www.odbrana.mod.gov.

yu

Specijalni
20
1,20 evra

prilog
ARSENAL
ARSENAL
cena 100 dinara

Intervju
15. avgust 2008.

Petar Mihajlovi}, direktor

Centra za razminirawe Srbije

Tema DONACIJAMA
Broj 70

ZABRANA DO ^ISTE
KASETNE SRBIJE
Godina I V

MUNICIJE

Poklon poster Avion Orao

 Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}

Snimio Salko HAXI]

Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:

28
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
U FOKUSU
SADR@AJ
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, Dan avijacije Vojske Srbije
JA^A SRPSKO
dr Dragan Simeunovi}

VAZDUHOPLOVSTVO 8
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija INTERVJU
Goran Stankovi} (urednik) Petar Mihajlovi}, direktor Centra za razminirawe Srbije
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori DONACIJAMA
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski DO ^ISTE SRBIJE 12
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije TEMA
Vera Denkovski Usvajawe dokumenta o zabrani kasetne municije
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
PO^ETAK KRAJA TIHOG UBICE 16
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik ODBRANA
3241-258; 23-809 Samostalno verawe
UZ STRME LITICE KLISURE 20
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 Ga|awe na streli{tu Ore{ac
TELEFAKS 3241-363 OMIRISATI BARUT 24
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Obuka izvi|a~a Prve brigade Kopnene vojske
e-mail
odbrana@beotel.rs u letwim uslovima
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
NA PADINAMA FRU[KE GORE 26
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un Obuka specijalnih jedinica Vojske Srbije
840-49849-58 za NC Odbrana i oru`anih snaga Gr~ke
NOVA ISKUSTVA
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
PADOBRANACA 28
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, PRILOG
ARSENAL 31
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. avgust 2008.

 RE^ UREDNIKA

76
OBUKA
tranice Odbrane sve su punije reporta`a sa poligona
i terena gde se intenzivno realizuju programi obuke

S vojnika i stare{ina. Posle zavr{enih organizacijsko

-formacijskih promena u 2007. godini, na red je do{la
obuka i ona je u ovoj godini osnovni sadr`aj delatnosti komandi
i jedinica Vojske Srbije.
Posle inovirawa obuka je sadr`ajnija, kvalitetnija,
56 efikasnija i umnogome usagla{ena sa standardima u oru`anim
snagama zemaqa koje su pristupile Programu Partnerstvo za mir.
Va`na karakteristika je ponovna realizacija brojnih
sadr`aja za koje u prethodnim godinama nije bilo uslova. Pored
modernizovanih oblika obu~avawa, treba izdvojiti vojno
prvenstvo na kome se, ovog leta, nadmetalo vi{e od 4.000
u~esnika.
Organizovana je i obuka u zimskim uslovima za jedinice koje
to imaju u svom programu i 857 qudi se tokom zimskih meseci
obu~avalo u odli~nim uslovima na Kopaoniku.
Prema re~ima general-majora Petra ]ornakova, na~elnika
Sa galerije Uprave za obuku i doktrinu General{taba VS, bitna
VOJNIKU NA ^AST 55 karakteristika obuke je uvo|ewe brojnih reformskih re{ewa u
procesu koji je podignut na kvalitativno vi{i nivo. Jedna od
DRU[TVO zna~ajnijih novina je instruktorska obuka, za {ta je u centrima za
Gorska slu`ba spasavawa obuku 268 oficira i podoficira zavr{ilo odgovaraju}e
POSLEDWA NADA UGRO@ENIMA 56 instruktorske kurseve i steklo uslov za obavqawe te du`nosti.
Druga va`na novina je sertifikacija vojnika, gde svaki vojnik mora
da pro|e zavr{ni ispit i prema zadatim standardima potvrdi da je
Bioterorizam kao aktuelni izazov osposobqen za du`nost za koju je obu~avan. Taj posao obavqaju 82
GLOBALNA OPASNOST 61 sertifikatora, koji su pro{li odgovaraju}e stru~no usavr{avawe
i mogu samostalno i merodavno vrednovati osposobqenost vojnika.
SVET Prema prvim pokazateqima, evaluacija i dodeqivawe
Ratnik budu}nosti sertifikata dodatno motivi{u vojnike za ostvarivawe {to boqih
INTEGRISANI
rezultata. Ste~eni sertifikat potvr|uje wihovu stru~nost, {to
kasnije mogu iskoristiti za dobijawe statusa profesionalnog
BORBENI SISTEM 62 vojnika ili za obavqawe nekih specifi~nih du`nosti u gra|anstvu.
Posebna novina je kolektivna obuka na Pasuqanskim
Ustanici iz tvr|ave Badaber livadama, koja se organizuje za svaku generaciju vojnika na
POBUNA O^AJNIKA 66 odslu`ewu vojnog roka. To je prilika da oni osete zajedni~ki rad i
organizaciju `ivota u terenskim uslovima u kakvim bi se mogli
Paralele na}i u situacijama realne opasnosti i borbenih dejstava. Takve
KAVKAZ U PLAMENU 69 obuke do sada nije bilo, a wen osnovni kvalitet je {to okupqa
~itavu generaciju vojnika, koji zajedni~ki zavr{avaju obuku i izvode
predvi|ena bojna ga|awa.
TEHNIKA Va`an zadatak u procesu obu~avawa je postizawe
Theatre of War interoperabilnosti na{e vojske. Radi {to br`eg dostizawa
KOMANDOVAWE MISIJAMA propisanih standarda i usvajawa predvi|enih procedura, vi{e
U PET KAMPAWA 70 desetina oficira i podoficira Vojske Srbije u~estvuje u
me|unarodnim ve`bama i drugim oblicima stru~nog usavr{avawa u
inostranstvu i sti~e iskustva za planirawe i izvo|ewe slo`enih
FEQTON ve`bovnih aktivnosti.
Pre}utani srpski generali u austrijskoj carevini To, naravno, nije mogu}e bez u~ewa engleskog jezika. Stoga su u
POSVE]ENOST POZIVU 72 prvoj polovini ove godine u garnizonima organizovani kursevi za
33 grupe sa vi{e od 400 polaznika. Proces se nastavqa 1.
Zapis iz zemqe zaustavqenog vremena oktobra, kada }e u 17 garnizona i 43 nastavne grupe vi{e od 500
TAJNE TI[INE 76 polaznika poha|ati po~etne, sredwe i vi{e nivoe u~ewa engleskog
jezika.
Tako|e, do kraja godine planirano je nekoliko me|unarodnih
ve`bi u Srbiji, koje }e omogu}iti sticawe novih iskustava u
saradwi i zajedni~kom radu sa pripadnicima stranih armija.
Radenko MUTAVXI]

5
 AKTUELNO
Ministar odbrane Dragan [utanovac
BEZBEDNOST
U INTERESU
BOQEG @IVOTA
Ministar odbrane Dragan [utanovac
u intervjuima za doma}e medije
posledwih dana komentarisao je,
sem ostalog, aktuelna bezbednosna
pitawa, dr`avnu politiku prema
Kosovu i Metohiji, pitawe vojne
neutralnosti, potpisivawe
bezbednosnog sporazuma sa
Natoom i izgradwu baze Cepotina
na jugu Srbije
inistar [utanovac je u intervjuu agenciji Tanjug odbacio bi-
M lo kakvu mogu}nost odstupawa od dr`avne politike prema Ko-
sovu i Metohiji, zasnovane na odlukama starog saziva Skup-
{tine Srbije. Ukoliko je interes gra|ana srpske nacional-
nosti na Kosovu i Metohiji da Vlada Srbije u~ini odre|ene kora-
ke da se wihov `ivot olak{a, a da to ne mo`e da uradi na drugi
na~in, osim u saradwi sa me|unarodnom zajednicom ili qudima
koje ne priznajemo kao vladu Kosova, ali koji de facto mogu da
u~ine ne{to, ne vidim na~in na koji bi mogli da izbegnemo da ne
pomognemo, rekao je [utanovac.
Odluku Natoa da podr`i i pomogne stvarawe bezbednosnih
snaga Kosova, [utanovac je ocenio kao veliku zabludu i proma-
{aj i me|unarodne zajednice i takozvanih kosovskih vlasti, da
formira oru`anu snagu koja treba da bude vojska na prostoru gde
postoje i ve}i problemi i ve}a isku{ewa, kao {to je organizova-
CEPOTINA DO KRAJA JESENI
Ministar odbrane Dragan [utanovac je najavio da }e
se profesionalni pripadnici Vojske Srbije do kraja jeseni
useliti u vojnu bazu Cepotina kraj Bujanovca, koja je od izu-
zetnog vojnobezbednosnog i strate{kog zna~aja, posebno za
jug Srbije.
On je u intervjuu Tanjugu istakao da je baza Cepotina
naslowena i na autoput i na administrativnu liniju sa Koso-
vom i Metohijom, {to zna~i da }e pripadnici Vojske Srbije
mo}i u veoma kratkom roku i adekvatno da reaguju ukoliko
do|e do destabilizacije na administrativnoj liniji, a samim
polo`ajem deluju i preventivno. Posao izgradwe baze zapo-
~et je pre {est godina, vi{e ministara odbrane je namera-
valo da ga zavr{i, ali mi smo ove godine taj posao i priveli
kraju, rekao je [utanovac.
6 15. avgust 2008.
Ukoliko `elimo da obezbedimo boqi `ivot
gra|anima Srbije, moramo da obezbedimo
i investitorima da se ose}aju sigurno
i bezbedno u Srbiji
ni kriminal sa najve}om stopom, bar u Evropi. On je podsetio da
je ina~e dobru saradwu sa Kforom, Srbija posle te politi~ke od-
luke Natoa spustila iskqu~ivo na tehni~ki nivo.
U intervjuu Gra|anskom listu ministar [utanovac je ista-
kao da u najavqenom sporazumu o razmeni bezbednosnih informa-
cija izme|u Srbije i Natoa nema ni~eg negativnog i istakao da je
Srbija jedina zemqa u okviru Partnerstva za mir koja nije potpi-
sala taj dokument. Sporazum odre|uje na~in i proceduru za razme-
nu informacija, ali ne i obavezu da se informacije razmewuju.
Na pitawe {ta taj sporazum konkretno donosi Srbiji, mini-
star je naglasio da korist od potpisivawa sporazuma ima}e mi-
nistarstva odbrane, spoqnih i unutra{wih poslova, bezbednosne
agencije... i drugi koji nisu vezani za poslove bezbednosti, reci-
mo i Ministarstvo nauke. Bitno je re}i da smo mi kao dr`ava ima-
li problem ne u samoj razmeni informacija i dobijawu informa-
cija, ve} u tome {to nismo mogli da garantujemo da }emo te infor-
macije na pravi na~in ~uvati, distribuirati onima koji su za to
autorizovani.
Komentari{u}i pitawe vojne neutralnosti Srbije, ministar
je podsetio na nedavni skup koji se bavio bezbednosnim integra-
cijama i pokazao ono {to mi i govorimo: ukoliko ste samostalni
i izolovani, morate da odvojite mnogo vi{e sredstava nego ukoli-
ko ste pod bezbednosnim ki{obranom.
U intervjuu Blicu ministar je na isto pitawe odgovorio
Oko Srbije danas ima vi{e od 200.000 vojnika koji pripadaju
Natou, a da ne govorim o tehnici kojom raspola`u. Srbija bi ogro-
man deo neto dru{tvenog proizvoda morala da koristi na naoru-
`awe i tehniku i da ima znatno ve}i broj vojnika ukoliko bi ih
sve tretirala kao neprijateqe. Vojna neutralnost nas, na`alost,
definitivno vi{e ko{ta. Ali, u srcu Evrope je Austrija, koja je
neutralna i iz Partnerstva za mir crpi sve mogu}e benefite, ia-
ko nije ~lanica Natoa. Ne vidim za{to se tim iskustvom ne bismo
povodili, istakao je ministar [utanovac.
Ministar odbrane je ocenio da je u Srbiji, u oblasti sta-
bilnosti i bezbednosti dosta redovno stawe, bez obzira na to
{to su podignute tenzije u politi~kom smislu. Mnogo ozbiqnija di-
menzija tog problema jeste pitawe na koji na~in nas posmatraju
poslovni qudi i kompanije koje bi `elele da investiraju u Srbiju.
Ukoliko `elimo da obezbedimo boqi `ivot gra|anima Srbije,
moramo da obezbedimo i investitorima da se ose}aju sigurno i
bezbedno u Srbiji, zakqu~io je ministar odbrane.
R. M.
 MI NI STAR OD BRA NE
PRI MIO KI NE SKOG AM BA SA DO RA
Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 13. avgusta
novoimenovanog ambasadora NR Kine u Beogradu Vei \inghua. Tom
prilikom, ministar je izrazio zahvalnost zbog principijelne po-
litike NR Kine u vezi sa Kosovom i Metohijom.
Tokom razgovora nagla{eno je obostrano zadovoqstvo zbog
tradicionalno prijateqskih odnosa dveju zemaqa koji po~ivaju na
principima me|unarodnog prava, uzajamnog po{tovawa i neme{a-
wa u unutra{we odnose.
Vojna saradwa, posebno razvijena u oblasti vojnog {kolstva
i vojne medicine, izuzetno je zna~ajna za obe dr`ave, a najavqeno
je i weno daqe intenzivirawe. U okviru razvoja saradwe, nakon
24 godine planirana je poseta kineskog na~elnika General{taba
na{oj zemqi, poseta ministra [utanovca Kini i u~e{}e na{ih
oficira, prvi put, u pra}ewu kineske vojne ve`be.
Zakqu~eno je da saradwa koja po~iva na principijelnim sta-
vovima, a ne samo na kompromisima, otvara veliki broj mogu}no-
sti za nove zajedni~ke projekte.
OBE LE@AVA WE 130. GO DI [WI CE
VOJ NOG MU ZE JA
Vojni muzej u Beogradu }e 22. avgusta, u znak se}awa na
1878. godinu, kada je knez Milan Obrenovi} Ukazom osnovao tu
instituciju, obele`iti 130. godi{wicu postojawa .
Sme{ten na Beogradskoj tvr|avi, Vojni muzej se nalazi u
zgradi podignutoj 1924. za namene Vojnogeografskog instituta,
koja mu je 1956. ustupqena i predstavqa jedan od simbola Kale-
megdana.
Povodom jubileja Vojni muzej prire|uje veliku izlo`bu mu-
zejskih predmeta i arhivske gra|e od 1875. do 1878. godine, koji
na svoj na~in pri~aju pri~u o srpsko-turskim ratovima, ulasku
Rusije u rat, Sanstefanskom miru i Berlinskom kongresu. Pose-
tioci }e videti zavr{ne korake sticawa novije srpske nezavi-
snosti, koja je neposredno povezana i sa stvarawem Vojnog muze-
ja. Naime, istoga dana kada je pro~itan ukaz o nezavisnosti Sr-
bije, pro~itan je i ukaz o osnivawu te zna~ajne ku}e.
Na otvarawu izlo`be, zakazanom za 22. avgust, sa po~etkom
u 13 ~asova, bi}e predstavqen specijalni prilog o Muzeju, ra-
|en u saradwi sa magazinom Odbrana, i novi, 35. broj ~asopi-
sa Vesnik.
Zanimqivo je da }e na izlo`bi javnosti prvi put biti pred-
stavqen jedan predmet vezan za zbirku oru`ja, koji je Muzej na-
bavio ove godine.
CI VIL NO SLU@EWEVOJ NOG RO KA
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i} od-
bacio je mogu}nost da mladi}i koji budu slu`ili civilni vojni
rok u Vojnobezbednosnoj agenciji (VBA)
i Vojnoobave{tajnoj agenciji (VOA)
obavqaju bilo kakav posao iz osnovnog
delokruga rada tih slu`bi.
Isti~u}i, u izjavi FoNetu, da oni
koji slu`e vojni rok u civilu ne mogu ni-
kako da rade poslove bezbednosti, {to
je osnovna delatnost VBA i VOA, dr-
`avni sekretar Jovi~i} precizirao je
da se to odnosi i na mogu}nost da do|u
do poverqivih dokumenata, te na bilo
kakvu mogu}nost kontakta sa aktima te
vrste.
On je rekao da je aktima Mini-
starstva odbrane jasno propisano da
obveznici koji civilni rok slu`e u we-
govim organizacionim jedinicama ne
mogu obavqati poslove vezane za obezbe|ewe objekata, opreme
i naoru`awa, tako|e ne mogu biti voza~i motornih vozila, niti
imati dodira sa dokumentima poverqivog karaktera.
Uputstvo reguli{e da bilo ko na civilnoj slu`bi u Mini-
starstvu odbrane ne}e biti stavqen u situaciju da koristi opre-
mu, uniformu, niti }e mo}i da koristi dokumente poverqivog ka-
raktera", napomenuo je Jovi~i}.
On je naglasio da je Ministarstvo odbrane, kao organ dr-
`avne uprave, imalo ideju da se i na taj na~in otvori prema jav-
nosti i da je zato i predlo`eno civilno slu`ewe vojnog roka u
ustanovama i organizacionim jedinicama, {to je regulisano od-
lukom Vlade iz septembra pro{le godine.
Vlada je tom uredbom omogu}ila da se regruti koji `ele da
civilno slu`e vojni rok upu}uju u Ministarstvo odbrane radi
obavqawa delatnosti nevojnog karaktera", rekao je Jovi~i}.
PRI ZNA WE
UMET NI^ KOM
AN SAM BLU
STA NI SLAV
BI NI^ KI
Povodom nedavnog nastupa na kon-
certu Muzikom za mir, odr`anom u
Beogradu, Umetni~ki ansambl Mini-
starstva odbrane Stanislav Bini~ki
dobio je priznawe od poznatog danskog
kulturnog centra iz Kopenhagena Soha
Gakki International (SGI).
Ta me|unarodna organizacija kulturom se bori protiv ra-
ta, pa koncertima klasi~ne muzike {irom sveta nastoji da pre-
vazi|e nacionalne, rasne i generacijske razlike me|u qudima.
Danski kulturni centar je 14. jula ove godine u Centralnom domu
Vojske Srbije u Beogradu organizovao koncert, na kome su sa
Umetni~kim ansamblom Bini~ki nastupili eminentni japanski
operski peva~i.
Ansambl Ministarstva odbrane odu{evio je japanske goste
muzicirawem i ~iwenicom da su brojni wegovi ~lanovi profe-
sionalni vojnici. Za uspe{nu saradwu Ansambl je dobio zahval-
nicu i medaqu, a u obrazlo`ewu je navedeno da se priznawe do-
dequje u ~ast nesebi~nosti i plemenitog doprinosa kulturi.
Organizaciju nedavnog koncerta podr`ali su japanska i
danska vlada, te Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
S. \.
7
U FOKUSU

D A N A V I J A C I J E
V O J S K E S R B I J E

JA^A
SRPSKO
VAZDUHOPLOVSTVO
Tokom posledwe Na vojnom aerodromu u Batajnici, u subotu 2. avgusta, odr`ana je sve~anost povo-
dom Dana avijacije Vojske Srbije. Sve~anom stroju pripadnika 204. avijacijske
tri godine nalet
pilota pove}an je
oko {est puta.
U tom periodu
dvostruko je
uve}ana
ispravnost
N baze, pored ministra odbrane Dragana [utanovca, obratio se i komandant Va-
zduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Dragan Katani}. To-
kom sve~anosti pro~itane su i naredbe o stimulativnim merama za najuspe{nije
pripadnike roda avijacije u protekloj godini. Skup na batajni~kom aerodromu
upotpuwen je prigodnim leta~kim programom, koji je pratio veliki broj gra|ana.

IS PU WE NA OBE ]A WA
Nema nedoumice da Srbija, ukoliko `eli da ima bezbedno nebo, mora kupiti no-
vazduhoplova. ve letelice. Posledwa kupovina obavqena je jo{ 1986. godine. Nadle`ni trenutno ra-
de studiju o potrebama Vojske, kako bi efikasno {titila nebo nad Srbijom. Zatim }emo
Remontovano je
petnaest letelica.
Prevazi|en je
i vi{egodi{wi
problem
nedostatka
odgovaraju}ih
koli~ina goriva.
Stvoreni su
uslovi da se
leta~ka obuka
redovno
i kvalitetno
izvodi.

8 15. avgust 2008.


na politi~kom nivou, u Vladi razmotriti {ta to kao dr`ava mo`emo i tre-
ba da kupimo. Nema kvalitetnog sistema odbrane bez savremenog vazduho-
plovstva. Zato }e Ministarstvo odbrane i daqe razvijati srpsko vojno va-
zduhoplovstvo, koje polako, ali sigurno ja~a i postaje sve va`niji oslonac
odbrane zemqe istakao je na sve~anosti ministar odbrane Dragan [uta-
novac.
Komandant ViPVO general-major Dragan Katani} naglasio je da je to-
kom posledwe tri godine nalet pilota pove}an oko {est puta, a ispravnost
vazduhoplova sto odsto. Remontovano je petnaest vazduhoplova. Nabavqene
su odgovaraju}e koli~ine avionskog goriva, ~ime je prevazi|en dugogodi-
{wi problem, tako da sada na{i piloti lete dovoqan broj sati. Stvoreni
su uslovi da se leta~ka obuka redovno i kvalitetno izvodi.
OLDTAJ ME RI
Pod pokroviteqstvom Ministarstva odbrane,
Muzej jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva i Aero-
klub Galeb iz Beograda povodom Dana avijacije or-
ganizovali su, u vazduhoplovnom muzeju i na beograd-
skom aerodromu Nikola Tesla program Eskadrila
starih vazduhoplova. Za su letewe osposobqena tri
oldtajmera mlazni dvosed za obuku soko G-2A galeb,
laki borbeni avion soko J-20 kraguj i avion za laki
transport i vezu utva 66.
Prikazu nedavno repariranih starih vazduho-
plova, koji su sada spremni da polete na aeromi-
tinzima {irom sveta, prisustvovali su pomo}nik
ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Di-
mitrijevi} i predsednik Aero-kluba Galeb Vladi-
mir Bojovi}.
Sa Aerodroma Nikola Tesla avionom galeb
poleteo je pilot u penziji Marjan Jelen, a avionom
kraguj veteran vojnog vazduhoplovstva Davorin Pa-
vlovi}.
STA BI LAN VOJ NI BU XET
Odgovaraju}i na pitawa novinara, ministar
[utanovac rekao je da menaxment Ministarstva od-
brane o~ekuje da vojni buxet i u budu}nosti bude 2,4
odsto dru{tvenog bruto proizvoda. To je, smatra on,
dovoqno da se planira remont borbenih vazduhoplo-
va, ali i ostalih tehni~kih kapaciteta Vojske.
Za nabavku aviona, me|utim, mora da postoji po-
sebna odluka Vlade Republike Srbije i za to posebno
odobrena stavka u buxetu, jer se vazduhoplovi, a ta-
kva su i iskustva ostalih zemaqa sveta, ne nabavqaju
finansijskim sredstvima iz redovnog buxeta.
Ministar odbrane najavio je da }e u septembru
Beogra|ani videti sve remontovane avione mig 29 u
letu nad srpskom prestonicom.
9
 U FOKUSU

Dana{wim leta~kim programom dokazali smo da piloti Voj-

ske Srbije mogu realizovati i najzahtevnije leta~ke zadatke, za koje
je potrebna vrhunska osposobqenost. Gotovo sve ono {to smo obe-
}ali pre dve godine uspeli smo da ispunimo. Ciq kome }emo te`iti
u narednom periodu jeste da dostignemo 80 sati godi{weg naleta po
pilotu. Uz to, nastoja}emo da obuku pilota svakodnevno unapre|uje-
mo izjavio je general Katani}.
Prema re~ima komandanta ViPVO, bi}e modernizovan i
avion galeb G4. Bi}e opremqen najsavremenijom avio-
nikom i opremom. Dok se ne nabavi novi vi{enamen-
ski borbeni avion, na wemu }e se osposobqavati i
uve`bavati piloti. Namera vazduhoplovaca jeste
da u vremenu od 2011. do 2014. godine nabave
vi{enamenski avion.

SLA VQE NIK SU PER GA LEB

Leta~ki program, koji je 2. avgusta iz-
veden na aerodromu Batajnica, obuhva-
tio je nastup vi{e razli~itih letelica
kojima raspola`e srpsko vojno vazduho-
plovstvo. Publika je najpre pratila let
helikoptera Gazela, kojim je upravqao potpu-
kovnik Goran Krneta. Potom je zastavnik Slobodan
Nikoli} izveo spektakularan padobranski skok.
Svojevrstan slavqenik na ovogodi{woj proslavi
Dana avijacije bio je avion supergaleb G4. Prototip tog avi-
ona, koji je u potpunosti proizvodila jugoslovenska vazduhoplov-
na industrija, prvi put poleteo je 18. jula 1978. U 2008. godini su-
pergaleb obele`ava 30 godina postojawa. Wegove odli~ne leta~ke VA ZDU HO PLOV NE KA RI KA TU RE
osobine, a slovi za jednog od najcewenijih i najbezbednijih aviona Povodom obele`avawa Dana Vazduhoplovstva Vojske Srbi-
za obuku pilota, demonstrirao je pilot potpukovnik Sa{a Risti}. je, u galeriji Kluba ViPVO u Zemunu otvorena je izlo`ba najbo-
Posle supergaleba publika je videla i let helikoptera gazela, qih karikatura sa tradicionalnog me|unarodnog konkursa za va-
koji, kada je naoru`an protivoklopnim sredstvima, nosi naziv gama i zduhoplovnu karikaturu, koji su zajedni~ki raspisali Ministar-
predstavqa mo}no borbeno sredstvo. Na gami su leteli majori Vese- stvo odbrane i Redakcija ~asopisa O{i{ani je`.
lin Milanovi} i Sa{a Nikoli}. Potom je nastupio te{ki helikopter Na konkurs su pristigli radovi 250 autora, iz sedam zema-
HT-40, kojim su upravqali majori @eqko Varni~i} i Vladimir Grbo- qa. @iri je za najuspe{nije proglasio karikature Igwata Gata-
vi}. Oni su prikazali kako letelica gasi po`ar na nepristupa~nom la i Dragutina Milanovi}a iz Srbije i Darka Samarxi}a iz Re-
terenu, sipaju}i iz vazduha po dve tone vode u jednom navratu. publike Srpske. Komandant ViPVO general-major Dragan Kata-
Potpukovnik Tomislav Be}agovi} leteo je na avionu galeb G2, a ni} prvonagra|enom je uru~io originalni pilotski sat.
za wim pripadnici eskadrile vazduhoplova old tajmera, koji su, zbog

10 15. avgust 2008.

 LE TA^ KI ZNA KO VI
Komanda ViPVO, u posledwe vreme, znatno je unapredila
leta~ku obuku pilota Vojske Srbije. Prevazi|ene su dugogodi{we
te{ko}e u nabavci goriva pove}an je broj sati naleta u odre-
|enim fazama obuke. U vazduhoplovstvu je zadr`an kvalitetan
nastavni~ki i instruktorski kadar, koji novim generacijama le-
ta~a prenesi potrebna znawa i ve{tine.
O tome svedo~i i ovogodi{wa dodela zlatnih leta~kih zna-
kova, priznawa pilotima koji su se u radu dokazali kao dobre
stare{ine i stru~waci. Leta~ke znakove dobili su potpukovnici
Qubomir \or|evi}, Mirko Zamaklar, Valerije Lovren, Du{an
Krneta i Du{ko Cerovina.

ODR@AVA WE LE TE LI CA
U ViPVO se ne remontuju samo borbeni avioni. Zna~ajna
pa`wa poklawa se odr`avawu letelica za transport i po~etnu
obuku pilota. Sa remonta je nedavno stigao avion An-26, opre-
mqen savremenom navigacijskom i komunikacijskom opremom, ko-
ji zadovoqava civilne standarde letewa. Remontovan je i avion
Jak-40. U septembru, u Vazduhoplovni opitni centar na Batajnici
sti`e avion za po~etnu i osnovnu obuku lasta 95. Posle {est me-
seci ispitivawa na zemqi i u vazduhu odlu~i}e se o wegovoj se-
rijskoj proizvodwi. Taj avion treba da zameni u po~etnoj i osnov-
noj obuci pilota zastarelu letelicu utva 75.

leta~kog entuzijazma i posle odlaska u penziju, izmamili aplauze

publike. Na Klipnim avionom J-20 kraguj pilotirao je veteran me|u
pilotima u Srbiji Davorin Pavlovi}, a na galebu G2 Marjan Jelen.
Obojica su ~lanovi Avio-kluba Galeb iz Beograda.
Uzdahe qubiteqa letewa izmamio je nastup pilota majora Mi-
odraga Risti}a na~inio je sjajne leta~ke bravure i akrobacije do-
padqivo dizajniranim avionom J-22 orao. Taj vazduhoplov, tako|e
proizveden u Jugoslaviji, nepogre{ivo je slu{ao komande visprenog
pilota.
Deo leta~kog programa koji su svi s nestrpqewem o~ekivali
bio je let nedavno remontovanog miga 29. Na wemu je leteo zamenik
komandanta ViPVO brigadni general Neboj{a \ukanovi}. Mo}na
letelica, {irokog raspona brzina i odli~nih leta~kih svojstava,
bila je qubimac publike na sve~anosti.
Letom akrobatske grupe Zvezde, koju ~ine ~lanovi Avio-klu-
ba G4 iz Novog Sada, zavr{ena je sve~anost na batajni~kom aero-
dromu. Peto~lani tim avijati~ara, na avionima galeb G2, leta~kim
figurama u slo`enim formacijama, na najboqi na~in prikazao je
mogu}nosti tog aviona. Sve~anost povodom 2. avgusta dana avija-
cije odr`ana je i u 98. avio-bazi na aerodromu La|evci, ali i na
aerodromima u Ni{u i Ponikvama. Tim povodom, na~elnik General-
{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ primio je
delegaciju Komande ViPVO. ^estitku vazduhoplovcima uputio je i
predsednik Republike Srbije Boris Tadi}.
Aleksandar ANTI]
Snimio Darimir BANDA

11
 PETAR MIHAJLOVI], DIREKTOR CENTRA ZA RAZMINIRAWE SRBIJE
INTERVJU
DONACIJAMA
DO ^ISTE SRBIJE
Na teritoriji Republike Srbije
poslove razminirawa planiraju,
organizuju i obavqaju, u okviru
svojih nadle`nosti Centar
za razminirawe, Uprava
za vanredne situacije MO,
Ministarstvo unutra{wih
poslova i Vojska Srbije
12
oznato je da neeksplodirane mine predstavqaju uspavanog
ubicu, koji ~ak i decenijama posle upotrebe nanosi razorne
posledice svojim `rtvama. Zato je ~i{}ewe minskih poqa i
P uklawawe svih vrsta mina, a posebno onih najmasovnijih
protivpe{adijskih, obaveza svih zemaqa potpisnica otavske
Konvencije o zabrani protivpe{adijskih mina iz 1997. go-
dine. Me|u wima je i Srbija, u kojoj, prema nekim podacima,
ima dve-tri stotine hiqada mina, rasejanih na nekoliko zaga-
|enih podru~ja. S obzirom na to da se broj neeksplodiranih mina
u nekim zemqama sveta meri i desetinama miliona (Egipat 23 mil-
iona, Iran 16 miliona, Angola 15 miliona, Irak i Avganistan po
10 miliona, Hrvatska i Bosna i Hercegovina po tri miliona), mo`e
se zakqu~iti da na{a zemqa nije na listi najugro`enijih. Na`a-
lost, mine nisu jedina pretwa. Opasnost od neeksplodiranih
avionskih i kasetnih bombi, zaostalih posle agresije Severno-
atlantskog pakta na Srbiju, jo{ nije sasvim iskqu~ena.
O tome koliko je skrivenih mina, kasetnih i avionskih bom-
bi (za)ostalo na na{im prostorima i kako napreduje wihovo ukla-
wawe, ne{to vi{e saznali smo od Petra Mihajlovi}a, direktora
Centra za razminirawe Srbije, koji, na po~etku razgovora za Od-
branu, isti~e da, bez odgovaraju}e finansijske pomo}i stranih
donatora, ~i{}ewe minskih poqa, kasetnih bombi i drugih neek-
15. avgust 2008.
splodiranih ubojnih sredstava u zasejanog minama i drugim ne-
Srbiji mo`e potrajati i vi{e STRO GA PRA VI LA U RA DU eksplodiranim ubojnim sred-
od deset godina. Razminirawe terena je specifi~an, izuzetno naporan i stvima, izra|uje projekte i pro-
Problemi u vezi sa razmi- slo`en posao, koji se obavqa ru~no, a na te`em i nepristupa~- jektne zadatke za razminirawe,
nirawem, kod nas su, uglavnom, nom terenu i uz pomo} ma{ina. Me|unarodni standardi za hu- realizuje me|unarodnu saradwu
prouzrokovani nedostatkom nov- manitarno razminirawe podrazumevaju vo|ewe izuzetno detaq- u toj oblasti i stara se o ispu-
ca za realizaciju ve} ura|enih ne i slo`ene dokumentacije, po{tovawe veoma preciznih rad- wewu me|unarodnih ugovora i
projekata i specifi~nostima nih projekata i strogu disciplinu u radu. standarda.
minske situacije. Na na{im pro- Tokom jedno~asovnog rada deminer mora da odmara 15 mi-
nu ta, bez izuzetka da koristi za{titni {lem s vizirom i prsluk, To zna~i da ste nadle`ni i za
storima za proteklih sto godina
is pra van detektor mina... Mo `e da ra di naj vi{e pet sati dnev- prikupqawe (stranih) donacija
vo|eno je vi{e ratova, ~ija su
no i da pre|e ne vi{e od sto kvadrat nih me tara. za realizaciju poslova razmi-
posledica i velike koli~ine za-
nirawa?
ostalih neeksplodiranih uboj-
nih sredstava, razli~ite veli- Naravno. Centar za razmi-
~ine, konstrukcije i porekla. SVE VI [E NAM VE RU JU nirawe od osnivawa uskla|uje
Problemi su uve}ani nakon Iako su pripadnici Vojske, policije i civilne za{tite u poslove u vezi sa ~i{}ewem min-
bombardovawa Natoa, koje je za toku i odmah nakon bombardovawa, bez upotrebe detektora skih poqa i terena od neeksplo-
posledicu ostavilo prisustvo uklonili odre|eni broj kasetnih bombi, na tim terenima, one diranih kasetnih i avionskih
avionskih i raketnih projektila se jo{ nalaze na dubini od desetak i vi{e centimetara. Me|u- bombi, {to podrazumeva i brigu
velike mase, ali i zaga|enost narodni standardi za humanitarno razminirawe podrazumeva- o finansirawu tog obimnog po-
teritorije kasetnim bombama. U ju da se na o~i{}enom terenu ne nalazi ni najmawi trag metala. sla. Uradili smo mnogo projeka-
Kontrolu kvaliteta izvr{enog posla obavqa Centar za rzmini- ta, koji tek ~ekaju finansijere, a
periodu od 1990. do 1999. go-
rawe, koji izdaje i sertifikat o izvr{enom humanitarnom raz- mnogo toga je i zavr{eno. Kad je
dine gra|ani su na razli~ite minirawu.
na~ine do{li u posed ubojnih re~ o protivpe{adijskim i pro-
De{avalo se da nam qudi ne veruju, ~ak su pojedini vla-
sredstava koja sve ~e{}e od- tivtenkovskim minama, zaostalim
snici poqoprivrednih zemqi{ta na kojima je Vojska ~istila te-
bacuju. Zbog svega toga, kad je ren bez detektora, branili da obavimo ispitivawe. Kasnije, u pograni~nom podru~ju s Hrvat-
re~ o neeksplodiranim ubojnim kad su bombe prona|ene ba{ tamo gde su vlasnici zemqe tvrdi- skom, u selima Jamena i Moro-
sredstvima, mislimo pre svega li da ih nema, bili su beskrajno zahvalni. vi} u op{tini [id, po Me|unar-
na vazduhoplovne i raketne pro- donim standardima za humani-
jektile velike mase i povr{ine tarno razminirawe o~i{}eno je
zaga|ene kasetnim bombama iz 1999. godine, minska poqa sa pro- oko pet kvadratnih kilometara minskih poqa, ostalo je jo{ oko kilo-
tivpe{adijskim i protivtenkovskim minama, povr{ine zaga|ene metar i po. O~ekujemo da se taj posao okon~a do kraja 2009. godine.
neeksplodiranim ubojnim sredstvima rasutim prilikom eksplozija Sredstva za ve} obavqene poslove na tom podru~ju, u iznosu od
objekata za sme{taj MES od 1999. i 2000. godine, pojedina~na ubo- 5.750.000 evra, obezbe|ena su donacijama (pet i po miliona) uz po-
jna sredstva zaostala iz prethodnih ratova kao i ona u neovla- mo} Me|unarodne fondacije za razminirawe i pomo} `rtvama i od
{}enom posedu gra|ana i sredstva koja se nalaze u rekama i jezeri- na{ih javnih preduze}a. Pored toga, ranija razminirawa finansi-
ma iz razli~itih perioda. Naravno, re~ je samo o zemqi{tu i objek- rale su SAD, Norve{ka, [panija, Kanada, Slova~ka i ^e{ka.
tima koje ne koriste Vojska i policija, odnosno o terenu za takozva- Razminirawe jednog kvadratnog metra minskog poqa sada ko-
nu humanitarnu upotrebu, koje se razminira i ~isti po pravilima {ta oko 1,3 evra, ranije je bilo i dvostruko vi{e, iz ~ega se jasno
humanitarnog razminirawa, a koje se umnogome razlikuje od vojnog. vidi koliko je novca potrebno za razminirawe terena u {idskoj
Pre svega, po proceduri, regulisanoj Me|unarodnim standardima op{tini. Ali, razminirawe minskih poqa nije jedini posao koji
za humanitarno razminirawe, koju smo du`ni da ispo{tujemo do naj- uskla|ujemo i kontroli{emo. Centar za razminirawe nadle`an je
sitnijeg detaqa. i za avionske i kasetne bombe. Procewuje se da od bombardovawa
Koliko se u Srbiji po{tuju Me|unarodni standardi za hu- na{e zemqe na vi{e od 40 lokacija ima oko 60 avionskih bombi i
manitarno razminirawe brine upravo Centar kome ste na drugih projektila velike mase. Znamo da neeksplodiranih avion-
~elu. Da li od toga zavisi izbor izvo|a~a deminerskih rado- skih bombi ima i u Dunavu i Savi. Locirawe, otkopavawe,
va u Srbiji, odnosno ko odlu~uje o tome koja firma }e dobi- deaktivirawe i va|ewe tih projektila je posebno komplikovano,
ti posao? pa se i cena uklawawa, u zavisnosti od lokacije i dubine, sra-
zmerno pove}ava do 250.000 evra po komadu. Do sada je ispitana
Poslove razminirawa po me|unarodnim standardima u Sr-
povr{ina od gotovo ~etiri miliona kvadratnih metara, prona|e-
biji, kao i u drugim zemqama u regionu, obavqaju specijalizovana
no je sedam avionskih bombi te`ine i do 930 kilograma. Sredstva
preduze}a i druge organizacije koje su za te poslove registrovane,
za te radove u iznosu od dva i po miliona evra obezbedili su Du-
tehni~ki opremqene i kadrovski osposobqene. Na`alost, me|u wi-
navska komisija, javna preduze}a u Srbiji, gradovi Beograd i Su-
ma je veoma malo na{ih firmi, svega ~etiri, a tek je jedna istinski
botica. U toku je pretra`ivawe jo{ 12 lokacija na Dunavu i Savi,
konkurentna u me|unarodnim razmerama. Izbor izvo|a~a radova na
ukupne povr{ine od oko {est hektara. Sa oko 2.600.000 evra, te
realizaciji na{ih projekata razminirawa, na osnovu veoma obim-
radove finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, koja je
ne i precizne konkursne procedure, obavqa finansijer, naj~e{}e
sprovela konkursnu proceduru i izabrala izvo|a~e poslova, zapo-
Me|unarodna fondacija za razminirawe i pomo} `rtvama mina,
~etih 9. maja. Sve to realizuje se u okviru velikog projekta Evrop-
koja ugovorenu cenu radova ispla}uje tek dve nedeqe posle okon~a- ske unije o nesmetanoj i bezbednoj plovidbi Dunavom i Savom.
wa radova i izdavawa sertifikata, {to je jedna od ote`avaju}ih
okolnosti za na{e firme, jer ne mogu same da finansiraju razmi- Poseban problem jesu kasetne bombe, koje se nalaze na vi-
nirawe. Pri tome se po{tovawe Me|unarodnih standarda za hu- {e lokacija. Neka podru~ja do sada je razminirala Vojska. Vi
manitarno razminirawe uop{te ne postavqa. Oni se moraju ispu- ste obi{li teren, obavili izvi|awe i zakqu~ili da posao
niti, a potvrdu o tome, posle vi{estruke i detaqne kontrole kva- nije okon~an. Dokle se tu stiglo?
liteta razminirawa, u obliku sertifikata, daje na{ centar. Po- Pored razminirawa i ~i{}ewa terena od kasetnih bombi, re-
red toga, Centar za razminirawe Srbije obavqa izvi|awe terena alizovanog u nadle`nosti Centra za razminirawe, tokom posledwe

13
 INTERVJU

dve godine pripadnici Uprave

za vanredne situacije Mini-
starstva odbrane, uni{tili su,
po prijavi gra|ana, 78 kasetnih
bombi.
Op{te izvi|awe podru~ja
na kojima su 1999. godine ba-
~ene te bombe obavila je jo{
2001. godine italijanska orga-
nizacija INTERSOS. Pokazalo
se, me|utim, da to izvi|awe ni-
je bilo dovoqno precizno, pa je
u toku generalno izvi|awe svih
mikrolokacija po kojima je dej-
stvovao Nato. Tra`ili smo po-
datke i od Alijanse, ali smo, od
devet, dobili svega dva, {to ni-
je dovoqno. I pored toga Cen-
tar za razminirawe je nasta-
vio sa izvi|awem terena i or-
ganizovawem ~i{}ewa, pa je, u
skladu s Me|unarodnim stan- tek po~etak na{e saradwe, jer u
KA SET NE UBI CE
dardima, o~i{}eno oko tride- Srbiji ima {est podru~ja, sa vi-
Koliko su opasne kasetne bombe, govori i podatak da su {e desetina mikrolokacija, na
set hektara zemqi{ta na kome
neke od wih aktivirane i posle desetak godina. Iako ukopane kojima se nalaze neeksplodirane
je prona|eno 295 kasetnih bom-
desetak i vi{e santimetara u zemqi, bilo je dovoqno dodirnu- kasetne bombe. Procewuje se da
bi. Neke od wih nalazile su se ti ih da se aktivira kumulativni mlaz i tako rasprsnu na dese-
i na terenima ~i{}enim bez zauzimaju povr{inu od oko 23
tine ubistvenih kuglica. Zato se one, posle otkopavawa, obave-
upotrebe detektora, na dubini zno uni{tavaju na licu mesta.
miliona kvadratnih metara. Sa
od oko 50 centimetara. Sred- nekih mikrolokacija Vojska,
stva u iznosu od tri miliona civilna za{tita i policija su
evra obezbedila je Me|unarodna fondacija za razminirawe i po- ve} uklonili na stotine kasetnih bombi, koje su bile vidqive golim
mo} `rtvama mina iz donacija SAD i ^e{ke, 500.000 evra dala je okom, ali se to ne smatra ~i{}ewem terena po Me|unarodnim stan-
Vlada Srbije, a 130.000 evra dala je Fabrika duvana Ni{. dardima za humanitarno razminirawe, jer su bombe uklawane samo
^i{}ewe terena od kasetnih bombi zahteva posebnu pa`wu, s povr{ine zemqe, dok one na dubini nisu. Ta aktivnost Vojske,
specifi~an pristup i dodatnu obuku deminera. Koriste se i poseb- civilne za{tite i policije znatno je doprinela smawewu broja
ne, oklopqene gra|evinske ma{ine i robotska vozila, {to uti~e stradalih, posebno civila, ali se ta podru~ja ne smatraju bezbed-
na cenu radova. ^i{}ewe jednog kvadratnog metra povr{ine na ko- nim terenom i posao nije okon~an.
joj se nalaze kasetne bombe ko{ta i do 1,2 evra, tako da je za kom- Posle izvesnog zati{ja, proces razminirawa je ponovo
pletnu sanaciju terena zahva}enog tim bombama u na{oj zemqi, od- intenziviran. Tome je svakako doprinela i ruska injekcija.
nosno oko 23 hektara, potrebno oko 25 miliona evra. Da li su me|unarodne donacije dovoqne?
Nedavno ste potpisali Memorandum o uzajamnom razume- Bez me|unarodne finansijske pomo}i Srbija te{ko mo`e sa-
vawu sa ruskom dr`avnom agencijom Emerkom, kojim je pre- ma da okon~a posao razminirawa. Ako se donacije budu obezbe|i-
cizirana pomo} Vlade Ruske Federacije u ~i{}ewu civilnog vale kao dosad, ne}emo mo}i da zavr{imo ~i{}ewe Srbije za de-
dela ni{kog aerodroma od kasetnih bombi. U tom poslu, po- ceniju, ili dve. Zato je, pored stranih donacija, {to je osnovni iz-
red 40 ruskih deminera, u~estvuju i firme iz Srbije i Hrvat- vor finansirawa humanitarnog razminirawa, ne samo kod nas,
ske. neophodno obezbediti i doma}e investitore. Nema razloga da ne-
ka dobrostoje}a preduze}a, naro~ito dr`avna, koja su ~esto i vla-
Predstavnicima Emerkoma predali smo nekoliko projekata
snici zaga|enih podru~ja, ne daju zna~ajniji doprinos finansi-
za ~i{}ewe terena od kasetnih bombi, a oni su najve}e zanimawe
rawu procesa ~i{}ewa terena pogo|enih kasetnim bombama. Na-
pokazali za ni{ki aerodrom. Donacija Vlade Ruske Federacije za
ravno, o~ekujemo i jo{ ve}e u~e{}e stranih donatora, posebno
razminirawe u Srbiji u 2008. godini, iz koje se finansira i taj,
onih zemaqa koje su, u okviru Alijanse, u~estvovale u bombardova-
prvi, projekat iznosi {est miliona dolara, a nosilac radova je
wu Srbije. To je unekoliko i wihova obaveza.
dr`avna agencija Emerkom, koja je anga`ovala srpsku i hrvatsku
Nadle`nost Centra za razminirawe nije samo da kontroli{e
firmu. Radovi su otpo~eli 31. jula i traja}e oko {est meseci. To je
kvalitet obavqenih radova i izdaje sertifikate ve} i da upozori
rezultat na{e aktivnosti u ostvarivawu me|unarodne saradwe u
relevantne me|unarodne institucije da je proces razminirawa u
oblasti humanitarnog razminirawa.
Srbiji ote`an, te da obavesti javnost o naporima koje na{a zemqa
Ministarstvo za civilnu odbranu, vanredne situacije i otkla-
~ini u toj oblasti. Ponavqam, bez ve}e me|unarodne finansijske
wawe posledica elementarnih nepogoda Ruske Federacije pokazalo
pomo}i Srbija sama te{ko mo`e da okon~a razminirawe.
je veliko razumevawe za na{u situaciju i nedostatak novca za pro- Du{an GLI[I]
ces ~i{}ewa terena pogo|enog kasetnim bombama. Verujem da je to Snimio Nemawa PAN^I]

14 15. avgust 2008.


