Hidroloska Analiza PDF

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
2 GEOTEHNIKA I HIDROLOKA ISTRAIVANJA I

ISPITIVANJA
2.1 GEOTEHNIKA ISTRAIVANJA I ISPITIVANJA
2.2 HIDROLOKE ANALIZE
BEOGRAD, 2012
Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br. Datum Opis dopuna i promena

1 30.04.2012 Poetno izdanje
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Geotehnika i hidroloka istraivanja i ispitivanja
SADRAJ
2.1 GEOTEHNIKA ISTRAIVANJA I ISPITIVANJA ..................................................1

2.1.1 UVODNI DEO ................................................................................................................. 1
2.1.1.1 Opis i namena prirunika ....................................................................................... 1
2.1.1.2 Tehnika regulativa ............................................................................................... 1
2.1.1.3 Terminologija ........................................................................................................ 1
2.1.1.4 Upotrebljene skraenice......................................................................................... 2
2.1.1.5 Upotrebljene oznake .............................................................................................. 3
2.1.2 FAZNOST GEOTEHNIKIH ISPITIVANJA I STEPEN OBRADE TEHNIKE
DOKUMENTACIJE ......................................................................................................... 3
2.1.3 PRISTUP IZVOENJU GEOTEHNIKIH ISTRAIVANJA ............................................ 5
2.1.3.1 Opte ................................................................................................................... 5
2.1.3.2 Prikupljanje postojeih podataka kabinetski rad .................................................... 6
2.1.3.3 Terenski istraivaki rad......................................................................................... 6
2.1.3.4 Laboratorijska ispitivanja ........................................................................................ 7
2.1.3.5 Raunske analize .................................................................................................. 8
2.1.4 REDOSLED GEOTEHNIKIH ISTRAIVANJA ............................................................. 8
2.1.5 SADRAJ GEOTEHNIKIH ELABORATA ....................................................................... 11
2.1.5.1 Elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja ......................................................11
2.1.5.2 Geotehniki elaborat o uslovima izgradnje puta ili objekta .......................................12
2.1.6 VRSTE I OPISI ISTRAIVANJA ................................................................................... 13
2.1.6.1 Predvieni obim glavnih geotehnikih istraivanja ...................................................13
2.1.6.2 Geomehanika ispitivanja .....................................................................................15
2.1.6.3 Kvalitet izvoenja geotehnikih istraivanja ............................................................18
2.1.7 DODATAK ..................................................................................................................... 19
2.1.7.1 Standardi za terenske istrane radove ...................................................................19
2.1.7.2 Standardi za laboratorijske istrane radove ............................................................20
2.1.7.3 Standardi za kabinetski rad i projektovanje .............................................................23
2.1.7.4 Sadraj izvetaja ..................................................................................................24
2.1.7.5 Informativni obim terenskih istranih radova saetak iz EN 1997-2 (dodatak B) .....31
2.2 HIDROLOKE ANALIZE ..................................................................................34
2.2.1 UVODNI DEO ............................................................................................................... 34
2.2.1.1 Opte ..................................................................................................................34
2.2.1.2 Vrste hidrolokih analiza .......................................................................................34
2.2.1.3 Merodavne veliine kao predmet hidrolokih analiza ...............................................35
2.2.1.4 Verovatnoa i povratni period velikih voda ..............................................................35
2.2.2 MAKSIMALNI PROTOCI NA IZUENIM SLIVOVIMA .................................................. 36
2.2.3 KIE KAO ULAZ ZA PRORAUN OTICAJA ................................................................ 37
2.2.3.1 Opta razmatranja ................................................................................................37
2.2.3.2 Zavisnosti visine i intenziteta kia od trajanja i povratnog perioda (HTP i ITP) ...........37
2.2.3.3 Preporuke za izbor raunske kie ..........................................................................38
2.2.3.4 Raunska kia konstantnog intenziteta ("blok kia") ................................................39
2.2.3.5 Raunska kia neravnomernog intenziteta .............................................................39
2.2.4 PRORAUN OTICAJA NA OSNOVU RAUNSKIH KIA ............................................ 41
2.2.4.1 Oticaj od kinih voda.............................................................................................42
2.2.4.2 Vreme koncentracije .............................................................................................43
2.2.4.3 Racionalna metoda...............................................................................................46
2.2.4.4 Metode za proraun oticaja sa slivnih povrina do ukrtanja sa putevima .................49
2.2.4.5 Matematiki modeli za proces padavine-oticaj ........................................................54
2.2.5 RETENZIRANJE VODA ................................................................................................ 55
2.2.5.1 Opta razmatranja ................................................................................................55
2.2.5.2 Hidroloki prorauni za dimenzionisanje retenzionih prostora ..................................56
2.2.6 REFERENCE ................................................................................................................ 59
JP Putevi Srbije i
- vrste i primenjivost pojedinih metoda

istraivanja tla.
2.1 GEOTEHNIKA
ISTRAIVANJA I ISPITIVANJA
2.1.1.2 Tehnika regulativa
2.1.1 UVODNI DEO Sledei evropski standardi predstavljaju

osnovu za izradu ovog prirunika:
- EN 1997-1, Eurocode 7: Geotechnical
2.1.1.1 Opis i namena prirunika design - Part 1: General rules
- EN 1997-2, Eurocode 7: Geotechnical
Preduslov za izradu dobre tehnike design - Part 2: Ground investigation and
dokumentacije su uz precizan geodetski testing
snimak terena kvalitetno i pravovremeno - EN 1998-1 do 5, Eurocode 8: Design of
izvedena geotehnika istraivanja koja structures for earthquake resistance;
odgovaraju zahvatu, tlu i fazi projektovanja.
Ovaj prirunik obezbeuje osnovne i zajedno sa njima EN i ISO standardi za
kriterijume za planiranje i izvoenje izvoenje i interpretaciju pojedinih ispitivanja
geotehnikih istraivanja i ispitivanja za iz sledeih grupa (detaljni spisak standarda
vreme razliitih faza projektovanja puteva nalazi se u taki 2.1.7):
kao i za praenje stanja puta i objekata - ISO 710: Graphical symbols for use on
nakon izgradnje. detailed maps, plans and geological
cross-sections
Preporuke su namenjene da poslue kao - EN 932: Tests for general properties of
pomo i usmerenje onome ko priprema aggregates
program geotehnikih istranih radova, a - EN 933: Tests for geometrical properties
kasnije su namenjene kao pomo i of aggregates
usmerenje izvoau pomenutih istraivanja. - EN 1097: Tests for mechanical and
physical properties of aggregates
Vrsta, obim i nain izvoenja pojedinih - EN 1367: Tests for thermal and
istranih radova zavise od: weathering properties of aggregates
- geotehnikih uslova terena na kome e se - EN 13286: Unbound and hydraulically
izvoditi trasa puta sa pripadajuim bound mixtures
objektima, - EN 14157: Natural stones
- projektovanog zahvata ili objekta i Determination of abrasion resistance
oekivanih optereenja tla, - EN ISO 14688: Geotechnical investigation
- faze geotehnikih istraivanja odnosno and testing - Identification and
nivoa tehnike dokumentacije. classification of soil
- EN ISO 14689: Geotechnical investigation
Prirunik je izraen u skladu sa preporukama and testing - Identification and
Evrokoda 7-2. U skladu sa time je odreena classification of rock
inenjerska odluka u pogledu vrste i koliine - EN 15935: Soil, sludge, waste, and
istraivanja kao pravo i obaveza odgovornog treated biowaste
geotehniara. Inenjerska presuda ne sme - EN ISO 17892: Geotechnical investigation
da odstupa od bitnih zahteva i preporuka koji and testing - Laboratory testing of soil
su postavljeni kako u ovom priruniku tako i - EN ISO 22282: Geotechnical investigation
ostalim slinim vaeim dokumentima. and testing - Geohydraulic testing
- EN ISO 22475: Geotechnical investigation
Sadrajni deo ovog prirunika je predstavljen and testing - Sampling methods and
u est glavnih poglavlja koja odreuju groundwater measurements
sledee pojmove: - EN ISO 22476: Geotechnical investigation
- osnovnu svrhu pripreme dokumenata and testing - Field testing
- faznost geotehnikih istraivanja i nivoe - EN ISO 22477: Geotechnical investigation
tehnike dokumentacije and testing - Testing of geotechnical
- pristup izvoenju geotehnikih structures.
istraivanja, koji obuhvata poetni
kabinetski rad, terenski istraivaki rad,
laboratorijska ispitivanja i raunske 2.1.1.3 Terminologija
analize
- redosled geotehnikih istraivanja Evrokod (Eurocode) je sistem evropskih
- sadraj geotehnikih elaborata standarda za graevinarstvo.
JP Putevi Srbije 1
Geotehnika i hidroloka istraivanja i ispitivanja Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
Geoloka sredina je onaj deo litosfere koji Poremeeni uzorak (disturbed sample) je
ulazi u integraciju sa ljudskom delatnou i uzorak kod koga je u odnosu na prirodno tlo
predstavlja materijalnu sredinu za direktnu promenjena vlanost, struktura i fizika,
razmenu materije i energije izmeu oveka i mehanika svojstva prilikom uzimanja.
prirode.
Neporemeeni uzorak (undisturbed sample)
Inenjerska geologija (nauka o geolokoj je uzorak kod koga u odnosu na prirodno tlo
sredini) izuava stenske mase, geoloke nisu bitno promenjena fizika i mehanika
procese i geoloke osobine prostora sa svojstva.
ciljem racionalnog korienja i zatite
geoloke sredine. Krutost (stiffness) je otpornost materijala
prema deformisanju.
Geotehnika je multidisciplinarna nauna i
struna oblast koja objedinjuje vie naunih vrstoa (strength) je otpornost materijala
oblasti, u smislu izuavanja i kvantitativnog prema lomu.
procenjivanja i vrednovanja interaktivnih
delovanja izmeu objekta (graevina) i tla
(terena). 2.1.1.4 Upotrebljene skraenice
Geotehnika istraivanja predstavljaju RQD klasifikacija stena na osnovu jezgra

kompleksna istraivanja sastava, svojstava i (Rock Quality Designation)
dinamike geoloke sredine, pre, za vreme i SPT standardni penetracioni opit
posle izgradnje objekata podrazumevajui (Standard Penetration Test)
prognozu i kontrolu njenog ponaanja u
sadejstvu sa objektom. Praktino, to su FVT krilna sonda (Field Vane Test)
inenjerski istrani radovi na terenu i u CPT opit statike penetracije (Cone
laboratorijama, neophodni za dobijanje svih Penetration Test)
potrebnih podataka o tlu (terenu) i podzemnoj
vodi sa ciljem racionalnog planiranja, CPTU opit statike penetracije sa merenjem
projektovanja, izgradnje i korienja razliitih pornog pritiska
objekata. SCPT opit statike penetracije sa merenjem
brzine seizmikih talasa
Teren (sa gledita geotehnike) predstavlja
povrinski deo litosfere koji utie na uslove PMT presiometarski opit (Pressuremeter
gradnje, a u kome se manifestuju uticaji Test)
gradnje i eksploatacije objekata pa je isti i DMT dilatometarski opit Marketi (Flat
predmet istraivanja radi definisanja Dilatometer Test)
navedenih uticaja.
SDMT dilatometarski opit sa merenjem
Tlo je viefazna tvorevina od vrstih estica, brzine seizmikih talasa (Seismic
gasova i tenosti, nastala procesima DMT)
raspadanja stena, sedimentacijom ili FDT dilatometarski opit u buotini
vetakim putem. (Flexible Dilatometer Test)
Interakcija objekta i geoloke sredine je RDT dilatometarski opit u buotini u
skup uzajamnih uticaja vetakog objekta i stenama (Rock Dilatometer Test)
geoloke sredine u svim fazama izgradnje i SDT dilatometarski opit u buotini u tlu
eksploatacije objekata. (Soil Dilatometer Test)
Odgovorni geotehniar je struno lice DP opit dinamike penetracije (Dynamic
istraivake institucije sa odgovarajuim Probing)
referencama iz podruja geotehnikih DPL opit dinamike penetracije laki
istraivanja koji vodi geotehnika istraivanja. (Dynamic Probing Light)
Iskustvo (experience) je dokumentovana, DPM opit dinamike penetracije srednji
pouzdana informacija koja obuhvata slino (Dynamic Probing Medium)
tlo, tehnologije i ponaanje konstrukcija. Od
DPH opit dinamike penetracije teki
posebne vanosti su lokalno steena
(Dynamic Probing Heavy)
iskustva.
2 JP Putevi Srbije
DPSH opit dinamike penetracije veoma - zatita puta od povrinskih i podzemnih

teki (Dynamic Probing Super voda, uslovi odvodnjavanja i dreniranja;
Heavy). - izbor materijala i naina gradnje podloge i
kolovozne konstrukcije u odnosu na
svojstva tla;
2.1.1.5 Upotrebljene oznake - izbor materijala za nasipe, za betonski i
2 asfaltni agregat, u odnosu na postojea ili
Eoed edometarski modul (kN/m ) potencijalna lokalna nalazita, izbor
Cc indeks stiljivosti drobilinih postrojenja i druge opreme, u
2 odnosu na svojstva lokalnih materijala;
E modul elastinosti (kN/m ) - izbor mesta i naina deponovanja vika
2 materijala iz iskopa;
G modul smicanja (kN/m )
- uticaj gradnje i korienja puta na okolinu
c', ' parametri drenirane (efektivne) i uslovi zatite od eventualnih tetnih
2
smiue vrstoe: kohezija (kN/m ) i uticaja, posebno zatita tla i podzemnih
ugao smiue otpornosti () voda kao dela ivotne sredine.
c'R, 'R parametri rezidualne smiue
2
vrstoe: kohezija (kN/m ) i ugao Posebni ciljevi istraivanja koji se odnose na
smiue otpornosti () pojedine objekte su:
cu nedrenirana smiua vrstoa a) za tunele

2
(kN/m )
3
- izbor mikrolokacije (trase i nivelete)
zapreminska masa (kN/m ) tunela;
cv koeficijent konsolidacije (m /s)
2 - uslovi i nain iskopa, izbor tehnologije
iskopa;
k vodopropusnost (m/s) - privremena stabilnost iskopa, izrada
profila, duina i vreme trajanja iskopa bez
podgrade, reenje privremene podgrade i
2.1.2 FAZNOST GEOTEHNIKIH sl.
ISPITIVANJA I STEPEN OBRADE - trajna stabilnost tunela, naponi i
TEHNIKE DOKUMENTACIJE deformacije stenske mase posle iskopa,
pritisci na oblogu;
Ciljevi geotehnikih istraivanja u naelu - pojava podzemnih voda i njihov uticaj na
treba da obezbede uslove za optimalni izbor uslove gradnje i eksploatacije tunela,
svih planskih i projektnih reenja putne reenje hidroizolacije i drenae;
saobraajnice, koja zavise od svojstava - pojava tetnih gasova, mere zatite i
geoloke sredine, a koja slede iz kontrole, tehnologija rada u prisustvu
problematike koja se reava odgovarajuom gasova, kriterijum uvoenja i ukidanja
fazom (nivoom) plana ili projekta. Kako su gasnog reima;
ciljevi istraivanja specifini za razliite - uslovi gradnje portalnih delova tunela,
objekte, mogu razlikovati oni koji su opti stabilnost padine i kosina po iskopu i
za celu trasu ili deonicu i posebni za obezbeenje stabilnosti;
pojedine objekte. - mogunost korienja materijala iz iskopa
Opti ciljevi istraivanja koji se odnose na za gradnju tunela i drugih objekata na
trasu ili pojedine deonice su: putu;
- izbor koridora i trase puta; - uslovi deponovanja vika materijala iz
- izbor naina iskopa i opreme za iskope, u iskopa;
odnosu na iskop stenskih masa prema - uticaj izgradnje i korienja tunela na
otkopavanju; okolni teren i objekte, prognoza uticaja,
- izbor stabilnih nagiba kosina useka i mere zatite i osmatranja.
zaseka i mera zatite kosina, radi
ouvanja stabilnosti; b) za mostove
- uslovi prevoenja trase preko klizita i - izbor mikrolokacije mosta;
drugih nestabilnih padina i izbor mera - uslovi fundiranja, dubina i vrste temelja,
njihove sanacije; dozvoljeno optereenje i sleganje
- nain ugradnje nasipa, nagibi i stabilnost podloge;
kosina, mere zatite; - nain iskopa i zatita temeljnih jama;
- nosivost podloge puta u sluaju izgradnje - stabilnost stubova i konstrukcije u celini;
na slabonosivom tlu, posebno ako je - mogunost korienja lokalnih materijala
deonica u nasipu ili na objektima; za gradnju, materijala iz iskopa i uslovi
JP Putevi Srbije 3
deponovanja vika materijala. Ovaj cilj - izvoenje poziva za ponude,

moe biti reavan i kroz opte ciljeve koji - izvoenje istraivanja,
se odnose na trasu. - nadzor istraivanja i recenziju izvetaja o
izvedenim istraivanjima.
U optem sluaju geoloka i geotehnika
istraivanja vre se u tri faze: prethodna Pri njihovom redosledu izvoenja treba da se
istraivanja, glavna istraivanja i dopunska obezbedi dosledno potovanje osnovnih
istraivanja (tabela 2.1.1). principa geotehnikih istraivanja. To su:
princip postupnosti, potpunosti,
Svaka od predvienih faza zahteva: ravnomernosti i ekonominosti.
- izradu programa istraivanja (izvodi
struna sluba investitora),
Tabela 2.1.1: Faze istraivanja
Faza istraivanja Svrha
Prethodna istraivanja Generalno upoznavanje geoloke grae terena sa ciljem:

izbora najadekvatnije vrste gradnje
donoenja odluke o adekvatnosti lokacije planirane gradnje
odreivanja prethodnog plana za temeljenje objekta odnosno
naina izgradnje geotehnikih zahvata
odreivanja vrste i obima istraivanja u sledeoj fazi uz
potovanje generalnog projekta
Glavna istraivanja Dobijanje svih potrebnih geotehnikih podataka za celovito

projektovanje trase puta i temeljenja objekata na trasi
Dopunska istraivanja Dopuna fonda podataka iz prethodnih faza istraivanja, npr. u

sledeim sluajevima:
analiza do tada pribavljenih podataka ukazuje na njihovu
nepouzdanosti ili nedostatke
promena plana ili lokacije puta ili objekta
promena uslova i odnosa na terenu
druge bitne promene u projektu (optereenja, tehnoloki
postupci, faznost izvoenja radova, ...), koje zahtevaju dodatne
geotehnike podatke
nepristupanost terena na mikrolokaciji planiranih istranih
radova
Uz navedene tri faze istranih radova postoje dokumentaciji i nisu predmet ovih
faze koje se javljaju u toku izgradnje. To su: smernica.
- tekua istraivanja koja se vre za vreme
izvoenja geotehnikih radova i kojima Interpretacija svake naredne faze istraivanja
potvrujemo projektne pretpostavke mora da ukljuuje sva saznanja koja su
(primenjuje se za tunele i druge duboke dobijena u prethodnim fazama.
iskope, a uslovno za izvoenje iskopa za
temelje i slino). Tekua istraivanja su u Projektovanje saobraajnica odvija se u vie
sluaju potrebe odreena u tehnikoj faza. Naelno su to sledee faze: generalni
dokumentaciji i nisu predmet ovih projekat, prethodna studija opravdanosti,
smernica; idejni projekat, studija opravdanosti, glavni
- kontrolna istraivanja pomou kojih projekat, izvoaki projekat, projekat
kontroliemo kvalitet izvrenih radova. izvedenog objekta (tabela 2.1.2). Pri
Kontrolna istraivanja su u sluaju projektovanju saobraajnica, povezanost
potrebe odreena u tehnikoj faza projektovanja sa fazama geotehnikih
istraivanja jeste sledea:
4 JP Putevi Srbije
Tabela 2.1.2. Faze projektovanja i odgovarajue faze istraivanja
Faza projektovanja Faza geotehnikih istraivanja
generalni projekat, prethodna studija opravdanosti prethodna istraivanja
idejni projekat, studija opravdanosti glavna istraivanja
glavni projekat, izvoaki projekat glavna (i dopunska) istraivanja
projekat izvedenog objekta tekua i kontrolna istraivanja
izvedenih zakljuaka iz prethodno

izvedenih radova,
2.1.3 PRISTUP IZVOENJU - sva terenska i laboratorijska istraivanja
GEOTEHNIKIH ISTRAIVANJA se izvode i interpretiraju u skladu sa
vaeim propisima i standardima,
- geotehnika istraivanja moraju u svakoj
2.1.3.1 Opte
fazi u vezi sa projektovanim putem i/ili
Osnovne pretpostavke za smernice za objektom pruiti odgovarajue informacije
pripremu i izvoenje geotehnikih istraivanja o tlu i podzemnoj vodi u uticajnoj zoni
su sledee: gradnje i omoguiti interpretaciju sastava
- geotehnika istraivanja planira, izvodi i tla kao i izbor karakteristinih vrednosti
interpretira struno lice istraivake materijalnih parametara, koji su osnova za
institucije sa odgovarajuim referencama geotehnike proraune. Svrha
iz podruja geotehnikih istraivanja, geotehnikog projektovanja je
- oprema koja se upotrebljava za identifikovanje i upravljanje geotehnikim
istraivanje redovno je odravana i rizikom. Tom cilju je podreen izbor
vaee kalibrisana, konkretnih metoda i oblika kabinetskog
- geotehnika istraivanja prate postupci rada, terenskih i laboratorijskih
koji garantuju kvalitet izvedenih radova, istraivanja i merenja, kao i njihov obim,
- na lokaciji istraivanja se pored geoloke - potrebno je da se za kompleksne objekte
strukture, geomorfologije i geotehnikih ili za trase saobraajnica koje prolaze
podataka takoe paljivo prouava kroz kompleksne geoloke uslove od
seizminost, hidrologija i prethodna samog poetka istraivanja tla vri
upotreba (istorijat) prostora, praenje relevantnih geotehnikih pojava,
- istraivanja moraju da omogue pregled kao to su to pomeranja tla, varijacije
promenljivosti sastava tla i karakteristika u nivoa podzemne vode, varijacije pornih
prostoru, pritisaka ili drugo,
- istraivanja takoe ukljuuju pregled i - predloen obim radova u ovom
sakupljanje relevantnih informacija o dokumentu je u skladu sa Evrokodom 7-2,
projektovanju, izgradnji i stanju susednih to znai da je u veini sluajeva
objekata, primenljiv za obine objekte. Za
- o svakom izvedenom istraivanju vodi se kompleksne objekte i kompleksne
odgovarajui zapisnik, geotehnike uslove, neuobiajeno velika
- geotehnika istraivanja se projektuju na optereenja kao i za objekte koji
osnovu predvienog naina gradnje puta predstavljaju velik rizik za okruenje je
i/ili objekta, njegovih osobina i njegovog potrebno poveati obim istranih radova
predvienog ponaanja u toku gradnje i na odgovarajui nain,
eksploatacije, - klasifikacija projekata u geotehnike
- za pripremu programa istraivanja je kategorije, kao to ih odreuje Evrokod 7-
potrebno izvriti analize svih postojeih 1, dobra je osnova za razumevanje
informacija o lokaciji zahvata u kabinetu, stepena kompleksnosti zahvata i
kao i terensko rekognosciranje, potrebnog obima istraivanja,
- program geotehnikih istraivanja je - za uvrenje projektovanog zahvata u
potrebno prilagoavati na osnovu jednu od geotehnikih kategorija potrebno
je na osnovu primerenih metoda utvrditi
JP Putevi Srbije 5
glavne geotehniki uslovljene rizike, i to uzoraka zahtevanog kvaliteta, izvoenje

