Savetovalite za ishranu i Anti Aging Medicinu

MALA KOLA FIZIOLOGIJE

PROGRAM HRONO - ISHRANE ZA

POETNIKE

dr Ana Gifing

Svetogorska 25, BEOGRAD Telefoni: 011 33 44 780, 011 32 46 568; Mob. tel: 064 820 5580, E-mail:
office@drgifing.com

www.drgifing.com www.antiaging-dijagnostika.rs
Program ishrane o kome e ovde biti rei je kombinacija najsavremenijih saznanja iz oblasti
fiziologije ishrane, endokrinologije, biohemije i biofizike.

Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u naoj zemlji, a jedinstven po tome to pomae
svakom oveku da ostvari idealnu teinu istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.

Proizvod je viegodinjeg iskustva i kolovanja u najznaajnijim svetskim centrima, kao i

saradnje sa najveim imenima dananjice u mnogim oblastima Anti Aging Medicine, odnosno
medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja.

Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom: HRONO ISHRANAdr GIFING

Na cilj je da svaki ovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovog organizma, jer je to znanje
osnov ouvanja zdravlja i vitalnosti.

Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za kratko vreme, naue principi
zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica i dobrih kombinacija razliitih namirnica, koji se
mogu primeniti na svim geografskim irinama i duinama, u svakoj prilici, u koli, na poslu, kod
kue, na odmoru ili poslovnom putovanju.

Naroito je znaajan po tome to se sva pravila mogu primeniti unutar porodice i to se deca
mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju da imaju dug i zdrav ivot.

Oni koji su oboleii od naeih savremenih bolesti metabolizma za 10 do 30 dana smanjuju

vrednosti holesterola, triglicerida i eera. Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih
se moramo pridravati, s druge strane, restrikcije su minimalne i lako se podnose. Rezultati
pokazuju 100% uspeha kod svih onih koji su se potrudili da naue osnovne fizioloke procese.

Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica i odredjivanje koliina hrane,

ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti. Naprotiv, filozofija programa je u tome da svaki
ovek dobije znanje koje e biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, matovitost i
snalaenje u svakodnevnim ivotnim situacijama.
U okviru naeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodne dijagnostike procedure u
cilju utvrdjivanja postojeeg zdravstvenog stanja, a zatim u toku viemesenih konsultativnih
pregleda i kontrola pratimo postignut rezutat.
Prednost programa hrono ishrane je u tome to se nikada ne javlja takozvani jo-jo efekat
(gubljenje-vraanje teine), a metaboliki poremeaji se trajno reavaju.
Uslov za primenu ovog programa je samo postojanje elje i dobre volje da se malo ui i da se
znanje primeni. Onaj ko naui ove principe ima obavezu da obui najmanje jednog oveka
pravilu hrono ishrane i da se osea dobro to je jo nekom pomogao!
Svako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da se bavi preventivom, odnosno
spreavanjem nastanka bolesti. Uz program, na tim lekara preporuuje odredjenu
kombinaciju vitamina i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, iskljuivo prema rezultatima
ciljanih dijagnostikih procedura, ovi protokoli ubrzavaju rezultate i omoguavaju trajnost
postignutih efekata.
Osnovna ideja za reim ishrane po satnici, potekla je od francuskog lekara Alain Delabosa,
koji je registrovao svoj program 1986. godine. Pretrpeo je brojne promene u svetu do sada, a
u naem centru primenjujemo program prilagodjen naim pacijentima od 2005. godine.
Svako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omoguilo da napravimo najkvalitetniji
program, sa apsolutnim uspehom, jer ovaj program u potpunosti odgovara naem prosenom
oveku, zato smo ga i registrovali u ovom obliku.
Moja je preporuka, u stvari, molba je da proitate svaku stranu ovog prirunika, jer ete
sigurno promeniti neke ranije steene navike i nauiete da je lako prihvatiti zdrave navike.
Mi smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje se moe pojaviti u toku
programa.
dr Ana Gifing
Pria o masnom tkivu
Svaka masna elija naeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektno organizovana mikro
fabrika sa 24-satnim radnim vremenom.
Zadatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi i oslobodi rezerve goriva,
da bi se nae telo snabdelo svim dnevnim energetskim potrebama.
Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da ga imamo, ali samo
u odredjenom procentu, svaki viak je tetan, dok je i svaki vei gubitak tog tkiva lo, jer je
povezan sa mnogim metabolikim i hormonskim poremeajima i bolestima.

Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva

Da bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline i eere, koji se
unose hranom (ne zaboravimo da se eeri nalaze u skoro svakoj namirnici, pre svega u
cerealijama, odnosno itaricama - penici, heljdi, rai, pirinu, jemu, zobi, itd, zatim u vou,
slatkiima i velikom broju povra).
Masne elije su dobro opremljene elije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan i osetljiv sistem za
pumpanje i sakupljanje, odnosno skladitenje masti.
Nakon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiseline preuzima itava armija
enzima koji pomau u daljoj proizvodnji velikih molekula, poznatih kao trigliceridi.
Stvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije. Ceo ovaj postupak
je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina, hormona koga lui naa guteraa
(pankreas).
im se nivo insulina povea, a to se deava pri svakom unosu hrane, masne elije dobijaju
komandu: skladiti!
Znai, kad god neto pojedemo (jabuku, zelenu salatu, kuvanu argarepu, niclu, hleb, pire
krompir ili okoladu), svi procesi skladitenja masti se ukljuuju, a istovremeno se sva druga
vrata elije zatvaraju, to zaustavlja svaku drugu njenu aktivnost. Masna elija zapoinje fazu
stvaranja masti, koja se se zove lipogeneza, jer je to i njena najznaajnija uloga u organizmu.

Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti

U naem organizmu sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionie perfektno, sve dok je
na dnevni ritam normalan.
Izmedju mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalni ritam je ukratko sledee:
budjenje do 8 asova izjutra; zaspivanje najkasnije do ponoi; unoenje tri obroka u toku dana,
u periodu izmedju 8h i 20h...

Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne tri maksimuma (tkz. pika ili vrha),
jedan pri svakom obroku; zatim nakon 60 minuta ovaj nivo normalno poinje da se smanjuje,
ali podvlaimo da efekat poveanja vrednosti insulina traje do oko 3 sata nakon unosa bilo
koje hrane.

Nakon tog odredjenog vremena, u proseku 3 sata nakon uzimanja hrane, kad prestane
aktivirajui signal skladitenja, elija zapoinje pripreme za oslobadjanje masti, a taj proces se
zove lipoliza.

Ovo oslobadjanje masnoa iz masnih elija se deava daleko intenzivnije i bre, ukoliko
postoji vea potreba za energijom (kretanje, fizika aktivnost).

Stvari postaju loe kad se poremeti na ritam unosa 3 obroka dnevno. Zato? Ili jedemo esto
- u kraem intervalu od 3 sata, ili preskaemo obroke. Ni jednu ni drugu naviku na
metabolizam ne oprata!

O ovome e jo biti govora malo kasnije.

teta od uzimanja "grickalica"

Za aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletan obrok, dovoljno je
uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo. Tada masne elije dobijaju nalog
za skladitenje. Tog trenutka prestaje oslobadjanje masti, zatvaraju se sva elijska vrata i
zapoinje lipogeneza, odnosno, elija poinje da stvara masti iznova.

Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmedju obroka prouzrokuje ili
nagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava da smramo do neke eljene teine.

Ako elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosu regularnih
obroka, i to - tri u toku dana.

Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacija u telesnom

prirodnom ritmu unoenja hrane, kao i kompulsivno "grickanje" izmedju obroka.

Na alost, danas je ovo jedan od najeih poremeaja u navikama kod savremenog oveka.
Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece, nauiti ih da ne jedu slatkie, ips ili
bilo koju grickalicu van regularnog obroka, ali ovo se odnosi i na bonbone, voe, kiflu, djevrek i
drugo.
Zato se napominje da je ovo od najveeg znaaja spreiti ba kod dece?

Zato danas postoje veoma gojazna deca?

elije masnog tkiva su kod dece jo nerazvijene, zovu se pre-adipociti. Ove elije imaju
ogroman potencijal za umnoavanjem.
Jedan od razloga zato dolazi do gojaznosti kod dece je, izmedju svih drugih i upravo ovaj
mehanizam umnoavanja elija zbog poveane potrebe skladitenja masti.
Deca koja preterano mnogo jedu, stvaraju ogromnu koliinu masti i potreba za skladitenjem
te stvorene telesne masti je velika.
Deije telo se postara da se masne elije ubrzano razmnoavaju, a kada se jednom umnoe
ove elije - adipociti, njihov broj ostane uvek isti i kasnije u ivotu, pa taj veliki broj adipocita
skladiti veliku koliinu masti.
Deca koja su u periodu razvoja bila mrava, bez naslaga masnoa, u glavnom u odraslom
ivotnom dobu nemaju problem sa vikom teine, naprotiv, deca koja su bila debeljukasta u
ranom detinjstvu, skoro u 80% sluajeva imaju problem da odre idealnu teinu u odraslom
dobu.
Masne elije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona i metabolikih
supstanci, pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije u ivotu imaju brojne zdravstvene
probleme, a pri tom i krai ivotni vek.
Kod Ijudi koji su gojazni od deijeg uzrasta, potencijal za skladitenjem masti je daleko vei
nego kod Ijudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni, pa je i zbog poveanog broja adipocita sama
hormonska aktivnost kod njih poremeena. Ovi Ijudi se suoavaju sa mnogim bolestima u
ivotu, daleko vie nego vrnjaci koji su imali normalnu telesnu teinu u detinjstvu (visok
pritisak, eerna bolest, bolest srca i krvnih sudova i drugo).
Naravno, poznato je da su najsnaniji pokretai guterae, odnosno pankreasa na izluivanje
insulina, upravo prosti eeri - beli eer, uti eer, med, itd (a njih ima u veoma velikom
broju namirnica i grickalica, pogotovo slatkia, ali i u keapu, koji deca toliko vole), kao i
hidrogenizovane biljne masnoe (a njih ima u praktino svakoj grickalici iz kese, u pecivu,
posnim kolaima i dr.).
Napici, kao to su kafa i aj sa dodatim eerom (ili vetakim zasladjivaem) menjaju na
ciklus skladitenja i oslobadjanja masti, voni
sokovi takodje spadaju u kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedju obroka... posebno
dijet pia, verovali ili ne, dijet cola je izaziva broj 1. eerne bolesti u Americi u deijem
uzrastu, ali o tome emo kasnije.

Preskakanje obroka
Pored uzimanja grickalica, drugi najei poremeaj u navikama u ishrani je preskakanje
obroka.
U naoj praksi, od mnogih pacijenata ujemo da ne dorukuju, ali ima i sledeih izjava: ne
veeram uopte jer je to zdravije; ujutru jedem samo voe; pojedem do 2 kg voa svaki dan;
nikad ne stignem da ruam; uopte ne jedem meso, najsladje mi je da jedem uvee u 11.. itd...
sve ovo nije dobro, uopte nije dobro!
-u organizmu oveka se skoro nita nije izmenilo od vremena kad je primitivni ovek bio lovac i
kad nije imao mnogo razliitih namirnica u svakodnevnoj ishrani. Svakako je dolo do
odredjenih minimalnih promena u genetskom kodu nakon prelaska oveka iz nomadskog
naina ivota (kad je samo lovio) u mirniji ivot sa uzgajanjem poljoprivrednih kultura.
Voe i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov, to jest, kad nisu mogli da nabave meso. S
druge strane, Ijudi koji su se bavili poljoprivredom su osim mesa jeli i razno povre, itarice i
voe, pa se njihov organizam pomalo i polako prilagodio na takvu vrstu hrane.
Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama. Prvi lovci su imali O
krvnu grupu, a kasnije je dolo do promena, jer se menjao i nain ivota i ishrana. Po to j
teoriji, O krvna grupa stvara odlinu energiju od unetog mesa, dok A krvna grupa ima veliko
optereenje organizma od mesa.
Ipak, voe samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Za funkcionisanje srca
i unutranjih organa, neophodni su proteini i masti. Voe je poeljno jesti umereno i u
odredjeno vreme u toku dana, a to je, po zakonu fiziologije Ijudskog organizma oko 17 h, ali o
tome e mnogo vie rei biti kasnije.
Veliki problem nastaje kod Ijudi koji izbegavaju doruak (najvei broj), ili uzimaju veoma malu
koliinu hrane ujutru, ili samo voe (to takodje esto ujemo).
O ovome danas naunici znaju skoro sve i ne postoji vie ni najmanja sumnja u opravdanost
unosa odredjenih, veoma visokokalorijskih namirnica, upravo ujutru, upravo kad je nivo
kortizola, hormona budnosti, u naem krvotoku najvii i kada je luenje insulina najaktivnije.
U tom periodu je metabolizam najsnaniji, najbri i najefikasniji. Tada se najbolje oseamo,
organizam priprema energiju za sve nae dnevne aktivnosti.

ta se zapravo dogodi kad preskoimo unos hrane ujutru?

-Nivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kod mnogih Ijudi ak i
vei pad eera.

-Iako moda i ne oseamo nikakvu glad, na eludac i ceo digestivni sistem se sprema da
primi hranu, pa poinje sa predodredjenim izluivanjem odredjenih supstanci koje treba da
pomognu u varenju.

-Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji slue u stvaranju neophodne energije

za rad srca, miia i mozga (i svih unutranjih organa).

ta mi uradimo ?

Tada mi preskoimo ovaj obrok, ili jo gore, popijemo kafu sa eerom (ili jomnogo gore od
toga - popijemo kafu sa vetakim zasladjivaem) i timebukvalno zakljuamo sva vrata na
naim masnim elijama, to jestadipocitima, one zapoinju intenzivan proces zatite svojih
postojeih rezervi neophodne energije za rad organa.

Zato je to tako?

Jedan atavistiki, odnosno drevni princip nam pravi veliku muku....

U prastara vremena, kada ovek nije jeo svaki dan (a jo manje tri puta na dan), jedini nain
da preivi, bila je jedna prirodna karakteristika masnih elija: izazivanje automatskog
zaustavljanja aktivnosti svih enzima koji razgradjuju masne rezerve u njima.

Kada nije bilo redovnog unosa hrane, odnosno mesa, aktivni bi postajali samo sintetiui
enzimi, to jest materije u organizmu koje su bilesposobne da i od najmanje bobice ili voke
koja bi se pojela, napraveneohodne energetske zalihe, odnosno mast.

Na taj nain priroda se postarala da uteda energije za rad srca, mozga, jetre i svih ostalih
organa bude izuzetno velika i tako je omoguen ivot u svim zadatim uslovima.

Nita se u telu oveka nije izmenilo ni sad; kad Ijudi u sredinama gde ishrana nije problem, ne
unesu hranu u zadatom biolokom ritmu, telo toprepoznaje kao pretnju i odmah zapoinje
brojne mehanizme odbrane u cilju utede energije.
Znai, nakon jednog preskoenog obroka, sve to pojedemo kasnije (pa makar to bio i list
salate ili jabuka), viestruko se iskoristi, a ostatak sauva i uskladiti, bazalni metabolizam se
uspori, jer je sve to deo prirodnog nagona za preivljavanjem Ijudi.
Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje ovek ima, a na alost, medicina ima brojne dokaze
da ovi atavistiki, drevni principi i dalje funkcioniu, jer nikako ne smemo da zaboravimo da
danas u svetu ima vie od 815 miliona Ijudi koji pate od gladi, nasuprot preko milijardu onih
koji su manje ili vie gojazni, pa se ovi principi hrononutricije mogu proveravati u svakodnevnoj
medicinskoj praksi.
Kad je post u pitanju, a govorimo o pravom postu, a ne o modemom vidjenju posta sa
unoenjem namirnica kao to su bilji sir gauda ili biljni sir trapist, razne pite od krompira,
posnih kolaa, biljnog laga itd... moe se rei da on predstavlja veoma dobro ienje i tela i
duha.
Treba da traje 40 dana (ne krae, a zato je to, osim u religioznom smislu, opravdano i u
medicinskom, opisaemo malo kasnije u delu o neefikasnim dijetama); post treba da
podrazumeva manji kalorijski unos (nikako ne podrazumeva zamenu mlenih proizvoda biljnim
sirevima, pavlake i laga biljnim, ili mesa brojnim zamenama za meso, raznoraznim kalorinim
pitama ili sojinim niclama), konzumiranjem velike koliine posnih kolaa itd.
Post bi trebalo da bude odricanje, a nikako posveivanje kuvanju i isprobavanje brojnih
poslastica... Jer nakon perioda posta, u praksi se najee suoavamo sa pacijentima koji su
dobili na teini, umesto da su izgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta vei od
prethodno, pre-posta izmerenog nivoa.
Takodje, jedini pravi nain ozbiljnog ienja organizma je zapravo post koji podrazumeva
unoenje samo vode u trajanju od 1 - 3 dana, najvie 5 dana; posle ega treba lagano uvesti
najpre tenu hranu, pa sve ostale namimice, ali ovaj post se moe obaviti iskljuivo uz
medicinsku kontrolu i praenje od strane lekara.

