Godina V Broj 82 15. februar 2009. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.

rs

Tema

Dan Vojske Srbije

Uz 15. februar

odbrane
ARSE NAL
26

u sistemu
Opremawe
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
20
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik

Snimio Radovan POPOVI]

Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
24
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
SADR@AJ Ministri [utanovac i Vu~ini} potpisali Ugovor o donaciji
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, MOGU}NOSTI BOQE SARADWE 6
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi} Ministarstvo odbrane u organizaciji Univerzijade
Dizajn i prelom STROJ ZA PONOS SRBIJE 8
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici) TEMA
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Opremawe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
Darimir Banda (fotoreporter) OGRANI^AVAWE
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
(NE)OGRANI^ENOG 10
Korektor
Sla|ana Grba INTERVJU
Sekretar redakcije
Vera Denkovski Dr Mile Bjelajac, istori~ar
Dokumentacija @IVOT KAO USLOV
Radovan Popovi} (foto-centar) ZA PO[TOVAWE 16
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 ODBRANA
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 Po~asni bataqon Garde na poligonu Peskovi
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
GARDISTI U ROVU 20
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363 Obuka `ena kandidata za profesionalne vojnike
ADRESA VI[E OD VE[TINE 22
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail
odbrana@beotel.rs Baza Borance
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
Internet DRUGA KU]A 24
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana Dan Slu`be informatike
Pretplata UBRZAVAWE KORAKA 26
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Pripadnicima Ministarstva od
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
15. februar - D
Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. februar 2009.

 re~ urednika

36 Opremawe
T
ema broja uz Dan Vojske Srbije nametnula se sama po sebi.
Govorimo o opremawu Ministarstva odbrane i Vojske
i prakti~no nastavqamo pri~u o vojnom buxetu zapo~etu
u prethodnom broju Odbrane.
Strukturu vojnog buxeta koja, po me|unarodnim standardima,
predvi|a da se 50 odsto izvaja za personalne tro{kove, 30 odsto
za operativne, a 20 odsto za investicije, jo{ uvek nismo u
mogu}nosti da obezbedimo, iako smo tu svetsku normu pro{le
godine ozbiqno napali. Naime, za investicije, odnosno za
nabavku opreme za sistem odbrane tada je, podse}amo, izdvojeno
19,4 odsto vojnog buxeta. Vi{e nego prethodnih nekoliko godina
zajedno.
Ove godine je za tu namenu predvi|eno samo 15,4 odsto
buxeta, i to }e se sigurno odraziti na dinamiku opremawa Vojske
savremenim naoru`awem i vojnom opremom. Ali ni to nisu
zanemarqiva sredstva. Naprotiv. Wihovim pravilnim
Vazduhoplovci Vojske Srbije u SAD raspore|ivawem, prema mi{qewu najodgovornijih qudi iz Sektora
ISKUSTVO za materijalne resurse Ministarstva odbrane, omogu}i }e se
SLI^NOSTI I RAZLIKA 30 podmirivawe planiranih potreba.
U vrh prioriteta spada nabavka opreme za vojnike.
Pripadnici Vojske dobi}e nova sredstva balisti~ke za{tite,
Vojna bolnica u Ni{u opti~ke i optoelektronske ure|aje, uniformu sa redizajniranom
^UVARI digitalnom {arom M-03, za{titna sredstva ABHO i neborbena
NARODNOG ZDRAVQA 32 motorna vozila, jer taj problem optere}uje ~itav sistem odbrane.
U prioritet, naravno, spada i nabavka telekomunikacione
opreme i naoru`awa za specijalne jedinice.
Sa galerije Pored toga, vredi i ovom prilikom naglasiti u ovoj godini
OLOVNI VOJNICI 35 }e se ulagati jo{ vi{e i u remont letilica. Jo{ dvadesetak aviona
i helikoptera dopuni}e flotu na{eg vazduhoplovstva i omogu}iti
DRU[TVO pilotima vi{e sati naleta.
Kvalitetno opremawe Vojske ne mo`e se zamisliti bez
Alternativni izvori energije ulagawa u nauku, odnosno u istra`ivawa i razvoj za potrebe
DAROVI PRIRODE 36 odbrane zemqe, a samim tim i odbrambene industrije. Ove godine
}e za tu namenu biti izdvojeno ~etiri puta vi{e novca nego
Paralele prethodne i prakti~no }e zadovoqiti potrebe na{ih nau~nih
i razvojnih institucija.
CENA NAFTE Postignuti rezultati u toj oblasti opravdali su takvo
I REFORMA RUSKE VOJSKE 41 opredeqewe i zna~ajan su pokreta~ odbrambene industrije,
koja se posle vi{egodi{weg zaostajawa ponovo hvata za zelenu
FEQTON granu i probirqivom tr`i{tu mo`e da ponudi vi{e zanimqivih
Terorizam i obave{tajne slu`be proizvoda, poput juri{ne pu{ke M21, {kolskog aviona lasta,
za{titne balisti~ke opreme, oklopnog vozila lazar, koje je
NEVIDQIVA GRANICA 42 nedavno predstavqeno javnost, i drugih borbenih i neborbenih
sredstava koja }e znatno obogatiti ponudu doma}e odbrambene
Svetosavska beseda industrije na ovogodi{wem sajmu naoru`awa i vojne opreme
ISTINA I PUT 46 Partner 2009.
Kada je re~ o opremawu u 2009. godini, najavqeni su
propisi koji }e urediti sistem u skladu sa svetskim standardima.
Vojna ustanova Tara Najva`nije je to {to se postupci nabavki sada odvijaju bez
VRH TURISTI^KE PONUDE 48 zloupotreba i afera, koje su ne tako davno punile novinske stupce
i naru{avale ugled Ministarstva i Vojske u javnosti.
Najnoviji slu~aj razotkrivawa i hap{ewa kriminalne grupe
koja se tereti za krivi~na dela davawa i primawa mita, prevare
i zloupotrebe slu`benog polo`aja, potvr|uje opredeqewe
brane i Vojske Srbije ~estitamo Ministarstva odbrane da se takvim pojavama stane na kraj.

an Vojske Srbije

5
Ministri [utanovac i Vu~ini} potpisali Ugovor o donaciji
Mogu} nosti
bo qe sa rad we
Mi ni st ri od bra ne Sr bi je i Cr ne Go re,
Dra gan [u ta no vac i Bo ro Vu ~i ni},
pot pi sa li su 2. fe bru a ra u Pod go ri ci,
Ugo vor o us tu pa wu si mu la to ra le te wa
za avi on su per ga leb G-4, na ko jem
}e se ob u ~a va ti pi lo ti
Voj ne aka de mi je Sr bi je
6 15. februar 2009.
akon potpisivawa ugovora, ministar [utanovac je oce-
nio da je ugovor mali korak za dva ministarstva, ali je
N izrazio o~ekivawe da }e pozitivno uticati na odnose Sr-
bije i Crne Gore, za koje je rekao da su na nedopustivo
niskom nivou.
Ovo je za na{a dva ministarstva mo`da mali korak u od-
nosu na ono {to planiramo da radimo, ali ube|en sam da je to
veliki korak u re{avawu problema izme|u Srbije i Crne Go-
re. Odnosi dve republike su na nedozvoqeno niskom nivou, sa-
da je mawe bitno ko je za to kriv, ali moramo da poku{amo da
ih vratimo na odr`ivi nivo jer je to interes gra|ana, rekao
je [utanovac.
[utanovac je rekao da je ustupqeni simulator va`an za
Vojsku Srbije i najavio da }e razgovori biti nastavqeni i po
pitawu aviona supergaleb koji su ostali na podgori~kom aero-
dromu nakon razdvajawa Srbije i Crne Gore.
On je kazao da }e na Vojnoj akademiji u Beogradu biti na-
stavqeno {kolovawe crnogorskih studenata, a da }e se razmo-
triti mogu}nost da se Vojnomedicinska akademija otvori, kako
za pripadnike crnogorske vojske, tako i za gra|ane te zemqe.
Vu~ini} je rekao da potpisivawe ugovora predstavqa gest
dobre voqe prema Srbiji i ponovio da je strate{ko oprede-
qewe Crne Gore da razvija dobre odnose sa susedima u regio-
nu i bude faktor stabilnosti.
On je prihvatio poziv srpskog ministra da poseti Beo-
grad i izrazio zadovoqstvo odnosima dva ministarstva, ali je
ocenio da bi odnosi dve zemqe mogli da budu boqi nego {to su
sada.
Crnogorski ministar je rekao da vojska te zemqe podr`a-
va ideju Srbije da formira regionalni centar za obuku jedi-
nica Atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane u Kru{evcu, u kojem
bi se obu~avali i crnogorski vojnici, i pozvao pripadnike
Vojske Srbije da budu deo posade {kolskog broda Jadran na
putovawu po morima regiona.
Prema wegovoj najavi, Vojska Crne Gore zadr`a}e heli-
koptersku eskadrilu, zbog ~ega su u buxetu predvi|ena sredstva
za remont dva helikoptera Gazela-Gama u remontnom zavodu
Moma Stanojlovi} u Batajnici.
Oba ministra su ocenila da Vojsci Crne Gore nisu po-
trebni avioni i izrazila o~ekivawe da }e pozitivno biti re-
{en zahtev Srbije da se deo vazduhoplova sa aerodroma Golu-
bovci ustupi Vojsci Srbije.
Beta
Po vo dom 15. fe bru a ra
Da na Voj ske Sr bi je
^estitka
predsednika Srbije
Borisa Tadi}a
Povodom 15. februara Dana
Vojske Srbije svim pripadnicima Voj-
ske ~estitam praznik.
U godini velikih izazova za Srbi-
ju, potrebno je da pripadnici Vojske
profesionalnim izvr{avawem zadata-
ka i daqe doprinose ja~awu bezbedno-
sti i stabilnosti u zemqi i regionu.
Uveren sam da }ete uspe{no na-
staviti put zapo~etih reformi koje }e
omogu}iti stvarawe moderne i funk-
cionalne Vojske Srbije, saglasno na-
{em evropskom putu i najvi{im me|u-
narodnim standardima.
^estitaju}i vam praznik, `elim
vam dobro zdravqe i uspeh u profesi-
onalnoj karijeri.
^estitka
ministra odbrane
Dragana [utanovca
Povodom Dana Vojske Srbije
15. februara, svim pripadnicima Mi-
nistarstva odbrane i Vojske Srbije
upu}ujem srda~ne ~estitke.
Ove godine Dan Vojske Srbije
obele`avamo sa zna~ajnim rezultati-
ma koje smo postigli u reformi siste-
ma odbrane, ali i obavezom da i u na-
rednom periodu ostvarimo planirane
reformske ciqeve, i pored o~ekiva-
nih nepovoqnih uslova zbog globalne
ekonomske krize.
Uveren sam da }ete, kao i do sa-
da, odgovorno i profesionalno izvr-
{avati svoje obaveze i postavqene za-
datke i doprinositi izgradwi moder-
ne Vojske, koja }e svojim sposobnosti-
ma mo}i da odgovori na izazove bez-
bednosti Republike Srbije i biti ~i-
nilac mira i stabilnosti u zemqi i
regionu.
^estitaju}i vam praznik `elim vam
uspeh u radu i izvr{avawu zadataka.
Dodeqene nagrade za najboqe nau~ne radove
Na u ka u te me qu od bra ne
Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu od bra ne
dr Zo ran Jef ti} uru ~io je 10. fe bru a ra,
u Do mu Gar de na Top ~i de ru, go di {we na gra de
za naj bo qi na u~ no i stra `i va~ ki pro je kat,
dok tor sku di ser ta ci ju i ma gi star ski rad
u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je
agradu za najboqi nau~noistra`i- stavqaju jedan od krupnih zadataka ne sa-
N va~ki projekat dobio je pukovnik
prof. dr Radun Jeremi} za projekat
Re{avawe problema pirotehni~ke
bezbednosti u skladi{tima ubojnih sred-
stava. Nagrada za najboqu doktorsku di-
mo Ministarstva odbrane ve} i drugih seg-
menata dru{tva. Ministarstvo je odvojilo
zna~ajna sredstva za istra`iva~ke projek-
te koje smo profilisali kao na{e prio-
ritete u budu}em radu rekao je dr`avni
sertaciju dodeqena je pukovniku doc. dr sekretar Jefti}, podsetiv{i da su nau~-
Miodragu Gordi}u za rad Modalni ekspe- noistra`iva~ke ustanove Ministarstva
riment u istra`ivawu potencijalnog siste- odbrane ostvarile saradwu sa gotovo
ma bezbednosti dr`ave, a za magistarski svim fakultetima i institutima u zemqi.
rad majoru mr Radomiru Prodanovi}u za Predsednik Komisije za dodelu nagra-
tezu Za{tita elektronskih dokumenata u de brigadni general prof. dr Mitar Kova~,
elektronskom poslovawu. na~elnik Uprave za strategijsko planira-
Odbrana zemqe mora da se zasniva we, obrazlo`io je principe kojima se Ko-
na odgovaraju}im nau~nim dostignu}ima. misija rukovodila prilikom dodele tih
Nau~ni radovi iz oblasti odbrane pred- vrednih priznawa.
Sve~anosti
dodele nagrada, po-
red predstavnika
Ministarstva od-
brane i General-
{taba Vojske Srbi-
je, prisustvovali su
predstavnici Beo-
gradskog univerzi-
teta, Ministarstva
za nauku i tehnolo-
{ki razvoj i drugi
gosti.
S. \OKI]
Snimio
J. MARJANOV
7

u fokusu
Odr`avawe 25. letwe
Univerzijade, najva`nijeg
me|unarodnog doga|aja
kod nas u ovoj godini,
obele`i}e i anga`ovawe
Ministarstva odbrane,
koje je formiralo Radnu
grupu za pripreme
i sprovo|ewe aktivnosti,
na ~ijem se ~elu nalazi
dr Zoran Jefti}, dr`avni
sekretar. Celokupno
medicinsko zbriwavawe
takmi~ara, gostiju
i volontera povereno je
Vojnomedicinskoj akademiji,
a studenti Vojne akademije
bi}e anga`ovani u brojnim
protokolarnim i drugim
aktivnostima. Grade se teren
za streli~arstvo u krugu Vojne
akademije i dve atletske staze
po najvi{im standardima
jedna na Bawici druga
u Vojnoj gimnaziji...
8 15. februar 2009.
Ministarstvo odbrane u organizaciji Univerzijade
Stroj za
ponos Srbije
redinom godine prestonica Srbije bi}e najsjajnija sportska ta~ka planete. Jubilarna
S 25. po redu letwa Univerzijada odr`a}e se od 1. do 12. jula, uz u~e{}e vi{e od 8.500
sportista iz 177 zemaqa. Pored brojnih ~lanova delegacija, sudija, novinara i turi-
sta, Beograd }e ugostiti oko 15.000 qudi iz raznih delova sveta. Naravno da ovako
veliki doga|aj iziskuje posebnu pa`wu i ozbiqne pripreme, od izgradwe i adaptacije
sportskih objekata do sme{tajnih kapaciteta. U novobeogradskom bloku 67 ni~e pravi mali
grad Olimpijsko ili Univerzitetsko selo, gde }e tih dana `iveti planetarna akademska
sportska porodica. Treninzi }e se odr`avati na oko 60 lokacija, od kojih svaka mora da za-
dovoqi stroge propise Me|unarodne federacije univerzitetskog sporta (FISU).
Dr`avni zadatak
Koliko je Univerzijada zna~ajna za dr`avu Srbiju, wen ugled i novi dokaz svekolikih
vrednosti, najboqe svedo~i ~iwenica da su je predsednik republike Boris Tadi} i premi-
jer Mirko Cvetkovi} svrstali u dr`avne zadatke, {to podrazumeva svu ozbiqnost, maksi-
malno anga`ovawe i racionalni raspored sredstava. Takmi~ewe u 15 sportova i 200 di-
sciplina prava je mera. Uostalom i organizatori Olimpijade u Londonu su najavili sma-
wewe trajawa igara i broja takmi~ewa.
Misija Univerzijade kao institucije jeste o~uvawe vrednosti akademskog sporta, u ~i-
joj su osnovi prijateqstvo, mir, jednakost, {irewe dobre voqe, {irewe saznawa o kulturi
drugih naroda, sticawe novih poznanstava... Univerzijada 2009, u saradwi sa univerzite-
tima i studentskim organizacijama, treba da ostavi i nematerijalni legat, oli~en, pre sve-
ga, u svesti da akademizam i sport mogu da budu ~vrsto povezani u zdravoj ideji u~ewa,
zdravqa i stvarala{tva.
Poseban ukras igara jesu volonteri, wih vi{e od deset hiqada. Bi}e anga`ovani na
brojnim zadacima, a takva mogu}nost se nudi jednom u `ivotu i prava je privilegija. Me|u
wima }e se na}i studentkiwe i studenti Vojne akademije. Od protokolarnih aktivnosti, pa
nadaqe. Naravno, nije re~ o zadatku po nare|ewu, ve} o dobroj voqi. Me|utim, kako
stvari stoje, malo ko }e propustiti priliku da se dru`i sa kolegama iz celog sveta i da iz-
vesno vreme postane ~lan velike studentske porodice. Taj ose}aj ostaje trajan, a uspomene
nezaboravne. Naravno, uz mnogo novih prijateqstava.
Jesenas je o tome govorio ministar odbrane Dragan [utanovac na otvarawu i zatva-
rawu Svetskog univerzitetskog prvenstva u veslawu. I tada su organizatorima mnogo po-
mogli pripadnici Ministarstva odbrane, odnosno Vojske Srbije. Ministar je jo{ onda is-
takao da je sve to uvod u Univerzijadu, kada }e do punog izra`aja do}i kapaciteti sistema
odbrane.
Da se podsetimo, Univerzijada je najve}e i najmasovnije svetsko sportsko takmi~ewe,
odmah posle Olimpijskih igara. A {to se kvaliteta ti~e, nemojmo zaboraviti da su upravo
Umesto postoje}e, u krugu Vojne akademije izgradi}e se
savremena atletska staza po standardima FISU
na tim susretima padali mnogi Gde }e se jo{ anga`ovati qud-
rekordi, bele`eni svetski zna~aj- ski resursu Ministarstva odbra-
ni rezultati, vo|eni dramati~ni ne i Vojske Srbije?
me~evi koji se jo{ prepri~avaju... Pored navedenih sportskih
sadr`aja, MO i VS preuzeli su
Radna grupa obaveze kompletne zdravstvene za-
Odlukom ministra odbrane {tite svih de{avawa na Univerzi-
formirana je Radna grupa za pri- jadi, {to podrazumeva organizaci-
premu i sprovo|ewe aktivnosti ju bolnice u Univerzitetskom selu
Ministarstva odbrane, u organi- (blok 67 na Novom Beogradu), sta-
zaciji Univerzijade. Wom rukovo- vqawem na raspolagawe potreb-
di dr`avni sekretar dr Zoran nih kapaciteta VMA za vreme iga-
Jefti}, a u wenom sastavu su pred- ra. Dakle, to je dodatna obaveza, uz
stavnici kabineta MO, Sektora onu pomenutu o ekipama na bori-
za qudske resurse, Sektora za ma- li{tima. Sadr`aji Univerzijade
terijalne resurse, General{taba podrazumevaju mnoge programe, ta-
VS, Vojnobezbednosne agencije, Snimio Nemawa SUBOTI] ko da za wih planiramo oko 200
Vojnoobave{tajne agencije, Upra- vojnika na civilnom slu`ewu vojnog
ve za odnose sa javno{}u i Uprave roka, oko 200 studenata Vojne aka-
za buxet i finansije. FINANSIRAWE AKTIVNOSTI demije i slu{alaca kursa rezer-
Koji su weni osnovni sadr- Prvobitno zami{qen plan izlazio je izvan realnih mate- vnih oficira martovske generaci-
`aji i aktivnosti? rijalnih mogu}nosti na{e dr`ave i doneo je trzavice koje su, je, odre|en broj profesionalnih
Ministarstvo odbrane se sre}om, na vreme otklowene. Sada{wi buxet je znatno primere- pripadnika, a razmatra se mogu}-
prepoznalo kao vaqan, stru~an i niji stvarnosti, a Ministarstvo odbrane je tako|e umnogome do- nost ukqu~ivawa Reprezentativnog
odgovoran ~inilac u znatnom de- prinelo da se racionalnim utro{kom sredstava do|e do ciqa. orkestra Garde i nekih logisti~kih
lu priprema velikog doga|aja od Iz odobrenog buxeta za Univerzijadu 2009. godine, Mini- delova sistema odbrane.
dr`avnog zna~aja. Pre svega, is- starstvu odbrane je dodeqeno ukupno 200 miliona dinara, od
ti~em da }e celokupno zdravstve- Dinamika
~ega 192 miliona za medicinsku za{titu, a osam miliona za
no zbriwavawe sportista i go- ure|ewe terena za takmi~ewe u streli~arstvu. Ka kva je dina mika zadataka?
stiju biti povereno VMA. Narav- Za predvi|ene radove na adaptaciji Sportskog centra Voj- Do kle se sti glo, a {ta sledi?
no, wima }e, u meri koliko to bu- ne gimnazije i izgradwu atletskih staza u Vojnoj akademiji i Voj- Dinamika je kontrolisana i
de potrebno, pomagati klini~ki noj gimnaziji, generalni izvo|a~ radova, privredno dru{tvo sve te~e po planu. Jedino, uslovno
centri, bolnice. Ekipe na{e Univerzijada Beograd 2009. DOOO izdvoji}e 60,5 miliona re~eno, usko grlo jeste nabavka
elitne vojne ustanove u oblasti dinara. Ulo`ena sredstva i adaptirani objekti ostaju kao legat opreme zbog procedure, tendera i
medicine bi}e stalno prisutne na na daqnoj upotrebi Ministarstvu odbrane. ostalog, ali sve }e se obaviti na
svih 60 borili{ta tokom celo- vreme. Zavr{en je Projekat, sa
kupnog trajawa takmi~ewa. Ustu- Planom javnih nabavki, i usagla-
pawe sportskih terena i objeka- ISKUSTVA IZ ZAGREBA 1987. {en sa predsednikom Medicinske
ta Vojne akademije, odnosno Voj- komisije FISU dr Lorensom Rin-
ne gimnazije, uz wihovo prethod- Na jedinoj Univerzijadi odr`anoj na prostorima biv{e kom. Zavr{en je i Projekat adap-
no renovirawe, adaptirawe i Jugoslavije u znatnoj meri bili su anga`ovani resursi tada{we tacije Sportskog centra Vojne gim-
sanaciju (sprovode ih organiza- JNA. Iako su zahtevi tada{we organizacije igara bili skrom- nazije, a u toku je projektovawe ra-
tori), deo su narednog zadatka. niji (mawi broj disciplina i gotovo upola mawi broj u~esnika iz dova na atletskim stadionima Voj-
Naime, Ministarstvo odbrane je inostranstva), u pripremu i organizaciju doga|aja bio je ukqu- ne akademije i Vojne gimnazije i na
preuzelo obavezu ure|ewa bori- ~en nemali broj pripadnika JNA (387 aktivnih vojnih lica. borili{tu za streli~arstvo.
li{ta u streli~arstvu, i to je je- 1.926 vojnika, 40 gra|anskih lica, 801 pitomac Centra viso- [to se ti~e qudskih resursa,
dina disciplina koja }e se u pot- kih tehni~kih vojnih {kola iz Zagreba, 150 vojnih muzi~ara...) i studentima Vojne akademije je odr-
punosti odr`ati u krugu Vojne materijalno-tehni~ka sredstva (~etiri helikoptera, 82 motor- `ana prezentacija Projekta Uni-
akademije. U preostale dve di- na vozila, 366 ure|aja veze, sedam ~amaca...). verzijade. Potpisan je ugovor iz-
scipline, a to su atletika i xudo, Za zavr{ne priprema i same igre, formirana je specijal- me|u preduze}a Univerzijada i
predvi|eni su samo treninzi i na jedinica po privremenoj formaciji sa 2.311 qudi. Dr`ava i Ministarstva odbrane o upu}iva-
zagrevawe pred nastup. Atletika me|unarodna zajednica odali su priznawe Saveznom sekreta- wu vojnika martovske generacije
u Vojnoj akademiji i Vojnoj gimna- rijatu za narodnu odbranu i JNA za ukupan doprinos uspe{noj na civilno slu`ewe vojnog roka,
ziji, a xudo samo u Vojnoj akade- organizaciji Univerzijade. za potrebe Univerzijade. Razma-
miji. tra se zahtev organizatora za
Treba ista}i da }e, osim borili{ta za streli~arstvo, Vojnoj ukqu~ivawe jo{ nekih logisti~kih delova sistema odbrane.
akademiji, odnosno Vojnoj gimnaziji ostati dve veoma vredne atlet- Najzad, u toku je formirawe Operativnog tima, koji }e se dnev-
ske staze po standardima FISU, {to }e omogu}iti ne samo daqi raz- no baviti svim pitawima {to se odnose na preuzete obaveze iz nad-
voj sportskog standarda i kraqice sporova me|u na{im studentima le`nosti MO i VS. U wemu }e biti stru~na lica iz odre|enih orga-
i u~enicima ve} i mogu}nost organizovawa doma}ih i me|unarodnih nizacionih jedinica, koji }e pripremati redovne sedmi~ne izve{ta-
takmi~ewa. Dobijena je oprema za VMA, a posredstvom Ministar- je za Kolegijum ministra odbrane i sastanke radne grupe zakqu~u-
stva prosvete 1.800 sobnih kompleta osta}e Ministarstvu odbrane je dr`avni sekretar dr Zoran Jefti}.
posle zavr{etka Univerzijade. Dovoqno da se opreme sme{tajni ka- Iz svega se da videti da su zadaci brojni, ali veoma dobro
paciteti Vojne akademije, Vojne gimnazije, nekih baza ili kasarni. osmi{qeni, ciqevi su jasni i od wih nema odustajawa. Van svake je
Ina~e, ure|ewe terena i objekata u atletici i xudu u nadle`nosti je sumwe da }e Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije dati veliki do-
generalnog izvo|a~a radova, privrednog dru{tva Univerzijada Be- prinos uspehu zna~ajne sportske manifestacije koja }e afirmisati
ograd 2009 DOO ka`e dr Zoran Jefti}. vrednosti Srbije u svakom pogledu. Branko KOPUNOVI]

9
Opremawe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
Ograni~avawe
( ne ) ograni~enog
Na kojoj normativnoj regulativi su
zasnovani planovi opremawa i
razvoja sistema odbrane i kako se
realizuju? Ho}e li izdvojena
finansijska sredstva u vojnom buxetu
obezbediti ulagawa u novo naoru`awe
i vojnu opremu, infrastrukturu i
zavr{etak ve} zapo~etih projekata?
[ta }e, zapravo, biti te`i{te
modernizacije Vojske u toku godine
i kojim tempom }e se ostvarivati?
Kako }e se, u tom smislu, koristiti
kapaciteti srpske namenske
industrije? Da li je sistem predvideo
mere za prevazila`ewe te{ko}a
u uslovima svetske finansijske krize?
10
estriktivni buxet Republike Srbije u 2009. godini, posebno
u okolnostima koje potresaju svetsko finansijsko tr`i{te,
R svakako }e se odraziti na planove opremawa i razvoja Mi-
nistarstva odbrane i Vojske Srbije. Da se, ipak, u takvim
uslovima mogu ostvariti te`i{ni zadaci, modernizacija po-
jedinih vojnih tehni~kih kapaciteta i nastaviti istra`iva~ki pro-
jekti, potvr|uju najodgovorniji u Sektoru za materijalne resurse.
^ime pravdaju takva uverewa?
Pri me we na is tra `i va wa
Prema re~ima pomo}nika ministra odbrane za materijalne
resurse Ilije Pilipovi}a, nadle`ni u Ministarstvu odbrane ra-
de na izmenama i dopunama Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci. U
taj posao ukqu~en je i Sektor za materijalne resurse. Ono {to je
u direktnoj nadle`nosti Ministarstva, a time i Sektora, jeste Za-
kon o proizvodwi i prometu naoru`awa i vojne opreme, koji ve}
postoji, ali ga je potrebno osavremeniti.
U saradwi sa ostalim ministarstvima Republike Srbije, ra-
di se i na izmenama i dopunama Zakona o sredstvima u svojini Re-
publike Srbije i Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu naoru-
`awem i vojnom opremom. Sem toga, vi{e podzakonskih akata koji
du`e vremena nisu inovirani mewat}e se tokom 2009, u saradwi
Upra va za odbrambene tehnologije
Proizvodwom do
stabilnog opremawa
Me|u zna~ajnijim organizacionim ~iniocima Sektora za
materijalne resurse svakako je i Uprava za odbrambene tehnolo-
gije Ministarstva odbrane, pravni sledbenik nekada{wih Sek-
tora za vojnoprivrednu delatnost, Uprave za istra`ivawa i raz-
voj, Odeqewa za standardizaciju i metrologiju, vojne kontrole
kvaliteta i Sektora za pozadinu, odnosno vidovskih tehni~kih
uprava. Sve te delatnosti reorganizacijom Vojske Srbije objedi-
wene su pod jednom kapom, iz ~ega se jasno vide odgovornost,
zna~aj, nadle`nosti i obim poslova Uprave na ~ijem je ~elu bri-
gadni general dr Danko Jovanovi}. Wene najva`nije funkcije sva-
kako su istra`ivawe, razvoj, proizvodwa i odr`avawe, {to zna-
~i da Uprava za odbrambene tehnologije prati proizvod od wego-
vog stvarawa do rashoda.
Kvalitetno opremawe vojske, strate{ki posmatrano, ne mo-
`e da zanemari istra`ivawe, baznu nauku, koja predstavqa pred-
uslov za razvijawe nekog proizvoda. Za nauku, za istra`ivawe,
ove godine je u Vojsci izdvojeno ~etiri puta vi{e novca nego pro-
{le, ali to ne zna~i da je time sve re{eno. Nauka mo`e da odgo-
vori uve}anim zahtevima za kvalitetnije opremawe Vojske, iako
smo tokom godina izgubili korak u razvoju savremene tehnologije,
ali osnovni pokreta~, zamajac novog zaleta, treba da bude pro-
izvodna delatnost.
15. februar 2009.

