www.odbrana.mod.gov.

rs

25
ARSE NAL
Intervju
General-major
Sistem
1,20 evra

Qubomir Samarxi}, neprekidne

na~elnik Uprave
za logistiku podr{ke
cena 100 dinara
15. januar 2009.
Broj 80
Godina V

e i s t o r i j e
i v a w
Potpis
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
22
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
INTERVJU
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
SADR@AJ
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, General-major Qubomir Samarxi},
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi} na~elnik Uprave za logistiku
Dizajn i prelom SISTEM NEPREKIDNE
Enes Me|edovi} (likovni urednik), PODR[KE 8
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija Per aspera
Goran Stankovi} (urednik)
Darimir Banda (fotoreporter)
ZID PLA^A 13
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u
Korektor kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}
Sla|ana Grba GOVORIMO OTVORENO 14
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Povodom 130. godi{wice vojne {tampe u Srbiji
Radovan Popovi} (foto-centar) POTPISIVAWE ISTORIJE 15
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik ODBRANA
3241-258; 23-809 Logorovawe jedinica Kopnene vojske
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 BOJNA GA\AWA NA SNEGU 22
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
Centar za uzgoj i dresuru pasa
TELEFAKS 3241-363 PREPOZNAVAWE POTREBA 24
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Pet godina slu`ewa vojnog roka u civilnoj slu`bi
e-mail
odbrana@beotel.rs DRU[TVENO
redakcija@odbrana.mod.gov.rs KORISTAN RAD 28
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. januar 2009.

 re~ urednika
24

Vojna
{tampa
bele`avawe 130. godi{wice vojne {tampe u Srbiji

46
O zapo~eli smo na samom izmaku prethodne godine,
objavqivawem specijalnog priloga , koji smo posvetili
tom velikom jubileju.
Sa tim poslom nastavqamo i u ovom broju. Okupili smo
nedavno glavne i odgovorne urednike Narodne armije, Fronta
i Vojske i zamolili ih da se, u najkra}em, i sa ve}e ili mawe
istorijske distance osvrnu na doba kada su vodili svoje redakcije.
Dobili smo zanimqivo {tivo u kome se ogledaju ne samo obele`ja
vojne `urnalistike u posledwih pedesetak godina ve} i aktuelnih
dru{tvenih prilika. Jedna od uloga novinara, uostalom,
i jeste da budu svedoci doga|awa i verni hroni~ari.
Videlo se, tako|e, da mnogi od wih nisu istupili svoje
novinarsko pero, iako su ga odavno zaturili i prestali da pi{u.
Mo`da }e ove jubilarne {lajfne biti podsticaj da se vrate zanatu
Sa galerije kojem su poklonili najboqe godine. Neki su, mora se priznati,
PRE^ICOM U @IVOT 31
jo{ uvek u dobroj formi. ^ak u boqoj nego u mladim danima.
Rastere}eni razli~itih pritisaka, otvorili su du{u i podsetili
nas na ne tako davna vunena vremena.
SVET Pri~u o vojnoj {tampi u Srbiji nastavi}emo i narednih dana.
Jevgenij Rodionov, mladi ruski grani~ar ubijen u ^e~eniji U saradwi sa Vojnim muzejom i Centrom za vojnonau~nu
SIMBOL SVETOG dokumentaciju, informacije i bibliotekarstvo pripremili smo
I SVETOVNOG PRKOSA 32 veliku reprezentativnu izlo`bu u Galeriji Vojnog muzeja
na Kalemegdanu, koja }e biti otvorena 21. januara.
Paralele Ona nas vra}a na same po~etke istorije vojne {tampe
IZRAEL PROTIV HAMASA 37 i publicistike uop{te, koja bele`i i to da su, na primer,
na ~elu Ratnika, prvog zvani~nog glasila Ministarstva vojnog,
~ije tradicije danas ba{tini magazin Odbrana, bile
FEQTON
svojevremeno i proslavqene vojvode srpske vojske, tada{wi
Rat posle rata: Srpska vojska u Makedoniji pukovnici, Stepa Stepanovi} i @ivojin Mi{i}. Tu je jo{ plejada
i na Kosmetu 1918. do 1920. godine (2) visokih oficira i generala, koji su sve do po~etka Drugog svetskog
GU[EWE ODMETNI^KIH POBUNA 38 rata dr`ali u rukama uredni~ku palicu Ratnika.
Bele`imo jo{ da je Front, nekada veoma popularna revija,
Iz kwige Poju}e srce svojevremeno izlazio u tira`u od neverovatnih 390.000
BEZ QUBAVI 42 primeraka, koji danas nema nijedna dnevna novina na na{em
tr`i{tu, a te{ko da bi zajedni~ki tira` na desetine nedeqnika
General Jovan Mi{kovi} i mese~nika zajedno dosegao tu impresivnu cifru.
NAJSVESTRANIJA LI^NOST U pripremi izlo`be otkrili smo i to da se u vojnim
GENERALSKOG KORA 44
bibliotekama i arhivama, na primer, ne nalazi prvi broj
Fronta. Zna se da je 25. februara 1945. od{tampan u 10.000
primeraka i da je istog dana bio u rukama vojnika na Sremskom
SPORT frontu. Nadamo se iskreno da je negde sa~uvan bar jedan primerak
Izabrani sportista i sportska ekipa godine Vojske Srbije i da }e uskoro zauzeti svoje po~asno mesto. Ako ne na izlo`bi,
STRELAC I PADOBRANCI 46 ono bar u depou biblioteke Vojnog muzeja ili Centra za
vojnonau~nu dokumentaciju, informacije i bibliotekarstvo.
Ovom prilikom pozivamo sve na{e ~itaoce da se daju u malu
potragu i pomognu nam da tu gre{ku kona~no ispravimo.
Na tradicionalnoj sve~anosti povodom Dana Novinskog
centra Odbrana, 23. januara u Domu Garde na Top~ideru,
govori}emo vi{e o aktuelnim prilikama u vojnom novinarstvu, koje
se sve vi{e seli u virtuelni svet elektronskih medija, i budu}im
zadacima i obavezama na{e ustanove. To ne zna~i da prekidamo
tradiciju. Novina u {tampanom obliku odoleva}e, bez sumwe, jo{
dugo nadirawu savremenih medija, jer ostavqa relevantne
i dugotrajne tragove u vremenu.

5

doga|aji
Saop{tewe Pres-slu`be
predsednika Republike Srbije
General Pono{ razre{en
du`nosti na~elnika
General{taba
Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} razre-
{io je 30. decembra 2008. general-potpukovnika
Zdravka Pono{a du`nosti na~elnika General{taba
Vojske Srbije.
Time je predsednik Srbije iskoristio svoje ustav-
no ovla{}ewe (~lan 112. stav 2. Ustava Republike Sr-
bije), po kom predsednik Republike, u skladu sa zakonom,
komanduje Vojskom i postavqa, unapre|uje i razre{ava
oficire Vojske Srbije.
Sa danom razre{ewa komandni lanac funkcioni-
{e normalno i do postavqewa novog na~elnika Gene-
ral{taba komandu nad Vojskom preuzima general-pot-
pukovnik Miloje Mileti}, zamenik na~elnika General-
{taba.
Srpski medicinski tim u Kongu posetio de~je siroti{te
Pred Novu godinu i bo`i}ne praznike, srpski
medicinski tim pri misiji UN u Kongu, u saradwi
sa ju`noafri~kim kontingentom vojne policije,
organizovao je posetu Domu za decu bez roditeqskog
starawa u Kinkoleu, predgra|u Kin{ase
6 15. januar 2009.
Po ro di ca ma pa lih bo ra ca i rat nih voj nih
Projekat socij
U domu u Kinkoleu, koji nosi ime Elembo (Nada), sme{teno je
52 dece uzrasta od jedne do 17 godina. Wihovi roditeqi uglavnom
su umrli od AIDS-a. Deca u okviru doma poha|aju osnovnu {kolu, a
stariji se obu~avaju zanatima koji }e im omogu}iti po~etak samo-
stalnog `ivota posle napu{tawa siroti{ta.
Direktoru Doma Rolandu Emeriju, major Bo`idar Jakovqe-
vi}, zamenik komandanta srpskog medi-
cinskog tima, i potpukovnik Ngesi, po-
mo}nik komandanta ju`noafri~kog kon-
tingenta vojne policije, uru~ili su novac,
hranu i namirnice u vrednosti ve}oj od
1.000 dolara.
Deca su izvela zanimqiv program
u ~ast gostiju. Najvi{e su ih obradovali
slatki{i koje su dobili na kraju pro-
grama.
Gostima su pokazane sobe za spava-
we i odmor, u~ionice, kuhiwa i gazdin-
stvo u kome sami gaje povr}e, potom i
farma sviwa.
Direktor doma zahvalio je ju`noa-
fri~kim i srpskim humanitarcima na po-
seti i pomo}i. Naglasio je kako su poseb-
no obradovani {to su im prvi put u go-
stima vojnici iz jedne daleke i prijateq-
ske evropske zemqe.
Zajedni~ka poseta srpskog i ju`noa-
fri~kog tima pri misiji Ujediwenih na-
cija MONUC u Demokratskoj republici
Kongo, nastavak je odli~ne saradwe koju
imaju pripadnici srpskog saniteta i ju-
`noafri~ke vojne policije.
B. JAKOVQEVI]
in va li da uru ~e ni kqu ~e vi no vih sta no va
alnih stanova
Ministar rada i socijalne politike Vlade
Republike Srbije Rasim Qaji}, ambasador
Japana u Srbiji Tada{i Nagai i gradona~elnik
Beograda Dragan \ilas predali su
26. decembra kqu~eve novih stanova
porodicama 50 palih boraca i ratnih
vojnih invalida u nasequ Kamendin
u Zemun poqu
Izgradwa stanova finansirana je sredstvima Vlade Japa-
na, Nacionalnog investicionog plana i iz buxeta Beograda.
Dodela kqu~eva predstavqa zavr{etak projekta izgrad-
we 318 stanova za ratne vojne invalide i porodice palih bo-
raca. Nadam se da }emo i u preostala dva grada, Sremskoj Mi-
trovici i Leskovcu, uskoro zavr{iti radove, ~ime }e projekat u
potpunosti biti realizovan. Vlada Srbije obezbedi}e stambe-
ni prostor i za preostale ratne vojne invalide istakao je tom
prilikom ministar Qaji}.
Vladi Japana ulo`ila je tokom proteklih osam godina u Srbiju
200 miliona evra, a samo za projekte u Beogradu oko 30 miliona.
Donacijama su obnovqene {kole, bolnice i izgra|eni socijalni
stanovi.
Povr{ina stanova u Kamendinu iznosi 1.670 kvadratnih me-
tara, i to 26 jednosobnih, 23 jednoiposobna i jedan trosoban stan.
Uprava Beograda obezbedila je parcele i komunalno opremawe ze-
mqi{ta. Pored stanova u Beogradu, jo{ 203 porodice vojnih inva-
lida dobi}e stanove u 10 gradova Srbije.
Udru`ewe porodica palih boraca ratova 19901999. godine
uru~ilo je plakete u znak zahvalnosti ministru Qaji}u, ambasadoru
Nagaiu i gradona~elniku \ilasu.
M. IVANOVI]
Sandri Mandi} novinarska
nagrada Ivan Markovi}
Novinarka RTV B92 Sandra Mandi}, dobitnica je
ovogodi{we nagrade Ivan Markovi}, koju Novinski
centar Odbrana dodequje za najboqe medijsko
izve{tavawe o aktivnostima Ministarstva odbrane
i Vojske Srbije
Peto~lani `iri u sastavu Bo{ko Jak{i}, komentator lista
Politika, dr Neda Todorovi}, redovni profesor Fakulteta po-
liti~kih nauka u Beogradu, Nemawa Vrankovi}, zamenik general-
nog direktora RTV Studio B, Sla|ana Risti}, nekada{wi novi-
nar-urednik u listu Vojska i Helena Milo{evi}, dr`avni slu-
`benik u Upravi za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane
razmotrio je prispele radove devet kandidata.
U naju`i izbor, sa istim brojem poena u prvom krugu glasawa,
u{li su Sandra Mandi} sa prilogom @ene u vojsci koji je emito-
van u okviru serijala B92 istra`uje, ocewenim kao savremen,
istinit i dinami~an dokumentarac, i novinarka NIN-a Milena
Mileti}, koja svojim tekstom smelo i kriti~ki postavqa pitawa
kojih se mnogi drugi uste`u.
U ponovqenom glasawu o radovima dve kandidatkiwe, San-
dra Mandi} je dobila glas vi{e i tako postala ovogodi{wi nosi-
lac nagrade, koja je ime dobila po rano preminulom darovitom
vojnom novinaru Ivanu Markovi}u.
Nagrada koja se sastoji od plakete i nov~anog iznosa od
60.000 dinara bi}e dobitnici uru~ena 23. januara na sve~anosti
povodom Dana Novinskog centra Odbrana u Domu garde na Top-
~ideru.
Pomo} Ministarstva odbrane
i Vojske Srbije ugro`enim
novosadskim ustanovama
Povodom problema koji su nastali zbog nedavne energetske
krize, komanda i jedinice 1. brigade Kopnene vojske pru`ili su
pomo} najugro`enijim ustanovama u Novom Sadu. Komandant bri-
gade brigadni general \okica Petrovi} prisustvovao je sastan-
ku kriznog {taba grada Novog Sada, na kome je istaknuta potre-
ba pru`awa pomo}i Gerontolo{kom centru u Futogu. Grad Novi
Sad je preko Ministarstva odbrane zatra`io pomo} za tu usta-
novu. U Centru sa 70 zaposlenih sme{teno je 270 korisnika. Da-
ta su im na kori{}ewe ~etiri agregata za alternativno napaja-
we strujom.
Tokom no}i izme|u 7. i 8. januara bez grejawa i tople vode
ostali su delovi Novog Sada sa oko sto hiqada stanovnika, Pe-
trovaradina, u kome se nalazi i Vojnomedicinski centar Novi Sad,
i sva prigradska naseqa koja se greju na gas ili grejawe dobijaju
od toplane koja nije bila u mogu}nosti da sa gasa pre|e na neki od
alternativnih izvora energije.
Po re~ima pukovnika dr Bratoquba Brkqa~a, na~elnika Voj-
nomedicinskog centra Novi Sad, u toj ustanovi su odmah po najavi
mogu}e nesta{ice gasa preduzeli hitne mere da se pre|e na auto-
nomni stari sistem grejawa, koji koristi lo`-uqe i koji su izuzet-
nim zalagawem majstori 19. logisti~kog bataqona Prve brigade
KoV tokom no}i u potpunosti osposobili i pustili u rad.
Kako je u VMC Novi Sad u stacionarnom delu trenutno bi-
lo oko pedesetak slobodnih posteqa u toplim bolni~kim soba-
ma, pukovnik Brkqa~a je stupio u kontakt sa Pokrajinskim se-
kretarijatom za zdravstvo i ponudio slobodne sme{tajne kapa-
citete ugro`enim novosadskim bolnicama, posebno de~jim ode-
qewima.
B. M. P.
7
intervju General-major Qubomir Samarxi},
na~elnik Uprave za logistiku

Za 20 do 30 od sto
po boq {a no je sta we
funk ci o nal ne
is prav no sti bor be ne
teh ni ke, na ro ~i to
bor be nih vo zi la,
va zdu ho plo va,
ra dar skih i ra ket nih
si ste ma. Primera
radi, nabavqeno je
i 65 no vih put ni~ kih
vo zi la, 31 te ren sko
vo zi lo, 22 do stav na
vo zi la i {est
sred sta va in te gral nog
tran spor ta.
Re a li zo va na je
i pre re gi stra ci ja
Sistem
vi {e od 16.000 voj nih
mo tor nih vo zi la. neprekidne
Kupovinom 11.100 tona
po gon skog go ri va
re a li zo va no je
podr{ke
snab de va we za
rganizacione promene u Vojsci Srbije nametnule su potrebu da se i logisti~ka
re dov nu po tro {wu, podr{ka druga~ije osmisli. Sa na~elnikom Uprave za logistiku General{taba
a de lom i po boq {a na
po pu na van trup nih
re zer vi.

8
O Vojske Srbije general-majorom Qubomirom Samarxi}em, razgovarali smo o no-
voj organizaciji logisti~ke podr{ke i wenim funkcijama. Pitali smo ga i o nad-
le`nostima Uprave kojom rukovodi, zadacima izvr{nih jedinica Centralne lo-
gisti~ke baze i 64. logisti~kog bataqona. General je govorio o rezultatima koji
su ostvareni tokom prethodne godine, ali i o projekcijama u narednom vremenu.

15. januar 2009.

 Funkcionisawe sistema Snabdevawe je, za razliku od
logisti~ke podr{ke Vojske Stawe naoru`awa nekada{weg pozadinskog obez-
Srbije, zasnovanog na lo- Ima li Vojska Srbije be|ewa, objedinilo sve zadatke
gisti~kim funkcijama, za- jedinstven informacioni u toj oblasti popunu osnovnim
po~elo je 2005. godine. sistem logistke? naoru`awem i vojnom opremom,
Posledwe organizacijske ubojnim sredstvima, pogonskim
promene u logistici okon- Logistika Vojske Srbije gorivom, artiklima hrane, leko-
~ane su pro{le godine. Us- nema je dinstven infor ma ci oni vima, ode}om i opremom, a u
postavqena je funkcional- sistem, {to predstavqa pro- funkciju snabdevawa je, zbog
na organizacija, uskla|ena blem pri likom rea lizacije za- specifi~nosti zadataka, uvr-
prema realnim potrebama dataka. Postoje pojedina~ni {teno i odr`avawe ubojnih
Vojske. [ta to, zapravo, programi za pra}ewe motor- sredstava i pogonske opreme.
zna~i? nih vozila, vo|ewe operativne Slede}a funkcija logistike
evidencije, izradu prora~una jeste odr`avawe. Obuhvata
Promene u sistemu logi- ratnih materijalnih rezervi i
stike odvijale su se istovremeno osnovno odr`avawe i remont, a
brojni projekti, koji nisu me|u- treba da obezbedi ispravnost i
sa promenama u jedinicama Voj- sobno povezani. Krajem pro{le
ske, {to je bio poseban izazov, pouzdanost sredstava u sistemu
godine, Vojska je, uz podr{ku Uprave za odbrambene tehnologije odbrane, zna~ajnih za operativ-
jer smo podr`avali novine u or- Ministarstva odbrane i Tehni~kog remontnog zavoda u Kragu-
ganizaciji Vojske i reorganizo- nu sposobnost Vojske. Realiza-
jevcu, uvela i informacioni sistem za pra}ewe kvantitativnog cija odr`avawa je kompleksna,
vali svoje sastave. i kvalitativnog stawa ubojnih sredstava.
Primili smo sva sredstva jer je Vojska uglavnom popuwena
U proteklom periodu posebno nas je mu~ilo stawe pe{adij- sredstvima starije generacije.
u jedinu bazu, koju imamo i koja skog naoru`awa. Zato je Uprava za logistiku razvila program-
je pravni sledbenik svih pret- Boqem stawu u toj oblasti do-
ski paket za pra}ewe naoru`awa i vojne opreme, odnosno poda- prinela su izdvojena nov~ana
hodnih pozadinskih i logisti~kih taka o tome gde se koje sredstvo nalazi i u kojim koli~inama, a
baza. Povla~ewe vi{kova teh- sredstva u protekle dve godine.
tako|e i o wegovim bitnim karakteristikama skladi{nim i Funkcija op{te logistike ob-
ni~kih sredstava nije bilo jed- fabri~kim brojevima i ispravnosti. Program prati i promenu
nostavno. Koli~ina te, delom uhvata zadovoqewe osnovnih
stawa sredstava kod korisnika. Nadle`ni su ga verifikovali i potreba pripadnika Vojske, a
istro{ene i zastarele tehnike, instalirali, a pripadnici operativnih sastava osposobili su
koja vi{e nije bila za upotrebu, ~ine je odevawe, ishrana, vodo-
se za kori{}ewe. U okviru popisa sredstava u jedinicama Vojske snabdevawe, snabdevawe ener-
bila je ogromna. Rasformirana i Ministarstva odbrane planirano je da se evidentira pe{a-
je nekada{wa Komanda logisti- gentima i razli~ite usluge.
dijsko naoru`awe, prema fabri~kim brojevima, tako da do apri- Saobra}ajem i transportom,
ke, a u sastav Uprave za logisti- la 2009. godine imamo a`uriranu bazu podataka. Pomenuti pro-
ku u{li su nastavni centri za jo{ jednom logisti~kom funkci-
gram mo`e biti osnova za izradu informacionog sistema logi- jom, obezbe|uju se pokret i ma-
obuku vojnika logistike, od kojih stike, koji }e biti kompatibilan ostalim programima i integri-
je 2007. godine formiran Cen- nevar. Ote`ana je realizacija
san u jedinstven informacioni sistem Vojske Srbije. transporta jer raspola`emo za-
tar za obuku logistike, sastavni
deo Komande za obuku. starelim vozilima, razli~itih
Reorganizacijom smo `eleli da stvorimo jedinstven sistem lo- vrsta i tipova, ali su nabavke novih vozila u 2008. godini donekle
gisti~ke podr{ke Vojske, ~ijim se resursima i kapacitetima upra- poboq{ale stawe.
vqa iz jednog mesta. Danas u General{tabu imamo Upravu za logi- Zdravstvo je funkcija logistike koja se posebno oslawa na me-
stiku, koju ~ine pet odeqewa za operativno-logisti~ke i op{te po- dicinske kapacitete zemqe. Te`wa je da se vojno zdravstvo integri-
slove, snabdevawe, odr`avawe, saobra}aj i transport, odnosno za {e u sistem zdravstva Republike Srbije, te da se penzioneri i ~la-
ostale logisti~ke funkcije. Odsek za op{tu logistiku i referati za novi porodica vojnih osiguranika usmere na civilne zdravstvene
infrastrukturu i zdravstvo nalaze se u Odeqewu za ostale logi- ustanove.
sti~ke poslove. U sastavu Uprave su i izvr{ne jedinice Centralna Izgradwa, odr`avawe i upravqawe nepokretnostima datim
logisti~ka baza i 64. logisti~ki bataqon. Vojsci na kori{}ewe, ~ini sadr`aje logisti~ke funkcije infra-
Centralna logisti~ka baza jeste najve}a logisti~ka jedinica u struktura. Ona treba da obezbedi povoqne uslove za `ivot, rad i
Vojsci, prvenstveno namewena za realizaciju zadataka u okviru izvr{avawe zadataka jedinica, ali i realizaciju ostalih funkcija
funkcije snabdevawa jedinica i ustanova Ministarstva odbrane i logistike. Veliki broj kasarni i kompleksa, koje Vojska ne koristi,
Vojske. Ima ~etiri skladi{na bataqona, ~ija su skladi{ta raspo- predstavqa poseban problem sastavi ih obezbe|uju i za wih iz-
re|ena na celoj teritoriji Republike Srbije. Od nekada{we 46. dvajaju znatna nov~ana sredstva.
logisti~ke brigade nastao je 64. logisti~ki bataqon, koji logisti~ki Pored osnovnih funkcija logistike, Uprava realizuje i opera-
podr`ava Ministarstvo odbrane, General{tab Vojske Srbije i deo tivno-logisti~ke poslove, od kojih su najbitniji planirawe, kadrov-
jedinica i ustanova u Beogradu. ska i pravna pitawa iz oblasti logistike, poslovi za{tite resursa
Promene u logistici uskla|ene su sa smawenim brojem garni- za{tita na radu, protivpo`arna za{tita i za{tita `ivotne sre-
zona i garnizonih mesta. Taj posao jo{ nije zavr{en do kraja, a u dine, te u~e{}e u razvoju informacionih sistema i me|unarodnoj
narednom periodu }emo poku{ati da logistiku jo{ vi{e organizuje- vojnoj saradwi.
mo na teritorijalnom principu. Logisti~ka podr{ka na operativnom Koliko se logistika Vojske Srbije oslawa na nacionalnu
nivou u nadle`nosti je Kopnene vojske, ViPVO i Komande za obuku, logistiku? Da li je izmewen nekada{wi model ~uvawa ratnih
a realizuju je logisti~ki sastavi u wihovim jedinicama. materijalnih rezervi?
Prilikom uspostavqawa sistema logisti~ke podr{ke rukovo- Sistem e{elonirawa predstavqa ozbiqan zadatak Vojske.
dili smo se zahtevom da Vojsci treba racionalno i efikasno orga- Propisano je stvarawe odre|enih materijalnih rezervi, na koje se
nizovan sistem, koji nije sam sebi svrha. Imperativ logistike jeste mo`emo osloniti u pojedinim situacijama. Uprava za logistiku i
da zadovoqi sve materijalne, zdravstvene i infrastrukturne po- Centralna logisti~ka baza bave se vantrupnim rezervama, onima
trebe Vojske u obuci i svakodnevnom radu, ali i budu}em anga`ova- koje su izvan rezervi u jedinicama, kojima se obezbe|uje autonomnost
wu u mirovnim misijama. Vojske u odre|enom periodu.
Sastavi logistike zadatke izvr{avaju u okviru funkcija, jer je Delimi~no je izmewena regulativa o strukturi, sadr`aju i ko-
logisti~ka podr{ka organizovana na funkcionalnom principu. li~ini materijalnih rezervi, a prilago|ene su misijama i zadacima

9
 intervju
kidno je kontrolisalo stawe
Vojni buxet uskladi{tenih ubojnih sredsta-
Smawen je vojni buxet va protivavionskih i proti-
za 2009. godinu. Ho}e li se voklopnih raketa, ubojnih sred-
to odraziti na zadatke ko- stva na trupnom i vantrupnom
Vojske Srbije. Ratne materijal- je logistika izvr{ava? nivou i ubojnih sredstava Re~ne
ne rezerve moraju se pravovre- flotile. Izdvojena su, i na de-
Projekcija buxeta za laboraciju i uni{tavawe pre-
meno obnavqati, posebno one 2009. realno je mawa u odnosu
koje imaju ograni~en rok ~uva- data ona sredstva koja nisu bi-
na 2008. godinu, {to zna~i da la bezbedna za ~uvawe.
wa. Postoji i problem ~uvawa, }e se smawiti i mogu}nosti za
tro{ewa i zanavqawa sanitet- Tre}i, a u na{im uslovima
finansirawe zadataka logisti- najve}i doprinos poboq{awu
skih kompleta i lekova, te je po- ke. U tim okolnostima nije re-
trebno propisati novu strukturu bezbednog ~uvawa ubojnih
alno o~ekivati ve}a ulagawa u sredstava, bio bi da se izgra-
rezervi. razvojne zadatke, {to name}e
Odlukom Vlade Republike de novi skladi{ni kompleksi i
potrebu da se defini{u prio- objekti u postoje}im skladi-
Srbije o odre|ivawu pravnih riteti nu`ni za operativnu spo-
lica od zna~aja za odbranu ze- {tima, ~ime bi se omogu}ilo
sobnost Vojske, odnosno zadaci koji su u General{tabu prepo- uslovno i bezbedno ~uvawe
mqe, stvoreni su uslovi za for- znati kao najva`niji. U wih svakako spadaju i zadaci logistike,
mirawe liste radnih organiza- ubojnih sredstava, a izbeglo
~ija realizacija obezbe|uje potrebne uslove za `ivot, rad i de- ~uvawe na otvorenom prosto-
cija koje se bave proizvodwom, lovawe jedinica Vojske. Prilikom raspodele dodeqenih finan-
prometom i pru`awem usluga ru. Planira se izgradwa dva
sijskih sredstava dobro }e nam do}i iskustva iz ranijih vreme- nova skladi{na kompleksa i 23
zna~ajnim za odbranu zemqe, a na, kada smo prete`no re{avali prioritetne potrebe.
koje traba da obezbede i ~uvaju objekta u perspektivnim skla-
deo rezervi za potrebe sistema di{tima, ali to zahteva velike
odbrane. Za sada nisu odre|ena takva preduze}a, pa smo zadr`ali
model iz ranijeg vremena, {to ne naru{ava operativne sposobno-
sti Vojske.
Uprava za logistiku trenutno ima 85 ugovora sa civilnim pred-
uze}ima o odr`avawu sredstava na nivou lakog i sredweg remonta.
U pro{loj godini su Uprava za zdravstvo i Uprava za snabdevawe
Ministarstva odbrane sklopile 159 ugovora, od kojih su 54 za le-
~ewe, a 105 za snabdevawe u apotekarskim ustanovama. Ugovori su
trajnog karaktera, te je re{eno zdravstveno zbriwavawe i snabde-
vawe lekovima u garnizonima gde Vojska nema kapacitete.
Ideja je, da u sistemu logisti~ke podr{ke Vojska ne razvija sve
potrebne kapacitete, pogotovo u mawim garnizonima, pa je plani-
rano da se za deo poslova i zadataka osloni na civilne strukture,
koje u pojedinim oblastima imaju kapacitete i za vojne potrebe, pr-
venstveno u odr`avawu, transportu i zdravstvu. Me|utim, one jo{
nisu prepoznate i precizno odre|ene u aktuelnim uslovima pre-
strukturisawa preduze}a i wihove vlasni~ke transformacije.
Kakva je danas situacija sa skladi{tewem i ~uvawem ubojnih
sredstava? Kako spre~iti doga|aje poput onih na Para}inskim
utrinama?
Odavno postoji problem skladi{tewa i ~uvawa ubojnih sred-
stava, wihovog vi{ka i zanavqawa. Vojska trenutno oko 6.800 tona
razli~ite municije ~uva na otvorenom. Ona se, za razliku od osta-
lih sredstava i vojne opreme, mora odr`avati i kada je vi{ak, jer
predstavqa potencijalnu opasnost. Skladi{ta u kojima se ubojna
sredstva ~uvaju izgra|ena su pre mnogo godina, a wihove zone sigur-
nosti i pirotehni~ke bezbednosti naru{ene su naknadnom izgrad-
wom okolnih civilnih objekata.
Znamo koliko nam ubojnih sredstava treba, prema naoru`a-
wu koje imamo u Vojsci Srbije, a sve ostalo progla{eno je suvi-
{nim. Problem vi{ka sredstava mo`e se re{iti na nekoliko na-
~ina, najpre prodajom. Ona se odvija, ali su rezultati znatno lo-
{iji od o~ekivanih, zbog slabog interesovawa na tr`i{tu. Drugi
na~in jeste rashodovawe i delaboracija, odnosno uni{tavawe
ubojnih sredstava. Za to su potrebna znatna nov~ana ulagawa i investicije koje trenutno nisu obezbe|ene u potpunosti. Jedno od
kapaciteti koje imaju Tehni~ki remontni zavod u Kragujevcu i na- re{ewa moglo bi biti i finansirawe iz Nacionalnog investici-
menska industrija. Me|utim, oni nisu dovoqni da se sva suvi{na onog plana.
ubojna sredstva delabori{u u `eqenom roku. Tako ozbiqan pro-
[ta je obele`ilo logisti~ku podr{ku u protekloj godini?
blem dodatno optere}uje i to {to u Srbiji ne postoje odgovaraju}e
tehnologije za delaboraciju pojedinih vrsta ubojnih sredstava, pr- U protekloj godini obezbedili smo neprekidnost u funkcio-
venstveno specijalne i dimne municije. U tim okolnostima predu- nisawu logisti~ke podr{ke.
zeli smo dodatne mere za poboq{awe bezbednosti, odnosno oba- Kupovinom 11.100 tona pogonskog goriva realizovano je
vili smo kontrolno-tehni~ke preglede ubojnih sredstava u svim snabdevawe za redovnu potro{wu, a delom i poboq{ana popuna
skladi{tima. Pro{le godine jedanaest timova logistike nepre- vantrupnih rezervi. Oko 4.200 tona goriva nabavqeno je za Va-

10 15. januar 2009.

zduhoplovstvo, a efekti se tivtenkovskih mina. Remontnom
ogledaju u pove}anom broju na- Normativna regulativa zavodu u Kragujevcu predali smo
leta na{ih pilota. Nabavkom Na kojim normativnim doku- i 32 tone ubojnih sredstava sa
oko 3.100 pneumatika, 5.500 mentima po~iva na{ sistem lo- nestabilnim barutnim puwe-
akumulatora i 1.730 raznih gistike? wem.
cerada i navlaka, ubla`ili Trenutno se sistem lo- Pro{le godine osposo-
smo probleme koji su optere}i- gisti~ke podr{ke oslawa na po- bqeno je 56 pripadnika logisti-
vali jedinice Vojske. Za to smo stoje}a uputstva i pravila iz ke Vojske Srbije za skladi{te-
izdvojili znatna finansijska vremena pozadinskog obezbe|e- we i ~uvawe ubojnih sredstava,
sredstva, a realizovanim na- wa, koji nisu u skladu sa aktuel- 32 za uni{tavawe zaostalih ne-
bavkama obezbedili smo boqu nom organizacijom Ministar- eksplodiranih ubojnih sredsta-
ispravnost i sigurnost motor- stva odbrane i Vojske Srbije. va, 14 pirotehni~ara za huma-
nih vozila, artiqerijskih oru- Jo{ nisu doneti doktri- nitarno razminiravawe, prema
|a i borbenih vozila. narni dokumenti logistike. me|unarodnim standardima, a
Na osnovu potreba, jedini- Neodgovaraju}i dokumenti iz 10 pripadnika zavr{ilo je kur-
cama je isporu~eno 14.000 tona oblasti materijalnog poslova- seve u inostranstvu.
mazuta, 2.000 tona lo`-uqa, wa, kojima se reguli{u postupci i nadle`nosti za raspolagawe Na osnovu ugovora Uprave
8.300 tona ugqa, te sedamnaest sredstvima, predstavqaju dodatnu te{ko}u. za snabdevawe Ministarstva od-
miliona kubnih metara gasa i U General{tabu se trenutno rade studije razvoja rodova i brane, komisionarima je preda-
6.000 prostornih metara drva. slu`bi, u okviru ~ega je Uprava za logistiku nadle`na za studiju to oko 56.000 komada pe{adij-
Nije bilo prekida u snabdeva- Koncept razvoja slu`bi logistike. Studija treba da opi{e po- skog naoru`awa, 1.500 komada
wu energentima. Zalihe na ni- stoje}e stawe i defini{e {ta se u oblasti logisti~ke podr{ke ubojnih sredstava, 266 motornih
vou Vojske, po~etkom januara, Vojske `eli posti}i do 2011, odnosno 2015. godine. Na osnovu vozila, 1.600 in`iwerijskih
bile su u proseku za oko 80 da- toga definisa}e se poslovi i zadaci pojedinih logisti~kih slu- sredstava, 304 tehni~ka, 170 in-
`bi i ponuditi model za dostizawe `eqenog ciqa. Studiju }emo tendantskih i 15 sanitetskih
okon~ati do kraja januara, a bi}e polazna osnova za kreirawe sredstava. Na taj na~in jedinice
na{ih planova remonta, opremawa i razvoja sredstava logi- Vojske su rastere}ene dela suvi-
stike, ali i usavr{avawa logisti~kog kadra. {nih sredstava, a ostvaren je i
prihod od oko 73 miliona dinara
i 7,5 miliona dolara.
na. U vreme gasne krize bilo je Prodajom rashodovanih sredstava u sabirno-prodajnim cen-
problema samo u jednoj pan~e- trima Vojske, u Zemunu i Ni{u, ostvarili smo prihod u visini od
va~koj kasarni, ali su kao al- oko 183 miliona dinara, od toga smo 50 miliona iskoristili za ku-
ternativa blagovremeno posta- povinu guma i akumulatora, 30 za remont i pripremu 197 termoe-
vqene 34 pe}i za grejawe na nergentskih postrojewa za grejnu sezonu. Ostatak novca koristili
~vrsto gorivo i obezbe|ene do- smo kako bismo finansirali logisti~ke zadatke za koje nije bilo
voqne koli~ine ogrevnog drveta. dovoqno buxetskih sredstava.
Jedinicama Vojske podeqe- Za 20 do 30 odsto poboq{ano je i stawe funkcionalne is-
no je oko 11.000 tona vanskla- pravnosti borbene tehnike, naro~ito borbenih vozila, vazduhoplo-
di{nih artikala hrane i oko va, radarskih i raketnih sistema. Kupqeno je 65 novih putni~kih vo-
3.000 tona skladi{nih artika- zila, 31 terensko vozilo, 22 dostavna vozila i {est sredstava in-
la hrane, ~ime je obezbe|ena tegralnog transporta. Realizovana je i preregistracija vi{e od
redovna potro{wa i popuna 16.000 vojnih motornih vozila.
rezervi hrane na nivou od 96
odsto. Ukupno je pripremqeno Koji su planovi Uprave za logistiku u narednom periodu?
i podeqeno oko 3.300.000 Na prvom mestu jeste personal. Zato su na{i prioriteti u
dnevnih obroka hrane i oko narednom vremenu {kolovawe, usavr{avawe i kursirawe kadra,
4.000.000 raznih dopuna u ali i odgovaraju}e vo|ewe u slu`bi.
hrani. Od 1. januara primewu- Drugi, ne mawe zna~ajan zadatak jeste poboq{awe organiza-
je se novi Plan ishrane, koji cije sistema logisti~ke podr{ke radi pove}awa efikasnosti i
uva`ava specifi~nosti u is- efektivnosti, te da bi se poslovalo sa mawim gubicima i racio-
hrani mladih qudi. Pro{le go- nalnijim utro{kom qudskih i materijalnih kapaciteta.
dine obukli smo 16.831 regru- Zatim slede osloba|awe od neperspektivnih i suvi{nih sred-
ta. Rezerve uniforme su nedo- stava, konverzija vojnih nepokretnosti, unapre|ewe informati~ke
voqne, tako da je u 2009. po- podr{ke i razvoj jedinstvenog informacionog sistema logistike.
trebno realizovati nove na- Nezaobilazna je i me|unarodna vojna saradwa. Uz sve to, neophod-
bavke. Zavr{eno je i preozna- na nam je i nova normativna regulativa.
~avawe uniformi svih pripad- Kao i u fudbalu, o kome svi obi~no sve znaju, mnogi veruju da
nika Vojske. se razumeju u logistiku. Naj~e{}e su to ideje koje nije mogu}e reali-
Sektor za materijalne resurse ugovorio je predaju opasnih zovati. Dobro je {to pretpostavqeni imaju razumevawa i sluha za
materija iz kasarni i magacina Vojske ovla{tenim preduze}ima poslove logistike, jer logistiku treba uskladiti sa realnim potre-
predate su oko 552 tone rabqenih uqa, koja nastaju u procesu odr- bama i mogu}nostima, koje nikada nisu idealne. Trenutno se vi{e
`avawa, oko 470.000 kilograma furde od rashodovanih olovnih bavimo pro{lo{}u jer smo nasledili brojne probleme infra-
akumulatora i oko 6.000 kilograma od nikl-kadmijumskih akumula- strukturu, vi{kove {to predstavqa te{ko}e za savremenu organi-
tora. Pored toga, predato je i oko 23.000 litara opasnih materi- zaciju.
ja iz rashodovanih ABH sredstava.
Uni{teno je oko 4.500 tona razli~itih neperspektivnih i suvi- Vladimir PO^U^
{nih ubojnih sredstava i delaborisano oko 30 odsto vi{kova pro- Snimio Darimir BANDA

11
 aktuelno
\a ci u~e stre qa {tvo
na Voj noj aka de mi ji
U streqani Vojne akademije na Bawici, od 5. do 25. januara,
47 de~aka i devoj~ica, u~enika beogradskih osnovnih i sredwih {ko-
la poha|a {kolu streqa{tva. Tokom zimskog raspusta |acima je omo-
gu}eno da u~estvuju u edukativnim programima i radionicama, sport-
sko-rekreativnom programima i kampovima koje su organizovali
Ministarstvo sporta i omladine, Grad Beograd i gradski Sekreta-
rijat za sport i omladinu.
Predsednik Streqa~kog kluba Akademac pukovnik mr Mitja
Grgi} ka`e da je Vojna akademija dobila organizaciju {kole streqa-
{tva na konkursu koji je sproveden u oktobru. Prema wegovim re~i-
ma, to je prva aktivnost te vrste koju Akademija organizuje nakon
skoro 20 godina. On isti~e da je zanimawe za poha|awe {kole stre-
qa{tva veliko, ali da su kapaciteti ograni~eni na tri jedno~asov-
ne smene po deset u~enika dnevno.
Pored pukovnika Grgi}a, sa beogradskim |acima rade potpu-
kovnik I{tvan Poqanac i vojni slu`benik Qiqa Milosavqevi},
koji imaju bogato iskustvo u obuci studenata Vojne akademije. Pola-
znici {kole streqa{tva, pored tehnike ni{awewa, okidawa, zau-
zimawa pravilnih stavova za ga|awe vazdu{nom pu{kom, u~e i pra-
vila pona{awa i mere bezbednosti na streli{tu.
Prema mi{qewu organizatora, {kola bi mogla da uka`e na
neke nove talente u sportu koji je na{oj zemqi doneo vi{e odli~ja.
Najuspe{niji polaznici {kole, po jedna devoj~ica i de~ak osnovnog
i sredwo{kolskog uzrasta, posle zavr{etka kursa dobi}e zna~ke
dobar i odli~an strelac. A. P.
Po men po gi nu lim pri pad ni ci ma
72. spe ci jal ne bri ga de
U kasarni Rastko Nemawi} u Pan~evu pripadnici Specijal-
ne brigade odr`ali su pomen poginulim pripadnicima 72. specijal-
ne brigade.
Pomenu su prisustvovali i ~lanovi porodica poginulih pri-
padnika, komandanti 72. specijalne brigade, sa general-majorom
Aleksandrom @ivkovi}em na ~elu, predstavnici Srpske pravoslav-
ne crkve i prijateqi brigade. V. K.
12
Pri zna we op {ti ne Ki kin da
pot pu kov ni ku [ef ke tu Ina je to vi }u
Na sve~anosti prire|enoj u Skup{tini op{tine Kikinda,
predsednik Jagoda Tolicki i zamenik predsednika Vladimir Ili}
uru~ili su tradicionalne godi{we nagrade, sportska priznawa i
zahvalnice gra|anima, preduze}ima, udru`ewima gra|ana i or-
ganizacijama koji su svojim radom u protekloj godini dali zna~ajan
doprinos razvoju Kikinde.
Priznawe je uru~eno i potpukovniku [efketu Inajetovi}u,
komandantu Vojnog odeqka Kikinda zrewaninskog Vojnog odseka,
koji je na toj du`nosti od 2006. godine, a radio je pre toga u neka-
da{woj 14. pbr u tom banatskom gradu. B. M. P.
Sportska humanitarna
akcija u Ni{u
Humanitarna ko{arka{ka utakmica izme|u Ergonoma iz
Ni{a i beogradske Crvene zvezde odigrana je 30. decembra u
sportskoj hali ^air. Novac sakupqen od prodaje ulaznica u iz-
nosu od 135.000 dinara namewen je za le~ewe Matije Nikoli}a,
sina desetara po ugovoru Gorana Nikoli}a iz 230. samostalnog
raketnog diviziona PVO.
Neposredno pre utakmice komandant 250. raketne briga-
de PVO pukovnik dr Miodrag Gordi} zahvalio je sportskim
klubovima Ergonom i Crvena zvezda, odnosno direktoru
Draganu ]iri}u i treneru Svetislavu Pe{i}u, te svim prisut-
nim gledaocima koji su pomogli humanitarnu akciju za le~ewe
malog Matije u Moskvi.
Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi
u no vo sad skoj ka sar ni
Alek san dar Be ri}
Pripadnici Re~ne flotile Vojske Srbije i ~lanovi novosad-
ske podru`nice humanitarnog dru{tva `elezni~ara Srbije Ko-
stadin Veselinovi} Kosta u zajedni~koj humanitarnoj akciji do-
brovoqno su dali krv. Akcija je izvedena u okviru civilno-vojne
saradwe, a u novosadskoj kasarni Aleksandar Beri} oko stotinu
radnika @eleznica Srbije iz Rume, Ni{a, Zaje~ara, Vaqeva, U`i-
ca, Novog Sada i drugih mesta {irom Srbije i isti broj stare{i-
na, profesionalnih vojnika i vojnika na odslu`ewu vojnog roka,
pripadnika Re~ne flotile Vojske Srbije, dalo je oko 90 litara
dragocene te~nosti.
Prema re~ima Ladislava Kinke, jednog od koordinatora hu-
mane akcije, koji je i pripadnik rezervnog sastava pontonirske je-
dinice Re~ne flotile, ovakva akcija je, pored ostalog, i prilika za
upoznavawe i zajedni~ko dru`ewe sa pripadnicima Vojske.
Dr Marika Qubenov, vo|a mobilne ekipe Instituta za tran-
sfuziologiju VMA, istakla je da je odziv bio odli~an, a stru~waci
VMA najsavremenijim testovima krvi proverili su zdravqe i dali
potrebne savete dobrovoqnim davaocima.
B. M. P.

Pi{e
Zid pla~a
Qubodrag
STOJADINOVI] U novembru 2003. privatnim poslom sam se
U zatekao u Izraelu. Za dve sedmice, iznajm-
qenim autom moglo se prokrstariti ~ita-
vom dr`avom, i to vi{e puta. Ali va`no je videti
bar tri stvari: stari deo Jerusalima, crkvu Sve-
tog groba i Mrtvo more.
Ubacio sam svoju ceduqicu sa `eqama u jedno
udubqewe na Zidu pla~a. Vi{e se ne se}am {ta sam
tamo napisao, ali }e biti da moji zahtevi nisu usli-
{eni, ina~e bih ve} znao. Video sam prazan Hristov
grob i slobodno lebdeo u gustoj vodi Mrtvog mora.
Izrael jeste zemqa koja fascinira. Svake go-
dine sti`u Jevreji iz svih krajeva sveta da bi se ko-
na~no uselili u obe}anu zemqu. Ortodoksni ver-
nici, koji imaju sna`an uticaj na svetovni `ivot, ~e-
kaju povratak Mesije, i uvek su spremni za wegov si-
lazak me|u taj silno izme{ani svet na uskom prosto-
ru trome|e tri kontinenta.
Zvani~ni Svako priziva svoga boga, a usred Jerusalima
Jerusalim ne dve svetiwe opstaju na istom prostoru: Irodov hram
odustaje, nezavisno i zlatna kupola.
od smiruju}e U Jerusalimu i Tel Avivu vojnici {etaju gradom
naoru`ani. U magacinima automatskih pu{aka nose
rezolucije bojnu municiju. Nikad se ne zna kad mo`e da po~ne.
Saveta Ina~e se ne mo`e znati ko je prvi po~eo! Spirala
bezbednosti UN.
Operacija
nasiqa i smrti izgleda se ne mo`e zaustaviti novim
nasiqem. Ali kad padne krv razuma vi{e nema, ma-
kar on bio i politi~ki, makar se qudski obziri svo-
}e biti dili na o~uvawe posledwe granice opstanka.
zaustavqena kad Jevreji u Izraelu, i svuda u svetu, nose u svojom
Hamas vi{e ne relativno bliskom pam}ewu sna`nu strepwu od is-
trebqewa. Antisemitizam i danas `ivi, kao recidiv
bude u stawu da
nacisti~ke, a i staqinisti~ke pro{losti. Odgovor
ispaquje svoje cionizma na takvo stawe stvari ume da bude narogu-
rakete na Izrael.
{en, ponekad i brutalan.
Naravno da Na kontinentalnoj trome|i ve} se decenijama
takav ishod nije
mogu}, i podse}a na
N vodi borba za opstanak. Jerusalimu se zamera
da najtragi~niji deo jevrejske istorije koristi
kao opravdawe za svako nasiqe. Ina~e je Kneset,
savet koji je rimski izraelski parlament, ogra|en bodqikavom `icom.
Opasnost od terorizma tamo nije proizvod politi~ke
senator Agripa
paranoje, nego stawe stvari. I pored svega, kao da se
dao Neronu: ne `ivi u atmosferi straha od napada. Ako bomba{
Ti mo`e{ da samoubica razori gradski autobus, ili kafi}, ili se
aktivira na autobuskoj stanici, ili pijaci, to se
pobije{ sve u
do`ivqava kao tragedija koja se mora pre`iveti. I
carstvu koji ti `ivot se nastavqa. Ali uvek sledi odmazda.
smetaju, osim Po svojoj su{tini, terorizam je neselektivan.
jednoga! On predstavqa javnu, nasilnu politi~ku borbu, uz
globalnu medijsku eksploataciju razornih u~inaka!
Ko je taj?
To je jedna od mogu}ih definicija svrsishodnog nasi-
pitao je qa, koje je u regrutovawu mu~eni~kih odreda samou-
diktator smelog bica dobilo novu dimenziju. Mogu}e da je fanati~-
savetnika. no, samoubila~ko i ubila~ko ukazivawe na problem,
tragediju pro{irilo do granica da se vi{e ni{ta ne
Tvoj naslednik! mo`e kontrolisati, nego silom. A kad se ona upotre-
odgovorio je bi prekomerno, onda se tek vi{e ni{ta ne mo`e
Agripa. kontrolisati.
P E R A S P E R A
Mo`da bi se nasiqe moglo zaustaviti sponta-
nim ga{ewem razarawa. To je jedan od recepata za
relativno smirivawe terorizma, iako se misli ka-
ko je takva ideja naivna i utopisti~ka. Druge, boqe,
zasad nema. Ako se ne zna ko je prvi zapo~eo, mora-
lo bi se znati ko je prvi prestao.
To mu svet u kome sila vodi razum, ne}e pri-
znati kao snagu racia, nego kao slabost u bandogla-
vosti. I zato prekida nasiqa ne}e biti! Pre svega
zato {to je informacija o velikom broju `rtava i
groznom razarawu ona koja prekida sve ostalo. A
toga se ne}e li{iti nijedan medij koji donosi najgo-
re vesti iz planetarne gladijatorske arene. To nije
ni{ta drugo nego politika drugim sredstvima, ka-
ko re~e onaj teoreti~ar na granici izme|u rata i
ve{tine mogu}eg.
Operacija u Gazi ve} je dobila dimenzije bor-
be izme|u organizovane vojske i gradske gerile. To
je ambijent koji proizvodi najte`e `rtve i velika
razarawa. Me|u ogromnim brojem nevinih civila
kriju se opasni teroristi. Sigurno je da su oni uze-
li sve svoje sunarodnike kao taoce, i da }e u ofan-
zivi izraelske vojske boqe pro}i od nedu`nih sta-
novnika Gaze.
Iz redova Palestinskih de~aka, koji su do-
I `iveli invaziju na Gazu, bi}e regrutovani
novi mu~enici, nova deca terorizma. Za
ga{ewe mr`we potrebne su bar tri mirne genera-
cije. Tako misle oni koji su pone{to zapisali u
istoriji. Bliski istok ne mo`e da sastavi nijedan
spokojan dan. Za takav nivo nemira svako ima svo-
je ubedqive razloge: Izrael se od stalnih pretwi
istrebqewem brani dr`avnim nasiqem, Palestin-
ci svoje pravo na opstanak ~uvaju nasiqem. ^itava
nova istorija tog magi~nog prostora ispuwena je
grobovima i o~ajem.
Na mestu gde je Pontije Pilat oprao ruke posle
Hristovog raspe}a, u crkvi Svetog groba, svakoga da-
na traje hodo~a{}e svih vera. Nema ve}eg sklada
razli~itog nego u starom Jerusalimu. Izgleda da }e
ti qudi ve~no trgovati i `iveti u miru, sve dok negde
ne pukne. Za svakoga koji tu `ivi, za svaku veru, Je-
rusalim je sveto mesto. Za svakoga na svoj na~in. To
je mogu}nost za sklad, ali i jedan od izvora tragi~-
nih nesporazuma.
Veliki pisac i majstor jidi{a Isak Ba{e-
vis Singer, ~itavo svoje delo posvetio je nasto-
jawu Jevreja da se vrate sebi, ma gde bili u sve-
tu. Dr`ava Izrael je mo`da jedno od tih mesta.
Danas se ona nalazi izme|u mo}i da opstane i
podozrewa kako to ~ini.
Ofanziva u Gazi dovela je do novog talasa
antisemitizma. U nekim sinagogama pojavili su
se nacisti~ki simboli. Isto kao {to terorizam
ne `eli da izbegne `rtve, ne mo`e ni tenkovska
zavr{nica. Sve se vra}a na po~etak, i Zid pla~a
je otvoren za sve.
Autor je komentator lista Politika
13
P o v o d o m 1
Na~elnik
Uprave
za odnose
sa javno{}u
kapetan
bojnog broda
Petar
Bo{kovi}
Govorimo
otvoreno
Poruka koju vojno novinarstvo {aqe
javnosti danas je oslobo|ena ideolo{kih
i partijskih stega. Oslobo|ena je,
pre svega, zbog demokratizacije dru{tva,
civilne kontrole i realnosti koja
zahteva transparentnost. Tome u prilog
idu i Zakon o informisawu i Zakon
o dostupnosti informacija od javnog
zna~aja. Vojno novinarstvo neguje
tradiciju kvalitetnog kadra i dobrog
zanata. Onog momenta kada vojne novine
ne{to objave, to prestaje da bude dnevna
politika, to su stavovi, ~iwenice.
susret 130. godi{wici vojne {tampe na~elnik Uprave za odno-
se sa javno{}u Ministarstva odbrane kapetan bojnog broda
U Petar Bo{kovi} govorio je o informativnoj delatnosti, koja u
reformisanom sistemu odbrane zadr`ava stari smisao i do-
bija nove funkcije.
Gde je mesto vojne {tampe u medijskoj sferi Srbije?
U na{oj zemqi postoji duga tradicija vojnog novinarstva, bez
obzira na sve promene u sferi informisawa i na politi~ke okol-
nosti koje su se tokom 130 godina neminovno mewale. Da li je ovo
{to se danas radi potpuno novo i strano? Ne. Postulati su isti,
14
3 0 . g o d i { w i c e
samo je novinarstvo danas znatno br`e i tehni~ki savremenije, {to
vojna `urnalistika mora da isprati. Sistem odbrane, koji je po-
sledwih godina pretrpeo znatnu rekonstrukciju, morao je da nau~i
da slu{a javno mwewe, da sa wim komunicira dvosmerno, jer javno
mwewe, sem ostalog, ~ine i poreski obveznici. Oni treba da znaju
sve relevantne ~iwenice o sistemu odbrane, sve do toga kako se i
za{to tro{i novac namewen Vojsci. Transparentnost je jedan od
najefikasnijih na~ina da se razbiju dugogodi{we predrasude o si-
stemu odbrane kao za~aurenom. Posao vojnog novinarstva u miru je-
ste da gra|aninu razobli~i ono {to je decenijama u jednopartijskom
sistemu bespotrebno bilo mistifikovano.
Poruke su, u osnovi iste, danas i pre trideset godina.
Zar ne?
Poruka koju vojno novinarstvo {aqe javnosti danas oslobo-
|ena je ideolo{kih i partijskih stega. Oslo|ena je, pre svega, zbog
demokratizacije dru{tva, civilne kontrole i realnosti koja zahte-
va transparentnost. Tome u prilog idu i zakoni o javnom informi-
sawu i dostupnosti informacija od javnog zna~aja. U starom Pravi-
lu slu`be, primera radi, postojalo je vi{e od 30 ta~aka koje su od-
re|ivale {ta je sve vojna tajna. U svetu komunikacija kakav danas
poznajemo to je besmisleno, jer je ve}ina podataka dostupna na vebu.
Danas je, za razliku od pro{lih, ideolo{ki obojenih vremena, gra-
|anima potrebno objasniti za{to se pojedini procesi u sistemu do-
ga|aju, ukoliko `elite da ti procesi uspeju profesionalizacija na
primer.
Ima li mesta nezavisnom i slobodnom vojnom novinarstvu?
Naravno. Ne mo`e se pobe}i od ~iwenica. Ne mo`ete ih
gurnuti pod tepih. U gra|anskom novinarstvu skretawem teme mo-
`ete i}i na drugi kolosek, kod nas sve, pre ili kasnije ispliva.
Onda je {teta ogromna. Mi govorimo i o podvizima i o aferama.
Mo`da je to i najve}a razlika izme|u onog {to je bilo nekad i
onog {to je sad. Naravno, Vojska i MUP, kao institucije koje bri-
nu o bezbednosti gra|ana u skladu sa novim izazovima, rizicima
i pretwama, prema prirodi posla, neke stvari dr`e daqe od jav-
nosti. Ne radi pukog skrivawa, nego zato {to se tako {titi bez-
bednost upravo te javnosti.
Gde je dobro nasle|e vojnog novinarstva kod nas?
Ozbiqne dr`ave nikad se ne li{avaju dobrog nasle|a, a mi
smo skloni da mislimo da istorija po~iwe od nas. Vojno novinar-
stvo neguje tradiciju kvalitetnog kadra i dobrog zanata. Onog mo-
menta kada vojne novine ne{to objave, to prestaje da bude dnevna
politika, to su stavovi, ~iwenice. Tu je i analiti~nost. Danas je u
novinarstvu uop{te te{ko na}i dobar, analiti~an ~lanak, poduprt
~iwenicama iz vi{e izvora. Imamo apsurd da je izjava zamenila
vest, doga|aj. Vojno novinarstvo jo{ se dr`i dobrih obi~aja.
Gde u narednim godinama vidite novinsku i izdava~ku delat-
nost u sistemu odbrane?
Na{ zajedni~ki interes je da objedinimo sve resurse pod je-
dan krov. Apsurd je da imamo dve izdava~ke ku}e. Planiramo ukqu-
~ivawe i Vojne {tamparije u jedinstvenu celinu sa budu}im Novin-
sko-izdava~kim centrom Odbrana. Uz pomo} Interneta uvezali bi i
video-produkciju Zastava-filma u isti sistem.
Posledwe dve godine se, zahvaquju}i velikom razumevawu top
menaxmenta sistema odbrane uradilo mnogo na planu odnosa sa jav-
no{}u, a time i vojnog novinarstva. Po~ev{i od redizajna veb saj-
tova Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, preko magazina Od-
brana, ~ije su napise ~esto prenosile najve}e medijske ku}e u ze-
mqi, do uvo|ewa oficira za odnose sa javno{}u u brigade Vojske
Srbije.
Aleksandar PETROVI]
15. januar 2009.
e v o j n e { t a m p e u S r b i j i