Kako se mast oslobadja iz masne elije?

Dok s jedne strane masno tkivo skladiti mast, ono isto tako, sreom po nas, takodje i otputa
mast koju je prethodno uskladitilo.
Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje Ijudskog organizma.
Kao to smo rekli, masne elije, odnosno adipociti, su ukladitili velike molekule, koji se zovu
trigliceridi u svoje specijalne delove elije, koji se zovu rezervoari.
Da bi se ovi molekuli otpustili u krv, potrebno ih je razbiti u manje delove (trigliceridi ne mogu
napustiti zdravu, neoteenu masnu eliju, ne postoji nikakva magina masaa, ili supstanca
koja moe dovesti do toga da masna elija izbaci svoj sadraj, osim ukoliko se sama elija ne
raspadne).

Tajna smanjenja masnoa je opet u enzimima, posebno enzimu lipazi, koji je odgovoran za
razlaganje triglicerida.

Lipaza, enzim koji razlae masnou se nalazi u masnoj eliji, odnosno adipocitu, ali je potpuno
neaktivna, sve dok je hormon insulin prisutan u veoj koncentraciji u krvi, jer svojom
aktivnou, hormon insulin direktno blokira enzim lipazu!

Znai, sve vreme dok jedemo i grickamo, hormon insulin vredno radi na pravljenju
energetskih, masnih rezervoara, a enzim koji razlae masnoe iz tih naih masnih rezervi ne
funkcionie uopte. Ne postoji ni teorijska mogunost da izgubimo i miligram masti sve dok je
hormon insulin aktivan, a ponavljamo, on je maksimalno aktivan jo oko 2-3 sata nakon
svakog poslednjeg zalogaja koji smo pojeli.

Hormoni koji aktiviraju i podstiu aktivnost enzima lipaze, upravo onog enzima koji nam
smanjuje masne depozite su adrenalin i noradrenalin, takozvani stres hormoni. Oni se
otputaju u najveoj meri pri fizikoj aktivnosti ili u stanjima stresa: toplota, hladnoa, fizika
agresija, mentalni stres...)-

Aktiviran izluenim stres hormonima, enzim lipaza razlae molekul triglicerida u manje delove i
specijalnim biolokim kljuem otvara izlazna vrata adipocita, te se ove, sada sasvim male
partikule otputaju u krv.

Ovi delii se zovu masne kiseline i glicerol. Te masne kiseline zapravo slue kao miino
gorivo.
Kad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol, postoje dve alternative:
-ili emo biti fiziki aktivni i nai miii e sagoreti energiju koja im je ponudjena,
-ili emo biti fiziki neaktivni, te e masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku, pa e ubrzo
masno tkivo, koje je zapravo bioloka fabrika, preuzeti ove elemente i u svom delu za
reciklau, retransformisati ponovo u trigliceride i uskladititi, ali ovaj put u delu koji slui za
skladitenje otpada.
Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moe se uskladiti jedna ogromna koliina
otpadnog materijala, a ove supstance nisu vie zdravo masno tkivo, ve jedna masa puna
biolokog, ali i industrijskog otpada, koji se veoma teko uklanja.
Te naslage su najee one na stomaku, struku i bokovima i veoma su tvrdokome za
uklanjanje.

Masne kiseline delom odlaze i u jetru, gde se uz pomo jetrinih enzima direktno pretvaraju u
trigliceride, tada se oni nazivaju serumski trigliceridi i nalaze se u slobodnoj cirkulaciji. Kad su
povieni trigliceridi u krvi, to je pouzdan znak da ne postoji fizika aktivnost uz istovremenu
poveanu proizvodnju masnoa.

Svako poveanje vrednosti triglicerida i holesterola je siguran znak patnje nae jetre, kao i
guterae, odnosno pankreasa.

NAPOMENA: IZMEDJU OBROKA MORA DA PRODJE MINIMALNO 3, OPTIMALNO 4

SATA!

Pravo vreme za vebanje

Kao to smo videli, masne elije su fantastini proizvodjai i uvari energije neophodne za rad
srca i miia. Ali, masno tkivo ne elimie iz organizma ni na koji nain nagomilanu mast. To
rade nai miii.. oni su osnovna maina koja sagoreva tnast i pretvara je u energiju
neophodnu za kretanje. Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti miie i masne
naslage e se prirodnim putem smanjivati.

Poznato je da postoji odredjen broj Ijudi, koji u svom genomu imaju prirodnu zatitu od svih
poremeaja u metabolizmu masti, to se zove genetski polimorfizam, pa kako nemaju problema
u metabolizmu masti, oni mogu imati idealnu telesnu teinu i bez mnogo fizike aktivnosti, a
pri tom mogu jesti mnogo i ak vrlo nezdravo, gledano po bilo kom nutricionistikom principu.

Ovo, na alost, ipak dovodi do raznih zdravstvenih poremeaja, poevi od ivotne dobi
izmedju 55-60 godina, pa bez obzira na to koliko se mi hvalili naim prethodnim zdravljem, uz
sve loe navike, u starijoj dobi emo se suoiti sa ozbiljnim problemima koji rezultuju
metabolikim poremeajima, povienim krvnim pritiskom ili nastankom karcinoma.

Efektivne fat-burning vebe

Intenzivne vebe nisu nain da se oslobodimo vika masnih naslaga. Naprotiv.

Znamo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno.

- Kad i kako se veba je takodje veoma bitno.

Trik je u tome, kako imati najveu korist od vebanja uklapanjem fizike aktivnosti u
hronobioloki ritam.

Pravo vreme za vebanje je ono kad se masne elije spremaju da zaponu proces
oslobadjanja masti.

Ne treba da vebamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu, to jest dok traje
lipogeneza, odnosno stvaranje masti.

Znai, ne vebamo posle obroka i to najmanje sledea 2 sata. Sem to je potpuno neefikasno,
moe biti optereujue za varenje unete hrane, mogue je da se varenje uspori i da imamo
kontraefekat ukoliko elimo da smramo.

Iskoristimo prirodno najaktivniji period za lipolizu, odnosno razlaganje masnoa (nivo

kortizola ujutru je najvii izmedju 7 i 8 sati, kortizol je takozvani hormon budnosti, a tada je
znai i nivo aktivacije svih naih ivotnih funkcija najvii.

Najbolje vreme za vebu je ujutru, a pre doruka.

Statistika kae: Ijudi koji primenjuju ovaj princip ine upravo najvei procenat onih koji imaju
idealnu telesnu teinu. I to bez ikakve muke.

Ove jutarnje vebe moraju biti umerene, a prema savetima strunjaka, pogreno je ujutru trati
(to veina Ijudi smatra veoma zdravim), jer naem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3
sata nakon budjenja da postignu pun kapacitet, pa nije dobro preopteretiti srce veim
naporima u to vreme. Statistika kae da je procentualno daleko vei broj iznenadnih smrti
usled optereenja srca u toku tranja u rano jutro nego u bilo koje drugo doba dana.

Ostali termini za vebanje su pre ruka ili pre veere, ali ovo poslednje je najgora alternativa.
Najmanje je preporuljivo vebanje posle 9 sati uvee (razlozi su brojni, jedan od razloga je
to tim postupkom vetaki odravamo nae nadbubrene lezde aktivnim, a to vodi u
hronian sindrom stresa, koji kasnije, nakon nekoliko godina ove prakse dovodi do brojnih
poremeaja u telu, a pre svega poremeaju imuniteta).

Teke vebe (sprint, aerobik) brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata, odnosno glikogena iz jetre i
dovedu do zamora, koji dalje dovodi do niza metabolikih poremeaja, koji rezultuju
zakljuavanjem uvenih vrata masnih elija i uvanjem zaliha masti (nae telo ove teke
vebe prepoznaje kao pretnju, a ne kao stimulans!), a s druge strane, akutan pad eera
poveava potrebu za unosom hrane.
Ovo je jako loe, jer se masne zalihe nisu ni poele topiti, a na mozak daje komandu da
moramo uneti novu hranu da bi se zatitili svi unutranji organi i obezbedila neophodna
energija za njihov rad,

Nae telo se strateki priprema za taj unos, pa bez obzira jeli mi tada ili ne, pokreu se svi
mehanizmi za proces stvaranja masti. Uz ovaj efekat, mi emo dobijati na teini, ak i ako
budemo jeli samo presno povre nakon intenzivnog treninga!

Ovo je jedan od razloga zato su se ove vebe pokazale kao neefikasne, osim to mogu biti
opasne za srce kod gojaznih Ijudi, koji poinju da vebaju po savetima vidjenim na TV.

Za eliminaciju masti, potrebno je vebati due od pola sata u kontinuitetu i to sa najvie 50%
maksimalnog kapaciteta, gde emo maksimalno potedeti ugljene hidrate iz rezervi tela.

Teretana moe biti dobar izbor, ali iskljuivo uz struni nadzor profesionalnog trenera. Po
mnogim istraivanjima, brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao najefikasnije rezultate u ouvanju
zdravlja i to zaista ubedljivo.

ene treba da imaju najmanje 4 sata aktivne rekreacije u toku jedne sedmice, mukarci 3 sata
(ovo je zbog razlike u nivou testosterona u krvi).

Ali, rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h, znai lagana etnja ne spada u ovu
priu (etam psa svaki dan, guram kolica, etam sa prijateljicom po gradu, ovo su samo neki
od odgovora na pitanja o fizikoj aktivnosti)...

Zato su mnoge dijete neuspene?

Danas su strunjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje preporuuju
nedovoljno^obrazovani lekari ili priueni laici, donose vie tete nego to daju korist. to su
restriktivnije, to su tetnije. I to zbog vie razloga, to mentalnih, to fizikih.

Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do 28 dana, kako veina dijetskih
reima, na alost, predlae. Idealna je u trajanju od najmanje 40 dana (kao to bi trebalo da
bude smanjen unos hrane za vreme pravoslavnog posta), jer se za to vreme nae telo u
potpunosti prilagodi na ovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na
uobiajeni kalorijski unos.
ta se dogadja: ponovo drevni princip ouvanja energije za rad srca i svih drugih naih vitalnih
organa.
Kad unosimo manje hrane, nae telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 48 sati se smanjuje
bazalni metabolizam i mi veoma brzo ponemo da funkcioniemo odlino na restriktivnom
kalorijskom unosu, ma koliko nizak on bio. Bazalni metabolizam je koliina kalorija koju
moramo uneti u toku dana da bi funkcionisali nai organi - srce, plua, creva, jetra,
termoregulacija itd, bez aktivnosti miia.
Tada najee smramo tako to, ili izgubimo neto u teini (to na alost podrazumeva
smanjenje miine mase i koliine vode iz elija), ili imamo smanjenje obima tela (to je bolje,
jer to znai da smo smanjili zapreminu masnog tkiva, koje ima malu specifinu teinu, pa nam
vaga manje govori od garderobe, koja postaje komotna).

Za to vreme smo non stop gladni i nervozni, ali imamo eljene rezultate.

Zatim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da su ispitivanja pokazala da
je brojanje kalorija, odnosno merenje koliine unete hrane snaan okida stresa kod
oveka??) i vratimo se veem, odnosno prethodnom kaiorijskom unosu.

Ali... obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma, koji se deava relativno brzo u
cilju zatite energije za rad srca, mozga, jetre, plua i svih drugih unutranjih organa), sad nam
treba, umesto 48 sati, najmanje 4 sedmice da se nae telo podesi na novo stanje i da se
povea vrednost bazalnog metabolizma ...
Znai, prethodno uobiajena koliina hrane koju smo jeli, postaje prevelika u ovom periodu;
tada dolazi do uvenog jo-jo efekta i mi, ne samo to vratimo izgubijeno, ve i dodamo malo
masti na onu koliinu koja je postojala pre dijete.
Bitno je znati koje namirnice dovode do "nagomilavanja" masti i vano je kako pametno
upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica. Najbolje je promeniti kompletno nain
ishrane, napraviti pravu kombinaciju hrane, ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku, koja
vodi ka stresu.
Ovo zvui komplikovano i ini se da je jako teko, a zapravo je neto najlake to moenno za
sebe da uradimo.
Spomenula sam ranije dijet pia, a tie se vetakih zasladjivaa... Aspartam i drugi vetaki
zasladjivai su jo snaniji okidai izluivanja insulina od prostog, brzog eera...
ta se zapravo deava: mi popijemo dijet pie ili kafu za zasladjivaem... nivo insulina
odjednom poraste, a mi u krvi nemamo nikakav nov unos takozvanog brzog eera koji treba
da se metabolie. Sad odjednom postaju
zbunjeni i pankreas i masne elije, odnosno adipociti, jer je dolo do lane uzbune...
Poinje aktivacija brojnih hormona i enzima, a kako ne postoji nita znaajno u krvotoku to
treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije, ponovo dolazi do principa reakcije na
pretnju i mi zakljuamo sva mogua vrata na elijama masti, pa kljuak i zaturimo na neko
vreme. Aspartam je jedan od najkancerogenijih poznatih zasladjivaa, a njegov indeks
kiselosti je 40, apsolutno najvei od svih namirnica koje unosimo.
Znai, uslovno reeno, zdravije je popiti slatko pie, nego ono sa vetakim zasladjivaem, Ali,
zaista USLOVNO !
Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u umeem obliku, na boici na kojoj pie - bez eera
ili sugar free, UVEK postoji dodatak zasladjivaa kao to su aspartam, sorbitol, saharin,
ciklamat itd.
Zbog jedne dobre osobine fruktoze, najzdravije je unositi taj eer, jedino fruktoza, od svih
eera ne dovodi do snanog porasta nivoa insulina.
Takodje, ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjiva, STEVIA, to je biljni ekstrakt, nema
kancerogenih efekata, ne aktivira pankreas, plus, izuzetno je bazna supstanca, pa deluje i kao
zatitnik imuniteta.
esto se u dijetama smanjuje unos sporih eera (takozvane low carb diets, odnosno
smanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba, cerealija, skroba i drugog), to posledino
doprinosi poveanju potrebe za unosom brzih eera, odnosno, nae elije poinju odredjene
metabolike procese u cilju zatite energije, tako da umesto da smanjimo lipogenezu,
stvaranje masti, mi je opet podstaknemo (zakljuavanje vrata adipocita).