PAD SOVJETSKOG
Pi{e
Qubodrag
KUMROVCA
STOJADINOVI] ad po~nu igre, ratovi prestaju! U su{tini, to je
K skoro savr{ena ideja, nastala jo{ dok su tak-
mi~ari sa rati{ta stizali na borili{ta.
Najboqi trka~i i rva~i, baca~i kopqa i diska,
to su svakako bili i najspremniji borci. Tako su voj-
skovo|e mogle da naprave pauzu u poslovima surovog
tran`irawa `ivog qudskog mesa. Bar za neko vreme.
Umesto ubijawa protivnika, vaqalo ga je pobe-
diti u vite{kom nadmetawu. Mada ~uveni cinik
Emrouz G. Birs tvrdi da vite{tva nema niti ga je bi-
lo. Tu nedosti`nu qudsku osobinu smislili su, na-
vodno, zvani~ni podlaci kako bi se nekako odbrani-
li od tame u sebi.
Gledali smo ~udesni praznik otvarawa igara u
Pekingu, najve}ih u istoriji, po svemu. Videli smo
vi{e desetina hiqada boja, savr{eni artizam u~e-
snika i defile razdraganih sportista.
Iste ve~eri, istoga dana, zapo~eo je rat u Gru-
ziji. Vlast u Tbilisiju je sigurno izabrala savr{eni
~as za disciplinovawe Ju`ne Osetije: ko je jo{ mi-
slio na Zakavkazje dok je onaj lebde}i kineski gimna-
sti~ar tr~ao ka torwu da zapali plamen Olimpijade!
Gruzijski predsednik Mihail Saka{vili obu-
kao je maskirni prsluk, komanda je izdata. Zamalo
Kina je danas pa da ~itava teritorija bude pod kontrolom.
centar sportske
planete, a Gruzija
Ali, {ta je to uop{te teritorija jedne dr`ave?
Videli smo da i sa tim pojmom, koji doti~e i najdeli-
katnije rodoqubqe, poga|a interese, emocije i stva-
ratne. U isto ra drame, ima mnogo vi{e igara nego principa. Re-
klo bi se da sve zavisi od odnosa snaga i izbora
vreme, skoro mo}nih prijateqa.
zgleda da Rusi nisu gledali veliko otvarawe u
na istom mestu.
Svakodnevno
pratimo izve{taje
I Pekingu. Bar ne svi. Ve} drugog dana gruzijske
intervencije u Osetiji, Moskva je poslala svo-
je trupe da pomognu mirovwacima. I naravno, ru-
skim dr`avqanima, koji u otcepqenoj pokrajini ~ine
o medaqama ve}inu.
Odmah je tra`ena i prona|ena analogija sa Ko-
i mrtvima. Svet je sovom. Ona ne mo`e biti potpuna, ali neke se sli~-
postao ravnodu{an nosti ne mogu izbe}i. Kqu~ni princip je ve} jednom
pretvoren u presedan.
prema patwama, I sada izgleda da pravilo (o teritorijalnom
ima ih suvi{e integritetu) va`i samo ukoliko dr`ava ima snage da
to sebi priu{ti. Ako nema, tra`i jakog za{titnika
da bi bile koji ume da zapreti, a ima i ~ime. Na kraju, ostaje
izdvojene. samo zamr{ena diplomatija, kao posledwa nada i
odbrana od neminovnosti.
Svi ~ekaju svoje U Savetu bezbednosti ambasadori najmo}nijih
sila razmenili su nimalo ne`ne primedbe. Vitalij
olimpijske
^urkin je postavio i ovakvo pitawe ameri~kom ko-
pobednike, heroje legi: Za{to ste vi bombardovali Beograd i mosto-
ve na Dunavu, zar su oni na Kosovu?
koji su nekada
Dok su se ambasadori nemilice prekorevali,
uspevali da budu ruske trupe su izgleda rasterale gruzijske snage iz
Osetije. Videli smo mrtve i rawene, izbeglice, sru-
poravnati {ene i spaqene ku}e, uni{tena vozila. Haos i o~aj
sa ve~no{}u. na sve strane.
P E R A S P E R A
Sve dobre ideje, svi snovi o pobedi i pravdi,
padaju pred qudskom patwom. Na toj ta~ki prestaje da
bude va`no ko ju je izazvao: napada~i ili branioci.
Da je Staqin `iv, bio bi to metuzalem od oko
130 godina. Danas se u Rusiji iznova vrednuje wegov
u~inak, pa je posle toliko godina Visarionovi~ sa-
~uvao svoju ~udovi{nu popularnost. ^ak su ga pred-
lo`ili za sveca, {to je zblanulo popove visokog re-
da. Ina~e mu se pripisuje autorstvo nad smr}u vi{e
miliona qudi. Ledeni logori na Kolimi i u Sibiru,
wegov su izum. Svojim najboqim predlozima pripo-
mogao Lavrentij Berija.
Staqin je ro|en u Gruziji, u gradu koji se zove
Gori. Svi su javqali da se velike borbe vode u toj
istorijskoj varo{i. Nekada je to bio Kumrovec So-
vjetskog Saveza, mesto odakle je Josif Xuga{vili
oti{ao u semeni{te i postao ministrant. A kasnije
i Lewinov naslednik, sjajno sunce ~ove~anstva!
Dok je taj ~ovek bio nemilosrdni hazjajin, za-
bele`eno je vi{e desetina separatisti~kih pobuna
u ~itavom SSSR-u. Nekoliko wih bilo je u Gruziji.
Sve je to gazda ugu{io bez milosti, i o tome se nije
mnogo ~ulo izvan velike imperije. I da se ~ulo, ne
bi ga preterano nasekiralo.
egovo imperijalno nasle|e oti{lo je u pa-
W rampar~ad. Kina je danas centar sportske
planete, a Gruzija ratne. U isto vreme, sko-
ro na istom mestu. Svakodnevno pratimo izve{taje o
medaqama i mrtvima. Svet je postao ravnodu{an
prema patwama, ima ih suvi{e da bi bile izdvojene.
Svi ~ekaju svoje olimpijske pobednike, heroje koji su
nekada uspevali da budu poravnati sa ve~no{}u.
Ratni heroji su samo oni koji pre`ive. Videli
smo Mihaila Saka{vilija kako be`i od nepostoje}ih
ruskih aviona. Za wim tr~e novinari, ali je pred-
sednik ipak bio br`i.
Kad se nekada bude pisala istorija, ko zna {ta
}e u woj stajati! Recimo da je {ef dr`ave pokazao
zavidnu hladnokrvnost u najte`im trenucima. No,
badava mu istorija ako se glupo pogine, bar je poka-
zao da je u boqoj sprinterskoj kondiciji od li~nog
obezbe|ewa.
U Kremqu su razgovarali Dmitrij Medvedev i
Vladimir Putin, predsednik i premijer Rusije. Prvi
ministar je {efu dr`ave podneo dva izve{taja: je-
dan o tome {ta je bilo u Pekingu. I drugi, {ta se do-
ga|a u Gruziji.
To je dinamika modernog sveta, sa borili{ta se
ide na rati{te. Nekada je bilo druga~ije, ali tada se
nije letelo. Mo`da }e do zatvarawa olimpijade bi-
ti zavr{en i rat u Gruziji. Ne znamo kako }e Kinezi
ugasiti onaj plamen u gorioniku pti~jeg gnezda.
Mo`e biti da }e i kraj igara, kao i wihovo ra-
|awe, gledati vi{e od pola ~ove~anstva. To je ta div-
na okolnost, ona koja omogu}uje da se zapo~ne neki
tajni pohod u kome }e se iznova svi izgubiti.
Autor je komentator lista Politika
15
 Na diplomatskoj
konferenciji, odr`anoj
nedavno u Dablinu,
110 zemaqa potpisalo je
konvenciju kojim se
zabrawuje upotreba,
proizvodwa, skladi{tewe
i transfer kasetne municije.
Zemqe potpisnice su se
obavezale da }e u roku od osam
godina uni{titi postoje}e zalihe
takve municije. Dr`ave su, tako|e,
obavezne i da o~iste podru~ja
kontaminirana neeksplodiranom
kasetnom municijom i da obezbede
pomo} za `rtve, odnosno wihove
zajednice. Zna~aj i sadr`aj tog istorijskog
dokumenta, instrumente wegove dugoro~ne
primene, krajwe ciqeve, mogu}e izuzetke i
delove koji se odnose na na{u zemqu, pojasnili
su nam Pol Henri Arni, {ef regionalne delegacije
Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta za Srbiju,
Crnu Goru i Makedoniju i stru~waci MKCK Srbije.

USVAJAWE DOKUMENTA O ZABRANI KASETNE MUNICIJE

ije te{ko odgonetnuti {ta je ideja svih konstruktora oru`ja da
budu precizna i efikasna. Prvi je ciq, a ostvarivawe premo}i na

PO^ETAK N rati{tu se podrazumeva. ^itavi pogoni, ogromni qudski, materi-

jalni i nau~ni potencijali ukqu~eni su u wihovu proizvodwu, ali
svi slede osnovni naum onoga ~iji pe~at nose. Naravno, oblast je
toliko te{ka, a tema preop{irna da je i psihologija nezaobilazna kari-

KRAJA ka u wihovom razmatrawu. Na`alost, rat je u svojim surovim razmerama

kao taoce svog postojawa poodavno uzeo civile, ~ak i neja~. Stravi~na
razarawa, qudske patwe, bol i pretwa da mo`e biti jo{ gore, stvaraju
nepodno{qivu atmosferu destrukcije i straha na koje niko nije imun.
Posebno kada je re~ o stanovni{tvu. Deo te klime osetili smo 1999. go-

TIHOG dine tokom samo 78 dana. Kako se ose}ao narod Vijetnama, Libana,
Kamboxe, Iraka... I mnogi, mnogi drugi, u vi{egodi{wim ratovima.

BOL I PAT WA

UBICE Izuzimaju}i nuklearno oru`je koje je samo po sebi pretwa ~ove-

~anstvu i te{ko da bi neko olako povukao taj obara~, ostale vrste nisu
globalna opasnost, ali jesu za analizu. Dugo prisutna, ~esto osporava-

16 15. avgust 2008.

na i po velikom zlu poznata ka-
setna municija, pravi je izbor, a
razloga ima bezbroj. Ovde ve}
nije te{ko otkriti ~ime se ruko-
vodio wen tvorac. Samim tim {to
se rasejava na {irokoj terito-
riji, faktor preciznosti mo`emo
staviti pod upitnik. Potrebno je
da se podudare mnogi kako bi wen
u~inak bio (o)pravdan gubicima
protivnika. Samim tim {to veli-
ki postotak ostaje neeksplodiran,
pretvara se u podmuklog ubicu ko-
ji dugo i uporno vreba, naj~e{}e
nevine `rtve. Ostaju upletene u
drve}u, kriju se po {ibqu, travi,
na poqu... Katkad deluju naivno,
privla~no deci i neupu}enim qu-
dima. Padobran~i}i veselih boja
uve}avaju znati`equ za iznenad-
nim otkri}em. Kada se posegne za
wima, nastaje pakao. Na stotine
{rapnela kida sve pred sobom...
Scene su jezive i ne treba ih pre-
pri~avati. Naro~ito je bolno vi-
deti decu, bez delova tela, slepe,
upla{ene... O onima {to im nije
bilo spasa da i ne govorimo...
Stradaju ~ak i oni koji treba
da spre~e stradawe. Mineri su
qudi za koje se opravdano ka`e da
opasnost jeste wihovo zanimawe.
Visoko obu~eni, psihofizi~ki
pripremqeni, po`rtvovano tra-
gaju, otkrivaju i uni{tavaju neek-
splodiranu municiju. Ali, sadr-
`aj kasetnih bombi je no}na mora
~ak i za wih. Iako ih bri`qivo
studiraju, unapre|uju opremu i
sredstva, ni to nije dovoqno. Jav-
no priznaju da je svaki susret sa
podmuklim ubicama pri~a za sebe
i neopisiva igra sa smr}u. Naj~e-
{}e se formiraju timovi stru~-
waka iz raznih zemaqa, precizno
se snima teren, planira i kre}e u
akciju. Rad je u po~etku timski, a
rizik za svakog ponaosob. Za te
qude malo je re}i da su hrabri jer
`ivot stalno stavqaju na kocku.
Opet, {ta bi svet bez wih?
SA VEST
^O VE ^AN STVA
Veliki broj `rtava na ra-
znim krajevima planete postao je
pitawe najvi{ih svetskih foruma,
organizacija, institucija... Pro-
blem o kome su se lomila kopqa
me|u vladama najrazvijenijih i
najuticajnijih dr`ava, u wihovoj
javnosti, me|u stru~wacima... ^uo
se nadaleko i vapaj onih koji nisu
bogati, mo}ni i brojni, ali trpe
posledice od rasejane kasetne
municije. Da ne govorimo o radno
nesposobnom stanovni{tvu ~ije
porodice bivaju egzistencijalno
ugro`ene, bez sredstava za le-
~ewe, prihoda uop{te. Nesre-
}a, kao po nekom pravilu,
uglavnom poga|a najsiroma{ni-
je slojeve, one kojima je dosta
muke i bez straha od podmuklog
ubice.
Zasluge u tra`ewu re{e-
wa i ostvarivawe kona~nog ci-
qa pripada Me|unarodnom ko-
mitetu Crvenog krsta, ~iji je
~lan i na{a dr`ava. Wihovo
anga`ovawe, doslednost, huma-
Foto: Magazin CorD
nost i hrabrost jesu svetli pri-
mer u zahuktalom svetu koji ne
mari previ{e za tu|u muku.
KONVENCIJA
Potpisivawe me|unarodne
konvencije u Dablinu olak{alo
Pol Henri, {ef regionalne delegacije Me|unarodnog komiteta je put do potpune zabrane kaset-
Crvenog krsta za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju sa sedi{tem ne municije i stvorilo novu kli-
u Beogradu mu. [ef regionalne delegacije
Me|unarodnog komiteta Crvenog
DEJ STVO I PO SLE DI CE krsta za Srbiju, Crnu Goru i
Kada avion izbaci smrtonosni kontejner, on se otvara u Makedoniju sa sedi{tem u Beo-
vazduhu, a odande poispada na stotine bombica koje pokriva- gradu Pol Henri Arni ka`e:
ju prostor od 200 do 400 metara. U svakoj se nalazi oko 300 Veoma je va`no {to je
{rapnela koji se rasprskavaju u pre~niku od sedamdesetak meta- potpisana konvencija koja, na
ra. Pri tome prodiru u tlo do dubine od 17 centimetara. Ako svoj na~in, ograni~ava i regu-
pogo|eni i pre`ivi, ostaju mu te{ke rane i trajne posledice. li{e upotrebu municije, ~esto
Kasetne bombe su veoma neprecizne, a oko 40 odsto ostaje neek- neprecizne i nepouzdane. Mo-
splodiranih puwewa. ram ista}i da su mnoge organi-
Neke deluju privla~no na padobran~i}ima jarkih boja, pa zacije, osim na{e, znatno do-
neupu}eni, naj~e{}e deca, lako posegnu za neobi~nom igra~- prinele tra`ewu puta ~iji je
kom. Neki upaqa~i su poznati, ali mnogi se ~uvaju u tajnosti. kona~ni ciq zabrana kasetne
Ma{ta konstruktora i zahtevi naru~ilaca su nedoku~ivi. Jer, municije. Hrabri nas ~iwenica
kako objasniti podatak da se mogu aktivirati i posle dugih me- {to nam je u ovom slu~aju tre-
seci ili godina mirovawa. Osim na mehani~ki dodir, neke re- balo mawe vremena da se izbo-
aguju prilikom promene temperature, vla`nosti vazduha, naj- rimo za potpisivawe konvenci-
maweg potresa... je nego {to je bio proces za-
Kasetna puwewa nisu samo specijalnost avionskih bombi. brane pojedinih vrsta mina ko-
Mogu se lansirati sa raketama, pa i nekim artiqerijskim oru- je od pre deset godina reguli{e
|ima. Otavska konvencija. Svesni
Ta vrsta municije upotrebqava se jo{ od pedesetih godina smo i ~iwenice da je nemogu}e
pro{log veka, tokom iscrpquju}eg rata u Vijetnamu. Napredak zabraniti proizvodwu i upo-
ratne tehnologije usavr{io je wihovu ubila~ku mo} do zvona koja trebu oru`ja uop{te, ali ako ga
miroqubivom ~ove~anstvu zvone na uzbunu. posmatramo kao nu`no zlo, on-
da neka ga bude {to mawe i da
od wega ne stradaju civili. Mi
nastojimo da se elemini{u sve
vrste oru`ja koje ne prepozna-
ju ciqeve i koje nanose nepo-
trebne patwe civilima. Kako je
to bolno, videli smo posledwi
put u Libanu 2006. godine.
Kako }e se odvijati taj pro-
ces posle potpisivawa?
Poput svakog drugog me-
|unarodnog ugovora, ova kon-
vencija }e stupiti na snagu na-
kon {to odre|en broj zemaqa
ratifikuje wen sadr`aj. Za go-
dinu ili dve, smatram da }e se
ovaj problem precizno reguli-
sati obavezuju}im dokumentima.
Naravno, bilo je i otpora. Na-
ro~ito kod velikih sila. Me|u-
17
 TEMA

tim, treba ista}i da }e konvencija imati odre|ene efekte i na wih.

Wom se, zapravo, otvara nova norma me|unarodnog humanitarnog
prava koja zabrawuje proizvodwu, upotrebu, skladi{tewe i tran-
sfer kasetne municije. Ta norma }e se sprovoditi po mehanizmu
sli~nom Otavskoj konvenciji. Podsetimo se, dr`ave koje nisu ~la-
nice konvencije s vremenom su prestale da proizvode odre|ene vr-
ste mina. Mi verujemo u ostvarivawe krajweg ciqa, samim tim {to
je ve} postignut odre|en pomak. Na primer, projektil ne sme sadr-
`ati vi{e od deset zrna. Taj broj je do sada prakti~no bio neogra-
ni~en. Osim toga, stalno pratimo razvoj naoru`awa. Nastojimo da
prepoznamo ono koje bi svojom upotrebom moglo imati za posledi-
cu nepotrebno stradawe, posebno civila. Konstruktori uglavnom
po{tuju konvencije i imaju na umu ne`eqene efekte municije. Prvim
uspehom mo`emo smatrati zabranu bojnog otrova iperita. Wegovu
upotrebu, odnosno zabranu, regulisala je @enevska konvencija jo{
1925. godine. ^etvrtim protokolom Ujediwenih nacija iz 1996. go-
dine spre~eno je kori{}ewe laserskog oru`ja koje zaslepquje pro-
tivnika. Napokon, Otavskom konvencijom obuhva}ena je kasetna mu-
nicija za koju va`i pravilo da poga|a sto puta vi{e civila nego
vojnika ka`e Arni.

NAPORI SRBIJE
Srbija je bila pogo|ena vazdu{nim udarima 1999. godine.
Strahovita razarawa, stradawa civila i upotreba kasetne
municije, ostala su kao te{ke uspomene i opomena da
se ni{ta sli~no ne ponovi. Na{a je zemqa ose-
tila sve strahote rata i aktivno se bori
za mir i zabranu oru`ja koja na-
nosi nepotrebne `rtve.
Cenimo napore Srbije u tom
pravcu. Pro{le godine, sem ostalog,
odr`ana je Beogradska konferencija o
zabrani kasetne municije. Va{a dele-
gacija bila je u Dablinu, a weni pred-
stavnicu stavili su potpis na ve} pomenutu konvenciju.
Po{tujemo i `rtve bombardovawa. Nastojali smo jo{ u
tom periodu da pomognemo `rtvama i wihovim porodicama.
Putovali smo na jug Srbije. Konvencija obavezuje dr`ave
potpisnice da pru`e svaku vrstu pomo}i materijalne, le-
karske, pa sve do rehabilitacije. Zahvaquju}i naporima
stru~nih slu`bi Ministarstva odbrane i odgovaraju}ih
uprava, Srbija je o~i{}ena od kasetne i neeksplodirane
municije. Wu smatramo bezbednom zonom zakqu~uje Pol Hen-
ri Arni. fudbalskih terena. Sva takva
Pitawa je bezbroj, pa se o ovoj oblasti treba {iroko raspra- oru`ja zabrawena su konvencijom.
vqati. Jedinstven stav stru~waka Me|unarodnog komiteta Crvenog Ima li izuzetaka?
krsta mo`e se sagledati na osnovu odgovora na slede}a pitawa: Jedini izuzetak jeste kaset-
Kakav }e biti efekat konvencije? na municija koja sadr`i mawe od
Kada bude primewena, od konvencije }e direktne koristi ima- 10 komada podmunicije. Svaki od
ti pogo|ene zajednice, ponajpre da o~iste podru~ja kontaminirana ovih komada podmunicije mora naj-
kasetnom municijom, spasavaju}i na taj na~in `ivote i vra}aju}i ze- pre da bude tako dizajniran da lo-
mqi{te vlasnicima za poqoprivredne i druge proizvodne aktivno- cira, uzme za ciq jedan objekat (ili
sti. Od we }e, tako|e, imati koristi `rtve kasetne municije, pove}a- metu) i da je opremqen elektron-
wem razli~itih vrsta podr{ke, ukqu~uju}i i medicinsku pomo} i re- skim ure|ajem za samouni{tewe
habilitaciju. [to je najva`nije, konvencija mo`e da spre~i straho- ili samodeaktivirawe. Mali broj
vite qudske patwe, obezbe|uju}i da stotine miliona komada kasetne sli~nih sistema danas se nalazi u
podmunicije nikada ne budu upotrebqeni i da budu uni{teni. zalihama i nije poznato da je ije-
Koja je definicija kasetne municije u konvenciji? dan od takvih sistema izazvao hu-
Kasetna municija je izba~ena iz vazduha ili ispaqena iz ar- manitarne probleme koji se dovode
tiqerijskih oru|a, osloba|aju}i brojne komade eksplozivne podmu- u vezu sa kasetnom municijom. Za
nicije ili bombica na {irokom podru~ju. Neki modeli mogu sadr`a- ve}inu zemaqa ova konvencija pod-
ti i osloboditi vi{e od 600 komada podmunicije iznad podru~ja ko- razumeva zabranu wihovih celo-
je mo`e da bude ve}e od 30.000 kvadratnih metara ili nekoliko kupnih zaliha kasetne municije.

18 15. avgust 2008.

 omogu}ava dr`avama ~lanicama
SE ]A WA NA U@AS da koriste kasetnu municiju ili
Milka Stankovi}, u~iteqica u penziji iz Ni{a, ne pozna- da sprovode neku drugu zabrawe-
je Hasana Mbanija, s juga Libana. Ona je radni vek provela u~e- nu aktivnost kao {to su skladi-
}i i vaspitavaju}i |ake, dok je Hasan prehrawivao brojnu poro- {tewe, transfer ili proizvod-
dicu, rade}i na nepreglednim poqima ju`nog vo}a. Ipak, imaju wa kasetne municije.
zajedni~ku sudbinu i bolne uspomene. Kasetne bombe! Odredba o vojnoj saradwi
Tokom bombardovawa 1999. godine, Milka se na{la u i operacijama (~lan 21) ograni-
okolini pijace, kada je, kako ona ka`e, potamnelo nebo od ma- ~ava domen zabrane pomagawa u
lih ki{obrana koji su se strmoglavili preko tezgi i okolnih upotrebi kasetne municije sadr-
ulica. Zapra{talo je na sve strane. Jauci, pozivi u pomo}, lo- `an u konvenciji. Me|utim, po-
kve krvi... Poku{ala je da pri|e majci s detetom... U tom ~asu tencijalni efekat ove odredbe
kao da joj je neko izmakao tlo... Pala je u nesvest od bolova. ograni~en je u odre|enoj meri
Noga joj je amputirana iznad kolena. Godinama je u~ila da hoda zahtevom dr`avama ~lanicama
uz pomo} proteze. Uz visok krvni pritisak i {e}ernu bolest ko- da nastoje da obeshrabre upo-
ju je dobila nakon rawavawa, weno zdravqe tra`i budno oko trebu kasetne municije u zajed-
lekara i veliki tro{ak. @ivot su joj, ka`e, zagor~ale kasetne ni~kim operacijama.
bombe i `arko `eli da niko, nigde vi{e ne nastrada od wih. Pitawe perioda tranzicije,
Hasan je jedva pre`iveo izraelsko bombardovawe 2006. u kojem zemqe koje sada po-
godine. Umalo mu je bomba sravnila tro{nu ku}u. Nekako je po- seduju kasetnu municiju mogu
pravio, kako se moglo. Nastavio je da radi na planta`i misle- nastaviti sa wenom upotre-
}i da je potpisivawem mirovnih inicijativa pro{la opasnost. bom, bilo je sporno. [ta je,
U poqe odlazi ranom zorom, a vra}a se kad za|e sunce. Jednoga s tim u vezi, dogovoreno?
dana ma{io se za poveliki snop banana i zamahnuo ma~etom... U konvenciji ne postoji
Posle mesec dana probudio se iz kome. Lekari su mu jedva spa- period tranzicije za upotrebu
sili `ivot, ali nisu mogli desnu ruku, oko, uho, sluh... kasetne municije u izuzetnim
Zahvaquju}i naporima Me|unarodnog komiteta Crvenog okolnostima, nakon stupawa
krsta dobijali su neku vrstu pomo}i. Sada je to postala obave- konvencije na snagu za dr`avu
za Srbije, odnosno Libana. ~lanicu. Naime, MKCK se sna-
`no protivio takvoj odredbi ko-

Da li }e trupe biti kri-
vi~no odgovorne zbog
preduzimawa zajedni~kih
vojnih operacija sa dr-
`avama koje nisu potpi-
sale konvenciju?
To je bilo jedno od najte-
`ih pitawa prilikom pregovo-
ra. Tekst ne zabrawuje vojnu sa-
radwu i operacije sa dr`ava-
ma koje nisu ~lanice konvencije
i koje mogu da upotrebe kasetnu
municiju u zajedni~kim operaci-
jama. Ipak, od dr`ava ~lanica
se zahteva da u takvim okolno-
stima nastoje da ubede dr`ave
ne~lanice da ne koriste kasetnu
municiju. Pored toga, dok su za-
jedni~ke vojne operacije i sa-
radwa dozvoqeni, ovim se ne
ja bi, po mi{qewu te organizacije, mogla da podrije moralni autori-
tet konvencije i izlo`i stanovni{tvo opasnosti.
[ta je sa dr`avama koje nisu u~estvovale u pregovorima u Da-
blinu?
Verujemo da }e norme ustanovqene ovom konvencijom uticati
na praksu i poziciju svih dr`ava. Kasetna municija, kako je defini-
sana konvencijom, smatra}e se zabrawenim oru`jem koje niko ne bi
trebalo da koristi. Zahteva}emo od svih dr`ava da se pridr`avaju
konvencije. Ve} 2006. godine, MKCK pozvao je sve dr`ave da odmah
prestanu sa upotrebom neprecizne i nepouzdane kasetne municije
koja je sada i konvencijom zvani~no zabrawena. Taj poziv ponavqa-
mo i sada.
Koji su slede}i koraci?
Konvencija o kasetnoj municiji bi}e otvorena za potpisiva-
we na sve~anosti u Oslu po~etkom decembra 2008. godine. Stupi}e
na snagu kada 30 dr`ava polo`i svoj instrument ratifikacije kod
generalnog sekretara UN. Godinu dana nakon stupawa konvencije na
snagu, dr`ave ~lanice }e se sastajati jednom godi{we kako bi nad-
gledale primenu konvencije i promovisale wenu univerzalnost.
Branko KOPUNOVI]

19
 OBUKA

S A MOS T A L N O V E RA W E

UZ STRME
LITICE KLISURE
Verawe se omanda Kopnene vojske i Specijalna
brigada organizovale su krajem jula
u praksi koristi
za spasavawe
unesre}enih
u planinama zimi
i leti, a poseban
K pokaznu ve`bu Samostalno verawe
vera~ke grupe. Bila je to prilika da
stare{ine iz odseka za izvi|awe ko-
mandi brigada i komandiri izvi|a~kih ~e-
ta i vodova Kopnene vojske provere opre-
mu koja se koristi za verawe, ali i da se
zna~aj ima i u informi{u o sastavu vera~ke grupe i
razli~itim postupcima verawa. Ta-
protivterori- ko|e, mogli su da vide na koji na~in
sti~koj borbi vera~ka grupa deluje na terenu. Ve-
prilikom `bu su, po strmim i visokim stenama
upada u zgrade, Suve planine, izveli pripadnici 63.
padobranskog bataqona iz Ni{a.
spasavawa Prisustvovali su na~elnik odeqewa
talaca i u za izvi|awe komande Kopnene vojske
situacijama pukovnik Milomir Tanovi} i zame-
nik komandanta Specijalne brigade
kada izbije po`ar pukovnik Zorana Veli~kovi}.
u stambenim
i poslovnim INSTRUKTORI
objektima Obuka u verawu jeste deo sadr`aja
borbenog osposobqavawa odre|enog
broja pripadnika Vojske. Zbog
nepovoqnih vremenskih
okolnosti i klizavih stena uslovi spasavawa talaca i u situaci-
za izvo|ewe ve`be na Suvoj pla- PA UK TEH NI KA KO BRE jama kada izbije po`ar u stam-
nini bili su veoma lo{i. I pored benim i poslovnim objektima.
Posmatra~ima pokazne ve`be u Jela{ni~koj klisuri zastao Pripadnici 63. pado-
toga, odgovorne stare{ine odlu-
je dah dok su posmatrali vera~ke ve{tine vodnika Ivana Miti}a branskog bataqona prikazali
~ile su da obuku u potpunosti re-
na visokim stenama. On je vojni rok slu`io u nekada{woj Pado- su u~esnicima ve`be vera~ku
alizuju i ne odstupe od planira-
branskoj brigadi, radio kao vojnik po ugovoru, zatim zavr{io opremu koja se nalazi u wiho-
nih sadr`aja, pre svega zbog ~i-
vojnu {kolu i vratio se kao stare{ina me|u padobrance. vom sastavu, a potom i demon-
wenice da su na woj anga`ovani
Za Kobru, kako ga kolege zovu, nema tajni u verawu. Niz strirali sadr`aje verawa u
samo instruktori verawa i dobro
stenu se naj~e{}e kre}e takozvanom pauk tehnikom. Sa stene duge letwim uslovima.
osposobqeni profesionalci.
oko 50 metara spu{ta se za desetak sekundi. Obuka u verawu tvrdi
Do kraja godine osposobi-
Da bi neko zaista postao dobar alpinista i vera~, ka`e komandir ~ete major Ivan Sto-
}e se i one stare{ine koje se do
vodnik Miti}, potrebni su svakodnevni treninzi i dobra kondi- jani} omogu}ava da pripadni-
sada nisu verale ka`e pukovnik
cija. Najve}a ve{tina je, zapravo, kao i u padobranstvu, poti- ci na{ih jedinica posle ospo-
Milomir Tanovi} i dodaje Sta-
snuti strah i misliti na ono {to treba da se uradi. Va`no je sobqavawa mogu uspe{no sa-
re{inama izvi|a~kih organa i je-
imati poverewe u instruktore verawa, ali i u opremu koja se vladati planine i odraditi na-
dinica do~ara}emo kako se izvo-
koristi. menske zadatke. Najpre svaki
di obuka u verawu i koje sve opa-
snosti i rizici vrebaju. Pridr- vera~ upoznaje planinu, wene
`avamo se svih propisanih mera bezbednosti. Pri tom, vera~ka }udi i opasnosti koje nosi. Zatim u~i koje mere za{tite treba da
oprema koju koristimo garantuje stopostotnu sigurnost. primewuje u toku verawa i kako da koristi opremu koja mu je na ras-
Od zamenika komandanta Specijalne brigade pukovnika Zora- polagawu. Nakon toga po~iwe da se vere na blagim stenama, uve-
na Veli~kovi} saznali smo da svi sastavi brigade izvode obuku u `bavaju}i oslonac i na~ine na koje se vera~ kre}e. Tek posle trogo-
verawu, s tim {to padobranski i izvi|a~ko-diverzantski bataqoni di{weg rada i savladavawa stena dugih i po 150 metara, najboqi
naj~e{}e uve`bavaju na stenama, dok je te`i{te obuke pripadnika odlaze u Centar za usavr{avawe kadrova obave{tajne slu`be, kako
protivteroristi~kog bataqona verawe u urbanim sredinama. Do- bi stekli zvawe instruktora verawa.
brih vera~a je sve mawe, tako da se pripadnici Specijalne brigade
~esto anga`uju u osposobqavawu kadra za izvo|ewe obuke u verawu VE [TI NA KRE TA WA PO STE NI
i u pojedinim jedinicama Kopnene vojske. Na Jela{ni~koj klisuri, koja pleni lepotom netaknute priro-
Verawe se u praksi koristi za spasavawe unesre}enih u pla- de, ali u strmim stenama i liticama {to se uzdi`u do neba, neop-
ninama zimi i leti obja{wava pukovnik Veli~kovi} a poseban hodni su oprez i pa`wa vera~a. Instruktori verawa imaju veliku
zna~aj ima i u protivteroristi~koj borbi, prilikom upada u zgrade, odgovornost da novim vera~ima najpre razbiju strah od verawa, a

21

zatim ih uve`baju da pravilno podese vera~ku opremu i savladaju
brojne tehnike kretawa po stenama.
Najpoznatije tehnike verawa jesu na bok primewuje se kada
ima procepa u stenama, na le|a ukoliko su stene poput dimwaka,
pauk kada je glava vera~a okrenuta nadole i tehnika sa osloncem
na tri ta~ke dve noge i ruka ili dve ruke i noga.
Izvla~ewe i spu{tawe pomo}u u`eta jesu delovi obuke, ali je
osnova su{tina uspeha da se vera~i oslobode straha kada se na|u u
neprirodnom polo`aju. Podrazumeva se pri tom i visoka psihofi-
zi~ka spremnost za razli~ite napore. Iskusni vera~i su se, tokom
ve`be, spu{tali niz stene po u`etu, za verawe su koristili speci-
jalne lestve, samoizvla~ili se no`nom i grudnom pewalicom. Pra-
vili su i postavqali planinske mosti}e, `i~are i stalna osigurawa.
Tako|e su demonstrirali prebacivawe tereta `i~arom.
Najvi{e pa`we privuklo je samostalno verawe vera~ke grupe.
Jedan od ~lanova tog tima, stariji vodnik Milan Svetozarevi}, ob-
jasnio je da se vera~i i vera~ke grupe na te{ko prohodnom planin-
skom zemqi{tu i na mestima gde noge vi{e nisu sigurne kao oslonac
obavezno navezuju na glavno planinarsko u`e. Tek po{to se prvi ve-
ra~ uzvere i samoosigura, kre}e drugi.
On izvla~i u`e ka`e vodnik Svetozarevi} a ja zapo~iwem
verawe uz stenu. Uvek posledwi vera~ u grupi vadi iz stene delove
opreme, poput garabina i klinova.
Harmoni~ni pokreti vera~ke grupe od tri vera~a jesu slede}i
prvi vera~ kre}e se nagore, a onda se drugi pomera do wega. Zatim
se prvi ponovo uspiwe, a tre}i vera~ dosti`e visinu drugog. Onda
drugi vera~ odlazi nagore u visinu prvog, koji se potom uspiwe po-
novo uz stenu. Takav rad ponavqa se do kraja stene, s tim {to prvi i
tre}i moraju biti dobri vera~i, dok drugi mo`e biti i onaj koji tek
sti~e vera~ka iskustva.
Zoran MILADINOVI]
22
Pi smo biv {eg mi ni stra od bra ne
Pr vo sla va Da vi ni }a
ma ga zi nu Od bra na
STA NO VI ZA KO BRE
ZA KO NI TO DO DE QE NI
Biv{i ministar odbrane Prvoslav Davini} nedavno je
uputio pismo magazinu Odbrana povodom presude Vrhovnog
suda Srbije od 16. aprila 2008, kojom se potvr|uje osloba-
|aju}a presuda Okru`nog suda Beograd u slu~aju koji je u jav-
nosti bio poznat kao Stanovi za Kobre.
O tome je Odbrana objavila dva pisma. Prvo, 15. av-
gusta 2006, mr Dragoquba Jev|ovi}a, pukovnika u penziji,
biv{eg na~elnika Odeqewa vojne policije General{taba
VSCG, koji je aprila 2005. podneo krivi~nu prijavu protiv
tada{weg ministra odbrane Prvoslava Davini}a zbog navod-
ne zloupotrebe slu`benog polo`aja i dodele vi{e stanova
pripadnicima svog obezbe|ewa i jednom civilnom licu na
slu`bi u Ministarstvu odbrane. Drugo pismo je Prvoslava
Davini}a, objavqeno 15. marta 2007, u kome je tvrdwe Jev|o-
vi}a okarakterisao kao neta~ne i krajwe zlonamerne, zbog
~ega je protiv wega podneo privatnu tu`bu.
Posle osloba|aju}e presude Prvoslav Davini} u pismu
Odbrani navodi, sem ostalog, da javnost, posebno vojna,
ima pravo da sazna punu istinu o krivi~nom postupku, koji je
bio predmet raznih zlonamernih spekulacija. Smatram da je
to neophodno ne samo radi mene samog i profesionalnog ugle-
da mojih najbli`ih saradnika, koji su obavqali stru~ni deo
posla u ovom slu~aju, ve} i satisfakcije svih onih pripadnika
Ministarstva odbrane i Vojske, koji su, uprkos ~iwenici da
im je ovaj sme{taj dodeqen u skladu sa propisima, bili izlo-
`eni podozrewu i neugodnostima.
U nastavku pisma Davini} daje delove obrazlo`ewa Vr-
hovnog suda Srbije zbog ~ega je potvr|ena osloba|aju}a pre-
suda Okru`nog suda Beograd. Pismo zavr{ava slede}im re-
~ima: Mislim da su navodi iz presude Vrhovnog suda jasni,
kategori~ni i precizni po svakoj ta~ki optu`be i da ne zah-
tevaju dodatna obja{wewa s moje strane. Time se stavqa ta~-
ka na postupak koji je trajao pune tri godine. Postavqa se
samo jedno pitawe: {ta je bila svrha toga, jer je legitimnost
donetih odluka bila nesporna od samog po~etka za sve one
koji su to hteli da vide, zavr{ava pismo Odbrani Prvo-
slav Davini}.
SA OP [TE WE
Student prve godine Vojne akademije Smer logistika, Ne-
nad Milinkovi}, poginuo je 10. avgusta u 2,50 ~asova u saobra-
}ajnoj nesre}i u selu Kraqevci, nedaleko od Rume.
Do nesre}e je do{lo tako {to ga je prilikom izlaska iz au-
tomobila, u kom je bio sa ocem i bratom, udarilo drugo vozilo
kojim je upravqao Stevan Smukov, ro|en 1990. godine.
Prema nalazima lekara hitne pomo}i, od zadobijenih po-
vreda Nenad Milinkovi} preminuo je na licu mesta. Preba~en
je na Kliniku za sudsku medicinu u Novom Sadu, gde }e istra`ni
organi ustanoviti uzroke smrti. Uvi|aj na mestu nesre}e obavi-
la je Biqana Spaji}, istra`ni sudija Op{tinskog suda u Rumi, a
istragu o toj nesre}i sprovode organi Ministarstva unutra-
{njih poslova.
Student Nenad Milinkovi} ro|en je 8. jula 1988. i u vreme
nesre}e nalazio se na semestarskom raspustu kod roditeqa u
Pe}incima.
Ministar odbrane Dragan [utanovac uputio je telegram
sau~e{}a porodici Milinkovi}.
15. avgust 2008.

OBELE@EN DAN RE^NIH JEDINICA
I RE^NE FLOTILE
U novosadskoj kasarni Poru~nik bojnog broda Aleksandar
Beri}, 6. avgusta, sve~anim postrojavawem pripadnika Re~ne
flotile obele`en je Dan Re~nih jedinica i Re~ne flotile Vojske
Srbije. To je se}awe na 6. avgust 1915. godine, kada je na ^ukari-
ci kod Beograda porinut prvi srpski re~ni ratni brod Jadar,
klase oklopni ~amac, ~ime je i zvani~no otpo~elo formirawe
Srpske re~ne flotile.
Obra}aju}i se mornarima i prisutnim gostima, komandant
Re~ne flotile kapetan bojnog broda Neboj{a Joksimovi} govorio
je o razvoju Re~ne flotile, naglasiv{i da je Flotila danas jedina
plovna jedinica Vojske Srbije, koja se, pored klasi~ne vojne kom-
ponente, prilago|ava novim izazovima i trendu razvoja re~nih
snaga podunavskih zemaqa.
Uz ~estitke, prisutnima se obratio i komandant Kopnene vojske
general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, isti~u}i kako su pripadnici
Flotile tokom ovogodi{weg anga`ovawa na nekoliko slo`enih i
zna~ajnih ve`bi, izme|u ostalog u Titelu i Turiji, postigli izuzetne
rezultate. General ]irkovi} je najavio i skoro objediwavawe svih
snaga Vojske Srbije koje svoje zadatke izvr{avaju na rekama, kanal-
ima i jezerima (Re~na flotila i pontonirske jedinice), ~ime }e
novoformirani sastav u potpunosti biti u mogu}nosti da odgovori
na zahteve sve tri misije Vojske Srbije.
OBUKA PONTONIRACA NA SAVI
Vojnici junske generacije iz Centra za obuku Kopnene vojske
iz Po`arevca nalaze se na logorovawu u [apcu, gde se prakti~no
obu~avaju za postavqawe pontona i za kori{}ewe ostalih in`iw-
erijskih sredstava na vodi.
Obuka, posle koje }e vojnici polagati ispit za sticawe ser-
tifikata o stru~noj osposobqenosti, traje tri nedeqe.
Na prostoru nekada{we kasarne Ma~vanski partizanski
odred, vojnici koji se u Vojsci Srbije obu~avaju za specijalnost
pontoniraca, i pored letwih vru}ina i niskog vodostaja Save,
uspe{no usvajaju planirane sadr`aje obuke.
A. A.
GO DI [WI CA BO JA NA MI [A RU
Odavawem po~asti i polagawem venaca kraj Spomenika mi-
{arskim junacima kod [apca, 13. avgusta obele`ena je 202. godi-
{wica boja na Mi{aru. Vence su polo`ili predstavnici mini-
starstava odbrane i rada i socijalne politike, Vojske Srbije, op-
{tine [abac i udru`ewa gra|ana koja neguju tradiciju oslobodi-
la~kih ratova Srbije.
Boj na Mi{aru, 13. avgusta 1806. godine, predstavqao je jed-
nu od najzna~ajnijih pobeda srpskih ustanika nad snagama Otoman-
skog carstva. Predvo|eni vo`dom Kara|or|em Petrovi}em i is-
taknutim ustani~kim prvacima {aba~kog i vaqevskog kraja, na uz-
vi{ici Mi{ar kod [apca gotovo desetostruko malobrojniji Srbi
do nogu su potukli Turke ugroziv{i tako wihov status u Beogradskom
pa{aluku.
U centru sela Mi{ar, 1906. godine, povodom obele`avawa
jubilarne 100-godi{wice tog boja, podignut je spomenik, a potom i
zdawe muzeja sa postavkom posve}enom tom doga|aju.
U^ENICI VOJNE GIMNAZIJE
POSETILI SVETU GORU
Od 28. jula do 3. avgusta, 30 u~enika prvog razreda i dvojica
maturanata Vojne gimnazije, wihove stare{ine potporu~nici
Branko Nikoli} i Negovan Ivankovi}, predvo|eni verou~iteqem
Jovanom Babi}em, posetili su Svetu Goru.
Tom prilikom osvojili su vrh Atos, na 2.033 metara nad-
morske visine. Na pokloni~kom putovawu obi{li su srpski mana-
stir Hilandar, posetili Kareju i jo{ nekoliko svetogorskih mana-
stira.
Boravak vojnih gimnazijalaca na Svetoj Gori, tokom {kolskog
raspusta, organizovala je Srpska pravoslavana crkva. U~enicima
je doma}in bio hilandarski monah Dositej, nekada stare{ina Vo-
jske i |ak Vojne gimnazije. V. P.
UNI[TAVAWE NEEKSPLODIRANIH
UBOJNIH SREDSTAVA
U periodu od 28. jula do 4. avgusta, Tim za uni{tavawe neek-
splodiranih ubojnih sredstava Uprave za vanredne situacije Min-
istarstva odbrane uni{tio je 94 neeksplodirana ubojna sredstva
i 30 kilograma eksploziva na teritoriji op{tina ^a~ak, Smed-
erevo, Po`arevac, Ni{ i Para}in.
Aktivnosti uni{tewa neeksplodiranih ubojnih sredstava jed-
na su od mera koju Uprava za vanredne situacije sprovodi u okviru
civilne za{tite stanovni{tva.
23
POLIGON
GA\AWE NA STRELI[TU
O R E [ A C

OMIRISATI
BARUT

Prvo iskustvo ni{anxija na borbenom

vozilu pe{adije u ga|awu odvijalo se u
pravoj vojni~koj atmosferi. Svakog dana
bivali su sve sposobniji u specijalnosti
za koju se u Vojsci obu~avaju. Za to su
zaslu`ne i mlade stare{ine, koje nisu
{tedele truda da najmla|oj generaciji
vojnika, u terenskim uslovima, detaqnije
objasne pravila i postupke ga|awa.

ojnici junske generacije iz Centra za obuku Kopnene vojske

iz Po`arevca, koji se obu~avaju za du`nost ni{anxije u ro-

V du oklopnih i mehanizovanih jedinica, nedavno su, na auto-

matizovanom tenkovskom streli{tu Ore{ac nadomak Vr-
{ca, izveli ga|awa planirana u okviru prvog perioda stru~-
no-specijalisti~ke obuke. Ni{anxije na borbenim vozilima pe-
{adije iz 4. voda 4. ~ete za stru~no-specijalisti~ku obuku oklop-
nih i mehanizovanih jedinica po`areva~kog centra, pokazale su
izuzetno zalagawe i uspe{no realizovali predvi|ena ga|awa.