Ilija Pilipovi}
sa organizacijskim celinama General{taba Vojske Srbije Pra-
vilnik o opremawu i Pravilnik o vrstama pokretnih stvari za
posebe namene.
Treba pomenuti i Pravilnik o materijalnom poslovawu u Mi-
nistarstvu odbrane, zatim Uputstvo o na~inu pribavqawa sredsta-
va posebne namene, koje se uskoro o~ekuje. I Pravilnik o snabdeva-
wu, Pravilnik o planirawu zgrada i odr`avawu objekata, te Pra-
vilnik o zdravstvenoj i drugoj za{titi u Vojsci Srbije i Pravilnik
Ono na {ta treba obratiti posebnu pa`wu svakako jeste
proizvodwa podvla~i brigadni general dr Danko Jovanovi}.
Bu|ewe namenske industrije omogu}ava nam da budemo kon-
kurentni, da ponovo na|emo svoje mesto na doma}em i inostranom
tr`i{tu. To je sada najbolnije, najte`e pitawe. Poznato je da raz-
voj sistema odbrambene tehnologije predstavqa oslonac razvoja
privrede svake dr`ave, ulagawa u nekada{wu namensku industriju
vra}aju se u vidu modernizacije i razvoja drugih privrednih subje-
kata, doma}e privrede u celini. Nema nikakve sumwe da su nau~ni
i intelektualni potencijali i tehnolo{ki razvoj savremenih dr`a-
va neposredno vezani za razvoj odbrambene tehnologije. Nemogu}e
je razvijati privredu i dr`avu bez proizvodwe gotovih proizvoda,
nemogu}e je zadr`ati radnu snagu, ako joj se ne omogu}i posao. Za
posledwe dve decenije mi smo izgubili vi{e od sto hiqada visoko-
obrazovanih qudi koji su zavr{ili na Zapadu. Tako smo izgubili
sredwi nau~ni, istra`iva~ki sloj. Bez wih nema proizvodwe, a ti-
me ni kvalitetnog opremawa, nezavisnog od inostranstva. Zato je
ulagawe u proizvodwu {ansa za kvalitetnije i masovnije oprema-
we. Ono je preduslov i ambicioznijeg istra`iva~kog zamaha. Kad je
re~ o razvojnim zadacima Vojnotehni~kog instituta, wihov rad je u
punom zamahu. Mi smo ove godine usvojili ~etiri nova sredstva u
naoru`awe, osam sredstava predato je Tehni~kom opitnom centru
na opitovawe da bi se usvojili. Da ne spomiwem lastu, koja se po-
kazala mnogo kvalitetnijom nego {to je to prvobitno zami{qeno,
ispitana su i istra`ena neka nova raketna goriva, novi eksplozi-
vi, u perspektivi je i trobazni barut Na{i istra`iva~ki kapa-
citeti su veoma ceweni, mogu mnogo. I pored odliva kadra, oni ni-
su izgubili korak sa svetom onoliko kolik je to, na`alost, pogodi-
lo proizvodwu. Zato iz godine u godinu i ula`emo sve vi{e sred-
o transportu qudi deo su zakonske regulative na kojoj po~iva poslo-
vawe Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane.
Kada govorimo o opremawu i investicijama u Vojsci, su{tina
jeste da nameravamo da Vojsku Srbije modernizujemo i nabavkama i
remontima, ali i nau~nim istra`ivawima {to predstavqa niz me-
ra koje se preduzimaju kako bi se unapredila i razvila wena mate-
rijalna baza i resursi.
Prethodne dve godine bili smo anga`ovani na prioritetnom
dr`avnom poslu izme{tawu iz telekomunikacionog opsega koji je
koristila Vojska. On se danas napu{ta i prepu{ta civilnom sekto-
ru, a Vojska prelazi na vi{i frekventni opseg. Zato je u prethodnom
periodu te`i{te ulagawa bilo u toj oblasti.
Ove godine treba da se izgrade antenski stubovi, implementi-
raju novi radio-relejni ure|aji sa komutacionim centrima. Od
2009. bi}e uravnote`eniji obim finansijskih ulagawa, nadogra|i-
vawem te infrastrukture ka`e Ilija Pilipovi}.
Opremawe u 2009. prvenstveno }e se usmeriti na vojnika
pripadnici Vojske dobi}e nova sredstva balist~ke za{tite, opti~ke
i optoelektronske ure|aje, uniformu sa redizajniranom digitalnom
{arom M-03, za{titna sredstva ABHO i neborbena motorna vozi-
la, jer taj problem optere}uje ~itav sistem odbrane.
Znatna pa`wa u toku godine posveti}e se i obuci. U planu je
nabavka nastavnih sredstava za pe{adince, artiqerce, in`iwerce,
ali i vazduhoplovce. U novu nastavnu opremu ubrajaju se i slimula-
tori za G-4 i MiG-29. O~ekujemo i donaciju padobrana prema teh-
ni~kim zahtevima na{ih padobranaca.
U sanitetsku slu`bu godinama se samo simboli~no ulagalo. To
}e se promeniti tokom 2009. godine Ministarstvo odbrane pla-
nira da izdvoji oko 430 miliona dinara za novu medicinsku opre-
mu. Polovina te sume iskoristi}e se za nabavku opreme koja }e se,
u prvom momentu, koristiti u toku Univerzijade 2009, a potom ras-
podeliti jedinicama u garnizonima, prema wihovim potrebama.
Jedino mogu}i na~in odr`ivog razvoja jeste ulagawe u nau-
ku, koja nam posle niza godina uzvra}a gotovim proizvodima. Pri-
mera radi, o~ekujemo i promotivni let laste, a i prva ispitivawa
snajperskog metka za crnu strelu prevazi{la su takti~ko-tehni~ke
zahteve. Zato planiramo da 2009. u nauku investiramo ~etiri pu-
stava u razvoj. Ali nika-
kav razvojni projekat ni-
je sam sebi ciq. Bez pro-
izvodwe nema finalnog
proizvoda, a to zna~i da
nema nezavisnog i sta-
bilnog opremawa ka`e
general Jovanovi}.
Posle dugogodi{we
su{e u opremawu Vojske,
posle besparice koja se
nemilosrdno odrazila na
weno tehnolo{ko zaosta-
jawe, vidqivo je oprede-
qewe dr`ave da se Vojska
Srbije vrati u red mo-
dernije i kvalitetnije
opremqenih armija.
Opremawe Vojske Brigadni general dr Danko Jovanovi}
je stvar ulagawa novca
iz buxeta u opremu napomiwe general Jovanovi}. Ono mo`e da
se ostvari kupovnom gotovog proizvoda na doma}em i stranom tr-
`i{tu i sopstvenim razvojem. Na{i stru~waci su priznati svuda u
svetu. Samo dr`ava treba da se dugoro~no opredeli, da iska`e
potrebe i finansirawem omogu}i proizvodwu tehnolo{ki kvali-
tetne i moderne opreme. Ako ne mo`emo da stabilizujemo rad fa-
brika, ne mo`emo da ra~unamo na dugoro~nije opremawe iz sop-
stvenih, doma}ih izvora. A to nam je ciq. Treba probuditi proiz-
vodwu nagla{ava general Jovanovi}. D. GLI[I]
11
 tema
ta vi{e nego pro{le godine. To odgovara iznosu koji su Vojnoteh-
ni~ki institut, VMA i sli~ne ustanove tra`ile za razvojne projek-
te. U proteklom periodu bili smo, zbog mawaka finansijskih sred-
stava, usmereni samo na bazi~na ispitivawa, dok }emo u budu}no-
sti znatno vi{e ulagati u primewena istra`ivawa, razvojne za-
datke, kako bismo iznedrili gotove proizvode tvrdi Pilipovi}.
Ulaskom tehni~kih remontnih zavoda ^a~ak i Moma Stanojlo-
vi} u sistem odbrane, remont borbene tehnike Kopnene vojske i
Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane izvodi}e se ra-
cionalnije i efikasnije. Kako nagla{ava pomo}nik ministra za
materijalne resurse, u planu je da tokom 2009. iz TRZ ^a~ak iza|e
79 remontovanih sredstava artiqerije, borbenih i neborbenih
vozila. Poboq{a}e se i tempo remonta vazduhoplovne tehnike
Vojske Srbije. Upore|uju}i prethodne godine, kada su 2006. u ope-
rativnu upotrebu vra}ene tri letilice, 2007. godine deset, a pro-
{le 15, Ministarstvo odbrane namerava da u 2009. remontuje
novih 20 vazduhoplova.
Upra va za pla ni ra we i raz voj Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je
Prioriteti u okviru
odobrenog
Za opremawe jedinica Vojske Srbije, prema procenama s
kraja pro{le godine, iz buxeta za 2009. trebalo je izdvojiti oko
11 milijardi dinara. Zbog skromnije vojne kase, oru`ane snage
mora}e da rasporede oko 6,5 milijardi za nabavku prioritetne
opreme, borbenih i neborbenih sredstava.
Na~elnik Uprave za planirawe i razvoj General{taba Vojske
Srbije (J-5) general-major prof. dr Bo`idar Forca ka`e da je du-
goro~ni aspekt opremawa Vojske pitawe vizije. Mnogo je ~inilaca,
kako nagla{ava, izvan sistema odbrane, na koje Vojska ne mo`e da
uti~e, da bi se sa sigurno{}u moglo planirati na du`i rok.
Prema wegovim re~ima, sredworo~ni plan opremawa dale-
ko je konkretniji i detaqniji. Kada bi se finansirawe odbrane
stabilizovalo na 2,4 odsto bruto nacionalnog dohotka, a 20 pro-
cenata vojnog buxeta izdvajalo za kapitalna ulagawa, odnosno
opremawe, ka`u u J-5, tokom {estogodi{weg ciklusa Vojska bi mo-
gla da nabavi sve neophodno naoru`awe i opremu, osim vi{ena-
menskog borbenog aviona.
Vojska se ceni prema operativnim i funkcionalnim spo-
sobnostima, odnosno prema ~etiri elemnta qudskim resursima,
opremi, resursima i obu~enosti. Dva od pomenuta ~etiri elemen-
ta, resursi i oprema, na kvalitetu dobijaju s razvojem, nabavkom,
modernizacijom, odr`avawem i remnotom isti~e general Forca.
Nabavka, odnosno opremawe je stavka za koju se izdvaja naj-
ve}i deo sredstava, a posao J-5, kako ka`e na{ sagovornik, upra-
vo jeste da pomiri zahteve tri operativne komande Vojske Srbije
i realne mogu}nosti izdvajawa novca za tu namenu.
Treba ista}i da sredstva koja su se izdvajala za opremawe
dve godine unazad nisu bila mala u pore|ewu sa izdvajawem u pro-
teklih deset godina. Mi smo prilikom planirawa nabavki imali
na umu prioritete prema sredstvima i jedinicama obja{wava
Forca.
Prema wegovim re~ima, telekomunikaciona oprema, odno-
sno savremena sredstva veze bila su prioritet, a kupovina bor-
benog vozila to~ka{a, tako|e je zna~ajna stavka opremawa Vojske
Srbije, koja }e se realizovati ne samo tokom 2009. ve} i nared-
nih godina.
Kada su u pitawu jedinice, prioritet }e imati Specijalna
brigada, vojna policija i jedinice koje se anga`uju na zadacima u
Kopnenoj zoni bezbednosti. Pri tome }e u fokusu biti pojedinac, od-
12
Uslov za to jeste nabavka rezervnih delova iz inostran-
stva, za gazelu i vazduhoplovnu tehniku sovjetskog porekla, za koje
su obezbe|ena nov~ana sredstva. Ove godine remontova}e se i po-
sledwa utva-75, jer je plan da utve postepeno potiskuju nove laste
navodi Ilija Pilipovi}.
Uob li ~a va we po tre ba
Ministarstvo odbrane nastavi}e delaboraciju vi{ka ubojnih
sredstava. Pro{le godine uni{teno je oko 4.500 tona, a u 2009.
godini o~ekuje se pove}awe koli~ina uni{tenih ubojnih sredstava,
{to bi se postiglo unapre|ewem kapaciteta kragujeva~kog Remont-
nog zavoda, odnosno opremawem novom opremom i obukom kadra.
Zavod u Kragujevcu, zbog potvr|enog kvaliteta rada i neophodnosti
postojawa, i za Srbiju i za region, prerasta u regionalni centar
za pra}ewe stawa ubojnih sredstava, delaboraciju i remonte mu-
nicije ve}eg kalibra.
Ideja jeste da delaboracijom dodatnih 4.500 tona, ali i ve}
ugovorenom prodajom suvi{nih ubojnih sredstava, te zavr{etkom
nosno, balisti~ka opre-
ma {lemovi, prsluci,
nova uniforma, nova
obu}a ka`e na~elnik
J-5.
Kako obja{wava ge-
neral Forca, Uprava
namerava da tokom 2009.
godine okon~a razvoj svih
26 sredstava koja ~ine
koncept M-21. U 2009.
godine ulaga}e se i u ma-
terijalnu bazu obuke.
Telekomunikaciona
oprema neophodna za iz-
lazak Vojske iz elektro-
magnetnog spektra, koji je
ustupqen mobilnoj tele-
foniji, tako|e je jedna od
bitnih stavki nabavke.
Me|utim, budu}i da Vojska General-major dr Bo`idar Forca
nije dobila predvi|enu
sumu od sredstava koja su ostvarena prodajom licence za tre}eg mo-
bilnog operatera, ka`u u Upravi za planirawe i razvoj, verovatno
ne}e uspeti da u potpunosti odgovori tom zahtevu tokom godine.
Kapitalne nabavke, poput kupovine novog vi{enamenskog bor-
benog aviona, pitawe su potreba Vojske i dr`avne politike. Gene-
ral Forca ka`e da }e o tome vi{e re~i biti narednih godina i da
}e dr`ava morati, budu}i da je re~ o veoma skupom projektu, da od-
lu~i u kakvu }e vrstu aran`mana u}i sa potencijalnim partnerom.
Razli~itim ofsetom aran`mana, pojedine zemqe su kupovinom rat-
ne tehnike dale zna~ajan zamajac sopstvenoj privredi. Neke su po-
krenule sopstvenu namensku industriju, a pojedine potpuno druge
privredne grane.
Prelazak na PPBI sistem (Planirawe, Pra}ewe, Buxetitawe
i Izvr{ewe) general-major Bo`idar Forca naziva nasu{nom po-
trebom, budu}i da se ve}ina nabavki, naro~ito onih iz inostrana-
stva, ne mo`e obaviti za jednu kalendarsku godinu u kojoj se plani-
raju sredstva iz bud`eta.
Dono{ewe dva neophodna dokumenta Pravilnika o oprema-
wu i Pravilnika o takti~ko-tehni~kim nosiocima planirawa tre-
balo bi da uredi pitawa opremawa i nabavki. Zato bismo ovu godi-
nu mogli nazvati i godinom propisa, jer }e se dono{ewem strategij-
skih dokumenata i ostalih podzakonskih akata zadati pravac na{eg
daqeg delovawa nagla{ava general Forca.
A. PETROVI]
15. februar 2009.
izgradwe novih 7.600 kvadratnih metara skladni{nog prostora,
do kraja godine dobijemo oko 13.000 kvadrata skladi{nog prosto-
ra, prvenstveno za ubojna sredstv.a koja se sada ~uvaju na otvore-
nom. Planiramo da tokom 2009. prevazi|emo taj problem obja-
{wava Pilipovi}.
U oblasti gra|evine nadle`ni u Sektoru za materijalne re-
surse planiraju zavr{etak svih zapo~etih objekta, pre svega baze
Cepotina. Kako tvrdi Ilija Pilipovi}, nastavi}e se izgradwa
magacina za ubojna sredstva i nadstre{nica radi za{tite sred-
stva ratne tehnike Kopnene vojske i Vazduhoplovstva.
Shodno raspolo`ivim finansijama ulaga}e se i u stanograd-
wu, odnosno zavr{etak ve} zapo~etih vojnih stanova. Potvr|eni
su napori Ministarstva odbrane da o`ivi Master-plan, svako-
dnevnom komunikacijom sa lokalnom samoupravom i ostalim orga-
nima dr`avne uprave. Namera jeste da se Master-plan realizuje
po principu nepokretnost za stanove.
Kako se odvija nabavka u sistemu odbrane?
Teku}a godina predstavqa godinu implementacije PPBI
sistema planirawa, programirawa, buxetirawa i izvr{ewa. To
Snimio J. MARJANOV
Upra va za op {tu lo gi sti ku
Optimizam
s pokri}em
Ministarskim
uputstvom za 2009.
definisani su i
opremawe, razvoj i
modernizacija Mi-
nistarstva odbra-
ne i Vojske Srbije.
Pored toga, Uput-
stvo precizira i
ostale oblasti u
sistemu odbrane,
poput remonta, na-
u~ no i stra `i va~ ke
delatnosti, plani-
rawa, buxetirawa,
konverziju imovi-
ne, izgradwe vojnih
objekata, ali i iz-
dvajawa za civilnu
odbranu i za{titu. Pukovnik Perica Pavlovi}
U oblasti
razvoja sredstava
naoru`awa i vojne opreme te`i{te u 2009. bi}e na oprema-
wu vojnika po modelu M-21 kompletirawe i zavr{etak pro-
izvodwe prototipske partije uniforme M-03, {to je ve} de-
lom i realizovano nabavkom 500 kompleta. Me|u zadacima
razvoja, u oblasti intendantske slu`be, jeste razvoj cipela sa
povi{enom sarom i modularnog ranca. Uvo|ewe u naoru`awe
i vojnu opremu Vojske Srbije o~ekuje se u prvoj polovini godi-
ne, posle zavr{etka ispitivawa i verifikacije. Po modelu
opremawa vojnika pe{adije M-21 radi se i na razvoju indi-
vidualnog kompleta za zagrevawe konzervisane hrane u te-
renskim uslovima. Projekat je u zavr{noj fazi, a o~ekuje se
da se okon~a, verifikuje u uvede u opremu Vojske do kraja ma-
ja. Planirani su razvoj i nabavka novih sve~anih uniformi
za po~asnu jedinicu Garde, ~iji su pojedini delovi u obliku
prototipa ve} napravqeni ka`e pukovnik doc. Perica Pa-
vlovi}, na~elnik Uprave za op{tu logistiku Sektora za mate-
rijalne resurse Ministarstva odbrane.
Prema re~ima pukovnika Pavlovi}a, odobrena nov~ana
sredstva za 2009. dovoqna su za realizaciju intendantske
podr{ke. Za energetske usluge izdvoji}e se oko dva odsto voj-
nog buxeta, za komunalne usluge oko jedan odsto, za teku}u na-
bavku uniformi oko jedan odsto, a za hranu oko dva odsto nov-
~anih sredstava, jer se od po~etka godine primewuje novi Plan
ishrane. Planom opremawa predvi|ena je kupovina i novih
kuhiwskih ure|aja. U toku su ugovarawa pojedinih artikala
hrane sa dobavqa~ima i proizvo|a~ima.
U Planu opremawa predvi|ene su i ma{ine i ure|aji za
ispitivawe materijala. Nekada je takva ispitivawa realizo-
vao Intendantski institut, koji je ukinut pre tridesetak godi-
na. Zato je deo sredstava u 2009. izdvojen za opremawe Voj-
notehni~kog instituta tehni~kim kapacitetima za tu namenu,
~ije }e usluge mo}i da koriste i ostale dr`avne institucije.
Kako nagla{ava pukovnik Perica Pavlovi}, tokom 2009.
godine sistem odbrane nastoja}e da znatnije u{tedi nov~ana
sredstva koja su planirana za kancelarijski potro{ni mate-
rijal. Za takozvanu papirnu galanteriju bi}e nadle`na Vojna
{tamparija. Tako|e najavquje obimnije opremawe novim na-
me{tajem Vojne akademije.
13

Snimio D. BANDA
je proces u kome }e biti prepoznate potrebe krajnih korisnika, na
osnovu objediwenih zahteva takti~kih nosilaca. Na primer, VMA
potrebe iskazuje svom takti~kom nosiocu, odnosno Upravi za
zdravstvo, a Uprava prosle|uje zahtev Upravi za snabdevawe.
Sli~no je i prilikom nabavke uniforme potrebu iskazuje Uprava
za op{tu logistiku, objediwavawem zahteva korisnika, a nabavku
realizuje Uprava za snabdevawe.
Za naoru`awe i vojnu opremu J-5 objediwava potrebe opera-
tivnih sastava Vojske i dostavqa ih Ministarstvu odbrane. PPBI
predvi|a Planirawe (dugoro~ne planove), Programirawe (sred-
Upra va za snab de va we
Rok upotrebe du`e
od godinu dana
Uprava za snabdevawe bavi se, vojni~kom terminologijom
re~eno, nabavkom pokretnih stvari na doma}em i inostranom tr-
`i{tu. Uprava, dakle, za sistem odbrane nabavqa odre|ena do-
bra, na osnovu Planom iskazanih potreba, a u skladu sa odobre-
nim novcanim sredstvima. Realizuje i prodaju sredstava koje Voj-
ska proglasi suvi{nim i nepotrebnim, u zemqi i u inostranstvu.
Tokom pro{le godine, Uprava za snabdevawe zakqu~ila je
1.097 ugovora 882 za kupovinu sredstava na doma}em tr`i{tu,
47 za nabavku iz uvoza, ukupne vrednosti oko 14,7 milijardi di-
nara.
Za izvoz vi{ka naoru`awa i vojne opreme sklopila je 31
ugovor i 137 ugovora za prodaju na doma}em tr`i{tu. Ugovore-
na je prodaja pokretnih sredstava u vrednosti od 1,1 milijarda
dinara, od ~ega je u toku 2008. godine napla}en iznos od 510 mi-
liona dinara, a naplate preostalog iznosa realizova}e se u to-
ku 2009. godine. Pomenuta finansijska sredstva usmerena su u
ovogodi{wi vojni buxet i raspore|ena za nabavku nove opreme.
Zakqu~ila je, za kupovinu naoru`awa i vojne opreme u pro-
{loj godini ugovore vredne 7,5 milijardi dinara isti~e pukov-
nik dr Sr|an Novakovi}, zastupnik na~elnika Uprave za snabde-
vawe Ministarstva odbrane.
Pro{le godine Uprava za snabdevawe zakqu~ila je ugo-
vore za nabavku naoru`awa i opremu izme|u ostalog i za Spe-
cijalnu brigadu, jedinice Vojne policije, a i za Upravu za tele-
kominkacije i informatiku. Oprema ugovorena pro{le, bi}e is-
poru~ivana i delom ove godine, jer se radi o specifi~nim pro-
izvodima koji se rade po poruxbini za poznatog kupca.
Za Specijalnu brigadu ugovorena je oprema u 2008. godini
(automatske pu{ke, dalekometne snajperske pu{ke, pu{komitra-
qezi, pistoqi, automati za specijalne jedinice, borbene pu{ke
sa~mare, monokulare, pasivne, refleksne i no}ne ni{ane) od re-
nomiranih svetskih proizvo|a~a Hekler&Koh, Barrett, Sako, Benelli
i FN Herstal.
14
woro~ne planove), Buxetirawe (na osnovu memoronaduma o buxetu
trogodi{we iskazivawe nov~anih sredstava) i Izvr{ewe (u skla-
du sa Zakonom o buxetu za svaku buxetsku godinu posebno). To nam
pru`a mogu}nost da blagovremeno sagledamo da li mo`emo sami
razviti pojedina sredstva borbene tehnike ili je neophodno da ih
kupujemo. Time }emo dati prioritet na{oj nauci i na{oj industri-
ji. Novina jeste upravo to da krajwi korisnik, koji ima potrebu za
odre|enim sredstvom, to sredstvo i dobije, a nama u menaxmentu
to olak{ava da analizom tro{kova vr{imo daqu racionalizaci-
ju poja{wava pomo}nik ministra odbrane.
Od slo`enijih sistema, kako saznajemo u Sektoru za materi-
jalne resurse, u 2009. godini mo`e se o~ekivati pozitivno re{e-
we statusa aviona G-4 koji su danas u Crnoj Gori, jer crnogorska
vojska nema potrebu za takvim vazduhoplovima. Sa Crnom Gorom
dogovoramo i ustupawe rezervnih delova za helikoptere Mi-8.
Za potrebe Vojske Srbije u planu je i nabavka borbenog vozi-
la to~ka{a. Me|utim, vaqa znati da nabavke pojedinih borbenih
sredstava i sistema, posebno slo`enih, traju nekoliko godina dok
se ne uvedu u operativnu upotrebu vojske.
Ministarstvo odbrane }e, bez obzira na to da li iskazuje
potrebe prema proizvodima srpske namenske industrije, podr`ati
wihove izvozne napore, jer {to je ja~a odbrambena idustrija jedne
zemqe, ja~a je i wena odbrambena mo} zakqu~uje Ilija Pilipo-
vi}, pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurse.
Vladimir PO^U^
Snimio Radovan POPOVI]
Vaqa ista}i da su
po prvi put nabavqene i
automatske pu{ake M-
21 5,56 milimetara do-
ma}eg proizvo|a~a Za-
stava oru`je.
Vojna policija opre-
mqena je savremenim sre-
dstvima laserskim da-
qinomerima, {lemovima
sa vizirom, balisti~kom
opremom i drugim.
U 2008. kupqeno je
100 terenskih automo-
bila, 28 dostavnih au-
tomobila, tri cisterne
za gorivo, 22 minibusa
i kombibusa, 65 putni~-
kih automobila, 12 sa- Pukovnik dr Sr|an Novakovi}
nitetskih vozila i 15
viqu{kara.
Prvi put u jednoj godini Vojska je dobila 1.246 ra~unara, 74
servera, 41 lap top, 28 kopir-aparata, 283 crnobela {tampa~a i
128 {tampa~a u boji, a na osnovu zahteva Uprave za telekomunika-
cije i informatiku General{taba nabraja pukovnik Novakovi}.
Realizacija finansijskog plana opremawa naoru`awem i voj-
nom opremom u pro{loj godini iznosila je 96,8 odsto. Treba napo-
menuti da je Vojska u pro{loj godini izmirila sve obaveze prema
dobavqa~ima.
Uprava je zakqu~ila i ugovore za nabavku medicinske opreme,
prvenstveno za VMA, u vrednosti od 800 miliona dinara digi-
talni mamograf, baro komora, magnetna rezonanca, destilator i
sli~no i lekove u vrednosti od 2,2 milijarde dinara.
Prema re~ima pukovnika dr Sr|ana Novakovi}a, iz ovogodi-
{weg vojnog buxeta Upravi za snabdevawe opredeqena su sredstva
za nabavku nove opreme u iznosu od 6,5 milijardi dinara iz buxe-
ta. Planirano je i oko 455 miliona dinara prihoda od prodaje vi-
{ka naoru`awa i vojne opreme, dok je sedamsto miliona dinara
prihoda preneto iz prethodnog perioda. Dakle, Uprava raspola`e
sa oko 7,6 milijardi dinara.
15. februar 2009.
 Saradwa Srbije i ^e{ke
Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Peri} i
direktor Sekcije za odbrambenu politiku i strategiju Ministarstva
odbrane ^e{ke Ivan Dvor`ak potpisali su 5. februara Plan bilater-
alne vojne saradwe za 2009. godinu.
Bilateralna vojna saradwa izme|u Srbije i ^e{ke odvija se
uspe{no i u kontinuitetu. U okviru predstoje}e saradwe prioritetne
oblasti su obrazovawe i vojna medicina, gde se o~ekuje zna~ajno inten-
zivirawe. S tim u vezi, najavqena je i razmena studenata u prvoj polovi-
ni 2009. godine.
Kako je najavqeno, ^e{ka }e u narednom periodu kao predseda-
vaju}a zemaqa Evropske unije i kontakt ambasada za saradwu Srbije sa
Natoom biti veoma aktivna u okviru bilateralne saradwe.
Potpisan Plan bilateralne
saradwe sa Turskom
Delegacija Mi-
nistarstva odbrane,
koju je predvodio na-
~elnik Uprave za me-
|unarodnu vojnu sara-
dwu Milorad Peri},
boravila je u poseti
General{tabu Repu-
blike Turske. Tom pri-
likom, na~elnik Upra-
ve za me|unarodnu voj-
nu saradwu Milorad
Peri} i na~elnik
Uprave za odnose sa
inostranstvom i me|u-
narodna bezbednosna
pitawa Republike Turske general-major Mehmet ^etin potpisali su
Plan bilateralne vojne saradwe za 2009. godinu.
Sa Republikom Turskom prioritetne oblasti saradwe su
{kolovawe, obu~avawe i u~e{}e na zajedni~koj ve`bi specijal-
nih snaga.
Tokom razgovora sa na~elnikom Uprave za strategijsko plani-
rawe G[ Republike Turske general-potpukovnikom Nusretom
Ta{delerom, obostrano je oceweno da je dosada{wa bilateralna
vojna saradwa bila veoma dobra, {to je potvr|eno i visokim ste-
penom realizovanih aktivnosti u 2008. godini.
Razmatrane su mogu}nosti za pro{irewe saradwe i u drugim
oblastima, naro~ito u okviru razmena poseta visokog nivoa i sa-
radwi odbrambenih industrija.
Delegacija Katara u poseti
Ministarstvu odbrane
Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Peri},
sa saradnicima, razgovarao je 5. februara sa delegacijom Nacional-
nog odbora za zabranu hemijskog oru`ja iz Katara, koju je predvodio
brigadni general Naser Abdula Alsulaiti. Tom prilikom razgovarano
je o mogu}nosti unapre|ewa vojnomedicinske i vojnotehni~ke saradwe
Srbije i Katara.
Na sastanku, delegacija Katara saznala je vi{e o aktivnostima
Ministarstva odbrane Srbije, pre svega mogu}nostima vojne saradwe u
oblasti ABHO i vojne medicine. Istaknuta je spremnost da se ovakav
vid saradwe pro{iri i na zemqe izvan regiona.
Tokom trodnevnog boravka u na{oj zemqi, delegacija Katara pose-
tila je Vojnomedicinsku akademiju i Centar za usavr{avawe kadrova
ABHO u Kru{evcu.
Uhap{eni pripadnici
organizovane kriminalne
grupe
Ministarstvo odbrane saop{tilo je 10. februara da su
zajedni~kom akcijom Vojnobezbednosne agencije, Ministarstva
unutra{wih poslova Republike Srbije i Specijalnog tu`ila-
{tva za organizovani kriminal li{eni slobode i procesuira-
ni pripadnici organizovane kriminalne grupe koja je u du`em
vremenskom periodu vr{ila krivi~na dela davawa i primawa
mita, zloupotrebu slu`benog polo`aja i prevaru u domenu re-
{avawa stambenih potreba pripadnika Vojske Srbije, naknada
{teta po osnovu povre|ivawa na prostoru biv{e SFRJ i prava
iz socijalnog osigurawa.
Delovawe grupe je pra}eno u du`em vremenskom periodu.
Radi se o dobro organizovanoj kriminalnoj grupi koju su ~inili
pripadnici vojske biv{e Jugoslavije, vojske Republike Srpske
Krajine i slu`bena lica zaposlena u organima Uprave nadle-
`nim za re{avawe pitawa bora~ke za{tite i stambenih potre-
ba vojnih lica.
Ovo je jo{ jedna u nizu akcija dr`avnih organa Republike
Srbije usmerena na suzbijawe korupcije i drugih te`ih oblika
kriminala.
O rezultatima akcije javnost }e biti blagovremeno obave-
{tena. U ovom trenutku javnosti se ne mogu saop{tavati drugi po-
daci kako se ne bi ugrozile zapo~ete aktivnosti dr`avnih organa.
***
Ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio je da je, po-
sle vi{e meseci zajedni~kog rada Vojnobezbednosne agencije,
vojne policije i Ministarstva unutra{wih poslova, okon~an
deo aktivnosti vezanih za organizovani kriminal usmeren ka
Vojsci Srbije i buxetu Srbije.
Privedeno je vi{e osoba za koje se sumwa da su se bavile
organizovanim kriminalom dugi niz godina. Bio sam upoznat od
samog po~etka aktivnosti i cela akcija se vodi vi{e meseci,
rekao je [utanovac agenciji Beta.
O~ekujemo da na sudu budu dokazane sve sumwe koje smo
dokumentovali u saradwi sa tu`ila{tvom na najboqi mogu}i
na~in, istakao je [utanovac.
Izlo`ba najuspe{nijih
crte`a iz akcije
Nacrtaj crte`
zaplovi vojnim
brodom
Povodom obele`avawa 15. februara dana Vojske Srbi-
je, u Domu Vojske u Novom Sadu otvorena je izlo`ba najuspe{ni-
jih de~jih crte`a nagra|enih u akciji Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije Nacrtaj crte` zaplovi vojnim brodom, sa
temom Vojnik budu}nosti.
Pored 13 prvonagra|enih, novosadskoj publici je pre-
dstavqeno jo{ 50 najkreativnijih i najma{tovitijih radova
dece uzrasta od {est do 12 godina iz cele Srbije.
Izlo`bu je otvorio komandant Re~ne flotile kapetan bo-
jnog broda Neboj{a Joksimovi}, koji je izrazio zadovoqstvo
{to }e pripadnici wegove jedinice imati priliku da se jo{ jed-
nom dru`e sa autorima nagra|enih radova.
Wima je kao nagrada dodeqena plovidba Kozarom,
brodom posebne namene, uz celodnevno dru`ewe sa panonskim
mornarima.
Akcija Nacrtaj crte` zaplovi vojnim brodom pre-
vazi{la je uspeh prve akcije Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije namewene deci uzrasta od {est do 12 godina (Nacrtaj
crte` leti helikopterom), tako da je ove godine na konkurs
pristiglo gotovo dvostruko vi{e crte`a skoro 6.000.
B. M. P.
15
 Dr Mile Bjelajac, istori~ar

