Kritike i prikazi
wu dru{tva po~iva na privrednim siste-
mima i sadri unutra{we sukobe koji
vode u krizu, revoluciju i diskontinu-
iranu promenu. Ovde ima mesta za prome-
nu u pogre{nom pravcu. Marks se mno-
go vi{e bavi samim mehanizmom prome-
ne. Naglasak na revoluciji je karakte-
ristika ovog modela koji mnogo mawe za-
dovoqava kao interpretacija predin-
dustrijskih dru{tava. U nekim aspekti-
ma ova dva modela se vi{e dopuwuju nego
{to protivure~e. P. Berk se zala`e za
sintezu oba modela, i to sa puno oprav-
dawa. Oba su izgra|ena da bi se objasni-
la industrijalizacija i wene posledice.
P. Berk na kraju prikazuje {est mo-
nografija u kojima je, po wegovom mi-
{qewu, tragano za novom teorijom. Po-
sebno treba skrenuti, u tom pogledu,
pawu na dela Brodela, Ladirija i Vo-
htela. Brodel je (1949) pokazao da se is-
Aleksandra Fostikov
Sima ]irkovi}, Desanka Kova~evi}-Koji}, Rua ]uk
STARO SRPSKO RUDARSTVO
Vukova zadubina, Beograd i Prometej, Novi Sad, 2002
Staro srpsko rudarstvo, kwiga au-
tora: S. ]irkovi}a, D. Kova~evi}-Koji}
i Rue ]uk, nastala je kao tewa da se
izloe do sada poznate ~iwenice o struk-
turi starog srpskog rudarstva, od wego-
vih po~etaka do opadawa i zamirawa u
drugoj polovini XVII veka. Podeqena je
na ~etrnaest poglavqa, tematski odre|e-
nih i obuhvata teritorije srpskih
sredwovekovnih drava, Srbije i Bosne.
U konciznom predgovoru (5-10) izneti su
glavni pravci istraivawa, wegove sra-
zmere u odnosu na zastupqenost izvora
koji u daleko ve}em broju svedo~e o razvo-
ju obojene metalurgije nego gvo|a, osvrt
na razvoj ovog pitawa u istoriografiji,
kao i na formu prezentacije ovog dela,
koje je zbog namene {irokom ~itala~kom
krugu li{eno kriti~kog aparata. Iza re-
torijske promene odvijaju razli~itom
brzinom, pa u skladu sa tim postoje i tri
vrste vremena: 1. vreme geoistorije; 2.
vreme drava i civilizacija; 3. vreme
doga|aja i pojedinaca. N. Vohtel je skre-
nuo pawu na ulogu demografije u dru-
{tvenoj promeni.
Moemo se sloiti sa autorovim
zakqu~kom da su mnoga pitawa na ovom
poqu otvorena. Jo{ uvek je mnogo vi{e
nedoumica na pitawa bez odgovora nego
ponu|enih re{ewa. Istina je da se u XX
veku grabi krupnim koracima napred u
prou~avawu dru{tva od strane istori-
~ara, sociologa, antropologa, etnologa
i psihologa. Ali, saradwa izme|u ovih
oblasti jo{ uvek je, ~esto, razgovor glu-
vih. Uprkos tome, svi moraju biti sve-
sni ~iwenice da bez proimawa istori-
je i teorije mi nemamo izgleda za razume-
vawe, bilo pro{losti bilo sada{wosti.
zimea na engleskom jeziku (215-225), na
kraju kwige se nalaze: bibliografija iz-
vora i literature (229-246), registar li-
~nih i geografskih imena (247-259) dat po
azbu~nom principu i popis karata koji
sadri i publikacije odakle su neke od
wih preuzete (261-262).
Prvo poglavqe predstavqa uvodno
razmatrawe o rasporedu rudnika za vreme
antike iz kojih su otpremane ogromne ko-
li~ine obojenih metala koji su slati u
Rim za izradu novca, a podataka ima i za
olovo kao i za gvo|e koje je kori{}eno u
lokalnim radionicama za izradu oruja.
