www.odbrana.mod.gov.

yu
1,20 evra
cena 100 dinara

Devet decenija od proboja

Solunskog fronta
1. oktobar 2008.

KAPIJA
Broj 73

SLOBODE
Godina I V

Specijalni prilog
KULTURNO I PRIRODNO BLAGO SRBIJE
NA LISTI UNESKA
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

28
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Darimir BANDA

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
U FOKUSU
SADR@AJ

Enes Me|edovi} (likovni urednik),

Stanislava Struwa{, Branko Siqevski Pogibija pilota Vojske Srbije
(tehni~ki urednici)
Fotografija
ZAMKA ZA SNOVE 6
Goran Stankovi} (urednik)
Darimir Banda (fotoreporteri) Devet decenija od proboja Solunskog fronta
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski KAPIJA SLOBODE 8
Korektor
Sla|ana Grba Zakletva vojnika septembarske generacije
Sekretar redakcije
POVEREWE
U VOJSKU SRBIJE 12
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI INTERVJU
Direktor i glavni i odgovorni urednik Dr Roj Staford,
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 profesor Nacionalnog ratnog kolexa SAD
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583 IZUKR[TANI INTERESI 14
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 General-major Radivoj Vukobradovi}, na~elnik Slu`be
TELEFAKS 3241-363 informatike i telekomunikacija General{taba Vojske Srbije
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 VOJNIK INFORMATI^KOG DOBA 18
e-mail
odbrana@beotel.rs Per aspera
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet [UFERICE 21
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana TEMA
Pretplata Novo Pravilo slu`be Vojske Srbije
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
PRIRU^NIK ZA POD GLAVU 22
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
ODBRANA
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29 Zapis iz 310. samohodnog raketnog diviziona
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
IZAZOVI TRE]E DIMENZIJE 28

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. oktobar 2008.
 RE^ UREDNIKA
31

BUDI
PROFESIONALAC
ojska Srbije je trenutno najve}i poslodavac u na{oj zemqi. Iz-
re~ena tvrdwa u prvi mah zvu~i ~udno, ~ak i neverovatno, jer

60
V nam je svest jo{ optere}ena kampawom otpu{tawa prevreme-
nim penzionisawima i neselektivnim smawewem brojnog sta-
wa do zacrtanog, sve u okviru ne tako davno sprovedenog procesa
reformi, reorganizacije i racionalizacije Vojske, a bez jasno defi-
nisanog ciqa. Danas je situacija znatno druga~ija. Ne samo da nema
otpu{tawa iz Vojske, ve} je ta institucija postala po`eqni posloda-
vac, koji ima {ta da ponudi armiji nezaposlenih. Vi{e od hiqadu rad-
nih mesta nudi se sada mladima, ravnopravno devojkama i mu{karci-
ma, koji su spremni da se oku{aju u profesionalnoj vojnoj slu`bi.
Ovih dana otpo~ela je i kampawa pod nazivom Budi profesi-
onalac, ~iji je osnovni ciq da se potencijalni kandidati za pro-
fesionalne vojnike {to potpunije obaveste o svim pitawima u vezi
sa slu`bom u Vojsci. Na zvani~noj Internet prezentaciji Vojske Sr-
bije nedavno je objavqen konkurs sa svim informacijama o tome ko,
gde, pod kojim uslovima i kako mo`e postati profesionalni vojnik.
Za samo nekoliko dana te stranice otvorilo je 2.500 posetilaca,
PRILOG {to dovoqno govori o toj akciji.
Kulturno i prirodno blago Srbije na listi Uneska Potrebna obave{tewa mogu se, naravno, dobiti i u direktnom
SA ATRIBUTOM VE^NOSTI 31 kontaktu sa jedinicama Vojske Srbije, sa vojnoteritorijalnim orga-
nima ili preko Republi~kog zavoda za tr`i{te rada. I budu}i saj-
movi zapo{qavawa bi}e, svakako, va`na mesta za promociju vojnog
Jedinice i ustanove slu`be ABHO Vojske Srbije poziva. Prvi }e se odr`ati ve} u narednih nekoliko dana u novo-
U NOVIM MISIJAMA 56 sadskom Spensu. Ali sva ta nastojawa su, ipak, kratkog dometa ako
se ne obezbedi i naj{ira medijska podr{ka profesionalizaciji
Sa galerije Vojske Srbije ciqu koji je zacrtan do 2010. godine. To pitawe je
HRABRE DAME 59 od dr`avnog i nacionalnog zna~aja. Prema tome, moraju se anga`o-
vati i svi raspolo`ivi potencijali, ne samo u Ministarstvu odbra-
SVET ne i Vojsci ve} i u {iroj dru{tvenoj zajednici. Neophodan je i mo-
Dvadeset deveti kongres EMPA u Rigi derniji pristup potencijalnim ciqnim grupama. Putevi i oblik ko-
POD LUPOM munikacije koji }e im privu}i pa`wu. A prvi koraci kampawe, koja
}e uskoro i zvani~no biti promovisana, vrlo ohrabruju.
VOJNIH NOVINARA 62 Naravno, to sve nije dovoqno da se neko opredeli za te`ak,
ponekad mukotrpan, ali nadasve ~astan vojni poziv. Budu}i profe-
Iranski nuklearni projekat sionalni vojnici o~ekuju i odgovaraju}u nagradu za ulo`eni trud i
U SUSRET APOKALIPSI 66 nemala odricawa, koja se podrazumevaju zbog specifi~nosti slu-
`be. Ona do sada, mora se priznati, nije bila primamqiva, naro-
KULTURA ~ito u sredinama u kojima je `ivotni standard gra|ana iznad dru-
Klub vazduhoplovstva u Zemunu {tvenog proseka. Ali ona ne sme biti prose~na, jer ni zahtevi slu-
U DOSLUHU SA VREMENOM 70
`be u vojsci nisu prose~ni. Naprotiv. Podrazumevaju odvojenost od
porodice, rad u terenskim uslovima, suo~avawe sa visokim stepe-
nom rizika i opasnostima u obavqawu zadataka.
FEQTON Da li }e posebne pogodnosti koje se sada nude profesional-
Znameniti Srbi na Krfu 19161918. nim vojnicima, kao {to su besplatan sme{taj i ishrana u kasarni,
NOVI @IVOT zatim {iroke mogu}nosti za stru~no usavr{avawa i napredovawe u
NA OSTRVU SPASA 74 poslu, mogu}nosti za unapre|ivawe u podoficirski ~in i prijem u
slu`bu na neodre|eno vreme, biti dovoqan razlog za mlade qude na
po~etku profesionalne karijere da obuku uniformu i stanu u voj-
SPORT ni~ki stroj, vide}e se vrlo brzo. Ali mora se priznati da se retko
Jedanaesti padobranski vi{eboj gde danas u Srbiji, sa zavr{enom osnovnom ili sredwom {kolom,
NAJBOQE LICE SPECIJALACA 79 mo`e dobiti ne{to vi{e.

5
 U FOKUSU

Pogibija pilota Vojske Srbije

ZAMKA
ZA SNOVE
Potpukovnik I{tvan Kanas, komandant Eskadrile za ta se, zapravo, dogodilo tog nesre}nog 24. septembra na
batajni~kom vojnom aerodromu?
letna ispitivawa Tehni~kog opitnog centra, tragi~no Oko deset ~asova, 300 do 400 metara severozapadno od tako-
je nastradao 24. septembra, kada se avion zvanog trijangla izme|u dve piste, na pravcu ka Zemunu, svega
dva minuta posle poletawa, sru{io se supergaleb G4 kojim je
supergaleb G4, kojim je pilotirao na redovnom pilotirao potpukovnik I{tvan Kanas. Vazduhoplov je leteo na
zadatku, sru{io nadomak dve piste batajni~kog visini od 20 do 1.200 metara, brzinom od oko 200 metara u sekundi.
Pilot nije uspeo da se katapultira.
aerodroma. Nesre}a se dogodila u vreme priprema Posle vesti o tragediji, mesto nesre}e obi{li su ministar
leta~kog programa za najavqeni aeromiting odbrane Dragan [utanovac, na~elnik General{taba Vojske Srbi-
je general-potpukovnik Zdravko Pono{ i komandant Vazduhoplov-
na Kalemegdanu. Nebo je zauvek ostalo uskra}eno stva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Dragan Kata-
ni}. Na lice mesta iza{li su i istra`ni sudija Okru`nog suda u
za neobi~nu poeziju letewa jednog od zaqubqenika Beogradu i stru~na komisija nadle`na za ispitivawe uzroka ne-
u wegovo prostranstvo sre}e i pada letelice.
Na konferenciji za novinare to-
ga dana saop{teno je da su propisana
IZME\U VREMENA I VE^NOSTI procedura za let potpukovnika Kanasa
i tehni~ka priprema aviona G4 u pot-
Pilot Voj- mandira avio-odeqewa, zamenika koman- punosti ispo{tovani.
ske Srbije pot- danta 239. lova~ko-bombarderske avijacij- Pilot potpukovnik I{tvan Kanas
pukovnik I{tvan ske eskadrile i referenta za tehniku pilo- bio je jedan od najboqih i najsposobni-
Kanas ro|en je 3. tirawa i metodiku leta~ke obuke. Bio je i jih opitnih pilota u zemqi. Iza wega je
marta 1965, u pilot akro-grupe Lete}e zvezde. bilo blizu 1.800 sati leta, od toga sa-
selu Mu`qe, kraj Od 2004. godine potpukovnik Kanas ra- mo na supergalebu G4 1.400. Tokom
Zrewanina. dio je na vojnom aerodromu Batajnica, u sasta- 2008. godine ostvario je oko 100 sati
Pripadnik Voj- vu Tehni~kog opitnog centra, na du`nosti opit- naleta ne{to vi{e od 42 sata u
ske postao je nog pilota, a zatim i pomo}nika na~elnika Od- Opitnom centru, a ostalo van Vojske.
1988. godine, po- seka za upute Prvog avijacijskog odeqewa. Po- Bio je nastavnik letewa, ~lan akrobat-
sle zavr{etka sedovao je prvu kategoriju SBO i zvawe in- ske grupe Zvezde i jedan od predstavni-
37. klase Vazduhoplovne vojne akademije. struktora letewa. Osnovni tip vazduhoplova ka Vojske na ve}ini vazduhoplovnih ma-
Najpre je slu`bovao u Podgorici, u 172. za koje je osposobqen bio je N-62, a mogao je nifestacija u zemqi i inostranstvu.
avijacijskoj brigadi, gde je profesionalnu leteti i avionima N-60 i V-53. Bio je o`ewen Zbog izuzetnih leta~kih sposobnosti
vojnu karijeru zapo~eo na du`nosti nastav- suprugom Piro{kom i imao dvoje dece }erku prikazivao je manevarske mogu}nosti
nika letewa. Potom je obavqao zadatke ko- Lauru i sina I{tvana. aviona G4. Izvr{avao je najodgovorni-
je zadatke u Opitnom centru.

6 1. oktobar 2008.
 @IVOT SAT KAN OD VR LI NA {}u i uro|enim leta~kim ve{tinama, dokazao se kao vanserijski pi-
U Klubu vazduhoplovstva u Zemunu 25. septembra odr`ana je ko-
memoracija povodim pogibije pilota Vojske Srbije potpukovnika
I{tvana Kanasa. Skupu su prisustvovali ~lanovi wegove porodice,
rodbina i prijateqi. Od potpukovnika Kanasa oprostile su se wego-
ve kolege i mnoge stare{ine Vojske.
Pukovnik Goran Stojanovi}, direktor Tehni~kog opitnog centra,
govorio je o profesionalnim kvalitetima nekada{weg komandanta
Eskadrile za letna ispitivawa.
Bio je najboqi u svemu ~ime se bavio. Odli~an u~enik i spor-
tista. Taj epitet nosio je u mostarskoj gimnaziji, a kasnije i u Vazdu-
hoplovnoj vojnoj akademiji, koju je sa odli~nim uspehom zavr{io 1988.
godine. Kvalitetnim radom, hrabro{}u, pouzdano{}u, kolegijalno-
Prema re~ima nadle`nih, za sada je te{ko utvrditi uzroke
nesre}e. Pilot je u vazduhu izvodio veoma slo`ene i zahtevne
leta~ke elemente. Tek na osnovu pregleda ostataka aviona, iz-
java o~evidaca i zapisa sa trake iz Kontrole leta sazna}e se
razlozi tragedije.
Supergaleb G4, na kome je leteo potpukovnik I{tvan Kanas,
proizveden je 1989, a remontovan u februaru pro{le godine.
Avionu je, na taj na~in, odobreno jo{ deset godina leta. Od po-
pravke do danas ostvario je 146 sati naleta, a bilo mu je odobre-
no 1.000. Nije bilo primedbi na wegov rad od posledweg leta, ta-
ko da ni{ta nije ukazivalo na nesigurnost letelice. Ovo je druga
nesre}a vazduhoplova te vrste kod nas za proteklu 21 godinu.
Prethodna se dogodila 1987.
Leteti kao probni pilot i pilot akro-grupe zna~i izvla~iti
iz aviona i sebe maksimum. Akrobatske figure koje pravimo ne izvo-
de se u klasi~nom letewu. Moj kolega i ja smo takve elemente hiqadu
puta ponavqali na me|unarodnim i doma}im aeromitinzima. Dovo-
qan je, me|utim, trenutak, samo deli} sekunde, pa da vam pri brzini
aviona od 200 metara u sekundi pa`wa popusti i nastupi tragi~an
ishod. To je, svakako, rizik i izazov profesije za koju smo se oprede-
lili rekao je major Miodrag Risti}, koji leti na orlu, kolega na-
stradalog pilota.
Tragedija koja je obele`ila posledwe dane septembra u Vojsci
Srbije osta}e upam}ena po stare{ini koji je svoj `ivot posvetio
snovima, a nebo zauvek uskra}eno za neobi~nu poeziju letewa jednog
od wegovih zaqubqenika...
Vladimir PO^U^
lot i stare{ina, a pre svega kao dobar ~ovek.
Od 2004. godine potpukovnik Kanas radio je u Opitnom centru,
gde je znatno doprineo ispitivawu vazduhoplova. Elitni pilot, godi-
nama je prikazivao manevarske osobine aviona G4, dostojno pred-
stavqaju}i Vojsku i zemqu na brojnim doma}im i inostranim vazduho-
plovnim manifestacijama.
Na{ I{tvan nije bio samo predani profesionalac ve} i bri-
`an i pa`qiv `ivotni saputnik i otac. Krasile su ga skromnost, po-
{tewe i iskrenost. Bio je ponos sredine u kojoj je `iveo i radio, ali
i zavi~aja u kome su ga svi poznavali. Zato danas ispra}amo ~oveka
za koga mo`emo re}i da je bio sazdan od vrlina rekao je pukovnik
Stojanovi} na komemoraciji.
RE ^I SA O SE ]A WA
Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} uputio je telegram
sau~e{}a porodici nastradalog pilota I{tvana Kanasa.
Srbija je danas na tragi~an na~in izgubila jednog od najbo-
qih pilota i oficira za primer. Iskreno saose}am sa Vama u ovom
te{kom trenutku poru~io je predsednik Tadi}.
Sau~e{}e porodici Kanas izrazio je i ministar odbrane
Dragan [utanovac.
Vest o tragi~noj smrti va{eg supruga i oca, a na{eg potpu-
kovnika i pilota I{tvana, duboko nas je potresla i iznenadila.
U ovim trenucima re~i jesu suvi{ne i ne mogu da nadoknade gu-
bitak Va{eg najmilijeg. Ipak, re~i utehe mogu na trenutak da ubla`e
neizmernu bol i tugu koju ose}ate.
Iskreno saose}aju}i sa Vama, u ime Ministarstva odbrane
Republike Srbije i u svoje li~no ime upu}ujem Vam izraze najdubqeg
sau~e{}a zapisao je ministar [utanovac.
Povodom pogibije vazduhoplovca Vojske Srbije, ministar od-
brane Republike Crne Gore Boro Vu~ini} izjavio je sau~e{}e mini-
stru odbrane Republike Srbije Draganu [utanovcu.
U ime Ministarstva odbrane Crne Gore i u svoje li~no ime,
primite najdubqe izraze sau~e{}a povodom tragi~ne smrti pilota
I{tvana Kanasa. U ovom ~asu te{ko je na}i rije~i utjehe za wegovu
porodicu i kolege. Molim Vas da im prenesete izraze na{eg naji-
skrenijeg sau~e{}a stoji u telegramu.
NE BO NE MA QU BI MA CA
Potpukovnik I{tvan Kanas sahrawen je dva dana posle tra-
gi~ne pogibije, uz vojne po~asti, na grobqu u rodnom selu Mu`qa,
nadomak Zrewanina. Posledwem ispra}aju prisustvovali su mini-
star odbrane Republike Srbije Dragan [utanovac, na~elnik Gene-
ral{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, ko-
mandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-
major Dragan Katani} i mnogobrojne stare{ine vazduhoplovnih
sastava Vojske.
U ime pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, od
kolege se oprostio na~elnik Sektora za letna ispitivawa u Teh-
ni~kom opitnom centru potpukovnik Mirko Zamaklar re~ima:
Dragi na{ Pi{ta, ovde su tvoji klasi}i iz Beograda, Ni{a,
Kraqeva, Bawa Luke. Drugovi iz Slovenije, Makedonije i Hrvat-
ske, Crne Gore i Republike Srpske uputili su ti posledwi pozdrav.
Tu su kolege piloti, tvoji nastavnici i |aci. Bio si dobar, po{ten
i ~estit ~ovek, marqiv i vredan |ak i pitomac, sportista, nastav-
nik, instruktor letewa za primer, uzor mladima.
Cenio si i po{tovao pot~iwene i pretpostavqene. Bio si
odli~an pilot, opitni pilot, pilot akrobata koji je dostojno pred-
stavqao Vojsku Srbije u zemqi i svetu. Bri`an suprug i otac, voqe-
ni sin i brat. Ti si bio na{ galeb, na{ zaqubqenik u nebo. Sva
neba iznad kojih si leteo bila su tvoja. Neka ti je sada plavo nebo.
Po~ivaj u miru.
7
DOGA\AJI

DE VET DE CE NI JA OD PRO BO JA SO LUN SKOG FRON TA

KAPIJA SLOBODE
U Memorijalnom kompleksu osledwi septembarski vikend u Gr~koj bio je posve}en obele`avawu jubilarne 90.
u gr~kom Polikastru godi{wice proboja Solunskog fronta, pobedonosne bitke koja je, posle ~etiri
saveznici obele`ili
90. godina od proboja
Solunskog fronta i
kona~ne pobede slobode
posle ~etvorogodi{weg
P ratne godine, donela slobodu Evropi. Potomci solunskih junaka iz Srbije, Fran-
cuske, Gr~ke, Velike Britanije i Italije na{li su se ponovo zajedno u Memorijal-
nom kompleksu gr~kog grada Polikastra, kraj petostranog spomenika toj velikoj
savezni~koj pobedi, podignutog 1968. godine, na pedesetogodi{wicu proboja.
Prvi put ove godine, pored potomaka solunskih heroja, diplomatskih pred-
stavnika dr`ava i armija sila pobednica i wihovih bora~kih udru`ewa, velikoj
memorijalnoj sve~anosti polagawa venaca, odr`anoj 28. septembra, prisustvovali su i
studenti Vojne akademije Vojske Srbije, koji su, sve~ano postrojeni pored centralnog
stradawa u Prvom
svetskom ratu spomenika Memorijalnog kompleksa u Polikastru, izazvali veliku pa`wu i po{tovawe
svih gostiju. Wihovo prisustvo u~inilo je ponosnim i ministra odbrane Srbije Draga-
na [utanovca, koji je predvodio vi{e~lanu zvani~nu delegaciju na{e zemqe, prisutnu i
dan ranije, na memorijalnoj sve~anosti u Zejtinliku, na Srpskom vojni~kom grobqu.
Posle polagawa venaca u ~ast vi{e od sedam hiqada srpskih ratnika poginulih na
po~etku solunske operacije, ministar Dragan [utanovac izjavio je da prisustvo stude-
nata Vojne akademije na komemorativnoj ceremoniji u ~ast solunskih ratnika, predsta-
vqa susret pro{losti i budu}nosti na mestu na kome se s ponosom se}amo `rtava polo-
`enih za slobodu Evrope.
Ministarstvo odbrane Srbije ~ini vidqive napore da takvi susreti postanu
tradicija. Zato }emo nastojati da studenti Vojne akademije budu prisutni na svim onim
mestima na kojima se nalaze spomenici srpske borbe za slobodu od okupatora. To tre-
ba da bude tradicija, ba{ kao {to je to postala sve~anost koju organizujemo povodom
wihove promocije u prve oficirske ~inove, pred Domom Narodne skup{tine Srbije
rekao je ministar odbrane Dragan [utanovac.
Posle polagawa venaca na srpskom grobqu, delegacija Ministarstva odbrane
Srbije, u prisustvu diplomatskih i vojnih predstavnika zemaqa pobednica i wihovih
udru`ewa boraca, polo`ila je vence i na vojni~kim grobqima savezni~kih `rtava u
Prvom svetskom ratu, palih ratnika Francuske, Velike Britanije, Italije i Rusije.

8 1. oktobar 2008.
 NEZADR@IVI PRODOR
Operacija proboja
Solunskog fronta otpo~ela
je 15. septembra 1918, ce-
lodnevnom `estokom arti-
qerijskom vatrom po bugar-
skim polo`ajima i pokretom
savezni~kih trupa u odsud-
noj bici. Posle pet dana,
nezaustavqivim prodorom
srpske vojske i stvarawem
bre{e kroz koju je pro{la
savezni~ka armija, u~iwen
je kona~ni kraj neprijate-
qevom otporu u Vardarskoj
dolini. U proboju Solunskog
fronta srpska vojska izgu-
bila je vi{e od sedam hiqa-
da boraca.
Wima u ~ast u komplek-
su Srpskog vojni~kog grobqa
podignut je mauzolej ispred
koga je ministar odbrane
Srbije Dragan [utanovac
polo`io venac.

Odavawem po{te srpskim i savezni~kim junacima sahrawenim u
Zejtinliku, ceremonija obele`avawa proboja Solunskog fronta u Gr~-
koj nije bila zavr{ena. Ve} slede}eg dana u Polikastru, brojni di-
plomatski predstavnici zemaqa pobednica u Prvom svetskom ratu,
penzionisani generali i pripadnici bora~kih udru`ewa Gr~ke, Fran-
cuske, Italije i Velike Britanije iskazali su veliko po{tovawe srp-
skom narodu i prisutnim dr`avnim, diplomatskim i vojnim predstav-
nicima Srbije. Nesumwivo najve}i utisak na sve goste iz Srbije osta-
vio je predsednik Udru`ewa gr~kih boraca general u penziji Mihalis
Perimenis, koji se, tokom svog obra}awa prisutnima, u jednom trenut-
ku okrenuo studentima Vojne akademije Vojske Srbije i rekao: Veli-
~anstveni podvizi va{ih predaka opravdavaju va{e prisustvo ovde,
na mestu na kome odajemo po~ast junacima palim za pobedu slobode i
mira u svetu.
Obra}aju}i se diplomatskim predstavnicima zemaqa pobed-
nica u Prvom svetskom ratu, potomcima solunskih boraca i drugim

Sve~anostima u Solunu i Polikastru prisustvovali su najboqi

studenti Vojne akademije i u~enici Vojne gimnazije
 DOGA\AJI
^UVAR SRPSKOG VOJNI^KOG GROBQA
Posebnu pa`wu studentima Vojne akademije, prisutnim na
obele`avawu 90. godina od proboja Solunskog fronta, poklo-
nio je i dugogodi{wi ~uvar Srpskog vojni~kog grobqa u Zejtin-
liku, 81-godi{wi \or|e Mihailovi}, koji je, potresnim kazi-
vawem o doga|ajima iz herojske oslobodila~ke pro{losti srp-
skog naroda, pobudio neskriveno interesovawe budu}ih ofi-
cira Vojske Srbije. Za dugogodi{wi neiscrpni napor koji ula-
`e u odr`avawu grobqa i velelepnog Mauzoleja s kriptom, po-
dignutog u ~ast srpskih solunaca, ministar odbrane Dragan
[utanovac je neumornom starcu darovao srpsku vojni~ku uni-
formu.
DELEGACIJA SRBIJE U GR^KOJ
Pored ministra [utanovca, obele`avawu 90 godina od
kona~ne savezni~ke pobede, kojoj su srpski ratnici dali odlu-
~uju}i doprinos, prisustvovali su dr`avni sekretari u Mini-
starstvu odbrane dr Zoran Jefti} i Aleksandar Mi{~evi},
komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]ir-
kovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne
politike Zoran Martinovi}, pomo}nik ministra za bora~ko-
invalidsku za{titu dr Miro ^avaquga, ambasador Republike
Srbije u Gr~koj Qiqana Ba}evi} i na{ generalni konzul u
Solunu Milan Dimitrijevi}.
gostima, ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac je, izme|u
ostalog, rekao da Srbija i danas, kao i pre devedeset godina, u
vreme proboja Solunskog fronta, svoj interes vidi u jakoj, slo-
bodnoj i demokratskoj Evropi.
Hrabro{}u, po`rtvovano{}u i svojim `ivotima veliki broj voj-
nika, boraca i srpskih civila doprineo je pobedi nad okupatorom.
Tekovina je svakog dru{tva da neguje tradiciju i ~uva uspomenu na do-
ga|aje iz pro{losti. Tada je Srbija videla svoj interes u jakoj i slo-
bodnoj Evropi. Tada je Evropa videla svoj interes u jakoj i slobodnoj
Srbiji. Od tada do danas, {to se Srbije ti~e, ni{ta se nije promeni-
lo. Mi i danas vidimo svoj interes u jakoj, slobodnoj i demokratskoj
Evropi. @elimo da nas i danas na{i prijateqi u Evropi vide kao je-
dan slobodarski narod, koji ima iskrenu `equ da doprinese jakoj i
slobodnoj Evropi. Dana{wi dan treba da bude dan na{eg se}awa na
vreme kada je vi{e desetina hiqada qudi polo`ilo svoje `ivote u
borbi i `eqi da oslobode Evropu. @rtva na{ih zajedni~kih predaka
da to ostvare je bezmerna. Ponosni smo na wihovu `rtvu i neka nas
ona nau~i da nikada vi{e do takve `rtve ne do|e.
Du{an GLI[I]
Snimio Darimir BANDA
10
VESTI
U ^AST
SRPSKIH
I FRANCUSKIH
RATNIKA
Povodom obe-
le`avawa devedese-
te godine od probo-
ja Solunskog fron-
ta, dr`avni sekre-
tar Ministarstva odbrane Republike Francuske @an-Mari Bo-
kel, sa francuskim ratnim veteranima, polo`io je 29. septem-
bra vence na francuskom, a potom i na srpskom vojnom grobqu
spomen-kosturnici branilaca Beograda.
Vence su, tako|e, polo`ili Du{an Spasojevi}, dr`avni se-
kretar Ministarstva odbrane Republike Srbije i dr Miro ^ava-
quga, pomo}nik ministra za rad i socijalnu politiku iz Sektora za
bora~ko-invalidsku za{titu.
Skupu su prisustvovali i gradona~elnik Kana Filip Diron,
generalni kontrolor francuskih armija Ser` Barselini i pred-
sednik Unije udru`ewa starih ratnika i `rtava rata Francuske
@ak Gu`a.
Gosti iz Francuske doputovali su u Srbiju kako bi se poklo-
nili senima srpskih i francuskih vojnika stradalih u Prvom svet-
skom ratu.
U ime francuske Vlade i predsednika Sarkozija do{ao sam
da odam po~ast srpskim i francuskim precima, koji su umirali za
ideale slobode i mira, ali i da osvedo~im veze na{ih zemaqa
rekao je dr`avni sekretar Bokel.
Pukovniku Bratislavu Martinovi}u i potpukovnicima Voji-
slavu Krstovi}u i Draganu Malba{i, koji su nedavno veoma uspe-
{no zavr{ili Intervidovski kolex u Parizu, dr`avni sekretar
@an-Mari Bokel, tom prilikom, uru~io je medaqe nacionalne od-
brane zlatnog reda. M. I.
GODI[WICA SMRTI
MAJORA MILANA TEPI]A
Kod spomen-obele`ja Narodnom heroju majoru Milanu Tepi-
}u u Beogradu, nadomak Klini~ko-bolni~kog centra Dr Dragi{a
Mi{ovi}, obele`ena je 29. septembra sedamnaesta godi{wica
wegove smrti.
Uz zvuke orkestra Garde, vence su na spomenik polo`ili
~lanovi porodice Tepi} supruga Dragica, }erka Tawa i sin
potporu~nik Vojske Srbije Aleksandar Tepi}.
U ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije venac su po-
lo`ili general-major Qubomir Samarxi}, na~elnik Uprave lo-
gistike General{taba Vojske, brigadni general Dragan Avri},
komandant Centralne logisti~ke baze, i pukovnik Zdravko Plav-
{i}, iz Uprave za logistiku.
Potpukovnik Dragan Avramovi} i predstavnici studentskog
puka Vojne akademije tako|e su polo`ili cve}e na spomen-obe-
le`je, ali i predstavnici Udru`ewa boraca rata 19121918,
wihovih potomaka i po{tovalaca, Udru`ewa boraca rata od
1990. godine i brojne kolege tragi~no stradalog majora.
Major Milan Tepi} poginuo je u Bjelovaru 1991, tokom bor-
benih dejstava na prostoru biv{e SFRJ, kada je sa vojnikom podi-
gao u vazduh skladi{te naoru`awa i vojne opreme Bedenik, da ne
bi dospelo u ruke neprijatequ. V. P.
1. oktobar 2008.
 DR@AV NI SE KRE TAR
DU [AN SPA SO JE VI]
PO SE TIO ITA LI JU
Dr`avni sekretar Du{an Spasojevi} pred-
vodio je, sredinom meseca, delegaciju Ministar-
stva odbrane Republike Srbije u zvani~noj dvo-
dnevnoj poseti Republici Italiji. Sa italijan-
skim zvani~nicima razgovarao je o bilateral-
noj saradwi u oblasti odbrane i bezbednosno-
politi~koj situaciji u regionu.
U susretu sa podsekretarom za odbranu Mi-
nistarstva odbrane Italije \uzepeom Kosigom,
dr`avni sekretar naglasio je potrebu za unapre-
|ewe odnosa u oblasti vojno-vojne, vojnoekonomske i vojnomedicin-
ske saradwe. Istakao je va`nost posete prvenstveno zbog ~iwenice
da su trenutno na ~elu snaga Kfora i misije Unmika na Kosovu i Me-
tohiji dva Italijana, general \uzepe Emilio Gaj i Lamberto Zanije-
ri. Posebno je pohvalio profesionalizam wihovog kontingenta.
Dokle god snage Kfora budu delovale u skladu sa mandatom
koji proizilazi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwe-
nih nacija, za o~uvawe regionalne stabilnosti i za{titu mira u
ju`noj srpskoj pokrajini, ima}e pouzdanog partnera u Vojsci Srbi-
je. Bilo kakva obuka i naoru`avawe nelegalnih kosovskih snaga
bezbednosti mogu ugroziti dobre odnose koji vladaju na terenu i
naru{iti regionalnu stabilnost. Kada je re~ o misiji EULEX, Sr-
bija se protivi promeni civilne misije Ujediwenih nacija na Ko-
sovu i Metohiji, bez odgovaraju}e rezolucije Saveta bezbednosti
rekao je dr`avni sekretar Spasojevi}.
Na konferenciji za novinare podsekretar Kosiga potvrdio
je da Kfor garantuje bezbednost Srbima na Kosovu i Metohiji, a
italijanski kontigent posebnu pa`wu poklawa bezbednosti Srba u
enklavama.
Delegacija Ministarstva odbrane objasnila je italijanskim
zvani~nicima i razloge zbog kojih Srbija tra`i tuma~ewe legal-
POSETA KOMANDANTA
BRITANSKOG
VAZDUHOPLOVSTVA
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Republike Srbi-
je mr Du{an Spasojevi} primio je 19. septembra komandanta
britanskog vazduhoplovstva vazduhoplovnog mar{ala ser Glena
Torpija. Tom prilikom razgovarali su o bilateralnoj vojnoj sa-
radwi Srbije i Velike Britanije, ali i o leta~kom programu
nosti jednostranog progla{ewa nezavisnosti ju`ne srpske po-
krajine Kosova i Metohije od Me|unarodnog suda pravde. Dr`av-
ni sekretar Du{an Spasojevi} istakao je zadovoqstvo {to Ita-
lija tu inicijativu smatra legitimnom.
Borave}i u Italiji, dr`avni sekretar sastao se i sa na~el-
nikom General{taba oru`anih snaga Italije general-pukovnikom
Vi}encom Kamporinijem. Tom prilikom oceweno je da je vojno-
vojna saradwa Italije i Srbije dobra. Dvojica zvani~nika raz-
govarala su i o modalitetima wenog unapre|ivawa. Italija je
ponudila Srbiji jo{ jedno mesto za general{tabno usavr{avawe
stare{ina.
Tokom posete odr`an je ve}i broj stru~nih skupova, a dr`av-
ni sekretar Ministarstva odbrane govorio je u italijanskom
Centru visokih studija odbrane o bezbednosnim izazovima pred
kojima se nalazi Srbija. Sastao se i sa Karlom Tercom, diplo-
matskim savetnikom ministra odbrane Italije. U italijanskom
Ministarstvu spoqnih poslova na{a delegacija razgovarala je
sa direktorom direkcije za Evropu Laurom Mirakijan, general-
nim direktorom za multilateralne poslove Lukom \ansantijem i
sa predsednikom Komisije za odbranu Edmondom ]irielijem.
koji su tokom posete zajedni~ki izveli pripadnici Vazduhoplov-
ne eskadrile iz Velike Britanije i piloti Vojske Srbije na ae-
rodromu Batajnica.
Sa komandantom Torpijem susreo se i na~elnik General-
{taba na{e vojske general-potpukovnik Zdravko Pono{. Dvoji-
ca stare{ina govorila su o saradwi dve vojske u oblasti vazdu-
hoplovstva.
O britanskim iskustvima u mirovnim operacijama, reorganizaciji
vazduhoplovnih sastava, resursima i obuci pilota mar{al ser Glen
Torpi razgovarao je i sa komandantom Vazduhoplovstva i protivva-
zduhoplovne odbrane Vojske Srbije general-majorom Draganom Kata-
ni}em, posle sletawa na batajni~ki aerodrom.
V. P.
GENERAL PITER VOL
U MINISTARSTVU ODBRANE
Du{an Spasojevi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu
odbrane i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-pot-
pukovnik Zdravko Pono{ primili su 24. septembra, u odvoje-
nim posetama, zamenika na~elnika [taba odbrane oru`anih
snaga Velike Britanije general-potpukovnika Pitera Vola,
nadle`nog za operacije. Tokom susreta razgovarali su o bi-
lateralnoj vojnoj saradwi Srbije i Velike Britanije i poli-
ti~ko-bezbednosnoj situaciji u regionu.
11
 DOGA\AJI Z A K L E T V A V O J N I K A

SU SRET MI NI STA RA
[U TA NOV CA I MI HO VA
Ministar odbrane Dra-
gan [utanovac primio je
POVEREWE
29. septembra ministra Najmla|a generacija vojnika polo`ila je vojni~ku
unutra{wih poslova Bu- zakletvu 20. septembra u centrima za obuku
garske Miku Mihova. Dvo-
jica zvani~nika razgova- vojnika u Jakovu, Somboru, Pan~evu, Vaqevu,
rala su o bezbednosnoj si- Zaje~aru, Kru{evcu i Leskovcu
tuaciji u okru`ewu.
Ministri su istakli da
}e u okviru resora koje vo-
de maksimalno doprineti
regionalnoj stabilnosti i
bezbednosti, ali je za to
neophodna sveobuhvatna i
aktivna saradwa i ostalih
dr`ava regiona.

GE NE RAL PO NO[ U [KO LI

NA CI O NAL NE OD BRA NE
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpu-
kovnik Zdravko Pono{ govorio je 22. septembra slu{aocima
52. klase general{tabnog i 55. klase komandno-{tabnog usa-
vr{avawa [kole nacionalne odbrane, oficirima koji se
osposobqavaju za najodgovornije du`nosti u sistemu odbrane
Republike Srbije, o dostignutom stepenu transformacije i
pravcima razvoja na{e vojske.
Predavawu su prisustvovali i na~elnik Sektora za
qudske resurse Ministarstva odbrane dr Bojan Dimitrije-
vi} i na~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav
Kova~evi}.
General Pono{ istakao je da su se transformacijom Voj-
ske Srbije ostvarile brojne u{tede i da se, posle uskla|iva-
wa potreba i mogu}nosti Republike Srbije, mo`e razmi{qa-
ti o izvesnom pove}awu wenog brojnog stawa.
NA^ELNIK GENERAL[TABA
PRIMIO PADOBRANSKU EKIPU
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpu-
kovnik Zdravko Pono{ primio je 16. septembra ekipu pado-
branaca iz sastava Specijalne brigade Kopnene vojske, koja
je predstavqala na{u vojsku na me|unarodnom vojnom pado-
branskom takmi~ewu u Rod Ajlendu, u SAD.
Tom prilikom, general Pono{ ~estitao je padobrancima
za osvojeno peto mesto u konkurenciji od 65 ekipa iz 15 zema-
qa i drugo mesto u konkurenciji ekipa van SAD. Po`eleo im je
i uspeh na predstoje}em dr`avnom prvenstvu u padobranstvu.
entralna manifestacija polagawa zakletve septembarske generacije
vojnika uprili~ena je u kasarni Major Milan Tepi} u Jakovu.
C Sve~anosti su prisustvovali ministar odbrane Dragan [utanovac, na-
~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Po-
no{ i komandant Komande za obuku general-major Qubi{a Dikovi}, za-
tim, predsednik op{tine Sur~in Vojislav Jano{evi}, predstavnici Srpske
pravoslavne crkve, Ministarstva unutra{wih poslova, privrednih organi-
zacija, naravno, i roditeqi, prijateqi i rodbina mladih vojnika.
Re~i zakletve pro~itao je zamenik komandanta Tre}eg centra za obuku
potpukovnik Radomir Aleksandri}, a datu zakletvu vojnicima je najpre ~esti-
tao ministar [utanovac.
Odlu~ili ste da svoju obavezu ispunite u jedinicama Vojske Srbije i
iskoristili pravo da se obu~ite u rukovawu naoru`awem i savremenom
vojnom opremom. Porast zanimawa mladih da vojni rok slu`e u jedinicama
ukazuje da reformisana Vojska ponovo sti~e poverewe i ugled gra|ana Sr-
bije. Nedavno zavr{ene organizacijske promene i stabilno finansirawe
sistema odbrane govore da je Vojska Srbije spremna za potpunu profesio-
nalizaciju.
Oni koji od vas budu bili zainteresovani, a ispune predvi|ene uslove,
mo}i }e nastaviti profesionalnu karijeru u Vojsci, a konkurs za prijem voj-
nika u na{e jedinice ve} je otvoren. Po{tovani roditeqi i prijateqi mladih
vojnika, `elim i vama da zahvalim {to smo u septembarskoj generaciji imali
gotovo rekordan odziv vojnika, vi{e od 92 odsto. Budite sigurni da }emo to
poverewe opravdati rekao je ministar odbrane.
Ministar odbrane Dragan [utanovac istakao je opredeqewe Vojske
Srbije za evropske integracije, ali naglasio i da Republika Srbija ne}e od-
stupiti od svojih prava na Kosovu i Metohiji.
Da bismo mogli {tititi svoja prava na Kosovu i Metohiji diplomat-
skim sredstvima, moramo imati jaku i efikasnu Vojsku, koja je garant mirnog
re{ewa kosovskog problema naglasio je ministar. @elim da i ova gene-

12 1. oktobar 2008.
S E P T E M B A R S K E G E N E R A C I J E

U VOJSKU SRBIJE liko to jesu, o~ekujemo podr{ku

svih struktura dru{tva, a ne samo
dr`ave. O~ekujemo pomo} i medi-
ja, Crkve, nevladinih organizaci-
ja, ali i ostalih sektora na{e za-
jednice.
Slede}e nedeqe zapo~iwemo
kampawu za vojni poziv. Taj posao
traja}e dve godine. Ube|en sam da
}emo ga uspe{no realizovati.
Me|utim, to nije samo posao Mi-
nistarstva odbrane, Vojske i Vla-
de Republike Srbije, ve} je neop-
hodan op{ti dru{tveni konsenzus.
Na{a je namera da profesiona-
lizaciju zavr{imo do kraja 2010.
godine.
Na pitawe da li su obezbe|e-
ni uslovi za socijalno zbriwava-
we pripadnika Vojske, posebno
onih koji sa 40 godina `ivota mo-
raju napustiti profesionalnu slu-
`bu, ministar [utanovac objasnio
je da je Ministarstvo odbrane u
protekloj godini znatno poboq{a-
lo materijalni polo`aj pripadni-
ka Vojske Srbije, te da intenzivno
radi na stambenom zbriwavawu
oficira i podoficira.
Sa Ministarstvom unutra{wih poslova i Ministarstvom
pravde vode se razgovori o mogu}em anga`ovawu profesionalnih
pripadnika, koji posle 40 godina `ivota vi{e ne mogu da rade u
Vojsci. Napravi}emo uslove u kojima mladi i sposobni qudi bez
posla mogu da budu anga`ovani u sastavima Vojske Srbije, I da za
svoj posao budu odgovaraju}e pla}eni naglasio je ministar od-
brane Dragan [utanovac.
Kada je re~ o pove}awu broja pripadnika Vojske Srbije, mini-
star odbrane objasnio je da se, uslovno, odustalo od koncepta sma-
wewa oru`anih snaga. Danas uniformisanih lica ima u Ministar-
stvu odbrane i Vojsci vi{e od 30.000.
Na{e re{ewe jeste da demilitarizujemo Ministarstvo od-
brane i da sa novom sistematizacijom i organizacijom u wegov
upravni deo dovedemo ve}i broj civila, a da oficire i podofici-
re, koji danas rade u Ministarstvu, vratimo u trupu objasnio je
ministar [utanovac.
Na sli~no pitawe na~elnik General{taba Vojske Srbije od-
govorio je:
Kolika i kakva }e Vojska biti zavisi od potreba i mogu}-
nosti. Potrebe su se promenile. Spoqnopoliti~ka i bezbednosna
racija vojnika vojni rok odslu`i u miru. Stare{inama Vojske poru~ujem situacija postala je kompleksnija, tako da Vojsku ne treba daqe
da su wihovi `ivoti i zdravqe na prvom mestu. smawivati. Proklamovana neutralnost jeste jedna dimenzija, ali
Posle sve~anosti, odgovaraju}i na novinarsko pitawe o uslovima fakti~ko stawe je takvo da mi nismo deo nekog saveza. A bezbed-
za profesionalizaciju Vojske Srbije, ministar odbrane Dragan [uta- nosna situacija u regionu i svetu jeste mnogo kompleksnija. Na{e
novac rekao je: opredeqewe za ulazak u Evropsku uniju, koje ima i bezbednosnu
Moje duboko uverewe jeste da smo sa 2,4 odsto izdvajawa od bruto dimenziju, treba tek da dostignemo. U situaciji kad jo{ nismo ta-
dru{tvenog proizvoda, ali i reformama koje sprovodimo u Vojsci Srbije, mo, nije razumno daqe smawivati brojno stawe Vojske. Nije re~ o
posebno organizacijsko-mobilizacijskim promenama, u najve}em delu obez- formirawu velikih brigada ve} o poboq{awu kvaliteta.
bedili uslove za potpunu profesionalizaciju. Ono {to je bitnije, jeste da Mira [VEDI]
li su na{e dru{tvo i dr`ava spremni za potpunu profesionalizaciju. Uko- Snimio Goran STANKOVI]

13
 DR ROJ STAFORD,
PROFESOR
NACIONALNOG
RATNOG KOLEXA SAD

IZUKR[TANI
INTERESI
Prioriteti sada{we meri~ki stru~wak za pitawa bezbednosti, posebno Balkana, dr Roj Staford,
administracije SAD, profesor Nacionalnog ratnog kolexa SAD, nedavno je posetio Srbiju. Tu smo

A
ali i svake druge,
bez obzira na to koji
kandidat pobedi, bi}e
ekonomija, ekonomija,
priliku iskoristili za razgovor o bezbednosnim izazovima sa kojima se svet
susre}e, te o novoj strategiji nacionalne odbrane SAD i wenoj verovatnoj ref-
leksiji na odnose te zemqe sa drugim centrima mo}i u svetu, reformi oru`anih
snaga Srbije i drugim problemima. U odgovorima na pitawa, profesor je istakao da
su wegovi stavovi stavovi nezavisnog ~lana akademske zajednice, a nikako zvani~ni
stavovi vlade zemqe iz koje dolazi.
ekonomija. Ukoliko SAD Od juna ove godine SAD imaju novu strategiju nacionalne odbrane. [ta je
ne re{i finansijsku u toj strategiji zaista novo u odnosu na prethodnu? Kako ona odre|uje
krizu, taj }e se problem najva`nije prioritete Ministarstva odbrane SAD?
pro{iriti i postati Zna~ajna novina jeste da je u strategiji fokus sa razvijawa sposobnosti za bu-
svetski. To u svakom du}i ve}i tradicionalni konflikt pomeren na re{avawe problema u Iraku i Avga-
nistanu. Nagla{ava se zna~aj lak{ih, mawih snaga, koje su upotrebqivije u mirovnim
slu~aju zna~i mawe novca operacijama i borbi protiv terorizma. To je glavna promena koju je naglasio sekre-
za anga`ovawe snaga, tar Gejts. Jo{ uvek moramo da planiramo za neizvesnu budu}nost, budu}nost koja mo`e
mawe novca za sve vrste da ukqu~i Kinu, Rusku Federaciju, {to ne zna~i da te zemqe vidimo kao pretwu.
Prioriteti se, dakle, odnose na pronala`ewe odgovora na teku}e bezbednosne
potreba koje bezbednost izazove, rizike i pretwe s kojima se suo~avamo, re{avawe terorizma u Avganistanu,
zahteva. suo~avawe sa nesigurno{}u i rekonstrukcijom u Iraku. U pro{losti se pretpostavqalo

