Violeta Siljak Istorija Sporta PDF

Dr Violeta iljak
Istorija sporta
Beograd, 2007.
Nastavnonauno vee Fakulteta za menadment u sportu Univerziteta Braa
Kari, na sednici odranoj 06.12.2007. godine, donelo je odluku da izdava
udbenika Istorija sporta bude Fakultet za menadment u sportu.
Izdava
Fakultet za menadment u sportu
Univerziteta Braa Kari, Beograd
Autor
doc. dr Violeta iljak
Recenzenti:
prof. dr Dragomir Petrovi
prof. dr ore Niin
prof. dr Slaana Mijatovi
Dizajn i kompjuterska priprema

Duan Turajli
tampa
3D+, Novi Sad
Tira
300 primeraka
CIP -

796/799(091)(0758)
,
Istorija sporta / Violeta iljak. -
Beograd : Fakultet za menadment u sportu
Univerziteta Braa Kari, 2007 (Novi Sad :
3D+). - 186 str. : ilustr. ; 25 cm
Autorkina slika. - Tira 300. - Beleka o autoru:

str. 186. - Bibliografija uz svako poglavlje.
ISBN 978-86-86197-15-3
a) - ) -
COBISS.SR-ID 145610252
Copyright Violeta iljak, Beograd 2007.

Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove knjige ne moe biti reprodukovan, presnimavan ili prenoen
bilo kojim sredstvom elektronskim, mehanikim, kopiranjem, snimanjem ili na bilo koji drugi
nain, bez prethodne saglasnosti autora.
PREDGOVOR
Udbenik Istorija sporta je struktuiran u skladu sa postojeim nastavnim

programom na predmetu Istorija sporta, na Fakultetu za menadment u sportu,
Univerziteta Braa Kari. Napisan prema najnovijim standardima za pisanje ud
benika, namenjen je prvenstveno studentima Fakulteta za menadment u sportu,
kojima prua objanjenja zakonitosti nastanka i razvoja fenomena sporta od naj
starijih vremena do danas. Meutim, mogu da ga koriste i ostali studenti Fakulteta
na kojima se izuava fenomen sporta, zatim sportisti, treneri, istoriari i svi oni koje
sport zanima kao drutvenoistorijski fenomen.
U udbeniku je ostvarena logika distribucija nastavne grae iz predmeta Is
torija sporta. U uvodnom delu su jasno definisani predmet, cilj, zadatak i znaaj
istorije sporta. Istorija sporta je didaktiki obraena kroz poglavlja koja se odnose
na fenomen sporta, koji je prikazan u hronolokom sledu epoha ljudskog drutva. Is
taknuti su bitni elementi od znaaja za sport u odreenim periodima ljudskog drutva
koji su imali uticaja na kasniji razvoj sporta. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u
udbeniku imaju naunoteorijski pristup izuavanja aktuelnih perioda.
Problematika koja je interpretirana u knjizi je praena odgovarajuim citatima
izvorne grae. Materijal obiluje nizom novih podataka starijih od onih koji se mogu
nai u slinim udbenicima istorije sporta.
Ovako struktuiran udbenik iz Istorije sporta prevashodno treba da probudi
interesovanje za sport i pomogne studentu da ovlada osnovnim znanjima iz oblasti
sporta, da razvije miljenje o pojedinim fenomenima, da izgradi i obogati sportsku
terminologiju i da podstakne istraivaki odnos prema teoriji i praksi sporta. On
predstavlja pomo studentu u efikasnijem studiranju u procesu usvajanja znanja.
Znaaj istorije sporta se ogleda u injenici da steena znanja iz ove oblasti
pomau buduem strunjaku da lake upozna svoju profesiju, da proiri pedagoku,
a time i svoju optu kulturu.
Sasvim razumljivo, oblast istorije sporta zahteva da se u buduem radu stalno
upotpunjuje materijal o kome je re i tako doprinosi daljem razvoju istorije sporta.
Dr Violeta iljak
iv SADRAJ
SADRAJ
1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.1. Periodizacija istorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.2. Istorijski metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.3. Istorijski izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.4. Pomone istorijske nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.5. Istorija sporta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2. SPORTSKE AKTIVNOSTI U PERIODU PRVOBITNE

LJUDSKE ZAJEDNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
3. SPORTSKE AKTIVNOSTI U STAROM VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Poglavlje I
3.1. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Zapadu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
3.2. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Bliskom Istoku . . . . . . . . . . . . . 27
3.3. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Dalekom Istoku . . . . . . . . . . . . . 30
3.4. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Sredozemlju . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Poglavlje II
3.5. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
3.5.1. Sistem obrazovanja u antikoj Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
3.5.2. Sportski objekti u antikoj Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
3.5.3. Sportske discipline i nain njihovog izvoenja . . . . . . . . . . . . . . . . 46
3.5.4. Sveane igre u Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
3.6. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Rimu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
ISTORIJA v
SPORTA
4. SPORTSKE AKTIVNOSTI U SREDNJEM VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

4.1. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Dalekom Istoku . . . . . . . . . . . . 90
4.2. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Centralnoj Americi . . . . . . . . . . 92
4.3. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Junoj Americi . . . . . . . . . . . . . . 94
4.4. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Evropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
4.5. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
5. SPORTSKE AKTIVNOSTI U NOVOM VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

5.1. Fizike aktivnosti gradskog stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
5.2. Teorijskopraktini pristup fizikoj kulturi u novom veku . . . . . . . . . . . . 110
5.3. Gimnastiki i sportski sistemi u doba kapitalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
6. SPORTSKE AKTIVNOSTI U SAVREMENOM DOBU . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

6.1. Sport u svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130
6.2. Formiranje Meunarodnih sportskih organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
6.3. Moderni sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
6.3.1. Masovni sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
6.3.2. Vrhunski sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
6.3.3. Olimpijski sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
6.3.4. Regionalni sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
7 . PRIMERI NAUNOG ISTRAIVANJA U ISTORIJI SPORTA . . . . . . . . . . 174

Primer I
Takmienje ena u antikoj Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Primer II
Trening trkaa u antikoj Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Beleka o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

ISTORIJA 7
SPORTA
Glava I
Uvod
1.1. Periodizacija istorije

1.2. Istorijski metod
1.3. Istorijski izvori
1.4. Pomone istorijske nauke
1.5. Istorija sporta
8 GLAVA I
Uvod
1. UVOD
Historia est testis temporum, lux veritas, vita

memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis.
(Istorija je svedok vremena, svetlost istine, ivot
uspomene, uiteljica ivota, vesnik davnine)1.
Istorija je nauka o stvarnim dogaajima iz prolosti oveka. Svaki dogaaj

iz prolosti obuhvata: oveka, prostor i vreme. Sve to se oveku dogaa ima svoje
mesto u vremenu i u prostoru. Prostor je vaan inilac svakog istorijskog dogaaja
ili promene. Redosled dogaaja je vaan, jer jedan dogaaj moe da prouzrokuje
drugi ili itav niz drugih dogaaja. Istoriara zanima da
otkrije vane dogaaje, da utvrdi kada, gde, kako i zato su
se dogodili. Istorija se javlja sa prvim pismom, kada su ljudi
poeli da belee ili opisuju dogaaje, kako bi ih sauvali od
zaborava.
Re historia prvi put sreemo kod Herodota2 ko
ji se smatra ocem istorije (sl. 1) zbog toga to je prvi
transformisao znanje u istoriju, tako to je istorijske doga
aje hronoloki i objektivno izloio u svom uvenom delu
Istorija3. Prvi je napravio razliku izmeu onoga to se moe
uti o nekom dogaaju, onoga to se moe videti i onoga to
se moe zakljuiti ispitivanjem.
O sutini istorije kao nauke raspravljali su mnogi is
Sl. 1 Herodot toriari, izmeu ostalog ta je mitsko, da li je mitsko isto
rijsko, ta je metafiziko, itd4.
Danas se pod istorijom podrazumevaju: istorijska nauka, istorijsko delo i proli
dogaaji.
Istorijsko miljenje je zasnovano na pamenju, poreenju razliitih seanja
(svojih ili tuih), utvrivanju injenica, tumaenju, objanjavanju i prepriavanju
zapamenih dogaaja.
1.1. Periodizacija istorije
ivot ljudi i organizacija ljudskog drutva su se menjali kroz istoriju. Pojedini

vremenski periodi imaju posebne odlike koje ih razlikuju od nekih drugih perioda.
Uoivi ove razlike naunici su podelili prolost kako bi je lake prouavali.
ISTORIJA 9
SPORTA
Prema dostupnosti istorijskih izvora prolost je podeljena na praistoriju i istoriju.

O praistoriji govore samo materijalni istorijski izvori koje prouavaju arheolozi, dok
o istorijskom dobu, osim materijalnih svedoe i pisani i usmeni istorijski izvori.
Praistorija, prvi i najdui period prolosti poela je pre oko 2 miliona godina,
pojavom prvog oveka na zemlji, a zavrila se otkriem pisma i nastankom prvih
drava izmeu 3500 i 3000 g. p.n.e.
Istorijsko doba podeljeno je na nekoliko karakteristinih perioda. Iako postoji
vie razliitih periodizacija, svim periodizacijama je zajedniko to to ukazuju na
vana ili opta obeleja naina ivota ljudi na odreenom prostoru i u odreenom
vremenu. Jedna od najpoznatijih je podela na: stari vek, srednji vek, novi vek i
savremeno doba5. Granice izmeu ovih perioda odredili su vani dogaaji.
Stari vek poeo je krajem etvrtog milenijuma p.n.e. otkriem pisma i pojavom
prvih drava, a zavrio se padom Zapadnog rimskog carstva 476. godine. Narodi
koji su osvojili Zapadno rimsko carstvo stvorili su na tom prostoru svoje drave,
razvili novu evropsku kulturu. Taj period istorije naziva se srednji vek i traje do
otkria Amerike 1492. godine. Tada poinje novi vek koji traje do Prvog svetskog
rata (19141918). Potom sledi savremeno doba u kome mi danas ivimo.
Neki periodi imenovani su tako da vae za ceo svet, a neki samo za odreena
podruja. Upoznavanje sa razliitim periodizacijama predstavlja opte polazite za
prouavanje istorije. Pored navedene poznata je i podela razdoblja na: antiko doba,
doba feudalizma, doba humanizma i renesanse, doba velikih geografskih otkria,
doba kapitalizma itd.
1.2. Istorijski metod

Svaka nauka predstavlja sistematizovano i provereno saznanje o istraivanom
problemu, dobijeno putem odgovarajueg naunog metoda. Sve nauke, pa i istorija,
imaju svoj nauni metod, pomou koga dolazi do naunih rezultata, odnosno
saznanja.
Istraivanje prolosti ima znaajnu ulogu jer je istoriar vremenski udaljen
od perioda koji prouava. Neophodno je da razume prolost, da bude objektivan i
kritian, da se ne doe do pogrenog tumaenja iste, zbog pristrasnosti i zastupanja
interesa klase, nacije, odreenog stalea. Dobro poznavanje istorijskog metoda i
njegova valjana primena su preduslovi za bavljenje istorijskim istraivanjima.
Istorija kao nauka se mora razlikovati od istoriografije, koja je obino
prepriavanje dogaaja iz prolosti. Sutinska razlika meu njima je ta da:
zzistorija otkriva zakonitosti po kojima se pojava odvijala za razliku od isto

riografije koja ostaje na nivou deskripcije,
zzistorijska graa za razliku od istoriografske nudi mogunost predikcije,
zzprimena istorijskog metoda kao naune kategorije se u okviru istoriografije
ne moe nai6.
10 GLAVA I
Uvod
Istorijski metod predstavlja skup specifinih istraivakih postupaka usmerenih

ka otkrivanju istine o dogaajima koji su se zbili u prolosti. Sastoji se iz etiri faze:
1. Prikupljanje i poznavanje izvora (heuristika).

2. Kritika izvora predstavlja utvrivanje stepena verodostojnosti i originalnosti
izvora i sastoji se iz: kritike teksta (spoljanja kritika), i kritike iskaza
(unutranja kritika). Kritika teksta utvruje u kakvom je stanju tekst izvora,
vreme i mesto njegovog nastanka, dok kritika iskaza ocenjuje i proverava
stepen istinitosti onoga to nam izvor kazuje.
3. Sinteza je uoptavanje i spajanje kritiki proverenih injenica.
4. Ekspozicija predstavlja izlaganje, odnosno saoptavanje rezultata istorijskih
istraivanja pismenim ili usmenim putem.
Postoji vie vrsta istorijskih radova, a to su: Nauni lanci i istorijske rasprave,
Monografija, Prirunik, Udbenik, Prikaz, Recenzija i Kritika.
1.3. Istorijski izvori

Sva svedoanstva ljudske prolosti su istorijski izvori. Istorijski izvori su ostaci
prolosti koji pomau istoriaru u prouavanju nekog dela prolosti. Mogunost
istraivanja je u direktnoj zavisnosti od toga koliko je ostalo tragova prolosti za
odreeni period. Dele se na materijalne, pisane i usmene.
Materijalni istorijski izvori su predmeti ili graevine7, dela ljudskih ruku, koji
pomau da se rekonstruie nekadanji nain ivota. Predmeti stari vie stotina ili
hiljada godina se uvaju u muzejima.
Pisani izvori8 su za istoriare najvaniji izvori jer pruaju najvie podataka. Oni
su sauvani na kamenu, glinenim ploicama, koi, svili, papiru i drugim materijalima
koji su u prolosti korieni kao podloga za pisanje. Najvei broj je na papiru i uva
se u bibliotekama (tampane knjige, rukopisne knjige i novine) i arhivima.
Usmena predanja9 su najmanje pouzdana jer se prenose govorom i tokom niza
godina su doivela promene, te se kao izvor koriste obazrivo.
Za sve istorijske izvore je vano utvrditi njihovu verodostojnost i istinitost. Taj
nauni postupak se zove kritika istorijskih izvora.
Prema nainu na koji su sauvani, istorijski izvori se mogu razvrstati u ostatke
i tradiciju. Ostaci su svi oni izvori koji su sauvani sticajem okolnosti, dok tradicija
nastaje namerno jer ljudi ele da sauvaju pokoljenjima neto to bi svedoilo o
prolosti. Tradicija moe biti: usmena (mitovi, legende, bajke, narodne pesme koje
se prenose s kolena na koleno), pisana (hronike gradova ili drava, biografije,
autobiografije, memoari, dnevnici), tampana (leci, proglasi, novine, asopisi) i
likovna (umetnika dela, fotografije, filmovi).
Istorijski izvori mogu biti primarni (originalna dokumenta koja se neposred
no odnose na dogaaje koji su se desili u prolosti), sekundarni (pisani izvori iz
ISTORIJA 11
SPORTA
vremena deavanja dogaaja zapisana od strane drugog lica10) i tercijarni (analize

odreenog perioda ili dogaaja od strane istoriara11).
1.4. Pomone istorijske nauke

Pomone istorijske nauke su se razvile iz prouavanja istorijskih izvora. Naj
poznatije pomone istorijske nauke izuavaju:
zzHronologija nain raunanja i beleenja vremena kod raznih naroda u

prolosti,
zzPaleografija nastanak i razvoj pisama kod raznih naroda,
zzSigilografija (sfragistika) peate sa raznih dokumenata,
zzHeraldika grbove, znakove i simbole,
zzNumizmatika novac raznih naroda
zzKriptografija ifre nastale i upotrebljavane u diplomatskoj prepisci,
zzEpigrafika natpise sa kamena, drveta, metala iz raznih vremenskih
perioda.
1.5. Istorija sporta

Sport, kao poseban oblik ljudske aktivnosti, je u toku svoga istorijskog razvo
ja esto oslikavao ekonomsku, socijalnu, pa i politiku dimenziju drutva. U savre
menom dobu sport je zauzeo veoma znaajno mesto kao planetarni fenomen.
Sport, kao specifian oblik ljudske aktivnosti ima veliki znaaj u ivotu svakog
pojedinca i kao takav svakako je jedan od najrasprostranjenijih oblika telesne
aktivnosti. Veliki broj autora je pokuao da definie pojam sporta.
Pod pojmom sporta u Enciklopediji fizike kulture i u svetu i u nas razumevaju
se fizike aktivnosti (vebanja) prijatnog, dinamikog i izrazito agonistikog karak
tera12.
Pjer de Kuberten je definisao sport na sledei nain: Sport je dobrovoljni i uo
biajeni kult intenzivnog miinog vebanja, zasnovan na elji za napretkom koji moe
da ide do rizika13.
Profesor . Stefanovi definie sport kao fenomen koga ine tano, po pravilima
odreeni pokreti telesne aktivnosti koji se izvode prilikom takmienja sa ciljem da se
ostvari pobeda/rekord14.
Zakon o sportu u svom l.2 definie sport: Sport, u smislu ovog zakona, jeste:
sportsko obrazovanje (obuavanje u fizikom vebanju, razvoj fizikih sposobnosti i
sticanje sportskih navika), takmiarski sport (sportske aktivnosti usmerene na posti
zanje sportskih rezultata), rekreativni sport (sportske aktivnosti usmerene na rekreaciju
koje se izvode samostalno ili u sportskim i drugim organizacijama), kolska sportska
takmienja (sportska takmienja uenika i studenata)15.
12 GLAVA I
Uvod
Sistematizacija sporta je neophodna iz vie razloga, ali osnovni razlog je

lake izuavanje pojedinih grupacija sportskih oblasti koje imaju neku zajedniku
karakteristiku.
Podela sporta se moe ustanoviti prema razliitim kriterijumima: prema broju
uesnika, prema prostoru u kome se odrava sportska aktivnost, na osnovu strukture
takmiarske aktivnosti, prema nainu odreivanja sportskog rezultata i dr. Tako na
primer postoji podela na olimpijski i neolimpijski sport, vrhunski i masovni itd.
Istorija sporta je deo opte istorije koja prouava fenomen sporta. Latinska
sentenca da je istorija uiteljica ivota16 nam ukazuje da je vremenom istorija
prerasla u naunu disciplinu. Raznovrsni naunoistraivaki radovi doveli su do
formiranja dovoljno sloenog i celovitog sistema znanja iz oblasti istorije sporta,
tako da se danas konstituisala kao samostalna nastavna i nauna disciplina, koja se
predaje na vie fakulteta u svetu.
Istorija sporta razmatra moderni doprinos teorije, tematizujui je u vie raz
doblja koji govore o evoluciji sportskih dogaaja. Jednim delom istorija, sporta se
razvila i pod uticajem drugih optenaunih disciplina i teorija (geografija, arheologija,
umetnost, anatomija, biomehanika i dr).
Predmet prouavanja istorije sporta je sport, kao antropoloko drutveno
istorijski fenomen.
Cilj istorije sporta je da proui i objasni zakonitosti nastanka i razvoja fenomena
sporta od najstarijih vremena do danas. Ispituju se i utvruju oblici sportskih
aktivnosti koji su se u odreenim drutveno ekonomskim uslovima pojavili, kao i
kakva je bila njihova uloga u razvoju sporta.
Zadatak istorije sporta podrazumeva sticanje znanja o prolosti fizike kulture
(sporta), odnosno o optim zakonitostima pojave i toka razvoja njenih pojedinanih
pojavnih oblika.
Znaaj istorije sporta se ogleda u injenici da steena znanja iz ove oblasti
pomau buduem strunjaku da lake upozna svoju profesiju, da proiri pedagoku a
time i svoju optu kulturu. Takoe, prua se neophodna struna osnova za praktini
i teorijski rad buduim trenerima, profesorima, menaderima.
ISTORIJA 13
SPORTA
REZIME
Istorija je nauka o prouavanju razvoja ljudskog drutva u prolosti. Istorijsko

miljenje je zasnovano na pamenju, poreenju razliitih seanja, utvrivanju injenica,
tumaenju, objanjavanju i prepriavanju zapamenih dogaaja. Istorija kao nauka se
mora razlikovati od istoriografije, koja je obino prepriavanje dogaaja iz prolosti.
Istorijski metod je nauni metod na kome se istorija zasniva kao nauka. Ovaj metod
se sastoji iz etiri dela: prikupljanja injenica, kritike izvora (kritika teksta i kritika
iskaza), sinteze i ekspozicije. Prema dostupnosti istorijskih izvora prolost je podeljena
na praistoriju i istoriju. Istorijsko doba je podeljeno na nekoliko karakteristinih perioda.
Jedna od najpoznatijih podela je na: stari vek, srednji vek, novi vek i savremeno doba.
Istorijski izvori su svedoanstva ljudske prolosti. Oni pomau istoriaru u prouavanju
nekog dela prolosti. Dele se na materijalne, pisane i usmene. Prouavanjem istorijskh
izvora dolo je do razvoja pomonih istorijskih nauka: hronologije, paleografije,
numizmatike i dr.
Sport, kao specifian oblik ljudske aktivnosti ima veliki znaaj u ivotu sva
kog pojedinca i kao takav svakako je jedan od najrasprostranjenijih oblika telesne
aktivnosti. Predstavlja takmienje radi prevazilaenja ve postignutih rezultata.
Predmet prouavanja istorije sporta je sport kao antropoloko drutvenoistorijski
fenomen. Cilj istorije sporta je da proui i objasni zakonitosti nastanka i razvoja
fenomena sporta od najstarijih vremena do danas. Znaaj istorije sporta se ogleda u
injenici da steena znanja iz ove oblasti pomau buduem strunjaku da lake upozna
svoju profesiju, da proiri pedagoku a time i svoju optu kulturu.
ENDNOTE
1. Ciceron (Latinski citati), str. 70.

2. Herodot iz Halikarnasa iveo je od 484410 p.n.e.
3. Herodotova Istoria se sastojala od devet knjiga.
4. Berajev, N. (2001): str. 27.
5. Termin savremeno doba je postao predmetom polemike mnogih autora, te
se termini najnovije doba, moderno doba i dananje doba ee koriste u
strunoj literaturi.
6. D. Peri (2000): str. 121122.
7. U materijalne izvore spadaju svi tragovi koje je ovek ostavio a svakodnevno
se njima sluio: alat, nametaj, posue, odea, nakit, novac, igrake i sl.
8. Pisani izvori su sve ono to je ovek napisao: zakoni, brani i trgovaki
ugovori, dnevnici, pisma, istorijska dela, knjievni spisi.
9. Usmenim putem sa generacije na generaciju su se prenosile: prie, pesme,
poslovice, legende i zagonetke.
14 GLAVA I
Uvod
10. Anali, letopisi, novinski tekstovi.

11. Istorijske broure, monografije.
12. Enciklopedija fizike kulture (1975): P, str. 301.
13. Bulonj, P. (1984): str. 21.
14. . Stefanovi (2006): str. 7.
15. Sl. Glasnik RS, br 52/96.
16. Pun citat se nalazi u uvodnom delu udbenika.
PITANJA
1. ta je istorija?
2. Koji su predmet i cilj istorije?
3. Kako je izvrena periodizacija istorije?
4. Iz kojih delova se sastoji istorijski metod?
5. Koji su istorijski izvori?
6. Koje su pomone istorijske nauke?
7. ta predstavlja pojam istorije sporta?
8. Koji su predmet i zadatak istorije sporta?
LITERATURA
1. Adams, S. i sar. (2003): Ilustrirana enciklopedija Povijest svijeta, Extrade, Rijeka.

2. Berajev, N. (2001): Smisao istorije, Dereta, Beograd.
3. Berkovi, L. (1985): Istorija fizike kulture, Novi Sad.
4. Bulonj, P. (1984): Olimpijski duh Pjera de Kubertena, Narodna knjiga,
Beograd.
5. Ciceron (2005): Latinski citati, Trend, Leskovac.
6. Enciklopedija (2005): Ilustrovana istorija sveta, Mladinska knjiga, Novi Sad.
7. Enciklopedija fizike kulture, (1975): II tom od P, JLZ, Zagreb.
8. Faktopedija (2004): Istorija, Mladinska knjiga, Novi Sad.
9. Gillet, B. (1960): Histoire du sport, prevod sa francuskog Karla Budora, Matica
Hrvatska, Zagreb, 1970.
10. Ili, S. (1984): Istorija fizike kulture Staro doba i srednji vek, Beograd,
1994.
11. Kostadinovi S. (2004): Pravo i sport, Fakultet za menadment u sportu, Uni
verzitet Braa Kari, Beograd.
12. Peri, D. (2000): Projektovanje i elaboriranje istraivanja u fizikoj kulturi,
SIA, Beograd.
ISTORIJA 15
SPORTA
13. Petrovi, D. i sar. (1980): Sportski trening teorijska i praktina uputstva za

upravljanje sportskim treningom u razliitim sportovima i sportskim granama,
NIPRO Partizan, Beograd.
14. Petrovi, D.; Stefanovi, V. (1981): Problemi teorije i metodologije fizike
kulture, FFK Beograd, NIPRO Partizan i Savez za fiziku kulturu Jugoslavije,
Beograd.
15. Platonov, V. N. (1997): Obaja teorija podgotovni sportsmenov v olimpijskom
sporte, Olimpijskaja literatura, Kiev.
16. Radan, . (1981): Pregled historije tjelesnog vjebanja i sporta, kolska knjiga,
Zagreb.
17. Radovanovi, T. (2005): Metodologija naunih istraivanja, Fakultet za me
nadment Novi Sad.
18. Stefanovi, . (2006): Teorija i praksa sportskog treninga, FSFV Univerziteta
u Beogradu, Loznica.
19. Stolbo, V. (1982): Istorija i organizacija fizike kulture i sporta, Raduga, Moskva.
20. Zakon o sportu, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 52/96.
***
www.hawaiibc.com/history.htm
ISTORIJA 17
SPORTA
Glava II
Sportske aktivnosti u periodu

prvobitne ljudske zajednice
18 GLAVA II
Sportske aktivnosti u periodu prvobitne
ljudske zajednice
2. SPORTSKE AKTIVNOSTI U PERIODU

PRVOBITNE LJUDSKE ZAJEDNICE

Praistorija je period koji je trajao vie od dva miliona godina. Deli se na dva
doba:
zzKameno doba (mlae i starije) od oko 2,000000 g. p.n.e. do oko 6000 g.

p.n.e.
zzMetalno doba od oko 6000 g. p.n.e. do oko 3500 g. p.n.e. (pojave prvih
pisama)
Prvobitni ljudi iveli su u poetku u zajednici koja se nazivala horda, a u

kasnijem periodu razvoja prvo bitne zajednice u rodbinskim, koje su nazvane rod.
U periodu prvobitne ljudske zajednice mogu se nai koreni fizike kulture,
jer su se u tom dobu celokupna telesna i umna delatnost odvijale u neposrednoj
borbi za opstanak, gde je bilo neophodno da se ispolji konstantna fizika aktivnost,
koja je imala presudan uticaj na formiranje oveka. U tom periodu je rad, kao nain
pribavljanja hrane za ivot, na razne naine pomogao ljudskoj vrsti u razvijanju
odreenih sposobnosti i navika. To doba poznaje samo kolektivnu svojinu i raspodelu
na jednake delove.
U takvim vremenima i fiziko vebanje je kao vid sporta bilo povezano s nainom
proizvodnje, odnosno radom. Priprema pokreta za lov, ribolov, skupljanje plodova
sa zemlje i s drvea bili su ujedno i prvi vidovi fizikih aktivnosti. Fiziko vebanje,
rad i priprema za rad nisu se tada jedno od drugog razlikovali. Uz primitivna orua
i oruja ovek se morao osloniti na svoje prirodne telesne kvalitete. Beao je pred
jaim ivotinjama (manje i slabije je progonio i lovio), skrivao se pred prirodnim
nepogodama i ljudima. To znai da se sposobnost tranja, penjanja, skakanja, bacanja
i rvanja, morala vie razviti, jer mu je od toga zavisio ivot, bilo da se spaavao od
prirodne nepogode, ivotinje, drugog oveka ili gladi.
Sl. 2 Australijski lovci na kengure

ISTORIJA 19
SPORTA
Podatke o prvobitnim oblicima fizikog vebanja nalazimo u materijalnim

ostacima (orue i oruje), kao i na brojnim crteima naenim u peinama i na ste
nama. Naroito su vani crtei na kojima su prikazane sportske scene iz lova i raznih
kultno religijskih obreda. Njih treba promatrati kao kompleksne pojave koji su
imali svojevrsnu socijalnu funkciju da osiguraju uspeh lova, odnosno pribavljanje
hrane, da bi se horda odrala na okupu. Na
sl. 2 je predstavljen australijski crte, na kome
su prikazani lovci na kengure koji su koristili
koplja kao oruje17.
Istraivanja naunika na osnovu pein
skih crtea sa podruja Havaja su otkrila da
se havajsko stanovnitvo bavilo surfovanjem
jo u ta davna vremena (sl. 3). Moe se pret
postaviti da su se ljudi tada u zavisnosti od
toga na kome su podruju bili nastanjeni,
Sl. 3 Peinski crte surfovanja sa Havaja
usmeravali na razvijanje odreenih fizikih
sposobnosti koje su predstavljale preteu da
nanjih sportskih aktivnosti.
U periodu razvoja ljudske zajednice,
kada je lov na krupne ivotinje (mamute,
medvede, bikove) bio glavni izvor egzistencije,
ovek je poeo da shvata da je za uspean lov
potrebno uee svih lanova plemena (sl. 4),
ali i njihova osposobljenost da rukuju to bolje
orujem koje su posedovali. Uoili su da od
naina bacanja zavisi daljina baenog oruja.
Kada su ljudi shvatili da mogu da naue od
drugih ljudi da bolje i efikasinje rukuju oru
jem, poeli su prvo putem posmatranja, a zatim
imitiranjem da usavravaju svoje vetine. Sl. 4 Lov na mamuta u doba praistorije
Pored ovog naina uenja, stariji lanovi
zajednice su u procesu svakodnevnog ivota i rada uticali na mlae lanove prenose
i im svoja znanja i iskustva.
Razvitak ljudske svesti o proizvodnoj snazi utie i na razvoj proizvodnih odnosa.
Ljudi ne samo da se udruuju, ve se i specijaliziraju za odreeni nain proizvodnje,
odnosno pribavljanja sredstava za ivot. U tom se procesu javlja i prva velika podela
rada na zemljoradnju i stoarstvo, koja je ostavila dalekosene posledice ne samo
na razvoj proizvodnih snaga i izmenu proizvodnih odnosa, nego i na kulturnu
nadgradnju, a time i na specifian razvoj fizikog vaspitanja i sporta.
Stoari sa skitakim nainom ivota i nestalnim mestima boravka zbog estih
seljenja, uvanja stada i zbog odbrane i osvajanja novih panjaka i krajeva primorani
20 GLAVA II
ljudske zajednice
su veu panju da posvete fizikim sposobnostima svojih lanova. Njihovo fiziko
vaspitanje dobija zbog toga vie borbena, ratnika obeleja. Snaga, brzina, spretnost
i izdrljivost su odluujui za njihovu uspenu egzistenciju i opstanak.
Kod zemljoradnikih naroda situacija je neto drugaija. Fizike sposobnosti:
snaga, brzina, spretnost i izdrljivost nisu toliko odluujue za opstanak i pribavljanje
sredstava za ivot. Plodnost tla uz razumnu upotrebu orua za proizvodnju osiguravala
je sigurnost ishrane, pa ak i stvaranje odreenih rezervi. To je omoguilo ljudima
da se angauju i na drugim podrujima kako bi osigurali to sigumiji i udobniji ivot
(graevine, pismo i sl.).
Magijskoritualne sveanosti dobijaju drugi karakter, jer se sadraj ovih ce
remonija prilagoavao novim uslovima ivota, odnosno povezivanju sa plodnou
zemlje i stoke. Oblici kretanja i sadraji ovih obreda primaju sve vie ratnika obeleja.
Sl. 5 Ritualna bacanja koplja u obrise ivotinje je

trebalo da obezbedi dobar lov
Organizovanje sveanosti posveenih ratu ima i dalje oblik, sadraj i sutinu dotadanjih
ceremonija, ali u prvi plan izbija meusobno suparnitvo, i javlja se nadmetanje (sl. 5).
Relativna sigurnost ishrane i nastanjenost veeg broja ljudi na jednom mestu
poveava mogunost izmene i prenoenja iskustava s jedne generacije na drugu.
Neposredni rezultati toga su usavravanje i poveanje proizvodnih snaga. Time
dolazi i do promene drutvenih odnosa. Stvaraju se i posebne civilizacije sa svojom
karakteristinom nadgradnjom u kojoj, izmeu ostalog, fiziko vebanje i sport
dobijaju specifina obeleja i ulogu. Sve je prisutnija spoznaja da fiziko vaspitanje
deluje ne samo na poveanje sposobnosti i efikasnosti tehnike u upotrebi orua i
oruja, nego da pozitivno utie i na zdravlje, a ujedno i na atraktivnozabavni
ivot oveka. Fizikom vaspitanju ostaje, meutim, i dalje pripisana komponenta
mistikokultnog delovanja. Sve je to uslovilo pojavu organizovanog, sistematski
sprovoenog fizikog vaspitanja.
Isticanje fizikih sposobnosti, snage, brzine, vetine u rukovanju oruem i
orujem poveava ugled pojedinca i postaje omiljeno u tadanjem drutvu. Ako nije
bilo prilike da se to pokae u lovu i ratu, organizovale su se specijalne priredbe i
ISTORIJA 21
SPORTA
takmienja povodom raznih skupova i sveanosti: religijski obredi, enidbe, pogrebi

i sl.
U svom daljem razvoju patrijarhalno rodovsko druvo poelo je da se brzo
raspada pojavom privatne svojine, koja je izazvala raslojavanje do tada besklasnog
drutva. Bogatiji lanovi plemenskog vrha prestajali su da se bave nekim teim
oblicima rada i obraali su sve veu panju vojnikom osposobljavanju.
Takoe, njihova deca su se obuavala vojnim vetinama da bi vladala nad dru
gim ljudima. Tada poinju da se javljaju pretee kolskih institucija. Ovi osnovni
oblici vaspitanja i obrazovanja u prelaznom periodu, ka klasnom robovlasnikom
poretku, bili su u zaetku i ne mogu se smatrati institucijama vaspitanja i obrazovanja
u dananjem smislu.
22 GLAVA II
ljudske zajednice
REZIME
Dva znaajna trenutka za razvoj fizike kulture se mogu izdvojiti u prvobitnoj

ljudskoj zajednici: prvi koji je zahtevao organizovanu i uvebanu, timsku aktivnost,
neophodnu oveku u lovu na krupne ivotinje, i drugi kada se stariji lanovi plemena
i svetenici pojavljuju u ulozi uitelja dece najbogatijih lanova zajednice u periodu
raspadanja prvobitne zajednice. U ovom, kasnijem periodu rodovske zajednice,
znaajno je bilo isticanje fizikih sposobnosti ili u lovu i ratu, ili na sveanostima u
okviru kojih su se mogli nadmetati.
ENDNOTE
17. . Stefanovi, (1992): str.123.
PITANJA
1. Kakva je bila fizika aktivnost u periodu prvobitne ljudske zajednice?

2. Koje su karakteristike fizikog vebanja u periodu prvobitne ljudske zajed
nice?
3. Koja su obeleja fizikog vaspitanja u periodu prvobitne ljudske zajednice?
4. Na koje prvobitne oblike sportskih aktivnosti nas upuuju peinski crtei iz
ovog perioda?
5. Da li je fizika kultura u prvobitnoj ljudskoj zajednici bila povezana sa reli
gijom?
LITERATURA
1. Adams, S. i sar.(2003): Ilustrirana enciklopedija Povijest svijeta, Extrade,

Rijeka.
2. Bourbon, F. (2004): Velike kulture svijeta Drevne civilizacije, Mozaik knjiga,
Zagreb.
3. Enciklopedija fizike kulture, (1975): I tom od AO, JLZ, Zagreb.
5. Enciklopedija (2005): Ilustrovana istorija sveta, Mladinska knjiga, Novi Sad.
ISTORIJA 23
SPORTA
1994.
9. Ilustrirana enciklopedija (2003): Povijest svijeta, Extrade, Rijeka.
10. Kun, L. (1982): Istorija fizike kulture i sporta, prevod sa maarskog V. V.
Stolbova, Raduga, Moskva.
11. Loze, E. (1986): Svet novoga zaveta (prevod Radomir Raki), Pravoslavlje,
Beograd.
12. Mechikoff, R. A.; Estes, S.G.: A history and Philosophy of Sport and Physical
Education From Ancient Civilizations to the Modern World, WCB
McGrawHill, San Diego State University, USA.
Zagreb.
14. Stefanovi, . (1992): Atletika 1 Nastanak i razvoj atletskih disciplina,
Samostalno izdanje autora, Beograd.
***
www.encyclopedia.thefreedictionary.com
www.hawaiibc.com/history.htm
www.collegesportsscholarships.com/historysport.htm
www.usd253.org/~ehs/dept/pe/history2.htm
ISTORIJA 25
SPORTA
Glava III
Sportske aktivnosti u starom veku
Prvo Poglavlje
3.1. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Zapadu

3.2. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Bliskom Istoku
3.3. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Dalekom Istoku
3.4. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Sredozemlju
Drugo Poglavlje
3.5. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Grkoj

3.5.1. Sistem obrazovanja u antikoj Grkoj
3.5.2. Sportski objekti u antikoj Grkoj
3.5.3. Sportske discipline i nain njihovog izvoenja
3.5.4. Sveane igre u Grkoj
3.6. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Rimu
26 GLAVA III
3. SPORTSKE AKTIVNOSTI U STAROM VEKU
PRVO POGLAVLJE
Stari vek je prvi i najdui period istorije. Poeo je otkriem pisma oko 3500
godina p.n.e., a zavrio se padom Zapadnog rimskog carstva 476. godine n.e. Ovaj
period u razvoju ljudskog drutva predstavlja najvei napredak u oblasti nauke,
umetnosti, religije, kulture, to podrazumeva i fiziku kulturu. U ovom periodu je bio
zastupljen robovlasniki drutveni poredak koji je kao klasno drutvo bio podeljen
na tri sloja: aristokratiju, slobodne ljude i robove.
Oblast fizike kulture dobija klasno obeleje jer se vebanjem bave samo
pripadnici vladajue klase. Stalni ratovi, ouvanje i nova bogaenja svojih poseda su
zahtevali sistematsko vebanje vladajue klase od najranije mladosti. Steene fizike
sposobnosti i vojnike vetine su bile proveravane u meusobnim nadmetanjima.
U starom veku najpoznatije drevne civilizacije koje su nam ostavile tragove o
svojim telesnim aktivnostima, vebanjima i nadmetanjima su bile: na zapadu Irska,
na Bliskom Istoku Mesopotamija i Egipat, na Dalekom istoku Indija, Kina i Japan,
i na Sredozemlju Krit, Mikena, Grka i Rim.
3.1. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Zapadu

Irska
Najstariji podatak o odravanju Tailtinih igara, sportskih nadmetanja u Irskoj,

zabeleen je u irskoj Knjizi o Lensteru, koja se nalazi u univerzitetskoj biblioteci
Triniti koleda u Dablinu18. U knjizi se opisuju Tailtine igre (Tailteann Games),
koje su se odravale u Teltaunu, u ast kraljice Tailte, dobroiniteljice i pomajke
kralja Luga. Prema legendi, na dan njene sahrane, svake godine prvog avgusta su
organizovane Igre u njenu ast. Igre su imale jo jedan naziv Lugnasad. Trajale su
dugi niz godina, od 1829. g. p.n.e. pa sve do 554. godine, kada su usled ratovanja
privremeno zapostavljene. Sa povremenim prekidima obnavljane su i odravane do
1168. godine nae ere, to nas navodi na zakljuak da su se ove antike igre odrale
due od olimpijskih jer su postojale ak i u srednjem veku.
Na ovim Igrama, bila su obuhvaena sledea sportska nadmetanja: bacanje
kamena, skok s motkom, skok u vis, troskok, bacanje toka, gaanje u metu, tranje,
jahake trke i trke kola.
Irci su pokuali da obnove Tailtine igre poetkom XX veka. Prve moderne Tail
tine igre su odrane 1924. godine u Dablinu. Uesnici Igara su bili iz Irske, Engleske,
ISTORIJA 27
SPORTA
kotske, Velsa, Kanade, SADa, June Afrike i Australije. Meutim, zbog popularnosti
obnovljenih Olimpijskih igara bila je slaba zainteresovanost za njih i odrane su jo
samo 1932. godine. Od 1963. godine, kada su ponovo obnovljene odravaju se svake
godine ali samo kao sportska takmienja kolske omladine.
3.2. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja

na Bliskom Istoku
Mesopotamija
U dolinama reka Tigra i Eufrata pronaeni su ostaci brojnih, vrlo starih civi
lizacija iji tragovi seu do 4000 godina p.n.e. Tokom vekova smenjivale su se i
nastavljale civilizacije raznih naroda. U starom veku ove doline su naseljavali Sumeri,
Akadi, Vavilonci, Asirci, Persijanci, Grci i Rimljani. Ovo podruje u kasnijem periodu
su nastanili Mongoli, Turci i Arapi. Kako se fizika kultura Grka i Rimljana izuava
u posebnom poglavlju, to e se izloiti fizika aktivnost prvonavedenih naroda,
zakljuno sa Persijancima.
U Mesopotamiji su fizika vebanja bila vojnikog karaktera i kao takva su pr
venstveno sluila to boljem osposobljvanju vojnika za ratne pohode ili odbranu dr
ave. Meu ostalim narodima na podruju fizike kulture su se najvie istakli Asirci
i Persijanci.
Asirci su se vremenom razvili u snaan ratniki narod. Istorijski izvori koji su
sauvani iz ovog perioda (reljefi, crtei, skulpture i zapisi) govore o velikom po
tovanju i organizovanju telesnog vebanja u asirskom drutvu. Poto se glavnina
asirske vojske kretala na konjima i bojnim kolima, posebna panja je posveivana
nezi i treningu konja. O tome svedoi pronaeni tekst pisan klinastim pismom iz
XIII veka p.n.e.19 u kome su detaljno data uputstva o nezi, ishrani i vebanju konja.
Neki autori tumae da su to bila uputstva koja se odnose na pripreme za konjike
trke i trke bojnih kola, a po drugima su to bile pripreme za ratne potrebe i lov. U
istom pisanom materijalu opisano je i rvanje
Naroito omiljen sport u asirskom drutvu je bio lov i predstavljao je neku
vrstu odravanja ratne pripravnosti. Vrlo uspeli reljefi, sauvani iz ovog razdoblja,
prikazuju asirske kraljeve na konjima ili bojnim kolima naoruane lukom i strelom
u lovu na lavove, koji su, po svoj prilici, bili
najvredniji lovaki trofeji. Pored toga, pred
stavljeni su i peaci hajkai, naoruani kop
ljima, bodeima i titovima.
Na crteima su ostali sauvani prikazi
asirske sposobnosti prelaenja reka i kanala
plivanjem pod punom ratnom opremom uz
pomo naduvanih ivotinjskih meina (sl.
Sl. 6 Preplivavanje reke uz pomo meina
28 GLAVA III
6). Nain njihovog plivanja podsea na dananji stil "kraul". Poznata je i njihova
sposobnost veslanja, za prevoenje bojnih kola i druge ratne opreme.
Zapis na klinastom pismu iz VIII veka p.n.e. naen u Asuru, govori o tranju
kao posebnoj takmiarskoj disciplini, dok glineni reljef naen u Aunaku, prikazuje
dvojicu asirskih pesniara (boksera), do pasa golih, sa akama obavijenim konim
remenima. Asirci su negovali i ritualne igre i plesove.
Persijanci su na istim prostorima ostvarili vii i organizovaniji nivo ivota.
Znaajno mesto u njihovom ivotu je zauzimalo telesno vebanje iz ovog perioda
postoji niz pisanih dokumenata, naroito u delima grkih istoriara Herodota i
Ksenofonta20. Ksenofont je u svom delu Kirupedia u liku Kira starijeg, prikazao
idealno vaspitanje za vladara, a posebno je istakao osmiljeno telesno vaspitanje
persijskih mladia. Posle sedme godine naputali su roditeljski dom i zapoinjali su
obuku u posebnim ustanovama. Prvo su ih uili verskim propisima, a nastavili u
posebnim zgradama za fiziko (telesno) vaspitanje koje su se nalazile pri dvoru kralja.
Obuavali su se u tranju, jahanju, gaanju lukom i strelom kao i borbi bodeom ili
kopljem.
Poznati su bili persijski trkai i jahai koji su obavljali potansku i obavetajnu
slubu organizovanu poput tafete. Veliki persijski kralj Darije I (522 488. p.n.e.)
prvi je osnovao specijalnu kurirsku slubu (dananju potu). Jedinstvo carstva inila
je dobra putna mrea (put od Suze do Sarda bio je dug 2400 km), koju je napravio
radi lakeg manevrisanja s vojskom, ali i za brzu kurirsku slubu. Sastojala se od
izdrljivih trkaa koji su danonono prenosili poruke21.
Bile su popularne i razne igre, posebno polo i hokej na travi, iji razvoj moe
da se prati do dananjih dana. Bogata mitologija uticala je na razvoj brojnih plesova,
od kojih se istie ples s orujem oklazma. U kasnijem periodu pod uticajem Kine
i Indije razvila se i zdravstvena gimnastika. Poto je Persijsko Carstvo pod naletom
vojske Aleksandra Makedonskog (331. p.n.e.) palo, na ovom se podruju osetio
jak uticaj grke civilizacije. Meutim, neke karakteristine sportske discipline su se
zadrale i dalje (polo, hokej na travi, ples s orujem).
Egipat
U dolini donjeg toka reke Nil u severnoj Africi, oko 3000 godina p.n.e. se raz
vila jedna od najstarijih i najznaajnijih antikih civilizacija. Na osnovu brojnih
arheolokih nalaza, zapisanih podataka i crtea moe se zakljuiti o visokim
dostignuima na mnogim podrujima, pa tako i u sportu. Specifina religija, koja je
najvie uticala na razvoj egipatskog drutva, stimulativno je uticala na razvoj i prelaz
telesnih vebanja u zabavne forme njihovih ispoljavanja. Crtei, skulpture i slikovno
(hijeroglifsko) pismo omoguuju da se prati njihov razvoj kroz vie hiljada godina.
Fiziko (telesno) vebanje je postojalo samo za klasu na vlasti.
ISTORIJA 29
SPORTA
Najstariji podaci o rvanju sreu se u grobnici Ptahotepa kraj Sahare oko 2650.
g. p.n.e. U grobnicama u Beni Hasanu (oko 2000. g. p.n.e.) naeno je oko 400
crtea o rvanju, to navodi na pomisao o postojanju posebnih rvakih kola. Rvai
su prikazani opasani i u raznim zahvatima slobodne rvake tehnike. Radi lakeg
Sl. 7 Prikaz rvakih zahvata iz grobnice

u Beni Hasanu
raspoznavanja obojeni su svetlom i tamnocrvenom bojom, a uz njih je i propratni

hijeroglifski tekst (sl. 7). Podatke o rvakom sportu i dizanju tereta, koje je s njime
esto povezivano, prikazuju i kasnije otkriveni nalazi.
Borba tapom (nabut) prikazana je na arheolokim nalazima od najstarijih
vremena pa sve do danas. Razvila se iz borbe kopljima. Grobni nalazi kraj Tebe iz
1500. g. p.n.e. meu kojima ima tapova sa posebno ucrtanim znakovima i grbovima,
navode na pomisao o postojanju posebnih udruenja, odnosno profesionalnih
takmiara u borbi tapom. Grki istoriar Herodot navodi da je u borbi tapovima u
sklopu jedne religijske ceremonije u Egiptu uestvovala grupa od 1000 boraca.
Sportovi na vodi su takoe bili vrlo rasprostranjeni u ovoj sredini. Poseban
hijeroglifski znak za plivanje s obrisima tehnike kraula datiran je oko 2400. g. p.n.e.
Kasnije otkriveni nalazi prikazuju crtee i u drugim tehnikama. Veslanje i borba
dugim motkama na amcima, takoe su esti motivi sa slika na zidovima egipatskih
grobnica. Graa njihovih amaca pokazuje prikladnost za sportska takmienja.
Igre loptom esto se prikazuju na crteima u grobnicama i hramovima kod
El Amarne, Tebe, Memfisa, Sahare. Zbog suve klime sauvan je velik broj lopti iz
tog perioda, esto opivenih koom ili mreastim platnom, ispunjenih zemljom ili
slamom. Loptom se ongliralo, dobacivalo, hvatala se u raznim pozama od sedenja,
skakanja pa do stajanja na leima suigraa. Poznata je bila i neka vrsta hokeja, tj. igra
tapom i loptom.
Vrlo su esti i prikazi raznih elementarnih igara: kameniima, tapiima,
obruima, igre ravnotee, skokova i sl. Sve su se izvodile pojedinano, u parovima
30 GLAVA III
ili u grupama, u mestu ili u pokretu. Pesnienja su isto tako, sudei po uestalosti
nalaza, imala vrlo vano mesto u fizikom vebanju i zabavi. Lov na divlje zveri,
posebno lavove, esto na bojnim kolima, je bio privilegija vladajuega drutvenog
sloja.
Herodot u svojim spisima govori i o posebnim priredbama obliku borilakih
igara u kojima su dodeljivane i nagrade u stoci, koi i odei. Razvijena religija i bogata
mitologija, ispunjena brojnim raznovrsnim ceremonijama je podsticala razvoj raznih
vrsta plesova. Pri hramovima su postojale posebne plesne kole od kojih se isticala
kola za sakralne plesove pri Amonovu hramu u Memfisu. U njima su svetenici i
posebne grupe plesaica uile pevanje, muziku i ples s kojima su nastupali u verskim
ceremonijama to su trajale po vie dana. Zabavni plesovi izvoeni su na gozbama
egipatskih bogataa, a izvodile su ih veinom profesionalne plesaice. S vremenom
su se specijalizovale dve grupe plesaica: almeje igraice sveanih plesova s
orujem i gavazi igraice erotskih plesova. U vreme dinastije Ptolomeida (IV
I veka p.n.e.) preovladavaju tzv. trbuni plesovi koji i danas karakteriu narodne
plesove ovog podneblja. Kako je dinastija Ptolomeida uvela plaeniku vojsku, koja
se uglavnom sastojala od vojnika grkog porekla, postupno je u egipatsku ratnu
pripremu prodro grki sistem telesnih vebanja koji se s grkom kulturom proiruje
i meu Egipanima.
Iako je u kasnijem dobu ova civilizacija bila izloena raznim uticajima (rimskom,
arapskom, engleskom i dr.) primila je razne forme i sredstva telesnih vebanja drugih
naroda. Ipak, neke grane sporta su se zadrale do dananjih dana (rvanje, dizanje
tereta, borba tapom, trbuni plesovi i sl.).

na Dalekom Istoku
Kina
Kina je zemlja sa drevnom kulturom i civilizacijom koja je nastala u dolinama

reka Hoangho i Jangce, sa istorijom dugom 5000 godina. Postoje materijalni dokazi
koji nam ukazuju da su Kinezi upranjavali aktivnosti koje se poklapaju sa naom
definicijom sporta jo 4000 godina p.n.e., i koji nam ukazuju na organizovan sistem
telesnog vaspitanja. Izuavanjem istorije kineskog sporta, pored autora sa prostora
Kine bavili su se i mnogi istraivai sa zapada. Zvanino kineska istorija poinje
2697. g. p.n.e. poetkom vladavine cara HuangTi.
Antiko kinesko politiko ureenje je bilo feudalnog karaktera22 to je dovelo
do podeljenosti Kine u mnogo gradova dravica. Voeni su mnogi teritorijalni ratovi
sa varvarima, to je podrazumevalo one koji nisu bili Kinezi23. Vrlo rano, po nekim
izvorima inicijativom legendarnog kineskog cara HuangTija izumitelja gotovo
ISTORIJA 31
SPORTA
svih tadanjih kulturnih pronalazaka, utemeljena je zdravstvena gimnastika

kineziterapija (gr. , kinenin: gibati i ; therapeia: leenje). Preporuavalo
se kupanje, a nakon toga telesno vebanje, koje moe, prema njihovom miljenju
spreiti i izleiti mnoge bolesti. U pisanim hronikama, iz perioda od VIII do VI
veka p.n.e. zabeleeno je da su u knjizi Kunfu (kungfu), napisanoj 2698. g. p.n.e.
prvi put sistematizovane vebe zdravstvene gimnastike, masae, ritualnog plesa i
ratnikih igara24. Za vreme ang dinastije (1600 1100.g. p.n.e.) do Tang dinastije
(618907.g.n.e.), Kina je uivala status najcivilizovanije zemlje istone Azije. U
delima jednog od najpoznatijih kineskih filozofa i ideologa Konfuija (551 p.n.e.
479. p.n.e.) i njegovih uenika pozitivno se ocenjuje uloga telesnog vebanja i smatra
se da je postizanje lepoga telesnog dranja i pravilnog disanja njegova svrha.
Kineski drevni sport je nosio u sebi takmiarski duh, vetinu i zabavu, uz
telesne vebe koje su doprinosile jaanju tela i duha. Fizike aktivnosti koje su se
upranjavale u Kini mogu se podeliti u pet vrsta:
A. Aktivnosti i discipline koje su potekle iz svakodnevnih aktivnosti i vojnih

borilakih vetina: streliarstvo, atletika, plivanje i zimski sportovi.
Za streliarstvo se moe rei da je najstarija disciplina drevnog kineskog sporta.