Sa slovenskom kolonizacijom po~etkom
VII veka dolazi do pomerawa stanovni-
{tva, a rudarska proizvodwa privreme-
no zamire. Na~in snabdevawa Srba meta-
lima u periodu ranog sredweg veka nije
167
 Kritike i prikazi
poznat, a prvi pomen srpskog novca po-
ti~e iz doba vladavine kraqa Stsfana
Prvoven~anog (1196-1227) (I R. \uk, An-
ti~ko i slovensko nasle|e,11-19). Do no-
vog uspona rudarstva do{lo je tek sa do-
seqavawem nema~kih rudara Sasa sredi-
nom VII veka koji su doveli do procvata
svog mesta delovawa, Brskova. Uticaj Sa-
sa pa srpsku teritoriju ogleda se u geo-
grafskim, kao i imenima zanata i alata,
a posebno u novom gradskom ure|ewu ru-
darskih centara, po uzoru na sasko, koje
se pro{irilo i na druga gradska naseqa
(III R. ]uk, Dolazak Sasa i uspon Brsko-
va, 21-32). Zbog masovnog ukqu~ivawa do-
ma}eg stanovni{tva u rudarsku proiz-
vodwu, u XIV veku dolazi do otvarawa
novih rudnika: Novog Brda, Srebrenice,
Fojnice... Tre}e poglavqe prikaz je ovih
kori{}enih nalazi{ta po rudarskim
basenima (III R. ]uk, Otvarawe rudnika u
XIV veku, 33-47).
Rudari su radili u cehovima koji po-
drazumevaju ceo sistem objekata, okana, ho-
dnika i galerija. Nakon va|ewa rude pris-
tupalo se wenom topqewu i daqoj prera-
di. Poslovi po rudnicima bili su veoma
raznovrsni, a o razvoju rudarstva govori i
specijalizacija profesija koje se mogu
pratiti, vezanih za otkopavawe i preradu
rude. Tako je postojalo posebno ime ro-
{tar za osobu koja se bavi prewem meta-
la, ili nazivi huntar i horwar u vezi sa
kolicima za prevoz i vitlom za izvla~ewe
rude ili vode iz jame (IV S. ]irkovi}, Ru-
dnici i rudarski poslovi, 49-64).
Proizvodi srpskih rudnika, srebro,
zlato, olovo i bakar postaju vaan deo
izvoza i posredstvom trgovaca iz Koto-
ra i Dubrovnika dospevaju na Levat i
Mediteran. Velike koli~ine srebra iz-
voene su i u Veneciju. Uskoro, Dubrov-
~ani preuzimaju primat u trgovini meta-
lima sa Srbijom i Bosnom i osnivaju
svoje kolonije u vanijim rudarskim
centrima. Razvoj rudarstva prati i us-
pon trgovine (V R. ]uk, Proizvodi srp-
skih rudnika, 65-77). Izgledi za profit
doveli su do raznih vrsta udruivawa
radi potrage za traenim metalima, a
rudarsko pravo omogu}ivalo je da fi-
nansijeri prate aktivnosti i radove
168
preko zastupnika tzv. naru~nika. Sloe-
ne odnose prvi put je regulisao poznati
Rudarski zakonik despota Stefana Laza-
revi}a, namewen Novom Brdu, ali pri-
mewivan i u ostalim rudnicima, nastao
1412. godine (VI S. ]irkovi}, Preduzet-
ni{tvo i rudarsko pravo, 79-93). Sre|i-
vawe spoqnih i unutra{wih prilika za
vreme despota Stefana, doprinelo je no-
vom napretku rudarstva. Istovremeno
dolazi i do pove}ane potrawe plemeni-
tih metala na evropskom tri{tu. Usled
tih ~iwenica dolazi do otvarawa novih
rudnika radi eksploatacije. Glavni cen-
tri dubrova~kih trgovaca postaju Novo
Brdo i Srebrenica koja se od 1411. godi-
ne nalazi u sastavu srpske drave (VII D.