14 1. oktobar 2008.
da, ako izgradite oru`ane snage sposobne se Nato pro{iri na Gruziju i Ukrajinu.
da u~estvuju u ve}em ratu, one mogu da budu Savremeni sukobi zahtevaju druga~iju Jasno je da kad su ruske snage u{le u Ju`nu
uspe{ne i u mawim konfliktima. U slu~aju obuku, vojne snage koje ne samo da su Osetiju, Alijansa nije mnogo uradila.
Iraka i Avganistana pokazalo se da to ni- u stawu da se bore ve} i da razumeju SAD su obezbedile zna~ajna sredstva za
je tako. Takvi sukobi zahtevaju druga~iju lokalni kontekst u kome se nalaze i da rekonstrukciju, a prvi brod koji je posla-
obuku, vojne snage koje ne samo da su u sta- u~estvuju u ponovnoj izgradwi te zajednice. la sa humanitarnom pomo}i bio je brod
wu da se bore ve} i da razumeju lokalni Obalne garde, ne Marinaca. Za mene je
kontekst u kome se nalaze, te da na izve- to signal. Nato se ne upu{ta u rat zbog
stan na~in u~estvuju u ponovnoj izgradwi Srbiji }e biti te`e da u|e u EU nego Gruzije. Niti bi zbog Ukrajine.
te zajednice. Da pokupe |ubre, kao {to se {to je to bilo Rumuniji i Bugarskoj, Iz ropotarnice istorije neki
izrazio biv{i komandant SAD u Bagdadu. na ~ijim je primerima EU nau~ila lekciju analiti~ari vade sintagmu hladni
Tamo su mladi qudi koji nemaju posao, ne- i sada tra`i od kandidata za ~lanstvo rat. Drugi o`ivqavaju izreku ev-
maju novac i, ako im neko ponudi deset do- da se izbori sa korupcijom pre ulaska ropska tehnologija, sibirski resur-
lara za suicidni teroristi~ki napad, pa, u zajednicu. si. Kako biste to komentarisali?
mo`da }e to prihvatiti. To treba prome-
niti. Termin hladni rat ne odgovara si-
tuaciji. Mnoge zemqe u Evropi zavise od
To zna~i da se drasti~no mewa Za SAD je finansijska kriza problem snabdevawa gasom iz Rusije. Litvanija je
uloga vojnog faktora? broj jedan, dva i tri, ali i rat protiv 100 posto zavisna, kao i Bugarska. Taj
Svakako. Ona }e se na neki na~in terorizma je isto tako veliki problem. procenat je i u Srbiji znatan, ~ini mi se
pove}avati i ~ini mi se da ni rezultati Najve}i izazov s kojim se Nato ikada da iznosi 85 posto. Gasprom, koji je bli-
predsedni~kih izbora u SAD to ne}e pro- sreo jeste Avganistan. zak ruskoj vladi, poku{ava da stavi pod
meniti. Javqaju se pove}ani zahtevi prema svoju kontrolu linije za snabdevawe ga-
vojsci. Brojni na{i mladi oficiri i po- som. S druge strane, Rusiji je potrebno da
doficiri odlaze u Irak po ~etvrti, peti put, i tamo ostaju godinu da- proda gas Evropi. Ona mo`e da ispoqava svoj uticaj prete}i umawi-
na. To armiju izla`e izvanrednom naporu, zbog ~ega i sada{wa admi- vawem isporuke gasa, kao {to je uradila u Gruziji i Ukrajini. Ali ona
nistracija, ali i senatori Obama i Mekejn smatraju da treba treba da izveze gas. Na du`e staze, postavqa se pitawe koliko }e ga-
pove}ati oru`ane snage. Danas se prepoznaje koliko se mnogo tra`i sa i}i na istok, Kini, a koliko na zapad, Evropi. Ali u ovoj fazi,
od vojnika. On, primera radi, dolazi iz operacije, bude kod ku}e ne- struktura gasovoda jasno ide ka zapadu, dok se infrastruktura gaso-
ko vreme pod presijom da opet treba da ode. Zamislite kako to uti~e voda ka Kini slabije razvija.
na wegov `ivot, porodicu... Kada poku{avam da razumem ruske ciqeve, kao prvi vidim we-
Porodice se te`e odr`avaju, dolazi do razvoda? no ponovo uspostavqawe kao po{tovane svetske sile. Svaki doga|aj
u ovoj regiji zahteva weno konsultovawe. Ali Rusija treba Evropsku
Pa i to. Stoga na{ vojne slu`be, posebno psiholo{ka, raz- uniju, wenu tehnologiju, po{tovawe u smislu obezbe|ivawe mesta u
vija programe kako bi se ti problemi prepoznali i spre~ili, a po- odgovaraju}im institucijama i po{tovawe wenog mesta u svetu.
rodice i pojedinci oja~ali u no{ewu sa tako velikim izazovima. Za SAD finansijska kriza je problem broj jedan, dva i tri, ali
Sve to o ~emu pri~amo treba platiti, a SAD se suo~avaju s i rat protiv terorizma, a posebno spre~avawe napada na Ameriku,
velikom ekonomskom krizom, koju neki analiti~ari porede sa ostaje zna~ajna tema. Nakon toga dolazi Irak. Na toj ta~ki se razli-
onom tridesetih godina pro{loga veka. Kako }e se ona odraziti kuju stavovi predsedni~kih kandidata. Senator Mekejn bi ostao na
na nacionalnu bezbednost? kursu, da upotrebim tu frazu, dok bi se Obama, kako je rekao, a mi-
Prioriteti sada{we administracije, ali i svake druge, bez slim da bi stvarno poku{ao da to i ostvari, povla~io. Ne odmah, da-
obzira na to koji kandidat pobedi, bi}e ekonomija, ekonomija, eko- nas, sutra, ve} postepeno. Kada je re~ o Avganistanu, tamo{wa situa-
nomija. Ukoliko SAD ne re{i taj problem, on }e se pro{iriti i po- cija se ne}e poboq{ati dok se ne poboq{a stawe u severnozapad-
stati svetski. To u svakom slu~aju zna~i mawe novca za anga`ovawe nom Pakistanu. Na to Nato i SAD imaju ograni~eni uticaj, to je stvar
snaga, mawe novca za sve vrste potreba koje bezbednost zahteva. pakistanske vlade. SAD mogu ekonomski pomo}i Pakistanu da obez-
bedi boqe usluge u oblasti ekonomije, {kolovawa, puteva, klinika.
Kako su odre|eni odnosi SAD sa drugim svetskim centrima Ali dok se ta oblast ne stabilizuje, problem se nastavqa. SAD se
mo}i? potom suo~avaju i sa izazovima u Iranu, Severnoj Koreji, broj iza-
Za vreme drugog Bu{ovog mandata odnosi sa svetom su po~eli zova s kojima }e se budu}i predsednik suo~iti zaista je velik.
sve vi{e da bivaju multilateralni, vi{e nego za vreme wegovog pr-
Da li se Nato transformi{e dovoqno brzo da bi mogao da
vog mandata. Sada{wi predsedni~ki kandidati verovatno bi nasta-
efikasno odgovori na savremene bezbednosne izazove? Kako
vili tu liniju, i verovatno bi se vi{e anga`ovali u okvirima Natoa, se razvijaju wegovi odnosi sa SAD?
Evropske unije i Ujediwenih nacijama. Ta administracija, va`no je
re}i, kao verovatno i budu}a, ne vidi Rusiju kao neprijateqa, niti Od vojne organizacije namewene odbrani od napada s Isto-
tako do`ivqava Kinu, ali akcije u Gruziji u avgustu ove godine proiz- ka, Nato je napredovao do organizacije namewene mawe odbrani, a
vele su ozbiqna pitawa o tome kako }e se odnosi sa Ruskom Federa- vi{e sigurnosti i stabilizaciji. Pomislite samo na kriterijume
cijom oblikovati u budu}nosti. Demokratizacija u Ruskoj Federaciji koje treba ispuniti da bi se postao ~lan Natoa. Oni gotovo ni{ta ne
je napravila korak nazad. govore o vojsci, ali zahtevaju demokratiju, civilnu i demokratsku
kontrolu oru`anih snaga, dobre odnose sa susedima. To predstavqa
Kako }e de{avawa u regionu Kavkaza oblikovati odnose {iroku podr{ku tr`i{noj ekonomiji, demokratiji, stabilizaciji,
SAD sa RF i EU, pre svega imaju}i u vidu izvesnu zavisnost Ev- itd. Uz to, ne mislim da }e se {iriti daqe prema istoku. Najve}i
ropske unije od energetskih resursa? izazov na koji je Nato ikada nai{ao jeste Avganistan. Vi{e od
To je osnovno pitawe. ^ini mi se da vidim podelu unutar EU i 50.000 vojnika se tamo ozbiqno bori. Da li je Nato za to priprem-
Natoa u vezi sa tim kako pri}i Rusiji. Odgovor }e zavisiti od toga qen? Ne jo{. Zato SAD anga`uju vi{e snaga i isto tra`e od evrop-
koliko su pojedine zemqe zavisne od ruskih energetskih resursa i skih saveznika.
koliko su blizu RF. Videli smo da Poqaci, ^esi, Estonci, Litvanci, Deo problema nalazi se i u ~iwenici da neke evropske snage
Letonci zauzimaju tvr|i stav prema Rusiji od Nemaca, Francuza ili nisu efikasno promewene od strukture koja je stvorena i namewena
Italijana. To je jedan aspekt ovog pitawa. Drugi je, govorim kao pro- za sukob koji se prognozirao u doba hladnog rata, ka strukturi koja
fesor, ne kao glasnogovornik Vlade SAD, smawewe mogu}nosti da je prilago|ena druga~ijem obliku sukoba. Kada je Nato u{ao u ope-

15
 INTERVJU
raciju u Avganistanu, bio je to te`ak zadatak, ali ne i ratna opera-
cija. Danas se Nato tamo bori. Da li je Nato pripremqen za duge i
iscrpquju}e sukobe? Ne jo{. Da li treba izvesne promene? Da. Da li
}e biti politi~ke voqe za to? Ne znam. Pozitivno je to {to Fran-
cuzi {aqu dodatne snage, a neke ~lanice su u svojim parlamentima
odlu~ile da wihove trupe i daqe ostanu u Avganistanu.
Ukratko, Nato se dramati~no promenio. I ta je promena veoma
zna~ajna za Evropu. Kada je re~ o wegovim odnosima sa SAD,
podse}am vas da se odluke u Natou donose konsenzusom. Evo prime-
ra iz bliske pro{losti: neke zemqe nisu primqene u Alijansu zbog
protivqewa drugih ~lanica, iako je to bila voqa SAD. Dakle, nije
postojao konsenzus.
Kako SAD sagledava bezbednosnu situaciju na Balkanu? [ta
su, po va{em mi{qewu, najva`niji problem?
Mnogi problemi u regiji su re{eni, ali su ostali jo{ Kosovo,
zapadna Makedonija i, u neku ruku, Bosna i Hercegovina. Ali ne mi-
slim da }e tu biti oru`anih sukoba. Mene vi{e brine kriminal,
skroman ekonomski razvoj, sa velikom rastom nezaposlenosti, i mla-
dim qudima koji bez posla nemaju budu}nost i mogu postati opasni.
Mogu se upustiti u kriminal ili terorizam. Srbija je uz veliku
me|unarodnu pomo}, brzo nakon rata 1999. godine, smirila svoju si-
tuaciju. Ne zna~i da su problemi re{eni, ali napredak je postignut.
Kako vidite ulogu Srbije na Balkanu?
Po mom mi{qewu, ona je najva`niji ~inilac na prostoru biv{e
Jugoslavije. Problem je ekonomija. I finansijska kriza u SAD, ako se
nesredi, odraziti }e se na Srbiju, jer }e uticati na to koliko }e biti
voqe za investirawe. Za srpsku budu}nost va`na je orijentacija ka Ev-
ropi, mogu}e ka Natou, me|unarodnim monetarnim institucijama. Sr-
bija ima obrazovano stanovni{tvo, tradicionalno je evropski ori-
jentisana, ima razumnu ekonomsku politiku. Ali zemqa se suo~ava sa
istim izazovima kao Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina i druge
dr`ave sa korupcijom. Investitori treba da znaju da }e wihove in-
vesticije biti sigurne i da }e proizvoditi profit. Progresivna inte-
gracija ka EU, po mom mi{qewu, jedina je razumna budu}nost za Srbi-
ju. Srbiji }e biti te`e da u|e u EU nego {to je to bilo Rumuniji i Bugar-
skoj, na ~ijim je primerima EU nau~ila lekciju i sada tra`i od kandi-
data za ~lanstvo da se izbori sa korupcijom pre ulaska u zajednicu.
Upoznati ste sa reformom sistema odbrane Republike Sr-
bije. Kako vam izgledaju weni rezultati?
Mislim da je srpska budu}nost u pogledu vojske u saradwi sa
Alijansom, {to ne zna~i nu`no i ~lanstvo u toj organizaciji. Ipak,
va{i susedi su u Natou. Oru`ane snage Srbije su se strategijski do-
bro opredelile, smawile su svoju veli~inu, pripremaju se za sara-
dwu sa drugim nacijama u mirovnim misijama. Ali na izvesnoj ta~ki
mora se doneti odluka o budu}em usmerewu i odrediti da li je ono u
okviru evroatlantskih organizacija ili nije. Ne razumem {ta ne-
utralnost zna~i u okru`ewu u kome se nalazite. Ako ste sami, teret
odbrane mnogo je te`i, skupqi, nego ako ste deo Alijanse. U drugom
slu~aju, taj teret mo`e da se podeli.
Kada je re~ o odnosu SAD i Srbije, da li rezultati predse-
dni~kih izbora mogu ne{to da promene u odnosima dve zemqe?
Ili je trasa postavqena, i nema ispravke?
Ne verujem da }e tu biti promena. SAD ne}e promeniti svoju
poziciju na Kosovu. Ali SAD tako|e Srbiji znatno pove}avaju
koli~inu sredstava namewenih za obuku i obrazovawe. Primera
radi, na Nacionalnom ratnom kolexu sada se {koluje prvi srpski
oficir. Mislim da }e se poja~ati IMET program (program saradwe
u oblasti obrazovawa i obuke). Dakle, vi{e }e pripadnika Min-
istarstva odbrane i Vojske Srbije da se {koluje u SAD i drugim
zemqama. Ono {to se de{ava u Vojsci Srbije je vrlo pozitivno i
mislim da }e u ne tako dalekoj budu}nosti srpske snage u~estvovati u
mirovnim operacijama, pre svega pod okriqem UN. Naravno, mi bi-
smo voleli da ih vidimo i u Avganistanu.
Sne`ana \OKI]
Snimio Radovan POPOVI]
16
VESTI
BUDU]NOST RATA
Doktor Kristofer Koker, profesor londonske {kole ekono-
mije i politi~kih nauka, odr`ao je 17. septembra u Centralnom do-
mu Vojske Srbije predstavnicima sistema odbrane Republike Sr-
bije, studentima Univerziteta u Beogradu, ~lanovima nevladinih
organizacija i foruma, te predstavnicima sredstava javnog infor-
misawa predavawe Budu}nost rata. Skup su organizovali Mini-
starstvo odbrane, beogradski Fond za politi~ku izuzetnost i An-
glo-srpsko dru{tvo.
Otvaraju}i predavawe, dr`avni sekretar Ministarstva od-
brane mr Du{an Spasojevi} istako je zna~aj ulagawa u obrazova-
we i {kolovawe kadra sistema odbrane. Tako|e je naglasio da je
Ministarstvo odbrane tokom pro{le godine za tu namenu izdvojilo
oko pola miliona evra, te da }e u narednom vremenu taj iznos biti
udvostru~en.
Na{ Institut za strategijska istra`ivawa uspe{no sara|u-
je sa brojnim nau~nim i obrazovnim institucijama u zemqi i svetu,
nevladinim organizacijama, a rezultat takve saradwe jeste i Let-
wa {kola demokratije. Takva praksa nastavi}e se i u budu}nosti
rekao je dr`avni sekretar Spasojevi}.
Profesor Koker jeste priznat svetski stru~wak, koji predaje
u mnogim visokim {kolama i institutima Odbrambenom kolexu
Natoa u Rimu, Kraqevskom kolexu za odbrambene studije u Londo-
nu, Politi~koj {koli u Moskvi. Stalni je saradnik vode}ih svetskih
~asopisa u oblasti rata.
S. \OKI]
SLOVENA^KA DELEGACIJA U
CENTRU ZA OBAVE[TAVAWE
BEOGRADA
Delegacija Uprave za za{titu i spasavawe Ministarstva od-
brane Slovenije, sa generalnim direktorom Uprave Bojanom @mav-
cem na ~elu, obi{la je danas Gradski centar za obave{tavawe u
Skup{tini Grada Beograda, gde ih je do~ekala i zamenica gradona-
~elnika Radmila Hrustanovi}.
Nakon {to je gostima iz Slovenije ukratko predo~ena organi-
zacija slo`enog i razgranatog sistema obave{tavawa u Srbiji, o
~emu je govorio Milo{ Popadi}, na~elnik Uprave za vanredne si-
tuacije Ministarstva odbrane Srbije, o radu Gradskog centra go-
vorio je wegov na~elnik mr Qubi{a Majstorovi}.
Predstavnicima Uprave za za{titu i spasavawe iz Slovenije
doma}ini su prikazali i organizacionu {emu tehni~ki izuzetno
opremqenog Centra koji, ba{ kao i 32 druga u Srbiji, radi 24 sa-
ta dnevno, svih 365 dana u godini.
D. G.
1. oktobar 2008.
 UKRATKO
RAZMENA ISKUSTVA
U Sektoru za materijalne resurse Mini-
starstva odbrane Republike Srbije, od 22. do 26.
septembra boravila je delegacija Ministarstva
odbrane Savezne Republike Nema~ke. Doma}in
gostima bilo je Odeqewe za transport.
Tokom ekspertskih razgovora o vojnom sao-
bra}aju i transportu, srpska strana, koju je pred-
vodio na~elnik Odeqewa pukovnik dr @eqko
Rankovi} i nema~ka delegacija, sa na~elnikom
Odeqewa za transport i kretawe pukovnikom
Udom Bohmeom na ~elu, razmenila su iskustva iz
oblasti planirawa i organizovawa transporta
Snimio D. GOL za vojne potrebe i tranzita stranih vojnih trupa
preko teritorije Republike Srbije i Austrije.
AMBASADOR NEMA^KE O
BEZBEDNOSNOJ SARADWI
Ambasador Savezne Republike Nema~ke u Beogradu Volfram Mas govorio je ne-
davno u General{tabu Vojske pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije o
Me|unarodnoj bezbednosnoj saradwi pogledu SR Nema~ke.
Skup je organizovao Institut za strategijska istra`ivawa, a prisustvovali su dr-
`avni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i}, pomo}nik ministra odbrane za
qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi} i na~elnik Instituta dr Mihajlo Basara, zatim
slu{aoci 55. i 52. klase komandno-{tabnog i general{tabnog usavr{avawa [kole na-
cionalne odbrane, studenti Vojne akademije, brojne stare{ine Ministarstva i Vojske. POSETA KOPNENOJ VOJSCI
Trojici najboqih studenata 128. i 129. klase Vojne akademije, odskoro potporu~- Komandant Kopnene vojske general-potpu-
nicima Vojske Srbije Zoranu Dendi, Draganu Polimcu i Ivanu Bonxi}u ambasador kovnik Mladen ]irkovi} primio je 17. septem-
Mas uru~io je pre predavawa prigodne diplome za postignute rezultate tokom {kolova- bra, u Ni{u, Volframa Masa, ambasadora
wa i zvani~an poziv da posete wegovu zemqu. Savezne Republike Nema~ke u Beogradu.
O aktuelnim pitawima evropske bezbednosti, nema~koj spoqnoj i bezbednosnoj po- U poseti Komandi i jedinicama Kopnene
litici, saradwi zemaqa Natoa i Evropske unije, te u~e{}u u mirovnim i operacijama vojske bili su i potpukovnici Helmut Klavon i
o~uvawa mira govorio je najpre ambasador Volfram Mas. On je istakao da se Nema~ka Johan Evert, prethodni i novi izaslanik od-
u konfliktnim situacijama uvek zala`e za re{avawe sukoba mirnim putem. brane Nema~ke, ali i pomo}nik izaslanika
Globalizacija donosi nove izazove, brojne teroristi~ke pretwe, koje se ne mogu stariji vodnik prve klase Viktor Vorat.
prevazilaziti samo vojnim sredstvima. Nema dr`ave koja sama mo`e re{avati proble- General ]irkovi} govorio je gostima o
me, ve} je potrebna saradwa svih onih koji dele iste vrednosti. Zato integracije jesu organizaciji Kopnene vojske, wenim zadacima i
osnovni stub na{e spoqne i bezbednosne politike. A demokratske snage razvijaju se sastavima, te obezbe|ewu Kopnene zone bez-
upravo integracijama. Posle samita u Rigi sve zemqe zapadnog Balkana smatramo part- bednosti prema Kosovu i Metohiji.
nerima, jer pripadamo zajedni~koj evropskoj ku}i. Na tom putu, Savezna Republika Ne- Posle zvani~nih razgovora sa komandan-
ma~ka namerava da podr`i i Srbiju naglasio je ambasador. tom, ambasador Mas posetio je Tre}u i ^etvr-
V. P. tu brigadu Kopnene vojske.

PREDAVAWE IZASLANKA ODBRANE

RUSKE FEDERACIJE
U organizaciji Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Ministarstva odbrane Srbije, a u okviru ci-
klusa predavawa stranih dr`avnih i vojnih predstavnika (ambasadora i vojnih izaslanika) u na{oj zem-
qi, izaslanik odbrane Ruske Federacije pukovnik Viktor Avdejev imao je svoje izlagawe 26. septembra,
u prostorijama General{taba VS, nameweno svim zainteresovanim pripadnicima MO i VS. Tema je bi-
la bezbednosna situacija u Severnom Kavkazu.
Pukovnik Avdejev je najpre govorio o predistoriji petodnevnog rata u Ju`noj Osetiji, razvoju suko-
ba i eskalaciji. Prate}i doga|aje skoro iz sata u sat, gruzijsku operaciju ^isto poqe i ogromne civil-
ne `rtve stradale sredstvima za masovno uni{tewe koje je koristila vojska Gruzije, ruski odgovor Ope-
racijom za prinu|ivawe Gruzije na mir, ali i u~e{}e tre}e strane, koja je Gruzinima omogu}ila in-
formacije sa satelita u realnom vremenu i konkretnu tehni~ku i materijalnu pomo}, vojni izaslanik Ru-
sije je ponudio prili~no iscrpnu hronologiju i sliku rata. Po wegovim re~ima vojni buxet Gruzije pora-
stao je trideset puta do izbijawa sukoba, a takav tempo rasta nije zabele`en ni u jednoj zemqi, dok je na-
pad na Chinvali, skoro identi~an operaciji Oluja, kojom je hrvatska vojska o~istila Srpsku Krajinu.
Tokom petodnevnog rata, kako sukob ozna~avaju Rusi, mada je na{oj javnosti poznat kao {estodne-
vni rat, poginulo je 2.000 `iteqa Ju`ne Osetije, a me|u wima 1.600 civila i 68 pripadnika ruskih mi-
rovnih snaga. Raweno je 170 vojnika. Gruzija je izgubila 3.000 vojnika.
D. MARKOVI]

17
 GENERAL-MAJOR RADIVOJ VUKOBRADOVI], NA^ELNIK UPRAVE ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMA TIKU GEN
VOJNIK INFORMATI
Uvo|ewe ra~unara u masovnu upotrebu
i otkri}e Interneta ozna~ili su revoluciju
u svetu komunikacija, sli~nu onoj u vreme
pronalaska {tamparije. Nesumwivo da
iznena|uju}e buran razvoj informatike i
telekomunikacija danas uveliko uti~e na napredak
celokupnog dru{tva. Te{ko je, naime, pobrojati na
koje sve aspekte dru{tvenog bi}a jedne zemqe uti~e
savremena informati~ka tehnologija, ~iji je daqi
razvoj, uprkos ve} realizovanim dostignu}ima, a
mo`da i ba{ zbog wih, gotovo nemogu}e precizno
predvideti. Jedno je, ipak, sigurno dana{we
zaostajawe u telekomunikacionoj i informati~koj
sferi te{ko }e biti nadokna|eno u budu}nosti.
Ako uop{te bude mogu}e.
18
zna~aju telekomunikacija za sistem odbrane i bezbednosti,
gotovo da je suvi{no govoriti. Vojnik 21. veka je, nesumwivo,
O vojnik informati~kog doba, pa zastoj u razvoju telekomunika-
cionog i informati~kog sistema, danas vi{e nego ikada
ranije, vodi i nezaustavqivom slabqewu odbrambenih spo-
sobnosti dr`ave. To je razlog zbog koga u Vojsci Srbije, a posebno
u wenoj Upravi za telekomunikacije i informatiku intenzivno
rade na uvo|ewu novog telekomunikacionog sistema. Dokle se u
tome stiglo, bilo je na{e prvo pitawe na~elniku Uprave general
-majoru Radivoju Vukobradovi}u.
Zna~aj telekomunikacionog sistema u oblasti odbrane je ne-
sumwiv. On se, pre svega, vidi u pove}awu stepena dostupnosti ra-
zli~itih podataka i raspolagawa informacijama u realnom vremenu,
~ime se skra}uje proces dono{ewa optimalnih odluka. Iz toga se jas-
no vidi da telekomunikacioni sistem ima veliki uticaj na sve oblasti
rada i `ivota u kojima se donose odluke, a to zna~i na politiku,
ekonomiju, kulturu i sve druge dru{tvene sfere, pa tako i uoblasti
1. oktobar 2008.
 Snimio Dimitrije GOL
odbrane. Upravo zbog tog strate{kog
zna~aja telekomunikacija za razvoj
dru{tva i sistem odbrane, u Vojsci se
u posledwe vreme daje prednost
stvarawu modernog i efikasnog in-
formati~ko-telekomunikacionog sis-
tema i opremawu jedinica savre-
menim telekomunikacionim sredstvi-
ma. Izra|eni su i usvojeni razvojni
dokumenti za savremeni telekomu-
nikacioni sistem, koji objediwuje te-
lekomunikacione i ra~unarske tehno-
logije. U skladu sa takti~ko-tehni~kim
zahtevima odabrana je i oprema, pa
nas sada o~ekuje opremawe radio,
radio-relejnim, komutacionim i dru-
gim sredstvima, ~iji }e pravi efekat
biti vidqiv ve} naredne godine.
Gospodine generale, jedno od
pitawa koje se, posle vi{e-
decenijskog zaostajawa u opremawu
Vojske sredstvima teleko-
munikacija, name}e samo po sebi,
jeste kako prevazi}i ka{wewe i
nadoknaditi izgubqeno vreme?
Sada{wi telekomunikacioni
sistem izgra|en je kroz stacionarnu i
pokretnu komponentu. Najve}e opre-
mawe sistema do sada izvr{eno je u
drugoj polovini sedme i prvoj polovi-
ni osme decenije pro{log veka. Od ta-
da po~iwe period zastoja, obele`en
samo delimi~nim i zato uvek nedovo-
qnim opremawem. Slobodno mo`emo
da ka`emo da je slu`ba telekomu-
nikacija predugo bila zapostavqena
kad je re~ o finansirawu i opremawu
jedinica savremenim telekomunika-
cionim ure|ajima. Na`alost, to se
doga|alo ba{ u vreme ogromnog te-
hnolo{kog napretka telekomunikaci-
ja i informatike, tako da na{ sada-
ERA L[TABA VOJSKE SRBIJE
I ^KOG DOBA
{wi telekomunikacioni sistem ima brojne nedostatke i slabosti.
Oni se, pored ostalog, ogledaju u nedovoqnim kapacitetima, mal-
im brzinama prenosa informacija i podataka, ru~noj komutaciji
kanala, velikim gabaritima, sve te`em i sve skupqem odr`avawu
i velikoj neotpornosti na elektronska dejstva.
Neosporno je da takav sistem vi{e ne mo`e da odgovori
savremenim zahtevima komandovawa, u koje, pored ostalog, spada-
ju ostvarivawe prenosa govora, svih vrsta podataka i video-sig-
nala u realnom vremenu, za{tita govora i podataka na svim
nivoima, jedinstvena numeracija svih korisnika, automatsko i jed-
nostavno funkcionisawe, mogu}nosti nadgradwe, implementacija
novih servisa, centralizovani nadzor i upravqawe, najvi{a
pokrivenost teritorije, puna mobilnost jedinica i komandi. Tre-
ba re}i i to da postoje}i radio-relejni ure|aji Vojske rade na
frekvencijama koje, u novoj podeli, nisu odre|ene za vojne
potrebe. Kao {to je poznato, frekventni spektar je nacionalni
resurs, tako da su wegova podela i kori{}ewe regulisani prema
nacionalnim i me|unarodnim standardima. Frekventni opsezi u
kojima rade radio-relejni sistemi Vojske Srbije sada su namewe-
ni za radio-difuziju i mobilnu telefoniju.
Radi izme{tawa radio-relejnih veza Vojske Srbije iz sa-
di{wih u novododeqene frekventne opsege, potrebno je opremawe
novim radio-relejnim ure|ajima.
Da bi telekomunikacioni sistem mogao da zadovoqi te za-
hteve, neophodna je zna~ajna tehni~ka modernizacija, odnosno
uspostavqawe novog telekomunikacionog i informati~kog sis-
tema modularnog tipa u mobilnoj i stacionarnoj komponenti.
Nu`no je kori{}ewe savremenih mre`nih tehnologija, opti~kih
i radio-relejnih spojnih puteva, kao i komutacije svih vrsta sig-
nala kroz pokretne i stacionarne komutacione ~vorove razli-
~itog nivoa.
U opremawu mobilnoj komponenti sistema dajemo prednost
zbog izra`ene zastarelosti postoje}e opreme i potrebe za po-
dr{kom mawih brzopokretnih jedinica, namewenih za
izvr{avawe zadataka u veoma kratkom vremenu. Stacionarna
komponenta sistema integrisana je sa telekomunikacionim si-
stemom Telekoma, koji razvija veoma savremenu telekomunika-
cionu infrastrukturu, baziranu na opti~kim vodovima i digi-
talnim transportnim sistemima.
Reforma i reorganizacija Vojske podrazumevaju i ve}i
stepen interoperabilnosti telekomunikacionog sistema
u nacionalnom i multinacionalnom okru`ewu. Da bi se
to i ostvarilo, treba ispuniti neke preduslove i uvesti
integrisani telekomunikacioni-informati~ki sistem u
operativnu upotrebu. [ta to sve podrazumeva?
Projektovawem integrisanog telekomunikaciono-informa-
ti~kog sistema opredelili smo da telekomunikaciona sredstva za
novi sistem moraju da podr`avaju standarde i servise za ukqu~e-
we u nacionalne i multinacionalne telekomunikacione mre`e
(UEROCOM, STANAG, ITU, ETSI ...). Prema tom opredeqewu izvr-
{en je izbor telekomunikacionih sredstava. Da bismo sistem sta-
vili u operativnu upotrebu potrebno je pripremiti telekomunika-
cionu infrastrukturu u objektima Vojske za prijem i instalisawe
novih ure|aja, instalisati ih u stacionarne i mobilne elemente
sistema, obu~iti qudstvo, regulisati integraciju i odr`avawe sis-
tema. Ali, kao se radi o vi{egodi{wem projektu, za wegovu plan-
sku realizaciju, prvenstveno je neophodno osigurati redovno fi-
nansirawe. Ve} sada je, me|utim, sasvim jasno da je ulagawe u
razvoj telekomunikacija vi{estruko opravdano i korisno. Kao
{to savremeni telekomunikacioni sistem u dru{tvu multiplicira
efikasnost svih ostalih sistema tog dru{tva, tako je savremeni
telekomunikaciono-informati~ki sistem u Vojsci jedan od os-
novnih uslova wene efikasnosti.
Va`na komponenta stvarawa novog telekomunikacionog
sistema svakako je osposobqavawe pripadnika Slu`be
telekomunikacija da lak{e i bezbolnije savladaju vi-
ISPUNITI ZAHTEVE KOMANDOVAWA
Neosporno je da postoje}i telekomikacioni sistem
vi{e ne mo`e da odgovori savremenim zahtevima ko-
mandovawa, u koje, pored ostalog, spadaju ostvarivawe
prenosa govora, svih vrsta podataka i video-signala u
realnom vremenu, za{tita govora i podataka na svim
nivoima, jedinstvena numeracija svih korisnika, au-
tomatsko i jednostavno funkcionisawe, mogu}nosti nad-
gradwe, implementacija novih servisa, centralizovani
nadzor i upravqawe, najvi{a pokrivenost teritorije,
puna mobilnost jedinica i komandi.
19
 INTERVJU

{egodi{we ka{wewe u modernizaciji telekomunikacione

opreme. Da li smemo re}i da znamo vi{e nego {to u pos-
toje}im uslovima i sa postoje}om opremom mo`emo da po-
ka`emo?
U procesu modernizacije telekomunikacionog sistema i
opremawa na{ih jedinica novom, savremenom i efikasnom opre-
mom i ure|ajima vodili smo ra~una o tome da se ugovorima za
opremawe precizira i obuka na{ih pripadnika, s kojom se, ina~e,
ve} po~elo.
Nema nikakve sumwe da su na{i pripadnici redovno pratili
razvoj tehnologije u oblasti telekomunikacija i nformatike i da
poseduju veoma dobra znawa. To se potvrdilo prilikom fabri~kih
ispitivawa ure|aja u inostranstvu, kada su stru~waci kompanije u
kojoj su obavqana ispitivawa izneli impresije o profesional-
nosti i stru~nosti na{ih pripadnika. Pored toga, pokazali smo
se i na ve`bama na kojima smo u~estvovali pro{le i ove godine.
Posebno je zna~ajna ve`ba Combined Endeavour (Kombinovani na-
por), na kojoj su u~estvovali pripadnici iz vi{e od 40 zemaqa.
Iskustvo ste~eno na toj ve`bi iskoristi}emo u reorganizaciji
slu`be telekomunikacija, koja podrazumeva prilago|avawe orga-
nizacije jedinica za telekomunikaciju broju i tehni~kim karakter-
istikama novih telekomunikacionih sredstava, razme{taju i

TRADICIJA
Za Dan slu`be telekomunikacija izabran je 20.
septembar, budu}i da je toga dana 1916. godine na Krfu
doneta Uredba o vojnom telegrafu. Posledica tog doku-
menta bilo je izdvajawe jedinica veze iz in`iwerijskih
sastava i stvarawe novog roda vojske.
upotrebi Vojske. Pripadnici Slu`be informatike i telekomu-
nikacija pripremaju se za u~e{}e na me|unarodnoj ve`bi Com-
bined Endeavour 2009, a jedinice za telekomunikacije Vojske Sr-
bije u~estvova}e na ve`bi Herald Hermes s pripadnicima gr~ke
vojske. To je tehni~ka ve`ba komunikacija koja se realizuje u okviru
Partnerstva za mir.
Zna~ajna iskustva u oblasti telekomunikacija ste~ena
su i u saradwi sa predstavnicima stranih armija. Koliko
je ta saradwa pomogla u izboru modela telekomunika-
cionog sistema?
Iskustva ste~ena tokom na{ih poseta stranim armijama i
wihovih na{im jedinicama bila su zna~ajna u procesu opredeqi-
vawa za najefikasniji model telekomunikacionog sistema Vojske
Srbije. Tu mislim pre svega na sagledavawe postoje}ih modela ko-
ji su na{li svoje mesto u operativnoj upotrebi stranih armija.
Zna~ajna iskustva ste~ena su i tokom realizacije verifikacionih
ispitivawa uzoraka telekomunikacione opreme kod proizvo|a~a
i u na{oj zemqi. Time se, naravno, na{a saradwa s inostranim
partnerima i kolegama ne zavr{ava. U planu je realizacija bro-
jnih bilateralnih susreta radnih grupa zarad razmene iskustava
iz oblasti telekomunikacionog obezbe|ewa, dok su na nivou
ekspertskih grupa planirani susreti sa predstavnicima svetski
renomiranih proizvo|a~a vojne telekomunikacione opreme. Nar-
avno, prilikom dono{ewa odluke rukovodili smo se i
specifi~nostima na{eg sistema odbrane i Vojske, koje su bitne za
izbor najefikasnijeg telekomunikaciono-informati~kog sistema.
Zna~ajnije u~e{}e na{e zemqe i vojske u me|unarodnim
integracijama mo`e dovesti i do pove}anog u~e{}a je-
dinica i pripadnika Vojske Srbije u mirovnim i humani-
tarnim operacijama i misijama. Koliko je za wihovo
kvalitetno u~e{}e neophodna savremena telekomunika-
ciona oprema?
Neke komponente na{eg telekomunikacionog sistema ve} su
bile kori{}ene u inostranstvu, tokom boravka Sanitetskog tima
Republike Srbije za vazdu{nu evakuaciju u mirovnoj misiji UN u
Kongu (MONUC). Wihova komunikacija je realizovana upotrebom
sopstvenih satelitskih terminala i zakupom komercijalnog
satelitskog linka, {to je novo iskustvo i za Slu`bu telekomu-
nikacija. Planirano opremawe sistema odbrane zemaqskom
satelitskom stanicom, odnosno radio-sistemima ve}eg dometa.
Time }emo omogu}iti povezivawe komandnog mesta tima s na-
cionalnom mre`om i me|unarodnim telekomunikacionim sistemi-
ma. U celini posmatrano, oprema na{ih jedinica koje bi se even-
tualno anga`ovale van granica Srbije, treba da bude kompati-
bilna sa onom koju koriste jedinice stranih armija, s kojima bi
u~estvovali u misiji.
Mo`emo li re}i da }e Vojska Srbije u narednom peri-
odu dobiti najmoderniju informati~ku i telekomunika-
cionu opremu posledwe generacije?
S obzirom na strategijski zna~aj telekomunikacionog sis-
tema danas, ne treba sumwati u to da ~inimo sve {to je mogu}e da
na{e jedinice opremimo najsavremenijim ure|ajima i opremom.
Ciq nam je da se slu`ba telekomunikacija u tesnoj funkcionalnoj
povezanesti sa slu`bom informatike kvalifikuje telekomunika-
cionom, hardverskom i softverskom infrastrukturom i odgovara-
ju}im kadrovskim potencijalom za izvr{avawe svih zadataka iz
oblasti telekomunikaciono-informati~kog obezbe|ewa za
potrebe komandovawa. To zna~i da nabavqamo opremu posledwe
generacije, s mogu}no{}u wenog daqeg nadogra|ivawa i
kori{}ewa budu}ih dostignu}a u informati~koj i telekomunika-
cionoj oblasti.
Du{an GLI[I]

20 1. oktobar 2008.

[UFERICE
esen sti`e, duwo moja! A sa wom i vojne ve`be, oni
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI] J romanti~ni doga|aji koji zauvek ostaju u pam}ewu.
Sve ono {to su {tabovi nacrtali na karti, mora
se sprovesti. Osim ako se ne promeni plan, koji je ion-
ako promenqiv.
Vladimir Vojnovi~ misli kako je vojska u su{tini
nematerijalna, i da se kao takva sastoji samo od
kretawa. Kuda sve ide to ni sam Gospod ne zna, iako sve
ostalo zna. Vojnovi~ev junak Ivan ^onkin je ne{to
naslutio. Sli~nu ideju o tome ima i Jaroslav Ha{ek, a
wu je li~no ostvario wegov izmi{qeni izaslanik u
stvarnost, prepodobni i predobri vojnik [vejk.
Sve ono {to je u vojsci logi~no, a trebalo bi da
bude sve, [vejk je razvejao i rasturio pa sastavio na
osnovu svoje filozofije. A ona kazuje kako ni{ta nije
na svom mestu, po{to nikada nije ni bilo. Ali da se vo-
jska negde kre}e da bi se odnekud vratila, u to se ne
mo`e sumwati. Ha{ekov junak be{e soldat austrijsko-
ma|arske monarhije, i taj se obra}ao nadre|enima ci-
ni~nom frazom: pokorno javqam. Ipak je svom nad-
menom komandiru prodao fali~nog psa, koga je pre toga
falsifikovao u rasnog.
Ovo je pri~a izvan svake fantasti~ne litera-
ture, reklo bi se da pripada ~istom, klasi~nom vojni-
~kom realizmu, i uglavnom se odnosi na mar{. Ona
izreka o tome da vojska tr~i da bi ~ekala, a zatim ~eka
da bi tr~ala naprosto nije ta~na. Svaka `urba, pa i
oklevawe, imaju svoje razloge. Zbog toga i postoji
mar{, kao manevarska konstanta u razumevawu pros-
tora.
Ovde ne}emo razmatrati kretawe na to~kovima.
[ta je bilo sa
Suvi{e je jednostavno, i podse}a na avanturisti~ki
turizam. Nego na manevar jedine krunisane vojne
kraqice, koja ima ~ast da se zove pe{adija.
{ufericama kad su Ni{ta nije tako dirqivo kao najstariji rod vo-
iz mora problema jske kad se sprema za pokret. Noge su im jedino prevozno
sredstvo. Nigde nema toliko poetizovane epike kao u
izronile zelenosive pe{adiji. Sunce, horizonti, poqane, muwe gromovi
~arape? Pa ni{ta, kaquge, vejavice, blato, sawarewe o svemu {to je negde
na drugom mestu. Najvi{e velikih pesnika priznaje
oti{le su u pribor samo pe{adiju kao rod. Pesnici ne znaju da plivaju ni-
za ~i{}ewe pu{ke ti da lete. Hodaju pe{a~kim korakom i rasplamsavaju
za strelca, M-48. ma{tu. Tako sti`u pre svih, da objasne smisao upravo
zavr{enog mar{a, pre nego {to zapo~ne slede}i.
Ali ostala je Su{tina mar{a je u wegovom trajawu. Mo`e da
izreka, koju znaju bude beskona~an i dosadan, ali i kratak, pun uzbu|ewa
~ak i oni koji ne i straha da }e ona izostati. Mar{ sam po sebi i ne
postoji, pa je i bez smisla ako ne bude nastavqen novim
znaju za predmet mar{em.
upore|ivawa: e`ba je samo pauza izme|u dva mar{a, koji su je-
smotan kao
{uferica. Sajla,
V dini na~in da se stigne tamo gde nas ne o~ekuju.
Mo`ete misliti {ta god ho}ete, ali za podno{e-
we navedene pogodnosti je va`na dobra li~na pri-
kao predmet prema. Kako ste i koliko jeli, jeste li u kondiciji, da
li ste sabrali dovoqno odlu~nosti da ne baldi{ete u
paralele do{la je toku kretawa. Jeste li se me|usobno ohrabrili sa os-
mnogo kasnije, ali talim pe{acima iz voda, koji brinu za vrhunske mogu-
}nost svojih jedinih hodalica.
nikada nije dostigla Tu su va`ne ~izme, ili one cipele sa povi{enim
slavu svoje prete~e. sarama. Bilo bi dobro da ste ih pre dugog hodawa no-
P E R A S P E R A
sili bar mesec, kako bi taban sebi napravio ta~no le-
galo. U novim, tesnim ili {irokim obuvkama ne kre-
}ite. @uqevi }e brojati korake umesto vas, pe{adinci
moji. Ali, najva`nije stvari su ipak ~arape!
To su oni vojni~ki pronalasci koji svojom neodo-
qivom aromom omamquju po`arnog u hodniku, a dobacu-
ju i do ~etne u~ionice, dva sprata ni`e. Ni{ta nema
status takve retkosti kao ~iste vojni~ke ~arape. Po
definiciji, takvo stawe je te{ko odr`avati, mada se
ponekad isplati. Pod uslovom da lukavi pe{adinci ne
mewaju kri{om svoje kontaminirane nazuvke za ~iste.
Samo ~iste ~arape omogu}uju relativno udobno
hodawe. Moraju da budu navu~ene na nogu bez gu`vawa
i bora, bez preteranog zatezawa ili labavqewa.
Uvrtawe tako|e nije zdravo, i mo`e da proizvede
~itavu koloniju `uqeva.
Ma kako se obukli, kad stignete na ciq morate
zate}i neki uboj, u suprotnom to ne bi bio mar{, nego
korzo. U stvari, zelene ~arape su vrhunsko ~udo obuvne
tehnike, samo ako su uporede sa svojim mar{evskim
pretkom. A on (ona) se zove {uferica.
To je savr{eno neudobna, bezvezna prete~a
~arape, odevni predmet koji se morao tretirati sa na-
jdelikatnojim pa`wom. Za one koji ne znaju {ta je to
bilo, evo opisa. [uferica je par~e tkanine, dimenzi-
ja 40 puta 40 santimetara, ili ne{to mawe usled krza-
wa, ili ne{to vi{e zbog pogre{nog merewa. Bosa no-
ga se stavi na tu tkaninu, i onda se weni krajevi saviju
tako da najprirodnije priawaju uz nogu, da je za{tite i
omogu}e joj da se nekako ugura u formacijsku cokulu.
li, to je najlak{e re}i! Dodu{e, bilo je pravih
A umetnika u aran`irawu {uferica oko pe{adi-
jskih (i inih) tabana i gle`weva. Stajale su im
kao salivene, ~arape barlington da im pozavide.
Ipak su to bili izuzeci. Bitna osobina {uferice be{e
uporno srozavawe. Pjehotu sa srozanom obuvkom bilo
je lako poznati na pola kilometra. Taj je nabadao kao
da gazi po minskom poqu, jer ga je cokula drala poput
rendeta za meku gra|u.
Odlazak {uferica iz vojske negde po~etkom
{ezdesetih bio je pravi praznik za noge. Vispreni vojni
intendant je tu revolucionarnu promenu ovako objas-
nio: Mogli smo to da uradimo i ranije. Ali se nismo
setili u moru problema!
[ta je bilo sa {ufericama kad su iz mora prob-
lema izronile zelenosive ~arape? Pa ni{ta, oti{le
su u pribor za ~i{}ewe pu{ke za strelca, M-48. Ali,
ostala je izreka, koju znaju ~ak i oni koji ne znaju za
predmet upore|ivawa: smotan kao {uferica. Sajla,
kao predmet paralele do{la je mnogo kasnije, ali nika-
da nije dostigla slavu svoje prete~e.
Mo`da bi to mogao gle`wak, jo{ jedan penzion-
isani deo opreme. Onaj koji je dr`ao zajedno nogavicu
i cokulu. Posle toga nastaje hodawe koje se nikada ne
zavr{ava. Pe{adijski mar{ je `uqevita poema bez
kraja, izvor ve~ite vojni~ke sete i ~e`we za kretawem.
A ono se uvek zavr{ava tragom Ivana ^onkina i do-
brog vojaka [vejka, po{to drugog puta i nema.
Autor je komentator lista Politika
21
TEMA N O V O P R
PRIRU^NIK ZA P
[ta je, zapravo, prethodilo
dono{ewu novog Pravila
slu`be? Da li je pravni
okvir o jednoobraznom
funkcionisawu Vojske
zasnovan na wenoj sada{woj
organizaciji i strukturi,
odnosno propisima o sistemu
odbrane Republike Srbije?
Koje novine donosi Pravilo
u odnosu na re{ewa o vojni~koj
slu`bi iz prethodnog vremena?
Na koga se odnose i kako se
primewuju wegove odredbe?
Mo`e li se usvojena zakonska
regulativa mewati i
nadogra|ivati, prate}i
tako iskustva iz prakse?
22
A V I L O S L U @ B E
Od 1. septembra u Vojsci Srbije primewuje se novo Pravilo slu`be.
Wime su precizno definisani odnosi u Vojsci, prava i du`nosti we-
O nih pripadnika, li~ni izgled, urednost i no{ewe uniforme, postupak
prilikom javqawa stare{ina na du`nost, ali i putovawa u inostran-
stvo, zatim, upotreba oru`ja, pozdravqawe jedinicom i zastavom, po-
na{awe u miru i ratu.
Odredbe Pravila odnose se i na vojna lica raspore|ena van Vojske,
kao i na vojnike koji vojni rok slu`e bez oru`ja, sem onih koje preciziraju
no{ewe i upotrebu oru`ja i izvr{avawe borbenih zadataka. Svi pripadni-
ci Vojske Srbije du`ni su da znaju i primewuju Pravilo slu`be.
Sa na~elnikom Uprave za operativne poslove General{taba general-
majorom Draganom Kolunxijom razgovarali smo o novinama koje donosi Pra-
vilo slu`be Vojske Srbije, u odnosu na re{ewa iz ranijeg perioda.
SU SRET RAZ LI KA
Donedavno se slu`ba u Vojsci Srbije zasnivala na Pravilu slu`be
Vojske Jugoslavije iz 1996. godine, sa mnogobrojnim izmenama i dopunama.
To nije odgovaralo novoj strukturi ni organizaciji Vojske, odnosno misijama
i zadacima koji su joj zakonskom regulativom o sistemu odbrane Republike
Srbije dodeqeni.
Posle usvajawa i stupawa na snagu zakona o odbrani i Vojsci, u janu-
aru 2008, postojala je obaveza da se u roku od 90 dana, u skladu sa novim
pravnim re{ewima, donesu i podzakonski propisi kojima }e se urediti slu-
Snimio G. STANKOVI]
1. oktobar 2008.
V O J S K E S R B I J E
OD GLAVU
`ba u Vojsci Srbije. Ministar
odbrane odredio je da Uprava
za operativne poslove Gene-
ral{taba bude nadle`na za
izradu Nacrta novog Pravila
slu`be. U realizaciji tog pro-
jekta u~estvovale su sve orga-
nizacione celine Ministar-
stva odbrane i General{taba
Vojske, predstavnici komandi
operativnih sastava i Garde,
ali i pravne uprave Sekreta-
rijata Ministarstva odbrane
i Kabineta predsednika Repu-
blike Srbije ka`e general
Kolunxija.
Novo Pravilo slu`be
Vojske Srbije usagla{eno je
sa Zakonom o odbrani, Zako- General-major Dragan Kolunxija,
nom o Vojsci i ostalim propi- na~elnik Uprave za operativne
sima o sistemu odbrane, te poslove General{taba VS
stvarnim potrebama srpske
vojske. Prema propisanoj proceduri, doneo ga je i potpisao pred-
sednik Republike Srbije.
Pravilo slu`be Vojske Srbije ima devet glava i 12 priloga.
Reguli{e oblasti sme{taj i red, organizaciju `ivota i rada,
obezbe|ewe objekata, pokretnih stvari i qudstva, zatim, uzbune i
anga`ovawe Vojske u miru, upotrebu i odr`avawe nepokretnosti i
tehni~kih sredstava, ali i za{titu, vojne sve~anosti i `alosti. U
op{tim odredbama Pravila precizirane su najpre nadle`nosti i
sastav Vojske.
Prema re~ima na~elnika Uprave za operativne poslove, u
Pravilo slu`be Vojske Srbije uvedeni su pojedini novi termini,
poput lica na drugom stru~nom osposobqavawu za oficire i podo-
ficire, podoficirski kor, koji se formira od nivoa ~ete do nivoa
General{taba.
Verska slu`ba, koja se tako|e pomiwe u Pravilu slu`be, bi-
}e ure|ena posebnim propisima. Nova regulativa dozvoqava i sin-
dikalno organizovawe zaposlenih u Vojsci, bez prava na {trajk. Uz
izgled `ena koje su profesionalna vojna lica, civilnih lica i lica
u rezervnom sastavu, Pravilom je regulisano i pravo pripadnika
Vojske Srbije da odbiju nare|ewa ukoliko su u suprotnosti sa Usta-
vom, zakonima i pravilima me|unarodnog ratnog prava nagla{ava
general-major Dragan Kolunxija.
OGLE DA LO STVAR NO STI
Druga~ije su precizirana i putovawe zaposlenih u inostran-
stvo, saradwa sa predstavnicima sredstava javnog informisawa,
te rad uz nadoknadu ili nagradu van jedinice. Promeweni su rokovi
za re{avawe `albi i inovirane odredbe o du`nostima vojnih lica.
Civilno-vojna saradwa, no{ewe i upotreba oru`ja, obaveze pri-
padnika Vojske prilikom putovawa, tako|e su postavqeni na novim
osnovama. Izmewen je i odgovor pojedinaca i jedinica na pohvalu
vrlo dobro i odli~no, tako da sada odgovaraju re~ima Slu`imo Sr-
biji, umesto Slu`imo otaxbini.
Re{ewa koja donosi Pravilo slu`be zasnovana su ponajpre
na novim zadacima Vojske Srbije i wenoj organizaciji, te iskustvi-
ma iz `ivota i rada jedinica. Kako u sastavu Vojske vi{e nema
Pripadnici Vojske Srbije mogu da budu ~lanovi
strukovnih organizacija i udru`ewa, pose}uju verske
objekte i prisustvuju verskim obredima i da nose mawa
obele`ja verske pripadnosti ispod ode}e. Tako|e mogu da
sara|uju u sredstvima javnog informisawa u skladu sa
Pravilnikom o obave{tavawu javnosti o aktivnostima
Vojske, rade uz naknadu ili nagradu van jedinice i ustanove
ili samostalno obavqaju profesionalnu delatnost, u
skladu sa Zakonom o Vojsci. Propisi o Za{titniku gra|ana
koji se odnose na za{titu i ostvarivawe prava gra|ana
primewuju se i na profesionalne pripadnike Vojske.
Predmet sindikalnog udru`ivawa, organizovawa i
sindikalnih aktivnosti zaposlenih u Vojsci Srbije ne mogu da
se odnose na sastav, organizaciju i formaciju Vojske, wenu
operativnu i funkcionalnu sposobnost, upotrebu i popunu,
pripravnost i mobilizaciju, zatim, opremqenost
naoru`awem i vojnom opremom, komandovawe i rukovo|ewe,
u~e{}e u multinacionalnim operacijama, te unutra{we
odnose zasnovane na subordinaciji i hijerarhiji.
Civilno-vojna saradwa jeste funkcija Vojske Srbije
koja defini{e saradwu i koordinaciju izme|u civilnih i
vojnih struktura radi podr{ke izvr{ewu misija i zadataka
Vojske, {to detaqnije precizira na~elnik General{taba
posebnim pravilom.
Ako primi nare|ewe ~ije bi izvr{ewe predstavqalo
povredu Ustava, zakona i ostalih propisa, pripadnik
Vojske Srbije du`an je da upozori lice koje je izdalo takvo
nare|ewe da ono nije u skladu sa pravnom regulativom, a
ako ni tada nare|ewe ne bude promeweno, zahteva da mu se
ono dostavi u pisanoj formi. Zaposleni u Vojsci imaju
pravo da odbiju nare|ewe kojim se od wih tra`i da
postupaju suprotno Ustavu i zakonu.
Profesionalna vojna lica za svoje potrebe van
slu`be nabavqaju, ~uvaju i nose oru`je prema propisima
koji va`e i za ostale gra|ane. Oru`je u li~nom vlasni{tvu
ne smatra se slu`benim formacijskim oru`jem, pa je
zabrawena wegova upotreba prilikom vr{ewa vojne
slu`be. Ovla{}ena slu`bena lica vojne policije mogu
nositi vatreno oru`je odeveni u civilnu ode}u, u svim
uslovima vr{ewa slu`be.
Za vreme ratnog stawa va`e odredbe Pravila slu`be,
osim onih oblasti koje Narodna skup{tina, predsednik
Republike Srbije i Vlada urede svojim propisima.
Pripadnici Vojske tokom izvo|ewa borbenih dejstava
pridr`avaju se pravila i propisa me|unarodnog ratnog
prava koje reguli{e upotrebu sile. Vojska Srbije
primewuje silu u skladu sa Pravilima upotrebe.
U jednu vojnu spavaonicu sme{ta se, na~elno, vod ili
druga organizacijska jedinica, tako da pojedinac ima
najmawe ~etiri kvadratna metra ili 12 kubnih metara
prostora. @ene vojnici se sme{taju u izdvojene
spavaonice, a obilazak wihovih prostorija prethodno
najavquje de`urni, najmawe 15 minuta ranije. Za u~enice i
studentkiwe spavaonice se posebno ure|uju i opremaju.
Ako pripadnik Vojske za vreme odsustva, godi{weg
odmora ili u drugim slu~ajevima ne mo`e da se na vreme
vrati u jedinicu ili ustanovu, a nalazi se u inostranstvu,
javqa se nadle`nom diplomatsko-konzularnom
predstavni{tvu Republike Srbije u toj zemqi i tra`i
potvrdu o razlogu produ`ewa boravka.
23
 TEMA
Promocija potporu~nika

