Radno Pravni Savetnik Broj-9

gG126
G120
ISSN-1451-1231
" POSLOVNI BIRO " DOO
ASOPIS
RADNO-PRAVNI
SAVETNIK
BROJ 9/2016
Beograd, septembar 2016.

ASOPIS RADNO-PRAVNI SAVETNIK
Godina XV - Beograd - septembar 2016. - br. 9 - tira: 700 - ISSN-1451-1231
Izdava i tampar: Matini broj 17159518

"POSLOVNI BIRO" doo ifra delatnosti 22110
Oplenaka 24e t.r. 205-5707-39
Potanski fah 72 tel.: (011) 2321-037, 2370-583 i 2370-582
11250 Beograd tel./faks: (011) 2322-027
E-mail: poslovnibiro@sbb.rs
www.poslovnibiro.rs
PIB: 100175574
Redakcija:
Mr Aleksandar Trenjev, Borisav oli, Boo Vukevi, Prof dr Ljubisav
Nei, dr Milovan Mili, Prof. dr Mirjana Radovi-Markovi, dr Rajko
Sudum, mr Sekula Novakovi, Doc. dr Vladimir Kozar, Vera Kusovac, Vesna
Albaneze, dr Velisav Markovi, mr eljko Albaneze, Prof. dr eljko Nika,
Prof. dr arko Anelkovi, Nevenka Petrovi, mr Vesna Bilbija
Glavni urednik:
Gordana Stanoji, dipl. pravnik
Tehniki urednik:
Biserka Crnomarkovi
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
349.2
RADNO-pravni savetnik: asopis / glavni urednik
Gordana Stanoji. - god. 1, br. 1 (januar 2002) -
- Beograd: (Oplenaka 24e): Poslovni biro, 2002. -
(Beograd: Birografika). - 24 cm
Meseno. - Korini naslov latinicom
ISSN 1451-1231 = Radno-pravni savetnik
COBISS.SR-ID 177967623
2
Radno-pravni savetnik broj 9/2016
Sadr`aj:
KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE
Dr Ivan TODOROVI ............................................................................................. 5
FLEKSIBILNO UREIVANJE NEZAKONITOG OTKAZA
UGOVORA O RADU
Mr Vesna BILBIJA................................................................................................. 15
ODSUSTVO SA RADA ZBOG BOLOVANJA I OBRAUN
NAKNADE ZARADE
Vesna ALBANEZE, dipl.oec................................................................................... 25
AKTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
KOJE INSPEKTOR KONTROLIE PRILIKOM VRENJA
NADZORA KOD POSLODAVCA
Mr eljko ALBANEZE ........................................................................................... 43
PROJEKAT SVETSKE BANKE I REPUBLIKE SRBIJE
- unapreenje konkurentnosti i zapoljavanja -........................................................ 61
LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUTVA
Dr Milovan MILI................................................................................................. 71
MERILA ZA IMENOVANJE DIREKTORA JAVNOG PREDUZEA
Gordana STANOJI ........................................................................................... 75
JAVNI KONKURS ZA POPUNJAVANJE RADNIH MESTA U
ORGANIMA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICAMA
LOKALNE SAMOUPRAVE
Mr Sekula NOVAKOVI ....................................................................................... 81
ZATITA PRAVA SLUBENIKA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I
JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE
Ljubodrag PLJAKI, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji ....................... 93
IZVRENJE NOVANIH POTRAIVANJA NA FINANSIJSKIM
INSTRUMENTIMA, UDELIMA U PRIVREDNOM DRUTVU I
HARTIJAMA OD VREDNOSTI - sa modelima obrazaca -
Dr Dragoljub LAZAREVI.................................................................................... 99
PRAVNA PRIRODA EVROPSKOG IZVETAJA O
SAOBRAAJNOJ NEZGODI
Mr Slobodan ILIJI............................................................................................. 111
PREKRAJNO PRAVO KROZ SUDSKU PRAKSU ......................................... 117
AKTUELNA SUDSKA PRAKSA IZ RADNOG PRAVA .................................. 123
STRUNA MILJENJA........................................................................................ 131
STATISTIKI PODACI........................................................................................ 135
3
4
Klauzula zabrane konkurencije

Dr Ivan TODOROVI
Uvod
Klauzula zabrane konkurencije namee obavezu lojalnosti zaposlenog poslodav-

cu. Ovakvo ogranienje za zaposlene je fakultativne prirode i moe se predvideti ugo-
vorom o radu. Postoje dva vida zabrane, prva koja se odnosi na period tokom trajanja
radnog odnosa i druga, koja se moe ugovoriti za period po prestanku radnog odnosa.
Ogranienja koja ugovore zaposleni i poslodavac mogu biti validna samo ako je opre-
deljeno njihovo teritorijalno i vremensko vaenje i sadrina ogranienja. Kod sadrine
ogranienja re je o vrsti poslova koje zaposleni ne moe preduzimati. Osim toga, za-
brana koja se odnosi na period po prestanku radnog odnosa je vaea samo ako se
ugovori obaveza naknade zaposlenom.
U vezi sa ovim institutom postoje brojna interesantna pitanja. Primera radi, ko-
ji iznos naknade je dovoljan da bi se smatralo da klauzula zabrane konkurencije po
prestanku radnog odnosa moe proizvoditi dejstvo? Zatim, koju vrstu naknade za-
posleni duguje poslodavcu u sluaju krenja ove odredbe? Na koje poslove se moe
odnositi zabrana? Kako postupiti kada je re o zaposlenju na nepuno radno vreme?
Da li klauzula ima pravno dejstvo ako poslodavac da otkaz zaposlenom, pogotovo
ako se ispostavi da je otkaz neosnovan?
Uslovi za mogunost ugovaranja zabrane

konkurencije
Zabrana konkurencije se ne moe ugovoriti bez ikakvih ogranienja, imajui u

vidu da ona predstavlja ozbiljno naruavanje slobode zaposlenog. Zakon o radu posta-
vlja uslov da je ugovaranje ove klauzule mogue iskljuivo ako je zaposleni u prilici
da kod poslodavca stekne nova, posebno vana tehnoloka znanja, irok krug poslov-
nih partnera ili da doe u posed vanih poslovnih informacija i tajni. Poslodavac i za-
posleni se mogu sporazumeti o zabrani konkurencije odmah prilikom potpisivanja
ugovora o radu ili kasnije u vidu aneksa tom ugovoru.
Navedeni uslovi su postavljeni alternativno. Kada je re o mogunosti da zapo-
sleni stekne nova, posebno vana tehnoloka znanja, re je o tome da poslodavac uvo-
di novu tehnologiju sa kojom zaposleni treba da se upozna.1 U ovom sluaju je nespo-
1
Zoran M. Ivoevi, Milan Z. Ivoevi, Komentar Zakona o radu, Beograd, 2007, str. 295.
5
ran interes poslodavca da zaposleni ne moe koristiti ova znanja kako bi doprineo po-
slovnom uspehu konkurencije. Ali, tekst Zakona o radu se moe shvatiti, ako se upo-
trebi jeziko tumaenje, na takav nain da je mogue zamisliti i situaciju da je tehnologija
ve postojea u privrednom drutvu, ali da je nova za samog zaposlenog. Miljenja smo
da ne treba prihvatiti takvo tumaenje, s obzirom da treba imati u vidu cilj ove odredbe
zakona, a to je zatita legitimnih interesa poslodavca. Praktino, to znai da poslodavac
ima interesa da onemogui konkurenciji da doe u posed tehnolokih znanja, koja su nova
i vana, a poslodavac investira sredstva kako bi imao prednost na tritu ili unapredio po-
slovanje. Ne bi se mogao smatrati opravdanim interesom poslodavca da ogranii usavra-
vanje zaposlenog. Zaposleni u svakom sluaju mora biti obuen za rad sa novom tehnolo-
gijom, a ako je re o postojeoj tehnologiji (koja ne ispunjava uslov novosti u objektiv-
nom smislu) tada bi zabrana konkurencije u ovom sluaju imala pre svega za cilj ograni-
avanju zaposlenog, a ne i zatitu poslodavca.
Faktiko je pitanje kada se smatra da je tehnologija nova i vana. Da li uslov no-
vosti treba razumeti na identian nain kao to je to postavljeno zahtevima iz patent-
nog prava (novost u odnosu na tzv. stanje tehnike)? Smatramo da bi takav zahtev bio
preterano strog i da novost ne treba razumeti na takav nain da tehnologija treba da
ukljui postojanje pronalaska koji je nov, dovoljno inventivan i primenljiv, da bi se
mogao zatiti kao patent u Republici Srbiji. Naprotiv, novost treba razumeti na fleksi-
bilniji nain, re je o tehnologiji koja nije primenjena u industrijskom sektoru i u od-
reenom podruju (recimo region u kom posluje poslodavac).
Osim navedenih uslova, da bi se zabrana konkurencije mogla ugovoriti, neop-
hodno je da sadrina zabrane bude konkretizovana, odnosno da bude opredeljena u
prostoru, vremenu i svojoj sadrini. Kada je re o prostornim ogranienjima, moe se
predvideti vaenje na teritoriji odreenog grada, regiona, drave, ali poslodavac ne bi
mogao da uslovi zaposlenog da ne moe obavljati poslove na koje se odnosi zabrana
na nekoj teritoriji gde poslodavac nema bilo kakve interese za zatitom. Zabrana treba
da bude takva da postoji opravdan interes poslodavca koji je predmet zatite. Kada je
re o zabrani konkurencije koja se ugovora za period po prestanku radnog odnosa za-
poslenog, ona prema naem zakonu moe trajati najdue dve godine.
Posebno su interesantna sadrinska ogranienja konkurencije po zaposlenog. Za-
kon o radu propisuje da se mogu ugovoriti poslovi koje zaposleni ne moe da radi u
svoje ime i za svoj raun ili u ime i za raun drugog fizikog ili pravnog lica. Najpre,
treba primetiti da zakonska definicija ne obuhvata situaciju kada neko lice radi u svo-
je ime za tu raun (to je mogue kod komisiona, ako zaposleni osnuje recimo svoju
preduzetniku radnju i prodaje komisiono robu). Miljenja smo da bi i ovakve situaci-
je, shodno ciljnom tumaenju propisa, trebale biti obuhvaene zabranom.
Pored toga, ne bi se mogla ugovoriti zabrana za sve vrste poslova koje zaposleni
ne bi mogao obavljati, niti bi takvi poslovi trebalo da budu postavljeni preiroko. Re
je, dakle, o poslovima koji su isti ili slini sa delatnou poslodavca. Stvar je tumae-
nja u svakom konkretnom sluaju da li je re o poslovima za koje bi poslodavac mo-
gao imati opravdani interes za zatitu. Desie se u praksi da postoje granini sluaje-
vi, gde nije lako odrediti da li klauzula ima dejstvo. Recimo, ako je klauzula optog
tipa, pa ne definie preciznije krug poslova, ve se navodi da zaposleni ne moe oba-
6
vljati iste ili sline poslove, a re je o zaposlenom koji radi u privrednom drutvu koje
se bavi poreskim savetovanjem, a ima ponudu za rad advokatskoj kancelariji ili npr.
zaposleni koji obavlja poslove trenera u plivakom klubu a prelazi da radi u vaterpolo
klub. Kako postupiti kada zaposleni radi kao ef komercijale u farmaceutskoj kompa-
niji, a trebao bi da pone da radi na istoj poziciji u privrednom drutvu koje trguje
proizvodima hemijske industrije? U ovakvim situacijama treba procenjivati da li su
interesi poslodavca ugroeni. Ako su proizvodi koje bi takav zaposleni prodavao sli-
ni, odnosno konkurentni, ako je krug kupaca takoe slian, postojao bi opravdani in-
teres ranijeg poslodavca da se zabrana potuje. Svakako stoji preporuka da bi klauzula
trebala biti to preciznije odreena, ali kao pravac za pravilno tumaenje klauzule tre-
ba da poslui analiza okolnosti konkretnog sluaja i mogunosti za ugroavanje po-
slovnih interesa poslodavca.
Zabrana konkurencije kod rada van

radnog odnosa
Pored radnog odnosa, Zakon o radu predvia i druge vidove obavljanja rada,
poput angaovanja po osnovu ugovora o delu, struno osposobljavanje i usavra-
vanje, obavljanje privremenih i povremenih poslova. Kod ovakvog angaovanja
ne dolazi do zakljuenja ugovora o radu, ali je odnos izmeu ugovornih strana sli-
an radnom odnosu.
Kada je re o ugovoru o delu, nema smetnji da se ugovori zabrana konkurencije i
ini se da se putem analogije mogu primeniti pravila o obaveznom davanju naknade za
period nakon angaovanja zaposlenog i o maksimalnom trajanju zabrane. Kod privre-
menih i povremenih poslova, ograniavanje rada zaposlenog ne bi bilo opravdano, jer
treba imati u vidu da je re o bitnom limitiranju slobode izbora zaposlenja koje se jemi
Ustavom Republike Srbije (l. 60). Privremeni i povremeni poslovi mogu najvie trajati
120 radnih dana tokom jedne kalendarske godine, stoga ne bi bilo opravdano usloviti li-
ce koje obavlja ove poslove da ne moe obavljati rad kod drugog lica ili u svoje ime i za
svoj raun. Isti stav zauzimamo u pogledu strunog usavravanja i obuavanja, jer je re
o licu koje se tek priprema za polaganje potrebnih ispita za samostalan rad u struci i da
bi bilo nerazumno ograniiti poetnika u pogledu izbora daljeg zaposlenja.
Visina naknade kod klauzule koja se odnosi na period po

prestanku radnog odnosa
Zakon o radu nije definisao minimalni iznos naknade koja se mora ugovoriti kao
obaveza poslodavca prema zaposlenom, tokom trajanja zabrane, da bi ova klauzula
proizvodila pravno dejstvo. Stoga se u praksi esto mogu nai sluajevi gde se ugova-
ra minimalna naknada od recimo hiljadu dinara meseno. Postavlja se pitanje doma-
aja ovakve klauzule.
Naime, smisao zabrane konkurencije je u tome da zaposleni ne moe iskoristiti
poslovne mogunosti, npr. irok krug poslovnih partnera, vane informacije i poslov-
ne tajne, vana tehnoloka znanja, koje je stekao kao poslodavca, za rad kod drugog
7
poslodavca ili za sopstveni angaman (za svoje ime i za svoj raun). Na ovaj nain se
tite legitimni interesi poslodavca. Meutim, sa druge strane, ova klauzula namee
bitna ogranienja slobodnom izboru profesije i rada po zaposlenog, stoga neophodno
je da ugovorena naknada ima odreenu razumnu visinu. Ova naknada po svojoj priro-
di predstavlja vrstu naknade tete zaposlenom, zbog toga to ne moe primeniti svoja
znanja na poslovima koji se mogu smatrati konkurentnim sa poslodavcem. Stoga, nje-
na visina treba da bude odreena kao ekvivalent koji bi zaposleni treba da dobije zbog
ogranienja u zapoljavanju i obavljanju delatnosti.
Primera radi, u francuskom pravu je predvieno da takva naknada ne moe biti
beznaajna, odnosno ona mora biti ugovorena u visini koja nije nia od 25% bruto za-
rade zaposlenog, koju je on ostvarivao u poslednjem mesecu rada kod tog poslodav-
ca.2 U Bosni i Hercegovini je propisana obaveza poslodavca, u sluaju da se ugovori
ovakva naknada, na isplatu najmanje iznosa koji odgovora polovini prosene zarade
zaposlenog u periodu od tri meseca pre prestanka ugovora o radu.3 Identinu odredbu
ima i hrvatski Zakon o radu u lanu 103. U poslednjim izmenama austrijskih propisa,
odreeno je da se ovakve klauzule mogu ugovoriti samo kod zaposlenih koji imaju
odreeni iznos mesene zarade iznad 3.240 evra.
Osim toga, poslodavac se ne moe pozvati na klauzulu zabrane konkurencije
koja vai za period po prestanku radnog odnosa, a da ne uplauje ugovoreni iznos
(ako on ima razumnu visinu) zaposlenom. Takvo shvatanje je zauzeto i u naoj do-
maoj praksi.4 Ne bi bilo pravedno oekivati da zaposleni ne moe da obavlja kon-
kurentske poslove novom poslodavcu, a sa druge strane da mora putem suda pri-
nudno naplaivati svoja potraivanja po ovom osnovu od prethodnog poslodavca.
Sankcija za krenje zabrane

U sluaju krenja zabrane konkurencije, odnosno ako zaposleni i pored postoja-
nja zabrane obavlja poslove koji su konkurentni sa aktivnostima poslodavca, zaposle-
ni odgovara poslodavcu za priinjenu tetu. Da li se u ovom sluaju primenjuju po-
sebne odredbe Zakona o radu koje se tiu naknade tete (lan 163. i 164.) ili se prime-
njuju opte odredbe o naknadi tete iz Zakona o obligacionim odnosima?
Ovde se postavlja pitanje da li se lan 163. stav 1. Zakona o radu, koji propisuje
odgovornost zaposlenog za tetu koju je na radu ili u vezi sa radom prouzrokovao po-
slodavcu, moe primeniti na sluaj kada zaposleni povredi obavezu zabrane konku-
rencije tokom rada kod poslodavca ili nakon prestanka radnog odnosa. Smatramo da
ove odredbe ne treba primenjivati kada je re o teti koju zaposleni uini poslodavcu
krenjem obaveze zabrane konkurencije, s ozbirom na to da ove odredbe reguliu si-
tuacije kada zaposleni vrenjem radnih obaveza (ili nevrenjem) doprinese nastanku
tete poslodavcu ili treem licu. Naprotiv, kod krenje zabrane konkurencije, ne moe
2
Ibp Inc., France Labor Law and Regulations Handbook, Vol. I, 2015, str. 288.
3
Dragoljub Simonovi, Radnopravno itanka, Prva knjiga, Beograd, 2009, str. 475., l. 79.
Zakona o radu FBiH
4
Presuda Privrednog apelacionog suda, P 4206/2013 od 26.06.2014. godine
8
biti dileme da li je radnik postupao namerno ili sa krajnjom nepanjom, bitno je utvr-
diti da li je zaposleni prekrio zabranu, ali ne i da li je postojala krivica kod zaposle-
nog. Kada je re o teti koja nastane u vezi sa radnim obavezama zaposlenog, tada
ima smisla iskljuiti obinu nepanju kao mogui osnov odgovornosti zaposlenog,5
ali kada se radi o zabrani konkurencije, miljenja smo da takvo stepenovanje nije
osnovano za ocenu odgovornosti zaposlenog.
Da li poslodavac moe zahtevati od zaposlenog da mu pored naknade tete,
prenese sve imovinske koristi koje je stekao radei protivno ugovorenoj zabrani
konkurencije? Takvo reenje postoji prema naem Zakonu o privrednim drutvima,
gde je u lanu 71. propisano da lice koje prekri obavezu izbegavanja sukoba intere-
sa odgovara privrednom drutvu za naknadu tete, a drutvo moe zahtevati tubom
i prenos koristi koje je to lice ostvarilo kao posledicu povrede te dunosti. Smatra-
mo da se takvo reenje moe primeniti i u radnom pravu, kada nije re iskljuivo o
pomenutoj dunosti izbegavanja sukoba interesa u smislu ZOPD. Upravo je cilj za-
brane konkurencije da zaposleni ne moe iskoriavati posebna nova tehnoloka
znanja, krug poslovnih partnera i poslovne tajne, kako bi stekao korist, na taj nain
to bi unovio ta znanja i tajne kod drugog poslodavca ili ako bi samostalno organi-
zovao istu ili slinu delatnost kakvu obavlja i raniji poslodavac. Na ovaj nain se
zaposleni demotivie da povredi zabranu konkurencije, jer bi sva korist koju stekne
mogla pripasti ranijem poslodavcu, ako se povreda zabrane otkrije. Miljenja smo
da se i ovaj vid naknade moe upodobiti institutu naknade tete, jer da je zaposleni
obavio rad kod ranijeg poslodavac, koristi koje je stekao zaposleni bi pripale tom
poslodavcu.
Zaposleni i poslodavac mogu predvideti i ugovornu kaznu za sluaj krenja za-
brane konkurencije. U tom sluaju poslodavac ne mora dokazivati kolika mu je teta
priinjena, ve moe potraivati unapred ugovoreni iznos ugovorne kazne. Poslodav-
cu je dovoljno da dokae da je zaposleni prekrio zabranu. Meutim, ovde treba imati
u vidu i odredbe Zakona o obligacionim odnosima, koje propisuju da sud moe uma-
njiti iznos ugovorne kazne, ako takav zahtev bude postavljen od strane zaposlenog i
ako sud zauzme stav da je visina kazne nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i
znaaj obaveze (lan 274. ZOO). Stoga, poslodavac ne moe sa sigurnou raunati
da e predviena visina ugovorne kazne zaista i opstati u sluaju spora, pa je prepo-
ruljivo da visina ugovorne kazne bude opredeljena pravino, kako bi se titili interesi
obe ugovorne strane.
Dejstvo neosnovanog otkaza na
zabranu
Posebno je interesantna situacija kada poslodavac da otkaz zaposlenom, a

ugovorena je zabrana konkurencije u periodu po prestanku radnog odnosa. Zakon
o radu ne propisuje bilo kakve posebne odredbe koje bi se ticale ovakve mogu-
5
Branko A. Lubarda, Radno pravo rasprava o dostojanstvu na radu i socijalnom dijalogu,
Beograd, 2012, str. 683.
9
nosti. Sa jedne strane, s obzirom da zakon govori o zabrani konkurencije po pre-
stanku radnog odnosa, mogu se istai argumenti da se zabrana moe primeniti i u
ovom sluaju, jer nije opredeljen taan nain prestanka radnog odnosa (sporazmni
prestanak radnog odnosa, otkaz od strane zaposlenog itd.). Sa druge strane, ako
zaposlenom prestaje radni odnos, a to nije volja zaposlenog, da li je opravdano to
lice dalje ograniavati u pogledu mogunosti zaposlenja?
Poslodavac ima opravdani interes da zaposleni ne obavlja rad kod konkurenata, pa
je sa stanovita mogunosti ugovoranja zabrane konkurencije irelevantno da li je radni
odnos prestao putem sporazuma, otkaza od strane poslodavca ili od strane zaposlenog.
Meutim, ako je poslodavac otkazao ugovor o radu neosnovano, odnosno ako se sud-
skim putem poniti reenje o otkazu, a zaposleni nije traio da se vrati na rad kod poslo-
davca, da li bi ove okolnosti uticale na validnost klauzule zabrane konkurencije?
Okolnost da je radni odnos nezakonito prestao voljom poslodavca ukazuje na
to da je poslodavac napravio greku. Da li bi takvu greku trebalo sankcionisati ne-
vaenjem zabrane konkurencije? U Zakonu o radu nije predviena kao posledica
nezakonitog otkaza prestanak pravnih dejstava ugovorene predmetne klauzule. Sa
druge strane, ako poslodavac nezakonito da otkaz zaposlenom, ini se nepravinim
da zaposleni treba da trpi ogranienja u pogledu izbora zaposlenja. Prema trenut-
nom stanju zakonodavstva, zaposleni treba da se pridrava zabrane konkurencije i u
ovom sluaju, pa ako sud obavee ranijeg poslodavca da vrati zaposlenog na rad, ta-
da to lice ne bi moralo da vrati poslodavcu primljene iznose na ime naknade za uz-
dravanje od zaposlenja u konkurentskom privrednom subjektu ili u vidu samostal-
nog obavljanja delatnosti.
Povreda zabrane konkurencije kao

otkazni razlog
Ugovorom o radu ili optim aktom poslodavca se moe propisati da je povreda
zabrane konkurencije, kada je ona predviena kao obaveza na strani zaposlenog, mo-
e predstavljati povredu radne obaveze zaposlenog.6 U tom sluaju, zaposleni koji
prekri navedenu zabranu, ne samo da duguje poslodavcu naknadu tete, ve mu po-
slodavac moe dati otkaz ugovora o radu.
Otkaz ugovora o radu se moe dati samo ako postoji obaveza zabrane konku-
rencije, jer ova zabrana ne deluje, ako nije posebno ugovorena izmeu poslodavca i
zaposlenog, re je dakle o fakultativnom pravnom institutu. Stoga, ako bi zaposleni
koji je zaposlen na puno radno vreme kod jednog poslodavca, zakljuio ugovor o
dopunskom radu kod drugog poslodavca koji obavlja delatnost koja je ista ili slina
aktivnostima prvog poslodavca, ne bi mogao da dobije otkaz zbog takvog postupa-
nja, jer zabrana konkrencije ne deluje automatski izmeu poslodavca i zaposlenog,
ona mora biti posebno ugovorena. Shodno tekstu zakona, zabrana konkurencije tre-
ba da bude predviena ugovorom o radu, a tim ugovorom ili optim aktom kod po-
slodavca se moe utvrditi teritorijalno vaenje klauzule.
6
Borivoje ivkovi, Bilten Okrunog suda u Beogradu, br. 73/2006, Intermex, Beograd
10
Miljenja smo da klauzula zabrane konkurencije ne bi mogla biti predviena sa-

mo optim aktom kod poslodavca, ve iskljuivo ugovorom o radu, jer je ugovor do-
kument koji zaposleni potpisuje i sa im se slae, dok opti akt poslodavca, zaposleni
pri zakljuenju ugovora o radu, odnosno pri stupanju na rad, najee i ne dobije od
poslodavca, niti ima priliku da se odmah upozna sa njegovom sadrinom.
Obaveza uvanja poslovnih tajni

poslodavca
Ako zabrana konkurencije nije ugovorena izmeu poslodavca i zaposlenog, da li
to znai da zaposleni nakon prestanka radnog odnosa, moe jednostavno otii kod
drugog poslodavca koji je aktivan u istoj ili slinoj delatnosti kao i raniji poslodavac i
koristiti poslovne tajne do kojih je doao na ranijem radnom mestu? Osim toga, da li
takav zaposleni moe sa pozicije zaposlenja kod drugog poslodavca kontaktirati po-
slovne partnere i klijente ranije poslodavca i nuditi robu ili usluge?
Zakonom o zatiti poslovne tajne se odreuju uslovi pod kojima se informacije
mogu smatrati poslovnom tajnom, a zaposleni tokom rada kod poslodavca svakako
moe biti lice koje dolazi do saznanja o ovim informacijama. Izmeu ostalog, ovim
zakonom se u l. 1. definiu informacije koje mogu predstavljati poslovnu tajnu, a l.
4. su predvieni dodatni uslovi da bi se takvi podaci mogli smatrati tajnim. Ovaj za-
kon, kao i Zakon o radu, predviaju da su podaci o tehnologijama naroito osetljivi za
poslodavca, stoga je zaposleni, ak i kada zabrana konkurencije nije ugovorena, u
obavezi uvanja tehnolokih, tehnikih i proizvodnih podataka, kada ovi podaci ispu-
njavaju i uslove iz l. 4. Zakona o zatiti poslovne tajne (informacija koja ima komer-
cijalnu vrednost, koja nije opte poznata i dostupna treim licima, a dralac takvog
podatka ga titi odgovarajuim merama).
Zakon o radu posebno propisuje u lanu koji regulie zabranu konkurencije i mo-
gunost da zaposleni doe do vanih poslovnih informacija i tajni. Zaposleni je u obavezi
uvanja poslovnih tajni pod uslovima propisanim Zakonom o zatiti poslovne tajne, ak i
kada zabrana konkurencije nije ugovorena. Da li se irok krug poslovnih partnera moe
podvesti pod poslovnu tajnu poslodavca, odnosno da li podaci o tim partnerima ulaze u
definiciju poslovne tajne iz Zakona o zatiti poslovne tajne? Ako je odgovor potvrdan, on-
da zaposleni ne bi trebalo da narednom poslodavcu prenosi ove podatke, niti bi trebalo da
ih samostalno koristi pri novom zaposlenju.
Krug poslovnih partnera bi se mogao podvesti pod poslovne podatke u smislu
lana 1. Zakona o zatiti poslovne tajne. Analizom lana 4. tog zakona dolazimo do
zakljuka da krug poslovnih partnera (dobavljai, kupci) kao informacija ima komer-
cijalnu vrednost, ali je diskutabilan uslov da ova informacija nije opte poznata niti
dostupna treim licima koja bi mogla saznavanjem ovih podataka ostvariti ekonom-
sku korist. Ovde je re o faktikom pitanju i odgovor zavisi od konkretnih okolnosti,
ali moe se poi od pretpostavke da je ovaj uslov za karakterisanje podataka o krugu
poslovnih partnera kao poslovne tajne ispunjen kada te informacije daju prednost dr-
aocu tajne u odnosu na konkurenciju.7 Pored tih uslova, potrebno je da je posloda-
7
Milan Stefanovi, Komentar novog Zakona o zatiti poslovne tajne, Pravni instruktor, 5/2011
11
vac, ije je tajna predmet zatite, preduzme odgovarajue mere za zatitu tajne, da bi
se moglo smatrati da je re o poslovnoj tajni koju zaposleni mora da uva. Jednostav-
no, ako ni sam poslodavac ne vodi rauna o tome da preduzima mere za zatitu tajno-
sti, ne moe se oekivati ni od zaposlenog, a ni od drugih lica koja mogu doi u posed
tajnih podataka, da uvaju poslovne tajne.
Pod merama koje bi poslodavac trebao da preduzme se uobiajeno smatraju
ograniavanje kruga lica koja mogu doi u posed poslovnih tajni, prilikom saoptava-
nja potrebno je naznaiti da je re o poverljivim informacijama, potpisivanje ugovora
o uvanju tajnosti podataka, ogranienje pristupa prostorijama i fajlovima koji sadre
tajne podatke.8
Dejstvo steaja i likvidacije na zabranu

konkurencije
Ako se nad poslodavcem otvori steajni postupak, zabrana konkurencije i dalje

vai, ako steajni upravnik isplauje ranijem zaposlenom ugovorenu naknadu po tom
osnovu. U steaju e privredno drutvo esto nastaviti raniju poslovnu aktivnosti, u
izmenjenim (finansijskim) okolnostima. Kada se steajni postupak okona, odnosno
privredno drutvo prestane da postoji, nema vie bilo kakvog osnova za ograniavanje
ranijeg zaposlenog, te zabrana prestaje da proizvodi pravno dejstvo.
U sluaju plana reorganizacije, podnoenje predloga za usvajanje plana ne utie
jo na ukidanje zabrane konkurencije, meutim, kada se plan reorganizacije usvoji,
ako zaposleni zadrava svoje radno mesto, zabrana moe imati dejstvo i za naredni
period (najdue u rokovima predvienim Zakonom o radu). Preduslov za vaenje za-
brane konkurencije je da se i tokom reorganizacije isplauje ugovorena naknada. U
ovom delu, zaposlenom se ne bi mogla nametnuti manja naknada za ugovorenu zabra-
nu, odnosno poverioci ne bi mogli izglasati plan kojim bi se snizila primenja zaposle-
nog (odnosno zaposlenih) po ovom osnovu, ni za period koji vai do tzv. dana prese-
ka po planu reorganizacije, niti za budui period, jer je re o grubom ogranienju za-
poslenog u izboru zaposlenja.
Kada je re o likvidaciji, Zakon o privrednim drutvima u lanu 532. previa
dunost likvidacionog upravnika da tokom likvidacije vri radnje na okonanju
poslova koji su zapoeti pre poetka likvidacije. To dalje znai da likvidacioni
upravnik ne bi mogao da preduzima nove poslovne aktivnosti, koje nisu neophod-
ne za sprovoenje likvidacije privrednog drutva. Sa ovih razloga, tokom likvida-
cije privredno drutvo moe nastaviti ranije zapoete poslove i zabrana konkuren-
cije koja je ranije ugovorena sa zaposlenim ima opravdanje. Podseanja radi, da bi
zabrana konkurencije bila na snazi, potrebno je da likvidacioni upravnik isplauje
naknadu ranijem zaposlenom po tom osnovu (kada se radi o zabrani za period na-
kon prestanka radnog odnosa). Po okonanju likvidacije, kao i u sluaju steajnog
postupka, zabrana gubi smisao i pravnu vanost.9
8
Ibid.
9
Mario Reljanovi, Pravni instruktor 2013/54, Beograd, 2013.
12
Zabrana konkurecije u sluaju statusnih promena

kod poslodavca
Pod statusnim promenama privrednog drutva na zakon podrazumeva pripa-
janje, spajanje, podelu i izdvajanje. Pripajanje podrazumeva prestanak drutva ko-
je se pripaja drugom postojeem drutvu. Ovde se mogu javiti dve dileme: 1) dalje
vaenje zabrane konkurencije kod zaposlenog koji nastavlja da radi u drutvu ko-
me se raniji poslodavac pripojio i 2) vaenje zabrane kada zaposleni ne nastavlja
rad kod tog drutva. Ovde treba uzeti u razmatranje da kod drutva kome se raniji
poslodavac pripojio takoe postoje preduslovi da zaposleni moe doi u posed no-
vih tehnolokih znanja, irokog kruga poslovnih partnera i do vanih informacija i
poslovnih tajni, to e verovatno biti sluaj, kao i kod prethodnog poslodavca (jer
on faktiki prenosi ove mogunosti na drutvo kome se pripojio). Kod odgovora
na drugo pitanje, treba zauzeti stav da drutvo kome se raniji poslodavac pripojio
nastavlja da poseduje legitiman interes da zabrani zaposlenom rad kod konkuren-
cije, jer se interesi pripojenog privrednog drutva nakon sprovoenja statusne pro-
mene, izraavaju ("utapaju") u poslovnu sferu drutva kom je raniji poslodavac
pripojen. Identine zakljuke treba izvesti i u pogledu statusne promene spajanja
(kada nastaje novo privredno drutvo).
Podela podrazumeva da drutvo koje se deli prestaje da postoji i prenosi celo-
kupnu imovinu i obaveze na novoosnovana ili postojea privredna drutva. Kod ove
vrste statusne promene nastaje dilema koje od drutava koja su nastala podelom treba
da plaaju naknadu, ako zaposleni ne nastavlja da radi u bilo kom od ovih drutava, a
imao je ugovorenu zabranu konkurencije nakon prestanka radnog odnosa. Drutvo na
koje su prenete imovina i obaveze moe imati interesa da odri zabranu na snazi, pa
bi u okviru statusne promene trebalo opredeliti kom drutvu ostaje obaveza plaanja
naknade. Ako ovo pitanje nije regulisano, tada treba zauzeti stav da je to drutvo koje
moe imati legitiman interes da odri zabranu, odnosno koje moe biti ugroeno u
sluaju angaovanja zaposlenog kod konkurentnih subjekata.
ZAKLJUAK
Institut zabrane konkurencije u bitnoj meri utie na ogranienje slobode obavlja-

nja rada zaposlenog, stoga, da bi ove zabrana imala pravno dejstvo, potrebno je da bu-
du ispunjeni uslovi koje predvia Zakon o radu, a ako je re o zabrani koja se odnosi
na period nakon prestanka radnog odnosa, neophodno je da raniji poslodavac isplau-
je pravinu naknadu bivem zaposlenom. Miljenja smo da bi u buduem zakonodav-
stvu trebalo opredeliti minimalne iznose na ime naknade, koji bi zavisili od ranijih
primanja zaposlenog. Kada zabrana nije ugovorena ili kada sud zauzme stav da zabra-
na ne proizvodi dejstvo, zaposleni treba da se pridrava obaveze uvanja poslovnih
tajni poslodavca, to propisuje Zakon o zatiti poslovne tajne.
13
PRAVO INVALIDSKOG PENZIONERA
NA STAROSNU PENZIJU
Vaeim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl.

glasnik RS", br. 34/2003, ... i 142/2014) nije predvieno da korisnici
invalidske penzije, kada napune godine ivota potrebne za ostvariva-
nje prava na starosnu penziju, dobiju status korisnika starosne penzi-
je. Meutim, ukoliko se desi da korisniku invalidske penzije ona u
meuvremenu bude ukinuta, on moe ostvariti pravo na starosnu pen-
ziju kada ispuni zakonske uslove propisane za ostvarenje iste.
Pravo na invalidsku penziju moe da ostvari samo onaj osiguranik
kod koga je nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti (ukoliko je
invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bo-
leu), odnosno ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada
ili boleu pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre
navrenja godina ivota propisanih za sticanje prava na starosnu pen-
ziju i da ima navrenih pet godina staa osiguranja. Znai, onaj ko is-
punjava uslov u vidu godina ivota propisanih za ostvarivanje prava
na starosnu penziju, ne moe ni ostvariti pravo na invalidsku penziju.
Osiguranici koji su ostvarili pravo na invalidsku penziju su duni
da obave kontrolni pregled u roku od tri godine od dana utvrivanja
invalidnosti. Zavisno od rezultata pregleda moe doi do ukidanja
prava na invalidsku penziju ukoliko se ne potvrdi potpuni gubitak
radne sposobnosti ili do ubustave isplate penzije za one koji se ne
odazovu kontrolnoim pregledu.
Korisniku invalidske penzije, koji zasnuje radni odnos ili pone da
obavlja samostalnu delatnost nee se automatski obustaviti isplata inva-
lidske penzije ve e se isti uputiti na ponovnu ocenu radne sposobnosti.
14
Fleksibilno ure|ivanje
nezakonitog otkaza ugovora o radu
Mr Vesna BILBIJA
1. Uvod
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu1, koji je Narodna skuptina

Republike Srbije usvojila 18. jula 2014. godine, izvreno je znaajno noveliranje nje-
govih odredbi2, to bi trebalo da bude dalji korak u usklaivanju domae radnopravne
regulative sa meunarodnim radnim zakonodavstvom. Republika Srbija je, kao to je
to sluaj u svim zemljama tranzicije, izloena stalnim promenama i brojnim reforma-
ma. U oblasti radnih odnosa, zatite na radu, socijalnog osiguranja, zapoljavanja i
dr., reforme su neminovne, a obaveza, odnosno odgovornost drave je da navedene
oblasti zakonski ureuje i obezbeuje. Pored ostalih ciljeva, fleksibilnije regulisanje
odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih, u skladu sa meunarodnim standardima,
trebalo bi da obezbedi zadovoljenje potreba zaposlenih i poslodavaca u regulisanju
njihovih meusobnih odnosa, uz obezbeivanje zatite zaposlenih kao vulnerabilnije
strane u ugovornom odnosu. Najsnaniji pritisci za fleksibilizaciju i deregulaciju rad-
nog prava dolaze od meunarodnih organizacija, koje afirmiu preispitivanje i preu-
smerenje ciljeva radnog prava u pravcu obezbeivanja dobrog funkcionisanja trita
rada u okviru kapitalistike privrede (Meunarodni monetarni fond, Svetska banka,
Evropska centralna banka)3. Zahtevi za fleksibilnim ureivanjem radnih odnosa odno-
se se, izmeu ostalog, i na materiju prestanka radnog odnosa, jer je poslodavcu vlast
otputanja vana bezmalo kao i ovlaenja koja mu pripadaju u postupku zapoljava-
nja (u vezi sa izborom kandidata za zaposlenje), zato to mu omoguava delotvorno
upravljanje preduzeem4.
1
Zakon o radu, ''Slubeni glasnik RS'', br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14, dalje u tekstu i
fusnotama ZOR.
2
Promene, naime, nisu izvrene samo u tri od ukupno 25 poglavlja i to u Poglavlju IV-Obra-
zovanje, struno osposobljavanje i usavravanje, Poglavlju XII-Klauzula zabrane konkurencije
i u Poglavlju XIII- Naknada tete, dok je u Poglavlju VI o prestanku radnog odnosa izvreno
najvie znaajnih promena: od ukupno 17. lanova ovog poglavlja ZOR, izmenjene su odred-
be 14 lanova.
3
Ljubinka Kovaevi, Ekonomska kriza i reforme radnog zakonodavstva u evropskim drava-
ma, sa posebnim osvrtom na pravila o otkazu ugovora o radu mogue pouke za srpsko radno
pravo, Pravo i privreda, br. 7-9/2014, str. 502.
4
Ljubinka Kovaevi, nav.delo, 508.
15
2. Prestanak radnog odnosa
Od svih razloga za prestanak radnog odnosa, prestanak radnog odnos po volji

poslodavca izaziva najvie nedoumica i najee podlee postupku preispitivanja pred
sudom. Sva prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa imaju izraen i ekonom-
ski i socijalni karakter, ali kod otkaza ugovora o radu na inicijativu poslodavca, radi
se o stvari koja je za zaposlenog od egzistencijalnog znaaja. Ugovor o radu otkazuje
se reenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom le-
ku. Zaposleni, odnosno predstavnik sindikata iji je zaposleni lan ako ga zaposleni
ovlasti, moe, ako mu je pravo povreeno, da pokrene spor pred nadlenim sudom i
to u roku od 60 dana od dana dostavljanja reenja.
''Zavisnost'' radnika prema poslodavcu u procesu rada je tipina i karakteristina
za radnopravni odnos5. Uopte, subordinacija je priznato pravno obeleje radnog od-
nosa i znai pravnu i ekonomsku podreenost (zavisnost) radnika poslodavcu u rad-
nom odnosu. Ekonomska podreenost zaposlenih u radnom odnosu proizilazi iz inje-
nice da je zaposleni ekonomski zavistan od radnog odnosa, a pravna podreenost je
podreenost zaposlenih u izvravanju rada, u smislu podreenosti radnika vlasti po-
slodavca u izvravanju naloga, instrukcija poslodavca, podreenost disciplini rada,
kontroli izvravanja rada i dr6.
Ugovor o radu je jedinstven u porodici ugovora, jer je ugovor o radu instru-
ment kojim se uspostavlja pravna nejednakost izmeu zaposlenog i poslodavca-
stavljanje zaposlenog u poloaj zavisnosti naspram poslodavca. Pravna podree-
nost je sama dua ugovora o radu7, norme radnopravnog zakonodavstva imaju za
cilj da zatite interese obe ugovorne strane, prevashodno zaposlenog u smislu in
favor laboratoris kao vulnerabilnije strane, usled ekonomske prinude/potrebe da
radi za/kod drugog 8.
Pravila savremenog radnog prava koja se tiu otkaza ugovora o radu poivaju na
ideji o neophodnosti zatite zaposlenog od arbitrarnog i neopravdanog prestanka rad-
nog odnosa, zbog ega je otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca doputen sa-
mo ako za to postoji valjani (opravdani) razlog9. Dakle, u ovoj oblasti nema mesta ni
samovolji (poslodavca), niti slepoj poslunosti (zaposlenog), ve se meusobni odno-
si moraju jasno uspostaviti radnopravnom regulativom.
Prema ranijem zakonskom reenju, propisivanje razloga za otkaz zbog kojih po-
slodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu, vreno je na nain da nije posto-
jao definisan kriterijum razgranienja izmeu povreda radne obaveze i povrede radne
discipline. Naime, prema ranijoj formulaciji, poslodavac moe zaposlenom da otkae
5
Goran Obradovi, Slobodanka Kovaevi-Peri, Subordinacija i disciplinskla vlast poslodav-
ca, Pravo i privreda, br. 7-9/2014, str. 491.
6
Videti vie: Goran Obradovi, Slobodanka Kovaevi-Peri, nav.delo, str. 486-498.
7
Jean de Maillard, Scolie sur le rapport de subordination, Droit socila, N.1/1982, str. 21. Nav.
prema Goran Obradovi, Slobodanka Kovaevi-Peri, str. 493.
8
Goran Obradovi, Slobodanka Kovaevi-Peri, nav. delo, str. 493.
9
Ljubinka Kovaevi, nav.delo, str. 510-511.
16
ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost
zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, nakon ega su otkazni razlozi
navedeni taksativno u 9 taaka. Bez obzira da li to razgranienje ima (i koliki) prakti-
an znaaj ili je ono vie teoretske prirode, moemo smatrati pozitivnim to to je znat-
no proirivanje broja otkaznih razloga na inicijativu poslodavca, pratilo i sistematizo-
vanje otkaznih razloga, to viestruko olakava kvalifikaciju povrede i uopte prime-
nu zakomskih odredbi.
Razlozi za otkaz zbog kojih poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o
radu podeljeni su sada u etiri grupe10.
Prvu grupu otkaznih razloga ine opravdani razlozi za otkaz koji se odnose na
radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponaanje, odnosno ako zaposleni ne ostvaru-
je rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na koji-
ma radi; ako je pravnosnano osuen za krivino delo na radu ili u vezi sa radom i
ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirova-
nja radnog odnosa, odnosno neplaenog odsustva.
Nadalje, poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji svojom kri-
vicom uini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili neodgovorno izvrava rad-
ne obaveze; ako zloupotrebi poloaj ili prekorai ovlaenja; ako necelishodno i neo-
dgovorno koristi sredstva rada; ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeena sred-
stva ili opremu za linu zatitu na radu ili ako uini drugu povredu radne obaveze
utvrenu optim aktom, odnosno ugovorom o radu.
to se tie povrede radne discipline, novelama je predvieno osam otkaznih
razloga na inicijativu poslodava tim povodom: ako neopravdano odbije da obavlja
poslove i izvrava naloge poslodavca u skladu sa zakonom; ako ne dostavi potvr-
du o privremenoj spreenosti za rad; ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog pri-
vremene spreenosti za rad; zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih
opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku
radnog vremena, koje ima ili moe da ima uticaj na obavljanje posla; ako njegovo
ponaanje predstavlja radnju izvrenja krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi
sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivini postupak
za krivino delo; ako je dao netane podatke koji su bili odluujui za zasnivanje
radnog odnosa; ako zaposleni koji radi na poslovima sa poveanim rizikom, na
kojima je kao poseban uslov za rad utvrena posebna zdravstvena sposobnost, od-
bije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti; ako ne potuje radnu disci-
plinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne
moe da nastavi rad kod poslodavca.
Na kraju, u etvrtoj grupi su predviena i dva otkazna razloga zbog operativ-
nih potreba poslodavca: usled teknolokog vika, tj. ako usled tehnolokih, eko-
nomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog
posla ili doe do smanjenja obima posla ili ako zaposleni odbije zakljuenje anek-
sa ugovora, ponuenog usled izmena ugovorenih uslova rada koje su propisani za-
konom.
10
ZOR, l. 179.
17
3. Pravne posledice nezakonitog prestanka
radnog odnosa
Veliki broj radnih sporova zbog nezakonitih otkaza ugovora o radu, kao i visok
procenat uspenosti zaposlenih u njima, ukazuje da je bila neophodna intervencija u
postojeoj regulativi11.
Ve na prvi pogled uoava se da je preformulisan naziv odeljka 8, te umesto
prethodnog "8. Nezakoniti otkaz", novi naziv odeljka glasi "8. Pravne posledice neza-
konitog prestanka radnog odnosa". Vanije je, meutim, to su odredbe lana 191.
ZOR izmenjene u celosti.
Ako se dokae da je dolo do nezakonitog prestanka radnog odnosa, tj. da mu je
prestao radni odnos bez pravnog osnova, zaposleni sada mora svojom tubom oprede-
li ta zahteva od poslodavca, odnosno da postavi zahtev vraanje na rad i isplatu na-
knade tete ili da zahteva samo naknadu tete bez vraanja na rad, tj. da se opredeli da
li tubenim zahtevom trai restituciju-restitucionu naknadu ili kompenzaciju-kompen-
zacionu naknadu.
Prema slovu zakona, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao
radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odluie da se zaposleni vrati
na rad, da mu se isplati naknada tete i uplate pripadajui doprinosi za obavezno soci-
jalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio12.
Dakle, ako sud utvrdi da nisu postojali razlozi za otkaz, odnosno da je radni od-
nos prestao bez pravnog osnova, zaposleni ima pravo - ako to tubom zahteva - da se
vrati na rad i ima pravo na naknadu tete na ime izgubljene zarade koja u sebi sadri
pripadajui porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. U sadraj naknade
tete ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korienje godinjeg odmora,
bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca
(koju bi zaposleni eventualno ostvario da je radio tj. doprinosio). Naknada tete ispla-
uje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i do-
prinosa koji se obraunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom-meseni iznos
izgubljene zarade ini osnovicu za obraun poreza i doprinosa13.
U drugoj situaciji kada sud utvrdi da nisu postojali razlozi za otkaz, odnosno da
je radni odnos prestao bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad,
zadrano je dosadanje reenje da sud ne mora zaposlenog da vrati na rad, ve da u
tom sluaju obavee poslodavca da zaposlenom isplati naknadu tete u iznosu od naj-
vie 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu
kod poslodavca, godina ivota zaposlenog i broja izdravanih lanova porodice14.
Situacija da sud u toku postupka utvrdi nezakonitost prestanka radnog odnosa, a
da ipak odbije reintegraciju zaposlenog u radni odnos, koju je on zahtevao svojom tu-
11
Videti vie: Borisav oli, Prestanak radnog odnosa, oblici zatite prava zaposlenih i noviji
stavovi sudske prakse, Pravni ivot, br. 11/2010, str. 819-833.
12
ZOR, l. 191, st. 1
13
ZOR, l. 191, st. 2-4.
14
ZOR, l. 191, st. 5.
18
bom, postoji ako poslodavac dokae da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da
nastavak radnog odnosa zaposlenog nije mogu. Naime, odredbama l. 191. st. 6.
ZOR, propisano je da e sud koji utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez
pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokae da postoje okolnosti koje
opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvaavanje svih okolnosti i intere-
sa obe strane u sporu, nije mogu, odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosu-
diti mu naknadu tete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrenog u skladu sa prethod-
nim stavom (st. 5.) istog lana (dakle, u visini od najvie 36 zarada). Koje su to okol-
nosti koje sud treba da uvai i koji su to interesi strana u sporu, sud utvruje u sva-
kom pojedinanom sluaju. Sud je u obavezi da, u svakom konkretnom sluaju, utvrdi
da injenini osnov - u pogledu postojanja opravdanih okolnosti i interesa obe strane -
namee punu izvesnost da nastavak radnog odnosa nije mogu.
"Revolucionarna"15 novina u zakonskom regulisanju posledica nezakonitog ot-
kaza je reenje po kome ako sud utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog od-
nosa, ali je poslodavac povredio propisani postupak za otkaz, sud e odbiti zahtev za-
poslenog za vraanje na rad, a na ime naknade tete moe dosuditi zaposlenom iznos
do est njegovih poslednje ostvarenih mesenih zarada16.
Dakle, za razliku od prethodnog odbijanja zahteva za vraanje na rad, koja odluka je
doneena uz uvaavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu koje ukazuju da na-
stavak radnog odnosa nije mogu i gde poslodavac spreava zaposlenog da se vrati na
rad, a umesto toga isplauje zaposlenom naknadu tete u iznosu od najvie 36 zarada, u
ovom sluaju, shodno novom zakonskom reenju, zaposleni kome je poniten osnov za
prestanak radnog odnosa, jer je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima
je propisan postupak prestanka radnog odnosa, takoe nema pravo na rad, a umesto toga
ima samo pravo na naknadu tete u iznosu do est zarada zaposlenog. Autori istiu da je
ovim reenjem zanemareno da je to sankcija i prema zaposlenom to je suprotno i utvre-
nim meunarodnim standardima17, kao i da ovim radni spor koji je uvek smatran "formal-
nim sporom", pogotovo kad je re o otkazu ugovora o radu u kome se pored utvrivanja
postojanja povrede radne dunosti utvrene optim aktom ili zakonom, bezuslovno, mora
potovati zakonom utvrena procedura, tanije moraju se sprovesti sve radnje predviene
u postupku otkazivanja ugovora o radu, sada gubi obelee formalnog spora u kome svaka
radnja u postupku ima znaaj odlune injenice18.
Pravilan je zakljuak da sve izloeno namee pojaanu ulogu suda. Sud u toku
postupka radi ponitaja odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa, treba da ceni
zakonitost odluke, kako sa procesnopravnog, tako i sa materijalnopravnog stanovita.
U postupku, najpre, utvruje da li je radni odnos prestao bez pravnog osnova ili je po-
15
Predrag Trifunovi, Novi Zakon o radu-dva sporna pitanja subordinacije, Bilten Vrhovnog
kasaciong suda, Graanska sekcija, br. 3/2015, str. 270.
16
ZOR, l. 191, st. 7.
17
Videti vie, Borivoje ivkovi, Otkaz na inicijativu poslodavca i novele Zakona o radu, Radno i
socijalno pravo, br. 2/2014, str. 126-127.
18
Sneana Lakievi, Promene u pravnom poloaju poslodavca prema izmenama Zakona o ra-
du, Radno i socijalno pravo, br. 2/2015, str. 144.
19
stojao pravni osnov, a potom, ako utvrdi postojanje pravnog osnova, sud utvruje da
li je poslodavac sproveo zakonom propisani postupak za prestanak radnog odnosa. U
situaciji kada je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, sud u zavisnosti
od tubenog zahteva zaposlenog/tuioca odluuje da se zaposleni vrati na rad, uz pro-
pisanu naknadu tete ili ako zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, obavezuje poslo-
davca da zaposlenom isplati naknadu tete u iznosu od najvie 18 zarada zaposlenog,
pri emu, u svakom konkretnom sluaju, odluuje i o visini naknade tete, vodei se
propisanim kriterijumima (vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, godi-
ne ivota zaposlenog, broj izdravanih lanova porodice). Meutim, sud moe u situ-
aciji kada je radni odnos prestao bez pravnog osnova i kada je zaposleni u tubi zahte-
vao vraanje na rad, da donese odluku kojom e odbiti zahtev zaposlenog za reinte-
graciju, jer je poslodavac u toku postupka dokazao da postoje okolnosti koje opravda-
no ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvaavanje svih okolnosti i interesa obe
strane u sporu, nije mogu i da mu dosudi naknadu tete u propisanom, dvostrukom
iznosu od propisanih 18 zarada za prethodni sluaj19.
Pojaanu ulogu suda, nema sumnje, nalae i zakonska odredba prema kojoj e
sud, ako u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali
da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak
za prestanak radnog odnosa, odbiti zahtev zaposlenog za vraanje na rad, a na ime na-
knade tete dosudie zaposlenom iznos do est zarada zaposlenog. Ovo reenje je u
Obrazloenju predloga zakona objanjeno kao vid sankcije za poslodavca koji se nije
pridravao procedure o otkazu. Prema tome, ako je reenje o otkazu poniteno zbog
mana u postupku, a razlozi za otkaz jesu osnovani, sud e odluiti da poslodavac nije
duan da zaposlenog reintegrie u proces rada i obavezae ga da na ime naknade is-
plati zaposlenom iznos do est zarada zaposlenog. Dakle, sud vie nije u mogunosti
da, utvrdivi postajanje nezakonitosti u otkaznom postupku, prosto udovolji posta-
vljenom tubenom zahtevu i okona predmet, ve razmatra da li su razlozi za otkaz
opravdani i ako utvrdi da jesu, tj. postoji pravni osnov, proceduralni propusti poslo-
davca nee imati za posledicu vraanje zaposlenog na rad, ve obavezu naknade tete.
4. Mere za nepotovanje radne discipline, odnosno