ve u poetnoj fazi projektovanja. geotehnikih istraivanja u buotinama:
standardni penetracioni opit, krilna sonda,
Geotehnika istraivanja svake faze je presiometar, karota, geofizika merenja i
preporuljivo izvoditi u navedenom redosledu drugo; opremanje buotine za
i sa sadrajem koji je prikazan u sledeim nastavljanje praenja pokazatelja stanja:
poglavljima. pijezometar, inklinometar i drugo);
- geomehanika ispitivanja (izvoenje
merenja, obrada podataka i analiza
2.1.3.2 Prikupljanje postojeih podataka rezultata):
kabinetski rad - standardni penetracioni opit - SPT
- Terenski opit krilnom sondom - FVT
Karakteristini postupci i metode kabinetskog - opit dinamike penetracije DPL,
rada kod prikupljanja i analize postojeih DPM, DPH, DPSH
podataka su sledei: - opit statike penetracije CPT (CPTU,
- kbinetski pregled podruja uzdu trase SCPT)
puta ili/i objekta - presiometar PMT
- pregled postojeih geolokih i morfolokih - dilatometar DMT, SDMT, RDT
karata i geodetskih snimaka - merenja stiljivosti i vrstoe sa
- pregled celokupne ve postojee krunom ploom PLT;
geotehnike dokumentacije (npr. izvetaja - hidrogeoloka ispitivanja (izvoenje
o prethodnim fazama istraivanja) merenja, obrada podataka i analiza
- pribavljanje i analiza dokumentacije o rezultata):
moguim proteklim radovima u blizini - merenja pijezometrikih nivoa i
- pregled podataka o ponaanju postojeih odreivanja profila pornih pritisaka u
relevantnih zahvata ili objekata u blizini tlu
- pribavljanje i analiza stereoskopskih - merenja i proraun vodopropusnosti
parova aero foto snimaka i ostalih na pomou testova pumpanja i nalivanja
daljinu pribavljenih podataka - uzimanje uzoraka podzemne vode za
- pribavljanje i analiza geotehnikih hemijske i bakterioloke analize
podataka iz postojeih digitalnih baza - hidrogeoloka kategorizacija u odnosu
podataka na tip vodonosnog sloja i na potrebe
- izrada detaljnog plana terenskih istranih zatite podzemne vode
radova - geofizika ispitivanja (izvoenje
- shodno napredovanju terenskih istranih merenja, obrada podataka i analiza
radova priprema se detaljni program rezultata):
laboratorijskih istraivanja. - izvoenje i obrada rezultata merenja
na terenu (geoelektrika, geoseizmika,
2.1.3.3 Terenski istraivaki rad georadar i ostale prema)
- izvoenje i obrada merenja u
Karakteristini postupci i metode terenskog buotinama (karota, merenje brzine
istraivakog rada su sledei: posminih talasa izmeu buotina i/ili
- pregled i rekognosciranje terena (celoviti izmeu povrine i buotine);
terenski pregled uticajnog podruja uzdu
trase u odgovarajuoj irini; detekcija - druga terenska ispitivanja (izvoenje
karakteristinih morfolokih, geolokih, merenja, obrada podataka i analiza
inenjersko geolokih, hidrogeolokih i rezultata):
ostalih relevantnih pojava); - geodetska merenja
- geoloko kartiranje u uticajnom podruju - inklinometarska merenja
uzdu trase (strukturno-geoloko, - ekstenziometarska merenja
hidrogeoloko i inenjersko-geoloko - statika i dinamika probna
kartiranje); optereenja ipova, probno pobijanje
- detaljno geoloko kartiranje ueg podruja ipova
trase (strukturno-geoloko, hidrogeoloko - ispitivanja geotehnikih ankera (test
i inenjersko-geoloko kartiranje); deliminog i potpunog optereenja
- istrani iskopi (iskop, popis, uzimanje ankera, odreivanje elektrinog otpora
uzoraka, izvoenje geotehnikih merenja u ankerima)
u iskopima); - izvoenje iskopa za sonde i testnih
- istrano buenje (izvoenje buenja, polja neposredno pre izgradnje nasipa
praenje parametara buenja, popis (potreba za poboljanjem osnovnih
jezgra, odreivanje RQD, uzimanje
6 JP Putevi Srbije
materijala, upotreba specifinih - merenja profila PH, temperature i

materijala, upotreba novih tehnologija) drugo.
- druga posebna geotehnika merenja
(merenja napona u tlu, merenja
napredovanja pukotina, merenja 2.1.3.4 Laboratorijska ispitivanja
vibracija i drugo);
- terenska istraivanja parametara tla u Za laboratorijska ispitivanja treba upotrebiti
okviru zatite ivotne sredine: uzorke koji su dobijeni odgovarajuim
- prisustvo otpadnih materija u tlu postupcima buenja prema tabeli 2.1.3.
Kategorije uzimanja uzoraka A, B i C su
detaljno definisane u ISO 22475-1, taka 6.
Tabela 2.1.3: Odgovarajui kvalitet uzoraka potreban za pojedina laboratorijska ispitivanja (prema
Evrokodu 7-2)
Neporemeeni Poremeeni
Karakteristika tla / klasa kvaliteta uzorka 1 2 3 4 5
Nepromenjene karakteristike zemljanih materijala

Veliina zrna + + + +
Vlanost + + +
Zapreminska teina, relativna zbijenost, vodopropusnost + +
Stiljivost, smiua vrstoa +
Karakteristike koje moemo odrediti

Redosled slojeva + + + + +
Granice izmeu slojeva, grubo + + + +
Granice izmeu slojeva, detaljno + +
Atterberg. gran., spec.teina zrna, sadr. organskih mat. + + + +
Vlanost + + +
Zapreminska teina, relativna zbijenost, vodopropusnost + +
Stiljivost, smiua vrstoa +
Kategorija uzimanja uzoraka (buenja) prema A

EN ISO 22475-1*
B
* Za geotehnike analize bitni su uzorci klase kvaliteta 1 i 2 (kategorija uzimanja A). U sitnozrnom
tlu (glina, praina, organska tla) a izuzetno u peskovitom tlu, odgovarajui kvalitet uzorka moe
se dobiti postupcima buenja sa alatom za vaenje jezgra sa dve ili tri stene uz upotrebu
isplake. Primeri odgovarajuih alata su:
- tankozidni uzorkivai,
- alat za vaenje jezgra Denisom,
- alat za vaenje jezgra sa unutranjom cevi za dodavanje i
- alat za vaenje jezgra Laskay.
Isti kvalitet uzorka moe se dobiti i u istranim iskopima uzimanjem veih blokova tla.
Kategorija uzimanja uzoraka B odnosi se na uzorke uzete metodom srnih cevi.
Kategorija uzimanja uzoraka C odnosi se na uzorke dobijene buenjem sa ispiranjem.
JP Putevi Srbije 7
Karakteristini postupci i metode - povratne analize stabilnosti na

laboratorijskih ispitivanja (u taki 2.1.7.2 su nestabilnim podrujima
definisani standardi za pojedina - povratne analize dokumentovanog
laboratorijska ispitivanja) su sledei: ponaanja relevantnih zahvata ili
- pregled dostavljenih uzoraka i izrada objekata u blizini lokacije planirane
detaljnog programa geomehanikih gradnje;
laboratorijskih ispitivanja; - raunske analize za povratne analize su
- ispitivanja zemljanih materijala najee:
- identifikaciona ispitivanja (klasifikacija) - analize globalne stabilnosti
- odreivanje zapreminske teine - proraun sleganja i njihov vremenski
- ispitivanja parametara vrstoe razvoj
- ispitivanja krutosti - numeriko modeliranje (metod
- ispitivanja vodopropusnosti konanih elemenata, metod ivinih
- ispitivanja upotrebljivosti za nasipe elemenata, metod konanih razlika, )
- osnovna hemijska ispitivanja zemljanih - proraun nosivosti tla.
materijala;
- ispitivanja stena Povratne analize omoguavaju kalibraciju
- priprema uzoraka za ispitivanje ulaznih podataka koje smo prethodno dobili
- klasifikacija i identifikacija stena istranim radovima.
(petrografska i mineraloka ispitivanja)
- ispitivanja parametara vrstoe
- ispitivanja sposobnosti bubrenja 2.1.4 REDOSLED GEOTEHNIKIH
- ispitivanja krutosti ISTRAIVANJA
- ispitivanja upotrebljivosti stenovitih
materijala za preradu u kameni
Za geotehnika istraivanja je potrebno
agregat
izvriti poziv za ponude a samo izvoenje
- ispitivanja upotrebljivosti za nasipe;
radova treba da bude obavljeno u
- Laboratorijska geoloka ispitivanja
odgovarajuem razdoblju pre poetka
- paleontoloka
projektovanja kako bi projektanti
- stratigrafska
pravovremeno dobili i raspolagali
- sedimentoloka
odgovarajuim geotehnikim podacima. U
- rendgenska
tom kontekstu je dobrodola podela izvetaja
- druga;
kao to je predvia Evrokod 7, i to na:
- laboratorijska istraivanja hemijskih
- elaborat o rezultatima geotehnikih
parametra i drugih parametara koji utiu
istraivanja i
na ivotnu sredinu
- geotehniki elaborat o uslovima
- prisustvo organskih materija
izgradnje trase puta ili objekta.
- pH vrednost
- prisustvo sulfata u zemlji i podzemnoj
Prvi izvetaj mora da bude predat projektantu
vodi
odmah nakon izvoenja istraivanja, a drugi
- prisustvo hlorida
izvetaj se sainjava istovremeno sa ostalim
- prisustvo karbonata
segmentima tehnike dokumentacije. U
- prisustvo tekih metala.
svakom sluaju, elaborat o rezultatima
geotehnikih istraivanja je sastavni deo
2.1.3.5 Raunske analize geotehnikog elaborata o uslovima izgradnje
puta ili objekta, pa je est sluaj da umesto
U ovim smernicama koje se odnose na dva elaborata izvoa istranih radova
istrane radove, raunske analize navedene naruiocu preda kompletan rad zajedno. I u
su samo u smislu pomoi pri interpretaciji takvim sluajevima treba razdvojiti faktualni
rezultata geomehanikih istraivanja: deo (rezultate istranih radova) od
- povratne analize za verifikaciju dobijenih interpretativnog dela (uslovi gradnje).
karakteristika
U tabeli 2.1.4 opisan je niz faza geotehnikih
istraivanja.
JP Putevi Srbije 8
Tabela 2.1.4: Faze istraivanja: svrha, izvoa, podloge, metode rada, zavrni dokument, tehnika
kontrola
Faza Svrha Izvoa Potrebne Metode Zavrni Tehnika

podloge istraivanja dokument kontrola
Pretpriprem Prethodna Struna Poslednja Izbor metoda Program Preporuljivo

na analiza sluba verzija kabinetskog geotehnikih kod
istraivanja tehnike naruioca ili tehnike rada (vidi istraivanja. kompleksnih
dokumentacije na njegov dokumentacije 2.1.3.2). geotehnikih
i geotehnikih poziv (situacija, uslova trase.
uslova sa odreena uzduni Pregled i
stajalita konsultantska presek, rekognoscira
planiranih firma. popreni nje terena
istraivanja. preseci). (vidi 2.1.3.3)
Cilj ove faze Arhivski

je priprema geotehniki
poziva za podaci (ako
ponude za postoje).
prethodna
geotehnika
istraivanja.
Prethodna Dobijanje Istraivaka Poslednja Izbor metoda Elaborat o Zavrni

istraivanja osnovnih institucija sa verzija kabinetskog rezultatima izvetaj je
podataka o odgovarajuim tehnike rada (vidi prethodnih predmet
sastavu i referencama iz dokumentacije 2.1.3.2). geotehnikih interne
karakteristika oblasti (situacija, istraivanja tehnike
ma tla (vidi geotehnikih uzduni Geoloko za trasu ili kontrole.
tabelu 2.1.1). istraivanja. presek). kartiranje objekte i
(vidi 2.1.3.3). geotehniki Nain
Dobijanje Arhivski elaborat o kontrole
odgovarajui geotehniki [Izbor ostalih odreuje
terenskih uslovima
h podataka podaci (ako struna
za izradu postoje) istraivakih izgradnje
sluba
radova, trase puta ili
programa objekta. naruioca.
glavnih laboratorijskih
istraivanja. ispitivanja i
raunskih
analiza.
Glavna Dobijanje Istraivaka Poslednja Izbor metoda Elaborat o Zavrni

istraivanja svih institucija sa verzija kabinetskog rezultatima elaborati su
(za detaljni potrebnih potvrenim tehnike rada (vidi glavnih predmet
opis vidi podataka o referencama dokumentacije 2.1.3.2), geotehnikih interne
2.1.4.3) karakteristika u pozivu za (situacija, detaljno istraivanja tehnike
ma tla na ponudu. uzduni geoloko za trasu ili kontrole.
trasi puta i na presek, kartiranje objekte i
lokacijama popreni (vidi 2.1.3.3), geotehniki Nain
mostova, preseci, puta izbor ostalih elaborat o kontrole
tunela (vidi i/ili objekta). terenskih uslovima odreuje
tabelu 2.1.1). istraivakih izgradnje struna
Prethodni radova, trase puta ili sluba
elaborati o laboratorijski objekta. naruioca.
rezultatima h ispitivanja
geotehnikih (vidi 2.1.3.4),
istraivanja. raunske
Drugi analize (vidi
relevantni 2.1.3.5).
podaci
(optereenja
temelja,
raspoloivo
vreme za
konsolidaciju,
)
JP Putevi Srbije 9
Faza Svrha Izvoa Potrebne Metode Zavrni Tehnika

podloge istraivanja dokument kontrola
Dopunska Dopuniti fond Istraivaka Poslednja Izbor metoda Elaborat o Zavrni

istraivanja podataka iz institucija sa verzija kabinetskog rezultatima elaborati
prethodnih odgovarajuim tehnike rada (vidi dopunskih su predmet
faza referencama dokumentacije 2.1.3.2), geotehnikih interne
istraivanja (prema (situacija, detaljno istraivanja. tehnike
(vidi tabelu mogunosti uzduni i geoloko kontrole.
2.1.1). ista institucija popreni kartiranje (vidi Geotehniki
koja je vrila presek), 2.1.3.3), izbor elaborat o Nain
glavna elaborati o ostalih uslovima kontrole
istraivanja). rezultatima terenskih izgradnje odreuje
prethodnih i istraivakih trase puta ili struna
glavnih radova, objekta. sluba
geotehnikih laboratorijskih naruioca.
istraivanja, ispitivanja (vidi
geotehniki 2.1.3.4),
elaborat o raunske
uslovima analize (vidi
izgradnje trase 2.1.3.5).
puta ili objekta.
Podaci o
promenama
tehnike
dokumentacije
i ostali razlozi
zbog kojih se
izvode
dopunska
istraivanja.
Posebni
zahtevi
odgovornog
projektanta.
Geotehniko Osnovna Izvoa sa Glavni i Pregled Periodini Zavrni

praenje svrha referencama u izvoaki postojee izvetaj o izvetaj o
stanja puta geotehnikog oblasti projekat, tehnike rezultatima geotehnik
ili objekta praenja je geotehnikih, projekat dokumentacie. geotehnikog om
nakon proveravanje geodetskih i/ili izvedenog praenja praenju
izgradnje funkcionalnih ostalih objekta. Projektovanje i trase puta i/ili stanja puta
sposobnosti potrebnih vrsta uspostavljanje objekta. i objekata
trase puta i/ili merenja i Elaborati o sistema nakon
pojedinih interpretacije rezultatima tehnikog Zavrni izgradnje
objekta i geotehnikog glavnih (i praenja. izvetaj o predmet je
proveravanje praenja. dopunskih) geotehniko
geotehnikih Periodino m praenju
interne
saglasnosti sa izvoenje tehnike
projektovanim istraivanja. objekta u kontrole.
merenja na periodu (od
ponaanjem. Geotehniki objektu. do) sa Nain
Rezultati elaborat o predlogom pregleda
uslovima Interpretacija
praenja rezultata mera i odreuje
omoguavaju izgradnje trase nastavljanje struna
puta ili objekta. merenja.
racionalan m merenja. sluba
pristup Projektni Izrada naruioca.
sanaciji, u zadatak za izvetaja sa
sluaju da je izvoenje predlogom
to potrebno. geotehnikog mera i/ili
praenja. nastavljanja
praenja.
10 JP Putevi Srbije
2.1.5 SADRAJ GEOTEHNIKIH Informacije mogu da budu sabrane u jednom

ELABORATA izvetaju ili u vie odvojenih celina.
2.1.5.1.1 Prikaz geotehnikih podataka

S obzirom na to da je geotehniki elaborat
zavrni in celokupnog istraivakog rada, Prikaz geotehnikih podataka mora da
njegov sadraj je vaan za sve sledee sadri:
korisnike elaborata (projektante, naruioce, - faktografski izvetaj o svim terenskim i
nadzorne inenjere i izvoae). U tu svrhu su laboratorijskim istraivanjima;
u nastavku navedene preporuke o - dokumentaciju o metodama upotrebljenim
sadrajnom delu geotehnikog elaborata. pri terenskim i laboratorijskim
istraivanjima.
Naelno, izvetaje delimo na dva dela da
bismo omoguili praenje faznosti Elaborat mora biti zasnovan na izvetajima o
projektovanja, kao to to predvia Evrokod 7, pojedinim istraivanjima, kao to to
i to na: preporuuje standard EN 1997-2.
- elaborat o rezultatima geotehnikih
istraivanja Pored toga, faktografski deo izvetaja mora
- geotehniki elaborat o uslovima izgradnje da sadri sledee podatke (tamo gde je to
trase puta ili objekta. potrebno):
Elaborat o rezultatima geotehnikih - imena svih konsultanta i podizvoaa;
istraivanja je obavezni sastavni deo - namenu i obim geotehnikih istraivanja;
geotehnikog elaborata o uslovima izgradnje - vremenski interval u kojem su se izvodila
puta ili objekta. terenska i laboratorijska istraivanja;
- rezultate terenskog rekognisciranja ireg
Pri izradi geotehnikih elaborata treba imati u podruja zahvata sa posebnom panjom
vidu da su oni namenjeni projektantu puta ili na prisustvo podzemne vode, ponaanje
objekta. Zato je potrebno da, pogotovo pri susednih objekata, izdanaka (ogoljenih
obimnim i geotehniko kompleksnim delova) u kamenolomima i drugim
zahvatima, budu izvedeni krai ekstrakti iz mestima uzimanja materijala, nestabilna
elaborata za projektanta, u kojima su podruja, probleme za vreme iskopa i
prikazane samo sutinske informacije za drugo;
projektovanje. Interpretacija rezultata mora - istorijat lokacije;
biti prikazana graevinskom projektantu na - geoloku strukturu prostora zajedno sa
jasan i razumljiv nain. prelomnim linijama;
- geodetske podatke;
- informacije iz dostupnih aero foto
2.1.5.1 Elaborat o rezultatima snimaka;
geotehnikih istraivanja - lokalna iskustva na podruju;
- informacije o seizminosti podruja;
Generalno uzevi, geotehniki elaborati e - postupke uzimanja, transporta i uvanja
biti raeni za razliite zahvate: uzoraka;
- trasu puta, - vrste upotrebljene terenske opreme;
- mostove, - tabelarni prikaz koliina izvedenih
- tunele, terenskih i laboratorijskih istraivanja kao i
- pozajmita lokalnih materijala, deponije zapise o terenskim opaanjima nadzornog
suvinog materijala, osoblja na terenu u vremenu istraivanja
- izuzetno kompleksne delove trase (odseci tla;
sa dubokim usecima, visokim nasipima, - podatke o oscilacijama nivoa podzemne
klizitima i slino). vode u buotinama sa vremenom u toku
izvoenja terenskih istraivakih radova i
U naelu elaborat o rezultatima geotehnikih u pijezometrima nakon zavrenih
istraivanja sadri: terenskih istraivanja;
- prikaz svih raspoloivih geotehnikih - prikaz profila buotina zajedno sa
podataka zajedno sa geolokim fotografijama jezgra, sa opisima slojeva
karakteristikama i merodavnim podacima; tla, koji su zasnovani na opisima sa
- geotehnike analize i ocene vrednosti terena i rezultatima laboratorijskih
podataka uz navoenje pretpostavki koje istraivanja;
su bile upotrebljene pri interpretaciji - pojave ili mogunosti pojave radona;
rezultata istraivanja. - podatke o osetljivosti tla na smrzavanje;
JP Putevi Srbije 11
- u prilozima elaborata se sakupljaju i Nivo preciznosti obrade podataka u

prikazuju rezultati laboratorijskih i geotehnikom elaboratu moe biti veoma
terenskih istraivanja. razliit u zavisnosti od vrste zahvata. Za
jednostavne zahvate moe da bude dovoljan
2.1.5.1.2 Analiza i ocena vrednosti samo jedan list.
geotehnikih podataka
Geotehniki elaborat o uslovima izgradnje
Analiza i ocena vrednosti geotehnikih naelno sadri sledee take i poziva se na
podataka mora da sadri: elaborat o rezultatima geotehnikih
- pregled terenskog i laboratorijskog rada. istraivanja (vidi 2.1.5.1) i na druge
Na bilo koje nedostatke u podacima (npr. dokumente, koji sadre dodatne detalje:
pogreni, nevani, nedovoljni ili neprecizni - opis lokacije i njenog okruenja;
podaci) je potrebno upozoriti i dati - opis uslova tla;
odgovarajue komentare. Pri interpretaciji - opis projektovane konstrukcije, zajedno
rezultata istraivanja je potrebno uzeti u sa optereenjima;
obzir nain uzimanja uzoraka, postupke - projektne vrednosti osobina tla i stenske
transporta i uvanja uzoraka. Bilo koje mase, zajedno sa pojanjenjima, gde je to
nedoslednosti rezultata istraivanja je potrebno;
potrebno paljivo proveriti i ustanoviti da li - izjavu o upotrebljenim propisima i
je u pitanju podatak koji dovodi u zabludu standardima;
ili predstavlja realno ponaanje materijala, - komentar o pogodnosti lokacije u odnosu
koga je potrebno uzeti u obzir pri na predlaganu konstrukciju i nivo
projektovanju; prihvatljivog rizika;
- pregled dobijenih vrednosti geotehnikih - geotehnike proraune i crtee;
parametara; - preporuke za projektovanje fundiranja
- predloge za potrebne dalje terenske i objekata;
laboratorijske aktivnosti u datoj ili u viim - zapis postavki i objekata, koje treba
fazama projektovanja zajedno sa nadzirati za vreme gradnje ili koji
objanjenjem potrebe za dodatnim zahtevaju odravanje ili tehniko
radovima. Takav predlog mora da sadri praenje.
detaljan program potrebnih dodatnih
istraivanja sa jasnim naznakama na koja Geotehniki elaborat o uslovima izgradnje
otvorena pitanja je potrebno odgovoriti mora da sadri program nadzora i tehnikog
pomou dodatnih istraivanja. praenja, tamo gde je to potrebno. Stvari,
koje zahtevaju nadzor za vreme izgradnje ili
Pored ovoga, analiza i ocena vrednosti odravanje nakon izgradnje, moraju biti jasno
geotehnikih podataka mora da sadri i: navedene u elaboratu. Kada su zahtevane
- tabelarne i grafike prikaze rezultata kontrole za vreme izgradnje izvedene, one
terenskih i laboratorijskih istraivanja; moraju biti dokumentovane.
- histograme koji prikazuju podruja
vrednosti najvanijih podataka i njihovu U vezi sa nadzorom i tehnikim praenjem
raspodelu; Geotehniki elaborat o uslovima izgradnje
- dubinu nivoa podzemne vode i njene mora da odredi sledee:
sezonske fluktuacije; - namenu svakog niza praenja i merenja;
- profil(profile) temeljnog tla, iz koga su - delove konstrukcije koje treba pratiti, kao i
jasno vidljivi pojedinani slojevi tla; lokacije na kojima je potrebno izvriti
- detaljan opis pojedinanih slojeva tla sa merenja;
klasifikacijom, pripadajuim fizikim - frekvenciju merenja;
osobinama, njihovim karakteristikama - naine analize i ocene vrednosti rezultata;
krutosti, vrstoe, vodopropusnosti; - obim vrednosti unutar kojih oekujemo
- komentare o nepravilnostima kao to su rezultate;
npr. prisutnost soiva drugaijih materijala - trajanje tehnikog praenja nakon
i kaverne. zavrene izgradnje puta ili objekta;
- osobe koje su odgovorne za izvoenje
merenja i praenja, za interpretaciju
2.1.5.2 Geotehniki elaborat o uslovima
dobijenih rezultata kao i za odravanje
izgradnje puta ili objekta
instrumenata.
Geotehniki elaborat o uslovima izgradnje
puta ili objekta mora da sadri pretpostavke, Saetak geotehnikog elaborata o uslovima
podatke, raunske metode i rezultate provere izgradnje, koji sadri zahteve u vezi sa
sigurnosti i upotrebljivosti. nadzorom, tehnikim praenjem i
12 JP Putevi Srbije
odravanjem izgraene konstrukcije, inklinometrima i pijezometrima za dugorona

potrebno je uruiti investitoru/naruiocu. praenja (pre, za vreme i nakon gradnje)
pomeranja tla i pritiska podzemne vode.
2.1.6 VRSTE I OPISI ISTRAIVANJA 2.1.6.1.2 Laboratorijska ispitivanja
Kod planiranja laboratorijskih ispitivanja treba