grani~nih jedinica, izostale su od-

redbe koje se na wih odnose. Zbog ve-
likog broja vojnih objekata koji se ne
koriste za redovne zadatke sastava
ili su progla{eni za neperspektiv-
ne, a nalaze se i daqe u sistemu od-
brane, Pravilo omogu}ava anga`o-
vawe specijalizovanih, registrova-
nih agencija za wihovo obezbe|ewe,
uz prethodnu saglasnost ministra
odbrane.
Na taj na~in se ne iscrpquju
resursi Vojske, posebno zaposleni,
ve} se, prema procenama o zna~aju po-
jedinih vojnih objekata, mogu koristi-
ti usluge firmi za obezbe|ewe. Na-
gla{ena je i upotreba savremenih teh-
ni~kih sredstava za za{titu objekata,
kad god je i gde god je to mogu}e.
Po{to je zakonska regulativa o
sistemu odbrane planirala uvo|ewe
podoficirskog kora, Pravilo slu`be
predvidelo je mesto, ulogu i uticaj
podoficira u vojnoj organizaciji. Od- Snimio N. PAN^I]
re|ene promene ti~u se i pozdravqa-
wa i oslovqavawa. Novi propisi predvi|aju da vojna lica mogu po-
zdravqati rukom i bez beretke, {apke ili bez {lema. Dok mla|i Me|u objekte u sastavu kasarne, ka`e general Kolunxija,
starijeg stare{inu treba da oslovqava sa gospodine, dodaju}i ~in dodate su laboratorije, a izostavqene karaule.
ili du`nost, stariji mla|eg oslovqava samo ~inom, sa imenom i pre- Uvedene su samo ~etiri kategorije garnizona i ozna~ene
zimenom ili prema du`nosti koju obavqa. Vojniku se stare{ine azbu~nim slovima A, B, V i G. U vojne objekte ubrajaju se u~ioni-
obra}aju sa vojni~e, bez persirawa. Tekst vojni~ke zakletve preuzet ce, kabineti i ve`baonice, servisi pokretnih stvari trajne i
je iz Zakona o Vojsci isti~e general Kolunxija. potro{ne vrednosti za obuku, ve`bali{ta, streli{ta i poli-
Predlog o no{ewu brade stare{ina u ~inu majora ili vi{em, goni. Polo`aji borbenih sredstava i objekti za komandovawe,
koji je postojao u nacrtu Pravila slu`be Vojske Srbije, nije usvojen objekti posebne namene, ~vori{ta veze, radarski polo`aji,
prvenstveno iz higijenskih razloga. objekti VOJIN i elektronske podr{ke spadaju u objekte ure|e-
U Pravilu stoji da `ene profesionalna vojna lica i student- ne teritorije Vojske Srbije nabraja general.
kiwe Vojne akademije nose urednu frizuru, koja ih ne ometa u oba- Prema vrsti jedinice, wenih raspolo`ivih snaga i sred-
vqawu funkcionalnih du`nosti i omogu}ava nesmetano no{ewe ka- stava, zahtevane operativne sposobnosti, ali i sme{tajnih
pe, odnosno {lema. Kosu name{taju tako da im se ne vide {i{ke. uslova, predvi|a se organizovawe unutra{we slu`be. Prome-
Zabraweno im je da nose ukrase, sem prstena, neupadqive {nale za wena su i pojedina de`urstva, {to odgovara stvarnim potreba-
kosu i min|u{a. Dozvoqeno je da budu diskretno na{minkane. ma Vojske. Jedinstveno je re{eno i ozna~avawe de`urnih.
Kada je re~ o rasporedu dnevnog vremena i rada, pomereno je Druga~ije su osmi{qene smotre i pregledi, dispe~erska
jutarwe ve`bawe pripadnika Vojske. Ve`bawe izvode sve stare{i- slu`ba za saobra}aj i transport, odsustva, izlasci i posete,
ne, studenti, u~enici i vojnici u vreme prvoga ~asa obuke, posle ju- ali i odre|ivawe stra`ara, wihova priprema i kontrola.
tarwe smotre. U vojnim kompleksima gde se ne postrojavaju jedinice, Pravilo slu`be predvi|a i formirawe centra za pra}ewe
zastava se ne di`e i ne spu{ta svaki dan, ve} stoji sve vreme na jar- obezbe|ewa objekata sredstvima tehni~ke za{tite. Me|u stimu-
bolu, koji mora biti na vidnom mestu i osvetqen. Pravilo slu`be lativne mere uvedeno je priznawe najboqa jedinica.
definisalo je da sve table kojima se obele`avaju vojne zgrade budu Sadr`aji Pravila koji se odnose na uzbune i anga`ova-
iste veli~ine i jednakog izgleda. Unutra{wa slu`ba, ponajpre de- we Vojske u miru usagla{eni su sa novim propisima o sistemu
`urstva, prilago|eni su sada{woj organizaciji i rasporedu sasta-
odbrane. Pitawa zdravstvene za{tite, bezbednosti i za{tite
va Vojske Srbije.
zdravqa na radu, za{tite `ivotne sredine i za{tite od po`a-
PRE PO ZNA VA WE STRU KE ra i eksplozija tako|e su u skladu sa zakonskom regulativom
Jedna od novina u Pravilu slu`be odnosi se na slu`bene is- Republike Srbije. Pravilo slu`be preciziralo je i protokol
pra}aje i do~eke predsednika Republike Srbije, kada odlazi i vra}a prilikom organizovawa vojni~ke zakletve, obaveze komandi i
se iz inostranstva. Po~asna jedinica Vojske Srbije bi}e anga`ova- jedinica tokom proslave dr`avnih i vojnih praznika, vojne po-
na samo u slu~aju zvani~nih poseta predsednika dr`ave, ali i po po- ~asti i parade, te obele`avawe dana `alosti koji proglasi
trebi, zavisno od konkretne situacije. Vlada ili lokalna samouprava. Praksa }e, dodatno tvrdi ge-
Pravilo slu`be treba da omogu}i nesmetano odvijawe `ivota i neral-major Dragan Kolunxija, na~elnik Uprave za operativne
rada u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije. Pored poslove General{taba Vojske Srbije nametnuti pojedina re-
op{tih napomena o sme{taju i redu, wegova druga glava defini{e {ewa, koja }e se u budu}nosti ugraditi u Pravilo slu`be Voj-
garnizon i garnizono mesto, kasarnu, sa du`nostima komandanata, ske Srbije i tako doprineti jedinstvenom funkcionisawu pri-
vojni aerodrom helidrom, infrastrukturu za obuku, vojne ustanove, padnika Vojske i wenih sastava.
logorski prostor logor i ostale objekte. Vladimir PO^U^

24 1. oktobar 2008.
 DOGA\AJI
PRIPRAVNI^KI STA@
U KOMANDI ZA OBUKU
U Komandi za obuku na Top~ideru, zapo~eo
je pripravni~ki sta` 28 potporu~nika Vojske
Srbije, nedavno unapre|enih studenata 128. i
129. klase Vojne akademije. Najmla|e pripad-
nike Vojske, prvu generaciju oficira za koje se
organizuje takvo osposobqavawe, primili su
komandant general-major Qubi{a Dikovi}, na-
~elnik [taba pukovnik Mla|en Ni{evi} i sta-
re{ine Komande.
Posle {estomese~nog pripravni~kog sta`a,
Snimio D. GOL koji }e realizovati u tri perioda u centrima za

DAN SPECIJALNE BRIGADE

Na sve~anosti odr`anoj u Pan~evu obele`en je 29. septembar Dan specijalne
brigade Vojske Srbije. U prisustvu komandanata brigada Kopnene vojske, predstavnika
Ministarstva unutra{wih poslova, rezervnog sastava, porodica poginulih pripadnika
jedinice i brojnih medija, govorili su komandant Kopnene vojske, general-potpukovnik
Mladen ]irkovi} i komandant Brigade, brigadni general Ilija Todorov.
Tom prilikom istakli su tradiciju slavne jedinice, na~in na koji je formirana pre
dve godine, spajawem elitnih sastava 72. i 63. brigade, slo`ene zadatke, savremenu
obuku, osavremewavawe, uspostavqawe novih standarda specoijalaca, me|unarodnu sa-
radwu, opremawe, infrastrukturu, slekeciju, popunu...
Posle smotre i defilea pripadnika Brigade, wihove kolege padobranci izveli su
atraktivan demo-skok sa visine od dve hiqade metara nose}i dr`avnu i zastavu Vojske
Srbije. op{tu i specijalisti~ku obuku Komande, novo-
B. K. promovisani potporu~nici }e krajem marta po-
lagati stru~ni ispit i dobiti naredbe o raspo-
redu na prve du`nosti. Ocewiva}e ih mentori,
OBELE@EN DAN BRIGADE VEZE iskusniji oficiri, koji }e ih najpre metodski, a
I SLU@BE TELEKOMUNIKACIJA potom i prakti~no osposobiti za izvo|ewe in-
dividualne i kolektivne obuke, te po~etne zadat-
U jedinicama i ustanova- ke u jedinicama i ustanovama Vojske Srbije.
ma Vojske Srbije obele`en je General Dikovi} govorio je mladim stare-
20. septembar dan slu`be {inama o organizaciji, nameni i zadacima Ko-
telekomunikacije i Brigade mande za obuku, osposobqavawu podoficira i
veze, kao se}awe na doga|aj od obuci rezervnog sastava Vojske. Tako|e ih je in-
pre 92 godine, kada je presto- formisao i o obavezama tokom sta`irawa, ko-
lonaslednik Aleksandar Ka- je zapo~iwu u Centru za obuku ViPVO na Bataj-
ra|or|evi}, na predlog mini- nici. Po`eleo im je uspeh na prvom oficir-
stra vojnog, doneo Uredbu o skom ispitu i u profesionalnoj karijeri.
vojnom telegrafu. Tada su ma- V. P.
we jedinice veze, iz sastava
in`iwerije, prerasle u samo- OBUKA ZA POSLOVE
stalne sastave ranga bataqo- U OBLASTI BUXETA
na i puka.
U General{tabu Vojske Srbije, 26. septem-
Centralna manifesta-
bra, zavr{ena je obuka kandidata za poslove
cija odr`ana je na Top~ideru,
planirawa, programirawa, buxetirawa i izvr-
sve~anim postrojavawem sastava i dodelom priznawa najuspe{nijim pripadnicima.
{ewa PPBI. Stru~no usavr{avawe organizo-
Skupu su prisustvovali pukovnik Zlatko Leki} iz Uprave za telekomunikacije i infor-
vala je i izvela Uprava za strategijsko plani-
matiku General{taba Vojske, predstavnici jedinica i ustanova, te gosti iz fabrika i
ranje Sektora za politiku odbrane. Polaznici
preduze}a sa kojima Brigada sara|uje.
su bili pripadnici organizacijskih celina Mi-
D. G.
nistarstva odbrane i General{taba Vojske.
Kurs je zapo~eo u martu, a tokom osposo-
PRAZNIK SLU@BE ABHO bqavawa kandidati su savladali 26 tema. Na-
U kru{eva~koj kasarni Car Lazar sve~ano je obele`en Dan slu`be ABHO 28. ~elnik Uprave za strategijsko planirawe bri-
septembar. Skupu su prisustvovali na~elnik [taba Kopnene vojske brigadni general gadni general dr Mitar Kova~ uru~io je pola-
Vojin Jondi}, predstavnici lokalne samouprave, Ministarstva unutra{wih poslova, znicima sertifikate o osposobqenosti. Tom
udru`ewa boraca, ORVS i brojni gosti. Komandant 246. bataqona ABHO pukovnik Zo- prilikom istakao je va`nost uvo|ewa sistema
ran Stojanovi} naglasio je da slu`ba ABHO ima potrebu da nastavi sa tehni~kom mo- PPBI u Ministarstvu odbrane. Tako|e je ocenio
dernizacijom, kako bi dostigla zahtevani nivo operativne i funkcionalne sposobnosti da }e se uspeh na obuci mo}i sagledati tek pri-
i bila u potpunosti spremana za izvr{avawe dodeqenih misija i zadataka. menom ste~enih znawa u svakodnevnom radu.
Z. M. A. A.

25
 DOGA\AJI

DE LE GA CI JA IN DI JE
U MI NI STAR STVU OD BRA NE
Pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurse
Ilija Pilipovi} primio je 17. septembra dr`avnu delegaciju
Indije, koju je predvodio sekretar Ministarstva odbrane
nadle`an za brodogradwu Gjane{ Kumar. Razgovorima je pri-
sustvovao i ambasador Indije u Srbiji Ajau Skarup.
ME \U NA ROD NA VOJ NA SA RAD WA
Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Peri} susreo
se u Ministarstvu odbrane Republike Srbije 25. septembra sa komandantom
Me|unarodnog centra za obuku radi podr{ke mirovnih operacija u Sarajevu
brigadnim generalom Majklom Lolesgardom, koji je u~estvovao na sastanku
na~elnika centara za mirovne operacije u General{tabu Vojske Srbije.
Tom prilikom bilo je re~i o mogu}nostima za unapre|ewe saradwe srp-
skog i me|unarodnog centra za mirovne operacije u Sarajevu. Sagovornici
su se slo`ili da je dosada{wa saradwa dva centra, koja se odvijala u obla-
sti razmene instruktora, eksperata i polaznika kurseva za multinacional-
ne operacije, bila uspe{na.

SA STA NAK NA ^EL NI KA CEN TA RA

Ciqevi vi{ednevne posete peto~lane indijske delega-
cije Sektoru za materijalne resurse bili su unapre|ewe
bilateralnih odnosa i intenzivirawe vojno-ekonomske sa-
radwe.
Gosti iz Indije obi{li su tokom boravka u Srbiji ka-
pacitete na{e odbrambene industrije, stalnu izlo`benu po-
stavku vojne opreme i naoru`awa u Nikincima i Vojnoteh-
ni~ki institut.
(FoNet)
AUSTRIJSKI EKSPERTI
U GENERAL[TABU VOJSKE SRBIJE
Tro~lana delegacija eksperata Ministarstva odbrane
Austrije posetila je 17. i 18. septembra Upravu za opera-
tivne poslove General{taba Vojske Srbije. Predvodio ih je
potpukovnik dr Oto Naderer, iz Odseka za politi~ko-vojnu
koordinaciju Programa Partnerstva za mir. Uz wega, gosti
su bili savetnik Harald Sajzenbaher i pukovnik Emerih Bau-
er, iz Komande zdru`enih snaga Austrije.
Na~elnik Uprave za operativne poslove general-major
Dragan Kolunxija izrazio je o~ekivawe da }e, posle potpi-
sivawa bezbednosnog sporazuma, Srbija imati aktivnu ulo-
gu u Programu.
Austrijski eksperti govorili su o funkcionisawu Od-
seka za politi~ko-vojnu koordinaciju Partnerstva za mir,
koji je deo Direkcije za bezbednosnu politiku General{taba
oru`anih snaga Austrije. Informisali su doma}ine o wi-
hovom u~e{}u u sprovo|ewu Radnog plana evroatlantskog
partnerstva i prezentovali Individualni program part-
nerstva, koji sadr`i 47 ciqeva, u 27 oblasti saradwe, sa
oko 450 aktivnosti.
Pukovnik Bauer izlo`io je koncept operativnih sposob-
nosti austrijskih oru`anih snaga, s posebnim osvrtom na oce-
wivawe kvaliteta operativnih sposobnosti jedinica prija-
vqenih u operacijama Programa pod vodstvom Natoa.
A. A.
ZA MI ROV NE OPE RA CI JE
Sastanak na~elnika centara za mirovne operacije iz zemaqa regi-
ona odr`an je nedavno u Centru za mirovne operacije Zdru`ene opera-
tivne komande General{taba Vojske Srbije.
Kako je istakao na~elnik Centra pukovnik Jelesije Radivojevi}, ciq
susreta bila je razmena iskustava predstavnika oru`anih snaga zemaqa
iz regiona u oblasti priprema i realizacije multinacionalnih operaci-
ja, pre svega mirovnih operacija pod okriqem Ujediwenih nacija.
Predstavnici na{eg centra za mirovne operacije razgovarali su sa
gostima iz Koordinacionog aran`mana nordijskih zemaqa za operacije po-
dr{ke miru NORDCAPS o obuci za multinacionalne operacije u 2009.
godini.
Skupu su prisustvovali i predstavnici centara iz Rumunije, Bugar-
ske, Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
A. A.
KANADSKI INSTRUKTORI
NA KURSU ZA PODOFICIRE
Dvo~lani instruktorski tim kanadske Akademije za odbranu
major Majk Foset i zastavnik Fred Singer odr`ali su sredinom
septembra nekoliko predavawa kandidatima kursa za glavne i prve
podoficire u jedinicama Vojske Srbije. Na{i podoficiri imali su
priliku da se informi{u o metodama koje se u Kanadi primewuju za
razvoj i funkcionisawe podoficirskog kora.
Na predavawu u Centru za mirovne operacije o raz-
voju profesionalne vojne karijere oficira i podofi-
cira kanadskih oru`anih snaga, podoficiri Vojske
Srbije saznali su kako se u toj zemqi organizuju
programi obuke i obrazovawa. Stru~nom
skupu prisustvovao je i kanadski iza-
slanik odbrane akreditovan u Be-
ogradu pukovnik Mi{el Lego.
Instruktori iz Kanade
obi{li su i Centar za usa-
vr{avawe kadrova ABHO
u Kru{evcu.

26
 O IN FOR MA CI O NOM I KO MU NI KA CI O NIM
TEH NO LO GI JA MA U VOJ SCI

OD GO LU BI JE PO [TE
DO SA TE LI TA
U Klubu vazduhoplovstva u Zemunu odr`an je seminar o Primeni
informacionih i komunikacionih tehnologija u pove}awu efikasnosti
organizacije vojnog rada. Skup je organizovala Komanda Vazduhoplov-
stva i protivvazduhoplovne odbrane povodom predstoje}eg Dana veze, a
bio je prisutan i komandant ViPVO general-major Dragan Katani}.
Otvaraju}i skup, pukovnik Desimir Baranac, na~elnik Odseka za
telekomunikacije i informatiku, podsetio je kako su pre ravno 100
godina, u tada{wem vazduhoplovstvu informacije prenosili golubovi
tada je formirana stanica golubije po{te. Danas smo svi korisnici
univerzalnih mobilnih telekomunikacionih sistema i veza se mo`e us-
postaviti u realnom vremenu. Dana{wi `ivot se ne mo`e zamisliti
bez informacionih sistema.
U Srbiji postoje brojne firme koje se bave informacionim i te-
lekomunikacionim tehnologijama. Na ovom skupu predstavqene su tri Ovo je samo po~etak saradwe sa firmama koje se bave in-
najzna~ajnije Geneko, Pupin Telekom i Telefonija. Predstavnik fir- formacionim tehnologijama. Mi }emo u direktnim kontaktima sa
me Geneko predo~io je prisutnim ure|aj za satelitsko pra}ewe vozila wima tra`iti da nam dostave prospekte kako bismo znali ~ime
Geneko AVL Sistem. Predstavnik firme Pupin Telekom, ~iji je po- raspola`u i napravili pravu tehni~ku analizu. Kasnije bismo,
slovni partner AlcatelLucent, lider na poqu telekomunikacija, govo- organizovawem ovakvih oblika seminara, do{li do saznawa {ta
rio je o firmi i komunikacionim sistemima koje oni nude, a o sistemu je to i za {ta bismo mi bili zainteresovani da od wih kupimo ili
za identifikaciju RFID izlagao je predstavnik Telefonije. da, eventualno, zajedno razvijemo, a sve radi unapre|ewa efika-
Na kraju tog seminara komandant ViPVO general-major Dragan snosti sistema komandovawa vojne organizacije.
Katani} istakao je: M. [.

OPERACIONA ISTRA@IVAWA
Ministarstvo odbrane Republike Srbije bilo je i ove godine, od
14. do 17. septembra, suorganizator Saobra}ajnom fakultetu u
Beogradu 35. me|unarodnog simpozijuma o operacionim istra-
`ivawima SYM-OP-IS 2008 u Soko Bawi.
Sa 30 radova, najvi{e u sekciji Primene operacionih
istra`ivawa u odbrani, na skupu je u~estvovalo 43 pripadnika Min-
istarstva odbrane i Vojske Srbije.

RE ZUL TA TI PRO JEK TA PRI SMA

Predstavnici Ministarstva odbrane, Prisme i Me|unarod-
ME \U NA ROD NI KURS PRA VA U ne organizacije za migracije IOM, sa donatorima iz inostran-
stva, posetili su ~etiri korisnika pomo}i Poverila~kog fonda
ORU@ANOM SU KO BU Prisma, koji su im tom prilikom pokazali kako su prakti~no pri-
menili dobijena sredstava.
^etvrti me|unarodni kurs prava u oru`anom sukobu zapo~eo je 29. Obi{li su kompaniju za izradu ekolo{kih traka za pakovawe
septembra u Centru za mirovne operacije Zdru`ene operativne koman- robe Ekotraka penzionisanog potpukovnika Qubomira Aleksi}a,
de General{taba Vojske Srbije. Organizovan je u saradwi sa ambasa- staklenik potpukovnika Dragana Salati}a i radwu za fotokopira-
dom Kraqevine Holandije i italijanskim Institutom za humanitarno we Aleksandra Goli}a. Razgovarali su i sa Jovanom Qubojevi}em,
pravo iz San Rema. kome je Prisma omogu}ila radno mesto u privatnom sektoru.
Na kursu, koji }e trajati do 10. oktobra, pored 16 u~esnika iz Sr- M. I.
bije, u~estvuje i 14 predstavnika iz Crne Gore, Makedonije, Hrvatske,
Bosne i Hercegovine, ^e{ke, Slova~ke, Ma|arske, Turske i Holandije.
Tokom stru~nog skupa u~esnici }e ste}i znawa iz me|unarodnog
humanitarnog prava i obezbe|ivawa uslova za implementaciju wego-
vih odredbi u sistem vojnog {kolstva, obuku komandi i jedinica. U na-
redne dve nedeqe polaznici }e sagledati mesto i ulogu prava oru`a-
nih sukoba prilikom u~e{}a u operacijama podr{ke miru.
Direktor kursa je brigadni general Karl Edlinger iz Austrije,
predava~ na Institutu za humanitarno pravo iz San Rema, a u realiza-
ciji nastave pomaga}e mu instruktori iz Holandije, Srbije i Kanade.
 Z A P I S I Z 3 1 0 . S A M O H O D N O G

Kada se ka`e da je
jedinica klasifikacije
A, to je dobra
preporuka, ali prava
slika vrednosti
IZAZOVI TRE
zgleda da ne va`i vi{e ona uzre~ica da ki{a kru`i kao oko Kragujevca. Be{e
diviziona iz Kragujevca namr{teno nebo sa koga je dosadno romiwalo, {to vojnici ka`u kao na dan za-
sti~e se na licu mesta,
sagledavawem tradicije,
ratnog u~inka, obuke,
tehnike, entuzijazma i
ambicije. Sve je na
I nimawa. Me|utim, vojska, ona prava, ne mari za meteorolo{ke (ne)prilike, ve}
se vazda uzda u svoje znawe, ve{tinu i tehniku.
Kasarnu koja nosi ime narodnog heroja Milana Blagojevi}a ukra{avaju zdawa
koja su progla{ena za kulturno blago i otuda velika pa`wa da se o~uva wihova lepo-
ta. Tamo se nalazila Vojna bolnica u vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata,
sve do sedamdesetih godina pro{log veka. Ina~e, prvi vojni objekti u dana{wem kru-
wihovoj strani, zato su i gu podignuti su 1915. godine. Do Drugog svetskog rata na toj lokaciji se nalazio 7. ae-
uzdanica herojske 250. roplanski divizion Vojske Kraqevine Jugoslavije, a kasnije 3. artiqerijski puk i ko-
brigade PVO, elitni wi~ki eskadron.
vojni kolektiv Vojske Kragujevac nije samo ime grada ve} i ve~ni simbol srpskog naroda, wegovog slo-
bodarstva, stradawa, nepokora... Kragujevac je grad mu~enik i heroj, svekoliki pe~at
Srbije. U predve~erje na{e burne istorije opto~en plemenitim delima i hrabrim uzdizawem.
praznika, Dana jedinice
i wihovog vida, na posve INO VI RA NA TEH NO LO GI JA
nov na~in, svojstven U tom i takvom ambijentu `ivi, radi, ~uva ste~eni ugled i {iri krug prijateqa
dobrom doma}inu, elitna jedinica Vojske Srbije 310. samohodni protivvazduhoplovni divizion, kojim
ugostili su predstavnike s puno uspeha komanduje ambiciozni potpukovnik Miroslav Peri{i}. Odluka da na
novi na~in, koji name}u sa-
sedme sile, koji su se vremeno doba i no-
uverili {ta znaju i ve ideje, obe-
koliko vrede. le`e dan svog

28 1. oktobar 2008.
R A K E T N O G D I V I Z I O N A

]E DIMENZIJE
vida potekla je od wega i wegovih agilnih saradnika, pa su, sem ostalog, odvojili vreme da sr-
da~no ugoste predstavnike medija. Pun pogodak! Ko }e boqe javnosti predo~iti rad i zalaga-
we, rezultate i planove do novinara, snimateqa, fotoreportera...
Pukovnik dr Miodrag Gordi}, komandant 250. brigade PVO jedinice uz ~ije ime po-
nosno stoji orden Narodnog heroja, do{ao je punog srca, ne zarad pukog protokola
ve} sa ose}ajem velikog po{tovawa prema doma}inima i gostima. Isto je u~inio
Branko Jovanovi}, zamenik na~elnika Uprave za vanredne situacije Ministar-
stva odbrane, a dobru atmosferu upotpunio je Zoran Jovanovi}, ~lan grad-
skog ve}a i nekada{wi raketa{, zapa`eni pripadnik rezervnog sastava.
Re~i odslikavaju tradiciju, istorijsku vrednost, sada{wost i budu}nost
jedinice. Nezaobilazna uspomena na legendarnog Radoja Raku Qutovca,
redova, potoweg narednika artiqerijskog puka Tanasko Raji}. Kada su se
30. septembra 1915. nema~ki avioni obru{ili na Kragujevac, on je topov-
skom granatom sa Metinog poqa oborio naprijateqevu letelicu rumpler.
Nani{anio je iz starog turskog topa i po ko zna koji put potvrdio da boj
ne bije svijetlo oru`je...
Datum prepisan iz na{e istorije uzet je za Dan PVO.
Pukovnik Gordi} pomiwe razvoj brigade, osvr}e
se na najte`e isku{ewe tokom bombardovawa
1999. godine. Taj {tap i kanap koje su
mnogi potcenili i mislili da nema ni-
kakve {anse naspram ~uda vojne teh-
nike, naterao je protivnika da se
dobrano zamisli, mewa taktiku,
~esto ustukne, proma{i ciqeve,
prizna `estok otpor, hrabrost
i ume{nost na{ih raketa{a.
Jo{ u prvim danima vazdu-
{nih udara sa neba je
skinuto ~edo stelt
tehnologije, ~uve-

29
 JEDINICE
Vaqano osmi{qena obuka,
planovi programi, po`rtvovan
rad stare{ina i vojnika, sve su
to odlike jedinice. Na ruku im
ide ~iwenica da raspola`u po-
ligonom Divostin, koji pru`a
ni bombarder F-117A. Potom su odli~ne uslove za sme{taj i vr-
obarani F-16, krstare}e rakete, hunsku obuku.
bespiolotne letelice...
Cena bespo{tedne borbe GLAVA I SRCE
bila je previsoka, pla}ena je `i- Naravno, `eqa svih pripad-
votima 28 stare{ina i vojnika. nika Vojske Srbije, pa i raketa-
Bilo, ne ponovilo se... {a, jeste da rata vi{e ne bude.
Re}i }e pukovnik Gordi} da je Ali, uslovi i odnosi su takvi ka-
slobodno nebo i wegova za{tita, kvi jesu. Pretwa miru mo`e da
trajni zadatak i ve~ita obaveza. bude i terorizam. Svako ko se
Od 26. aprila 2007. formiran je uquqka u san o ve~nom spokoju
novi lik Brigade, u ~iji su sastav mo`e skupo platiti cenu zablu-
u{li pukovi i divizioni iz Beo- de. Zato je gospodin Branko Jo-
grada, Novog Sada, Kragujevca i vanovi} podsetio da naoru`awe
Ni{a. Ta~no je da u wihovom nao- pa i wegova brojnost, lokacija i
ru`awu preovla|uje tehnologija karakteristike nisu tajna. Ali,
druge generacije, ali bitno osa- ono {to vojnik ima u glavi i no-
vremewena, inovirana, dogra|ena si u srcu, neprijateq ne mo`e da
na temequ novih dostignu}a i rat- pronikne. Pogotovo imaju}i u
nih iskustava. Potom }e pomenuti vidu srpski temperament, slobo-
termovizijske sisteme, laserske doqubqe, spremnost da se su-
daqinomere, ali pre svega visoku protstavi sili.
stru~nost stare{ina i ve~iti iza- Jedinica je uzor u svemu i
zov u tre}oj dimenziji. pravi pokazateq zna~aja kako
Komandant nije propustio vojska mo`e da ostvari svoju
priliku da predstavnicima sedme tre}u misiju bezbednost, za-
sile predo~i da su raketa{i, voj- {titu i spasavawe gra|ana, u
ska uop{te, sastavni deo dru{tva, miru i ratu. Kada je potrebno,
dele istu sudbinu. Sredstva se poma`u i pomo}i ~e civilnim
tro{e veoma racionalno i ula`u strukturama. Kragujevac ima svo-
u zajedni~ko dobro, gde je sloboda ju jedinicu, prijateqe, kom{ije.
(neba) na po~asnom mestu. Duh zajedni{tva trajno je pri-
sutan.
SAVREMENA OBUKA Gospodin Zoran Jovanovi} s
Potpukovnik Peri{i}, sta- posebnim emocijama govori o je-
re{ina savremenog kova, obrazo- dinici. Bio je pripadnik rezer-
van i ambiciozan, sa mnogo uspe- vnog sastava u najte`im danima.
ha komanduje jedinicom klasifi- Jednom raketa{, uvek raketa{.
kacije A. Okru`en je darovitim Stare{ine ka`u da se isticao
mladim stare{inama, {to ~ini stru~no{}u i po`rtvovawem.
vi{e nego dobru podlogu za raz- Danas je u naju`em rukovodstvu
voj i napredak kolektiva. I on }e skup{tine, brine o va`nim
se s punim pravom pozvati na tra- funkcijama grada. Isti~e da }e
diciju i rezultate koje su im wi- priliv novih investicija i stra-
hove starije kolege ostavile u nih ulagawa za tri, ~etiri godi-
plemenito nasle|e u vidu zna~aj- ne preporoditi privredu. Ose-
nih priznawa. Pre tri godine do- ti}e taj boqitak i pripadnici
bili su najvi{u ocenu u Vojsci Srbije kada se vrednovala za{tita jedinice. Kragujevac }e uvek biti spreman da pomogne svojoj vojsci
na radu i protivpo`arna za{tita. koju ose}a, opet u duhu tradicije, kao svoju. I popuna jedinice voj-
Naravno, nezaobilazni ratni u~inak: oboreni su F-16 i dve nicima po ugovoru te}i }e lak{e, uz obezbe|ewe novog, boqeg
krstare}e rakete, zvani~no, a u svedo~ewima raketa{a spisak je i standarda.
du`i i {iri. Ne zaboravqaju se `rtve, a sa velikim po{tovawem Spretnost i ve{tinu, ono {to vojnici, kako re~e gospodin Jo-
izgovaraju se imena majora Svetomira Trifunovi}a, mla|eg vodni- vanovi}, nose u glavi i srcu, pokazali su na poligonu Divostin.
ka Slavoquba Zagra|anina, vojnog obveznika Zorana Virijevi}a, Uprkos o~ajnom vremenu, nastupila je u punom sjaju samohodna raket-
vojnika Du{ana Ivan~evi}a, Du{ana Uro{evi}a i Gorana Milova- na baterija kub M. Ve{t manevar i brzina. Takti~ko-borbena rad-
novi}a. wa posedawe vatrenog polo`aja. Iz pokreta, brzi prelazak u goto-
Jedinica raspola`e raketnim sistemima kub M, radarskom vost za dejstvo. Za najvi{u ocenu. Poslastica za snimateqe i poda-
stanicom za osmatrawe i navo|ewe, samohodnim lansirnim oru|em ci za pune novinarske bele`nice.
2P25M, prenosnim raketnim sistemima strela 2M... I ne priznaju Ispra}aj ne zna~i opro{taj na dugo vreme ve} pozivnica za
da je ikoga pregazilo vreme jer se neprestano radi na osavreme- novo dru`ewe. Za uzbudive pri~e o raketa{ima uvek ima mesta.
wivawu, poboq{awu odlika, dometa, preciznosti... Na primer, sa- Branko KOPUNOVI]
mo domet kuba sada iznosi 32 kilometra. Snimio Jovan MARJANOV

30 1. oktobar 2008.
 SPECIJALNI PRILOG 37

KULTURNO I
PRIRODNO
BLAGO SRBIJE
NA LISTI
SA ATRI BU TOM
UNESKA VE^ NO STI
Konvencija o za{titi svetske kulturne i prirodne ba{tine usvojena je na Generalnoj konferen-
ciji Uneska 1972. godine. Na listi svetske ba{tine danas se nalazi oko 830 kulturnih i prirodnih
dobara, za koje Komitet za svetsko nasle|e Uneska smatra da imaju ,,izuzetnu univerzalnu vrednost,
a nalaze se na teritorijama 132 dr`ave, od vi{e od dve stotine dr`ava ~lanica. Sa teritorije
Srbije u listu svetskog kulturnog nasle|a upisani su Stari Ras sa Sopo}anima od 1979. godine,
manastir Studenica od 1986, manastir Visoki De~ani od 2004, a wemu su 2006. godine
takozvanom ekstenzijom pridodati i upisani na listu svetske ba{tine: manastir Gra~anica,
crkva Bogorodica Qevi{ka i Pe}ka patrijar{ija, koji se nalaze na Kosovu i Metohiji.
K U L T U R N O I P R I R O D N O
Svest o to me da su
seg men ti na {e ba {ti ne
pre po zna ti kao svet ske
vred no sti, da je nam jo{
ve }u sna gu da ni ka da
ne za ne ma ri mo ono {to
su ge ne ra ci je umet ni ka
stva ra le pre nas, ili je
pri ro da iz ne dri la
hi qa da ma ve ko va pre
ne go {to smo po sto ja li
ili, re ~e no je zi kom
Bi bli je pre ne go {to
nas je Bog stvo rio
32
B L A G O S R B I J E N A L I S T I U N E S K A
PREPOZNAVAWE V
Da bi se opisala bogata i svestrana delatnost
Uneska od osnivawa do danas i wegova dana-
D {wa uloga, trebalo bi imati publikaciju obi-
ma jedne kwige. Me|utim, na{a je tema odnos
Uneska i kulturne i prirodne ba{tine u Srbi-
ji, koja je upisana na listu ili se nalazi na spisku
potencijalnih kandidata. To je tako|e i jedno od bit-
nijih pitawa u odre|ivawu na{eg mesta u Evropi i
svetu. Upravo smo u Unesku, u toj autoritativnoj in-
stanci, veoma rano posle pobede demokratije, po-
~eli da ispravqamo rawenu sliku o sebi, posle ne-
sre}ne posledwe decenije 20. veka.
Konvencija o za{titi svetske kulturne i prirod-
ne ba{tine usvojena je na Generalnoj konferenciji
Uneska 1972. godine. Na listi svetske ba{tine da-
nas se nalazi oko 830 kulturnih i prirodnih doba-
ra, za koje Komitet za svetsko nasle|e Uneska smatra
da imaju izuzetnu univerzalnu vrednost, a nalaze
se na teritorijama 132 dr`ave, od vi{e od dve sto-
tine dr`ava ~lanica. Sa teritorije Srbije u listu
svetskog kulturnog nasle|a upisani su Stari Ras sa
Sopo}anima od 1979. godine, manastir Studenica
od 1986, manastir Visoki De~ani od 2004, a wemu
su 2006. godine takozvanom ekstenzijom pridodati i
upisani na listu svetske ba{tine: manastir Gra~a-
nica, crkva Bogorodica Qevi{ka i Pe}ka patrijar-
{ija, koji se nalaze na Kosovu i Metohiji.
Gamzigrad, kasnoanti~ki spomenik kulture
rimskog cara Galerija, u nauci poznat kao Feliks
Romulijana, gra|en krajem tre}eg i po~etkom ~etvr-
tog veka posle Hrista, na Uneskovoj listi je od jula
pro{le godine. Taj jedinstveni spomenik pripada
periodu koji je neko sre}no formulisao kao vreme
kad je Srbija bila zavi~aj rimskih careva.
Pregr{t primera svetske kulturne ba{tine,
izme|u vi{e od {est stotina upisanih od 1972. do
danas: manastir Santa Marija dela Gracija sa Le-
onardovom Tajnom ve~erom, Pompeji, Venecija i
weni laguni, Notr Dam u Parizu, katedrale u [ar-
tru i Kelnu, Akropoq, Delfi, Meteori, Kremq, Du-
brovnik, Statua slobode u Wujorku, piramide u
Egiptu, Jerusalim, Veliki zid u Kini, Zabraweni
grad u Pekingu i mnogi drugi ne mawe vredni, upi-
som na istu listu svetske kulturne ba{tine re~ito
govore o tome koliko Unesko i svetska zajednica ce-
ne na{e sredwevekovno pravoslavno nasle|e.
UGRO@ENA BA[TINA
Na inicijativu srpske strane, generalni di-
rektor Uneska Koi}iro Macura prihvatio je da se
prvi put u istoriji Uneska odr`i donatorska kon-
ferencija radi prikupqawe sredstava za obnovu
srpskih pravoslavnih manastira na Kosovu i Meto-
hiji, pod za{titim Uneska, a koji su te{ko o{te}eni
VREDNOSTI

prilikom teroristi~ke akcije albanskih ekstremi-

sta 17. do 19. marta 2004, zajedno sa jo{ 153 srp-
ske pravoslavne svetiwe, koje su tom prilikom uni-
{tene ili o{te}ene. U izve{taju zvani~ne misije
na Kosovu i Metohiji od 26. do 30. aprila 2004,
pi{e: Razarawe dva Budina spomenika u Avgani-
stanu pre nekoliko godina su privukla daleko ve}u
pa`wu medija i javnosti nego kosovska Bogorodica
Qevi{ka u Prizrenu, koja se sa istorijsko-umet-
ni~kog stanovi{ta u potpunosti mo`e porediti sa
spomenutim azijskim spomenicima.
Za Srbe na Kosovu je, osim brige o golim `i-
votima, ograni~ene slobode kretawa i egzistencije,
veliki problem i o~uvawe sopstvenog sredwevekov-
nog nasle|a, koje nije ni{ta mawe ugro`eno nego
sami Srbi. Ono je ugro`eno upravo time {to je
dragoceno, {to je za Srbe `ivi dokaz istorijskih
prava na Kosovo kao postojbinu. To nasle|e je ugro-
`eno u upravnoj srazmeri sa wegovim zna~ajem kao
svetske vrednosti, koju je priznao Unesko.