povredu radnih obaveza
Najnovije izmene zakona slede ideju (od ranije) o olakanom otputanju nerad-
nih i nedisciplinovanih zaposlenih bez komplikovanog postupka (ali ipak postupka).
Naime, i dalje ne postoji disciplinski tuilac, komisija, rasprava, interni postupak, ali
to ne znai da, kako neki pisci tvrde, disciplinskog postupka uopte nema. "Postupak"
ini upozorenje, dostavljanje, pravo na odbranu, ocena sindikalnog miljenja, sadrina
reenja o otkazu u pisanoj formi20.
19
Naknada tete u svim sluajevima kada je sud dosuuje, umanjie se za iznos prihoda koji je
zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa, ZOR, l. 191. st. 8.
20
Predrag Trifunovi, Novi Zakon o radu-dva sporna pitanja subordinacije, Bilten Vrhovnog
kasaciong suda, Graanska sekcija, br. 3/2015, str. 261.
20
Osim to je izmenjen u celosti, l. 179. ZOR je dopunjen i odredbama l. 179a,

kojima je propisano da poslodavac moe zaposlenom za povredu radne obaveze, od-
nosno nepotovanje radne discipline da, ako smatra da postoje olakavajue okolnosti
ili da povreda radne obaveze, odnosno nepotovanje radne discipline, nije takve priro-
de da zaposlenom treba da otkae ugovor o radu, umesto otkaza, izrekne jednu od sle-
deih mera to:
1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od 15 radnih dana;
2) novanu kaznu u iznosu do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome
je novana kazna izreena, u trajanju do tri meseca, koja se izvrava obustavom od
zarade, na osnovu reenja poslodavca o izreenoj meri;
3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da e poslodavac zaposlenom
otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od est mese-
ci uini istu povredu radne obaveze ili nepotovanje radne discipline.
Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li se prilikom izricanja neke navedene tri mere
zaposlenom mora uruiti upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.
Odgovor na ovo pitanje je potvrdan.
Prvi razlog davanja potvrdnog odgovora lei u samom zakonskom tekstu.
Naime, lan Zakona o radu koji sledi, lan 180, nosi naziv "Postupak pre prestan-
ka radnog odnosa ili izricanja druge mere" i regulie obavezu poslodavca da zapo-
slenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da
mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izja-
sni na navode iz istog. Jeziko tumaenje, dakle, ukazuje da je davanje pisanog
upozorenja obaveza poslodavca u postupku pre prestanka radnog odnosa ili izrica-
nja druge mere, a vidimo da lan 179a nosi naziv, mere za nepotovanje radne di-
scipline, odnosno povredu radih obaveza. U vezi s tim, lanom 179a, propisano je
da se mere izriu za povredu radne obaveze, odnosno nepotovanje radne discipli-
ne, to znai da poslodavac prethodno mora da utvrdi postojanje konkretne povre-
de radne obaveze, odnosno nepotovanje radne discipline. Jedini nain kako to
moe da uradi je da sprovede odreeni postupak u kome e izvesti dokaze i, na pr-
vom mestu, sasluati zaposlenog kome se povreda radne obaveze, odnosno krenje
radne discipline stavlja na teret, kako bi mogao da primeni propisanu meru. Za-
konski tekst utvruje mere "umesto otkaz" i da bi se stekli uslovi za otkaz - neo-
phodno je da se sprovede procedura za davanje otkaza.
Vaei Zakon o radu je za razliku od prethodnog iz 2001. godine21, uvaio me-
unarodne obaveze Republike Srbije, najpre Konvenciju Meunarodne organizacije
rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca,22 koja u svom l.
21
Zakon o radu, "Slubeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01. Prema lanu 101. ovog zakona upozore-
nje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu odnosilo se samo u dva sluaja: ako zaposleni
svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene ugovorom o radu i ako zaposleni ne potu-
je radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da ostane na radu kod po-
slodavca, dok je vaeim Zakonom o radu institut upozorenja znatno ire postavljen.
22
Zakon o ratifikaciji Konvencije Meunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog
odnosa na inicijativu poslodavca, "Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", br. 4/84 i 7/91.
21
7 izriito propisuje da radni odnos radnika nee prestati zbog razloga vezanih za po-
naanje radnika ili njegov rad pre nego to mu se omogui da se brani od iznetih na-
voda, osim ako se s razlogom ne moe oekivati od poslodavca da mu prui tu mo-
gunost. Budui da je konvencija ratifikovana, shodno lanu 16. stav 2. Ustava Repu-
blike Srbije23 koji propisuje da su opteprihvaena pravila i potvreni meunarodni
ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenju-
ju, sudovi su prilikom ocene zakonitosti otkaza ugovora o radu, neposredno primenji-
vali odredbe ratifikovanog meunarodnog ugovora i pozivajui se na citirane odredbe
Konvencije, donosili odluke kojima su vraali radnike na rad24. Kroz institut upozore-
nja, odnosno izjanjenja na upozorenje, praktino je dolo do usaglaavanja sa sud-
skom praksom i omogueno zaposlenom da se "brani od iznetih navoda", s tim, da je
prema izmenjenim lanovima 180 i 181. ZOR iz jula meseca 2014. godine, produen
rok za izjanjenje zaposlenog na dostavljeno upozorenje i to na osam dana (umesto
pet dana pre izmena). Poslodavac jeste duan da, pored izjanjenja zaposlenog, raz-
motri i miljenje sindikata, ali je osloboen obaveze da sindikatu dostavlja upozore-
nje, ve je to ostavljeno zaposlenom, tj. zaposleni moe, u istom roku od osam dana,
da priloi miljenje sindikata ije je lan. Prema tome, da bi zaposleni imao mogu-
nost da se, pre nego to poslodavac prema njemu primenio neku od mera iz l. 179a,
odbrani od iznetih navoda, potrebno je zaposlenom uputiti pisano upozorenje u svemu
na nain i u postupku kako je propisano Zakonom o radu.
Disciplinska odgovornost zaposlenih, kao poseban oblik pravne odgovorno-
sti, kako u formalnom, tako i u materijalnom smislu, bila je predmet ureivanja
radnog zakonodavstva na ovim prostorima do Zakona o radu iz 2001. godine25,
dok su propisi o disciplinskoj odgovornosti bili obilato zastupljeni u svim ranijim
matinim zakonima o radnim odnosima 26. Ako, imajui u vidu odredbe l. 179a,
kaemo da povratak disciplinskih sankcije vie nije "stidljiv", jo uvek ne moe-
mo govoriti o povratku disciplinske odgovornosti u sistem radnih odnosa "na veli-
ka vrata". Poslodavac ceni teinu povrede radne obaveze i odluuje se za jednu od
mera za nepotovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza. U tako
postavljenom sistemu, disciplinski postupak se svodi na otkazni postupak u kojem
poslodavac optira da li e zaposlenom izrei meru prestanka radnog odnosa ili,
pak, neku od drugih disciplinskih sankcija.27.
Disciplinski postupak u opte radnom reimu predstavlja procesni deo disciplinske
vlasti poslodavca u odnosu na materijalno-pravne razloge odgovornosti. Poslodavac je, po
23
Ustav Republike Srbija, "Slubeni glasnik RS", br 83/2006 i 98/2006.
24
Preporukom br. 166 navedena je Konvencija dopunjena, a njome se utvruje obavezna pi-
smena forma opomene kao neophodan uslov za prestanak radnog odnosa zbog razloga vezanih
za ponaanje zaposlenog i njegov rad.
25
"Slubeni glasnik RS'', br. 70/2001 i 73/2001.
26
Bojan Urdarevi, Disciplinska odgovornost zaposlenih u svetlu novih zakonskih reenja,
Radno i socijalno pravo, br. 1/2014, str. 196.
27
Bojan Urdarevi, nav. delo, str. 206.
22
pravilu, vlasnik sredstava, privreuje i snosi rizik i zbog drutvene, a ne samo line ko-
risti organizuje, kontrolie, vrednuje, pa samim tim i disciplinski kanjava28.
Granice poslodaveve disciplinske vlasti - subordinacije (pored upravne i nor-
mativne vlasti - subordinacije poslodavca29) predstavljaju zakon, meunarodni stan-
dardi, ali i moral30.
5. ZAKLJUAK
Kad su u pitanju posledice nezakonitog otkaza, znaajno je osvrnuti se na najva-

nije zakonske odredbe koje se tiu postupaka u parnicama iz radnih odnosa u kojima
se nezakonitost ispituje i utvruje. Osnovni procesni zakon, Zakon o parninom po-
stupku 31 u svom treem delu, ureujui posebne postupke, regulie i postupak u par-
nicama iz radnih odnosa32. Propisana je shodna primena ZPP-a, a ako nije drugaije
propisano, ali i da u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naroito prilikom odre-
ivanja rokova i roita, sud posebno vodi rauna o potrebi hitnog reavanja radnih
sporova, kao i da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, posto-
janju i prestanku radnog odnosa.
to se tie odredbi l. 195. ZOR, koje reguliu pravo zaposlenog odnosno pred-
stavnika sindikata iji je zaposleni lan ako ga zaposleni ovlasti, da protiv reenja ko-
jim je povreeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, po-
krene spor pred nadlenim sudom, rok za pokretanje spora je sa dosadanjih 90 dana
smanjen na 60 dana od dana dostavljanja reenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Pored toga, brisan je stav 3. pomenutog lana, kojim je bilo propisano da se spor pred
nadlenim sudom pravnosnano okonava u roku od est meseci, s obzirom da su ro-
kovi za postupanje sudova regulisani posebnim propisima33.
Koncepcija fleksibilne sigurnosti treba da pomiri fleksibilnost kao glavni trend u
razvoju sistema zapoljavanja i radnih odnosa i njegovu protivteu sigurnost (zarade,
zaposlenja)34. U fleksibilizaciji rada posebno su odmakle razvijene evropske zemlje,
lanice EU. Destabilizuju se klasini, stalni radni odnosi, a sve vie primenjuju fleksi-
bilne forme rada koje karakterie velika inovativnost35.
28
Predrag Trifunovi, Disciplinski postupak u optem radnom reimu-neophodnost promena,
Pravni informator, br. 3/2016, str. 3.
29
Ljubinka Kovaevi, Pravna subordinacija u radnom odnosu i njene granice, Beograd,
2013, str. 545.
30
Predrag Trifunovi, Disciplinski postupak u optem radnom reimu-neophodnost promena, str.3.
31
Zakon o parninom postupku, Sl. glasnik RS, br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka
US i 55/2014
32
Glava XXIX, l. 435-441.
33
U Republici Srbiji, od 01.01.2016. u primeni je Zakon o zatiti prava na suenje u razum-
nom roku, Slubeni glasnik RS, br. 40/2015
34
Videti vie, Ljubinka Kovaevi, nav.delo, 503-504.
35
Videti vie, Senad Jaarevi, Nove forme rada u Evropskoj Uniji i Srbiji, Radno i i socijalno
pravo, br. 1/2015, str. 1-22.
23
Zahtev za fleksibilnim ureivanjem radnih odnosa proirio se i na druge oblasti
sveta rada: u ureivanju materije prestanka radnog odnosa, kao i ureivanju posledica
nezakonitog otkaza. Posledice nezakonitog odnosa mogu biti razliite, u zavisnosti da
li je tuilac/zaposleni zahtevao u tubi da se vrati na posao ili ne. Ukoliko nije zahte-
vao da se vrati na rad, sud e na njegov zahtev, dosuditi naknadu tete od najvie 18
zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslo-
davca, godina ivota zaposlenog i broja izdravanih lanova porodice. Ako zaposleni
zahteva da se vrati na rad, sud moe taj zahtev odbiti, ako u toku postupka poslodavac
dokae da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz
uvaavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije mogu, u kom sluaju iz-
nos naknade tete je u dvostrukom iznosu od prethodno navedenog. I videli smo, u
sluaju povreda pravila otkaznog postupka sud e odluiti da poslodavac nije duan
da zaposlenog reintegrie u proces rada i obavezae ga da na ime naknade isplati za-
poslenom iznos do est zarada zaposlenog.
Reforme radno-pravnog zakonodavstva deo su ukupnog tranzicionog procesa i
iako nema garancija da e izvrene izmene i dopune ZOR dovesti do eljenih ciljeva -
sprovoenju mera fiskalne politike Republike Srbije, unapreenju domaih i stranih
investicija u privredi, smanjenju rada ''na crno'' i poveanju zaposlenosti, smanjenju
nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose zatiti prava zaposlenih, a
predstavljaju znatan troak za poslodavce, poboljanju pojedinih radnopravnih institu-
ta koji nisu ostvarili oekivane efekte, niti obezbedili zatitu prava zaposlenih, ve
imali za posledicu njihovo neprimenjivanje ili zloupotrebu u praksi - otpor prema pro-
menama vodi ka stanju koje je neizdrivo u postojeim uslovima i okolnostima u
oblasti privreivanja. Pravne norme su nadgradnja i za njihov punu afirmaciju presu-
dan je privredni ambijent u kome se zakonska norma primenjuje.
Liberalizacija radnih odnosa i njihovo fleksibilnije ureivanje je neminovnost.
Reintegracija zaposlenog kao posledica nezakonitog otkaza gubi znaaj koji je ima-
la, tj. gubi primat koji je podrazumevao da se njena zamena naknadom tete odrei-
vala izuzetno, na izriit i opravdan zahtev neke od stranaka. Ipak, opravdano je insi-
sistiranje da liberalizacija i fleksibilnije ureivanje radnih odnosa u reimu prestan-
ka radnog odnosa i s tim u vezi, ureivanju posledica nezakonitog otkaza ugovora o
radu, bude sprovedena sa najveim stepenom obzira i uz punu primenu naela in fa-
vor laborem.
24
Odsustvo sa rada zbog bolovanja i

obra~un naknade zarade
Vesna ALBANEZE, dipl.oec
Uvodne napomene
Privremena spreenost za rad (u daljem tekstu: bolovanje) je specifian oblik

odsustvovanja zaposlenog sa posla u sluajevima i pod uslovima predvienim Zako-
nom o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - is-
pr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka
US i 106/2015, u daljem tekstu: Zakon). Ovo odsustvo je i plaeno odsustvo, jer dok
boluje zaposleni prima naknadu zarade utvrenu Zakonom i Zakonom o radu. U
ovom lanku emo izneti osnovne karakteristike bolovanja osiguranika - zaposlenih,
kao i nain obrauna naknade zarade za vreme njihovog odsustva sa rada zbog bolo-
vanja. Pri tome, pojam "osiguranik zaposleni", kako ga tretiramo u ovom lanku,
obuhvata zaposlene - fizika lica koja su obavezno osigurana u skladu sa Zakonom, a
to su: lica u radnom odnosu, odnosno lica zaposlena u privrednom drutvu, drugom
pravnom licu, dravnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne
pokrajine, kao i kod fizikih lica; civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i
vojnim ustanovama; izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funk-
cije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade; lica koja, u skladu sa zako-
nom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca; lica koja, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove kunog pomonog oso-
blja; dravljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili me-
unarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavni-
tava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovo-
rom nije drukije odreeno; lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upueni na rad
u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje
obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima
te zemlje, ili ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno. Na sva ove kate-
gorije zaposlenih lica odnose se odredbe o bolovanjima koje dajemo u ovom lanku.
Sluajevi kada se zaposlenome priznaje

odsustvo sa rada zbog bolovanja
lanom 74. Zakona propisani su sluajevi kada osiguranik-zaposleni odsustvuje

sa rada uz pravo na naknadu zarade, odnosno to su sluajevi kada je zdravstveno sta-
25
nje zaposlenog ili lana njegove porodice takvo da je zaposleni spreen za rad iz raz-
loga propisanih tim lanom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je pri-
vremeno spreen za rad:
1) usled bolesti ili povrede van rada;
2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odravanjem trudnoe;
4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoe ili zbog pojave zara-
znih bolesti u njegovoj okolini;
5) zbog nege bolesnog lana ue porodice, pod uslovima utvrenim Zakonom;
6) zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
7) zbog toga to je odreen za pratioca bolesnog osiguranog lica upuenog na le-
enje ili lekarski pregled u drugo mesto odnosno dok boravi kao pratilac u stacionar-
noj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa optim aktom Republikog fonda za zdravstve-
no osiguranje (u daljem tekstu: Fond).
U posebnom sluaju, shodno l. 99. i 100. Zakona, tokom trajanja bolovanja, ka-
da struno-medicinski organ matine filijale, odnosno Fonda u toku leenja zaposle-
nog koji prima naknadu zarade, utvrdi da je njegovo zdravstveno stanje poboljano i
da bi rad za zaposlenog bio koristan za bre uspostavljanje pune radne sposob-
nosti, moe odrediti da zaposleni odreeno vreme radi sa skraenim radnim vreme-
nom kod poslodavca, a najmanje etiri asa dnevno. Za ostatak asova koje ne radi,
zaposleni ima pravo na naknadu zarade srazmerno vremenu provedenom na radu pre-
ma punom radnom vremenu za vreme bolovanja, najdue tri meseca neprekidno ili sa
prekidima u toku dvanaest meseci od dana poetka rada sa skraenim radnim vreme-
nom. Naglaavamo da poslodavac kod koga je zaposleni u radnom odnosu, ima oba-
vezu da zaposlenom obezbedi ovaj rad sa kraim radnim vremenom.
U vezi navedenih osnova za ostvarivanje prava na plaeno bolovanje, treba pod-
seti da je odredbama lana 103. Zakona o radu, zaposleni obavezan da, najkasnije u
roku od tri dana od dana nastupanja nekog od osnova bolovanja, o tome dostavi po-
slodavcu potvrdu lekara koja sadri i vreme oekivane spreenosti za rad. Potvrdu iz-
daje lekar koji je, po propisima o zdravstvenom osiguranju ovlaen da proceni pri-
vremenu spreenost za rad, na obrascu ZOR-H, koji je propisan Pravilnikom o nainu
izdavanja i sadraju potvrde o nastupanju privremene spreenosti za rad zaposlenog
u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 1/2002). U sluaju
tee bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju lanovi ue porodice
ili druga lica sa kojima ivi u porodinom domainstvu. Ako zaposleni ivi sam, po-
tvrdu je duan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije
mogao da dostavi potvrdu.
Sluajevi u kojima zaposlenima ne pripada pravo na

naknadu zarade za vreme bolovanja
U lanu 85. stav 1. Zakona utvreno je da zaposleni nema pravo na naknadu za-
rade, bez obzira na isplatioca, u sledeim sluajevima:
1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad;
26
2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom

psihotropnih supstanci;
3) ako je namerno spreavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne leenju, osim ako za leenje nije
potreban pristanak predvien zakonom;
5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene
spreenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana od
dana nastanka privremene spreenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izla-
zak na lekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome spreavale;
6) ako se za vreme privremene spreenosti za rad bavi privrednom ili drugom
aktivnou kojom ostvaruje prihode;
7) ako bez dozvole struno-medicinskog organa matine filijale, odnosno RFZO
otputuje iz mesta prebivalita, odnosno boravita ili ako izabrani lekar, odnosno organ
nadlean za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi
da ne postupa po uputstvu za leenje;
8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;
9) ako zloupotrebi pravo na korienje odsustvovanja sa rada zbog privremene
spreenosti za rad na neki drugi nain.
U navedenim sluajevima zaposlenom, odnosno drugom radno angaovanom li-
cu kod poslodavca ne pripada pravo na naknadu zarade od dana kada su utvrene na-
vedene okolnosti, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.
Ukoliko je neki od navedenih sluajeva utvren posle zapoinjanja sa korie-
njem prava na naknadu zarade, odnosno posle ostvarivanja prava na naknadu zarade,
isplata naknade se obustavlja, odnosno isplatilac naknade ima pravo na povraaj is-
plaenih sredstava. Prema tome, ako je poslodavac, odnosno Fond, isplaivao nakna-
du zarade u jednom periodu, pa se naknadno utvrdi da zaposlenom ne pripada pravo
na naknadu zarade, moe da zahteva povraaj isplaenih sredstava.
Odsustvo sa rada zbog bolovanja i pravo na

naknadu zarade
Prema lanu 77. stav 1. Zakona, spreenost za rad bolovanje zaposlenog na-
stupa danom kada izabrani lekar ustanovi da zaposleni nije sposoban za oba-
vljanje svog rada zbog bolesti ili povrede, odnosno danom kada izabrani lekar usta-
novi potrebu za negu lana ue porodice osiguranika ili kada ustanovi drugi propisani
razlog za privremenu spreenost za rad osiguranika. Izuzetno, izabrani lekar moe da
oceni privremenu spreenost za rad zaposlenog i za period pre prvog javljanja na pre-
gled, ali najvie za tri dana unazad od dana kada se zaposleni javio izabranom
lekaru. Ako je zaposleni bio na stacionarnom leenju ili ako je privremena spreenost
za rad nastala za vreme njegovog boravka u inostranstvu, kao i u drugim opravdanim
sluajevima u kojima zaposleni nije mogao da doe kod izabranog lekara, odnosno
nije mogao da ga obavesti o razlozima za spreenost za rad, po predlogu izabranog le-
kara, lekarska komisija moe dati ocenu o spreenosti za rad zaposlenog za period du-
i od tri dana pre javljanja izabranom lekaru.
27
Prema lanu 78. Zakona, pravo na naknadu za vreme privremene spreenosti za
rad zaposlenog moe trajati do otklanjanja uzroka bolovanja, u zavisnosti od vrste i
uzroka bolesti, odnosno povrede. Pri tom, pravo na naknadu zarade pripada od pr-
vog dana bolovanja i za sve vreme njegovog trajanja, ali samo za vreme trajanja rad-
nog odnosa za koje bi zaposleni primao zaradu, u skladu sa propisima o radu, da nije
nastupilo bolovanje (stav 3. lan 78. Zakona).
Izuzetno, ako je bolovanje nastalo kao posledica povrede na radu ili pro-
fesionalne bolesti, naknada zarade pripada zaposlenom od prvog dana bolo-
vanja i za sve vreme njegovog trajanja, kao i posle prestanka radnog odnosa
tog lica, do prestanka uzroka bolesti, po oceni izabranog lekara, odnosno lekar-
ske komisije.
Kao to se vidi, a kao to je i na poetku reeno, naknada zarade prati sve vreme
bolovanje i ona je ne samo bitno pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ve i
vana socijalna kategorije, koja omoguava zaposlenom i dok ne radi i ne ostvaruje
zaradu, da odri svoj ivotni standard i ostane u obaveznom osiguranju.
1. Naknada zarade za vreme bolovanja na

teret poslodavca
Prema lanu 102. Zakona, naknadu zarade za bolovanje zaposlenom obezbeuje

i isplauje:
1) poslodavac iz svojih sredstava za prvih 30 dana bolovanja;
2) Republiki fond zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Fond), odno-
sno matina filijala iz svojh sredstava od 31. dana bolovanja.
Izuzetno od ovih pravila:
1) naknada zarade se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigura-
nja od prvog dana bolovanja zaposlenom zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa,
kao i zaposlenoj majci odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o
detetu, za vreme bolovanja zbog nege bolesnog deteta mlaeg od tri godine;
2) naknada zarade se obezbeuje iz sredstava poslodavca od prvog dana bolova-
nja zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti za vreme trajanja radnog odnosa
osiguranika, za sve vreme trajanja bolovanja;
3) Za osiguranika kome je prestao radni odnos u toku korienja prava na na-
knadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade zara-
de obezbeuje matina filijala, odnosno Republiki fond, od dana prestanka rad-
nog odnosa osiguranika.
U Zakonu su propisana dva bitna uslova za ostvarivanje prava na naknadu
zarade za vreme bolovanja, i to:
1) da zaposleni ima prethodni sta osiguranja u obaveznom zdravstvenom osigu-
ranju (lan 32. stav 1) u svojstvu osiguranika u skladu sa Zakonom, u trajanju od naj-
manje tri meseca neprekidno ili est meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci
pre poetka korienja bolovanja (prethodno osiguranje);
28
2) da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaen (lan 30. stav 2)

odnosno da je overena zdravstvena knjiica na osnovu podataka o uplaenom dopri-
nosu za obavezno zdravstveno osiguranje.
Izuzetno, zaposleni koji nije ostvario uslov u pogledu prethodnog osiguranja ima
pravo u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti i u sluaju hitne medicinske
pomoi na ostvarivanje naknade zarade u visini minimalne zarade za mesec za koji se
naknada zarade isplauje.
Podsetimo da pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja nemaju lica angao-
vana po osnovu ugovora za obavljanje privremenih ili povremenih poslova i drugih
ugovora, kao to su ugovor o delu, ugovor o autorskom honoraru i sl.
- Utvrivanje osnova i visine naknade zarade za vreme bolovanja
Osnov za utvrivanje naknade zarade za vreme bolovanja koje se isplauje
na teret poslodavca definisan je lanom 115. Zakona o radu. Prilikom ove ispla-
te, obraun se vri na osnovicu koju ini prosena zarada isplaena zaposlenom u
prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je zapoeto bolovanje.
Osnov za naknadu zarade za svaki pojedinani mesec koji ulazi u iznos prosene
zarade, ne moe biti vii od najvie mesene osnovice na koju se plaa doprinos
za mesec koji ulazi u prosean iznos zarade, u skladu sa zakonom kojim se ureu-
ju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Prema pomenutom lanu 115. Zakona o radu, za vreme odsustvovanja sa rada
zbog bolovanja do 30 dana zaposleni ima pravo na naknadu zarade, i to:
1) najmanje u visini 65% prosene zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u
kojem je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od mini-
malne zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je spreenost za rad prouzro-
kovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukije odreeno;
2) u visini 100% prosene zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je
nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zara-
de utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je spreenost za rad prouzrokovana po-
vredom na radu ili profesionalnom boleu.
Odnosno, kada ove odredbe Zakona o radu poveemo sa odgovarajuim odred-
bama Zakona, utvrujemo da visina naknade zarade koja se obezbeuje iz sredsta-
va poslodavca iznosi:
1) 65% od osnova za naknadu ako je spreenost za rad prouzrokovana:
- boleu ili povredom van rada;
- boleu ili komplikacijama u vezi sa odravanjem trudnoe;
- merama obavezne izolacije kao kliconoe ili zbog pojave zaraznih bolesti u
njegovoj okolini;
- zbog nege bolesnog lana ue porodice starijeg od 3 godine;
- time to je odreen za pratioca bolesnog osiguranog lica upuenog na leenje
ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacio-
narnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa optim aktom Republikog fonda.
29
2) 100% od osnova za naknadu ako je spreenost za rad prouzrokovana:
- povredom na radu,
- profesionalnom boleu, ili
- dobrovoljnim davanjem organa i tkiva (izuzev dobrovoljnog davanja krvi).
Kao to smo rekli, osnovica za obraun naknade zarade za vreme bolovanje je
prosena zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci. Zato treba imati u vidu odredbe
lana 105. Zakona o radu, gde je utvreno da zaradu ine iznosi koji je zaposleni
ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa za-
poslenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i druga primanja po
osnovu radnog odnosa, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. To znai da u
osnov za utvrivanje naknade zarade za vreme bolovanja se uzimaju sva primanja ko-
ja ine zaradu u skladu sa lanom 105. stav 3. Zakona o radu, a koja su u prethodnih
12 meseci pre meseca u kome je zaposleni zapoeo da koristi odsustvo sa rada ispla-
ena zaposlenom, a to su:
1) isplaena zarada po asu za efektivne asove rada u prethodna tri meseca,
2) deo zarade po osnovu radnog uinka (stimulacije i dr.);
3) uveanje zarada isplaenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan pra-
znika, nonog rada, prekovremenog rada, minulog rada i drugih uveanja propisanih
optim aktom poslodavca;
4) druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodna tri meseca ispla-
ena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak zbog odvojenog ivota od porodice i
druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).
S obzirom na to da je osnovica za obraun naknade zarade zarada, to ispla-
ene naknade zarada (za vreme bolovanja, godinjeg odmora, plaenog odsustva i
dr.), kao ni asovi odsustvovanja za koje je isplaena ta naknada, ne ulaze u zbir
ovih zarada.
Osnovicu za obraun naknade zarade zaposlenog ini prosena zarada u prethod-
nih 12 meseci pre meseca u kome je zaposleni zapoeo bolovanje. Treba imati u vidu
sledee mogue sluajeve utvrivanja osnovice:
1) Osnovni primer izraunavanja osnovice je kada zaposleni ima ostvareno puno
radno vreme u prethodnih 12 meseci dakle, i zaradu ostvarenu za puno radno vre-
me. U tom sluaju, osnov za naknadu zarade za dane bolovanja je prosena zarada
ovog zaposlenog po svim osnovima u prethodnih 12 meseci;
2) Ako zaposleni u prethodnih 12 meseci ima, pored asova rada, i asove odsu-
stva sa rada, to e uvek biti sluaj, ako nita drugo a ono zbog godinjeg odmora i
praznika, u svim takvim sluajevima, u osnovicu za naknadu zarade uzimaju se samo
asovi rada i ostvarena zarada za te asove;
3) Ako zaposleni nije ostvario zaradu u prethodnih 12 meseca zato to zarada
nije isplaivana zbog poremeaja u poslovanju, elementi za naknadu zarade zapo-
slenom mogu se nai u njegovom mesenom obraunu koji mu je dostavio poslo-
davac. Naime, prema lanu 121. Zakona o radu, poslodavac je duan da zaposle-
30
nom dostavi obraun i za mesec za koji nije isplatio zaradu. Iz tog obrauna se
mogu videti elementi zarade i asovi rada, pa se moe izraunati osnov za nakna-
du zarade;
4) Poseban sluaj je da zaposleni nije u prethodnih 12 meseci uopte imao zara-
du, bilo zato to je svih 12 meseci proveo na raznim vrstama odsustva sa rada (bolo-
vanje, porodiljsko odsustvo) ili nije uopte radio u tih 12 meseci (novozaposleni rad-
nik koji odsustvuje sa rada u prvom mesecu rada). U ovom sluaju, osnov za obraun
naknade zarade je ugovorena osnovna zarada, uveana za minuli rad.
Konkretno, ako zaposleni zapone bolovanje 30. septembra i koristi ga do 10.
oktobra, osnovica za naknadu zarade za ceo period odsustva se utvruje na osnovu
zarada ovog zaposlenog za period septembar 2015. avgust 2016, jer oni prethode
mesecu otpoinjanja odsustva. Ukoliko ovaj zaposleni otvori bolovanje 13. oktobra,
osnovica za naknadu zarade za ovo odsustvo su njegove zarade za period oktobar
2015. septembar 2016, jer oni prethode mesecu poetka odsustva.
Na primer, ako je bolovanje trajalo od 2. septembra do 30. septembra, osnov za
naknadu se uzima za period septembar 2015. avgust 2016. Meutim, ako je zapo-
slena u svih tih 12 meseci bila na porodiljskom odsustvu, obraun naknade zarade
se vri na osnovu ugovorene osnovne zarade uveane za "minuli rad". Ako osnovna
zarada zaposlene iznosi 50.400 dinara (sa minulim radom), obraun osnovice i na-
knade zarade je sledei:
1) Broj asova bolovanja (21 dan x 8 as.) 168 as.
2) Osnovna zarada po asu rada
(50.400 : 168) 300,00 dinara
3) Naknada zarade po asu rada
(300,00 x 65%) 195,00 din.
4) Iznos naknade zarade
(195,00 din. x 168 as) 32.760,00 din.
Prema tome, i u situacijama kada zaposleni u prethodnim mesecima odsustvuje

sa rada, osnovica za naknadu se svodi na ostvarene asove rada i zaradu za te asove.
To praktino znai da je prilikom izraunavanja osnovice za naknadu zarade dovoljno
da zaposleni u prethodnih 12 posmatranih meseci ima na radu i samo jedan dan, od-
nosno osam asova, za koje je ostvario zaradu, uz sve ostale dane odsustva, pa e se
samo na osnovu tog dana utvrditi osnovica za naknadu.
- Primer obrauna zarade i naknade zarade
Pogledajmo primer kada je zaposleni u istom mesecu primao i zaradu i nakna-
du zarade, ako je odsustvovao sa posla.
Konkretno, zaposleni u septembru ima deo asova u toku meseca na radu i
deo asova odsustva sa rada, a od uveanja prima samo minuli rad, dok od ostalih
isplata sa karakterom zarade prima naknadu za topli obrok. Obraun njegove me-
31
sene zarade je dat u narednim tabelama. Najpre pogledajmo strukturu asova ko-
je je zaposleni ostvario u toku meseca:
Red.
Opis Iznos
broj
1. Osnovna zarada zaposlenog 66.000,00
2. Moguni asovi rada u septembru 160
3. asovi provedeni na radu 56
4. asovi na bolovanju 104
Kao to vidimo, zaposleni ima 56 asova na radu, a ostalo su asovi odsustva.

Poto u ovakvom sluaju poslodavac mora da obrauna naknadu zarade za asove od-
sustva, treba najpre da utvrdi prosenu zaradu ovog zaposlenog po asu rada u pret-
hodnih 12 meseci, za ta dajemo primer u narednoj tabeli:
Period Ostvareni asovi rada Ostvarena bruto zarada
Septembar 2015. Avgust 2016. 1.920 548.000,00
Zarada po asu rada (548.000,00 : 1.920) 285,42
U ovoj evidenciji se nalaze samo iznosi zarada i ostvareni asovi na radu, a do-
bijena satnica od 285,42 dinara po asu u prethodnih 12 meseci posluie za obraun
naknade zarade u tekuem mesecu. Na osnovu ovih elemenata, u narednoj tabeli daje-
mo ukupan obraun mesene zarade za ovog zaposlenog:
Red.
Opis Iznos
broj
1. Osnovna zarada zaposlenog 66.000,00
2. Moguni asovi rada 160
3. asovi provedeni na radu 56
4. Osnovna zarada za asove na radu
(red. br. 1 : red. br. 2) x red. br. 3) 23.100,00
5. Radni uinak +10%
6. Iznos radnog uinka (red. br. 4 x red. br. 5) 2.310,00
7. Uveanje za minuli rad (8% na red. Br. 4) 1.848,00
8. Topli obrok (za 56 asova, odnosno 7 dana) 950,00
9. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
(red. br. 4 + red. br. 6 + red. br. 7 + red. br. 8) 28.208,00
32
Red.
Opis Iznos
broj
10. Naknada zarade za 112 asova bolovanja
(285,42 x 104) x 65% 19.294,39
11. Ukupna zarada zaposlenog
(red. br. 9 + red. br. 10) 47.502,39
12. Umanjenje poreske osnovice 11.604,00
13. Poreska osnovica (red. br. 11 red. br. 12) 35.898,39
14. Porez na zaradu (10% na red. br. 13) 3.589,84
15. Doprinosi na teret zaposlenog (19,90% na red. Br. 11) 9.452,98
16. Neto zarada za isplatu
(red. br. 11 red. br. 14 red. br. 15) 34.459,57
17. Doprinosi na teret poslodavca (17,90% na red. Br. 11) 8.502,93
Prva karakteristika ovog obrauna je u tome to je puna osnovna zarada za-

poslenog (za puno radno vreme) srazmerno svedena na asove rada u tekuem
mesecu, to je u skladu sa lanom 107. stav 1. Zakona o radu. Tako umanjena
osnovna zarada je osnovica za obraun radnog uinka i uveanja za minuli rad.
Zaposleni ovde nije oteen, jer je radni uinak i ostvario u asovima rada, a osta-
tak uveanja za minuli rad mu je sadran u naknadi zarade koja je izraunata na
osnovu ostvarenih zarada u prethodnih 12 meseci. Prema tome, u ovakvom slua-
ju, kada zaposleni ima i asove rada i asove odsustva, za asove rada poslodavac
utvruje zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, a naknadu zarade za
asove odsustva. Obe ove komponente predstavljaju mesenu zaradu zaposlenog,
koja se tako ukupno podvrgava oporezivanju.
U svim navedenim primerima i drugim sluajevima obrauna naknade zarade
za vreme bolovanja, podseamo da naknada zarade za vreme privremene spre-
enosti za rad do 30 dana ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u
skladu sa Zakonom o radu. Ovo se odnosi kako na isplatu naknade zarade za
ceo mesec bolovanja, tako i za krae periode u toku meseca, kada se iznos nakna-
de zarade kontrolie uporeenjem sa 121,00 dinar neto minimalne zarade po satu
rada. Kod poslodavaca koji su utvrdili isplatu minimalne zarade, zaposleni e za
vreme provedeno na radu dobiti minimalnu zaradu, a takoe i zaposleni koji je od-
sustvovao zbog bolovanja, dobija naknadu zarade u visini minimalne zarade.
- Obraun poreza i doprinosa na naknadu zarade za vreme bolovanja

Na naknadu zarade za vreme bolovanja do 30 dana, koju isplauje poslodavac iz
svojih sredstava obraunavaju se i plaaju iste obaveze kao i prilikom isplate zarade
zaposlenog, i to:
33
NAKNADA ZARADE NA TERET POSLODAVCA
za vreme privremene spreenosti za rad (bolovanje)
Vrsta obaveze Na teret Na teret Ukupno
zaposlenog poslodavca
- za penzijsko-invalidsko 14,00% 12,00% 26,00%
- za zdravstveno 5,15% 5,15% 10,30%
- za osiguranje od nezaposlenosti 0,75% 0,75% 1,50%
- porez na zaradu 10,00% - 10,00%
Osnovica:
1) Za porez: Bruto naknada zarade umanjena za 11.604 din. za puno radno veme
2) Za doprinose: Bruto naknada zarada a ne nie od najnie mesene osnovice i
ne vie od najvie osnovice
2. Obraun i isplata naknade zarade za bolovanje na teret

Republikog fonda za zdravstveno osiguranje
U Zakonu je propisano da naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad
(bolovanje) 31. dana bolovanja isplauje Fond. U vezi ove materije, takoe treba imati u vi-
du i Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
("Slubeni glasnik RS", br. 10/2010, 18/2010 ispr., 46/2010, 52/2010 ispr., 80/2010,
60/2011 odluka US, 1/2013 u daljem tekstu: Pravilnik). Pravilnikom su propisani i obra-
sci koji se popunjavaju i predaju prilikom isplate naknade zarade za vreme bolovanja.
- Ostvarivanje naknade zarade za bolovanje na teret Fonda
Prema lanu 80. Pravilnika, o pravu na naknadu zarade za vreme bolovanja preko
30 dana reava matina filijala na osnovu podnetih dokaza, bez podnoenja zahteva.
Prema lanu 81. Pravilnika, isplata naknade zarade (bolovanja preko 30 dana)
vri se na osnovu:
1) izvetaja o privremenoj spreenosti za rad (doznaka) i ocene lekarske komisije;
2) potvrde o ostvarenoj zaradi za utvrivanje osnova za obraun naknade zarade;
3) potvrde o kretanju (porastu - smanjenju) zarada kod poslodavca za prvo
usklaivanje osnova za naknadu zarade zaposlenog;
4) potvrde o kretanju (porastu - smanjenju) zarada kod poslodavca za naredna
usklaivanja osnova za naknadu zarade zaposlenog;
5) spiska obraunatih - isplaenih naknada zarada;
6) dokaza da je dospeli doprinos plaen, za zaposlene;
7) dokaza da je predata dokumentacija za utvrivanje radne sposobnosti odnosno
invalidnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
8) dokaza za drugog roditelja u sluaju nege deteta, u skladu sa lanom 80. Zakona;
9) dokaza o prethodnom stau osiguranja.
U lanu 109. Pravilnika propisani su obrasci za ostvarivanje prava na naknadu
zarade na teret Fonda, a to su:
1) Izvetaj o privremenoj spreenosti za rad (Obrazac OZ-6);
2) Potvrda o ostvarenoj zaradi za utvrivanje osnova za obraun naknade zarade
(Obrazac OZ-7);
34
3) Potvrda o kretanju (porastu - smanjenju) zarada kod poslodavca za prvo usklai-

vanje osnova za naknadu zarade (Obrazac OZ-8);
4) Potvrda o kretanju (porastu - smanjenju) zarada kod poslodavca za naredna
usklaivanja osnova za naknadu zarade (Obrazac OZ-9);
5) Spisak obraunatih - isplaenih naknada zarada (Obrazac OZ-10).
Matina filijala je duna da izvri kontrolu dokumentacije i obrauna, odnosno
da utvrdi pravo na naknadu i visinu naknade i da najkasnije u roku od 30 dana od da-
na prijema obrauna od poslodavca prenese odgovarajui iznos sredstava na poseban
raun poslodavca.
Ukoliko je zaposleni ispunio uslov u pogledu prethodnog staa osiguranja,
osnov za obraun naknade zarade na teret Fonda, prema lanu 88. Zakona, ini
prosena zarada koju je zaposleni ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u
kome je zapoeto bolovanje.
Zaradu, koja se uzima iz prethodna tri meseca radi izraunavanja naknade, ini:
1) osnovna zarada zaposlenog;
2) uveana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godi-
nu rada ostvarenu u radnom odnosu (minuli rad).
Prema tome, u osnov za naknadu zarade za vreme bolovanja na teret Fonda urauna-
vaju se samo osnovna zarada zaposlenog i uveanje zarade po osnovu vremena provede-
nog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (minuli rad). Prethod-
na tri meseca pre meseca u kome je nastupilo bolovanje predstavljaju ona tri meseca koja
prethode mesecu u kome je nastupio prvi dan bolovanja osiguranika (zaposlenog), bez
obzira na to ko je isplatilac naknade zarade za prvih 30 dana bolovanja.
U posebnim sluajevima:
1) ako je zaposleni u prethodna tri meseca koja prethode mesecu u kome je na-
stupilo bolovanje delimino radio a delimino bio odsutan sa rada, i za asove rada
mu je isplaena zarada, osnov za naknadu zarade ine prosean iznos osnovne zarade
i uveanje za minuli rad za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu;
2) ako zaposleni nije ostvario zaradu ni u jednom od tri meseca koja prethode
mesecu pre nastupanja bolovanja, jer je sva tri meseca primao naknadu zarade po ra-
znim osnovima, osnov za naknadu zarade ini osnovna ugovorena zarada uveana za
minuli rad koje bi zaposleni ostvario u mesecu za koji se isplauje naknada zarade da
nije nastupilo bolovanje.
3) Osnov za naknadu zarade za invalide II i III kategorije, za vreme privremene
spreenosti za rad preko 30 dana, utvruje se na isti nain kao i za ostale zaposlene,
na osnovu zarada za vreme provedeno na radu. U osnov za naknadu zarade ne
ukljuuje se naknada zarade koja se, iz sredstava Fonda PIO, isplauje invalidu II ka-
tegorije zbog rada sa skraenim radnim vremenom, odnosno naknada zarade koja se
isplauje invalidu III kategorije zbog rada na drugom odgovarajuem poslu.
Prema lanu 96. Zakona, visina naknade zarade za pojedine sluajeve bolovanja
koja se zaposlenom obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja iznosi:
1) 65% od osnova za naknadu za sledee sluajeve bolovanja:
a) zbog bolesti ili povrede van rada;
35
b) zbog propisane mere obavezne izolacije zaposlenog kao kliconoe ili zbog
pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
v) zbog nege bolesnog lana ue porodice starijeg od tri godine;
g) zbog toga to je odreen za pratioca bolesnog osiguranog lica upuenog na
leenje ili lekarski pregled u drugo mesto odnosno dok boravi kao pratilac u
stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa optim aktom Fonda;
2) 100% od osnova za naknadu za sledee sluajeve bolovanja:
a) zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu;
b) zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva.
v) zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa odravanjem trudnoe.
Treba upozoriti da visina naknade zarade za bolovanje na teret Fonda:
1) ne moe biti nia od minimalne zarade za mesec za koji se obraunava nakna-
da zarade;
2) ne moe biti via od 65% odnosno od 100% najvieg osnova za naknadu zara-
de utvrenog u skladu sa Zakonom, pri emu najvii osnov za naknadu zarade ini
zbir najviih mesenih osnovica za doprinose za svaki od tri meseca koji ulaze u pro-
sean iznos zarade.
Pogledajmo dva primera obrauna osnova za naknadu zarade:
1. Zaposleni je zapoeo odsustvo zbog bolovanja 3. aprila. Za prvih 30 dana bo-
lovanja (zakljuno sa 2. majem) naknadu zarade je platio poslodavac iz svojih sred-
stava, a od 3. maja naknadu zarade isplauje Fond, pri emu:
a) za prvih 30 dana bolovanja, osnov za naknadu zarade su isplaene zarade
ovog zaposlenog po svim osnovima za prethodnih 12 meseci, a
b) za naredni mesec bolovanja, koji pada na teret Fonda, osnov za naknadu za-
rade su ostvarene osnovne zarade ovog zaposlenog za efektivne asove rada
za tri meseca koja prethode mesecu otvaranja bolovanja dakle, u januaru,
februaru i martu.
Ako je u naem primeru osnovna zarada zaposlenog 300,00 dinara po asu rada,
a procenat minulog rada 8%, obraun prosene zarade je sledei:
Ostvarena
Osnovna Ostvaren Osnovna zarada
Ostvareni osnovna
Mesec zarada po minuli rad + minuli rad
asovi rada zarada
asu rada (4 x 8%) (4 + 5)
(2 x 3)
1 2 3 4 5 6
Januar 152 300,00 45.600,00 3.648,00 49.248,00
Februar 152 300,00 45.600,00 3.648,00 49.248,00
Mart 184 300,00 55.200,00 4.416,00 59.616,00
Ukupno 488 300,00 146.400,00 11.712,00 158.112,00
Zarada po asu rada (158.112,00 din. : 488 as.) 324,00
Zarada po danu rada (324,00 din. x 8 as.) 2.592,00
36
Prema ovim podacima, za bolovanje koje pada na njegov teret, Fond e kao
osnov za naknadu zarade uzeti iznos od 2.592,00 dinara po danu bolovanja u konkret-
nom mesecu.
2. Zaposleni je zapoeo bolovanje u aprilu, a u tri meseca (januar, februar i mart)
koji prethode mesecu otvaranja bolovanja je bio delimino na radu a delimino odsu-
tan sa posla, pa se u obraun osnova za naknadu zarade na teret Fonda uzima samo
ostvarena osnovna zarada za asove rada, uveana za minuli rad. Ako je u naem pri-
meru osnovna zarada zaposlenog 300,00 dinara po asu rada, a procenat minulog rada
je 8%, obraun prosene zarade izgleda ovako:
Ostvaren Osnovna
Osnovna Ostvarena
minuli zarada
Mesec Ostvareni asovi rada zarada po osnovna
rad + minuli rad
asu rada zarada (2 x 3)
(4 x 8%) (4 + 5)
1 2 3 4 5 6
Januar 0 (plaeno odsustvo) 300,00
Februar 160 (152 as. redovno
+ 8 asova
prekovremenog rada) 300,00 48.000,00 3.840,00 51.840,00
Mart 80 (ostatak je bolovanje) 300,00 24.000,00 1.920,00 25.920,00
Ukupno 240 300,00 72.000,00 5.760,00 77.760,00
Zarada po asu rada (77.760,00 din.: 240 as.) 324,00
Zarada po danu rada (324,00 din. x 8 as.) 2.592,00
Na osnovu ovakve raunice, poslodavac popunjava i podnosi Obrazac OZ-7