Gaanje lukom i strelom imalo je istaknutu ulogu u pedagokom procesu i zadralo se
sve do XIX veka gde je uz jahanje i dizanje tereta, kao i filozofsko literarne predmete,
bilo sastavni deo programa dravnog ispita. Tranje je u dinastiji Han bilo popularno
u narodu. Kasnije se razvijalo i postalo je vrsta profesionalnog takmienja. U dinastiji
Juan je postojalo takmienje u tranju koje se zvalo Guiyouchi i koje je bilo dva
puta due od maratona, a uz to poelo je da se odrava i est stotina godina ranije
od prvog maratona. Skakanje u vis i bacanje kamena su takoe bile vane discipline
u atletici. U Severnojunoj dinastiji, popularni sport je bio skakanje pod imenom
Dutiao, to je u stvari bilo dananje skakanje u vis. U razdoblju Zaraenih drava,
vojska Qin je upranjavala bacanje kamena kao neku vrstu treninga u cilju jaanja
sposobnosti vojnika. Plivanje i skokovi u vodu su takoe zauzimali vano mesto u
drevnom kineskom sportu. U Istonoj dinastiji ou, vojna veba na vodi je bila veoma
vaan nain treniranja vojnika. Tokom dinastija Ming i Quing, plivanje se proirilo
po celoj Kini. Na fresci koja je otkrivena u peini Mogaokua u Dunhuangu, nalazi
se slika Igranje i plivanje u nadoloj vodi koja je pokazala da je stil plivanja starih
Kineza bio slian savremenom stilu u plivanju. Kineski drevni zimski sportovi su ve
postojali u davnom dobu, u dinastijama Sui i Tang. Do dinastije Qing sportovi na ledu
su se ve razvili u raznovrsne discipline. Slika Igre na ledu koju je naslikao slikar
iz tog vremena, pokazuje da je ve tada postojalo umetniko klizanje, akrobatika na
ledu, streliarstvo na ledu kao i vojne vebe i fudbal na ledu. Na neki nain, moe se
rei da su tadanji sportovi na ledu bili mnogo raznovrsniji nego danas.
32 GLAVA III
B. Drugi deo su inile razne borilake vetine i vebanja za dugoveni ivot

koje su bile obojene borbama i ouvanjem zdravlja: borbe na brvnu, sumo rvanje
i konjiki sportovi.
Borilake vetine su dragulj blistave kineske kulture i tradicionalni nain za

jaanje tela. U istoriji drevnih kineskih sportova, borilake vetine su se delile na
tri grupe: borilake vetine sa orujem, bokserske vetine i demonstracije vetina
sa orujem. U dinastiji Ming, bokserske vetine su se delile u dve velike kole: tzv.
Unutarnje vetine predstavljene od borilakih vetina Shaolina25, i spoljanje vetine
iji je tvorac i predstavnik bio Daoista Zhang Sanfeng i njegova borilaka vetina
Wudang. Svetenici samostana Shao bili su poznati kao izvanredni takmiari i uitelji.
Osnovno obeleje ovih disciplina bilo je usavravanje odbrambenih sposobnosti i
potovanje protivnika. Veruje se da se tu pojavio i posle u Japanu usavrio diu
dicu odnosno dudo sport. Druga grana borilakih vetina je vebanje za dugoveni
ivot, ili kako se jo naziva kultivisanje tela. To je duh kineskih borilakih vetina.
Kultivisanje tela u drevnim vremenima delilo se u tri grupe: voenje ia26, pokretanje
ia i masaa. Rvanje je nastalo iz vetina snage, borbe na brvnu i sumo rvanja. Borba
na brvnu je najranije bila popularna meu starim severnim narodima. Od Istone
dinastije Zhou, ona je poela da se iri ka jugu; u razdoblju Zaraenih drava, dinastija
Qin i Han, razvijala se sve do dinastije Jin i dobila je drugo ime: sumo. Posle dinastije
Jin sumo rvanje se putem kulturne razmene prenelo u Japan. U periodu promene
dinastije Ming u Qing, sumo je dobilo novo ime: rvanje. Dananje rvanje je upravo
poteklo iz te borbe. Konjiki sportovi su predstavljali jednu veoma vanu granu u
sportu u drevnoj Kini. Tu su bili konjske trke, polo i drugo.
U sistematskoj razradi raznih telesnih pokreta i sportskih disciplina susree se
bogatstvo formi i pravila primene: 18 vrsti maevanja, 32 forme boksa, razne vrste
rvanja, dizanja tereta i sl. U VII veku bila je popularna jedna vrsta petoboja (gaanje
lukom i strelom u hodu i na konju, bacanje koplja kroz obrue, dizanje drvenog 5 m
dugog balvana i noenje tereta od 30 kg jednom rukom iznad glave na udaljenosti
od 20 koraka).
C. Treu grupu ine sportovi sa loptom koji su imali zabavni karakter.
Kineski drevni sportovi sa loptom su bili veoma raznovrsni, pored uju, polo
i uivan, tu su bili jo Igra sa petnaest stubia, kriket, hokej itd. uju ili uki je u
stvari kineski drevni fudbal (sl. 8) koji je bio veoma popularna narodna igra jo u
razdoblju Zaraenih drava i koji su Kinezi vekovima igrali. Sve do dinastije Song,
uju skoro da nije menjao formu igre koja je imala samo jedan gol. Za ovu igru
se misli da je pretea dananjeg fudbala a koristila se kao dopunsko vebanje za
razvoj brzine, okretnosti i spretnosti vojnika. U vreme dinastije Han (206 p.n.e.
9. p.n.e.) spominje se ak i posebni prirunik za ovu igru. Osim toga, postojala je i
ISTORIJA 33
SPORTA
baida, to bi znailo pimplovanje lopte. Baida je mogao da igra pojedinac ili grupa
od desetak ljudi i zahtevao je tehniku i vetinu. Kineski drevni fudbal je do kraja
dinastije Qing skoro nestao. Pored fudbala stari Kinezi su igrali i polo koji je kao igra
postojao na kraju dinastije Han, i koji se razvijao kroz dinastije Sui i Tang. Naroito
je bio popularan u dinastiji Tang. Popularnost pola u onom vremenu se mogla
porediti sa dananjim fudbalom. Bio je to omiljeni sport na carskom dvoru i meu
aristokratama. Interesantno je napomenuti da su ga igrali i mukarci i ene. Drevni
Sl. 8 Igra loptom uki
sport uivan znai udarati ekiem loptu, najranije se pojavio u vreme vladavine
cara Song Huizonga u dinastiji Song i bio je jako popularan u narodu u dinastijama
Yuan i Ming. To se igralo i na carskom dvoru kao zabava. Po pravilima i nainu igre,
bio je veoma slian dananjem golfu. A golf se na zapadu prvi put pojavio u kotskoj,
tek tri etiri stotine godina kasnije.
D. etvrtoj grupi pripadaju ahovske igre i igre koje su bile korisne u

razvijanju individualnosti igraa.
Go je po starima zapisima imao najduu istoriju u ovoj vrsti igre. Stari Kinezi
su poeli da igraju go u razdoblju Prolea i Jeseni. Kasnije se on preneo u Japan i
ostale zemlje, i dan danas se svrstava u najaktivnije sportove u tim zemljama. Kineski
ah su, po miljenju veine, izmislili vojni stratezi. Kau da je on u tesnoj vezi sa
strategijom raspolaganja vojskom. I danas je kineski ah jako popularan. Njegova
forma igre se nije menjala jo od dinastije Song (oko X veka). Postojala je igra liuboqi
gde se prilikom igranja koristila ahovska tabla, figure, ribe, tapii i etoni, i igrao se
tako to bi se kretalo na osnovu brojeva koji su dobijani bacanjem kocke.
34 GLAVA III
E. Peta grupa drevnih kineskih sportova su etno sportovi koji su bili vezani
za pojedinana mesta i godinja doba.
U razdoblju Prolea i Jeseni je bilo popularno takmienje u veslanju za festival

Zmajeva. Ostali etno sportovi su bili: natezanje konopca, hodanje na takama, ljuljanje
na ljuljaci, prolene etnje na travi, penjanje na planine, putanje zmajeva, Festival
lampiona, zmajeva igra, igra sa pernatom loptom, itd. Jedna od esto spominjanih
u starijem razdoblju bila je perjanica (didianci). Igrala se tako da se 34 ptija
pera zabodu u neki meki predmet (esto meki bakreni novac) te se bacanjem uvis
predmet nastojao zadrati u vazduhu to due odbijanjem raznim delovima tela:
rukom, nogom, ramenom, laktovima i sl. Posle su tu igru potisnule igre loptom od
dlake ili koe ispunjene pamukom, travom ili vazduhom. Gimnastika je takoe, bila
popularna u kineskoj prolosti, to je ostalo do dananjih dana jer su vebe kineskih
akrobata internacionalno prepoznatljive.
Kada je vei deo zemljine kugle poeo da stvara svoje drutvo i kulturu, kineska
sportska kultura ve je bila na zavidnom nivou razvijenosti. Tokom svog daljeg
razvoja ona je stvarala svoje osobenosti. Zapadni drevni sportovi, koje predstavljaju
Evropa i Mediteran su poeli da se formiraju tek u periodu od VIII do V veka p.n.e.
Stoga, moe se rei da su u ranom dobu oveanstva istoni sportovi odigrali glavnu
ulogu u istoriji sporta i da su dali veliki doprinos svetskom sportu.
Indija
U dolinama reka Ind i Gang, na podruju dananje Indije, prvi stanovnici su

bili Dravidi u periodu izmeu 4000. i 3000. g. p.n.e. Meu arheolokim nalazima
tog perioda, pronaen je veliki broj figura, reljefa i peata, koji ukazuju na bavljenje
sportom, prikazujui razne igre sa bikovima i scene plesa. Na podruju ove drevne
civilizacije otkriveni su prostrani tereni s ostacima dvoraca nalik na antike palestre
u kojima su bili smeteni natkriveni plivaki bazeni, jedni od najstarijih do danas
nama poznati. Pored jednog veeg bazena, pronaeni su ostaci pojedinanih kabina
za kupae, kao i parno kupalite. Veruje se da je to bilo sveto mesto indijskih religija,
ije se ceremonije pranja i kupanja mogu pratiti sve do dananjih dana na svetim
rekama Gang i Ind. Ova civilizacija je skoro unitena u naletima plemena Arijaca
tokom II veka p.n. e.
Formirano je novo, specifino drutveno ureenje po kastama. Privilegovanim,
vladajuim (arijevskim) kastama su pripadale kasta svetenika (bramana) i kasta
vojnika (katrija). Nearijevske kaste su bile kasta vajija obinog naroda (trgovci,
zemljoradnici i stoari) i udra kasta robova, radnika i bezemljaa. Svaka od kasti
se bavila fizikim vebanjem, koje je odgovaralo njenom mestu i ulozi u drutvu.
Kasta bramana je uticala kako na celokupni drutveni i ekonomski razvoj Indije,
tako i na razvoj sporta. O tome se govori u svetim knjigama koje se zovu Vede i
ISTORIJA 35
SPORTA
u uvenim indijskim epovima Mahabharata i Ramajana, koji obiluju podacima o

fizikom vebanju tog doba.
Glavnu ulogu u organizovanju fizikog vebanja imala je vojnika kasta, koja
je ceo svoj ivot posvetila fizikom vebanju i usavravanju fizikih sposobnosti
mukaraca i ena. U Vedama se mogu nai detaljni propisi vebanja u maevanju,
rvanju, gaanju lukom i strelom, bacanju koplja, kao i ratna taktika. Podrazumevalo
se i vladanje vetinama vonje bojnih kola i jahanje na konju ili slonu.
Bramanska kasta je negovala razne forme igara i plesova, koje su bile sastavni
deo ritualnih ceremonija. Grki istoriari su pratei Aleksandra Makedonskog na
njegovom pohodu u Indiju zabeleili da su svetenici posebnu panju posveivali
vebama disanja. Ove vebe su izvoene u zdravstvene svrhe i u najuoj vezi su sa
joga vebama. One su i danas specifina osnova indijske fizike kulture, bazirana na
filozofskom uenju o telu i dui. Svadbene i pogrebne sveanosti su imale posebnu
ulogu zbog prateih sportskih nadmetanja. Zabeleeno je, da se princ Sidarta27
oko 500. g. p.n.e. prilikom pronje princeze Gope morao ogledati i pobediti sve
svoje protivnike u desetoboju, sastavljenom od 5 disciplina fizikih sposobnosti
(maevanje, rvanje, boks, skokovi i plivanje) i od 5 disciplina duhovnih sposobnosti
(tumaenje starih spisa, poznavanje bilja i ivotinja, umetnost pisanja, gramatika
i matematika). To govori o kompletnom programu obrazovanja na indijskim
dvorovima toga doba.
Kaste obinog naroda i robova su upranjavale narodne oblike nadmetanja.
Bavili su se borbama bez oruja, tranjem, skakanjem, bacanjima, rvanjem, plesom i
igrama, meu kojima se istiu hokej na travi i polo, koji su se kasnije javili i u viim
drutvenim slojevima.
Japan
Japan je ostrvska drava ija istorija poinje osnivanjem japanskog carstva u VII
veku p.n.e. U Japan su vremenom prodirali razliiti uticaji naprednijih civilizacija, a
naroito kineske. Tako su i uticaji u oblasti fizike kulture stigli u Japan, ali, znaajno je
da su oni uvek uspevali da ih prilagode svojim potrebama. Tako je stigla zdravstvena
gimnastika u vidu raznih masaa koju su izvodili slepi ljudi28.
Borilakom vetinom diudicu29, koja je preneta iz Kine u poetku se bavila
samo kasta ratnika, da bi kasnije postala sredstvo fizike kulture itavog naroda.
Vremenom su neke discipline i forme takmienja dobile dominantan poloaj u
oblasti sporta u Japanu.
Narodni oblici fizikog vebanja u vidu zabave ili takmienja imaju svoju
dugogodinju tradiciju:
Sumo je specifina vrsta narodnog japanskog rvanja, u kojoj je cilj oboriti ili
izgurati protivnika iz kruga prenika 3,6 m. Vrlo rano se pojavljuju profesionalni
sumoborci30 koje su plaale pojedine pokrajine.
36 GLAVA III
Kamari je igra loptom, pretea dananjeg fudbala. Po ugledu na kineske igre

loptom i u Japanu se jedna od starijih igara perjanica smatra vrstom fudbala. Igralo ju
je od 48 igraa na malom peskovitom terenu, a sastojala se od toga da se kona lopta,
punjena vazduhom, to due odri u vazduhu udarcima noge risom stopala.
Jahanje, odnosno konjiki sport su bili veoma cenjeni. Najee takmiarske
forme bile su konjike trke s preprekama i gaanje lukom i strelom u odreeni cilj na
galopirajuem konju.
Kendo je vrsta plesa s orujem (obino maem), ali i takmiarska disciplina.
U sportskom takmienju ma se esto zamjenjuje bambusovim tapom. tap se
hvata obema rukama i uz ritmike plesne pokrete i povike tei se zadavanju udarca
protivniku.
Japanski polo, iako se razvio pod stranim uticajem, vrlo brzo je poprimio
specifinu japansku formu. Igrao se na malom igralitu (55 m x 13 m) kaikastim
palicama, esto proirenim mreom. To je bila izrazito dvorska igra.
Iako su plesovi u Japanu raireni, razvijali su ih uglavnom profesionalni dvorski
plesai. Formirane su i posebne kole profesionalnih plesaa i plesaica (geja). Nema
znaajnijih narodnih formi jer je pod uticajem budizma u narodu bilo usaeno
miljenje da je ispod njihovog dostojanstva da sami uestvuju u plesovima i igrama.

u zemljama Sredozemlja
Krit
Najznaajnije i najrazvijenije kulturno sredite evropske civilizacije je otkriveno

na ostrvu Kritu. Brojni arheoloki nalazi ukazuju na postojanje veoma razvijene
civilizacije u periodu od oko 30001450. g. p.n.e. Vei deo nalaza crtei, freske,
reljefi, vaze i peati koji su ukraeni sportskim motivima, dokazuje da je sport u
ivotu kritskog drutva zauzimao vano mesto. Kod glavnih nalazita, u sklopu
nekadanjih naselja Knosos i Festos, su otkrivena pravougaona dvorita kroz iju
dijagonalu je prolazila tzv. sveta staza. Smatra se da su se na ovim mestima odravale
religijske sveanosti koje su bile obogaene elementima igara sportskog karaktera.
Ova dvorita se smatraju nekom vrstom sportskih terena gde su prireivane razne
magijske igre. U vreme matrijarhata su to bile igre sa zmijama, o emu svedoe brojne
statue pronaene prilikom iskopavanja. Uvoenjem patrijarhata, njih zamenjuju
muke igre tzv. igre skakaa. Meu njima se istie igra Minotaura iji su prikazi
veoma brojni na raznim crteima. Priredbe na ovim, dvorinim, terenima dobijaju
zabavni karakter iji se sadraj obogauje pesnienjem i rvanjem. Na jednoj fresci
je prikazano nadmetanje u tranju izmeu jednog kritskog vojnika s dva koplja na
ramenu i crnih vojnika.
ISTORIJA 37
SPORTA
Preskakanje bikova () je bilo popularno takmienje31, u kome su

uestvovali i ene32 i mukarci. Takmienja su odravana u arenama, gde su se devojke
u naskoku, rukama hvatale za rogove bika i napravivi premet napred doskakale na
njega, to je veoma slino dananjoj varijanti preskoka preko konja u gimnastici33 (sl.
9). Takva akrobatska vetina je zahtevala visok nivo utreniranosti34.
Sl. 9 Prikaz naina preskakanja bika na Kritu
Takmienje ena u plesu uz pratnju muzike35 bilo je takoe vrlo popularno u

Minojskom36 periodu37.
Kriani su svoje fizike sposobonosti, pored tranja, pesnienja, plesa i
akrobatskih vebi na bikovima, proveravali i u trkama bojnih kola. Sve navedene
aktivnosti su zahtevale sistematsko vebanje radi sticanja brzine, snage, okretnosti.
Mikena
U istom periodu kad je postojala kritska civilizacija, u Grkoj, na poluostrvu

Peloponez, je grad (polis) Mikena bio znaajno sredite kulture. Ekspertskom
analizom materijalnih ostataka je utvrena povezanost ove dve civilizacije, koje
se mogu esto u literaturi pronai pod zajednikim imenom kritskomikenska
civilizacija.
Mikena, kao ratnika drava je svojim vebama i takmienjima davala vojniki
karakter. Njihova takmienja su podrazumevala borbe sa i bez oruja, trke bojnih
kola, jahanje i lov.
38 GLAVA III
REZIME
U starom veku najpoznatije drevne civilizacije koje su nam ostavile tragove

o svojim telesnim aktivnostima, vebanjima i nadmetanjima su bile: na Zapadu
Irska, na Bliskom Istoku Mesopotamija i Egipat, na Dalekom istoku Indija, Kina i
Japan, i na Sredozemlju Krit, Mikena, Grka i Rim. U Irskoj su se odravala sportska
takmienja pod nazivom Tailtine igre sa povremenim prekidima u trajaju od skoro
tri milenijuma (1829 g. p.n.e.1168. g. n.e.). U Mesopotamiji su fizika vebanja bila
vojnikog karaktera i kao takva su prvenstveno sluila to boljem osposobljavanju
vojnika za ratne pohode ili odbranu drave. Meu ostalim narodima na podruju
fizike kulture su se najvie istakli Asirci i Persijanci. Asirci su nam ostavili tragove
o svom bavljenju telesnom aktivnou. Uestvovali su u konjikim trkama i trkama
bojnih kola. Bavili su se plivanjem, streljatvom, lovom na lavove, pesnienjem, igrama
i plesom. Persijanci su se obuavali u posebnim zgradama za fiziko vaspitanje koje
su se nalazile pri dvoru kralja. Obuavali su se u u tranju, jahanju, gaanju lukom i
strelom kao i borbi bodeom ili kopljem. Poznati su bili persijski trkai i jahai koji su
obavljali potansku i obavetajnu slubu organizovanu poput tafete. Bile su popularne
i razne igre, posebno polo i hokej na travi, iji razvoj moe da se prati do dananjih
dana. Prisutno je bilo mnotvo plesova od kojih se istie ples s orujem. Crtei, skulpture
i slikovno egipatsko pismo omoguuju da se prati njihov razvoj kroz vie hiljada
godina. Fiziko (telesno) vebanje je postojalo samo za klasu na vlasti. U grobnici u
Ben Hasanu je pronaen crte na kome su prikazani zahvati u rvanju. Pored rvanja,
Egipani su se bavili veslanjem, plivanjem, borbom tapovima, pesnienjem, igrama
sa loptom i plesom. Kineski drevni sport je nosio u sebi takmiarski duh, vetinu i
zabavu, uz telesne vebe koje su doprinosile jaanju tela i duha. Fizike aktivnosti koje
su se upranjavale u Kini mogu se podeliti u pet vrsta: aktivnosti i discipline koje su
potekle iz svakodnevnih aktivnosti i vojnih borilakih vetina: streliarstvo, atletika,
plivanje i zimski sportovi; drugi deo su inile razne borilake vetine i vebanja za
dugoveni ivot koje su bile obojene borbama i ouvanjem zdravlja: borbe na brvnu,
sumo rvanje i konjiki sportovi; treu grupu ine sportovi sa loptom koji su imali
zabavni karakter; etvrtoj grupi pripadaju ahovske igre i igre koje su bile korisne u
razvijanju individualnosti igraa i poslednja grupa drevnih kineskih sportova su etno
sportovi koji su bili vezani za pojedinana mesta i godinja doba. U Indiji glavnu
ulogu u organizovanju fizikog vebanja imala je vojnika kasta. U Vedama se mogu
nai detaljni propisi vebanja u maevanju, rvanju, gaanju lukom i strelom, bacanju
koplja, kao i ratna taktika. Podrazumevalo se i vladanje vetinama vonje bojnih kola
i jahanje na konju ili slonu. Bramanska kasta je negovala razne forme igara i plesova
i vebama disanja joga. One su i danas specifina osnova indijske fizike kulture.
Sportska nadmetanja u desetoboju su se izvodila na sveanostima. Desetoboj je bio
sastavljen od 5 disciplina fizikih sposobnosti (maevanje, rvanje, boks, skokovi i
ISTORIJA 39
SPORTA
plivanje) i od 5 disciplina duhovnih sposobnosti (tumaenje starih spisa, poznavanje

bilja i ivotinja, umetnost pisanja, gramatika i matematika). Kaste obinog naroda i
robova su upranjavale narodne oblike nadmetanja. Bavili su se borbama bez oruja,
tranjem, skakanjem, bacanjima, rvanjem, plesom i igrama meu kojima se istiu
hokej na travi i polo koji su se kasnije javili i u viim drutvenim slojevima. U Japanu
se borilakom vetinom diudicu, koja je preneta iz Kine u poetku bavila samo
kasta ratnika, da bi kasnije postala sredstvo fizike kulture itavog naroda. Vremenom
su neke discipline i forme takmienja dobile dominantan poloaj u oblasti sporta u
Japanu. Narodni oblici fizikog vebanja u vidu zabave ili takmienja imaju svoju
dugogodinju tradiciju: sumo, kamari, kendo, jahanje, japanski polo i ples. Na Kritu su
se fizikim aktivnostima bavili i mukarci i ene. Kriani su svoje fizike sposobonosti,
pored tranja, pesnienja, plesa i akrobatskih vebi na bikovima, proveravali i u
trkama bojnih kola. Sve navedene aktivnosti su zahtevale sistematsko vebanje radi
sticanja brzine, snage, okretnosti. Mikena, kao ratnika drava je svojim vebama i
takmienjima davala vojniki karakter. Njihova takmienja su podrazumevala borbe
sa i bez oruja, trke bojnih kola, jahanje i lov.
ENDNOTE
1. M. Tomi, (1982). str. 2728.

2. Radan, . (1981): str. 16.
3. Ksenofont je iveo od 430354. g. p.n.e.
4. iljak, V. (2000): Istorijski razvoj tafetnog tranja, str. 1.
5. Dolazi do nesuglasica autora koji su se bavili problematikom dravnog
ureenja u Kini, gde jedni tvrde da je vladao robovlasniki, a drugi feudalni
poredak
6. Mechikoff, R.A.; Estes, S. G. (1998): str. 25. Prvi put se javlja tumaenje o ure
enju Kine koje se moe identifikovati sa grkim (prim. autora).
7. S. Ili (1994): str. 57.
8. Prodorom budistike religije na podruje Kine, ova vebanja se pojedno
stavljuju u saglasnosti s budistikim uenjem o potiskivanju sopstvenih elja
i oseaja kao i tenje prema nitavilu nirvani. U takvim prilikama, neki
centri uglavnom oko religijskih sredita samostana, daju peat pojedinim
vebanjima. Samostan Shao u provinciji Honan, koji je u poetku bio poznat
kao kola za plesove sa orujem, posle je preao na propagiranje raznih bo
rilakih sportova boksa, rvanja, borbe kopljima i tapovima.
9. i je univerzalna ivotna sila, dah kosmosa, koja se nalazi u svim ivim stva
rima.
40 GLAVA III
10. Princ Sidarta je kasnije postao prosveeni Buda po kome danas jedna religija
nosi naziv Budizam.
11. U praksi fizioterapije i danas se smatra da su najbolji maseri slepi ljudi.
12. Digoro Kano je ovu vetinu odbrane oslobodio opasnih zahvata i kao takva
je prihvaena od studenata u Tokiu 1890. godine pod novim imenom dudo
(judo).
13. I u dananje vreme sumo borci su jako cenjeni u Japanu.
14. Pretpostavka je da su takmienja sa bikovima imala religiozni karakter na
proslavama u ast boginje plodnosti Majke Boje.
15. ene su bile poreklom iz aristokratije.
16. , ., , . & , . (2001), . 16.
17. Kada je svetski prvak iz 1998. godine u jahanju bikova, Ted Nuce iz Oakdalea
u Kaliforniji, bio upitan da li je mogue izvesti tako neto, odgovorio je da
jeste, ali sa akrobatama i dobro utreniranim, odnosno dresiranim bikom,
Reese, A.; Rickerson, I.V. (2000) p.48.
18. Tada se koristio vrlo popularni instrument lira sa sedam ica. Kao rezona
tor je sluio kornjain oklop (Abraham, D., 2001, str.285).
19. Minojski period je termin koji podrazumeva vreme u kome je egzistirala
kritska civilizacija.
20. iljak, V. (2001): Takmienje ena u antikoj Grkoj, str. 12, Meunarodni
nauni skup FSFV, Beograd.
ISTORIJA 41
SPORTA
DRUGO POGLAVLJE
3.5. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Grkoj

Civilizacija na podruju antike Grke je postojala jo pre drugog milenijuma
stare ere. Ne zna se pouzdano ko je iveo na tom tlu pre nego to su se prva helenska
plemena Ahajaca, Eolaca i Jonaca (20001500. g. p.n.e.), a zatim i Doraca (oko
1200. g. p.n.e.) nastanila na tom podruju. Dorci su unitili prethodne gradove, a
staro stanovnitvo pretvarali u robove. Stvarali su nove drave kao to su Sparta,
Korint, Megara, Delfi, Teba, Atina38. Ovaj period kulturne i politike istorije antike
Grke je poznat pod imenom "Geometrijski period" i trajao je od 1100750. g. p.n.e.
Prepoznatljiv je po legendama i mitovima koji su se odigrali u tom periodu, a opevao
ih je u svojim epovima "Ilijada" i "Odiseja" slepi pesnik Homer. U Arhajskom periodu
(750480. g. p.n.e.) dolazi do postepenog jaanja polisa, do klasnih borbi, politikih
sukoba. Klasian period (480323. g. p.n.e.) odlikuje se brojnim ratovima Grka
sa Persijancima, zatim meusobnim ratovima i na kraju 338. g. p.n.e. osvojio ju je
makedonski kralj Filip II. Njegov sin Aleksandar Veliki je proirio svojim osvajakim
ratovima, ali posle njegove smrti Grka je dola do svoje nezavisnosti i raspala se
Velika Grka. Tada nastupa Helenistiki period (323146. g. p.n.e.), kada Grka slabi
sve vie. Rimska imperija pokorava Grku i do njenog raspada je bio tzv. Rimski
period (146395. godine n.e.).
Kulturno uzdizanje kojim e vie nego i jedan drugi narod doprineti razvoju
oveanstva je poelo jo u geometrijskom periodu da bi dostiglo vrhunac u
klasinom periodu (VIII veka p.n.e.). Posle Aleksandra Velikog, grka kultura se
proirila i izmeala sa kulturama pokorenih naroda, iz ega je proizala helenska,
odnosno helenistika39 kultura.
Gradovi helenistikog doba imali su poploane ulice i trgove, odlian sistem
vodovoda i kanalizacija, higijenske trnice, prostrane kolske zgrade i biblioteke,
od kamena graena pozorita, atletske terene i trkalita, fino izraene hramove i
rtvenike, javne graevine ije su srazmere odgovarale veliini grada i u kojima su
gradsko vee i narodna skuptina odravali svoja zasedanja. Svi su sticali slinu obuku
i obrazovanje u rvalitima i na vebalitima, gde se telo eliilo, a duh obrazovao
muzikom i knjievnou spoj karakteristian za Grku. Onaj ko nije imao takvo
obrazovanje nije se smatrao kulturnim ovekom40. U rimskom periodu helenizam
nastavlja da ivi kao najjae kulturno strujanje. Grkim jezikom se govorilo ak i u
Rimu. U porodicama patricija i bogatih slobodnjaka bio je obiaj da alju sinove u
helenistike kole u Aleksandriju, Antiohiju, Atinu i dr41. Od III veka n. e. kulturno
stvaralatvo se gubi kod svih naroda da bi ustupilo mesto sve primitivnijim oblicima
ivota. Temelji ove kulture su ipak trajali na zapadu u Rimskom, a na istoku u
Vizantijskom carstvu.
42 GLAVA III
Razvoj prvih polisa je uzrokovao i razvoj sporta. Brojna lokalna takmienja

su odravana u okviru svetkovina religioznog karaktera. Sportsko nadmetanje je
postala institucija, glavni pokreta za nadmetanje meu graanima polisa. Bilo
je prirodno da polis ima vebalite kojim su se stalno sluili ljudi svih godina, ne
samo za telesne ve i za duhovne vebe: bavili su se tranjem, rvanjem, loptali su se
i bacali disk ili koplje, gnjurali u hladnoj vodi bazena i dr. Tu se, takoe, obavljalo
i obavezno kolovanje svih mladih. Deaci su se obuavali za rat i za takmienja u
lokalnim i panhelenskim igrama. Uz to su uili da itaju i piu, sticali su osnovna
znanja iz matematike, muzike, pevanja i itanja najboljih knjievnih dela, u prvom
redu Homerovih epova.
Telesno vaspitanje je smatrano vanim delom vaspitanja, i zajedno s duhovnim
je obrazovalo celovitog oveka. Sve pojave helenskog ivota su se razvijale u sferi
agonistike (sl. 10), a ona u punom jedinstvu celoga oveka, u jedinstvu tela, due i
duha.
Duh takmienja (agon42) je osnovni faktor
u formiranju grke kulture, jer je odgovoran za
svako vano dostignue, ne samo u sportu, ve i
u knjievnosti i umetnosti, u politici, a i u sva
kodnevnom ivotu. Tako se kod svih Helena
razvijao smisao za ono to je lepo. Agonistika i
gimnastika su donele ideal kalokagatije, tj. har
moniju lepo izgraenog tela i duhovnog bogatstva,
pa je ostvarivanjem tog ideala bio stvoren telesno
jak i krepak narod zdravog duha.
Grci su na takmienjima postali svesni svog
duhovnog jedinstva uprkos nekim meusobnim
Sl. 10 Bog Agon na noviu od
razlikama. Oni su Igre smatrali delom svoje 4 drahme (510. g. p.n.e.)
religije. Takmienje je bilo sredstvo za podsticanje
i ispoljavanje ljudske arete43. Ali kako se arete odnosi i na duh kao i na telo, nije
bilo nikakvog nesklada u tome to su se muzika takmienja odravala uporedo s
atletskim. Arete je bilo ono to je trebalo pokazati na Igrama arete celovitog oveka,
a ne samo specijalizovanu vetinu.
Kako su u antiko doba sportska takmienja bila povezana sa religijom, nikada
nisu odravana samostalno, ve uvek u sklopu religioznih svetkovina organizovanih
u ast nekog boga ili heroja, unutar svetilita, koje je pored hrama i rtvenika bilo
opremljeno i graevinama kao to su gimnazija, palestra, pozorite, stadion i hipo
drom. Ova svetilita, a veinom su to bila i proroita u koja su odlazili svi Grci, su
sluila kao simbol nacionalnog jedinstva. Za vreme Igara hiljade Grka iz kopnene
Grke i iz kolonija skupljali bi se u Olimpiji ili drugim svetilitima, razgovarali,
raspravljali o pitanjima koja su se ticala bilo jednog dela, bilo svih Grka, ujedinjeni
preko zajednikih obreda i prinoenja rtava. Svaka zajednica bi na dan praznika
ISTORIJA 43
SPORTA
dovodila svoje najbolje umetnike i atlete, udei za au da na otvorenom prostoru

ispred hrama podigne statuu svog sugraanina pobednika. Takmiari su strasno
eleli da se istaknu, da itavoj Grkoj pokau svoja lina preimustva. Upornim
trudom nastojali su da dostignu savrenstvo duha i tela i da osvoje nagradu za koju
su se borili i drugi. Najviu nagradu dobijali su kada bi ih sva Grka, u licu izabranih
sudija, priznala za nacionalne i javne heroje, krunisala ih vencem ispletenim od
granica sa Svetog drveta i davala odobrenje da se njihove statue postave pored
(vajanih likova) boanskih.
Grci su jedini narod koji se u istoriji oveanstva moe ponositi injenicom
da su njihovi preci bili tvorci jedinstvene manifestacije, Sveanih igara u Olimpiji.
Najslavnije i najpoznatije meu svim drugim svetkovinama one su svojim sadrajem,
znaajem i dugim vremenskim periodom trajanja, postale trajna ljudska vrednost, i
po ugledu na njih i danas nadahnjuju ceo svet, na isti nain kako su Grci, pre skoro
3000 godina.
3.5.1. Sistem obrazovanja u antikoj Grkoj
Sistem obrazovanja, a naroito fizikog, je bio na visokom nivou razvoja u

antikoj Grkoj. U Sparti, vojnikoj dravi, sistem obrazovanja i vebanja mladia
je bio mnogo stroiji i suroviji nego u Atini i drugim gradovima Grke. U Sparti
je ve prilikom roenja dece vrena stroga selekcija. Deca sa deformitetima su bila
ubijana. Zdrava deca bi ve sa 7 godina starosti odlazila u posebne ustanove u kojima
su se bavila fizikim vebanjem, muzikom i itanjem. Kako je Spartancima osnovno
zanimanje bilo da budu vojnici, to su poseban znaaj pridavali fizikom vebanju.
Sticali su vetine posebnim vojnikim vebama, tranjem, skakanjem, bacanjima,
rvanjem i pesnienjem. Devojke, iako su vaspitavane u porodici, takoe su vebale.
U interesu zajednice je bilo da budu zdrave i snane, da bi mogle da raaju zdravu
decu. Poto su bile veoma fiziki aktivne, zajedno sa mladiima su uestvovale u
spartanskim Gimnopedijama, sveanostima koje su u svom programu imale i
sportska nadmetanja.
U Atini je demokratija bila rasprostranjenija, pa je i obrazovanje bilo razno
vrsnije. Iako su deaci sa 7 godina odlazili u kolu, oni su ostajali u svojoj porodici
za razliku od spartanskih. Postojale su tri vrste kola: Gramatika (uilo se itanje,
pisanje, raun); Muzika (uilo se pevanje, sviranje i ples) i Gimnastika (gde su
vebali razne vrste borenja, plivanje44, atletske discipline i takmiili se pod nadzorom
vaspitaa). U uzrastu izmeu 14. i 16. godine odlazili su u gimnazije, koje su bile
dravne ustanove. Tu su pored bavljenja fizikim vebanjem mogli da steknu znanja
i vetine iz umetnosti, filozofije i govornitva. Od 18. do 20. godine su ili na vojniku
obuku u posebne, vojne logore. Atinski sistem vaspitanja je imao za cilj da stvori
snanog, izdrljivog, hrabrog i sposobnog vojnika za odbranu svoje drave. Atina
44 GLAVA III
je imala svoje sveanosti, tzv. Panatenejske igre, na kojima su uestvovali kao

takmiari i mladii i devojke.
Ovakav sistem vebanja i takmienja koji se sprovodio u posebnim, sportskim
objektima, pod nadzorom tadanjih vaspitaa i trenera nas navodi na zakljuak da su
poznavali i primenjivali sve elemente koje sadri savremeni sport:
zzMladii su trenirali svakodnevno pod nadzorom vaspitaa i trenera,

zzVebanja su imala odreene sadraje i obavljana su na odreen nain
(program i metod treninga)
zzUestvovali su na takmienjima, gde se po tano utvrenim pravilima sudilo
(sistem takmienja, sudije),
zzNa posebnim prostorima se vebalo i takmiilo pred gledaocima (sportski
tereni, publika),
zzPostojao je utvren sistem nagraivanja pobednika i kanjavanja za pre
kraj.
3.5.2. Sportski objekti u antikoj Grkoj
Poznato je da su sportski objekti jo u antika vremena bili prvenstveno u funkciji

kolskog sporta. Grke palestre i gimnazioni su graeni sa ciljem da omladina
svakodnevno moe da ui i da veba. Prva vebalita i prostor za takmienje su na
stali u prirodnoj sredini, van grada, pored izvora, reka ili mora u blizini umaraka.
Tu su vebai mogli da se osvee vodom i odmaraju u hladu nakon napornih vebi.
Sportski objekti antike Grke su svakako dostojni reprezenti svoga vremena.
U antikoj Grkoj se za telesno vebanje brinula drava, koja je gradila sportske
objekte. Da bi stekao status grada, svaki grki polis je morao da ima gimnazion45.
Kako su u antiko doba sportska nadmetanja bila povezana sa religijom, nikada nisu
odravana samostalno, ve uvek u sklopu religioznih svetkovina organizovanih u
ast nekog boga ili heroja, unutar svetilita, koje je pored hrama i rtvenika bilo
opremljeno i graevinama kao to su gimnazija, palestra, stadion i hipodrom.
Gimnazije su posedovale sale za vebanje, igralita za loptanje, prostorije za
hidroterapiju, odeljenja za sastanke, vrtove, terene za tranje okruene travnjacima
i svetom umom. Glavna zgrada grkih gimnazija bila je ,,palestra, graevina
etvorougaonog oblika46. Unutranje, otkriveno dvorite je u nekim palestrama
bilo duine dva stadija47 i sluilo je za rvanje, pesnienje, ali i drugom raznovrsnom
vebanju. Oko itave zgrade palestre nalazio se 10 metara irok trem ksistos (sl. 11),
gde su se okupljali gledaoci, pesnici, filozofi.
U zgradi palestre nalazile su se brojne prostorije sa posebnom namenom:
prostorije za vebanje u sluaju loeg vremena, svlaionice, prostorije gde su se
vebai mazali uljem i posipali peskom, prostorije za skidanje peska nakon vebanja,
prostorije za umivanje i pranje posle vebanja, prostorije sa toplom i hladnom vodom
za kupanje i masau.
ISTORIJA 45
SPORTA
Sl.11 Rekonstrukcija antikog gimnaziona prema K. Iliakisu
Svi stadioni u staroj Grkoj su graeni u obliku pravougaonika duine jednog

stadija, odnosno 600 stopa48. Stadion u Olimpiji je pored trkake staze, posedovao
sudijsku lou (egzedru), zatim gledalite koje se prostiralo du obe strane trkake
staze i koje je moglo da primi 40000 gledalaca (sl. 12).
Sl. 12 Stadion u Olimpiji
Hipodrom je bio mesto za takmienje u vonji bojnih kola i ostalih konjikih

takmienja. Staza na kojoj su se odravala takmienja bila je elipsastog oblika, sa
otrim zaokretima oko postavljenih stubova i njena ukupna duina, odnosno jedan
krug, iznosila je etiri stadija, to jest oko 780 metara. U sredinjem delu Hipodroma
se nalazio zid koji je spreavao direktne sudare kola i konja.
Lokalitet na kome su se odravale Sveane igre u Olimpiji je posedovao pored
svih prethodno navedenih sportskih objekata koji su sluili u takmiarske svrhe i
bazen koji je sportistima toga vremena sluio za relaksaciju.
Stara Olimpija, sa svim objektima koji su se nalazili u njoj (sportski, sakralni i
svetovni) moe se smatrati prvim olimpijskim kompleksom.
46 GLAVA III
3.5.3. Sportske discipline i nain njihovog izvoenja
Atletske discipline
Termin atletika je veoma kompleksan i esto dananji korisnik literature moe

da doe u zabludu, ako ne zna poreklo rei i sva njena znaenja i tumaenja. U
antiko vreme su se pod atletskim takmienjima osim pomenutih podrazumevali
i boks i pankration (kombinacija boksa i rvanja). Danas postoji pojam atlete koji
u slobodnom tumaenju oznaava snano razvijenog sportistu (ne ba i skladno),
i uglavnom se koristi za dizae tegova i bodibildere. Nikako za boksere, rvae ili
pripadnike nekih drugih borilakih sportova. Naravno, tu je i termin atletiar koji
se odnosi na sportiste koji se bave atletikom (tranjima, skokovima i bacanjima).
Ustvari, to je podela na teku i laku atletiku49.
Stari Grci nisu imali podelu disciplina kao to je savremena, te su stoga obuh
vaene sledee atletske discipline koje su bile zastupljene na takmienjima: trka
stadion, diaulos, trka dolihos, trka hoplita, zatim pentatlon, u okviru koga se izvodilo
bacanje koplja, bacanje diska, skok u dalj i pored pomenute trke stadion, bilo je i
rvanje (koje po dananjim merilima ne pripada atletskim disciplinama). Obzirom
da se antike Olimpijske igre smatraju vrhuncem i savrenstvom sportskih aktivnosti
u antikoj Grkoj i da su se na njima takmiili Grci iz svih gradova Grke to je
objanjenje i nain izvoenja pojedinih disciplina izloen na nain kako se izvodio
u Olimpiji.
Discipline tranja
Tranje dromos je zauzimalo veoma znaajno mesto u sistemu fizikog vas

pitanja. Atlete su trale po podlozi koja je bila od peska. Staze su bile obeleene
belim prahom, i na taj nain su bile odvojene. Iza ciljne linije postojao je prostor
za zaustavljanje trkaa duine oko 10.5 m. Trkai su u poetku trali sa pokrivenim
bedrima (neka vrsta grubog sukna), da bi od 720. g. p.n.e. zbog dogaaja na olim
pijskim igrama trali nagi50. Smatra se, da se na tim olimpijskim igrama, Orsiposu iz
Megare51 tokom tranja dogodio maler, tako to mu se odvezalo i spalo platno koje je
bilo vezano oko bedara. On je ipak nastavio da tri i pobedio je.
Tranje na jedan stadion trka "stadion", je bilo takmienje u tranju u pravoj
liniji u duini od 600 stopa52, to je u Olimpiji iznosilo 192.27 m, a danas bi odgovaralo
trci na 200 m. Smatra se da je ova trka najstarija i bila je jedna od najpopularnijih
i najinteresantnijih trka. Posle 37 odranih olimpijskih igara, poeli su i deaci da
se takmie u tranju na jedan stadion. U Olimpiji su bile samo dve kategorije atleta
(mukarci i deaci), koje su helanodici procenjivali u zavisnosti od grae takmiara
(visina i snaga)53. Za deake se ne zna tana duina trka54. Stadion u Olimpiji je imao
20 startnih mesta, ali pretpostavlja se, da za ovu trku nisu sva mesta popunjavana.
ISTORIJA 47
SPORTA
Uvek se mnogo takmiara prijavljivalo za trke i ranije tog dana su trkai iz bronzane
posude ili lema, putem reba izvlaili ploice sa slovima grke "alfavite" da bi
oformili kvalifikacione grupe. Pobednik svake kvalifikacione trke bi iao direktno u
finale, tako da kad bi pobedio, on je u stvari bio dvostruki pobednik te trke55. Start
trke je bio na istonom delu stadiona, a cilj na zapadnom56.
Startna linija se koristila za nain startovanja. U poetku Igara start je inila
urezana linija u zemlju, da bi se vremenom menjala i bila napravljena kamena linija.
Sa poslednjim treim stadionom i startna linija je dobila novi oblik, tj. napravljena
je od kamenih ploa sa dva urezana ljeba (valvides) popreno u odnosu na pravac
kretanja dubine 2 cm, irine 4 cm i razdaljine 16 cm, za oslanjanje prstiju nogu. U
Olimpiji se itavom duinom ue strane trkalita prualo 20 startnih ploa. Na svake
4 stope (1.25 m), nalazile su se rupe u kojima su za vreme takmienja stajali stubii
koji su odvajali takmiare na startu. Da bi izbegli eventualno pomeranje linije, tj. da
bi se to ispravnije startovalo korien je startni mehanizam hispleks ili isplinga (sl.
13). Nije dokazano kako je izgledao ovaj mehanizam u Olimpiji57.
Sl.13 Rekonstrukcija startnog mehanizma u Olimpiji58
Kao i dananji atletiari, pre zauzimanja pozicija na startnoj liniji, trkai su uradili
nekoliko vebi za zagrevanje, kao na primer, tranje u mestu, sputanje u duboki
uanj, udaranje akama u grudi, sprint napred sa iznenadnim zaustavljanjem. Onda
su stajali, oputali se i ekali na poziv kirikasa (glasnika) da zauzmu svoja mesta59.
Grci su poznavali visoki start (afesis), a znak za poetak trke se vremenom
verovatno menjao, pa je u poetnom periodu sigurno bio davan u usmenoj formi
tako to bi glasnik viknuo "Kreni" (apite). Zatim, postoji pretpostavka da je davan
i trubom60, i na kraju, da je starter sputanjem palica (ili kanapa) putem startnog
mehanizma ispliks, na taj nain oznaavao poetak trke. Helanodici su imali
pomonike koji su se zvali alytes61 i koji bi kaznili ibanjem one trkae koji bi prerano
startovali.
Tehnika tranja je prikazana na vazama antike Grke i moe se uoiti da je
veoma slina dananjoj. Trkai su jako zamahivali rukama i irili prste, a faza leta je
predstavljena skokom (sl. 14).
48 GLAVA III
Sl.14. Tehnika tranja antikih trkaa
Trka na dva stadiona trka "diaulos" je uvedena u program Igara na XIV

Sveanim igrama u Olimpiji. Dobila je ime po diaulosu, muzikom instrumentu sa
dve cevi62. Samo ime trke govori o njenoj duini, tj. da se tralo dve duine stadiona,
odnosno 384.54 m, to bi danas odgovaralo trci na 400 m. Start za ovu trku je bio
na zapadnoj strani stadiona, gde je ujedno bio i njen cilj. Atlete su prvu deonicu od
192.27 m trale sa zapadne strane stadiona, gde je takoe postojala startna linija
(valvida), ka istonoj strani stadiona gde su se najverovatnije okretali, svaki oko
svoga stuba za okret kamptir, i drugom stazom se vraali nazad ka cilju. Iz ovoga
proizilazi da je svaki atleta imao na raspolaganju po dve staze (po jednu za svaki
smer kretanja)63, to znai da je najvie 10 trkaa moglo da startuje u ovoj trci. Nain
stratovanja je bio isti kao i za trku stadion, a i tehnika tranja je bila slina jer se
takoe, radilo o sprinterskoj disciplini.
Tranje na vie stadiona trka "dolihos" je predstavljala istrajno tranje i to
na sledeim duinama: tranje na 8 stadiona, na 12 stadiona, na 20 stadiona i na 24
stadiona. Kako je u staroj Grkoj svaki grad imao svoje sveanosti, duina trke dolihos
nije svugde bila ista. U Olimpiji je ona podrazumevala tranje na 24 stadiona.
Najdua trka koja se trala na Sveanim igrama u Olimpiji je bila dolihos, ija
je duina iznosila 24 stadiona, odnosno 4614.48 m, a to je priblino dananjoj trci
na 5000 m. Ova trka je bila ukljuena u program na XV Olimpijskim igrama (720.
g. p.n.e.). Trka dolihos poela je da se koristi prilikom otvaranja Igara, bez sumnje
zbog toga to je najdua i moda najmanje spektakularna trka i davala je mogunost
gledaocima da se smeste64.
U trkama duim od jednog stadiona najvea brzina bi se ispoljavala u prvom
pravcu, da bi se dolo nesmetano do stuba za okretanje. To je bilo najee mesto
nesuglasica, greaka i varanja ukljuujui i presecanja bez okretanja oko stuba to
je bilo veoma primamljivo usred gomile trkaa. I druge sline greke su se deavale,
saplitanje ili tranje ispred protivnika.
ISTORIJA 49
SPORTA
Trkai dolihosa su s druge strane uvali svoju snagu drei ruke skupljene uz
telo i zamahivali njima relativno oputeno, jedino su se u zadnjoj deonici napregnuli
i kao sprinteri trali do cilja.
Trke stadion, diaulos i dolihos izgleda da su se isticale na svim velikim atletskim
festivalima. Atleta koji bi pobedio u sve tri discipline zvao se triastes ili tripler (u
literaturi se moe nai i termin triakter). injenica da su atlete povremeno pobeivale
u sve tri discipline, namee pretpostavku da je standard takmienja bio u poreenju
sa dananjim na najniem nivou65. Ipak poznato je, da su atlete posle osvojene pobede
trali po itav dan da bi obavestili svoj grad o pobedi, to je suprotno prethodnoj
tvrdnji. Jedan od takvih, neumornih trkaa je bio Agej iz Arga66 koji je na 113im
olimpijskim igrama (328. g. p.n.e.) posle pobede u dolihosu trao preko Arkadskih
planina do Arga, gde je stigao uvee, da bi objavio svoju pobedu. Iz svega ovoga
proizilazi da su ondanji trkai bili svakako jedinstveni, jer mi znamo samo za one
koji su pobedili zato to su se liste vodile samo za njih, a ne i za drugog i treeg koji bi
stigli na cilj. Tada nije bilo rezultata u smislu vremenske jedinice, ve se samo vodilo
rauna ko e stii prvi. Zato, antikim Grcima nije ni smetalo to su na razliitim
stadionima bile razliite distance jedne iste trkake discipline, jer je njima bilo
najvanije da su uslovi isti za sve u datoj trci.
Najpoznatiji trka je bio Leonidas sa Rodosa, koji je "boanskom brzinom"
pobedio u tri discipline tranja (stadion, diaulos i hoplitodromia) sukcesivno na
svakim olimpijskim igrama, izmeu 164. i 152. g. p.n.e. Za trkaa da odri svoju
vrhunsku sportsku formu 12 godina je bio znaajan podvig, i kao takav, on je bio
ponos za svoje zemljake (sugraane), tako da je bio slavljen kao lokalno boanstvo.
Trka sa orujem hoplitodromia je bila trka ratnika, odnosno trka pod ratnom
opremom Izvodila su u duini na 2 i na 4 stadiona. Hopliti su bili teko naoruana
vojna peadija. Ova trka je zadnja uvedena u program takmienja 520. g. p.n.e. na
65im olimpijskim igrama. Takmiari su nosili lemove i titnike za potkolenice i
okrugli tit. Kompletna oprema pod kojom su trali se zvala panoplia. Sredinom V
veka p.n.e. titnici su odbaeni, a u IV veku p.n.e. je i lem odbaen pa su nadalje
trali samo sa titovima. Razliiti oblici lemova i titova koji su sauvani ukazuju
na injenicu da su bili lina oprema svakog trkaa, to je verovatno vailo za sve
trke na drugim svetkovinama osim u Olimpiji. U Zevsovom hramu u Olimpiji je
bilo 25 bronzanih titova koji su se uvali za trkae ove trke67. Verovatno je to bilo
tako, da bi se osiguralo da svaki atleta nosi tit iste teine. U Olimpiji je duina ove
trke iznosila dva stadiona. Smatra se zbog broja titova iz Zevsovog hrama, da je za
razliku od diaulosa moglo uestvovati vie trkaa. Takoe, nije utvreno kako se
vrio okret u ovoj trci, iako veina istraivaa smatra da je bio samo jedan kamptir
(stub) oko koga se vrio okret. Na prikazima sa grnarije esto vidimo atlete koji su
ispustili svoje titove i saginju se da ih podignu, to ukazuje na injenicu da sigurno
nije bilo lako trati sa tekim titom u ruci68. Moderna paralela te trke bi mogla biti
trka preko prepona ili trka preko prepreka (stiplez). U svakom sluaju disciplina ije
50 GLAVA III
je izvoenje oteano. Bila je poslednja disciplina na kraju Sveanih igara to je imalo

ulogu, da podseti okupljenu masu da su Igre pri kraju, tj. da je vreme mira prolo i na
njihovu fiziku spremnost na rat, to je uostalom i bio prevashodni cilj svih vebanja.
Za Grke deo znaajnosti trke se ogledao u tome da su bili okrueni izrekama da to
je tei zadatak vea je slava.
Postoji jedna zanimljivost vezana za ovu trku, koja se odnosi na pravila uest
vovanja. Naime, pobednik trke hoplita nije imao pravo uestvovanja u istoj disciplini
na sledeim Olimpijskim igrama. Odnosno, ako je on ipak eleo da se ponovo takmii,
neko je morao garantovati za njega da e pobediti. U suprotnom, ako bi izgubio trku,
izgubio bi i ivot. Smatralo se da pobednik ne sme biti pobeen, tj. taj pobednik je
predstavljao celu Grku i ako bi on bio pobeen, to se smatralo i porazom zemlje.
Meutim, nije poznato da je bilo nekih sluajeva izvrenja egzekucije nad takvim
takmiarima, jer se smatra da se nisu ni prijavljivali za trku oni koji nisu bili stvarno
sigurni u svoju spremnost69.
Pored navedenih trkakih disciplina postojalo je i tranje sa bakljama (lampa
dodromia) koje je bilo tafetnog karaktera. U Atini je bilo izvoeno na Panatenejskim
igrama, gde su uesnici uglavnom bili deaci i mlade devojke. Pobednika ekipa ove
trke je imala pravo da svojom bakljom upali svetu vatru koja je gorela tokom trajanja
Igara.
Tranje napred nazad je specifian oblik tranja koji je korien samo za ve
banje i to naroito u Sparti. Izvoeno je na stazi dugoj 44 m, podeljenoj u deonice od
po 2 m. Izvodila se tako to se menjanjem smera tranja svaka deonica skraivala za
po 2 m, dok se ne bi stiglo do polovine trke odnosne sredine staze, da bi se nastavilo
tranje sa poveavanjem deonice za po 2m. Ukupna duina staze je iznosila 1014
m. Ovim specifinim tranjem su ratnici pored sticanja izdrljivosti imali i vrstu
situacionog treninga, to je moglo da se primeni u borbama. Situacije u borbi su
esto bile takve da se posle napada odstupalo, pa ponovo napadalo, tako da vebajui
na ovaj nain ratnici su bili spremni da nikad ne okreu lea protivniku.
Pentatlon
Pentatlon (petoboj) je bio skup pet takmienja povezanih u jednu takmiarsku

disciplinu, koju su antiki Grci veoma voleli i cenili. Njega su sainjavali: tranje
na duini jednog stadiona, skakanje u dalj, bacanje koplja, bacanje diska70 i rvanje.
Uveden je u program takmienja na XVIII olimpijskim igrama 708. g. p.n.e. Do
olimpijskih igara, odnosno do puta Argonauta u Kolhidu sva ova takmienja su se
izvodila kao posebne discipline na nekim drugim svetkovinama.
Jedini put kad je u Olimpiji odrano takmienje za deake u petoboju 628. g.
p.n.e. pobedio je Eutelida iz Sparte. Ali, oigledno su stari Grci uvideli da je za deake
bilo mnogo naporno ovakvo nadmetanje, pa vie nikada nije odravano71.
ISTORIJA 51
SPORTA
Za tvorca pentatlona smatra se Jason, koji je sa Argonautima po povratku s

puta u Kolhidu, organizovao takmienje, ovako osmiljeno, samo zbog svog prijatelja
Peleja, Ahilovog oca, koji je u svim disciplinama bio drugi, ali u rvanju najbolji. Tako
je Pelej bio ovenan kao pobednik. Njegova posebna vrednost, kao i svih pentatlonaca
je bila u tome to su bili svestrani. Oni ni na jednom takmienju nisu bili bolji od
atleta koji su se takmiili u pojedinanim disciplinama, ali su u svim disciplinama
bili bolji od svih osrednjih takmiara.
Takoe, ako su se na Olimpijskim igrama rukovodili ovim primerom, moglo bi
se zakljuiti da bez obzira na broj pobeda u ostalim disciplinama, rvanje je odluivalo
pobednika, a ostale discipline bi bile samo kvalifikacija za finale, odnosno rvanje.
Takmienja u Olimpiji u pentatlonu su se odravala istog dana kad i hipodromska
takmienja, ali popodne.
Redosled takmienja je bio neizvestan, jer su sve mogue kombinacije dolazile
u opticaj po raznim autorima, kao i pretpostavke o nainu na koji je odreivan
pobednik u pentatlonu. Veina istraivaa kako god tumaili redosled i nain
bodovanja disciplina, smatra da je rvanje odluivalo ukupnog pobednika72. Ovo bi
iskljuilo jednu od pretpostavki da tri uzastopne pobede donese i ukupnu pobedu.
Termin triakter (onaj koji je osvojio tri pobede) je verovatno mogao biti neka vrsta
utene nagrade, jer takav pobednik po prethodnoj tvrdnji nije morao biti i ukupni
pobednik, pa time ne bi ni dobio maslinov venac.
Meu mnogim pretpostavkama o nainu odluivanja pobednika, veoma
interesantna je E. N. Gardinera. On smatra da su se sve atlete takmiile u prve etiri
discipline, a da su samo najbolja dvojica ulazila u finale, poto su se prethodno na
neki odreen nain izbodovale sve discipline73. A. iri je opisao objanjenje B.
Gilleta, koje je veoma prihvatljivo74. Po tom tumaenju, svi prihvaeni takmiari
nastupali su u skoku u dalj, najboljih pet u bacanju koplja, zatim, prva etvorica u
koplju bi se takmiila u tranju, trojica najbrih bi bacala disk, i na kraju, dvojica sa
najdaljim hicem su se takmiila u rvanju, gde bi reili pitanje pobednika. U prilog
ovom tumaenju, koje je dalo i redosled izvoenja disciplina i nain odreivanja
pobednika, ide injenica da kao to je Pausanije u Olimpiji video i opisao 25 tita
u Zevsovom hramu za trku hoplita, tako je isto naveo da je u riznici grada Sikiona,
video tri diska koja se upotrebljavaju u borbama pentatlona75.
Koliko su takmiari u pentatlonu bili cenjeni, pokazuje injenica da su tokom
jednomesenih priprema u Elidi, za vebanje imali na raspolaganju posebnu stazu
u starom gimnazionu. U Olimpiji su ipak svi bili ravnopravni, te su bili smeteni sa
svim ostalim uesnicima76.
Kako je disciplina tranja na jedan stadion prethodno ve opisana, i kad se
izuzme rvanje koje ne pripada savremenim atletskim disciplinama, ostale su tri
atletske discipline da se objasne.
52 GLAVA III
Skokovi
Detalj po kome se skok u dalj (alma) razlikovao najvie u odnosu na dananji

je taj da su se stari Grci sluili tegovima halterima, koje su drali u svakoj ruci
po jedan, a koji su se upotrebljavali u cilju poveanja duine skoka i stabilnosti pri
doskoku. Najstariji sauvani halteri potiu iz VI veka p.n.e. i imaju oblik telefonske
slualice. Halteri su bili razliitih dimenzija, oblika i teina. Bili su dugi od 1229 cm,
teili su od 1.072, 1.480, 1.610, 2.230 do 4.629 kg i bili su napravljeni od kamena ili
metala. Oblik im se menjao kroz vekove, od oblika slinog telefonskim slualicama,
do raznih oblika kada im je vrh zatupljen ili iljast, kada je prednji deo vei i tei
u odnosu na zadnji i obrnuto, gde su pojedini modeli imali udubljenje za palac
sa jedne strane, a sa druge strane udubljenje za ostala etiri prsta77. U Olimpiji su
pronaene haltere teine 24 kg. Razliita teina haltera navodi na pomisao da se
prema konstituciji skakaa koristila i odgovarajua teina istih. Pretpostavka je da su
se tee haltere koristile u svrhe treninga (kao to se danas koriste buice).
Svi istraivai se slau da je prostor za doskok (skama), predstavljalo pravougaono
udubljenje ispunjeno sa poravnatim peskom (duine 50 stopa oko 16 m). Zaletite78
u Olimpiji je bilo dugo 18.3 m. Duina skoka je merena drvenim pravim tapovima
kanones, od take (mesto) odskoka vatir do otisaka stopala u pesku koji se oznaavao
markerom simeion.
Taka odskoka se nalazila sa jedne, krae strane jame. Gardiner smatra da je
vatir mogla da predstavlja i startna linija79. Napominje kako to nikako nije mogla biti
neka vrsta odskone daske. Meutim, veoma je interesantno, da je . Dil upravo dao
takvo objanjenje za mesto sa kog se vrio odskok80. U prilog tome ide transkripcija
rei vatir, koja u prevodu znai daska za odskok, ali gimnastika, to podrazumeva
da je elastina. I S. Ili, duinu Failosovog skoka u Delfima objanjava izdignutim
odskoitem koje je po funkciji slino dananjoj odskonoj dasci u vebanju preskoka
na spravama81.
Poloaj jame za pesak u koju se skakalo, u odnosu na stadion, s obzirom da
nema arheolokih nalaza, nije precizirano. .. pretpostavlja da, poto
su Grci bili praktinog uma, i kako su razmiljali logiki, postoji verovatnoa da se
jama zbog gledaoca nalazila centralno u odnosu na duinu stadiona, ali uz njegovu
bonu ivicu82, da bi sredinje staze ostale neoteene za trkae (kao i na savremenim
stadionima).
Tumaenjem slika i crtea, na kojima je predstavljen skok u dalj sa halterama
(sl. 15), moe se rei da je skaka izvodio skok drei haltere u rukama, da bi ih posle
faze leta, neposredno pre doskoka ispustio iza sebe. Na duinu skoka su uticali i
svirai koji su tokom zaleta, odskoka, leta i doskoka, davali muziki ritam.
Da bi skok bio priznat odnosno regularan, atleta nije smeo da prestupi, tj. morao
je da stane na vatir, zatim je morao da skae u ritmu kojim ga je pratio muziar, i
doskok je morao da se izvede na obe noge paralelno postavljene bez mogunosti pada.
ISTORIJA 53
SPORTA
Sl. 15 Skok u dalj sa halterima praen muzikom sa aulosa
Filostratos je naglasio da je otisak stopala morao biti jasan u pesku, da bi bio priznat83.
Kako je kod starih Grka religija bila usko vezana sa takmienjima, to se smatra, da
su i neka pravila proistekla iz te povezanosti. Atlete nisu smele kao dananje, da
padnu u sed prilikom doskoka zbog svetosti Igara, odnosno, to bi znailo da skrnave
njihovu svetost, jer Grci nisu nikada pred svojim bogovima ak ni kleali.
Duine skokova koje su zabeleene u delima grkih istoriara nam istiu
dvojicu najpoznatijih, Hionisa iz Sparte i Failosa iz Krotona. Hionisov skok na XXIX
olimpijskim igrama (664. p.n.e.) je iznosio 52 olimpijske stope (52x32.04 cm=16.66
m). Za Failosov skok se zna, da je u Delfima skoio 55 delfijskih stopa (55x29.58
cm=16.26 m). Ovako daleki skok je prethodno objanjen uzdignutim odskoitem.
Velike daljine ovih skokova su izazvale mnotvo rasprava. Ali, ipak se smatra da je
re o "istorijskom preterivanju" ili grekama u prepisivanju koje su vremenom samo
ponavljane.
Pored skoka u dalj, Grci su se bavili i skakanjem u vis. Jedna vrsta skokova u vis
je izvoena preko konopca, to bi odgovaralo savremenom skoku u vis, dok je druga
vrsta skokova bila pomou zailjene motke preko razliitih prepreka. Takoe, bavili
su se akrobatskim skokovima, kao i skokovima u dubinu sa vrhova padina.
Bacanje koplja
Stari Grci su poznavali dva naina bacanja kopljaakontismos: bacanje koplja

u daljinu i bacanje koplja u odreeni cilj. Prvi nain bacanja, ekivolos je u okviru
pentatlona ukljuen 708. g. p.n.e. na takmienjima u Olimpiji.
Koplja koja su se koristila za izvoenje ove discipline, su imala razliite nazive:
akon, akontion, mesagkilon, apotomas84. Bila su napravljena od jakog i elastinog
drveta, najverovatnije drenovine (kranja). Veina autora se slae da je duina koplja
54 GLAVA III
bila u direktnoj zavisnosti od visine atlete85, odnosno da je iznosila izmeu 1.5 i 2

m. Koplje je u stvari bilo, jedan drveni dugaki tap, i na vrhu je ili bilo zaotreno,
ili je imalo otri metalni vrh (kapicu). Ova kapica je sluila i za zatitu, da se drvo
ne raspadne prilikom bacanja, ali i da bi obezbedila raspored teine koplja, bez
ega ono ne bi moglo da leti ispravno. Zatupljena koplja su koriena za vebu. Na
takmienjima vrh je morao biti zailjen, da bi se koplje zabolo u zemlju, jer se samo
takav hitac priznavao86.
Osnovna razlika izmeu antikih i savremenih kopalja je upotreba kone trake
(remena), koju su Grci zvali ankyla, a Rimljani amentum. Duina ankile je bila 30
40 cm i bila je namotana oko sredine koplja, na mestu gde mu se nalazilo centralno
teite, na takav nain da su na kraju veza atlete ostavljale omu duine 610 cm
kroz koju su provlaili kaiprst ili kaiprst sa srednjim prstom87. E. N. Gardiner kae
da su koplja koja su se upotrebljavala u ratu i u lovu imala remen i da je na osnovu
pozitivnih iskustava njegovom upotrebom prihvaen i u gimnazionima, odnosno na
takmienjima88. U tim sluajevima remen je stalno bio privren, dok je u sluaju
atletskog koplja svaki atleta vezivao remen gde mu je najvie odgovaralo, zavisno
od njegovih sposobnosti i od duine njegovih prstiju. Sa ankilom se produavao let
koplja, jer je poluga za izbaaj bila dua.
Bacanje koplja je na Sveanim igrama u Olimpiji izvoeno na stadionu. Zaletite
se nalazilo na zapadnoj strani stadiona, u prostoru od desetak metara, gde je ciljna
linija za trku stadion bila linija izbaaja terma89, iz VII Pindarove Nemejske ode, a
prema navodima E. N. Gardinera90. Verovatno je iz ove ode proisteklo da takmiar
koji pree preko linije, bude diskvalifikovan sa svih daljih takmienja, odnosno da
nije smeo da prestupi preko linije izbaaja. Prostor u koji se bacalo koplje je bio
strogo definisan sa tri strane i hitac je bio nevaei ako bi koplje palo van definisanog
prostora91.
Na osnovu podatka da je na ostrvu Kosu postojala tradicija nadmetanja samo
u bacanju koplja, gde je pobednik dobijao za nagradu tri koplja i sa brojnih slikanih
prikaza atleta koji nose po tri koplja, pretpostavka je da se na takmienjima u bacanju
koplja najbolji rezultat odreivao na bazi tri izvedena hica92.
Pre vebanja ili takmienja, svaki takmiar je vezivao ankilu oko koplja pod
nadzorom paidotribesa93. Posle nekoliko koraka zaleta, ali sa kopljem povuenim
unazad, to su sigurno bili poslednji pokreti pred izbaaj, tj. trenutak prestizanja
sprave, takmiar je vrio izbaaj gde je u trenutku izbaaja koplja, zavrni impuls
srednjeg prsta i kaiprsta preko ome i remena davao koplju jai udarni impuls i
rotaciju oko uzdune ose, to je omoguavalo stabilan let i ostvarivanje dueg hica94
(sl. 16).
Pobednik je odreivan na osnovu najdaljeg hica, pod uslovom da atleta nije
prestupio i da je koplje palo pravilno zabodeno u zonu oznaenu na stazi. Poznato je
da u Olimpiji nije bilo nesrea u bacanju ni koplja ni diska, to navodi na zakljuak
da su atlete imale strogo kontrolisane pokrete.
ISTORIJA 55
SPORTA
Sl.16 Prikaz bacanja koplja
Osim upotrebe remena, antiki nain bacanja koplja je slian savremenom.

