra Anica, glumica
(28.12.1987-1.7.1992/1.06.1993-1.12.1993/
/ 1 .12.1994-1.11.1996/4.8.1998-9.4.2002/1.6.2002-)
Dobri Vera, daktilograf - sekretarica direktora
(1.10.1979)
Duki Jelena, ef tehnikog odravanja zgrade
(16.1.2002)
Doki Dara, glum ica (1.2.1980)
Doki Jelena, glumica (1.10.2001 )
Duki Dragana, glum ica (8.10.1998)
uri Aleksandar, dekorater (1.10.2001)
uri Radia, stolar (22.5.1985)
Gaus Ivan, biletar - organizator prodaje
(1.06.1992-20.2.1994/19.12.1994-)
Golubovi Nenad, dekorater ( 10.3.1989-31.12.1989/
/1 5.1.1990-5.8.1990/1.3.1993-)
Gonci Gordana, dramaturg - urednik publikacija
(4.3.1994)
Gonci Svetislav, glumac (15.1.1983-
13.7.1998/1.6.2000-)
Igi Marina, pralja (1.4.1994)
lli Neboja, glumac (8.10.1998)
Ismajlovi Bato, dekorater - cug majstor,
zam enik majstora scene (1.10.1979)
Jaku Boris, rekviziter (3.3.1993)
Jankovi Mirjana, glavni kroja enskih kostima
(15.10.2001)
Jankovi Slavica, blagajnik - knjigovoa
(15.12.1983)
Jevti Marija, dizajner (5.4.1996-
31.12.1998/1.12.1999-)
Jezdi Nenad, glumac (15.3.1998)
Kadi Eroi, glumac (1.12.1983)
Karadi Milutin, glumac (1.5.1986-
1.11.1993/22.4.1994-)
Komnenovi Mileta, ekonom (13.10.1979)
Kuburovi Nenad, glavni vatrogasac (1.12.1992)
Mani Anita, glumica (9.10.1992-30.6.2001/
/1.9.2001-1.9.2002/1.8.2003-)
Markovi Sneana, telefonista - portir (1.6.2001 )
Maslarevi Dragan, tehniar rasvete (28.12.1987)
Mihailovi Milan, glumac (1.2.1973)
Mihailovi Vladislav, glumac (1.1.2001 )
Mihajlovi Milica, glumica (15.3.1998)
Mijatovi Dubravka, glum ica (15.1.1996)
Mijovi Jelena, dram aturg (1.2.1999)
Mileti Sran, glumac
(15.10.1995-21.12.1995/15.3.1998-
1.11.2001/1.4.2002-)
M ilovanov Doka, dekorater (1.1.1988)
Milunovi Ljubisav, slikar - izvoa (1.10.1979)
Mini Isidora, glum ica (1.12.1998)
M irkovi Goran, m enader IT i scenskih ureaja
(1.2.1994)
Nedeljkovi Darko, scenograf (31.12.1991)
Nikoli Dragan, glum ac (1.9.1969-
1.2.1988/1.6.1988-)
Novakov Jasna, umetniki sekretar
(1.12.1984-31.8.1985/8.11.1985-)
Pavlovi Nikola, vatrogasac (1.5.2002)
Perii ore, majstor scene (15.12.1987)
Petrovi Andrija, bravar (16.9.1996-
16.1.2002/15.2.202-)
Petrovi Branko, garderober (1.3.1993)
Petrovi Slobodanka, spremaica (1.6.2001)
Pivaljevi Saa, rekviziter - oruar (1.11.1994)
Popovi Gorica, glum ica (1.3.1982)
Radenovi Milo, zam enik majstora scene
(1.1.1981-15.12.1993/20.10.1994-)
Radovanovi Petar, glavni rekviziter (1.1.1971)
Radovi Milan, rekviziter (1.2.1994)
Rafajlovi Emilija, inspicijent (1.5.1989)
Simi Zoran, glavni transporter (1.10.2003)
Stam enkovi Radomir, majstor rasvete (1.7.1989-
1.5.2000/1.7.2000-)
Stani Tihomir, glumac
(1.2.1987-17.11.1995/15.10.2002-)
Stanojevi Grozdana, glavni garderober (15.12.1984-
1.11.2002/16.12.2002-)
Stefanovi Jovana, sufler (1 1.1981-1.10.1985/
/15.11.1986-21.6.1987/16.10.1987-)
Stevanovi Ljiljana, glavni knjigovoa (1.1.1981 )
Stevanovi Zoran, ef scenske opreme (26.10.1985)
Stojanovi Fea, glumac (1.2.1973)
Stojiljkovi Dejan, rekviziter (1.10.2001 )
Stupljanin Jelena, glumica (1.10.2001-31.3.2005/ne-
plaeno odsustvo do 31.12.2006)
ego Biljana, referent marketinga (30.4.1993)
eli lli Branka, glumica (1. 9.1996)
Tanasijevi Rozalija, glavni minker -vlasuljar
(1.3.1974)
Tom ovi Radmila, glumica (1.10.2001)
Vasi Jordan, domar
(4.4.1974-1.11.1993/15.4.1994)
Vojvodi Slavica, likvidator-knjigovoa (1.6.2001 )
Vueti Vue, dekorater -cug majstor (10.10.1985-
1.12.1988/1.1.1990)
Vukovi Aljoa, glumac (1.4 1975)
Vujevi Marina, sufler (1.10 1994)
Vulovi Biljana, sekretar pozorita (11.11.1985)
Zari Rada, spremaica (11.1.1988)
Zerem ski Branislav, glumac (20.12.1984)
Zlatanovi Ljubia, glavni stolar (1.10.1996)
2arkovi Dijana, garderober ( 15.4.2003)
irovi Bojan, glumac (1.2.1994-
15.9.1995/15.9.1996-)
ui Miroslav, glumac (1.2.1994)
INDEX