Potvrda o ostvarenoj zaradi za utvrivanje osnova za obraun naknade zarade, koji je
propisan Pravilnikom.
- Usklaivanje osnova za naknadu zarade za vreme bolovanja na teret Fonda
Prema lanu 92. Zakona, kada zaposleni prima naknadu zarade iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja due od dva kalendarska meseca, ima pravo
na usklaivanje osnova za naknadu zarade, koje se vri od prvog dana narednog
kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidnog bolova-
nja (raunaju se puni kalendarski meseci). Osnov za naknadu zarade usklauje se
sa kretanjem zarada kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu od koga zapo-
slenom pripada pravo na usklaivanje osnova za naknadu zarade (prvo usklaiva-
nje osnova za naknadu zarade). Svako naredno usklaivanje osnova za naknadu
zarade vri se meseno, prema kretanju zarada kod poslodavca. Treba imati u vidu
da se usklaivanje vri i kada je kretanje zarada kod poslodavca navie i kada je
nanie, zavisno od toga da li je kod poslodavca ostvaren rast ili pad prosene za-
rade u periodu za koji se vri usklaivanje.
37
Primer:
1. Ako je bolovanje zapoeto 1. ili 2. u mesecu koji ima 31 dan, odnosno 1. u
mesecu koji ima 30 dana, a za prvi mesec naknada zarade ide na teret poslodavca,
zaposleni stie pravo na prvo usklaivanje osnova posle puna tri kalendarska me-
seca provedena na bolovanju (na primer, ako je bolovanje zapoeto 1. januara,
usklaena naknada zarade isplauje se poev od 1. aprila dakle, poev od 1. u
etvrtom kalendarskom mesecu).
2. Ako bolovanje zapone 2. u mesecu ili nekog kasnijeg datuma u mesecu (koji
ima 30 dana), odnosno 3. ili kasnije u mesecu koji ima 31 dan, pa prvih 30 dana na-
knada zarade ide na teret poslodavca, prvo usklaivanje osnova za naknadu je poev
od etvrtog kalendarskog meseca u odnosu na mesec u kome je zapoeto bolovanje
(na primer, bolovanje je zapoeto 6. marta, a isplata naknade vri se prema usklae-
nom osnovu poev od 1. jula).
U posebnom sluaju, ako bolovanje od prvog dana pada na teret Fonda, zaposle-
ni ima pravo na usklaivanje posle dva kalendarska meseca ukupno provedenog vre-
mena na bolovanju (usklaeni iznos naknade se isplauje od 1. u treem mesecu).
- Nain prvog usklaivanja naknade zarade
U Zakonu i Pravilniku propisani su nain prvog i svakog narednog usklaivanja
osnova za naknadu zarade zaposlenom koji due od dva kalendarska meseca prima
naknadu na teret Fonda.
Prvo usklaivanje vri se stavljanjem u odnos prosene zarade po zaposle-
nom na osnovu asova rada, koja je ostvarena kod poslodavca u mesecu koji pret-
hodi mesecu od koga zaposlenom pripada pravo na usklaivanje osnova za nakna-
du zarade sa prosenom zaradom po zaposlenom na osnovu asova rada ostvare-
nih u tri kalendarska meseca koja prethode mesecu u kome je zapoeto bolovanje
zaposlenog; naime, prvo se vri prema kretanju prosene zarade kod poslodavca
za mesec koji prethodi mesecu za koji se vri usklaivanje u odnosu na prosenu
mesenu zaradu kod poslodavca za tri kalendarska meseca koja prethode mesecu
u kome je zapoeto bolovanje.
Pri tome se:
1) prosena zarada po zaposlenom na osnovu asova rada kod poslodavca obra-
unava tako to se ukupno ostvarena zarada za efektivne asove rada za sve zaposlene
sabere i podeli sa brojem zaposlenih na osnovu asova rada;
2) broj zaposlenih na osnovu asova rada utvruje tako to se zbir ukupno ostvare-
nih efektivnih asova rada svih zaposlenih kod poslodavca, u periodu za koji se utvru-
je prosek zarade, podeli sa zbirom mogunog fonda asova za period za koji se utvruje
prosek;
3) koeficijent za usklaivanje osnova za naknadu zarade dobija stavljanjem u
odnos utvrene prosene zarade po zaposlenom na osnovu asova rada kod poslodav-
ca za mesec koji prethodi mesecu od koga osiguraniku pripada pravo na prvo usklai-
vanje naknade zarade, prema utvrenom proseku kod poslodavca za tri meseca koja
prethode nastupanju bolovanja.
38
Pogledajmo u nastavku jedan primer prvog usklaivanja naknade zarade.

Zaposleni je zapoeo bolovanje 20. marta 2016. godine i do 19. aprila je po-
slodavac iz svojih sredstava isplatio naknadu zarade. Poto je zaposleni i posle tog
datuma na bolovanju, od 20. aprila naknadu zarade isplauje Fond. Pravo na prvo
usklaivanje zaposleni je stekao po isteku dva kalendarska meseca za koja je pri-
mao naknadu zarade na teret Fonda. U ovom primeru to su maj i jun, a u julu se
stiu uslovi za prvo usklaivanje naknade zarade, i to koeficijentom koji se dobija
iz sledeih podataka:
1) prosena zarada po zaposlenom na osnovu asova rada ostvarena kod po-
slodavca u mesecu koji prethodi mesecu od koga zaposlenom pripada pravo na
usklaivanje osnova za naknadu zarade za jun 88.580,00 dinara;
2) prosena zarada po zaposlenom na osnovu asova rada ostvarena u tri kalen-
darska meseca koja prethode mesecu u kome je zapoeto bolovanje zaposlenog
85.966,00 dinara;
3) koeficijent za prvo usklaivanje naknade zarade (1 : 2) = 1,0304.
Kao to smo rekli, ovom zaposlenom se prvo usklaivanje sprovodi u julu, pa
obraun naknade zarade za jul ima sledei tok:
Ostvarena bruto zarada za
Efektivni asovi
Red. Meseci koji prethode mesecu odlaska prethodna tri meseca
za koje je ispla-
broj na bolovanje (osnovna zarada uveana
ena zarada
za minuli rad)
1 2 3 4
1. Decembar 2015. 70.720,00 184
2. Januar 2016. 52.800,00 160
3. Februar 2016. 28.650,00 80
4. Ukupno 152.170,00 424
5. Prosena bruto zarada po asu
(red. br. 4 kol. 3 : red. br. 4 kol. 4) 358,89
6. Prosena bruto zarada po danu
(red. br. 5 x 8 asova) 2.871,12
7. Bruto naknada po danu
(red. br. 6 x 65%) 1.856,23
8. Koeficijent kretanja prosene zarade
kod poslodavca 1,0304
9. Usklaeni iznos bruto naknade po da-
nu (red. br. 7 x red. br. 8) 1.912,67
Na osnovu ovih podataka, usklaena bruto naknada zarade zaposlenog za jul iznosi:
a) broj dana rada u julu 2016. godine 22 dana;
b) usklaeni iznos bruto naknade zarade po danu 1.912,67 dinara;
Bruto iznos naknade zarade (a x b) 42.078,74 dinara.
39
Prvo usklaivanje osnova za naknadu zarade zaposlenom za vreme bolovanja na
teret sredstava Fonda utvruje se na osnovu Potvrde o kretanju (porastu smanjenju)
zarada kod poslodavca za prvo usklaivanje osnova za naknadu zarade (Obrazac OZ-
8). Ovu potvrdu popunjava poslodavac i dostavlja matinoj filijali osiguranika. Mati-
na filijala, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obrauna, prenosi odgovara-
jui iznos sredstava na poseban raun poslodavca. Dakle, poslodavac je duan da
otvori poseban raun za naknadu bolovanja koja se isplauje iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja. Sredstva na ovom raunu ne mogu biti predmet izvrenja,
osim za isplatu naknade zarade za bolovanje. Ukoliko poslodavac ne isplati osigurani-
ku sredstva koja su preneta na poseban raun u roku od 30 dana, duan je da ih vrati
matinoj filijali. Poslodavac moe iz svojih sredstava da isplati naknadu zarade i kada
se ta naknada obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim to
je matina filijala duna da isplaene iznose naknadi poslodavcu u roku od 30 dana
od dana predaje zahteva matinoj filijali.
- Naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade
Ako je posle prvog usklaivanja osnova za naknadu zarade zaposleni i dalje na bo-
lovanju, ima pravo da se dalja usklaivanja osnova za naknadu njegove zarade obavljaju
svakog meseca. Naime, posle prvog usklaivanja, svako naredno usklaivanje osnova za
naknadu zarade vri se meseno, prema kretanju zarada kod poslodavca, odnosno svako
naredno usklaivanje vri se meseno prema kretanju prosene zarade po zaposlenom
kod poslodavca za mesec za koji je vrena isplata naknade po izvrenom prvom usklai-
vanju u odnosu na mesec koji prethodi tom mesecu. Tako usklaena naknada slui za ob-
raun i isplatu naknade zarade od prvog dana narednog kalendarskog meseca.
Kao to smo videli u naem prethodnom primeru, zaposleni je zapoeto bolova-
nje u martu nastavio i dalje, pa u avgustu stie pravo na naredno usklaivanje, koje se
vri prema kretanju prosene ostvarene mesene zarade kod poslodavca za jul (kada
je vreno prvo usklaivanje) u odnosu na jun.
U narednoj tabeli dat je primer usklaivanja naknade zarade za avgust:
Red.
Opis Iznos
broj
1. Prosena mesena zarada ostvarena za jun 88.580,00
2. Prosena mesena zarada ostvarena za jul 87.500,00
3. Koeficijent za usklaivanje
(red. br. 2 : red. br. 1) 0,988
4. Usklaeni bruto iznos po danu za jul 1.912,67
5. Usklaeni bruto iznos po danu za avgust (red. br. 4 x red. br. 3) 1.889,72
6. Ukupan broj dana bolovanja u avgustu 22
7. Bruto iznos usklaene naknade zarade za avgust
(red. br. 5 x red. br. 6) 41.573,84
40
Za davanje podataka o dinamici zarada kod poslodavca za naredna usklaivanja

primenjuje se Potvrda o kretanju (porastu smanjenju) zarada kod poslodavca za na-
redna usklaivanja osnova za naknadu zarade (Obrazac OZ-9). Ovu potvrdu popunja-
va poslodavac i dostavlja matinoj filijali zaposlenog.
- Poreski tretman
Poreski tretman naknade zarade za bolovanje preko 30 dana je isti kao i za re-
dovne zarade. Pri tome treba napomenuti da se na naknadu zarade koju isplauje
Fond ne primenjuje propisana najnia mesena osnovica doprinosa, to znai da osno-
vica za obraun doprinosa moe da bude i nia od najnie osnovice.
3. Bolovanje zbog odravanja trudnoe
"Odravanje trudnoe" jeste vid spreenosti za rad, odnosno nesposobnosti za

rad, preciznije bolovanja, za koje vreme se zaposlenoj trudnici prua zdravstvena za-
tita i obezbeuju materijalna davanja kojima se nadometa izgubljena zarada zbog
bolesti. Odravanje trudnoe moe da se ostvaruje od momenta ustanovljavanja trud-
noe, pa do momenta otvaranja porodiljskog odsustva, dakle 45 dana pre poroaja, a
obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj.
- Osnov za naknadu zarade za vreme odravanja trudnoe
U pogledu obezbeivanja naknade zarade za vreme odravanja trudnoe, moe-
mo istai da naknadu zarade za sluaj spreenosti za rad zbog odravanja trudnoe za
prvih 30 dana te spreenosti za rad obezbeuje poslodavac iz svojih sredstava, a od
31. dana naknadu zarade obezbeuje Fond, odnosno matina filijala.
Prema odredbama Zakona, osnov za naknadu zarade za vreme odravanja trud-
noe ini:
1) Ako naknadu zarade isplauje poslodavac iz svojih sredstava osnov za
naknadu utvruje se u skladu sa propisima o radu, a to znai u skladu sa Zakonom o
radu, koji je u lanu 115. propisao da osnov za naknadu zarade za vreme bolovanja na
teret poslodavca ini prosena zarada isplaena zaposlenom u prethodnih 12 meseci
pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti
nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom;
2) Ako se naknada zarade isplauje iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja osnov za obraun naknade ini prosena zarada koju je zaposleni ostva-
rio u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje, pri emu se u
osnov uzima:
- osnovna zarada zaposlenog, plus
- uveana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu
godinu rada ostvarenu u radnom odnosu ("minuli rad").
Poto odravanje trudnoe moe da traje i vie meseci, kod ove vrste odsu-
stva sa rada bie uslova za primenu zakonskih odredbi iz lana 92. o usklaivanju
41
osnova za naknadu zarade. Naime, kada zaposlena prima naknadu zarade iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja zbog odravanja trudnoe due
od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklaivanje osnova za naknadu
zarade. Usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se od prvog dana narednog
kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidnog bolova-
nja. Osnov za naknadu zarade usklauje se sa kretanjem zarada kod poslo-
davca u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg zaposlenom pripada pravo na
usklaivanje osnova za naknadu zarade (prvo usklaivanje osnova za naknadu za-
rade). Svako naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se meseno pre-
ma kretanju zarada kod poslodavca.
- Visina naknade zarade za vreme odravanje trudnoe

Prema odredbama lana 96. Zakona:
1) U sluaju privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi
sa odravanjem trudnoe, za prvih 30 dana te privremene spreenosti za rad koju is-
plauje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeuje se u iznosu
od 100% od osnova za naknadu zarade;
2) U sluaju privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi
sa odravanjem trudnoe, poev od 31. dana te privremene spreenosti za rad, visina
naknade zarade obezbeuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim
to se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuje iznos od 65% od
osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu zarade iz sred-
stava budeta Republike;
3) Sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade, koja se dodaju
na iznos 65% od osnova za naknadu, prenose se Fondu koji u ime i za raun budeta
Republike uplauje sredstva na raun poslodavca zaposlene koja koristi bolovanje
po osnovu odravanja trudnoe.
Naknada zarade koja se isplauje za vreme "odravanja trudnoe" ima poreski
tretman isti kao i redovne zarade.
42
Akti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

koje inspektor kontroli{e
prilikom vr{enja nadzora kod poslodavca
Mr eljko ALBANEZE
Uvodne napomene
Inspektorat za rad, kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapoljava-
nje, boraka i socijalna pitanja, obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti rad-
nih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu nad primenom Zakona o radu, Zakona o
bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o trajku,
Zakona o zatiti stanovnitva od izloenosti duvanskom dimu, Zakona o spreavanju
zlostavljanja na radu, Zakona o privrednim drutvima, Zakona o volontiranju, Zakona
o ravnopravnosti polova, Zakona o zatiti uzbunjivaa, Zakona o uslovima za upui-
vanje zaposlenih na rad u inostranstvo i njihovoj zatiti, drugih zakona, kolektivnih
ugovora, optih akata i ugovora o radu kojima se ureuju prava, obaveze i odgovorno-
sti zaposlenih i poslodavaca. Pored nadzora nad primenom zakona, inspekcija rada vr-
i nadzor i nad primenom drugih propisa o merama i normativima bezbednosti i zdra-
vlja na radu, tehnikim merama koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, stan-
darda i opte priznatih mera u delu kojim se ureuju pitanja iz oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
U domenu interesovanja ovog lanka je inspekcijski nadzor u oblasti bezbed-
nosti i zdravlja na radu, iji je cilj pre svega spreavanje povreda na radu i profesio-
nalnih oboljenja. Bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavaca se zasniva na pokre-
tanju niza aktivnosti u vie oblasti delovanja, kao to su uspostavljanje odgovornosti
poslodavca u svim fazama rada, primena preventivnih mera u svim oblicima rada i
tehnolokim fazama rada, procena rizika i upravljanje istim na svim mestima rada,
osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, praenje njihovog zdravstvenog
stanja, praenje parametara uslova radne sredine i slino.
Osnovni elementi inspekcijske kontrole bezbednosti i

zdravlja na radu
Prilikom vrenja inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
inspektori rada, izmeu ostalog, posveuju panju kontroli primene instituta utvrenih
zakonskih i podzakonskih propisa, i to onih koji se odnose na normativno ureenje u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, akt o proceni rizika, organizovanje poslova
43
bezbednosti i zdravlja na radu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad,
radna mesta sa poveanim rizikom, korienje sredstava i opreme za linu zatitu na
radu, korienje opreme za rad, korienje opasnih materija, ispitivanje uslova radne
okoline, pregled i ispitivanje sredstava za rad.
Najbitniji propisi iz domena bezbednosti i zdravlja na radu koji se pri tome ima-
ju u vidu jesu:
1) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Slubeni glasnik RS", br. 101/2005 i
91/2015, u daljem tekstu: Zakon);
2) Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj oko-
lini (''Slubeni glasnik RS'' br. 72/2006, 84/2006, 30/2010 i 102/2015, u daljem tek-
stu: Pravilnik).
3) Pravilnik o postupku utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bez-
bednosti i zdravlja na radu (''Sl. glasnik RS'', br. 60/2006).
Inspektor rada ima ovlaenja da u obavljanju inspekcijskog nadzora kod poslodav-
ca pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i drugu dokumentaciju, saslua i uzima
izjave od odgovornih i zainteresovanih lica i pregleda poslovne prostorije, objekte i sl.
Inspektor rada duan je da izvri nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o
svakoj smrtnoj, tekoj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i opasnoj pojavi koja bi
mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odmah po prijemu zahte-
va, odnosno obavetenja. Inspektor rada duan je da poslodavcu, odnosno zapo-
slenom naloi preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali
povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno
koje mogu spreiti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbed-
nost ili zdravlje na radu.
Inspektor rada je duan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugro-
avanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod po-
slodavca, a naroito kad utvrdi da su neposredno ugroeni bezbednost i zdravlje
zaposlenog.
Inspektor rada nakon izvrenog inspekcijskog nadzora sainjava zapisnik o
istom i u sluaju krenja odredaba zakona i podzakonskih propisa u oblasti rada, a ko-
ji su u nadlenosti Inspektorata za rad, donosi odgovarajue reenje o otklanjanju
utvrenih nedostataka, a moe doneti i reenje o zabrani rada na mestu rada, u slua-
jevima kada je utvrena okolnost koja dovodi do ugroavanja bezbednosti i zdravlja
na radu, koja traje sve dok ne prestanu okolnosti zbog kojih je izreena.
Takoe, inspektor rada zbog uinjenog prekraja, a i zbog neizvrenja reenja
moe podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka protiv poslodavca u svoj-
stvu pravnog lica ili preduzetnika, kao i protiv odgovornog lica u pravnom licu. U
sluajevima kada je utvreno, u skladu sa Krivinim zakonikom Srbije, da postoji
opravdana sumnja da je lice poinilo krivino delo izazivanja opasnosti neobezbe-
enjem mera bezbednosti i zdravlja na radu, inspektor rada podnosi prijave za po-
kretanje krivinog postupka nadlenim organima.
Ovo su osnovni elementi inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu, a u nastavku pogledajmo neke konkretne postupke inspektora.
44
1. Normativno ureenje u oblasti bezbednosti i

zdravlja na radu
Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednou i zdravljem na radu, mogu se

blie urediti kolektivnim ugovorom kod poslodavca, optim aktom poslodavca ili ugovo-
rom o radu.
Na teritoriji Republike Srbije najei nain ureenja prava, obaveza i odgovor-
nosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je putem opteg akta, odnosno putem
Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu, i to uglavnom iz sledeih razloga:
- nedovoljno prihvaenog stava da se bezbednost i zdravlje na radu, kao pravo iz
radnog odnosa, moe urediti i Pravilnikom o radu,
- relativno malog broja poslodavaca kod kojih je organizovan sindikat,
- nepostojanja volje poslodavca i sindikata da se o ovim pravima, obavezama i
odgovornostima pregovara, a i zbog
- ogranienog vremena vaenja kolektivnog ugovora kod poslodavca.
Nadzorima koji vre inspektori rada trae se na uvid ova akta, pri emu je utvr-
eno da meu poslodavcima koji imaju do 10 zaposlenih, mali je broj onih, koji su
prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu utvrdili ugovo-
rom o radu.
S obzirom da to, da Zakonom nije posebno utvreno koja se pitanja iz bez-
bednosti i zdravlja na radu ureuju na jedan od napred navedenih naina, poslo-
davci su svojim aktima najee ureivali obaveze i odgovornosti direktora i dru-
gih odgovornih lica za sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu, prava, obaveze
i odgovornosti zaposlenih u sprovoenju bezbednosti i zdravlja na radu, organizo-
vanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, i osposobljavanje zaposlenih za bez-
bedan i zdrav rad.
U postupcima nadzora najee utvreni nedostaci, odnosno nepravilnosti u
primeni instituta normativnog ureenja bezbednosti i zdravlja na radu, bili su da
poslodavac ni na koji nain nije utvrdio prava, obaveze i odgovornosti u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, i da poslodavac, koji je uredio prava, obaveze i od-
govornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, nije utvrdio posebna prava,
obaveze i mere u vezi sa bezbednou i zdravljem na radu mladih, ena koje rade
na radnom mestu sa poveanim rizikom, osoba sa invaliditetom i profesionalno
obolelih (l. 6. Zakona).
Na primer: nadzorima izvrenim u 2015. godini, utvreno je da je 18% posloda-
vaca koji imaju do deset zaposlenih, prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbed-
nosti i zdravlja na radu utvrdilo ugovorom o radu. Prava, obaveze i odgovornosti u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je 72% poslodavaca, kod kojih je izvren in-
spekcijski nadzor u 2015. godini, uredilo optim aktom, odnosno Pravilnikom o bez-
bednosti i zdravlju na radu, dok je 2% poslodavaca kolektivnim ugovorom uredilo
prava, obaveze i odgovornosti. Takoe, inspekcijskim nadzorima je konstatovano da
8% poslodavaca uopte nije uredilo prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbed-
nosti i zdravlja na radu.
45
U postupku inspekcijskog nadzora u delu koji se odnosi na ureivanje -
utvrivanje prava, obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na ra-
du, inspektori proveravaju:
1) Da li je poslodavac utvrdio prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbedno-
sti i zdravlja na radu, odnosno na koji nain je to uinio (lan 14. Zakona);
2) Ako su pitanja bezbednosti i zdravlja na radu utvreni kolektivnim ugovorom
kod poslodavca, inspektor rada proverava sadraj istog ugovora i utvruje:
- da li su utvrena - ureena posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbedno-
u i zdravljem na radu mladih, ena koje rade na radnom mestu sa poveanim
rizikom koje bi mogli da ugrozi ostvarivanje materinstva, invalida i profesio-
nalno obolelih lica (lan 6. Zakona),
- da li je utvren - ureen postupak izbora i naina rada predstavnika zaposlenih
i Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, broj predstavnika zaposlenih kod
poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom (lan 44. stav 4. Zakona), kao i
- utvruje koja su sva pitanja, osim napred navedenih, ureena, odnosno koje su
mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrene, koje poslodavac, do donoenja
akta o proceni rizika, sprovodi radi spreavanja povreda na radu, profesional-
nih oboljenja i bolesti u vezi sa radom (lan 21. stav 2. Pravilnika o nainu i
postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini);
3) Ako su pitanja bezbednosti i zdravlja na radu ureena optim aktom - Pravil-
nikom, inspektor rada proverava sadraj tog akta i osim to utvruje da li je posloda-
vac utvrdio - uredio pitanje iz lana 6. Zakona, jo utvruje koja su sva pitanja i mere
bezbednosti i zdravlja na radu ureena - utvrena istim aktom;
4) Ako su ova pitanje ureena ugovorom o radu, inspektor utvruje da li poslodavac
ima vie od 10 zaposlenih (lan 14. stav 2. Zakona), a zatim utvruje koja su pitanja u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu regulisana (ugovorena) i u kom smislu;
5) Bez obzira na to kako je poslodavac regulisao bezbednost i zdravlje na radu,
kolektivnim ugovorom kod poslodavca, optim aktom - Pravilnikom ili ugovorom o
radu, mora se utvrditi da li su sve odredbe koje se odnose na bezbednost i zdravlje na
radu u saglasnosti sa odredbama Zakona.
U postupku inspekcijskog nadzora, u zavisnosti od utvrenog injeninog
stanja, preduzimaju se sledee mere:
1) Ako poslodavac nije utvrdio prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbed-
nosti na radu, reenjem e se naloiti otklanjanje utvrenog nedostatka. Smatra se da
poslodavac nije kolektivnim ugovorom, odnosno optim aktom - pravilnikom uredio
prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i u sledeim
sluajevima:
- ako je poslodavac prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti na radu
uredio kolektivnim ugovorom, a nastupio je prestanak vaenja istog ugovora,
- ako je poslodavac isto pitanje uredio optim aktom - Pravilnikom o radu, odno-
sno Pravilnikom o bezbednosti i zdravlja na radu, a doneo ga je direktor i ako
je kod poslodavca obrazovan upravni odbor,
- ako je poslodavac isto pitanje uredio ugovorom o radu, a ima vie od 10 zaposlenih.
46
2) Ako u postupku ureivanja istog pitanja poslodavac nije utvrdio posebna pra-
va, obaveze i mere u vezi sa bezbednou mladih, ena koje rade na radnim mestima
sa poveanim rizikom, invalida i profesionalno obolelih, odnosno pitanja iz lana 6.
Zakona, reenjem e se naloiti otklanjanje utvrenih nedostataka.
3) Ako kolektivnim ugovorom kod poslodavca, nije utvren postupak izbora i
naina rada predstavnika zaposlenih i Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, broj
predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom, odnosno
ako kolektivnim ugovorom nije ureeno pitanje iz lana 44. stav 4. Zakona, inspektor
rada e u preventivnom postupanju, shodno odredbi lana 27. stav 2. Zakona o drav-
noj upravi, poslodavcu predloiti da preduzme mere i aktivnosti u cilju spreavanja
povrede zakona, s tim to e isto pismeno dostaviti i organizaciji sindikata koja je pot-
pisnik kolektivnog ugovora.
4) Ako pojedine odredbe kolektivnog ugovora kod poslodavca, odnosno opteg
akta - Pravilnika nisu u saglasnosti sa odredbama Zakona, odnosno sa optim i poseb-
nim kolektivnim ugovorom, inspektor rada e na to, shodno lanu 31. stav 1. Zakona
o dravnoj upravi, ukazati poslodavcu i ostaviti rok od najdue 60 dana da utvrene
nepravilnosti otkloni, te ako poslodavac ne postupi po datom ukazivanju, inspektor
rada e, shodno odredbi stava 2. istog lana, o tome obavestiti organ nadlean za
preduzimanje mera protiv akta koji nisu u skladu sa zakonom i drugim propisima.
5) Podnosi se zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, ako poslodavac nije
utvrdio prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (lan
69. stav 1. taka 4. i st. 2. i 3. Zakona).
2. Akt o proceni rizika

Posebnu panju Inspektorat za rad posveuje kontroli akata o proceni rizika, to
je do sada doprinelo da je veliki broj poslodavaca na teritoriji Republike Srbije izvrio
procenu rizika na radnim mestima u radnoj okolini. Kada je u pitanju stanje u primeni
ovog instituta Zakona, moe se konstatovati da je:
- znatan broj poslodavca koji su izvrili procenu rizika na radnim mestima u rad-
noj okolini, ali relativno je mali broj onih poslodavca koji su utvrdili da u svo-
joj radnoj okolini imaju radna mesta sa poveanim rizikom,
- procenjivai postupaju potpuno neujednaeno, pa se deava da, kod gotovo
identinih radnih mesta, sa istim sredstvima za rad, dva procenjivaa rizika
potpuno razliito odrede nivo rizika od malog ili umerenog, do ekstremnog, pa
polazei od toga definiu, ili ne, radno mesto sa poveanim rizikom,
- kvalitet akta o proceni rizika na radnom mestu u radnoj okolini, odnosno nje-
gov sadraj i forma, je razliit i zavisi od toga da li je procenu rizika izvrio
sam poslodavac (koji nema i ne mora da ima poloen struni ispit o praktinoj
osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu), da li je
postupak procene rizika izvrio zaposleni kod poslodavca koji ima poloen
struni ispit ili je poslodavac za vrenje procene rizika angaovao pravno lice
odnosno preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdra-
vlja na radu.
47
Inspektori rada su u toku 2015. godine u postupcima inspekcijskih nadzora posebnu
panju poklanjali delu nadzora koji se odnosi na vrenje procene rizika i donoenje akta o
proceni rizika, i to tako to su nadzor vrili u skladu sa "Uputstvom za vrenje inspek-
cijskog nadzora u delu koji se odnosi na procenu rizika i donoenje akta o proceni
rizika", donetim 11. novembra 2009. godine. Cilj primene navedenog Uputstva je posti-
zanje ujednaenog postupanja inspektora rada, kako bi se dolo do toga da stanje u prime-
ni ovog instituta bude mnogo bolje u odnosu na prethodne godine. Imajui u vidu injeni-
cu, da Uputstvo nije imalo punu praktinu primenu u svim odeljenjima, odsecima i grupi
inspekcije rada, u predstojeem periodu e se insistirati na primeni istog, kako nadzor ne
bi bio usmeren samo na utvrivanje da li je poslodavac doneo ili nije doneo akt o proceni
rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini.
U konkretnom inspekcijskom postupku, kada je u pitanju akt o proceni ri-
zika, od poslodavaca inspektori trae sledee:
1) U postupku vrenja nadzora proverava se da li je poslodavac postupio u skla-
du sa odredbama lana 13. stav 1. Zakona i odredbama Pravilnika o nainu i postupku
procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini i utvruje se:
- da li je poslodavac doneo akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna
mesta u radnoj okolini, sa navoenjem datuma i broja pod kojim je akt donet
(lan 13. stav 1. Zakona).
2) Ako je poslodavac doneo akt o proceni rizika, utvruje se:
2.1.) Da li je poslodavac sam izvrio postupak procene rizika, odnosno sam izra-
dio akt o proceni rizika, ako jeste, utvruje se:
- da li je poslodavac, odlukom o pokretanju postupka procene rizika (navesti da-
tum i broj pod kojim je odluka doneta), odredio jedno ili vie lica odgovornih
za sprovoenje postupka procene rizika iz reda zaposlenih - struno lice (nave-
sti line podatke tog - tih lica), i
- da li struno lice/lica ima - imaju poloen struni ispit o praktinoj osposoblje-
nosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, sa navoenjem da-
tuma i broja pod kojim je uverenje izdato (l. 17. i 18. st. 1. i 2. Pravilnika o
nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini).
Vana napomena: Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac moe da
obavlja sam u delatnostima trgovine na malo, usluga smetaja i ishrane, informisanja i
komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, strunim, naunim,
inovacionim, administrativnim i pomonim uslunim delatnostima, obaveznog socijal-
nog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslunim de-
latnostima, ako ima do 20 zaposlenih i nije duan da ima poloen struni ispit (lan 37.
stav 3. Zakona).
2.2.) Da li je poslodavac za vrenje procene rizika angaovao pravno lice, odno-
sno preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu,
ako jeste, utvruje se:
- puno poslovno ime pravnog lica, odnosno preduzetnika i datum i broj reenja
na osnovu kojeg je licenca izdata,
48
- da li je ugovorom o angaovanju pravnog lica, odnosno preduzetnika, uz navo-

enje datuma i broja pod kojim je ugovor zakljuen, odreeno jedno ili vie
strunih lica iz reda zaposlenih kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika
(navesti line podatke tog/tih lica), i
- da li to struno lice ima poloen struni ispit o praktinoj osposobljenosti za
obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, sa navoenjem datuma i
broja pod kojim je uverenje izdato (l. 17. i l.18. st. 3. i 4. Pravilnika o nainu
i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini).
3) Da li je plan sprovoenja postupka procene rizika sastavni deo dokumentacije
o proceni rizika i da li je isti plan sastavljen od strane strunog lica i odobren od stra-
ne poslodavca (lan 19. Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom me-
stu i u radnoj okolini).
4) Da li je poslodavac doneo zakljuak i da li zakljuak sadri: sva radna mesta
na kojima je izvrena procena rizika, radna mesta koja su utvrena kao radna mesta sa
poveanim rizikom, prioritete u otklanjanju rizika, kao i izjavu poslodavca kojom se
obavezuje da e primeniti sve utvrene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim me-
stima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika (lan 14. Pravilnika o nai-
nu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini).
Po izvrenom inspekcijskom nadzoru i utvrivanju injeninog stanja,
preduzimaju se sledee mere:
1) ako poslodavac nije doneo akt o proceni rizika,
2) ako je poslodavac doneo akt o proceni rizika, a za vrenje procene rizika je od-
lukom odredio lice iz redova svojih zaposlenih koje nema poloen struni ispit o prak-
tinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, tada e se:
- reenjem poslodavcu naloiti donoenje akta o proceni rizika na propisan nain
(lan 13. stav 1. Zakona), i
- podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. stav 1. taka 3., st.
2. i 3. Zakona).
3) ako je poslodavac doneo akt o proceni rizika, a nije doneo zakljuak ili ako
zakljuak ne sadri sve propisane elemente, reenjem e se naloiti otklanjanje utvr-
enog nedostatka - nepravilnosti u odreenom roku (lan 14. Pravilnika o nainu i po-
stupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini).
4) ako je poslodavac doneo akt o proceni rizika, a za vrenje procene rizika je
angaovao pravno lice, odnosno preduzetnika koji nema licencu za obavljanje poslo-
va bezbednosti i zdravlja na radu:
- reenjem e se poslodavcu naloiti donoenje akta o proceni rizika na propisan
nain u odreenom roku (lan 13. stav 1. Zakona), i
- podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. stav 1. taka 3., st.
2. i 3. Zakona),
- uz prethodnu konsultaciju sa neposrednim rukovodiocem, odmah izvriti in-
spekcijski nadzor kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika koji je izvrio
procenu rizika, a nema odgovarajuu licencu i nakon toga podneti zahtev za
pokretanje prekrajnog postupka protiv tog pravnog lica/preduzetnika (lan 73.
stav 1. taka 2., st. 2. i 3. Zakona).
49
Vana napomena: Smatra se da poslodavac akt o proceni rizika nije doneo, od-
nosno da procenu rizika od nastanka povreda na radu ili oteenja zdravlja, odnosno
oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini nije izvrio u smislu lana
13. st. 1. i 4. ZBZR i odredbi Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom
mestu i u radnoj okolini, ako je procena rizika i utvrivanje naina i mera za njihovo
spreavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguu meru, odnosno ako je akt
o proceni rizika izraen od strane "strunog lica" koje nema poloen struni ispit o
praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ili od
strane pravnog lica, odnosno preduzetnika koji nema licencu za obavljanje poslova
bezbednosti i zdravlja na radu.
3. Organizovanje poslova za bezbednost i

zdravlje na radu
Poslovi bezbednosti i zdravlja na radu obavljaju se na tri propisana naina i to:

- navedene poslove kod poslodavaca iz l. 37. st. 3. Zakona (trgovina i dr.), oba-
vlja sam poslodavac,
- poslove za bezbednost i zdravlje na radu obavljaju lica iz reda zaposlenih kod
poslodavca, i
- za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu, poslodavac je angao-
vao pravno lice ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti
i zdravlja na radu.
Svakako, kvalitetnije je obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu kod
onih poslodavaca kod kojih su lica za bezbednost i zdravlje na radu iz reda zaposlenih
kod poslodavca. Prilikom inspekcijskih nadzora, izmeu ostalog, utvreno je da po-
slodavci odreivanje lica za bezbednost i zdravlje na radu smatraju formalnou, pa
esto licima koja se bave optim, ili nekim drugim poslovima, dodaju i obavezu da se
staraju o bezbednosti i zdravlju na radu; vrlo je est sluaj da se za ove poslove odre-
uju lica koja nemaju nikakvo prethodno iskustvo u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu; lica za bezbednost i zdravlje na radu esto nisu u stanju da kvalitetno i sa pu-
nom panjom obavljaju poslove za koje su odgovorni; jedan broj poslodavaca se
opredelio da obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poveri pravnim licima
ili preduzetnicima sa licencama u ovoj oblasti.
Inspektorat za rad je u 2015. godini posebnu panju posvetio nadzorima nad pri-
menom instituta Zakona koji se odnose na organizovanje i obavljanje poslova za bez-
bednost i zdravlje na radu i vrenje procene rizika, i to naroito kod poslodavaca, koji
su i za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i za vrenje procene rizika
angaovali pravna lica, odnosno preduzetnike sa licencom za obavljanje poslova bez-
bednosti i zdravlja na radu. Karakteristina je pojava da je jedno pravno lice ili predu-
zetnik sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angaovan
kod mnogo poslodavaca, odnosno da je jedan njihov zaposleni za lice za bezbednost i
zdravlje na radu odreen kod veeg broja poslodavaca, to za posledicu ima nekvali-
tetno obavljanje ili neobavljanje istih poslova.
50
U 2015. godini zabeleene su pojave da poslodavci u postupku nadzora pruaju

na uvid ugovor o angaovanju pravnog lica ili preduzetnika sa licencom za obavljanje
poslova bezbednosti i zdravlja na radu i odluku o odreivanju lica za bezbednost i
zdravlje na radu i ako je ugovor raskinut, pa samim tim poslodavac praktino nije ni
organizovao poslove za bezbednost i zdravlje na radu, niti odredio lice za bezbednost
i zdravlje na radu.
U konkretnom inspekcijskom postupku, kada je u pitanju organizovanje
poslova za bezbednost i zdravlje na radu, od poslodavaca inspektori trae sledee:
U postupku inspekcijskog nadzora, utvruju se injenice koje se odnose na de-
latnost koju poslodavac obavlja i ukupan broj zaposlenih, a na osnovu uvida u reenje
Agencije za privredne registre, izjave poslodavca i uvida u proces rada, s tim to se
broj zaposlenih utvruje uvidom u dokumentaciju kojom se legalizuje rad, odnosno
neposrednim nadzorom na radnim mestima kod poslodavca i tada se sva lica zateena
na radu smatraju zaposlenima u smislu odredbi Zakona.
U zavisnosti od datih okolnosti, utvruje se:
1) Da li je poslodavac i na koji nain organizovao poslove za bezbednost i zdra-
vlje na radu, odnosno utvruje da li se isti poslovi obavljaju zajedno sa ostalim poslo-
vima poslodavca ili je poslodavac za obavljanje ovih poslova angaovao drugi pravni
subjekt - pravno lice ili preduzetnika (lan 37. Zakona);
2) Ako se poslovi za bezbednost i zdravlje na radu obavljaju zajedno sa ostalim
poslovima poslodavca, utvruje se nain njihovog organizovanja i obavljanja, u smi-
slu da li se isti obavljaju na nivou jednog zaposlenog (referenta i sl.) ili slube, sekto-
ra ili neke druge organizacione celine;
3) Ako je za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac anga-
ovao pravno lice ili preduzetnika, inspektor rada u zapisniku navodi podatke o datu-
mu, broju i predmetu zakljuenog ugovora i utvruje da li to pravno lice, odnosno
preduzetnik poseduje licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, pri
emu navodi broj i datum reenja na osnovu kojeg je licenca izdata (lan 37. stav 4. i
lan 55. taka 1. Zakona);
4) Da li je poslodavac aktom u pismenoj formi odredio lice za bezbednost i zdra-
vlje na radu, pri emu se utvruje broj i datum donoenja takvog akta i lini podaci
tog lica (lan 15. stav 1. taka 1. Zakona).
Ako je poslodavac, aktom u pismenoj formi, za lice za bezbednost i zdravlje
na radu odredio lice iz reda zaposlenih kod pravnog lica ili preduzetnika sa licen-
com, koje je po ugovoru angaovao za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja
na radu, utvruje se da li je to lice u radnom odnosu na neodreeno vreme sa pu-
nim radnim vremenom kod pravnog lica/preduzetnika sa licencom, da li poseduje
visoku kolsku spremu odgovarajue struke, da li ima poloen struni ispit i da li
ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima bezbednosti i zdravlja na
radu/zatite na radu (lan 5. Pravilnika o uslovima i visini trokova za izdavanje
licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu - "Sl. glasnik RS", br.
29/2006, 72/2006 i 62/2007);
51
5) Da li to lice za bezbednost i zdravlje na radu ima poloen struni ispit o prak-
tinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, pri emu
utvruje datum i broj pod kojim je uverenje izdato (lan 37. stav 2. Zakona);
6) Ako se vri nadzor kod poslodavca koji ima do 20 zaposlenih i obavlja delat-
nost trgovine na malo, usluga smetaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finan-
sijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, strunim, naunim, inovacionim, ad-
ministrativnim i pomonim uslunim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja,
obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslunim delatnostima (lan
37. stav 3. Zakona), utvrditi da li je direktor, odnosno privatni preduzetnik aktom u
pismenoj formi odredio sebe za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ili
je odredio nekog iz redova svojih zaposlenih.
U zavisnosti od utvrenog injeninog stanja, preduzimaju se sledee mere:
1) ako poslodavac nije organizovao obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja
na radu;
2) ako poslodavac aktom u pismenoj formi nije odredio lice za bezbednost i
zdravlje na radu;
3) ako je poslodavac za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu odre-
dio lice koje nema poloen struni ispit o praktinoj osposobljenosti za obavljanje po-
slova bezbednosti i zdravlja na radu, tada e se:
- reenjem naloiti otklanjanje utvrenih nedostataka (lan 15. stav 1. taka 1. i
lan 37. st. 1. i 2. Zakona),
- podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. stav 1. ta. 5. i 26.,
st. 2. i 3. Zakona);
4) ako je poslodavac za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu anga-
ovao pravno lice ili preduzetnika koje nema licencu za obavljanje poslova bezbedno-
sti i zdravlja na radu, tada e se:
- reenjem naloiti poslodavcu da otkloni utvreni nedostatak (lan 37. stav 1.
Zakona);
- podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. stav 1. taka 27.
st. 2. i 3. Zakona),
- uz prethodnu konsultaciju sa neposrednim rukovodiocem, odmah izvriti in-
spekcijski nadzor kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika koji obavlja po-
slove bezbednosti i zdravlja na radu, a nema odgovarajuu licencu i nakon toga
podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 73. stav 1. taka 2., st.
2. i 3. Zakona);
5) ako je poslodavac za lice za bezbednost i zdravlje na radu odredio lice iz reda
zaposlenih kod pravnog lica ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bez-
bednosti i zdravlja na radu, a to lice nema visoku kolsku spremu odgovarajue stru-
ke, ili nema poloen struni ispit, ili nema najmanje tri godine radnog iskustva na po-
slovima bezbednosti i zdravlja na radu/zatite na radu, inspektor rada odmah obave-
tava svog neposrednog rukovodioca.
52
4. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i

zdrav rad
Poslodavac je duan da osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad. inje-
nica da je osposobljavanju za bezbedan i zdrav rad posveen poseban deo Zakona i da
je Zakonom propisana obaveza inspektora da zabrani rad na radnom mestu kod poslo-
davca kad utvrdi da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu na
kom radi, govori o vanosti ove preventivne mere od ije adekvatne realizacije umno-
gome zavisi bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu.
Inspekcijskim nadzorima izvrenim tokom 2015. godine, u delu kontrole ospo-
sobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, uoeno je sledee:
- da poslodavac zaposlene nije osposobio za bezbedan i zdrav rad,
- da je poslodavac doneo akt o proceni rizika, a da zaposlene nakon toga, postupkom
osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, nije upoznao sa svim vrstama rizika i
konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa istim aktom,
- da je poslodavac odredio zaposlenom da obavlja poslove na vie radnih mesta,
a da zaposlenog nije osposobio za bezbedan i zdrav rad na svakom od tih rad-
nih mesta,
- da poslodavci, kod kojih tehnoloki procesi to zahtevaju, dodatno osposobljavanje
zaposlenih ne vre putem obavetenja, instrukcija ili uputstava u pismenoj formi,
- da poslodavci u propisanu evidenciju o osposobljavanju zaposlenih za bezbe-
dan i zdrav rad (Obrazac 6) ne unose sve propisane podatke,
- da poslodavci nisu doneli program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i
zdrav rad, shodno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i
zdravlju na radu (''Slubeni glasnik RS'', br. 91/2015),
- da pojedini poslodavci ne vre periodinu proveru osposobljenosti zaposlenih,
koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom i ostalih zaposlenih i to ta-
ko da se provera osposobljenosti vri u skladu sa programom osposobljavanja
za bezbedan i zdrav rad, najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne
provere na radnim mestima sa poveanim rizikom, a na ostalim radnim mesti-
ma najkasnije u roku od etiri godine od dana prethodne provere.
U konkretnom inspekcijskom postupku, u postupku inspekcijskog nadzora,
u delu koji se odnosi na osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad:
1) Utvruje se:
- da li je poslodavac u proteklom periodu od jedne godine od dana vrenja nad-
zora: zasnivao radni odnos ili angaovao lica za rad van radnog odnosa i uzima
podatke o tim zaposlenima koji se na dan nadzora nalaze na radu kod poslo-
davca; vrio premetaj zaposlenih sa jednih na druge poslove i uzima podatke
o tim zaposlenima i poslovima; uvodio novu tehnologiju ili nova sredstva za
rad i utvruje kada i koju tehnologiju, odnosno koja sredstva za rad; vrio pro-
menu procesa rada koja je prouzrokovala promenu mera za bezbedan i zdrav
rad i utvruje kada i u kom smislu je izvrena promena procesa rada (lan 27.
stav 1. Zakona);
53
- da li je poslodavac odredio zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva
ili vie radnih mesta i uzima podatke o tom zaposlenom, poslovima koje oba-
vlja i na kojim radnim mestima (lan 27. stav 5. Zakona);
- da li je poslodavac aktom o proceni rizika, ako postoje radna mesta sa povea-
nim rizikom, utvrdio nain i postupak periodine provere osposobljenosti za
bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa poveanim rizi-
kom (lan 28. stav 3. Zakona);
- da li kod poslodavca, na osnovu ugovora, sporazuma, ili po bilo kom drugom
osnovu, obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca, utvruje, po kom osnovu i
od kada i uzima podatke o tim zaposlenima (lan 29. Zakona).
2) Istovremeno ili nakon utvrivanja injenica u vezi navedenog pod takom 1, uvi-
dom u propisanu evidenciju o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad - Obra-
zac 6 i drugu raspoloivu dokumentaciju (koju poslodavac stavi na uvid), utvruje se:
- da li je poslodavac zaposlene osposobio za bezbedan i zdrav rad - sve zaposle-
ne i zaposlene opisane u napred navedenim sluajevima iz lana 27. stav 1. i
lana 29. Zakona (lan 15. stav 1. taka 4. Zakona);
- da li je poslodavac zaposlene koji svoje poslove istovremeno obavljaju na dva
ili vie radnih mesta, osposobio za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih
mesta (lan 27. stav 5. Zakona);
- da li je poslodavac, na nain i po postupku utvrenim aktom o proceni rizika,
izvrio periodinu proveru osposobljenosti zaposlenih koji rade na radnim me-
stima sa poveanim rizikom (lan 28. stav 3. Zakona).
3) Ukoliko se u postupku inspekcijskog nadzora utvrdi da poslodavac zaposlenog
nije osposobio za bezbedan i zdrav rad, donosi se reenje kojim, za vreme trajanja okolno-
sti koje dovode do ugroavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabranjuje poslodavcu
da na radnom mestu radi zaposleni koji nije osposobljen za bezbedan i zdrav rad.
Ukoliko se u postupku inspekcijskog nadzora utvrdi da poslodavac nije izvrio
periodinu proveru osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenih koji rade na
radnom mestu sa poveanim rizikom, donee se reenje o otklanjanju utvrenog ne-
dostatka (lan 28. st. 2. i 3. Zakona).
Ukoliko se u postupku inspekcijskog nadzora utvrdi da je poslodavac uinio je-
dan ili vie prekraja u vezi sa osposobljavanjem zaposlenih za bezbedan i zdrav rad,
podnosi se zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
U vezi sa osposobljavanjem zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, zahtev za po-
kretanje prekrajnog postupka, shodno odredbi lana 73. Zakona, podnosi se protiv
pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu ili preduzetnika, ako se utvrdi da je
preduzetnik ili pravno lice obavljalo poslove bezbednosti i zdravlja na radu iz lana
40. stav 1. taka 9. Zakona, odnosno ako je pripremilo i sprovelo osposobljavanje za-
poslenih za bezbedan i zdrav rad, a nema odgovarajuu licencu.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, shodno odredbi lana 74. Zakona,
podnosi se protiv lica za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca, ako se utvrdi
da to lice nije pripremilo i sprovelo osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav
rad (lan 40. stav 1. taka 9. Zakona).
54
5. Korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu,