SER TI FI KA CI JA
Kapetan Vladislav \or|evi}, komandir ~ete za stru~no
-specijalisti~ku obuku oklopnih jedinica u po`areva~kom centru
za obuku, izvodio je pripremna i {kolska ga|awa naoru`awem
oklopnih jedinica.
Ciq ga|awa na Ore{cu jeste da se vojnici osposobe za
pravilno izvr{avawe vatrenih zadataka iz borbenog vozila
pe{adije i tenka. Sa 4. vodom, u kom su ni{anxije na BVP-u, sva
ga|awa se izvode na ovom streli{tu, dok 2. vod, u kom su ni{an-
xije na tenku, posle uspe{nih ga|awa na Ore{cu prelaze na
poligon Pasuqanske livade, gde }e izvesti {kolska ga|awa na
rednom broju 26 iz protivavionskog mitraqeza i {kolsko bojno
ga|awe na rednom broju 28. obja{wava kapetan \or|evi}.
Vojnici aktivnostima na poligonima zavr{avaju prvu fazu
obuke, odnosno zavr{avaju specijalisti~ku obuku za du`nost ni-
{anxije na BVP M-80 i tenku M-84. Sledi sertifikacija wihove
obu~enosti, a zatim oni odlaze u jedinice, u kojima dovr{avaju
svoju obuku u~e{}em u kolektivnoj obuci posada, vodova i ~eta.
Junska generacija vojnika bi}e prva generacija sa kojom se
izvodi evaluacija obuke, provera koliko su savladali sva pita-
wa od va`nosti za uspe{no vr{ewe du`nosti za koju se obu~a-

15. avgust 2008.

vaju. Dobijawem sertifikata o Major Blagoje Smolovi},
uspe{no zavr{enoj obuci, vojnik referent za obuku oklopnih jedi-
kruni{e svoj trud da se osposo- nica u 5. odseku za obuku (B-7), u
bi za du`nost ni{anxije. Na ime komande CoKoV u ulozi je
kraju obuke oni znaju da pravil- kontrolnog organa za kontrolu
no koriste naoru`awe tenka, izvr{ewa ga|awa ni{anxija na
odnosno BVP, da uspostave vezu BVP iz spregnutog mitraqeza.
sa pretpostavqenom komandom i Tehnika je ispravna i voj-
da izvr{avaju vatrene zadatke nici su maksimalno motivisani
koji im se postave. za postizawe {to boqih rezul-
tata. Za ne{to vi{e od mesec da-
RE DO VAN RAD na vojnici su sasvim solidno sa-
Ve} godinu i po, na svaka vladali kompletan dosada{wi
tri meseca izvodimo ga|awa. Ga- program obuke, te o~ekujemo da se
|awa se vr{e na 28 rednih bro- tako i nastavi. Za ni{anxije koje
jeva sa svakom generacijom, i do su iz centara za osnovnu obuku
sada sam izveo od 150 do 180 do{le u specijalisti~ki centar
ga|awa. Stare{ine iz ~ete za potrebno je oko mesec i po dana
stru~no-specijalisti~ku obuku da budu obu~eni za ga|awe. Na-
usmeravaju se ka konkretnom ra- rednih dana ga|awa se nastavqa-
du na obu~avawu vojnika za od- ju i vojnici }e pored samog ga|a-
re|ene specijalnosti, pa je tako wa sagledavati i svoje mesto u
i u mom slu~aju isti~e kapetan borbenom vozilu, takti~ki rad i
\or|evi}. tako u~iti gde je wihovo mesto i
Stare{ine ~ete za obuku postati u pravom smislu deo po-
Centra za obuku Kopnene vojske sade borbenog vozila.
jedine su u VS koje obu~avaju voj- Prema re~ima majora Smo-
nike za ~lanove posada oklopnih lovi}a, ciq izmena u stru~no
i mehanizovanih vozila. Tako se -specijalisti~koj obuci vojnika
u prvom vodu vojnici obu~avaju za
voza~e tenkova M-84, u drugom
vodu za ni{anxije na tom tenku, u
tre}em i ~etvrtom obu~avaju se
voza~i i ni{anxije na BVP, i u
petom vodu se izvodi obuka voj-
nika me{ovitog sastava oklopnih
vozila, i to za izvi|a~ka oklop-
na vozila, samohodne haubice i
tenkove za izvla~ewe.
Stalni rad u Centru za
obuku KoV, za mlade stare{ine
kakav je kapetan \or|evi}, zna-
~i da na svaka tri meseca pro-
vode po petnaest dana na ga|a-
wu sa vojnicima koje obu~avaju.
Takav na~in rada u{ao im je u
krv, i zato svoj posao obavqaju
ispoqavaju}i razumevawe za sve
probleme koji se javqaju kod voj-
nika tokom obuke. Te mlade sta-
re{ine su pomalo i psiholozi,
kada treba razumeti vojnikovu du{u, pre svega su komandiri koje jeste da se ona svakodnevno unapre|uje i da se uo~eni nedostaci ot-
ti vojnici po{tuju i ~ija nare|ewa izvr{avaju, ali su svojim stal- klawaju u najkra}im rokovima. Mesec dana unapred pravi se plan
nim zalagawem u radu sa brojnim generacijama vojnika dostigli ste- za izvr{ewe ga|awa na svim poligonima i kontrola se sprovodi ta-
pen stru~nosti koji ih ~ini pravim ekspertima za obuku, i to je onaj ko da obavezno neko iz nadle`ne komande prisustvuje te`i{nim ak-
kvalitet po kome se isti~u kao posebno vredan deo oficirskog kora. tivnostima.
Na licima vojnika ni{anxija ve} posle prvih pripremnih ga-
MOTIVACIJA |awa ogleda se zadovoqstvo {to su omirisali barut.
Tu smo ve} od nedeqe. Imao sam dva pogotka na pripremnom
Logorska prostorija na Ore{cu pru`a dobre uslove za sme-
ga|awu i zadovoqan sam time {to sam uradio, ali siguran sam da
{taj vojnika.
mogu i boqe. Obuka nije toliko te{ka, stare{ine nam poma`u mno-
Stigli smo 3. avgusta u jutarwim ~asovima, postavili logor i go, a i jedni drugima znatno poma`emo, tako da jedva ~ekam da nasta-
smestili vojnike u {atore pod hangarom. Svaki vojnik ima krevet na vim sa ga|awima ka`e vojnik iz Novog Sada
kom spava. Postavili smo stra`arsko obezbe|ewe da bi se spre~i- Ga|awe na rednom broju pet, koje sam upravo zavr{io, pod-
lo otu|ivawe naoru`awa ili municije, a odre|eni broj vojnika razumeva da se posle nekih 30 metara pokreta vozilo kratko zau-
obezbe|uje poligon dok je samo ga|awe u toku ka`e kapetan Zoran stavi i ni{anxija ima desetak sekundi da nani{ani ciq. Svi|a mi se
Dom, ina~e referent za obuku u Komandi bataqona za obuku Cob kako sve to izgleda dodaje vojnik iz Leskovca.
KoV, koji na ga|awu obavqa du`nost komandanta logora i ujedno Aleksandar ANTI]
kontrolnog stare{ine na svim pripremnim i {kolskim ga|awima. Snimio Darimir BANDA

25
 POLIGON
O B U K A I Z V I \ A ^ A
NA PADINAMA
Savremeno ratovawe ne mo`e se
zamisliti bez brojnih informacija
o protivniku. Izvi|a~i su prva
karika u prikupqawu obave{tajnih
podataka u pozadini neprijateqa.
A u takvim uslovima, samo dobro
uve`bani i osposobqeni pripadnici
izvi|a~kih jedinica mogu uspe{no
izvr{iti zadatak i pre`iveti.
26
P R V E B R I G A D E K O
okom skora{weg pokretnog logorovawa, koje je trajalo osamnaest dana, pri-
padnici izvi|a~kih jedinica Prve brigade Kopnene vojske iz Novog Sada uspe-
T {no su izveli obuku u letwim uslovima.
O wihovim velikim psihofizi~kim naporima govore i ~iwenice da su od prvog
ve`bali{ta, u okolini Sombora, do krajweg odredi{ta na jugoisto~nim padi-
nama Fru{ke gore, na visu Orlovac, sme{tenom na 205 metara nadmorske visine,
izvi|a~i prepe{a~ili oko 140 kilometara i promenili ~etiri lokacije. Pri tome
su, sve vreme, obuku izvodili u specifi~nim borbenim dejstvima.
Posle savladavawa vodenih prepreka formacijskim i priru~nim plovnim
sredstvima, uve`bavawa razli~itih borila~kih ve{tina i ga|awa no`em, posled-
weg dana logorovawa izvi|a~i su polagali i svojevrstan kuvarski ispit organi-
zovali su samostalnu ishranu u prirodi.
I stare{inama iz Komande Prve brigade, koje su pratile obuku, poru~nik \or-
|e Ba~kali}, vrstan poznavalac kulinarske ve{tine, govorio je o namirnicama
biqnog i `ivotiwskog porekla koje se mogu prona}i u prirodi i koristiti za ishra-
nu, u situacijama kada je to jedini na~in da se vojnici prehrane.
Izvi|a~i su u privremeno ure|enoj kuhiwi napravili radne stolove za pri-
premu hrane, trapove u kojima se ~uvaju namirnice, su{aru za meso i biqe, lo`i{ta
za kuvawe i pe~ewe, ro{tiq, kotli}, pa ~ak i pe} za pe~ewe hleba.
Na trpezi se posledweg dana pokretnog logorovawa novosadskih izvi|a~a na-
{lo mno{tvo specijaliteta ~orbe od koprive i ribqa, hleb i pqeskavice od ko-
prive, su{eno srne}e meso i riba, pr`eni skakavci, `abqi bataci i pu`evi. Nije
izostao ni desert kompot od divqe jabuke i ~aj od nane.
B. M. POPADI]
15. avgust 2008.
P N E N E V O J S K E U L E T W I M U S L O V I M A

FRU[KE GORE

27
SARADWA

OBUKA SPECIJALNIH JEDINICA

VOJSKE SRBIJE I ORU@ANIH SNAGA GR^KE

NOVA ISK UST VA

PA DOB RAN ACA
Drugarstvo i saradwa lanom bilateralne saradwe ministarstava odbrane Srbije i Gr~ke za 2008.
izme|u pripadnika godinu predvi|ena je saradwa u oblasti veze i informatike, {kolovawa voj-
63. padobranskog
bataqona Specijalne
brigade Kopnene vojske
i Vazdu{no-desantne
jedinice oru`anih
snaga Republi~ke Gr~ke
P nog kadra i zajedni~ka obuka specijalnih snaga dve vojske.
U okviru tog programa odr`ana je zajedni~ka desetodnevna obuka pripadnika
63. padobranskog bataqona Specijalne brigade Vojske Srbije i Vazdu{no-de-
santne jedinice oru`anih snaga Republi~ke Gr~ke ETA.
Na ni{kom aerodromu, poligonu Me|a i terenima oko Malog Jastrepca iz-
vedeni su razli~iti sadr`aji padobranski skokovi, takti~ki postupci specijalnih
snaga, samostalna ishrana u prirodi i ga|awe iz razli~itih vrsta naoru`awa.

postala je tradicija SKOK DU GE STA BI LI ZA CI JE

Dve borbene grupe srpskih i gr~kih specijalaca zapo~ele su i zavr{ile zajed-
koja dodatno ja~a veze ni~ku obuku padobranskim skokovima. Od instruktora padobranstva kapetana Go-
srpskog i gr~kog rana Stojkova saznali smo da pripadnici elitne specijalne jedinice oru`anih
naroda snaga Gr~ke ETE u svojoj zemqi ne izvode skok duge stabilizacije, sa tri hiqade
metara, i visinac, sa pet i po hiqada.
Nema sumwe da su za gr~ke oficire, podoficire i profesionalne vojnike po-
menuti skokovi predstavqali ne{to novo i posebno, pogotovo {to se, prema zapad-
nim standardima, padobranski skokovi sa visine preko tri hiqade metara izvode
uz upotrebu kiseoni~ke opreme, dok na{i padobranci ska~u bez we i sa visina od
pet i po hiqada metara.
Posle detaqnih priprema, pregledawa na{ih desantnih padobrana i sagle-
davawa uslova za realizaciju skokova, gr~ki padobranci su bez problema izveli i
visinac i skok duge stabilizacije. Slobodan pad od 800 metara posle iskaka-
wa iz aviona savladali su uz pomo} i podr{ku srpskih kolega, iz grupa za otvara-
we padobrana po visinama.
Skok sa tri hiqade metara imao je jo{ jednu specifi~nost doskok van ni-
{kog aerodroma, {to je zahtevalo poseban prora~un potrebnih elemenata i ote-
`alo skok. Po aterirawu u rejon sela Utrine, srpski i gr~ki specijalci spakovali
su padobrane i mar{irali pet kilometara do vojnog poligona Me|a, gde su ga|a-
li iz automatske pu{ke, pu{komitraqeza M-84, poluautomatske snajperske pu{ke i
pi{toqa CZ-99.

28 15. avgust 2008.

 Prema re~ima izvo|a~a obuke poru~nika Aleksandra Stupara,
Grci su pokazali veliko interesovawe za naoru`awe srpske voj-
ske. Zajedni~ka obuka u samostalnoj ishrani u prirodi i takti~koj
obuci iz specijalnih dejstava organizovana je na terenima na-
domak Ni{a.
Osmislili smo zanimqiv program obuke sa gr~kim kole-
gama ka`e komandant 63. padobranskog bataqona major Ne-
nad Bulatovi} i dodaje da su oni iskazali po{tovawe prema
na{im instruktorima, komandirima i izvo|a~ima obuke.
Zajedni~ka ve`ba potvrdila je jo{ jednom da je na{a pa-
dobranska {kola priznata u svetu i da Srbija ima {ta da po-
nudi u me|uarmijskoj razmeni znawa. Nema sumwe da na ni{kom
aerodromu postoji zadovoqavaju}a infrastruktura za izvo|e-
we padobranske obuke, tako da su pripadnici specijalnih jedini-
ca stranih armije rado usavr{avaju kod nas. Nedavno smo sli~nu
obuku izveli sa pripadnicima Nacionalne garde Ohaja naglasio je
major Bulatovi}.

ME \U PRI JA TE QI MA
Pripadnici specijalne vazdu{no-desantne jedinice iz
Atine zadovoqni su prijemom i pristupom srpskih instruk-
tora koji su izvodili obuku. Oni smatraju da je 63. pa-
dobranski bataqon Vojske Srbije jedan od najelitni-
jih sastava na Balkanu, jedinica koja neguje pado-
bransku tradiciju jo{ iz vremena Kraqevine Ju-
goslavije.
Tokom boravka u Ni{u obi{li su ]e-
le-kulu, Medijanu, Sabornu crkvu, tvr|a-
vu, Kameni~ki vis i ostale kulturno-
istorijske znamenitosti grada. Srp-
ski i gr~ki padobranci komunici-
rali su na engleskom jeziku, os-
im izvo|a~a obuke potporu~-
nik Bojan Kova~evi}, koji se

29
SARADWA

sa inostranim kolegama
sporazumevao na gr~kom.
Komandant Kopnene vojske
general-potpukovnik Mladen ]irko-
vi} i komandant Specijalne brigade bri-
gadni general Ilija Todorov pratili su pojedine
sadr`aje obuke stare{ina na{eg 63. padobranskog ba-
taqona i Vazdu{no-desantne jedinice oru`anih snaga Repu-
bli~ke Gr~ke.
Kapetan Aleksiju Nikolaus zahvalio je na gostoprimstvu doma}i-
nu re~ima:
Imamo utisak kao da smo kod ku}e, me|u svojim prijateqima i bra-
}om. Razvili smo veliko prijateqstvo sa pripadnicima 63. padobranskog
bataqona, razmenili ideje i iskustva. Nadam se da }emo nastaviti saradwu i
u narednom periodu i da }e idu}e godine stare{ine srpske vojske do}i u Gr~ku
da vide kako mi `ivimo i radimo.
Zna~aj zajedni~ke ve`be snaga oru`anih sastava Srbije i Gr~ke, na kojoj su
razmewena iskustva i razvijeno me|usobno poverewe, istakao je i general Todorov,
koji je sa gr~kim specijalcima izveo padobranski skok.
Drugarstvo i saradwa izme|u pripadnika Vojske Srbije i oru`anih snaga Republi-
ke Gr~ke postaje dobra tradicija i produbquje veze srpskog i gr~kog naroda naglasio je ge-
neral-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Kopnene vojske.
Zoran MILADINOVI]

30 15. avgust 2008.

 ARSENAL20
S p e c i j a l n i p r i l o g

JURI[NA PU[KA XM 8

Velika
o~ekivawa
ISKUSTVA SA RATI[TA

Abrams u
Iraku

LA KI BOR BE NI AVI ON J-20 KRA GUJ

Partizanska
letelica
 J U R I [ N A P U [ K A X M 8

Velik
o~ek
SADR@AJ

Juri{na pu{ka HM 8
Velika
o~ekivawa 32
Iskustva sa rati{ta
Abrams u Iraku 36 Pu{ka XM 8 po dizajnu i vemu jednog dana do|e kraj i istekne
rok trajawa. Pu{ka M 16, koja je na
Tenkovi sa spoqa{wom
ugradwom topa
Ru`no pa~e
Ratne mornarice sveta (2)
40
na~inu funkcionisawa
potpuno je sli~na H&K G 36.
Razlikuje se po okviru
S mala vrata u{la u naoru`awe vele-
sile sveta, zbog koje je ura|ena stan-
dardizacija pu{~anog kalibra ne sa-
mo u Natou ve} i u mnogim drugim armijama
sveta, najzad odlazi u penziju.
Prvi znak da je zrela za penziju, od-
Pomorski nosno da je odslu`ila svoje, pojavio se
- XM 8 mo`e da primi okvir sredinom devedesetih, kada je razvijen
rekorderi 45 program OICW i kada je trebalo da se na
od M16, {to je namerno pu{~ani deo montira baca~ granate XM
Laki borbeni avion J-20 kraguj 29. Tada se desio presedan odabrana
Partizanska ura|eno kako bi se je nema~ka G 36K , koja je pokazala mno-
go boqe rezultate na uporednim testovi-
letelica 50 olak{ala preobuka ma. Za protivnike pu{ke M 16 to je bila
prva priznata pobeda, a za zagovornike
pu{ke te{ki poraz. Koliko je to zna~ajno
ameri~kih vojnika na novu dokazuje i ~iwenica da to nije po{lo za
rukom ni doma}oj pu{ci Armilate 18, koja
Urednik priloga pu{ku, i po teleskopskom je razvijena kao jeftinija i pouzdanija
Mira [vedi} alternativa M 16. To je bio prvi, pri-
kundaku, koji se mo`e pode- li~no zakasneli znak, koji je stigao tamo
gde treba do General{taba i Odeqewa
{avati u wenoj du`ini. za razvoj naoru`awa.

32 15. avgust 2008.


ka
kivawa
Danas je ~ak neizvesna i sudbina
programa OICW. Uzdrmala su je tri ne-
sre}na slu~aja prilikom opitovawa
oru`ja. Od projekta se kona~no odustalo
zato {to je cena razvoja bila visoka, a i
pojedina~na cena oru`ja. Amerikanci su,
ipak, re{ili da iz tog programa ne{to
zadr`e za svoje potrebe. To je razvoj pu-
{~anog dela programa OICW.
Najzad je na konkursu ameri~ke vojske
za novu juri{nu pu{ku pobedio proizvod iz
Evrope. Re~ je o XM 8, derivatu juri{ne pu-
{ke H&K G 36 (Heckler&Koch).
Funkcionisawe
Pu{ka XM 8 je po dizajnu i na~inu fun-
kcionisawa potpuno sli~na H&K G 36. Raz-
likuje se samo po okviru XM 8 mo`e da
primi okvir od M 16, {to je namerno ura-
|eno da bi se olak{ala preobuka vojnika na
novu pu{ku, i po teleskopskom kundaku, koji
se mo`e pode{avati u wenoj du`ini.
Rukohvat sa obara~om i wenim za{ti-
tnikom preuzet je od modela G 36. Sam ru-
kohvat nije anatomski oblikovan, ali je po-
stavqen pod takvim uglom da odli~no pria-
wa u ruci prilikom upotrebe oru`ja. Sa
dowe strane dobio je anatomski poklopac,
tako da u rukohvat, koji je ina~e {upaq, mo-
gu da se smeste delovi pribora za ~i{}ewe
ili rezervne baterije za opti~ki ni{an.
Obara~a je u drugoj polovini zadweg
dela, bli`e rukohvatu, tako da ima kratak
hod prilikom opaqewa. Za{titnik obara~e
je dovoqno daleko od same obara~e, tako da
strelcu dozvoqava upotrebu rukavice.
Svaki model XM 8 pu{ke koristi isti
okvir, koji je konstruisan uz samu pu{ku.
Okvir se izra|uje od visokokvalitetne pla-
stike, otporne na udare i visoke tempera-
ture. Obi~no je crne boje, ili neke druge,
ako to kupac zahteva. Postoji mogu}nost da
se kupcu isporu~e i okviri koji su sa stra-
ne providni kako bi strelac lak{e mogao
da kontroli{e ostatak municije.
Okviri se izra|uju u dva osnovna ka-
paciteta od 10 i 30 metaka. Mogu se i
spajati, jer na bo~nim stranama postoje is-
pusti i le`i{ta radi u~vr{}ivawa jednog
uz drugi, mada proizvo|a~ ne preporu~uje
spajawe tri i vi{e okvira jer se time gubi
na preciznosti oru`ja.
Pored okvira prvenstveno za pu{ko-
mitraqez (mogu ga koristiti i drugi mode-
li) postoji i tzv. Beta-okvir fabri~ki
spojena dva dobo{a sa kapacitetom od po
50 metaka, {to zna~i da Beta-okvir ima
100 metaka na raspolagawu. Dobo{ se pra-
zni naizmeni~no, tako da prilikom kori-
{}ewa nije naru{en odli~an balans oru`-
ja. I taj okvir se izra|uje u crnoj boji, a po
`eqi kupca i u drugoj.
Zanimqivo je re{en utvr|iva~ okvira
na toj pu{ci. Naime, ona ima dva kraka us-
pravni, koji je uz sam okvir, i vertikalni ko-
ji je prislowen na za{titniku obara~e sa
dowe strane, i koji je zbog rukovawa delom
{iri od samog za{titnika. Pritiskom ka`i-
prsta na bilo koju polugu sa lako}om ispada
prazan okvir iz svog le`i{ta. Na samom za-
{titniku obara~e, sa unutra{we predwe i
dowe strane, nalazi se jo{ jedna komandna
poluga i prilikom pritiska osloba|a zatva-
ra~ koji je ostao u zadwem polo`aju.
Ru~ica za zapiwawe zatvara~a tako|e
je zanimqivo re{ena. Ona se nalazi odmah
ispod ru~ice za no{ewe oru`ja, na samom
nosa~u zatvara~a. U stvari, ru~ica je polu-
ga i na svom kraju (spaja se sa nosa~em za-
tvara~a) ima ~iviju koja joj omogu}ava da se
okrene u bilo koju stranu za 90 stepeni. To
zna~i da strelac ru~icu prebacuje na stra-
nu oru`ja koju `eli levu ili desnu. Kada
se prebaci u neki od polo`aja, pod uglom od
Ispitivawa
Prilikom posete kompaniji He-
ckler&Koch Amerikanci su prisustvovali
seriji ispitivawa. Tokom jednog opita
ispaqena su, jedan za drugim, ~etiri
okvira sa po 20 metaka, dok je u slede-
}em ispaqeno 15.000 metaka bez ikakvih
problema. Naredni opit odnosio se na
otpornost oru`ja na prqav{tinu. Pu{ka
je jednostavno stavqano u pesak i pra-
{inu i zatrpavana. Posle nekoliko mi-
nuta va|ena je i posle kratkog otresawa
iz we je otvarana paqbi. Oru`je je funk-
cionisalo bez ikakvih problema. Zasto-
ja uop{te nije bilo.
33
90 stepeni izviruje dva-tri centimetra iz
gabarita oru`ja, dovoqno da se prihvati i
povu~e u zadwi polo`aj. Ako se du`e vreme
ne upotrebqava, mo`e se vratiti u polo`aj
kada je u liniji sa cevi i ne viri van gaba-
rita oru`ja. Povla~ewem zatvara~a u zad-
wi polo`aj, strelac vra}a ru~icu u predwi
polo`aj i u toku dejstva ona miruje.
Otvor za izbacivawe ~aura nalazi
se samo sa desne strane, ali to ne pred-
stavqa nikakav problem kada oru`je kori-
ste levoruki strelci, jer je izbaciva~ u
sanduku postavqen tako da ~aure izbacuje
pod maksimalnim uglom od 90 stepenu u od-
nosu na pravac ga|awa. Otvor za izbaci-
vawe ~aure je stalno otvoren i nema pose-
ban poklopac. Nosa~ zatvara~a zatvara ga
sa unutra{we strane.
Spoqa se, na samom kraju otvora
(prema strelcu), nalazi jedan ispust name-
wen da odbije ~auru, ako bi ona zbog nekih
nepoznatih razloga krenula unazad prema
licu strelca. Taj ispust je fiksni i ne mo-
`e se pomerati ili zatvarati.
Teleskopski kundak je specifi~an, jer
se nalazi u samom vratu kundaka iz kojeg se
izvla~i i tako se mo`e pode{avati wena
du`ina.

Ni{ani
Osnovni ni{an na pu{ci jeste reflek-
sni, koji se mo`e koristiti i u no}nim uslo-
vima. Pored toga, refleksni ni{an raspo-
la`e i laserskim obele`ava~em ciqa. Me-
|utim, kada se pu{ka malo boqe pogleda, uo-
~ava se da ima i mehani~ke ni{ane, samo {to
su oni preklopqeni kada se ne koriste. Zad-
wi ni{an je neposredno ispred opti~kog i
podi`e se jednostavnim pritiskom na dugme,
koje se nalazi sa zadwe strane sistem klac-
kalice. Predwi ni{an nalazi se izme|u
obloge predweg rukohvata i utvr|en je na ga-
snoj komori.
Mu{ica je klasi~nog tipa, ima svoje
{titnike i mo`e se pode{avati po pravcu i
po visini. Kako opti~ki ni{an nema mogu}-
nost uve}awa, mo`e se koristiti i ni{ani-
ti kroz wega sa mehani~kim ni{anima.
Me|utim, pojavio se i model pu{ke ve-
oma sli~an nema~koj G 36, ali bez vidqivih
Pikatinijevih {ina. Delovi na pu{ci su za-
obqeni, bez o{trih ivica, sa na prvi po-
gled uo~qivim kvalitetom zavr{nih radova.
Po naruxbi kupaca, oru`je se isporu~uje u
`eqenoj boji. Osnovna boja je braon u kom-
binaciji sa crnim, ali se mo`e na}i i kom-
pletno crna boja, zatim maskirna kamufla-
`na boja u nekoliko nijansi, u zavisnosti od
okoline i godi{weg doba (jesen, zima, {ume,
pesak...). Bez obzira koja se boja koristi,
pu{ke su veoma kvalitetne, te fabrika ga-
rantuje za dugotrajnost i istrajnost.
Pore|ewa
Pu{ka XM 8 pripada familiji auto-
matske, odnosno juri{ne pu{ke, ~ija se cev
zasniva na osnovnoj verziji, gde je cev du-
ga~ka 320 mm. Me|utim, prema potrebi se,
veoma lakom zamenom cevi (i u mirnodop-
skim i u ratnim uslovima) od osnovne ju-
ri{ne pu{ke Baselina Carabine, dobija pu-
{komitraqez Light Machine Gun, sa te-
{kom cevi i sa Beta-magacinom kapacite-
ta 100 metaka. Pored ta dva modela, iz-
ra|uje se i snajperska pu{ka Sharpshooter,
a i veoma kratka varijanta juri{ne pu{ke,
koja je dobila naziv Compact Carabin, ko-
ja je, u stvari, ameri~ki PDW (Personal De-
fence Weapon).
Na svim modelima, osim na najkra}oj
verziji Compact Carabin, na predwem
rukohvatu postoje ~etiri uzdu`na otvora
sa obe strane, koji donekle obezbe|uju
hla|ewe cevi. Vrat kundaka kod tri mode-
la (koji imaju kundak) identi~an je sa is-
tim dimenzijama vrata i teleskopskog kun-
daka koji se uvla~i u wega.
Kundak je anatomski oblikovan i sa
zadwe strane oblo`en tvrdom gumom, koja
odli~no le`e u zgib ramena strelca. Sa-
mo najkra}i model tog oru`ja nema taj deo
i vrat kundaka. Taj model ima anatomski
zaobqen deo na mestu vrata kundaka, na
~ijem kraju se nalazi alka za postavqawe
takti~kog remnika. Proizvo|a~ je, me|u-
tim, na osnovu zahteva kupca konstruisao
i poseban tip kundaka, koji je sli~an auto-
matima MP 5. On se na isti na~in izvla~i
i ima dve paralelne cevi koji se uvla~e u
telo automata. Na kraju cevi nalazi se
oslonac za rame koji je isti kao i kod
ostalih modela.
Preuzimawem osnovnog nema~kog mo-
dela G 36, preuzet je i konvencionalni
na~in puwewa oru`ja okvir se nalazi
Lako rukovawe
Selektor vatre ima tri polo`aja
zako~eno, jedina~na i rafalna vatra,
{to je opet novina, jer je M 16A2 imao
ograni~eni rafal od tri metka. Regula-
tor selektora paqbe nalazi se sa obe
strane oru`ja, odmah iznad samog ruko-
hvata, i sa wim se lagano rukuje. Do-
voqno je da se poluga pritisne palcem
i re`im vatre je ve} promewen. Zbog to-
ga oru`jem veoma lako rukuju i de{wa-
ci i levoruki strelci.

34 15. avgusta 2008.

ispred obara~e. To je ~udno, jer su, ipak,
u svetu u posledwih nekoliko godina sve
savremene automatske juri{ne pu{ke iz-
ra|ene u Bull papp sistemu. Me|utim, kada
se malo boqe pogleda i analizira ame-
ri~ka armija, bez obzira na pojedina~ne
avangardne korake, jo{ uvek je dosta kon-
zervativna. To nikako ne zna~i da je ne-
ma~ka pu{ka prevazi|ena, ve} samo da je
wena konstrukcija klasi~na. [tavi{e, G
36 danas predstavqa jednu od najboqih
pu{aka na svetu, gotovo idealnu kombina-
ciju male mase i gabarita, preciznosti i
pouzdanosti.
Prilikom konstruisawa G 36 u fir-
mi Heckler & Koch odlu~ili su da od dve
stare i pouzdane pu{ke naprave jednu sa-
vr{enu i savremenu. To im je i po{lo za
ruku. Princip rada je pozajmica barutnih
gasova sa klipom, sa rotiraju}im zatva-
ra~em i bradavicama, ~ime su garantova-
no dobili veliku preciznost. Tim princi-
pom rada - kada se barutni gasovi odvede
na klip, a ne direktno na zatvara~, kao
kod M 16 dobijen je boqi i
pouzdaniji rad automatike sa
mawim zastojima u toku eks-
ploatacije.
U Aliantu, partnerima
firme Heckler & Koch, koja je
zadu`ena za razvoj XM 8, na-
stojali su da naprave druga~i-
je oru`je u {to vi{e detaqa,
ali koje }e se kretati oko pro-
verene osnove. Ono nikako ne
mo`e biti lo{e, mo`e samo doneti znat-
nija poboq{awa.
Mawa te`ina
Veoma velika pa`wa posve}ena je
te`ini pu{ke. Zbog toga su, gde god je
bilo mogu}e, kori{}eni veoma ~vrsti
kompozitni materijali, koji su istovre-
meno i veoma lagani. U{teda je veoma
zna~ajna ako se zna da je pu{ka G 36 te-
{ka 3,3 kg, a te`ina nove XM 8 je 2,67
kg, bez okvira.
Cev
U zavisnosti od modela, cev iz
predweg rukohvata viri od nekoliko
milimetara do nekoliko centimetara.
Kod modela Compact Carabin i Baselina
Carabine cev viri nekoliko milimeta-
ra i odmah prelazi na razbija~ gasova,
koji je isti kod ta dva modela, samo se
razlikuju u du`inama. Kod druga dva mo-
dela, Light Machine Gun i Sharpshooter
cevi vire i po nekoliko centimetara.
I ta dva modela imaju na krajevima ce-
vi iste razbija~e gasova, koji su se po-
kazali veoma pouzdani u toku dejstva.
Najo~iglednija promena u odnosu na
G 36 jeste teleskopski uvla~ivi kundak sa
mogu}no{}u regulacije, {to se na karabi-
nu M 4 pokazalo kao veoma korisno, dok je
kod G 36 kundak preklapaju}i sa vertikal-
nim zglobom. Slede}a velika sli~nost je-
ste u ru~ici za no{ewe, koja je ujedno i
zadwi ni{an (kao kod zadwih modela M
16, M 16A3 i A4), ali je taj deo sada po-
kretan, jer je ru~ica pri~vr{}ena na pu-
{ku i sa we se jednostavno skida. Na ru-
~icu se veoma jednostavno montira bilo
koja, Pikatinijeva ili Viverova {ina, po-
mo}u koje je pu{ka dobila veoma veliku
slobodu u postavqawu razli~ite dodatne
opreme u vidu razli~itih dnevnih i no}-
nih optoelektironskih ni{ana, laserskih
obele`iva~a ciqeva, takti~kih lampi, ju-
ri{nih predwih dr{ki...
Pored tih {ina postoje jo{ ~etiri
koje se raspore|uju na predwem delu pu-
{ke, i to sa gorwe, dowe, leve i desne
strane predweg rukohvata. Na dowu se
uspe{no montira potcevni baca~ granate
pu{ke, pa zbog toga strelac mora malo da
XM
Na pu{ci HM 8 se pomo}u
Pikatinijeve {ine montira potcevni
baca~ granata HM 320
320 ili predwi rukohvat. Na ostale se
montiraju ranije navedeni ni{ani. Na sa-
mom rukohvatu postoji jo{ jedna {ina, i to
sa gorwe strane. Pored toga, od FAMAS-a
su uzeli jednu originalnu ideju opcioni
dvono`ac bibop. No`ice su se pokazale
kao veoma korisne, bez obzira na to o ko-
joj adaptaciji pu{ke je re~ da li o pu{ko-
mitraqezu, snajperu, pu{ci ili karabinu.
Kalibar
Prilikom odlu~ivawa o kalibru
oru`ja bilo je velikih nedoumica. Za novu
pu{ku planirano je da kalibar ostane kao
i ranije 5,56 h 45 mm, ali da se izradi
novi metak, odnosno nova ~aura koja je lak-
{a od svog starijeg brata ~ak za 20 odsto
(dno od mesinga, a zidovi od kompozitnog
materijala). Ta bi municija trabalo da
konkuri{e novom kalibru 6,8 h 43 mm, ko-
ji je u fazi razvoja i ispitivawa. Prednost
ima 5,56 mm, jer mo`e da koristi i ranije
napravqenu municiju, dok 6,8 mm ima boqe
balisti~ke odlike, naro~ito na ve}im da-
qinama, ali sa potrebom promene cevi.
U komplet bilo kog modela toga oru`-
ja spadaju ~etiri rezervna okvira, pribor
za ~i{}ewe oru`ja, obi~an ili takti~ki
remnik i no` sa no`nicom. No` se veoma
lako postavqa i skida sa bilo kog modela
pu{ke.
Potcevni baca~ granata
Potcevni baca~ granate XM 320 tako-
|e je proizvod firme Heckler & Koch. Na ju-
ri{nu pu{ku XM 8 montira se pomo}u Pi-
katinijeve {ine. Kada se ne upotrebqava,
a montiran je na pu{ci, ne smeta strelcu u
rukovawu pu{kom. Te`ak je kilogram i po,
dug 350 mm, dok mu je brzina borbenog dej-
stva od pet do sedam projektila 40 mm.
Kada je montiran na XM 8 koristi mehani~-
ki ni{an koji se nalazi sa strane juri{ne
iskrivi vrat kako bi uspe{no nani{ani sa
potcevnim baca~em. Maksimalni domet ba-
ca~a je 400 m, a najboqe rezultate posti-
`e na daqinama od 150 metara.
Potcevni baca~ granata XM 320 raz-
likuje se od isto~nih i zapadnih modela po
na~inu puwewa. Dok se zapadni modeli pu-
ne otpozadi sistemom pumparice, na istoku
se puni sa predwe strane, a kod tog potcev-
nog baca~a prazna ~aura se sa zadwe stra-
ne izbacuje u levu i ubacuje nova granata.
Bez obzira na rezultate koje je poka-
zala pu{ka za vreme ispitivawa, ako se
kalibar ne promeni u ja~i, i to na 6,8 mm,
uvo|ewe pu{ke XM 8 bi}e potpuno nepo-
trebno. Osim toga, mnogi kritikuju uvo|e-
we nove pu{ke i sa finansijskog stanovi-
{ta, jer ono ne donosi nikakvo dramati~no
poboq{awe u odnosu na posledwe serije
M 16. No, taj argument im uop{te nije do-
bar, jer nova juri{na pu{ka ima nekoliko
veoma bitnih prednosti u odnosu na M 16.
Jedna je ve}a pouzdanost, a naro~ito ve}a
preciznost u ja~em kalibru 6,8 mm i, na
kraju, najva`niji faktor je u{teda u te`i-
ni. Kada se ima u vidu i pogleda {ta se sve
tovari na jednog vojnika pe{adinca, u{te-
da od jednog kilograma je veoma velika i
nikako se ne sme zanemariti.
Da li }e XM 8 na kraju izgubiti jedno
slovo, i to X, kojim se u ameri~koj vojsci
ozna~ava svako oru`je u fazi ispitiva-
wa, ostaje da se vidi. Naro~ito da se sa-
~eka zavr{etak ratnih operacija na tlu
Azije, gde se ta pu{ka masovno opituje u
pustiwskim ratnim uslovima.
I{tvan POQANAC
35
I S K U S T
Tenk M1 abrams re zul tat je
ne ko li ko po ku {a ja da se
iz na |e na sled nik te {kih
ten ko va M26 per {ing i
M47/48 pa ton, te se ri je M60.
U na o ru `a we je uveden
fe bru a ra 1980. go di ne,
kao osnov ni tenk ar mi je
SAD i Ma rin skog kor pu sa.
Su per i or nost tog oklop wa ka
ja sno se is po qi la to kom
Pu stiw ske olu je, ka da je
vi {e od 1.800 abram sa
na pa lo Irak iz Sau dij ske
Ara bi je.
36
V A S A R A
enk M1 abrams proizvodi firma
Chrysler, koju je tokom prve polovine
T osamdesetih preuzela korporacija
General Dynamics. Do danas je proiz-
vedeno oko 9.000 tih mo}nih tenkova,
te{kih vi{e od 60 tona, u tri varijante:
M1, M1A1 i M1A2. Ime je dobio po gene-
ralu Krejtonu Abramsu, biv{em na~elniku
General{taba Kopnene vojske SAD, a u
skladu sa ameri~kom tradicijom da tenkove
nazivaju imenima poznatih generala iz
prethodnih ratova (Li, [erman, Grant,
Paton). Varijanta M1A1 uvedena je 1985.
godine, a razlikuje se od prethodne po topu
glatke cevi M256, kalibra 120 mm, nema~-
ke proizvodwe, koji je firma Rheinmetall
razvila za tenk leopard 2. Uz to su poboq-
{ani i oklop i RHB za{tita.
Slede}a varijanta, M1A2, dobila je
oklop od osiroma{enog uranijuma na pred-
wem delu kupole i tela tenka, zatim termal-
ni vizir za komandira i ni{anxiju, opremu
za pozicionu navigaciju, digitalni prenos
podataka i ure|aj za radio-interfejs. Usvo-
jen je program za osavremewivawe prethod-
nih varijanti na nivo M1A2, te uskla|iva-
we modela koji ima vojska sa tenkovima ma-
rinaca, radi standardizacije delova i
opreme. Na {asiji M1 zasnovano je i in`e-
T I [ T A
werijsko vozilo Grizzly, a i nosa~ te{kog
pontonskog mosta M104 Wolverine (vu~ica).
Naoru`awe
Osnovno naoru`awe abramsa ~ini
top M256 120 mm, koji po licenci proizvo-
di General Dynamics. On koristi nekoliko
vrsta granata, poput pancirne potkalibar-
ne M829A2 i kumulativne M830, ~ija naj-
novija varijanta M830A2 sadr`i sofisti-
cirani multimodalni upaqa~ sa elektron-
skim senzorom, kojim se, bar teoretski, mo-
gu ga|ati i niskolete}i avioni.
Rat u Iraku ukazao je na potrebu usva-
jawa granate kojom se mo`e delovati protiv
pe{adije u napadu, zapreka, napada iz za-
sede ili pru`iti podr{ka sopstvenoj pe{a-
diji u napadu, pa je tako razvijena granata
sa karte~om M1028, koja je uvedena u nao-
ru`awe 2003. godine. Ona sadr`i 1.150
projektila od tungstena, kalibra 10 mm, ko-
ji imaju efekat sli~an pucwu iz xinovske
sa~marice do odstojawa od 500 m. Tokom
operacije Pustiwska oluja, topom su uspe-
{no uni{tavani ciqevi na odstojawu od
4.000 m, pa i vi{e.
Te{ki mitraqez M2, kalibra 12,7 mm,
sme{ten je ispred komandirovog otvora na
15. avgust 2008.
kupoli. Na ranijim modelima bio je monti-
ran na elektri~nom postoqu i iz wega se
moglo dejstvovati daqinskim upravqawem
dok je posada zatvorena u tenku. Poseduje
teleskopski ni{an sa trostrukim uve}awem.
Na novim modelima sme{ten je na pokret-
nom postoqu. Ispred otvora punioca nala-
zi se mitraqez M240B, kalibra 7,62 mm, a
isto oru`je je spregnuto sa topom. Tenk ima
kompjuterski SUV, koji dobija podatke po-
sredstvom laserskog daqinomera, senzora
za vetar, termalnog i opti~kog ni{ana, te
senzora za merewe stati~kog nagiba.
Veliki potro{a~
goriva
Abrams ima kompozitni oklop koji se
sastoji iz brojnih slojeva ~elika i kera-
mi~kih plo~a, a razvijen je iz poznatog bri-
tanskog Chobham oklopa. Mada se na wega
mo`e postaviti reaktivni oklop, {to je
standardna ruska i izraelska praksa, to
do sada nije primeweno. Oklop je iznutra
oblo`en kevlarom koji {titi od efekta se-
kundarnih projektila pri pogotku u tenk.
Municija i gorivo sme{teni su u oklopqe-
nim spremi{tima sa poklopcima i u slu~a-
ju potrebe mogu biti odba~eni eksploziv-
nim puwewem, kako bi se spre~ila eksplo-
zija u zatvorenom prostoru. Ugra|eni do-
datni oklop od osiroma{enog uranijuma
znatno uve}ava otpornost tenka na razne
vrste PT oru`ja, ali sa druge strane znat-
no pove}ava te`inu vozila.
Tenk pokre}e gasna turbina Honeywell
AGT od 1.500 kV, ima automatski hidro-ki-
neti~ki mewa~ Allison X-1100-3B sa {est
brzina, od kojih ~etiri slu`e za vo`wu
unapred, a dve unazad. Maksimalna brzina
tenka je 72 km/sat na putu, odnosno 48
km/sat van puta. Motor tro{i sve vrste go-
riva, po~ev{i od standardnog dizela, koji
vojska koristi radi pojednostavqewa logi-
stike, preko kerozina, benzina bilo koje
oktanske vrednosti, pa sve do avionskog go-
riva JP-4 i JP-8.
Gasna turbina se iskazala kao pou-
zdana, ali joj je lo{a strana velika potro-
{wa goriva, {to predstavqa logisti~ki
problem, jer samo pokretawe turbine po-
tro{i 40 litara dizela. Struja izduvnih
gasova {iri se tako da je pe{adiji vrlo te-
{ko da se kre}e iza tenka tokom borbe u
naseqenom mestu. Turbina je vrlo bu~na, te
se intenzitet buke upore|uje sa zvukom he-
likopterskog motora, pa se ve} razmi{qa o
povratku na ~etvorotaktne dizel-motore
koje koriste drugi zapadni tenkovi. Pozi-
tivne strane gasne turbine jesu male di-
menzije, jednostavnost, odnos te`ine i sna-
ge motora i laka zamena u slu~aju potrebe.
S obzirom na globalne interese SAD,
name}e se pitawe transporta abramsa na
Abrams sa kompletom za pre`ivqavawe tenka u urbanoj borbi TUSK
Logisti~ki
problemi
Magazin Atlantic Monthly isti~e
svakodnevne enormne potrebe okupa-
cionih snaga u Iraku za gorivom i na-
vodi da je jedan od razloga poraza Ro-
melovog Afri~kog korpusa bio nedo-
statak goriva, te da je Tre}a armija
generala Patona morala da obustavi
svoje napredovawe kroz Francusku u
leto 1944. godine zbog istih razloga.
Tre}a armija je imala 400.000 vojni-
ka, a potrebe za gorivom su iznosile
400.000 galona dnevno. Danas broj
ameri~kih trupa u Iraku iznosi jednu
tre}inu vojnika Tre}e armije, ali za-
to oni tro{e ~etiri puta vi{e goriva
dnevno.
Tokom prethodnih decenija eks-
perti za logistiku vojske SAD su pro-
cenili da bi od ukupne koli~ine po-
tro{nog materijala koji se svakodnev-
no dotura na front 50 odsto predsta-
vqala municija, 30 odsto gorivo, a
ostatak voda, hrana i sanitetski ma-
terijal. Me|utim, jo{ 2001. godine,
Defense Science Board je korigovao tu
procenu na 70 odsto goriva.
37
velike razdaqine, pri ~emu velika te`ina
tog tenka predstavqa negativni aspekt. Po-
stoje samo dva transportna aviona vazdu-
hoplovstva SAD koji mogu prevesti abrams:
C-17 Globemaster 3 i C-5 Galaxy, i to sa-
mo po jedan tenk spreman za borbeno dej-
stvo, s tim {to C-5 mo`e poneti dva
abramsa spremna za transport, ali u tom
slu~aju se nakon iskrcavawa moraju pono-
vo montirati delovi oklopa, a tako|e se
mora napuniti gorivom i municijom. To se
iskazalo kao problem jo{ tokom Prvog za-
livskog rata, tako da je 1.800 tenkova
transportovano brodovima.
Abrams je postao zna~ajan komerci-
jalni uspeh, jer su veliki broj tenkova ku-
pile druge zemqe: Egipat 777 M1A1, Sau-
dijska Arabija 315 M1A2, Kuvajt 218
M1A2 i Australija 59 M1A1.
Borbena upotreba
Tokom Pustiwske oluje 1991. godine,
vi{e od 1.800 abramsa je iz Saudijske
Arabije napalo Irak. Tada je jasno ispo-
qena superiornost tog savremenog tenka u
odnosu na sovjetske T-55 i T-62, a i na osi-
roma{eni T-72 koji su imali Ira~ani, a
koji nije posedovao no}nu optiku niti bilo
kakve moderne daqinomere. Ukupno je iz
stroja izba~eno 18 abramsa, a me|u wima
su ~etiri o{te}ena vo|enim PT raketama
Hellfire, koje su na wih gre{kom ispalili he-
likopteri AH-64 apa~. Nekoliko tenkova je
pogo|eno potkalibarskim pancirnim gra-
natama iz drugih abramsa, ali je ~eoni ok-
lop tenka i bo~ni oklop kupole odoleo i
nijedan ~lan posade nije poginuo.
Prema ruskim izvorima, tokom inva-
zije na Irak 2003, te{ki brigadni borbe-
ni timovi, sastavqeni od abramsa i BOV
Bradley ( SAD ), odnosno tenka Challenger
Mk2 i BOV Warrior (V. Britanija), brzo su
slomili otpor Ira~ana na putu za Bagdad i
Basru. Kvalitativna razlika, te tehnolo-
{ka i organizaciona superiornost, odne-
le su prevagu. Abrams nije susreo pravog
protivnika. Nije zabele`en nijedan pogo-
dak u ~elo tenka ili te{ke balisti~ke bo~-
ne plo~e, bilo dejstvom neprijateqevog
tenkovskog topa ili PT raketama.
Sa po~etkom gerilske borbe abrams
postaje vrlo privla~an ciq, ali se napadi
na wega izvode u slabije za{ti}ene delove
tenka zadwi deo, bok ili krov kupole, od-
nosno poklopac motora. Od 1.100 tenko-
va, koliko je upotrebqeno u Iraku, 70 od-
sto je pogo|eno, mada su mahom pretrpeli
povr{inska o{te}ewa (ameri~ki izvor).
Osamdeset tenkova je te{ko o{te}eno, ta-
ko da su morali biti vra}eni u SAD radi
obimnih popravki.
Najmawe pet vojnika je poginulo u ten-
kovima, a desetak zadobilo pogotke u izlo-
`ene delove tela van kupole. Ameri~ki
oficiri isti~u da imaju posla sa neprija-
teqem koji zna koje su slabe ta~ke oklopnih
vozila i tu usmerava vatreno dejstvo. Omi-
qena taktika je velika koli~ina eksploziva
zakopana pored puta kojim prolaze tenkovi
i OMV, ili sme{tena u automobilu bombi.
Ta improvizovana eksplozivna sredstva
(IED) ponekad sadr`e nekoliko desetina ki-
lograma eksploziva. Samo jedan abrams je
uni{ten na taj na~in, 27. oktobra 2003,
minom od 32 kg, verovatno napravqenom od
ruskih minobaca~kih granata kalibra 240
mm. Dva ~lana posade su poginula, a jedan je
rawen. Jedan abrams je 27. novembra 2004.
te{ko o{te}en, a voza~ ubijen, eksplozijom
tri granate, kalibra 155 mm, sa ukupno
34,5 kg eksploziva, sakrivenih pored puta.
Ostala tri ~lana posade nisu povre|ena.
Dobro poznati doga|aj od 28. avgusta
2003. pokazao je kako RPG-7 ostaje prove-
reno sredstvo protiv tenkovske borbe, ~ak
Motor abramsa tro{i sve
vrste goriva od standardnog
dizela do avionskog goriva JR-4
i JR-8
i danas. Tokom rutinske patrole, tenk iz 2.
bataqona 70. oklopnog puka 1. oklopne di-
vizije te{ko je o{te}en jednim pogotkom.
Kumulativni projektil je probu{io bo~ne
plo~e i prsten kupole, proleteo kroz pro-
stor za posadu i na drugoj strani tela ten-
ka napravio mno{tvo malih kratera dubi-
ne 30 do 50 mm. Posada je zadobila lake
rane, jer je nosila pancire.
Ameri~ka {tampa je u prvi mah suge-
risala postojawe nekakvog tajnog oru`ja,
a tehni~ki predstavnik Rok Ajlend arsena-
la, koji je pregledao tenk u Bagdadu, u izve-
{taju je napisao da je jasno kako je pene-
trator od `utog istopqenog metala ono {to
je prouzrokovalo {tetu, ali nije jasno ka-
kvo oru`je ispaquje takav projektil i koja
je vrsta projektila u pitawu? Lo{i momci
koriste ne{to nepoznato, a momci koji su
tome izlo`eni veoma `ele da saznaju {ta
je to i kako se mogu odbraniti''.
Su{tina problema nije bila u pro-
bijenom oklopu, jer RPG-7 mo`e probiti,
prema ameri~kim izvorima, 12 in~a de-
beli oklop (300 mm), ve} u efektu sekun-
darnih projektila koji su prouzrokovali
koncentrisani destruktivni mlaz, {to
upu}uje na efikasnije oru`je od RPG-7,
~iji je mlaz nastao dejstvom kumulativne
bojeve glave, fragmentisane prirode.
Razmi{qawa su i{la po~ev{i od tandem-
ske bojeve glave PG-7VR, koja je razvijena
Diskutabilna
kupovina
Problemi sa abramsom su se ispo-
qili odmah posle prispe}a tenkova u
Australiju. Naime, zbog te`ine vozila
od 68 tona, oni se ne mogu prevoziti `e-
leznicom, jer mostovi u tzv. Severnoj te-
ritoriji Australije nisu predvi|eni za
takvo optere}ewe. Maksimalno dozvo-
qeno optere}ewe mostova iznosi 50 to-
na. Uz to se navodi da }e Prvi oklopni
puk, baziran u Darvinu, morati da do-
bije jo{ osam kamiona cisterni za
snabdevawe tenkova gorivom, jer gasna
turbina ima tri puta ve}u potro{wu od
dizel-motora leoparda 1, dosada{wih
tenkova australijske vojske.
Parlamentarna opozicija isti~e
da je diskutabilna opravdanost kupovi-
ne abramsa, za koju je utro{eno petsto
miliona dolara, ne samo zbog ograni-
~ene upotrebne vrednosti koju ta vrsta
oklopnih vozila mo`e imati u tom regi-
onu ve} i zbog logisti~kih problema ko-
ji su u vezi i sa te`inom tenka, i sa odr-
`avawem gasnih turbina, te se navodi
da vojska SAD tro{i 25 odsto godi{weg
buxeta za odr`avawe i remont vozila
na popravke gasnih turbina abramsa.
15. avgust 2008.
za RPG-7 sa namerom da probije reaktiv-
ni oklop, preko RPG-22, do novog ruskog
PT oru`ja, pa ~ak i do poboq{ane bojeve
glave za RPG, koju je, navodno, razvila
firma iz [vajcarske.
Portparol kompanije General Dyna-
mics izjavio je kako wihovi in`eweri
smatraju da je neka vrsta RPG projektila
pogodila tenk i da je to bio izuzetno sre-
}an hitac. Ruski izvori tvrde da je re~ o
standardnom PT projektilu RPG-7 i isti-
~u da je tako o{te}en jo{ jedan abrams,
2. aprila 2004, pogotkom u bok kupole.
Tom prilikom su te{ko rawena dva ~lana
posade. Zakqu~ak ruskih analiti~ara je
da bo~ni oklop abramsa nedovoqno {ti-
ti od pogodaka iz prenosivog PT oru`ja,
jer je skoro dvadeset tenkova uni{teno
zastarelim PT oru`jem, mahom RPG-7.
Protivpo`arni sistem Halon uglav-
nom se pokazao kao nedovoqno efikasan,
jer je posledica svih sekundarnih po`ara,
nastalih kao rezultat vatre neprijateqa,
pregrevawa ili kvara na motoru, potpuno
uni{tewe tenka. Tako su se prilikom na-
pada 7. aprila 2004. zapalile li~ne stva-
ri jednog od tenkista, koje su bile na spo- kvalitet druge generacije infracrvene Izgoreli oklopwak u Iraku
qa{noj strani kupole, a kako je posada ve} opreme za osmatrawe, koja ima takvu re-
napustila vozilo, vatra je uzela maha i iz-
zoluciju da se i mali objekti mogu jasno
makla kontroli. U drugom slu~aju zapalio Upravo zato je usvojen TUSK (Tank Ur-
razaznati ne samo no}u ve} i pri lo{em
se spoqni pomo}ni agregat i vatra se pre- ban Survival Kit), odnosno komplet za pre-
vremenu, pa ~ak i tokom pe{~ane oluje.
nela na druge delove tenka koji je izgoreo. `ivqavawe tenka u urbanoj borbi. To je
S obzirom na pretpostavku da }e
Ameri~ki izvori to potvr|uju i obja{wa- serija izmena kojima se uve}ava otpor-
borba sa ira~kim tenkovima biti pri-
vaju da se po`ar pro{irio jer su delovi nost tenka na dejstvo PT projektila. Na
marni zadatak, na po~etku invazije su
agregata kroz re{etku poklopca motora bo~ne strane se instalira reaktivni ok-
pancirne potkalibarske granate ~inile lop, a sa zadwe strane re{etkasti oklop
dospeli do motora koji je bio u radnom re-
75 odsto bojevog kompleta municije, a ku- koji {titi od kumulativnih bojevih glava
`imu. Sa druge strane, i oni i Rusi nagla-
mulativne samo 25 odsto. S vremenom je RPG-a. Mitraqez 7,62 mm na kupoli do-
{avaju razboritost opremawa rezervoa-
nestala opasnost od neprijateqevih ten- bija {tit za ni{anxiju i ni{anski sistem
ra za gorivo i odeqewa za municiju odba-
kova, a porasla od gerilaca, te se odnos koji otkriva toplotnu emisiju, a mitraqez
civim poklopcima, jer je tako u potpunosti
granata u bojevom kompletu promenio na 12,7 mm sme{ten je u kupolu sa daqinskim
amortizovana eksplozija koja bi u suprot-
40:60, ali je do usvajawa protivpe{adij- upravqawem. Sa spoqne strane tenka
nom uni{tila tenk.
ske granate vatrena mo} u protivpe{adij- montira se telefon kojim prate}a pe{a-
skoj borbi, ipak, bila redukovana. Pri dija odr`ava vezu sa komandirom tenka.
Pre`ivqavawe borbi u naseqenim mestima negativno su Taj komplet se mo`e montirati na terenu.
U ameri~kim analizama uo~ava se se ispoqili znatna protruzija cevi topa Vozila trupa SAD u Iraku moraju se
osetqivost krova, bokova i zadweg dela preko predwe strane tela tenka, a i zna- zanavqati, jer su u borbenim operacija-
tenka na pogotke i navode slu~ajeve u ko- ~ajne slepe ta~ke du` vertikalne ose, na- ma izlo`ena {est puta ve}em optere}ewu
jima su pogoci protivpancirnom munici- ro~ito u zadwoj polusferi, te ograni~e- nego pri mirnodopskim. Na po~etku inva-
jom 25 mm iz BOV Bradley ispaqeni u ve} no poqe vida ni{anxije na topu. zije ve}i deo opreme bio je amortizovan.
o{te}ene abramse, probijali oklop sa Tako su mnogi hameri bili stari ve} 14
zadwe strane. Komora za izvla~ewe ba- godina, a predvi|eni rok upotrebe za wih
rutnih gasova iz cevi topa je napravqena @ilavo vozilo je 15 godina. Vru}ina i pesak Iraka, uz
od fiberglasa. Pogoci iz streqa~kog dodatni oklop, veoma su ih opteretili.
oru`ja probijaju fiberglas, tako da, zbog U strahu da najsavremenija tehno- Abramsi imaju predvi|en vek trajawa od
onemogu}ene evakuacije gasova iz kupole, logija ne postane dostupna neprijatequ, 20 godina, a ve}ina ih je starija od de-
nastalih nakon opaqewa topa, posada vr- napu{teni tenkovi su uni{tavani, ali set. Da bi popunili jedinice za izvo|ewe
lo brzo mora da napusti tenk. vaqa naglasiti da se abrams iskazao operacije Ira~ka sloboda potrebnim
Mitraqezi montirani na kupoli ne- kao vrlo `ilavo vozilo, jer je jednom brojem vozila, znatno je umawen broj vo-
maju oklop za za{titu strelca, te su ten- prilikom u tenk prvo uba~ena zapaqiva zila iz voznog parka rezervnih jedinica
kisti izlo`eni streqa~koj vatri i neko- ru~na bomba, potom je pogo|en iz drugog i Nacionalne garde. Zanavqawe vozila
liko ih je zbog toga i poginulo. Filteri abramsa u spremi{te municije, no tek zahteva dodatno vreme i velike investi-
za vazduh zahtevaju stalno ~i{}ewe i odr- su dve TV vo|ene rakete vazduh-zemqa cije, te }e sigurno trajati i tokom slede-
`avawe. Tro{ewe gusenica se ispoqilo tipa maverik uspele da ga uni{te. }e decenije.
kao zna~ajan problem. Rusi isti~u visok Dr Aleksandar MUTAVXI]