POTPISIVAWE
ISTORIJE
Desetorica glavnih i odgovornih urednika vojnih listova Narodna armija,
Front i Vojska, osvrnula su se na doba kada je wihovo pero oblikovalo ono
{to se danas ve} smatra istorijom. Govore o vremenu koje je vojno novinarstvo
pratilo i gradilo, o izazovima, sukobima, porazima i pobedama.
Novinarsko pero je ~udna sprava. Za ruku lepqiva. Za um zarazna. O klin se ne da oka~iti. Patina se za wega
ne lepi. Ko ga se jednom lati wegov zarobqenik ostaje za `ivota. U nekoga pero, pod teretom letargije, straha ili
prekomernog blagostawa, s vremenom otupi, ote`a. Sa wegovog vrha re~i ne bivaju tako o{tre, jasne i usmerene.
Zato se novinarsko pero, kao i svaki alat s godinama brusi, majstorski dovodi do visokog sjaja.
Ko takvim perom pi{e te{ko odoleva izazovu da wime ne doti~e bolna mesta. Pri~aju qudi da su preo{tra pera
katkad i svojim vlasnicima presu|ivala. Ali mrtva usta ne govore. Pripovedaju `ivi.
Danas je nama, koji svoja pera jo{ o{trimo, pripala ~ast da se osvrnemo 130 godina unazad i sa po{tovawem
otvorimo riznicu srpskog vojnog novinarstva. U to ime, stranice magazina Odbrana, ~ukununuka i naslednika
slavnog Ratnika iz 1879. godine, ispisuju pera koja su decenijama unazad potpisivala stranice vojne {tampe.
Glavni i odgovorni urednici listova Front, Narodna armija i Vojska, dali su svoj sud i vi|ewe vremena tokom
koga su gradili javnu sliku sistema odbrane. Na wihovoj strani je autoritet vremenske distance. O onima koji
po zakonu prirode nisu dobili priliku da ispi{u svoje redove povodom ovog jubileja, svedo~i}e stranice
koje su ostavqene u amanet potomcima.

prva reakcija na rad Redakcije izvan armijskog sastava. Tada je po-

Godine uspona stalo o~igledno da idemo napred u onome {to i jeste bila na{a
[ime Krowa, pukovnik u penziji, glavni svrha popularizacija vojske me|u gra|anima, prvenstveno omladi-
nom. Te godine tira` lista kretao se izme|u 19.000 i 20.000 pri-
i odgovorni urednik Fronta meraka.
Sa prelaskom na kolor {tampu, 1967, Front je u{ao u novu
eru. U to vreme promovisana je koncepcija op{tenarodne odbrane i
na{ list je iskoristio mogu}nost da, pribli`avaju}i taj fenomen
{irokom krugu ~italaca, postigne jo{ ve}u popularnost. Trebalo je
na jednostavan na~in, dostupno i prijem~ivo, i mladom i starom ob-
jasniti {ta zna~i op{tenarodna odbrana.
Ipak, stranice Fronta nikada nisu bile optere}ene politi~-
kim sadr`ajem. Tu ulogu imao je list Narodna armija. Front je bio
konglomerat dobre reporta`e, istra`iva~kih tema i zdravog vojnog
humora. Frontovi tekstovi ~esto su preno{eni u najuglednijim no-
vinama SFRJ, ali se nekoliko puta de{avalo da zbog svojih napisa
na{i novinari dospeju na Vojni sud. Iako su formalno bili u ver-
tikali komandovawa, posedovali svest o patriotizmu, novinari
Fronta su bili stvarala~ki slobodoumni i kriti~ki raspolo`eni.
Na na{im redakcijskim sastancima uvek je bilo mesta za nove ideje,
a zadatak urednika bio je da omogu}i novinarima da rade, po cenu
konfrontacije i sukoba sa pretpostavqenima. Tira` i uticaj lista
Front koji sam ure|ivao od 1959. do 1973. godine bili su najboqi
u`nost glavnog i odgovornog urednika Fronta preuzeo sam svedoci da smo postupali pravilno.

D nakon {to je list Sarajevske armijske oblasti Narodni bo-

rac, koji sam ure|ivao, postigao izuzetan uspeh. Te 1959.
Front je pre`ivqavao svoje najte`e trenutke. Sa tira`om od oko
1.500 primeraka bio je gotovo pred ga{ewem.
Prvi ilustrovani list u tada{woj Jugoslaviji, ipak, nije smeo
propasti. Na energiji i entuzijazmu Frontovih novinara, wihovoj
pronicqivosti, voqi i prodornosti, poverewe ~italaca je vra}e-
no, a tira`i su krajem {ezdesetih dostizali 390.000 primeraka.
Ne mogu zaboraviti prodoran glas Steve Korde, legendarnog
urednika i novinara Fronta, koji je jednoga dana, dr`e}i u ruci pi-
smo nekog od na{ih ~italaca, sa stepenica izme|u spratova povikao
Eureka! ^itaju nas! ^itaju nas! Bilo je to 1961. godine i to je bila
I povodom ovog velikog jubileja vojne {tampe `elim ne samo
da se setim ve} i da duboko zahvalim za ogroman doprinos Frontu na
svim frontovima wegovog vremena. Imena i dela su im nezaboravni:
Stevan Korda univerzalan, neprevazi|en, neponovqiv, prvi ~o-
vek kompjuter JNA, Du{an Mandi} erudita zlatnog duha, Milan
Rakovac dinami~an reporter poeta i prozaista, Mirjana Nik
precizni opservator i komentator unutra{wih i spoqnopoliti~kih
doga|awa, \or|e Gorbunov nenadma{ni ilustrator od nerva,
zlatno pero grafike, \or|e Raki} oko sokolovo primewene gra-
fike, Bo`o Mrkowa umetni~ki urednik, talentovani slikar, Sead
Fetahagi} esejista, prozaista, reporter, Slobodan Vukadinovi}
vunderkind fotoreporta`e, Vojislav Andonovi} fotorepor-

15
P o v o d o m 1 3 0
terski hrt, za koga nije bilo nedosti`nog, Radomir Ivanovi} fan-
tasta kakav je neophodan ovakvom redakcijskom kolektivu. Oni i svi
ostali u Frontu godinama su ~inili slo`en tim stvarala~ki, bor-
ben, odgovoran, kriti~an prema svom i radu drugih. Bez wih ni{ta
ne bih mogao. I u ovim svojim poznim godinama ponosim se {to sam
im bio stariji drug u profesiji vojnog novinarstva.
Fusnota u funkciji
odbrane od gluposti
Stipe Sikavica, pukovnik u penziji, glavni
i odgovorni urednik Narodne armije
a, kakvog sam traga mogao da ostavim u 87. i 88, godinama
M velike zebwe i neizvesnosti, godinama u kojima je puka apo-
logetika punila i civilnu (a gde ne bi) i vojnu {tampu; ve-
lim, kakvog sam traga mogao da ostavim u novini koju sam, tobo`e,
ure|ivao, pa sve da sam bio pisac i urednik velikog formata, a ka-
moli prose~no novinsko piskaralo? Zadah Osme sednice kao kuga
se {irio na sve strane, dakle, i u Armiji (samo, {to je taj ku`ni
vow ve}ina iz oficirskog kora ose}ala, na`alost, kao miomiris),
te je, u saglasju s op{tom dru{tvenom klimom, Nikola Qubi~i} iz
svog zavi~ajnog U`ica odaslao va`no upozorewe svim na{im naro-
dima i narodnostima Samo se Srbija i Jugoslovenska narodna
armija bore za o~uvawe Jugoslavije!
Naro~ito, juri{no glasilo doga|awa naroda, Politika, pod
budnom paskom @ivorada @ike Minovi}a i Aleksandra Prqe, s
velikim je `arom raznosilo tu istinu uzdu` i popreko onda{we sa-
vezne dr`ave.
Poslenici Propagandnog centra JNA nipo{to nisu `eleli da
u {irewu na{e istine gube korak za civilnim institucijama. Stoga
je kreativni tim Politi~ke uprave, sa Vukom Obradovi}em i Mila-
nom Vu~ini}em na ~elu, izumio originalan na~in na koji }e Armija
dati svoj puni doprinos izvr{avawu re~enog zadatka, ali tako da to
na pojavnoj ravni ne izgleda da je vojni, nego civilni produkt, a da
ga JNA, posredstvom vlastite aparature, samo plasira u javnost. To
zato da se Oni Tamo ne dosete, tj. da se u onda{wim Zapadnim Repu-
blikama ne bi optu`ila JNA da se svrstava na stranu Slobodana
Milo{evi}a!
Naime, u re~enoj bi Upravi talentovani spisateqi sklepali
nekakav tekst, u kojem se, po pravilu, sru~ivalo drvqe i kamewe po
Separatistima i Nacionalistima u Zapadnim Republikama, posle
~ega je to so~inenije prolazilo cenzuru vrhovnih mudraca, da bi,
najzad, bilo prosle|eno Redakciji Politike, koja ga je objavqivala
kao prilog svojih novinara. Nakon toga bi Narodna armija prenela
16
. g o d i { w i c e
tu papazjaniju u rubrici Drugi pi{u! Uzalud sam upozoravao tvorce
tog projekta da je to plitkoumna rabota i da }e se ona Armiji vrati-
ti kao bumerang. Pa, kad nisam mogao da se branim razumnim sred-
stvima, i ja sam se poslu`io trikom.
U Narodnoj armiji br. 2550 od 26. maja 1988, na drugoj stra-
ni, objavqen je tekst (naravno, prenet iz Politike) pod naslovom
Vojni pu~ Mladine i gospodina Majera. Ispod tog teksta, u fusno-
ti je obznawena i moja Zahvalnica ({to }e re}i distancirawe od
te budala{tine!) drugovima iz Politi~ke uprave, jer: da nas oni
nisu upozorili na taj sjajan komentar u Politici, ne bismo ga ni
zapazili, pa bi tako na{i ~itaoci bili prikra}eni za va`no sa-
znawe i ne mawe zadovoqstvo. No, na sre}u, a na preporuku doti~-
nih drugova, mi ga prenosimo u celosti. Naravno, otkrivawe te
plitkoumne smicalice Politi~ke uprave imalo je i odgovaraju}u ce-
nu, koja je ukalkulisana u moju smenu i skori odlazak iz Armije.
Lepe godine
Fronta
Dr Predrag Pej~i}, pukovnik u penziji, glavni
i odgovorni urednik Fronta
lavni i odgovorni urednik Fronta bio sam osam godina, od
G 1985. do 1991. godine. Imao sam divne saradnike i ponosan
sam na na{ kolektiv koji se, zakonima `ivota, po~eo da osipa.
U vreme mog ure|ivawa Front je postao poznat na tada{wim jugo-
slovenskim prostorima.
Organizovali smo istoimenu Omladinsku radnu brigadu koja je
kontinuirano bila na sedam saveznih omladinskih radnih akcija,
izme|u ostalih na Petrovoj Gori, \erdapu, Murskoj Soboti, Deli-
blatskoj pe{~ari... U ORB Front dobrovoqno su se javqali, pre
svih, vojni stipendisti i stipendistkiwe (studenti i |aci), pitomci
vojnih {kola i akademija i vojnici. Frontova brigada, osim jed-
nom, uvek je bila, ili prva ili me|u najboqim.
U vreme kada su na odslu`ewe vojnog roka dolazili regruti sa
19 godina, posebno svr{eni u~enici sredwih {kola, zapa`en je bio
dvodnevni nau~ni skup Devetnaestogodi{waci u JNA. Problemu se
pri{lo interdisciplinarno, {to je bilo korisno i za na{e najvi-
{e stare{ine. Pored stru~waka i stare{ina, korisne priloge iz-
neli su upravo i vojnici |aci...
Kada je omladina po~ela da se zanima za ra~unarsku tehniku,
Front je 1985. godine u nastavcima organizovao [kolu kompjute-
ra, koju smo kasnije ponovo objavili na zahtev na{ih ~italaca. U
nedostatku {ire literature Front je sa Frontovom odbrambenom
15. januar 2009.
v o j n e { t a m p
{kolom u redovnim prilozima na 16 strana pru-
`ao korisno dopunsko {tivo u~enicima. Postojala
je i posebna rubrika za mlade literarne talente
i sve one koji su voleli poeziju. O wihovim poet-
skim poku{ajima brinuli su renomirani pesnici.
Sve je ovo potvrdilo nau~no istra`ivawe ^ita-
nost lista Front.
Bolna ta~ka Fronta bio je uporedni
prelaz na makedonski i slovena~ki jezik s
obzirom na to da je tira` koji je bio name-
wen Sloveniji, sa tada{weg srpskohrvat-
skog jezika rapidno opao zbog prevo|ewa
na slovena~ki jezik, dok je na makedonski
porastao. Iako nije mogao da se bori sa
naglim bumom revijalne {tampe, Front,
ipak, mo`e da se pohvali ~iwenicom da
je uspe{no negovao tradiciju prve jugoslo-
venske revije, koja se pojavila jo{ ratnog prole}a 1945.
godine.
Doba
promena
Radoqub Matovi}, pukovnik u penziji,
glavni i odgovorni urednik Fronta
ront sam uvek do`ivqavao kao medijsku sponu izme|u mladih
F generacija i vojni~kih profesija, kao novinu koja se voli i
koja predstavqa dragocenu lektiru. Zato sam s rado{}u pri-
hvatio du`nost glavnog i odgovornog urednika ilustrovanog lista
Front, mada sam se profesionalno sasvim lagodno ose}ao u Krili-
ma Armije, s kojima sam, bi}u neskroman, dosegao neke uredni~ke
rezultate zbog kojih je taj list bio ~esto tra`en i izvan granica na-
{e zemqe.
Redakcija koju sam primio po~etkom septembra 1991. u Gale-
bu sastojala se od grupe iskusnih urednika i reportera i grupe
mladih oficira novinara sta`ista. Na prvom redakcijskom sa-
stanku shvatio sam da od mene o~ekuju da Frontu povratimo staru
slavu i osetio spremnost svih da me svojim znawem, darom i isku-
stvom podr`e da Frontu obezbedimo lepotu, zanimqivost, ma{to-
vitost, analiti~nost, hrabrost
Jedna od prvih uredni~kih novina koja je podigla i tira` i ugled
listu bio je Dosije u svakom broju objavqivane su produbqene ana-
lize tema koje su se nametale kao sudbinske za na{u tada{wu dr`a-
vu i sve wene narode. U pripremi Dosijea ogromnu energiju i stru~-
e u S r b i j i
nost pokazali su moji bliski saradnici, pre svih Dragan Simo-
vi}, Du{an Marinovi} i Milen ^uqi}.
U hodu su realizovane jo{ dve zna~ajne ideje
akademskog slikara Bo`idara Mrkowe. U 47. godi-
ni `ivota dodali smo prefiks Novi, a ime smo mu
promenili bez saglasnosti mati~ara. Druga novi-
na ticala se }irili~nog pisma. Te dve inovacije mi u
Novom Frontu tada smo smatrali su{tinskim, s ob-
zirom na o~ekivane turbulencije.
Ratna zbiqa sudbinski je uticala i na Novi
Front. Svi novinari sta`isti i jedan broj iskusnih
urednika upu}en je u armijske Pres-centre, a ratne re-
porta`e posta}e dominantan `anr. Frontovi autori,
poput Branka Kopunovi}a, Zorana Milovanovi}a i
Aleksandra Keli}a bili su objektivni svedoci blokada
vojnih kasarni, tu`nih zbegova iz Slavonije i sa Kordu-
na, zverstava na Kupre{kom poqu, hrabrosti i plemeni-
tosti pojedinaca iz vojni~kog stroja...
Krajem aprila 1992. formirana je Savezna Republika Jugo-
slavija. Neko ko se rukovodio matemati~kim formulama ra~unao je:
SRJ je jedna polovina SFRJ, VJ polovina JNA, pa umesto Narodne
armije i Novog Fronta treba stvoriti jedan list. Odluka o fuzio-
nisawu doneta je bez pisanog traga, a verujem nepristrasna je oce-
na nas koji smo kreirali i voleli Novi Front da su u predve~erje
rata, koji je bio i `estoko medijski, matemati~ari iz vojnog vrha
li{ili svoju armiju dragocenog medijskog oru`ja.
Od prvenca
do konca
Branislav Mileti}, pukovnik u penziji, glavni
i odgovorni urednik Narodne armije
ao mla|i poru~nik, artiqerac , bio sam u vozu SplitBeo-
K grad, koji je 9. januara 1966. pretrpeo sudar u [a{u, kod
Suwe. Putovao sam iz Zadra radi ispita u Politi~koj {koli
JNA. Zadivilo me je po`rtvovawe nekolicine vojnika u spasavawu
putnika, pa sam stoga, jo{ dok smo bili u [a{u, istrgao iz bloka
list i napisao prilog za novine. ^inio sam to prvi put u `ivotu.
Pisao sam u ~ekaonici, onako, na kolenu. Utisci su bili sna`ni.
Jedva sam uspevao da napravim neki red u mislima i da ih stavim
na papir. Nisam uspeo ni da dovr{im taj svoj prvenac, a stigla je
nova kompozicija voza i odvezla nas do Beograda.
^im sam stigao na Bawicu u Politi~ku {kolu, zavr{io sam
prilog, stavio u koverat i poslao redakciji Narodne armije. Su-
17
P o v o d o m 1 3 0
tradan je centralno glasilo JNA osvanulo s mojim napisom
na drugoj strani. Naslov je bio Obi~ni vojnici, a pri~a je
bila topla, qudska, onakva kakvu sam je ja do`iveo... De-
`urni urednik tog broja kasnije mi je pri~ao da je rukopis
stigao u {tampariju Politike kada je tzv. prelom lista
ve} bio zavr{en i od{tampani probni primerci. Ma-
{ine su zaustavqane i moj prilog uba~en...
Taj doga|aj je opredelio moju budu}u profesiju u
Vojsci novinarstvo. Prvih nekoliko godina radio
sam u listu Beogradske armijske oblasti Vojniku.
Potom sam, 1972. godine, pre{ao u Narodnu armi-
ju. Radio sam u Politi~kom sektoru. Dogurao sam
do ~ina pukovnika i glodura. A onda je, po~etkom
1989. godine do{ao konac! Jedan doga|aj prese-
kao je moju uzlet i, sli~no kao kod ve}ine Jugo-
slovena, prelio gor~inom sve dotada{we napo-
re i stremqewa. Smewen sam bukvalno preko
no}i, preba~en u Politi~ku upravu i tek posle
{est meseci vra}en u Redakciju. Ali na du-
`nost zamenika glavnog urednika. Naredne
tri, ~etiri godine otaqavao sam poslove
obeshrabren destrukcijom koja je carevala
u dru{tvu. Penzionisan sam 31. decembra
1992. sa velikom grupom pukovnika (~ini
mi se oko 160 oficira).
Moja smena bila je rezultat previrawa u dru{tvu i JNA.
Zemqa je po~ela da se raspada, doga|aji su sustizali jedni druge. U
Partiji su po~eli vanredni skupovi na vrhu republika i pokrajina,
kao priprema 14. (vanrednog) kongresa, koji }e biti i posledwi. Prva
je bila vojvo|anska konferencija. Tra`ena je odgovornost Stipe [u-
vara i celog Predsedni{tva SKJ. Ja sam taj zahtev preto~io u komen-
tar pod naslovom Mewati sebe i dru{tvo. [uvar se qutnuo, a pra-
voverni vrh JNA Kadijevi}, Bun~i}, [imi}, Negovanovi}... po`urio
je da doka`e poslu{nost i izvr{i [uvarovo nare|ewe.
Pisah, potpisah
i ogre{ih se!
Ivan Matovi}, pukovnik u penziji,
glavni i odgovorni urednik Vojske
osledwi moj zadatak iz vojnog novinarstva, ~iji sam vernik i
P zato~enik, evo, celih 55 godina, bio je: da za specijalni pri-
log magazina Odbrana napi{em dva tabaka teksta o 130 go-
dina vojne {tampe u Srbiji. Predlog primamqiv tema izazovna, a
18
. g o d i { w i c e
ja, nekako, uveren da mi je to, kao doajenu struke, i vrsta obaveze.
Pristadoh i pogre{ih...!
Prionuh na: prikupqawe objavqene gra|e;
izu~avawe (u tri vojne institucije) po-
hrawene ostav{tine za budu}-
nost; razgovore sa afirmisa-
nim istra`iva~ima; re{avawe
problema tehni~ke prirode. Ta-
ko mi za ispisivawe i kona~no
oblikovawe teksta i autenti~nih
ilustracija ostade najmawe vreme-
na, ni desetak dana, {to za vojnika
sedme sile, uostalom, nije nikakav
izuzetak, ali jo{ mawe pokri}e za
eventualne gre{ke, pa ko nije na to
spreman neka se mane pera!
Po uobi~ajenoj proceduri, rukopis
je u Redakciji usvojen i pripremqen, pa
kao prilog obima 32 stranice, primamqi-
vo ilustrovan i moderno prelomqen na
vreme objavqen. Usledili su telefonski po-
zivi i razgovori u`ivo sa kolegama; ~ujem
dosta pohvala, ali bogami, i prigovora i
oporih pitawa, u smislu: za{to si onoliko na-
glasio komunisti~ku {tampu; za{to prenagla-
sio ulogu i zna~aj te i te li~nosti; za{to pre}u-
tao imena jo{ desetina zaslu`nih novinara, me-
|u kojima i vi{e glodura Narodne armije i Voj-
ske: Milorada Madi}a, Du{ana Jankovi}a, Vlade Hlai}a, Gaje Pet-
kovi}a, Stipa Sikavice, Brane Mileti}a, Milorada Panteli}a,
Mi{e Bojovi}a i Slavoquba Ran|elovi}a. Moj je odgovor za javnost:
imenovani su, stvarno, bili novinari visokih ~inova, korektni pro-
fesionalci i ugledni novinari u svom vremenu, ali mi se ve}ina,
nekako, nije uklopila u tok pri~e mozai~ke prirode, a po koje ime
sam, u momentu pisawa, smetnuo s uma. To gotovo podjednako va`i i
za desetine nesporno darovitih urednika i zapa`enih saradnika,
dopisnika, fotoreportera, tehni~kih urednika, sve qudi s kojima
sam profesionalno uspe{no sara|ivao i iskreno drugovao, me|u
kojima su: Mila Barjaktarevi}, Milinko Lukovi}, @ivko Gruden,
Mladen Paver, Nikola Popovi}, Novica Pe{i}, Radovan Ivanovi},
Miladin Petrovi}, Du{an Gli{i}, Branko Siqevski, @ivorad Jan-
kovi}, Slobodan Vu~ini}, Du{an Kne`evi}, Slobodan Nedeqkovi}...
Nagla{avam da u prilogu nisam vr{io popis i prozivku stoti-
na i stotina vojnih novinara, {to bi bio posao administrativca;
nisam pisao zvani~nu istoriju vojnog novinarstva dugu 130 godina i
u woj doslovno svakog stavio na wegovo radno mesto i upisao wego-
ve zasluge, ve} ~itaocu, kao jedan od aktera i hroni~ara, ponudio
mogu}i reporterski zapis, vrstu {etwe kroz istoriju vojne {tam-
pe u Srbiji od Ratnika do Odbrane, fresku li~nosti i doga|aja
iz razdobqa od 13 prekretni~kih decenija, od kojih je na{a dr`ava,
sa svojom sedmom silom u prethodnici vojevala za slobodu gotovo
20 godina. Pisao sam prema svom znawu i mogu}nostima, no uvek
staju}i na stranu novinara, spomenuv{i ih, poimeni~no, vi{e od dve
stotine. Uostalom, neka pri~e o qudima Vojske i Odbrane osta-
nu drugom piscu da za neki od slede}ih jubileja svedo~i sa istorij-
ske distance, ho}u da verujem, kvalifikovanije, odgovornije i lep{e
od mene.
Da jo{ obja{wavam razloge za pojedine, nesumwive, propuste,
da se izviwavam mojim kolegama i saborcima ~ija sam imena ispu-
stio, pogotovo da obe}avam kako }u to u nekom od slede}ih priloga
ispraviti gotovo je beznade`no. Tim pre jer se u 76. godini `ivo-
ta mora razmi{qati i o posledwem zadatku. Meni ostaju re~i iz
naslova, pozajmqene od Svetog Save nad rukopisom `itija wegovog
oca Simeona. Toliko da me ne prozovu i za plagijat!
15. januar 2009.
v o j n e { t a m p
Bajka,
hotel i pesma
Stanoje Jovanovi}, pukovnik u penziji,
glavni i odgovorni urednik Vojske
oliko dugo `ivi novinski tekst? Dan-dva, nedequ-dve, do sle-
K de}eg broja? Da li }e ~italac zastati nad naslovom, vagati
~iwenice, tragati za porukom autora, ili }e samo ovla{
preleteti preko novinskog stupca, fotografije ili potpisa? Ne-
kada ni to.
Kada nakon vi{e od tri decenije u vojnom novinarstvu, povo-
dom i u ~ast wegovog jubileja, podvu~em crtu svode}i profesionalni
bilans, iz mno{tva izrone na povr{inu novinski tekstovi koji su
zna~ili `ivotnu prekretnicu.
Godine sedamdesete. Mlad gardijski oficir i povremeni sa-
radnik Narodne armije na promociji filma Torija Jankovi}a
Krvava bajka. Sledi intervju s poznatim re`iserom. Sutradan
~itam sro~en tekst vode}im urednicima. Dva dana kasnije obja-
vqen je na gotovo ~itavoj strani velikog formata Narodne armi-
je. Umesto saradni~kih inicijala pun potpis. I prvi poziv da
do|em u Redakciju.
Pri~a druga. Tekst o standardu armijskih momaka. ^itava udar-
na strana u listu. Tema obi~na, qudska. Nevoqe mladih stare{ina,
problemi stanovawa, ishrane, prilago|avawa... Odjek u javnosti
izuzetan. Vrhunac: odluka nadle`nih, podstaknuta tekstom, da izgra-
de sama~ki hotel. Objekat i danas traje i prima stanare, daju}i no-
vu dimenziju pitawu s po~etka teksta.
Vreme ratno. Na ~elu novinske izdava~ke ustanove, okru`en
vrsnim saradnicima odanih profesiji, koji su predano, br`e od
svih, rizikuju}i vi{e od drugih, perom i kamerom bele`ili snagu i
vidove otpora najmo}nijem vojnom savezu na svetu i posledice wego-
vog bezobzirnog bombardovawa. ^etrdeset ratnih brojeva Vojske
i desetak drugih izdawa ostaju da svedo~e o tom vremenu ponosa i
suprotstavqawa zlu. Deo saradnika }e u godinama koje slede zaslu-
`iti mirovinu, a oni mla|i dostojno nastavqaju novinarsku misiju u
Odbrani.
Ratno vreme obele`ila je i moja pesma Volimo te otaxbino
na{a u izvo|ewu Umetni~kog ansambla VS Stanislav Bini~ki, za
koju je muziku komponovao Rade Radivojevi}, a spot pripremila Za-
stava-film. Sna`nim rodoqubivim porukama, {iroko prihva}ena
u Vojsci i van we, oborila je mnoge rekorde u broju emitovawa. Mo-
bilisala qude da istraju.
Dovoqno razloga za profesionalno zadovoqstvo i sre}u.
e u S r b i j i
Rat ne lomi
pero
Miloje [}eki}, pukovnik u penziji,
glavni i odgovorni urednik Vojske
a ~elo Redakcije nedeqnika Vojska postavqen sam 19. marta
N 1998, kada je bilo posve jasno da }e SAD i Nato intenzivi-
rati pritiske na Saveznu Republiku Jugoslaviju, te da je mo-
gu}na i upotreba sile. Imaju}i to u vidu, sa svojim najbli`im sa-
radnicima, koji su imali zna~ajno ratno iskustvo iz devedesetih go-
dina, u hodu smo se prestrojavali. ^inili smo naizgled male korake,
koji }e se, kasnije, pokazati veoma velikim za uspe{no delovawe
Redakcije i u najte`im, ratnim uslovima.
Blagovremeno smo na vi{i nivo podigli operativnost Redak-
cije i svakog pojedinca u woj; znatno vi{e prostora posvetili smo
analiti~kim tekstovima novinara, uspostavili mre`u veoma cewe-
nih saradnika analiti~ara, poznavaoca stawa u zemqi i u svetu.
Da bi list stigao u svaki deo zemqe, u svaku jedinici, uveli smo me-
se~ni prilog Vojska u va{em garnizonu. Tako smo kazivali o tom
velikom zajedni{tvu u malim sredinama izme|u Vojske i naroda. Re-
|ali su se prilozi o istoriji, sada{wim prilikama, saradwi sa
Vojskom i projektovanoj budu}nosti Gorweg Milanovca, Surdulice,
Pqevaqa, Dimitrovgrada... U svakom broju objavqivali smo bar je-
dan prilog o malim, izdvojenim sastavima, karaulama, radio-relej-
nim ~vori{tima, o penzionerima... Pokrivali smo, takore}i, sve
aktivnosti Vojske i odbrambenih struktura.
Prema re~ima pretpostavqenih, a i informacijama iz jedini-
ca, bilo je nedvosmisleno jasno da je interesovawe za list poraslo.
Ubrzo (krajem maja 1998. godine) objavili smo i specijalni
prilog posve}en Kosovu i Metohiji, u kojem smo iz pera najeminent-
nijih poznavaoca prilika, sa svih aspekata, kazivali o srpsko-al-
banskim odnosima tokom istorije, o stalnoj te`wi Albanije da se
razbije taj etni~ki i duhovni prostor srpskog naroda i pripoji Ve-
likoj Albaniji, posebno o nameri SAD i Natoa. Jasno smo ukazali
na namere {iptarskih terorista i wihovih mentora. Re~ju, idu}i u
susret doga|ajima, tim veoma zapa`enim prilogom, obavestili smo
svoje ~itaoce o svoj ozbiqnosti problema i budu}im doga|ajima na
KiM.
Redakcija je agresiju Natoa, predvo|enu SAD, do~ekala sprem-
no i ubrzo od{tampala prvi ratni broj Vojske. Za 78 dana, koliko
je trajala agresija, objavqeno je ukupno 40 ratnih brojeva, tira`a
ve}eg od 50.000 po broju. Urednici, novinari i fotoreporteri sva-
kodnevno su bili na licu mesta, borili se perom i kamerom protiv
agresije, za istinu. Bile su to pri~e o junacima odbrane i otpora,
19
P o v o d o m 1 3 0
primeri ~ojstva i juna{tva, ali i analiti~ki tekstovi o
zloupotrebi me|unarodnih institucija i pravnog poret-
ka, medijskim manipulacijama propagandne ma{ineri-
je Natoa. Objavili smo i seriju tekstova iz pera jav-
nih i kulturnih radnika iz inostranstva o osudi
agresije, zapa`ene izjave ~elnih asocijacija zema-
qa saveznica iz oslobodila~kih ratova i iz Pr-
vog svetskog rata.
Tekstovi iz lista Vojska su, posredstvom
Tanjuga, elektronskih medija i dnevnih listo-
va, dopirali u sve krajeve Jugoslavije i u
Svet, neumoqivo {ire}i istinu o agresiji i
juna~kom otporu, i upravo je to moja naj-
sna`nija impresija o tom zlom vremenu i
misiji Redakcije u wemu.
Za kvalitet ratnih izdawa, o ko-
me svedo~i i visoko priznawe or-
den Vojske Jugoslavije tre}eg stepe-
na (verovatno jedini tog stepena
dodeqen nekoj redakciji u posled-
wih dvadeset i vi{e godina) zaslu`ili
su svi zaposleni u Redakciji, na{i saradnici,
a pre svih moj zamenik i ure|iva~ki kolegijum, na~el-
nik NIC Vojska i Uprava za informisawe i moral. S po-
sebnim zadovoqstvom isti~em da za ne{to vi{e od tri godine, ko-
liko sam bio na ~elnoj poziciji lista, nijedan tekst nije cenzurisan,
niti je ko od pretpostavqenih to zahtevao, na obostrano zadovoq-
stvo i poverewe.
Ogledalo
odbrane i vojske
Zvonimir Pe{i}, pukovnik u penziji,
glavni i odgovorni urednik Vojske
mao sam izuzetno zadovoqstvo da, zajedno sa uredni~kim kole-
I gijumom, potpi{em 100 brojeva lista Vojska (od broja 492. do
592, odnosno od 5. jula 2001. godine do 5. juna 2003. godine).
Taj period bio je ispuwen aktivnostima na obnovi zemqe i vojne in-
frastrukture, posle agresije Natoa na SRJ, preispitivawima si-
stema odbrane i po~ecima sveobuhvatnih reformi u sistemu odbra-
ne i Vojske.
List Vojska bio je ne samo verni hroni~ar i tuma~ jednog vre-
mena ve} i wegov aktivan ~inilac. To glasilo bilo je okrenuto bu-
du}nosti i generacijama koje dolaze. U trci s vremenom i doga|aji-
20
. g o d i { w i c e
ma izlazili smo kao pobednici, zahvaquju}i i izuzetnoj generaciji
darovitih urednika, novinara, fotoreportera, tehni~kih ured-
nika, lektora, korektora i svih ostalih koji su nastojali da
novina bude aktuelna, verna istini i profesiji, sa-
vremeno oblikovana i ~itana.
Vo|eni izazovom savremenog ne-
deqnika, ~ije poruke prenose
elektronski i pisani mediji, tru-
dili smo se da u svemu budemo ogle-
dalo stawa i stremqewa u sistemu
odbrane i Vojsci.
Pokrenuli smo anketu List kakav
`elite, tako da su ~itaoci iskoristili
priliku da nam saop{te {ta im se dopa-
da u listu, {ta ne, koje bi rubrike i teme
rado vi|ali u novini. Tako smo, izme|u
ostalog, uveli rubriku Moji vojni~ki dani,
u okviru koje su poznati nau~nici, politi~ari,
javni i kulturni radnici pripovedali svoje voj-
ni~ke do`ivqaje. Ta kazivawa, nakon nekoliko
godina, preto~ena su u kwigu Poznati u ~izma-
ma. Tako|e smo uveli i rubriku Vojnikova majka,
u kojoj su dogodov{tine sa sinovima pripovedale po-
znate `ene. Na poseban odziv nai{le su rubrike
Va{ servis i Na{ gost, va{ izbor. U okviru ove
posledwe u Redakciji su boravile mnoge poznate li~no-
sti, koje su tokom dva sata odgovarale na pitawa ~itala-
ca postavqena telefonom u neposrednom dijalogu. Me|u gostima
Redakcije koji su se telefonom direktno obra}ali ~itaocima, bi-
li su ministar odbrane, na~elnik General{taba VJ i mnogi drugi
ugledni zvani~nici.
U okviru pokrenute tribine Reforma odbrane i Vojske, to-
kom 2003. godine, bez cenzure i izbora autora, objavili smo veli-
ki broj tekstova politi~ara, dr`avnih rukovodilaca, ministara,
nau~nika, istori~ara, novinara, publicista, analiti~ara, lekara,
poslanika, kwi`evnika, podoficira, oficira, pripadnika nevla-
dinih organizacija... Ta {tiva bi i danas, u jeku javne rasprave o
Nacionalnoj strategiji i Vojnoj strategiji Srbije, dobro do{la oni-
ma koji imaju zadatak da sa~ine te izuzetno zna~ajne temeqe dr`ave
kojoj pripadamo.
Pisali smo otvoreno i smelo o problemima odbrane i Vojske.
Zar naslov jednog od uvodnika Borbena gotovost Vojske realna
slika (ne)mo}i ne govori dovoqno. Upozoravali smo na na{e zao-
stajawe u odnosu na savremene vojske, kada je re~ o naoru`awu i
opremi. Sem remonta nekoliko aviona, u oblasti tehni~ke moder-
nizacije Vojske, zbog nedostatka novca, ali i zbog subjektivnih raz-
loga, da se, do dana{wih dana, nije gotovo ni{ta u~inilo. Izve{ta-
vali smo sa lica mesta prilikom sanacije posledica upotrebe mu-
nicije sa osiroma{enim uranijumom u agresiji Natoa na SRJ. Obe-
le`ili smo, posebnim prilogom, 75 godina na{eg podmorni~arstva.
Objavili nekoliko specijalnih priloga, me|u wima i onaj o Hilan-
daru i prvom organizovanom boravku na{ih oficira u uniformi
na Svetoj Gori. Pisali o osvajawu najvi{eg vrha Ju`ne Amerike
(7.039 m) ~etvoro~lanog alpinisti~kog tima Vojske. Me|u prvima smo
izvestili o rehabilitaciji generala Svetomira \uki}a, osniva~a
srpskog olimpijskog pokreta.
Pukovnik Branko Bo{kovi}, koji je prvi poneo oreol najuspe-
{nijeg sportiste VJ, postaviv{i rekord Vojske u maratonu pre pet-
naestak godina (taj rekord jo{ nije oboren), u~inio je nesvakida-
{wi gest poklawaju}i svoju medaqu, osvojenu u trci od Maraton po-
qa do Atine (3. 11. 2001), Redakciji lista Vojska, koja ga je sve
vreme pratila i podr`avala. Posle uru~ewa tog odli~ja, Bo{ko-
vi} je sprinterice oka~io o klin, nakon vi{e od 20 godina uspe-
{nog bavqewa atletikom...
15. januar 2009.
v o j n e { t a m p
...Kada je, koncem maja 2003, u NIC Vojska stigla naredba o
postavqewu na du`nost na~elnika tog hrama vojne pisane re~i, ma-
da unapre|en, primio sa sam to sa izvesnom dozom sete. Na novoj
du`nosti kao pretpostavqeni podr`avao sam Redakciju u daqim ak-
cijama, posebno izlazak u koloru i, naravno, redovno se ogla{avao
tekstovima na udarnim stranicama Vojske. U avgustu 2005. godine
doneta je odluka o preimenovawu Vojske u Odbranu, o ~emu }u svoj sud
dati sa odre|ene istorijske distance.
Na ni{anu
reforme
Pukovnik dr Slavoqub Ran|elovi},
glavni i odgovorni urednik Vojske
ist Vojska {tampan je u tira`u od oko 25.000 primeraka.
L Imao je oko 17.500 pretplatnika, od 500 do 1.000 prime-
raka prodavalo se na kioscima, a ostatak je besplatno deqen
po odobrenom razrezu. Budu}i da su u Redakciji bili mahom iskusni
novinari, sa petnaestogodi{wim, a neki i sa du`im iskustvom ste-
~enim radom u jedinom vojnom nedeqniku, list je redovno izlazio
predvi|enom dinamikom. To {to formacijska mesta urednika oba
sektora (Odbrana i Dru{tvo) nisu bila popuwena, agilno{}u i,
pre svega, savesnim radom i svestranom inicijativom, nadokna|i-
vao je pukovnik Du{an Kne`evi}, zamenik glavnog i odgovornog
urednika.
Prilikom izbora tekstova za objavqivawe, po{tovano je opre-
deqewe da koncepcijom, ure|iva~kom politikom, sadr`ajem i kvali-
tetom priloga, list prvenstveno treba da zadovoqi o~ekivawa ~i-
talaca iz ciqne grupe: oficira i podoficira i vojnih penzionera
pretplatnika koji su prakti~no u potpunosti finansirali izla-
`ewe Vojske.
Logi~no je da je list obilovao prilozima o vojni~kom `ivotu,
li~nostima i doga|ajima koji su se izdvajali iz vojni~kog miqea,
afirmi{u}i na taj na~in pojedince, ali i jedinice, kolektive, gar-
nizone. Nedeqnik Vojska je naj~e{}e objavqivao priloge koji su bi-
li obele`eni jasnim autorskim pe~atom, a osim za vojni~ke teme,
bilo je mesta i za druge sadr`aje sa ciqem da prilozi budu zani-
mqivo {tivo ne samo za profesionalne vojnike, nego i za ~lanove
wihovih porodica. Uz to, ~iweni su napori da se poboq{a ne samo
kvalitet priloga, nego i tehni~ki izgled glasila.
Po~etkom 2004. godine nedeqnik Vojska je u ruke ~italaca do-
{ao sa znatno promewenim sadr`ajem, gotovo udvostru~enim brojem
priloga, u punom koloru i od{tampan na kvalitetnijem papiru. Gra-
fi~ki prepoznatqiv bio je rukopis dugogodi{weg tehni~kog urednika
e u S r b i j i
Aleksandra [vedi}a, akademskog slikara. Pojava lista Vojska u
novom ruhu i sa pove}anim brojem informativnih sadr`aja (dvobroj
je zbog praznika nosio datum 1. i 8. januar), simboli~no je obele`i-
la jedan zna~ajan jubilej vojne {tampe iako je tada propu{teno da
se to naglasi. Naime, sto godina ranije, 25. decembra 1904, po sta-
rom kalendaru (8. januara po novom), objavqen je prvi broj lista sa
zaglavqem Vojska.
Reforme sistema odbrane u prole}e 2003. godine bile su veo-
ma dinami~ne i u sferi informisawa javnosti o sistemu odbrane i
Vojsci. Naime, odgovornost za komunicirawe sa javno{}u i mediji-
ma u to vreme je preneta sa Uprave za moral General{taba na Upra-
vu za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane.
U listu su, preno{ene informacije ne samo o toku reforme
odbrambenog sistema, ve} su obja{wavani i kriti~ki komentarisa-
ni pojedini potezi, kao {to su bili: naglo otpu{tawe velikog broja
civilnih lica, veli~awe u pojedinim medijima zna~aja civilnog slu-
`ewa vojnog roka, umawewe sredstava namewenih za odbranu, neus-
kla|enost plata profesionalnih pripadnika Vojske sa zakonskim
odredbama, itd. Talas otpu{tawa civilnih lica zahvatio je i Redak-
ciju, ali to nije imalo te`ih posledica, jer su oti{li samo oni koji
su se dobrovoqno prijavili, imali uslove za penziju ili koji su bi-
li raspore|eni na druga radna mesta.
U periodu od juna 2003. do septembra 2005. godine sa ~elnih
pozicija oti{li su ministar odbrane, na~elnik General{taba, na-
~elnik Uprave za moral General{taba, na~elnik Uprave za odnose
sa javno{}u Ministarstva odbrane a svi su oni, mawe ili vi{e,
pratili Vojsku i ocewivali kvalitet ispuwavawa wene misije u
okviru informativne delatnosti.
I dok su na~elnici General{taba u zvani~nim prilikama, ali
i nezvani~no, uglavnom iskazivali zadovoqstvo izgledom i sadr`a-
jem lista, iz Ministarstva odbrane, posebno iz pojedinih wegovih
organizacijskih jedinica, do Redakcije su dopirali talasi nezado-
voqstva pojedinim aspektima ure|iva~ke politike, uz ocene da list
nedovoqno podr`ava politiku Ministarstva odbrane i da da kon-
cepciju glasila treba promeniti.
Uporedo se nastavqao nezaustavqiv proces promena, koji je,
o~ekivano, zahvatio i informativnu sferu. Novinsko-izdava~ki
centar Vojska, zajedno sa listom, prepot~iwen je Upravi za Odnose
sa javno{}u Ministarstva odbrane. Time su stvoreni uslovi za ko-
renite promene i u jedinoj vojnoj novinskoj ku}i. Za po~etak, odlukom
Ministra odbrane pokrenut je magazin Odbrana, a uspon lista Voj-
ska zaustavqen na koti 710.
Pripremio
Aleksandar PETROVI]
Ispravka
U magazinu Odbrana broj 79 od 1. ja-
nuara 2009. godine, na strani 25 Specijalnog
priloga posve}enog 130. godi{wici vojne {tam-
pe, propustom autora izostavqena su imena tro-
jice glavnih i odgovornih urednika lista Voj-
ska Mi{e Bojovi}a, Milorada Panteli}a i
Slavoquba Ran|elovi}a.
Wima i ~itaocima izviwavamo se zbog
ovog propusta.
21
 L o g o r o v a w e j e d i n i c a

Bojna ga
a|
na snegu

U slo`enim terenskim Od 20. do 30. decembra 2008. profesionalni pripadnici Prve, Druge, Tre}e i ^etvrte briga-
i vremenskim uslovima,
pripadnici Kopnene vojske
realizovali su na Pasuqanskim
livadama najslo`enije sadr`aje
vatrenog, takti~kog i moto-tehni~kog
osposobqavawa, ali i obuku koja se
O de Kopnene vojske i Me{ovite artiqerijske brigade, ali i septembarska generacija vojnika na
slu`ewu vojnog roka, izveli su na intervidovskom poligonu Pasuqanske livade stacionarno
logorovawe. Na poligonu je boravilo vi{e od hiqadu stare{ina i vojnika Kopnene vojske.
Logorovawe je predstavqalo krunu obuke vojnika septembaraca iz razli~itih rodova i slu-
`bi pe{adije i oklopnih jedinica, te artiqerijskih, artiqerijsko-raketnih, vojnopolicijskih, sa-
nitetskih i intendantskih sastava. Posebna pa`wa posve}ena je osposobqavawu profesionalnih
vojnika, koji su nedavno primqeni u Vojsku Srbije, a u okviru pripravni~kog sta`a, za pripremu,
organizaciju i izvo|ewe takti~kih ve`bi i bojnih ga|awa, obu~avali su se i najmla|i potporu~nici.
ne mo`e realizovati u kasarnama
Oblici obuke
U slo`enim terenskim i vremenskim uslovima pripadnici Kopnene vojske realizovali su na
poligonu Pasuqanske livade najva`nije sadr`aje vatrenog, takti~kog i moto-tehni~kog osposo-
bqavawa, ali i obuku koja se ne mo`e izvesti u kasarnama. Posebno su bile zna~ajne aktivnosti u
okviru vatrene obuke, jer se na razli~itim pripremnim, ispitnim i bojnim ga|awima, takti~kim ve-
`bama i uve`bavawima proveravala wihova pojedina~na osposobqenost, ali i osposobqenost je-
dinica.
To su najslo`eniji oblici osposobqavawa ka`e komandant Tre}e brigade Kopnene vojske pu-
kovnik ^edomir Brankovi} i jasno je da nema obu~enog pojedinca, posluge, posade, odeqewa, voda i
~ete koji ne izvede ovakvu obuku. Bez uspeha u obuci sertifikat o osposobqenosti ne mogu dobiti ni
jedinica ni pojedinci. U 2008. smo napravili veliki pomak u izvo|ewu sadr`aja osposobqavawa na
poligonu. Tre}a brigada je, kao i ostale brigade Kopnene vojske, izvela ve`bu na nivou oja~anog ba-
taqona, a poznato je da ve`be tog obima, sadr`aja i kompleksnosti nismo realizovali proteklih ne-

22 15. januar 2009.