opreme za rad i opasnih materija
Sredstva i oprema za linu zatitu na radu koja pripada zaposlenom za vreme ra-
da, utvruju se aktom o proceni rizika.
Inspekcijskim nadzorom je utvrena negativna pojava da je odreen broj poslo-
davca u svojim aktima u proceni rizika, u delu u kome analiziraju postojee stanje
bezbednosti i zdravlja na radu, naveo pripadajua sredstva i opremu line zatite koja
su ve bila utvrena optim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom ili ugovorom o
radu, a da kasnije na osnovu procenjenih rizika, odnosno prepoznatih i utvrenih opa-
snosti i tetnosti kojima su zaposleni izloeni na radnom mestu, ne utvruje niti da li
ta sredstva odgovaraju prepoznatim i utvrenim opasnostima i tetnostima, niti odre-
uje druga kojima se procenjeni rizici spreavaju, otklanjaju ili smanjuju na najmanju
moguu meru.
Korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu, opreme za rad i opasnih
materija i u 2015. godini karakterie nedostatak propisane dokumentacije na srpskom
jeziku za njihovu upotrebu i odravanje, odnosno pakovanje, transport, korienje i
skladitenje.
Shodno navedenom, stanje na teritoriji Republike Srbije, kada je u pitanju kori-
enje sredstava i opreme za linu zatitu na radu uz obavezno postojanje propisane
dokumentacije na srpskom jeziku, nije zadovoljavajue naroito ako se zna da se u is-
toj dokumentaciji navode svi bezbednosno-tehniki podaci vani za ocenjivanje i ot-
klanjanje rizika na radu, odnosno vani za sprovoenje mera bezbednosti i zdravlja na
radu u procesu rada.
Iako je pitanje obezbeivanja i upotrebe sredstava i opreme za linu zatitu za-
poslenih na radu zakonski reeno, nije redak sluaj da zaposleni ne koriste ova sred-
stva ili opremu, ak i onda kada je neophodno njihovo korienje. Prisutna je i pojava
da zaposleni izbegavaju da koriste sredstva i opremu za linu zatitu iz razliitih raz-
loga: nisu navikli na njihovo korienje, nemaju svest o znaaju bezbednosti i zdra-
vlja na radu, nisu na adekvatan nain osposobljeni za bezbedan i zdrav rad, pa ne zna-
ju svoje obaveze i slino, te je po ovom pitanju inspekcija rada kategorina i insistira
na kontroli upotrebe sredstava i opreme za linu zatitu na radu.
U postupku inspekcijskog nadzora utvruje se:
1) da li je poslodavac obezbedio zaposlenima korienje sredstava i opreme za
linu zatitu na radu (lan 15. stav 1. taka 5. Zakona),
2) da li je poslodavac zaposlenima izdao na upotrebu sredstvo i/ili opremu za
linu zatitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika, tako to se utvruje da li
je poslodavac doneo akt o proceni rizika, da li je aktom o proceni rizika utvreno
koja sredstva i oprema za linu zatitu na radu pripadaju zaposlenima koji rade na
odreenim radnim mestima, da li je poslodavac izdao zaposlenima na upotrebu
sredstva i opremu za linu zatitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika (lan
17. Zakona),
3) da li zaposleni koristi propisana sredstva i opremu za linu zatitu na radu
(lan 35. stav 1. Zakona).
55
U postupku inspekcijskog nadzora, u zavisnosti od utvrenog injeninog
stanja, preduzimaju se sledee mere:
1) Ako se utvrdi da poslodavac zaposlenima nije obezbedio korienje sredstava
i opreme za linu zatitu na radu, tada se utvruje koje poslove zaposleni obavljaju i
kojim zaposlenima poslodavac to pravo nije obezbedio, pa se:
- donosi reenje o zabrani rada na radnom mestu (lan 66. stav 2. taka 3. Zakona),
- podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. stav 1. taka 9. i
st. 2. i 3. Zakona).
2) Ako je poslodavac doneo akt o proceni rizika i ako je aktom o proceni rizika
utvrdio koja sredstva i oprema za linu zatitu na radu pripadaju zaposlenima, a zapo-
slenima nije izdao na upotrebu sredstva i opremu za linu zatitu na radu u skladu sa
aktom o proceni rizika, tada se:
- donosi reenje kojim se nalae poslodavcu da zaposlenom izda na upotrebu
sredstvo i opremu za linu zatitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika
(lan 17. Zakona),
- podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. stav 1. taka 17.,
3) Ako je poslodavac izdao na upotrebu zaposlenom propisana sredstva i opremu
za linu zatitu na radu, a utvrdi se da zaposleni ista ne koristi u procesu rada, tada se:
- donosi reenje o zabrani rada na radnom mestu (lan 66. stav 2. taka 3. Zakona),
- podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka protiv zaposlenog (lan 75.
Zakona).
6. Prva pomo
U postupku vrenja nadzora u delu pruanja prve pomoi, proverava se da li po-
slodavac postupa u skladu sa odredbama lana 15. stav 1. taka 9. Zakona i odredba-
ma Pravilnika o opremi i postupku za pruanje prve pomoi i o organizovanju slube
spasavanja u sluaju nezgode na radu ("Slubeni list SFRJ", broj 21/1971, u daljem
tekstu: Pravilnik o opremi).
U postupku nadzora, utvruje se:
1) broj zaposlenih kod poslodavca (u prostorijama sedita - odvojene jedinice -
gradilita i dr.) u zavisnosti od toga gde se vri nadzor;
2) da li je poslodavac sproveo osposobljavanje zaposlenih, koji rade na radnim
mestima sa poveanim rizikom, za pruanje prve pomoi (kao dokaz prihvatiti doku-
menat slube medicine rada i Crvenog krsta - zapisnik, uverenje i sl.);
3) da li je sproveo osposobljavanje najmanje 2% zaposlenih u jednoj radnoj sme-
ni, ukljuujui zaposlene koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom, za pru-
anje prve pomoi;
4) da li je sproveo osposobljavanje zaposlenog tehnikog i nadzornog osoblja
(predradnika, poslovoa, smenovoa, lica za bezbednost i zdravlje na radu, upravni-
ka, nadzornika, efova gradilita, odgovornih izvoaa radova i sl.) za pruanje prve
pomoi;
56
5) da li na lako pristupanom mestu postoje ormari ili torba snabdeveni sani-

tetskim materijalom i sredstvima za pruanje prve pomoi i to:
- do 10 zaposlenih (ormari ili torba)
- na svakih 50 zaposlenih (ormari)
6) da li je na ormariu za prvu pomo oznaena adresa i broj telefona najblie
zdravstvene ustanove i da li se u istom nalazi uputstvo za rukovanje sredstvima za
pruanje prve pomoi i uputstvo o nainu pruanja prve pomoi pri povredama i na-
glim oboljenjima zaposlenih na radu.
Napomena: U najveem broju privrednih subjekata minimalni broj zaposlenih
koje treba osposobiti za pruanje prve pomoi (2%) bie manji od 1. U takvim slua-
jevima naloiti osposobljavanje zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povea-
nim rizikom, kao i tehnikog i nadzornog osoblja. Ukoliko ne postoje radna mesta sa
poveanim rizikom naloiti samo osposobljavanje tehnikog i nadzornog osoblja oba-
vezno ukljuujui lice za bezbednost i zdravlje na radu.
U zavisnosti od utvrenog injeninog stanja, odnosno utvrenih nedostata-
ka i nepravilnosti, preduzimaju se sledee mere:
1) Ako poslodavac nije sproveo osposobljavanje zaposlenih, koji rade na radnim
mestima sa poveanim rizikom, za pruanje prve pomoi:
- reenje o otklanjanju nedostataka (lan 15. stav 1. taka 9. i lan 41. stav 1. i
stav 2. taka 2. Zakona, kao i lan 6. stav 2. Pravilnika o opremi),
- zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. stav 1. taka 13., st. 2. i 3.
Zakona);
2) Ako poslodavac nije sproveo osposobljavanje najmanje 2% zaposlenih koji rade
u jednoj radnoj smeni, kao ni tehnikog i nadzornog osoblja, za pruanje prve pomoi:
- reenje o otklanjanju nedostataka (lan 15. stav 1. taka 9. i lan 41. stav 1. i
stav 2. taka 2. ZBZR, kao i lan 24. Pravilnika o opremi),
- zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (l. 69. st. 1. ta. 13., st. 2. i 3. Zakona);
3) Ako ne postoje ormari ili torba snabdeveni sanitetskim materijalom i sred-
stvima za pruanje prve pomoi,
- reenje o otklanjanju nedostataka (l. 15. st. 1. ta. 9. Zakona i l. 7. i 8. Pravil-
nika o opremi),
- zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (l. 69. st. 1. ta. 13., st. 2. i 3. Zakona);
4) Ako ormari za prvu pomo nije smeten na lako pristupanom mestu i na
istom nije oznaena adresa i broj telefona najblie zdravstvene ustanove:
- reenje o otklanjanju nedostataka (lan 15. stav 1. taka 9. ZBZR i lan 11.
stav 1. i stav 2. taka 2. Pravilnika o opremi);
5) Ako se u ormariu ne nalazi uputstvo za rukovanje sredstvima za pruanje
prve pomoi i uputstvo o nainu pruanja prve pomoi pri povredama i naglim obo-
ljenjima zaposlenih na radu:
- reenje o otklanjanju nedostataka (lan 15. stav 1. taka 9. ZBZR i lan 12. stav 1.
Pravilnika o opremi).
57
7. Povreda na radu, profesionalno oboljenje i oboljenje u
vezi sa radom - izvetavanje
U postupku inspekcijskog nadzora utvruje se:
- da li je kod poslodavca tokom prethodnih godinu dana bilo tekih, smrtnih ili
kolektivnih povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa ra-
dom (na osnovu evidencija o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i
oboljenjima u vezi sa radom, izvetaja o povredi na radu, profesionalnom obo-
ljenju i oboljenju u vezi sa radom, nalaza nadlene zdravstvene ustanove, izja-
va zaposlenih i odgovornog lica kod poslodavca);
- da li su povreda, profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom prijavljeni
nadlenoj inspekciji rada (uvidom u propisanu evidenciju, na osnovu pismenog
dokaza kod poslodavca, pismenog dokaza u Odeljenju inspekcije rada ili zapi-
snika inspektora rada o izvrenom nadzoru);
- ukoliko se utvrdi da se dogodila teka, smrtna ili kolektivna povreda na radu,
da je utvreno profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom, ko-
ji nisu prijavljeni nadlenoj inspekciji rada, utvrujemo line podatke povree-
nog, vreme i mesto nastanka povrede, uzimamo izjavu odgovornog lica kod
poslodavca i, ako je to izvodljivo, izjavu povreenog zaposlenog;
- da li je poslodavac zaposlenom izdao Izvetaj o povredi na radu, profesional-
nom oboljenju ili oboljenju u vezi sa radom - na osnovu uvida u primerak Izve-
taja kod poslodavca ili na osnovu izjave povreenog i odgovornog lica.
Ukoliko se utvrdi:
- da poslodavac nadlenoj inspekciji rada nije prijavio teku, smrtnu ili kolektiv-
nu povredu na radu, profesionalno oboljenje ili oboljenje u vezi sa radom, pod-
nosi se zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 50. Zakona);
- da poslodavac zaposlenom nije dostavio izvetaj o povredi na radu, o profesio-
nalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom, donosi se reenje o otklanjanju
nedostatka (lan 51. stav 1. Zakona).
Napomena: U praksi se esto dogaa da se zaposleni obraaju inspekciji rada zbog
toga to poslodavci negiraju deavanje povrede na radu (najee pri dolasku na posao
i obrnuto). Ukoliko poslodavac, prilikom inspekcijskog nadzora, ostane pri svojoj
tvrdnji, zaposleni e se uputiti da svoja prava ostvari pred nadlenim sudom.
8. Propisani lekarski pregledi zaposlenih
U postupku nadzora u delu koji se odnosi na propisane lekarske preglede

zaposlenih, vri se:
1) Nadzor nad primenom lana 43. stav 1. Zakona
Uvidom u propisanu evidenciju, identifikuju se zaposleni na radnim mestima sa
poveanim rizikom, i proverava se da li poslodavac poseduje dokaz o izvrenim pro-
pisanim lekarskim pregledima zaposlenih (Vri se uvid u Uput za prethodni lekarski
pregled - Obrazac 1, odnosno Uput za periodini lekarski pregled - Obrazac 2, kao i u
58
Izvetaj o izvrenom prethodnom lekarskom pregledu zaposlenog - Obrazac 3 i Izve-

taj o periodinom lekarskom pregledu zaposlenog - Obrazac 4).
Ako se utvrdi da zaposleni radi na radnom mestu sa poveanim rizikom, a nije
se podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku tada se:
- donosi reenje o zabrani rada zaposlenog na tom radnom mestu kod poslodavca
dok traju okolnosti koje dovode do ugroavanja bezbednosti i zdravlja zaposle-
nog (lan 66. stav 2. taka 4. Zakona);
- podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. st. 1. taka 28. i
stav 2. i stav 3. Zakona).
2) Nadzor nad primenom lana 43. stav 3. Zakona
Vri se uvid u Uput za periodini lekarski pregled - Obrazac 2, kao i u Izvetaj o
periodinom lekarskom pregledu zaposlenog - Obrazac 4.
Ako se u postupku propisanog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispu-
njava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povea-
nim rizikom, a zaposleni i dalje radi na radnom mestu sa poveanim rizikom, tada se:
- donosi reenje o zabrani rada zaposlenog na tom radnom mestu kod poslodavca
dok traju okolnosti koje dovode do ugroavanja bezbednosti i zdravlja zaposle-
nog (lan 66. stav 2. taka 4. Zakona),
- podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. stav 1. taka 29. i
9. Preventivni i periodini pregledi i ispitivanja opreme
za rad i uslova radne okoline
U postupku vrenja inspekcijskog nadzora proverava se da li je poslodavac vrio
preventivne i periodine preglede i ispitivanja opreme za rad koju poseduje i koristi u
procesu rada, odnosno da li je vrio preventivna i periodina ispitivanja uslova radne
okoline, kao i da li je preglede i ispitivanja izvrio u propisanim vremenskim rokovima.
U postupku vrenja nadzora:
- Utvruje se da li poslodavac poseduje i da li u procesu rada koristi opremu za
rad koja podlee preventivnim i periodinim pregledima i ispitivanjima od
strane pravnog lica sa licencom;
- Uvidom u evidenciju o izvrenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad
(Obrazac 9) utvruje se da li je poslodavac izvrio preventivne i periodine
preglede i ispitivanja opreme za rad, kao i proverava da li su isti pregledi i ispi-
tivanja izvreni u propisanim rokovima.
- Uvidom u struni nalaz utvruje se da li je isti izdat od strane pravnog lica sa
licencom za tu vrstu pregleda i ispitivanja.
- Utvruje se da li je i kada poslodavac poeo sa korienjem novog radnog, od-
nosno tehnolokog procesa, vrio rekonstrukciju objekta u kom se obavlja rad-
ni proces (ureaji za grejanje, ventilaciju ili klimatizaciju, i sl.) ili je vrio za-
menu tehnikih kapaciteta kojima se menjaju uslovi rada.
59
- Uvidom u evidenciju o izvrenim ispitivanjima radne okoline (Obrazac 8) utvruje
se da li je poslodavac izvrio preventivna i periodina ispitivanja uslova radne oko-
line i proverava da li su ista ispitivanja izvrena u propisanim rokovima.
- Uvidom u struni nalaz utvruje da li je isti izdat od strane pravnog lica sa li-
cencom.
U skladu sa utvrenim injeninim stanjem preduzimaju se sledee mere:
1) Ukoliko poslodavac nije izvrio preventivne i periodine preglede i ispitivanja
opreme za rad, odnosno ispitivanja uslova radne okoline, ili to nije izvrio u propisa-
nim rokovima:
- donosi se reenje kojim se poslodavcu nalae da izvri preventivne/periodine
preglede i ispitivanja opreme za rad, odnosno uslova radne okoline,
- podnosi se zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (lan 69. stav 1. taka
11. i st. 2. i 3. Zakona),
- ako se utvrdi da lice za bezbednost i zdravlje na radu nije organizovalo preven-
tivna i periodina ispitivanja uslova radne okoline, odnosno preglede i ispitiva-
nja opreme za rad, protiv istog lica podnosi se zahtev za pokretanje prekraj-
nog postupka (lan 74. Zakona).
2) Ukoliko je poslodavac za potrebe vrenja preventivnih/periodinih pregleda i
ispitivanja opreme za rada, odnosno ispitivanja uslova radne okoline angaovao prav-
no lice koje ne poseduje odgovarajuu licencu, tada se:
- podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka protiv pravnog lica i odgo-
vornog lica koje je vrilo ispitivanja (lan 73. stav 1. taka 3. i stav 3. Zakona),
- donosi se reenje kojim se poslodavcu nalae da izvri preventivne/periodine
preglede i ispitivanja opreme za rad, odnosno ispitivanja uslova radne okoline
od strane pravnog lica sa odgovarajuom licencom.
UMESTO ZAKLJUKA
Poslodavce treba podsetiti da je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu utvr-

ena obaveza inspektora rada da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloi preduzima-
nje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka
opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno koje mogu spreiti nastanak po-
vrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu. Korektivne
mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu podrazumevaju donoenje reenja o ot-
klanjanju utvrenih nedostataka, kao i reenja o zabrani rada na mestu rada. U slua-
jevima kada je utvrena okolnost koja dovodi do ugroavanja bezbednosti i zdravlja
na radu, inspektori rada koriste institut zabrane rada, koja traje sve dok ne prestanu
okolnosti zbog kojih je izreena.
60
Projekat svetske banke i Republike Srbije

- unapre|enje konkurentnosti i zapo{ljavanja
Uvodne napomene
Poslednjih godina u Srbiji su vrlo aktuelni i vrlo dobrodoli razni finansijski pro-
jekti ekonomskog razvoja, kojima se unapreuje poslovni ambijent, konkurentnost,
infrastruktura, standard graana, razvoj ljudskih resursa u privredi, pristup izvorima
finansiranja i novim tritima, razvoj preduzetnitva, a u tome posebno preduzetni-
kog duha kod ena, mladih i socijalno osetljivih grupa da pomenemo neke od name-
na. Ovakve programe i projekte realizuju naa ministarstva i drugi dravni organi u
saradnji sa svetskim finansijskim institucijama, Evropskom unijom, meunarodnim i
nevladinim organizacijama, kao i poslovnim udruenjima. Jedan od poslednjih takvih
projekata, znaajan za ukupni srpsku ekonomiju, ugovorili su Meunarodna banka za
obnovu i razvoj (u daljem zekstu: Banka) i Republika Srbija, u vidu zajma u iznosu
100 miliona dolara (89,5 miliona evra) za finansiranje Projekta za unapreenje kon-
kurentnosti i zapoljavanja. Sporazum o zajmu potpisan je 7. oktobra 2015. godine a
Narodna skuptina RS donela je ZAKON o potvrivanju Sporazuma o zajmu - Proje-
kat za unapreenje konkurentnosti i zapoljavanja - izmeu Republike Srbije i Meu-
narodne banke za obnovu i razvoj, koji je objavljen u "Slubenom glasniku RS Me-
unarodni ugovori" br. 24/2015. Sporazum je stupio je na snagu 7. januara 2016. go-
dine. Rok za zavretak Projekta je 30. jun 2019. godine.
Cilj i predmet Projekta
Osnovni cilj Projekta konkurentnosti i zapoljavanja (u daljem tekstu: Proje-

kat) je ublaavanje i otklanjanje prepreka za poveanje konkuretnosti i poveanje za-
poslenosti. Cilj Projekta je poboljanje efikasnosti i koordinacije odabranih javnih
programa radi ublaavanja ogranienja za konkurentnost i stvaranje radnih mesta,
ukljuujui ulaganja i promociju izvoza, inovacije, aktivne mere zapoljavanja, posre-
dovanje na tritu rada, aktiviranje korisnika socijalne pomoi i njihov prelazak u for-
malne poslove. Projekat se fokusira na ciljani skup ostvarivih reformi postojeih jav-
nih politika, kao i na efikasnost njihovog sprovoenja, a koje su identifikovane kao
kljuni pokretai konkurentnosti u privredi i stvaranja radnih mesta na osnovu analiza
Banke, kao i drugih relevantnih analiza.
Bitan segment na koji je Projekat usmeren jeste odnos potranje i ponude radne
snage, kako sa aspekta radnika tako i od strane kompanija, odnosno poslodavaca. Ci-
61
ljane reforme su odreene na osnovu prioriteta Vlade Republike Srbije, postojeih
programa Svetske banke na temu konkurentnosti i podizanja zaposlenosti, kao i na
osnovu analitikih aktivnosti iz oblasti relevantnih za ovaj projekat. Aktivnosti su
uglavnom usmerene ka oblastima u kojima Vlada troi znaajne resurse i gde postoji
namera za boljim iskorienjem raspoloivih resursa. Stoga se ovaj Projekat fokusira
na delotvornije troenje postojeih sredstava, umesto na poveanje rashoda drave.
Osim tri dimenzije reformi: u privredi (industrijske poltike i izvoz), tritu rada
(aktivne mere zapoljavanja) i nauci (reforma naunog sektora), Projekat razvija kroz
Republiki sekretarijat za javne politike horizontalnu koordinaciju unapreenja u
upravljanju javnim politikama u ovim oblastima.
Projekat konkurentnosti i zapoljavanja podrae tri oblasti: stvaranje bolje inve-
sticione klime, podsticanje inovacija i preduzetnitva i pruanje usluga koje e pove-
zivati radnike i poslodavce. U vreme fiskalne konsolidacije projekat e se usredsrediti
na pruanje boljih usluga u javnom sektoru namenjenih investitorima i onima koji tra-
e posao, to e se postii boljim korienjem javnih sredstava.
Projekat je, zapravo, svojevrsni investicioni kredit, ija sredstva e se u Srbiji kori-
stiti nakon postizanja dogovorenih rezultata, u kome je takoa sadran i mali iznos teh-
nike pomoi kojom e se finansirati strunjaci za postizanje dogovorenih ciljeva. Ova
vrsta finansiranja izabrana je kako bi se podstakao viegodinji program reformi i ka-
ko bi se nadoknadili trokovi koje Vlada ima u vreme fiskalne konsolidacije.
Institucionalni okvir za sprovoenje Projekta

U projektu uestvuju sledee institucije/organizacije:
1. Republiki Sekretarijat za javne politike (RSJP),
2. Ministarstvo privrede (MP),
3. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja (MPNTR), u koordinaciji
sa Fondom za inovacionu delatnost -IF, i
4. Ministarstvo za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja (MRZBSP) sa
Nacionalnom slubom za zapoljavanje - NSZ.
Pored institucija koje uestvuju u projektu formirano je i nekoliko dodatnih tela,
odnosno jedinica, koja e biti odgovorna za koordinaciju, implementaciju, izvetava-
nje i praenje reformi podranih Projektom. Ta tela su:
1. Meuresorno radno telo za planiranje, praenje i koordinaciju politika u obla-
sti konkurentnosti i zapoljavanja (u daljem tekstu: Radno telo ili RT);
2. Jedinica za implementaciju projekta (JIP);
3. Unutranje jedinice na nivou institucija (u daljem tekstu: Unutranje jedinice).
Centralni organ zaduen za koordinaciju Projekta je RSJP, iji predstavnik pred-
sedava Radnim telom, i koji e uz podrku JIP i u bliskoj saradnji sa Unutranjim je-
dinicama institucija koje uestvuju u projektu, i konsultantima za nabavku i finansij-
sko i operativno upravljanje projektom pri MRZBSP, koordinirati praenje svih rezul-
tata, izvetavati, obavljati bezbednosne i fiducijarne funkcije.
Institucije koje uestvuju u projektu bie odgovorne za sprovoenje reformi koje
su podrane ovim Projektom, kao i za izvetavanje o napretku i uinku.
62
RSJP, pored sprovoenja reformi u svom delokrugu, odnosno unapreenja opteg

planiranja, praenja i koordinacije javnih politika, ima i ulogu centralnog koordiniraju-
eg organa na ovom projektu, to ukljuuje predsedavanje Radnim telom kao i olaka-
vanje upravljanja, sprovoenja i izvetavanja na projektu uz podrku JIP i u direktnoj
koordinaciji sa Unutranjim jedinicama na nivou institucija koje su, izmeu ostalog,
formirane za potrebe koordinacije sprovoenja projekta i njegovih komponenti.
Dodatnu podrku u sprovoenju projekta pruie i Banka tokom trajanja projekta.
Ova podrka obuhvata povremene nadzorne misije i detaljnu reviziju na polovini projekt-
nog ciklusa (godinu i po dana nakon efektivnosti zajma). Ova revizija, izmeu ostalog,
slui za analizu napretka ka ostvarivanju rezultata i utvrivanja potrebnih prilagoavanja.
Republiki sekretarijat za javne politike (RSJP) ima ulogu glavnog koordinatora
Projekta (horizontalna koordiancija) i predsedava Meuresornim radnim telom Vlade,
koje je osnovano 14. januara 2016. godine, u cilju podrke reformama i unapreenju
upravljanja javnim poltikama u ovim oblastima.
Meuresorno Radno telo sprovodi i usmerava aktivnosti i rezultate u cilju uspe-
ne realizacije reformi na osnovu prioriteta Vlade i postojeih programa Banke.
Osim strune podrke, Radno telo, organizuje sednice, koje ujedno predstavljaju fo-
rum za unapreenje ideja, horizontalne koordinacije i partnerstva u najboljem izboru jav-
nih politika, kako bi se reforme u oblasti konkurentnosti i zapoljavanja uspeno sprovele.
Razlozi za pokretanje Projekta
Odobravajui 100 miliona dolara za finansiranje poveanja konkurentnosti i

otvaranje novih radnih mesta u Srbiji, struni organi Banke ocenili su da se Srbija, od
izbijanja globalne ekonomske krize 2008. godine, suoava sa sporim privrednim opo-
ravkom. Uz posveenost reformama, privredna situacija poela je da se okree nabo-
lje u 2015. godini, tako da je privredni rast pozitivan, izvoz raste, a zapoljavanje se
poveava od poetka godine. Ali, iako Srbija sprovodi duboke privredne reforme ve-
zane za dravna preduzea i javnu upravu, jo dosta toga valja uiniti da bi privatni
sektor povukao privredni rast.
U obrazloenju dodele sredstava Projekta, Banka podsea da se trenutna proiz-
vodnja u Srbiji nalazi na nivou ispod nivoa zabelenog 1980-ih godina (u vreme Ju-
goslavije), a manje od polovine njenog radno sposobnog stanovnitva ima posao u
formalnom sektoru. U sreditu problema Srbije se nalaze dve meusobno povezane
neusklaenosti, to pokazuje zato se ini kao da je Srbija zaglavljena na putu ka prospe-
ritetu. Prvo, privreda se zasniva na domaoj potronji, koja je podstaknuta finansijskim
prilivima od 2000. godine, dok je izvoz jo uvek daleko ispod potencijala. Drugo, stopu
zaposlenosti pokree drava, a ne privatni sektor, sa gotovo polovinom (45%) svih
formalnih radnih mesta u dravnoj upravi, javnom sektoru, ili dravnim preduzeima.
Put Srbije ka prosperitetu i pristupanju EU e biti usko povezan sa usposta-
vljanjem ravnotee izmeu ova dva aspekta. Za malu, otvorenu privredu srednjeg
dohotka kakva je privreda Srbije, postoji samo jedan put ka veem rastu, a samim tim
i veem dohotku za sve stanovnike: zemlja treba da se uspenije integrie sa svetom, a
63
posebno sa Evropom. Razlog za to lei u injenici da malo, domae trite nije dovoljno
kako bi omoguilo kompanijama da proire i poveaju obim svoje proizvodnje, kao i u
injenici da trgovina generie tehnoloka prelivanja i uenje. Trenutni izvoz Srbije ini
oko 40 odsto BDP-a, dok su mnoge uspene privrede u svetu zabeleile brz rast na
stranim tritima. To ukljuuje privrede u tranziciji i zemlje sline veliine u regionu, kao
to su Slovaka i eka Republika (obe zemlje su udvostruile svoj izvoz sa 40% na 80%
od sredine 1990-ih godina), kao i ne tako sline zemlje poput Paname, Irske, Malezije ili
Singapura, koje belee nivo izvoza blizu ili iznad 100% BDP-a.
Da bi Srbija postala konkurentnija, potrebno je sprovesti sveobuhvatni program
reformi, uz doslednu primenu. Za uspeh je potrebno mnogo faktora: dobro obuena radna
snaga; otvoren i efikasan trgovinski reim; okruenje u kome investitori mogu da rade sa
lakoom; transportna mrea; energetski trokovi i makroekonomska stabilnost, da nave-
demo samo neke od tih faktora. Tri prioritetne oblasti se istiu. Prvo, poslovno okruenje
mora da postane predvidljivo: potrebno je preurediti inspekcijski sistem (posebno radnu,
trinu i poresku inspekciju), reformisati sistem parafiskalnih taksi i naknada i pojedno-
staviti procedure za upravljanje zemljitem i izdavanje graevinskih dozvola. Drugo,
istraivanja i razvoj treba da imaju znaajniju ulogu: finansiranje dravnih istraivako-
razvojnih instituta treba da bude zasnovano na konkurentnijoj osnovi, a fokus mora da
bude usmeren ka komercijalizaciji. Tree, neophodno je ojaati Nacionalnu slubu za
zapoljavanje, kako bi postala moderan prualac usluga za nezaposlene i poslodavce;
takoe je potrebno reformisati oblast minimalnih doprinosa za socijalno osiguranje kako
bi se smanjili trokovi rada kada je re o malo plaenim i honorarnim poslovima u uslu-
nom sektoru.
Ovo je kratka "skica" nekih od aktuelnih problema u ekonomiji Srbije, a sredstva
Projekta su upravo odobrena da bi se pomogle ve pokrenute reforme. Tim vie, to
su aktivnosti i sredstva Projekta usmerena ka oblastima u kojima Vlada troi znaajne
resurse i gde postoji namera za boljim iskorienjem raspoloivih resursa.
Opis i sadraj Projekta

Razvojni cilj projekta je poboljanje efikasnosti i koordinacija odabranih javnih
programa za ublaavanje ogranienja za konkurentnost i stvaranje radnih mesta,
ukljuujui ulaganja i promociju izvoza, inovacije, aktivne mere zapoljavanja, posre-
dovanje na tritu rada, aktiviranje korisnika socijalne pomoi i njihov prelazak u
formalne poslove. Projekat je strukturiran u 2 dela:
Deo A - u kojem se koristi mehanizam finansiranja na osnovu postignutih rezultata u
reformama koje su podrane ovim Projektom, i
Deo B - tehnika podrka za upravljanje i implementaciju projekta, tanije podrka
koja e olakati implementaciju dela A projekta.
Ukupna vrednost Projekta od EUR 89,54 miliona, strukturirana je na ova dva
segmenta na sledei nain:
Deo A - vredan EUR 85.025.000, u kojem se koristi model finansiranja zasnovan
na rezultatima, gde je isplata sredstava uslovljena dokazivanjem da su Programi
64
prihvatljivih trokova i da su istovremeno postignuti Pokazatelji uinka koji uslovljavaju

isplatu, i
Deo B vredan EUR 4.251.250 koji obuhvata tehniku pomo u upravljanju i
sprovoenju projekta, gde je isplata sredstava zasnovana na Izvetajima o trokovima.
Svaki od ovih strukturnih delova Projekta sastoji se iz vie komponenti, kako
sledi:
Deo A projekta je podeljen na 4 kompatibilne i komplementarne komponente, i to:
A.1. Planiranje, praenje i koordinacija politika (horizontalna komponenta);
A.2. Investicije i promocija izvoza;
A.3. Inovacije;
A.4. Rad / Zapoljavanje;
Deo B se sastoji iz 2 komponente, i to:
B.1.Tehnika podrka u upravljanju i sprovoenju projekta za RSJP, Ministarstvo
privrede i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja kroz Jedinicu za
implementaciju projekta (JIP) koja je formirana u okviru RSJP i za finansiranje op-
ravdanih Trokova koja se odnosi na nabavku dobara, konsultantskih i nekonsul-
tantskih usluga, Treninga i Operativnih trokova;
B.2. Tehnika podrka u upravljanju i sprovoenju projekta za Ministarstvo za
rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja i Nacionalnu slubu za zapoljavanje
kroz angaovanje konsultanta za nabavke i konsultanta za upravljanje projektom i
finansijama od strane Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja.
Osnovne i sutinske aktivnosti u ovom Projektu sprovode se kroz Deo A, u kome se
finansiranje predvienih aktivnosti sprovodi "na osnovu rezultata". Prema usvojenoj me-
todologiji u Projektu, finansiranje na osnovu rezultata je model finansiranja kod kojeg
isplata sredstava zavisi od postizanja unapred definisanih rezultata. U sluaju ovog
konkretnog projekta, sredstva zajma mogu biti isplaena u budet RS samo po doka-
zivanju dostizanja oekivanih rezultata, a koji se mere pokazateljima uinka od ijeg
dostizanja zavisi isplata sredstava zajma. Dakle, Banka e predviena sredstva prenositi
Republici tek po dokazivanju rezultata koji se Projektom trae.
Deo A Projekta
Kao to je prethodno reeno, Deo A Projekta sainjavaju 4 potprojekta. Naime,
aktivnosti na reformama su grupisane u okviru komponenti A.2 (Program za investicije i
promovisanje izvoza), A.3 (Program za inovacije) i A.4 Projekta (Program za reformu
zapoljavanja (Rad/Zapoljavanje), i oni imaju za osnovni cilj da doprinesu unapreenju
efektivnosti mera i programa koje Republika ve sprovodi u ovim tematskim oblastima.
Kroz komponentu A.1 (Program za planiranje, praenje i koordinaciju politika)
dodatno je podrana njihova bolja koordinacija, stvaranje sinergija i dodate vrednosti u
odnosu na svaku pojedinanu komponentu.
Pogledajmo u nastavku blie odredbe o potprogramu koji se odnosi na reformu
zapoljavanja.
65
Deo A4 - Program za reformu zapoljavanja
(Rad/Zapoljavanje)
Ovaj program daje podrku u implementaciji Zajmoprimevog programa za
reformu u oblasti zapoljavanja kroz:
(a) poveanje delotvornosti usluga NSZ za posredovanje u zapoljavanju za
poslodavce i nezaposlene;
(b) unapreenje delotvornosti programa aktivnih mera trita rada Zajmoprimca; i
(v) olakavanje prelaska korisnika socijalne pomoi na formalne poslove.
Deo A.4 e se realizovati preko MRZBSP i NSZ.
Fokus ove komponente je na unapreenju kapaciteta i usluga koje prua
Nacionalna sluba za zapoljavanje (NSZ), i to:
- posredovanja na tritu rada,
- obezbeivanja programa koji e poboljati izglede za nalaenje posla traiocima
(Aktivne mere zapoljavanja ALMPs), i
- podrka aktivaciji korisnika socijalne pomoi.
Ove poslednje korisnike socijalne pomoi - karakterie niska konkurentnost na
tritu rada, niske zarade, i tenja da se ukljue na formalno trite rada. Takvi tra-
ioci posla su obeshrabreni za angaovanje na nisko plaenim ili poslovima sa nepu-
nim radnim vremenom u odnosu na ostalo radno sposobno stanovnitvo, te bi preobli-
kovanje socijalne pomoi moglo znaajno da ojaa podsticaje za traenje posla i
ukljuivanje u formalne poslove.
Ova komponenta projekta e podrati dostizanje pojedinih ciljeva Nacionalne
strategije zapoljavanja za period 2011-2020 (koja je trenutno u postupku revizije),
naroito implementaciju programa Republike za reformu zapoljavanja, i to kroz
sledee podkomponente:
(a) Unapreenje efektivnosti usluga posredovanja NSZ za poslodavce i nezaposlene;
(b) Poboljanje efektivnosti aktivnih mera zapoljavanja, i
(c) Olakavanje tranzicije korisnika socijalne pomoi u formalne poslove.
Pogledajmo ove podkomponente detaljnije.
1) Podkomponenta A.4.1
Unapreenje efektivnosti usluga posredovanja na tritu rada NSZ
Reforme podrane kroz ovu podkomponentu se sastoje iz tri elementa:
1. Poveanje kvaliteta usluga posredovanja na tritu rada za poslodavce, kako
bi se poveao broj prilika za zaposlenjem za registrovana nezaposlena lica, i kvalitet
uparivanja ponude i tranje;
2. Poboljanje kvaliteta upravljanja pojedinanim predmetima aktivnih traioca posla,
kroz razvoj novih treninga i sistema sertifikacije za savetnike za zapoljavanje NSZ, i
3. Ujednaavanje broja predmeta koje obrauju savetnici za zapoljavanje po
filijalama NSZ i njihov fokus ka aktivnim traiocima posla, kroz podrku savetnicima
za zapoljavanje NSZ da prioritizuju svoj rad na aktivne traioce posla u odnosu na
administrativne zadatke.
66
U skladu sa ciljevima ove podkomponente, treba sprovesti sledee aktivnosti:

- Usvajanje akcionog plana za unapreenje kvaliteta usluga za poslodavce i rada
savetnika za zapoljavanje (Akcioni plan NSZ);
- Razviti metodologiju za sertifikaciju savetnika za zapoljavanje;
- Sertifikovati savetnike za zapoljavanje NSZ;
- Poveati broj kontakata sa poslodavcima, radi uveanja broja prikupljenih radnih
mesta u ponudi;
- Pratiti broj registrovanih nezaposlenih lica koja prelaze u formalne poslove;
- Uvesti poseban registar nezaposlenih koji su privremeno spreeni za rad, i
- Pratiti stepen neujednaenosti optereenja savetnika za zapoljavanje po filijalama
NSZ.
Poboljanje efektivnosti aktivnih mera zapoljavanja
Poboljanje efektivnosti aktivnih mera zapoljavanja zahteva reforme u dve oblasti:
1. U nainu na koji aktivne mere zapoljavanja ciljaju potrebe korisnika, i
2. U nainu na koji su aktivne mere zapoljavanja sprovedene, praene i ocenjivane.
Uvoenje metoda za profilisanje nezaposlenih na tritu rada e omoguiti njihovo
bolje segmentiranje prema realnim potrebama za pomo NSZ, ime se, izmeu ostalog,
smanjuje rizik potronje skromnih sredstava za aktivne mere zapoljavanja ka onim neza-
poslenima koji zaposlenje mogu samostalno nai, i ostvaruje vei fokus na one neza-
poslene iji cilj nije samo da zadovolje zahteve za dobijanje socijalne pomoi registraci-
jom na trite rada, ve da zaista nau posao.
Inicijalne faze reforme e se sastojati od uvoenja metodologije za profilisanje
aktivnih traioca posla prema njihovom efektivnom riziku od toga da postanu dugorono
nezaposleni. Oskudni resursi e zatim biti koncentrisani na traioce posla sa visokim
rizikom. Sistematinijom upotrebom evaluacije aktivnih mera zapoljavanja e se uticati
na izbor pruaoca usluga treninga i na unapreenja dizajna aktivnih mera zapoljavanja.
Prikupljanje podataka o korisnicima aktivnih mera zapoljavanja, ukljuujui i na-
knadne ankete, je ve izvreno. U cilju unapreenja dizajna i targetiranja programa, ove
informacije se moraju bolje prevesti u konkretne analize efekata programa, razvrstanih
prema karakteristikama korisnika. Povratna sprega, od prikupljanja podataka do dizajna
politike, je kljuna za izradu politika zasnovanih na injenicama i zahteva novi institu-
cionalni okvir bilo u MRZBSP ili NSZ. ta vie, ove mere trebalo bi da budu podrane i
povezivanjem sa lokalnim samoupravama kako bi se ojaali njihovi kapaciteti da identi-
fikuju mogunosti za zapoljavanje. Aktivne mere zapoljavanja bi trebalo da se uklope u
potrebe nezaposlenih na lokalnom nivou, naroito u kontekstu smanjenja broja zaposlenih
tokom racionalizacije u javnoj upravi.
Konano, s obzirom na tekuu fiskalnu konsolidaciju i oekivani talas otputanja
u restrukturiranju drutvenih preduzea potrebno je zadrati sredstva u budetu za
aktivne mere zapoljavanja za veliki broj nezaposlenih. Iz ovog razloga, veliki deo
sredstava projekta koji se odnosi na komponentu A.4 projekta e biti namenjen
aktivnim merama zapoljavanja koje su se pokazale uspenim u poboljanju izgleda
za zaposlenjem, u skladu sa prethodnim analizama efekata.
67
U skladu sa ciljem ove podkomponente, aktivnosti koje e biti sprovedene
obuhvataju:
- Izradu i primenu nove metodologije za profilisanje nezaposlenih prema stepenu
rizika od dugorone nezaposlenosti;
- Razvoj i primena akcionog plana za praenje, evaluaciju i redizajniranje
Aktivnih mera zapoljavanja (dalje: AMZ);
- Pilotiranje novih/redizajniranih AMZ, i
- Pilotiranje angaovanja pruaoca usluga treninga, odnosno firme koja prua
usluge treninga za nezaposlene, na osnovu ugovora zasnovanog na uinku.
Olakavanje tranzicije korisnika socijalne pomoi u formalne poslove
Srbija ima jedno od najveih optereenja na zaradu za slabo plaene poslove u

evropskom i centralno-azijskom regionu i socijalnu pomo koja je smanjena za najmanje
jedan dinar (esto i za mnogo vie) na svaki dinar koji se formalno zaradi, to ini da su
slabo plaeni poslovi neodrivi u formalnom sektoru. Radi smanjenja ovog ogranienja,
ovom podkomponentom projekta podrava se unapreenje aktivacije korisnika socijalne
pomoi kroz dizajniranje i pilotiranje programa kojim se smanjuje ovo ogranienje za iza-
branu grupu korisnika socijalne pomoi, to bi moglo da bude u vidu novanog transfera
uslovljenog zasnivanjem radnog odnosa za korisnike socijalne pomoi.
Novani transfer, slian onome koji neke OECD zemlje nazivaju in-work benefit e
biti razvijen na takav nain da uini isplativijim formalni rad u odnosu na primanje soci-
jalne pomoi. Olakice bi bile sprovedene ili kroz postojei sistem socijalne zatite ili
kroz NSZ.
Fiskalne implikacije moraju biti paljivo razmotrene, ali bi svakako trebalo da
budu male ili ak pozitivne jer e se najvei deo finansirati kroz smanjenje isplate
socijalne pomoi i poveanih prihoda od naplate socijalnog osiguranja. Prethodna stu-
dija bi trebalo da razmotri i mogunost da se koristi olakica za smanjenje optereenja
na zaradu za slabo produktivne poslove.
U okviru ove podkomponente, MRZBSP i NSZ e sprovesti sledee aktivnosti:
- Analizu, ukljuujui i komparativnu analizu uporedivih zemalja i najbolje prakse, o
stvarnom optereenju na zaradu za slabo plaene poslove;
- Analizu moguih scenarija za uvoenje smanjenja optereenja na zaradu ili in-
work incentives sa analizom efekata na budet;
- Pilotiranje izabranog scenarija;
- Evaluacija, prilagoavanje i izrada plana za primenu u drugim, ne pilotiranim,
sluajevima.
Svi navedeni ciljevi i zadaci u Delu A Projekta praeni su konkretnim zahtevima u
pogledu pokazatelja koje je neophodno ostvariti da bi se sredstva Projekta mogla povlaiti.
Na primer: kada se radi o sprovoenju mera iz podkomponente A.4.3 Olakavanje
tranzicije korisnika socijalne pomoi u formalne poslove, Projekat pre svega zahteva kao
obavezno sprovoenje studije u cilju izrade programa za smanjenje ogranienja za radno
68
angaovanje korisnika socijalne pomoi i njihovo aktiviranje kroz unapreenje usluga, za

ega se odobrava angaovanje/ugovaranje konsultanata koji e izraditi studiju. Dalje se trai
sprovoenje pilot programa za aktiviranje/zapoljavanje korisnika socijalne pomoi, u
okviru ega treba izraditi i pilot program za aktiviranje/zapoljavanje korisnika socijalne
pomoi i/ili deijeg dodatka. Projekat u ovom delu takoe trai smanjenje efektivnog
prosenog optereenja na zaradu na 70% ili manje za posao sa skraenim radnim vre-
menom kao i za rad sa punim radnim vremenom, za domainstvo korisnika socijalne po-
moi sa dvoje dece, koji uestvuje u pilot programu za prethodnu kalendarsku godinu, gde
jedan odrasli lan domainstva prelazi u formalno zaposlenje sa minimalnom zaradom. To
su konkretni zahtevi koje Projekat trai u ovom segmentu, a slini su zahtevi postavljeni i za
ostale segmente Projekta, jer situacija je jasna sredstva Projekta mogu se povlaiti samo
ako se ciljevi i zadaci Projekta sprovode, a Republika se potpisivanje Sporazuma o zajmu
obavezala na sprovoenje ovih mera.
Deo B Projekta
U odnosu na iznete sutinske aktivnosti kojima se Projekt sprovodi putem programa

u delu A, u delu B se odvijaju pomone i pratee aktivnosti, a konkretno Deo B omogu-
ava upravljanje Projektom i tehniku pomo.
Nadzor Projekta, izvetavanje i evaluacija

