PARTICIONI KOEFICIJENT SMEE BOJA/VODA/ALKOHOL

Cilj: Odrediti particioni koeficijent kristal ljubiaste u seriji smea voda/alkohol i interpretirati
rezultate (trendove u vrednostima).

Uvod: Razlika u rastvorljivosti rastvorene supstance izmeu 2 faze koriena je u mnogim

granama hemije, biologije i njihovim povezanim tehnologijama. Razliite hromatografske
tehnike zasnivaju se na raspodeli rastvorne supstance izmeu 2 faze oznaene kao stacionarna i
mobilna faza. Preiavanje farmaceutskih proizvoda i drugih fininih hemikalija je esto pod uticajem
metodama ekstrakcije. U ekstrakciji, smea koja sadri eljenu rastvornu supstancu je u kontaktu
sa drugom nemeljivom fazom (tena ili vrsta) prema kojoj rastvorena supstanca ima vei
afinitet. To rezultuje uklanjanjem (ekstrakcijom) rastvorene supstance iz smee. U mikrobiologii,
tehnike bojenja su upotrebljene da bi se klasifikovali mikrobi. Gram - mikrobi su prekriveni
lipofilnim slojem, i mogu biti identifikovani apsorpcijom nejonskih organskih boja. Gram +
mikrobi su prekriveni hidrofilnim slojem, i mogu biti obojeni jonskim bojama. Kristal ljubiasta
je primer gram + boje. Kristalna ljubiasta je katjonska boja koja se prodaje kao hloridna so.
Jedna od rezonantnih struktura data je ovde. Boja se odmah rastvara u vodi i daje intenzivno
ljubiast rastvor (=588nm).

Kada se boja pomea sa smeom voda/heksan, heksanski sloj je neobojen, dok je vodeni
sloj ljubiast. Ovaj jednostavan eksperiment pokazuje da kristal ljubiasta boja ima vei afinitet
prema vodenim rastvorima nego prema hidrofobnim rastvaraima.
 Primarni alkoholi normalnog niza pokazuju smanjenje rastvorljivosti u vodi kako raste
duina ugljovodoninog niza molekula. Metanol, etanol i 1-propanol su potpuno meljivi sa
vodom. 1-butanol pokazuje ogranienu rastvorljivost u vodi (~ 2mol % na 25 C). 1-oktanol se
vie ponaa kao ulje nego kao alkohol. U smeama voda/1-oktanol oekuje se da se kristal
ljubiasta boja rastvori u vodenoj fazi.

U ovom eksperimentu ete odreivati particioni koeficijent kristal ljubiaste boje u

dvofaznoj smei vode sa homolozima 1-heksanolom i 1-oktanolom.

Particioni koeficijent (koeficijent raspodele) za rasvornu supstancu "" izmeu 2 faze, i

, definisan je sleddeim izrazom:

K=/ (1)

- molska udeo supstance u fazi ,

- molska udeo supstance u fazi .

Particioni koeficijent ne zavisi od koncentracije u sluaju niskih koncentracija rastvorne

supstance. Da bi predstavili ovo, prvo definiemo hemijski potencijal rastvorne supstance u
rastvoru:

= 0 + RTln() (2)

0 standani hemijski potencijal standardnog stanja i-te komponente,

- aktivitet rastvorne supstance u rastvoru, moe se posmatrati kao efektivna koncentracija.