39
T E N K O V I S A
Ve} du gi niz go di na
ma {tu kon struk to ra
ras pa qu ju ten ko vi sa
spo qa {wom ugrad wom
topa. Me |u tim, do da nas
u{ao je u ope ra tiv nu
upo tre bu u{ao sa mo
je dan mo del ta kvog
oklopqaka, a u raz vo ju je
jo{ ne ko li ko. Po sta vqa
se pi ta we za {to ta, na
pr vi po gled vr lo
atrak tiv na kon cep ci ja
ten ka, ni je da nas
do mi nant na?
40
S P O Q A [ W O M U G R A D W O M
Ru`no pa~e
enk, kao najsna`nije oklopqeno i nao-
ru`ano oklopno borbeno vozilo, ima
T izuzetno velik zna~aj i sve armije
sveta poklawaju mu veliku pa`wu. Raz-
vojni put je bio dug i vrlo trnovit, sa
mnogim isku{ewima, {to posrednim, {to
neposrednim. Neposredna isku{ewa odno-
sila su se na sve mnogobrojnija i efika-
snija protivoklopna sredstva od protiv-
tenkovskih topova iz Drugog svetskog rata,
preko ru~nih raketnih baca~a i protivo-
klopnih vo|enih raketa (POVR). Posredna
isku{ewa dolazila su od vojnih teoreti~a-
ra koji su, pod utiskom efikasnosti pojedi-
nih, u tom trenutku aktuelnih protivoklop-
nih sredstava protiv tada{wih tenkova,
predvi|ali potpuno izbacivawe tenka iz
upotrebe. Me|utim, to se ipak nije desilo,
iz vi{e razloga.
Najpre je razvijena vrlo efikasna
taktika upotrebe, sa ta~no definisanim
mestom tenka u borbenom poretku, sa vrlo
razvijenim sredstvima za podr{ku, pre sve-
ga oklopnih transportera, borbenih vozi-
la pe{adije, trupnih artiqerijskih i raket-
nih sistema PVO, a ne smeju se zaboraviti
ni borbeni helikopteri i avioni, te bespi-
lotne letelice. Potom su podsistemi tenka s
vremenom znatno napredovali, naro~ito
oklopna za{tita. U ovom trenutku, oklopna
za{tita ~ela najsavremenijih tenkova je to-
T O P A
TSM DFSV je
rodona~elnik nekih
novijih vozila
liko efikasna da je prevazi{la probojnost
i najsavremenijih protivoklopnih sredsta-
va. Iz tog razloga, konstruktori sve ~e{}e
primewuju dejstvo na krov, ina~e slabije za-
{ti}en deo. Pioniri na ovom poqu su [ve-
|ani sa POVR RBS56 Bill i Bill 2, a trend su
sledili Amerikanci sa BGM-71F TOW2B,
AGM-114 Hellfire i najnovijom FGM-148 Ja-
velin, te Izraelci, sa POVR Gil i Spike. Pr-
ve tri koriste nadletawe sa dejstvom bojne
glave ukoso ili vertikalno prema dole, dok
ostale dejstvuju iz ponirawa i predstavqa-
ju daleko ve}i izazov.
Odnedavno su sami tenkovi dobili
sli~ne, iz topa lansirane POVR, toj grupi
pripada izraelska Lahat i francuska Poly-
nege. Pored toga, Izraelci su se u Libanu
suo~avali sa vrlo neugodnim i izuzetno sna-
`nim improvizovanim eksplozivnim napra-
vama koje dejstvuju na bok ili pod tenka, a
najnovija generacija protivoklopnih sred-
stava dobija u sve ~e{}im gradskim borba-
ma sve vi{e priliku da uni{ti i najsavre-
menije tenkove udarom u bo~ni deo. Danas,
te probleme imaju Amerikanci u Iraku.
Sva ta sredstva polako ali sigurno te-
raju konstruktore da pronalaze nove na~i-
ne za{tite savremenih tenkova (sa svih
strana). Izraelci su ve} godinama suo~eni
sa tim problemom, pa su razvili ~itav niz
adaptiranih te{kih oklopnih transportera
15 .avgust 2008.
sa naro~ito oja~anim bokovima i podom:
Nagmashot, Nagmachon, Achzarit , Puma i
Nakpadon. Neka od tih vozila imaju sa bo-
ka sna`niji oklop od tenkova Merkava.
Posledwih godina Amerikanci uvode
modernizacioni komplet na odre|eni broj
tenkova Abrams, pod nazivom TUSK (Tank Ur-
ban Survival Kit tenkovski urbani komplet
za pre`ivqavawe), Nemci uvode Leopard 2
PSO (Peace Support Operations podr{ka mi-
rovnim operacijama), a Francuzi Leclerc
Azur. Iako ta re{ewa daju daleko unapre-
|en oklop naro~ito na boku, uz prili~no ni-
sku cenu i bez potrebe da se razvijaju novi
tenkovi, wima se pove}ava masa ve} prete-
{kih vozila. Sistemsko re{ewe u ideal-
nom slu~aju bilo bi razvoj potpuno novog
tenka, koji bi od po~etka imao dobru oklop-
nu za{titu sa svih strana, ali bi to ~ak i sa
trenutnim nivoom tehnologije predstavqalo
velik problem zbog pove}awa mase.
Kao o~igledno re{ewe name}e se tenk
sa spoqa{wom ugradwom topa. Jasno je da
se na takvom vozilu maksimalno smawuje
oklopqena zapremina, silueta i samim tim
i masa, {to se mo`e iskoristiti za posta-
vqawe dodatne oklopne za{tite na bokove
ili krov. Tako bi posada bila spu{tena
ispod nivoa trupa, gde bi mogla da bude vr-
lo dobro za{ti}ena. Uprkos dana{woj ak-
tuelnosti, ta koncepcija je ispitivana i ra-
nije tokom hladnog rata.
Problemi
Iako sve to deluje prili~no jednostav-
no, sprovo|ewe te ideje nije lako. U po~etku
je potrebno uraditi preraspodelu niza pod-
sistema. Naime, ve}ina posleratnih tenko-
va ima ~etvoro~lanu ili tro~lanu posadu
ukoliko imaju automatski puwa~. Voza~ kod
svih tenkova sedi napred u sredini ili sa
strane, dok su ostali u kupoli. Najkomplek-
snije re{ewe je da sva tri ili ~ak dva ~la-
na posade sede u predwem delu trupa, a po-
stoje izvedbe i sa dva ili jednim ~lanom po-
sade ispod topa u obrtnoj korpi. Ukoliko se
kupola, kao {to danas postoji, elimini{e, po-
sada i deo municije moraju se smestiti u trup,
koji je na svim tenkovima ve}
prenatrpan pogonskim si-
stemom, municijom, gori-
vom... Osim toga, svaka ten-
kovska kupola ima i spoqa-
{we kutije za sme{taj ala-
ta, rezervnih delova i dru-
ge opreme potrebne za nor-
malnu upotrebu i opstanak
posade na terenu. Unutar
kupole veliki prostor zau-
zimaju delovi ni{anskih si-
stema, npr. komandnih pane-
la i sli~no, koji opet, mora-
ju da se smeste unutar trupa.
Ne treba ni napomi-
wati dodatnu kompleksnost
koja proisti~e iz proste
~iwenice da su ~lanovi
posade kod spoqa{we
ugradwe topa u trupu, ispod
kupole ili u predwem delu
trupa. Svaki senzor, koji se obi~no nalazi
na gorwem delu kupole kod klasi~ne kupo-
le, ima kontrolne panele i ekrane nepo-
sredno ispod senzora. Ako je posada u tru-
pu, te jedinice treba odvojiti. Potom, sva-
ka tenkovska klasi~na kupola pored elek-
tri~nog, elektrohidrauli~nog ili hidrau-
li~nog sistema za okretawe ima i rezer-
vni ru~ni, koji se sada tako|e mora preme-
stiti, a da ne govorimo o nemogu}nosti
uklawawa zastoja u funkcionisawu ili
hrawewu spregnutog mitraqeza ili topa.
I kona~no, vrlo je negativna karakte-
ristika ako se komandir smesti u trup jer gu-
bi najvi{e pozicije na tenku. Na taj na~in
li{ava se va`ne mogu}nosti da sopstvenim
o~ima, iznenada uo~i protivnika, bilo da je
re~ o protivni~kom tenku, minama, nekoj pre-
preci ili opasnosti koju voza~ ne mo`e da
vidi. Naravno, to bi se moglo re{iti ugrad-
wom elektroopti~kih senzora, ali je te{ko
posti}i podjednako {iroko vidno poqe kao
qudsko oko, rezoluciju, tj. kombinaciju ta dva
va`na faktora i vezu sa mozgom, koja kod ~o-
veka besprekorno funkcioni{e i tako obez-
be|uje sjajno snala`ewe u prostoru.
[vedski UDES-19 sa donosa~em
spu{tenim u usek na gorwem delu trupa
Izgled vozila bez topa, NGP EGS,
polo`aj posade i oklop (dole)
Mnogobrojni poku{aji
Dosada{wi tehnolo{ki demonstrato-
ri i prototipovi pokazali su prili~no buj-
nu ma{tu konstruktora i razlikuju se, pre
svega, po rasporedu sedewa posade, vrsti
automatskog puwa~a, odnosno mesta gde se
municija nalazi i stepena oklopqenosti
topa. Od navedenih na~ina podele, najpra-
vilnija je ona prema na~inu automatskog pu-
wewa, odnosno puta koji municija mora da
pre|e iz magacina do le`i{ta metka u to-
pu. Taj na~in podele se ujedno i najboqe po-
klapa sa hronolo{kim razvojem.
Dobar, a odba~en
Verovatno najboqu oklopnu za{ti-
tu od svih razmotrenih projekata imao
je nema~ki demonstrator iz serije NGP
(Neue Gepanzerte Plattforme nove eks-
perimentalne platforme), koja je tre-
balo da da ~itav niz vozila, od tenka,
preko oklopnog transportera i borbe-
nog vozila pe{adije, do artiqerijskog
sistema za trupnu PVO. Projekat tenka,
pod oznakom NGP EGS, imao je svega dva
~lana posade u trupu, debelu oklopnu
za{titu, i sa ~ela i sa boka, i automat-
ski puwa~ u zadwem delu trupa, ispred
motora. Transfer municije obavqao se
kroz korpu kupole.
Ta serija vozila bila je gra|ena
na skra}enoj {asiji tenka Leopard 2.
Me|utim, i od tog projekta se odustalo
jer se demonstrator pojavio sredinom
devedesetih godina 20. veka kada je
hladni rat bio uveliko gotov, a tenkovi
Leopard 2 sasvim afirmisani i sa ve-
likim naru~enim serijama.
41

Jedna od mogu}ih konfiguracija
novog ruskog tenka, kod nas jo{
neobjavqena. Gore, umetni~ka
vizija vozila, u sredini unutra{wi
raspored, i dole, na~in popune
centralnog dobo{a.
Najjednostavniji na~in puwewa, odno-
sno najkra}i put koji municija prelazi pri
puwewu, dobija se ako se magacin nalazi
direktno u sklopu sa kolevkom topa. To zna-
~i da se magacin kre}e zajedno sa topom i
po azimutu i elevaciji.
Me|u prvim vozilima iz ove grupe bio
je francuski laki tenk AMX ELC iz pedese-
tih godina pro{log veka. Posada se sasto-
jala od dva ~lana u trupu voza~a i koman-
dira/ni{anxije, a hrawewe topa je bilo
automatskim puwa~em u ni{i, ~iji je kapa-
citet bio vrlo ograni~en. Sli~an je bio
britanski COMRES, na {asiji tenka Co-
met iz Drugog svetskog rata, koji je imao
spoqa{wi top 83,6 mm, sa dva tubularna
magacina sa svake strane, tako|e prili~no
malog kapaciteta.
Pove}awe kapaciteta automatskog pu-
wa~a postignuto je postavqawem u trup.
Kod tih vozila postoje dve osnovne vari-
jante sa magacinom u zadwem delu vozila,
ve}eg kapaciteta, ali tehnolo{ki kompli-
kovaniji i sa magacinom u korpi kupole.
[vedski koncept iz sedamdesetih, pod
oznakom UDES-17, nastao je u nameri da se
poboq{a beskupolni tenk Strv-103. Naime,
on je tokom {ezdesetih uveden u naoru`awe
i imao je fiksiran top u trupu, sa pokreta-
wem po pravcu okretawem ~itavog trupa, dok
se elevacija postizala pove}awem, odnosno
42
Laki tenk RDF/LT, veoma male mase i dimenzija
smawewem visine pred-
weg ili zadweg dela tru-
pa od tla, promenom
pritiska unutar elemenata hidropneumat-
skog oslawawa. Model UDES-17 je imao top
koji se mogao podi}i iznad trupa, okrenuti
i ispaliti projektil, dok se hranio u dowem
predwem polo`aju, iz magacina u zadwem de-
lu trupa. Raspored sedewa posade bio je
isti kao kod Strv-103 sa voza~em/ni{anxi-
jom i komandirom okrenutim prema napred i
jo{ jednim voza~em okrenutim prema nazad.
Kako neprestano podizawe i spu{tawe topa
za svaki metak nije bilo prakti~no, projek-
tovan je UDES-19 (sli~ni UDES-20 je bilo
zglobno vozilo) sa spoqa{wim topom na
obrtnoj platformi, sa hrawewem pokretnim
donosa~em projektila, koji se okretao oko
sto`era nosa~a topa.
Donosa~ projektila je, nakon {to se
orijentisan prema nazad, spu{tan dole, u
Tajni projekat
U {tampi se pojavio velik broj skica
ruskog tenka budu}nosti, od kojih ve}ina
prikazuje tro~lanu posadu u predwem de-
lu trupa, sa kupolom u sredini i pogon-
skom grupom napred, nazad ili ~ak iznad
gusenica. Ve}ina crte`a prikazuje auto-
matski puwa~ tipa karusel u vi{e spra-
tova u korpi kupole. Taj tip automatskog
puwa~a postoji ve} na tenkovima T-72,
ali se ugradwom vi{e spratova dobija
daleko ve}i kapacitet i, prvi put na ru-
skim tenkovima, posada se potpuno odva-
ja, mada je te{ko zamisliti da bi top koji
se nalazi ta~no iznad pre`iveo eks-
ploziju municije.
wega je sa zadwe strane ubacivan projektil
iz magacina na zadwem delu trupa (tu je mu-
nicija najboqe za{ti}ena, potpuno je odvo-
jena od posade u slu~aju eksplozije i obez-
be|en je velik kapacitet), nakon ~ega se po-
dizao i orijentisao iza zatvara~a topa,
odakle se potiskivao u zatvara~. U predwem
delu trupa sedeli su voza~ i komandir, a ni-
{anxija je bio ispod sto`era i okretao se
sa topom. Problem je predstavqala vrlo
slabo za{ti}ena municija u donosa~u, kine-
matski vrlo slo`en sistem puwewa, te lo-
{e za{ti}en top, sistem za elevaciju i sma-
wewe trzaja, a to je zna~ilo da bi protiv-
nik ~ak i slabijim topom, recimo topom sa
BVP, imao mogu}nost da sa boka onesposo-
bi kompletno naoru`awe tenka.
Ameri~ki koncepti poboq{anog tenka
Abrams TTB (Tank Test Bed eksperimentalna
tenkovska platforma) i laki tenk RDF-LT
(Rapid Deployment Force Light Tank laki tenk
Osnovni problem je dozvoqena du-
`ina projektila, {to u velikoj meri odre-
|uje i probojnost potkalibarnih projekti-
la. Ako se pretpostavi da je pre~nik tog
puwa~a najvi{e dva metra, {to je blizu
maksimalne raspolo`ive unutra{we {i-
rine trupa glavnih borbenih tenkova,
maksimalna du`ina projektila morala bi
biti ispod jednog metra (na T-72 je to 700
mm), {to za sam penetrator ostavqa ras-
polo`ivih nekih 0,8 metara. To svakako
nije dovoqno, jer bi probojnost takvog
projektila mogla biti ba{ na nivou 800
mm na 2 km, {to nije velik napredak u od-
nosu na postoje}i top 125 mm i predsta-
vqa ekvivalent najboqim projektilima
120 mm (ameri~ki M829A3 i nema~ki
DM53 i DM63).
15. avgust 2008.
Visok potencijal pokazala je
jordanska kupola Falcon II,
ugra|ena na trupu tenka
Challenger
za brzopokretne jedinice) imali su tri ~la-
na posade u predwem delu trupa, postavqe-
ne jedan do drugog i automatske puwa~e u
korpi kupole. Model RDF-LT je imao top 75
mm sa teleskopskom municijom vrlo male du-
`ine, tako da se ispod kupole nalazio ma-
gacin sa 60 vertikalno raspore|enih meta-
ka. Metak se podizao prema gore i rotirao
u horizontalni polo`aj, nakon ~ega se uba-
civao u cev. Tako je ostvarivana vrlo veli-
ka brzina ga|awa od 60 metaka u minuti.
Top je bio prili~no dobro za{ti}en za ma-
su 13,4 tona. Me|utim, i od tog vozila se
odustalo zbog prili~ne slo`enosti i viso-
ke cene, a i postalo je jasno da top 75 mm
ne}e biti sposoban da se efikasno suprot-
stavi sovjetskim tenkovima T-64 i T-72.
Model TTB je bio poku{aj da se isko-
riste iskustva sa RDF/LT, ali primewena
na tenku Abrams. Tro~lana posada je tako|e
bila sme{tena u predwem delu trupa, a os-
matrawe je bilo pomo}u tri {irokougaone
panoramske sprave dve na trupu i jedna
na kupoli. Top je bio odli~no za{ti}en, a
municija 120 mm nalazila se u vertikal-
nom polo`aju, sa vrhom prema dole. Dono-
sa~ metka, na zadwem zidu korpe kupole je
metke rotirao i pozicionirao naspram za-
tvara~a, nakon ~ega je ubacivao u le`i{te
metka. Ipak, iako su iskustva sa postoje}im
vozilima bila pozitivna, prekinut je daqi
rad na TTB.
Zanimqiva re{ewa
Veoma zanimqivo re{ewe ponudila je
ameri~ka kompanija TCM (Teledyne Continen-
tal Motors), koja je 1984. zavr{ila prototip
vozila lakog tenka DFSV (Direct Fire Sup-
port Vehicle vozilo za pru`awe neposred-
ne vatrene podr{ke). U odnosu na prethod-
nike, to vozilo je bilo konvencionalnije,
jer su unutar korpe kupole bila sme{tena
dva ~lana posade levo ni{anxija, a ko-
Ameri~ki TTB sa odli~no za{ti}enim
topom i tri panoramske sprave
Elektronika
i senzori
Ono {to konstruktorima godina-
ma i decenijama nije polazilo za rukom
mo`da }e re{iti nova tehnolo{ka do-
stignu}a, pre svega na poqu elektroni-
ke i senzora. Najboqi primer je pro-
totip panoramske sprave {vajcarske
kompanije Oerlikon Contraves, sa pokri-
vawem ~itavih 360o, koja bi mogla bi-
ti osnova za razvoj komandirove spra-
ve za tenk nove generacije. Koristi
ukupno osam digitalnih kamera, koje ge-
neri{u kru`nu sliku (koju korisnik vi-
di kao da posmatra okolinu kroz te-
lo vozila). Poseban senzor registruje
u kom pravcu je korisnik okrenuo glavu
i prikazuje odgovaraju}u sliku, a ako
`eli da vidi sliku iza sebe, to mo`e
u~initi pokretawem posebne palice.
mandir desno, dok se izme|u wih nalazio
revolver sa devet metaka za top 105 mm.
Iza korpe kupole bila su jo{ dva revolve-
ra za popunu dobo{a iz korpe kupole.
Motor je bio postavqen napred desno,
transmisija popreko, ~ime je ostvarena do-
datna za{tita, a voza~ je sedeo levo od mo-
tora, kao i kod ve}ine OT i BVP. Vozilo je
predstavqalo uspe{no re{ewe, sa jednom
jedinom manom (osim onih karakteristi~nih
za vozila tog tipa) nije ostvareno potpu-
no odvajawe posade od municije, mada je ve-
lika olak{avaju}a okolnost bila {to se ko-
risti municija 105 mm sa klasi~nom mesin-
ganom ~aurom, koja je daleko otpornija na
eksploziju barutnog puwewa nego municija
120 i 125 mm sa sagorqivim ~aurama.
Ipak, na konkursu armije AGS (Armored Gun
System oklopni topovski sistem), pobedu je
odneo FMC-ov CSVL (Close Support Vehile
Light lako vozilo za vatrenu podr{ku).
Od toga se odustalo, ali je ameri~ka
kompanija TCM ponudila je taj borbeni mo-
dul, pod oznakom LPT105 (Low Profile Turret
kupola male siluete) za ugradwu u tenkove
T-54/55, T-62, M41, M47, M48, M60, Leo-
pard 1, AMX-30 i Centurion, pa ~ak i amfi-
bijske transportere AAV7A1.
Veoma je bio zanimqiv i koncept naj-
savremenijeg ameri~kog tenka Block III, o ko-
me je mnogo bilo re~i i u doma}im publika-
cijama, kao primeru nove generacije ten-
kova. Imao je telo sli~no tenku Abrams,
skra}eno za jedan to~ak hodnog dela i sa
borbenim modulom LPT, ali sa topom 120
mm. Kolika bi bila u{teda u masi pri even-
tualnoj ugradwi u tenk M1A2 Abrams, mo`e
se zakqu~iti iz slede}eg: masa modula LPT
namewenog za ugradwu u glavne borbene
tenkove iznosi 5.806 kg (u lake 4.354 kg),
dok je masa kupole abramsa M1A2 ~ak 23
tone! S druge strane, LPT morao bi poneti
top od barem 120 mm, {to bi neizbe`no
43
pove}alo masu modula na oko osam tona,
dok bi se dopuna revolvera iz korpe kupo-
le morala izvoditi iz dva revolvera za
popunu u predwem delu, gde se trenutno na
abramsu nalazi gorivo. Ugradwom nove,
kompaktnije pogonske grupe (nova turbina
LV100 ili pogonska grupa EuroPowerPack sa
turbo-dizel motorom MTU883), {to je u
par navrata i bilo u planu, smawila bi se
potro{wa goriva i napravilo mesto za ve-
}e rezervoare pored motora, ~ime bi se
eliminisali rezervoari iz predweg dela.
Ako bi se zadr`ala postoje}a masa od 63
t, za dodatnu za{titu bilo bi na raspola-
gawu oko 15 t, {to je velik potencijal za
pove}awe za{tite sa boka i krova.
Modul za tenkove se od osnovnog, lakog,
sa vozila DFSV razlikuje po ve}em pre~niku
kotrqa~e, pove}anom kapacitetu revolvera
sa 10 na 15 metaka i sistema nadopuwavawa
revolvera, koje se izvodi spreda, a ne od
pozadi, shodno raspolo`ivom prostoru na
ve}ini tenkova (pozadi je pogonska grupa). U
nedostatke mo`e se ubrojiti mogu}nost ko-
mandira da osmatra pri uglu 330o, dakle ne
prema nosa~u topa, ali je to ubla`eno ~i-
wenicom da oba ~lana posade iz korpe ku-
pole mogu obavqati ulogu komandira i sme-
wivati se prema takti~koj situaciji.
Zavr{etkom hladnog rata okon~an je
rad na mnogim egzoti~nim projektima zbog
smawewa vojnih buxeta. Na novoiskrsle
probleme konstruktori su odgovarali po-
boq{avawem postoje}ih vozila i uvo|ewem
novih, boqe pokretnih vozila to~ka{a.
Odgovor konstruktora
To~ka{i su, pored znatno mawih tro-
{kova upotrebe i du`eg radnog veka, ima-
li, {to je za mirovne operacije vrlo bit-
no, mawe agresivan izgled. Pioniri na ma-
sovnom uvo|ewu to~ka{a bili su Francuzi
sa vozilom VAB, a uskoro su sledili i Ame-
rikanci, koji su uveli ne{to modifikovane
{vajcarske to~ka{e Piranha III, pod nazivom
Stryker. Kako je taj program opremawa pod-
razumevao veliki broj verzija, izme|u
ostalog i varijantu sa topom 105 mm, isko-
ri{}en je pomenuti modul kompanije TCM
(LPT105). Na taj na~in je Stryker MGS (Medi-
um Gun System) dobio veoma veliku vatre-
nu mo}, ali se kritikuje relativno mali
borbeni komplet od 18 metaka.
Vrlo interesantno re{ewe stiglo je
iz jedne od zemaqa na koju bismo do pre de-
setak godina posledwe pomislili u kontek-
stu gradwe tenkova, a to je Jordan. Naime,
KADDB (King Abdullah II Design and Develo-
pement Bureau projektantski i razvojni
biro kraqa Abdulaha II), u saradwi sa ju-
`noafri~kom kompanijom MCB i britan-
skom Claverham, izbacilo je na tr`i{te za-
nimqivu kupolu Falcon II namewenu moder-
nizaciji tenkova M60, Centurion, AMX-30 i
Challenger. Ta kupola kombinuje uspe{na
re{ewa iz ranijih projekata: komandir i
ni{anxija sede u korpi kupole, kao kod
TCM DFSV, ali je top vrlo dobro za{ti}en,
barem toliko kao i kod tenkova namewenih
za modernizaciju. Hrawewe se vr{i pomo-
}u jednog dobo{a sa {est metaka i lu~nim
magacinom sa ~etiri metka u ni{i (ukupno
Mnogobrojna re{ewa sa TCM DFSV preuzeo je
deset spremnih za dejstvo). Upotrebom te ku-
pole dobija se i relativno velika brzina
ga|awa od 13 metaka u minuti, pove}awe
kalibra topa na 120 mm ({vajcarski top
CTG-Compact Tank Gun sa cevi du`ine 50
kalibara), relativno dobra za{tita topa
uz smawewe {irine ~eone projekcije na 1,4
m i smawewe mase tenka.
Mo`da je najatraktivniji, ali i najbo-
qe ~uvan, projekat ruskog tenka budu}nosti,
~ije je uvo|ewe 22. decembra 2007. za
2009. najavio zamenik ministra odbrane i
general armije Nikolaj Makarov. Za sada
je samo objavqeno da je re~ o spoqa{we
ugra|enom topu, mada detaqi nisu poznati.
Dosta pa`we privukla je jo{ jedna mo-
gu}a konfiguracija, koja pokazuje veliku
sli~nost sa TCM DFSV, sa revolverom u
sredini korpe, komandirom i ni{anxijom
sa leve i desne strane u korpi, voza~em na-
pred u sredini i pored wega dva revolvera
za popunu revolvera u korpi. Zapawuje du-
`ina municije, za koju se tvrdi da je duga ~ak
1,8 m, dvodelnog tipa, tako da bi du`ina sa-
mog penetratora mogla biti vi{e od jednog
metra, {to bi rezultiralo znatno ve}om
probojno{}u nego postoje}i projektili.
Da li }e se u perspektivi postoje}i
tenkovi zameniti novom generacijom sa spo-
qa{wom ugradwom topa, pokaza}e vreme.
Svakako masa nove generacije tenkova po-
staje prevelika i samo je pitawe vremena
kada }e pritisak na podlogu postati nepod-
no{qiv ili }e sistem ve{awa otkazati
poslu{nost. Jedno je sigurno, tenk sigurno
ne}e izumreti, ve} }e s vremenom do`i-
veti evoluciju. I{~ekuje se samo u kom }e
se pravcu ona kretati.
Sebastian BALO[
Stryker MGS, ali na to~ka{koj {asiji
P O M O R S
Ameri~ka mornarica se,
na osnovu iskustava tokom
Drugog svetskog rata,
posvetila razvoju desantnih
brodova. U to vreme bili su
popularni desantni
brodovi dokovi, desantni
tenkonosci i desantni
nosa~i helikoptera. Radi
izgradwe broda koji bi bio
kombinacija svega navede-
nog, posle uspe{ne serije
brodova Tarawa, mornarica
SAD zapo~ela je izgradwu
serije brodova Wasp.
Oni su svojim dizajnom i
veli~inom nadma{ili
sve do tada izgra|ene
desantne brodove.
K I R E K O
lovila klase Wasp specijalno su di-
P zajnirana za sme{taj i upotrebu avio-
na AV-8B Harrier i lebdilica LCAC, te
cele palete ostalih mornari~kih he-
likoptera, desantnih sredstava i spe-
cijalnih amfibijskih vozila, koji bi tre-
balo da podr`e Desantnu ekspedicionu je-
dinicu (MEU) od 2.000 vojnika. Tako|e,
brod je opremqen potpuno sofisticiranom
opremom za komandovawe, kontrolu i ko-
munikaciju, te ostalim savremenim elek-
tronskim i oru`anim sistemima.
S obzirom na to da su ti brodovi
gra|eni kao naslednici klase Tarawa, tre-
ba ista}i da ih razdvaja mogu}nost ukrca-
ja ~ak tri lebdelice LCAC (u odnosu na sa-
mo jednu na brodovima te prethodne kla-
se). Tako|e, poletna paluba i liftovi za
podizawe helikoptera izmeweni su toli-
ko da je mogu}e ukrcati dva dodatna heli-
koptera, uz jo{ neke dodatke koji tom bro-
du daju ve}e kapacitete za izvr{avawe de-
santnih operacija.
Po ameri~koj desantnoj strategiji
Napred, od mora, ti brodovi su opre-
R D E R I ( 2 )
mqeni da svoje trupe iskrcaju (desant) i
horizontalno i vertikalno (horizontalno
desantnim plovilima, vertikalno de-
santnim helikopterima).
Da bi se {to boqe iskoristila sletna
paluba, nisu izgra|ene ski jump rampe za
poletawe aviona AV-8B Harrier, pa je wihov
borbeni potencijal smawen jer tro{e ve-
liku koli~inu goriva na vertikalno poleta-
we i sletawe. Brodski hangar za letelice
mo`e da smesti 28 helikoptera CH-46 ili
nekih drugih ekvivalentno tom broju.
Kako bi izvr{avao svoju osnovnu mi-
siju desantni napad, brod je opremqen
specijalnim sistemom kojim se sinhronizuju
operacije horizontalnog i vertikalnog is-
krcaja trupa, materijala i vozila. Taj si-
stem je povezan sa dva lifta za podizawe
letelica iz hangara na sletnu palubu i
{est liftova dimenzija 12 h 25 stopa za
pretovar materijala iz teretnog prostora.
Teret se prevozi do helikoptera ili do de-
santno-iskrcnih sredstava u doku.
Taj brod, pored toga {to prevozi avi-
one, helikoptere i desantna sredstva, pre-
45

vozi i tenkove, kamione, xipove, razna vo-
zila, artiqeriju, municiju, i sve ono {to
je neophodno da se jedna desantna misija
izvede u potpunosti. O veli~ini broda go-
vori i ~iwenica da poseduje sopstvenu `e-
lezni~ku prugu kako bi lak{e prevezao te-
ret iz tovarnog skladi{ta do ta~ki za is-
krcavawe.
Pored lebdilica, brod mo`e da pre-
vozi i klasi~na desantna sredstva sa pro-
pelerom. Kada se dok naplavi, ta iskrcna
sredstva, sa vojnicima i vozilima, izlaze
iz trupa broda i daqe voze do obale.
Pored impozantnih desantnih kapaci-
teta, brod ima i mnoge druge prednostima.
Na primer, {est potpuno opremqenih ope-
racionih sala i bolnicu sa 600 le`aja.
Raspola`e medicinskim i stomatolo{kim
kapacitetima koji mogu da pru`e pomo} za
600 povre|enih vojnika, ali i civila, uko-
liko se koristi u humanitarnim misijama.
Te usluge su u potpunosti dostupne i ~lano-
vima posade i ukrcanim trupama. Glavne
medicinske prostorije ukqu~uju ~etiri ve-
like i dve pomo}ne operacione sale, ~eti-
ri stomatolo{ke ordinacije, rendgen-sa-
lu, banku krvi, laboratorije i bolesni~ka
odeqewa. Da bi se ubrzalo zbriwavawe
povre|enih, ugra|eni su posebni liftovi,
koji ih sa sletne palube prevoze direktno
u medicinska odeqewa na brodu.
U toj klasi izgra|eno je osam brodova:
Wasp LHD-1, Essex LHD-2, Kearsarge LHD-3,
Boxer LHD-4, Bataan LHD-5, Bonhomme Ric-
hard LHD-6, Iwo Jima LHD-7 i Makin Island
LHD-8.
WASP
Deplasman: oko 40.000 t
Dimenzije: 253,2 h 31,8 h 8,2 m
Pogon: dva kotla, dve parne turbine,
ukupne snage 70.000 hp, dva propelera
Brzina: 20+ ~v (na probnoj vo`wi ~ak
23,5 ~v)
Radijus: 9.500 Nm, pri brzini od 20 ~v
Naoru`awe: 2/VIII lansera raketa
PVO sistema Sea Sparrow
3/VI topa od 20 mm Phanlax CIWS
osam mitraqeza
Standardna koli~ina
desantnih vozila:
pet tenkova M1 abrams
25 oklopnih transportera AAV7A1
8 M198 samohodnih haubica kalibra
155 mm
68 kamiona
nekoliko desetina ostalih specijalnih
vozila
Nekoliko razli~itih
kombinacija letilice:
12 helikoptera CH-46 Sea Knight
4 helikoptera CH-53 Sea Stallion
2 helikoptera UH-1N Hjui
4 helikoptera AH-1W Super Cobra
6 aviona AV-8B Harrier, ili
12 helikoptera CH-46 Sea Knight
9 helikoptera CH-53 Sea Stallion
4 helikoptera UH-1N Hjui
4 helikoptera AH-1W SuperCobra
6 aviona AV-8B Harrier. ili
12 helikoptera CH-46 Sea Knight
9 helikoptera CH-53 Sea Stallion
6 aviona AV-8B Harrier, ili
42 helikoptera CH-46 Sea Knight (de-
santirawe trupa) ili
20 aviona AV-8B Harrier
6 protivpodmorni~kih helikoptera (mi-
sija kontrole vazdu{nog prostora)
Desantno-iskrcna sredstva: dva LCU ili
3 LCAC ili {est LCM ili 40 AAV (nor-
malno krcawe) 61 AAV (prenapregnuto
krcawe)
Posada: 1.108 ~lanova (104 oficira)
+ 1.600 1.894 vojnika mornari~ke pe-
{adije