Republike Srbija, kao zajmoprimac, preko RSJP, treba da nadgleda i vri evaluaciju
napretka Projekta i priprema Izvetaje Projekta, u skladu sa Sporazumom o zajmu i na
osnovu pokazatelja prihvatljivih za Banku. Svaki Izvetaj Projekta e obuhvatati period
jednog kalendarskog semestra (polugodinje), i bie dostavljen Banci najkasnije dva
meseca nakon zavretka perioda obuhvaenog u takvom izvetaju. Svaki izvetaj e
sadrati podatke o postignutom napretku ka dostizanju svakog od pokazatelja uinka
zadatog u Projektu, a izvetaji sredinom i na kraju godine treba da opisuju napredak ka
dostizanju svakog od pokazatelja uinka, a na kraju godine i dokaze o ispunjenju svakog
od pokazatelja uinka. Kljuni pokazatelji uinka (KPI), su bitni elementi Projekta, a
predstavljaju osnovne pokazatelje uinka aktivnosti na Projektu u odnosu na eljene
rezultate, odnosno reforme koje su podrane Projektom, i utvruju se po pravilu na nivou
ishoda pojedinanih komponenti ili Projekta u celini.
Ovi izvetaji su posebno vani jer su isplate sredstava kredita za A deo projekta
(EUR 86.47 miliona) uslovljene su izvrenjem Projekta i dostizanjem predvienih
pokazatelja uinka istovremeno. U ovom sluaju, radi se o Pokazateljima uinka od ijeg
dostizanja zavisi isplata sredstava, jer su to kvalitativni ili kvantitativni pokazatelji uinka
od ijeg dostizanja zavisi isplata sredstava zajma u budet Rerpublike. Ovi pokazatelji su
definisani Sporazumom o zajmu a Projektom ih je predvieno ukupno 9. Dostizanje ovih
pokazatelja u predvienim rokovima je obavezujue za sve uesnike u Projektu, a
izostanak rezultata opisanih ovim pokazateljima moe dovesti do obustave uplata
sredstava zajma u budet Republike od strane Banke, i prateih negativnih posledica.
Isplate sredstava iz zajma za B deo (EUR 4.56 miliona) vre na osnovu Izvetaja
o trokovima, za aktivnosti upravljanja i implementacije projekta.
69
Posebno treba naglasiti da postoji mogunost, odnosno da je Projektom predvieno
da se iz sredstava Projekta mogu finansirati i obuke. RSJP e, u saradnji sa
Unutranjim jedinicama institucijama koje uestvuju u projektu razviti godinji Plan
obuka, koji mora odobriti Banka. O sprovoenju Plana obuka izvetava se polugodinje, u
okviru sistema izvetavanja na projektu. Obuke predstavljaju trokove nastale tokom
sprovoenja Projekta, za: 1) trokove razumnih putovanja, smetaja i dnevnica za trenere i
polaznike obuke, a u vezi sa organizovanom obukom, 2) naknade za obuke, 3) iznaj-
mljivanje prostorija i opreme za radionice/obuke i 4) pripremu i kupovinu materijala za
obuke, trokove kopiranja i distribucije koji nisu na drugi nain pokriveni u okviru pret-
hodno navedenog.
Obuke ukljuuju seminare, konferencije, radionice i studijske posete povezane
sa aktivnostima na projektu, a koje su ukljuene u godinji Plan obuka. Plan obuka
obuhvata listu uesnika, agende za obuke i procenu potrebnih finansijskih sredstava.
Iz sredstava Projekta mogu se finansirati i Operativni trokovi. Operativni
trokovi predstavljaju razumne trokove nastale na raun operativnog sprovoenja pro-
jekta, za kancelarijski materijal i drugu potronu robu, iznajmljivanje kancelarijskog pro-
stora, internet vezu i trokove komunikacije, podrku informacionim sistemima, trokove
prevoda, provizije banaka, komunalne usluge, putovanja, prevoz, dnevnice, trokove
smetaja i druge razumne trokove direktno povezane sa implementacijom projekta, is-
kljuujui plate za dravne slubenike, na osnovu polugodinjih budeta koji su prihva-
tljivi za Banku.
Sistem finansijske kontrole
Sve transakcije na Projektu moraju biti potkrepljene odgovarajuom, prateom

dokumentacijom koja obezbeuje objektivne i proverljive podatke, posebno u sluaju
dokumentacije koja se proizvodi unutar institucija koje uestvuju u projektu (npr.
dokazi o izvrenju pokazatelja uinka koji nisu proverljivi iz eksternih izvora).
Proces evidentiranje pratee dokumentacije koja predstavlja osnov za transakcije je
osnovni korak u knjigovodstvenoj praksi koja obezbeuje trag za potrebe revizije.
Evidentiranje dokumentacije sprovodi se u skladu sa pravilima kancelarijskog poslovanja
u organima dravne uprave Republike.
70
Likvidacija privrednog dru{tva

Dr Milovan MILI
Pojam i pokretanje likvidacije
1. Pojam
U okviru likvidacije privrednih drutava, odnosno pojma i pokretanja likvidacije
privrednog drutva, Zakonom o privrednim drutvima posebno je ureen pojam likvi-
dacije privrednog drutva. Ureujui pojam likvidacije privrednog drutva, Zakonom1
je propisano da se likvidacija drutva moe sprovesti kada drutvo ima dovoljno sred-
stava za namirenje svih svojih obaveza.
Polazei od ove odredbe Zakona, treba rei da likvidacija privrednog drutva, kao
jedan od naina prestanka privrednog drutva, nije obavezan nain prestanka privred-
nog drutva.
Likvidacija privrednog drutva moe se sprovesti kada privredno drutvo ima
dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza, dakle likvidacija se moe sprovesti
nad solventnim privrednim drutvom, drutvom sposobnom za namirenje svih svojih
obaveza. Likvidacijom privredno drutvo prestaje da postoji voljom svojih lanova, s
tim to u postupku likvidacije privrednog drutva svi poverioci namiruju svoja potra-
ivanja prema drutvu, a ostatak raspodeljuju lanovi privrednog drutva.
Pored ove likvidacije privrednog drutva, kada privredno drutvo prestaje vo-
ljom svojih lanova, vaei Zakon o privrednim drutvima2, lanom 546. do 548.
ovog zakona, predvia i prinudnu likvidaciju privrednog drutva.
2. Odluka o likvidaciji
U okviru likvidacije privrednog drutva, odnosno pojma i postupka likvidacije,
Zakonom o privrednim drutvima posebno je predviena odluka o likvidaciji privred-
nog drutva. Ureujui odluku o likvidaciji, zakonom3 je propisano da se likvidacija
privrednog drutva pokree:
1) jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom
o osnivanju nije drugaije odreeno;
1
lan 524. Zakona o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014
- dr. zakon i 5/2015)
2
lan 546. do 548. Zakona o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011,
83/2014 - dr. zakon i 5/2015)
3
- dr. zakon i 5/2015)
71
2) odlukom skuptine lanova drutva sa ogranienom odgovornou u skladu sa
lanom 211. ovog zakona;
3) odlukom skuptine akcionara, u skladu sa lanom 358. ovog zakona.
Pored napred navedenih subjekata, postupak likvidacije subjekata privatizacije,
prema Zakonu o privatizaciji4, moe, izuzetno, ako su se stekli uslovi za likvidaciju
subjekta likvidacije, pokrenuti Agencija za privatizaciju u skladu sa zakonom kojim
se ureuju privredna drutva, a koji se sprovodi u skladu sa Zakonom o privrednim
drutvima.
Polazei od ove odredbe zakona, treba rei da ova odredba propisuje kako se i
ko donosi odluku o likvidaciji privrednog drutva, omoguavajui pojedinim privred-
nim drutvima da donoenje odluke o likvidaciji mogu ugovorom o osnivanju da dru-
gaije odrede.
Tako, odluku o likvidaciji ortakog drutva i komanditnog drutva donose jed-
noglasno ortaci u ortakom drutvu i koplementari u komanditnom drutvu, ako ugo-
vorom o osnivanju nije drugaije odreeno. A ugovorom o osnivanju ortakog i ko-
manditnog drutva moe donoenje odluke o likvidaciji ovih drutava drugaije biti
odreeno, tako da se ova odluka donosi troetvrtinskom veinom glasova prisutnih
ortaka i komplementara ili, kad je u pitanju komanditno drutvo, da u donoenju ove
odluke uestvuju i komanditori.
Kad odluku o likvidaciji drutva sa ogranienom odgovornou donose lanovi
drutva, onda je lanovi ovog drutva mogu doneti u skladu sa odredbama zakona ko-
je propisuju veinu za odluivanje.
Tako e, prema Zakonu o privrednim drutvima5, lanovi drutva sa ogranie-
nom odgovornou doneti odluku o likvidaciji ovog drutva veinom od dve treine
ukupnog broja lanova drutva sa ogranienom odgovornou.
Kada odluku o likvidaciji akcionarskog drutva donose akcionari, onda e akcio-
nari akcionarskog drutva tu odluku, takoe, doneti veinom za odluivanje propisa-
nom zakonom. Tako e, prema Zakonu o privrednim drutvima6, akcionari doneti od-
luku o likvidaciji akcionarskog drutva obinom veinom glasova prisutnih akcionara
koji imaju pravo glasa po ovom pitanju, ako zakonom ili statutom za ovo pitanje nije
odreen vei broj glasova. Kako zakonom nije predvien vei broj glasova prisutnih
akcionara od obine veine za donoenje odluke o likvidaciji akcionarskog drutva, to
ostaje mogunost da se statutom akcionarskog drutva odredi vea veina od obine
veine za donoenje odluke o likvidaciji akcionarskog drutva.
Tako bi se statutom akcionarskog drutva moglo predvideti, na primer, da odlu-
ku o likvidaciji akcionarskog drutva donose akcionari dvotreinskom ili troetvrtin-
skom veinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po ovom pitanju.
4
lan 56. Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 46/2015, 112/2015 i 20/2016 -
Autentino tumaenje)
5
lan 211. stav. 2. taka 3) Zakona o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011,
99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015)
6
- dr. zakon i 5/2015)
72
Meutim, treba rei da zakon ne propisuje ta sadri ili ta naroito sadri odluka o li-
kvidaciji privrednog drutva, tako da e o sadrini odluke odluivati ortaci u ortakom dru-
tvu, komplementari u komanditnom drutvu, lanovi skuptine u drutvu sa ogranienom
odgovornou i akcionari na skuptini akcionarskog drutva, u skladu sa ovim zakonom.
3. Registracija i objavljivanje
U okviru likvidacije privrednog drutva, odnosno pojma i pokretanja likvidacije
privrednog drutva, zakonom je posebno predviena registracija odluke o likvidaciji i
objavljivanje oglasa o pokretanju likvidacije.
Ureujui registraciju i objavljivanje, zakon7 predvia da likvidacija drutva poi-
nje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju postup-
ka likvidacije, u skladu sa zakonom o registraciji.
Polazei od ove zakonske odredbe, treba rei da ova odredba propisuje kada po-
inje likvidacija privrednog drutva i u skladu sa kojim se zakonom vri registracija
odluke o likvidaciji i objavljivanje oglasa o pokretanju likvidacije privrednog drutva.
Likvidacija privrednog drutva poinje danom registracije odluke o likvidaciji pri-
vrednog drutva i objavljivanjem oglasa o pokretanju postupka likvidacije, u skladu
sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.
Dakle, za likvidaciju privrednog drutva nije dovoljno samo da likvidacija pone
danom registracije odluke o likvidaciji, ve je potrebno da se objavi i oglas o pokreta-
nju likvidacije, u skladu sa zakonom o registraciji.
Na osnovu registracije odluke o likvidaciji privrednog drutva i na osnovu obja-
vljivanja oglasa o pokretanju postupka likvidacije, zainteresovana trea lica imaju
mogunost da saznaju ove injenice kako bi na osnovu njih mogli da ostvaruju odre-
ena prava prema privrednom drutvu.
4. Postupci u toku i pokretanje steaja

Ureujui postupke u toku i pokretanje steaja, Zakonom o privrednim drutvi-
ma8 propisano je da pokretanje likvidacije ne spreava odreivanje i sprovoenje iz-
vrenja protiv drutva u likvidaciji niti voenje drugih postupaka koji se vode protiv
ili u korist drutva u likvidaciji.
Polazei od ove odredbe zakona, treba rei da ova odredba propisuje da pokreta-
nje likvidacije privrednog drutva ne moe spreiti odreivanje izvrenja i sprovoe-
nje izvrenja (na primer, naplata potraivanja) protiv privrednog drutva u kome je
pokrenuta likvidacija.
Takoe, treba rei da ova odredba propisuje da pokretanje postupka likvidacije pri-
vrednog drutva ne spreava ni voenje drugih postupaka, bilo da se oni vode protiv pri-
vrednog drutva ili u korist privrednog drutva u likvidaciji (na primer, prekrajni postupak).
7
- dr. zakon i 5/2015)
8
lan 527. stav 1. Zakona o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011,
83/2014 - dr. zakon i 5/2015)
73
Dakle, na napred izneti nain iskljuen je uticaj likvidacije na odreivanje izvr-
enja i sprovoenje izvrenja protiv privrednog drutva u likvidaciji i voenje drugih
postupaka koji se vode protiv ili u korist privrednog drutva u likvidaciji. Pored is-
kljuenja uticaja likvidacije na napred navedena pitanja, zakonom je propisano da po-
kretanje likvidacije privrednog drutva nema uticaja ni na podneti predlog za pokreta-
nje steaja koji je podnet u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.
Tako, prema Zakonu o privrednim drutvima9, pokretanje likvidacije nema uticaja
na podneti predlog za pokretanje steaja podnet u skladu sa zakonom kojim se ureuje
steaj, a poverioci drutva u likvidaciji mogu podneti predlog za pokretanje steaja i to-
kom trajanja likvidacije iz razloga propisanim zakonom kojim se ureuje steaj.
Polazei od ove odredbe zakona, treba rei da ova odredba ureuje dva pitanja.
Prvo pitanje je da pokretanje likvidacije privrednog drutva nema uticaja na ve pod-
neti predlog za pokretanje steaja koji je podnet u skladu sa zakonom o steaju. A
drugo pitanje koje se ureuje ovom odredbom sastoji se u ovlaenju poverilaca pri-
vrednog drutva u likvidaciji da mogu podneti predlog za pokretanje steaja i tokom
trajanja likvidacije iz razloga propisanih zakonom kojim se ureuje steaj.
Prema Zakonu o steaju10, steajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje
najmanje jednog steajnog razloga, a ti razlozi su: trajnija nesposobnost plaanja; pre-
tea nesposobnost plaanja; prezaduenost; nepostupanje po usvojenom planu reorga-
nizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.
5. Ogranienje isplata lanovima drutva u

likvidaciji
Ureujui ogranienja isplata lanovima privrednog drutva u likvidaciji, Zakonom
o privrednim drutvima11 propisano je da se za vreme likvidacije ne isplauje uee u do-
biti, odnosno dividende niti se imovina drutva raspodeljuje lanovima drutva pre isplate
potraivanja poverilaca.
Polazei od ove odredbe zakona, treba rei da ova odredba propisuje ogranienja is-
plata lanovima privrednog drutva koje je u likvidaciji, a koja se sastoje u zabrani isplate
i raspodeljivanju imovine lanovima drutva pre isplate svih potraivanja poverilaca.
Zabrana isplate i raspodeljivanje imovine lanovima privrednog drutva u likvi-
daciji sastoji se u tome to se za vreme likvidacije ne isplauje uee u dobiti, odno-
sno dividenda, niti se imovina privrednog drutva raspodeljuje lanovima drutva pre
isplate svih potraivanja poverilaca.
Dakle, zabrana isplate uea u dobiti, odnosno dividende i raspodeljivanje imo-
vine lanovima privrednog drutva za vreme likvidacije traje do isplate svih poverila-
ca privrednog drutva i ima za cilj da, pre svega, zatiti interese poverilaca privrednog
drutva u likvidaciji.
9
lan 527. stav 2. Zakona o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011,
83/2014 - dr. zakon i 5/2015)
10
lan 11. Zakona o steaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/09, 99/2011-dr. zakon, 71/2012-US i 83/2014)
11
- dr. zakon i 5/2015)
74
Merila za imenovanje direktora

javnog preduzea
Gordana STANOJI
Uvodne napomene
Narodna skuptina Republike Srbije donela je poetkom ove godine novi Zakon
o javnim preduzeima, koji je objavljen u "Slubenom glasniku RS", broj 15 od 25.
februara 2016. godine, a stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, tj. 4.
marta 2016. godine.
Prelaznim odredbama ovog Zakona, odnosno odredbama lana 79 83. ureen
je pravni reim postojeeg stanja i utvreni su rokovi i poslovi koji su neophodni za
primenu novog Zakona o javnim preduzeima:
1) Osnivai javnih preduzea i drutava kapitala iz lana 3. stav 2. ta.1) i 2)
ovog zakona su bili duni da do 4. septembra 2016. godine usklade osnivaka akta sa
odredbama ovog zakona;
2) Isti privredni subjekti su obavezni da do 4. decembra 2016. godine usklade
svoja opta akta sa odredbama ovog zakona i svojim osnivakim aktom;
3) Ugovori o poveravanju obavljanja delatnosti od opteg interesa koji su za-
kljueni u skladu sa odredbama dosadanjeg zakona ostaju na snazi, a aneksi ovih
ugovora e se zakljuiti na nain i pod uslovima pod kojima je zakljuen osnovni
ugovor;
4) lanovi nadzornih odbora i predstavnici osnivaa u skuptini drutava kapita-
la koja obavljaju delatnost od opteg interesa, a ne ispunjavaju uslove predviene la-
nom 18. ovog zakona, bie razreeni a novi su morali biti imenovani najkasnije do 4.
septembra 2016. godine;
5) Predsednik i lanovi nadzornog odbora razreavaju se pre isteka vremena na
koje su imenovani ukoliko nadzorni odbor javnog preduzea ne donese dugoroni i
srednjoroni plan poslovne strategije i razvoja do 4. marta 2017. godine;
6) Direktori koji su izabrani na konkursu po dosadanjem zakonu, nastavljaju sa
radom do isteka mandata;
7) Javni konkursi za izbor direktora koji su raspisani po odredbama ovog
zakona moraju biti okonani najkasnije do 4. marta 2017. godine;
8) Javni konkursi za izbor direktora, koji su raspisani a nisu bili zavreni do 4.
marta 2016. godine, okonae se prema odredbama dosadanjeg zakona;
75
9) Javni konkursi za imenovanje direktora javnih preduzea i drutava kapitala
koja obavljaju delatnost od opteg interesa u kojima direktor nije izabran u skladu sa
odredbama dosadanjeg zakona, raspisuju se prema odredbama ovog zakona;
10) Rad izvrnih odbora je prestao 4. septembra 2016. godine, jer je njihovo po-
stojanje po novom zakonu ukinuto;
11) Komisije za reviziju imenovane u skladu sa dosadanjim zakonom, prestale
su sa radom 4. septembra 2016. godine.
Odredbama lana 82. i 83. ovog zakona propisana je obaveza Vlade Srbije, da
u odreenom roku (60, odnosno 90 dana, 6 meseci odnosno godinu dana od dana stu-
panja na snagu zakona), donese podzakonska akta, dugoroni i srednjoroni plan
poslovne strategije i razvoja javnih preduzea, kao i obrasce tromesenih izvetaja o
realizaciji godinjeg, odnosno trogodinjeg programa poslovanja javnog preduzea i-
ji je osniva Republika Srbija.
Uredba o merilima za
imenovanje direktora javnog preduzea
U skladu sa svojim obavezama propisanim lanom 83. Zakona o javnim

preduzeima, a na osnovu odredaba lana 40. stav 3. istog zakona, Vlada je done-
la Uredbu o merilima za imenovanje direktora javnog preduzea, koja je objavlje-
na u "Slubenom glasniku RS" broj 65 od 28.07.2016. godine a stupila je na snagu
5. avgusta 2016. godine. Stupanjem na snagu ove uredbe prestala je da vai Ured-
ba o merilima za imenovanje direktora javnog preduzea iji je osniva Republika
Srbija ("Slubeni glasnik RS", broj 102/13).
Ovom uredbom propisuju se merila prema kojima se u izbornom postupku,
ocenjivanjem 1) strune osposobljenosti, 2) znanja i 3) vetina, utvruje re-
zultat kandidata za imenovanje direktora javnih preduzea iji je osniva Repu-
blika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao i drutava
kapitala (1. drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo iji je jedini
vlasnik javno preduzee, i 2. drutvo kapitala iji je jedini vlasnik Republika Srbija,
autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno drutvo iji je jedini
vlasnik to drutvo kapitala).
Struna osposobljenost, znanja i vetine kandidata ocenjuju se uvidom u po-
datke iz prijave i dokaze podnete uz prijavu na javni konkurs, pisanom i usmenom
proverom, odnosno na drugi odgovarajui nain shodno potrebama rada javnog pred-
uzea, u skladu sa zakonom i ovom uredbom.
Struna osposobljenost kandidata ocenjuje se proverom sposobnosti kandi-
data za praktinu primenu znanja i vetina u obavljanju poslova direktora javnog
preduzea.
Znanja kandidata ocenjuju se proverom: poznavanja jedne ili vie oblasti iz ko-
je je delatnost za ije je obavljanje osnovano javno preduzee, odnosno poznavanja
drugih delatnosti koje obavlja javno preduzee, poznavanja propisa kojima se ureuje
76
pravni poloaj javnih preduzea i privrednih drutava, propisa kojima se ureuju uslo-
vi i nain obavljanja delatnosti od opteg interesa, poznavanja oblasti korporativnog
upravljanja, kao i optih propisa o radu, znanja jednog ili vie stranih jezika, poznava-
nja rada na raunaru, kao i posebnih oblasti znanja.
Vetine kandidata ocenjuju se proverom: vetine analitikog rezonovanja i lo-
gikog zakljuivanja, vetine rukovoenja, organizacionih sposobnosti, vetine komu-
nikacije u meuljudskim odnosima, vetine stratekog planiranja i upravljanja i veti-
ne upravljanja resursima (materijalnim, finansijskim, kadrovskim i drugim resursima
znaajnim za rad javnog preduzea).
Komisija za sprovoenje konkursa za izbor direktora obavlja proveru
strune osposobljenosti, znanja i vetina kandidata, i na osnovu usmene i pisane
provere ocenjuje kandidate ocenom od jedan do tri, pri emu ocene imaju sledee
znaenje:
1) ocena jedan (1) "ne zadovoljava";
2) ocena dva (2) "delimino zadovoljava";
3) ocena tri (3) "u potpunosti zadovoljava".
U toku usmene provere, kroz razgovor sa kandidatom, svaki lan komisije oce-
njuje svaki odgovor kandidata pojedinano, ocenom od jedan do tri.
Struna osposobljenost kandidata proverava se uvidom u podatke i usmeno
(razgovor sa kandidatom).
Uvidom u podatke ocenjuje se struna osposobljenost kandidata steena visokim
obrazovanjem i steena radnim iskustvom. Pod radnim iskustvom smatra se ukup-
no radno iskustvo koje je kandidat stekao na poslovima za koje se zahteva visoko
obrazovanje steeno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, od-
nosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova,
master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalistikim aka-
demskim studijama ili specijalistikim strukovnim studijama (u daljem tekstu: visoko
obrazovanje), radno iskustvo koje je kandidat stekao na poslovima koji su povezani sa
poslovima javnog preduzea, kao i radno iskustvo koje kandidat ima u organizovanju
rada i voenju poslova.
Usmenom proverom, odnosno kroz razgovor sa kandidatom komisija ocenjuje
strunu osposobljenost kandidata na osnovu njegovih odgovora na pitanja koja se od-
nose na program poslovanja javnog preduzea, korporativno upravljanje i unapree-
nje rada i razvoja javnog preduzea.
Ocenom dva ili tri ocenjuje se struna osposobljenost kandidata steena visokim
obrazovanjem, i to na sledei nain:
1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studi-
je, master strukovne studije, specijalistike akademske studije, specijalistike
strukovne studije, magistar nauka), odnosno na osnovnim studijama u trajanju
od najmanje etiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u
obimu od najmanje 240 ESPB bodova ocena dva (2);
2) za visoko obrazovanje na studijama treeg stepena (doktor nauka) ocena tri (3).
77
Ocenom od jedan do tri ocenjuje se struna osposobljenost kandidata steena ukup-
nim radnim iskustvom na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, i to
na sledei nain:
1) za steeno radno iskustvo od pet do 10 godina ocena jedan (1);
2) za steeno radno iskustvo od 10 do 15 godina ocena dva (2);
3) za steeno radno iskustvo preko 15 godina ocena tri (3).
Ocenom od jedan do tri ocenjuje se struna osposobljenost kandidata steena
radnim iskustvom na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduze-
a, na sledei nain:
1) za radno iskustvo steeno na poslovima u trajanju od tri do pet godina ocena
jedan (1);
2) za radno iskustvo steeno na poslovima u trajanju od pet do sedam godina
ocena dva (2);
3) za radno iskustvo steeno na poslovima u trajanju preko sedam godina oce-
na tri (3).
Ocenom od jedan do tri ocenjuje se struna osposobljenost kandidata steena
radnim iskustvom koje kandidat ima u organizovanju i voenju poslova, na
sledei nain:
1) za steeno radno iskustvo do tri godine ocena jedan (1);
2) za steeno radno iskustvo od tri do sedam godina ocena dva (2);
3) za steeno radno iskustvo preko sedam godina ocena tri (3).
Znanja kandidata, osim znanja stranih jezika i poznavanja rada na raunaru, ko-
misija proverava usmeno kroz razgovor sa kandidatom.
Provera znanja stranih jezika vri struno lice u razgovoru sa kandidatom ili pro-
verom odgovora na testu, koji struno lice sastavlja se usmenim ili pisanim putem.
Navedeno struno lice dostavlja komisiji pisani nalaz o rezultatima razgovora ili
testa, sa kvalifikacijom znanja kandidata oznakom "ne zadovoljava", "delimino za-
dovoljava" ili "u potpunosti zadovoljava".
Poznavanje rada na raunaru proverava se simulacijom, odnosno praktinim ra-
dom na raunaru, u standardnim programima za obradu teksta, elektronsku komuni-
kaciju i pretraivanje interneta, odnosno drugim programima koji se uobiajeno kori-
ste u vrenju redovnih poslova direktora javnog preduzea. Proveru vri struno lice
koje komisiji dostavlja nalaz sa kvalifikacijom.
Struno lice vri proveru vetina kandidata i to pisanim putem, preko standardi-
zovanih testova, dok vetinu komunikacije u meuljudskim odnosima vri komisija
kroz razgovor sa kandidatom.
Struno lice dostavlja komisiji pisani nalaz o rezultatima testa, sa kvalifikacijom
znanja kandidata oznakom "ne zadovoljava", "delimino zadovoljava" ili "u potpuno-
sti zadovoljava".
Rezultat svakog kandidata utvruje i brojano iskazuje Komisija, izrauna-
vanjem njegove prosene ocene, prema merilima propisanim ovom uredbom.
78
Ako dva ili vie kandidata imaju jednak rezultat, primenjuju se prema navede-
nom redosledu sledea merila:
1) due radno iskustvo u organizovanju rada i voenju poslova (pri emu se ra-
unaju godine i puni meseci radnog iskustva);
2) due radno iskustvo na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog pred-
uzea (pri emu se raunaju godine i puni meseci radnog iskustva);
3) vii stepen visokog obrazovanja.
U sluaju da dva ili vie kandidata nakon primene napred navedenih merila
imaju jednak rezultat, prednost ima kandidat za kojeg komisija u ponovnom raz-
govoru utvrdi da najbolje ispunjava zahteve za obavljanje poslova direktora jav-
nog preduzea.
ZAKLJUAK
Zakonom o javnim preduzeima ("Slubeni glasnik RS", br. 15/2016), koji se
primenjuje od 4. marta 2016. godine, propisano je da u izbornom postupku, nakon
pristizanja prijava na konkurs za direktora, Komisija ocenjivanjem strune osposo-
bljenosti, znanja i vetina, utvruje rezultat kandidata prema merilima za imenovanje
direktora javnog preduzea. Ta merila su propisana Uredbom o merilima za imenova-
nje direktora javnog preduzea, koja je objavljena u "Slubenom glasniku RS", br.
65/2016 i poela je da se primenjuje od 5. avgusta 2016. godine.
Napred navedenim Zakonom je propisana i obaveza za sva javna preduzea (i
lokalna i pokrajinska) da, zakljuno sa 4. martom 2017. godine, na konkursima izabe-
ru svoje direktore, osim direktora koji su izabrani pre donoenja novog Zakona o jav-
nim preduzeima.
79
OD 1. MARTA 2017. GODINE
NOTARI PREUZIMAJU OVERU SVIH DOKUMENATA
Prema odredbama stava 2. lana 29. Zakona o Zakona o pveravanju

potpisa, rukopisa i prepisa ("Slubeni glasnik RS", br. 93/2014 i 22 od
27.02.2015.) "osnovni sudovi, odnosno optinske uprave kao povereni
posao zadravaju nadlenost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do
1. marta 2017.godine".
Od 1. marta 2017.godine, overa svih dokumenata obavljae se
kod javnih belenika.
U pitanju su overe o zakupu, overe potpisa, prepisa, kopija, ispra-
va, ovlaenja poput ovlaenja da maloletna deca mogu da putuju u
inostranstvo.
I ostavinske rasprave su formalno prele u ruke notara, jer sud ima
mogunost da konkretnu ostavinsku raspravu kod koje nema spora
prosledi notaru.
80
Javni konkurs za popunjavanje radnih mesta

u organima Autonomnih pokrajina i
jedinicama lokalne samouprave
Mr Sekula NOVAKOVI
Pored popunjavanja radnih mesta putem premetaja slubenika, internim kon-

kursom i preuzimanjem slubenika, u organima autonomne pokrajine i jedinicama lo-
kalne samouprave mogua je i primena instituta javnog konkursa. Saglasno lanu 94.
Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave,
javni konkurs se sprovodi radi popunjavanja:
- radnih mesta slubenika (poloaja i izvrilakih radnih mesta);
- radnih mesta nametenika;
- kao i za prijem pripravnika.
Javni konkurs za popunjavanje

poloaja
Kada se radi o popunjavanju poloaja putem javnog konkursa, Zakonom o zapo-
slenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ureena su sle-
dea pitanja: postupak popunjavanja poloaja (l. 95, 96. i 97), pobijanje reenja o po-
stavljenju na poloaj (lan 98), stupanje na poloaj (lan 99) i primena odredaba po-
menutog zakona o konkursu za izvrilaka radna mesta na odreena pitanja sprovoe-
nja javnog konkursa za popunu poloaja (lan 100).
Prema lanu 95. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama
lokalne samouprave, javni konkurs za popunjavanje poloaja oglaava pokrajinski or-
gan nadlean za postavljenje na poloaj, odnosno gradsko ili optinsko vee. Pre
oglaavanja javnog konkursa za popunjavanje poloaja nadleni pokrajinski organ,
odnosno pomenuto vee obrazuje konkursnu komisiju iji je zadatak sprovoenje iz-
bornog postupka. Konkursna komisija ima tri lana, od kojih:
- najmenje jedan lan komisije mora imati steeno visoko obrazovanje na osnovnim
akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akadem-
skim studijama, master strukovnim studijama, specijalistikim akademskim studij-
ma, specijalistikim strukovnim studijama, odnosno na osnovim studijama u traja-
nju od najmanje etiri godine ili specijalistikim studijama na fakultetu;
- jedan lan koji je struan u oblasti za koju se popunjava poloaj;
- trei lan mora biti slubenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljud-
skim resursima.
81
Oglas o javnom konkursu za popunjavanje poloaja objavljuje se na internet pre-
zentaciji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, s tim to se u
najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju za celu teritoriju Republike
Srbije objavljuje obavetenje o javnom konkursu i adresa internet prezentacije na ko-
joj je objavljen oglas. Ukoliko oglas objavljuje jedinica lokalne samouprave u kojoj je
u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, obavetenje o oglasu mora se objaviti
i u jednim lokalnim ili meuoptinskim novinama koje izlaze na tom jeziku. Rok za
podnoenje prijava ne moe biti krai od 15 dana od dana oglaavanja obavetenja o
javnom konkursu u napred navedenim dnevnim novinama.
Poto svojim zakljukom odbaci neblagovremene, nedoputene, nerazumljive ili
nepotpune prijave, kao i prijave uz koje kandidati nisu priloili sve potrebne dokaze
(ukoliko takvih prijava ima), konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji ispu-
njavaju uslove konkursa i meu njima sprovodi izborni postupak. U izbornom postup-
ku se, ocenjivanjem strune osposobljenosti, znanja i vetina, utvruje rezultat kandi-
data prema kriterijumima i merilima propisanim za izbor. Sam izborni postupak moe
da se sprovede primenom testa znanja i vetina, pismenim radom i stimulacijom, ali je
razgovor sa kandidatom uvek obavezan. Cilj sprovoenja izbornog postupka je da se,
vrenjem selekcije, izvri odabir najboljih kandidata.
Po okonanom izbornom postupku konkursna komisija sastavlja listu od naj-
vie tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za iz-
bor. Tu listu kandidata konkursna komisija dostavlja organu autonomne pokrajine
nadlenom za postavljenje na poloaj, odnosno gradskom ili optinskom veu. Po-
menuti organ, odnosno vee ima zakonsku obavezu da donese odluku o izboru
kandidata u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata. Ukoliko je konkurs-
na komisija utvrdila da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor,
organu autonomne pokrajine, odnosno gradskom ili optinskom veu ne moe biti
predloen kandidat za postavljenje na poloaj. Posebno treba napomenuti da or-
gan autonomne pokrajine koji je nadlean za postavljenje na poloaj, odnosno ve-
e nema obavezu da izvri izbor kandidata sa liste za izbor dostavljene od strane
konkursne komisije, ali ima dunost da o razlozima za to obavesti sve uesnike
konkursa pismenim putem i na internet prezentaciji autonomne pokrajine, odno-
sno jedinice lokalne samouprave. Ako organu autonomne pokrajine nadlenom za
postavljenje na poloaj, odnosno gradskom ili optinskom veu ne bude predloen
kandidat za postavljenje na poloaj ili ako taj organ, odnosno vee ne postavi
predloenog kandidata, sprovodi se novi javni konkurs.
Na reenje o postavljenju na poloaj ne moe se izjaviti alba, jer njeno podno-
enje nije doputeno po zakonu. Ali nezadovoljni kandidat protiv ovakvog reenja
moe pokrenuti upravni spor (pred nadlenim upravnim sudom u roku od 30 dana od
dana prijema reenja).
lanom 99. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lo-
kalne samouprave propisano je da slubenik stupa na poloaj danom donoenja ree-
nja o postavljenju na poloaj, kao i da slubenik moe, posle proteka vremena na koje
je postavljen, biti ponovo postavljen na isti poloaj bez javnog konkursa.
82
Javni konkurs za popunjavanje izvrilakog radnog mesta,

radnog mesta nametenika i za prijem pripravnika
Obrazovanj e konkurs ne komi sij e i raspisivanj e

j avnog konkursa
Napred je bilo rei o javnom konkursu za popunajvanje poloaja kao jedne vrste
radnih mesta slubenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samoupra-
ve. Ali, kako je ve napomenuto, javni konkurs se sprovodi i za popunjavanje izvri-
lakih radnih mesta, kao i radnih mesta nametenika, a i za prijem pripravnika. Pre
raspisivanja javnog konkursa za popunu navedenih radnih mesta, slubenik na polo-
aju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave svojim
reenjem obrazuje konkursnu komisiju od tri lana, s tim to jedan njen lan mora biti
neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, od-
nosno prima pripravnik, a drugi lan slubenik koji obavlja poslove iz oblasti upra-
vljanja ljudskim resursima. Konkursna komisija je obavezna da u svakom pojedina-
nom sluaju utvrdi koje e se strune osposobljenosti, znanja i vetine proveravati u
izbornom postupku i nain njihove provere.
Odredbom lana 101. stav 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama
i jedinicama lokalne samouprave propisano je da Vlada Republike Srbije uredbom
blie ureuje postupak sprovoenja internog i javnog konkursa za popunjavanje rad-
nih mesta, kao i kakve se strune osposobljenosti, znanja i vetine vrednuju u izbor-
nom postupku, nain njhove provere i merila za izbor na radna mesta. Pomenutom
uredbom utvruju se i merila za izbor na radna mesta kojim e se predvideti davanje
prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, u
cilju postizanja odgovarajue zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune
ravnopravnosti izmeu pripadnika tih manjina i graana koji pripadaju veini.
U pogledu sadrine oglasa o javnom konkursu, lanom 102. Zakona o zaposleni-
ma u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predvieno da taj
oglas sadri podatke o radnom mestu, preuzete iz pravilnika o unutranjem ureenju i
sistematizaciji radnih mesta i uslovima za zaposlenje na radnom mestu, kao i strunoj
osposobljenosti, znanjima i vetinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i nainu
njihove provere, broj telefona i ime osobe zaduene za davanje dodatnih obavetenja
o javnom konkursu, adresu na koju se podnose prijave, kao i podatke o dokazima koji
se podnose uz prijavu.
Da bi se obezbedilo to potpunije obavetavanje o javnom konkursu i omoguilo
svim zainteresovanim kandidatima da na njemu uestvuju, oglas o javnom konkursu
mora se objaviti na internet prezentaciji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokal-
ne samouprave. Pored toga, a u istom navedenom cilju, obavetenje o javnom konkur-
su i adresa internet prezentacije na kojoj je objavljen oglas objavljuju se u najmanje
jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju za celu teritoriju Republike Srbije.
Kada oglas o javnom konkursu objavljuje jedinica lokalne samouprave u kojoj je u
slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, obavetenje o oglasu mora se objaviti i
u jednim lokalnim ili meuoptinskim novinama koje izlaze na tom jeziku.
83
Rok za podnoenje prijava na javni konkurs ne moe biti krai od 15 dana od dana
oglaavanja obavetenja o javnom konkursu u dnevnim novinama na napred navedeni na-
in. Po isteku roka za podnoenje prijave, konkursna komisija pregleda sve prispele prija-
ve i podnete dokaze. Tom prilikom neblagovremene, nedoputene, nerazumljive ili nepot-
pune prijave kandidata i prijave uz koje kandidati nisu priloili sve potrebne dokaze, kon-
kursna komisija odbacuje svojim zakljukom. Protiv ovog zakljuka moe se izjaviti al-
ba albenoj komisiji u roku od osam dana od dana prijema zakljuka. Podneta alba ne
zadrava izvrenje zakljuka.
Srovoenj e izbornog postupka i sastavlj anj e

liste za i zbor
Izborni postupak sprovodi se meu kandidatima koji ispunjavaju uslove za zapo-

slenje na radnom mestu, a koje je konkursna komisija uvrstila u spisak kandidata. U
izbornom postupku vri se ocenjivanje strune osposobljenosti, znanja i vetina kan-
didata koji uestvuju u izbornom postupku, prema kriterijumima i merilima propisa-
nim za izbor. Sam izborni postupak moe da se sprovede primenom testa znanja i ve-
tina, pismenim radom i simulacijom, ali je razgovor sa kandidatom uvek obavezan.
Kada se u izbornom postupku sprovodi pismena provera, prilikom te provere kandi-
dati se obavetavaju o mestu, danu i vremenu kada e se obaviti usmeni razgovor sa
kandidatima.
Nakon zavretka izbornog postupka konkursna komisija sastavlja listu za izbor
od najvie tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za
izbor. Listu za izbor konkursna komisija je duna da sastavi u roku od 15 dana. Ukoli-
ko se konkurs sprovodi za vie izvrilaca na jednom radnom mestu, konkursna komi-
sija dostavlja listu za izbor od najvie tri kandidata za svakog izvrioca.
Listu za izbor konkursna komisija dostavlja slubeniku na poloaju koji rukovo-
di organom autonomne pokrajine, odnosno naelniku uprave (kada se radi o jedinici
lokalne samouprave). Uz listu za izbor dostavljaju se zapisnici o preduzetim radnjama
u toku izbornog postupka.
Izbor kandidata i stupanj e

na rad
Kada primi listu za izbor, sastavljenu i dostavljenu od strane konkursne komisi-

je, slubenik na poloaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno na-
elnik uprave donosi reenje o izboru kandidata sa te liste. Ovo reenje rukovodilac
organa, odnosno naelnik uprave duan je da donese u roku od 15 dana od dana prije-
ma liste za izbor.
Prema odredbi lana106. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokraji-
nama i jedinicama lokalne samouprave, reenje o izboru kandidata sa liste za izbor sa-
dri lino ime kandidata i naziv radnog mesta za koje je izabran. Odredbom stava 3.
istog lana naglaeno je da reenje o izboru kandidata posebno sadri radnje koje je
konkursna komisija preduzela u toku izbornog postupka.
84
Kandidat koji je izabran na javnom konkursu duan je da stupi na rad u roku

od 15 dana od dana konanosti reenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu
poslodavac iz opravdanih razloga ne produi ovaj rok. Ako izabrani kandidat to
ne uini, smatra se da reenje o prijemu u radni odnos nije doneto. U takvom slu-
aju slubenik na poloaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno
naelnik uprave moe da izabere drugog kandidata sa liste za izbor sainjene od
strane konkursne komisije.
Pravo na al bu i pravo uvida u dokumentaciju

j avnog konkursa
Nakon donoenja reenja o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, to ree-

nje se dostavlja svim kandidatima koji su uestvovali u izbornom postupku. Prema
odredbi lana 108. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedini-
cama lokalne samouprave, kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku ima pra-
vo da u roku od osam dana od dana prijema reenja o izvrenom izboru izjavi albu
albenoj komisiji ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje
na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje
su mogle uticati na objektivnost ishoda tog postupka. Kao to se vidi, pravo na izja-
vljivanje albe protiv reenja o prijemu u radni odnos izabranog kandidata imaju sa-
mo kandidati koji su uestvovali u izbornom posutpku, a ne svi kadidati koji su ue-
stvovali na javnom konkursu. albena komisija ima zakonsku obavezu da u roku koji
ne moe biti dui od 15 dana odlui po albi kandidata koji su uestvovali u izbornom
postupku. Odluka koju po izjavljenoj albi donose albena komisija je konana i pro-
tiv nje moe da se pokrene upravni spor.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samo-
uprave je posebno naglaeno i to da kandidat koji je uestvovao u postupku javnog
konkursa ima pravo na pristup informacijama sadranim u dokumentaciji javnog kon-
kursa, u skladu sa zakonom kojim se ureuje ostvarivanje prava na slobodan pristup
informacijama od javnog znaaja, s tim to poslodavac ima obavezu da pri ostvariva-
nju ovog prava vodi rauna o zatiti podataka o linosti, u skladu sa zakonom (lan
109). Moe se zapaziti da je zakon ostvarivanje ovog prava postavio na iroj osnovi
nego pravo na izjavljivanje albe protiv reenja o prijemu u radni odnos izabranog
kandidata, jer pravo uvida u dokumentaciju javnog konkursa nije sveo samo na kandi-
date koji su uestvovali u izbornom postupku, ve to pravo imaju svi kandidati koji su
uestvovali u postupku javnog konkursa.
Neuspeh javnog konkursa
Odredbom lana 110. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokraji-

nama i jedinicama lokalne samouprave propisano je kada se smatra da javni kon-
kurs nije uspeo. Prema toj zakonskoj normi, javni konkurs nije uspeo u sledeim
sluajevima:
1) ako nije bilo prijava na javnom konkursu;
85
2) ako nijedan kandidat nije ispunio uslove javnog konkursa, odnosno nije dosta-
vio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene, nedoputene i nerazumljive;
3) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije ue-
stvovao u izbornom postupku;
4) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su uestvovali u
izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor;
5) ako organ autonomne pokrajine nadlean za postavljenje na poloaj, odnosno
gradsko ili optinsko vee ne donese odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od
dana prijema liste kandidata.
O neuspehu javnog konkursa slubenik na poloaju koji rukovodi organom auto-
nomne pokrajine, odnosno naelnik uprave donosi reenje koje dostavlja:
- prijavljenim kandidatima koji nisu uestvovali u izbornom postupku;
- kandidatima koji su uestvovali u izbornom postupku a nisu ispunili merila
propisana za izbor;
- kandidatima koji su bili na listi kandidata ali organ autonomne pokrajine nadle-
an za postavljenje na poloaj, odnosno gradsko ili optinsko vee nije donelo
odluku o izboru kandidata.
Po prijemu reenja o neuspehu javnog konkursa albu albenoj komisiji mo-
gu da podnesu kandidati koji su se prijavili na javni konkurs ali nisu uestvovali u
izbornom postupku i kandidati za koje je konkursna komisija utvrdila, posle nji-
hovog uea u izbornom postupku, da ne ispunjavaju merila propisana za izbor.
Navedeni kandidati mogu izjaviti albu u roku od osam dana od dana prijema re-
enja ako smatraju da ispunjavaju merila propisana za izbor ili da su se u izbor-
nom postupku desile takve nepravilnosti koje su mogle uticati na objektivnost nje-
govog ishoda.
Prema lanu 111. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i
jedinicama lokalne samouprave, prijave kandidata koji nisu ispunili uslove javnog
konkursa, ili nisu dostavili sve potrebne dokaze, ili su im prijave bile neblagovre-
mene, nedoputene i nerazumljive, konkursna komisija odbacuje zakljukom pro-
tiv koga se moe izjaviti alba albenoj komisiji. Izjavljena alba ne zadrava iz-
vrenje zakljuka.
U oba napred navedena sluaja (kada je alba izjavljena protiv reenja o neuspehu
javnog konkursa i protiv pomenutog zakljuka) albena komisija je duna da u roku ko-
ji ne moe biti dui od 15 dana odlui po albi. Odluka albene komisije je konana i
protiv nje moe da se pokrene upravni spor pred nadlenim upravnim sudom.
86
PRAKTINI PRIMERI
Primer oglasa
o javnom konkursu za popunjavanje slobodnog izvrilakog radnog mesta
_____________________________________________________________
(oznaiti organ autonomne pokrajine, odnosno jedinicu lokalne samouprave)
oglaava
JAVNI KONKURS
za popunjavanje slobodnog izvrilakog radnog mesta
_____________________________________ (navesti naziv radnog mesta)
Mesto rada je ______________________ (navesti mesto rada).

