Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

UITELJSKI FAKULTET U
NOVOM PAZARU

SEMINARSKI RAD

RAZVOJNI POREMEAJ- DAUNOV

SINDROM

Profesor:Kovaevi Jasmina Student:Ermedin Muhovi

0268/2012
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

SADRAJ
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

1.UVOD...........................................................................................................................2
2. Pojam............................................................................................................................5
2.1.Daunov sindrom....................................................................................................5
2.2 Verovanoa i uzrok Daunovog sindroma..............................................................6
2.3. Provera na Daunov sindrom u trudnoi...............................................................7
3. Uloga porodice.8
4. Obrazovanje dece sa Daunovim sindromom9
4.1.Savladivanje novih vestina i znanja.10
4.2.Prilagodjavanje porodice detetu sa Daunovim sindromom.11
5.Zakljuak.13
6. Literatura15

1. UVOD
Re inteligencija potie od rei intel-meu i legare-uviati meuveze, to zajedno znai
uviati meuveze izmeu stvari i pojava. Nema jedinstvene definicije ove sloene psihike
funkcije. Sveobuhvatno moe se rei da je to globalna sposobnost pojedinca da deluje
svrsishodno, da misli i postupa racionalno i da se uspeno nosi sa svojom okolinom.

Poremeaje inteligencije delimo u dve velike grupe prema tome da li se radi o

uroenom ili rano steenom defektu inteligencije ili o gubitku inteligencije koja je bila
3
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

pravilno razvijena. Re je dakle o mentalnim retardacijama-oligofrenijama (stanje

zaustavljenog ili nepotunog psihikog razvoja) odnosno demencijama (gubitak ranije steenih
intelektualnih funkcija).

U genima, iako stabilnm fiziko-hemijskim strukturama, pod dejstvom prirodnih i u

humanoj patologiji ee indukovanih (vetakih) agenasamutagena, dolazi do promene na
molekularnom nivou u redosledu nukleotida (baza) DNK sa izmenjenom i izostalom
informacijom za sintezu specifinih proteina. Ako greku koja nastane u delu DNK,
multienzimski (reparacioni) sistemi ne isprave, ona se prenosi. Genetike bolesti i bolesti kod
kojih je genetika komponenta znaajna klasifikuju se kao:

monogenetske bolesti

hromozomske bolesti ili poremeaji

multifaktorijalne bolesti

mitohondrijalne bolesti

Hromozomske bolesti su uzrokovane abnormalnostima hromozomskog broja ili strukture ili i

jednog i drugog.Hromozomske bolesti su uzrokovane abnormalnostima hromozomskog broja
ili structure ili I jednog i drugog. Hromozomske aberacije su mutacije koje se mogu uoiti
svetlosnim mikroskopom (vizuelizacijom).Poznato je preko 600 hromozomskih
abnormalnosti. Od ukupnog broja dece 0,5-0,7 % ima hromozomske abnormalnosti.
Aberacije autozoma po pravilu daju znaajno ozbiljnu kliniku sliku od aberacija polnih
hromozoma na koje ukazuju mikroanomalije, zastoji u rastu, blaga mentalna retardacija kao i
abnormalnosti seksualnog razvoja. Najrasprostranjenija ova vrsta bolesti je trizomija
21.Hromozoma, poznatija kao Daunov sindrom.

Prvi pisani opis Daun sindroma dao je Esquirol 1838.godine, dok je detaljnu kliniku sliku
dao psiholog Segurin (Paris, 1846. godine). Engleski doktor John Langdon Daun,1828-
1896.je u svom privatnom sanatorijumu za mentalno zaostalu decu susreo bar 10% dece koja
su liila jedno na drugo kao da su braa. Primetio je da ova njihova posebnost, koju je on tada
nazvao mongoloidizmom neobian bioloki fenomen, jer se ne uklapa u ostalu sliku dece s
mentalnom retardacijom.