 K o p n e n e v o j s k e
a |awa
u PVO i Pan~evu, gde je sa komandirima odeqewa u~estvovao u
koliko godina. Ve`be predstavqaju najboqi model provere vatreno-takti~ke
osposobqenosti za namenske zadatke.
U toku logorovawa izvedena su sva planirana pripremna, {kolska i
bojna ga|awa iz naoru`awa i sredstava koja se nalaze u jedinicama Kopne-
ne vojske tenkova M 84, artiqerijskih oru|a, protivavionskih topova, au-
tomatskih baca~a granata, dalekometnih snajperskih pu{aka, protivoklop-
nih sredstava i naoru`awa koja se nalaze na borbenom vozilu pe{adije i
oklopnom izvi|a~kom automobilu.
Prema re~ima komandira baterije SVLR majora Radovana Dra~e, na
ve`bovnim, ispitnim i bojnim ga|awima postignuti su odli~ni rezultati i
pored toga {to u artiqeriji ima dosta elektronike koja mora biti za{ti}e-
na prilikom sne`nih padavina. Ga|awima iz naoru`awa oklopnih jedinica
zadovoqan je i komandant 37. mehanizovanog bataqona Tre}e brigade major
Sla|an Arseni}. Majori Dra~a i Arseni} posebno nagla{avaju ~iwenicu da
PRIPRAVNI^KI STA@
Na logorovawu jedinica Kopnene vojske bili su i najmla|i
potporu~nici, koji su nedavno zavr{ili Vojnu akademiju. Uz pomo}
mentora, obu~avali su vojnike, te stekli po~etna iskustva o radu
na terenu. Potporu~nik Uro{ Obradovi}, na primer, zapo~eo je
pripravni~ki sta` 13. septembra 2008. godine u Komandi Kop-
nene vojske. Potom je boravio u batajni~kom Centru za obuku
evaulaciji i sertifikaciji vojnika. U Po`arevcu je bio koman-
dir odeqewa i voda, te sa vojnicima izvodio pe{adijska ga|awa.
Zatim je pripravni~ki sta` nastavio u 12. samohodnom artiqe-
rijsko-raketnom divizionu Prve brigade. Krajem marta polaga}e
pripravni~ki ispit.
Komandant Tre}e brigade
Kopnene vojske pukovnik
^edomir Brankovi}
i komandant logorske
prostorije pukovnik
@elimir Gli{ovi}
su 2008. godine sa jedinicama izveli vi{e ga|awa nego u prethodne
tri godine. Ve`bovnim aktivnostima na logorovawu prisustvovao je
i potpukovnik Goran Markovi} iz Komande Kopnene vojske. Zna~ajan
je uspeh kada se u slo`enim uslovima, kakvi su pratili pripadnike
Kopnene vojske na Pasuqanskim livadama, postignu vrlo dobri i od-
li~ni rezultati ka`e potpukovnik Markovi} i nagla{ava da je na
posadnim bojnim ga|awima tenkom ostvarena prose~na ocena 4,30.
Borbeni test
Logorovawe jedinica Kopnene vojske obele`ili su i sneg i ma-
gla, ali i poledica, vejavica, uz ekstremno niske temperature. To je
svakodnevno ote`avalo rad vojnika i stare{ina i zahtevalo wiho-
va ve}a psihofizi~ka naprezawa. I eksploatacioni resursi bor-
benih oru|a i tehni~kih sredstava po takvom vremenu bili su isko-
ri{}eni do krajwih granica.
Logorovawe je predstavqalo svojevrstan test i za pojedince
i za borbenu tehniku tvrdi pukovnik Brankovi} i obja{wava da je
u jednom trenutku ispala gusenica sa borbenog vozila pe{adije, a
wu je veoma te{ko zameniti ako je urowena u sneg, pri temperaturi
od minus deset stepeni Celzijusa.
Na poligonu Pasuqanske livade podignuto je 145 {atora,
napravqena je oru`ana, postavqena akumulatorska stanica, te sta-
nice za snabdevawe gorivom, minsko-eksplozivnim sredstvima i
ostali elementi logisti~ke podr{ke. Za taj deo posla bila je zadu-
`ena jedinica Majora Bratislava Krsti}a. Logisti~ka podr{ka od-
vijala se neprekidno, poput rada u kasarni.
Komandant logorske prostorije pukovnik @elimir Gli{ovi}
isti~e da se tokom logorovawa posebno vodilo ra~una o zdravqu
qudi, merama za{tite na radu i protivpo`arne za{tite, te sani-
tarno-higijenskim merama za{tite i sanitetskoj podr{ci. Odgova-
raju}i uslovi na terenu, prema re~ima referenta za moral Tre}e
brigade kapetana Sa{e Nikoli}a, uticali su na to da vojnici i sta-
re{ine budu motivisani za zadatke koje su izvr{avali i da na wima
postignu dobre rezultate.
Zoran MILADINOVI]
Snimili Zoran MILADINOVI] i Jugoslav PRVULOVI]
23
 jedinice Centar za uzgoj i dresuru pasa

Realizacijom
projekta
uspostavi}e se
moderna
institucija
za obuku i uzgoj
slu`benih pasa,
koja }e obezbediti
potrebe Vojske
Srbije i potrebe
partnerskih
zemaqa u regionu
za osposobqavawe
kadra i odgajawe
genetski i
eksterijerno
kvalitetnih
i obu~enih
slu`benih pasa.

Prepoznavawe
potreba
adi stvarawa regionalnih vojnih centara, koji treba da izvr- Projekat formirawa Regionalnog centra za uzgoj i dresuru pa-
{avaju edukativne, operativne i doktrinarne zadatke ne samo sa posebno je zanimqiv i izaziva veliku pa`wu javnosti, imaju}i u

R u okviru Vojske ve} i na nacionalnom, regionalnom i me|una-

rodnom planu, ove godine kreirana su dva projekta u Centru za
obuku logistike, sa osnovnom namerom da se u narednom peri-
odu formiraju Regionalni centar za sanitetsku obuku i Regionalni
centar za uzgoj i dresuru pasa.
Oba centra bila bi sme{tena u Ni{u, a tradicija edukacije,
infrastruktura, oprema, iskustvo i stru~nost zaposlenih u Centru
za obuku logistike i wegovoj ^eti za obuku sanitetske i veterinar-
ske slu`be predstavqaju realnu osnovu za dostizawe postavqenih
ciqeva. Pripadnici Centra i ~ete profesionalno, organizovano i
strpqivo rade na realizaciji projekata stvarawa regionalnih cen-
tara, pri ~emu im zna~ajnu partnersku, finansijsku, stru~nu i mo-
ralnu podr{ku pru`aju predstavnici Ministarstva odbrane i oru-
`anih snaga kraqevine Norve{ke.
vidu da u Ni{u postoji osamdesetogodi{wa tradicija obu~avawa
vodi~a pasa i pasa.
Kinolo{ka takmi~ewa
Pouzdani podaci govore da je jo{ 1930. godine u Ni{u posto-
jala Moravska marvena bolnica, u kojoj se za potrebe tada{we
vojske obu~avaju {arplaninci za vezu i ~uvawe granice prema Bu-
garskoj. Na vojnoj paradi 1937. prodefilovao je i jedan vod vojnika
vodi~a sa {arplanincima.
Neprekidna obuka pasa na lokaciji dana{we ni{ke kasarne
Kwaz Mihajlo obavqa se od 1957. godine, mada su sastavi za
dresuru i obuku pasa prebrodili ~este organizacijsko-formacij-
ske promene i transformacije. Promene nisu posebno zapam}ene,
ali jeste podatak da je od 1960. do danas u Centru obu~eno vi{e

24 15. januar 2009.

od dvanaest hiqada vojnih slu-
`benih pasa, dok je obuku zavr-
{ilo vi{e od dvadeset hiqada
vojnika za vodi~e tih pasa raz-
li~itih specijalnosti.
Danas se jedinica u Ni{u
zove ^eta za obuku sanitetske i
veterinarske slu`be i nalazi se
u sastavu kru{eva~kog Centra za
obuku logistike. U woj postoje do-
bri uslovi za stru~no usavr{a-
vawe, nau~noistra`iva~ki rad
i osposobqavawe sanitetskih
bolni~ara, dresera i vodi~a
pasa specijalne namene. Pored
svojih osnovnih funkcija, pri-
padnici ~ete izvr{avaju i za-
datke veterinarskog zbriwa-
vawa pasa, {to obuhvata sta-
cionarno le~ewe i prihvat ur-
gentnih slu~ajeva, poput te{kih
povreda i oboqewa koja zahte-
vaju operativne zahvate.
Stare{ine i civilna li-
ca ^ete za obuku sanitetske i
veterinarske slu`be publiko-
vali su i predstavili brojne
radove u stru~nim ~asopisima
i glasilima, ali i na simpozi-
jumima, stru~nim edukativnim
predavawima i drugim mani-
festacijama. Oni sa svojim
psima veoma ~esto prisustvuju
Komandir ~ete potpukovnik Slobodan Andreji}
MI NO I STRA@IVA^ KA
I TRA GA^ KA SLU@BA
Ve} nekoliko godina unazad ka`e komandant Centra za
obuku logistike pukovnik Milorad Dimitrijevi} u svetu je
otvoren front borbe protiv terorizma, narkomanije i krimi-
nala. U toj borbi, pored pripadnika specijalno obu~enih jedini-
ca, va`no mesto imaju i dobro osposobqeni vodi~i pasa i voj-
noslu`beni psi. To je opredelilo odgovorne qude u Ministar-
stvu odbrane i General{tabu VS da izrade program obu~avawa
qudi i vojnih slu`benih pasa za izvr{avawe i tih vrlo speci-
fi~nih zadataka. Tokom 2008. uspe{no je realizovano vi{e kur-
seva vodi~a pasa i pasa minoistra`iva~ke i traga~ke slu`be i
vodi~a pasa i pasa za otkrivawe opojnih sredstava. Uvereni
smo da }e ta ~iwenica biti presudna da se na osnovama ^ete za
obuku sanitetske i veterinarske slu`be formira jedinstveni
regionalni centar za obuku vodi~a pasa i vojnoslu`benih pasa
op{te i specijalne namene, a za to ve} postoje potrebna infra-
struktura, genetski potencijal i vrlo dobri i iskusni izvo|a~i
obuke.
na kinolo{kim takmi~ewima, a ko-
mandir ~ete potpukovnik Slobodan
Andreji} tvrdi: U posledwih dese-
tak godina, gde god da su se pojavili
na{i psi, nije se desilo da smo do-
{li bez odli~ja u vidu diploma, pe-
hara, medaqe ili druge nagrade. U
ovoj godini, samo u jednom danu, na
me|unarodnoj kinolo{koj manife-
staciji, na{i psi su osvojili devet
pehara i tri medaqe, {to je pred-
stavqalo 90 posto nagradnog fon-
da za {arplanince.
Znawa i ve{tine za vodi~a voj-
nih slu`benih ~uvarskih pasa sti~u
se na jednomese~nom kursu, dok obu-
ka vodi~a za{titnih pasa, pasa mi-
notraga~ke i traga~ke slu`be i pasa
za otkrivawe opojnih droga mo`e
trajati i devet meseci. Iskusni vo-
di~i znaju da su disciplinske radwe
sa psima osnov svake dresure i
preduslov izvr{avawa namenskih
zadataka, a da se tek potom mo`e i}i
daqe sa dresurom i nadgradwom, od-
nosno pre}i na uve`bavawe pojedi-
nih specifi~nih radwi.
Kada vodi~ i pas postignu do-
bro razumevawe i shvate {ta to
treba zajedno da urade, uspeh u za-
jedni~kom obavqawu zadataka je za-
garantovan i otvaraju se neslu}ene
mogu}nosti. Vrhunski obu~eni vodi~
25
 jedinice

i pas mogu da po mirisu otkriju po~inioca krivi~nog dela i identi-

fikuju pravac kretawa tra`enog lica (pas ima 150 miliona miri-
snih }elija), da prona|u minsko-eksplozivna sredstva i razli~ite
vrste narkotika i imaju nezamewivu ulogu u ~uvawu i obezbe|ewu
objekata i vojne imovine. Treba znati i da je pas ravnopravan ~lan
svake patrole u okviru kontrole prostora, te da se prilikom nai-
laska na zasedu pu{ta sa povodnika, kada direktno napada na lice u
zasedi. Sve nam to kazuje da je obuka vodi~a vojnih slu`benih pasa
izuzetno zanimqiva. Postoji i obaveza redresure vodi~a pasa i pa-
sa, koja se obi~no izvodi u ni{koj ~eti na svakih {est meseci.
Genetski potencijal
Od komandir voda za uzgoj i predresuru {tenadi kapetana Bra-
tislava Dubi~anina saznajemo da se obuka vodi~a pasa i dresura
pasa sastoji u usvajawu znawa iz kinologije, uve`bavawu disciplin-
skih radwi, savla|ivawu prepreka i specijalnom delu obuke. Odgoj
i predresura pasa po~iwu ve} posle tri meseci od ra|awa, dok se
sa dresurom startuje u desetom mesecu `ivota. Radne osobine psa
plod su nasle|a i rada sa wim.
U ~eti se kvalitetno radi sa psima, ali je potrebno u~initi
dodatne napore u pravcu uvo|ewa sve`e krvi i novih priplodnih
linija pasa. Genetski potencijal zadovoqava potrebe ka`e kape-
tan Dubi~anin a sada `elimo da pro{irimo mati~ni zapat radi
poboq{avawa kvaliteta genetskih linija.
^eta prakti~no predstavqa zatvoreni sistem uzgoja, gde se
od prvih dana `ivota prate preno{ewe genetskih osobina {teneta,
stepen prijema dresure, zdravqe i ostali parametri bitni za slu-
`benog psa. CEN TAR
Ove godine osposobqeno je 280 vodi~a pasa i 160 pasa, dok su ZA SA NI TET SKU OBU KU
u jedinice Vojske Srbije upu}ena 74 psa. Osnovne du`nosti pasa u je- Razvoj Centra za sanitetsku obuku u Ni{u traje dve godine
dinicama Vojske Srbije jesu obezbe|ewe vojnih objekata, obezbe|e- i u okviru wega odr`ano je vi{e kurseva za instruktore sani-
we administrativne linije prema Kosmetu i Kopnene zone bezbedno- tetske obuke u skladu sa standardima Natoa. Ciq projekta je da
sti, tragawe za minsko-eksplozivnim i opojnim sredstvima, odbeglim se formira Centar za obuku vojnih bolni~ara, sanitetskih voj-
licima i povre|enim u vanrednim situacijama, dok za{titni psi nih tehni~ara i instruktora sanitetske obuke koji }e imati re-
obezbe|uju visoke li~nosti dr`ave i vojske. gionalni i me|unarodni karakter. Za ti namenu Ministarstvo
Povratne informacija iz jedinica Vojske govore da psi ispu- odbrane Kraqevine Norve{ke je Centru za sanitetsku obuku ve}
wavaju svoju namenu u vojnim kolektivima. Naravno, potrebno je da dodelilo tri donacije.
jednom godi{we oni pro|u i redresuru, kako bi obnovili radni po- Prva donacija u vrednosti od 50.000 evra obuhvatila je
tencijal i pro{irili sposobnosti. 26 lutaka, od kojih su dve traumaset za ALS simulatore (vrednost
Radni vek slu`benog psa dosti`e prose~no sedam do osam godi- 24.000 evra). To su, u stvari, lutke za uve`bavawe sanitetskog
na. U Vojsci Srbije koriste se nema~ki ov~ari (hrabar, poslu{an, kadra u davawu ve{ta~kog disawa, spoqne masa`e srca, davawa
radan, istrajan, sna`ne konstitucije), {arplaninci (odli~an ~uvar, introvenske injekcije i drugih medicinskih radwi. U okviru dru-
mo`e da se koristi u te{kim vremenskim okolnostima, privr`en ge donacije dobijene su velike koli~ine zavojnog materijala, dok
jednom vodi~u), labradori (izuzetne sposobnosti wuha) i u novije je tre}a donacija obezbedila centar informati~kom opremom u
vreme belgijski ov~ari (malinoa) sa univerzalnim za{titnim, ~u- vrednosti od 40.000 evra.
varskim i specijalnim svojstvima.
U obuci pasa ~esto se pomiwu zanimqive anegdote o posebno
vrednim i dobrim psima. U sanitetsko-veterinarskoj ~eti pamte ne- je preduslov za svaku dresuru pasa qubav prema wima i osobine
ma~kog ov~ara [aka, koji je prilikom obuke pokazivao veliku agre- kao {to su strpqivost, energi~nost i doslednost. Risti}eva speci-
sivnost. Tokom obuke psa za upad u objekat, [ak je imao zadatak da jalnost jesu psi napada~i, osposobqeni za hvatawe ilegalnih pre-
upadne kroz otvoreno krilo prozora i savlada markiranta terori- laznika i protivteroristi~ka dejstva.
stu. Me|utim, wemu je bio bli`i zatvoren prozor i, `ele}i da {to U ~eti za obuku sanitetske i veterinarske slu`be ~esto se na-
pre obori teroristu, on je razbio oba zatvorena okna i bacio se laze stare{ine i vojnici iz drugih sastava, poput starijeg vodnika
na markiranta. [ak danas obavqa zadatke na bazama u Kopnenoj Sa{e [ati}a iz 63. padobranskog bataqona i desetara Bojana Mi-
zoni bezbednosti. linovi}a, slu{aoca [RO veterinarske slu`be, koji planski i sve-
Ocena je da je danas u Vojsci najkvalitetniji pas labrador obuhvatno usvajaju nova znawa iz oblasti dresure, zdravstvene za-
Xaf, koga specijalna jedinica anga`uje za sve va`nije kontradiver- {tite i nege pasa.
zantske preglede. Tog psa obu~io je i svim ve{tinama nau~io stariji
vodnik Dejan Veli~kovi}. Ina~e, u ~eti konce dresure i osposobqa- Konkretizacija projekta
vawa vodi~a i dresure pasa dr`i instruktor dresure zastavnik pr- Projekat Regionalnog centra za uzgoj i dresuru pasa uradili su
ve klase Nenad Mik{i}. major dr Radivoje An|elkovi} i kapetani Darko Dr~a i Zdenko Cvi-
Vodi~ i pas nakon provedene obuke moraju postati tim i mora- jeti}. Oni su ga nedavno prikazali inostranim vojnim predstavni-
ju se razumeti. Desetari Ilija Milojkovi} i Sa{a Risti} isti~u da cima iz tridesetak zemaqa.

26 15. januar 2009.

 mativno regulisan planovima
i programima obu~avawa
(dvadeset radnih dana, {est
meseci, devet meseci zavi-
sno od specijalnosti), obu~en
i osposobqen kadar za uzgoj,
predresuru {tenadi i obuku
vodi~a pasa i dresuru pasa,
genetski materijal, sme{taj,
ishrana i prostori i poligo-
ni za obuku. Veoma je va`no
{to u delu nege i zdravstvene
za{tite {tenadi i pasa, Cen-
tar ima dobre uslove u vidu
kvalitetne dijagnostike, ste-
rilne hirur{ke sale, instru-
menata i stru~waka iz obla-
sti veterinarske hirurgije i
interne medicine.
Realizacijom projekta
isti~e zamenik komandira
~ete kapetan Zdenko Cvijeti}
uspostavi}e se moderna
institucija za obuku i uzgoj
slu`benih pasa, koja }e obez-
bediti sopstvene potrebe i
potrebe partnerskih zemaqa
u regionu za osposobqavawe
kadra i odgajawe genetski i
eksterijerno kvalitetnih i
obu~enih slu`benih pasa. Ka-
paciteti Centra su istovre-
meni sme{taj 420 radnih pasa i 240 priplodnih pasa i {tenadi, te
dnevna priprema hrane za 700 pasa. Centar }e imati mogu}nost da
obavqa dresuru vojnih slu`benih pasa za razli~ite potrebe i spe-
cijalnosti (za protivteroristi~ka dejstva, otkrivawe eksploziva,
mina, narkotika i unesre}enih ispod ru{evina i lavina, te pra}e-
we traga i otkrivawe nestalih lica). U wemu }e se reprodukovati i
uzgajati vojni slu`beni psi u skladu sa standardima uspostavqenim
u Vojsci Srbije i partnerskim zemqama u regionu, obu~avati pri-
padnici Vojske Srbije i oru`anih snaga partnerskih zemaqa za rad
sa slu`benim psima za namenske zadatke i formirati timovi za br-
ze intervencije u kojima se anga`uju slu`beni psi, sa te`i{tem na
teroristi~kim napadima i vanrednim situacijama. Naravno, u~ini-
}emo sve da unapredimo saradwu sa zemqama u regionu, razmenimo
iskustva i organizujemo zajedni~ke ve`be i druge oblike saradwe
oko aktivnosti na kojima se koriste slu`beni psi.
Dve faze razvoja
Predvi|eno je da u razvoju Regionalnog centra postoje dve fa-
ze. U prvoj, do kraja 2009, obavi}e se nabavka priplodnih pasa,
adaptacija objekata i izrada formacije centra, dok }e u drugoj (od
2010. do 2012) biti stvoren eksterijerno i genetski radni pas za
potrebe Vojske Srbije i regiona i izvr{ena edukacija veterinara i
dresera, koji }e izu~avati strane jezike i uskladiti svoja znawa i
ve{tine sa me|unarodnim standardima i savremenim dostignu}ima
u le~ewu i dresuri pasa.
Procewuje se da za te namene, biolateralne posete, seminare
i sertifikaciju, dva specijalizovana vozila za prevoz pasa, sred-
stva informati~ke podr{ke, doopremawe veterinarske ambulante,
adaptaciju objekata i nabavku priplodnih pasa i opreme za dresuru
U me|uvremenu su visoki predstavnici oru`anih snaga Kraqe- pasa treba obezbediti oko dvesta hiqada evra. Mnogi pokazateqi
vine Norve{ke obi{li ~etu za obuku sanitetske i veterinarske slu- govore da donatori imaju dobru voqu da se taj novac obezbedi i da
`be i na licu mesta sagledali mogu}nosti za stvarawe Regionalnog se ~itav proces kre}e u dobrom pravcu. To zna~i da }emo u dogledno
centra u Ni{u. Tom prilikom oni su zakqu~ili da postoje dobri vreme dobiti Regionalni centar za uzgoj i dresuru pasa, koji }e or-
uslovi za osposobqavawe vodi~a i dresuru pasa za izvr{avawe ganizaciono, kadrovski i materijalno biti u mogu}nosti da samo-
namenskih zadataka u slu~ajevima teroristi~kih napada i vanrednih stalno izvr{ava namenske zadatke i da veliki doprinos u re{ava-
situacija. Bazu obuke u budu}em Regionalnom centru predstavqa}e wu savremenih bezbednosnih izazova, rizika i pretwi.
razra|en tehnolo{ki proces uzgoja, predresure i obuke pasa, nor- Zoran MILADINOVI]

27
 povodi
ravo na prigovor savesti je ustavno pravo koje omogu}ava oso-
bama da, zbog svojih moralnih, filozofskih, eti~kih ili reli-
P gijskih opredeqewa, odbiju slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u
jedinicama Vojske Srbije i da se deklari{u kao prigovara~i
savesti.
Uporedo sa razvojem prava na prigovor savesti, u Srbiji se
razvijala i civilna slu`ba, koja je nastala kao posledica obaveze
slu`ewa vojnog roka i velikim delom je kreirana da bi se napravio
balans u obavezi i radu izme|u vojnika koji slu`e vojni rok u jedi-
nicama Vojske i regruta koji su ostvarili pravo na prigovor save-
sti i vojni rok slu`e u organizacijama i ustanovama od op{teg dru-
{tvenog interesa i organizacionim jedinicama Ministarstva od-
brane (MO).
Pove}ano interesovawe
Na civilnoj slu`bi vojnici prakti~nim anga`ovawem i radom
ostvaruju dru{tveno koristan rad, koji im ne omogu}ava obu~ava-
we i osposobqavawe za veliki broj radwi i postupaka potrebnih
za odbranu zemqe.
Izmenama i dopunama Uredbe o vr{ewu vojne obaveze od 29.
avgusta 2003. godine slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi na osno-
vu izjavqenog prigovora savesti defini{e se kao dru{tveno kori-
stan rad kojem lice u toku slu`ewa vojnog roka pristupa da bi ispu-
nilo svoju zakonsku obavezu i bilo spremno da se ukqu~i u odbranu
zemqe prema svojim uverewima i opredeqewima.
28
PET GO DI NA SLU @E WA VOJ NOG RO KA
U CI VIL NOJ SLU@BI
Dru{tveno
koristan
rad
Regrutni obveznici, pored slu`ewa vojnog
roka sa oru`jem i bez oru`ja, slu`e
vojni rok i u civilnim organizacijama
i ustanovama koje su od op{teg dru{tvenog
interesa. U decembru 2003. godine
po~elo je slu`ewe vojnog roka u civilnoj
slu`bi i za ovih pet godina ste~ena su
zna~ajna iskustva.
Kako se broj vojnika za slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi
iz godine u godinu uve}avao, veliki broj regruta ~eka na uput, jer ta-
kvo pove}awe interesovawa nisu pratili i kapaciteti organizaci-
ja i ustanova, pa se vojnici ne mogu uputiti na slu`ewe.
Sa pove}awem interesovawa za ovakav vid slu`ewa vojnog ro-
ka rastao je i broj ustanova i organizacija u kojima su vojnici oba-
vqali civilnu slu`bu. Tako je 2003. godine 369 ustanova steklo
pravo zapo{qavawa vojnika, 2005. godine wih 1.108, godinu da-
na kasnije 1.348, a 2007. godine 1.622 ustanove i organizacije.
Od 21. novembra 2008. civilna slu`ba obavqa se u 1.890 or-
ganizacija i ustanova na teritoriji Srbije, od kojih su 224 u orga-
nizacionim jedinicama Ministarstva odbrane.
Pored rada u tim organizacijama i ustanovama, tokom slu`ewa
vojnog roka u civilnoj slu`bi, vojnici su obavezni da prisustvuju i
obuci u trajawu od 84 nastavna ~asa, koju organizuju i sprovodi Upra-
va za vanredne situacije i koja obuhvata tematiku za{tite i spasava-
wa qudi, materijalnih i drugih dobara u slu~aju vanrednih situacija,
tehni~ko-tehnolo{kog i drugog karaktera, ratnih dejstava i posledi-
ca tih dejstava i suprotstavqawe nevojnim pretwama bezbednosti.
Saradwa i edukacija
Od uvo|ewa i prakti~nog sprovo|ewa civilne slu`be, nadle-
`ni vojnoteritorijalni organi organizovali su niz seminara kako
bi edukovali odgovorna lica iz organizacija i ustanova koje prima-
ju na rad vojnike na civilnom slu`ewu vojnog roka.
Analize me|usobne saradwe, isticawe problema u radu, do-
punska edukacija u poznavawu i primeni normativnih dokumenata,
ukazivali su i na odre|ene propuste i nedostatke. Izme|u ostalog,
uo~eni su propusti u vo|ewu radnih lista, odnosno prikazivawa
prisutnosti vojnika na radnim mestima, neusagla{enost organizo-
vawa prijema, raspore|ivawa vojnika i formirawa dokumentacije.
Nagla{eno je i osetno pove}awe pritisaka za slu`ewe vojnog
roka u civilnoj slu`bi na fakultetima, a pove}ava se i broj zahte-
va vojnika za promenom ustanove ili organizacije u koju su upu}eni
zbog navodnog nezadovoqstva poslom koji obavqaju.
Kada je re~ o refundaciji nov~anih sredstava od ustanova i or-
ganizacija prema MO, ona je realizovana sa velikim zaka{wewem
ili uop{te nije realizovana, a preuzete obaveze prema vojnicima i
wihovim nov~anim prinadle`nostima ne ispuwavaju u potpunosti.
15. januar 2009.
 Tokom petogodi{weg perioda primene civilnog slu`ewa vojnog
roka uo~en je, izme|u ostalog, i deo problema u radu sa vojnicima
na radu u organizacijama ustanovama poput nepo{tovawa radnog
vremena, neozbiqnog shvatawa do izbegavawa radnih obaveza, te
te{ko prihvatawe rada u smenama.
De{avalo se da pojedini vojnici nisu ni prekidali radni od-
nos neposredno pred stupawe na slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu-
`bi i da su, u neradne dane, putovali u inostranstvo i koristili
redovno odsustvo bez saglasnosti Ministarstva odbrane.
Kod dela vojnika na civilnom slu`ewu vojnog roka pokazalo se
da nerado izvr{avaju radne zadatke vezane za rad sa {ti}enicima
u, na primer, gerontolo{kim centrima i centrima za hendikepirane
osobe, kao i fizi~ke poslove, ali i izra`ena `eqa za rad u kance-
larijama, na ra~unarima i sli~no.
Sve uo~eno potaklo je i zakonodavca da, sumiraju}i ste~ena
iskustva tokom anga`ovawa vojnika u civilnoj slu`bi, re{avawu
ovakvih i sli~nih pojava posvete du`nu pa`wu prilikom izrade
predstoje}eg Zakona o civilnoj slu`bi.
Korist i u{tede
I pored navedenih problema i propusta, anga`ovawe vojnika na
poslovima i zadacima u organizacijama i ustanovama tokom slu`ewa
u civilnoj slu`bi pokazalo se vi{estruko zna~ajnim i korisnim.
Pre svega, svrsishodnim i uspe{nim anga`ovawem vojnika u ci-
vilnoj slu`bi ostvarene su i znatne finansijske u{tede jer su orga-
nizacije i ustanove delimi~no, u potrebnoj meri, odustale od anga-
`ovawa radnika preko, na primer, studentskih zadruga, ~ime su uve-
liko smaweni tro{kovi za isplate li~nih dohodaka i druge da`bine,
dok su se s druge strane pove}ali produktivnost i efikasnost u radu.
I ne samo to.
Svojom stru~no{}u vojnici na civilnoj slu`bi anga`ovani na
radu u organizacijama i ustanovama mogu da doprinesu poboq{awu
kvaliteta rada. Nemerqiva je u{teda i celokupnog dru{tva jer se
ovakvim anga`ovawem vojnici na civilnom slu`ewu vojnog roka, iz-
me|u ostalog, pripremaju i za boravak u nekoj novoj sredini u kojoj
}e, uz prakti~an rad, znawa ste~ena tokom vojnikovawa primewi-
vati u budu}em profesionalnom opredeqewu. Dr Branko BABI]
Novine
Puna profesionalizacija Vojske Srbije planirana je
2010. godine. Ali, s obzirom na svetska turbulentna, posebno
ekonomska de{avawa, mogu}e je o~ekivati i produ`ewe zacr-
tanog datuma, pa }e, samim tim, i civilno slu`ewe vojnog roka
i daqe ostati veoma aktuelno pitawe.
U me|uvremenu, o~ekuje se i dono{ewe Zakona o civilnoj
slu`bi, ~ijom }e se primenom i realizacijom umnogome poo-
{triti kriterijumi za upu}ivawe na civilno slu`ewe vojnog
roka, ali i poo{triti kriterijumi i propisati zakonske sank-
cije za neizvr{avawe zakonskih obaveza, od regruta do odgo-
vornih lica u organizacijama i ustanovama.
Sem ostalog, budu}im zakonom predvi|a se da prigovor
savesti mo`e da izjavi i vojni obveznik u rezervnom sastavu
Vojske Srbije i to nakon isteka perioda od ~etiri godine od
dana zavr{etka slu`ewa vojnog roka sa oru`jem.
Tako|e, bi}e poo{treni kriterijumi za ostvarivawe pra-
va na civilno slu`ewe, pa tako to pravo ne}e mo}i ostvariti
regruti koji se bave ili su se bavili prodajom ili popravkom
oru`ja ili municije, koji su vi{e puta prekr{ajno ka`wavani
ili osu|ivani za izazivawe ili u~estvovawe u neredima i tu-
~ama, registrovani vlasnici ili kolekcionari vatrenog ili
trofejnog oru`ja, ~lanovi streqa~kih, streli~arskih ili dru-
gih klubova, dru{tava i udru`ewa koja u svojim aktivnostima
imaju upotrebu hladnog ili vatrenog oru`ja. Na isti na~in bi-
}e sankcionisani i regruti kod kojih se utvrdi da su u podne-
tom zahtevu za civilnu slu`bu dali neistinite podatke.
Treba o~ekivati da ove ali i druge mere Ministarstva
odbrane, koje su svakako odraz i ste~enih vi{egodi{wih isku-
stava, doprinesu potpunom ure|ewu zna~ajne oblasti kao {to
je civilno slu`ewe vojnog roka i na taj na~in smawe ili u pot-
punosti elimini{u dosada{we propuste, nedore~enosti i ne-
doumice kod svih zainteresovanih subjekata.
29
 zdravstvo
No vo go di {wi pri jem na VMA
Krajem decembra na VMA organizovan je novogodi{wi prijem, na kome su
sumirani rezultati rada u 2008. godini. Na~elnik te zdravstvene ustanove ge-
neral-major prof. dr Miodrag Jevti} istakao je da VMA u novu godinu ulazi sa
setifikatom ISO 9001, koji je nedavno dobila od sertifikacionog tela Nema~-
ke. To jeste dokaz da je ispunila svetske standarde u radu.
General Jevti} naveo je da je na VMA tokom protekle godine pregledano
oko 650.000 pacijenata, hospitalizovano vi{e od 38.000 i izvedeno oko
20.000 hirur{kih intervencija. Me|u wima su i dve transplantacije jetre, 22
transplantacije bubrega, ko{tane sr`i i mati~nih }elija. Posebna pa`wa po-
sve}ena je razvoju endovaskularnih hirur{kih procedura, a za zbriwavawe
aneurizmi abdominalne aorte VMA je dobila i me|unarodnu licencu.
Na VMA instaliran je i prvi digitalni mamograf, egzajmer laser za ski-
dawe visokih dioptrija, a u narednom vremenu o~ekuju se monta`a nove magnet-
ne rezonance 3T i hiperbari~ne komore. Brojne klinike opremqene su savre-
menim tehni~kim kapacitetima. Institut za medicinska istra`ivawa pokrenuo
je dva velika nau~na projekta i 62 nau~no-istra`iva~ka zadatka u razli~itim
oblastima medicine.
ECDL ser ti fi ka ti
Sertifikat ECDL (Europien Computer Driving Licence), koji potvr|uje osnove
informati~ke pismenosti prema me|unarodnim standardima, dobilo je tokom
prethodne godine 50 pripadnika Vojnomedicinske akademije.
Na sve~anosti povodom dodele sertifikata, prof. dr Mirjana @ivoti}-
Vanovi}, na~elnik Sektora za {kolovawe i NIR VMA, iznela je podatak sa po-
sledwe Regionalne konferencije o informati~koj pismenosti, koja je odr`ana
na Bledu u oktobru 2008. godine, da prose~an slu`benik svakoga dana utro{i
oko 10 minuta na otklawawe smetwi, nastalih zbog nedovoqnog poznavawa ra-
da na ra~unaru. Analize su pokazale da se zbog toga, u sredinama koje imaju vi-
{e od 1.000 zaposlenih, potro{i oko milion evra godi{we.
Akademija je sredinom 2008. ispunila uslove i postala ovla{}eni Test
centar Ministarstva odbrane Republike Srbije za osoposobqavawe i dodelu
ECDL sertifikata.
30
Poseta vojnozdravstvenoj
slu`bi Kine
Delegacija Sanitetske slu`be Vojske Srbije, koju
je predvodio na~elnik VMA general-major prof. dr
Miodrag Jevti}, boravila je nedavno u vi{ednevnoj
poseti vojnozdravstvenoj slu`bi Narodne oslobodi-
la~ke armije Narodne Republike Kine.
U srpskoj delegaciji, koja se susrela sa najvi{im
kineskim vojnim zvani~nicima, bili su i brigadni ge-
neral doc. dr Veqko Todorovi}, na~elnik Uprave za
zdravstvo Sektora za materijalne resurse Ministar-
stva odbrane, i pukovnici prof. dr Zoran Popovi} i
prof. dr Marijan Novakovi} sa VMA.
Na{i lekari posetili su Upravu medicinske slu-
`be i Glavnu logisti~ku upravu kineske armije, Cen-
tralnu vojnu bolnicu u Pekingu i Tre}i vojnomedicin-
ski univerzitet u ^ung ]inu. Doma}ini su ih informi-
sali o dostignutom nivou medicinske slu`be, organi-
zaciji i nau~noistra`iva~kom potencijalu sanitetske
slu`be.
Predstavnici srpske delegacije odr`ali su ne-
koliko predavawa profesorima Centralne vojne bol-
nice i Tre}eg univerziteta vojne medicine, najpre o
na{im iskustvima u oblasti ratne hirurgije i po-
stupcima u uslovima masovnih katastrofa.
No vi pred sed nik
Hi rur {ke sek ci je
Pukovnik prof. dr Neboj{a Stankovi}, na~elnik
Klinike za op{tu i abdominalnu hirurgiju i Grupe hi-
rur{kih klinika VMA, izabran je za novog predsedni-
ka Hirur{ke sekcije Srpskog lekarskog dru{tva. Iz-
borna sednica Sekcije odr`ana je 26. decembra pro-
{le godine u Beogradu.
Re zul ta ti ra da
o~ nih le ka ra
Stru~ni tim Klinike za o~ne bolesti VMA, koju
vodi pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavqevi}, u to-
ku 2008. godine obavio je 5.936 operativnih postupa-
ka, me|u kojima je bilo 485 operacija na zadwem seg-
mentu oka, koje spadaju u najte`e oftalmohirur{ke
procedure. Od toga su 83 zahvata obavqena najnovi-
jom metodom MIVS 23G.
O~ni lekari obavili su i 2.567 operacija kata-
rakte metodom fakoemulzifikacije i ugradili 2.692
meka intraokularna so~iva. U prvoj godini rada sa
egzajmer laserom izvedeno je 672 operacija skida-
wa dioptrije. Realizovana je i 1.151 intervencija
diodinim laserom, naj~e{}e kod pacijenata obolelih
od diabetes melitusa, ali i 273 intervencije Nd-Yag la-
serom pacijenata obolelih od glaukoma i sekundarne
katarakte.
Pripremila E. RISTANOVI]
15. januar 2009.

Pre~icom u `ivot
Pi{e eca su budu}nost i o wima uvek treba ra-
Branko KOPUNOVI]
D zmi{qati, pisati, voditi brigu... Detiwstvo
je najlep{e `ivotno doba. Najlep{e
uspomene poti~u iz perioda kada su {kola i igra
obele`je godina odrastawa. I pesnici su mnoga
dela posvetili upravo periodu |a~kih radosti,
zabava i razbibriga svake vrste... Sve u slavu
odrastawa. Naravno, tu su i sre}ni roditeqi, bake,
deke, razigrana ma{ta do mile voqe.
Lepo je da mali{ani imaju tako detiwstvo gde
god mogu, ali znamo i druga~ije pri~e. Nasiqe u po-
rodici, zlostavqawe svake vrste, nebriga, strah...
Samim tim {to ne mogu da se brane, najmla|i su naj-
rawivije dru{tveno tkivo. Oni su po definiciji
nedu`ni i sve {to im se ru`no (u)~ini ide na du{u
onoga ko im to (u)radi. Ponekad su primorani ~ak i
da presko~e detiwstvo i postanu zreli qudi. Bez
obzira na godine i ~vrstinu ple}a, sudbina ih gur-
ne u vatru te{kih obaveza. Zar je malo primera gde
su de~aci, na primer, tokom rata postajali borci,
bivali `rtve i junaci, trkom odlazili u `ivot. Bi-
lo je malih velikih boraca koji nisu kro~ili preko
praga punoletstva, znali su mnogo a mogli jo{ vi{e.
De{avalo se da komanduju znatno starijim i to s pu-
no autoriteta.
akav bi vojnik bio ~etrnaestogodi{wi Mi-
K lija Jeli} iz okoline Mionice? Ruku u vatru
odli~an! Za wega bi vojni rok pred -
stavqao radosnu obavezu. Sticajem raznih neda}a
morao je pre~icom do zrelosti. Ostao je sam na
selu sa sestrom i bolesnim ocem ~ije duboko
naru{eno zdravqe, `ivot uop{te zavisi od
sinovqevih ruku. Primawa su preskromna, skoro
da ih nema, a lekovi ko{taju, sve ko{ta, ponekad i
vazduh koji udi{emo. ^etiri hektara zemqe,
krave, ne{to ovaca i sitne `ivine, to je jedini
mogu}i izvor opstanka. Ve} ~etiri godine Milija
ore, seje, `awe, muze, skupqa mleko, odnosi,
donosi, prinosi... Ne zna se gde je vi{e `uqeva,
na dlanovima ili tabanima. Da bi sve podmirio,
morao je da produ`i dan, te ustaje u ~etiri.
Nekad probudi petlove a ne oni wega. U teskobnu
ra~unicu vaqa udenuti {kolu. Gradivo mawe-
vi{e, pametan je i ozbiqan, ali devet kilometara
pe{a~ewa do {kole odnosi preostalu snagu. Nije
to prijatna {etwa, daleko od toga. Ume mraz da
okuje okolne ogranke pa je hod ~as uzbrdo, ~as
nizbrdo veliko isku{ewe. O ki{ama i vetrovima
da ne govorimo.
Lak{e je s prole}a, onda kao da se kilome-
tra`a smawi. Ima Milija svoje drugove, rado bi
sa wima, ali kada bi oni za loptom, on mora u
wivu, dok se vr{waci br~kaju, Milija odmerava
prinos... Lako je wemu zakinuti. Ako to ne u~ini
otkup, udari}e grad, ukoliko se vreme smiluje
sko~i}e cena |ubriva. Za onu silnu muku oko
mleka, ispla}uju mu tri hiqade dinara me se -
~no...
SA
galerije
Onda, ko je, zapravo, Milija? De~ak, mladi}
~ovek, `rtva sudbine, senka na ne~ijoj savesti?..
Hajde da prebrojimo koliko to imamo Milija po
Srbiji da znamo ko smo, kakvi smo i ~emu se mo-
`emo nadati? Vaqda je jedino jasno {ta nam je
~initi.
U tom kraju, po~etkom pro{log veka ratovi su
zameli mnoge porodice. Sima Jovanovi}, seqak ka-
ko je najradije voleo da ka`e, nije se vratio iz
balkanskih ratova. Prethodno je rekao `eni da
su{a koja be{e uni{tila letinu, predskazuje dugo
i veliko zlo. Ostavio je ~etiri sina i dve k}eri.
Najstariji, Milo{ kapetan u slavnoj Drinskoj di-
viziji. Stevan i Nemawa su se odmah javili na mo-
bilizaciju. Najmla|em su naredili da ~uva majku,
sestre i ku}u, dok se ne vrate.
Pobede na Ceru i Kolubari, pakao Kajmak-
~alana i smotra `ivih skeleta na Vidu. Poznati
deo istorije. Tek, iz rata se niko nije vratio. Je-
dina mu{ka glava slu{ala je zavet bra}e. Vukao je
snopove `ita, teturao se iza rala s volovskom za-
pregom, ~uvao ovce od vukova kojih je tih ratnih
zima bilo sa~uvaj Bo`e. Jednom ga umalo nisu ra-
strgli zajedno sa stadom. Ma{io se nekakvog sta-
rog o~evog pi{toqa te grunuo po wima a zveri se
razbe`ale...
Kako to u Srbiji biva, ako te nekim ~udom
proma{i jedan sa~eka}e te slede}i rat. Sre}om te
se o`enio i u tre}em poku{aju dobio sina. Ratni
put ga je vodio od [umadijskog odreda, te{kih bor-
bi protiv Nemaca oko Vaqeva i Kraqeva, preko
Save do Sremskog fronta. Bli`io se kraj rata, u
mnogim gradovima slavilo se oslobo|ewe zemqe.
Ali, jedna granata ispaqena kada je oru`je utihnu-
lo preseklo ga je dok je zavr{avao pismo porodi-
ci. U posledwem redu ispisao je: Dolazim uskoro,
voli vas va{ Milija.
egov imewak iz Mionice ne}e u rat, za-
W sigurno. Ali, ne bi trebalo ni da pe{a-
~i devet kilometara do {kole u dvadeset
prvom veku. Ni slu`ba socijalnog starawa i brige
o deci ne bi trebalo mirno da gleda kako jedan
de~ak pati. Nije u pitawu problem vaspitawa, on
je ve} postao dobar ~ovek.
Nasuprot wemu, mladi Ni{lija, koji je zahva-
quju}i majci uglednoj profesorki univerziteta
`iveo u izobiqu, podigao je na wu ne samo ruku
ve} i oru`je. Umesto da vi{e u~i, vreme je tra}io
uz bu~ne video igrice. Kada se mati po`alila, do-
godila se u`asna tragedija koja je krajem godina
pogodila na{u javnost. Oni koji sve dobiju na go-
tovo a ne zaslu`e ni{ta, ne po{tuju ni sebe ni
onoga ko mu je to pru`io. Oboje su u velikom pro-
blemu od po~etka primene nekontrolisane bole}i-
vosti koja ~esto bude surovo ka`wena.
31
 Jevgenij Rodionov, mladi ruski grani~ar ubijen u ^e~eniji

Simbol svetog

Zajedno sa drugovima,
bio je ve} stotinak dana
u zato~eni{tvu. U mra~nom
i vla`nom podrumu,
~e~enski teroristi su ga
izgladwivali i svakodnevno
mu~ili. Posebno im je zapao
za oko mali srebrni krst, koji
je oko vrata mladi} nosio od
svog jedanaestog ro|endana
i od wega se nikada nije
razdvajao. Vo|a ^e~ena,
Ruslan Hajharov, ponudio mu je
`ivot, pod uslovom da se
odrekne pravoslavqa,
pre|e u islam i pridru`i se
teroristima u borbi protiv
ruskih snaga. Odbio je.
Na wegov devetnaesti
ro|endan, maja 1996. godine,
na prilazima selu Bamut,
^e~eni su mu odsekli glavu.
rvi ~e~enski rat je Rusiji, ali i svetskoj javnosti, otkrio istinu o stawu
u ruskim oru`anim snagama. Korumpirana vojna birokratija, lo{a lo-
P gistika i planirawe, nesposobnost visokih oficira i neodgovaraju}a
saradwa ministarstava odbrane i unutra{wih poslova doprineli su
poni`avaju}em porazu. U tom ratu je, pre svega, najlo{iji bio moral vo-
jnika, koji za razliku od svoje o~eve i dedove nisu znali za koga treba
da se bore i daju `ivot.
Raspad Sovjetskog Saveza je, prema sudu ve}ine analiti~ara, jedan
od osnovnih razloga koji su doveli do pada borbenog morala. Vaspitavani u
duhu sovjetskog patriotizma, mnogi vojnici su takvu dr`avu do`ivqavali kao
svoju jedinu i istinsku domovinu. Sebe su smatrali Sovjetima, {to je bio
kvazietni~ki identitet, kojim je ostvarivano kulturno i politi~ko jedinstvo.
Zvani~no obrazlo`ewe za intervenciju u ^e~eniji, kako je saop{te-
no pripadnicima ruske armije, bilo je da je otcepqena Republika sastavni
deo Rusije, a da su dr`avne granice svetiwa. Pitawe koje se tada nametnulo
bilo je ako su granice Rusije svetiwa, za{to to nisu bile i granice SSSR-
a? Vojnici su prihvatili stav da treba za{tititi Ruse koji `ive u ^e~eniji,
ali im niko nije objasnio za{to je dr`ava ignorisala interese Rusa u pri-
balti~kim zemqama.
Zbog politi~ke nedoslednosti tada{weg re`ima i op{teg stawe u
Rusiji, mnogi pripadnici armije zakqu~ili su da su patriotski slogani Jeq-
cinove Vlade prazne re~i, a da je dezintegracija bila potrebna kako bi on i
regionalni lideri zaposeli vlast.
Zastra{uju}a mu~ewa
^e~enska kriza bila je direktna pretwa re`imu Borisa Jeqci-
na, a rat povod i prilika za ratne profitere. To su bili samo neki ra-
zlozi za vojnu intervenciju.
Prema pisawu Komsomolske pravde, nijedan od vojnika u prvoj
bici za Grozni nije uzviknuo tradicionalni ratni pokli~ ruskih i sovjet-
skih vojnika ZA RODINU !
Generacije mladih Rusa nisu imale jasnu predstavu o tome {ta je
wihova domovina, niti za koje ideale treba da polo`e svoje `ivote.