Uslovi za rad na radnom mestu su: _________________________________
(navesti uslove za rad na radnom mestu).
U izbornom postupku ocenjivae se sledee strune osposobljenosti, znanja i ve-
tine kandidata za prijem na radno mesto __________________________________,
a njihova provera vrie se na sledei nain ___________________________.
Prijave se podnose u roku od _______________ (broj) dana od dana oglaavanja
obavetenja o javnom konkursu u ___________________________ (navesti sredstvo
oglaavanja). Podnoenje prijava vri se na adresu: __________________________
(oznaiti adresu).
Uz prijavu na javni konkurs uesnik podnosi potrebne dokaze o ispunjavanju
propisanih uslova za rad na radnom mestu koje se popunjava i to ________________
(navesti dokaze).
Sva dodatna obavetenja o javnom konkursu mogu se dobiti od _____________
_______________________________________________ (ime i prezime slubenika)
neposredno ili na telefon broj ___________.
87
Primer zakljuka
konkursne komisije o odbacivanju prijave uesnika na javnom konkursu
_____________________________________________________________
(oznaiti organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave)
Broj _____________________
_________________________ (datum i godina)
_________________________ (mesto)
Na osnovu lana 103. st. 2. i 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajina-
ma i jedinicama lokalne samouprave ("Slubeni glasnik RS", broj 21/2016), Kon-
kursna komisija za sprovoenje javnog konkursa za popunjavanje slobodnog izvri-
lakog radnog mesta _________________________________ (navesti naziv radnog
mesta), na sednici odranoj dana _____________________ (navesti datum i godinu),
donosi
Z A K LJ U A K
Odbacuje se prijava ________________________________________________
(ime i prezime kandidata) na javni konkurs za popunjavanje slobodnog izvrilakog
radnog mesta ______________ (navesti naziv radnog mesta) u __________________
(oznaiti organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave), jer uz
prijavu nisu priloeni svi potrebni dokazi.
O b r a z l o e nj e
Po isteku roka za podnoenje prijava na javni konkurs za popunjavanje slobod-
nog izvrilakog radnog mesta _____________________________________ (navesti
naziv radnog mesta), koji je dana ____________________ (navesti datum i godinu)
oglaen u ___________ ________________ (navesti gde je izvreno oglaavanje jav-
nog konkursa), Konkursna komisija je pregledala sve prispele prijave i podnete doka-
ze i u vezi s tim utvrdila da kandidat ________________ (ime i prezime) nije priloio
uz prijavu sledee dokaze ___________________________________, koji su traeni
oglasom o javnom konkursu. Zbog toga je, saglasno odredbi lana 103. st. 2. io 3. Za-
kona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave,
prijava navedenog kandidata odbaena.
Pravna pouka: Protiv ovog zakljuka moe se izjaviti alba albenoj komisiji
________________ (oznaiti albenu komisiju) u roku od osam dana od dana prijema
zakljuka. alba ne zadrava izvrenje zakljuka.
PREDSEDNIK KONKURSNE
KOMISIJE
Dostaviti:
__________________________ _____________________________
_________________________
88
Primer liste
za izbor sainjene od strane konkursne komisije
_____________________________________________________________
Broj ___________
_______________ (datum i godina)
_______________ (mesto)
Na osnovu lana 105. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedi-
nicama lokalne samouprave ("Slubeni glasnik RS" broj 21/2016), Konkursna komi-
sija za sprovoenje javnog konkursa za popunjavanje slobodnog izvrilakog radnog
mesta _______________ (navesti naziv radnog mesta) u _______________________
(oznaiti organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave), na sed-
nici odranoj dana __________ (navesti datum i godinu), sainila je
LISTU ZA IZBOR
u koju se uvreni sledei kandidati __________________________________
___________________________ (navesti najvie tri kandidata), koji su sa najboljim
rezultatom ispunili merila propisana za izbor.
Lista za izbor dostavie se ________________________ (oznaiti rukovodioca i
organ autonomne pokrajine, odnosno nadleno lice i jedinicu lokalne samouprave).
Konkursna komisija imenovana je reenjem ____________________________
(oznaiti rukovodioca i organ autonomne pokrajine, odnosno nadleno lice i jedinicu
lokalne samouprave) broj ________ od _________(navesti datum i godinu). Po isteku
roka za podnoenje prijava na javni konkurs, Konkursna komisija je pregledala sve
prispele prijave i podnete dokaze i sastavila spisak kandidata meu kojima je sprove-
den izborni postupak. U ovom postupku ocenjeni su struna osposobljenost, znanja i
vetine svakog lica sa spiska kandidata. Ocenjivanje je izvreno na sledei nain: ___
___________________________________________________________________.
U izbornom postupku kandidati su postigli sledee rezultate: _______________
_____________________________________________________________________
(navesti rezultate svakog kandidata sa spiska kandidata). Posle toga sainjena je lista
za izbor na koju su uvreni sledei kandidati ______________________________,
koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.
Sastavni deo liste za izbor je zapisnik o radu Konkursne komisije.
KONKURSNA KOMISIJA:
1. _________________________, predsednik
2. _________________________, lan
3. _________________________, lan
4. _________________________, lan
5. _________________________, lan
89
Primer reenja
o prijemu uesnika na javnom konkursu u radni odnos na neodreeno vreme
_____________________________________________________________
Broj _________________
_____________________ (datum i godina)
_____________________ (mesto)
Na osnovu lana 106. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedi-
nicama lokalne samouprave ("Slubeni glasnik RS", broj 21/2016), _____________
(oznaiti rukovodioca i organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samou-
prave), dana ___________________ (navesti datum i godinu), donosi
R E E NJ E
1. Shodno javnom konkursu koji je oglaen dana __________________ (navesti
datum i godinu) u ________________________________________ (navesti naziv
glasila u kome je konkurs oglaen) za popunjavanje slobodnog izvrilakog radnog
mesta __________________________ _________________________ (navesti naziv
radnog mesta) izabrao sam sa liste za izbor _________________ (ime i prezime kan-
didata) iz ___________________ (navesti mesto), Ul. ______________ broj ____.
2. Izabrani kandidat prima se u radni odnos na neodreeno vreme i rasporeuje
na radno mesto _____________________________________________________
(navesti naziv radnog mesta koje je javnim konkursom oglaeno za popunu), uz prob-
ni rad u trajanju od est meseci.
3. Izabrani kandidat je duan da stupi na rad u roku od 15 dana od dana kona-
nosti ovog reenja. Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u ovom roku smatrae se da
ovo reenje nije doneto.
4. Ovo reenje objaviti ______________________________________________
(navesti nain objavljivanja).
Odlukom ________________________________________________________
(oznaiti rukovodioca i organ autonomne pokrajine, odnosno nadleno lice i jedinicu
lokalne samouprave) broj __________ od __________________ (navesti datum i go-
dinu) utvreno je postojanje potrebe da se popuni na neodreeno radno vreme slobod-
no izvrilako radno mesto __________________________________ (navesti naziv
radnog mesta), a reenjem broj ________ od ___________________ (navesti datum i
godinu) imenovana je Konkursna komisija za sprovoenje javnog konkursa za popu-
nu navedenog radnog mesta. Javni konkurs je oglaen dana _____ (navesti datum i
godinu) u ____________________ (navesti naziv glasila u kome je konkurs oglaen).
Konkursna komisija je, po isteku roka za podnoenje prijava na javni konkurs,
sastavila spisak kandidata meu prijavljenim uesnicima koji ispunjavaju uslove za
90
rad na radnom mestu oglaenom za popunu. Potom je Konkursna komisija sprovela

propisani izborni postupak u kome je ocenila strunu osposobljenost, znanja i vetine
uesnika sa spiska kandidata i sainila listu za izbor u koju su uvreni sledei kandi-
dati: _______________________________________________________________.
Navedeni kandidati su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.
Po prijemu liste za izbor, _________________________ (oznaiti rukovodioca
organa autonomne pokrajine, odnosno nadleno lice jedinice lokalne samouprave) je
izabrao ____________________________ (ime i prezime kandidata), za koga smatra
da e najuspenije raditi na oglaenom radnom mestu. Izabrani kandidat stie prava i
dunosti iz radnog odnosa danom stupanja na rad, a stupie na rad u roku navedenom
u taki 3. ovog reenja.
Pravna pouka: Protiv ovog reenja kandidat koji je uestvovao u izbornom po-
stupku ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema reenja izjavi albu albe-
noj komisiji _____________________________________________ (oznaiti albe-
nu komisiju) ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na
radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile nepravilnosti koje su mogle uti-
cati na objektivnost njegovog ishoda.
___________________________________
(oznaiti rukovodioca organa autonomne
pokrajine, odnosno nadleno lice u jedinici
lokalne samouprave)
Dostaviti:
__________________________
__________________________
91
Primer obavetenja
o izabranom kandidatu po sprovedenom javnom konkursu za
popunu slobodnog izvrilakog radnog mesta
____________________________________________________________
Broj ______________________
__________________________ (datum i godina)
__________________________ (mesto)
_______________________________________________________________
(ime i prezime kandidata koji je uestvovao u izbornom postupku)
______________________________________________
(mesto stanovanja i adresa)
U vezi sa javnim konkursom za popunjavanje slobodnog radnog mesta________

______________________ (navesti naziv radnog mesta) u _____________________
___________________ (oznaiti organ autonomne pokrajine, odnosno jedinicu lokal-
ne samouprave), oglaenom u __________________________ (navesti naziv glasila)
dana _________________ (navesti datum i godinu), obavetavamo vas da niste iza-
brani. Na javnom konkursu izabran je kandidat _________________ (ime i prezime),
koji ispunjava sve uslove za rad na navedenom radnom mestu i za koga ___________
___________________________ (oznaiti rukovodioca i organ autonomne pokrajine,
odnosno nadleno lice i jedinicu lokalne samouprave), smatra da e najuspenije oba-
vljati poslove tog radnog mesta.
U prilogu ovog dopisa vraamo vam dokumenta koja ste priloili uz prijavu na
oglaeni javni konkurs i dostavljamo primerak reenja o izboru kandidata, sa poukom
o pravnom leku.
_____________________________
(potpis slubenog lica, sa peatom
organa autonomne pokrajine,
odnosno jedinice lokalne samouprave)
92
Za{tita prava slu`benika u

autonomnim pokrajinama i jedinicama
lokalne samouprave
Ljubodrag PLJAKI,
sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji
Saetak: Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokal-

ne samouprave je po prvi put, osam godina posle uvoenja slubenikog sistema Zako-
nom o dravnim slubenicima, zaokruen sistem radno - pravnih odnosa u Republici
Srbiji, na modernim osnovama. Na taj nain je prestao da se primenjuje anahroni Zakon
o radnim odnosima u dravnim organima koji se primenjivao na dravne organe, a
shodnom primenom i na pokrajinske organe i organe lokalne samouprave, na koji nain
nisu uvaene specifinosti u radu pokrajina i lokalne samouprave. Novi Zakon prihvata
osnovna naela slubenikog sistema to ini njegovu osnovnu postavku zasnovanu na
naelima profesionalizacije i depolitizacije kadrova osloboenih od politikog uticaja
koji bi mogao da sprei njihov karijerni razvoj i napredovanje u slubi.
Akt o pravima i odgovornostima slubenika iz radnog odnosa se donosi u formi
reenja i ima karakter upravnog akta.
Kljune rei: autonomne pokrajine, lokalna samouprava, zaposleni, slubenici,
naela Zakona, alba, upravni spor, inspekcijski nadzor
Uvod
Odavno u Srbiji jedan zakon nije toliko iekivan kao donoenje Zakona o
zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave1 - u da-
ljem tekstu: Zakon. Ovo sa razloga to se donoenje Zakona o dravnim slubeni-
cima2 odnosilo na prava i dunosti iz radnog odnosa dravnih slubenika kao lex
specialisa, i to zaposlenih u organima dravne uprave i slubama Vlade, sudova,
tuilatva i drugo... Van domaaja ovog zakona su ostala lica koja nisu dravni
slubenici ve funkcioneri, ali i zaposleni u autonomnim pokrajinama i jedinica-
ma lokalne samouprave.
1
Slubeni glasnik RS br. 21/2016
2
Slubeni glasnik RS br. 79/05...99/014
93
lanom 189. Zakona o dravnim slubenicima je predvieno da e se jedan
ve tada prevazieni Zakon o radnim odnosima u dravnim organima3 shodno pri-
menjivati i na zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samou-
prave, do donoenja novog zakona. Na taj nain su reenja iz jednog zakona kom-
binovane pravne zatite u dravnim organima sa optim sistemom radnih odnosa
ostala da se i dalje primenjuju uprkos modernim reenjima Zakona o dravnim
slubenicima i takvo stanje je potrajalo evo, ve deset godina.
1. Novine iz Zakona
Poloaj slubenika lokalne samouprave je razliito reen u zemljama Evrope. U

nekim zemljama zaposleni u lokalnoj samoupravi imaju status dravnih slubenika
(Francuska, Slovenija), u drugim nemaju takav status (eka, Poljska), a u treim ze-
mljama reenja radno-pravnog statusa na nivou lokalne samouprave se odnose samo
na odreene funkcije (Nemaka, Belgija).
Ovako razliita reenja su u nas nametnula i logino pitanje da li radno-prav-
ni status na nivou lokalne samouprave treba urediti kao u odnosu na dravne slu-
benike.
U traenju reenja je nuno morala da se uvai desetogodinja praksa u pri-
meni Zakona o dravnim slubenicima, a ona je ukazivala da je ta praksa upravo
pozitivna. Zapravo, razlozi koji su doveli do donoenja Zakona o dravnim slu-
benicima, bili su i razlog za prihvatanje istih principa u buduem Zakonu koji
ureuje poloaj i prava i pravni status zaposlenih u pokrajinama i jedinicama lo-
kalne samouprave. Dosadanji neadekvatno reen nain zasnivanja radnog odnosa,
sistem zvanja koji nije bio tesno vezan za klasifikaciju poslova, sistem napredova-
nja koji nije bio zasnovan na sloenosti poslova i rezultatima rada samo su neki
od ozbiljnih nedostataka dosadanjeg sistema radno-pravne zatite.
To je bio razlog da se osnovni principi slubenikog sistema opte prihvaeni u
savremenim upravno-pravnim sistemima primene i u naem Zakonu.
Naelo delovanja slubenika iz Zakona - zakonitost, nepristrasnost i politika
neutralnost, odgovornost za svoj rad, dostupnost informacija o radu slubenika, jedna-
ka dostupnost radnih mesta uz donoenje Kadrovskog plana, konkursne procedure i
imenovanje komisije za popunu radnih mesta, rad drugostepenog organa po albi,
upravo nas uvruju u uverenju da je donoenjem Zakona na pravi nain zaokruen
sistem radno-pravne zatite u Srbiji.
Za potpunost Zakona je bilo nuno da se u njemu rei i pitanje poloaja funkcio-
nera lokalne samouprave i time prekine reena shodna primena zakona. Zato Zakon
optim pojmom "zaposleni" obuhvata i funkcionere i slubenike i nametenike koji po
osnovu radnog odnosa obavljaju poslove iz delokruga pokrajina i jedinica lokalne sa-
mouprave. Odredba lana 14. stav 7. Zakona po kojoj "funkcioneru prestankom funk-
cije prestaje radni odnos" na jednostavan nain reava pitanje koje je ranije bilo pred-
met mnogih sudskih sporova.
3
Slubeni glasnik RS br. 48/91...23/13
94
3. Stupanje na snagu i prestanak

pojedinih propisa
Zakon je proglaen 04.03.2016. godine, stupio je na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u Slubenom glasniku, a primena se vezuje za 01. decembar 2016. godi-
ne, osim odredaba koje govore o strunom usavravanju (l. 116 - 122.) i odredaba o
albenoj komisiji (l. 172 - 183. i l. 192. ta. 4.) kao i odredaba kojima su ureena
pitanja u vezi sa ljudskim resursima (l. 188 - 191.).
Danom poetka njegove primene prestaje shodna primena Zakona o radnim odnosi-
ma u dravnim organima u odnosu na funkcionere, slubenike i nametenike u autonom-
nim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Takoe, danom poetka primene Za-
kona prestaje da vai odredba lana 10. Zakona o platama u dravnim organima i javnim
slubama, a prvi Kadrovski plan za autonomnu pokrajinu, jedinicu lokalne samouprave i
gradsku optinu mora da se donese uz odluku o budetu za 2017. godinu.
U obrazloenju Zakona upuenom Skuptini Srbije, objanjeno je da je odloena
primena Zakona predviena radi usklaivanja sa primenom propisa kojima bi se regulisa-
le plate zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
4. Zatita prava slubenika

Zakon u glavi XIV razrauje odredbe o zatiti prava slubenika. Ne govori nita
o zatiti prava funkcionera, niti o zatiti prava nametenika.
4. 1. Postupak pred prvostepenim

organom
Znaajnu novinu Zakona predstavlja odredba lana 170. koja govori o pravnoj priro-
di akata kojima se odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima slubenika iz radnog
odnosa. Zakon najpre, propisuje formu takvog akta obavezujui nadleni organ da ga do-
nosi u formi reenja, prema zakonu kojim se ureuje opti upravni postupak, a potom od-
reuje i njegovu pravnu prirodu: ima karakter upravnog akta. To dalje znai da je pravna
zatita protiv donetih akata obezbeena u upravnom sporu kod Upravnog, a ne suda re-
dovne nadlenosti. Isto reenje je i prema Zakonu o dravnim slubenicima. Zbog toga se
prilikom donoenja ovih akata mora potovati procedura predviena Zakonom o optem
upravnom postupku o emu se vodi rauna prilikom ocene zakonitosti donetog akata, u
albenom i u postupku upravnog spora pred Upravnim sudom.
Protiv donetog prvostepenog reenja se moe izjaviti alba u roku od 8 dana, ako
Zakonom nije odreen krai rok.
Ukoliko je to Zakonom odreeno, alba ne odlae izvrenje reenja.
4.2. albena komisija - osnivanje,

nadlenost, rad
U posebnom poglavlju glave XIV kao nastavak postupka pred prvostepenim or-
ganom, obraena su pitanja vezana za osnivanje, nadlenost i sam postupak rada al-
bene komisije.
95
Odmah emo rei da je Zakon, u ovom delu, hotei da do kraja bude precizan,
zapravo uinio neto to ga ini prenormiranim (to je esta boljka loe zakonodavne
tehnike na primer, Zakon o ozakonjenju objekata....)! Naime, iz elje da sve bude na
jednom mestu u poglavlje albene komisije su ugraene i odredbe koje nisu predmet
zakonskog regulisanja, ve to treba da se uradi aktima nie pravne snage. Na taj nain
i kljune odredbe, koje jesu predmet zakonskog regulisanja, gube na svojoj otrini i
funkcionalnosti. Ovo tim pre to se odavno zna da je upravni postupak, prvostepeni i
drugostepeni jedinstven i svaki put, kada se ova materija zakonom regulie, treba
imati u vidu tu jedinstvenost. Tako se obezbeuje i naglaava vaan princip jedinstve-
nosti postupka koji je, u prvom redu, namenjen potovanju i zatiti stranaka u postup-
ku, stvarajui obavezu na strani organa da tu zatitu to lake omogue. Uostalom, ta-
kva obaveza je utkana u naela ZUP-a.
I sam naziv "pojam" iznad lana 142. Zakona (misli se na albene komisije:
prim. LJP) nije primeren pravu kao struci, ve prirodnim naukama. Funkcija albene
komisije je pre trebalo da ide uz njene nadlenosti. Zakon odreuje albenu komisiju
u jedinici lokalne samourpave kao kolegijalni organ koji u drugom stepenu odluuje o
albama slubenika, dok njeno osnivanje, organizaciju i nain rada u autonomnim po-
krajinama preputa samim pokrajinama.
albenu komisiju obrazuje Vee pri lokalnim samouprava, pri emu dve ili vie lo-
kalnih samouprava i gradskih optina mogu da obrazuju zajedniku albenu komisiju.
Ovo je znaajno ne samo sa gledita uteda ili drugih razloga politike ili ekonomske pri-
rode, ve izbor zakonitosti donetog reenja jer u uvodu reenja mora da stoji propis o nad-
lenosti za odluivanje. Odsustvo takvog propisa znai nitavost donetog reenja i bez da-
ljih ocena navoda tube u upravnom sporu, takvo reenje se ponitava.
Dakle, albena komisija se ustanovljava radi odluivanja o albama slubenika
na sva reenja kojima se odluuje o njihovim pravima i dunostima, ali i o albama
uesnika internog i javnog konkursa.
Ovom prilikom insistiramo na strunosti i profesionalni radu albenih komisija u koje
se ne dolazi zbog vee plate, ve zbog visokog nivoa strunosti i naela samostalnosti u ra-
du. albena komisija mora da otklanja sve nezakonitosti uoene u radu prvostepenih orga-
na, kako to kasnije ne bi uradio Upravni sud, ali uz daleko vee trokove za dravu.
Zakon predvia dosta kratak rok za odluivanje po albi (15 dana) pa o tome tre-
ba da se vodi rauna prilikom formiranja komisija prema broju predmeta u radu i u
odnosu na broj izvrilaca.
Dobro poznavanje procesnog zakona u radu - ZUP-a i pogotovu novog ZUP-a4
od poetka njegove primene (01.07.2017. godine) su bitan uslov da slubenici i ue-
snici na konkursima imaju puno poverenje u svoju dravu.
Obezbeena sudska zatita u upravnom sporu samo naglaava veru u zakonitost
i pravinost pravne zatite.
albena komisija odluuje u sastavu od tri lana, veinom od ukupnog broja la-
nova (a ne prisutnih kakvo je reenje u aktuelnom ZUP-u) to je u skladu i sa ree-
njem iz novog ZUP-a.
4
Slubeni glasnik RS br. 18/016
96
Uslovi za izbor lanova komisije u pogledu nivoa obrazovanja (a i injenica da

dva lana moraju da budu pravnici), upuuje na zakljuak o garanciji strunosti ovih
komisija u njihovom radu. Reenje o izuzeu lanova ili predsednika vea mora da
bude kvalitetno obrazloeno budui da je dozvoljeno voenje upravnog spora. Isto se
odnosi i na postupak razrenja lanova albene komisije.
4.3. Zatita funkcionera i nametenika
Dosadanja upravna-sudska praksa je govorila u prilog zatite u upravnom sporu

kod Upravnog suda uvek onda kada se radilo o razreenju i izboru izabranog lica od
strane Skuptine optine, a ukoliko se radilo o drugim postavljenim licima od strane
drugih organa lokalne samouprave, za njih je bio nadlean redovan sud.
Odredbom lana 3. stav 2. Zakona je predvieno da je "funkcioner izabrano,
imenovano odnosno postavljeno lice (osim slubenika na poloaju) u organima auto-
nomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske optine
kao i u slubama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu". Od-
redbom lana 4. stav 1. je predvieno da je poslodavac funkcionera, slubenika i na-
metenika u autonomnoj pokrajini autonomne pokrajine, a stavom 3. da "za funkcio-
nere u autonomnim pokrajinama, prava i dunosti u ime poslodavca vri Skuptina
autonomne pokrajine, odnosno radno telo Skuptine utvreno statutom ili aktom
Skuptine kojim se ureuje nadlenost, sastav i organizacija radnih tela Skuptine ili
izvrni organ autonomne pokrajine, odnosno struna sluba izvrnog organa utvrene
pokrajinskim propisom".
Odredbom lana 4. stav 2. je predvieno da "poslodavac funkcionera, slubenika
i nametenika u jedinicama lokalne samouprave je jedinica lokalne samouprave", a
stavom 4. da "za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dunosti u
ime poslodavca vri Skuptina grada, optine ili gradske optine, odnosno radno telo
Skuptine koje je utvreno statutom ili aktom Skuptine kojim se ureuje nadlenost,
sastav i organizacija radnih tela Skuptine".
Imajui u vidu navedene propise smatram da akti pokrajinskih funkcionera i
funkcionera jedinice lokalne samouprave o izboru i razreenju imaju karakter kona-
nih upravnih akata protiv kojih se moe voditi upravni spor.
to se tie nametenika, njihova pravna zatita proistie iz pravne prirode akata
kojima zasnivaju radno-pravnu vezu sa organom. Budui da nametenici prilikom za-
snivanja radnog odnosa zakljuuju sa poslodavcem ugovor o radu, njihova pravna za-
tita se ostvaruje u radnom sporu kod redovnog suda, kakvu zatitu ostvaruju i name-
tenici u dravnim organima.
4.4. Zatita i postupak pred inspekcijskim

organom
Pored zatite prava koju Zakon obezbeuje slubenicima u dvostepenom uprav-

nom postupku i u upravnom sporu pred Upravnim sudom, Zakon obezbeuje zatitu
slubeniku i kroz obraanje dravnom organu za poslove upravne inspekcije.
97
Zakon obavezuje upravnog inspektora da postupi po svakoj predstavci iz svoje
nadlenosti i da o tome obavesti podnosioca kakva obaveza i inae postoji u skladu sa
obavezama kod predstavki i pritubi i u inspekcijskom nadzoru.
Zakonom kojim se blie ureuje rad upravne inspekcije predviene su mere koje
je upravni inspektor ovlaen da preduzima ukoliko utvrdi nezakonitost ili nepravil-
nost u sprovoenju zakona.
Upravni inspektor je ovlaen da albenoj komisiji predloi ponitaj ili ukidanje re-
enja po osnovu slubenog nadzora kojim je odlueno o nekom pravu ili dunosti slube-
nika. Prema ustaljenoj upravno-sudskoj praksi, protiv tog akta inspektora nije predviena
zatita, ve protiv reenja albene komisije, ako prihvati predlog upravnog inspektora.
Moe se izloiti kritici reenje iz lana 184. stav 5. Zakona, prema kome "ponitaj
reenja o postavljenju na poloaj, prijemu u radni odnos ili premetaju ne utie na puno-
vanost akata ili radnji koje je slubenik doneo ili preduzeo do ponitaja reenja".
Prema ustaljenoj sudskoj praksi ponitaj takvih reenja nema znaaja na povra-
aj primljenih plata na takvom radnom mestu jer bi to bilo plaanje za faktiki radni
odnos koji je i obavljen, ali se moe postaviti pitanje da li bi i doneta reenja trebala
da ostanu zbog pravnih posledica koje proizvodi poniteno reenje (...."ponitavaju se
i pravne posledice koje je to reenje proizvelo"- lan 259. stav 1. ZUP-a). O tome ko-
nanu re treba da da sudska praksa Upravnog suda.
Budui da se radi o novom Zakonu iji se kvalitet proverava u sudskom postup-
ku, a efekat zatite slubenika kroz presude suda, na osnovu izloenog nameu se
Z A K LJ U C I
1. Donoenjem Zakona je po prvi put na modernim osnovama, u skladu sa slu-

benikim sistemom dravnih organa, u potpunosti zaokruen sistem radno-pravnih
odnosa u Srbiji;
2. Propisivanjem naela delovanja slubenika Zakonom se u prvi plan naglaa-
vaju zakonitost, strunost i delotvornost njihovog rada to je veoma vano za pravo-
vremeno i zakonito ostvarivanje prava graana i pravnih lica u upravnim postupcima
pokrajina i jedinica lokalne samouprave;
3. Radno-pravna zatita slubenika je Zakonom razraena u dvostepenom uprav-
nom postupku i uz voenje upravnog spora, ali ne i pravna zatita svih zaposlenih;
4. Smatramo da, kao to je pravilno Zakonom odreena pravna priroda reenja o
pravima i obavezama slubenika, kao upravnih akata sa sudskom zatitom u uprav-
nom sporu pred Upravnim sudom, istu pravnu prirodu upravnih akata treba da imaju
reenja o izboru i razreenju funkcionera sa nadlenou Upravnog suda;
5. Polazei od naela zasnivanja radnog odnosa nametenika preko ugovora o ra-
du, sporovi povodom njihovih prava i obaveza se okonavaju kod suda redovne nad-
lenosti u radnom sporu;
6. Proveriti u praksi da li je reenje iz lana 184. stav 5. Zakona u skladu sa po-
sledicama ponitaja reenja iz lana 259. stav 1. ZUP-a.
98
G89
Izvr{enje nov~anih potra`ivanja

na finansijskim instrumentima,
udelima u privrednom drutvu i hartijama od vrednosti
- sa modelima obrazaca -
Dr Dragoljub LAZAREVI
Izvrenje novanih potraivanja na finansijskim instrumentima, udelima u pri-
vrednom drutvu i hartijama od vrednosti regulisano je odredbama lana 311-326.
Novog Zakona o izvrenju i obezbeenju ("Sl. glasnik RS", broj 106 od 21.12.2015.),
koji je poeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine.
1. Izvrenje novanog potraivanja na finansijskim

instrumentima
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi namirenja novanog potraivanja

prodajom finansijskih instrumenata mesno je nadlean sud koji je nadlean za izvr-
enje na novanom potraivanju izvrnog dunika (lan 256).
U reenju o izvrenju sud nalae Centralnom registru hartija od vrednosti da
upie zabranu raspolaganja finansijskim instrumentima koji su predmet izvrenja i za-
lono pravo izvrnog poverioca na njima, i odreuje njihovu prodaju.
Reenje o izvrenju obavezno sadri i poslovno ime investicionog drutva koje vodi
raun finansijskih instrumenata izvrnog dunika i podatke o namenskom novanom ra-
unu izvrnog poverioca na koji se uplauju novana sredstva dobijena prodajom.
Reenje o izvrenju dostavlja se izvrnom poveriocu, izvrnom duniku, Cen-
tralnom registru hartija od vrednosti i investicionom drutvu koje vodi raun finansij-
skih instrumenata izvrnog dunika.
Centralni registar hartija od vrednosti upisuje iz reenja o izvrenju: 1) naziv
suda koji je doneo reenje o izvrenju; 2) poslovni broj reenja o izvrenju; 3) datum
donoenja reenja o izvrenju; 4) matini broj i naziv izdavaoca finansijskog instru-
menta; 5) CFI i ISIN broj finansijskog instrumenta; 6) brojnost finansijskih instrume-
nata; 7) matini broj, poslovno ime ili ime i prezime izvrnog dunika; 8) matini
broj, poslovno ime ili ime i prezime izvrnog poverioca i 9) visinu potraivanja.
Istovremeno sa time, Centralni registar hartija od vrednosti upisuje zabranu
raspolaganja finansijskim instrumentima koji su predmet izvrenja i zalono pravo
izvrnog poverioca na njima.
Javni izvritelj donosi zakljuak o prodaji finansijskih instrumenata koji su
predmet izvrenja kada ga Centralni registar hartija od vrednosti obavesti da je upisao
zabranu raspolaganja i zalono pravo.
99
Finansijske instrumente prodaje investiciono drutvo koje vodi raun finansij-
skih instrumenata izvrnog dunika.
Finansijski instrumenti prodaju se na regulisanom tritu ili na multilateralnoj tr-
govakoj platformi prema zakonu kojim se ureuje trite kapitala, a na OTC tritu
samo ako se prethodno proceni njihova vrednost i ako prodaja na regulisanom tritu
ili na multilateralnoj trgovakoj platformi ostane bez uspeha.
Finansijski instrumenti kojima se ne trguje na regulisanom tritu ili na multila-
teralnoj trgovakoj platformi iskljuivo se prodaju na OTC tritu, poto se prethodno
proceni njihova vrednost.
Vrednost finansijskih instrumenata koji se kotiraju na berzi jeste njihova
prosena cena na berzi u poslednjih 30 dana pre procene, utvrena na osnovu ber-
zanskog izvetaja.
U ostalim sluajevima javni izvritelj poverava procenu vrednosti finansijskih
instrumenata ovlaenim licima, prema zakonu kojim se ureuju privredna drutva.
Namirenje izvrnog poverioca prenosom prava svojine na finansijskom instru-
mentu nije dozvoljeno.
Na ostala pitanja koja su u vezi s prodajom finansijskih instrumenata i na nami-
renje izvrnog poverioca iz prodajne cene, shodno se primenjuju odredbe o izvre-
nju radi namirenja novanog potraivanja na pokretnoj stvari (l. 218255).
2. Izvrenje na udelima u privrednom

drutvu
Izvrenje novanog potraivanja na udelu u privrednom drutvu sprovodi se ple-

nidbom udela, upisom zalonog prava na udelu, procenom vrednosti udela i prodajom
udela radi namirenja izvrnog poverioca.
Reenje o izvrenju na udelu u drutvu s ogranienom odgovornou, ortakom
drutvu i komanditnom drutvu dostavlja se izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i
Agenciji za privredne registre.
U Registar zaloge upisuju se iz reenja o izvrenju: 1) naziv suda koji je do-
neo reenje o izvrenju; 2) poslovni broj reenja o izvrenju; 3) datum donoenja ree-
nja o izvrenju; 4) poslovno ime privrednog drutva na ijem udelu se sprovodi izvr-
enje; 5) udeo koji je predmet izvrenja; 6) poslovno ime ili ime i prezime izvrnog
dunika i 7) visina potraivanja.
Istovremeno sa time, u Registar zaloge upisuje se zalono pravo izvrnog po-
verioca na udelu, a u Registar privrednih subjekata upisuje se plenidba udela i za-
beleba pokretanja izvrnog postupka radi prodaje udela.
Na procenu vrednosti i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe o izvre-
nju radi namirenja novanog potraivanja na pokretnim stvarima (l. 218-255). Proce-
nu vrednosti udela vre sud ili izvritelj (preko ovlaenog procenitelja) a postupak se
sprovodi saglasno lanu 233. Zakona o izvrenju i obezbeenju.
Vaeim Zakonom o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS" br. 36/11, 99/11,
83/14 i 5/15) nije predviena knjiga lanova kao ranije, ve evidencija podataka o
100
lanovima drutva, kao evidencija o adresi koju svaki od lanova, svaki od suvlasnika
udela i zajedniki punomonik suvlasnika odredi kao svoju adresu za prijem pote od
drutva i o kojoj obavesti drutvo (lan 144. istoga Zakona). Stoga se vie ne moe
govoriti o obavezi privrednog drutva da izvri upis zalonog prava u knjigu lanova
drutva ( jer se vodi samo evidencija o adresi lanova drutva za prijem pote), nakon
to je doneto reenje (ili zakljuak) o plenidbi.
Na pravo pree kupovine lanova drutva s ogranienom odgovornou pri-
menjuju se odredbe o pravu pree kupovine kod namirenja novanog potraivanja na
nepokretnosti (lan 170). Imalac zakonskog prava pree kupovine nepokretnosti ima
prvenstvo nad najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle objavljivanja koji je po-
nudilac najpovoljniji, a pre donoenja zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti, izjavi
da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac. Imalac ugo-
vornog prava pree kupovine nepokretnosti koje je upisano u katastar nepokretnosti
ostvaruje svoje pravo kao i imalac zakonskog prava pree kupovine, ako ne postoji
zakonsko pravo pree kupovine, ili postoji a nije iskorieno. Ako se nepokretnost
prodaje neposrednom pogodbom javni izvritelj poziva imaoca zakonskog prava pre-
e kupovine i imaoca ugovornog prava pree kupovine koje je upisano u katastar ne-
pokretnosti da se u roku od osam dana pismeno izjasne da li nameravaju da koriste
svoje pravo pod uslovima iz zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti neposrednom po-
godbom. Imaoci prava pree kupovine polau jemstvo kao i druga lica (lan 170).
3. Izvrenje na hartijama od vrednosti

Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi namirenja novanog potraivanja na
hartijama od vrednosti mesno je nadlean i sud koji je nadlean za izvrenje na nov-
anom potraivanju izvrnog dunika (lan 256).
Izvrenje se sprovodi plenidbom potraivanja koje je sadrano u hartiji od vred-
nosti i prenosom potraivanja radi namirenja izvrnog poverioca.
Novano potraivanje iz hartije od vrednosti pleni se tako to javni izvritelj od-
uzima hartiju od vrednosti izvrnom duniku i zadrava je.
Pravne radnje potrebne za ouvanje ili vrenje potraivanja iz oduzete hartije od
vrednosti vri lice odreeno zakljukom javnog izvritelja.
Potraivanje je preneto kada javni izvritelj stavi izjavu o prenosu na hartiju od
vrednosti i preda je izvrnom poveriocu.
Potraivanje je nedeljivo i prenosi se na izvrnog poverioca u celini.
Izvrni poverilac ije je potraivanje manje od potraivanja koje se prenosi, du-
an je da pre prenosa poloi jemstvo da e viak predati javnom izvritelju. U sluaju
kada na berzi nije bilo trgovine akcijama u duem vremenskom periodu neophod-
no je da javni izvritelj angauje struno lice radi procene vrednosti akcija, iako postoji
berzanski izvetaj u kojem je data vrednost akcija, ali se ta vrednost ne moe uzeti u ob-
zir jer nije bilo trgovine navedenim akcijama u duem vremenskom periodu.
Kada je u pitanju prodaja akcija van regulisanog trita, transakcija se prija-
vljuje Centralnom registru shodno lanu 47. Zakona o tritu kapitala, to treba dove-
sti u vezu sa lanom 313. Zakona o izvrenju i obezbeenju koji u stavu 1. propisuje
101
da se reenje o izvrenju dostavlja izvrnom poveriocu, izvrnom duniku, Central-
nom registru hartija od vrednosti i investicionom drutvu koje vodi raun finansijskih
instrumenata izvrnog dunika.
Ako je vie izvrnih poverilaca predloilo prenos, potraivanje se prenosi na
izvrnog poverioca koji je prvi podneo predlog za prenos, a ako je vie njih predlog
podnelo istog dana - prenosi se na izvrnog poverioca ije je potraivanje najvee.
Odredbe o prenosu novanog potraivanja radi naplaivanja i prenosu novanog
potraivanja umesto ispunjenja, shodno se primenjuju na prenos potraivanja iz har-
tije od vrednosti.
Visina poetne cene akcija, kod prodaje akcija javnim nadmetanjem, odnosno
prodaje udela u privrednom drutvu, vri se shodno postupku za prodaju pokretnih
stvari. Kada su u pitanju akcije, na navedeno upuuje odredba lana 325. Zakona o iz-
vrenju i obezbeenju, a kada se radi o udelima lan 320. istog zakona.
Knjigovodstvena vrednost svih akcija jednog drutva ukljuuje i akcije koje su
podeljene kao besplatne. Zakon o izvrenju i obezbeenju ne pravi razliku izmeu po-
jedinih vrsta akcija (obine i preferencijalne) niti posebno izdvaja besplatne akcije.
Uslov je da su u pitanju akcije koje poseduje izvrni dunik.
Dozvoljen je predlog izvrnog poverioca da se izvrenje sprovede popisom, pro-
cenom i javnom prodajom besplatnih akcija koje poseduje izvrni dunik, pod uslo-
vom da se ne radi o akcijama koje se kotiraju na berzi.
Odredbe o izvrenju na hartijama od vrednosti u kojima je sadrano novano po-
traivanje primenjuju se i na izvrenje na hartijama od vrednosti u kojima je sadrano
nenovano potraivanje.
102
PRAKTINI PRIMERI
P r i m e r r e e nj a
o izvrenju radi naplate novanog potraivanja na akcijama
plenidbom i procenom
(lan 312. Zakona o izvrenju i obezbeenju)
____________ sud u __________, kao izvrni, po sudiji __________________,
u pravnoj stvari izvrnog poverioca ______________ iz ___________ protiv izvrnog
dunika ______________ iz _______________, ___________ (matini broj fizikog
lica identifikacioni broj pravnog lica), odluujui po predlogu poverioca, radi izvr-
enja na akcijama plenidbom, procenom i prodajom, dana _____. godine, doneo je
R E E NJ E
USVAJA SE predlog izvrnog poverioca za izvrenje, na osnovu izvrne ispra-
ve, pravnosnane presude _________ suda u ________ P.br. ________ od ________,
radi naplate novanog potraivanja izvrnog poverioca u iznosu od ______RSD, na
ime glavnog duga sa pripadajuom kamatom poev od ______ pa do isplate trokova
parninog postupka u iznosu od _____RSD, kao i trokova izvrenja po odluci suda.
ODREUJE SE IZVRENJE plenidbom, procenom i prodajom _____________
(br. akcija) __________________ (naziv AD) iz _________________ (sedite AD),
CFI i ISIN broj ________ u vlasnitvu izvrnog dunika.
Plenidba na akcijama vri se dostavljanjem ovog reenja Centralnom registru
hartija od vrednosti, koji e izvriti upis izvrenja danom prijema reenja o izvrenju
upisom zabrane raspolaganja i sticanja zaloge na akcijama izvrnog dunika u
Centralnom Registru od kog trenutka se akcije smatraju zaplenjenim.
Upis izvrnosti ima pravno dejstvo od dana upisa u Centralni registar i od kog
momenta dunik ne moe raspolagati zaplenjenim akcijama.
Izvrni poverilac ovom plenidbom - upisom stie zalono pravo na akcijama
i pravo da svoje potraivanje namiri i u sluaju da tree lice docnije stekne pravo
svojine na akcijama.
Zabranjuje se Centralnom registru hartija od vrednosti da na zaplenjenim akcijama
vri bilo koji upis na osnovu raspolaganja izvrnog dunika i nalae da bez odlaganja,
obavesti sud o svakoj promeni u pogledu zaplenjenih akcija, posebno o prinudnom izvr-
enju radi naplate kojeg drugog potraivanja ili o obezbeenju takvog potraivanja.
Zabranjuje se izvrnom duniku da raspolae zaplenjenim akcijama pod prijet-
njom krivino pravne odgovornosti.
Po pravosnanosti reenja o odreivanju izvrenja javni izvritelj e, posebnim
zakljukom izvriti procenu vrednosti zaplenjenih akcija, a prodaju i namirenje izvri-
e na osnovu posebnog zakljuka o prodaji akcija.
SUDIJA
___________________
POUKA O PRAVNOM LEKU:
Protiv ovog reenja nezadovoljna stranka moe izjaviti albu u roku od 8 dana od dana
dostavljanja reenja, drugostepenom sudu preko ovog suda. alba ne odlae izvrenje.
103
o utvrenju - proceni vrednosti akcija kada se akcijama nije trgovalo
I.br. ___________
_______________________ sud u __________________________, kao izvrni,

po sudiji _______________________________, u pravnoj stvari zalonog poverioca
(zalogoprimca) ___________________ iz _______________ protiv zalonog dunika
(zalogodavca) ____________________ iz _________, ______________ (matini
broj fizikog lica identifikacioni broj pravnog lica) odluujui po predlogu zalonog
poverioca (zalogoprimca) radi izvrenja na akcijama po Ugovoru o zalozi, dana ____.
godine, doneo je
R E E NJ E
UTVRUJE SE vrednost _________ (broj akcija), akcija __________________

(naziv akcionarskog drutva) iz _________________________ (sedite A.D.), CFI i
ISIN broj akcija ____________, u vlasnitvu zalonog dunika, upisanih na vlasni-
kom raunu zalonog dunika br. __________________ u Centralnom Registru harti-
ja od vrednosti, u iznosu od _______RSD.
O b r a z l o e nj e:
Na predlog zalonog poverioca, a na osnovu pravnosnanog reenja __________
suda __________ I.br. _________ od _______ godine, odreeno je izvrenje proda-
jom akcija zalonog dunika, navedenih u izreci reenja, radi namirenja potraivanja
zalonog poverioca utvrenog pravnosnanom presudom ovog suda P.br. ______ od
_________. godine.
Radi utvrivanja vrednosti akcija zalonog dunika, sud je pribavio miljenje
ovlaenog uesnika na tritu hartija od vrednosti ________ (naziv ovlaenog ue-
snika) iz _______________, (sedite ovlaenog uesnika) koji obavlja brokerske po-
slove o vrednosti predmetnih akcija, koje je isti dao u skladu sa pravilima svoje struke
i na osnovu istog utvrdio da ukupna vrednost _______ akcija iznosi _______RSD.
U _________ dana _________. godine
SUDIJA
___________________

Protiv ovog reenja nezadovoljna stranka moe izjaviti albu u roku od 8 dana od
dana dostavljanja reenja, drugostepenom sudu preko ovog suda.
104
o utvrenju vrednosti akcija kada se akcijama trgovalo
I.br. ___________
_____________ sud u _____________, kao izvrni, po sudiji ______________,
u pravnoj stvari zalonog poverioca (zalogoprimca) ___________________________
iz _________________ protiv zalonog dunika (zalogodavca) _________________
iz _______________________, ___________ (matini broj fizikog lica identifika-
cioni broj pravnog lica), odluujui po predlogu zalonog poverioca (zalogoprimca)
radi izvrenja na akcijama plenidbom, procenom prodajom akcija, dana ____ godine,
doneo je
R E E NJ E
UTVRUJE SE vrednost ____________ (broj akcija) akcija _______________

(naziv akcinarskog drutva) iz __________________, oznaka akcija _____________,
u vlasnitvu zalonog dunika, upisanih na vlasnikom raunu zalonog dunika br.
____ u Centralnom Registru hartija od vrednosti na dan ________________ godine, u
iznosu od __________ RSD.
Na predlog zalonog poverioca, a na osnovu pravnosnanog reenja __________

suda ____________________ I.br. ____________ od _______ godine, odreeno je
izvrenje prodajom akcija zalonog dunika, navedenih u izreci reenja, radi namire-
nja potraivanja zalonog poverioca utvrenog pravosnanom presudom ovog suda
P.br.____ od ______ godine.
Radi utvrivanja vrednosti akcija zalonog dunika, sud je na osnovu l. 316. st.
1. ZIO pribavio miljenje ovlaenog uesnika na tritu hartija od vrednosti
____________ (naziv ovlaenog uesnika) iz ______________, (sedite ovlaenog
uesnika), koji obavlja brokerske poslove o prosenoj ceni na berzi u poslednjih 30
dana pre procene, utvrena na osnovu berzanskog izvetaja i na osnovu istog utvrdio
da ukupna vrednost _______ akcija iznosi ______RSD.
U _________ dana _________. godine

SUDIJA
__________________

Protiv ovog reenja nezadovoljna stranka moe izjaviti albu u roku od 8 dana
od dana dostavljanja reenja, drugostepenom sudu preko ovog suda.
105
P r i m e r z a lj u k a
o prodaji akcija radi naplate novanog potraivanja
Javni izvritelj ____________ iz _______________u pravnoj stvari zalonog

poverioca (zalogoprimca) _____________ iz ___________________ protiv zalonog
dunika (zalogodavca) _____________ iz _____________, __________ (matini broj
fizikog lica identifikacioni broj pravnog lica), odluujui po predlogu zalonog po-
verioca (zalogoprimca) radi izvrenja na akcijama, dana ____ godine, doneo je
ZAKLJUAK O PRODAJI AKCIJA
ODREUJE SE PRODAJA ______________ (br. akcija) akcija ____________

(naziv AD) iz ____________ (sedite AD), CFI i ISIN broj ____________ u vlasni-
tvu zalonog dunika - zalogodavca, upisanih na vlasnikom raunu izvrnog duni-
ka br. ________ u Centralnom Registru hartija od vrednosti
Vrednost navedenih akcija utvrena je pravnosnanim reenjem ovog suda I.br.
________ od _____ godine, u iznosu od _____RSD.
Prodaja akcija obavie se na Beogradskoj berzi, preko ovlaenog uesnika na
tritu hartija od vrednosti koji obavlja brokerske poslove ______________________
(naziv ovlaenog uesnika) iz _____________ (sedite ovlaenog uesnika).
Akcije se ne mogu prodati ispod vrednosti utvrene reenjem o izvrenju I.br.
__________od ______ godine.
Sud e na predlog stranke, koji mora biti podnesen najkasnije 8 dana pre poetka
prodaje, zakljukom ponovo utvrditi vrednost akcija, ako stranka uini verovatnim da
se ta vrednost znatno izmenila od dana predhodnog utvrivanja vrednosti akcija, do
dana prodaje. Novana sredstva od prodatih akcija Centralni registar hartija od vred-
nosti e preneti na sudski depozit broj ________ kod ______________ u ________.
Ako se akcije ne prodaju po utvrenoj vrednosti u roku od 30 od dana poetka proda-
je, zaloni poverilac moe zahtevati izvrenje prenosom navedenih akcija u svojinu umesto
isplate. Ako se akcije ne prodaju po utvrenoj vrednosti u roku od 15 dana od dana poetka
prodaje, iste se, na predlog zalonog poverioca, u naknadnom roku od 15 dana, mogu pro-
dati ispod procenjene vrednosti, ali ne ispod _______vrednosti iz stava dva ovog zakljuka.
Ako zaloni poverilac u roku od 8 dana po isteku poslednjeg dana prodaje, ne
stavi zahtev za prenos navedenih akcija u svojinu ili predlog za prodaju akcija ispod
utvrene vrednosti, postupak e se obustaviti.
Prodaja akcija na Beogradskoj berzi otpoee dana _______ godine.
Zakljuak o prodaji objaviti u dnevnom listu ________ i na oglasnoj tabli suda.
U _________ dana _________. godine

JAVNI IZVRITELJ
_____________________
Protiv ovog zakljuka nije dovoljena posebna alba niti prigovor (l. 24. ZIO).
106
P r i m e r z a k lj u k a
o namirenju iz vrednosti prodatih akcija
Javni izvritelj ________________ iz _____________u pravnoj stvari zalonog

poverioca (zalogoprimca) ____________________ iz ___________________ protiv
zalonog dunika (zalogodavca) _________________ iz _________________,
____________________(matini broj fizikog lica identifikacioni broj pravnog li-
ca), odluujui po predlogu zalonog poverioca (zalogoprimca) radi izvrenja na akci-
jama, dana ________. godine, doneo je
Z A K LJ U A K
Iz iznosa od __________RSD, dobijenog prodajom ___________ (broj akcija),
akcija _____________ (naziv A.D.), iz ___________ (sedite A.D.), CFI i ISIN broj
________ u vlasnitvu zalonog dunika - zalogodavca, upisanih na vlasnikom rau-
nu zalonog dunika br. ____ u Centralnom Registru hartija od vrednosti.
NAMIRUJU SE:
1. Trokovi izvrnog postupka: zalonog poveriocu (zalogoprimcu) - u iznosu od
______ RSD,
2. Potraivanje zalonog poverioca (zalogoprimca) u iznosu od ________RSD
na ime glavnog duga, obraunata kamata u iznosu za period od ___________
do _________ godine, trokovi parninog postupka u iznosu od ______RSD,
3. Potraivanje izvrnog poverioca __________________ iz _____________.
4. Trokovi ovlaenog uesnika u iznosu od ______RSD i tokovi Centralnog
Registra hartija od vrednosti u iznosu od ______RSD.
UKUPNO za namirenje izvrnih povjerilaca ______RSD.
Ostatak od ______RSD isplatiti zalonom duniku - zalogodavcu.
Obrazloiti reenje ukoliko ima spornih pitanja.
U _________ dana _________. godine
JAVNI IZVRITELJ
______________________

Protiv ovog zakljuka nije dozvoljena posebna alba niti prigovor (l. 24. ZIO).
107
o izvrenju na udelu u privrednom drutvu
I.br. ___________
________________ sud u _______________________________, kao izvrni,
po sudiji ______________, u pravnoj stvari izvrnog poverioca _________________
iz _______________________ protiv izvrnog dunika ________________________
iz ________________, ________________ (matini broj fizikog lica identifikacio-
ni broj pravnog lica), odluujui po predlogu poverioca radi izvrenja na udelu u pri-
vrednom drutvu, dana ______ godine, doneo je
R E E NJ E
ODREUJE SE IZVRENJE protiv izvrnog dunika DOO _______________
iz __________________________, na osnovu izvrne isprave, pravnosnane presude
_________________ suda u _____________ P.br. __________ od ________ godine,
radi naplate novanog potraivanja u iznosu od _______ plenidbom i procenom
udela u privrednom drutvu DOO __________ iz __________, sa procentom ue-
a ___ (90%) u vlasnitvu kapitala i prodajom do konanog namirenja izvrnog po-
verioca.
Plenidba udela u privrednom drutvu vri se dostavljanjem ovog reenja Agenci-
ji za privredne registre u Beogradu koji je duan da po njemu postupi odmah.
Izvrni poverilac ovom plenidbom stie zalono pravo na udelu izvrnog duni-
ka DOO ___________ iz __________________, pa se zabranjuje izvrnom duniku
da raspolae zaplenjenim udelom u privrednom drutvu pod prijetnjom krivinoprav-
ne odgovornosti.
Prodaji udela pristupie se po pravosnanosti ovog reenja.
U _________ dana _________. godine