Pri dovoljno niskim koncentracijama rastvorne supstance aktivitet je jednak molskom

udelu. Rastvori iji je koeficijent aktivitete =1 su idealni rastvori. Ako se idealan rastvor pojavi
kao posledica razblaivanja supstance kaemo da je takav rastvor idealno razblaen rastvor.
Jednaina (2) za idealno razblaen rastvore postaje:

= 0 + RTln() (3)
 0
Hemijski potencijal idealno razblaenih rastvora () se pribliava kako tei 1.
Stoga se standardno stanje za hemijski potencijal rastvorne supstance odnosi na istu supstancu u
beskonanom razblaenju! Ova fiktivna standardna stanja su esta u hemijskoj termodinamici.
Ali, ta to znai? Da su molekuli rastvorene supstance zaista u svom istom stanju bili bi
potpuno okrueni drugim molekulima raastvorene supstance. Vezivanje i struktura koja dovodi
do rasta je posledica molekula koji okruuju. Za standardno stanje idealno razblaenog
rastvora, struktura i vezivanje se pre odnose na molekule rastvaraa nego na molekule rasvorene
supstance. To je stanje na koje se odnosi Gibsova slobodna molarna energija 0.

Ako rastvor koji sadri rastvorenu supstancu doe u kontakt sa drugim nemeljivim
rastvaraem, ravnotea e biti uspostavljena izmeu rastvorene supstance u dve faze. Kriterijum
za ovu ravnoteu je da hemijski potencijali rasvorene supstance u 2 kontaktne faze mora biti isti
(=). Zamenom u izraz (3):

0, + RTln() = 0, + RTln() (4)

Sreivanjem jednacine za particioni koeficijent, K, dobijamo:

K= / = exp[ 0, - 0, /RT]

S obzirom da hemijski potencijala standardnog stanja ne zavise od koncentracije, particioni

koeficijent zavisi samo od temperature.

Particioni koeficijent je najee oznacen kao logK i predstavlja raspodelu molskog udela
rastvorene supstance u manje polarnoj fazi u odnosu na vise polarnu fazu (u naem slucaju od
alkohola ka vodi). Kako je kristalna ljubicasta gram + boja, postaviemo sledee hipoteze:

- logK za kristal ljubiastu bie negativan za sistem 1-heksanol/voda i 1-oktanol/voda,

- logK za sistem 1-oktanol/voda < logK za sistem 1-heksanol/voda.

Particioni koeficijent P opisuje lipofilnost neutralnog oblika molekula, tj. skupa

funkcionalnih grupa i ugljenikovog skeleta koji ine strukturu molekula ne ukljuujui
disocijaciju ili jonizaciju. Stoga je logK mera hidrofilnosti ili hidrofobnosti hemijske supstance.
Eksperiment: Koristiemo UV-VIS spektroskopiju da odredimo particioni koeficijent kristalne
ljubiaste u smei voda/alkohol. Da bi ovo uradili moramo da odredimo vezu izmeu absorbance
i molarne koncentracije za tu boju u 2 faze ovih smea. Sposobnost boje da apsorbuje svetlost
zavisi od rastvaraa u kome se nalazi.Stoga, Berov zakon raspodele mora biti definisan za svaku
fazu ovih dvofaznih smea voda/alkohol.

Reagensi: - kristalna ljubiasta

- 1-heksanol
- 1-oktanol
- destilovana voda

Aparatura: - UV-VIS spektrofotometar

- 5 x normalni sud od 25 ml
-1 x normalni sud od 50 ml
- 1 x normalni sud od 100 ml
- 3 x levak za odvajanje od 60 ml (ista)
- UV-VIS kivete
- graduisane pipette od 5 ml
- LC spric od 50 L

Definisanje Berovog zakona raspodele:

Rastvori:
A) 100 ml rastvora kristal ljubicaste boje koncentracije 1x10-3M u vodi,
B) 50 ml rastvora kristal ljubicaste boje koncentracije 1x10-3M u 1-heksanolu
C) 25 ml rastvora kristal ljubicaste boje koncentracije 5x10-3M u 1-oktanolu