Aleksi Vladimir: 214 244, 246, 248, 250, 251,

bdusamad Muhamed: Aleksijevi Ivan: 326 258, 259, 263, 264, 266,
102, 108 Ali Tarik: 300 272, 274, 276, 277, 278,
Abduzaim ovi Alma: 192, 202 Aligrudi Slobodan: 022, 023, 283, 284, 288, 292, 296,
Abram ovi Mirko: 181 025, 042, 047, 051, 052, 054, 301
Ain Andrej: 284 059, 060, 061, 064, 067, 069, Anelkovi Duanka: 166
Ain Dalija: 343 071, 078, 082 Anelkovi Ljiljana: 310
Ain Jovan: 141 Altman Ljiljana: 003, 060, 114, Anelkovi Milo: ***
Ain Sava: 141 129, 237 Anelkovi Milutin: 102
Adam ov Artur: 046 Altman Mira: 181 Anelkovi Radomir: 157
A dam ov M ilenko: 041, 081, Amaoko: 036 Anelkovi Sava: 166
129, 158, 162, 171, 186, 191, Am aratunga Raa: 036 Anelkovi 2arko: ***
192, 193, 194, 195, 198, 201, Am atersko pozorite "Branko Anelkovi Stefanovi Jelena:
204, 206, 207,210, 212, 213, Krsmanovi": 030 338
214, 221, 223, 224, 229, 232, Am brozi Katarina: 022 Ansam bl "Stari traeri": 100,
234, 236, 237,238, 242, 244, Anastasijevi Dragan: 343 110, 113
248, 250, 252,253, 255, 257, A n d re je v Leonid N ikolajevi: A ntarorova Milka: 033
260, 261, 265,267, 268, 269, 168 Anti Novica: 276
270, 271, 272,273, 275, 277, A ndrejevi Mladen: 149, 181, Antonijevi Dragan: 185
278, 279, 280, 283, 284, 285, 208, 209, 210, 211, 215, 216, Antonijevi Tamara: 266
290, 291, 293, 295, 299, 300, 221, 222, 224, 227, 228, 233, Antonovi Nela: 329, 336
304, 305, 307,309, 311, 313, 238, 241, 246, 254, 255, 259, Antovi Vesna: 101
315, 317, 318,326, 327, 330, 262, 271, 274, 279, 288, 292, Ara Huna: 036
332, 336, 338, 343, *** 295, 306, 308, 320, 321, 333, Arabal Fernando: 109
Adamovi Milica vidi Adamovi 344, *** Aranelovi Zoran: 130, 131
Mija Andreji Nada: 217 Aranelovi Rasinski Miroljub:
Adamovi Mija: 069, 072, 099, A n d ri Dragoslav: 016, 018, 242
100, 102, 111, 113, 117, 120 023, 027, 031, 041, 049, 095, Arenai Duli: 102
Adibo Komio: 036 105, 123 Areina Jovica: 110
Advievi Fadil: 074 Andri Miodrag: 060, 069, 100, Arizanovi Igor: ***
Adi Ana: 205 102, 108, 110, 113, 127, 129, Arneri Joko: 181
Afutu Teter: 036 133, 143, 146, 149, 153, 157, Arneri Neda: 209, 215, 226,
Ahm etovi Nermin: 296 160, 161, 164, 170, 172, 175, 240, 244, 252, 280
A jder Slobodan: 181 178, 185, 188, 194, 208, 211, Arsenijevi Mladen: ***
Ajeh Johuki: 036 216, 219, 222, 231 Arsi Jelena: 310, 321, 324
A jher Koraljka: 166 Andri Radmila: 041 Asante: 036
Ajvaz Milan: 017 Andri Vanja: 222 Asthana Hem: 036
Ajzenbrant Ruica: 113 A n d ru s e vi Boris: 038, 039, Asthana Rabi: 036
Aksjonov, Vasilij Pavlovi: 217 042, 045 Akovi Duko: 181, 222, 246,
Albahari David: 313 Aneli Miodrag: 231, 249, 254 248, 250, 252, 254, 255, 258,
Albahari Melvi: 010 Anelkovi Branislav: 098 260, 261, 262, 264, 266, 268,
Albeniz: 066 Anelkovi Dragana: 135, 138, 270, 271, 272, 273, 276, 278,
A leksandrov Milica: 085, 087, 149, 158, 171, 172, 175, 181, 283, 288, 294, 296, 297, 298,
128, 148 186, 189, 194, 196, 197, 200, 300, 301, 308, 310, 320, 323,
Aleksi Mija: 028, 076, 087 202, 203, 204, 205, 208, 209, 325, 329, 334, 338, 339, ***
Aleksi Sandra: *** 210, 211, 213, 215, 216, 219, Akovi Novak: 268
Aleksi Slobodanka: 119, 133, 221, 222, 224, 225, 227, 230, Atlagi Angelina: 219, 229, 268,
144, 159, 162 232, 236, 237, 240, 241, 242, 277, 289, 296, 329
Aufderhajde Erih: 289
Avram ovi Radmila: 132
Avram ovi Stanimir: 039
O a b e l j lsak Jemanuilovi: 157
Babi Boidar: 202, 207, 233,
251
Babi Kota: 035
Babi Vuk: 021, 146
Babik Jahir: 036
Bai Ljubia: 047, 060, 100, Bata Ana: 246
110, 120, 124,129, 130, 131,
135, 136, 137,140, 143, 146,
154, 160, 164,165, 168, 170,
172, 175, 177, 181, 183, 185,
188, 192, 194, 196, 199, 200,
202, 208, 209,211, 217, 218,
226, 231, 233,241, 246, 258,
259, 270, 271
Bai Zoran: 258
Badnjarevi Aleksandar: 264
Badnjarevi Dragoljub: 081
B ad njarevi Petrovi Jasna:
184, 276
Badurina Livio: 310
Bailovi Momirka: 340
Bajagi Momilo: ***
Bajagi Vlajko: 144
Bajeti Predrag: 053, 139, 264
Baji Milica: 304, 330
Baji Milica: ***
Baji Rado: 198
Baji Vesna: ***
Bajler Viktor: 316
Bajanski Zorica: 092
Baki Branka: 102, 130, 131
Bakoevi Saa: 139 Berek Aleksandar: 185
Balaban Dragutin: 246, ***
Balanevi Goran: 338
Baldui Alfredo: 267
Baleti Biljana: 175
Baleti Branko: 135
Baleti Hajdana: 307
Bambi Bojana: 312
Bam bulovi Ninoslav: 205
Banievi Petar: 022, 034, 042,
053, 055, 190, 225
Banjac Mira: 083, 099, 100,
110, 112, 114, 117, 126, 127,
129, 138, 141, 149, 157, 161,
167, 175, 181, 192, 196, 203,
209, 214, 222,230, 245, 251,
254
Banjac Mirjana vidi Banjac Mira
Banjac Momilo: 217
Banjanac Katarina: ***
Banovi Snjeana: 318
Bara Budimir: 220, 233
Barbo Pjer: 011
Bareza Ines: 046
Bari Sran: 073
Barjaktarevi Ana: 060, 069,
083, 089, 090, 091, 098, 101,
102, 108, 111, 120
Barltrop Bojana: 322
Baron Def: 311
Baronijan Vartkes: 031, 091,
095, 097, 169, 218
Bai Milivoj: 326
Bai Relja: 080 vi Nada
Bai Sonja: 080
Bai 2eljka: 181
Bata Natalija: 246
Bavelji Ivana: 312
Bazbi Dord: 241
Bebler Primo: 229
Bei Zoran: 129
Bearev Ivan vidi Bekjarev Ivan
Bekovi Olja: 194, 200, 204
Bedri Bahtjari: 149
Begovi Desa: 060
Beket Semjuel: 003, 064, 193,
313, 344
Bekjarev Ivan: 062, 071
Bekri Sneana: 322
Belou Sol: 236
Belovi Miroslav: 013, 212
Beljakova Tatjana: 022, 024,
030, 042, 043,046, 047, 054,
057, 060, 061,064, 065, 067,
069, 100, 117,121, 127, 129,
138, 150, 170,177, 185, 188,
194, 199, 202,203, 205, 213,
215, 226, 230, 239, 241
Belji Petar: 071, 073
Benderi Zoran: 022, 023, 024,
027, 103
Bonjak Dubravka: 170
Beri Milorad: 138
Bernard Gaj: 094
Bernhard Tomas: 339
Berta Zlatimir: 140
Beti Slobodan: 208, 209, 211,
215, 218, 220, 222
Bezuha Duan: ***
Bealov Danica: 114
Biani Biljana: 266 Boovi Petar: 108, 110, 113,
Bidermans Izis: 022
Bihner Georg: 045
Bijedu Fransoa: 027
Bijeli Severin: 007
Bijeli Niki Bogosava: 075
Biramah Ignaz: 036
Bitii Ismet: 149, 194, 209
Bjegojevi Krian Mirjana: 253
Bjelac Predrag: 213, 217, 218
Bjelica Gordana: 226
Bjeli Miroslav: 060, 067
Blam Nada: 102, 134, 137
Blaevi Miroslav: 100
Boabe Karlos: 036
Bobi Ljubinka: 015
Bobi Miroslava: 035, 037
Boci Bosiljka: 025, 051, 078
Bodolo: 066
Bogdanovi Kapitalina vidi Eri
Kapitalina
Bogdanovi Ljubomir: 017, 039
Bogdanovi Marija: ***
Bogdanovi Nada vidi Janjeto-
Bogdanovi Stevan: 127
Bogdanovi Vera: 063, 065, 075
Bogoev Zoran: 310, 320
Bogojevi Pea: 303
Bogoraki Mirjana: 071
Bogosavljevi Vladimir: 116
Bojani Dragom ir - Gidra: 006,
037
Bojat Momilo: 113
Boji Nenad: 182
Bojkovi Bojana: ***
B ojkovi Svetlana: 171, 186,
215, 235, 251, 254, 263, 268,
285, 294, 303, 309, 323, ***
Bojovi Igor: ***
Bond Edvard: 108
Borii Ljiljana: 133
Borisavljevi Vojkan: 133, 140,
173
Borlahe Franc: 094
Boroi Vera: 022, 023, 026,
033, 045
Bosni Dikli Davorka: ***
Bokovi Sonja: ***
Bokovi Tatjana: 182, 203,
217, 227, 228, 230, 233, 241,
245, 246, 258, 264, 277, 290,
292, 300, 316, 324, ***
Boani Slobodan: ***
Boani Sofija: 098, 102
Boikovi Popovi Vera: 065
Boi Miodrag: 073
Boi Nenad: ***
Boi Petar: 071
Boi 2eljko: 325
Boinovi Srboljub: 163, 198
119, 120, 124, 127, 129, 131,
133, 134, 139, 144, 146, 149,
155, 157, 161, 162, 165, 167,
178, 185, 187, 188, 200, 248,
282, 306, 310, 329
Bradi Vuk: ***
INDEX
B rajovi Vojislav: 078, 251,
314, 336
Branolica Mladen: 071, 075,
078, 087
Brankovi Branko: 039
Brankovi Milija: 316, ***
Brankovi Milivoje: ***
Brankovi Tanja: 316
Bratanldaja Detije: 036
BS5
Brati Bojan: 266
Brati Slavica: 102, 131, 143
Bregovi Goran: 280
Breht Bertolt: 288
Bremzai Kornelija: 113
Brenton Hauard: 300
Brki Jelena: ***
Brki Svetozar: 091
Brki Zlata: 102
Brkljai Ivan: 342
B rstina Branim ir: 149, 181,
194, 196, 199, 200, 202, 204,
205, 208, 209, 210, 213, 215,
216, 221, 222, 224, 246, 251,
255, 271, 274, 314, 338, ***
Bruno Bordano: 245
Bui Miodrag: 220
Budim li Sneana: 181, 183,
249, 278, 283, 293, 294, 296,
301, 306, 308, 309, 310, 314,
316, 321, 322, 323, 325, 326,
330, 331, 332, 334, 339, 343
Buda Pavle: 140
B uevac Gradimir: 090, 099,
107
Buhanac Stanko: 007, 023
Bukeli Zoran: 217
Bukili Goran: 182
Bulatovi Milena: 184
Bulatovi Nikola: 222
B ulg akov M ihail Afanasijevi:
131, 146, 175, 281
Buli Karlo: 004
Bulovan Sinia: 312
Bulovan Slavia: 312
Bulovi Mirko: 106
Bulovi Zoran: 303
Bulja Svetlana: 122
B undalo D ragutin: 246, 274,
288, ***
Bunjac Boris: 290, 308
Buri Milena: 194
Buatlija Dubravka: 256, 261,
265, 289, 292, 293, 308, 312,
316, 318, 323, 324, 325, 329,
334, 335, 336, 339, 340, 341,
342, 343, 344
Butkovi Milutin: 004, 022, 023,
028, 034, 038, 042, 045, 046,
047, 051, 052, 054, 055, 058,
059, 060, 061, 065, 067, 069,
070, 072, 078, 079, 083, 088,
091, 096, 097, 100, 109, 110,
113, 115, 117, 120, 124, 126,
129, 131, 135, 138, 140, 143,
146, 149, 153, 157, 160, 164,
165, 167, 168, 170, 172, 177,
181, 183, 185, 189, 192, 194,
196, 200, 201, 203, 208, 211,
213, 215, 216, 219, 222, 224,
226, 229, 230, 233, 241, 242,
245, 246, 251, 256, 260, 265,
269
Butkovi Vojin: 325, 328, 337
Butorac Ivan: 192
Butorac Zeljka: 110
Buturovi Milivoje: 298
agi Slobodan: 225
Carev Saa: 265 250, 266, 269, 308, 321
Cigli Katarina: 338
Citlik Branko: 339
Coli Marko: 222
Coni Aleksandar: 180
Crnevi Branislav 069
Crni Dunja: 288, 316, ***
Crni Slaana: 316 ia Slaven: ***
Crnkovi Zlatko: 145 ipli Bogdan: 112
Crnobori Marija: 001, 002, 004,
009, 013, 014, 024, 050, 090
Crnobori Nevenka: 127
Crnobrnja Marko: 288
Crnjanski Milo: 190
Cuki Dejan: 294, ***
Cveji Branko: 106, 133, 301,
321
C veji Petar: 022, 033, 041,
049, 058, 063, 068, 072, 074,
075, 084
Cveji Vladimir: 213
Cveti Duan: 326
Cveti urija: 101 089, 092,
Cvetkovi Sneana: 303
Cvetkovi Stefan: ***
Cvetkovi Svetozar: 135, 188,
192, 194, 199, 201, 202, 203,
204, 205, 208, 210, 211, 213,
215, 217, 220, 222, 228, 230,
233, 235, 240, 241, 245, 246,
252, 261, 274, 278, 292, 296,
301, 306, 310, 321, 337, 341,
Cvetkovi Vladimir: 241
C vija no vi Nikola: 120, 135,
149, 185, 220, 233
Cvijanovi Svetlana: 223, 231,
233, 288, 317
C vija no vi Zoran: 181, 192,
194, 208, 211, 222, 223, 227,
228, 230, 233, 235, 240, 241,
246, 268, 272, 292
Cvii Danica: 102
Cvitkovi Sreko: 018
abri Dobrila: 049
abri Milenko: 105
akiran Boris: 248, 327, 343
aleni Dara: 015, 078
apek Karei: 169
avi Dejan: 022, 034, 037,
042, 045, 047, 048, 051, 054,
058, 060, 061, 063, 066, 070,
071, 072, 074, 075, 077, 078,
079, 083, 089, 091, 096, 098,
100, 101, 107, 108, 110, 113,
114, 120, 126, 131, 136, 143,
146, 149, 157, 164, 165, 167,
172, 177, 181, 184, 188, 194,
199, 200, 202, 203, 207, 208,
211, 213, 218, 226, 237, 241,
avi Duan: 199, 205
avi Duka: 181, 237
avi Vesna: 211, 216
eho v A nton Pavlovi: 097,
170, 248
elebonovi Aleksa: 013, 027
ipli Zoran: 175
ohadi Mira: 030, 167, 191,
226
olanovi Voja: 335
oli Milan: 131, 281
oli Dragana: 195
oli Biljanovski Dragana vidi
oli Dragana
otra M iom ira vidi Mihajlovi
Miom ira
ouduri Sain: 036
ukovi Maja:011, 017, 022,
023, 030, 060,069, 075, 088,
097, 100, 113, 117,
124, 138, 146,150, 157, 164,
168, 177, 196
ukovi Marija vidi ukovi
Maja
udi Predrag: 196
uki Vera: 042, 047, 053, 059,
061, 063, 065, 071, 074, 075,
170
uljkovi Nataa: 261, 281
u tu rilo M a rin a vidi uturilo
Helman Marina
uturilo Nikola: ***
uturilo Helman Marina: 175,
202, 207, 211, 323
C r f a l i c Milo: 310
amilovi Sanja: 102, 130
atovi Branislav: 066
eli Irena: 181, 194, 232
eli Maks: 295
eli Stojan: 003, 097
emalovi Azra: 022, 047
etkovi Stella: 318
etkovi Vojin: 252, 274, 275,
296
iprani Ljubomir: 175
irica Ksenija: 278, 284, 290,
293, 294, 299, 302, 306, 307,
309, 311, 314, 315, 316, 317,
318, 320, 321,322, 323, 324, Deli Slobodan: 102
325, 326, 327,330, 331, 332, Delja Neboja: 064, 128, 140
336, 337, 340, 341, 343, 344 Denda Dragoljub: 194, 208, 216,
iri Nenad: 181, 194, 205, 235, 253, 274
208, 209, 210,211, 213, 215, Deni Aleksandar: 243, 244
222, 226, 228,230, 233, 242, Deni Miomir: 006, 007, 026,
245, 246, 254,258, 264, 274, 075, 089, 099, 127, 262
287, 288, 294,301, 306, 323, Denis Jankovi En: 130
333, 334, 342, *** Depolo Milena: 268
iri Rastko: 229 Despotovi Veljko: 306
iri Stefan: 246, *** Dei Milorad: 185, 213
iri Vukan: 218 Didi Ljubomir: 012, 015, 031
irilov Jovan: 019, 078, 102, Dikli Bogdan: 157
113, 130, 133, 140, 192, 209, Dima Aleksandar Sin: 137
336 Dimaj Bernard: 094
irin Mihajlo: 159, 175 Dimi Ivana: 186, 194, 195, 196,
opi Sinia: 202, 208 203, 208, 217,220, 221,
oraj Devad: 119 224, 228, 231,233, 235,
osi Bora: 100, 102, 117,214 239, 242, 243,244, 249,
osi lleana: 057, 085, 090 259, 264, 267,274, 277,
osi Sanja: 219 314, 325
uli Roberto: 187 Dimi Moma: 081
uri Radmilo: 007, 023 Dimitrijevi Bojan: 252
uri Sreten: 129, 149, 165 Dimitrijevi ore: 109
urija Prodanovi Nada: 297 Dimitrijevi Evgenija: 035
uri Predrag: 212 Dimitrijevi Lambra: 030, 071
Dimitrijevi Ljubomir: 241, 320
Dimitrijevi Maja: 013
^ 3 abeti Olga: 033 Dimitrijevi Milo: 320
Dajzinger Aleksandar: 102, 113, Dimitrijevi Mladen: 025
120 Dimitrijevi Rako: 053, 316
Daki Marija: 329 Dimuevski Nikola: 278
Damjanovi Ivka: 035, 049 Dini Ljubia: 246, ***
Damnjanovi Aleksandra: 323 Dini ore: 102
Danijel Entoni: 036 Dini Vladimir: 274, ***
Danilovi Marijana: 246 Dinulovi Mirjana: 025
Danilovi Uro: 301, 306, 321, Dinulovi Radivoje: 259
32 6,338 Diras Margaret: 085, 107
Danilovi Vojin: 083 Direnmat Fridrih: 128
Danilovi Cincar Ljiljana: 060, Divac Sonja: 246, 254, 258,
069, 083, 092, 096, 100, 122, 270, 271, 300, 335
200, 205, 217, 225, 233, 246, Divjan Vladimir: ***
248 Divni Tanja: 304, 316
Danojli Milovan: 144 Dmitrovi Radomir: 098
Dapevi Milutin: 246, 252 Dobnik Irina: 240, 241, 252
Das-Gupta umita: 036 Dobra Anica: 220, 228, 233,
Daskalovi Milivoje: 071, 072 240, 241, 243, 294, 295, ***
Daunej Majki: 213 Dobrianin Dragutin: 012, 062,
Davio Oskar: 006, 025 070, 083, 099, 100
David ore: *** Dobrota Blagoje: 333, 342
De Falja Manuel: 066 Dobrota Gabriela: 333, 342
De Filipo Eduardo: 254 Dobrovoljac Svetozar: 071, 074
De La Tu r Endi: 300 Dojinovi Slobodanka: 113
De Rado Maja: 116 Dokmanovi Nikola: 175
Deermi Duan: 328 Doli Selajdin: 194
Deermi Irina: 328 Domi Tomislav: 233
Deermi Stojan: 013, 023 Dori Katarina: 013
Dedi Teofik: 113,120, 131,133 Dori Nikola: ***
Dedinac Milan: 013, 025 Dori Radoslav: 128, 161, 242
Deki Vladimir: 299, 312, 314 Dostojevski Fjodor Mihajlovi:
Deli Milan: 229 076, 084, 139, 304
Doenovi Boko: 175
Doljak Ksenija: 205
Dragievi Dragan: 181
Dragojlovi Ljiljana: 113
Dragojlovi Milica: 181
D ragovi Biljana: 082, 083,
096, 098, 101, 109, 113, 133,
134, 159, 180, 190, 236, 251
D ragovi Ljiljana: 055, 106,
120, 194, 199, 203, 204, 208,
215, 220, 240, 241, 250, 261,
287,291
Dragovi Novica: 073, 074, 088
Dragovi Vuk: 038
Dragutinovi Ljiljana: 135, 138,
139, 146, 150, 153, 160, 164,
222,167, 171, 172, 177, 178, 181,
237,185, 188, 194, 202, 204, 205,
254,211, 215, 217, 228, 230, 231,
302,237, 240, 250, 265, 270, 281,
292, 302, 308, 312, 323, 339,
**
Dragutinovi Vladeta: 072
Draki Ljubom ir: 022, 023,
047, 060, 067, 069, 092, 097,
100, 117, 118, 124, 131, 135,
138, 146, 151, 157, 164, 168,
177, 184, 186, 195, 196, 203,
215, 222, 230, 245, 246, 263,
281,316
Drakoci Milica: 164
Drakoci Vojin: 083, 092, 110,
112, 113, 164
Drakovi Boro: 335
Drakovi Maja: 335
Dravi Milena: 117, 124, 149,
154, 187, 227
Draovi Milan: 191
Drndarski Aleksandar: 155
Drni Boidar: 006, 014, 042,
054, 061, 078
Drozdovski Bohdan: 058
Dri Marin: 017, 076
Dubaji Dejan: 049, 052, 059
Dudi Strahinja: 344
Dugali Desa: 063, 072, 107
Dugali Neboja: 241, 246, 335
Dujin Cata: 044
Dukevi Ivana: 253
Duki Dijana: 296
Duki Maja: ***
Dulovi Ljiljana: 200, 227, 228,
231
Dunerovi Aleksandar: 228
Dunerovi Vuka: 042, 227
Dunji Igor: ***
Dukov Milan: 234
I J a jk o v s k i Kiril: 296, 329
Deliko En: 055
Dojs Dems: 050
Doki Dara: 160, 167, 175,
182, 185, 188, 194, 199, 203,
205, 209, 210, 211, 213, 215,
217, 221, 222, 227, 228, 230,
231, 237, 245, 246, 249, 263,
265, 270, 274, 287, 292, 299,