SUDIJA
__________________

alba ne odlae izvrenje.
Napomena: Pre prodaje sud prethodno obavetva lanove drutva i drutvo o
prodaji udela uz poziv da se u roku od 15 dana izjasne o postojanju interesa za kupo-
vinu udela. Izvrni poverilac je ovlaen da samostalno izvri upis steenog prava za-
loge u Registru zaloga u Agenciji za privredne registre.
108
o izvrenju na udelu u privrednom drutvu na osnovu ugovora o
zalozi kao izvrnoj ispravi
I.br. ___________
___________ sud u ___________________, kao izvrni, po sudiji __________,
u pravnoj stvari izvrnog poverioca ______________ iz _____________________
protiv izvrnog dunika ________________ iz ________________, ______________
(matini broj fizikog lica identifikacioni broj pravnog lica), odluujui po predlogu
poverioca radi izvrenja na udelu u privrednom drutvu, dana _____. godine, doneo je
R E E NJ E
ODREUJE SE IZVRENJE protiv izvrnog dunika DOO _______________
iz _______________________ (vlasnika udela), NA OSNOVU UGOVORA O ZA-
LOZI udela u privrednom drutvu kao izvrne isprave zakljuenog dana __________
godine, izmeu zalogodavca ______________, iz __________________ i zalogo-
primca _______________, iz ______________, prijavljenog u Registru zaloge kod
Agencije za privredne registre u Beogradu br. __________ dana ___________ godi-
ne, radi naplate novanog potraivanja u iznosu od ___________, plenidbom udela
u privrednom drutvu DOO ____________________ iz ____________, sa procen-
tom uea _______ (25%) u vlasnitvu kapitala.
Plenidba udela u privrednom drutvu vri se dostavljanjem ovog reenja Agenci-
ji za privredne registre koja je duna da po njemu postupi odmah.
Izvrni poverilac ovom plenidbom stie zalono pravo na udelu izvrnog duni-
ka DOO (vlasnika udela) __________________ iz ______________, pa se zabranjuje
izvrnom duniku da raspolae zaplenjenim udelom u privrednom drutvu pod pret-
njom krivinopravne odgovornosti.
Po pravnosnanosti ovog reenja zaloni poverilac - zalogoprimac, radnje proce-
ne vrednosti zaplenjenog udela, prodaje i namirenja izvrie u skladu sa zakonskim i
ugovornim ovlaenjima.
U _________ dana _________. godine
SUDIJA
__________________

alba ne odlae izvrenje.
Napomena: Pre prodaje sud prethodno obavetva lanove drutva i drutvo o
prodaji udela uz poziv da se u roku od 15 dana izjasne o postojanju interesa za kupo-
vinu udela.
109
CENTRALNA BAZA PODATAKA ZEMLJINE
ADMINISTRACIJE
Na konferenciji "Satelitski snimci za potrebe odrivog razvoja u

period 2015-2030", predstavnici Ministarstva graevinarstva, saobra-
aja i infrastrukture, Republikog geodetskog zavoda (RGZ) i Orga-
nizacije za hranu i poljoprivredu UN predstavili su prednosti korie-
nja satelitskih snimaka kako u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, ta-
ko i za potrebe ozakonjenja objekata.
Projektom objedinjavanja satelitskih snimaka Srbija bi trebalo da
dobije centralnu bazu podataka zemljine administracije, to e
omoguiti svim graanima da na brz i jednostavan nain dou do po-
dataka o svakoj nepokretnosti u naoj zemlji.
Ovaj sistem e biti od koristi kako investitorima prilikom odabira
lokacija u koje e investirati, tako i pri radu na masovnoj proceni ne-
pokretnosti, koja e posluiti kao osnov i za poresku reformu jer e
se, njihovim korienjem, nepogreivo znati ko i kakvom imovinom
raspolae na teritoriji Republike Srbije.
Zavretak projekta se planira do 27. novembra 2016. godine.
110
Pravna priroda Evropskog

izvetaja o saobraajnoj nezgodi
Mr Slobodan ILIJI
Rezime
U radu se nastojalo da se rasvetli pravna priroda Evropskog izvetaja o saobra-
ajnoj nezgodi. Re je o instrumentu kojim se prevazilazi konfliktna situacija i posti-
e razmena podataka kod saobraajne nezgode motornih vozila. Kroz analizu odreda-
ba dva vaea zakona, Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima i Zakona o oba-
veznom osiguranju u saobraaju, prikazani su razliiti pravni aspekti Evropskog izve-
taja o saobraajnoj nezgodi. U zakljuku je ukazano na dobre i loe strane domaih
pozitivno-pravnih odredaba o Evropskom izvetaju o saobraajnoj nezgodi, tako da su
u tome obuhvaeni i predlozi kako eventualno novelirati dva vaea zakona.
Kljune rei: Evropski izvetaj; saobraajna nezgoda; zakon.
Uvodne napomene
Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi1 je pravni institut u osiguranju od od-

govornosti iz upotrebe motornih vozila. U pravnom sistemu Srbije Evropski izvetaj o
saobraajnoj nezgodi (u daljem tekstu: EIOS) regulisan je u dva pozitivna zakona.
EIOS je bio poznat jo u pravnom sistemu SFRJ, ali je u Srbiji ponovo uveden u
okviru usklaivanja domaeg prava osiguranja sa pravom osiguranja EU. Po redosle-
du ulaska u pravni sistem Srbije, prvi je bio donet Zakon o bezbednosti saobraaja na
putevima2 (u daljem tekstu: ZOBS), a zatim je donet Zakon o obaveznom osiguranju
u saobraaju3 (u daljem tekstu: ZOOS). Posle kraeg istorijskog osvrta na praksu uvo-
enja EIOS-a, teite u daljim redovima predstavlja izlaganje o razliitim pravnim
aspektima EIOS-a kroz odredbe oba ova zakona.
Istorijski osvrt na uvoenje u praksu
Evropskog izvetaja o saobraajnoj nezgodi
1) Evropska federacija osiguravaa i reosiguravaa4 (u daljem tekstu: CEA) je

nosilac autorskih prava nad EIOS-om. CEA u Evropi okuplja vie od trideset nacio-
1
Engl. European accident statement, nem. europaischer Unfallbericht
2
"Slubeni glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - US, 55/2014, 96/2015
dr. zakon, 9/2016 - US
3
"Slubeni glasnik RS", br. 51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012, 7/2013-odluka US.
4
European Insurance and Reinsurance Federation, raniji naziv European Inssurance Commitee.
111
nalnih udruenja osiguravaa i reosiguravaa, to znai da se u njenom lanstvu nala-
ze i neka udruenja iz drava nelanica EU. Ona u isto vreme predstavlja preko 5.000
drutava za osiguranje i reosiguranje iz Evrope, a broj zaposlenih u tim drutvima va-
rira izmeu 900.000 i milion zaposlenih. CEA je aktivna u pripremi pojedinih propisa
iz domena prava osiguranja EU5, a posle njihovog donoenja za lanice te federacije
organizuje razmenu miljenja o pitanjima ili problemima u primeni propisa o osigura-
nju EU. Ukratko, CEA je lobista za interese svojih lanica iz domena prava osigura-
nja pred institucijama EU. Udruenje osiguravaa Srbije nije lanica CEA.
2) U drugoj polovini XX veka u razvijenim privredama osiguranja poelo je sa
korienjem EIOS-a. Najpre se poelo sa korienjem u Francuskoj, potom u Belgiji,
Nemakoj i Italiji. Poto su u tim privredama osiguranja zabeleeni pozitivni rezulta-
ti, CEA je, u okviru svojih radnih tela, izradila i preporuila udruenjima svih zainte-
resovanih drava tekst EIOS-a. U SFRJ prvi put EIOS je bio uveden Zakonom o
osnovama bezbednosti saobraaja na putevima6, ali po stupanju na snagu Zakona o iz-
menama i dopunama Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima7 pre-
stala je obaveza u osiguravajuoj praksi da se koristi EIOS. Dakle, posle nepunih de-
vet godina primene u SFRJ u osiguravajuoj praksi prestalo je korienje EIOS-a po-
sle saobraajne nezgode.
3) U saobraajno-pravnom smislu te rei EIOS je obrazac, koji popunjavaju uesnici
saobraajne nezgode. U Srbiji se koristi obrazac preveden na srpski jezik latininim pi-
smom, jer potie iz SFRJ, tako da tekst svih rubrika EIOS-a na srpskom jeziku odgovara
u potpunosti tekstu izvornika, nad kojim CEA ima sva autorska prava. EIOS je koncipiran
tako da sadri sve podatke o saobraajnoj nezgodi, o vozaima, osiguravaima, o vreme-
nu, mestu i nainu nezgode, o svedocima, oteenim, a naroito da sadri skicu nezgode.
Obrazac je tampan na perforiranoj hartiji (u dva primerka), tako da prvi primerak, origi-
nal, pripada prouzrokovau nezgode, a drugi oteenom u nezgodi. U sluaju tri uesnika,
tri motorna vozila, u saobraajnoj nezgodi popunjavaju se po dva primerka, odnosno za
jedan broj EIOS-a manje od broja motornih vozila koja su uestvovala u saobraajnoj ne-
zgodi8. Korienje EOIS-a u razvijenim privredama osiguranja doprinelo je brem reava-
nju odtetnih zahteva, smanjenju sudskih sporova i podizanju kulture osiguranja meu
uesnicima u saobraajnoj nezgodi.
Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi po

Zakonu o bezbednosti saobraaja na putevima
1) ZOBS je definisao pojam EIOS (lan 7. stav 1. taka 83. ZOBS-a). Zakonska
definicija je glasila: EIOS je propisani obrazac koji uesnici u saobraajnoj nezgodi
5
Vidi intervju direktorke CEA Mihaele Koller Svijetu osiguranja br. 7/2007, str.10-13.
6
"Slubeni list SFRJ", br. 63/1980.
7
"Slubeni list SFRJ", br. 11/1991.
8
Dr Milan Cerovi, generalni sekretar Udruenja osiguravaa Srbije u penziji: Evropski izve-
taj o saobraajnoj nezgodi sa naglaskom na probleme u primeni u Srbiji, Zbornik radova
Udruenja za pravo osiguranja Srbije sa savetovanja, odranog aprila 2012. Na Paliu, na te-
mu "Izazovi usklaivanja prava osiguranja Srbije sa pravom osiguranja EU", str. 280-293.
112
popunjavaju nakon saobraajne nezgode sa manjom materijalnom tetom. Poto

ZOBS, zajedno sa ZOOS, predstavlja pravni izvor za pravo osiguranja, to ova defini-
cija pripada i pravu osiguranja. Kao takva definicija pojma EIOS-a ukljuila je pojam
manje materijalne tete, ali u ostalim odredbama ZOBS-a nema utvrenja koji iznos
tete predstavlja manju materijalnu tetu u saobraajnoj nezgodi. Na taj nain visina
ili granica za manju materijalnu tetu izbila je u prvi plan primene EIOS-a, odnosno
ZOBS-a za proteklih sedam godina.
2) ZOBS sadri i druge odredbe u odnosu na EIOS i materijalnu tetu. U prvom
redu karakteristine su odredbe ZOBS-a prema kojima je policijski slubenik duan
da izae na mesto saobraajne nezgode u kojoj je nastala manja materijalna teta, ako
to zahteva jedan od uesnika saobraajne nezgode ili lice koje je pretrpelo materijalnu
tetu u toj nezgodi i izvri uviaj (lan 171. stav 1. ZOBS-a). U ovom sluaju ZOBS
je propisao da trokove vrenja uviaja tada snosi osiguravajue drutvo kod koga je
osigurano vozilo iji je voza zahtevao vrenje uviaja (lan 171. stav 3. ZOBS-a).
Dalje, ZOBS je obavezao vozaa, odnosno uesnika u saobraajnoj nezgodi u kojoj je
nastala manja materijalna teta, da je duan, izmeu ostalog, da popuni EIOS u slua-
ju kada ovlaeno lice ne vri uviaj saobraajne nezgode, kao i da ostavi podatke o
sebi i vozilu, vozau oteenog vozila ili draocu oteene stvari u nezgodi, odnosno
policiji (lan 172. stav 1. ta. 3. i 5. ZOBS-a). Ideje zakonodavca izloene u stavu 1.
lana 172. ZOBS-a dopunjene su okolnostima u stavu 2. istog lana. U tom stavu
je predvieno, i to: ako uesnik u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala manja
materijalna teta na drugom vozilu, zbog odsutnosti vozaa drugog vozila, nije u
mogunosti da prui line podatke i podatke o osiguranju vozila, duan je da o toj
nezgodi obavesti nadleni organ unutranjih poslova i da dostavi svoje line po-
datke i podatke o oteenom vozilu (stav 2. lana 172. ZOBS-a). Iz citiranih odre-
daba l. 171. i 172. ZOBS-a proizilazi obaveza za uesnika saobraajne nezgode
da popuni i potpie EIOS, s tim to je u ZOBS-u istaknuto da je svrha EIOS-a da
zameni ovlaeno lice u sluaju manje materijalne tete u saobraajnoj nezgodi.
Sve ostale injenice i okolnosti saobraajne nezgode, navedene u citiranim odred-
bama, podreene su toj svrsi EIOS-a.
3) ZOBS je regulisao saobraajnu nezgodu sa velikom materijalnom tetom,
ali u tom kontekstu nije pominjan EIOS. Prema ZOBS-u lice ovlaeno zakonom
duno je da izae na mesto saobraajne nezgode sa povreenim, odnosno poginu-
lim licima ili kada je nastupila velika materijalna teta (stav 1. lana 170.). Lice iz
stava 1. ovog lana duno je da povodom nezgode iz stava 1. ovog lana saini
uviajnu dokumentaciju (zapisnik o uviaju, skicu lica mesta, situacioni plan, fo-
to-dokumentaciju i ostale priloge) (stav 2. lana 170.). Iz citiranih odredaba
ZOBS-a proizilazi da organ unutranjih poslova vri uviaj ako u saobraajnoj ne-
zgodi ima poginulih ili povreenih ili ako je u pitanju velika materijalna teta,
stim to ZOBS u tom sluaju ne pominje visinu ili granicu za veliku materijalnu
tetu. Drugim reima ZOBS ne utvruje granicu ispod koje se smatra da je u pita-
nju manja materijana teta, kao to ne utvruje granicu preko koje se smatra da je
u pitanju velika materijalna teta u saobraajnoj nezgodi.
113
4) Odmah posle donoenja ZOBS-a u strunoj javnosti9 je predoeno da je MUP u
vezi sa pojmovima manje materijalne tete i velike materijalne tete imao u vidu sledeu
interpretaciju. Polazilo se od intrepretacije lana 289. Krivinog zakonika RS10. U tom
lanu je predvieno da uesnik u saobraaju na putevima koji se ne pridrava saobraaj-
nih propisa i time tako ugrozi javni saobraaj da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi, ili
imovinu veeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili poruzro-
kuje imovinsku tetu koja prelazi iznos od 200.000 dinara, kaznie se zatvorom do tri go-
dine. Interpretacijom navedenog lana KZ RS u odnosu na odredbe ZOBS-a dolo se do
toga da je manja materijalna teta u stvari teta ispod 200.000 dinara, a da je velika mate-
rijalna teta preko tog iznosa. Logika ove interpretacije odredaba ZOBS zasnovana je na
injenicama da je MUP, kao resor, nadlean u prijavljivanju krivinih dela za koja se goni
po slubenoj dunosti, da je nadlean za predlaganje ZOBS-a, odnosno njegove novele,
pred izvrnom vlau, kao i da je nadlean da kontrolie bezbednost saobraaja na putevi-
ma. Stoga, u okviru tih nadlenosti MUP je ovlaen da interpretira nejasne ili nedovoljno
jasne odredbe ZOBS-a za potrebe kontrole i nadzora nad bezbednou drumskog saobra-
aja, kao i za potrebe prava osiguranja. Dakle, ovom interpretacijom odredaba ZOBS-a
pojmovi manje materijalne tete i velike materijalne tete postali su koliko-toliko uporedi-
vi sa odredbama ZOOS-a.
Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi prema odredbama

Zakona o obaveznom osiguranju u saobraaju
1) ZOOS je definisao saobraajnu nezgodu kao dogaaj u kome je nastala teta

zbog upotrebe prevoznog sredstva (lan 3. stav 1. taka 1.). Takoe, ZOOS je obave-
zao vlasnika prevoznog sredstva da u vozilu ima EIOS, kao i da omogui posed
EIOS-a i drugom vozau za vreme upotrebe vozila. Takoe, ZOOS je obavezao sve
uesnike u saobraajnoj nezgodi, koji bi imali pravo na podnoenje odtetnog zahte-
va, da prue jedni drugima line podatke i podatke o obaveznom osiguranju (lan 8.
st.1. i 3.). Zatim, ZOOS je posebno obavezao osiguravaa da, uz polisu osiguranja od
autoodgovornosti, korisniku osiguranja urui EIOS, a uesnika saobraajne nezgode
je obavezao da EIOS popuni, potpie i meusobno ga razmeni sa drugim uesnikom,
odnosno uesnicima saobraajne nezgode. Uredno popunjen EIOS oteeno lice i osi-
guranik mogu da koriste kao odtetni zahtev po osnovu osiguranja od autoodgovorno-
sti (lan 31. st.1. i 2.). Najzad, ZOOS je okolnosno regulisao obavezu vozaa motor-
nog vozila da je duan da ima pri sebi EIOS i da ga predoi na zahtev ovlaenog slu-
benog lica (lan 31. stav 3.). Iz navedenih odredaba za temu ovog rada proizalo je
najvanije praktino pravno pravilo za korienje EIOS-a, a ono glasi da uredno po-
punjen EIOS moe da se koristi kao odtetni zahtev po osnovu obaveznog osiguranja
od autoodgovornosti.
9
Dragan Obradovi, Okruni sud u Valjevu: Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima go-
dinu dana po stupanju na snagu prvi dometi primene u praksi, Zbornik radova Udruenja za
odtetno pravo sa savetovanja, odranog septembra 2010. U Beogradu, na temu "Obavezno
osiguranje, naknada tete i obezbeenje ppotraivanja", str. 26-40.
10
Krivini zakonik RS ("Slubeni glasnik RS", br. 85/2005 ... i 108/2014).
114
2) Pored navedenog pravila, ZOOS je konstituisao pojam male tete. Mala teta je
po ZOOS-u teta za koju odtetni zahtev iznosi manje od 500 evra u dinarskoj protiv-
vrednosti i za koju su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se moe utvrditi
obaveza drutva za osiguranje. Kod male tete drutvo za osiguranje je duno da nakna-
du tete isplati u roku od osam dana od dana prijema zahteva (lan 106. st. 1. i 2). Kad
Srbija postane lanica EU taj limit za malu tetu e biti povean na 1.000 evra u dinar-
skoj protivvrednosti (lan 27. ZOOS-a). U vezi sa pravnim pravilom da uredno popu-
njen EIOS moe da se koristi kao odtetni zahtev po osnovu obaveznog osiguranja od
autoodgovornosti, zabeleeno je na hiljade zahteva za naknadu male tete kratko vreme
po stupanju na snagu ZOOS-a11, koji su bili zasnovani iskljuivo na EIOS-u.
ZAKLJUCI
1) Proteklih sedam godina od stupanja na snagu ZOBS-a i ZOOS-a u odnosu na
EIOS voena je plodna javna diskusija. Uporeujui odredbe ta dva zakona u odnosu
na EIOS ukazano je u diskusiji na brojne pravne aspekte i meusobne razlike u konci-
piranju i primeni tih zakona. Diskusiju su pokrenuli i vodili strunjaci za osiguranje,
pojedini osiguravai, istaknuti pravni pisci i nauni poslenici iz materije osiguranja,
redakcije specijalizovanih asopisa i drugih publikacija sa tematikom o osiguranju12.
11
Vidi lanak naveden u fusnoti br. 8.
12
Prof. dr Sinia Ognjanovi: Neka pitanja prava oteenih i osiguranih lica po osnovu osigu-
ranja od graanske odgovornosti u vezi sa upotrebom motornih vozila, Revija za pravo osigu-
ranja br. 3/2010, tsr. 72-74; Dragia Kecojevi, Triglav-Kopaonik a.d.o.: Evropski izvetaj o
saobraajnoj nezgodi kao osnov za naknadu materijalne tete nastale u saobraajnoj nezgodi
i pojam male tete, Revija za pravo osiguranja br. 3/2010, str. 78-80; Mr Slobodan Iliji, lan
Predsednitva Udruenja pravnika Srbije: Zakon o obaveznom osiguranju, Pravni informator
br. 4/2010, str. 54-60; Prof. dr Vladimir olovi: Naknada tete po osnovu osiguranja od
autoodgovornosti ranije i sadanje regulisanje u zakonodavstvu Srbije, Zbornik radova
Udruenja za odtetno pravo sa savetovanja, odranog septembra 2010. u Beogradu, na temu
"Obavezno osiguranje, naknada tete i obezbeenje potraivanja", str. 11-25; Prof. dr Vladimir
olovi: Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi Peta direktiva EU o osiguranju od gra-
anske odgovornosti za tete iz upotrebe motornih vozila, as. "Evropsko zakonodavstvo", br.
9/2010, str. 43-51; Milo Milanovi, Kompanija "Dunav osiguranje" a.d.o.: Zakon o obave-
znom osiguranju i usklaivanje sa direktivama EU iz oblasti osiguranja od autoodgovornosti,
Zbornik radova "Drina osiguranje" iz Rep. Srpske sa savetovanja, odranog maja 2010. na
Zlatiboru, na optu temu "Saobraane nezgode", str. 71-77; Mr Dragan Obradovi, Valjevo:
Znaaj uviaja saobraajne nezgode u parnicama za naknadu tete, Zbornik radova Udrue-
nja za odtetno pravo sa savetovanja, odranog septembra 2011. U Beogradu, na temu "Osigu-
ranje, naknada tete i graanski sudski postupci", str. 216-242; Sneana Krivokapi: Novi si-
stem nove obaveze, Svet osiguranja br. 11/2011, str. 24-26; Redakcijski tekst: Kolika je "mala
teta", Svet osiguranja br. 11/2011, str. 27; Dr Zoran Ilki, pravni zastupnik u tetama "DDOR
Novi Sad" a.d.o.: Primena Evropskog izvetaja o saobraajnoj nezgodi, sa osvrtom na trzajnu
povredu vrata, Pravo i privreda br. 10-12/2012, str. 40-50; Mr Slobodan Iliji, lan Predsedni-
tva Udruenja pravnika Srbije: Poseban postupak za naknadu male tete u obaveznom autoo-
siguranju u Srbiji, Pravni ivot br. 11/2013, str. 399-412; Radosava Madarov, sudija Apelaci-
onog suda u Novom Sadu: Neka sporna pitanja iz oblasti obaveznog osiguranja od autoodgo-
vornosti, Bilten Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu br. 4/2014, str. 165-174; . Regoda:
Osiguranja rue Evropski izvetaj, Sat plus od 5. novembra 2015., str. 1-3.
115
Opti zakljuak je da je izraen veliki interes javnosti za sudbinu EIOS-a povodom
oiglednih pravnih razlika izmeu odredaba ZOBS-a i ZOOS-a. Takoe, zakljueno
je da je ugradnja EIOS-a u nacionalno zakonodavstvo obaveza onih drava, koje usa-
glaavaju svoje zakonodavstvo u materiji osiguranja sa pravom osiguranja EU. Meu-
tim, konstatovano je da je ZOBS regulisao EIOS kao zamenu za neizlazak organa
unutranjih poslova na uviaj posle saobraajne nezgode, a ZOOS je EIOS-u poverio
da bude u praksi osnov za odtetni zahtev za malu tetu posle saobraajne nezgode. U
izvorniku EIOS-a u krilu CEA, pa i u pravu osiguranja EU, nema u obavezujuoj for-
mi izloenih kombinacija kakve su propisali ZOBS i ZOOS za EIOS, pa sledstveno
tome ne moe se braniti teza da su navedena reenja u oba domaa zakona sasvim
usklaena sa pravom osiguranja EU.
2) Domai zakonodavac je u ZOBS-u kreirao pojmove manja materijalna teta i
velika materijalna teta, a da ih nije normativno izrazio na nain da se meusobno ja-
sno i nedvosmisleno razlikuju u zakonu, ali i u praksi. Tumaenje tih pojmova u inter-
pretaciji MUP-a kroz literaturu je prihvatljivo, ali literatura nije propis, te interpretaci-
ju tih pojmova MUP-a iz literature valja pretoiti u odredbe ZOBS-a, njegovu novelu.
to se pak tie odredaba o maloj teti iz ZOOS-a, te odredbe su nastale kao marketin-
ki nastup jednog prodornog stranog osiguravaa u cilju osvajanja dela trita, a ne
kao preuzeto iskustvo razvijenih privreda osiguranja, odnosno CEA ili kao uzor iz
prava osiguranja EU. Javna diskusija o tim odredbama nije bila usmerena ka njiho-
vom brisanju iz ZOOS-a, iako po sebi predstavljaju prenormiranost u zakonu, a vie
je bila usmerena ka tome da se postigne dogovor sa MUP-om i male tete nekako
podvedu pod pojam manje tete iz ZOBS-a, to je bilo i bie unapred osueno na neu-
speh. Dakle, odredbe ZOOS-a o maloj teti valja brisati iz zakona, jer predstavljaju
prenormiranost.
116
Prekr{ajno pravo
kroz sudsku praksu*
VREME IZVRENJA PREKRAJA NEISPLATE
ZARADE ZAPOSLENIMA
Iz izreke presude mora biti jasno do kada je poslodavac bio u obavezi da is-
plati zaradu zaposlenim radnicima za sporne mesece.
Okrivljeno pravno i odgovorno lice su oglaeni krivim to zaposlenim JM i PV
nisu isplatili dospele zarade za mesece januar, februar, mart i april 2013. godine, do
dana nadzora 31.07.2013. godine, ime su izvrili okrivljeno pravno lice prekraj iz
lana 273. stav 1. taka 4. Zakona o radu a okrivljeno odgovorno lice prekraj iz lana
273. stav 3. u vezi stava 1. taka 4. Zakona o radu.
lanom 273. stav 1. taka 4. Zakona o radu propisana je prekrajna odgovornost
pravnog lica a stavom 3. istog lana zakona odgovornog lica ako nisu isplatili zaradu,
odnosno minimalnu zaradu. lanom 11. stav 1. Zakona o radu je propisano da se za-
rada isplauje u rokovima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu, najmanje je-
danput meseno, a najkasnije do kraja tekueg meseca za prethodni mesec.
Kako iz izreke presude ne moe da se zakljui do kada su okrivljeni bili u oba-
vezi da isplate zaradu zaposlenim radnicima za sporne mesece, izreka ne sadri vreme
izvrenja prekraja, koje je od znaaja za zastarelost prekrajnog gonjenja, to je ini
nerazumljivom. (Iz Presude Prekrajnog apelacionog suda Odeljenje u Novom Sadu
III- 309 Pr. broj 14094/14 od 15.07.2014. godine)
OSNOV ZA ZAKLJUIVANJE
UGOVORA O DELU
Poslodavac moe sa odreenim licem da zakljui ugovor o delu radi oba-

vljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca.
Utvreno injenino stanje je pravilno pravno ocenjeno kao prekraj iz lana
273. stav 1. taka 2. u vezi stava 3. Zakona o radu jer su okrivljeni dana 14.07.2014.
godine angaovali na rad JA i FE, na poslovima pomonih radnika, poslovima rue-
nja, utovara i istovara materijala a da pre stupanja zaposlenih na rad nisu zakljuili
ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu Zakona o radu. ime su postupili suprotno
materijalnim odredbama lana 33. i lanova 197. do 202. Zakona o radu, to je sank-
*
Priredili:Vladimir ivanki, sudija Prekrajnog suda u Kikindi i Gordana Stanoji
117
cionisano kaznenom odredbom lana 273. stav 1. taka 2. u vezi stava 3. Zakona o ra-
du, za koji prekraj su oglaeni odgovornim.
Neosnovana je alba da su JA i FE radno angaovani na nain odreen Zakonom
o radu ugovorom o delu, poto su radno angaovani za obavljanje poslova pomo-
nih radnika, za obavljanje fizikih poslova (ruenje, utovara i istovara materijala), ko-
ji su iz delatnosti poslodavca izgradnje stambenih i nestambenih zgrada. Na taj nain
su okrivljeni postupili protivno odredbi lana 199. stav 1. Zakona o radu kojim je pro-
pisano da poslodavac moe sa odreenim licem da zakljui ugovor o delu, radi oba-
vljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca a koji imaju za predmet samostalnu
izradu ili opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odreenog fizikog ili inte-
lektualnog posla. (Iz Presude Prekrajnog apelacionog suda Odeljenje u Novom Sadu
ODGOVORNOST PRAVNOG LICA

Ne moe se voditi prekrajni postupak protiv pravnog lica ukoliko se isto-
vremeno ne vodi prekrajni postupak i protiv odgovornog ili drugog lica u prav-
nom licu, dok se moe voditi postupak protiv odgovornog ili drugog lica u prav-
nom licu, a da se ne vodi postupak protiv pravnog lica.
Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen radnjom ili proputanjem du-
nog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje
je u vreme izvrenja prekraja bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica (lan
27. Zakona o prekrajima).
Iz ovih zakonskih odredbi, prema stavu ovog suda, proizilazi da se, poto odgo-
vornost pravnog lica prizilazi iz odgovornosti odgovornog lica ili drugog lica koje je
u vreme izvrenja prekraja bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica, prekrajni
postupak protiv pravnog lica ne moe voditi ukoliko se isti ne vodi i protiv odgovor-
nog lica ili navedenog drugog lica.
Sa druge strane, postupak koji je pokrenut samo protiv odgovornog lica moe se
nesmetano voditi i okonati, jer isti odgovara za prekraj koji mu se moe pripisati u
krivicu - bio je uraunljiv i uinio je prekraj sa umiljajem ili iz nehata.
Zbog toga ovaj sud ceni da je albeni navod podnosioca zahteva (da su postojali
svi zakonski uslovi za nastavak prekrajnog postupka protiv okrivljenog) - osnovan.
(Iz Reenja Prekrajnog apelacionog suda, Pr. 11592/2015 od 11.08.2015. godine)
POSEBAN ROK ZASTARELOSTI ZA

VOENJE PREKRAJNOG POSTUPKA
Posebnim zakonom se moe propisati dui rok zastarelosti za pokretanje i
voenje prekrajnog postupka.
Prvostepeni sud je prekrajni postupak protiv okrivljenog za prekraj iz lana 57.
stav 1. taka 11. u vezi sa lanom 38. stav 1. Zakona o zatiti i odrivom korienju
ribljeg fonda, obustavio protivno odredbama lana 216. stav 1. taka 6. Zakona o pre-
krajima koji propisuje da se prekrajni postupak obustavlja kad se utvrdi da je nastu-
pila zastarelost za voenje prekrajnog postupka.
118
lanom 76. stav 1. istog zakona je propisano da se prekrajni postupak ne moe

pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekraj uinjen, stavom 5. da se
izuzetno od odredbe stava 1. tog lana za prekraje, izmeu ostalog, i oblasti zatitne
ivotne sredine moe posebnim zakonom propisati dui rok zastarelosti; a stavom 7.
da prekrajno gonjenje zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko
vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost gonjenja.
lanom 1. Zakona o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda je propisano da
se tim zakonom ureuje upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama, koje obu-
hvata zatitu i odrivo korienje ribljeg fonda kao prirodnog bogatstva i dobra od op-
teg interesa, iz ega proizilazi da navedeni zakon ureuje oblast ivotne sredine, a od-
redbom lana 59. stav 1. istog zakona propisano je da se postupak po prekrajima iz tog
zakona ne moe pokrenuti kad proteknu tri godine od dana kada je prekraj uinjen.
Kako se okrivljenom stavlja na teret prekraj izvren 21.07.2012. godine to onda
prekrajno gonjenje zastareva dana 22.07.2018. godine, zbog ega ovaj sud nalazi da
je prekrajni postupak protiv okrivljenog obustavljen protivno lanu 216. stav 1. taka
6. Zakona o prekrajima, na ega se albom podnosioca zahteva osnovano ukazuje.
(Iz Reenja Prekrajnog apelacionog suda Odeljenje u Novom Sadu III- 307 Pr. broj
17366/15 od 20.10.2015. godine)
PREKRAJ IZ LANA 160. STAV 1. TAKA 4.

ZAKONA O ZATITI POTROAA
Radnja prekraja postupanja protivno odredbi lana 92. Zakona o zatiti

potroaa je kumulativno odreena jer predvia dve radnje i radnju neuspo-
stavljanja besplatne telefonske linije i radnju neobrazovanja komisije za reava-
nje reklamacija, to ini samo jedan prekraj iz lana 160. stav 1. taka 44. Za-
kona o zatiti potroaa.
Prema taki 2. izreke presude okrivljeno pravno lice u seditu pravnog lica
nije uspostavilo besplatnu telefonsku liniju iako je bilo duno da to uini, a prema
taki 3. izreke istom prilikom, na istom mestu, nije obrazovalo komisiju za rea-
vanje reklamacija iako je bilo duno da to uini. Prvostepeni sud je ovakve radnje
kvalifikovao kao dva prekraja iz lana 160. stav 1. taka 44. u vezi stava 2. Za-
kona o zatiti potroaa.
Odredbom lana 160. stav 1. taka 44. Zakona o zatiti potroaa propisano je
kanjavanje pravnog lica ako ne uspostavi besplatnu telefonsku liniju i ne obrazuje
komisiju za reavanje reklamacija, u skladu sa lanom 92. istog zakona, kojim lanom
je propisan poseban nain prijema reklamacije i odreeno da su trgovci koji pruaju
usluge od opteg ekonomskog interesa duni da obezbede postojanje i nesmetano
funkcionisanje besplatnih telefonskih linija radi omoguavanja potroaima da lako
kontaktiraju trgovce u vezi sa pitanjima i problemima prikljuivanja na distributivnu
mreu, kao i kvalitetom i korienjem usluga od opteg ekonomskog interesa, kao i da
su trgovci koji pruaju usluge od opteg ekonomskog interesa duni da obrazuju ko-
misiju za reavanje reklamacija potroaa u ijem sastavu moraju biti i predstavnici
evidentiranih udruenja i saveza iz lana 132. tog zakona.
119
Imajui u vidu nain na koji je propisano kanjavanje za nepostupanje u skladu sa
odredbama lana 92. Zakona o zatiti potroaa da je bitno obeleje prekraja koji se
okrivljenima stavlja na teret neuspostavljanje besplatne telefonske linije i neobrazovanje
komisije za reavanje reklamacija, drugostepeni sud nalazi da je albeni navod branioca
okrivljenih osnovan, kada istie da je radnja bia prekraja koji se tom odredbom stavlja
na teret, kumulativno odreena jer predvia dve radnje radnju neuspostavljanja besplat-
ne telefonske linije i radnju neobrazovanja komisije za reavanje reklamacija, to ini sa-
mo jedan prekraj iz lana 160. stav 1. taka 44. Zakona o zatiti potroaa.
Kako je prvostepeni sud okrivljene oglasio odgovornim za dva prekraja iz lana
160. stav 1. taka 44. i u vezi stava 2. navedenog zakona, te dva puta utvrdio novane
kazne za ove prekraje, uinio je povredu materijalnog prava na tetu okrivljenih iz
lana 265. stav 1. taka 5. Zakona o prekrajima. No, kako se radi o otklonjivoj po-
vredi, drugostepeni sud je preinaio pobijanu presudu tako to je radnje okrivljenih
opisane pod takama 2. i 3. izreke pobijane presude, umesto kao dva kvalifikovao kao
jedan prekraj. (Iz Presude Prekrajnog apelacionog suda Odeljenje u Novom Sadu
OBJEKTIVNI IDENTITET PREKRAJA

Prekrajni sud nema ovlaenje da menja injenini opis radnje prekraja
naveden u zahtevu za pokretanje prekrajnog postupka, njegovu sadrinu i objek-
tivni identitet prekraja iz kog proizilazi pravno obeleje prekraja, vreme i mesto
izvrenja prekraja i druge okolnosti potrebne da se prekraj to tanije odredi.
Prekrajni sud nema ovlaenje da menja injenini opis radnje prekraja nave-
den u zahtevu za pokretanje prekrajnog postupka, njegovu sadrinu i objektivni iden-
titet prekraja iz kog proizilazi pravno obeleje prekraja, vreme i mesto izvrenja
prekraja i druge okolnosti potrebne da se prekraj to tanije odredi.
Time to je u izreci presude okrivljenima stavljeno na teret da su "vrili nasilje
nad D u grupi" a injeninim opisom radnje u zahtevu za pokretanje prekrajnog po-
stupka se terete da su "nasilnikim ponaanjem fiziki nasrnuli na D", prvostepeni
sud je odluio mimo zahteva za pokretanje prekrajnog postupka i time ujedno izme-
nio injenini opis radnje prekraja iz zahteva, uinivi bitnu povredu odredaba prekr-
ajnog postupka. (Iz Presude Prekrajnog apelacionog suda Odeljenje u Novom Sadu
ZAHTEV ZA NAKNADU TROKOVA

PREKRAJNOG POSTUPKA ROK
Ako se propusti rok od tri meseca od dana dostavljanja pravosnane odlu-
ke, nije mogue traiti vraanje u preanje stanje radi podnoenja zahteva za
naknadu nagrade i nunih izdataka branioca.
Oalbenim reenjem (donetim na osnovu lana 129. i lana 131. Zakona o prekr-
ajima) odbijen je predlog advokata - branioca imenovanog okrivljenog za vraanje u
preanje stanje a zahtev za naknadu nagrade i nunih izdataka branioca odbaen je
kao neblagovremen.
120
Protiv ovog reenja navedeni advokat je blagovremeno izjavio albu - zbog bitne
povrede odredaba prekrajnog postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog
stanja i zbog povrede materijalnog prava. Naveo je da prvostepeni sud pogreno izno-
si da je za punovanost ugovora o cesiji potrebna overa nadlenog organa, a okrivlje-
ni je ustupio naknadu trokova prekrajnog postupka advokatu.
Dalje se navodi da advokati u vreme obustave rada nisu mogli da postupaju. Isto
tako se - suprotno prekrajnoj praksi - konstatuje da saglasnost da se trokovi isplate
na raun branioca treba da bude overena od strane nadlenog organa.
Razmatrajui spise predmeta zajedno sa izjavljenom albom, Prekrajni apeleci-
oni sud je naao da nisu osnovani navodi albe.
Prema odredbi lana 128. Zakona o prekrajima, okrivljenom koji iz opravdanih
razloga propusti rok za izjavu albe na odluku sud moe reenjem dozvoliti vraanje
u preanje stanje radi izjavljivanja albe ako u roku od osam dana od dana prestanka
uzroka zbog kojih je proputen rok podnese molbu za vraanje u preanje stanje i
ako istovremeno sa molbom preda albu. Po proteku roka od mesec dana od dana pro-
putenog roka ne moe se traiti vraanje u preanje stanje.
Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da samo okrivljeni moe traiti povra-
aj u preanje stanje, a ne i njegov branilac tj. da razlozi proputanja roka moraju
stajati na strani okrivljenog a ne branioca.
Drugo, vraanje u preanje stanje se moe traiti zbog proputanja roka za al-
bu na odluku, a ne i zbog proputanja da se u zakonom odreenom roku podnese zah-
tev za naknadu trokova prekrajnog postupka.
U ovom sluaju se ne radi o zahtevu za vraanje u preanje stanje, ve zahtevu
za naknadu trokova prekrajnog postupka, koji zahtev se - po lanu 131. stav 4. Za-
kona o prekrajima - podnosi u roku od tri meseca od dana dostavljanja pravnosnane
odluke o trokovima. Zahtev za naknadu trokova postupka je podneo advokat, na
osnovu ustupanja ovog prava od strane okrivljenog, i to dana 30.01.2015. godine, pri
emu prvostepeni sud pravilno konstatuje da je rok za podnoenje zahteva poeo da
tee 08.10.2014. godine, iz ega proizilazi da je takav zahtev podnet po proteku nave-
denog roka od tri meseca.
Kako se po citiranim propisima ne moe traiti povraaj u preanje stanje zbog
proputanja ovog roka, predlog za vraanje u preanje stanje je pravilno odbijen, a
zahtev za naknadu nagrade i nunih izdataka advokata odbaen kao neblagovremen.
Zato nisu od pravnog znaaja ostali navodi albe niti su od uticaja na pravilnost
osporenog reenja. (Iz Presude Prekrajnog apelacionog suda, Pr. 5935/2015 od
02.04.2015. godine)
121
Na osnovu lana 112. stav 2. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br.
24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) i lana 43. stav 1. Zakona o Vladi
("Slubeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07, 65/08, 16/11,
68/12 US, 72/12, 7/14 US i 44/14),
Vlada donosi
ODLUKU
o visini minimalne cene rada za period
januar - decembar 2017. godine
("Slubeni glasnik RS", br. 77 od 14.09.2016.)
1. Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno soci-

jalno osiguranje, za period januar - decembar 2017. godine iznosi
130,00 dinara ("neto"), po radnom asu.
2. Ovu odluku objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
122
Aktuelna sudska praksa

iz radnog prava
TUBA ZA UTVRENJE
NITAVOSTI UGOVORA O RADU
Odredbe ugovora o radu kojima su utvreni nepovoljniji uslovi rada od
uslova utvrenih zakonom i optim aktom su nitave. Pravo da se zahteva utvr-
enje nitavosti takvih odredbi ne zastareva.
U predmetnim Ugovorima o radu utvreni su nepovoljniji uslovi od uslova pred-
vienim optim aktom te je prvostepeni sud pravilno utvrdio da su delimino osnova-
ni tubeni zahtevi za utvrivanje njihove nitavosti a zbog ega oni ne proizvode
pravno dejstvo.
Odredbom lana 9. st. 2. Zakona o radu (vaeeg u vreme kada su zakljueni
ugovori o radu) propisano je da su nitave pojedine odredbe ugovora o radu kojima su
utvreni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrenih zakonom i optim aktom.
Odredbom lana 11. Zakona o radu propisano je da se nitavost odredaba ugovo-
ra o radu utvruje pred nadlenim sudom, dok pravo da se zahteva utvrivanje nita-
vosti ne zastareva.
Pravilan je i zakljuak prvostepenog suda da je blagovremena tuba radi utvri-
vanja nitavosti pojedinih odredbi ugovora o radu. Dakle, rok za podnoenje tube za
utvrenje nitavosti ne iznosi 90 dana od dana zakljuenja ugovora, kako je tueni is-
ticao, ve se primenjuje l. 11. st. 2. Zakona o radu kojim je propisano da pravo da se
zahteva utvrenje nitavosti ugovornih odredbi ne zastareva. (Iz Presude Privrednog
apelacionog suda, P. 3280/2015(1) od 26.11.2015. godine)
LINA SVOJSTVA ZAPOSLENOG I ZABRANA

DISKRIMINACIJE
Stavljanje zaposlenog u nepovoljniji poloaj s obzirom na neko njegovo lino
svojstvo predstavlja pravljenje razlike bez razumnog opravdanja tj. diskriminaciju.
Kada bi se prihvatilo suprotno shvatanje, sud nije ovlaen da preuzme pravo
nadlenog organa poslodavca da odluuje o rasporeivanju zaposlenih na odgovaraju-
e radno mesto. U konkretnom sluaju, u odsustvu dokaza, ostala je paualna i nepro-
verena tvrdnja tuioca da je u odnosu na druge zaposlene bio diskriminisan neade-
kvatnim i nezakonitim rasporeivanjem i da je stoga trpeo u utuenom periodu duev-
ni bol i stres i povredu linog dostojanstva (tj. povredu prava linosti). Zbog toga ne
postoji razlog da mu poslodavac, saglasno odredbi iz lana 200. Zakona o obligacio-
123
nim odnosima, naknadi prouzrokovanu nematerijalnu tetu zbog povrede prava lino-
sti. To pravilno zakljuuje i prvostepeni sud.
Diskriminacija je pravljenje razlike, i s tim u vezi stavljanje zaposlenog u nepo-
voljniji poloaj s obzirom na neko njegovo lino svojstvo, bez razumnog opravdanja.
Meutim, u konkretnom sluaju za to nema injenine potvrde.
Dakle, nema osnova za zakljuak da je tuena (zloupotrebljavajui lino svoj-
stvo tuioca, njegovo zdravstveno stanje) izvrila akt diskriminacije i stavila ga u ne-
povoljniji poloaj.
Otuda se neosnovano albom tuioca ukazuje da je prvostepena presuda zasnovana
na pogreno i nepotpuno utvrenom injeninom stanju i da je rezultat pogrene primene
materijalnog prava. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G.1 3807/2013(1) od
03.12.2014. godine)
RADNI ODNOS I UGOVOR O OBAVLJANJU PRIVREMENIH

I POVREMENIH POSLOVA
U radni odnos na neodreeno vreme ne moe se konvertovati rad po osnovu
ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova odn. ugovora o zastu-
panju. Saglasnost volja ugovornih strana je jasno izraena u pogledu osnova an-
gaovanja lica van radnog odnosa s obzirom da se po tom ugovoru ne radi puno
radno vreme ve prema evidenciji ostvarenih asova rada.
Ukoliko je radno mesto agenta prodaje predvieno sistematizacijom tuenog,
poslovi ovog radnog mesta - po oceni prvostepenog suda - ne mogu predstavljati pri-
vremene i povremene poslove.
Ugovor o zastupanju i ugovor o radu na odreeno vreme imaju elemente ugovo-
ra o radu, jer je tuilja imala propisano radno vreme sa odreenim delokrugom i opi-
som poslova za koje je ostvarivala zaradu pa su ispunjeni uslovi za konverziju nave-
denih ugovora o privremenim i povremenim poslovima tj. ugovora o zastupanju i
ugovora o radu na odreeno vreme u ugovor o radu na neodreeno vreme, i to kao di-
simulovni ugovor, primenom odredbe lana 106. Zakona o obligacionim odnosima i
lana 32. tada vaeeg Zakona o radu (lan 37. aktuelnog Zakona o radu).
Meutim, ovakav zakljuak prvostepenog suda se ne moe prihvatiti jer se ugo-
vor o obavljanju privremenih i povremenih poslova i ugovor o zastupanju ne mogu
konvertovati u ugovor o radu na neodreeno vreme. To su posebni imenovani ugovori
kojima se zasniva ugovorni odnos izmeu poslodavca i odreenog lica. Radno anga-
ovanje po osnovu tih ugovora ne moe se smatrati radnim odnosom, a zakljuiva-
njem i izvrenjem navedenih ugovora jasno je izraena saglasnost volja ugovornih
strana u pogledu angaovanja tuilje van radnog odnosa.
Takoe, a suprotno zakljuku prvostepenog suda (da je tuilja na osnovu zaklju-
enih ugovora imala propisano radno vreme sa odreenim delokrugom i opisom po-
slova za koje je ostvarivala zaradu), iz sadraja zakljuenih ugovora o privremenim i
povremenim poslovima i ugovora o zastupanju proizilazi da je tuilji za obavljeni po-
sao pripadala odreena naknada na osnovu mesene evidencije prisustva na radu, a
nije utvren konkretan opis poslova niti je utvreno njeno radno vreme. (Iz Presude
Apelacionog suda u Beogradu, G.1 5689/2013 od 05.03.2015. godine)
124
OTPREMNINA - NEMOGUNOST ISPLATE

Nema pravo na isplatu otpremnine lice kome prestane radni odnos zbog prestan-
ka potrebe za njegovim radom, a poslodavac ga uputi na rad kod drugog poslodavca.
Tuioci revizijom neosnovano ukazuju da je na njihovu tetu povreena odredba
lana 158. Zakona o radu jer im nije isplaena otpremnina, a utvreno je da su viak
zaposlenih.
Odredbom lana 158. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac duan
da pre otkaza ugovora o radu - u smislu lana 179. taka 9. ovog Zakona - zaposle-
nom isplati otpremninu u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu.
Prvotueni je reenja o otkazu ugovora o radu tuiocima doneo na osnovu lana
179. taka 9. Zakona o radu, a otpremninu im nije isplatio, to nije sporno. Meutim,
po oceni Vrhovnog kasacionog suda takvim postupanjem prvotueni nije povredio
odredbu lana 158. stav 1. Zakona o radu.
Naime, otpremnina je novana naknada koju poslodavac isplauje zaposle-
nom zbog gubitka zarade do ega dolazi bez krivice zaposlenog, kada prestane
potreba za poslovima koje je radio i zbog toga se otkae ugovor o radu. Stoga je
namena otpremnine da se zaposlenom obezbedi finansijska podrka u meurazdo-
blju izmeu prestanka jednog i poetka drugog radnog odnosa. U konkretnom slu-
aju tuiocima je prestao radni odnos kod prvotuenog zbog prestanka potrebe za
njihovim radom, ali im je upravo prvotueni obezbedio novo zapoljavanje - rad
kod drugog poslodavca. Na taj nain tuiocima je obezbeen kontinuitet radnog
odnosa, pa iako je dolo do promene poslodavaca, nije dolo do gubitka zarade
(kod prvotuenog je radni odnos prestao 20.05.2012. godine, a sa drugotuenim je
radni odnos zasnovan 21.05.2012. godine).
Zbog toga tuiocima ne pripada otpremnina predviena lanom 158. Zakona o ra-
du. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2 888/2014 od 08.07.2015. godine)
NEPOTOVANJE PRAVA NA ISPLATU ZARADE I