MEMORIJA SVETA
Godine 1992. Unesko je do{ao do saznawa da,
pored kulturne i prirodne ba{tine, treba {tititi
i jednu drugu vrstu svetskog nasle|a, pokretna do-
bra, koja su nazvana Memorijom sveta. Re~ je o ret-
kim rukopisima, dokumentima, arhivskim zbirkama,
i sli~no. Prvi uspesi su postignuti 1997. godine.
Ve} 2003. godine na listu Pam}ewe sveta uvr{ten
je arhiv Nikole Tesle u okviru Muzeja Nikole Tesle,
a 2005. godine upisano je Miroslavqevo jevan|e-
qe, najzna~ajniji spomenik srpske pismenosti iz
1192. godine. Tako su arhiv Nikole Tesle i Miro-
slavqevo jevan|eqe na{li na istoj listi, izme|u
ostalog, sa rukopisom Betovenove devete simfoni-
je, Andersenovih rukopisa, Geteovih spisa i origi-
nalne Deklaracije o pravima ~oveka i gra|ana iz
1789, koja se ~uva u Parizu.
Uneskov program ^ovek i biosfera uvrstio je
2001. godine park prirode Golija Studenica na li-
stu rezervata biosfere Uneska.
Jovan ]IRILOV

33
S R P S K I S R
Svi srpski manastiri i crkve
koji su upisani na Uneskovu
listu svetske kulturne ba{tine
pripadaju ra{kom stilu
sredwevekovne srpske gradwe.
Poput niske bisera rasuti su
po Ibarskoj dolini, Ra{koj
oblasti i na Kosovu i Metohiji.
Wi ho vi kti to ri su vla da ri
iz sred we ve kov ne srp ske
di na sti je Ne ma wi}.
Sa iz u zet kom cr kve
Bo go ro di ce Qe vi {ke u
Pri zre nu, ko ja je spa qe na
i te {ko o{te }e na u po gro mu
nad ko sov skim Sr bi ma 17. mar ta
2004, svi ma na sti ri sa te li ste
i da nas su `i ve mo na {ke
za jed ni ce. Zbog spe ci fi~ nih
okol no sti ko je je na met nuo
pro tek to rat UN, ma na sti ri na
Ko so vu i Me to hi ji sa Une sko ve
li ste, osim du hov nih,
po sta li su i na ci o nal na,
kul tur na i di plo mat ska se di {ta
srp skog na ro da.
34
E D W E V E K O V N I M A N A S T
STARI RAS SA SOPO]ANIMA (12. VEK)
SPO NA ZA PAD NE
CI VI LI ZA CI JE I
VI ZAN TIJ SKOG SVE TA
Da li je Stari Ras bio srpska pre-
stonica u doba Stefana Nemawe i
D wegovih neposrednih naslednika ili
jezgro sredwevekovne Srbije po ko-
jem se cela dr`ava nazivala Ra{kom
pitawe je na koje istori~ari i arheolo-
zi jo{ ne mogu pouzdano da odgovore. U
svakom slu~aju, pojam Ras vezan je za sliv
reke Ra{ke i {ire podru~je dana{weg
Novog Pazara. Arhitektonska i slikarska
ostvarewa autenti~nih i neprocenqivih
umetni~kih vrednosti, koja su povezana sa
doga|ajima i li~nostima od presudnog
zna~aja za istoriju srpskog naroda u vre-
menskom rasponu od dva veka crkva sve-
tog Petra i Pavla, manastiri \ur|evi
Stupovi i Sopo}ani, ostaci utvr|ewa iz-
nad u{}a Sebe~evske reke u Ra{ku i drugi
arheolo{ki lokaliteti, pripadaju teri-
PA ZA RI[TE
Nedaleko od Sopo}ana, na u{}u
Sebe~evske reke u Ra{ku, kod drumske
raskrsnice na kojoj se odvaja put za Tu-
tin, nalaze se ostaci sredwevekovnog
Pazari{ta. Dugo se verovalo da je to
sredwevekovno naseqe koje se naziva-
lo i Trgovi{te, a u tursko doba i Stari
Pazar, zapravo Stari Ras, oko ~ijeg se
ta~nog polo`aja vode stru~ne polemike.
Pro{irewe re~nog u{}a i put razdva-
jaju ru{evine Pazari{ta od gotovo ver-
tikalnog stenskog odseka, na kome se na-
lazi pe}ina u kojoj je, prema predawu,
bio utamni~en Stefan Nemawa i u kojoj
se molio svetog Georgiju da ga spasi.
I R I N A L I S T I U N E S K A

torijalnoj celini koja je 1979. upisana na

Listu svetske kulturne ba{tine obja-
{wavaju u Republi~kom zavodu za za{titu
spomenika kulture.
U kratkom obrazlo`ewu Uneskove ko-
misije isti~e se da se: U okolini drevnog
grada Rasa, prve prestonice Srbije, na-
lazi impresivna grupa sredwevekovnih
spomenika, koju ~ine tvr|ave, hramovi i
manastiri, me|u kojim Sopo}ani svedo~e
o vezi izme|u zapadne civilizacije i vi-
zantijskog sveta.

CRKVA SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA (10. VEK)

NAJSTARIJA
NA BALKANU
izve{taju Uneska tvrdi se da je Petro- ske sredwevekovne vladarske ku}e Nema-
va crkva kod Novog Pazara najstarija wi}a. U Petrovoj crkvi Nemawa je kr{ten

U sa~uvana hri{}anska gra|evina na

Balkanu. Nema ta~nih istorijskih po-
dataka o vremenu wenog nastanka, ali
se veruje da je sada{wa crkva iz 10. veka
podignuta na temeqima ~etiri veka starijeg
hrama. Arheolo{ka istra`ivawa pokazala
su da je ranohri{}anska gra|evina sagra-
|ena nad ilirskim kne`evskim tulumom, koji
poti~e iz 5. veka pre Hrista.
Crkva je temeqno rekonstruisana u
gorwem delu u vreme kneza ^aslava.
Za taj hram vezuju se kqu~ni doga|aji
iz `ivota Stefana Nemawe, osniva~a srp-
i primio je pravoslavqe. U woj je odr`an
sabor protiv bogumila. Na tom mestu
1197. godine odrekao se prestola u korist
drugoro|enog sina, potoweg prvog srpskog
kraqa Stefana Prvoven~anog i primio
mona{ki postrig od episkopa Kalinika.
Sveti Sava odredio je taj hram za sedi{te
Ra{ke episkopije. Kasnije je podignut u
rang mitropolije.
Da je Petrova crkva neprekidno vi{e
od deset vekova `ivela kao hri{}anska bo-
gomoqa govore mnogobrojne intervencije i
na arhitekturi, i na `ivopisanoj dekoraci-
ji. Crkva je zadr`ala osnovni koncept kru-
`nu osnovu s kupolom, ali je wena arhitek-
tura u mnogobrojnim prepravkama dopuwena
novim elementima: galerijom, prstenastim
brodom koji je prekinut aneksom nepravil-
nog ~etvrtastog oblika.
U `ivopisu Petrove crkve raspoznaju
se tri sloja razli~ite starosti. Prva dva,
nastala izme|u 10. i 12. veka, sa~uvana su
samo u fragmentima. Najmla|i `ivopis, koji
poti~e iz 13. veka, dobro je sa~uvan i pred-
stavqa vrhunac freskoslikarstva tog vre-
mena. Pretpostavqa da je ktitor tog `ivo-
pisa bio kraq Stefan Uro{ Prvi. Najmla-
|i sloj ~ine ktitorska kompozicija Hristos
Panokrator, prorok Aron, predstave Hri-
stovog ulaska u Jerusalim i Raspe}a, sveti
Hristofor, Sveti Jovan Milostivi, Sveti
Jefrem Sirin, Sveti Pantelejmon, Sveti
Nikola...
MANASTIR \UR\EVI STUPOVI U RASU (12. VEK)
ORI GI NA LAN STIL
SVE TOG GE OR GI JA
U DE @EV SKOJ PA RO HI JI
Petrova crkva nalazi se na uzvi-
{ewu nedaleko od Novog Pazara. Pri-
pada De`evskoj parohiji Eparhije ra-
{ko-prizrenske. U woj se povremeno
slu`e bogoslu`ewa.
Crkva danas nema ikonostas, niti se
bilo {ta zna o sudbini prethodnih ikono-
stasa.
U delu crkve u kome se nalazi krstio-
nica otkrivena je bogata riznica. Predmeti
od zlata, srebra, bronze i stakla ~uvaju se
u Narodnom muzeju u Beogradu. U okolini cr-
kve, a i u samom hramu otkriveno je mnogo
grobova, koji se jo{ istra`uju. Na crkvenom
grobqu po~iva i Bla`ena Stojna monahiwa
Jefimija.
Na osnovu prona|enih ostataka natpi-
sa na crkvi, gde se pomiwe 6679. godi-
N na od postanka sveta, zna se da su \ur-
|evi Stupovi u Rasu sagra|eni 1171.
godini posle Hrista. Kao prva vladar-
ska zadu`bina Stefana Nemawe presta-
vqaju prekretnicu u vladarskoj ideologiji
Nemawi}a, koja je zasnovana na hri{}an-
skoj misli o srpskoj dr`avnosti, a u ~ije je
temeqne dru{tvene vrednosti Nemawa
utkao misao o potpunom skladu vere i dr`a-
ve. Stru~wake Uneska privukli su origi-
nalan arhitektonski stil i struktura crkve
svetog Georgija.
Kao prvi primer arhitekture koja je na-
zvana imenom ra{ka {kola, hram svetog Ge-
orgija predstavqa jednu od najzna~ajnijih gra-
|evina u istoriji srpske sredwovekovne ar-
hitekture. Na wemu je ostvaren spoj vizantij-
ske koncepcije unutra{weg prostora sa obli-
cima romanske arhitekture, kasnije pona-
vqan na mnogobrojnim manastirskim crkvama.
Crkva je sagra|ena kao monumentalna
jednobrodna gra|evina sa pravougaonim na-
osom, nad kojim je elipsasta kupola sa unu-
tra{wim oblicima romanske arhitekture,
jedinstvenim i neponovqivim u srpskom gra-
diteqstvu. Dve simetri~ne kule, stupovi, na
zapadnoj fasadi, visoke 20 metara, koje su
slu`ile i kao zvonici, osim romani~kog iz-
gleda, crkvi su dale i ime.
U manastirskom kompleksu, ome|enom
kamenim zidom, pored crkve svetog Georgija
nalazili su se i velika trpezarija, dve ci-
sterne i manastirski konaci na severu. Ku-
la, kroz ~ije se prizemqe ulazilo u mana-
stir, u vreme drugog ktitora kraqa Draguti-
na pretvorena je u crkvu kapelu. Kraq Dra-
gutin je sagradio i novu monumentalnu trpe-
zariju, ~iji su ostaci o~uvani do danas.
@ivopis velike crkve, oslikan oko
1175, slabo je o~uvan. Najve}i deo onog {to
1. oktobar 2008.

KROV SR BI JE
\ur|evi Stupovi nalaze se 300
kilometara jugozapadno od Beograda,
na samo tri kilometara od Novog Pa-
zara, na najvi{em brdu ra{ke zemqe,
pa se nazivaju i Krovom Srbije. Pri-
padaju Eparhiji ra{ko-prizrenskoj.
Bratstvo broji osam monaha, koji se
brinu o manastiru i bave ka{irawem
ikona. Preko Dru{tva prijateqa \ur-
|evih Stupova u Rasu i wihove akcije
Podignimo Stupove, u obnovu mana-
stira ukqu~en je veliki broj qudi {i-
rom Srbije, najrazli~itijih zanimawa,
a me|u wima je najvi{e muzi~ara i
sportista. Podno \ur|evih Stupova u
Rasu, u De`evskoj dolini, nalaze se
Mi{}i}i, rodno mesto svetog Save.
je preostalo prenet je u Narodni muzej u Be-
ogradu. Stru~waci ocewuju da pripada tra-
diciji komninske poznovizantijske renesan-
se i da je bio ve{to i efektno uklopqen u
arhitekturu hrama. Freske u kapeli kraqa
Dragutina iz 1285. godine boqe su o~uvane i
smatraju se posebno vrednim zbog portreta
kraqevske loze Nemawi}a.
Manastir je u vi{e navrata stradao, a
od 1689, u vreme austrijsko-turskog rata,
kada je do{lo do velikog progona Srba, mo-
nasi su, zajedno sa narodom prebegli u Hab-
zbur{ku monarhiju. \ur|evi Stupovi ostali
su pusti i razru{eni 313 godina. Zbog van-
redno lepog i strate{ki veoma zna~ajnog po-
lo`aja, manastir je pretvoren u tursko voj-
no upori{te (17. i 18. vek). Duhovna i mate-
rijala obnova manastira zapo~ela je 1999,
a zvani~no je obnovqen 6. maja 2002, kada
je obele`ena i 830. godi{wica wegovog po-
stojawa.
MANASTIR
SOPO]ANI
( 1 3. V E K )
MI STI KA
SVE TLO STI I
ZA GO NET NOST
PO E ZI JE
Sa umetni~ke ta~ke gledi{ta zidno sli- o sopo}anskom freskoslikarstvu istori~a-
karstvo manastira Sopo}ani je, prema ri umetnosti.
S oceni stru~waka Uneska, bez premca
kad je re~ ne samo o Vizantiji i Srbiji
druge polovine 13. veka. Manastir je
kao svoju zagrobnu zadu`binu podigao kraq
Stefan Uro{ Prvi.
U crkvi je sa~uvano blizu 700 kvadrat-
Kraq Stefan Uro{ Prvi sopo}anski
hram Svete Trojice sagradio je po ugledu na
pretke: oltar sa proskomidijom i |akoni-
konom, pevnice uz potkupolni prostor, ka-
pele uz pripratu, obja{wavaju istori~ari
umetnosti. Izgradwa manastira zavr{ena
nih metara prvobitnog `ivopisa iz 1270. je najverovatnije 1263, dok je crkvena pri-
godine, neprocewive vrednosti. Uspewe prata sa zvonikom podignuta u vreme cara
Presvete Bogorodice svakako je svetski naj- Du{ana. Ceo manastirski kompleks bio je
poznatija sopo}anska freska, ali ni ostale opasan mo}nim bedemima, koji su i do da-
kompozicije ni{ta mawe ne uzbu|uju pesni- nas o~uvani. U hramu su, osim ktitora, sa-
ke i ne privla~e slikare, jer su, kako je svo- hraweni i wegova majka kraqica Ana Dan-
jevremeno primetila Isidora Sekulu}, u dolo, kraqev verni prijateq arhiepiskop
jednu vekovima ustaqenu kompoziciju i kraj- Joanikije Prvi i prezviter Toma. Do 1587.
we upro{}enu shemu uneli mistiku svetlosti u Sopo}anima su po~ivale i mo{ti kraqa
i zagonetnost poezije. Posebno zna~ajnim Stefana Prvoven~anog, kada su prenete u
smatra se niz istorijskih li~nosti koje su obli`wi manastir Crna Reka.
oslikane u priprati crkve. U Sopo}anima se sada ~uva deo mo{ti-
Li{ena skupocenog mermera u obradi ju svetih Vra~a, koji su nedavno vra}eni u
spoqnih zidova i rasko{ne reqefne deko-
racije u ukrasu portala i prozora, u svojoj
jednostavnosti skromna do siroma{tva, cr-
kva Svete Trojice ~uva u svojoj unutra{wosti
jednu od najlep{ih i najmonumentalnijih ga-
lerija slika 13. veka u Evropi... I danas,
kad je zlatna pozadina freske skoro sasvim
i{~ezla i samo pod pogodnim osvetqewem
ispod zatamwenog okera muklo blesnu zlatni
odsjaji, o~aran posetilac u hramu okupanom
svetlo{}u do`ivqava tu veliku lepotu umet-
nosti na sve~an, prazni~an na~in, tih i ra-
dostan dok mo}na polifonija zvuka i boja
produ`eno odzvawa i dugo treperi u wemu i
kad napusti Sopo}ane.
U Sopo}anima je uzbudqiva pre svega
~udesna sinteza klasi~ne stvarala~ke dubi-
ne i hri{}anske ose}ajnosti, prefiwen
spoj senzualnog i spiritualnog, realnog i
imaginativnog, intelektualnog i senzibil-
nog, spoj koji tim slikama ne prestaje da tvo-
ri svoju neodoqivu ~udesnu ~aroliju, pi{u
 S R P S
NA IZ VO RU
Ime Sopo}ani poti~e od re~i so-
pote, koja ozna~ava izvor. Veruje se da je
manastir nazvan po izvoru reke Ra{ke, u
~ijoj je blizini kraq Stefan Uro{ Prvi
odabrao mesto za svoj mauzolej. Sopo-
}ansko bratstvo ima 30 monaha, koji
brinu o manastirskoj ekonomiji, bave se
ikonopisom i duborezom.
obnovqeni sredwevekovni manastir Zo~i-
{te (12. vek) kod Orahovca u Metohiji, deo
ruke ktitora manastira svetog kraqa Uro-
{a Prvog, prenet iz manastira Pive u Cr-
noj Gori, kao i delovi mo{tiju ~ije poreklo
nije ta~no utvr|eno Lepota i bogatstvo
sopo}anske riznice, weni zlatni krstovi,
sasudi, kandila, sve}waci, stare kwige...
M A N A S T I R S T U D E N I C A
BO GO RO DI CA
U LO VI [TU ZVE RO VA
O tvorca srpske dr`ave, manastir Stu-
K I S R E D W E
koji se pomiwu u starim zapi-
sima, sada se mogu samo na-
slutiti iz onog {to je sa~uva-
no, ali rasuto. Nestao je i
prvobitni ikonostas sada-
{wi mermerni ikonostas iz-
gra|en je 1970. godine
Tokom sredweg veka So-
po}ani su bili napredno du-
hovno sredi{te u kome je `i-
velo vi{e od stotinu mona-
ha. Posle Kosovskog boja
(1389) Turci su spalili ma-
nastir, pri ~emu je i crkva
ozbiqno o{te}ena. Obno-
vqen je u 15. veku i narednih
skoro 200 godina monastir-
ski `ivot u Sopo}anima opet je cvetao.
Manastir je ponovo zapusteo 1689.
godine, kada su ga Turci u znak odmazde za-
( 1 2 . V E K )
snovan krajem 12. veka, neposredno
posle abdikacije Stevana Nemawe,
denica je najve}i i najbogatiji pravo-
slavni manastir u Srbiji. Dva glavna
spomenika Bogorodi~ina crkva i Kraqev-
ska crkva, sagra|eni od belog mermera,
predstavqaju reprezentativnu zbirku vizan-
tijskog slikarstva 13. i 14. veka, kratko je
obrazlo`eno u odluci Uneska da na listu
svetske kulturne ba{tine 1986. upi{e ma-
nastir Studenicu.
Manastir Studenica je najzna~ajnija
zadu`bina velikog `upana Stefana Nema-
we, koji je za mesto na kome }e po~ivati oda-
brao pusto lovi{te zverova. Sagra|ena
je izme|u 1183. i 1196. godine. U studeni~-
kom kompleksu sa~uvane su tri crkve glav-
na ili katolikon Bogorodi~ina crkva posve-
}ena Bogorodici Dobrotvorki (Evergetidi),
koja se slavi 28. avgusta, na dan Uspewa
presvete Bogorodice, crkva svetog Nikole iz
13. i Kraqeva crkva iz 14. veka.
Glavna crkva nikla je kao uspe{an spoj
romanskih i vizantijskih neimarskih tradi-
cija u posledwe dve decenije 12. veka. Jed-
nobrodna bazilika sa kupolom i vestibili-
ma sa ju`ne i severne strane produ`ena je
na zapadnoj strani pripratom, a na isto~noj
tro~lanim oltarskim prostorom. Sredinom
13. veka, unuk Stefana Nemawe, kraq Ra-
doslav, doda}e crkvi prostranu spoqnu pri-
pratu sa dve bo~ne kapele.
V E K O V N I M A N
palili i ostavili bez krova. Obnovio ga je
tek posle Prvog svetskog rata kraq Alek-
sandar Kara|or|evi}.
Slo`eno graditeqsko i umetni~ko de-
lo, tehni~ki majstorski izvedeno, Bogorodi-
~ina crkva mo`e da se pohvali dekorativnom
plastikom koja po lepoti nije prevazi|ena u
na{oj sredwevekovnoj umetnosti. Na stubo-
vima koji su nosili slobodne figure lavova,
a na wih se oslawali grifoni koji su stra-
`arili pred hramom, nalazi se lu~no bogato
dekorisan friz arhivolta, sa scenama ~ud-
nih borbi i fantasti~nih bi}a, koji uokviru-
je glavnu predstavu portala Bogorodicu na
tronu sa Hristom i dva arhan|ela, ura|enu u
visokom reqefu. Ispod timpanona, na nad-
vratniku, u reqefu je prikazan Hrist na pre-
stolu, a sa unutra{we strane dovratnika su
reqefi sa predstavama apostola. Veruje se
da je vrsne graditeqe i klesare Stefan Ne-
mawa doveo iz ju`ne Italije.
@ivopis u Bogorodi~inoj crkvi osli-
kan je 1209. godine. Posle Nemawinog od-
laska u Hilandar radove su nadgledali we-
govi sinovi Stefan Prvoven~ani i knez Vu-
kan, ali je glavni ktitor bio wihov najmla|i
brat sveti Sava. Slikarstvo iz tog perioda
sa~uvano je u malom obimu, ali spada u naj-
vi{e domete evropske umetnosti tog vreme-
na. Raspe}e na zapadnom zidu hrama je naj-
PR VI PO RAN GU
Od osnivawa do danas Studenica
je prvi po rangu manastir u Srpskoj pra-
voslavnoj crkvi. Manastir se nalazi iz-
nad istoimene re~ice, koja se desetak
kilometara daqe uliva u Ibar. Pripa-
da Eparhiji `i~koj. U wemu `ivi 12 mo-
naha i isku{enika; oni se i danas pri-
dr`avaju tipika koji je ustanovio sveti
Sava mole se, {ire Bo`ju re~, do~eku-
ju vernike, turiste, obra|uju zemqu, ~u-
vaju stoku, prave sve}e, slikaju ikone i
brinu o manastiru i svim vrednostima
koje se u wemu nalaze.
1. oktobar 2008.
A S T I R I N A L I S T I U N E S K A

poznatija scena `ivopisa sa~uvana iz tog

perioda. Kad je crkva drugi put oslikavana
1569, posao je poveren ~uvenom pe}kom zo-
grafu Longinu. Vrednim delom smatra se i
`ivopis u priprati kraqa Radoslava, ali
je sa~uvan samo u fragmentima.
Kraqeva crkva, ~iji je ktitor kraq Mi-
lutin, posve}ena je svetim Joakimu i Ani.
Prema natpisu iznad krovnog venca utvr|e-
no je da je sagra|ena 1314. u obliku sa`e-
tog krsta sa kubetom, koje je spoqa osmouga-
ono. Ima veoma vredno slikarstvo, rad Mi-
lutinovih majstora Mihaila i Evtihija.
Spada u najzna~ajnije gra|evine ranog 14.
veka. Za crkvu svetog Nikole, koja je tako|e
oslikana, pretpostavqa se da je starija ~ak
i od glavne Bogorodi~ine crkve. To je jedno-
brodna gra|evina s polukru`nom apsidom,
od ~ijeg su prvobitnog `ivopisa ostali sa-
mo fragmenti. Izme|u te dve crkve nalaze
se temeqi hrama posve}enog svetom Jovanu
Krstitequ. Ostalo je zabele`eno da je hram Stefana Prvoven~anog, sedefom ukra{en
IS PO SNI CA SVE TOG SA VE oslikao Grk Jovan prema uputstvima i save- drveni kivot za Stefanove mo{ti iz 1608,
tima svetog Save, koji je skicirao srpske, ^etvorojevan|eqe iz 15. veka, mnoge pove-
U blizini manastira Studenice
}irili~ne natpise na freskama. qe i rukopisi.
nalaze se isposnica svetog Save i cr-
Ikonostas studeni~ki nastao je 1837. U Studenici su sahraweni: Stefan Ne-
kva Pridvorica, posve}ena Preobra- mawa, wegovi sinovi Stefan Prvoven~ani
godine. Oslikao ga je @ivko Pavlovi}, sa-
`ewu Gospodwem. Prema predawu, Pri- i Vukan, potom i unuk Radoslav. U }ivotu kraj
~uvani su i delovi prvobitnog mermernog
dvoricu je sagradio jedan od Nemawi- oltara po~iva i Nemawina `ena Ana, u mo-
ikonostasa.
nih sluga u isto vreme kad je zavr{ava- na{tvu prepodobna Anastasija.
Od nekad bogate riznice Studenice sa-
na Studenica. Ostaci fresaka predmet Jelena TASI]
~uvani su, izme|u ostalog, zlatni prsten
su izu~avawa istori~ara umetnosti. Fotografije Branko JOVANOVI]

VLADARI IZ
DINASTIJE NEMAWI]A
STEFAN NEMAWA
veliki `upan vladao 11661196.
STEFAN PRVOVEN^ANI
veliki `upan 11961217.
kraq 12171228.
STEFAN RADOSLAV
kraq 1228-1234.
STEFAN VLADISLAV
kraq 12341243.
STEFAN URO[ PRVI
kraq 1243-1276.
STEFAN DRAGUTIN
kraq 12761282.
STEFAN (URO[ DRUGI) MILUTIN
kraq 12821321.
STEFAN (URO[ TRE]I) DE^ANSKI
Kraq 13221331.
STEFAN (URO[ ^ETVRTI) DU[AN
Kraq 13311345/1346.
Car 13461355.
STEFAN URO[ PETI
car 13551371.
S R P S K I M A N A S T I R I N A K O S O V U I M E T O H I J I

UGRO@ENA
BA [TI NA Na Une sko vu li stu po sled wi su upi sa ni ma na sti ri
Pe} ka pa tri jar {i ja, Gra ~a ni ca i cr kva Bo go ro di ce
Qe vi {ke u Pri zre nu 2006. go di ne. Za pra vo su
pri kqu ~e ni upi su Vi so kih De ~a na iz 2004, a sva
~e ti ri spo me ni ka su od mah sta vqe na i na li stu
ugro `e ne svet ske kul tur ne ba {ti ne.
U obra zlo `e wu za wi hov upis na Li stu is ti ~e se
da pred sta vqa ju ,,vrh vi zan tij sko-ro ma ni~ ke
eklek ti~ ne kul tu re, ko ja se na Bal ka nu raz vi la
iz me |u 13. i 17. ve ka sa sop stve nim sti lom zid nog
sli kar stva i da, ,,svo jim `i vo pi som do pri no se
shva ta wu raz vo ja sti la Pa le o lo ga na Bal ka nu.
MANASTIR VISOKI DE^ANI (14. VEK)
DOM SVETOG KRAQA
lada biv{e SRJ jo{ 1994. predlo`i-
la je Visoke De~ane za upis na Une-
V skovu listu svetske ba{tine, ali Komi-
tet nije uzeo u razmatrawe nominaciju
zbog politi~kih razloga (Jugoslaviji je bi-
lo suspendovano ~lanstvo u UN). Obnovqenu
nominaciju najve}e sredwovekovne crkve na
Balkanu, bogato ukra{ene vizantijskim fre-
skama i romani~kom skulpturom u kineskom
gradu Suxu 7. jula 2004. nije osporila ni-
jedna od 21 zemqe ~lanice Komiteta. U
obrazlo`ewu za stavqawe manastira Viso-
ki De~ani na Uneskovu listu 2004, izme|u
ostalog, istaknuto je da taj manastir pred-
stavqa izuzetni primer posledwe faze raz-
voja srpske slovenske arhitekture gra|e-
vina integri{e vizantijsku tradiciju Istoka
sa sredwevekovnom tradicijom Zapada.
Manastir Visoki De~ani podigli su
kraq Stefan Uro{ Tre}i De~anski i wegov
sin car Du{an. Stefan De~anski, sin kra-
qa Milutina, odlu~io se da sagradi hram
Gospodu Hristu Sveti iz blagodarnosti za
sva dobra koja mu je dao, naro~ito posle po-
bede nad Bugarima kod Velbu`da. Hram po-
sve}en Vaznesewu Gospodwem, uz nadzor ar-
hiepiskopa Danila Drugog, zidao je fra Vi-
to Kotoranin izme|u 1327. i 1335. godine.
Na wemu je radio i protomajstor \or|e sa
bra}om Dobrosavom i Nikolom, dok je sam
kraq nadgledao poslove.
Posle wegove tragi~ne i do kraja ne-
razja{wene smrti u kuli u Zve~anu, brigu o
manastiru preuzeo je wegov sin kraq, a po-
tom i car svih Srba i Grka Du{an Silni.
Zbog duboke pobo`nosti, smirewa i tragi~-
ne sudbine Crkva je Stefana De~anskog pro-
glasila za sveca slavi se 24. novembra.
Prema dimenzijama, de~anski hram
Hristovog Vaznesewa, dug vi{e od 36 meta-
ra, {irok 24 i sa kubetom visokim 29 me-
tara, spada me|u najve}e crkvene gra|evi-
ne sredwevekovne Srbije. Crkva predsta-
vqa uspelu kombinaciju zapadwa~ke tro-
brodne bazilike sa nemawi}kom jedno-
brodnom gra|evinom sa kubetom, zaodenu-
tom u romani~ku obradu fasade sa obiqem
skulptorskog ukrasa. Ima najbogatiju i
najo~uvaniju skulpturu u duhu romani~kog
shvatawa, o ~emu svedo~e rasko{ni por-
tali na zidovima priprate i na zidu izme-
|u naosa i priprate, floralni prepleti,
kentauri i a`daje na dovratnicima i kapi-
telima, skulpture lavova i grifona.
Grandiozni `ivopis, zavr{en 1350,
sa vi{e od hiqadu pojedina~nih figura i
scena u dvadesetak ciklusa predstavqa
najve}i o~uvani izvor podataka o vizan-
tijskoj ikonografiji. Delo je majstora iz
srpskog primorja, od kojih je ostalo zabe-
le`eno samo ime Sr|a Gre{nog na jednom
ME\U 100 NAJUGRO@ENIJIH
U SVETU
Manastir se nalazi na obali reke De~anske Bi-
strice, u podno`ju \eravice, najvi{eg vrha Srbije
(2.656 m), preko koga se Prokletije spu{taju u plodnu
metohijsku kotlinu. @ivi u potpunom albanskom okru-
`ewu, a od dolaska misije UN na Kosovo i Metohiju
1999. i pod neprekidnim stra`ama italijanskih sna-
ga iz sastava Kfora. Zajedno s Pe}kom patrijar{i-
jom, Visoki De~ani se od 2002. nalaze na listi 100
najugro`enijih spomenika kulture u svetu i u vi{e
navrata su granatirani. Posledwi put ovog pro-
le}a. Srbi u manastir mogu do}i jedino u pratwi
me|unarodnih oru`anih snaga.
Visoki De~ani pripadaju Eparhiji ra{ko-
prizrenskoj. U manastiru `ivi tridesetak mo-
naha sa igumanom episkopom lipqanskim Teo-
dosijem ([ibali}em), vikarom Eparhije ra-
{ko-prizrenske. Pored bogoslu`ewa u crkvi,
gostoprimstva koje ukazuju svim posetioci-
ma, vo|ewa doma}instva, ekonomije, mona-
si rade i u manastirskim radionicama za
pravqewe vo{tanih sve}a, duboreza~koj i
ikonopisa~koj radionici. Visoki De~ani
su me|u prvima u na{oj crkvi uveli sa-
vremenu elektronsku tehnologiju i sma-
traju se pionirima sajber-diplomati-
je. Od martovskog pogroma nad kosov-
skim Srbima 2004, u Visokim De~a-
nima `ive i posledwe srpske stari-
ce iz \akovice.
Zbog ugro`enosti od divqe
gradwe, Unmik je 2005. proglasio
zonu za{tite oko Visokih De~a-
na. Izvan manastirskih zidina
nalaze se isposnice, a jo{ od
vremena cara Du{ana Visoki
De~ani imaju vinograde u Ve-
likoj Ho~i, gde se nalazi i de-
~anska vinica.
 M A N A S T I R P E ] K A P A T R

VI [EVE KOV NO
SE DI [TE
POGLA VA RA
CR KVE
Ma na stir ski kom pleks Pe} ke pa tri jar {i je ~i ne ~e ti ri cr kve,
sa gra |e ne od sre di ne 13. do ~e tvr te de ce ni je 14. ve ka, i
od kapitela. Sadr`aj `ivopisa predsta-
vqa galeriju pravoslavnog freskosli- wi ho va za jed ni~ ka pri pra ta. Vi {e ve kov no se di {te srp skih
karstva, u kojoj su i ciklus Sedam vase- ar hi e pi sko pa i pa tri ja ra ha, Pe} ka pa tri jar {i ja je je dan od
qenskih sabora, loza Nemawi}a sa 22 naj zna ~aj ni jih srp skih spo me ni ka.
lika, od rodona~elnika dinastije Stefa-
na Nemawe do Stefana Uro{a Petog.
U Visokim De~anima sa~uvan je niski
kameni ikonostas iz doba gradwe hrama,
dok je novi, znatno vi{i, oslikan 1594.
godine. Pripisuje se monahu Longinu, naj-
boqem zografu tog vremena, koji je tada
`iveo u De~anima. Ispred oltara nalazi
se kivot s mo{tima svetog kraqa Stefana
De~anskog. U jednom od sarkofaga u crkvi
po~iva kraqeva sestra Jelena, dok je u
priprati hrama sahrawen \or|e Ostou{a
Pe}pal, vlastelin cara Du{ana i ktitor
`ivopisa u priprati. U crkvi su sahrawe-
ni i Pe}palova `ena Vidosava i Ivani{
Altomanovi}, ne}ak kneza Lazara.
De~anska riznica smatra se najbo-
gatijom u Srbiji. U woj se ~uvaju zadu-
`binske poveqe Stefana De~anskog i ca- NA ULA ZU U
ra Du{ana, te vi{e od 150 starih ruko- RU GOV SKU KLI SU RU
pisnih kwiga. Posebnu dragocenost pred-
stavqa kolekcija ikona iz perioda od 14. U Pe}koj patrijar{iji 1924.
do 16. veka, me|u kojima su ikone sa sta- ustoli~en je prvi patrijarh obnovqene
rog ikonostasa, dela monaha Longina, i Srpske patrijar{ije i od tada se svi
monumentalna ikona Svetog kraqa Ste- izabrani poglavara Srpske pravo-
fana De~anskog. Sredinu hrama i danas slavne crkve ustoli~avaju u tom mana-
ukra{ava polilej, koji je 1397. obnovila stiru. Nalazi se na mestu gde se pe}ka
knegiwa Milica. Od crkvenog name{taja Patrijar{ijska ulica spaja sa ulaskom
sa~uvani su igumanski presto iz 1335, u Rugovsku klisuru. Pe}ka Patrijar{i-
kraqevski mermerni presto i prvobitna ja je stavropigijalni manastir, nalazi
mermerna krstionica, krstovi ktitora se pod direktnom crkvenom jurisdikci-
kraqa Stefana De~anskog i cara Du{a- jom poglavara SPC. U manastiru `ivi
na, delovi mo{tiju svetiteqa. Zbog pro- sestrinstvo s dvadesetak monahiwa i
blema s bezbedno{}u na Kosovu i Meto- isku{enica, koje zajedno s bratstvom
hiji, deo de~anske riznice preba~en je u Visokih De~ana predstavqaju glavnu
centralnu Srbiju. podr{ku opstanku Srba u Metohiji.

42
I J A R [ I J A ( 1 3 1 4 . V E K )

posve}en svetom Dimitriju. @ivopis je dve

decenije kasnije uradio gr~ki slikar Jovan
CRKVA SVETIH i to zaslugom arhiepiskopa Joanikija Dru-
gog. Stru~waci skre}u pa`wu na ktitorsku
APOSTOLA kompoziciju s likovima cara Du{ana, cara
Uro{a, svetog Save i patrijarha Joanikija.
Predose}aju}i dolazak te{kih vreme- Restauracija fresaka izvedena u 17. veku
na, sveti Sava je tokom prve polovine 13. pripisuje se Georgiju Mitrofanovi}u, naj-
veka sedi{te srpske arhiepiskopije iz ma- zna~ajnijem srpskom slikaru tog doba.
nastira @i~e izmestio na sigurnije mesto.
Kameni ikonostas je iz vremena gradwe
Zajedno sa svojim naslednikom na ~elu Srp-
i na wemu su tri prestolne ikone iz novijeg
ske crkve arhiepiskopom Arsenijem Prvim,
sagradio je na levoj obali reke Pe}ke Bi- perioda. U toj crkvi sahraweni su arhiepi-
strice `i~ki metoh crkvu posve}enu svetim skopi Nikodim, Jefrem i Sava ~etvrti.
Apostolima. Hram je oslikavan u razli~i-
tim periodima, a tematika wegovog `ivopi-
sa preuzeta je iz najzna~ajnije hri{}anske CRKVA SVETE
crkve na Sionu. Najstarije freske su iz
1250, slikari su ostali anonimni. Najlep- BOGORODICE
{e kompozicije nalaze se u kupoli Vazne-
sewe Hristovo i u potkupolnom prostoru
ODIGITRIJE
scene iz Hristovog `ivota i doga|aji posle
Zaslugom arhiepiskopa Danila Drugog
ju`no od glavnog hrama 1330. godine podig-
nuta je crkva posve}ena Bogorodici Odigi-
raspe}a. @ivopis je obnavqan ve} 1300. i triji. Unutra{wost crkve oslikana je `ivo-
pola veka kasnije odr`ao je visok kvalitet pisom oko 1337. godine. Freske su dobro
prvobitnih fresaka, {to se ne mo`e re}i i o~uvane, a me|u wima je najzna~ajnija kti-
za obnove ra|ene od 17. do 19. veka.
torska kompozicija Danila Drugog. Prvo-
Postoje}i ikonostas u crkvi svetih
bitni ikonostas sa~uvan je u delovima, a
Apostola je iz 1722. godine. Uradili su ga
jedan Grk i jedan monah, Sloven iz Soluna. ikone su delo savremenih majstora. Bogo-
Velike je umetni~ke vrednosti, posebno rodi~in presto je iz 1960. godine. U tom
prestolne i prazni~ne ikone. hramu nalaze se grobovi arhiepiskopa Da-
U toj crkvi nalaze se i sarkofazi nila Drugog i Save Drugog.
grobna mesta arhiepiskopa Arsenija Pr-
vog, ~ije su mo{ti kasnije prenete u mana-
stir @drebaonik, Joanikija Drugog, Save CRKVA SVETOG
Drugog i drugih visokodostojnika SPC.
NIKOLE
Iste godine kad i podizawe crkve
CRKVA SVETOG Presvete Bogorodice Odigitrije, arhie-
DIMITRIJA piskop Danilo Drugi zapo~eo je izgradwu
~etvrtog hrama u kompleksu Pe}ke patri-
Uz severnu stranu pe}ke majke crkve jar{ije posve}enog svetom Nikoli. Arhi-
arhiepiskop Nikodim je 1320. podigao hram episkop Danilo je i ktitor zajedni~ke pri-

prate za sve ~etiri crkve, koja je podig-
nuta 1335. godine. Prvobitne freske cr-
kve svetog Nikole sa~uvane su u fragmen-
tima. Postoje}i `ivopis izradio je
1677. zograf Radul, po nalogu patrijar-
ha Maksima. Iz iste godine je i pozla}e-
ni drveni okvir ikonostasa na kome su
samo Carske dveri. U crkvi je sahrawen
jedan od wenih ktitora, patrijarh Mak-
sim.
Priprata Pe}ke Patrijar{ije je pr-
vi put `ivopisana odmah posle izgradwe,
dok su `ivopis iz 1565. oslikali zogra-
fi Andreja i Longin. U priprati se na-
laze delimi~no sa~uvana prvobitna kr-
stionica i grob patrijarha Makarija So-
kolovi}a.
U manastirskoj porti nalazi se pirg
kula sa kapelom Danila Stolpnika. Uz
crkvu svetih Apostola nalazi se mermer-
ni presto, na kome su za vreme crkvenih
Sabora sedeli sveti Sava i drugi pogla-
vari Srpske crkve. Sa~uvano je i zvono
iz 1432, koje nosi ime wegovog livca Ro-
dopa.
Uprkos burnoj pro{losti i savreme-
nim po`arima neutvr|enog porekla, u ri-
znici Pe}ke patrijar{ije sa~uvan je veli-
ki broj rukopisnih kwiga, ikona, predmeta
od zlata i vezenih tkanina, relikvija koje
spadaju u najvrednije u Srbiji. U woj se ~u-
va najstarija }irilicom {tampana kwiga
na Balkanu Oktoih petoglasnik (1494) i
jo{ 113 razli~itih kwiga.
CR KVA BO GO RO DI CE QE VI[KE (14. VEK)
U MOM OKU
OSTALA JE
TVOJA LEPOTA
rizrenska lepotica, crkva Bogorodi-
ce Qevi{ke sagra|ena je 1307. kao
P jedna od 40 zadu`bina kraqa Miluti-
na i prvi petokupolni hram u Srbiji.
Delo protomajstora Nikole i Astrape,
smatra se vrhom vizantijskog graditeqstva.
Divili su joj se i osvaja~i: U mom oku
ostala je tvoja lepota, ostavio je kali-
grafski zapis turski vojnik i pesnik iz 15.
veka na zidu tog prizrenskog hrama, koji je
pod turskom vla{}u bio pretvoren u xami-
ju. Srpskoj pravoslavnoj crkvi vra}ena je
1918, ali je 81. godinu kasnije, kad su juna
1999. Srbi proterani iz Prizrena, osta-
la bez vernika, da bi u pogromu 2004. pre-
`ivela paqewe i skrnavqewe.
Crkva Bogorodice Qevi{ke podignu-
ta je na ostacima katedrale iz 11. veka, a
ona na osnovama jo{ starije ranohri{}an-
ske crkve. Prvobitna gra|evina iz 11. ve-
ka imala je oblik trobrodne bazilike, sa
tri apside na istoku i pripratom na zapa-
du, ispred koje se nalazio trem. Tokom ob-
nove u vreme kraqa Milutina glavni brod
je postao petokupolna celina, opasana s
tri strane ophodnim brodom. Trem je zame-
wen dvospratnom spoqnom pripratom sa
zvonikom. Weno prizemqe re{eno je kao
otvoren trem, a na spratu se nalaze dve
bo~ne kapele.
Do marta 2004. u Bogorodici Qevi-
{koj bilo je sa~uvano 650 kvadratnih me-
tara vrhunskog `ivopisa, nastalog izme|u
1310. i 1313. godine. Hram su oslikali
dvorski majstori kraqa Milutina: Mihai-
lo Astrapa i Evtihije. Slo`ena ikonograf-
ska tematika wihovih fresaka bitno se
razlikuje od slikarstva u srpskim crkvama
tog vremena. Uvedene su novine: nove fre-
skopredstave, ve}i broj figura u scenama,
simboli~ki jezik {to su glavne odlike re-
nesanse Paleologa. @ivopis je vi{e veko-
va bio skriven malterom koji je nanet dok je
crkva kori{}ena kao xamija. Posebno su
zna~ajni portreti ktitora i povorka Nema-
wi}a, predaka kraqa Milutina, koji su
natprirodne veli~ine. U hramu su bile sa-
~uvane i freske s po~etka 13. veka Svad-
ba u Kani, Bogorodica s Hristom Hranite-
qem i Isceqewe slepog.
Od prvobitnog ikonostasa sa~uvana je
samo ikona Bogorodice Odigitrije, nasli-
kana u 14. veku, koja je ~uvana u sabornom
prizrenskom hramu Svetog \or|a, koji je
tako|e te{ko stradao u martovskom pogro-
mu 2004. godine.
Nekad bogata riznica te crkve deli-
mi~no je poharana, a neke od dragocenosti
~uvaju se po manastirima i muzejima.
Crkva Bogorodice Qevi{ke posve}e-
na Uspewu Presvete Bogorodice jeste pa-
rohijska crkva Eparhije ra{ko-prizrenske.
Nalazi se u centru Prizrena, carskog gra-
da i episkopskog sedi{ta, koji je u vreme
vladavine cara Du{ana imao 200 crkava
i manastira. Nedaleko od Prizrena nala-
zi se i Du{anova zagrobna zadu`bina ma-
nastir sveti Arhangeli (14. vek). Posle
uvo|ewa protektorata UN na Kosovo i Me-
tohiju, Bogorodica Qevi{ka je zakqu~ana,
oko we je postavqena bodqikava `ica. Cr-
kvu je ~uvao poseban odred snaga Kfora, jer
teren oko hrama nije bio razminiran. Srp-
ske bogomoqe i malobrojni Srbi koji su
ostali da `ive u ovom metohijskom gradu i
posle uvo|ewa UN protektorata na Kosovo
i Metohiju 17. i 18. marta 2004, do`iveli
su vartolomejsku no}, u kojoj je crkva Bo-
gorodice Qevi{ke zapaqena iznutra, wen
oltarski prostor oskrnavqen, ~asna trpe-
za razbijena, a freske o{te}ene vojnici
Kfora nisu je za{titili od albanskih na-
pada~a. Trenutno je u toku obnova, mada su
sa hrama u protekle tri godine vi{e puta
skidani delovi krova. Novoosnovani Al-
banski nacionalni muzej u Prizrenu tra`i
da se taj hram stavi pod wegovu nadle`nost
kao deo albanske kulturne ba{tine.
1. oktobar 2008.