intervju

Ukoliko se u jednom dru{tvu

ne posve}uje du`na pa`wa
ugledu tradicionalne
institucije, kakva je vojska,
to se u vreme posebnih
potreba ne}e mo}i
nadoknaditi. Najistaknutiji
vojnici ove zemqe
upozoravaju da vaqa
razvijati patriotizam, ali
da na drugoj strani dru{tvo
mora pokazati i materijalnu
brigu za svoje borce i
stare{ine. Pokazati im i na
taj na~in da ih ceni. Jedno

@ivot kao uslov za

po{tovawe
dru{tvo uvek mora da ceni
spremnost onih koji nisu
`alili `ivot za slobodu
svoje zemqe. To nije fraza,
kako znam da }e mnogim vet, bilo koju pojavu ili instituciju u wemu, mogu}e je posmatrati iz razli~itih
dana{wim nara{tajima
izgledati. Oficir mora da
zna da, i ako rat izgubi, ne}e
izgubiti po{tovawe svog
naroda. Taj isti ose}aj
moraju imati i porodice onih
S uglova. Dan Vojske Srbije bio je povod za razgovor sa dr Miletom Bjelajcem,
nau~nim savetnikom u Institutu za noviju istoriju Srbije, istori~arem koji
ve} dugi niz godina izu~ava, prati vojsku i ima veliko iskustvo u strukovnim
me|unarodnim konferencijama. U [koli nacionalne odbrane ve} nekoliko go-
dina predaje o razvoju srpske vojne misli, jugoslovenskom iskustvu sa multietni~-
kom armijom i vojnim elitama, te`ini wihovih odluka, odgovornostima i me|una-
rodnim odnosima. Autor je velikog broja radova, kwiga i monografija o toj temi,
me|u kojima su Vojska Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 19181921, Iz-
koji su pali. me|u vojske i politike Biografija generala Du{ana Trifunovi}a 18801942,
Ministri inostranih dela Srbije, Crne Gore i Jugoslavije 18111998, Jugo-
slovensko iskustvo sa multietni~kom armijom 19181991, Generali i admirali

16 15. februar 2009.

Kraqevine Jugoslavije (19181941) studija o vojnoj eliti i bi-
ografski leksikon, General Dragi{a Pandurovi}, `ivot i svedo-
~ewa...
Razgovor koji sledi jeste poku{aj da se neke za vojsku i dru-
{tvo veoma va`ne teme, poput strategije, elita, nacionalnih inte-
resa, neutralnosti i savezni{tva, sagledaju u svom istorijskom
sledu, sa dovoqne distance, koja ponekad deluje umiruju}e, a pone-
kad, kada se uspostavi cikli~nost ponavqawa lo{e neu~enih lek-
cija, ba{ i ne tako umiruju}e.
Za ja~awe i osavremewivawe srpske vojske u svim vremeni-
ma presudna je bila saglasnost vlasti, najistaknutijih poli-
ti~kih ~inilaca i najvi{ih vojnih stare{ina sa ciqevima na-
cionalne politike. Ovakva veza izme|u naroda, dr`ave i voj-
ske sadr`ana je i u izboru 15. februara za Dan Vojske Srbi-
je, duhovno odre|enog Sretewem, koji je ujedno i Dan dr`av-
nosti Republike Srbije. Koliko takav pristup dodatno obje-
diwuje identitete vojske i dr`ave, ~ime bi se obnovila wiho-
va najdubqa povezanost u srpskoj dr`avnoj tradiciji?
Nesumwivo da je simbolika tog jedinstva evidentna. Odabran
je jedan emotivno udaqen doga|aj koji ne izaziva osporavawa u ide-
olo{ki jo{ uvek podeqenoj Srbiji. Pokrivena svedr`avnim mani-
festacijama, proslava Dana Vojske je nekako za{ti}ena i od onih
de`urnih, pravovernih no}obdija koje su svaku ja~u vojnu manife-
staciju odmah progla{avale novom militarizacijom srpskog dru-
{tva. Opravdanu zabrinutost vojnih lidera ~esto su tuma~ili kao
dokaz nereformisanosti vojske i weno nepodvrgavawe civilnoj kon-
troli.
Kada je tokom svoje istorije na{a vojska bila najuspe{nija,
optimalna, i {ta ju je takvom ~inilo?
Srpska vojska je vodila napada~ke, oslobodila~ke ratove
dva puta u 19. veku (1876. i 1877/1878) i jednom u 20. veku (1912),
odbrambene ratove 1913. i 19141918, ali i jedan agresivni
1885, protiv Bugarske, koji je podstaknula Austrougarska u svom
nadmetawu sa onda{wom Rusijom, pod ~ijom za{titom se {irila bu-
garska kne`evina. Srbi kao deo Jugoslavije stupili su u odbrambe-
ni rat 1941. godine i u~estvovali u gerilskom otporu i osloba|awu
dr`ave tokom ratnih godina do maja 1945. godine. U~estvovali su u
ratu 1991/1992. i odbrani 1999. godine. Dakle, vi{e nego bogato
i raznorodno iskustvo. Svaki rat je bio {kola i za vojno i za dr-
`avno rukovodstvo. Najboqe je bio pripremqen rat protiv Turske
1912. godine. Postojalo je jedinstvo pogleda svih dr`avnih ~inila-
ca i raspolo`ewe naroda. Me|utim, treba podsetiti da se to jedin-
stvo mukotrpno stvaralo i da je vojne ministre stajalo mnogo muka
da se nose sa civilnim faktorom. Rat iz 1914. i 1941. nije bio `e-
qen, ali nije postojala nedoumica da li treba ili ne treba braniti
zemqu. Vojska je 1914. godine i moralno i stru~no bila na najvi{em
nivou do tada, mada ne i u materijalno. Posebno je te{ka situacija
bila 1915. godine. Operacije na Solunskom frontu su je ponovo
proslavile. Ne treba zaboraviti da je ista vojska sa delovima slo-
vena~kih snaga ponovo bila uspe{na u odbrani novoprojektovanih
granica. ^esto je u svom trajawu bila faktor odvra}awa, {to je i
najcelishodnija wena funkcija. Podsetimo da je weno dr`awe omo-
gu}ilo hrabar stav dr`avnog rukovodstva 1948. godine i pribavilo
kasniju naklonost zapadnih zemaqa, iz ~ega je cela zajednica potom
decenijama izvla~ila profit. Vojska je u svom trajawu bila inicija-
tor svekolikog privrednog razvoja i vojnoindustrijskog kompleksa, i
{ire. Wen doprinos modernizaciji je verifikovan, ali {iroj jav-
nosti ~esto malo poznat.
U svim pomenutim periodima evidentna su nastojawa da se
sprovedu reforme, da vojska bude efikasna snaga. Setimo se prega-
wawa ministara sa nevernim poslanicima u nekada{wim skup{ti-
nama Srbije i Jugoslavije, nastojawa kraqa Aleksandra Kara|or-
|evi}a da reformi{e vojsku uz pomo} francuskih instruktora, sa-
radwe JNA sa zapadnim saveznicima i Sovjetima. Setimo se kako su
i u godinama oskudice prioritet dobijale vojne nabavke, ali bilo je
i obrnuto, kada je politi~ki faktor opstruisao nu`ne odbrambene
pripreme.
Kako Vi danas, posle zavr{enog procesa najnovije reorga-
nizacije, vidite Vojsku Srbije, u odnosu na wenu istoriju?
Kao istori~ar koji se dugo bavi i na{om, ali i stranim voj-
skama, kada prou~ite sve te sukobe civilno-vojnih elita oko pro-
cewivawa situacija, nedoumica, kada prou~ite papire vrhovnih
ratnih saveta ve}ih i mawih sila, papire general{tabova, ~itate
literaturu, pone{to nau~ite, izo{tri vam se ~ulo, prepoznajete i
~esto ste skepti~ni nad obiqem demagogije ili nestru~nosti koja
nas okru`uje. Kod vojnika cenim profesionalnost i odgovornost,
ali sam danas uskra}en za ono {to oni stvarno misle i komenta-
ri{u. Prisiqen sam da ~itam izme|u redova. Ono {to mi je li~-
no poznato iz vremena pripreme reformskih snaga za preuzimawe
odgovornih du`nosti posle izbora i sklawawa sa vlasti tada{weg
predsednika Milo{evi}a, jeste procena da su Srbiji potrebne
reformisane snage ne ve}e od 36.000 qudi. Moj trenutni komen-
tar je bio da time Srbija ne}e biti faktor stabilnosti u regionu
ve} pre izazov za daqe slabqewe. Nepunih deset meseci posle to-
ga eskalirao je sukob na jugu Srbije i bio osetqiv test i za nove
vlasti i za samu vojsku. Tada{wa armija je imala trostruko ve}i
mirnodopski sastav i vi{estruko ve}i potencijalni ratni. Moram
da ka`em da sam mnoge faze reforme do`ivqavao kao demontira-
we, koje nije ba{ u skladu bezbednosnih potreba, ukidawe pojedi-
nih garnizona na osetqivim podru~jima, na primer. Osetio sam
neiskrenost u motivima kada se tra`ilo da vojska uni{ti navodne
vi{kove protivavionskih ru~nih raketa ili za topqewe starog
oru`ja koje je moglo poslu`iti rezervnom sastavu. Ti elementi re-
forme su me podsetili na reforme bugarske vojske koje su joj bi-
le nametnute 1920. godine. Odgovorni vojnici su se na{li izme|u
sugestija koje su dolazile iz sveta i nenaklonosti ministara fi-
nansija. Vojsci nije ispla}eno ni za vanredni anga`man na jugu, za-
tezalo se sa obe}anim isplatama za remonte, i sli~no. Dugo bi
trajalo nabrajawe. Dakle, verujem kada najvi{i predstavnici Voj-
ske ka`u da su u~inili maksimalno, da su od postoje}eg, od jedne
formacije na papiru napravili mawu ali efikasniju mirnodopsku
formaciju. Mnogo je u~iweno na imixu Vojske izvan na{ih grani-
ca, ali tu nije sve na Srbiji. Vojska je morala da se nosi i sa ne-
dovoqnom popunom, jer su dve tre}ine regruta slu`ile tzv. civilni
rok, dok je samo jedna tre}ina slu`ila u kadru, dakle, godi{we
smo imali jedva 12.000 do 14.000 obu~enih mladi}a, budu}ih re-
zervista. Bio je veliki pritisak da se legalizuje prigovor savesti,
{to je u principu dobro, ali se to pretvorilo u suprotnost. Za sa-
da je smawewe formacije dalo Vojsci neke unutra{we materijalne
rezerve, ali to nije dovoqno za neophodnu modernizaciju koja po-
staje goru}a. Vojska je, po na{em mi{qewu, pro{la kroz istorij-
ski ve} vi|eno.
Kakva je to vojska koja je, po Va{em mi{qewu oslowenom
na poznavawe istorije i pra}ewe savremenog, danas potreb-
na Srbiji?
Ta vojska bi, svakako, trebalo da uliva poverewe gra|anima
da je u stawu da profesionalno reaguje na izazove, te da je predvi-
dela razne slu~ajeve i organizovala sve za razvoj ratne armije u
najgorem slu~aju. Tako|e, da nas dostojno predstavqa u misijama
OUN, pa onda i u drugim, koje odobre dr`avni organi ove zemqe.
Ono o ~emu smo kao gra|ani obave{teni to je da je Srbija za-
uzela stav da joj nije potrebna ratna armija ve}a od oko 70.000 qu-
di, zajedno sa mirnodopskom i, ako se ne varam, osam teritorijal-
nih brigada. Nisu mi poznati razlozi, ta~nije, ne znam ~ime su se
planeri vodili projektuju}i tu snagu koja je za gotovo 50.000 ispod
projektovane hrvatske ratne formacije, zemqe sa mawe bezbedno-
snih izazova i verovatno skore ~lanice Natoa. Ako po|emo od toga
da je mirnodopska armija osnova iz koje se razvija ratna, posebno
kada je o kadru re~, nisam najsigurniji kako }e planirano smawewe
kvote za {kolovawe ili usavr{avawe kadra uticati na to. Mo`da }e
se apelovati na skoro penzionisane oficire, koji }e prolaziti ne-
ke dodatne treninge. Profesionalizacija armije ukinu}e mogu}nost
obuke novih klasa regruta, upravo onih koji }e u nekoj vanrednoj si-
tuaciji morati da se odazovu pozivu. Da li su planirane forme wi-
17
 INTERVJU
potpore ustavnom poretku u si-
tuaciji krajwe ugro`enosti mo-
ra biti ta~no odre|ena. U Kra-
qevini Jugoslaviji je to bilo
precizno odre|eno zakonom i
hove obuke u nekim alternativnim vidovima, nije mi poznato. Pod- pravilom slu`be. U JNA je oko
setio bih da [vajcarska ima jednu alternativnu formu periodi~ne toga bilo sporewa, naj~e{}e je
obuke, SAD imaju Nacionalnu gardu, a i neke druge dr`ave tako|e. U o tome odlu~ivala Titova arbi-
stihiji ru{ewa svega prethodnog, izme|u ostalog, uru{en je i sistem trarna voqa. Nekad je pretio
dugo razvijane Civilne za{tite. Morale su se desiti poplave i po- upotrebom sile, a nekada je i
`ari, pa da se preko no}i shvati da se ne samo u ratu, nego i u miru, nare|ivao wenu upotrebu, kao
neke forme moraju ozbiqno planirati i odr`avati. na Kosovu 1968. godine. Posle
Ono {to se ovde postavqa kao kqu~no jeste, kako se vide ili wega Predsedni{tvo, kao ko-
anticipiraju svi mogu}i bezbednosni izazovi, i da li }e na{ od- lektivni Vrhovni komandant, uz
brambeni sistem po svojoj veli~ini i sposobnosti biti adekvatan sva natezawa, usagla{avalo se
faktor odvra}awa ili, u slu~aju najgoreg, brz i efikasan sistem su- nekoliko puta da je neophodna
zbijawa oru`ane akcije. Od starine je vojska i sama bila ukqu~ena upotreba vojske i wena direkt-
u pra}ewe razli~itih bezbednosnih izazova i, u saradwi sa drugim na intervencija. U javnosti je o
dr`avnim organima, predlagala mere dr`avnom rukovodstvu za ot- tome bilo politizovanih spo-
klawawe izazova. Ona to mora raditi (i verovatno radi) i danas u rewa. Ustavno odre|ene funk-
Srbiji. Pitawe ostaje koliko je civilni faktor spreman da slu{a cije JNA se po potrebi previ-
savete struke, odnosno kakve su wegove ideje {ta je za zemqu najbo- |alo, a po potrebi potcrtava-
qe. To posle samo istorija mo`e da ocewuje. Nedavno iskustvo, po- lo. Druga~ije se i nije moglo, sa
sebno sa Kosovom, unelo je mnogo razlika u politi~ku scenu Srbije. jednim dvosmislenim Ustavom.
Problem je, ako se u novonastaloj situaciji dr`avno rukovodstvo, Izbor najvi{ih li~nosti u
recimo radikalno predomisli, to je sa stanovi{ta planirawa vre- jednoj vojsci je tako|e slika po-
mena za aktivnosti vojske mo`da ve} kasno. Diplomatija ne}e imati litike dr`avnog rukovodstva.
u rukama va`nu polugu ~ak i da ima konsenzus nacije. Primera radi: Politika naj~e{}e `eli kon-
prekasno odobreni krediti za neophodne nabavke, nedovr{ena in- trolu institucije, ali priroda
frastruktura, neobu~eni sastavi za novu tehnologiju. institucije zahteva svoje. Tako
su mnogi, i stariji i noviji ana-
Politika treba da prepozna to {to vojska jeste i treba da liti~ari vojske, uo~ili da je za
bude u sistemu dru{tva. Deo te pri~e je i civilna kontrola jednu vojsku i wenu pripremu za
vojske, ali je vazda zanimqivo dobro izbalansirati tu grani- rat posebno zna~ajna li~nost
cu do koje je takva kontrola konstruktivna i kada postaje, ima- na~elnika general{taba. On je
ju}i u vidu hijerarhiju vojske, kontraproduktivna? du{a jedne organizacije i po-
Od tri ve} klasi~no definisana mogu}a odnosa civilnog i `eqno je da na tom polo`aju
vojnog faktora, ako izuzmemo militarizam kao jedan ekstrem i de- ostane dovoqno dugo kako bi
mokratsku utopiju o apsolutnoj i totalnoj dominaciji civilnog fak- svoje planove i ideje mogao sprovesti u delo. Sve velike i uspe{ne
tora koji ne postoji ni u SAD, ostaje u demokratskim dru{tvima taj armije su se vodile tim principom. S druge strane, li~nost na~elni-
sredwi tzv. Konzervativni, gde se i jedna i druga strana pona{a u ka mora biti cewena u samom koru, on mora da poseduje onaj pri-
okvirima zakona, ali gde se u situacijama od posebne opasnosti vi- rodni autoritet stru~nosti i vo|e, tako da je svima jasno da je iza-
{e slu{a vojni faktor kao stru~no kompetentniji. U novijem vreme- bran najboqi, onaj koji to zaslu`uje.
nu u taj odnos su se kao neformalne grupe mo}i ume{ali predstav-
nici vojnoindustrijskog kompleksa, {to je posebno poqe za raspravu. Narodna Skup{tina je proglasila neutralnost. Koliko je
Mislim da je na javnoj sceni jo{ dosta pometwe o su{tinskoj ona realno mogu}a u svetu dana{wice, isprepletanom raz-
funkciji vojske u jednom dru{tvu, posebno u mirnodopskom periodu, li~itim interesnim pozicijama?
i svakovrsne uslovqenosti koegzistencije vojske i wenog okru`ewa. U javnosti su na tu temu izre~ena razli~ita mi{qewa, neka
Bilo je izjava politi~kih li~nosti da nam ona ne treba ili da je ona i potpuno opre~na. U Evropskoj uniji nisu sve dr`ave ~lanice Se-
iskqu~ivo ekonomski teret. U demokratskim smenama oni koji su je vernatlantskog saveza. Svojevremeno se i Francuska povla~ila iz
do ju~e, u opoziciji, napadali kao re`imsku, najednom, kada su na tog saveza. Mi jesmo ~lanica Partnerstva za mir, koji predstavqa
vlasti, dolaze u situaciju da razumeju na drugi na~in wen dr`avni jedan od programa tog saveza, dakle, nismo potpuno vojni~ki neu-
rezon. Stabilna dru{tva sa du`om demokratskom tradicijom ~e{}e tralni. Me|utim, ukoliko neko nema agresivne namere prema na{em
je ostavqaju po strani u svakodnevnom politi~kom nadmetawu. Izu- prostoru, s obzirom na skora{we iskustvo sa Alijansom, a poseb-
zetak su neke krupnije investicije ili eventualne afere. no nakon jednostranih poteza nekih zemaqa da mimo OUN re{avaju
Kao vid nerazumevawa ekonomskog zna~aja vlastitog oprema- status Kosova, mislim da nije potrebno insistirati na formalnom
wa vojske i sledstveno kori{}ewe vi{ka kapaciteta za izvoz i po- u~lawewu. Srbija nije pretwa Natou i na tom je savezu da u~ini ne-
boq{awe trgovinskog bilansa imali smo u posledwih desetak godi- ke gestove dobre voqe. Situacija sa vojnim snagama Kosova ponovo
na lutawa u politici. Dogmatska neoliberalna stanovi{ta da je dr- je vratila to~ak natrag. Slutim da su jo{ na delu neki stari pla-
`ava u svemu lo{ gospodar i da ne treba obnavqati tu vrstu proiz- novi, ako ho}ete, nasle|e hladnog rata u razmi{qawu onih koji sa-
vodwe, na sre}u su korigovana i sada se ide nekim putem koji je po- vetuju ili kreiraju politiku na ovom prostoru, u prvom redu SAD.
stojao u SFRJ i koji je tada{woj zemqi donosio vi{e od milijardu To tradicionalno vi|ewe Srbije kao ruskog mostobrana na ovom
dolara godi{we, a nekih godina i oko dve, od izvoza i gra|evinskih prostoru ograni~ava kreativnost i konstruktivnost wihove politi-
radova na vojnim postrojewima. Tako|e, ohrabruje da su otpo~eli, u ke. No, kako to u istorijskoj dinamici ~esto biva, mislim da }e nas
meri u kojoj je meni poznato, razgovori o obnovi kooperacije starih oni sami uskoro potra`iti kao iskrene saveznike.
partnera na biv{em jugoslovenskom prostoru.
Rasprave o ulozi vojske u dru{tvu jo{ od 1970. godine, pa pred Usvajawe Strategije nacionalne bezbednosti je u toku. Koje
rat 1990, da li jedna vojska sme da interveni{e protiv sopstvenog su bile na{e najva`nije strategije tokom istorije, kakva su
naroda, opomiwu da svaka strategija upotrebe oru`anih snaga kao bila wihova iskustva?

18 15. februar 2009.