314, 330, 339, ***
Dons Mari: 325
Dons Tom: 049
Dum hur Zuko: 015, 073, 103
^ 3 a j i Jelena: 202
eloevi Dijana: 181
eri Mirko: 110, 120, 133
iki Zoran: 306
ilas Ivana: 285
isalov Svetlana: 244
Dogo Bala: 315
oki Aleksandar: 071
oki Ana: 325
oki Dragan : 310
oki Jelena: 301, 310, 318,
321, 334, 342
oki Milan: 140
oki Mirjana: 164
okovi Divna: 022, 037, 039
okovi Milan: 024, 037
orevi Aleksandar: 077, 079,
104, 257
orevi Aleksandra: 288, 323,
341
orevi Aleksandra: ***
orevi Ana: 325
orevi Bora: 130, 142, 224,
264, ***
orevi Borisav: 120,131, 133
orevi Branislav: 135, 200
or evi Branivoj: 007, 048,
081, 095, 097, 133, 136, 167,
202, 222, 223, 226, 232, 233
orevi Dejan: 113
orevi Dragoljub: 034, 036,
048
orevi Duan: 042
orevi Duan: 341
orevi Jaka: 205
orevi Jelena: 254
orevi Jovan: 135, 157, 170,
172, 199, 200
orevi Ksenija: 316
orevi Milovan: 149, 170
orevi Miodrag: 144
orevi Miroslav: 145
orevi Momilo: 301, 306,
326
orevi Nenad: 139
orevi Sneana: 211
or evi S neana vidi Vuli Eshil: 144
Sneana
orevi Vinja: 018
orevi Vladan: 301, 306
orevi Zvezdana: 169
orevska Elizabeta: 203, 253
ukeli Milo: 326
uki Dragana: 181, 241, 246,
251, 254, 256, 258, 260, 268,
281, 296, 303, 338, 342
uki Milica: 274, 295
uki Miodrag: 113
uki Varja: 265
uki Vojislav: 153
uki eljko: 211
urevi Gordana: 077, 079
urevi Ika: 216
urevi Miodrag: 005 Felba Dragutin: 006
urevi Mirjana: 316
urevi Moma: 127
urevi Sonja: 075, 169
urevi Stanislav: 135, 149,
165, 170
urii D ragoljub: 271, 278,
285, ***
urii Jasna: 296, 306, 329
uriin Rada: 132, 151
uriko Nikola: 252
uriko Tomanija: 157, 161
uri Boris: 220
uri Branko: 161
uri Milan: 231
uri Milo: 035, 148 114, 120, 127, 131
uri Radia: 149
uri Sava: 323
uri Slobodan: 106
uri Sveta: 167
uri Tamara: 246
urii Miodrag: 071 Frani Ana: 333, ***
urii Mirjana: 139
urkovi Dejan: 166
urkovi Dimitrije: 112
urovi Boidar: 300 Frkovi Jelica: 144
urovi Dejan: 078, 208, 241,
259, 281
urovi Ratomir: 175
ger Konstantin: 146
Ejdus Predrag: 212, 220, 233,
311,320, 337
Ejdus Vanja: 322
El Rasul Hasan: 036
Elbadvi Mohed: 036
Eliot Tomas S.: 063
Emer Miel: 094
Enkvist Per Ulov: 171, 232
Erak Milan: 182
Eri Kapitalina: 017, 039
Eri Katarina: 290, 303
Eri Zoran: 288, 314, 333, 336
Erkenj Itvan: 223
Euripid: 075, 148
F a b r i Juraj: 216, 226, 227,
231, 234, 237, 238, 239, 295,
30 1,339
Faikpornu Simon: 036
Farei Kolin: 113
Fasbinder Rajner Verner: 210,
244
Fazlagi Zlatan: 258
Fehmiu Bekim: 022, 023, 034,
042, 071, 185
Fehmiu Uliks: 244, 252
Fejdo 2or: 087, 235, 246
Felba Dragica: 015
Ferari Rahela: 023, 028, 042,
227, 232
Ferendino Branka: 073, 110
Filding Skot: 334
Filipovi Filip: 187, 193, 210
Filipovi Igor: 252, 293
Filipovi Mia: 080
Filipovi Nino: 080
Finci Mara vidi Tritunovi Finci
Marija
Flis Irma: 047
Fokner Vilijam: 014
Foster Pol: 133
Fotez A leksandar: 073, 108,
Fotez Mariola: 135, 181, 192,
194, 202, 209, 215, 233
Fraj Kristofer: 019
Frajl Brajan: 265
Franc Miel: 094
Frankel Din: 074
Frejn Majki: 249, 272, 294
Fri Maks: 023
Frkovi Milica: 144
^ 3 a b o r Zaza: 191
Gadi Gordana: 212
Gaanski Milovan: 252, 335
Gajer arna: 172
Gajer Nada vidi Gajer Kljakovi
Nada
Gajer Kljakovi Nada: 135, 138,
141, 161, 167, 172
Gaji Dragan: 170
Gajovi Aleksandar: 102, 110,
113 , 120
Gajovi Olga: 211
Gajovi Vladan: 298
Gardi Miodrag: 066
Garni Albert Ramsdel: 284
Gaparevi Nada: 170, 181
Gavari Ivana: 252
Gavran Miro: 277
G avranovi Milo: 258, 268
Gavrilovi Aleksandar: 224
Gavrin Gustav: 042
Gazdi Ljiljana: 097, 106, 120
G azikalo vi A leksandar: 233,
251
Gazivoda Sneana: 073
Gelber Dek: 098
Gelis 2an: 094
Georgijeva ilijeta: 110
Geri Vladimir: 180
Ger Leonard: 290
Gerzi Borivoje: 285, 327
Gete Johan Volfgang fon: 001,
173
Gili Vlatko: 085
Giric Atila: 237
Giri Miroslav: 202
Glaser Etjen: 329
G lavurti Miro: 140
Gligorijevi Vera: 155
Glii Desa: 028
Glii Milo: 205. G rubii Kleme: 160
Glii Mira: 004, 008, 063
Glogovac Neboja: 252
Glovacki Aleksandar: 052
Glovacki Uro: 006, 035, 106
G lum ac Slobodan: 197, 209,
288
Glumac Vladimir: 123
Gluevi Zoran: 071 166,
Gluica Nevena: 340
Gnjidi Sneana: 208
G obecki Jelisaveta: 088
Godei Bratislav: 110
Gogolj Nikolaj Vasiljevi: 056,
076
Gojkovi Katarina: 226
Golovi Dragan: 131
G olubovi Ivana: 071
G o lub ovi Ljubica: 175, 185,
188
G olubovi Milena: 093
G olubovi Nenad: 149, 237
Golubovi Zlatko: 130
G olum bovski Duan: 093, 110
Goljevek Alenka: 226.
Gom brovi Vitold: 11
G onci G ordana: 240, 241,
249, 262, 263, 268, 281, 288,
292, 294, 316, 330
G onci Svetislav: 135, 175,
181, 194, 199, 200, 202, 204,
208, 209, 210, 218, 222, 223,
224, 229, 231, 239, 240, 246,
249, 262, 302, 318, 330, 342,
Gorani Aleksandar: 120
Goriki Mirjana: 035
Gostuki Igor: 238, 277
Gotovac Tomislav: 129
Govednik Anton: 217
Grabovac Darinka: 151
Granados: 066
Grani Nada: 120
Graovac Veroslava: 170
Grasti Olivera: 021, 038, 055
Grbi Bratislav: 140
Gri Katarina: 281
G rebenarevi Zoran: 187
Gregori Jovanovi Ljiljana: 051
G reguri Ranka: 189
G rg ur Biljana: 338
G rg u ro vi Sinia: 246, 274,
288, ***
Grinvald Filip: 333
Grinvud Endru: ***
G rkini Branka: 130, 133
Grom Toma: 334
Gromili Milan: ***
Gromili Neboja: ***
Grosu Marian: 247
Grozdanovi Mihajlo: 034, 101,
113
Groevi Borislav: 130
G rubor ivko: 310
G ruden Aleksandar: 047, 060,
073, 074, 078, 083, 090, 092,
096, 098, 100, 110, 113, 117,
118, 120, 121, 124, 127,
130, 131, 135, 138, 139,
143, 146, 149, 160, 164,
170, 171, 172, 177, 181,
185, 187, 188, 194, 196,
203, 205, 208, 209, 213, 217,
220, 222, 225, 228, 231, 233,
237, 241, 246, 251, 254, 259,
281, 294, 296, 298, 307
G ruden Maja: 008
G ruden Marina: 120
Gruji Aleksandar: 310, ***
Gruji Branislav: 098
G ruji Ljubica: 113
Gruji Toma: 292, 302
Gruji Zdravko: 113, 149, 164,
320
G rupa Gekon: 333
G rupa "Nove elipse": 98
G rupa "S vrem ena na vreme":
153
G rupa "Zajedno": 142
Gudi Milenko: 113
Guelm ino Elizabeta: 189
Gunasim ha Mihal: 036
Gunatilaka andra: 036
Guti Marko: 237, 238,
253, 255, 261, 265, 267,
270, 272, 273, 275, 276,
279, 280, 284, 290, 291,
294, 296, 297, 301, 302, 303
Gutovi Milan: 101, 135, 298
Guzina Olga: 092
Gvoji Bora: 046
Gvozdenovi Nenad: 213, 290,
296, 303, 307, 308
Gvozdi Veroslava- 17 n
H abani Nimir: 036
Habi Aleksandar: 183
Hadad Robert: 130
Hadifezovi Emina: 102
Hadimanov Zafir: 164
Haks Peter: 173
Halilovi Azra: 130
Harison Rej: 049, 108, 110
Harover Dejvid: 332
Harvud Ronald: 282
Hasan Raid: 036
Hauzer Branko: 003, 050, 060
Havel Vaclav: 067, 186, 215,
275
Hegedi Aleksandra: ***
Hegedi Tibor: 110, 128, 175,
177
Helajzen Slobodan: 157
Helfant Odri: 241
Henman Gorazd: 128
Hil Vilijam: 213
Hirjovatij Olena: 071
Hleb Sonja: 019
Holbus Jasmina: 331
Holms Li: 310
129, Honjiglo Leo: 036
140, Hr "Collegium musicum": 164
165, Horovic Riard: 310
Horvat, Eden fon: 154, 202
199, Hribar Ljerka: 340
Hrgovi Zdenka: 199
Hristi Zoran: 045, 052, 081,
085, 087, 088, 101, 103, 112,
139, 289, 320
Hrnjak Miroslav: 113, 130
Hudales Zora: 022
Humbert Miel: 094
Human Dragutin: 074, 102
Ib z e n Henrik: 260
Ignjatovi Ana: 316
Ignjatovi Olga: 232
Ignjatovi Sneana: 181
Ignji Miodrag: 187
Ikonovi Aleksandar: 071
lli Aleksandar: 215, 275
lli A leksa n d a r - Sanja: 098,
166
lli Anita: 130, 133
lli Dejan: 246, 274, 288, ***
252, lli Dragan: 110
269, lli Dragoljub: 214
INDEX
277, lli Dragoslav: 027, 082
292, lli Dragoslav: 316
lli Ivan: 321
lli Jelena: 343
lli Ksenija vidi Jovanovi Ksenija
lli Ljuba: 071
lli Ljubinka: 102
lli Marko: 301
lli Miodrag: 098
lli Miodrag - Beli: 062, 112
lli Neboja: 181, 222, 241,
246, 254, 255, 267, 276, 288,
289, 297, 305, 316, 324, 325,
327, 332, 334, 338, 340, 342
lli Nenad: 216, 219
lli Olivera: 207
lli Ratko: 140
lli Sima: 023
llin Aleksandar: 074
Mini Ana: 343
llki Vesna: 160, 208
lsakovi Antonije: 115, 125
lsakovi Boris: 294, 306, 337
lsakovi Branko: ***
Ismailov Demo: 244
Ivanda Branko: 080
Ivanec Ivan: 021
Ivani Milorad: 113
Ivanievi Drago: 066
Ivanievi Duan: ***
Ivanievi Jasm ina vidi Vean-
ski Jasm ina
Ivanievi Jelena: 246
Ivanovi Luka: 331
Ivanovi Olga: 067, 083, 098,
122
Ivanovi Predrag: 083, 092,
100, 102, 110, 113, 130, 131
Ivanovi Vasko: 059, 076, 106
Ivelja Ante: 041, 115, 118, 127,
128, 135, 138,146, 147,
153, 154,155, 157, 158, 161,
162, 164, 165,167, 168,
172, 177
Ivelja Ivanka: 141, 159
Ivkov Lazar: 070
Ivkovi Branislav: 085, 093, 113
Ivkovi Dragan: 113, 120
Ivkovi Jovana vidi Stefanovi
Jovana
adrijevi Jadranka: 113
Jagodi Ivan: 078
Jagodi Vesna: 164
Jaki Milenko: 081
Jakovljevi Boko: 266
Jakovljevi Dragan: 154
Jakovljevi Milica vidi M ir Jam
Jakovljevi Nenad: 216
Jaki Duan: 049
Jaki Dura: 018
Jaku Boris: 220, 233, 237,
241, 301
Jandri Miroslav: 157, 170, 172
Jandrli Sneana: 130
Jandrli eljko: 130
Janei Tomi: 334
Jani Vuk: 157
Janiijevi Duan: 006, 007
Janiijevi Jovan: 005
Janiijevi Ljubica: 022, 042
Janiijevi Milorad: ***
Janiijevi Sima: 059, 107, 110,
120, 131
Janketi Ivan: 250
Janketi Mihajlo: 096, 102, 333
Jankovi Aleksandra: 298, 318,
321, 327, 331, 337, 341
Jankovi Bojana: 334
Jankovi Dragoljub: 133, 146
Jankovi ore: 328
Jankovi Marija: 316, 320, ***
Jankovi Milan: 175
Jankovi Rastko: 241, ***
Jankovi Vladeta: 294
Jankovi Vladimir: 216
Jankovi Vladimir: 073
Jankovi Zoran: 130, 133
Janjetovi Naa: 112, 114, 125,
206
Janji Marko: 310, 324
Janjuevi Gojko: 205
Japelj Marko: 310
Jarakovi Nenad: 321
Jarakovi Nikola: 321
Jareva Mira: 111
Jedlinski Raja: 047, 067
Jelesijevi Maria: 331
Jelii Srbislav: 323
Jeli Aleksa: 247
Jeli Milan: 122
Jeli O livera vidi Grasti Olivera
149,Jeli Vlasta: 127
Jelisi ore: 078, 091, 092,
171,097, 099, 100, 108, 112, 113,
118, 121, 124, 135, 143, 154,
157, 167, 168, 172, 177, 180,
183, 185, 196, 200, 203, 215,
220
Jen Franja: 102, 110, 127, 130,
131
Jerem i Tijana: 241
Je rin i Branislav: 006, 037,
078, 106, 168, 203, 222, 281
Jerkovi Bogdan: 110
Jerkovi Zoran: 321, 334
Jerofejev Venedikt: 264
Jei Jasmina: 183, 222
Jei Nedeljko: 158, 190
Jevi Milica: 241
Jevrem ovi Zorica: 164
Jevti Branislav: 310, 324
Jevti Dobrivoje: 058, 149
Jevti Ivan: 045
Jevti Marija: 045
Jevti M a rija (Nikoli): 271,
272, 281, 285, 288, 293, 303,
308, 326, 328, 337, 341
Jevti N ieva Kosti Milena:
132, 181, 232, 266, 309
Jevti Nikola: 137, 145, 149,
158, 183, 248
Jevti Slobodan: 034
Jevti Svetislav: 246, 274, ***
Jevtovi Ivan: 320
Jezdi Nenad: 222, 246, 251,
253, 254, 255, 258, 263, 273,
274, 276, 281, 286, 287, 294,
296, 301, 306, 320, 321, 325,
333, 334, 342
Jobst Marko: ***
Joci A leksandar: 285, 293,
295, 300, 304, 305, 307, 309,
311, 313, 315, 316, 318, 324,
327, 341
Joci Slobodan: 102
Joki Miroslav: 190
Joksi Aleksandar: 233, 241
Joksi Radojko: 149, 157, 165,
172
Joksim ovi Duan: 343
Joksim ovi Jasenka: 113
Joksim ovi 2eljko: 273, ***
Jonesko Een: 011
Jonji Ljiljana: 113
Josif Enriko: 051, 059, 063, 070
Josifovi Nenad: ***
Joti Ivan: 323
Jovanovi Ana vidi Barjaktare-
vi Ana
Jovanovi Arsenije: 014, 034,
036, 055, 056, 087, 108, 181
Jovanovi Biljana: 199
Jovanovi Boana: 014, 018,
024, 067, 075, 097, 124, 136,
137, 139, 140, 154, 157, 166,
170, 171, 173, 177, 192, 202,
209, 225, 227, 228, 245, 246,
252, 255, 259, 262, 263, 264,
281, 283, 312, 316
Jovanovi Bour: 131
Jovanovi Divna: 102, 175
Jovanovi Dragan: 226, 244
Jovanovi Dragoslav: 098, 113,
120, 133
Jovanovi Dragovan: 084, 086
Jovanovi Dragutin: 213
Jova no vi Duan: 111, vidi i
Traven O. J.
Jovanovi Duko: 049
Jovanovi Duko :***
Jovanovi ore: 025
Jovanovi Gina: 071
Jovanovi Goran: ***
Jovanovi Ivana: 103
Jovanovi Jadranka: 164
Jovanovi Katarina: 241
Jovanovi Ksenija: 021, 037,
066, 087, 096, 174, 202, 312
Jovanovi Lepojka: 071
Jovanovi Ljubica: 102, 113, 120
Jovano vi Ljubia: 001, 002,
009, 037, 089
Jovanovi Mihajlo: 222
Jovanovi Milica: 066, 329
Jovanovi Milivoje: 157, 182
Jovanovi Milivoje: 170, 172
Jovanovi Miodrag: 113, 120
Jovanovi Nemanja: 288
Jovanovi Nevena: ***
Jovanovi Nikola: 108
Jovanovi Pavle: 218
Jovanovi Radmilo: 181
Jovanovi Sava: 022, 023, 025,
028, 030, 042, 045, 046, 047,
052, 054, 110
Jovanovi Smilja: 071
Jovanovi Soja: 099, 127, 218,
262
Jo va n o vi Sran: 241, 288,
296, 303, 324, 326, 327
Jovanovi Sveta: 111, 164
Jovanovi Tomislav: 175
J o va n o vi Zoran: 092, 1 10,
113, 130, 131, 149, 164, 177,
181, 192
Jovanovi Zoran: 213, 220
Jovanovi Zorica: 125
Jovanovi Zika: 060, 069, 076
Jovi Hana: 286, ***
Jovii Aleksandar: 233
Jovii Dubravka: 099
Jovii Jelena: 343, ***
Jovii Jovan: 016,017, 099
Jovii Milena: ***
Jovii Nenad: 127
Jovii Predrag: 098
Jovi Vujadin: 003
Jovi Jovan: 170
Jovi Miroslav: 071
Jovi Predrag: 246, 274, ***
Jovi Rade: 041
Jovi Ratislav: 003, 006, 011.
025, 059, 082
Jovi Jelena: 301
Jovi Ljiljana vidi Altman Ljiljana
Jovievi Tanja: ***
Jung Aja vidi Pavi Adriana
Jurian Sofija: 306, 322, 333,
342, ***
Juriev Esma: 078
Jurilj Niko: 022, 054, 059, 060
Juria Ivo: 077
Jusi elo: 043
K aaniku Enver: 120
Kaunkovi Ivana: 142
Kaunkovi Jasna: 142
Kaanski Vladimir: 184
Kadi Eroi: 149, 160, 164, 175,
181, 192, 194,196, 199,
202, 204, 205,208, 209,
211, 213, 215,216, 221,
226, 231, 234,241, 243,
246, 249, 252,254, 274,
316, 325, 326, 334, ***
Kajgani Vojin: 157, 164
Kajgo Jelena: 317
Kalabi Marija: 324
Kalaji Drago: 159
Kalanovi Miroslava: 164
Kali Ljerka: 122, 143
Kaleba Dragana: 183
Kami Alber: 032
Kami Anri Pjer: 123
Kaneti Elias: 177
Kangrga Mirjana: 203
Kantar Kristina: 274
Kanji Franja: 070
Kapetanovi M arkovi Radin-
ka: 214
Kapii Lada: 161, 164
Karadi Milan: 255, 274, 299,
314
Karadi Milutin: 181, 202, 204,
208, 210, 211,215, 216, 222,
224, 231, 241,242, 245, 246,
251, 255, 271,274, 288, 299,
Karajica Ferid: 202, 205, 211,
212, 216, 233,240, 252, 258,
274, 278, 288
Karajli Nele: ***
Karaman Sanja: 102
Karam arkovi Zoran: 081
Karanovi Mirjana: 197
Karapandi Marina: ***
Karaulac Miroslav: 065
Karlovi Vladimir: 172
Karuovi Duan: 181
Kasapi Nada: 005, 071, 103,
227
Kateli Bernard: 094
Kastrati Glorija: 114
Kastro: 066
Katajev Valentin Petrovi: 038
Katalini Blaenka: 032
Katarina Olivera: 043, 052
K augver Rajmond: 221
Kavaja Duan: 074, 130
Kavamura Micijo: 237
Kazaperovi Derald: 102
Kecman Biljana: 251
Kecojevi Ana: 181
Kecojevi Damjan: 328
Keksinov Aleksandra: 342
Keni Dim: 213
Keri Denis: 089
Kerm auner Taras: 048
Keselring Dozef: 042
Keskenovi Biljana: 265
Keteku Alfred: 036
201, Khan Nasir: 036
210, Kii Branislav: 258
222, Kii Gordan: 222, 241, 246,
245, 258, 274, 281, 327, ***
288, K ilib ard a Slaana: 301, 318,
326
Kilka Karolin vidi Kilka Todoro
vi Karolin
Kilka Todorovi Karolin: 140,
241
Kilti Derom: 041
Kintero Joakim Alvares: 072
Kintero Serafin Alvares: 072
Kirn Danilo: 024, 034, 054, 055,
058, 059, 069, 076
Kirn Ivan: 316
Kirovi Miodrag: 029
Kisel: 036
Kisiedu Francis Albert: 036
Ki Danilo: 075, 087, 096
Ki Irena: 083
Kitanovi Biljana: 316
Klajn Hugo: 007, 050, 107, 334
Klajn Ivan: 245
Klajn Robert: 292, 310, 312
Klari Ljubinka: 258
Kleak Sran: 106
Klemenc Dunja: 085
Klemenc Ivan: 152, 153, 157,
177, 179, 181, 217, 242, 243,
285, 302, 306
Klisari Miodrag: 130, 131, 144
Klisari Predrag: 130, 131, 144
Klo Terens: 247
Klodel Pol: 053
Klug Edvard: 310
Klusinski Maja: ***
Kljaji Slobodan: 167
Kljakovi Miljan: 154
Knezm ilojkovi Caca: 206
Kneevi Anelko: 258, 287,
296, 302, 318
Kneevi Biljana: 246
Kneevi Boban: 073, 110, 113,
120
Kneevi Bojan: ***
Kneevi Borica: 110, 113
Kneevi uro: 181
Kneevi Luka: 222
Kneevi Milan: 144, 199
Kneevi Milica: 202
Kneevi Milovan: 110
Kneevi Mirko: ***
Kneevi Radivoje: 310
Kneevi Radovan: 244, 256,
287, 306, 324, 332
Kneevi Slavica: 047
Kneevi Sonja: 135, 170, 182,
185, 187, 194
Kneevi Svjetlana: 119, 129,
133
Koburn Donald Li: 189
Koci Zlata: 233
Kocjan Olga: 188
Kodi Mirjana: 064, 192
Kohout Pavel: 203
Kojadinovi Gordana: 033
Kojo Nikola: 185, 205, 241, 243,
244, 246
Kolaek Antonije: 010
Kolakovi Slobodan: 030
Kolari Bojan: 233 Kova Etelka: 237 Krstovi Miodrag: 258, 263,
Kolari Vladimir: 332 Kova Kornelije: *** 281, 296, 306, 324, 331, 338,
Kolainac Nataa: 246 Kova Mirko: 136