32 15. januar 2009.

i svetovnog prkosa
Mnogi su bili puni cinizma, pa ~ak i duhovne apatije, koja vojnika, odse~enih nogu, ali jo{ u `ivog, ostavili na ledi-
je u to doba pro`imala rusko dru{tvo. Ve}ina se odlu~ila ni, izlo`enog mecima snajperista, koji su pucali na svakog
da stupi u vojnu slu`bu zbog nezaposlenosti. ko je poku{ao da mu se pribli`i.
Deputat ruske Dume, general u penziji Jevgenij Voro- Posle zavr{etka velikih vojnih operacija, ~e~enski
bijev, otvoreno je govorio da su, zbog nedovoqnog priliva re- borci su kidnapovali vojnike i oficire, a potom, pomo}u po-
gruta, budu}i da je izbegavawe slu`ewa vojnog roka postala srednika u Moskvi, za wih tra`ili otkupninu. Za telo ubi-
masovna pojava, u vojsku primani regruti sa psihi~kim pro- jenog Rusa otkupnina je naj~e{}e iznosila oko 100.000 ruba-
blemima, kriminalne pro{losti, ~ak i narkomani. qa, {to je bilo blizu 4.000 ameri~kih dolara, za `ivog vojni-
Predstavnice Odbora vojni~kih majki navode ~iwe- ka deset miliona rubaqa, dok je za oficira otkupnina dosti-
nicu da niko od zvani~nika nije imao podatak o broju poginu- zala i dve stotine pedeset miliona.
lih vojnika ili vojnika koji su izvr{ili samoubistvo. Sticao Otete vojnike snimali su, najpre, video-kamerom, po-
se utisak, kako tvrde, da regruti nisu potrebni vojsci. tom im odsecali jedan prst na ruci ili pucali u {aku, kako bi
Nasuprot wima, ~e~en- wihovim porodicama potvrdili
ski ustanici bili su odlu~ni, ozbiqnost zahteva za otkup. Ako
ve{ti i sposobni, ali i uv- rodbina nije imala dovoqno
ereni da se bore za svoju ze- novca da isplati teroriste, ka-
mqu i narod. Imali su vrlo merom su snimali kastraciju voj-
sna`an i izra`en etni~ki i nika ili im lomili sve ve}e ko-
kulturni identitet. Bili su po- sti, a potom snimak ponovo sla-
znati kao izuzetno surovi, i u li porodici.
me|usobnim odnosima i prema Jednoj majci, koja nije ima-
neprijatequ. Zarobqeni ruski la novac za otkupninu, poslali su
vojnici nisu mogli o~ekivati video-snimak, na kome ~e~enski
milost. terorista staje wenom sinu ~iz-
Metodama suptilne tor- mom na glavu, a drugi mu prerezu-
ture ~esto je pridodavana i ver- je vrat. U februaru 2000. godine
ska dimenzija nage i rawene ubili su i ruskog fotografa Vla-
ruske vojnike razapiwali su na dimira Jacinu, koji je 1999. go-
krst, telo im mazali medom, kako dine otet u Ingu{etiji.
bi se na wih prikupqale muve. U takvim okolnostima, uz-
Na glave su im stavqali venac od vi{eni ~in mladog, osamnaesto-
bodqikave `ice, uz cini~ne ko- godi{weg grani~ara, koga su ver-
mentare Tvoj Isus je uskrsnuo ska ~istota i moralna ~vrstina
posle tri dana. Da vidimo da li uzdigli do nebeskih visina, odje-
}e{ i ti to uraditi. knuo je ~itavom Rusijom, da bi,
Zarobqenicima su ^e- potom, za wega saznao i svet.
~eni odsecali glave i nabijali
ih na koqe pored puta ili na Mladi
ulazu u sela. Uz wih su, po pra- Qubov Radionova, grani~ar
vilu, postavqali mine iznena- majka mu~enika
Jevgenij Aleksandrovi~ Ro-
|ewa. Jednom prilikom su ruskog Jevgenija
dionov ro|en je 23. maja 1977.
u selu Satino-Ruskoje, u blizini
Podolska, u Moskovskoj oblasti. Iako je `eleo da postane
[amil Basajev kuvar, odazvao se pozivu za odslu`ewe vojnog roka 1995. go-
[amil Basajev, zloglasni ~e~enski vojskovo|a, koji je dine. Posle obuke za grani~ara prekomandovan je u ^e~eniju,
2003. godine uzeo ime Abdalah [amil Abu-Idris, opisao na granicu sa Ingu{etijom.
je u jednom intervjuu, u januaru 2006. godine, vrh Ruske pra- U no}i izme|u 13. i 14. februara 1996, Jevgenij je
voslavne crkve na Kavkazu kao sataniste, a sve{tenstvo sa trojicom vojnika bio na kontrolnom punktu u blizini se-
optu`io da su orno oru|e ruskih obave{tajnih slu`bi, la Gala{ki, u usamqenoj kolibi, bez struje i sredstava ve-
kao i da uzimaju aktivno u~e{}e u genocidu nad ~e~enskim
ze, na uskom planinskom putu. Nekoliko stotina metara od
narodom.
kolibe nalazila se glavnina jedinice. Grani~ari su zausta-
Uz to je najavio da }e do kraja rata eliminisati
vili ambulantno vozilo. Iz wega je isko~ilo desetak ^e~ena
ekstremisti~ke aktivnosti crkve. Basajev je ubijen 10. jula
naoru`anih do zuba, koji su mlade i neiskusne vojnike lako
2006. u eksploziji, za koju Rusi tvrde da je delo FSB Fe-
razoru`ali, a potom ih odveli u svoju bazu.
deralne slu`be bezbednosti, naslednice KGB, dok ^e~eni
smatraju da je u pitawu zades, mada postoje izvori koji veru- Jevgenijevu majku, Qubov Vasiqevnu Rodionovu, na-
ju da je eksploziv podmetnula rivalska teroristi~ka grupa. jpre su obavestili da joj je sin dezertirao, a zatim prebegao
^e~enima, u {to ona nije poverovala. Stavila je svoj stan u

33
 iskustva
Moskvi pod hipoteku, prikupila novac i uputila se sama u
^e~eniju, u potragu za wim. Nije imala uspeha.
Jevgenij je, zajedno sa drugovima, bio ve} stoti-
nak dana u zato~eni{tvu. U mra~nom i vla`nom podrumu,
~e~enski teroristi su ga izgladwivali i svakodnevno
mu~ili.
Teroristima je posebno, zapao za oko mali sre-
brni krst, koji je oko vrata mladi} nosio od svog jeda-
naestog ro|endana, a od wega se nikada nije razdvajao.
Vo|a ^e~ena, Ruslan Hajharov, ponudio je Rodionovu
`ivot pod uslovom da se odrekne pravoslavqa, pre|e u
islam i pridru`i se teroristima u borbi protiv ruskih
snaga. Mladi grani~ar je to odbio.
Na wegov devetnaesti ro|endan, maja 1996. go-
dine, na prilazima selu Bamut, ^e~eni su mu odsekli gla-
vu. Jevgenijevo telo je, sa jo{ trojicom pogubqenih ru-
skih vojnika, zatrpano van sela u krateru nastalom od
eksplozije bombe. Wegovu glavu, teroristi su poku{ali
da zdrobe i zakopali su je na drugom mestu, kako ih ne bi
u strahu progawala.
Qubov Vasiqevna je za sinovqevu smrt saznala
od samog ubice, Ruslana Hajharova, koji joj je opisao i
okolnosti koje su prethodile wegovom pogubqewu. Do
istine o sudbini svog deteta do{la je posle vi{emese~ne
potrage. I wu su ^e~eni fizi~ki zlostavqali brat naj-
tra`enijeg ~e~enskog teroriste [amila Basajeva najpre
ju je ispquvao, potom zverski pretukao i polomio joj sve
zube. Jedva je pre`ivela. Kosa joj je posedela preko
no}i. Platila je 4.000 dolara jednom ^e~enu koji joj je
pokazao mesto gde je @ewa pokopan, da bi potom, pod
okriqem no}i, sama iskopala ostatke i prenela ih u Ku-
rilovo.
Svaka majka zna one sitne stvari po kojima uvek
prepoznaje svoje dete kako vezuje cipele, {ta obla~i...
Saman Radujev
Jedan od najsurovijih ~e~enskih vo|a svakako je bio
Salman Radujev, za kog je i sam Basajev u vi{e navrata
izjavio da je lud. Aslan Mashadov je opisao Radujeva
kao psihi~ki obolelog i degradirao ga sa ~ina brigad-
nog generala u vojnika. Lider napada na Kizqar, kada je
2.000 civila uzeto za taoce, pogo|en je u martu 1996.
godine metkom u glavu, ali je pre`iveo. Ponovo je rawen
1997. godine u eksploziji kamiona bombe, da bi potom
bio podvrgnut opse`nim plasti~no-rekonstruktivnim hi-
rur{kim zahvatima u Nema~koj.
Zbog ugra|enih implantata, koji su navodno bili
od titanijuma, u Rusiji je nazvan Titanik, a u ^e~eniji
Majkl Xekson. U martu 2000. godine su ga zarobili ruski
specijalci iz jedinice Vimpel. Osu|en je 2001. godine
na do`ivotnu robiju, ali je posle dve godine umro u
ka`weni~koj koloniji od unutra{weg krvarewa. Wego-
vo telo nije predato porodici, jer je, prema skora{wem
zakonu, zabrawena predaja tela osoba koje su optu`ene
ili osu|ene za terorizam.
Wegov kolega Salautdin Temirbulatov tako|e
je osu|en na do`ivotnu robiju zbog ubistva ~etvorice za-
robqenih ruskih vojnika, ~ije je pogubqewe 1996. sni-
mio video-kamerom.
34
A on je nosio ba{ one tamnobraon ~arape koje sam mu ja
isplela, ka`e Qubov Vasiqevna, i dodaje ... ali kada
sam videla srebrni krst, nestalo je svake sumwe da je to
moj sin.
Da bi prona{la glavu, morala je ponovo da otputu-
je u ^e~eniju. Pet dana posle sahrane posmrtnih ostataka
@ewe Rodionova, wegov otac Aleksandar umro je od tuge.
Nastanak legende
Verovatno bi mladi grani~ar ostao zaboravqen
da, igrom slu~aja, ekipa centralne ruske televizije nije,
nekoliko godina posle pomenutih doga|aja, do{la u selo,
kako bi snimila prilog o obnovqenoj crkvi. Tu su od
me{tana saznali za herojstvo @ewe i neustra{ivost we-
gove majke, pa su o tome napravili reporta`u.
Ne zna se ko je i kako naslikao prve ikone Jevgenija
Rodionova, ali su se one 2003. godine pojavile {irom Rusi-
je. Na osnovu fotografije u uniformi, prikazan je sa oreo-
lom, u stavu mirno, sa kala{wikovom o ramenu. Na poje-
dinim ikonama je bez oru`ja i dr`i krst u rukama, dok je na
nekima prikazan u oklopu sredwovekovnih ruskih vitezova,
pa ~ak i u dru{tvu cara Nikolaja Drugog Romanova, koga je
crkva kanonizovala 2000. godine.
Pesmom, pamfletima, na Internetu i tokom bogo-
slu`ewa, pri~a o @ewi Rodionovu pro{irila se Rusi-
jom. Aleksandar Makejev, padobranski oficir koji je ru-
kovodilac fondacije za pomo} vojnicima, 2003. godine je
u izjavi za Moskovski Komsomolec rekao da je li~no vi-
deo vojnike koji, mole}i se, kle~e pred ikonom Jevgenija
Rodionova.
Momci u ^e~eniji, koji smatraju da su ih napustili
i dr`ava i wihovi komandanti, ne znaju kome da se obrate
za pomo}, ali shvataju da je @ewa bio jedan od wih. Mo`e
se re}i da je on prvi vojnik svetac. Poema nazvana Krst,
spevana wemu u ~ast, prikazuje nevernike koji uz smeh odse-
caju glavu prkosnom mladom vojniku. Otac Aleksandar [ar-
gunov je `ivot @ewe Rodionova opisao u kwizi Novi
mu~enik za Hrista, ratnik Jevgenij.
U selo gde je sahrawen
Jevgenij, s vremenom je, iz da-
na u dan, po~eo da pristi`e
sve ve}i broj qudi iz svih kra-
jeva Rusije. Oni mu obilaze
grob i odaju po~ast po vrelom
suncu i ci~i zimi. Na ceduqi-
cama ostavqaju molbe za po-
mo} u re{avawu svojih pro-
blema.
Pamti se i dolazak je-
dnog veterana Velikog ota-
xbinskog rata, koji je na @e-
win nadgrobni spomenik po-
lo`io svoju medaqu za hra-
brost. Kadeti Vojne akademije
dolaze nose}i ikone i ka`u da
je za sve wih @ewa primer hrabrosti i vere. Po{tuju ga jer
se borio za domovinu i odbio da izda svoju zemqu.
Qubov Vasiqevna posetiocima kuva ~aj, a za se-
be ka`e da je li~nost bez pro{losti, sada{wosti i bu-
du}nosti.
Vi{e me i ne zovu po imenu, za sve sam samo Jev-
genijeva mama. Postojim samo zbog toga, jer je to velika
~ast. Ona tvrdi da je jedna ikona Jevgenija, u crkvici u
Altajskim planinama, kapawem mira upozorila vernike
na sna`an zemqotres, pre nego {to se on i dogodio.
Mladi grani~ar je odlikovan medaqom za hra-
brost. Dobrovoqnim prilozima vernika otkupqena je hi-
poteka sa stana wegove majke. Na grobu mu je podignut krst
visok dva metra, na kome stoji natpis Ovde po~iva ru-
ski soldat Jevgenij Rodionov. Branio je svoju domovinu i
nije se odrekao Hrista. Pogubqen je 23. maja 1996, na pri-
lazima Bamutu.
Zahtev za kanonizaciju
Bilo je samo pitawe vremena kada }e se dogoditi ono
{to su u svom zahtevu objedinili Aleksandar Prohanov, vo|a
modernih slavofila i glavni urednik patriotskog lista Zav-
tra, sa crkvenom organizacijom radikalne Hri{}anske unije
pravoslavnih stegono{a. Oni su zvani~no zatra`ili od Ale-
kseja Drugog, patrijarha moskovskog i cele Rusije, da se Jevge-
nij Rodionov proglasi za sveca. Posle razmatrawa zahteva,
{to je potrajalo osamnaest meseci, Komisije Sinoda za kano-
nizaciju nije pozitivno odgovorila.
To je izazvalo burne reakcije hri{}ana u Rusiji i
podelilo sve{tenstvo u dva tabora pristalice odluke i wi-
hove protivnike. Maksim Maksimov, sekretar Komisije, obra-
zlo`io je stav Sino-
da u zvani~nom glasi-
lu Ruske pravoslavne
crkve Cerkovni
vestnik. Prvo, jedi-
ni dokaz da je vojnik
pogubqen zbog svojih
verskih ube|ewa je-
ste iskaz wegove maj-
ke. Drugo, Ruska cr-
kva nikad nije pro-
glasila za sveca ne-
kog ko je ubijen u ratu
i, tre}e, vreme novih
mu~enika okon~ano je
s padom boq{eviz-
ma. Naime, tokom po-
sledwe decenije dva-
desetog veka, Ruska
pravoslavna crkva
proglasila je za nove
mu~enike oko 1.500
sve{tenika i monaha
koji su bili `rtve
boq{evi~kog terora.
Protivnici odluke Komisije Sinoda, me|utim, tvrde
da Jevgenij nije poginuo u ratu ve} u zato~eni{tvu. Stav da je
vreme mu~enika zavr{eno predstavqa jeres. Oni navode da je
za kanonizaciju dovoqna qubav i po{tovawe koju Jevgeniju
iskazuje narod. A na wegovom grobu doga|aju se ~uda bole-
sni ozdrave, neprijateqi se izmire.
Qubov Vasiqevna ka`e da joj je svejedno ho}e li cr-
kva formalno proglasiti Jevgenija za sveca. Ponosna sam
na svog sina jer je hrabro pogledao smrti u o~i, a svoju veru
zadr`ao do kraja `ivota. Da li je on svetac ili ne na Bogu
je da odlu~i. Bog svakom na|e mesto. @ewino mesto se ne}e
promeniti ako ga proglase za sveca. On je ve} u raju. Mo`da
Bog daje Jevgenija qudima kao simbol ~istote.
Posle tragedije koja ju je zadesila, Vasiqevna je
postala ~vrst vernik. Mislim da me je Bog ~uvao. Hodala
sam po miniranim putevima, ali nisam stala na minu. Bog
nije dozvolio da umrem, jer je moja du`nost bila da na|em
sina i sahranim ga u ro|enoj zemqi, po hri{}anskom
obi~aju. Dok sam hodala tim putevima, }utala sam i u
svom srcu se molila Bogu. Rat brzo odredi qude. Ako ste
izme}ar, zgazi vas, ali ako ste po{teni, izbrusi vas kao
dijamant , ka`e @ewina majka.
Jevgenijev ubica, Ruslan Haihorjev, ubijen je zajedno
sa svojim telohraniteqima 23. avgusta 1999. u obra~unu sa
rivalskom grupom terorista.
Pukovnik Juri Budanov
Pukovnik Juri Budanov jeste prvi ruski oficir ko-
ga je sud proglasio krivim i osudio za ratni zlo~in u
^e~eniji. Krajem marta 2000. godine, on je oteo i na bru-
talan na~in ubio osamnaestogodi{wu Elzu Kungajevu.
Uhap{en je 29. marta, a tokom istrage izjavio je da je devoj-
ka bila snajperista, te ju je ubio u napadu besa za vreme
ispitivawa.
General-pukovnik Anatolij Kva{win, tada{wi
na~elnik General{taba Ruske armije, pona{awe pukovni-
ka Budanova okarakterisao je kao varvarsko i sramno.
Me|utim, general Vladimir [amanov, direktni nadre|eni
Budanovu, opisao je optu`enog kao jednog od svojih najboqih
oficira i poru~io wegovim neprijateqima da ne prqaju
svojim {apama lik ruskog vojnika i oficira.
Istraga nije utvrdila da je bilo koji ~lan porodi-
ce Kungajev osumwi~en za u~estvovawe u delatnostima usme-
renim protiv ruske vojske. Osim optu`be za ubistvo, Buda-
nov je optu`en za premla}ivawe podre|enog oficira, te
pretwu oru`jem nadre|enim stare{inama. ^e~enski tero-
risti su ponudili razmenu devet zarobqenih pripadnika
OMON posebne jedinice ruske policije za pukovnika
Budanova, ali je takav predlog odbijen.
[amil Basajev li~no je ustrelio policijske spe-
cijalce u zoru 4. aprila 2000. godine. Prva presuda Buda-
novu izre~ena je 31. decembra 2002, kada je oslobo|en
krivice zbog privremene neura~unqivosti i odre|eno mu je
le~ewe u psihijatrijskoj ustanovi. Po~etkom 2003. godine,
Vrhovni sud je poni{tio presudu i nalo`io novo su|ewe.
U julu 2003. Juri Budanov osu|en je na zatvorsku
kaznu od deset godina. Februara 2006. saop{teno je da bi
osu|enik mogao biti pu{ten na prevremenu slobodu zbog
dobrog vladawa, {to je izazvalo burnu reakciju u ^e~eniji,
kao i zvani~ni protest ~e~enskog organa partije Ujediwena
Rusija, koji je iznet u ruskoj Dumi. Istog meseca usvojena je
molba wegovog advokata i pukovnik je preme{ten u zatvor-
sku ustanovu bla`eg re`ima, ali je wegov zahtev za pomilo-
vawe, koji je podneo avgusta 2007, odbijen.
Otac Aleksandar [argunov, @ewin biograf,
rekao je na pomenu: Znamo da je morao da pro|e kroz duge
i stra{ne muke, po ~emu se mo`e uporediti sa mu~enicima
iz drevnih vremena, a koji su tako|e, posle svega, ostali
verni Isusu Hristu.
Na jednom patriotskom sajtu o mladom vojniku
pi{e: On je dokazao da i danas, posle toliko decenija raz-
jarenog ateizma i mnogo godina neobuzdanog nihilizma, Ru-
sija mo`e, kao i pre, da rodi mu~enika u ime Hrista, {to
zna~i da je nepobediva.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI
Vi{e od 900 mi li jar di za vojne operacije SAD Me di cin ski tim od la zi
u Av ga ni stan 2009.
Ameri~ke vojne operacije od 2001. go-
dine ko{tale su SAD 904 milijardi dolara, Prvi tim lekara i drugog medicin-
a do 2018. tro{kovi bi mogli da porastu na skog osobqa iz Crne Gore bi}e upu}en u
1,7 biliona dolara. Rat u Iraku je Ameriku mirovnu misiju u Avganistanu, avgusta
do sada ko{tao 687 milijardi dolara, {to 2009. godine, najavio je crnogorski mi-
prevazilazi tro{kove svakog od ratova koje nistar odbrane Boro Vu~ini}, na konfe-
su SAD do sada vodile, izuzev Drugog svet- renciji za novinare. Odluku o upu}ivawu
skog rata, navodi se u studiji ameri~kog ne- medicinskog tima u vojnu bolnicu u Kabu-
zavisnog Centra za strategijske i buxetske lu donela je Skup{tina Crne Gore.
procene (CSBA). U operacijama u Avganista- Vu~ini} je naveo da Vojska Crne Go-
nu do sada je potro{eno 184 milijarde dolara. Tro{kovi za ratove u Iraku i Avganista- re (VCG), posle utvr|ivawa wene forma-
nu prema{uju za 50 odsto ono {to je potro{eno za rat u Vijetnamu. Suma od 904 milijar- cijske strukture, treba da ima 2.356 pri-
de dolara obuhvata i buxet za vojne operacije za 2009. godinu. padnika. Trenutno je popuwena 90 odsto,
Centar za strategijske i buxetske procene smatra da bi poreski obveznici u nared- a ove godine je primqeno 198 novih pri-
nih deset godina mogli da izdvoje za ameri~ke vojne operacije izme|u 416 i 817 milijar- padnika, od kojih najvi{e vojnika po ugo-
di dolara, ~ak i ako bi broj ameri~kih vojnika u Iraku i Avganistanu bio smawen. voru. Ministar je kazao da je u ovoj godi-
SAD trenutno u Iraku imaju 143.000 vojnika, a u Avganistanu 31.000. Povla~ewe ni VCG znatno tehni~ki modernizovana.
ameri~kih jedinica iz Iraka je dogovoreno za 2011. godinu, dok bi neameri~ke snage tre- Naveo je da je kupqeno 600 juri{nih pu-
balo da napuste tu zemqu do kraja jula 2009. godine, kako je najavio predsednik komisije {aka, a nabavqena je ronila~ka i druga
sa spoqne poslove ira~kog parlamenta Haman Hamudi. oprema. Vi{e vojnih objekata je rekon-

Novi ruski raketni sistemi

Do 20152020. godine ruske Raketne snage strate{ke
namene (R[N) bi}e naoru`ane raketnim sistemima sa novim
takti~ko-tehni~kim karakteristikama, koji }e biti u stawu da
izbegnu bilo koje sisteme protivraketne odbrane, izjavio je
komandant tih snaga Nikolaj Solovcov. Ruski general je izra-
zio o~ekivawe da se svetska finansijska kriza ne}e odraziti
na realizaciju programa razvoja tih snaga.
General Solovcov je na brifingu, povodom 49. godi{wi-
ce od dana formirawa R[N, rekao da }e novi sistemi imati
nove takti~ko-tehni~ke karakteristike i najavio da se od 2009.
godine o~ekuje naoru`avawe tih snaga novom interkontinentalnom balisti~kom raketom RS-24. struisano, a za pripadnike VCG grade se
Prema re~ima Solovcova, sprovedeno je tre}e testirawe te rakete, kada je potvr|ena is- stanovi.
pravnost nau~no-tehni~kih i tehnolo{kih re{ewa pri razradi tog kompleksa pete generacije. Govore}i o vi{kovima naoru`awa i
Govore}i o tome kako }e R[N izgledati posle reforme Oru`anih snaga, ruski general municije u Crnoj Gori, Vu~ini} je ocenio
je istakao da se o~ekuje da do 1. januara 2016. u borbenom sastavu budu dve raketne armije i da je to velika opasnost po bezbednost
devet raketnih divizija, od kojih }e ~etiri biti naoru`ane stacionarnim, a pet mobilnim ra- gra|ana, jer je municija zastarela, a nije
ketnim sistemima. Prema wegovim re~ima, uloga Raketnih snaga strate{ke namene kao garan- najboqe zbrinuta u postoje}im skladi{ti-
ta mira i stabilnosti ostaje i daqe glavna i odlu~uju}a. ma.
Ministar odbrane je, tako|e, rekao
Pro du`en rok za ukla wa we mi na da je veoma prijatno iznena|en time
{to se na konkurs za vojne akademije u
Bosna i Hercegovina je po broju neuklo- SAD prijavio veliki broj mladih qudi,
wenih mina prva zemqa u Evropi, a skrive- sredwo{kolaca i studenata. Na ameri~-
ne eksplozivne naprave ugro`avaju i odnose ke vojne akademije treba da bude primqe-
brojne `ivote. Od kraja rata, 1995. godine, no jedanaest mladi}a i devojaka iz Crne
u BiH je u minskim eksplozijama poginulo 487 Gore.
qudi, dok je 1.665 povre|eno, a samo ove go- Na~elnik General{taba VCG Dragan
dine `ivot je izgubilo 19 qudi. Samarxi} je, na konferenciji za novina-
Rok za uklawawe mina u BiH produ`en re, rekao da Vojsci Crne Gore najvi{e
je za 10 godina, po{to ta zemqa nema dovoq- nedostaju podoficiri sa ni`im ~inovima,
no novca za jo{ 220.000 mina, koje je, pre- a postoji vi{ak oficira sa vi{im ~ino-
ma me|unarodnom sporazumu, trebalo da ukloni do marta 2009. godine. Prema dokumen- vima.
tima i izjavama zvani~nika koji se bave tim problemom, glavnu prepreku predstavqa to
{to BiH uspeva da prikupi tek tre}inu od oko 50 miliona dolara godi{we, koliko je po-
trebno da bi sve mine bile uklowene do novog roka 2019. godine. Drugi veliki problem
predstavqaju podru~ja gde su mine postavqane bez jasnih zapisa o wihovoj ta~noj lokaci-
ji, {to dodatno ote`ava ionako te`ak rad deminera.

36 15. januar 2009.


Izrael
protiv Hamasa
Pi{e amas mora da poklekne u razumnom roku da bi
Aleksandar RADI]
H se sa kakvim-takvim primirjem do~ekala smena
predsednika u Va{ingtonu. Izraelski lobi u
Americi pobrinu}e se da amortizuje pritisak onih
politi~ara koji cene da se u Gazi sila prekomerno
koristi.
Da bi se to ostvarilo, izraelske jedinice mo-
ra}e brzo da zatvore Gazu i podzemne tunele za do-
tur raketa. Hamas, zatvoren na malom prostoru, sa
izuzetno velikom gustinom civila, predstavqa viso-
korizi~nu me{avinu koja mo`e da uru{i ugled Izra-
ela u svetu ako poku{a da tenkovima prodre unutar
Gaze. Masovne civilne `rtve bile bi neizbe`ne, a
Hamas bi imao priliku da ubla`i razliku asimetri~-
nog konflikta, odnosno da do|e u priliku da nesofi-
sticiranim sredstvima nanosi gubitke visokotehno-
lo{koj izraelskoj armadi.
Zato }e borbena tehnika ostati van gradova,
ali na polo`ajima sa kojih mo`e da obezbedi bloka-
du kretawa, odvra}a eventualne poku{aje prodora
iz grada i uni{ti rentabilne mete kada se uka`e
prilika za to, te da proceni da se to mo`e uraditi
bez civilnih `rtava. Kolateralna {teta predsta-
vqa u ovom trenutku glavnu te{ko}u za Izraelce, jer
Ameri~ki odnos
nema na~ina da se uni{ti stan koji koriste hamasov-
ci ako se on nalazi u sredini vi{espratnice, a da
se za{tite civili. [kolska dvori{ta i me|uprosto-
prema dr`avama ri izme|u zgrada tako|e su i vatreni polo`aji hama-
sovih raketa{a i minobaca~lija.
koje se odlu~e Pri tom treba imati u vidu da radikalan izra-
za primenu sile elski pristup svrstava ve}inu Palestinaca uz Ha-
do sada se mas. U proceni atmosfere treba po}i i od toga da
prose~an Izraelac u uniformi smatra da Hamas tre-
svodio na to ba potpuno uni{titi i da nema prostora za pregovo-
da se pru`i re. Na to uti~e i ~iwenica da Izrael nema ve}ih
problema sa Palestincima iz Fataha i da se oni
odre|ena dr`e u okviru postignutog primirja.
vremenska Lako se mo`e do}i do zakqu~ka da ako nema Ha-
tolerancija, masa onda nema ni nesavladivih problema. Verovat-
no bi Izrael i preduzeo korake u tom smeru i isko-
unutar koje se ristio tehnolo{ku premo}, ali niko ne mo`e da po-
mora pre}i stane pobednik u ratu protiv fanati~nih gerilaca
sa sile na re~i, sklonih primeni terorizma kao sredstva za privla-
~ewe pa`we sveta.
odnosno ato se u Gazi i okolini sada vodi ograni~ena
potra`iti
politi~ki model Z intervencija koja, verovatno, za ostvarivi ciq
ima prekid raketnih teroristi~kih napada. Ka-
da se Hamasu oduzme prilika da diktira dinamiku
za zavr{etak pritiska na Izrael i da se time di~i pred ekstrem-
konflikta. nim delom Palestinaca, verovatno }e biti lak{e po-
Sada se takav nuditi primer Fataha kao uzor za sve Palestince.
Motivi za ofanzivu ~ini se da su i blisko po-
scenario mo`e vezani sa predstoje}im izborima u Izraelu. Desni-
o~ekivati ~ari }e udarcem {akom od sto u sred Gaze pokazati
u izraelskoj da }e za{tititi Izraelce po svaku cenu, ~ak i ako
svetska javnost o{tro uzvrati kritikama.
intervenciji Izraelska oru`ana sila tako|e ima motiva za
u oblasti Gaze. rat, jer se jo{ uvek nalazi pod senkom lo{ih profe-
P A R A L E L E
sionalnih odluka donesenih u vreme prodora u Liban
2006. godine. Tada su Izraelci u~inili gre{ku i po-
ku{ali da vode blickrig na urbanizovanom prostoru.
To su platili gubicima u qudstvu i tehnici i time {to
su dozvolili da glavnina protivnika izmakne udar-
cu. Tradicionalno, vrlo efikasna izraelska sila
dovedena je do profesionalnog poni`ewa. Jo{
ozbiqnije posledice ima to {to je dovedeno u pita-
we da li oru`ane snage mogu da budu, kao do sada, je-
dini garant da }e Izrael mo}i da pre`ivi budu}e
bezbednosne izazove.
Izraelski oficiri su prou~ili gre{ke i sada u
operaciji nazvanoj Kast lid (Cast Lead) pola`u po-
pravni. Taktika i tehnika koje se koriste ne predsta-
vqaju iznena|ewe. Izraelci su poslovi~no solidno
izveli obave{tajnu pripremu i u prvoj fazi, od 27.
decembra u 11.30 ~asova, vo|enim raketama i bom-
bama iz vazduha razorili su nekoliko komandnih me-
sta, skladi{ta naoru`awa, centara za obuku i va-
trenih polo`aja Hamasa. Vazdu{na podr{ka nasta-
vqena je svih dana operacije Kast lid, uz prisustvo
elitnih jedinica, pre svega izvi|a~a koji su dobili
zadatak da tra`e hamasovce i navode letilice.
narednom koraku u oblast Gaze u{le su oklopno-
U mehanizovane jedinice sa zadatkom da, pre sve-
ga, okru`e Gazu i razdvoje glavno populacijsko
sredi{te od Rafe na granici sa Egiptom. Hamas je uz-
vratio jedinim sredstvima ve}eg dometa koje ima u svom
inventaru: raketama 122 mm, sa pojedina~nih lansera
i minobaca~ima 120 mm. Izraelci su tada po~eli in-
tenzivnu potragu za svakim Hamasovim oru|em, jer efi-
kasnost ~itave ofanzive zavisi od toga da li }e eli-
minisati ta sredstva iz naoru`awa protivnika.
Vatreni polo`aji unutar grada doveli su Izra-
elce do izbora da li da uni{te lanser ili minoba-
ca~ po cenu rizika da pogode civile ili da se suzdr-
`e od dejstva kada nisu potpuno sigurni u to da }e iz-
be}i `rtve. Poku{ali su ~ak da preventivnim oba-
ve{tavawem civila iz okoline objekata dejstva sni-
ze rizike, ali `rtve su pale i podstakle su u svetu
osude ofanzive.
Ponovo se pokazalo, kao i u drugim oru`anim
intervencijama preduzetim u eri informacijskog ra-
ta, da se `rtve ne mogu izbe}i. Nema beskrvnog rata,
i tu ne mo`e pomo}i ni najboqa obuka posada ni
elektronski noviteti. Izraelcima je ostalo samo to
da uka`u na procenu da su gubici Hamasa u odnosu na
civilne `rtve u razmeri 3:1, te da to predstavqa iz-
uzetan rezultat kada se ima u vidu da se borbe vode
u prenatrpanom gradu.
Rok za zavr{etak Kast lid brzo }e da protek-
ne i ve} se nazire trenutak kada }e Izrael obusta-
viti ofanzivu. To ne}e zna~iti mir, jer }e izraelska
vojska morati da odr`i blokadu Gaze, ina~e bi svi
efekti ofanzive za svega nekoliko sedmica postali
neva`ni. Hamas bi popunio rezerve raketa i mino-
baca~kih mina i nastavili bi sa ga|awem izraelskih
naseqa.
37
Rat posle rata: Srpska vojska u Makedoniji i na Kosmetu 1918. do 1920. (2)

Pi{e
mr Dmitar TASI]
Gu{ewe
odmetni~kih
Posle dolaska srpskih
trupa u krajeve Stare
i ju`ne Srbije, vojska se
pobuna
sve ~e{}e suo~avala
sa pobuwenim udu}i da se Druga armija srpske vojske uspe{no prebacila na pro-
arnautskim i bugarskim stor Kosova i Metohije, Vrhovna komanda je 21. oktobra izdala
bandama. Otpor novoj
vlasti pru`ali su i
me{tani sela oko
Bitoqa i Bregalnice,
a nisu bili retki
B nare|ewe da se Jugoslovenska divizija izdvaja iz sastava te armije
sa zadatkom da ostane na Kosovu i Metohiji. Jugoslovenska divizi-
ja je imala u svom sastavu Prvu jugoslovensku i Drugu vardarsku
brigadu. Svaka je imala po dva pe{adijska puka. Odre|en je i ras-
pored wenih jedinica: po jedan pe{adijski bataqon u Uro{evcu, \ako-
vici i Pe}i, dva bataqona u Pri{tini, a ostatak pe{adije i {tab di-
vizije u Mitrovici. Artiqerija je trebalo da se razmesti u Pri{tini i
Mitrovici, izuzev po dva brdska topa kod bataqona u \akovici i Pe}i.
ni albanski upadi Iz sastava divizije privremeno je izdvojen Drugi jugoslovenski puk i
s podru~ja Crne Gore. upu}en u pravcu Skadra.

Posebnu nevoqu Uspesi Koste Pe}anca

predstavqale su U tom trenutku komandant Drugog jugoslovenskog puka po`alio se na
trenutno stawe, jer se u wegovoj zoni odgovornosti nalazila izvesna
naoru`ane seoske koli~ina dr`avne imovine, ~iju efikasnu za{titu nije mogao da obezbe-
stra`e koje su di zbog slabih posada tog puka. Apelovao je da se {to hitnije ustanove
policijske vlasti. Za izvr{ewe predstoje}eg zadatka prodora ka Ska-
spre~avale snabdevawe dru zatra`io je da se organizuje redovno snabdevawe municijom iz
vojnih trupa. Pe}i. Budu}i da je do{ao u kontakt sa ustani~kim ~etama Koste Pe}an-

38 15. januar 2009.

ca, osvrnuo se i na impozantne rezultate wihovog dejstva, `avna slagali{ta i mesna sredstva, te da dezinfekcijom
naro~ito na velike koli~ine zarobqenog ratnog materijala opreme i odela preventivno deluju protiv zaraznih bolesti
i ratnih zarobqenika. koje su se pojavile pre svega protiv pegavog i trbu{nog ti-
Pe}anac je doneo glasove da su oslobo|eni Kola{in, fusa i dizenterije, da organizuju le~ewe obolele stoke i da
Andrijevica, Berane i Podgorica i pri tom saop{tio pla- na odsustvo po~nu da upu}uju obveznike iz do tada oslobo|e-
nove da svoje aktivnosti namerava da usmeri ka Crnoj Go- nih oblasti.
ri, Hercegovini i Bosni, odakle su ve} stizali izaslanici
koji su tra`ili da srpska vojska {to pre do|e u wihove Haos u pozadini fronta
krajeve. Komandant je posebno istakao ~iwenicu koja je Pomerawe fronta na sever uslovilo je da teritorije
mogla da bude uzrok velikih problema u posedu stanov- Bregalni~ke i Bitoqske divizijske oblasti, po~ev{i od 23.
ni{tva u Pe}i i okolini nalazila se velika koli~ina oktobra, dobiju status pozadine. Me|utim, u pozadini fron-
oru`ja, koju bi policijske vla- ta i daqe je vladalo haoti~no
sti trebalo {to pre da priku- NE DAJU stawe. [arenilo i preklapawa
pe. Za to vreme glavnina Jugo- DR@AVNU IMOVINU nadle`nosti, prisustvo save-
slovenske divizije kretala se zni~kih snaga i velikog broja za-
ka Pri{tini. Dolazak {taba i Da su albanski pobuwenici na podru~ju Pri- robqenika, sve to je dodatno is-
divizijskih delova u Pri{tinu {tine koristili svaku priliku za izra`avawe neza- komplikovalo ve} slo`ene pri-
o~ekivao se do 24. oktobra. dovoqstva novom upravom, svedo~e i zahtevi pomo}- like u kojima su se nalazile ci-
Iz Leskovca su 22. oktobra nika na~elnika Pri{tinske vojne stanice, koji je vilne i vojne vlasti u povoju. Na
stigle vesti o novih pet ubistava u~estalo tra`io pomo} od komandanta Jugoslovenske osnovu izve{taja na~elnika
koja su u okolini Lebana po~i- divizije. Pod uticajem lokalnih prvaka albansko i skopskog okruga, Vrhovna koman-
nili albanski odmetnici. Za to tursko stanovni{tvo pobunilo se i odbilo da izvr{i da, preko svoje sekcije za vezu sa
vreme, u Pri{tini je po~ela da wegovo nare|ewe o predaji sve dr`avne imovine za- Komandom savezni~kih vojski,
funkcioni{e privremena okru- ostale od Bugara. U nekoliko mesta oni su razoru- 24. oktobra uputila je zahtev da
`na vlast. Organizovana je pri- `ali i rasterali predstavnike srpske vlasti. On je se pod hitno prestane sa dota-
vremena policijska vlast i za- od komandanta Jugoslovenske divizije tra`io kon- da{wom praksom slobodnog
tra`eno je da se u Prizrenu oba- kretno nare|ewe i pomo} u razoru`awu buntovnika kretawa bugarskih ratnih zaro-
vezno formira vojna posada, ja- i uspostavqawu op{tinskih vlasti, kao i pretres bqenika. Pojedini visoki bu-
~ine pe{adijskog puka, sa po- Pri{tine zbog sumwi da se u posedu gra|anstva na- garski oficiri privatno su sta-
trebnom artiqerijom. To je zah- lazila velika koli~ina oru`ja. Zastupnik komandan- novali i imali telefonsku vezu
tevao usled nemirnog duha ar- ta pukovnik \ura Josifovi} istog dana naredio je sa nekim nadle{tvima. Svoj re-
nautskog `ivqa u okrugu, a i u komandantu Dvadeset drugog pe{adijskog puka da pre- lativno slobodan status oni su
Qumi i [amu. Vrhovna komanda uzme odmah najenergi~nije mere da se red uvede i koristili za razli~ite politi~-
reagovala je tako {to je 23. ok- odr`i autoritet na{ih vlasti.
ke {pekulacije i propagandu, ko-
tobra komandantu novoformi-
ranih Skadarskih trupa, u sasta-
vu jednog puka, voda kowice, brd-
skog diviziona i bataqona do-
brovoqaca naredila da jednu
od tri pot~iwene brdske bateri-
je ostavi u Pe}i, odakle bi weni
vodovi bili preraspore|eni u
garnizone u Pe}i i \akovici.
Jugoslovenska divizija je do
23. oktobra izvr{ila deo svo-
jih zadataka. Snagama iz sastava
Jugoslovenske brigade u stva-
ri, samo Prvog jugoslovenskog
puka formirane su posade u
Pe}i (bataqon), Prizrenu (dve
~ete), \akovici (bataqon) i
Uro{evcu (dve ~ete). Te snage su
dobile zadatak da potpomognu
formirawe civilnih vlasti,
organizuju popravku puta Pri-
zren\akovicaPe}, ustanove Vu~itrn
telefonske veze izme|u gradova i organizuju snabdevawe je- ji su, prema re~ima na~elnika {taba Vrhovne komande, na-
dinica otkupom namirnica. nosili veliku {tetu interesima savezni~ke vojske, ali i
Drugi deo divizije, to jest wena Vardarska brigada, do- srpskoj dr`avi.
bio je nare|ewe da nastavi svoj mar{ ka Pri{tini, i daqe Za to vreme na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori i po-
preko Vu~itrna ka Mitrovici. Posle dolaska u Pri{tinu, grani~nim delovima prema Albaniji sa obe strane pred-
iz sastava brigade trebalo je da se izdvoje jedan pe{adijski ratne granice zahuktavala se albanska oru`ana pobuna
puk i haubi~ki divizion i ostanu u Pri{tini kao garnizon specifi~na me{avina nemirewa sa novim vlastima, ver-
(bez jednog bataqona). Ostatak brigade sa divizijskim {ta- skog nezadovoqstva i netrpeqivosti, velikoalbanskog pro-
bom i pozadinskim jedinicama trebalo je da nastavi mar{ grama i pqa~ke kao legitimnog vida privre|ivawa. Na su-
ka Mitrovici. Posle dolaska u mesta garnizovawa jedinice protnoj strani nalazila se slaba dr`avna uprava, bez do-
su dobile zadatak da organizuju ishranu, sa osloncem na dr- voqnog broja `andarma, sa vojskom koja je prvenstveno mo-

39
 feqton

rala da se bavi ratnim operacijama

protiv snaga Centralnih sila na
balkanskom rati{tu.
Zbog toga {to su se u srezovi-
ma gali~kom, debarskom, tetovskom
i gostivarskom pojavili albanski
pqa~ka{i stoke, ministar unutra-
{wih dela Quba Jovanovi} zatra-
`io je od Vrhovne komande da se u
pomenute srezove hitno uputi jedan
odred vojnika, ma iz tre}eg poziva,
da pomogne policijskim vlastima
zavesti red.
Narednih nekoliko dana na Ko-
sovu i Metohiji situacija se nije
mewala. Jedinice Jugoslovenske di-
vizije bile su anga`ovane na ra{-
Srpska vojska u Metohiji
~i{}avawu va`nijih putnih pravaca,
naro~ito pruge SkopqeMitrovica. bra Vrhovna komanda izdala nare-
U tome su u~estvovali i ratni zaro- |ewe kojim je bilo predvi|eno da se
bqenici. Na~elnik kosovskog okru- sa Kosova, kao posada u Novim obla-
ga zatra`io je da u nedostatku `an- stima, premesti Prva vardarska
darma vojska asistira u akciji raz- brigada Jugoslovenske divizije. We-
oru`awa u Gwilanu i Podujevu. Za ne snage trebalo je da u zapadnoj Ma-
to vreme, sa juga su sve ~e{}e dola- kedoniji smene snage Ohridskog od-
zili glasovi o upadima albanskih reda, koji je tim nare|ewem u{ao u
pqa~ka{a, koji su, u grupama od po sastav Jugoslovenske divizije. Pored
100 do 150 qudi, napadali ~itava Vardarske brigade, iz sastava Jugo-
sela u zapadnoj Makedoniji i tom slovenske divizije iza{li su jedan
prilikom otimali stoku, zbog ~ega je divizion poqske artiqerije, jedna
ministar vojni skrenuo pa`wu Vr- pionirska ~eta, zavoji{te, po jedno
hovnoj komandi da iz tih oblasti jo{ odeqewe municione i provijant ko-
uvek nisu mogli da se pozivaju obve- lone. Po~ev{i od 5. novembra te
znici, ve} je postojala potreba za snage pre{le su pod direktnu koman-
stalnom posadom. du ministra vojnog. Iako je te`i{te
bilo na zapadnoj Makedoniji, jedan
Spre~avawe bataqon sa poqskom baterijom od-
upada re|en je za posadu u [tipu.
Na~elnik {taba Vrhovne ko- Prilike u Makedoniji postepe-
mande vojvoda @ivojin Mi{i} je 30. no su se stabilizovale, pa je po~et-
oktobra obavestio |enerala Ra{i- kom novembra vojvoda @ivojin Mi-
}a da je do tog trenutka sa terito- Vojvoda Radomir Putnik {i} naredio da se odred vojvode Jo-
rije Moravske divizijske oblasti vana Babunskog rasformira. Time je
bilo prikupqeno 15 ~eta obveznika koji su ostali u Srbi- wegovim ~etnicima, prete`no `iteqima Makedonije, bilo
ji. Oni su bili predvi|eni za posade u novoj oblasti, na- odobreno neograni~eno odsustvo i dozvoqeno da se vrate
kon {to budu naoru`ani i uniformisani. Od operativne svojim domovima, koji su za vreme bugarske okupacije u ve}i-
vojske u novim oblastima nalazila se samo Jugoslovenska ni slu~ajeva razoreni i opqa~kani, dok su wihove porodice
divizija. Iz Vrhovne komande su 31. oktobra ministru voj- dosta propatile.
nom upu}eni izve{taj i mi{qewe, prema kome je postojala Me|utim, me|u albanskim, turskim i uop{te muhame-
mogu}nost da se za posadu u takozvanim Novim oblastima danskim stanovni{tvo, Kosova, Metohije, pograni~nih de-
iskoristi jedna brigada Jugoslovenske divizije. Od te bri- lova Makedonije prema Albaniji i severne Crne Gore, ose-
gade mogli su da se izdvoje po jedan bataqon i poqska ba- }alo se jako vrewe. Komanda mesta Pe} je 3. novembra ja-
terija za posade u Bregalni~koj i Bitoqskoj divizijskoj vila da je, uprkos prisustvu i radu protivnika ujediwewa
oblasti. Srbije i Crne Gore, ve}ina stanovnika Pe}i bila za ujedi-
Istovremeno, dok su delovi Jugoslovenske divizije wewe, dok su se Albanci dr`ali rezervisano. Ipak, iz vu-
jedna ~eta iz Pe}i bili anga`ovani u Crnoj Gori, ta~nije ~itrnskog sreza Zve~anskog okruga stigla je vest da su Al-
Beranama, iz komande Bitoqske divizijske oblasti u Vrhov- banci napali op{tinu u Prilu`ju. Op{tinski panduri i se-
nu komandu su 31. oktobra stigle nove vesti o upadu alban- oska patrola uspeli su da odbiju napad bez gubitaka. Na-
skih pqa~ka{a u ki~evski srez, odakle su odveli vi{e od 250 ~elnici sreza i okruga uputili su pozive za pomo} koman-
grla krupne i sitne stoke. Verovatno je zato ve} 1. novem- dantu Jugoslovenske divizije, prvenstveno zahtevaju}i vojnu

40 15. januar 2009.

pomo} radi razoru`awa sta- podr{ku artiqerije. Iz aktiv-
novni{tva, kako albanskog tako PRETWE nosti koje su jedinice anga`o-
i srpskog, jer ne slu{aju nikog ORU@ANIM OTPOROM vane na razoru`awu obavile
a to }e stajati sve dotle dok im do 14. novembra wihove pret-
Bez razoru`avawa arnautskih pobuwenika ni-
se oru`je ne oduzme. postavqene komande su zakqu-
Vojvoda Stepa Stepanovi} je bilo mogu}e da se izvr{i nare|ewe Vrhovne ko- ~ile da je vreme za razoru`a-
je 5. novembra ponovio zahtev mande za formirawe intendantskih vozova, jer je we bilo veoma kratko, da se
Vrhovnoj komandi, koja se ve} od trebovanih 380 kola i 250 tovarnih kowa, sa mnogo vremena gubilo za opko-
nalazila u Ni{u, da se albansko postoje}im brojem `andarma prikupqeno samo 30 qavawe sela i pretrese ku}a,
stanovni{tvo razoru`a, jer su u kola. Tako predsednik op{tine Rako{, Ali Aga Br- da su pobuwenici imali dovoq-
dreni~kom srezu naoru`ani al- lajevi} od `iteqa albanskog sela Su{ica nije no vremena da oru`je sakriju
banski odmetnici zbacili sa uspeo da pokupi tovarne kowe i radnike za oprav- izvan sela, da je trebalo sme-
vlasti predsednike op{tina, ku puta Pe}Ro`aje, jer su me{tani zapretili oru- niti op{tinske vlasti koje su
pri ~emu su ponavqali da srp- `anim otporom. On je zatra`io vojnu pomo} za bile aktivne za vreme austrij-
ska vojska u tim mestima ne mo- raz oru`awe oko 600 lokalnih, dobro naoru`anih ske i bugarske okupacije, a ina-
`e da postavqa predsednike Albanaca jer je, po wegovom mi{qewu, to bio ~e je wihova sprema bila veo-
kad }e ovo biti Albanija. Na- preduslov za normalno funkcionisawe lokalne ma niska. Uprkos tome, zakqu-
rednih dana albanski otpor vlasti. Sli~ni izve{taji stigli su i iz ostalih op- ~eno je da je ta akcija podigla
evoluirao je u otvorene napade {tina tog sreza. ugled srpskih vlasti u narodu i
na srpsko stanovni{tvo Kosova da je ponovo istakla potrebu da
i Metohije. Albanski odmetnici su se formiraju jake lokalne policij-
upadali u srpska sela, oduzimali ske snage. Kao jedna od mera pred-
oru`je i ostalu imovinu, napastvo- lo`eno je vidno naoru`awe svih no-
vali `ene i devojke. Neprekidno su silaca vlasti i poverenika. Tako|e
ponavqali da je srpska vlast pri- je predlo`eno da se kasnije razoru-
vremena i da }e te oblasti pripasti `aju Turci, Srbi i Crnogorci, da se
Albaniji. uvedu uzimawe talaca, internirawe
Vrhovna komanda je odmah rea- i raseqavawe albanskih prvaka i
govala. Vojvoda Mi{i} je 7. novem- wihovih porodica. Prema navodima
bra izdao nare|ewa komandantu Ju- na~elnika kosovskog okruga, od 16.
goslovenske divizije da: mo`e da novembra spremao se masovan upad
upotrebi jedan pe{adijski puk za albanskih odmetnika iz plemena |a-
razoru`awe Albanaca na levoj oba- kovi~ke Malesije. Zatra`eno je po-
li reke Sitnice i da mo`e, ako na|e ve}awe broja `andarma, jer trenut-
za potrebno, uzeti i taoce od gla- ni broj od 59 nije ni pribli`no bio
vara i vi|enijih Arnauta i ove in- dovoqan, po{to je pre evakuacije
ternirati. 1915. godine on iznosio 250. U me-
|uvremenu je Ohridski odred stigao
Razoru`awe na Kosovo i rasporedio se u garni-
pobuwenika zonima u Pri{tini, Vu~itrnu, Mi-
Komandant Jugoslovenske divi- trovici i Rudniku.
zije je ve} sutradan naredio koman- Me|utim, kome{awe se nije
dantu Dvadeset prvog pe{adijskog ose}alo samo me|u Albancima.
puka da mirnim putem poku{a razo- Vojvoda @ivojin Mi{i} Zbog ~estih vesti da se spremaju
ru`avawe pobuwenih Albanaca na upadi iz Crne Gore, ali i iz stu-
levoj obali Sitnice, a ako ne pristanu, onda upotrebiti deni~kog kraja, vojvoda Mi{i} je 17. novembra naredio
silu. Pripreme i pokret je trebalo obaviti u {to ve}oj komandantu Ibarske divizijske oblasti da se od jednog
tajnosti, sama akcija trebalo je da bude muwevita i u sa- broja regruta Jugoslovenske brigade formira posebno
dejstvu sa policijskim vlastima, Arnautske kolovo|e i odeqewe sa zadatkom da prokrstari teritorijom pome-
ozlogla{ene prvake trebalo je pohvatati i predati na- nute divizijske oblasti i pri tom povrati red i dovr{i
~elniku okruga Zve~anskog na daqi zakonski postupak, a razoru`awe.
zapleweno oru`je sredstvima me{tanske komore preneti Narednih dana dogodio se jo{ jedan incident. U selu
u Mitrovicu. Crvena Voda 18. novembra napadnuta je op{tina. Na zahtev
Akcija razoru`avawa zapo~ela je 9. novembra. U woj komandanta Kosovske divizijske oblasti, 19. novembra iz
su u~estvovale jedinice Prvog jugoslovenskog puka i Dvade- Pri{tine je upu}ena jedna ~eta pe{adije sa jednom haubi-
set prvog puka, kao i jedan poqski i jedan haubi~ki divizi- com kalibra 105 mm. Nakon {to je obavila zadatak, 24. no-
on. Bilo je predvi|eno da se razoru`avawe obavi u Vu~i- vembra komandant Ohridskog odreda izneo je da su op{tin-
trnu i wegovoj okolini, potom u okolini Pri{tine, i za to ske i policijske vlasti preterale sa zahtevom za vojnu po-
su bile odvojene posebne snage. Prilikom razoru`avawa mo}, jer situacija na terenu nije bila toliko dramati~na da
sela Grima, 12. novembra, jedna ~eta Prvog jugoslovenskog bi se zahtevao anga`man vojske. Na osnovu tog, ali i drugih
puka stupila je u borbu sa pobuwenicima. Borba je trajala izve{taja, Komanda Jugoslovenske divizije skrenula je pa-
10 do 12 ~asova, sa gubicima na obe strane. O tome je iz- `wu komandi Kosovske divizijske oblasti, ali i svojim pot-
ve{tena Vrhovna komanda, koja se tada nalazila u Beogra- ~iwenim jedinicama, da se ubudu}e lokalnim civilnim vla-
du. Istovremeno su jedinice Dvadeset prvog puka jo{ uvek stima sugeri{e da pravilno organizuju policijsku vlast, jer
razoru`avale Rudnik i okolinu. U selu Jablanici tako|e su je anga`man vojske u odvojenim delovima uveliko umawivao
vo|ene vi{e~asovne borbe sa pobuwenicima. Snage Prvog wenu borbenu vrednost.
jugoslovenskog puka polako su uspele da prodru u selo, uz (Nastavak u idu}em broju)

41
 duhovnost
V E RSK I P RAZ N I C I
15-31. januar
Pravoslavni
17. januar Sveti Jevstatije Srpski
18. januar Krstovdan
19. januar Bogojavqewe
20. januar Sabor svetog Jovana Krstiteqa
Jovawdan
21. januar Sveti Grigorije Ohridski
25. januar Ikona Mlekopitateqica
27. januar Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski
29. januar ^asne verige svetog apostola Petra;
prepodobni Romilo Ravani~ki
Sveti Sava
Ro|en je 1169. godine kao sin velikog srpskog `upana Ste-
fana Nemawe. Jo{ dok je bio mladi} `udeo je za duhovnim `ivo-
tom zbog ~ega se povukao u Svetu Goru gde se zamona{io. Bio je
veoma u~en, marqiv i revnostan. S vremenom je postao pojam
~estitosti, mudrosti i dobre voqe. Izborio se za nezavisnost
srpske crkve i postao prvi arhiepiskop srpski.
Zajedno sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar, a
potom i mnoge druge manastire, crkve i {kole. Dva puta je puto-
vao na poklowewe svetiwama u Svetu zemqu. Mirio je svoju
bra}u zava|enu oko vlasti, mirio Srbe sa susedima i dao ogro-
man doprinos utemeqewu srpske dr`ave i wene kulture.
Unosio je mir me|u balkanske narode, radio na wihovom
zbli`avawu i uzajamnom po{tovawu. Svom narodu je dao hri-
{}ansku du{u koja je ostala i posle propasti srpske dr`ave. Skon-
~ao je u Trnovu 12. januara 1236. godine. Kraq Vladislav je pre-
neo wegovo telo u Mile{evo, odakle ga je podigao Sinan pa{a i
spalio na Vra~aru, 27. aprila 1595. godine.
42
Razmi{qawa o stvarima obi~nim
Bez qubavi
(Iz pisma sinu)
D
akle, ti misli{ da je mogu}e pro`iveti `ivot bez qubavi: jako
voqom, uz blag ciq, pravedno{}u i gnevnom borbom protiv {te-
to~ina? Pi{e{ mi:
O qubavi boqe je ne govoriti; we u qudima nema. Qubav je bo-
qe ne prizivati; ko }e je probuditi u bezdu{nim srcima?...
Mili moj! U pravu si, i nisi. Otkloni, molim te, svoje nestrpqe-
we i pronikni u moju misao.
^ovek ne mo`e `iveti bez qubavi zato {to ona wemu prosijava i
~itavog ga pro`ima. Data nam je i od Boga i od prirode same. Nije nam
dozvoqeno proizvoqno me{etariti svojim unutra{wim svetom, jedne
du{evne sile potiskivati i zamewivati ih drugima, a pogotovu novima
koje nam nisu svojstvene. Mogu}e je sebe vaspitavati, ali je nemogu}e
sebe uni{titi i izgraditi ponovo, po sopstvenoj voqi. Osmotri kako
proti~e `ivot ~ovekov. Dete se privija materi zahtevima, o~ekiva-
wima, nadom, nasladom, utehom, smirewem i zahvalno{}u, i ako se sve
to sjedini u prvu i najne`niju qubav, samim tim se odre|uje i wegova
li~na sudbina. Dete i{te svog oca, o~ekuje od wega pozdrav, pomo},
za{titu i putevoditeqstvo, nasla|uje se wegovom qubavqu i odgovor-
no ga voli. Ono se ponosi ocem, podra`ava mu i ose}a u sebi wegovu
krv. Taj glas u wemu, potom, zbori ~itavoga `ivota, povezuju}i ga sa
bra}om i sestrama, i sa ~itavim rodom. A kada se kasnije u wemu raz-
gori mu{ka qubav prema woj ( ili, nasuprot, k}erkina qubav prema
wemu) onda se zadatak sastoji u tome da se ovo bu|ewe prirode
pretvori u istinsku posetu Bo`iju, i da se takvo stawe stvari pri-
hvati kao sopstvena sudbina. I nije li prirodno da i on voli svoju de-
cu onom qubavqu kojom je u svojim de~ijim ~e`wama o~ekivao od svojih
roditeqa?... Kako `iveti bez qubavi? [ta mo`e da je zameni? ^ime
ispuniti onu stra{nu pusto{ koja se budi od wenoga odsustva?
Nemogu}e je ~oveku `iveti bez qubavi i zato {to je ona najmo}-
nija odabirna sila u `ivotu. @ivot je sli~an ogromnoj, ali na sve
strane proto~noj bujici koja se obru{ava na nas i odnosi nas sa so-
bom; ne vaqa `iveti u svemu {to ona nosi, nemogu}e je dati se tom ko-
vitlavom haosu doga|aja. Ko poku{a tako u~initi, pro}erda}e i izgu-
biti sebe: iz toga ni{ta ne}e proiza}i, jer }e propasti u ludilu. Tre-
ba izabrati: odbijati isuvi{no radi relativno nemnogoga, i upravo
to, nemnogogo, treba privla~iti, ~uvati, ceniti, gajiti, zbirati i usa-
vr{avati. I na tome graditi sopstvenu li~nost. Izabirna sila je
upravo qubav: to ona vi{e voli, prihvata, privija se, ceni, ~u-
va, uzima i uzvra}a verno{}u. A voqa je samo oru|e qubavi u tom `i-
votnome ~inu. Voqa bez qubavi je prazna, uvela, surova, nasilni~ka i,
{to je osnovno, ravnodu{na prema dobru i zlu. Ona ubrzo `ivot pre-
tvara u robija{ku disciplinu pod komandom poro~nih qudi. Na svetu
postoji ve} ~itav niz organizacija izgra|enih na takvim na~elima. Ne-
ka nas Gospod sa~uva od wih i wihovog uticaja...
Ne, nemogu}e nam je `iveti bez qubavi: ona je veliki dar da sa-
gledamo boqe, da ga izaberemo, i da wime `ivimo. To je neophodna i
dragocena sposobnost re}i da, prihvatiti i po~eti po`rtvovano
slu`ewe. Kako je stra{an `ivot ~oveka li{enoga tog dara! U kakvu
prazninu, u kakvu gadost se pretvara wegov `ivot!
Nemogu}e je ~oveku pro`iveti bez qubavi i zato {to je ona osnov-
na stvarala~ka sila ~ovekova. Pa ~ovekovo stvarala{tvo javqa se ne
u pusto{i i proti~e ne u proizvoqnom kombinovawu elemenata, kako
danas misle mnogi povr{nici! Ne, stvarati je mogu}e samo prihvativ-
{i bogosazdani svet, u{av{i u wega, urastav{i u wegov ~udesni sklad
i sliv{i se sa wegovim tajanstvenim putevima i zakonomerstvima. A
za to je potrebna sva snaga qubavi, ~itav dar umetni~kog prvoovaplo-
}ewa, prepu{ten ~oveku. ^ovek ne stvara iz pusto{i: on stvara iz ve}
stvorenoga, iz su{tinskoga, sazdavaju}i novo granicama wemu svoj-
stvene i date prirode spoqno-materijalne i unutra{we-du{evne.
15. januar 2009.