Nema autentinih podataka o postignutm rezultatima, iako J. Swadling
navodi da se iz tekstova moe zakljuiti kako daljine od 91 m nisu bile retkost95. U
Enciklopediji fizike kulture96, gde su se pozvali na Stacija, navedeno je da se koplje
proseno bacalo u daljinu 46.22 m. Kontradiktornost ova dva rezultata ukazuje da o
datoj problematici nema pouzdanih istorijskih izvora, a time ni reenja.
Bacanje diska
Bacanje diska diskovolia Poznati grki pesnik Pindar koji je u svojim epiniki
jama opevao pobednike sa raznih takmienja, tvorac je rei diskovolia.
Arheoloka iskopavanja u antikoj Grkoj su pokazala verodostojne dimenzije
diskova koji su se koristili u to doba. Pronaeno je vie originalnih primeraka diska
iz toga doba, koji se uvaju u mnogim muzejima sveta. Disk antikih Grka je bio
pljosnat, okrugao kamen soivastog izgleda, prenika 1734 cm, teine 1.35.7 kg.
Njihove dimenzije nisu bile standardne, razlikovale su se iz grada od koga potiu.
Prosena teina sauvanih diskova kree se oko 2,5 kg. U kasnijem periodu disk je
pravljen od tvrdog i tekog drveta, bronze i olova. Tadanji disk je imao oblik okrugle,
ravne ploe, dok dananji ima aerodinamiki oblik (ispupenje sa tzv. trbuhom).
Prema Pauzaniju, to je ve navedeno, koristila su se tri metalna diska za vreme
takmienja na Olimpijskim igrama, jednakog prenika i mase, koja su se uvala u
riznici Sikiona.
Na osnovu injenice da ne postoje precizni podaci o nainu bacanja diska u
antikoj Grkoj oformljena su razliita miljenja. Meutim, svi istraivai su saglasni
da se bacao iz mesta u daljinu, iz odreenog prostora omeenog sa tri strane. Tu
maenje naina izvoenja bacanja diska M. uria, inspirisano Mironovim Disko
bolosom je sledee: "Prikazan je efeb koji, naslanjajui levu ruku na desno koleno,
hoe da baci diskos izdaleka zamahnutom rukom; u zamahu celo telo oslanja se na
desnu nogu, dok leva jedva dodiruje tle. Taj zamah i snaga napregnutog tela dae disku
krila da odzuji, a leva noga iz svoga dotadanjeg poloaja koraknue napred i vratie
diskobolu ravnoteu.97"
56 GLAVA III
Mesto pada diska oznaavano je pobodenim koiem. Pretpostavka je da su

bacai disk bacali tri puta, vodei rauna o liniji bacanja, koju nisu smeli nakon
izbaaja da preu (prestupe), jer im se u tom sluaju bacanje nije raunalo (sl. 17).
Sl. 17 Detalj sa vaze bacanje diska
Po miljenju nekih strunjaka, antika tehnika bacanja diska je bila veoma

teka, jer je traila od bacaa odlinu koordinaciju, usklaenost pokreta i dobru
ravnoteu, ali je i pored vee snage i energije, koju je baca ulagao, bila manje
uspena od savremene tehnike bacanja diska. Ovaj nain bacanja nazvan je helenski
stil bacanja.
Nema mnogo sauvanih podataka o rezultatima antikih diskobolosa, ali se
spominje hitac Fajlosa iz Krotona, koji je disk teak 5,25 kilograma, bacio na daljinu
95 stopa (28.17 m). Po Staciju, Fligias iz Pise najdalje je hitnuo disk prebacivi reku
Alfej u Olimpiji. Stacias u mitolokom epu Thebais opisuje to sledeim reima: "On
(tj. atleta) polae oba kolena na zemlju, sabire snage, podie disk iznad glave i hita ga
tako visoko da se gubi u oblacima."98
Na osnovu vie prikaza sa vaza se moe pretpostaviti da je i vebanje i takmienje
u bacanju diska bilo praeno sviralom, to ukazuje da je baca morao da izvede u
ritmu skladan pokret, a sve u cilju postizanja vee daljine hica.
Po priama antikih pripovedaa za vreme takmienja u bacanju diska nije
zabeleen ni jedan sluaj povreivanja ili smrti prisutnih posmatraa. Ali, su one
bile prisutne na treninzima kada su atlete ili gledaoci bili nedovoljno paljivi, jer su
se etali u prostoru gde je disk padao posle izbaaja.
ISTORIJA 57
SPORTA
Borilaki sportovi
Rvanje (pali) je bilo jedno od najstarijih i najomiljenijih vebanja starih Grka

i bilo je veoma cenjeno zbog njegovog doprinosa razvoju tela. Rvai su se rvali nagi,
sa opasanim pojasom oko bedara. Pre takmienja rvai su svoje telo mazali uljem
da bi im koa bila elastinija i klizavija to je protivniku oteavalo zahvat. Zatim su
telo posipali sitnim peskom99 da bi smanjili znojenje i da na vrelom grkom suncu
ne bi dobili opekotine obzirom da su se sva takmienja odvijala pod vedrim nebom.
Takmiilo se na dva naina:
Iz stojeeg stava (triagmos) takmiari su udarcima ispod kolena pokuavali
da izbace protivnika iz ravnotee i podiui ga od tla, bacali bi ga na zemlju. Ako bi
takmiar tri puta bio oboren na zemlju ili gornjim delom tela dotakao tlo, gubio je
borbu (sl. 18).
Sl.18 Prikaz rvanja sa antike vaze

Drugi nain je bio leei (alindezis), kod koga je nakon obaranja protivnika
na zemlju borba nastavljana do konane predaje jednog od takmiara. Rvanje se
odvijalo u borilitima posutim peskom kako bi padovi bili ublaeni. Pravila su bila
stroga, a svaki prekraj je kanjavan udarcem pruta.
Nakon zavrenih borbi rvai su u palestrama imali posebne prostorije gde su
prvo morali da sastruu pesak sa tela posebnim napravama (strigilama) da bi mogli
da se kupaju.
Najpoznatiji rva je bio Milon iz Krotona koji je u Olimpiji bio pobednik 6
puta, u Delfima 7 puta, u Nemeji 9 puta i u Istmiji 10 puta.
58 GLAVA III
Pesnienje (pix) je nain borenja u kome su

takmiari golim pesnicama razmenjivali udarce (sl.
19). U poetku su titei ruke umotavali pesnice i
podlakt konim trakama. Kasnije, pojavom pro
fesionalnih atleta, borbe su postale surovije. Ruke su
umotavane u remenje koje je imalo ili otro kamenje
ili metalne kope. U ovakvim borbama je dolazilo
do ozbiljnih povreda takmiara, pa ak i do smrt
nih ishoda. Prilikom vebanja takmiari su vebali
udarce bez zatite ruku i to udarajui u dakove
punjene peskom. Borbe su se odvijale u palestrama.
Takmiari su se pesniili nagi, sa metalnom kapom
koja je titila glavu od opasnih udaraca. Postojala
su utvrena pravila, ali ona su se veoma razlikovala
od dananjih. Borilo se do predaje jednog od bo Sl.19 Prikaz pesnienja
raca podizanjem ruke. U Olimpiji su postojale dve
kategorije takmiara,100 dok su na ostalim Igrama bile tri kategorije. Sudije su vi
zuelnom procenom svrstavale takmiare u kategorije.
Ostalo je zabeleeno, da je Euradamas kome su u borbi polomljeni zubi i vilica,
mirno progutao svoje zube pred svima, pokazujui svoju neustraivost, to je navelo
protivnika da odmah preda borbu.
Pankration je nain borenja koji je predstavljao kombinaciju pesnienja i rvanja.
To je bio najtei i najsuroviji nain borenja. Borci su se takmiili nagi, namazani
uljem i peskom i ruke im nisu bile zatiene konim remenjem. Borba je zapoinjala
u stojeem stavu udarcima ruku i nogu, da bi po obaranju protivnika na zemlju bila
nastavljena rvakim zahvatima. Surovost ove borbe se ogledala u tome to je pored
navedenih udaraca i zahvata borcima bilo dozvoljeno podmetanje nogu, izvrtanje
ruku, lomljenje prstiju. Iako je pankration bio veoma grub, imao je odreena pravila
koja su se morala potovati, da helanodici ne bi diskvalifikovali nekog od boraca.
Najpoznatiji pankratista je bio Dijagora sa Rodosa, koji je bio poznat po svojoj
snazi i velikom broju pobeda na Olimpijskim igrama. Njegovi potomci101 su takoe
bili olimpijski pobednici.
Ostala vebanja i sportske aktivnosti
Trke kolima su pojavom profesionalizma postajale sve popularnije u narodu

(sl. 20). Takmiilo se u vonji bojnih kola, dvoprega i etvoroprega. Iako su postojale
i jahake trke, trke kola su bile mnogo atraktivnije za gledaoce. Odvijale su se na
hipodromima. Duina staze je iznosila 4 stadiona. Start trke se oznaavao zvukom
trube Trke su se vozile u krug oko 2 stuba na dva kraja hipodroma. esto je dolazilo
do nesrea koje su se deavale zbog direktnih sudara dvoja kola iz suprotnog smera,
ISTORIJA 59
SPORTA
pa je izmeu stubova podignut zid. I

pored ove predostronosti dolazilo je
do povreivanja, pa ak i smrti velikog
broja vozaa na ovim trkama. Iako su
pobednici bili veoma cenjeni, nagradu
su dobijali vlasnici kola, odnosno konja,
kao to je to i danas sluaj.
Pored navedenih sportskih disci
plina, stari Grci su se bavili i drugim
sportskim aktivnostima i vebama: di
Sl. 20 Trka etvoroprega zanjem tereta, raznim igrama sa lop
tom, streljatvom, plesom, lovom i pli
vanjem. Bila im je poznata primena vebi u zdravstvene, odnosno terapeutske svrhe
preventiva, terapija i rehabilitacija.
3.5.4. Sveane Igre u antikoj Grkoj
Atletska i konjika takmienja u Grkoj najverovatnije vode poreklo od

pogrebnih sveanosti u ast mrtvih heroja, istaknutih pojedinaca iji su grobovi i
okolina bili mesta pod njihovom zatitom. Opis nadmetanja na Patroklovoj sahrani
pod Trojom najstariji je takav u Evropi. Homer, meutim, pominje i takmienja
kao oblik razonode. Olimpski panteon u to vreme preuzima lokalna atletska i
konjika takmienja, zadravajui prvobitne heroje u sekundarnoj ulozi. Velike igre
(Olimpijske, Pitijske, Nemejske i Ismijske) uspostavile su vrstu tradiciju u periodu
od VIII do VI veka p.n.e. Pored toga i broj igara se umnoava. Zavisno od toga da li
su ukljuivale samo atletska i hipodromska ili i muzika takmienja, nazivale su se
isolimpijske (po pravilima olimpijskih), isopitijske ili isonemejske; ako je nagrada za
pobednike bila novana nazivane su hrematitske, ako je kao nagrada dodeljivan venac
bile su stefanike (sve etiri velike) igre. U Rimska vremena imperator je pojedine
igre proglaavao za iselastike, to je pobednicima dozvoljavalo trijumfalni ulaz u
grad. Kao paganski obiaj, igre je 394. godine n. e. zabranio Teodosije I, ali su one u
nekim gradovima nastavljene do poetka VI veka n.e, a kao redovna hipodromska
takmienja u Vizantiji su opstale do XIII veka n. e. Meu hrematitskim igrama
najuvenije su bile Panatenejske u Ateni.
Na ostrvu Delu su odravane Igre jonskih Grka, u Smirni Sveazijske igre, na
Salamini Ajanteje u Ajantovu ast, u tesalskoj Ftiji igre posveene Ahilu, a u ast
prvog poginulog Grka pod Trojom Protesilajeve igre. U ast poginulih kod Plateje
odravana je Eleuterija, a u ast kralju Leonidi bile su igre u Sparti. Apolonu su bile
posveene Karnejske igre u Sparti, Apolonske igre u Rimu, Teoksenije u Peleni, Heliju
Heleje na Rodu (sl. 21), Heri Hereje u Olimpiji i Argu, Ateni Aleje u Tegeji,
Hermesu Hermaja u Feneji, na Helikonu su odravane igre posveene muzama i
60 GLAVA III
Erotu, a u Sparti i Mantineji igre posveene Eurikleji. Teba i Troja bile su poznate po
konjikim igrama.
U doba rimskog carstva uz starije Velike ili Rimske igre (Ludi Magni, Ludi
Romani), Cererine i Florine uvedeno je mnotvo novih igara u ast imperatora
kojima su ukazivane boanske poasti: Akcijske u Nikopolisu i Augusteja u Pergamu,
igre u Kajsareji i mnogim drugim gradovima bile su posveene Avgustu, Neronia i
Iuvenalia Neronu, Hadrijanske u Efesu i Ateni Hadrijanu. Uz njih su opstale
i starije, Kapitolske igre u Rimu, isolimpijske u Aleksandriji, Asklepijeve igre u
Epidauru (sl. 22), Sevasta u Neapolisu, Balbilejske u Efesu, Hrisantike igre u Sardu.
Poznato je da su se odravale igre i u Amikli kod Sparte Hijacintije, zatim Igre
na ostrvu Kosu, igre isolimpijskog karaktera u Amfiopolisu, Dionu, Amfilohiji i jo
mnoge druge.
Sl. 21 Izgled stadiona na Rodosu danas Sl. 22 Stadion u Epidaurusu
Panhelenske igre
Panhelenske igre obuhvataju etiri velika nadmetanja i to: u Olimpiji, Delfima,

Nemeji i Istmiji.
I Olimpijske igre Sveane igre u Olimpiji
U antiko doba Olimpija je pripadala gradu Pizi. Organizacija i odravanje

Sveanih igara u Olimpiji je meutim, bila u nadlenosti grada Elisa, takoe u oblasti
Elida. Svetilite Olimpija102 se nalazilo u blizini zapadne obale poluostrva Peloponez,
ispod brda Kronosa blizu ua reke Kladej u Alfej.
Na osnovu arheolokih iskopavanja, odnosno pronaenih materijalnih dokaza
govori se o nastanjenosti Olimpije jo 2000 godina p.n.e. U poetku su u Svetilitu
prinoeni darovi zbog plodnosti zemlje. U tim vremenima je ono verovatno bilo
posveeno boginji Gei koja se poistoveivala sa prehelenskom figurom Egejske Majke
ISTORIJA 61
SPORTA
Boje. Potovanje boginje plodnosti je pripisivano Heri, Demetri i Hipodameji. U to

vreme antiki Grci poinju paralelno da slave Zevsa, Herakla Ideusa i Pelopsa103. Kult
boga Zevsa se pojavio posle XII veka p.n.e.
Legende o nastanku Igara
U antiko vreme se verovalo da su bogovi i heroji, pored Svetilita osnovali i

atletska nadmetanja, u kojima su prvi uestvovali. Olimpijske igre su izmeu ostalog i
po broju legendi o svom nastanku nenadmane. Postoji vie legendi koje su sauvane
do danas, iz razliitih istorijskih izvora grke kulture.
Prva legenda bi bila ona koja za osnivaa Olimpijskih igara, smatra Zevsa jer ih
je organizovao proslavljajui svoju pobedu nad ocem Kronosom.
Zatim postoji legenda o Heraklu (Idajskom), koji je sa svojom braom na Kritu,
uvao malog Zevsa od njegovog oca Kronosa, koji je gutao svu svoju decu odmah
po roenju, zbog proroanstva da e ga ubiti u borbi za boansku prevlast jedno
od njegove dece. Preavi na Peloponez, Heraklo je organizovao u Olimpiji trku sa
svojom braom i ovenao je pobednika vencem divlje masline, sa namerom da se
Igre odravaju svake pete godine poto ih je bilo petorica brae.
Po jednoj od njih osnovao ih je Heraklo104 nakon povratka Argonauta iz Kol
hide, da bi se na njima sastajali i meusobno nadmetali u razliitim disciplinama i
uvrivali prijateljske veze. Kako je igre posvetio Zevsu Olimpijskome, kad je izabrao
za njih ravnicu izmeu Alfeja i Kladeja u Elidi, dao joj ime Olimpija. Prema drugoj
verziji Heraklo je osnovao Olimpijske igre u spomen na svoju pobedu nad kraljem
Augijem105. Na ovim igrama je i sam uestvovao i pobedio u rvanju i pankrationu.
Prema sledeoj, osnovao ih je Heraklov potomak Oksil koji je uz pomo Dorana
postao kralj u Elidi.
Osnivaem Olimpijskih igara mitovi smatraju i osnivaa Peloponeza Pelopsa,
sina kralja Tantala. Svoju pobedu u dvoboju na ivot i smrt s kraljem Enomajem, za
ruku njegove erke Hipodameje i Elidsko prestolje je proslavio odravanjem Igara.
Prema savetu Delfskog proroita, Oksilov potomak Ifit, kralj Elide, se spo
razumeo sa Kleostenom, kraljem susedne Pize i sa Likurgom kraljem Sparte o nepo
vredivosti Olimpije i imunitetu njenih posetilaca. Taj sporazum je postao osnova
ekeherije, sveopteg Svetog mira meu grkim dravama u vreme odravanja Igara.
Zahvaljujui Svetom miru, odnosno ekeheriji, svi takmiari, zvanini
predstavnici grkih dravica i ostali graani su dolazili, boravili i potpuno bezbedno
se vraali u svoje gradove, bez straha da im se neto u putu dogodi. U poetku je
ekeherija bila u trajanju od jednog meseca (sveti mesec) tokom odravanja Igara, a
kasnije je bilo produeno na tri meseca i odnosilo se na itav region oko Olimpije,
odnosno cela Elida je proglaena kao Sveta i neprikosnovena zemlja, u koju je bio
zabranjen pristup svim naoruanim ljudima, kao i svi ratovi.
62 GLAVA III
Istorijat Sveanih igara u Olimpiji
Teko je precizirati godinu kada su Igre stvarno zapoele, jer je poetak Igara
isprepletan legendama povezanim sa dogaajima i linostima iz praistorijskog
perioda. Prema nekim istorijskim istraivanjima Igre su poele izmeu 1253. g.
p.n.e. i 884. g. p.n.e.106 Verovatno je da su se Igre tada periodino odravale povodom
odreenih dogaaja, tako da svaka linost iz legendi ima svoju ulogu u njihovom
odravanju. Kada je Pelops107 doao na Peloponez oko 1190. g. p.n.e., Igre su se
odvijale sve do oko 1065. g. p.n.e., odnosno prestaju sa prestankom vladavine Oksila.
Obnovljene su u vreme vladavine Ifita, kralja Elisa, koji je bio Oksilov potomak. U
periodu od 1065. g. p.n.e. do 776. g. p.n.e. nije bilo Igara. Istoriar iz II veka n.e.
Phlegon iz Trallesa,108 pisao je da je bilo 28 Olimpijada (Sveanih igara u Olimpiji), od
one koju je postavio Ifit, do Olimpijade na kojoj je pobedio Koroivos. Po toj raunici
bi obnovljene olimpijske igre poele 884. g. p.n.e.
Zvanino, prve Sveane igre su se odigrale u Olimpiji 776. g. p.n.e. kada je
poeto i zvanino zapisivanje pobednika. Tada je Koroivos iz Elisa pobedio u jedinoj
disciplini koja je postojala trci na jedan stadion.
Na osnovu materijalnih dokaza (liste) o olimpijskim pobednicima od VIII veka
p.n.e. pa nadalje, se vidi da se slava Igara irila tokom celog Peloponeza. Kako su se
Ifit, Likurg i Kleosten saglasili da se Igre odravaju svake pete godine i ustanovili
"Sveti mir", koji je podrazumevao primirje tokom igara od strane drava koje su
uestvovale na njima, to je i potovano vekovima kasnije tokom odravanja Igara.
Tekst ovog dogovora za koji se smatralo da je neophodan zbog razvoja Igara je
zabeleen u pisanoj formi u krug na bronzanom Ifitovom disku koji se uvao u
Herinom hramu.109
Uprkos svojoj izolovanosti na krajnjem zapadu Peloponeza okrueno velikim
planinama Arkadije i nepristupanom obalom Jonskog mora, ovo Svetilite je pos
talo autoritet za sva ostala u antikoj Grkoj. Velika i religiozna svetkovina koja se
odravala u njemu je postala simbol politikog i kulturnog jedinstva Grka. Na osnovu
starih zapisa koje je u V veku p.n.e. redigovao sofist Hipija,110 moe se izvesti zakljuak
o irenju Sveanih igara u Olimpiji, sa lokalne na Svehelensku manifestaciju, obeleje
vremena, dok je Grka uivala politiku slobodu.
Tokom arhajskog perioda elja atleta iz cele Grke da uestvuju na Igrama je
dola paralelno sa velikim brojem poklona gradova i kolonija grkog sveta: od june
Italije i Sicilije, istone i zapadne Grke i takoe iz severne Afrike. Odgovornost za
organizaciju Sveanih igara u Olimpiji je pripadala graanima Elisa, uprkos jakim
pokuajima Pizana da preuzmu kontrolu nad njim. Uprkos tome, arhajski period je
bio vreme uspona Olimpije to je potvreno brojnim darovima raznih pobednika
kao i drugih ljudi.
Tokom klasinog perioda uspon Svetilita u Olimpiji je bio znaajan. Na mirnoj
lokaciji pod okriljem Svetog mira, meu Grcima se razvijao jak oseaj nacionalne
ISTORIJA 63
SPORTA
pripadnosti, odnosno jedinstva. Velik znaaj je pridavan Igrama. Dok se na 75. Igra
ma 480. g. p.n.e. Leonida sa svojim Spartancima borio u Termopilskom klancu,
Grci su se takmiili u Olimpiji.111 Na prvim Sveanim igrama posle pobede nad
Persijancima, 476. g. p.n.e. pobeda Grka nad Persijancima proslavljana je sveanije
nego uobiajeno. Kad se Temistokle pojavio na stadionu imao je veu panju publike
nego takmiari. Iako se nije smelo biti naoruan, u Svetilitu 364. g. p.n.e. dolazi do
borbe ak i u Olimpiji, za vreme Igara.112 U pokuaju Elejaca da povrate upravu nad
Svetilitem vodili su borbu ak i na Altisu protiv Pizana. Kasnije, te Olimpijske igre
se nisu raunale, odnosno kao da se nisu ni odrale.
Na Sveanim igrama u Olimpiji je uestvovao Aleksandar, sin Amintin, make
donski kralj (498454), koji je pomogao brau Grke u vreme prvog persijskog na
diranja, i istakao se kao trka na njima, ali to je mogao tek kad je sudijama dokazao
da je on Helenskoga porekla.113 ak je i Filip II Makedonski uestvovao na Igrama
356. g. p.n.e. i pobedio.
Posle smrti Aleksandra Velikog, sjaj Svetilita je poeo polako da opada. Tokom
III i II veka p.n.e. nastavlja se dotiranje Svetilita od strane bogatih pojedinaca iz
Grke, Male Azije i Egipta. Godine 146. p.n.e. Grka je potpala pod rimsku vlast.
Igre su doivele izmene. Neprikosnoveno dotadanje pravo uea samo slobodnih
i nekanjavanih Grka se menja i pravo uea na njima su dobili i Rimljani, a onda
ubrzo se to pravo proteglo na sav slobodan svet rimskog carstva, to su najvie koristili
Egipani i Orijentalci. Na taj nain su se Sveane igre u Olimpiji internacionalizovale,
pa je tako uzviena ideja fizike snage i moralnih vrlina, u miru i slozi, bila prenesena
i na druge narode. Na igre su dolazili takmiari sa tri kontinenta (Evropa, Azija,
Afrika). Rimljani su promenili vrednost i karakter Grkih festivala za njih su atletska
takmienja bila na drugom mestu, posle boksa, rvanja i pankrationa. Pokuali su da
ih presele u Rim. Kornelije Sula je 85. g. p.n.e. opljakao riznice. Zatim je zemljotres
40. g. p.n.e. zadesio Olimpiju i otetio je. Oktavijan Avgust, Neron i Hadrijan su
pokuali da vrate znaaj Igrama u Olimpiji, ali samo za kratko vreme. Posle III veka
n.e., definitivno je dolo do pada slave Igara i sve manjeg uea grkih takmiara u
njima. U IV veku n.e. Igre vie nisu imale nikakvu ni religioznu ni politiku ulogu i
393. godine n. e. vizantijski car Teodosije I ih zabranjuje. Teodosije II pali i unitava
Svetilite 426. godine n.e.
Uoljiva je razlika izmeu grkih takmienja (agones), koja su organizovana
zbog takmiara i koja su imala amaterski pristup, u odnosu na rimske igre (ludi),
koje su organizovane zbog publike i koje su imale profesionalni karakter.
Arheoloko nalazite u Olimpiji
Olimpiju je otkrio 1766. godine Englez Richard Chandler, krenuvi da istrai

postojanje lokaliteta na kome su se odravale nezaboravne Sveane igre u Olimpiji.
Grka je u to vreme jo uvek bila pod turskom okupacijom. Godine 1828. je dobila
64 GLAVA III
nezavisnost. Ubrzo potom, francuski, nemaki, engleski naunici i arheolozi

poinju sa iskopavanjima u Grkoj, na osnovu kojih objavljuju svoje naune radove.
Iskopavanja u Olimpiji, koja su otpoela 1875. godine su aktuelna i danas.
Sama Olimpija je tokom vekova mnogo unitena, neto u osvajakim pohodima
plemena koja su prolazila kroz tu oblast, a veim delom prirodnim elementarnim
nepogodama. Izlivanje reke Kladej je unitilo pola gimnaziona, a reka Alfej plavi
hipodrom.114
Na osnovu otkrivenih ostataka graevina u Olimpiji i na osnovu literarnih
istorijskih izvora,115 izvrena je dosta precizna rekonstrukcija lokaliteta (sl. 23), sa gra
evinama i objektima za takmienje antikih atleta koji su bili na njemu. Na samom
lokalitetu se nalazilo:116 svetilite Olimpije, objekti za takmienja i ostale zgrade za
razliite namene.
Sl. 23 Rekonstrukcija Olimpije
1. Svetilite Olimpije (sveto mesto) je obuhvatao prostor na centralnom delu

lokaliteta, tj. na Altisu (sveti gaj). Na ovom prostoru su tokom vekova bila izgraena
sva zdanja namenjena verskim obredima, kao i ceremonijama vezanim za same Igre.
Svetilite je bilo specifino po tome, to su se na Altisu pored hrama posveenog
bogu Zevsu u iju ast su Igre i bile organizovane, nalazili hramovi, kipovi i rtvenici
posveeni i drugim bogovima i herojima, kao i statue pobednika olimpijskih igara.
Prostor samog Altisa je u kasnijem periodu odravanja Igara bio ograen zidom, koji
je odvajao i titio Svetilite.
Hramovi, oltari, spomenici i druga verska znamenja podizana su u Svetilitu
tokom dugog niza godina. Navedeni su hronolokim redom kako su graeni, da bi
se stekla predstava razvoja i uspona Svetilita u Olimpiji u antikom periodu, a time
razumelo znaenje i vrednost Olimpijskih igara. To su: Pelopeon, Hipodameon,
Hereon, Hram boga Zevsa, Kip boginje Nike, Metron, Hram boginje Hestije, Veliki
rtvenik boga Zevsa. U njegovoj neposrednoj blizini nalazili su se oltari boginja Here
i Reje, a u itavom Svetilitu nalazilo se jo 69 drugih oltara, posveenih razliitim
bogovima antikog sveta. Zatim, tu su se nalazili i Filipeon, Pritanej, Zanes,117 Riznice,
Nimfeum, Eho hodnik i Kripta.
ISTORIJA 65
SPORTA
Kripta je bila zasvoeni ulaz na stadion odnosno tunel, ispred koga su bile
postavljene dve table sa epigramima koji su opominjali takmiare:
1. "Olimpijska pobeda se ne kupuje novcem ve se postie brzinom nogu i snagom

tela".
2. "Ovi kipovi pokazuju svim Grcima da se novcem ne moe kupiti Olimpijska
pobeda".118
2. Objekti za vebanje i takmienja su bili smeteni izvan zidova Svetilita. Na

prostoru Stare Olimpije postojali su sledei objekti: Stadion, Hipodrom, Gimnazija
(gr. Gimnazion), Palestra i Bazen.
Stadion na koji se ulazilo prolaskom kroz Kriptu, se nalazio istono od Svetilita,
od koga je bio odvojen Hodnikom Eho. Na njemu su postojale ureene staze i
gledalite, izgraeno na kosoj padini breuljka bono od staza za tranje. Duina
Stadiona, sa prostorom ispred starta, stazom za tranje i delom iza cilja je iznosila
212.5 m, a irina staza za tranje, sa prostorom sa strane, iznosila je 30 m.
Staza, na kojoj su se odravala takmienja u tranju, je bila duga 192.27 m,
odnosno iznosila je 600 Heraklovih stopa119 ili 600 olimpijskih stopa.120 Start se obav
ljao na istonom delu Stadiona, gde se nalazilo vie iljebljenih kamenih ploa, sa
kojih je moglo u isto vreme da startuje 20 takmiara. Na njima su bili udubljeni
ljebovi dubine 2 i irine 4 cm, na meusobnom razmaku od 16 cm, koji su sluili za
postavljanje prstiju nogu prilikom starta. Iste takve ploe su se nalazile i na zapadnoj
strani Stadiona, odnosno na ulazu u njega, koje su koriene kod trka diaulos,
dolihos i kod trke sa orujem. Cilj je uvek bio kod ulaza u Stadion, odnosno kako
su Igre imale religioznu pozadinu, pobednici su morali biti licem okrenuti prema
hramu boga Zevsa. Kod tranja na vie stadiona takmiari su se okretali oko stubova,
postavljenih na startu i cilju.
Na kosim padinama oko Stadiona, koje nisu imale stepenasta sedita, moglo
je da se smesti oko 40000 gledalaca, koji su se za vreme velikih vruina rashlaivali
vodom koja je proticala oko celog Stadiona. Na junoj, duoj strani Stadiona, negde
oko njene polovine, nalazila se egzedra, slino dananjim sveanim loama, u kojoj
su bili helanodici i ugledni gosti. Naspram nje, na severnoj strani Stadiona, se nalazio
kameni oltar boginje Demetre amine, pored koga je na poasnom mestu sedela
svetenica hrama boginje Demetre, jedina ena kojoj je bilo dozvoljeno da prati tak
mienja na Stadionu.
Navedeni podaci opisuju trei Stadion, koji je izgraen u IV veku p.n.e. (oko
350. godine) u Olimpiji. Prvi stadion je izgraen pored Zevsovog hrama, pre VI veka
p.n.e. i nalazio se oko 80 m od dananjeg cilja. injenica da se nalazio pored hrama
ukazuje na to da je bio intenzivan uticaj religije u tom periodu. Drugi stadion je u V
veku p.n.e. zbog guve pred Zevsovim hramom tokom takmienja, pomeren prema
istoku, dok konano trei Stadion nije napravljen izvan Altisa, najverovatnije da bi se
takmienja na neki nain odvojila od religije (poetak profesionalizma kod atleta).
66 GLAVA III
Hipodrom je bio mesto za takmienja u vonji bojnih kola i ostalih konjikih

takmienja. Nalazio se na oko 700 m juno od Stadiona. Staza na kojoj su se odravala
takmienja bila je elipsastog oblika, sa otrim zaokretima oko postavljenih stubova i
njena ukupna duina, odnosno jedan krug, iznosila je etiri stadija, tj. oko 780 m. To
znai da su jahai i vozai bojnih kola prelazili u jednom smeru dva stadija (oko 390
m) i u povratku jo toliko. Postojao je i poseban startni ureaj za konjike trke, koji je
obezbeivao siguran i pravilan start konja i jahaa. U kasnijem periodu podignut je
zid duinom Hipodroma, koji je spreavao direktne sudare kola i konja. Na poetku
staze bio je postavljen kip boginje Hipodameje, sa pobednikim vencem u ruci. Na
zidu, koji je delio stazu po duini, kasnije su postavljeni kipovi pobednika sa ovih
takmienja.
Gimnazion (gimnazija) se nalazio na ulazu u prostor Olimpije sa desne strane
puta, koji je vodio sa mosta preko reke Kladej i napravljen je izmeu 300. i 200. g.
p.n.e. Sastojao se od velikog pravougaonog prostora pod otvorenim nebom, izmeu
reke Kladej i Palestre, oivienog sa etiri strane dugim otvorenim hodnicima sa
66 dorskih stubova. Na otvorenom prostoru su atlete, koje su dole na takmienje,
vebale tranje, bacanje koplja i diska, a kada loe vreme nije dozvoljavalo vebanje
pod vedrim nebom, u doba velikih vruina ili kia, treniranje se odvijalo u istonom
hodniku. Ovaj hodnik je bio dug 212 m, i svojom duinom je omoguavao trening
trkaa na jedan stadion.
Palestra je sagraena oko 300. g. p.n.e., kao zgrada etvrtastog oblika, ija je
svaka strana bila duga 66.75 m. U njenoj unutranjosti bio je jedan etvrtast prostor
pod otvorenim nebom koji je sluio za vebanje atleta u rvanju, pesnienju i skakanju.
Za vreme velikih vruina ili kia vebalo se u otvorenim hodnicima, a razliite
prostorije u njoj sluile su odreenim potrebama vebaa, odnosno takmiara (za
mazanje uljem, posipanje peskom, kupanje, masau i dr.). U ovoj palestri su filozofi
sedeli na posebnim klupama i vodili meusobne razgovore i rasprave.
Bazen se nalazio neto junije od palestre u neposrednoj blizini reke Kladej i
bio je namenjen za osveavanje i vebanje. Izgraen je u I i II veku n.e., a dimenzije
su mu bile 16x24 m.
3. Ostale zgrade za razliite namene i funkcije kako su to zahtevale odreene

potrebe organizacije i rada Svetilita i takmienja u Olimpiji su graene u razliitim
vremenskim periodima. To su bile: Teokoleon, Heron, Fidijina radionica, Grko
kupatilo, Leonideon, Ulica procesije, Buleterion, Juni hodnik, Jugoistoni hodnik,
Neronova Trijumfalna kapija i Neronova vila.
Organizacija Sveanih igara u Olimpiji
Sveane igre u Olimpiji su odravane svake etvrte godine tokom leta, u periodu
velikih vruina i uvek u doba punog meseca odmah posle letnje dugodnevnice, koja
ISTORIJA 67
SPORTA
je po ondanjem raunanju vremena neki put bila u julu a neki put u avgustu mesecu.
Period od etiri godine, od odravanja jednih Sveanih igara do sledeih, se zvao
Olimpijada i sluio je za raunanje i oznaavanje istorijskih dogaaja. Tokom prvih
trinaest Igara, dok je jedina takmiarska disciplina Sveanih igara u Olimpiji bilo
tranje na jedan stadion, svaka Olimpijada je nosila ime pobednika trke na jedan
stadion. Kasnije su se istorijski dogaaji raunali samo po broju Igara.
Od 776. g. p.n.e. pa do 684. g. p.n.e. Igre su trajale jedan dan. Tada su pored
disciplina tranja i pentatlona prikljuena takmienja kola i poele su da traju dva
dana. Kada su 632. g. p.n.e. uvedena takmienja za deake, produena su na tri dana.
Zbog mnogobrojnih uvedenih takmienja od 472. g. p.n.e. pa nadalje, su produene
na pet dana.
U V veku p.n.e. Hipias iz Elide je napravio prvu listu pobednika u Olimpiji i
zabeleio sve odrane Igre do tog vremena, a kasnije su je brojni autori (meu njima
i Aristotel) dopunjavali, beleei ostale podatke o odranim Igrama.
Eliani su pokazali da su bili veoma sposobni da organizuju Igre. Najvii zva
ninici Igara su bili Helanodici, odnosno sudije kod Igara, ija sluba nije bila ni malo
laka. Nosili su purpurnu odeu (ljubiastu) i bili su birani rebom meu uglednim
Elianima za svaku Olimpijadu.
U poetku je biran samo jedan sudija, posle 20. olimpijade dvojica, a od 25.
olimpijade devetorica, od kojih su trojica nadzirala trke konja, trojica borbu, a trojica
ostale discipline takmienja. U 103. olimpijadi Eliani su bili podeljeni na dvanaest
plemena, te je iz svakog bio biran po jedan sudija. U 104. olimpijadi bilo je samo osam
sudija, jer su im Arkaani bili smanjili zemljite; ali od 108. olimpijade je uvedeno
deset sudija, kako je i ostalo do kraja odravanja Igara.
Helanodici su bili odgovorni za organizovanje Igara i primenu pravila. Pod
njihovu nadlenost je spadala diskvalifikacija pojedinaca sa Igara zbog krenja pravila
i kanjavanje onih koji su bili umeani u neko kanjivo delo, javnim ibanjem.
Na Altisu je svako svetilite imalo specijalno osoblje zadueno za prinoenje
rtve, kojim su rukovodila tri svetenika. Helanodici su trojci spondofora dodelili
dunost da putuju u sve Grke gradove i da najavljuju tano vreme odravanja Igara.
Postojali su i vidovnjaci, potomci dvaju velikih porodica iz Elisa, Jamida i Klitaida.
Ovi vidovnjaci su imali poseban ugled. Tu su takoe bili i svetenici koji su rukovodili
prinoenjima rtvi, svirai aulosa, igrai, organizatori sveanosti i drugi. Na kraju,
Helanodicima su pomagali alitai (neka vrsta redara), mastigofori (biem terali, tukli)
i rabdui (oni koji su palicama, ibama kanjavali) koji su bili podreeni alitarhu.121
Deset meseci pre poetka Igara, Helanodici su boravili u posebnoj graevini
u Elisu, i bili su obuavani za svoje dunosti. Atlete su morale njima da prijave
svoje uee na takmienjima godinu dana ranije. Sa objavljivanjem (poetkom)
Svetog primirja, atlete, zvanini gosti i vernici su dolazili u Olimpiju. Oni koji su
uestvovali u Igrama su morali mesec dana ranije da dou sa svojim trenerima da bi
se pripremali i da obave sve potrebne verifikacije. Tokom zadnjeg meseca intenzivnog
68 GLAVA III
treninga, atlete su poduavane principima potenog nadmetanja. U nadmetanjima

su mogli uestvovati svi slobodni Grci, koji se nisu ogreili o zakone i koji su pred
organizatorima pokazali svoje takmiarske sposobnosti i poloili zakletvu da e se
boriti asno. Gledaoci su mogli biti i stranci i robovi, ali samo mukarci.
Jedina ena kojoj je bilo dozvoljeno prisustvo na Sveanim igrama je bila
svetenica Demetre amine. Svaki prekraj ovog pravila se kanjavao smru, i to
bacanjem istih sa planine Tipaj.122 Pauzanije meutim, kae da nije zabeleen ni
jedan sluaj kanjavanja, tj. bacanja neke ene sa te visoke planine. Da svako pravilo
ima svoj izuzetak potvrdila je Kalipatira koja je prisustvovala takmienju svoga
sina Pizirodosa u rvanju, i to kao trener, na Sveanim igrama 396. g. p.n.e. smru
mua bila je prinuena da sama nastavi sa treniranjem sina, koji je i pobedio na tim
Igrama. Ona je preruena ula na stadion. Ali, kada joj je sin postao pobednik, kao
i svaka majka, nije mogla da izdri, ve je potrala ka njemu i otkrila se. S obzirom
da je viestruko porodino bila povezana sa prethodnim poznatim olimpijskim
pobednicima,123 oproteno joj je, ali od tada su i takmiari i treneri morali goli ui
na stadion.
Program Sveanih igara u Olimpiji
Kako je od 77. Igara njihov program i administracija produen na pet dana

trajanja, on je sledio ovako:
Prvog dana je bila ceremonija otvaranja Igara sa velikim jutarnjim programom
kod Buleteriona. Ovaj dan je bio namenjen prinoenju rtvi i polaganju zakletve.
Ovde su se atlete prijavljivale ispred statue Zevsa Horkiosa i posle rtvovanja divljeg
vepra, oni, njihovi treneri, oevi i braa124 su se svi zaklinjali. Atlete su se zaklinjale da
su propisano vreme vebali u gimnaziji i da e se takmiiti poteno, potujui pravila.
Na kraju su se Helanodici zaklinjali da e pravedno suditi. Posle su Helanodici i
atlete odlazili na stadion gde ih je kod kripte doekivala i pozdravljala Demetrina
svetenica.
Drugi dan bi poele same Igre. Programom su bile obuhvaene trke konja i
kola na hipodromu, a poslepodne je bilo nadmetanje u pentatlonu. Dan se zavravao
ritualom u poast Pelopsu.
Trei dan je bio najvaniji dan Igara. On se poklapao sa danom posle noi punog
meseca i obuhvatao je velianstvene rituale posveene bogu Zevsu. Ujutru su Eliani
prinosili za rtvovanje 100 volova na velikom Zevsovom rtveniku (oltaru). Tom
inu je prisustvovala cela Olimpija. Prethodno je ogromna Sveana povorka koja se
sastojala od svetenika, atleta, helanodika, zvaninika Elisa i zvaninih predstavnika
drugih gradova, zajedno sa posmatraima, od Pritaneja, prola ulicom Povorke do
Svetog Altisa i velikog Zevsovog rtvenika. Istog dana popodne su se odravala
nadmetanja na stadionu trka na jedan stadion, diaulos i dolihos. Takmiari su
ISTORIJA 69
SPORTA
trali goli i bosi. Za razliku od dananjih tvrdih trkakih staza, olimpijska je bila
nasuta otprilike etvrt metra debelim slojem peska.
etvrtog dana su se odvijala nadmetanja u teim disciplinama: rvanju, boksu
i pankrationu, kao i trka pod orujem.
Petog dana Igara, sveana dodela nagrada pobednicima se odvijala u predvorju
Zevsovog hrama. Na skupocenom stolu od zlata i slonove kosti, koji se uvao u
Herinom hramu su bili postavljeni pobedniki venci. Bili su spleteni od granica
odrezanih sa Svetog maslinovog drveta koje je posadio Heraklo u Altisu. Deak,
Elianin, kome su iveli i otac i mati, ih je zlatnim noem odrezao. Pesnik bi prozvao
svakog pobednika, oglasio ime njegovog oca i grada, a jedan od sudija bi ga krunisao
maslinovim vencem, to je bilo praeno aplauzom publike koja je bacala cvee i lie.
Posle dodele nagrada, u Pritaneju je prireena proslava u ast pobednika kojoj su
takoe prisustvovali i zvaninici gradova kao gosti Svetilita. Tokom noi, himne
i pesme prijatelja i roaka pobednika su odjekivale mirnom dolinom Olimpije i
pobednika proslava je trajala do sledeeg jutra.
Pobednik na Sveanim igrama u Olimpiji
Pobeda na Igrama u Olimpiji je predstavljala posebnu ast, ne samo za pobednika

i njegov rod nego i za ceo grad, iji je on bio predstavnik. Veliina te pobede ogledala
se u tome to pobednicima nije dodeljivana nikakva materijalna nagrada, nego samo
venac sa Svetoga drveta masline.
Pobeda je pobedniku donosila venu slavu, to su stari Grci cenili vie nego
prolaznu materijalnu dobit. Pobednikov povratak u zaviaj bio je vezan za veoma lep
doek. Kada se vraao kui, bio je u gradovima kroz koje je prolazio obasipan cveem,
vencima i poklonima. Dok je ulazio u svoj grad uz urnebesno klicanje graana,
pred njim su rueni gradski bedemi, jer uz takvog junaka gradu nije bio potreban.
Hor je pevao pesmu pobedniku, a povorka se glavnom ulicom kretala ka glavnom
hramu. Tu je pobednik poloio venac kao najdragoceniji poklon bogu. Zatim bi se
priredila gozba, kod koje je opet hor muziki obrazovanih pevaa, veinom graana
ili pobednikovih prijatelja, pevao pobedniku pesmu, epinikiju, uz pratnju kitare ili
frule.
Velika je slava bila ako je pobedniku pesmu ispevao Pindar ija je poezija bila
nenadmana. Takvim epinikijama slavili su pesnici pobednike. Pored toga, gradovi bi
svojim pobednicima podizali statue u gimnazijama i palestrama, na trgu i na ulasku
u hram; esto bi ih nagraivali proedrijom, tj. pravom na mesto u prednjim klupama
u pozoritu ili pri kojoj drugoj sveanosti, i promahijom, tj. pravom na borbu u prvim
redovima.
Pobednik je imao pravo da podigne pobedni spomenik u Altisu, a ako je tri
puta odneo pobedu, mogao je da postavi i svoju statuu. Koliko su stari Grci potovali
pobednike vidi se po tome to su Dijagorinog najmlaeg sina Dorieja (u Olimpiji
70 GLAVA III
pobedio 3 puta, na Istmu 7 puta i u Nemeji 6 puta) Atinjani kao ratnog zarobljenika
pustili, ne nanevi mu povrede, jer su u njegovim pobedama nalazili boji znak.
Doprinos Igara je i u kulturnom i politikom smislu bio nemerljiv. U Olimpiji je
razvijano veoma jako oseanje nacionalne svesti. Sveti mir je bio jedinstvena prilika
za poteno rivalstvo i zdravo takmienje koje se na najbolji nain odrazilo na grku
kulturu. Veliki broj znaajnih ljudi je prisustvovao Igrama: retoriari, sofisti, filozofi,
pesnici, politiari i istoriari. Pindar, Simonid i Bakhild su nesumnjivo kao pesnici
bili inspirisani ovim Igrama. I vajari su ovekoveili ideal atletske lepote, snage i duha
kroz svoja dela.
ene na Olimpijskim igrama
ene su se takmiile u tranju u Olimpiji na tzv. Herejama koje su bile orga

nizovane u ast boginje Here.125 One se nisu odravale u isto vreme kad i muke, ve
ili mesec dana ranije ili mesec dana kasnije u odnosu na njihove igre. Poetak Hereja
se vezuje i za jedan od mitova o postanku Olimpijskih igara, gde se Pelops oenio
Hipodamejom. Ona je povodom svoje svadbe u ast boginje Here oformila grupu od
16 ena koje su joj pomogle u organizovanju Hereja.
U Herejama su uestvovale mlade devojke Elide. Pauzanije, putopisac iz II veka
n.e., navodi da su bile podeljene u tri kategorije.126 Najmlae su se prve takmiile.
Pobednica bi obino bila isproena od strane nekog od pobednika na mukim
igrama. Nisu sauvane liste pobednica na Herejama.
Devojke su se takmiile u tranju na istom stadionu gde i mukarci, ali na stazi
od 500 stopa (za 1/6 kraoj od muke), to je iznosilo 160 m. U trci su imale raspletenu
kosu, bile su obuene u kratke haljine tzv. hitone sa jednim golim ramenom i dojkom
(sl. 24). Dobijale su istu nagradu kao i mukarci (venac od maslinove grane i pare
mesa od rtvovane krave), kao i pravo da im se ureu imena na statuama koje su bile
postavljene u Herinom hramu.
Sl. 24 Hereje
ene su kao vlasnici konja, na mukim igrama bile i pobednice, jer se u poetku
Igara smatrao za pobednika vlasnik a ne jaha.
ISTORIJA 71
SPORTA
Pauzanije napominje da je samo udatim enama bio zabranjen ulaz na Olim

pijskim igrama, dok devojke nisu imale potrebu da budu tamo, jer su imale svoje
takmienje Hereje.
II Pitijske igre
Pitijske (Delfske) igre bile su posveene bogu Apolonu.127 Odravane su u gr

kom svetilitu Delfi, u podnoju brda Parnas. Ove Igre su posle Olimpijskih igara
bile najpoznatije i najuvenije u antikoj Grkoj. Svetilite u Delfima imalo je u
centralnom delu veliki hram boga Apolona, a u severozapadnom delu se nalazio
veliki amfiteatar sa pozornicom za muzika nadmetanja, kao i dosta malih hramova,
oltara, kipova i prateih zgrada. Izvan Svetilita su bili izgraeni objekti za atletska i
konjika takmienja (stadion, hipodrom i dr.).
Taan datum njihovog poetka odravanja nije poznat. Obnovljene su 582. g.
p.n.e.128 i od tada se odravaju svake etvrte godine (u treoj godini grke olimpijade).
Trajale su do 300. g.n.e.
Na programu Igara su bila muzika129 i sportska nadmetanja. Pored atletskih i
konjikih takmienja, nadmetalo se u pevanju uz pratnju muzikih instrumenata i
sviranju na razliitim muzikim instrumentima.
Interesantno je napomenuti da su i ene uestvovale u nadmetanjima koja su se
odravala u Delfima. Prilikom arheolokih iskopavanja pronaena je baza na kojoj se
pretpostavlja da su bila tri kipa posveena trima sestrama Trifozi, Hedeji i Dionisiji,
gde je uklesano da su bile pobednice raznih igara, od kojih je jedino Trifoza pobedila
u tranju130 na Pitijskim igrama. Druge dve su pobeivale u Istmiji, Nemeji, Sikionu
i Epidaurusu. Pobednik Pitijskih igara je dobijao venac od lovora.131
III Istmijske (Istamske) igre
Istmijske igre posveene bogu mora Posejdonu, odravale su se u mestu Istmu

na Korintskoj prevlaci. Za osnivaa Igra se prema predanju smatra antiki heroj
Tezej. Istam je neko vreme bio veliki pomorskotrgovaki centar. U poetku su Igre
bile lokalnog karaktera, meutim, nakon njihovog obnavljanja u periodu izmeu
582. i 570. g. p.n.e., dobijaju Svegrki karakter, odnosno ukljuene su u Panhelenske
igre, i traju do 394. godine n.e. Igre su se odravale svake druge godine. Na programu
Igara su bila atletska, konjika i muzika takmienja.
U okviru ovih sveanosti odravana su i takmienja u veslanju, a nagrade
pobednicima su bili venci od borovih i palminih granica. U Istmiji su se takoe,
takmiile ene. Pobednice na ovim Igrama su bile ve prethodno pomenute tri sestre
(Trifoza, Hedeja i Dionisija). Iako su pobeivale na razliitim takmienjima, njihov
otac je u njihovu ast podigao statue u Delfima.132
72 GLAVA III
IV Nemejske igre
Nemejske igre su se odravale u dravi Argolidi na severoistoku Peloponeza,

u Nemeji, u slavu boga Zevsa. Prema legendi Nemejske igre je ustanovio Heraklo
u ast jednog, od svojih mnogobrojnih podviga, odnosno pobede nad nemejskim
lavom. Odravale su se od 573. g. p.n.e. do 394. godine n.e. u toku meseca juna i jula,
svake tree godine olimpijskog ciklusa.
Program sveanosti se sastojao iz atletskih i konjikih nadmetanja slinih olim
pijskim, a pobednici su nagraivani vencima celera.
I u Nemeji kao i u Olimpiji ene su mogle pobediti kao vlasnici konja.
Zanimljivo je napomenuti, da je Drutvo za obnovu Nemejskih igara koje danas
ima preko 2200 lanova irom sveta, uspelo da obnovi ove Igre 1996. godine. Meu
lanovima poasnog Komiteta Drutva se nalaze mnogi olimpijski pobednici i svetski
sportski funkcioneri. Zahvaljujui arheolokim iskopavanjima pod rukovodstvom
profesora Stefana Milera sa Berklija (SAD) i uz pomo velikog broja istomiljenika,
ove Igre se od 1996. godine redovno odravaju svake etiri godine (sl. 25 i sl. 26).
Smatrajui, da su Olimpijske igre dostupne samo vrhunskim sportistima, a u cilju
promovisanja antikih grkih Igara, na ovim Igrama mogu da se takmie svi ljudi
koji su prosenih fizikih sposobnosti a ele da osete duh antikih vremena.133
Sl. 25 Start trke u Nemeji Sl. 26 Uesnici raznih zemalja

na Igrama u Nemeji
Panatenejske igre
Panatenejske igre su bile posveene boginji Ateni. Odravale su se u Atini, u

mesecu septembru. Male igre koje su bile lokalnog karaktera su se odravale svake
godine, a Velike , koje su bile svegrkog karaktera svake etvrte godine, i trajale su
devet dana. Na programu Igara su prvo bile konjike trke, zatim raznovrsan atletski
program, muzika takmienja i recitovanje Homerovih epova.
uvene trke sa bakljama u vidu tafeta (lampadodromia), su se odravale u
okviru prateih verskih sveanosti. U tranju su uestvovale sve uzrasne grupe134 oba
pola,dok su na primer u Vranronianu na Atici trale samo devojke.135
Nagrada koju su pobednici dobijali je bila maslinov venac i amfora puna mas
linovog ulja.
ISTORIJA 73
SPORTA
3.6. Oblici fizikog vebanja

i nadmetanja u Rimu
Geografski poloaj rimskog carstva je bio veoma slian Grkom. Castvo je iz
lazilo na Sredozemno more. Istorija rimskog carstva je iz viestrukih razloga bila
slina istoriji antike Grke. Na osnovu arheolokih iskopavanja utvreno je da su
Apeninsko poluostrvo naseljavali pre i za vreme Rimljana sledei narodi: Ligurci,
Iberci, Umbri, Latini, Etrurci i Gali (Kelti). Rim je prema legendama nastao 753. g.
p.n.e. a za osnivae se smatraju braa blizanci Romul i Rem koje je prema legendi
othranila vuica. Bili su potomci trojanskog junaka Eneje, koji je posle pada Troje
dugo lutao Sredozemljem da bi se na kraju nastanio na Apeninskom poluostrvu.
Rim je na poetku svoje istorije bio samo mali grad na reci Tibru, na jugu
Apeninskog poluostrva. Rimljani su poeli da ratuju sa svojim susedima, a zatim
i sa narodima koji su iveli u udaljenijim oblastima. Ratnim ishodima su irili
svoju teritoriju. U starom veku se verovalo da je Rim svoj uspon dugovao dobrom
i postojanom dravnom ureenju. U najstarije doba Rimom su vladali kraljevi.
Svrgavanjem poslednjeg kralja 509. g. p.n.e. uspostavljena je republika kojom su
upravljali dva konzula i Senat. Rimsku republiku su inili robovi i slobodan narod.
Slobodan narod se delio na patricije (aristokrate) i plebejce (obian narod). Njihove
obaveze prema dravi podrazumevale su plaanje poreza i vojnu slubu u zavisnosti
od staleke pripadnosti. Zahvaljujui jakoj vojnoj sili, Rimljani su irili svoje teritorije
na zapadnom, a zatim i na istonom delu Sredozemlja. Rimska republika je propala
u graanskim ratovima, koji su je neprekidno potresali tokom itavog I veka p.n.e.
Rimsko carstvo je osnovao Oktavijan Avgust 27. g. p.n.e. Do II veka n.e. Rimska
Imperija je irila svoje granice zahvaljujui snanoj vojsci. Prestankom osvajakih
ratova javlja se klasna politika borba u njoj, to je postepeno slabi. Posledica teke
krize koja zahvatila Rimsko carstvo bila je i njegova konana podela 395. godine n.e.
na Zapadno i Istono rimsko carstvo.
Fizika kultura u starom Rimu
Arheoloka iskopavanja na ovom podruju su bila veoma bogata. Porodine

grobnice etrurskog stanovnitva u kojima su pronaeni crtei i opisi ivota pokojnika,
daju nam saznanja o aktivnostima kojima su se bavili. Na crteima su dati prikazi
raznih takmienja i igara kao to su: tranje, bacanje diska, bacanje koplja, skok u
dalj, rvanje, pesnienje, plivanje, takmienje u jahanju i vonja bojnih kola.136
Na Marsovom137 polju, pokraj rimskih zidina, za odrasle Rimljane su redovno
odravana vebanja u ratnim vetinama, sastavljena od raznih grupnih hodanja i
tranja pod ratnom opremom, od maevanja, jahanja, rvanja i dr. Vebanje se
zavravalo plivanjem u reci Tibar, a od 310. g. p.n.e., izgradnjom javnih kupatila,
plivanje se uilo i vebalo u njima. Muka deca su odgajana tako da su do 16. godine
stalno pratila oca i oponaala ga u svim aktivnostima, pa i u vojnikom vebanju. Na
74 GLAVA III
taj nain su sticali navike i znanja iz svakodnevnog ivota. Kako se Rimsko Carstvo
dalje razvijalo, ovu ulogu su preuzimali specijalni robovi.
U Starom Rimu terme su bile mesto gde je i enama i mukarcima ravnopravno
bilo omogueno da se aktivno bave svojim telom i da ga neguju. Terme su bile dobro
ureena javna kupatila u koja je svako mogao da doe. U Rimu je bilo oko 850
javnih i privatnih kupatila. Korienje je bilo besplatno za sve graane. Carske terme
esto su u jednom kompleksu imale, pored toplih i hladnih kupatila, i gimnastike
dvorane, vrtove, muzeje, biblioteke, restorane i prodavnice. Rimske terme imale
su niz prostorija, izmeu ostalog i dvorane za odmor i druenje, prostorije za
odlaganje odee, svlaionice, posebna kupatila sa vruom i posebna sa hladnom
vodom, odeljenja sa zagrejanim vazduhom i prostorije za masau. Mnogi Rimljani
su pre kupanja vebali. U dvoritima su se dizali tegovi, igralo se loptom, ukljuujui
i medicinku, i igrale su se razne drutvene igre. Terme su imale znaajnu ulogu u
funkciji zdravlja i higijene rimskog stanovnitva. U termama su se odravala i
razna takmienja. Najvea i najpoznatija javna kupatila izgraena su za vreme
vladavine rimskih careva Nerona (5468), Domicijana (8196), Karakale (197217),
Dioklecijana (284305) i Konstantina (306337). Najvee i veoma impresivne su
Karakaline terme. Izgraene su izmeu 211. i 217. godine na prostoru od 14 hektara.
Terme su predstavljale grad za sebe, raskono dekorisan mermernim stubovima,
predivnim mozaicima, freskama, vrtovima, bibliotekom, senovitim mestima za
odmor. Mogle su da prime i do 1000 kupaa.
ene su se, takoe, bavile raznim sportskim aktivnostima: tranjem, gimnas
tikom, bacanjem diska, igrama sa loptom (sl. 27). Imale su posebna kupalita i zagre
vale su se vebajui pre odlaska na kupanje.
Sl. 27 Prikaz ena kako vebaju
Velikoj popularizaciji fizikog vebanja doprinele su javne priredbe koje su se

prvobitno odravale u sklopu religijskih sveanosti, a kasnije za vreme trijumfalnih
ISTORIJA 75
SPORTA
proslava nakon ratnih pobeda. Dugo su bile popularne tzv. Trojanske a kasnije
Rimske igre. Pored ovih Igara bilo je pokuaja da se Grke Olimpijske igre prenesu u
Rim (Kornelije Sula 80. g. p.n.e. i Julije Cezar 46. g. p.n.e.). Ove Igre nisu pobudile
veliko interesovanje rimske publike, te je propao pokuaj njihovog premetanja u
Rim. Kao paralelu grkim Panhelenskim igrama, rimski imperatori su organizovali
Igre slinog sportskog sadraja, takoe u etvorogodinjim ili petogodinjim
ciklusima odravanja. Oktavijan Avgust je 31. g. p.n.e. organizovao tzv. Akcijane,
koje su se odravale u Nikopolisu.138 Neron je u Rimu 50. godine uveo igre pod
nazivom Neroneje, dok je Domicijan 86. godine uveo Kapitolske igre, koje nisu
sadrale atletska nadmetanja.
U VI veku p.n.e. izgraen je Circus Maximus kao specijalni objekat za sportske
priredbe koji je mogao da primi 250.000 gledalaca (sl. 28). U njemu su se u poetku
odravale uglavnom trke bojnih kola, a kasnije, borbe rvaa, pesniara, trkaa, kao
i prikaz vetina u jahanju i voltiovanju (vebanje na konju) omladine rimskih
patricija udruenih u juventama. Dan proveden na trkalitu podrazumevao je
klaenje, navijanje, odnosno zabavu. Trke kolima su se odvijale u suprotnom smeru
od skazaljke na satu. Iako je sredinu trkalita delila ograda koja se zvala spina, ipak je
dolazilo do nesrea velikih razmera, tako da su trku zavravali malobrojni preiveli.
Postojala su etiri tima za koje su Rimljani mogli da navijaju: Plavi, Zeleni, Crveni i
Beli.
Sl. 28 Cirkus Maksimus
Sva ova nadmetanja, odnosno Igre su u Rimu imale za pozadinu smirivanje

socijalnih nemira jer je uvena sentenca hleba i igara upravo proistekla iz injenice
da je u Rimu 354. godine bilo 175 dana Igara. Poznato je da su tokom gledanja
celodnevnih programa gledaoci dobijali hleb i vodu.
76 GLAVA III
Poseban vid zabave u Rimu su bila nadmetanja gladijatora (boraca). Borbe su se

odvijale u amfiteatrima, od kojih je najpoznatiji i najvei Koloseum u Rimu. Vrednost
ovih takmienja, u veini sluajeva za svoj ivot, se merila koliinom prolivene krvi i
brojem mrtvih boraca gladijatora i zveri.
Amfiteatri su se sastojali od borilita (arene) i stepenastog gledalita. U Kolo
seumu se moglo smestiti oko 45 000 gledalaca. Smatra se da se pranjenje amfiteatra,
kroz 80 ulaza izlaza, moglo obaviti za samo 8 minuta.139 Interesantno je istai da je
iznad gledalita, u sluaju kie ili ege, razapinjan platneni pokriva, tzv. velum, kao
zatita. Neki amfiteatri imali su izgraen sistem odvoda i dovoda vode, pa su se u
njima prikazivale i pomorske bitke.
U amfiteatrima su se prireiva
le posebne borbe ljudi sa zverima
(bestiarije sl. 29), u obliku pomor
skih bitki (naumahije), za koje je
ak u Rimu bilo napravljeno veliko
vetako jezero. Za velike pomorske
gladijatorske bitke koriena su i
prirodna jezera u okolini Rima. U
jednoj takvoj bitki uestvovalo je
ak 19 000 gladijatora. Prema vrsti
naoruanja postojalo je vie vrsta
gladijatora: Sl. 29 Borba gladijatora protiv zveri
Samniti naoruani kratkim maem