4
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Jerome Lejeune, francuski genetiar je 1958. godine otkrio da razlog posebnosti

dece koju je opisao Langdon Daun lei u injenici da se radi o hromozomskom poremeaju.
Na samom poetku svoje medicinske karijere 1950-tih godina privlaila su ga mentalno
hendikepirana deca, esto izolovana u ustanovama i uskraene terapije, koja bi im mogla
olakati udruene zdravstvene tegobe. On je takoe duboko saoseao sa roditeljima koji su
saznali da im se rodilo mongoloidno dete (mongoloidna idiotija bio je okrutni naziv za to
stanje) i koji su bili osumnjieni za rasnu degeneraciju. Saoseanje s tim nedunim
izgnanicima pretvorilo je mladog parikog doktora u istraivaa, srcem i umom posveenog
reavanju misterija njihovog stanja. Jedini skup naunika ve je nagaao da je Daun sindrom
uzrokovan grekom u hromozomima.Sledei taj trag i koristei novu tehnologiju
kariotipizacije, Lejeune je 1958. godine otkrio da pacijenti sa Daunovim sindromom imaju
jedan dodatni hromozom na 21. paru. Tako je nastala genetska dijagnoza poznata kao
trizomija 21, otkrivajui po prvi put uopte povezanost mentalne onesposobljenosti i
hromozomskog poremeaja i nagovetavajui novu eru u genetici.

To je otkrie bilo od neprocenjive vanosti za ljude s opisanim stanjem i njihove porodice,

iako u poetku tek sa simbolikog stanovita. Neugodan i pogrean naziv mongoloizam
postupno je naputen (iako se jo uvek naalost pojavljuje i koristi), a prihvaen je naziv
Dauns Syndrome prema Johnu Langdonu Daunu, koji je prvi opisao ovaj sindrom.

Ameriki istraivai napravili su veliki pomak ka njegovom izleenju. Dodavanjem

gena nazvanog XIST ljudskim matinim elijama sa Daunovim sindromom, ameriki
naunici su "uutkali" dodatnu kopiju hromozoma 21, to predstavlja znaajan proboj u
pravcu leenja ovog poremeaja genskom terapijom.

Istraivai sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Masausetsa uspeli su da spree razvoj DS

u ljudskim elijama u laboratoriji, i smatraju da bi taj proboj u doglednoj budunosti mogao
da omogui i leenje ovog poremeaja, koji se odlikuje ometenou u razvoju razliitog
stepena, kakteristinim fizikim izgledom, i veom sklonou itavom nizu oboljenja, a jedan
je od najeih uroenih poremeaja.

Genska terapija se ve koristi za leenje medicinskih problema koji proizilaze iz prisustva

jednog defektnog gena, ali sada je prvi put postalo mogue da se iskljui i delovanje itavog
hromozoma, dodavanjem gena XIST, koji tokom prirodnog razvoja elije iskljuuje jedan od
dva X hromozoma prisutna kod enskih embriona (da bi nastao embrion mukog pola).

5
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Istraivai su, meutim, sada ustanovili da ovaj gen na isti nain moe da se iskoristi i
za iskljuivanje dodatne kopije hromozoma 21, koja je prisutna kod Daunovog sindroma.
Ovaj pomak ini gensku terapiju Daunovog sindroma realnijom nego ikad, ali do njene
konkretne primene e svakako morati da proteku jo mnoge godine ispunjene istraivanjima.

Slika 1. Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica

trizomijehromozoma 21

2. Pojam

2.1. Daunov sindrom

Daunov sindrom ili mongolizam opisan je kod raznih naroda. Predstavlja kongenitalni
poremeaj sa karakteristinim izrazom lica i esto se po izgledu lica moe postaviti dijagnoza
jo kod novoroenadi. Kod dece sa mongolizmom postoji 47 hromozoma umesto 46 koliko
ih ima ostalo stanovnitvo.