IZJAVA ZAPOSLENOG O OTKAZU UGOVORA O RADU
Ukoliko je reenje o otkazu doneto na inicijativu zaposlenog, on ne moe sa

uspehom zahtevati njegov ponitaj ako osnov predstavlja izjava o otkazu zbog
nepotovanja prava na isplatu zarade.
Zaposleni - tuilac je otkazao ugovor o radu zato to mu poslodavac - tueni nije
isplatio zaostale zarade (prethodno ga je opomenuo).
Osim ponitaja reenja o otkazu prvobitno je zahtevao reintegraciju u proces ra-
da ali je u toku postupka tubu delimino preinaio menjajui istovetnost pa je ume-
sto zahteva za reintegraciju traio naknadu paualne tete u visini od 18 zarada u na-
znaenom ukupnom iznosu.
Niestepeni sudovi kod takvog injeninog stanja smatraju da se nisu stekli uslo-
vi za ponitaj reenja o otkazu (deklaratornog karaktera) zato to Zakon o radu takvu
mogunost ne predvia.
Pravilno je izloeno stanovite niestepenih sudova.
125
Naime, otkaz je dat zbog nepotovanja prava na isplatu zarade kao jednog od
osnovnih prava iz radnog odnosa (lan 12. Zakona o radu). Otuda tuilac moe sa
uspehom da zahteva samo isplatu zaostalih zarada pre otkaza, a ne i da se vrati na rad
odn. da taj deo nenovanog zahteva zameni paualnom novanom naknadom od 18
zarada kao da mu je nezakonito prestao radni odnos (lan 191. Zakona o radu).
U ovom sluaju tuilac ne pobija izjavu o otkazu niti reenje zbog razloga apso-
lutne ili relativne nitavosti pa je reenje o otkazu, inae-deklaratornog karaktera, za-
konito. Budui da otkaz nije nezakonit, to zaposleni nema pravo na reintegraciju niti
na supstituciju reintegracije po lanu 191. Zakona o radu tj. njegov zahtev je pravilno
pravnosnano odbijen kao neosnovan. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2
1511/2013 od 09.04.2014. godine)
POVREDA RADNE DISCIPLINE
Opravdan razlog za otkaz predstavlja nepotovanje naloga poslodavca, pro-

pisanog radnog vremena, organizacije rada i poslova.
Po naznaenom ugovoru o radu, tuilac je bio zaposlen kod tuenog od
01.01.2005. godine. U lanu 3. tog Ugovora propisano je da e zaposleni obavljati po-
slove u upravi preduzea ili na gradilitu.
Aneksom istog Ugovora o radu od 02.12.2005. godine predvieno je da e oba-
vljati poslove magacionera gradilita. Tueni je 11.11.2006. godine poslao tuiocu te-
legram sa nalogom da 13.11.2006. godine obavezno bude u centralnom magacinu sa
celokupnom svojom magacinskom dokumentacijom zbog usaglaavanja vikova i
manjkova posle obavljenog popisa (utvreno stanje ukazuje da postoji veliki manjak
koji prelazi vrednost od 25.000 evra).
Dana 20.02.2007. godine tueni je uputio tuiocu upozorenje da je uinio povre-
du radne obaveze neopravdano je izostao sa posla pet radnih dana uzastopno odn.
sedam radnih dana s prekidima u toku tri meseca, to predstavlja razlog za otkaz ugo-
vora o radu po lanu 179. taka 2. Zakona o radu. Uz upozorenje dostavljene su mu
izjave magacionera na gradilitu i centralnog magacionera vezane za njegov dolazak
na posao u periodu novembar 2006. - januar 2007. godine. Na ovo upozorenje tuilac
se izjasnio tako to je osporio sve njegove navode kao netane.
U postupku pred prvostepenim sudom utvreno je da se gradilite i centralni ma-
gacin tuenog nalazi na razliitim lokacijama i da, osim navedenog telegrama, tueni
nije doneo bilo kakvu drugu odluku ili akt o odreivanju tuioevog mesta rada u
centralnom magacinu. Tuilac se nije pojavio u centralnom magacinu u zakazano vre-
me, ve je tamo kasnije samo povremeno dolazio, a takoe je povremeno, u okviru
oznaenog vremenskog perioda, odlazio i na gradilite, prema pismenim izjavama i
usmenim iskazima pred sudom magacionera na gradilitu i magacionera u centralnom
magacinu.
Niestepeni sudovi su, primenjujui materijalno pravo na utvreno injenino
stanje, zakljuili da je reenje o otkazu ugovora o radu nezakonito jer tueni nije do-
neo poseban akt o rasporeivanju tuioca na rad u centralnom magacinu a telegram
od 11.11.2006. godine nema karakter takvog akta. Zbog toga tuilac nije ni bio duan
126
da redovno dolazi na posao u centralni magacin, zbog ega ni njegovi neredovni dola-
sci ne mogu biti razlog za otkaz ugovora o radu.
Stav Vrhovnog kasacionog suda je da je takvo stanovite niestepenih sudova
pogreno.
U lanu 15. Zakona o radu propisano je da je zaposleni duan da savesno i odgovor-
no obavlja poslove na kojima radi, da potuje organizaciju rada i poslovanja kod poslo-
davca kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih oba-
veza iz radnog odnosa. U lanu 17. Zakona o radu propisano je da je zaposleni duan da
se pridrava prava i obaveza utvrenih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.
U ugovoru o radu od 01.01.2005. godine propisano je da je tuilac zasnovao rad-
ni odnos na radnom mestu fizikog radnika na neodreeno vreme, sa punim radnim
vremenom od 40 asova nedeljno s tim to se nedeljno radno vreme rasporeuje na
pet radnih dana po 8 asova; da e poslove obavljati u upravi preduzea ili na gradili-
tu; da prihvata da u toku rada bude premeten na druge poslove.
Aneksom ugovora o radu od 02.12.2005. godine je predvieno da e zaposleni -
tuilac obavljati poslove magacionera gradilita; da neopozivo prihvata obavezu da
poslove na kojima je rasporeen obavlja u seditu i van sedita (na terenu gde se izvo-
de radovi) prema ukazanoj potrebi poslodavca; da e obavljati poslove sa punim rad-
nim vremenom u trajanju od 8 asova dnevno odn. 40 asova nedeljno.
U takvoj situaciji, telegram tuenog od 11.11.2006. godine ima se smatrati nalogom
poslodavca kojim se od tuioca kao zaposlenog zahteva odreeno postupanje u skladu sa
Zakonom o radu i Ugovorom o radu. Zbog toga je tuilac bio duan da potuje taj nalog i
postupa po njemu a to nije uinio - u oznaeno vreme nije se pojavio na odreenom mestu
radi obavljanja odreenih poslova a i kasnije je dolazio samo sporadino ne pridravajui
se propisanog radnog vremena i organizacije rada i poslova kod tuenog.
To ukazuje na njegov neopravdano nekorektan stav prema zahtevima i potreba-
ma poslodavca i istovremeno predstavlja ponaanje koje ini opravdan razlog za da-
vanje otkaza ugovora o radu - propisan u lanu 179. taka 3. Zakona o radu. (Iz Pre-
sude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2 814/2013 od 07.05.2014. godine)
ZAKONITOST REENJA O PRESTANKU RADNOG ODNOSA I

ISPLATA OTPREMNINE
Reenje o otkazu ne ini nezakonitim isplata otpremnine u manjem iznosu

od iznosa koji bi pripao po zakonu.
Tuilji je u konkretnom sluaju reenjem tuenog otkazan ugovor o radu prime-
nom l. 179. stav 1. taka 9. Zakona o radu - zbog postojanja opravdanog razloga koji
se odnosi na potrebe poslodavca odn. zbog prestanka potrebe za njenim radom usled
tehnolokih, ekonomskih i organizacionih promena.
U sluaju primene ovog otkaznog razloga, prema l. 158. Zakona o radu, poslo-
davac je duan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu u visini
utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu (stav 1.) a nain utvrivanja visine ot-
premnine regulisan je stavom 2. ovog lana. U ovom sluaju, pre otkaza ugovora o ra-
du, tueni je tuilji isplatio otpremninu u navedenom iznosu.
127
Prema l. 186. ovog Zakona, to je i konstatovano u stavu 4. Reenja o otkazu
ugovora o radu, obaveza poslodavca je da zaposlenom u sluaju prestanka radnog od-
nosa isplati sve neisplaene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je ostvario
do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu (stav
1.), najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tueni je pre donoenja reenja o otkazu
ugovora o radu potovao zakonom propisanu proceduru, to se odnosi na obavezu is-
plate otpremnine iz l. 158. Zakona o radu, pa je materijalno pravo pravilno primenje-
no kada je odbijen tubeni zahtev za ponitaj reenja o otkazu ugovora o radu i rein-
tegraciju tuilje.
U svakom sluaju, ukoliko je tueni eventualno - tuilji pre otkaza ugovora o
radu isplatio otpremninu u manjem iznosu od iznosa koji joj pripada, tuilja u poseb-
nom postupku moe zahtevati isplatu razlike do iznosa koji smatra da joj po ovom
osnovu pripada. Ta okolnost, kako pravilno zakljuuju niestepeni sudovi, ne ini po-
bijano reenje nezakonitim. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2 1412/2014
od 28.01.2015. godine)
OTKAZNI RAZLOG I POVREDA PRAVA ZAPOSLENOG

NA ODBRANU
Ukoliko poslodavac pre otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze
utvrene optim aktom ili ugovorom o radu nije pisanim putem upozorio zapo-
slenog na postojanje razloga za otkaz i ostavio mu rok od najmanje pet radnih
dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, po-
vredio je pravo zaposlenog na odbranu od otkaznog razloga.
U pravnosnano okonanom postupku je utvreno da je tuilac bio u radnom od-
nosu kod tuenog. Rasporeen je na poslove radnika fiziko-tehnikog obezbeenja,
po osnovu Ugovora o radu od 22.12.2005. godine.
Preporuenom poiljkom od 24.03.2008. godine tuilac je pismeno upozoren o po-
stojanju razloga za otkaz ugovora o radu jer je 07.02.2008. godine, prilikom redovne kon-
trole, merenjem prisustva alkohola u krvi utvreno 0,6 promila. U postupku nije utvreno
kada je tuilac primio ovo upozorenje, a prema njegovoj tvrdnji to je bilo 31.03.2008. go-
dine kada se pismeno izjasnio na navode iz upozorenja. Osporenim reenjem od
31.03.2008. godine tuiocu je otkazan Ugovor o radu iz razloga navedenih u upozorenju.
Kod tako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili
materijalno pravo kada su usvojili tubeni zahtev.
Prema odredbi lana 180. stav 1. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS" broj
24/05) poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz lana 179. ta-
ka 1 - 6. ovog Zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za
otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dosta-
vljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
Potujui ovu pravnu normu, tueni poslodavac je bio duan da, s obzirom da je
tuiocu stavljena na teret povreda radne obaveze iz lana 179. taka 2. Zakona o radu,
postupi u smislu citirane odredbe lana 180. istog Zakona.
128
Imajui u vidu injenino utvrenje, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da

je tueni povredio pravo tuioca na odbranu od otkaznog razloga koji mu se stavlja na
teret. Naime, bez obzira na okolnost odbijanja prijema upozorenja od strane tuioca i
pribijanja upozorenja na oglasnu tablu suda, tueni je preporuenom poiljkom od
24.03.2008. godine uputio tuiocu upozorenje o postojanju otkaznog razloga. To dalje
podrazumeva da je tom dostavom tuiocu dat rok od pet radnih dana za izjanjenje, koji
u smislu citiranog lana 180. Zakona o radu, poinje da tee od dana dostavljanja.
U konkretnom sluaju, tueni nije pruio dokaz da je ispotovao proceduru do-
stavljanja upozorenja ni po Zakonu o radu (ukoliko bi se primenila procedura o dosta-
vljanju akata o otkazu ugovora o radu) niti je dokazao da je dostavljanje izvrio na na-
in i po pravilima propisanim Zakonom o optem upravnom postupku ("Slubeni list
SRJ", br. 33/97, 31/01, "Slubeni glasnik RS", broj 30/10).
Kako je tuilac to upozorenje primio 31.03.2008. godine, od kog datuma je i nje-
govo izjanjenje kao i osporeno reenje, to nije protekao rok propisan lanom 180.
stav 1. Zakona o radu za davanje izjanjenja pre otkaza ugovora o radu, kakvog su
miljenja i niestepeni sudovi. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2
591/2014 od 24.07.2015. godine)
REENJE INSPEKTORA RADA
Poslodavac nije obavezan da zaposlenog po reenju inspektora rada vrati

na iste poslove koje je obavljao pre otkaza.
Postupivi u skladu sa obavezom iz reenja inspektora rada o odlaganju izvre-
nja reenja o otkazu, tueni je zakljuio sporni ugovor o radu sa tuiocem.
S tim u vezi, tueni kao poslodavac ima pravo da zaposlenog rasporedi u skladu
sa sopstvenim aktom o sistematizaciji radnih mesta, pa je zbog toga bez znaaja okol-
nost da se radi o obavezi tuenog da izvri reintegraciju zaposlenog - tuioca po osno-
vu reenja inspektora rada. Sistematizaciju poslova vri poslodavac koji zaposlenog
rasporeuje na radno mesto koje odgovara njegovoj strunoj spremi, znanju i sposob-
nostima. Tueni je to i uinio - tuilac je rasporeen na radno mesto adekvatno njego-
voj strunoj spremi, znanju i sposobnostima. Prilikom zakljuenja ovog ugovora tue-
ni nije doveden u zabludu niti je bilo mane volje na njegovoj strani. (Iz Presude Vr-
hovnog kasacionog suda, Rev.2 1017/2013 od 15.05.2014. godine)
POTRAIVAJE U STEAJNOM
POSTUPKU
Zakljuak privrednog suda o listi utvrenih i osporenih potraivanja ima

domaaj pravosnane sudske odluke kojom je utvreno pravo na potraivanje u
steajnom postupku.
Po oceni Upravnog suda a kod utvrenog stanja stvari, tueni organ je pravilno
postupio kada je, u postupku sprovedenom bez povrede pravila postupka, odbio albu
tuioca, dajui za svoju odluku dovoljne i na zakonu zasnovane razloge koje u svemu
kao pravilne prihvata i ovaj sud.
129
Naime, i po oceni Upravnog suda - rok od 15 dana, propisan citiranom odred-
bom lana 139. stav 2. Zakona o radu za podnoenje zahteva Fondu solidarnosti, po-
inje da tee od dana dostavljanja pravnosnane odluke suda kojom je utvreno pravo
na potraivanje u skladu sa Zakonom kojim se ureuje steajni postupak (u konkretnom
sluaju od dana 15.12.2011. godine, kada je punomoniku tuioca uruen Zakljuak o
listi utvrenih i osporenih potraivanja od 14.12.2011. godine). Imajui u vidu da je tu-
ilac zahtev za ostvarivanje prava iz sredstava Fonda solidarnosti podneo preko puno-
monika dana 28.12.2012. godine tj. nakon vie od godinu dana od dana dostavljanja
odluke suda, to je pravilna odluka upravnih organa da je isti neblagovremen.
Sud je cenio navode tube kojima se ukazuje da je steajni postupak okonan tek
u oktobru mesecu 2012. godine i da se rok od 15 dana rauna tek od dana 18.12.2012.
godine, kada je punomonik tuioca primio konanu Listu utvrenih i osporenih po-
traivanja uz dopis Privrednog suda u P... od 04.12.2012. godine, ali je naao da isti
nije od uticaja na drugaiju odluku u ovoj pravnoj stvari.
Ovo zbog toga to pravo tuioca na podnoenje zahteva poinje da tee od dana
dostavljanja pravnosnane odluke suda kojom je utvreno pravo na potraivanje, a to
je Zakljuak o listi utvrenih i osporenih potraivanja Privrednog suda od 14.12.2011.
godine, koji je punomonik tuioca primio dana 15.12.2011. godine, a ne nacrt ree-
nja za glavnu deobu od 14.05.2012. godine, koje je punomonik tuioca primio dana
18.12.2012. godine.
Po oceni Upravnog suda, neosnovani su i navodi tube da Zakljuak o listi utvr-
enih i osporenih potraivanja od 14.12.2011. godine ne predstavlja pravosnanu od-
luku kojom je utvreno pravo na potraivanje u skladu sa zakonom kojim se ureuje
steajni postupak, budui da su poverioci u parninom postupku mogli da dokazuju
svoja osporena potraivanja i na taj nain utiu na izmenu liste potraivanja. Ovo sa
razloga to Zakon o steaju ("Slubeni glasnik RS" br. 104/09, 99/11 i 71/12) u lanu
45. stav 4. propisuje da protiv zakljuka nije dozvoljena alba ili prigovor, iz ega
proizlazi da je navedeni zakljuak postao pravnosnaan danom donoenja.
Osim toga, navedenim zakljukom utvreno je potraivanje neisplaenih zarada
za poslednjih godinu dana pre otvaranja steajnog postupka i neisplaenih doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja
steajnog postupka, a koje potraivanje nije osporeno od strane steajnog upravnika
ili od strane ostalih poverilaca. Zbog toga nije od uticaja na drugaije reavanje ove
upravne stvari navod tuioca da je u parninom postupku mogao da dokazuje potrai-
vanja koja su mu osporena i da na taj nain utie na izmenu liste potraivanja, s obzi-
rom da iz zakljuka proizlazi da se radi o postupku utvrivanja osporenog razlunog
prava, iji se iznos ne isplauje iz sredstava Fonda solidarnosti. (Iz Presude Upravnog
suda, 9 U. 6212/2014 od 07.11.2014. godine)
130
Stru~na mi{ljenja
UGOVOR O RADU NA NEODREENO VREME SA
STRANIM DRAVLJANINOM
Da li poslodavac u Republici Srbiji sa stranim dravljaninom moe da zakljui

ugovor o radu na neodreeno vreme, i da na osnovu takvog ugovora, blagovremeno i
periodino produava radnu dozvolu nakon svakog isteka roka na koji je strancu odo-
bren boravak u Republici Srbiji, ili je poslodavcu na raspolaganju jedino da se sa
strancem zasnuje radni odnos na odreeno vreme? U lanu 29. Zakona o radu ("Sl.
glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da strani dravljanin
ili lice bez dravljanstva moe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrenim ovim
zakonom i posebnim zakonom. lanom 37. st. 1-3. Zakona o radu propisano je da
ugovor o radu moe da se zakljui na odreeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa
ije je trajanje unapred odreeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili
izvrenjem odreenog posla ili nastupanjem odreenog dogaaja, za vreme trajanja
tih potreba. Poslodavac moe zakljuiti jedan ili vie ugovora o radu na osnovu kojih
se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji s prekidima ili bez prekida
ne moe biti dui od 24 meseca. Prekid krai od 30 dana ne smatra se prekidom perio-
da. U stavu 4. navedenog lana Zakona propisani su izuzeci kada ugovor o radu na
odreeno vreme moe da se zakljui u duem trajanju od 24 meseca. U taki 3. istog
lana propisano je da se sa stranim dravljaninom, na osnovu dozvole za rad, u skladu
sa Zakonom o zapoljavanju stranaca ("Sl. glasnik RS", broj 128/14), radni odnos mo-
e zakljuiti najdue do isteka roka na koji je izdata dozvola. Znai da strani dravljanin
ne moe da zakljui ugovor o radu na neodreeno vreme, ve se sa istim licem moe za-
kljuiti novi ugovor o radu na odreeno vreme ili aneksirati postojei, svaki put kad se
produi radna dozvola. (Miljenje Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna
pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-266/2015-02, od 16.04.2015. godine)
PRAVA ZAPOSLENOG SA ZDRAVSTVENIM

SMETNJAMA
Prema lanu 81. stav 2. Zakona, zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvre-

nim od nadlenog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne moe da obavlja po-
slove koji bi izazvali pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za
njegovu okolinu. Dalje, u skladu sa lanom 101. Zakona poslodavac je duan da za-
poslenom sa zdravstvenim smetnjama obezbedi obavljanje poslova prema radnoj spo-
sobnosti, u skladu sa zakonom. Ako, meutim, poslodavac ne moe zaposlenom da
obezbedi odgovarajui posao, zaposleni se smatra vikom u smislu lana 179. stav 5
131
taka 1) Zakona. Iz navedenog sledi da je poslodavac duan da razmotri sve mogu-
nosti premetaja zaposlenog na drugi odgovarajui posao za koji zaposleni ispunjava
propisane uslove i koji odgovara njegovom zdravstvenom stanju utvrenom od nadle-
nog zdravstvenog organa. Ako, meutim, poslodavac ne moe zaposlenog da preme-
sti na druge odgovarajue poslove prema njegovoj strunoj spremi i zdravstvenim
sposobnostima, poslodavac moe da zaposlenog proglasi vikom, odnosno da mu,
shodno odredbama lana 179. stav 5. taka 1) Zakona o radu, otkae ugovor o radu uz
isplatu otpremnine u skladu sa l. 158. i 159. tog zakona. (Miljenje Ministarstva za
rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-535/2015-
02, od 25.05 2015.godine)
ISPITIVANJE USLOVA RADNE

OKOLINE
U lanu 19. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br.
101/05 i 91/15) propisano je: "Kad dva ili vie poslodavaca u obavljanju poslova dele
radni prostor, duni su da sarauju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdra-
vlje zaposlenih. Poslodavci iz stava 1. ovog lana duni su da, uzimajui u obzir pri-
rodu poslova koje obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za ot-
klanjanje rizika od povreivanja, odnosno oteenja zdravlja zaposlenih, kao i da oba-
vetavaju jedan drugog i svoje zaposlene i/ili predstavnike zaposlenih o tim rizicima i
merama za njihovo otklanjanje. Nain ostvarivanja saradnje iz st. 1. i 2. ovog lana
poslodavci utvruju pismenim sporazumom. Sporazumom iz stava 3. ovog lana od-
reuje se lice za koordinaciju sprovoenja zajednikih mera kojima se obezbeuje
bezbednost i zdravlje svih zaposlenih." Prema tome, u situaciji kada dva ili vie po-
slodavaca u obavljanju svojih poslova dele radni prostor - u istom prostoru istovreme-
no rade zaposleni kod dva ili vie poslodavaca, odnosno kada obavljanje poslova kod jed-
nog poslodavca moe da utie na bezbednost i zdravlje zaposlenih kod drugog poslodav-
ca, ti poslodavci su duni da sarauju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje
na radu kao i da pismenim sporazumom utvrde nain sprovoenja zajednikih mera koji-
ma se obezbeuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih, kao i da odrede lice za koordina-
ciju sprovoenja utvrenih zajednikih mera. Struni nalaz o izvrenom ispitivanju uslova
radne okoline koji je izraen za jednog poslodavca, moe da se primeni i na drugog po-
slodavca s kojim deli isti prostor. (Miljenje Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i
socijalna pitanja, broj 011-00-00002/2016-01, od 5.02.2016.godine)
PORESKI TRETMAN LIKVIDACIONOG OSTATKA

(NEPOKRETNOSTI)
Vlasnik i osniva privrednog drutva sa ogranienom odgovornou je preminuo
i njegovo dete kao naslednik prvog naslednog reda saglasno Zakonu o nasleivanju,
nasledilo je udeo u privrednom drutvu i preuzelo privredno drutvo. S obzirom da
naslednik nije u mogunosti da nastavi poslovanje privrednog drutva, pokrenut je li-
kvidacioni postupak. Nakon izmirenja obaveza i naplate potraivanja, kao likvidacio-
132
ni ostatak preostala je nepokretnost - stan. Naslednik vlasnika i osnivaa privrednog

drutva je lice koje je student, i nije uestvovalo u poslovnim aktivnostima privrednog
drutva osim u aktivnostima procesa likvidacije.
Odredbom lana 6. stav 1 taka 15) Zakona o doprinosima za obavezno soci-
jalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04, ... i 112/15 - u daljem tekstu:
Zakon o doprinosima) propisano je da je osniva, odnosno lan privrednog dru-
tva osiguranik - fiziko lice koje radi u privrednom drutvu iji je osniva odno-
sno lan, bez obzira da li je sa privrednim drutvom zasnovalo radni odnos. Pod
radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje pri-
vrednog drutva na osnovu upisa u registar nadlene organizacije, kao i obavljanje
poslovodstvenih ovlaenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se
ureuje poloaj privrednih drutava.
Osnovica doprinosa za osnivae, odnosno lanove privrednog drutva je najmanje
najnia mesena osnovica iz lana 37. ovog zakona (lan 23. Zakona o doprinosima).
Doprinose za osnivaa, odnosno lana privrednog drutva obraunava i plaa
privredno drutvo iji je lan (lan 53. Zakona o doprinosima).
Prema odredbi lana 12. stav 1. taka 2) Zakona o penzijskom i invalidskom osi-
guranju ("Slubeni glasnik RS", br. 34/03, ... i 142/14), osiguranici samostalnih delat-
nosti su lica koja su osnivai, odnosno lanovi privrednih drutava u skladu sa zako-
nom koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom drutvu iji
su osniva, odnosno lan. Pored toga, saglasno lanu 12. stav 1. taka 3) tog zakona,
osiguranici samostalnih delatnosti jesu i lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovo-
ra o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu
drugih ugovora, kod kojih za izvren posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po
drugom osnovu. Radom u smislu stava 1. taka 2) tog lana zakona se smatra i pred-
stavljanje i zastupanje privrednih drutava od strane njihovog osnivaa, odnosno la-
nova na osnovu upisa u registar nadlene organizacije, kao i obavljanje poslovodstve-
nih ovlaenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se ureuje poloaj
privrednih drutava (lan 12. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju).
Prema miljenju Ministarstva rada i socijalne politike, broj: 414-00-18/2011-07
od 30. septembra 2011. godine "suosniva privrednog drutva koji je na kolovanju i
koji radi u smislu napred navedene odredbe lana 12. stav 1. taka 2) Zakona o pen-
zijskom i invalidskom osiguranju, odnosno obavlja poslove predstavljanja i zastupa-
nja privrednog drutva, ima svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti u smislu od-
redbe Zakona".
Dakle, imajui u vidu navedeno, fiziko lice koje se nalazi na kolovanju u ustano-
vama visokog obrazovanja, koje je kao naslednik prvog naslednog reda - dete ostavioca
nasleivanjem steklo udeo (vlasnik 100% udela) u privrednom drutvu sa ogranienom
odgovornou i koje je potom kod Agencije za privredne registre bilo upisano kao direk-
tor i zakonski zastupnik privrednog drutva, odnosno po pokretanju postupka likvidacije
tog privrednog drutva imenovano za likvidacionog upravnika, obveznik je doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje kao lan privrednog drutva. (Ministarstvo finansija, br.
011-00-232/2016-04 od 4.07.2016. godine Bilten Ministarstva finansija)
133
PORESKI TRETMAN NAKNADE OD USLUGE OBUKE
ZAPOSLENIH U INOSTRANSTVU
Shodno lanu 40. stav 1. taka 5) Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl.
glasnik PC", br. 25/01 ... 112/15, u daljem tekstu Zakon), ukoliko meunarodnim
ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukije ureeno, porez na do-
bit po odbitku po stopi od 20% obraunava se i plaa na prihode koje ostvari nerezi-
dentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada od usluga koje se
pruaju ili koriste, odnosno e biti pruene ili koriene na teritoriji Republike.
U skladu sa navedenom zakonskom odredbom, sledi da prihod koji nerezidentno
pravno lice ostvari od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknade od usluge obuke
zaposlenih u inostranstvu, odnosno od naknada po osnovu trokova uea zaposlenih
na seminarima i kongresima u inostranstvu, nije predmet oporezivanja porezom po
odbitku, u skladu sa lanom 40. stav 1. taka 5) Zakona, imajui u vidu da je pruena
i iskoriena van teritorije Republike. (Miljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-
523/2016-04 od 6.06.2016. godine Bilten Ministarstva finansija 2016.)
134
STATISTI^KI PODACI
1. KRETANJE ZARADA PO ZAPOSLENOM U
REPUBLICI SRBIJI
UKUPNO REPUBLIKA
Indeks Zarada bez Indeks
Mesec "Slubeni
Zarada (lanani) poreza i (lanani)
glasnik RS"
doprinosa
1 2 3 4 5
I
15/2016 55.763 78,8 40.443 78,6
2016
II 109,9 109,9
31/2016 61.279 44.450
2016
III
44/2016 63.029 102,9 45.870 103,2
2016
IV
48/2016 67.464 107,0 49.249 107,4
2016
V
59/2016 60.520 89,7 43.951 89,2
2016
VI
65/2016 64.019 105,8 46.450 105,7
2016
VII
73/2016 63.699 99,5 46.280 99,6
2016
VIII
2016
IX
2016
X
2016
XI
2016
XII
2016
135
2. NAKNADE TROKOVA I DRUGA PRIMANJA KOJA
IMAJU KARAKTER ZARADE
Vrsta isplate Osnov i nain izraunavanja Iznos Poreski

tretman
Prema Zakonu o radu (l. 118. ta. Plaaju se

Mesena 5) isplata toplog obroka je obave- svi porezi i
naknada za zna a visina isplate se utvruje doprinosi
ishranu optim aktom, odnosno ugovorom kao na
(topli obrok) o radu, ako poslodavac ovo pravo zarade za-
nije obezbedio na drugi nain poslenih
Prema Zakonu o radu (l. 118. ta. Plaaju se

Regres za 6) isplata regresa je obavezna a svi porezi i
godinji odmor visina isplate se utvruje optim doprinosi
aktom, odnosno ugovorom o radu kao na
zaradu
Prema Zakonu o radu (l. 120.) te- Plaaju se

renski dodatak je drugo primanje svi porezi i
Terenski (dnevna naknada zaposlenog za po- doprinosi
dodatak veane trokove rada i boravka na kao na
terenu) i isplauje se ako se predvi- zarade
di optim aktom, odnosno ugovo- zaposlenih
rom o radu
NAPOMENA: Od 1.01.2011. godine Republiki zavod za statistiku vie ne objavljuje

podatke o zaradi u privredi Republike. Dok se ne promene odgovarajui propisi koji
odreena primanja vezuju za ovaj podatak, primenjuje se poslednji objavljeni poda-
tak od 51.165,00 (za decembar 2010.)
136
1 2 3 4
Druga primanja Prema Zakonu o radu (l.120.) Plaaju se svi

po osnovu radnog poslodavac moe predvideti porezi i
odnosa koja nisu svojim optim aktom, odnosno doprinosi kao
izuzeta iz zarade ugovorom o radu ovu isplatu i na zarade
njenu visinu zaposlenih
Uveanja zarade Prema Zakonu o radu poslo-

po osnovu rada davac je duan da zarade za-
poslenih uvea u sledeim
sluajevima:
Rad na dan Prema Zakonu o radu (l. 108.

1. praznika stav 1. ta. 1) najmanje 110%
koji je na osnovnu zaradu zaposlenog,
neradni dan utvrenu zakonom, optim ak-
tom i ugovorom o radu
2. Rad nou (ako Prema Zakonu o radu (l. 108. Plaaju se

takav rad nije stav 1. ta. 2) najmanje 26% na svi porezi i
vrednovan osnovnu zaradu zaposlenog doprinosi
prilikom kao na
utvrivanja zarade
osnovne zaposlenih
zarade)
3. Prekovremeni Prema Zakonu o radu (l. 108.

rad stav 1. ta. 3) najmanje 26% na
osnovnu zaradu zaposlenog
4. Minuli rad Prema Zakonu o radu (l.108.

stav 1. ta. 4) 0,4% na
osnovnu zaradu zaposlenog, za
svaku punu godinu rada
ostvarenu u radnom odnosu
kod poslednjeg poslodavca,
poslodavca prethodnika i
poslodavca povezanog lica
137
3. NAKNADE TROKOVA I DRUGA PRIMANJA
KOJA NEMAJU KARAKTER ZARADE
Vrsta isplate Osnov i nain izraunavanja Iznos Poreski tretman
Prema Zakonu o radu (l. 118. Do 2.201,00 dnevno ne
stav 1. ta. 2) do visine propisane plaa se porez, a na
optim aktom, odnosno iznos preko toga plaa
Dnevnice za ugovorom o radu se porez na zarade po
slubeno stopi od 10%
putovanje u Prema l. 9. Uredbe o naknadi
zemlji trokova i otpremnini dravnih 150,00
slubenika i nametenika
Dnevnica za Zakon o radu (lan 118. stav 1. Neoporezivo
slubeno ta.) propisuje da se dnevnica do 50 EUR
putovanje u utvruje najmanje u visini
inostranstvo utvrenoj ugovorom o radu,
(za zaposlene i odnosno optim aktom
preduzetnike) poslodavca
Dnevnica za U visini od 15 EUR za svaka 24 Neoporezivo do iznosa

slubeno asa provedena u inostranstvu, propisanog Uredbom o
putovanje u utvrenoj Uredbom o naknadi naknadi trokova i
inostranstvo trokova i otpremnini dravnih otpremnini dravnih
(za dravne slubenika i nametenika ("Sl. slubenika i
slubenike i glasnik RS", br. 98/07, 84/14 i nametenika ("Sl.
nametenike) 84/15) glasnik RS", br. 98/07,
84/14 i 84/15) -15 EUR
Prema Zakonu o radu (l. 118. Neoporezivo do cene

stav 1. ta 1) u visini cene mesene pretplatne
prevozne karte u javnom karte, odnosno do visine
saobraaju, ako poslodavac nije stvarnih trokova
Naknada obezbedio sopstveni prevoz prevoza ako ne postoji
trokova u Prema Uredbi o naknadi mogunost da se
javnom trokova i otpremnini dravnih obezbedi mesena
saobraaju slubenika i nametenika (l. 3.) pretplatna karta, a
(za dolazak i u visini cene mesene pretplatne najvie do 3.666,00
odlazak sa karte u gradskom, prigradskom, dinara meseno a na
posla) odnosno meugradskom iznos preko plaa se
saobraaju porez po stopi od 10 %
138
1 2 3 4
Prema Zakonu o radu (l. 118. Neoporezivo do 30%

stav 1. ta. 2) i 3) utvruje se od cene jednog litra
Naknada za optim aktom ili ugovorom o super benzina a
korienje radu najvie do 6.417,00
sopstvenog din. meseno. Preko
vozila na neoporezivog iznosa
slubenom Prema Uredbi o naknadi plaa se porez na
putu (u zemlji i trokova i otpremnini dravnih zarade po stopi od 10%
inostranstvu) slubenika i nametenika (l.
11. stav 1) isplauje se
naknada od 10% propisane
cene za litar pogonskog goriva
po preenom kilometru
Prema Zakonu o radu (l. 119. 2x Neoporezivo do iznosa

stav 1. ta. 1) u visini dve 63.699 dvostruke mesene
prosene zarade u Republici zarade po zaposlenom
prema poslednjem objavljenom 127.390 isplaene u
podatku republikog organa Republici prema
nadlenog za statistiku poslednjem
objavljenom podatku.
Na iznos preko toga
Otpremnina
Prema Uredbi o naknadi trokova plaa se porez na druge
pri odlasku u prihode po stopi od 20%
penziju i otpremnini dravnih
slubenika i nametenika (l. 51.) na osnovicu umanjenu
dravnom slubeniku ili za 20% normiranih
nameteniku koji odlazi u trokova.
penziju isplauje se otpremnina
u visini 125% od plate koju bi
ostvario za mesec koji prethodi
mesecu u kome se isplauje
otpremnina, s tim to ona ne
moe biti nia od dve prosene
zarade u Republici Srbiji, prema
poslednjem konanom
objavljenom podatku republikog
organa nadlenog za poslove
statistike na dan isplate.
139
1 2 3 4
Prema Zakonu o radu (l. 158, 159. i
179. st. 5. ta. 1) otpremnina se
isplauje u visini utvrenoj optim
aktom ili ugovorom o radu, i ne moe Ne oporezivo do
biti nia od zbira treine zarade najnieg iznosa
zaposlenog za svaku navrenu koji je
godinu rada u radnom odnosu kod poslodavac
poslodavca kod koga ostvaruje duan daisplati.
pravo na otpremninu. Pod zaradom
se podrazumeva prosena mesena Preko tog iznosa
zarada zaposlenog isplaena za plaa se porez na
poslednja tri meseca koja prethode druge prihode
mesecu u kojem se isplauje po stopi od 20%
Otpremnina koja otpremnina na osnovicu
se isplauje
Prema Uredbi o naknadi trokova i umanjenu za
zaposlenom za otpremnini dravnih slubenika i 20% normiranih
ijim je radom nametenika (l. 50), otpremnina trokova.
prestala potreba dravnom slubeniku i nameteniku
se isplauje u visini 1/3 njegove
plate za svaku navrenu godinu rada
u radnom odnosu kod poslednjeg
poslodavca.
Pod platom se podrazumeva
prosena mesena plata
zaposlenog koja mu je isplaena za
poslednja tri meseca koja prethode
mesecu u kome je doneseno
reenje kojim je utvreno da je
postao nerasporeen, odnosno
reenje o otkazu ugovora o radu
Prema Odluci o utvrivanju Neoporezivo
Programa za reavanje vika ...: (ta.1, 2. i 3.) do
1. u visini dinarske protivvrednosti iznosa utvrenog
200 evra po godini staa, s tim da programom za
Jednokratna ukupna visina otpremnine ne moe
novana naknada reavanje vika
biti vea od 8.000 evra
u skladu sa 2. u skladu sa l. 158. ZOR-u, s tim zaposlenih, u
socijalnim da ukupna visina otpremnine ne mo- skladu sa l. 9.
programom e biti vea od 8.000 evra, a visina st. 1. taka 20)
sredstava po godini staa kod posled- Zakona o porezu
njeg poslodavca ne moe biiti vea na dohodak
od 500 evra graana
3. otpremnina u visini od 6 prose-
nih zarada po zaposlenom u Re- Neoporezivi
publici Srbiji za zaposlene sa vi- iznos za taku 4)
e od 15 godina staa iznosi 122.558
4. izuzetno za subjekte nad kojima
treba da se pokrene postupak ste-
aja...dve prosene zarade prema
poslednjem podatku
140
1 2 3 4
Prema Zakonu o radu (l. 119. stav Neoporezivo do
Naknada trokova 1. ta. 2) poslodavac je iznosa od 63.214
pogrebnih usluga duan da isplati naknadu trokova dinara. Preko
u sluaju smrti pogrebnih usluga u sluaju smrti neoporezivog
zaposlenog ili zaposlenog ili lana ue porodice. iznosa plaa se
lana ue porodice lanom ue porodice smatraju se porez na druge
brani drug i deca zaposlenog prihode po stopi
od 20% na
osnovicu
umanjenu za 20%
normiranih
trokova.
Prema Zakonu o radu (l. 120.) Ne plaaju se soc.
poslodavac moe da utvrdi pravo doprinosi.Plaanje
Solidarna zaposlenih na solidarne pomoi poreza na dohodak
pomo po raznim osnovama zavisi od vrste
solidarne pomoi
1. Solidarna Ovo je naknada trokova Neoporezivo do
pomo u pogrebnih usluga u sluaju smrti: iznosa od 64.162,00
sluaju smrti penzionisanog radnika, roditelja dinara. Preko
zaposlenog, zaposlenog, usvojenika i neoporezivog
lana njegove usvojitelja zaposlenog iznosa plaa se
porodice ili porez na druge
penzionisanog prihode po stopi od
radnika 20% na osnovicu
umanjenu za 20%
normiranih trokova
2. Solidarna po- Optim aktom ili ugovorom o radu Na ceo iznos plaa
mo u sluaju moe se predvideti i isplata pomoi se porez na zarade
smrti drugih u sluaju smrti drugih lanova po stopi od 10%
lanova poro- porodice (braa, sestre, unuci i sl.)
dice zaposlenih
3. Solidarna Poslodavac moe optim aktiom ili Neoporezivo do
pomo u ugovorom o radu da utvrdi pravo na 36.665,00 dinara.
sluaju due ovu isplatu, ali nije obavezan Preko tog iznosa
ili tee bolesti, plaa se porez od
rehabilitacije 10%
ili nastupa
invalidnosti
zaposlenog ili
lana njegove
porodice
4. Solidarna U skladu sa aktom poslodavca, a ne U celini
pomo za vie od iznosa stvarne tete neoporezivo
ublaavanje
posledica elem.
nepogoda ili
drugih vanre-
dnih dogaaja
141
1 2 3 4
Prema Zakonu o radu (lan 120. ta. Neoporezivo do
Jubilarna nagrada 1.) poslodavac moe da utvrdi ovo 18.331,00
pravo u skladu sa optim aktom, godinje, a na
odnosno ugovorom o radu iznos preko plaa
se porez na
zarade od 10%
Zajam za nabavku Moe da se utvrdi isplata u skladu sa
ogreva, zimnice, optim aktom poslodavca
udbenika
Stipendije i krediti Uenici srednjih kola i studenti Neoporezivo do
uenika i studenata viih kola i fakulteta 11.000,00 dinara
meseno. Preko
ovog iznosa plaa
se porez nz druge
prihode po stopi
od 20% na
osnovicu
umanjenu za 20%
normiranih
trokova.
Pokloni deci Neoporezivo do
zaposlenih do 15 Zakon o radu (lan 119. stav 2.) 9.166,00 dinara
godina starosti Ispod neoporezivog iznosa nema po detetu. Preko
povodom Nove karakter zarade ovog iznosa ima
godine i Boia karakter zarade.
Dobrovoljna Neoporezivo do
dodatna premija Zakon o radu (lan 119. stav 5.) 5.501,00 dinara
za PIO neto. Za isplate
preko ovog iznosa
plaa se i porez na
zarade i socijalni
doprinosi.
4. NAJNIE MESENE OSNOVICE ZA

OBRAUN DOPRINOSA
Period primene Iznos najnie osnovice "Slubeni glasnik RS"
Od 1.11.2015. do 31.01.2016. 21.552 90/2015
Od 1.02.2016. do 30.04.2016. 22.449 7/2016
Od 1.05.2016. do 31.07.2016. 21.012 44/2016
Od 1.08.2016. do 31.10.2016 22.400 65/2016
142
5. NAJVIE MESENE OSNOVICE ZA

OBRAUN DOPRINOSA
Period primene Iznos najvie osnovice "Slubeni glasnik RS"

1.01. do 31.01.2016. 304.565 (5x 60.913) 109/2015
1.02. do 28.02.2016. 353.815 (5x 70.763) 5/2016
1.03 do 31.03.2016. 278.815 (5x 55.763) 15/2016
1.04. do 30.04.2016. 306.395 (5x 61.279) 31/2016
1.05. do 31.05.2016. 315.145 (5 x 63.029) 44/2016
1.06. do 30.06.2016. 337.320 (5 x 67.464) 48/2016
1.07. do 31.07.2016. 302.600 (5 x 60.520) 59/2016
1.08. do 31.08.2016. 320.095 (5 x 64.019) 65/2016
1.09. do 30.09.2016. 318.495 (5 x 63.699) 73/2016
1.10. do 31.10.2016.
1.11. do 30.11.2016.
1.12. do 31.12.2016.
6. ODLUKA O VISINI MINIMALNE ZARADE

ZA PERIOD JANUAR-DECEMBAR 2016. GODINE
("Slubeni glasnik RS", br. 79 od 14.09.2015.)
Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za
period januar-decembar 2016. godine iznosi 121,00 dinara ("neto"), po radnom asu.
Broj radnih dana u Broj asova rada i Minimalna neto
Mesec
mesecu neto po asu zarada za mesec
1 2 3 4 (2 x 3)
Januar 2016. 21 168 x 121,00 din. 20.328,00 din.
Februar 2016. 21 168 x 121,00 din. 20.328,00 din.
Mart 2016. 23 184 x 121,00 din. 22.264,00 din.
April 2016. 21 168 x121,00 din. 20.328,00 din.
Maj 2016. 22 176 x 121,00 din. 21.296,00 din.
Jun 2016. 22 176 x 121,00 din. 21.296,00 din.
Jul 2016. 21 168 x 121,00 din. 20.328,00 din.
Avgust 2016. 23 184 x 121,00 din. 22.264,00 din.
Septembar 2016. 22 176 x 121,00 din. 21.296,00 din.
Oktobar 2016. 21 168 x 121,00 din. 20.328,00 din.
Novembar 2016. 22 176 x 121,00 din. 21.296,00 din.
Decembar 2016. 22 176 x 121,00 din. 21.296,00 din.
143
7. PROPISANE OSNOVICE ZA OBRAUN DOPRINOSA ZA
OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
"Slubeni
Vrsta osnovice Iznos osnovice Vanost
glasnik"
1. Najnia mesena osnovica
doprinosa za obavezno 65/2016 22.400 1.08. - 31.10.2016.
socijalno osiguranje
2. Najnia mesena osnovica
doprinosa za osiguranike iz 7/2016 22.449 Za 2016.
lana 25, 26. i 27. Zakona o
doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje
(samostalni umetnici,
svetenici, verski slubenici
i poljoprivrednici)
3. Najvia mesena osnovica 73/2016 318.495 1.09.-30.09.2016.

doprinosa za obavezno 65/2016 320.095 1.08.-31.08.2016.
socijalno osiguranje (pet
prosenih zarada u
Republici prema poslednjem
objavljenom podatku)
4. Najvia godinja osnovica
doprinosa za obavezno 7/2016 3.668,700 Za 2015.
socijalno osiguranje za 2015.
godinu
5. Procenjena najvia godinja
osnovica doprinosa za 11/2015 3.668,700 Za 2016.
obavezno socijalno osiguranje
za 2016. godinu
6. Osnovica osiguranja na koju 1) 22.400
65//2016 1.08. - 31.10.2016.
se plaa doprinos za PIO za 2) 25.600
lica ukljuena u obavezno 3) 34.560
osiguranje 4) 41.601
5) 51.201
6) 55.681
7) 73.601
8) 81.281
9) 99.202
10) 128.002
11) 192.003
12) 256.004
13) 320.005
144

Radno Pravni Savetnik Broj-9

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Radno Pravni Savetnik Broj-9

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Radno Pravni Savetnik Broj-9

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

gG126

" POSLOVNI BIRO " DOO

Beograd, septembar 2016.

Godina XV - Beograd - septembar 2016. - br. 9 - tira: 700 - ISSN-1451-1231

Izdava i tampar: Matini broj 17159518

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Klauzula zabrane konkurencije

Klauzula zabrane konkurencije namee obavezu lojalnosti zaposlenog poslodav-

Uslovi za mogunost ugovaranja zabrane

Zabrana konkurencije se ne moe ugovoriti bez ikakvih ogranienja, imajui u

Zabrana konkurencije kod rada van

Visina naknade kod klauzule koja se odnosi na period po

Sankcija za krenje zabrane

Posebno je interesantna situacija kada poslodavac da otkaz zaposlenom, a

Povreda zabrane konkurencije kao

Miljenja smo da klauzula zabrane konkurencije ne bi mogla biti predviena sa-

Obaveza uvanja poslovnih tajni

Dejstvo steaja i likvidacije na zabranu

Ako se nad poslodavcem otvori steajni postupak, zabrana konkurencije i dalje

Zabrana konkurecije u sluaju statusnih promena

Institut zabrane konkurencije u bitnoj meri utie na ogranienje slobode obavlja-

Vaeim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu1, koji je Narodna skuptina

Od svih razloga za prestanak radnog odnosa, prestanak radnog odnos po volji

4. Mere za nepotovanje radne discipline, odnosno

Osim to je izmenjen u celosti, l. 179. ZOR je dopunjen i odredbama l. 179a,

Kad su u pitanju posledice nezakonitog otkaza, znaajno je osvrnuti se na najva-

Odsustvo sa rada zbog bolovanja i

Privremena spreenost za rad (u daljem tekstu: bolovanje) je specifian oblik

Sluajevi kada se zaposlenome priznaje

lanom 74. Zakona propisani su sluajevi kada osiguranik-zaposleni odsustvuje

Sluajevi u kojima zaposlenima ne pripada pravo na

2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom

Odsustvo sa rada zbog bolovanja i pravo na

1. Naknada zarade za vreme bolovanja na

Prema lanu 102. Zakona, naknadu zarade za bolovanje zaposlenom obezbeuje

2) da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaen (lan 30. stav 2)

Prema tome, i u situacijama kada zaposleni u prethodnim mesecima odsustvuje

Kao to vidimo, zaposleni ima 56 asova na radu, a ostalo su asovi odsustva.

Prva karakteristika ovog obrauna je u tome to je puna osnovna zarada za-

- Obraun poreza i doprinosa na naknadu zarade za vreme bolovanja

2. Obraun i isplata naknade zarade za bolovanje na teret

3) Potvrda o kretanju (porastu - smanjenju) zarada kod poslodavca za prvo usklai-

Na osnovu ovakve raunice, poslodavac popunjava i podnosi Obrazac OZ-7

Pogledajmo u nastavku jedan primer prvog usklaivanja naknade zarade.

Za davanje podataka o dinamici zarada kod poslodavca za naredna usklaivanja

3. Bolovanje zbog odravanja trudnoe

"Odravanje trudnoe" jeste vid spreenosti za rad, odnosno nesposobnosti za

- Visina naknade zarade za vreme odravanje trudnoe

Akti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Osnovni elementi inspekcijske kontrole bezbednosti i

1. Normativno ureenje u oblasti bezbednosti i

Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednou i zdravljem na radu, mogu se

2. Akt o proceni rizika

- da li je ugovorom o angaovanju pravnog lica, odnosno preduzetnika, uz navo-

3. Organizovanje poslova za bezbednost i

Poslovi bezbednosti i zdravlja na radu obavljaju se na tri propisana naina i to:

U 2015. godini zabeleene su pojave da poslodavci u postupku nadzora pruaju

_ sud u ____, kao izvrni,

UTVRUJE SE vrednost _ (broj akcija), akcija __________

U _ dana _. godine