2.1.6.1 Predvieni obim glavnih uzeti u obzir vrstu konstrukcije, optereenje
geotehnikih istraivanja tla, stratigrafiju osnovnog tla i karakteristike
zemljanog materijala i stenskih masa.
2.1.6.1.1 Terenska istraivanja
Vrsta i obim ispitivanja moraju uvek da se
Na osnovu saznanja dobijenih iz prethodnih
prilagoavaju zakljucima terenskih
istraivanja treba pripremiti program glavnih
istraivanja i to tako da je mogua njihova
istraivanja.
nadgradnja i dopuna. Pre nego to se
zapone sa izvoenjem laboratorijskih
Obim istraivanja zavisi od:
istraivanja neophodno je okvirno
- stepena prethodne istraenosti terena,
poznavanje karakteristinog profila tla -
- vrste tla,
stratigrafije terena i posebno onih slojeva koji
- plana, veliine i vanosti zahvata,
su relevantni za datu konstrukciju.
- predvienih optereenja tla.
Ispitivanja moraju da budu planirana u obimu
Kod planiranja istraivanja treba uzeti u obzir
koji omoguuje pouzdano odreivanje
vaee tehnike standarde i sopstvenu
karakteristika svih karakteristinih slojeva koji
strunu ocenu i iskustva.
nastupaju u tlu.
Obim istraivanja treba prilagoditi tekuim
Laboratorijska ispitivanja se moraju
saznanjima.
sadrajno i koliinski prilagoavati
rezultatima ve izvedenih ispitivanja, i to u
Predlog za obim terenskih istraivanja je
toku vrenja ispitivanja.
definisan u EN 1997-2 (dodatak B). Saetak
navedenog nalazi se u dodatku 2.1.7.5.
Preporueni obim laboratorijskih ispitivanja je
definisan u EN 1997-2 (dodaci L do W).
Praksa je pokazala da je na geoloko i
Saetak tih preporuka nalazi se u tabeli
morfoloko kompleksnim podrujima ve u
2.1.5.
ranim fazama istraivanja racionalno izvesti
vie dubokih buotina i opremiti ih sa
Tabela 2.1.5: Preporuke o obimu laboratorijskih ispitivanja za svaki sloj tla
Vrste ispitivanja Postoji iskustvo o materijalu

Tlo ne da
Granulometrija 4-6 2-4

Vlanost na svim uzorcima klase 1 do 3
Indeks vrstoe na svim uzorcima klase 1
Atterbergove granice 3-5 1-3
Sadraj organskih materijala 3-5 1-3
Zapreminska teina kod svakog testa
Relativna zbijenost prema potrebi
Specifina teina zrna 2 1
Stiljivost 2-4 1-3
Smiua vrstoa 2-4 1-3
Nedrenirana vrstoa 3-6 1-4
Proctor 3
CBR 3
Vodopropusnost 3-5 1-4
JP Putevi Srbije 13
Vrste ispitivanja Postoji iskustvo o materijalu

Stena ne da
Vlanost 1 test/metar buotine

Zapreminska teina i poroznost 1 test/2 m buotine, barem 1 test za svaki tip stene
Bubrenje 3
Monoaksijalna vrstoa 2-6 1-4
Indeks takastog optereenja 5-10
Opit direktnog smicanja 5
- prosena ispucalost
2.1.6.1.3 Geoloka istraivanja - erozija
- klizanje
2.1.6.1.3.1 Strukturna geoloka istraivanja - karakter pukotina
- prosene debljine degradiranog sloja
Zadatak strukturno geolokih istraivanja je degradiranog materijala i
reavanje i definisanje geoloke strukture - vrste degradiranih slojeva degradiranih
terena preko kojeg prelazi put sa materijala
pripadajuim objektima. U tu svrhu utvrene - naini raspadanja i degradiranja
litoloke jedinice treba uvrstiti u grupe prema - ocena stabilnosti terena
njihovim osnovnim pokazateljima i utvrditi - vrste pojava naruavanja prirodne
odnose izmeu razliitih litolokih ravnotee;
jedinica/grupa (normalne, tektonske,...). Ti - Ocene geotehnikih karakteristika
podaci slue za hidrogeoloku i inenjersko inenjersko-geolokih jedinica:
geoloku interpretaciju prouavanog terena. - klasifikovanje stenskih masa (opisno i
u jednom od numerikih oblika, npr.
Zavrni cilj strukturno geolokih istraivanja RMR, GSI,);
jeste da se naznae mogui uticaji strukturnih - Seizmike karakteristike:
uslova i procesa na teinu ili ugroenost - kategorizacija tla prema Evrokodu 8.
gradnje (npr. mogunost globalne
nestabilnosti na tektonskom kontaktu i 2.1.6.1.4 Hidrogeoloka istraivanja
slino).
2.1.6.1.4.1 Svrha hidrogeolokih istraivanja
2.1.6.1.3.2 Inenjersko-geoloka (IG)
istraivanja je usmerena na problematiku dva podruja i
to:
Osnovna svrha IG istraivanja jeste: - zatita puta od podzemne vode:
- interpretacija utvrene geoloke strukture pravovremena i kvalitetna prognoza
(sastava tla) za odreivanje uslova hidrogeolokih uslova je potrebna za
izgradnje puta ili objekata u razliitim ispravna tehnika reenja pri gradnji u
fazama istraivanja, i uslovima u kojima uticaj podzemnih voda
- interpretacija (u laboratoriji ili na terenu) bitno utie na kolovoznu konstrukciju;
utvrenih geomehanikih karakteristika, - zatita podzemne vode od uticaja sa
geofizikih i ostalih podataka iz lokalnih kolovoza:
vrednosti i njihova ekstrapolacija u podzemna voda je bitna komponenta
celokupni istraivaki prostor odnosno u ivotne sredine, koju je potrebno
pojedine litoloke jedinice. kvalitetno obezbediti pre svega na onim
podrujima gde put indirektno ili direktno
Podaci koji treba da budu obuhvaeni IG utie na njen kvalitet. Ova podruja su
istraivanjima: odreena propisima kao posebni
- IG karakteristike: bezbednosni pojasevi i kao potencijalni
- oblik terena izvori vode.
- morfoloka karakteristinost pokrajine Hidrogeoloka istraivanja moraju da
- nagib prirodnih padina budu izvrena i interpretirana tako da za
- vegetacija (obraslost terena) potrebe odgovornog projektanta i/ili
- osetljivost na delovanje egzogenih geomehaniara jasno, razumljivo i
pojava: nesumnjivo prikau kvalitativno stanje
- raspadanje izdani, nivoe podzemne vode u duem
14 JP Putevi Srbije
hidrolokom periodu, pravac i brzinu toka za zatitu podzemne vode i ostalih

podzemne vode, ranjivost, osetljivost i tehnikih reenja za zatitu od podzemne
izloenost izdani kao i ostale vode. Klasifikovanja se izvode na osnovu
hidrogeoloke karakteristike koje utiu na smernica i uputstava koje su u upotrebi za
odnos izmeu podzemne vode i puta kao tu svrhu.
graevinskog zahvata i kao stalnog
potencijalnog izvora zagaenja podzemne Detalje o metodama hidrogeolokih
vode. istraivanja utvruju standardi grupe ISO
22282.
2.1.6.1.4.2 Predloeni program
hidrogeolokih istraivanja i 2.1.6.1.5 Geofizika ispitivanja
sadraj elaborata o HG
ispitivanjima sadri: 2.1.6.1.5.1 Svrha geofizikih ispitivanja
- regionalni pregled geolokih uslova: Osnovna svrha geofizikih ispitivanja za

izvodi se kratak pregled geolokih uslova potrebe geotehnikih elaborata i ostale
koji se odnose pre svega na tehnike dokumentacije je sledea:
hidrogeoloku problematiku; - sticanje osnovnih informacija o geolokom
- regionalni hidrogeoloki pregled: prostoru na kome e se graditi put
u toj fazi istraivanja se proveravaju - konstruisanje geolokih profila zajedno sa
regionalni hidrogeoloki uslovi, kao to su podacima iz buotina/raskopa
pravac strujanja podzemne vode ili - dobijanje kvantitativnih podataka o
debljina zasienog i nezasienog sloja u krutosti stenske mase i zemljanih
podzemnom prostoru. Zatim se materijala pri malim deformacijama (geo-
pregledaju rasprostiranja hidrogeolokih seizmika istraivanja)
karakteristika tla (koeficijent propusnosti, - odreivanje optimalnih mesta buotina za
transmisije, poroznost) i odreuju se dobijanje ostalih reprezentativnih
osnovne karakteristike bilansa izdani; podataka (inenjersko-geolokih,
- hidrogeoloka merenja: geotehnikih i sl.)
hidrogeoloka merenja se izvode u skladu - odreivanje mesta buotina za
sa odredbama projektnog zadatka i u proveravanje odreenih anomalija.
zavisnosti od hidrogeolokih injenica
(propusnost, transmisija). Merenja 2.1.6.1.5.2 Izbor geofizikih metoda:
obuhvataju pre svega:
- merenja vodopropusnosti crpljenjem, - geoelektrine metode
- merenja vodopropusnosti nalivanjem, - seizmike metode
- merenja nivoa podzemne vode u - elektromagnetske metode - georadar
pijezometrima; - karotana merenja
- pregled sigurnosnih pojaseva i drugih - utvrivanje tehnikog stanja buotina.
vodozahvata iz podzemne vode:
u okviru ove faze istraivanja izvodi se 2.1.6.2 Geomehanika ispitivanja
pregled svih odlukama prihvaenih
sigurnosnih pojaseva i ostalih 2.1.6.2.1 Terenska ispitivanja
nezatienih izvora vode. Uz to se
prouavaju i hidrogeoloke injenice koje Pregled terenskih opita za odreivanje bitnih
odreuju pojedini izvori vode (izdanost karakteristika tla nalazi se u tabeli 2.1.6.
bunara, zaliha podzemne vode itd.). Sa Tabela 2.1.6 daje informacije o pogodnosti
hidrogeolokog stajalita se upozorava i pojedinog opita u odnosu na vrstu tla
na problematiku zatite izdani ukoliko je (krupnozrna tla, sitnozrna tla, stena).
ona ugroena zbog pojedinanih U taki 2.1.7.1 navedeni su standardi za
projektantskih reenja i odluka; izvoenje i interpretaciju pojedinih opita.
- pregledni opis / prognoza hidrogeolokih
uslova uzdu trase: 2.1.6.2.2 Laboratorijska ispitivanja
u elaboratu o hidrogeolokim ispitivanjima
se prikazuju hidrogeoloki odnosi koji e Pregled laboratorijskih opita za klasifikaciju
biti dominantni uzdu trase. Pregled se tla nalazi se u tabeli 2.1.7.
podnosi na pripadajuim intervalima Tabela 2.1.8 daje pregled laboratorijskih
stacionae puta; metoda za ispitivanje fizikih i mehanikih
- klasifikovanje hidrogeolokih prilika uzdu svojstava uzoraka.
trase: U taki 2.1.7.2 navedeni su standardi za
pregledan opis hidrogeolokih uslova je izvoenje i interpretaciju pojedinih
vaan kod projektovanja tehnikih mera laboratorijskih opita.
JP Putevi Srbije 15
Tabela 2.1.6: Pregled terenskih ispitivanja
Mogunost dobijanja kvalitetnih rezultata

Uzimanje uzoraka
Tlo i stena
Metod
terenskog
Kategorija C
CPT i CPTU
Kategorija A
Kategorija B
a)
istraivanja
DPH/DPSH
Dilatometar
DPL/DPM
Zatvoren
Otvoren
sistem
sistem
c)
d)
DMT
PMT
RDT
SPT
FVT
PLT
Osnovne informacije
Vrsta tla K1 K1 K2 K2 K3 K3 K2 K3 K3 K2

S1 S1 S2 S2 S3 S3 S1 S3 S3 S2
e)
Vrsta stene R1 R1 R2 R3 R3 R2
Pozicija K1 K1 K3 K3
K1 K3 K2 K1 K1 K2
slojeva
b)
S1 S1 S3 S3 R3
S1 S3 S2 S2 S2 S1
R1 R1 R2 R3
Nivo podzemne K1 S2 K1 S1
K2
vode R2 R1
Porni pritisak K2 K1 S2 K1 S1
S3
S2 R2 R1
Karakteristike tla
Veliina zrna K1 K1
K2
S1 S1 R2
S1
R1 R1
Vlanost K1 K2
K3 K2
S1 S1
S3 S2
R1 R1
Atterbergove
S1 S1 S2
granice
Zapreminska K2 K3
K2 K2 K2
masa S1 S3 K2 K2
S2 S2 S2
R1 R1
vrstoa na K2
K2 K1 K2 K2 K2 K2
K1
smicanje S1 S1 S1
S1 S1 S3 S3 S3 S1
R1 R2
Deformabilnost K2
K1 K1 K2 K2 K2 K2 K1
S1 R1 S1
S2 S1 S2 S2 S2 S1 S1
R1
Propusnost K2
K3 K2 K2
S1 S3
S2 S3 S2
R1
Hemijska K1 K1
K2
ispitivanja S1 S1
S2
R1 R1
a)
Terminologija i skraenice: vidi Oznake za upotrebljivost pojedinih metoda:
2.1.1 R1 visoka za stenu (R=rock) K1 visoka za krupnozrna tla
b)
U horizontalnom i vertikalnom R2 srednja za stenu K2 srednja za krupnozrna tla
smeru R3 niska za stenu K3 niska za krupnozrna tla
c)
Zavisi od tipa presiometra S1 visoka za sitnozrna tla
d) S2 srednja za sitnozrna tla
Uz pretpostavku da se izvadi S3 niska za sitnozrna tla
uzorak
e) 1) Vai za definiciju krupnozrnih i sitnozrnih tla prema ISO 14688-1.
Samo za meku stenu 2) U zavisnosti od uslova tla (vrsta tla, uslovi podzemne vode) i
planiranog zahvata izbor metoda istraivanja e varirati i moe da
bude drugaiji od predloga u datoj tabeli.
JP Putevi Srbije 16
Tabela 2.1.7: Laboratorijska ispitivanja za klasifikaciju tla (prema EN 1997-2:2007)
Vrsta tla
Glina Praina Pesak, ljunak
Parametar Vrsta uzorka Vrsta uzorka Vrsta uzorka
Nepore- Pore- Pregne- Nepore- Pore- Pregne- Pore- Pregne-
meen meen en meen meen en meen en
Geoloki opis i klasifikacija tla + + + + + + + +
Vlanost + o + o o o o
Zapreminska masa + o + o
Minimalna i maksimalna
o o o + +
zapreminska masa
Atterbergove granice + + + + + +
Granulometrijski sastav + + + + + + + +
Nedrenirana vrstoa + o
Vodopropusnost + + o o o o
Osetljivost +
+ normalno se upotrebljava
o moe da se upotrebi ali ne mora da bude reprezentativno
nije upotrebljivo
NAPOMENA: za pojedine vrste tla bie potrebni i drugi opiti kao na primer odreivanje organskih svojstava,
specifine teine i aktivnosti.
Tabela 2.1.8: Laboratorijska ispitivanja za odreivanje fizikih i mehanikih svojstva tla (prema EN
1997-2:2007)
Vrsta tla
Geotehniki parametar ljunak Pesak Praina Norm. Prekons. Treset,
kons. glina glina organska tla
Edometarski modul (Eoed),
(OED) (OED) OED OED OED OED
indeks stiljivosti (Cc)
(TX) (TX) (TX) (TX) (TX) (TX)
(jednodimenzion. kompresija)
Modul elastinosti (E), modul
TX TX TX TX TX TX
smicanja (G)
Drenirana (efektivna) vrstoa TX TX TX TX TX TX
na smicanje (c', ') SB SB SB SB SB SB
Rezidualna vrstoa na RS RS RS RS RS RS
smicanje(c'R, 'R) (SB) (SB) (SB) (SB) (SB) (SB)
Nedrenirana vrstoa na TX
TX TX TX
smicanje (cu) DSS DSS DSS
DSS
(SB) (SB) (SB)
SIT
SIT SIT SIT
Zapreminska masa () BDD BDD BDD BDD BDD BDD
Koeficijent konsolidacije (cv) OED OED OED OED
TX TX TX TX
Vodopropusnost (k) PTC TXCH TXCH TXCH
TXCH TXCH
TXCH (PTF) (PTF) (PTF)
PSA PSA
(PTF) (OED) (OED) (OED)
ne odreuje se
() ogranieno upotrebljivo
JP Putevi Srbije 17
Skraenice:
BDD ... odreivanje zapreminske mase (Bulk density determination)
DSS ... opit istog direktnog smicanja (Direct simple shear test)
OED ... edometarski opit (Oedometer test)
PTF ... vodopropusnost u permeametru sa opadajuim pritiskom (Permeability test in the falling head
permeameter)
PTC ... vodopropusnost u permeametru sa konstantnim pritiskom (Permeability test in the constant head
permeameter)
RS ... opit rotacionog smicanja (Ring shear)
SB ... opit direktnog smicanja (Translational shear box test)
SIT ... merenje indeksa vrstoe (Strength index tests) (samo u preliminarnoj fazi)
PSA ... odreivanje granulometrijskog sastava (Particle size analysis)
TX ... triaksijalni opit (Triaxial test)
TXCH ... vodopropusnost u triaksijalnom aparatu sa konstantnim pritiskom (Permeability constant head test in the
triaxial cell)
sprovodilo u skladu sa zahtevima

2.1.6.3 Kvalitet izvoenja geotehnikih standarda;
istraivanja 8. istraivanje moe da se izvodi samo u
vremenskih uslovima, odn.
Kod izvoenja terenskih i laboratorijskih laboratorijskim uslovima koji ne utiu na
istraivanja/ispitivanja moraju da budu rezultat istraivanja. Podaci o
ispunjeni osnovni zahtevi obezbeivanja i vremenskim uslovima i temperaturi
kontrole kvaliteta, kao i ponovljivosti prilikom izvoenja terenskih istraivanja,
izvoenja. Osnovni kriterijumi u sistemu odn. podaci o mikroklimi u laboratoriji
kvaliteta koje izvoa terenskih i prilikom izvoenja laboratorijskih
laboratorijskih ispitivanja mora da ispuni su ispitivanja, moraju da budu jasno vidljivi
sledei: iz radnih zapisnika;
1. mora jasno da bude odreena linija 9. svako terensko ili laboratorijsko
voenja geotehnikih istraivanja i istraivanje mora da ima taan
odgovornosti svih izvoaa pojedinih identifikacioni broj, koji omoguava
istraivanja; praenje celokupnog radnog postupka
2. istraivanja mogu izvoditi samo od poetka do kraja;
odgovarajue osposobljeni kadrovi; 10. svi uzorci moraju da budu odgovarajue
3. kod izvoenja istraivanja moe se oznaeni i ifrovani;
koristiti samo tehniki besprekorna 11. naruilac moe da imenuje nadzornog
oprema koja ispunjava zahteve inenjera, koji ima zadatak da prati
referentnih standarda i propisa; izvoenje geotehnikih istraivanja.
4. sva merna oprema mora da bude
kalibrisana i redovno kontrolisana od
strane ovlaene ustanove;
5. podaci o opremi, tehnikim
karakteristikama opreme, potvrde o
kalibraciji i uputstva za rad sa opremom
moraju biti dostupni i na raspolaganju
naruiocu, ako on to zatrai;
6. za sva istraivanja, kako terenska tako i
laboratorijska, treba voditi zapisnike o
istraivanju. Obavezan sadraj zapisnika
po pravilu je odreen relevantnim
standardima, odn. uputstvima za rad.
Svi zapisnici moraju redovno da se
popunjavaju i uvaju u originalnom
obliku u okviru dokumentacije o
istraivanjima;
7. svi zapisi moraju da se vode i uvaju
tako da je iz njih mogue bez sumnje
preuzeti podatke o izvoau istraivanja,
o celokupnom toku istraivanja, o
moguim smetnjama i spoljanjim
faktorima koji mogu uticati na rezultat,
kao i podatke o tome da li se istraivanje
18 JP Putevi Srbije
2.1.7 DODATAK
2.1.7.1 Standardi za terenske istrane radove
Identifikacija i klasifikacija tla i stena

ISO 14688-1 Geotechnical investigation and testing - Identification and classification of
soil - Part 1: Identification and description
soil - Part 2: Principles for a classification
rock - Part 1: Identification and description
Hidrogeoloka istraivanja
ISO 22282-1 Geotechnical investigation and testing - Geohydraulic testing - Part 1:
General rules
ISO 22282-2 Geotechnical investigation and testing - Geohydraulic testing - Part 2: Water
permeability tests in a borehole without packer
pressure test in rock
Pumping test
Infiltrometer test
permeability tests in a borehole with packer and pulse-litre stimulation
Uzimanje uzoraka tla i podzemne vode

ISO 22475-1 Geotechnical investigation and testing - Sampling methods and
groundwater measurements - Part 1: Technical principles for execution
groundwater measurements - Part 2: Qualification criteria for enterprises
and personnel
groundwater measurements - Part 3: Conformity assessment of enterprises
and personnel by third party
Izvoenje terenskih ispitivanja

ISO 22476-1 Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 1: Electrical cone
and piezocone penetration tests
ISO 22476-2 Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 2: Dynamic
probing
ISO 22476-3 Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 3: Standard
penetration test
ISO 22476-4 Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 4: Mnard
pressuremeter test
ISO 22476-9 Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 9: Field vane test
ISO 22476-10 Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 10: Weight
sounding test
JP Putevi Srbije 19
ISO 22476-11 Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 11: Flat
dilatometer test
ISO 22476-12 Geotechnical investigation and testing - Field testing - Part 12: Mechanical
cone penetration test (CPTM)
Testiranje elemenata geotehnikih konstrukcija

ISO 22477-1 Geotechnical investigation and testing - Testing of geotechnical structures -
Part 1: Pile load test by static axially loaded compression
ISO 22477-5 Geotechnical investigation and testing - Testing of geotechnical structures -
Part 5: Testing of anchorages
2.1.7.2 Standardi za laboratorijske istrane radove
Izvoenje laboratorijskih ispitivanja