6
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Najizrazitija obeleja ovog sindroma su:

Umna zaostalost; IQ= 40-50, mada ima podataka da IQ moe biti i od 25-80; Bebe
obino imaju malu glavu, iroko razmaknute i kose oi (kao kod Mongola), na unutranjem
uglu oiju koa je nabrana (trei kapak), ana duici oka vide se bele pege. Nos i usta takvih
beba umanjeni su, une pkoljke takoe su male i nepravilno su oblikovane. Tonus miia je
snien, a zglobovi su im izuzetno savizljivi. Na dlanovima ispod etvrtog prsta nalazi se
brazda. Skoro polovina beba roenih sa Daunovim sindromom ima i uroenu sranu manu.
Pravilo je da se kod takvih beba u prva dva meseca ivota uradi doppler-ultrazvuk srca, u
cilju bagovremenog otkrivanja i leenja uroene srane mane. Oko 10% beba se raa sa
anomalijamajednjaka i creva i to zahteva hitnu hirurku intervenciju. Preko 50% dece ima
oteenje sluha i vida. Prva kontrola vida treba da se obavi u prvih 6 meseci ivota, a prva
kontrola sluha u prva 3 meseca ivota.

Cilj je da se blagovremenom korekcijom ovih oteenja omogui to bolji razvoj svih

ula i nervnog sistema, a kasnije i govora. Kod dece roene sa Daunovim sindromom ee
se javljaju febrilne konvulzije ( tj.fras) i drugi oblici konvulzija. Dalje, ova deca podlona su
infekcijama, a naroito su sklona infekcijama gornjih i donjih disajnih puteva zapaljenju
grla, bronhitisu i zapaljenju plua. U prvim godinama ivota kod ove dece povean je rizik da
dobiju leukemiju koja je po njih najee fatalna. Nikada ne moe da se predvidi koliki e biti
stepen mentalne retardacije deteta sa d+Daunovim sindromom. Mentalna retardacija obino
je umerena, a svega 10% dece veoma je izraena ( teka). Ona ne mora da bude u direktnoj
vezi sa organskim oteenjima (anomalijama) deteta. Deca sa Daunovim sindromom obino
naue da hodaju, da govore da se obuku, da sama odu u toalet, samo to se to dogaa kasnije
u odnosu na njihove vrnjake. Takvoj deci treba posvetiti veu panju i kod kue (angaman
roditelja veoma je bitan) i van kue (ukljuivanje u specijane programe, rad sa defektologom,
psihologom, logopedom) da bi se potencijali koje takvo dete poseduje maksimalno stimulisali
i razvili. Kod odraslih osoba sa Daunovim sindromom esto se javlja prerano starenje tj.
Demencija, gubitak pamenja i nemogunost rasuivanja.

2.2. Verovatnoe i uzrok Daunovog sindroma

Hromozomske bolesti su uzrokovane abnormalnostima hromozomskog broja ili strukture ili i
jednog i drugog. Hromozomske aberacije su mutacije koje se mogu uoiti svetlosnim

7
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

mikroskopom (vizuelizacijom). Poznato je preko 600 hromozomskih abnormalnosti. Od

ukupnog broja dece 0,5-0,7% ima hromozomske abnormalnosti. Aberacije autozoma po
pravilu daju znaajno ozbiljnu kliniku sliku i prognozu od aberacija polnih hromozoma na
koje ukazuju mikroanomalije, zastoji u rastu, blaga mentalna retardacija kao i abnormalnosti
sksualnog razvoja. Najrasprostranjenija ova vrsta bolesti je trizomija 21. hromozoma,
poznatija kao Daunov sindrom.Ljudi obino ne oekuju da beba ima Daunov sindrom.On se
ne javlja esto u porodici. Ranije uvreeno miljenje da jedino starije ene mogu da dobiju
dete sa Daunovim sindromom nije tano. Svaka ena moe dobiti dete sa Daunovim
sindromom, ali rizik se poveava sa godinama, to je ena starija verovatnoa da dobije dete
sa ovim stanjem je vea. Na primer, verovatnoa da se dobije beba sa Daunovim sindromom
je 1 prema 1500 (0.07%) kod ena sa 20 godina; 1 prema 900 (0.1%) kod ena sa 30 godina;
dok kod ena sa 40 godina je 1 prema 100 (1%).