Takozvane trans-masti
Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoe, a radi se o biljnim
proizvodima, za koje se donedavno verovalo da nisu tetne (margarin, biljni lag, biljna
pavlaka, biljni sir itd...)
Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je teta ogromna pri unosu ovih namirnica.
Te masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori i sintetska grupa.
Do skora se smatralo da su tetne namirnice crveno meso i punomasno mleko, pa je veliana
uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kae: mnogo su tetnije industrijski proizvedene
trans masti, od prirodnih. One poveavaju nivo takozvanog loeg (LDL), a sniavaju nivo
takozvanog dobrog (HDL) holesterola.
U svetu je zapoela borba da se zakonom regulie zabrana uvoza namirnica koje sadre trans
masti (Kanada), u Americi postoji zabrana korienja takvih namirnica u restoranima, a u
Danskoj je odavno regulisan propis o procentu trans masti u namirnicama (manje od 2%).
Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima prerade namirnica
biljnog porekla. Koriste se za produenje trajnosti peciva, slatkia, slanih grickalica, brze
hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim konzervisanim namirnicama...
Najvei izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pekarske masnoe itd...
Preporuka je da se detaljno proui sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedena i da
se proveri procenat sadraja trans masti (ne sme biti vei od 2%, mada je daleko najbolje da
ne postoji uopte).
Znai: im vidimo da u sastavu proizvoda pie - hidrogenizovana biljna masnoa, neka to
bude signal za oprez (na alost, to emo videti na veoma velikom broju proizvoda, mi smo do
sada u naim prodavnicama pronali samo malo proizvoda na kojima pie taan procenat ovih
masti).

Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcija

Proteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama, koje obezbedjuju rast,
odravanje i reparisanje, odnosno popravljanje tkiva, a takodje su fundamentalan izvor vitalnih
supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd.,
Nae telo niti proizvodi, niti skladiti proteine. Ukoliko unosimo malo ili ne unosimo uopte
proteine, nae telo poinje da razgradjuje sopstveno miino tkivo, da bi obezbedilo odredjene
amino kiseline neophodne za rad srca i unutranjih organa, kao i imunog sistema.
Unos proteina je vie nego nuan, procena unosa je oko lg po kilogramu, mada po najnovijim
klinikim ispitivanjima, ovaj unos ipak mora biti oko l,6g po kilogramu telesne teine.
U crvenom mesu i u pileem i ureem belom mesu se nalaze velike koncentracije karnozina,
amino kiseline koja utie na misaone procese, razvoj mozga, usporavanje procesa starenja
mozga, a u obliku suplementacije danas se obavezno koristi kao pomoni lek u terapiji
autizma kod dece, kao i u vegeterijanskoj ishrani.
S druge strane, miiima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade, ovo se naroito
odnosi na funkciju sranog miia.
Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. Da bi srce bilo zdravo i
aktivno, ova supstanca se mora unositi putem suplementacije.
Jo uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa, mnogi nutricionisti su protivnici
njegove upotrebe u ishrani.
Hrono ishrana kae da ipak treba unositi umerene koliine crvenog mesa, jer to moe da bude
vie korisno nego tetno.
Ogranienje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove bolesti (ne
zabranjeno, ve ogranieno) i druga ogranienja za sada nisu poznata.

Gojaznost
Gojaznost negativno utie na mnoge, dobro poznate naine, kao to su opereenje srca i
krvnih sudova, porast krvnog pritiska, taloenje opasnih materija u crevima, oteava i remeti
funkcije rada unutranjih organa (jetra, pankreas, bubrezi), ugroava metabolike procese,
dovodi do poremeaja u funkciji i strukturi zglobova i kostiju, itd.
Ali, danas su opsena ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedju debljine oveka i
skraenja njegovog ivotnog veka putem jednog donedavno malo poznatog mehanizma, kojim
nae sopstvene masne elije "jedu" onaj genetski materijal koji presudno odredjuje duinu
naeg ivotnog veka.
Na osnovu radova doktora Tim Spectora, naunika iz St. Thomas Hospital u Londonu, koji je
prouavajui genetsku strukturu i patoloka optereenja blizanaca, dolo se do zapanjujuih
rezultata o ponaanju genetskih zapisa kako kod gojazne dece, tako i kod gojaznih odraslih
pojedinaca.
Rezultati su objavljeni u strunoj periodici (Lancet Medical Journal, pre svega), a kasnije
studije su objasile i molekularno-bioloku strukturu problema skraenja ivotnog veka kod
gojaznih Ijudi.
Eric Ravussin, iz Biomedicinskog Istraivakog Centra u Baton Rouge, (LA) je sa svojim
timom potvrdio rezultate iz Londona.
Kao posledica mnogih istraivanja, sastavljen je struni tim na Medicinskom Univerzitetu u
New Jersey-ju u SAD, gde su ciljano ispitivani genetski zapisi kod nekoliko hiljada Ijudi, kako
normalne telesne teine, tako i kod gojaznih.
Vrednost BMI (body mass index, pojam koji se ne prevodi, a do nedavno je predstavljao
pouzdan indikator za koliinu telesne masnoe), preko 30, bila je faktor u definisanju
gojaznosti.
Jedna od ovih studija, naroito znaajna za dalju sudbinu teorije o kraem ivotnom veku
gojaznih Ijudi je obavljena na 1.125 ena, od kojih je preko 20% bilo gojaznih (imale su BMI
preko 30).
Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske, imunoloke analize, kao i
analizu jedne posebne strukture unutar elija belih krvnih zrnaca, koja se zove telomera, a
poznata je po tome to predstavlja periferni deo hromozoma, molekula koji nosi na ukupan
genetski materijal.
Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zasluna za duinu naeg ivota, tako
to se u momentu elijske deobe, ona skrati za odredjenu duinu.
Kada se elije tkiva podele za onoliki broj puta, koliko nam je priroda podarila (najee
izmedju 48 i 54 puta), elija dalje ne moe da se deli, jer se telomera potpuno skratila i tada
elija umire, a u zbirnom efektu, tada dolazi do smrti organizma.
Istraivanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazne ene.
Telomere gojaznih ena su bile statistiki znaajno krae nego telomere ena sa normalnom
telesnom teinom.
Kasnija istraivnja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu (gojazna deca imaju krae telomere
od svojih vrnjaka).
Ubrzo nakon ovih istraivanja, 2005 godine, otkriveno je da se u krvi gojaznih Ijudi nalaze
znaajno vii nivoi jednog hormona, po nazivu leptin, a koga lue masne elije.
Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skrauje telomere (ovo je slian mehanizam kao to i
duvanski dim deluje u smislu skraenja telomera). Ovi rezultati su podstakli Svetsku
Zdravstvenu Organizaciju na akciju i danas se ogromna novana sredstva ulau u terapiju
gojazne dece i preventivu gojaznosti uopte.
S druge strane, naunik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA, Rudolph L. Leibel kae, da su
prikazani rezultati istraivanja veoma provokativni, ali da ne moraju obavezno znaiti da e svi
gojazni Ijudi, ili oni sa skraenim telomerama, biti osudjeni na to da umru mladi. On ostavlja
mogunost da je vreme neophodno za deobu razliito, tako da je mogue da se kod nekih Ijudi
elije dele sporije, pa iako je mogunost reprodukcije smanjena, moe da se oekuje prosena
duina ivota.
Ispitivanja su takodje pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba, koji su bili gojazne, pa
zatim ostvarili i ouvali optimalnu teinu, ovaj faktor rizika
apsolutno ne postoji. Masno tkivo je hormonski aktivno tkivo i ponaa se kao nezavisna
formacija. Ako ga imamo u viku, naudie nam, ako masnoe imamo u normalnom procentu,
uvae nas, ako ovog tkiva imamo manje nego to treba, opet e nam nauditi!

Koji su pokazatelji gojaznosti?

Kad kaemo gojazan, mislimo na to da je BMI oveka preko 30. Radi preciznosti odredjivanja
stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela body mass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se
moemo veoma brzo orjentisati kakva nam je koliina masti, dovoljno je znati nau teinu i
visinu i lako emo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.
Jednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledee - teinu u kilogramima podelimo sa visinom
u metrima (na primer, osoba ima 70 kg, a visoka je 1.84, da bismo odredili body mass index,
podelimo vrednost 70 sa kvadratom visine, 1.84x1.84, dobijamo vrednost 20.67)
Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30, a preterano uhranjena je svaka osoba koja
ima BMI preko 24,9; normalno je uhranjen svako ko ima BMI izmedju 18.5 i 24.9, a vrednost
BMI ispod 18.5 je takodje patoloka i govori nam da je u pitanju pothranjenost.
Danas je BMI ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi mnogo preciznije
ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti (pre svega to moe omoguiti InBody
analizator tela).
Neko ko ima dobar miini sastav i normalnu koliinu vode u elijama moe imati vei body
mass index od osobe koja ima mnogo vie masnoa i manje miine mase, pa je ova mera
postala neupotrebljiva.
Jedna amerika psiholoka studija iz 1998 godine (4.500 veoma gojaznih ispitanika) otkrila je
da 82% gojaznih Ijudi sebe vidi kao popunjenu, malo korpulentniju osobu i ne prepoznaje se
medju siluetama izmedju vie gojaznih osoba. Kada bi ispitivai pokazali siluetu dotinog
ispitanika na fotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe, ak 79% ispitanika odgovara da
je u pitanju foto montaa, jer sebe ne mogu prepoznati kao veliku osobu.
esto i u praksi moemo uti izjave kao to su: oboam to sam debela, potpuno sam srena
(dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziolokim ispitivanjima, da je kod gojaznih Ijudi luenje
hormona sree za skoro 35% ispod normalnog nivoa, pa izgleda, da ovakva izjava nije tana.
Depresivnom raspoloenju podlegne 78.7% gojaznih Ijudi, a vie od 60% pacijenata mora
primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju!!
Znai, ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih Ijudi, pokuajmo da shvatimo da je gojaznost
izuzetno kompleksna i veoma teko izleiva BOLEST.
Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu njegovu porodicu i radno i
prijateljsko okruenje.
Francuzi za gojaznost kau da je bolest koja oduzima sreu. Dokazano je da gojazni Ijudi nisu
sretne i zadovoljne osobe.
Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postiu kombinovanjem individualnih dijeta i
suplemenata koji vraaju ravnoteu u neurotransmiterskoj funkciji u mozgu, to jest, vraanjem
oseanja sree i radosti .
Principi Hrono -ishrane
U programu hrono ishrane je od osnovnog znaaja primeniti znanja o medicinskoj grani koja
se zove hronobiologija, o vrsti namirnica, iskoristljivosti, kao i o vremenu kad se elementi
skladite, a kad se energetske rezerve otputaju iz adipocita, odnosno masnih elija.
Ve samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristup ishrani i time
pomaemo uspostavljanju ravnotee u naem metabolizmu, kao i telesnoj teini koja je
idealna za nas.
Ujutru elije naeg tela zahtevaju energiju i tada masne elije otputaju uskladitenu mast
daleko lake nego bilo kad kasnije u toku dana.
Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladite i otputaju,
je upravo ujutru.
To su ugljeni hidrati (hleb, razne cerealije i masti ivotinjskog porekla maslac, kajmak, sir itd).

Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani, jer jedino jutarnji unos hrane
aktivira masne elije da bez oklevanja isputaju iz svog skladita masti i to vrlo
intenzivno.
Ako ujutro preskaemo obrok, nakon nonog stvaranja masnoa, umesto da dodje do
jutarnjeg oslobadjanja rezervi, uz veliku aktivnost hormona kortizola, nae telo, naprotiv,
nastavlja sa skladitenjem, jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci.

Uvee se moramo prebaciti na ekonominiji bio-mod, jer je to vreme kad telo prirodno skladiti
mast.
Nae elije su u veernjim satima ve zamorene i lenje, (kortizol, hormon budnosti se mnogo
manje lui, poeo je da se lui hormon sna) i elije po liniji manjeg otpora, ude za brzim
eerima, da bi ih lake i sa manje napora uskladitile.
Ovo je najei problem koji se javlja kod Ijudi koji nepravilno rasporedjuju obroke - organizam
poinje da udi za slatkiima! Najpre uvee, a nakon nekog vremena i u svako doba dana!
Ako uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naim elijama da
uskladite ekstra mast, tano na vreme kad one to i inae rade, i kad je oslobadjanje masti
samo simbolino, bez obzira na fiziku aktivnost (ponavljamo da intenzivne vebe nakon 9 sati
uvee samo mue nae telo, jer mi takvom aktivnou vetaki odravamo nivo kortizola, to
jest utiemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizola u krvi i odlaemo luenje drugih
neophodnih hormona, koji uestvuju u reparaciji, odnosno popravci elija i pravljenju zdravog
imuniteta).
Najlaki nain da izbegnemo sve probleme je pridravanje unosa hrane od 3 puta u toku dana,
(od 8h do 20h, sa pauzom od 4 sata izmedju obroka) a naroito je vano u toku prepodneva
uneti najveu koliinu razliitih hranjivih supstanci.

NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE 2 SATA PRE
ZASPIVANJA!
Idealni jelovnik?
Netolerancija prema odredjenim komponentama hrane, kao i alergijske reakcije na hranu
mogu se esto javiti u obliku oseaja umora, tromosti, glavobolje itd.
To je rezultat stresa kome je organizam izloen unosom namirnica na koju je preosetljiv.
Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro, javlja se gubitak dnevne
motivacije i radne energije, umor, migrena, bolovi u zglobovima, tegobe sa varenjem, promene
na koi, vrtoglavica, astma, depresija, gojaznost, karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog.
Najee i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas, a koja ne...
Iako nam je priroda podarila mo da prepoznamo potencijalno nepoeljnu hranu i da je
izbegavamo, kao i da nesvesno uzimamo onu koja nam odgovara, danas je na alost, teko
prepoznati ove prirodne podsvesne signale.
Naime, od ranog detinjstva, mi smo zapoeli na put u skraenje ivotnog veka,
optereivanjem tela brojnim grickalicama, slatkiima, brzom hranom, hranom punom
konzervanasa i pesticida.... sve ovo dovodi do uspavanosti naih prirodnih mehanizama i vrlo
brzo prestajemo da prepoznajemo one namirnice koje treba da izbegavamo.

Danas je tehnologija toliko napredovala, da i najopasnije namirnice prepoznajemo kao -

najsladje, jer sa dodatim zainima i bojama ove namirnice postaju veoma primamljive. Mnoge
namirnice nas privuku svojim zavodljivim ukusima, naroito su opasni slatkasti i slani dodaci.

Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo dobro, u vie od dve treine sluajeva, dolazi do
nestanka zdravstvenih tegoba kao to su povien holesterol, visok pritisak itd.

Ova injenica ima veliki znaaj, jer nam govori da moemo biti zdravi pametnim unosom
hrane.

Ali, kako danas biti pametan?

Malo je onih koji nisu probali ampite, krempite ili hamburger sa kioska iza oka.. ali isto tako
itamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnim novinama.

I pored svega toga, malo je poznato da uopte nije lako napraviti predlog za idealan jelovnik.
Zato?

Netolerancija na hranu je svakodnevna pojava. Rekli smo da ona ne podrazumeva upadljive

probleme sa varenjem, stolicom ili pojavu bolova u stomaku. Naprotiv, netolerancija na hranu
je tihi ubica.

Svaki ovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju sve nae fizioloke
funkcije, a svakako se ovo odnosi na metabolizam i iskoristljivost namirnica u cilju stvaranja
energije. Jednom oveku je za stvaranje energije odgovarajua jedna vrsta namirnica, nekom
drugom, sasvim druga vrsta. Unutar jedne porodice ak veoma esto postoje razlike u
sposobnosti iskorienja namirnica.