ISO 17892-1 Geotechnical investigation and testing - Laboratory testing of soil - Part 1:
Determination of water content
Determination of density of fine grained soil
Determination of particle density - Pycnometer method
Determination of particle size distribution
Incremental loading oedometer test
Fall cone test
Unconfined compression test on fine-grained soil
Unconsolidated undrained triaxial test
Consolidated triaxial compression tests on water saturated soil
Direct shear tests
Determination of permeability by constant and falling head
Determination of Atterberg limits
Ispitivanja agregata
EN 932-1 Tests for general properties of aggregates - Part 1: Methods for sampling
EN 932-2 Tests for general properties of aggregates - Part 2: Methods for reducing
laboratory samples
EN 932-3 Tests for general properties of aggregates - Part 3: Procedure and
terminology for simplified petrographic description
EN 932-5 Tests for general properties of aggregates - Part 5: Common equipment
and calibration
20 JP Putevi Srbije
EN 932-6 Tests for general properties of aggregates - Part 6: Definitions of

repeatibility and reproducibility
EN 933-1 Tests for geometrical properties of aggregates - Part 1: Determination of
particle size distribution - Sieving method
particle size distribution - Test sieves, nominal size of apertures
particle shape - Flakiness index
particle shape - Shape index
percentage of crushed and broken surfaces in coarse aggregate particles
EN 933-6 Tests for geometrical properties of aggregates - Part 6: Assessment of
surface characteristics - Flow coefficient of aggregates
shell content - Percentage of shells in coarse aggregates
EN 933-8 Test for geometrical properties of aggregates - Part 8: Assessment of fines -
Sand equivalent test
EN 933-9 Tests for geometrical properties of aggregates - Part 9: Assessment of fines
- Methylene blue test
prEN 933-10 Tests for geometrical properties of aggregates - Part 10: Assessment of
fines - Grading of filler aggregates (air jet sieving)
prEN 933-11 Tests for geometrical properties of aggregates - Part 11: Classification test
for the constituents of coarse recycled aggregate
prEN 933-11 Tests for geometrical properties of aggregates - Part 11: Classification test
for the constituents of coarse recycled aggregate
EN 1097-1 Tests for mechanical and physical properties of aggregates - Part 1:
Determination of the resistance to wear (micro-Deval)
Methods for the determination of resistance to fragmentation
Determination of loose bulk density and voids
Determination of the voids of dry compacted filler
Determination of the water content by drying in a ventilated oven
Determination of particle density and water absorption
Determination of the particle density of filler - Pyknometer method
Determination of the polished stone value
Determination of the resistance to wear by abrasion from studded tyres
Nordic test
Determination of water suction height
JP Putevi Srbije 21
EN 1367-1 Tests for thermal and weathering properties of aggregates - Part 1:

Determination of resistance to freezing and thawing
Magnesium sulfate test
EN 1367-3 Tests for thermal and weathering properties of aggregates - Part 3: Boiling
test for "Sonnenbrand basalt"
Determination of drying shrinkage
Determination of resistance to thermal shock
Determination of resistance to freezing and thawing in the presence of salt
(NaCl)
Istraivanja nevezanih i hidraulino vezanih meavina

EN 13286-1 Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 1: Test methods for
laboratory reference density and water content - Introduction, general
requirements and sampling
laboratory dry density and water content - Proctor compaction
EN 13286-2 Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 2: Test methods for the
determination of the laboratory reference density and water content -
Proctor compaction
laboratory reference density and water content - Vibrocompression with
controlled parameters
laboratory reference density and water content - Vibrating hammer
laboratory reference density and water content - Vibrating table
EN 13286-7 Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 7: Cyclic load triaxial test
for unbound mixtures
EN 13286-40 Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 40: Test method for the
determination of the direct tensile strength of hydraulically bound mixtures
determination of the compressive strength of hydraulically bound mixtures
determination of the indirect tensile strength of hydraulically bound mixtures
determination of the modulus of elasticity of hydraulically bound mixtures
determination of the alpha coefficient of vitrified blast furnace slag
determination of the workability period of hydraulically bound mixtures
determination of the moisture condition value
determination of California bearing ratio, immediate bearing index and linear
swelling
22 JP Putevi Srbije
determination of degree of pulverisation
EN 13286-49 Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 49: Accelerated swelling
test for soil treated by lime and/or hydraulic binder
EN 13286-50 Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 50: Method for the
manufacture of test specimens of hydraulically bound mixtures using Proctor
equipment or vibrating table compaction
manufacture of test specimens of hydraulically bound mixtures using
vibrating hammer compaction
manufacture of test specimens of hydraulically bound mixtures using
vibrocompression
EN 13286-53 Unbound and hydraulically bound mixtures - Part 53: Methods for the
manufacture of test specimens of hydraulically bound mixtures using axial
compression
Abrazivnost prirodne stene

EN 14157 Natural stones - Determination of abrasion resistance
Odreivanje vrednosti pH i gubitka zapaljivosti

prEN 15933 Soil, sludge, and treated biowaste - Determination of pH
prEN 15935 Soil, sludge, waste, and treated biowaste - Determination of loss on ignition
2.1.7.3 Standardi za kabinetski rad i projektovanje
Grafiki simboli na geolokim kartama i profilima

ISO 710-1 Graphical symbols for use on detailed maps, plans and geological cross-
sections -- Part 1: General rules of representation
sections -- Part 2: Representation of sedimentary rocks
sections -- Part 3: Representation of magmatic rocks
sections -- Part 4: Representation of metamorphic rocks
sections -- Part 5: Representation of minerals
sections -- Part 6: Representation of contact rocks and rocks which have
undergone metasomatic, pneumatolytic or hydrothermal transformation or
transformation by weathering
sections -- Part 7: Tectonic symbols
JP Putevi Srbije 23
2.1.7.4 Sadraj izvetaja
Generalni zahtevi u pogledu sadraja pojedinih elaborata definisani su u takama 2.1.5.1 i 2.1.5.2.
U nastavku su prikazani primeri sadraja pojedinih elaborata:
- geotehniki elaborat za trasu (2.1.7.4.1):
- elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja za trasu
- geotehniki elaborat o uslovima izgradnje trase
- geotehniki elaborat za objekat (most) (2.1.7.4.2):
- elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja za most
- geotehniki elaborat o uslovima izgradnje mosta
- geotehniki elaborat za tunel (2.1.7.4.3):
- elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja za tunel
- geotehniki elaborat o uslovima izgradnje tunela.
24 JP Putevi Srbije
2.1.7.4.1 Geotehniki elaborat za trasu
Sveska 1: Elaborat o rezultatima geotehnikih istraivanja
1. UVOD
1.1 Svrha i obim istraivanja
1.2 Vremenski period izvoenja istraivanja
1.3 Struni saradnici
1.4 Vaei standardi i propisi
2. VRSTE I OBIM ISTRANIH RADOVA

2.1 Pregled ranije izvedenih istraivanja
2.2 Generalna geotehnika iskustva sa lokacije
2.3 Istraivanja za projekat puta
2.1.1 Terenski istrani radovi
2.1.2 Laboratorijska ispitivanja
3. PRIKAZ OSNOVNIH REZULTATA ISTRAIVANJA

3.1 Geomorfoloke karakteristike terena
3.2 Geoloka graa terena
3.2.1 Litostratigrafski sastav
3.2.2 Tektonski sklop
3.3 Hidrogeoloke karakteristike terena
3.4 Savremeni geoloki procesi i pojave (klizita, odroni, erozija i dr.)
3.5 Seizminost terena
4. OCENJIVANJE GEOTEHNIKIH PARAMETARA NA OSNOVU REZULTATA ISTRAIVANJA

4.1 Pregled rezultata laboratorijskih i terenskih ispitivanja sa komentarima
4.2 Analiza rezultata ispitivanja fiziko-mehanikih karakteristika tla i stena sa predlogom
karakteristinih vrednosti
5 ZAKLJUCI
6 OSNOVNI GRAFIKI PRILOZI

6.1 Geoloka i inenjersko-geoloka karta
6.2 Uzduni inenjersko-geoloki profil du trase
6.3 Karakteristini popreni profili (obavezno na lokacijama svih useka i nasipa, svih klizita i
slabo nosivih tla)
7 OSTALI PRILOZI
7.1 Izvetaji o pojedinim istranim radovima (buenje, laboratorijska ispitivanja, terenska
merenja, geofizika merenja, ...)
Sveska 2: Elaborat o uslovima izgradnje trase puta
1 UVOD
2 ANALIZA GEOTEHNIKIH PARAMETARA

2.1 Rejoniranje trase
2.2 Geotehniki model za svaki rejon sa izborom karakteristinih i projektnih vrednosti
parametara za geotehnike proraune
3 GEOTEHNIKE ANALIZE I PRORAUNI

3.1 Prorauni sleganja i konsolidacije
3.2 Analize stabilnosti nasipa
3.3 Analize stabilnosti useka
4 GEOTEHNIKI USLOVI I PREPORUKE ZA IZVOENJE RADOVA

4.1 Uslovi izvoenja useka i zaseka
4.2 Uslovi izvoenja nasipa
JP Putevi Srbije 25
4.3 Specifini problemi trase (zatita od povrinske i podzemne vode, odseci na slabo nosivom
tlu, odseci na nestabilnom terenu)
4.4 Upotrebljivost lokalnih materijala
5 PREPORUKE ZA NADZOR, MONITORING I ODRAVANJE

5.1 Identifikacija geotehnikih rizika i rizinih lokacija
5.2 Projekat geotehnikog praenja
5.3 Preporuke za nadzornog inenjera
5.4 Preporuke za odravanje
6 PREDLOG PROGRAMA ISTRAIVANJA U SLEDEOJ FAZI
7 ZAKLJUCI

8.1 Situacija trase na inenjersko-geolokoj karti
8.2 Uzduni geotehniki profil du trase
8.3 Karakteristini geotehniki popreni profili
9 OSTALI PRILOZI
9.1 Rezultati raunskih analiza (stabilnost kosina, prorauni sleganja, konsolidacije, ...)
9.2 Saetak geotehnikog projekta za naruioca (vidi taku 2.1.5.2)
26 JP Putevi Srbije
2.1.7.4.2 Geotehniki elaborat za objekat
1 UVOD
2 VRSTE I OBIM ISTRANIH RADOVA

2.3 Istraivanja za projekat objekta
2.3.1 Terenski istrani radovi
2.3.2 Laboratorijska ispitivanja
3 PRIKAZ OSNOVNIH REZULTATA ISTRAIVANJA

3.2 Geoloka graa terena
3.4 Savremeni geoloki procesi i pojave (klizita, odroni, erozija i dr.)
3.5 Seizminost terena
4 OCENJIVANJE GEOTEHNIKIH PARAMETARA NA OSNOVU REZULTATA ISTRAIVANJA

5 ZAKLJUCI

6.2 Uzduni i popreni inenjersko-geoloki profil(i) tla na lokaciji objekta
7 OSTALI PRILOZI
merenja, geofizika merenja, izvetaj o probnom optereenju ipova, ...)
Sveska 2: Elaborat o uslovima izgradnje objekta
1 UVOD

2.1 Geotehniki model tla na lokaciji objekta
2.2 Izbor karakteristinih i projektnih vrednosti fizikih i mehanikih parametara za geotehnike
proraune
3 GEOTEHNIKE ANALIZE I PRORAUNI

3.1 Prorauni sleganja i konsolidacije objekta
3.2 Prorauni nosivosti temelja (ipova)
3.3 Prorauni sleganja i konsolidacije prikljunog nasipa
3.4 Analize stabilnosti nasipa
3.5 Analiza interakcije objekta i tla (primer: uticaj redosleda izvoenja radova nasip, objekat)
4 GEOTEHNIKI USLOVI I PREPORUKE ZA IZVOENJE RADOVA

4.1 Predlog temeljenja objekta
4.2 Uslovi izvoenja radova
JP Putevi Srbije 27
5.1 Identifikacija geotehnikih rizika i rizinih lokacija, faza

5.4 Preporuke za odravanje
7 ZAKLJUCI

8.1 Situacija objekta na inenjersko-geolokoj karti
8.2 Uzduni i popreni geotehniki profil tla na lokaciji objekta
9 OSTALI PRILOZI
9.1 Rezultati raunskih analiza (nosivost, sleganje, konsolidacija, generalna stabilnost)
28 JP Putevi Srbije
2.1.7.4.3 Geotehniki elaborat za tunel
1 UVOD
2 VRSTE I OBIM ISTRANIH RADOVA

2.3 Istraivanja za projekat tunela
2.4 Terenski istrani radovi
2.5 Laboratorijska ispitivanja
3 PRIKAZ OSNOVNIH REZULTATA ISTRAIVANJA

3.2 Osnovne geoloke karakteristike terena
3.3 Tektonski sklop, ispucalost, parametri ispucalosti
3.5 Savremeni geoloki procesi - stabilnost terena
3.6 Parametri seizminosti na lokaciji tunela
4 GEOTEHNIKI PARAMETRI NA OSNOVU REZULTATA ISTRAIVANJA

5 ZAKLJUCI

6.2 Uzduni i popreni inenjersko-geoloki profil(i) tla na lokaciji tunela
7 OSTALI PRILOZI
merenja, geofizika merenja, izvetaj o probnom optereenju ankera, ...)
Sveska 2: Elaborat o uslovima izgradnje tunela
1 UVOD

2.1 Geotehniki model tla na lokaciji objekta
2.2 Izbor karakteristinih i projektnih vrednosti fizikih i mehanikih parametara za geotehnike
proraune
3 GEOTEHNIKI USLOVI IZGRADNJE TUNELA

3.1 Prognozni profil terena du trase sa geotehnikim zoniranjem
3.2 Geotehnika klasifikacija stenskih masa
3.3 Analiza uslova gradnje po geotehnikim zonama
3.3.1 Uslovi iskopa
3.3.2 Razrada profila - fazni iskop tunela
3.3.3 Privremena stabilnost iskopa
3.3.4 Trajna stabilnost tunela
3.3.5 Prognoza dotoka podzemnih voda i predlog naina zatite
JP Putevi Srbije 29
3.3.6 Prognoza pojave tetnih gasova i predlog naina zatite

3.3.7 Analiza uslova gradnje portala i preduseka
3.4 Preporuke za izbor metode iskopa tunela
3.5 Mogunost korienja materijala iz iskopa i deponiranje vika materijala
3.6 Uticaj izgradnje tunela na okolni teren i objekte
3.6.1 Mehaniki uticaj pomaci terena
3.6.2 Uticaji na izvore vode i vodu u tlu

4.1 Identifikacija geotehnikih rizika i rizinih lokacija, faza izgradnje
4.4 Preporuke za odravanje tunela
6 ZAKLJUCI

7.1 Situacija objekta na inenjersko-geolokoj karti
7.2 Uzduni i popreni geotehniki profil tla na lokaciji objekta
8 OSTALI PRILOZI
8.1 Rezultati raunskih analiza
30 JP Putevi Srbije
2.1.7.5 Informativni obim terenskih istranih radova saetak iz EN 1997-2 (dodatak B)
Za geotehnike istrane radove na putevima i objektima na njima (mostovi, tuneli) Evrokod 7-2 u
svom dodatku B predlae sledei obim istraivanja:
2.1.7.5.1 Razmak izmeu istranih radova
Meusobni razmak istranih buotina ili drugih adekvatnih metoda istranih radova:
- du linijskih objekata (putevi, cevovodi, kanali, tuneli, potporne konstrukcije) na svakih 20 do
200 m,
- mostovi: od 2 do 6 na svakom temelju,
- objekti velike osnove: na razmaku koji nije vei od 60 m.
2.1.7.5.2 Dubina istranih radova
Za pojedine vrste zahvata predlau se sledee dubine istraivanja za (mereno od najnie take
temelja ili od dna iskopa). U sluajevima sa vie kriterijuma primenjuje se kriterijum koji daje
najveu dubinu.
Za izuzetno visoke ili kompleksne konstrukcije barem nekoliko istranih radova treba izvesti do
veih dubina. Isto vai za sluajeve nepovoljnih geotehnikih uslova (primer: sloj niske krutosti i
vrstoe ispod dobro nosivog sloja tla).
Za zahvate na dobro nosivom i krutom tlu dubina istranih radova moe da se redukuje na za=2 m,
ali za odreeni broj istraivanja treba dostii dubinu za=5 m.
Za temelje konstrukcija:
za 6 m
za 3,0 bF (bF je kraa dimenzija temelja).
Za temeljne ploe i za konstrukcije sa vie temelja kod kojih dolazi do meusobnih uticaja u veim
dubinama:
za 1,5 bB (bB je kraa dimenzija temeljne ploe)
JP Putevi Srbije 31
Za nasipe:
0,8 h < za < 1,2 h (h je visina nasipa)
Za iskope:
za 0,4 h (h je dubina iskopa)
za 2 m
Za puteve:
za 2 m
Za iskope sa potpornim konstrukcijama kod kojih je podzemna voda ispod dna iskopa:
za 0,4 h (h je dubina iskopa, t dubina potporne konstrukcije ispod iskopa)
za (t+2,0) m.
Za iskope sa potpornim konstrukcijama kod kojih je podzemna voda iznad dna iskopa:
za (H+2,0) (h je dubina iskopa, t dubina potporne konstrukcije ispod iskopa)
za (t+2,0) m (ako su do dubine zahvata prisutni propusni slojevi)
za (t+5,0) m (ako do dubine zahvata nema propusnih slojeva).
32 JP Putevi Srbije
Za ipove:
za 5 m
za 1,0 bg (bg je kraa dimenzija osnove temelja na ipovima)
za 3,0 DF (DF dimenzija noge ipa).
JP Putevi Srbije 33
je u tome to se u sluaju kolovoza radi o

izrazito malim slivnim povrinama (npr. deo
2.2 HIDROLOKE ANALIZE kolovoza izmeu dva slivnika), dok slivovi
vodotoka do ukrtanja sa putem mogu imati
povrine od malih do veoma velikih. Veliina
2.2.1 UVODNI DEO slivnih povrina utie na izbor metode za
proraun oticaja.
2.2.1.1 Opte
Predmet projektovanja odvodnjavanja
Hidroloke analize i prorauni u okviru kolovoza su sistemi za odvoenje kinih voda
planiranja i projektovanja puteva slue za koji prikupljaju, prenose i isputaju kinu
odreivanje oticaja kinih voda koje objekti vodu koja tee po kolovozu ili du puta.
za odvodnjavanje treba da odvedu ili da Zadatak hidrolokih analiza u okviru
kontroliu. projektovanja odvodnjavanja kolovoza je da
se procene koliine kie i oticaja sa kolovoza,
Objekti odvodnjavanja se projektuju tako da na osnovu kojih se dimenzioniu rigole,
odvedu merodavne koliine kinog oticaja i slivnici, kolektori kinog oticaja, putni kanali i
na taj nain smanje opasnost od plavljenja. retenzije i drugi hidrotehniki objekti.
Projektna reenja se proveravaju i za uslove
oticaja veeg od merodavnog kako bi se U okviru hidrolokih analiza za potrebe
postiglo da tete od plavljenja i opasnost po projektovanja objekata na ukrtanju puteva
saobraaj u tim uslovima budu to manji. sa vodotocima zadatak projektanta je da
odredi koliinu i vremensku raspodelu oticaja
Merodavne koliine kinog oticaja za za slivnu povrinu do take ukrtanja puta sa
projektovanje odreene su eljenim vodotokom.
(optimalnim) stepenom zatite putnog
objekta. Apsolutna zatita nije mogua, jer se
2.2.1.2 Vrste hidrolokih analiza
pojava ekstremnih kia i velikih voda koje
prevazilaze osmotrene vrednosti ne moe sa Sa metodoloke take gledita, proraun
sigurnou iskljuiti. Takoe, dimenzionisanje oticaja za potrebe projektovanja
sistema za odvodnjavanje za najnepovoljnije odvodnjavanja puteva spada u analize velikih
uslove bi bilo veoma skupo i moglo bi da voda.
bude opravdano samo kada bi posledice
otkazivanja sistema bile veoma teke. Nain prorauna oticaja velikih voda pre
svega zavisi od raspoloivosti podataka
Stepen zatite puta od oticaja kinih voda osmatranja protoka na razmatranom profilu.
posredno se opisuje verovatnoom odnosno U hidrolokoj terminologiji slivovi na kojima
uestalou prevazilaenja kapaciteta postoje osmatranja proticaja nazivaju se
objekta za odvodnjavanje. U poglavlju 2.2.1.4 izuenim, slivovi na kojima ne postoje
definiu se osnovne veliine i pojmovi vezani osmatranja se nazivaju neizuenim, dok se
za probabilistiku interpretaciju merodavnih slivovi na kojima postoje kratkorona
veliina. osmatranja nazivaju nedovoljno izuenim.
Gradski slivovi, kao i slivne povrine vezane
Izbor optimalnog stepena zatite zavisi od za saobraajnice, po pravilu su neizueni
velikog broja faktora, o emu se govori u slivovi jer se merenja u sistemima opte ili
poglavlju 8.3 o projektovanju sistema za kine kanalizacije kod nas ne sprovode
odvodnjavanje (poglavlje 8.3.2 o sistematski.
kriterijumima za projektovanje). U okviru
razmatranja hidrolokih analiza smatrae se 2.2.1.2.1 Izueni slivovi
da je ovaj izbor napravljen.
Proraun merodavnih oticaja na izuenim
Hidroloke analize o kojima se govori u ovom slivovima podrazumeva statistiku analizu
poglavlju odnose se na: osmotrenih maksimuma protoka. Takvi
- projektovanje odvodnjavanja kolovoza, i podaci su na raspolaganju za lokacije
- hidrotehniko projektovanje objekata na hidrolokih stanica u nadlenosti Republikog
ukrtanju puteva sa vodotocima. hidrometeorolokog zavoda. Kao rezultat
Izmeu ova dva zadatka postoje i slinosti i statistike analize dobija se raspodela
razlike u pogledu hidrolokih analiza. U oba verovatnoe maksimalnih protoka na
sluaja potrebno je odrediti koliine oticaja od razmatranom profilu.
kia koje treba odvesti sa kolovoza ili
sprovesti kroz npr. propust. Osnovna razlika
34 JP Putevi Srbije
Kod nedovoljno izuenih slivova na kojima perioda, dok za vee povratne periode to ne
postoje makar i kratkorona osmatranja vai.
protoka, nekad je mogue uspostaviti
regresione zavisnosti sa proticajima na Formiranje raunskih kia kao osnovnog
okolnim stanicama i tako produiti niz sa ulaza za proraun oticaja opisano je u
kojim e se obaviti statistika analiza. poglavlju 2.2.3, dok su metode za proraun
oticaja na osnovu raunsku kia opisane u
Primena ovog pristupa u projektovanju poglavlju 2.2.4.
odvodnjavanja puteva se moe oekivati
samo u sluajevima kada se put ukrta sa
veim vodotocima na kojima postoje 2.2.1.3 Merodavne veliine kao predmet
hidroloka osmatranja. Iz tog razloga, u hidrolokih analiza
poglavlju 2.2.2 dat je samo najkrai opis
postupka, dok se detaljnija uputstva mogu Merodavni oticaj za dimenzionisanje objekata
nai u strunoj hidrolokoj literaturi. odvodnjavanja moe biti izraen preko
razliitih veliliina. U najveem broju
2.2.1.2.2 Neizueni slivovi sluajeva, merodavne veliine su:
- maksimalni protok tokom trajanja oticaja
U mnogo eim sluajevima neizuenih (maksimalna ordinata hidrograma oticaja),
slivova (slivova bez hidrolokih osmatranja) - zapremina oticaja (zapremina otekle vode
merodavni oticaj se odreuje na osnovu kao povrina ispod hidrograma oticaja),
raunskih kia. Transformacija raunskih kia - celokupni hidrogram oticaja.
u raunske proticaje sprovodi se pomou
razliitih metoda pod zajednikim nazivom Maksimalni protok se koristi kao merodavna
modeli padavine-oticaj. Ovi modeli mogu veliina za dimenzionisanje kolektora u
imati razliit stepen sloenosti: od veoma sistemu za odvoenje voda sa kolovoza. Za
jednostavnih sa visokim stepenom odreene primene potrebno je raspolagati
pojednostavljenja stvarnih uslova teenja, do celokupnim hidrogramom oticaja. Hidrogram
sloenih koji objedinjuju vie faza hidrolokog oticaja je esto vaan za propuste i objekte
ciklusa i mogu koristiti i hidrodinamike za zadravanje vode (retenzije), kao i u
zakone. analizama zagaenja pri dimenzionisanju
ureaja za preiavanje oteklih voda.
U praksi se uglavnom koriste metode
prorauna oticaja koje nisu egzaktne, ve Raunska kina epizoda na osnovu koje je
ukljuuju razliita pojednostavljenja odreen merodavni oticaj oznaava se kao
neophodna za reavanje inenjerskih merodavna kia.
zadataka. Izbor metode se najee zasniva
na raspoloivim podacima, ali je neophodno Kada se projektuju objekti na ukrtanju
da se pri primeni metode potuju puteva sa vodotocima, pored merodavnog
pretpostavke o uslovima pod kojima je oticaja poeljno je da se proceni i maksimalni
metoda primenljiva. protok pri kome dolazi do prelivanja puta i da
se na osnovu njega procene rizici i tete.
U ovom tekstu detaljnije su opisane
inenjerske metode koje se tradicionalno
koriste u praksi, dok su date i kratke 2.2.1.4 Verovatnoa i povratni period
napomene o drugim savremenim metodama velikih voda
prorauna. Napominje se da je preporuljivo
Hidroloke analize u projektovanju
da se sloenije metode, koje se smatraju
odvodnjavanja puteva treba da odslikaju
tanijim, primenjuju kod objekata veeg
budue dogaaje ije se vreme pojave i
znaaja kod kojih je vano da se rizik od
intenzitet ne mogu precizno prognozirati. Iz
plavljenja to bolje odredi.
tog razloga pojava velikih voda se opisuje
probabilistiki, odnosno tako to se prikazuje
Kljuni aspekt primene raunskih kia za
verovatnoa sa kojom e se odreena velika
proraun oticaja je injenica da se
voda prevazii.
sraunatim merodavnim proticajima pripisuje
povratni period merodavne kie. S obzirom
Za procenu raspodele verovatnoe pojave
na izrazitu nelinearnost veze izmeu
protoka velikih voda u praksi se koristi
padavina i oticaja, ovakva pretpostavka u
statististika analiza nizova maksimalnih
optem sluaju nije realna. Iskustva na malim
godinjih protoka na odreenom profilu
urbanim slivovima pokazuju [17] da se moe
vodotoka. Verovatnoa da maksimalni
prihvatiti da kie povratnog perioda do 10
godinji protok QGM prevazie vrednost x je:
godina proizvode oticaj slinog povratnog
JP Putevi Srbije 35
p( x ) P {QGM x } odreivati protoke za povratne periode u