Unutar svih telesnih elija nalaze se sitne strukture zvane hromozomi.Oni nose gene koji
determiniu nain naeg razvoja.Veina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj eliji. Kada
na organizam stvara specijalne elije za potrebne za oplodnju, parovi hromozoma se dele i
rearaniraju. Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele ispravno to tada uzrokuje da
bebine elije imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21. Ovo dovodi do pojave Daunovog
sindroma i razlog je to se ovaj sindrom zove jo i Trizomija 21. Dodatni hromozom ne moe
biti otklonjen iz elija, tako da ne postoji lek za ovo stanje. Loa deoba hromozoma se deava
sluajno i nije uzrokovana postupcima roditelja.

Slika 2. Novoroene sa Daunovim sindromom

2.3. Provera na Daunov sindrom u trudnoi

8
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Veina ena eli da zna da li njihova beba ima Daunov sindrom. Informacije o testovima i
kako se izvode mogu biti od pomoi pri donoenju ove odluke.

Postoje testovi koji daju definitinu informaciju i zovu se dijagnostiki testovi.Meutim,

izvoenje ovih testova poveava rizik nastanka spontanih pobaaja.Iz ovog razloga se oni
ne predlau svim enama.Umesto toga se testovi izvode u dve etape. U poetku svim
enama se predlau testovi kod kojih ne postoji rizik od spontnog pobaaja. Ovaj tip testa
se zove screening test. Oni ne daju definitivni odgovor, ve nam govore da li postoji
poveani rizik za pojavu Daunovog sindroma. Nakon toga enama sa poveanim rizikom
se moe ponuditi dijagnostiki test. Ako je rezultat screening testa izmeu vrednosti jedan
u dva i jedan u 250, trebalo bi uraditi dijagnostiki test. (Rizik jedan prema 250 je u isto
vreme i rizik od 0.4%)

Vano je razumeti da screening testovi ne mogu odrediti sa sigurnou da li beba ima ili
ne Downov sindrom, ve se samo koriste kako bi se izbegao rizik izvoenja nepotrebnih
dijagnostikih testova. Sama ena odluuje da li e uraditi ili ne obe faze testa. Ukoliko se
odlui na screening test, a kasnije joj bude predloen i dijagnostiki test sama odluuje da
li e pristati na test ili ne.

Svi testovi koji e biti kasnije opisani daju rezultate u formi jedan u ...., na primer: jedan u
100 ili jedan u 1500, isti rezultat se moe izraziti u procentima. Ove vrednosti nam
govore kolika je verovatnoa da beba ima Daunov sindrom. Tako rezultat jedan u 100
znai da jedna od 100 beba ima ansu da nosi Downov sindrom. Rezulat jedan u 1500
pokazuje da postoji verovarnoa da se u 1500 dece rodi jedno sa ovim stanjem. Treba
naglasiti da to je drugi broj vei to je mogunost postojanja ove trizomije sve manja. U
dalje toku emo objasniti kako se na osnovu rezultata na screening testu odluuje o
daljem toku ispitivanja.

9
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Slika 3. Fetus sa Daunovim sindromom 3 D

3. ULOGA PORODICE

1929.godine duina ivota osoba sa Daunovim sindromom, iznosila je u proseku oko 9

godina. Danas je, zahvaljujui blagovremenoj dijagnostici i leenju uroenih anomalija,
ivotni vek ovih osoba produen na 50 godina i due. U naoj zemlji osobe sa Daunovim
sindromom obino ive u svojim porodicama, a u razvijenim zemljama sveta oni ive u
zajednicama , polusamostalno, vode rauna o sebi, uestvuju u kunim poslovnima, rade i
privreuju u zajednici i drue se meusobno.Toplo, porodino okruenje predstavlja
OPTIMALNU, PRIRODNU SREDINU za adekvatan razvoj potencijala deteta. Bavljenje
detetom, posebno ometenim u razvoju, ne sme se svoditi samo na zadovoljavanje osnovnih
potreba. Uz telesnu negu i hranjenje, kojie treba da prate nenost, topline, sigurnost i
poverenje, je neophodan i specifian tretman:

- Obogatiti okruenje deteta raznovrsnim sadrajima koje moe da vidi, uje, dosegne, opipa

- Podstai, ohrabriti dete da sa sredinom komunicira na nain koji mu je u tom trenutku

dostupan.
U prvoj godini ivota pokret i slobodno kretanje bebe su izvor radosti, zadovoljstva i osnova
saznanja o sebi i svetu koji je okruuje. Redosled javljanja pokreta i motorikih sposobnosti
je uglavnom isti za svu decu, ali vreme javljanja i usavravanje odreenih pokreta i motornih
vetina, u velikoj je meri zavisno od adekvatnih podsticaja iz spoljne sredine. Neophodno je

10
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

stoga, to ranije otpoeti sa masaom i vebicama uz aktivno bodrenje, osmeh, dodir i

verbalno odobravanje. Ne plaite se povreda, bez obzira koliko Vam se ini da je Vaa beba
krhka, lomna, mlitava, nemona. Ako oseti Va strah i nesigurnost i ona e se uplaiti i buno
reagovati. Svaku vebupropratitr prigodnom melodijom i ritmom i videete da e beba
uivati u tome.

ISTOVREMENO podsticati sve sfere razvoja. Da bi se obezbedio harmonian razvoj, pored

motornog, koji je u prvoj godini bazian, neophodno je razvijati emocionalni, socijalni i
saznajni razvoj, s obzirom na to da su oni u ranom detinjstvu usko povezani i meusobno
uslovljeni.Svaku vebu propratite prigodnom melodijom i ritmom i videete da e beba
uivati u tome. .

4. OBRAZOVANJE DECE SA DAUNOVIM SINDROMOM

Deca sa Daunovim sindromom imaju i odreene mentalne simptome koje vaspita treba da
ima u vidu u pristupu ovom detetu i u planiranju svih mera individualizacije. Uglavnom
imaju slabu motivaciju za uenje; vizuelna panja im je kratkotrajna i povrna, kao i
auditivna; koordinacija pokreta za hvatanje usporena je i oteana; uoptavanje nauenog ne
funkcionie, kao to teko funkcionie i transfer nauenog u nove situacije. Uenici sa ovim
sindromom lako zaboravljaju naueno. Kod ove dece kasni razvoj govora, reenice su im
najee isprekidane i nedovrene, oskudan im je fond rei, a moe biti prisutno i tepanje i
mucanje.Razumevanje verbalnih poruka esto je vrlo slabo. Deca sa Daunovim sindromom
teko shvataju pravila , pa im je potrebno pokazati ili demonstrirati vie puta. Sve ove
mentalne karakteristike potrebno je uslovno shvatiti, i imati u vidu da je svako dete svet za
sebe i individua za sebe, i da mu kao takvom treba i prii u vaspitnom procesu.

Akcenat se stavlja na ulogu vaspitaa u socijalizaciji dece sa Daunovim sindromom, a

potom i na razvijanje njegovih drugih sposobnosti i kompetencija. Kvalitetno ukljuivanje
dece sa ovim potekoama u redovan sistem podrazumeva praenje reakcija kolektiva na
ukljuivanje njihovog druga u vrnjake igre i aktivnosti. Dobro je da vaspita ima u vidu
koje su to zajednike igre u koje moe da ukljui uenika, kojim normama i socijalnim
pravilima moe da ga naui. Socijalna promocija i razliiti vidovi podsticanja (pohvala,
nagrada, priznanje) dragoceni su za decu sa Daunovim sindromom kao i za svu ostalu decu

11
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

bilo sa tekoama u uenju, bilo bez njih. U davanju instrukcija i zadataka treba ii postupno,
ralanjavanjem na male korake i na konkretizaciju onoga to uenik sa tekoama o kojima
govorimo moe. Potrebno je s vremena na vreme predvideti i njegove samostalne aktivnosti,
a i ukljuivanje vrnjaka u socijalnu, obrazovnu i svaku drugu podrku od velike je koristi.