^ovek koji stvara mora da oslu{ne svetsku dubinu i sam iz
we da zapeva. On mora nau~iti da svesagleda srce, da sazr-
cava qubavqu; da iza|e iz svoje male, li~ne ko{uqice u sve-
tla prostranstva Bo`ija, da u wima na|e Veliko srodno
sapripadaju}e, da oseti u wemu i da sazda novo iz drevnog i
nede{eno iz predve~noga. Tako stoji stvar u svim osnovnim
sferama ~ovekovog stvarala{tva: u svim umetnostima i nau-
ci, u molitvi i u pravnom `ivotu, u op{tewu qudi i u ~itavoj
kulturi. Kultura bez qubavi je mrtva, osu|ena i beznade`na
stvar. I sve veliko i genijalno sazdano je iz svesagledava-
ju}eg i poju}eg srca.
Nemogu}e je ~oveku bez qubavi, zato {to se ono osnovno
i najdragocenije u wegovom `ivotu otkriva upravo srcu. Samo
svepro`imaju}a qubav otkriva nam tu|u du{u radi ta~nog,
proni~u}eg op{tewa, radi uzajamnog razumevawa, radi prija-
teqstva, radi braka, radi vaspitawa dece. Sve je to nedo-
stupno qudima bez srca. Samo svezra~e}a qubav otkriva ~o-
veku wegovu Otaxbinu, to jest wegovu duhovnu vezu sa rodnim
narodom, wegovu nacionalnu pripadnost, wegovo du{evno i
duhovno okriqe na zemqi. Imati Otaxbinu je sre}a, a imati
je mo`e se samo qubavqu. Nije slu~ajno da su qudi mr`we,
savremeni revolucionari, odreda internacionalisti. Mrtvi
u qubavi, oni su i Otaxbine li{eni. Samo sazrcavaju}a qu-
bav otkriva ~oveku pristup pobo`nosti i Bogu. Ne ~udi se, mi-
li moj, bezverju i maloverju zapadnih naroda: oni su od Rim-
ske crkve prihvatili izdajni religiozni akt, koji po~iwe od
voqe i zavr{ava se razumnom mi{qu i, prihvativ{i je, klo-
nuli su srcem i izgubili wegovo sazrcawe. Time je bilo pred-
odre|ena religijska kriza koju oni sada pre`ivqavaju.
Ti sawa{ o jakoj voqi. To je dobro i neophodno. Ali ona
je stra{na i ru{iteqska, ako ne izrasta iz produbqenog sr-
ca. Ti `eli{ da slu`i{ dobrome ciqu. To je dobro i va`no.
Ali, kako }e{ shvatiti svoj ciq, ako ne preko sverazumnoga
srca? Kako }e{ ga saznati, ako ne save{}u svoga srca? Kako
}e{ ispratiti wenu vernost, ako ne qubavqu? Ti `eli{ pra-
vednost, i mi je svi moramo iskati. Ali ona od nas zahteva
umetni~ki li~ni odnos u prihvatawu qudi; a za to je sposobna
samo qubav. Gnevna borba protiv {teto~ina je neophodna i
nespremnost za to mo`e od ~oveka u~initi sentimentalnim iz-
dajnikom. Ali taj gnev se mora ra|ati iz qubavi, on mora da
bude weno ovaplo}ewe da bi u woj na{ao opravdawe i meru...
Evo za{to sam rekao da jesi i nisi u pravu.
I jo{: razumem tvoj predlog da je boqe o qubavi ne
govoriti. To je ta~no, treba `iveti wome, a ne govoriti o
woj. Ali, razmisli. U svetu se ori otvorena i bezumna pro-
pagandna mr`wa, u svetu se podigla uporna i surova hajka na
qubav napad na porodicu, odricawe od Otaxbine, gu{ewe
vere i religije. Prakti~na ravnodu{nost jednih oven~ana je
direktnom propove|u mr`we kod drugih. Bezdu{nost je na-
{la svoje apologete. Zloba je postala doktrinom. A to zna~i
da je do{ao ~as da se, ipak, progovori o qubavi i ustane se
u wenu odbranu.
Da, u qudima je qubavi malo. Oni su je iskqu~ili iz svog
kulturnog ~ina: iz nauke, iz vere, iz umetnosti, iz etike, iz po-
litike i vaspitawa. Sledstveno tome, savremeno ~ove~anstvo
je u{lo u duhovnu krizu, nevi|enu po svojoj dubini i razmahu.
Uvidev{i to, shvativ{i to, prirodno je da se zapitamo ko }e
probuditi qubav u bezdu{nim srcima, ako se ve} sama nije
probudila iz `ivota i re~i Hrista, Sina Bo`ijega? Kako da
se toga latimo mi, sa na{im malim qudskim silama?
Ali ta sumwa ubrzo otpada ako poslu{amo glas na{eg
srca i wegove mudrosti, koji nas uveravaju da je Hristos u
nama i sa nama...
Ne, mili moj! Nemogu}e nam je bez qubavi. Bez we smo
osu|eni, s ~itavo na{om kulturom. U woj je sva na{a nada i
na{e spasewe. I ne sawa{ sa kakvim nestrpqewem ~ekam
tvoje pismo sagla{ewa.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Poju}e srce, izdava~ Svetigora, 1998.
DOGODILO SE...
18. januar 1880.
Narodna skup{tina Kne`evine Srbi-
je usvojila je Projekat Zakona za
ustrojstvo Vojne akademije. Istog da-
na Projekat je odobrio i knez Milan
Obrenovi}. Zakon o ustrojstvu Vojne
akademije stupio je na snagu po~etkom
{kolske 1880/1881. godine.
20. januar 1945.
U Beogradu umro
vojvoda Petar
Bojovi}. U bal-
kanskim ratovi-
ma bio je na~el-
nik {taba Prve
armije, a u Pr-
vom svetskom ra-
tu komandovao je
Prvom armijom u
bitkama na Ceru i Drini. Za vreme
povla~ewa preko Albanije bio je na
du`nosti na~elnika {taba Vrhovne
komande. Uspe{no je rukovodio Prvom
armijom u toku i nakon proboja Solun-
skog fronta. Uo~i nema~kog napada
aprila 1941. simboli~no je imenovan
za pomo}nika vrhovnog komandanta.
20. januar 1921.
U Beogradu je umro
vojvoda @ivojin
Mi{i}. Bio je
pomo}nik na~el-
nika Glavnog ge-
neral{taba,
predavao stra-
tegiju na Vi{oj
{koli Vojne akade-
mije. Najzna~ajnije pobede ostvario je
u Kumanovskoj i Kolubarskoj bici.
U~estvovao je u pripremama i reali-
zaciji proboja Solunskog fronta sep-
tembra 1918. godine. Nosilac je ve-
likog broja doma}ih i stranih odli-
kovawa od kojih se isti~u Kara|or|e-
va zvezda sa ma~evima i orden legije.
22. januar
Dan Vojne bolnice Ni{. Obele`ava
se kao uspomena na dan kada je 1878.
godine ministar vojni, na predlog na-
~elnika saniteta, radi zbriwavawa
1.000 bolesnika i rawenika, doneo
ukaz o po~etku rada Vojne bolnice u
Ni{u
23. januar 1916.
Po~elo je sahrawivawe srpskih voj-
nika u Plavu grobnicu. Prevoz srp-
skih vojnika iz albanske luke Valona
na gr~ko ostrvo Krf obavqen je u pe-
riodu od 14. januara do 21. februara
vremeplov
1916. godine. Za tu priliku bilo je
anga`ovano 80 transportnih brodova
Francuske, Italije i Velike Brita-
nije. Transport je obezbe|ivalo
1.159 ratnih brodova, od kojih je 471
podmornica. Ukupno je prevezeno
158.564 vojnika i oko 15.000 civila
izbeglica. Do 23. marta 1916. u Krf-
skom kanalu sahraweno je 4.847 srp-
skih vojnika i oficira.
24. januar 1879.
Naredbom ministra vojnog Kne`evi-
ne Srbije general{tabnog potpukov-
nika Jovana Mi{kovi}a pokrenut je
list za vojne nauke, novosti i kwi-
`evnost Ratnik. Ovaj datum se obe-
le`ava kao Dan Novinskog centra
Odbrana.
29. januar 1969.
Skup{tina SR Srbije usvojila vi{e
amandmana na republi~ki Ustav. Wi-
ma su preciznije definisana prava i
du`nosti republike u poslovima
spoqne politike, odbrane zemqe, za-
{tite ustavnog poretka i dr`avne
bezbednosti. Radi se o ~itavom kom-
pleksu pitawa koja su do tada bila is-
kqu~ivo pravo Federacije. Pored
toga, regulisani su i poslovi koji, po
svojoj prirodi, pripadaju Republici
kao dr`avi, dok su neka pitawa pre-
pu{tena organima autonomnih pokra-
jina da ih odre|uju autonomno.
31. januar
Dan ^etvrte brigade Kopnene vojske.
Obele`ava se kao Dan oslobo|ewa
Vrawa od Turaka 1878. godine. Dan
oslobo|ewa Vrawa i Sveti Atanasi-
je Veliki, koji se slavi toga dana (18.
januar po starom kalendaru), bio je i
slava Prvog pe{adijskog aktivnog pu-
ka Kwaza Milo{a. Pripadnici
biv{e 78. motorizovane brigade, ko-
ja je u{la u sastav ^etvrte brigade
Kopnene vojske, obele`avali su 31.
januar kao Dan jedinice.
31. januar
Sveti Atanasije Veliki, patron pe-
karskih udru`ewa. U vojsci Kraqevi-
ne Jugoslavije slava pekarskih ~eta.
Pripremio Miqan MILKI]
43
 li~nosti

General Jovan Mi{kovi}

o|en 18. jula 1844. u trgova~koj porodici u Negotinu, koji se,

Najsve-
R uz Kragujevac i [abac, smatra kolevkom srpskog generalskog
kora, Jovan je osnovnu {kolu i ~etiri razreda gimnazije u~io
u svom rodnom mestu, a peti i {esti razred gimnazije zavr-
{io je u Beogradu. Artiqerijsku {kolu (osnovana 1850) za-
vr{io je u Beogradu 1865, kao ~etvrti u rangu, i proizveden je u
~in artiqerijskog potporu~nika.
Kao mlad oficir primio je du`nost rukovaoca ~uvenih Stra-

stranija garskih barutana (1865), a dve godine kasnije postavqen je za

upravnika. U godini atentata na kneza Mihaila Obrenovi}a
(1868) postavqen je za general{tabnog oficira pri Rudni~koj
okru`noj vojsci, gde je ostao pet godina (do 1873). Vreme do srpsko-
li~nost turskih ratova proveo je kao vr{ilac du`nosti komandanta Jago-
dinske brigade 1. klase Narodne vojske.
Tokom Prvog srpsko-turskog rata (18761977), kao major,

generalskog postavqen je za {efa [taba Ibarske vojske i komandanta ^a~an-

ske brigade 1. i 2. klase Narodne vojske. Istakao se u te{kim i
krvavim borbama na Galipoqu, Javoru, Pogledu i Zaskoku, zbog

kora ~ega je unapre|en u ~in potpukovnika i postavqen za na~elnika

General, ministar vojni, na~elnik
Glavnog general{taba, predsednik Srpske
akademije nauka, ~lan Srpskog u~enog dru{tva,
publicista i pokreta~ vojnog ~asopisa Ratnik,
bio je verovatno jedna od najsvestranijih
li~nosti svoga vremena
[taba Timo~kog kora (1877). Na toj du`nosti nalazio se u Drugom
srpsko-turskom ratu (18771978), nakon ~ega je postavqen za na-
~elnika Operativnog odeqewa [taba Vrhovne komande.
U godini Berlinskog kongresa (1878), kada je trebalo unov-
~iti rezultate srpsko-turskih ratova, Mi{kovi} je sa samo 34
godine postavqen za ministra vojnog u kabinetu Jovana Risti}a,
jednog od najve}ih diplomata koje je Srbija ikad imala. Wegov pr-
vi ministarski mandat obele`en je, sem ostalog, pokretawem voj-
nog lista Ratnik, ~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879. go-
dine. Tada je, kao |eneral{tabni potpukovnik, izrekao misao koja

44 15. januar 2009.

je u{la u anale vojne {tampe: Vojska je bez svoga lista, kao ~ovek
bez govora.
Od januara 1881. do aprila 1888, pukovnik Mi{kovi} je oba-
vqao du`nosti na~elnika General{tabnog odseka Glavnog general-
{taba, na~elnika [taba komande Aktivne vojske, komandanta Drin-
ske, a potom i [umadijske divizijske oblasti i po~asnog a|utanta
kraqa Milana Obrenovi}a. U toku srpsko-bugarskog rata (1885)
bio je komandant Drinske operativne divizije. Za na~elnika Glavnog
general{taba postavqen je 1888. godine, gde je ostao oko dve godi-
ne. Sa te du`nosti pomeren je na mesto guvernera ({efa admini-
stracije) kraqa Aleksandra Obrenovi}a do progla{avawa wegovog
prevremenog punoletstva (1893). Nakon toga, ponovo se vratio na
du`nost na~elnika Glavnog general{taba do 1896, kada je drugi put
postao ministar vojni u kabinetu \or|a Simi}a. U ~in generala
unapre|en je 1894. godine.
Kada je Simi}eva vlada pala (1897), general Mi{kovi} je
penzionisan. Kao razlog za penzionisawe veoma poznatog, pri-
znatog i svestranog generala u wegovoj 54. godini, navodi se od-
bijawe ponude kraqa Aleksandra Obrenovi}a da po tre}i put
zauzme polo`aj na~elnika Glavnog general{taba.
U drugoj polovini 19. i po~etkom 20. veka stvorena je u Kra-
qevini Srbiji wena nau~na, kulturna i vojna elita. Toj eliti, mo-
`e se slobodno re}i, pripadali su i srpski generali. Oni su ima-
li izuzetno obrazovawe ste~eno u zemqi i inostranstvu. Po ste-
penu prosve}enosti bili su, kako to neki savremenici ocewuju,
elita elite srpske dr`ave i dru{tva. Neprestana prisutnost u
politi~kom i kulturnom `ivotu Srbije donela je nekim generalima
zna~ajne nau~ne po~asti i zvawa. Dabome, me|u wima je i general
Jovan Mi{kovi}.
Uz pomenute veoma visoke i odgovorne du`nosti u Vojsci, gene-
ral Mi{kovi} je bio veoma aktivan i u gra|anstvu. Bio je redovan
~lan Srpskog u~enog dru{tva, ~lan i predsednik Srpske akademije
nauka (19001903), predsednik dru{tva Crvenog krsta (1896) i Sa-
veza streqa~kih dru`ina. Bio je i po~asni ~lan Srpskog lekarskog
dru{tva. Aprila 1901. izabran je za do`ivotnog ~lana Senata.
Srpski generali su se isticali i u spisateqstvu. Dela koja su
stvarali naj~e{}e su bila u vezi sa vojnom tematikom, ali nije za-
nemarqiv ni broj dela iz oblasti prirodnih nauka, fizike i hemi-
je. Jovan Mi{kovi} je ostavio 19 bibliografskih jedinica iz tak-
tike, istorije ratova, etnografije, putopisa i vojne geografije.
Istori~ari i savremenici su ~esto isticali mo} i ugled srp-
skih generala. Sticali su ordewe i razne druge po~asti, ali u tom
kora~awu kroz svetlo bilo je i tame. Iako su dosegli najvi{e
vojne vrhove, nisu se mogli smatrati imu}nim qudima. U svojim
spisima, sli~no zapisima nekih svojih savremenika, general Mi-
{kovi} slikovito isti~e da su generali bili qudi sa sjajnom uni-
formom, velikim delima i ~esto praznom kesom.
I zaista, osnovna plata od 10.104 dinara godi{we, predvi-
|ena Zakonom iz 1883, nije promewena ni Zakonom iz 1901. godi-
ne. U ratnu kampawu za Prvi balkanski rat (1912) generali su
u{li sa platama od pre tri decenije. Istina, imali su dodatak na
kowa i momka u ukupnom iznosu od 495 dinara, a generali na du-
`nosti komandanta divizije dodatak od 3.600 dinara. Kada su uve-
deni ~inovi armijskog generala i vojvode, plata je pove}ana na
12.000, odnosno 15.000 dinara. Tu prvu kratko je primao samo
kraq Milan, a drugu je, sa ~inom vojvode, Radomiru Putniku doneo
Prvi balkanski rat.
U porodi~nom `ivotu general Mi{kovi} nije bio miqenik
sre}e. O`enio se Krunom, k}erkom Miloja P. Blaznavca, trgovca
iz Blaznave. Imao je dva sina, Bogdana i Vojina, koji su preminu-
li kao mladi}i. Vojin je bio oficir.
General Jovan Mi{kovi} je odlikovan sa deset doma}ih i se-
dam stranih odlikovawa. Kasarna u kojoj je sada sme{tena Vojna
akademija nosi wegovo ime.
Umro je u Beogradu 2. novembra 1908. godine.
Krsman MILO[EVI]
^asopisi
Vojno delo
U novom broju op{tevojnog nau~no-teorijskog ~a-
sopisa Vojno delo mo`ete pro~itati o fenomenolo-
giji savremenog terorizma i o pravnim osnovama
u~e{}a JNA u ratovima 19901991. na prostoru
SFRJ. U rubrici Me|unarodni odnosi nalazi se
tekst o evropskoj komponenti geopoliti~kog polo`a-
ja Srbije. Me|u temama su i Obrazovni profil
oficirskog kadra kao determinanta morala Vojske
i Savremene psiholo{ke operacije oru`anih snaga. Mo`ete ~itati
o modelu u~e{}a snaga Vojske Srbije u mirovnim operacijama Uje-
diwenih nacija.
Vojnotehni~ki glasnik
Stru~ni i nau~ni ~asopis Ministarstva odbrane
Republike Srbije iz pro{logodi{weg broja okto-
bardecembar prezentuje Vojnotehni~ki institut, ko-
ji je proslavio {est decenija rada, ali i Tehni~ku
slu`bu Vojske Srbije koja je 15. septembra obele`i-
la svoj dan. U Glasniku se analizira efikasnost
funkcionalnih radio-komunikacionih centara, ali
i mogu}nosti primene poliamid-polietilenske fo-
lije za konzervaciju tehni~kih sredstava. Tu su i teme o `iroskopu,
kao osnovnom mernom elementu sistema upravqawa, i o patentnoj
za{titi poverqivih podataka. Prikazani su izve{taji sa nau~no-
stru~nog skupa YU INFO 2008, Me|unarodnog savetovawa Energe-
tika 2008, Petog me|unarodnog simpozijuma iz konstruisawa, ob-
likovawa i dizajna Kod 2008 i sa 11. me|unarodne konferencije
ICDQM 2008. Iz rubrike Savremeno naoru`awe i vojna oprema
izdvajamo tekstove o bespilotnoj letelici Cormorant, protivten-
kovskoj vo|enoj raketi za turski helikopter T-129 i sistem za za-
{titu velikih aviona MANTA DIRCM.
Revija za bezbednost
Decembarski broj stru~nog ~asopisa o korupciji
i organizovanom kriminalu Revija za bezbednost
donosi stru~ne tekstove o organizovanom krimina-
lu kao najopasnijem obliku ugro`avawa bezbedno-
sti dr`ave, o politi~koj korupciji i o problemima
definisawa organizovanog kriminala u zakonodav-
stvu Republike Srbije. U ~asopisu je analizirana i
dihotomija terorizma i organizovanog kriminala
iz ugla nacionalne bezbednosti.
Novi glasnik
Vojnostru~ni intervidovski ~asopis Novi gla-
snik u novom broju razmatra pitawa prigovora sa-
vesti u korist ja~awa sistema odbrane, procene
efikasnosti oklopnih jedinica u napadu, planira-
we operacija snaga ViPVO, ali i planirawe od-
brane u Natou i EU. Mo`ete pro~itati i tekst o ulo-
zi lidera u vojnim sastavima, a u rubrici Strane
armije o nema~kim vojnim jedinicama za psiholo{ke operacije. Ru-
brika Tradicije donosi zapis o oklopnim jedinicama u Kraqevini
Jugoslaviji.
Informativni bilten prevoda
Novi broj Informativnog biltena prevoda dono-
si priloge Strategija nacionalne odbrane Sjedi-
wenih Ameri~kih Dr`ava i Prva strategija odbrane
Kanade. Me|u prevodima su i izbori iz fonda ~aso-
pisa i novina Centra za vojnonau~nu dokumentaciju i
informacije, ali i primer razvrstavawa pojmova
prema univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji.
M. I.
45
 I z a b r a n i s p o r t i s t a i s p o r t s

S TRELAC I PADOBRANCI
Petnaesti put uzastopce bi}e progla{eni
sportista i sportska ekipa godine me|u
pripadnicima Vojske. Zapa`eni rezultati
kandidata na doma}oj i me|unarodnoj sceni
u~inili su svoje, konkurencija je bila
`estoka, a presudile su nijanse. Stru~ni
`iri, kojim je predsedavao na{ poznati
vaterpolista i savezni kapiten Nenad
Manojlovi}, za najuspe{nijeg takmi~ara u
pro{loj sezoni odabrao je poru~nika Sa{u
Petrovi}a, dr`avnog prvaka i rekordera
u ga|awu iz vojni~kog pi{toqa, dok je naziv
najboqe ekipe dodelio Nebeskim vidrama.
Specijalna priznawa pripala su na~elniku
Vojne akademije general-majoru mr Vidosavu
Kova~evi}u, za izuzetni doprinos razvoju
i me|unarodnoj afirmaciji na{eg vojnog
sporta, i zastavniku Goranu Todorovi}u
koji je osvojio rekord za Ginisovu kwigu.

ove godine u akciji magazina Odbrana izabrani su najuspe- ste godine Vojske Srbije ponese poru~nik Sa{a Petrovi}, pripadnik
{niji sportisti Vojske Srbije. Imaju}i u vidu uspehe na doma}oj Specijalne brigade, sjajan stare{ina i takmi~ar. Rezultati koji su

I i me|unarodnoj sceni, `iri se na{ao na slatkim mukama da

po va`e}im kriterijumima odvaga wihov u~inak.
Imali smo, kao i prethodnih sezona, mno{tvo takmi~ewa, sr-
~anih boraca, ve{tih takmaca, rekorda i rekordera koji se raspo-
znaju po tome {to nose vojni~ku uniformu ili su profesionalno ve-
zani za Ministarstvo odbrane, General{tab, jedinice i ustanove,
svejedno.
Dizani su pehari, slavile se medaqe, ~ule su se pohvale ~ak i
na najvi{em nivou, me|u zvani~nicima CISM (Me|unarodni savet za
vojne sportove). Vojska Srbije je ~lan te ugledne organizacije. Na{a
delegacija boravila je i u pekin{kom Olimpijskom selu tokom najve-
}e svetkovina sporta.
Uspesi su tim zna~ajniji {to na{i sportisti treniraju pored
svojih redovnih obaveza i zadataka. Na me|unarodnim takmi~ewima
~esto se suo~avaju sa ~iwenicom da moraju nadma{iti sebe, jer su
im rivali qudi ~iji je jedini zadatak da treniraju i pobe|uju. Tako je
u gotovo svim disciplinama. Nama nije ciq uspeh po svaku cenu, ve}
ja~awe baze iz koje }e ni}i kvalitet.
[am pi on i re kor der
U tom saznawu i ohrabruju}im pobedama protekao je i ovogodi-
{wi izbor najboqih. Stru~ni `iri se opredelio da naziv sporti-
ga preporu~ili stru~nom `iriju sadr`ani su, pre svega, u ~iwenici
da je Sa{a dr`avni prvak u ga|awu iz vojni~kog pi{toqa (20+20
metaka), sa novim rekordom Srbije u toj disciplini koji sada iznosi
358 krugova.
Sa svojim klubom Pan~evac 1813 osvojio je i titulu ekipnog
prvaka Srbije. Da je re~ o izuzetno darovitom strelcu dokazao je i
na Sportskom prvenstvu Vojske Srbije, gde je u velikom finalu osvo-
jio jo{ jednu {ampionsku titulu. Nizu zlatnih odli~ja, pro{le godi-
ne je dodao i najsjajniju medaqu sa prvenstva Vojvodine.
Poru~nik Sa{a Petrovi} je pripadnik Specijalne brigade Voj-
ske Srbije, a wegove iskusne kolege iz elitnog sastava ka`u da je
stare{ina savremenog kova, stru~an, marqiv, pouzdan i do maksi-
muma posve}en pozivu. Krase ga plemenite qudske osobine koje se
opisuju superlativima. Streqa{tvo je wegov sport, a vojni~ki pi-
{toq posebna strast. Uporno trenira i s pravom se nada da }e ove
godine ostvariti zapa`ene rezultate i na me|unarodnom planu.
U naju`em krugu kandidata za zvawe sportiste godine Vojske
Srbije na{li su se tako|e sjajni takmi~ari: stariji vodnik Igor Vu-
kovi}, pripadnik Garde, reprezentativac u orijentiringu, pobednik
na dr`avnom prvenstvu i Kupu Srbije. Poru~nik Dragan Mi~i}, pri-
padnik Specijalne brigade je ostvario odli~ne rezultate u kik-bok-
su. Osvojio je bronzanu medaqu u disciplini lou-kik na Evropskom

46 15. januar 2009.

k a e k i p a g o d i n e V o j s k e S r b i j e
{ampionatu odr`anom u Portuagaliji, Me|unarodnom turniru u Ze-
munu i Prvenstvu Srbije. ^lan je ekipe Kopnene vojske koja je bri- Stru~ni `iri
qirala u Ni{u. Stariji vodnik Goran ^egar je poznato atletsko ime.
Pro{le godine ostvario je pobede na Me|unarodnom maratonu u Ovogodi{wi `iri za izbor sportiste i sportske ekipe go-
Ohridu, odnosno trci u Sarajevu. Seniorski je prvak Vojvodine u dine imao je pet ~lanova. Bila je zastupqena re~ struke, nauke,
krosu na 6.000 metara. javnosti... @iriju je predsedavao na{ poznati vaterpolo re-
prezentativac i proslavqeni selektor Nenad Manojlovi}, sa-
[am pi o ni na ne bu da{wi sportski direktor Partizana. Te{ko je pobrojati sve
pehare i medaqe koje je osvojio tokom igra~ke karijere sa cr-
Me|u ekipama jedna je podigla pobedni~ku zastavu. Re~ je o Ne- no-belima, ali radije se se}a onoga {to je osvojio na ~elu dr-
beskim vidrama, koje ne treba posebno predstavqati. Na wihovoj `avne reprezentacije. Ostao je upam}en kao savezni kapiten u
strani je sve tradicija, iskustvo, duh zajedni{tva, entuzijazam, po- periodu od 2000. do 2004. godine, kada je osvojio sve {to se
bedni~ki mentalitet... Nikada se nisu predavali, nikada napu{tali osvojiti mo`e: dve zlatne medaqe sa evropskih prvenstava,
popri{te sportske borbe. Vrhunski dometi obuke 63. padobranskog srebrnu i bronzanu medaqu sa olimpijskih igara, srebrnu i
bataqona Specijalne brigade Vojske Srbije vidqivi su i na takmi- bronzanu medaqu na svetskim prvenstvima... Od 2005. godine je
~arskom planu. Posebno pleni ~iwenica da ogromno i svekoliko bio direktor Vaterpolo saveza Srbije.
iskustvo prenose na mla|e tako da se ve} uigranom timu stalno pri- Pukovnik mr Branko Bo{kovi} je na~elnik centara Vojne
kqu~uju novi ~lanovi. Za wihovu budu}nost zaista ne treba brinuti. akademije i Ministarstva odbrane, nezaboravni maratonac,
Oni su prave vidre, brzi, temperamentni, snala`qivi, radni... U rekorder, nosilac prvog zvawa vojnog sportiste godine.
svom sastavu imaju i jednu {armantnu damu, vrsnog padobranca za- Veliki doprinos radu `irija dao je i pukovnik Zoran [}e-
stavnika Radmilu \uri}. ki}, osvedo~eni stru~wak, na~elnik referata za fizi~ku obuku
Tokom pro{le godine nadmo}no su osvojili Memorijalni kup u Upravi za obuku i doktrinu General{taba VS.
Potpukovnik Goran Ostoji} i svi pali borci. Na velikom Me|u- Radenko Mutavxi}, zamenik glavnog i odgovornog urednika
narodnom takmi~ewu Nacionalne garde SAD Rod ajlend osvojili magazina Odbrana, i Branko Kopunovi}, urednik u na{em ma-
su drugo mesto. Jo{ jedan naziv viceprvaka i jedno tre}e mesto gazinu, upotpunili su sastav `irija.
nalaze su u wihovom zbiru uspeha. Re~ je o me|unarodnom takmi~e-
wu Kup Bora i dr`avnom prvenstvu odr`anom u Kikindi, discipli- {to je novi svetski rekord me|u paraplegi~arima i podatak za Gi-
na grupni likovi. nisovu kwigu koja je zabele`ila wegov rezultat. Sutradan se ve}
Vo|a ekipe je potpukovnik Slobodan Jovanovi}, a tehni~ki ru- na{ao pred novim izazovom, pod vodom sa ronila~kom opremom...
kovodilac major Vladica Krsti}. Takmi~arski deo Nebeskih vidri Dakle, imamo se ~ime ponositi i kome ~estitati.
~ine kapetan Goran Stojanovi}, zastavnici Radmila \uri}, Miro- Magazin Odbrana oda}e im priznawe za wihov u~inak, jav-
qub Jani}ijevi} i Sini{a Mi}i}, stariji vodnik prve klase Rade no i sve~ano uru~iti priznawa, opet po tradiciji, 23. januara u sa-
Ra|enovi} i stariji vodnici Neboj{a Jandri} i Darko Ka~avenda. li Doma Garde na Top~ideru sa po~etkom u 14 ~asova.
Branko KOPUNOVI]
Spe ci jal na pri zna wa
Opet u duhu tradicije, `iri ovogodi{we ak-
cije za izbor sportiste godine je dodelio speci-
jalna priznawa. Re~ je o dometima koje zavre|uju
svako po{tovawe, a ne nalaze se u predvi|enoj
konkurenciji.
Specijalno priznawe pripalo je general-
majoru mr Vidosavu Kova~evi}u, na~elniku Vojne
akademije, za izuzetan doprinos razvoju i me|u-
narodnoj afirmaciji na{eg vojnog sporta. Gene-
ral Kova~evi} je mnogo u~inio da se sportistima
Vojske Srbije omogu}i u~e{}e na velikim evrop-
skim i svetskim smotrama, a nemerqiv je wegov
doprinos organizaciji izuzetno uspele konferen-
cije Me|unarodnog saveta za vojne sportova
(CISM), odr`anoj u Beogradu. General Kova~evi}
je vi{egodi{wi {ef na{e delegacije u CISM, gde
u`iva visok ugled, a zahvaquju}i wegovom radu
odata su mnoga priznawa sportu i sportistima
Vojske Srbije.
Zastavniku Goranu Todorovi}u, pripadniku
63. padobranskog bataqona, tako|e je dodeqeno
specijalno priznawe. Poznata je wegova te{ka
povreda zadobijena na obuci, a jo{ poznatija
sr~ana borba svestranog sportiste i ~oveka pu-
nog duha da ustane iz invalidskih kolica. Doka-
zuju}i da nada nikada ne umire, a predaja ne po-
stoji u svesti pravog vojnika, Goran je pro{le
godine na nebu iznad Slovenije izveo padobran-
ski skok u tandemu, sa visine od 8.350 metara

SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE
raspisuje
KONKURS
za prijem kandidata na selektivnu obuku
I USLOVI KONKURSA:
Za prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu briga-
du mogu konkurisati profesionalni oficiri i podofici-
ri iz jedinica Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i po-
sebne uslove:
a) Op{ti uslovi:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa;
da nisu osu|ivani;
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no de-
lo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;
da su najmawe 2 (dve) godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi.
b) Posebni uslovi:
da nisu stariji od 28 godina;
da imaju povoqne slu`bene ocene tokom slu`be;
da su na zadwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali najma-
we vrlo dobru ocenu (prosek bodova 70 i vi{e);
da su psiho-fizi~ki sposobni za obavqawewe padobranske
slu`be (po nalazu nadle`ne vojno-lekarske komisije);
da su pliva~i.
II NA^IN KONKURISAWA :
kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u Spe-
cijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) preko svojih mati~nih komandi
brigada, wima ravnim ili vi{im;
uz molbu, kandidati obavezno prila`u: kratku biografiju;
izjavu da `eli da obavqa padobransku slu`bu; izvod iz mati~ne
kwige ro|enih; overeni prepis zadwe slu`bene ocene; uverewe o
izvr{enoj proveri fizi~kih sposobnosti sa naturalnim pokazate-
qima; uverewe od nadle`nog suda da nije osu|ivan i da se protiv
wega ne vodi krivi~ni postupak i mi{qewe komandanta ranga bri-
gade ili vi{eg;
po pristizawu molbi i analize istih kandidati koji zadovo-
qe op{te uslove konkursa }e dobiti poziv preko pretpostavqene
komande, sa ta~nim datumom i vremenom radi upu}ivawa na lekar-
ski pregled za padobranca (pregled se realizuje na IVM VMA
Beograd, a poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled). Pregled
traje 2 (dva) dana.
kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca i
koji ispuwavaju sve uslove konkursa, dolaze na selektivnu obuku
(privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo).
Selektivna obuka je planirana u periodu od 16. marta do
12. juna 2009. godine.
Konkurs je otvoren do 15. februara 2009. godine.
 UPRAVA VOJNE POLICIJE
GENERAL[TABA VOJSKE SRBIJE
raspisuje
KONKURS
za prijem podoficira u vojnu policiju Vojske Srbije
radi popune timova za protivdiverzionu za{titu
Radi popune protivdiverzionih timova u jedinicama vojne
policije, Uprava vojne policije G[ VS raspisuje konkurs za pri-
jem podoficira na rad u timovima za protivdiverzionu za{titu u
slede}im Vojnim po{tama:
VP 3162, Ni{
VP 2834, Beograd
VP 2282, Beograd
VP 6007, Pan~evo
USLOVI KONKURSA:
Konkurisati mogu podoficiri iz Ministarstva odbrane RS
i jedinica Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i posebne
uslove:
a) Op{ti uslovi
da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije;
da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni po-
stupak;
da je psihofizi~ki zdrav i sposoban za rad u timovima za
protivdiverzionu za{titu bez ograni~ewa.
b) Posebni uslovi
da kandidat ima radno iskustvo u Vojsci od najmawe tri go-
dine;
da nema negativnih slu`benih ocena i da su mu posledwe
dve slu`bene ocena najmawe vrlo dobar;
da kandidat ima polo`en voza~ki ispit najmawe B katego-
rije;
VP 6234, PAN^EVO
raspisuje
PISMENO
NADMETAWE
Za obavqawe fotografskih i snimateqskih usluga
za potrebe VP 6234, Pan~evo, u 2009. godini.
USLOVI
1. Pravo u~e{}a imaju sva doma}a lica i preduzetnici koji
su za obavqawe fotografskih delatnosti upisani u sudski regi-
star, a koji nisu sudski ka`wavani i koji prihvataju obavezu da:
bez nadoknade fotografi{u i snime aktivnosti VP 6234 u zoni
odgovornosti, i to 40 anga`ovawa u toku 2009. godine i izrade do
2.000 fotografija u boji, standardnog formata 13 h 18 cm, sa tih
aktivnosti i izvr{e do deset snimawa navedenih aktivnosti.
2. Izradi po dve fotografije u boji, formata 3,5 h 4,5 cm, za
svakog vojnika za vojni~ke dokumente. Cena pojedina~ne fotogra-
fije ne mo`e biti ve}a od 10 dinara.
3. Izraditi fotografije u boji standardnog formata 13 h 18
cm u toku fotografisawa vojnika po wihovoj sopstvenoj `eqi i
zahtevu. Pojedina~na cena navedenih fotografija ne mo`e biti
ve}a od 80 dinara.
4. Sva navedena fotografisawa obavi}e se iskqu~ivo na
osnovu poziva koji je uputio predstavnik Komande VP 6234, Pan~evo.
da kandidat dobrovoqno pristaje da radi u timovima za
protvdiverzionu za{titu;
kandidat koji konkuri{e za rad u VP 2282, Beograd, treba
uspe{no da zavr{i selektivnu obuku (osim za kandidate iz speci-
jalne brigade).
Na~in konkurisawa:
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa molbe podnose
Vojnoj po{ti 1120, Beograd, redovnim putem preko komande svoje
jedinice. Uz molbu se prila`u slede}i dokumenti:
kratka biografija u kojoj obavezno navesti kontakt telefon,
izjava, koju je overio nadle`ni stare{ina, da dobrovoqno
`eli da radi u timovima za protivdiverzionu za{titu i da pri-
hvata raspored po potrebi slu`be,
potvrda od nadle`nog suda da nije osu|ivan i da se protiv
wega ne vodi krivi~ni postupak,
potvrda da se protiv kandidata ne vodi postupak pred VDS,
popuwen Upitnik za vr{ewe bezbednosne provere,
mi{qewe komandira ~ete,
mi{qewe organa vojne policije iz jedinice,
overena fotokopija dve posledwe slu`bene ocene,
karton osnovnih i li~nih podataka KOLP-1 (dobija se od
personalnog organa iz jedinice),
fotokopija uverewa o zavr{enim kursevima u Vojsci Sr-
bije,
fotokopija vojne legitimacije.
Na konkurs mogu konkurisati i podoficiri `enskog pola.
Posle prijema molbe za prijem na rad u protivdiverzione
timove kandidat se upu}uje nadle`noj vojnolekarskoj komisiji.
Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti raz-
matrani, ne}e se vra}ati dokumenti kandidatima koji ne budu iza-
brani.
Dodatne informacije o radu u timovima za protivdiverzio-
nu za{titu i potrebnom profilu podoficira mogu se dobiti na
telefon 23-957.
Konkurs je otvoren do popune upra`wenih formacijskih mesta.
5. Svi navedeni uslovi u celini predstavi}e sastavni deo
ugovora.
6. Pre dostavqawa ponude u~esnici nadmetawa du`ni su da se
obaveste o uslovima nadmetawa i da ponude usaglase prema tim
uslovima. O uslovima nadmetawa ponu|a~i se mogu obavestiti u
prostorijama Doma Vojske Srbije u Pan~evu od 12 do 13 ~asova
svakog radnog dana ili pozivom na telefon 013/326-166,
013/326-492.
SADR@AJ PONUDE I POSTUPKA NADMETAWA
1. Ponuda treba da sadr`i naziv i ta~nu adresu ponu|a~a,
dokaz o upisu u sudski registar, dokaz da ponu|a~ nije sudski ka-
`wavan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak (navedeni
dokazi mogu se dostaviti u originalu ili overenoj fotokopiji).
2. Ponu|a~i su du`ni da u ponudi navedu cenu u dinarima, sa
zara~unatim PDV-om od 18 %.
3. Nekompletne i ponude pristigle posle roka, te ponude koje
nisu usagla{ene prema uslovima za nadmetawe ne}e biti razma-
trane.
4. Krajwi rok za dostavqawe ponuda je 2. februar 2009. god.
5. Pismene ponude slati na adresu VP 6234, Pan~evo, Bava-
ni{tanski put bb, u zape~a}enom omotu sa naznakom PONUDA ZA
FOTOGRAFISAWE NE OTVARATI.
6. Javno otvarawe ponuda realizova}e se u prostorijama Ko-
mande VP 6234, Pan~evo, dana 4. februara 2009. godine u devet
~asova, uz prisustvo ponu|a~a.
7. Najpovoqniji ponu|a~ bi}e obave{ten o izboru u roku od
7 (sedam) dana od dana nadmetawa.
49
 {ah
IZABRANA PARTIJA
PRI^A
O PO[TEWU
Planinc Najdorf
Vajk an Ze, 1973.
1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4
Sf6 5. Sc3 a6 6.Lg5 Sbd7 7.f4 e6
Albine, nudim ti remi, upao si
u analizu!
To su bile re~i koje je mogao da
izgovori samo ro|ak vladike Niko-
laja, srpski velemajstor Dra{ko Ve-
limirovi}, a be{e to 1975. godine
na {ampionatu Juge u Novom Sadu
dakle ne radi se o ovoj partiji. Ali,
usledio je odgovor slovenske
du{e dostojan pravog xentlmena:
Ne mogu da prihvatim, Dra{ko,
jer sam izgubqen!
Taj protagonista vite{kog shvata-
wa {ahovske borbe i besprekornog
karaktera, napustio je ovaj svet 16.
decembra 2008. godine, kako je obja-
vqeno na jednom slovena~kom inter-
net-sajtu, u svojoj 64. godini, u jednom
stara~kom domu. Zaslu`io je da bude
predstavqen u ovoj rubrici, tim pre
{to je za protivnika imao velikog
igra~a. Svim malo boqe obave{te-
nim {ahistima znana je Najdorfova
varijanta Sicilijanke, kojom se u ovoj
partiji slavni Argentinac li~no bra- STUDIJA
ni protiv slovena~kog, beskompro- ZANIMQIVOSTI A. Trojicki, 1932.
misnog napada~a.
8.Df3 Le7 9. 0-0-0 Dc7 10.Ld3 h6
@RTVA
Umesto ovoga {to je El grande BOMBARDOVAWA
Miguel vukao, Planinc bi odmah Ruski majstor Osip Vajn{tajn
10b5 bio je i urednik sovjetskog {a-
hovskog ~asopisa [ahmatni li-
11.Dh3 Sc5 12.The1 Tg8
stok pre Drugog svetskog rata.
Poginuo je u Drugom svetskom ra-
tu za vreme nema~kog bombar-
dovawa Lewingrada.
TEMA:
QUBOJEVI]
Kao me|unarodni majstor,
Mihajlo Stojanovi} je 2004. go- Beli: Kf6, La7, a5
dine diplomirao na Sportskoj Crni: Ke4, Lh7, c6, c7
akademiji u Beogradu sa radom Beli na potezu.
Stvarala{tvo Qubomira Qu- Raznobojni su lovci i zavr{nica ja-
ko miri{e na remi.
bojevi}a. 1. Lc5 Lf5 2. a6 Lc8 3. a7 Lb7 4. Ke6
Beli: Kc1, Dh3, Td1, Te1, Ld3, Lg5, To je iznudica, jer ako kraq odstupi
Sc3, Sd4, a2, b2, c2, e4, f4, g2, h2 4...Kd3 ne}e imati vremena da spre~i
Crni: Ke8, Dc7, Ta8, Tg8, Lc8, manevar Kd7-c7-b8.
Le7, Sc5, Sf6, a6, b7, d6, e6, f7, 4...La8 5. Kd7 Kd5 6. Kc8! Kc5 7.
REKLI SU
g7, h6 Kb8 Kb6 8. Ka8
13.e5! de5 14.fe5 hg5 15.ef6 Lf6 Bilo je va`no da crni pe{ak ostane
16. Sd5 Dd8 17.Lh7 Th8 18.Sf5! g4 Svaki Fi{erov potez je za na c6!
19.Dg3 Kf8 20.Sf6 nijansu ja~i nego {to izgle- 1:0
1:0 da. Pripremio
Na 20Df6 21.Dd6 Ke8 22.Sg7 Tajmanov Rade MILOSAVQEVI]
Dg7 23.Dd8 mat. majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

ra}, ukoso, OZNA, EZ, r, anali, na, TNT, Ge, v, GS, Izudin, AO,
valorizovati, Eko, mol, Koze de la vita, IA, avatar, dr, a, OR,
Liv, rk, Reder, U, Am, brko, mator, kristijanija, antenati, oon,
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Qiqana Dra-
gutinovi}, I], uterati, Roma, opis, Ota, taqigati, Radivoj Ko-
A
B

etar, kala, donosac, vl, Vladimir, Majakovski.

R
O X [
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
17. Kapetanova `ena, kapetanica, 18. Mukao, prigu{en, 19. Hri{}ani nekato- 1. Zatupqen, 2. Jedan od naziva za kanu, 3. Kow (u narodnoj pesmi), 4. Polovina
Q

li~ke vere, posebno protestanti, 20. Morski greben, 21. Katoli~ki kalu|eri,
S
redovnici, 23. Muzi~ki zvuk, 24. U~iteq gladijatora u Starom Rimu, 25. Naseqe
na ju`nim obroncima Fru{ke Gore, 26. Mu{ko ime, Arsenije odmila, 27. To- A N
obi~nog koraka, 5. @ensko ime, Elizabeta, 6. Mu{ko ime, Tine odmila, 7. Ime
slovena~kog pijaniste Bertonceqa, 8. Evropska reka, 9. \avoli, 10. Informa-
ciona tehnologija (skr.), 11. Starogr~ka bogiwa qubavi i lepote (mit.), 12.Ime
S
A
kom, u doba trajawa, 30. Zastupnik, zagovara~, 32. Si}u{ni biqni ili `ivo-
A pisca Anegreta, 13. Osnovna tarifa (skr.), 14. Zanos, ekstaza, 15. Izmirivati,
K

tiwski organizmi koji lebde u vodi no{eni vodenom strujom, 33. Govorancija, 16. Li~na zamenica, 17. Qudi koji krpe kotlove i druge metalne sudove, 18.
prazno govorewe, 34. Grad u Engleskoj, 35. Autonomna oblast (skr.), 36. Aorist [panski fudbaler, David, 21. Mesto na Crnogorskom primorju, 22. Stanovnik
O

(skr.), 37. Jeste! da, 38. Ameri~ka glumica, Mak, 39. Reka u Rusiji, 40. Student- Skopqa, 24. Boja za kosu, kana, 25. Arabqani, 26. Vrsta bunara za pitku vodu,
ski kulturni centar (skr.), 41. Naseqe u op{tini Aleksinac, u Ni{avskom okru- 28. ^okot vinove loze, 29. Napasti, pohrliti, 30. Starorimski pisac i istori-
gu, 42. Ulog u pokeru, 43. Kriv (zast.), 44. Upi{ite: qp, 45. Reka u Italiji,
w
46.Stari novac u Evropi, 47. Mesto u Banatu, 48. Pokriti potpuno povr{inu
ne~ega, 50. Trgova~ki obi~aj, uzansa, 51. Vrsta vina, penu{avac, 52. Mu{ko

R G
ime, 53. Smesa za pravqewe sve}a, 54. Latinica (skr.), 55. Mla|e kameno do-
ba, neolitik, 56. Li~na zamenica, 57. Niska zrna koja se preme}u rukama ili
M
~ar, Kornelije, 31. Kroja~ki za{titnik za prst, 33. Muslimansko mu{ko ime, 34.

L
Pokazna zamenica, 36. Mesto u Sloveniji, 37. Napustiti kakav prostor, 39.
Deo slo`enica sa zna~ewem ~ega sporednog ili drugog, 41. Rasa pasa, 42. Me-
sto u Boki Kotorskoj, 43. Ime slavnog atleti~ara Barela, 44. Preliv za kola~e
i sl, 46. Drveni plug, 47. Vrsta pokriva~a, deka, 48. Umak, ajmokac, 49. Oznaka

\
R

broje pri molitvi ili radi zabave, 58.Protivna stavka u kwigovodstvu, 59. Arkanzasa (SAD), 50. Ime biv{e sovjetske glumice Arepine, 52. Li~na zameni-
Srpski glumac. ca, 53. Auto-oznaka Jagodine, 54. Odre~na re~ca.

50 15. januar 2009.


Magazin ODBRANA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Tel: 3241-026; 3241-009
Telefaks: 3241-363
@iro-ra~un: 840-49849-58
CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA
OGLASNI PROSTOR
1/1 ~etvrta kori~na strana
1/1 druga i tre}a kori~na strana
1/1 tre}a strana (unutra{wa)
1/1 ostale unutra{we strane
1/2 unutra{we strane
1/4 unutra{we strane
FORMAT CENA
22 x 30 cm 45.000,00
22 x 30 cm 42.000,00
19,8 x 26 cm 39.000,00
19,8 x 26 cm 31.000,00
19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm 18.000,00
9,5 x 13 cm 10.000,00

1cm/ stubac unutra{we strane 1 x 6,3 cm 450,00

1cm/ 2 stupca unutra{we strane 1 x 13 cm 900,00

1cm/ 3 stupca unutra{we strane 1 x 19,8 cm 1300,00

Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i) 250,00
Ustupawe prostora za ubacivawe priloga 60.000,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.

Magazin ODBRANA izlazi reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.
1. i 15. u mesecu
Cenovnik oglasnog prostora
va`i od 1. septemba 2007. godine
Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.
Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 15 %, {to se
reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:
za 3 5 oglasa 5%
za 6 8 oglasa 10 %
za 9 i vi{e oglasa 15 %
cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %
Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e
biti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove
glavni i odgovorni urednik magazina ODBRANA.
Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedam
dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe
Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati i na
e-mail adresu odbrana @ beotel.yu
Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo
{tamapani), koje je du`an da obezbedi i dostavi naru~ilac.
 Oficirska sabqa
i paradni bode`i
kroz vreme i sve~anosti

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE

OFICIRSKU SABQU!
Sabqa je dokument va{e ~asne profesije
i podse}a potomke da ste postojali
u jednoj epohi i bavili profesijom
koju je trebalo zaslu`iti, odslu`iti i
neobe{~astiti.
Ka`u, `ive}i proizvodimo uspomene,
a koliko brzo `ivimo toliko brzo
ih i bri{emo ...
OFICIRSKOM SABQOM
i PARADNIM BODE@IMA
upi{ite sebe sa svojom
profesijom u porodi~no
nasle|e.