sledeim granicama:
Verovatnoa p(x) se zove i verovatnoa
godinjeg prevazilaenja, jer predstavlja 2 T ( x ) 2N
verovatnou da maksimalni godinji protok u
gde je N duina niza u godinama.
bilo kojoj godini bude vei od x.
Pod terminom rizik najee se podrazumeva
Povratni period T(x) definie se kao prosean
verovatnoa da e do prevazilaenja nekog
period (broj godina) izmeu dva
protoka x doi bar jednom tokom L godina:
prevazilaenja protoka x. Povratni period T(x)
i verovatnoa p(x) protoka x su reciprone R( x ) 1 [1 p( x )] L
vrednosti:
gde je p(x) verovatnoa godinjeg
p( x ) 1/ T ( x ) prevazilaenja protoka x.
Drugim reima, povratni period T(x) velike
vode x se moe izraziti kao reciprona 2.2.2 MAKSIMALNI PROTOCI NA
vrednost verovatnoe godinjeg IZUENIM SLIVOVIMA
prevazilaenja vrednosti p(x):
T ( x ) 1/ p( x ) Za odreivanje maksimalnih protoka na
U amerikoj literaturi povratni period se profilima izuenih slivova moe se koristiti
naziva i uestalost pojave velikih voda. statistika analiza podataka osmatranja na
razmatranom profilu.
U principu je svejedno da li e se pojava
velikih voda izraziti preko povratnog perioda Kao to je reenu u uvodu, primena ovog
(T-godinja velika voda) ili preko pristupa u projektovanju odvodnjavanja
verovatnoe prevazilaenja (velika voda puteva se moe oekivati samo u
verovatnoe p). U praksi se sreu oba sluajevima kada se put ukrta sa veim
naina prikazivanja. Na primer, 50-godinja vodotocima na kojima postoje hidroloka
velika voda (velika voda povratnog perioda osmatranja. Ovo poglavlje prikazuje samo
50 godina) moe se izraziti i kao velika voda opte principe statistike analize hidrolokih
verovatnoe 2%, odnosno velika voda koja veliina, dok se detaljnija uputstva mogu nai
se u jednoj godini moe prevazii sa u strunoj hidrolokoj literaturi ([10], [11]).
verovatnoom 0.02.
Podaci za statistiku analizu mogu se dobiti u
Izraavanjem velikih voda preko verovatnoe Republikom hidrometeorolokom zavodu
umesto preko povratnog perioda moe se Srbije.
izbei pogrena interpretacija uestalosti
pojave velikih voda. Statistika analiza sprovodi se na nizovima
velikih voda, pod kojima se najee
S obzirom da verovatnoa prevazilaenja podrazumevaju nizovi godinjih maksimuma
p(x) moe imati vrednosti izmeu 0 i 1, protoka ili nizovi pikova iznad praga.
povratni period kao njena reciprona
vrednost moe da se kree u sledeim Da bi rezultati statistike analize bili validni,
granicama: nizovi treba da reprezentuju prirodni reim
vodotoka. Na primer, ukoliko je uzvodno
1 T (x) dolo do izgradnje akumulacije ili do
znaajne urbanizacije, tada je potrebna
Treba obratiti panju da povratni period ne posebna obrada podataka. Drugim reima,
moe biti manji od 1 godine. Teorijski, on nizovi moraju da ispune kriterijume
moe biti jednak 1 godini samo u sluaju homogenosti i sluajnosti. Ispunjenost ovih
kada je verovatnoa prevazilaenja p(x) = kriterijuma potvruje se odgovarajuim
P{QGM > x} jednaka 1, to bi znailo da je statistikim testovima. Takoe se smatra da
pojava protoka veeg od x siguran dogaaj. nizovi krai od 25 godina ne mogu da daju
Kako se to ne moe tvrditi ni za jednu pouzdane procene merodavnih voda.
vrednost x, odreivanje 1-godinjeg protoka
je nemogu zadatak. To znai da u praksi Statistika analiza nizova maksimalnih
nema smisla procenjivati protoke povratnog godinjih protoka sastoji se od prilagoavanja
perioda manjeg od 2 godine. Takoe, smatra empirijske raspodele osmotrenih vrednosti
se da su ocene velikih voda povratnog nekom od teorijskih raspodela. Empirijska
perioda znatno veeg od duine niza veoma raspodela se formira tako to se svakom
nepouzdane, tako da u praksi ima smisla
36 JP Putevi Srbije
podatku osmatranja xi dodeli empirijska trajanje. Takoe, prekidi u padanju kie se

funkcija raspodele prema nekoj od formula obino zanemaruju ako su relativno kratki u
kompromisne verovatnoe. Najee odnosu na veliinu slivne povrine i vreme
koriena formula kompromisne verovatnoe putovanja vode na njoj. Na taj nain, za
je Vejbulov obrazac: definisanje raunske kie trajanja npr. 30
minuta, u realnoj kinoj epizodi trai se deo
i sa najveom visinom kie tokom bilo kojih 30
Fe ( x i )
n 1 minuta.
gde je xi i-ti lan niza u uzorku ureenom u
rastui redosled, Fe(xi) odgovarajua Vremenska neravnomernost kie ogleda se
vrednost empirijske funkcije raspodele, a n kroz promenu intenziteta kie tokom njenog
duina niza. trajanja. Intenzitet kie se definie kao
promena visine kie u jedinici vremena i
Teorijske raspodele koje se najee koriste izraava najee u mm/min ili mm/h, a
1 1
obuhvataju log-Pirson raspodelu III tipa, log- koristi se i jedinica Ls ha (1 mm/min = 167
1 1
normalnu raspodelu (dvoparametarsku i Ls ha ). Dijagram promene intenziteta kie
troparametarsku), Gumbelovu raspodelu i kroz vreme naziva se hijetogram. Intenzitet
optu raspodelu ekstremnih vrednosti. Veliki kie je jedan od najznaajnih faktora od kojih
broj nizova moe se uspeno modelirati log- zavise protoci kinog oticaja, pa je vano
Pirson III raspodelom. uzeti promene intenziteta kie u obzir za
sluajeve u kojima je taj uticaj dominantan.
Saglasnost empirijske i teorijske raspodele
se testira odgovarajuim statistikim Kie karakterie i prostorna neravnomernost,
testovima. Od brojnih testova koji su u uslovljena reljefom i meteorolokim uslovima.
upotrebi, preporuuje se primena Kramer- Iz tog razloga, treba koristiti podatke o
Mizesovog testa ili PPCC testa. Konani kiama sa bliskih i reprezentativnih lokacija.
izbor teorijske raspodele treba doneti na Na primer, nije prihvatljivo koristiti podatke sa
osnovu rezultata testova saglasnosti i kiomerne stanice koja je od lokacije objekta
vizuelne provere na dijagramima odvojena visokim planinama iako je moda
verovatnoe. blizu u vazdunoj liniji. Za vee slivne
povrine potrebno je koristiti podatke sa vie
stanica na samom slivu ili u njegovoj
2.2.3 KIE KAO ULAZ ZA PRORAUN neposrednoj okolini i odrediti prosene
OTICAJA padavine na slivu nekom od metoda za
prostornu interpolaciju (Tisenovi poligoni,
metoda izohijeta, metoda recipronih
2.2.3.1 Opta razmatranja kvadrata rastojanja i druge).
Podaci o kiama predstavljaju najvanije U hidrolokim analizama za projektovanje

ulazne podatke za proraun oticaja od kinih hidrotehnikih objekata koriste se raunske
voda. Karakteristike kinih epizoda, pored kine epizode. To su hipotetike epizode ije
karakteristika slivnih povrina, imaju kljuni karakteristike treba da odraavaju
uticaj na formiranje oticaja kinih voda. U karakteristike realnih (osmotrenih) kia na
ovom poglavlju govori se o nainima na koji nekoj lokaciji.
se karakteristike kia predstavljaju da bi se
na osnovu njih odredio oticaj.
2.2.3.2 Zavisnosti visine i intenziteta
Osnovni elementi kinih epizoda su: kia od trajanja i povratnog
- trajanje kie, perioda (HTP i ITP)
- ukupna visina kie,
- vremenska neravnomernost intenziteta Statistikom obradom osmotrenih podataka o
kie, kiama fiksiranog trajanja dobijaju se
- prostorna neravnomernost kie. zavisnosti visina trajanje povratni period
(zavisnosti HTP) ili intenzitet trajanje
U analizi kia se pod trajanjem kie povratni period (zavisnosti ITP). Ove
podrazumeva fiksirani interval vremena u zavisnosti predstavljaju svedene informacije
kome padne odreena (najvea) visina kie, karakteristika kia za neku lokaciju jer
nezavisno od toga da li je pre ili posle tog dovode u vezu visinu ili intenzitet kie sa
intervala vremena bilo jo kie. Ovakva trajanjem i verovatnoom prevazilaenja.
definicija je neophodna jer za realne kine Zavisnosti HTP i ITP daju praktino iste
epizode ne postoji opte pravilo kako se informacije, jer intenzitet u zavisnostima ITP
definie poetak i kraj kie, pa time i njihovo
JP Putevi Srbije 37
predstavlja proseni intenzitet tokom trajanja grafiki prikazi zavisnosti HTP i ITP mogu se
(tj. visinu kie podeljenu sa trajanjem). dopuniti i analitikim oblicima ovih krivih, dok
kojih se moe doi regresionom analizom.
Zavisnosti HTP i ITP za lokacije Regresione jednaine se obino trae u
pluviografskih stanica u Srbiji mogu se dobiti jednom od sledeih oblika:
u Republikom hidrometeorolokom zavodu.
A AT D AT D
i , i , i
Na slici 2.2.1 dat je primer zavisnosti HTP za (t k C ) B (t k C ) B t kB C
pluviografsku stanicu Beograd-Vraar (period
obrade 1925-1989). gde je i intenzitet kie, tk trajanje kie, T
povratni period i A, B, C, D regresioni
Za potrebe odreivanja visina kie odnosno koeficijenti.
intenziteta za proizvoljna trajanja, tabelarni i
120
T = 2 god
T = 5 god
100
T = 10 god
T = 20 god
T = 50 god
80
T = 100 god
Visina kie (mm)
60
40
20
0
1 10 100 1000
Trajanje kie (min)
Slika 2.2.1: Primer zavisnosti HTP za pluviografsku stanicu Beograd-Vraar (period obrade 1925-
1989); izvor: [8].
trajanje usvojiti ono koje daje najvei

sraunati oticaj;
2.2.3.3 Preporuke za izbor raunske kie - u primeni metode SCS i broja krive CN za
proraun oticaja na malim ruralnim
Za izabrani povratni period, jednu raunsku slivovima, kratka trajanja kie bliska
kiu karakteriu njeno trajanje, ukupna visina, vremenu koncentracije mogu da potcene
i vremenska raspodela. oticaj, pa treba koristiti dnevne kie sa
vremenskom raspodelom odreenom iz
Za izbor trajanja raunske kie daju se zavisnosti ITP (metoda naizmeninih
sledee preporuke: blokova, prikazana u poglavlju 2.2.3.5.1).
- merodavno trajanje kie u primeni
racionalne metode za proraun oticaja Ukupna visina kie odreuje se iz zavisnosti
jeste trajanje kie koje je jednako HTP za izabrano trajanje kie i povratni
vremenu koncentracije sliva (videti period.
poglavlje 2.2.4.2);
- u primeni drugih metoda za proraun Vremenska raspodela ili oblik raunske kie
oticaja treba razmotriti nekoliko trajanja moe se formirati na razliite naine.
kie u rasponu od 0.5 do 2 vremena
koncentracije sliva, a za merodavno
38 JP Putevi Srbije
Sintetiki oblici raunskih kia su oni kod Blok kia je najjednostavniji oblik raunske
kojih se usvoji vreme pojave najveeg kie i dobija se direktnom primenom
intenziteta, a zatim se intenziteti rasporede zavisnosti ITP. Za razmatrani povratni period
prema nekom rasporedu. U takve raunske i izabrano trajanje kie, zavisnosti ITP dae
kie spada raunska kia sa naizmeninim prosean intenzitet kie tokom njenog
blokovima (poglavlje 2.2.3.5.1). U literaturi se trajanja.
mogu nai mnogi sintetiki oblici kia koji su
rezultat lokalnih istraivanja pojedinih autora, Pored toga to ne uzima u obzir vremensku
ali nije preporuljivo da se takvi oblici neravnomernost kia, za ovu raunsku kiu
transponuju iz drugaijih klimatskih oblasti. se jo moe rei da se njenom primenom za
kraa trajanja moe potceniti ukupna visina
Statistiki oblici raunskih kia su oni do kojih kie stvarnih kinih epizoda. Naime, pri
se dolazi statistikom obradom oblika veeg formiranju nizova visina kia razliitih trajanja
broja osmotrenih epizoda. Ovi oblici kia za potrebe odreivanja zavisnosti HTP i ITP,
opisani su u poglavlju 2.2.3.5.2. iz realnih kinih epizoda se izdvajaju
vremenski intervali sa najveom visinom kie,
Merodavnim oblikom raunske kie smatra dok se "ostatak" kie zanemaruje. Za kraa
se onaj koji daje najvei sraunati oticaj. trajanja koja se koriste za definisanje
zavisnosti HTP i ITP, od kojih je trajanje
U vezi sa oblicima raunskih kia mogu se realnih epizoda skoro sigurno due, taj
dati sledee preporuke: neobraunati ostatak moe biti znaajno vei.
- Raunske kie konstantnog intenziteta
(tzv. blok kie) mogu se koristiti u
odreenim primenama iako realne kine 2.2.3.5 Raunska kia neravnomernog
epizode nikada nemaju konstantan ve intenziteta
promenljiv intenzitet. To se pre svega
odnosi na najkraa trajanja kie (do 20 Raunske kie neravnomernog intenziteta
minuta), a samim tim i na najmanje doprinose veoj tanosti hidrolokih
slivove. Ove kie su kratko opisane u prorauna za projektovanje odvodnjavanja u
poglavlju 2.2.3.4. poreenju sa kiama konstantnog intenziteta.
- Za trajanja kie vea od 20 minuta Istraivanja pokazuju da neravnomerne
poeljno je uneti bilo kakvu vremensku raunske kie po pravilu proizvode vei oticaj
neravnomernost u raunsku kiu, jer bi od ravnomernih. To praktino vai za kie
kia ravnomernog intenziteta doprinela svih trajanja osim najkraih. Kako se u
potcenjivanju merodavnih oticaja. U primarnoj obradi podataka osmatranja
poglavlju 2.2.3.5 prikazane su dve padavina visina kie oitava u intervalima od
jednostavne metode za formiranje 5 do 10 minuta, tako se moe smatrati da se
raunskih kia neravnomernog intenziteta. osrednjavanjem intenziteta tokom nekoliko
takvih intervala (do 20 minuta) ne gubi na
preciznosti opisa promene intenziteta kie.
2.2.3.4 Raunska kia konstantnog
intenziteta ("blok kia") Merodavnim oblikom raunske kie smatra
se onaj koji daje najvei sraunati oticaj.
Raunska kia sa konstantnim intenzitetom
ima oblik hijetograma u obliku U zavisnosti od vremena pojave najveeg
pravougaonika, pa se naziva i "blok kia" intenziteta tokom trajanja kie, oblici kie se
(slika 2.2.2). dele na napredne (vei intenziteti na poetku
kie) i zakasnele (vei intenziteti na kraju
kie) (slika 2.2.3). Kritiniji oblik za formiranje
intenzitet kie
oticaja obino se bira probanjem. U nekim

sluajevima napredni oblik kie moe da
proizvede manji maksimalni protok jer se
najvei intenziteti javljaju istovremeno sa
najveim gubicima (infiltracija, zadravanje u
trajanje kie vreme depresijama) koji su najvei na poetku kie,
dok zakasneli oblik moe da proizvede vei
maksimalni protok jer se najvei intenzitet
Slika 2.2.2: Blok kia ili raunska kia javlja kasnije tokom epizode kada su gubici
konstantnog intenziteta. manji.
JP Putevi Srbije 39
100
2.2.3.5.1 Kia sa naizmeninim blokovima
Radi se o jednostavnom nainu za formiranje

sumarna visina kie (%)
80
et
zit vremenski neravnomerne kie na osnovu
lik
blik
n
b
te zavisnosti HTP. Postupak je sledei:
eli o
60 in
ni o
n
nt
a - Trajanje kie tk se podeli na n vremenskih
asn
red ta
s intervala duine t.
zak
n ap
40 n
ko
- Za izabrani povratni period, iz zavisnosti
20 HTP se uzimaju visine kia trajanja t,
2t, 3t, itd.
0 - Tako odreene visine kia se zatim
0 20 40 60 80 100 posmatraju kao ordinate sumarne linije
vreme (%) kie, pa se raunaju prirataji i intenziteti
kie u svakom intervalu t.
Slika 2.2.3: Tipovi oblika raunskih kia u - Potom se vremenski intervali i
zavisnosti od vremena pojave najveeg odgovarajui intenziteti kie pregrupiu
intenziteta. tako da se interval sa najveim
intenzitetom nae u sredini celokupnog
trajanja kie, dok se ostali intervali
Vremenska raspodela neravnomernih kia ("blokovi") reaju u opadajuem
opisuje se u prigodnim vremenskim redosledu po veliini naizmenino desno i
intervalima, ali ne manjim od 5 minuta levo od centralnog bloka da bi se formirao
(odnosno ne manjim od najkraeg trajanja u hijetogram raunske kie.
zavisnosti HTP).
Primer:
U nastavku se prikazuju dva naina za U tabeli 2.2.1 prikazan je primer prorauna
formiranje neravnomernih raunskih kia koji raunske kie sa naizmeninim blokovima,
se preporuuju za primenu u putnoj trajanja 60 minuta i povratnog perioda 5
hidrologiji. U literaturi se mogu nai i druge godina, sa raunskim intervalom od t = 5
metode, ali treba biti obazriv sa primenom minuta. Dobijeni hijetogram raunske kie
onih koje su rezultat lokalnih uslova prikazan je na slici 2.2.4.
drugaijih od uslova primene.
Tabela 2.2.1: Primer prorauna raunske kie sa naizmeninim blokovima

za trajanje kie od 60 minuta.
Iz zavisnosti HTP Proraun po blokovima Preureeni blokovi
Trajanje kie Visina kie Prirataj kie Intenzitet kie Vreme Intenzitet kie
(min) (mm) (mm) (mm/min) (min) (mm/min)
5 11.2 11.2 2.240 05 0.112

10 17.0 5.8 1.160 510 0.171
15 20.8 3.8 0.760 1015 0.232
20 23.6 2.8 0.560 1520 0.345
25 25.3 1.7 0.345 2025 0.760
30 26.7 1.4 0.275 2530 2.240
35 27.9 1.2 0.232 3035 1.160
40 28.8 1.0 0.197 3540 0.560
45 29.7 0.9 0.171 4045 0.275
50 30.3 0.6 0.126 4550 0.197
55 30.9 0.6 0.112 5055 0.126
60 31.4 0.5 0.101 5560 0.101
40 JP Putevi Srbije
2.5 1
0.9
intenzitet kie (mm/min)

2.0
0.8
1.5 0.7
P(t ) / P (tk )
0.6
1.0
0.5
0.5 0.4
0
0.3
0 10 20 30 40 50 60 0.2
vreme (min)
0.1
Slika 2.2.4: Hijetogram raunske kie dobijen 0
metodom naizmeninih blokova 0 10 20 30 40 50 60
za primer iz tabele 2.2.1. t (min)
oblik 10% oblik 20%