Uloga vaspitaa je da ih stimulie za ukljuivanje u vrnjake aktivnosti, jer vrlo je

verovatno da se oni svojevoljno u njih nee ukljuivati. Vaspitai koji su imali profesionalnih
susreta sa decom sa ovim sindromom kau da im je ovaj savet dragocen, jer su ponekada, ne
elei da forsiraju dete, dozvoljavali da izostane iz grupnih aktivnosti. U razvijanju fine
motorike preporuuje se rad sa plastelinom, slikanje prstima

(Suzi,2008).

4.1. Savladavanje novih vetina i znanja

Zajednika igra i radovanje je najbri i najiri nain komu-nikacije sa ometenim detetom.

Pokuajte i Vi da, za odreeni period, budete dete. Usmerite jsvoju panju na prisustvo deteta
umesto na oekivanje postignua. Ono e se automatski ukljuiti u aktivnost u kojoj osea da
odrasli uivaju. Preuzmite izbor i ritam aktivnosti koje dete nudi, umesto to mu nameete
svoje. To ne znai da mu treba dopustiti da radi sve to naumi. Ve od kraja prve godine treba
ga nauiti da adekvatno prihvati neke ZABRANE I OGRANIENJA. Na nepoeljne oblike
ponaanja potrebno je da SVI iz detetovog okruenja reaguju NEPOSREDNO i DOSLEDNO
u atmosferi sigurnosti i pove-renja, bez bojazni od dejih suza i besa. To je jedini nain da
dete postepeno stekne samokontrolu.

Sa uzrastom deteta poveavaju se i zahtevi za ovladavanjem sloenijih vetina, znanja,

ponaanja. Ono e ih najlake usvojiti ukoliko se:

- svaki zadatak ralani na niz jednostavnih koraka, etapa

- ako se ui DIREKTNIM IZVOENJEM AKTIVNOSTI, propraenim kratkim i jasnim

verbalnim uputstvima

- podstie i ohrabruje da samostalno otpone aktivnost

- povremeno proverava repertoar nauenog u korienju svakodnevnog ivota.

12
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Neophodno je da strunjak proceni aktuelni nivo funkcionisanja deteta

- da odredi "narednu zonu razvoja", dakle, aktivnosti koje dete moe delimino samo da
izvede uz pomo roditelja

- da jasno definie aktivnost koja se ui sa panjom da ona nije i suvie jednostavna, pa

"priguuje i demotivie dete, niti suvie teka - da ga zastra-uje. Dakle, da vetina ili
ponaanja koje dete ui sadre ravnoteu starih elemenata kojima je dete ovladalo i novih,
koji mu predstavljaju izazov. Roditelji e i sami lako odabrati vrstu igre i aktivnosti sa
detetom. To su one u kojima dete iskazuje zadovoljstvo i postie uspeh.

Krajnji dometi postignua bioloki su odreeni i zavise od:

- osnovnog tipa D.S. (vrsta hromozomskog poremeaja)

- propratnih zdravstvenih pro-blema deteta (senzorna ote-enja, srane mane i dr.)

Da li e se oni dostii zavisi, pored ostalog, od: vremena otpoinjanja tretmana, kvaliteta
programa i kontinuiteta njego-vog sprovoenja.

4.2. Prilagoavanje porodice detetu sa Daunovim sindromom

Ne postoji univerzalan nain kako se prilagoditi detetu sa ogranienim mogunostima. Svaki

roditelj ima sopstvena oseanja i pronalazi sopstvena reenja. Neki se sa time mire, neki se
nikad ne prilagode. injenica je da roditelji potpuno razliito reaguju na bebu sa D.S. Razlike
u stavovima, oseanjima i pristupu detetu nekada su razlog gubitka prisnosti i sve dubljih
razmirica u braku i porodici. Potrebno je vreme i struna pomo kako bi se svi zajedno
prilagodili novoj situaciji. Obratite se psihologu ili svom lekaru. Oni e vam pomoi da
realno formuliete nade i ono to se od deteta moe oekivati u skladu sa njegovim
potencijalima.

Konanu odluku o tome ta je najbolje za dete treba da donesu roditelji, bez nepri-kladnih
pritisaka lekara, roaka, prijatelja.