Kolendi Anton: 160 Kovaevi Biljana: 102, 113 Kri Bogdan: 096
Kolesar Irena: 010, 016 Kovaevi Branislav: 073, 110, Krulc Mirta: 164
Koltes Mari Bernar: 296 113, 120, 131, 143 Kruljac Ivan: 246, 274, ***
Kolji Ljubomir: 229 Kovaevi Duan: 135, 138, Krum es Filip: 320
K oljubajev Marina: 099, 127, 161, 222, 338 Kuburovi Aleksandar vidi Sre
131, 135, 136, 139, 146, 157, Kovaevi Duko: 296, 328, kovi Aleksandar
167, 168, 171, 172, 175, 181, 340, 343 Kujata Osman: 102
182, 183, 185, 187, 188, 192, Kovaevi Emilija: 214 Kujundi Jasna: 181
194, 199, 202, 205, 208, 210, Kovaevi Goran: 340 Kujundi Miodrag: 254
215, 221, 226, 231, 238, 241, Kovaevi Ljubia: 035 Kuki 2ivorad: 014, 016, 019,
253, 266, 276 Kovaevi Ranko: 071, 251 051, 052, 054, 058, 059, 073,
Komadina Bojana: 176 Kovaevi Sinia: 213 106
Komadina Branko: 137,145, 158 Kovaevi Tijana: *** Kukolja Boo: 016
Komadina Neboja: 054, 058, Kovaevi Vanja: 340 Kukuljica ore: 252
073, 088, 101, 106 Kovi Ljubica: 022, 047, 078, Kula Leo: 310
Komari Petar: 110 110, 122, 232, 241, 248, 251 Kulundi Josip: 015, 260
Komneni Boris: 179, 182, 248, Kovjani Dubravka: 268 Kundaina Neboja: 250
308, 323, 344 Kozak Primo: 048 K urlik Biljana: 233
Komneni Milan: 234 Kozlia Dragan: 113, 130 K urlik Igor: 233
Konstantinov Ljupe: 211, 231 Kozlia Milan: 113, 130 Kusonji Mladen: 265
K onjikui A leksand ar: 213, Kozma Vladimir: 094 Kuzmanovi Aleksandar: 109
220 Krajina Vesna: 078, 110, 113, Kuzmanovi Milorad: 070, 110
Konjikui Milivoj: 294, 312 120, 129 K uzm anovi Slobodan: 102,
Konjovi Jovan: 070 Krajnovi Renata: 139 113, 116
Kopanski Ana: 210 Kralj Milica: 284, 304, 316, 330 Kvako Osato: 036
Kopit Artur: 074, 327 Kralj Petar: 060, 081, 086, 097, Kvapil Duan: 054
Koprivica Boo: 300 099, 100, 108,112, 113, 117, Kvarko: 036
Koprivica Stevan: 299 120, 124, 126,131, 135, 139, Kvintet iz Togolanda: 016
Korbi Nino: 094 143, 146, 149,154, 157, 160,
Korenkovi Jelena: 288, *** 164, 171, 174,177, 178, 181,
Korolija Ivana: 199, 216 184, 186, 192,194, 199, 201, L b abi Een: 305
Kori Andreja: 248 203, 208, 211,222, 228, 236, Labovi Rada: 102, 130, 131
Kosanovi Gordana: 177, 179, 241, 245, 246,248, 259, 268, Laevac Mihajlo: 222
183, 185, 187 282, 284, 285,294, 316, 330, Lakobrija ore: 130
Kosi Emanuel: 036 335, *** Lakovi Dragan: 037
Koi Ljubica: 122 Kranjc Marija: 154 Lakovi Predrag: 006, 026
Kosti Aleksandar: 304 Krai Mirjana: 333 Lalicki Kristina: 316
Kosti Borjan: 144 Kravljanac Branislav: 023, 030, Lalicki Slavica: 040, 043, 047,
Kosti Duan: 049 032 089, 092, 095
Kosti ore: 025 Krec Franc Ksaver: 155, 197, Lalicki Todor: 102, 105, 119,
Kosti Laza: 119 243, 295 123, 130, 133, 136, 138, 143,
Kosti Mihajlo: 059, 102, 106, Kreji Aleksandar: 149 146, 149, 153, 160, 162, 165,
113 Kresi Svetlana: 288 168, 169, 171, 172, 173, 177,
Kosti Milena: 071, 102, 109 Kresojevi Branko: 139 178, 179, 183, 185, 186, 187,
Kosti Svetomir: 170 Kritof Agota: 289 189, 190, 194, 195, 198, 199,
Kosti Vera: 018 K rivo ka pi D ub ravka vidi 201, 204, 206, 208, 209, 214,
Kosti Vojislav: 006, 030, 042, Buatlija Dubravka 219, 221, 266
060, 061, 069, 074, 083, 092, Krivokapi ore: 134, 282, 287 Lalicki Vladislav: 025, 030, 031,
096, 100, 106, 110, 121, 131, Krivokapi Miodrag: 303, 320 033, 036, 040, 041, 042, 043,
143, 146, 149, 151, 154, 157, Krklec Gustav: 030 047, 048, 049, 053, 056, 060,
164, 165, 167, 168, 171, 172, Krlea Miroslav: 301 061, 068, 069, 070, 071, 072,
175, 177, 178, 184, 185, 192, Krlu Nina: 316 074, 078, 084, 087, 092, 095,
194, 196, 200, 203, 205, 208, Krmpoti Vesna: 206 102, 110, 113, 130, 131, 134,
215, 217, 220, 222, 225, 226, Krsti Biljana: *** 146, 149, 157, 160, 171, 175,
230, 233, 235, 239, 241, 245, Krsti Bojana: 164 184, 196, 205, 316
246, 251, 259, 263, 281, 287 Krsti Darko: 246, 274, 288, *** Lali Ivan M: 337
Kosti Vuk: 222 Krsti Ljiljana: 011, 027, 057, Lali Ivan V: 060
Kostovi Dragan: 246, 274, *** 063, 071, 074, 075, 108, 185 Lalovi Rajko: 014
Koi Goran: 130, 131 Krsti Predrag: 131 Landeka Ljubica: 120, 130
Kouti Olga: 312 Krsti Ratomir: 170 Langerholc Sanda: 080
Lanji Stevan: 068
Lapatanov Sonja: 246, 255,
259, 262, 303
Lapevi Miodrag: 181
Lapevi Zorica: 181
Laslo andor: 237
Latinger Vesna: 103
Latinovi Marija: ***
Laureni Toni: 078
Lavson Tete: 036
Lazarevi A leksand ar: 306,
308, 312, 314, 317, 323, 325
Lazarevi Dejan: 081
Lazarevi Miodrag: 006, 007
Lazarevi Nenad: 317, 331,
332, 340, 343
Lazarevi Rastko: 157
Lazarevi Stanica: 336
Lazarevi Vladimir: 071, 075
Lazi Bojana: 287
Lazi Dragoslav: 085
Lazi Pavle: 260
Lazi Vladimir: 247
Lazin Dragana: 071
Lazin Milo: 131, 135, 137,
146, 50, 157, 213, 227
Lazin Slobodan: 149, 246, 251,
256, 263, 264, 268, 274, 276,
Luka Aleksandar: 221
Luka Ljubica: 324
Luki Darko: 310
Luki Suzana: 340
Luki Svetlana: 110
Luki Velimir: 061, 183, 230
Luki Vladeta: 039
Luki Vojislav: 207
Lukijan iz Samosate: 035
Lukjanova Tatjana: 006, 095
Lukovac V u k s a n :140
Lup ulovi Rastko: 222, 241,
246, 251, 253, 254, 255, 258,
262, 263, 264
Lutki Dejan: 281
J ubii Neboja: 222,
233, 235, 246, 258, 263, ***
Ljua Bosiljka: 171
Ljua Sulejman: 143, 160, 161,
171, 176, 185, 192, 194
Ljuljka Nikola: 084
Ljumovi Boidar: 142
acan Vjenceslav: 100
M acura Oliver: 246
265, 266, 270, 282, 283, 288,
305, 306, 321, 332, 334, 338,
339, ***
Mandi Aleksandar: 115
Mandi Anastasia vidi Vojinovi
Radojkovi Anastasia
Mandi Milena: 012
M andi Tatjana vidi Mandi
Rigonat Tatjana
Mandi Rigonat Tatjana: 238,
277, 309, 315
M anduki Smiljana: 033, 040
M anduka Kemal: 113, 120
M anduka Leila: 181
Maners Don Hartli: 255
Manet Eduardo: 121
Mani Violeta: 230, 231, 237
Manojlovi Ivan: 035
Manojlovi Marko: 328
Manojlovi Predrag: 102, 119,
122, 123
Manojlovi Todor: 255
Manov Paulina: 276, 284, 293,
339, 344, ***
Maras Slavica: 022, 045, 047
Marasovi Zdenko: 018
Mareti Nataa: 274
Mareni Vladimir: 055