2.2.3.5.2 Statistiki oblici raunske kie
oblik 50% oblik 80%
Statistiki oblici raunskih kia odreuju se oblik 90%
na osnovu oblika (sumarnih linija kie)
osmotrenih epizoda odreenog trajanja tako
to se u razliitim vremenskim trenucima Slika 2.2.5: Bezdimenzionalni oblici kia
sprovodi statistika analiza trajanja 60 minuta za stanicu Beograd-Vraar
bezdimenzionalne veliine [19]: za razliite verovatnoe pojave naprednijeg
oblika; izvor: [18].
P (t )
(t )
P (t k )
Statistiki oblici kia za podruje Srbije za
gde je (t) bezdimenzionalna visina kie u pojedine lokacije mogu se nabaviti u
trenutku t, P(t) visina kie u trenutku t i P(tk) Republikom hidrometeorolokom zavodu
ukupna visina za celo trajanje kie tk. Ovakve Srbije i kod drugih obraivaa (Graevinski
analize sprovode se za sva trajanja kie. fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za
vodoprivredu Jaroslav erni).
Rezultat takve analize za svako trajanje kie
su bezdimenzionalni oblici kia odreene
2.2.4 PRORAUN OTICAJA NA OSNOVU
verovatnoe, p(t), gde je p verovatnoa
RAUNSKIH KIA
prevazilaenja od p% bezdimenzionalne
visine (npr. za p = 10%, odreuje se
bezdimenzionalna visina 10% od koje u Kao to je reeno u uvodu, u najveem broju
uzorku ima 10% veih vrednosti). sluajeva projektovanja objekata
odvodnjavanja vezanih za saobraajnice
Oblik raunske kie verovatnoe p za neko predmet analize su slivovi na kojima nema
trajanje tk i povratni period T dobija se hidrolokih osmatranja (odnosno neizueni
mnoenjem bezdimenzionalnog oblika za to slivovi). Klasian inenjerski pristup tada
trajanje kie sa visinom kie istog trajanja i podrazumeva da se merodavni oticaji odrede
povratnog perioda iz zavisnosti HTP: na osnovu raunskih kia.
Pp (t;T ) p (t ) P(t k ,T )
O raunskim kiama je bilo rei u poglavlju
gde je Pp(t; T) ordinata oblika kie 2.2.3, dok se u ovom delu razmatraju metode
verovatnoe p za razmatrano trajanje i prorauna oticaja na osnovu takvih kia.
povratni period T, p(t) ordinata Najpre su data opta razmatranja o procesu
bezdimenzionalnog oblika kie verovatnoe p oticaja kako bi se sagledali svi faktori koji na
za razmatrano trajanje kie, i P(tk, T) visina njega utiu, to je od znaaja prilikom
raunske kie razmatranog trajanja i procenjivanja mnogobrojnih parametara u
povratnog perioda iz zavisnosti HTP. predloenim metodoma. Poseban odeljak
posveen je proceni vremena koncentracije
Na slici 2.2.5 dat je primer statistikih oblika slivova. Zatim je prikazana racionalna
raunske kie trajanja 60 minuta na stanici metoda, kao osnovna metoda za proraun
Beograd-Vraar. oticaja za potrebe odvodnjavanja kolovoza, a
potom metode koje se preporuuju za
JP Putevi Srbije 41
proraun oticaja na manjim ruralnim hidrograma oticaja za jednu kinu epizodu

slivovima u projektovanju objekata na zavisi od:
ukrtanju puteva sa vodotocima. - karakteristika sliva,
- karakteristika kine epizode (vremenskog
i prostornog rasporeda) i drugih
2.2.4.1 Oticaj od kinih voda meteorolokih parametara, i
- stanja vlanosti na slivu pre kine
Pod oticajem se smatra onaj deo kinih voda epizode.
koji dospeva do izlaznog profila jednog sliva.
Oticaj na prirodnim slivovima koji stie do Meu fiziko-geografskim karakteristikama
povrinskih voda (tekuih ili stajaih, tj. reka, sliva, najvei uticaj na oblik i veliinu
jezera ili mora) moe biti povrinski, hidrograma oticaja imaju povrina sliva, oblik
potpovrinski ili podzemni. Poslednja dva su sliva, nagib sliva, konfiguracija i gustina
rezultat kretanja vode kroz nezasiene rene mree, vrsta i raspored zemljinog
odnosno zasiene slojeve tla, i odvijaju se pokrivaa, pedoloke karakteristike i geoloki
sporije od oticanja po povrini. U tom smislu sastav tla, kao i orijentacija sliva u odnosu na
oni vre znaajnu vremensku preraspodelu dominantne pravce prostiranja kinih oluja.
voda. Dok povrinski oticaj potpuno zavisi od Meu ovim karakteristikama, vrste zemljinog
padavina (on se formira neposredno po pokrivaa su najpodlonije promenama
poetku padavina i rezultuje u poveanju (urbanizacija, sea uma itd), pa je pri
proticaja u rekama tokom kraeg perioda projektovanju neophodno uzeti u obzir
vremena), potpovrinske i podzemne vode potencijalne promene u uslovima oticaja u
predstavljaju veliki rezervoar u kome se budunosti.
infiltrirane padavine zadravaju, sporo otiu i
dospevaju do vodotoka u manjim koliinama Na malim slivovima intenzitet kie ima kljuni
ali znatno ravnomernije u vremenu. uticaj na vrednost maksimalnog protoka, jer
hidrogram oticaja moe imati razliite oblike i
Kada povrinski, potpovrinski i podzemni razliite nagibe uzlazne i silazne grane za
oticaj stignu do vodotoka, oni formiraju razliite oblike kia iste ukupne visine. to je
protoke u njima. Grafika prezentacija sliv vei, to je ovaj uticaj manje izraen, a
promene proticaja u nekom profilu reke kie koje dovode do znaajnog oticaja imaju
tokom vremena naziva se hidrogram. due trajanje.
Talasi velikih voda su posledica kinih Na slivovima u brdsko-planinskim podrujima
epizoda ili topljenja snega (ili kombinacije znaajnu ulogu u formiranju oticaja ima i
ovih pojava). Deo hidrograma koji je direktna sneg. U fazi formiranja snenog pokrivaa,
posledica oticaja usled kia naziva se direktni taj pokriva ima ulogu zadravanja vode na
oticaj, dok blagopromenljivi proticaj u sunom slivu, dok u fazi topljenja snega on
periodu predstavlja bazni oticaj, koji potie od predstavlja glavni "izvor" oticaja. Na
sporopristuueg potpovrinskog i planinskim slivovima oticaj usled topljenja
podzemnog oticaja. snega moe da dominira nad oticajem usled
kia.
U hidrotehnikom projektovanju objekata za
odvoenje kinih voda i objekata za zatitu Pored snega, i drugi meteoroloki parametri
od velikih voda, od neposrednog interesa je imaju uticaj na oticanje vode. Temperatura
proraun hidrograma direktnog oticaja. U vazduha i tla, vlanost vazduha, brzina vetra i
sluaju vodotoka na kojima su maksimalni suneva radijacija su kljuni faktori za
protoci u odnosu na protoke baznog oticaja intenzitet evapotranspiracije, koja predstavlja
veoma veliki, bazni oticaj se najee glavni gubitak padavina u njihovom
zanemaruje u proraunima. Ukoliko pretvaranju u oticaj.
razmatrani vodotok ima znaajan udeo
baznog oticaja u ukupnom oticaju, tada bazni Na slivu istih karakteristika i za kinu epizodu
oticaj treba dodati na merodavne veliine istih karakteristika, oticaj zavisi od prethodne
direktnog oticaja. vlanosti sliva. Ako su razmatranoj kinoj
epizodi prethodile druge kine epizode, vea
2.2.4.1.1 Faktori koji utiu na vezu izmeu
prethodna vlanost doprinee manjoj
padavina i oticaja
infiltraciji vode i shodno tome veem oticaju.
Proraun oticaja na osnovu padavina je Obrnuto, ako je kinoj epizodi prethodio suv
zahtevan zadatak s obzirom da veza izmeu period, oticaj moe biti manji od oekivanog.
padavina i oticaja na jednom slivu nije ni
jednostavna ni jednoznana. Oblik i veliina
42 JP Putevi Srbije
2.2.4.1.2 Opisivanje hidrograma oticaja hijetograma kie na slici 2.2.6. Preostali deo
padavina koji ne dospeva do vodotoka naziva
Za proraun velikih voda od interesa je samo se gubicima. Radi se o gubicima sa gledita
direktan oticaj, odnosno oseneni deo oticaja, u koje spadaju voda koja se zadrava
hidrograma na slici 2.2.6. Na tipinom na vegetaciji (proces intercepcije) ili u
hidrogramu oticaja usled jedne kine epizode povrinskim depresijama, voda koja je
kao na ovoj slici moe se uoiti nekoliko isparila ili su je iskoristile biljke
karakteristinih taaka: direktan oticaj poinje (evapotranspiracija) i voda koja se infiltrirala
u taki B, dostie maksimum u taki C, a u zemljite.
zavrava se u taki D. Segment BC
predstavlja porast direktnog oticaja, segment Povrina ispod hidrograma direktnog oticaja
CD opadanje direktnog oticaja, a segmenti (osenena deo hidrograma na slici 2.2.6)
AB i DE su recesione grane baznog oticaja predstavlja zapreminu direktnog oticaja Vd za
koje se jo nazivaju krivama iscrpljenja sliva. jednu kinu epizodu:
TB
Karakteristini elementi hidrograma su
Vd Q(t ) dt
sledee veliine (slika 2.2.6):
0
- maksimalni proticaj Qmax,
- vreme porasta direktnog oticaja Tp (vreme Ukupna visina efektivne kie Pe jednaka je
od poetka direktnog oticaja do dostizanja sloju direktnog oticaja, odnosno zapremini
maksimalnog proticaja), direktnog oticaja po jedinici povrine sliva A:
- vreme opadanja direktnog oticaja Tr
(vreme od pojave maksimalnog proticaja Vd
Pe
do zavretka direktnog proticaja). A
Odnos ukupnih visina efektivne i pale kie
vreme naziva se koeficijent oticaja C:
efektivna kia
kia
pala kia Pe
C
C
P
On je takoe i odnos zapremina otekle vode
protok
direktan oticaj (zapremine direktnog oticaja) i zapremine

pale kie:
Pe A Vd
Qmax C
Qd D P A Vp
A E
B C' bazni oticaj
Qb vreme
2.2.4.2 Vreme koncentracije
Tp Tr
TB
Vreme koncentracije je najdue vreme
putovanja vode od neke take na slivu do
Slika 2.2.6: Osnovni elementi hidrograma izlaznog profila sliva. Taka od koje put vode
velikih voda sa podelom na bazni i direktni najdue traje naziva se hidrauliki
oticaj. najudaljenija taka. Treba obratiti panju da
se radi o najduem vremenu putovanja vode,
a ne o njenom najduem putu.
U praksi se smatra da je oticaj velikih voda
sa jednog sliva opisan ako su poznate ove tri Bez detaljnog poznavanja puteva vode,
karakteristike za odreeno trajanje kine vreme koncentracije se moe jedino proceniti
epizode konstantnog intenziteta. Vreme na osnovu mnogobrojnih razliitih obrazaca
porasta hidrograma povezuje se sa predloenih u literaturi. Ti obrasci mogu dati
vremenom putovanja vode na slivu odnosno veoma razliite rezultate, pa je potrebno
vremenom koncentracije, o emu se govori u obratiti panju kojoj vrsti teenja vode su
poglavlju 2.2.4.2. namenjeni.
2.2.4.1.3 Efektivna kia i direktni oticaj
Uobiajeno je da se vreme putovanja vode
U vezi sa oticajem koristi se i termin efektivne rauna odvojeno za fazu povrinskog
padavine kao deo padavina koje se pretvore oticanja vode i za teenje u kanalima i
u oticaj i pojave na izlaznom profilu sliva. Taj cevima, dok se vreme koncentracije dobija
deo padavina prikazan je kao oseneni deo sabiranjem parcijalnih vremena putovanja.
JP Putevi Srbije 43
U tabeli 2.2.2 dati su neki od najpoznatijih - izraunati vreme koncentracije tc prema

obrazaca za proraun vremena formuli kinematskog talasa;
koncentracije. - za trajanje kie jednako dobijenom tc
odrediti novi intenzitet kie iz zavisnosti
2.2.4.2.1 Vreme koncetracije za oticaj sa ITP i uporediti sa intenzitetom u prvom
kolovoza koraku;
- ukoliko postoji znaajna razlika, ponoviti
Za povrinsko oticanje sa kolovoza postupak.
preporuuje se korienje formule
kinematskog talasa (tabela 2.2.2). U ovu Iako vremenski zahtevniji, ovaj postupak vodi
formuli ulazi i intenzitet kie, pa ona zahteva ka boljim procenama vremena koncentracije
iterativni proraun na sledei nain: u odnosu na druge formule. Preporuene
- pretpostaviti trajanje kie i iz zavisnosti vrednosti koeficijenta hrapavosti po Maningu
ITP odrediti intenzitet kie; koji figurie u ovom obrascu date su u tabeli
2.2.3.
Tabela 2.2.2. Pregled obrazaca za odreivanje vremena koncentracije; izvori: [2], [21].
Metod / autor Formula za tc (min) Napomena
Kinematski L0.6 n 0.6 za povrinsko teenje na izgraenim

talas t c 1.36 povrinama; formula se rauna
i 0.4 S 0.3 iterativno poto sadri intenzitet
L = duina povrinskog teenja (m) efektivne kie koji zavisi od vremena
n = Maningov koeficijent hrapavosti koncetracije (uz korienje zavisnosti
i = intenzitet ef. kie (mm/min) intenzitet kie trajanje povratni
S = prosean nagib povrine (m/m) period)
FAA t c 0.7(1.1 c )L0.5S 0.333 formula razvijena za odvodnjavanje

c = koeficijent oticaja u racionalnoj aerodroma, a moe se koristiti za
urbane slivove
metodi
L = duina povrinskog teenja (m)
S = nagib povrine (m/m)
Yen i Chow L0.6 n 0.6 za povrinsko teenje na izgraenim

t c 1.2 povrinama; nastala kao uproenje
S 0.5 formule kinematskog talasa
L = duina povrinskog teenja (m)
n = Maningov koeficijent hrapavosti
S = prosean nagib povrine (m/m)
SCS metoda 1 Li podrazumeva odreivanje brzina

brzina tc
60 v i povrinskog teenja (videti tabelu
2.2.4)
Li = duina putanje teenja (m)
vi = prosena brzina teenja (m/s)
SCS metoda L0.8 za male ruralne slivove; smatra se

kanjenja t c 0.0136 0.5
(1000/ CN 9)0.7 dobrom za potpuno pokrivene
S povrine, dok za meovite povrine
L = hidrauliki najdui put teenja na daje precenjeno tc; nastala od
slivu (m) pretpostavke da je tc = 1.67 tp gde je tp
CN = SCS broj krive vreme kanjenja sliva (videti poglavlje
S = prosean nagib sliva (m/m) 2.2.4.4.3)
Kirpich t c 0.0195L0.77S 0.385 za ruralne slivove sa jasno izraenim

renim tokovima i strimim nagibima; za
L = duina toka od izvora do izlaza (m)
asfaltirane i betonske povrine
S = prosean nagib sliva (m/m)
preporuuje se da se tc pomnoi sa
0.4, a za betonske kanale sa 0.2
44 JP Putevi Srbije
Tabela 2.2.3. Koeficijenti hrapavosti po Maningu; izvori: [5], [9], [20].
Vrsta povrine Preporuena Raspon

vrednost vrednosti
Asfalt 0.011 0.010-0.013
Beton, gladak 0.012 0.010-0.013
Betonska posteljica 0.013
Cigla sa cementnim malterom 0.014
Zatvoreni provodnici:
Liveno-gvozdene cevi, obloene 0.013 0.010-0.014
Betonske cevi 0.013 0.011-0.015
Betonski kolektori sa uticajem revizionih okana i slivnika 0.015 0.013-0.017
Rebraste metalne cevi 0.027 0.025-0.030
Otvoreni kanali (vetaki vodotoci):

Obloeni kanali:
Betonsko dno i kosine 0.011-0.014
Betonsko dno, kosine od reanog zalivenog kamena 0.015-0.020
Betonsko dno, kosine od kamenog nabaaja 0.020-0.035
ljunano dno, kosine od betona 0.017-0.025
ljunano dno, kosine od zalivenog kamena 0.020-0.026
ljunano dno, kosine od kamenog nabaaja 0.023-0.036
Obloga zidana u malteru 0.012-0.018
Asfaltna obloga 0.013-0.016
Neobloeni kanali:
Korito od zemlje, pravolinijsko, iskopano 0.016-0.020
Korito od zemlje, pravolinijsko, staro, neobraslo 0.018-0.025
Korito od zemlje, pravolinijsko, obraslo niskom travom 0.022-0.033
Korito od zemlje, krivudavo, neobraslo 0.023-0.030
Korito od zemlje, krivudavo, obraslo gustom travom 0.030-0.040
ljunkovito dno i kosine 0.030-0.050
Kamenito dno, kosine obrasle korovom 0.025-0.040
Korito formirano u steni 0.025-0.050
Neodravano korito, visina vegetacije manja od dubine 0.040-0.080
Neodravano korito, visina vegetacije jednaka dubini 0.050-0.120
Prirodni tokovi (mali vodotoci sa irinom major korita < 30 m)

Planinski (bujini) tokovi:
ljunkovito dno, bez vegetacije, strmih obala 0.030-0.050
Korito pokriveno ljunkom i velikim kamenjem 0.040-0.070
Ravniarski (aluvijalni) tokovi:
ista pravolinijska deonica bez tiaka 0.025-0.033
ista pravolinijska deonica bez tiaka, sa vie trave i 0.030-0.040
kamena u koritu
ista krivudava deonica sa pliacima i tiacima 0.033-0.045
ista krivudava deonica sa pliacima i tiacima, sa vie 0.035-0.050
trave i kamena u koritu
Deonica obrasla vegetacijom, sa dubokim tiacima 0.050-0.080
Deonica veoma obrasla vegetacijom, sa ostacima 0.075-0.150
korenja od drvea
JP Putevi Srbije 45
Tabela 2.2.4: Pribline prosene brzine (m/s) povrinskog teenja za proraun vremena
koncentracije po SCS metodi brzina; izvor: [2].
Vrsta povrine Nagib sliva (%)

03 47 8 11 12
ume 0 0.46 0.46 0.76 0.76 0.99 0.99
panjaci 0 0.76 0.76 1.07 1.07 1.30 1.30
obraene 0 0.91 0.91 1.37 1.37 1.68 1.68
asfaltirane 0 2.59 2.59 4.11 4.11 5.18 5.18
Meu ostalim obrascima za proraun metodama, a za prvu ocenu moe posluiti

vremena koncentracije sa kolovoza, solidnije Maningova jednaina (1).
rezultate daju formula FAA i formula Yena i
Chowa (tabela 2.2.2).
2.2.4.3 Racionalna metoda
U proraun vremena koncentracije do
odreene take u sistemu za odvodnjavanje 2.2.4.3.1 Osnovne postavke
kolovoza ulazi i teenje u sistemu kolektora
Racionalna metoda je najee primenjivan
(cevi ili kanala). U tom sluaju, brzina teenja
nain za proraun oticaja sa malih slivnih
u kolektorima se najee rauna pomou
povrina. Prema racionalnoj metodi,
Maningove jednaine:
maksimalni protok Qm je jednak:
1 2/3 Qm CiA
v R S (1) (2)
n
gde je C koeficijent oticaja, i intenzitet kie i A
gde je n koeficijent hrapavosti po Maningu
1/3 povrina sliva. Da bi se protok dobio u L/s,
(m s), R hidrauliki radijus (m), i S nagib
uobiajeno je da se povrina sliva unosi u
linije energije za koji se pretpostavlja da je 1 1
hektarima (ha), a intenzitet u Ls ha . Ako su
jednak podunom nagibu toka. Tipine
ulazne veliine date u drugim jedinicama,
vrednosti Maningovog koeficijenta hrapavosti
potrebno ih je uskladiti (napominje se da je 1
za razliite povrine prikazane su u tabeli 1
mm/min = 167 Ls ha ).
1
2.2.3.
Racionalna metoda se zasniva na sledeim
Vie detalja u vezi sa procenom vremena
pretpostavkama:
koncetracije za oticaj sa kolovoza dato je u
- kia ima konstantan intenzitet tokom svog
poglavlju 2.2.4.3.2 o racionalnoj metodi.
trajanja;
- kia je ravnomerno rasporeena po
2.2.4.2.2 Vreme koncetracije za oticaj sa
povrini sliva;
prirodnih slivova
- maksimalni protok se javlja u trenutku
Za pribrene vode i za manje prirodne slivove kada ceo sliv uestvuje u formiranju
do ukrtanja puteva sa vodotocima, u optem oticaja na izlaznom profilu sliva, a to je po
sluaju se preporuuje SCS metoda brzina isteku vremena koncentracije sliva tc;
(tabela 2.2.2). Vreme koncentracije se dobija - povratni period maksimalnog protoka
kao zbir vremena putovanja vode u pojedinim jednak je povratnom periodu raunske
fazama teenja. Vremena putovanja odreuju kie.
se kao odnos duine i brzine teenja.
Zbog ovakvih pretpostavki, racionalna
U ovoj metodi uobiajeno je da se odvojeno metoda je primenljiva samo za najmanje
posmatra vreme putovanja du padina sliva slivne povrine. Prema [15], racionalnu
(povrinsko teenje) i vreme teenja u metoda treba koristiti za slivove manje od 80
vodotoku. Orijentacione brzine povrinskog ha. Ovakve pretpostavke ine racionalnu
teenja date su u tabeli 2.2.4 u zavisnosti od metodu primenljivom za proraun koliine
nagiba i vrste povrine. Alternativni obrasci oticaja sa kolovoza i drugih nepropusnih
za proraun vremena koncentracije mogu biti povrina kao to su stajalita.
SCS metoda kanjenja ili formula Kirpicha.
U primeni racionalne metode u projektovanju,
Za vreme teenja u vodotoku, brzine teenja oticaj se rauna za kiu ije je trajanje tk
treba proceniti drugim hidraulikim
46 JP Putevi Srbije
jednako vremenu koncentracije sliva tc. Na taj fazama. U principu, za oticaj sa kolovoza to
nain se dobija najkritiniji sluaj. se moe izraziti na sledei nain:
Hidrogram oticaja prema racionalnoj metodi tc to tt

usled raunske kie konstantnog intenziteta i gde je tc vreme koncentracije, to vreme
trajanja tk = tc prikazan je na slici 2.2.7 oticanja po kolovozu i tt vreme teenja u
(hidrogram Q1). Na istoj slici prikazani su rigolama, cevima ili kanalima.
hidrogrami oticaja usled kia konstatnog
intenziteta sa trajanjem veim i manjim od Za fazu povrinskog teenja na duinama do
vremena koncentracije (hidrogrami Q2 i Q3). 130 m smatra se [15] da najbolje rezultate
Kada je tk > tc, dostie se isti maksimalni daje obrazac kinematskog talasa (videti
protok Qm = CiA kao u sluaju tk = tc, dok se u tabelu 2.2.2). Na slivnim povrinama sa
sluaju tk< tc taj maksimalni protok ne moe duinom teenja preko 130 m oticaj ima
dostii jer ceo sliv ni u jednom trenutku ne tendenciju koncentrisanja u male tokove, pa
uestvuje u formiranju oticaja. se u tom sluaju preporuuje izraunavanje
vremena putovanja vode na osnovu brzina
tk1 = tc
koje se mogu proceniti pomou obrasca:
t v k S
gde je v brzina vode u m/s, S nagib u pravcu
tk3 < tc teenja u procentima (%) i k koeficijent koji
i tk 2 > tc za pokrivene povrine (asfalt, beton) iznosi
k=0,619. Na kolovoznim povrinama S je
rezultujui nagib koji se rauna na osnovu
Q
podunog (Sp) i poprenog nagiba (Sx):
Ci A
S S x2 S p2
C iA ( tk /t c )
Q 3 , Q 1 ,Q 2 Za fazu teenja u rigolama, kanalima i
cevima uobiajeno je da se brzina rauna
primenom Maningove jednaine za teenje
sa slobodnom povrinom (jednaina (1)).
0 tk3 tc tk tk3+ tc 2tc tk + tc t
2 2 U praksi se esto uzima da vreme putovanja
oticaja sa kolovoza do slivnika iznosi to = 5
Slika 2.2.7: Hidrogrami oticaja po racionalnoj minuta. Ova vrednost se moe proveriti
metodi za razliita trajanja tk kie konstant- pomou formule kinematskog talasa za
nog intenziteta u odnosu na vreme koncen- vreme koncentracije, ali se ne savetuje
tracije tc: 1) sluaj tk = tc, 2) sluaj tk > tc, usvajanje to < 5 minuta zbog nerealno velikih
3) sluaj tk < tc. intenziteta kie.
2.2.4.3.3 Izbor koeficijenta oticaja

2.2.4.3.2 Procena vremena koncentracije
Koeficijent oticaja C u racionalnoj formuli
O vremenu koncentracije ve je bilo rei u (jednaina (2)) predstavlja brojnu vrednost
poglavlju 2.2.4.2. Ovde se daju dodatne
izmeu 0 i 1 i pokazuje koji deo pale se
napomene vezane za primenu racionalne
pretvara u oticaj. On prevashodno zavisi od
metode u odvodnjavanju kolovoza.
zemljinog pokrivaa, ali zavisi i od drugih
faktora od kojih zavisi i koliina otekle vode
Preporuuje se da se faze teenja razdvoje meu kojima treba izdvojiti intenzitet kie.
na:
- povrinsko teenje u tankom sloju koje je
Neke preporuke za vrednosti koeficijenta
karakteristino za oticaj sa povrine
oticaja date su u tabeli 2.2.5.
kolovoza,
- teenje du kolovoza u rigolama,
Za povrine koje se sastoje od delova sa
kanalima ili cevima. razliitim pokrivaem, koeficijent oticaja treba
odrediti kao ponderisanu srednju vrednost
Za svaku od ovih faza potrebno je primeniti
koeficijenata oticaja na pojedinim delovima tj.
odgovarajue obrasce za proraun vremena
proporcionalno njihovom udelu u ukupnoj
putovanja vode, dok se vreme koncentracije
povrini:
dobija sabiranjem vremena putovanja u svim
JP Putevi Srbije 47
Csr
C j A j 2.2.4.3.4 Izbor raunske kie
A Osnovno pitanje izbora raunske kie za
gde je Csr ponderisana vrednost koeficijenta proraun merodavnog protoka za
oticaja, Cj koeficijent oticaja na delu j, Aj dimenzionisanje objekata odvodnjavanja
povrina dela j, i A ukupna slivna povrina. (rigole, slivnici, cevi, kanali itd.) pomou
racionalne metode svodi se na pitanje izbora
merodavnog trajanja kie. Merodavno
trajanje kie u primeni racionalne metode je
Tabela 2.2.5: Koeficijent oticaja u racionalnoj ono koje je jednako vremenu koncetracije
metodi; izvor [20]. slivne povrine. Za tako usvojeno merodavno
trajanje kie, iz zavisnosti ITP dolazi se do
Vrsta povrine Koeficijent merodavnog intenziteta kie.
oticaja*
Ukoliko postoji potreba, za kie due od 20
Komercijalna namena (trgovine, poslovni minuta konstantan intenzitet kie treba
prostor): zameniti neravnomernim oblikom kie. U tom
Centralni delovi naselja 0.70 - 0.95 sluaju, postupak je sledei:
Delovi grada sa ureenim 0.50 - 0.70 - za prikaz vremenske raspodele kie
povrinama koristi se vremenski korak jednak
vremenu koncentracije sliva t = tc;
Rezidencijalna namena: - delovi kie u intervalima t posmatraju se
Individualno stanovanje 0.30 - 0.50 nezavisno, pa se odreuje hidrogram
Stambene zgrade, odvojene 0.40 - 0.60 oticaja za svaki interval;
Stambene zgrade, u nizu 0.60 - 0.75 - izvri se superpozicija hidrograma od svih
Prigradski stambeni objekti 0.25 - 0.40 delova kie da bi se dobio jedinstven
Naselja apartmanskog tipa 0.50 - 0.70 hidrogram na izlazu sliva.
Industrijska namena: 2.2.4.3.5 Primena racionalne metode na