Najve}e krstarice
Krstarice klase kirov predstavnici su
nekad mo}ne sovjetske flote, dok je long bi~
(Long Beach) jedina u svojoj klasi, i nekad je
bila u sastavu ameri~ke ratne mornarice.
Pored svojih impozantnih dimenzija te bro-
dove krasi jo{ jedna zajedni~ka crta obe
imaju nuklearni pogon, koji se nije pokazao
kao najboqi izbor.
Ameri~ka krstarica long bi~ je vrlo
specifi~an ratni brod, ne zbog onog {to je
bio, ve} {to je mogao da bude. Iako prvo-
bitno dizajniran kao fregata, u postupku do-
rade projekta izgra|en je u krstaricu, koja
je, pored svoje osnovne funkcije da {titi
flotu od napada iz vazduha, trebalo da no-
si i ispaquje balisti~ke rakete.
To je, ina~e, bila prva ameri~ka krsta-
rica razvijena i napravqena posle Drugog
svetskog rata (ne preradom nekog postoje}eg
broda). Bila je prva ameri~ka krstarica na
nuklearni pogon i prvi brod koji je, kao os-
novno oru|e imao vo|ene projektile.
Sam projekat nije i{ao glatko, jer su
stalno dodavani novi borbeni sistemi. Vo-
|ena je debata o tome koji raketni sistem
PVO treba instalirati. Iako je sistem Ta-
los bio primamqivije re{ewe zbog svog ve-
likog dometa, ipak je odlu~eno da samo jedan
takav sistem bude ugra|en na brod, jer su
wegove rezervne rakete morale da se posta-
vqaju horizontalno, a wihova du`ina je bi-
la zapawuju}ih 11 metara.
Prema prvobitnom projektu trebalo je
ugraditi ~etiri rakete Regulus, a posle iz-
mene ~ak osam raketa Polaris (re~ je o ranim
balisti~kim raketama sa nuklearnim bojnim
glavama, kasnije instaliranim u podmorni-
ce). Novina na tom brodu bili su i radari
za pra}ewe ciqeva u vazduhu, poznatiji kao
SPS-32/33. Oni su bili u obliku ravnih
plo~a postavqenih du` oboda komandnog
mosta (vrlo sli~no AEGIS sistemu danas).
Za razliku od ve}ine brodova koji su svoj
vek pretrajali uglavnom u mirnodopskom re-
`imu, posada te ameri~ke krstarice stica-
Long Beach
Deplasman: 16.300 t standardni,
17. 250 t pun
Dimenzije: 219,8 h 21,8 h 9,3 m
Pogon: dva nuklearna reaktora C1W,
dve gasne turbine, dva propelera
Brzina: 30 ~v
Radijus: neograni~en
Posada: 825 ~lanova (55 oficira)
Naoru`awe: 1/ II lanser raketa
PVO Talos, dometa 150 km (40 raketa)
-2/II lansera raketa PVO Terrier, dometa
50 km (240 raketa)
1/VIII lanser protivpodmorni~kih rake-
ta ASROC, domet 10 km
2/I topa od 127 mm, na sredini broda
iza komandnog mosta
2/III TC 324 mm za protivpodmorni~ka
torpeda
la je iskustva u borbenim dejstvima u Vijet-
namskom ratu.
Dvadeset tre}eg maja 1968, sa dve ra-
kete Talos oborena su dva miga (MiG) Sever-
nog Vijetnama . To je prvi put u istoriji da je
brod uni{tio avion vo|enom raketom i, ta-
ko|e prvi put u istoriji, da je ratni brod na
nuklearni pogon postigao pogodak u neprija-
teqski ciq. U septembru 1968. oboren je jo{
jedan mig, mada se zna da je veliki broj ra-
keta Talos i Terrier proma{ivao svoje ciqeve.
Brod je imao platformu za prihvat he-
likoptera, ali nikad hangar za sme{taj.
Kako je vreme prolazilo, polako su za-
starevali sistemi instalisani na brodu i
trebalo ga je osavremeniti da bi odgovorio
novim tehnolo{kim promenama.Godine
1979. izvr{ena je prva rekonstrukcija, i
tada je krmeni sistem PVO Talos zamewen
Kasnijom modernizacijom brod je naoru-
`an slede}im sistemima:
2/IV lasera protivbrodskih raketa Har-
poon, domet 90 km
2/II lansera raketa PVO Standard, do-
meta 64 km
2/IV lansera krstare}ih raketa Tomahawk
1/VIII lanser protivpodmorni~kih rake-
ta ASROC
2/I topa od 127 mm
2/VI topa od 20 mm Phanlax CIWS
2/III TC 324 mm za protivpodmorni~ka
torpeda
Od elektronske opreme treba izdvojiti ra-
dare za vazdu{no osmatrawe SPS-32/33,
koji su kasnije zameweni savremenijim SPS-
48/49 i radarom za povr{insko osmatra-
we SPS-67, kao i sonarima SQQ-23.
protivbrodskim raketnim sistemom Harpo-
on i lanserima krstare}ih raketa Toma-
hawk. Narednom modernizacijom 1985. in-
stalisane su rakete Tomahawk.
Jedno od posledwih ve}ih raspore|i-
vawa bilo je u julu 1986, kada je formira-
na borbena grupa oko bojnog broda New Jer-
sey BB 62 i prvi put posle Korejskog rata
razme{tena u zapadnom Pacifiku.
Ceremonija povla~ewa broda iz ak-
tivne slu`be obavqena je 2. jula 1994. u
bazi Norfolk. Iako tehnolo{ko ~udo svog
vremena, ta krstarica je bila prevelika,
prespora i preskupa da bi imala svoje na-
slednike. Me|utim, mi je pomiwemo jer je
rekorder u svojoj klasi.
Krstarice klase kirov definitivno
su najve}e na svetu, i po veli~ini prema-
{uju i najve}e ameri~ke krstarice long
bi~. Odlikuje ih, pre svega, deplasman od
oko 24.000 tona, u punom optere}ewu.
Danas je u operativnoj upotrebi samo je-
dan brod te klase. Posledwi je izgra|en
Petar Veliki, koji ~uva uspomenu na ve-
likog ruskog cara. Iako je dodeqen Se-
vernoj floti (najja~a, jer je najbli`a te-
ritoriji SAD), taj brod retko isplovqa-
va. Svojim naoru`awem mogao bi da za-
meni ~itave armije mawih zemaqa, vero-
vatno i na{e.
Brod je opremqen i sistemima za upra-
vqawe vatrom, radarima za povr{insko i
vazdu{no osmatrawe, sonarima i svim os-
talim elektronskim ure|ajima za sigurnu
plovidbu i borbu.
Prema nekim izvorima, brod mo`e da
upotrebi vi{e od 500 PVO raketa.
U toj klasi izgra|ena su ~etiri broda
Kirov
Deplasman: 18.700 t standardan,
24.000 t pun
Dimenzije: 252 preko svega, 230
na vodenoj liniji h 28,5 h 9,1 m
Pogon: CONAS (kombinacija nuklearnog
reaktora i parnih turbina), dva nuklear-
na reaktora, dva parna kotla, dve parne
turbine, 102,9 MW snage, dva propelera
Brzina: 30 ~v
Radijus: 14.000 Nm, pri brzini
od 30 ~v
Posada: 726 ~lanova (82 oficira)
+ 18 ~lanova helikopterskih jedinica
Naoru`awe: 20 protivbrodskih ra-
keta SS-N-19 Shipwreck, dometa od 20 do
450 km, brzina 1.6 M, bojna glava 350 kT
ili 750 kg eksplozivnog puwewa,
12/VIII lansera PVO raketa SA-N-6
Grumble (mornari~ka verzija S-300), do-
meta do 100 km (96 raketa),
2/II lansera PVO raketa SA-N-4 Gecko,
dometa do 15 km (40 raketa),
i wihova imena su: Admiral Ushakov (eks-
Kirov), Admiral Lazarev (eks-Frunze), Ad-
miral Nakhimov (eks- Kalinin), Petar Ve-
liki (eks-Jurij Andropov).
Prva dva broda su raspremqena u se-
vernoj, odnosno, pacifi~koj floti i vero-
vatno }e biti poslata na rezawe (u otpad).
Propali su planovi za o`ivqavawe tre}eg
broda Admiral Nakhimov i wegova sudbi-
na je neizvesna.
Dra{ko DURKOVI]
2/VIII lansera PVO raketa SA-N-9 Ga-
untlet, dometa do 12 km (128 raketa),
SS-N-15 novator protivpodmorni~ki
raketni sistem, koji se ispaquje iz trupa
broda, dometa 45 km, bojna glava nukle-
arna ili torpedo
1/II top 130 mm na krmi, domet 29 km,
6 sistema CADS-N-1 za blisku PVO
broda, svaki sistem se sastoji od dvocev-
nog topa 30 mm i osam raketa SA-N-11
Grisson, domet raketa je 8 km, topova 2 km
2/V TC u trupu za torpeda Type 40 ili
rakete SS-N-15 Novator
1 RBU 12.000 baca~ protivpodmorni~-
kih mina, dometa 12 km
2 RBU 1.000 baca~ protivpodmorni~kih
mina, dometa jedan km
Pasivne mere za{tite: 2/II PK 2
150 mm lansera mamaca, vu~eni protiv-
torpedni mamac
Aktivne mere za{tite: ESM/ECM 8
Foot Ball, 4 Wine Flask, 8 Bell Bash, 4 Bell Nip
Protivtorpedne mere: UDAV-1M sistem
Helikopteri: tri Ka-27 Helix
 [panski brod Huan Karlos Prvi
Ove godine, u brodogradili{tu Na-
vantia Ferrol sve~ano je porinut najve}i ikad
sagra|eni ratni brod za {pansku ratnu
mornaricu. Gra|en je kao desantni brod ti-
pa LHD (landing helicopter dock desantni
brod dok sa palubom za uzletawe helikop-
tera) i predstavqa najve}i ratni brod u
{panskoj ratnoj mornarici.
Jo{ se sa sigurno{}u ne zna kako }e
Huan Karlos I biti kori{}en, ali svaka-
ko mo`e da izvr{ava veliki broj razli~i-
tih misija. Gra|en je tako da mo`e da zame-
ni nosa~ aviona, da u~estvuje u misija sa
desantnim brodovima, tipa Galicia, kao
brod nosa~ helikoptera ili u misijama
spasavawa i evakuacije. Kona~no, brod
mo`e da se koristi i kao nosa~ aviona sa
koga bi poletali helikopteri i avioni sa
LCM -1E (jedan tenk M60 A3 ili {est HUM-
MER vozila ili dva {estotonska kamiona
Crnogorci
vertikalnim uzletawem i uzletawem sa
kratkim zaletom V/STOL (vertical/ short take
sa dve haubice M109A2 od 155 mm ili jed- nabavqaju nova
na haubica M109A2 sa vu~nim vozilom i
off landing). jedno vozilo za prevoz municije). srestva NVO
Brod ima deplasman od 27.563 t (pun), Kombinacija vazduhoplova koje mo`e Ministarstvo odbrane Crne Gore po-
dimenzije 231 h 32 h 6,8 m, dosti`e brzinu poneti je slede}a: {est V/STOL aviona ili ~elo je sa nabavkom novog naoru`awa i
od 21 ~v. Radijus mu je 9.000 Nm pri brzi- ~etiri CH-47 Chinook helikoptera ili {est opreme namewenih prvenstveno Brigadi za
ni od 15 ~v. Posada broji 243 ~lana. NH 90 helikoptera ili {est AB 212 heli- specijalne operacije Vojske Crne Gore. Ka-
Ako se koristi kao desantno-iskrcno koptera ili {est LAMPS III helikoptera. ko je saop{teno, za potrebe Antiterori-
sredstvo, u wega mo`e da se smeste ~etiri D. D. sti~kog bataqona i Pomorskog odreda Bri-
gade za specijalne operacije ve} je ugovo-
rena kupovina novih austrijskih pi{toqa
Glock, model 17, a od renomiranog nema~-
kog proizvo|a~a Heckler&Koch kupqene su
nove automatske pu{ke HK416A2, automati
MP5A5 i snajperske pu{ke MSG90A1, sve u
Hrvatska ratna mornarica je za svega {est miliona evra kupila dva biv{a raketna kalibru 5,56h45 mm. Kupqena je i odre|ena
~amca od finske ratne mornarice. Ova simboli~na cena povezuje se sa odlukom hrvat- koli~ina municije tog kalibra.
ske vlade da kupi oklopna vozila tipa patrija, koje predstavqa finski brend. Ranije je za specijalce nabavqena i
To su brodovi klase Helsinki, koji su u operativnoj upotrebi od 1981, odnosno nova smu~arska i alpinisti~ka oprema, a
1985. godine. Standardnog su deplasmana od 280 tona, punog od 300 tona. Dimenzije ovih dana za pomorske diverzante stigla su i
broda su 45 h 8,9 h 3 m, pogone ga tri dizel motora MTU 16V 538 TB92 ukupne snage dva nova specijalna gumena ~amca sa pla-
9.000 HP, pri kojoj ostvaruje brzinu od 30 ~vorova. sti~nim dnom tipa RHIB. ^amce proizvo|a~a
Naoru`awe broda ~ini osam protivbrodskih raketa RBS 15, dometa do 70 km, top Valiant, duge 8,5 metara, pogone po dva van-
kalibra 57 mm i dva dvocevna topa od 23 mm, a i dva baca~a dubinskih bombi. D. D.
brodska motora Mercury Verado od po 250
KS, sa kojima se posti`u brzine ve}e od 45
~vorova. ^amci su opremqeni radarima i
ostalom navigaciono-elektronskom opre-
mom, te sa pojedinim delovima specijalne
opreme u skladu sa namenom kori}ewa u je-
dinici pomorskih diverzanata.
U Ministarstvu odbrane Crne Gore
planiraju da do kraja ove godine u sve jedi-
nice vojske kao osnovno streqa~ko naoru-
`awe uvedu i novu automatsku pu{ku u kali-
bru Natoa 5,56 mm, ali se za sada ne zna
koji }e model novog oru`ja u crnogorskoj voj-
sci zameniti aktuelnu Zastavinu automat-
sku pu{ku M-70 kalibra 7,62 mm.
Za ovu godinu predvi|ena je i nabavka
novih sredstava li~ne za{tite i veze, muni-
cije, transportnih i terenskih vozila, a i
vi{enamenskih helikoptera, za koje je u naj-
u`oj konkurenciji ruski model Mil Mi-171.
N. B.

49
 L A K I B O R B E N I
istori
Protivgerilski avioni kakvi
su razvijani za ameri~ke oru-
`ane snage pedesetih godina
bili su uzor za laki
borbeni avion kraguj,
namewen razvoju gerilskih
eskadrila u ratno doba.
Izra|ena su 43 primerka
koja su imala neobi~an put
bili su u sastavu lakih
borbenih eskadrila, slu`ili
za obuku rezervnih pilota,
kori{}eni u borbenim
zadacima za vreme rata...
Neki od kraguja jo{ uvek
lete na aeromitinzima
{irom sveta.
50
A V I O N
trategija Op{tenarodnog odbrambe-
nog rata iz 1959. godine uveliko se
S odrazila na planove organizacije i
razvoja JNA. Na osnovu tog dokumenta
postepeno su stvorene brojne snage
pasivne rezerve kao paralelni deo oru`a-
nih snaga. One su se aktivirale u ratu. Kao
uzor za takvu pasivnu rezervu poslu`ila su
iskustva iz partizanskog rata, kao primer
totalne odbrane. Jedna od posledica tog
strate{kog modela bili su planovi za rat-
ni razvoj eskadrila predvi|enih za prime-
nu sa malih travnatih letili{ta u blizini
ili ~ak u dubini prostora pod kontrolom
protivni~kih snaga. To je trebalo da budu
gerilske lake borbene eskadrile, u ratu
popuwene pilotima iz rezervnog sastava.
Na po~etku su u eskadrilama lake
borbene avijacije (elaba ili elba), kako
glasi zvani~an naziv tih sastava, kori{}e-
ni {kolski avioni utva 213, a zatim soko
522. Oni su bili samo privremeno re{e-
we, do uvo|ewa u naoru`awe namenski
J - 2 0 K R A G U J
projektovanog lakog borbenog aviona. U po-
~etnim planovima on je nazivan partizan,
ali je vrlo brzo, 1959. godine, preimeno-
vao u kraguj.
Razvoj
Tada{wim planovima prenaoru`awa
vida predvi|alo se, zavisno od izbora
ostalih letelica, da se proizvede od 200
do 300 kraguja. U jednoj od studija on se
predstavqa kao masovni narodni avion".
Planirano je da ima motor leonidas (Leo-
nidas), snage 400 KS, unificiran sa heli-
kopterom S-55, za koji se tada uzimala li-
cenca, ili da se alternativno nabavi po-
godan motor od 300 KS. Tra`eno je da ima
jedan ili dva mitraqeza kalibra 12,7 mm
i da nosi dve avionske bombe od 50 ili
100 kg, dve rakete HVAR od pet in~a (127
mm) ili ~etiri do {est lakih raketa. Na
oblikovawe aviona uticala su i neka sa-
vremena re{ewa, naro~ito ameri~ki laki
borbeni avion fle~er FD-25 (Fletcher).
15. avgust 2008.
 Kada je 1961. godine u Vazduhoplovnom
tehni~kom institutu u @arkovu pokrenut pro-
jektni zadatak P-2, alijas kraguj, zahtevi su
redefinisani i prilago|eni ameri~kom mo-
toru od 340 KS lajkoming (Lycoming) GSO-
480B1A6. Na osnovu procena o rastresitom
razme{taju aviona i kori{}ewu travnatih
poletno-sletnih staza (PSS), du`ine oko
250 metara, tra`eno je da se projektuje pot-
puno metalni niskokrilac, jednosed, sa fik-
snim to~kovima i gumama niskog pritiska.
Osim vatrene podr{ke, gerilski avion tre-
balo je da se koristiti za borbu protiv ver-
tikalnog manevra protivnika.
Procewivalo se, po uzoru na iskustva
iz lokalnih ratova u Indokini, Al`iru i
Malaji, da }e gerilske jedinice stalno
ugro`avati helikopteri i da }e u tim okol-
nostima i avion relativno male brzine kr-
starewa mo}i da iza|e na kraj sa desanti-
ma protivnika.
U izboru streqa~kog oru`ja prevagnu-
la je ideja da se kraguj koristi za borbeno
uznemiravawe i da mo`e imati mali kali-
bar, ali ve}u koli~inu municije. Zato su u
krila aviona ugra|ena dva mitraqeza ka-
libra 7,7 mm kolt-brauning Mk II (Colt-Bro-
wing), sa po 650 metaka. Dva potkrilna no-
sa~a predvi|ena su za podve{avawe dve
razorne avionske bombe prema izboru
FAB-50, FAB-100, ili plamene avionske
bombe od 150 litara, ili kasete sa par-
~adnim avionskim bombama od 2,4 ili 16
kg ili, alternativno, dva lansera za po 12
nevo|enih raketnih zrna FFAR-2,75
(VRSS-69,8 mm), kakve su kori{}ene na
mlaznim lovcima presreta~ima F-86D. Na
dve {ine za raketno naoru`awe podve{a-
vale su se dve nevo|ene rakete HVAR. Ni-
{anski ure|aj PBP-1b predstavqa stan-
dard borbenih aviona Sovjetskog Saveza
iz vremena Drugog svetskog rata.
Prvi prototip aviona
Projektanti iz @arkova nisu imali
ve}ih problema u razvoju. U RV i u fabrici
Soko iz Mostara dobili su zadatak da
izrade dva prototipa. Prvi kraguj sa evi-
dencionim brojem 30001 poleteo je 21.
novembra 1962, a drugi 30002, ~etiri
meseca kasnije. Oba prototipa pro{la su
provere u Vazduhoplovnom opitnom centru
i na osnovu solidne ocene mogu}nosti,
preduzete su pripreme za serijsku proiz-
vodwu. Dodu{e, u RV i PVO su se predomi-
slili i procenili da }e serija od 14 pri-
meraka biti sasvim dovoqna za popunu jed-
ne eskadrile.
Prva ~etiri aviona su marta 1967.
iz Sokola predata Vazduhoplovnom opit-
nom centru, a iz ruku opitnih pilota do-
{li su posle mesec dana u sastav 460. ela-
ba iz 82. avijacijske brigade (abr), bazi-
rane na aerodromu Cerkqe. Do kraja jula
1967. u tu eskadrilu pristigli su posledwi
iz serije aviona sa evidencionim brojevi-
ma od 30101 do 30114. Oni su dobili in-
ternu oznaku vida J-20, prvu iz sekvence
za juri{ne avione.
Upotreba u JNA
Mlazni avioni J-21, jastreb, uvedeni
su 1973. godine u 460. elabu, koja se odre-
kla svih J-20 u korist 467. elabe. Ta jedi-
nica se do tada vodila samo kao rezervna
eskadrila, predvi|ena planom ratnog raz-
voja u sastavu 82. abr. Deo pripadnika
460. elaba u{ao je i u novoformiranu
466. elaba sa avionima 522, tako|e iz sa-
stava 82. abr. Ona je prenaoru`ana na J-
20 po~etkom jeseni 1976, kada su na aeo-
rodrom Lu~ko pristigli prvi J-20.
Sredinom sedamdesetih godina avio-
ni 522, do tada kori{}eni za obuku u~eni-
ka [kole rezervnih oficira avijacije
([ROA) i trena`u rezervnih pilota, pri-
makli su se zavr{etku karijere. Zato je iz
Sokola naru~eno 27 J-20, deset godina
posle zavr{etka proizvodwe prve serije!
Oni su dobili oznake u sekvenci od 30131
do 30157 i trebalo je da do|u u trena`ne
eskadrile i u 462. elaba iz sastava VVA,
bazirane na aerodromu Tuzla. Tu su se ob-
u~avali u~enici [ROA.
Piloti stalnog sastava te eskadrile
po~eli su novembra 1976. da lete na ae-
rodromu u Zemuniku, na pozajmqenim J-20.
Tokom prole}a 1977. trinaest novih J-20
primqeno je u 462. elaba. Slede}ih sedam
Soko je predao u 466. elaba iz 82. abr,
a isto toliko preostalih u julu 1977. pri-
vremeno je primqeno u 462. elaba, ali su
u oktobru preleteli iz Tuzle na aerodrom
Ratni zadatak
Leta 1968. avion J-20 ve} je do-
bio ratni zadatak: posle invazije
snaga Var{avskog pakta na ^ehoslo-
va~ku, avgusta 1968, u JNA su preduze-
te brojne aktivnosti u okviru odbram-
benih priprema, nazvanih ve`ba Ava-
la". Od 460. elaba o~ekivalo se da
dejstvuje po eventualnom iskrcanom va-
zdu{nom desantu i da, nakon toga, po-
dr`avaju KoV na pomo}nom pravcu
PtujCeqeQubqana. U tom trenutku je
u eskadrili bilo 11 aviona u letnom
stawu. ^etiri je trebalo popraviti, a
jedan se zatekao u Remontu u zavodu
Beograd u Zemunu. U to vreme su J-20
intezivno leteli. Prosek po jednom
avionu u 1968. godini iznosio je 130
~asova naleta.
Pan~evo i uvr{teni su u 461. elaba 98
abr.
Na osnovu naredbe potpisane 1978, u
Komandi vida su pre proizvodwe dodatnih
letelica J-20, eskadrile sa J-20 iza{le
iz sastava 82. i 98. abr i direktno su pot-
~iwene komandama korpusa: 466. elaba i
467. elaba preme{tena na aerodrom Br-
nik, pot~iwene Petom vazduhoplovnom kor-
pusu iz Zagreba, a 461. elaba Prvom va-
zduhoplovnom korpusu iz Ni{a.
Sa tim promenama zavr{io se proces
zamene 522 sa J-20 na zadacima obuke re-
zervnog sastava. U 462. elaba provodila
Udesi
Avion J-20 se pokazao kao rela-
tivno bezbedan. Nekoliko udesa zbog
otkazivawa tehnike zavr{ilo se samo
sa materijalnim {tetama. U dve kata-
strofe analizom okolnosti proceweno
je da su uzroci gre{ke pilota. U prvom
slu~aju, 8. septembra 1973, kapetan
Alojz Seme iz 467. elabe prevukao je
avion i udario u tlo.
U~enik [ROA Nikola Popovi}, 3.
septembra 1977, prilikom ga|awa na
poligonu nije izvukao iz napada avion
30134.
Dva aviona 30111 i 30133 rasho-
dovana su posle prinudnih sletawa,
zbog {teta koje su prevazilazile renta-
bilnost popravke.
Ispitivawe kraguja sa skijama
se leta~ka obuka rezervnih pilota na J-20
i V-51. Iz Tuzle su odlazili u ostale eska- Manevri
drile na sta`irawe pre promocije u ~in
rezervnog potporu~nika avijacije. Posle Na velikim manevrima Sloboda-
zavr{etka [ROA oni su odr`avali trena- 71, odr`anim oktobra 1971, u atmos-
`u u jednoj od tri eskadrile, zavisno od me- feri me|unacionalne krize u SFRJ,
sta gde su rezervisti `iveli. Lake borbe- kori{teno je trinaest aviona J-20. To-
ne eskadrile provodile su i obuku redov- kom ve`be imali su 36 ~asova naleta u
nog sastava za juri{na dejstva na slabije 32 leta.
brawene objekte na kopnu, u povoqnim me-
teorolo{kim uslovima (dawu) u sastavu
rasformirala 461. elaba. Avioni J-20
odeqewe, u sumrak i u svitawe u sastavu
oti{li su u preostale eskadrile, ali su i
para. Obuka se na godi{wem nivou plani-
one bile pod udarom modernizacije. Ukinu-
rala tako da piloti stalnog sastava lete
te su 1982. godine eskadrile lakih borbe-
60 ~asova na J-20 i V-51, a rezervni pi-
nih aviona radi formirawa novih eska-
loti iz ratnog razvoja jedinice imali su
drila borbenih helikoptera HN-42M (SA-
planirani nalet od 30 ~asova. Za pilote
341H gazela).
rezervnog sastava, prema planu Komande
Piloti i tehni~ki kadar pro{li su
vida, predvi|alo se 15 ~asova naleta.
preobuku sa J-20 na HN-42M. Naredbom ko-
Od 461. i 462. elaba se, prema na-
ju je potpisao savezni sekretar za narodnu
redbi iz 1979, o~ekivalo da obu~i pilote
odbranu od 15. aprila 1982. istovremeno
stalnog sastava za instrumentalno i no}no
su rasformirana 466. elaba i formirana
letewe pojedina~nim avionom. Te godine
711. pohe na aerodromu Lu~ko. Od 1984.
su, prema formacijskom sastavu, ~etiri
godine rasformirana je i 467. elaba.
eskadrile trebalo da imaju 48 J-20, dva-
Svi preostali svioni J-20 kon-
naest aviona za eskadrilu. Stvarne prili-
centrisani su u 462. elaba, gde je na-
ke su bile 85 odsto popune, odnosno 41
stavqena obuka u~enika [ROA. Sre-
avion. Samo se 462. elaba zbog potreba
dinom osamdesetih rashodovani su
obuke odr`avala na punoj popuni, a u
avioni J-20 iz prve serije, a na ae-
Pan~evu se nalazilo samo sedam avio-
rodromu Tuzla letelo je prose~no 24
na. U proseku se, za prvih deset meseci
do 25 aviona, dvostruko vi{e od for-
godine (statistika se za analizu zatva-
macijskih potreba. Prose~no se letelo
rala 31. oktobra), po avionu letelo
oko 70 ~asova po avionu svake godine.
99 ~asova.
Odluka da se od 40. klase, pri-
Eskadrile J-20 nisu se odr`ale
mqene na obuku 1988, obuka rezervnih
du`e vreme. Prvo se 1981. godine
pilota provodi na mlaznom avionu N-60
(G-2)u~inila je J-20 suvi{nim avionom u
inventaru RV i PVO. Posle zavr{etka le-
ta~ke obuke 39. klase [ROA, po~etkom je-
seni 1988, rasformirala se 462. elaba,
a avioni J-20 predati su 399. bazi u Tu-
zli. Tu su samo privremeno zadr`ani do
primopredaje eskadrilama Teritorijalne
odbrane (TO). Novembra 1988. pet aviona
predato je zbirci Muzeja vazduhoplovstva
u Beogradu.

Obuka rezervnih pilota

Prema planovima ratnog razvoja, u
sastavu TO formirane su jedinice od avio-
na iz aeroklubova i civilnih preduze}a.
Kada su J-20 iz Tuzle postali vi{ak za RV i
PVO, vodilo se ra~una o tome da su tim
avionima preostale stotine ~asova resur-
sa. Zato su preme{teni u sastav TO za tre-
na`u rezervnih pilota u miru, odnosno
borbene zadatke u ratu. Za eskadrilu pod-
re|enu R[TO Crne Gore iz 399. vb, okto-
bra 1988, preuzeo je pet aviona J-20, a
marta slede}e godine jo{ tri. Za TO Slo- Puwewe lansera nevo|enih raketnih zrna
venije izdvojeno je dvanaest J-20, koji su
preleteli na aerodrom Brnik juna i jula we tih sastava trebalo je da se stavi pod Batajnice dobilo zadatak da prebace avio-
1989. godine. kontrolu JNA. To se odnosilo i na avione J- ne na bezbedno mesto. Oni su od 10. do 13.
Piloti iz aeroklubova bili su izuzet- 20 sa aerodroma Brnik. Oni su ostali unu- juna pro{li kroz preobuku za J-20 u crno-
no zainteresovani da lete na pravom bor- tar dela aerodroma kori{}enog za potrebe gorskoj eskadrili TO. Sa dva Mi-8 piloti i
benom avionu i zato su relativno ~esto RV i PVO, ali su, u danima pred po~etak za{titnica iz 63. padobranske brigade is-
odr`avane ve`be u obe eskadrile. konflikta, procene ukazivale na to da }e krcali su se 20. juna na Brnik i posle 12
Zbog rizika da se TO iskoristi kao na- manevarske snage TO Slovenije poku{ati da minuta poleteli su sa {est J-20. Avioni su
cionalna oru`ana sila u gra|anskom ratu, uzmu avione i time stvore borbenu eskadri- 23. juna preleteli na maloj visini u radio-
odlukom vlade od 14. maja 1990. naoru`a- lu. Zato je {est pilota iz 252. eskadrile iz ti{ini sa aerodroma Cerkqe, do Biha}a,
 Takti~ko-tehni~ke odlike

Snimio: M. Risti}
namena: laki borbeni avion sa jednim ~lanom poletna masa sa 2 h FAB-100 i 2 h HVAR-5 1.746 kg
posade Performanse:
pogonska grupa: motor lajkoming maksimalna brzina na nivou mora 275 km/~
GSO-480B1A6 (Lycoming), snage 235 kW (340 KS) minimalna brzina sa zakrilcima 88 km/~
dimenzije: du`ina poletawa sa trave
razmah krila 10.550 mm do visine od 15 m sa maks. masom 400 m
du`ina aviona 8.026 mm du`ina sletawa na travu sa visine od 15 m 345 m
visina 3.040 mm Naoru`awe: dva mitraqeza kalibra 7,7 mm
povr{ina krila: 17metara2 kolt-brauning Mk II sa 2 h 650 metaka, dva nosa~a
mase: poletna masa sa pilotom, gorivom i za avionske bombe ili lansere nevo|enih raket-
municijom za mitraqeze 1.424 kg nih zrna i dve lansirne {ine za nevo|ene rakete

Mili} i Vuli}
Deo aviona J-20 zatekao se u Repu-
blici Srpskoj i Republici Srpskoj Kraji-
ni. Dva aviona kr{tena kao Mili} i Vu-
li} kori{}ena su u 76. avijacijskoj eska-
drili VRSsa letili{ta kod Bratunca.
U sastavu RSK u 61. mje{ovitoj
eskadrili lakih borbenih aviona bilo
je J-20 sa aerodroma Borovo Selo i dva
J-20 sa Korduna. Hrvatska vojska je to-
kom operacije Oluja avgusta 1995.
prona{la dva aviona na Kordunu i oni
su postali ratni plen.
Godine 1998. avioni J-20 poletali
su na borbene zadatke u suzbijawu al-
banske pobune na Kosovu sa letili{ta
kod mesta Klina. Ti avioni pripadali su
eskadrili formiranoj pod kontrolom
Resora dr`avne bezbednosti Srbije.
Neostvarena ideja
Jedna od neostvarenih ideja bila je
da se iskoristi taj avion za vu~u jedrili-
ca u aeroklubovima. Za tu namenu pred-
lagano je da se izvorni motor zameni mo-
torom Valter Minor 5-III. U VOC-u su
ispitivane mogu}nosti kraguja kao poqo-
privrednog aviona i lakog transportnog
aviona sa potkrilnim kontejnerima za
prevoz tereta ili qudi.
Tuzle, i na kraju do Batajnice i uvr{teni su
u 252. eskadrilu.
U ratnim mesecima nisu bili potreb-
ni i zato su ostali prizemqeni na travna-
toj povr{ini aerodroma. Avioni iz crno-
gorske eskadrile kori{}eni su za zadatke
vatrene podr{ke jedinica Druge operativ-
na grupe. U sastavu eskadrile, po~etkom je-
seni 1991, bilo je jedanaest J-20. Prose~-
no su dnevno na zadatke vatrene podr{ke
letela ~etiri aviona. Sa borbenog zada-
taka 2. oktobra 1991. godine nije se vra-
tio rezervni poru~nik Aleksandar Simo-
vi} sa avionom J-20 broj 30141. Verovat-
no su ga gre{kom pogodili iz trocevaca 20
mm pripadnici TO Crne Gore, iznad Kona-
vala kod sela Guwine. Statistika ratne
1991. ka`e da je u RV i PVO bilo 18 avio-
na J-20, da je wih sedam letelo i ostvari-
lo nalet od 95 ~asova i 15 minuta.
Posle povla~ewa federalnih snaga
na prostor novoformirane SRJ 1992. go-
dine, jedanaest aviona J-20 na{lo se u
252. eskadrili, a u Crnoj Gori je ostalo
sedam, i oni su povereni na odr`avawe
172. abr. Leteli su vrlo retko: tokom ~i-
tave 1992. godine J-20 imali su 33 leta,
sa devet ~asova i pedeset minuta naleta.
Avion J-20 iz 76. eskadrile
Ponovo su poleteli 1994. godine za potre-
be filma Andergraund". Kusturici su bile
potrebne scene naleta nema~kih aviona i
zato su se iznad Kalemegdana pojavili J-20
sa oznakama Luftvafe.
U vreme velikog ~i{}ewa aerodroma
1996. godine, kada su prodavani vi{kovi
aviona, vlasnike je promenilo i posledwih
sedam J-20 iz RV i PVO. Avioni su preve-
zeni na kamionima do Velike Britanije i
predati privatnim korisnicima uz posre-
dovawe Muzeja. Jedini primerak zadr`an u
Beogradu, sa evidencionim brojem 30136,
postao je prvi avion registrovan kod na{ih
civilnih vlasti u kategoriji oldtajmera. Sa
tim avionom otvoren je novi niz u registru
YU-YAA.
Tokom agresije Severnoatlantskog sa-
veza avion 30136 zatekao se u remontnom
zavodu MOST u Batajnici, ali je pre`iveo
rat sa lak{im o{te}ewima i danas jo{
uvek leti.
Desetak aviona prodato je privatnim
vlasnicima u Velikoj Britaniji i Francu-
skoj sa oznakama biv{eg RV i PVO, sa pe-
tokrakom i plavo-belom rondelom lete na
svetskim aeromitinzima.
Aleksandar RADI]

54

VOJNIKU NA ^AST
Pi{e
Branko KOPUNOVI] ekome je Bog dao mnogo dece i obavezu
N da qubav jednako rasporedi svima, nikome
da ne pretekne a svima bude potaman.
Kada je jedno dete u roditeqa, onda ose}awa
nemaju kud. Ono je obasuto najve}om pa`wom,
brigom. U wega se pola`u sve nade. Postaje
jedina preokupacija majke i oca. I tako te~e
`ivot... Sudbina je, me|utim, ne{to drugo.
Naj~e{}e milostivo blagodarna, naj~e{}e
oprezna do mere krajwih preispitivawa,
ponekad okrutna do nesnosnog bola.
U narodu postoji neoprezni stereotip da su
jedinci razma`eni, uquqkani u komoditet koja
ra|a lewost, nebri`ni prema roditeqima...
Naravno, ima sijaset ovakvih i onakvih primera,
a mo`emo ih beskrajno navoditi, sve zavisi {ta
`elimo da doka`emo. Mo`emo sve, osim da dajemo
kona~an sud. Ko bi i smeo tako ne{to?
Najdaqe {to mo`emo i}i jeste (po)jedinac
kao pojam, vojnik u smislu odrednice ~asti i rat
predstavqen za krajwu ta~ku isku{ewa. Prostor u
tom trouglu je poqe izazova, straha, opasnosti...
Na tom prostoru na{li su se mnogi i ne znamo
wihove pri~e. Verovatno su te{ke, ali imaju
sre}an kraj. Jedna je druga~ija od ostalih...
Iskusili smo dobro {ta se sve doga|alo onog
te{kog prole}a 1999. godine. Numerolozi ka`u,
prokletstvo tri ista broja na kraju, ko bi ga znao.
Svako ko je onda nosio uniformu pamti kako se
ose}ao. I prethodne jeseni je mirisalo na rat, pa
su roditeqi sa zebwom ispra}ali sinove u vojsku.
Kada su po~ele da gruvaju bombe i vitlaju
krstare}e rakete, znali su da tra`e wihove
`ivote. U`asan ose}aj...
edan od wih, Denis \uri} iz Prokupqa,
J jedinac u Ivanke i Zorana, odli~an student
medicine, obukao je vojni~ku uniformu u
vreme kada se moralo na stra{nom mestu
postojati. Niko mu nije predlagao da na|e na~in
kako bi odlo`io odlazak na odslu`ewe vojnog
roka. U svesti \uri}a nije bilo mesta za takvu
kalkulaciju, niti bi to wihov sin prihvatio.
Poznat kao u~tiv mladi}, vedar, bri`an sin i
sjajan drug, omiqen u svojoj generaciji, bio je uzor
mnogima. Nijedna odlika opu{tenog jedinca nije
se vezivala za wega, osim {to je pa`wa prema
roditeqima, posebno ne`nost koju je ispoqavao
za majku deo wegove plemenite prirode.
Odlika{ od prvog osnovne, |ak generacije.
Od diplome lekara delilo ga je nekoliko ispita,
koje bi sigurno polo`io da je slu`io vojni rok u
vreme kada nije bilo rata.
Povremeno, kada su to okolnosti
dozvoqavale, ~uo s roditeqima i u svakoj poruci
zvu~ao je vedro, s nagla{enom molbom da ne
SA
galerije
brinu. U ratu, ka`u oni koji su se smrti
nagledali, ginu najboqi. Ako je za utehu... Poginuo
je onako kako ginu pravi vojnici, ~asno, na
polo`aju, pritekao je drugu u nevoqi
Vest da je Denis poginuo 17. aprila 1999.
u Murinu oduzela je dah Ivanki i Zoranu.
Od tada su prestali da postoje. Zanemeo je
~itav prokupa~ki kraj...
Prolazile su godine, a u ku}i zarobqenoj
tugom samo je titrao osmeh na slici vojnika.
Kao zavet roditeqima da u~ine ne{to, pomognu
onako kako bi on, zacelo, pomagao qudima kao
lekar. Ne bi im dao da o~ajavaju ceo `ivot,
ve} da se pokrenu. On je upravo bio takav,
radan, energi~an, naklowen humanitarnom radu.
Pomagao je svima od detiwstva. Onima
koji su zastajali pred te{kim {tivom ili
vr{wacima koji su imali mawe od wega.
Nije se nikada mirio s nepravdom bilo koje
vrste. Prezirao je silu...
ugo su \uri}i razmi{qali {ta bi to bilo
D po voqi wihovog sina? Odlu~ili su se
da stipendiraju u~enike i studente svoje
op{tine. Mnogi su zbog Denisa upisali medicinu.
Svake godine nagra|uju |aka generacije, uru~uju mu
nov~anu nagradu i plaketu koja nosi ime
wihovog sina.
Gospo|a Nade`da Pribak, direktor osnovne
{kole Nikodije Stojanovi} Tatko, nema re~i
kojima bi opisala dobro~instvo Denisovih
roditeqa. Motivacija u~enika da dobiju
priznawe je ogromno. Popravio se uspeh u {koli,
a dobitnik diplome je mali junak kraja.
To je podsticaj da porastu u radne i odgovorne
qude. Na po~asnoj tabli {kole istaknuti su
portreti dosada{wih dobitnika diplome
s Denisovim likom. Na wihovim licima
osmeh i ponos. Ima li boqeg priznawa
za male qude?
Svoju humanu misiju \uri}i }e ~initi
dok su `ivi. Ne, oni nisu bogati qudi, nemaju
firme, poslovne prostore, nasledstvo s kojim
ne znaju {ta }e. Naprotiv, oni su skromni qudi
velikog srca, koji ka`u da su Ivankina penzija
prosvetnog i Zoranova plata medicinskog radnika
za wih mnogo. Zato odvajaju za generacije
koje dolaze. Ivanka je izvela mnoge generacije
na put, darivala im je ne samo znawe nego
dobrotu, u~ila ih kako da postanu pravedni
i ~estiti. Upravo na na~in kojim je svom sinu
utirala put u `ivot. Zoran je na svom radnom
mestu mnogima spasao `ivot, na{ao im se
kada je bilo najpotrebnije.
Delo roditeqa sina jedinca jeste vojniku
na ~ast.
55
ZA[TITA
GORSKA SLU@BA SPASAVAWA

POSLEDW
UGRO@EN
Akcijama spasavawa
umaweni su nepovoqni
efekti nesre}a,
smawen broj povreda
i invalidnosti, ali
i ubrzan oporavak
povre|enih. U vi{e
navrata pripadnici
Gorske slu`be
spasavawa su,
u dramati~nim
okolnostima,
spasavali i qudske
`ivote. To saznawe
najve}a je nagrada
za sve napore, rizike
i po`rtvovanost
gorskih spasilaca.
.
rupa turista pe{a~ila je kawonom Mile{evske reke,
kada je po~ela oluja pra}ena vetrom, ki{om i gromovi-

G ma. U jednom trenutku sa litica kawona odvalile su se

velike gromade kamewa i povredile nekoliko qudi. In-
formacija o nesre}i stigla je do grupe hrabrih mladi-
}a, koji su krenuli u pomo}, uprkos nevremenu i nepri-
stupa~nom terenu. Imali su sa sobom potrebnu opremu i
ubrzo su stigli do unesre}enih turista. Pru`ili su prvu po-
mo} de~aku sa te`om povredom glave i noge, smestili ga na
nosila i transportovali do vozila hitne pomo}i. Ostali
turisti su se, zajedno sa wima, bezbedno vratili na pola-
zno odredi{te i tek tada saznali da su im pomo} pru`ili
pripadnici Gorske slu`be spasavawa. Bila je to samo jedna
od akcija slu`be, o kojoj javnost sazna ne{to vi{e samo ka-
da se dogode velike nesre}e i tragedije.

56 15. avgust 2008.