Hopliti potpuno oklopljeni
Traani sa lemom i titom
Retiariji naoruani trozupcem i mreom
Esedariji borili se na konjima i kolima
Gladijatori su bili borci koji su bili osuenici, ratni zarobljenici (varvari),

osramoene ene koje su bile kanjene da se bore, pa ak i slobodni ljudi koji su
se borili radi popularnosti. Vremenom su se zbog zahtevne publike traili dobro
pripremljeni gladijatori, pa su se otvarale posebne kole za njihovu obuku. U areni
je tokom borbe bio prisutan ovek koji je mogao predstavljati neku vrstu sudije jer
je vodio rauna da se neki od boraca ne povlai i izbegava borbu. U sluaju kada bi
borac bio ranjen ili kada je hteo da preda borbu protivniku, publika je odluivala
o njegovom ivotu u zavisnosti od toga koliko se on pokazao hrabrim tokom same
borbe. Podizanjem palca na gore publika je elela da borac ostane u ivotu, dok je
sputanjem palca na dole elela njegovu smrt.
Unutranji problemi Rimskog carstva koji su doveli do ekonomske, socijalne i
politike krize postupno su vodili ka propasti same Imperije. esti ustanci robova,140
ISTORIJA 77
SPORTA
sve ei i jai napadi varvarskih naroda na granice Rimskog Carstva su doveli do

podele Rimskog carstva 395. godine na Zapadno Rimsko carstvo i Istono Rimsko
carstvo.141 Zapadno rimsko carstvo je srueno 476. godine n.e. i ta godina se smatra
godinom prestanka robovlasnikog, a pojavom feudalnog drtvenog poretka. Istono
rimsko carstvo je 1453. godine propalo zauzimanjem Carigrada od strane Turaka
Osmanlija.
Pojava hrianstva kao nove religije je imala veliki uticaj na kasniju stagnaciju
fizike kulture i sporta. Iako je hrianstvo u poetku bilo zabranjivano, ono je svoj
legalitet steklo Milanskim ediktom 313. godine. Crkva je smatrala da je jeres baviti se
fizikim vebanjem i na taj nain posveivati panju lepoti svoga tela jer je propagirala
asketizam i skromnost u svakom pogledu. Sve Igre i takmienja je naroito osuivala,
jer je paganstvo (mnogobotvo) bilo u suprotnosti sa propovedanjem o veri u jednog
boga. Tako su Olimpijske igre ukinute 394. godine ukazom Teodosija I, a gladijatorske
igre su zabranjene 404. godine. Svi sportski objekti (stadioni, cirkusi i dr.) osim vi
zantijskih hipodroma su zatvoreni 529. godine za vreme vladavine Justinijana II.
78 GLAVA III
REZIME
Razvoj prvih polisa u antikoj Grkoj je uzrokovao i razvoj sporta. Brojna

lokalna takmienja su odravana u okviru svetkovina religioznog karaktera. Sportsko
nadmetanje je postalo glavni pokreta za nadmetanje meu graanima polisa. Bilo je
prirodno da polis ima vebalite kojim su se stalno sluili ljudi svih godina, ne samo
za telesne ve i za duhovne vebe. Tu se, takoe, obavljalo i obavezno kolovanje svih
mladih. Deaci su se obuavali za rat i za takmienja u lokalnim i panhelenskim igrama.
Uz to su uili da itaju i piu, sticali su osnovna znanja iz matematike, muzike, pevanja
i itanja najboljih knjievnih dela, u prvom redu Homerovih epova. Telesno vaspitanje
je smatrano vanim delom vaspitanja, i smatralo se da je, zajedno s duhovnim,
obrazovalo celovitog oveka.
Sistem obrazovanja, a naroito fizikog, je bio na visokom nivou razvoja u an
tikoj Grkoj. U Sparti, vojnikoj dravi, sistem obrazovanja i vebanja mladia je
bio mnogo stroiji i suroviji nego u Atini i drugim gradovima Grke. U Sparti je ve
prilikom roenja dece vrena stroga selekcija. Deca bi sa 7 godina starosti odlazila
u posebne ustanove na specifinu obuku. Spartanci su sticali vetine u posebnim voj
nikim vebama, tranjem, skakanjem, bacanjima, rvanjem i pesnienjem. Devojke
su bile veoma fiziki aktivne, zajedno sa mladiima su uestvovale u spartanskim
Gimnopedijama. U Atini je demokratija bila rasprostranjenija, pa je i obrazovanje
bilo raznovrsnije. Iako su deaci sa 7 godina odlazili u kolu, oni su ostajali u svojoj
porodici za razliku od spartanskih. Postojale su tri vrste kola: Gramatika, Muzika i
Gimnastika. U starijem uzrastu su u gimnazijama, pored bavljenja fizikim vebanjem
mogli da steknu znanja i vetine iz umetnosti, filozofije i govornitva. Od 18. do 20.
godine su ili na vojniku obuku u posebne vojne logore. Atinski sistem vaspitanja je
imao za cilj da stvori snanog, izdrljivog, hrabrog i sposobnog vojnika za odbranu svoje
drave. Ovakav sistem vebanja i takmienja koji se sprovodio u posebnim, sportskim
objektima, pod nadzorom tadanjih vaspitaa i trenera nas navodi na zakljuak da
su poznavali i primenjivali sve elemente koje sadri savremeni sport. Sportski objekti
u kojima su se sprovodila vebanja i takmienja su bili: gimnazije, palestre, stadioni,
hipodromi i bazeni. Stari Grci su vebali i takmiili se po strogo utvrenim pravilima za
sve sportske discipline. Na takmienjima su sudije sa pomonicima nadzirali pravilnost
u nadmetanju. Grci su se takmiili u velikom broju sportova i sportskih disciplina.
Od atletskih disciplina to su bili: tranje na jedan stadion, tranje na dva stadiona,
tranje na vie stadiona, tranje hoplita, tranje sa bakljama, skok u dalj, bacanje
koplja i bacanje diska. Od borilakih sportova su se takmiili u: rvanju, pesnienju
i pankrationu. Pored ovih sportskih disciplina bavili su se i dizanjem tereta, raznim
igrama sa loptom, streljatvom, plesom, lovom i plivanjem. Bila im je poznata primena
vebi u zdravstvene, odnosno terapeutske svrhe preventiva, terapija i rehabilitacija.
ISTORIJA 79
SPORTA
Sveane igre na kojima su izvoena najvea takmienja, vode poreklo od pog

rebnih sveanosti u ast mrtvih heroja. Homer, meutim, pominje i takmienja kao
oblik razonode. Iako je svaki polis u Grkoj imao svoje sveanosti i igre, najpoznatije su
Panhelenske igre (Olimpijske, Pitijske, Nemejske i Ismijske), koje su uspostavile vrstu
tradiciju u periodu od VIII do VI veka p.n.e. Pored njih, skoro jednake po znaaju su bile
i Panatenejske igre. Olimpijske igre su bile posveene bogu Zevsu i meu svim igrama
bile su najvee i najlepe. Ustanovljene su 776. g. p.n.e. a ukinute su 394. g. Postoji veliki
broj legendi o njihovom nastanku. Sama Olimpija se nalazi na Peloponezu, na uu
reka Kladej i Alfej. Pored velikog broja hramova i rtvenika, prateih zgrada, tu su se
nalazili i gimnazija, palestra, stadion, hipodrom, na kojima su se odvijale pripreme i
takmienja antikih atleta. Organizovale su se na etiri godine i prema njima se nekada
raunalo vreme. Na Igrama su smeli da uestvuju samo dobro pripremljeni takmiari.
Program Igara se menjao tokom vekova i na kraju, one su trajale pet dana, u skoro
svim navedenim sportovima. Pobednik Igara je dobijao maslinov venac. Na njima nisu
smele ni da uestvuju ni da prisustvuju ene, iako su mogle biti pobednici, kao vlasnici
konja.
Pitijske igre su bile posveene bogu Apolonu i odravale su se svake etvrte godine
u Delfima. Pored sportskih nadmetanja, na njima su se odvijala i muzika nadmetanja.
Istmijske igre su bile posveene bogu mora Posejdonu i odravale su se u Istmiji u blizini
Korinta. Na njima su mogle da uestvuju devojke. Nemejske igre, su bile posveene
takoe bogu Zevsu, i kao i Istmijske odravale su se svake dve godine. Panatenejske
igre su bile posveene boginji Atini, i iako su odravane svake godine, Velike igre su bile
svake etvrte godine. Najpoznatije su po trkama sa bakljama u kojima su uestvovali i
mladii i devojke.
***
Arheoloka iskopavanja na podruju starog Rima su bila veoma bogata. Pronaeni
crtei iz grobnica daju nam saznanja o aktivnostima kojima su se bavili. Na crteima su
dati prikazi raznih takmienja i igara kao to su: tranje, bacanje diska, bacanje koplja,
skok u dalj, rvanje, pesnienje, plivanje, takmienje u jahanju i vonja bojnih kola.
Rimljani su redovno vebali ratne vetine na Marsovom polju, sastavljene od raznih
grupnih hodanja i tranja pod ratnom opremom, od maevanja, jahanja, rvanja i dr.
Vebanje se zavravalo plivanjem u reci Tibar. Muka deca su odgajana tako da su
do 16. godine stalno pratila oca i oponaala ga u svim aktivnostima, pa i u vojnikom
vebanju. U Starom Rimu terme (javna kupatila) su bile mesto gde je i enama i
mukarcima ravnopravno bilo omogueno da se aktivno bave svojim telom i da ga
neguju. Rimske terme imale su niz prostorija za odmor i druenje, za odlaganje odee,
svlaionice, posebna kupatila sa vruom i posebna sa hladnom vodom, odeljenja sa
zagrejanim vazduhom i prostorije za masau. Mnogi Rimljani su pre kupanja vebali.
U dvoritima su se dizali tegovi, igralo se loptom ukljuujui i medicinku i igrale su se
razne drutvene igre. U termama su se odravala i razna takmienja. Najvee i naj
poznatije su Karakaline terme. Circus Maximus je bio trkalite gde su se odravale
80 GLAVA III
uglavnom trke bojnih kola, a kasnije i borbe rvaa, pesniara i trkaa. Poseban vid
zabave u Rimu su bila nadmetanja gladijatora. Borbe u kojima se borilo za svoj ivot su
se odvijale u amfiteatrima, od kojih je najpoznatiji i najvei Koloseum u Rimu. Prema
vrsti naoruanja postojalo je vie vrsta gladijatora. Rimsko carstvo je propalo 476. g., a
pojavom hrianstva dolazi do zabrane bavljenja bilo kakvim sportskim aktivnostima
i do ukidanja svih Igara.
ENDNOTE
21. S. Ili, (1994), str. 65.

22. Treba razlikovati izraz jelinski (helenski) od jelinistiki (helenistiki). Jelin
skom se naziva grka kultura i civilizacija od njenih poetaka do pred kraj
IV veka p.n.e. Zahvaljujui osvajanjima Aleksandra Velikog (336323. p.n.e.)
grki jezik je ujednaen a jelinska znanja i umetnosti prelaze granice Jelade
(Grke) i prodiru na Bliski Istok i u zemlje oko Sredozemnog mora. Tako
prestaje jelinstvo i poinje jelinizam, kao blagotvorno ukrtanje istoka i za
pada. E. Loze, (1986), str. 4.
23. Ksenofont, (1988), str. 200.
24. Z. Kosidowski, (1982), str. 476.
25. Jedna od najkulturotvornijih osobina helenske prirode je bio njihov AGON,
tj. nagon za utakmicom, nadmetanjem, ogledanjem radi pobede, i to ne za
kakav ma koliko dragocen praktiki cilj, ni za kakav materijalni dobitak, nego
samo za ugled i ast, za prvenstvo i odliku, za pohvalu i slavu. (M. uri,
1955, str. 137).
26. Arete odlikuje svakog oveka; ta grka re najee se prevodi kao vrlina,
mada oznaava svaku izvrsnost, razliitu u razliitih ljudi. Arete se ne ispoljava
samo u jednom poduhvatu ili jednom podvigu. Ona se stie, vaspitava i
neguje; posebni sluajevi samo je potvruju. (A. iri, 1996, str. 23)
27. U antikoj Grkoj se smatralo da ko ne zna da pliva je isto to i nepismen
ovek.
28. U antikoj Grkoj su samo dva grada imala po 3 gimnaziona. To su bili Atina
i Elis, koji je bio zaduen za organizaciju antikih olimpijskih igara.
29. S. Ili (1994): Istorija fizike kulture I deo str. 77.
30. Stadij je bila mera za duinu koja je iznosila 600 stopa.
31. Rekonstrukcija gimnaziona gde se moe uoiti zasvoeni trem ksistos
prema K. Iliakisu (Christopoulos & Bastias, 1976).
32. Duina stadiona se razlikovala u zavisnosti od duine stope kojom se merilo,
i u Olimpiji je iznosila 192,27 m, dok su duine stadiona u Atini, Epidaurusu,
Delfima i drugim mestima bile krae.
ISTORIJA 81
SPORTA
33. Stari Grci su po Filostratosu imali podelu na laku i teku atletiku, gde su
discipline tranja, skok u dalj i bacanje koplja, spadali u laku, a rvanje, boks,
pankration i bacanje diska u teku atletiku. (Filostrato, 3; Pausanije, 1994, VI,
24).
34. Naime, oni su se takmiili nagi u svim atletskim disciplinama, to za to vreme
podrazumeva da su se i u boksu, rvanju, pentatlonu, itd. takmiili nagi.
35. V. Tzachrista, (2000), p. 24.
36. Duina stadiona je iznosila 600 stopa, ali se duina stope razlikovala u Grkoj
od stadiona do stadiona (stopa u Olimpiji je iznosila 0.32045 m, a u Delfima
0.296 m). Smatra se da je duinu stadiona u Olimpiji izmerio Heraklo, pa
se kae da je stadion u Olimpiji dug 600 Heraklovih ili 600 olimpijskih stopa.
(A. iri, 1996, str.243).
37. Op. cit. p. 271.
38. Za duinu trke stadion za deake na web siteu (The Ancient Olympic Games)
reeno je da je iznosila 22 m, pozivajui se na Finleya i Pleketa (1976), to
se obzirom na samu kategorizaciju takmiara u Olimpiji smatra nemoguim.
Zna se da su u Olimpiji postojale dve kategorije takmiara (deaci i mukarci)
i da je kategorija deaka bila orijentaciono od 1218 godina starosti, a kako
znamo da su esto deake zbog svoje fizike grae svrstavali u odrasle,
prevelika je razlika od 22 m do 192.27 m da bi tvrdnja bila tana.
39. Pausanija, (1994), VI, 13.
40. Sve trke su zavravane na zapadnoj strani stadiona, to je imalo simbolian
karakter da se tri ka hramu boga Zevsa.
41. Izvrene su rekonstrukcije startnog mehanizma za Istmiju i Nemeju, na os
novu kojih se moe zakljuiti da se razliito startovalo u Istmiji u odnosu na
Nemeju.
42. . ; . , (2000), .16.
43. J. Swaddling, (1999), p.60.
44. Od 396. g. p.n.e. je u Olimpiji uvedeno takmienje za glasnike (najavljivae) i
trubae. Pobednici ovog takmienja su imali pravo da najavljuju takmienja
i da objavljuju imena pobednika. (Pausanije, 1994.,V, 22).
45. J. Swaddling, (1999), p. 61.
46. J. Swaddling, (1999), p. 62.
47. Pausanija je za ovakav nain tranja rekao da ga Heleni zovu volovsko
skretanje misli se pri oranju, (Pausanija, 1994, V, 17.).
48. Op. cit. VI, 13; J. Swaddling, (1999), p. 57.
49. J. Swaddling, (1999), p. 58.
50. G. A. Christopoulos & J. C. Bastias, (1982), p. 172.
51. Pausanija, (1994), V, 12.
52. Prim. autora Iako ne postoje podaci o tanim dimenzijama titova, oni koji
su izloeni u Arheolokom Muzeju u Olimpiji su enormnih razmera.
82 GLAVA III
53. Olympia CDROM, (2000).

54. U okviru posebnih takmienja postojalo je i bacanje diska u visinu.
55. A. iri, (1996), str.275.
56. Verovatno 492. g. p.n.e. na olimpijskim igrama Tisamen nije osvojio pobedu u
pentatlonu, iako je pobedio u svim disciplinama, osim u rvanju po Herodotu,
(1988), IX, 33, dok je po Pausaniji osvojio pobede samo u tranju i skoku u
dalj (1994), III, 11. Tako je sveukupni pobednik pentatlona te godine bio
Hijeronim.
57. E. N. Gardiner, (1910), pp. 370371.
58. A. iri, (1996), str. 273.
59. Pausanija, (1994), VI, 19.
60. A.iri, (1996), str. 278.
61. E. N. Gardiner, (1910), pp. 299300; A. iri, (1996), str. 282; J. Swaddling,
(1999), p. 70.
62. J. Swaddling, (1999), p. 70.
63. E. N. Gardiner, (1910), p. 297.
64. . Dil, (1928), str. 468.
65. S. Ili, (1994), str. 82.
66. . . , (1979), . 154158.
67. Filostrato, LV, pag. 84.
68. E. N. Gardiner, (1910), p. 338.
69. E.N.Gardiner, (1910), p. 338; G. A. Christopoulos & J. C. Bastias (1982), p.
196; J. Swaddling, (1999), p. 67.
70. E. N. Gardiner, (1910), p. 338.
71. T. Zissimou, (2000), pp. 4546.
72. E. N. Gardiner, (1910), p. 340.
73. Oigledno je da postoji vie termina za liniju (mesto) izbaaja koplja, jer J.
Swaddling, (1999), koristi izraz valvides , koji se takoe koristi za startnu
liniju (kamene blokove), i navodi da se sa istog mesta (valvides) bacao i disk,
p. 68.
74. Op. cit. p. 340.
75. G.A. Christopoulos & J. C. Bastias (1982), p.198.
76. Op. cit. p. 196.
77. J. Petrovi, (1963), str. 176182.
78. A. iri, (1996), str. 289290.
79. J. Swaddling, (1999), p. 67.
80. Enciklopedija fizike kulture AO, (1975), str. 679.
81. M. uri, (1955), str. 155.
82. Enciklopedija fizike kulture AO, (1975), str. 679.
83. Veruje se da je pesak dovoen sa obala reke Nil specijalno u svrhu mazanja
tela rvaa.
ISTORIJA 83
SPORTA
84. U Olimpiji su postojale kategorija deaka i kategorija odraslih, to je prilikom

vizuelne procene sudija (helanodika) esto za posledicu imalo neravnopravnu
borbu.
85. Helanodici su bili sudije.
86. Kada su na istim Olimpijskim igrama njegovi sinovi pobedili u dve razliite
discipline, on je izdahnuo od prevelike sree. I njegov unuk, Pisirodos, je
pobedio u trkama deaka na Olimpijskim igrama (sin Kalipatire).
87. Olimpija u antiko doba nije bila naseljeno mesto ve samo Svetilite.
88. A. Maranti, (1999), p. 19.
89. Ovaj drugi Heraklo je po mitologiji bio sin Zevsa i Alkmene.
90. Heraklo je da bi okajao grehe, morao da izvri 12 tekih zadataka u okviru
kojih je bilo i ienje tala Augija. Augije nije hteo da prizna da je Heraklo
obavio svoj zadatak i kasnije ga je Heraklo ubio.
91. J. V. Grombach, (1956), p. 1.; J. Arlot, (1975), p. 29.
92. Pelops, koji je poticao iz Lidije u Maloj Aziji, je preao Egejsko more i oenio
se pripadnicom kraljevske loze iz Elide kraj Olimpije, u prvoj polovini XIII
veka p.n.e. Sin mu je bio Atrej, otac Agamnenona, kralja Mikene, koji je poveo
Grke, tj. ujedinjene Ahajce na Troju, (H. D. F. Kitto, 1963, str. 25).
93. A. C. Reese; I. V. Rickerson, (2000), p. 68.
94. Pausanija, (1994), V, 20.
95. E. Imamovi, (1984), str.13.
96. G. A. Christopoulos & J. C. Bastias, (1982), p. 81.
97. Ksenofont, (1988), VII, 29, str. 254.
98. Herodot, (1988), V, 22.
99. Nanosi na tom podruju su debljine preko 4 m.
100. Pausanija, putopisac iz 2. veka n.e., je dao najbolji opis Olimpije u svom delu
Opis Helade, u kom je najvei deo posveen Olimpiji (dve knjige).
101. S. Ili, je izvrio podelu objekata lokaliteta na sledei nain, (1994), str.101.
102. Prema Pausaniji (V, 21) Zanes su bili bronzani kipovi boga Zevsa, postavljeni
na etvrtasta postolja, neposredno ispred ulaznog tunela na Stadion. Ovi
kipovi su pravljeni od novanih kazni onih takmiara koji su na razne naine
prekrili utvrena pravila Olimpijskih igara. Izabrano je ba to mesto, da bi
se atlete polazei na takmienje, podsetili na pravila takmienja i da bi bili
upozoreni na mogue posledice, kod nepotovanja istih.
103. S. Ili, (1994), str. 105.
104. Heraklo je odredio duinu staze za takmienje merei je svojim stopama.
105. Kako se duina svih stadiona u antikoj Grkoj razlikovala, tako su se duine
staza za tranje razlikovale, to starim Grcima nije smetalo jer se nisu takmiili
na vreme, ve za pobedu.
106. Izvrilac odluka Helanodika.
107. Pauzanije (1994), V, 6, str. 376.
84 GLAVA III
108. Bila je erka Dijagore sa Rodosa, viestrukog Olimpijskog pobednika. Braa

su joj bili pobednici, a i mu.
109. Za deake su zakletvu polagali oevi, starija braa i treneri.
110. Christopoulos, G.; Bastias, J. (1976), p. 82; Gardiner, E. N. (1910), p. 3840.;
Reese, A.C.; Richerson, I. V. (2000) p. 72.
111. Pauzanije (1994), V,16, str. 398.
112. E. N. Gardiner, (1910), p. 270.
113. Prema legendi bog Apolon je ustanovio ove Igre nakon svoje pobede nad
Pitom (zmijom).
114. Razni autori su dali razliite podatke o godini obnavljanja Pitijskih igara.
Pretpostavka je da je ipak navedena godina ona u kojoj su obnovljene, vodei
rauna o njihovom odravanju u treoj godini olimpijade.
115. Bog Apolon je prema grkoj mitologiji bio poznat kao najbolji svira lire.
116. Reese, A.C.; Richerson, I.V. (2000), p.120.
117. Neki autori smatraju da se za nagradu dobijao maslinov venac ili venac
ispleten od grane jabuke.
118. Pitijske igre u Delfima su, posle Olimpije, bile druge po vanosti od svih
Panhelenskih igara.
119. etvrte po redu Nemejske igre e se odrati u Nemeji, 21. i 22. juna 2008.
godine.
120. Danas bi to odgovaralo kategorijama pionira, juniora i seniora.
121. iljak, V. (2001), Takmienje ena u antikoj Grkoj, str. 2.
122. Ili, S. (1994): str. 133.
123. Mars je kod starih Rimljana bio bog rata.
124. Nikopolis je grad u antikoj Grkoj, koja je u to vreme bila pokorena od strane
Rimljana. Prema O. Pologijanisu, ove Igre su se odravale u Nikopolisu, dok
su nai autori miljenja da su se odravale u Rimu.
125. Petrovi, Z. (1993): str. 17.
126. Najpoznatiji je ustanak robova pod vostvom Spartaka koji je trajao od 74
71. g. p.n.e.
127. Istono Rimsko carstvo je bilo poznato pod imenom Vizantija.
PITANJA
1. ta su bile Tailtine igre i gde su se odravale?

2. Koliko dugo su se odravale Tailtine igre?
3. Koje su karakteristike fizike kulture na Bliskom Istoku (Mesopotamija,
Egipat)?
4. Koja su obeleja fizike kulture na Dalekom Istoku (Kina, Indija, Japan)?
5. Kojim sportskim aktivnostima su se bavili stanovnici Sredozemlja (Krit,
Mikena)?
ISTORIJA 85
SPORTA
6. Kakvo je bilo fiziko vebanje i vaspitanje u Sparti?

7. Kakvo je bilo fiziko vebanje i vaspitanje u Atini?
8. Koji su sportski objekti postojali u antikoj Grkoj?
9. Kojim atletskim disciplinama su se bavili stari Grci i kakav je bio nain
njihovog izvoenja?
10. Koji borilaki sportovi su postojali i kako je izgledao nain njihovog izvoenja
u antikoj Grkoj?
11. Koji sportovi su bili jo zastupljeni u antikoj Grkoj i kakav je bio nain
njihovog izvoenja?
12. Kada su poele da se odravaju antike olimpijske igre?
13. Koje legende postoje o osnivanju antikih olimpijskih igara?
14. Kako je izgledala organizacija antikih olimpijskih igara?
15. ta je dobijao kao nagradu pobednik na olimpijskim igrama i kakav je bio
njegov poloaj u drutvu?
16. Kada i ko je ukinuo antike olimpijske igre?
17. Da li su ene mogle da uestvuju na antikim olimpijskim igrama?
18. Kako se zvalo i izgledalo takmienje ena u Olimpiji?
19. Kome su bile posveene i gde su se odravale Pitijske igre?
20. Kakvo sportsko nadmetanje su bile Istmijske igre?
21. Kome su bile posveene Nemejske igre?
22. Kome su bile posveene Panatenejske igre i koja takmienja su bila zastupljena
na njima?
23. Na kojim Panhelenskim igrama su ene imale pravo uea?
24. Koje od Panhelenskih igara su obnovljene u savremenom dobu?
25. Kakva je bila fizika kultura u starom Rimu?
26. Ko su bili gladijatori i kako su izgledale njihove borbe?
27. Koji su sve sportski objekti postojali u starom Rimu?
28. Kojim sportskim aktivnostima se moglo baviti u rimskim termama?
LITERATURA
1. Abraham, D. (2001): Oksfordska istorija muzike, prevod sa engleskog M.

Zatkalik, Clio, Beograd.
2. Arlott, J. (1975): The Oxford Companion to Sports & Games, Oxford University
Press, London.
3. Bourbon, F. (2004): Velike kulture svijeta Drevne civilizacije, Mozaik knjiga,
Zagreb.
4. Cermanovi Kuzmanovi, A.; Srejovi, D. (1992): Leksikon religija i mitova
drevne Evrope, Savremena administracija, Beograd.
5. Christopoulos, G. A. & Bastias, J. C. (1982): The Olympic Games in Ancient
Greece, Ekdotike Athenon S.A., Athens.
86 GLAVA III
6. Ciceron (2005): Latinski citati, Trend, Leskovac.

7. iri, A. (1996): Igre u Olimpiji, Vreme knjige, Beograd.
8. Dil, . (1928): Misao knjiga dvadeset osma, sveska 209216, Beograd; deo
Olimpija preveo sa francuskog O. K., sveska peta (str.347355) i sveska esta
(str. 461470).
9. Djurant, V. (1996): ivot Grke, Narodna knjiga Alfa, Beograd.
10. uri, M. (1940): Helenske igre i njihov znaaj za telesno i duhovno vaspitanje,
Beograd.
11. uri, M. (1955): Kroz Helensku istoriju, knjievnost i muziku, Studije i ogledi,
KOSMOS, Beograd.
14. Filostrato: La gimnastica (prevod i komentar na italijanski jezik Vincenzo
Noccelli), Editrice HERMES, Napoli.
15. Gardiner, E. N. (1910): Greek Athletic Sports and Festivals, Macmillan,
London.
16. Gavela, B. (1978): Istorija umetnosti antike Grke, drugo izdanje, Nauna
knjiga, Beograd.
17. , .. (1979): ,
, .
18. , ; , . (1997): ,
, .
19. Giatsis, S. (1985): Olympia of Antioch: The last athletic games of antiquity,
Glasgow, XI HISPA, International Congress.
20. Grombach, J.V. (1956): Olympic Cavalcade of Sports, Ballantine Books, Inc.,
New Zork.
22. Herodot, (1988): Istorija, Matica srpska, Novi Sad.
23. Homer (1977): Ilijada (prevod M. N. uri), Matica srpska, Subotica.
24. Homer (1977): Odiseja (prevod M. N. uri), Matica srpska, Subotica.
1994.
26. Imamovi, E. (1984): Olimpijske igre u starom vijeku, Univerzal Tuzla ID.,
Tuzla.
27. , . & , . (2000): , 2800
, Finatec A.E., .
28. , ., , . & , . (2001):
, ,
, , . ., 46.
29. , . (2002): , , .
ISTORIJA 87
SPORTA
30. Kito, H.D.F. (1963): Grci, Matica srpska, Novi Sad.

31. Kosidovski, Z. (1982): Prie evanelista, Svjetlost, Sarajevo.
32. Ksenofont (1988): Helenska istorija, Matica srpska, Novi Sad.
33. Kun, L. (1982): Istorija fizike kulture i sporta, prevod sa maarskog
V.V.Stolbova, Raduga, Moskva.
34. Loze, E. (1986): Svet novoga zaveta (prevod Radomir Raki), Pravoslavlje,
Beograd.
35. Maranti, A. (1999): Olympia & Olympic Games, Toubis, Athens.
37. Miller, S. (1979): Ancient writers Papyri and inscriptions on the ideals of Greek
athletics and games, Arete, Chicago.
38. Miller, S. G. (1993): The Ancient Stadium of Nemea, T. J. Long Foundation
Adam, Athens.
39. Miller, S. G. (1995): Nemea, T. J. Long Foundation Adam, Athens.
40. Mind and Body: Athletic contests in ancient Greece, Ministry of Culture, The
National Hellenic Comittee, I.C.O.M.
41. M, . (1992): , . ,
.
42. M, . (2000):
, ., . . ., .
43. Olympia2800 years of athletic games, From ancient Greece to the modern
revival, CDROM, Finatec, Multimedia, Andr the auspices of the Greek
Olympic Committee, Athens
44. Papadogeorgos, G. (2003): Prominent Greeks of Antiquity, Toubis, Athens.
45. Pausanija, (1994): Opis Helade, Matica srpska, Novi Sad.
46. Petrovi, Z. (1993): Objekti fizike kulture, Fakultet fizike kulture, Beograd.
47. Petrovi, J. (1964): Bacanje diska u helenskoj agonistici, Fizika kultura,
Beograd, 56 str. 245253.
Zagreb.
49. Reese, A. C.; Rickerson, I V. (2000): Ancient Greek Women Athletes,
Ideotheatron, Athens.
50. Rostovcev, M. (1990): Istorija staroga sveta (Grka, Rim), Matica Srpska, Novi
Sad.
51. Struve, V. V.; Kalistov, D. P. (2000): Stara Grka, BookMarso, Beograd.
52. Stratikis, P. (1996): The Myths of Olympia and the Ancient Olympic Games, G.
M. Publications, Athens.
53. Swaddling, J. (1999): The Ancient Olympic Games (second edition), British
Museum Press, London.
88 GLAVA III
54. Tomi, M. (1982): Vreme kraljice, Deije novine, Gornji Milanovac.

55. Touny, A.D.; Wenig, S. (1969): Sport in Ancient Egypt, Edition Leipzig, Lajp
cig.
56. Tzachrista, V. (2000): The History of the Olympic Games Reflected in the Exhibits
of the Museum at the Ancient Olympia, Hellenic Olympic Committee, Crete.
57. iljak, V. (2001): Istorijski razvoj tafetnog tranja, 6. Internacionalni Kongres
BAHPES, Balkanske Asocijacije istorije fizike kulture, Donji Milanovac.
58. iljak, V. (2001): Takmienje ena u antikoj Grkoj, Meunarodni Nauni
skup "Fizika aktivnost teorija i praksa" "01 Takmienje", Fakultet sporta
i fizikog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.
59. iljak, V. (2002): Istraivanje naina izvoenja atletskih disciplina na Sveanim
igrama u Olimpiji, Fakultet sporta i fizikog vaspitanja Univerziteta u Beo
gradu, Doktorska disertacija.
60. Zissimou, T. (2000): The Olympic Games in Antiquity, Tinna Zissimou, Gly
fada.
***
www.olykamp.org/isoh
www.perseus.tufts.edu
www.womenhistory.about.com/library
www.fhw.gr/projects/olympics/
www.ecnet.net/users/gemedia3/Olympics/olympics.html
www.perseus.tufts.edu/cl135/Students/Kristina_Angus/content.html
www.upenn.edu/museum/Olympics/olympicintro.html
www.olympics.tufts.edu/
www.culture.gr/2/21/211/21107a/og/games.html
www.brownielocks.com/basketball
www.csun.edu/hcfll004/sportbi.html
www.alliancemartialarts.com/tahtib.html
www.iranchamber.com/sport/chogan/chogan_history.php
www.socrates.berkeley.edu/~clscs275/Games%20folder/enggame.htm
www.goireland.about.com/od/historyculture/qt/gg_tailteann.htm
ISTORIJA 89
SPORTA
Glava IV
Sportske aktivnosti
u srednjem veku

na Dalekom Istoku
u Centralnoj Americi
u Junoj Americi
u Evropi
u Srbiji
90 GLAVA IV
Sportske aktivnosti u srednjem veku
4. SPORTSKE AKTIVNOSTI
U SREDNJEM VEKU
Period srednjeg veka (4761492) obuhvata prve dve faze feudalnog drutvenog
poretka:
zz Period ranog feudalizma (V XI ),

zz Period razvijenog feudalizma (XI XV)
Sve vea koncentracija sredstava za proizvodnju i proizvodnih dobara u rukama

manjeg broja ljudi dovela je do krize drutvenih odnosa. Rad je smatran sramotom,
a rob se mogao naterati na rad samo silom. Dalji razvitak drutvenoekonomskih
odnosa je podstaknut zainteresovanou za rad osnovnog proizvoaa. To se postiglo
davanjem zemljita u najam. Dolazi do zaetka novih drutvenih odnosa i do pre
rastanja robovlasnike u feudalnu drutvenoekonomsku formaciju. Vladajua klasa
je posedovala zemljite i sredstva za rad, dok su seljaci posedovali orua za rad Ovaj
drutveni poredak se smatra naprednijim od prethodnog, jer su i seljaci i zanatlije
zainteresovaniji za rad. Izraena je podela na klasu feudalaca (vlasnika poseda) i
klasu kmetova (seljaka, zanatlija). Vladajua klasa je imala dva stalea: svetenstvo i
plemstvo.
Ovakav razvoj je uslovio i novu ideoloku i kulturnu nadgradnju, a samim tim
i novi pristup telesnom vaspitanju i sportu.
4.1. Oblici fizikog vebanja

i nadmetanja na Dalekom Istoku
Kina
U Kini je u srednjem veku nastavljena

tradicija drevnih sportova, te su se Kinezi bavili
streliarstvom, dizanjem tereta, jahanjem, polom,
borilakim vetinama. Popularnost kineskog
fudbala, odnosno igre loptom koja se zvala u
ki (uju) je bila velika, jer se ova igra loptom
igrala ak i na carskom dvoru (sl. 30)
Sl. 30 Mladi car iz dinastije Ming

posmatra igru uki
ISTORIJA 91
SPORTA
Japan
U srednjem veku, u Japanu je takoe formirano klasno drutvo. Ratnika klasa

samuraja se verovatno pojavila prvi put u IX veku. Najugledniji i najodaniji ratnici su
imali pravo da upravljaju pojedinim oblastima. Bili su veoma dobri strelci i maevaoci
na konjima. U borbama su bili neustraivi. U situaciji kad bi bili osramoeni samuraji
su vrili harakiri ritualno samoubistvo koje je predstavljalo
asnu smrt. Titulu vojnog oguna, velikog generala, dobijali su
od cara. Njihova fizika priprema je bila raznovrsna i veoma
surova. Samuraji (sl. 31) su morali dobro da vladaju jahanjem,
gaanjem strele iz luka, maevanjem i poznavanjem diu
dica. Za rukovanje maem je trebalo mnogo godina rada da
se vetina savlada. Maevalac je morao da usavri prilikom
obuke veliki broj raznih poteza. Japanski maevi su se zvali
katane i imali su veoma otro seivo. Obian narod je idalje
upranjavao narodne oblike nadmetanja: kendo (sl. 32) ples,
sumo rvanje (sl. 33) i dr.
Sl. 31 Samuraj
Sl. 32 Kendo Sl. 33 Prikaz zahvata u sumo rvanju
Japanska varijanta pretee fudbala, igra kamari (sl. 34), se razlikovala od kineske
po tome to je cilj igre bio da se lopta to vie puta odbija nogom u vazduh, pre nego
to bi se dodala sledeem saigrau145.
Sl. 34 Kamari
92 GLAVA IV

u Centralnoj Americi
Meksiko
Na teritoriji dananjeg Meksika, su se razvile civilizacije koje se ubrajaju meu

najstarije i najrazvijenije na amerikom kontinentu. Istraivanja su pokazala da je
zapravo re o nizu civilizacija koje su uticale jedna na drugu, ili su se smenjivale.
Civilizacija Maja je ivela na ovom podruju u periodu od oko 300. do 900. go
dine, kada su se stopili sa civilizacijom Tolteka. Posle njih je ovo podruje naselila
civilizacija Asteka. Oni su 1325. godine osnovali grad Tenohtitlan. Kada su pan
skih konkvistadori poetkom XVI veka doli na ovo podruje, zatekli su pored raz
vijenih politikih i drutvenih odnosa i vrlo bogat i razvijen sportski ivot. Pored
monumentalnih hramova, obavezno su postojali i sportski tereni. Arheoloka is
kopavanja su otkrila sline graevine i na podrujima starijih civilizacija Maja i Tol
teka.
Moe se rei da se njihov vrlo bogat i razvijen sportski ivot razlikovao od onog
u Evropi u to vreme. Maje su u svakom gradu izgradile specifine sportske terene,
odnosno loptalita, koja su imala oblik rimskog broja jedan. Uz jedan glavni teren
nalazila su se dva bona, pomona terena meusobno neposredno povezana (sl. 35).
Sl. 35 Loptalite u Monte Albanu

Igrali su svojevrsnu koarku, koja je delom bila religijski obred, a delom sport. Igra
koji je postigao poen, tako to bi ubacio loptu kroz kameni prsten (ko) postavljen
na 6 m visine od zemlje (sl. 36), smeo je da zatrai odreenu imovinu od gledaoca
kojeg bi uspeo da uhvati. U ovoj igri loptom, igrai su smeli da koriste samo bokove,
laktove i glenjeve.146 Igralo se tekom, punjenom, gumenom loptom. Poreklo ove
igre arheolozi dovode u vezu sa ranijim civilizacijama. Ova igra je imala izrazito
kultni karakter, povezan ak sa rtvovanjem ljudi posebnom boanstvu loptanja
Tescatlipocu147.
ISTORIJA 93
SPORTA
Sl. 36 Kameni prsten kroz koji se ubacivala lopta u Chitzen Itzi
Mnogo vie je pisano o Indijancima iz plemena Tarahumara, koji su se prouli

kao vrsni trkai148. Istoriari tvrde da su oni dvor Asteka, koji je bio udaljen 300 km
od morske obale, svakodnevno opskrbljivali sveom ribom. Sluili su i kao glasnici u
tadanjem velikom Astekom carstvu. Oni ve vekovima jednom godinje prireuju
takmienja u kojima se nadmeu u tranju mladii jednog sela protiv svojih vrnjaka
iz drugog sela. Svoje sposobnosti su prikazivali ili u bitkama, ili prilikom verskih
ceremonija. Bavili su se rvanjem i vrstom gladijatorskih borbi.
Na freskama, reljefima i skulpturama Asteka esto se mogu nai prikazi veslanja,
plivanja, skokova u vodu. Lov i ribolov su bili veoma omiljeni. Gaanje strelom iz
luka i bacanje koplja su takoe bili prisutni. Poznata je bila igra perjanica u kojoj se
posebnom daicom udarao predmet ukraen perima. Kod plemena Tarahumara
je bila omiljena vrsta hokeja takari, koji se igrao drvenom loptom i palicama.
Pretpostavlja se da su je zbog svojih trkakih sposobnosti ili zbog elje za razvijanjem
tih sposobnosti, igrali na igralitima ije su dimenzije prelazile kilometre.
Jahanje i borbe s bikovima su postale poznate u Meksiku tek posle dolaska
panaca. Prve borbe s bikovima odrane su povodom osvajanja glavnog grada Asteka
1529.godine. Od tada su se ove priredbe brzo rairile i stekle veliku popularnost.
Uprkos jakom protivljenju Katolike crkve, narodni plesovi u kojima se osea uticaj
prastarih obiajnih simbola posveenih bogovima sunca i meseca, su ouvali tradiciju
staromeksikih naroda.
94 GLAVA IV
4.3. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Junoj Americi

Peru
U dolini Naska u Peruu, rezultati prouavanja Naskakulture pokazali su da su

se na veini keramikih predmeta nalazili motivi trkaa, verovatno zato to su trkake
sposobnosti bile na visokoj ceni. Na prostoru dananjih drava Perua, Kolumbije,
Bolivije i ilea se prostiralo nekadanje carstvo Inka, koje je na vrhuncu svoje moi
raspolagalo ulinom mreom duine preko 20.000 km. Carstvom se upravljalo
zahvaljujui dobroj mrei puteva. Centralna vlada je odravala vezu sa pokrajinskim
namesnicima zahvaljujui sistemu smene trkaa glasnika. Na razmacima od oko
2,5 km na putevima su podizane male stanice gde su trkai ekali da od svojih
prethodnika prime poruke, uputstva, izvetaje i sl. i da ih prenesu dalje. U jednom
danu odreeno nareenje je moglo biti preneto ak i do 250 km daleko. Glasnici,
takozvani aski, vesnici trkai, mogli su da pretre tako velike razdaljine, vaui
lie opojne droge koke. Dok je konjika panska pota u 17. veku od Lime do Kuska
putovala 12 dana, askitrkai su ovu razdaljinu prevaljivali za 3 dana. Oni nisu
prenosili samo poruke, ve i voe, povre i ribu, od obale Tihog okeana do Kuska,
glavnog grada stare drave.
Prema raspoloivim izvorima, moe se zakljuiti da je ovaj narod veoma cenio
fiziko vebanje. Od najranijeg uzrasta je posebna panja posveivana razvoju
sposobnosti tranja. Prema dostupnim izvorima pretpostavlja se da je napredovanje
u rangu u vojsci Inka, bilo u vezi sa uspehom u tranju. Postojale su posebne metode
treninga, a naroito mesec dana pred vane trke. I njihovi vladari su morali biti
odlinih fizikih sposobnosti. Dokazivali su svoje trkake sposobnosti na posebnim
ceremonijalnim takmienjima na stazi duine 9 km.149
Na godinjim religioznim sveanostima u Kusku, su se odvijala razna sportska
takmienja: posebno plivanje naoruanih mladia, takmienja u rvanju, bacanju
koplja150, gaanju strelom iz luka, borbom tapovima. Bila im je poznata upotreba
jedne vrste bumeranga. Sastavni deo ritualnih igara je bila igra perjanice sa tekom
gumenom loptom. Dolaskom panaca razvili su se jahaki sportovi i igre sa bi
kovima.
4.4. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Evropi

Hrianstvo je kao religija imalo veliki uticaj na ivot ljudi u srednjem veku.
Pored plemstva, crkva je takoe postala feudalna sila stiui bogatstvo, vlast i mo,
iako je propovedala jednakost svih i asketizam. Ukinila je skoro sve oblike fizikog
vebanja i nadmetanja, uz tvrdnju da je greh posveivati panju lepoti tela, jer bi
trebalo brinuti o dui. Kako je svetenstvo preuzelo brigu o obrazovanju dolo je
do njegove jednostranosti. Jedino u manastirima, gde nije bilo fizikog vebanja se
mogla stei pismenost. I pored velikog broja zabrana raznih oblika fizike kulture od
ISTORIJA 95
SPORTA
strane crkve, neke njegove oblike su upranjavala deca plemia i vitezova. Narodne
oblike nadmetanja su upranjavali kmetovi i njihova deca. Crkva je dozvoljavala
fiziko vebanje koje je bilo neophodno za to bolju pripremu ratnika. Vojnika
fizika priprema je bila klasnog karaktera i kao takva, dozvoljena samo deci plemia.
Voenje ratova i lov, kojim su se feudalci bavili u slobodno vreme, zahtevali su vetinu
jahanja, dobrog rukovoenja orujem i odlinu fiziku pripremljenost, to se sticalo
redovnim i sistematinim fizikim vebanjem.
Viteko vaspitanje i obrazovanje
U borbama sa varvarskim narodima dola je do izraaja prednost naoruanih

konjanika, odnosno vitezova (ritera). Dolo je do formiranja novog roda vojske
koji je bio sastavljen od sinova plemia. irom Evrope se osnivaju brojne viteke
organizacije koje predstavljaju profesionalnu vojsku. Njihovo osnovno zanimanje je
bilo uestvovanje u ratovima, a slobodno vreme su provodili u vebanju i uestvovanju
na vitekim turnirima. Turniri su bili nadmetanja vitezova u cilju provere njihovih
vetina i fizikih sposobnosti. Vremenom su dobili i zabavni karakter. Vitezove je ka
rakterisalo pruanje zatite slabijima i iskazivanja potovanja prema enama. Njihova
obuka i vaspitanje se sticalo od najranijeg uzrasta. Bilo je podeljeno u tri razdoblja
po 7 godina.
U prvom razdoblju deca su se do svoje 7. godine vaspitavala u porodici, gde su
sticali osnovna znanja. Kada bi napunili 7 godina, mali broj ih je odlazio u manastire,
gde se pripremao za svetenike.
U drugom razdoblju, od 7. do 14. godine starosti, veina je zapoinjala siste
matsko vaspitanje, koje je bilo raznovrsno i sprovodilo se na dvoru. Dvorskom pona
anju su se uili podjednako i deaci i devojice. Ono je podrazumevalo utivost u
ponaanju, poznavanje dvorskih igara, uenje stranih jezika i muziko obrazovanje.
Deaci su dobijali naziv pa i zapoinjali su svoju viteku obuku, odnosno fiziko
vaspitanje. Ovim vebanjem su trebali da steknu najvanije fizike sposobnosti i
vetine koje su bile sastavni deo vitekih znanja. Vebali su: tranje, skakanje, pe
Sl. 37 Vebanje paeva

96 GLAVA IV
njanje, plivanje, jahanje, bacanje koplja, gaanje strelom iz luka, dizanje teeg ka
menja, rvanje, pesnienje, maevanje, rukovanje noem, kopljem i titom (sl. 37).
Ovako sveobuhvatna fizika priprema i obuka im je bila neophodna u bitkama i na
turnirima.
U treem razdoblju, od 14. do 21. godine, kada bi stekli osnovne vetine i
zavidnu fiziku sposobnost, nastavljali su vebanje pod nadzorom specijalista za
rukovanje pojedinim vrstama oruja. Takoe, su usavravali i vetinu jahanja. Na
posebnim kolskim turnirima su proveravali svoje steene sposobnosti i znanja.
Pratei gospodara na vitekim turnirima, kao titonoe, upoznavali su ivot viteza.
titonoa je morao neprestano da veba. Neki put se vebalo sa ravnima sebi, a neki
put i sa samim gospodarom, koji je tako odravao svoju i kondiciju svojih tienika.
Kada bi navrili 21 godinu, sticali su pravo da na sveanoj ceremoniji budu proglaeni
vitezom. Bilo je neophodno da su prethodno savladali sedam vitekih vetina:
1. jahanje,
2. plivanje,
3. lov,
4. gaanje strelom iz luka,
5. borenje (maem, kopljem i rvanje),
6. zabavne igre sa dvora (ples, igre, loptom i ah) i
7. vetina lepog govornitva, poznavanja stranih jezika, pevanja i lepog pona
anja.
Na ceremoniji proglaenja za viteza, gospodar ili kralj bi stavljanjem maa na

jedno, pa na drugo rame budueg viteza, potvrdio da je savladao sva neophodna
znanja i vetine, stekao zrelost, i na taj nain stekao pravo da bude proglaen vitezom.
Iako je crkva bila protiv grkog naina vaspitanja i vebanja, viteko vaspitanje je u
odreenoj meri podsealo na njega.
enska deca su odgajana pod nadzorom majki. Uile su se utivosti u pona
anju, poznavanju dvorskih igara. Posebna panja je posveivana uenju stranih
jezika i muzikom obrazovanju. ene plemia su prisustvovale vitekim turnirima
kao gledaoci u poasnim tribinama. U njihovu ast su se odravale borbe, a ena
organizatora turnira je predavala nagrade pobednicima. Postoje prikazi na crteima
o njihovoj sportskoj aktivnosti, koja je bila zabavnog karaktera.
Viteki turniri (takmienja) vitezova.
Turniri su se u ranom srednjem veku organizovali za vreme mira da bi vitezovi

odravali borbenu spremnost. Prvi turniri su bili veoma realistine vojne vebe,
odnosno simulacija bitke. Viteki turniri nastali iz Galskih igara u Francuskoj, koje
su poele da se prireuju od XI veka, bili su naroito zanimljivi. Na njima su mogli
ISTORIJA 97
SPORTA
da nastupaju samo plemii po poreklu. Nastupalo se u parovima (tjost) ili u grupama

(buhurt).
Borci su se borili u tekim oklopima, orujem koje je bilo napravljeno za napad
i odbranu, jaui na konju koji je takoe bio pod oklopom. Zajedno su predstavljali
oklopnu celinu. U toku nadmetanja cilj je bio da se protivnik srui sa konja jer je to
znailo da je protivnik onesposobljen za dalju borbu. Glavno oruje je bilo dugako,
jako koplje za ruenje protivnika sa konja. Uz koplje se ponekad upotrebljavao i teki
ma.
Takmienja vitezova u grupama su prvobitni oblik vitekog nadmetanja.
Imala su izgled pravog ratnog sukoba u kome su se dve grupe vitezova sukobile u
direktnom meusobnom sudaru. Vitezovi su jahali zbijeno, napadajui protivniku
grupu, u nameri da svojim naletom protivnike obore sa konja i da ih primoraju da
se povuku. Na kraju ovakvih borbi, i pobednika i pobeena strana su imale mnogo
povreenih i poginulih vitezova. Iz tih razloga je dolo do uvoenja novih pravila
vezana za nain borbe.
Vremenom, turniri su po
eli da se organizuju prilikom
raznih sveanosti na dvoru. Or
ganizovanju turnira je prethodilo
slanje glasnika po gradovima
da bi objavili proglas i pozvali
na uee u vitekom turniru.
Program turnira je tekao po
utvrenom redosledu koji je do
sledno potovan. Nadmetanja
su se odvijala prema strogo ut
vrenim pravilima i prateim
ceremonijama (sl. 38). U poet Sl. 38 Borba dva viteza
ku su se turniri odravali u
dvoritima zamkova. Opadanjem interesovanja za turnire, njihovo odigravanje se
premetalo na gradske trgove, pa na livade van gradova.
Uesnici turnira su se okupljali nekoliko dana ranije, da bi sudije (heraldi)
mogle da provere njihovo viteko poreklo, da svoju viteku ast nisu ukaljali nekim
neasnim delom i da imaju odgovarajuu opremu oruje i konja. Dan uoi turnira su
se mladi vitezovi ogledali u vetini i snazi u meusobnim dvobojima. Po njihovom
zavretku, bilo je mnogo ranjenih boraca. Na samom turniru vitezovi su se borili u
grupama, jedni protiv drugih. U kasnijem periodu ovaj nain borenja je prekinut i
nadmetalo se u parovima, odnosno jedan vitez protiv drugog viteza. Ovakav nain
borenja je poznat kao megdan u Nemakoj i Istonoj Evropi, ili kao duel (dvoboj)
u Zapadnoj Evropi. Izaziva dvoboja je prema pravilima odreivao da li e borba
biti do pobede ili do smrti. Ako bi drvenom drkom koplja dotakao tit protivnika
98 GLAVA IV
to bi znailo da eli borbu do pobede. Meutim, ako bi izaziva metalnim vrhom

dodirnuo protivnikov tit znailo bi borbu dok jedan od njih ne bude ubijen.
Pored dvoboja, program turnira je sadrao i nadmetanja u bacanju koplja,
sekire i buzdovana, gaanju iz luka i samostrela, borbom prsa u prsa. Na kraju
svakog turnira su sudije proglaavale najboljeg viteza. Nagrada za najboljeg viteza
je u poetku bila simbolina, da bi vremenom vitez mogao da osvoji ili novanu
nagradu ili ruku plemkinje. Vitezu pobedniku su prema pravilima pripadali i konj
i oruje pobeenog. Zbog materijalne dobiti vitezovi su poeli da odlaze sa turnira
na turnir, to im postaje glavni izvor prihoda. Tako se dolo do prefesionalizacije i
u ovim nadmetanjima, to je dovelo do promene u stavu prema fizikom vebanju.
Ovakav borac je morao neprekidno da veba zbog turnira.
Pronalazak vatrenog oruja je doprineo opadanju znaaja i uloge vitezova u
ratu, to je dovelo i do smanjene potrebe za fizikim vebanjem mladih plemia. To
je dovelo i do promene karaktera turnira u priredbe zabavnog karaktera. U nekim
zemljama su se odvijala karuselska (aljiva) jahanja.
Lov
Posebna zabavna forma sportskih aktivnosti plemstva je bio lov. On je zahtevao

specijalne psihofizike sposobnosti, obzirom da je esto bio organizovan kao
viednevna aktivnost. U lovu je bila neophodna primena taktike, dobro poznavanje
jahanja, brzina reagovanja, preciznost u gaanju, izdrljivost. Omiljen je bio lov
sa sokolima, na krupnu divlja medvede, vukove, divlje svinje, jelene. U lovu su
aktivni uesnici bile i ene.
Narodna nadmetanja
U narodu su preovladavali prirodni oblici fizikog vebanja u skladu sa obi

ajima i sa nainom ivota. Oni su u epohi feudalizma ouvali mnoge antike forme
vebanja i nadmetanja: tranja, rvanja, bacanja, skakanja, plivanja, plesove i igre.
Kako su takva vebanja smatrana bezopasnima za vojne potrebe u sluaju ustanaka,
svetovni i crkveni poglavari su ih dozvoljavali. U kasnijem periodu srednjeg veka, na
vitekim turnirima su se pored vitekih nadmetanja organizovala i narodna, i to u
tranju, rvanju, bacanjima i potezanju motke vitekih slugu. U toku ovih takmienja,
potovala su se pravila koja su usmeno prenoena sa generacije na generaciju. Ulogu
sudije su imali stariji ljudi. Takmiilo se na sveanostima prilikom raznih crkvenih
praznika.
ISTORIJA 99
SPORTA
4.5. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Srbiji

Srednji vek je doba, kada su Sloveni, koji su do tada iveli iza Karpata, prilikom
velike seobe naroda, naselili junije prostore. Krajem VI i poetkom VII veka
sredinji deo Balkanskog poluostrva su naselili Srbi. Naselivi nove krajeve prenosili
su svoj jezik, obiaje i kulturu, to podrazumeva i oblike fizikog vebanja koje su
upranjavali. Kao ratniki narod, njihovo vebanje je bilo usmereno na vetinu
rukovanja kopljem i maem, i na borenja (pesnienje i rvanje). U sukobima sa
Vizantijom su nauili nove oblike borenja.
U XII veku Stefan Nemanja je uspeo da stvori prvu nezavisnu srpsku dravu.
Ujedinjenjem srpskih plemena, posle viegodinjih borbi sa Vizantijom uspeno je
sproveo osamostaljivanje Srbije. Od XII do XV veka je dinastija Nemanjia vladala
Srbijom. Tokom ovog perioda srpsko plemstvo je imalo organizovano vebanje za
svoju decu.
Stefan Nemanja je osnovao i Prvi srpski viteki red Sveti Stefan. Zbog toga
su svi kasniji srpski kraljevi imali u svom imenu prefiks Stefan, kao simbol vitekog
reda. Pored ovog reda vitezova, vremenom su se osnivali i drugi redovi: Orla, Vuka,
Zmaja, Sokola, Svetog Save i dr. Srpski vitezovi su pored nadmetanja na megdanima
u Srbiji, uestvovali i na vitekim turnirima u Veneciji, Ugarskoj i mnogim drugim
gradovima.
Vojska Istone Evrope se razlikovala od vojske naroda Zapadne Evrope. Srpska
vojska je bila formirana od plemia (vitezova) koji su bili na konjima i peadije
(seljaka). Ovakva vojska je bila veoma pokretljiva i lake naoruana. Da bi uspeno
ratovala, morala je da ima veoma dobro organizovanu fiziku obuku.
Obian narod je imao svoje oblike nadmetanja: bacanje kamena, tranje, rvanje,
pesnienje, borbe sa kopljem, maem. Razvoj fizike kulture se bazirao na prirodnim
oblicima kretanja.
Viteka nadmetanja su imala neto drugaiju formu. Srpski vitezovi nisu imali
turnire, ve megdane. Razlika izmeu turnira i megdana je bila u naoruanju. Tur
nirska nadmetanja su se vodila uglavnom u jednoj disciplini, a borci su bili u tekim
metalnim oklopima i opremljeni samo za borbu na konjima. Megdan se odravao
u vie disciplina, a borci su bili lake opremljeni i ponekad su borbu nastavljali i
peke. Nakon obaranja sa konja, prelazilo se na borbe maem, pa topuzom i na kraju
rvanjem.
Megdani su se organizovali prilikom najraznovrsnijih skupova: sabora, enidbi,
krunidbi i raznih verskih sveanosti. Prilikom enidbe cara Duana, za goste svadbe
pored gozbe je pripremano i nadmetanje:
Dolaze vitezovi da se nadmeu u ratnikim vetinama. Iz Vizantije, Bugarske,

Ugarske, Germanije...151
100 GLAVA IV
Pored grada vitezovi se utrkuju na konjima, nadmeu u gaanju strelom, bacanju

noeva, topuza, koplja, rvanju...152
U epskom pesnitvu naeg naroda je esto opevan lik srednjevjekovnog viteza

koji je bio nepobediv u raznim nadmetanjima. U naim narodnim pesmama su
opevane i discipline u kojima su se junaci nadmetali: peake trke, bacanje kamena
sa ramena, gaanje kopljem i dilitom, gaanje strelom kroz prsten jabuke, borbe
maem i topuzom, skakanje u dalj i u vis preko prepreka (konji, koplja). Jahanje i lov
su takoe prisutni kao vetine u kojima su se isticali pojedini junaci. Svestranost ju
naka je naroito cenjena u to vreme.
Stihovi pesme Smrt vojvode Kaice najbolje opisuju razna nadmetanja
junaka:
A Madari igru zapoee,
Prvu igru, trka peakoga;
Kad potra Oblaiu Rade,
On natra tri stotin Madara
I ezdeset dece Karavlaa,
MadarJanka od ErdeljKrajine.