Makovi Tihomir: 289, 307 Margulis Donald: 308, 309

Lazin Vanja: 288
Lazovi Danilo: 137, 143
Leandrova Tanja: 024
Lebovi ore: 007, 026
Lebovi Gordana: 216
Lei Branislav: 182, 187, 321
Lei Zagorka: 071
Legeti Saa: 217
Leki Dijana vidi Duki Dijana
Leonov Leonid: 076
Lesi Eneo: 181, 209, 210, 213,
219, 227, 229
Leskovac Mileta: 251
Leskovar Deana: 185
Leskovar Lado: ***
Lei Ravijojla: 254, 263
Levai Rozalija: 233
Levi Moris: 013, 049
Levi Venecija: 102
Levinger Jasna: 265
Li Megi: 161
Lijeevi Boris: 332, 338
Liki Boro: 126
Linta Mirjana: 130
Lisina Ljudmila: 084, 148
Maado: 066
Madarevi Vlada: 102
Madgalj Marinko: ***
M aarev Milan: 334
Maeli Paolo: 143, 154, 202,
211,231
Majakovski Vladim ir Vladimiro-
vi: 076
Majevski Hans Martin: 071
M akarevi ore: 247
Makderm ont Golt: 102
Makdona Martin: 287
Makljenovi Stevan: 165, 166
Maksi Jovo: 338
Maksi Stevan: 035, 110
Maksi Zoran: 267, 303
M aksim ovi Boris: 213, 241,
261, 276, 284, 312
Maksim ovi Danica: 266
Maksimovi Dragan: 119
Maksimovi Dragan: 268
Maksimovi Dragia: 073
Maksim ovi Jovan: 139
Maksim ovi Zoran: 311
Maleni Slavica: 181
Marii Milenko: 030, 041, 042,
061, 167, 200, 226
Marii Nenad: 332, 335, ***
Marii Vladimir: ***
Mari Diko: 035
Mari Gordana: 098, 102, 129,
135, 136, 137, 146, 155, 157,
164, 165, 167, 170, 175, 176,
177, 185, 187, 192, 322
Mari Mirjana: 151
M ari M irjana (Sabljarevi):
072, 092
Mari Petar: 035
Mari Petar: 158, 193, 225
Mari Slavko: ***
Mari Veljko: 072, 075, 106
Marinkovi Darko: ***
Marinkovi Dragan: 274, 281,
***
Marinkovi Maja M: 243
Marinkovi Marko: 042, 049
Marinkovi Milan: 054, 059, 060
M arinkovi Neboja: 249
M arinkovi Nemanja: ***
M arinkovi Nenad: 181
INDEX

Lokner Ivana: 246 Maleevi Dragan: 310, 320 Marinkovi Olga: 129
Loli Milo: 331 Maleevi Jovan: 181, 256 Marinkovi Saa: 273
Lom bauer Aleksandar: 144 Maleti arko: 112 Marinkovi Zoran: 157
Lom bauer Nevenka: 192 Malovi Slobodan: 061 M arinovi Milosav: 230
Lorka Federiko Garsia: 066, 312 Maljevi Ana: 307 M arjano vi A leksandar: 135,
Lovri Marijan: 004, 010, 048 Mamet Dejvid: 261 149, 165, 172
Luanin Natalija: 241 Man Tomas: 279 Marjanovi Dragutin: 301
Lui Slobodan: 130 Mani Anita: 233, 241, 244, Marjanovi ore: 251, 307
Lui avi Milica: 214 246, 248, 249, 251, 254, 256, Marjanovi Radoslav: 129, 231