NARUXBENICA
Ovim neopozivo naru~ujem standradnu posrebrenu pozla}enu sabqu
paradni bode` (zaokru`iti)

Ime i prezime: ______________________________________________________

Adresa naru~ioca: ___________________________________________________
_____________________________________________________________________
Paradni bode`i JMBG__________________________ Telefon: _______________________
kopneni Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu:
Status Stil, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2
vazduhoplovni
mornari~ki
Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01
Web: www.statusstil.com E-mail: office@statusstil.com

15 mese~nih rata cene sabqi standardna ... 36.000,00 + PDV paradnih bode`a
posrebrena ... 39.000,00 + PDV pozla}en ....... 28.000,00 + PDV
pozla}ena ..... 42.000,00 + PDV posrebren..... 25.000,00 + PDV
 ARSENAL25
S p e c i j a l n i p r i l o g

OKLOPNO VOZILO(8H8) LAZAR

Novi
srpski
brend

NEKI NOVI ROBOTI

Mehani~ka
mula
HAUBICE 105 MILIMETARA .

Vremeplov
 OKLOPNO VOZILO(8H8) LAZAR
Novi srpski
brend
Po kon cep ci ji i teh ni~ kim
Oklopno vozilo (8h8) lazar
Novi srpski brend 2
re {e wi ma, vo zi lo la zar
pri la go |e no je za bor be nu
upo tre bu u je di ni ca ma
pe {a di je i spe ci jal nim
Heklerovi novi modeli pu{aka je di ni ca ma, ko je se mo gu
Po meri specijalaca90 10 an ga `o va ti na za da ci ma
u pro tiv te ro ri sti~ kim
Neki novi roboti ope ra ci ja ma i mi rov nim
Mehani~ka mula 13 mi si ja ma Uje di we nih
na ci ja. Na ro ~i to uspe {no
Izraelski antibalisti~ki sistem mo `e se ko ri sti ti u
Erou-2
ur ba nim sre di na ma,
Odbrambene na se qe nim me sti ma,
vatrene strele 21 is pre se ca nom ze mqi {tu
sa sla bi jim put nim
Protivbrodske rakete
ko mu ni ka ci ja ma, gde se
Lete}a torpeda 23 o~e ku ju za sed na i pre pad na
dej stva te ro ri sti~ kih i
Haubice 105 milimetara
po bu we ni~ kih oru `a nih
Vremeplov stopetice 28 gru pa, na o ru `a nih la kim
pe {a dij skim na o ru `a wem,
pripremili au to mat skim ba ca ~i ma
Mira [vedi} gra na ta, ru~ nim ba ca ~i ma
Vladimir Po~u~
ti pa RPG-7 ili vo |e nim
pre no snim
pro tiv ten kov skim
ra ke ta ma.
2 15. januar 2009.
edavno je na sastanku povodom organi-
N zacije ^etvrtog me|unarodnog sajma na-
oru`awa i vojne opreme u Beogradu
Partner 2009 najavqena promocija
novog doma}eg vi{enamenskog oklopnog
to~ka{kog vozila BVT 8808-SR MRAP (8x8)
lazar, koje je projektovalo preduze}e Jugo-
import SDPR. Vi{e od tri decenije od po-
jave borbenog vozila pe{adije BVP M-80,
a dve i po decenije od nastanka BOV-a (4h4),
na stranicama koje slede predstavqamo taj
doma}i slo`eni borbeni sistem, prvi u kla-
si to~ka{kih naoru`anih vozila u Srbiji.
Upotreba Lazara
Da bi se izbegle mogu}e nedoumice o
vrsti i tipu vozila lazar, shodno usvoje-
nim re{ewima, najpre treba naglasiti da
je ono prvenstveno nameweno za upotrebu
u pe{adijskim jedinicama (bataqoni, bri-
gade Kopnene vojske) za brzo prevo`ewe
vojnika do mesta borbenih dejstava. Poseb-
no je zna~ajno {to se sa vozila mo`e dej-
stvovati formacijskim naoru`awem, u ku-
poli ili oru`noj stanici, ali i li~nim na-
oru`awem posade, koju ~ini deset vojnika.
Vojni~kom terminologijom re~eno, lazar
jeste vi{enamenski naoru`ani oklopni
transporter, to~ka{, visokog nivoa bali-
sti~ke i protivminske za{tite, ali i veli-
ke preglednosti.
Zbog konstrukcijskih re{ewa hodnog
dela i bazne varijante lazara (o~ekuje se
da }e proizvodna cena serijskog vozila bi-
ti konkurentna za strana tr`i{ta), oklop-
no telo vozila moglo bi da se koristi i za
projektovawe namenskih vozila za izvr{a-
vawe posebnih borbenih zadataka. Ono
pripada klasi vozila otpornih na dejstvo

mina, uz istovremenu za{titu posade od za-
sednih dejstava, {to je u stru~noj literatu-
re poznato kao MRAP (Mine Ressistant Am-
bush Protected Vehicle), a prema pojedinim
svojstvima i vrsti vozila MRAV (Multi Role
Armor vehicle).
Vozilo lazar nije BVP namewen meha-
nizovanim jedinicama (mehanizovani bata-
qoni u brigadama Kopnene vojske), u kojima
}e, i u narednom periodu zna~ajno mesto
imati BVP zbog respektabilnog naoru`awa,
na guseni~nim ili to~ka{kim hodnim ure|a-
jima. Zato se vozila tipa lazar i vozila ti-
pa AFV komplementarno dopuwavaju u pro-
gramima modernizacije mnogih stranih ar-
mija. Shodno tome, BVP lazar mo`e biti i
kandidat za opremawe Vojske Srbije.
Prema re~ima glavnog projektanta dr
Nenada Miloradovi}a i glavnog konstruk-
tora Petr Marinkovi}a, vozilo je dobilo
ime po knezu Lazaru, koji je, na ~elu oklo-
pqenih kowanika, vodio Srpsku vojsku u
Kosovskoj bici, na Vidovdan 1389. godine.
Na taj na~in, simboli~no su nagla{eni
osnovna namena i filozofija koncepcije
vozila borba naoru`ane posade i ukrc-
nog odeqewa iz oklopqenog vozila. Skra-
}enica BVT 8808-SR MRAP ozna~ava for-
mulu wegovog pogona (8h8), vreme kada je
zavr{en funkcionalni model (08, odno-
sno 2008. godinu), poreklo vozila (SR
Srbija) i da je lazar otporan na zasedna
dejstva i mine (MRAP).
Potrebe Vojske Srbije
Na osnovu Takti~ke studije Opremawe
Vojske Srbije oklopnim vozilima to~ka{i-
ma, koju je u oktobru 2007. godine izradila
Uprava za planirawe i razvoj General{ta-
ba Vojske J-5, analizirani su svi rele-
vantni faktori koji uti~u na odluku o na-
bavci borbenog oklopnog to~ka{kog vozila
iz uvoza ili razvojem na osnovu sopstve-
nog projekta. Ispitivana su inostrana re-
{ewa u toj oblasti, ratovodstvo, mogu}no-
sti srpske privrede, zatim, karakteristike
vojno-politi~ke i bezbednosne situacije u
okru`ewu Srbije, mogu}i modeli dejstava i
uloga na{ih oklopnih jedinica i pe{adije
24
u suprotstavqawu bezbednosnim izazovi-
ma i pretwama, ukqu~uju}i i spremnost za
borbu protiv terorizma, ali i u~e{}e u
mirovnim operacijama Ujediwenih nacija.
Posebna pa`wa posve}ena je i studiji o ce-
ni novih vozila BVT (ili skra}enica OVT)
u odnosu na wegovu efikasnost, naro~ito
prilikom opredeqivawa za kupovinu u ino-
stranstvu ili za razvoj doma}eg borbenog
proizvoda.
Nadle`ni su zakqu~ili da je potreb-
no usvojiti bazno vozilo, na ~ijoj osnovi
bi se dogra|ivali elementi naoru`awa i
opreme, za ~etiri osnovna modela bor-
beno vozilo pe{adije, izvi|a~ko, komandno
i sanitetsko vozilo. Wima bi se opremali
mehanizovani bataqoni, koji za sada u na-
oru`awu imaju BVP M-80/M-80A, a tako|e
im sledi modernizacija. O planovima Mi-
nistarstva odbrane i General{taba Vojske
Srbije, naro~ito kada je re~ o opremawu i
modernizaciji sastava u 2009. godini, ali
i uvo|ewu u operativnu upotrebu odgova-
raju}eg borbenog vozila, javnost je vi{e
puta obave{tavana.
3

Nezavisno od pomenutih aktivnosti
Ministarstva i General{taba, u Javnom
preduze}u Jugoimport SDPR, na osnovu
istra`ivawa svetskog tr`i{ta, analize
potencijalnih kupaca, a u skladu sa prav-
cima razvoja oklopnih vozila to~ka{a na-
mewenih za izvr{avawe brojnih takti~kih
zadataka u razli~itim oru`anim sukobima,
na~iwena je Studija izvodqivosti za raz-
voj vi{enamenskog oklopnog borbenog vo-
zila to~ka{a, radne oznake BVT 8808-SR
MRAP 8x8. Od februara 2008, kada je na
bazi Studije usvojena koncepcija vozila
lazar, kreativni tim in`ewera Jugoimpor-
ta pripremao je potrebnu dokumentaciju.
Izvedene su i odgovaraju}e materijalne
pripreme kako bi se do Vidovdana 2008.
godine sastavio funkcionalni model vozi-
la. Krajem avgusta funkcionalni model la-
4 15. januar 2009.
Lazar lako prolazi ~estar
zara preveden je u prototip, a tokom sep-
tembra i oktobra pro{le godine izvr{ena
su osnovna verifikaciona ispitivawa
glavnih projektovanih karakteristika tog
sistema vozila.
Na brojnim prikazima lazara poten-
cijalnim inostranim kupcima u novembru
2008. potvr|ene su projektovane karakte-
ristike vozila, a mnoge su i dodatno una-
pre|ene. Prikaz je organizovan i za pri-
padnike Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije 22. decembra, na promotivnom sa-
stanku za organizaciju sajma Partner
2009, ~iji je suorganizator Jugoimport
SDPR. Na toj manifestaciji prvi put }e bi-
ti izlo`en lazar.
Trenutno nadle`ni za opremawe Voj-
ske analiziraju vozilo kako bi definisali
wegovu mogu}u ulogu u sistemu odbrane Re-
Dejstvo kroz
pu{karnicu
Komplet naoru`awa
Formacijsko naoru`awe BVT lazar sme-
{teno je u prostor izme|u upravnog odeqewa
(kabine) i borbenog odeqewa (ukrcna posada).
Korpa lake kupole LK-08 ostavqa dovoqno pro-
stora za prolazak ~lanova posade du`inom vo-
zila, ali i za sme{taj dodatnih borbenih potre-
ba, automatskog baca~a granata, RBR, prenosnih
POVR maqutka-M, rezerve municije i raketa.
Konstrukcija omogu}ava instalisawe vi{e mo-
dela naoru`awa i izbora turela, oru`nih sta-
nica kupola, u zavisnosti od osnovne namene.
Na lazaru su predvi|ene slede}e varijante oru-
`nih stanica i naoru`awa:
modularna deolimi~no oklopqena ture-
la M-06 sa monta`no-demonta`nim postoqima
na koje se, u zavisnosti od namene vozila i ope-
rativnih potreba, mogu ugraditi mitraqez 7,62
milimetara M-86A sa elektri~nim okidawem,
mitraqez pu{komitraqez 7,62 milimetara M-
84, mitraqez 12,7 milimetara M-87, automat-
ski baca~ granata ABG 30 milimetara M-93 i au-
tomatski top 20 milimetara M-55
daqinski upravqana oru`na stanica
ili laka kupola sa integrisanim sistemom nao-
ru`awa, koji obuhvata kombinaciju navedenih
oru`ja za modularnu turelu
laka kupola LK-08 sa automatskim topom
20 milimetara M55 (alternativno automatski
top 30 milimetara M-86) i spregnutim mitra-
qezom 7,62 milimetara M-86A
raketni sistem POVR maqutka-2 sa PAS
(poluautomatski sistem navo|ewa), postavqenih
u dvostrukim lanserima. Pomo}no naoru`awe u
toj varijanti su mitraqez 7,62 milimetara M-86
ili 12,7 milimetara M-87, ili ABG 30 milime-
tara M-93.
U svim varijantama oru`nih stanica (plat-
forme, turele ili kupole) predvi|ena je ugrad-
wa ~etiri BDK (baca~a dimnih kutija, desno i le-
vo (2h2 BDK). Ukupna borbena masa kupole ne bi
prelazila 2 tone, a pre~nik kotrqa~e 1.600 mi-
limetara, {to obezbe|uje ugradwu i te`ih oru|a
(jednocevni ili dvocevni minobaca~ 120 mili-
metara, poput finsko-{vedskog AMOS, ruskih
NONA i VENA, haubica 122 milimetara, odno-
sno top-haubica 152/155 milimetara).
Pu{karnice za deset ~lanova posade.
Zapa`a se i modularni oklop

Turele za ABG 30 mm i mitraqez 12,7 mm
publike Srbije, a rezultati }e biti pozna-
ti tokom 2009. godine.
Konstrukcijska
re{ewa
Po koncepciji i tehnni~kim re{ewi-
ma, vozilo lazar prilago|eno je za borbe-
nu upotrebu u jedinicama pe{adije i speci-
jalnim jedinicama, koje se mogu anga`ovati
na zadacima u protivteroristi~kim opera-
cijama i mirovnim misijama Ujediwenih na-
cija. Naro~ito uspe{no mo`e se koristiti
u urbanim sredinama, naseqenim mestima,
ispresecanom zemqi{tu sa slabijim put-
nim komunikacijama, gde se o~ekuju zasedna
Lazar savla|uje uspone do 60 odsto
25
i prepadna dejstva teroristi~kih i pobu-
weni~kih oru`anih grupa, naoru`anih la-
kim pe{adijskim naoru`awem, automatskim
baca~ima granata, ru~nim baca~ima tipa
RPG-7 ili vo|enim prenosnim protivten-
kovskim (PT) raketama, tako|e i na deoni-
cama puta na pravcu kretawa i patrolira-
wa, ~esto miniranih protivtenkovskim mi-
nama, i improvizovanim eksplozivnim na-
pravama, koje se aktiviraju sa distance.
Lazar pripada klasi vozila MRAP,
ali prema pojedinim svojstvima, poput po-
kretqivosti, vatrene mo}i, transportu
qudstva u za{ti}enom prostoru, blizak je i
klasi vozila MRAV. Prema navodima ~aso-
pisa Military Technology, evropske zemqe
planiraju da do 2012. godine izdvoje 21,5 Kretawe na bo~nom nagibu do 30 odsto
milijardi evra za opremawe kopnenih sna-
ga, od ~ega }e 55,3 odsto sredstava biti na- na vrata, jer nema smetwi u vidu pregrada
meweno za laka, sredwa i te{ka borbena izme|u prostora za posadu i iskrcnog ode-
oklopna vozila pe{adije. qewa, zbog wihove funkcionalne veze.
Prilikom projektovawa lazara po- Osnovni delovi BVT lazar jesu
sebno se vodilo ra~una o wegovoj pokre- oklopno telo koje po~iva na krutoj {asiji,
tqivosti, sistemu oklopne za{tite i za{ti- kupola, naoru`awe, motor sa ure|ajima,
te od PT mina, polivalentnosti i efektiv- transmisija, hodni deo sa osam to~kova na
nosti vatrene mo}i. Predvi|eno je i da vo- ~etiri kruta pogonska mosta, sredstva veze
zilo, pored tri stalna ~lana posade (vo- i sredstva za osmatrawe, te ure|aj za ga-
za~, ni{anxija operater i komandir), pre- {ewe po`ara. Predwa strana vozila iz-
vozi jo{ deset boraca, koji mogu jednostav- razito je zako{ena unazad, bo~ne strane
no i brzo da iza|u iz vozila (u roku od 10 nagnute su prema sredini po uzdu`noj osi
sekundi) kroz zadwa dvokrilna vrata i da vozila, od pojasa gorwe plo~e ka sredini
budu za najkra}e vreme spremni za dejstvo. krova, a ni`i red plo~a ka sredini poda.
Po potrebi vozilo se mo`e napustiti i Patos ima oblik slova V zbog efikasnije
kroz dva krovna otvora ili kroz dvoja bo~- za{tite od detonacija mina. Unutra{wi
5
Iskrcno odeqewe spremno za borbu
prostor organizovan je tako da su napred u
upravnom odeqewu (kabini) sme{teni ko-
mandir i voza~, ispod lake kupole ni{an-
xija operater, a iza wih, na dva reda in-
dividualnih preklopnih sedi{ta, u borbe-
nom odeqewu iskrcno odeqewe posade.
Motor je sme{ten ispod kabine i delom u
kabini. Posada je izolovana od wegove bu-
ke i temperature.
Posebnost lazara predstavqaju ergo-
nomski profilisana preklopna sedi{ta,
oka~ena o krovnu plo~u, {to je zna~ajno pri-
likom kretawa vozila po neravninama i u
slu~aju ja~ih dinami~kih udara ili detonacije
mine ispod vozila. Vojnici u lazaru mogu
udobno da sede, opremqeni pancirnim bali-
sti~kim i takti~kim prslucima i li~nim nao-
ru`awem. Sede licem okrenuti ka bo~nim
prozorima, koji su od balisti~kog stakla ve-
likih povr{ina, a ispod wih se nalaze pu-
{karnice. Na oba boka vozila ima po pet
prozora i pu{karnica, a na zadwim vratima
jo{ dva. Takav raspored obezbe|uje dobru
preglednost terena oko vozila, lako uo~ava-
we opasnosti, ali i brzo otvarawe vatre iz
li~nog naoru`awa (automatska pu{ka, ru~ni
baca~ raketa, snajperska pu{ka, snajperska
pu{ka 12,7 milimetara crna strela, BGA
30 milimetara, pu{komitraqez) u zavisno-
sti od jedinice u koju je vozilo raspore|eno.
6 15. januar 2009.
Konstrukcija vozila i masa oklopnog
tela (16,3 tone iznosi sopstvena masa la-
zara) predstavqa pogodnu platformu za
razvoj vi{enamenskih vozila komandnog,
sanitetskog, logisti~kog (za dotur borbe-
nih potreba), in`iwerijskog, za razmini-
rawe, tegqa~a. Pogodan je i za instalisa-
we artiqerijskih oru|a sredweg ili ve}eg
kalibra za vatrenu podr{ku minobaca~a
120 milimetara, haubice 122 milimetara
ili top-haubice 152/155 milimetara uz
odgovaraju}e modifikacije i prilago|ava-
we konstrukcije toj nameni, uz mogu}nost da
ukupna borbena masa vozila dostigne 25 do
28 tona, {to obezbe|uju ~vrsta konstruk-
cija rama {asije i oklopno telo.
Pokretqivost vozila
Izu~avawem inostranih modela i is-
kustava u modelovawu tehni~kih re{ewa po-
gona i oslawawa vozila, za lazara je oda-
brana formula pogona 8h8, sa krutim mo-
stovima za{ti}enih poluosovina to~kova i
lisnatim gibwevima, ~ime se obezbe|uje
~vrsto}a konstrukcije {asije, visoka pro-
hodnost van puteva i doprinosi za{titi od
mina i IED. Sistem za centralnu regulaciju
pritiska u pneumaticima to~kova (rukuje vo-
za~ sa svoga mesta) dodatno olak{ava pri-
lago|avawe guma to~kovo sastavu podloge,
tvrdo}i i strukturi tla, a umawuje vibraci-
je i dinami~ke udare prilikom prelaska
preko neravnih deonica, te smawuje nepo-
`eqno proklizavawe to~kova u pojedinim
situacijama.
U vozilo je ugra|en dizel-motor od
400 (razmatra se i opcija od 440) kowskih
snaga, mehani~ka transmisija (6 + 1 stepen
prenosa, opciono mo`e da bude hidromeha-
ni~ka). Lazarom se upravqa pomo}u hidro-
poja~iva~a na dva predwa para to~kova.
Ko~nice su hidropneumatske sa dvokru`nim
sistemom i ABS ure|ajem. Oslawawe je iz-
vedeno po modelu sklopova to~kova u tan-
dem (2h2), s centralnom regulacijom priti-
ska (od 0,19 do 4,8 bara). Smawivawem
pritiska u pneumaticima pre nailaska na
meku podlogu, pesak ili sne`ni pokriva~ po-
boq{ava se priawawe za zemqi{te i sni-
`ava pritisak na tlo.
Lazar mo`e da koristi pneumatike run
flat, sa celularnim ili ulo{cima druga~ijeg
profila za pove}awe otpornosti na pene-
traciju od malokalibarskih projektila, {to
obezbe|uje nastavak vo`we i prilikom
o{te}enih guma. Zna~ajna karakteristika
tokom savla|ivawa prepreka, kanala pod-
vodnog raskva{enog zemqi{ta, dubqeg bla-
ta, jeste da vozilo ima ~ekrk sa vitlom za

samoizvla~ewe, bez pomo}i drugih vozila.
Sa vu~nom silom od 10 kp lazar mo`e da po-
mogne drugim vozilima u sli~noj situaciji.
Vozilo posti`e maksimalnu brzinu na
putevima do 90 kilometara na ~as i ostva-
ruje autonomiju kretawa do 600 kilometara.
Ima visoku prohodnost preko razli~itih
prepreka mo`e da savlada uzdu`ne nagibe
do 60, a bo~ne do 30 odsto, vertikalne pre-
preke od 0,63 metra, rov {irine do dva i gaz
vode dubine do 1,3 metra. Prilikom ispiti-
vawa dinami~kih karakteristika, lazar je
posle savladavawa zadatog uzdu`nog nagiba
od 60 odsto, savladao isti nagib kre}u}i se
bo~no u odnosu na nagib, {to je potvrdilo
wegovu visoku stabilnost i balans mase vo-
zila, iako je relativno visokog profila od
2,4 metra.
Jedini nedostatak lazara jeste izosta-
nak amfibijnosti vozila. Plovnost predsta-
vqa zna~ajnu osobinu borbenih vozila na
na{em geostrategijskom prostoru, jer se Sr-
bija nalazi na evropskom hidro~voru (ima
du`e od 1.000 kilometara plovnih reka i
kanala, oko 3.500 kilometara ostalih reka,
brojne ribwake, jezera i hidroakumulacije).
Ukoliko bi se u kasnijoj fazi izrade proto-
tipske partije vozila prevazi{ao pomenuti
problem, zna~ajno bi se pove}ale wegova
takti~ka i operativna pokretqivost. U tom
slu~aju, za o~ekivati je da se pove}a i wego-
va cena za oko 25 odsto.
Balisti~ka
i protivminska
za{tita
Visok nivo oklopne za{tite lazara
ostvaren je primenom oklopnog tela od li-
mova pancirnog ~elika, ali i za{titnih sta-
kala na prozorima vozila. Na taj na~in,
obezbe|ena je balisti~ka za{tita IV nivoa
prema standardu STANAG 4569 sa predwe
strane vozila, a sa bo~nih i ostalih strana
II nivoa. Primenom dodatnog kombinovanog
oklopa slo`ene kompozitne strukture, koji
se montira preko osnovnog oklopa, posti`e
se balisti~ka za{tita V nivoa sa predwe i
IV nivoa sa ostalih strana vozila.
Ukoliko se naru~ioci vozila odlu~e za
vi{i stepen za{tite i za za{titu od HEAT
projektila, posebno savremenih RBR tipa
RPG-7, koji u dana{we vreme predstavqaju
najozbiqniju pretwu oklopnim vozilima, na
lazara }e biti potrebno ugraditi i sistem
eksplozivnog reaktivnog oklopa u vidu kutija
ERO, koje bi se montirale preko dodatnog
oklopa osnovne strukture. Masa ERO mogla
bi biti oko 1,5 do 2 tone, ali bi u tom slu-
~aju efikasnost dejstva kumulativnih projek-
tila RBR bila znatno smawena.
Alternativa tome mogu biti i dodatne
re{etkaste, mre`ne ili {ipkaste ograde,
neka vrsta kaveza oko vozila, kojima se uma-
25
Ukrcavawe odeqewa kroz zadwa vrata
wuje efektivnost kumulativnog mlaza RBR sa na ukupan broj upotrebqenih mina. Tehnolo-
faktorom 0,6 i umawuju gubici vozila za oko gija aktiviriwa sa distance je uznapredova-
3,5 puta strane procene). Takva konstrukci- la mo`e biti elektronska, pomo}u mobil-
ja, me|utim, smawuje manevarske mogu}nosti nih telefona, opti~ka, vibraciona. Iako je
vozila, upotrebu li~nog i osnovnog naoru- za{titno svojstvo poda od eksplozije {est ki-
`awa, te wegovu ukupnu funkcionalnost. lograma TNT, {to prema standardu STANAG
Podna plo~a oklopnog tela je V profila, ra- predstavqa pristojan III nivo za~tite, postoje
di pove}awa za{tite od PT mina i drugih mogu}nosti da se otpornost vozila dodatno
eksplozivnih naprava ispod patosa ili to~- poja~a (dvoslojni, razmaknuti, oklop razli~i-
kova vozila. te tvrdo}e, kevlar, poliester).
Pojedine analize govore da se danas, u Podizawe nivoa efikasnosti za{tite
kriznim regionima oru`anih sukoba, beskon- lazara bi}e uslovqena dodatnim zahtevi-
taktne PT mine koriste oko 80 odsto u odnosu ma, shodno nameni vozila i wegovom opera-
Mesto komandira (ispred je KIS)
Specijalna oprema
Prema zahtevu naru~ilaca mo`e da se
primeni paket specijalne opreme:
ure|aj za klimatizaciju sa kompreso-
rom, split system
radio ure|aj VVF opsega, snage 15 W
i UMR (ure|aj za me|usobni razgovor posade)
filtroventilacioni ure|aj (FVU) za
stvarawe nadpritiska u vozilu (za spre~a-
vawe prodora RH kontaminanata) sa filte-
rom za pre~i{}avawe vazduha
komandno-informacioni sistem
(KIS) sa sistemom za navigaciju (na bazi
GPS)
panoramska optoelektronska izvi-
|a~ko-osmatra~ka merna sprava (TOMS),
stabilizovana u dve ravni, sa ugra|enom
CCD TV kamerom, termovizijskom kamerom
i laserskim daqinomerom.
U standardni paket opreme uvedeni su
i priru~ni alat za teku}e odr`avawe pod-
sistema vozila (motora, naoru`awa, hodnog
dela), {an~ani alat za izradu zaklona i rad
oko vozila, maskirna mobilna mre`a, ce-
rada, sanitetski komplet za prvu pomo},
komplet za detekciju prisutnosti RH konta-
minanata i pribor za dekontaminaciju.
7

tivnom anga`ovawu. I ameri~ka vojska transportuje la-
ka oklopna vozila sa osnovnim oklopima do o~ekuju}ih
rejona i tamo ih naknadno oklapa dodatnim paketom
oklopa pre po~etka operacija.
Umesto zakqu~ka
Ukoliko nadle`ni u Ministarstvu odbrane i Voj-
sci Srbije usvoje vi{enamensko oklopno vozilo BVT
8808-SR MRAP 8x8 lazar kao prototip za razvoj i mo-
dernizaciju jedinica, potom prihvate wegovu serijsku
proizvodwu, uz odre|ene modifikacije kojima bi se po-
boq{ao ukupni borbeni kvalitet vozila, efekti po srp-
sku vojsku bili bi zna~ajni.
Na taj na~in, najpre bi se opremile i modernizo-
vale pe{adijske jedinice u brigadama Kopnene vojske,
specijalne jedinice, izvi|a~ki sastavi i jedinice vojne
policije, a eventualno i `andardmerije (MUP). Uz takva
vozila na{a pe{adija bi bila mobilnija i br`e bi sti-
zala do mesta izvr{avawa borbenih zadataka. Pri tome
bi imala znatno mawe gubitke u odnosu na dosada{wi
prevoz kamionima. Predstavqala bi i respektabilnijeg
protivnika snagama koje bi eventualno ugro`avale bez-
bednost i odbranu Srbije.
Dva specijalca
{tite Lazara
8 15. januar 2009.
Takti~ko-tehni~ke karakteristike
Sopstvena masa vozila 16,3 tone
Borbena masa sa dodatnom oklopnom za{titom 25 do 28 tona
Posada 3 + 10 ~lanova
Motor dizel, snage 400 do 440 kowskih snaga
Mewa~ je mehani~ki (6 + 1 stepen) sa reduktorom i blokadom to~kova
(opcija hidromehani~ka transmisija)
Upravqawe je mehani~ko sa hidropoja~iva~em preko prva dva para to~kova
Oslawawe vozila ~ini tandem raspored 2h2 to~ka sa lisnatim
gibwevima i hidrauli~nim amortizerima
Gume su 15.00 - 21 PR 12 (sa centralnom regulacijom pritiska 0,19 dp 4,8 bara)
Ko~nice su hidropneumatske sa dvokru`nim sistemom ko~ewa, ABS ure|aj
Maksimalna brzina 90 kilometara na ~as
Autonomija kretawa: 600 kilometara
Elektri~ni izvori dva akumulatora od 143
Ah, napon mre`e 24 V
Dimenzije vozila du`ina 7.250 milimetara
visina do krova 2. 350 milimetara
{irina 2.400 milimetara
Me|uosovinski razmak 1.500 + 2.000 + 1.400 milimetara
Traga to~kova 2.030 milimetara
Klirens najmawi od tla 430 milimetara
Naoru`awe automatski top 20 milimetara M-55
spregnuti mitraqez 7,62 milimetar M86A ,2h2 BDK
Savla|uje prepreke uspon 60 odsto
bo~ni nagib 30 odsto
prilazni ugao predwi 60 stepeni
prilazni ugao zadwi 75 stepeni
vertikalna prepreka 0,63 metra
gaz vode 1,3 metra dubine
rov od 2 metra {irine
Lazar bi bio i solidno re{ewe savremenog
borbenog vozila to~ka{a u na{im jedinicama, po-
livalentnih mogu}nosti, podesan za u~e{}e u raz-
li~itim mirovnim misijama i odbranu zemqe.
Vozilo bi moglo da poslu`i i kao podesna
platforma za ugradwu te`ih oru|a za vatrenu po-
dr{ku u ~etama za podr{ku pe{adijskih i mehani-
zovanih bataqona (minobaca~a 120 milimetara
sa kupolskom ugradwom i puwewe preko zatvara~a,
sli~no finsko-{vedskom sistemu AMOS, ruskom
NONA i VENA, haubica 122 milimetara, top-hau-
bica 152/155 milimetara ili raketnih i kombi-
novanih topovsko-raketnih sistema PVO) u jedini-
cama KoV-a.
Proizvodwa novog vozila doprinela bi i
razvoju odbrambene industrije Srbije, wenih in-
stituta i preduze}a, ali i podstakla kooperaciju
sa inostranim partnerima i proizvo|a~ima nao-
ru`awa i vojne opreme.
I psiholo{ki efekat na pripadnike Voj-
ske Srbije, ali i gra|ane Srbije, u smislu ja-
~awa poverewa u dr`avne institucije i Vojsku,
ne bi bio zanemarqiv.
Vaqa podsetiti da se ulagawa u nabavku BVP
to~ka{ke verzije poput lazara vi{estruko isplate
(cena sli~nih vozila na svetskom tr`i{tu je u pro-
seku od 2,5 do pet miliona dolara, mada ima i jef-
tinijih ponuda), posebno zbog ~iwenice da novo
doma}e vozilo pru`a mogu}nost da iskrcni deo po-
sade vodi borbu li~nim naoru`awem iz vozila u
za{ti}enom polo`aju.
Milosav C. \OR\EVI]
Aleksandar LIJAKOVI]
Miloqub TRIFUNOVI]
 25
Rusija izvozi borbene helikoptere Venecueli Kina razmi{qa o
Rusija je voqna da izveze bor- izgradwi nosa~a
bene helikoptere Mi-28H (no}ni lo- aviona
vac) Venecueli i drugim zemqama, iz-
javio je generalni direktor proizvo- Kina, koja uskoro {aqe ratne bro-
|a~a tih helikoptera kompanije Ver- dove u vode Somalije kako bi pomogla u
toqotij Rosij Andrej [ibitov. U iz- odbrani brodova od napada pirata, sa-
javi za novinare on je naveo da do sa- op{tila je da razmatra mogu}nost izgrad-
da kompanija ima 12 naruxbina za te we nosa~a aviona kako bi za{titila svo-
helikoptere iz raznih zemaqa, me|u je interese i teritoriju.
kojima i Venecuele. Nosa~i aviona su simbol sveukupne
I neke azijske dr`ave su izra- nacionalne snage jedne zemqe, uz sposobno-
zile nameru da kupe te helikoptere. sti koju ima ratna mornarica, rekao je no-
[ibitov je posebno izdvojio Tursku kao mogu}eg kupca, jer Italija kasni u isporuci borbenih vinarima u Pekingu portparol kineskog mi-
helikoptera toj zemqi, zbog ~ega bi mogla da se obrati Rusiji. On je dodao je da je proizvodni nistarstva odbrane Huang Sueping. Kina
potencijal kompanije dovoqan da podmiri te naruxbine. ima veliku teritoriju na moru. Neprikosno-
Direktor Rosvertol kompanije Boris Squsar izjavio je da je dogovor o prodaji Vene- vena je odgovornost na{ih oru`anih snaga
cueli no}nih lovaca postignut tokom pro{logodi{we posete venecuelanskog predsednika da za{tite na{u teritoriju na moru i brane
Uga ^aveza wihovoj kompaniji. On nije, me|utim, ni{ta rekao o broju naru~enih helikoptera, na{ suverenitet, prava i interese, dodao
niti o rokovima wihove isporuke, izra`avaju}i, ipak, nadu da }e prvi ruski helikopteri bi- je kineski zvani~nik. Huang je ukazao da, uzi-
ti isporu~eni Venecueli slede}e godine . maju}i u obzir sve relevantne faktore, Kina
ozbiqno istra`uje i razmatra mogu}nost iz-
gradwe nosa~a aviona.
Antiraketni {tit pretwa za Belorusiju Direktor odseka za ratnu mornaricu u
kineskom General{tabu Ma Luping umawio
Instalirawe ameri~kog sistema protivraketne
je, pak, zna~aj misije u Somaliji, tvrde}i da
odbrane u ^e{koj i Poqskoj predstavqa pretwu bezbed-
je wen prevashodni ciq da za{titi brodove
nosti Belorusiji, izjavio je beloruski predsednik Alek-
koji plove pod zastavom Kine, kao i one koji
sandar Luka{enko.
prevoze humanitarnu pomo}.
Luka{enko je rekao da antiraketni {tit, koji
Kineski brodovi }e biti u pratwi
SAD nameravaju da razmeste u te dve zemqe predstavqa
pretwu Belorusiji, jer bi bio kod beloruskih granica i brodova koji plove Adenskim zalivom i
zato {to je protiv beloruskog saveznika Rusije. misija ne nagove{tava promene u strate-
Te rakete mogu da budu ne samo za uni{tavawe ra- giji kineske vojske, naveo je kineski voj-
keta drugih dr`ava, nego i da nanose udare po objekti- ni zvani~nik.
ma, izme|u ostalog, nuklearnim oru`jem, rekao je pred-
sednik Belorusije. Luka{enko je dodao da za sada nema razgovora o kontrapotezima sa be- Odgovor Rusije na
loruske strane, jer zemqa jo{ nema protivraketnu odbranu i neizvesno je da li }e je biti, a
drugo, za to je potreban veliki novac, koji Belorusija na `alost, danas jo{ nema. povla~ewe {tita
Me|utim, istakao je on, u slu~aju da se pojavi realna opasnost za Belorusiju sredstva Rusija je spremna da delimi~no pre-
mogu biti prona|ena. Mi }emo u~initi sve da osiguramo na{u bezbednost, ali za sada ta- stane da razvija strate{ko naoru`awe
kve opasnosti nema, rekao je beloruski predsednik. ukoliko SAD odustanu od postavqawa
raketnog {tita u Evropi, izjavio je ko-
mandant ruskih strate{kih snaga general
Brazil i Francuska potpisale vojni sporazum Nikolaj Solovcov.
Brazil i Francuska potpisale su sporazum vredan 8,6 mi- Ukoliko Amerikanci odustanu od
lijardi evra, koji }e Brazilu obezbediti tehnologiju za razvoj in- planova o razme{tawu {tita u isto~noj
dustrije naoru`awa i prvu latinoameri~ku nuklearnu podmorni- Evropi i drugih elemenata protivraket-
cu. Izvor iz delegacije francuskog predsednika Nikole Sarkozija ne strate{ke odbrane, mi }emo odgovo-
rekao je da sporazum, koji ukqu~uje i 50 helikoptera i ~etiri kon- riti adekvatno, rekao je Solovcov.
vencionalne podmornice, vredi oko 8,6 milijardi evra, ali bra- Prema wegovim re~ima, Rusiji jed-
zilski zvani~nici nisu potvrdili tu cifru. nostavno vi{e ne}e biti potreban niz
Brazilski predsednik Lui{ Iwacio Lula da Silva pozdra- skupih programa.
vio je sporazum, koji je potvrdio zna~aj Brazila i dodao da }e voj- Ameri~kim planom za razme{tawe
ni transportni helikopteri i podmornice omogu}iti Brazilu bo- protivraketnog {tita obuhva}eno je po-
qu za{titu svojih izvora i teritorije. stavqawe presreta~a raketa u Poqskoj i
Lula je pro{le nedeqe predstavio novi strate{ki odbram- radara u ^e{koj. Va{ington tvrdi da mu
beni plan, ~iji prioriteti su za{tita Amazona i novoprona|enih, je {tit potreban kako bi se za{titio od
ogromnih rezervi nafte du` wegove obale. Ne radi se o naoru- eventualnih napada Irana ili Severne
`awu za napad na bilo koga, ve} o vojnoj odbrambenoj mo}i, re- Koreje, ali Moskva postavqawe {tita
kao je Lula na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Sarkozi- vidi kao pretwu Rusiji.
jem u Rio de @aneiru.

9
H E K L E R O V I
Po meri
specijalaca
Da je H&K renomi rana
firma ko ja se ce ni i po{tuje
{irom sve ta sve do~i i
~iwenica da su pri likom
konverzije po nudili i novo
re{ewe u ka libru
7,62 h 51 mi limeta ra HK417.
Taj model direktan je odgovor
i konkurencija SCAR,
jer su specijalne
jedinice zahtevale
oru`je i u tom
kalibru.
10
N O V I M O D E L I
merika, jedina velesila, i danas muku
A mu~i sa streqa~kim oru`jem, iako su
poznati i priznati proizvo|a~i vatre-
nog oru`ja. Posle Drugog svetskog rata
u pe{adijskim jedinicama imala je naj-
vi{e vrsta kalibara. Jo{ tada su wene po-
zadinske jedinice imale problema oko
snabdevawa.
Da bi se stvorio jedinstveni kalibar
za Alijansu, raspisan je me|unarodni kon-
kurs za streqa~ko oru`je ameri~ke vojske.
Prijavilo se nekoliko modela, doma}ih i
stranih, a na testirawu najboqe rezultate
pokazao je belgijski FN FAL. Takvo
stawe Amerikanci nisu bili
spremni da priznaju. Zato su
P U [ A K A
uzeli najboqe od svih prijavqenih modela i
sklopili ~uvenu ameri~ku pu{ku M16.
Neposredno pred bankrot, firma koja
je konstruisala M16 uspela je da proda pro-
totip tada nadaleko znanom Colt-u, a oni su
preuzeli i kompletan projektantski tim.
Ulo`ili su sve` kapital i otklonili nedo-
statke pa je proizvodwa zapo~ela. Me|utim,
i ta pu{ka je odbijena na konkursu. ^ak je ta-
da{wi predsednik Ximi Karter bio anga-
`ovan kao mirovni sudija izme|u firme Colt
i General{taba.
Neuspele modifikacije
Colt je tra`io da se ponove testirawa
oru`je i odmah je po~ela agresivna medijska
kampawa. Bio je sumwiv i sam moto kampawe.
Tvrdili su da su proizveli oru`je koje ne
treba uop{te da se ~isti. Medijska kampa-
wa iskori{}ena je za prolaz ka samom vrhu
General{taba. Na kraju su dobili dozvolu i
zapo~eli proizvodwu.
15. januar 2009.

HK416
U to vreme zapo~eo je i rat u Vijetna-
mu. Amerikanci su skupo platili medijsku
kampawu koju je pokrenuo Colt. Uvidev{i gre-
{ku, u toj firmi po~eli su da usavr{avaju
pu{ku M16 i ubrzo se, kao novina, uz wu po-
javio i pribor za ~i{}ewe. Pu{ku, me|utim,
nisu prihvatili ameri~ki vojnici. Specijal-
ci su imali veoma lo{e mi{qewe o M16 sve
dok se nije pojavio mnogo boqi model pod
oznakom M4. Ni to nije doprinelo da se
promeni mi{qewe o ameri~koj M16.
Najve}i udarac pu{ka je do`ivela u
Iraku, kada su ameri~ke zelene beretke ko-
ristile PPS 41 (~uveni {pagin iz Drugog
svetskog rata) tokom pretresa Faluxe. Uo-
bi~ajena slika sa rati{ta bila je tada
ameri~ki vojnik na le|ima nosi karabin
M4, a u ruci dr`i neki od modela AK.
Princip rada M16 bio je oduvek pro-
blemati~an barutni gasovi odvodili su se
direktno na glavu zatvara~a i tu se talo`i-
li, pa ako se pu{ka nije redovno ~istila do-
lazilo je do zastoja. Ako se i ~istio zatva-
ra~, nije se mogao o~istiti uzani kanal, sme-
{ten u unutra{wosti sanduka, kroz koji se
odvode barutni gasovi na samo ~elo zatva-
ra~a.
Kasnije modifikacije donele su mawa
poboq{awa pu{ke, ali nisu prevazi|eni
osnovni problemi. Zato se kod svih modela
automatskih juri{nih pu{aka posle M16 ni-
je primewivao wen princip rada odvo|e-
wa barutnih gasova direktno na ~elo zatva-
ra~a. Pored problema sa odvo|ewem barut-
nih gasova te{ko}e je stvarao i okvir pu{ke.
Amerikanci su pojedina re{ewa uspe{no
nametnuli u Natou, pa se sa sli~nim proble-
mom suo~avaju mnoge zemqe koje su u naoru-
`awe usvojile tu pu{ku.
Da bi ipak za{titili M16, Amerikan-
ci su na jedinoj uspe{noj varijanti ponudili
vanserijsku preciznost te pu{ke. Re~ je o ka-
rabinu M4. Ali, ni on nije uspeo da prome-
ni uverewe da se M16 mora zameniti. Pre-
ma zvani~noj verziji, Kopnene snage Ameri-
ke trebalo bi da se u najbli`oj budu}nosti
opreme novim HM8 pu{kama, iako se ~ak i
one dovode u pitawe. Pored toga, prve za-
mene koje su ponu|ene za M16 i M4 a to su
A3 i A4 (SOPMOD i SOCOM) nisu u`iva-
le poverewe specijalaca.
Nem ci pro tiv
Bel gi ja na ca
Na svetskom tr`i{tu pojavila se nova
pu{ka, koja je na konkursu u Americi pobe-
dila ~ak i G36. Re~ je o belgijskom FN FNC,
nazvanom SCAR. Iako su G36 i SCAR dve ve-
oma kvalitetne pu{ke, nijanse su odlu~ile
da pobedi belgijski kandidat.
Heckler & Koch preduzeo je tada novu
strategiju pa je ponudio povoqnu cenu (za-
hvaquju}i principu konverzije postoje}eg
Refleksni ni{an
oru`ja), ali i promovisao ameri~ki ponos.
Takav na~in popravke ve} postoje}eg oru`ja
stru~wacima u H&K uop{te nije bio novost
jer su pritekli u pomo} Englezima kada su
pre izvesnog vremena doterali engleski
ponos L85.
Prvo je ponu|eno re{ewe za malo vi-
{e favorizovan karabin M4. Problema-
ti~ni princip rada, koji je bio primewen
na M4 (direktno dejstvo gasova na ~elo za-
tvara~a), zamewen je pozaj-
micom barutnih gasova sa
klipom kratkog hoda (a to je
sli~no i kod G 36 pu{ke). Taj
sistem obezbe|uje da se do-
wi deo sanduka sa rukohva-
tom, selektorom paqbe i te-
leskopskim kundakom (koji je
veoma omiqen kod Amerika-
naca, a kod ostalih izaziva
odre|ene sumwe, kao {to su
dovoqna ~vrsto}a oslonca,
a zatim i re{avawe proble-
mati~ne situacije kundakom)
zadr`i, jer novi sistem ra-
da ta~no staje u dowi deo
sanduka.
25
Sistem savr{eno funkcioni{e kod
svih du`ina cevi koje firma H&K nudi, u dve
karabinske i dve pu{~ane verzije 267 mm
(10,5 in~a ekvivalent kratkom karabinu
CAR-15), 368 mm (13,5 in~a kao dugi kara-
bin M4), 419 mm (16,5 in~a sredwa vari-
janta) i 508 mm (20 in~a kao M16).
Cev je izra|ena tehnologijom hladnog
kovawa, karakteristi~nom za tu firmu, od
najkvalitetnijih ~elika, tako da se posti`e
veoma dug radni vek. Pomiwu se i karakte-
ristike da i posle 20.000 ispaqenih meta-
ka ne smawuje preciznost i po~etnu brzinu.
U novi komplet uvr{en je i novi rotacioni
zatvara~ sa sedam ispusta, te povratna
opruga, pri ~emu je posebna pa`wa posve}e-
na pove}awu pouzdanosti izvlaka~a i wego-
ve opruge.
Kada je zamewen gorwi i predwi deo
oru`ja, konstruktori su iskoristili da
oru`je opreme i sa Picatinijevim {ina-
ma sa dowe i obe bo~ne strane postavqe-
na je {ina sredwe du`ine, a sa gorwe stra-
ne celom du`inom. Na wih se mogu postaviti
razli~iti optoelektronski ure|aji za ni{a-
wewe i osmatrawe, ali i ostala pomagala
poput predweg takti~kog rukohvata, baterij-
ske lampe i sli~no. Uslov je da imaju sistem
montirawa STANAG 1913.
Zahvaquju}i Picatinijevim {inama,
sa dowe strane omogu}eno je postavqawe i
potcevnih baca~a granata koje koriste snage
Natoa. Trenutno je me|u wima najzastupqe-
nija ameri~ki M203, dok za wim ne zaostaje
ni nema~ki AG 36/AG-C, odnosno najnoviji
AG416, koji ima veliku prednost u odnosu
na dosada{we tipove, jer se novi nema~ki
baca~ granate otvara u stranu i mo`e da ko-
risti svu municiju istog kalibra, bez obzi-
ra na wihovu du`inu. Na taj na~in porastao
je mogu}i izbor municije.
Me|u takvu municiju spada i ona koju
koriste unutra{we snage bezbednosti (po-
licija i antiteroristi~ke jedinice), poput
neubojnih granata, suzavac ili flr{, koji
se koriste za razbijawe demonstracija. Po-
red potcevnih baca~a uspe{no se mo`e mon-
HK417
11
 OSNOVNI TT PODACI Od go vor kon ku ren ci ji
Da je H&K renomirana firma koja se
ceni i po{tuje {irom sveta svedo~i i ~iwe-
nica da su prilikom konverzije ponudili i
novo re{ewe u kalibru 7,62 h 51 milimeta-
ra HK417. Taj model direktan je odgovor i
konkurencija SCAR, jer su specijalne jedini-
ce zahtevale oru`je i u tom kalibru.
Pu{ka HK417 koristi klasi~an okvir
od 20 metaka za razliku od starijeg HK G3
modela. Pored toga, model 416 lako se mo-
`e prepraviti u 417, gde se mewa kalibar,
ali ne i du`ina cevi. Promenom na kundaku
dobije se preklapaju}i kundak, ne{to sli~-
no modelu G 36, a na taj na~in veoma malo
i kompaktno oru`je dugo svega 600 milime-
tara sa otvorenim i 450 sa preklopqenim
kundakom.
Kada bi se zanemario razvoj novog met-
ka, koji su osmislili Amerikanci, problem i
izgled budu}e pu{ke i karabina za potrebe
ameri~ke vojske bio bi ve} re{en. Trenutno
se u ameri~kim specijalnim jedinicama na
HK417

tirati i sa~marica pumparica Masterkey ili

poluautomatska sa~mara HM - 26. HK416

Za me na okvi ra
Firma H&K poku{ala je da prevazi|e
i problem okvira pu{ke. Posle polimernih
okvira koristili su najpre leguru aluminiju-
ma, koja je bila 250 grama te`a od polime-
ra, ali su se, na kraju, opredelili za ~eli~-
ni okvir, koji je od 30 do 50 odsto ~vr{}i i
pouzdaniji prilikom upotrebe. Taj program
nije novina, jer je renomirana firma dugo
prisutna na ameri~kom tr`i{tu ~eli~ni
zakrivqeni banana okvir koji ima kapa-
citet od 30 metaka i prilago|en je usadniku
kod M16 i M4 modelu oru`ja. Za takve okvi-
re stru~waci H&K opredelili su se jer su HK417
pokazali dobre rezultate. I prilikom do-
terivawa engleskog M85 razvili su takav
okvir. On se pokazao pouzdanim, jer posle
ispaqenih pola miliona metaka u svim kli-
matskim uslovima (kontinentalne, pustiwske,
arti~ke klime) nije se deformisao. rati{tima u Iraku i Avganistanu koristi od-
Za potrebe mornari~kih jedinica H&K
re|eni broj konverziranih HK416.
razvio je novi okvir, kapaciteta 20 metaka,
koji je na fini{u presvu~en specijalnom ma- U slu~aju da novi kalibar 6,8 h 43 SPC
som, otpornom na slanu vodu koja spre~ava (danas predstavqa mo`da i najuspe{niji
r|awe. kompromis izme|u postoje}ih 5,56 h 45 mm i
Sve prepravke bile su isplative, jer je 7,62 h 51 mm), koji su donekle prihvatili i
nabavna cena takvog oru`ja bila ni`a u od- sami ameri~ki specijalci, zadovoqi sve po-
nosu na HM8 sa odgovaraju}om cevi, a po- trebe i testove, mo`da }e se u rukama ame-
stignuta je ve}a je pouzdanost i jednostavni- ri~kih vojnika na}i opet neka nova pu{ka
je odr`avawe nego kod M4. I obuka na novim ili konverzija stare ili ~ak HM8 ili SCAR,
konverziranim modelima bila je br`a, jed- u zavisnosti od toga koja }e br`e uspeti da
nostavnija i jeftinija, jer je dowi deo oru`- Tandem
okvir prilagodi novi kalibar svome oru`ju.
ja ostao isti kao kod M4.
I{tvan POQANAC

12 15. januar 2009.