Kova~evi}-Koji}, Novi rudnici u prvoj
polovini XV veka, 95-111). Najve}i deo
srebra odlazio je u Italiju. O obimu ove
trgovine svedo~e poslovne kwige bra}e
Kabui}, a o samoj proizvodwi srebra u
Srbiji ~iwenica da je pored velike ko-
li~ine koja je izvoena deo koji je osta-
jao bio dovoqan za izradu monete, naki-
ta i ukrasa. Vladari su, tako|e, ostav-
qali poklad u obra|enom ili sirovim
metalima. Tako je poklad hercega Stefa-
na Vuk~i}a u Dubrovniku iznosio preko
pola tone srebra (VIII D. Kova~evi}-Ko-
ji}, Srpski rudnici u evropskoj pro-
zvodwi srebra, 113-121).
Rudarstvo je donosilo velike priho-
de vladarima na osnovu regalnih prava:
urbure tj. jedne desetine iskopane rude,
prihoda od kovnica i carina, ali i svo-
jim uticajem pa pove}awe prometa kroz
dravu, usled wegovog razvoja. Ovim
novcem podizani su i darovani manasti-
ri, a kasnije je wime despot \ura| pla-
}ao hara~ Turcima. Procvat ove privre-
dne grane prati daqa urbanizacija gra-
dova, po{to rudarski centri postaju i
centri trgovine i zanatstva. U centru
naseqa nalazio se trg, glavni prostor za
javni i privatni ivog, sa radwama i ku-
}ama trgovaca, obi~no Dubrov~ana. Is-
tovremeno dolazi i do kreditne trgovi-
ne. Promena statusa stanovni{tva vid-
qiva je i iz porasta wihove kupovne mo-
}i. Sve vi{e dovoze se odre|eni artikli,
poput tkanina, direktno u rudarske gra-
 Kritike i prikazi
dove, a wihova podgra|a se razvijaju (IX
D. Kova~evi}-Koji}, Rudarstvo u priv-
redi zemqe, 123-144).
Drugom polovinom XV veka rudarska
proizvodwa po~iwe da opada. Turci za-
brawuju svaki izvoz srebra i zlata, ne sa-
mo na teritoriji neposredne vlasti sul-
tana, ve} i u oblastima svojih vazala, is-
tovremeno propisuju}i cenu po kojoj nisu
svi mogli da isplate tro{kove proi-
zvodwe. Sami rudnici ukqu~eni su u po-
sede sultana, hasove, a nekada su davani i
kao timar pojedincima. Ipak, tewa za
ujedna~ewem propisa i zavo|ewem reda
omogu}ila je Turskoj da, barem u po~etku,
nastavi proizvodwu plemenitih metala
koji postaju jedan od materijalnih oslo-
naca turske mo}i. Iako se neki rudnici
napu{taju, otvaraju se i novi (X S. \ir-
kovi}, D. Kova~evi}-Koji}, Rudnici u
drugoj polovini XV veka, 145-157). U
svim periodima dravna vlast bila je
vaan ~inilac u ekonomiji rudarstva. Od
we su zavisili ne samo uslovi poslovawa,
ve} i veli~ina proizvodwe, i koli~ina
metala koji je odlazio u dravne riznice.
Ovom pitawu, kao i pitawu ulagawa u pro-
izvodwu i obrtu metalima posve}eno js
poglavqe Ekonomija rudarskog poslovawa
(XI S. ]irkovi}, 159-172).
Tokom prvog perioda osmanske vlas-
ti na teritoriji Srbije i Bosne, nas-
tavqen je kontinuitet u razvoju rudar-
stva, omogu}en ne samo prethodnim pri-
lago|avawima, ve} i relativno mirnim
prilikama u oblastima rudnika, koji su
se nalazili daleko od teritorija zahva-
}enih ratovima. Sultan Sulejman II
(1520-1566) pobrinuo se da se zakonski
reguli{e i oblast ove privredne grane.