6 9 3
Marjanovi Sran: 130
Marjanovi Zagorka: 022, 023
Markovi Borivoje: 049
M arkovi Branko: 092, 101,
120, 146, 164
Markovi Dragan: 054, 059
M arkovi Goran: 274, 292, 343
M arkovi Ivanka vidi Pavlovi
Ivanka
Markovi Jago: 283, 298, 312,
Markovi Lidija: 241
Markovi Ljiljana: 011, 022
Markovi Marina: 246, 288
Markovi Milivoj: 100, 110, 113
Markovi Mirjana: 200
Markovi Miroljub: 131
Markovi Miroslav: 130
Markovi Nataa: ***
M a rkovi O livera: 008, 016,
029, 062, 078, 090, 321
M arkovi Rade: 003, 008, 062,
071, 073, 092, 140, 232, 256
M arkovi Rade ml: 233, 241,
244
M arkovi Slobodan: 025, 031,
035, 051, 059
M arkovi Slobodanka: 144
M arkovi Sran: 218
M arkovi Svetlana: 266
M a rkovi V a nja vid i Milai 177, 181,
Vanja
M arkovi Vesna: 164
M arkovi Vladim ir: 152, 246,
254, ***
M arkovi Pavlovi Ivanka vidi
Pavlovi Ivanka
Marso Felisijen: 022, 262
Marianin Olivera: 060, 070,
071, 072, 073, 074, 077, 082,
092, 095, 096, 097, 099, 100,
103, 104, 106, 109, 110, 112,
113, 115, 117, 121, 122, 124,
127, 131, 135, 139, 143, 146,
147, 153, 157, 160
Martin Ratomir: 170
Martinovi Ana: 286
Martinovi Katarina: ***
M askerenes Ivon: 036
M aslarevi Dragan: 252, 253,
255, 260, 261, 265, 267, 269,
270, 273, 277, 280, 284, 285,
293, 296, 299, 300, 305, 309,
315, 317, 322, 326, 332, 336
Mai Biljana: 181, 183, 233,
241
Mai Slobodan: 139, 166, 209
Matavulj Simo: 316
Matejevi Zona: 033
M athurin Diake: 102
Maticki Vidosava: 211
Mati Aleksandar: 241, 246, 252
Mati Dejan: 226, 233, 244
Mati Dubravka: ***
Mati Duan: 025, 051
Mati Ljubia: 266
Mati Zlata: 107
Mati Marovi Darinka: 164
Matija Maja: 205
Matijaevi Aleksandar: 185
Matorki Bojana: 164
Matovi Nikola: 324, ***
M aurinaz uzepe: 033
Medenica Jovana: 248
Medi Mirjana: 161
Meei Ljiljana: 177
Mehm edbai Zeina: 128, 202
M ekferson Konor: 330
Memi Nijaz: 316
Meoviti oktet: 016
Mialovi Sloboda: ***
Mianovi Dragan: 310 Mijovi Jelena: 296, 300, 323,
Miovi Kolja: 152
Miovi Ljiljana: 102
Miunovi Nevenka: 237
Mihailovi Borislav: 180
Mihailovi Branislav: 027
Mihailovi Danijela: 262, 268
Mihailovi Duan: 019
Mihailovi Milan: 060, 129, 131,
135, 136, 137, 138, 143, 146,
150, 153, 157, 160, 164, 167,
168, 169, 170, 171, 172, 175,
182, 183, 185, 192,
194, 195, 199, 202, 204, 205,
208, 209, 215, 218, 219, 222,
231, 239, 240, 241, 245, 246,
252, 258, 259, 263, 266, 300,
303, 320, ***
M ihailovi Mira: 181
Mihailovi Petar: 222, 290, 295,
303, 306, 316, 324, 332
Mihailovi Vladislav: 180, 241,
296, 303, 320, 324, 334
M ih ajlo vi A leksandar: 202,
233, 251, 259, 269
M ihajlovi Borislav - Mihiz: 120,
124, 127, 181, 216, 218, 342
M ihajlovi Darijan: 271
M ihajlovi Dragoljub: 110
M ihajlovi Dragoslav: 115, 125,
156, 172
M ihajlo vi Duan: 194, 220,
233, 241, 242, 251, 252, 259
M ihajlovi Milenko: 212
M ihajlo vi Milica: 240, 253,
268, 273, 276, 282, 289, 294,
301, 306, 333, ***
Mihajlovi Milo: 113
Mihajlovi Miomira: 003, 041,
081, 098, 099,115,118,127,
129, 135, 138,141,147,149,
151, 153, 154,157,158,159,
160, 161, 162,164,165,166,
170, 171, 172,173,175,176,
178, 181,185, 186, 187, 191,
194, 197, 200, 202, 203, 207,
209, 214
Mihajlovi Neboja: 213
Mihajlovi Stojan: 120, 130,149
Mihajlovi ivorad: 165
Mihaljac Nataa: ***
Mihi Gordan: 12 9,219 ,224
M ija Dejan: 095, 170, 205,
217, 251, 294, 301, 306, 321,
339
Mijalkovi Kirn Dragana: 024,
034, 055, 058
Mijatovi Dubravka: 241, 251,
254. 258, 267, 272, 277, 288,
308, 333
Mijatovi Sibina: 032
Miji Vladislav: 243
Mijom anovi Lidija: 244
324, 339, 342
Mijukovi Zoran: 130
M ikuli Nevenka: 039
Milai Vanja: 298, 312
Miladinovi Branislav: 139
Miladinovi Dejan: 122
Miladinovi arko: 193
Milakovi Jelenko: 102, 130
Milakovi Tomislav: 102, 110,
130, 131, 146
M ilankov Momilo: 006
Milankovi Marijana: 274, ***
M ilanovi irica Jelena: 316,
***
Milainovi Vladan: 120, 124,
127, 131
Mili Vera: 164
M ilenkovi Dobrila: 130, 131,
164
Milenkovi ore: 241
M ilenkovi Radoslav: 222, 250,
274, 276, 295
M ilenkovi aklina: 216
M ilenkovi ika: 035
M ilenkovi ivorad: ***
M iler Artur: 095
M iler Eduard: 228
M iler Hajner: 188
M iler Milorad: 012
Mileti Aleksandar: 216, 322
Mileti Dragana: ***
Mileti Jelena: 326
Mileti Predrag: 208
Mileti Sran: 181, 222, 241,
246, 249, 252, 254, 255,258,
259, 263, 266, 268, 274,281,
284, 287, 292, 316, 320,321,
325, ***
Mileti Tamara: 025
Mileti Zoran: 113, 164
M ilev Goran: 266
Milii Gojko: 320
Mili Anka: 258, 284, 294, 301,
309, 314, 316, 317, 318, 322,
325, 326, 327, 329, 330, 331,
333, 335, 338, 342, 344
M ili Nikola: 022, 028, 035,
042, 045, 046, 047, 049, 052,
054, 060, 067, 078
Mili od Mave: 081
Mili Radomirka: 164
Milievi Aleksandar: 119, 133
Milievi Andreja: 003, 032, 344
Milievi Anika: 241, 274
Milievi Branislav: 102, 108,
111, 112, 119, 121, 124, 130,
133, 134, 144, 159
Milievi Jovan: 016, 018, 024,
029, 048, 050, 061. 198
Milievi Ognjenka: 026, 075,
084, 156, 294
Milievi Radmila: 046, 107
Milievi Slobodan: 049, 074,
083, 092, 100, 110, 112, 124,
130, 131, 149, 164, 177, 181
Milijanovi Dobrivoje: 322, 328,
329
Milijanovi Vera: 175
Milin Srboljub: 103
Milivojevi Aleksa: 222, 253
Milivojevi Boris: 258, 276
M ilivo jevi Janko: 222, 233,
241, 253
Milivojevi Ljiljana: 113
Milivojevi Nikita: 288
M ilivojevi Radomir: 074, 082,
083, 092, 100, 110, 112, 113,
124, 130, 131, 149, 164, 181
Milojevi Dragana: 164
Milosavljevi Jelena: ***
Milosavljevi Jelica vidi Milo
savljevi Tesli Jelica
Milosavljevi Milan: 149, 200,
220, 237
Milosavljevi Mirko: 028
Milosavljevi Nenad: 267
Milosavljevi Sunica: 209
M ilo sa vljevi Vladislava: 238,
293, 302
M ilo sa vljevi Vlastim ir: 003,
059, 060, 069,071,073,
077, 078, 081,082,083,
090, 091, 099,101,102,
107, 109,113, 117, 118, 122,
123, 126,127, 129, 130, 133,
135, 136,138, 140, 143, 147,
149, 153,154, 155, 158, 159,
160, 161,162, 164, 165, 167,
170, 171,172, 175, 181, 183,
185, 186,187, 188, 189, 191,
192, 194,196, 197, 200, 202,
203, 209, 211,215,216,
220, 225, 227, 231, 232
Milosavljevi Tesli Jelica: 093,
101
M iloevi A ndrija: 298, 307,
314, 336, ***
Miloevi Branislav: 188
Miloevi Dijana: 222
Miloevi Dragana: 211
Miloevi Iva: 327
Miloevi Jasminka: 113
Miloevi Katarina: 316
Miloevi Mata: 001, 002, 009,
010, 013, 014, 029, 063, 078,
090, 114
Miloevi Milan: 022
Miloevi Milena: 289
Miloevi Milutin: 310, 322, 331
Miloevi Miroljuba: 113
Miloevi Vlada: 113
M ilovanov Doka: 149
M ilovanov Miodrag: 082
Milovanovi Branko: 025
Milovanovi Ivana: 181
Milovanovi Ljiljana: 092
Milovanovi Milo: 323
Milovanovi Neboja: 253, 254,
274, 276, 283, 295
Milovanovi Predrag: 213
Milovanovi Slavenka: 113, 207
Milovanovi Slobodan: 061
M ilo vano vi Vera: 022, 046,
047, 072
Milunovi Kolja: 005
Milunovi Ljubisav: 209, 325
M ilun ovi Olgica: 127, 130,
133, 135, 139,140, 146,149,
150, 153, 157,158, 160,162,
164, 165, 168,169, 170,172,
177, 178, 179,185, 189,193,
194, 195, 203,217, 221,230,
233, 234, 237,238, 239,244,
258, 271, 297, ***
Milutinovi ore: 175
M ilutinovi Gordana: 102, 113
Miljanovi Olivera: 049
M iljenovi Milenko: 083, 110,
113, 120
M iljkovi Aleksandra: 226
M iljkovi Boris: 339
M iljkovi Miki: 050
M iljkovi Olivera: 075
074,Mini Branka: 105
089,M ini Pavle: 006, 022, 056,
106,062, 105, 132
M ini Isidora: 246, 250, 259,
263, 268, 283, 294, 314, 327,
333
Mini Sneana: 244
Mini Vladimir: 081
M inja Stevan: 015, 017
M ir Jam: 127, 342
Miranovi Milo: 103
218,Miraevi Veta: 097
M irkovi ?: 022
M irkovi Goran: 272, 275, 284,
290, 291, 295, 296, 297, 299,
304, 307, 311, 313, 318, 324,
327, 328, 341
Mirkovi Ilija: 131
Mirkovi Milosav: 076
M irkovi Miodrag: 157
M irkovi Mirjana: 334
M irkovi Saa: 243
Mirkovi arko: 252
Mirosavljevi Jovana: 331
Misoji Aleksandar: 312
Miel Mark: 305
Mievi Radenko: 083, 088, 090
Mii Miodrag: 232
Mii Natalija: 246
Miima Jukio: 150
Miko Julijana: 296
Mikov Ljiljana: 246
Mikovi Milorad: 094
Miti Branislav: 058
Miti Milan: 257
Miti Radmila: 131
M itrevski Stojan: 149, 153
Mitri Dragan: 335
Mitrovi Duko: 212
Mitrovi Kota: 132, 175
Mitrovi Marija: 226
Mitrovi Ranko: 158
Mitrovi Violeta: 332
Mitrovi 2arko: 170, 241
Mitrovi eljko: 246
Mitrovi ivojin: 008
M ladenovi Bojana: 320, 323
M ladenovi Goran: 331, 332,
336, 340, 344
M ladenovi Kokan: 267, 289,
320
Mladenovi Olivera: 139
M ladenovi Slobodan: 165
Mladenovi Tijana: 340
M ladenovi Dragan: 112
M ladenovi Nada: 022, 075
Mojovi Milo: 205
M ojsilovi Zora: 249, 272, 278,
292, 302, 311, 314, 321, 338,
342
M okranjac Danica: 019, 065,
090, 103
M okranjac Vasilije: 005, 009,
013, 019
M olijer 2an Batist Poklen: 259,
316
Momilovi Milan: 073
Momi Olga: 165
M om irov Marija: 312
Mom irovi Lada: 181
Montes Tani: 094
Morali Ana: 278
Moskovljevi Olga: 074
M rda Saa: 220
M renovi Olga: 312, 316
Mrenovi Marin: 189
Mrki Boris: 113, 120, 131
Mrki Dragana: 248
M rki Popovi Ljiljana: 248,
250, 253, 255, 260, 263, 265,
266, 268, 274, 276, 281, 283,
285, 288, 289, 293, 294, 296,
302, 303, 308, 309, 310, 312,
314, 316, 323, 327, 331, 333,
334, 335, 336, 339, 342, 344
Mrki Stanko: 127
M ro ek Slavom ir: 028, 076,
147, 195, 271
M udri Miodrag: 320
M ujovi Vjera: 241, 312
M urusidze Cisana: 148
Musi Zineta: 073
M usorgski Mori: 040
Mutapi Mirko: 144
IM ai Tako: 015, 022,
038, 042, 043, 045, 047, 054,
058, 060, 061, 065, 067, 069,
070, 071, 072, 088, 092, 097,
099, 100, 108, 110, 112, 113,
117, 121, 124, 131, 135, 138,
149, 157, 158, 161, 164, 168,
172, 177, 183, 184, 196, 200,
209, 214, 217, 219, 223, 229,
230, 242, 245
Nagulesvaram N.: 036
Naumovi Kota: 149
Naumovi Slobodan: 313
Nedeljkovi Aleksandar: ***
Nedeljkovi Ana: ***
N edeljkovi Darko: 249, 255,
258, 278, 287, 291, 292, 298,
300, 302, 307, 311, 315, 321,
333, 336, 338, 342, ***
Nedeljkovi Mihajlo: 161
Nedeljkovi Sneana: 110
Nedeljkovi Stevan: 033
Neimarevi Sonja vidi Kneevi
Sonja
Nelevi Mladen: 298
Nenadovi ore: 078
Nenadovi Leonida: 139
Neni Nenad: 246, 274, 288,
Nepoznati autor: 242
Nestorovi Ana: 017
Ne Ogden: 105
Nei Budimir: 132
Nei Nedeljko: 169
Nei Nenad: 323
Nekovi Aleksandar: 192
Nevajda Dijana: 164
N ieva M ilen a vidi Jevti
Nieva Kosti Milena
Nikaevi Svetolik: 095
N ikitovi Bojana: 254, 256,
274, 284, 298, 300, 301, 303,
306, 339
Nikolajevi Mirjana: 191
Nikolajevi Vera: 012
Nikoli Aleksandar: 230
Nikoli Aleksandra: 276
Nikoli Boris: ***
Nikoli Branislav: 145, 175, 176
Nikoli Dragan: 060, 088, 098,
102, 108, 111, 113, 120, 124,
133, 135, 139, 140, 145, 146,
154, 166, 170, 172, 177, 187,
202, 204, 211, 215, 218, 222,
254, 255, 336
Nikoli Gojko: 075, 085
Nikoli Jadranka: 299
Nikoli Jelena: 280
Nikoli Ljubia: 100, 130
Nikoli Marija vidi Jevti Marija
(Nikoli)
Nikoli Marinko: 074
Nikoli Marko: 257
Nikoli Milica: 217
Nikoli Milo: 323
Nikoli Mira: 071
Nikoli Svetlana: 110
Nikoli Veljko: 320
Nikolin Vukosava: 012
Nikols Piter: 114
Niki Sneana: 339
Ninkovi Ljubomir: 255, ***
Ninkovi Nataa: 296, 320
Ninkovi Slobodan: 213, 218,
222, 234
Ninkovi Srboljub: 144
Nii Ana: ***
Novak Jasna: 022, 045, 046,
047, 067, 169
Novakov Jasna: 181, 211, 237,
253, 283, 291, 296, 313, 321
Novakovi Dragica: 022, 060,
065, 086, 097, 101, 129, 163,
167, 177, 185, 189, 194, 199
Novakovi Milorad: 202, 233
Novakovi Mirjana: 320
N o vako vi Nada: 274, 288,
316, 320, ***
Novakovi Rado: 042
Novakovi Vera: 022, 149, 154
Novakovi Vladislav: 233
Novakovi elimir: 074, 088
Novi Milovan: 064
Novkovi Milica: 167
Novkovi elimir: 088
Novovi Nevena: 269
Nuren La: 225
Nui Branislav: 076, 153, 184
egu Roksanda: 048
^ 3 bradovi Dunja: 241
Obradovi Irena vidi eli Irena
Obratov Milorad: 131
Obrenovi Aleksandar: 007, 269
O brenovi Zoran: 316, 319, ***
Ocokolji Dragoslav: 007, 054
Odanovi Olga: 255, 312
O gnjanovi Aleksandar: 006
Ognjanovi Ognjanka: 293, 312
O g njeno vi Vida: 103, 174,
180, 204, 261, 291
Ojdani Mirjana: 179, 191
Ojdani Vesna: 131
Olbi Edvard: 057, 090, 285
Olimpio Viktor: 036
Oliveri Nemanja: 340
Olofson Dik: 329
Oluji Grozdana: 104
Oljaa Milan: 102, 110, 113, 120
Oljai Bora: 054
O Nil Judin: 085, 335
O psenica Vojislav: 140
Oreanin Ivan: 246, 274, ***
O rkestar Sae Radojia: 130
O rkestar Vlaste Jelia: 127
Osmanevi Sead: 120
Ostoji Marina: ***
Ostoji Milica: 184
O strovski A leksandar Nikolaje-
vi: 251
Otaevi Duan: 117, 124, 196,
252, 264, 288
ai Marina: 033
Pajdi Vesna: 273
Paji Slobodan: 071, 074, 082,
083
Pajovi Biljana: 246, 266
Pajovi Mirjana: 149, 194, 203,
217, 220, 221, 222, 223, 224,
225, 226, 227, 228, 229, 231,
234, 235, 238, 240, 241, 243,
245, 249, 252, 255, 259
Pakovi Zlatko: 256
Pambe Benamin: 102
Pandur Uvija: 310
Pandur Toma: 310
Pandurovi Sima: 119, 334
Panaitan Hotni Ida: 036
Panaitan Nonang: 036
Pani Ravijojla: 060, 098, 099,
122, 123, 125, 126, 127, 128,
133, 138, 140, 141, 142, 144,
146, 147, 149, 153, 154, 155,
160
Pankjevi Kitot: 094, 108
Panteli Dejan: 329
Panteli Vasa: 005, 007
Panti Milojko: 217
Panti Petar: 169
Pantovi Vesna: 101
Papi Boica: 140
Parli Dimitrije: 066, 071, 094,
192
Parmakovi Uro: 288
Paskaljevi Mihajlo: 003, 088,
161, 241, 249, 251, 252, 258,
262, 281, 286, 288
Pai Petar: 057, 067, 077,
078, 079, 100, 109, 120, 121,
149, 203, 215, 217, 220, 222,
225, 228, 230, 233, 235, 236,
245, 246, 248, 254, 260, 263,
265
Patev Sneana: 102
Patrik Robert: 159
P auno vi Ljiljana: 240, 241,
249, 251, 254, 258, 261, 268,
274, 284, 287, 288, 289, 290,
291, 292, 293, 294, 303, 309,
316, 324
Paunovi Marija: ***
Paunovi Milo: 322, 342, ***
Paunovi Vojin: 275
Pavelki Radoslav: 025
Pavi Adriana: 247
Pavi Jovica: 189, 197
Pavi Milorad: 310
Pavi Sinia: 239
Pavievi Borivoje: 102, 113,
119, 133
Pavievi Borka: 110, 145, 182,
185, 187, 199
P avievi Boidar: 059, 060,
078, 082, 088, 108, 110, 120,
129, 165
Pavievi Zdravko: 213
Pavkovi Olgica vidi Milunovi
Olgica
Pavlov Gordana: 177, 185, 205,
213
Pavlovi Bogdan: 222, 246
Pavlovi Danka: 003, 127, 218
Pavlovi Darko: 081
Pavlovi Dragica: 290, 295, 320
Pavlovi Ivan: 072, 108, 110
Pavlovi Ivanka: 011, 022, 060,
064, 088, 110, 121, 235, 242,
246, 296
Pavlovi Jovan: 119
Pavlovi Katica: 092
Pavlovi Lana: 286
Pavlovi Lidija: 129, 151, 158,
173, 174, 180, 188
Pavlovi Milena: 252, 253
Pavlovi Milenko: 140
Pavlovi Milka: 022
Pavlovi Miodrag: 008
Pavlovi Miom ira vidi Mihajlovi
Miom ira
Pavlovi Mirela: 303
Pavlovi Nemanja: 216, 222
Pavlovi Nenad: 296
Pavlovi Predrag: 099
Pavlovi Stanko: 081
Pavlovi Tatjana: 180, 185
Pavlovi Vladimir: 016, 020
Pavlovi Vojkan: 175
Pavlovi Zoran: 220
Pavlovi ivojin: 201
Pavi Petar: 116
Peanac Vesna: 122, 127, 129,
134, 135, 138,140, 143, 164,
170, 175, 185,188, 194, 200,
202, 205, 209,210, 218, 225,
240, 241, 246, 296
Pei M irjana vidi Pei A rm enu
li Mirjana
Pei A rm enuli Mirjana: 069,
072, 099, 100,101, 102, 110,
114, 122, 126,127, 129, 135,
140, 143, 149,153, 164, 172,
175, 185, 192,194, 199, 203,
209, 213, 221,226, 230, 239,
246, 248, 259, 266, 342, ***
Pejakovi Zlatko: 130
Peji Antonije: 015, 022, 025,
031
Pejkovi Vladim ir: 288, 333,
338, 344
Pejovi Biljana: 237
Pejovi Katarina: 187, 314
Peki Borislav: 118, 181, 216,
252
Pelevi Maja: 343
Peni Ivica: 221
Perera Vincent: 036
Peri Dubravka: 010
Perii Jelena: 330
Perii Predrag: 208 324
Perii Slavomir: 129, 233, 258 Petrovi ore: 120, 127, 130,
Pero Ljiljana: 166
Perovi Dafina: 274, 288, ***
Perovi Dragutin: 083, 100, 102
Perovi ore: *** Petrovi
Perovi Igor: 213
Perovi Nadeda: 143, 212
Perovi Nikola: 120. 131
Perovi Predrag: 181, 248,
255, 258, 263, 271, 273, 274,
275, 276, 278, 281, 287, 289,
292, 296, 302, 330, 333, ***
Perovi Slobodan: 047, 057,
085, 090, 109, 149, 157, 161
Pei Daliborka: 310
Pei Momilo: 131, 144 Petrovi Miomir: 276, 278, 282,
Pei Sran: 207, 215
Pei Stanislava: 042
Pei Vladimir: 061, 073, 106
Pei Raji Sneana: 288, 289, Petrovi
294, 296, 298, 300, 301, 303,
307, 308, 310, 316, 317, 318,
332, 333, 335, 336, 337, 339,
341
Petan arko: 111
Petkov Kiril: 071
Petkovi Aleksandra: 244
Petkovi Branim ir: 072, 074,
078, 102, 110, 120, 130, 169,
175, 180, 192
Petkovi Duan: 185
Petkovi Ilija: 113
Petkovi Lidija: 284, 290, 293,
307, 309
Petkovi Natalija: 102
Petkovi Nedeljko: 149, 157
Petkovi Vinja: 185
Petre tipan: 265
Petrievi Suzana: 214, 217, 218
Petrii Duan: 142, 200
Petrii Milo: 303
Petri Branka: 022, 028, 038,
062,083, 133,***
Petri Vladimir: 015, 050
Petronijevi Saa: ***
Petrovci Enver: 172, 181, 182,
187, 194, 195, 197
Petrovi Aleksandar: 131, 149
Petrovi Aleksandar: 175
Petrovi Aleksandar: 246, 274,
288, ***
Petrovi Branka: 213, 217, 265,
267
Petrovi Branka: 229
Petrovi Branko: 149, 306
P etrovi edom ir: 123, 127,
164, 172, 175, 181, 183, 225
Petrovi Dobrivoje: 102, 116
Petrovi Dragan: 030, 031
Petrovi Dragan: 228
Petrovi Duan: 059
Petrovi Duan: 246, 253, 265,
131, 137, 142, 146
Petrovi Igor: 205
Petrovi Iva: 316, ***
Jasna vidi Badnjarevi
Petrovi Jasna
Petrovi Lena: ***
Petrovi Ljiljana: 334
Petrovi Marijana: 213
Petrovi Milorad: 305
Petrovi Milo: 175, 300
Petrovi Miodrag: 110, 113, 120,
131, 133
Petrovi Miodrag - kalja: 003,
073
287, 295, ***
Petrovi Miroslav: 007
Petrovi Nemanja: 339
Nenad: 270, 288, ***
Petrovi Novica: 272
Petrovi O live ra vidi Katarina
O livera
Petrovi Prvoslav: 127
Petrovi Radojka: 240, 241,
INDEX
249, 250, 251, 254, 255, 256,
258, 260, 262, 265, 267, 269,
283, 289, 296, 303, 308
Petrovi Slavica: 151
Petrovi Sneana: 224
Petrovi Stevan: 022, 024, 042,
045, 047, 048
Petrovi Strahinja: 007, 014
Petrovi Svetlana: 130
6 9 7
Petrovi Tihomir: 071, 082, 130
Petrovi Vlada: 150
Petrovi Vlastimir: 175, 205
Petrovi Zoran: 099
Petrovi Zivojin: 130, 133
Petruljevi Miroslav: 336
Pilipenko Lidija: 217
Pilja Slavica: 113
Piljevi Biljana: 164
Pingovi Boris: 252
Pinter Harold: 034, 077, 079,
089, 126, 180, 297
Pipovi Branislav: 231
Pirandelo Luii: 143, 253, 324
Pivarski Vladimir: 113
Pivniki Zivko: 207
Pjeva Tanja: 333
Platia Branislav: 177
Plea Rada: 183
Plea Branko: 004, 005, 018,
024, 028, 068, 083, 098, 120,
166, 254
Poli Radko: 188
Polonska Tamara: 054, 065
Popit Vinko: 157
Popov Dragan: 140
Popov Maksa: 112
Popovi Aleksandar: 062, 073,
083, 092, 240, 266, 273, 333
Popovi Anja: 241
Petrovi Bojana: ***
Popovi Bora: 071
Popovi Branimir: 274
Popovi Branko: 213
Popovi Danilo: 323
Popovi Divna: 104, 110, 111,
117, 119, 121
Popovi Dragan: 071, 153
Popovi Dragoljub: 102, 120
Popovi Dragoslav: 039
Popovi Duan: 322
Popovi Elizabeta: 274
Popovi Goran: 270, 305
Popovi Gorica: 155, 157, 164,
167, 175, 193,194, 197, 199,
201, 208, 211,214, 216, 217,
220, 230, 233,234, 243, 246,
249, 251, 255,258, 264, 267,
270, 284, 288,295, 298, 301,
304, 305, 312,316, 319, 338,
339, ***
Popovi Hristina: 301, 310
Popovi Jovan: 240, 252
Popovi Jovan - Sterija: 256
Popovi Jovana: 268, 306, 310
Popovi Koa: 025
Popovi Mia: 011, 062, 065,
104, 125, 147, 164, 240
Popovi M ilivoj - Mavid: 052,
053, 120, 160, 164, 165, 168,
171, 172
Popovi Nikola: 026
Popovi Petar: 025
Popovi Radomir: 022, 023 Putnik David: 293
Popovi Saa: 206 Putnik Jovan: 046
Popovi Sran: 294 Putnik Radomir: 103
Popovi Tatjana: 266, 269 Putnik Vladimir: 109, 112
Popovi Vanja: 275 Putnikovi Petar: 207
Popovi Vasilije: 003, 008, vidi i Pui Milan: 007, 037, 110
Ugrinov Pavle Pui Neboja: 113, 120, 131,
Popovi Velia: 298 143, 149
Popovi Vladim ir: 004, 022,
023, 024, 042, 047, 054, 057,
058, 059, 065, 067, 070, 071, abadan Vojmil: 043
072, 078, 079, 083, 087, 088, Radak Boris: 008, 074, 096,
090 102, 113, 117, 124, 131, 137,
Popovi Z o ra vidi M ojsilovi 140, 148
Zora Radakovi Goran: 220, 233, 259
Popovi M ojsilovi Z o ra vidi Radakovi Ksenija: 175
Mojsilovi Zora Radakovi Kljaji Milica: 339
Popovski Aleksandar: 296, 329 Radeka Milica: 205
Posavec Tuek Vladimir: 290, Radenkovi Ivana: 181
316 Radenovi Milo: 149
Posti Vinja: 182, 188, 197 Radi Radivoje: 129
Poznanovi Dejan: 111 Radi Vesna: 113
Poznatov Olga: 015, 022, 028, Radivojevi Katarina: ***
041, 042, 045, 047, 049, 050, Radivojevi Ljubomir: 149
052, 057, 060, 061, 067, 070, Radmilovi Petar: ***
071, 081, 083, 098, 099, 102, R adm ilovi Zoran: 058, 060,
115, 118, 122, 125, 126, 127, 083, 097, 100, 110, 113, 117,
129, 133, 134, 135, 136, 137, 120, 138, 146, 149, 153, 157,
138, 141, 142, 144, 145, 148, 164, 170, 175, 181, 183, 200
149, 150, 151, 153, 154, 155, Rado Dems: 102
156, 157, 158, 160, 162, 163, Radoji Marijan: 161
169, 170, 173, 174, 176, 177, Radoji Milan: 120, 130
179, 180, 199, 209, 213 Radoji Saa: 102, 113, 130
Pravica Dragica: 202 Radojevi Bora: 310
Prelevi Duan: 102 Radojevi Velibor: 301, 306
Prelevi Zoran: 113 Radojkovi Nenad: 074, 082,
Preli Vladimir: 088 102
Prem ovi Duko: 213, 222, Radojkovi Predrag: 074, 082
233, 235, 241, 246, 264 Radojkovi Zoran: 081
Preskar Jovan: 047 Radonji Mari Marija: 164
Prodanovi Slobodan: 024, Radosavljevi Ljiljana: 071, 082
034, 054, 055, 060 Radosavljevi Marina: 238
Proki Nenad: 211, 225, 228, Radosavljevi Milivoje: 102, 130
241 Radosavljevi Vesna: 112
Proki Sneana: 113 Radovanovi Jovan: 175
Proki Zoran: 149 Radovanovi Milica: 084
Proki Zivko: 185 Radovanovi Miodrag: 013, 024
Proti Aleksandar: 326 Radovanovi Nataa: 274, ***
Proti Aleksandar: *** Radovanovi Petar: 135, 149,
Proti Ana: *** 170
Proti Dragan: 215, 216, 218, Radovanovi Petar: 306
222 Radovanovi Slobodan: 078,
Proti Vladimir: 129 083, 098
Prvan Ivan: 015 Radovanovi Vencislav: 236
Pucer Maa: 241 Radovanovi Vlastimir: 043
Puk Doslin: 302 Radovi Aleksandra: ***
Pulgher Marta: 102, 113 Radovi Jelena: 300
Pura ore: 022, 028, 042, Radovi Marko: 241
045, 052, 054 Radovi Milan: 301, 306, 321
Puri Marina vidi Vujevi Marina Radovi Milo: 291, 298
Pui Antonije: 266, *** Radovi Savo: 200
Pukin A leksandar Sergejevi: Radovi Slavica: 318
233 Radovi Slobodan: 055, 056
Radovi Vesna: 130, 131, 137, Rihterovi Vladimir: 149 122, 127, 129,134, 149, 170,
138, 144, 161, 242, 269 Ristanovi Dragica: 133 177, 180, 184,192, 196, 208,
R adovi Dori Vesna vidi R istanovi Zoran: 010, 013, 209, 217, 219,226, 230, 236,
Radovi Vesna 016, 018, 024, 028, 037, 039 239, 246, 249,251, 259, 272,
Radulovi Petrica: 241 Ristevski Dragano: 288 286, 298, 310, 315, 342
Radulovi Vlada: 190 Risti Aleksandar: 149 Sabli Rudolf: 021
Radunkovi Jelena: 284 Risti Dragan: 074 Sabli Stefan: 286, 311
Rafael Alfred: 102, 108 Risti Duan: 004, 074, 087, Sabljarevi Mirjana vidi Mari
Rafael Pikaso: 102 112, 143, 154, 161 Mirjana (Sabljarevi)
R afajlovi Emilija: 149, 214, Risti Duan: 303 Sablji Maja: 204, 209, 213,
222, 225, 232,235, 239, 240, Risti Jovan: 045 215, 217, 221
241, 243, 245,246, 248, 249, Risti Ljubia: 074, 155, 188 Sadikaj Mazlam: 022, 071
250, 251, 254,256, 259, 263, Risti Marica: 071 Saik Edvard: 083
266, 272, 273,278, 282, 283, Risti Marko: 025 Sagi Andrija: 320
294, 301, 306,316, 321, 325, Risti Neboja: 220 Saki Ana: ***
333, 335, 342, 344, *** Risti Olga: 164 Saletovi Slavenko: 123, 142
Ragni Derom: 102 Risti Predrag: 130, 144 Saletovi Vuk: 310
Rahm anjinov Sergej: 033 Risti Ratomir: 102, 110 Salomonson Anika: 329
Raievi Nenad: 130 Risti Smilja: 203, 208, 209, Sam aravikrama Terens: 036
Rajevi Marijana: 169, 194 211, 213, 215,216, 217, 218, Samardi Boko: 139
Raji Ljubia: 225, 232 219, 220, 225,227, 228, 230, Samardi Ljubia: 035
Rajkovi Lelija: 130 231, 232, 233,234, 235, 236, Samardi Milorad: 004, 024,
Rajkovi Petar: 098, 102, 110, 237, 238, 240,241, 245, 246, 039
113 248, 249, 250,251, 252, 254, Sanader uro: 102, 110, 111,
Rajkovi Vladimir: 175 255, 256, 258,262, 263, 264, 120, 121, 123, 125, 126, 127,
Rajs Tim: 130 265, 266, 267,268, 271, 272, 130, 131, 134, 135, 136, 137,
Rakievi Sneana: 282 274, 275, 276,277, 278, 283, 138, 140, 141, 143, 144, 145,
Raki Aleksandar: 213 285, 288, 290,294, 295, 301, 146, 147, 149, 150, 153, 154,
Raki Dragoslav: 113, 120 307, *** 155, 157, 158, 159, 160, 161,
Raki Mihajlo: 241 Risti Zoran: 098 162, 165, 166, 167, 168, 169,
Raki Mirjana: 139 Risti urovi Bojana: 267 170, 171, 172, 173, 174, 175,
Raki Nikola: 059 Risti Jankovi Ljiljana: 075 176, 177, 178, 180, 182, 183,
Raki Pola: 022, 030 Ristovski Danica: *** 185, 187, 188, 192, 194, 196,
Rakovac Milan: 267 Ristovski Lazar: 144, 152, 157, 197, 198, 199, 200, 201, 202,
Ramadani Jaar: 194 164, 167, 168 203, 205, 208, 209, 211, 213,
Ram bo A m adeus vidi Pui Rizni M: 305 215, 216, 217, 218, 219, 220,
Antonije Romani Viktor: 197, 202, 211, 227, 228, 230, 231, 232, 233,
Ramiz ari Ferdinand: 018 216 234, 235, 236, 240, 241, 244,
Rani Duan: *** Romevi Neboja: 286, 333 245, 246, 248, 249, 250, 251,
Ranelovi Toni: 247 Ros: 066 253, 254, 256, 258, 259, 260,
Rankovi Ivan: 323 Rosi D.: 012 262, 263, 264, 266, 268, 270,
Raeta Ljiljana: 082 Rosijer Berijan: 036 271, 273, 274, 276, 278, 281,
Rakovi Mia: 247 Rot Filip: 145 282, 283, 287, :288, 289, ***
Ratkovi Zoran: 022, 023, 030, Roterdamski Erazmo: 151 Sangare Mamadu: 102,124,130
038, 060, 069,074, 078, 083, Rumovi Ljubivoje: *** Santini Mira: 137
087, 096, 097,098, 100, 102, Rumovi Vuk: 340 Santos: 033
103, 109, 110,113, 121, 130, Rudan Vedrana: 315 Santra Slobodan: 113
134, 135, 138,160, 164, 165, Rudi Petar: 343 Sanjina Mira: 066, 212
171, 172, 178,185, 194, 199, Rudi Rua: *** Sarag Mustafa: 036
201, 208, 220,233, 235, 239, Rudi Zeljko: 310 Sari Dragana: 298
241, 259, 287, 294, 296 R upnik Vanja: 132 Sartr Zan-Pol: 004, 075
Ravel Moris: 040 Rukuc Bogdan: 136, 147, 173 Sarvan Asim: 153
Razi Dejan: 150 Ruti Ivka: 050 Sasik Nevenka: 047, 129, 142
Razum ovska Ljudmila: 276 Ruti Joa: 049 Sav Urmila: 036
INDEX