A NADA
IMA
Gorska slu`ba spasavawa je dobrovoqna i nepro-
fitna organizacija, specijalizovana za spasavawe i pomo}
qudima na nepristupa~nom terenu i u te{kim vremenskim
okolnostima. Pripadnici slu`be koriste posebnu opremu, a
u radu primewuju specifi~na znawa i ve{tine. Anga`uju se
prilikom razli~itih nesre}a u planinskim podru~jima, ste-
nama, pe}inama, strmim i te{ko prohodnim terenima, u ne-
povoqnim i te{kim vremenskim uslovima sneg, hladno}a,
led i magla.
I za pomo} u urbanim sredinama, na visokim objek-
tima, u tunelima, prilikom nesre}a kod ekstremnih sporto-
va poput paraglajdinga, brdskog biciklizma, orijentiringa
ili raftinga, ali i u slu~ajevima saobra}ajnih nezgoda, an-
ga`uju se pripadnici Gorske slu`be. Osim spasavawa i pru-
`awa prve pomo}i unesre}enima, oni rade na edukaciji qu-
di i merama prevencije, radi spre~avawa nesre}a i kata-
strofa na planinama i u urbanim uslovima.
U Srbiji su Gorsku slu`bu spasavawa osnovali is-
kusni alpinisti 1956. godine, po ugledu na alpske zemqe.
Weni ciqevi i zadaci modifikovani su i uskla|ivani pre-
ma potrebama i mogu}nostima na{e zemqe. Danas Gorska
slu`ba ima nekoliko stotina ~lanova, a me|u wima su isku-
sni planinari, visokogorci, alpinisti, padobranci, sport-
ski pewa~i, speleolozi, ronioci, skija{i i paraglajderi-
sti. ^lanovi overavaju licencu svake godine tako {to pola-
`u testove fizi~ke snage, poznavawa alpinisti~kih i spe-
leolo{kih tehnika, primewene medicine i pru`awa prve
pomo}i.
POMO] U NEVOQI
Na{i spasioci su posledwa nada ugro`enim qu-
dima ka`e na~elnik Gorske slu`be spasavawa Slobodan
@arkovi} zato {to na{a aktivnost po~iwe onda kada
druge slu`be ostanu bez odgovaraju}ih re{ewa. Osnovni
zadaci Gorske slu`be jesu spasavawe qudskih `ivota i po-
mo} u nevoqi.
Spasioci treba da budu vrhunski obu~eni i u stalnoj
kondiciji, jer su akcije u kojima u~estvuju opasne i rizi~ne.
Naj~e{}e treniraju na Top~ideru, gde ima stena pogodnih za
uspiwawe i simulirawe spasavawa alpinista, dok treninge
spasavawa unesre}enih u urbanim uslovima izvode na viso-
kospratnicama. Tako se uve`bavaju za razli~ite spasila~ke
akcije u op{tim planinskim uslovima, na ure|enim stazama,
u alpinisti~kim uslovima stena, snega i leda, u speleolo{ko-
ronila~kim uslovima jama i pe}ina, ali i za izvla~ewe po-
vre|enih ili ugro`enih iz visokih zgrada.
Aktivnosti Gorske slu`be spasavawa odnose se naj-
~e{}e na spasila~ke akcije, ali i spasila~ka de`urstva, te
obezbe|ewe planinarskih aktivnosti.
Najkompleksniji tip spasila~kih akcija tvrdi
Slobodan @arkovi} jeste spasavawe po prijemu pozi-
va za pomo}. Poziv se prima u bazi Gorske slu`be i spa-
sioci reaguju trenutno. Tom prilikom odre|uje se vrsta
spasila~kog tima tako da mo`e da izvede sve zadatke neo-
phodne za operaciju spasavawa, ~ak i u najkomplikovani-
jim uslovima.
Unapre|ivawe spasila~kih tehnika i metoda,
stvarawe i testirawe novih uzoraka spasila~ke opreme,
razrada teoretskih i hipoteti~kih problema pretrage,
spasavawa i pre`ivqavawa qudi u nevoqi, ali i infor-
misawe i afirmisawe bezbednog planinarewa, pona{a-
wa qudi u urbanim i planinskim katastrofama i ekolo-
{ka za{tita na{ih planina, tako|e spadaju u delokrug
rada Gorske slu`be.
HU MA NA DI MEN ZI JA
Gorska slu`ba spasavawa deo je Planinarskog sa-
veza Srbije, a radi po principima samofinasirawa. Finan-
sijska sredstva koristi za razvoj gorske slu`be, kupovinu no-
ve i modernije opreme, ali i tro{kove spasila~kih ve`bi, ak-
cija i obu~avawa. Na`alost, Republika Srbija nema zakonsku
regulativu za poslove za{tite i spasavawa, tako da je sve pre-
pu{teno slu~aju i kreativnosti Gorske slu`be. Sara|uje sa
institucijama lokalne vlasti, regionalnim {tabovima civil-
ne odbrane, Ministarstvom unutra{wih poslova i sastavima
Vojske Srbije.
Gorska slu`ba Srbije ~lan je Svetske spasila~ke aso-
cijacije IKAR, te u~estvuje sa inostranim spasila~kim orga-
nizacijama i gorskim slu`bama Bugarske, Rumunije Hrvatske,
Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije na zajedni~kim
treninzima i operacijama.
Spasioci Gorske slu`be anga`uju se periodi~no i po
pozivu. Zimi su, tokom celodnevnih de`urstava, razme{teni
57
 akciju spasavawa izveli su krajem februara na planini
SPA SI LA^ KE AK CI JE Trem. Tada su obezbe|ivali zimski uspon planinara. Tom
prilikom, transportovali su povre|enog planinara na
^lanovi Gorske slu`be zbrinuli su, u posled-
improvizovanim nosilima od grawa, sa nadmorske visi-
we dve decenije, pet hiqada povre|enih. Svake godine
ne od hiqadu metara. Pripadnici Gorske slu`be spasa-
u~estvuju u deset do dvanaest pretraga i spasila~kih
akcija. Neke od akcija dobile su veliki publicitet u
javnosti, poput spasavawa rudara iz rudnika Ibar,
spasavawa pre`ivelih i izvla~ewa tela mrtvih spele-
ologa iz Ravani~ke pe}ine ili tragawa za nekada{wim
predsednikom MOK-a Arturom Taka~em na Kopaoniku.
Bili su anga`ovani i u toku bombardovawa 1999. go-
dine izvla~ili su i spasavali zaposlene iz ru{evi-
na zgrade RTS i kineske ambasade.

po skijali{tima Kopaonika, Div~ibara, Zlatibora i Stare

planine. U 2006. godini pripadnici Gorske slu`be spasa-
vawa dobili su priznawe od Vojske Srbije za spasavawe
jednog stare{ine, koji je na kopaoni~koj stazi Duboka 1 uda-
rio glavom u stub i do`iveo te{ku povredu. Spasioci su br-
zo stigli, sanirali povredu i transportovali poru~nika
~amcem za spasavawe do ambulante, posle ~ega je preba~en
na VMA i operisan. Nedavno su spasioci izveli trodnevnu
pretragu na Staroj planini i prona{li planinara, koji se
nije vratio posle no}nog uspona na Mixor. Posledwu zimsku

58
 DRA MA NA JA HO RI NI
O zna~aju Gorske slu`be spasavawa govori do-
ga|aj koji se odigrao po~etkom januara na Jahorini.
Tada je vi{e od 120 turista, uglavnom iz Srbije,
ostalo zaglavqeno na `i~arama zbog tehni~kog kva-
ra. Momci iz Gorske slu`ba spasavawa Olimpijskog
centra izvla~ili su jednog po jednog skija{a i bez-
bedno ih u`adima i sajlama spu{tali na sneg, a za-
tim ih odvozili do pansiona i hotela. Drama na Ja-
horini potvrdila je da postoje nesre}e i udesi kada
su redovne bezbednosne slu`be nemo}ne.

vawa osposobili su pojedince iz skija{kog centra na ko-

smetskoj planini Brezovica za tragawe, spasavawe i eva-
kuaciju sa `i~are.
U Gorsku slu`bu spasavawa primaju se osobe sta-
rije od osamnaest godina, odre|enih znawa i ve{tina. Za-
to se u Gorskoj slu`bi ~esto anga`uju i stare{ine Vojske
Srbije. Trenutno je me|u ~lanovima Slu`be najvi{e stu-
denata, ali i 15 oficira i podoficira Vojske. Na jednom KA KO SE U^LA NI TI U GOR SKU SLU@BU?
od posledwih kurseva Gorske slu`be spasavawa najboqe Da bi se pristupilo Gorskoj slu`bi spasavawa
rezultate postigle su stare{ine aerodroma Batajnica potrebno je, najpre, polo`iti uvodni test i zavr{iti po-
kapetan Nenad Nikoli} i poru~nik Nenad Mitrovi}. ~etni kurs za{tite i spasavawa. Kandidati se mogu pri-
Jedan od pripadnika Vojske Srbije sa najdu`im javiti li~no ili na Internet sajtu Gorske slu`be
sta`om u Gorskoj slu`bi spasavawa, koji obavqa poslo- www.gss.org.yu.
www.gss.org.yu. Po`eqno je da imaju izme|u 18 i 35
ve radio-navigacijskog tehni~ara, jeste stariji vodnik godina, da su mu{kog pola, te da su odslu`ili vojni rok.
Darko Jeremi}, iz 204. avijacijske baze. On je od 2005. Budu}i gorski spasioci treba da znaju da skijaju,
godine ~lan vojne skija{ke reprezentacije i va`i za jed- ali i imaju znawa iz specijalizovanih oblasti plani-
nog od najboqih spasilaca. narstva, alpinizma, speleologije, rowewa, slobodnog pe-
Za Gorsku slu`bu spasavawa ka`e stariji wawa, padobranstva, paraglajdinga ili sportske orijen-
vodnik Darko Jeremi} opredelio sam se prvenstveno tacije.
zbog wene namene i zadataka koje obavqa, qudi koji u woj Kurs za spasioce traje dva meseca predavawa su
rade, ali i `eqe da uvek pomognem drugima u nevoqi. Uz radnim danima, a uve`bavawa se organizuju vikendom. Za-
to, volim da provodim vreme u prirodi, skijam i bavim vr{na petodnevna ve`ba odr`ava se na Kopaoniku.
se ekstremnim sportovima.
Prema re~ima na~elnika Gorske slu`be Slobo-
dana @arkovi}a, Slu`bi je za efikasniji rad potrebna
materijalna i organizacijska pomo} dr`ave, onako kako
je to regulisano u ostalim evropskim zemqama. Do sada
te pomo}i nije bilo, ali se Gorska slu`ba ipak dokazala
u brojnim akcijama spasavawa. Vi{e puta su weni pri-
padnici u dramati~nim okolnostima spasavali qudske
`ivote. To saznawe najve}a je nagrada za napore, rizike
i po`rtvovanost gorskih spasilaca.
Zoran MILADINOVI]
 ZDRAVSTVO
REZULTATI
TRANSFUZIOLO[KE
SRPSKI VOJNI SANITET U MISIJI MIRA SLU@BE
Na~elnik VMA general-major prof. dr Mio- Zalagawem kolektiva Instituta za
drag Jevti} primio je ~lanove sanitetske ekipe transfuziologiju VMA u periodu od janua-
Vojske Srbije koji su od 10. novembra 2007. do ra do jula ove godine prikupqena je krv od
23. jula 2008. boravili u DR Kongu, u okviru mi- ukupno 11.000 davalaca (5.720 litara kr-
rovne misije Ujediwenih nacija. MONUC je tre- vi). U istom periodu civilnim zdravstve-
nutno najve}a mirovna operacija UN, u kojoj u~e- nim ustanovama u Srbiji dali su 701 li-
stvuje ukupno 18.800 pripadnika iz razli~itih ze- tar krvi, 131 litar sve`e zamrznute pla-
maqa. zme i 16 litara koncentrovanih trombo-
General Jevti} je ~lanovima tima ~estitao cita.
na uspe{no obavqenim zadacima i punoj afirma- Cene}i dugogodi{wu otvorenost VMA
ciji osposobqenosti srpskog vojnog saniteta u u pru`awu medicinske pomo}i svim gra|a-
okviru mirovnih misija, o ~emu svedo~i i ~iweni- nima na{e zemqe i okru`ewa, Savez do-
ca da se upravo na{em timu poveravaju najodgo- brovoqnih davalaca krvi je sa svojim udru-
vorniji i najslo`eniji zadaci. `ewima u vi{e navrata uspe{no organi-
Sanitetski tim Vojske Srbije sa~iwavali su zovao akcije dobrovoqnog davawa krvi za
vo|a tima potpukovnik dr Marko Kovini}, hirurg potrebe le~ewa bolesnika hospitalizova-
iz Vojne bolnice Ni{ kapetan dr Milan \oki}, nih na VMA.
medicinski tehni~ari stariji vodnici Dejan Stan-
kovi} i Milan Mi{i}, te vojni slu`benici Suza-
na Ili} i Jadranka Kova~evi}.
Tokom boravka u Kongu deseti AMET tim je za osam i po meseci izveo 21 specijalni let
u trajawu od ukupno 318 sati i preleteo 109.528 km. Pripadnici tima medicinski su obez-
be|ivali i pratili specijalnog ambasadora UN, poznatog glumaca Xorxa Klunija.

ENDOVASKULARNE PROCEDURE
POSTALE STANDARDNE
Krajem jula i po~etkom avgusta eksperti VMA pod neposrednim rukovodstvom na~elnika
general-majora prof. dr Miodraga Jevti}a nastavili su sa uspe{nim sprovo|ewem progra-
ma endovaskularne rekonstrukcije pro{irewa trbu{ne aorte. Ura|eno je pet novih inter-
vencija, {to ukupno ~ini seriju od 12 izvedenih procedura.
Navedene intervencije spadaju u najsavremeniji pristup u zbriwavawu ovih te{kih
oboqewa krvnih sudova i na VMA je ova metoda uvr{}ena kao standardna operativna pro-
cedura. U realizaciji metode anga`ovani su stru~waci Klinike za vaskularnu hirurgiju,
anesteziolozi i lekari Instituta za radiologiju VMA.
Po{to su na{i stru~waci potpuno ovladali metodologijom izvo|ewa ovih procedura,
VMA je dobila sertifikat kojim se verifikuje osposobqenost za primenu ove hirur{ke me- SARADWA VMA
tode. I MEDICINSKOG
FAKULTETA U HANOVERU
INSTALIRAN NOVI Zamenik na~elnika VMA pukovnik
prof. dr Nikola Filipovi} primio je Ka-
DIGITALNI MAMOGRAF tarinu Peter, studenta medicine iz Nema~-
Na Institutu za radiologiju VMA pu{ten je u rad ke, koja je u proteklih mesec dana boravi-
digitalni mamograf Hologic Selenia najnovije generacije, la na praksi na Klinici za anesteziologi-
~ija }e primena, uz obu~eno osobqe, obezbediti mo}no ju i intenzivnu terapiju VMA u okviru
oru|e za bitku protiv jedne od najte`ih bolesti savreme- stru~ne saradwe VMA i Medicinskog fa-
nog doba raka dojke. kulteta u Hanoveru.
Primewena tehnolo{ka re{ewa na aparatu bitno Profesor Filipovi} naglasio je da
smawuju rasejano zra~ewe, omogu}uju boqi kontrast su stru~waci VMA spremni da svoja znawa
slike i poboq{avaju dijagnosti~ke rezultate za oko 30 i iskustva prenesu mla|ima i podele sa ko-
posto. legama iz zemqe i inostranstva i najavio
Procedura se izvodi u lokalnoj anesteziji, a paci- daqi nastavak saradwe sa Medicinskim
jentkiwa je sposobna da samo 15 minuta nakon interven- fakultetom u Hanoveru i ostalim zdrav-
cije napusti odeqewe. stvenim i obrazovnim institucijama u Ne-
ma~koj.
HIRURGIJA KATARAKTE Na zavr{etku prakse, studentkiwa
Na Klinici za o~ne bolesti VMA odr`an je edukativni kurs sa temom Tori~na intra- Katarina Peter izrazila je veliku zahval-
okularna so~iva. Kurs je deo obuke lekara oftalmologa za implantaciju tori~nih intrao- nost VMA za izuzetan qudski i stru~ni pri-
kularnih so~iva, koja predstavqaju novinu u hirurgiji katarakte i koriste se za korekciju jem i pomo} u ovladavawu prakti~nim ve-
preoperativnog astigmatizma ve}eg od jedne dioptrije cilindra. {tinama iz oblasti anesteziologije, kli-
Klinika za o~ne bolesti VMA je prva dr`avna klinika koja je zapo~ela ugradwu ovih ni~ke primene anestetika i monitoringa
so~iva, {to }e omogu}iti postizawe optimalnih rezultata hirurgije katarakte kod pacijena- vitalno ugro`enih pacijenata u jedinicama
ta sa astigmatizmom. Edukativni kurs je vodio pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavqevi}, intenzivne terapije.
na~elnik Klinike za o~ne bolesti VMA. Pripremila: E. RISTANOVI]

60 15. avgust 2008.

 POVODI
Dr Elizabeta
Ristanovi}
BIOTERORIZAM
KAO AKTUELNI IZAZOV
GLOBALNA OPASNOST
Bioterorizam je aktuelni
izazov i veliki globalni
problem od koga niko nije
po{te|en. Biolo{ko oru`je se,
zbog jevtine proizvodwe i
efikasne, a jednostavne
primene, smatra atomskom
bombom siroma{nih. S
razvojem geneti~kog
in`ewerstva i biotehnologije,
nau~nici su po~eli da se igraju
bogova, a biolo{ko oru`je
postaje sve savr{enije i
ubojitije, ka`e u razgovoru za
Odbranu, nau~ni saradnik,
doktor medicinskih nauka
Elizabeta Ristanovi}, sa
Vojnomedicinske akademije u
Beogradu.
ZNAWE JE NAJZNA^AJNIJI RESURS
Na{ najzna~ajniji resurs u su-
protstavqawu bioterorizmu jeste zna-
we i zato je veoma bitno okupiti na jed-
nom mestu stru~wake koji se bave ovom
problematikom. S obzirom da ovo pi-
tawe nema samo vojnomedicinski, ve}
op{tedru{tveni zna~aj, neophodna je
pomo} dr`ave kako bi na{im stru~wa-
cima bila obezbe|ena permanentna
edukacija, a u na{im laboratorijama
pove}an nivo bezbednosnih standarda i
osavremewavawe tehnolo{kog proce-
sa, smatra dr Elizabeta Ristanovi}.
iolo{ko oru`je je globalna opasnost mikrometarskih razmera. Kako se suprotstaviti
i odbraniti? Doktor Elizabeta Ristanovi} isti~e da je na{ resurs na tom planu
B znawe, neprekidno usavr{avawe i saradwa sa me|unarodnim institucijama, tj. op{ti
front otpora rastu}oj pretwi. Ona podse}a na vreme od pre samo nekoliko godina,
kada je celu planetu zaokupila pretwa pti~jim gripom i kad su se svi upiwali da pro-
na|u odgovor na pitawa preti li nam pandemija, da li }e se preobra`aj virusa desiti
spontano, eksperimentom prirode ili }e laboratorija odraditi svoje, a bilo je i onih koji
su se upitali da li je i jedna pandemija u istoriji bila bez sociopoliti~ke pozadine?
Ali nije samo virus influence problem, ve} ~iwenica da se u rukama potencijalnih
terorista mo`e na}i mnogo drugih mikroorganizama! Variola, na primer. Ili uzro~nici
tularemije, antraksa, hemoragijskih groznica, bruceloze, rikecioza. Veliki broj mikroor-
ganizama, uzro~nika zoonoza, bolesti qudi i `ivotiwa, koji obuhvataju ~ak 49 posto pozna-
tih patogena, nalazi se visoko na listama potencijalnih biolo{kih agenasa koji se mogu ko-
ristiti u bioteroristi~kim i agroteroristi~kim napadima, ka`e dr Ristanovi} i nagla-
{ava da borba protiv terorizma, svih wegovih segmenata, ne mo`e biti pojedina~na, naci-
onalna ili regionalna, ve} se mo`e dobiti samo zajedni~kim delovawem svih kojima je sta-
lo do mira i prosperiteta ~ove~anstva.
U tom kontekstu dr Ristanovi} i wene kolege sa VMA uspostavili su mostove saradwe
sa stru~wacima {irom sveta koji se bave medicinskom za{titom od radiolo{kog, hemijskog
i biolo{kog oru`ja. Ukqu~ivawe u op{tu bitku protiv bioterorizma izuzetno je zna~ajno za
Srbiju u ovom momentu, kada je primqena u Partnerstvo za mir i ozbiqno kuca na vrata
drugih integracija, smatra ona i dodaje da iskustva drugih zemaqa u tranziciji govore da se
saradwa sa evroatlantskim bezbednosnim strukturama najbr`e uspostavqala na poqu me-
dicinske radiolo{ko-hemijsko-biolo{ke za{tite.
To mora biti i na{ ciq, a da bismo to ostvarili ne smemo proma{iti put. Stoga je
neophodno da ujedinimo izvore ekspertize iz ovih oblasti koje imamo, postignemo nacio-
nalni konsenzus po ovom pitawu, uspostavimo {to bli`u saradwu sa me|unarodnim organi-
zacijama i materijalno i kadrovski oja~ani postanemo deo op{teg fronta naprednog ~ove-
~anstva koje `eli da dobije bitku sa jednim od najve}ih izazova savremene epohe, a to je te-
rorizam i bioterorizam kao wegova komponenta, isti~e dr Ristanovi}.
Na pitawe kakve su na{e dijagnosti~ke mogu}nosti u slu~aju bioteroristi~kih pretwi
ili drugih opasnih bolesti, dr Ristanovi} napomiwe da smo nekada u Jugoslaviji imali na-
cionalnu laboratoriju koja se mogla meriti sa svetskim. Sada, kao posledica svega {to
nam se doga|alo u proteklom periodu, nemamo laboratoriju koja }e ispuwavati biosigur-
nosni nivo koji omogu}ava rad sa veoma opasnim patogenima, kao {to su mnogi potencijal-
ni biolo{ki agensi. Stru~waci su o tome dali svoj sud i mi{qewe, a sada je na potezu dr-
`ava koja mora da pomogne.
Problem se posledwih godina, ipak, jasnije prepoznaje i po~eo je rad na pripremi od-
govaraju}ih zakonskih re{ewa. Data je inicijativa za formirawe republi~ke radne grupe
za kontrolu robe dvostruke namene, u koju su kao organi stru~ne ekspertize ukqu~eni VMA,
Vojnotehni~ki institut i Institut za nuklearne nauke Vin~a. Me|utim, dr Elizabeta Rista-
novi} ukazuje na sporost u re{avawu odre|enih pitawa, a problemi }e br`e biti prevla-
dani ako prave vrednosti i op{ti interes budu iznad parcijalnih.
R. M.
61
 SVET

RATNIK BUDU]NOSTI INTEGRISANI

Jedan od projekata za stvarawe tehnolo{kog modela
borca ameri~kih kopnenih snaga u novom veku nosi
naziv Ratnik snaga budu}nosti (Future Force Warrior
FFW). Wegov razvoj planira se transformacijom
kopnenih snaga. Nosilac projekta je Vojni~ki centar
Natik (Natick Soldier Center NSC and U.S. Army
Research Institute of Environmental Medicine
USARIEM), sme{ten u istoimenom
mestu, u dr`avi Masa~usets.
Tamo se nalazi
laboratorija i ostale
nau~noistra`iva~ke
ustanove koje rade na
projektima za vojnika
21. stole}a.
rojekat ratnika budu}nosti zapo~et je 2004. i razvija}e se sve
do 2014. u nekoliko faza, koje traju po dve godine. U 2008. bi}e
P
definisana vojni~ka oprema kopnenih snaga naoru`awe, ode-
}a, sredstva za sistem veze i kontrolu u mre`i komandovawa.
Testira}e se u avgustu 2008. pred kongresnom komisijom, koja
prati razvoj tog sistema. Do 2010. bi}e utvr|eno koje }e se teh-
nologije i oprema u tom projektu primewivati. U posledwoj fazi
2014, sistemi, oprema, naoru`awe i druge komponente treba-
lo bi da se objedine, te da se koriste i u ostalim ope-
rativnim jedinicama ameri~ke kopnene vojske.
Definisan kao oslonac ili temeq bu-
du}e vojne strategije (Future Force
Strategy) i u svim vojnim programi-
ma (Future Force Programs), pro-
jekat je zauzeo zna~ajno mesto
u celokupnom tehni~kom raz-
voju ameri~kih snaga do
2025. godine. Iako se za-
sniva na tehni~kom i teh-
nolo{kom razvoju, pro-
gram ima brojne dimenzi-
je, od kojih je najzna~ajni-
ja psiholo{ka kontrola
borca budu}nosti pomo}u
posebnog, nadzornog si-
stema (Warrior Physiologi-
cal Status Monitoring Sys-
tem).

SA VRE ME NA
RE [E WA
Takvo nau~no istra-
`ivawe i tragawe za teh-
ni~kim i tehnolo{kim mo-
gu}nostima treba da obe-
zbedi laku za{titnu ode}u
borca, punu integraciju
modularnih vatrenih si-
stema, kvalitetnu li~nu
za{titu, mre`nu komuni-
kaciju izme|u svih nivoa
komandovawa, energiju za
napajawe sistema i una-
pre|ewe qudskih psihofi-
zi~kih i drugih sposobno-
sti. On te`i da obezbedi
uslove za smawewe qud-
skih gubitaka i neprekidan
nadzor nad borcima.
Smatra se da pri-
mewena tehni~ka sredstva
i nove tehnologije u tom
projektu treba da objedi-
ne sve vojni~ke kvalitete
i sposobnosti, koje se ne
bi ispoqavale, kao do
sada, delovawem pojedi-
na~nog borca. Kvalitet bi
se ogledao u delovawu

15. avgust 2008.

BORBENI SISTEM
ratni~kog tima na boji{tu, odno-
sno borbene grupe. Program, da-
kle, te`i ka novom kvalitetu bor-
benih sposobnosti, koje mogu biti
presudne u eventualnom ratu. U
budu}im borbenim dejstvima, sma-
traju kreatori programa, bi}e
zna~ajnije kolektivne sposobnosti
i wihovo pro`imawe u odnosu na
individualne sposobnosti i kva-
litete najboqih boraca.
Na specifi~an na~in projek-
tom se te`i da se ostvare integra-
cije najsavremenijih tehni~ko
-tehnolo{kih re{ewa sa borcima
kao kolektivom, a ne pojedincima.
To bi trebalo da predstavqa re-
volucionarno unapre|ewe vojnih
sposobnosti jedinica kopnene voj-
ske, odnosno udaqavawe od ideja
da na bojnom poqu ratuje robot,
ili kiborg (spoj qudi i borbenih
ma{ina). Tako|e se odustaje od
stava da svaki borac, kao pojedi-
nac, mo`e odlu~uju}e delovati na
boji{tu i doprineti pobedi.
KOM PO NEN TE
I POD SI STE MI
Sistem ratnika budu}nosti
~ine brojne komponente i podsi-
stemi, pa`qivo povezane u sklad-
nu celinu.
Kod podsistema naoru`awa
integrisane su elektronske i digi-
talne komponente koje se montira-
ju na naoru`awe vi{enamenski
laser, dnevno-no}ni osmatra~ki
ure|aj i termalni senzor. Kori-
snik oru`ja mo`e upravqati tim
dodacima pomo}u kompjuterizova-
nog interfejs ure|aja ili glasom.
Kontrolnu funkciju celokup-
nog vojni~kog sistema obavqa ko-
risni~ki interfejs (komponenta
sistema za wegovo upravqawe), po-
vezan sa senzorima i drugim ure-
|ajima pomo}u vojni~kog pristupnog
modula SAM (Soldier Access Modu-
le). To je, zapravo, informaciona
kartica koja kontroli{e bezbed-
nost sistema i pristup wegovim
funkcijama. Neprekidna kontrola
funkcionisawa svih tehni~kih i
senzorskih sistema jeste jedna od
najbitnijih funkcija sistema.
Raspodelu napajawa sistema
i protok podataka, ukqu~uju}i vi-
deo-ure|aj name{ten na oru`ju,
obavqa mre`a kablova (Perso-
DE VET DE LO VA RAT NI KA nal Area Network PAN Cables).
Sistem ratnika budu}nosti ~ine brojne komponente i pod- Ona mora da obezbedi nepre-
sistemi. Sastavqen je od devet osnovnih delova: kidan i kvalitetan protok po-
podsistem naoru`awa (Weapon Subsystem WSS), dataka izme|u senzora i kori-
vojni~ka kontrolna jedinica (Soldier Control Unit SCU), snika (borca).
prikqu~ne komponente mre`e za napajawe i protok podataka, Ode}a i individualna op-
li~na ode}a i individualna oprema, rema (Personal Clothing and In-
kompjuterski podsistem, dividual Equipment PCIE) pred-
izvori napajawa, stavqaju podsistem u kome su
radio-komunikacioni podsistem CommsNet, jo{ pojas i torbica za sme{taj
navigacioni podsistem i ili no{ewe delova borbene
podsistem {lema (Helmet Subsystem HSS). opreme.
Digitalizovani kompjuter-
ski podsistem sa softverom
obezbe|uje sve sistemske funk-
VRED NOST PRO JEK TA cije celokupnog borbenog si-
U maju 2003. godine ameri~ko ministarstvo odbrane odo- stema ratnika budu}nosti. Tu je
brilo je preduze}u Boing da bude nosilac projekta Borbeni ukqu~eno i planirawe i izvr-
sistem budu}nosti (Future Combat System). Wegov razvoj plani- {avawe vatrenih zadataka,
ran je u narednih desetak godina. Predra~unska vrednost projek- slawe i prijem obave{tewa o
ta iznosi oko 14,92 milijardi dolara. situaciji, ali i ostalih poda-
Sveobuhvatno digitalno umre`avawe kopnene vojske SAD taka i poruka. U tom sklopu je i
jeste osnovni sadr`aj tog projekta. Wegova ukupna vrednost pro- upravqa~ki podsistem koji slu-
cewuje se na 100 milijardi dolara, ukoliko se donese odluka da `i za u~ewe i pomo} u re{ava-
se u kopnenu vojsku uvedu borbena vozila bez qudske posade. wu problema upravqawa.
Napajawe svih podsistema je
centralizovano, a obezbe|uju
ga izmewive ili puwive bate-
rije.
Odr`avawe veze, slawe i
prijem glasovnih ili digitalnih
podataka obezbe|uje radio sa
konekcijom na takti~ki Inter-
net (CommsNet). Na taj na~in se
mogu prenositi glasovi i poda-
ci, video-snimci i slike u digi-
talnom obliku, u realnom vre-
menu, velikom brzinom.
Kako je orijentacija na bo-
ji{tu jedan od najbitnijih ~ini-
laca borbenih dejstava, poseb-
no kad je u pitawu vatreno dej-
stvo na udaqene ciqeve, na ko-
je se ni{ani putem geografskih
parametara, u sistem je ugra|en
i ure|aj za globalno pozicio-
nirawe (GPS) i pomo}na ra~u-
narska sprava. Ure|aj detektuje
polo`aj borca u prostoru i re-
alnom vremenu i poma`e u iz-
ra~unavawu balisti~kih poda-
taka za dejstvo.
Podsistem {lema jeste jed-
na od najzna~ajnijih komponen-
ti sistema pomo}u koga se oba-
vqaju najzna~ajnije funkcije si-
stema. Osnovu ~ini ekran u bo-
ji, povezan sa ra~unarom, dis-
63
 SVET

plej za ni{anske oru`ane senzo-

re, zvu~nik i mikrofon. [lem na
taj na~in dobija mnogo vi{e za-
dataka u odnosnu na ustaqenu
funkciju za{titu glave vojnika.
On postaje nosa~ osnovnog upra-
vqa~kog podsistema kome se ko-
mande mogu izdavati glasom. Tako
je sistem oslobo|en uno{ewa
podataka pomo}u tastature, {to
osloba|a ruke borca da mogu
upravqati ni{anskim sistemom
i vatrenim oru`jem.

DI GI TAL NO
UMRE@AVA WE
U okviru projekta Borbe-
ni sistem budu}nosti predvi- FU ZIJA
|eno je da sistemi za komando- MO DU LAR NOST KOP NE NOG RAT NI KA
vawe, kontrolu, komunikaciju i Projekat kopnenog ratnika budu}nosti zasniva se na modu- Nova faza razvoja projekta
kompjuterizaciju (General Dyna- larnosti. On ukqu~uje kori{}ewe dana{wih, ali i budu}ih tipo- podrazumeva da }e General
mics C4 Systems) predstavqaju va naoru`awa, vatrenih sistema i izvora energije. To zna~i da Dynamics C4 Systems biti do-
najzna~ajniju komponentu oko ko- su i programi borbene i logisti~ke podr{ke kompatibilni. Sve voqno funkcionalan da postane
je }e se integrisati celokupni govori da se proverom programa tra`e, ispituju i utvr|uju uni- integrator i u programu borca
projekat borbenih sistema u verzalni standardi, koji }e obezbediti modularnost i za nared- kopnene vojske ameri~ke armije
kopnenoj vojsci SAD (System In- nih 25 godina. Modularnost treba da obezbedi ostvarivawe i u ostalim delovima oru`anih
tegrator for the Armys Warrior Sys- brojnih zahteva koje }e nametati borbena situacija u sada{wosti snaga tehni~ka i logisti~ka
tem Programs). To }e biti tehni~- i budu}nosti, smawuju}i nepotrebna optere}ewa u borbi, ali i podr{ka (saobra}ajne jedini-
ki i tehnolo{ki sistem sistema pri rukovawu slo`enim borbenim oru`jima ili sistemima. ce), mornari~ka pe{adija, te za
(system of systems), zasnovan na Integrisani sistem borca budu}nosti pretpostavqa kvali- pilote helikoptera i aviona u
vrhunskoj tehnologiji i projek- tetne komponente, poput za{titne ode}e, komunikacije i nepo- vazduhoplovnim snagama. U tom
tovan tako da svakog vojnika sredne veze, kontrolu senzora, napajawe. Wihovo neprekidno periodu do}i }e do integrisa-
odr`ava neprekidno u mre`i na unapre|ivawe ne treba da ote`a borbene radwe vojnika. I, na- wa tog sistema u komandovawu,
borbenom poqu (Battlefield Net- ravno, sistem treba da smawi gubitke me|u vlastitim borcima, kontroli i podeli podataka i
work). pove}a informisanost o borbenoj situaciji, izvi|a~kim i osma- borbenih informacija.
Integrisani borbeni si- tra~kim podacima. Taj deo programa nazvan je
stem trebalo bi da unapredi na- fuzija kopnenog ratnika (Land
padne sposobnosti, ukqu~uju}i Warrior Fusion). Fuzija podrazu-
ubojitost oru`ja, te da usaglasi borbeno komandovawe, osmatrawe, meva integrisawe ~etiri komponente sistema u jedan multifunkcio-
pokret, bezbednost sa takti~kim i tehnolo{kim komponentama, ~ime nalni ure|aj. Predvi|eno je wegovo fizi~ko smawivawe i ugradwa
se obezbe|uje kvalitet koji doprinosi ve}oj borbenoj efikasnosti. vojni~ke kontrole jedinica, navigacionog podsistema, audio-vizuel-
Vojnik u kopnenoj vojsci ameri~kih oru`anih snaga, koji }e biti ni interfejsa i kablova li~ne mre`e za kontrolu i upravqawe
opremqen savremenim sistemima za komunicirawe, bi}e neprekid- senzorima montiranim na naoru`awe. Time }e se redukovati i kom-
no kontrolisan u mre`i komandovawa. On }e deliti sve relevantne ponente i broj kablova, ali i konektor (uti~nica i utika~a za pri-
informacije sa ~lanovima borbene jedinice (tima). Ima}e nepre- kqu~ewe ure|aja).
kidnu i kompletnu preglednost bojnog poqa (Total Battlefield Visibility) i U slede}oj fazi promene treba da obuhvate i personalnu
bi}e integrisan u digitalno bojno poqe, odnosno u sisteme za upra- ode}u i individualni komplet (Personal Clothing and Individual Equ-
vqawe bojnim poqem sa intuitivnim interfejsom (Digital Battle Ma- ipment PCIE). Ciq jeste smawewe optere}ewa integrisawem
nagment System). mno{tva neophodnih malih tereta u tipsku opremu, koja }e se no-
Svakom vojniku na bojnom poqu bi}e olak{ana komunikacija siti u za{titnom prsluku. I izvori za napajawe treba da pretrpe
sa ostalim pripadnicima jedinice. Veza }e se odr`avati glasom, promene kako u veli~ini i masi (optere}ewu), tako i u snazi koju
tekstualno i vizuelno. Pozicija svakog borca bi}e precizno odre- daju, s tim {to }e im se pove}avati vreme kori{}ewa. Radio-pod-
|ena geografskim i drugim koordinatama, isto kao lokacije protiv- sistem bi obezbe|ivao slawe i prijem glasovnih i informati~-
ni~kih polo`aja i vatrenih ciqeva. To }e pojedincu otvarati brojne kih podataka kori{tewem vi{e tipova radio-ure|aja. Zna~ajne
mogu}nosti da nadvlada protivnika, pre nego {to on uspe da prime- izmene u fuzioniranom projektu obuhvatile bi konfiguraciju
ni neke od odbrambenih ili napada~kih postupaka. Kreatori projek- opreme, tako da se smawi broj kablova za ure|aje koji bi se ob-
ta ka`u da }e brzina procene, planirawa i primene vatrenih po- likovali za vi{e razli~itih tipova, ~ime bi se smawilo i opte-
stupaka biti odlu~uju}a za uni{tavawe protivnika, {to i jeste re}ewe vojnika.
osnovni ciq razvoja takvih projekata. U to se ubraja i izbegavawe
prijateqske vatre, koja u slo`enim borbenim dejstvima odnosi mno- Nikola OSTOJI]
ge `ivote. (Nastavak u slede}em broju)

64 15. avgust 2008.

 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI
ZAMRZNUTI KONFLIKT BUKNUO POSLE 16 GODINA SUHOJ PLANIRA VELIKI
IZVOZ VOJNE OPREME
Ju`na Osetija, region
na jugu Kavkaza oko ~ije se Ruski proizvo|a~ aviona Suhoj pla-
prestonice vode `estoke nira da u slede}ih 10 godina izveze vojnu
borbe izme|u ju`noosetij- opremu u vrednosti od 10 do 15 milijardi
skih i gruzijskih snaga, otce- dolara, izjavio je direktor te kompanije
pila se od Gruzije posle ra- Mihail Pogosjan.
ta 1991. i 1992. godine. Osvrnuv{i se na ka{wewe izgradwe
Posle 16 godina od ot- regionalnog putni~kog mlaznog aviona su-
cepqewa i zavr{etka gru- hoj superxet 100, Pogosjan je istakao da
zijsko-ju`noosetijskog rata,
Gruzija je zapo~ela vojnu
operaciju {irokih razmera
radi, kako se isti~e, obna-
vqawa ustavnog poretka na
svojoj teritoriji.
Podstaknuta ratom u Ju`noj Osetiji, Abhazija je po~ela operaciju potiskivawa
gruzijske vojske iz te oblasti.

NOVA STRATEGIJA NACIONALNE ODBRANE SAD

Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts odob- ka{wewa u realizaciji tog projekta vi{e
rio je pro{log meseca novu Strategiju nacionalne odb- ne}e biti. On je potvrdio da }e uskoro bi-
rane, u kojoj se kao vojni prioritet za naredne dece- ti objavqene nove poruxbine civilne i voj-
nije preporu~uje borba protiv Al Kaide i drugih eks- ne aviotehnike.
tremnih grupa. Kompanija Suhoj je i tre}i po veli-
U dokumentu, o ~ijoj su sadr`ini informisani i ~ini proizvo|a~ vojne avijacije na svetu, s
kongresmeni, a koji jo{ nije publikovan, stoji pre- udelom ve}im od 10 odsto u ukupnoj svet-
poruka da se vojne snage vi{e usmere na savladava- skoj proizvodwi. Letilice iz porodice
we tih neregularnih grupacija, a mawe na konven- Su nalaze se u naoru`awu vojnih snaga
cionalne sukobe sa drugim dr`avama. U strategiji 37 zemaqa, a u~vr{}ewe tih pozicija kom-
se navodi da Irak i Avganistan ostaju centralni paniji omogu}i}e novi modeli Su-35,
frontovi borbe, ali se napomiwe da je, dugoro~no Su-30, Su-32 i lovac nove generacije
gledano, neophodno poja~ati delovawe protiv tero- koji je trenutno u razvoju.
rizma. Suhoj planira da do 2015. godine
Od kraja 2006. godine, kada je preuzeo funkciju, Gejts je taktiku preventivnih izjedna~i proizvodwu vojnih i civilnih
napada, koju je forsirao wegov prethodnik Donald Ramsfeld, zamenio ja~awem sa- aviona.
radwe sa drugim zemqama, s ciqem da se elimini{u uzroci koji stvaraju terori-
zam. ORAO TRA@I
STRATE[KOG PARTNERA
AMERI^KI VOJNICI UBUDU]E 12 MESECI U IRAKU Vazduhoplovni zavod Orao iz Bije-
qine, koji se nalazi u stopostotnom dr`av-
Ameri~ki predsednik nom vlasni{tvu, dostavio je Vladi Repub-
Xorx Bu{ izjavio je da }e like Srpske platformu na osnovu koje bi
vojnici SAD u Iraku ubu- trebalo na}i strate{kog partnera za tu
du}e slu`iti 12 meseci ume- nekad profitabilnu kompaniju.
sto ranijih 15, po{to su, ka- Naime, VZ Orao je ponovo dobio
ko je rekao, uslovi poboq- sertifikat za vazduhoplovne programe EN
{ani u toj ratnoj zoni. 9100, {to je omogu}ilo intenzivne pregov-
Bu{ je, u obra}awu u ore sa zna~ajnim svetskim kompanijama iz
Beloj ku}i, rekao da je na- oblasti vazduhoplovstva. Radi se o kom-
siqe u Iraku na najni`em panijama Piaggio, Glotex i SKF, a me|u wima
nivou od prole}a 2004. On je i ~uveni Rolls Royce, kojem je Orao
je najavio da }e mu kasnije prosledio ponudu za odr`avawe turbom-
tokom godine glavni koman- laznih motora, vrednu vi{e od milion fun-
dant ameri~kih trupa u Ira- ti. Deo te ponude ve} je prihva}en, a pre-
ku general Dejvid Petreus prezentovati preporuke za budu}i broj ameri~kih vojnika govori o eventualnoj saradwi se nastavqa-
u Iraku, koji }e ukqu~iti daqe smawewe ameri~ke vojske, kako to uslovi budu ju. Zavod iz Bijeqine u Republici Srpskoj
dopu{tali. trenutno zapo{qava 422 radnika.

65
 ISKUSTVA
Ustanici iz
tvr|ave Badaber
POBUNA
O^AJNIKA
Za Sovjete, koji nisu bili
muslimani, komandant zatvora
Abdurahman imao je poseban
tretman. I za minimalne
prekr{aje, ~esto i bez pravog
razloga, ka`wavao ih je
na na~in koji je podse}ao
na sredwevekovnu torturu.
Posebnom vrstom kanxije,
od nekoliko traka, koje su na
krajevima imale upletene olovne
kuglice, zatvorenici su bi~evani
sve dok od bolova ne izgube
svest. Bezizlaznost situacije
i svakodnevno maltretirawe
naveli su zato~enike
na o~ajni~ki korak pobunu.
66
okom desetogodi{weg vojnog anga`ovawa u Avganistanu u~estvovalo je 626.000
sovjetskih vojnika, policajaca i slu`benika. Od toga je bilo 525.000 pripad-
T nika Sovjetske armije, 90.000 grani~ara i zaposlenih u slu`bi bezbednosti
KGB, ali i 5.000 ~lanova Ministarstva unutra{wih poslova MVD. Uz to, u
tom ratu bili su anga`ovani i administrativni i fizi~ki radnici oko 21.000.
Poginulo je 14.453 qudi, a od tog broja je 13.833 pripadnika armije, 572 KGB-a, 28
policajaca MVD-a i 20 slu`benika ostalih uprava i ministarstava. Raweno je 53.753,
dok je obolelo 415.932, mahom od infektivnog hepatitisa zarazne `utice tipa A.
NE STA LI U AK CI JI
S vremenom su se javnost i mediji, i u SSSR-u i u Rusiji, sve vi{e interesova-
li za vojnike koji su tokom vojnog anga`ovawa u Avganistanu nestali ili zarobqeni.
Wih je, prema prema zvani~nim procenama, bilo 417. Pretpostavqa se da je ve}ina
poginula, ali je mesto wihove smrti ostalo nepoznato ili se nije moglo utvrditi.
Mawi broj vojnika je, iz razli~itih razloga, prebegao na stranu muxahedina, koje su
Sovjeti zvali du{mani ili duhi, ili u~estvovao u borbi protiv doskora{wih sabo-
raca. Muxahedini navode da su dezerteri bili dobri borci, koje su naj~e{}e anga-
`ovali za pra}ewe i prislu{kivawe sovjetskih radio-veza. Oni su pre{li u islam,
a mnogi su zasnovali porodice i ostali u Avganistanu posle sovjetskog povla~ewa.
Za razliku od prebega, prema zarobqenim pripadnicima sovjetskih snaga nije
se postupalo humano. Jo{ je ~uveni engleski pesnik i pisac Radjard Kipling, u pesmi
Mladi britanski vojnik, objavqenoj u zbirci Balade iz kasarne, savetovao stra-
ne vojnike u Avganistanu, posle iskustava tokom invazije Avganistana u drugoj polo-
vini 19. veka, re~ima dok le`i{ rawen na avganskom poqu, a prilaze ti `ene da
te dokraj~e, uzmi pu{ku, prosviraj glavu i kreni svom Bogu kao vojnik.
Posle po~etnog zlostavqawa i mu~ewa, zarobqenim Sovjetima ponekad je nu|e-
no da pre|u u islam i u~estvuju u borbi na strani muxahedina. Ne postoje pouzdani po-
daci o broju onih koji su to prihvatili. Jedan od takvih vojnika bio je oficir ni`eg
~ina u elitnom padobranskom puku Nikolaj, iz Ukrajine, ro|en 1960. godine. On je za-
vr{io vojnu akademiju i padobransku obuku, pa se prijavio kao dobrovoqac za u~e{}e
u avganistanskom ratu. Posle tri meseca je zarobqen, prilikom napada muxahedina
iz zasede na sovjetske vojnike u blizini Baze 80. Kada mu je tokom borbe nestalo mu-
nicije, sakrio se u drena`nom jarku pored puta, gde su ga prona{li seqaci. Najpre su
ga nahranili, a potom predali ustanicima. Zaposlili su ga kao oru`ara i mehani~a-
15. avgust 2008.
ra da bi posle godinu dana pre-
{ao u islam i dobio ime Nasra-
tulah. Po zavr{etku rata zasno-
vao je porodicu i zaposlio se kao
policajac, sa platom od 80 dola-
ra mese~no. Tek 1996. godine po-
setio je Ukrajinu i svoju famili-
ju, a susreo se i sa nekada{wim
saborcima iz padobranskog puka.
U porodici nije nai{ao na razu-
mevawe zbog novih verskih ube|e-
wa, ali mu je lak{e bilo kada je
shvatio da ga saborci ne osu|uju
za prelaz u islam i pristupawe
muxahedinima.
Piter Xuvenal, britanski
novinar koji ve} dvadesetak go-
dina `ivi u Kabulu, upoznao je
nekoliko takvih vojnika preleta-
~a. Kako navodi, mnogi od wih ni-
su prihvatali krupne istorijske
promene, kao {to su pad Berlin-
skog zida i raspad Sovjetskog Sa-
veza. Pojedinci su iskazali ne-
vericu u op{tu amnestiju, pro- vqawe zaseda, kori{}ewe min-
gla{enu 4. jula 1988, koja se od- sko-eksplozivnih sredstava i obu-
nosila na sovjetske vojnike koji ku za rukovawe sredstvima veze.
su posle osloba|awa iz zaro- Badaber je bio samo jedan od na-
bqeni{tva wih 119, odlu~ili stavnih centara u okolini Pe{a-
da na|u uto~i{te u zapadnim ze- vara, u kojima se moglo obu~avati
mqama wih 22. istovremeno oko pet hiqada pola-
U tom smislu, oni su navo- znika. U samoj Bazi bilo je kapa-
dili slu~aj Nikolaja Ri`kova, citeta za oko 300 regruta. Na~el-
prebeglice koji je posle povratka nik centra, major pakistanske voj-
u SSSR osu|en na dvanaest godi- ske, na raspolagawu je imao in-
na zatvora, ali je brzo oslobo- struktore iz Kine, Pakistana i
|en. Sli~an je slu~aj i sa Genadi- Egipta, ali i nekoliko ameri~kih
jem Ceumom, Ukrajincem koji je vojnih savetnika.
1981. godine zarobqen. I on je Baza je od logora za izbeglice
primio islamsku veru i dobio bila odvojena visokom ogradom.
ime Nik Mohamed. U posledwem AGEN TUR NA MRE@A Uz wene stambene prostorije za
trenutku odustao je od povratka Organizovana po principu KGB, slu`ba bezbednosti DRA oficire i instruktore, male xa-
ku}i 2002. godine. HAD, kasnije nazvana VAD, razvila je {iroku agenturnu mre`u u mije, teren za fudbal i odbojku,
Nisu svi zarobqenici, me- Avganistanu i susednom Pakistanu. Informacije koje su dobijali imala je kao centralno zdawe
|utim, prihvatili tu|u veru i od HAD-a Sovjeti su smatrali najpouzdanijim. Veliki problem tvr|avu, u kojoj su se skladi{tile
okrenuli oru`je protiv svojih sa- predstavqao je na~in preno{ewa prikupqenih podataka agenti su ogromne koli~ine oru`ja i muni-
boraca. Mnogi su ostali verni ~esto bili danima udaqeni od svog centra, pa se de{avalo da, dok cije. U woj su postojale i tri pod-
idealima uz koje su stasali i veri oni pe{ke pre|u potrebno rastojawe, podaci izgube aktuelnost. zemne prostorije, zvane zindani
svojih predaka. Bili su to junaci iz lagumi. Tu su se sme{tali zaro-
tvr|ave Badaber. bqeni sovjetski vojnici, koji su
Badaber je vojna baza koja se nalazi dvadesetak kilometara ju- preba~eni iz susednog Avganistana, i zarobqeni pripadnici armije
`no od Pe{avara, drugog po veli~ini grada u Pakistanu. Po~etkom DRA Demokratske republike Avganistan, tokom borbi u Panx{iru.
hladnog rata, predsednik Ajub Kan dozvolio je SAD da u Bazi postave Tokom aprila 1985. godine, u Badaberu se nalazilo dvanaest
prislu{ne ure|aje za pra}ewe radio-veza izme|u sovjetskih vojnih sovjetskih vojnika i ~etrdesetak Avganistanaca. I jedni i drugi radi-
postrojewa. Sa tamo{weg aerodroma poletali su izvi|a~ki avioni li su u obli`wem kamenolomu, ali i na istovaru i utovaru tereta. Za
Lockheed U-2 u {pijunske letove iznad SSSR-a. Sovjete, koji nisu bili muslimani, komandant zatvora Abdurahman
imao je poseban tretman. I za minimalne prekr{aje, ~esto i bez
SU@WI U VOJ NOJ BA ZI pravog razloga, ka`wavao ih je na na~in koji je podse}ao na sredwe-
^im je zapo~eo rat u Avganistanu, u Badaberu je formiran centar vekovnu torturu. Posebnom vrstom kanxije, od nekoliko traka, koje su
za obuku muxahedina. U okolini Baze podignut je logor za izbeglice iz na krajevima imale upletene olovne kuglice, zatvorenici su bi~evani
susedne zemqe. Centar za obuku bio je pod kontrolom partije Xamat- sve dok od bolova ne izgube svest. Potom je tako izmu~ene vojnike te-
al-Islami Islamsko dru{tvo Avganistana, koju je predvodio Burha- rao da piju slanu vodu. Iako su muxahedini naknadno sovjetskim zva-
nudin Rabani, poreklom Taxik, koji je u Pakistan pre{ao jo{ 1974. go- ni~nicima tvrdili da su prema zatvorenicima postupali humano, jeli
dine. Wegovi vojni komandanti bili su ~uveni Ahmad [ah Masud, ~ije hranu iz istog kazana, igrali zajedno fudbal i odbojku, te{ko da iko u
su se jedinice nalazile u dolini Panx{ir, i Ismail Kan u provinciji to mo`e poverovati. Bezizlaznost situacije i svakodnevna maltreti-
Herat. Pomenuta partija smatra se umereno fundamentalisti~kom. Ia- rawa naveli su zato~enike na o~ajni~ki korak pobunu.
ko je u woj bilo Uzbeka i Pa{tuna, ipak su dominirali etni~ki Taxici. U smiraj dana, 26. aprila 1985, oko 18 ~asova, nastavni kadar
Svoje vojne regrute nalazila je u verskim i sekularnim {kolama sever- tvr|ave Badaber, regruti i sedamdesetak stra`ara postrojili su se na
nog Avganistana. Vojna obuka bila je temeqna, a obuhvatala je bojna ga- zbornom mestu radi ve~erwe molitve. Zatvorenici su znali da tada
|awa, taktiku partizanskog ratovawa sa posebnim te`i{tem na posta- samo dva stra`ara motre na wih. Najsna`niji, a verovatno i najsta-