nominaciji za Uneskovu listu posebno se
isti~e `ivopis Gra~anice, koji se po-
U redi sa crkvama svetih Apostola u So-
lunu i svetogorskim manastirima koji
su na Listu upisani jo{ 1988. godine.
Gra~anica je posledwa od 40 zadu`bi-
na kraqa Milutina, koji je vladao od 1282.
do 1321. godine. Crkva posve}ena Uspewu
presvete Bogorodice, sagra|ena je u drugoj
deceniji 14. veka na temeqima starije Bogo-
rodi~ine crkve i jo{ starije vizantijske ba-
zilike iz 6. veka. Zavr{ena je 1321, a osni-
va~ka poveqa u celini je sa~uvana na zapad-
nom zidu ju`ne bo~ne kapele, neposredno iz-
nad vrata. Napisana je u 53 reda i zavr{a-
va se kitwastim potpisom kraqa Milutina.
Izvedena u formi petokupolne gra|e-
vine sa osnovom u obliku upisanog krsta, gra-
~ani~ka crkva spada u vrhunska ostvarewa
epohe. Po lepoti zidova od klesanog kamena,
oplemewenog redovima i ukrasima od opeke,
po visokim stupcima i vitkim lukovima, po sa-
vr{enim proporcijama gra|evine skoro kva-
PRIVREMENO
EPISKOPSKO SEDI[TE
Manastir Gra~anica nalazi se u
istoimenom srpskom selu u centralnom
delu Kosova i Metohije, 10 kilometara
jugoisto~no od Pri{tine. Pripada Epar-
hiji ra{ko-prizrenskoj. U manastiru `i-
vi sestrinstvo od dvadesetak monahiwa i
isku{enica. Od uvo|ewa protektorata
UN na Kosovu i Metohiji juna 1999. i pro-
terivawa iz Prizrena, u manastiru se
privremeno nalazi Eparhijsko sedi{te i
u wemu `ivi nadle`ni episkop ra{ko-
prizrenski Artemije (Radosavqevi}). Se-
strinstvo Gra~anice stara se o manastir-
skoj ekonomiji, bavi se ikonopisom, {i-
vewem, vezom, a ima i svoj ~asopis Os-
vit. Ikonopisa~ka radionica je jedna od
poznatijih u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
M A N A S T I R G R A ^ A N I C A
AN\ELI IM
S NEBA DONOSE
KRUNE
dratne osnov, koja izrasta do svodova dvo-
strukog potkupolnog krsta nadvi{enog kupo-
lom, Gra~anica je samosvojna i izuzetna gra-
|evina..., ka`u istori~ari umetnosti.
Spoqna priprata dozidana je sredi-
nom 14. veka, zaslugom gra~ani~kog episko-
pa Simeona. Vrhunsko delo kasnovizantij-
ske arhitekture, Gra~anica je naj~e{}e po-
navqan model hrama u sakralnoj arhitektu-
ri {irom srpskog duhovnog prostora.
Gra~anicu, kao i ve}inu zadu`bina kra-
qa Milutina, oslikali su majstori iz wego-
ve dvorske slikarske {kole: Mihailo Astra-
pa i Evtihije iz Soluna. Najve}i deo `ivopi-
sa slikan je uporedo sa gradwom crkve, iz-
me|u 1318. i 1321. godine. Dobrim delom
sa~uvan je do danas. U centralnoj kupoli, is-
pod slike Hrista Svedr`iteqa, predstavqe-
ni su: Nebeska liturgija, proroci i jevan|e-
listi. U naosu su ciklusi Velikih praznika,
Hristovog stradawa, ^uda, Parabola, Hri-
stovih javqawa posle Vaskrsewa, scene iz
Kalendara, `ivota Presvete Bogorodice i
svetog Nikole. U oltaru su evharistijske i
starozavetne teme. Ktitori, kraq Milutin i
wegova supruga Simonida, vizantijska prin-
ceza, naslikani su kao vladari po voqi
Bo`joj an|eli im s neba donose krune.
U priprati je sa~uvan deo slikarstva
koji je nastao vek kasnije: Loza Nemawi}a i
( 1 4 . V E K )
Stra{ni sud. U spoqnoj priprati su freske
oslikane 1570, zalagawem patrijarha Ma-
karija (Sokolovi}a) i wegovog sestri}a
hercegova~kog mitropolita Andonija, ka-
snije patrijarha. Pored kompozicije iz ci-
klusa Vaseqenskih sabora, Bogorodi~inog
akatista i Kr{tewa, tu su portreti srpskih
arhiepiskopa i patrijaraha, te prizori sa-
hrane gra~ani~kog mitropolita Dionisija.
Gra~ani~ki ikonostas je pravi draguq.
Dve prestolne ikone su iz sredine 16. veka.
Carske dveri crkvi je darivao mitropolit
Dionisije 1564, dok je krst sa raspe}em
ura|en 1620, zaslugom patrijarha Pajsija.
Dodatna oslikavawa izvedena su po~etkom
19. veka. U ju`nom paraklisu kapeli sa-
hrawen je lipqanski episkop Teodor.
U manastiru Gra~anica 1539. godine
osnovana je prva {tamparija u Srbiji. Tu je
od{tampan Oktoih od petog do osmog glasa. U
manastiru se danas nalazi samo jedan list,
dok se wegovi pojedini delovi ~uvaju u mana-
stirima i bibliotekama susednih zemaqa. U
Gra~anici se nalaze i odlomci Posnog tri-
oda iz Venecijanske {tamparije Stefana
Marinkovi}a (1561), te kwige iz ruskih
{tamparija (18. i 19. vek). Gra~ani~ka ri-
znica ~uva i 38 rukopisa nastalih od 14. do
16. veka, filigranski krst iz 1730. i dve
pla{tanice, potom izuzetno vrednu zbirku
ikona, a me|u wima je najstarija ikona Hri-
sta Milostivog iz 14. veka.
Jelena TASI]
Fotografije Branko JOVANOVI]
 M I R O S L A V Q E V O J E V A N \ E Q E

K W I GA
NEOBI^NE
S UD B I N E
Prak ti ~an duh, iz gu bqe ni gr~ ki pro to tip
iz cr kve sve te So fi je u Ca ri gra du, ali i
bli zi na Du brov ni ka i la tin ske ru ko pi sne
tra di ci je, slo bo da ilu mi na to ra i so lid na
sred stva iz ra da ta kvog ru ko pi sa ko {ta la je
kao iz grad wa ma weg gra da u sred wem ve ku,
uti ca li su na stva ra we je din stve nog
ru ko pi sa u isto ri ji svet ske kul tu re

nesko je 1997. godine zapo~eo akciju sultan Saladin zauzima Jerusalim. Fri- podse}aju na latinske rukopise, me|utim,
upisa svetske dokumentarne ba{tine drih Barbarosa predvodi jedan krak kr- qudski likovi nisu idealizovani i u wiho-

U u registar pod nazivom Pam}ewe

sveta". Do danas je, po izboru Me|u-
narodnog savetodavnog komiteta, u
registar upisano 120 dokumenata iz 59
razli~itih dr`ava. U wemu se nalaze ra-
znorodni dokumentarni materijali od Be-
tovenove Devete simfonije do filmova
bra}e Limijer, od drevnih rukopisa do Gu-
tenbergove Biblije, od Deklaracije o qud-
skim pravima do Arhiva Nikole Tesle, ko-
ji se nalazi u Beogradu. Jedini kriterijum
kojim se vodi Me|unarodni savetni~ki ko-
mitet jeste uticaj koji je ta dokumentarna
gra|a imala na svetsku civilizaciju.
Me|utim, u registru se na{ao i jedan
rukopis koji nije imao nikakav uticaj na
svetsku kulturu, ~ak je i Srbima vekovima
bio potpuno nepoznat. U poku{aju da ra-
svetlimo neobi~ne osobine i podjednako
neobi~nu sudbinu tog rukopisa, putova}e-
mo kroz prostor i vreme, od Petrograda
do Kejptauna u periodu koji obuhvata vi{e
od 800 godina.
TAJNA [ESTOG PRSTA
Najpre, zaroni}emo u uzburkanu
Evropu u posledwoj ~etvrtini 12. veka. Go-
dine 1180. umire vizantijski car Manoj-
lo, a dinasti~ke borbe slabe carstvo. Ne-
koliko godina kasnije, 1187. egipatski
sta{kog pohoda, koji 1189. godine prolazi
kroz Srbiju. Veliki `upan Nemawa, srp-
ski vladar, poku{ava da iskoristi ta kre-
tawa i pro{iri svoje teritorije na ra~un
Vizantije. Usred tog vrtloga, na mestu gde i
danas vreme gotovo da stoji, izolovana od
ostatka sveta, jedna grupa qudi pi{e kwigu
na pergamentu. Naru~ilac je stariji Nema-
win brat, humski knez Miroslav, koji
upravo zavr{ava svoju zadu`binu, crkvu
svetog apostola Petra, oko koje je nastalo
Bijelo Poqe u dana{woj Crnoj Gori.
Prakti~an duh, izgubqeni gr~ki pro-
totip iz crkve Svete Sofije u Carigradu,
ali i blizina Dubrovnika i latinske ru-
kopisne tradicije, sloboda iluminatora i
solidna sredstva izrada takvog rukopisa
ko{tala je kao izgradwa maweg grada u
sredwem veku uticali su na stvarawe je-
dinstvenog rukopisa u istoriji svetske kul-
ture.
Miroslav i wegovi iluminatori od-
lu~ili su da naprave jevan|elistar, kwigu
u kojoj se nalaze tekstovi sve ~etvorice je-
van|elista, ali su za~ala raspore|ena
prema danima ~itawa u crkvi. Odlu~ili su
da pismo kojim }e biti ispisan prevod sa
gr~kog bude }irilica i Miroslavqevo je-
van|eqe je najstariji sa~uvani srpski }i-
rili~ni rukopis. Format 41,8h28,4 cm,
raznovrsnost inicijala, bogata pozlata,
voj izradi ose}a se sna`an isto~ni uticaj.
Oni su opu{teni, ponekad i neobrijani,
non{alantni, uop{te puni `ivota. U Je-
van|equ ima qudskih likova koji su u di-
rektnoj vezi sa tekstom, {to nije odlika
evropskih rukopisa tog vremena. Likovi
koji predstavqaju Hrista i Jovana Krsti-
teqa imaju po {est prstiju na desnoj ruci,
a poreklo takvog na~ina oslikavawa osta-
lo nam je nepoznato. Ve}inu inicijala ~i-
ne fantasti~ni biqni i `ivotiwski pre-
pleti, ali na{lo se mesta i za scene lova,
pa ~ak i za let Aleksandra Velikog u nebo,
odjek prehri{}anske anti~ke legende o ~o-
veku neverovatnih sposobnosti koji je po-
korio ~itav poznati svet, pa je ovde pri-
kazan sa ~arobwa~kom kapom.
U zavr{nim zapisima pisara sazna-
jemo da je Gligorije dijak ispisao alilujare
(crvene skra}enice koje ozna~avaju kad se
{ta ~ita) i da je pozlatio inicijale. Ime-
na ostalih pisara i iluminatora ostala
su nam nepoznata.
Neposredno posle Miroslavqeve
smrti, kwiga koja je trebalo da stoji na ol-
taru wegove zadu`bine va veki, napu{ta
crkvu svetog apostola Petra. Prema pre-
dawu, srpski vladar Nemawa odnosi je na
Svetu Goru, prilikom osnivawa manastira
Hilandar, 1198. godine.

46 1. oktobar 2008.
 DODIR SA PROFANIM
SVETOM
Tamo se ~uva vekovima i ostaje potpu-
no nepoznata van Svete Gore, sve do po~et-
ka 1846. godine, kada ruski arhimandrit,
kasnije vladika kijevski, iseca 166. list i
odnosi ga sa sobom u Kijev, a potom ga
1883. godine predaje Ruskoj nacionalnoj
biblioteci u Petrogradu. Na pole|ini li-
sta nailazimo na inicijal aluziju na
Irodijadu. Ona je tu prikazana kao vavi-
lonska bludnica koja ja{e na zveri i jedi-
ni je nagi `enski lik u Miroslavqevom je-
van|equ. Istori~ari umetnosti iz Ruske
imperatorske akademije nauka, zapaweni
tim listom, {aqu ekipe u Hilandar, koje
fotografi{u pojedine inicijale i, nakon
detaqnog uvida, zakqu~uju da su oni potpu-
no nemogu}i u slovenskim rukopisima tog
vremena, a i znatno kasnije. Potom doga|a-
ji po~iwu da se odvijaju filmskom brzinom.
Srpski kraq Aleksandar Obrenovi},
1896. godine pla}a dugove manastira Hi-
landar i dobija na poklon Miroslavqevo
jevan|eqe. Po nekima, to je unapred bilo
dogovoreno. Dva dana kasnije u Hilandar
dolazi jedan ~ovek iz Petrograda, koji `eli
da kupi Miroslavqevo jevan|eqe, ali Buga-
ri, koji tada ~ine ve}inu monaha u srpskom
manastiru, nemaju vi{e {ta da mu prodaju.
Rukopis koji je 700 godina proveo u ma-
nastiru dolazi u dodir sa modernim profa-
nim svetom, u kome je novac postao bog. Go-
dine 1903, tokom majskog prevrata ubijen je
kraq Aleksandar Obrenovi}, a rukopis je
nestao iz dvorskog sefa. Policijske potrage
ostale su bez rezultata. Miroslavqevo je-
van|eqe nije se na{lo u Narodnoj biblio-
teci i izbeglo je sudbinu najvrednijih srp-
skih rukopisa koji su nestali tokom Prvog
svetskog rata. Prilikom povla~ewa, navod-
no slu~ajno, prona|eno je u sanducima kra-
qa Petra Kara|or|evi}a i sa Srpskom voj-
skom i Glavnom dr`avnom blagajnom prene-
seno preko Crne Gore i Albanije, ukrcano
na brod spreman da isplovi put Italije.
Upravo kad je brod krenuo pojavio se au-
strijski avion, koji je bacio bombe pored
broda. Kasnije se ispostavilo da je pilot tog
aviona bio Dimitrije Kowovi} i da je na-
merno proma{io, jer je na brodu video iz-
beglice. Potom Miroslavqevo jevan|eqe
dospeva na Krf i kasnije sa srpskom vladom
sti`e u Beograd. Posle zavr{etka Prvog
svetskog rata, ostalo je u bespravnom pose-
du dinastije Kara|or|evi}. Kraq Aleksan- ju, 1934. godine, a neposredno potom, name-
dar Kara|or|evi} gine u atentatu u Marse- snik Pavle Kara|or|evi} donosi odluku da
se Jevan|eqe premesti u novoosnovani Mu-
zej kneza Pavla. Zbog te odluke rukopis se
nije na{ao u Narodnoj biblioteci 6. aprila
1941, kada je zgrada pogo|ena i spaqena do
temeqa prilikom nema~kog bombardovawa,
a zajedno sa wom izgoreli su najvredniji
srpski rukopisi, kwige i ~asopisi. Pre iz-
bijawa ratnih dejstava na tim prostorima
Miroslavqevo jevan|eqe skloweno je u sef
Narodne banke u U`icu, pred pad U`ica
preme{teno je u manastir Ra~a kraj Drine,
a 1943. godine, kada je otkriveno wegovo
skloni{te, preme{teno je u sef Narodne
banke u Beogradu, gde ga Nemci vi{e nisu
tra`ili. Sam manastir Ra~a opqa~kali su
Nemci pre ulaska Jevan|eqa, a Bugari su
spalili sve manastirske zgrade neposredno
posle izno{ewa rukopisa iz manastira.
PERJANICA
SRPSKE KULTURE
Posle zavr{etka Drugog svetskog rata
Miroslavqevo jevan|eqe je preme{teno u
Narodni muzej u Beogradu, gde se i danas na-
lazi. Godine 1998. izdava~ka ku}a Dosi-
je, u saradwi sa Slu`benim listom, obja-
vquje fototipsko izdawe Miroslavqevog
jevan|eqa, u kom se nalazi i Petrogradski
list. Faksimil je od{tampan u Johanesbur-
gu i danas krasi specijalne kolekcije najve-
}ih biblioteka sveta. Miroslavqevo jevan-
|eqe postalo je za{titni znak Narodnog mu-
zeja, a upisom u Uneskov registar Pam}e-
we sveta perjanica srpske kulture.
Veqko TOPALOVI]
47
M U Z E J N I K O L E T E S L E

DA LE KO IS PRED
SVOG VRE ME NA
Une sko je 2003. go di ne Te sli nu ar hi vu
uvr stio u Re gi star ,,Pam }e we sve ta,
{to pred sta vqa naj vi {i ob lik za {ti te
ne kog kul tur nog do bra. To je ste pri zna we,
ali pre sve ga ve li ka oba ve za oba ve za
~u va wa i omo gu }a va wa {to ve }em bro ju
qu di da tu dra go ce nu ar hi vu ko ri ste.

tkako je celokupna zaostav{tina Ni- ve} sve vi{e centar okupqawa, razmene iako je poznato da je taj deo Tesline zao-
kole Tesle preneta u Beograd 1951. i zra~ewa novih i dobrih vibracija. stav{tine neveliki po obimu? Kqu~ pro-

O godine, otvorilo se pitawe {ta sa

wom daqe raditi? Ono je strate{ki
vrlo brzo re{eno tako {to je for-
mirana posebna institucija Muzej Niko-
le Tesle, sa jasnom misijom da ~uva tu za-
ostav{tinu, ali i da promovi{e grandi-
ozno delo i dostignu}a genija Nikole Te-
sle. Daqi razvoj doga|aja je, u poluvekov-
nom postojawu te institucije, pokazao da
je Muzej, kao posednik, ~uvar i promoter
zaostav{tine Nikole Tesle, svetska ta~-
ka koja nije samo centar interesovawa,
NESVAKIDA[WOST
GENIJA
Vreme je proticalo, a u tom protoku
generacije stru~waka uporno su radile na
sre|ivawu, obradi i prezentaciji svih de-
lova Tesline zaostav{tine. Svakako, naj-
te`i zadatak bio je da se onaj deo, koji je
identifikovan i izdvojen kao arhivski ma-
terijal, obradi i priredi za javno kori-
{}ewe. Za{to je to bio najte`i zadatak,
blema krije se u ~iwenici da je to izuzetno
kompleksna, raznorodna i raznovrsna ko-
lekcija koja, po svemu, odra`ava nesvaki-
da{wost samog Tesle. Uhvatiti se u ko{tac
sa takvom kolekcijom jeste mo`da jedan od
najte`ih stru~nih zadataka arhivistike i
srodnih struka. Evidentno je da je Tesla, go-
vore}i modernim jezikom, stvorio svoj ve-
oma ure|eni sistem prikupqawa, obrade i
razmene informacija o svemu {to ga je za-
nimalo. Wegovu integralnu bazu podata-
ka, pored prepiske koja je veoma specifi~-
na po vrstama i oblicima zapisa, ~inile
su mnogobrojne potkolekcije bele`aka, spi-
sa, publikacija vezanih, na primer, za pa-
tente, zatim ~itav niz oblika tzv. tehni~ke
dokumentacije i foto-zapisa, a vrlo zani-
mqivu potkolekciju ~ine i razli~iti fi-
nansijski dokumenti o poslovawu Teslinih
kompanija. U tu integralnu informacionu
celinu svakako ulaze i brojni ise~ci iz
{tampe i wegova li~na biblioteka.

TESLA SAVREMENI
ARHIVISTA
Tesla je `iveo u godinama kada su se
tehnologije medija razvijale sve br`e i
br`e, i izgleda da je on, koji sigurno ne
spada u konzervativan soj qudi, sve to
pomno pratio i prihvatao novitete kada
god je procewivao da oni zadovoqavaju vi-
soke zahteve i potrebe kori{}ewa. Mo`da
je ta ~iwenica najvidqivija kada je re~ o
sa~uvanom foto-materijalu.

1. oktobar 2008.
 Unesko je 2003. godine Teslinu arhi-
vu uvrstio u Registar Pam}ewe sveta. To
jeste priznawe ali, pre svega, velika oba-
veza obaveza ~uvawa ali i omogu}avawa
{to ve}em broju qudi da je koriste. Kako
pomiriti ta dva zahteva? Jasno je da je to
mogu}e posti}i samo preno{ewem origi-
nalnog dokumenta u neki drugi oblik. Do-
nedavno to je bio mikrofilm, a savreme-
na informati~ka tehnologija otvorila je
novu mogu}nost da se dokumenti prenesu
prvo u digitalni oblik, a zatim i u mikro-
filmski oblik. Uvidev{i osnovna ograni-
~ewa, pa i nedostatke prethodnih poku{a-
ja, nu`no je bilo formulisati efikasniju
strategiju. Ta strategija ne po~iva samo na
postupku preno{ewa zapisa u mikrofilm-
ski oblik preko digitalnog. To je samo
fizi~ka okosnica. Wena stvarna pro-
jektovana vrednost po~iva na sasvim dru-
gom konceptu obrade podataka o dokumen-
tarnom materijalu, odnosno na jakoj in-
formati~koj podr{ci preko relacionih
baza podataka. Od po~etka septembra
2006. godine, kada je izra|en i usvojen
projekat, Muzej Nikole Tesle u{ao je u ve-
oma slo`en postupak pripreme i obrade
arhivske gra|e, koji }e omogu}iti da se po-
stepeno, deo po deo, Teslina arhiva daje
na uvid javnosti. Najzad }e, posle niza de-
cenija raznih ograni~ewa i fakti~ke ne-
^ASOPISI IZ TESLINE LI^NE BIBLIOTEKE
Tokom Dana evropske ba{tine Muzej Nikole Tesle }e predstaviti svoja dva naj-
novija projekta, ~ija je realizacija omogu}ena zahvaquju}i intenzivnom procesu di-
gitalizacije arhivske gra|e iz li~nog fonda Nikole Tesle. Izlo`bom Vesne Radojev
^asopisi iz Tesline li~ne biblioteke, javnosti }e prvi put biti predstavqen sa-
dr`aj tog specifi~nog dela Tesline zaostav{tine.
Osim svedo~anstva o onome {ta je Tesla voleo da prou~ava i ~ita, ili samo
prelistava radi odmora, ta originalna kolekcija pru`a i uvid u duh epohe u kojoj je
veliki nau~nik i pronalaza~ `iveo i stvarao.
Tom prilikom bi}e promovisan i jedan od najzna~ajnijih izdava~kih poduhvata
Muzeja reprint ~lanaka objavqenih u ~asopisu Elektrikal eksperimenter 1919.
godine. U tom specifi~nom izdawu jednog od najzna~ajnijih ~asopisa za razumevawe
Teslinog `ivotnog i stvarala~kog puta, ~itala~koj publici prvi put }e biti predsta-
vqena serija originalnih Teslinih autobiografskih ~lanaka, objavqena u pod nazi-
vom Moji izumi, ali i drugi, tematski raznorodni stru~ni ~lanci, koje je Tesla
ekskluzivno pisao za ovaj ~asopis ili koje je uredni{tvo objavilo o nekim od wego-
vih najva`nijih pronalazaka.
dostupnosti arhivske gra|e za javno kori- odr`avawe svih parametara mikroklime,
{}ewe, taj kqu~ni deo Tesline zaostav- sada se to sa velikim zadovoqstvom i po-
{tine biti dostupan javnosti, ukqu~uju}i i nosom mo`e saop{titi, wegov osnovni
on-line kori{}ewe! Uporedo sa tim proce- sklop }e ~initi modifikovana Teslina va-
som, Muzej odnedavno preduzima sve mogu- zdu{na pumpa. Dakle, originalni doku-
}e mere fizi~ke za{tite arhivske gra|e menti }e najzad oti}i u zaslu`enu penziju,
od prepakivawa u nove kutije, izra|ene po pod najboqim mogu}im uslovima i za{ti-
najvi{im standardima, preko projektova- tom, a glavni ~uvar }e biti wegov nikada
wa posebnih klimatizovanih komora za patentirani izum!
kona~no odlagawe, pa do konzervacije i Vladimir JELENKOVI]
restauracije. Kada je re~ o ure|aju za Mladen VUJOVI]

IZUMI NIKOLE TESLE ma i fabri~kim ma{inama koje pokre}u

Izumi Nikole Tesle (18561943),
ameri~kog nau~nika i pronalaza~a srpskog
porekla, predstavqaju temeq novih nau~-
no-tehnolo{kih prodora koji zapo~iwu
krajem 19. veka, a bez mnogih se na{a sva-
kodnevica ni danas ne bi mogla zamisliti.
Tako su wegovi brojni i zna~ajni izumi spo-
jili tri veka i dva milenijuma i svrstali
ga u plejadu pravih, autenti~nih renesan-
snih li~nosti, koje }e, bez obzira na nove
ideje i nau~ne prodore u budu}oj istoriji
~ove~anstva, ostati ve~no upam}eni kao
qudi koji su svojim humanim vizijama i uni-
verzalno vrednim delom promenili svet.
Wegov svakako najzna~ajniji izum, ko-
jim smo i danas okru`eni, jeste indukcio-
ni motor naizmeni~ne struje, zasnovan na
ingenioznom otkri}u obrtnog magnetnog
poqa. Teslini motori i danas rade u ku}-
nim aparatima, industrijskim postrojewi-
sna`ni motori naizmeni~ne struje.
Tesla je i kqu~ni tvorac radija i je-
dan od utemeqiva~a radiotehnike uop{te.
U procesu proizvo|ewa, preno{ewa i raz-
vo|ewa struja od hidro ili termo centra-
la do na{ih ku}a i fabrika, neprocewiv
je zna~aj Teslinih otkri}a. Pronalaza~ je
generatora struja visoke frekvencije,
oscilatornog transformatora, mehani~kih
oscilatora. Veliki doprinos dao je i u ma-
{instvu svojim originalnim re{ewima
turbine i pumpe, gde primewuje nov prin-
cip iskori{}ewa energije fluida stvara-
wem trewa. Patentirao je re{ewa u obla-
sti pokaziva~a brzine i ventilatora, ra-
dio na konstrukciji razli~itih tipova fon-
tana, a jedan od izuma kojim je potvrdio ~i-
wenicu da je uvek bio daleko ispred svog
vremena bio je patent letelice sa verti-
kalnim poletawem i sletawem.
 G A M Z I G R A D R O M U L I J A N A

KRU NA RIM SKE

DVORSKE ARHITE
Gam zi grad je jo{ sre di nom
19. ve ka oce wen kao ve li ko
i iz u zet no zna ~aj no
ar he o lo {ko na la zi {te.
Ge o lo zi, isto ri ~a ri i
ar he o lo zi, ko ji su u to
vre me obi la zi li Sr bi ju,
na raz li ~i te na ~i ne su
opi si va li i tu ma ~i li
,,ostat ke jed ne od
naj ve le lep ni jih gra |e vi na
pro hu ja lih vre me na, ko je
su uo ~i li na tom me stu.
Je dan od wih, au stro u gar ski
pu to pi sac Fe liks Ka nic,
svo jim cr te `i ma iz 1864. i
1869. go di ne `e leo je sve
da uve ri ka ko se upra vo
tu na la zi jed na od
naj ve }ih i naj o ~u va ni jih
Rim skih gra |e vi na
u Evro pi.

50 1. oktobar 2008.
EKTURE
rheolo{ko nalazi{te Gamzigrad Romulijana nalazi se u
isto~noj Srbiji, nedaleko od sela Gamzigrad, na terito-

A ri ji op {ti ne Za je ~ar. Lo ci ran je na vi so rav ni, sa tri

strane okru`en prirodno ustalasanim terenom, koji ~ini
plitki amfiteatar. Sa severne strane visoravan se blago
spu{ta prema Crnom Timoku.
Krajem 19. veka nekada{we romanti~arsko ushi}ewe pred
razvalinama drevnog grada ustupilo je mesto uzdr`anom, strogo
racionalnom prosu|ivawu, pa je Gamzigrad protuma~en kao vojni
logor, ili sedi{te upravnika okolnih rudnika. Ta upro{}ena
predstava o Gamzigradu odr`ala se sve do sredine 20. veka, do
po~etka sistematskih arheolo{kih istra`ivawa 1953. godine. Is-
kopavawa koja su tada zapo~eta, i traju do danas, pokazala su da je
Gamzigrad rasko{na palata, jedan od reprezentativnih i najslo-
`enijih spomenika Rimske dvorske arhitekture.

RAS KO [NA PA LA TA
IME NA MAJ KE
Potvrda teze da je re~ o reprezentativnoj palati dobijena je
1984. godine, kada je u wenom jugozapadnom delu, unutar gra|evine
koja je istra`ivana, kao sekundarni nalaz otkriven fragment ar-
hivolte od tufope{~ara, sa uklesanim natpisom Felix Romuliana. Taj
nalaz svrstava Gamzigrad u red carskih rezidencija, u kategoriju
spomenika Rimske dvorske arhitekture, kojoj pripada i Diokleci-
janova palata u Splitu.
Arheolo{ko otkri}e upotpunilo je i potvrdilo istorijske iz-
vore koji su, kada je o Romulijani re~, relativno {krti. Spomiwe
se u delu Epitomae, nepoznatog pisca iz oko 360. godine, pripisa-
nom Aureliju Viktoru, kao i u Prokopijevom delu De Aedificiis, na-
stalom oko 555. godine. Pseudoautor Aurelije Viktor navodi po-
datak da je rimski imperator Galerije (Cezar od 293. do 305. go-
dine, Avgust od 305. do 311. godine) ro|en i sahrawen u priobal-
noj Dakiji, u mestu koje je po svojoj majci Romuli nazvao Romulia-
num. U Prokopijevom delu Romulijana je pomenuta samo uzgredno, u
spisku kastela, koje je Justinijan obnovio u oblasti grada Akva
(Aquae).
Jo{ jedan dokaz koji je potvrdio atribuciju utvr|enog dvorca
Romulijana, rimskog imperatora Gaja Valerija Galerija Maksimi-
jana (Gaius Valerius Galerius Maximianus) i wegov zna~aj kao carske
rezidencije, bilo je otkrivawe porfirne glave 1993. godine, por-
treta sa carskim insignijama, koja je nesumwivo pripadala skulp-
turi cara izvedenoj u natprirodnoj veli~ini.

SVETI BREG
Spomeni~ki kompleks Romulijane prvobitno je obuhvatao sa-
mo utvr|enu palatu. Me|utim, nakon arheolo{kih istra`ivawa iz-
me|u 1989. i 1993. godine, obavqenih na obli`wem brdu Magura,

51
kompleks je pro{iren i na taj prostor.
Iskopavawa su pokazala da je Magura
svojevrsni sveti breg, da je od praisotrij-
skog doba wen vrh bio mesto najve}eg po-
{tovawa i da su upravo tu Rimski car Ga-
lerije i wegova majka Romula sahraweni i
uvr{teni me|u bogove.
Arhitektonski kompleks Gamzigrad
Romulijana podigao je dakle, rimski car Gaj
Valerije Galerije Maksimijan, naslednik
cara Dioklecijana u periodu druge tetrar-
hije, krajem tre}eg i po~etkom ~etvrtog ve-
ka.
Povod za podizawe te utvr|ene palate
nalazi se u tetrarhijskom obliku vladavi-
ne. Po tom ideolo{kom programu planira-
no je da car si|e sa prestola nakon dvade-
set godina vladavine i da se proslavqa-
wem vicennallia povu~e u mirovinu. Galerije
je vladao po uzoru na svog ideolo{kog oca
i cara prethodne, prve tetrarhije Dio-
klecijana. Stoga je planirao podizawe pa-
late okru`ene utvr|ewem u kraju iz kojeg je
poticao, u kojoj je nameravao da provede
ostatak `ivota.
Izgradwi utvr|ene palate Galerije se
mogao posvetiti tek nakon velike pobede
koju je izvojevao nad persijskim kraqem
Narzesom 298. godine. Tada je sa titulom
cezara, naslednika i usvojenika Diokleci-
janovog, preduzeo prve graditeqske podu-
hvate u mestu iz koga je potekao u Dakiji
(Dacia Ripensis), dana{woj isto~noj Srbiji.
Iz perioda prvih graditeqskih aktivnosti
poti~e unutra{we utvr|ewe kompleksa, pa-
lata u severozapadnom delu i mali hram.
Nakon smrti Konstancija Hlora 306.
godine, Galerije je postao najmo}nija figu-
ra tada{weg Rimskog carstva. Sa tog polo-
52
`aja gledano, zapo~eto utvr|ewe delovalo
je isuvi{e skromno. Postoje}e graditeqske
aktivnosti su napu{tene, a zapo~iwe se sa
gradwom znatno monumentalnijeg i repre-
zentativnijeg utvr|ewa, koje obuhvata ve}
izgra|eni prostor. Ovom periodu obno-
vqenih graditeqskih delatnosti pripada
veliki hram posve}en Jupiteru, u ju`nom
delu utvr|ewa. Novu graditeqsku aktivnost
odlikuje jo{ ve}a rasko{ u dekorativnim
elementima punim simbolike, izvedenim u
raznovrsnim materijalima.
TIHO PROPADAWE
Nakon Galerijeve smrti 311. godine,
u palati se nastavqa `ivot, ali bez car-
skog ceremonijala. Prostori palate i
drugih objekata bivaju preure|eni i dobi-
jaju novu namenu. To tiho propadawe tra-
jalo je do sredine petog veka, kada je sa
prodorom hri{}anstva prestona dvorana
palate preoblikovana u trobrodnu bazi-
liku. Tada je uz isto~nu
fasadu palate podig-
nuta jedna gra|evina
sa atrijumom u sredi-
{tu, uz koju se nalazi pleks, predstavqaju jedinstvenu arhitek-
apsidalni prostor sa tonsku i prostornu kompoziciju gra|evina
malim mermernim ba- nastalih prema slo`enom ideolo{kom i
zenom, najverovatnije kultnom programu. Oba programa nastala
kr sti o ni com. Sre di - su kao proizvod shvatawa oblika carske
nom petog veka dogodi- vladavine, predstavqene u li~nosti cara i
la se velika razarawa wegove povezanosti sa anti~kim bo`an-
i po`ara, verovatno stvima.
zbog najezde Huna. To- Po umetni~kim dometima izvedenih
kom druge polovine pe- mozaika i dekorativne arhitektonske pla-
tog i u {estom veku Ro- stike, Gamzigrad predstavqa vrhunsko do-
mulijana je obnovqe- stignu}e kasne antike. Polo`aj kompleksa
na, ali nikada u neka- na prostoru nekada{we Dakije, ukazuje na
da{wem sjaju i lepoti. zna~aj koji je tom prostoru pridavan u
Gra|evine koje su podi- okviru kulturne i politi~ke sfere Rimskog
zane bile su skromni- carstva. U kasnoj antici, centri mo}i po-
jih dimenzija i lo{ije meraju se sa zapada na istok, tako da je taj
tehnike gradwe. prostor podjednako pod zapadnim i isto~-
Arheolo{ko nala- nim kreativnim uticajem, {to se ogleda u
zi{te Gamzigrad Gale- slobodnijem oblikovawu prostora i poje-
rijeva utvr|ena palata dina~ne arhitekture.
i me mo ri jal ni kom - Brana STOJKOVI]-PAVELKA
1. oktobar 2008.
P A R K P R I R O D E
NEZA^E[QANA
PLANINA
Iskon ska le po ta, o~u va na
pri ro da, bo gat biq ni i
`i vo tiw ski svet, mno {tvo
iz vo ra, re ka i re ~i ca sa
iz u zet no ~i stom vo dom,
i kul tur no-isto rij ski sa -
dr `a ji, bi li su vi {e ne go
do voq ni da Park pri ro de
,,Go li ja, od lu kom ko mi si je
Une ska, bu de pro gla {en
za Re zer vat bi os fe re
,,Go li jaStu de ni ca
G O L I J A
olija je najvi{a planina jugozapadne
Srbije, koja se pru`a u obliku lati-
G ni~nog slova S u du`ini od 32 kilo-
metra. Wen najvi{i vrh Jankov ka-
men (1.833 m) ime je dobio po Sibi-
wanin Janku, koji je vra}aju}i se sa Kosov-
skog boja na samom vrhu, kako ka`e legenda,
postavio kamen obele`je. ^ak i da nije ta-
ko, u tu tvrdwu je lako poverovati kada se
~ovek na|e na samom vrhu planine i pusti
pogled niz wene obronke. Takve trenutke
svako `eli da sa~uva, zapamti, zamrzne u
oku ili obele`i kamenom mesto susreta
sa lepotom. Jer, Golija je zaista planina
iskonske lepote. Prili~no slabo naseqe-
na, sa mno{tvom zemqanih i travnatih sta-
za koje se ukr{taju u gustim {umama iscrta-
vaju}i paukove mre`e, u kojima se samo
doma}e stanovni{tvo dobro snalazi, Goli-
ja je i daqe pomalo divqa, neurbanizova-
na, neza~e{qana planina. U tome je i sva
wena lepota.
DOM RET KIH I
UGRO@ENIH
Planina Golija je okru`ena na severu
planinom Jelicom, na istoku Kopaonikom,
^emernim i Rado~elom, na zapadu Javorom,
a na jugu Zlatarom, Jadovnikom i visorav-
ni Pe{ter, ali joj geomorfolo{ke procese
i uverqiv reqef diktiraju slivovi reka
Moravice i Studenice sa mnogobrojnim
pritokama. Planina voda ima izvore po
~itavoj svojoj teritoriji, zabele`eno ih je
oko sto. Golija je jedna od nekoliko plani-
na Srbije na kojoj su prime}ene glacijalne
pojave. Najve}e glacijalno udubqewe nala-
zi se na ju`noj, strmijoj strani Jankovog ka-
mena, sa ~etiri depresije i bez izvora, dok
su mawa udubqewa ledni~ka legla. Dva je-
zera izdvajaju se neobi~nim izgledom: Da-
ji}ko i Okruglica. Ispod vrha Crepuqak
nalaze se Veliko i Malo Ko{aninovo jeze-
ro. Ime su dobila po velikom srpskom bo-
tani~aru i hidrobiologu Nedeqku Ko{ani-
53
nu, koji je dugo izu~avao prirodne lepote i
vrednosti toga kraja.
Goliju krasi i prostranstvo {umskog
pokriva~a. Naro~ito su zastupqene bukove
{ume, a neki wihovi delovi imaju karak-
ter pra{ume. Ju`ne padine obrasle su
prostranim livadama i pa{wacima. U {u-
mama smr~e o~uvale su se tresave (trese-
ti{ta), veoma specifi~ni i osetqivi eko-
sistemi. Na{a naj{umovitija planina sa-
kriva ali i ~uva redak i bogat biqni i `i-
votiwski svet.
Na woj su ~esti primerci tercijalne
flore. U mno{tvu od oko 900 biqnih vrsta
izdvajaju se endemi~ne i reliktne vrste,
ali i vrste koje su postale ugro`ene. O~u-
vana prirodna retkost je planinski javor,
sinonim za floru Golije. Sa stanovi{ta
za{tite planinskog javora i wegovih zajed-
nica, veoma je zna~ajno to {to je ta vrsta
pre`ivela ledeno doba, te je u svom izvor-
nom obliku i danas o~uvana u delovima.
Poseban zna~aj imaju i zelenika,
Pan~i}eva bedrenica i Adamovi}eva maj-
~ina du{ica, ina~e vrste od me|unarodnog
zna~aja za o~uvawe biodiverziteta. Bota-
ni~ki zna~ajna podru~ja na Goliji ~ine i
li{}arske i li{}arsko-~etinarske {ume
pra{umskog tipa, {ume ~etinara, posebno
subalpijske smr~e, a najuverqivija stani-
{ta su im Daji}ko i Ko{anonova jezera,
54
Tresava na Belim vodama, Qute livade,
Devoja~ke vode...
Golija je jedan od va`nih evropskih
centara ornitolo{ke raznovrsnosti. U
wenim {umama zabele`eno je 45 vrsta
ptica koje spadaju u grupu prirodnih ret-
kosti i oko 90 vrsta koje su kandidati za
Crvenu kwigu ptica Srbije, {to dodatno
ukazuje na zna~aj te planine kao rezervata
biosfere za o~uvawe retkih i ugro`enih
vrsta ptica. Ta ~iwenica obezbedila je
Goliji mesto na Listi me|unarodno zna~aj-
nog podru~ja za ptice IBA (Important Bird
Areas, 1999) i na Listi me|unarodno zna-
~ajnih biqnih podru~ja IPA (Important Plant
Areas, 2005).
@ivotiwski svet Golije ~ine za pla-
nine u Srbiji uobi~ajene vrste: vukovi, li-
sice, ze~evi, divqe sviwe, srne...
^U VA RI OG WI [TA
Lepoti ove planine, kao i ~itavog
podru~ja u kome se nalazi, qudi nisu odo-
leli ni u davnim vremenima. Jo{ u 12. i
13. veku srpski vladari su ovde podizali
svoje zadu`bine. Spomenici kulture od iz-
uzetnog zna~aja su svakako manastiri Stu-
denica (12. vek) i Gradac (13. vek). Ta tra-
dicija se i kasnije nastavila. Danas na Go-
liji `ive qudi koji su u potpunom skladu sa
prirodom. Retke naseobine od nekoliko
drvenih ku}a na proplancima, padinama
ili vrhovima planine naseqavaju `iteqi
koji se bave preradom drveta, uzgojem sto-
ke, proizvodwom meda i mle~nih proizvo-
da. To su i uobi~ajeni sastojci wihove is-
hrane, ako se dodaju i raznovrsni {umski
plodovi, poput borovnica, malina, kupina
ili pe~urki kojih ima u izobiqu. Mladih na
Goliji, istini za voqu, i nema previ{e.
Oni su u gradovima podno planine, ali su
stanovnici planine i ~uvari ogwi{ta,
iako vreme{nih godina, mladi duhom i bo-
gati zdravim razumom. Taj korektiv im je
nesumwivo podarila planina odvajaju}i
svojom postojano{}u bitno od nebitnog...
I zaista, tako se ni{tavnim ~ine neke na-
{e velike patwe, potrebe ili dileme u
sudaru sa svevremenom koje sa~uvano u sku-
tima ba{tini ova stvarno-nestvarna pla-
nina.
Vlada Republike Srbije donela je
2001. godine Uredbu o za{titi Parka pri-
rode Golija, kojom je podru~je planina
Golije i Rado~ela svrstano u Prvu katego-
riju za{tite kao prirodno dobro od izu-
zetnog zna~aja. Stanovnici Golije mudrom
izrekom {tite svoju planinu: Kada bi sva-
ki ~ovek znao koje je drvo wegovo, nikada
ga ne bi posekao.
Dragana MARKOVI]
1. oktobar 2008.
 GODI[WICA SMRTI MILO[A OBRENOVI]A UKRATKO
SEDNICA [TABA CIVILNE ZA[TITE
JU@NOBA^KOG OKRUGA
Konstitutivna sednica [taba civilne za{tite Ju`noba~kog
okruga, koji obuhvata 12 vojvo|anskih op{tina i oko 600.000 sta-
novnika, odr`ana je nedavno u Novom Sadu. Predsedavala je Da-
rija [ajin, predsednik Okruga i, ujedno, komandant [taba.
Skupu je prisustvovao Milan Popadi}, na~elnik Uprave za
vanredne situacije Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Tokom sednice konstatovano je da su u proteklom periodu svi
pripadnici za{tite i spasavawa dali zna~ajan doprinos i u pre-
ventivnom i u operativnom delovawu tog sistema.
Predstoje aktivnosti ~i{}ewa korita Dunava od neeksplo-
Komemorativna sve~anost povodom 148 godina od smrti kneza
diranih ubojnih sredstava, izba~enih tokom 1999. godine, ~ime }e
Milo{a Obrenovi}a odr`ana je 27. septembra u Sabornoj crkvi u
se koridor 7 u~initi potpuno bezbednim za plovidbu.
Beogradu, uz visoke dr`avne i vojne po~asti.
Bo{ko Pilipovi}, na~elnik Odeqewa za vanredne situacije
Vence su kraj vladarevog sarkofaga, u ime Ministarstva od-
Novog Sada, istakao je da na civilnom slu`ewu vojnog roka u tom
brane i Vojske Srbije, polo`ili brigadni general Mitar Kova~ i
gradu ima oko 1.000 vojnika, a da su do sada 342 zavr{ila plani-
pukovnik Mihajlo Basara, a i Qubi{a Veli~kovi} iz Ministarstva
ranu obuku.
rada i socijalne politike.
Na sastanku se govorilo i o merama za{tite od po`ara i za-
Knez Milo{ Obrenovi} vladao je Srbijom od 1815. do 1839.
dacima koje treba preduzeti radi odbrane od eventualnih popla-
i od 1858. do 1860. godine. Zna~ajno je doprineo nezavisnosti Sr-
va u Ju`noba~kom okrugu.
bije i wenom unutra{wem razvoju, a bio je i jedan od najzna~ajnijih
novovekovnih srpskih vladara. B. M. P.

GODI[WICA BITKE NA DRINI

Najva`nija manifestacija kojom je u Srbiji obele`ena 94. go-
di{wica znamenite bitke na Drini odr`ana je 20. septembra na
planini Jagodwa kod Krupwa, u spomen-kompleksu na Ma~kovom ka-
menu. Organizatori skupa bili su Sektor za bora~ko-invalidsku
za{titu Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstvo
odbrane i op{tine Qubovija i Krupaw.
Uz dr`avne i vojne po~asti, vence na spomenik na Ma~kovom
kamenu polo`ili su predstavnici Ministarstva rada i socijalne
politike, General{taba Vojske Srbije, op{tina Qubovija i Kru-
paw, ali i nevladine organizacije koje neguju tradicije oslobodi-
la~kih ratova Srbije.
U borbama koje su na Drini trajale od 7. do 25. septembra
1914, na srpskoj i austrougarskoj strani u~estvovalo je oko 55.000
vojnika. Bila je to dugotrajna i iscrpquju}a bitka, sa mnogo obo-
stranih gubitaka, a zavr{ila se austrougarskim udarom na srpske KONCERT UMETNI^KOG ANSAMBLA
snage, posebno na oslabqenu i u bojevima demoralisanu Prvu srp-
sku armiju generala Petra Bojovi}a.
STANISLAV BINI^KI
SA VE ZNI^ KE SA NI TET SKE MI SI JE U Centralnom domu Vojske Srbije 29. septembra je sve~anim
koncertom obele`ena 109 godi{wica postojawa i rada Umetni~kog
Povodom obele`avawa uspomene na savezni~ke sanitetske mi- ansambla Ministarstva odbrane Republike Srbije Stanislav Bi-
sije u Prvom svetskom ratu polo`eni su sredinom meseca venci na ni~ki.
spomen-~esmu Crkvenac u Mladenovcu. Program, u kome su uz zvuke starih srpskih mar{eva, dela
Manifestaciju Srbija ne zaboravqa organizovali su klasi~ne muzike, pripadnici Ansambla izvodili i najpoznatije
Uprava za zdravstvo Sektora za materijalne resurse Ministarstva pop i rok kompozicije, vodila je na{a poznata glumica Gorica
odbrane, op{tina Mladenovac i Srpsko lekarsko dru{tvo. Sve~a- Popovi}. Dirigovali su Vojkan Borisavqevi}, Pavle Medakovi} i
nosti su prisustvovali ambasadori Velike Britanije i Australije u na~elnik Ansambla, kapetan Igor Mitrovi}.
Srbiji i vojni izaslanici Francuske i Kanade. Ve~e uz muzi~ke bravure Umetni~kog ansambla oplemenili su
Delegacija Sanitetske slu- i xez peva~ica Nada Pavlovi}, tenor Goran Dime, priznati srps-
`be Vojske Srbije, koju je predvodio ki virtuoz na fruli Bora Dugi}, zatim, Goca Tr`an, Sa{a
brigadni general doc. dr Veqko To- Kova~evi}, te @eqko Savi}, ~lan Bijelog dugmeta.
dorovi}, polo`ila je lovorov venac Brojni aplauzi qubiteqa dobrog i kvalitetnog zvuka bili su
u znak se}awa na doktorku Elzi In- najiskreniji i najve}i ro|endanski poklon Bini~kom za brilijan-
gli{ i {kotske `ene koje su formi- tan nastup.
rale bolnicu tada{we Moravske V. PO^U^
divizije.