 N E K I N O
No vo me sto ro bo ti zo va nih
ure |a ja u voj noj ve {ti ni
Tra ga we za uni ver zal nom
bor be nom plat for mom
Tvor ci no ve te o ri je
ra to va wa ima ju u vi du
in te gra ci ju ma lih i ve }ih
ju ri {nih ro bot skih vo zi la
na da qin sko upra vqa we i
wi ho vo ko ri {}e we kao
po dr {ku bor be nim
oklop nim vo zi li ma sa
po sa dom u tak ti~ kim
dej stvi ma Ame ri~ ki
kop ne ni na pad ni si stem
bu du} no sti ob je di ni }e
po dat ke iz si ste ma za
osma tra we boj nog po qa
na bes pi lot nim le ti li ca ma,
vi {e funk ci o nal nim ro bo ti ma
i sa so fi sti ci ra nim
ure |a ji ma za iz vi |a we
Bor be ni si stem bu du} no sti
FCS je za ame ri~ ku Kop ne nu
voj sku naj va `ni ji pro gram
mo der ni za ci je i opre ma wa
za na red ne de ce ni je
V I R O B O T I
Mehani~ka
mula
Sa razvojem informati~kih i ostalih
nau~nih oblasti uznapredovala su is-
S tra`ivawa u robotici i za mirnodop-
ske i za vojne potrebe. Mnogi mirno-
dopski projekti mogu se uspe{no preo-
rijentisati za vojnu svrhu. Sve vi{e je-
projekata robota koji nemaju direktnu bor-
benu upotrebu, ali istra`ivawa u tom prav-
cu ne prestaju. U oblasti neborbenih robo-
ta, posle robota bolni~ara, nastavqena su
istra`ivawa u oblasti transporta i logi-
stike. Nije samo re~ o vozilima za tran-
sport na to~kovima ili gusenicama ve} i o
robotima koji hodaju. Zajedni~ki naziv za tu
oblast jeste vi{enamenska upotrebqiva sa-
obra}ajna sredstva za logistiku i opremu
(Multifunction Utility/Logistics and Equipment
Vehicle MULE). Re~ je, pre svega, o robot-
skim vozilima (bez voza~a) kojima se upra-
vqa sa daqine.
Takva vozila mogu se upotrebqavati za
prevoz opreme, municije, goriva, rezervnih
delova i za ostale logisti~ke zadatke. Drugu
vrstu ~ine robotska vozila za ispitivawe i
~i{}ewe minskih poqa. U wih spadaju i
transportna sredstva za izvla~ewe rawe-
nika, ga{ewe po`ara i pronala`ewe po-
25
vre|enih u ru{evinama. Vi{e timova istra-
`uje i kori{}ewe robotizovanih ure|aja za
~i{}ewe cevovoda, kanalizacionih i venti-
lacionih sistema, te za protivteroristi~ku
za{titu.
Skra}enica MULE asocira i na jednu,
ve} du`e vremena zaboravqenu tovarnu `i-
votiwu mulu. U brojnim ratovima ameri-
~kom gra|anskom, Prvom i Drugom svetskom
ratu, ali i u savremenim ratovima kori-
stila se za transport hrane, borbene opre-
me i naoru`awa, posebno u planinskim pre-
delima. Zato nije ni ~udno {to jedan od pro-
jekata podse}a na mehani~ku mulu i kre}e se
na ~etiri noge.
Borbeni juri{ni
roboti
U projektu vi{enamenske platforme
MULE re~ je o vozilima na daqinsko upra-
vqawe, koja se koriste u pe{adiji (Unman-
ned Ground Combat Vehicle UGCV). Me|u
wima su borbeni napadni roboti, vozila na
daqinsko upravqawe za izvi|awe, automat-
ski pokretni sistemi za protivminsku borbu
i sistemi za satelitsku komunikaciju, navi-
13
gaciju i upravqawe artiqerijskom vatrom.
Pomenuti projekti su u fazi testirawa do
2010. godine. Borbeni roboti samohodne
platforme, na sebi imaju osmatra~ke na-
prave (kamere i senzore), navigacione i
druge podsisteme za orijentaciju, ure|aje za
otkrivawe mina, naoru`awe i ostalu
potrebnu opremu. Osmi{qeni su
tako da se mogu koristiti vi-
{enamenski i za borbene i
za neborbene potrebe. Pro-
cewuje se da }e u naoru`awu
i opremi savremenih kopnenih
vojski biti u narednih 15 do 20
godina. Ameri~ki stru~waci, dakle,
nameravaju da naprave univerzalnu ro-
botizovanu platformu, koja je mo`e da nosi
razli~ite borbene i neborbene sisteme.
Jedno takvo vozilo, odnosno platfor-
ma MULE, te{ka oko 2,5 tona, testira se na
poligonu Velika prerija (nadomak Dalasa u
Teksasu, SAD). Vozilo ima {asiju nalik ma-
wem oklopnom vozilu sa {est to~kova. Sva-
ki to~ak ima samostalan pogon, {to omogu-
}ava kretawe po razli~itom zemqi{tu. Na
{asiji su senzorski ure|aji, sistem za glo-
balno pozicionirawe (GPS) i ostali ekspe-
rimentalni ure|aji. Vozilom upravqa ope-
rater, be`i~nom vezom. On nosi {lem sa
vizirom na kome se projektuje slika koju do-
stavqaju senzori i kamere na vozilu. Ure-
|aji za upravqawe, u obliku konzole za kom-
pjuterske igrice, sme{teni su u komandno
vozilo. Sve se kontroli{e preko Xbox 360
kontrolora, povezanih na kompjuter sa pro-
cesorom Pentium III (Xbox je firma koja pro-
izvodi veoma kvalitetne be`i~ne kontrolo-
Robotsko odeqewe
U ameri~kim kopnenim snagama po-
stoji robotsko odeqewe (Robot Squads).
Jedinica m o`e samostalno identifiko-
vati protivni~ke ciqeve, proveravati gde
se nalaze sopstveni i protivni~ki vojni-
ci i komunicirati sa svim delovima bor-
benog poretka u toku dejstva. Primenom
te vrste robotskih sistema smawuju se
qudski gubici izvi|a~i vi{e nisu u pr-
vim borbenim redovima. Efikasnije je i
upravqawe vatrom. Ameri~ka vojska po-
~ela je da koristi prve kopnene borbene
robote u istoriji ratovawa 2007. godine.
14
Multifunction Utility-Logistics
and Equipment Vehicle
(MULE)
re za kompjuterske igrice). Program je izra-
|en na Linux platformi. U komandnom vozili
nalaze se ure|aji kojima se mo`e zumirati
slika sa kamera, odrediti daqina do ciqa
i navoditi artiqerijska vatra na pokretne
ciqeve, ukoliko postoji opti~ka vidqivost.
To je jedan od projekata Odbrambene
agencije za napredne projekte i istra`iva-
wa (DARPA Defense Advanced Research Pro-
jects Agency) ameri~kog Ministarstva od-
brane. Agencija je sme{tena u Arlingtonu, u
dr`avi Virxinija. Kod robota na daqinsko
upravqawe tipa MULE naj~e{}e se prime-
wuje tehnologija koja je ranije razvijena na
bespilotnim letilicama.
Projekat platforme MULE zapo~eo je
2001. godine, a premijerno je upotrebqen
2008. godine. Realizovan je samo 80 odsto.
Ne ~ekaju}i da se projekat zavr{i, Kopnena
vojska SAD i Korpus mornari~ke pe{adije
naru~ili su 6.000 takvih vozila za dejstva u
Iraku i Avganistanu. Borbeni deo projekta
za taj prostor nazvan je kopneno vozilo bez
voza~a (Unmanned Ground Vehicles UGVs).
Tri robota tipa SWORDS (Special Weapons
Observation Remote Direct-Action System) ispo-
ru~ena su u junu 2008. godine snagama u Ira-
ku, a naoru`ani su mitraqezom M249. Pr-
vo vatreno kr{tewe do`iveo je robot koji je
dodeqen Tre}em armijskom pe{adijskom di-
vizionu za osmatrawe u mirovnim i za{tit-
nim operacijama. Sli~an robot, nazvan Gla-
dijator, isporu~en je Korpusu mornari~ke
pe{adije u Iraku.
Prikaz kretawa
MULE robota
Smatra se da }e pomenuti roboti do-
prineti razvoju takti~kih postupaka prili-
kom ratovawa u urbanim sredinama. Zbog
toga je DARPA uvrstila robotska vozila MU-
LE i u projekat Urbani izazov (DARPA Urban
Challenge). Projekat se nastavqa razvojem
senzora sa softverom za prepoznavawe
objekata na boji{tu vozila, zemqi{ta, dr-
ve}a, qudi, zgrada i naoru`awa. U
tom pravcu razvija se i 3D LA-
DAR (laser radar) sistem. On
treba da omogu}i trodimenzi-
onalni prikaz boji{ta, a po-
vezan je sa ure|ajem za odre-
|ivawe koordinata stajne ta~-
ke GPS. U trodimenzionalnom
pregledu povr{ine zemqi{ta koja
se osmatra, daje detaqne vizuelne topo-
grafske podatke i geografsku mikropoziciji
objekata.
Varijante
Pored borbene varijante robota po-
stoje jo{ dve transportno i MULE vozilo
za protivminsku borbu. Protivminski robot
ima radar koji detektuje mine u zemqi (gro-
und-penetrating radar) i mo`e da neutrali{e
minske elektronske komponente. U projektu
je i varijanta lakog juri{nog robota (Assault
Light) za protivtenkovsku borbu. On bi bio
naoru`an protivtenkovskim raketama, ali i
lakim mitraqezom za dejstvo protiv pe{a-
dije koja prati tenkove.
Pogon MULE UGV (Unmanned Ground
Vehicle) robota je hibridni elektro-dizel
motor. Svaki to~ak posebno pokre}e elek-
tri~ni motor, dok dizel-motor daje pogon ge-
neratoru koji stvara struju. Kako ka`u kon-
struktori, na robotu MULE bi}e ugra|eno
jo{ desetak razli~itih alata za odr`avawe
instalacije i mehani~kih delova.
Kompjuter ima tri seta za autonomni
navigacioni sistem (ANS), upravqawe vozi-
lom (VMS) i za upravqawe vatrom (Battle
Command System).
Razra|ena je borbena upotreba robo-
ta MULE, a obezbe|ivawe pokreta jedinica.
Oni su tokom 2008. godine postali osnovni
~inioci upravqawa pokretima konvoja vo-
zila svim voza~ima u koloni dostupni su
podaci koje robot dobije senzorima. Na taj
na~in, svaki voza~ ima isti pregled stawa
na putu i u {irem okru`ewu, kao i operater
na robotu MULE.
Predlo`eno je da se takvi roboti ma-
sovnije koriste narednih {est godina oko
6.000 komada posebno za dejstva u urba-
nim sredinama. ^ete bi imale po dva borbe-
na robota. To omogu}ava da se podaci dobi-
jeni osmatrawem pomo}u senzora automatski
prora~unavaju i precizno odrede koordinate
dejstva protivni~kog oru|a ili oru`ja.
Operativci u kopnenim snagama ame-
ri~ke vojske u Iraku smatraju da je robot
MULE ve} sada spreman za borbenu upotre-
15. januar 2009.

bu, jer je test pro{ao bez problema. On do-
nosi zna~ajne novine kojima se borbena dej-
stva kopnenih snaga, posebno na nivou
osnovne borbene jedinice, ~ine efikasni-
jim. Zbog toga komandanti snaga u Iraku za-
nemaruju finese kojima in`iweri, tvorci
robota, `ele da kompletiraju projekat. In-
`ewerima je va`no i da finalizuju komand-
no vozilo, ali i ostale aspekte upravqawa
robotom radio-vezom. Roboti su dobro pri-
hva}eni me|u ameri~kim vojnicima i Iraku
i Avganistanu.
^etvorono`ni
nosa~ tereta
Ameri~ka kompanija Boston dajnamiks
(Dynamics) nedavno je prikazala robota koji
bi trebalo da zameni tovarnu `ivotiwu, mu-
lu ili magarca, na koga podse}a robot tipa
MULE, a koga je kompanija nazvala BigDog.
Robot izgleda kao ~eli~na kutija du`ine me-
tar, visine 75 santimetara, sa dva para no-
gu sli~nih predwim nogama magarca. Noge su
okrenute jedne prema drugima. BigDog hoda,
tr~i, savla|uje uzbrdice i nizbrdice i odr-
`ava ravnote`u ~ak i po veoma grubom tere-
nu. Ni sna`an udarac nogom ne mo`e da ga
obori. Ugra|eni kompjuter, uz pomo} razli-
~itih senzora, kontroli{e pokrete, dok pra-
vac kretawa mo`e da se zadaje daqinskom
komandom. Kre}e se brzinom od oko pet ki-
lometara na sat, savla|uje uspon od 35 ste-
peni i nosi koristan teret od 60 kilograma.
Kompanija Boston dajnamiks se nada da }e ga
usavr{iti toliko da ga ameri~ki vojnici mo-
gu koristiti kao tovarnu `ivotiwu.
Novu porodicu vi{enamenske robotske
platforme ~ine roboti tipa BigDog, ~iji se
razvoj odvija pod okriqem firme Boston daj-
namiks, a finansira ga Agencija DARPA. Za
razliku od guseni~ara i to~ka{a, ~etvoro-
no`ni robot nalikuje muli, me{ancu izme|u
kowa i magarice. Mo`e da hoda ili tr~i, pe-
we se i spu{ta po nepristupa~nom terenu.
Za pogon se upotrebqava benzinski motor,
koji pokre}e hidrauli~ki sistem za kretawe.
Eksperimenti{e se i sa motorom koji pokre-
}e gas. Robot ima tri motora, od ~ega su dva
elektri~na. Zaista li~i na `ivotiwu i u sta-
ARV-A
ARV-A (Armed Robot Vehicle Assa-
ult) jeste borbeni model robota zasno-
van na platformi MULE, koja se kori-
sti za prenos tereta. Robotom vojnici
mogu upravqati ru~no, radio kontro-
lom, ali postoji i autonomni rad u kome
on sam prati vojnike. ARV-A je borbena
verzija teretnog robota naoru`ana ra-
ketama dugog dometa, automatskim topom
i mitraqezima. Popis naoru`awa na
ARV-A ~ini ga jednom od najopasnijih ro-
botskih platformi.
Univerzalno postoqe
Za kori{}ewe naoru`awa sa robotskih
platformi napravqeno je univerzalno po-
stoqe, na koje se mogu postaviti mitraqezi,
baca~i biber-spreja, lanseri granata i lan-
seri protivtenkovskih raketa Hellfire. Na
Gladijatoru, takti~kom zemaqskom vozilu
na daqinsko upravqawe, koje se koriste u
Korpusu mornari~ke pe{adije u Iraku, na-
me{ten je vi{enamenski juri{ni lanser
(Shoulder-launched, Multi-purpose Assault Wea-
pons SMAW). SMAW je namewen za uni{tva-
we bunkera, dejstvo po oklopnim vozilima
ili po fortifikacijskim utvr|ewima. Na is-
to postoqe mogu}e je postaviti i mitraqeze
M240 i M249, laki prenosni sistem za za-
dimqavawe, sistem za razminirawe i pra-
vqewe prolaza u preprekama. Re~ je o lakom
sistemu u transportnoj kutiji, kojeg ina~e no-
si jedan vojnik na le|ima. Pre upotrebe ku-
tija se postavi na zemqu, otvori i na wu se
wu je da se pona{a kao `ivotiwa na razli-
~itim vrstama terena. Hidrauli~ne noge mo-
gu da apsorbuju udarce i zahvaquju}i dobrim
senzorima odr`avaju ravnote`u promenom
koraka.
Ugra|en kompjuter kontroli{e kreta-
we, servo-ure|aje i brojne senzore. Kon-
trolni sistem upravqa pokretima nogu, ba-
lansom tela, orijentacijom u prostoru i na
zemqi{tu i reguli{e racionalnu potro{wu
energije. Senzori za kretawe prate polo`aj
tela robota, silu koja se koristi za hodawe,
dodir sa tlom, raspored i pokrete tereta.
Stereo-sistem osmatrawa kontroli{e kon-
figuraciju zemqi{ta, a laserskim `irosko-
pom se odr`ava ravnote`a. Ostali senzori
proveravaju polo`aje tela u odnosu na
spoqno okru`ewe, upravqaju hidrauli~nim
delovima, mere temperaturu, kapacitet ba-
terija i ostale podatke neophodne za funk-
cionisawe.
Eksperimentalni model kre}e se brzi-
nom od ~etiri do pet kilometra na sat, sa-
vla|uje razli~ite nagibe zemqi{ta, {qun-
kovito, kamenito i pe{~ano tlo, kre}e se i
po ledenoj povr{ini, a mo`e poneti teret
Platforma MULE robota
25
utvrdi lansirna cev u koju se postavi raketa.
Na raketu se pove`e traka sa nosa~ima eks-
plozivnih puwewa. Kad se raketa ispali u
pravcu prepreke ona za sobom vu~e traku sa
eksplozivom. Nakon {to se prebaci preko
prepreke aktivira se puwewe ~ijom eksplo-
zijom se pravi prolaz u preprekama. Eksplo-
zija u minskom poqu aktivira i mine, prave-
}i tako prolaz za kretawe vojnika.
Pomenuto naoru`awe, senzori i ala-
ti predvi|eni su za lake MULE platforme.
Za te{ke platforme predvi|ena su ve}a
oru|a kao {to su minobaca~i, lanseri pro-
tivtenkovskih raketa i ostala oru|a ve}eg
kalibra.
MULE platforma sa daqinskim upra-
vqawem treba da bude univerzalno posto-
qe za vi{enamensku primenu razli~itih
senzora, oru|a i oru`ja, sredstava za ko-
munikaciju, ~ime se obezbe|uje koordina-
cija ili sadejstvo borbenih ~inilaca u tak-
ti~koj situaciji.
od oko 145 kilograma. Prototip je, najpre,
testiran u laboratorijskim uslovima, na
normalnoj povr{ini, kamenim kockama i za-
le|enom podu. Jedan od testova sastojao se u
tome da operater sna`no {utne nogom ro-
bota dok se kre}e po ledu. Robot je izdr`ao
promenu ravnote`e izazvanu udarcem i
vratio se u normalan polo`aj.
Slede}e testirawe izvedeno je u real-
nim terenskim uslovima, na glatkoj {umovitoj
zaravni, po kojoj je opalo li{}e, du`ine oko
deset kilometara, sa teretom od 135 kilo-
grama. Testirani su lak i ubrzan hod, prome-
na pravca kretawa, izbacivawe iz ravnote-
`e udarcem sa strane i kretawe po ledu.
Slede}a provera obavqena je usavr{enim
robotom, nazvanim hodaju}i sistem za po-
dr{ku jedinice ranga voda (Legged Squad
Support System L3), koji ima pogon na plin-
ski motor. Robot je nosio teret od 180 kilo-
grama, na relaciji od 30 kilometara, razli-
~ite konfiguracije zemqi{ta, u dnevnim
uslovima. Proveravano je kako senzori ro-
bota reaguju na razli~itu podlogu, kako nosi
i vu~e teret i izbegava drve}e ispred sebe.
Na kraju je testiran robot na gasni pogon,
15
 optere}en teretom od pola tone. I taj test
pokazao je da takva vrsta robota mo`e da se
iskoristi u slo`enim i u ekstremnim uslo-
vima. Sa teretom je ma{ina tr~ala i hodala
naizmeni~no petnaestak kilometara, na tem-
peraturi od 48 stepeni Celzijusa, u vodi,
blatu, po ki{nom i sne`nom vremenu, u dnev-
nim i no}nim uslovima. Nakon svih testova
zakqu~eno je da robot mo`e slediti vojnika,
obezbediti orijentaciju i odre|ivawe staj-
ne ta~ke pomo}u GPS-a. Tako|e razume i gla-
sovne ili komande pokretima ruku. Vojnici
koji su testirali robota govorili su u {ali
da razume i pantomimu.
Robotom se ne mora upravqati xojsti-
kom ili pomo}u neke druge konzole. On se
pona{a autonomno i u duhu zapovesti vodi-
~a. Laserski senzori obezbe|uju orijenta-
ciju u odnosu na okolne objekte. Slede}i te-
stovi bi}e jo{ slo`eniji.
Senzorni kojima je robot opremqen
brzo detektuju promene zemqi{ta, {to mu
obezbe|uje aktivno balansirawe, ~ak i kad
je sna`nim udarcem izba~en iz ravnote`e.
Prema re~ima direktora projekta Marka
Rajberta, ravnote`u obezbe|uju ~etiri noge
koje su stalno u pogonu. Kontroli{e ih spe-
cijalno projektovan ra~unar. Robot mula
mo`e savla|ivati uspone i pad terena do 35
stepeni. Najboqe se pona{a ako je optere-
}en teretom koji je jednak wegovoj masi. Naj-
ve}i problem predstavqa kretawe robota
uz stepenice, posebno po strani i bo~no.
Roboti~ar Darvin Koldvejl sa univer-
ziteta u Salfordu (Velika Britanija) isti-
~e da su prednosti robotizovane mule brzo
i stabilno kretawe i reagovawe na prome-
DelFly Micro
RC Dra gonFly
Verovatno gra|ani u budu}nosti ne}e
strahovati od velikih robota, krcatih ra-
ketama i mitraqezima, ve} od minijaturnih
nadzornih i {pijunskih ure|aja. Kameri s
mikrofonima, ugra|enoj u minijaturni ro-
bot RC DragonFly, malo {to }e proma}i, dok
}e prisutnost robota zasigurno proma}i
onome ko ga promatra. Namewen je za pro-
nala`ewe unesre}enih u katastrofama.
16
nu ravnote`e, zahvaquju}i inteligentom
softveru koji pokre}e ra~unar.
Tre}a vrsta robota
Roboti koji se kre}u bez to~kova ili
gusenica jesu tipa RHex. Umesto standard-
nog pokretnog dela imaju savijene opruge
bez zglobova. Takav pogon obezbe|uje sta-
bilnu pokretqivost na raznolikom terenu Climbing-
kamewu, ravnom poqu, pesku, vegetaciji, robot-koji se
ali i na pragovima `elezni~kih pruga i pod pewe uz zid
vodom. Tako|e se wime daqinski upravqa.
Operater je udaqen oko 600 metara i ko-
risti konzolu sa xojstikom i upravqa~ke
tastere. Podatke dobija pomo}u linka sa
senzora na robotu, spoqne kamere i ure-
|aja za orijentaciju (ili navigaciju na vo-
di). Za orijentaciju se koristi GPS ure|aj,
a za navigaciju odgovaraju}i trodimenzio-
nalni senzori koji govore o polo`aju ro-
bota na vodi ili u dubini.
Za vojne potrebe razvijaju se i roboti
koji mogu da se kre}u po vertikalnim povr- Hedge podvodni
robot
{inama, poput zidova vi{espratnica, ili da
se pewu po drve}u. To su roboti tipa RiSE. Za Hedge robot
pewawe koriste mehani~ke mikrokanxe ili
Caterpillar
vakuumske sisaqke. Te{ki su oko dva kilo-
grama, a du`ina im je oko 25 santimetara,
dok brzina kretawa iznosi do tri metra u
sekundi. Eksperimentalni modeli imaju dva
elektri~na motora. Kretawe i orijentacija
se prate ra~unarom, koji obezbe|uje i komu-
nikaciju izme|u robota i operatera, odno-
sno prenos slike i podataka koje primaju ro-
botski senzori. Senzori su povezani na jed-
nu mernu jedinicu, gde se podaci upore|uju
kako bi se obezbedili polo`aj i kretawe ro-
bota preko kontakata koje robot ima na no-
gama. Razmatra se i mogu}nost da se slede}a
generacija robota RiSE kre}e po vertikalnim telicama i ostalim sistemima za ~ije upra-
povr{inama pomo}u suve adhezije. vqawe nije potreba qudska ruka.
Re~ je o ~etvoroto~ka{u kojim upravqa
Robot Gvardijum ~ovek iz posebne komandne sobe, koja se na-
lazi daleko od bojnog poqa. Robot na sebi
Izrael tako|e ima robote u vojnim je- mo`e da ima kamere, opremu i senzore za
dinicama. Oni vide i u mraku, nikada ne no}no osmatrawe, ali i te{ko naoru`awe.
spavaju na stra`i, a mogu da nose vi{e od Robotu je smawena mogu}nost samo-
300 kilograma tereta. Gvardijum je robot stalnog upravqawa, a prate}i programira-
na daqinsku kontrolu, vozilo kome ne treba ne putawe, gvardijum mo`e sam da patro-
voza~. Razvila ga je firma G-Nius Unma- lira du` ogra|enog prostora ili kroz grad,
ned Graund Sistems. Vlasni{tvo je izrael- jer ima sposobnost da se sna|e na raskrsni-
ske vojske i uskoro }e se na}i u prvim bor- cama, u saobra}aju i s oznakama na putu. Ka-
benim redovima, zajedno sa bespilotnim le- mera, na ~iji snimak se oslawa, mo`e da
skenira okolinu u krugu od 360 stepeni.
Senzori koji su ugra|eni u vozilo {aqu upo-
zorewe operateru ~im nai|e na bilo {ta
sumwivo. Na taj na~in operater mo`e da
preuzme kontrolu nad wim u bilo kom tre-
nutku ispred sebe ima dva video-ekrana i
xojstik, ali i volan i pedale za gas i ko~ni-
cu. Gvardijum ko{ta oko 600.000 dolara, a
s ugra|enim sistemom za kontrolu cena mu
dosti`e i do nekoliko miliona dolara, u za-
Robot Mosquito- visnosti od toga koja oprema }e biti insta-
anti-militant bionic lirana na vozilo.
hornet Izrael
15. januar 2009.

I britanski proizvo|a~ oru`ja BAE
sistems pokrenuo je konstrukciju elektron-
skih robota za ameri~ku vojsku i Nato, koji
bi slu`ili kao izvi|a~i. Vojnici }e ih no-
siti sa sobom do prvih borbenih linija, a
zatim }e ih malim vozilima transportovati
{to bli`e neprijatequ. Roboti }e tada iz-
laziti i kretati se sami kroz zgrade i ru-
{evine kako bi otkrili potencijalne mine,
skloni{ta ili zasede.
Projekti prvih robota-pauka su u zavr-
{noj fazi. Nau~nici se nadaju da }e se uskoro
pojaviti i elektronski leptiri. Pojedini }e
biti opremqeni malim kamerama ili senzo-
rima za otkrivawe hemijskog, biolo{kog ili
radioaktivnog oru`ja. Vojnici }e na svojim
monitorima mo}i da prate wihovo kretawe.
Direktor britanskog programa robota
za vojne potrebe Stiv Skalera najavio je da
}e biti proizvedeno vi{e razli~itih robo-
ta koji }e mo}i da sara|uju. Neki }e biti si-
}u{ni, du`ine tridesetak centimetara. Svi
}e zajedno ulaziti u istu zgradu kako bi oba-
vili razli~ite zadatke. Svaki robot, kada
zapo~ne serijska proizvodwa ko{ta}e, oko
140 evra.
Ameri~ke oru`ane snage ubrzano rade
i na razvoju robota koji bi mogli da se upo-
trebe u slo`enim borbenim situacijama za
spasavawe rawenih i povre|enih. Eksperi-
menti{e se sa prototipom hidrauli~nog ro-
bota koji bi mogao da spasava rawene voj-
nike u situacijama u kojima je to previ{e
opasno za qude. Kompanija Vekna robotiks
razvila je ~ovekolikog robota, sa sna`nim,
hidrauli~nim rukama i nogama sa ugra|e-
nim gusenicama, koje mogu da savla|uju raz-
li~ite terene, pewu se i spu{taju stepeni-
cama robot Ber. Podse}a na ~oveka u kle-
~e}em stavu, s tim {to umesto butina i ceva-
nica ima gusenice. Specijalni sistem za
odr`avawe ravnote`e omogu}ava mu da se
kre}e i sa sklopqenim i sa ispru`enim no-
gama. U uspravnom stavu visok je metar i 80
santimetara, ali ako savije noge u kolenima,
LAND Robot BigDog and
Controller
SWORDS
SWORDS sistem za izvi|awe,
osmatrawe i specijalna oru`ja (Speci-
al Weapons Observation Reconnaissance
Detection Systems) jeste borbeni robot
koji predstavqa pionira nove vrste
ratovawa borba s protivnikom vodi
se ure|ajima za daqinsko upravqawe.
To nije pametno oru`je, ve} surogat za
vojnika na bojnom poqu. Robot posedu-
je veliku preciznost, {to pove}ava
wegovu borbenu efikasnost. Mo`e da
pogodi metu veli~ine nov~i}a, sa 328
jardi. U jednom testu, SWORDS je
ostvario 70 od 70 pogodaka u centar.
SWORDS jeste najopasniji robot
koji je naru~ila ameri~ka vojska za
borbene operacije u Iraku. Opremqen je kamerama i oru`jem, a poma`e vojnicima u urba-
nim borbama, gde su qudski gubici najve}i. Robot, me|utim, nije opravdao o~ekivawa. We-
gov autonomni sistem za upravqawe zakazao je i robot je pucao onda kada nije trebalo u
bazi. Proizvedeni roboti poslani su na doradu, a postoji mogu}nost i da SWORDS posle
prepravki ne nosi oru`je.
a u kukovima se nagne sasvim napred, Ber
znatno smawuje profil, {to je zna~ajno za
borbene situacije. Wegove hidrauli~ne ruke
deluju sli~no kao viqu{kar, ali sa ne`ni-
jim pokretima, a mogu da podignu i nose te-
ret od 227 kilograma, najdu`e sat.
Operater na bezbednoj udaqenosti
kontroli{e robota daqinskom komandom, a
pomo}u video-kamera i mikrofona mo`e da
vidi i ~uje {ta se doga|a na licu mesta. Kom-
panija Vekna robotiks o~ekuje da bi testira-
we robota, u realnim uslovima, moglo da
po~ne za pet godina.
Ostali roboti
I u Japanu se razvijaju roboti razli-
~itih namena. Firma Hita~i nedavno je pri-
kazala usavr{enu verziju eksperimentalnog
robota Imju (EMIEW). On ima trup, glavu i
ruke, ali umesto nogu ima dva to~ka. Dowi
sistem za kretawe pre-
uzet je sa ameri~ke
platforme za indivi-
dualni prevoz Segvej,
koja ima samo dva pa-
ralelna to~ka, a rav-
note`u odr`ava usavr-
{enim servomotorima
i senzorima. Imju je po-
kazao izvanrednu po-
kretqivost i prili~nu
spretnost ruku. Ugra|e-
ni senzori omogu}avaju
mu da vidi i pravovre-
meno izbegne prepreke.
Pomo}u senzora
robot mo`e, me|u raz-
li~itim zvucima, odre-
diti osobu koja mu se
obra}a, sa razdaqine
od oko metra. Po{to
SWORDS robot kog je
25
naru~ila ameri~ka vojska za
borbene operacije u Iraku
ima i ure|aj za sintezu govora, Imju mo`e da
govori prili~no prirodnim glasom. Posedu-
je fond od oko stotinu re~i. Wegove ruke
imaju {est stepeni slobode, {to obezbe|uje
sasvim prirodne pokrete, a {akama mo`e
da prihvata i dr`i objekte. Za sada slu`i
samo za demonstraciju i eksperimente. Fir-
ma Hita~i }e ga, najverovatnije, zaposliti
kao turisti~kog vodi~a ili recepcionera.
Nedavno je i japanski Nacionalni in-
stitut za savremenu industrijsku tehnologiju
prikazao prototip robota HRP-2, koji govo-
ri, ~uje i razume verbalne komande. Iako su
mu pokreti pomalo kruti i spori, a glas mo-
noton, robot mo`e da, pomo}u daqinca na
grudima, ukqu~i televizor ili donese pi}e.
Za nekoliko godina ~ovekoliki robot mogao
bi da dobije posao pomo}nika u mnogim do-
ma}instvima.
Japanski Nacionalni institut razvija
i robota Promet, koji obavqa razli~ite po-
slove, reaguje na komande, prepoznaje i hva-
ta trodimenzionalne predmete. Kada mu za-
tra`ite konzervu hladnog pi}a on odlazi do
fri`idera, otvara vrata, uzima pi}e, za-
tvara vrata i donosi pi}e do sto~i}a u dne-
vnoj sobi. Pokreti su mu spori, ali konstru-
ktori ka`u da je to zato {to je pode{en na
najsporiju brzinu.
Robot mo`e i bez mikrofona da shvati
kada se wemu obra}a, a funkcioni{e tako
{to o~ima posmatra okolinu. Na wemu se
vidi kako uzajamno deluju registracija po-
kreta i vizuelno prepoznavawe. Predvi|eno
je da se koristi za pomo} qudima sa te{ko-
}ama u kretawu. Konstruktori ka`u da ro-
bot mo`e da opona{a ve}inu qudskih pokre-
ta, osim tr~awa, ali proizvedi buku zbog
metalne konstrukcije. Promet je spreman za
upotrebu, pa bi ve} 2010. mogao da poma`e
u domovima i kancelarijama {irom sveta.
17
 Robotika
Robot-riba, opremqena sa nekoliko
senzora, koju su nedavno predstavili japan-
ski nau~nici, mo`e se koristiti za posma-
trawe riba u okeanu ili za otkrivawe o{te-
}ewa naftnih platformi. Napravqen po
uzoru na koi, jednu vrstu japanskog ukra-
snog {arana, belo-crveno-zlatni robot na
daqinsku kontrolu pliva i mrda repom kao
prava riba. Ve{ta~ki {aran, duga~ak 80
santimetra, mo`e da koristi senzore u usti-
ma kako bi merio koncentraciju kiseonika u
vodi, {to je zna~ajan faktor za zdravqe ri-
ba, istakao je vo|a projekta Tecuo I}ikizaki
iz firme Rjomei Giken u Hiro{imi. [a-
ran-robot ko{tao je 30 miliona jena
(250.000 dolara). Ve}ina robota radi na
elektri~ni pogon, {to zna~i da na sebi nose
baterije ili je povezan kablovima.
Stru~waci sa Univerziteta u Teksasu
eksperimenti{u sa dve vrste ve{ta~kih mi-
{i}a, koji kao izvor energije koriste meta-
nol. Prva vrsta zasniva se na sposobnosti
`ice od nikla i titanijuma, presvu~ene pla-
tinom, da se savija i ispravqa kada platin-
ski pokriva~ do|e u dodir sa metanolom, vo-
donikom i kiseonikom. Platina reaguje sa
pomenutim gasovima stvaraju}i toplotu koja
savija `icu. Kada se gasovi uklone, `ica se
vra}a u prvobitni oblik. Drugi eksperimen-
talni ve{ta~ki mi{i} napravqen je od na-
nocev~ica presvu~enih katalizatorom. Na-
u~nici ka`u da taj mi{i} nije sna`an poput
prethodnog, ali ima potencijal da ga pretek-
ne. Etanol reaguje sa kiseonikom i kataliza-
torom stvaraju}i elektri~ni naboj koji iza-
ziva ekspanziju plo~ice od nanocev~ica. Ve-
lika prednost tog mi{i}a ogleda se u tome
{to istovremeno deluje i kao kondenzator
koji se napuni strujom za kasnije kori{}ewe.
Strategija razvoja
Jedan od programa ameri~kih robot-
skih razvojnih laboratorija jeste i projekat
za ameri~ki napadni sistem kopnene vojske
budu}nosti U. S. Army's Future Combat Sys-
tems FCS, kojim je definisana strategija
Dragon
Runner
robot
18
za unapre|ivawe borbenih i ko- Prototip
mandnih sistema u celokupnom Gladiator robota
odbrambenom sistemu. Strate-
gijski plan predvi|a integrisani
borbeni sistem, a do sada je
ostvareno samo 80 odsto projek-
ta. Vojni stru~waci koji prate
razvoj sistema FCS smatraju da
se postignutim re{ewima jo{
uvek ne obezbe|uje pokrivenost
bojnog poqa inteligentnim osma-
tra~kim sistemima, ali ni inte-
gracija borbenih sistema za dej-
stvo po protivni~kim snagama.
Pri tome, ima se u vidu in-
tegracija podataka iz sistema za
osmatrawe bojnog poqa sa sate-
lita, iz bespilotnih letilica,
multifunkcionalnih MULE robo-
ta, oklopqenih robotizovanih
vozila (Armed Robotic Vehicles ARV) mase od Borbeni sistem
9,3 tone. U razvojnim planovima zacrtano
je objediwavawe podataka sa MULE i ARV ro- budu}nosti
bota, ~ime bi se obezbedila wihova efika- Razvijawe univerzalne vi{enamenske
snost. Predvi|a se i razvija jo{ jedna vari- robotizovane platforme obuhva}eno je {i-
janta naoru`anih lakih robotizovanih juri- rim projektom Borbeni sistem budu}no-
{nih vozila ARV-A-L (Armed Robotic Vehicle- sti. Za projekat je svake godine predvi|eno
Assault-Light) sa ure|ajima za izvi|awe, izdvajawe najmawe oko 21 milijarde dola-
osmatrawe boji{ta, utvr|ivawe protivni~- ra. Projektom je predvi|ena upotreba so-
kih ciqeva (Reconnaissance, Surveillance and fisticiranog komunikacionog sistema i vo-
Target Acquisition RSTA), kao i za dejstvo po zila sa i bez bez qudske posade. FCS pod-
wima vatrenim oru|ima. Zato je naziv kom- razumeva da se do 2010. godine odre|en
pletnog projekta Borbeni sistem budu}nosti broj vojnika zameni robotima, kako bi se
(Future Combat Systems FCS), brigadni bor- umawile `rtve u borbenim dejstvima i sma-
beni tim (Brigade Combat Team BCT), kop- wili finansijski tro{kovi.
neno vozilo sa daqinskim upravqawem (Un- General pukovnik Den Zanini, zamjenik
manned Ground Vehicle UGV), tim za inte- direktora projekta FCS ka`e:
graciju (Integrated Product Team IPT), ili Borbeni sistem budu}nosti treba da
skra}eno FCS (BCT) UGV IPT. unapredi efikasnost jedinica u takti~koj
Tvorci nove teorije ratovawa, uz po- borbenoj situaciji i vojnika u~ini efika-
mo} robotizovanih vozila, imaju u vidu in- snijim i bezbednijim nego {to je to slu~aj
tegraciju malih i ve}ih juri{nih robotskih danas. Ovim se uve}avaju {anse da vojnik
vozila na daqinsko upravqawe i wihovo pre`ivi borbu.
kori{}ewe kao podr{ku borbenim oklop- Projekat se usmerava i na tre}u di-
nim vozilima sa qudskom posadom. Preo- menziju vazdu{ni prostor. Predvi|a upo-
staje jo{ da se utvrdi scenario upotrebe trebu 18 bespilotnih letilica u kopnenim
robota u borbenim uslovima dejstva timo- snagama. Danas se rat ne mo`e razumeti bez
va, ~eta i borbenih grupa u takti~kim okvi- informati~ke dimenzije koja obuhvata po-
rima, li i u operacijama. sebnu kompjutersku mre`u. Ona obezbe|uje
upravqawe i kori{}ewe robotizovanih
SUGV borbenih sistema. Robotizovane letilice i
robotska vozila mogu se koristiti za izvi-
|a~ke delatnosti, osmatrawe boji{ta, utvr-
Korporacija iRobot bavi se izra- |ivawe i selekciju ciqeva, ali i dejstvo po
dom robota za industrijske, policijske i wima, pod pretpostavkom da uspe{no funk-
vojne svrhe. Najboqi klijent im je ame- cioni{e kompjuterska informativna i ko-
ri~ka vojska, koja sve vi{e robota {a- munikaciona mre`a.
qe na front. SUGV jeste akronim za Vi{enamenske platforme mogu se kori-
Small Unmaned Ground Vehicle, ~ime se stiti i za logisti~ke poslove dotur munici-
poku{ava naglasiti svestranost tog ma- je snagama u prvoj borbenoj liniji, snabde-
log robota. On je, izme|u ostalog, pred- vawe hranom, lekovima, prevoz zaliha i prva
vi|en i za no{ewe oru`ja. Ameri~ka voj- medicinska pomo}. Mogu se upotrebiti i za
ska ga naj~e{}e koristi za ispitivawe otkrivawe minskih poqa, pravqewe prolaza
predmeta za koje sumwa da su improvi- za pe{adiju i tenkove ili otvarawe prolaza
zovane eksplozivne naprave. Dovoqno je u fortifikacijskim preprekama.
mali da mo`e stati u vojni~ki ranac.
15. januar 2009.

Roboti vojnici
Pentagon predvi|a da }e roboti za de-
setak godina biti zna~ajna borbena snaga u
budu}im ameri~kim oru`anim snagama. Is-
tra`ivawa u toj oblasti i razvoj robota
kqu~ni su deo napora ameri~kog vojnog ru-
kovodstva da i daqe bude vode}a svetska voj-
na sila i pobednik u ratovima 21. veka.
Projekat vredan 127 milijardi dolara
Borbeni sistem budu}nosti istovremeno vojnik sa lap-
je najve}i pojedina~ni vojni projekat u isto-
riji SAD. Pentagon planira da ulo`i dese-
tine milijardi u automatizovane oru`ane
snage. Zbog tro{kova preobra`aja vojske do
2010. godine buxet }e porasti za oko 20
procenata sa tra`enih 419,3 milijardi
dolara na 502,3 milijarde za 2010, ne ra-
~unaju}i tro{kove ratovawa. Ukupni godi-
{wi tro{kovi za novo oru`je treba da po-
rastu za 52 odsto sa 78 milijardi na 118
milijardi dolara.
Vojni planeri ka`u da }e vojnik robot
u po~etku biti daqinski navo|en, a kako se
tehnologija bude razvijala tako }e rasti i
wihova autonomija.
Robot vojnik je san Pentagona ve} 30
godina. Oni koji na tim projektima rade ka-
`u da }e trebati najmawe jo{ 30 godina da
se planovi u potpunosti ostvare. Procewuje
se da }e Pentagon do 2035. godine da razvi-
je robota koji }e izgledati, misliti i bori-
ti se kao vojnik.
Roboti u borbi mogu da izgledaju i da
se kre}u kao qudi, traktori ili tenkovi, bu-
ba{vabe, gusenice, skakavci ili da lete kao
{i{mi{, leptir, ptica ili se kre}u poput
zmija. Sa razvojem nanotehnologije nauke o
veoma malim strukturama oni mogu postati
rojevi sitnih mehani~kih stvorewa. U Penta-
gonu je zacrtano da budu}i roboti mogu da te-
gle municiju, a istovremeno i skupqaju oba-
ve{tewa, pretra`uju zgrade ili uni{tavaju
bunkere i prave prolaze u minskim poqima.
Danas ve} nekoliko stotina robota radi na
neutralisawu minskih poqa u Iraku, pretra-
`uju pe}ine u Avganistanu, ali su i naoru`a-
na stra`a u skladi{tima oru`ja.
U aprilu
2008. u Bagdad
je stigla naoru-
`ana verzija
robota baca~a
bombi, koji je
sposoban da is-
pali 1.000 pro-
jektila u minutu.
Kontroli{e ga
top ra~unara.
To je prva ma- Robot Spinyball
{ina koja je za-
uzela polo`aj na liniji fronta.
Programi se ostvaruju jo{ od 2000. go-
dine kada je Kongres prihvatio i odobrio
sredstva za predloge da tre}ina vozila na
kopnu i tre}ina aviona dalekog dometa mora
da bude robotizovana u roku od deset godina.
Projekat FCS okupio je najmo}nije
kompanije iz sektora vojne industrije, po-
put Boinga, D`eneral dajnamiksa i Nortrop
Gramana. Nortrop Graman je ve} testirao
bespilotni, potpuno automatizovan heli-
kopter, koji trupama na terenu, u svakom
trenutku, daje kompletan video-snimak boj-
nog poqa. Mre`a upravqawa i komandova-
wa pru`a i druge mogu}nosti. Pomo}u bio-
metrijske tehnike mogu}e je pratiti i zdrav-
stveno i psihi~ko stawe vojnika na boji{tu,
ali i ispravnost opreme. Sistem omogu}uje
RXex robot
25
vojnicima da posmatraju protivnika, a da
su pri tom nevidqivi. Ste~ena iskustva po-
kazuju da se primenom pomenute tehnologije
pove}ava efikasnost borbenih dejstava, a
qudski gubici smawuju do 30 odsto.
Borbeni sistem budu}nosti je za
ameri~ku kopnenu vojsku najva`niji pro-
gram modernizacije i opremawa u nared-
nim decenijama. Planirano je wegovo fi-
nansirawe do 2030 godine. On ukqu~uje i
objediwava 14+1+1 sistema, koji se sa-
stoje od autonomnih zemaqskih senzora
svoju funkciju obavqaju bez qudskog nadzo-
ra (Unattended Ground Sensors UGS)
lanserskih sistema za dejstvo na ciqeve u
neposrednom okru`ewu (Non-Line of Sight
Launch System - NLOS-LS), dve klasi~ne bes-
pilotne letilice u orgnizacijskom sastavu
voda, komandni brigadni tim (Brigade Com-
bat Team BCTechelons), dve klase kopnenih
vozila bez qudske posade, malo vozilo na
daqinsko upravqawe (Small Unmanned Gro-
und Vehicle SUGV), vi{enamensku plat-
formu MULE (Multifunctional Utility/Logistics
and Equipment Vehicle MULE Variants), osam
vozila sa qudskom posadom, digitalizova-
na mre`a 14+1, ukqu~uju}i i vojni~ke po-
sade 14+1+1.
FCS objediwava sve vojne servise
ameri~ke vojske u mre`ni sistem nad siste-
mima, razvijen kao upravqa~ki sistem za
Kopnenu vojsku SAD. Planirano je da se
razvija i u potpunosti za`ivi 2030. godi-
ne. Testirawe tehni~kih komponenti siste-

Bat Bat lete}a naprava modelirana

po uzoru na {i{mi{a
Novi tip robota DragonFly jeste Bat. To je lete}a sprava, mo-
delirana tako da li~i na {i{mi{a. Univerzitet u Mi~igenu do-
bio je za wegov razvoj od ameri~kog Ministarstva odbrane oko
deset miliona dolara. U slu~aju da po~etni rezultati razvoja bu-
du dobri predvi|eno je jo{ 12,5 miliona dolara. Bat je zami{qen
kao minijaturna lete}a sprava (duga 15 santimetara), koja bi bez
potreba za ~ovekovom daqinskom intervencijom, mogla leteti iz-
nad protivni~ke teritorije i osmatrati je senzorima.
Senzori ukqu~uju dnevne i no}ne kamere, minijaturni ra-
dar, detektore radioaktivnog zra~ewa i razli~itih gasovitih
supstanci, a mogu detektovati i biolo{ke otrove. Robot mo`e
da nosi i osetqive mikrofone za detekciju zvukova. Bat bi po-
kretala baterija koja se dopuwuje sun~evom energijom. To bi mu
obezbedilo dugu autonomiju rada.
ma po~elo je 2008. godine u Prvoj juri{noj
brigadi i traja}e do 2015. godine. Do
2030. bi}e ugra|en u 15 brigada ameri~ke
vojske. Do tada }e se raspravqati o svim
aspektima funkcionisawa Borbenog siste-
ma budu}nosti, mogu}nostima i na~inu pri-
mene u takti~kim i drugim uslovima. Poseb-
na pa`wa usmeri}e se na kori{}ewe vi{e
tipova robota u slo`enim misijama (tak-
ti~kim dejstvima), na primer, bespilotnih
letilica za osmatrawe, preno{ewe poda-
taka samohodnim vozilima bez qudske po-
sade unutar zone borbenih dejstava i ko-
ordinacija sa ostalim delovima sistema.
Efikasnost,
ekonomi~nost i etika
Kada je re~ o projektu FCS, uz tehni~ke
karakteristike borbenih sistema budu}no-
sti, zna~ajna je i wegova efikasnost, eko-
nomi~nost i etika upotrebe. Sa stanovi-
{ta budu}e upotrebe razmi{qa se o punoj
efikasnosti, koja se mo`e posti}i ako se
roboti u~ine autonomni u odnosu na zadat-
ke koji se pred wih postavqaju. Nau~nici
imaju u vidu zna~ajan napredak nauke, teh-
nologije i informati~kih saznawa u budu}-
nosti. Na to ra~una i ameri~ko Ministar-
stvo odbrane i Agencija DARPA, koja je, na
primer, jo{ u 2004. godini ponudila mili-
on dolara tehni~arima i in`ewerima SAD
da izrade robotsko vozilo koje }e imati
autonoman navigacioni sistem i samostal-
no prevaliti putawu od 241 kilometra po
pustiwi Mohava, od Kalifornije do Neva-
de. Za trku, u kojoj ne sme biti intervenci-
ja do fini{a, prijavqeno je 15 vozila.
Najboqe se pokazalo vozilo koje je sa~i-
nio tim in`ewera sa Univerziteta Stan-
ford, u Kaliforniji. Wihovo vozilo auto-
nomno je pre{lo stazu za {est sati i 53
minute. Ciq trke bio je da se ispitaju mo-
gu}nosti robota na to~kovima za primenu u
vojnom transportu.
Robot Gunbot 530
20
U 2007. godini DARPA je postavila nov
izazov pred ameri~ke in`ewere i tehni~a-
re orijentacija u urbanom okru`ewu.
Pro{logodi{wa trka nije bila uspe{na
nijedan robot nije uspeo da stigne do ci-
qa. Sli~no je bilo i pro{le godine.
Takvim trkama, Vojska SAD namerava
da stimuli{e stru~wake za robotiku kako
bi ubrzala razvoj borbenih vozila bez
qudske posade. Plan Pentagona jeste da do
2015. godine tre}ina kopnenih vojnih vo-
zila bude robotizovana.
U svetskoj {tampi razvila se disku-
sija o eti~kim aspektima primene roboti-
ke. Zastupnici primene robotizovanih
ure|aja u vojne svrhe tvrde da se na taj na-
~in smawuju qudski gubici u oru`anim dej-
stvima i da su poboq{ani aspekti protiv-
teroristi~ke borbe. Protivnici upotrebe
robota ka`u da je nehumano koristiti me-
hani~ke vojnike i policajce u gu{ewu nere-
da i upotrebqavati ih protiv qudi, jer ta-
da rat gubi smisao. Nau~nici i in`eweri
vide perspektivu robota u budu}nosti, po-
sebno u osvajawu kosmosa.
Roboigre
Nekoliko hiqada qudi okupilo se pre
dve godine u San Francisku kako bi pro-
verili tehnolo{ke mogu}nosti vi{e od 800
robota. Svojevrsne roboigre postale su
izlog roboti~ke inovacije limene igra~-
ke imale su tri minuta da elimini{u kon-
kurenciju. Mnogi od borbenih robota ima-
li su oblik tenka.
Utemeqiva~ roboigara Dejvid Kali-
kins ka`e da roboti mogu da igraju i fud-
bal kamera prati kretawe lopte i pozi-
ciju robota suparni~kog tima. Strategija je
programirana u ra~unaru. Svaki od robo-
ta ko{ta oko 1.000 dolara.
Roboigre u San Francisku okupile su
250 timova iz 30 dr`ava uglavnom su u~e-
stvovali studenti elektronike, ra~unar-
stva ili robotike. Oni veruju da su roboti
koji misle i pona{aju se kao qudi naznaka
na{e budu}nosti.
Svetski {am-
pionat u roboti~-
kom fudbalu Ro-
bokup 2007 koji je
nedavno odr`an na
ameri~kom Institu-
tu za tehnologiju u
Xorxiji, potvr|uje
da su inteligentni
roboti ve} deo na-
{e stvarnosti. U
gimnasti~koj sali
Instituta, vi{e od
1.700 sredwo{ko-
laca i studenata,
ali i wihovih pro-
fesora okupilo se
Ellos-rescuebot
da pripremi timove robota za fudbalski
turnir. Fudbalerima nije smetalo o{trije
rukovawe. Roboti su se kretali i {utirali
samostalno. Nije bilo `ica i daqinskih
upravqa~a. Roboti su izgledali kao qudi,
ali su im pokreti bili nespretni i grubi.
Taker Bal~, jedan od organizatora turni-
ra, o~ekuje da }e se na robokupovima stvo-
riti tim robota koji }e pobediti prave
svetske {ampione u fudbalu 2050. godine.
On tako|e veruje da }e roboti uskoro
mo}i da poma`u qudima kod ku}e, {to ve}
~ine ne mestima udesa. U simulaciji spasi-
la~ke akcije, roboti su stavqeni u naizgled
sru{enu zgradu. Oni moraju da zaobi|u
prepreke, popnu se stepenicama do lutki
koje predstavqaju `rtve.
Posebno su zanimqive zemqe poput
Irana, koje imaju fantasti~ne in`ewere,
ali nemaju savremenu kompjutersku tehno-
logiju, kamere i sli~no. Tehnologija koja je
upotrebqena za pravqewe wihovih robota
je stara pet godina, ali wihovo in`ewer-
sko i projektantsko ume}e u potpunosti dr-
`i korak sa razvijenim zemqama sveta i
oni posti`u odli~ne rezultate, ka`e Bal~.
Juniorski tim iz Irana brani {ampi-
onsku titulu. Wihovi roboti su rezultat
efikasnog in`ewerstva i deluju pametnije
od ostalih na terenu. ^lan tima, Amir He-
rabadi, ka`e da su prethodno morali da
poraze konkurente kod ku}e da bi stigli na
posledwi Robokup u fudbalu.
Iranski roboti imali su odli~ne re-
zultate na Robokupu 2007. Porazili su ti-
move iz Italije, Japana, Poqske, Ma|ar-
ske i SAD. Robokup 2008 odr`an je u [an-
gaju, u Kini, neposredno pre po~etka let-
wih olimpijskih igara u Pekingu.
Znawa o konstruisawu robota meha-
ni~kog bi}a koje ima autonomiju delovawa,
sposobnost zakqu~ivawa objediwavaju
mehaniku, informati~ke nauke, ali i raz-
voj softvera, koji treba da omogu}i funk-
cionisawe inteligentnog borca sutra{wi-
ce. Dometi upotrebe takvih robotizovanih
ure|aja jesu dalekose`ni i ve} prevazila-
ze na{u ma{tu.
Nikola OSTOJI]
15. januar 2009.
I Z R A E L S K I A N T I B A L I S T I ^ K I
Odbrambene
vatrene strele
Erou-2 je veo ma sa vre men i,
pret po sta vqa se, efika san si stem,
ali je, u svakom slu ~a ju, jedini
ope ra ti van anti ba listi~ ki
si ste m od bra ne u zapad noj
hemis feri. Po svojim odli ka ma
za o sta je za siste mom put S-400,
po seb no u sferi mo bilno sti i
ra znovr sno sti ci qeva, ali je
wego va prednost izu zetno
do bar ra dar i spe ci ja liza ci ja
za ba listi~ ke ci qeve.
Sistem je uspe{no umre`en
sa ame ri~ kim ra keta ma
pa tri ot.
S I S T E M E R O U - 2
25
Za sada jedini operativni sistem antiba-
listi~ke odbrane na Zapadu jeste sistem
Z erou (Arrow strela). On je nastao ne to-
liko zbog potrebe za samodokazivawem
dr`ave Izrael u obla-
sti visoke tehnologije koliko zbog nu`ne i neop-
hodne odbrana od velikog broja sistema ze-
mqazemqa koje poseduju okolne neprijateqske
arapske dr`ave. A mo`da je najve}a pretwa
Izraelu zemqa koja ba{ i nije sused, ali koja
se decenijama dokazala kao prvorazredni ne-
prijateq u regionu Iran.
U praskozorje iranskog raketnog, ali i nu-
klearnog programa, Izrael je morao da ima sa-
vremene antibalisti~ke sisteme kojima bi bra-
nio svoje gradove i vojne instalacije. Izrael je,
dodu{e, naoru`an ameri~kim sistemima patri-
ot jo{ od vremena Prvog zalivskog rata, ali je
taj hvaqeni sistem imao, prema re~ima tada-
{weg komandanta izraelske vojske, u~inak 0 od-
sto. Takore}i proma{io je sve i nije imao nije-
dan potvr|en pogodak, dok su Sadamovi skadovi
ili poga|ali zadate ciqeve ili padali zbog teh-
ni~kih nedostataka.
Suo~en sa takvom situacijom Izrael je kre-
nuo u razvoj svog sistema, ali uz svesrdnu podr-
{ku ameri~ke industrije.
Sistem erou-2 jeste proizvod izraelske
aerokosmi~ke korporacije IAI i deo nacional-
nog sistema protivraketne odbrane Homa
(ograda na hebrejskom). Operativan je na dve lo-
kacije u Izraelu od 2000. na lokaciji kod Tel
Aviva, a od 2002. ju`no od Haife. Kako se na-
vodi, traju rasprave o postavqawu i tre}e ba-
terije do 2012. godine.
Dvostepena raketa
Sistem erou-1 zapo~et je 1988. u saradwi
sa ameri~kim ministarstvom odbrane i Sekto-
rom strate{ke odbrane i inicijative DSDI.
Progla{en je za najboqe re{ewe i krenuo je u
pretprodukcijsku fazu.
Novom raketom erou-2 postignute su znat-
no boqe performanse, a 14 testova je potvr-
dilo wenu mogu}nost da zaista presretne i obo-
ri ciq. Tokom {est testova simuliran je raket-
ni napad, dok je sedmi bio prvi test sa pravom
balisti~kom raketom. Tokom 2004. oborena je
raketa skad-B. Test je obavqen na ameri~kom po-
ligonu Point Mugu, i raketa je oborena na visi-
21