67
 ISKUSTVA
vojnika, od toga 28 oficira, 13
NE DO VOQ NA VI SI NA pakistanskih zvani~nika i {est
Po~etkom maja 1960. godine, iz Badabera je na sudbonosni stranih instruktora. Tvr|ava Ba-
riji me|u Sovjetima, Viktor Du- let krenuo ameri~ki pilot Frensis Geri Pauers, u izvi|a~kom daber je sru{ena, a baza je znat-
hov~enko napao je jednog od stra- avionu Lockheed U-2, kako bi fotografisao interkontinentalne no o{te}ena. Eksplozija je uni-
`ara kad mu je doneo ve~erwu balisti~ke rakete oko Sverdlovska i Plesecka. Tokom zadatka, ko- {tila tri VBR grad, stotine hiqa-
~orbu. Po{to ga je savladao, od- da metaka, na hiqade granata i
ji je trebalo da zavr{i u Bodeu, u Norve{koj, na wegov avion is-
uzeo mu kqu~eve, oslobodio je raketnih zrna, a uz to i 40 topo-
paqeno je 14 PA raketa SA-2, od kojih je posledwa o{tetila
ostale zato~enike, i Sovjete i va, minobaca~a i te{kih mitra-
U-2, tako da je morao isko~iti. Po doskoku je uhap{en, a posle jav-
Avganistance. Oni su savladali qeza. Uni{tena je i kancelarija
drugog stra`ara, pa ostavili jed- nog sudskog procesa i presude na tri godine zatvora i sedam godi-
sa arhivom o zarobqenicima.
nog od Avganistanaca da ih ~uva. na u radnom logoru, 1962. godine je u Berlinu zamewen za sovjet-
Potom su se uputili ka prostori- skog agenta Rudolfa Abela. Poginuo je 1977. godine u helikopter- SKLA PA WE
ji u kojoj je bila radio-stanica. skoj nesre}i. Na ~esta pitawa radoznalih, na kojoj je visini leteo MO ZA I KA
Nameravali su da kontaktiraju kada je oboren, Pauers je uvek odgovarao na nedovoqnoj.
Informacije o pomenutom do-
Ambasadu SSSR-a u Islamabadu ga|aju prikupqane su du`e vreme-
ili neku od sovjetskih baza u Av- na, iz vi{e izvora. Shvativ{i
ganistanu. Na taj na~in obavesti- ozbiqnost situacije, pakistanski
li bi sovjetske vojne institucije i zvani~nici predlo`ili su Raba-
me|unarodnu javnost o svom po- niju da sa~ini slu`beni izve{taj,
stojawu, a sem toga pru`ili i u kome stoji da je u rejonu Ba-
~vrst dokaz o direktnoj anga`ova- dabera do{lo do oru`anog ob-
nosti Pakistana u avganistanskom ra~una dveju suparni~kih grupa
ratu. Zatvorenici su, zatim, otvo- wegove organizacije. Muxahedi-
rili skladi{ta oru`ja i munici- nima je, pod pretwom smrti, za-
je, u kojima su bili te{ki mitra- braweno da govore o ustanku za-
qezi D[K 12,7 milimetara, mi- tvorenika, a celodnevni tira`
nobaca~i M-62 i baca~i granata pe{avarskog dnevnog lista Sa-
RPG-7, pa ih postavili na kule fir, koji je izvestio o borbi u
stra`are, na uglovima tvr|ave. tvr|avi, zaplewen je i uni{ten.
Ve} 2. maja, mnoge svetske no-
PO SLED WA vinske agencije izvestile su o ne-
BIT KA ravnopravnom obra~unu, a 4. ma-
Ni danas nije ta~no utvr|e- ja je i radio-stanica Glas Ameri-
no da li su dvojica stra`ara sa- AR MIJA AV GA NI STA NA ke javila da je u jednoj od baza av-
vladala svog ~uvara ili ga pod- ganistanskih muxahedina na teri-
Armija DRA imala je slab moral, veliki broj dezertera i toriji Pakistana u eksploziji po-
mitila da ih oslobodi, ali je komandni kadar problemati~nog kvaliteta komunisti~ki re`im
ubrzo odjeknuo signal muxahedi- ginulo dvanaest sovjetskih i dva-
udaqio je sve nelojalne oficire ili su oni sami napustili voj- naest avganistanskih zarobqeni-
na za uzbunu. Molitva je preki-
sku kako bi se prikqu~ili muxahedinima. Pojedine jedinice, me- ka. To je potvrdio i predstavnik
nuta. Otpo~eo je neorganizovani
|utim, bile su dobro obu~ene 38. brigada specijalne namene, na Crvenog krsta Dejvid Delankranc,
napad na jednu od kula u kojoj su se
ustanici utvrdili. Napad je brzo primer, koja je pretrpela velike gubitke u po~etnoj fazi druge koji je 9. maja posetio sovjetsku
odbijen. U me|uvremenu su zatvo- bitke kod pe}ina @avar, i 15. oklopna brigada, koja je dobila ambasadu u Islamabadu. Posle
renici postavili i mitraqeze na ulogu snaga za brzo reagovawe. dva dana, sovjetsko poslanstvo
krovove kula. Na vest o ustanku u uru~ilo je protestnu notu paki-
tvr|avi, blokirani su prilazi bazi, a nastavnici i regruti dobili stanskom predsedniku Zija-ul-Haku, ali daqi koraci nisu preduzeti.
su poja~awe pe{adije, oklopnih vozila i artiqerije iz 11. armij- O doga|ajima u tvr|avi saznalo se od agenta 206. izvi|a~kog cen-
skog korpusa vojske Pakistana. Burhanudin Rabani je li~no, prvo me- tra [ir Slu`be dr`avne bezbednosti Avganistana, koji se u vreme
gafonom a potom i radio-ure|ajem, razgovarao sa ustanicima. Oni ustanka zatekao u Badaberu. Jedan od lidera Islamske partije Avgani-
su mu izneli svoje zahteve organizovawe susreta sa sovjetskim di- stana, Gulbedin Hikmatjar, 29. maja, izdao je radio-vezom nare|ewe o
plomatskim predstavnicima ili osobqem Ujediwenih nacija, odno- poo{travawu kontrole nad sovjetskim zarobqenicima, a uz to je poseb-
sno Crvenog krsta. Rabani je sve zahteve odbio i zatra`io predaju, no nazna~io da se od tada pa nadaqe {uravi Sovjeti ne zarobqavaju.
ali je nai{ao na ~vrst otpor. Potom je, posle dobijawa saglasnosti Posle raspada SSSR-a, ministarstva Ruske Federacije, orga-
pakistanskih vojnih zvani~nika, izdao nare|ewe o juri{u na tvr|avu. nizacije ratnih veterana i predstavnici medija, poku{ali su da utvr-
^vrstina, upornost i izdr`qivost sovjetskih vojnika bili su iz- de identitet ustanika iz Badabera. Sve do decembra 1991. godine,
nena|uju}i. Uraganskom vatrom slamali su sve juri{e neprijateqa zvani~ni Pakistan poricao je postojawe sovjetskih ratnih zarobqe-
tokom no}i, a i sam Rabani izbegao je smrt prilikom eksplozije gra- nika na svojoj teritoriji. Tek posle pregovora u Moskvi, saop{tena
nate RPG-a, koja je te{ko ranila wegovog telohraniteqa. Prislu- su imena petorice poginulih, uz napomenu da se wihovi posmrtni
{kivawem i pra}ewem radio-saobra}aja, slu`ba veze 40. sovjetske ostaci ne mogu predati, jer je u eksploziji sve uni{teno.
armije zabele`ila je razgovor posada helikoptera pakistanske voj- Danas se znaju imena sedmorice junaka iz Badabera podofici-
ske sa avio-bazom, koje su uzleteli oko osam sati ujutro 27. aprila, ri Nikolaj Samin (21) i Nikolaj Dudkin (24), vojnici Igor Vaskov (22),
sa nare|ewem da raketiraju zabarikadirane branioce. Sergej Lev~i{in (21), Aleksandr Zverkovi~ (21) i Sergej Kor{enko
Nije utvr|eno da li je jedno od raketnih zrna, koje su ispalili (21), te najstariji me|u wima, vojni ~inovnik Viktor Duhov~enko (31).
helikopteri ili VBR grad, pogodilo skladi{te municije i ubojnih U februaru 2003. godine, predsednik Ukrajine Leonid Ku~ma, po-
sredstava u tvr|avi, ali je usledila stra{na eksplozija koja je raz- smrtno je odlikovao Sergeja Kor{enka ordenom za hrabrost tre}eg
ru{ila ~itavo zdawe. Muxahedini su iz ru{evina izvukli trojicu te- stepena. Iste godine u decembru, predsednik Kazahstana Nursultan Nu-
{ko rawenih sovjetska vojnika i likvidirali ih na okrutan na~in, zurbajev, odlikovao je Nikolaja Samina ordenom za hrabrost tre}eg
postaviv{i ru~nu bombu na telo svakog od wih. Dvojica Avganistana- stepena. Za odlikovawe su predlo`eni i trojica Rusa i jedan Belorus.
ca uspela su da pobegnu tokom op{teg mete`a. Identitet petorice preostalih junaka do danas jo{ nije utvr|en.
Poginulo je 120 avganistanskih muxahedina, stotinak pakistanskih Dr Aleksandar MUTAVXI]

68 15. avgust 2008.


Pi{e
Aleksandar RADI]
KAVKAZ U PLAMENU
Za Rusiju ofanziva Gruzije predstavqa izvan-
rednu priliku da ekonomsku mo} po~ne da pre-
Z tvara u povratak stvarne politi~ke kontrole
na prostoru biv{eg SSSR-a. Zato se mo`e o~e-
kivati da }e ruski protivudar biti sna`an i efika-
san. Ruske jedinice posle povratka kontrole na te-
renu i potiskivawa Gruzina na polazne polo`aje ve-
rovatno ne}e i}i u dubinu protivni~ke teritorije.
Posao slamawa gruzijskih ambicija bi}e prepu{ten
avijaciji, koja }e u nekoliko dana uni{titi ve}inu
rentabilnih ciqeva u dubini teritorije pod kon-
trolom vlade iz Tbilisija.
Eventualni nastavak ruskog prodora gotovo si-
gurno pretvorio bi priliku za pobedu u krizu kakva
ne treba Moskvi. U tom slu~aju, Rusi bi postali
agresori, a verovatno bi se suo~ili sa gerilskim
pokretom tvrdokornih gor{taka u planinskim pod-
ru~jima. ^ak i za{tita Osetije predstavqa te`ak
zadatak, jer do we vodi samo jedan put koji prolazi
kroz planine i tunel Roki.
Poku{aj Gruzije Pou~ena iskustvima iz drugih lokalnih konfli-
kata, Rusija }e imati ose}aj dokle treba da ide i gde
da pokori Osete se nalazi ta~ka na kojoj mo`e da gradi politi~ki
protivno interesima
Ruske Federacije
vrlo verovatno
profit od primene sile.
Vlada Mihaila Saka{vilija trudi}e se da
pred svetom predstavi Ruse kao negativce sklone
primeni sile i u medijskom ratu ne}e biti va`no to
}e se zavr{iti {to su gruzijske jedinice prve otvorile vatru i po-
krenule konflikt. Ve} u prvim pojavqivawima na
katastrofom po wene televiziji, predsednik Saka{vili koristio je reto-
oru`ane snage. riku hladnog rata i rekao da ako celi svet ne zau-
stavi danas Rusiju, onda }e ruski tenkovi mo}i da
Slaba{na Jeqcinova stignu do bilo koje evropske prestonice.
vlast sa nekoliko Gruzija }e u narednim danima pozivati save-
znike, pre svega Ameriku i Nato, da za{titi intere-
letova borbenih se saveznice. Kada se zavr{i ruski protivudar, na
aviona i podr{kom Kakvazu ne}e zavladati mir svi razlozi za krizu
bi}e sa~uvani i mo`e se o~ekivati poku{aj da se
osetskoj lakoj problem internacionalizuje. Dodu{e, Saka{vili
pe{adiji u pro{losti ne}e mo}i da do|e do stvarne podr{ke od SAD i Na-
toa, zato {to velike sile ne vide razlog za ulazak u
se pokazala sasvim duboki konflikt sa Rusijom u ambiciji Gruzije da
dovoqnom da dr`i ovlada teritorijom Kakvaza, koju `ele za sebe.
itawe Ju`ne Osetije i Abhazije u odnosu na ri-
Gruzine na distanci. zike krize sa snabdevawem energentima pred-
Sada nova ruska
vlast, puna poverewa
u vlastitu mo},
P stavqa ni`erazredni problem. Pre svega,
Evropska unija `eli stabilno snabdevawe zem-
nim gasom i za to `eli garancije stabilne Rusije, a
ona to mo`e da pru`i i to jednom od trasa koje vode
preko Kavkaza kroz osetske i abhaske prostore.
namerava da na Ruski tenkovi su sada postali garant za prola-
konkretnom primeru zak gasa iz centralne Azije do potro{a~a u EU, a to
}e Nato uva`iti kao argument u proceni budu}ih od-
na Kavkazu poka`e nosa sa Gruzijom. Potvrda da nema saglasnosti oko
snagu. toga da se podr`i Gruzija, iako se ona tvrdoglavo
P A R A L E L E
name}e kao kandidat za ulazak u Nato, predstavqa
stav ~lanica Alijanse sa samita u Bukure{tu, odr-
`anog proletos, da se ne `uri sa prijemom dr`ava iz
biv{eg SSSR-a. U tom pogledu, iz Natoa su pokaza-
li po{tovawe za ruske interese, iako nerado pri-
hvataju situaciju da ruski interesi budu prioritet-
ni na prostorima koji su u pro{losti tradicional-
no potpadali pod rusku sferu uticaja.
Po Gruziju mo`e lo{e da se zavr{i i primena
kosovskog presedana u me|unarodnim odnosima kada
je re~ o sudbini Ju`ne Osetije i Abhazije. Moskva
sada mo`e da podr`i saveznice u progla{ewu sa-
mostalnosti od Gruzije i da taj ~in obrazlo`i pri-
merom Kosova ako su Albanci imali priliku da se
protivno interesima Srbije osamostale i da do|u
do priznawa od SAD i dela vode}ih sila EU, onda
Rusija ima pravo da podr`i samostalnost kavkaskih
naroda. U tom slu~aju Gruzija bi osim politi~kog i
vojnog poraza kona~no ostala bez dela teritorije
koja je bila u sastavu gruzijske federalne jedinice
biv{eg SSSR-a.
io bi to neslavan zavr{etak Saka{vilijeve
avanture za koju se Gruzija godinama pripre-
B mala. Za kona~nu ofanzivu protiv Oseta uvo-
zila je sredstva ratne tehnike, obu~avala ka-
dar, stvarala politi~ki oslonac kod sila zaintere-
sovanih za slabqewe ruskog uticaja na Kavkazu. Dva
glavna strate{ka partnera su SAD i Ukrajina. Bu-
{ova administracija brinula se za svog kavkaskog
saveznika prvenstveno ja~awem politi~ke podr{ke,
a konkretne mere pomo}i svele su se na nekoliko
starih helikoptera UH-1 i ne{to opreme za potrebe
pe{adije.
Zauzvrat, Gruzija je slala qudstvo u Irak da bi
dokazali privr`enost ameri~kim interesima. Do te
mere su bili dosledni u odluci da podr`e misiju u
Iraku da su tamo poslali najboqe obu~eni deo oru-
`ane sile i to ~itavu petinu od ukupnog broja pe{a-
dinaca.
Ukrajina se pokazala dobrim saveznikom u
snabdevawu gruzijskih oru`anih snaga, koje su od te
dr`ave dobile borbene avione, artiqerijska oru-
|a, raketne sisteme protivvazdu{ne odbrane i
ostale artikle potrebe za rat.
U mesecima pred po~etak ofanzive Gruzija je
stalno slala izvi|a~ke letelice u vazdu{ni prostor
Ju`ne Osetije i Abhazije. Pribavqani su podaci o
lokalnim ruskim snagama i prouzrokovana reakcija
sistema protivvazdu{ne odbrane.
Rusi su imali vremena da se pripreme za gru-
zijsku ofanzivu i na prve vesti o novom ratu ruske
jedinice iz sastava 58. armije krenule su u protivu-
dar, izbacile gruzijske vojnike iz Chinvalija, glav-
nog grada Osetije, i vratile Gruzine tamo odakle su
krenuli.
69
SIMULACIJE

Theatre of War

KO M AN D O V A W E
MISIJAMA U PET
KAMPAWA
P
Autori ~uvene redstavqamo vam interesantnu kombinaciju strategije i simula-
simulacije letewa IL-2 cije, koja }e, verovatno, uticati na sve budu}e strategije. Mo-
`da i na simulacije.
Sturmovik napravili Autori ~uvene simulacije letewa IL-2 Sturmovik napravili su
su novu strategiju u novu strategiju u realnom vremenu. Period koji ona obra|uje jeste
realnom vremenu, Drugi svetski rat. Izabrano je to vreme jer su za wega ve} imali po-
prili~an broj ura|enih objekata, a i mehanika, odnosno fizika im
u kojoj se obra|uje je bila isprogramirana.
Drugi svetski rat. Pre skoro godinu dana najavqeno je da 1C i Battlefront izdaju
Vreme od 1939. novu strategiju Theatre of War. Period od 1939. do kraja 1945. go-
dine, koji prikazuje simulacija, izdeqen je u pet kampawa. Svaka od
do kraja 1945. godine wih pru`a vam mogu}nost da komandujete drugim armijama.
izdeqeno je u pet U prvoj kampawi SSSR komandujete Crvenom armijom od
kampawa. Svaka od wih pru`a 1941. do 1945. Tokom druge ste na ~elu nema~kih jedinica od 1939.
mogu}nost da komandujete drugim do 1945. Zapovednik Poqske armije, u vreme doga|aja 1939. godine,
bi}ete u tre}oj kampawi. Slede jo{ dve, od kojih je prva sli~na Poq-
armijama, u ~etrdesetak skoj re~ je o Francuskoj 1940. godine. Na kraju je Drugi front, gde
misija. ste glavnokomanduju}i saveznicima od 1944. do kraja rata.

70 15. avgust 2008.

 Simulacija ima oko 40 misija, {to svakako nije malo. Obave{tewa i na-
redbe koje dobijete pred po~etak svake misije vrlo su informativne, pa se pone-
{to mo`e i nau~iti iz istorije. Naravno, dobro pazite na zadatke, jer vam od
uspeha u svim sekundarnim akcijama zavisi pomo} poja~awe koje dobijate.
Veoma je dobro osmi{qena balistika naoru`awa. Koliko se autori hvale,
a treba im verovati na re~, vodili su ra~una ~ak i o uglovima pod kojima padaju
granate na vozila, mestima gde udaraju u wih, debqini oklopa i udaqenosti sa
koje se ga|a. Poput vremenskih uslova, na balistiku uti~e i vrsta municije koja se
koristi. Stoga nije dovoqno re}i da je Theatre of War samo strategija ve} i svoje-
vrsna simulacija.
Igrica obiluje detaqima. Svaki vojnik ima svoje ime i prezime, poseduje
odre|ene ve{tine i iskustvo, koje se pove}avaju ako pre`ivi neku misiju. Povrh
svega, najzaslu`niji borci mogu dobiti i medaqe. Pa`qivo su izabrane i uni-
forme i vozila. Priroda i objekti u prostoru vrlo su realni. Atmosferske pri-
like poput magle, snega ili ki{e do~aravaju ratne situacije. Editor mapa, u kojem
mo`ete pustiti ma{ti na voqu i napraviti sopstvenu misiju, prili~no je kompli-
kovana. Wega prati uputstvo koje }e vam pomo}i da napravite mapu kakvu `elite.
Prili~no dobro rade ve{ta~ka inteligencija i uticaj morala na jedinice u
borbi. Ukoliko ukqu~ite uticaj morala mo`e se dogoditi da pojedine jedinice po-
begnu sa bojnog poqa, pod dejstvom neprijateqske vatre. Obi~ni vojnici mogu da
zauzmu mesto nekog od posade na oru|u pod uslovom da, na primer, to nije mesto
voza~a tenka. Delovawe komandanta na jedinice u okolini jeste realno i ne}e
biti mnogo be`awa sa fronta. Tako|e, mo`ete da poku{ate da izdate naredbu
jednom vojniku da napadne tenk u prolazu, ali vrlo verovatno }e on pobe}i pre
nego li ustane iz zaklona da napadne ono {to ste mu kao ciq zadali.
U okviru simulacije postoji i enciklopedija o razli~itom naoru`awu koje
se u borbi koristi. Ono je i grafi~ki prikazano, animirano, uz potrebna obja-
{wewa o upotrebi i karakteristikama.

HAR DVER SKE PO TRE BE PRO GRA MA

Operativni sistem Windows XP ili Vista
Procesor minimum Intel Pentium 4 na 2.5GHz ili AMD Athlon na 2.0 GHz
Grafi~ka kartica GeForce 5700 or Radeon 9600 sa minimum 128 Mb ko-
ja podr`ava Shader v2.0 instrukcije.
Radna memorija minimalno 512 Mb, a mesta na disku za instalaciju oko 3 Gb.

Iz misije u misiju jedinice koje pre`ive imaju vi{e iskustava i mnogo su

ubojitije. Nova oru|a i borbena sredstva pojavqiva}e se u skladu sa stvarnim
ulaskom na boji{te. Zato se ne trudite da ~uvate ono {to }e ubrzo biti zamewe-
no ne~im drugim.
Ukoliko u toku misije postignete zadate ciqeve, dobijate i odre|ena poja~a-
wa. To }e bam olak{ati igru, a mo`e se desiti i da bez izdavawa novih komandi
pobedite neprijateqa.
Zvu~ni efekti su relativno slabi. Glasovi koji se povremeno ~uju jesu retki
i ~esto se ponavqaju, a muzika je preglasna u odnosu na zvu~ne efekte.
Po{to je igra vrlo zahtevna i sva pa`wa igra~a usmerena je na wu, lepota
grafike u simulaciji ne dolazi do izra`aja. Atmosferske prilike ote`avaju po-
sao procesoru i grafi~koj karti tako da se s vremenom grafika mora smawiti, to
jest broj detaqa, kako bi uop{te moglo da se igra.
Misije u Theatre of War su prili~no monotone napad ili odbrana na boji-
{tu izgledaju isto i u Belgiji, Poqskoj ili u Rusiji. Mape su velike, ali sli~ne, pa
se lako zaboravi gde je boji{te.
Nemogu}e je komandovati jedinicama ukoliko ste mnogo primakli kameru.
Ukoliko je odmaknete, ne}ete videti detaqe. Tako|e se vrlo lako izgubi orijenta-
cija ukoliko prelazite sa jedinice na jedinicu, posebno u situacijama kada imate
vi{e jedinica iste vrste.
Tokom igrice se ne proizvode nove jedinice, ve} koristite samo one koje
ste odabrali na po~etku misije ili eventualna poja~awa koja vam pristignu dok
misija traje.
Mali je i broj jedinica koje mo`ete izabrati za slede}u misiju. De{ava se da
pojedine jedinice morate imati na nekoj mapi, ~ak iako to ne `elite
Povremeno se ve{ta~ka inteligencija mu~i i sa jednostavnim zadatkom. Pri-
mer za to jeste kada po{aqete grupu vojnika u formaciji i oni nai|u na prepreku
na putu.
Ipak, Theatre of War je zarazna simulacija koja }e vas neko vreme prikova-
ti za ra~unar. Nekima se uop{te ne}e dopasti. Za qubiteqe igrawa u mre`i ona
pru`a mogu}nost da istovremeno u~estvuje osam igra~a.
Igor VASIQEVI]

71
FEQTON
P R E ]U T A N I S R P S K I G E N E RAL I U AU S T R IJ S KOJ C AR E V I N I
Pi{e
POSVE]ENOST
Rade
MILOSAVQEVI] POZIVU
Tokom istorije, u vojsci
austrijske i austrougarske
carevine bilo je vi{e od dve
stotine Srba generala
i najvi{ih oficira. Mnogi
od wih ispovedali su katoli~ku
veru, ali je nemali broj bio
i onih koji su ostali verni
pravoslavnoj crkvi. Wihovo
li~no juna{tvo, vojni~ko
majstorstvo i dobijene bitke
omogu}ili su da srpski narod
u zagrani~nim, iliti kraji{kim
podru~jima, tradicionalno
u`ivaju izuzetne nacionalne
povlastice.
72
ko je verovati istori~arima i {najderima istorije, na Balkanu nije bilo Slo-
vena pre {estog veka. Kada su se naselili, posle dugotrajnog otpora, primili
A su hri{}anstvo, a u 10. veku jezik svih ju`noslovenskih plemena bio je samo je-
dan. Na ru{evinama Vizantije sredinom 11. veka do{lo je do velikog crkvenog
raskola, koji je u kasnijim vekovima imao tragi~ne posledice. Razlaz se u po-
~etku ticao samo izvesnih teolo{kih tuma~ewa Hristove vere, ali je borba iz-
me|u Carigrada i Rima ~esto vo|ena i drugim sredstvima.
Sloveni isto~nih krajeva Balkana ~vrsto su se dr`ali svojih izvornih (pravo-
slavnih, ortodoksnih) dogmi, dok su zapadna plemena tako|e posle `estokog otpora
priznala papu za svog vrhovnog verskog poglavara. U predelu naseqenom jugoisto~-
no od Alpa formirana je pokrajina Slovenija, koja nije imala sopstvenu dr`avu,
dok je posle kratkotrajnog uspona, hrvatska dr`ava u{la u sastav ja~ih severnih su-
seda, koje su plemenske stare{ine priznale za svoje gospodare. Na istoku je Srbija
pod Nemawi}ima bila nezavisna dr`ava, ~ak kraqevina i carevina. U toj dr`avi je
cvetala visoka kultura, posebno graditeqstvo, slikarstvo i kwi`evnost, a napori-
ma Rastka Nemawi}a, potoweg Svetog Save, u~vr{}eno je pravoslavqe i utvr|ena
crkvena samostalnost.
SE O BE
Posle boja na Kosovu, pada Carigrada, Srbije i Bosne, usled turskog zuluma,
mase pravoslavnog stanovni{tva prelazile su u Ma|arsku i Austriju. Tu su nai{li
na qude koji su govorili istim ili sli~nim jezikom, na hri{}ane zapadnog obreda.
Predvo|eni svojim crkvenim visokodostojnicima, a podr`ani od nacionalno svesnih
vojnih stare{ina, Srbi su gr~evito nastojali da sa~uvaju svoju veru, pru`iv{i ot-
15. avgust 2008.
por ~esto bezobzirnim nasrtajima na slavnih Srba s ~inom pukovnika, da
wihovu slobodu savesti. U tom suko- bi tek Atanasije Ra{kovi}, knez i vo-
bu interesa na{li su se brojni ofi- |a ustanka u Starom Vlahu 1737. go-
ciri srpske nacionalnosti. S jedne dine, zamalo dostigao generalske po-
strane, podrazumevala se lojalnost ~asti.
dr`avi, a s druge je bila isto tako U ~in pukovnika srpske nacio-
prirodna te`wa ka o~uvawu obi~aja, nalne milicije Ra{kovi} je unapre|en
vere i pisma. 15. marta 1739. godine. Kao najsta-
Sklapaju}i ugovore sa Carevi- riji oficir austrijske vojske od svih
nom, Srbi su sa najvi{eg mesta pri- Srba, bio je po dru{tvenom ugledu od-
mali poveqe, koje su u istoriji nazva- mah iza patrijarha Arsenija ^etvrtog
ne privilegijama. Prvu od tih privi- [akabente, ~ija je sestra An|elija
legija izdao je car Ferdinand 1538. bila Atanasijeva `ena. Car Karlo
godine, kada su od prido{lih uskoka [esti mu je uz ~in izdao i plemi}ku
osnovane tri kapetanije od po 200 diplomu. Sa grani~arima iz posavske
vojnika. Najpoznatiju povequ Srbima granice istakao se 1745. u ratu u
izdao je, 5. oktobra 1630, car Fer- Italiji, kada je general Andre pohva-
dinand Drugi na audijenciji u Regen- lio juna{tvo Srba. Vrativ{i se sa
sburgu. Poveqa s garancijama izuzet- rati{ta formirao je novi grani~ar-
nih prava tada je uru~ena dvanaesto- ski puk, za ~ijeg komandanta je i posta-
rici srpskih prvaka sa vladikom vqen. Imao je svoj plemi}ki grb sa or-
Maksimom Predojevi}em na ~elu. Na- lom u poletu, darivao je srpske mana-
`alost, sa visokih mesta ~esto su te Carica Austrougarske Marija Terezija stire i bio istaknuti srpski prvak u
iste privilegije kr{ene, {to je iza- svakom pogledu. Od ~etvorice wego-
zivalo nepokolebqiv otpor qudi koji su sebe smatrali slobodnim vih zetova, trojica su postali generali, kao i wegov sin Aleksandar
ratnicima i bili ponosni na tu svoju slobodu. (17201773).
O tom otporu govori velik broj oru`anih buna, od kojih su naj- Bio je Atanasije kao predodre|en da postane prvi pravoslav-
poznatije Osmokruhovi}eva 1666. i Qubojevi}eva 1755. godine, ni Srbin general austrijske vojske. Prilikom jednog manevra na Ra-
koja je u Severinu kod Bjelovara okupila oko dvadeset hiqada kraji- ko{kom Poqu kod Pe{te, gde su pod Ra{kovi}evom komandom srp-
{nika. Obe su skr{ene la`nim obe}awima i vojnom silom. sko-hrvatski pukovi nadma{ili nema~ke u pogledu vojni~ke izve`ba-
nosti i brze paqbe, carica Marija Terezija ga je naro~ito odliko-
SR BI KA TO LI CI vala izrekav{i mu svoje carsko blagovoqewe i pozvav{i ga za
Svest da su im povlastice dodeqivane zbog wihovog vojni~kog carski sto ispred svih generala i ministara, dav{i mu mesto za
ume}a i velike hrabrosti i snage, neophodne za opstanak Carevina, stolom pored sebe, pohvaliv{i srpski narod i obe}av{i mu mnoge
bila je jasna. Austrija je umela da nagradi vojni~ko dr`awe i hra- carske milosti. To je zna~ilo i generalski ~in, ali mu je taj uspeh
brost srpskih mladi}a, da im {irom otvori svoje dobro ure|ene {ko- do{ao glave.
le i omogu}i napredovawe do najvi{ih polo`aja i ~inova, ra~unaju}i Posle zajedni~kog ru~ka u Kupinovu, jedan od mnogobrojnih slu-
tu i dodelu plemi}kih titula. U Dr`avnom arhivu u Be~u ~uva se mi{qe- gu mu je podmetnuo otrovnu {oqicu crne kafe, od ~ega je Atanasije
we jednog od visokih vojnih komandanata o Srbima: To su lepi qudi, 19. maja 1753. umro. Zavidqivi ma|arski, ali i drugi oficiri, ni-
visoki, neu~eni, ali bistra uma, hrabri junaci, za boj kao stvoreni. su mogli da mu oproste uspehe i uspon. Po nare|ewu generala Ser-
I pored velikog juna{tva, dokazanog vojni~kog ume}a i brojnih belonija, uz velike po~asti sahrawen je u manastiru Kru{edolu.
pobeda, izvojevanih pod wihovom komandom, u izvorima koji govore
o vojnoj i ratnoj istoriji Austrije, Srbi se retko pomiwu jer su svr- NARODNA PERJANICA
stavani me|u Hrvate, gde ih je bilo u najve}em broju. Tako su u hrvat- Od preko 200 generala Srba u Austriji, prvi Srbin pravo-
ski nacionalni korpus ubrajani ne samo Srbi, koji su primili kato- slavne vere koji je unapre|en u ~in general-majora (1763. godine)
li~ku veru, ve} i oni koji su ostali verni pravoslavqu. Tada{wi bio je Mihajlo Mika{inovi}, ro|en u kraji{kom selu Plav{incu kod
istori~ari (ve}inom sve{tena lica) smatrali su Srbe katoli~ke Koprivnice 1715. a umro u Be~u 3. novembra 1774. godine navodno
vere preverenicima, pa ih zato vi{e nisu ni smatrali Srbima. I od podagre, ali vi{e od tuge zbog pretrpqene nepravde. Kapetan je
pored toga, prema {turim istorijskim podacima, u austrijskoj care- postao 1739. godine, istakao se u brojnim bitkama u ^e{koj, Poqskoj
vini bilo je vi{e od 200 Srba generala, od kojih su mnogi ostali u i Italiji, naro~ito kod Veltrina, posle ~ega je 1745. dobio ~in ma-
pravoslavnoj veri, a bilo je dosta i onih koji su, pod pritiskom ili jora. Baronstvo od [langenfelda dobio je kao pukovnik i koman-
vo|eni sopstvenim interesima, preverili. dant Vara`dinsko-|ur|eva~ke regimente 28. juna 1760.
Jedan od prvih Srba katolika koji je postao austrijski general Kao general-major Mihajlo Mika{inovi} je bio na du`nosti-
bio je Jovan Andrija Makar (ro|en u Kri`evcima, oko 1640. godine ma u Karlovcu i Osijeku, da bi 1766. godine dobio i ~in feldma-
umro u Be~u, 1700), sin kraji{kog pukovnika Nikole Makara {al-lajtnanta. U pohvalnim napisima o wemu isti~e se da je na srp-
(16201674). Jovan je bio vo|a haramija u Vratnu na Kalniku i ve} skom saboru u Sremskim Karlovcima 1769. svoj glas prilikom iz-
u 29. godini dobio ~in potpukovnika. S 42 godine izazvao je na meg- bora mitropolita dao vladici gorwokarlova~kom Danilu Jak{i}u,
dan i pogubio turskog kapetana u Virovitici, {to mu je donelo veli- a ne kandidatu preporu~enom od Be~a. Bio je to i kraj wegove voj-
ko po{tovawe i slavu. Izme|u ostalog, bio je i komandant Sigeta, a ni~ke karijere. Najpre je pra}en i otkucavan, a zatim 1771. vi-
1687. godine postao je baron i general-major. Juna{tvom se ista- {e suspendovan nego penzionisan, uz nisku i neadekvatnu penziju.
kao i 1693. na Biha}u, ali je bio prevelikih ambicija, koje su {te- I pored dokazanog juna{tva, carica ga nije udostojila najvi{im
tile op{tim interesima. U delu Razgovor ugodni naroda Slovin- ordenom.
skoga oba Makara opevao je Andrija Ka~i} Mio{i}. Nastanio se u Krajini, u Koprivnici, gde je `iveo wegov narod.
Prvi Srbin pravoslavne vere, unapre|en u ~in pukovnika au- Bio je revnostan Srbin Pravoslavnu svoju veru i crkvu `arko je
strijske vojske (1702. godine, umro 1711) bio je Jovan Sekula. We- qubio i istinski po{tovao. Istaknutu ulogu odigrao je bore}i se
govo ime pre}utala je Vojna enciklopedija, u ~ijem se drugom izdawu protiv unija}ewa Srba na Krajini, a u pomenutoj buni 1755. spasio
pomiwe Ivan Sekula, hajdu~ki haramba{a u Slavoniji, o~igledno je narod od ve}ih represalija. Iako carski oficir, nije se odvajao
predak ovog pukovnika. Posle wega sledilo je jo{ desetak pravo- od svog naroda; do wega su dolazile `albe kraji{nika koje je pa-

73
 FEQTON
28. avgusta 1802. u Temi{varu. U aktivnu slu`bu
stupio je 1749. kod slavonskih grani~ara. Major
je bio 1756. a kao potpukovnik Gradi{kog puka
odlikovan je 1762. ordenom Marije Terezije.
Baron je 1765, pukovnik i komandant Vla{ko-
`qivo razmatrao prosle|uju}i ih vi{im nadle- ilirske regimente 1777, komandant u Brodu i ge-
{tvima sa svojim mi{qewem. neral-major 1783. i feldmar{al-lajtnant 1788.
S jedne strane sti{avao je opravdan i pone- godine. Za vreme slu`be u Beloj Crkvi optu`i-
kad nekontrolisani bunt (znaju}i da }e posledice van je pred vojnim sudom u Temi{varu radi svojih
biti stra{ne i pogubne), s druge je morao da oba- nacionalnih stavova.
vqa svoje du`nosti nalaze}i u Be~u razumevawa za Na barona Papilu u Mehadiju bilo je
kraji{ke zahteve, koje je u osnovi podr`avao. U adresovano jedno od sa~uvanih pisama Stanka Jo-
vreme bune pisao je mitropolitu Nenadovi}u i vanovi}a odbornika krajinskog, u kome obave-
pozvao ga na zajedni~ku akciju; kod obnove mana- {tava komandante austrijskih trupa oko Or{ave
stira Lepavine dao je najve}i prilog, bio je ktitor o te{kom stawu Srba uo~i ustanka Ko~ine kra-
i tutor drugih crkava, a svojim novcem je kupovao jine. Da je bio Srbin po ro|ewu navode i be~ki
crkvene kwige iz Rusije. Kao feldmar{al i baron Porodica Se~ujac izvori, a da je zastupao srpske interese u Mo-
koristio je svoj grb sa srpskom narhiji govori wegova izjava u Te-
trobojkom i ocilima. Slavio je PR VI PU KOV NI CI mi{varu 1790. u kojoj ka`e: Ne-
krsno ime sv. Jovana. Kod wega je }emo i ne damo da se na{e privi-
Posle Jovana Sekule, prvog pravoslavnog Srbina s ~inom pu- legije od Ma|ara ozakowuju.
dolazio mladi Dositej Obrado- kovnika u austrijskoj vojsci, u periodu od oko pola veka pukovnici
vi}, {to je opisao u svojoj kwizi su postali i Ostoja Tekeli Popovi} 1706. godine (umro 1731) Jo- Dve godine stariji Arsen(ije)
@ivot i prikqu~enija. Kad mu je van Demetrovi} (umro 1709) i Haxi Mojsije Ra{kovi} (16501718) Se~ujac, sin majora \or|a i Ane
umrla `ena, o`enio se Anom, 1707. godine, pa Jovan Tekeli Popovi} 1716. godine (umro 11. ok- Stanisavqevi}, ro|en je 1720. u
}erkom pukovnika Mihajla Proda- tobra 1732) Josif Monasterlija 1743. godine (umro 1749) Atana- Petrovaradinu, a umro 13. janua-
novi}a i sestrom generala Save sije Ra{kovi} (16971753) i Vuk Isakovi} (16951759) iste 1739. ra 1814. u Be~u u 94. godini. Ka-
Prodanovi}a, koja se posle wego- godine, pa Jovan Horvat Kurti} 1751. godine. det je postao 1741. u Gradi{kom
ve smrti preudala za ruskog ple- U drugoj polovini 18. veka ~in pukovnika dobili su 1753. grani~arskom puku, major 1759,
mi}a Stefana O`egovi}a. godine Nikola Vitkovi}, a 1755. Mihajlo Prodanovi} (1706 potpukovnik 1765. godine. Orden
Kao srpska perjanica, Mi- 1761). Oni su ve}inom slu`ili u kraji{kim pukovima osnova- Marije Terezije primio je 1762. a
ka{inovi} je bio neka vrsta ori- nim 1737. godine, u kojima se sve do 1760. komandovalo na na- 1767. i plemstvo od Heldenfel-
jentira potowim srpskim ofici- rodnom, tj. srpskom jeziku. da. Ko mandovao je 13. grani~ar-
rima u Monarhiji. skim pukom i bio pukovnik Banat-
Feldmar{al-lajtnant Jef- ske granice do 1773. kada je pre-
timije Qubibrati}, konte de Trebiwe, sin kapetana me{ten u Brod. U ~in general-majora unapre|en je
Kuzmana, ro|en je u Dubrovniku 1716. a umro u Be~u 1783. i posle penzionisawa postao dvorski savet-
1. februara 1779. godine. Bio je samo godinu dana nik. Svi wegovi potomci nosili su isto ime Arse-
mla|i od Mika{inovi}a. ^in generala dobio je ka- nije. Drugi Arsenije Se~ujac umro je 1839. kao pu-
snije, ali bi stigao i do ~ina feldcajgmajstera da po- kovnik, tre}i Arsenije Se~ujac, ro|en 1814. u Be~u,
sle preme{taja u Kremonu nije oti{ao kod carice i bio je general-major, a ~etvrti, Arsenije Se~ujac je
zamolio je da ga otuda vrati, jer tamo nema ni sve- umro 1903. godine tako|e kao general-major.
{tenika ni crkve svojega zakona. Marija Terezija,
gorqiva katolkiwa, nije sa simpatijama primila tu FELDCAJGMAJSTER
molbu. U radovima o Qubibrati}u isti~e se da je po- Pavle Davidovi} je prvi Srbin pravoslavne
stao kadet sa 14 godina kod srbijanske krajine, da vere koji je postigao ~in feldcajgmajstera. Ro|en je
je 1753. godine bio potpukovnik, da se kao pukovnik u Budimu 1737. godine, a umro 18. februara 1814.
1758. istakao u opsadi Olomuca, da je 1760. nagra- Grb Mihajla Prodanovi}a u Komoranu, gde mu je o dr`avnom tro{ku podignut
|en baronstvom, a 1762. godine odlikovan ordenom Marije Terezije. spomenik na srpskom grobqu, skoro vek posle smrti. U vojsku je stu-
^in general-majora dobio je 1770. godine, a feldmar{al-lajt- pio 1757. kao dobrovoqac, u~estvovao je u Sedmogodi{wem ratu
nanta 1773. u Karlovcu, odakle je preme{ten u Osijek, pa u Kremo- 17561763. kao komandir ~ete, a u Ratu za bavarsko nasle|e
nu. Bio je visok, nao~it, a u 30. godini je rawen i ostao sakat u jed- 17781779. istakao se u juri{u na Habel{vert. U ~in majora unapre-
nu ruku. Iz prvog braka imao je k}er i dva sina, a u drugom se o`e- |en je 1779, kada je odlikovan ordenom Marije Terezije, a titulu ba-
nio udovicom pukovnika ^arnojevi}a. O wegovom radu u Gradi{koj rona s predikatom D Alton dobio je naredne godine. Pukovnik je postao
regimenti pohvalno je pisao A. M. Reqkovi}. Wegov sin Mihajlo 1783. godine kao komandant Petrovaradinskog grani~arskog puka.
Qubibrati} bio je pukovnik Oto~ke regimente, a ~in generala imao U burnim doga|ajima za vreme Ko~ine krajine kontaktirao je sa
je i Stefan Qubibrati}. Srbima, koji su ~iwenicu da imaju sunarodnika na va`nom mestu
smatrali vrlo zna~ajnom. Dolazio je ~esto u Zemun, gde je radio sa
BARON OD PAPILE pukovnikom Xenejnom i kapetanom Mihajlom Mihaqevi}em. U Srpsko-
Samuilo Zdjelarevi}, ro|en oko 1720. u Gr|evcu kod Bjelovara, turskom ratu 17881791. godine Pavle Davidovi} je sa svojim gra-
a umro u Bjelovaru 5. decembra 1771, bio je tre}i Srbin pravo- ni~arima i dobrovoqcima na juri{ zauzeo [abac, a zatim u~estvo-
slavne vere, koji je (pred samu smrt), unapre|en najpre u ~in gene- vao u zauzimawu Beograda, Le{nice i Loznice, opsedao Soko i ra-
ral-majora, a potom i feldmar{al-lajtnanta austrijske vojske. Bio tovao protiv Ali-pa{e Vidaji}a. ^in general-majora dobio je 1790.
je vi{i oficir u vreme Qubojevi}eve bune 1755. kada su savreme- godine, a kao feldmar{al-lajtnant 17961797. komanduje korpusom
nici hvalili wegovo dr`awe, jer nije bio slepo oru|e austrijskih u ratu protiv Francuske. U ~in generala artiqerije (feldcajgmaj-
militaristi~kih krugova. To je bio i razlog {to nije dobio ve}e po- stera) unapre|en je 1807. i time u{ao u red najistaknutijih austrij-
~asti, koje je zaslu`ivao, pa ni najve}i cari~in orden. skih vojnih komandanata svoga doba. Wegova potpuna posve}enost
Pavle Dimi}, baron od Papile, ~etvrti po redu Srbin (cin- vojsci i vojnom pozivu vidi se i iz podatka da se nikada nije `enio.
carskog porekla) austrijski general, ro|en je 1722. u Aradu, a umro (Nastavak u slede}em broju)

74 15. avgust 2008.