Mi esto imamo oseaj da neku hranu volimo ili ne volimo , a to je samo ostatak drevne
moi koju su nai preci imali kad su birali namirnice od kojih mogu imati samo korist, a ne i
tetu.
Definicija Hrono - ishrane
Hrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim reimom ishrane
prema zakonitostima prirodnih ritmova luenja hormona i enzima u naem organizmu.
Jednostavno reeno, svakom oveku je potrebno da koristi odredjene vrste namirnica u
razliita doba dana, da bi njihova iskoristljivost za stvaranje energije bila najvea, a stvaranje
otpadnog materijala pri tom najmanje.
Princip hrono nutricije je osmiljen od strane dr Alain Delabos-a, francuskog nutricioniste
sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, a zatim je u toku desetina godina doprinosom
mnogih svetskih naunika menjao oblik.
U naoj sredini je teko primeniti ovaj program, jer veliki broj Ijudi ima poremeene vrednosti
holesterola, eera i gojaznost, pa je morao pretrpeti jo mnoge dodatne izmene, da bi dao
rezultate.
Ovaj reim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smislu spreavanja
brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane.
Hrono ishrana je jedini dijetetski reim danas, putem koga je na veoma jednostavan nain,
mogue ouvati ili vratiti dobro zdravlje.
Primenom principa hrono ishrane se bez veiike muke, trajno gubi viak kilograma, a ukoliko
postoji poremeaj u vrednostima eera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj je reim jedini
pravi terapijski izbor za postizanje normalnih vrednosti i spreavanje nastanka dijabetesa,
bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.
Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema naem prirodnom ritmu
izluivanja hormona i enzima ne moemo iskoristiti u to odredjeno doba dana, a mogli bismo
imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije.
Na metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izluuju u okviru odredjenih
organa, a ovo luenje je uvek vremenski odredjeno i to ne prema naim individualnim
navikama, ve po zakonu univerzalnog ritma dana i noi. Ovaj ritam je predstavljen sledeim:
izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca, no. On diktira i to kako e izgledati na
individualni bioloki ritam.
Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije, potronju energije, stvaranje masnih depozita
(u cilju kasnijeg korienja ovih skladita za stvaranje energetskih zaliha) itd, a ovi intervali su
fizioloki, znai prirodni, nesvesni i odredjeni su zapisom u naem genetskom materijalu.
Hrana koju pojedemo se nikako ne moe upotrebiti za direktno stvaranje energije.
Da bi nai organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno je da se sva hrana u
digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula, koji se tek tada mogu koristiti dalje za
stvaranje odgovarajueg oblika energije. Neki enzimi se vie izluuju ujutro, neki u podne, neki
posle podne ili uvee.
Hormoni se takodje izluuju u dnevnom ritmu, na primer, rano ujutro se izluuje najvea
koliina kortizola i insulina, dok se melatonin, hormon sna lui samo uvee i nou.
Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana, dok za varenje
neke druge namirnice u to isto doba dana, moramo da iskoristimo sve postojee fizioloke
rezerve organizma u cilju korienja te namirnice za stvaranje potrebne energije za rad
organa.
Kad pojedemo neodgovarajuu hranu u odredjeno doba dana, mi zbunjujemo nae lezde
koje lue bitne hormone za aktivnost naeg organizma, traimo od njih da se aktiviraju i u
vreme kad se one prirodno odmaraju.
Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno luenje enzima, dolazi do
greki u metabolizmu koje vode u hronine bolesti i gojaznost.
Kliniki je dokazano da je voe pogrean izbor za jutro, a testenina za vee. Niti je nama voe
potrebno ujutro, niti imamo fizioloku mogunost da ga iskoristimo na pravi nain u to doba
dana. Isto tako, testenina u veernjim ili nonim satima (a ovo je apsolutno najea greka u
ishrani) nam nije pametan izbor ukoliko imamo viak kilograma, jer mogunost da je
iskoristimo za stvaranje energije praktino ne postoji u ovo doba dana, usled prirodnog
nedostatka odgovarajuih enzima, pre svega amilaze, koje vare ovaj oblik hrane.
Priroda se postarala da na organizam tedljivo i na najbolji mogui nain iskoristi svaku hranu
koju pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad je fizioloka funkcija digestivnog sistenna
odgovarajua.
Pogrean izbor hrane u odredjeno doba dana dovodi do stvaranja metabolikog otpada i
zatrovanosti elija organizma.
Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Pre svega, nastaju razne metabolike bolesti
(eerna bolest, usled iscrpljivanja pankreasa, poremeaj lipidnog statusa - poveanje
vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kao posledica ovoga, nastaju bolesti srca i krvnih
sudova, visok pritisak, ali i prerano starenje, razni maligniteti, degenerativni poremeaji,
gojaznost itd.
Najea vidljiva posledica greaka u ishrani je pojava gojaznosti, kako opte, tako i parcijalne
(nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovima tela).
Kad pojedemo neku hranu koju ne moemo da koristimo za stvaranje energije, mi je
uskladitimo u obliku masnih naslaga, za neku drugu priliku.
Problem nastaje zbog toga to ova uskladitena masnoa nikad nije sasvim ista, ve ona
koja se u naem organizmu pravi sa dodacima metabolikog otpada. Ova masnoa se kao
takva ne koristi na pravi nain ni kasnije, u sluajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz
depozita u cilju stvaranja energije.
Dodatno optereenje za na organizam je to to mi nastavimo sa unosom hrane u pogreno
vreme, pa osim to se nakupljena masnoa nikad ne iskoristi, mi dodajemo novu koliinu u
skladita. Naravno, odsustvo fizike aktivnosti je okida za nastavljanje taloenja masnoa, jer
miii za svoj rad koriste veliku koliinu energije, pa se masnoe veoma lako nakupljaju kod
Ijudi koji nisu fiziki aktivni.
Ako pokrenemo miie, mi smo uradili vei deo posla za na pravilan metabolizam i stvaranje
siluete tela koja odgovara naoj prirodnoj konstituciji. Prirodna konstitucija oveka je vrsto i
zategnuto, a ne mlitavo i debelo telo. Uzroci prekomerne teine, pojave koja predstavlja
izuzetno veliki problem kod oveka u svetu su raznoliki, mada je najee u pitanju skup vie
faktora (navike, psiholoka struktura linosti, kultumo okruenje itd).
Nasledje se jo uvek navodi kao vaan faktor u nastanku gojaznosti, mada se svake godine u
literaturi objavljuje, nakon rezultata neke nove statistike analize, da je ovaj uticaj ranije
prilino preuvelian.
Bitna injenica je da su navike u pogledu ishrane unutar jedne porodice veoma
znaajan uzronik nastanka gojaznosti.
Takoe se pominje elijski poremeaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvoai
energije. Mitohondrije se nasleuju od majke i to moe objasniti odnos izmeu teine deteta i
teine njegove majke. Ako je majka gojazna, kasnije postoji 75% anse da i dete kao odraslo
bude gojazno. esto se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara u
organizmu, odgovomom za oseaj sitosti. Ako postoji poremeaj u stvaranju ovog proteina,
osoba koja pojede obilan obrok nee osetiti sitost i imae potrebu da u toku dana uzima vie
hrane.
Mnoge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenoj medicini. Ali,
ostaje injenica da je od presudnog znaaja za razvoj
gojaznosti, kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja, ipak bitan izbor hrane.
Reim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica, to znai da je veliki
izbor hrane na raspolaganju. Ovaj princip je pre svega opti ivotni princip, a za njegovo
praktikovanje je potrebno samo malo znanja i zdravog razuma.
U hrononutritivnom reimu nema ogranienja u koliini namirnica, slatkiima ili
masnoama. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima.
Hrono ishranom kod gojaznih, za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje), bez ikakve muke,
dovodi do upadljivog gubitka telesne teine (u praksi imamo sluajeve od gubitka i vie od 10
kg, mada je najee oko 6-8 kg). Osim gubitka kilograma, ovaj metod regulie izgled siluete,
nae telo postaje oblikovano prema urodjenoj - fiziolokoj konstituciji. Izraen stomak, jahae
pantalone, velika zadnjica, debele butine itd, nisu pokazatelj nae konstitucije, ve posledica
nepravilnog nutritivnog reima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme.
Dokazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Da bismo tano odredili
vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere, koje nam u praksi olakavaju
individualni pristup.
Na prirmer, dokazano je da suvie kuvanog povra u ishrani (argarepa, celer, cvekla,
pakanat, boranija, krompir, itd) dovodi do pojave irokih kukova, suvie mesa u ishrani dovodi
do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog poveanja ramena i grudnog koa, mnogo
skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice (u
zavisnosti od pola i godina starosti), itd. Da bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara
naim pacijentima, mi obavljamo test intolerancije na hranu i InBody analizu tela pri prvom
pregledu.

Prema francuskim autorima, velike se greke prave ba unosom vrste namirnica koje ne
odgovaraju morfolokoj karakteristici naeg tela.
Do skora je bila aktuelna i veoma znaajna uloga krvnih grupa u nainu ishrane i izboru
namirnica, ali je naputena samim inom autora teorije, koji se iste javno odrekao 2007
godine.
Dr.Piter D'Adamo je 1996 godine objavio prvu u nizu knjiga, koje se bave ovom temom. Ovaj
lekar zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorija njegovog oca, stara pedesetak godina) o
slaganju odreenih krvnih grupa sa vrstama namirnica. Prema toj teoriji, vrsta belanevina
koje se nalazi u hrani (lektini) ponaa se kao izaziva hemijske reakcije u dodiru sa
belanevinama naih krvnih elija i ovom reakcijom dolazi do oteenja elija. Budui da su
nae krvne elije razliite (razne krvne grupe ABO sistema) odreena hrana e bukvalno za
neke Ijude prestavljati lek, a za druge otrov, smatra dr D'Adamo.
Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome to mi ipak nismo svi isti
unutar 4 krvne grupe. Dokazano je da je varijacija unutar svake krvne grupe izvanredno velika.
Najvea zamerka ove teorije je potpuno uoptavanje Ijudskog organizma u pogledu varenja
belanevina: svi Ijudi krvne grupe A bi trebalo da budu vegeterijanci. Belanevine iz mesa za
pripadnike krvne grupe A predstavljaju okida u nastanku karcinoma, na primer, dok itarice
za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih hroninih bolesti uzrokovanih padom imuniteta.
Prema klinikim studijama, dosledno primenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama
niti produava ivot statistiki znaajno, niti ga dokazano skrauje.
Kao to je reeno, dr D'Adamo se javno odrekao ove svoje teorije pre tri godine.
Pravila Hrono - ishrane
Kad se paljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo, vie ne dolazi do
skladitenja masnoa u odredjenim zonama tela i time se oblik tela za kratko vreme menja.
Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruku i ruku, koji su i najee zanemarivani
obroci.
Obavezno je jesti ujutro obrok bogat ivotinjskim masnoama i sporovareim ugljenim
hidratima (cerealije - hleb, itarice)
Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3, a idealno je vie od 4 sata
Ne postoje ogranienja u koliini unosa hrane, jer se samo odredjena hrana uzima u
odredjeno doba dana
Zabranjen je unos svih gaziranih pia koja sadre eere ili vetake zasladjivae
(Coca Cola, Sprite, Tonic, Coca Cola zero, energetska pia, zasladjeni voni sokovi i
drugo)
Ne preporuuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ruak i veeru, ovo je
mogue samo ujutro za doruak
Zabranjene su sve vrste grickalica izmedju obroka (SVE)
Voe i suvo voe se ne jede ujutro, niti uvee, kao ni slatkii okolada na primer, ve
samo izmedju 16 i 18 asova, po zimskom raunanju vremena (znai od 17 do 19
asova po letnjem raunanju vremena)
Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii..)
Hleb, testenine i skrobna povra (krompir) se jedu najkasnije do 15 asova
Kravlje mleko nije hrana koju Ijudi mogu lako variti, a iako se i dalje oko toga
polemie danas u svetu, hrono ishrana ga u potpunosti zabranjuje, ne pije se, niti se
stavlja u kafu. Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima, a kiselo
mleko i sirevi su dozvoljeni
margarin, biljni sirevi (osim tofu - sojinog sira), biljna pavlaka, biljni lag, pekarska
peciva, kao to su pogaice, kroasani itd su takozvane trans-masti i hrono ishrana ne
dozvoljava upotrebu ovih namirnica
NAPOMENA: UKOLIKO POSTOJI VELIKI DEFICIT MASNOA U ORGANIZMU I MALA
TELESNA TEINA, PRIMENJUJE SE DRUGAIJI PROTOKOL ISHRANE, SA VEOMA
ESTIM KONTROLISANJEM INBODV SASTAVA TELA. U VEERNJIM ASOVIMA SE
PREPORUUJE UNOS CEREALIJA, NAJEE PIRIIMA, KUKURUZA I INTEGRALNE
TESTENINE.
Da bi hrono nutritivni reim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije
na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koja se namimica moe iskoristiti za
stvaranje energije na elijskom nivou bez tetnih ostataka, a koje namimice treba izbegavati.
U praksi Anti Aging medicine, najee se primenjuje neki od biorezonantnih testova
odredjivanja netolerancije na hranu, a ne testiranje iz krvi, po krvnim grupama, jer se zahteva
individualniji pristup.
Najpoznatiji i veoma traen je MORA biorezonantni test, a mi ga obavljamo na aparatima
MORA Super. Princip delovanja ovog aparata je osmiljen i dizajniran od strane
najpouzdanijeg svetskog proizvodjaa pejs mejkera, lidera u prouavanju biopotencijala
organizma, kompanije Medtronik.
Nije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da emo biti vitalni, zdravi i
dugoveni. Naprotiv, dokazano je da moemo jesti i vee koliine odredjene hrane, ali samo u
vreme kad na organizam tu hranu lako vari i bogato koristi. Nakon nekog vremena, sam
organizam zapoinje restrikciju, tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvano
prejedanje... uvek emo pojesti onoliko hrane koliko nam treba u tom odredjenom dobu dana.
NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLIINE HRANE KOJU JEDEMO, AKO JE
JEDEMO U PRAVO VREME I U PRAVILNOJ KOMBINACIJI

Uslov za pravilan reim

Prvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa je u sledeem:
potrebno je smiriti aktivnost pankreasa, odnosno guterae, da bi se insulinska aktivnost
normalizovala, pa je preporuka da se najmanje dve do etiri sedmice (a poeljno je i due) iz
ishrane iskljue sve vrste slatkia (kolai, keks, okolade, voe i dr). Zbog toga to mleko u
elucu pravi grudvice, zvane kazeinati, koje spreavaju resorpciju mnogih minerala, mleko se
svakako iskljuuje iz ishrane za sva vremena, ali i mleni proizvodi
u samom poetku programa, naroito jogurt, kakavalj i kefir i svaka vrsta alkoholnih pia.
U okviru ovih grupa, dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnice koje predstavljaju
IZUZETKE :
-dem za dijabetiare, bez ikakvog dodatog eera ili zasladjivaa, mogue je koristiti domai
upren ili ukuvan dem, ali u njega ne smemo staviti ni eer fruktozu niti zasladjivae
-kiselo mleko 2-4 puta nedeljno, procenat masnoa do 3.2
-puter (maslac) 10 do 20 g dnevno
-limun dodat u biljne ajeve, vodu, salate i orbe (ove namirnice usled posebne tehnoloke
proizvodnje, ili osobine ne remete na metabolizam).

OBROCI

DORUAK - ovo je najvaniji obrok !!!

Doruak je kapitalni obrok, jer ovaj obrok definie sve elijske funkcije u organizmu dalje u
toku dana.

Ako niste spremni da uvedete doruak kao obavezan i najvaniji dnevni obrok, vi niste
pravi kandidat za primenu hrono nutritivnog reima, jer neete imati eljene rezultate.

Razmislite o tome.

Idealan doruak trebalo bi da sadri masti, belanevine i spore eere (itarice), jer je na
organizam prilagodjen da samo ujutro moe dobro variti i iskoristiti kombinacije ove hrane.

Ujutro je najvea proizvodnja enzima koji uestvuju u metabolisanju masnih namirnica (lipaze).
Od produkata metabolizma masti, kasnije se nou, u toku sna stvaraju novi i zaceljuju oteeni
zidovi elija.

Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za

mnoge druge funkcije, a masnoe u jutarnjem obroku pomau da se sintetie kvalitetan (
dobar ) holesterol.