Drugu igru, kola Madarskoga;
Kad zaigra Kaica Radonja,
On nadigra tri stotin Madara...

Treu igru, skoka junakoga;
A kad skoi Oblaiu Rade
On nadskoi tri stotin Madara...

Zapoee kamena s ramena;
Kamen doe Kaici vojvodi,
Kad se baci Kaica vojvoda,
On nadbaci tri stotin Madara...153
Pored vitekih nadmetanja, takmianja u brzini su postojala kao posebna vrsta

nadmetanja. Mesta odravanja trka su se zvala potecita. Pod uticajem Vizantije,
i druge rei su oznaavale mesto za utrkivanje: ipodromija, pozorite, konjsko
uristanije154 i dr. To nije znailo da u Srbiji u to vreme nije bilo objekata, poput
pozorita ili hipodroma, ve su se te rei koristile za prostore na kojima se utrkivalo.
Poznate su tri vrste trka: trke na konjima, kasake trke i trke peaka (tranje).
ISTORIJA 101
SPORTA
Kada je Srbija potpala pod tursku vlast krajem XIV i tokom XV veka, vremenom
su se izgubili takmiarski oblici fizike kulture. Vebalo se samo u vojnike svrhe,
odnosno za borbe koje su voene protiv Turaka. Poznato je da je Despot Stefan
Lazarevi, sin kneza Lazara, kao ugarski i turski vazal, uestvovao u mnogim borbama
i turnirima po Evropi. Postoje zapisi da je organizovao viteke igre i da je drao kole
vitekog borenja.
Zanimljivo je istai, da u dananje, savremeno doba, grupa potovaoca srpske
srednjevekovne istorije se takmii na nain kako su to nekad inili nai srednjevekovni
plemii. Prvi klub pod imenom Vitez je osnovan 1991. godine. Osnivanjem novih,
savremenih vitekih klubova dolo je do formiranja SVIBOR Saveza Srbije, koji je
dobio veliki blagoslov Srpske Pravoslavne Crkve. lanovi SVIBORa se takmie u
borilakim i sportskim srednjevekovnim vetinama po pravilima iz srednjeg veka.
Na brojnim meunarodnim vitekim turnirima postiu zapaene rezultate, odnosno
pobede. Uz blagoslov Srpske Pravoslavne Crkve se o velikim crkvenim praznicima
organizuju tradicionalne kulturno sportske manifestacije:
zz Bogojavljensko plivanje za asni krst,

zz Sretenjsko viteko elienje,
zz Djurdjevdanski uranak,
zz Hodaae do manastira Ostrog,
zz Vidovdanske viteke igre,
zz Mitrovdanska hajduka nadmetanja,
zz Srednjevekovne ostre, i bagorde, turniri i megdani,
zz Sveane Litije.
Neki od turnira su se odrali na Kalemegdanu, u ambijentu i po scenariju kako

se odvijao pre mnogo vekova (sl. 39). Ovakva zahtevna nadmetanja, dvoboji (sl.
40), bitke na konjima i grupne bitke, iziskuju od takmiara veoma dobru fiziku
pripremljenost. Pored naih takmiara, na nadmetanja su dolazili i inostrani uesnici.
Sl. 39 Smotra na Kalemegdanu Sl. 40 Nadmetanje dva viteza danas

102 GLAVA IV
Interesantno je izdvojiti takmienje pod nazivom Srpski viteki dvanaestoboj koje

sadri sledee discipline:
1. Markovo topuzanje,
2. Reljino letenje,
3. Novakovo pentranje,
4. Hajduko preskakivanje,
5. ipievo veranje,
6. Radojiino plivanje,
7. Oblaievo tranje,
8. Miloevo kamenje,
9. Strahinjino epanje,
10. Na brvnu borenje,
11. Klipka nadvlaenje,
12. Junako skakanje.
ISTORIJA 103
SPORTA
REZIME
Period srednjeg veka obuhvata prve dve faze feudalnog drutvenog poretka:
period ranog feudalizma i period razvijenog feudalizma. Dolazi do formiranja novih
drutvenoekonomskih odnosa. Njihov razvoj je uslovio i novu ideoloku i kulturnu
nadgradnju, a samim tim i novi pristup telesnom vaspitanju i sportu. Bavljenje
borilakim vetinama, streliarstvom, jahanjem i igra loptom, koja se smatra preteom
fudbala uki, se nastavlja na Dalekom Istoku, u Kini. U Japanu vitezovi samuraji,
su morali dobro da vladaju jahanjem, gaanjem strele iz luka, maevanjem i
poznavanjem diu dica. Obian narod je i dalje koristio narodne oblike nadmetanja:
kendo, ples, kamari i sumo rvanje. U Americi, na dananjem tlu Meksika, narod
Maja i Asteka se bavio igranjem lopte za koje su gradili poznata loptalita. Poznati su
bili i po svojim Tarahumara trkaima koji su dnevno mogli da pretre veoma velike
razdaljine. U Peruu, su Inke bile poznate po svojim aski trkaima koji su takoe mogli
dugo da tre. U Evropi, Hrianska crkva je ukinila skoro sve oblike fizikog vebanja i
nadmetanja, uz tvrdnju da je greh posveivati panju lepoti tela, jer bi trebalo brinuti
o dui. I pored velikog broja zabrana raznih oblika fizike kulture od strane crkve, neke
njegove oblike su koristila deca plemia i vitezova. Novi rod vojske vitezovi, imali su
posebnu obuku iz jahanja, plivanja, lova, gaanja strelom iz luka, raznih vrsta borenja
i dvorskih igara. U vreme kada se nije ratovalo organizovali su se viteki turniri, gde
su se oni ogledali u raznim vetinama. Narodne oblike nadmetanja (tranje, rvanje,
bacanja i potezanja motke) su upranjavali kmetovi i njihova deca. U Srbiji pored
vitekih nadmetanja, koja su se zvala megdani, bila su poznata i takmienja u raznim
trkama: trke kola, jahake i peake trke.
ENDNOTE
145. U dananjoj terminilogiji fudbalski izraz pimplovanje lopte bi odgovarao

predstavi japanske igre kamari.
146. Faktopedija, (2004): str. 381.
147. Radan, . (1981): str. 18.
148. Oni su i u dananje vreme odlini trkai na najduim stazama.
149. Radan, . (1981): str. 19.
150. Nain njihovog bacanja koplja je bio slian onom u antikoj Grkoj. I njihovo
koplje je imalo vrpcu, koja je dajui mu uzdunu rotaciju prilikom izbaaja,
produavala hitac.
151. Kordi, M. (2002): str. 153.
152. Op. cit. Str.154.
153. Karadi, V.S. (1895): str. 475.
154. Bojanin, S. (2005): XIII 345.
104 GLAVA IV
PITANJA
1. Kakav je bio drutvenoekonomski poredak u srednjem veku?

2. Kojim sportskim aktivnostima se bavio kineski narod u srednjem veku?
3. Ko su bili samuraji i kakva je njihova uloga u razvoju fizike kulture/sporta?
4. Kojim oblicima fizike kulture se bavio narod Japana u srednjem veku?
5. Koji oblici fizikog vebanja i nadmetanja su bili zastupljeni kod Asteka?
6. Kojim su se sportskim aktivnostima bavili Inke?
7. Koji oblici fizikog vebanja i nadmetanja su postojali u srednjem veku u
Evropi?
8. Kako je izgledala viteka obuka?
9. Koje su karakteristike vitekih turnira?
10. Kako je izgledala sportska aktivnost lova u srednjem veku?
11. Koji su bili narodni oblici nadmetanja u srednjem veku?
12. Kako su se zvali turniri u Srbiji?
13. U kojim nadmetanjima se ogledalo plemstvo Srbije?
14. Koja su bila narodna nadmetanja u Srbiji?
15. Kako izgledaju takmienja vitezova u Srbiji koja se organizuju u dananje
vreme?
LITERATURA

Rijeka.
3. Bojanin, S. (2005): Zabave i svetkovine u srednjevekovnoj Srbiji, Istorijski
institut, Beograd.
4. Dajs, F. (2003): Vitezovi kroz istoriju, Utopija, Beograd.
9. Ili, S.; Mijatovi, S. (2006): Istorija fizike kulture, DTA Trade, Beograd.
10. Ilustrirana enciklopedija (2003): Povijest svijeta, Extrade, Rijeka.
11. Karadi, V. S. (1895): Srpske narodne pjesme II, Beograd.
12. Kordi, M. (2002): Duan Silni, Knjiga komerc, Beograd.
ISTORIJA 105
SPORTA
Zagreb.
16. Stefanovi, ; iljak, V. (2001): Istorija ultramaratona od antikih vremena do
dananjih dana, 6. Internacionalni Kongres BAHPES, Balkanske Asocijacije
istorije fizike kulture, Donji Milanovac.
***
www.encyclopedia.thefreedictionary.com
www.en.wikipedia.org/wiki/Kemari
ISTORIJA 107
SPORTA
Glava V
Sportske aktivnosti
u novom veku
5.1. Fizike aktivnosti gradskog stanovnitva

5.2. Teorijskopraktini pristup fizikoj kulturi
u novom veku
5.3. Gimnastiki i sportski sistemi u doba kapitalizma
108 GLAVA V
Sportske aktivnosti u novom veku
U NOVOM VEKU
U ovom periodu ljudskog drutva koji je trajao od XV do XIX veka, dolazi do

slabljenja i propasti feudalnog drutvenog poretka. Trea faza feudalnog drutvenog
ureenja pozni feudalizam, karakterie se sve veim ekonomskim razvitkom. To je
period velikih geografskih otkria i pronalazaka.
Naseljavanjem istaknutih kmetova oko dvorova ili na raskru puteva, dolazi
do razvoja zanatstva i trgovine. Postepeno se dolo do druge istorijske podele rada,
gde je novi ekonomski sloj jaajui kulturno i politiki, izrastao u novu klasu
graanstvo.
5.1. Fizike aktivnosti gradskog stanovnitva
Nova naselja gradovi, pred raznim napadaima morala su da obrate panju

na odbranu grada. Pored toga to se gradovi opasuju zidinama, stanovnitvo se
osposobljavalo za rukovanje orujem. Bogatiji sloj graana, postepeno preuzima
upravu nad gradom. U elji da se izjednae sa plemstvom poeli su da oponaaju
njihove navike. Nastojali su da svojoj deci obezbede vaspitanje po ugledu na
viteko. Njihova deca su uila vetinu jahanja, maevanja i gaanje strelom iz luka.
Organizovali su turnire koji su bili spektakularniji od vitekih.
Ostalo gradsko stanovnitvo je razvi
jalo druge oblike vebanja i sporta. Pored
tranja, bacanja kamena sa ramena, skoko
va, rvanja, pojavljuju se i neki drugi oblici
vebanja i takmienja. Kuglanje, ples, ja
hanje, voltiovanje (sl. 41), streljatvo, lov,
ples, maevanje s rvanjem i razne igre
loptom. Drutvenoekonomski razvitak
gradova je svom stanovnitvu omoguio
dosta slobodnog vremena, koje su provodili
Sl. 41 Voltiovanje
organizujui razna nadmetanja za koja su se
pripremali, odnosno vebali. Neki gradovi
su van svojih zidina izgradili sportske povrine za najrazliitija sportska takmienja.
Prilikom veih svetkovina organizovala su se razna takmienja u tranju, maevanju,
rvanju, streljatvu i bacanju pod nazivom otvorene igre, kojima je prisustvovalo
celokupno stanovnitvo grada.
ISTORIJA 109
SPORTA
Na otvorenim igrama su streljaka i

maevalaka drutva koja su bila sastavljena
prema profesijama lanova155 imala posebnu
panju publike. Maevalaka drutva su
razvila svoje posebne kole maevanja
(sl. 42) koje su se odlikovale specijalnom
tehnikom borbe. Nazivala su se obino
po svecima zatitnicima esnafa kojima
su pripadali. Najpoznatija su bila drutva
Braa Svetog Marka i Slobodni maevaoci
Svetog Vida u Nemakoj. Najsposobniji
takmiari su se nazivali majstorima, neto
Sl. 42 kola maevanja
slabiji pomonicima (kalfama), a poetnici
uenicima (egrtima). I danas su prisutni neki od ovih naziva (majstor sporta u
streljatvu). lanovi drutva su imali posebne uniforme. Na godinjim trgovakim
sajmovima su prikazivali zabavni program za goste. Interesentna je napomenuti da
se svaki grad trudio da priredi to bolji sportskozabavni program kako bi i po tome
bio poznat i privukao to vie stranih gostiju.
Igre loptom su se brzo irile po svim gradovima. Najee su se igrale na grad
skim trgovima ili pored gradskih kapija. Jedna od njih, igra slina fudbalu, zbog
velikih guvi koje su se stvarale dok se igrala,
bila je zabranjivana kraljevskim i gradskim
naredbama (u Francuskoj, Engleskoj).
Zbog zabrana poela je da se igra na
otvorenim terenima van gradova. Ova igra
sliana fubalu je u Francuskoj imala naziv
soule i igrala se od XII do XIX veka. U
Italiji se zvala kalo(sl. 43). Iz raznih
varijanti ove igre su kasnije nastali fudbal i
Sl. 43 Igra kalo koja se igrala ragbi. Meutim, ovom igrom se nije bavilo
na trgovima u Italiji samo graanstvo ve ju je upranjavalo
i plemstvo. Zabeleeno je da je i engleski
kralj Henrik II bio odlian u ovom sportu.
Drugi oblik igre soule se igrao pomou
palica (sl. 44). Crtei ove igre prikazuju
igru veoma slinu hokeju na travi ili u sali.
Igra malj je nastala u XV veku i odrala
se do dananjih dana, naravno uz odreene
Sl. 44 Varijanta igre soule sa palicama izmene. Ta igra se moe smatrati preteom
dananjeg golfa.
110 GLAVA V
Od igri loptom, odnosno lopti

com, izdvajala se igra paume (po
nekim autorima jeu de pomme),
prikazana na sl. 45. Ova igra se
igrala na vie naina. U poetku se
igrala rukom i na otvorenom terenu.
Vremenom su igrai preli da igraju
u zatvorene sale, posebno izgraene
za potrebe ove igre. Koliko je ova igra
Sl. 45 Igra paume
bila rasprostranjena u Francuskoj,
moe se zakljuiti na osnovu naredbe
kralja Luja XI vezane za izradu loptica. Prema njoj, svi majstori koji su proizvodili
loptice, morali su da vode rauna o njenom kvalitetu156. Zbog velike tvrdoe loptice,
poetkom XVI veka, igrai su poeli da koriste neku vrstu reketa. Pravila prema
kojima se igrala paume, su tampana 1599. godine. Prema podacima, samo u Parizu
je u to vreme postojalo oko 250 igralita za ovu igru. U hronikama i memoarima
iz ovog perioda, moe se nai potvrda da su skoro svi francuski kraljevi igrali ovu
igru.
Pored takmienja u navedenim sportovima, pojavljuju se i nadmetanja u pli
vanju, veslanju, jedrenju, skokovima u vodu, kao i zimski sportskim aktivnostima
vonji saonicama, skijanju i klizanju na ledu.
5.2. Teorijsko praktini pristup

fizikoj kulturi u novom veku
U Italiji je krajem XV veka nastao kulturni preporod misli i umetnosti.
Otkriem tehnike tampanja, mnoga filozofska i literarna dela iz antikog doba su
poela da se prevode i tampaju na latinski jezik, koji je postao jezik kojim su govorili
obrazovani ljudi toga doba. Veliki mislioci i pedagozi itajui antika dela, ukazali su
na vrednosti antikih kultura, naroito Grke. Svojim delima su italijanski umetnici i
pesnici takoe eleli da obnove antike vrednosti, pa su ovaj period nazvali renesansa
(preporod). ovek, kao drutveno bie postao je centar zanimanja uenih ljudi. Oni
su davali prednost antikom fizikom vebanju nad feudalnim. eleli su da se vrati
antiki pristup harmoninom, odnosno skladno razvijenom telu i duhu oveka. Kako
je ovek u sreditu panje, ovaj period se naziva humanizmom i renesansom. U ovom
periodu, u sistemu vaspitanja, fiziko vaspitanje dobija znaajno mesto, zahvaljujui
mnogim misliocima, pedagozima, piscima i lekarima, koji su podrali osnovni cilj
ovog kulturnog pokreta. Oni su u svojim delima i praktinom radu istakli potrebu i
neophodnost fizikog vebanja, vaspitanja i takmienja.
Pietro Paolo Vergerio (13491428), profesor Univerziteta u Padovi, je svoje ideje
zasnivao na principima grkog, antikog vaspitanja. Predlagao je da se asovi fizikog
ISTORIJA 111
SPORTA
vaspitanja odravaju svakog dana. Napisao je znaajno delo O plemikom vladanju

i slobodnom obrazovanju mladih, u kome je posebno poglavlje bilo posveeno
fizikom vebanju.
Vitorio da Feltre (13771446), je bio pedagog i vaspita dece vojvode od Mantove.
On je 1425. godine sproveo u delo, ideju o koli po ugledu na grke gimnazione, koja
se zvala kua radosti. U njegovom programu rada sa decom, fiziko vebanje je
zauzimalo znaajno mesto. Vebao je zajedno sa decom u prirodi.
Erazmo Roterdamski (14671566), je svoje pedagoke stavove izneo u delu
Pohvala ludosti. Bio je miljenja, da bi deca od najranijeg uzrasta trebalo da se bave
fizikim vebanjem.
Fransoa Rable (14831553), Francuz, putujui po celoj Evropi sretao je mnoge
uene ljude. Steena saznanja sa tih putovanja je izloio u svom delu Gargantua
i Pantagruel. U ovom delu je naveo preko 200 raznih igara,157 koje naalost nije
opisao.
Heronimus Merkurialis (15301606), Italijan, profesor i lekar, u svom delu
Gimnastika vetina je istakao znaaj gimnastike za zdravlje i fiziki razvoj oveka.
Ovo delo je napisano u est tomova i sadralo je oko 300 slika. Znaajno je da je
Merkurialis dao metodski prikaz gimnastike. as gimnastike je podelio na tri dela:
pripremni, osnovni i zavrni deo.
Miel Montenj (15331592), francuski filozof, je u svom delu Eseji istakao
vrednost igara u vaspitanju dece. Njegovi pogledi vaspitanja su se zasnivali na
antikim principima vaspitanja. Igre, ples, muzika, tranje, borenja, bili su zastupljeni
u njegovom modelu jedinstvenog vaspitanja iji cilj je bio stvaranje oveka gipkog
tela, otvorenog duha i zdravog razuma.
Riard Malakaster (15301611), je kao direktor jedne engleske kole uestvovao
u reformi tadanjeg kolstva. Smatrao je da je fiziko vebanje nezamenljivo sredstvo
u vaspitanju omladine. Preporuivao je primenu igara i raznih sportskih disciplina
u vaspitanju.
Jan Amos Komenski (15921670), veli
ki eki mislilac, koji je uestvovao u reformi
kolstva, smatra se prvim modernom pe
dagogom. U delu Velika Didaktika je
istakao da je fiziko vebanje sastavni
deo ivota mladih i da je neophodno za
ouvanje zdravlja. Naroito je istakao
znaaj takmienja za razvoj linosti. U
Sl. 46 Takmienje u tranju prema svom delu Svet u slikama dao je opis
Komenskom sprinterske trke: Nekada su takmiari
trali u ograenom prostoru ka meti i ko je prvi stigao dobio je nagradu od sudije.158
Opis takmienja koji je dao Komenski je prikazan na sl. 46.
112 GLAVA V
Don Lok (16321704), kao lekar, naunik, filozof i politiar, pripadao je

najveim engleskim misliocima toga vremena. U svojim delima je izneo poglede na
vapitanje engleskih dentlmena, kao i na znaaj fizikog vebanja. Preporuivao je
razliite vrste vebanja radi ouvanja zdravlja.
an ak Ruso (17121778), kao jedan od najveih francuskih mislilaca u XVIII
veku, svojim delom Emil ili o vaspitanju je dao veliki doprinos u oblasti fizikog
vaspitanja. Zastupao je principe vaspitanja u prirodi. Smatrao je da vaspitanje treba
podeliti prema uzrasnim kategorijama. Pored toga, znaajnim je smatrao i redosled
u vaspitanju. Po njemu dete bi trebalo da ima prvo fiziko, a zatim intelektualno
vaspitanje.
U Nemakoj se krajem XVIII veka javljaju kole pod imenom filantropinumi.
One su imale znaajnu ulogu u stvaranju osnove za pojavu i razvoj novih savremenih
graanski gimnastikih sistema u Nemakoj, vedskoj, Francuskoj, Engleskoj i
ekoj.
Johan Bernard Bazedov (17231790) je osnovao prvi filantropinum 1774. godine
u mestu Desau. On je u ovoj koli, koja je bila smetena izvan grada, organizovao
sistem vaspitanja zbog koga se smatra inicijatorom sistematskog kolskog vebanja.
kola je bila internatskog tipa. Dnevni raspored obaveza uenika je predviao 5 sati
bavljenja fizikim vebanjem.
Johan Hristofer Guts Muts
(17591839) je kao vaspita radio u
filantropinumu u nepfentalu. Tokom
svog viegodinjeg rada stvorio je
raznovrsan, dobro organizovan sistem
vebanja. Napisao je vie strunih
knjiga, od kojih se Gimnastika za
mlade smatra prvim udbenikom o
metodici gimnastike. Na sl. 47 i sl. 48
dat je prikaz skoka s motkom i bacanja
diska njegovih uenika.
U Srbiji, koja je u ovo periodu
bila pod ropstvom Turaka, narod Sl. 47 Skok s motkom Sl. 48 Vebanje
nije mogao da se bavi tradicionalnim preko reke bacanja diska
oblicima nadmetanja. Potinjena vlastela je samo za potrebe svojih gospodara
Turaka mogla da uvebava ratne vetine. U XVII veku je Austrugarska vie puta
osvajala nae prostore i preuzimala vlast od Turaka. U vreme austrougarske vlasti,
pod njenim uticajem su se stvorili uslovi za stvaranje trgovakog stalea koji je bio
osnov budueg graanskog drutvenog sloja.
ISTORIJA 113
SPORTA
5.3. Gimnastiki i sportski sistemi

u doba kapitalizma
Doba kapitalizma obuhvata period od 1789. godine, kada se odigrala Francuska
buroaska revolucija, pa do Prvog Svetskog rata. Francuskom revolucijom je za
poeo kapitalizam, novi drutvenoekonomski poredak. Svojim ciljevima, tokom i
posledicama, revolucija je uticala na razvoj industrije, nauke, kulture, a time i na dalji
razvoj oblika fizikog vebanja i sporta. U XIX veku telesna vebanja pod imenom
antika gimnastika se ire van kola i instituta. U nekim dravama Evrope su se
formirali posebni nacionalni gimnastiki sistemi iji osnovni cilj je bila mobilizacija
celokupne nacije u borbi za klasne interese buroazije. Tenja buroazije, usmerene
prema nacionalnom ujedinjenju i nezavisnosti je iziskivala to bolju fiziku
pripremljenost omladine i graana, pa su se osnivali nacionalna gimnastika i
sportska drutva i udruenja. U drugim dravama su se formirali sistemi vebanja
pod uticajem teorijskog i praktinog rada velikog broja pedagoga, lekara i filozofa,
koji su ukazivali na znaaj fizikog vebanja u formiranju zdrave nacije.
Nemaka
Nemaki gimnastiki sistem je nastao u toku nemakog pokreta za osloboenje

i ujedinjenje nemakih drava tokom francuske okupacije. Posle poraza pruske
(nemake) vojske od Napoleona 1806. godine, javio se snaan talas patriotizma.
Pojava probuenog nacionalnog ponosa se nadovezala na potrebu fizikog vebanja
nacije. Gimnastika udruenja (turnkunsti) su imala osnovni zadatak da organizuju
i sprovedu fiziko vebanje kao vrednu i korisnu metodu u pripremi omladine za
potrebe nacionalne armije.
Johan Fridrih Ludvig Jan (17781852),
se smatra tvorcem, odnosno osnivaem,
ovakvog sistema vebanja. Jan je koristio
iskustva svojih prethodnika iz filantropinuma.
Uredio je jedno od prvih vebalita (sl. 49)
otvorenog tipa u blizini Berlina koje se zvalo
Hajzenhajde (Zeija livada). Preko hiljadu
vebaa je zajedno vebalo na ovom prostoru.
Sl. 49. Vebalite na Zeijoj livadi
u blizini Berlina Vebanje je trajalo vie sati i bilo je podeljeno
u dva dela. U prvom delu je bilo tzv. slobodno vebanje gde je veba samostalno
vrio izbor vebi, dok su se posle obaveznog odmora, u drugom delu radile obavezne
vebe pod nadzorom uitelja. Svi vebai su nosili istu uniformu.
Povremeno su se organizovali masovni skupovi vebaa pripadnika
turnerskih organizacija uz isticanje nacionalnih obeleja (zastave, grbovi i dr.). Us
vajanje jedinstvenih pravila i organizovanje takmienja izmeu raznih turnerskih
114 GLAVA V
organizacija su bili neophodan uslov da Janove vebe dobiju sportski oblik koji bi im
omoguio irenje van Nemake. Janov doprinos stvaranju nacionalnog preporada
je znaajan, jer je 1861. godine na jednom festivalu u Berlinu uestvovalo preko
est hiljada vebaa, a 1863. godine u Lajpcigu preko 20 000. Janovi sledbenici
su se udaljili od njegovog cilja jer su se orijentisali ka sprovoenju opteg fizikog
vaspitanja. Pored gimnastikih vebi, vremenom su se razvile druge sportske grane.
Atletika i sportske igre sa loptom dobijaju svoje mesto u sportskom sistemu Ne
make. Dolo je do osnivanja novih sportskih klubova, zatim sportskih saveza koji
organizuju razliita takmienja.

vedska
vedski gimnastiki sistem je osnovao Per Henrik Ling (17761839). On se

javlja u vedskoj u vreme kada se u Nemakoj pojavio turnerski gimnastiki sistem.
Zbog svoje orijentacije ka zdravstvenoj gimnastici, ovaj sistem je poznat i pod
imenom zdravstveni sistem gimnastike.
Per Henrik Ling je tokom studija u Kopenhagenu vebao maevanje kod fran
cuskih uitelja maevanja. Tokom tog vebanja proli su ga reumatski bolovi u ruci i on
je shvatio zdravstveni znaaj vebanja. Tako se zainteresovao za primenu zdravstvene
gimnastike u leenju. Posle studija teologije i knjievnosti 1806. godine je zapoeo
da studira anatomiju i fiziologiju kako bi proirio svoja znanja. Nova saznanja sa
prethodno steenim iskustvom su mu omoguila da stvori novi, metod fizikog
vebanja. Njegov sistem vebanja je bio zasnovan na pretpostavci da fiziko vebanje
nije samo za zdrave ljude, ve bi trebalo da postane lek za bolesne. Nakon viestrukog
obraanja vedskoj Vladi o znaaju reforme fizikog vaspitanja, zahvaljujui podrci
i finansijskoj pomoi kralja Karla XIII, on ostvaruje svoju zamisao. U Stokholmu
je 1813. godine otvoren Kraljevski centralni gimnastiki institut, koji je bio osnova
celokupnog fizikog vaspitanja i rasadnik profesora gimnastike u vedskoj.
U sali za vebanje koja je adaptirana
u zgradi bive fabrike, postavljene su spe
cijalne vedske gimnastike sprave. Sprave
su izraivane tako da budu u funkciji
odreene vebe (sl. 50). Sledee sprave su
bile postavljene u sali: drveni konj, jarbol,
drvena greda koja je imala viestruku
namenu, konopci, motke za penjanje,
Sl. 50 Lingova sala za vebanje lestve i dr159. Vebe je sistematizovao na:
zz Vaspitne (pedagoke)
zz Vojne
zz Zdravstvene
zz Estetske.
ISTORIJA 115
SPORTA
Ling je naroito unapredio metodiku obuavanja. Vodio je rauna o fiziolo

kom optereenju vebaa. U vebanjima dece i ena, on je pojedine delove na asu
zamenjivao igrama. Gradivo na asu je podelio u tri dela:
zz pripremne vebe,
zz glavne vebe i
zz vebe disanja uz obavezne odmore.
Ling je nastojao da fiziko vaspitanje (vebanje) bude zasnovano na naunoj

osnovi. Vebe su izvoene lagano i kontrolisano, to je duim izvoenjem postajalo
monotono i statino. Njegovi sledbenici su pokuali da otklone ove nedostatke. Oni
su se pored ovakvog naina vebanja, zalagali za uvoenje sportskih aktivnosti,
odnosno primenu sportskih igara i drugih sportskih grana. Direktor Centralnog
instituta od 19071909 godine, Viktor Balk, je bio osnovni pokreta sportskog
pokreta u vedskoj. On je bio osniva Sportskog asopisa i lan MOKa od njegovog
osnivanja 1894. godine.
vedski sistem zdravstvene gimnastike je pored svog osnovnog cilja koji je u
sreditu panje imao zdravstveni aspekt vebanja, posedovao jo jedan cilj vojniki.
Tenja za stvaranjem poslunog i disciplinovanog vojnika sa pravilnim dranjem i
dobrom fizikom pripremljenou se postizala grupnim izvoenjem tano odreenih
vebi. Ovakvo vebanje se irilo i u druge evropske zemlje (Belgija, Grka, Turska),
njegovom primenom u vojnikim zavodima akademijama.
Brojni lekari i pedagozi su isticali znaaj primene vedskog gimnastikog
sistema u vebanju, to je imalo za posledicu irenje ovakvog naina vebanja u veini
evropskih zemalja. Neosporan je njegov uticaj na postojee sisteme gimnastike,
koji su od njega preuzeli sve ono to je za njih tada bilo savremeno, progresivno i
efikasno160.
eka
eki gimnastiki sistem je poznatiji pod nazivom eki sokolski sistem.

Njegov osniva je bio Miroslav Tir (18321884). Ovaj originalni sistem gimnastike
se pojavio u drugoj polovini XIX veka. Nastao je 1862. godine u ekoj, da bi se ubrzo
proirio na sve slovenske narode. Pod uticajem ideja francuske buroaske revolucije,
filantropinuma i turnerskih organizacija, i u traganju za novim oblicima otpora
germanizaciji, osnivale su se posebne gimnastike organizacije u okviru napredne
politike stranke Mladoeha. Osnovni cilj ovih drutava je bio buenje nacionalne
svesti kroz okupljanje i unapreivanje fizike i moralne snage naroda. Ono je bilo
ideoloki utemeljeno na jedinstvu svih slovenskih naroda (panslavizmu). Pokret
je uticao na buenje nacionalne svesti svih slovenskih, a naroito junoslovenskih
naroda.
116 GLAVA V
Na predlog profesora Emanuela Tonera, organizacija je dobila zajedniko

slovensko ime Soko, kao simbol sranosti, junatva i plemenitosti. Sokoli (vebai)
su nosili crvene koulje i kape na kojima se nalazilo pero ptice soko, to je bio simbol
pripadnosti ovoj organizaciji. lanovi sokolskih organizacija su bili pripadnici
svih drutvenih slojeva. Bliskost i jednakost meu lanovima se iskazivala i u
meusobnim obraanjima, jer nisu koristili formu persiranja. Tir je as podelio na
tri dela: pripremni, osnovni i zavrni. Napravio je i sistematizaciju fizikih vebi na
potpuno novi nain:
zz Vebe bez sprava

zz Vebe sa i na spravama
zz Vebe uz pomo drugih vebaa i
zz Borilake vebe.
U ekoj je 1863. godine osnovan posebni Gimnastiki institut za deake, kao

i Drutvo za gimnastiku za ene i devojke. Izbor vebi koje su sokoli upranjavali
razlikovao se za odrasle, ene, omladinu, decu. Vebama je dat estetski naglasak kroz
meusobno povezivanje pokreta radi vee atraktivnosti i lakoe izvoenja. Zbog toga
mnogi pokreti izgledaju suvini, izvetaeni, nesvrsishodni. Ove vebe su dolazile do
izraaja na velikim zajednikim nastupima. Simbolika vebi na masovnim sletovima
je trebala da iskae suprotstavljanje germanizaciji i maarizaciji potlaenih manjina.
U vebama je prikazivana svetlija i sretnija budunost slovenskih naroda.
Sokolstvo je kao organizacija imalo svoje utvrene ciljeve i oblike vebanja.
Sport koji se u drugoj polovini XIX veka irio Evropom nije imao podrku Sokola.
Meutim, zahvaljujui odreenim slojevima graanstva bili su prihvaeni neki
sportovi. U tom periodu su se osnivali prvi veslaki, fudbalski, atletski, hokejaki i
drugi klubovi.
Sokolska drutva su se osnivala i u veini slovenskih zemalja: Sloveniji, Poljskoj,
Rusiji, Srbiji i drugim zemljama gde su iveli slovenski narodi. Na Svesokolskim
sletovima i ulinim defileima je isticana brojnost, povezanost i slonost slovenskih
naroda. Sokolstvo kao pokret je svakako doprinelo nacionalnoj, moralnoj i fizikoj
pripremljenosti slovenskih naroda u borbi za svoje nacionalno osloboenje.
Francuska
U Francuskoj su se prosvetitelji i enciklopedisti posvetili vraanju antikih

ideala, odnosno harmoniji fizike i duhovne lepote ljudskog tela. Francuski lekari su
prouavajui antika dela iz oblasti medicine, utvrdili da kretanje razvija muskulaturu
oveka. Takoe, isticali su da se vebanjem poveava pokretljivost u zglobovima i
poboljava krvotok. Njihova uloga je bila veoma znaajna u promovisanju antike
gimnastike. Otkrie arheolokog lokaliteta antike Olimpije sa ostacima hramova i
borilita je povealo interes Francuza za grku kulturu i njihov nain vebanja.
ISTORIJA 117
SPORTA
U periodu posle francuske revolucije, dolo je do uvoenja novih praznika

vezanih za znaajne dogaaje koji su vezi sa revolucijom. Pratei programi novih
praznika su obuhvatali razna sportska nadmetanja kao to su: konjike trke, tranje,
skakanje, rvanje i gaanje iz puke ili pitolja. Ovi narodni oblici nadmetanja su
bili jedini oblik fizike kulture u to vreme. Kao i u mnogim drugim dravama tog
doba, i francuskoj vojsci je bila neophodno to bolja fizika priprema. U francuske
kole je uvedeno vojniko vebanje kojim su rukovodili oficiri. Tako je nov sistem
gimnastike u Francuskoj osnovao Francisko Amoros (17701848), panac, bivi
oficir Napoleonove vojske. On je davao prednost prirodnim formama vebanja. U
francusku koncepciju vebanja je uveo kombinaciju Lingovih vebi sa onima koje
je on osmislio. Koristio je modifikovane Janove sprave sa spravama koje je sam na
pravio. U izboru vebi prioritet su imale prirodnost i vojna primenljivost istih. Vebe
je sistematizovao na:
zz Graansku (industrijsku) gimnastiku,

zz Vojnu gimnastiku,
zz Zdravstvenu gimnastiku i
zz Scensku (akrobatsku) gimnastiku.
Krajem XIX veka, ovaj sistem su modernizovali or Demeni i or Eber.

Oni su se koristili iskustvima stranih gimnastikih sistema. or Demeni je posle
prouavanja nemakog i vedskog sitema vebanja konstatovao da nisu postavljeni
na naunoj osnovi, odnosno da ne posmatraju oveka kao psihofiziku celinu. Za
nemaki sistem je bio miljenja da je bez ikakve fizioloke osnove, dok je za vedski
sistem mislio da je imao delimino fizioloki pristup. U Parizu je osnovao Drutvo
racionalne gimnastike u kojem je ispitivao uticaj vebi prema zakonima fizike i
biologije, ime je utemeljio novu naunu disciplinu biomehaniku fizikog vebanja.
Vebe je delio na:
zz Vaspitne gimnastika vebanja i

zz Primenjene atletika, plivanje, jahanje i druge sportske grane.
or Eber je bio zagovornik prirodnih formi vebanja. Bio je protivnik sporta

i isticao je njegove negativne strane. Zalagao se za opte fiziko obrazovanje (OFO).
Uveo je proveru fizikih sposobnosti pomou normi za 12 vrsta vebanja. Takoe,
zdravstveno stanje uenika je pratio putem novouvedenih uenikih kartona.
U isto vreme, se pod uticajem drugih zemalja u Francusku probijao sportski
pokret. Poelo je osnivanje prvih sportskih klubova. Tome je doprineo i baron Pjer de
Kuberten svojim pedagokim radom, a naroito zalaganjem za obnovu Olimpijskih
igara.
118 GLAVA V
Omladina Francuske osnivanjem sportskih klubova pokuavala je da se su

protstavi protivnicima sporta. Periodina nadmetanja u tranju izmeu uenika
gimnazije Konkord, su 1882. godine dovela do osnivanja udruenja Racing Club
de France. Sledee godine su uenici gimnazije Sent Luis, takoe posle raznih
trkakih i tafetnih nadmetanja, osnovali Stade Francais. To su bila prva dva atletska
kluba u Francuskoj. Engleski uticaj sporta se uoio nekoliko godina kasnije, kada je
u Francuskoj prihvaen ragbi. Zatim je u Francusku stigao fudbal preko Engleza koji
su bili nastanjeni u Parizu. Uprkos suparnitva izmeu klubova Racing i Stade, oni su
posle jednog odranog takmienja u kros kontriju, 1887. godine osnovali federaciju,
koja je dve godine kasnije postala Savez francuskih drutava za atletske sportove,
koji je narednih dvadeset godina rokovodio veinom sportova: atletikom, ragbijem,
tenisom, fudbalom i plivanjem.
irenje sportskog pokreta u Francuskoj je potpomogao i baron Pjer de
Kuberten. Pored toga to je doprineo obnovi Olimpijskih igara, to se moe smatrati
delom svetskih razmera, on se kao pedagog koji je eleo da reformie obrazovni
sistem, zalagao za bavljenje sportom. Za svoga ivota on je napisao preko 60000
stranica161 posveenih obrazovanju, fizikoj kulturi i sportu. U svojim delima
razradio je modernu psihologiju i pedagogiju sporta, potkrepljeno injenicama da
bavljenje sportom menja karakter omladine u pozitivnom smeru. Kuberten je 1888.
godine osnovao Odbor za proirenje fizikih vebi u vaspitanju. Uz Nacionalnu ligu
za fiziko vaspitanje uspeva izvesno vreme da sprovodi godinja sportska takmienja
srednjokolaca. Iako se posvetio preporodu svoje zemlje, razumevanje i zahvalnost
nije dobio od nje, ve od vajcaraca, gde je nastanivi se, postao poasni graanin
Lozane. I pored svog njegovog zalaganja za sportske vrednosti, mnoga njegova dela
se nalaze u inostranstvu, a ne u Francuskoj, koja je u to vreme bila nezainteresovana
za sve to je olimpijsko.
Engleska
U Engleskoj se moderni sport sa svojim sportskim granama dugo borio da

bude priznat kao poseban sistem fizikog vaspitanja. Buroaska revolucija je i u
Engleskoj postavila novi drutveni poredak. Meutim, ovde je ostvaren kompromis
izmeu buroazije i enleskog plemstva i na politikom i na ekonomskom planu. Ovaj
kompromis je dao pozitivne rezultate i na kulturnom i na ideolokom polju. Rezultat
ovog kompromisa u oblasti telesnog vebanja je moderni sport kao specifian oblik
fizikog vebanja. Nastao je povezivanjem nekih oblika igara i telesnog vebanja koje
je upranjavalo plemstvo plivanje, jahanje, lov, i maevanje sa narodnim oblicima
nadmetanja veslanje, tranje, rvanje i pesnienje. Svi sportovi su dobili takmiarsku
formu i to kako individualni, tako i kolektivni.
Patronani sport se pojavio u XVIII veku, u najranijoj fazi modernog sporta.
Provincijsko plemstvo je organizovalo razna sportska nadmetanja na seoskim
ISTORIJA 119
SPORTA
proslavama. To su veinom bila atletska i konjika takmienja. Obzirom da je plemstvo

snosilo trokove takmienja, plaanja nagrade pobednicima i druga priznanja, to
je ovaj vid takmienja dobio naziv patronani, pokroviteljski sport. Smatralo se
da je narodu bilo neophodno organizovati ovakav vid zabave, da bi se na taj nain
relaksirali od rada i odmorni se vraali na posao, zahvalni njihovim organizatorima.
Pobednici ovih takmienja uglavnom su bili seljaci i radnici, ponekad dvorske sluge,
ali zbog visokih nagrada mogli su se nai i pripadnici plemstva, to je uslovilo pojavu
profesionalizma u sportu.
Dentlmenski sport je druga faza u razvoju ka modernom sportu. U ovoj fazi
se klaenjem potenciralo ko je najbri, najjai, najizdrljiviji. Pristup ovakvoj vrsti
nadmetanja je bio isti kao i za privatne poslove. Gledao se interes, iz ega se moe
zakljuiti, da je dananji odnos prema sportu kao biznisu, takoe imao svoje korene
u Engleskoj. Seoske narodne igre i takmienja su se vremenom javile i u gradovima.
Takmienja u tranju, rvanju, boksu i engleskom fudbalu su postala interesantno
podruje za sticanje profita. Kako su Englezi imali naviku da se klade, to su preneli
na sport. Na pojedine takmiare su stavljani veliki ulozi, to je davalo mogunost
velike zarade. Broj takmiara se poveavao zbog mogunosti da se pobedom ostvari
i velika materijalna nagrada. Konkurencija je bila sve vea, pa je bilo neophodno
dobro se pripremiti za takmienje, to je uzrokovalo pojavu sistematskog fizikog
vebanja, odnosno, treninga.
Moe se konstatovati da su pojavu modernog sporta definisali sledei faktori:
zz Donoenje pravila za takmiarske discipline,

zz Dodela nagrada pobednicima,
zz Organizovanje takmienja i
zz Sistematina fizika priprema takmiara.
U Engleskoj su se u to vreme takmiili u sledeim sportovima:

Znaajno mesto su zauzimala konjika takmienja, odnosno, galopske trke
u kojima su uestvovali pripadnici svih drutvenih slojeva. Na trkama su tano bili
odreeni: start, duina deonice i cilj. Sastavni deo ovih takmienja je bilo klaenje
na konje, to je i danas prisutno u ovom sportu. Uzgajanje konja, organizovanje
takmienja i klaenja su postali veoma unosan posao i pratea pojava sportskih
takmienja. Vremenom je dolo do kategorizacije jahaa prema teini, a konja prema
uzrastu. Poela je organizacija takmienja sa merenjem vremena. U programu
ovih takmienja su bili uvrteni i takmienja u hodanju, tranju i boksu. Kako su
se takmienja organizovala vie puta u toku kalendarske godine, to su se pravili
posebni kalendari i programi takmienja sa svim njihovim pojedinostima (satnica,
rezultati).
Atletska takmienja, odnosno takmienja u hodanju i tranju su se u poetku
odravala u okviru konjikih takmienja, ali ve od XVIII veka su se izdvojila kao
120 GLAVA V
posebna takmienja. Merenje vremena na ovim trkama se obavljalo na dva naina:

kao potrebno vreme da se pretri utvrena deonica ili za utvreno vreme da se izmeri
duina preenog puta. Za ova takmienja su poele da se prave posebne staze, to je
dovelo do breg razvoja ove sportske grane.
Fudbal i kriket su sportske igre koje su bile zastupljene u svim svojim izvornim
oblicima. Igrale su se na trgovima ili praznim gradskim prostorima uz prisustvo
velikog broja publike.
Pesnienje (boks) je bilo veoma popularno u Engleskoj. U to vreme nisu pos
tojala pravila kao to su u dananjem boksu, ve su se protivnici borili bez odmora,
do pobede jednog od njih.
Rvanje je proisteklo iz borbi seoskog stanovnitva. Meutim, ovaj vid nadme
tanja je vie podseao na grki pankration jer je pobednik zadavao udarce pobeenom.
Ovaj oblik borenja ipak nije bio tako popularan kao boks.
Maevanje je bilo u poetku zastupljeno kao obraun izmeu dva zavaena
rivala koja su problem reavala u dvoboju. Nakon zabrane odravanja dvoboja
krajem XVII veka, organizovani su posebni javni nastupi maevalaca, gde su oni
demonstrirali svoju vetinu. Maevanjem su mogli da se bave svi slojevi stanovnitva,
kao i ene. Takmienja su se organizovala sa razliitim vrstama oruja i u razliitim
formacijama (pojedinano, parovi).
Krvavi sport je bio naziv za predstave borbi ivotinja, koje su se odravale na
ulicama i trgovima gradova. Borbe pasa, petlova, pasa sa bikovima su bile veoma
surove.
Odravanje raznih takmienja je dovelo do pojave termina sportsman, za
takmiare. Ovaj termin se izjednaio sa terminom dentlmen, kojim su se na
zivali pripadnici viih drutvenih slojeva. Njihove odlike su podrazumevale
preduzimljivog i odlunog oveka koji se isticao statusom, vrednoom, intelektom i
uspehom u drutvu. Takmienja su dobila oblik organizovanog savremenog sporta
zahvaljujui:
zz Prvim pravilima i ureenim terenima za takmienja,

zz Tanim merenjima postignutih rezultata,
zz Korienjem odreenih tehnika i
zz Sistematskim vebanjem treningom.
Moe se zakljuiti da je Engleska kolevka modernog sporta, jer su u njoj

postavljeni temelji savremenog sporta. Tokom XIX i poetkom XX veka, sport se
razvijao i irio u druge zemlje. U isto vreme su se osnivali prvi sportski klubovi.
Osnivali su se bokserski, streljaki, veslaki i kriket klubovi.
Sredinom XIX veka veliki broj mladih ljudi se bavi razliitim sportovima.
Uestvuju na raznim takmienjima ali kao amateri162, a ne kao profesionalci.
ISTORIJA 121
SPORTA
kolski univerzitetski sport se razvio zahvaljujui omladini koja je bavljenje

sportom smatrala sve znaajnijim. Oni su svoju naviku bavljenja sportom, unosili
u nove sredine odnosno u kole i univerzitete, esto protiv volje kolske uprave.
Najstarije kolske sportske grane su bile kriket i veslanje. Fudbal, atletika i hokej na
travi se u kolama javljaju kasnije. Sport je iz srednjih kola preao na univerzitet.
Nakon zavrenih studija, spotisti su poeli da osnivaju klubove da bi nastavili da se
bave sportom i to kao amateri. Pretvaranje igara u sportske igre, utvrivanje pravila
igara, dimenzija igralita, broja igraa, sprava i rekvizita su pojave koje su ih definisale
sportom. Pedagozi su pruali otpor modernom sportu negirajui njegovu vaspitnu
ulogu, najvie zbog neizvesnih, situacionih pokreta u svakom od njih. Meutim,
popularnost koju je sport stekao u svim krugovima je uticala da ovo shvatanje
radikalno promeni i da ue u kole u okviru redovnih nastavnih planova.
Ulazak modernog sporta kao obaveznog predmeta u nastavni plan kole je velika
zasluga Tomasa Arnolda, znaajnog reformatora sistema kolskog vaspitanja. On je
prvi uveo sport u koled Regbi, kojim je rukovodio. Smatrao je da sport obrazuje
oveka i fiziki, i moralno i socijalno. Njegovi uenici su se obuavali u veslanju,
plivanju i drugim sportovima. U koledu je prvo opremio otvorene terene, a zatim
sale za boks, maevanje i gimnastiku. Vremenom je u kolu uveo: golf, kriket, fudbal,
ragbi. Tokom vebanja i takmienja uenici su mu pomagali u organizaciji i suenju.
irenje spota u Engleskoj je bilo olakano zbog organizacije koleda i univerziteta.
Kako su najee bili smeteni van gradova, mogli su brzo da izgrade terene i igralita.
Internatski reim ivota je pogodovao razvoju ekipnih sportova. uvena veslaka
regata Oksford Kembrid je zapoela svoju tradiciju jo 1829. godine. Od tada,
svake godine se organizuje veslaka trka izmeu ova dva prestina Univerziteta.
Graanski sport je etvrta faza u razvoju modernog sporta u Engleskoj.
Omladina je prihvatila sport kao sastavni deo ivota. Nakon kolovanja sport se
prenosio u iroke narodne mase i osnivaju se mnoga sportska drutva i klubovi po
sportskim granama, u cilju nastavka takmiarske aktivnosti. Ovakav razvoj sporta
je napredovao u pravcu osnivanja sportskih saveza, organizovanja ampionata
i orijentisanost ka amaterskom163 sportu, to je dovelo do njegovog daljeg razvoja
i napretka. Osnovno naelo je bilo da se u sportu treba ponaati dentlmenski,
odnosno neophodno je bilo prisustvo fer plej odnosa. Englezi su vodili rauna da se
prilikom takmienja potuju pravila i duh igre. Sport se iz Engleske ubrzo proirio
Sl. 51 Kriket igra engleskih dentlmena