Ako ste odluili da svoje dete sa D.S. negujete u porodinom okruenju, evo nekih razmi-
ljanja koja e Vam pomoi da se lake snaete i prilagodite novoj situaciji:

13
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Vae dete je plod zajednikih elja, potreba, nada. I kada je daleko od "idealne" bebe kakvom
ste je zamiljali i prieljkivali, ono je VAA BEBA, VAE DETE. POELITE JOJ
DOBRODOLICU. Okupajte je toplinom i ljubavlju. Ne gledajte u njoj sluaj ili sindrom
(kako to, naalost mnogi ine). Shvatite je kao dete, kao osobu koja e poput sve ostale dece
imati svoje potrebe, svoju linost, svoj integritet. Pored strunjaka, vi, roditelji ste prvi da
detetu u tome pomognete. Negujte potenje, iskrenost i toleranciju meu lanovima porodice.
Svi oko vas mogu da posustanu i odustanu ali jedino od vas se oekuje da imate dovoljno
hrabrosti, snage, upo-rnosti, vere... Da biste lake razumeli i prihvatili svoje dete poeljno je
da:

- Nauite ta je D.S. i ta to znai za fiziki i mentalni razvoj deteta.

- Provodite vreme sa bebom. Tako ete je najbolje upoznati.

- Razgovarajte sa roditeljima koji imaju isto iskustvo. Oni e, na Vama najprihvatljiviji nain,
dati odgovore na mnoga pitanja koja vas tite.

Roditelji su esto u nedoumici ta i kako da saopte svojoj ostaloj deci o novonastaloj

situaciji. Problem se jo vie komplikuje kada i sami imaju haotina oseanja i razmi-ljanja,
pa se "sapliu" sa razliitim objanjenjima za razloge detetovog kanjenja u razvoju. Takav
stav unosi uzne-mirenost i nesigurnost u opho-enju brae i sestara. Nepo-trebno je uputati
se u previe komplikovano objanjenje. Pre-pustite svojoj deci da kroz igru i aktivnosti
svakodnevnog ivota formiraju sopstvene stavove i oseanja. Postepeno suoa-vanje sa
ogranienjima svoga brata-sestre vodice ka razu-mevanju, prihvatanju i izna-laenju najboljih
reenja u meusobnoj komunikaciji. Pri tome, nemojte zaboraviti da i Vae zdravo dete ima
isto toliku potrebu za nenou, prihva-tanjem i podsticanjem.

14
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

5. ZAKLJUAK

Za osobe sa Daunovim sindromom je veoma vaan odnos koji imaju sa drugim ljudima. Oni
su puni ljubavi koje esto nismo ni svesni ako nismo u kontaktu sa njima. Kau da je najvei
problem to to drutvo nije dovoljno informisano, to deca sa Daunovim sindromom nisu
ukljuena u sve ivotne sfere, a jedan od problema je i obrazovanje dece sa Daunovim
sindromom.
Ono to najvie nedostaje je podrka roditeljima i informisanost samih roditelja. Kada se
roditelj suoi sa injenicom da su dobili dete sa Daunovim sindromom, nejee ne znaju koji
je to prvi korak koji treba da naprave. Najee lutaju, trae informacije od osoba koje su
dobile dete sa Daunovim sindromom umesto da im te informacije prue strunjaci iz
razliitih oblasti. Edukacija roditelja je veoma neophodna,kao to je neophodna i savetodavna
podrka.Vrlo esto su roditelji nedovoljno informisani o pravima koje njihovo dete ima, pa iz
tih razloga svoja, donosno , pravo deteta ne koriste.