DOGODILO SE...
17. avgust 1861.
U Kne`evini Srbiji objavqen Zakon
o ustrojstvu narodne vojske. Stvara-
we narodne vojske smatra se jednim
od najve}ih dostignu}a vladavine
kneza Mihaila Obrenovi}a. Seqa-
ci su obu~avani u blizini svojih se-
la, nisu du`e odvajani od zemqe, a
takva vojska nije iziskivala unifor-
me ni odr`avawe kasarni. Narodna
vojska je polako narastala i osta-
vqala sna`an utisak na velike sile
i Portu, a najvi{e na srpsku javnost
koja je ponovo bila obuzeta idejom o
narodnom oslobo|ewu.
18. avgust 1805.
Srpski ustanici
u Prvom srpskom
ustanku porazili
odred turske voj-
ske na Ivankovcu,
brdu kod ]uprije.
Boj na Ivankovcu
je prvi sukob usta-
nika sa turskom
carskom vojskom. Ovim bojem srpski
ustanak na dahije prerastao je u su-
kob sa Otomanskom imperijom.
19. avgust 1919.
Ukazom regenta Aleksandra Kara-
|or|evi}a vojni zakoni Kraqevine
Srbije i daqe su privremeno bili
na snazi na celom prostoru Kraqe-
vine SHS. U svim zakonima, uredba-
ma i propisima naziv dr`ave, ume-
sto Kraqevina Srbija, zamewen je
nazivom Kraqevstvo Srba, Hrvata
i Slovenaca, pridev srpska voj-
ska, zamewen je sa vojska Kraqev-
stva Srba, Hrvata i Slovenaca, a
re~i srpski podanik, srpski gra- mi i kolonizaciji. Ovaj zakon je pro-
|anin i srpski dr`avqanin, za-
mewene su terminom dr`avqanin
Kraqevstva Srba, Hrvata i Slove-
naca.
20. avgust 1884.
Posle ~eti-
ri godine
gradwe, sve-
~ano je otvo-
rena zgrada
be o grad ske
`e le zni~ ke
stanice. Sa stanice je uskoro kre-
nuo prvi voz na tek izgra|enoj pru-
zi BeogradNi{. Glavni investitor
i izvo|a~ radova bilo je Francu-
sko dru{tvo, a radove je nadzirao
srpski arhitekta Dragi{a Miluti-
novi}.
VREMEPLOV
KRAQ MILAN OBRENOVI]
Ro|en je 22. avgusta 1854. u Manasiji, u Vla{koj.
Nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovi}a, 10. juna
20. avgust 1968. 1868, Milan Obrenovi} je ~inom miropomazawa u Sa-
Sovjetska ar- bornoj crkvi 5. jula uveden u vladala~ko zvawe. Do kne-
mija i trupe `evog punoletstva 1872. godine, u wegovo ime je vladalo
ostalih zema- namesni{tvo koje su ~inili Milivoje Petrovi} Blazna-
qa Var{av- vac, Jovan Risti} i Jovan Gavrilovi}.
skog pakta, iz- Knez Milan je 1876. godine objavio rat Turskoj, ko-
uzev Rumunije, ji je neuspe{no okon~an 1877. godine. Iste godine je pod
pre{le su granicu ^ehoslova~ke uticajem Rusije ponovo zaratio s Turskom, ovog puta uspe-
pred pono}, zapo~ev{i invaziju ra- {no. Iz tog rata je Srbija 1878. godine iza{la oja~ana,
di gu{ewa Pra{kog prole}a, de- dobiv{i u julu iste godine na Berlinskom kongresu Vraw-
mokratskih socijalisti~kih reformi ski, Ni{ki, Pirotski i Topli~ki okrug, ali i formalno
koje je predvodio lider ~ehoslova~- priznawe nezavisnosti. Dvadeset drugog avgusta 1878.
godine objavio je Proklamaciju u kojoj je obznanio mir
ke Komunisti~ke partije Aleksander
izme|u Srbije i Otomanske imperije, teritorijalno pro-
Dub~ek. {irewe i nezavisnost Kne`evine Srbije.
Govore}i o odredbama Berlinskog kongresa, knez je
22. avgust 1848.
u Proklamaciji istakao da iako ovaj Ugovor nije nami-
Ro|en je srpski ge- rio sve `eqe srpske, opet, prema prilikama, u kojima je
neral lu`i~kosrp- ova velika me|unarodna pogodba utvr|ena, Srbija ima
skog porekla Pavle da bude zahvalna na visokoj blagonaklonosti Velikih si-
Juri{i} [turm, je- la. Nakon toga, 22. februara 1882. Srbiju je proglasio
dan od najistaknu- kraqevinom, a sebe kraqem, pod imenom Milan Prvi,
tijih srpskih ofi- Obrenovi} ^etvrti. Vladavina kraqa Milana ostala je
cira u balkanskim upam}ena i po doga|ajima koji su poquqali wegov vla-
ratovima i u Pr- darski ugled: najpre je u krvi ugu{io Timo~ku bunu oktobra
vom svetskom ratu. Zaslu`an za bli- 1883. godine, a zatim je vodio bespotrebni i bezuspe{ni
stave pobede srpske vojske nad au- rat protiv Bugarske u novembru 1885. godine. Abdicirao
strougarskom armijom u Cerskoj i je u korist maloletnog sina Aleksandra marta 1889. Um-
Kolubarskoj bici. ro je u Be~u 11. februara 1901. godine.
23. avgust 1876.
U boju na [uma-
UPOTREBA IKONA
tovcu brojno sla- U SRPSKOJ VOJSCI
bija srpska vojska Propis o upotrebi ikona donet je re{ewem ministra
pod komandom ru- vojnog od 21. avgusta 1899. godine. Wime je odre|eno da
skog dobrovoqca ikone stoje u vojni~kim stanovima i kancelarijama koman-
generala Mihaila di i svakoj komandi
^erwajeva odbila i zavodu odre|en je
je vi{e sna`nih napada turske voj- broj ikona i kandi-
ske na Aleksinac. la za wihove pro-
storije. Komandantu
23. avgust 1945. aktivne vojske sle-
Progla{en Zakon o agrarnoj refor- dovalo je pet ikona
Isusa Hrista, pet
gla{en pre sazivawa Ustavotvorne ikona Bogorodice,
skup{tine. Po Zakonu, oduzeti su svi pet ikona svetog
Nikole i pet kandila; Ministarstvu vojnom, trinaest iko-
zemqi{ni posedi crkava, manasti-
na Isusa Hrista, trinaest ikona Bogorodice, trinaest
ra, verskih ustanova i svih vrsta za-
ikona svetog Nikole i trinaest kandila. Za {tab divizij-
du`bina svetovnih i verskih. Istim ske oblasti sledovala je jedna ikona Isusa Hrista, Bogo-
~lanom Zakona crkvama, manasti- rodice i svetog Nikole i po jedno kandilo; Upravi Vojne
rima i verskim ustanovama oduze}e akademije dodeqeno je deset ikona Isusa Hrista, deset
se samo posed preko 10 ha. Me|u- ikona Bogorodice, jedna ikona svetog Nikole i tri kandi-
tim, crkvama, manastirima i crkve- la; komandirima bolni~arskih ~eta po jedna ikona Isusa
nim ustanovama ve}eg zna~aja ili ve- Hrista, Bogorodice, svetog Nikole, svetog Pantelejmona i
}e istorijske vrednosti, ostavqa se svetih Vra~a, i po jedno kandilo.
od sada{weg wihovog poseda do 30 Propisano je bilo da se ikone postavqaju na isto~ni
hektara obradive zemqe i do 30 hek- zid, u visini dva do dva i po metra, srazmerno visini so-
tara {ume. be, a kandila su name{tana tako da vise ispred sredine
ikone. Kandila su prislu`ivana (paqena) uo~i svake nede-
22. avgust 1878. qe i nedeqom i uo~i i za vreme Svetog Nikole, Bogojavqe-
Ukazom kneza Milana Obrenovi}a wa, Svetog Save, Proglasa Kraqevine, Velikog petka,
osnovan Vojni muzej u Beogradu. Spasovdana, Vidovdana, kraqevog ro|endana, Preobra-
Ovaj datum je odre|en za Dan Vojnog `ewa, Vavedewa, Bo`i}a i slave komandi i zavoda.
muzeja. Pripremio Miqan MILKI]
75
 TRADICIJE

ZAPIS IZ ZEMQE
ZAUSTAVQENOG VREMENA

TAJNE TI[INE
Mesto pod nesagledivom e{ko da ~ovek mo`e skriti radost, ali i tugu, koja mu iznenada zaigra oko srca, kada
kapom nebeskom, stupi u manastir Hilandar...
Hilandar, vekovima je
ku}a koja pripada
svakom od nas.
Vi{e je od kamenih
sredwovekovnih zidina,
T Radost, jer se obreo u najve}oj srpskoj svetiwi na Svetoj Gori, mestu koje su sveti Sava
i Simeon jo{ 1198. godine dobili od vizantijskog cara Aleksija III An|ela kao ve~ni
poklon Srbima, da na wemu podignu manastir. Tugu, jer mu pogled na okamewene zidine,
manastirske paraklise, mona{ke kelije i pirgove, koji su vekovima odolevali vremenu
i osvaja~ima, zaklawaju skele, kranovi i gra|evinski materijal, a ti{inu naru{avaju dleta
majstora u zamahu borbe sa posledicama po`ara iz 2004. godine, kada je severoisto~ni deo
Hilandara gotovo opusto{en.
ikonopisa i svetiwa Sli~ne emocije ovladale su du{om i telom dvadesetak sada{wih i penzionisanih pri-
koje ~uva on je na{a padnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kada su krajem jula, tri dana boravili na
Hilandaru, ve} tradicionalno u organizaciji Pokloni~ke agencije Srpske pravoslavne cr-
duhovna potreba i kve Dobro~instvo.
nepresu{na svetosavska
gozba. Matica, sa PRI STA NI [TE SPA SE WA
Srbijom u rasejawu. Manastirskom tihovawu, molitvi i trpezi, hilandarskim monasima i svetiwama, rado-
vali smo se jo{ prilikom isplovqavawa iz Uranopolisa. Pre toga obi{li smo Solun, Srp-
Neprekidno tihovawe, sko vojni~ko grobqe na Zejtinliku, no}ili u prijatnom turisti~kom mestu Jerisosu. Posetili
u kome se ~asovi smo i svojevrsno predvorje Hilandara metoh Kakovo. Taj posed, povr{ine od oko 1.500
odmeravaju molitvom hektara, srpskom manastiru poklonio je 1585. godine turski pa{a, jer je dobio potomstvo
i mona{kim suzama po slade}i se gro`|em ~udotvorne loze svetog Simeona Miroto~ivog.
Ni let skoro pitomih galebova, koji su pratili brodi} do Atosa, jednog od tri prsta
zaba~enim isposnicama. gr~kog poluostrva Halkidiki, sle}u}i ~ak i na ruke putnika, nije plenio na{u pa`wu. Pogled
U srpskom manastiru nam je {arao Svetom Gorom, mona{kom republikom, dr`avom bez dr`ave, pod za{titom Gr~-
na Svetoj Gori Atonskoj ke, sa potvr|enom autonomijom me|unarodnim ugovorima. Iz netaknute prirode, kao udenuti
~ovek se pribli`ava izme|u vremena i ve~nosti, posmatrali su nas svetogorski manastiri.
Bogu i pronalazi ga ^im se dotakne tlo Atosa, perivoja i vrta presvete Bogorodice prema predawu na
tom se mestu zbog bure nasukao wen brod na putu za Kipar, a sa nebesa je stigla poruka da tu
u sebi. I uvek mu se propoveda jevan|eqe svetovni na~in `ivota smewuje mona{ki. Zato Sveta Gora i jeste
vra}a. pristani{te spasewa onima koji ho}e da se spase.

76 15. avgust 2008.

 Uzdrhtalog srca, }utke, s ne-
strpqewem smo i{~ekivali da
se pribli`imo svetoj srpskoj
carskoj Lavri... Ukazala se u
daqini. Veli~anstvena u svo-
joj vreme{nosti. Odva`na i
lepa. Postojana i tajanstvena.
Neobi~na duhovna energija za-
pqusnula je sve koji su na Hi-
landar kro~ili.
Ve} prijem u manastirskoj
gostoprimnici, na tradicio-
nalan hilandarski na~in, uz
ratluk, vodu i kafu, ali i pri-
~a poslenika Dobro~instva o
onome {to }e se u svetiwi ob-
i}i, nagovestili su veliko pu-
tovawe i srpskom istorijom i
svetosavskom duhovno{}u.
Smestili smo se u novu zgradu
konaka, izgra|enu nakon po-
sledweg po`ara na mestu gde
se nekada ~uvalo seno, nado-
mak grobqanske crkve, i u ti-
hom razgovoru, kao da se bra-
nimo od ne~ijeg prislu{kiva-
wa, sabirali prve utiske.
NE PRE SU [NA
MO LI TVA
Na sre}u, majstori iz Srbije,
koji obnavqaju manastirske
zgrade, lagano i temeqno, na-
stoje}i da svaki kamen stave
na pravo mesto i vrate neka-
da{wu lepotu hilandarskim gra|evinama, ne rade u vreme zajedni~-
kih molitvi, obeda, posle pove~erja i u dane praznika. A u tre}i
dan na{eg boravka slavio se sveti Atanasije Atonski, pa su se i
gra|evinari odmarali, a mi smo se prepustili skoro apsolutnoj ti-
{ini Hilandara.
Samo zvuci prirode. Slu{ali smo netremice. Ti{ina... A ona
nas je pro`imala i lagano se uvla~ila u sve ~estice na{eg bi}a.
Iskonsko }utawe strujalo je krvotokom. Plivali smo u tajanstvenom
vaseqenskom miru. Udisali smo duboko `ele}i da ga {to du`e zadr-
`imo u grudima. Tajne hilandarskog mira oplemewivala je mona{ka
molitva. Tiha i nepresu{na. Iskrena i pokajni~ka. Zvuk klepala,
najpre spor i ujedna~en, a potom sve br`i, najavqivao je zajedni~ko
bogoslu`ewe u Sabornoj crkvi kraqa Milutina, s kraja 13. veka,
posve}enoj Vavedewu presvete Bogorodice. Pod svetlo{}u sve}a i
kandila, {to hramu daje misti~an ton, krstili smo se i celivali
svetiwe. Za dve pevnice pojali su kalu|eri. Pridru`ilo im se, tokom
jedne od liturgija, i nekoliko stare{ina u uniformi.
Neobja{wivo, pred ~udotvornom ikonom Majke Bo`ije Trojeru-
~ice, koju je od svetog Save Osve}enog, sa wegovim pastirskim {ta-
pom pataricom i ikonom Bogorodice Mlekopitateqnice, na dar
dobio sveti Sava Srpski prilikom pokloni~kog putovawa po Pale-
stini i Jerusalimu, postajali smo svesni svoje duhovne snage i vere.
Dostojanstvenoj, na igumanskom prestolu kraj desne pevnice Sabor-
ne crkve, da bismo iskazali dubinu svog po{tovawa, kle~ali smo
dodiruju}i ~elom pod.
Celivali smo mno{tvo hilandarskih svetiwa deli}e `ivo-
tvornog Krsta Gospodweg, mo{ti svetiteqa i mu~enika. Me|u drago-
cenostima u manastiru se ~uvaju jo{ dve ~udotvorne ikone Bogorodi-
ce, Akatistne i Popske. Kivot, u kome je do 1207. godine po~ivalo
telo svetog Simeona, pre nego {to je wegove mo{ti u Srbiju preneo
sveti Sava da pomiri bra}u zava|enu zbog prestola, jedna je od naj-
ve}ih duhovnih vrednosti Hilandara. Iz wega je, na spoqa{woj stra-
ni hrama, izrasla vinova loza, jo{ jedno manastirsko ~udo isceli-
teqskog dejstva za supru`nike bez dece. Hilandarski monasi veruju
da }e blagoslov ktitora bdeti nad wima i manastirom dok bude ra-
|ala sveta loza.
Svako, u sebi svojstvenom dijalogu sa Bogom, kraj svetiwa, de-
lio je svoje poraze, zapitanost i molbe. Gospode Isuse Hriste, sine
Bo`iji, pomiluj nas gre{ne, ne~ujno je odzvawalo hramom
PRE DAH U VRE ME NU
Nepovratno je svitala jo{ jedna zora na Atosu. Ostala je za-
bele`ena u na{im pogledima i srcima. Ba{ kao i Put vekova, kojim
su kora~ali i sveti Sava i sveti Simeon Miroto~ivi, srpski kra-
qevi i carevi. I danas wime monasi idu bosi, da ne uprqaju stope
svetiteqa... Hodali smo polako, do obale Egejskog mora, nastoje}i
da upijemo svaku re~ vrsnog poznavaoca svetogorske i hilandarske
istorije iz Dobro~instva.
Pro{li smo pored male kapele koju su Hilandarci podigli na
mestu gde je ikona Trojeru~ica, no{ena na magarcu, voqom Bo`ijom
iz Studenice stigla u manastir. I ~esma posve}ena kraqu Aleksan-
dru Obrenovi}u ve~ni je znak zahvalnosti {to je, posle posete Hi-
landaru 1896. godine, Bugarima otplatio manastirske dugove. Krst
cara Du{ana Silnog, vladara Srba, Grka i Bugara, podsetio nas je
na nedozvoqen boravak wegove supruge Jelene na Svetoj Gori. Osta-
lo je, ipak, predawe da carica nijednog trenutka nije dotakla tlo
svete zemqe, jer je no{ena na nosiqci. Tu je i kamen sa koga se car
Du{an popeo na kowa.
I ~etiri carske masline su u blizini, malo podaqe i pirg kra-
qa Milutina, koji je {titio manastir i okolinu od napada gusara i
pqa~ka{a. Odatle se pru`a, bogata `itom, maslinama i vinogradi-
ma, prostrana dolina svetog Save. Zatim kula na obali mora i asa-
na... Sve je to, samo predah u vremenu, nepodeqenom i na svetogor-
skoj zemqi zaustavqenom...
Put nizbrdo, od manastirskog ulaza, vodi do mona{kog gro-
bqa. Nadomak velikog drveta nazire se pet-{est humki, krsta~a po-
bijenih u zemqu. Oko wih, na betonskoj ogradi, saksije bosiqka. Sa
bo~ne strane omawe grobqanske crkve, obnovqene u 19. veku, sme-
{tena je kosturnica. Hilandarski monasi sahrawuju se onako kako je
to Tipikom jo{ sveti Sava nalo`io. U zemqu. Posle nekoliko godina,
vade se wihovi ostaci i pola`u u kosturnicu. Na drvenim policama
du` zidova, stoje lobawe belih krinova pravoslavqa. Bele, `ute i
tek poneka tamnije boje svedo~e o vrlini wihovog svetovnog `ivo-
ta. Smrti, nu`ne ovozemaqske prolaznosti, tu nema. Samo je neo-
bi~no prijatan miris {irio na{e nozdrve.
Posle duge, ali ugodne {etwe, do|e vreme i za mona{ku trpezu.
Na Hilandaru se obeduje dva puta dnevno, posle svete liturgije i ve-
~erweg bogoslu`ewa. U prostranoj trpezariji, iz vremena kraqa
Milutina, oslikanoj freskama, jede se malo, a hrana je uvek posna,
bez mesa, vrlo ~esto pripremana samo na vodi. Tako smo i mi po-
slu{ali svetosavski zavet jeli smo, slu{aju}i psalme i `itija sve-
tih, uga|aju}i du{i, a ne telu, poput hilandarskog bratstva. Kalu|e-
ru koji tog dana ~ita svete re~i nagrada je ~a{a vode, par~e mana-
stirskog hleba i jabuka.
U `ivotu su vam, deco moja, najva`nije dve stvari pravilno
rasu|ivawe, na korist, i strpqewe. @ivot nije poput de~ije igre u
pesku, rekao je otac Kirilo, jedan od najstarijih monaha, dok nas je
blagosiqao pred odlazak sa Atosa, na kome kao da dodirnusmo de-
li} beskraja. Udenuli smo me|u hilandarske molitve i na{a imena,
po koju suzu, a rasteretili sumwe i svetovne strahove.
Okon~ali smo nesvakida{we duhovno putovawe, svesni da, me-
sto pod nesagledivom kapom nebeskom, Hilandar, vekovima je ku}a
koja pripada svakom od nas. Vi{e je od kamenih sredwovekovnih zi-
dina, ikonopisa i svetiwa koje ~uva na{a duhovna potreba i ne-
presu{na svetosavska gozba. Matica, sa Srbijom u rasejawu. Ne-
prekidno tihovawe, u kome se ~asovi odmeravaju molitvom i mona-
{kim suzama po zaba~enim isposnicama. U srpskom manastiru na
Svetoj Gori Atonskoj ~ovek se pribli`ava Bogu i pronalazi ga u se-
bi. I uvek mu se vra}a...
Vladimir PO^U^
77
 DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

V E RSK I P RAZ N I C I
MU[KO DRU[TVO 15-31. avgust

O
Od davnina je poznata stvar, i ne zastareva: nije lako nama,
mu{karcima, ostati u sopstvenom krugu vrednosti, posebno
ako smo pozvani na ve~erinku ili ako sedimo za na-
{im stalnim stolom, zabavqaju}i se, da bismo ubili vreme.
Jer, nivo na{eg razgovora po~iwe da se koleba i sni`ava. Jedan
pri~a neku dogodov{tinu, drugi poku{ava da ga nadi|e u duhovi-
tosti, i gle svi ve} `ele da ~uju vic; svi se mu~e da pove`u re~i,
svima je ne{to leglo na srce, ne{to {to, u stvari, nikakve ve-
ze sa srcem i nema; za pametnom anegdotom sledi glupa, za sla-
nim vicem neslan, vicevi se smewuju u nepristojnostima, i napo-
kon spadaju na takav nivo da , posle razilaska ku}ama, a naro~i-
to slede}eg jutra, svi misle kao da je na sedeqci, nevidqiva, bi-
la prisutna i neka zla Kirka koja ih je za~arala i li{ila dosto-
janstva, sli~no onome kako je postupila sa lakomislenim saput-
nicima mudrog Odiseja.
Zatim sedi{ i razmi{qa{ kako je do toga moglo do}i, i ko
je za to kriv po~etni {alxija ili neumorni pripoveda~ nepri-
stojnosti? Pravilan odgovor glasi: Svi i niko. Kao i u ovoj si-
tuaciji ~esto se dogodi da je daleko ta~nije pitati o razlozima, i
ne poku{avati da uhvati{ za {iju krivca.
Najbli`e istini je pretpostaviti da je u pitawu mu{ko dru-
{tvance, koje se, brbqaju}i, raspi{toqilo uz vino; zatim, da je
odsustvo dama raslabilo obzir prema zahtevima dobrog tona,
jer pijuckawe vina odstrawuje nelagodu uokvirenu u ramovima
povredqivosti. Nije nebitno da se slu~ajna pirovawa ili oku-
pqawa uvek doga|aju uve~e. Radni dan ~esto zahteva isuvi{e ve-
liku usredsre|enost, napornu sabranost, strogu samokontrolu.
Zato bi uve~e ~ovek hteo da se osladi opu{tawem, da raslabi
koncentraciju, da se pusti niz vodu i trabuwa sa slu~ajnim, otvo-
reno sladostrasnim, kompawonima. Podsvest `eli svirku, {alu,
oslobo|ewe od uza, uostalom, potpuno zaslu`eno. Ali, najpora-
znija stvar je da se raslabqena podsvest tako brzo zaglibi u
}orsokaku niske nepristojnosti, kao da je to wena omiqena tema
za kojom je ~itav dan `udela, kao da je u~esnik ve~erinke neizo-
stavno du`an skliznuti u wu. Me|utim, za to ne postoji apsolutno
nikakva neophodnost.
Podsvest mo`e da budi i blagorodne snage uma. Jedne takve
ve~eri se odigrala i Gozba koju je opisao Platon, jedne ve~eri
Betoven je improvizovao na klaviru, u ~ast svog odlaze}eg druga,
{aqivi kanon Metronom (svi prisutni su pevali i tercali), da
bi se iz tog kanona kasnije rodio predivni Skerco iz Osme sim-
fonije... Kra}e govore}i, tamo gde postoje duh i tvora~ka sila,
mu{ko dru{tvance nalazi daleko sre}niju formu opu{tawa.
Pa kako onda taj mu{ki razgovor retko dosti`e takav vi{i
nivo? Infantilni instinkt uzaludnosti koji je celog dana glado-
vao i bio potisnut `eli da dobije zadovoq{tinu , da se spusti do
vica i nepristojnosti. Tako je prijatno i tako slobodno sede-
ti zajedno; javqa se te`wa za... ~esto qudi zajedno ~ine ono
{to ne bi uradio niko od wih sam. Mnogi rade za dru{tvo, iz
qubaznosti. Drugi da ne ispadnu fantaste. Tre}i se predaju
svojevrsnoj sili inercije, instinktu gomile. Jedan dubokoumni
sociolog formulisao je slede}i zakon: [to je ve}a socijalna
grupa, primitivniji je wen nivo; samo je velikim qudima dato da
se ne pot~iwavaju tom zakonu.
Gete je jednom rekao: Svako, uzet pojedina~no, dovoqno je
razuman i pametan; prikqu~eni masi, qudi projavquju jedino tu-
post. Zatim otkuca pozni sat, i kolektivna budala opet se raz-
la`e na pametne individualnosti. Zato {to na svetu ne posto-
je ve~na mu{ka dru{tvanca.
Ah, kako je kratak `ivot, koliko ~udesnoga i bo`anskoga
propu{tamo, ne prime}uju}i wihovo odsustvo.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim
Svetigora, Cetiwe, 2001.
Pravoslavni
19. avgust Preobra`ewe Gospodwe
21. avgust Prepodobni Zosim Tumanski
28. avgust Uspenije Presvete Bogorodice
Velika Gospojina
29. avgust Sveti Jevstatije Drugi Arhiepiskop Srpski;
Prepodobni Roman; Prepodobni Rafailo
Banatski.
Rimokatoli~ki
15. avgust Uznesewe Bla`ene Djevice Marije
Velika Gospa
USPEWE PRESVETE
BOGORODICE
Gospod koji je na Sinaju
zapovedio petom zapove{}u:
Po{tuj oca svog i mater svoju,
pokazao je primerom Svojim,
kako treba po{tovati rodi-
teqku svoju. Vise}i na krstu u
mukama, On se seti Matere
Svoje i pokazuju}i na aposto-
la Jovana re~e joj: `eno, eto
ti sina! Potom re~e Jovanu:
eto ti matere! I tako zbri-
nuv{i Svoju Majku On izdahnu.
Jovan ima{e dom na Sionu
u Jerusalimu, u koji se nasta-
ni Bogorodica i osta da `ivi
do kraja svog `ivota na zemqi. Svojim molitvama, blagim save-
tima, kroto{}u i trpeqivo{}u ona mnogo pomaga{e apostolima
Sina svoga. Sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu obila-
ze}i ~esto ona mesta, koja su je podse}ala na velike doga|aje i
velika dela Sina svog. Naro~ito je pohodila Golgotu, Vitlejem i
goru Jeleonsku. Od wenih du`ih putovawa pomiwu se posete Sve-
tom Igwatiju Bogonoscu u Antiohiji, poseta Svetom Lazaru, epi-
skopu Kiparskom, poseta Svetoj Gori koju je ona blagoslovila i
boravak u Efesu sa Svetim Jovanom za vreme velikog progona
hri{}ana u Jerusalimu.
U svojoj starosti ona se ~esto molila Bogu svome na Jele-
onskoj gori, na mestu Vaznesewa Wegova, da je {to pre uzme iz
ovoga sveta.
PRE OBRA@EWE GOSPODWE
Tre}e godine svoje propovedi na zemqi, Gospod Isus je sve
~e{}e govorio u~enicima o svom bliskom stradawu, ali i o sla-
vi svojoj posle stradawa na krstu. Kako ih to ne bi onespokojilo
do mere odvra}awa od wega, on im je pokazao svoju slavu bo`an-
sku. Sa sobom je uzeo Petra, Jakova i Jovana, iza{ao s wima na
goru Tavor i tamo se preobrazio pred wima.
Wegovo lice je zasjalo kao sunce a haqine wegove postale su
svetle kao sneg. I pojavi{e se kraj wega Mojsije i Ilija, veliki
starozavetni proroci. Zadivqeni u~enici su posmatrali nemo sve
dok ti{inu nije prekinuo Petrov glas: Gospode, dobro nam je ovde
biti, ako ho}e{ na~ini}emo tri kolibe. Tebi, Iliji i Mojsiju...

78 15. avgust 2008.

 PREGLED
BROJEVA TELEFONA STAMBENIH PREDSTAVNIKA
Kabinet ministra odbrane Vojnobezbednosna agencija
Dejan Oketi}, 32-407 Mirko Bogdan Miri}, 23-043
General{tab Vojske Srbije Kabinet i Vojnoobave{tajna agencija
pot~iweni sastavi mr Mirjana Jovanovi}, 23-798
Sa{a R. Miji}, 29-178 Komanda Kopnene Vojske
Inspektorat odbrane Dubravko Stankovi}, 21-196
Vojislav Kartalija, 33-782 Komanda V i PVO
Sekretarijat MO Samojko Toj~i}, 27-066; 27-152
Sla|an \or|evi}, 32-492 011/3074-032
Sektor za politiku odbrane Komanda za obuku
Gordana @ivanovi}, 32-520 Steva Stojanovi}, 33-499
Sektor za qudske resurse Vojnomedicinska akademija
Biqana Pavlovi}, 32-571 Gordana Mijovi}, 31-277, 011/3608-277
Sektor za qudske resurse; Udru`ewe vojnih penzionera Srbije
Vojna akademija Zoran Vu~kovi}, 011/3037-058
Dragan Avramovi}, 40-247 Udru`ewe penzionisanih podoficira Srbije
Sektor za qudske resurse; Ivica ^olakovi}, 011/595-070
Uprava za obaveze odbrane Udru`ewe vojnih besku}nika Srbije
Zoran Huki}, 23-645 Miroslav Pantovi}, 011/2393-431
Sektor za materijalne resurse;
Uprava za zdravstvo
Branko Ili}, 23-558
Sektor za materijalne resurse
Uprava za sistem logistike
Mi{o Simonovi}, 23-164
Sektor za materijalne resurse;
Uprava za op{tu logistiku
mr Desimir Vukovi}, 23-224
Sektor za materijalne resurse;
Odeqewe za transport
Gordan Jemuovi}, 23-116
Sektor za materijalne resurse
Uprava za odbrambene tehnologije
Goran Pani}, 32-354
Sektor za materijalne resurse;
Uprava za snabdevawe
Zoran Kowokrad, 32-412
Sektor za materijalne resurse;
Uprava za infrastrukturu
Spomenka Trifunovi}, 32-563
Uprava za buxet i finansije MO
Bo{ko \uki}, 011/3607-256
Uprava za odnose sa javno{}u
Luni} Sini{a, 32-231
Uprava za vanredne situacije
Sowa ]irovi}, 32-272, 011/3617-605

79
 VOJA AKADEMIJA
Raspisuje
KONKURS
za izbor nastavnika iz oblasti ve{tina u {kolskoj 2008/2009. godini
a) Za nastavnike
1. Za u`u nau~nu oblast taktika jedinica KoV, izbor
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
2. Za u`u nau~nu oblast taktika jedinica KoV, izbor
dva u zvawe predava~ vi{i predava~ (uslovi: PVL)
3. Za u`u nau~nu oblast taktika jedinica ViPVO, izbor
dva u zvawe predava~ vi{i predava~ (uslovi: PVL)
4. Za u`u nau~nu oblast vojna tehnika i oprema re~nih
jedinica, izbor
jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PVL)
5. Za u`u nau~nu oblast vojna tehnika i oprema jedini-
ca ViPVO, izbor
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
6. Za u`u nau~nu oblast vojna tehnika i oprema jedini-
ca ViPVO, izbor
dva u zvawe predava~ vi{i predava~ (uslovi: PVL)
7. Za u`u nau~nu oblast vojna tehnika i oprema jedini-
ca KoV, izbor
jedan u zvawe predava~ vi{i predava~ (uslovi: PVL)
8. Za u`u nau~nu oblast ruski jezik, izbor
jedan u zvawe predava~ vi{i predava~
b) Za spoqne saradnike nastavnike
1. Za u`u nau~nu oblast taktika jedinica ViPVO, izbor
dva u zvawe docent (uslovi: PVL)
2. Za u`u nau~nu oblast taktika jedinica ViPVO, izbor
pet u zvawe predava~ vi{i predava~ (uslovi: PVL)
3. Za u`u nau~nu oblast vojna tehnika i oprema jedini-
ca ViPVO, izbor
dva u zvawe predava~ vi{i predava~ (uslovi: PVL)
4. Za u`u nau~nu oblast ruski jezik, izbor
jedan u zvawe predava~ vi{i predava~
USLOVI KONKURSA
Pored posebnih uslove navedenih za svaku oblast, kandidati
moraju da ispuwavaju i slede}e op{te uslove:
1) da su dr`avqani Republike Srbije;
MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVEA
Raspisuje
KONKURS
za prijem u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu
profesionalnog oficira na neodre|eno vreme
na slede}a radna mesta:
u vazduhoplovnotehni~koj slu`bi meteorolozi
......... 2 izvr{ioca,
u sanitetskoj slu`bi farmaceuti
......13 izvr{ilaca,
u pravnoj slu`bi referenti za pravne poslove
......15 izvr{ilaca.
80
2) da su zavr{ili Vojnu akademiju, odgovaraju}i smer i speci-
jalnost ili odgovaraju}i civilni fakultet;
3) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar
(za pripadnike VS);
4) da ispuwavaju uslove za izbor u zvawe nastavnika za koje
konkuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noi-
stra`iva~kim ustanovama i Statutom VA.
Kandidati su du`ni da dostave dokaze o ispuwavawu uslova
preciziranih pod rednim brojem 2. do 4, a kandidati iz gra|anstva
du`ni su da dostave i izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr-
`avqanstvu, uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak i
uverewe da nisu ka`wavani.
NA^IN KONKURISAWA
Kandidati iz VS molbe za izbor podnose redovnim putem, na
adresu VP 2977, Beograd, sa naznakom za konkurs, a kandidati iz
gra|anstva li~no ili po{tom. U molbi obavezno navesti adresu i
telefon, u`u oblast za koju se podnosi molba i brojnu oznaku u`e
nau~ne oblasti u konkursu.
Uz molbu se prila`u: overena fotokopija diplome Vojne aka-
demije ili fakulteta, fotokopija posledwe dve slu`bene ocene, za
civilna lica izvod iz spiska ocewenih lica (kandidati iz Voj-
ske), biografija sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom
radnih du`nosti, bibliografija objavqenih nau~nih i stru~nih ra-
dova sa primercima radova i za profesionalne vojnike upitnik
za preme{taj (popuwen i overen) i saglasnost pretpostavqene ko-
mande.
Molbe za reizbor podnose se posredstvom na~elnika kate-
dre. Uz molbu se prila`u biografija i popis objavqenih stru~nih
radova.
O rezultatima konkursa kandidati iz Vojske bi}e obave{teni
redovnim postupkom posredstvom svojih komandi, a kandidati iz gra-
|anstva na dostavqenu ku}nu adresu.
Nepotpune molbe ne}e biti razmatrane. Konkursna dokumenta-
cija se ne}e vra}ati.
Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa.
Lica koja konkuri{u za navedena radna mesta potrebno je da
ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su dr`avqani Republike Srbije,
da nisu stariji od 40 godina,
da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije,
da imaju odgovaraju}u visoku stru~nu spremu za du`nost za
koju se primaju,
da nisu osu|ivani i da se protiv wih ne vodi krivi~ni postu-
pak i
da im ranije nije prestao radni odnos u dr`avnom organu,
zbog te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa.
POSEBNI USLOVI:
da su odslu`ili vojni rok pod oru`jem ili da su regulisali
vojnu obavezu na drugi na~in (osim slu`ewa u civilnoj slu`bi) i
da su stekli pripravni~ki sta`.
15. avgust 2008.
 VOJNA AKADEMIJA
Raspisuje
KONKURS
ZA IZBOR I REIZBOR NASTAVNIKA u {kolskoj 2008/2009. godini
a) Za nastavnike
1. Za u`u nau~nu oblast sociologija, reizbor
jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PVL)
2. Za u`u nau~nu oblast bezbednost i za{tita, izbor
dva u zvawe docent (uslovi: PVL)
3. Za u`u nau~nu oblast borbena vozila, izbor
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
4. Za u`u nau~nu oblast geografija, izbor
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
b) Za spoqne saradnike nastavnike
1. Za u`u nau~nu oblast NHB oru`je, izbor
dva u zvawe docent vanredni profesor (uslovi: PVL)
2. Za u`u nau~nu oblast za{tita od NHB oru`ja, izbor
dva u zvawe docent (uslovi: PVL ili CL)
3. Za u`u nau~nu oblast operatika
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
4. Za u`u nau~nu oblast taktika re~nih jedinica, izbor
jedan u zvawe docent vanredni profesor
5. Za u`u nau~nu oblast bezbednost i za{tita, izbor
dva u zvawe docent vanredni profesor (uslovi: PVL, ili CL)
6. Za u`u nau~nu oblast vojni menaxment, izbor
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
7. Za u`u nau~nu oblast strategija, izbor
dva u zvawe docent (uslovi: PVL ili CL)
8. Za u`u nau~nu oblast vazduhoplovna medicina, izbor
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
9. Za u`u nau~nu oblast mehanika, izbor
jedan u zvawe docent vanredni profesor
10. Za u`u nau~nu oblast neborbena i specijalna vozila
i sistemi, izbor
jedan u zvawe docent vanredni profesor
11. Za u`u nau~nu oblast in`ewerstvo odr`avawa, izbor
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
12. Za u`u nau~nu oblast tehnologija odr`avawa raket-
nih sistema, izbor
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
13. Za u`u nau~nu oblast logistika, izbor
jedan u zvawe docent
14. Za u`u nau~nu oblast vazduhoplovno ma{instvo, izbor
jedan u zvawe docent (uslovi: PVL)
NA^IN KONKURISAWA:
Uz prijavu na konkurs, koja treba da sadr`i osnovne li~ne po-
datke, adresu i kontakt telefon, kandidati treba da dostave kra}u
radnu biografiju i slede}a dokumenta:
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (original ne stariji od {est
meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (original ne stariji od {est mese-
ci),
dokaz o ste~enom obrazovawu (diploma, sudski overena ko-
pija diplome, uverewe o zavr{enoj {koli),
sudski overena fotokopija radne kwi`ice ili neki drugi do-
kaz o radnom iskustvu,
uverewe nadle`nog suda da kandidat nije ka`wavan, od-
nosno da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no
delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti (ne starije od {est
meseci),
izjavu da }e, po potrebi slu`be, prihvatiti raspored na ce-
loj teritoriji Republike Srbije,
USLOVI KONKURSA
Kandidati pored posebnih uslove navedenih za svaku oblast mo-
raju da ispuwavaju i slede}e op{te uslove:
1) da su dr`avqani Republike Srbije;
2) da su zavr{ili Vojnu akademiju, odgovaraju}i smer i specijal-
nost ili odgovaraju}i civilni fakultet;
3) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar
(za pripadnika VS);
4) da ispuwavaju uslove za izbor u zvawe nastavnika za koje kon-
kuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra-
`iva~kim ustanovama i Statutom VA;
5) Za reizbor da su kandidati naredbom nadle`nog stare{ine
postavqeni na FM nastavnika za koje se raspisuje konkurs.
Kandidati su du`ni da dostave dokaze o ispuwavawu uslova pre-
ciziranih pod rednim brojem 2 do 5, a kandidati iz gra|anstva du`ni
su da dostave jo{: izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`a-
vqanstvu, uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak i uve-
rewe da nisu ka`wavani.
NA^IN KONKURISAWA
Kandidati iz VS molbe za izbor podnose redovnim putem na
adresu VP 2977, Beograd, sa naznakom za konkurs, a kandidati iz
gra|anstva li~no ili po{tom. U molbi obavezno navesti adresu i te-
lefon, u`u nau~nu oblast za koju se podnosi molba i brojnu oznaku
u`e nau~ne oblasti u konkursu.
Uz molbu se prila`u: prepis diplome Vojne akademije ili fakul-
teta, fotokopija posledwe dve slu`bene ocene, za civilna lica iz-
vod iz spiska ocewenih lica (kandidati iz Vojske), biografija sa opi-
som kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom radnih du`nosti, biblio-
grafija objavqenih nau~nih i stru~nih radova sa primercima radova
i za profesionalna vojna lica upitnik za preme{taj (popuwen i ove-
ren) i saglasnost pretpostavqene komande.
Molbe za reizbor podnose se preko na~elnika katedre.
Uz molbu se prila`u biografija i popis objavqenih stru~nih
radova.
O rezultatima konkursa kandidati iz Vojske bi}e obave{teni
redovnim postupkom, posredstvom svojih komandi, a kandidati iz gra-
|anstva na dostavqenu ku}nu adresu.
Nepotpune molbe ne}e biti razmatrane. Konkursna dokumenta-
cija se ne}e vra}ati.
Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa.
uverewe da je kandidat regulisao vojne obaveze, sa na-
znakom ~ina u rezervi (izdaje vojni odsek u kome se lice vodi u
evidenciji) i
uverewe o polo`enom stru~nom dr`avnom ispitu.
Pre prijema u profesionalnu vojnu slu`bu kandidati koji
ispuwavaju uslove konkursa i koji u|u u naju`i izbor, bi}e upu}e-
ni na lekarski pregled radi ocene sposobnosti za prijem u pro-
fesionalnu vojnu slu`bu.
Prijave na konkurs sa navedenim dokumentima dostavqaju
se li~no ili po{tom na adresu:
Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Sektor za qudske resurse
Uprava za kadrove
Nemawina br. 15, 11000 Beograd
Konkurs je otvoren 20 dana od dana objavqivawa. Neblago-
vremene i nepotpune prijave ne}e biti razmatrane. Sve infor-
macije o oglasu mogu se dobiti pozivom na broj 011/3201-603.
81
 [AH

IZABRANA PARTIJA ~i koji gaje napada~ki stil obi~no ne KOMBINACIJA

HRABROST JE
VRLINA, ALI...
Kamski Kor~noj
Rusija, 2008.
1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6
4.La4 Sf6 5.0-0 She4
Naturalizovani Amerikanac Gata
Kamski je u vreme igrawa ove partije
imao rejting 2726, a Stra{ni Vik-
tor je sa 2598 jo{ uvek jak velemajs-
tor. Kao i uvek, on igra hrabro i
otvoreno primewuje [pansku par-
tiju koja se sve re|e susre}e na dana-
{wim turnirima. Razlog zapostavqa-
wu ovog otvarawa svakako nije to {to
je to lo{ sistem (naprotiv!), ve} u to-
me {to je igra izanalizirana do same
sredi{wice, a kompjuteri stalno
nalaze nove ideje za napad beloga.
6.d4 b5 7.Lb3 d5 8.dhe5 Le6
9.Sbd2 Le7 10.c3 0-0 11.Te1 Sc5
12.Sd4 Dd7 13.Lc2 Lg4 14.f3 Lh5
15.Lf5 Se6 16.S2b3 Schd4 17.chd4
a5 18.Le3 a4 19.Sc1 Lg6 20.Lh3 a3
21.b3 Lb4 22.Ld2 De7 23.Lhe6 fhe6
24.Se2 c5 25.Lhb4 chb4 26.Dd2 Tac8
27.Tac1 h6 28.Ted1 Dg5 29.Dhg5 hhg5
Dva udvojena pe{aka u crnoj pozi-
ciji ne slute na dobro. O tome igra-
vode ra~una na vreme. REKLI SU GUFEQD-RAJKOVI]
30.Tc5 Tfd8 31.Kf2 Nova generacija, koja pro-
Beli ima c-liniju, pa kraqem mo- SSSR Jugoslavija 1975.
vodi dane ispred kompjuter-
`e slobodno da putuje prema slabim skog ekrana kvari vid.
pe{acima. Bobi Fi{er
Le8 32.Ke3 Thc5 33.dhc5 d4+
34.Shd4 Td5 35.Tc1 The5+ 36.Kd3 PROBLEM
Lg6+ 37.Kd2 Td5 38.Ke3 e5
Crni jo{ uvek igra hrabro, pre-
K. HANEMAN 1932.
mda je bilo primamqivo da poku{a
{ahirawem ponavqawe poteze.
39.Shb5 Kf7 40.Sa7 Lf5 41.g4
Le6
Beli: Kh1, Df2, Td4, Tf1, Lg2, Sc3,
Sf5, a4, b2, c2, e4, g5, h2
Crni: Kg8, Dc5, Tc8, Te8, Lb7, Lf8,
Sb4, a6, b6, e5, f7, g7, h7
Beli na potezu.
1.Sh6! gh6
Beli: Kh1, Db1, Te7, Lf1, Sc5 Na 1Kh8 2.Df7 Ld6 3.Dg8 Tg8
Crni: Kf2, Lg1, e2, h2 4.Sf7 mat.
Mat u dva poteza. 2.Df7 Kh8 3.Td7! Te7 4.Df6 Kg8
1.Dd3! 5.Lh3! Dc6 6.Te7 Df6 7.gf6
Beli: Ke3, Tc1, Sa7, a2, b3, c4, f3, Na 1ef1D 2.De3 mat. Na 7Le7 8.Lc8
g4, h2 Na 1ef1S 2.Te2 mat. 1:0
Crni: Kf7, Td5, Le6, a3, b4, e5, g5, g7 Na 1e1D 2.Tf7 mat.
Pripremio
Hrabrost ne donosi uvek pobedu. Na 1e1S 2.Se4 mat. Rade MILOSAVQEVI]
42.Sc6 1-0 Na 1Ke1/Kf1 2.De2 mat. majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

ju, tp, Osredak, etamin, kazuar, Skadar, mv, Ras, porazni, totem,
sasvim, kalendar, assr, ALS, i te kako, srne, tt, svakako, Averbah, z,
o, vi{eboj, negativ, tb, plen, titanit, dat, Gala, sangrija, ora{ar,
Solin, adirawe, Ava, ar, oprost, dekica, auktor, Krajski, an, da, Mi-
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA VODORAVNO: Dubravka Zubovi},
A
B
R
O X [
hailo Janketi}.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
18. Komandant vojske, istaknuti ratnik, 19. Ruka ili noga, 20. Duva~ki 1. Biv{i ameri~ki dr`avnik Tomas Vudro, 2. Iz ovog mesta, 3. Srpski po-
Q

muzi~ki instrument, 21. Predmeti obo~avawa, 22. Auto-oznaka Islanda,

S
23. Proslavqeni srpski ko{arka{ (Rebarce), 24. Mesto u Francuskoj,
25. Li~na zamenica, 26. Upi{ite: kn, 27. Pisani dokument o nekom sas-
zori{ni poslenik, 4. Vrsta biqke, dvornik, poponac, 5. Luka u Nema~koj, 6.

N
Ameri~ki sineast, Adrijana, 7. Utemeqiteq, 8. Inicijali kwi~evnika @ida,
A
9. Koje su od uqa, 10. Auto-oznaka Danske, 11. Projektovani pravac puta, 12.
S
A
tanku, 28. Svako, 29. Dvocifren broj, 30. Oznaka za konto, 31. Oznaka

A
Vrsta industrijske biqke, 13. Opse~nost, 14. Masno}a, 15. Finansijske
propasti, bankrotstva, 16. O~igledno, 17. Posle, iza, 19. Umetni~ko ime pe-
K

za: odnosno, 32. Deo hektara, 33. Novina, novost, 36. Starorimski car,
37. Ne}aka, 38. Evropska ostrvska dr`ava, 39. Narodna igra, 43. va~ice Sne~ane Beri}, 20. Obrazac za odgovore (skr.), 23. Re`na ostrva, 25.
O

Otkri}e, pronalazak, 44. Onaj koji ~uva ne{to, 45. Lepotan, 46. Brat, bu- Vrsta staze za rekreaciju, 26. Vrsta pade`a u ruskom i finskom jeziku, 27.
razer, 49. Crno (franc.), 50. Upi{ite: mt, 51. @ensko ime, Inoslava, 52. Trka, tr~awe, 29. Pade` u srpskom jeziku, 30. Tvorac {ahovskog rejtinga, dr
Arpad, 32. @ensko ime, Azemina odmila, 34. Slik, rima, 35. Skra}enica od
Prethodnik evra, 53. Umetni~ki direktori, 54. Ime kompozitora Ha~atur-

w
jana, 55. Visoke i usamqene zgrade, 56. Upi{ite: an, 57. @ensko ime, 58.
Meni~na jemstva, 59. Onaj koji izaziva asocijaciju, 60. Simbol indijuma,

R G
61. Fantast, 60. Deo istorije, od Kolumbovog otkri}a Amerike, do Okto-
barske revolicije ili kraja Prvog svetskog rata, 63. Ista slova, 64.
M
po~etnih slova, 36. Francuski kwi~evnik i filozof, Alber, 38. Organi ~ula

L
sluha, 40. Sve{teni~ki prsluk, 41. Priznanica, revers, 42. Qutit, jarosan,
43. Nakoso, uko{eno, 44. Poqski fudbaler, Pavel, 45. Atanasija odmila, 47.
Re|e (pokr.), 48. Ime biv{eg kamboxanskog novinara Prana, 49. @ensko ime,
Raviojla odmila, 50. Preuraweno, 51. Obar, Avarin, 53. Investment Compa-

\
R

Samoupravna struktura. ny Institute (skr.), 54. Auto-saobra}ajno preduze}e (skr.), 56. Tre}i i prvi
samoglasnik, 57. Auto-oznaka Novog Sada.

82 15. avgust 2008.

NOVINSKI CENTAR

Snimio
SnimioSalko
SalkoHaxi}
HAXI]