Ukoliko kroz due vreme ujutro ne unosimo masnoe ivotinjskog porekla, poveava se
produkcija lipoproteina niske gustine, odnosno, takozvanog loeg holesterola. Ovaj LDL, lo
holesterol, umesto da uestvuje u zatiti i
obnavljanju elija naeg organizma, naprotiv, uestvuje u mnogim zapaljenskim procesima i
podloan je oksidaciji slobodnim radikalima, pa se ubrzava proces starenja i samim tim pojava
mnogih oboljenja (karcinomi, bolesti srca i krvnih sudova - visok pritisak, ateroskleroza..)-
Ujutro je znaajna sekrecija i enzima koji metaboliu unete belanevine, pa je i iskoristljivost
proteina takodje dobra (ovi proteini iz hrane se kasnije koriste u stvaranju sadraja naih
elija). Ovo znai da se ujutro mogu jesti jaja, sirevi, unka i slino.
Ujutro je sekrecija hormona insulina najvia u toku dana, a ovo veliko luenje insulina
odgovara i velikom luenju kortizola, hormona budnosti, koji takodje ujutro ima najviu
koncentraciju u organizmu u toku dana. Kortizol svojom aktivnou prirodno dodatno utie na
poveanje vrednosti eera u krvi. Znaaj ovoga je u tome to oba navedena hormona ujutro
iscrpljuju pankreas ukoliko unosimo brzovaree eere (med, beli eer, voe i naroito
vetake zasladjivae).
Da bi se pankreas zatitio od oscilacija u luenju insulina, potrebno je ujutro unositi spore,
odnosno sloene eere (integralni hleb ili cerealije), a ne brze, odnosno proste eere (med,
obian eer, voe). Spori eeri se ne pretvaraju brzo u glukozu (eer u krvi), kao to je to
sluaj sa unetim brzim eerima - po emu su obe vrste eera dobile svoj popularni naziv.
Brzi eeri se velikom brzinom pretvaraju u glukozu (eer u krvi), pa ova pojava izaziva novo
izluivanje insulina iz guterae (pankreasa), to vremenom iscrpljuje ovu bitnu lezdu i dovodi
do pojave koja se zove insulinska rezistencija i pre-dijabetes.
Osim zablude da su voe i med najzdravije namirnice za jutro, tu je i iroko rasprostranjena
zabluda da su vetaki zasladjivai odlina zamena za eer.
Poveano luenje insulina izaziva i svaka vrsta vetakih zasladjivaa. tavie, daleko snaniji
signal za poveanje luenja insulina e dati jedna mala jedinica aspartama nego velika kaika
obinog belog eera. Fruktoza je jedini brzi eer koji ne provocira pankreas na veliko luenje
insulina. Iako je fruktoza voni eer, voe i dalje nije dobar izbor za jutro, jer poseduje jo
nekoliko drugih vrsta brzih eera koji daju snaan signal pankreasu za luenje insulina.
Prema mnogim autorima, postoji izuzee koje se tie demova bez dodatog eera, ili sa
dodatom fruktozom. Tehnoloki postupak pripreme ovog proizvoda omoguuje dobru
iskoristljivost, kao i malu tetnost, pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu ove demove.
Sve su redji dijetetski protokoli (sreom) koji savetuju unos voa ujutro i prepodne. Osim
trenutnog oseaja poveane budnosti i naleta energije (kod nekih Ijudi voe ujutro je takodje i
ritualni podstrek za bolju stolicu), nikakva korist ne postoji. Samo teta.
Za doruak je obavezno uneti namirnice visoke hranjive vrednosti, a koliina nije ograniena.
Hrana moe da sadri i zasiene masnoe (ivotinjske), mlene proizvode (puter, sir), hleb,
idealno je da to bude raani, heljdin ili integralni penini hleb. Dobro balansiran obrok
obezbedjuje kvalitetne izvore vitamina A i D, kao i minerale Ca i Mg.
Masnoe koje ujutro unesemo putem hrane e uzrokovati da se sinteza takozvanog
endogenog holesterola (u glavnom LDL, odnosno loeg) smanji na minimum. Ovakav
dijetetski pristup sniava vrednosti holesterola u krvi i faktore rizika za nastanak bolesti srca i
krvnih sudova. U programu hrono ishrane, ovaj fenomen se moe postii ve za 15 dana.

Od pia su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom, to je izvanredna kombinacija za

podizanje imuniteta. Ovo nije zbog, kao to se veruje, bogatstva limuna vitaminom C, ve
zbog toga to limun u organizmu pravi baznu sredinu (limun je kiselog ukusa, ali u toku
varenja ostavlja takozvani bazni pepeo, to je njegova najbolja osobina), a sve to je bazno
direktno produava ivot i vitalnost. Najkvalitetniji odnos baza i kiselina u ishrani bi trebalo da
bude 80% baza i 20% namirnica kiselog ostatka.

U simptome prekomernog aciditeta mogu se ubrojiti: nizak nivo energije, hronini umor,
prekomerno stvaranje sluzi, uestale prehlade i infekcije, nervoza, iritabilnost, krhki nokti, suva
kosa i koa, stvaranje cisti, glavobolje, bolni zglobovi i artritis, neuritis, miini bolovi i grevi,
gastritis, tumori, karcinomi, ir na elucu itd...

Primer nekih namirnica koje poveavaju kiselost tela:

Kao to je reeno, voe nije poeljno jesti ujutro, jer osim to na organizam nema nikakvu
korist ujutro od njega, zbog slabog izluivanja enzima koji uestvuju u varenju voa, teko ga i
varimo. Iako mnogi nutricionisti i dalje preporuuju unos voa ujutro, ako ovo inite, promenite
navike danas!

Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se u dijetetskim reimima voe

zabrani u jutarnjem obroku!
beli hleb
kafa
peciva od belog bra?na
pivo (pH od 2.4 do 1.0)
testenina od belog bra?na
ve?ta?ki zasladjiva?i (aspartam, sahar.)
kola?i od belog bra?na
?estoka alkoholna pi?a (pH do 0.5)
?okolada
gazirana bezalkoholna pf?a
sladoled
brusnice
Kliniki je dokazano da se redovnim unosom sveeg voa ujutro pankreas polako iscrpljuje, a
iskustva u praksi pokazuju da se kod svih Ijudi koji ujutro jedu samo voe, telesna teina ne
moe dovesti do idealne vrednosti. Iako kod nekih pacijenata postoji gubitak teine za vreme
vonih dijeta, on je privremen, a jo-jo efekat je drastian.
Dugotrajno konzumiranje veih koliina voa ujutro i prepodne, kod mnogih Ijudi dovodi do
pojave pre- dijabetesa i sledstveno eerne bolesti u starijem ivotnom dobu, to je danas sve
ea pojava, a to starije ivotno doba se sve vie odnosi na Ijude starosti od 40 godina,
pa na vie.

Deca koja jedu vie voa u svako doba dana, a naroito ujutro su najee u grupi dece sa
veom telesnom teinom. Skoro svako uvek zaboravlja da je voe = slatki! I to sa vie vrsta
razliitih eera od okolade, na primer.

Doruak bi trebalo da traje 30 minuta i da ne bude kasnije od 11 sati pre podne.

Ukoliko je doruak kvalitetan, kasnije se u toku dana smanjuje elja za veim koliinsko -
kalorijskim unosom hrane.
Ako se pojavi glad u prepodnevnim satima, posle obilnog ili manje obilnog doruka, a znamo
da neemo biti u mogunosti da jedemo do kasnih popodnevnih sati, sasvim je u redu ponoviti
unos hrane, slian doruku, ne kasnije od 13 asova. Na primer, ukoliko smo za doruak pojeli
tost sa puterom i ureim prsima ili slino, plus kiselo mleko, moemo ponoviti do 13 asova
ovakav obrok, ali bez kombinovanja hleba i jakih proteina, znai moemo pojesti tost sa
puterom i kiselo mleko, ili samo urea prsa (pilea prsa, unka, peenica, itd) sa sveom
paprikom, krastavcem i slino. Ili proju sa sirom i kiselim mlekom.

PRIMERI JELOVNIKA ZA DORUAK: (ovo su primeri koji se odnose na period nakon

poetne restrikcije, a potrebno je uskladiti ove primere sa listom namirnica po testu
intolerancije na hranu) Ukoliko je body mass index do 30 koliine nisu ograniene!!

Kod BMI preko 30, koliine obavezno moraju da se uskladjuju prema savetu lekara.
Dobro je popiti povremeno sve sok od pomorande (sve cedjeni sok je alkalan, odnosno
baznog pH dok je pasterizovan kiselog pH, to je nepovoljno za organizam, dugotrajno
zakiseljavanje organizma dovodi do slabljenja imunog sistema, a veoma esto do poveanja
telesne teine). Ovo je jedino voe osim limuna koje je dozvoljeno povremeno unositi ujutro,
jer ima veoma maiu koliinu vonog eera, a veliku koliinu izvesnih enzima koji olakavaju
varenje (ponavljamo, ujutro je prirodna sekrecija enzima koji uestvuju u varenju voa
minimalna).
1) Tostiran integralni hleb (hleb treba tostirati, jer se tada aktivnost kvasca smanji ili poniti, to
olakava mravljenje ili odravanje idealne teine), maslac, odnosno puter i kiselo mleko
(jogurt treba izbegavati, jer tehnoloki postupak u proizvodnji jogurta dovodi do fizioloke
reakcije u organizmu, tako da je mogue stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a
kod mukaraca esto i na podbratku). Takodje je dozvoljen i tostiran hleb sa puterom i
demom bez eera (najbolji je izbor dem bez ikakvog dodatog eera ili onaj sa dodatom
fruktozom - ova fruktoza ne podie nivo insulina, jer za razliku od eera iz sveeg voa, ne
dovodi do aktivacije pankreasa!).

2) Palenta sa feta sirom ili kravljim mladim sirom, kiselo mleko.

3) Kifla od heljdinog ili kukuruznog brana, aa kiselog mleka sa 2.8 ili 3.2% masnoe

4) Prena jaja, moe i vie jaja, a u tom sluaju treba ukloniti umanca (dovoljno je u toku
sedmice pojesti 4 umanca, dok za unos belanaca ne postoji nikakvo ogranienje), sa
prenom ili sveom unkom, paradajz, sir, kiselo mleko, aj ili kafa.

5) Musli, kiselo mleko ili voni jogurt (voni jogurt se preporuuje povremeno za doruak, iako
ne pripada pravom hrononutritivnom obroku za doruak - iz psiholokih razloga; nee nauditi
ako se povremeno pojede, a moe doneti zadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na
ovakav ukus).

6) Tost sa puterom i unkom, uti sir - kakavalj, trapist, gauda, kiselo mleko, krastavac

7) Kajmak, tost, tvrdo kuvana jaja (1-2 cela, ostala bez umanca), kiselo mleko, paradajz

8) Proja sa sirom

9) Pita na plotni (kora za gibanicu ili pitu se premae sa sveim muenim jajima i mladim
sirom, zatvori se u obliku kvadrata ili trougla i ispi na malo ulja).

10) Gibanica, kiselo mleko

Praka unka, pilee i uree grudi su dozvoljene, peenica takodje, ali bi trebalo biti oprezan
sa namirnicama kao to su patete, virle i nekim suhomesnatim poizvodima - ukoliko ne
znamo taan sastav i koliinu aditiva.
RUAK - punjenje baterija

Za ruak treba jesti belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kao izvor sporih eera i
vlakana i nikad, ba nikad ne treba pojesti uobiajen oblik deserta odmah nakon obroka.

Kako na metabolizam funkcionie u sredini dana :

Snana je sekrecija enzima koji vare belanevine - proteaze i enzima amilaze koji pomae
varenje skroba i glikogena (idealno vreme za unos belanevina ili skroba).

Zapoinje proces ugradnje proteina u eliju, kao i poveanje proteinskih rezervi i ojaavanje
imunog odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacija globulina).

Kako je ruak takozvano punjenje baterija, ovaj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se esto
deava da se uvee energija neophodna za funkcionisanje naih organa nadoknadjuje
poveanim unosom hrane, to je loe za odravanje idealne teine.

Dobro je za ruak jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama, ribu ili meso, jer ove
namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u vodi, gvodja, cinka, selena, ali i
aminokiselina tirozina i triptofana. Da bi dolo do dobre apsorpcije, nikad ne treba uzeti
kuvanog povra previe u odnosu na meso iili ribu. Ovo se ne odnosi na brokole, kupus,
prokelj, blitvu, spana, kelerabu i karfiol.

Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ruka.

Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije bio sainjen od ugljenih
hidrata). Eventualno se moe konzumirati jedna vrsta voa, sat vremena nakon obroka (samo
kad je telesna teina stabilizovana), ali na svaka tri do etiri dana.

Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, soivo), prema tanoj proceni
proteinskog sastava.