Manji udeo nepropusnih 0.50 - 0.80 vie slivnih povrina u nizu
povrina
Vei udeo nepropusnih 0.60 - 0.90 Uobiajeno je da se hidroloki proraun
povrina oticaja sprovodi u okviru hidraulikih
Parkovi, groblja 0.10 - 0.25 prorauna za dimenzionisanje sistema za
eleznike stanice sa 0.20 - 0.35 odvodnjavanje kolovoza. Razmatrana putna
tucanikom ispod koloseka deonica se deli na delove izmeu taaka
Neureene prirodne povrine 0.10 - 0.30 prikupljanja vode sa kolovoza (slivnika,
koruba i slino), odnosno izmeu vorova
Kolovoz: kolektorske mree (cevi ili kanala).
Asfalt ili beton 0.70 - 0.95 Kolektorska mrea se onda dimenzionie
Kamen ili cigla 0.70 - 0.85 postupno prema koliini vode koja dotie do
Krovovi 0.70 - 0.95 odreenog vora. Ukratko, ovaj postupak se
Travnjaci i livade: sastoji od sledeih koraka:
Peskovito zemljite, mali 0.05 - 0.10
nagib (2%) 1. Prvi kolektor u nizu dimenzionie se na
Peskovito zemljite, srednji 0.10 - 0.15 oticaj sa prve slivne povrine A1 koji stie
nagib (2 - 7%) do uzvodnog kraja kolektora. Vreme
Peskovito zemljite, veliki 0.15 - 0.20 putovanja oticaja sa kolovoza do slivnika
nagib (7%) ili druge vrste vora to moe se sraunati
Glinovito zemljite, mali nagib 0.13 - 0.17 po formuli kinematskog talasa (tabela
(2%) 2.2.2), ali se ne savetuje usvajanje to < 5
Glinovito zemljite, srednji 0.18 - 0.22 minuta zbog nerealno velikih intenziteta
nagib (2 - 7%) kie. Sa procenjenim vremenom
Glinovito zemljite, veliki 0.25 - 0.35 koncentracije tc odreuje se intenzitet
nagib (7%) kie za trajanje kie tk = tc iz zavisnosti
ITP i rauna se maksimalni protok kroz
* Za povratne periode vee od 25 do 100 kolektor, na osnovu koga se kolektor
godina moe se usvojiti koeficijent oticaja dimenzionie.
vei za 10-25% (ali ne moe biti vei od 1).
2. Drugi kolektor u nizu se dimenzionie na
oticaj sa druge slivne povrine A2 uvean
za vodu koja pristie sa prve slivne
48 JP Putevi Srbije
povrine kroz prvi kolektor. Ukupni oticaj pri emu se ne posmatra nominalni kapacitet
se sada odreuje racionalnom formulom slivnika ve njegov efektivni kapacitet u
za zbirnu povrinu A1 + A2. Vreme zavisnosti od podunog i poprenog nagiba
koncentracije je sada jednako najduem kolovoza.
vremenu putovanja vode, to predstavlja
zbir vremena putovanja vode sa kolovoza
to i vremena teenja kroz prvi kolektor tt. 2.2.4.4 Metode za proraun oticaja sa
Vreme putovanja oticaja sa druge slivne slivnih povrina do ukrtanja sa
povrine kolovoza to se odreuje na isti putevima
nain kao i sa prve. S druge strane,
vreme teenja kroz kolektor tt moe se 2.2.4.4.1 Proraun efektivne kie metodom
izraunati na osnovu brzine teenja SCS
primenom Maningove jednaine (1), pri
Jednu od najire prihvaenih metoda razvila
emu se obino usvaja brzina za protok
je amerika agencija Soil Conservation
na koji je dimenzionisan prvi kolektor).
Service (SCS), danas National Resources
Conservation Service (NRCS) [16], prema
3. Postupak se nastavlja za ostale slivne
kojoj se efektivna kia Pe odreuje pomou
povrine kolovoza do kraja deonice
izraza:
analogno koraku 2.
(P F0 ) 2
U proraunu oticaja do odreenog vora Pe (3)
P d F0
sistema za odvodnjavanje kolovoza, pored
oticaja sa kolovoza sa konkretnog dela gde je P ukupna visina kie, F0 poetni gubici
deonice potrebno je razmotriti da li na taj deo i d maksimalni kapacitet zemljita u pogledu
deonice dospeva i voda sa prethodnog dela upijanja. Sve veliine se unose kao sloj u
koja nije odvedena u slivnik. Drugim reima, mm. Smatra se da poetni gubici u proseku
ukoliko oticaj sa jedne slivne povrine iznose 20% kapaciteta zemljita (F0 = 0.2d),
premai kapacitet slivnika, deo oticaja koji pa se gornja jednaina svodi na:
slivnik ne primi prenee se na sledeu slivnu
povrinu. U principu, pravilnim (P 0.2d ) 2
dimenzionisanjem rastojanja izmeu slivnika Pe
P 0.8d
treba postii da slivnici prime celokupan
merodavni oticaj. Ukoliko to nije sluaj,
kapacitet slivnika i preneti oticaj moraju se
uvesti u gore prikazan postupak prorauna,
300
250
200
Pe (mm)
CN = 100
150
90
80
70
100 60
50
40
50
30
20
0
0 50 100 150 200 250 300
P (mm)
Slika 2.2.8: Dijagram odnosa ukupne i efektivne kie po SCS metodi.
JP Putevi Srbije 49
Umesto kapaciteta zemljita d, uvodi se tzv. (P (t ) Fo )2

broj krive CN kao parametar u gornjim Pe (t ) , P F0
P (t ) d F0
jednainama. Broj CN je bez dimenzije i
vrednosti mu se kreu izmeu 0 i 100, a Pe (t ) 0, P F0
njegova veza sa d je data sa:
Tabela 2.2.6. Definicija uslova prethodne
1000 vlanosti tla po SCS metodi; izvor [2].
d 25.4 10
CN
Stanje Ukupne prethodne
gde se d dobija u milimetrima. Za prethodne petodnevne padavine
nepropusne i vodene povrine CN iznosi 100, vlanosti (mm)
dok je za prirodne povrine CN < 100. (AMC) jesen/zima prolee/leto
Veza izmeu P, Pe i CN predstavlja poznati I 1.3 3.6
SCS dijagram, prikazan na slici 2.2.8. Ovaj II 1.3 - 2.8 3.6 - 5.3
dijagram vai za normalne uslove prethodne III 2.8 5.3
vlanosti tla (AMC II). Za suve uslove (AMC
I) ili za veliku prethodnu vlanost (AMC III)
raunaju se ekvivalentni CN brojevi: Tabela 2.2.7: Hidroloke grupe tla prema
SCS; izvori: [3], [15].
4.2CNII
CNI
10 0.058CNII Grupa Karakteristike i vrste tla
i A Velika propustljivost i mali
23CNII potencijal oticanja: duboki pesak,
CNIII duboki les, agregirane praine
10 0.13CNII
B Srednja propustljivost u potpuno
Definicija uslova prethodne vlanosti data je vlanom stanju: plitak les,
u tabeli 2.2.6. peskovita ilovaa.
C Mala propustljivost u potpuno
Brojevi CN se odreuju prema vrsti tla i vlanom stanju: glinovite ilovae,
nameni povrina, prema klasifikaciji koju je plitka peskovita ilovaa, tla sa
dao SCS. Tla su podeljena u etiri grupe malo organskog sadraja, tla sa
prema sposobnosti za infiltraciju vode (tabela Visokim sadrajem gline.
2.2.7). U klasifikaciji broja CN poljoprivredne Veoma slaba propustljivost i veliki
povrine su esto podeljene prema nainu D
potencijal oticanja: tla koja
obrade zemljita od koga zavisi potencijal za znaajno bubre pri vlaenju, tla sa
oticanje (tabela 2.2.10). Za odreene stalno visokom podzemnom
kategorije napravljena je razlika izmeu vodom, plitka tla na nepropusnoj
dobrih, prosenih i loih uslova za oticanje podlozi, teke plastine gline,
prema vrsti i gustini vegetacije koji imaju neka slana tla.
presudan uticaj na infiltracioni kapacitet
zemljita (tabela 2.2.8). U veini sluajeva
vrsta i gustina pokrivaa u sadanjim Tabela 2.2.8: Hidroloki uslovi za oticanje pri
uslovima mogu se lako odrediti obilaskom izboru broja CN; izvor: [15].
terena.
Uslovi za Opis
Tabela tipinih CN brojeva data je u
oticanje
tabelama 2.2.9 i 2.2.10 za urbane i ruralne
oblasti. Slabi Veoma ogoljeno ili redovno
(veliki paljeno zemljite. Manje od
Odreivanje hijetograma efektivne kie u ovoj oticaj) 50% povrine je zatieno
metodi se obavlja posredno, preko sumarne biljnim pokrivaem, niskim
linije kie. Za svaki vremenski interval, rastinjem ili kronjama drvea.
ordinata sumarne linije efektivne kie Pe(t) Umeren pokriva sa 50% do
dobija se prema jednaini (3) na osnovu Srednji
75% povrine zatiene
ordinate sumarne linije pale kie P(t). Pri vegetacijom.
tome treba voditi rauna da ukupna visina
kie mora biti vea od poetnih gubitaka F0, Dobri Gust pokriva sa vie od 75%
jer se ne moe izgubiti vie kie nego to je (mali povrine zatiene vegetacijom.
palo. Dakle: oticaj)
50 JP Putevi Srbije
Tabela 2.2.9: Hidroloki brojevi CN za urbane oblasti (za prosene uslove vlanosti
na slivu i F0 = 0.2d); izvor: [15].
Hidroloka grupa tla

Namena zemljita
A B C D
Otvoren prostor, travnjaci, travnati sportski tereni,

groblja i sl.
slabi uslovi: trava na manje od 75% povrine 68 79 86 89
srednji uslovi: trava na 50% do 75% povrine 49 69 79 84
dobri uslovi: trava na vie od 75% povrine 39 61 74 80
Asfaltirani parkinzi, krovovi, prilazi 98 98 98 98
Putevi i ulice:
asfaltirani sa ivinjacima i slivnicima 98 98 98 98
asfaltirani sa otvorenim putnim kanalima 83 89 92 93
nasuti tucanikom ili ljunkom 76 85 89 91
zemljani 72 82 87 89
Gradska jezgra, povrine sa poslovnom i

89 92 94 95
komercijalnom namenom (85% nepropusnih povrina)
Industrijske zone (72% nepropusnih povrina) 81 88 91 93
Stambene zone:
parcele od 5 ari sa 65% nepropusnih povrina 77 85 90 92
parcele od 13,5 ari sa 30% nepropusnih povrina 57 72 81 86
Graevinske parcele (samo propusno zemljite, bez

77 86 91 94
vegetacije)
Jedinini hidrogram za neki sliv moe se

2.2.4.4.2 Jedinini hidrogram odrediti na osnovu osmotrenih kinih epizoda
i odgovarajuih hidrograma oticaja, pri emu
Jedinini hidrogram predstavlja hidrogram kine epizode treba izabrati vodei rauna o
direktnog oticaja usled jedinine efektivne pretpostavkama o ravnomernosti kie po
kie (1 mm) koja je ravnomerno rasporeena slivu i u vremenu. Na osmotrenim
po povrini sliva i konstantnog je intenziteta hidrogramima treba odvojiti bazni i direktni
tokom trajanja. Jedinini hidrogram ima oticaj (jer se za konstrukciju jedininog
jedinstven oblik za jedno trajanje kie, pa hidrograma koristi samo hidrogram direktnog
dobija i prefiks po trajanju kie (npr. oticaja), a osmotrenu kiu treba razdvojiti na
dvoasovni jedinini hidrogram) . Ordinate efektivnu kiu i gubitke. Jedinini hidrogram
jedininog hidrograma u(t) imaju dimenziju se tada dobija deljenjem ordinata hidrograma
proticaja po jedinici visine efektivne kie direktnog oticaja sa visinom efektivne kie.
3 -1 -1
(m s mm ). Ordinate hidrograma direktnog Konani jedinini hidrogram se dobija
oticaja Qd(t) usled efektivne kie nekog osrednjavanjem rezultata iz pojedinih
trajanja dobija se mnoenjem ordinata epizoda. Ovaj postupak je veoma sloen, ali
jedininog hidrograma u(t) za to trajanje sa ako se podaci paljivo odaberu, jedinini
visinom efektivne kie Pe (princip hidrogram kao model moe dati veoma
proporcionalnosti): prihvatljive rezultate.
Qd (t ) u(t ) Pe
JP Putevi Srbije 51
Tabela 2.2.10: Hidroloki brojevi CN za ruralne oblasti (za prosene uslove vlanosti
na slivu i F0 = 0.2d); izvori: [3], [15].
Namena zemljita ili Obrada Hidroloki Hidroloka grupa tla

pokriva tla uslovi
A B C D
Neobraeno (ugar) SR 77 86 91 94
Okopavine SR slabi 72 81 88 91
SR dobri 67 78 85 89
C slabi 70 79 84 88
C dobri 65 75 82 86
C/T slabi 66 74 80 82
C/T dobri 62 71 78 81
Sitnozrnaste itarice SR slabi 65 76 84 88

SR dobri 63 75 83 87
C slabi 63 74 82 85
C dobri 61 73 81 84
C/T slabi 61 72 79 82
C/T dobri 69 70 78 81
Gusto sejane mahunarke SR slabi 66 77 85 89

ili livade u plodoredu SR dobri 58 72 81 85
C slabi 64 75 83 85
C dobri 55 69 78 83
C/T slabi 63 73 80 83
C/T dobri 51 67 76 80
Panjak ili prirodna livada slabi 68 79 86 89

srednji 49 69 79 84
dobri 39 61 74 80
C slabi 47 67 81 80
C srednji 25 59 75 83
C dobri 6 35 70 79
Livada kultivirana dobri 30 58 71 78
uma (umske povrine) slabi 45 66 77 83

srednji 36 60 73 79
dobri 25 55 70 77
Poljoprivredna imanja sa 59 74 83 86
zgradama (salai, majuri)
Putevi zemljani 72 82 87 87
tvrdi 74 84 90 92
Legenda: SR pravolinijska obrada (u smeru pada terena)

C po izohipsama
T u terasama
C/T po izohipsama i terasama
U primeni jedininog hidrograma vai i princip konstruisan. Ako je jedinini hidrogram

superpozicije, a to znai da se moe konstruisan za trajanje kie t*, on se obino
primenjivati na kie dueg trajanja nego to se primenjuje za kie ije je trajanje jednako
je trajanje kie za koje je jedinini hidrogram umnoku od t*, npr. nt*. Tada se kia podeli
52 JP Putevi Srbije
na n blokova i za svaki blok trajanja t* odredi

se hidrogram direktnog oticaja. Ukupni efektivna kia
hidrogram od cele kie dobija se
superpozicijom n elementarnih hidrograma
od svakog bloka kie.
tk
2
Jedinini hidrogram se moe konstruisati
tp
samo za slivove na kojima postoje
jedinini
osmatranja kie i proticaja, odnosno izuene hidrogram
slivove. Na neizuenim slivovima se koriste
sintetiki jedinini hidrogrami, ija se um
konstrukcija zasniva na transpoziciji
podataka sa drugih slivova kroz regionalne
veze izmeu fizikih karakteristika sliva i Tp 1.67 Tp
karakteristika hidrograma. U literaturi se
mogu nai razliite regionalne veze i TB
bezdimenzionalni jedinini hidrogrami, ali u
praksi treba biti obazriv u njihovoj primeni. Slika 2.2.9. Sintetiki jedinini hidrogram
Ove regionalne zavisnosti mogu biti razvijene prema SCS.
za neko podruje koje je po reljefu i klimi
potpuno razliito od razmatranog sliva.
Vreme porasta Tp moe se izraziti pomou
2.2.4.4.3 Sintetiki jedinini hidrogram po vremena kanjenja sliva tp (slika 2.2.9):
SCS metodi
tk
Tp t p (5)
Amerika agencija SCS (danas NRCS) je 2
razvila sintetiki jedinini hidrogram (slika gde je tk trajanje kie. Vreme kanjenja tp se
2.2.9) ija je karakteristika da vreme
definie kao vreme od teita hijetograma
opadanja Tr iznosi:
efektivne kie do pojave maksimalnog
protoka.
Tr 1.67 Tp (4)
Vreme kanjenja tp, prema SCS, moe se
gde je Tp vreme porasta hidrograma. Na taj odrediti na dva naina:
nain baza hidrograma TB iznosi: - prvi nain vezuje tp i fizike karakteristike
sliva, prema formuli
TB = 2.67 Tp
L0.8
Da bi se ovakav hidrogram primenio, t p 0.136 103 (1000/ CN 9)0.7
potrebno je odrediti vreme podizanja Tp, dok S 0.5
se maksimalna ordinata um odreuje iz gde je L hidrauliki najdui put teenja na
uslova da povrina ispod jedininog slivu (m), S prosean nagib sliva (m/m) i
hidrograma bude jednaka zapremini oticaja CN broj krive za razmatrani sliv, dok se tp
od 1 mm kie (odnosno brojno jednaka dobija u asovima;
povrini sliva A): - drugi nain podrazumeva procenu tp na
2A A osnovu prethodno odreenog vremena
um 0.75 koncentracije sliva tc, za ta SCS predlae
2.67Tp Tp
aproksimaciju:
odnosno: t p 0.6t c
208.33A
um 2.2.4.4.4 Sintetiki jedinini hidrogram po
Tp
Brajkoviu i Jovanoviu
gde je um maksmalna ordinata jedininog
-1 -1 Brajkovi i Jovanovi [11] su predloili
hidrograma u Ls mm , A povrina sliva u
2 modifikaciju sintetikog jedininog
km i Tp vreme porasta u asovima.
hidrograma prema SCS. Modifikacija se
sastoji iz nekoliko elemenata. Prvo, vreme
opadanja hidrograma nije fiksirano kao u
izrazu (4), ve iznosi:
Tr rTp (6)
JP Putevi Srbije 53
gde je r konstanta za dati sliv koja zavisi od 240

veliine sliva (slika 2.2.10). Drugo, vreme
kanjenja sliva tp, koje odreuje vreme 200
podizanja hidrograma kroz jednainu (5),
odreuje se iz zavisnosti:
Povrina sliva (km )

2
160
t p at k t o (7)
gde su sva vremena izraena u asovima. U 120

gornjoj jednaini a je koeficijent koji zavisi od
povrine sliva (slika 2.2.11), ali se za slivove 80
2
do 30 km moe usvojiti a = 0.3. Vreme to
zavisi od fizikih karakteristika sliva [12]:
40
0.086
LL
t o 0.4L0.67 c
I 0
u 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 1.0
a
gde je L duina glavnog toka u km, Lc
rastojanje od teita do izlaznog profila sliva Slika 2.2.11: Zavisnost parametra a u
u km i Iu uravnati nagib sliva u procentima, jednaini (7) od povrine sliva; prema [12].
dok se t0 dobija u asovima.
Kasnije je Brajkovi [1] ponovo razmatrao 2.2.4.5 Matematiki modeli za proces

vrednost koeficijenta t0 i dao izraz: padavine-oticaj
0.47 2.2.4.5.1 HEC-HMS
L
t 0 1.06