 Te{ko je definisati strate-
giju kada su na delu ozbiqne nepo-
znanice. Srpsko rukovodstvo ve}
godinama ponavqa da je orijenta-
cija ove zemqe prikqu~ewe Evrop-
skoj uniji, da ova zemqa tu vidi svo-
ju perspektivu. U~iweni su u tom
pravcu mnogi gestovi dobre voqe
(posledwi, Euleks, npr.), a visina
prepreka na tom putu kao da se po-
ve}ava, a ne smawuje. To mora da
izazove bojazni.
Srbija tra`i da se i woj pri-
zna pravo da na prvo mesto stavi
svoje ekonomske prioritete, kao
{to je energetska saradwa sa Ru-
sijom ili weni trgovinski aran-
`mani, ali da joj se, kao i svim
ostalima, garantuje teritorijalni
integritet. Otvorena je za sarad-
wu i sa drugim zemqama, ali kao da
je i daqe talac percepcija koje su
kreirane devedesetih, odnosno
februarskih poteza nekih ~lanica
EU sa priznavawem nezavisnosti
Kosova. Dok Srbija ne bude nedvo-
smisleno prihvatila EU, wena
strategija bezbednosti, u krajwem
rasprave o woj u parlamentu i na
forumima, odra`ava}e tu neizve-
snost koja postoji u realnosti.
Pitawe identiteta, naro-
da, dr`ave, vojske, pojedinca u
svemu tome je podjednako va`no.
Raspad SFRJ podsetio je da
}e svaka slo`ena dr`ava te{ko
opstati ukoliko ne osmisli i pro-
Strategiju su opredeqivali dr`avni ili nacionalni planovi, movi{e minimum zajedni~kog identiteta. Taj zajedni~ki identitet ni-
a sa vojne strane razrada na~ela ratovodstva primerenih nacio- je zna~io potirawe nekih drugih posebnosti, etni~kih ili verskih.
nalnim uslovima i sadejstvu sa saveznicima, ako su postojali. Tako|e, ukoliko se u jednom dru{tvu ne posve}uje du`na pa`wa ugle-
Srbija i Jugoslavija su svoju bezbednost gradile kako na sop- du jedne tradicionalne institucije vojske, to se u vreme posebnih
stvenim snagama, tako i na savezima, kada je to bilo potrebno. U krat- potreba ne}e mo}i nadoknaditi. Najistaknutiji vojnici ove zemqe
kom vremenu posle izbijawa Drugog svetskog rata 1939. godine, Kra- upozoravaju da vaqa razvijati patriotizam, ali da na drugoj strani
qevina Jugoslavija je proglasila oru`anu neutralnost, ali je nasta- dru{tvo mora pokazati i materijalnu brigu za svoje borce i stare-
vila tajne veze i vojnu saradwu sa zapadnim silama, a posle sloma {ine. Pokazati im i na taj na~in da ih ceni. Dodali bismo da smo
Francuske okrenula se i ka SSSR-u kao potencijalnom strate{kom decenijama unazad upozoravali na gre{ku da se patriotizam izjed-
savezniku. Pou~ene iskustvom koliko je za polo`aj zemqe pogubna za- na~ava sa nekom ideolo{kom formom, npr. socijalisti~ki, samou-
visnost od dopremawa oru`ja i municije sa strane, i Srbija i Jugo- pravni i sl. Uvek je to izgovor onim drugima da spore takav legiti-
slavija su nastojale da obezbede {to ve}u autonomiju sopstvenom pro- mitet. Tako|e se zala`em za stav da jedno dru{tvo uvek mora da ce-
izvodwom i tehnologijom koja je bila u svetskom vrhu. Sve strategije su ni spremnost onih koji nisu `alili `ivot za slobodu svoje zemqe.
polazile od toga da se ne dozvoli posedawe i komadawe dr`avne te- To nije fraza, kako znam da }e mnogim dana{wim nara{tajima iz-
ritorije, osim privremeno. Planirane su u nekim okolnostima i gledati. Kada su 1990. godine otvorene sve slavine slobodne mi-
ofanzivne operacije u okviru vojnih saveza, preventivno. Srbija je sli, upozorili smo da su oslobodioci iz 1945. na pragu da ponove
bila ~lanica Balkanskog saveza pred rat 1912, saveznik Antante u sudbinu oslobodilaca iz 1918. godine. Bili smo u pravu. Ni du`nih
Prvom svetskom ratu, ~lanica Male antante i novog Balkanskog pakta. po~asti, ni televizijske obavesti o ratniku, narodnom heroju. Tako
Komunisti~ka Jugoslavija je povremeno ra~unala na prirodno zale|e se naj~e{}e doga|a kada dolazi do ideolo{kih prevrata. [ta re}i
istovrsnih socijalisti~kih zemaqa, ali se znala hladiti kako 1948. o onima koji su ~asno sledovali zakletvi 1991, koji su smatrali da
tako i 1968, {to je ostavilo traga na razmi{qawe wenih vojnih eli- imaju jednu domovinu ili o onima koji su hrabro postupili 1999,
ta. Posle tih sukoba o`ivele su ideje starog Balkanskog pakta, pa i sli~no kao wihovi preci 1914. ili 1941. godine. Kako je rekao je-
dan savremenik ostalo nam je samo da ponesemo svoj krst. Ako se
bliske saradwe sa ~lanicama Natoa, u planirawu zajedni~ke odbra-
to ne po{tuje, ako se to ne ceni, ako se ratnici optu`uju samo zato
ne. Taj savez }e u vi{e navrata biti oslonac za Titovu poziciju. Na-
{to su im zastave ili kokarde bile pogre{ne, povla~e se po bla-
`alost, jedna od prihva}enih strategija oru`ane borbe unela je klicu
tu i uskra}uju za du`nu pa`wu, kakva }e se poruka poslati budu}im
rastakawa jedinstvenog sistema i komandovawa, te je bila osnova za
nara{tajima stare{ina i komandanata. [ta se od wih onda mo`e
kasnije frakcije u gra|anskom ratu 19911995. godine.
o~ekivati? Oficir mora da zna i ako rat izgubi da ne}e izgubiti
Koliko je uop{te mogu}e formulisati Strategiju nacional- po{tovawe svog naroda. Taj isti ose}aj moraju imati i porodice
ne bezbednosti, kada se ~ini da nacionalni interes Srbije onih koji su pali.
nije potpuno definisan? Dragana MARKOVI]
Snimio D. BANDA

19
 P o ~ a s n i b a t a q o n G a r d e n a

Tokom sedmodnevne obuke na poligonu Peskovi,

najmla|i pripadnici popularnog plavog bataqona,
vojnici decembarske partije, uve`bavali su
individualne i kolektivne takti~ke ve{tine i ga|awe
iz poluautomatske pu{ke i ru~nog raketnog baca~a

tacionarna logorovawa, ranije mnogo ~e{}a nego danas,
predstavqaju jedinstvenu priliku da se udahne novi miris voj-
ni~kog `ivota, da se van kasarne `ivot organizuje daleko od
civilizacije. I u takvim uslovima vojnici moraju da budu
kao kod ku}e, svoji na svome, spremni za izvr{avawe pred
vi|enih zadataka u svako doba, uprkos lo{em vremenu, te{kom te-
renu, ili negostoqubivoj okolini.
Vojnici decembarske partije, koji su prvih mesec i po dana
vojnog roka obu~avani u centrima za obuku u Vaqevu i Pan~evu, a
zatim nastavili da slu`e u Gardi Vojske Srbije, u wenom Po~a-
snom bataqonu, po~etak februara proveli su na stacionarnom
logorovawu u blizini Velikog Gradi{ta i sela Kusi}i, gde pogled
puca na granicu s Rumunijom i obli`we planine.
Desetak dana mladi}i koji su se opredelili za pravu vojsku
uve`bavali su individualne i kolektivne takti~ke ve{tine i ga|a-
we iz poluautomatske pu{ke i ru~nog raketnog baca~a. Nezabo-
ravno iskustvo, zbog koga se, svaki od wih, ose}a vojnikom, sastav-
nim delom dobro uve`banog i osposobqenog kolektiva, spremnog
da odgovori svakoj vojni~koj du`nosti.
Poznato je da su pripadnici Garde ponosni na to {to ~ine
deo jedne od tradicionalno najobu~enijih jedinica Vojske Srbije.
Taj duh zajedni~kog ponosa stariji vojnici redovno prenose na svo-
je mla|e drugove, pa je u Gardi, a posebno u wenom plavom bata-
qonu, ve} uobi~ajeno da i novodo{li, najmla|i vojnici od prvog
dana pru`aju vi{e no {to su mislili da mogu. Tako je na takti~kim
ve`bama, tokom vatrene obuke, u izvr{avawu namenskih zadataka.
Tako je u kasarni i na terenu. I zato, kad komandant Po~asnog ba-
taqona major Vladimir Vukajlovi} ka`e da wegovi vojnici nisu
samo uglancani ukras Vojske Srbije, oli~en u stroju kojim se ukazu-
je po~ast srpskim i svetskim dr`avnicima, ve} i mnogo vi{e od to-
ga, mo`emo da verujemo wegovim argumentima.
Svi pripadnici Garde, a posebno Po~asnog bataqona, izu-
zetno su obu~eni vojnici, osposobqeni ne samo da sate i sate pro-
vode u sve~anom stroju ve} i da izvr{avaju sve druge vojni~ke zadat-
ke isti~e major Vukajlovi}. Oni su, bez preterivawa, veoma do-
bri strelci, psihofizi~ki izuzetno pripremqeni da izdr`e dugo-
trajne napore i obu~eni za izvo|ewe individualnih, odeqenskih i
vodnih takti~kih radwi koje ~ine vojnika. Mi ne krijemo da u Gardu iz
centara za obuku dolaze samo najboqi mladi}i, oni koji tokom in-
dividualnog osposobqavawa u prvom periodu obuke, svojim zalaga-
wem postignu najvi{e, koji poka`u veliku dozu motivacije, `eqe,
ali i sposobnosti da izvr{avaju namenske zadatke. Znamo da
od wih na terenu, tokom stru~no-specijalisti~ke obuke, mo-
`emo da tra`imo maksimum, znamo da }e pru`iti sve {to
mogu da bi ostvarili dobre rezultate. Oni }e u~initi i vi-

20 15. februar 2009.

p o l i g o n u P e s k o v i
{e i br`e i boqe od drugih. Mi to vidimo i po ocenama koje dobijaju na
kraju obu~avawa, tokom evaluacije vojnika u centrima, gde ih ne ocewuju
na{i komandiri i instruktori, ve} evaluatori s licencom i preciznim
kriterijumima, koji garantuju objektivnost u ocewivawu ka`e Vukajlovi}.
Vojnici koji na poligonu Peskovi uve`bavaju takti~ke ve{tine grupe,
ili kolektiva, u odbrani i proveravaju preciznost u ga|awu iz ru~nog ra-
ketnog baca~a, predstavqaju krem na{e mlade populacije. To se vidi na
svakom koraku. Od ure|ewa logorske prostorije, preko obavqawa redar-
ske i po`arne slu`be, do rezultata postignutih na poligonu, gde izvo|a~i
obuke gotovo da nemaju zamerke. Sve nam to govori da se na Peskovima
radi naporno, efikasno i kvalitetno.
Svaki od wih, mada su to najmla|i vojnici, posle samo mesec i po
dana provedenih u centrima za obuku i dve nedeqe u Gardi, ve} se veoma
dobro kre}e, zauzima borbene polo`aje, poga|a predvi|ene mete iz polu-
automatske pu{ke i baca~a Za wih gotovo da nema nemogu}eg. Treba ih
videti na streli{tu i poligonima u kasarni, u stroju, ali i ovde, tokom
logorovawa, u blatu, na vetru i ki{i. Treba videti s koliko `ara i ener-
gije preska~u prepreke, zale`u, prave zasede, tr~e u napad ili odbranu. S
koliko pa`we slu{aju instruktore, ponavqaju takti~ke radwe, s koliko
mirno}e realizuju ga|awa. Nema sumwe da }e posti}i najmawe vrlo dobar
rezultat o~ekuje major Vukajlovi}.
Na poligonu, ne{to daqe od vojnika koji proveravaju oko i ruku to-
kom ga|awa iz ru~nog raketnog baca~a, wihovi drugovi u tek iskopanim ro-
vovima budno o~ekuju napad protivni~kog odeqewa. Spremni i uve`bani
za odbranu grupe, tima, pomeraju se korak po korak, u savr{enom redu,
prelaze}i iz odbrane u napad. Napuwene manevarskom municijom, polua-
utomatske pu{ke pra{te, odaju}i privid ratnog mete`a.
Nije te{ko, naprotiv, zanimqivo je, `ivo, mo`da
i lep{e nego u kasarni, iako su uslovi za `ivot
znatno slabiji ka`e vojnik Marko [trbac iz
DOBRA PRAKSA
Ovo je tre}a generacija vojnika koje, posle dolaska iz centara za
obuku, vodimo na teren, na poligon Peskovi i ve} imamo neka neophodna
iskustva. Pokazalo se da napori koje ~ine tokom ove obuke nisu uzalud-
ni, na{i vojnici su tradicionalno najboqi na evaluaciji u Pan~evu.
Ovde, na terenu, trudimo se da dostignu standard individualne obu~eno-
sti za specijalnost strelca, {to nam, po svemu sude}i, uspeva. Verujemo
da }e i vojnici koje sada obu~avamo potvrditi tradiciju svojih starijih
drugova. Garda je jedna od retkih, mo`da i jedina jedinica u Vojsci, koja
ima priliku da svoje vojnike jo{ u prvom periodu obuke obu~ava sama. To
daje odli~ne rezultate i zato smatramo da s tom praksom treba nastavi-
ti ka`e major Nenad Mrdak, na~elnik Referata za obuku u Gardi.
Zrewanina. Dodu{e, dok smo bili u Centru za obuku boravili smo na
terenu i spavali pod {atorima, tako da su nam sada ovi zidani objekti
ipak ne{to boqi. Ali ni takva iskustva nisu za zanemarivawe. Na jedan
na~in se `ivi u kasarni, sasvim je druga~ije na terenu, u logorskim uslo-
vima, gde treba organizovati `ivot sasvim druga~ije, u svakom pogledu
smatra [trbac, dok wegovi drugovi Darko Mari} iz Mola i Velimir Ma-
rovi} iz Petrovaradina isti~u dobre rezultate postignute na ga|awu.
Mislio sam da je mnogo te`e ga|ati iz ru~nog raketnog baca~a, da
mnogo vi{e trza. Nisam ni osetio super je, ka`e Darko Mari}, a Veli-
mir dodaje da je boravak na terenu izuzetno iskustvo, tokom kojeg drugar-
stvo ste~eno u Gardi poraste jo{ vi{e.
Svi smo mi ponosni {to smo gardisti, a ovde, na logorovawu poka-
zali smo da mo`emo da izdr`imo i te`e napore od onih u kasarni. Uspeli
smo da ostvarimo sve {to je zami{qeno i to je razlog za ponos. @ivot na
terenu u svakom pogledu oboga}uje ~oveka, pokazuje {ta sve mo`e da izdr-
`i, da ni jelo iz mawerke nije neukusno. Zato je svaki teren dragocen
ka`e Velimir.
Posle obuke na poligonu, kra}eg odmora, pa dvo~asovnog rada i nasta-
ve u logorskoj prostoriji, vojnici su opet jedan pored drugog. Pri~e ne pre-
staju, a postignuti rezultati uglavnom su razlog za isticawe dobrog i upor-
nog rada. Onaj ko danas nije bio najuspe{niji, sutra ima novu priliku.
Du{an GLI[I]
Snimio Nemawa SUBOTI]
21
obuka Obuka `ena kandidata za profesionalne vojnike

Vi{e
od ve{tine
Kandidatkiwe kru{eva~kim centrima za obuku [esti centar za obuku, Centar za obuku logi-
stike i Centar za usavr{avawe kadrova ABHO svakodnevno se osposobqavaju
za profesionalne
vojnike imaju
istu obuku kao i
mu{karci, naravno,
uz uva`avawe
odre|enih
U pripadnici Vojske Srbije. U [estom centru za obuku, gde se izvodi osposobqa-
vawe vojnika decembarske generacije u drugoj fazi obuke, uve`bavaju se i sta-
re{ine, civilna lica, polaznici [kole rezervnih oficira, ali i profesio-
nalni vojnici. Tu su na pripravni~kom sta`u i najmla|i potporu~nici Vojske. Organi-
zovan je kurs engleskog jezika za stare{ine, potom obuka devojaka i `ena koje su se
kandidovale za profesionalnu vojnu slu`bu.
Kandidatkiwe su obuku zapo~ele 19. januara, a zavr{}e je 13. februara evalu-
specifi~nosti acijom i dobijawem sertifikata o osposobqenosti za osnovne vojni~ke ve{tine.
Pripadnice ne`nijeg pola na obuku su do{le iz Zaje~ara, Ni{a, Kur{umlije, Vaqeva
u organizaciji `ivota i Pan~eva. U Centru za usavr{avawe kadrova ABHO profesionalni vojnici nasta-
i rada. Pet `ena vqaju i usavr{avawe posle osnovne i stru~no-specijalisti~ke obuke.
kandidata, posle Na poligonu Ravwak
evaluacije i dobijawa Od komandanta [estog centra za obuku pukovnika Zorana Jovanovi}a sa-
sertifikata o znali smo da je obuka kandidatkiwa za profesionalne vojnike ista kao i za mu{kar-
osposobqenosti, ce, uz uva`avawe odre|enih specifi~nosti u organizaciji `ivota i rada. Izuzetno
uspe{no je okon~alo sam zadovoqan ka`e pukovnik Jovanovi} wihovom motivisano{}u, anga`ova-
wem izvo|a~a obuke i ostvarenim rezultatima.
osnovnu obuku u Devojke do sada nisu imale dodira sa obukom ka`e komandir Odeqewa
kru{eva~kom Centru. privremenog sastava potporu~nik Vuk Novakovi} i dodaje one se prvi put susre-

22 15. februar 2009.

}u sa uniformom i ~izmama, pa
im je sve nepoznato i novo. Ka-
ko je i za nas rad sa devojkama
ne{to novo, ula`emo napore da
se prilagodimo zahtevima obu-
ke. Zna~ajno je da su se devojke
istinski opredelile za vojni
poziv, {to im poma`e da savla-
daju i najte`e sadr`aje obuke.
Instruktori individualne
obuke stariji vodnik prve kla-
se Dejan Stefanovi} i stariji
vodnik Predrag Ra{kovi} po-
tvr|uju da `ene uspevaju da sa-
vladaju sve sadr`aje obuke, na-
ravno, uz maksimalno zalagawe
i stru~nu pomo} izvo|a~a. Pre-
ma wihovim re~ima, kandidat-
kiwama za profesionalne voj-
nike su najte`i sadr`aji tak-
ti~ke obuke, ali im vatrena
obuka ide od ruke.
Da je obuka `ena ista kao
i mu{karaca uverili smo se na
poligonu Ravwak, gde su pri-
padnice lep{eg pola izvodile
pe{adijsku obuku izradu za-
klona za dejstvo i za{titu. Po-
pusta nije bilo i ne`ne `enske
ruke su, ba{ kao i mu{ke, mo-
rale da iskopaju zaklon na lo{ko-hemijskoj laboratoriji,
normu, u roku od 25 minuta. KA RA TE MAJ STO RI mada se anga`uje i na drugim
Zahteve su ispunile, bez obzi- Da se `ene kandidati aktivnostima jedinice. ^esto se
ra na ote`avaju}e okolnosti za profesionalne vojnike anga`uje i na obuci stare{ina,
ki{u i zemqi{te isprepletano nisu slu~ajno odlu~ile za vojnika i stranaca. Svetlana je
korewem. vojni poziv govori i ~iwe- zadovoqna poslom i nagla{a-
Jelena Koki} iz Ni{a od- nica da ve}ina wih vlada va: Do sada sam radila u trgo-
lu~ila se za poziv profesio- borila~kim ve{tinama. Ne- vini, ugostiteqstvu i telemar-
nalnog vojnika. Otac joj je tako- ke su u tome daleko odmakle, ketingu, ali sam tek u Centru za
|e stare{ina Vojske. Mislim poput Jelene Koki} i Danije- usavr{avawe kadrova ABHO
da }u na obuci nau~iti sve {to le Radivojevi}, koje su vrsni prona{la sebe, u zanimqivom i
mi je potrebno za rad u jedini- znalci karatea i nosioci dinami~nom poslu. Status pro-
ci ka`e Jelena. Do sada mi crnog pojasa prvi dan. Jele- fesionalnog vojnika Vojske Sr-
je te{ko palo samo kopawe za- na je trenirala u klubovima bije ne mo`e se uporediti sa
klona. I Bojana \uri} iz Va- u Prokupqu, a sada je po- ranijim poslovima, jer nikada
qeva, kojoj su brat oficir, a mo}ni trener u ni{kom ka- do sada nisam na jednom mestu
otac policajac, brzo je sagleda- rate klubu Elid. Osvajala imala pravi odnos u kolektivu,
la vojni~ki `ivot. Iz wihovih je brojne nagrade i prizna- platu, slobodne vikende i rad-
pri~a shvatila sam da je to po- wa, a weno najvrednije od- ni sta`.
sao za mene, po{ten i ~astan li~je jeste srebrna medaqa U radiolo{ko hemijskoj la-
tvrdi Branka. na Balkanskom prvenstvu u Ma|arskoj. Ove godine ona }e i bo ratoriji radi i razvodnik
Da se vojni~kim poslom ba- polagati za karate sudiju. Sli~na pri~a prati i Danijelu Ra- Danijela Radovanovi}, koja se
ve odlu~ile su i Dragana Niko- divojevi}, koja je radila kao trener u klubu Beli orlovi iz za poziv profesionalnog vojni-
li} iz Kur{umlije i Aleksandra Kosovske Mitrovice. ka odlu~ila po{to nije mogla da
Sto{i} iz Ka~areva. Budu}i prona|e radno mesto sa fakul-
status }e, mo`da, biti najkom- tetskom diplomom hemi~ara. Sa-
plikovaniji Ireni Ru`i} iz Zaje~ara, ali je i ona potpuno uverena da je, ipak, u struci, a raduje je i ~iwenica da u Vojsci postoje uslo-
da }e uspeti da pomiri obaveze supruge, majke i profesionalnog vi za napredovawe i da je mogu}e da i ona jednog dana postane ofi-
vojnika. cir. Mnogo mi zna~i govori Danijela {to su kolege sa kojima
radim dobre stare{ine i znalci posla.
U laboratorijama Razvodnik Bojana Nikoli} do sada je savladala i osnovnu i
Osposobqavawe `ena profesionalnih vojnika jeste trajan za- obuku za izvi|a~a ABHO, ali i sanitetsku obuku u Ni{u. Bojana ka`e:
datak svih jedinica Vojske Srbije. Profesionalni vojnici `ene su u Na sanitetskoj obuci sam nau~ila dosta toga {to nisam u sredwoj
Centru za usavr{avawe kadrova ABHO tokom pro{le godine zavr- medicinskoj {koli, pogotovo ono {to je specifi~no za vojsku. Mogu
{ile osnovnu i stru~no-specijalisti~ku obuku i potvrdile sposob- slobodno re}i da su mi se, posle godinu dana rada, ispunila o~eki-
nosti da funkcionalne zadatke obavqaju pravilno i efikasno. vawa.
Svetlana Markovi} radi u kru{eva~kom centru ABHO od
aprila 2008. godine, na poslovima pomo}nog laboranta u radio- Zoran MILADINOVI]

23
sa lica mesta

Baza Borance

Druga
ku}a
Na bazi sme{tenoj u
blizini kopaoni~kih
sela Bla`evo i Vito{a,
nalaze se pripadnici
Druge brigade Kopnene
vojske, koji obezbe|uju obru saradwu sa me{tanima imaju sve jedinice Vojske Srbije koje su sme{te-
trideset kilometara
administrativne linije
od Pan~i}evog vrha do
Pilatovice
D ne na bazama uz administrativnu liniju prema Kosmetu, ali baza Borance
je po ne~emu, ipak, specifi~na. Tu se, naime, na nevelikom prostoru nalaze
prostorije za sme{taj pripadnika MUP-a Srbije i seoska {kola sa dva |a-
ka, tako da baza predstavqa jedinstven punkt na kome se nalaze Vojska, poli
cija i {kola. Ta ~iwenica ni u ~emu ne ometa `ivot i rad vojnika, policajaca i
|aka, {to komandir baze kapetan Slobodan [e}kovi} obja{wava re~ima iz na-

15. februar 2009.

rodne poslovice: Gde ~eqad nisu
besna, ku}a nije tesna.
Poznato je da vojska i policija
tesno sara|uju na zadacima obezbe-
|ewa administrativne linije, tako
da wihov boravak pod zajedni~kim
krovom ne ~udi. To se, svakako, ne
mo`e re}i i za {kolu, ali koliko god
da je weno prisustvo u krugu baze ne-
uobi~ajeno, ono sasvim sigurno daje
pozitivan impuls saradwi sa lokal-
nim stanovni{tvom i stvarawu do-
brog imixa vojske.
[kola sa dva |aka
Objekat u kome su sme{teni
vojnici udaqen je desetak metara od
{kole. A u tro{noj zgradi isturenog
odeqewa O[ Vuk Karaxi} iz Bla-
`eva radi u~iteqica Slavica Mi-
losavqevi}a, kojoj je {kola u Boran-
cima prvo radno mesto. Potraga za
poslom dovela je Slavicu iz rodne
Jagodine u potkopaoni~ka sela. Za-
nimqivo je da i u~iteqica i |aci
svakog dana pe{a~e do {kole. \aci
dolaze iz sela Vito{e, udaqenog tri
kilometara, a u~iteqica iz jo{ uda-
qenijeg Bla`eva.
Gledala sam na televiziji emi-
sije o deci koja dugo pe{a~e do {ko-
le ka`e Slavica i nisam o~e-
kivala da }e i mene to da sna|e, ali
navikla sam se. Ovde smo zajedeno sa
vojnicima ve} ~etiri godine. Poma-
`emo se me|usobno. Naravno, vi{e
oni nama, nego mi wima. De~acima
mnogo zna~i {to se vojnici dru`e sa
wima, izvode zajedno ~asove fizi~-
kog vaspitawa, a kada je lo{e vreme
povezu ih do Vito{e.
U~iteqica je zahvalna pripad-
nicima baze za svemu {to ~ine da woj
i |acima olak{aju svakodnevni rad,
dok desetogodi{waci Aleksandar
Miki} i Stevica Spasi} ne kriju da u
vojnicima gledaju uzore i ono {to bi
oni voleli da budu u budu}nosti.
Aleksandar i Stevica su, ina-
~e, veoma razli~iti, iako su vr-
{waci. Dok Aleksandar od svih
predmeta najvi{e voli Engleski je-
zik, dotle Stevici najte`e pada
u~ewe tog stranog jezika. Aci je `ao
{to nije u ve}em odeqewu, a Stevi-
ca ba{ voli {to je u {koli samo sa
jednim drugom. I tako unedogled. U
jednom se, ipak, sla`u, a to je da su
uz dru`ewe sa vojnicima zavoleli
vojsku i da sutra `ele da budu pro-
fesionalni vojnici. Za Aleksandra
nema dvoumqewa da je poziv vojnog
pilota pravi izbor, dok Stevica
ma{ta da bude pukovnik.
Na bazi Borance, sme{tenoj u blizini kopaoni~kih sela Bla- ne |aci i u~iteqica }e put Bla`eva, a u okolini baze vi{e nema no-
`evo i Vito{a, nalaze se pripadnici Druge brigade Kopnene vojske, vih |aka prvaka. Tako }e se istureno {kolsko odeqewe u bazi Bo-
koji obezbe|uju trideset kilometara administrativne linije od Pan- rance ugasiti.
~i}evog vrha do Pilatovice.
U~iteqica Slavica Milosavqevi} sa svoja dva |aka,
Aleksandrom i Stevicom
NAORU@ANE DRVOSE^E
Obezbe|ewe 144 kilometra administrativne li-
nije i kontrola 720 kilometra kvadratnih Kopnene zone
bezbednosti jeste te`i{ni zadatak Druge brigade KoV,
kojom komanduje brigadni general Vidoje @ivkovi}.
Qudstvo za obezbe|ewe administrativne linije sme{te-
no je u bazama Isto~ni Mojstir, Borance i Mr~e. Dobro da je tako, po{to na bazi
Baze Borance i Mr~e nalaze se u kopaoni~kom zale-
|u, {to samo po sebi govori da vojnici i stare{ine mo-
raju da se, tokom patrolirawa, izbore sa brdsko-pla-
ninskim zemqi{tem, retko naseqenim krajem, dugim i
o{trim zimama i ote`anim uslovima za kori{}ewe mo-
tornih vozila.
Incidentne situacije na tom podru~ju uglavnom
iza zi vaju albanski ilegalni prelaznici koji besprav-
no seku {umu. Takve situacije su veoma slo`ene, po{to
sa Kosmeta u kra|u {ume dolaze neke ~udne drvose-
~e, koje imaju izvidnice, logistiku i naoru`ano obez-
be|ewe. U svojim lo{im namerama ne uspevaju, po{to
pripadnici Druge brigade bdiju i po 24 sata kako bi
osujetili nepozvane da povrede prostor Kopnene zone
bezbednosti.
Zadaci obezbe|ewa admini-
strativne linije i kontrole Kopnene
zone bezbednosti odgovorni su i te-
{ki, a stare{inama i vojnicima rad
dodatno ote`avaju velika udaqenost
baze od administrativne linije, lo-
{i putevi i duge i }udqive zime. Za-
to im mnogo zna~i {to su uspeli da u
zoni odgovornosti uspostave odli~-
nu saradwu sa me{tanima iz sela
Bla`evo, Vito{a, Kovizla, Gradac i
Borance. Po re~ima kapetana Gora-
na Ikoni}a, pomenutim selima su
pripadnici Vojske, pre nekoliko go-
dina, pru`ili veliku pomo} pri iz-
gradwi vodovoda, a dobronamerni
me{tani priska~u u pomo} vojnici-
ma kad god je to potrebno.
Saradwa
Zona odgovornosti baze Bo-
rance prote`e se od Pan~i}evog
vrh do Pilatovice, a trideset kilo-
metara administrativne linije
obezbe|uje se motorizovanim i pe-
{a~kim patrolama, zasedama i
osmatra~nicama. Od kapetana [e}-
kovi}a saznajemo da je ostvarena
dobra saradwa sa pripadnicima
francuskog kontingenta Kfora i da
sa wima izvode jednovremene patro-
le najmawe tri puta mese~no.
U patroli sre}emo pripadni-
ke 21. pe{adijskog bataqona iz Ra-
{ke. Koliko qudi, toliko i razli-
~itih sudbina. Stariji vodnik Mi-
roslav Drobwakovi}, posle 12 go-
dina grani~ne slu`be prema Bosni
i Hercegovini, sada obavqa du`no-
sti zamenika komandira baze i vo-
|e patrole, dok stariji vodnik Igor
Stojkovi} komanduje drugim stre-
qa~kim odeqewem. Desetari Gojko
Vujanac i Rade Nedeqkovi}, te raz-
vodnik Nikola ^orbi} iz Novog Pa-
zara sla`u se u oceni da na bazi
imaju dobre uslove za `ivot i rad.
provedu tre}inu godine, tako da im
je baza postala druga ku}a. U naj-
te`oj situaciji je desetar Du{an
Loci} iz okoline Loznice, gde mu
`ive supruga i dvoje dece. Naporno
je putovati, ali mora se zbog egzi-
stencije porodice.
Stare{inama i vojnicima sa
baze Borance ne pada te{ko da bu-
du dobri doma}ini {kolarcima
Aleksandru i Stevici i wihovoj u~i-
teqici, a neobi~ni susedi ih moti-
vi{u da u izvr{avawe svojih svako-
dnevnih zadataka ulo`e jo{ vi{e
napora i maksimum profesionali-
zma. Na`alost, na kraju {kolske godi-
Zoran MILADINOVI]
25
povodi

Dan Slu`be
Ubrzavawe
informatike
koraka
U Vojsci Srbije, unkcionisawe organizacionih sistema, pa i vojnog, danas se ne mo`e zamisliti
bez informatike. Proces dono{ewa odluke, jedan od najva`nijih u organizacio-
odnosno u wenoj
informati~koj
slu`bi, upravo je
u toku trka
s vremenom.
F nim sistemima, u potpunosti zavisi od informacija. Stoga, ne ~udi {to je u svakoj
savremenoj vojsci, posledwih nekoliko decenija, prioritet dat upravo razvoju in-
formati~ke delatnosti. Gubitak koraka u informati~koj trci danas, gotovo je ne-
mogu}e nadoknaditi u budu}nosti.
Iako informati~ka delatnost na{eg vremena i wen zna~aj ni kvalitativno ni
kvantitativno ne mogu da se porede s wenim po~ecima, tragovi uspostavqawa informa-
U informati~kom ti~ke slu`be u na{oj vojsci mogu se na}i u uspostavqawu i razvoju administrativne slu-
dobu, kakvo je `be, s po~etka 1945. godine. Februara 1963. godine, kao rezultat op{tih potreba za
unapre|ewem vojne administracije i administrativne slu`be, formirana je [esta
na{e, svako uprava onda{we JNA, kojoj se pot~iwava i Centar za obradu podataka. Taj dan obele-
zaostajawe, `ava se kao Dan Slu`be informatike.
svaki kra}i korak Krajem 1964. godine nabavqen je i instaliran prvi ra~unar UNIVAC-1004, a
1968. elektronski ra~unar ICL 4-50. Samo sedam godina kasnije, 23. juna 1975, formi-
u~iwen danas, rana je Uprava za informatiku i administraciju, koja je 17. oktobra 1983. preformi-
sutra se rana u Upravu za informatiku.
ne mo`e Sve o bu hvat no in for ma ti~ ko obez be |e we
nadoknaditi. Na osnovu Nacrta doktrine Vojske, informati~ko obezbe|ewe planira se i
sprovodi radi elektronske obrade i razmene informacija na strategijskom,
operativnom i takti~kom nivou, stvaraju}i uslove za komandovawe u realnom
vremenu. U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ono se realizuje ra~unar-
skim mre`ama, informacionim i komandno-informacionim sistemima.
Brz i dinami~an razvoj informatike postavqa nove pravce i ciqeve i pred
informati~ko obezbe|ewe, sa te`wom da se ono prilagodi visokim zahtevima to-
kom izvo|ewa operacija i uspe{no integri{e sa drugim sistemima, napomiwe gene-
ral-major Radivoj Vukobradovi}, na~elnik Uprave za telekomunikacije i informatiku
G[ Vojske Srbije. @ivimo u informati~ko doba, elektronsko dru{tvo vi{e nije
samo ma{ta ili san futurologa, informatika je zahvatila sve pore dru{tva, pa
tako i odbrambeni sistem. Zadatak informati~ara stalno inovirawe i au-
tomatizovawe predstavqa jedan od preduslova uspe{nog i efikasnog ko-
mandovawa. Informaciona revolucija uzrokuje i nastanak nove doktrine
ratovawa u oblasti komandovawa, a to je informacioni rat kao oblik
borbe za dominaciju i upravqawe informacijama.
General Vukobradovi} napomiwe da je u ostvarivawu `eqene
i potrebne dinamike primene informacionih tehnologija u na-
{oj vojsci bilo i neminovnih zastoja.