Mi samo treba da im pruimo ruku i pomognemo da istrae svoje mogunosti i pomognemo

da budu srene.To su osobe koje uz podrku i rad mogu postii mnogo. Oni itekako mogu da
rade i da se ukljue u razliite poslove, naravno u skladu sa svojim mogunostima.
Najvanije je prepoznati njihove potrebe od najranijeg uzrasta i na te potrebe adekvatno
odgovoriti.
Ova deca nemaju posebne potrebe, njihove potrebe jednake su potrebama njihovih vrnjaka, i
oni ele da se igraju, da idu u kolu, da se drue sa vrnjacima, ali trebaju dodatnu brigu da bi
se za svakog od njih omoguilo postizanje najvieg stepena samostalnosti i socijalne
integracije. Najvanije je prepoznati njihove potrebe od najranijeg uzrasta i na te potrebe
adekvatno odgovoriti.
Deca sa Daunovim sindromom su draga, vesela, prijateljski raspoloena, trae panju i stalni
rad. Rana intervencija i podsticanja, su od posebne vanosti i preduslov za ostvarivanje
njihovih punih potencijala, dakle, postaviti dijagnozu omoguiti adekvatnu terapiju i
udruenim snagama roditelja i strunjaka razliitih profila, sa puno strpljenja i upornosti
omoguiti da ova deca razviju svoje sposobnosti, jer oni ih imaju.
Lek za Daunov sindrom ne postoji. Moda se jednog dana pronae. Do tada potrebno je ovoj
deci pruiti mnogo ljubavi i potrudi se da se to vie ljudi naui i upozna sa njima,da se
odbace predrasude u koje se,naalost, i danas veruje

15
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Hromozomske bolesti su uzrokovane abnormalnostima

hromozomskog broja ili strukture ili i jednog i drugog.
Hromozomske aberacije su mutacije koje se mogu uoiti
svetlosnim mikroskopom (vizuelizacijom). Poznato je preko 600
hromozomskih abnormalnosti. Od ukupnog broja dece 0,5-0,7%
ima hromozomske abnormalnosti. Aberacije autozoma po pravilu
daju znaajno ozbiljnu kliniku sliku i prognozu od aberacija
polnih hromozoma na koje ukazuju mikroanomalije, zastoji u
rastu, blaga mentalna retardacija kao i abnormalnosti sksualnog
razvoja. Najrasprostranjenija ova vrsta bolesti je trizomija 21.
hromozoma, poznatija kao Daunov sindrom.

Hromozomske bolesti su uzrokovane abnormalnostima hromozomskog broja ili

strukture ili i jednog i drugog. Hromozomske aberacije su mutacije koje se mogu uoiti
svetlosnim mikroskopom (vizuelizacijom). Poznato je preko 600 hromozomskih
abnormalnosti. Od ukupnog broja dece 0,5-0,7% ima hromozomske abnormalnosti.

16
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Aberacije autozoma po pravilu daju znaajno ozbiljnu kliniku sliku i prognozu od aberacija
polnih hromozoma na koje ukazuju mikroanomalije, zastoji u rastu, blaga mentalna
retardacija kao i abnormalnosti sksualnog razvoja. Najrasprostranjenija ova vrsta bolesti je
trizomija 21. hromozoma, poznatija kao Daunov sindrom.

17
Seminarski rad Razvojni poremeaj- Daunov sindrom

Bojanin, S. (1985): ,,Neuropsihologija razvojnog doba i opti reedukativni

metod",Zuns,Beograd
Kosanovi, M., Dikli, V. (1986): Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd
Ninkovi, R.(2007) : Medicinska genetika, Beograd
Ninkovi, D. (2007): ,,Medicinska genetika",Zavod za udbenike,Beograd
Suzi, N. (2008): ,,Uvod u inkluziju" XBS ,Banja Luka
Vukovi, D., Tomi Vrbi I.,Pucko S., Marciu A. (2008): ,,Down sindrom-vodi za
roditelje i strunjake",Kerschoffset d.o.o., Zagreb
Wright, D.(2011): ,,DOWNS: The History of a Disability" Oxford University Press,
Oxford
Daunov sindrom , teks preuzet sa internet stranice http://www.stetoskop.info/Daunov-
sindrom-885-c32-sickness.htm
http://www.stetoskop.info
http://www.wikipedia.com
http://www.6yka.com
http://www.021.rs/Zivot/Zdravlje/Naucnici-pronasli-nacin-da-iskorene-Daunov-
sindrom.html