Sem Novog Brda i Srebrenice, na zna~a-
ju dobija i rudnik Sase (XII S. ]irko-
vi}, Posledwi polet, 173-184). O usponu
rudarstva prvom polovinom XVI veka go-
vori i popis nepoznatih rudnika u sul-
tanovom hasu iz 1519. godine. Me|utim,
ve} sredinom XVII veka primetno je opa-
dawe proizvodwe plemenitih metala.
Prvo su propadali rudnici ~ija je ek-
sploatacija po~ela ranije. Istovremeno
prime}uje se promena orijentacije, tako
da sada na zna~aju dobijaju rudnici gvo-
|a, od kojih neki ostaju aktivni sve do
XIX, a negde i do XX veka. Kona~an krah
sredwevekovnog rudarstva nastupio je po-
sle Velikog rata (1683-1699) koji je zahva-
tio i teritorije od Save i Dunava do
Skopqa. Posledice poput razarawa i ve-
likih pomerawa stanovni{tva uticale
su i na prestanak rada najve}eg broja ru-
dnika (XIII S. ]irkovi}, Zamirawe sred-
wovekovnog rudarstva, 185-204).
Posledwe poglavqe obuhvata razma-
trawa o uticaju rudarstva u razvoju
zemqe. Nomadski ivot rudara i wihova
potraga za boqim nalazi{tima dovela je
do upotpuwavawa mree komunikacija i
naseqa. Zbog potreba rudara dolazi do
obrazovawa novih tri{ta za agrarne
proizvode i do aktivne razmene sa seos-
kom okolinom koja stupa u robno-nov~ane
odnose. Tako|e, uticalo je na razvoj trgo-
vine, a time posredno i na veze srpske
drave sa okolnim svetom, uglavnom pu-
tem Dubrov~ana i wihovih kolonija kao
posrednika. Teritorije rudarskih centa-
ra bile su i administrativno izdvojene
{to je doprinelo i stvarawu nove katego-
rije gradskih naseqa. Samo rudarstvo
uticalo je na kraju i na razvoj pismenosti
i ra~unawa radi poslovnih potreba, kao
i na daqi uspon zanatstva, ~iji su pred-
stavnici radili u mnogim rudarskim
centrima, opsluuju}i kako ovu posebnu
profesiju, tako i samo stanovni{tvo
(XIV S. ]irkovi}, Zavr{na razmatrawa:
Rudarstvo u razvoju zemqe, 205-214).
Grafi~ka oprema obuhvata karte, re-
produkcije fotografija alata, likovnih
predstava, izvora i novca, a priloene
su i razli~ite tabele o eksploataciji
rudnika, kao i koli~ini ulagawa. Na
unutra{wim koricama nalazi se karta
Dubrovnika i Boke Kotorske iz XVI i
plan Venecije iz XV veka.
Iako je Staro srpsko rudarstvo na-
meweno {irokom krugu, ima vrednosti i
za istori~are, kao priru~nik o ovoj de-
latnosti i wenoj povezanosti sa drugim
profesijama, ali i o posebnom statusu i
razvoju rudarskih dru{tvenih struktu-
ra. Tako|e, rasvetqava istoriju samog
rudarstva kao privredne grane i ta-
da{wi proces prerade metala, ~ime do-
prinosi i istraivawima posebne ru-
darsko-geolo{ke istorije.
169
 Kritike i prikazi
Gordana Stojkovi}
A. Vuleti}:
PORODICA U SRBIJI SREDINOM XIX VEKA
Beograd, 2002
Istorija porodice je novija oblast u
istoriografiji. Wenim prou~avawem ug-
lavnom su se bavile sociologija i antro-
pologija, dok joj istori~ari nisu posve-
}ivali posebnu pawu. Tek posledwih
decenija postala je tema na kojoj sara|uju
mnoge nauke, ukqu~uju}i i istoriju. Pos-
toje}a literatura je dosta jednostrana i
uglavnom se bavi prou~avawem zadruge za
koju se dugo mislilo da je bila dominan-
tan oblik porodice. Iz istraivawa je
ustanovqeno da se doma}instva u Srbiji
nisu mnogo razlikovala 60-ih godina
XIX veka od doma}instava u Evropi.