15. februar 2009.

 Kolegijum na~elnika
Uprave za telekomunikacije
i informatiku na redovnom
jutarwem informisawu

Snimio J. MARJANOV

Razlozi su uglavnom fi- we informati~kog obezbe|ewa u

nansijske prirode, ali smo, po- PRVA FAZA GEOGRAFSKOG sistemu odbrane, planirawe,
nekad, bili ograni~eni i neod- INFORMACIONOG SISTEMA projektovawe i dogradwa infor-
govoraju}om kvalifikacionom macionih sistema, definisawe
Prema re~ima pukovnika mr Milo{a Pejanovi}a, zavr{e-
strukturom kadra. Danas na{u potrebnih standarda i metodo-
na je prva faza realizacije Geografskog informacionog siste-
slu`bu ~ine stru~waci s velikim logije za razvoj komunikacione i
ma VS, odnosno projektovawe, izrada i implementacija proto-
iskustvom i znawem, ali i zna- informati~ke osnove KIS, iz-
tipa univerzalne korisni~ke softverske (UKSP) GIS platfor-
~ajan broj mladih i ambicioznih rada propisa za funkcionisawe
me i prototipa aplikacije za vo|ewe elektronske radne karte i
stare{ina, dodu{e bez potreb- rada i organizaciju slu`bene
prilago|avawe postoje}ih digitalnih vektorskih i rasterskih
nog radnog iskustva. Informa- prepiske, kancelarijskog poslo-
karata potrebama datog softvera. Ura|ene su i aplikacije za
ti~ko dru{tvo name}e potrebu vawa, arhivirawe dokumentacije
vo|ewe radne karte na ra~unaru i izra|ena polazna verzija
stalne edukacije, razmene znawa i vojnopo{tanskog saobra}aja u
baze operativnih vojnih geoprostornih podataka. Nabavqena je
i pra}ewe informati~kih do- sistemu odbrane, ka`e pukovnik
konfiguracija serverske stanice (stacionarna komponenta) za
stignu}a. Na{i stru~waci imaju Vuli}. Trenutne sposobnosti in-
pristup GIS-u u stacionarnim objektima strategijskog i opera-
priliku da se usavr{avaju u ze- formati~ke slu`be odstupaju od
tivnog-takti~kog nivoa.
mqi i inostranstvu, na stru~nim potrebnih iz mnogo razloga. Ne-
skupovima i ve`bama, na posle- ki od wih su posebno indikativ-
diplomskim studijama i specijalisti~kim kursevima. Tako se sti~e i ni, poput nepostojawa strategije i metodologije razvoja i standardi-
{iri bogatstvo znawa nu`no za odr`avawe informati~kog koraka zacije, preovla|uju}e tehni~ko-tehnolo{ke zastarelosti, koja, u poje-
sa savremenim armijama, smatra general Vukobradovi}. dinim slu~ajevima, ugro`ava funkcionisawe sistema, nedovoqne ra-
U okviru Informati~kog obezbe|ewa, zadatke razvoja, plani- {irenosti ra~unarske mre`e RAMKO i nepostojawa lokalnih ra~u-
rawa, organizovawa, uspostavqawa i odr`avawa, za{tite, koor- narskih mre`a u svim strategijskim, operativnim i takti~kim sasta-
dinacije i kontrole realizuju jedinice informati~ke slu`be. Tre- vima, nepostojawa elektronskog sistema za upravqawe dokumentima
nutno se u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije upotrebqavaju in- (EDMS), odliva mla|eg oficirskog kadra informati~ke struke i dru-
formacioni sistemi operativnih sposobnosti, qudstva, logistike i gi. Te probleme mogu}e je, u najve}oj meri, prevazi}i uvo|ewem inte-
autonomni informacioni sistemi. grisanog TkI sistema Vojske i jedinstvenog informacionog sistema,
Prema re~ima zamenika na~elnika Uprave pukovnika doc. dr intenzivnim {kolovawem, obukom i usavr{avawem kadra. O tome
Ivana Vuli}a, diplomiranog in`ewera, u Vojsci se upravo razvija- postoji konsenzus, ba{ kao i o prioritetu opremawa na nivou siste-
ju Komandno-informacioni i Geografski informacioni sistem, ko- ma odbrane, pojednostavqivawu procedure nabavke savremene opre-
ji, do sada, nije postojao kao jedinstven integrisani sistem. Pored me, efikasnijoj organizacijsko-formacijskoj strukturi organa i jedi-
dve globalne ra~unarske mre`e Ra~unarska mre`a komandovawa nica za TkI. Preduslov za ostvarivawe zami{qenih planova svakako
(RAMKO) i Internet postoji i ve}i broj nezavisnih mre`a lokal- je dosledna profesionalizacija jedinica slu`be telekomunikacija i
nog nivoa, razli~itog obima i funkcije. informati~ke slu`be, isti~e pukovnik Vuli}.
Kad je re~ o informati~koj funkciji, nadle`nosti Uprave za Da je permanentno usavr{avawe danas veoma tra`enih infor-
telekomunikacije i informatiku su, izme|u ostalih, obezbe|ivawe mati~kih stru~waka jedna od poluga razvoja informati~ke slu`be u
sistemskog i aplikativnog softvera za funkcionisawe i usavr{ava- Vojsci potvr|uje i potpukovnik @eqko Ivanovi}, na~elnik Odeqe-

27
 povodi

wa informatike. On isti~e da
se {kolovawe oficirskog kadra
Informati~ke slu`be realizuje
na Vojnoj akademiji kroz osnovne
studije i stipendirawe i posle
diplomske studije na fakulteti-
ma, dok {kolovawe na osnovnim
studijama u inostranstvu za sa-
da nije u planu.
Neprekidno
tragawe za
informacijama
Trenutno se na Vojnoj aka-
demiji nalazi 14 studenata u pe- net. U Brigadi veze i 21. bataqo-
toj godini studija slu`be infor- RA^UNARSKA MRE@A nu veze ugra|ena su odeqewa za
matike koji se {koluju po studij- informati~ko obezbe|ewe.
skom programu petogodi{weg Uspostavqawe RAMKO na strategijskom nivou po~elo je Deo poslova treba da se
{kolovawa iz 1997. godine. Na- 1999. godine, uz brojne kompromise, u prvom redu materijalno- okon~a ve} ove godine. Me|u wi-
kon zavr{etka {kolovawa dobi- finansijske prirode. Performanse nisu zadovoqavale potrebe ma se posebno isti~u obezbe|i-
}e diplomu diplomiranog in`e- MO i VS. Nakon 2005. godine znatno su poboq{ani tehni~ki vawe usluga Interneta organi-
wera informatike i ra~unarske uslovi za rad RAMKO. Brzina prenosa pove}ana je na 2Mb/s, uz zacionim jedinicama Ministar-
tehnike. U {kolskoj 2009. godi- odgovaraju}u kriptoza{titu podataka koji se prenose mre`om. stva odbrane i Vojske, sa pove-
ni planiran je prijem 10 stude- Odobravana finansijska sredstva diktirala su dinamiku }awem kvaliteta i novih servisa.
nata na osnovne akademske stu- razvoja i uvo|ewa RAMKO u operativnu upotrebu. Za sada su Ostvarivawem ambicioznih
dije po studijskom programu ~e- od servisa zastupqeni: video konferencija, Web KaIS, tran- planova dobija se mobilni tele-
tvorogodi{weg {kolovawa, koji sfer datoteka i elektronska po{ta. komunikaciono-informati~ki
}e biti izra|en i predlo`en za Broj definisanih naloga (preko komutiranih veza) je pre- sistem, jedinstven sistem za{tite
akreditaciju. ko 400, dok je stvarni broj korisnika, ra~unaju}i i iznajmqene telekomunikaciono-informati~-
Realizacijom osnovnih aka- veze nekoliko stotina, sa tendencijom stalnog rasta. kog sistema i interoperabilni
demskih studija i usavr{avawa telekomunikaciono-informati~-
oficiri te slu`be osposobqa- ki sistema u nacionalnom i mul-
vaju se za obavqawe po~etnih ECDL SERTIFIKATI tinacionalnom okru`ewu.
du`nosti (referent, projektant, Pukovnik mr Milo{ Peja-
analiti~ar). Wihovo usavr{a- Uprava za telekomunikacije i informatiku G[ VS nadle`na novi}, diplomirani in`ewer,
vawe nakon osnovnih akademskih je za pripremu za testirawe i testirawe pripadnika VS za stica- isti~e jo{ neke rezultate koji-
studija i zavr{enog pripravni~- we start ECDL sertifikata. Sticawe tog sertifikata obavezno ma se posti`e pove}ana sposob-
kog sta`a planirano je u posle- je za sve pripadnike VS koji na svom radnom mestu koriste perso- nost za odr`ivost, modularnost,
diplomskim akademskim studija- nalne ra~unare i realizuje se prema standardima EU po slede}im raspolo`ivost, za{titu i ko-
ma (master i doktorske studije), modulima: obrada teksta MS Word, tabelarne kalkulacije MS mandovawe u realnom vremenu.
nakon ~ega se oficiri mogu po- Excel, prezentacije MS PowerPoint i Internet i komunikacije. Tako bi se ostvarili ubr-
stavqati na rukovode}e du`no- Priprema za testirawe realizuje se on-line, re{avawem zani informacioni tokovi,
sti, ka`e potpukovnik Ivanovi}. pripremnih testova, kori{}ewem Interneta, a polagawe ispi- efektivnije i efikasnije izvr-
Saglasno Strategijskom ta za sticawe start sertifikata realizuje se u okviru ovla- {avawe misija i zadataka VS.
pregledu odbrane, planirano je {}enog test centra MO RS, u test centrima u Beogradu, Ni{u, Ostvarivawem zami{qenog,
da prioritet modernizacije Voj- Zemunu i Gorwem Milanovcu. obezbedili bismo podr{ku pla-
ske u periodu od 2010. do 2015. U dosada{wem periodu start ECDL sertifikat steklo je pre- nirawu, razvoju, implementaciji
godine ima i razvoj komandno- ko 650 pripadnika VS, a realizacija ove aktivnosti se nastavqa. i funkcionisawu informacionih
informacionih sistema, {to i komandno-informacionih si-
obuhvata savremena informati~ka i telekomunikaciona sredstva, stema, pru`ili neophodnu pomo} ~iniocima sistema odbrane u razme-
razvoj i implementaciju komandno-informacionih sistema, te neop- ni informacija i komandantima pri proceni situacije, dono{ewu od-
hodne organizacijsko-mobilizacijske promene u organima i jedini- luke i identifikaciji kriti~nih informacija. Uveli bismo KIS i GIS
cama informati~ke slu`be. do nivoa bataqona i povezivawem bataqona na RAMKO i Internet
Do sada je realizovan niz aktivnosti koje ~ine osnovu za daqi pro{irili broj korisnika tih mre`a. Sve to omogu}ilo bi komando-
razvoj. Izme|u ostalog, izra|eni su nacrti Doktrine telekomunikacio- vawe u realnom vremenu, a jedinicama za informati~ko obezbe|ewe
no-informacionog sistema, sredworo~ni plan opremawa, takti~ka anga`ovawe u svim misijama Vojske, ka`e pukovnik Pejanovi}.
studija, prethodna analiza i program realizacije Geografskog infor- Planovi za ovu godinu, ba{ kao i za naredni sredworo~ni pe-
macionog sistema VS, na osnovu ~ega je nabavqena univerzalna kori- riod, jesu ambiciozni, ali, prema re~ima generala Vukobradovi}a,
sni~ka softverska platforma, koja }e biti osnov za daqi razvoj tog ne i neostvarivi. Jer, u informati~kom dobu, od informatike mno-
sistem i svih aplikacija. Izra|ena je i usvojena takti~ka studija i pret- go toga zavisi. Potrebno je samo da finansijska sredstva vi{e ne
hodna analiza KIS brigade KoV, nabavqena je oprema za ra~unarsku kaskaju za ogromnom znawem, `eqom i energijom koje poseduju vojni
mre`u VS po godi{wim planovima opremawa, pokrenuta je izrada informati~ari.
prethodne analize ra~unarske mre`e VS, formiran je odsek za Inter- Du{an GLI[I]

28 15. februar 2009.

 Ana li za funk ci o nal ne
i ope ra tiv ne spo sob no sti
Ko man de za obu ku
U Domu Garde na Top~ideru 9. februara izvr{ena je analiza funkcionalne i
operativne sposobnosti Komande za obuku (KzO). Analizi su, pored pripadnika
KzO i pot~iwenih jedinica, prisustvovali zastupnik na~elnika General{taba Voj-
ske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} sa ~lanovima kolegijuma, me|u ko-
jima su bili koman-
dant Kopnene vojske
general-potpukovnik
Mladen ]irkovi},
komandant Vazduho-
plovstva i protiv-
vazduhoplovne od-
brane general-ma-
jor Dragan Katani}
i predstavnici poje-
dinih organizacio-
nih celina Mini-
starstva odbrane.
Komandant Ko-
mande za obuku ge-
neral-major Qubi-
{a Dikovi} istakao je da se na analizi rekapituliraju rad i dostignu}a tokom
2008. godine i odre|uju smernice za naredni period.
Na~elnik {taba KzO pukovnik Mla|en Ni{evi} rekao je da je tokom pro-
{le godine znatno podignut nivo individualne osposobqenosti izvo|a~a obuke.
Uspe{no su sprovedeni kursevi za instruktore i evaluatore obuke, ali i garni-
zonski kursevi engleskog jezika, a zna~ajni pozitivni pomaci u~iweni su na po-
boq{awu ispravnosti opreme i u popuni ratnih materijalnih rezervi jedinica
u sastavu Komande za obuku. A. P.
Nova vozila za sanitetsku slu`bu
Komandama i jedinicama Vojske Srbije i vojnim zdravstvenim ustanovama
Ministarstva odbrane, u prostorijama preduze}a Vitro group u Beogradu, 6. fe-
bruara, uru~eni su kqu~evi 12 sanitetskih vozila marke Citroen Jumper HDI.
Moderno opremqena sanitetska vozila dobili su sanitetski organi koman-
di jedinica i centara za obuku Vojske Srbije, Vojna akademija, Vojnomedicinska
akademija, Centar vojnomedicinskih ustanova Beograd i Vojna bolnica Ni{.
Preuzimawu novih vozila, koja }e se koristiti za medicinsko obezbe|ewe u
sistemu odbrane, prisustvovali su na~elnik Odeqewa za transport pukovnik dr
@eqko Rankovi} i zamenik na~elnika Uprave za zdravstvo pukovnik Jovan Maksi}.
Uprava za zdravstvo iskazala je potrebu da se opremawe sanitetske slu`be
nastavi i u ovoj godini, te da voza~ima sanitetskih vozila, zbog specifi~nosti
posla i struke, omogu}i dodatno osposobqavawe. Tako|e, prilikom primopreda-
je vozila nagla{eno je da je u opremawe sanitetske slu`be tokom 2008. godine
ulo`eno vi{e nego prethodnih godina.
Voj no me di cin ski tim
ot pu to vao u DR Kon go
Pripadnici {esto~lanog vojnomedicinskog
tima za vazdu{nu evakuaciju Ministarstva odbra-
ne i Vojske Srbije (AMET-12) otputovali su u De-
mokratsku Republiku Kongo.
Major Milibor Kosti}, stariji vodnik prve
klase Aleksandar Pavi}evi}, stariji vodnik Mi-
lan Markovi} i vojni slu`benici dr Gordana Beja-
tovi}, Jelena \or|evi} i Nada Koci} tokom na-
rednih {est meseci bi}e deo mirovne misije Uje-
diwenih nacija u toj zemqi (MONUC).
Vojska Srbije u~estvuje u mirovnoj misiji UN
u DR Kongu od marta 2003. godine. Tim AMET-12, u
okviru redovne rotacije, zameni}e svoje prethod-
nike, tim vojnih medicinara iz Srbije AMET-11 i
bi}e lociran u Kin{asi.
Osnovni zadatak tima je da prati te{ko po-
vre|ene ili bolesne pacijente koji se vazdu{nim
putem prebacuju do bolnica unutar Konga ili do
bolnica vi{eg stepena u Keniji i Ju`noafri~koj
Republici. Tim ~ine dve grupe lekara i tehni~ara
koje se smewuju u pripravnosti. A. A.
Pri pre me po sma tra ~a
za mi rov ne mi si je
u Li be ri ji i Oba li
Slo no va ~e
U Centru za mirovne operacije (CMO) Zdru-
`ene operativne komande General{taba Vojske Sr-
bije po~ele su neposredne pripreme za vojne posma-
tra~e, koji }e uskoro biti raspore|eni u mirovne
misije Ujediwenih nacija (UN) u Liberiji (UNMIL) i
Obali Slonova~e (UNOCI).
U okviru dvonedeqnih priprema mirovwaci iz
Vojske Srbije sazna}e vi{e o trenutnom bezbedno-
snom stawu u afri~kim dr`avama u kojima }e izvr-
{avati zadatke tokom misije. A. A.
Obe le `en
Dan Voj no ge o graf skog
in sti tu ta
Prigodnom sve~ano{}u u Vojnogeografskom in-
stitutu obele`en je Dan te vojne ustanove, osnovane
5. februara 1876, kada je knez Milan Obrenovi}
propisao Ustrojstvo \eneral{taba srpske vojske.
Podse}aju}i na bogatu pro{lost ustanove, ko-
ja je, izradom \eneral{tabne karte Srbije u raz-
meri 1:75 000, krajem 19. veka, Srbiju uvrstila u
red malobrojnih kartografski obra|enih zemaqa,
na~elnik VGI pukovnik doc. dr Mirko Borisov na-
glasio je da zna~aj Vojnogeografskog instituta i
danas raste.
U ime Ministarstva odbrane, pripadnike VGI
i brojne goste pozdravio je na~elnik Uprave za op-
{tu logistiku pukovnik Perica Pavlovi}, koji je
istakao da vrednost ustanove, ~ija se kartograf-
ska produkcija meri desetinama miliona prime-
raka razli~itih karata, raste sa svakim novim
proizvodom. D. G.
29
 saradwa
Vazduhoplovci
Vojske Srbije u SAD
Komandanti 204. i 98.
avijacijske baze boravili su
nedavno u 180. borbenom
vingu Nacionalne garde
Ohajo. Poseta srpske vojne
delegacije predstavqa
nastavak dobre saradwe,
koja je zapo~ela 2006.
godine. Tom prilikom,
razmenili su iskustva
o svakodnevnom radu
sa kolegama iz ameri~kog
vazduhoplovnog sastava.
30
Iskustvo
sli~nosti
i razlika
ripadnici Vazduhoplovstva Vojske Srbije boravili su od 25. do 31. januara u
SAD. Tom prilikom obi{li su 180. borbeni ving, vazduhoplovni sastav Nacio-
P nalne garde Ohajo.
Srpsku delegaciju, koju su ~inili brigadni general Mirko Vrani}, komandant
204. avijacijske baze, pukovnik Dejan Joksimovi}, komandant 98. avijacijske ba-
ze, zastavnik Miodrag Markov~evi}, komandir u 98. bazi, stariji vodnik prve klase
Sa{a Sailovi}, tehni~ar u 204. bazi i vojni slu`benik Nata{a Mrdak, iz Centra
za mirovne operacije primio je komandant pukovnik Mark E. Bartman. Poseta pred-
stavqa nastavak dobre saradwe, koja je zapo~ela 2006. godine.
Stare{ine srpske vojske sagledale su, najpre, kako je organizovan i kako funk-
cioni{e 180. borbeni ving. Pratili su brifing ameri~kih kolega, koji se odnosi na
postupke u slu~ajevima akcidenata, teroristi~kih napada, te u situacijama kada se
upotrebqavaju atomsko-biolo{ka sredstva.
Prema re~ima generala Vrani}a, 204. i 98. avijacijska baza Vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije jesu jedinice sli~nog ranga kao i sastav
Nacionalane garde Ohaja. Sa doma}inima su razgovarali o operativnoj sposobno-
sti jedinice, podr{ci i odr`avawu vazduhoplova. Govorili su, tako|e, i o funkcio-
nisawu podoficirskog kora Vojske Srbije i SAD, wihovom {kolovawu, usavr{ava-
wu, obuci prvih i glavnih podoficira i zadacima koje izvr{avaju.
15. februar 2009.
 Posebna pa`wa posve}ena
je temama iz oblasti logistike
odr`avawu vazduhoplovne teh-
nike u prvom i drugom stepenu i
problemima koji optere}uju
funkcionisawe odr`avawa le-
tilica.
Vazduhoplovci Srbije obi-
{li su ve}inu objekata 180.
borbenog vinga tehni~ke radi-
onice, hangare u kojima se odr-
`avaju avioni, stajanku, rulne
staze, ali i de`urnu operativnu
jedinicu. Wu ~ine piloti i teh-
ni~ki sastav. Na licu mesta, za
pripadnike srpskog Vazduho-
plovstva, simulirana je uzbuna
de`urne jedinice.
Kako obja{wava general
Vrani}, zvu~nim i svetlosnim sig-
nalom zapo~ela je uzuna. U blizi-
ni objekta de`urne operativne
jedinice nalaze se ~etiri pokret-
na kaponira, sa avionima F-16,
spremnih za uzletawe. Kaponiri
su pod posebnim video-nadzorom,
a stawe u wima prati se u opera-
tivnom centru. Avioni su sprem- KAPACITETI padobrana i opreme za spasa-
ni za naoru`avawe i brzu upo- vawe pilota. Elektronska opre-
trebu. Prostor za sme{taj avio- Opremqenost objekata, sala, radionica i operativnog cen- ma za avion F-16 sme{tena je u
na je klimatizovan, tako da su tra vazduhoplovnog sastava Nacionalne garde Ohaja, 180. bor- posebno obezbe|enom prostoru
obezbe|eni uslovi za efikasno benog vinga, zaista jeste fascinantna. Ne mo`e se porediti sa i pod stalnim je video-nadzo-
~uvawe skupocene avijacije. stawem u na{im jedinicama. Me|utim, principi rada su sli~ni rom. Tako|e su pratili ameri~ke
U toku posete stare{ine kao kod nas. Srpsko vojno vazduhoplovstvo je stru~no, ali mu ne- kolege koje su proveravale is-
Vojske Srbije obi{le su i sta- dostaju odgovaraju}a materijalna baza i savremena informati~- pravnost opreme koja se ugra|u-
nicu za probu motora aviona F- ka podr{ka. Kao i svako vazduhoplovstvo, i ameri~ko vazduho- je u avion F-16.
16 i radionicu za odr`avawe plovstvo se susre}e sa problemima ispravnosti vazduhoplova. Delegacija na{e vojske bora-
motora u drugom stepenu. Bri- General Vrani} predla`e da se u narednom periodu una- vila je i u tehni~kim radioni-
gadni general Mirko Vrani} is- predi saradwa sa Nacionalnom gardom da se formira tim cama ameri~ke baze za zavari-
ti~e da se ispitna stanica za razli~itih specijalnosti, koji }e du`e vremena boraviti u SAD, vawe opreme na avionu, za li-
avio-motore ne razlikuje mnogo u jedinici istog ranga, i pratiti svakodnevno funkcionisawe marske radove, te laboratori-
u odnosu na na{u. Odr`avawe tog ameri~kog vazduhoplovnog sastava. Na taj na~in bi se u pot- ji za proveru uqa motora na
motora u drugom stepenu je raz- punosti sagledala efikasnost i problemi u wegovom radu. avionu. Po re~ima doma}ina,
li~ito. U slu~aju o{te}ewa mo- posle svakog leta F-16, kojih u
tora aviona F-16 skidaju se o{te}eni delovi i odmah zamewuju no- bazi ima 18, kontroli{e se koli~ina razli~itih metala u motor-
vim. Po{to je motor sastavqen iz vi{e delova, na taj na~in je omo- nom uqu.
gu}ena parcijalna zamena o{te}enog dela. Srpski vazduhoplovci sagledali su i na~in popune jedinice re-
U operativnom centru, na plazmama, prati se i kontroli{e si- zervnim delovima. U bazi, na aerodromu, ~uva se oko 85.000 rezer-
tuacija u celokupnom vazdu{nom prostoru SAD. Na aerodromu radi vnih delova. Pratili su i rad zimske slu`be na aerodromu, koji je
oko 1.000 lica. Od toga 200 pripadnika jedinice radi puno radno me{ovit, odnosno civilno-vojni.
vreme, oko 400 pola radnog vremena, dok su ostali anga`ovani po- Leta~ka obuka, zapa`a komandant 204. avijacijske baze bri-
vremeno nepotpuno radno vreme. Poseduju internu ra~unarsku gadni general Mirko Vrani}, provera osposobqenosti pilota i
mre`u, u koju je uvezano vi{e od 700 ra~unara. principi na kojima ona po~iva, kao i na~in na koji se odvija u ame-
Pro{le godine, 180. borbeni ving je reorganizovan, pa su se i ri~kom vazduhoplovstvu su sli~ni kao u Vazduhoplovstvu Vojske Sr-
ameri~ke kolege susrele sa problemom otpusta vi{ka kadra. Te{ko- bije. Ameri~ki piloti se pripremaju za unapred definisanu misiju
}e su prevazi{li odgovaraju}im socijalnim programom, odnosno po- na rati{tu. Oni su usko specijalizovani za konkretno borbeno
stepenim ukidawem formacijskih mesta. sredstvo.
Tokom posete Nacionalnoj gardi Ohaja, srpski vazduhoplovci Komandanti avijacijskih baza srpske vojske razgovarali su, to-
prisustvovali su pripremi u~esnika ve`be posve}ene rizicima i kom posete SAD, sa generalom Harijem Fojhtom, komandantom Va-
opasnostima koje name}e savremena situacija u svetu. Na ve`bi se zduhoplovne nacionalne garde Ohaja. Razmenili su mi{qewa o no-
anga`uju i civilne strukture policija, vatrogasna slu`ba, sani- voj organizaciji na{ih vazduhoplovnih sastava, dostignutom stepenu
tetske ekipe i agencija za kontrolu leta. Nastoje da proigraju po- reforme i profesionalizacije Vojske, te o zadacima podoficirskog
stupke u rizi~nim situacijama i saradwu civilnih institucija i voj- kora, planovima opremawa savremenom borbenom tehnikom, najpre
ske. Ciq ve`be jeste da uspostave boqu organizaciju, usaglase ter- vi{enamenskim borbenim avionom, ali i u~e{}em Vojske Srbije u
mine, ali i da se upoznaju lica koja kontaktiraju u vanrednim slu~a- Partnerstvu za mir.
jevima. Na kraju posete, na{e stare{ine obi{le su i Vazduhoplovni
Gosti su obi{li i objekte namewene za odr`avawe opreme, na- muzej SAD u Dejtonu.
oru`awa, padobransku sekciju, gde su im demonstrirali pripremu V. PO^U^