122 GLAVA V
po celoj zemljinoj kugli. Moe se zakljuiti da su Englezi dali osnovu mnogim

sportovima utvrdivi pravila igre za njih: atletika, kros kontri, veslanje, boks, fudbal,
ragbi, tenis, stoni tenis, plivanje, vaterpolo i hokej na travi. Kriket je jedini sport
koji se smatra specifino engleskom igrom, jer se nije proirio van njenih granica
(sl. 51).
Sjedinjene Amerike Drave
U svojoj modernoj fazi razvoja, sport je najvie bio prisutan na koledima i

univerzitetima. Ameriki pedagozi za razliku od engleskih, nisu preputali voenje
asova i organizaciju takmienja svojim uenicima, ve su specijalizovani profesori
vodili sportske aktivnosti. Shvatili su neophodnost stvaranja sportskog pedagokog
kadra. Mladi sportisti se motiviu dodelom stipendija, kako bi mogli da se koluju
i treniraju. Posle studija, najbolji ostaju kao profesionalni igrai koarke, bejzbola
ili ragbija. Bejzbol je sport koji se smatra nacionalnim, jer nije preao granice svoje
zemlje. Pored bejzbola, Amerikanci su jo u XIX veku modifikovali ragbi, tako da
se ameriki ragbi prilino razlikuje od engleskog ragbija. Svakako je znaajno is
tai da je koarka, danas jedan od najatraktivnijih sportova, nastala u XIX veku u
Springfildu, drava Masausets. Pored sportskih igara, u Americi je atletika sauvala
svoju vrednost kraljice sporta. Jo u XIX veku su se organizovali meunarodni
susreti timova Oksforda i Kembrida sa timovima Harvarda i Jela. Amerikanci su
utvrdivi pravila igre, dali osnovu koarci, odbojci i umetnikom klizanju.
Pristup modernom shvatanju sporta u SAD se razlikovao od drugih, zbog toga
to se pojam biznis vrlo rano preneo na sport. Profesionalizam i komercijalizacija
u sportu dovode do pojave sportskog biznisa gde su u igri enormne sume novca
sponzorstvo, transferi ili pobeda na prestinim takmienjima. Kao to je u poslu
motiv, najvei materijalni rezultat, tako je i u sportu krajnji cilj bio postavljanje
rekorda. Sva panja, sredstva, metodi tenike i taktike, organizacija, sprave, rekviziti i
oprema su usmeravani i usavravani radi ostvarivanja najboljeg mogueg rezultata.
Rekord je glavni motiv da se planovi, programi, pripreme i takmienja studiozno
isplaniraju. Uticaj fizikog vebanja na zdravlje samog takmiara je sporedan motiv.
Rezultat takvog razvoja sporta je bio stvaranje najuih specijalista u odreenoj
sportskoj grani. Takav sport je izgubio svaku vaspitnu i obrazovnu vrednost, jer je
stvarao sportistu kome je jedini cilj pobeda. Problem amaterizma i profesionalizma
je danas tema mnogih strunih rasprava.
Srbija
Posle skoro petovekovnog ropstva pod Turcima, Srbija je poetkom XIX veka
izborila pravo da izgradi nezavisnu dravu. Iako je formalno pravnu nezavisnost
Srbija stekla tek 1878. godine na Berlinskom kongresu, zbog ostvarenih kontakata
ISTORIJA 123
SPORTA
sa drugim narodima, ve poetkom XIX veka poinju da se pojavljuju razni oblici

fizike kulture.
Prvi oblik fizikog vaspitanja u koli se pojavio 1808. godine u okviru pred
vojnike obuke, i to u Velikoj koli u Beogradu. Predavao ga je kapetan Petar urkovi.
Fiziko vaspitanje bazirano na predvojnikoj obuci se zadralo u Srbiji do dolaska
ekih, sokolskih prednjaka za nastavnike gimnastike. Iz tog razloga je razumljivo
da je fiziko vaspitanje prvo uvedeno u kole vojnog profila. U prvoj vojnoj koli u
Poarevcu, 1838. godine, u programu nastave se nalazila gimnastika. I na Vojnoj
Akademiji u Beogradu fiziko vaspitanje je u programu nastave. Ono se sastojalo
od gimnastike i maevanja, a nastavnici su bili Jindrih Zamastil i ore Markovi
Koder.
U javnim kolama fiziko vaspitanje se fakultativno uvodi 1844. godine, kolskim
zakonom koji predvia za uenike gimnazije bavljenje fizikim vebanjem. Zbog
nedostatka strunih kadrova i materijalnih uslova, nastava se teko sprovodila. Tek je
Zakon o ustrojstvu osnovnih kola iz 1863. godine dao vei znaaj ovom predmetu.
Drava je odobrila sredstva za nabavku potrebnih gimnastikih sprava i za plaanje
uitelja gimnastike, to se moe smatrati prekratnicom za poloaj predmeta u sistemu
obrazovanja. I u enskom liceju je bilo obavezno vebati po 1 as nedeljno. Drava je
angaovala uitelja gimnastike Askaniusa Sedlmajera iz Nemake, koji je u periodu
od 1863. do 1873. godine, predavao ovaj predmet u veini kola u Beogradu. Od 1882.
godine, fiziko vaspitanje je u gimnazijama ponovo spojeno sa vojnim vebanjem i
nastavu su ponovo preuzeli oficiri. Problem nedostatka strunih kadrova, pokuan
je da se rei kroz organizovanje raznih seminara i teajeva. Najpoznatiji predava na
ovim seminarima je bio Petar Predragovi, koji je jedini imao poloen ispit za uitelja
gimnastike. On je 1873. godine napisao prirunik Kratka uputstva za predavanje
gimnastike u osnovnim kolama, da bi pomogao kvalitetnijem i brem unapreenju
predmeta u kolama.
Uvoenjem ekog sokolskog sistema u kole 1908. godine, dolo je do
ponovnog odvajanja gimnastike od vojnog vebanja. Sokolski prednjaci iz eke,
Jaroslav Vota, Frantiek i Hofman su angaovani za uitelje gimnastike. Hofman
je pomagao pri osnivanju prve Dravne gimnastike kole 1908. godine, koja je bila
otvorena da bi se osposobio struni kadar.
Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je 1911. godine izdalo Osnovna pravila
i uputstva za nastavu telesnog vebanja u kolama. Ono je preporuivalo razne
vrste vebanja, organizovanje izleta, putovanja, sankanja, klizanja, plivanja, kao i
igranje fudbala, tenisa i dr. Takoe, preporuivalo se osnivanje i prikljuenje akim
sportskim drutvima. Zbog dobrog odziva meu omladinom, bilo je neophodno da
drava angauje jo 11 ekih uitelja gimnastike, koji su rasporeeni po kolama u
Srbiji.
Osnivanjem prvih privatnih kola za telesno vebanje u Srbiji, javili su se
organizovani oblici fizikog vebanja. U poetku su bile samo kole maevanja
124 GLAVA V
(fehtovanja). Pored kola maevanja, bile su poznate i kole plivanja, borenja i

gimnastike. Meu njima se izdvaja kola akademskog slikara Steve Todorovia, koja
se zvala Prvo srpsko drutvo za gimnastiku i borenje, osnovana 1957. godine. On
je uenike poduavao u maevanju, vebanju na spravama i dizanju tegova. Iz kole
borenja se 1897. godine formiralo borilako drutvo Srpski ma u Beogradu, koje
je imalo znaajnu ulogu u razvoju i popularizaciji raznih sportova u Srbiji.
Graanska gimnastika drutva su doprinela veoj popularnosti gimnastike u
narodu, to je dovelo do osnivanja posebnih gimnastikih drutava. Prvo beogradsko
drutvo za gimnastiku i borenje je osnovao dr Vladan orevi, 1882. godine. Posle
Beograda, osnivaju se slina drutva u apcu, Zajearu i drugim gradovima. Meutim,
pod uticajem intelektualaca kolovanih u Beu i Pragu dolo je do preorijentacije
ka sokolstvu i njegovoj panslovenskoj ideologiji. Drutvo je ubrzo promenilo ime u
Beogradsko gimnastiko drutvo Soko.
Pozivajui se na tradiciju, deo lanstva je osnovao Graansko gimnastiko
drutvo Duan Silni, koje je menjalo nazive esto. Ovo viteko drutvo je bilo veoma
aktivno u organizovanju raznih gimnastikih i sportskih priredbi.
Sukobi izmeu sokolskoh i vitekih drutava su dovodili do niza problema
u razvoju sportskih aktivnosti. Posle vie neuspelih pokuaja, 1909. godine, oni se
ujedinjuju u Savez sokolskih drutava Duan Silni. Sledee, 1910. godine, orga
nizovali su I srpski svesokolski slet, koji je bio meunarodnog karaktera.
Ova drutva su bila pretea modernih sportskih klubova, jer su organizaciono
imala veliki broj odelenja klubova: za borenje, za biciklizam, za streljatvo, za klizanje
za jahanje, za veslanje i plivanje, za boks, za loptanje, za gimnastiku i maevanje.
Prihvatanjem novih sportova, omoguen je njihov dalji razvoj.
Organizovana nadmetanja (takmienja) su se javila u drugoj polovini XIX
veka u Srbiji i to, prvo u streljatvu 1851. godine u Topideru. Kako su se razvijali
konjiki, velosipedski i drugi sportovi, tako je dolazilo i do organizovanja takmienja
u njima. Osnivanjem fudbalskih, aero i atletskih klubova stvorena je mogunost za
organizovanje takmienja u velikom broju sportova.
Godine 1909. je poeo da izlazi asopis Srpski vitez koji je izlazio dva puta
meseno sve do I svetskog rata. U njemu su bili zabeleeni svi znaajni sporski
dogaaji vezani za rad sokolskih drutava i olimpijskog pokreta u Srbiji.
ISTORIJA 125
SPORTA
REZIME
Razvojem novih naselja gradova, graanstvo kao nova drutvena snaga

postaje nosilac ekonomske moi, koja je na kraju ovog doba, feudalni drutveni sistem
ukinula putem graanskih (buroaskih) revolucija. To je period kada se osnivaju
streljaka i maevalaka drutva. Upranjavaju se razliiti oblici igara sa loptom.
Objavljuju se prva pravila i grade se sale za neke igre. U periodu kulturnog preporoda,
fiziko vaspitanje dobija znaajno mesto u sistemu vaspitanja, zahvaljujui mnogim
misliocima, pedagozima, piscima i lekarima. Oni su u svojim delima i praktinom radu
istakli potrebu i neophodnost fizikog vebanja, vaspitanja i takmienja. Pojavljuju se
prve ideje, predlozi i pokuaji uvoenja nastave fizikog vaspitanja u kole. U Nemakoj
se osnivaju filantropinumi, kole koje su imale znaajnu ulogu u stvaranju osnove za
pojavu i razvoj novih savremenih graanski gimnastikih sistema. U Srbiji u ovom
periodu nije bilo ni jednog oblika fizike kulture.
Doba kapitalizma obuhvata period od 1789. godine, kada se odigrala Francuska
buroaska revolucija, pa do I Svetskog rata. Tokom XIX veka u mnogim zemljama su se
javili gimnastiki i sportski sistemi. U Nemakoj se tvorcem gimnastikog sistema smatra
Johan Fridrih Ludvig Jan, kome je glavni cilj bio da organizuje i sprovede fiziko vebanje,
kao vrednu i korisnu metodu u pripremi omladine za potrebe nacionalne armije. Uredio
je jedno od prvih vebalita otvorenog tipa u blizini Berlina koje se zvalo Hajzenhajde,
gde je preko hiljadu vebaa zajedno vebalo na istom prostoru. vedski gimnastiki
sistem je osnovao Per Henrik Ling. On je shvatio zdravstveni znaaj vebanja i zalagao
se za primenu zdravstvene gimnastike u leenju. Zahvaljujui podrci i finansijskoj
pomoi kralja Karla XIII, on ostvaruje svoju zamisao i u Stokholmu je 1813. godine
otvoren Kraljevski centralni gimnastiki institut, koji je bio osnova celokupnog fizikog
vaspitanja i rasadnik profesora gimnastike u vedskoj. Osniva ekog gimnastikog
(sokolskog) sistema je bio dr Miroslav Tir. Ovaj gimnastiki pokret je uticao na buenje
nacionalne svesti svih slovenskih, a naroito junoslovenskih naroda. Sokolska drutva
su se osnivala u veini slovenskih zemalja: Sloveniji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji i drugim
zemljama gde su iveli slovenski narodi. Na Svesokolskim sletovima i ulinim defileima
je isticana brojnost, povezanost i slonost slovenskih naroda. Nov sistem gimnastike u
Francuskoj je osnovao Francisko Amoros, panac, bivi oficir Napoleonove vojske. On
je davao prednost prirodnim formama vebanja. U francusku koncepciju vebanja je
uveo kombinaciju Lingovih vebi sa onima koje je on osmislio. Koristio je modifikovane
Janove sprave sa spravama koje je sam napravio. U izboru vebi prioritet su imale
prirodnost i vojna primenljivost istih. Engleska, koja se smatra kolevkom modernog
sporta je imala nekoliko njegovih razvojnih faza: patronani, dentlmenski, kolski/
univerzitetski i graanski sport. U SADu je sport najvie bio prisutan na koledima
i univerzitetima. Mladi sportisti su se motivisali dodelom stipendija, kako bi mogli
da se koluju i treniraju. Pristup modernom shvatanju sporta u SADu se razlikovao
126 GLAVA V
od drugih, zbog toga to se pojam biznis vrlo rano preneo na sport. U Srbiji koja je
formalno pravnu nezavisnost stekla tek 1878. godine na Berlinskom kongresu, zbog
ostvarenih kontakata sa drugim narodima, ve poetkom XIX veka poinju da se
pojavljuju razni oblici fizike kulture. Dolazi do uvoenja predmeta fiziko vaspitanje
u kole, osnivanja prvih privatnih kola za telesno vebanje i graanskih gimnastikih
drutava.
ENDNOTE
155. Zanatlijski esnafi i trgovaka udruenja su osnivala svoja streljaka i

maevalaka drutva koja se mogu smatrati preteama sportskih klubova.
156. Gillet, B. (1960): str. 4647.
157. Ili, S. (1994): Novi vek i savremeno doba , str. 11.
158. J. A. Komenski (1913): str. 197.
159. I danas se prema propisanom normativu od strane Ministarstva Prosvete,
svaka kolska sala oprema sa brojnim vedskim spravama: vedske lestve,
vedski kvadrati, vedski sanduci, vedske merdevine, vedske klupe i dr.
160. Ili, S. (1994): IFK Novi vek i savremeno doba, str. 82.
161. Gillet, B. (1960): str. 94.
162. Amateri su sami sebi dali taj naziv, to znai da su bili ljubitelji (sporta).
163. Amaterima su se smatrali svi sportisti koji ne ive od sporta.
PITANJA
1. Kakve su bile fizike aktivnosti gradskog stanovnitva ovog doba?

2. Ko su bili osnivai prvih streljakih i maevalakih drutava?
3. Koje igre loptom su se upranjavale u periodu novog doba?
4. Kakav je uticaj imao kulturni preporod novog doba na bavljenje fizikim
vebanjem?
5. Koji su najznaajniji predstavnici novog doba zastupali ideju bavljenja fi
zikim vebanjem u sistemu vaspitanja?
6. ta su filantropinumi?
7. Koji je bio osnovni cilj gimnastikih sistema u Evropi?
8. Ko je bio osniva nemakog gimnastikog sistema?
9. Kako je izgledalo vebanje nemake omladine?
10. Ko je bio osniva vedskog gimnastikog sistema?
11. Kako je Ling sistematizovao vebe?
12. Koji je bio osnovni cilj vedskog gimnastikog sistema?
13. Ko je osnovao eki gimnastiki sistem i pod kojim nazivom je bio poznat?
ISTORIJA 127
SPORTA
14. Gde su se osnivala sokolska drutva?

15. Ko je bio osniva novog sistema gimnastike u Francuskoj?
16. Kako je izgledala francuska koncepcija vebanja po Amorosu?
17. Koje su razvojne faze engleskog sportskog sistema vebanja?
18. Koja je zasluga Tomasa Arnolda za razvoj modernog sporta?
19. Koje su bile karakteristike u razvoju modernog sporta u SADu?
20. Koji oblici fizike kulture su se javili u Srbiji u XIX veku?
21. Kako su graanska gimnastika drutva doprinela veoj popularizaciji sporta
u Srbiji?
LITERATURA

Rijeka.
4. GutsMuts, J.C.F. (1959): Festschrift zum 200. geburstage von J. C. F. Guths
Muths, Verlag in Komission bei Sportverlag, Berlin.
8. Komenskeho, J.A. (1685): Orbis pictus, Tiskem L. Benee v eskem Brode,
Nakladem vlastnim (Svet u slikama, prevod s ekog, J. M. Popovi, Beograd,
1913.)
Zagreb.
12. Stefanovi, . (1992): Atletika 1 Nastanak i razvoj atletskih disciplina, Sa
mostalno izdanje autora, Beograd.
ISTORIJA 129
SPORTA
Glava VI
Sportske aktivnosti
u savremenom dobu
6.1. Formiranje Meunarodnih

sportskih organizacija
6.2. Moderni sport
6.2.1. Masovni sport
6.2.2. Vrhunski sport
6.2.3. Olimpijski sport
6.2.4. Regionalni sport
130 GLAVA VI
Sportske aktivnosti u savremenom dobu
U SAVREMENOM DOBU
Tokom XX veka se razvojem i raspostiranjem skoro svih oblika fizike kulture
irom nae planete javlja tzv. savremeni sportski pokret. Dolazi do pojave novih
sportskih grana, formiranja sve veeg broja sportskih klubova, sportskih saveza i
meunarodnih saveza. Osnivaju se ustanove za kolovanje strunih kadrova. U
savremenom drutvu su prisutni fiziko vaspitanje i sport u kolama i na univerzitetu,
zatim, radniki sport, rekreativni sport i dr. Globalna sportska takmienja poput
modernih Olimpijskih igara, Univerzijada, Svetskih i kontinentalnih takmienja u
odreenoj sportskoj grani, su svojom pojavom i razvojem veoma brzo dovela do
pojave profesionalizma i komercijalizacije sporta.
6.1. Sport u svetu

U periodu posle I svetskog rata, nemaka vlada je ponovo organizovala pro
gram vebanja sa ciljem da se povrati moral i fizika spremnost njene omladine. Na
kraju svake kolske godine se polagao ispit iz fizike spremnosti. Nakon zavrenog
kolovanja, bili su obavezni da pohaaju estomeseni rok, tzv. vebe Hitlerovske
omladine. Nakon toga su mogli da izaberu sport kojim e se baviti.
Da bi se podstakli na vebanje ljudi svih uzrasnih kategorija, dodeljivana je
sportska znaka Nemakog Rajha. Znaka se dobijala ako bi takmiari ispunili nor
me u pet sportskih disciplina:
zz Plivanje 300 m slobodnim stilom za 9 s,

zz Skok u dalj preko 4,75 m,
zz Tranje na 100 m ispod 1325 s,
zz Snaga ili vetina na pr. baciti teinu od 15 kg preko 9 m i
zz Izdrljivost pretrati 10 km za 50 min164.
Zlatna znaka je dodeljivana kategoriji takmiara starijoj od 40 godina, srebrna

kategoriji takmiara od 3240 godina starosti i bronzanatakmiarima od 1832
godine starosti. U 1938. godini je izdato preko milion i tristotine hiljada diploma
sportske znake. Nemaka je stvorila neophodne uslove da bi se sprovodila masovna
vebanja i sportska takmienja. U periodu pre II svetskog rata imala je preko 42000
igralita, 10000 gimnastikih dvorana i preko 5000 plivakih bazena. Imala je znaajan
uticaj na razvoj masovnih oblika fizike kulture i u ostalim evropskim zemljama, to
istie znaaj i ulogu nemake gimnastike.
ISTORIJA 131
SPORTA
U ekoj je sokolstvo veoma uspeno funkcionisalo do II svetskog rata. Posle

rata je nastavilo rad, ali je bilo ukinuto nakon sovjetske vojne intervencije 1968.
godine. eka je obnovila sokolstvo 1990. godine u duhu modernog doba.
Dugi niz godina su se francuski sportisti, zahvaljujui ogromnoj ljubavi prema
sportu, takmiili u skromnim uslovima i bez materijalne podrke drave. U periodu
posle I svetskog rata, nastavilo se sa sportskim aktivnostima i uestvovanjem u raz
nim nacionalnim i meunarodnim takmienjima. Za razliku od Olimpijskih igara
koje su odrane u Parizu 1900. godine, VIII Olimpijske igre, koje su se odrale 1924.
godine, takoe u Parizu, imale su punu panju Francuza. Posle ovih Igara, napisano
je mnogo knjiga, ija glavna tema je bila sport. Meunarodni uspesi francuskih spor
tista doprinose daljem ubrzanom razvoju sporta. U ragbiju su Francuzi pobeivali
reprezentacije kotske, Irske, Engleske i Velsa. U fudbalu su 1921. godine pobedili
Engleze, koji su bili uveni u ovom sportu. I u Krosu pet nacija, takmienju odranom
1922. godine, francuski atletiari odnose pobede. Od 1927. do 1932. godine, u tenisu
su zadrali pobede nad Amerikancima u Devis Kupu. Razvoj sporta je doveo do
razdvajanja federacija po granama sporta. Sportski pokret je konano dobio podrku
drave. Posebno telo u Vladi se bavilo pitanjima sporta. Od. 1940. godine je izgraeno
mnogo sportskih objekata. Od 1963. godine, poseban dravni sekretarijat raspolae
finansijskim sredstvima koja se usmeravaju na razvoj rada federacije i vrhunskih
sportista.
U Engleskoj su postavljeni temelji modernog sporta donoenjem pravila,
nastankom klubova i saveza i utvrivanjem sistema takmienja. Pored postojeih
sportskih grana koje su nastale jo u staro doba, a u savremenom dobu su dobile sa
mo potvrdu kroz definisanje svojih pravila, javljali su se novi sportovi u razliitim
dravama. Moderan razvoj sporta je zahtevao osnivanje meunarodnih saveza i
federacija.
Strategija razvoja sporta neke drave je bila u direktnoj vezi sa njenim drutvenim
ureenjem. Tako je u SSSRu sportski program bio zasnovan na viestepenoj diplomi
Spreman za rad i odbranu. Ovaj program je obuhvatao: atletska takmienja,
streljatvo, bacanje bombe, skijanje, peaenje, biciklizam, kolektivne sportove i
teorijsku nastavu. Njihov cilj je bio da se omasovi sport, odnosno da to vei broj
ljudi bude registrovan u sportskim klubovima, to bi za posledicu imalo i velik broj
vrhunskih sportista. Najpoznatije takmienje je bilo Spartakijada koje je u to
vreme okupljalo sportiste 15 sovjetskih republika165 i to u 24 sporta. Ukljuili su se u
meunarodna sportska takmienja da bi pokuali da ostvare nacionalni presti i na
polju sporta.
U Kini su bili primenjeni slini metodi sportske obuke. Smatrali su da se sportom
treba baviti zbog zdravlja, rada i odbrane domovine. U Pekingu su 1959. godine
organizovali sportski miting koji je bio slian Spartakijadi, i koji je okupio preko
30000 kineskih takmiara. Zbog politike situacije, Kina se ukljuila u Olimpijski
pokret dosta kasno.
132 GLAVA VI
U Finskoj se sport smatrao aktivnou kojom se mogu baviti ljudi svih uzrasnih
kategorija u svoje slobodno vreme. Finci su poznati po svojim atletiarima koji su
se isticali u trkama na srednjim i dugim stazama. Pored atletike, imali su istaknute
sportiste u automobilizmu i skokovima sa skakaonica.
U Danskoj su nastala hazena, koja se smatrala preteom rukometa. Hazena je
bila prihvaena kao pogodan sport za ene. Rukomet se u poetku igrao na fudbalskim
terenima, ali svoju popularnost stie tek u fazi kada je poeo da se igra u sali.
U Norvekoj su nastala skijaka tranja, tzv. Nordijske discipline skijanja.
U Austriji je nastalo alpsko skijanje, koje obuhvata vonju spusta, slalom i ve
leslalom.
Kanada je zemlja u kojoj je nastao hokej na ledu, i to na Univerzitetu u Mon
trealu. Pravila su doneta jo 1875. godine.
Stvaranjem meunarodnih sportskih saveza i organizacija dolazi do irenja
sporta meu svim zemljama sveta.
6.2. Formiranje Meunarodnih

sportskih organizacija
Razvoj modernog sporta je uslovio potrebu povezivanja svih sportista i njihovih
organizacija po sportskim granama. Poeli su da se formiraju Savezi, koji se mogu
smatrati viim strunim organizacijama od klubova, i to na osnovu zajednikog
interesa o organizovanju takmienja na viem nivou nacionalnom i meunarodnom.
Tokom XIX i XX veka su formirani meunarodni savezi za veinu sportova. Prvi
svetski rat je za izvesno vreme usporio razvoj modernog sporta, iako su se na nekim
prostorima odravala meunarodna takmienja166. Neke novije sportske grane
dobijaju svoje federacije i u dananje vreme.
Prve sportske organizacije vieg nivoa su se pojavile u Engleskoj. Fudbalska
asocijacija je osnovana 1871. godine, a ragbi 1880. godine. Kasnije se osnivaju
organizacije na kontinentalnim nivoima, da bi se mnogi meunarodni savezi osnovali
jo 1892. godine (veslaki, klizaki, hokejaki). Primarni cilj meunarodnih saveza
je organizacija takmienja na svetskom nivou kao i koordinisanje meu nacionalnim
savezima iste sportske grane. Do I svetskog rata su organizovana Evropska prvenstva
u umetnikom i brzom klizanju, kao i veslanju. Svetska prvenstva u umetnikom i
brzom klizanju, kao i u streljatvu su takoe odrana pre I svetskog rata. Na tabeli
br. 1. dat je pregled osnivanja meunarodnih sportskih saveza hronolokim redom:
ISTORIJA 133
SPORTA
Tabela br. 1. Pregled osnivanja meunarodnih sportskih saveza

GODINA
SPORT FEDERACIJA
OSNIVANJA
Gimnastika Internacionalna gimnastika federacija (FIG) 1881.
Veslanje Internacionalna federacija veslakih saveza (FISA) 1892.
Klizanje Internacionalni klizaki savez (ISU) 1892.
Internacionalni biciklistiki savez (USI) 1892.
Biciklizam
Internacionalna amaterska federacija biciklizma (FIAC)167 1965.
Fudbal Internacionalna federacija fudbalskih saveza (FIFA) 1904.
Automobilizam Internacionalna federacija automobilskog sporta (FIA) 1904.
Vazduhoplovstvo Vazduhoplovna internacionalna federacija (FAI) 1905.
Streljatvo Internacionalni streljaki savez (UIT) 1907.
Jedriliarstvo Internacionalni savez za regate jedrilica (IURU) 1907.
Hokej na ledu Internacionalna liga hokeja na ledu (LIHG) 1908.
Laka atletika Internacionalna amaterska atletska federacija (IAAF) 1912.
Internacionalna federacija motociklistikih klubova (FIKM) 1912.
Motociklizam
Internacionalna motociklistika federacija (FIM)168 1949.
Tenis Internacionalna federacija lawn tenisa (ILTF) 1913.
Maevanje Internacionalna federacija maevanja (FIE) 1913.
Rvanje Internacionalna amaterska federacija rvanja (FILA) 1914.
Teka atletika Internac. fed. za dizanje tegova i kulturizam (FIHK) 1920.
Boks Internacionalna asocijacija amaterskog boksa (AIBA) 1920.
Konjiki sport Internacionalna federacija jahanja (FEI) 1921.
Motorni sport
Internacionalna federacija za jahting, automobil (UIIA) 1922.
na vodi
Bob sankanje Internacionalna federacija za bob i tobogan (FIBT) 1923.
Koturaljkanje Internacionalna federacija za rolue sport (FIRS) 1924.
Hokej na travi Internacionalna federacija hokeja na travi (FIHG) 1924.
Internacionalna federacija za kanu sport (IRK) 1924.
Kajak i kanu
Internacionalna kanu federacija (IKF)169 1946.
Skijanje Internacionalna federacija za skijanje (FIS) 1924.
Kuglanje Internacionalna federacija za kuglanje (FIK) 1925.
Stoni tenis Internacionalna federacija stonog tenisa (ITTF) 1926.
Rukomet Internacionalna amaterska rukometna federacija (IAGF) 1928.
Streliarstvo Internacionalni savez za gaanje iz luka (FIKA) 1931.
Alpinizam Internacionalna unija saveza alpinista (UIAA) 1932.
Koarka Internacionalna amaterska koarkaka federacija (FIBA) 1932.
Ragbi Internacionalna amaterska ragbi federacija (FIRA) 1934.
Badminton Internacionalna federacija za badminton (IBF) 1934.
Odbojka Internacionalna federacija odbojke (FIVB) 1947.
134 GLAVA VI
Najznaajnija, savremena, via sportska organizacija je Meunarodni olimpijski

komitet. Njegov zadatak pored organizovanja olimpijskih igara je da povezuje
rad nacionalnih olimpijskih komiteta, kao i da koordinie radom meunarodnih
strunih sportskih saveza. Pod njegovim pokroviteljstvom se pored Olimpijskih
igara, organizuju i Panamerike, Azijske, Frankofonske, Svetske i druge igre.
Pored navedenih meunarodnih sportskih organizacija, postoje i one koje su
bazirane na religijskoj osnovi:
Savez hrienske omladine je osnovan u SADu, 1850. godine. Njihov cilj je irenje
vere u Boga i bavljenje sportom, koje je uvedeno 1870. godine u njihov program
rada. Savez formira vlastite sportske organizacije i deluje po jedinstvenom programu.
irenjem u druge zemlje, poetkom XX veka se osnovalo Meunarodno udruenje
mladih hriana (YMCA) i hrianki (YWCA). Posle I svetskog rata bilo je pokuaja
njihovog osnivanja na tlu Jugoslavije, ali bez veeg uspeha.
Katolika sportska internacionala je osnovana u Vatikanu 1908. godine, pod
nazivom Meunarodna unija katolikih drutava i njeno sedite se nalazilo u Parizu.
Okupljala je uglavnom katolike sportske i gimnastike organizacije. U nju su bile
ulanjene i katolike gimnastike organizacije Orao iz Jugoslavije. Ova organizacija
je u sportu videla mogunost i sredstvo za irenje svojih ideja. Posle II svetskog rata
formiran je Meunarodni katoliki savez fizikog vaspitanja i sporta ime je katolika
crkva irila svoju delatnost i van Evrope. Stav katolike crkve prema sportu se veoma
razlikuje od onoga koji je crkva zastupala u srednjem veku.
Makabi je Meunarodna sportska organizacija koja okuplja jevrejske sportiste.
Od 1932. godine su povremeno organizovana takmienja pod nazivom Makabijade,
na kojima su uestvovali predstavnici jevrejskih sportskih organizacija iz celog
sveta.
6.3. Moderni sport
6.3.1. Masovni sport
Za masovni sport je karakteristino korienje sportskih sredstava (vebi) u

cilju harmonijskog razvoja oveka, poboljanje zdravlja i preventive bolesti, samo
potvrivanja i samoprevazilaenja, i racionalne organizacije slobodnog vremena170.
Masovni sport obuhvata veliki broj razliitih sportskih manifestacija: World harmony
run, Challenge day i dr.
Sport, kao poseban oblik ljudske aktivnosti, je u toku svoga istorijskog raz
voja esto oslikavao ekonomsku, socijalnu, pa i politiku dimenziju drutva. U sa
vremenom dobu, sport je zauzeo veoma znaajno mesto kao planetarni fenomen.
Razmatrajui perspektivu sporta u 21. veku, neophodno je osvrnuti se na bazu svih
sportova, a to su kolski/studentski sport.
ISTORIJA 135
SPORTA
kolski sport
Poznato je da su sportski objekti jo u antika vremena bili prvenstveno u funkciji

kolskog sporta. Grke palestre i gimnazioni su graeni sa ciljem da omladina
svakodnevno moe da ui i da veba. U savremenom drutvu, uoava se izmenjen
odnos prema fizikoj aktivnosti dece i omladine koji je usmeren na ukljuivanje
talentovane dece u sport po modelima programa za vrhunski sport. Evropski sistemi
sporta za decu insistiraju na potovanju zakonitosti njihovog biolokog, socijalnog i
psihomotornog razvoja koji su u interesu dece i omladine.
Predsednik Fondacije olimpijskog i sportskog obrazovanja, Antonios Zikas,
posle proslave stogodinjice obnavljanja Olimpijskih igara na Panatineikon stadionu,
pozvao je ceo olimpijski pokret da posveti sledeih 100 godina olimpizma deci,
odnosno njihovom olimpijskom vaspitanju i obrazovanju. U saradnji sa mnogim
eminentnim svetskim strunjacima iz oblasti sporta i pedagogije, Fondacija je izdala
Internacionalni Prirunik Olimpijskog i sportskog obrazovanja pod nazivom Be a
Champion in Life. Ovaj Prirunik je sastavljen kao vodi za nastavnike. U prvoj fazi
Prirunik je pripremljen za osnovno i srednje obrazovanje.
Osnovni cilj uvoenja novog predmeta u kolske nastavne programe je da e
na taj nain nadahnuti decu i mlade da uestvuju u fizikim aktivnostima i sportu i
da e pomoi izgradnji boljeg i mirnijeg sveta. Ovi ciljevi podstiu program fizikog
obrazovanja, zdravlja i ivotnih vetina u veini obrazovnih sistema u svetu. Proces
meunarodnog vrednovanja prethodio je objavi ovog materijala potvrdivi da e
aktivnosti biti korisne u uionicama na svim kontinentima u svetu171 .
Koreni kolskog sporta mogu se pronai na prostorima Irske, gde se od 1963.
godine, pod imenom Tailtine igre, svake godine odravaju sportska takmienja
kolske omladine.
Inicijativu za organizovanje sportskih takmienja uenika osnovnih i srednjih
kola pod nazivom Male olimpijske igre na prostorima bive Jugoslavije, je pok
renuo 1968. godine Jugoslovenski olimpijski komitet u saradnji sa Sportskim save
zom i Savezom pedagoga fizike kulture Jugoslavije. U svim Republikama, ali
pod razliitim nazivima su bila ustanovljena sportska takmienja uenika. Sistem
kolskih takmienja u Srbiji ima tradiciju dugu 40 godina, i sprovodi se pod nazivom
Olimpijske sportske igre uenika Republike Srbije. Takmienja se odravaju pod
pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije, Ministarstva prosvete i sporta kao i Uprave
za sport. Svake etvrte godine se organizuju Olimpijske igre uenika Srbije. Do
sada je odrano VII Olimpijskih igara i to:
zz I Kragujevac (1980),
zz II Kruevac (1984),
zz III Beograd (1988),
zz IV Aranelovac (1992),
136 GLAVA VI
zz V nisu odrane,
zz VI Zrenjanin (2000) i
zz VII Zajear (2004).
Takmienjima rukovodi i organizuje ih Savez za kolski sport i olimpijsko vas

pitanje Srbije. Savez za kolski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije donosi i realizuje
programe razvoja kolskog sporta, neguje i potuje sportski duh i sportski moral, radi
na irenju olimpijske ideje i duha olimpizma. Na njihovom sprovoenju znaajna je
uloga profesora fizikog vaspitanja koji su sa svojim uenicima direktno ukljueni u
sistem takmienja. Broj uenika i uenica u jednoj kolskoj godini na svim nivoima
dostie broj od 350 000 uesnika.
Studentski sport
Istorija univerzitetskog sporta ima svoje korene jo u XIX veku. Koledi i

Univerziteti u SADu su svakako prepoznatljivi po promociji sporta preko svojih
univerzitetskih sportskih timova. Prvi nezvanini susreti u sportskom nadmetanju
su se odigrali izmeu SADa, Engleske i vajcarske. Dalja takmienja su vodila ka
osnivanju sportskih studentskih organizacija i prva takva je osnovana 1905. godine
u SADu.
Internacionalna konfederacija studenata je osnovana tek 1919. godine, pod okriljem
Sportskog komiteta, koji je 1923. godine organizovao Prve svetske univerzitetske
igre. Od 1925. godine do 1939. godine su se odigrali mnogi internacionalni sportski
susreti.
Meunarodna Univerzitetska Sportska Federacija (FISU) je zvanino osnovana
1949. godine. Na alost do 1957. godine se i u studentskom sportu osealo prisustvo
politike, odnosno senka Hladnog rata Zapadnog i Istonog bloka, pa se studenti nisu
nadmetali zajedno. Francuska Federacija je uspela da prevazie problem i od 1957.
godine svi studenti sveta uestvuju zajedno na takmienjima.
Osnovna filozofija Meunarodne univerzitetske sportske federacije je
promovisanje sportskih vrednosti u harmoniji sa intelektualnim vrednostima u
univerzitetskom duhu. Pod promovisanjem sportskih vrednosti se podrazumeva
uzajamno razumevanje meu studentima u duhu prijateljstva, solidarnosti i fer
pleja.
Od 1959. godine se organizuju Univerzijade. Univerzijada je meunarodno
multisportsko takmienje, koje pod pokroviteljstvom Meunarodnog olimpijskog
komiteta (MOK) organizuje Meunarodna studentska sportska federacija (FISU),
na kome uestvuju studenti sportisti. Organizuju se Letnje i Zimske univerzijade.
Prva Letnja univerzijada odrana je 1959. godine u Torinu (Italija), a Prva Zimska
univerzijada 1960. godine u amoniju (Francuska). Do 1978. godine su odravane
naizmenino Letnja neparnim, a Zimska parnim godinama, da bi od 1981. godine
ISTORIJA 137
SPORTA
poele da se odravaju iste godine, neparnim godinama, da se ne podudaraju sa

Olimpijskim igrama.
Studentski sport u naoj zemlji je pokrenut pod imenom Studentskog Saveta
studenata Jugoslavije 8. maja 1953. U poetku to telo je bilo lan Udruenja Studenata
Jugoslavije, ali je na osnovu odluke Konferencije odrane 31. marta 1958. preraslo
u Udruenje Studentskih Sportskih Organizacija Jugoslavije. Samo etiri godine
kasnije, Udruenje je promenilo ime u Univerzitetski Savez Organizacija za Fiziko
Obrazovanje Jugoslavije, a od 19. maja 1974. godine nosi ime univerzitetski Savez
za fiziko obrazovanje Jugoslavije.
Nakon razdruivanja republika bive Socijalistike Federativne Republike Ju
goslavije, Savez je promenio ime u Univerzitetski Sportski Savez Jugoslavije na Ge
neralnoj skuptini odranoj 24. novembra 1994. Kako je drava promenila ime u
Dravna zajednica Srbija i Crna gora, tako je na Savez dobio novo ime Univerzitetski
Sportski Savez Srbije i Crne gore, na sastanku Izvrnog komiteta odranom 22.
februara 2003. Danas, Univerzitetski Sportski Savez Srbije (od 2006. godine) jeste
moderan sportski savez sa vie dravnih i privatnih univerziteta u Srbiji i predstavlja
veliki broj studenata. Savez okuplja univerzitete na nacionalnom nivou sa zadatkom
da organizuje sportska takmienja i rekreativne aktivnosti studenata, profesora i
drugih univerzitetskih i fakultetskih radnika. Savez je lan Sportskog Saveza Srbije,
Olimpijskog komiteta, Meunarodne Univerzitetske Sportske Federacije (FISU) i
Evropske Univerzitetske Sportske Asocijacije. (EUSA).
Jugoslavija se prvi put pojavila na meunarodnom takmienju studenata
sportista na prvoj Letnjoj nedelji FISU u Dortmundu 1953. godine. Tada smo
osvojili etiri zlatne i bronzane medalje, kao i dve srebrne medalje. Imajui u vidu
postignua i rezultate na prvenstvima, injenica je da smo najuspeniji Nacionalni
Savez Univerzitetskog Sporta Evrope (18 zlatnih, 4 srebrne i 3 bronzane medalje).
Znaajno je istai da e domain sledee Univerzijade koja e se odrati 2009. godine
biti Beograd, to je veoma vano ne samo za Beograd i Srbiju, ve i za dalji razvoj
naeg univerzitetskog sporta.
6.3.2. Vrhunski sport
Vrhunski sport zastupaju sportisti u pojedinanim i ekipnim sportovima vr

hunskog nivoa, gde se ostvaruju njihovi najvei dometi na olimpijskim, svetskim,
kontinentalnim i drugim velikim regionalnim takmienjima. On pripada onim
ostvarenjima gde se ostvaruju maksimalna sportska dostignua/rekordi. Iako je cilj
svakog takmienja u vrhunskom sportu pobeda, odnosno samopotvrivanje, na
sportskim borilitima se ne odvija samo borba za medalje. Ulazak profesionalizma i
komercijalizacije u sport neminovno je doveo do prateih pojava koje direktno utiu
na sam sport. Jedna od njih je sportski biznis, u kojem su u igri enormne sume
novca od onog, koji daju sponzori sportskih nadmetanja do milionskih svota koje
138 GLAVA VI
se nude sportistima za prelazak iz jednog tima u drugi ili za pobede na prestinim

takmienjima172.
Izuavanje nastanka i razvoja sportskih grana/disciplina, u svetu i u Srbiji,
prikazanih u saetoj formi, mogu da pomognu studentu/itaocu u boljem razu
mevanju njihove pojave i toka razvoja.

Atletika
Atletika "kraljica sportova", obuhvata etiri sportske grane (hodanje, tranje,
skokove i bacanja) i skoro trideset razliitih disciplina. Sportske discipline ovog
individualnog sporta su nastajale u razliitim periodima. Prvi pojavni oblici atletike
se mogu nai u Egiptu oko 4000 godina p.n.e., u vidu tranja i skokova. Oko 2000.
godine p.n.e., u Irskoj, na Tailtinim igrama bile su prisutne u okviru takmienja
trkake, skakake i bacake discipline. Meutim drevna Grka je na svojim antikim
olimpijskim igrama u okviru takmienja imala pravilima definisane discipline
tranja, skoka u dalj i bacanja koplja i diska.
Savremena atletika je nastala u Engleskoj, gde se razvila krajem XVII i poetkom
XVIII veka, uglavnom u vidu takmienja u tranju i brzom hodanju. Poetkom
XIX veka odrani su prvi atletski mitinzi i takmienja. Prvo atletsko takmienje u
savremenom smislu priredio je 1850. godine oksfordski Ekseter koled. Prvi zvanini
britanski ampionat odran je 1866. godine. Ovaj sport se zatim proirio na SAD i
ostale delove Evrope. Prve moderne olimpijske igre odrane su 1896. godine, a na
njima su atletske discipline inile veliki deo takmiarskog programa.
Pod uticajem naih studenata, koji su se kolovali u inostranstvu, atletika se
pojavila u naim krajevima 1873. godine u Somboru, a prvo sportsko atletsko drutvo
osnovano je 1880. godine u Subotici. Na proslavi desetogodinjice obnavljanja olim
pijskih igara, ore Stanti je 1906. godine pobedio u Atini u trci na 3.000 metara.
Atletska aktivnost se iz Vojvodine, proirila i u druge krajeve Srbije. U Beogradu je
1908. godine odrana prva trka na 3.000 metara. Pobedio je Aleksandar Popovi. Prvo
posleratno takmienje odrano je 12. jula 1919. godine u Zrenjaninu. Jugoslovenski
lakoatletski savez je oformljen 1921. godine. Meutim, u periodu izmeu dva rata,
iako je evidentirano uee naih atletiara na Balkanskim igrama, nije bilo znaajnijih
rezultata. Na Balkanskim igrama 1938. godine jugoslovenska reprezentacija osvojila
je drugo mesto. Veih uspeha bilo je tek u posleratnom periodu. Posle II svetskog
rata, atletiari iz Srbije su uestvovali na svim velikim meunarodnim takmienjima.
Atletiari kao to su: Ivan Gubijan (srebrna medalja u bacanju kladiva na OI 1948. g
u Londonu), Franja Mihali (srebrna medalja u maratonu na OI u Melburnu 1956.
g.), Velia Mugoa, Olga Gere, Gizela Farka, Dane Korica, Vera Nikoli, Nenad
Steki, Slobodan Brankovi, Sneana Pajki, Dragutin Topi, Olivera Jevti i mnogi
drugi su uestvujui na prestinim meunarodnim takmienjima doprineli svojim
rezultatima, da su atletiari iz Srbije uvek prisutni na njima.
ISTORIJA 139
SPORTA
Automobilizam
Prema S. Mijatovi173, prva automobilska trka u svetu je organizovana 1894.
godine u Francuskoj. Razvoj sportskog automobilizma je zapoeo osnivanjem
Meunarodnog saveza automobilskih klubova 1904. godine. Danas su najpoznatije
i najvie medijski ispraene trke Formule 1. Meu poznatijim automobilskim voza
ima su bili: Huan Emanuel Fano, Emerson Fitipaldi, Niki Lauda, Aerton Sena,
Mika Hakinen, Mihael umaher.
U Srbiji je Prvi srpski automobilski klub osnovan 1922. godine, a dve godine
kasnije se udruio u Automobilski klub Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Posle
II svetskog rata osnovani su 1948. godine Auto moto savez Jugoslavije i Auto moto
savez Srbije. Organizuju se razna takmienja: brzinske, brdske i reli trke.
Najpoznatiji automobilisti su: Jovica Palikovi, Pavle Komnenovi, Milun
Vesni, Andrej Kulundi i dr.
Biciklizam
Prvi bicikl sa pedalama napravljen je 1839. godine. Godine 1861. su poluge za
pedale dodate na prednji toak, a zatim su usledila razna tehnika poboljanja vrste
gume, konice, menja brzina. Pogon je 1885. godine prebaen na zadnji toak, a tri
godine kasnije Irac D. Danlop je izmislio unutranju gumu, to je olakalo samu
vonju. Prva drumska biciklistika trka je organizovana 1869. godine u Francuskoj
izmeu Pariza i Ruana. Godine 1895. je odrano prvo svetsko prvenstvo u biciklizmu.
est biciklistikih trka je bilo ukljueno u program prvih modernih olimpijskih igara
u Atini 1896. godine. Svetsko prvenstvo u enskoj konkurenciji prvi put je odrano
1958. godine a prve olimpijske igre u koje je bio ukljuen i enski biciklizam odrane
su 1984. godine u Los Anelesu. Najpoznatije biciklistike trke su Giro di Italia i
Tour de France na kojima je vie puta za redom pobeivao do sada najbolji svetski
biciklista, Lens Armstrong.
Temelji biciklistikom sportu u Srbiji postavljeni su krajem XIX veka, odnosno
osnivanjem "Prvog srpskog velosipedskog drutva", u Beogradu 1884. godine. Posle
beogradskog, osniva se i drutvo u Valjevu. Aktivnost biciklista je bila sve zapaenija.
Oni su 1887. godine pokrenuli prvi sportski list kod nas, "Velosipedist". Iste godine
odrana je prva drumska trka na stazi dugoj 14 kilometara (BeogradTopider
Beograd). Prvo prvenstvo Srbije odrano je 1897. godine pod nazivom "Srpski am
pionat" na stazi BeogradSmederevoBeograd. Pobednik je bio ore Popara. Ve
1898. godine beogradsko drutvo je imalo oko 100 lanova, i redovno su odravali
prvenstva i prireivali druge trke. Osnivanjem Biciklistikog saveza Jugoslavije
1919. godine, u zemlji se odravaju prvenstva drave i druge biciklistike priredbe.
Prva etapna viednevna trka odrana je u Srbiji 1939. godine pod nazivom "Trka
kroz Srbiju" koja je kasnije uvrtena u kalendar veih meunarodnih biciklistikih
takmienja. Biciklisti Srbije su uestvovali na meunarodnim takmienjima a
najpoznatiji meu njima su bili: Dragia Jei, Aleksandar Zori, Veselin Petrovi,
Rado ubri i dr.
140 GLAVA VI
Boks
Prvi oblici boksa (pesnienja) su poznati jo kod drevnih civilizacija. Sumeri,
Egipani i Kriani su poznavali ovaj vid nadmetanja. Stari Grci su na antikim
olimpijskim igrama imali u programu takmienja pesnienje. U svojim palestrama
(objekatima za vebanje) su imali prostorije u kojima su visili dakovi za vebanje
udaraca. U poetku su takmiari obmotavali ruke konim remenjem da bi se zatitili
od povreda. Vremenom su borbe postale surovije i kono remenje se ojaavalo me
talnim iljcima kako bi se protivniku nanele povrede. Boks kao moderan sport se javio
u Engleskoj u XVIII veku. Pravila koja je 1857. godine definisao markiz od Kvinsberija
su poznata i danas. Boks je postao olimpijski sport 1904. godine, na Igrama u Sent
Luisu. enski boks, koji je bio zabranjen, priznala je 1994. godine Meunarodna
amaterska bokserska asocijacija (AIBA), koju ine preko 200 nacionalnih saveza.
Popularnost enskog boksa, amaterskog i profesionalnog, konstantno raste tokom
devedesetih godina XX veka. Najpoznatiji bokseri su bili: Don Saliven, Roki Mar
ano, Doe Luis, Mohamed Ali, Majkl Holfild, Majk Tajson i dr.
Prve bokserske rukavice pojavile su se u Beogradu 1908. godine kada ih
je doneo student Nedi po povratku iz vajcarske. Za poetak bokserskog sporta
u Srbiji uzima se 24. maj 1912. godine, kada je odrana prva zvanina bokserska
priredba u Beogradu, u tadanjem "Kolarcu". Maarski trener Erb je sa svojim pu
lenom Rajkoviem prikazao prvo egzibiciju, da bi Beograani shvatili ta je to boks,
a zatim su boksovala tri para boksera, po dve ili jednu rundu. Prva knjiga o boksu
izdata je 1914. godine u Beogradu. Autor je bio kapetan Nikolajevi. Prvi bokserski
klub Radniki iz Beograda je osnovan 1920. godine. Srpski bokserski savez, sa
seditem u Beogradu, osnovan je 1939. godine. Najpoznatiji bokseri koji su ponikli
u klubovima Srbije su bili: Pavle ovljanski, Dragoslav Jakovljevi, Zvonimir Vujin
(bronza na OI u Meksiku 1968. god.), Tadija Kaar (srebro na OI u Montrealu 1976.
god.), Slobodan Kaar (zlato na OI u Moskvi 1980. god.), Mirko Puzovi i dr.
Dizanje tegova
Dizanje tegova, odnosno tereta, bilo je poznato kao vid takmienja na Tailtinim
igrama u Irskoj 2000 godina p.n.e., kao i u antikoj Grkoj gde se umesto tegova
podizalo teko i veliko kamenje. Kao moderan sport, dizanje tegova je bilo prisutno
u programu prvih olimpijskih igara modernog doba, 1896. godine u Atini, ali je u
stalni program uvrteno tek 1920. godine, na Olimpijskim igrama u Antverpenu.
Broj disciplina u dizanju tegova se vremenom menjao. Meunarodna federacija za
dizanje tegova od 1928. godine priznaje tri discipline: potisak, trzaj i izbaaj. Potisak
je iz slubenog programa izbaen 1972. godine. Teinske kategorije su prole kroz
vie promena, tako da ih danas ima osam u mukoj i sedam u enskoj konkurenciji.
Prvo svetsko prvenstvo za ene odrano je 1987. godine, a dizanje tegova u enskoj
konkurenciji prvi put je uvrteno u olimpijske igre 2000. godine. Kineskinje dre
veinu rekorda u dizanju tegova za ene.
ISTORIJA 141
SPORTA
Poeci dizanja tegova u Srbiji datiraju s kraja XIX veka. Prvi klub za dizanje
tegova postojao je od 1881. godine u okviru "Beogradskog drutva za gimnastiku
i borenje", iji je osniva bio dr Vladan orevi. Prve tegove je nabavio istaknuti
slikar tog vremena Steva Todorovi. U periodu izmeu dva svetska rata dizanje
tegova upranjavalo se kao dopunski sport u sokolskim drutvima. Organizovanih
aktivnosti nije bilo. Tekoatletski savez Srbije je osnovan 1950. godine u Beogradu.
Takmiari sa teritorije Srbije uestvovali su na Prvom prvenstvu Jugoslavije 1948.
godine, gde je prvak Jugoslavije u tekoj kategoriji postao Alek Huber iz Novog
Sada. Za osnivae ovog sporta kod nas smatraju se Alek Huber, Stevan Damjanovi,
Momilo Petkovi, Slobodan Sivac.
Dudo
Dudo se kao grana borilakog sporta razvio krajem XIX veka. Zasnovan je na
drevnoj japanskoj borilakoj vetini diudicu. Osnivaem nove borilake tehnike
se smatra Japanac Digoro Kano. Dudo se prvi put pojavio na Olimpijskim igrama
u Tokiju 1964. godine, istovremeno kao odbrambena vetina, demonstracioni i
takmiarski sport, a do 1972. u Minhenu iskljuivo je bio muki sport. Prvo svetsko
prvenstvo za mukarce odrano je u Tokiju 1956. godine, a za ene u Njujorku 1980.
godine. Dudo za ene je predstavljen na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine,
a postao je zvanina disciplina na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine.
Dudo, diudicu i srodne sportske discipline pre II svetskog rata nisu orga
nizovano postojale u Srbiji. Iako je 1914. godine u izdanju Zadubine Ilije Kolarca u
prevodu Stevana Milievia izala knjiica na 160 strana pod naslovom "Diudicu,
sistem fizikog razvijanja u Japanaca", u Srbiji je prvi dudo klub osnovan tek 1953.
godine. Klub je pri sportskom drutvu Partizan osnovao Ljubomir IvanoviGeda.
Na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. god. je Slavko Obadov osvojio bronzanu
medalju, a Radomir Kovaevi je takoe osvojio bronzanu medalju na Olimpijskim
igrama u Moskvi 1980. godine.
Fudbal
Koreni fudbala potiu iz drevne kineske igre loptom koja se zvala uki. Mo
difikovanu verziju koja se zvala kamari su igrali u starom Japanu. I stari Grci su igrali
igru loptom koja se zvala sfera, dok su je Rimljani zvali harpastum. U renesansnoj
Italiji je poela da se igra savrenija verzija fudbala kalo. Moderni fudbal je
nastao u Engleskoj, sredinom 19. veka. Prvi klub koji je osnovan 1863. godine bio
je efildski fudbalski klub, a prvo takmienje elend kup Fudbalske asocijacije,
organizovano je 1872. godine. Meunarodna federacija fudbalskih asocijacija (FIFA)
osnovana je 1904. godine. Na olimpijskim igrama 1900. i 1904. godine fudbal se
igrao samo kao demonstracioni sport, da bi 1908. zvanino postao olimpijski sport.
Svetska prvenstva u fudbalu su posle Olimpijskih igara najpomnije praena u javnosti.
FIFA danas ima 203 zemlje lanice. Najpoznatiji fudbaleri sveta su: Pele, J. Krojf, M.
Platini, F. Bekenbauer, Ronaldo, Z. Zidan, Ronaldinjo.
142 GLAVA VI
Prvu fudbalsku loptu u Srbiju je doneo 1903. godine ininjer Danilo Stojanovi.
Prvi fudbalski klub koji je osnovan u Beogradu dobio je ime Soko, a odmah zatim,
iste 1903. godine u mnogim mestima poeli su da se osnivaju radniki fudbalski
klubovi: umadija u Kragujevcu, Radniki u Niu i dr. Razvitak fudbala zaustavio
je I svetski rat. Do tada je registrovana samo jedna utakmica reprezentacije Srbije
protiv HAKa u Zagrebu 1911. godine. Izmeu dva rata, najkvalitetniji klubovi
u Srbiji bili su BSK, Jugoslavija, BASK (iz Beograda), novosadska Vojvodina, ze
munska Sparta i kragujevaka umadija. Fudbaleri Srbije su u okviru tadanje
reprezentacije Jugoslavije uestvovali na I svetskom fudbalskom prvenstvu 1930.
godine i osvojili tree mesto. Puni zamah fudbal je doiveo tek u periodu posle II
svetskog rata. Fudbalski savez Srbije osnovan je 1948. godine. Na Olimpijski igrama
je fudbalska reprezentacija osvajala vie puta medalje: 1948. godine u Londonu
srebrnu, 1952. godine u Helsinkiju srebrnu, 1956. godine u Melburnu srebrnu,
1960. godine u Rimu zlatnu i 1984. godine u Los Anelesu bronzanu. U oviru
klupskih takmienja, beogradski klub Crvena Zvezda je 1991. godine pobedio i
na Evropskom i na Svetskom Kupu ampiona. Najpoznatiji fudbaleri su: R. Miti,
D. ekularac, D. Daji, V. PetroviPion, D. StojkoviPiksi, S. Mihajlovi, D.
Stankovi.
Gimnastika
U staroj Grkoj i Rimu gimnastika je bila obavezni deo obrazovanja omladine.
Krajem XVIII i tokom XIX veka dolo je do procvata gimnastike u Evropi u okviru
nemakog, vedskog i ekog gimnastikog sistema vebanja. Godine 1881. dolazi do
osnivanja Meunarodne gimnastike federacije FIG. Prvo takmienje u gimnastici
je odrano 1884. godine u Nemakoj, a na programu olimpijskih igara gimnastika
se pojavila u Atini dve godine kasnije. ene su poele da se takmie na Igrama u
Amsterdamu 1928. godine. U dananjem obliku gimnastika se prvi put pojavila
1954. godine na Svetskom prvenstvu u Rimu.
Poetak gimnastike u Srbiji vezan je za akademskog slikara Stevu Todorovia,
koji je 1857. godine osnovao "Prvo srpsko drutvo za gimnastiku i borenje". Osni
vanjem velikog broja drutava, gimnastika je 1909. godine dobila svoj Savez u okviru
"Saveza sokolskih drutava Duan Silni". Godinu dana ranije osnovana je u Beogradu
i prva dravna gimnastika kola. Gimnastika je bila okosnica rada u sokolskoj
organizaciji. Sve do II svetskog rata gimnastika se razvijala u okviru sokolske orga
nizacije. Iz nekadanje predratne gimnastike izrasle su takmiarske discipline sport
ske gimnastike i estetske gimnastike samo za ene.
Ritmika gimnastika je kombinacija gimnastike i plesa namenjena iskljuivo
enama. Pojavila se poetkom XX veka u Nemakoj i vedskoj kao rezultat tenje ka
prirodnim, skladnim pokretima. Iako su prva takmienja odrana u SSSRu 1948.
godine, ovaj sport je ostao u senci sportske gimnastike sve do 1956. godine. Umetniki
aspekt ritmike gimnastike uinio ju je veoma popularnom irom Istone Evrope, a
ISTORIJA 143
SPORTA
Meunarodna gimnastika federacija priznala ju je kao zaseban sport 1962. godine.