Iako postoje mnogobrojni dijetetski reimi, kao i razlika u stavovima nutricionista po pitanju
kombinacija namirnica, samo jedan reim iskustveno daje odline rezultate: proteini i ugljeni
hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju. Poznati svetski
naunici su objavili poslednjih godina, da je potrebno ak do godinu dana, da se organizam
metaboliki oisti od toksina nakupljenih usled loeg i sporog metabolisanja kombinovanih
namirnica.
Jedino vreme kad je kombinacija mogua, ak i poeljna je jutro. Tada je aktivnost enzima
veoma znaajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih enzima u varenju.
Kombinovanje belanevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nije dobro, jer se
enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje ne poklapa, naprotiv, dolazi do
blokiranja aktivnosti jednog enzima od strane drugog, pa e jedna vrsta namirnica usporiti
varenje druge vrste. Najee je ugroeno varenje ugljeno hidratnih namirnica (hleb,
testenina) pa ove namirnice ostaju dugo u crevnom traktu dovodei do truljenja i oteenja
zidova creva. Varenje belanevina podie kiselost eludanog soka, a ta kiselost zaustavlja
varenje ugljenih hidrata. Bolje je jesti samo belanevine ili samo ugljene hidrate.
U teke kombinacije spadaju: nicla s krompirima; meso i hleb, meso i testenina (lazanje,
pagete sa mesom, musaka od krompira) banana i jogurt; Trebalo bi izbegavati graak s
mesom. Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu
zajedno. Ove prve u grumenima se rasporeuju oko belanevina iz mesa, onemoguavajui
tako pravilno varenje.
Teke su i sledee kombinacije: riba na aru i gorgonzola; hamburger sa sirom; meso ili riba
pripremljeni na pavlaci; svinjske kobasice sa soivom; pirina i meso; pirina i vino. Kao to je
reeno, varenje skrobnih namirnica (testenina, itarice, banane, krompir, itd) trai alkalnu
sredinu i zaustavlja se u prisustvu kiselih materija, na primer voa, sokova od agruma, vina,
limuna i sireta.
Jela od pirina uz istovremeno konzumiranje vina, kao i vino uz krompir, testeninu, hleb ne
mogu biti u dobrom odnosu. Voe nakon testenine ili pirina, ali i veoma kisela salata uz
testeninu i pirina nije dobra kombinacija.
Testenina i slatkii nisu dobra kombinacija takodje. eludac vrlo brzo vari eere - ako uz njih
nismo konzumirali nita drugo. Ali, ako je eludac ve zauzet varenjem hrane, eeri moraju
da ekaju da dou na red. Zato voe i slatkie nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka.
Teke kombinacije: Sva slana jela u kombinaciji s dezertom ili voem. Slatkie i voe treba
konzumirati izmeu glavnih obroka, a ne odmah posle njih.
Pogrena kombinacija namirnica nee nikada dovesti do idealne odrive teine i najverovatnije
e vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti (osobe obolele od raka debelog creva daju
podatak da su uvek jeli meso sa hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa
testeninama).
Povre je zdravo, ali treba voditi rauna da se kuvanjem menja glikemijski, odnosno, slatki
indeks. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo eera u krvi posle uzimanja odreene
vrste hrane, odnosno, to je brzina porasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odredjenih
namirnica.
Glikemijski indeks odreuje vrsta eera (koja se nalazi u hrani), koliina dijetnih vlakana u toj
hrani i naina pripreme hrane.
Kuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eera. Unosom kuvane argarepe ili celera na
primer, podie se nivo eera u krvi, pa sledstveno i nivo insulina. To^vremenom iscrpljuje
pankreas, osim to dovodi i do porasta telesne teine. esto u praksi ujemo izjavu: jedem
samo kuvano povre i nikako da smram! Ove je posledica velike aktivnosti insulina, koji ne
dozvoljava da se mast oslobadja iz elija, ve nasuprot, ini da se mast nakupi u elijama.
Krompir je namirnica koju naroito treba ograniiti u ishrani ukoliko elimo da smramo. Danas
je krompir toliko genetski izmenjen, da ni ne podsea na onaj od pre 20 godina. ta se
izmenilo? Zamislimo da postoji u krompiru jedna mala niska bisera, samo to se svaki biser
zove amidon, a u njemu se nalaze biljni eeri. Genetskim inenjeringom se postiglo da,
umesto jedne male niske bisera od amidona, u jedan krompir moe da stane najmanje 100
takvih ogrlica, a da je veliina krompira ostala ista.
Kuvanjem i prenjem, ovi amidonski biseri pucaju i oslobadjaju iste eere. Moemo
slobodno rei da jedui ovaj krompir, mi praktino jedemo eer. to je raskuvaniji (krompir
pire) ili preniji (pomfrit), to je eer u veoj koliini dostupan i mi optereujemo jo vie na
organizam. Krompir kuvan u Ijusci jejo i najbolji izbor.
Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i coca-cola je sigurno zloin za nae telo! Da ne
spominjemo da je coca cola bez eera za nijansu
Zeleno povrcegora od obine, jer je zasladjena
aspartamom, koji razara na pankreas. 15
Danas je sve vie zastarelo odredjivanje Integr. pirinachrane prema kalorijskom indeksu.
vrednosti
50
Dokazano je da mnoge namirnice koje imaju malu kalorijsku vrednost mogu imati veoma visok
glikemijski indeks, pa bez obzira na nizakParadajz
energetski unos, moe doi do stvaranja, umesto
15
smanjenja masnoa.
Integr. hleb
Primer namirnica i glikemijskog indeksa - 50
napomena: glikoza (groani eer) ima glikemijski
indeks 100 i na osnovu njega se odredjujuLimun
svi ostali parametri.
15
Bela testenina
55
Pe?urke
15
Pekmez
55
Tikvice
15
Banana
60
Soja
18
Cvekla kuvana
65
Fruktoza
20
Polubeli hleb
Pasulj tetovac
65 27
Crna
Kuvani krompir ?okolada
70 22
Beli pirina?
Sve?a ?argarepa Mladi gra?ak
70 30 32
Su?eni?itarice
Mle?. ?okolada gra?aksa ?e?erom
70 70 23
Lima pasulj Kukuruz
70 32
 70 27
Leblebije Keks, biskviti
70 33
Beli ?e?er
75
Jogurt, sir, kis. ml.
35
Kukur. pahuljice
85
Smrznuti gra?ak Boranija
39 39
Kokice ?argarepa kuvana
85 85
Sve?a cvekla
39
Med
90
Integr. testenina
40
Krompir pire
90
Crveni pasulj
40
Beli tost
95
Povre je idealno jesti presnoCedjeni
(argarepu i celer naroito), dok mnoga druga povra treba
samo kratko skuvati na pari. Pakanat iz supesokovi dijabetiari nikako ne treba da jedu. Idealne
namirnice su one iji glikemijskibez
indeks
40 ne prelazi
45. Dobro je kombinovati namirnice niskog
Pekarski i visokog glikemijskog indeksa.
krompir
Program hrono ishrane podrazumeva95 i kombinovanje namirnica visokog glikemijskog indeksa i
?e?.
takozvanog niskog glikemijskog punjenja, ali to je predmet koji se obradjuje u toku programa
lino sa lekarima, da bi se ostvario individualni koncept ishrane.
Idealno vreme (ali ne i obavezno vreme) za ruak je izmedju 13 i 15 asova.
Ovsene pahuljice?areni
Tradicionalne rukove koji podrazumevaju predjelo, supu pasulj
i glavni obrok, a zatim dezert, treba
maksimalno izbegavati, jer koliinski optereuju 40 eludac
42 i pri tome dolazi do usporavanja
Pa?kanat Napolitanke
varenja, usled optereenja digestivnih enzima varenjem razliitih vrsta namirnica.
101 109
Ovakva jela je mogue konzumirati jednom na dve do tri nedelje (apsolutno bez dezerta) i to
Prebranac
tek kad na metabolizam postane skladan, odnosno 43 kad se telesna teina stabilizuje na
eljenom nivou. Maltoza
Testeninu treba jesti u manjim110 koliinama nego to mi obino praktikujemo. U danima kad
jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina (i ujutro i uvee) da bismo omoguili to
bolju energetsku iskoristljivost ugljenih hidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metabolizam.
Testeninu nikako ne bi trebalo jesti dva dana za redom.
Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinaciju sa mesom (ovo
znai da nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira, pagete sa mesom, pitu od mesa i
slina jela). Obrok koji u sebi sadri namirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima e
blokirati metabolizam i funkcionisanje organa za varenje, donee nam oseaj teine, umora,
uspavanosti i usporenosti. Na elijskom nivou e doi do stvaranja velikih koliina otpadnog
materijala, to e zatrovati tkiva, u crevima e se hrana dugo variti, nastae mikro oteenja,
koja e vremenom dovesti do pojave ozbiljnih oboljenja organizma (karcinomi).
Osnovna podela namirnica je na belanevine i skrobne namirnice. Kad kaemo da ne treba
kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da se skrobne namirnice (krompir, sve
itarice, hleb, testenina, pirina, pasulj, graak, soivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir,
banana, slatke kruke, smokve, itd) ne meaju sa belanevinama (sve vrste mesa, riba, jaja,
sirevi, sirni namazi, itd). U jajetu je umance skrob, a belance je belanevina. Za jutro je ova
namirnica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samo belanca.

Koncentrovana belanevinasta hrana se mora odvojiti u posebne belanevinaste obroke.

Moe se meati sa svim povrem osim sa krompirom, grakom, soivom, boranijom i slinim (i
cerealijama kao to je reeno, tu spadaju i pirina, proso, kukuruz, penica itd), a idealna
kombinacija je sa plodovitim i glaviastim povrem. Krompir je snana skrobna namirnica, za
razliku od graka ili pirina. Pirina se moe ponekad kombinovati (nakon postizanja idealne
teine) sa slabijim proteinima (riba). Belanevinasta hrana se obavezno jede bez hleba,
testenine, ili bilo koje druge itarice.

Takvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare.

Posle ovog obroka se neemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno. Ako elimo da poboljamo
varenje, u istom obroku emo jesti samo jednu vrstu belanevina (znai, meso i riba, kao i
meso i sir, riba i sir su tee kombinacije za varenje, pa emo ovo izbegavati. Sa
koncentrovanim belanevinama emo uvek jesti dosta salate, koja je odlian izvor vlakana.

Prema slinim osobinama i biolokoj vrednosti, povre se moe svrstati u etiri grupe:

1.korenasto, krtolasto i lukoviasto - argarepa, celer, perun, patrnak, cvekla, rotkva,

rotkvice, ren, krompir, ioka, crni i beli luk, praziluk, vlaac
2.glaviasto (kupusasto) i lisnato - kupus, kelj, kelj pupar, kineski kelj, lisnati kelj, brokole,
keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spana, radi, komora, rabarbara, artioka
3.mahunasto (leguminoze) - boranija, pasulj, graak, soivo, soja, bob, bamija
4. plodovito - paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, dinja, lubenica, tikva, tikvice
Ova podela e nam olakati izbor namirnica koje se slau medjusobno. Ponekad je dobro da
se i izbor povra u ishrani slae prema navedenoj podeli, najbolje su kombinacije unutar dve
grupe, jer to omoguava idealnu iskoristljivost hrane.

PRIMERI JELOVNIKA ZA RUAK:

1) Pilea supa, bez testenine, klasino napravljena (na trpezu se ne iznosi kuvana zelen) sa
dosta sveeg peruna, piletina iz supe, sa senfom i/ili renom, salata od svee rendane
argarepe i celera, zainjena sa malo soka od limuna
2) Kuvani mlad kupus sa junetinom (kupus, argarepa, malo Ijute svee paprike). U ovom
obroku nije velika greka pojesti malo kuvane argarepe, jer kupus ima osobinu namimice sa
takozvanim negativnim kalorijskim unosom. Iako se hrono ishrana ne obazire mnogo na
kalorije, kao to je ranije reeno, ova kombinacija nee izazvati porast teine, ve naprotiv,
nakon ovakvog obroka imaemo u narednih 24 sata par stotina grama manje
3) Pilee belo meso sa paprikom i belim lukom (pilee belo, par enova belog luka, nakon 10
min. dinstanja dodati par crvenih babura iseenih na komade, dinstati jo dok ne omeka),
zelena salata sa balzamikom i zainskim uljem je odlian prilog
4) Testenina sa paradajzom i bosiljkom, zelena salata, ili meavina vie raznih salata
(hrastov list, crveni i zeleni), malo radia i malo rukole, nadev od balzamika, pola kaiice
senfa i zainskog ulja)
5) Musaka o paprika (paprike ispei u rerni i oljutiti, mleveno meso prodinstati na luku ili
praziluku, zainiti i dodati malo bibera, poredjati u posudu red iseenih paprika, red mesa, itd,
zavriti sa paprikom, naliti sa umuenim jajetom i malo kisele pavlake i zapei u rerni). Ovo
jelo ne smeju jesti osobe koje imaju prekomernu teinu, jer kombinacija pavlake i mesa nije
odgovarajua, eventualno mogu umesto pavlake koristiti punomasno kiselo mleko. Iako je
kombinacija mesa, jaja i pavlake teka, ovo jelo se lako vari zbog dodatka paprike i luka. Kad
musaku ne pravimo sa pirinem i mesom, razlika u varenju je znaajna!
6) nicla sa povrem i salatom (moe i krmenadla, ako MORA test intolerancije na hranu
dozvoljava upotrebu svinjetine), na ulju se ispri izlupana nicla, posebno se griluje meavina
povra (tikvice, patlidan, paprika, itd, ili se prodinsta neko od povra -brokoli, prokelj, karfiol,
spana), paradajz salata sa krastavcem
7) Piletina sa limunom (pilee belo, dinstati na ulju, malo vode dodati, izvaditi meso i u tiganj
staviti beli luk, prodinstati, dodati limunov sok, au belog vina, malo pilee supe ili kocku, u
dobijeni sos vratiti piletinu i jo malo dinstati), za one koji imaju idealnu teinu, moe se
garnirati sa malo kuvanog pirina (pirina sa piletinom, uretinom i ribom ne blokira u
potpunosti aktivnost digestivnih enzima, ali pirina svakako ne treba kombinovati sa
takozvanim jakim mesima, kao to je reeno), odlino je uz ovo jelo dodati brokole i prokelj,
zelena salata sa zainima
8) orba od karfiola ili brokola, zainjena sa pola ae slatke pavlake, teletina sa mladim
povrem (meso iseeno na krupne kocke ispei sa svih strana, dodati so i zaliti sa belim
vinom, dodati paradajz i zaine - timijan, perun, majina duica, poklopiti i ostaviti na laganoj
vatri oko pola sata, dodati nekoliko glavica luka krupno seenog, mlade argarepe, graak, pa
kuvati jo 15 minuta, zatim dodati boraniju i kuvati jo 15 minuta). Ovo jelo je malo tea
kombinacija, ali je veoma ukusno i moe biti na trpezi povremeno.
9) Pastrmka i kuvani karfiol (zainjen samo sa malo belog luka), salata
10) Soivo u crvenom vinu (isei povre - crni luk, argarepu, en belog luka, iseckati malo
slanine, zeleno soivo zaliti crvenim vinom - na pola kg ide oko 5 dl, dodati vode i kuvati, kad
provri dodati povre i slaninu, kuvati jo 30 minuta na laganoj vatri, obavezno dodati malo
zainskog bilja, timijan, lovor, perun itd).
11) Aromatino soivo (crni luk, argarepu i praziluk isei, slaninu propriti, dodati povre i
dinstati oko 3 minuta, umeati soivo - zeleno, dodati junee supe ili vode, kuvati dalje)
12) junea supa (jednostavno za pripremu, ukusno i zdravo jelo) veza zeleni, pare junetine za
supu, luk crni, zaini. Meso iz supe sa senfotn, renom i povrem uz salatu, u supu ne
dodavati testenine, samo dosta sveeg peruna. Umesto kuvane argarepe, posluiti rendanu
sveu sa limunovim sokom.
13) Musaka od peuraka, kupus salata (pola kg ampinjona, 300 grama krompira, na crnom
luku izdinstati peurke iseckane na listie, posoliti, pobiberiti i dodati seckan perun, kuvane
krompire oljutiti i isei na kolutove, u plehu redjati red krompira, red ampinjona, preliti sa
umuenim jajima i kiselom pavlakom, pei oko pola sata u rerni.
14) Punjena paprika bez mesa (10 babura, 400 g krompira, 2 paradajza, oprati babure, izvaditi
semenke i posoliti ih unutra, narendati krompir i dinstati ga na luku dok ne omeka, dodati so,
biber, jedan iseckan paradajz, malo vode i nadevom puniti babure, izmedju babura staviti drugi
iseckan paradajz, naliti vode do polovine visine babura, pei u rerni na oko 150 stepeni, pri
kraju umutiti nekoliko jaja sa malo brana i jednim jogurtom 100
g. preliti paprike i jo desetak minuta ostaviti da se zapee (jaje je kombinacija skroba -
umance i proteina koji ne optereuje - belance, pa je ova kombinacija sa krompirom
dozvoljena).
15) Pljeskavica, grilovano povre, salata (iseckati sitno dve glavice crnog i dva ena belog
luka, mleveno junee meso, oko pola kg sjediniti sa lukom, dodati malo soda bikarbone - jedna
kaika, so, biber, aleve paprike, ostaviti da odstoji u friideru dva sata, od mase oblikovati
pljeskavice nauljenim rukama i pei na rotilju ili tiganju)
Ne treba zaboraviti sve vrste peuraka, one se mogu kombinovati i sa mesom i sa ugljenim
hidratima, pa kako je rioto dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od peuraka.
Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo sa mesom dinstanim
na luku, ili samo prokuvanim pirinem, ovo vai za sva poznata domaa jela u kojima se inae
kombinuje pirina i meso! UINA - malo slatkog zadovoljstva
Kako funkcionie na metabolizam u popodnevnim satima: najnii je nivo izluivanja insulina,
svi organi rade na maksimalnoj snazi, a ovo troi nau ukupnu energiju. Ovaj utroak energije
dovodi do zamora, pa je esta pojava da se fiziolokim putem premetaju i koriste zalihe
proteina u cilju kompenzacije energije za pravilan metabolizam.
Da bismo spreili ovaj utroak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti neto slatko,
tada bi trebalo da unosimo brze eere koji su izvor brze energije, time spreavamo troenje
proteina i relaksiramo organizam, a mozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje.
Ako je ovaj medjuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3 polinezasienim
masnim kiselinama, mi smo obavili sve to treba u cilju dabudemo zdravi i da funkioniemo
dobro. to znai da je idealna vrsta namirnica je sledea: voe, okolada (preporuka je crna,
ali ko je ne voli, moe da pojede i mlenu, ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu teinu),
integralni keks sa okoladom ili suenim voem, voni jogurt, badem, lenik, vona salata sa
lagom od slatke pavlake itd.. Suve smokve su idealna zakuska, jer imaju veoma visoku pH
vrednost, odnosno ine nau krv baznom, pa utiu na porast imuniteta.
Sve vrste napitaka su dozvoljene - voni sokovi bez dodatog eera, kafa, biljni ili voni aj..
Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa napravljena kao napitak ima kiseli pH. Veoma tamna
kafa ima manju kiselost, ali je ukus gorak. Mnogo kafe moe dovesti na organizam u stanje
snienog imuniteta, pa je preporuka da se ogranii unos ovog ukusnog napitka na najvie dve
olje. Poznato je da
osobe koje imaju hronini problem sa slabijim imunitetom piju dosta kafe. Kafu ne bi trebalo da
pijemo sa dodatkom mleka, niti mleka u prahu, a moe se dodati mala koliina eera fruktoze
ili sojino mleko.
Mleko u prahu (svaka vrsta mleka - kravlje, sojino, pirinano, ovseno itd..) se u tehnolokom
postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja je potencijalno tetna za na
organizam. Tehnoloki postupak pravljenja praha se bazira na hemijskoj hidrogenizaciji
masnoa, ili direktnom uticaju visoke temperature. Oba menjaju strukturu namirnice i u
organizmu tako preradjena namirnica podie nivo slobodnih radikala, to je potencijalni uzrok
mnogih oboljenja.
Savremena tehnologija proizvodnje hrane je pogorala krajem 20. veka i izgled oveka i
njegovo zdravlje. Broj od preko milijardu gojaznih Ijudi na planeti je vie nego alarmantan, a
procenat obolelih od metabolikih bolesti znaajno raste svake godine. Teko je u dananjoj
ponudi izabrati uvek najzdravije namirnice i potreban je veliki trud, ali se ovaj trud viestruko
isplati, jer je lake i lepe biti zdrav, nego biti bolestan.
Kad biramo voe, opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voe podie nivo eera u
krvi. Posebno obratite panju na glikemijski indeks veoma omiljene poslastice, a zapravo
povra - lubenice! Sad pomislite ta radimo svom organizmu kad uvee nakon dobre veere
pojedemo par velikih komada ovog slatkog otrova.
VOE - GLIKEMIJSKI INDEKS Tresnje 22 Vinje 22 Grejpfrut 25 ljive 32 Jagode 32 Kruke
36 Jabuke 38 Breskve 43 Pomorande 43 Kivi 52 Mango 55 Kajsije 57 Banane 62 Suvo
groe 65 Ananas 66 Dinje 64 Lubenice 72 !!!!
Idealno vreme za ovaj medjuobrok je izmedju 16 i 18 asova po zimskom raunanju vremena,
odnosno izmedju 17 i 19 asova po letnjem raunanju.
VEERA - poinje odmor
Uvee zapoinje period odmora organizma, uveliko se sniava nivo kortizola, hormona
budnosti, nivo insulina je nizak, poveano je luenje nekih digestivnih enzima.
Idealna hrana za veeru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povra, koja nisu skrobna),
kao izvor vlakana..
Poinje period regeneracije elija i stvaranje novih elija. Imuni sistem se aktivira i zahuktava.
Veernji obrok treba da bude lagan, jer na organizam nema mogunost da se bori sa tekom
ili obilnom hranom koju pojedemo uvee.
Ovo je vreme za unos vlakana (koji e nas zasititi u toku itave noi) i polinezasienih masnih
kiselina (masne ribe, kao to su skua, losos, tuna i druge), obavezno ih treba jesti sa
sezonskim salatama prelivenim hladnocedjenim uljima, koja su bogata polinezasicenim
masnoama.
Drugi izbor, isto tako dobar za veeru je sledei: grilovana piletina/uretina, teletina, tunjevina
ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili vie svee salate, zainjenih
balzamikom i hladnocedjenim uljima.
Koliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih metabolikih poremeaja u
organizmu, toliko je akcentovanje na veeri odluujue za neuspeh mnogih dijeta, kao i za
nastanak telesne figure koja ne odgovara naoj bazinoj konstituciji (uveanje stomaka,
zadnjice, jahae pantalone, uveanje gornjeg dela ruku kod ena itd).
Idealno vreme za veeru je oko 19 asova, mada su mogua i vea odstupanja na kasnije
vreme, jedino treba voditi rauna da vreme izmedju veere i zaspivanja ne bude krae od 2
sata, jer se u snu usporava metabolizam, mnogi enzimi skoro prestaju da se lue i sva hrana
ostaje nesvarena dugo vremena, ovo dovodi do taloenja potkonih masnoa, ali i ozbiljnih
oboljenja nakon dugogodinjih greaka u ishrani.