31
zdravstvo
Vojna bolnica u Ni{u
Pored pro{irewa
delokruga rada, koji znatno
prevazilazi obim
specijalisti~ke bolni~ke
slu`be, Vojna bolnica
zadr`ala je sve odlike,
pogodnosti i prednosti
bolnice op{teg tipa,
a prvenstveno mogu}nost
da najve}i broj svojih
pacijenata zbrine stru~no,
kvalitetno i efikasno,
za kratko vreme
i na istom mestu
Pukovnik,
dr Slavi{a
]iri},
upravnik
Vojne bolnice
32
^uvari
narodnog
zdravqa
alo je institucija u Srbiji koje poput Vojne bolnice u Ni{u imaju tradiciju ne-
prekidnog postojawa i delovawa od 131 godine. Ta bolnica ima pro{lost vred-
M nu divqewa, ali i sada{we istaknuto mesto u sistemu vojnog zdravstva i jasnu
spoznaju svojih obaveza i zadataka u budu}nosti. Danas je ona savremena i viso-
ko osposobqena vojnozdravstvena ustanova, sa vi{estrukim namenama i zada-
cima. Lekari i medicinski tehni~ari u svom radu dr`e se smernica koje je jo{ davne
1878. godine promovisao osniva~ i prvi upravnik Vojne bolnice i istaknuti diplo-
mata, istori~ar i pisac dr Vladan \or|evi} u delu Unapre|ivawe struke i ~uvawe
narodnog zdravqa.
Mo der ni za ci ja opre me
Godina koja je za nama mo`e se oceniti kao uspe{na ka`e upravnik Vojne
bolnice pukovnik dr Slavi{a ]iri}. Realizovani su svi zadaci, sa~uvan je kadrov-
ski potencijal, nabavqena je i nova oprema, postignuti su zna~ajni rezultati na pla-
nu usavr{avawa, pove}awa kvaliteta rada i usluga i me|unarodnog anga`ovawa. Po-
red sekundarne zdravstvene za{tite, bolnica obezbe|uje i preventivno-medicinsku i
primarnu zdravstvenu za{titu. I pored pro{irewa delokruga rada, koji znatno pre-
vazilazi obim specijalisti~ke bolni~ke slu`be, Vojna bolnica je zadr`ala sve odli-
ke, pogodnosti i prednosti bolnice op{teg tipa, a prvenstveno mogu}nost da najve}i
broj svojih pacijenata zbrine stru~no, kvalitetno i efikasno, za kratko vreme i na
istom mestu.
Vojna bolnica u Ni{u jedinstvena je i specifi~na po svom modelu organizova-
wa, kako u vojnom, tako i u sveukupnom srpskom zdravstvu. Naime, od januara 2008.
godine bolnica funkcioni{e kao ustanova u kojoj se pored pru`awa punog obima spe-
cijalisti~ke sekundarne zdravstvene za{tite, obezbe|uje i deo tercijarne zdravstve-
ne za{tite i sprovodi preventivna i primarna za{tita. U wenom sastavu nalaze se
15. februar 2009.
 MEDCEUR 2009 Kros u Nojkirhenu pod okriqem CISM
U timu Ministarstva odbrane Srbije za organizaciju
predstoje}e me|unarodne ve`be MEDCEUR 2009 nalazi se i
upravnik Vojne bolnice pukovnik Slavi{a ]iri}.
Uspeh
To }e biti jedna od najzna~ajnijih ovogodi{wih aktivno-
sti srpskog vojnog saniteta i srpske vojske u celini ka`e pu-
kovnik ]iri}. Ve`ba se ve} nekoliko godina organizuje u raz-
takmi~ara
li~itim zemqama, a mi smo u~estvovali na ve`bama u Moldavi-
ji (2007) i Hrvatskoj (2008). Sada je na{a zemqa prihvatila da
bude organizator ve`be. Ona }e se odr`ati u Ni{u i na woj }e
Vojske Srbije
u~estvovati oko 300 pripadnika vojnih saniteta iz 13 zemaqa
Vojnik Mirko Petrovi} pobednik je takmi~ewa u krosu u
~lanica Programa Partnerstvo za mir. Bi}e to dobra prilika
nema~kom gradu Nojkirhenu, koje je organizovao Me|unarodni
za razmenu iskustava i sticawe novih znawa.
savet za vojne sportove CISM. Stariji vodnik Goran ^egar
zauzeo je deseto, a kapetan Aleksandar Ne{evski petnaesto
19. zavod za preventivnu medicinsku za{titu i odeqewe za primar- mesto. Ekipa Vojske Srbije zauzela je tre}e mesto, iza [vaj-
nu zdravstvenu za{titu, {to zna~i da pod svojim krovom ima ~etiri carske i Nema~ke.
oblasti zdravstvene za{tite. Dosada{wa iskustva govore da je to U~estvovalo je 12 ekipa sa vi{e od stotinu atleti~ara.
dobar i primewiv oblik rada, koji zahteva dodatna anga`ovawa i Na kru`noj stazi du`ine 1.700 metara bilo je 12 prepreka, a
ulagawe velikih napora u organizaciju rada. tr~alo se pet krugova.
S druge strane, lako su vidqivi pozitivni efekti u vidu jefti- Na{a delegacija pod vo|stvom potpukovnika Dragana To-
nijeg poslovawa, poboq{awa na planu funkcionalnosti i efika- dorova ostvarila je vi{e korisnih susreta i dogovora u vezi
snosti, lak{e koordinacije, operabilnosti i kori{}ewa zajedni~- sa organizacijom i odr`avawem predstoje}eg svetskog vojnog
kih logisti~kih kapaciteta. prvenstva u maratonu, koje }e se 18. aprila odr`ati u Beogra-
du. [ef kancelarije CISM za Evropu major Anet Ningren iz
U pro{loj godini bolnica je znatno obnovila materijalna [vedske izrekla je brojne pohvale na ra~un na{ih takmi~ara
sredstva i nabavila va`ne aparate i ure|aje, {to je preduslov za i anga`ovawa delegacije Vojske Srbije u radu CISM.
uspe{an rad. Na planu modernizacije nije postignuto onoliko koli- Povodom uspeha u Nojkirhenu, vojnika Mirka Petrovi}a
ko bi medicinski radnici u `eleli, ali, do{lo je do zna~ajnih po- primio je dr`avni sekretar Zoran Jefti}, {ef na{e Delega-
maka. Kupovinom kolonoskopa, gastroskopa i druge savremene opre- cije pri Me|unarodnom savetu za vojne sportove. B. K.
me, stvoreni su uslovi za funkcionalnu gastroenterolo{ku i elek-
trofiziolo{ku dijagnostiku, {to }e prili~no poboq{ati kvalitet
pru`awa usluga pacijentima. Vrednost nove opreme je oko dvadeset
miliona dinara, a vi{e od polovine sredstva obezbedili su pri-
padnici Vojne bolnice iz sopstvenih prihoda.
Funkcionalna
integracija
Vojna bolnica nastavila je sa usavr{avawem svog kadra u
oblasti ispuwavawa standarda Natoa ROL 1 i ROL 2, {to podrazu-
meva nivo pru`awa prve pomo}i i prvog specijalisti~kog nivoa po-
mo}i.
Na{ih desetak pripadnika zavr{ilo je kurseve na ve`bi
MEDCEUR u Splitu i u Nema~koj govori zamenik upravnika Vojne
bolnice pukovnik dr Neboj{a \eni}. Mi smo i baza Medicinskog
fakulteta u Ni{u, po{to studenti izvode ve`be na na{im odeqewi-
ma za hirur{ke i unutra{we bolesti i neurologiji. Vi{e pripadni-
ka u~estvovalo je na me|unarodnim vojnim ve`bama, savetovawima,
kursevima i stru~nim vojnomedicinskim skupovima, {to je doprine-
lo razmeni iskustava, sticawu novih znawa i pru`ilo nam priliku
da medicinske radnike iz drugih zemaqa informi{emo o radu, do-
stignu}ima i mogu}nostima Vojne bolnice.
Broj korisnika zdravstvenih usluga zadr`an je na istom ni-
vou, a mo`e se pove}ati tek po zavr{etku procesa funkcionalne
integracije, odnosno, ukqu~ivawa bolnice u mre`u zdravstvenih
ustanova Srbije. Proces integracije civilnog i vojnog zdravstva
Potvrda dobrih rezultata
je u toku. Vojna bolnica u Ni{u ponudila je da se sa odre|enim de- Skup{tina grada Ni{a dodelila je najvi{e priznawe Grad-
lom kapaciteta ukqu~i u zdravstveno zbriwavawe civilnog sta- skoj organizaciji rezervnih vojnih stare{ina u tom gradu. U obra-
novni{tva. zlo`ewu nagrade navodi se da gradska ORVS u 2009. godini obe-
U stawu smo da 100 posteqa namenimo za te svrhe. Predno- le`ava 90 godina od osnivawa i da su rezervni oficiri i pod-
sti integracije su vi{estruke. Pre svega za celokupnu zdravstvenu oficiri tokom istorije srpskog naroda predstavqali zna~ajan
slu`bu i gra|ane, koji bi imali ve}u mogu}nost izbora, dok bi Vojna vojnostru~ni potencijal.
bolnica dostigla boqu popuwenost kapaciteta i pru`ile bi joj se Tom prilikom, predsednik Gradske organizacije RVS u
{ire mogu}nosti za rad. Ne vidim negativne crte u tom projektu. Re- Ni{u mr Milutin Panteli} rekao je da nagrada predstavqa
alne procene govore da ga mo`emo realizovati, a da se pri tom do- potvrdu dobrih rezultata Gradske organizacije i wenog kadra u
stignuti nivo zdravstvene za{tite vojnih osiguranika ne dovede u dosada{wem radu i podstrek za budu}i nesebi~an dru{tveno-
pitawe ka`e pukovnik ]iri}. koristan rad.
Z. M.
Z. MILADINOVI]

33
 zdravstvo
Me di cin ska za {ti ta od he mij skog oru` ja
Predstavnici Nacionalnog komiteta za zabranu hemijskog oru`ja Kraqe-
vine Katar, tokom vi{ednevne posete Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije,
posetili su i Vojnomedicinsku akademiju i tom prilikom se informisali o or-
ganizaciji, na~inu rada, ukupnoj delatnosti i kapacitetu Centra za kontrolu
trovawa.
U razgovorima je bilo re~i o implementaciji odredaba iz Konvencije o
zabrani hemijskog oru`ja i na~inima za prevazila`ewe organizacionih i
stru~nih problema pri eventualnim teroristi~kim aktivnostima ili hemijskim
akcidentima ve}ih razmera.
Obostrano je istaknuta `eqa za nastavak saradwe, posebno za preno{e-
we iskustava VMA u formirawu, opremawu i planirawu obima rada multi-
funkcionalne hemijsko-toksikolo{ke analiti~ke laboratorije.
Dijagnostika i terapija kalkuloze urotrakta
Prate}i najnovije svetske trendove u dijagnostici i terapiji kalkuloze
urotrakta, zbog sve ve}eg broja pacijenata obolelih od ove bolesti, na VMA
otpo~elo je formirawe Centra za dijagnostiku i le~ewe kalkuloze, jedinstve-
nog na ovim prostorima.
Svrha formirawa Centra ogleda se u kadrovskom i funkcionalnom obje-
diwavawu ove problematike, ~ime bi se pojednostavilo i unapredilo zbriwa-
vawe pacijenata. Tako bi se u jednom centru sprovodile kompletna dijagnosti-
ka, le~ewe i daqa dugogodi{wa kontrola ovakvih pacijenata.
U tom smislu, ESWL odeqewe, koje se i do sada bavilo kompletnom dijagno-
stikom, metaboli~kim ispitivawem kalkuloze i vantelesnim razbijawem kame-
na u bubregu i mokra}nim kanalima, opremqeno je najsavremenijim aparatom
za tu namenu, kakav trenutno ne poseduje nijedna medicinska ustanova na ovim
prostorima.
Nova tehnologija obezbe|uje {irok energetski spektar, mogu}nost primene
ove metode i kod izrazito gojaznih pacijenata, poseduje sofisticirano rend-
gensko i ultrazvu~no navo|ewe, dvostruki fokus jedan za kamen u bubregu a
drugi za kamen u mokra}nim kanalima i brojne druge mogu}nosti.
Do bra sa rad wa VMA sa me di ji ma
U toku 2008. godine o VMA je objavqen ukupno 3.921 prilog u sredstvima
javnog informisawa ili 86 odsto vi{e nego u prethodnoj godini.
U {tampanim medijima objavqeno je 3.132, a u elektronskim 789 priloga.
Broj negativno intoniranih bio je ni`i od dva odsto.
Na veb sajtu VMA, od 18. juna pro{le godine do 18. januara 2009, zabe-
le`eno je 89.379 poseta, ili 412 po danu, iz 116 zemaqa sveta.
Najpose}enije su rubrike vesti, dijagnosti~ko-poliklini~ki centar, grupe
hirur{kih i internih klinika, Klinika za plasti~nu hirurgiju, Klinika za o~ne
bolesti i Klinika za stomatologiju.
34
Do stig nu }a ne fro lo ga
i imu no lo ga
Rezultati nau~noistra-
`iva~kog zadatka na temu
Lokalni i sistemski efekti
standardnih i biokompati-
bilnih rastvora za perito-
neumsku dijalizu na procese
inflamacije, imunskog odgo-
vora, malnutricije i atero-
skleroze kod bolesnika na
hroni~noj peritoneumskoj
dijalizi, pod rukovodstvom
Pukovnik pukovnika prof. dr \oke
dr \oko Maksi} Maksi}a, na~elnika Dijag-
nosti~ko-poliklini~kog Centra VMA i akademika pu-
kovnika prof. dr Miodraga ^oli}a, na~elnika Insti-
tuta za medicinska istra`ivawa VMA, izazvali su ve-
liku pa`wu ameri~ke stru~ne javnosti.
O rezultatima ovog nau~nog projekta dr Maksi}
ima}e izlagawe na presti`nom nau~nom sastanku svet-
skih nefrologa, koji }e se biti odr`an od 8. do 10.
marta u Hjustonu, SAD. Ovo priznawe nefrolozima i
imunolozima VMA plod je novog pristupa nau~noi-
stra`iva~kom radu, u kome klini~ari i profesional-
ni istra`iva~i timskim radom i pristupom najva`ni-
jim problemima u medicini, imaju mogu}nost da napra-
ve zna~ajne pomake u struci i nauci.
Una pre |e we Di jag no sti~ ko
-po li kli ni~ ke slu `be
Najve}u organizacijsku celinu VMA, Dijagnosti~-
ko-poliklini~ki centar, ~ine 51 specijalisti~ki ka-
binet, 11 funkcijskih dijagnostika, Centar za dnevnu
hirurgiju i dispanzeri za bolesti dece i `ena. U wi-
ma je pro{le godine ura|eno 305.135 specijalisti~-
kih i supspecijalisti~kih pregleda, te 145.00 razli-
~itih dijagnosti~kih intervencija, {to je za dva posto
vi{e nego u 2007. godini.
U Centru za dnevnu hirurgiju ura|eno je i 6.629
operacija u lokalnoj i op{toj anesteziji.
Iza ovih rezultata stoji tim od 61 lekara speci-
jalista, od kojih su 13 doktori nauka sa nastavnim ti-
tulama redovnih i vanrednih profesora, odnosno do-
cenata. Uz dobro organizovane timove lekara su i do-
bro obu~eni i iskusni sredwi i vi{i medicinski teh-
ni~ari, te poslu`ioci bolesnika.
Nova oprema za kontrastno snimawe krvnih su-
dova glave i srca, hiperbari~na komora, novi mamo-
graf i oprema za miniinvazivnu hirurgiju, znatno }e
pro{iriti obim i kvalitet usluga koje }e VMA pru`a-
ti pacijentima.
Pripremila E. RISTANOVI]
15. februar 2009.

Olovni vojnici
N
Pi{e ajkra}i mesec donosi nekakvo olak{awe.
Branko KOPUNOVI] Ne{to su du`i dani, tako je stoji u kalenda-
ru, a nama predstoji ~ekawe do pravog pro-
le}nog sunca. Tada }e, svi verujemo, biti mnogo lak-
{e. Zaboravi}emo na probleme sa gasom, te{ke
ra~une za struju, najavu lo{e godine... Nekako s
prole}a, pevao je ~uveni hit popularni Kemal
Monteno, ~ija se lagana pesma i danas rado slu{a.
Zima jo{ skupqa hara~ po na{im du{ama i nov~a-
nicima, ali ne}e dugo...
Kada je hladno, te{ke su i uspomene. Eto, me|u-
narodni dan genocida i holokausta pobudio je mnoga
se}awa, otvorio neka pitawa i stavio (opet) savest
~ove~anstva pod upitnik. Upravo u tom vremenu neki
nesre}ni umovi su nacrtali kukaste krstove preko
plakata na kome de~ak, o~ito Rom, poru~uje kako svi
qudi imaju ista prava. Nekolicina wih, ili samo je-
dan, svejedno, dovoqno je da obrukaju srpsku presto-
nicu. Tu`no je {to se to dogodilo na Zelenom vencu,
nedaleko od mesta gde su pre nekoliko godina skin-
hedsi na smrt pretukli glumca Dragana Maksimovi-
}a zbog istih razloga zbog kojih su iscrtane sramni
simboli preko o~iju de~aka sa slike.
Dragan Jovanovi}, u~iteq u penziji iz okoline
Kragujevca, ka`e da ga je rastu`io taj doga|aj, ba{
kako su ga revoltirali svi incidenti grupica za ko-
je veli oprosti im Bo`e, ne znaju {ta rade. Da su
okusili makar deli} fa{isti~kog terora, sasvim
bi se druga~ije pona{ali. Dragan, odnosno de~ak
koji ga je glumio, jedan je od junaka filma Krvava
bajka, inspirisanog streqawu |aka u [umarica-
ma. Pro{le su decenije od tada, pripadaju ~ak i
pro{lom veku, ali uspomene ne blede. Poput svojih
vr{waka, malih Roma iz prigradskog naseqa, ~i-
stio je cipele na ulicama ne bi li pre`iveo i pre-
hranio dva brata i tri sestre. Roditeqi su im po-
mrli od tuberkuloze koja je tada harala po siroti-
wi i neja~i...
N
adobudni nema~ki vojnici su bili ~este mu-
{terije, ali uo~i masovnog pogubqewa dan-
dva ih nije bilo. Onda su se pojavili sa
blatwavim ~izmama koje bi stropo{tali na sanduke
mali{ana, a ovi se latili prqavog posla. Dragan
je jednog dobro upamtio. Najpre se mu~io da skine
glib sa |onova, onda je dlanovima trqao sare, po-
tom potro{io sav imalin... Uvek je sa sobom nosio
dva mala olovna vojnika koje bi postavqao s leve i
desne strane oslonca za obu}u mu{terije. Nekome
su figurice privla~ile pa`we, mnogi ih nisu ni
primetili. Nemac jeste. Ponudio mu je novac za wih,
ali je de~ak odbio, tra`e}i samo nadoknadu za svoj
rad. Me|utim, esesovac ga je prezrivo pogledao, ne-
{to promrmqao i okrenuo se. Revoltiran {to nije
dobio po{teno zara|eni novac, mali{an je uzeo
svog olovnog vojnika, uperio u Nemca i uzviknuo:
bum! Ovaj je ~uo pucaw, vratio se do kutije ~ista-
SA
galerije
~a i raspalio mu stra{an {amar. Od udarca Dra-
gan je pao nekoliko metara daqe, a wegove amajlije
oko wega. Sre}om, na{ao ih je u travi. Iako nije
zaradio ni{ta, sa nekoliko krompira zadovoqno se
vratio bra}i i sestrama...
^udom je pre`iveo streqawe i rat, uop{te.
Mrzeo je okupatore i smi{qao kako bi pomogao
oslobodila~kom pokretu. Znao je neke momke, ile-
galce i ponudio im pomo}. Oni su ga ispo~etka sum-
wivo gledali, ali kada je u svojoj kutiji sa pribo-
rom za ~i{}ewe obu}e preneo prve letke, poraslo
je poverewe u budu}eg kurira. Pe{a~io je kilome-
trima, od mesta do mesta, sa ~uke, na ~uku. Pored
nema~kih patrola, kontrolnih punktova, zaseda...
Uvek bi dobio malo hrane i to, uz ose}aj da radi
ne{to korisno za svoj narod, bilo mu je dovoqno.
P
osle oslobo|ewa, u domu za decu bez rodi-
teqa zavr{i}e osnovnu i u~iteqsku {kolu.
Dobio je stalni posao. Vreme je prolazilo,
ali Dragan nikada nije zaboravio svoju qubav pre-
ma olovnim vojnicima. Jo{ dok su trajale borbe,
skupqao je zrna, ostatke granata, pravio odlivke i
~uvao ih za boqe dane. Omiqeni u~iteq imao je svoj
hobi. Sam je pravio kalupe, a wegov stroj ratnika
je brzo rastao. Od spartanskih kopqanika, preko
sredwovekovnih vitezova i Napoleonovih kico{a
do na{ih vojnika. One dve figurice nosio je ~ita-
vog rata i sa~uvao ih je do danas. Mogla su wegova
deca i ona iz kom{iluka da se igraju sa svim i sva-
~im osim sa dva olovna vojnika...
Ne ka`e on da je mawi ili ve}i patriota od
drugih. Ponekad poka`e deci Medaqu za hrabrost
ste~enu u vreme rata. Po{tuje sve qude, sva~iju ve-
ru, svaki narod. Tako je vaspitavao generacije |a-
ka i ne razume one koji nisu nau~ili ni{ta iz isto-
rije.
Patriotizam je pojam koji se u posledwih pet-
naestak godine kod nas svakojako tuma~io, pa mu je u
moru definicija pomu}eno zna~ewe. To je ose}aj ko-
ji svako nosi u sebi, kao veru, uostalom. Stvar li~-
nog izbora i mere. Nikom ne treba zavirivati u du-
{u. Braniti ugled svoje zemqe gde god je to mogu}e
zna~i imati ose}aj, veru i meru. Naj~e{}e se pozi-
vamo na sportiste, uglavnom s razlogom. Kroz wi-
hove uspehe sagledava se ime Srbije, ali ne smemo
zaboraviti da to ~ine i na{i vojnici, umetnici, na-
u~nici, mladi talenti... Stvar je dru{tva kako }e
da vrednuje wihove rezultate. ^esto nisu najboqe
nagra|eni za svoj nesumwivi doprinos afirmaciji
dr`ave, ali to je ne{to unutar nas. Slika u svetu je
~esto mnogo lep{a nego {to mislimo. Zato je ne tre-
ba kvariti. Ugled se dugo i mukotrpno sti~e, a olako
gubi. Ho}emo uspehe {irom sveta, ali ne}emo nijed-
nog sledbenika fa{izma me|u nama, nijedan kuka-
sti krst, ni{ta {to nije svojstveno na{em narodu,
veri i tradiciji.
35
dru{tvo O b n o v q i v i i z v o r i

Srbija ima 30 posto

Darovi p
vi{e energetskog
potencijala Sunca
od evropskog proseka.
U vetrogeneratorske
parkove na Vlasini
mogu}e je investirati
oko 500 miliona
evra, a
Elektroprivreda
Srbije nudi
investitorima
dvanaestogodi{wi
ugovor na osnovu
kojeg im garantuje
vi{e otkupne cene
elektri~ne energije.
Samo kro}ewem
vetra srpski
energetski sistem
mogu}e je obogatiti
za 2,3 milijarde
kilovat-sati
elektri~ne struje
godi{we, {to je oko
sedam posto sada{we
proizvodwe te
dragocene energije.
udi su danas sve vi{e svesni dalekose`nih posledica globalne promene klime
Na{i istra`iva~i na na{oj planeti i efekata tzv. staklene ba{te nastale usled enormnog ispu-
sa~inili su dva
va`na nau~na
projekta
o kori{}ewu eolske
i solarne energije,
Q {tawa ugqen-dioksida i ostalih {tetnih gasova u atmosferu. Nau~nici {irom
sveta uporno, iz godine u godine, ukazuju na taj veliki problem savremenog ~ove-
~anstva, dok su ugledni ~lanovi jedne komisije, oformqene na predlog Ujediwe-
nih nacija i Svetske meteorolo{ke organizacije, u svom nedavnom izve{taju nazna-
~ili da je trenutno jedna od najzna~ajnijih mera koju vaqa preduzeti radi usporavawa
klimatskih promena i delimi~nog ubla`avawa sve vidqivije {tete po `ivi svet znat-
no smawewe potro{we klasi~nog goriva (ugqa, gasa i nafte) i sve sna`nije okretawe
koji }e doma}im i obnovqivim izvorima energije, me|u kojima energija vetra (eolska) i energija sunca
inostranim (solarna) zauzimaju zna~ajno mesto.
ulaga~ima omogu}iti Nije, stoga, nimalo slu~ajno {to je potkraj minule godine britanski premijer
Gordon Braun najavio zelenu revoluciju, rekav{i da je wegova vlada sa~inili vrlo
da se uz mawe ambiciozan plan ulagawa 200 milijardi evra tokom narednih 12 godina u pove-
rizikovawa br`e }awe proizvodwe energije iz obnovqivih izvora. Tim planom je, sem ostalog, predvi-
|eno postavqawe 7.000 eolskih turbina (vetrogeneratora), od ~ega 3.000 na moru,
opredele za to {to }e za sobom povu}i i otvarawe vi{e od 160.000 radnih mesta. Premijer Gordon
da li }e, i gde, ujedno tvrdi da }e taj poduhvat svrstati Veliku Britaniju u vrh svetske eolske indu-
ulagati u kori{}ewe strije i da }e, veli, Severno more postati za energiju vetra ono {to je Arapski za-
liv za naftnu industriju.
obnovqivih izvora Sve upornije nastojawe da se maksimalno umawi zavisnost od nafte ogleda
energije. se i u gradwi elektrane na vetar nedaleko od glavnog grada {kotske, Glazgova,

36 15. februar 2009.