Prvo svetsko prvenstvo odrano je u Buimpeti 1963. godine ali je FIG tek 1970.
godine objavila prvi "sistem bodovanja za modernu gimnastiku. Spada u olimpijske
discipline od 1984. godine.
Moderna ritmika gimnastika, kao sportska disciplina, pojavila se u nas ueem
naih gimnastiarki na Prvom meunarodnom eksperimentalnom takmienju
odranom u Budimpeti 1973. godine, koje se smatra prvim svetskim prvenstvom u
modernoj gimnastici. Iz nae zemlje su na ovom takmienju uestvovale predstavnice
iz Srbije Tatjana Radovanovi i Ljubica Novii. Na kasnije odranim meunarodnim
takmienjima i Olimpijskim igrama su se istakle Ivana Obuina i Milena Reljin.
Hokej na ledu
Hokej na ledu je nastao u Kanadi sredinom XIX veka. Prva zabeleena utakmica
odigrana je u Kingstonu 1855. godine. Dvadeset etiri godine kasnije studenti uni
verziteta Mekgil u Montrealu odredili su pravila igre, posle ega se pojavio niz klubova
i liga irom Kanade. Igra se brzo razvila i 1917. godine je oformljena Nacionalna
hokejaka liga (NHL). Tokom prve godine postojanja lige pet ekipa je igralo turnir
od dvadeset dve utakmice. Danas se NHL sastoji od trideset kanadskih i amerikih
timova a broj timova stalno raste. Hokej za mukarce je postao olimpijski sport 1920.,
a hokej za ene 1998. godine. Svetsko prvenstvo u hokeju za amatere odrava se svake
godine od 1930. godine. Hokej se igra u tridesetak zemalja sveta, a najpopularniji je
u Severnoj Americi, Skandinaviji i Rusiji.
Poeci organizovanog rada na razvoju i propagiranju klizakih sportova u
Beogradu zabeleeni su 1936. godine. Tada je beogradski teniski klub (BTK) na svo
jim terenima na Tamajdanu, napravio prvu ledenu plou koja se prostirala preko
est teniskih terena. Sezona je na taj nain imala 1825 klizakih dana. Sportski klub
Bob izradio je klizalite na svojim terenima na Kalemegdanu i osnovao je hokejaku
sekciju. Ubrzo su Bob i BTP poeli sa odigravanjem trening utakmica. Prvu javnu
utakmicu BTP je organizovao januara 1938. godine. Klizaki savez Jugoslavije je
osnovan 1940. godine u Beogradu sa seditem u Ljubljani. Posle II svetskog rata vrlo
brzo je dolo do hokejakih sportskih aktivnosti u Beogradu i Vojvodini. Oivela su
klizalita na Tamajdanu i Kalemegdanu, i izgraeni su tereni u Dalmatinskoj ulici.
Poetkom 1950. godine formiran je u Beogradu Savez klizakih sportova Srbije koji
od tada radi na unapreivanju ovih sportova u Srbiji i Vojvodini.
Hokej na travi
Igre poput hokeja na travi igrale su se jo oko dve hiljade godina p.n.e. Persijanci,
Egipani, Grci i Rimljani ostavili su dokaze koji upuuju na postojanje sporta s
lopticom i palicama. Igra se na razliite naine razvila u raznim evropskim i azijskim
zemljama tokom srednjeg veka. Na mestima gde se igrala na konjima zove se polo.
Pravila za savremeni hokej na travi prvi put su ustanovljena u Engleskoj i kotskoj,
144 GLAVA VI
gde je krajem XVIII veka bio veoma popularan inti (stara keltska igra izmeu dve
ekipe od po dvanaest igraa na polju dugom preko sto pedeset metara). Blackheat,
prvi klub u hokeju na travi osnovan je 1861. godine u Londonu. Nekoliko godina
kasnije odigrane su i prve zvanine utakmice. Hokej na travi za mukarce pojavio
se na Olimpijskim igrama 1908. a za ene tek 1980. godine. Sedam evropskih
zemalja je 1924. osnovalo Meunarodnu hokejaku federaciju (FIH), koja danas
ima sto devetnaest zemalja lanica. Pored olimpijskih igara, svetski kup je glavni
turnir. Poev od 1971. godine za mukarce, a 1974. za ene, odrava se svake etiri
godine.
Hokej na travi se u Srbiji pojavio tek posle II svetskog rata, 1949. godine. Tada
je na inicijativu Fiskulturnog odbora Beograda i nekolicine studenata DIFa os
novan prvi klub ukariki. Do kraja 1953. godine formirani su jo DIF i BASK u
Beogradu, Zorka i Zvezda u Subotici. Beogradski i subotiki klubovi su ve 1950.
godine uestvovali na prvenstvu drave koje je odrano u Zagrebu. Zajedniki
odbor hokeja na travi za Beograd i Suboticu obrazovan je 1951. godine, u okviru
Beogradskog podsaveza. ukariki i BASK su osnovali i prve enske ekipe.
Jedrenje
Postoji mnogo vrsta takmienja u jedrenju u vie razliitih klasa amaca na
svakom okeanu i po svim vremenskim uslovima. U IV veku p.n.e. Egipani su
koristili snagu vetra za pokretanje splavova od papirusa po Nilu, a Polineani su
upotrebljavali auflegere da bi se njihovi izdubljeni kanui s jedrima, pretee dananjih
vietrupnih brodova bre kretali. U starom veku Grci, Rimljani, Feniani i Kinezi
poboljali su kvalitet jedrilica, to su kasnije uinili i panci, Portugalci, Francuzi i
Englezi. Prva regata je odrana u Engleskoj 1660. godine, izmeu amaca koji su
pripadali vojvodi od Jorka i arlsu II. Godine 1749. princ od Velsa osmislio je trofej
za trku jedrilica na uu Temze. Kup za hiljadu gvineja odran je 1851. godine kada
je pobedio ameriki amac, to je dovelo do organizovanja uvenog Kupa Amerike.
Tokom XX veka, popularnost jedrenja je i dalje aktuelna. Danas se jedrenje smatra
i rekreacijom i visoko razvijenim sportom koji je u programu Olimpijskih igara
od prvih Igara u Atini 1896. godine. Meunarodna federacija za jedrenje (ISAF)
organizuje i kontrolie sva takmienja.
U Srbiji se pojavilo jedriliarstvo kao sportska disciplina iz grupe sportova na
vodi. U Beogradu je na Savi osnovano drutvo Beograd 1934. godine. Drutvo
"Beograd" je bilo sastavljeno od radnika i inovnika, a godinu dana kasnije osnovan
je Ruski jahting klub, iji su lanovi bili imuniji ljudi. Ovi klubovi su imali jedrilice
slobodne gradnje, a od 1936.godine posle Olimpijskih igara u Berlinu, pojavljuju se
prve sportske jedrilice. Posle II svetskog rata, 1946. godine se formiraju jedriliarska
sportska drutva "Beograd" i "Ivo Lola Ribar" u Zemunu. Kasnije se formiraju jedri
liarski klubovi i brodarska drutva du obala Save i Dunava i na jezeru Pali.
ISTORIJA 145
SPORTA
Karate
Drevni oblici ove borilake vetine su se mogli nai kod svih azijskih naroda.
Moderni karate se razvio iz kineskih borbenih tehnika i borbene vetine golim
rukama koja se upranjava na ostrvu Okinavi. Danas postoji vie od 70 stilova ka
ratea. Funakoi Giin, osniva modernog karatea bio je jedan od prvih koji su u
Japan doneli znanje i vetine steene na Okinavi. On je poetkom 20. veka stvorio stil
otokan, zasnovan pre svega na koli orinrju. Ostali uitelji su takoe razvili svoje
stilove. Na primer, Hinori Ocuka, Funakoijev uenik i strunjak za diudicu, uveo
je vadorju; odun Mijagi je bio nadahnut kolom orejrju i razvio je godurju,
a Masutacu Ojama je stvorio kjokuinkaji, zasnovan na otokanu i godurjuu.
Takmienja u karateu za mukarce poela su da se odravaju pedesetih godina
prolog veka, a za ene tek osamdesetih godina. Ovaj sport je danas organizovan u
nekoliko meunarodnih federacija174.
Karate kao sport nije bio poznat u naoj zemlji, a ni u drugim evropskim zemljama
pre II svetskog rata. Do 1963. godine samo su se pojedinci bavili karateom, uei iz
asopisa i knjiga na engleskom jeziku. Tek je 1963. godine osnovan Univerzitetski
karate klub u Beogradu sa 15 lanova. Delovao je u okviru Univerzitetskog dudo
saveza. Naredne godine su osnovana jo tri kluba u Beogradu: Medicinar, Partizan i
Radniki. Iste godine je oformljen Karate odbor Srbije, koji je bio u sastavu Dudo
saveza Srbije. Prvi predsednik je bio dr Vladimir Jorga. Karate savez Srbije je osnovan
1972. godine. Nai karatisti su na svetskim i evropskim prvenstvima esto osvajala
jedno od prva tri mesta. Nai najpoznatiji karatisti su bili: Marko Nicovi, Ilija Jorga,
Duan Dai, Radomir Mudri, Bojana umonja, Tatjana Petrovi.
Konjiki sportovi
Jahanje konja je bilo poznato narodima drevnih civilizacija jo 3500 godina
p.n.e. Tokom vekova su se usavravali naini na koje su konji koristili za prevoz, lov,
ratovanje i takmienje. Na antikim olimpijskim igrama su se na hipodromu odravala
brojna konjika takmienja (jahanje konja i vonja dvoprega i etvoroprega). I u
starom Rimu su bila poznata i veoma poseena hipodromska takmienja u uvenom
Cirkusu Maksimusu. U XIV veku Evropljani su poeli da se interesuju za teorijske i
vojne aspekte konjarstva175, dok su se Englezi okrenuli vie sportskoj upotrebi konja
posebno u trkama i lovu. Konje su u Novi svet doveli panski osvajai 1500. godine.
Kada su u XIX veku motori poeli da zamenjuju konje u radu i prevozu, sportski
aspekti jahanja su postali vaniji. Danas popularnost konjskih trka i takmienja
obezbeuje sredstva za uzgajanje i ouvanje razliitih rasa konja. Ova takmienja su
prisutna na Olimpijskim igrama od njihovog poetka 1896. godine.
Ve se poetkom XIX veka u Srbiji, tadanjem beogradskom paaluku, odravaju
konjske trke. List za privredu i vitetvo "Vitez", donosi 1890. godine lanak i niz
interesantnih detalja sa trka u apcu iz 1829. godine. U knjizi "Putovanje po Srbiji"
nemaki putopisac Oto Dubislav Pirh opisuje trke u aku kojima je prisustvovao
146 GLAVA VI
1829. godine. U Beogradu je do prvih trka dolo 1863. godine. Pod imenom
"Udruenje oficira za dresuru konja i prireivanje trka" u Beogradu je osnovano
1885. godine nae prvo konjiko drutvo. U apcu je 1888. godine obrazovano prvo
"Kolo jahaa". Deset godina kasnije "Kola jahaa" su osnovana u Niu, Kragujevcu,
i Zajearu, a godinji zbor neto ranije formiranog srpskog jahakog drutva u
Beogradu odluuje da promeni ime u Dunavsko kolo jahaa. Utakmice u pravilnom
jahanju i dresuri konja bile su pretee turnirskog sporta kod nas. U to vreme osnovana
je u Beogradu prva kola jahanja. Pri dravnoj ergeli Ljubievo obrazovana je 1894.
godine "kola za konjarstvo", koja nekoliko godina kasnije menja naziv u "kola
lakih jahaa" orjentiui se na kolovanje kadrova za trke. Tek se pred I svetski rat
odravaju takmienja u turnirskom sportu, galopskim i kasakim trkama dananjeg
tipa. Kasake trke jednoprene i dvoprene prikazane su u Beogradu 1909. godine.
Najredovnije se odravaju izmeu dva rata, na Beogradskom hipodromu, sve do
1936. godine. U Topideru je 1911. godine organizovano prvo javno takmienje u
dresurnom jahanju i preskakanju prepona. U razdoblju izmeu dva rata turnirski
sport se sve vie razvija i postie meunarodnu afirmaciju manjih razmera. Posle
osloboenja pri Fiskulturnom savezu Jugoslavije formiran je Odbor za konjiki
sport, koji 1949. godine postaje samostalna organizacija pod imenom Konjiki
savez Jugoslavije. Godine 1947. osnovan je Konjiki savez Srbije. U Poarevcu se
prve nedelje septembra u svakoj sezoni prireuju Ljubievske konjike igre, koje su
prerasle u jednu od najveih manifestacija ovog sporta.
Kanu i kajak na mirnim vodama

Kanue i kajake su pre vie od 6.000 godina izumeli uroenici iz Kanade i sa
Grenlanda, koji su ih koristili kao prevozno sredstvo. U XIX veku ovi amci poinju
da se upotrebljavaju u raznim sportovima ukljuujui i trke na mirnim vodama. Prvi
kanu klub osnovan je u Londonu 1865., a 1924. godine je osnovana Meunarodna
kajakaka asocijacija (IRK) u Kopenhagenu. Iste godine su trke na mirnim vodama
bile demonstracioni sport na Seni, na Olimpijskim igrama u Parizu. Na Olimpijskim
igrama u Berlinu, 1936. godine postaju zvanina olimpijska disciplina. Trke na mirnim
vodama su najstariji oblik takmienja u kanuu i kajaku. Meunarodna kajakaka
federacija (ICF), koja je zamenila IRK, osnovana je 1946. godine u Stokholmu. Prva
kajakaka takmienja za ene na Olimpijskim igrama su odrana 1948. godine u
Londonu. Najvanija meunarodna takmienja su Olimpijske igre, svetska prvenstva
i takmienja u svetskom kupu, seriji od est trka koje se odravaju tokom perioda od
dvanaest meseci.
Kajakatvo se u Srbiji (Jugoslaviji) pojavljuje posle I Svetskog rata. Na kongre
su Meunarodne federacije u Beu 1932. godine jugoslovenski kajakai postaju
punopravni lanovi ove organizacije. Uestvuju na Prvom svetskom prvenstvu u
Pragu 1933. godine, a neto kasnije i na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine.
Posle II Svetskog rata kajakatvo doivljava svoj puni razvoj. Ve 1946. godine u sklopu
ISTORIJA 147
SPORTA
tadanjeg fiskulturnog saveza Jugoslavije osniva se komisija za sportsko brodarstvo

iz koje e nakon nekoliko reorganizacija biti osnovan Kajakaki savez Jugoslavije
1966. godine. Mirko Niovi i Milan Jani su bili veoma uspeni na Olimpijskim
igrama u Los Anelesu 1984. godine.
Koarka
Igru je izmislio Kanaanin Dejms Nejsmit, na Springfild koledu u Masa
usetsu (SAD). Igra je 1893. prvi put prikazana u Evropi i od tada Evropljani ne
prestaju da je igraju. Koarka je svoj olimpijski debi imala na Olimpijskim igrama u
Berlinu 1936. godine, godinu dana nakon to je meunarodna koarkaka federacija
(FIBA) organizovala prvi evropski ampionat. iru popularnost koarka je doivela
nakon II svetskog rata, najvie zahvaljujui prisustvu amerikih vojnika u Evropi.
Prva zvanina utakmica u organizaciji Amerike Nacionalne koarkake asocijacije
(NBA) odigrana je 1950. godine izmeu Mineapolisa i Sirakuze. enska koarka
se takoe razvijala u Meunarodnim okvirima i 1976. godine je postala olimpijski
sport. Na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine se prvi put profesionalni
tim takmiio. Amerika muka reprezentacija je nastupila sa svojim "Timom snova
(Dream Team).
Koarka se pre II svetskog rata u Srbiji upranjavala u kolama, sokolskim
drutvima i kolskom internatu. Pojavila se zahvaljujui onima koji su sa raznih
putovanja donosili novitete u nau zemlju. Prema arhivskim podacima koarka je
prvi put prikazana u prolee 1924. godine u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Tek posle
II svetskog rata dolo je do pune afirmacije koarkakog sporta u Srbiji. Prvi koarkai
su bili vezani za sportsku aktivnost u Jugoslovenskoj armiji. Posle 1945. godine se
osnivaju klubovi: Crvena zvezda, Partizan i dr. Fiskulturni savez Srbije imao je
Odbor za koarku, koji je 1949. godine prerastao u Koarkaki savez Srbije. Jedan od
najzaslunijih pionira koarkakog sporta svakako je pokojni prof. Bora Jovanovi,
prvi predsednik Koarkakog saveza Srbije. Koarkaka reprezentacija Jugoslavije je
vie puta bila osvaja medalja na svim velikim meunarodnim takmienjima. Pored
velikog broja imena zaslunih koarkaa, ime Borisava Stankovia se izdvaja, jer je
pored sportske karijere, dugi niz godina bio generalni sekretar FIBE (19762002) i
lan MOKa (19882005).
Maevanje
Maevanje je borilaki sport u kome se dva protivnika bore floretom, maem
ili sabljom. U nekadanjim borbama, treninzima i predstavama su se koristila veoma
raznovrsna oruja: rimski ma, japanska sablja, turski imitar (krivi ma), karolinki
ma, panski rapir (ma) ili savremeni elektrini floret. Na jednom egipatskom reljefu
iz vremena Ramzesa III prikazani su maevaoci s maskama i orujem sa zatienim
vrhovima. U srednjem veku su bila propisana turnirska pravila. Maevanje je postalo
popularno u paniji u XV veku, a francuski kralj arl IX je osnovao 1567. godine
148 GLAVA VI
Akademiju za borbe orujem. Floret se prvi put javlja u XVII veku. U XIX veku, mada
su dvoboji bili zabranjeni i irila se upotreba vatrenog oruja, publika se oduevljavala
maevanjem pod utiskom Diminih i Skotovih romana. U Francuskoj su se uenici
obuavali u oanvilskoj koli, osnovanoj 1852. godine, i maevanje je postalo pravi
sport. Maevanje floretom i sabljom bilo je ukljueno u prve moderne olimpijske
igre, a ma je dodat 1900. godine. Osim elektronskog registrovanja bodova (tueva),
pravila i tehnika maevanja veoma malo su se promenili od njegovih poetaka.
Neposredna blizina Italije, Austrije i Maarske odrazila se na razvoj sportskog
maevanja u Jugoslaviji. Ua Srbija je bila pod uticajem austrijskog, a Vojvodina
pod uticajem maarskog sistema maevanja. Prvi kruoci i privatne kole borenja
(maevanja), osnivaju se u Beogradu 1808. godine (iste godine maevanje se
predaje na Velikoj koli u Beogradu), a u Novom Sadu 1853. godine. Usled sve veeg
interesovanja za ovaj sport poinju da se stvaraju i klubovi. Prvi maevalaki klub
(Prvo sportsko drutvo za gimnastiku i borenje) osnovan je u Beogradu 1857. godine.
O prvoj vetini maevanja moe se govoriti tek po dolasku tadanjeg belgijskog
ampiona arla Dusea u Beograd, koji je postavljen za nastavnika maevanja na
Vojnoj Akademiji u Beogradu. Posle I svetskog rata maevanje ponovo oivljava,
a 1928. godine u Novom Sadu se u Gradskoj venici odrava osnivaka skuptina
Jugoslovenskog maevalakog saveza. Redovno se odravaju prvenstva drave,
meunarodna takmienja, takmienja u vojnim akademijama. Uestvujemo na
Olimpijskim igrama 1928. godine u Amsterdamu, i 1936. godine u Berlinu. Izlazi i
maevalaki list "Glasilo". Interes za maevanje prekida II svetski rat. Godine 1946.
pri Fiskulturnom savezu Jugoslavije osniva se Maevalaki odbor, da bi se 1949.
obnovio raniji Jugoslovenski maevalaki savez, sada Maevalaki savez Jugoslavije.
Od 1953. godine Srbija preuzima primat u jugoslovenskom maevanju po broju
klubova, po kvalitetu i po osvojenim prvim mestima na takmienjima.
Odbojka
Amerikanac Vilijem D. Morgan je 1895. godine izmislio novu igru u sali,
"mintonet", od koje je nastala odbojka. Ovaj sport je bio osmiljen za radniku
klasu, i predstavljao je kombinaciju koarke i tenisa. Poto su odbojku u Evropu
preneli Amerikanci tokom I svetskog rata, ova igra se ukorenila u Istonoj Evropi,
gde je hladna klima pogodovala razvoju aktivnosti u zatvorenim prostorima. Na
Olimpijskim igrama 1924. godine u Parizu odbojka je bila demonstracioni sport,
a zvanini sport je postala 1947. godine, kada je osnovana Meunarodna federacija
za odbojku (FIVB). Dve godine kasnije odrano je prvo svetsko prvenstvo u Pragu,
a odbojka je postala olimpijski sport na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine.
Prvi svetski kup odigran je naredne godine u Poljskoj. Svetska liga za mukarce,
prva profesionalna struktura koja je obuhvatila itav svet, osnovana je 1990. godine,
a izdrava se od velikih donacija i mnogobrojnih meunarodnih televizijskih
prenosa.
ISTORIJA 149
SPORTA
Nau zemlju je 1924. godine posetio predstavnik meunarodne organizacije

Crvenog krsta Vilijam Viland i tom prilikom demonstrirao nastavnicima gimnastike
i sokolskim prednjacima novu igru preko mree odbojku. Pre II svetskog rata
odbojka se kao takmiarska sportska grana najvie upranjavala u gimnastikoj
organizaciji Soko. Meutim, kao igra za zabavu i rekreaciju odbojka se pojavljuje
na izletima i plaama, a igrali su je svi (mladi i stari, mukarci i ene). Odbojka
je bila veoma popularna meu avijatiarima, veslaima, planinarima a mnogim
sportistima je sluila kao dopunski sport. Prvo Svesokolsko prvenstvo u odbojci u
naoj zemlji odrano je u Beogradu 1936. godine, na letnjem vebalitu Sokola II na
Kalemegdanu. Odbojka je posle osloboenja veoma brzo poela da se organizovano
upranjava u itavoj zemlji. Osnivaka skuptina Odbojkakog saveza Srbije, odrana
je juna meseca 1949. i tada je osnovana i prva srpska liga za muke ekipe. Dananja
naa odbojkaka reperezentacija je vlasnik velikog broja medalja sa svih velikih
meunarodnih sportskih takmienja.
Plivanje
Takmienja u plivanju su bila prisutna u istoriji stare Grke i Rimskog Carstva.
U Japanu su organizovana prva takmienja u plivanju 1603. godine. Sportska
asocijacija prvi put organizuje plivake mitinge od takmienja u Londonu, 1837.
godine. U Sidneju (Australija) je 1846. godine odrano prvenstvo u plivanju na 440
jardi. Plivaki klub Metropoliten osnovan je u Londonu 1869. godine a iste godine je
taj klub ustanovio i pravila za plivako nadmetanje. Plivanje u mukoj konkurenciji
je uvrteno u program prvih modernih Olimpijskih igara. Trke su se do 1924. go
dine odravale na moru, kada su prebaene na bazene. Godine 1908. osnovana je
Meunarodna plivaka federacija (FINA) sa deset drava lanica, a te iste godine na
Olimpijskim igrama prvi put su odrane trke razliitim stilovima (lenim, prsnim i
slobodnim stilom). Prve trke u enskoj konkurenciji odrane su 1912. godine. Danas
su najznaajnija takmienja u plivanju Olimpijske igre i svetska prvenstva, koja su
meunarodno priznata 1973. godine, a odravaju se svake dve godine, neparnim
godinama. Svetska prvenstva u plivanju na kratke staze (u bazenu duine 25 m) se
odravaju od 1993. godine, takoe na svake dve godine, parnim godinama.
Plivaki sport u Srbiji poeo je organizovano da se razvija krajem XIX i
poetkom XX veka. U to vreme samostalnih plivakih organizacija nije bilo. Ove
organizacije bile su veslako plivaki klubovi vitekih drutava "Duan Silni" i
odelenja za plivanje i veslanje u tadanjoj gimnastikoj organizaciji "Soko". Od 1910.
godine plivaka takmienja izvoena su u organizaciji tadanjeg Olimpijskog kluba
u Beogradu. Godine 1912. prvi put je u program uvedeno i plivanje za ene. Plivaka
aktivnost bila je ograniena samo na Beograd, dok je u ostalom delu Srbije ovaj
sport bio slabo razvijen. Posle I svetskog rata plivaku aktivnost i popularuzaciju
ovog sporta nastavila su tadanja gimnastika drutva "Soko" koja su imala sekcije
za plivanje. Kasnije je osnovan plivaki klub "Bob" u okviru istoimenog teniskog i
150 GLAVA VI
veslakog kluba u Beogradu. Zatim je formiran veliki broj novih plivakih klubova.
U unutranjosti je postojao klub Sloboda iz Titovog Uica. Plivaki savez Srbije
osnovan je 1939. godine. Po zavretku II svetskog rata formiran je 1945. godine
plivaki odbor koji je tek 1949. prerastao u Plivaki savez Srbije. Prvo prvenstvo Srbije
odrano je u Beogradu 1946. godine, dok je prvo zvanino takmienje prireeno
1945. u Titovom Uicu, uz uee Crvene zvezde iz Beograda i domae Slobode.
U Beogradu je prvi klub posle II svetskog rata bio Crvena zvezda, a posle njega su
osnovani elezniar, Palilulac, Borac, "BPK", Jugoslavija, Partizan i dr. U Vojvodini
su na inicijativu PSS poeli da se osnivaju klubovi: Proleter, Spartak, Senta i dr.
Nastojanjem plivakih radnika a posebno sportskih foruma u Beogradu, plivaki
sport Srbije dobio je znaajno priznanje time to je Beogradu poverena organizacija
prvog svetskog prvenstva u plivanju, vaterpolu, skokovima u vodu i umetnikom
plivanju 1973. godine.
Rukomet
Rukomet je krajem XIX veka razvio u Nemakoj Konrad Koh, instruktor gim
nastike. Pravila igre utvrdio je Frederik Knudsen 1911. godine u Danskoj. U danskoj
verziji tim je brojao sedam igraa, a u nemakoj verziji jedanaest. Meunarodna
amaterska rukometna federacija osnovana je 1928. godine tokom Olimpijskih igara
u Amsterdamu. Na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine rukomet s timovima
od 11 igraa bio je demonstracioni sport, a prva svetska prvenstva za timove od 7 i
11 igraa organizovana su 1938. godine u Nemakoj, ija je reprezentacija osvojila
prva mesta na oba takmienja. Nekoliko decenija uporedo su postojale obe forme
rukometa, ali verzija sa 11 igraa postepeno je nestajala, dok je popularnost verzije sa
7 igraa rasla. Rukomet je pod upravom Meunarodne rukometne federacije (IHF)
postao olimpijski sport za mukarce 1972. godine, na Igrama u Minhenu, a za ene
1976. godine, na Olimpijskim igrama odranim u Montrealu.
Pojava i poetak razvoja rukometa u Srbiji datira posle zavrenog II Svetskog
rata. Bilo je pokuaja nekih nastavnika gimnastike da u kolske programe uvrste i
igre koje su bile sline rukometu. Jedna od njih je bila hazena, koja se igrala u nekim
sportskim drutvima u Beogradu. Zanimljivo je pomenuti da je u hazeni, 1934.
godine enska reprezentacija Jugoslavije osvojila u Londonu svetsko prvenstvo,
to je prvi osvojeni svetski ampionat jedne nae ekipe uopte. Iako je rukomet u
nau zemlju preneo jo 1933. godine nastavnik fizikog vaspitanja iz Zagreba dr
Vladimir Jankovi, iri razvoj ovog sporta u celoj zemlji, i u Srbiji poeo je tek posle
II Svetskog rata. Bio je to tzv. veliki rukomet. U prvo vreme rukomet su u Srbiji, kao
to je to bio sluaj i u drugim republikama igrali srednjokolci na svojim kolskim
i meukolskim takmienjima. U sportskim organizacijama rukomet se igrao vrlo
malo (u Subotici i Staroj Kanjii) i to su preteno bile enske ekipe. Do intenzivnijeg
i organizovanijeg igranja rukometa dolo je nakon Prvog saveznog savetovanja za
rukomet (1948), koje je odrano na inicijativu Fiskulturnog saveza Jugoslavije s
ISTORIJA 151
SPORTA
ciljem da planski utie na razvoj rukometa po republikama. Godine 1948. osnovan je

gradski odbor za rukomet FISAS za Beograd, a neto kasnije i odbor za rukomet pri
glavnom odboru FISASa za Srbiju, koji je uskoro prerastao u Rukometni savez Srbije.
I pored povremenih kriznih perioda, veliki rukomet se u Srbiji uspeno razvijao sve
do 1952. godine kada se pojavom malog rukometa (sadanjeg rukometa) sve vie
smanjivao broj ekipa velikog rukometa, a naglo poveao broj ekipa malog rukometa.
Ovaj "dvoboj" trajao je do 1958. godine, kada je mali rukomet uspeo potpuno da
potisne veliki rukomet. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, kada je
rukomet i uvrten u njihov program, naa reprezentacija je osvojila zlatnu medalju.
Rukometaice su na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine osvojile srebrnu
medalju, a na Olimpijskim igrama u Los Anelesu 1984. god. i muka i enska ekipa
je osvojila zlatnu medalju.
Rvanje
Rvanje je jedan od najstarijih borilakih sportova. Bio je sastavni deo vojne
obuke mnogih drevnih naroda: Sumeri, Egiani Grci i dr. U drevnoj Grkoj je u
program antikih olimpijskih igara prvi put uvreno 708. godine p.n.e., gde je bilo
glavna disciplina. Rvanje je u to doba bilo brutalan sport koji ima malo slinosti sa
svojim dananjim oblikom. Ovaj sport je 186. godine p.n.e. dospeo u rimske arene
u jednom manje nasilnom obliku, a praktikovan je do IV veka kada pada u zaborav.
U srednjem veku rvanje se ponovo javlja u Engleskoj, Francuskoj i Japanu. Bilo je
na programu prvih modernih olimpijskih igara 1896. godine a danas postoji u dva
oblika: kao slobodni stil koji je u olimpijske igre uvren 1904. i grkorimski stil
koji je postao olimpijski sport 1908. godine. Meunarodna federacija ujedinjenih
rvakih stilova (FILA) osnovana je 1912. godine. U novije vreme raste popularnost
enskog rvanja slobodnim stilom. Prvo svetsko prvenstvo odrano je 1987. godine,
a olimpijski sport postalo je na Igrama u Atini 2004. godine.
Klasini stil rvanja javlja se u Vojvodini jo 1885. godine, ali samo kao aktivnost
pojedinaca. Dolaskom Nikole Grbia iz Maarske (1911), osniva se prvi rvaki klub
somborski Radniki. Kasnije su formirani klubovi i u ostalim mestima Srbije.
To su Jedinstvo (Vrac), Vojvodina (Zrenjanin), Juda Makabi (Novi Sad), Makabi
(Subotica i Senta), Dinamo (Panevo), Radniki i Jugoslavija (Beograd). U njima je
bilo oko trista aktivnih takmiara. Rvai su 1924. godine uestvovali na prvenstvu
Male Antante, a na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. takmiili su se Nikola
Grbi, Antun Fier i Kalman Ki. U posleratnom periodu delatnost rvakih klubova
obnavlja se 1946. godine kada su odrana prvenstva klubova, gradova, republika
i Jugoslavije. Tada je u Beogradu osnovan odbor za boks, rvanje i dizanje tegova.
Rvanje se nalazi u okviru Tekoatletskog saveza Jugoslavije od 1949. godine, a bilo
je obuhvaeno savezom tekoatletskih sportova Jugoslavije (rvanje, dizanje tegova
i dudo) od formiranja ove asocijacije u Puli, 1955. godine. Tek stvaranjem Saveza
Rvakih sportova Jugoslavije (1962) ovaj sport dobija svoju samostalnu organizaciju.
152 GLAVA VI
Meu poznatijm naim rvaima koj su osvajali olimpijska i svetska odlija istiu
se: Branko Martinovi, Stevan Horvat, Branislav Simi i dr. Stevan Horvat je pored
olimpijskih i svetskih medalja jedini sportista sa naih prostora koji je jo davne
1967. godine dobio medalju za ferplej.
Skijanje
Skijanje je prisutno oko 4.500 godina. U poetku su skije bile ekonomino i
efikasno prevozno sredstvo koje je savreno odgovaralo klimi i planinskim tere
nima nordijskih zemalja. Skijanje se kao sport razvilo u prvoj polovini XVIII veka u
Norvekoj. Godine 1888. norveki istraiva Fritjof Nansen otputovao je na Gren
land na nordijskim skijama. To je inspirisalo francuske, vajcarske, nemake i
austrijske planinare da uvoze skije iz skandinavskih zemalja i proire popularnost
ovog sporta u svojim zemljama. Meutim, nordijske tehnike skijanja nisu bile od
koristi na planinskim terenima, pa su do kraja XIX veka prilagoene Alpima. Tako
je nastalo alpsko skijanje. Meunarodna skijaka federacija (FIS) osnovana je 1924.
godine, a 1931. godine je poelo organizovanje skijakih takmienja u alpskom
skijanju. Godine 1936. kombinovana disciplina (spust i slalom) za mukarce i ene
je bila uvrtena u program zimskih olimpijskih igara, a 1948. godine na Olimpijskim
igrama u amoniju, spust i slalom priznati su kao posebne discipline. Veleslalom (za
mukarce i ene) prvi put se pojavio 1952. godine na Olimpijskim igrama u Oslu,
a superveleslalom za mukarce i ene uvrten je prvi put u olimpijske igre 1988. u
Kalgariju. Svetski kup, koji se odrava svake godine, ukljuuje dvadesetak disciplina.
Svake godine najbolji skijai sveta takmie se na svetskim prvenstvima.
Skijanje se u Srbiji pojavilo odmah posle I svetskog rata. Prvo zvanino tak
mienje odrano je u tranju na 8 km u organizaciji Srpskog planinarskog drutva
(SPD) na Avali 1929. godine. Prva mesta su osvojili Olga Popovi i njen brat Vojislav.
U to vreme je i Soko uneo skijanje u svoj program, pa se i ova organizacija moe
smatrati zaslunom za razvoj skijanja u Srbiji. Kada je SPD 1935. Godine zbog
skijanja izgradilo dom na Kopaoniku, na mestu sadanjeg doma "Olga Popovi
Dedijer", skijanje je preseljeno tamo. Tada je poelo i osnivanje smuarskih sekcija
u sportskim klubovima (Jugoslavija, Sever, BUSK, Udruenje studenata planinara u
Beogradu). Do rata 1941. godine, zbog slabog znanja alpske tehnike skijanja a i go
tovo nikakvog treninga, takmienja su se odravala uglavnom u tranju. Do rata su
odravani i tzv. tromei izmeu takmiara Sarajeva, Skoplja i Beograda na Jahorini,
ari i Kopaoniku. Po osloboenju, ve 1946. godine odrano je prvenstvo Srbije na
Avali u svim disciplinama. Tada je na Avali bilo dva puta vie takmiara nego to ih je
bilo na Kopaoniku 1941. (40). Poto je u toku rata dom na Kopaoniku bio razruen,
prvenstvo je 1947. godine bilo odrano na Radoelu, 1948. na Goliji, a kada je 1949.
obnovljen dom na Kopaoniku takmienja su ponovo tamo preseljena. Smatrajui da
se alpsko skijanje u Srbiji ne moe podii na vii nivo samo skijanjem na Kopaoniku,
tragalo se za pogodnijim terenima u Srbiji i otkrivana je 1953. godine Brezovica na
ari. Prva uspinjaa na Kopaoniku izgraena je 1964. a na Brezovici 1967. godine.
ISTORIJA 153
SPORTA
Skijaki skokovi podrazumevaju spust niz skakaonicu, a potom to je mogue

dui let u odreenom stilu i pod kontrolom sudija. Sport je nastao u Norvrkoj u XIX
veku kao jedna od disciplina na zimskim karnevalima. Zvanino je priznat 1892.
godine ustanovljavanjem Kraljevskog kupa, koji je norveka kraljevska porodica
dodeljivala pobedniku godinjeg takmienja u Holmenkolenu. Sport se proirio
na Severnu Ameriku, a nakon toga i na ostale krajeve sveta. Poto ih je prihvatila
Meunarodna skijaka federacija (FIS), skijaki skokovi nali su se na programu prvih
zimskih olimpijskih igara u amoniju (Francuska) 1924. godine, a danas su jedna
od najprestinijih disciplina za stanovnike Severne Evrope. Iako skijaki skokovi
u enskoj konkurenciji nisu zastupljeni na olimpijskom nivou, ene uestvuju na
kontinentalnim kupovima.
Kada su 1936. i 1937. godine izgraene skakaonice na Avali (20m), u Koutnjaku
(40m), poelo se i sa skokovoma u Srbiji, ali se skakalo sa obinim turistikim
smukama, s kakvim se takmiilo i u tranju i u alpskim disciplinama.
Stoni tenis
Ovaj brzi sport s reketom se igra sa lakim lopticama na najmanjoj od svih
igrakih povrina. Osmiljen u Velikoj Britaniji osamdesetih godina XIX veka, stoni
tenis je svoj sadanji oblik stekao 1900. godine, kada su poele da se proizvode
loptice od celuloida, koje je iz Sjedinjenih Drava uvozio Englez Dejms Gib. Prema
zvuku koji loptice proizvode pri odbijanju, ova igra je nazvana "ping pong". To
ime patentirano je u Sjedinjenim Dravama, pa su Evropljani sport nazvali stonim
tenisom. Meunarodna stonoteniska federacija (ITTF) osnovana je u Berlinu 1926.
godine, kada je odrano i prvo svetsko prvenstvo. Maari, esi i Englezi dominirali
su ovim sportom do pedesetih godina prolog veka, kada su primat preuzeli Japanci i
Kinezi koji su sve do 1979. godine u ovu igru unosili najvei broj tehnikih i taktikih
inovacija. Mada su evropski i azijski igrai (mukarci) od osamdesetih godina XX
veka izjednaeni po kvalitetu, enskim stonim tenisom od 1971. godine dominiraju
iskljuivo igraice iz azijskih zemalja. Stoni tenis postao je olimpijski sport u Seulu
1988. godine.
Stoni tenis je u Srbiju doao iz Maarske i delimino iz Austrije (preko Slovenije
i Hrvatske). Otuda vrlo rano Sombor postaje najjai centar. Tu je maja 1928. godine
osnovan prvi Stonoteniski savez Jugoslavije. Povremena takmienja odravaju se
ve 1926. godine, upravo u vreme kada je osnovana Meunarodna stonoteniska fe
deracija (ITTF). Svetska prvenstva poinju 1927. godine, a jugoslovenski igrai na
njima uestvuju od 1929. godine (deceniju kasnije u Kairu je Jugoslavija osvojila
drugo mesto u svetu). U Beogradu se jo 1945. godine osniva klub u Crvenoj Zvezdi.
Zatim dolazi do formiranja veeg broja klubova meu kojima su Milicionar (kasnije
elezniar), Grafiar i dr. Stonoteniski savez Srbije osnovan je 21. marta 1951. godine
i razvija bogatu delatnost u svim krajevima Srbije. Najpoznatiji srpski stonoteniseri
su bili: Tibor Harangoza, Milivoje Karakaevi, Zoran Kaleni, Tatjana Jamenica,
Gordana Perkuin.
154 GLAVA VI
Streljatvo
Prvo vatreno oruje napravljeno je krajem XV veka, ali se streljatvo tek u XIX
veku razvilo u sport. Princip je isti za sve discipline: potrebno je koristei vatreno
oruje, pogoditi statinu ili pokretnu metu. Poetkom XIX veka, u Engleskoj, Old
Hats Club razvio je sistem pucanja u pokretnu metu. Kada je Kolt 1836. godine
izumeo obrtni cilindar dolo je do porasta popularnosti streljatva. Uskoro su na
pisana i prva pravila za takmienja, a u vajcarskoj su osnovana prva sportska udru
enja. Godine 1860. ivi golubovi, koji su do tada korieni kao mete, zamenjeni su
glinenim golubovima koji su izbacivani pomou posebne maine. Streljatvo u mukoj
konkurenciji je bilo u takmiarskom programu na prvim modernim olimpijskim
igrama u Atini 1896. godine. Streljatvo u enskoj konkurenciji postaje olimpijska
disciplina tek 1984. godine. Meunarodna unija za streljatvo je osnovana 1907. a
1988. godine ova organizacija prerasta u Meunarodnu federaciju za streljake spor
tove (ISSF). Svetska prvenstva se odravaju svake etiri godine smenjujui se sa
Olimpijskim igrama. Takmienja u streljatvu su podeljena u tri glavne kategorije:
samara, puka i pitolj.
Streljatvo je u Srbiji organizovano poelo sa aktivnostima jo 1851. godine,
osnivanjem prve streljake druine u Beogradu. Ubrzo su organizovane streljake
druine u Zajearu, Valjevu, Kragujevcu, Niu, Pirotu. U Novom Sadu je osnovana
streljaka druina jo davne 1790. godine, a u Panevu 1813. godine. Prva dravna
prvenstva u streljakom sportu odrana su u Kragujevcu 1947., 1948. i 1949. godine.
U nastupajuem periodu se osetio snaan razvoj streljatva u Beogradu i Novom
Sadu. Goran Maksimovi, Jasna ekari, Aranka Binder, Aleksandra Ivoev i Stevan
Pletikosi su osvajai Olimpijskih medalja.
Tenis
Moderni tenis ima korene u staroj francuskoj igri paume, ija su pravila na
pisana u Parizu 1592. godine. Engleski major Volter Klopton Vingfild rukovodio se
tim pravilima kada je 1874. godine patentirao igru tenis, a dvadeset pet pravila za
igru definisano je 1875. godine. Prvi ampionat odran je u Vimbldonu, predgrau
Londona 1877. godine, a prva meunarodna prvenstva odrana su u Sjedinjenim
Dravama 1881., u Australiji 1905. i u Francuskoj 1925. godine. Tenis se igrao na
prvim Olimpijskim igrama modernog doba, u Atini 1896. godine. Povuen je sa
olimpijskih borilita posle 1928., a vraen je 1988. godine. Od 1913. godine o ovom
sportu brine Meunarodna federacija za tenis na travi koja je 1977. godine prerasla u
Meunarodnu tenisku federaciju (ITF). Tenis se igra u mukim singlovima, enskim
singlovima, mukin parovima, enskim parovima i meovitim parovima.
Prvi teniski klubovi u Srbiji osnivaju se jo pre I svetskog rata: na Paliu 1902.
godine, u isto vreme u Subotici i Vranju, a u Beogradu 1912. godine. Posle rata
do 1930. godine izgrauju se teniski tereni i formiraju klubovi u Senti, Somboru,
Vrcu, Novom Sadu, Zemunu, Beogradu (Slavija, umadija, BTK i Bob). Osnivai
ISTORIJA 155
SPORTA
klubova u predratnom periodu bili su uglavnom trgovci, veleposednici, bankari,

fabrikanti. Prihode za izdravanje klubova obezbeivale su mecene, a jedan deo se
ubirao od visokih lanarina, od ulaznica za pojedine priredbe i sl. Prema dostupnoj
dokumentaciji se broj lanova po klubovima kretao od 50 do 100, a bio je i veliki
broj poasnih lanova. Tenis je bio skup sport i nepristupaan radnikoj pa i
srednjokolskoj omladini. Meutim, bilo je sluajeva da su tenis igrali, a kasnije bili
dobri takmiari i reprezentativci, deaci iz radnikih porodica. Oni su poinjali kao
skupljai lopti. Tako su postali teniseri Itvan Laslo, Ljubia Radovanovi, Franja ik.
Od 1930. pa do 1941. godine tenis se u Srbiji bre razvijao. Pre rata za reprezentaciju
u Deviskupu igrali su Dunerski, Bala, Popovi i Radovi. Odmah posle Drugog
svetskog rata tenis se u Srbiji ponovo organizuje. Osnivaju se sekcije i odbori.
Osnivai tenisa u Vojvodini su bili Milenko Babovi, Kosta Kovaevi, Laslo Na, i
dr, a u Beogradu i Srbiji Ljubia Jovanovi, Dragi Duki, Mile Bojovi. Teniski savez
Srbije formiran je 1948. godine. Danas u Srbiji tenis je veoma popularan zahvaljujui
pre svega nastupima naih tenisera na svim velikim Gren slem i elend turnirima.
Najpoznatiji nai teniseri su: Sonja Poeg, Slobodan ivojinovi, a trenutno Novak
okovi, Ana Ivanovi, Jelena Jankovi, Janko Tipsarevi, Nenad Zimonji i dr.
Vaterpolo
Vaterpolo je sport koji se igra loptom u bazenu. Prva igra loptom u vodi
odigrana je oko 1840. godine, kada su igrai opkoraili bure i veslom gurali loptu
prema golu. Slinost ove igre sa polom koji se igra na konjima dovela je do imena
vaterpolo. Prva pravila napisana su oko 1870. godine. Krajem XIX veka, vaterpolo
se razvio u igru kakvu danas poznajemo. Pravila su objedinjena 1908. godine, kada
je osnovana Meunarodna plivaka federacija, a zatim su promenjena. Vaterpolo
je postao vie tehnika nego fizika igra, zasnovana na brzini, dobrim plivakim
sposobnostima i timskom duhu. Sistem s dvojicom sudija uveden je na Olimpijskim
igrama u Montrealu 1976. godine. Paralelno sa olimpijskim igrama FINA organizuje
svetsko prvenstvo svake etiri godine i svetski kup svake dve godine, ukljuujui
i vatrpolo za ene (od 1979. u okviru svetskog kupa i od 1986. u okviru svetskog
prvenstva). Vaterpolo za mukarce uveden je u program Olimpijskih igara 1900.
godine u Parizu, i po tome je ekipni sport s najduim staom u istoriji olimpijskih
igara, dok je vaterpolo za ene postao zvanini olimpijski sport u Sidneju 2000.
godine.
U predratnim i posleratnim godinama vaterpolo je u Srbiji bio usko vezan za
plivaki sport. ak su u veini sluajeva vaterpolo ekipu sainjavali plivai koji su se
dopunski bavili ovim sportom. U Beogradu je tako, posle I svetskog rata osnovan
vaterpolo klub u okviru teniskog i veslakog kluba "Bob". Danas je vaterpolo u Srbiji
zahvaljujui odlinim plasmanima reperezentacije na Olimpijskim igrama, svetskim
i evropskim prvenstvima postao veoma atraktivan i perspektivan sport. Nai naj
poznatiji vaterpolisti su: Mirko Sandi, Sinia Belamari, Aleksandar otar, Petar
Trbojevi, Aleksandar api, Aleksandar iri, Dejan Savi, Danilo Ikodinovi.
156 GLAVA VI
Veslanje
U drevna vremena su Egipani, Feniani, Grci i Rimljani organizovali trke
galijama na prirodnim vodenim putevima. Rimljani su bili poznati po borbama
na galijama koje su organizovali na vetakim jezerima u amfiteatrima posebno
prilagoenim za ova nadmetanja. Prve savremene veslake regate organizovane su
u Engleskoj u XVIII veku. Trke amaca izmeu studenata univerziteta Oksford i
Kembrid koje su prvi put odrane 1829. godine su uvele veslanje meu takmiarske
sportove. Prva engleska regata, Hinli Rojal, odrana je 1839. godine, a popularnost
ovog sporta proirila se na Francusku u isto vreme. U Sjedinjenim Dravama su 1852.
godine univerziteti Harvard i Jel odrali prve trke amaca nalik onima izmeu dva
britanska univerziteta. U meuvremenu, sport je nastavio da se iri po Evropi, i 1892.
godine osnovana je Meunarodna veslaka federacija (FISA). etiri godine kasnije,
1896. godine, veslanje se prvi put pojavilo na Olimpijskim igrama. Veslanje u enskoj
konkurenciji je ukljueno u takmiarski program Olimpijskih igara 1976. godine u
Montrealu. Prvo svetsko prvenstvo u mukoj konkurenciji odrano je 1962., a prvo
prvenstvo za ene je odrano 1974. godine. FISA prati veslaki sport i organizuje
meunarodna prvenstva.
Veslaki sport u Srbiji ima bogatu tradiciju. Jo 1872. godine u Novom Sadu je
osnovana prva veslaka organizacija pod nazivom "Veslako vatrogasno drutvo".
U Velikom Graditu se 1884. godine formiralo veslako drutvo, zatim u Novom
Sadu 1885. godine veslaki klub Danubijus, u Zrenjaninu 1889. godine veslaki
klub Triton i Visokokolsko veslarsko drutvo u Beogradu. Posle I svetskog rata sa
radom nastavljaju Danubijus i Triton. Od 1921. do 1936. godine osnovani su Dunav
u Panevu (1921), Beograd (1922), Sartid u Smederevu(1924), Veslaka sekcija Bob
kluba u Beogradu, Galeb u Zemunu (1928), Veslakopecakoplivaki klub Dunav
u Begradu (1922), Smederevo (1934) i Sekcija jadranske strae u Obrenovcu (1936).
U periodu posle II svetskog rata veslanje je napredovalo i mnogi veslai iz Srbije su
uestvovali na najveim meunarodnim takmienjima.
6.3.3. Olimpijski sport
Posle ukidanja antikih olimpijskih igara, dosta vekova je proteklo dok se shvatio
njihov znaaj. Stari Grci su tokom odvijanja Igara potovali Sveti mir (ekeheriju), to
je podrazumevalo da se svi ratovi prekidaju tokom odravanja Igara. Danas se elnici
MOKa zalau takoe za olimpijsko primirje. Vano je istai da su one razvijale
sportski duh i borbu koju danas moemo povezati sa fer plej nadmetanjem. Brzim
razvojem politikih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih uslova Olimpijske
igre su danas postale jedna od najznaajnijih pojava savremene fizike kulture.
ISTORIJA 157
SPORTA
Pokuaji obnavljanja Olimpijskih igara
U doba humanizma i renesanse su ueni ljudi ukazivali na veliku politiku, eko

nomsku, socijalnu i ideoloku ulogu antikih Olimpijskih igara u Grkoj. Meutim,
ti rani pokuaji su bili bez veeg uspeha.
U Engleskoj je 1604. godine, Robert Dover organizovao takmienja koja su se
zvala Doverove Olimpijske igre ili Kotsvoldske igre zbog mesta odravanja (sl. 52).
Ove igre su se odravale svake etiri godine i trajale su po nekoliko dana. Na njima
su mogli da uestvuju takmiari oba pola. Takmiilo se u atletskim nadmetanjima,
rvanju i konjikim nadmetanjima. Pored ovih sportskih, organizovana su takmienja
u pevanju i sviranju, kao i ahu. Doverove Olimpijske igre su bile veoma popularne,
jer su se i nakon smrti Dovera organizovale sledeih sto godina.
Sl. 52 Plakat na kome su prikazane takmienja

na Kotsvoldskim igrama
Olimpiju je 1766. godine otkrio Englez Riard endler. Kako je Grka u to vre
me jo uvek bila pod turskom okupacijom nisu nastavljena dalja otkopavanja. Grka
je nezavisnost dobila 1828. godine. Ubrzo su francuski naunici i arheolozi poeli sa
iskopavanjima u Olimpiji. Zbog ilegalnog iznoenja grkih arheolokih dobara, Grci
su uz pomo nemakog profesora Ernesta Kertisa uspeli da zaite svoje kulturno
blago. Nakon ostvarene saradnje izmeu Grke i Nemake, iskopavanja u Olimpiji
su otpoela 1875. godine, i aktuelna su i danas. Arheoloko otkrie je povealo inte
resovanje za ove Igre. Javili su se novi pokuaji njihovog obnavljanja.
U vedskoj, u Helsinkiju je jedan od Lingovih uenika osnovao olimpijsku
asocijaciju. Ova asocijacija je organizovala Olimpijske igre 1834. i 1836. godine. Na
158 GLAVA VI
Igrama se takmiilo u slinim sportovima kao i na antikim olimpijskim igrama.

Pobednici su dobijali lovorov venac.
U Grkoj su stanovnici sela Letrino, koje se nalazi u blizini Olimpije, elei da
proslave dobijanje nezavisnosti, pokuali da organizuju takmienja i sveanost na
Svetoj olimpijskoj stazi176 , ali nisu uspeli u toj nameri.
U toku svog nacionalnog preporoda, Grci su eleli da obnove antike Olimpijske
igre. Kako je stara Olimpija jo uvek bila zatrpana nanosima ljunka i peska, pokuali
su tu ideju da sprovedu u Atini. Kralj Oton I je 1858. godine izdao Kraljevski olim
pijski ukaz, kojim se najavila obnova Olimpijskih igara. U Atini su 1859. godine
odrane prve takve igre na kojima se nadmetalo u vie disciplina: tranju, skokovima
u dalj i motkom, bacanju koplja i diska, plivanju, veslanju, jahakim trkama i trkama
kola. Pobednici su za nagradu dobijali maslinov venac i novane nagrade. U posebnoj
zgradi Zapeonu, su se odravala muzika i pesnika nadmetanja. Sledee Igre koje
su trebale da se odre 1863. godine, nisu odrane. Na tek otkrivenom stadionu u
podnoju Akropolja, gde su se odravale Panatenejske igre, 1870. godine su odrane
sledee Olimpijske igre. Ove Igre su odrane jo tri puta i to: 1875. godine, 1888. i
1889. godine. Igre iz 1889. godine su bile pod utiskom arheolokih iskopavanja u
Olimpiji kojima je rukovodio profesor Ernest Kertis. Ova iskopavanja su dala novi
podsticaj organizatorima Igara. U to vreme domaa i svetska javnost poklanja sve
vie panje ovim dogaajima, meutim Grci ele da Igre zadre lokalni karakter. U
meuvremenu, za ovu ideju poeli su da se interesuju mnogi inostrani pedagozi i
ideolozi.
U Engleskoj su se u isto vreme organizovale i odravale Venloke olimpijske
igre (Wenlock Olympic Games). Njihov osniva je bio dr W. P. Bruks. Ove Igre se bez
prekida odravaju od 1850. godine, pa do danas, i to svake godine. Igre predstavljaju
lokalni narodni festival na kome mogu da uestvuju takmiari oba pola i svih uzrasta.
Pored sportskih takmienja, organizuju se mnoga takmienja zabavnog karaktera i
pratee sveanosti. O ovim Igrama je pisao Pjer de Kuberten jo 1890. godine. Sa dr
Bruksom je kontaktirao i razmenjivao ideje neposredno pred obnavljanje Olimpijskih
igara, u periodu kada je svoju zamisao o znaaju njihovog obnavljanja trebalo da
izloi na Svetskom sportskom kongresu u Parizu.
Osnivaki kongres Meunarodnog olimpijskog komiteta

U obnovi Olimpijskih igara znaajnu ulogu je imao francuski baron Pjer de
Kuberten (18631937), pedagog, diplomata, pisac pedagokih i istorijskih rasprava
(sl. 53). Jo na I meunarodnom kongresu za fiziko vaspitanje, koji je odran 1889.
godine u Parizu, istakao se kao organizator i rukovodilac Kongresa. Na Kongresu
je stekao bolji uvid u razvoj fizikog vaspitanja i sporta. Na proslavi petogodinjice
osnivanja Saveza francuskih drutava za atletski sport, koja je odrana 1892. godine
u Parizu, Kuberten je kao generalni sekretar ove organizacije izneo predlog o potrebi
internacionalizacije sporta, organizacijom zajednikih takmienja za vie grana sporta
ISTORIJA 159
SPORTA
i to pod nazivom Olimpijske igre. Predlog je bio

prihvaen, i odreena je trolana komisija u sastavu
prof. W. M. Sloun sa Prinston univerziteta iz SAD,
M. C. Herbert predsednik Amaterskog atletskog
udruenja u Engleskoj i sam Pjer de Kuberten, koja
je imala obavezu da obrazloi opravdanost ovakvog
predloga. Na sledeoj sednici Saveza francuskih
drutava za atletski sport, koja je odrana 1893.
godine, predlog Komisije je prihvaen i doneta je
odluka da se naredne godine sazove Meunarodni
kongres na kome bi se donela odluka o obnavljanju
Olimpijskih igara.
Na Meunarodnom sportskom kongresu, koji
Sl. 53 Pjer de Kuberten
je odran od 16. do 23. juna 1894. godine u Parizu, u
prostorijama Univerziteta Sorbona, prisustvovalo je oko 2000 zainteresovanih, meu
kojima je bilo 79 delegata, slubenih predstavnika iz 12 drava Evrope i Amerike,
dok je Australija u pisanoj formi dala svoju saglasnost. Nakon viednevnog zasedanja
Kongres je jednoglasno doneo zakljuak o obnavljanju Olimpijskih igara. Formiran je
Meunarodni olimpijski komitet (MOK) Comite International Olympique (CIO),
od 16 lanova. Za predsednika je izabran Grk Dimitrios Vikelas, a za sekretara, Pjer
de Kuberten. Odlueno je da se prve Olimpijske igre odre 1896. godine u Atini (sl.
54), zemlji koja je kolevka antikih Olimpijskih igara, a ubudue da se odravaju
svaki put u drugoj dravi.
Sl. 54 Stadion u Atini gde su odrane i

moderne Olimpijske igre
160 GLAVA VI
Moderne Olimpijske igre su zasnovane na sledeim principima:
zz Zadran je antiki etvorogodinji ritam odravanja Igara,

zz Pravo uestvovanja imaju samo amateri177,
zz Na Igre moraju biti pozivane sve nacije,
zz Da sadraj Igara bude moderan sport i
zz Da se proglaenje pobednika odvija uz sviranje nacionalne himne.
Na Kongresu je doneta odluka da program Igara ine sledei sportovi:
zz Atletski sportovi (tranje, skokovi, bacanje diska i dizanje tereta),

zz Sportovi na vodi (plivanje, veslanje i jedrenje),
zz Ostali sportovi (konjiki sport, maevanje, rvanje, boks, gimnastika,
biciklizam i streljatvo) i
zz Takmienje u modernom petoboju
Od samog poetka organizovanja Olimpijskih igara, javila se elja da se uz sport

ska takmienja odravaju i takmienja u umetnosti, u skladu sa tenjom i idealima
Sl. 54 Stadion u Atini gde su odrane i

moderne Olimpijske igre
antikih olimpijskih igara. Ta ideja je bila ostvarena u periodu od V do XIV Olimpijskih

igara (19121948). U tom periodu su se odrala takmienja u umetnikom petoboju
koji je obuhvatao knjievnost, slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu i muziku.
Olimpijske igre su se vremenom razvile u najveu sportsku manifestaciju na
svetu. Uestvovati na njima, predstavlja najveu ast za svakog sportistu.
ISTORIJA 161
SPORTA
Olimpijske igre
Olimpijske igre su sportsko takmienje koje se organizuje svake etiri godine.

Period izmeu dvaju Olimpijskih igara se naziva olimpijada. Simbol Olimpijskih
igara predstavlja pet isprepletenih krugova (sl. 55)
Sl. 55 Olimpijski simbol
Meunarodni Olimpijski Komitet (MOK) je organizacija koja se nalazi na elu

Olimpijskog pokreta. Sadanji predsednik MOKa je Belgijanac ak Rog, koji je
2001. godine preuzeo ovu funkciju od Huan Antonia Samarana. Sve organizacije
koje su ukljuene u Olimpijski pokret deluju po pravima i naelima Olimpijske
povelje. MOK u saradnji sa Meunarodnim sportskim federacijama, Nacionalnim
Olimpijskim Komitetima i Organizacionim Komitetom Olimpijskih igara sarauje
po pitanjima organizacijie Olimpijskih igara, sprovoenja olimpijskih principa i dr.
Profesor E. Kastratovi istie da odgovornost i zasluge za rasprostranjenost olimpijskog
pokreta pripadaju ponajvie Meunarodnom olimpijskom komitetu178. Predsednici
MOKa su od 18942007. godine bili:
Dimitrios Vikelas, Grka, 18941896.