Iu HEC-HMS (HEC-Hydrologic Modeling
System) je model koji je razvio Hidroloki
Ako se u izraz (7) stavi da je trajanje kie tk inenjerski centar amerike vojske (USACE
jednako nuli, vreme t0 se moe posmatrati i Hydrologic Engineering Center) i moe se
kao vreme podizanja trenutnog jedininog besplatno preuzeti na internet strani HEC-a
hidrograma, pa se moe smatrati da ono [7]. Ovaj model je prevashodno namenjen za
zavisi samo od karakteristika sliva. simulaciju povrinskog oticaja usled
individualnih kinih epizoda, a metode
prorauna koje se koriste upravo jesu
3
metode pogodne za hidroloke analize velikih
voda u okviru dimenzionisanja hidrotehnikih
objekata. U modelu se vei slivovi mogu
predstaviti kao sistem meusobno povezanih
komponenti (slivnih povrina, deonica
vodotoka i slino). Hidrogrami oticaja sa
2 slivnih povrina mogu se odrediti pomou
nekoliko vrsta sintetikih jedininih
r = Tr / Tp
hidrograma (Klarkov, Snajderov i SCS

sintetiki jedinini hidrogram ili proizvoljni
jedinini hidrogram koji korisnik zadaje). Ulaz
za proraun oticaja mogu biti realne kine
epizode koje korisnik unosi ili raunske kie
(postoji mogunost zadavanja zavisnosti ITP
iz koje se raunske kie generiu sa
1 konstantnim ili promenljivim intenzitetom).
5 10 20 30 50 70 100 200 300 500
Povrina sliva (km )
2 Model HEC-HMS sadri i modul za
optimizaciju, odnosno kalibraciju parametara
Slika 2.2.10: Zavisnost koeficijenta r u modela na osnovu podataka osmatranja.
jednaini (6) od povrine sliva; prema [11].
Dodatak ovom softverskom paketu je i HEC-
GeoHMS, koji predstavlja geoinformatiki
dodatak za ArcGIS i njegovu ekstenziju
Spatial Analist (ESRI). Pomou ovog dodatka
mogu se pripremiti ulazni podaci za HEC-
54 JP Putevi Srbije
HMS iz digitalnog modela terena, ukljuujui i lokacija retenzionog prostora dozvoljava

podelu sliva na podslivove. infiltraciju vode.
2.2.4.5.2 EPA SWMM 2. Posle urbanizacije

i izgradnje objekata
EPA SWMM (Storm Water Management 1. Pre urbanizacije
Model) je model namenjen simulacijama i izgradnje objekata
procesa padavine-oticaj u urbanim
Protok
3. Kontrolisani oticaj
podrujima [4]. Model moe da simulira oticaj pomou retenziranja
usled individualnih kinih epizoda, ali se
moe koristiti i za kontinualnu simulaciju.
Pored koliine oticaja, model ima
komponentu i za kvalitet oticaja. Za zadate
padavine, komponenta modela za oticaj
rauna koliine oticaja i zagaenja sa grupe Vreme
slivnih povrina, dok komponenta za
propagaciju rauna teenje u sistemu cevi, Slika 2.2.12. Efekat retenziranja voda.
kanala, retenzija, ureaja za preiavanje i
drugih objekata. Pored smanjenja maksimalnog protoka u
retenzionom prostoru, za dimenzionisanje
Model SWMM razvijen je u SAD na retenzionih prostora primenjuju se i kriterijumi
Univerzitetu Floride, ali je 1990-tih godina koji se odnose na kontrolu zagaenja,
njegov razvoj preuzela amerika Agencija za prikazani u svesci o projektovanju
zatitu ivotne sredine (EPA). Softverski odvodnjavanja.
paket se moe besplatno preuzeti na internet
strani EPA [4]. Posebne kriterijume u pogledu smanjenja
maksimalnog protoka mogu dati nadleni
2.2.5 RETENZIRANJE VODA vodoprivredni organi kroz vodoprivredne
uslove.
2.2.5.1 Opta razmatranja Uobiajena praksa je da se retenzioni

prostori dimenzioniu prema merodavnom
Privremeno zadravanje vika kinog oticaja oticaju odreenog povratnog perioda (npr.
slui za kontrolu koliina i kvaliteta oticaja. To 10-godinja velika voda). Meutim, takva
je jedan od osnovnih principa u zatiti od projektna reenja mogu biti neefikasna za
velikih voda, koji sve ee postaje kontrolu velikih voda drugih povratnih
neophodan i u sistemima za odvodnjavanje perioda. Ako se retenzioni prostor
puteva da bi se izbeglo njihovo dimenzionie na este dogaaje (mali
preoptereenje. povratni period), tada e smanjenje
maksimalnog protoka tokom znaajnijih
Zadravanjem kinog oticaja u retenzionim dogaaja biti veoma malo. Slino tome, ako
prostorima moe se smanjiti obim i uestalost se retenzioni prostor dimenzionie na retke
plavljenja, ali i problemi sa kvalitetom oticaja. dogaaje (veliki povratni period), tada e
Pored toga, sa retenzionim prostorima smanjenje protoka tokom estih i manje
smanjuju se dimenzije sistema kolektora za znaajnih dogaaja biti takoe veoma malo.
odvoenje voda, a time se smanjuje i njihovo Ovi problemi se mogu izbei usvajanjem
kotanje. tehnikog reenja koje omoguava
smanjenje maksimalnih protoka usled kia za
Zadravanjem vode u retenzionom prostoru vie povratnih perioda (U SAD se u novije
smanjuje se maksimalni protok sa date slivne vreme zahteva prihvatanje otcaja povratnih
povrine. Ovo smanjenje se obino projektuje perioda 2, 10 i 100 godina [6]).
tako da maksimalni protok koji izlazi iz
retenzionog prostora bude jednak ili manji od Zadravanjem vode u retenzionom prostoru
maksimalnog protoka na datom slivu pre produava se i trajanje isticanja vode iz
urbanizacije i izgradnje objekata koji su retenzionog prostora u recipijent, jer izlazni
doveli do poveanja oticaja (slika 2.2.12). Pri hidrogram ima duu bazu. Takva situacija
tome, zapremina oticaja koji izlazi iz nije poeljna ukoliko se u recipijentu oekuje
retenzionog prostora jednaka je zapremini pojava talasa velike vode usled istog
koja ulazi u retenzioni prostor. Smanjenje meteorolokog dogaaja i ukoliko dostizanje
zapremine na nivo pre urbanizacije i maksimalnog protoka u recipijentu vremenski
izgradnje objekata moe se postii ako koincidira sa pojavom maksimuma izlaznog
JP Putevi Srbije 55
hidrograma iz retenzionog prostora. Iz tog - ulazni hidrogram (odnosno hidrogram

razloga, potrebno je prilagoditi tehniko oticaja iz sistema za odvodnjavanje
reenje retenzionih prostora velikim vodama kolovoza),
u recipijentima. - kriva zapremine retenzionog prostora,
- kriva protoka na izlazu iz retenzionog
Retenzioni prostori se mogu podeliti prema prostora.
svojoj funkciji na one koji privremeno
zadravaju vodu (engl. detention) i na one Poslednja dva elementa zavise od veliine
koji trajno zarobljavaju vodu (engl. retention). retenzionog prostora, pa se postupak mora
Osnovna funkcija prostora koji privremeno sprovesti tako to se pretpostavi odreena
zadravaju vodu jeste da prime oticaj i da ga veliina prostora. Zatim se proraunima
postepeno i kontrolisano isputaju pomou utvruje da li se sa pretpostavljenom
graevina kao to su ustave ili prelivi. veliinom retenzionog prostora moe dobiti
Prostori u kojima se voda zarobljava takoe eljeni izlazni hidrogram.
primaju oticaj, ali on naputa prostor
iskljuivo infiltracijom i isparavanjem. Jedna 2.2.5.2.1 Poetna procena potrebne
od osnovnih razlika izmeu ove dve vrste zapremine
prostora je ta to u prostorima sa
privremenim zadravanjem vode treba Poetna procena potrebne zapremine moe
omoguiti potpuno pranjenje vode, dok u se dobiti na osnovu ulaznog i
drugom sluaju to nije potrebno. izlaznoghidrograma kao razlika u njihovim
zapreminama. Ulazni hidrogram je poznat,
2.2.5.1.1 Prostori za privremeno dok je izlazni nepoznat. On se moe
zadravanje vode pretpostaviti tako to se formira trougaoni
izlazni hidrogram ija je maksimalna
Smatraemo ovde da je izlaz iz retenzije oridanata jednaka eljenom maksimalnom
definisan na osnovu projektnih kriterijuma, na protoku Qiz, a vreme podizanja (do
osnovu ega se odreuje kapacitet izlaznih maksimuma) se nalazi u preseku ulaznog
graevina. hidrograma i maksimalnog izlaznog protoka
(slika 2.2.13). Tada osenena povrina
Retenzioni prostor mora da ima dovoljnu predstavlja prvu procenu zapremine
zapreminu da bi zadovoljio uslove o retenzionog prostora.
smanjenju maksimalnog protoka. Potrebna
zapremina prostora odreuje se kroz
proraun transformacije ulaznog hidrograma.
Postupak ovog prorauna prikazan je u Qul
Protok
Ulazni hidrogram
nastavku (poglavlje 2.2.5.2). (dotok)
2.2.5.1.2 Prostori za trajno zadravanje

Procena potrebne
vode zapremine retenzije VR,0
Qiz
U ove prostore spadaju retenzije koje primaju Izlazni
oticaj i veoma sporo ga isputaju, kao i hidrogram
retenzije u obliku infiltracionih bazena i (isticanje)
infiltracionih rovova. Ovi retenzioni prostori
najee imaju dvostruku ulogu da kontroliu
i koliine i kvalitet oticaja.
Vreme
TB
S obzirom da zadravanje vode u
retenzionom prostoru moe potencijalno biti Slika 2.2.13. Poetna procena potrebne
due od vremena izmeu kinih epizoda, zapremine retenzionog prostora; prema [6].
moe biti potrebno da se usvoji vea
zapremina prostora ili vei kapacitet
evakuacione graevine. Ukoliko se ulazni hidrogram moe
aproksimirati trouglom kao na slici 2.2.13,
tada je osenena povrina jednaka:
2.2.5.2 Hidroloki prorauni za
dimenzionisanje retenzionih Qul Qiz
prostora VR,0 TB
2
Za projektovanje retenzionih prostora od gde je VR,0 poetna procena potrebne
znaaja su sledei elementi: zapremine retenzije, Qul maksimalni protok
56 JP Putevi Srbije
ulaznog hidrograma, Qiz maksimalni protok 2.2.5.2.4 Infiltracija

izlaznog hidrograma i TB vremenska baza
ulaznog hidrograma. Za potrebe prorauna bilansa voda u
retenzionim prostorima, potrebni su podaci o
Ako je ulazni hidrogram sloenog oblika, propusnosti tla i hidrogeolokim uslovima na
osenena povrina na slici 2.2.13 moe se lokaciji. Preporuuje se da se infiltracija
odrediti priblinom integracijom primenom proceni na osnovu terenskih merenja.
trapeznog pravila.
Protoci koji naputaju retenzioni prostor
2.2.5.2.2 Kriva zapremine infiltracijom obino su za nekoliko redova
veliine manji od merodavnih dotoka. Ukoliko
Kriva zapremine je zavisnost izmeu dubine retenzioni prostor ima sigurnosni izlaz, tada
(ili nivoa) i zapremine vode u retenzionom se infiltracija obino moe zanemariti.
prostoru. Za izgraene retenzione prostore Meutim, ako se zadravanje vode zasniva
pravilnog oblika odreivanje krive zapremine samo na infiltraciji, tada je od znaaja da se
se svodi na prost geometrijski problem. Za intenzitet infiltracije dovede u vezu sa
retenzioni prostor u prirodnom okruenju zapreminom vode u retenziji.
potrebne su topografske podloge, iz kojih se
za razliite kote odreuju povrine budueg 2.2.5.2.5 Transformacija hidrograma u
vodenog ogledala. Zavisnost povrine od retenzionom prostoru
kote odnosno dubine naziva se krivom
povrine, na osnovu koje se konstruie kriva Za proraun transformacije talasa u
zapremine prema sledeem: retenzionom prostoru moe se koristiti
kvazistacionarna metoda. Ova metoda se
A(zi ) A(zi 1 ) zasniva na jednaini kontinuiteta, prema kojoj
V (zi ) V ( zi 1 ) ( zi zi 1 )
2 se razlika izmeu dotoka i isticanja u jednom
raunskom koraku uravnoteuje sa
gde su V(zi) i V(zi1) zapremine i A(zi) i A(zi1)
promenom zapremine vode u retenzionom
povrine retenzionog prostora za kote zi i zi1.
prostoru:
Proraun poinje od najnie kote prostora z0,
za koji je V(z0) = 0. V
Q q
t
2.2.5.2.3 Kriva protoka na izlazu iz gde je Q ulazni protok, q izlazni protok, V
retenzionog prostora promena zapremine i t vremenski interval.
U razvijenom obliku za interval t = tj tj1,
Kriva protoka ovde predstavlja zavisnost gornja jednaina glasi:
izmeu dubine (ili nivoa) vode u retenzionom
prostoru i protoka na izlazu iz retenzionog Q j Q j 1 q j q j 1 V j V j 1

prostora. 2 2 t
Uobiajeno je da retenzioni prostor ima Preureenjem prethodne jednaine tako da

glavni i sigurnosni ispust. Kapacitet glavnog se s jedne strane jednakosti nau poznate
ispusta se obino odreuje prema veliine, a sa druge nepoznate, dobija se:
merodavnom protoku tako da se ne dozvoli Qj Q j 1
prelivanje preko sigurnosnog preliva. Glavni g j 1 q j 1 g j (8)
2 2
ispust je obino u vidu cevastog ispusta,
preliva, ustave ili nekog drugog hidraulikog gde je:
objekta. Ako se retenzioni prostor
dimenzionie za vie oticaja razliitih Vj qj
gj
povratnih perioda, tada je prisutno vie t 2
izlaznih graevina.
Postupak reavanja je sledei:
- Za poznati ulazni hidrogram i krivu
Da bi se formirala kriva protoka na izlazu iz
zapremine definie se kriva protoka na
retenzionog prostora, potrebno je da se
izlazu iz retenzionog prostora.
analiziraju krive protoka svake izlazne
- Izabere se vremenski korak t tako da na
graevine (npr. za kombinaciju temeljnog
rastuoj grani ulaznog hidrograma bude
ispusta i preliva konstruie se sloena kriva
bar 5 taaka.
protoka na osnovu jednaine isticanja i
- Formira se zavisnost g(q) = V/t + q/2 na
jednaine prelivanja). Jednaine koje vezuju
osnovu krive zapremine i krive protoka na
protok i dubinu (nivo) vode za razliite tipove
izlazu iz retenzionog prostora, koja ima
objekata mogu se nai u hidraulikoj literaturi
dimenziju protoka.
[13].
JP Putevi Srbije 57
- Za poetak prorauna je potrebno odrediti - Kao raunska kia uzima se viednevna

poetni nivo vode H0 u retenzionom kia razmatranog povratnog perioda.
prostoru, a time i poetnu zapreminu V0 i Merodavno trajanje treba odrediti kao ono
poetno isticanje q0 (za prethodno za koje dolazi do najnepovoljnijih uslova.
ispranjenu retenziju q0 = 0). Na osnovu - Za takvu raunsku kiu odreuje se
ovih vrednosti rauna se i poetna hidrogram dotoka do retenzionog bazena.
vrednost g0 = V0/t + q0/2. - Koliina vode koja naputa retenzioni
- U sledeem vremenskom koraku na bazen procenjuje se za najnepovoljniji
osnovu jednaine (8) rauna se vrednost nivo podzemnih voda sa podacima o
g1. Sa dijagrama g(q) za vrednost g1 hidraulikoj provodljivosti (koeficijentu
odreuje se izlazni protok q1 (ili filtracije) ili o intenzitetu infiltracije
interpolacijom izmeu brojnih vrednosti), (najbolje na osnovu terenskih merenja).
dok se zapremina vode u retenziji dobija - Formiraju se sumarne linije dotoka i izlaza
kao V1 = (g1 q1/2)t. Konano, nivo za najnepovoljnije uslove (najsporije
vode H1 se odreuje iz krive zapremine za isticanje).
vrednost V1. - Razlike izmeu ordinata sumarnih linija
- U narednim vremenskim koracima dotoka i izlaza predstavljaju zapremine
proraun se ponavlja analogno vode u retenzionom bazenu u pojedinim
prethodnom koraku. vremenskim trenucima (slika 2.2.14).
Najvea vrednost upuuje na potrebnu
2.2.5.2.6 Vodni bilans zapreminu ovakve retenzije.
- Najvii nivo vode u retenziji odreuje se iz
Za sve stalne retenzione prostore potrebno je krive zapremine za najveu zapreminu iz
sprovesti proraun vodnog bilansa na prethodnog koraka.
godinjem nivou u prosenim uslovima. U
ovaj bilans treba da uu sve komponente Smatra se da nivo koji odgovara nultoj
ulaza i izlaza: padavine, doticaj, infiltracija, korisnoj zapremini treba da bude najvii od
isparavanje, isticanje i drugi relevantni sledea tri: uobiajeni nivo vode u kinoj
elementi. sezoni, nivo podzemnih voda ili dno
retenzione jame.
Prosean godinji oticaj sa pripadajue slivne
povrine moe se odrediti pomou
procenjenog ponderisanog koeficijenta
oticaja za sliv pomnoenom sa godinjom Sumarna linija
dotoka
sumom padavina. Infiltracija i eksfiltracija se
procenjuju na osnovu vrste tla. Isparavanje
Sumarna zapremina
se moe proceniti kao proseno meseno Sumarna linija

isparavanje sa slobodne vodene povrine za isticanja
datu lokaciju (kao podaci sa isparitelja na
oblinjoj meteorolokoj stanici ili proraunom
na osnovu drugih meteorolokih podataka,
npr. metodom Penman-Montieth). Potrebna zapremina
retenzije
2.2.5.2.7 Retenzioni prostori sa trajnim
zadravanjem vode
Vreme
Da bi se procenili zapremine i nivoi vode u
retenzionim prostorima sa trajnim
Zapremina
zadravanjem vode kao to su infiltracioni

bazeni bez izlazne graevine i sigurnosnog
preliva, primenjuje se proraun bilansa sa
sumarnim linijama dotoka i izlaza iz
retenzionog bazena.
Vreme
U ovom sluaju izlaz iz bazena je sloeni Slika 2.2.14. Proraun zapremina vode u
hidroloki proces koji zahteva merenja na retenziji pomou sumarnih linija dotoka i
terenu i poznavanje lokalnih uslova. Merenja isticanja.
na terenu su poeljna jer procene mogu biti
veoma nepouzdane.
Postupak se sastoji od sledeih koraka:
58 JP Putevi Srbije
2.2.6 REFERENCE [14] Mays, L.W. (2005) Water Resources

Engineering, John Wiley & Sons, Inc.
[15] McCuen, R.H. (1998) Hydrologic Ana-
[1] Brajkovi, M. (1994) Modifikacije metode lysis and Design, Prentice-Hall, Inc.
sitetikog jedininog hidrograma za [16] NRCS (1986) Urban Hydrology for Small
proraun velikih voda, 11. savetovanje Watersheds, Natural Resources Conser-
Jugoslovenskog drutva za hidraulika vation Service, US Department of Agri-
istraivanja i Jugoslovenskog drutva za culture, TR 55.
hidrologiju, str. 461-466. [17] Petrovi, J., Despotovi, J. i Jaimovi,
[2] Chow, V.T., Maidment, D.R. i Mays, L.W. N. (1998) Analiza merodavnih oticaja
(1988) Applied Hydrology, McGraw-Hill. kinih voda na eksperimentalnom slivu
[3] orovi, M. (1984) Odreivanje hidro- Miljakovac u Beogradu na osnovu
loke grupe zemljita pri definisanju merenja u periodu 1981-1993, Zbornik
oticanja u metodi "SCS", Vodoprivreda, radova 12. savetovanja JDHI, Subotica.
16(1): 57-60. [18] Plavi, J. i Pavlovi, D. (2005) Preporu-
[4] EPA (), Stormwater Management Mo- ke za izbor merodavnih kia za projekto-
del (SWMM), US Environmental Protec- vanje u beogradskoj kanalizaciji. Grae-
tion Agency (http://www.epa.gov/nrmrl/ vinski fakultet Univerziteta u Beogradu
wswrd/wq/models/swmm/). za JKP Beogradski vodovod i kanali-
[5] FHA (2002) Highway Hydrology, Publi- zacija.
cation No. FHWA-NHI-02-001, Federal [19] Vukmirovi, V. i Despotovi, J. (1986)
Highway Administration, US Department Osnovne faze statistike obrade jakih
of Transportation (preuzeto sa http:// kia kratkog trajanja, Vodoprivreda, 18
www.fhwa.dot.gov/engineering/hydraulic (100-101), str. 89-93.
s/library_arc.cfm?pub_number=2&id=6). [20] Wanielista, M., Kersten, R. and Eaglin,
[6] FHA (2009) Urban Drainage Design R. (1997) Hydrology Water Quantity
Manual, 3rd Edition, Publication No. and Quality Control, John Wiley & Sons.
FHWA-NHI-10-009, Federal Highway [21] Wong, T.S.W. (2005) Assessment of
Administration, US Department of Trans- Time of Concentration Formulas for
portation (preuzeto sa http://www.fhwa. overland flow, Journal of Irrigation and
dot.gov/engineering/hydraulics/library_ar Drainage Engineering, ASCE, 131(4):
c.cfm?pub_number=22&id=140). 383-387.
[7] HEC () HEC-HMS, Hydrologic Engine-
ering Center, US Army Corps of Engi-
neers (http://www.hec.usace.army.mil/
software/hec-hms/).
[8] Institut za hidrotehniku (1990) "Druga
faza istraivanja procesa oticanja kinice
sa urbanih povrina i njihova zatita od
plavljenja i zagaenja voda", Zavrni
izvetaj nauno-razvojnog projekta, Gra-
evinski fakultet, Beograd.
[9] Jovanovi, M. (2002) Regulacija reka
Rena hidraulika i morfologija. Grae-
vinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
[10] Jovanovi, S. (1987) Primena metoda
matematike statistike u hidrologiji, tree
izdanje, Graevinski fakultet, Beograd.
[11] Jovanovi, S. (1989) Hidrologija, poglav-
lje 2 u Tehniaru 6, Gradjevinska knjiga,
Beograd.
[12] Jovanovi, S., Vukmirovi, V., Despoto-
vi, J. i Radi, Z. (1979) Metode analize
o odredjivanja velikih voda na nedovolj-
no izuenim slivovima, NIP Savremene
metode analize kretanja vode i nanosa u
prirodnim tokovima, izvetaj za 1979,
Zavod za hidrotehniku Gradjevinskog
fakulteta, Beograd.
[13] Kapor, R. (2008) Hidraulika. Graevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu.
JP Putevi Srbije 59

Hidroloska Analiza PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hidroloska Analiza PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

2 GEOTEHNIKA I HIDROLOKA ISTRAIVANJA I

2.1 GEOTEHNIKA ISTRAIVANJA I ISPITIVANJA

2.2 HIDROLOKE ANALIZE

Br. Datum Opis dopuna i promena

2.1 GEOTEHNIKA ISTRAIVANJA I ISPITIVANJA ..................................................1

- vrste i primenjivost pojedinih metoda

2.1.1 UVODNI DEO Sledei evropski standardi predstavljaju

Geotehnika istraivanja predstavljaju RQD klasifikacija stena na osnovu jezgra

DPSH opit dinamike penetracije veoma - zatita puta od povrinskih i podzemnih

cu nedrenirana smiua vrstoa a) za tunele

deponovanja vika materijala. Ovaj cilj - izvoenje poziva za ponude,

Tabela 2.1.1: Faze istraivanja

Faza istraivanja Svrha

Prethodna istraivanja Generalno upoznavanje geoloke grae terena sa ciljem:

Glavna istraivanja Dobijanje svih potrebnih geotehnikih podataka za celovito

Dopunska istraivanja Dopuna fonda podataka iz prethodnih faza istraivanja, npr. u

Tabela 2.1.2. Faze projektovanja i odgovarajue faze istraivanja

Faza projektovanja Faza geotehnikih istraivanja

generalni projekat, prethodna studija opravdanosti prethodna istraivanja

idejni projekat, studija opravdanosti glavna istraivanja

glavni projekat, izvoaki projekat glavna (i dopunska) istraivanja

projekat izvedenog objekta tekua i kontrolna istraivanja

izvedenih zakljuaka iz prethodno

glavne geotehniki uslovljene rizike, i to uzoraka zahtevanog kvaliteta, izvoenje

materijala, upotreba specifinih - merenja profila PH, temperature i

Karakteristika tla / klasa kvaliteta uzorka 1 2 3 4 5

Nepromenjene karakteristike zemljanih materijala

Karakteristike koje moemo odrediti

Kategorija uzimanja uzoraka (buenja) prema A

Karakteristini postupci i metode - povratne analize stabilnosti na

Faza Svrha Izvoa Potrebne Metode Zavrni Tehnika

Pretpriprem Prethodna Struna Poslednja Izbor metoda Program Preporuljivo

Cilj ove faze Arhivski

Prethodna Dobijanje Istraivaka Poslednja Izbor metoda Elaborat o Zavrni

Glavna Dobijanje Istraivaka Poslednja Izbor metoda Elaborat o Zavrni

Faza Svrha Izvoa Potrebne Metode Zavrni Tehnika

Dopunska Dopuniti fond Istraivaka Poslednja Izbor metoda Elaborat o Zavrni

Geotehniko Osnovna Izvoa sa Glavni i Pregled Periodini Zavrni

2.1.5 SADRAJ GEOTEHNIKIH Informacije mogu da budu sabrane u jednom

2.1.5.1.1 Prikaz geotehnikih podataka

- u prilozima elaborata se sakupljaju i Nivo preciznosti obrade podataka u

odravanjem izgraene konstrukcije, inklinometrima i pijezometrima za dugorona

2.1.6 VRSTE I OPISI ISTRAIVANJA 2.1.6.1.2 Laboratorijska ispitivanja

Kod planiranja laboratorijskih ispitivanja treba

Tabela 2.1.5: Preporuke o obimu laboratorijskih ispitivanja za svaki sloj tla

Vrste ispitivanja Postoji iskustvo o materijalu

Granulometrija 4-6 2-4

Vrste ispitivanja Postoji iskustvo o materijalu

Vlanost 1 test/metar buotine

hidrolokom periodu, pravac i brzinu toka za zatitu podzemne vode i ostalih

- regionalni pregled geolokih uslova: Osnovna svrha geofizikih ispitivanja za

Tabela 2.1.6: Pregled terenskih ispitivanja

Mogunost dobijanja kvalitetnih rezultata

Tabela 2.1.7: Laboratorijska ispitivanja za klasifikaciju tla (prema EN 1997-2:2007)

sprovodilo u skladu sa zahtevima

2.1.7.1 Standardi za terenske istrane radove

Identifikacija i klasifikacija tla i stena

Uzimanje uzoraka tla i podzemne vode

Izvoenje terenskih ispitivanja

Testiranje elemenata geotehnikih konstrukcija

2.1.7.2 Standardi za laboratorijske istrane radove