55
 POVODI
Pripadnici ABHO sve~ano su 28.
septembra obele`ili Dan svoje slu`be
i podsetili se na isti dan 1932.
godine, kada je u Kru{evcu po~elo
formirawe barutanskog bataqona u
okviru zavoda Obili}evo. Bila je to
prva regularna jedinica
protivhemijske za{tite.
56
Jedinice i ustanove slu`be ABHO Vojske Srbije
U N O V IM
an ABHO slu`be bio je povod da sa komandantima jedinica i ustanova
jo{ jednom sagledamo doprinos struke definisanim misijama Vojske, ali
i bezbednosti zemqe, posebno u uslovima kada su sve izra`eniji ra-
zli~iti oblici nuklearne, hemijske i biolo{ke (NHB) opasnosti. Za
dr`avu, Vojsku i slu`bu posebno su zna~ajne potencijalne pretwe u vidu
nuklearnih, hemijskih i biolo{kih udesa, kontaminacije zemqi{ta, vaz-
duha i vode, teroristi~kih napada NHB oru`jima na objekte hemijske indus-
trije, nuklearna postrojewa, skladi{ta ili transport opasnih materija.
Takvi problemi zahtevaju organizovano upravqawe, anga`ovawe svih ka-
paciteta dr`ave i postojawe profesionalnih, specijalizovanih, stru~nih i
dobro opremqenih jedinica i ustanova slu`be ABHO.
Centar za usavr{avawe kadrova ABHO je obrazovna ustanova koja
planira, organizuje i sprovodi specijalisti~ku obuku vojnika, {kolovawe
i usavr{avawe kadrova i eksperata za potrebe drugih vojnih i civilnih
struktura.
Na{ te`i{ni zadatak je stru~no-specijalisti~ka obuka vojnika u drugoj
fazi prvog perioda obu~avawa. Upravo uspostavqamo instruktorski sistem
obuke, a od ove godine zapo~eli smo i proces sertifikacije individualne
obu~enosti vojnika. U proteklih pet generacija osposobili smo 136 vojnika
za izvr{avawe individualnih zadataka u okviru slu`be ABHO ka`e koman-
dant Centra pukovnik Slobodan Savi}.
Anga`ovawa pripadnika Centra za usavr{avawe kadra u obuci vojnika
na{e vojske jesu primarna, ali mogu}nosti Centra sve su vidqivije i u
izvo|ewu osnovnih, modularnih i specifi~nih kurseva u okviru me|unarodne
vojne saradwe. Ovu ocenu re~ito potvr|uje podatak da je od 2004. godine do
danas u Centru obuku zavr{ila 103 polaznika iz 45 zemaqa sveta. U tom
delu posebno se izdvaja izvo|ewe ~etiri internacionalna kursa iz oblasti
1. oktobar 2008.

U Kru{evcu je sredinom septembra borav-
ila delegacija roda ABHO vojske Austrije radi
saradwe u oblasti ABH problematike, razmene
iskustava i pro{irivawa veza u obu~avawu
kadra. Tom prilikom pripadnici Centra za us-
avr{avawe kadra ABHO i 246. bataqona AB-
HO izveli su, na poligonu Ravwak, zanimqiv
ME\UNARODNA SARADWA
prikaz ve`bovnih aktivnosti. U svom obra}awu
pukovnik Johan Ainger je rekao: Impresioni-
ran sam pristupom, odnosom i znawem pripad-
nika slu`be ABHO Vojske Srbije i `eleo bih da
nivo uspostavqene saradwe ABHO oru`anih
snaga Austrije i Vojske Srbije jo{ vi{e oboga-
timo u narednom periodu.

MISIJAMA
pomo}i i za{tite od hemijskog oru`ja i trening-kursevi za rad sa
toksi~nim hemikalijama.
Organizacija kurseva nije jednostavna, zato {to me|u po-
laznicima ima stru~waka iz razli~itih zemaqa, dr`avnih insti-
tucija i oblasti vezanih za problematiku upotrebe hemijskih
oru`ja. Stare{ine Centra su prevazi{le sve probleme i
uspe{no realizovale kurseve, izvode}i kompletnu nastavu na en-
gleskom jeziku.
U protekle tri godine oficiri Centra imali su priliku da
se u okviru me|unarodne vojne saradwe obaveste o centrima i
jedinicama ABHO oru`anih snaga Nema~ke, Italije, Rumunije,
[vajcarske, Slova~ke i Austrije.
Rukovode}i se procewenim savremenim izazovima, rizicima i
pretwama bezbednosti, te definisanim misijama i zadacima
na{e Vojske, Centar je na{ao svoje mesto i ulogu u teku}im re-
formskim procesima i reorganizaciji sistema odbrane.
Sme{tajni, kabinetski, laboratorijski, infrastrukturni, soci-
jalni i poligonski kapaciteti Centra omogu}avaju uspe{no
ukqu~ivawe u osposobqavawe drugih struktura iz problematike
oru`ja za masovno uni{tavawe na regionalnom nivou. Upravo
zbog toga smo preko nadle`nih struktura Ministarstva odbrane
i uz podr{ku Komande za obuku izradili smernice za formirawe
Regionalnog centra ABHO isti~e pukovnik Savi}
Pripadnici 246. bataqona ABHO stalni su saradnici
stare{ina i vojnika CUK-a u svim aktivnostima. Tako su nedavno
zajedni~ki u~estvovali na me|unarodnoj ve`bi Pejsmejker u
Austriji. Tom prilikom abehajci Vojske Srbije su u sastavu multi-
nacionalne ~ete re{avali krizne situacije nakon nekon-
trolisane primene NHB oru`ja, posebno po supozicijama teror-
isti~kih napada primenom radionukleida, visokotoksi~nih sup-
stanci i biolo{kih agensa. Bila je to ve`ba na kojoj su stare{ine
i vojnici kru{eva~kog bataqona jo{ jednom potvrdili vrhunsku
osposobqenost, veliko iskustvo i profesionalizam.
Dokazan je visok nivo obu~enosti i efikasnosti na{ih
stare{ina i vojnika, {to ima {iri zna~aj, jer je bataqon u vanred-
nim prilikama, neposrednoj ratnoj opasnosti i ratu nosilac spro-
vo|ewa posebnih mera nuklearno-hemijsko-biolo{kog obezbe|ewa
na ~itavom rati{tu Republike Srbije isti~e komandant 246.
bataqona ABHO pukovnik Zoran Stojanovi}.
Obezbe|ewe od nuklearnih i hemijskih udesa u miru jeste
stalni zadatak 246. bataqona ABHO, ali pripadnici tog sastava
~esto se anga`uju i u pru`awu podr{ke civilnim vlastima u
re{avawu kriznih situacija i jedinicama Kopnene vojske tokom iz-
vo|ewa specifi~nih zadataka.
Obuka je, ipak, zadatak broj jedan i zato stare{ine i vojnike
bataqona naj~e{}e mo`ete videti na poligonu Ravwak i u labora-
torijama. Samo u ovoj godini bataqon je izveo deset pokaznih i
metodsko-pokaznih ve`bi, sedamdeset takti~kih ve`bi i 72 ga|awa,
na kojima su ostvareni vrlo dobri i odli~ni rezultati
nagla{ava pukovnik Stojanovi}.
Posebnu pa`wu privukle su pokazne ve`be Upotreba pro-
gramskog paketa HeSPRO za procenu i prognozu pri hemijskim udes-
ima, Anga`ovawe ABHO na ga{ewu po`ara i Odeqewe za
dekontaminaciju ode}e i opreme.
Zoran MILADINOVI]

57
 UKRATKO
BIOLO[KA TERAPIJA
Pukovnik prof. dr Du{an Stefanovi},
na~elnik Klinike za reumatologiju i klini~ku
imunologiju VMA, u~estvovao je na savetovawu
reumatologa, koje je nedavno odr`ano u bol-
nici Chapel Alerton u Lidsu, u severnoj En-
O MEDIJIMA I MEDICINI NA VMA gleskoj, najzna~ajnijem istra`iva~kom centru
U amfiteatru Vojnomedicinske akademije odr`an je simpozijum o temi Mediji i medici- za le~ewe reumatoidnog artritisa u Evropi.
Doma}in sastanka bio je prof. Pol Emeri, em-
na. Pokroviteq tog skupa je Ministarstvo zdravqa Republike Srbije, a organizator Vo-
inentni svetski stru~wak za terapiju reuma-
jnomedicinska akademija i ~asopis Eliksir. Skup se odr`ava povodom 400 brojeva ~asopisa
toidnog artritisa i budu}i predsednik udru-
Eliksir, na{eg najstarijeg medicinskog ~asopisa, koji 36 godina stru~no i profesionalno
`ewa reumatologa Evrope. Profesor dr Ste-
brine o fizi~kom i duhovnom zdravqu qudi na na{im prostorima i promovi{e nau~na
fanovi} je na tom skupu prikazao tok bolesti
dostignu}a i nove metode u dijagnostici i le~ewu. Obele`avawe jubilarnog broja iskori{}eno i efekte biolo{ke terapije bolesnika sa
je da se na tom skupu progovori i o odnosu koji postoji izme|u medija i medicine. ^iwenica je reumatoidnim artritisom koji je le~en na
da informacije danas vladaju na{im `ivotima, ali i to da je ne mawe zna~ajna misija VMA.
zdravstvenog prosve}ivawe gra|ana. Razmena stru~nih iskustava i dogovore-
U~esnike simpozijuma pozdravio je na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}, na budu}a saradwa sa kolegama iz sveta do-
a skup je otvorio ministar zdravqa Republike Srbije prof. dr Tomica Milosavqevi}. prine}e daqem unapre|ewu le~ewa reuma-
Na simpozijumu je bilo re~i o zdravstvenoj edukaciji posredstvom medija, strate{kom toidnog artritisa u Srbiji, posebno u svetlu
partnerstvu VMA i medija, javnom zdravqu i medijima, specifi~nosti stru~nog medicinskog ~iwenice da je Klinika za reumatologiju i kli-
~asopisa Vojnosanitetski pregled, etici u medijima, a zanimqivo je bilo izlagawe o tome da ni~ku imunologiju VMA odnedavno postala i
li su mediji i lekari suprotstavqene strane ili saradnici na istom zadatku. nacionalni referentni centar za primenu
Radove su izlagali dr Bo`ana Noskov-Peregi, dr Ferenc Ago{ton, dr Elizabeta Ris- biolo{ke terapije u reumatoidnom artritisu.
tanovi}, doc. dr Marija Jevti}, prof. dr Silva Dobri}, prim. dr Vladimir Jokanovi} i prim.
dr Tatjana Radosavqevi}. M. [ SARADWA
Delegacija Oru`anih snaga Republike
SAVREMENI TRENDOVI U OFTALMOHIRURGIJI Austrije, koju je predvodio pukovnik Johan Agn-
er, posetila je Centar za kontrolu trovawa
Klinika za o~ne bolesti VMA i Of- General Jevti} dodelio je prof. To- VMA i obavestila se o mogu}nostima i rezul-
talmolo{ka sekcija Srpskog lekarskog dru- masu Xonu sertifikat i plaketu gostuju}eg tatima rada te organizacijske celine VMA.
{tva (koja ove godine slavi 60 godina od os- profesora VMA, a potom je uva`eni pro- ^lanovi austrijske delegacije zanimali su
nivawa) organizovale su u amfiteatru VMA, fesor odr`ao pristupno predavawe o no- se za dosada{wa iskustva stru~waka VMA u
vom pristupu u hirurgiji transplantacije postupcima dekontaminacije podru~ja konta-
ro`wa~e. miniranih osiroma{enim uranijumom, te za
O svojim iskustvima iz oblasti oftal- medicinski tretman i pra}ewu qudi koji su bo-
mohirurgije govorili su i predava~i po ravili na tim podru~jima. Razmatrane su i
pozivu, eminentni stru~waci iz Republike konkretne mogu}nosti i oblici vojnomedicinske
Hrvatske i Kraqevine Norve{ke prof. dr saradwe dve zemqe u obostranom interesu.
Nikica Gabri} i dr Mirko Jankov. EDUKACIJA
U nastavku simpozijuma eksperti Kli-
nike za o~ne bolesti VMA, koje je predvo- U okviru redovne edukacije medicinskih
dio na~elnik pukovnikom prof. dr Miro- sestara i tehni~ara i uspe{ne saradwe VMA
slav Vukosavqevi}, priu{tili su prisut- sa medicinskom {kolom Nade`da Petro-
nim hirurgiju u`ivo. Naime, omogu}eno vi}, u amfiteatru VMA odr`ano je preda-
im je da u teleprenosu iz operacione sale, vawe o temi Sindrom izgarawa kod zdrav-
Dr Tomas Xon, gostuju}i profesor VMA prate neke od procedura koje se u toj us- stvenih radnika. Svetska zdravstvena orga-
tanovi rade. nizacija uvrstila je tu temu u svoj program u
19. septembra, Drugi simpozijum sa me|u- Kako se brzo, rutinski, za nekoliko okviru strategije prevencije stresa na rad-
narodnim u~e{}em o Savremenim tren- minuta, pacijenti re{avaju visoke dioptri- nom mestu do 2017, a Odeqewe za za zdrav-
dovima u oftalmohirurgiji. Ujedno, odr`a- je egzajmer laserom demonstrirali su prof. stvenu negu VMA stavilo je tu temu u redovni
na je i sve~ana javna sednica Nastavno- dr Vukosavqevi} i wegov kolega potpukovnik plan medicinske edukacije sestara i tehni-
nau~nog ve}a VMA na kojoj je prof. dr Tomas asist. mr Milorad Milivojevi}. Oni su ~ara VMA.
Xon sa Lajola univerziteta u ^ikagu, iz- prikazali dve metode LASIK i PPK. Ne{to STRU^NO USAVR[AVAWE
abran za gostuju}eg profesora VMA. slo`eniju metodu zadwe mikroincizijalne
Pozdravqaju}i prisutne, na~elnik be{avne vitrektomije 23G, koju mnogi nazi- U narednih mesec dana na stru~nom
VMA i predsednik Nastavno-nau~nog ve}a vaju komarac tehnikom, izveo je pukovnik usavr{avawu na VMA boravi}e pripadnici
te ustanove general-major prof. dr Mio- dr sc. med. Dragan Vici}, a PHACO hirurgi- sanitetske slu`be Narodnooslobodila~ke
drag Jevti} izrazio je zadovoqstvo {to Kli- ju katarakte sa ugradwom multifokalnog i armije NR Kine Li Feng (iz oblasti plasti-
nika za o~ne bolesti VMA danas predstavqa asferi~nog so~iva demonstrirali su major ~ne hirurgije i opekotina) i Guo Jia Xi (iz
presti`nu celina VMA i pionira u uvo|ewu dr Vladimir Dragani} i dr Sini{a Avra- oblasti menaxmenta i principa organizaci-
najnovijih metoda hirurgije oka u rutinsku movi}. je i rukovo|ewa VMA).
praksu na prostorima Srbije i ovog dela
Evrope. M. [. Pripremila dr Elizabeta RISTANOVI]

58 1. oktobar 2008.

Pi{e
HRABRE DAME
Branko KOPUNOVI] udbina pore|a svakojake putokaze kroz
S `ivot. Mo`e se od wih okrenuti pogled, ali
zadati pravac te{ko da se mo`e izbe}i.
O tome je, nakon nekog vremena provedenog u struci,
prestala da razmi{qa Jasmina Dini}, {armantna
Beogra|anka, jedina dama me|u oxa~arima u Srbiji.
Svoj posao trinaest godina revnosno obavqa u
mati~noj firmi Dimni~ar, gde ka`u da joj mane
nema. Uvek vedra, spremna za {alu i nimalo lak
posao. Posle sredwe {kole htela je {to pre
da se osamostali. Kucala je na ova i ona vrata,
konkurisala ovde i onde, ali molbe su ostale
u za~aranom krugu izme|u razmotri}emo
i javi}emo (vam). Energi~na devojka je onda
krenula drugim, te`im putem. Da je u to vreme
postojala mogu}nost da se upi{e na Vojnu akademiju,
sigurno bi upisala studije. Nije joj se dalo...
U Dimni~aru su je najpre sumwi~avo gledali,
ali jaka voqa i spremnost na rizik doneli su joj
stalni posao. Crna uniforma, kapa, ~izme, ~etke,
sajle, konopci... To su wena uniforma i sredstva
rada. Susret s oxa~arem, ka`e na{ narod, donosi
sre}u. Uhvatiti se za wegovo dugme dvostruku.
A tek videti damu oxa~ara? U po~etku joj je bilo
~udno, posle se navikla na poglede, pozdrave
i uglavnom simpati~ne komentare.
Kosi, ~esto vla`ni krovovi, gustim ~a|om
zaptiveni ispusti, ko{ava, severac... Sve je
pretwa. Dok radi, Jasmina ponekad nema ~vrst,
a jo{ mawe pouzdan oslonac, pa se snalazi kako
zna i ume. Opasno je, priznaje, opisuju}i nekoliko
doga|aja kada je u posledwi ~as spasavala glavu.
A opet, stekla je veliko poverewe kolega i ugled
u kolektivu, a posao, bar za sada, ne bi mewala
ma kako je te`ak...
pisuju}i `ene koje su istinski borci, mo`e
O se mirne savesti re}i da ih nigde nije
vi{e nego u Srbiji. Novosa|anka
Borislava Peri} nosi ime koje joj sasvim pristoji.
Na paraolimpjskim igrama u Pekingu osvojila je
srebrnu medaqu. Stoni tenis je wen sport, na~in
`ivota, nada, uteha, uzdignu}e... Za veliki uspeh
~estitao joj je i predsednik Republike Boris Tadi}.
Naravno, od magi~ne igre s celuloidnom lopticom
se ne `ivi, ali se mo`e pokazati i dokazati {ta
zna~i snaga voqe, borbenost, upornost, nemirewe
s neda}om... Dospela je u invalidska kolica kada su
se na radnom mestu po woj obru{ile te{ke plo~e.
Nije mogla da gleda sumorna lica oko sebe. @ivot
ide daqe, rekla je i uhvatila se u ko{tac sa
sudbinom. Svojim sapatnicima iz udru`ewa
paraplegi~era je uzor. U po~etku je imala skromnu
penziju i dodatak za pomo}, ali je ubrzo po~ela
da trenira i napreduje. Pokazala je veliki dar
za stoni tenis. Nizala su se takmi~ewa, turniri,
novi izazovi. I, Borislava se ~esto vra}ala sa
SA
galerije
odli~jima. Samo ove godine je osvojila ~etiri
zlatne medaqe, u Sloveniji, Slova~koj, Poqskoj
i Rumuniji.
Pripremaju}i se za Peking sama je
prevaqivala relaciju Be~ejNovi Sad. Naj~e{}{e
ovako: kolicima do|e do svog stojadina, koji ima
pode{ene ru~ne komande. Sedne najpre na sedi{te
suvoza~a, prebaci se na mesto voza~a, obori
sedi{te suvoza~a ugra|eno sa juga, sklopi
petnaest kilograma te{ka kolica, smesti ih pozadi
i tek onda okrene kqu~ u bravi. Vozi besprekorno.
Ona je ne samo fizi~ki ve} i materijalno potpuno
nezavisna. Sa verenikom Mi{om Jankovi}em
planira uskoro ven~awe. A on je ~ovek zlatnih ruku,
koji je sve u stanu prilagodio wenim potrebama.
A `ivot, zaista, te~e daqe...
Gospo|a Mira Priji} }e ovih dana primiti
prvi ~ek penzije. I ona u {ali ka`e da nije va`no
koliki }e na wemu biti iznos, ve} koliko dugo }e ga
primati. To pravo stekla je gase}i po`are, najpre
{irom Jugoslavije, Srbije, Nema~ke... [to re~e,
vi{e bi joj prili~ilo ime Vatrena, nego weno
kr{teno. Gde god se pojavi ne{to plane. Otac
Vlastimir, oficir sa ~etrnaest prekomandi,
navikao je svoju porodicu da se mnogo ne raspakuju,
ne vezuju za mesto trenutnog boravka, jer koliko
sutra mo`e to biti neki novi grad, varo{ica, ~uka...
rvi razred osnovne {kole zapo~ela je na
P Visu, a zavr{ila u Vrawu. O sredwoj da ne
govorimo. Upi{e jednu, onda takve nema na
spisku u slede}em mestu slu`bovawa wenog oca.
Sa izvi|a~ima je provodila letwi raspust.
Be{e besplatno, a mnogo toga se nau~ilo korisnog.
Slu`ila je u Sarajevu vojni rok, dobrovoqno, onda
kada se to moglo i bilo po`eqno. Znala je da
vojni~ku uniformu koju je toliko volela ne}e dugo
nositi. Odlu~ila se za jednu od najte`ih profesija.
U karlova~koj vatrogasnoj {koli bila je primer
hrabrosti, ve{tine, po`rtvovawa... Visoka
temperatura, plameni jezici, vi{espratnice i
svakodnevni rizik, postali su deo wenog `ivota.
Na spisku wenom rukom spasenih, nalaze se tri bebe,
sedamnaestoro dece, dve trudnice, ~etiri ~oveka u
invalidskim kolicima, na stotine rawenih...
Ode da obi|e sestru u Nema~koj tokom
godi{weg odmora, kad u susednoj zgradi po`ar.
Dok su stanari pozvali vatrogasce, pa oni stigli i
razvili {mrkove, Mira je ugasila pola sprata i
izvela qude na sigurno. Ponudili su joj posao, a
ona uzela nepla}eno i ostala da zaradi bar ne{to
u `ivotu. Nema~kim kolegama je bilo `ao kada su se
rastajali, takvu hrabrost nisu videli na delu.
I danas joj sti`u pisma sa raznih strana
sveta, izra`avaju zahvalnost, zovu je u goste. Sada
}e imati vi{e vremena, pa }e oti}i u poneku posetu.
Samo da se ne{to ne zapali, daleko bilo.
59
 AKCIJE

OTVORENI DAN U
JEDINICAMA VOJSKE SRBIJE [IROKO
Akcija koja je zapo~ela pro{le godine, a ove
podr{ku, opravdava ideju da se vo jnik, wego
vojni poziv uop{te, pribli`e gra|anima, po
Vi{e nego ikada, na Otvoreni dan dolaze
biv{e i budu}e stare{ine, predstavnici me
Koliko je akcija prihva}ena govori i podat
da }e ove godine biti dva i po do tri puta
ve}a pose}enost nego 2007.

ojnik, wegov `ivot i rad. Kako se obu~ava, ~ime je naoru`an i opremqen? Ko mu komanduje,
gde se hrani i odmara, takmi~i i trenira? Kako se uop{te postaje vojnik, a na koji na~in sta-

V re{ina? Mnogo pitawa, a odgovori na jednom mestu, iz prve ruke. Gde br`e i boqe sve sa-
znati nego na licu mesta, me|u vojskom, u wihovoj ku}i kasarni. Najboqe je {irom otvoriti
kapije, pozvati goste, toplo ih primiti... Garda je to u~inila prva, jesenas... Tako je ro|ena
akcija koja se {iri, postaje sve popularnija i zna~ajnija.
Sa `eqom da se pribli`i narodu, da se poistoveti s wim, Vojska kora~a daqe. Akcija Otvo-
reni dan je u toku. Za svega godinu dana weni rezultati su potpuno opravdali osnovnu zamisao.
Od prvaka do apsolvenata, wihovih u~iteqa, roditeqa i profesora, gra|ana uop{te, svi listom
isti~u prijatan ose}aj gostoprimstva, zanimqiv sadr`aj posete, inspiraciju i nadahnu}e.
Toga dana se dru`e, bez strogog protokola, vedro, opu{teno, {to bi rekli mladi. Mogu da pi-
taju do mile voqe, uzmu oru`je u ruku, stave {lem na glavu, u|u u borbeno vozilo, tenk, ni{ane,
mar{iraju, ~ak i da komanduju. Ba{ tako. U`ivaju u predaji raporta, zvucima kora~nica, a potom,
kada se malo umore, bi}e poslu`eni u`inom i ru~kom. Ono {to jedu wihovi prijateqi vojnici,
proba}e i oni. Naj~e{}e je na trpezi najpopularnije jelo. A {ta drugo do ~uveni vojni~ki pasuq!
Ovih dana, Garda je drugi put otvorila vrata. Zanimqivosti je bilo na pretek. Naoru`awe,
specijalna oprema, retka vozila, helikopteri, sportska takmi~ewa... Po~asna ~eta, jedinica koja
pozdravqa inostrane zvani~nike. Sada predaju raport osnovcima. Pozdrav dr`avnoj zastavi,
himna, zvuci vojnog orkestra... Po~asnu paqbu vojnicima iz artiqerijske baterije komandovao je
sredwo{kolac.
Po re~ima komandanta Garde pukovnika Gorana Radovanovi}a, akcija dobija na masovnosti i
zna~aju, a broj novoste~enih prijateqa jedinice stalno raste. Sude}i prema inspiraciji, me|u wima
su svakako budu}e stare{ine i vojnici. Tako|e je prisutno i veliko zanimawe devojaka za vojni poziv.

60 1. oktobar 2008.
O SRCE VOJNI^KO
dobila puni smisao i
v `ivot i rad,
gotovo mladima.
|aci, studenti,
dija.
ak

Na ni{kom aerodromu, helikop-

terska eskadrila ukrasila je dan posete.
Mo`e se re}i da je vi{e od tri hiqade
posetilaca u`ivalo gostoprimstvo po-
pularne jedinice.
Gorwi Milanovac, kasarna Vojvo-
Snimio B. M. POPADI] da Putnik, Centar za obuku veze, in-
formatike i elektronskih dejstava Voj-
ske Srbije. Dan slu`be telekomunikaci-
je i otvoreni dan. U gradu podno Rud-
nika prvi put su gra|ani u tolikom broju krenuli u posetu svojim kom{ijama
vojnicima.
Prethodno, sli~na slika u velikom garnizonu. Vrawe, grad svetle voj-
ni~ke tradicije. I opet sve u tom duhu. Brojna poseta, zanimqiv program.
Ni`u se lepe slike iz Po`arevca. Tamo su bila {irom otvorena vrata
kasarne Pavle Juri{i} [turm. Tenkisti su pokazali gostima ~eli~ne ori-
ja{e, uz dobro raspolo`ewe i dru`ewe.
Jedinice Prve brigade Vojske Srbije ugostile su posetioce u Novom
Sadu, Ba~koj Topoli i Sremskoj Mitrovici.
Kasarna Ba~ka u Ba~koj Topoli. Tamo su artiqerci sa topovima i hau-
bicama, te pripadnici oklopno-mehanizovanih jedinica, uvek radi gostu. Ta-
kva prilika se ne propu{ta. Dobra atmosfera zabele`ena je i u sremskomi-
trova~koj kasarni Bo{ko Palkovqevi} Pinki. Posetioci su imali priliku da
vide mo}na oklopna vozila, a posebnu pa`wu plenio je tenk nosa~ mosta.
Novi Sad, ta~nije kasarna Jugovi}evo bila je mesto gde su se u veli-
kom broju okupili |aci, wihovi nastavnici, studenti, omladina grada. Spe-
cijalci su samo za wih prikazali deo borila~kih i alpinisti~kih ve{tina.
Slede posete u centrima za obuku u Kru{evcu, Leskovcu, Ni{u, Ra{koj,
Kraqevu, Vaqevu, Zaje~aru i Pan~evu. Zavr{na manifestacija Otvoreni
dan zakazana je u Somboru 25. oktobra. O~ekuje se rekordna poseta.
B. KOPUNOVI]
Snimio J. MARJANOV

61
 DVADESET DEVETI
KONGRES EMPA U
RIGI

POD LUPOM VOJNIH

NOVINARA
Vi{e od pedeset uropean Military Press Asociation EMPA, ili u prevodu Evropsko udru`ewe vojnih
novinara, okupqa poklonike vojne pisane re~i 29 godina. Magazin Odbrana
urednika slu`benih
vojnih ~asopisa i
civilnih publikacija
koje se bave
problematikom odbrane,
E ~lan je tog udru`ewa od 2006. godine. Svake godine organizuju se kongresi u drugoj
zemqi ~lanici. Ciq je da se ostvare brojni kontakti me|u kolegama iz evropskih
vojnih glasila, steknu nova poznanstva i znawa, razmene iskustva i prilozi, sagle-
dava tematika i, naravno, stekne bli`i uvid u sadr`aje ure|iva~ke politike drugih
redakcija. Ni{ta mawe zna~ajno nije ni upoznavawe zemqe doma}ina i wenih oru`anih
snaga. Ove godine kongres EMPA odr`an je od 9. do 13. septembra 2008. u letonskom
iz sedamnaest evropskih glavnom gradu Rigi.
zemaqa, u~estvovalo je ove
ODJECI KONGRESA
godine na 29. kongresu
Udru`ewa vojnih novinara, Kongres je otvoren sve~anim skupom u starom zdawu Letonskog dru{tvenog doma u
centru Rige i zanimqivo je da su sve do zavr{ne ceremonije u Nacionalnoj operi sa
odr`anom u letonskom glavnom novinarima bili i najvi{i vojni i civilni rukovodioci ministar odbrane Vinets
gradu Rigi. Tokom boravka Veldre, dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Edgars Rinkevi~s i komandant Na-
u toj zemqi, sem u~e{}a cionalnih oru`anih snaga Letonije general-major Juris Maklakovs. Svi su u svojim
na kongresu, predstavnicima govorima isticali ~ast i zadovoqstvo {to su ovogodi{wi doma}ini kongresa, jer sh-
vataju zna~aj koji ima novinarska profesija u informisawu javnosti o aktuelnim vojn-
medija je, u letonskog im pitawima od {ireg dru{tvenog zna~aja.
Ministarstvu odbrane, Na generalnoj skup{tini EMPA, odr`anoj 11. septembra, usvojen je zapisnik sa
predo~eno kakvi su pro{logodi{we Generalne skup{tine u Qubqani, potom je izve{taj o radu EMPA u
protekloj godini podneo predsednik EMPA austrijski pukovnik Jorg A{enbrener. On je
odbrambena politika rekao kako je pro{la godina bila bogata aktivnostima i istakao potrebu da se dodat-
i oru`ane snage te zemqe, no pove}a broj ~lanova iz ostalih evropskih zemaqa koje jo{ nisu ~lanice Udru`ewa.
a imali su priliku i da Na sednici je podneto i vi{e izve{taja o pojedinim aktivnostima EMPA tokom
protekle godine. O trodnevnoj poseti vojnih novinara me|unarodnim mirovnim snaga-
prisustvuju delu ma na Kosmetu govorio je novinar Roman Bric iz Slovenije. U~esnicima kongresa
multinacionalne ve`be prikazan je i film o toj poseti, koji je snimqen u saradwi sa letonskim kolegama iz
Open Spirit, koja se agencije Tevijas Sargs. Bilo je re~i i o predstoje}oj poseti mirovnim snagama u ^adu,
odr`avala od 28. avgusta koja se planirana za prole}e idu}e godine.
Odr`ano je i nekoliko prezentacija o aktivnostima EMPA snimqen je film o iz-
do 13. septembra na lo`bi NVO Eurosatory 2008, koja se svake druge godine odr`ava u Parizu, a svoje utiske
Balti~kom moru. preneo je pukovnik Xon Darning. Pukovnik Karl-Hajnc Lajtner izvestio je prisutne
kolege o u~e{}u na kongresu odr`anom u junu u Istambulu. Tako|e, vojni novinari su
mogli da prate prezentaciju Letonija kao grani~na zemqa {engenske zone. Prikazan

62 1. oktobar 2008.
 NAGRADA NOVINARU ODBRANE
Na 29. kongresu Evropskog udru`ewa vojnih novinara progla{eni
su rezultati konkursa EMPA Award za 2008. godinu. Ta novinarska
nagrada ustanovqena je pro{le godine povodom 30 leta postojawa i
rada udru`ewa EMPA i ovo je prvi konkurs.
Prva godi{wa nagrada EMPA za najboqi ~lanak objavqen u evrop-
skim vojnim glasilima dodeqena je Radenku Mutavxi}u, zameniku glavnog
urednika magazina Odbrana, za tekst Boqa komunikacija sa svetom,
koji govori o saradwi Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja u okviru
Programa dr`avnog partnerstva. ^lanak je objavqen u magazinu
Odbrana, 1. jula 2007, posle posete srpskih oficira i podoficira
Nacionalnoj gardi Ohaja i zajedni~kih ve`bovnih aktivnosti na
poligonu Fort Grejling, jednom od najve}ih i najopremqenijih u SAD.
Druga nagrada dodeqena je Erlingu Eikliju, novinaru Forsvarets
Foruma iz Norve{ke, a tre}a Romanu Bricu, iz Slovenske vojske.
Nagrade su uru~ili predsednik EMPA austrijski pukovnik Jorg
A{enbrener i potpredsednik EMPA Liga Laku~a, predsednik Organiza-
cionog komiteta ovogodi{weg Kongresa.

je i film o tome kako se sprovodi grani~na kontrola i koje su
obaveze gra|ana susednih dr`ava prilikom ulaska u Letoniju.
Organizator slede}eg kongresa, 30. jubilarnog, bi}e Austrija,
a kandidaturu za 2010. najavila je Irska.
MULTINACIONALNA VE@BA
Vreme odr`avawa kongresa poklopilo se sa izvo|ewem
multinacionalne vojne ve`be Open Spirit 2008, koja se svake
godine odr`ava na Balti~kom moru u litvanskim teritorijalnim
vodama, sa osnovnim zadatkom ~i{}ewem Balti~kog mora od
zaostalih mina i uve`bavawem protivminskih postupaka
mornarica koje u ve`bi u~estvuju. U tom moru nalazi se velika
koli~ina neeksplodiranih ubojnih sredstava jo{ iz Prvog i Dru-
gog svetskog rata. Procewuje se da u tom podru~ju vreba jo{ oko
145.000 mina, torpeda i bombi. Iako su stare, one jo{ uvek
predstavqaju potencijalni rizik za sve koji prolaze tim
pravcem, posebno za ribolovce. Pored toga, one su i veliki i
ekolo{ki problem.
Prepoznaju}i va`nost tog problema, Letonija i Nema~ka
su pre dvanaest godina odr`ale prvu ve`bu pretra`ivawa dna
i prona{le 20 razli~itih eksplozivnih sredstava. Od 1997.
pridru`uju im se [vedska i Estonija i od tada se ve`ba odr`ava
svake godine pod nazivom Open Spirit. Do danas je prona|eno
oko 500 mina u teritorijalnim vodama balti~kih dr`ava. U
ve`bu su ukqu~ene i zemqe koje nisu ~lanice Severnoatlantske
alijanse. Zanimqivo je da se svake godine tri zemqe rotiraju
kao doma}ini ve`be Letonija, Estonija i Litvanija, a ove go-
dine na redu je bila Letonija.
Na ovogodi{woj ve`bi u~estvovalo je 14 brodova iz sedam
zemaqa (Belgija, Estonija, Francuska, Nema~ka, Litvanija,
Letonija i Poqska, a me|u promatra~ima bili su Argentina,
Egipat, [vedska i ^ile). Nema~ka mornarica u~estvovala je sa
dva broda i 115 mornara, a wihov brod Donau, kojim je za-
 SARADWA
LETONSKE ORU@ANE SNAGE
U letonskom Ministarstvu odbrane evropski vojni
novinari su upoznati sa odbrambenom politikom i sas-
tavom Nacionalnih oru`anih snaga te zemqe. O tome su
govorili komandant Nacionalnih oru`anih snaga gener-
al-major Juris Maklakovs i wegovi saradnici.
Letonija od pro{le godine ima profesionalnu vo-
jsku i wene oru`ane snage broje 5.600 pripadnika.
Planom razvoja predvi|eno je da se taj broj pove}a
naredne godine na 5.700, a 2010. na 5.800 pripadnika.
Imaju sva tri vida OS kopnenu vojsku, mornaricu i
avijaciju, a ciq im je da imaju dobro organizovanu, savre-
meno opremqenu i fleksibilnu oru`anu silu, koja }e
{tititi temeqne interese i vrednosti wihovog dru{tva i
u~estvovati u me|unarodnim mirovni operacijama
(trenutno se u misijama nalazi 144 pripadnika). Ovogo-
di{wa izdvajawa za odbranu su 380 miliona evra i pri-
bli`ili su se proklamovanom ciqu od dva odsto bruto
dru{tvenog proizvoda.
Ukupnu oru`anu silu ~ini jo{ oko 11.600 pripadni-
ka Nacionalne garde, u koju weni gra|ani pristupaju do-
brovoqno. Oni imaju obavezu da svake godine provedu u
toj slu`bi 30 dana, uz finansijsku nadoknadu, a u planu je
da se to vreme pove}a na 50 dana pla}ene slu`be.
povedao kapetan fregate Kristof Resing, bio je i komandni
brod ve`be, i baza radoznalim novinarima u~esnicima kongre-
sa EMPA. Poseban gost na brodu bio je generalni sekretar Na-
toa Jap de Hop Shefer.
Tokom ovogodi{we ve`be prona|eno je 57 mina, a
uni{tewe nekih mogli su da vide vojni novinari. Bio je to va-
treni zavr{etak izuzetno hladnog letweg dana, posebno na
otvorenom moru. Ali to nije i kraj posete Rigi.
Predusretqivi organizatori Kongresa potrudili su se da u~es-
nicima pribli`e istoriju, tradiciju i kulturu wihove zemqe, pa su
organizovali posetu dvorcu Randala, kroz koji su ih provele dvorske
dame, i muzeju Turaida. Naravno, nezaobilazne su bile i znameni-
tosti grada, te poseta Muzeju okupacije.
Mira [VEDI]
64
ESKADRILA VELIKE
BRITANIJE U SRBIJI
Pripadnici Vazduhoplovne eskadrile Velike Britanije
boravili su u Beogradu od 18. do 20. septembra. Tokom posete
obi{li su vojni aerodrom Batajnica. Pilotima na{e vojske
prikazali su avione iz sastava Eskadrile na kojima su doleteli
u Srbiju, u okviru turneje Balkan 2008 Cessna 172, Beechcraft
BE55, Lancair 320, Piper Aztec, Pilatus PC12, Cessna 182 i Cirrus
SR22.
Vazduhoplovci Vojske Srbije i piloti iz Velike Britanije
izveli su i zajedni~ki leta~ki program. Gostima je akrobatsko
letewe migom 29 prikazao zamenik komandanta Vazduhoplovstva
i protivvazduhoplovne odbrane brigadni general Neboj{a
\ukanovi}. Mogu}nosti orla u vazduhu demonstrirao je pot-
pukovnik Sa{a Risti}.
Na dva supergaleba G4, {kolskom avionu utva i he-
likopteru gazela vazduhoplovstva Vojske Srbije leteli su poje-
dini ~lanovi britanske Eskadrile, dok su wihovim avionima
pilotirali na{i vazduhoplovci.
Nekada{wi komandant britanskih vazduhoplovnih snaga,
danas ~lan Vazduhoplovne eskadrile, vazduhoplovni mar{al
Majkl Grejdon izjavio je da je impresioniran onim {to je na
Batajnici video.
Zadovoqstvo nam je {to boravimo u Beogradu i na ovaj
na~in sara|ujemo sa pilotima Vojske Srbije naglasio je
mar{al Grejdon.
Britansku Eskadrilu, ina~e, osnovala je 1966. godine gru-
pa prijateqa koji dele strast prema letewu lakim avionima.
Me|u wenim prvim ~lanovima bili su i heroji Drugog svetskog
rata. Broj aktivnih pilota Vazduhoplovne eskadrile ograni~en
je na stotinu. Svi moraju imati pilotsku dozvolu, a po`eqno je
i sopstvenu letelicu. Eskadrila ima sopstvenu humanitarnu or-
ganizaciju koja poma`e vazduhoplovstvo Velike Britanije.
Redovne leta~ke ekspedicije, koje su najpre organizovali
na britanskom i nebu iznad Francuske, pripadnici Vazduho-
plovne eskadrile izvode i u ostalim zemqama sveta. Do sada
su posetili Rusiju, Jordan, Tanzaniju, Pakistan, Maroko, a
2000. godine uputili su se preko severnog Atlantika i stigli
~ak do Aqaske.
V. P.
Snimio N. PAN^I]
 SVET

Iranski nuklearni
projekat

ru`ani otpor Ira~ana stranim trupama, isprepletan sa nasiqem teror-

AP
isti~ke Al kaide, postao je nere{iv problem za ameri~ku administraciju,

O koja u wegovoj pozadini vidi Iran, optu`uju}i ga da snabdeva pobuwenike

oru`jem i drugom vrstom pomo}i.
Ameri~ka administracija tako|e optu`uje Iran kako pod pla{tom civilnog nuk
learnog programa poku{ava da razvije nuklearno oru`je. Teheran odbacuje optu`bu
tvrdwom da je program namewen iskqu~ivo za proizvodwu struje. U skladu s tim, Iran
odbija da zamrzne svoj nuklearni program, ~ak i nakon nakon {to je Savet bezbednosti
UN uveo sankcija toj zemqi.
Nedavno (19. jula 2008) u @enevi je odr`ana va`na runda pregovora stalnih
~lanica Saveta bezbednosti UN i Nema~ke sa Iranom. Uo~i pregovora o~ekivao se
kompromis da Iran zamrzne svoj program oboga}ivawa uranijuma, a zauzvrat dobi-
Zao{treni odnosi je mogu}nost saradwe u oblasti ekonomije i nuklearne energije sa zapadnim zemqama.
Time bi bilo zaustavqeno nagove{teno uvo|ewe novog paketa sankcija Iranu.
izme|u SAD i Me|utim, kao i prilikom ranijih pregovora, Iran se dr`ao rezervisano, da bi po-
Irana dobili su tom odlu~no odbio postavqeni zahtev. Uz to, zbog razvijenih trgovinskih odnosa sa
nove dimenzije Iranom, Rusija i Kina pokazuju prili~nu skepti~nost u vezi sa uvo|ewem ~etvrtog ste-
pena sankcija Iranu.
povodom iranskog
nuklearnog VOJNE PRETWE
programa, za ~ije Neuspe{ne pregovore o zauzdavawu iranskog nuklearnog pro-
se re{avawe grama prate brojne i raznovrsne vojne pretwe i kontrapretwe, ali
i demonstracija sile. Pretwe, ipak, ne posti`u projektovani efekat.
preti upotrebom Naprotiv, iranski civilni i vojni establi{ment pokazuje spremnost
sile da se suo~i sa mogu}om vojnom akcijom protiv svoje zemqe. Iran upo-
zorava da }e u slu~aju spoqnog vojnog napada uzvratiti svim sred-
stvima, odnosno da }e napasti Izrael, ameri~ke brodove u Persi-
jskom zalivu i interese SAD {irom sveta.
SAD u re{avawu mnogih spoqnih izazova i pretwi sopstvenoj bezbed-
nosti preduzimaju uskla|ene diplomatske, specijalne ili tajne akcije, u
krajwem i vojne mere. Za tu svrhu imaju broj~ano respektabilne i iskusne
civilne i vojne snage. Osnovni nosioci tajnih akcija jesu obave{tajne
slu`be (CIA i vojne obave{tajne agencije), a zna~ajnu ulogu imaju specijalne
snage i delovi oru`anih snaga SAD.
Ukoliko se Iran domogne nuklearnog oru`ja, radikalno }e se
promeniti bezbednosna arhitektura i situacija, ne samo na Sredwem i
Bliskom istoku, nego i {ire, {to SAD ne `ele. Istovremeno, iskrsava
pitawe: koliki su dometi ameri~kih tajnih operacija u Iranu?

1. oktobar 2008.