e n e r g i j e
rirode
koja }e imati 140 turbina i strujom snabdevati oko 200.000 do-
ma}instava. Bi}e to najve}a elektrana te vrste u Evropi. Oko
16 procenata potreba za elektri~nom energijom [kotska danas
pokriva iz obvnovqivih izvora, a Velika Britanija 4 posto.
[kotska se, dakle, umnogome pribli`ila najnovijem zahtevu
Evropske unije, koja je posebnom odlukom ve} obavezala svoje
~lanice da do 2020. godine petinu potreba za elektri~nom ener-
gijom pokrivaju iz obnovqivih izvora, a podatak prema kome je u
Velikoj Britaniji trenutno u pogonu oko 130 elektrana na vetar
ve}, sam po sebi, dosta govori o vetru kao posebnom daru pri-
rode.
Pre te ~a ve tro ge ne ra to ra
Za snagu vetra ~ovek je znao od davnina. Za razliku od savre-
menih vetrogeneratora, koji su nameweni stvarawu alternativne
energije, prve vetrewa~e koristile su se za mlevewe `ita i, kako
predawa o wima govore, nastale su pre oko 3.000 godina na teri-
toriji dana{weg Avganistana.
Mlinovi koje je pokretao vetar posebno su karakteristi~ni za
sredwi vek, {to se, pored ostalog, mo`e zakqu~iti i po mnogobroj-
nim slikarskim ostvarewima starih majstora na ~ijim je platnima
jedan od neretkih motiva bila vetrewa~a.
Institut za multidisciplinarna istra`ivawa
PRE STI@NA NAU^ NA USTA NO VA
Doma}in nau~no-
stru~nog skupa o ob-
novqivim izvorima
energije, Institut za
multidisciplinarna
istra`ivawa u Beo-
gradu, primewuje vi-
soke standarde u ra-
du, a zahvaquju}i tome
{to u svom okriqu
Dr Miroslav Nik~evi} ima 35 doktora nauka
i vi{e od 70 istra`iva~a spada me|u vrlo uspe{ne nau~ne usta-
nove na{e zemqe. Koreni te institucije su u negda{wem Centru
za multidisciplinarne studije Beogradskog univerziteta, koji je
wegovim osnivawem, pre blizu ~etiri decenije, `eleo da pod-
stakne razvoj istra`ivawa i postdiplomskog {kolovawa nau~-
nog podmlatka u grani~nim, multidisciplinarnim nau~nim pod-
ru~jima. Tim zadacima Institut se i danas bavi. Pre nekoliko
godina, zahvaquju}i profesoru Petru Gbur~iku, ta ustanova je
svoj nau~ni potencijal usmerila ka istra`ivawu obnovqivih
izvora energije, {to se pokazalo veoma korisnim, jer su iz toga
proiza{la dva veoma vredna dokumenta Studija o energiji ve-
tra i sun~evog zra~ewa i, posebno, Atlas o energetskom poten-
cijalu vetra u Srbiji.
Otvaraju}i nau~ni skup, direktor Instituta za multidi-
sciplinarna istra`ivawa dr Miroslav Nik~evi} rekao je da
Srbija ne `eli da zaostaje ni u jednoj nau~noj oblasti, pa ni sa-
da kada se sve vi{e govori o obnovqivim izvorima energije i
sveukupnim naporima ~ove~anstva da u najve}oj mogu}oj meri
ubla`i posledice klimatskih promena na na{oj planeti za koju
se mo`e re}i da joj je `ivot ve} uveliko ugro`en.
Podsetio bih vas kazao je dr Nik~evi} da je potkraj
pro{le godine, na samitu lidera EU u Briselu, usvojen paket
pod radnom oznakom 20/20/20, kojim se odre|uje da do 2020.
godine treba za po 20 procenata smawiti emisiju {tetnih gaso-
va (u odnosu na stawe iz 1990) i potro{wu elektri~ne energije
kroz pove}awe energetske efikasnosti, a za isto toliko pove-
}ati kori{}ewe energije iz obnovqivih izvora. To je od poseb-
nog zna~aja za na{u zemqu u kojoj je, posle prili~no dugog raz-
dobqa stagnacije, zapo~eo novi ciklus investirawa u wenu
energetiku.
Zavirivawe u istoriju gra|ewa vetrewa~a dove{}e nas nemi-
novno i do podatka koji nam otkriva da je Holandija posebno pozna-
ta po wima i da su ih Holan|ani jo{ u 14. veku znatno usavr{ili,
tako da su se projekti mlinova za mlevewe `ita brzo umno`avali po
Evropi i Bliskom istoku. Najvi{e vetrewa~a podignuto je u 18. i 19.
veku, a kod nas je prva vetrewa~a izgra|ena 1794. godine u Elemiru
kod Zrewanina. Zbog nepostojawa brzih reka, vojvo|anska vetrovi-
ta ravnica bila je veoma blagorodna za wihovu gradwu, pa je, bez-
malo vek kasnije (ta~nije 1885. godine), u Banatu i Ba~koj bilo 280
vetrewa~a, a ono malo {to je danas preostalo slu`i samo kao turi-
sti~ka atrakcija.
Eksperti Svetskog energetskog saveta pri Ujediwenim nacijama
predvi|aju da }e se globalna potro{wa elektri~ne energije do
2010. godine uve}ati za oko 40 posto, dok }e industrijski rast i po-
dizawe standarda stanovni{tva na na{oj planeti 2050. godine do-
vesti do gladi za energijom u tolikoj meri da }e potro{wa, u pore-
|ewu sa dana{wom, biti ve}a za 400 procenata.
Zabrinutost za opstanak `ivota na kugli zemaqskoj zbog sve
ve}eg sagorevawa fosilnog goriva takore}i iz dana u dan primora-
va mnoge, posebno razvijenije zemqe, da sa~ine planove o sve ve}em
iskori{}avawu obnovqivih izvora energije koji bi polovinom ovo-
ga veka preuzeli primat nad onim drugim, neobnovqivim, od kojih }e
37
 dru{tvo

neki, kao na primer izvori{ta nafte, sasvim presu{iti znatno

pre, mo`da za dvadesetak ili tridesetak godina.
Sude}i prema strukturi proizvodwe energije u svetu, mo`e
se re}i da proizvodwa ekolo{ki ~istih energenata stalno raste.
Recimo, pre pola veka klasi~ni izvori ugaq, nafta i gas ~inili
su 82 posto celokupne proizvodwe, po~etkom 2000. godine svedeni
su na 75, dok }e, prema procenama svetskih stru~waka za energeti-
ku, 2020. biti jo{ ni`i oko 71 posto. Ugledni planeri Ujediwenih
nacija, istovremeno, predvi|aju da do tada udeo nuklearne energije
ostane isti (6 posto), a da }e hidroenergija, energija vetra i sunca,
ali i ostali energenti dobiveni iz obnovqivih izvora dosti}i ni-
vo od 23 procenta.
Evropska unija nastoji da zadr`i vode}e mesto u svetu u
pogledu kori{}ewa ~iste energije. Stoga je donela propise da
se do kraja naredne godine, u skladu sa protokolom iz Kjota, is-
pu{tawe ugqen-dioksida u atmosferu snizi za oko 8 posto, a da
se udeo obnovqive energije udvostru~i. To je iz kasa poznatih
automobilskih giganata izvuklo dodatna finansijska sredstva
radi ulagawa u ekolo{ki ~istije motore, koji su, uzgred re~eno,
i poskupqivali motorna vozila, pa su wihovi proizvo|a~i ne-
godovali i tek }e negodovati kako se sve vi{e budu suo~avali
sa svetskom finansijskom krizom i opadawem kupovne mo}i sta-
novni{tva.
Strah od za o sta ja wa
Evropa je, sude}i po najnovijim podacima, u pore|ewu sa drugim
delovima sveta, u~inila zna~ajan iskorak, ponajpre u kori{}ewu
eolske energije. Nema~ka, [panija i Danska ve} raspola`u sa 70
posto svetskih vetrogeneratorskih postrojewa. Iz buxeta tih zema- VI[E OD EVROPSKOG PROSEKA
qa uveliko se podr`ava razvoj tehnologije koja doprinosi ekono-
mi~nijem kori{}ewu postrojewa te vrste, jer je cena osnovno meri- Istra`ivawa energet-
lo i polazi{te kad je re~ o gradwi eolskih elektrana. skih resursa vetra i sun~e-
Danska je, imaju}i stalno na umu da }e samo obnovqivi izvori vog zra~ewa, koja su u nas ot-
energije spasiti planetu od nesagledivih posledica globalnog za- po~ela pre {est godina, po-
grevawa, odustala od podizawa nuklearnih elektrana i okrenula kazala su da se u tom pogledu
se vetru. Po toj ravnoj i vetrovitoj zemqi nikle su mnoge planta- mo`emo porediti sa zemqa-
`e vetrogeneratora koje su zamenile stare i dobre vetrewa~e iz ma u kojima je najvi{e ura-
kojih se, na`alost, nije mogla dobijati struja. |eno u vezi sa prakti~nim
I Srbija }e, dakako, ako `eli da uhvati i odr`i pun korak sa iskori{}avawem obnovqi-
Evropom, morati {to pre da po~ne da okupqa stru~ni kadar i stva- vih izvora energije. Anali-
ra materijalnu osnovicu za kori{}ewe obnovqivih izvora elek- ziraju}i rezultate obuhva-
tri~ne energije, jer su neka istra`ivawa pokazala da je potencijal }ene Atlasom energetskog Mr Verica Gbur~ik
na{e zemqe u kori{}ewu minielektrana, biomasa, geotermalnih potencijala vetra u Srbiji,
dva ugledna saradnika Instituta za multidisciplinarna istra-
PRIVATNI INVESTITORI `ivawa, dr Vladimir Srdanovi} i mr Verica Gbur~ik, rekla su,
sem ostalog, da Srbija ima 30 posto vi{e prirodnog energetskog
Prvi stub visine 60 metara s digitalnim mernim instru- potencijala sun~evog zra~ewa od proseka Evropske unije, dok je
mentima koji se napajaju solarnom energijom podignut je pro- potencijal vetra kojim raspola`e na{a zemqa zna~ajan i pogodan
{le godine na granici izme|u vr{a~ke i plandi{tanske op- za proizvodwu elektri~ne energije.
{tine, u blizini mesta Laudonovac, a drugi, iste visine, u Detaqnije re~eno, ukupna raspolo`iva godi{wa koli~ina
selu Vojvodinci, nedaleko od Vr{ca. U tom projektu, osim nad- energije vetra Srbije je oko 2,4 hiqade milijardi (biliona) kilo-
le`nih ministarstava, zajedni~ki rade donatori iz Slova~ke vat-sati. Prose~na, tako|e godi{wa, koli~ina eolske energije po
i vr{a~ka, plandi{tanska i alibunarska samouprava, a no- jedinici povr{ine brisane elisom vetroturbine, na visini od
silac posla je vr{a~ka firma Energovind. Vlasnik tog pred-
uze}a, Branislav Mati}, koji se prili~no dugo bavi poslovi-
ma vezanim za dobijawe tzv. zelene struje, ka`e da su jo{ voda, eolske i solarne energije prili~no zavidan oko 55 posto.
tri takva stuba nedavno podignuta u alibunarskoj op{tini i Proceweno je da se samo iz biomase mo`e dobiti onoliko struje za
da veruje da }e, ako sve bude teklo po planu, ve} u toku idu}e koliko bi, na primer, bilo potrebno sagoreti 2,4 miliona tona
godine pote}i prvi kilovati elektri~ne struje, dodav{i da je nafte, dok je kro}ewem vetra mogu}e, i to samo u toku jedne godi-
na ovom prostoru predvi|ena izgradwa vetroparka sa oko ne, srpski energetski sistem obogatiti sa 2,3 milijarde kilovat-~a-
150 vetrewa~a. sova elektri~ne struje, {to je oko 7 posto sada{we proizvodwe te
dragocene energije.

38 15. februar 2009.


100 m, kre}e se u rasponu od
900 KWh (na jugozapadu i jugu
Srbije) do vi{e od 2.700
KWh po metru kvadratnom
(isto~ni deo zemqe). Najvi{e
energije mogu}e je dobiti u
predelima kojima gospoda-
ri jaka ko{ava i u nekim
planinskim podru~jima, ali
je, tako|e, utvr|eno da se vr-
lo iskoristivi potencijali
nalaze u Pomoravqu i Ti-
Dr Vladimir Srdanovi} mo~koj krajini.
Kada bi Srbija raspolagala tehnologijom i savremenim ve-
trogeneratorima, danas bi u eolskim elektranama mogla da pro-
izvede onoliko elektri~ne energije za ~iju proizvodwu bi tre-
balo utro{iti blizu 400.000 tona nafte.
Saznawa do kojih su do{li na{i istra`iva~i utrli su put
Srbiji ka ukqu~ivawu u okvirni program {est (FP6 SEEWIND)
Evropske unije, u koji su ukqu~ene Austrija, Nema~ka, [vajcar-
ska, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, za {ta je odvojeno 10 mili-
ona evra, od ~ega tri i po samo za podr{ku i uspe{no ostvari-
vawe {estog okvirnog programa.
Bio je to, nema sumwe, samo jedan od razloga da Ministarstvo
za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije sa~ini poseban pro-
gram za podsticawe kori{}ewa obnovqivih izvora struje u okviru
kojeg je Institut za multidisciplinarna istra`ivawa u Beogradu,
po~ev od 2003. do danas, ostvario dva veoma va`na projekta Stu-
diju energetskog potencijala Srbije za kori{}ewe energije vetra i
sun~evog zra~ewa i Atlas energetskog potencijala vetra. Saznawa
FARME VETREWA^A
Stru~waci su izra~unali da bi se energijom Sunca iz
Sahare zadovoqile sve potrebe za elektri~nom energijom u
Evropi, dok bi se kori{}ewem solarne energije na jugu Sr-
bije (Ni{, Kur{umlija i Vrawe) potro{wa struje smawila
za petinu.
Svetski rekorder u kori{}ewu energije vetra za proizvod-
wu struje je Nema~ka, koja zahvaquju}i vetrogeneratorima proiz-
vodi 22.247 megavata struje godi{we, dok su Sjediwene Ameri~-
ke Dr`ave sa godi{wom proizvodwom od 16.818 megavata do-
spele na drugo mesto u svetu. Na tre}em mestu je [panija.
Srbija zasad nema farme vetrewa~a koje bi bile pri-
kqu~ene na elektroenergetski sistem zemqe. Postoji nekoliko
mawih vetrogeneratora, snage do 10 kilovata, u vlasni{tvu
privatnika.
Najboqa mesta za podizawe vetroparkova u Evropi su br-
doviti predeli Irske, Velike Britanije i Gr~ke, delovi ju`ne
Francuske, [panija i Kanarska ostrva, gde su prose~ne brzi-
ne vetra od 8 do 10 metara u sekundi.
do kojih je do{ao poseban ekspertski tim upravo ovih dana iznesena
su ne samo stru~noj, nego i {iroj javnosti, uz osnovnu poruku da i mi
kowa za trku imamo. To }e nam omogu}iti da do kraja 2020. godi-
ne, skladno zahtevu EU, petinu potro{we elektri~ne energije podmi-
rujemo iz obnovqivih izvora, pri ~emu }e nam vetar biti prili~no
jak oslonac. Srbija je, potvrdili su eksperti Instituta za multidi-
sciplinarna istra`ivawa, po snazi vetrova koji duvaju dolinama i
planinskim predelima jednaka Nema~koj koja je predvodnik u pretva-
rawu vazdu{nih strujawa u kilovate. Maksimalne vrednosti energi-
je vetra postoje u regionima poznatim po ko{avi i nekim planin-
skim podru~jima. Ti prirodni resursi najpre se mogu iskoristiti u
sredi{woj Srbiji (Pomoravqe i Timo~ka krajina).
Po se ban pa ket me ra
Izuzetno je va`no i to {to na{a zemqa ima 30 posto
vi{e prirodnog energetskog potencijala Sunca od proseka Evrop-
ske unije i {to je komplementarnost vremenskog re`ima energije
sun~evog zra~ewa i vetra takva da zimi, kada ima najmawe sunca,
vetrovi najja~e duvaju, a leti je najsna`nije sun~evo zra~ewe, ta-
ko da se dva izda{na i obnovqiva energetska izvora stalno do-
puwuju.
Ministarstvo rudarstva i energetike priprema ~itav pa-
ketmera radi podr{ke investitorima koji `ele da ula`u novac u
proizvodwu struje iz obnovqivih izvora energije. Wima }e, sem
ostalog, biti omogu}eno da sa Elektroprivredom Srbije zakqu~e
ugovor na 12 godina, na osnovu kojeg }e im dr`ava garantovati vi{e
otkupne cene elektri~ne energije. Vaqa, kad je re~ o tome, vazda
imati na umu da nekim zemqama sa razvijenom tehnologijom kori-
{}ewa vetrogeneratora vetar donosi ne samo ogromne prihode, ve}
se zapo{qava i veliki broj qudi.
O~ekuje se da kori{}ewe obnovqivih izvora elektri~ne ener-
gije, kao {to se desilo u drugim zemqama, podstakne doma}u proiz-
vodwu opreme za vetrogeneratore. Uzgred re~eno, industrijska po-
strojewa vezana za obnovqive izvore energije u Nema~koj vredela
su, pro{le godine, blizu 25 milijardi evra, a zapo{qavala su oko
250.000 qudi.
Na{i istra`iva~i, govore}i na nedavnom nau~no-stru~nom
skupu, rekli su da su samo u okolini Surdulice mogu}e investicije u
vetrogeneratorske parkove u iznosu od oko 500 miliona evra. Bio
bi to, dakako, jedan od na~ina za povezivawe nauke i privrede i za-
jedni~ki doprinos borbi protiv sve dramati~nijih klimatskih pro-
mena, uz o~uvawe energetske sigurnosti Srbije i mogu}nosti da u do-
gledno vreme na{a elektroprivreda postane i izvoznica elektri~-
ne energije.
Vlada RISTI]
39
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

U Avganistan ide 20.000 marinaca Ma|ari {aqu

Najmawe 20.000 ame-
mirovwake u Gazu
ri~kih marinaca najverova-
tnije }e biti poslato u Av- Ministar inostranih poslova Ma|ar-
ganistan, kao deo planira- ske Kinga Genc izrazila je spremnost zva-
nog poja~awa vojnih snaga u ni~ne Budimpe{te da po{aqe policajce i
borbi protiv rastu}eg nasi- carinike u pojas Gaze, u okviru nove mirovne
qa u zemqi, saop{tio je vi- misije Evropske unije. Ukoliko se postigne
soki zvani~nik vojske SAD. sporazum Izraelaca i Palestinaca o tra-
General Xejms Konvej je do- jnom primirju, Ma|arska bi mogla da odigra
dao da }e svako pove}awe zna~ajnu ulogu u re{avawu dugogodi{weg
broja marinaca u Avgani- konflikta, rekla je ona na konferenciji za
stanu biti propra}eno odgo- novinare.
varaju}im smawewem u Ira- Prema wenim re~ima, na tom podru~ju
ku, kako bi bio ispo{tovan ve} postoji omawa misija EU, u kojoj se na-
sedmomese~ni rok slu`be pripadnika marinskog korpusa.
Ameri~ka vojska namerava da tokom narednih 12 do 18 meseci u Avganistan po{aqe
najmawe 30.000 vojnika, ~iji }e zadatak biti da suzbiju talibanski pokret i onemogu}e
wihove akcije. SAD u Avganistanu trenutno imaju 34.000 vojnika, a me|u wima je i 2.200
marinaca.

Rusija mo`e da pomogne snabdevawe snaga

Alijanse u Avganistanu
Rusija bi mogla da pomogne Natou u snabdevawu we-
govih snaga u Avganistanu ukoliko Alijansa obnovi kon-
takte sa Moskvom, koji su zamrznuti zbog rata u Gruziji,
saop{tio je visoki ruski izaslanik.
Ruski ambasador pri Natou Dmitrij Rogozin prvi put
je uspostavio eksplicitnu vezu izme|u obnavqawa kon-
takata i omogu}avawa Alijansi da koristi tranzitne puteve kroz Rusiju i susedne zemqe za lazi i jedan Ma|ar, ali koja bi trebalo da
svoje po{iqke u Avganistan. Ako na{ posao u Savetu bude i{ao dobro i slo`imo se posle bude znatno poja~ana, kako bio se spre~ilo
tog neformalnog sastanka da obnovimo aktivnosti Saveta, ne iskqu~ujem da }e taj tranzit krijum~arewe oru`ja na podru~je Gaze. Kri-
po~eti da radi punim kapacitetom, rekao je Rogozin. za u Gazi je veoma bolna, s veoma mnogo ci-
Za Nato je veoma va`no da na|e sigurne alternativne puteve snabdevawa, koji bi smaw- vilnih `rtava, a najnovija zbivawa su po-
ili zavisnost od Pakistana, gde talibanski ekstremisti napadaju kamione sa po{iqkama za tvrdila da nema vojnog re{ewa.
zapadne snage u Avganistanu.
Rogozin je rekao da Rusija nema sporazum sa Alijansom da dozvoli slawe vojne opreme
preko wene teritorije, ali da postoji sporazum o po{iqci nevojnih dobara, koji jo{ nije u
potpunosti sproveden.
Finansijska
kriza ugro`ava
bezbednost SAD
^e{ka produ`ila misije vojske u inostranstvu
[ef ameri~kog general{taba Majk
Poslani~ki dom Parlamenta ^e{ke pro- Malen rekao je da globalna finansijska
du`io je boravak ~e{kim vojnicima na zadaci- kriza preti da ugrozi bezbednosne operaci-
ma u svetu, izme|u ostalog i na Kosovu. ^e{ka je SAD u inostranstvu. Mulen je objasnio da
armija }e za inostrane misije ove godine }e ta kriza zahtevati uspostavqawe ose-
staviti na raspolagawe 3.243 vojnika, a tqive ravnote`e izme|u nacionalne bezbe-
polovinu od tog broja predstavqa rezerva. dnosti i smawewa federalnog buxeta.
Uz svaku smenu ~e{ko-slova~kog bata- Pentagon }e uskoro poslati Kongresu
qona Kfora, u ^e{koj je spremna i rezervna zahtev za novi buxet, a najvi{i zvani~nici su
jedinica od oko 100 vojnika kao poja~awe za nagovestili da bi on mogao da bude znatno
vanredne situacije. Ta jedinica je u stawu da mawi zbog trenutno slabe ekonomije. To bux-
se u roku od pet dana razmesti na terenu. Do kraja ove godine na Kosovu }e mo}i, prema tom etsko smawewe je, kako je Malen naveo,
kompromisu, da ostane do 430 ~e{kih vojnika Kfora, u Avganistanu 480 u okviru misije do{lo zbog pozama{nih politi~kih promena
Isaf i 100 specijalaca za borbu protiv terorista pod ameri~kom komandom. u Iraku i Pakistanu.
Zbog doma}eg spora oko avganistanske misije, ^e{koj je pretila opasnost da, kao Dodao je da je stabilizacija te dve
predsedavaju}a EU koja je kao prioritet proglasila Balkan, mora da napre~ac povu~e vo- zemqe kqu~na za ameri~ku borbu protiv
jnike sa Kosova. terorizma.

40 15. februar 2009.