Ranatovi Vojin: 222 Ru Elen: 329 Savi Filip: 323

Ranatovi Milena: 290, 322,
Relji Radomir: 086
Repak Salko: 007
Resanovi Nemanja: 296
Reza Jasmina: 278, 302
Ribi Aleksandar: ***
Rigonat Flavio: 309
Ruevi Tadeu: 047
Rui arko: 227
S aba Kvarni: 036
Sabli Jelisaveta: 028, 060,
073, 078, 083, 087, 092, 099,
100, 102, 108, 110, 113, 117,
Savi Ivana: 288, 316, ***
Savi Mladen: 110
Savi Obrad: 228
Savi Olga: 032, 050
Savi Radmilo: 113
Savi Sneana: 156, 164, 175,
196
Savievi Radmila: 149

B3E
Savin Egon: 154, 182, 256,
333, 337
Savin Igor: 182
Savkovi Nikola: 140
Savkovi Ronald: 310
Seki Ramiz: 054
Sekuli Isidora: 174
Sekuli Mihajlo: 170
Sekuli Nada: 333
Seleni Slobodan: 194, 241
Selimovi Hana: 241
Selimovi Mea: 120
Seovi Andrija: 181
Seovi Mina: 181
Seovi Miodrag: 175, 177, 181
Serdar Ivo: 080
Sia Han Lintong: 036
Sibinovi Aleksandar: 306
Si Daniel: 290
Sima Aa: 329
Simi Anelika: 336
Simi Borivoje: 026
Simi Dragoslav: 158
Simi Gordana: 269
Simi Krunoslav: 110
Simi Ljiljana vidi Altman Ljiljana
Simi Ljubia: 082
Simi Nada: 102, 110
Simi Nikola: 011, 029, 281, 324
Simi Slavko: 011
Simi Vojislav: 016
Simi Zoran: 301
Simi ivojin: 119, 334
Simjanovi Zoran: 103, 212, 258
Simonovi Boban: ***
Simonovi Simon: 208
Simonovi Vladimir: 205
Simonovi Zvonimir: 010, 029
Simovi Ljubomir: 149, 306
Simovi Svetlana: ***
Sing Don Milington: 076
Singh Kanvar: 036
Sinobad Duica: 241, 246, 258
Skaki Slobodan: 098
Skarlati Domeniko: 094
Skender Lada: 202
Skerli Jovan: 174
Skrue: 066
Skuli Sneana: ***
Slavkovi Aleksandar: 098
Slijepevi Anelka: 136, 139
Smiljani Goran: 217
Smiljani Rade: 102, 130
Sofrenovi Ana: ***
Sofrenovi Radoslav: ***
Soji Zdravko: 157
Soki Ruica: 015, 022, 032,
043, 045, 046,047, 050, 052,
054, 057, 058,061, 065, 067,
068, 069, 073,077, 078, 079,
083, 087, 091, 104, 110, 114,
125, 127, 129,140, 142, 149,
154, 159, 166,175, 177, 181,
183, 184, 194, 202, 206, 207,
217, 225, 231, 232, 239, 240,
260, 266, 287, 335, 342
Solarovi Ivan: 092
Sonders Dems: 091
Spai Kota: 021
Spaji Aljoa: 332
Spasi Ljiljana: 246
Spasi Petar: 073, 074, 088
Spasojevi Branislav: 288
Spasojevi Neda: 060, 065,
069, 075, 085, 090, 096, 097,
100, 108, 157
Spasojevi Petar: 139
Spasojevi Sava: 185, 199, 205
Spiridonovi Andr: 107
S pirido no vi Olga: 004, 037,
191
Sponza Dragan: 113, 120, 131
Srbljanovi Biljana: 283, 321,
329
Sreko vi A leksandar: 222,
241, 246, 250,251, 255, 256,
258, 263, 264,268, 274, 281,
288, ***
Srekovi Savi Marija: ***
Sredi Jelena: 246
Sretenovi Jelica: 298
Stajki Miodrag: 046
Stama Ante: 173
Stama Truda: 173
Stam enkovi Radom ir: 149,
233, 237, 240,241, 245, 248,
249, 250, 254,258, 259, 262,
266, 271, 278,279, 281, 282,
283, 287, 288,289, 292, 294,
301, 302, 303,306, 308, 312,
314, 316, 321,323, 325, 331,
333, 334, 335,337, 338, 339,
342, 344
Stam enkovi Vera: 102
Stam enkovi Zoran: 122, 123,
130, 150, 179, 189, 193
Stanev Ristivoje: 100
Stani Gordana: 175
Stani Ivica: ***
Stani Ljiljana: 211
Stani Duan: 012
Stani Marko: 269, 281, 294,
307, 316, 324
Stani Mihailo: 344
Stani Milena: 281
Stani Nevena: 281
Stani Tihomir: 181, 194, 215,
220, 222, 224,225, 226, 228,
230, 233, 234,241, 245, 246,
251, 253, 256,260, 266, 268,
278, 281, 291,292, 294, 306,
310, 321, 324,330, 334, 339,
344
Stanim irovi Duan: 022
Stanii Duko: 073, 074, 088
Stankovi Dragana: 326
Stankovi Duko: ***
Stankovi Milica: 241
Stankovi M ili vidi M ili od
Mave
Stankovi Milo: 323
Stankovi Srboljub: 065
Stankovi Teodora: 241
Stankovi Vesna: 335
Stanojevi Dimitrije: 050
Stanojevi Dragomir: ***
Stanojevi Milo: 241, 268
Stanojevi Vesna: 194, 244
Stanojevi Mila: 063, 074
S tano jko vi Tom islav: 074,
122, 123, 125, 135, 136, 139,
149, 158, 161, 162
Starevi Nada: 028
Stari Viktor: 001, 002, 009,
026, 072, 074, 095
Stefanovi Aleksandar: 063
Stefanovi Andrej: ***
Stefanovi Bojana: ***
Stefanovi Branislava: 170,
175, 176, 185, 322
Stefanovi Branko: 170
Stefanovi Ivana: 174, 180,
202, 204, 232, 250, 261, 268,
274, 283, 335
Stefanovi Jovana: 041, 081,
118, 127, 135, 138, 147, 149,
154, 156, 158, 160, 162, 167,
169, 171, 172, 173, 174, 175,
176, 177, 179, 180, 181, 182,
183, 184, 186, 187, 192, 194,
195, 197, 199, 200, 202, 203,
204, 210, 211, 214, 215, 217,
218, 221, 222, 224, 225, 227,
229, 233, 235, 236, 239, 249,
250, 253, 255, 256, 258, 259,
261, 262, 264, 265, 269, 271,
272, 273, 279, 285, 286, 290,
291, 293, 297, 303, 304, 307,
311, 313, 314, 315, 317, 322,
324, 331, 340, 341, ***
Stefanovi Ljubomir: 099
Stefanovi Margita: 307
Stefanovi Zivorad: 149
Stefanovski Goran: 323
Stevanovi Dragan: 333, 334,
335, 337, 338, 339, 341, 342,
344
Stevanovi Milorad: 161
Stevanovi Sreten: 100, 131
Stevanovi Vidosav: 280
Stevanovi Vladislav: 129, 135,
149, 165, 185, 213
Stevovi Minja: 192
Stijepovi ore: 323
Stjepanovi Borislav vidi Stje
panovi Boro
S tjepanovi Boro: 060, 074,
099, 120, 123, 124, 129, 131,
146, 149, 153, 157, 160, 161, 147, 149, 157, 160, 166, 170, S tupljanin Jelena: 294, 301,
164, 165, 167, 245, 251 172, 181, 184, 186, 195, 215, 303, 305, 306, 313, 317, 321,
Stojakovi Branko: 169 216, 218, 250 322, 329, ***
Stojakovi Natalija: 113 Stojkovi Dragan: 130, 131 Subota Aleksandar: 211
Stojanev Sran: 137 Stojkovi Olga: 041, 060, 070, Suboti Bora: 033
Stojanovi Alisa: 221, 243, 249, 072, 084, 092, 095, 096, 097, Sultanovi Goran: 218, 220,
268, 272, 278, 292, 302, 342 098, 099, 100, 102, 103, 104, 270, 305, ***
Stojanovi Borivoje: 110, 241, 107, 108, 110, 111, 112, 114, Sua Anja: 252, 280
251, 252, 281 115, 118, 120, 121, 124, 125, Suvin Darko: 071
Stojanovi Dragoslav-Sip: 008, 128, 129, 131, 135, 138, 139, Svilarevi Gordana: ***
010 144, 146, 147, 149, 153, 154, Svrdlin Violeta: 113
Stojanovi Duanka: 292, 296, 155, 156, 157, 158, 160, 162,
323, 342 164, 165, 166, 167, 168, 169,
Stojanovi Fea: 119, 123, 170, 171, 172, 175, 177, 178, S a ja t o v i V e ljk o : 102, 127
127, 129, 133, 136, 142, 146, 180, 181, 182, 183, 184, 186, anti Gojko: 075, 078, 084
149, 153, 157, 159, 164, 165, 188, 194, 196, 198, 199, 200, anti Jelena: 232
167, 170, 171, 172, 177, 178, 203, 205, 208, 209, 213, 215, apinac Svetlana: 110
181, 185, 187, 193, 194, 197, 217, 219, 220, 222, 226, 227, aponji Mihajlo: 140
199, 201, 205, 208, 209, 211, 228, 230, 232, 233, 235, 241, arac Milan: 164, 166
216, 217, 219, 222, 226, 231, 246, 249, 251, 258, 262, 268, aran Zlatan: 035
239, 240, 241, 243, 246, 249, 276, 282, 283, 338 aranovi Radomir: 085
251, 260, 266, 268, 284, 292, Stojkovi Petar: 028, 064, 071, arevi Ljubinka: 246, ***
294, 302, 338, 342, *** 089, 091, 100, 102, 104, 109, ari Vera: 114
S tojanovi Gorin: 244, 317, 110, 111, 114, 117, 120, 122, ari Zoran: 087
327 123, 124, 126, 127, 128, 130, arovi Irena: 327
Stojanovi Ljubia: *** 131, 133, 134, 135, 137, 138, epanovi Ninoslav: 273
Stojanovi Marija: 332 139, 140, 142, 143, 144, 145, eerovi Boana: 159
Stojanovi Marko: 241 146, 147, 149, 153, 154, 155, eerovi Milan: 159, 166
Stojanovi Miodrag: 140, 149, 157, 159, 160, 161, 162, 164, efer Helmut: 187
176, 179, 237 165, 166, 167, 168, 169, 170, efer Piter: 237
Stojanovi Miodrag: 301, 306, 171, 172, 173, 174, 175, 177, ejka Leonid: 101
312 178, 179, 180, 181, 182, 183, ekspir Viljem: 076, 119, 334
Stojanovi Nemanja: 328 185, 187, 188, 189, 192, 193, eli B ran ka vidi eli lli
Stojanovi Petar: 039 194, 196, 197, 199, 200, 202, Branka
Stojanovi Slobodan: 015, 166 203, 205, 208, 209, 211, 213, eli lli Branka: 265,274,281,
Stojanovi Svetlana: 211,216 215, 216, 217, 218, 219, 220, 283, 292, 294, 312, 342
Stojanovi Zagorka: 126 225, 227, 228, 230, 231, 232, eligo Rudi: 205
Stojanovi Zoran: 246, 274, *** 234, 235, 236, 238 enk Janez: 014
Stojanovi 2ia: 175, 248, 269 Stojkovi Radmila: 181 enli Don Patrik: 207
Stojanovski Nenad: 281 Stojni Aleksandar: 099 epetkovski Andreja: 253, 254,
Stoji Gordana: 133 Stojni Branko: 098, 100, 102, 274, 276
Stoji Vera: 154 104, 110, 111, 113, 114 erban Milenko: 050, 114
Stojiljkovi Blagoje: 310, 320 Stojni Dobrila: 113, 119, 136, erbedija Milica: ***
S to jiljko vi Dejan: 301, 306, 143 erbedija Rade: ***
321, 326 Stojin Vladimir: 178 erbedija Vanja: ***
Stojiljkovi Vlastimir: 003, 049, Stokua Jelena: 324 erbula Radica: 211
069, 083, 098,100, 104,108, Stopard Tom: 140 elija Nenad: 070
110, 117,118, 124, 126, 131, Stoi Boko: 030 evarli Miladin: 200
140, 146,147, 154, 157, 164, Stoi Boidar: 093, 100, 101, evi Milan: 054
165, 180, 181, 186, 195, 202, 103 evi Mileva: 247
203, 215, 217,222, 227,230, Stoi Miodrag: 127, 171, 175, ida Duan: 325
233, 235, 241,246, 263,267, 180, 209, 213, 218 iler Fridrih fon: 263
281, 294, 301,305, 330,334, Stravinski Igor: 018, 248 iljkovi Branislav: 185
339, *** Strindberg August: 238, 250, imi Maja: 341
S to jko vi A leksand ar: 004, 293 imi Sneana: 289, 294
028, 042 Stroci Tito: 001 imon Mihalj: 237
S to jko vi Danilo: 005, 013, Strugar Lazar: 303 izgal Mjurej: 068, 080
022, 024, 030,034, 038,042, Stupar Miroslav: 149 krinjar Nada: 203, 226
047, 052, 054,058, 059,060, Stupica Bojan: 022, 023, 032, kugor Stanko: 266
061, 065, 069,070, 074,078, 037, 038, 039, 043, 045 kundri Milo: 329
083, 088, 089,097, 100,108, Stupica Mira: 024, 032, 037, ljapi Ljiljana: 047
110, 111, 113, 115, 120, 124, 053, 066, 128, 143, 203, 215, mit Erih Emanuel: 336
126, 128, 131, 138, 139, 140, 245 mit Harvi: 049
o Dord Bernard: 002
obaji Dragan: 128
obaji Milo: 192
obat Milica: 029, 071
obota Zvezdana: 130, 131, 161
okica Dobrila: 184
tambuk Miljenko: 066, 130
teret Stefan: 334
tivii Tena: 318, 341
toki Milo: 222, 253
traus Boto: 209
ukovi Dara: 302
ukuljevi G erejn Jelena: 309
um adinac Zorica: 123
undevski Violeta: 113
uljik Goran: 252, 283, 289,
310, 328
uuli Ljiljana: 151
uvakovi Milenko: 004
vager Ivan: 102
vajda er: 234
F abaki Miodrag: 170, 174,
180, 188. 197, 268, 277, 282,
289, 294, 314, 335
Tadej Vladimir: 129
Tadi Biljana: 185
Tadi Dragan: 120, 133
Tadi Ivan: 113
Tadi Ljiljana: 185
Tadi Ljuba: 003, 006, 023,
027, 037, 048, 071, 282, 334
Tadi Ljubivoje: 268
Tadi Rastko: 017, 022, 030,
082, 103
Tadi Les Gordana: 042, 065
Taka Karlo: 074, 130
Tanasijevi Ivan: 182
Tanasijevi Rozalija: 203, 213,
215, 216, 217,218, 219, 220,
225, 227, 228,230, 231, 232,
234, 235, 236,237, 238, 240,
241, 245, 246,255, 256, 258,
259, 260, 262,265, 281, 282,
283, 284, 285,287, 289, 291,
292, 293, 296,297, 298, 299,
302, 303, 304,305, 306, 308,
309, 310, 311,312, 313, 314,
315, 316, 317,318, 320, 321,
322, 323, 324,325, 326, 327,
328, 329, 334,335, 336, 338,
339, 340, 341, 342, 343, 344
Tanhofer Tomislav: 250
Taranovski Kiril: 097, 170, 248,
251
Tarjevi Ivana: 253
Tasi Nataa: 320, ***
Tasi Sreten: 116
Taskovi Aleksandar: 295, 322
Tasovac Mira: 031
Tasovac Predrag: 006, 013,
014, 021, 032, 036, 037, 053,
173, 228, 235, 241, 294, 296,
301, 339, ***
Tasovac Toma: 199
Tati Josif: 133, 143
Tati Jelisaveta vidi Tati
uturilo Jelisaveta
Tati Mia: 122
Tati Radivoje: 085
Tati uturilo Jelisaveta: 293,
323, 344
Tavar Ivana: 110
Teki Vladimir: 113
Teletinovi Jelena: 274, ***
Teodorovi Olga vidi Stojkovi
Olga
Teofilovi Mile: ***
Tepavac Milan: 180
Term ai Franjo: 011, 018,
025, 028
Termai Svetlana: 060
Terson Piter: 113
Terzi Goran: 303
Terzi Neboja: 012
Terzi Stanko: 104
Tesli Petar M: 005, 008, 045,
081, 093, 101, 124, 236, 237
Teea Konstantin: 247
Tei ura: 288, 323, 344
Tijani Tamara: 333
Tim arov Sran: 311, 317, 320,
326, 334, 340, 343
Timotijevi Milo: 241
Tirnani Bogdan: 133
Todi Goran: 252
Todorovi Anelija: 265, 267,
316, 321
Todorovi Aulalija: 098, 102
Todorovi Bora: 006, 022, 042,
043, 047, 048, 054, 055, 058,
060, 061, 063, 065, 069, 073,
078, 083, 087, 089, 092, 097,
100, 108, 110, 114, 127, 135,
138, 143, 149, 154, 170, 172,
175, 186, 342
Todorovi Boris: 306
Todorovi Borivoje vidi Todoro
vi Bora
Todorovi Ivan: 301, 312
Todorovi Ljiljana: 045
Todorovi Ljiljana: 223, 336
Todorovi Ljubimir: 216, 218
T o d o ro vi Marko: 013, 016,
017, 019, 095, 106
Todorovi Milivoje: 100
Todorovi Miodrag: 033
Todorovi Mirko: 054, 058, 071,
073, 074, 078, 083
Todorovi Predrag: 312
Todorovi Radmila: 073
Todorovi Tihomir: 181, 182
Todorovi Uro: 241
Toholj Igor: 303
Tokin ore: 022
Tom anovi Vera: 052, 075
Tomaevi Bane: ***
Tomaevi Jelena: ***
Tomaevi Ljiljana: 130
Tomaevi Nikola: ***
Tomi Ivan: 241, 246
Tomi Milivoje: 003, 005, 089,
098, 108, 135
Tom ov Borko: 127
Tom ov Vera: 169
Tomovi Ana: 340
Tom ovi Tom islav: 102, 108,
113, 131
Tom ovi Radmila: 294, 301,
306, 317, 326, 334
Tomovi Grinvud Radmila vidi
Tomovi Radmila
Toni Duka: 070
Tores Olga: 066
Torlakovi Saa: 265
Toi Borica: 130, 131
Toi Lazar: 102, 124, 130, 131
Toi Mihailo: 096
Tot Jano: 266, 321
Tovi Dragan: 074
Trailovi Mira: 001, 002, 004,
009, 011, 018, 027, 032, 037,
049, 057, 063, 071, 091, 102,
130, 140, 149, 192, 209, 225
Trajkov Dubravka: 092
Trajkovi Zvonimir: 181
Traven O. J: 314, vidi i Duan
Jovanovi
Trezise Germain: 036
Trifkovi Zoran: 205
Tritunovi Miroslav: 175
T ritu n o vi Sergej: 252, 273,
274, 275, 276, 283, 296, 310,
334, ***
Tritu n o vi Finci Marija: 007,
011, 015, 025, 027, 032, 046,
050, 057, 068, 071, 091
Tripkovi Aleksandar: 184
Trivali Vesna: 204, 221, 223,
288, 291
Trivi Radomir: 098
Trnini Duan: 066
Trot Spela: 334
Trpkovi Jelena: 114
True Boidar: 012
Tuci Vlajko: 175
Tvrdii Milan: 339
U doviki Lenka: 282
Udoviki Svetozar: 184
Ugrenovi Danijela: 289
Ugrinov Pavle: 006, vidi i Popo
vi Vasilije
Ujevi Miroslav: 169
Ulm anski Renata: 015, 089,
099, 100, 108, 114, 117, 118,
123, 127, 129, 131, 136, 139,
143, 157, 159, 161. 164, 173,
175, 177, 183, 185, 186, 192,
194, 199, 202, 203, 205, 209,
210, 213, 215, 221, 222, 223,
226, 230, 232, 237, 241, 248,
250, 254, 263, 293, 312, 339,
342
Unukovi Marijana: 130
Uroevi Nenad: 200
Uroevi Uro: 288
Uskokovi Dragan: 162
Uzelac K o raljka vidi
Koralj ka
Uzelac Sanja: ***
Uzunovi Tanasije: 084, 281
^ ^ a c i Mirjana: 022, 065,
071,075, 110
Vad Gangandhar: 036
Vajl Kurt: 288
Vajs Jelena: 012, 066
Vajs Peter: 071
Vajthed Edvard Entoni: 134
Vajzenborn Ginter: 030
Valent Branislav: 246
Vam pilov A leksa n d a r Valenti-
novi: 182
Varagi Dragana: 181
Varnej Roer: 094
Vasi Aleksa: ***
Vasi ore: 170
Vasi Ivana: 328
Vasi Jordan: 135, 149, 161
Vasi M ilena vidi Ranatovi
Milena
Vasiljev Igor: 344
Vasiijevi Dejan: 175
Vasiljevi Jelena: 285
V a siijevi Mihajlo: 102,
130
Vasiijevi Nikola: 288
Vasiijevi Zora: 113
Vaskovi Mirko: 135, 149
Veber Endrju Lojd: 130
Veanski Jasm ina: 246, 250,
263, 271, 274, 301
Vedekind Frank: 124
Velikovi Borislav: 288
Velim irovi Radomirka: 144
Velisavljevi Vlastimir: 296
Velm ar Jankovi Svetlana: 268
V e lja n o vi A leksand ar: 280,
290
Veljkovi Vladimir: 316
Veljovi Rua: 022, 029, 047,
071, 075, 088, 111, 129
Venelovski Tatjana: 244, 250
Verber Eugen: 223
Verih Jan: 054
Veselinovi Branka: 012, 017,
068
Veselinovi eda: 325
Veselinovi Mlaa: 039, 078
Veselinovi Neboja: 343
Veselinovi Nikola: 077
Vesker Arnold: 104
Veskovi Dragutin: 071
Veskovi Sneana: 326
Vicei Natalia: 237
Vickovi Marija: ***
Vientijevi Zora: 211
Vidak Radmila: 212, 269
Vidakovi Branko: 264
A jh e r Vidanovi Tugomir: 139
Videe Josip: 131
Vidosavljevi Ivan: 288
Vidri Veselin: ***
Viegunavardana Dini: 036
Vijan Boris: 088
Vijon Fransoa: 152
V ikto ro vi Mihajlo: 030, 041,
052, 078, 248
Vinaver Stanislav: 101
Vinkovi Sanja: 316, ***
Visintin Svetlana: 210, 211, 310
Vinjiki Borislav: 149
Vitas Predrag: 075
Vitas Vladimir: 083, 092, 100,
110, 113, 127, 130, 131, 146,
157, 159, 177, 181, 184
Vitkijevi Vitkaci Stanislav: 192
Vitlinger Karl: 031
Vitrak Roe: 065
Vladulovi ivojin: 073, 237
Vlahovi Jugoslav: 102, 108,
116
Vlajkovi Svetozar: 093
Vlajkovi Verica: ***
Vlalukin Milo: 331, ***
Vlatkovi Olga: 168, 205, 208
V o jin o vi Duan: 130, 133,
108, 167, 172, 175, 188
V o jin o vi R adojkovi A nasta
sia: 241, 246, 268
Vojni Purar tipan: 140
Vojnov Dimitrije: 331
Vojnovi Vladim ir Nikolajevi:
208
Vojnovi Jovia: 006, 028
Vojvodi Danilo: 342
Vo jvo di Radmila: 210, 240,
252
Voki Dragoslav: 164
Voli Aleksandar: 098
Voli Milorad: 007, 032
Volter Fransoa-Mari: 179
Voskovec Jan: 054
Vraneevi Predrag: 240, 265,
291
Vrbnjak Janko: 022, 042
Vuenovi Vesna: 164
Vueti Dragana: 321
Vueti Milenko: 141
Vueti Vue: 149, 220, 233,
259, 301
Vueti M laenovi Radina: Vuki Duanka: 274, 287, 303
289
Vui Ljubia: 110
Vuievi Margareta: 102, 133
Vuini Jelica: 102
Vukovi Aljoa: 060, 127, 129,
135, 146, 149, 153, 157, 160,
164, 165, 166, 170, 171, 172,
175, 181, 185, 187, 188, 192,
194, 196, 200, 201, 202, 205,
208, 210, 211, 213, 216, 217,
218, 219, 222, 226, 231, 241,
246, 250, 252, 258, 262, 263,
274, 281, 316, 326, ***
Vukovi Biljana: 113
Vukovi Dejan: 102
Vukovi Edita: 326
Vuko vi Jovana vidi
Stefanovi Jovana
Vukovi Leana: 274, 316, 320,
Vukovi Milorad: 130
Vukovi Miodrag: 119, 133
Vukovi Tamara: 246
Vukovi Vesko: 113, 120, 131
Vukovi Zoran: 265
Vuo Aleksandar: 025
Vuo Julijana: 253
Vuo O live ra vidi Katarina
Olivera
Vuo Vuk: 017, 052
Vujadinovi Radenko: 328
Vujevi Marina: 181, 222, 241,
246, 250, 251, 254, 256, 258,
259, 260, 263, 266, 269, 270,
271, 273, 274, 276, 278, 281,
282, 283, 284, 285, 287, 290,
291, 294, 301, 306, 307, 308,
314, 317, 318, 321, 323, 325
Vujii Nada: 049
Vujii Petar: 028, 058, 147,
171, 192, 195, 271
Vuji Aleksandar: 157
Vuji Dragan: 108
Vuji Ivana: 207, 232, 266
Vuji Joakim: 015
Vujoevi Filip: 340
Vujoevi Nada: 113, 120
Vujovi Branko: 042, 086, 088,
096, 129, 135, 146, 149, 157,
160, 164, 165, 167, 168, 172,
175, 177, 180, 181, 183, 185,
188, 189, 192, 194, 199, 200,
201, 202, 208, 209, 210, 211,
216, 218, 220, 224, 226, 228,
230, 233, 239, 241, 243, 246,
INDEX
250
Vujovi Duan: 222, 253
Vujovi Nikola: 222, 303
Vujovi Ugljea: 149
Vujovi Vidoje: 082, 086, 241,
246, 255, 281
Vukevi Milorad: 140
Vuki Radovanka: 202
7 0 3
Vuki 2ii Vanja: 155
Vukievi Sonja: 291, 296, 301,
310
Vukoli Mladen: 131
Vukov Miroslav: 170
Vukovi Saa: ***
Vukovi Sonja: ***
Vukovi Vera: 113
Vukovi Zora: 071, 075
Vuki Laubert Mirjana: 034,
039, 058
Vuleti M a rica vidi V uleti
Naumovi Marica
Vuleti Naumovi Marica: 294,
313
Vuli Sneana: 222, 250, 258,
278, 283, 284, 286, 289, 290,
291, 293, 295, 297, 300
Vulovi Biljana: 237
Vulovi Ljiljana: 237
am urovi Dragoljub: 140
Zam urovi Milan: 066
Zari Dragan: 103
Zari Geroslav: 182, 223, 250,
256, 274, 320
Zari Ivan: 241, 246, 255, 274,
276
Zari Stanislava: 157
Zarin Branislav: 145, 153, 270
Zarmaf Pierif: 262
Zazrovi Terez: 323
Zdravkovi Radmilo: 105, 132
Zdravkovi Radoje: 220
Zec Jasmina: 179, 207, 228
Zec Petar: 152
Zeevi Ksenija: 256
Zekovi Milan: 170, 172
Zekovi Tanja: 181
Zekovi Vesna: 181
Zendenski Toto: 004
Napomena: uz imena su navedeni brojevi premijera
Zerem ski Branislav: 135, 149, 297, 303, 306, 317, 320, 323,
160, 181, 194, 204, 208, 210, 331, 334, 339
211, 213, 215, 216, 218, 222, Zivadinovi Mirjana: 270
228, 231, 233, 239, 240, 241, Zivadinovi Vane - Bor: 025
242, 245, 246, 249, 251, 253, Zivanovi Branka: 122, 129
258, 263, 266, 274, 278, 288, Zivanovi ore: 015
290, 294, 298, 301, 304, 306, Zivanovi Ljubomir: 139
313, 316, 320, 321, 330, 334, Zivanovi Mihajlo: 083, 100
338 Zivanovi Petar: 323
Zim onji Ivana: 295 Zivanovi Radojica - Noe: 025
Zim onji Slavica: 170 Zivanovi Slobodan: 288
Zlati Aleksandar: *** Zivanovi Vladimir: 202, 231
Zlodre Jaka: 139 Zivanovi Zoran: 153
Zogovi Branim ir: 098, 102, Zivkovi Ivanka: 066
119, 133, 144 Zivkovi Milena: 326
Zori Branka: 078 Zivkovi Mirjana: 085
Zrni Boko: 113 Z ivko vi Radmila: 149, 150,
Zrni Slaana: *** 157, 159, 296, 320
Zubovi Josip: 071 Zivkovi Stanislav: 310
upane Jelica: 227 Zivkovi Zoran: 130
upane Miodrag: 136 Zivojinovi Branimir: 173, 177,
Zuvi Slobodanka: 110 263
Zivojinovi Velim ir - Bata: 005
Zivojinovi Velim ir - Massuka:
anko Adela: 181 173
Zar Mori: 060 Zivoti Momilo: 022, 023, 042,
ari Alfred: 060 045, 046, 047
Z eb eljan Isidora: 295, 301, Zivoti Velimir: 184, 222
303, 306, 334, 339 Zugi Slobodanka: 102
Zegarac Mira: 102 Zugi Sofija: 217
Zelani Dragica: 113 Zujovi Jana: 241
Zeli Katica: 233, 241, 246, 251, Zujovi Zoran: 036, 146
253, 269, 274, 281, 307 Zunac Stevan: 018
elznik Stela: 113 Zuni Ljubivoje: 170
ene an: 078 Zupani Davorin: 015
Zid Andre: 082 Zupanski Danica: 113
Zigon Stevo: 014, 050, 063, Zuti Katarina: 254, 255, 262,
091, 128, 154 296, 309, 316, 323, 343, ***
Ziki Svetislav: 104 Zuti Milo: 098, 164, 168, 232
Ziki Vera: 033 Zuti Zita: 241
Zirovi Bojan: 222, 233, 241, Zui Miroslav: 181, 222, 241,
246, 252, 254, 259, 265, 267, 254, 259, 263, 266, 268, 271,
274, 276, 282, 289, 292, 293, 274, 281, 294, 316, 334
INDEX FOTOGRAFIJA