Baron Pjer de Kuberten, Francuska, 18961925.
Grof Henri de BaileLatou, Belgija, 19251942.
Zigfrid Edstrum, vedska, 19461952.
Ser Ejvori Brendid, SAD, 19521972.
Lord Majkl Moris Kilanin, Irska, 19721980.
Huan Antonio Samaran, panija, 19802001.
ak Rog, Belgija, 2001
Misija i uloga MOKa je da:

zz Obezbeuje redovno odravanje Olimpijskih igara,
zz Podstie saradnju, organizaciju i razvoj sporta i sportskih takmienja,
zz Obezbeuje unapreenje mera iji je cilj jaanje jedinstva Olimpijskog pok
reta,
zz Uestvuje u aktivnostima na irenju mira, angauje se u zatiti prava lanova
Olimpijskog pokreta,
162 GLAVA VI
zz Podstie jaanje uloge ena u sportu i to na svim nivoima i u svim struk

turama,
zz Podrava i podstie unapreenje sportske etike,
zz Predvodi borbu protiv dopinga.
Do I svetskog rata je odrano pet Olimpijskih igara (OI). Igre koje se ne odre iz
nekog razloga, se broje, odnosno olimpijski ciklus se ne prekida, pa su se VII po redu
OI odrale 1920. godine, u Antverpenu. Od 1920. godine pa do 1936. godine, Igre
su se nesmetano odravale, da bi opet zbog rata bile prekinute, ali ovaj put zbog II
svetskog rata. Od tada se odravaju redovno. Sledee OI koje e se odrati u Pekingu
2008. godine bie 29. po redu. U tabeli br. 2 je dat pregled odranih Letnjih OI, kao
i gradovi koji su bili domaini.
Tabela br. 2. Pregled odranih Letnjih Olimpijskih igara

Redni broj LOI Godina Grad domain
I 1896. Atina
II 1900. Pariz
III 1904. Sent Luis
IV 1908. London
V 1912. Stokholm
VI 1916. Berlin nisu odrane
VII 1920. Antverpen
VIII 1924. Pariz
IX 1928. Amsterdam
X 1932. Los Aneles
XI 1936. Berlin
XII 1940. Helsinki nisu odrane
XIII 1944. London nisu odrane
XIV 1948. London
XV 1952. Helsinki
XVI 1956. Melburn
XVII 1960. Rim
XVIII 1964. Tokio
XIX 1968. Meksiko
XX 1972. Minhen
XXI 1976. Montreal
XXII 1980. Moskva
XXIII 1984. Los Aneles
XXIV 1988. Seul
ISTORIJA 163
SPORTA
XXV 1992. Barselona

XXVI 1996. Atlanta
XXVII 2000. Sidnej
XXVIII 2004. Atina
XXIX 2008. Peking
Olimpijske igre su se prema zastupljenosti sportskih grana razdvojile na Zimske

i Letnje, 1924. godine. Prve Zimske OI su odrane 1924. godine u amoniju. Pete
Zimske OI koje su trebale da se odre 1940. godine u Saporu, nisu odrane zbog
II svetskog rata, kao to nisu mogle ni Igre planirane za 1944. godinu u Kortini d
Ampeco. Letnje i Zimske OI su se odravale u istoj kalendarskoj godini, zakljuno
sa 1992. godinom. Zbog obimnog olimpijskog programa, MOK je doneo odluku da
se razdvoje termini njihovog odravanja. Sledee zimske OI su odrane 1994. godine
u Lilehameru, i od tada one se opet odravaju u svom etvorogodinjem ciklusu. U
tabeli br. 3 je dat pregled odranih Zimskih OI i gradova koji su bili domaini.
Tabela br. 3. Pregled odranih Zimskih Olimpijskih igara

Redni broj ZOI Godina Grad domain
I 1924. amoni
II 1928. Sent Moric
III 1932. Lejk PlesiMoricd
IV 1936. Garmi Partenkirhen
V 1948. Sent Moric
VI 1952. Oslo
VII 1956. Kortina dAmpeco
VIII 1960. Skvo Veli
IX 1964. Insbruk
X 1968. Grenobl
XI 1972. Saporo
XII 1976. Insbruk
XIII 1980. Lejk Plesid
XIV 1984. Sarajevo
XV 1988. Kalgari
XVI 1992. Albertvil
XVII 1994. Lilehamer
XVIII 1998. Nagano
XIX 2002. Solt Lejk Siti
XX 2006. Torino
XXI 2010. Vankuver
164 GLAVA VI
Od 1960. godine u Rimu, se dve nedelje nakon zavrenih letnjih OI, na istim
sportskim borilitima, hendikepirani sportisti nadmeu na svojim, Paraolimpijskim
igrama.
Prema broju uesnika koji su uestvovali na Olimpijskim igrama moe se pratiti
razvoj samih Igara. Na Prvim OI u Atini, bilo je 245 uesnika179 iz 14 drava. Na XXIX
OI, koje su se odrale takoe u Atini, uestvovalo je preko 10000 sportista oba pola
iz 201 drave. Broj sportova/sportskih disciplina se takoe, vremenom poveavao.
Na I OI u Atini sportisti su se takmiili u 43 sportske discipline, dok se na XXIX OI,
takoe u Atini, takmiilo u 301 sportskoj disciplini.
Olimpijske igre na alost, nisu bile poteene politikog uticaja tokom svog
modernog razvoja. Olimpijski pokret nije mogao uvek da sprovede ideju i principe
Olimpizma. Tokom I i II svetskog rata nisu mogle da se odre zbog ratnih zbivanja.
Zatim, na OI u Berlinu 1936. godine, Adolf Hitler je zloupotrebio Igre za propagandu
svoje stranke i politike. OI koje su se odrale 1972. godine u Minhenu se pamte po
najtraginijem dogaaju, kada su Palestinski teroristi ubili 11 Izraelskih sportista, i to
u Olimpijskom selu. Na OI koje su se odravale u periodu od 1976. do 1988. godine,
zbog rasnih i politikih podela je dolo do bojkotovanja Igara od strane pojedinih
drava. Najmasovniji bojkot je bio na Igrama u Moskvi 1980. godine. Zbog Sovjetske
vojne invazije na Avganistan 65 drava je odustalo od uea na njima.
Jedan od principa Olimpizma prilikom obnavljanja OI se odnosio na pravo
uea samo sportista amatera. Meutim, vremenom je ovo naelo prevazieno, i od
OI koje su se odrale 1992. godine u Barseloni, dozvoljeno je uee i profesionalnim
sportistima.
Danas je doping jedan od najveih problema sporta, a samim tim i takmienja
koja se odvijaju na Olimpijskim igrama. Meunarodni Olimpijski Komitet u saradnji
sa Svetskom Antidoping Agencijom (WADA) je poveo otru borbu protiv upotrebe
dopinga. Iako je zabranjeno upotrebljavati nedozvoljena stimulativna sredstva, mno
gi sportisti su se ogluili o ovu zabranu u elji za postizanjem rekorda. U Atini 2004.
godine je diskvalifikovano 23 sportista.
Olimpijski pokret u Srbiji
Olimpijske igre su izazvale zanimanje srpske javnosti od samog poetka

svog modernog ciklusa. Na I Olimpijskim igrama, koje su odrane 1896. godine
u Atini, prisustvola je srpska slubena delegacija na elu sa kraljem Aleksandrom
Obrenoviem. Njegov boravak u Atini, sastanak sa svim lanovima MOKa i prisustvo
na sportskim takmienjima je zabeleeno u srpskoj tampi, to je indirektno uticalo
da se panja srpske javnosti usmeri na same Olimpijske igre. Njegovo zvanino
prisustvo na Igrama je obeleeno sviranjem srpske himne i podizanjem zastave
Kraljevine Srbije. Iako Srbija nije uestvovala u samim takmienjima, prisustvo
kralja je imalo znaajnu ulogu za razvoj olimpizma u Srbiji.
ISTORIJA 165
SPORTA
S. Todorovi navodi da je samo nekoliko meseci posle osnivanja Meunarodnog

olimpijskog komiteta (Pariz, 23. jun 1894.), za ijeg je prvog predsednika izabran
Grk Dimitrios Vikelas, i Srbija podnela pismeni zahtev da bude primljena u lanstvo.
Meutim, kako je u to vreme sekretar MOKa bio Maar Ferenc Kemenji, nije podrao
njen prijem, jer se tome protivio Maarski olimpijski komitet180. Austrougarska
monarhija je iz politikih razloga pravila probleme Srbiji i na Olimpijskim igrama
1912. u Stokholmu, ali tada ipak nije mogla da sprei njen ulazak u MOK.
Burni politiki dogaaji i dinastijski sukobi koji su zahvatili Srbiju krajem XIX
i poetkom XX veka, su spreili da se iskoriste saznanja sa Olimpijskih igara u Atini,
za bri razvoj olimpijske ideje i unapreenja sporta. Nakon stabilizacije politikih
prilika u Srbiji, ponovo se javlja interesovanje za razvoj sporta, a naroito olimpizma.
Srpski oficiri koji su se poetkom XX veka kolovali u Francuskoj, gde su se upoznali
sa olimpijskim pokretom, po povratku u zemlju, nastojali su da sprovedu ideju
olimpizma u Srbiji. Organizovali su raznovrsna sportska takmienja koja su esto
nazivana olimpijskim. U mnogim gradovima se osnivaju Olimpijski klubovi za
organizaciju ovakvih takmienja.
U Valjevu su 1906. godine prireena olimpijska takmienja uglavnom u lakoj
atletici, u vreme odravanja Olimpijskih meuigara u Atini, zbog ega je beogradski
list tampa napisao da se taj grad trudi da postane srpska Olimpija. Temelj za
irenje olimpijskog pokreta u Srbiji bila je tzv. Srpska olimpijada koja je odrana
1908. godine na Adi Ciganliji u Beogradu. Takmiilo se u tranju, skoku u vis,
bacanju koplja, diska i kladiva, veslanju, plivanju i dr. Prireena je maratonska trka
u plivanju od Umke do Ade Ciganlije u duini od 16 km. Najvea i najpopularnija je
bila peaka utrka koja je organizovana 1910. godine od Obrenovca do Beograda.
Brojni olimpijski klubovi i popularnost lokalnih olimpijskih
takmienja su podstakli osnivanje centralnog Srpskog
olimpijskog kluba 23.02.1910. godine u Beogradu. Predsednik
Kluba je bio general u penziji, Nikodije Stevanovi, a direktor
Kluba kapetan Svetomir uki (sl. 56). Klub je organizovao
mnogobrojna takmienja, ali najznaajnija aktivnost je bilo
osnivanje tzv. mesnih odbora po gradovima Srbije181.
Tendencija Srpskog olimpijskog kluba je bila ulanjenje u
Meunarodni olimpijski komitet i uestvovanje na Olimpijskim
igrama u Stokholmu 1912. godine. Do tada su srpski sportisti
Sl. 56 Svetomir uki
osvajali medalje pod tuim zastavama182. Kvalifikacijom dvojice
srpskih atletiara sprintera Duana Miloevia i maratonca
Dragutina Tomaevia, za uee na V Olimpijskim igrama u Stokholmu, i prijemom
Srpskog olimpijskog kluba u Meunarodni olimpijski komitet, Srbija se konano
samostalno ukljuila u moderan olimpijski pokret. Prijemom u MOK Srpski
olimpijski klub je promenio naziv u Srpski olimpijski komitet. Srpski olimpijski
166 GLAVA VI
komitet (SOK) je ukljuen kao 28. nacionalni komitet u sastav MOKa, a Svetomir
uki je primljen za stalnog lana u ijem sastavu je bio do 1948. godine.
Zbog I svetskog rata je usporen rad Srpskog olimpijskog komiteta, jer su veinu
njegovih lanova inili oficiri srpske vojske. Srpski olimpijski komitet je osnivanjem
nove drave 1919. godine naslednim automatizmom priznat kao Jugoslovenski
olimpijski komitet. Rasformiravanjem jugoslovenskih republika 90. godina je svakoj
od njih pripalo lanstvo u MOKu. Ime Jugoslovenski olimpijski komitet je nosio
sve do 2003. godine kada je postao Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore. Od 2006.
godine ponovo nosi naziv Olimpijski komitet Srbije (OKS).
Sportisti Srbije su uestvujui na Olimpijskih igrama osvojili veliki broj zlatnih,
srebrnih i bronzanih medalja.
6.3.4. Regionalni sport
Pored Olimpijskih igara, svetskih prvenstava, studentskih igara Univerzijada,

u svetu su se organizovali i drugi regionalni sportski pokreti u cilju unapreenja
meunarodnog sporta/takmienja.
Svetske igre su internacionalni sportski dogaaj koji je prvi put odran 1981.
godine. U programu ovih Igara se nalaze i oni sportovi koji nisu ukljueni u program
Olimpijskih igara. Svetske igre organizuje Meunarodna asocijacija za svetske igre
pod patronatom Meunarodnog olimpijskog komiteta. Neki od sportova koji su bili
u programu svetskih igara postali su olimpijski (kao na primer triatlon), a neki su
u prolosti bili olimpijski sportovi, ali vie nisu (kao vuenje konopca). Za izbor
sportova na prolim svetskim igrama korien je kriterijum koji je usvojio MOK
12. avgusta 2004. godine. S obzirom na stav MOKa da ogranii Olimpijske igre na
10.000 uesnika, malo je verovatno da e neki od ovih sportova postati olimpijski.
Neki od sportova koji se odravaju na svetskim igrama su: orijentiring, bodibilding,
dizanje tereta, plivanje sa perajima, skvo, skijanje na vodi i dr. Na Svetskim igrama
prisutni su sportovi koji se mogu odravati u ve postojeim objektima koje ima
na raspolaganju graddomain, nikakvi dodatni objekti se ne grade za igre. Sledee
Svetske igre e se odrati 2009. godine u Kaosungu (Tajvan).
Azijske igre su sportski dogaaj koji se sastoji od vie sportova i odravaju
se svake etvrte godine. Na njima uestvuju sportisti iz cele Azije. Igre kontrolie i
regulie Olimpijski Savez Azije pod nadzorom MOKa. Medalje se dodeljuju za svaku
disciplinu poevi od 1950. godine. XV Azijske igre su odrane 2006. godine u Kataru.
Azijske igre su nastale da bi pokazale jedinstvo i saradnju izmeu tri nacije: Japana,
Filipina i Kine. Prve Istonoazijske igre su odrane u Manili 1913. godine. Druge
Istonoazijske nacije su se prikljuile kasnije. Igre su prekinute 1928. godine kada je
Japan napao Kinu i aneksirao Filipine. Posle II svetskog rata veliki broj nezavisnih
zemalja je eleo da se organizuje novi nain takmienja. Za vreme XIV Olimpijskih
ISTORIJA 167
SPORTA
igara u Londonu, Indijski predstavnik MOKa, Guru Dup Sandhi, je predloio

sportskim liderima Azijskih timova ideju da se odri diskusija o odravanju Azijskih
igara. Oni su se sloili da formiraju Azijsku Atletsku Federaciju. U februaru 1949.
godine Azijska Atletska Federacija je formalno formirana i nazvana je Federacija
Azijskih Igara. Odlueno je da se prve Igre odre 1951. godine u Nju Delhiju i da e
Azijske igre biti regularno odravane svake etiri godine.
Ideja za organizovanje Pan Amerikih Igara rezultat je kontinuiteta odravanja
Centralnih Amerikih Igara, prvi put organizovanih 1920. godine. Godine 1932. prvi
planovi su bili nainjeni za Pan Amerike Igre i Pan Amerika Sportska Organizacija
je bila ustanovljena. Prve Igre su odrane zvanino u Buenos Aieresu, ali II svetski
rat ih je odloio do 1951. godine. Od tada Igre se odravaju svake etvrte godine,
sa ueem svih novih disciplina za preko preko 5000 sportista iz 42 zemlje. Bilo
je pokuaja odravanja Pan Amerikih Zimskih Igara takoe, ali bez veeg uspeha.
Planirane Igre za 1989. godinu su bile odloene za godinu dana kasnije usled loih
vremenskih prilika, jer su u to vreme samo Alpske igre mogle biti odrane. Igre
1993. godine su bile potpuno odloene, i od tada Pan Amerike Zimske Igre nisu
bile odravane.
Igre Komonvelta su multisportski dogaaj koji se odrava svake etiri godine i na
kojima uestvuju elitni sportisti Komonvelta. Prve ovakve Igre poznate pod imenom
Igre Britanske Kraljevine su odrane 1930. godine. Naziv Igara se menjao tokom
vremena vie puta da bi od 1978. godine bile poznate pod imenom Igre Komonvelta.
Iako na ovim Igrama uestvuju sportisti iz samo est zemalja (Australija, Kanada,
Engleska, Novi Zeland, kotska i Vels), one su zbog uea najboljih sportista veoma
zanimljive.
Balkanske igre su sportsko takmienje koje se od 1930. godine organizuje svake
godine izmeu zemalja Balkanskog poluostrva. Ideje o organizovanju sportskih tak
mienja na prostoru Balkana su bile usmerene u pravcu meusobnog zbliavanja i
razvoja sporta na ovom podruju. Od poetka ovih Igara nisu sve balkanske zemlje
bile ukljuene u njih. Od 1936. godine na ovim Igrama uestvuju sve zemlje sa Bal
kana, meu kojima i naa zemlja.
Arktike zimske igre su osmiljene da bi sportisti subpolarnog severa mogli
da se takmie u uslovima u kojima ive. Prve Igre su odrane 1970. godine u Yello
owknifeu na Severozapadnoj teritoriji Kanade. Uesnici ovih Igara su sportisti
Jukona, Aljaske i Severozapadnih teritorija Kanade, Rusije, Norveke, vedske i
Finske. Od tada se redovno odravaju u razliitim mestima i sa sve veim bojem
takmiara. Igre se odravaju svake dve godine a u njihovom programu su zastupljeni
sledei sportovi: alpsko skijanje, badminton, koarka, biatlon, kros kontri, trke pasa
sankama, umetniko klizanje, gimnastika, hokej na ledu, snowboarding, stoni tenis,
odbojka, rvanje i dr.
Frankofonske igre spajaju narode i regije sveta kojima je francuski zajedniki
jezik. Pored sportskih takmienja veoma su vani pratei kulturni sadraji. Godine
168 GLAVA VI
1997. odrano je sedam umetnikih takmienja (vajarstvo, fotografija, slikarstvo,

pripovedatvo, tradicionalne igre, knjievnost i pevanje), a bilo je samo etiri sporta
u kojima su se takmiili mukarci (boks, dudo, fudbal i atletika) i etiri sporta u
kojima su se takmiile ene (dudo, koarka, atletika i tenis). Za domaina Igara
2009. godine izabran je Bejrut.
Poznate su i Afrike Frankofonske igre za hendikepirane (JAPHAF). Igre se
odravaju svake dve godine za nekoliko kategorija hendikepiranih lica: lica sa fizi
kim, psihikim, vidnim, mentalnim i sa slunim potekoama. U takmiarskom
programu se nalaze sledei sportovi: streliarstvo, afriko tradicionalno rvanje, ko
arka, rukomet, stoni tenis, trke invalidskim kolicima, runi fudbal, dizanje tereta i
sedea odbojka.
X Games su multisportske igre koje se odravaju jedanput godinje sa fokusom
na ekstremne sportove. X Games se emituju na ESPH (sa dodatnim izdanjem na ABC)
i podeljene su na dve sezone: zimske, koje se odravaju u januaru ili februaru, dok se
letnje odravaju obino u avgustu. Odravaju se u razliitim gradovima svake godine.
Takmiari izvode performanse u razliitim kategorijama i stilovima, takmiei se za
medalje. Takmienja su potpomogla da svi ekstremni sportovi postanu popularni.
Zbog velikog uticaja ovih Igara i popularnosti takmiara X Games su esto mesto za
oboranje rekorda i neviene trikove.
Pored navedenih regionalnih sportskih takmienja poznate su i: Panafrike igre,
Panarabijske igre, Mediteranske igre, Tihookeanske igre, Kanadske igre, Nordijske
igre, Olimpijske igre za gluvoneme i dr.
ISTORIJA 169
SPORTA
REZIME
Temelji modernog sporta su postavljeni u Engleskoj donoenjem pravila, nastankom

klubova i saveza i utvrivanjem sistema takmienja. Pored postojeih sportskih grana
koje su nastale jo u staro doba, a u savremenom dobu su dobile samo potvrdu kroz
definisanje svojih pravila, javljali su se novi sportovi u razliitim dravama. Moderan
razvoj sporta je zahtevao osnivanje meunarodnih saveza i federacija.
Tokom XX veka se razvojem i raspostiranjem skoro svih oblika fizike kulture irom
nae planete javlja tzv. savremeni sportski pokret. Dolazi do pojave novih sportskih
grana, formiranja sve veeg broja sportskih klubova, sportskih saveza i meunarodnih
sportskih saveza. Osnivaju se ustanove za kolovanje strunih kadrova. U savremenom
drutvu su prisutni: masovni, vrhunski, olimpijski i regionalni sportski pokret. Fiziko
vaspitanje i sport u kolama i na univerzitetu, zatim globalna sportska takmienja
poput modernih Olimpijskih igara, Univerzijada, Svetskih i kontinentalnih takmienja
u odreenoj sportskoj grani su svojom pojavom i razvojem veoma brzo dovela do pojave
profesionalizma i komercijalizacije sporta. U savremenom dobu, sport je zauzeo veoma
znaajno mesto kao planetarni fenomen.
Sport, kao poseban oblik ljudske aktivnosti, je u toku svoga istorijskog razvoja
esto oslikavao ekonomsku, socijalnu, pa i politiku dimenziju drutva. Imajui u vidu
da je u skoro svim periodima istorije oveanstva profesionalizacija sporta, dovodila
do negativnih prateih pojava u sportu, moe se zakljuiti da nije uputno ponavljati
greke, ve ih preduprediti. Razmatrajui perspektivu sporta u 21. veku, svetski priznati
edukatori su prepoznali problem i reili su da XXI vek posvete deijem sportu.
ENDNOTE
164. Gillet, B. (1960): str. 62.

165. Kasnije se SSSR raspao.
166. U Junoj Americi, Aziji i Australiji su se odravala prvenstva.
167. Naziv federacije je promenjen 1965. godine.
170. . Stefanovi (2006): str. 19.
171. iljak, V.; Mijatovi, S.; ilerdi, V. (2007): str. 4.
172. iljak, V.; Fragiadakis, G. (2007): str. 1.
173. Mijatovi, S (2006): Fizika kultura u Srbiji posle I Svetskog rata, str. 609.
174. Zbog velikog broja meunarodnih karate federacija, ovaj sport jo uvek nije
pristupio meunarodnom olimpijskom pokretu i nije uvrten u takmiarski
program Olimpijskih igara.
170 GLAVA VI
175. U srednjem veku samo su u Vizantiji bila odravana hipodromska tak

mienja.
176. Sveta staza ili Sveti put je bio put od Elisa do Olimpije kojim su u drevna
vremena, atlete i sudije dolazili u Olimpiju.
177. Samo u maevanju su smeli da se takmie profesionalni sportisti.
178. E. Kastratovi (2004): str. 146.
179. Na I Olimpijskim igrama su pravo uea imali samo mukarci.
180. S. Todorovi (2003): str. 26.
181. Do 1912. godine oformljeno je 33 olimpijskih mesnih odbora po Srbiji.
182. Momilo Tapavica je 1896. g. na OI u Atini osvojio tree mesto u tenisu
pod Austrougarskom zastavom; Milan Nerali je osvojio tree mesto
u maevanju na OI koje su odrane 1900. g. u Parizu pod Austrijskom
zastavom; uro Stanti je osvojio zlatnu medalju na OI koje su odrane
1908. g. u Londonu pod Ugarskom zastavom.
PITANJA
1. Kako i kada su nastali meunarodni sportski savezi?

2. Koje su meunarodne sportske organizacije bazirane na religijskoj osnovi?
3. ta karakterie masovni sport?
4. Koja su obeleja kolskog sporta u svetu, a koja u Srbiji?
5. ta predstavljaju i kako su nastala univerzitetska sportska takmienja?
6. ta je vrhunski sport?
7. Koji su bili pokuaji obnavljanja Olimpijskih igara?
8. Kada, kako i gde je doneta odluka o obnavljanju modernih Olimpijskih
igara?
9. Na kojim principima su zasnovane moderne Olimpijske igre?
10. ta su Olimpijske igre i koja organizacija je na eku olimpijskog pokreta?
11. Koliko je Olimpijskih igara do sada odrano i kako je tekao njihov razvoj?
12. Da li je Srbija imala predstavnika na I Olimpijskim igrama u Atini 1896. go
dine?
13. Kako se razvijao olimpijski pokret u Srbiji?
14. Kada je osnovan Srpski olimpijski klub?
15. Kada je Srpski olimpijski komitet primljen u Meunarodni olimpijski ko
mitet?
16. Ko je bio prvi lan MOKa iz Srbije?
17. Kakav je bio dalji razvojni put Srpskog olimpijskog komiteta?
18. Koja su najpoznatija regionalna sportska takmienja?
19. Koje su pratee pojave modernog sporta?
20. Kakva je perspektiva sporta u XXI veku?
ISTORIJA 171
SPORTA
LITERATURA
1. Bulonj, P. (1984): Olimpijski duh Pjera de Kubertena, Narodna knjiga, Beo

grad.
6. Ivanovi, S.; oli, L. (1999): Ko je general Svetomir uki, NIP Glas Javnosti,
Beograd.
7. Kastratovi, E. (2004): Osnove menadmenta sa menadmentom u sportu,
Institut za razvoj malih i srednjih preduzea d.o.o., Beograd.
Zagreb.
11. Rado, J. (2005): Filozofija sporta, Uiteljski fakultet Sombor, DNS logos,
B. Palanka.
12. Sajmon, L. R. (2006): Ferplej, Etika sporta, JP Slubeni glasnik, Beograd.
13. Stefanovi, . (1992): Atletika 1 Nastanak i razvoj atletskih disciplina,
Samostalno izdanje autora, Beograd.
14. Stefanovi, . (2006): Teorija i praksa sportskog treninga, FSFV Univerziteta
u Beogradu, Loznica.
15. iljak, V.; Fragiadakis, G. (2007): Istorija fenomena dopinga na olimpijskim
igrama, III Meunarodna konferencija Menadment u sportu, Zbornik
radova,Fakultet za menadment u sportu UBK, Beograd.
16. iljak, V.; Mijatovi, S.; ilerdi, V. (2007): Signifikantnost kolskog sporta u
istoriji ljudskog drutva, FIS Komunikacije, Ni.
17. Todorovi, S. (2003): Srpski olimpijski komitet (19101920), Sportski savez
Srbije, Beograd.
18. Fortin, F. (2000): Sports, The Complete Visual Reference, A Firefly Book,
Ontario.
19. Savez organizacija za fiziku kulturu Srbije (1973): Sport u Srbiji, Sportska
knjiga, Beograd.
***
172 GLAVA VI
www.olympic.org
www.eurolympic.org/home.htm
www.aafla.org
www.asoif.com
www.ioa.org.gr
www.olympiaka.com
www.olympic.org/uk
www.culture.gr/2/21/211/21107a/og/games.html
ISTORIJA 173
SPORTA
Glava VII
Primeri naunog istraivanja
u istoriji sporta
PRIMER I
Takmienje ena u antikoj Grkoj
PRIMER II
Trening trkaa u antikoj Grkoj
174 GLAVA VII
u istoriji sporta
7. PRIMERI NAUNOG ISTRAIVANJA

U ISTORIJI SPORTA
Nauno istraivanje u oblasti istorije sporta treba da postoji, zato to se na taj

nain dolazi do naunih saznanja koja treba da prue to verodostojniji odgovor na
posmatrani problem sportskog fenomena. Ono podrazumeva korienje odgovarajue
metodologije istraivanja, koja izmeu ostalog prua mogunost pristupu izvorne
grae. To predstavlja izazov za istraivaa, zato to neko novo otkrie treba da se
objasni, protumai, kritikuje i sl. Za bolje razumevanje prethodno reenog navode se
dva primera istraivanja iz oblasti istorije sporta.
Primer I
Takmienje ena u antikoj Grkoj
Mr Violeta iljak, profesor, XIII beogradska gimnazija, ul. Ljeka 47, 11030 Beo
grad
Poznato je da je Grka prihvaena kao kolevka civilizacije, da su sve oblasti

kulture, nauke, kao i sporta najveim delom potekle iz nje. Takoe, uvaeno je
miljenje u iroj javnosti da velika sportska takmienja poinju sa prvim Olimpijskim
igrama odranim 776. g. p.n.e O enama i njihovim sportskim aktivnostima u antikoj
Grkoj se jako malo zna. Njihovo uestvovanje na sportskim manifestacijama toga
doba ne moe se meriti sa mukim, ali u svakom sluaju nije zanemarljivo. Iako su
uestvovanja i pobede ena ovekoveene u istim istorijskim izvorima gde i pobede
mukaraca, moe se rei da je njihova uloga zapostavljena do dananjih dana, kada
je savremena ena sruila skoro sve barijere izmeu polova uestvujui u skoro svim
sportovima kao i mukarci. U otkrivanju sebe kao takve, pretpostavka je da ele da
saznaju vie o svojoj prolosti, tj. uestvovanju na sportskim takmienjima.
Tako je jo u doba Kritske civilizacije (30001450 g. p.n.e) uloga ene u sport
skim nadmetanjima bila na visokom nivou. Na osnovu autentinih materijala (delo
vi fresaka, razne figurice, slike sa vaza i dr.) pronaenih na arheolokim nalazitima
u Knososu na Kritu1, utvreno je koji su sportovi bili zastupljeni u Minojskom
periodu.
Preskakanje bikova je bilo popularno takmienje2, u kome su uestvovali ene3 i
mukarci. Takmienja su odravana u arenama, gde su se devojke u naskoku, rukama
hvatale za rogove bika i napravivi premet napred doskakale na njega, to je veoma
slino dananjoj varijanti preskoka preko konja u gimnastici4. Takva akrobatska
vetina je zahtevala visok nivo utreniranosti5.
ISTORIJA 175
SPORTA
Takmienje ena u plesu uz pratnju muzike6 bilo je takoe vrlo popularno u

Minojskom periodu7.
Sredinom XIII veka p.n.e u poduhvatu putovanja brodom argonauta na Kolhidu
po zlatno runo Kalidonskog vepra, uestvovala je i jedna ena Atalanta (Atalanth)
iz Arkadije8. Na tom putu, argonauti su uestvovali na trodnevnim takmienjima
posveenim smrti dolonskog kralja Kizika. Na njemu je ravnopravno uestvovala
i Atalanta. Kae se da nije imala dostojnog protivnika u tranju. Po povratku, na
pogrebnim sveanostima odranim u ast ftijotidskog kralja Jolka odrane su jo
jedne igre, gde je Atalanta pobedila Peleja u rvanju. Na istim igrama bila je i pobednica
u skoku u dalj. Sve ovo govori, da je ona bila izuzetna linost, ne samo u odnosu na
pripadnice svoga pola, ve i u odnosu na mukarce, i to ne obine smrtnike, ve
junake.
Zajedniko za sve Panhelenske igre je bilo to da su pravo uea imali Grci iz
celog sveta i to kao takmiari ili posmatrai. To su bile: Olimpijske igre, najpoznatije
od svih, odravane od 776 g. p.n.e do 394. g.n.e., zatim Pitijske koje su zapoele
oko 582. g. p.n.e i trajale do 300. g.n.e., Nemejske od 573. g. p.n.e do 394. g.n.e. i
Istmijske koje su poele u periodu od 582570 g. p.n.e i trajale do 394. g.n.e. Postoje
istorijski izvori koji ukazuju da su ene uestvovale na svim Panhelenskim igrama,
ali su dosta oteeni, pa nedostaje ili ime pobednice, ili ime igara, ili disciplina u
kojoj je pobedila i slino.
ene su se takmiile u tranju u Olimpiji na tzv. Herejama koje su bile
organizovane u ast boginje Here9. One se nisu odravale u isto vreme kad i muke,
ve ili mesec dana ranije ili mesec dana kasnije u odnosu na njihove igre. U Herejama
su uestvovale mlade devojke Elide. Pauzanije, putopisac iz II veka n.e., navodi da su
bile podeljene u tri kategorije10. Najmlae su se prve takmiile. Pobednica bi obino
bila isproena od strane nekog od pobednika na mukim igrama. Nisu sauvane
liste pobednica na Herejama, meutim, ime Hloris je jedino koje se pominje
u istorijskim izvorima11. Ona je prva ena koja je pobedila na Herejama i bila je
sestriina Pelopsova.
Devojke su se takmiile u tranju na istom stadionu gde i mukarci ali na
stazi od 500 stopa (za 1/6 kraoj od muke), to je iznosilo 160 m. U trci su imale
raspletenu kosu, bile obuene u kratke haljine tzv. hitone sa jednim golim ramenom
i dojkom. Dobijale su istu nagradu kao i mukarci (venac od maslinove grane i pare
mesa od rtvovane krave), kao i pravo da im se ureu imena na statuama koje su bile
postavljene u Herinom hramu.
Poznato je da je enama zakonom bilo zabranjeno prisustvo na takmienjima
Olimpijskih igara. Sledila je kazna bacanja istih sa planine Tipaj12. Da svako pravilo
ima svoj izuzetak potvrdila je Kalipatira, koja je prisustvovala takmienju svoga sina
Pizirodosa u rvanju, i to kao trener. Smru mua bila je prinuena da sama nastavi
sa treniranjem sina, koji je i pobedio na tim olimpijskim igrama, to govori o njenom
odlinom poznavanju treninga. Ona je preruena ula na stadion. Ali, kada joj je sin
176 GLAVA VII
u istoriji sporta
postao pobednik, kao i svaka majka, nije mogla da izdri, ve je potrala ka njemu
i otkrila se. S obzirom da je viestruko porodino bila povezana sa prethodnim
poznatim olimpijskim pobednicima13, oproteno joj je, ali od tada su i takmiari i
treneri morali goli ui na stadion.
ene su kao vlasnici konja, na mukim igrama bile i pobednice, jer se u poetku
igara smatrao za pobednika vlasnik a ne jaha.
Kiniska, Eurileoni, Vilistihi, Kasia Mnasitea, Timareta i Teodota Antifanos su
imena ena pobednica, jer su njihova kola sa dva ili etiri upregnuta konja pobedila
u Olimpiji14. Zanimljivo je istai da je Kiniska bila ki Spartanskog kralja Arhidama
i sestra Agesilajeva. Pobede je postigla 396. i 392. g. pre n.e u trci etvoroprega
drebaca. Na pronaenom crnom mermernom postolju u Olimpiji stajao je sledei
zapis:
Kraljevi Sparte bili su moji oevi i braa

ali kako sam svojim kolima i olujnim konjima ja, Kiniska,
osvojila nagradu, postavljam svoj lik ovde
i ponosno objavljujem da sam od svih grkih ena
prva ponela venac.15
Vilistihi iz Makedonije je pobedila 268. g. p.n.e u trci etvoroprega drebaca,

etiri godine kasnije je pobedio i njen dvopreg drebaca. Kasija iz Elide u 21. g.n.e.,
takoe pobeuje u trci etvoroprega drebaca.
Pitijske igre su se odravale u uvenom proroitu Delfima. Prilikom
arheolokih iskopavanja pronaena je baza na kojoj se pretpostavlja da su bila tri
kipa posveena trima sestrama Trifozi, Hedeji i Dionisiji, gde je uklesano da su bile
pobednice raznih igara, od kojih je jedino Trifoza pobedila u tranju na Pitijskim
igrama. Hedeja je bila pobednica na vie svetkovina, u Istmiji u trci borbenih kola, u
Nemeji i Sikionu u tranju. Dionisija je pobedila u Istmiji i Epidaurusu u tranju16.
U Nemeji je zabeleena kao pobednica u trci etvoroprega drebaca i Verenike
II, kraljica Egipta.
U Istmiji su pobednice bile ve prethodno pomenute tri sestre (Trifoza, Hedeja
i Dionisija). Iako su pobeivale na razliitim takmienjima, njihov otac je podigao
statue u Delfima17 njima u ast.
Status ena u antikoj Grkoj se ne moe generalizovati, jer je svaki polis imao
svoje zakone, ureenje, a i takmienja su se odravala u razliitim vremenskim
periodima. Tako su se Atina i Sparta dosta razlikovale. Spartanci su ceo svoj ivot
podredili dravi, a Atinjani su se bavili politikom, filozofijom i umetnou. U Atini
nije zabeleeno veliko interesovanje ena za sport, dok je potpuno drgaija situacija
bila u Sparti.
Trke sa upaljenim bakljama u vidu tafeta (lampadidromia) su se odravale u
mnogim gradovima antike Grke u okviru verskih sveanosti, a najvanije su bile
ISTORIJA 177
SPORTA
u Atini u okviru Velikih Panatenejskih igara. U tranju su uestvovale sve uzrasne

grupe18 oba pola, dok su na primer, u Vranronianu na Atici trale samo devojke19.
Spartanke su bile veoma aktivne u mnogim sportovima. S obzirom na dravno
ureenje Sparte, od devojaka se zahtevalo da vebaju zajedno sa mukarcima, da bi
kasnije tako zdrave i snane imale i zdraviji porod koji je mogao da slui svojoj dravi.
Takav zakon je postavio kralj Likurg u IX veku p.n.e u usmenoj formi i prenosio
se sa kolena na koleno. Zajedno sa mukarcima, devojke su vebale i takmiile se
u tranju, rvanju, bacanju diska, bacanju koplja, pankrationu (kombinacija boksa i
rvanja), boksu, lovu, jahanju i maevanju.
Prema Reese & Rickerson /10/ ak se i Menelajeva ena20, lepa Helena zbog
koje je poeo Trojanski rat, pre udaje za njega takmiila u tranju to je opisao Grki
pesnik Teokritos.
Koliko su se devojke iz Sparte ozbiljno pripremale za takmienje u tranju vidi
se po jednoj od vebi.. Naime, jedna od pripremnih vebi za takmienje je bila i
tzv. bibasis zabacivanje potkolenice do glutealne regije, koja se i danas koristi u
sprinterskom tranju21.
Osim Panhelenskih igara koje su bile svehelenske, stari Grci su odravali
brojne svetkovine u slavu raznih boanstava ili dogaaja vezanih za neku zajednicu.
Takmiilo se u atletici, poeziji i pevanju. Devojke su na njima imale svoju ansu da
se iskau u takmienjima. Takmienje ena u antikoj Grkoj nije jo uvek dovoljno
istraeno. Nain pripreme za takmienje, ishrana i dr. su oblasti koje utiu na
samu takmiarsku aktivnost, tako da bi budua istraivanja trebalo usmeriti u tom
pravcu.
ENDNOTE
1. Otkrie i sva iskopavanja na Kritu je obavio sir Arthur Evans (18511941)

najveim delom u prvoj deceniji XX veka.
2. Pretpostavka je da su takmienja sa bikovima imala religiozni karakteer na
proslavama u ast boginje plodnosti Majke Boje, a kasniji pisci su joj dali
ime "Gospoa za sportove" , . /8/, .167.
3. ene su bile poreklom iz aristokratije.
4. , ., , . & , . /7/, .16.
5. Kada je svetski prvak iz 1998. godine u jahanju bikova, Ted Nuce iz Oakdalea
u Kaliforniji, bio upitan da li je mogue izvesti tako neto, rekao da jeste,
sa akrobatama i dobro utreniranim, odnosno dresiranim bikom, Reese, A.;
Rickerson, I.V. /10/ p.48.
6. Tada se koristio vrlo popularni instrument lira sa sedam ica. Kao rezonator
je sluio kornjain oklop (Abraham, D., /1/, str.285).
7. M, . /8/, .167.
8. CermanoviKuzmanovi, A i Srejovi, D. /2/,str. 58; iri, A. /4/ str. 2729;
Risti, S. /11/, str. 5354.
178 GLAVA VII
u istoriji sporta
9. Christopoulos, G.; Bastias, J. /3/, p. 82; Gardiner, E. N. /5/, p. 3840.; Reese,
A. C.; Richerson, I. V. /10/ p. 72.
10. Pauzanije /9/, V,16, str. 398.
11. Reese, A. C.; Richerson, I. V. /10/, p. 84.
12. Pauzanije /9/, V, 6, str. 376.
13. Bila je erka Dijagore sa Rodosa viestrukog olimpijskog pobednika. Braa
su joj bili pobednici, a i mu.
14. Reese, A.C.; Richerson, I. V. /10/, p. 92, 94, 96.
15. iri, A. (1996), str. 198.
16. Reese, A.C.; Rickerson, I. V. /10/, p. 120.
17. Pitijske igre u Delfima su, posle Olimpije, bile druge po vanosti od svih Pan
helenskih igara.
18. Danas bi to odgovaralo kategorijama pionira, juniora i seniora.
19. , B.. /6/ .170171.
20. Sin Mikenskog kralja Atreja i Krianke Aerope, brat Agamemnonov.
21. Reese, A.C.; Rickerson, I.V. /10/ p.157.
LITERATURA
1. Abraham, D. (2001): OKSFORDSKA ISTORIJA MUZIKE, (prevod sa en

gleskog M. Zatkalik), Clio, Beograd.
2. CermanoviKuzmanovi, A; Srejovi, D. (1992): LEKSIKON RELIGIJA I
MITOVA DREVNE EVROPE, Savremena Administracija, Beograd.
3. Christopoulos, G.; Bastias, J. (1976): THE OLYMPIC GAMES, Ekdotike
Athenon S.A., Athens.
4. iri, A. (1996): IGRE U OLIMPIJI, Vreme knjige, Beograd.
5. Gardiner, N. (1910): GREEK ATHLETIC SPORTS AND FESTIVALS, Mac
millan, London.
6. , . . (1998): , ,
.
7. , ., , . & , (2001).:
,
, , ,
. ., 46.
8. , . (2000):
, ., . . .,
.
9. Pausanija, (1994): OPIS HELADE, Matica Srpska, Novi Sad.
10. Reese, A. C.; Rickerson, I. V. (2000): ANCIENT GREEK WOMEN ATHLETES,
Ideotheatron, .
11. Risti, S. (1994): HELENSKI SVET II: BOGOVI I SMRTNICI, DBR
International Publishing, Beograd.
ISTORIJA 179
SPORTA
Primer II
Trening trkaa u antikoj Grkoj
Doc. dr Violeta iljak Mr. G. Fragiadakis

Fakultet za menadment u sportu UBK Maire of Nea Smirni
Vase Pelagia 23 Eleutheriou Benizelou 14
11000 Beograd 17123 Nea Smirni
Tel. 011/3692471 Athens
email: vikica@yubc.net
Uvod
Savremena tehnologija sportskog treninga e uvek eksperimentisati sa naj

novijim dostignuima, novim metodama, i verovatno novim aktivnostima. Pretpos
tavlja se da i stara, neotkrivena, znanja iz antike Grke mogu da imaju malo, ali
korisno mesto, i to kako u teorijskim razmatranjima tako i u unapreenju treninga
trkaa za moderna takmienja.
Originalni radovi Aristotela, Aristofanisa, Filostratosa, Galinosa, Hipokrata,
Pausanija i dr. upuuju na mogunost otkrivanja novih segmenata iz aktuelnog
trenanog prostora kod trkaa iz antike Grke.
Kako su se dosadanja znanja iz aktuelne problematike ispitivala i dopunjavala
iskljuivo od strane istoriara ili lekara, to ne iskljuuje mogunost da se vri i od
strane strunjaka iz oblasti sporta, a to je i uinjeno u ovom radu. U radu se razmatra
kakvi su bili uslovi pod kojima su se pripremali trkai za takmienje, na koji nain
su treneri toga doba sprovodili trening, kao i slinosti njegovih pojedinih delova sa
dananjim treningom.
Sparta
U Sparti se treniralo gotovo ceo dan. Ali da bi se dolo do tih uslova vrena
je prvo selekcija dece spartijata (slobodnih graana). Ako je dete bilo slabunjavo
bacalo se s brda Tajget u provaliju. Od 7. do 20. godine deca su bila pod nadzorom
drave vaspitavana su u surovim uslovima kako bi se navikli na trpljenje i pokornost.
Fiziko vaspitanje u Sparti imalo je vojniki karakter, jer je cilj bio dobra fizika
pripremljenost budueg vojnika. Osnovne psihofizike osobine bile su: brzina, snaga,
izdrljivost, okretnost neophodne za uspeno ratovanje.
Mladii su u Sparti uvek ili bosi. Kroz hodanje i tranje jaali su miie stopala
i nogu, to je kasnije verovatno imalo uticaja i na postizanje dobrih rezultata na
takmienju u tranju. Drugim reima, bila je to dobra priprema (trening opteg
karaktera).
180 GLAVA VII
u istoriji sporta
Jedna od mnogobrojnih vebi koja se koristila u okviru treninga, bila je lov
na ivotinje divljai (Platon, 1977). Kroz ovu formu treninga razvijala se brzina,
izdrljivost i orijentacija u prostoru. Verovatno se tada tralo, kao i danas, po umi
ili brdima, uzbrdo i nizbrdo. Jedina razlika je bila ta, to se tada tralo bos, a danas
u patikama.
Ksenofont (1981) navodi jednu vrsta treninga u tranju koja se sastojala u tome
da se mladi Spartanci ue krai sira koji se postavi u hram i koji uvaju ljudi sa
korbaem. Samo onaj koji je bio brz, uspeo je da uzme sir i pobegne.
Pausanije (1981) navodi jednu vrstu vebanja u obliku takmienja u tranju preko
mosta. Cilj je bio da jedna ekipa stigne to pre preko mosta na drugu stranu reke.
Tokom tranja bilo je dozvoljeno ometanje protivnika i bacanje u reku. Staza je bila
relativno kratka, tako da se moe rei da je to jedan od oblika tranja na kratkim
stazama.
Program telesnih vebi oblikovanja nije bio isti za sve. Samo su stariji imali tee
vebe, jer je kod Spartijata bilo zabranjeno da se u mlaem uzrastu bave sa njima, i to
iz razloga jer se vodilo rauna o njihovom uzrasnom dobu i mogunostima (Platon,
1977).
Atina
Uporedo sa razvojem Sparte u VIII i VII veku pre nove ere postepeno se razvijala
i jaala Atina. U Atini je drava uticala na vaspitanje dece i usmeravanje u pravcu
fizikog vebanja. Deak je do sedme godine bio vaspitavan u krugu porodice. Posle
sedme godine deca se nisu izdvajala iz porodice, ve su pod nadzorom vaspitaa ili
roba odlazila u gimnastiku kolu (palestru), gde su vebali razliita fizika vebanja,
takmiili se pod nadzorom pedagoga, uili razne vrste borenja, tranja, plivanja i dr.
Cilj ovakvog fizikog vaspitanja bio je da kod deaka razvije telesnu lepotu, snagu i
okretnost.
U period izmeu 14 i 16 godina atinski mladii su pohaali gimnazije i to
je trajalo do njihove 18. godine kada su postajali efebi. Sve do 20. godine trajala
je njihova vojnika obuka. Cilj fizikog vaspitanja u Atini bio je isti kao i u Sparti:
stvaranje snanog, izdrljivog, odlunog, hrabrog i moralno jakog vojnika koji e
biti sposoban da brani svoju dravu od spoljanjih neprijatelja ili od pobune robova
(Ili, 1987).
U Atini fiziko vaspitanje nije bilo obavezno kao u Sparti, ali Atinjani su
poklanjali veliku panju, jer su se trudili da ga razviju. Koliko su Atinjani bili dobro
fiziki pripremljeni vidi se iz istorijskog dogaaja koji se odigrao na Maratonskom
polju. Posle bitke sa Persijancima, Atinjani su se odmah vratili u Atinu (36.074 m),
iako su bili umorni od bitke.
U okviru treninga za tranje koristili su prostor ispod svetih maslina u Akademiji,
koja je bila jedna od prvih najboljih i najveih gimnazija u Atini (Muratidis, 1990).
ISTORIJA 181
SPORTA
Za trening tranja koristili su brda, gde su trei nizbrdo razvijali brzinu, a uzbrdo
izdrljivost (Aristofanis, 1994).
Veba koja se zvala hironomin koristila se u cilju poboljanja tehnike tranja.
Ona se koristila zajedno sa muzikom pratnjom kako bi se razvio ritam, kao i mekoa
tranja. U osnovi vebe bili su pokreti rukama, odnosno naglasak je bio na pravilnom
radu ruku, koje su se slobodno, prirodno trebale kretati (Aristotel, 1993).
Kako je uloga ruku pri tranju bila velika, to su koristili vebe s halterima
(tegovima u rukama). Bile su dve vrste haltera: jedne su se zvale makrus koristile
su se za jaanje ramena i ruku, a druge sferoidis koje su se koristile za jaanje
prstiju ake. Teina je bila razliita (od 1.5 do 4.1 kg). Izgleda da su najjae atlete
koristile i najtee haltere, kao to danas atletiari koriste tegove (Filostratos, 1953).
Za razvijanje izdrljivosti koristili su dugo hodanje (Muratidis, 1990).
Tranje naprednazad bilo je poseban oblik tranja, koji se koristio kao
pogodna veba za razvijanje izdrljivosti specifinog tranja naprednazad, primenji
vanog u borbi sa protivnikom u razliitim ratnim situacijama u kojima se odstupalo
borei se i ne okreui lea da bi se prelazilo u kontranapad i tako vie puta u toku
bitke (Ili,1987). Ono se sastojalo u tranju na stazi dugoj 44 m, podeljenog na
deonice od po 2 m. Najpre se istrala staza u celoj duini trei napred, zatim se
tralo natrake, ali krae za 2 m (42 m), pa opet napred 2 m krae (40 m), pa opet
nazad 2 m krae (38 m), i tako stalno napred i nazad sa skraivanjem po 2 m dok
se ne bi stiglo na sredinu staze. Tada bi se bez zaustavljanja nastavilo sa tranjem
naprednazad ali sada poveavajui svaku deonicu za 2 m, dok trka ne bi dostigao
tranje cele deonice, ime bi ova veba bila zavrena. Ovo tranje je imalo u stvari
44 deonice, odnosno 43 promene smera tranja, pri emu je veba istrao ukupnu
duinu od 1014 m.
U antikoj Grkoj trening trkaa koji su se pripremali za nastup na takmienjima
u Olimpiji, Istmiji, Delfima, Nemeji i drugim gradovimapolisima imao je dugu
tradiciju i ostavio je traga na sam ivot tadanjih ljudi, tako da se jedan deo uspeo
sauvati i preneti na dananje sportiste. Obnovljene Olimpijske igre krajem prologa
veka upravo govore u prilog ovoga.
Priprema vojnika za rat u antikim gradovima Grke (Sparta, Atina, Korint,
Teba, Megara i dr.) se moe smatrati bazinim vidom treninga za kasnija i kratkotrajna
nadmetanja na mnogobrojnim takmienjima. Tako Filostratos (1953) kae da je tre
nerska nauka izmiljala i razvijala program takmienja na Olimpijskim igrama, a
paralelno sa time i usvravala metode i sredstva treninga kod atleta. Upotrebljavali
su razliite vrste vebi u zavisnosti od postavljenog cilja.
Antiki Grci su imali posebnu terminologiju za vebe (Filostratos 1953). Tako
su na primer koristili sledee termine:
zz "gimnasija" za tzv. predvebe (dananje vebe oblikovanja)1,

zz "proparaskevi" za zagrevanje,
zz "kataskevi" za glavni trening.
182 GLAVA VII
u istoriji sporta
Ono to su uili tokom treninga imalo je neku logiku, jer su imali vrlo obrazovane
trenere, koji su koristili znanja iz oblasti fiziologije, medicine, genetike, mehanike,
psihologije, sociologije i dr.
U vezi sa "kineziologijom" naukom o kretanju, razlikovali su: kretanje, vebe
i gimnasije (predvebe), i davali su odgovor na pitanja kako (nain izvoenja), ta
(vrsta vebanja) i gde (mesto vebanja).
Kod predvebi, u pogledu brzine izvoenja, postojala je podela na bre i
sporije, u pogledu na tonus na tonine i atonine, i u pogledu intenziteta rada na
jae i slabije. Platon (1977) razlikuje aktivne i pasivne predvebe. Pod aktivnim je
podrazumevao one vebe koje mi sami radimo, a pod pasivnim uz pomo nekog
instrumenta (veslanje, jahanje i dr.).
Vebe su delili na izotonine i izometrijske. Takoe, su razlikovali i vebe koje
su se izvodile u jednom ili vie taktova. Koristili su istu vebu na poetku, koja je
imala manji intenzitet, i u sredini treninga, koja je tada imala vei intenzitet rada.
Trkai koji su trebali da uestvuju na Sveanim igrama u Olimpiji prvo su bili
selektirani. U poetnom periodu olimpijskih igara izbor je vren meu mladiima
koji su imali samo dobre fizike predispozicije, kao na primer, onaj koji je bio dobar
lovac, ili obanin, itd. Kasnije, kako se program olimpijskih igara proirivao, to je
selekcija trkaa bila sve sistematinija. Trening je bio svakodnevan, vebe hodanja,
tehnika startovanja, vebe disanja, vodilo se rauna i o taktici tranja (Janakis,
1980).
Tokom priprema za takmienja, trkai su uili da se takmie poteno, da ne
spreavaju protivnika ukoliko treba da ih obie, da ga ne guraju ili srue na zemlju,
da ih ne dre, da ne tre koso na stadionu, da se ne slue nedozvoljenim sredstvima
u cilju ostvarenja pobede.
Zakljuno razmatranje
Svakodnevno vebanje mladia u antikoj Grkoj je bila navika, a ne samo

potreba za takmienje na Olimpijskim i drugim igrama. Trening koje su atlete u
antikoj Grkoj koristile u atletskim disciplinama tranja kao priprema za takmienje
na Olimpijskim i drugim igrama ima odreene slinosti sa savremenim shvatanjima
iz oblasti sportskog treninga trkaa. Uslovi takmienja i treninga su bili jednostavniji
u poetnom periodu Olimpijskih igara, da bi znatno dolo do razvoja samo u V veku
pre nove ere. Danas se vrhunski trening odvija u tehnoloki savremenijim uslovima
i nezamisliv je bez planiranja i programiranja rada na kompjuteru.
Tranje je osnova, baza svakog sporta. ak i u samom atletskom vieboju (i u
antikoj Grkoj kao i danas) najvie su zastupljene discipline tranja, a manje skokova
i bacanja. Zahvaljujui zabeleenim podacima o treningu trkaa u antikoj Grkoj,
iako u vrlo skromnom obimu, ipak se moe dobiti jasnija slika o pripremi trkaa
toga doba za takmienja na Olimpijskim i drugim igrama, kao i odreene slinosti i
razlike sa dananjim nainom pripreme.
ISTORIJA 183
SPORTA
ENDNOTE
1. (1977) u tzv. bazine vebe ubraja vebe koje su se zvale "orhisis"

vebe koje bi bile vrlo sline dananjim predvebama ili uvodnim vebama
koje se koriste na treningu.
LITERATURA
1. A, (1994): , , .
2. A, (1993): A , , .
3. Christoppoulos, G. & Bastias, J. (1976): The Olympic Games, Ekdotike At
henon S.A., Athens.
4. Enciklopedija fizike kulture 1, AO, Jugoslovenski leksikografski zavod,
Zagreb, 1975.
5. (1977): , , .
6. , T. (1980): , , .
7. , (1953): , . , .
8. Ili, S. (1994): Istorija fizike kulture, Fakultet fizike kulture Univerziteta u
Beogradu, Beograd.
9. Jakevac, I. (1954): Muzika i Olimpijske igre, Fizika kultura, Beograd, 1983,
br. 1.
10. Kureli, N. (1954): Atletika, Sportska knjiga, Beograd.
11. , I. (1990): ( ),
.
12. (1981): , , .
13. Petrovi, J. (1966): Discipline tranja u antikoj Heladi, Fizika kultura, Beo
grad, br. 12.
14. , (1977): , . , .
15. Stefanovi, . (1992): Atletika 1 Nastanak i razvoj atletskih disciplina, Samo
stalno izdanje autora, Beograd.
16. iri, A. (1996): Igre u Olimpiji, Vreme knjige, Beograd.
ISTORIJA 184
SPORTA
BELEKA O AUTORU
Dr Violeta iljak je docent na Fakultetu za menad

ment u sportu UBK, na predmetima Istorija sporta i
Olimpijsko vaspitanje i obrazovanje. Diplomirala je na
Fakultetu fizike kulture u Beogradu 1988., odbranila
magistarsku tezu 1996. i doktorsku disertaciju 2002.
godine na istom Fakultetu.
Bila je zaposlena u XIII beogradskoj gimnaziji kao
profesor fizikog vaspitanja, gde je postigla znaajne
rezultate sa odbojkakom i gimnastikom reprezentacijom
kole (I mesto na Republikom takmienju 1996. godine,
a II mesto 1997. 1998. i 2000. godine sa gimnastiarkama;
uee na finalnim takmienjima Olimpijskih igara
kolske omladine Srbije u Zrenjaninu 2000. sa odbojkaicama).
Godine 2002. je imenovana za direktora novoosnovane Sportske gimnazije od
strane Ministarstva prosvete i sporta, gde je radila do 2003. godine kada je prela na
Fakultet za menadment u sportu UBK u Beogradu, gde i danas radi.
Od 2002. do 2004. godine bila je angaovana kao profesor na predmetima Sportski
objekti i Istorija sporta sa olimpijskim obrazovanjem na Meunarodnom fakultetu za
sport E.C.P.D.
Bila je lan Komisije za obrazovnu oblast Fiziko i zdravstveno vaspitanje koju
je obrazovalo Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, radi odreivanja glavnih
stratekih pravaca obrazovne reforme u Republici Srbiji.
Na Fakultetu za menadment u sportu je u toku olimpijske 2004. godine bila
izvrni organizator dva projekta:
zz u saradnji sa Kineskom Ambasadom je organizovana izloba pod nazivom
Peking u pripremi za Olimpijske igre 2008. godine,
zz u saradnji sa Ambasadom Republike Grke projekat Mini olimpiske igre, iji
je cilj bio interakcija kulturnih, poslovnih i prijateljskih veza Grke i Srbije,
odrani su Nauni skup i sportska nadmetanja.
Publikovala je 30 strunih i naunih radova, a uestvovala je i na vie
meunarodnih kongresa, naunih konferencija i drugih naunih i strunih skupova:
Donji Milanovac (2000); Beograd (2001); Komotini (2003); Olimpija (2003); Beograd
(2003); Skoplje (2005); Kotor (2005); Beograd (2005); Bijela (2006); Beograd (2006);
Beograd (2007); Ohrid (2007); Ni (2007).
lan je meunarodnih organizacija:
zz ISHPES (meunarodno udruenje za istoriju fizikog vaspitanja i sporta) od
2003. godine.
zz BAHPES (Balkansko udruenje za istoriju fizike kulture) od 2000. godine.

Violeta Siljak Istorija Sporta PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Violeta Siljak Istorija Sporta PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Violeta Siljak Istorija Sporta PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Violeta iljak

Dizajn i kompjuterska priprema

Autorkina slika. - Tira 300. - Beleka o autoru:

Copyright Violeta iljak, Beograd 2007.

Udbenik Istorija sporta je struktuiran u skladu sa postojeim nastavnim

2. SPORTSKE AKTIVNOSTI U PERIODU PRVOBITNE

3. SPORTSKE AKTIVNOSTI U STAROM VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

4. SPORTSKE AKTIVNOSTI U SREDNJEM VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

5. SPORTSKE AKTIVNOSTI U NOVOM VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

6. SPORTSKE AKTIVNOSTI U SAVREMENOM DOBU . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

7 . PRIMERI NAUNOG ISTRAIVANJA U ISTORIJI SPORTA . . . . . . . . . . 174

Beleka o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

1.1. Periodizacija istorije

Historia est testis temporum, lux veritas, vita

Istorija je nauka o stvarnim dogaajima iz prolosti oveka. Svaki dogaaj

1.1. Periodizacija istorije

ivot ljudi i organizacija ljudskog drutva su se menjali kroz istoriju. Pojedini

Prema dostupnosti istorijskih izvora prolost je podeljena na praistoriju i istoriju.

1.2. Istorijski metod

zzistorija otkriva zakonitosti po kojima se pojava odvijala za razliku od isto

Istorijski metod predstavlja skup specifinih istraivakih postupaka usmerenih

1. Prikupljanje i poznavanje izvora (heuristika).

1.3. Istorijski izvori

vremena deavanja dogaaja zapisana od strane drugog lica10) i tercijarni (analize

1.4. Pomone istorijske nauke

zzHronologija nain raunanja i beleenja vremena kod raznih naroda u

1.5. Istorija sporta

Sistematizacija sporta je neophodna iz vie razloga, ali osnovni razlog je

Istorija je nauka o prouavanju razvoja ljudskog drutva u prolosti. Istorijsko

1. Ciceron (Latinski citati), str. 70.

10. Anali, letopisi, novinski tekstovi.

1. Adams, S. i sar. (2003): Ilustrirana enciklopedija Povijest svijeta, Extrade, Rijeka.

13. Petrovi, D. i sar. (1980): Sportski trening teorijska i praktina uputstva za

Sportske aktivnosti u periodu

2. SPORTSKE AKTIVNOSTI U PERIODU

zzKameno doba (mlae i starije) od oko 2,000000 g. p.n.e. do oko 6000 g.

Prvobitni ljudi iveli su u poetku u zajednici koja se nazivala horda, a u

Sl. 2 Australijski lovci na kengure

Podatke o prvobitnim oblicima fizikog vebanja nalazimo u materijalnim

Sl. 5 Ritualna bacanja koplja u obrise ivotinje je

takmienja povodom raznih skupova i sveanosti: religijski obredi, enidbe, pogrebi

Dva znaajna trenutka za razvoj fizike kulture se mogu izdvojiti u prvobitnoj

17. . Stefanovi, (1992): str.123.

1. Kakva je bila fizika aktivnost u periodu prvobitne ljudske zajednice?

1. Adams, S. i sar.(2003): Ilustrirana enciklopedija Povijest svijeta, Extrade,

Sportske aktivnosti u starom veku

3.1. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Zapadu

3.5. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Grkoj

3. SPORTSKE AKTIVNOSTI U STAROM VEKU

3.1. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Zapadu

Najstariji podatak o odravanju Tailtinih igara, sportskih nadmetanja u Irskoj,

3.2. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja

Sl. 7 Prikaz rvakih zahvata iz grobnice

raspoznavanja obojeni su svetlom i tamnocrvenom bojom, a uz njih je i propratni

3.3. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja

Kina je zemlja sa drevnom kulturom i civilizacijom koja je nastala u dolinama

svih tadanjih kulturnih pronalazaka, utemeljena je zdravstvena gimnastika

A. Aktivnosti i discipline koje su potekle iz svakodnevnih aktivnosti i vojnih