Pisac daje pregled bibliografije
radova koji su se bavili ovom temom.
Ozbiqnije i nau~no utemeqeno istrai-
vawe porodice po~elo je tek 60-ih godina
XIX veka, a 70-ih kona~no konstituisano
kao posebno podru~je istraivawa. U
Srbiji su prve demografske analize de-
mografskih podataka izvr{ene jo{ 60-ih
godina XIX veka. Valtazar Bogi{i}, is-
taknuti istori~ar prava iz druge polo-
vine XIX veka, smatra se na{im prvim
pravim istraiva~em porodice. U XX ve-
ku, prou~avawem na{e porodice najvi{e
su se bavili etnolozi, a najve}i napredak
postiu antropolozi i sociolozi, mada
su oni uglavnom izu~avali savremenu po-
rodicu bez osvrta na wen istorijski ra-
zvoj, ali vremenom i to ukqu~uju u svoj do-
men istraivawa.
Centralna tema ovog rada odnosi se
na strukturu porodice u Srbiji sredi-
nom XIX veka. Kao glavni izvor kori-
{}en je popis stanovni{tva Kneevine
Srbije iz 1862/63. godine, jedini popis
iz tog razdobqa koji je skoro u celini
sa~uvan. Pored toga, kori{}ena je i boga-
ta arhivska gra|a, podaci iz kwievnih
dela, dokumenti Ministarstva unutra-
{wih dela, protokoli sa zasedawa naro-
dnih skup{tina, sudski dokumenti...
170
U uvodnom delu Pojam porodice,
pisac obja{wava savremeni pojam poro-
dice i pojam iz XVI-XVI veka. Danas se
pod porodicom podrazumevaju rodbin-
ski povezane osobe koje ive pod istim
krovom (ue: bra~ni par sa decom), dok
su se ranije pod porodicom podrazumeva-
le sve osobe koje su ivele u istoj ku}i,
bez obzira na srodstvo, pa su se ~lanovi-
ma porodice podrazumevale i sluge. Ja-
~ina porodice cenila se po broju odra-
slih mu{kih ~lanova u woj. Prvo po-
glavqe ove kwige nosi naziv Seoska po-
rodica i bavi se pitawima sela, sudskih
i rodbinskih veza u wemu, strukturom se-
oske porodice, promenama strukture, po-
rodicom kao ekonomskom zajednicom, na-
~inima zasnivawa porodice i odnosima
unutar we, stare{instvom, svojinom i na-
sledstvom, politikom deobe u zadrugama
i dru{tvenim statusom.
Selo i seoska zajednica predstavqali
su najvaniju dru{tvenu ustanovu, okvir
u kome se odvijao ivot seoske porodice.
U srodni~ke odnose stupale su samo poro-
dice istog imovnog stawa. Inokosna (sa
malim brojem mu{kih odraslih glava) i
zadruna (sa ve}im brojem odraslih gla-
va) obi~no se smatraju glavnim oblici-
ma srpske seoske porodice u XIX veku.
Seoska porodica se stalno stvarala,
obnavqala, razgra|ivala usled biolo-
{kih, dru{tvenih i ekonomskih dela-
tnosti. Posledice su bile ~este promene
broja ~lanova i karaktera wihovih me-
|usobnih odnosa. Analizom seoske poro-
dice obuhva}ene su porodice u 13 srezo-
va, od ukupno 64 sreza Kneevine Srbije,
sa slede}im podacima: ime i prezime do-
ma}ina i doma}inove dece, roditeqa i
drugih srodnika i uku}ana, kao i wihova
zanimawa.
Sve porodice svrstane su u 4 grupe:
1. inokosne (prave, pro{irene i ne-
potpune),