1) Dodati 1 ml destilovane vode u UV-VIS kivetu; zatim dodati 5 L rastvora A u istu kivetu
koristei LC pric (izmeu korienja dobro isprati pric).
2) Izmeriti spektar za kristal ljubiastu boju da bi nasli max. Trebalo bi da bude blizu 588nm. Ako
je apsorbanca vea od 0,4 mora se smanjiti koliina boje koju koristite.
3) Dodati 1 ml vode u novu, istu UV-VIS kivetu i staviti je u spektrometar. Podesiti nulu
instrumenta na max za boju.
4) Dodati 5 L rastvora A u kivetu i izmeriti apsorbacu na max za boju (koristitite manje ako je
apsorbanca prevelika).
5) Ponoviti korak 4 za ukupno 5 dodavanja.
6) Ponoviti korake od 1 do 5 za 1-heksanol (sa rastvorom B) i 1-oktanol (sa rastvorom C).

Merenje particionog koeficijenta:

1) Dobro oprati levak za odvajanje od 60 ml. Isprati levak vie puta destilovanom vodom kako bi
otklonili tragove deterdenta.
2) Pripremiti smesu od 10 ml rastvora A i 10 ml rastvora B u levku za odvajanje.
3) Uzeti alikvot od 5 ml sa gornje faze i preneti u oznaenu bocicu.
Uzeti alikvot od 5 ml iz donje faze i preneti u oznaenu bocicu.
4) U drugi ist levak za odvajanje od 60 ml dodati 15 ml destilovane vode i 15 ml 1-heksanola.
Zatim dodati 5 ml rastvora A i 5 ml rastvora B. Dobro promukati i ponoviti korak 3.
5) U trei ist levak za odvajanje ponoviti korak 4 koristei 2 ml rastvora A i 2 ml rastvora B.
6) Podesiti nulu spektrometra sa vodom na max na kojoj je snimano u vodi.
7) Zabeleiti apsorbancu za 3 donje faze. Moda ete morati da razblaite uzroke da bi dobili
apsorbancu koja je u okviru Berovog zakona
8) Podesiti nulu spektrometra sa 1-heksanolom na max na kojoj je snimano za 1-heksanol.
9) Snimiti apsorbancu za 3 gornje faze. Moda ete morati da razblaite uzorke da bi dobili
apsorbancu koja je u okviru Berovog zakona.
10) Ponoviti korake od 1 do 9 za 1-oktanol.

Analiziranje i pitanja:
1) Definisati Berov zakon raspodele za kristal ljubicastu boju u vodi i u dva alkohola. Rezultate
predstaviti grafiki i uporediti krive. Koristiti pik blizu 588nm za pripremu ove raspodele.
Stavite sve krive na jedan grafik da biste mogli da ih uporedite.
2) Podesiti regresivne linije kroz prvi deo kriva. Podesiti presek kroz nulu. Zadati nivo
pouzdanosti na 95% za molarni apsorpcioni koeficijent..
3) Odrediti preosenu molarnu koncentraciju kristal ljubicaste boje u 3 uzorka sistema 1-
heksanol/voda koristeci odgovarajuci Berov zakon regresivnih linija.
4) Odrediti molski udeo kristal ljubicaste u gornjim i donjim slojevim sistema 1-heksanol/voda.
Pretpostaviti da su 1-heksanol i voda nemeljivi.
5) Izracunati logK za 3 ispitivana eksperimenta. Da li postoji neki trend, ili razlika u
varijabilnosti eksperimenta.
6) Ponoviti korake od 3 do 5 za sistem 1-oktanol/voda.
7) Uporediti prosenu vrednost log K za 1-oktanol/voda sa 1-heksanol/voda. Da li su vrednosti
znaajno razliite? ta to govori o hipotezama eksperimenta?
8) Da li su vai rezultati u skladu sa upotrebom kristal ljubicaste boje kao gram + boje?
9) Uporediti 3 molarna apsorpciona koeficijent za kristal ljubicastu boju u vodi, 1-heksanolu i 1-
oktanolu. Da se se vrednosti znaajno razlikuju? Dati prihvatljivo objanjenje za trendove u
rezultatima.