U SUSRET
OKALIPSI
Ako se po|e od proverene ~iwenice da presudan uticaj na
uspe{nost tajnih akcija unutar odre|ene dr`ave imaju weni
gra|ani koji sabotiraju vlast ili su spremni da slede spoqnog
interventa, s jedne strane, i sposobnost bezbednosnog sistema
doti~ne dr`ave `rtve da otkrije i
onemogu}i takvu kategoriju gra|ana, sa
druge strane, uputno je te argumente i as-
pekte uzeti u obzir u odnosu na Iran.
TAJNE AKCIJE
Ve}insko stanovni{tvo Irana uva`ava
i bespogovorno podr`ava politiku svoje
Vlade, {to zna~i da su iskqu~ene mogu}nosti
izazivawa razdora i podela u toj ciqnoj
grupi u smislu da se aktivno anga`uje protiv
aktuelne vlasti. Disidentski Iranski narod-
ni pokret, ~iji se ~lanovi prete`no nalaze u
Iraku i Avganistanu, nije sposoban da bude
sna`an nosilac tajnih operacija u Iranu.
Eventualno ispoqavawe ekstremista me|u
pripadnicima neke etni~ke zajednice, ne-
sumwivo bi nai{lo na otpor drugih ~lanova
doti~ne zajednice i, naravno, ve}inskog
stanovni{tva zemqe, a represije vlasti mogu
se pretpostaviti.
Minimalne mogu}nosti neposrednih iz-
vo|a~a tajnih operacija unutar Irana da
posredstvom wihovog najzna~ajnijeg nosioca (protivnici re`ima)
potkopaju Ahmadinexadovu vlast, ukazuju da takvu ulogu moraju
preuzeti ameri~ke Snage za posebne operacije. Nesumwiva je wi-
hova osposobqenost i opremqenost za izvr{avawe takvih zadata-
ka. Me|utim, slabe mogu}nosti da se na terenu snalaze sami (bez
oslonaca me|u lokalnim stanovni{tvom), ili uz pomo} agenture
me|u stanovni{tvom koju iranske bezbednosne slu`be nisu
onemogu}ile (Revolucionarni sud u Teheranu je 30. juna 2008. go-
dine osudio jednog Iranca na smrt zbog {pijunirawa u korist
Izraela), u velikoj meri ograni~avaju izglede za uspe{no delovawe.
Budu}i da se kao jedan od ciqeva tajnih operacija navodi {piju-
nirawe nuklearnih postrojewa, treba razmotriti na koji bi
na~in to mogli ostvariti. Iranske vlasti su svoja nuklearna
postrojewa razmestile na 16 lokacija {irom zemqe. Ukoliko se
ne koristi agentura, i to osobe koje rade u nuklearnim postro-
jewima ili su anga`ovane na wihovom obezbe|ewu, bi}e veoma
ograni~ene izvi|a~ke mogu}nosti ameri~kih specijalaca, nezavis-
no od sredstava kojima su opremqeni za tu namenu. Jo{ je komp-
likovanije izvo|ewe oru`anih prepada ili diverzija na nuk-
learnim postrojewima, koja su nesumwivo vaqano fizi~ki i na
druge na~ine obezbe|ena. Poznato je tako|e, da je iranski bezbed-
nosni sistem efikasan u za{titi svoje zemqe od {pijunsko-sub-
verzivnih delatnosti.
MOGU]I ODGOVOR
Zbog iskqu~ivosti obeju strana, posebno nestrpqivosti SAD
i Izraela koja je proizvela oro~avawe problema, postoji
mogu}nost da iranski nuklearni program krajem ove ili po~etkom
naredne godine bude re{avan vojnim sredstvima. U takvoj vari-
janti planirano uni{tewe iranskih nuklearnih postrojewa ne-
sumwivo }e potrajati i bi}e povezano sa velikim qudskim `rtvama.
Nepoznat broj nuklearnih postrojewa nalazi se ispod pojedinih
stambenih ~etvrti, {to zna~i da bi, u slu~aju da civili, eventualno,
ne budu evakuisani, to predstavqala wihovu sigurnu smrt. Ot-
pornost nuklearnih postrojewa iziskiva}e upotrebu novih oru`ja,
ukqu~uju}i i upotrebu nuklearnog. Najzad, mogu se anga`ovati i
kopnene snage protiv Irana, ~ime bi zami{qeni kratkotrajan rat
postao dugotrajan.
Odgovor Irana na eventualni vojni napad SAD i(ili) Izraela
predstavqa veliku enigmu. Nesumwivo }e u svojoj odbrani
upotrebiti sva raspolo`iva sredstva, koja se uslovno mogu
razvrstati u dve globalne grupe vojna i specijalna. Treba o~eki-
vati da }e dejstvovati po kontingentima oru`anih snaga SAD u
Iraku, Kuvajtu, Kataru i u Persijskom zalivu. Svakako da }e de-
jstvovati po ciqevima u Izraelu. Rakete zemqa-zemqa ({abah-3),
~iji je domet 2.000 kilometara, predstavqaju sna`no ofanzivno
oru`je i imaju jako razorno i ubita~no dejstvo. Defanzivna mo}
iranske protivvazdu{ne odbrane tako|e nije zanemarqiva. Rat-
nim dejstvima verovatno bi bio poreme}en, pa i obustavqen izvoz
nafte iz tog regiona, a ekolo{ke katastrofe neminovne.
Pod specijalnim sredstvima prvenstveno treba imati u vidu
iranski uticaj na islamiste u tom regionu i {irom sveta.
Nadajmo se zato da }e se u dogledno vreme na}i odgovaraju}i
kompromis i izbe}i apokalipti~na varijanta re{avawa iranskog
nuklearnog programa.
Dr Milan MIJALKOVSKI
67
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI
VOJNA VE@BA ARMIJA ZEMAQA JADRANSKE GRUPE SASTANAK VOJNOG
KOMITETA NATO U SOFIJI
Vi{e od sto pripadnika specijalnih jedinica armija Makedonije, Hrvatske i Albanije u
Skopqu izvelo je vojnu ve`bu Jadranski orao08. Bio je to deo dogovora, koji su zemqe tzv.
Jadranske poveqe (A3) potpisale u maju 2003. u Tirani, ~iji su pokroviteq Sjediwene
Ameri~ke Dr`ave, a ciq tih aktivnosti bio je sa`imawe znawa i iskustva iz dve dosada{we
ve`be, pro{le i pretpro{le godine u Hrvatskoj i Albaniji.
Osnovni plan zajedni~kih timova u toj ve`bi bio je da provere spremnost za odgovorne
zadatke sa visokim stepenom rizika, u bilo koje vreme i na svakom mestu. Komandant puka za
specijalne operacije makedonske vojske pukovnik Zoran Dodevski prilikom otvarawa ve`be
istakao je da je saradwa tri zemqe Zapadnog Balkana primer istinskog prijateqstva, koje
Nato pozdravqa.
U najve}em delu ve`be bi}e kori{}ena oprema koju je nedavno Armija SAD darovala
Makedoniji kombinovana kula za alpinisti~ki trening i ku}a za ga|awe, jedinstveni objek-
U Sofiji je zakazana dvodnevna kon-
ti te vrste u regionu.
ferencija Vojnog komiteta Natoa, na kojoj }e
zapovednici glavnih {tabova zemaqa ~lan-
RUSIJA ]E OBELE@ITI SVOJE GRANICE NA ARKTIKU ica razmotriti mirovne misije tog saveza i
stawe gruzijske vojske posle pro{lomese~nog
Rusija, koja tra`i pro{irewe svog prostora
na Arktiku, obele`i}e spoqa{wu granicu svog poraza od Rusije.
kontinentalnog dela u tom strate{kom regionu, iz- Govore}i na ceremoniji otvarawa,
javio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev. novi predsedavaju}i Komiteta italijanski
Treba da sprovedemo sve formalnosti kako admiral \anpaolo Di Paola izjavio je da
bi se obele`ile spoqa{we granice kontinen- }e tema sastanka, izme|u ostalog, biti raz-
talnog dela (Arktika). To je na{ direktni zadatak, matrawe operacija u Avganistanu i na
rekao je Medvedev na sastanku ruskog Saveta za Kosovu i Metohiji, u kojima Nato ima
nacionalnu bezbednost. Rusija je u leto 2007. go- 53.000, odnosno 17.000 vojnika.
dine sprovela neobi~nu akciju, tako {to je pobola svoju zastavu na dubinu od oko 4.000 Vojni komitet Natoa odr`ava sastanak
metara pod morem na severnom polu, kako bi obele`ila suverenitet svoje zemqe. na nivou {efova odbrane tri puta godi{we
Pet zemaqa koje se grani~e na Arktiku jesu Kanada, SAD, Grenland, Norve{ka i Rusija. dva puta u Briselu i jednom u zemqi ~lani-
Sve te zemqe godinama raspravqaju o pitawu raspodele delova Arktika, koji je bogat ci. Uloga Vojnog komiteta jeste da pru`i
prirodnim resursima. smernice i uputstva politi~kim telima Na-
toa u vezi sa vojnom politikom i strategi-
PRODU@EN MANDAT ME\UNARODNIM SNAGAMA U AVGANISTANU jom, preporu~uju}i mere koje su potrebne ra-
di odbrane zemaqa ~lanica i izvo|ewa op-
Savet bezbednosti Ujediwenih nacija eracija i misija Alijanse {irom sveta.
jednoglasno je odlu~io da produ`i mandat
me|unarodnih snaga u Avganistanu i pozvao
na udvostru~ewe napora da se spre~i pogibi- INSPEKCIJA HRVATSKE
ja nevinih civila. U BIH O SUBREGIONALNOJ
Svih 15 ~lanica Saveta podr`alo je re- KONTROLI ORU@JA
zoluciju kojom se od 13. oktobra produ`ava
mandat mirovnih snaga Natoa, poznatih kao Hrvatska je od 23. do 25. septembra
Me|unarodne snage za podr{ku bezbednosti, sprovela inspekciju naoru`awa u BiH, u
za jo{ 12 meseci. Usvajawe rezolucije bilo skladu sa Sporazumom o subregionalnoj kon-
je odlo`eno, zbog insistirawa Rusije da u wu bude ukqu~ena i osuda porasta broja `rtava troli naoru`awa. Kako se navodi u saop-
me|u civilima. U kona~nom tekstu rezolucije stoji da }e ISAF i druge me|unarodne snage {tewu Ministarstva spoqnih poslova BiH,
ulo`iti napore da svedu na minimum rizik od civilnih `rtava. Sporazum je usmeren na uspostavqawe ura-
Predstavnici Rusije i SAD u UN, Vitalij ]urkin i Zalman Halilzad, rekli su posle vnote`enog i stabilnog nivoa oru`anih sna-
sastanka da su zadovoqni kona~nim tekstom rezolucije. ga u subregiji definisawem limita za pet
kategorija naoru`awa za svaku stranu u
AMERI^KA TEHNIKA NA GRANICAMA RUMUNIJE Sporazumu. Re~ je o borbenim tenkovima,
oklopnim borbenim vozilima, artiqeriji,
Na granici Rumunije sa zemqama koje nisu ~lanice EU Srbijom, Ukrajinom i Moldavijom borbenim avionima i helikopterima.
kao i na Crnom moru bi}e postavqena ameri~ka tehnika, navodi se u potpisanom sporazumu. Tokom dvanaestogodi{we implementa-
Ministar unutra{wih poslova Kristijan David i ambasador SAD u Bukure{tu Nikolas cije, strane u Sporazumu su uni{tile oko
Taubman potpisali su sporazum o saradwi u oblasti prevencije nelegalne trgovine nuklearn- devet hiqada komada naoru`awa koje je
im supstancama i drugim radioaktivnim materijalima. Sporazumom se predvi|a da }e ameri~ka obuhva}eno Sporazumom, izvr{eno je 36 in-
Nacionalna uprava za nuklearnu bezbednost pru`iti pomo} Rumuniji u predupre|ewu {irewa spekcijskih misija redukcije naoru`awa, kao
nuklearnog oru`ja i nuklearnih materijala sprovo|ewem efikasne kontrole na granici. 300 inspekcijskih misija, u kojima su prove-
Predvi|eno je, tako|e, da se granice kontroli{e kompleksnim ameri~kim sistemom rene 600 prijavqenih i jedna neprijavqena
identifikacije na prelaznim punktovima rumunske granice u oba smera. lokacija.

68 1. oktobar 2008.

^AVEZOVA
Pi{e
Aleksandar RADI]
RUSKA PU[KA
Po tradiciji, Venecuela se naoru`avala ame-
ri~kim i francuskim proizvodima. Kada se
P 2005. godine pokazalo da ameri~ka visoka po-
litika ne mo`e da prihvati ^avezov stil i pla-
nove za ja~awe uticaja, on se okrenuo ka Moskvi i
naru~io za po~etak dva sasvim razli~ita artikla:
automatske pu{ke i vi{enamenske borbene avione.
Sa ostalim naoru`awem vrednost naruxbe bi-
la je gotovo 4,4 milijarde dolara. ^avez, kao biv{i
podoficir, dr`i se tradicionalnog pristupa da pr-
vo treba naoru`ati pe{adince, a zatim ostvariti
kontrolu nad {to ve}im prostorom sa 24 borbena
aviona Su-30, standarda pribli`nog indijskoj vari-
janti MKI, i tridesetak Mi-17, Mi-26 i Mi-35,
predvi|enih za vertikalni manevar i vatrenu po-
dr{ku. Izme|u pu{ke i letelica treba tek popuniti
velike praznine, ali za po~etak ^avez ima ~ime da
pripreti. Naime, on se odlu~io za nabavku aviona
Su-30, poznatih po izvanrednom doletu od 4.000
^avezova sna`na kilometara. Kada su naru~ena 24 aviona od ruskog
retorika kada je proizvo|a~a, zatra`ena je najboqa konfiguracija
sa sofisticiranim raketama vazduh-vazduh velikog
re~ o budu}nosti dometa i sa podu`om listom vo|enih raketa i bombi
Latinske Amerike za uni{tavawe ciqeva na tlu i moru. Naoru`ani
ima iza sebe i avion Su-30 u realnim uslovima mo`e da leti bez
te{ko}a do 1.500 kilometara, uni{ti ciq u vazduhu
konkretan oslonac ili povr{ini i da se vrati ku}i. Sa takvim takti~kim
u novim sredstvima radijusom ^avez ima sredstvo koje mora da uva`i
ratne tehnike, svaka dr`ava Latinske Amerike.
uski avioni zamenili su ameri~ke avione F-
koja }e Venecueli 16A/B, naru~ene u vreme kada se Venecuela
doneti presti`
vode}e sile
kontinenta.
R smatrala za najboqeg ameri~kog saveznika sa
prostora ju`no od Rio Grande. Godinama su sa-
mo venecuelanski piloti imali priliku da lete na
savremenom nadzvu~nom borbenom avionu. Ostalim
Oru`ana sila dr`avama uskra}ivao se pristup savremenim
Venecuele gradi se tehni~kim proizvodima da bi se odr`ao balans mo}i.
Jedan od razloga za ^avezovo ja~awe veza sa Mos-
korak po korak, kvom predstavqa blokada nabavki rezervnih delova
ali sa ~vrstom za F-16A/B, uvedena kao kazna zbog prevelike samo-
podlogom i jasnom stalnosti Venecuele u razvoju me|unarodnih odnosa.
F-16A/B su prizemqeni u korist Su-30MKI i takvo
namerom da se prenaoru`awe pokazalo se kao vrlo bolan izazov
stvori dominantan Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. ^avez to dobro
ratni stroj zna i zato je letos u svojoj redovnoj nedeqnoj radio-
u razmerama emisiji Halo, predsednik, u kontekstu zavr{etka
prenaoru`awa na Su-30 protivbrodskim raketama
Latinske Amerike. velikog dometa, posavetovao Amerikance da se
Jedini na~in da se dr`e daqe od granica Venecuele, jer ako bi jedan
plati tro{ak brod tih gringosa naru{io morsku granicu, odmah bi
bio potopqen.
nabavki predstavqa Venecuela sada ulazi u novi talas nabavki sred-
nafta, a Venecuela stva koja, iako su takti~ka po nameni, u o~ima posma-
le`i na velikom tra~a iz SAD predstavqaju strate{ki vredna sred-
stva za odvra}awe od eventualne oru`ane interven-
bazenu fosilnog cije protiv ^avezove vlasti. On to dobro zna i zato
goriva. se posebno potencira nabavka patrolnih podmorni-
P A R A L E L E
ca sa dizel pogonskom grupom, u Natou poznatih po
referentnom imenu Kilo. Na listi novih nabavki
sumarno te{kih vi{e od dve milijarde dolara bi}e
i tenkovi, zatim avioni-tankeri tipa iqu{in 78, ko-
ji }e dodatno produ`iti vreme boravka Su-30 u vaz-
duhu, borbeni helikopteri Mi-28NE opremqeni za
borbena dejstva po no}i i deset transportnih aviona
iqu{in 76 kao dodatak za dva pristigla pro{le go-
dine.
a~ni detaqi o tome {ta }e biti naru~eno do sa-
da nisu obelodaweni, ali na prvi pomen pod-
T mornica Kilo, iz zvani~nih ameri~kih krugova
reagovali su sna`nom osudom ruske odluke da
nastavi sa naoru`avawem Venecuele. Kao jedan od
artikala za koje se ^avez li~no zanimao pomiwe
se najsavremeniji ruski vi{enamenski borbeni
avion Su-35, ali za sada nema potvrde da }e on
biti naru~en.
Rusija je, sa druge strane, veoma zadovoqna
aran`manima sa Venecuelom zato {to je dobila no-
vo tr`i{te i saveznika u tradicionalnoj ameri~koj
interesnoj zoni. Dodatnu potvrdu odanosti i blisko-
sti novog saveznika dobili su i mogu}no{}u da po-
ka`u zastavu u vazduhu i na moru. Dva strate{ka bom-
bardera Tu-160 poletela su iz mati~ne baze Engles u
centralnoj Rusiji sa me|usletawem u isturenu bazu
Olenegorsk, preko Severnog ledenog i Atlantskog
okeana, do glavne venecuelanske baze Libertador,
u kojoj su locirani Su-30MKI. Poseta aviona iz
160. gardijskog donbaskog crvenozastavnog te{kog
bombarderskog avijacijskog puka predstavqa sve
osim pukog protokola: Rusi su pokazali da }e po-
dr`ati ^aveza u budu}em razvoju prilika, pre sve-
ga u odnosima sa SAD, i istovremeno su dokazali
povratak u visoku borbenu gotovost doskora oma-
lova`avane vazdu{ne sile. Slede}i potez Rusa
bi}e prikazivawe zastave u vrlo tradicionalnom
stilu tokom posete ratnih brodova. Sredinom no-
vembra odr`a}e se rusko-venecuelanske ve`be, u
kojima }e glavnu ulogu imati brodovi ruske Sever-
ne flote, a koje }e predvoditi raketna krstarica
Petar Veliki.
Ruska ratna tehnika u venecuelanskim rukama i
u~estale posete ruskih oru`anih snaga u~vrstile su
strate{ko partnerstvo dve dr`ave i to }e biti va`an
~inilac u svakoj budu}oj proceni prilika u Latinskoj
Americi, posebno manevarskog prostora SAD. Sada
se mo`e o~ekivati ^avezova ofanziva. On ne krije
da `eli , u stilu svog idola Simona Bolivara, da uje-
dini Latinsku Ameriku, ali u skladu sa savremenim
okolnostima na antiameri~koj i levi~arskoj politi~-
koj platformi.
^avez sada ima ~vrstog saveznika iza sebe, ali
s namerom da jo{ boqe oja~a svoj polo`aj gradi i
posebne veze sa Kinom. Kina }e postati glavno tr`i-
{te za venecuelansku naftu, a to }e doneti dodatni
novac za novo rusko naoru`awe.
69
KULTURA
Tokom vi{e od {est
decenija postojawa,
Klub vazduhoplovstva
prerastao je u jednu
od najzna~ajnijih
institucija u Zemunu.
Zabele`eno je da su
mnogi u wegovim
prostorijama stekli
svoja prva saznawa
o muzici, likovnom,
filmskom i scenskom
stvarala{tvu. Klub je
i danas ishodi{te
mnogih zna~ajnih
kulturnih doga|aja
u Zemunu, jer kora~a
u duhu vremena i
prevazilazi utabane
staze.
Uva`eni profesor Miodrag Dabi`i} je godinama sna`an i trajan utisak. Svojom te`wom da se afirmi{u tradicionalne i savremene
ugra|ivao svoje sposobnosti i radni elan, qubav vrednosti visokog umetni~kog nivoa, Klub posti`e ~vrstu vezu izme|u Vojske i gra|ana
i po{tovawe u Klub vazduhoplovstva Zemuna.
Klub vazduhoplovstva u Zemunu
U DOSLUHU SA
Z
grada Komande Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane u Zemunu je remek-
delo savremene arhitekture, evidentirana je kao objekat koji ima kulturno-istori-
jsku vrednost spomeni~kog zna~aja. Podignuta je prema planovima arhitekte Dra-
gi{e Bra{ovana u periodu od 1934. do 1936. godine. U wenom sastavu je i Klub vaz-
duhoplovstva Zemun, koji je svoj rad, kao Oficirski klub, otpo~eo (prema se}awima
nekih starijih vazduhoplovaca i `iteqa Zemuna) u prvoj polovini 1937. godine.
Dom vazduhoplovstva zvani~no je formiran 10. septembra 1945. Naredbom
vrhovnog komandanta mar{ala Jugoslavije Josipa Broza Tita. Ukazom MNO broj 323.
od 1. septembra 1945. za prvog na~elnika Doma vazduhoplovstva postavqen je major
Vladimir Bakari} (kasnije general-major i politi~ki funkcioner). Kasnijom Naredbom
Komandanta RV i PVO, general-pukovnika Slobodana Alagi}a, od 22. jula 1985, taj
datum 10. septembar 1945, ustanovqen je kao Dan Doma JNA Zemun, koji se i danas
obele`ava.
U periodu od po~etka rada 1937. godine, pa do kapitulacije biv{e Jugoslavije 1941.
godine, Oficirski dom je, kao {to mu samo ime govori, okupqao uglavnom oficire Ju-
goslovenske vojske, wihove porodice i prijateqe. Odmah posle oslobo|ewa osnovane su
tri sekcije: obrazovna, kulturno-zabavna i sportsko-rekreativna za potrebe ~lanova
(aktivnih stare{ina, civilnih lica, u~enika, studenata i vojnika), ai gra|ana Zemuna i
Beograda.
Ostalo je zabele`eno da je 1946/1947. godine Dom dobio i ba{tu letwi bioskop,
koja }e s vremenom postati omiqeno mesto okupqawa vojnika, stare{ina, zemunske i
beogradske omladine. Tada po~iwe zlatno razdobqe u radu Doma, ispuweno sadr`ajima
i posetiocima.
Danas je Klub vazduhoplovstva mesto okupqawa razli~itih generacija, pri-
vu~enih raznorodnim umetni~kim sadr`ajima. U wegovim prostorijama obele`avaju
se zna~ajni datumi iz na{e tradicionalne i kulturne ba{tine, organizuju se semi-
nari poslovnih firmi, kursevi stranih jezika, sekcije i udru`ewa obrazovnog i
rekreativnog tipa, folklor, takmi~ewa zemunskih osnovnih {kola... Protok qudi
kroz prostorije Kluba zaista je veliki. Pose}ene su pozori{ne predstave, sve~ane
akademije, predavawa, promocije kwiga, ~asopisa, a pogotovu izlo`be. Drugim
re~ima, u Klubu se neprestano ne{to zbiva, ne{to dobro i korisno, {to ostavqa
GALERIJA IKAR
Od po~etka formirawa Kluba vazduhoplovst-
va kao obrazovno-kulturne ustanove, istaknuto
mesto imala je likovna sekcija, ~ije su radove gra-
|ani mogli da vide na povremenim izlo`bama. Od
1973. godine izlo`bena aktivnost u Klubu nasta-
vqa se u kontinuitetu, u zajednici sa Zemunskim mu-
zejom, da bi 2002. godine galerija dobila zvani~an
naziv Ikar i nastavila svoj rad samostalno, do
danas.
Likovna galerija u Klubu je najzna~ajnije me-
sto ove vrste u Zemunu sla`u se Zemunci. Wena
aktivnost usmerena je koliko prema vrhunskim pro-
fesionalnim likovnim umetnicima, toliko i prema
afirmisanim amaterima, ali i prema perspektivn-
im po~etnicima.
U galeriji Kluba izlagali su i izla`u pozna-
ta imena iz sveta likovne umetnosti. Do sada su
gra|ani na oko 650 izlo`bi videli radove pr-
venstveno akademskih umetnika: Zorke Davidovi}
-Stankovi} (unuke na{eg velikog pisca Bore
Stankovi}a), Milivoja Miladinovi}a, Pavla
Vasi}a, Koste Krivokapi}a, \ur|a Teodorovi}a,
@ivka Stojsavqevi}a, Vere Josifovi}, Dragiwe
Vla{i}, Marklena Mosijenka, Milana Besara-
1. oktobar 2008.
VREMENOM
bi}a, Predraga Koraksi}a... Zato ne ~udi {to su izlo`be veoma
pose}ene, posebno na otvarawima. Organizovane su, tako|e, i
tematske izlo`be Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja, Vo-
jnog muzeja, a posebno treba pomenuti izlo`be Dru{tva likov-
nih i primewenih umetnika Zemuna, Likovne kolonije [iroka
staza i Dru{tva srpskih umetnika Lada.
Danas je galerija Ikar jedna od boqe pose}enih galerija u
glavnom gradu i, naravno, u Zemunu. Izlo`be su organizovane re-
dovno, u proseku dve mese~no. U organizaciji izlo`bene aktivnosti,
pored kolektiva Kluba, u~estvuju i ~lanovi Umetni~kog saveta galeri-
je, sa na~elnikom Kluba potpukovnikom Sa{om Olui}em na ~elu.
Savet galerije ~ine kompetenti qudi iz kulturnog `ivota Zemuna i
Beograda. Kao dugogodi{wi saradnici, svojim nesebi~nim zalagawem
i entuzijazmom moraju se pomenuti: Miodrag Dabi`i}, istori~ar,
Sofija Qubi~i}, istori~ar umetnosti, eminentna glumica Tatjana
Beqakov, akademski likovni umetnik Jelka Ne{kovi}-Dumovi} i
akademski likovni umetnik Miroqub Filipovi} Filimir.
Klub razvija razli~ite oblike saradwe i sa srodnim insti-
tucijama iz svog okru`ewa: pozori{tima, bioskopima, muzejima...
Najve}i uspesi u radu ostvareni su u saradwi i sa osloncem na
organizacije i institucije Skup{tine op{tine Zemun. Posebno
treba ista}i Turisti~ko dru{tvo Zemun, Zavi~ajni muzej... Danas
kolektiv Kluba vazduhoplovstva Zemun, dobrom organizacijom i
zalagawem, posti`e izvanrednu saradwu sa ~lanovima i koris-
nicima usluga Kluba. Prema re~ima na~elnika Kluba potpukovni-
ka Sa{e Olui}a, va`no je kora~ati u duhu vremena i prevazilaz-
iti utabane staze.
PERSONALNA ISTORIJA
S pravom mo`emo re}i da je Klub vazduhoplovstva sve vreme
svog postojawa bio okrenut gradu i gra|anima Zemuna, {kolama,
radnim organizacijama, kulturnim institucijama. O ~vrstoj sarad-
wi sa svima wima svedo~e i brojna priznawa koja je Klub dobio.
Zna~ajno mesto od po~etka rada Galerije, a i Kluba vazduho-
plovstva uop{te, vi{e od tri i po decenije, svakako zauzima uva`eni
profesor Miodrag Dabi`i}.
Ambasador Kube otvara izlo`bu
de~ijih radova Kuba, lepa i daleka
Prosvetni i muzejski radnik, odrastao je i {kolovao se u Ze-
munu. U toku vi{edecenijskog rada, istori~ar po struci, humanista
i altruista, pisao je i sad pi{e radove i priloge o pro{losti Ze-
muna. Wegova interesovawa i nau~ni radovi tematski su veoma
{iroki. Pisao je o politi~koj, privrednoj i dru{tvenoj istoriji
(bibliotekarstvo, likovni i muzi~ki `ivot, istorija {kolstva i
zdravstva). Kao vi{i kustos Zavi~ajnog muzeja Zemuna ostvario je
izuzetne rezultate i doprineo visokom ugledu te institucije. Stal-
no u vezi sa likovnim umetnicima Zemuna, razumeo je i podr`ao
Dru{tvo likovnih i primewenih umetnika tog grada (osnovano 1977)
u wihovim aktivnostima pri osnivawu umetni~ke galerije Stara
kapetanija. Od tada, pa sve do danas profesor Dabi`i} je aktivan
u~esnik u gotovo svim oblastima kulturnog `ivota Doma vazduho-
plovstva. Otvarao je izlo`be i o wima pisao u lokalnoj {tampi.
Stalni je saradnik ~asopisa Likovni `ivot, u kojem objavquje
prikaze o pojedinim izlo`bama i pi{e o arhitektonskim spomeni-
cima u gradu i wihovoj za{titi. Oko 40 godina vodio je Kamerni
hor, koji je negovao, prvenstveno, sakralnu pesmu.
Za stru~nu delatnost i dru{tvenu aktivnost dobio je niz priz-
nawa, poput Oktobarske nagrade op{tine Zemun (1986); zlatne
zna~ke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (1994) i Turisti~kog
saveza Beograda; Plakete Skup{tine grada Beograda (1979. i
1984); Muzeja grada Beograda (1973); Komande RV i PVO (1987)...
Za pomo} pri kreirawu likovne scene u Zemunu, Dru{tvo likovnih
i primewenih umetnika Zemuna proglasilo je Miodraga Dabi`i}a
po~asnim ~lanom.
Uva`eni profesor Miodrag Dabi`i} je godinama ugra|i-
vao svoje sposobnosti i radni elan, qubav i po{tovawe u Klub
vazduhoplovstva, kako bi zajedno sa ostalim ~iniocima, dopri-
neo identitetu Kluba, wegovom ugledu u vojsci i dru{tvu. Za du-
gogodi{wu saradwu Klub mu je dodelio zvawe Po~asnog ~lana
Saveta galerije Ikar, a u znak zahvalnosti, u ime Kluba vaz-
duhoplovstva, potpukovnik Sa{a Olui} uru~io je profesoru
Dabi`i}u skulpturu Ikara.
Tatjana SURLI]
71
 KULTURA
Izlo`ba 100 godina automobila u Srpskoj vojsci
OSVAJAWE ISTORIJE
Sto godina automobilizma u srpskoj
vojsci obele`eno je tematskom
izlo`bom koja je otvorena 18.
septembra u eksterijeru Vojnog muzeja
na Kalemegdanu
Promocija monografije
AUTOMOBIL U SRPSKOJ VOJSCI 19081918.
U Muzeju automobila u Beogradu 17. septembra 2008.
godine javnosti je predstavqena monografija Automobil u
srpskoj vojsci 19081918 Dalibora Dende iz Instituta
za strategijska istra`ivawa. Prezentaciju je, uz stalnu
postavku Muzeja, obogatio i kratkometra`ni dokumentarni
film o sto godina automobilizma u srpskoj vojsci.
Na~elnik Odeqewa za transport u Ministar-
stvu odbrane pukovnik @eqko Rankovi} tom prili-
kom je istakao va`nost jubileja 100 godina od
uvo|ewa automobila u srpsku vojsku. U monografiji
je opisan istorijat do 1918. godine, jer je to mawe
poznat period srpskog vojnog automobilizma na-
glasio je pukovnik Rankovi}.
Pored autora, prisutnima su se obratili i po-
mo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bo-
72
M
e|u izlo`enim eksponatima nalazi se samo deo saobra}aj-
nog arsenala kojim je raspolagala na{a vojska. Na~elnik
Odeqewa za transport Ministarstva odbrane pukovnik
@eqko Rankovi} pozdravio je sve prisutne na otvarawu
izlo`be sa nekoliko uvodnih re~enica.
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}
otvorio je izlo`bu ukazuju}i na bitne datume u automobilskoj istori-
ji Vojske. Godine 1908. ukazom kraqa Petra I Kara|or|evi}a stekli
su se zakonski uslovi za uvo|ewe automobila kao transportnog sred-
stva u Srpsku vojsku. Krajem Drugog balkanskog rata, 1913. godine,
vozni park je dostizao brojku od 45 kamiona i pet putni~kih automo-
bila marki arbenc, N.A.G, opel, diksi. Srpska vojska bila je prva
armija koja je u istoriji ratovawa, u toku albanske pobune u jesen
1913, upotrebila automobile za brzi prevoz trupa do ugro`ene lin-
ije fronta. U toku 1915. godine broj motornih vozila se pove}ao na
334. Autojedinice vojske Kraqevine SHS su ve} od 1935. raspola-
gale sa sedam autopukova. Krajem 1940. godine u Rakovici je po~ela
da radi i prva doma}a fabrika automobila, koja je proizvodila
kamione praga R.N. Na kraju Drugog svetskog rata Jugoslovenska armi-
ja je raspolagala jednom autobrigadom, dva autopuka, oko 20 auto-
bataqona i oko 30 auto~eta. Po~etkom devedesetih godina 20. veka u
JNA se nalazilo oko 45.000 motornih i prikqu~nih vozila.
Na kraju izlagawa dr Jefti} je podsetio da je tokom sto godina
postojawa autojedinica u na{oj vojsci, specijalizovanu obuku zavr-
{ilo oko pola miliona qudi.
Izlo`ba privla~i pa`wu posetilaca i specijalnim, luksuznim
automobilima iz voznog parka Josipa Broza Tita, poput rols-rojsa
tipa fantom 5 iz 1960. godine, kompletno ru~ne izrade, koji je slu-
`io za prevoz predsednika SFRJ i stranih {efova dr`ava i vlada.
Posledwi korisnik automobila bila je Engleska kraqica Elizabeta II.
Na izlo`bi se mo`e videti i primerak unikatnog blindiranog auto-
mobila Mercedes Benz 600 Pulman iz 1978. godine, koji je kori{}en,
izme|u ostalog, za prevo`ewe prilikom inauguracije Slobodana Mi-
lo{evi}a.
Autori izlo`be su kapetan mr Dalibor Denda, direktor Muzeja
automobila Bratislav Petkovi} i potpukovnik mr Ivan Mijatovi}.
M. IVANOVI]
jan Dimitrijevi}, nau~ni savetnik iz Istorijskog in-
stituta Mili} Mili}evi} i direktor Muzeja auto-
mobila Bratislav Petkovi}. Gospodin Dimitrijevi}
je istakao da tehni~ku istoriju nije nimalo lako na-
pisati. Tako|e je obe}ao da }e i Vojska Srbije in-
tenzivnije sakupqati automobile iz razli~itih pe-
rioda istorije.
Posetioci su imali priliku da se obaveste o
istorijatu i zna~aju saobra}ajne slu`be, a najve}u
pa`wu unutar izlo`bene postavke Muzeja privukao
je automobil Kraqa Petra Kara|or|evi}a iz dva-
desetih godina devetnaestog veka.
M. I.
1. oktobar 2008.
N O V E K W I G E
Vojnoizdava~ki zavod u Bawa Luci
KWIGA JE SVEDOK I SUDIJA VREMENA
Trinaesti me|unarodni sajam kwiga,
{kolskog pribora i kancelarijske opreme
Bawa Luka 2008 sve~ano je otvoren
23. septembra u velikoj hali Velesajma,
u prisustvu brojnih qubiteqa kwige,
predstavnika javnog, kulturnog
i politi~kog `ivota Republike Srpske
okom pet dana Sajma, koji organizuje Glas
Srpske, pod pokroviteqstvom Vlade i Mini-
T starstva za prosvetu i kulturu Republike Srp-
ske, svoju izdava~ku produkciju predstavi}e sto-
tinu izdava~a iz Republike Srpske, Srbije,
Federacije BiH, Slovenije i Hrvatske.
Goste, izdava~e i posetioce pozdravio je pot-
predsednik Vlade i ministar prosvete i kulture
Republike Srpske Anton Kasipovi}. Progla{ava-
ju}i Sajam otvorenim, gradona~elnik Bawe Luke
Dragoqub Davidovi} rekao je da nam kwige poka-
zuju koliko smo mali i prolazni u vremenu u kojem
`ivimo, one nam ka`u da je pisana re~ svedok i
sudija svih vremena.
Na toj me|unarodnoj sajamskoj manifestaciji,
Vojnoizdava~ki zavod, kao organizacijska celina Di-
rekcije za IBID, izlo`io je ~etiri stotine naslova. Tu su, pre svega,
kwige iz oblasti vojnostru~ne literature, kao i zapa`ena produkci-
ja op{te literature, svrstane u trinaest oblasti: vojna publicisti-
ka, nastavno-obrazovna literatura, geopolitika ratna ve{tina,
Promocija kwige
Planirawe medija i medijskih kampawa
IMIX
VOJSKE SRBIJE
U sve~anoj sali Doma vazduhoplovstva u Zemunu, 16. sep-
tembra, organizovana je promocija kwige mladog oficira u
rezervi i budu}eg profesora mr Nenada Peri}a. Kwiga je i
najava odbrane doktorske disertacije o Kreirawu i evaluaci-
ji medijske politike na primeru Vojske Srbije.
U uvodnoj re~i profesor Milovan Zdravkovi} istakao je
da je mr Peri}, sa jedne strane na analiti~an i studiozan, a
sa druge na zanimqiv i informativan na~in objasnio svet
medija. Kwiga predstavqa vredan marketin{ki dokument, sa
stru~nim savetima koji mogu biti primeweni u na{oj sredini.
Vrednost je jo{ ve}a kada se zna da autor analizira i objedi-
wuje teme koje su mnogi autori obra|ivali pojedina~no, dode-
quju}i mu epitet retkog i zna~ajnog dela.
Potpukovnik Milan Tep{i}, kao i sam autor, vidi prime-
wivost marketinga i odnosa sa javno{}u na nacionalnom
nivou, u institucijama i vojnim sistemima. Prakti~nim primer-
ima autor nagove{tava mogu}nost uplitawa marketinga u sis-
tem i organizaciju, koji bi proizveo neprekidan rad na pozi-
tivnoj promeni medijskog lika Vojske Srbije.
Kwiga mo`e da nam nagovesti nov pogled na vezu Min-
istarstva odbrane i odnosa sa javno{}u, a i da nam pru`i
savete kako Vojska Srbije mo`e da se oblikuje kao brend
isti~e potpukovnik.
M. I.
naukatehnika, umetnostkwi`evnost, istorija, monografije, encik-
lopedije, leksikoni, pravna biblioteka, strani jezici, medicina,
ishrana le~ewe, priru~nici i vodi~i. Za tu manifestaciju posebno
je osmi{qen i ura|en {tand sa plakatima novih izdawa.
Za vreme sve~anog otvarawa na {tandu Direkcije za IBID
Vojnoizdava~kog zavoda bili su prisutni na~elnik Odeqewa za
izdava~ku delatnost Uprave za {kolstvo, direktor Vojne {tam-
parije, na~elnik Vojnoizdava~kog zavoda, na~elnik Centra za vo-
jnonau~nu dokumentaciju, informaciju i bib-
liotekarstvo.
Potpredsednik Vlade i ministar prosvete i kul-
ture Republike Srpske Anton Kasipovi}, zajedno sa
gradona~elnikom Bawe Luke Dragoqubom Davi-
dovi}em, obi{li su {tand Ministarstva odbrane
Republike Srbije, a predstavnici Direkcije za iz-
dava~ku i bibliote~ko-infomacionu delatnost tom
prilikom predo~ili su im najzanimqivija izdawa.
Posebnu pa`wu gradona~elnika Bawe Luke privuk-
la je reprezentativna monografija Vojnoizdava~kog
zavoda Srpska vojska, autora dr Bojana B. Dim-
itrijevi}a.
Najve}u pa`wu posetilaca prvog dana Sajma
privuklo je kapitalno delo iz oblasti medicine
Sesil uxbenik interne medicine, kwiga I, pre-
vod najnovijeg 21. izdawa, a prvenstveno je na-
mewena studentima medicine i zdravstvenim radnicima, zatim
monografija Srpska vojska, edicija Naoru`awe Drugog svet-
skog rata i edicija @ene u srpskoj umetnosti.
M. CRNOGLAVAC
Izlo`ba Jevrejskog istorijskog muzeja
SPAS OD ZABORAVA
Jevrejski istorijski muzej u Beogradu je tokom septembra, u ve-
likoj sali Jevrejske op{tine Beograd, organizovao izlo`bu Doku-
menta filatelisti~ke Judaike II. Izlo`bu posve}enu uspomeni na
nevine `rtve holokausta izme|u dva svetska rata ~ine filateli-
sti~ki spisi: pisma, ceduqe, dopisne karte, koje su logora{i kri{om
razmewivali i na taj na~in odr`avali komunikaciju.
Su{tina i ideja ~itavog poduhvata, kako je naglasio autor dr
Mirko Caran, jeste upravo spasavawe od zaborava jevrejske patwe
koja je duboko obele`ila vreme holokausta. Na~in postavke izlo`be
je dosada neuobi~ajen.
Posebno mesto imaju pisma i drugi dokumenti iz perioda Dru-
gog svetskog rata, poslata iz raznih nacisti~kih logora, koja su pi-
sali kasnije likvidirani Jevreji.
Izlo`ena je autenti~na prepiska iz logora Jasenovac, Stara
Gradi{ka, Ravna Rijeka, nekoliko prokrijum~arenih ceduqa iz logo-
ra Topovske {upe u Beogradu, zatim dopisne karte poslate zatvore-
nicima Jevrejima u Novom Sadu.
Na otvarawu izlo`be, pomo}nik ministra rada i socijalne
politike u Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu dr Miro ^ava-
quga istakao je kako je ovo prava prilika da se podsetimo onih koji
su izgubili `ivot u vi{egodi{wim ratnim zbivawima. Ovakva prigo-
da nikako ne sme da bude usamqen povod za podse}awe na to te{ko
razdobqe na{e zajedni~ke pro{losti, zakqu~io je gospodin ^ava-
quga.
Pored autora izlo`be i pomo}nika ministra, prisutnima se u
ime Saveza jevrejskih op{tina Srbije obratila Vojislava Radova-
novi}, direktor Jevrejskog istorijskog muzeja.
M. IVANOVI]
73
 Z N A M E N I T I S R B I N A K R F U 1 9 1 6 - 1 9 1 8 .

FEQTON

N OV I @I V OT N A
O S T R V U SPASA

K
Pi{e
Krsman MILO[EVI] rf, zeleno ostrvo kako ga mnogi nazivaju, jedan je od bisera Medi-
terana, koji za Srbe ima izuzetan zna~aj. Istorijski trenutak Prvog
svetskog rata u kome je Srpska vojska boravila na Krfu, gde se, posle
Posle dolaska srpskih prelaska vrletne i surove Albanije, oporavila i reorganizovala,
ostavio je brojne spomenike i svedo~anstva tragi~nog i slavnog vre-
vojnika, po~etkom mena.
U mno{tvo svedo~anstava o boravku Srba na tom ostrvu od po~etka
1916. godine, Krf je 1916. do kraja 1918. godine, treba ubrojati kompletan stari deo grada,
koji su Krfqani bri`qivo o~uvali. Sa~uvane su skoro sve gra|evine, cr-
postao ostrvo vaskrsa kve, pla`e... Brojni sadr`aji pru`aju priliku za kulturnu, sociolo{ku, po-
srpske vojske, jer su liti~ku, vojnu i druge analize i studije o boravku jednog naroda, protera-
nog sa svog ogwi{ta, kakav vojna istorija nije zabele`ila.
na wemu svakodnevno @ivot srpskih prognanika na Krfu spasavali su wihov duh, vera, sna-
la`qivost pojedinaca, upu}enost na bli`we. Prema ocenama mnogih, kqu~
oporavqane na hiqade za opstanak Srba u tim dramati~nim i najte`im isku{ewima u nepregled-
nim izbegli~kim kolonama, mar{evima po surovim planinskim, a onda mo-
izmu~enih ratnika. ~varnim i malari~nim bespu}ima, le`i u ~iwenici da su pojedinci bili
ne samo bra}a po krvi, ve} i bra}a po duhu.
U takvim uslovima Najlep{e pesme, od kojih se mnogima i ne zna autor, stihovi rodoqu-
najva`niji zadatak bive poezije, izvanredna slikarska i fotografska ume}a, ra|awe film-
ske umetnosti sve je to za kratko vreme sazdao oporavqeni narodni duh
srpske kulturne elite, na tom pitomom i Srbima dragom ostrvu. U trenucima najve}ih isku{ewa,
fizi~kih i umnih sposobnosti, prilikom prelaska Albanije i prvih dana
pristigle na ostrvo posle dolaska na spasonosni Krf, izmu~ena svest se branila jedinim ras-
polo`ivim sredstvom o`ivqavawem slika ponetih s napu{tenih ogwi-
s narodom, bio je {ta. Gotovo sva zapisana svedo~ewa govore da su posledwe izgovorene
re~i pred smrt bile upu}ene onima koji su ostali u otaxbini. Obra}ali
da vrate `ivot su se roditeqima, `eni, deci, devojci... No, te re~i nisu nisu stizale na
budu}im pobednicima. svoje odredi{te.