str. 42-43 A r h it e k t a i a s ir s k i c a r : Slobodan Perovi, Milutin Butkovi

str. 51 K r m e i k a s : A leksandar Gruden, Bora Toorovi
str. 60-61 M a r ija S tju a r t: Milan Mihailovi, Miodrag Krstovi, Svetlana Bojkovi, Sran Mileti, Nenad Jezdi
str. 66-67 Mira Trailovi
str. 80-81 K o s e b o ji V ird in ije V u lf: Ruica Soki, Slobodan Perovi, Ljiljana Krsti, Vladim ir Popovi
str. 90 R a z v o jn i p u t B o r e n a jd e r a : Branka Petri, Branko Plea
str. 91 C in c a r i ili K o r e p o d e n c ija : Danilo Stojkovi
str. 100-101 Ljubom ir Draki (Pozorite Atelje 212, 1992.)
str. 104-105 K a m e n z a p o d g la v u : Petar Boovi, Mira Banjac
str. 109 D iv lji m e d : Tihom ir Stani, Anica Dobra
str. 124-125 V e lik a s v e s k a : Neboja lli, Bojan irovi, Milica Mihajlovi
str. 140-141 S m r to n o s n a m o t o r is t ik a : Nenad Jezdi, Naa Sekuli, Nenad iri, Dubravka Mijatovi
str. 146-147 P o r o d i n e p r i e : Isidora Mini, Sergej Trifunovi, Branka eli lli
str. 164-165 L e p o t ic a L in e jn a : Ruica Soki, Dara Doki
str. 172-173 K r a lj ib i ili P o lja c i: Boro Stjepanovi, Petar Kralj, A leksandar Gruden, Zoran Radmilovi,
Tatjana Beljakova
str. 192-193 C e m e n t: Ljiljana Dragutinovi, Radko Poli, Dara Doki
str. 204-205 M r a v lji m e te : Svetislav Gonci, Anica Dobra, Branislav Zeremski, Fea Stojanovi,
Neda Arneri
str. 216-217 L e d a : Svetozar Cvetkovi, Radmila Tomovi
str. 225 L ju b a v : Mira Stupica
str. 231 E v e r y m a n /S v a k o : Duanka Stojanovi
str. 240-241 P r i e iz b e k e u m e : A leksandar Mihajlovi, Milorad Novakovi, Radovanka Vuki,
Boidar Babi, Tatjana Beljakova, Sinia opi, Milan Mihailovi, Ljiljana Dragutinovi,
Vlastim ir Stojiljkovi, Branim ir Brstina, Mariola Fotez, Dejan avi, Viktor Romani
str. 250-251 T rg h e r o ja : Dara Doki, Vlastim ir Stojiljkovi, Ljiljana Dragutinovi
str. 260-261 K r a lj L ir: Ljuba Tadi
str. 272-273 H a m le t u p o d r u m u : Devad oraj, Branislav Milievi, Predrag Manojlovi, Dobrila Stojni,
Dragan Maksimovi
str. 286-287 H a z a r s k i r e n ik : Jelena oki, Sergej Trifunovi
str. 292 D u g o p u to v a n je u n o : Petar Kralj
str. 293 S m r to n o s n a m o t o r is t ik a : Mladen Andrejevi, Isidora Mini
str. 354-355 u d o u a r g a n u : Radmila Tomovi, Anita Mani
str. 372 L ju b a v i D o r d a V a in g to n a : Tatjana Bokovi
str. 373 J e lis a v e t in i lju b a v n i ja d i z b o g m o le r : Jelisaveta Sabli, Predrag Manojlovi
str. 402 K o s a : Dragan Nikoli, Mihajlo Janketi
str. 403 U lo g a m o je p o r o d ic e u s v e t s k o j r e v o lu c iji: Milena Dravi
INDEX

str. 486-487 O p e r a z a tr i g r o a : Anita Mani, Milutin Karadi

str. 524-525 a p lja : Fea Stojanovi, Aljoa Vukovi, (?), Gorica Popovi, Dara Doki,
Ljiljana Dragutinovi, Vlastim ir Stojiljkovi
str. 588-589 A r t: Tihom ir Stani, Branislav Zeremski, Svetozar Cvetkovi
str. 608-609 R o b e r t o C u k o : Jasna Durii, Sergej Trifunovi
str. 652-653 P o s e tila c : Dragan Nikoli, Vojislav Brajovi

705
 IZA KULISA SOOB

Darko Nedeljkovi Sneana Pei - Raji Marija Jevti Zoran Stevanovi

Ljubia Zlatanovi Radia uri Andrija Petrovi Ljiljana Milankovi

Ljubisav Milunovi Vojin Butkovi Mirjana Jankovi Radmila Jaki

Dragan Marjanovi ivojin Vladulovi

Zivojin Mileta Komnenovi ore Perii

Bato Ismailovi Dragan irovi Milo Radenovi Doka Milovanov

Nenad Golubovi Vue Vueti Aleksandar uri Petar Radovanovi

Dejan Stojiljkovi Milan Radovi Saa Pivaljevi

Goran Mirkovi Dragan Maslarevi Duan Kovaevi

Nenad Lazarevi Aleksandar Joci Dragan Stevanovi Slobodan Cvetkovi

Igor Milenkovi Marko oki Rozalija Tanasijevi Dubravka Buatlija

 Grozdana Stanojevi Branko Petrovi Dijana arkovi Emilija Rafajlovi

Jovana Stefanovi Milenko Adamov Duko Akovi Anka Mili

Biljana Vulovi
212
ATELE

Vera Dobri Dejana Danilovi Ljiljana Danilovi Gordana Gonci

5 0 godina

Jelena Mijovi Jasna Novakov Ljiljana Stevanovi Slavica Vojvodi

708
 \

Slavica Jankovi Olga Mijatovi Ivan Gaus Emil Demiri

Biljana ego Nevena Vukovi Jelena Duki Jordan Vasi

Obren Simi Natalija Benke Rada Zari Slobodanka Petrovi Tanja Lipanovi

Sabrija aini Nevenka Arambai Zoran Simi Nenad Kuburovi Violeta Stevanovi

I
Nikola Pavlovi Sneana Markovi Fetija Bedeti Milenko Veljovi Uro Danilovi
 SPONZORI I

Telekom Srbija
GENERALNI POKROVITELJ SEZONE

mie
IC ministarstvo
kulture republike Srbije

C E K P E T A P M J A T 3 A K Y /IT Y P Y B J lA flA P E n y E J lM K E C P E M J E
C K y n iilT M H E T P A flA E E O r P A f lA M M H M C TPA C TB O O M H A H C M JA

>
,:

i
Mictosofl'
Audi

w
masel KONCAR ST. G E O R G E

ga lerija orijenta
com
BeotelNet
To je Internet

CIP - Kaia/iorn3am/ija y ny/iMKaunjn

HapoflHa M/inoTeKa Cpi/ije, Beorpaa

792 (497.11 ) 1956/2006 (082)

792.091.4(497.11 ) 1956/2006(082)
792.071.1 /.2(497.11 ) (083.97)

ATELJE 212 : [premladi za pedesete = too young for fifties] / [priredili Svetozar
Cvetkovi ... et al.]. - Beograd : Atelje 212, 2006 (Beograd : Kivi design). - 706 str.
: ilustr. ; 30 cm

Tira 2.00. - Skraenice: str. 664-668. -

Sve nae premijere: str. 669-677. -
Registri.

ISBN 86-903849-2-8

a) Aie/be 212 (Eeorpaa) - 1956-2006 -

36opHMUM 6) no3opnLUHM yivieTHHUM - Cp6nja -
36opHULlU
COBISS.SR-ID 135170828