PRIMERI JELOVNIKA ZA VEERU:

1) Tunjevina sa meavinom salata (hrastov list, zelena salata, radi, malo rukole, salatu preliti
balzamikom, uljem i bosiljkom)
2) Riba osli fileti, brokoli zainjeni samo sa malo belog luka, salata od blitve
3) Grilovano belo meso (pilee ili uree), meavina salata, rendana argarepa
4) Pilea salata sa avokadom (ili dinjom), belo meso zaliti sokom limuna (veoma je ukusno i
kad se zalije sokom od pomorande), posoliti i pobiberiti, ispei na grilu ili u tiganju, ohladiti i
isei na tanke renjeve, zelenu salatu oprati i isei na manje komade, dodati mladi luk iseen
na kolutie, i krike paradajza, malo iseene Ijute papriice, dodati malo avokada ili dinje, koju
u manjim koliinama moemo jesti u veernjim satima)

5) Riba list u pomorandinom soku, meavina salata (filete lista ispei i preliti sa sokom od
pomorande, dodati malo soli, na laganoj vatri prodinstati jo 78 minuta, servirati sa
meavinom salata)

6) Burger od mlevenog mesa (uretina, piletina ili junetina). Mleveno meso se posoli, pobiberi,
doda se malo kisele vode da postane rastresito. Ruke se premau uljem, formira se
pljeskavica i tako se pri. Sve salate su odlian prilog.

7) Grilovano povre (plavi patlidan, prokelj, paprika itd), mladi neslan sir

Primer kako se pravi izuzetno zdrava meavina salata :

Zelena salata, hrastov list (crveni i zeleni), endivija, radi crveni, rukola -operu se dobro,
ocede, pomeaju i ostave u istoj najlon kesi u friideru. Ovako mogu da stoje do 3-4 dana i
da ostanu svee. U iniju se stavi odgovarajua koliina salate, prelije se sa balzamikom,
hladno cedjenim uljem i bosiljkom, doda se A kaiice senfa, malo bibera, nekoliko eri
1

paradajza preseenih na pola, nekoliko kockica avokada, pola ake semenki od suncokreta,
bundeve i sitno seckan beli luk, pola do jednog ena. Salata izgleda izvanredno i takav joj je i
ukus, a pri tom predstavlja najzdraviji mogui obrok. U ovako spremljenu salatu mogu se
dodavati razne namirnice, kao to su kuvana jaja, tunjevina iz konzerve, seena piletina,
uretina, riba list ili osli ili neke vrste mladih sireva.
Ako uvee pojedemo sendvi, picu ili testeninu, dodali smo nekoliko tnasnih klobuka na na
stomak, zadnjicu, butine itd.
Neki Ijudi poseduju metabolizam koji moe veoma dugo tolerisati razne greke u ishrani.
Mnogi mladii i devojke esto dodaju veernjem ugljenohidratnom obroku i koka kolu ili mleko
u neogranienim koliinama. Pri tom mnogi izgledaju ak i dobro. Uvek se setite reenice
jednog uvenog fiziologa: telo pamti! Izgledaemo dobro i oseaemo se zdravo sve do
jednog momenta. A taj momenat se bez izuzetka pojavi svakome ko je dugo greio u izboru
hrane i vremenu obroka.
Deklaracije, odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su ture ili napisane neverovatno
malim fontovima, za koje su ponekad potrebna pomagala i najotrijem oku.
Proitajte svaku deklaraciju, to je od ogromnog znaaja, recimo, na mnogim proizvodima
emo videti da imaju u svom sastavu mleko u prahu - tost hleb, dvopek, integralni biskviti,
supe iz kesice, biljni lag, jogurt itd... ovo tada nije dobra namirnica za sve one koji imaju
intoleranciju na kravlje mleko, a ova intolerancija je najea u naoj praksi.
Ovde ak i ne spominjemo emulgatore i pojaivae ukusa, kao ni ostale hidrogenizovane
biljne masnoe, to sve skupa uopte nije poeljno u ishrani!
Za poboljanje imunog sistema, birajte biljne ajeve, koji su bazni, a ne vone ili crne, koji su
kiseli, obavezno dodajte sok od limuna (koji ostavlja bazni trag kao to je reeno).
Suve smokve, suene masline, rendan celer, maslinovo ulje, sve perun, paradajz,
krastavac, plavi patlidan, brokoli, kupus, argarepa, crni i beli luk, jabuke, lubenice, kajsije,
kupine, ribizle, to su samo neke od namirnica koje nam pomau u borbi protiv infekcija.
Ono to nam odmae je sledee: pivo, coca cola, kikiriki, orasi, kafa, eer, okolada, keap,
majonez, brusnice, borovnice, kukuruz, soivo, ljive, kakao, senf i drugo.
Iako i danas postoje burne rasprave u vezi sa znaajem holesterola u nastanku sranih
bolesti, medicinski strunjaci sve vie dolaze do saznanja da ba nije lako optuiti holesterol
za srane probleme savremenog oveka. Rezultati mnogih savremenih studija su i dalje
nedosledni i zbunjujui.

ta je holesterol?