74 1. oktobar 2008.
 Sem vojske i izbeglih civila, iz Srbije su izme{tene sve Tokom podu`eg boravka na gr~kom i srpskom ostrvu, okru-
institucije tada{we dr`avne uprave kraq, ~lanovi Vlade i `en morem i nepreglednom daqinom, s teskobom u du{i i bes-
Parlamenta, ministarstva, sudovi i ostale dr`avne ustanove. krajnom qubavqu prema Srbiji, Nu{i} je napisao ~uvenu kwigu
Oni su delili sudbinu vojnika, regruta, u~enika, `ena, dece. Na Devetsto petnaesta i dramu Velika nedeqa. U kwizi Devetsto
Krfu se, tako, na{ao i deo kulturne i politi~ke elite tada{we petnaesta, sem ostalog, Nu{i} iznosi svoja ose}awa prema
Srbije. Tu su svoje stvarala{tvo nastavili mnogi poznati kwi- Otaxbini kojoj je `rtvovao i sina: Otaxbina nije predmet
`evnici, politi~ari, pravnici, matemati~ari, slikari, lekari, ograni~en, oivi~en, utelovqen; Otaxbina je misao, Otaxbina
biolozi, istori~ari, etnolozi, kompozitori, i nebrojeni drugi. je vera, a misao i vera ne umiru... misao i vera se ne gase u
mraku sile; misao i vera ne i{~ezavaju pod udarcima nasiqa.
POZORI[TE BOLA I PONOSA Pone}emo u nedrima, u kraji~ku jedne maramice, pregr{ti ze-
Iako je u javni `ivot u{ao kada je Srbija oskudevala u {ko- mqe srpske; prene}emo te, Otaxbino sobom! Kao {to u pri~e-
lovanim qudima, Branislav Nu{i} (18641938), kwi`evnik, di- {}u kapqica vina sadr`ava svu veli~inu jedne vere i jednog na-
plomata i najve}i srpski komediograf, zahvaquju}i li~noj uporno- uka, tako }e ova pregr{t zemqe sadr`avati u sebi svu veli~inu
sti i uro|enoj vedrini, savladavao je mnogobrojne prepreke koje jedne qubavi za Otaxbinu i qubavi za slobodu... Na toj }emo se
su ote`avale i usporavale prometejske korake wegovog slobodnog pregr{ti zemqe kleti, na woj zavetovati, iz we crpeti potkre-
duha. Mada nikada nije bio u politi~kim vrho- pqewa u danima tuge i snage, u danima pouz-
vima, Nu{i} je vrlo rano krenuo putem mladog dawa i vere...
srpskog radikalizma. Ne prepu{taju}i se li~nom bolu i ko-
Sa tek navr{enih 19 godina, Nu{i} pi- lektivnoj nesre}i, krajem te 1915. godine
{e svoju prvu komediju Narodni poslanik, vidqivoj na svakom koraku, Nu{i} je i na
koja je zbog politi~kih razloga trinaest go- Krfu budio srpski duh. Samo nekoliko me-
dina ~ekala da bi se pojavila na sceni Na- seci posle dolaska, uporedo sa sve ve}om
rodnog pozori{ta (1896). Bile su to godine tugom zbog neprekidnog umirawa iznemoglih
borbi za prodor demokratskih sloboda, Ti- srpskih boraca, na Krfu organizuje pozori-
mo~ke bune, krvavih progona radikalskih {ne predstave za oficire i vojnike. Na im-
ideja. U tom razdobqu (1887) mladi Nu{i} provizovanoj sceni su izvo|ena dela Nu{i-
se na{ao i u zatvoru. Iz Po`areva~ke ka- }a, Sremca, Stankovi}a, Gogoqa... Posebno
znionice vra}a se s novom komedijom Pro- je bio popularan kabare Orfeum, beo-
tekcija. Vide}i s kim ima posla, kraq Mi- gradskog glumca Brane Cvetkovi}a. U wemu
lan se olako li{io Nu{i}evih ~inovni~kih su na srpski na~in prepri~avane razne
usluga u srpskoj vlasti, ali se nekako smi- dogodov{tine na putu do Krfa.
lovao i potpisao ukaz o wegovom postavqe- Kasnije, kao penzioner, u zemqi u kojoj
wu na du`nost diplomatsko-konzularnog penzioner nikada nije bilo lako biti, Nu-
predstavnika u Pri{tini, koja je tada bila {i} je srpskoj pozornici dao komedije koje
pod turskom vla{}u. predstavqaju najvi{e domete Gospo|u mi-
Ma{tovit i spretan organizator, Nu- nistarku, O`alo{}enu porodicu, Beograd
Branislav Nu{i}
{i} je pokretao mnoge dru{tvene akcije i nekad i sad, Dr, Pokojnika, Mister Dolar,
uspe{no ih vodio do kraja. Kada je Beograd podigao glas protiv Op{tinsko dete, Uje`, i dr. Nu{i} je kwi`evnost i pozori{te
odluke Austrougarske da anektira Bosnu i Hercegovinu (1908), svoga doba zadu`io i drugim delima. U najkrupnije poduhvate
na{ao se na ~elu rodoqubivih demonstracija i gotovo preko ubrajaju se istorijska tragedija Nahod i Knez Ivo od Semberi-
no}i napisao komad Haxi Loja, kojim je izra`avao moralnu po- je, a treba pomenuti i drame Pu~ina, Jesewa ki{a, Iza bo`jih
dr{ku narodu Bosne i Hercegovine protiv okupacije. le|a, Tako je moralo biti. Mnogo godina posle wegove smrti,
Nu{i} u~estvuje u Prvom balkanskom ratu (1912), a nakon sve do dana{wih dana, kroz susrete sa pojavama suprotnim
wegovog uspe{nog okon~awa, postaje okru`ni na~elnik u Bitoqu. zdravom razumu, nekima se otme uzdah: Eh, da nam je sad Nu-
Godinu dana kasnije organizuje pozori{te u Skopqu. Wegov sin je- {i}. Ostao je upam}en kao veliki rodoqub, kwi`evnik i najve-
dinac, sa imenom iz narodne pesme Strahiwa Ban, nastavqa o~e- }i srpski komediograf.
vim stopama. Iako je tek na~eo punoletstvo, beogradski maturant
odlazi 1914. godine u dobrovoqce. Posle rawavawa, nedovoqno @IVOT ZLIH SLUTWI
zale~en, vratio se na front. Po{to je ponovo te{ko rawen u Ko- Dve godine pre progla{ewa Srbije za kraqevinu, u Zabla-
lubarskoj bici, u predsmrtnom pismu ocu pi{e: Ja sam pao na }u kod ^a~ka ro|en je velikan srpske moderne poezije Vladislav
braniku Otaxbine za ostvarivawe onih velikih na{ih ideala ko- Petkovi} Dis (18801917). Odrastawe sa dvanaestoro bra}e i
je smo svi mi tako slo`no propovedali 1908. godine. Tim te{kim sestara, od kojih je osmoro umrlo pre nego {to je krenulo u {ko-
gubitkom po~iwe, ali se ne zavr{ava Nu{i}eva golgota. lu, ostavilo je traga na `ivot i delo ~uvenog pesnika. Ve} u sed-
Tokom odstupawa Srpske vojske 1915. godine Branislav mom razredu Gimnazije napisao je svoju prvu pesmu Na prozoru
Nu{i} se sa izbeglim narodom povla~i preko gudura Albanije. sve}a gori. Za Disa savremenici i wegovi prijateqi ka`u bio
Na put u nepoznato krenuo je na du`nosti upravnika Skopskog je osredwi |ak, sa natprose~nim pesni~kim darom.
pozori{ta. Tokom pripreme za te`ak i neizvestan put, neobi~- Oslobo|en od vojske zbog uskih grudi, posle kratkog u~i-
nu sudbinu do`iveo je i rukopis jedne od najzna~ajnijih srpskih teqevawa u selu Prliti ispod Vr{ke ~uke, Dis je sasvim tiho
drama Sumwivo lice, napisane jo{ 1888. godine, a premijerno u{ao u dru{tvo beogradskih velikana, kada se `ivelo po kafa-
izvedene tek 1923. godine. U danima pred premijeru, Nu{i} to nama koje su bile glavna sastajali{ta. Visok i mr{av, podu`e
ovako opisuje: Tamo na dnu fioke, na{ao sam i na ve~itu ro- kose i karakteristi~nih brkova, s nao~arima, biv{i seoski u~i-
biju osu|eno Sumwivo lice i poneo ga sa sobom... Od Pri{ti- teq je uz pomo} Branislava Nu{i}a na{ao prvo zaposlewe u
ne, odakle smo pe{ke morali po}i put Prizrena, morao sam re- prestonici. Od prve plate {tampao je karticu na kojoj je pi-
ducirati rukopise... Odabiraju}i tako i bacaju}i na pod sve salo Dis. Najverovatnije, to je bio sredwi slog wegovog imena
ono {to sam re{io da `rtvujem, do|e na red i Sumwivo lice... VlaDISlav, mada ima i onih koji tvrde da je to ime grada iz
Nisam bio kadar preneti te preko pozornice, a gde li bih bio Danteovog Pakla.
kadar preneti te preko Albanije? Rukopisi su ostali u jednoj Disov kafanski na~in `ivota bitno se promenio posle ven-
arnautskoj ku}i na smrt osu|eni... ~awa sa Hristinom Tinkom, mladom i lepom po{tanskom slu-

75
 FEQTON
ali se nije nikad opijao. Nikad nije psovao
niti je bio bu~an... Voleo je ti{inu i kafu:
ja~u, sla|u, prekuvanu i cigaretu finog du-
vana... Iako nije imao para, imao je li~nog
dostojanstva... Najvi{e smo govorili o poe-
`benicom, koju je odmah smestio u svoje stihove. ziji, kwi`evnosti, pozori{tu...
Veoma privr`en porodici i prijateqima, sa dvo-
je dece, Gordanom i Mutimirom, do~ekao je rato- PLAVA GROBNICA
ve balkanske i svetski, porodi~ni rastanak, ne- Poreklom iz beogradske zanatske po-
sre}u... rodice, lirski i dramski pesnik Milutin
U Prvom balkanskom ratu (19121913) Dis Boji} (18921917), jo{ kao gimnazijalac pi-
je ratni izve{ta~, a u Prvom svetskom ratu, kra- sao je stihove i {tampao ih u Vencu, Novoj
jem tragi~ne 1915. godine, nalazi se u ogromnoj iskri, Delu, Savremeniku, Srpskom kwi`ev-
masi vojske i izbeglica, koja se, preko albanskih nom glasniku. Kao saradnik Dnevnog lista i
vrleti, povla~ila ka jadranskoj obali. Na tom Pijemonta pisao je ~lanke i pozori{ne kri-
surovom putu potresali su ga prizori utvara tike. Pred Prvi svetski rat (1914) izdao je
smrti, koje je susretao na svakom koraku. Tuguju- prvu kwigu, Pesme, o kojoj je Jovan Skerli}
}i za porodicom koja je ostala u ^a~ku, bo- napisao svoj posledwi prikaz.
lestan i iscrpqen, polumrtav je stigao na Vladislav Petkovi} Dis
Sa dvadeset tri godine, kao student
Krf. Nakon kra}eg oporavka, s grupom srpskih ~iste filozofije, povla~io se sa Srp-
intelektualaca odlazi u Francusku, ve} podosta skom vojskom preko vrletne Albanije i te-
na~et tuberkulozom, bole{}u mnogih srpskih pesnika. {ko bolestan nekako stigao do Krfa. Po-
Kada je u jesen 1916. dobio pismo od svoje supru- sle oporavka u Francuskoj, kratko vreme
ge i doznao da nije primala ono malo novca koji joj je radio je kao ~inovnik u Ministarstvu unu-
slao preko prijateqa sa Krfa, Dis u te{koj depresiji tra{wih dela, a onda, do smrti, nalazio
odlu~uje da se vrati na to ostrvo. Pred samo ukrcava- se u Solunu. Sara|ivao je u krfskom Za-
we na brod u Marseju, pi{e `eni: Putujem danas. Da bavniku u`ivaju}i ugled najaktivnijeg pe-
se oprostimo... Ja bih sebe kaznio smr}u {to sam u snika na{e emigracije. U Solunu je {tam-
ovim prilikama poverovao drugima... pao svoju drugu kwigu Pesme bola i ponosa,
Disova sudbina je htela da wegova smrt ne bude od koje je sa~uvano samo nekoliko prime-
poput smrti mnogih srpskih pisaca. Nije umro od su- raka. Za kratko vreme napisao je jo{ dve
{ice, ve} se utopio u Jonskom moru kad je brod, kojim kwige pesama i vi{e drama, od kojih su mu
je putovao na Krf, torpedovala nema~ka podmornica. najboqe Kraqeva jesen i Uro{eva `enid-
Bilo je to pred zoru 17. maja 1917. godine. Ti{inu
praskozorja iznenada je presekao jauk sirene na bro- Milutin Boji} ba, {tampana na Krfu.
Kao lirski pesnik, Boji} pripada onoj
du Italija. Udarac torpeda bio je strahovit. La|a je posko- generaciji koja je u {kolskim klupama do`ivela aneksiju Bosne i
~ila poput rawenog `drebca, zabele`io je jedan od malog bro- Hercegovine, na studijama Prvi i Drugi balkanski rat, a kod pr-
ja pre`ivelih. Jedini ~ovek koji je u nastalom haosu ostao pri- vih slobodnih koraka tragi~ne posledice Prvog svetskog rata.
bran, mirno je skinuo nao~are i stavio ih u xep... Pomogao je Upam}en je kao pesnik nacionalnog bola i ponosa. @ive}i, mi-
mornarima da u ~amce prvo strpaju decu i `ene... La|a je muwe- {qu i emocijom, vi{e u svetu svojih romanti~nih nacionalnih
vito tonula. U{ao je me|u zadwima u posledwi ~amac... Stra- ideala nego na krvavom tlu svog vremena, on je, po oceni jednog
{an vrtlog koji je brod stvorio u trenutku kada je potonuo, po- od kriti~ara vi{e opevao naciju nego narod, vi{e otaxbinu ne-
vukao je za sobom i ~amac. Dva dana posle potapawa Itali- go zemqu. Wegovi biblijski motivi Vavilon, David, Saloma i
je, izvu~eno je telo pesnika, a u xepovima su mu na|eni samo Magdalena, u pesmama, a carevi i velmo`e u lirskim dramama,
sklopqeni nao~ari i drahma i po. Posle va|ewa, wegovo telo simboli su kulta sna`ne li~nosti. Kao pesnik retkog verbalnog
je ponovo vra}eno moru, pa je pesnik ostao i bez nadgrobnog talenta, Boji} je stvarao sna`ne, zvonke i `ivahne stihove sa pu-
obele`ja. no akcenata.
Tvorac je nekoliko prvorazrednih patriotskih pesama, a
UTOPQENE DU[E me|u wima je najpoznatija Plava grobnica. Najve}a srpska grob-
nica izvan Srbije, sa Boji}evim perom, dobila je svoj poetski
Bio je to kraj za pesnika Vladislava Petkovi}a Disa, autora spomenik. Bolestan i skrhan, posmatrao je sa krfske obale ka-
Utopqenih du{a (1911. godine), jedne od najlep{ih i najzna~ajnijih ko brodovi danima odnose be`ivotna tela srpskih mladi}a i
kwiga poezije na srpskom jeziku. Imao je tada samo 37 godina. pola`u ih na obli`wem ostrvu Vido i u dubine Jonskog mora.
Kao pesnik i boem, Dis je jedan od najzna~ajnijih i najta- Plava grobnica je i do danas ostala najuverqiviji svedok o tra-
lentovanijih liri~ara svog vremena. Prema op{toj oceni, Di- gediji srpske mladosti. U drugoj strofi, pesnik ka`e:
sova lirika je autenti~na i senzibilna, muzikalna, okrenuta
intimnom unutra{wem `ivotu i ma{tarewu. Wegov pesimizam Tu na dnu, gde {koqke san umoran hvata,
autenti~no izra`ava viziju smrti, zlih slutwi i dubok li~ni I na mrtve alge tresetnica pada,
bol, uz ose}awe da mu `ivot prate senke tragedije. Le`i grobqe hrabrih, le`i brat do brata,
Iz Disove kwige poezije Utopqene du{e izdvajaju se pesme Prometeji nade, apostoli jada.
Tamnica, Nirvana, Mo`da spava. Tokom boravka na Krfu i le-
~ewu u Francuskoj napisao je i objavio nekoliko pesama iz ci- Te{ko bolestan i iznuren, Milutin Boji} nije do~ekao pro-
klusa Nedovr{ene pesme. boj Solunskog fronta i pobedonosni povratak u otaxbinu. Umro
Sima Pandurovi}, Disov pesni~ki drug i pobratim, osta- je od tuberkuloze 8. novembra 1917. godine u Solunu. Imao je
vio je i ovaj zapis o slavnom pesniku: Ve}i deo dana i no}i tada samo 25 godina. Uz najvi{e po~asti, sahrawen je na Srp-
provodio je u kafani. Kao da je smatrao da je to najhumanija so- skom vojni~kom grobqu na Zejtinliku. Wegovi posmrtni ostaci
cijalna ustanova. Nije bio ni gurman ni pijanac. Jeo je retko, su posle rata preneti u Beograd.
malo, mrqavo i bez voqe. Voleo je da popije ~a{u dobrog vina, (Nastavak u slede}em broju)

76 1. oktobar 2008.

DOGODILO SE...
5. oktobar 1912.
Potpisnice Balkanskog saveza
Srbija, Bugarska i Crna Gora
predale su ultimativnu notu Tur-
skoj. Crna Gora je 8. oktobra
1912. objavila rat Turskoj, a su-
tradan je jedna crnogorska ~eta
napala turski polo`aj. Time je
po~eo Prvi balkanski rat.
5. oktobar 1915.
Sna`nom artiqerijskom vatrom
du` celog fronta na Dunavu, Savi
i Drini, po~ela je ofanziva Cen-
tralnih sila na Srbiju. Napadom
sa le|a na Srbiju, 6. oktobra
1915, Bugarska se ukqu~ila u Pr-
vi svetski rat na strani Central-
nih sila. Udru`enim nema~kim,
austrougarskim i bugarskim tru-
pama komandovao je mar{al Au-
gust Mekenzen.
5. oktobar 1954.
Velika Bri-
tanija, SAD,
Jugoslavija
i Italija
potpisale su
Londonski
memorandum
o tr{}an-
skoj krizi,
kojim je do-
tada{wa
Slobodna Teritorija Trsta pode-
qena izme|u Jugoslavije i Itali-
je. Dve susedne zemqe su garanto-
vale puna prava nacionalnim ma-
winama, a vlada u Rimu preuzela
je i obavezu da odr`ava slobodnu
luku u Trstu.
7. oktobar 1912.
Drugi pe{adijski puk Kwaz Mi-
hailo zapo~eo je svoj ratni put
kroz balkanske i Prvi svetski
rat. U Prvom balkanskom ratu
puk je u~estvovao u Kumanovskoj,
Prilepskoj i Bitoqskoj bici, a u
Drugom u Bregalni~koj bici. Zbog
siline i izdr`ivosti svojih bo-
raca, puk dobija epitet gvozde-
ni. U Prvom svetskom ratu puk
u~estvuje u Cerskoj bici i bici
na Gorni~evu, a 1918. u osloba-
|awu Ni{a, potom sti`e sve do
Temi{vara. U ~ast Drugog pe{a-
dijskog puka Kwaz Mihailo, 7.
oktobar se Vojsci Srbije obe-
le`ava kao Dan Tre}e brigade
kopnene vojske.
7. oktobar 1912.
U Vojsci Srbije 7. oktobar je Dan
Sedmog centra za obuku.
Obele`ava se u znak se}awa na
dan oslobo|ewa Leskovca 1918.
godine.
8. oktobar 1915.
Komandant Drugog bataqona Dese-
tog puka major Dragutin Gavrilo-
vi} izdao je zapovest braniocima
Beograda, odnosno borcima
Drugog i Tre}eg bataqona Desetog
puka i delovima Sremskog dobro-
voqa~kog odreda, posledwoj od-
brani srpske prestonice pred
agresijom Nemaca, Austrijanaca i
Ma|ara: Ta~no
u 15 ~asova ne-
prijateq se ima
razneti va{im
silnim juri{em,
va{im bomba-
ma i bajoneti-
ma. Obraz Beograda, na{e pre-
stonice, ima da bude svetao. Voj-
nici, junaci, Vrhovna komanda iz-
brisala je na{ puk iz svog brojnog
stawa... Na{ puk je `rtvovan za
~ast Otaxbine i Beograda. Vi ne-
mate vi{e da se brinete za va{e
`ivote, koji vi{e ne postoje. Zato
napred u slavu! U juri{u su izgi-
nuli gotovo svi branioci, a major
Gavrilovi} je te{ko rawen.
10. oktobar 1918.
Prva srpska armi-
ja po~ela je opera-
cije osloba|awa
Ni{a, uprkos upo-
zorewu vrhovnog
komandanta save-
zni~kih snaga na
Balkanu francuskog generala Luja
Fran{e Deperea da je to srqawe
u avanturu. Uprkos neverici
saveznika, srpska vojska je, gone}i
austrijsku i nema~ku vojsku doli-
nom Ju`ne Morave, 12. oktobra u
muwevitom napadu pod komandom
vojvode Petra Bojovi}a, oslobo-
dila Ni{ i primorala okupatore
na povla~ewe ka severu.
15. oktobar.
U Vojsci Srbije 15. oktobar je
Dan ^etvrtog centra za obuku Va-
qevo. Obele`ava se u znak se-
}awa na dan oslobo|ewa Vaqe-
va 1918. godine.
VREMEPLOV
MOBILIZACIJA SRPSKE VOJSKE
1912. GODINE
Ukazom kraqa Petra Kara|or|e-
vi}a od 30. septembra 1912. nare|ena
je op{ta mobilizacija srpske vojske. Jo{
iste no}i narodu cele Srbije je veoma
brzo i organizovano objavqena mobi-
lizacija pomo}u unapred pripremqenih
ugovorenih signala: paqewem velikih
buktiwa na uzvi{ewima, zvonima sa
svih crkava, pucawem prangija. I najza-
ba~enija sela jo{ iste no}i znala su za mobilizaciju. Za
prvi dan mobilizacije odre|en je 3. oktobar.
Prema mobilizacijskom planu bilo je odre|eno da
se Vrhovna komanda mobili{e u Beogradu, a {tabovi
Prve, Druge i Tre}e armije u Para}inu. Timo~ka divizi-
ja prvog poziva, koja je ulazila u sastav Druge armije,
mobilisana je u Negotinu (13. puk), Kwa`evac (14. puk),
Para}inu (15. puk) i Zaje~aru ([tab divizije, 20. puk i
sve ostale jedinice).
Po{to se oslobodila~ki rat protiv Turske u narodu
`eqno o~ekivao, celu zemqu zahvatalo je veliko odu{ev-
qewe. U ve}ini pukova skoro svi obveznici su do{li ve}
prvog i drugog dana mobilizacije. Do{li su ne samo ob-
veznici koji su bili pozvani, ve} i oko 20.000 neraspo-
re|enih, od kojih je formirano {est prekobrojnih pukova
prvog poziva. Ve} 15. oktobra najve}i deo snaga bio je
prikupqen na koncetracijskoj prostoriji, a tri dana ka-
snije zavr{en je strategijski razvoj srpske vojske.
Brzina kojom je izvr{ena mobilizacija srpske voj-
ske iznenadila je nepripremqenu Tursku, koja je time bi-
la preduhitrena i dovedena u nepovoqnu situaciju, {to
se ubrzo odrazilo na ishod ratnih doga|aja.
OKUPACIJA SRBIJE 1915. GODINE
Pod komandom feldmar{ala Augusta Makanzena, au-
strougarska i nema~ka vojska od gotovo pola miliona voj-
nika, deset eskadrila aviona i brojnom re~nom flotilom
na Dunavu i Savi, 6. oktobra 1915. napale su Srbiju. Au-
strougarska 3. armija forsirila je Savu i Dunav kod Beo-
grada, a nema~ka 1. armija Dunav kod Smedereva i Kostol-
ca. I pored herojstva branilaca Beograda, vi{estruko
nadmo}ne austrougarske i nema~ke snage zauzele su grad.
Do 15. oktobra, uprkos krajwem po`rtvovawu srpskih tru-
pa, austrougarske i nema~ke jedinice zauzele su, pored
Beograda, Smederevo, Po`arevac, Golubac, i stvorile
{iri mostobran ju`no od Dunava i Save.
No}u 15. oktobra, bez objave rata, pre{le su u na-
pad i dve bugarske armije, potisnule slabe srpske jedini-
ce, prodrle u dolinu Morave kod Vrawa i do 22. oktobra
zauzele Kumanovo, [tip, Skopqe i prekinule moravsko-
vardarsku komunikaciju. Nema~ka vojska je, od 23. oktobra
do 22. novembra, produ`ila da nadire u unutra{wost Sr-
bije pravcem prema Kragujevcu, i vi{e puta poku{ala da
okru`i i uni{ti srpsku vojsku. Srpska Vrhovna komanda je
nameravala da Prvom armijom izvr{i protivudar u desni
bok austrougarske 3. armije, stvaraju}i vreme dok savez-
nici iz Soluna ne priteknu u obe}anu pomo} i u|u u zaje-
dni~ki front u rejonu Skopqa.
Napad austrougarske, nema~ke i bugarske vojske u ok-
tobru i novembru 1915. godine, primorao je srpsku vojsku
da preko Crne Gore i Albanije napusti Srbiju. Od
420.000 qudi, koliko je brojala srpska vojska u oktobru
1915. godine, strahote rata i povla~ewa pre`ivelo je
mawe od 150.000 srpskih vojnika.
Pripremio Miqan MILKI]
77
 DUHOVNOST

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM V E RSK I P RAZ N I C I

NE^ASNOST
1-15. oktobar
Pravoslavni

Z
japi bezdan zinuo u savremenom svetu. Wegov po~etak se`e 3. oktobar Sveti velikomu~enik Jevastatije
daleko, do u 19. vek. Wegovu istinsku dubinu, ~ini se, jo{ 6. oktobar Za~e}e svetog Jovana Prete~e
nije mogu}e dosegnuti. Nemogu}e ga je ne prime}ivati zbog i Krstiteqa Zadu{nice
slepila ili kratkovidosti; pre bi prili~ilo da ga osmotrimo 7. oktobar Sveti velikomu~enik Tekla; prep. Simon,
spokojno i odlu~no. Na jednoj ivici bezdana stoje qudi koji bra- sv. kraq Vladislav i prep. David
ne svoje dostojanstvo, ozbiqno, sveta~ki se odnose}i prema svo- 9. oktobar Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov
joj ~asti; na drugoj qudi koji preziru ~ast kao bur`oasku pred- 12. oktobar Prepodobni Karijak Ot{elnik
rasudu, koji prihvataju lupe{ku ne~asnost za temeq `ivota. Dve Mihoqdan
nepomirqive protivre~nosti, dva svetska tabora, povezana je- 14. oktobar Pokrov Presvete Bogorodice
dan s drugim, kao da i ne, kao `ivot i smrt, kao sazdawe i Jevrejski
razru{ewe. Jer se nesre}nik kotrqa u propast. oktobar Ro{ a{ana
^etiri stupwa, jedan za drugim, obele`avaju hod ne~asnosti. 9. oktobar Jom akipurin
Ona po~iwe od najprostijeg ne~asnog dela. Kad ga u~ini, 14. i 15. oktobar Sukot
~ovek jo{ nije obe{~a{}en, ali wegova ~ast je ve} izlo`ena
proveri. To je vreme isku{ewa: ovde treba u~initi izbor
staviti se na stranu ~asti, ~asno osuditi svoje ne~asno delova-
we i odbaciti ga; ~ast se obnavqa ve} i samim tim da joj ostaje{
veran i promatra{ svoje istinsko ja u istinskom svetlu. Lo{ POKROV PRESVETE
postupak mo`e da u~ini svako; tu je osnovna stvar ne u slu~a-
ju, ve} u rezultatu: da li se ~ovek uzdi`e ka razumevawu istine, BOGORODICE
da li }e nadaqe ostati nepokolebqivo ~astan.
Ali, on }e se skotrqati nadole, na drugu stepenicu, ako Crkva je oduvek prosla-
poku{a da opravda ne~astan postupak koji je u~inio. Za to mu vqala Presvetu Bogorodicu
je potrebno da preina~i ta~no ose}awe ~asti i da prevratni~- kao pokroviteqicu i za{tit-
ki pretvori dobro u zlo. Izopa~eno ose}awe da }e se protivi- nicu hri{}ana, koja je svojim
ti, sve dok bespovratno ne bude obogaqeno ili dovedeno do molitvama umilostivila Boga
}utawa. La`na kazuistika zave{}e ga u ~estar la`nih zakqu- prema nama gre{nima. Bez-
~aka, neta~no svedenih ra~una i himera. Na taj na~in, sam ~o- broj puta pomagala je pojedin-
vek radi na sopstvenoj ne~asnosti, i uskoro }e oti}i toliko cima i narodima, u ratu i mi-
daleko da ve} ne}e ni ose}ati po{tovawe prema svetiwi, niti ru, svuda u nevoqama. Doga|aj
uva`avawe prema onome ko ga zaslu`uje. On }e ravnodu{no gu- koji crkva praznuje desio se
tati mutnu vodu be{~a{}a, ve} prema woj i ne ose}aju}i od- 14. oktobra 911. godine, u
vratnost. vreme cara Lava Mudroga
Prvi put je ~ast {tetna suvi{nost, ru`na smetwa, treba (Filosofa). Bilo je sveno}no
je savladati i odstraniti; neophodno je odvojiti qude od razu- bdewe u Bogorodi~inoj crkvi
mevawa ~asti, teoretski i prakti~no ih naviknuti na be{~a{}e. Vlaherne u Caringradu. Cr-
Nije za~u|uju}e da se oni obra}aju ne qudima uva`enim, sa ose- kva je bila puna naroda, a negde u pozadini je stajao Andrej Ju-
}awem ~asti, nego pre krugovima deklarisanih elemenata dru- rodivi sa svojim u~enikom Epifanijem. U ~etiri sata posle po-
{tva: okorelim robija{ima, profesionalnim lupe`ima, onima no}i, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa raspro-
koji su se pustili niz vodu. Za ne~asnog ~oveka, ~astan ~ovek je strtim omoforom iznad naroda, kao da ih pokriva tom ode}om.
trn u oku: vi{ezna~an, preziru}i, `ivi prigovor, sre}ni bur- Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru i blistala okru`ena
`oa koga treba slomiti eksproprijacijom imovine, monopolom apostolima, svetiteqima, mu~enicima i devicama. Sveti Andrej
poslodatvstva, terorom i, pri tom, sve to, u celom svetu. je pokazao rukom Epifaniju i upitao ga da li i on vidi Caricu
Tako zapo~iwe proces be{~a{}a, od jednostavnog, ~esto i gospo|u kako se moli za sav svet, {to je on za~u|en potvrdio.
slu~ajnog postupka, a zavr{ava se xinovskim planom obe{}a- Zbog tog doga|aja uvedeno je praznovawe, da nas podse}a na taj
{}ewa svih qudi. Taj plan je predvi|en za svakog ne~asnog ~ove- trenutak i stalno pokroviteqstvo Presvete Bogorodice kad god
ka, za svakog ko je izgubio odliku dostojanstva i samopo{tova- to, u nevoqama, od we molitveno tra`imo.
wa, svakog ko baca qagu na svetiwe i na svoju reputaciju on

JOM AKIPURIN
ra~una na sve sebi sli~ne, kako bi pobedila stvar be{~a{}a na
zemqi, kako bi ~asne qude porazili, podjarmili i obe{~astili.
U savremenom svetu otvara se zijaju}i bezdan, On se stre-
Jom kipur ili Jom akipurin je praznik pomirewa, pokajawa
lovito {iri. On nije slu~ajan; on je principijelan; on nema dna.
i pra{tawa. Praznuje se desetog dana sedmog meseca ti{rija, a
I samo naivni mogu verovati da }e im uspeti neo{te}eno se iz-
provodi se u hramu, u molitvi i postu. Toga dana svaki vernik
vu}i, mimo wega.
nosi u sebi zakone Tore, milosr|e i uzvi{eno ose}awe zajedni-
Dana{wi hri{}anski svet ostao je samo upola hri{}an-
{tva sa svim qudima. Jom kipur je vrhunac i zavr{etak deseto-
ski. Samim tim, on je izgubio bo`anstveni isto~nik istinskog
dnevnog razdobqa pokajawa koje po~iwe na Ro{ a{ana.
dostojanstva. Ho}e li mu po}i za rukom da izdr`i pred sveop{tim
Osnovne misli Jom kipura jesu kajawe, moralni optimizam
be{}a{}em?
Ivan A. IQIN i {iroko saose}awe za qudske patwe uop{te, posebno za patwe
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim Jevreja. Misao o pokajawu smatra se jednom od najsvetlijih pou-
Svetigora, Cetiwe 2001. ka jevrejstva.

78 1. oktobar 2008.
 J E D A N A E S T I P A D O B R A N S K I V I [ E B O J

NAJBOQE LICE
SPECIJALACA

Najboqe rezultate na ovogodi{woj

manifestaciji ostvarila je Prva ekipa
63. padobranskog bataqona, u kome su bili
kapetan Milovan Mili}, potporu~nik
Mladen Stamenkovi}, vodnik Ivan Miti}
i desetar Miladin Gojkovi}. Drugo mesto
pripalo je Drugoj ekipi te jedinice, dok se
za tre}e izborila ekipa 72. izvi|a~ko
-diverzantskog bataqona. Najboqi strelac
bio je stariji vodnik Milan Radosavqevi}.

ekipe su logorovale na obalama Bovanskog jezera.

Padobranski vi{eboj pratili su zamenik komandanta Kopnene
vojske general-major Aleksandar @ivkovi}, komandant Specijalne
brigade brigadni general Ilija Todorov. ^lanovi Vrhovne sudijske
komisije, koje je predvodio potpukovnik Sava Iri{ki}, vodili su
ra~una da takmi~ewe protekne u skladu sa sportskim duhom i
propozicijama.
Nema sumwe da su pripadnici specijalnih jedinica u potpunos-
ti ispunili zahteve generala @ivkovi}a, koji je otvaraju}i pado-
branski vi{eboj od wih zahtevao da na takmi~ewu poka`u svoje na-
jboqe lice sna`ne, odgovorne, vrhunski obu~ene i uvek spremne
padobrance.
Jo{ jednom se potvrdilo da padobranski vi{eboj najnaporni-
je i najsvestranije nadmetawe u Vojsci Srbije zahteva od takmi~ara
General-major Aleksandar @ivkovi} zamenik komadanta KoV
znawa, snala`qivost i ve{tinu. Prema re~ima na~elnika Odseka
i brigadni general Ilija Todorov komadant Specijalne brigade za specijalne jedinice iz Kopnene vojske pukovnika Slavoquba
na otvarwu padobranskog vi{eboja An|elkovi}a, ovogodi{wa manifestacija predstavqala je najboqu
proveru obu~enosti specijalnih jedinica za izvr{avawe namenskih
speh padobranske ekipe Vojske Srbije jo{ je ve}i kada se ima u zadataka.
vidu da su na po~etku takmi~ewa ostali bez jednog ~lana. Naime, Posle `estokih borbi za svaki poen, sumirani su rezultati, a
stariji vodnik Milan Svetozarevi} povredio se u zavr{nici najuspe{niji sportisti progla{eni su na sve~anosti u Pan~evu, kada
padobranskog skoka, a po pravilima vi{eboja, zamene ~lanova je obele`en Dan specijalne brigade 29. septembar. Pehare i na-
ekipe dozvoqene su samo do ulaska u avion. Wegovi drugovi grade pobednicima predao je komandant Kopnene vojske general-pot-
nadoknadili su izostanak i trijumfovali. pukovnnik Mladen ]irkovi}.
Pripadnicima Druge ekipe padobranskog bataqona pripalo je Z. MILADINOVI]
drugo mesto, a bronzane medaqe zaslu`ili su ~lanovi ekipe 72. Snimio S. \OR\EVI]
izvi|a~ko-diverzantskog bataqona. Za najboqeg strelca u disci-
plinama ga|awa iz pi{toqa, ga|awa iz automatske pu{ke, bacawa
bombe i ga|awa no`em progla{en je stariji vodnik Milan Ra-
dosavqevi}, iz bataqona za protivteroristi~ka dejstva.
Nadmetawe na atraktivnom i nesvakida{wem vojni~ko-sport-
skom takmi~ewu zapo~elo je 27. septembra grupnim padobranskim
skokom u blizini sela Brdarac, a zavr{eno dan kasnije ga|awem iz
automatske pu{ke na poligonu [umatovac, nadomak Aleksinca.
Za dva dana, {est peto~lanih ekipa pre{lo je stazu od 46 kilo-
metara i izvr{avalo vojni~ke zadatke, poput orijentacije, bacawa
bombe u metu, izvla~ewa rawenika, savla|ivawa `i~ane prepreke
puzawem, pretresa terena, izvla~ewa vozila, ga|awa iz pi{toqa CZ
99, savla|ivawa vodene prepreke desantnim ~amcem, pewawa uz u`e,
prelaska preko prepreke pomo}u horizontalnog u`eta, savla|ivawa
kontaminiranog zemqi{ta, ga|awa no`em u metu i ga|awa au-
tomatskom pu{kom M-70 AB2. U pauzi izme|u dva takmi~arska dana
 VOJNA PO[TA 6972 BEOGRAD
Raspisuje

KONKURS
za prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima (po mestima slu`bovawa)

BEOGRAD da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora

VES 72701 (voza~ ujedno i elektromehani~ar) 1 izvr{ilac od najmawe {est meseci,
KA^AREVO da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,
VES 72701 (voza~) 1 izvr{ilac da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu
VES 71101 (~uvar) 4 izvr{ioca slu`ewa vojnog roka,
STARI BANOVCI da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu,
VES 71101 (~uvar) 4 izvr{ioca odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi.
U@ICE (Zlatibor)
VES 72403 (kuvar) 1 izvr{ilac POSEBNI USLOVI:
NI[
VES 71101 (~uvar) 4 izvr{ioca da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju kon-
kuri{u,
USLOVI KONKURSA: da poseduju polo`eni voza~ki ispit kategorije B i C i da poseduju
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju sle- radno iskustvo na poslovima voza~a u trajawu od najmawe 3 (tri)
de}e uslove: godine (samo za kandidate za voza~e m/v).

OP[TI USLOVI: NA^IN KONKURISAWA:

da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu ( {to utvr|uje nadle- Kandidat koji ispuwava uslove Konkursa podnosi zahtev za prijem u
`na vojno lekarska komisija), vojnu slu`bu vojnoj po{ti 6972, Beograd, i prila`e slede}e:
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj autobiografiju,
specijalnosti, odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u, izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),

80 1. oktobar 2008.
 VOJNA AKADEMIJA
Raspisuje
KONKURS
za izbor nastavnika i saradnika u {kolskoj 2008/2009. godini
a) Za nastavnike ve{tina:
1. Za u`u oblast Strategija, izbor
dva u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, zavr{eno G[U)
2. Za u`u oblast Strategija, izbor
jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, zavr{eno K[U)
3. Za u`u oblast Borbeni sistemi SRS PVO, izbor
jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, VES 31398)
4. Za u`u oblast Radarski sistemi SRS PVO, izbor
jedan u zvawe predava~ (posebni uslovi: PVL, VES 32177)
5. Za u`u oblast Raketni sistemi PVO NEVA-M, izbor
jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, VES 31398)
b) Za saradnike:
1. Za u`u nau~nu oblast Telekomunikacije, izbor
jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ene
osnovne studije iz oblasti za koju se bira)
2. Za u`u nau~nu oblast Matematika, izbor
dva u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ene
osnovne studije iz oblasti za koju se bira)
3. Za u`u nau~nu oblast Geografija, izbor
jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ena VA)
v) Za spoqne saradnike nastavnike:
1. Za u`u nau~nu oblast Elektronika, izbor
dva u zvawe docent (posebni uslovi: CL, doktor nauka iz oblasti za
koju se bira)
2. Za u`u nau~nu oblast Logistika odbrane, izbor
jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor nauka iz oblasti menax-
menta)
3. Za u`u nau~nu oblast Logistika odbrane, izbor
jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor tehni~kih nauka)
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
uverewe iz Op{tinskog odeqewa da se protiv wega ne vodi
krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od
{est meseci),
potvrdu vojnog odseka da je slu`io vojni rok (ne stariju od {est
meseci)
fotokopiju vojni~ke kwi`ice,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u
sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e),
nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj osposo-
bqenosti za vojnu slu`bu,
stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon izvr{ene
bezbedonosne provere kandidata.
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji
kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kan-
didate nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu,
ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razma-
trani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu
izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklo-
pqeni ugovori o prijemu vojnika po ugovoru na odre|eno vreme u
trajawu od 3 (tri) godine.
Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.
Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na tele-
fon: 011/3053-211 ili 011/3053-282.
g) Za spoqne saradnike nastavnike ve{tina:
1. Za u`u oblast Strategija, izbor
jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, zavr{eno G[U)
2. Za u`u oblast Operatika, izbor
jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, oficir roda veze, zavr{e-
no G[U)
3. Za u`u oblast Logistika odbrane, izbor
tri u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, zavr{eno G[U)
4. Za u`u oblast Vojna tehnika i oprema jedinica ViPVO, izbor
jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, zavr{eno G[U)
5. Za u`u oblast Vojna tehnika i oprema jedinica ViPVO, izbor
jedan u zvawe predava~ vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, zavr-
{eno K[U)
d) Za spoqne saradnike saradnike:
1. Za u`u nau~nu oblast Za{tita od NHB oru`ja, izbor
jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka iz obla-
sti za koju se bira)
2. Za u`u nau~nu oblast Taktika jedinica ViPVO, izbor
tri u zvawe asistent - pripravnik (posebni uslovi: PVL, oficir avija-
cije, pilot aviona N - 62)
USLOVI KONKURSA I NA^IN KONKURISAWA
Pored posebnih uslova, navedenih za svaku ta~ku ovog konkursa kandida-
ti moraju da ispuwavaju i slede}e uslove:
1) da su dr`avqani Republike Srbije;
2) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar (ne odnosi
se na lica iz gra|anstva);
3) da su osnovne studije zavr{ili sa prosekom najmawe 8 (osam) - odnosi
se samo na lica koja konkuri{u za zvawe asistenta - pripravnika,
predava~a i vi{eg predava~a;
4) da ispuwavaju i ostale uslove za izbor u zvawe nastavnika za koje
konkuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noi-
stra`iva~kim ustanovama i Statutom VA.
Kandidati iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije molbe za izbor pod-
nose redovnim putem, na adresu VP 2977, Beograd, sa naznakom za
konkurs, a kandidati iz gra|anstva li~no ili po{tom na adresu: Voj-
na akademija, Pavla Juri{i}a [turma br. 33, Beograd. U molbi oba-
vezno navesti adresu i telefon, u`u nau~nu oblast za koju se podnosi
molba i brojnu oznaku u`e nau~ne oblasti u konkursu.
Uz molbu svi kandidati treba da prilo`e:
dokaze o ispuwavawu svih uslova konkursa;
biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom radnih du-
`nosti;
bibliografiju objavqenih nau~nih i stru~nih radova sa primercima
radova.
Pored navedenih dokumenata profesionalna vojna lica treba da dosta-
ve i upitnik za preme{taj (popuwen i overen) i saglasnost nadle`ne
pretpostavqene komande, a lica iz gra|anstva da dostave jo{: izvod
iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu, uverewe da se
protiv wih ne vodi krivi~ni postupak i uverewe da nisu ka`wavani.
O rezultatima konkursa kandidati iz Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije bi}e obave{teni redovnim putem, posredstvom svojih komandi,
a kandidati iz gra|anstva na dostavqenu ku}nu adresu.
Nepotpune i neblagovremeno podnete molbe ne}e biti razmatrane.
Konkursna dokumentacija ne}e se vra}ati. Konkurs je otvoren 15 dana od
dana objavqivawa.
VOJNA AKADEMIJA
PONI[TAVA SE
Konkurs za izbor i reizbor nastavnika, saradnika i nastavni-
ka iz oblasti ve{tina u {kolskoj 2008/2009. godini objavqen u ma-
gazinu ODBRANA, broj 72, od 15. 09. 2008. godine u delu koji se od-
nosi na izbor jednog lica u zvawe predava~, za u`u oblast Telekomu-
nikacije (pod a), redni broj 10.
81
 [AH

IZABRANA PARTIJA PROBLEM

FI[ERIJADA
Fi{er Petrosjan
Buenos Aires, 1971.
1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Sc6 4.Sf3
Sf6 5.ed5
Drugi put u tom me~u sovjetski ve-
lemajstor primewuje Francusku od-
branu. Ovo je posledwa partija, u
kojoj Petrosjan `eli da makar ubla-
`i katastrofu. Bobi vodi sa 5,5:2,5
i ne pada mu na pamet da posao pri-
vede kraju mirnim remijem. Pre toga
je pregazio Tajmanova sa nulom, a do
ove partije Jermenin je zabele`io
samo jednu jedinu pobedu. Neko je po-
bede Amerikanca nazvao fi{eri-
jadom, a posle pobede nad Spaskim
naredne godine u me~u za {ampion-
sku krunu, svet je zahvatila prava
fi{eromanija.
5ed5 6.Lb5 Lg4 7.h3 Lf3 8.Df3
Le7 9.Lg5 a6 10.Lc6 bc6 11.0-0 0-
0 12.Tfe1 h6 13.Lh4 Dd7 14.Te2 a5
15.Tae1 Ld8 16.b3 Tb8 17.Sa4 Se4
18.Ld8 Tbd8 19.Df4 Dd6 20.Dd6 cd6
21.c4 Sf6 22.Tc1 Tb8 23.cd5 cd5
24.f3 Sh5 25.Tc6 Sf4 26.Td2 Tfe8
27.Td6 Te1 28.Kf2 Th1 29.Kg3 Sh5
30.Kh4 g6 31.Td5 Te8 32.Ta5 Tee1
Beli: Kh4, Ta5, Td2, Sa4, a2, b3, d4,
f3, g2, h3
Crni: Kg8, Te1, Th1, Sh5, f7, g6, h6
Crni je ispucao svu municiju, ma-
terijalno je mnogo slabiji, a direkt-
nih matnih pretwi nema
33.Sc3 Sf4 34.Kg4 Se6 35.Te5
f5 36.Kg3 f4 37.Kh4 Kh7 38.Se4 g5
39.Kg4 Sg7 40.Sg5 hg5 41.Te1 Te1
42.Kg5 Se6 43.Kf5 Te2 44.Te2 Sd4
45.Ke5 Se2 46.a4 1:0
REKLI SU
Mo`da sam posledwa osoba koja
ima {ansu da pobedi ma{inu.
Vladimir Kramnik
uo~i me~a sa Fricom 10
ZANIMQIVOSTI Klebaner Maneha
[AHISTKIWA Dopisno, 1965.
U ARMIJI
En Saniks, ro|ena 1927. godi-
ne, {ampionka Britanije 1957,
1958, i 1964, bila je slu`beni-
ca u Britanskoj armiji.
[AH I BRIX
Irina Levitina, ro|ena 1954.
godine, pobedila je na {ampio-
natu Sovjetskog saveza 4. puta.
Ona je sada profesinalni igra~
brixa.
VE^ITA
[AMPIONKA Beli: Kg1, De2, Ta1, Tf1, Ld3, Se4,
Ingrid Larsen, ro|ena 1909. a2, b2, e3, e5, f2, g2, h2
godine, pobedila je na {ampio- Crni: Kg8, De7, Ta8, Tf8, Lc8, Sc7,
natu Danske 17. puta. a6, b5, c6, e6, f7, g7, h7
Beli na potezu.
PILOT 1.Sf6! gf6 2.Dg4 Kh8 3.Dh4!
I OBAVE[TAJAC 1:0
Engleski internacionalac i au-
tor poznate [ahovske enciklope-
dije Hari Golombek bio je tokom
Drugog svetskog rata ne samo oba-
ve{tajac, nego i pilot Kraqevskog Pripremio
vazduhoplovstva. Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

Arn, reka, nanuk, pra, i, alarm, Lens, Tit, Prel, Sofi Marso, start,
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Nikita Milivojevi},
pr, Atakama, agro, Pan, plac, tatami, komandir stra`e, uludo, Bisag,

Briti, tridesetpetoro, prelaz, Iska, eno, tvrd, vra}awa, ks, elektro-

Eratosten, Rina, kop, Noel, nitna, t, Ani, deset, Leo{, TRO, Br, la,
A
B
R
O X [
magnetizam.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
18. Iscrpqenost, sustalost, 19. Simbol mazurijuma, 20. Slatka materija, 1.Studentska kwi`ica, 2. Od koristi, zauhar, 3. Genijalni srpski slikar,
Q

dobiva se iz toluola, 500 puta sla|a od {e}era, nije hranqiva, zbog

S
~ega se preporu~uje bolesnima od {e}erne bolesti. , 21. Naivna umetnost,
22. Insekti sli~ni p~elama, 23. Otpadag od sena, trina, 24. O~a|aviti,
4. Biv{i engleski atleti~ar, Stiv, 5. Vodeni quskar, 6. Nozdrva, 7. Bojno

N
kopqe starih Germana, 8. Seqewe, selidba, 9. Francuska glumica, Sofi,
A
10. Departman u Francuskoj, 11. Koje je od soli, 12. Muslimansko mu{ko
S
A
ogaraviti, 25. Bundeva, tikva, 26. Ime biv{e ameri~ke glumice ^ening,
A ime, 13. Kvar, {teta, brodolom, 14. Delovi hektara, 15. Stawe onog {to je
K

27. Lek protiv bolesti vo`we, 28. Vrsta minerala (po Evi), 29. Upi{ite: rasplinuto, 16. Najstariji prevod Biblije na latinski jezik, 17. Ni-
kn, 30. Grad u paniji, 31. Palestinska oslobodila~ka organizacija (skr.), noslav odmila, 19. Odre|ivawe tarife, 23. Drveno bure, 26. Gr~ko ostr-
O

32. Mesto blizu Novog Sada, 33. Koji se odnosi na irigaciju (npr. kanal), vo, 27. Francuski hemi~ar i fizi~ar, @ozef Luj Gej, 29. Nau~ni zavod,
35. Insekt s rilicom, rili~ar, 36. Ro|aka, 37. Upi{ite: af, 38. Dosta oso- 30. Biv{a britanska atleti~arka, Sali, 31. @ensko ime, Italina, 33. Pri-
liti, 42. @ensko ime, 43. Upi{ite: ig, 44. Pristalica arijanizma, 45. Ago-
w
nija, hropac, 47. Kultni italijanski filmski re`iser, 48. Udovi (kra}a
mno`ina), 49. Slovo gr~kog alfabeta, 50. Dr`avqani Italije, 51. Pred-
R G
log: s, 52. Strni{te, 53. Obrazovan, 54. Lewe osobe, 55. Malopre (nar.),
56. Zovnuti, 57. Dani punog meseca u Starom Rimu, 58. Okot, nakot, 59. Ru-
M
padnik helenskog plemena, Doranin, 34. Okvasiti rosom, 35. @ensko ime,

L
Lilijana, 37. Italijansko mu{ko ime, 38. Nosioci naslednih osobina,
39. Jedan od naziva za Jadransko more, 40. Koji je od cinka, cinkan, 41. Bez
(ital.); tako|e i: `ensko ime, 42. Sjajna zvezda u sazve`|u Orla, 43. Ojedne
rane, ojedine, 44. Ma~ka sive boje, 46. Otac odmila, 47.Jedan od Sokra-

\
R

sko mu{ko ime, Vasilij, 60. Lice protiv koga se tra`i stavqawe zabrane, tovih tu`ilaca, 48. Prebivali{te, 50. Engleski fudbaler, Pol, 51. Stara
61. Upi{ite: oi, 62. Drugi naziv za Borneo. mera za du`inu, 52. Pokazna zamenica, ta.

82 1. oktobar 2008.
 Oficirska sabqa
i paradni bode`i
kroz vreme i sve~anosti

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE

OFICIRSKU SABQU!
Sabqa je dokument va{e ~asne profesije
i podse}a potomke da ste postojali
u jednoj epohi i bavili profesijom
koju je trebalo zaslu`iti, odslu`iti i
neobe{~astiti.
Ka`u, `ive}i proizvodimo uspomene,
a koliko brzo `ivimo toliko brzo
ih i bri{emo ...
OFICIRSKOM SABQOM
i PARADNIM BODE@IMA
upi{ite sebe sa svojom
profesijom u porodi~no
nasle|e.

NARUXBENICA
Ovim neopozivo naru~ujem standradnu posrebrenu pozla}enu sabqu
paradni bode` (zaokru`iti)

Ime i prezime: ______________________________________________________

Adresa naru~ioca: ___________________________________________________
_____________________________________________________________________
Paradni bode`i JMBG__________________________ Telefon: _______________________
kopneni Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu:
Status Stil, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2
vazduhoplovni
mornari~ki
Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01
Web: www.statusstil.com E-mail: office@statusstil.com

15 mese~nih rata cene sabqi standardna ... 36.000,00 + PDV paradnih bode`a
posrebrena ... 39.000,00 + PDV pozla}en ....... 28.000,00 + PDV
pozla}ena ..... 42.000,00 + PDV posrebren..... 25.000,00 + PDV