ni od 40 kilometara. Propao je slede}i test
na istom poligonu sa dva simultana napada,
avgusta 2004. godine. Naime, radar je ot-
krio i naciqao raketu, ali sistem nije us-
peo da je obori u zavr{noj fazi leta. To je
bio razlog da se obustave daqi testovi.
Osavremewena raketa erou-2 Blok 3
je u narednom testu, decembra 2005, uspela
da obori simulirane ciqeve, ali nije ot-
kriveno na kojoj visini. Zvani~no zadovoq-
ni uspehom, stru~waci SAD i Izraela za-
po~eli su fazu Blok 4, koja jo{ traje.
Tom raketom su, izgleda, najvi{e bili
odu{evqeni Amerikanci, koji su aprila ove
godine odlu~ili da ministarstvo odbrane
produ`i finansirawe razvoja i proizvod-
we sistema erou-2, s tim da Izrael zapo~ne
razvoj sistema erou-3, koji }e mo}i da oba-
ra balisti~ke rakete sredweg dometa pri
ve}im brzinama i visinama. Vlada SAD je
produ`ila finansirawe na pet godina do
2013. godine. Ove godine bi trebalo da bu-
de testirana nova raketa erou-3.
Sistem erou se proizvodi delom u
SAD, gde je kompanija Boing dobila ugovor
da proizvodi 50 odsto delova u SAD (elek-
troniku, buster i rezervoar za gorivo).
Boing }e biti i zadu`en za nadzirawe ra-
da ostalih 150 ameri~kih kompanija, a u
Izraelu se zavr{no sklapa raketa. Prve
komponente su stigle 2005. i ubrzo su efi-
kasno sklopqene.
Baterija strela se sastoji od ~etiri do
osam lansera, svaki sa {est lansirnih ce-
vi, radarskim kontrolnim centrom, centrom
za komunikaciju, centrom za kontrolu vatre
i radarskim centrom.
Pomo}ni vod sistema erou-2 sastoji se
od lansirnog kontrolnog centra le{nikovo
drvo (Hazelnut Tree hejzelnat tri), monti-
ranog na platformu kamiona, koji kontro-
li{e ~etiri do osam lansirnih prikolica
sa raketama. Lansirni sistem je mobilan, a
savremena komunikacija omogu}ava da bude
udaqen i do 300 kilometra od mesta na ko-
me su radari i kontrolni centri. Vreme po-
trebno za razme{tawe je jedan sat.
Raketa je dvostepena, sa ~vrstim gori-
vom. Prvi stepen se koristi za po~etno
22
ubrzawe i lansirawe rakete, a drugi za do-
datno ubrzavawe i podizawe na visinu.
Maksimalna brzina rakete je 2,5 kilome-
tra u sekundi ili 10.700 kilometra na ~as.
Duga je sedam metara, te{ka 1.300 kg, a ima
pre~nik 800 milimetara. Maksimalan do-
met je 70, a krajwi 90 kilometara. Raketa
je toliko precizna da poga|a ~etiri metra
od ciqa koji leti brzinom ve}om od 3 km/s,
to jest do 10.800 km/~.
Erou-2 nije predvi|ena za borbu pro-
tiv krstare}ih raketa i protivnikovih avi-
ona, jer je minimalna operativna visina le-
ta rakete osam kilometara, a maksimalna
50.000 metara prakti~no u podru~ju gde le-
te iskqu~ivo balisti~ke rakete u zavr{noj
fazi putawe. Tada na scenu stupa bojna gla-
va koja poseduje vozilo ubicu rakete. Sa-
Poku{aji prodaje
Izrael je poku{ao da proda sistem
erou Indiji, ali su SAD zabranile pro-
daju raketa koje su u principu delo vrhun-
ske ameri~ke tehnologije, a koja se, kako
se pretpostavqa, koristi i u ameri~kom
antibalisti~kom programu. Zato su ispo-
ru~eni samo radari zelena jela.
Turska je odlu~ila da kupi sistem za
potrebe svoje odbrane, a ta prodaja ukqu-
~uje i izraelske satelite ofek, me|utim,
sve to ~eka odobrewe SAD. Ju`na Koreja
je, tako|e, objavila da ima nameru da kupi
sistem erou-2 i to 36 raketa i 6 radara.
Upravqawe vatrom
Kada se otkrije raketa, odmah se
pokazuju na mapi mesto lansirawa, po-
zicija rakete i wena trajektorija, za-
kqu~no sa predvi|enim mestom udara.
Mesto udara se prikazuje kao elipsa ko-
ja se smawuje kako se raketa pribli`a-
va, preciziraju}i mesto udara. Centar
upravqawa vatrom istovremeno prati
do 14 ciqeva neprijateqevih raketa.
stoji se od bojne glave i upaqa~a povezanog
za termalni traga~. Bojna glava je visokoek-
splozovna, fragmentaciona i sa usmerenim
ubojnim dejstvom od 50 metara (delo korpo-
racije Rafael).
Pored termalnog, raketa poseduje i in-
fracrveni traga~, kao podr{ku, i radarski
traga~ za male visine (proizvod Rajteona).
Mo}ni radar
Radar za kontrolu vatre i osmatrawe
zelena jela (Green Pine grin pajn) EL/M-
2090, delo IAI elektronske grupe, jeste radar
sa elektronskim skenirawem u opsegu L, na
ferkvenciji 500 do 1.000 MHz. Nalazi se
na prikolici uz koju ide i komandni centar
sa generatorom i klima-ure|ajem. Radar
osmatra i vodi raketu do blizine od ~etiri
metra od ciqa. Ina~e, ti radari su isporu-
~eni i Indiji u okviru projekta antibali-
sti~ke odbrane te zemqe.
Centar upravqawa vatrom limunovo
drvo (Citron Tree sitron tri), nalazi se na
prikolici i, posredstvom prijema podataka
spoqa preko satelita i data linkova, upra-
vqa celokupnim sistemom, ali i borbom
protiv raketa u smislu pozicionirawa, i
naredbi dejstava delova ili celokupne ba-
terije. Iako potpuno automatizovan, sistem
ima izuzetno vrednu mogu}nost da operater
preuzme kontrolu nad dejstvom u svakom tre-
nutku i fazi rada.
Centar ima kompjuterske radne stanice
za koordinatora situacije na nebu, obave-
{tajnog oficira, oficira za postoperativ-
nu analizu, oficira za resurse, starijeg
oficira za dejstvo (zamenik komandanta) i
komandanta stanice. Stanica poseduje veli-
ku elektronsku mapu sa pozicioniranim
pretpostavqenim i potvr|enim lansirnim
zonama protivni~kih raketa obele`enih po
prioritetu.
Sistem je umre`en uspe{no sa ameri~-
kim raketama patriot.
Erou-2 je veoma savremen i, pretposta-
vqa se, efikasan sistem. Ali u svakom slu-
~aju jedini operativni antibalisti~ki si-
steme odbrane u zapadnoj hemisferi. Mnogo
hvaqeni budu}i ameri~ki antibalisti~ki si-
steme jo{ je na papiru, ali su se Amerikan-
ci verovatno odlu~ili za umre`avawe tog
sistema sa izraelskim erou-2.
Aleksandar KI[
15. januar 2009.
P R O T I V
Le te }a tor pe da
Od na stan ka to kom
Dru gog svet skog ra ta
pro tiv brod ske ra ke te
pre {le su dug raz voj ni
put naj pre kao
mo di fi ko va ne ne ma~ ke
bom be, pa pri ru~ na
re {e wa ti pa ra ke ta
brodva zduh, do
spe ci ja li zo va nih
pro tiv brod skih ra ke ta.
Ta vr sta oru` ja
na pra vi la je pra vu
re vo lu ci ju u vo |e wu
po mor skih ope ra ci ja.
B R O D S K
rve protivbrodske rakete napravili su
P Nemci tokom Drugog svetskog rata. Bi-
la je to serija Henschel Hs-293, sa boj-
nom glavom u vidu bombe SC250, mase
250 kg, opremqene raketnim motorom
i krilima, ~ime se ostvarivao domet od se-
dam i po kilometara. Navo|ewe je bilo ko-
mandno, mada se eksperimentisalo i sa dru-
gim sistemima: sa komandno-`i~nim i TV na-
vo|ewem. Raketa se koristila sa aviona
Dornier Do-217, Heinkel He-177 i Focke Wulf
Fw-200, a prva uspe{na akcija bila je pota-
pawe britanskog slupa Egret u Biskajskom za-
livu 25. avgusta 1943. godine.
Nakon zavr{etka Drugog svetskog ra-
ta, animozitet izme|u velikih sila prera-
stao je u hladni rat i otpo~ela je besomu~na
trka u naoru`awu. U SSSR-u je bilo sasvim
jasno da ako `ele posti}i globalnu domina-
ciju moraju da sustignu zapadne saveznike,
posebno SAD u Ratnoj mornarici. Bio je to
izuzetno te`ak zadatak, s obzirom na snagu
kojom je Ratna mornarica SAD iza{la iz
rata. Prvi korak koji je preduzet identi~an
je onom koji je preduzela Nema~ka pre rata,
a to je te`wa da sagradi {to je mogu}e vi{e
podmornica, dok je drugi korak, tako|e in-
spirisan nema~kim istra`ivawima raz-
voj protivbrodskih raketa. To je omogu}ilo
znatno poboq{awe naoru`awa mawih i
E R A K E T E
25
jeftinijih ratnih brodova, ina~e nesposob-
nih za opremawe sna`nijom artiqerijom.
Na taj na~in oni bi mogli, u odre|enim
uslovima, da postanu opasni ~ak i po ame-
ri~ke nosa~e aviona, koji su u me|uvremenu
dobili letelice sa mlaznim motorima, spo-
sobne da izvedu i nuklearni udar u unutra-
{wost SSSR.
Upravo je borba protiv velikih ame-
ri~kih ratnih brodova, poput nosa~a avio-
na, odredila obrazac po kome su projekto-
vane gotovo sve sovjetske i ruske protiv-
brodske rakete, od pedesetih godina pro-
{log veka do danas: sa velikim bojnim gla-
vama, neretko i nuklearnim (sposobne za
uni{tavawe ~itave borbene grupe), velikim
dometima, naj~e{}e nadzvu~ne brzine, tako
da je to sve odre|ivalo i wihove impresiv-
ne dimenzije. Sli~na situacija bila je i sa
protivbrodskim raketama koje se lansiraju
sa patrolnih mornari~kih aviona.
Najpoznatije sovjetske protivbrodske
rakete iz perioda hladnog rata su P-5
P terka (SS-N-3 Shaddock na razara~ima,
krstaricama i lanserima na kopnu), P-15
termit (SS-N-2 Styx na razara~ima, raket-
nim ~amcima i lanserima na kopnu), P-120
malahit (SS-N-9 Siren na korvetama) i P-
500 bazalt (SS-N-12 Sandbox na nosa~ima
aviona i krstaricama).
23
 Zapad je tako|e bio svestan potenci-
jala koji pru`aju protivbrodske rakete.
Me|utim, prve specijalizovane rakete po-
javile su se tek sedamdesetih godina pro-
{log veka, dakle, dvadesetak godina nakon
potencijalnih protivnika. Od po~etka hlad-
nog rata pa do tada, osnovno naoru`awe
~inila je brodska artiqerija, a prelaznim
re{ewem smatrane su rakete brodvazduh
sredweg i velikog dometa (RIM-24 Tartar,
RIM-2 Terrier i RIM-8 Talos), koje su se mogle
koristiti i protiv brodova, ali i rakete
vazduhzemqa, tako|e sposobne da se upo-
trebe i u protivbrodskoj borbi (familija
AGM-12 Bullpup). One nisu bile toliko te-
{ke kao neki tipovi sovjetskih. Ameri~ke
rakete brodvazduh/brod lansirane su sa
jednostrukih ili dvostrukih lansera, imale
su veliki borbeni komplet izme|u 40 i ~ak
120 raketa, {to je nadome{tavalo slabiju
bojnu glavu u odnosu na sovjetske (neke su
mogle nositi nuklearne bojne glave).
Treba re}i da su i druge rakete
brodvazduh sasvim sposobne da dejstvuju i
po brodovima (sada{we aktuelne ameri~ke
Standard, a i druge rakete, ukqu~uju}i i ru-
ske). Me|utim, porastom broja sovjetskih
podmornica i ratnih brodova deplasmana
do nivoa razara~a, ostvaren je zaokret i
te`wa da se konstrui{u ne{to mawe i pre-
ciznije rakete. Kao po pravilu, zapadne
protivbrodske rakete su podzvu~ne, ali to
u odre|enoj meri nadokna|uju mawim visi-
nama na kojima se kre}u prema ciqu ~ime
se te`i {to ve}em smawewu vremena reak-
cije protivraketne odbrane broda. Mawe
rakete predstavqaju mawi teret za struktu-
ru broda i doprinose wegovoj stabilnosti,
posebno u te{kim uslovima nemirnog mora.
Najve}i broj tih raketa ili wihove unapre-
|ene varijante jo{ su u upotrebi.
Paleta ruskih
re{ewa
Sovjeti, a kasnije Rusi, poklawaju izu-
zetno veliku pa`wu tom tipu raketa. Danas
najve}a i najrazornija protivbrodska rake-
ta na svetu je P-700 granit (SS-N-19 Ship-
wreck), prisutna na krstaricama (klasifi-
kovane i kao bojni krsta{i) Admiral Nahi-
mov i Petar Veliki (20 raketa u borbenom
kompletu), nosa~u aviona Kuzwecov (12 ra-
keta) i podmornicama klase Granit i Antej
po Natou Oscar I i II (imaju 24 rakete, a u tu
grupu ide i potonuli Kursk). Predstavqa na-
slednika raketa P-5 i P-500.
Re~ je o raketi mase ~ak sedam tona, du-
`ine 10 m i pre~nika 0,85 m. Domet im je ta-
ko|e impresivan od 550 do 625 kilometa-
ra. Bojna glava ima masu 750 kg, {to uz mak-
Plod na sa rad wa
Osim Rusa, u razvoju rakete BrahMos
u~estvovali su i Indijci. Ta raketa pred-
stavqa daqu modifikaciju P-800 oniks
(koja bi trebalo da zameni rakete P-270),
od koje je zadr`an pogon na bazi ram-xet
motora, a ugra|en je novi sistem za navo-
|ewe. Odlikuje se velikom maksimalnom
brzinom od 2,5 do 2,8 maha, dometom od
120 do 300 km (u zavisnosti od profila
leta) i bojnom glavom od 200 kilograma.
Mo`e da se lansira sa kopnenih mobilnih
lansera, brodova, podmornica i aviona.
simalnu brzinu od dva i po maha stvara
strahovit u~inak na ciqu i direktno je upu-
}ena protiv ameri~kih nosa~a aviona. Pre-
stankom hladnog rata nuklearna bojna glava
povu~ena je iz upotrebe. Sistem navo|ewa
je vrlo zanimqiv. Lansira se u grupama od
~etiri do osam raketa, gde jedna leti na ve-
}oj visini i svojim radarom tra`i i obele-
`ava ciq za ostale rakete. One, pak, lete na
maloj visini (ne ekstremno maloj kao zapad-
ne rakete), sa povremenim iskakawem na ne-
{to ve}u visinu kako bi ote`ale protivniku
pra}ewe i obarawe. Sve rakete povezane
su u mre`u i automatski se odre|uju priori-
teti, a po uni{tewu jednog ciqa, ostale ra-
kete preusmeravaju se na sekundarne (ciqe-
ve).
Iako upola mawa, raketa P-270 mo-
skit (SS-N-22 Sunburn) predstavqa tako|e
vrlo opasnu alternativu P-700, uz to se i
izvozi, a to naro~ito zadaje glavoboqe za-
padnim planerima (pored Rusije, korisnici
su Kina i Vijetnam, a prema nekim spekula-
cijama i Iran).
Projektil P-270 je zami{qen kao uni-
verzalna raketa koja se mo`e lansirati sa
Trenutno rakete BrahMos koristi in-
dijska mornarica na razara~ima klase Raj-
put (modifikovani sovjetski razara~i kla-
se Ka{in II) i testira raketu za lansirawe
sa podmornice klase Kilo. Kopnena vojska
je ve} uvela raketu u upotrebu, a RV i PVO
je testira za lansirawe sa aviona Su-
30MKI.
Ruska RM tako|e razmatra nabavku
tih raketa za nove fregate klase Gor{kov,
za koje se o~ekuje da u|u u operativnu upo-
trebu 20092011. Indijci vr{e pritisak
jer bi se na taj na~in smawila cena pojedi-
na~ne rakete.
 25
brodova, kopnenih lansera, aviona i pod-
mornica (mada ova posledwa varijanta ni-
kad nije uvedena u upotrebu). Iako je sistem
navo|ewa klasi~ni aktivni radarski, a
domet od 90 do 120 km (poboq{ana varijan-
ta 160 km), brzina joj je tri puta ve}a (tri
maha na ve}oj visini i 2,2 maha na visini
od 20 m u terminalnom stadijumu), zahvaqu-
ju}i ram-xet motoru. To ostavqa odbrani
napadnutog broda kratko vreme za reakciju,
od 25 do 30 sekundi, {to je znatno kra}e u
odnosu na zapadne rakete kod kojih taj para-
metar iznosi oko dva minuta. Uz to, sposob-
na je da izvr{ava i cik-cak manevre u rejo-
nu ciqa, iako su joj dimenzije ve}e, pre sve-
ga pre~nik koji je dvostruko ve}i od zapad-
nih raketa (od 0,8 m).
I kona~no, najmawa ruska protivbrod-
ska raketa je H-35 uran (SS-N-25 Switchbla-
de). Prema mogu}nosti lansirawa i dometu
jednaka je raketi P-270, ali je prema brzi-
ni, visini leta i masi bojne glave u rangu sa
zapadnim (brzina oko 0,8 maha, visina 4-15
m i bojna glava 145 kg). Otuda i nadimak
Harpoonski po ameri~koj protivbrodskoj
raketi Harpoon. Pogon se sastoji od uobi-
~ajenog buster raketnog i mar{evskog tur- Hrvatski lanser MOL kamion
boventilatorskog motora, a sistem navo|e- Tatra sa ~etiri rakete RBS-15
wa je aktivni radarski. Postoje dve vari-
jante koje se nude za izvoz univerzalna H-
35E i H-35U, namewena samo avionima MiG- ciqevima na kopnu. Za razliku od drugih ra- (verzija MM38) ili 70 km ( MM40) na ~ak
21 i 29SMT, Su-30 i 35, te helikopterima keta, za odre|ivawe visine ne koristi se 180 km, uz zadr`anu mogu}nost kori{}ewa
Ka-27 i 28. radarski visinomer, ve} onaj koji radi na starijih lansera. Pored toga, raketa ima
Raketa 3M-54E1 je podzvu~na protiv- principu merewa pritiska vazduha. Na taj poboq{an sistem aktivnog radarskog sa-
brodska sa turbomlaznim motorom, brzine na~in raketa se te`e otkriva, a terminalni monavo|ewa, sa dodatnom mogu}no{}u lan-
0,6-0,8 maha, sa bojnom glavom 400 kg i do- sistem navo|ewa zasniva se na kori{}ewu sirawa na ciqeve na zemqi i sa preci-
metom 300 kilometara. Model 3M-54E je ta- prijemnika satelitskog sistema za odre|i- znim GPS navo|ewem. I kona~no, posebna
ko|e protivbrodska raketa, ali se kod we vawe polo`aja GLONASS ruskoj alterna- pa`wa posve}ena je pre`ivqavawu, {to je
za razliku od 3M-54E, na udaqenosti 20 km tivi ameri~kom GPS sistemu. Domet i masa omogu}eno upotrebom stelt tehnologije, u
od ciqa odbacuje zadwi deo rakete sa tur- bojne glave su kao kod 3M-54E1. pogledu smawewa radarskog i IC odraza.
bomlaznim motorom i aktivira drugi raket- Modeli 91RE1 i 91RE2 su podmorni~- Raketa mo`e da izvodi radikalne ma-
ni motor koji pove}ava brzinu na 2,9 maha! ka i brodska varijanta protivpodmorni~- nevre i da napada ciq sa razli~itim, pre-
Visina leta se pri tome smawuje na tripet kih raketa. Trajektorija je balisti~ka, a programiranim putawama, kako bi zaobi-
metara i raketa se u karakteristi~noj cik- posti`e se najve}a brzina od dva i po od- {la blisku protivraketnu odbranu broda.
cak putawi pribli`ava ciqu. Me|utim, do- nosno dva maha (domet je 50 i 40 km respek- Pored toga, bojna glava opremqena je vrlo
met je smawen na jo{ uvek odli~nih 220 km, tivno). Umesto klasi~ne bojne glave nosi inertnim tipom eksploziva, tako da je ve-
a masa bojne glave je 200 kilograma. protivpodmorni~ki torpedo sa akusti~nim rovatno}a da }e je neko odbrambeno sred-
Krstare}a raketa 3M-14E namewena samonavo|ewem. stvo sa broda detonirati, svedena na mi-
je za lansirawe sa podmornica i dejstva po nimum. Rakete su ve} naru~ili francuska
Za pad ni mo de li RM i inostrani klijenti.
Ako je Exocet najpoznatija, onda je
Ru ski to ma havk Zbog druge ciqne grupe, zapadne ra- ameri~ka raketa Harpoon najrasprostra-
kete znatno se razlikuju od ve}ine sovjet- wenija zapadna protivbrodska raketa na
Danas mo`da najzanimqivija ruska skih, tj. ruskih. Me|u prvim zapadnim pro- svetu ne ra~unaju}i sovjetsku P-15 i ki-
raketa tog tipa je 3M-54 klub (SS-N-27 tivbrodskim raketama je francuska Exocet. neske derivate. Proizvedeno ih je vi{e od
Sizzler). Zami{qena je kao univerzalna Ona je pre{le dug razvojni put, po~ev od 6.000, a prodate su u 24 zemqe (Exocet sa-
raketa, koja mo`e da prihvati razli~i- varijanata lansiranih sa broda MM38, mo 3.300 u 32 zemqe). Mo`e se lansirati
te bojne glave, namewene ne samo za dej- aviona AM39, podmornice SM39, do po- sa broda (RGM-84), podmornice (UGM-84)
stva protiv brodova, ve} i protiv pod- boq{anih iz serije MM40 i kona~no iz vazduha (AGM-84).
mornica (torpeda), ali i protiv ciqeva MM40 Block 3. Ta posledwa raketa pred- Raketa je pro{la dug razvojni put i
stavqa radikalno poboq{awe u odnosu na napravqen je velik broj varijanti.
na zemqi, u funkciji krstare}e rakete
Aktuelna RGM/UGM-84D ima domet
poput ameri~kog Tomahawk-a. Mogu}e je prethodne, u svakom pogledu. Raketni mar-
140 km, dok varijante za lansirawe sa avi-
i lansirawa sa brodova i podmornica. {evski motor zamewen je turbomlaznim,
koji obezbe|uje pove}awe dometa sa 42 km ona AGM-84D i F imaju domet od 220 i

25
 Raketa RBS-15 u kompletu
aviona JAS-39 Gripen Sa testirawa norve{ka raketa NSM

~ak 315 km. Za sve je zajedni~ka bojna glava
mase 221 kg i brzine 0,8 maha. Specifi~-
nost Harpoon-a je mogu}nost da se odabere
profil napada, odnosno da raketa pogodi
ciq sa male visine, iznad vodene linije ili
napad iz ponirawa, tj. udar u palubu. Iz te
rakete razvijena je i AGM-84H/K SLAM, do-
meta 280 km namewena za dejstvo po ciqe-
vima na kopnu za koje nije rentabilno po-
tro{iti skupqe krstare}e rakete BGM-
109 Tomahawk ili AGM-84 ALCM.
Trenutno najve}a zapadna protiv-
brodska raketa je italijanska Otomat.
Koncept je sli~an kao i kod drugih zapad-
nih raketa, osim ~iwenice da ima dva bu-
ster-motora i ne{to ve}e dimenzije (pre~-
nik tela 400 mm i masu 770 kg, sa bojnom
glavom 210 mm, koja je interesantna po to-
me {to ima usmerenu eksploziju prema do-
le, ~ime se te`i razarawu trupa broda
prema dnu). Domet aktuelne varijante Mk2
Block II od 180 km ostvaruje se turbomla-
znim motorom koji ima gotovo dvostruko ve-
}i potisak u odnosu na motor rakete Har-
poon (400 umesto 272 kg), ~ime se tako|e
ostvaruje i ve}a brzina od gotovo jedan mah
na ekstremno maloj visini.
Iako impresivnih karakteristika,
Otomat nije ostvarila uspeh raketa Exocet i
Harpoon, prvenstveno zbog prestanka hlad-
nog rata. Bio je predvi|en ambiciozan pro-
gram daqeg razvoja. Trebalo je da bude raz-
vijena i nadzvu~na varijanta brzine 1,8 ma-
ha, ali se od we odustalo u korist verzije
Block III sa stelt osobinama. Me|utim, i od
we se odustalo i pre{lo na varijantu Block
IV sa GPS navigacionim sistemom, ~ime je
omogu}eno ostvarivawe kompleksnih trajek-
torija leta radi varawa odbrambenih si-
stema broda i ostvarivawa ponovnog napa-
da ukoliko prvi iz bilo kog razloga ne uspe.
Ta verzija je operativna od 2008. godine.
I kona~no, verzija Milas, odnosno ra-
keta Otomat opremqena protivpodmorni~-
kim torpedom, zahvaquju}i kome se ostva-
ruje maksimalni domet od 55 kilometara.
Ona se nalazi samo u borbenom kompletu
italijanskih razara~a Durand de la Penne,
jer je prestankom hladnog rata, po mi{qe-
wu mnogih korisnika, u velikoj meri sma-
wena potreba za wima.
[ve|ani, kao iznena|uju}e samostal-
na nacija po pitawu odbrambenih tehnolo-
gija, razvili su familiju protivbrodskih
raketa RBS-15, lansiranih sa brodova i
aviona. Od 1985. do 2004. pojavile su se
tri varijante te rakete, pa i danas aktuel-
na Mark. III, sa bojnom glavom od 200 kg i
dometom pove}anim sa ranijih 70 na 200
km (zahvaquju}i poboq{anom gorivu za
turbomlazni motor i pove}anom kapacite-
tu). Tako|e, dodatno GPS navo|ewe omogu-
}ava im dejstvo po ciqevima na zemqi.

Rat na pri me na pawe britanskog razara~a Sheffield (raketa nije ni eksplodirala,

Najpoznatija upotreba sovjetskih raketa i prvo potapawe ne-
kog ratnog broda raketom lansiranom sa drugog broda desilo se u
izraelsko-arapskom ratu 1967, kada su dva egipatska raketna ~am-
ca, sovjetskog porekla klase Komar, lansirala sve svoje rakete P-
15 na izraelski razara~ Eilath (britanska klasa Z iz Drugog svet-
skog rata). Ciq su pogodile tri ili ~ak sve ~etiri rakete i raza-
ra~ je potopqen. Izraelski razara~ ~ak nije ni primetio egipat-
ske raketne ~amce i iznena|ewe je bilo potpuno.
Kineske rakete HY-2, na zapadu poznate kao Silk Worm, deriva-
ti sovjetske rakete P-15, odgovorne su za dejstvo sa promenqivim
uspehom tokom tzv. Tankerskog rata osamdesetih, odnosno pomor-
skih dejstava tokom ira~ko-iranskog rata, kada su bile kori{}ene
sa obe strane protiv protivni~kih tankera. Ira~ani su 1991. lan-
sirali dve rakete protiv ameri~kog bojnog broda Missiouri, ali je
jedna oborena raketom Sea Dart sa britanskog razara~a Glouche-
ster, a druga je pala u more. Pokazalo se da su te rakete prili~no
osetqive na ometawe i predstavqaju lak ciq za obarawe, ali ima-
ju relativno veliku bojnu glavu, efikasniju protiv velikih nebra-
wenih ciqeva, tipa tanker, nego protiv drugih ratnih brodova.
Najpoznatija i u lokalnim ratovima proslavqena zapadna pro-
tivbrodska raketa je francuska Exocet. Ona je odgovorna za pota-
ve} izazvala po`ar), transportnog broda Atlantic Conveyor od 15.000
t i o{te}ewe razara~a Glamorgan (tako|e nije eksplodirala, o{te-
}ewa je izazvalo zapaqeno raketno gorivo), tokom Foklandskog ra-
ta sa Argentinom. U prva dva slu~aja kori{}ena je varijanta AM-39,
lansirana sa aviona Super Etandard, dok je tre}a varijanta MM38
lansirana sa kopnenog lansera. Kasnije, koristili su je ira~ki avi-
ona Mirage F1 protiv iranskih tankera i protiv ameri~kih brodova.
Sa dve rakete AM39 pogo|ena je fregata Stark (klase Oliver Hazard
Perry), ali je ona zahvaquju}i pravovremenoj reakciji posade i pot-
puno ~eli~noj konstrukciji nadgra|a pre`ivela udar (razara~ Shef-
field je imao nadgra|e od legure aluminijuma).
Amerikanci su upotrebili Harpoon za potapawe bar dve li-
bijske korvete u ratu 1986, a i iranske fregate Sahand, koja je po-
go|ena sa dve rakete. Tako|e, Iranci su lansirali Harpoon pro-
tiv ameri~ke krstarice Wainwright, ali je raketa prevarena si-
stemom mamaca SRBOC. I kona~no, jedna ne ba{ sre}na epizoda
desila se decembra 1988, kada je jedan ameri~ki F/A-18 lansirao
Harpoon tokom manevara u blizini Havaja. Tada je raketa pogodila
indijski trgova~ki brod Jagvivek koji se gre{kom na{ao u zabra-
wenoj zoni. Sre}om, raketa je bila sa inertnom bojnom glavom,
ali je usled udara poginuo jedan indijski mornar.

26 15. januar 2009.


Raketa Harpoon poga|a razara~
Najve}i uspeh je prodaja licence nema~koj
kompaniji Diehl, koja }e proizvesti odre-
|enu koli~inu za nema~ku RM, prvenstveno
za nove stelt korvete klase Braunschweig,
fregate Brandenburg i F125. Trenutno je u
razvoju verzija Mark. IV, jo{ ve}eg dometa
i sa izmewivim bojnim glavama.
Rakete starije varijante nalaze se i
u neposrednom okru`ewu, ta~nije u RM Hr-
vatske, koja ih je nasledila od biv{e
SFRJ. Naime, SFRJ je te rakete kupila
kao zamenu za sovjetske R-15. Koriste se
sa kopnenih lansera MOL, na korvetama
klase Kraq Petar Kre{imir IV, a i na no-
vim raketnim topovwa~ama klase Helsinki
(Oulu i Kotka), koje bi trebalo da stignu u
okviru aran`mana o nabavci oklopnih vo-
zila patrija.
Pored [vedske, te rakete koriste
jo{ Nema~ka, Finska i Poqska. Naru~io
ih je i Tajland (za upotrebu sa aviona JAS-
Jedna od
najpoznatijih
sovjetskih
protivbrodskih raketa
iz perioda hladnog rata
je P-15 termit
Efekat Harpoona na razara~u
39 Gripen), a nabavku ozbiqno razmatra
i Turska.
Wihovi susedi, Norve`ani, tako|e
tradicionalno orijentisani ka moru, vr-
lo rano su zapo~eli razvoj protivbrod-
skih raketa. Wihove rakete tipa Penguin
specijalizovane su za borbu protiv malih
i brzih ciqeva, tipi~no raketnih ~amaca.
Rakete su pro{le kroz vi{e modifikaci-
ja, tokom kojih je domet pove}avan sa 20,
na 35 (MK2), sve do 55 km (MK3). Prve dve
namewene su za lansirawe sa brodova,
raketnih topovwa~a, dok se tre}a lansira
sa aviona. Namewena je za poga|awe ci-
qa tik iznad nivoa vode, ~ime se posti`e
maksimalan efekat dejstva bojne glave ma-
se 120 ili 130 kg (MK3). Navo|ewe je pa-
sivno IC, sa izvo|ewem radikalnih ma-
nevara u rejonu ciqa.
Danas se te rakete na povr{inskim
brodovima zamewuju najnovijim NSM (Na-
25
val Strike Missile), opremqenim turbomla-
znim motorom za pove}awe dometa na 185
km, sa bojnom glavom od 125 kg, stelt oso-
binama i masom od svega 410 kilograma.
Me|utim, to nije sve. Perspektiva NSM je
osigurana u vidu poboq{ane varijante
JSM (Joint Strike Missile), vi{enamenske ra-
kete koja bi mogla da se smesti unutar pro-
stora za naoru`awe na novim vi{enamen-
skim borbenim avionima F-35 (Joint Strike
Fighter), a sasvim mogu}e i za Eurofighter i
JAS-39 Gripen.
Ki ne ski mo de li
U ovoj oblasti oprobali su se i Ki-
nezi. Treba re}i da su oni godinama insi-
stirali na derivatima sovjetskih raketa
P-15 termit, ali su se osamdesetih godina
i kasnije, zajedno sa porastom ekonomske
mo}i i nau~nog potencijala, sve vi{e
osloba|ali i stvorili nekoliko zani-
mqivih modela raketa koje su koncepcijski
sli~nije zapadnim re{ewima.
Najaktuelnija kineska protivbrodska
raketa je YJ-62 (izvozna oznaka C-602),
namewena za naoru`avawe najnovijih ra-
zara~a klase Type-052C (dva ~etvorostru-
ka lansera, vrlo sli~na kao na raketama
Harpoon i Exocet MM40). Raketa je savre-
mena, pogowena raketnim busterom i tur-
bomlaznim mar{evskim motorom, {to uz
relativno veliku rezervu goriva obezbe-
|uje domet od 280 km, visokom podzvu~nom
brzinom 0,9 maha. Ima bojnu glavu od 300
kg, {to je vi{e nego ve}ina zapadnih rake-
ta, ali pojedinosti vezanih za metode po-
ve}awa efikasnosti nisu poznate. Kori-
sti inercijalno i GPS navo|ewe u rejon
ciqa i aktivno radarsko navo|ewe u ter-
minalnoj fazi napada, na oko 40 km od ci-
qa. O~ekuje se da }e raketa u kasnijoj fa-
zi biti iskori{}ena za razvoj varijante
za napad na kopnene ciqeve.
Sebastian BALO[
27
H A U B I C E 1 0 5 M I L I M E T A R A
Tri ha u bi ce ka li bra snovno sredstvo u inventaru nema~ke
divizijske artiqerije tokom Drugog
105 mi li me ta ra
ima le su iz u zet no
zna ~aj no me sto u
O svetskog rata bila su oru|a sa slu-
`benim nazivom laka poqska haubi-
ca 10,5 santimetara le.F.H.18 (Leichte
Feldhaubitze 18). Broj u oznaci ukazuje
na godinu nastanka, ali to nije bilo ta~no
F.H.18 zvani~no se nalazila na listi sred-
stava ratne tehnike Vermahta od 28. jula
1935, a veza sa 1918. koristila se samo ra-
na {im ar ti qe rij skim di obmane stranih posmatra~a u vreme kada
se prikrivala obnova nema~ke ratne ma{i-
je di ni ca ma od 1945. nerije posle dolaska nacista na vlast.
do 2006. go di ne. Oru|e nema~ke
divizijske artiqerije
To su ne ma~ ko oru |e Posle Prvog svetskog rata Nemci su
bili ograni~eni kada je re~ o koli~ini rat-
M-18, za tim do ma }i ne tehnike. Imali su pravo samo na 84 hau-
bice 105 milimetara F.H.16. Odobreni su i
proizvodni limiti koji za tu haubicu iznose
pro iz vod M56
14 oru|a za godinu, iskqu~ivo radi zamene
starih oru|a. Zabranu razvoja kontrolisa-
i ame ri~ ka ha u bi ca le su me|usavezni~ke komisije.
Kontrolori su pratili prilike u Ne-
M2. ma~kim fabrikama do februara 1927. godi-
28
ne. Ve} 1. jula nema~ka kopnena vojska naru-
~ila je od firme Rajnmetal" (Rheinmetall) raz-
voj usavr{ene haubice F.H.16. Konstruktori
su do 1930. godine stvorili potpuno novo
oru|e sa cevi du`ine 28 kalibara i maksi-
malnim dometom od 10.675 metara. Sva
probna ga|awa bila su strogo poverqiva. Da
bi se prikrio razvoj novog oru|a, koristila
se oznaka le.F.H.18, te se ono predstavqalo
samo kao dorada starih sredstava.
Kada je 1935. godine haubica le.F.H.18
do{la u fazu serijske proizvodwe, obnova
nema~ke ratne ma{ine ve} se provodila bez
posebnih bezbednosnih mera. Oznaka haubi-
ce, me|utim, nije promewena. Glavni nosilac
proizvodwe bila je fabrika Rajnmetal-Bor-
sing" iz Dizeldorfa, ali zbog naruxbine od
4.000 oru|a u posao su u{le i fabrike iz
Borsigvalda, Dortmunda i Magdeburga.
Brz rast nema~ke sile nisu pratile
balansirane nabavke potrebnih sredsta-
va i zato se artiqerija prenaoru`ala
pre po~etka rata na nova oru|a, ali nisu
postojala vozila za vu~u. Nema~ka arti-
qerija se tokom rata oslawala na tradi-
cionalnu kowsku vu~u zbog nedostatka mo-
tornih vozila i goriva. Za transport hau-
15. januar 2009.
 25
bice le.F.H.18 od 3,5 tone bilo je potreb-
no {est kowa.
Pojedine haubi~ke baterije imale su
poluguseni~are Sd.Kfz 11 od tri tone i
Sd.Kfz.6 od pet tona. One su za jedan sat pre-
lazile 40 kilometara, a normativima je bi-
lo predvi|eno da baterije sa kowskom vu-
~om tokom dana prevale 40 kilometara.
Nemci su u rat u{li sa {irokim izbo-
rom municije 105 milimetara, od standardne
trenutno-fugasne FH Gr38 sa masom 14,81
kilograma i 1,38 TNT, do probojne, kumula-
tivne, te municije za zadimqavawe. Osnovna
trenutno-fugasna granata (TF) rasturala je
fragmente na 10 do 15 metara od mesta po-
gotka napred i bo~no od 30 do 40 metara.
Direktnim pogotkom probijala je betonsku
plo~u od 30 santimetara. Probojni metak na
500 metara daqine, pri udaru u pancirnu
plo~u protivni~kog tenka pod uglom od 30
probijao je ~elik debqine do 50 milimeta-
ra. Tokom rata izra|ene su nove vrste TF
municije, potkalibarna i kumulativna.
Po~etna borbena iskustva pokazala su Haubica M18 na me|uarmijskom takmi~ewu artiqeraca 1949. godine
da je le.F.H.18 bilo pouzdano oru|e, ali se
za potrebe podr{ke divizije u manevarskom Primerci prvog modela naknadno su dobili kovima. Na taj na~in dobili su u{tedu u ma-
ratu tra`io ve}i domet. Zato se od 1940. du`u cev sa gasnom ko~nicom. si od ~etvrtine tone. Izmewena je i cev, jer
godine proizvodila haubica le.F.H.18M sa Iskustva sa Isto~nog fronta govore da se brzo habala, posebno prilikom ga|awa
dvokomornom gasnom ko~nicom. Na taj na~in se haubica te{ko prebacivala sa polo`aja potkalibarnom municijom, koja je uvedena
se, uz porast mase oru|a za 55 kilograma, na polo`aj, u uslovima nedostatka dobrih 1942. godine za borbu protiv ruskih tenko-
obezbedilo ga|awe sa usavr{enim TF pro- puteva. Ni poluguseni~ari nisu imali snage va T-34 i KV. Modifikovana haubica, ozna-
jektilom FH Gr Fern, mase 14,25 kilograma, da izvuku haubicu iz ruskog blata. Kako bi ke le.F.H.18/40, proizvodila se od marta
sa 2,1 kilograma TNT eksploziva, dometa prevazi{li ograni~ewa, konstruktori su 1943. do marta 1945. godine. Iz fabrika je
12.325 metara. Haubica le.F.H.18M proiz- stvorili hibrid cev i mehanizam haubice iza{lo 10.245 primeraka.
vodila se do februara 1945. godine. Pro- postavqen je na lafet protivtenkovskog to- Sve haubice 105 milimetara tokom
izvedene su ukupno 6.933 haubice F.H.18. pa 75 milimetara Pak 40, sa pove}anim to~- ratnih godina svrstavane su u puk od tri di-

Vu~no vozilo haubice teretni kamion

Praga RV (6h4 ) ~ehoslova~ke
proizvodwe koji se proizvodio od
1935. do 1939. godine

29
viziona svaki sa tri baterije od ~etiri
oru|a prema punoj materijalnoj formaci-
ji od 36 oru|a. U sastavu baterije bila su
153 kowa i 171 ~ovek. U motorizovanim,
odnosno od 1942. godine pancergrenadir-
skim divizijama i tenkovskim divizijama,
imali su puk od dva diviziona haubica sa
mehani~kom vu~om. Baterije su imale pet po-
luguseni~ara i 21 kamion, automobil i 119
boraca. Od 1942. godine u delu tenkovskih
divizija, umesto jednog diviziona vu~nih ha-
ubica, koristio se divizion samohodnih
oru|a Sd.Kfz.124 izra|enih po uzoru na
le.F.H.18.
Prema formaciji iz 1944. godine di-
vizioni su, umesto tri baterije od ~etiri Defile haubi~kih
oru|a, imali dve baterije od {est oru|a. baterija pred Titom
Kao rezerva vrhovne komande formirani su na paradi Pobede
samostalni motorizovani divizioni 105 1947. godine
milimetara sa guseni~nim traktorima RSO.
Maksimalna brzina vu~e svodila se na ka oru|a bila su u naoru`awu oru`anih sna- le.F.H.18, ali one su bile dobro ~uvane u du-
skromnih 17 kilometara na ~as. ga Argentine, Austrije, ^ilea, Francuske, bini poretka nema~kih sastava. Zato su tek
Osim Vermahta, haubice le.F.H.18 kori- Portugala i [vedske, naknadno prepravqe- 1945. godine, u posledwim mesecima rata,
stili su Frankisti u poznim fazama gra|an- na na ameri~ku municiju 105 milimetara. u jedinice NOVJ, zbog rasula sila osovine,
skog rata, a na listi predratnih korisnika u{le ve}e koli~ine haubica. One su se u to
bile su Holandija i Ma|arska. Tokom rata Haubica M-18 vreme smatrale izuzetno vrednim plenom
Nemci su haubicama snabdevali Finsku i u to vreme divizije NOVJ ~esto su koristi-
Slova~ku. Posle rata kori{}ene su u ^eho- u Jugoslaviji le oru|a skromnih kalibara 45 i 76 mili-
slova~koj kao M18/40N na lafetu ruske hau- U ratno doba borci Narodnooslobo- metara. Ve}i kalibri nalazili su se u je-
bice 122 milimetara M-30. Izvorna nema~- dila~ke vojske Jugoslavije (NOVJ) retko su dinicama armijske podr{ke.
imali priliku da u plenu zateknu haubicu Drugi divizion iz sastava Artiqerij-
105 milimetara le.F.H.18. Nema~ke divizije ske brigade, jedinice direktno podre|ene
bile su naj~e{}e sa liste posadnih jedini- [tabu ~etvrte armije, u zavr{nim borbama
ca naoru`anih tehnikom iz ratnog plena. bio je naoru`an sa 12 haubica 105 milime-
Novo naoru`awe se slalo na glavne fron- tara. Krajem aprila, u sastavu Prvog divi-
tove. Od 1944. godine pove}ao se broj ziona, formirana je baterija od ~etiri ha-

Obuka na haubici M18/40,

1951. godine

30 15. januar 2009.

 25
ubice 105 milimetara. Osim ratnog plena Haubica M18/61 iz zbirke
le.F.H.18, jugoslovenski partizani dobili su Vojnog muzeja na izlo`benoj
od saveznika jo{ 84 komada, jer je Savezni~- postavci u Ka~arevu
ka armija imala problema oko nabavke mu-
nicije. I u NOVJ prilike su bile sli~ne
pred kraj rata, u jednom divizionu 105 mi-
limetara, nalazila su se samo 24 metka.
Primerci le.F.H.18 u Jugoslovenskoj ar-
miji, posle rata, smatrani su za oru|a veli-
ke vrednosti, jer su formirane desetine di-
vizija. Pojedine su dobile od Sovjeta haubi-
ce 122 milimetara M38, a neke nema~ke ha-
ubice preimenovane u M18(n) (sufiks pred-
stavqa akronim dr`ave porekla), odnosno
preciznije M18/40(n) i M18/43(n). U po~et-
ku su modeli 43 imali metalne to~kove sa
gumenom oblogom, prilago|ene za vu~u kowi-
ma. Oni su naknadno zameweni to~kovima sa
gumama, za vu~u motornim vozilima.
Pe{adijske divizije podeqene su na
boqe naoru`ane i popuwene jedinice prve
varijante, koje su imale divizion od osam
haubica, a samo poneka od divizija druge va-
rijante imala je bateriju od ~etiri oru|a.
Dve armije na strate{ki prioritetnim ska armija JA i haubice 122 milimetara nim polo`ajima usmerenim ka jugoslovenskoj
pravcima ^etvrta armija razme{tena u dobiti iz Saveza Sovjetskih Socijalisti~kih granici.
Sloveniji i Peta armija u Makedoniji Republika SSSR. Zato se JA od 1946. do Te`ak polo`aj u kojem se zatekla jugo-
imale su vlastitu artiqerijsku brigadu u ko- 1948. godine odrekla 55 haubica, koje su po- slovenska odbrana prepoznali su novi sa-
joj se nalazio haubi~ki divizion od 12 M18, klowene oru`anim snagama Albanije. veznici iz Natoa. Odlu~ili su da JA pomog-
svrstanih u tri baterije od ~etiri oru|a. U to vreme, kada se u revolucionarnom nu naoru`awem koje se koristi za zausta-
Artiqerija rezerve Vrhovnog komandovawa zanosu zami{qala Balkanska konfederaci- vqawe o~ekivanog masovnog prodora tenko-
imala je haubi~ku brigadu u Kragujevcu, sa ja, ~inilo se da te haubice nisu otu|ene. Po- va i pe{adije. Na listi poklona na{le su se
dva diviziona M18. sle rezolucije Informbiroa u leto 1948. velike koli~ine haubica 105 milimetara
O{te}ena oru|a brzo su remontovana, godine, savezni{tvo sa Albancima se preko M2 i M3, ali one nisu istisnule M-18, ali
a neka su `rtvovana da bi se obnovilo {to no}i pretvorilo u krizu, na ivici otvorenog i tehni~ka dokumentacija za izradu ameri~-
vi{e haubica. Ra~unalo se da }e Jugosloven- rata, i haubice M18 na{le su se na vatre- ke municije 105 milimetara. U sastavu po-

31

Baterija M18/40 kori{}ena kao meta
na ve`bi na planini Golija 1977. godine
~etnog paketa pomo}i 1951. godine iz
Francuske pristiglo je 100 komada remon-
tovanih oru|a. U JNA to su bile haubice sa
oznakom M18/43 F(n)
Na taj na~in unificiran je kalibar i
municija u ve}ini diviziona za vatrenu po-
dr{ku. Naredni korak predstavqalo je
osvajawe proizvodwe haubice M56 nastale
po uzoru na M18. Ameri~ka municija pri-
hvatila se kao standard i za M56 i za 42
M18 koje su koristile rezerve nema~kih
granata. One su modifikovane ugradwom
cevi, zatvara~a i ni{anske sprave sa M56 i
dobile su oznaku M18/61 bez obzira na to
da li su bile modeli 40 ili 43. Dodatni
broj odnosi se na godinu usvajawa u naoru-
`awe. Radovi na haubicama zavr{eni su
1965. godine i one su se koristile istovre-
meno sa M2 i M56.
32
Takti~ko-tehni~ke karakteristike haubice M18
Masa oru|a na mar{u
Poqe dejstva po azimutu
Poqe dejstva po pravcu
Najve}i domet
Najve}a brzina ga|awa
Maksimalna po~etna brzina granate
Du`ina na vatrenom polo`aju
Du`ina u mar{evskom polo`aju
[irina na vatrenom polo`aju
[irina u mar{evskom polo`aju
Visina u mar{evskom polo`aju
Du`ina cevi 2.706 milimetara
Pomenute tri haubice kori{}ene su
{ezdesetih godina u sastavu divizijske ar-
tiqerije i u samostalnim divizionima sa
M18 bilo je popuweno devet diviziona od
24 oru|a. Prema popisu od 31. decembra
1960. godine u JNA se nalazilo 216 M18.
Od plana reorganizacije Drvar-2, izvede-
nog 1964. godine, haubice 105 milimetara
u{le su u sastav pe{adijskih brigada, koje
su do tada imale samo oru|a 76 milimetara
i minobaca~e 120 milimetara.
Haubice M18 pre`ivele su i naredni
talas modernizacije sredinom sedamdese-
tih godina pro{log veka. Tada su u naoru-
`awe uvedene haubice 122 milimetara
D30 i JNA se preusmerila na isto~ne ka-
libre. Haubice M18/61 nalazile su se
1991. godine u haubi~kim divizionima
tri baterije od {est oru|a, u sastavu mo-
1.985 ki lo gra ma
od 50 do +42 ste pe ni
56 ste pe ni
10.675 me ta ra
470 metara u sekundi
10.675 me ta ra
5.994 milimetara
5.558 milimetara
3.580 milimetara
2.010 milimetara
1.800 milimetara
2.706 milimetara
torizovanih i pe{adijskih brigada ratnog
razvoja, a aktivne jedinice imale su D30
ili M56 odnosno, M2.
Haubice M18/61 povu~ene su iz naoru-
`awa tek u vreme posleratne redukcije vi-
{kova 1996. godine, izvedene na osnovu
Podregionalnog sporazuma o kontroli nao-
ru`awa. Tada su u Vojsci Jugoslavije kao vi-
{ak proglasili i povukli iz naoru`awa 51
nema~ku haubicu. Na listi za prodaju na{a-
lo se 36 komada M18/61. Na listi imovine
Vojske Federacije Bosne i Hercegovine bi-
le su ~etiri M18/61, upotrebqavane tokom
rata. Jedna od haubica, posledwa u slu`bi
na Balkanu i na svetu, na{la se na listi
imovine predate 2007. godine jedinstvenim
oru`anim snagama BiH.
Aleksandar RADI]
(Nastavak u slede}em broju Arsenala)
15. januar 2009.