Holesterol je alkohol velike molekulske teine, koji se proizvodi u jetri i nekim elijama u
organizmu. Znaaj ovog jedinjenja je veoma veliki za ivot oveka, a najbitnije uloge
holesterola su sledee:
-obezbedjivanje integriteta elijskog zida i stabilnost svih elija u organizmu
-on je prekursor kortikosterida, odnosno od njega se dalje sintetiu hormoni koji nam
omoguavaju ivot i funkionisanje u stresnim situacijama, kao i prekursor testosterona,
estrogena i progesterona, najvanijih hormona u reprodukciji i vitalnosti.
-holesterol je prekursor vitamina D, vitamina rastvorljivog u mastima, neophodnog u zatiti
nervnog sistema, odravanju zdravih kostiju i miinog tonusa, vitamin D uestvuje u
proizvodnji insulina, metabolizmu minerala i u imunom odgovoru organizma. Kliniki je
dokazano je da vitamin D spreava nastanak karcinoma pankreasa, debelog creva i dojke, ali i
drugih maligniteta.
-une soli, koje omoguavaju varenje masti, napravljene su od holesterola -holesterol je
neophodan za modanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcioniu bez
njega. -majino mleko sadri visok nivo holesterola, jer je on, zajedno sa zasienim
masnoama iz mleka od vitalnog znaaja za rast bebe i razvoj mozga.
Glavni razlog zato je ogroman akcenat stavljen na znaaj holesterola je njegova potencijalna
uloga u razvoju koronarne - srane bolesti, iako je podjednak broj studija koje pokazuju da ne
postoji korelacija izmedju nivoaholesterola i kardiovaskulamih. tavie, utvrdjeno je da
znaajan rizik od nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ili
niske vrednosti ukupnog holesterola.
S druge strane, u mnogim zemljama zapadne Evrope se svim mukarcima, starijim od 55
godina prepisuje jedan od registrovanih statina, odnosno lekova koji sniavaju vrednosti
holesterola i ovo se smatra preventivom od nastanka sranih bolesti.
Praenje pacijenata u Velikoj Britaniji (studija je obuhvatila 20.536 ispitanika), dovelo do
saznanja da je procentulano manji broj obolelih od sranih bolesti u grupi koja redovno uzima
statine, u odnosu na kontrolnu grupu,odnosno u odnosu na one koje ne piju statine.
Zamerka koja je ubrzo usledila u britanskim i mnogim svetskim naunim krugovima je ozbiljno
poljuljala znaaj rezultata ove studije. Naime, statistika je obuhvatila bukvalno sve ispitanike
koji su podvrgnuti terapiji statinima, bez obzira kakve su vrednosti holesterola kod njih bile pre
uspostavljanja terapije. Tako da se zapravo ne zna tano koliko se teapijom uticalo na faktore
rizika, ak ni koliko je faktor rizika iznosio u itavoj grupi ispitanika.
Kritiari terapije statinima esto pominju zahuktalu farmaceutsku industriju i fabrikovanje
indikacija za primenu odredjenih lekova, pa je i ovakva kritika nala svoje mesto u tampi i
strunim asopisima.
Danas se sve vie razmatra teorija da vrednost holesterola u krvi ne igra glavnu ulogu u
nastanku sranog obolenja. Studije koje su radjene proteklih godina, govore u prilog tome da
je osnovni krivac za nastajanje plakova, odnosno naslaga u krvnim sudovima, zapaljenjski
proces i sledstveno oteenje zidova krvnih sudova, kao posledica velikog unosa raznih
eera.
Pre svega unos brzih - prostih eera ili kako ih jo nazivamo - jednostavnih (slatkii, med, beli
eer, uti eer, voe itd) dovodi do poremeaja metabolizma u naem organizmu. Unos ovih
eera dovodi do poveane aktivnosti guterae, odnosno pankreasa i nakon kraeg ili dueg
vremena, javlja se iscrpljenost ove vredne lezde. Nivo eera u krvi se podie i sve se tee
vraa na normalnu vrednost. Poveanje eera u krvi dovodi po poveanja vrednosti LDL
holesterola, poznatog kao lo holesterol.
Nedavno je otkriveno da se molekuli holesterola oteuju kad se izlau velikoj toploti i
oksidaciji. Oksidacijski proces se odvija i u organizmu svakog oveka, ali i u prehrambenoj
tehnologiji, naroito je visoka vrednost oksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u
prahu, kao i u namirnicama koje su dugo termiki obradjivane na visokim temperaturama
(prenje u fritezi). Ovo se takodje odnosi na hidrogenizovanje biljnih masnoa, a njih ima u
skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo (margarin, biljni lag, biljni sir, grickalice, supe
iz kese, pekarska peciva itd).
Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost hidrogenizovanih biljnih
masnoa u tehnoloki obradjenim namirnicama, na maksimum od 2%. Kod nas se ova
preporuka ne potuje, a teko da emo u prodavnici videti i jedan proizvod na ijoj deklaraciji
stoji taan procenat ovih masnoa.
Holesterol je bitan element u reparisanju, odnosno popravljanju oteenja elija usled raznih
zapaljenja. On je stalno prisutan u cirkulaciji, a njegova se koncentracija naroito povea na
mestu oteenja nekog tkiva, kao normalan zapaljenski odgovor organizma.
Ako se u organizmu stvara vea koliina oksidisane forme holesterola (usled uticaja slobodnih
radikala), ili se putem hrane unosi ova forma holesterola, umesto da holesterol ozdravljuje
tkivo na mestu nekog zapaljenskog procesa, dolazi paradoksalno do oteenja tkiva. Tako se
stvaraju i plakovi, odnosno naslage u krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. S
druge strane, postoje brojni dokazi da takve oksidisane forme holesterola u mnogim tkivima
dovode do pojave maligniteta usled oteenja elija.
Holesterol je ipak samo jedan od markera za faktore rizika od nastajanja koronarne bolesti i
sada se zna da normalne vrednosti holesterola u krvi nikako ne znae smanjenje rizika od
infarkta ili modanog udara. Zapravo, Dr Christie Ballantyne, sa Baylor College of Medicine je
kardiolog sa najveim brojem objavljenih studija u kojima je glavni zakljuak da osobe koje su
imale infarkt ili modani udar, ak u preko 50% sluajeva nisu uopte imale poviene vrednosti
holesterola.
Danas je jo uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ili loa za organizam.
Verovatno postoji veliki znaaj u genetskoj strukturi elija. Jedan od primera je sledei:
stanovnici sevemog dela Indije jedu u proseku hranu koja ima 17 puta vie ivotinjskih
masnoa, od one koju jedu stanovnici junih krajeva Indije, a u proseku imaju 7 puta manji broj
obolelih od sranih bolesti.
Francuzi jedu hranu bogatu zasienim mastima, ukljuujui puter, jaja, sireve, digericu i
ostalo, a ipak, u regionima gde se paja i guija digerica redovno konzumira, srani udar je
zastupljen u 80 na 100.000 Ijudi, za razliku od recimo 315 na 100.000 Ijudi u Americi, gde je
uvedeno sistemski smanjenje masnoa u svim prehrambenim proizvodima (uz napomenu da
je opta gojaznost u SAD rasla proporcionalno smanjenju masnoa u ishrani).
S druge strane, dokazano je da loe navike u ishrani, a pre svega preskakanje doruka i
uzimanje grickalica izmedju obroka, direktno utiu na poveanje vrednosti loeg holesterola.
Ujutro se u naem organizmu intenzivno izluuju enzimi koji pomau varenje masti. Ovo je
idealno vreme da unosimo vie masnoa ivotinjskog porekla (jaja, sir, kajmak, unka itd), jer
se u jetri ba ujutro sintetie holesterol. Kada unesemo ivotinjske masnoe, mi jetri damo
gorivo da ona sintetie vie HDL, odnosno dobrog holesterola, a kad njih ne unesemo, ona
sintetie mnogo vie LDL, odnosno loeg holesterola. Ovo se dogadja usled strukturnih razlika
u pogledu gustine lipoproteina, dobar holesterol ima veliku gustinu i jednostavno reeno, za
stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorivo, dok lo holesterol ima malu gustinu i lako se
sintetie od bilo kakvog materijala.
Osim ovoga, preskakanjem doruka, mi samo razdraujemo hormone, iji je nivo najvii ujutro
(kortizol i insulin), pa umesto da pomaemo stvaranje zatitnih materija u organizmu i da
podiemo imunitet, mi dodatno remetimo ovaj proces i omoguavamo stvaranje masnih
skladita u odredjenim delovima tela uz kompromitovanje imuniteta. Nastali masni depoziti se
kasnije teko ukianjaju, a aktivnost hormona koje lue ove masne elije raste i time dodatno
remeti metabolizann.
Na nivo holesterola se mora terapijski delovati, u smislu sniavanja ukupnih vrednosti,
poveanja HDL vrednosti i smanjenja LDL vrednosti.
Statini su lek izbora kod visokih vrednosti holesterola, ali je preporuka da se pokua postii
normalna vrednost prirodnim putem.
-Obavezno bi trebalo iskljuiti iz ishrane slatkie (i voe) najmanje dva meseca.
-Uvesti doruak kao najznaajniji obrok.
-Obavezno je uzdravanje od pia sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom eera i
zasladjivaa.
-Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim masnoama,
odnosno, izbaciti iz ishrane margarin, biljni lag, biljni sir itd.
Ni uz najbolji dijetetski reim, esto ipak nije mogue ove vrednosti pribliiti idealnim.
Neophodno je odmah po dijagnostikovanju hiperholesterinemije uvesti program
suplementacije, odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzima
odredjene prirodne preparate koji utiu na regulaciju metabolizma holesterola.
Pre svega su tu preparati koji olakavaju jetri rad, delujui na izbacivanje toksina, zatim razni
vitamini koji uestvuju u metabolizmu, aminokiseline koje omoguavaju stvaranje dodatne
energije, minerali koji pomau enzimske aktivnosti i drugo.
Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi, vrednosti biohemijskih analiza i hematolokog
profila, odredjuje se individualni reim, izbor i doziranje preparata.
Terapija povienih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao to
su Omega 3, E vitamina, C vitamina, selena, grupe drugih antioksidanata, aminokiseline i
drugo. Obavezna je vea fizika aktivnost, jer uz dijetetski reim i suplementaciju, a bez
poveane fizike aktivnosti, rezultati mogu biti skromni.
Brzi hod je najbolji vid fizike aktivnosti.
ene bi trebalo da imaju 4 sata nedeljno fiziku aktivnost, a mukarci 3 sata.
Regulaciju vrednosti holesterola moemo oekivati ve za tri meseca. Prvog meseca najee
se vrednost smanji za jednu jedinicu (ukoliko je na pr. ukupni holesterol 7.5 mmol/L, on nakon
jednog meseca ispravnog reima moe iznositi 6.5 mmoI/L).
Odnos HDL i LDL sporije e se regulisati, ali pri ispravnom reimu, ve za 4 do 5 meseci, ovaj
odnos moe biti idealan.
Svetska Zdravstvena Organizacija je promenila stav prema vrednostima holesterola i ranije
postavljenu donju granicu od 5.20 mmol/L je spustila na 4.5, pa se svaka vrednost preko ove
smatra loim nalazom.
Biohemijske laboratorije i dalje prikazuju ranije zadate referentne vrednosti, ali ove reference
oigledno moramo shvatiti kao zastarele.
Sama vrednost holesterola nema naroito veliki znaaj u odredjivanju faktora rizika za
nastanak bolesti bez odredjivanja vrednosti slobodnih radikala i creaktivnog proteina u krvi.
Naravno, dodatno odredjivanje i biokapaciteta krvne plazme da prirodno neutralie slobodne
radikale, visoko reaktivne partikule koje razaraju nae elije, je od velikog dijagnostiko
-prognostikog znaaja.
Nove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da se uvede obavezno
odredjivanje slobodnih radikala, a definitivno, mi bez saznanja o ovim vrednostima, ne bismo
smeli da uzimamo nijedan vitamin, a kamoli ozbiljne antioksidativne preparate i sportske
suplemente. Ako uzimamo preparate, a ne znamo nivo slobodnih radikala niti na biokapacitet
plazme za njihovu neutralizaciju, najverovatnije emo vie nakoditi, nego pomoi naem
organizmu.
Neto o eeru, malo o eernoj bolesti
eerna bolest je poremeaj metabolizma koji karakterie dugotrajno poveanje eera u krvi,
a nastaje usled poremeaja luenja hormona insulina.
Ve je reeno da je insulin veoma vaan hormon koji se proizvodi u pankreasu, u takozvanim
beta elijama. On ima ulogu kljua za proputanje eera u sve nae elije.
Kad postoji eerna bolest, to znai da guteraa ne moe da proizvede dovoljno insulina koji
bi omoguio da sav eer koji unesemo hranom, predje iz krvi u miie i druge elije koje
prave energiju. Kad ovaj eer ne moe da predje u elije i da se pretvori u energiju, nakuplja
se u krvi. Prvi simptom oboljenja je povien nivo eera u krvi, a nakon dueg vremena,
neminovno nastaju oteenja na nervima, onom dnu, u bubrezima, krvnim sudovima itd.
Da bi Ijudsko telo normalno funkcionisalo, potrebna mu je energija. Za proizvodnju energije
telu je potrebna hrana. Energiju Ijudsko telo proizvodi u elijama.
Za stvaranje energije potrebni su ugljeni hidrati, masti belanevine (proteini).
Ugljeni hidrati su najbolji izvor energije za organizam. Izvor ugljenih hidrata
su namimice kao to su brano, pirina, razna skrobna povra, voe, razne eere i drugo.
Glukoza je osnovni izvor energije za Ijudsko telo. Ona je uskladitena u jetri i miiima u obliku
supstance koju nazivamo glikogen, a koji slui kao "rezerva energije".
Glukoza u krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre (rezerva glukoze iz glikogena).
Osim to skladiti. jetra proizvodi male koliine eera (proces proizvodnje naziva se
glukoneogeneza).
Nakon obroka, ugljeni hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv, a putem krvi odlaze do elija.
Nekim elijama (miine i masne elije) je potrebna pomo da bi primile eer iz krvi i
iskoristile ga za stvaranje energije. Jetri je takodje potrebna pomo za proces skladitenja
eera u obliku koji se zove glikogen.
Insulin, hormon pankreasa slui kao klju koji otvara ova pomona vrata i omoguuje eeru iz
krvi da ue u elije.
elije prave energiju za svoj rad od eera koji je pomou insulina uao u njih i ovaj proces
smanjuje nivo eera u krvi, vraajui ga na normalne vrednosti.
Svaki unos hrane podie nivo eera u krvi, zatim sledi izluivanje insulina kao medijatora
procesa iskoritavanja eera, s druge strane fizika aktivnost smanjuje nivo eera.
Stres podie nivo eera, a alkoholna pia sniavaju nivo eera, odnosno glukoze u krvi.
Zato postajemo glupi kad jedemo slatkie?
Veoma poznati britanski naunik Patrick Holford je objavio na desetine strunih tekstova o
veoma loem uticaju takozvanih brzih eera u ishrani (beli i uti eer, med, kolai, rafinisane
cerealije - musli sa dodatkom meda, eera ili voa itd).
Jedna velika studija u Velikoj Britaniji, radjena na nekoliko hiljada dece kolskog uzrasta je
pokazala da je u grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkie i sve vrste brzih eera, u
proseku nivo inteligencije nii za 25 poena (ovo je stvarno veoma lo rezultat!!!)
Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkia, kod Ijudi u mozgu, tanije u
sinapsama koje omoguavaju komunikaciju izmedju modanih elija (time ostvarujui misaone
procese), pojavljuje takozvani cross-linking fenomen.
eer u krvi prolazi modanu barijeru, vezuje se za belanevine sinaptikih veza
(komunikacionih kanala), a novonastala veza se zove proteoglikan. Vremenom se stvara
pauinasta materija izmedju vie sinapsi, belanevinasti put postaje zadebljan, modani
impuls spor, a sve to usporava misaone tokove, smanjuje inteligenciju i dovodi do rane
demencije.
Dokazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod Ijudi koji konzumiraju vee koliine
eera, a u skoro 50% se javlja i upadljivo smanjenje inteligencije, a sama izjava dr peter
Rogersa, psihologa sa univerziteta u Bristolu dobija sve vie smisla - eer pri mozak!
Profesor Gerald Reaven sa univerziteta Stanford u Kaliforniji je doao do rezultata koji daju
veoma mrane prognoze. Naime, 25% zdravih Ijudi u proseku imaju neki oblik poremeaja
aktivnosti insulina, upravo zbog nekontrolisane upotrebe slatkia. Ovo je ujedno i procenat
faktora rizika za nastanak ozbiljnog poremeaja metabolizma eera. Znai, svaki 4-ti
potpuno zdrav ovek ima rizik da razvije ozbiljna oteenja organizma usled koritenja hrane
koja sadri proste eere.
Poremeaj metabolizma eera je prozvan i kao jedan od uzronika nastanka ili pogoranja
mnogih psihijatrijskih bolesti, od depresije do shizofrenije. Dr Carl Pfeiffer, osniva centra za
istraivanje mozga u Prinstaunu, je dokazao da je poremeaj metabolizma eera uzrok za
nestabilnost pacijenata obolelih od shizofrenije. Konzumacija eera pogorava bolest do te
mere, da terapija postaje nedovoljna. Dovodi do agresivnog ponaanja, fobija, psihotinih kriza
i samoubilakih istupa. Iz ovog razloga je, na na poslednjem svetskom kongresu psihijatara,
dato saoptenje da je upotreba eera u ishrani izuzetno loa za mentalne funkcije i apsolutno
zabranjena kod svih pacijenata koji imaju neki psihijatrijski poremeaj.
Leenje depresije okoladom i tortom je siguran put u jo veu depresiju!!! Poznato je da
eer u ishrani troi nae vitaminske rezerve i dovodi organizam u stanje razliitih
avitaminoza.
Jedna kaiica eera je ve dovoljna da iskoristi nau B vitaminsku rezervu u procesu
metabolizma, pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni. Oni su izuzetno znaajni za nervne
aktivnosti, njihovo smanjenje remeti modane aktivnosti.
Coca Cola ima u svom sadraju rafinisani kukuruzni sirup kao zasladjiva. Amerikanci su jo
pre nekoliko godina dokazali direktnu povezanost izmedju ovog eera i nastanka visokog
holesterola. Kompanija je zato pokuala da dizajnira nov oblik - zero i predstavi ga kao veoma
zdravu varijantu. Na alost, dodati aspartam je uzrokovao pojavu nekoliko hiljada novih
dijabetiara u deijem uzrastu u Americi. Nakon podizanja ozbiljne tube i suoena sa
ogromnom odtetom, kompanija je ponovo promenila formulaciju i sad se priprema oblik sa
zasladjivaem po imenu stevia.
Pokuajte pronai podatak (bar na jednoj deklaraciji na flai) koliko zapravo coca cola ima
eera na 1 litar!
Prema nezavisnim istraivakim centrima, poznato je da mala konzerva koka kole sadri
ekvivalnet o 9,5 kaiica rafinisanog eera. Raunajte dalje sami! Svaki put kad popijete
malu konzervu koka kole, vi ste popili zapravo desetak kaiica rastopljenog eera u kafeinu.
Kod nas se esto pije i preko 1 litar ovog pia, znai, popili ste oko 30 malih kaiica
rastopljenog belog eera. Znate li koliko je to u gramima?
Odgovorje 150!
Ako popijemo 2 litra koka kole, pojeli smo 300 grama rastopljenog eera, a da nismo ni
pomenuli koliinu kofeina pri tom.
Opasna posledica slatkih otrova je pojava eerne bolesti, a kod Ijudi koji obole, postoji velika
opasnost od oteenja perifernih nerava, ali i samog mozga.

Medicinski naziv za eernu bolest je "diabetes mellitus". Termin "diabetes" znai preterano
mokrenje, a re "mellitus" znai med.

U prolosti su doktori dijagnostikovali dijabetes probajui pacijentovu mokrau. Sladak ukus

urina potvrivao je dijagnozu.

Simptomi dijabetesa:

esto i obilno mokrenje

glad

gubitak na teini

umor/slabost

zamagljen vid

Tipovi dijabetesa

Postoje dve glavne kategorije dijabetesa:

Dijabetes tip 1 se javlja u detinjstvu ili mladosti i insulin je neophodan u leenju. Izazvan je
aktivnou imunog sistema organizma koji unitava elije sopstvene guterae - koje
proizvode insulin (beta elije).

Dijabetes tip 2 se obino polako razvija kod odraslih. Napreduje s vremenom. U poetku se
moe leiti dijetom i vebom, a u kasnijoj fazi bolesti potrebno je uvesti u leenje tablete, pa
insulinske injekcije.

Najee su mnogobrojne greke u ishrani, stres i loe ivotne navike uzrok nastanka
dijabetesa tip 2. Dugotrajan unos brzih eera (slatkii, voe, med) ujutro i uvee, prekomerna
teina, alkoholizam i stres ubrzavaju iscrpljivanje pankreasa, odnosno guterae i izazivaju
nastanak eerne bolesti.

Rizik za pojavu eerne bolesti je naroito visok kod osoba koje imaju masne naslage u
predelu struka i stomaka, visok pritisak i poviene masnoe u krvi. Ako pri ovome postoji i
istorija ove bolesti u porodici, rizik je ak nekoliko puta vei.
Masne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne. Ova masnoa lui razne
supstance, koji su pravi takozvani hemijski medijatori za razvijanje upalnih procesa (CRP, IL-6
itd, itd). Kad se kae upalni proces, ovom prilikom se misli na razvoj patolokih promena na
krvnim sudovima, u elijama, na ubrzano starenje, nastanak eerne bolesti, pojavu malignih
bolesti - sve ovo, a i mnogo drugih pojava je rezultat zapaljenske reakcije u organizmu.

Smanjenje teine, a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnog znaaja za svakog
ko ima ovaj problem.

Preporuka je da nauimo da ne podleemo primamljivim ukusima slatkia. Oni nam svakako

mogu nauditi mnogo vie nego to smo verovali do sada.

Program Hrono ishrane je tako dizajniran da nikada ne dolazi do udnje za slatkim, takozvani
sugar craving syndrom se nee javiti ukoliko smo u regularnim razmacima imali prave obroke.

Ova udnja se javlja u svakom sluaju zbog nepravilnih obroka, estog unosa slatkia, a
naroito ukoliko jedemo uvee testo, hleb ili okoladu.

Mi pogreno verujemo da e nam u trenutku kad nam drhte ruke, ili se ponemo preznojavati,
pomoi neki kolai, jer smo ubedjeni da nam je pao eer i da je to jedini nain da nam bude
bolje.

Zapravo smo novim uzimanjem eera, kolaa, meda itd u tom trenutku napravili pravu patnju
za nau jetru i pankreas i pogorali smo metabolizam glukoze.

Uvek moramo pomisliti na to ta radimo naem telu, pre svega mozgu, svaki put kad
pojedemo neto slatko!!