Cena nafte i
reforma ruske vojske
Pi{e lobalna ekonomija se ponekad pona{a kao
Aleksandar RADI]
G meteorolo{ki fenomen, a ne delo qudskih
ruku. Pad cena nafte ne}e promeniti glavne
tokove borbe za kontrolu nad resursima, ali do-
nekle }e se odraziti na planove razvoja posed-
nika rezervi nafte. Ruski lideri su u proteklih
desetak godina u~vr{}ivawe dr`avnog autorio-
teta i ekonomski napredak uveliko finansirali
fosilnim gorivima. Rusko dru{tvo se veoma oko-
ristilo od visokih cena nafte, i to ne samo vr-
hu{ka bogatih vlasnika nafta{kih firmi, ve}
posredno i sredwa klasa. Ruski turisti su po-
stali novi masovni fenomen i razmileli se {i-
rom planete. Hedonisti su se pokazali kao pret-
hodnica nove Rusije sna`ne i samouverene, od-
lu~ne da se nametne kao jedna od relevantnih
Teorije zavere
tuma~e pad cene
globalnih sila.
Naredni korak pripremane jesu velike re-
forme i modernizacija oru`anih snaga. Da bi
se u{lo u duboke reforme ~ekalo se godinama da
nafte kao veliku za to sazre pravi trenutak. I to se desilo posle
igru koja treba da rata na Kavkazu. Generali su ostvarili zadatke,
dovede do prekida ali pokazalo se da je vojska troma i zanemarena
institucija ruskog dru{tva. Reforme se obi~no
brzog rasta mo}i preduzimaju tek posle poraza, ali u Moskvi su
Ruske Federacije. procenili da se ne sme dozvoliti katastrofa i
U najmawu ruku tek onda delovati. Zato su na svetlost dana iz-
ruski buxet neseni ve} pripremqeni planovi dubokog reza,
pre svega na ta~kama visoke osetqivosti ruskog
trebalo bi da generaliteta, kao {to su brojno stawe i predi-
ostane tanak menzionirana komandna struktura.
u domenu odbrane, Iako su dobili rat protiv Gruzina, ruski ge-
ka`u oni koji nerali nisu dobili prolaznu ocenu kod politi~a-
ra za efikasnost. Pokazalo se da mnoge re~i o
smatraju da je svet tome kako se ruska vojska prilagodila novim vre-
visokokontrolisani menima nisu ba{ istinite i da je to jo{ uvek sila
mehanizam koja se najboqe snalazi na manevrima na teme iz
{vajcarskog vremena hladnog rata. Pravi rat, i to niskog in-
tenziteta, ne predstavqa oblast u kojoj su ruski
~asovnika. generali dominantni. Zato }e morati da se pro-
Osim tima mene ili da odu, a novac od nafte dobi}e samo
MedvedevPutin, vojska koja }e mo}i u potpunosti mo}i da podmiri
od pada cena politi~ke ambicije putinovi{tine.
rostora za u{tede u reformi nema, jer }e
gubitke ima
i ^avez. Pride,
ni`e cene nafte
P se umesto masovne sile pla}ati profesio-
nalci naoru`ani modernim sredstvima rat-
ne tehnike. Zacrtane su liste prioriteta, plano-
treba da poka`u vi proizvodwe i nabavki, dinamika reformi, i
sada se zbog pada cene nafte sve to dovodi u pi-
da prisustvo tawe, jer }e Moskva morati da bira izme|u fi-
ameri~ke oru`ane nansirawa glavnog toka promena u dru{tvu i od-
sile u Iraku brambenih potreba. Sada konkretnim potezima
ne predstavqa mora da se podr`i o{tra politika prema SAD
kada je re~ o negativnom stavu Rusije prema anti-
uslov svih uslova raketnom {titu i prijemu novih ~lanica Natoa sa
za `ivot Amerike. prostora biv{eg SSSR-a.
P A R A L E L E
Rusi su kao protivmere obe}ali razvoj i
modifikacije na raketnim sistemima, preme{ta-
we raketnih jedinica prema granicama Natoa, i
sli~no, ali sve to ko{ta. Zato du`i period ni-
skih cena nafte mo`e presudno na uti~e na sud-
binu ruskih odbrambenih reformi, posebno u
kontekstu namere da se odbrambeni sistem kori-
sti kao politi~ko sredstvo u borbi za resurse
sa SAD. @eqa Rusije da odr`i i formira nove
baze u centralnoj Aziji podrazumeva potro{wu
novca koji jedino mo`e da se izuzme iz ekonomi-
je. U Kremqu }e morati dobro da procene kako
ostvariti balans izme|u namere da dr`ava po-
stane politi~ki va`na sila i da se to ne u~ini
kao u pro{losti na teret dru{tva.
edostatak balansa u usmeravawu potro-
N {we sada se sa solidne vremenske distan-
ce smatra jednim od glavnih uzro~nika pro-
pasti isto~nog bloka. Kada su sedamdesetih i
osamdesetih godina pro{log veka serijski ra|e-
ne velike nuklearne podmornice od titana, sta-
novnici SSSR-a u `ivotnom standardu su dra-
sti~no zaostali za protivni~kim blokom. Sada
takav scenario ne mo`e da bude ostvariv, jer
rusko dru{tvo ima sna`ne korektivne faktore
koji tra`e profit. Ali takav pogled u svojoj dru-
goj krajnosti ne ostavqa prostora za finansi-
rawe odbrane.
Rusija }e vrlo verovatno pre`iveti aktuel-
nu krizu po cenu gubitka na dinamici globalne
projekcije mo}i. Kada je re~ o gubicima, mo`da
}e cene nafte dovesti u pitawe opstanak na vla-
sti nekih od ruskih saveznika, pre svega ^aveza.
On se u odr`avawu na vlasti potpuno oslonio
na visoku cenu nafte. Zahvaquju}i energetskim
dotacijama ^avez se nametnuo kao neformalni
lider latinoameri~ke levice ili barem antia-
merikanizma. Rusi su ^aveza podr`ali re~ima,
a on je zahvalio naruxbinama ruskog naoru`a-
wa. Sada kada su redukovani izvori finansira-
wa, name}e se pitawe kako }e se Rusi postaviti
prema svom latinoameri~kog savezniku, ako se
obustave nabavke sredstava ratne tehnike i ako
nedostatak novca podstakne tenzije unutar Vene-
cuele.
^avezov re`im nema podr{ku kakvu su u`i-
vali drugi levi~arski re`imi ili beskrupulo-
znu silu desni~arskih re`ima. Posledice pada
cene nafte oseti}e i Rusija i Venecuela, sa tom
razlikom {to }e velika dr`ava prona}i na~ine
kako da amortizuje udarac krize, a mala dr`ava
ili barem wen aktuelni re`im mo`da }e poklek-
nuti pred izazovom. Za Rusiju i Venecuelu sada
se postavqa pitawe koliko dugo treba izdr-
`ati.
41
feqton
Terorizam i obave{tajne slu`be
Pi{e
Nenad NE[OVI]
Pored sli~nosti u oblicima
i principima rada, velika
je sli~nost i u strukturi.
Obe organizacije,
i teroristi~ka
i obave{tajna, imaju
logistiku, finansirawe,
kadrove, politi~ka i vojna
krila, i sli~no, {to
samo po sebi ukazuje da je
takav model organizacije
uspe{an, ali i da su
teroristi~ke organizacije,
ili prepisane, ili su
sestrinske firme neke
obave{tajne organizacije,
ali u svakom slu~aju
predstavqaju veoma uspe{nu
dobitnu kombinaciju. menom brutalnog fizi~kog nasiqa, preovla|uju}e nad civilima, u funkcionisawu
42
Nevidqiva
granica
ako terorizam, kao slo`en oblik nasiqa i globalna pretwa ~ove~anstvu, sve
vi{e pobu|uje veliko zanimawe {ire javnosti i stru~nih radnika iz razli~i-
I tih oblasti nauke, ne postoje jedinstveni stavovi kada je re~ o definisawu sa-
mog pojma. Razloga za to je vi{e, ali je, mo`da najzna~ajnije to {to za nekoga
terorizam predstavqa oblik ugro`avawa bezbednosti, dok je za drugog on tek
jedan od metoda borbe za slobodu. Odnos obave{tajne slu`be, doma}e ili
inostrane, prema terorizmu jedan je od bitnih ~inilaca wegovog odre|ewa, prema
kome ga mo`emo i razlikovati. Ukoliko obave{tajna slu`ba stoji iza terorizma, kao
wegov pokreta~ i izvr{ilac, re~ je o prividnom terorizmu, odnosno terorizmu kao
metodu delovawa obave{tajne slu`be, dok, u drugom slu~aju, nepostojawe veze sa
obave{tajnom slu`bom ukazuje na terorizam u pravom, izvornom smislu te re~i.
Mo`e se re}i da svako definisawe terorizma u obzir uzima nekoliko osnov-
nih elemenata, od kojih su najva`niji upotreba fizi~kog nasiqa (ili pretwa nasi-
qem), politi~ko svojstvo aktivnosti, izazivawe straha (intimidacija) i drugih psi-
hi~kih reakcija, o~ekivani efekti reakcije (efekat rezonance) i planirano, orga-
nizovano i ciqno delovawe. Pored toga, kad je re~ o terorizmu, nezaobilazni ~i-
nioci jesu izbor `rtve (primarne i sekundarne mete), nepredvidqivost i spektaku-
larnost, odnosno sistematski i zlo~ina~ki karakter delovawa.
Ciqevi i metode
Mada se terorizmom mogu postizati razli~iti ciqevi, u osnovi oni su vezani
za osvajawe (ili o~uvawe) vlasti, promenu sistema, odnosno unutra{we ili spoqne
politike i promenu teritorije. Imaju}i u vidu da je terorizam, u stvari, poku{aj
ostvarivawa vlastitih ekstremisti~kih, politi~kih, verskih i etni~kih stavova pri-
15. februar 2009.
teroristi~ke poluge najzna~ajniji
subjekti su teroristi, `rtve i po-
smatra~i. Kada politi~ko nasiqe
pro|e fazu od po~etnog ekstremizma
i politi~kih frustracija, zbog kojih
se ne mogu posti}i, pre svega, poli-
ti~ki ciqevi, jedan deo kolektivite-
ta se odlu~uje da nastavi putem te-
rorizma, odnosno stavqawa qudi u
stawe straha od smrti. S tim ciqem
realizuju se pripreme za terori-
sti~ka dejstva, koje podrazumevaju
organizaciono povezivawe for-
mirawe teroristi~ke organizacije,
izgradwu obave{tajno-izvi|a~ke
mre`e i prikupqawe podataka, nao-
ru`avawe, prikupqawe finansij-
skih sredstava i druge materijalne
pripreme, stru~nu i ideolo{ku pri-
premu i obuku, planirawe aktivno-
sti, infiltraciju, stvarawe upori-
{ta na teritoriji kroz sredstva ma-
sovnih medija, dr`avne institucije,
prosvetne, kulturne, vojne i policij-
ske institucije.
Posle te, prve faze, prelazi
se na slede}u, odnosno na terori-
sti~ke aktivnosti. One obuhvataju
najpre neoru`ana dejstva, poput
psiholo{ko-propagandnih (parole,
leci, {irewe glasina, ~lanci u no-
vinama i emisije na radiju i TV),
pretwe, ucene, fizi~ko nasiqe (bez
primene oru`ja), egzekucije i saka-
}ewe, sabota`e, {trajkove, javne
proteste (gra|anska neposlu{nost),
demonstracije (mirne ili sa mawe
nasiqa), organizovawe bojkota, i
sli~no. Zatim su tu i oru`ana dej-
stva, odnosno atentati, otmice, za-
dr`avawe talaca, oru`ana razboj-
ni{tva i pqa~ke, oru`ani napadi
na policiju, vojsku i ostale dr`av-
ne organe, diverzije na zna~ajnim
objektima infrastrukture, podme-
tawe eksplozija na mestima masov-
nog okupqawa qudi i u sredstvima
prevoza...
Nosilac teroristi~kih aktiv-
nosti je uvek organizovani nedr`av-
ni ili dr`avni subjekt. I jedan i
drugi, u svojoj organizaciji, na zna-
~ajno mesto postavqaju obave{tajnu
slu`bu, bilo kao celinu namewenu
za{titi teroristi~kog subjekta, ili
kao nosioca terorizma. U savreme-
nim uslovima obave{tajnu slu`bu
odlikuju sveobuhvatnost delatnosti,
masovnost snaga i sredstava, obje-
diwenost obave{tajnog rada i cen-
tralizovawe ukupne obave{tajne
aktivnosti. Drugim re~ima, obave-
{tajne slu`be se u svom radu slu`e
brojnim principima kao {to su sve-
obuhvatnost, neprekidnost, visoki intenzitet delovawa, Makijave- preduzimaju. Nasuprot tome, i (kontra)obave{tajne slu`be deluju is-
lijeva maksima, po kojoj ciq opravdava sredstvo, infiltracija i tim pravcem, samo sa drugim ciqem. Konkretne protivteroristi~ke
agresivnost u izvr{avawu zadataka, objektivnost, verodostojnost i akcije zavr{avaju se u veoma kratkom vremenskom roku, kao u ostalom
provera, pravovremenost, originalnost u postupcima, tajnost, pla- i same teroristi~ke akcije.
nirawe zadataka, centralizacija
rada i rukovo|ewa, relativna sa-
mostalnost u delovawu, timski rad.
Zanimqivo je da se ve}ine tih prin-
cipa pridr`avaju i teroristi u svo-
jim ubila~kim akcijama.
U svim ure|enim zemqama oba-
ve{tajna i teroristi~ka aktivnost su
zakonom odre|ene kao krivi~na de-
la, odnosno zabrawene aktivnosti.
Me|utim, svedoci smo da se i jedna i
druga aktivnost i te kako masovno ko-
riste. Tako|e, kao zajedni~ka odred-
nica teroristi~kih i obave{tajnih
delatnosti, mogu se uzeti i tajnost,
kolektivnost, nepredvidqivost, ori-
ginalanost u postupcima, postojawe
centralizacije i podele rada.
Sli~nosti
Osama Pored sli~nosti u oblicima i
bin Laden
principima rada, velika je sli~-
nost i u strukturi. Obe organizaci-
SPECIJALCI TERORISTI je imaju logistiku, finansirawe, ka-
drove, politi~ka i vojna krila i
Teroristi~ki napad na avion Panama 1985. godine, sli~no, {to samo po sebi ukazuje da je
koji se sru{io iznad engleskog grada Lokerbija i u kojem je takav model organizacije uspe{an,
bilo oko 200 putnika, me|u wima najvi{e pripadnika armi- ali i da su teroristi~ke organiza-
je SAD, izvr{ila su dva pripadnika tajne slu`be Libijske cije ili prepisane ili su sestrin-
Xamahirije. Nakon skoro 15 godina libijska vlada je pri- ske firme neke obave{taje organi-
znala wihovo u~e{}e, odbacuju}i, naravno, svoju ume{anost, zacije, te u svakom slu~aju predsta-
ali je istovremeno prihvatila da porodicama nastradalih vqaju veoma uspe{nu dobitnu kom-
isplati od{tetu u iznosu od dve milijardi dolara. binaciju.
Navedeni primer jedan je od retkih uspe{no razot- Veliki broj do sada otkrivenih
krivenih teroristi~kih napada obave{tajnih slu`bi, koji vode}ih terorista u jednom periodu
ima i svoj sudski epilog. bio je u kontaktu sa obave{tajnom
slu`bom. Tako je bilo i sa najtra`e-
nijim teroristom na planeti Osa-
mom bin Ladenom, koji je pre otkazi-
vawa poslu{nosti sprovodio ak-
cije i operacije po nalogu poznate
obave{tajne slu`be. Tako|e, veliki
broj lica koja se bave teroristi~kim
delatnostima, pre svog preobra`a-
ja u teroriste, bili su pripadnici
obave{tajno-bezbednosnih sistema
neke zemqe, a nije redak slu~aj i da
se teroristi obu~avaju uz znawe
obave{tajne slu`be doma}ina. Kao
primer mo`emo navesti dugogodi-
{wu obuku pripadnika teroristi~ke
OVK u kampovima u pojedinim stran-
im zemqama.
Pored toga mo`emo re}i da
pripadnici teroristi~kih i obave-
{tajnih organizacija skoro 99 pro-
cenata vremena izvode i (kontra)oba-
ve{tajne delatnosti. Naravno, nisu
sve usmerene na prikupqawe podata-
ka o konkretnom ciqu teroristi~ke
akcije, ve} se podrazumevaju kao deo
finansijskih, medijskih, politi~kih i
ostalih logisti~kih delatnosti koje
43
 feqton
SARAMATI RU@DI U svakom slu~aju, kada se oba-
ve{tajna slu`ba bavi terorizmom
Na podru~ju Opoqa, Saramati Ru`di, pripadnik in- kao metodom delovawa, on je uvek
ostrane obave{tajne slu`be, formirao je vi{e terori- pra}en sinhronizovanom akcijom
Uzajamne odnose terorizma i sti~kih grupa, koje deluju direktno pod wegovom koman- drugih dr`avnih institucija, koje se
obave{tajnih slu`bi mo`emo dom, a prvenstveni zadatak im je pqa~ka i fizi~ko mal- bave politikom, ekonomijom, kultu-
uslovno podeliti na protivni~ke, tretirawe, te likvidacija nealbanskog stanovni{tva na rom, sportom, i sli~no. Uspe{an
kada se obave{tajna slu`ba suko- tom pod ru~ ju Ko so va i Me to hi je. Uz odo bre we Ha {i ma model vo|ewa rata bez velikih
bqava s terorizmom, i savezni~ke, Ta~ija, kontroli{e deo granice prema Albaniji radi ne- formacija, bez velikih materijal-
kada je obave{tajna slu`ba nosi- sme ta nog uno {e wa oru` ja i dru ge vojne opre me, ko ja se, nih tro{kova, a sa izuzetnim efek-
lac teroristi~kih aktivnosti. U pr- potom, prenosi na podru~je Drenice, a odatle u Makedo- tima, svakako je propra}en psiho-
vom slu~aju obave{tajna slu`ba niju i na jug Srbije. Pored toga, anga`ovan je i na mobi- lo{ko-propagandnim, diplomatsko-
predstavqa jednu od kqu~nih insti- lizaciji biv{ih pripadnika OVK, za prikqu~ivawe jedi- politi~kim i ekonomsko-kulturnim
tucija koje se brinu o bezbednosti nica ma ONA u Ma ke do ni ji. pritiscima ne bi li se u jednoj ze-
dr`ave. U tom smislu woj se sa sva- Krajem 2001. godine, zbog maltretirawa Albanaca mqi izvr{ila promena dru{tveno-
kim danom daju sve ve}a ovla{}ewa u Prizrenu, pripadnici Kfora su ga uhapsili, ali je ubr- ekonomskog sistema ili politi~kog
u borbi protiv terorizma. Neretko zo pu{ten na slobodu, zbog nedostatka dokaza. Nakon rukovodstva. Ve} iz toga o~igledna
se odstupa od na~ela nepovredivo- nekoliko dana ponovo je uhap{en i, po~etkom 2002. godi- je sli~nost sa proklamovanim ci-
sti privatnosti, qudskih prava i ne, osu|en na pet godina zatvora u bazi Bondstil. U ne- qevima ve}ine teroristi~kih orga-
sloboda, nadziru se komunikacije i ko li ko na vra ta u za tvo ru su ga po se ti li Be snik Cen gu, ni zacija!
finansijski tokovi, usvajaju poseb- na~elnik Okruga Kuksa (Albanija) i Spiro Butka, oficir Kao o~igledan pokazateq delo-
ni zakoni za borbu protiv terori- al ban ske ar mi je, pri pad nik ANA, sa da na sta wen u Uro - va wa obave{tajne slu`be neke
zma. Istovremeno, dok se razli~ite {evcu. dr`ave mo`emo navesti primer Sa-
obave{tajno-bezbednosne struktu- ramatija Ru`dija iz Prizrena, osu-
re jedne zemqe objediwuju, integri- |enog 1980. godine zbog delovawa u
{u i prilago|avaju za uspe{no su- okviru ilegalne organizacije NPRK,
protstavqawe teroristi~kim pret- na sedam godina zatvora. Posle iz-
wama, i obave{tajno-bezbednosni laska s robije, nastavio je sa tero-
sistemi dr`ava i saveza zakopavaju ri sti~kim aktivnostima i 1992. go-
dine u Prizrenu, iz vatrenog oru`-
ratne sekire, udru`uju vlastite
ja, ranio pripadnika MUP-a Srbi-
snage i razmewuju informacije ra-
je, nakon ~ega je pobegao u Albaniju.
di za{tite sopstvene bezbednosti
Prema nekim podacima, postao
od terorizma.
je jedan od organizatora i instruk-
Terorizam tora obuke pripadnika OVK na te-
obave{tajaca ritoriji Albanije, zajedno sa ofi-
cirima tamo{we armije, a anga`o-
Obave{tajnim slu`bama dat je vao se i na ilegalnom ubacivawu
veliki teret stalnog pra}ewa i pro- oru`ja i vojne opreme za potrebe
cewivawa bezbednosne situacije, identifikacije pripadnika pozna- OVK iz Albanije na teritoriju Kosova i Metohije. Nakon povla~e-
tih teroristi~kih organizacija, ali i mogu}ih novoformiranih, raz- wa pripadnika MUP-a Srbije i Vojske SCG, vratio se u Prizren,
otkrivawa wihove strukture i delovawa. gde je organizovao proterivawe Srba i drugog nealbanskog stanov-
Prioritetni ciq jeste spre~avawe terorista u izvr{ewu wi- ni{tva, uz istovremeno uni{tavawe i pqa~kawe wihove imovine, u
hovih namera, ali i prikupqawe neophodnih podataka, za vreme i ~emu su, pored wega, u~estvovali i Ismet Baladalaj, Bakija Elezkur-
nakon izvr{ewa napada, te gowewe eventualnih po~inilaca. Stepen taj i Hismen Kurtaj. Ru`di je, tako|e, formirao trojke koje su izvr-
uspeha u ostvarivawu proklamovanih ciqeva zavisi od mno{tva ~i- {ile vi{e ubistava.
nilaca, po~ev{i od kadrovske osposobqenosti i tehni~ko-tehnolo-
{ke opremqenosti, do uspe{nog kori{}ewa svih institucionalnih Podr{ka dr`avne
mehanizama dr`ave, donetih sa tim ciqem. administracije
Iako nema sumwe da gotovo svaka obave{tajna slu`ba, u svom Kao primer obave{tajne aktivnosti u funkciji terorizma
programskom opredeqewu i delokrugu rada, znatan deo posve}uje i mo`emo navesti i priznawe [amsedina Xezairija. Da bi ~lan-
borbi protiv terorizma, nije retkost ni obrnut primer da je oba- stvo u relevantnim organizacijama bilo potpuno, bio je i ~lan
ve{tajna slu`ba nosilac terorizma. Tada je re~ o prividnom te- Saveza veterana biv{ih pripadnika tzv. OVK, gde je poznat pod na-
rorizmu, {to mo`emo pojasniti navo|ewem nekoliko relacija, a dimkom komandant Hoxa.
jedna od prvih jeste izjedna~avawe terorizma u miru i diverzant- Teroristi~ki zlo~in u {koli u gradu Beslanu, u Severnoj Ose-
skih dejstava u ratu. Terorizam u funkciji obave{tajne slu`be mogu- tiji, na Zapadu je iskori{}en za jaku medijsku i politi~ku kampawu
}e je koristiti u svim oblicima, u bilo koje vreme i na bilo kom me- protiv Rusije i tada{weg ruskog predsednika Vladimira Putina, {to
stu; znatno je jeftiniji od klasi~nog (konvencionalnog) rata i lo-
budi sumwe da je Zapad upleten u separatisti~ku pobunu ^e~ena. Ia-
gisti~ka podr{ka mo`e se pru`ati, a da to niko ne zna, zbog ~ega je,
ko je Bela ku}a zvani~no o{tro osudila masakr u Beslanu, ~e~enski
izme|u ostalog, i te{ko u}i u trag teroristima. Mnogobrojni su pri-
teroristi i separatisti, ipak, u`ivaju veliku podr{ku dela admini-
meri teroristi~kog delovawa obave{tajnih slu`bi, u ~emu svakako
stracije. U Britaniji su azil na{li Ahmed Zakajev, jedan od politi~-
predwa~e one najve}e.
kih lidera ~e~enskih terorista, i odbegli milijarder Boris Bere-
Za wihove tajne operacije naj~e{}e se sazna tek nakon ofan-
zovski, koji se ~esto optu`uje da finansira ~e~enske teroriste. U
zivnih prodora drugih obave{tajnih slu`bi, ili otvarawem arhiva
SAD politi~ki azil dobio je Ilijas Ahmadov, optu`en za terori-
posle isteka istorijske distance, kada vi{e nema `ivih svedoka i
zam u Rusiji.
kada takve informacije vi{e i nemaju nikakvu upotrebnu vrednost,
osim istorijske. Naravno, nije retkost da zauvek ostanu obavijene
velom tajne. (Nastavak u slede}em broju)

44 15. februar 2009.

 VOJ NO ME DI CIN SKA
AKA DE MI JA
Raspisuje
KONKURS
Za izbor i reizbor lica
u nastavni~ka zvawa
Vojnomedicinske akademije
u Beogradu
a) I z b o r na formaciji VMA
1. Jednog nastavnika za predmet IN-
TERNA MEDICINA u zvawe redovnog pro-
fesora
2. Jednog nastavnika za predmet PNE-
UMOFTIZIOLOGIJA u zvawe redovnog
profesora
3. Jednog nastavnika za predmet KLI-
NI^KA TOKSIKOLOGIJA u zvawe vanred-
nog profesora
4. Jednog nastavnika za predmet IN-
TERNA MEDICINA u zvawe vanrednog pro-
fesora
5. Jednog nastavnika za predmet URO-
LOGIJA u zvawe vanrednog profesora
6. Jednog nastavnika za predmet
ORALNA MEDICINA u zvawe docenta
b) Reizbor na formaciji VMA
7. Jednog nastavnika za predmet PNE-
UMOFTIZIOLOGIJA u zvawe redovnog
profesora
8. Jednog nastavnika za predmet ME-
DICINA RADA u zvawe docenta
9. Jednog nastavnika za predmet IN-
TERNA MEDICINA u zvawe docenta
USLOVI KONKURSA
Na konkurs se mogu javiti profesio-
nalna vojna lica na slu`bi u Vojnomedicin-
skoj akademiji koja ispuwavaju ove uslove:
Op{ti uslovi
da su zavr{ili medicinski ili sto-
matolo{ki fakultet i da ispuwavaju uslove
propisane Zakonom o vojnim {kolama i voj-
nim nau~noistra`iva~kim ustanovama Voj-
ske Srbije za izbor i reizbor u odgovara-
ju}e nastavno zvawe;
da su u posledwa dva perioda oce-
wivawa dobili slu`benu ocenu najmawe
vrlo dobar;
da se protiv wih ne vodi krivi~ni
postupak ili postupak zbog krivi~nog dela
za koje se goni po slu`benoj du`nosti odno-
sno koji nisu osu|ivani za takva dela ka-
znom zatvora du`e od {est meseci;
Posebni uslovi
Za nastavna zvawa pod rednim bro-
jem 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 mogu konkurisati
lica koja imaju diplomu o specijalizaciji za
predmet koji konkuri{u i nau~ni stepen dok-
tora nauka iz oblasti za koju se biraju.
Prednost pri izboru imaju kandidati
koji:
imaju vi{e objavqenih nau~nih i
stru~nih radova iz predmeta odnosno nau~-
no-nastavne oblasti za koju konkuri{u;
NA^IN KONKURISAWA
Molbe se podnose Vojnomedicinskoj
akademiji Beograd, Crnotravska broj 17.
Uz molbu se prila`e:
overena fotokopija diplome o zavr-
{enom fakultetu;
overena fotokopija diplome o ste-
~enom nazivu specijaliste za predmet za ko-
ji se bira
overena fotokopija diplome magi-
stra i/ili doktora nauka;
spisak objavqenih stru~nih i nau~nih
radova sa radovima u prilogu;
popuwen obrazac o ispuwenosti
uslova
biografiju sa opisom kretawa u slu-
`bi, a posebno bavqewe nastavni~kim du-
`nostima i bavqewe nau~noistra`iva~kim
radom.
Fotokopije dokumenata se overavaju
kod personalnog organa jedinice ustano-
ve u kojoj je kandidat na slu`bi.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana
objavqivawa u magazinu Odbrana.
Sve informacije mogu se dobiti u Se-
kretarijatu Nastavno-nau~nog ve}a VMA na
telefon 2661-122, lokal 26-384.
 duhovnost

V E RSK I P RAZ N I C I S V E T OS A V S K A B E S E D A

Istina i put
15-28. februar
Pravoslavni
16. februar Sveti Simeon i Ana; Sveti Jakov,
Arhiepiskop srpski
21. februar Sveti Sava Drugi, arhiepiskop
srpski Zadu{nice
23. februar Sveti sve{tenomu~enik Haralampije
24. februar Sveti velikomu~enik \or|e Kratovac
26. februar Prepodobni Simeon Miroto~ivi
27. februar Sveti Kirilo Slovenski

SVETI SVE[TENOMU^ENIK
HARALAMPIJE
Ovaj veliki svetiteq
bio je episkop u Magne-
ziji a u vreme svog stra-
dawa za veru imao je 113
godina. Tokom vladavine
cara Septimija Severa
po~eo je stra{an progon
hri{}ana. Mudri i hra-
bri starac, sve{tenik
Haralampije nije se krio
od progoniteqa nego je
slobodno i javno propo-
vedao veru Hristovu.
Mnoge nevernike je pre-
obratio i priveo hri-
{}anstvu. ^ak i carevu
}erku Galinu.
Kada su ga zarobili, dostojanstveno je podnosio sve muke
na koje su ga stavili. ^ak su mu i `ivom ko`u odrali. Tek tada

se obratio carskim vojnicima: Hvala vam bra}o zato {to
ostrugav{i moje staro telo, vi obnoviste duh moj za novi ve~ni
`ivot. Malo potom su ga izveli na gubili{te. Starac se i ta-
mo Bogu molio za sve qude, wihovo zdravqe, blagostawe i spa-
sewe. I dok je pored wega stajao xelat govorio je: Gospode, ti
zna{ da su qudi meso i krv; oprosti im grehe i izlij blagodet
Tvoju na sve!
Posle molitve ispustio je du{u pre nego {to se xelatov
ma~ spustio na wegov vrat. To se dogodilo 202. godine, a carska
k}i Galina uzela je wegovo telo i ~asno ga sahranila.
N
ekada davno do|e na vetrometne prostore balkanske
narod koji je nosio sa sobom frulu i medovinu, u se-
bi dobrotu i pesmu, snagu i razboritost. Naseli se na
plodnu i `ivopisnu zemqu, naseli se i ispuni je. Ali ce-
line ne be{e, ne be{e jedinstva, jer du{a narodna nema-
{e potkrepu, nema{e kamena temeqca, ne be{e izvori{ta
i ishodi{ta neprolaznog. I Gospod dade, kao u narodu
izraiqskom Avrama, i Jakova, i Isaka, tako i me| Sr-
bqanima da se rodi zvezda vodiqa celome narodu, sveti-
onik i putokaz na raskrsnici balkanskoj, geografskoj i du-

ZADU[NICE
Na Zadu{nice se obele`ava dan odvajawa du{e od tela.
Uvek su u subotu. To je, ina~e, dan u toku ~itave godine kada se
se}amo preminulih. Koqivo ili kuvano `ito nosi se u parohij-
ski odnosno manastirski hram i na grobqe. Na Zadu{nice se
slu`i Sveta liturgija i tada sve{tenik vinom preliva `ito a
posle se ide na grobove pokojnika. Pored grobova pale se sve-
}e, a sve{tenik obavqa obred i okadi grobove.
Ako su na{i pokojnici sahraweni daleko i nismo u prili-
ci da odemo na wihove grobove, uvek mo`emo da odemo u crkvu
gde se odslu`i pomen, a Gospod vidi i zna.
@ito nas simboli~no podse}a na Hristove re~i da zrno
tek kad umre plod donosi i to ne u zemnom mraku ve} na svetlo-
sti sunca.
hovnoj vododelnici izme|u dva sveta, izme|u Istoka i Za-
pada. Osve{ta Gospod sve Srbe svetorodnom lozom Nema-
wi}a.
Stefan Nemawa, Veliki `upan srpski, bi prosvetqen
blagoda}u Duha Svetog, i po~e srpski rasejani narod da
sabira, da dr`avu utvr|uje i temeqe joj postavqa. I sve to
bi dobro, jer se Nemawa Bogu moli{e i desnicom Bo`jom
zadobi pobede nad svim vojskama. I shvata{e da je Istok
pravoslavni put na{ i povede narod ka isto~niku `ivota,
utvrdi smernice. Ali narodna du{a je tumarala, trebao
joj je neko ko }e da je Bo`jim blagoslovom krsti i da joj bez-
vremenu dimenziju, neko da je `ivotom svojim okupa u sve-
tlosti neprolazne Istine. Dugo Nemawa takvoga ~eka{e i
za wegov dolazak Bogu se moqa{e. I dade mu Gospod od po-
roda, tre}e dete, malog Rastka, na spas svoga roda!

46 15. februar 2009.


Od kada se rodi, du{a Rastkova be{e hram
Duha Svetoga. I pored svih prin~evskih po~asti,
zemaqskih prolaznih dostojanstava, okrete se ma-
li Rastko nebu sveve~nome i poraste svome Tvor-
cu na slavu, svojim roditeqima na radost i polo-
`i kamen krajeugaoni, crkvu Hristovu, u temeqe
ota~astvu svome na korist i spasewe!
Obo`i nas mili Svetiteq, u re~i Gospodwoj
nau~i nas i wome u Svetome Duhu slo`i i umno`i
narod srpski sa svih strana sveta, sa mora i Du-
nava. Qubavqu svojom osvetli i prosveti narod
svoj i ostavi zavet mira ~oveka sa Bogom, ostavi u
ve~no nasle|e bogo~ove~ansku svetosavsku kultu-
ru. Dokle god su Srbi bili na tom putu `ivqewa
Istinom, sve je dobro i ~estito bilo i milome Bo-
gu pristupa~no. Me|utim, i najmawe skretawe raz-
bijalo i razjediwavalo nas je u sebi i sa svima
oko sebe. Divan primer i pouku kako treba `iveti
i boriti se izrekao je sam sveti Sava na~alnim
vojevodama:
Vi, dakle, ne budite nerazumni i bez straha
Bo`jega zbog ovoga, nego {tavi{e, ukra{avajte
`ivot strahom i trepetom (Bo`jim, prema Bogu, a
ne od neprijateqa) i nemojte vr{iti vojni~ku slu-
`bu bez pravde, ve} pomi{qajte da je Bog uvek s
nama; i ako tvorimo {to dobro ili lukavo, sve se
nago i poznato pred wim nalazi, jer se ni{ta od
na{ih sramnih i tajnih dela od Wegovih svevide-
}ih o~iju ne}e sakriti. A ako uzdaju}i se u wega
~inimo ono {to je wemu ugodno, na{i neprijateqi
ne}e mo}i u~initi nikakvo zlo protiv nas. Jer Vi-
{wega si polo`io kao svoje uto~i{te, ne}e pri}i
zlo k tebi, i ne}e rana pristupiti k telu tvojemu.
Zato i vi u svemu budite smerni i blagodari-
te svesilnoga Boga s Davidom govore}i:
jer u smernosti na{oj pomenu nas Gospod,
i izbavi nas od neprijateqa na{ih,
ne na luk ili mi{icu svoju uzdaju}i se
nego na Boga koji ~ini velika i neispitana,
slavna i ~udna dela kojima nema broja.
Idite s mirom ku}i, pomo`eni od Boga i bez
rata, i zdravi budite!
Od tada kroz vekove zvone re~i di~nog Sve-
titeqa svima nama, posebno narodnim stare{i-
nama, i opomiwu na `ivotonosni put. Stoga,
obratimo se, kao {to sv. Ava Justin ]elijski div-
no uvide:
Kada misli{ misao ~istu i svetu, znaj stva-
ra{ svetosavsku kulturu. Svako tvoje plemenito
ose}awe, svako tvoje evan|elsko delo, svaka tvoja
dobra `eqa neimar je svetosavske kulture.
Neka je ve~na slava svetorodnim ocima srp-
ske zemqe, sv. Simeonu i sv. Savi, {to nas pre-
stolu Tvorca privode. Dao Gospod, draga bra}o i
sestre, da se molitvama wihovim ceo srpski na-
rod obo`i, slo`i i umno`i, da nas greje bratska
sloga i da do veka svoga slavimo sa svetiteqima
svojim, u radosti, Trojedinog `ivog Boga!
Amin. Bo`e daj!
Negovan IVANKOVI], poru~nik
Beseda je, kao najboqa na konkursu
Vojne akademije, izgovorena
na svetosavskoj sve~anosti u Vojnoj gimnaziji
vremeplov
DOGODILO SE...
17. februar 1932. hovih republika, kao i autonomnih
pokrajina (Vojvodine i Kosova) koje
Umro je general Mihailo Ra{i}. Bio
je komandant Dunavske divizije u Ku- su u sastavu Srbije.
manovskoj bici 1912. i Kombinovane 24. februar 1876.
divizije u Cerskoj bici 1914. godine.
U Kolubarskoj bici wegova divizija U vojsci Kne`evine Srbije usvojena je
prodrla je u Beograd i plotunima sa nova formacija Ustrojstvo celokup-
Banovog brda razorila most na Savi ne vojske. Wime je odre|en sastav ko-
preko kojeg su se povla~ile austrou- mandi u slu~aju rata.
garske trupe. 25. februar 1917.
18. februar 1915. Bugarski guverner u Ni{u obavestio je
Umro je srpski svog kolegu u Beogradu da u sektoru
politi~ar, di- ProkupqeKur{umlijaLebane po-
plomata, filo- stoji vidqiva agitacija da seqa~ko
log i istori~ar stanovni{tvo ubedi u neprijateqskom
smislu protiv na{ih vlasti. Re~ je u
Stojan Novako-
vi}. Bio je ~lan stvari o po~etku Topli~kog ustanka,
~iji je rezultat bio stvarawe oslobo-
Srpske kraqev-
ske akademije i |ene teritorije koja je obuhvatala ve-
jedan od osniva- liki prostor sa Prokupqem i Kur{u-
~a Napredne stranke 1880. godine. mlijom u centru, ali koji je do po~etka
Kao {ef srpske delegacije, zakqu~io aprila 1917. godine bio ugu{en.
je 1912. godine mir s Turskom posle
28. februar 1953.
Prvog balkanskog rata.
Ministri inostranih poslova Fede-
21. februar 1963. rativne Narodne Republike Jugosla-
U JNA je formirana Vojnoinforma- vije, Kraqevine Gr~ke i Republike
ti~ka uprava ~ime je po~elo uvo|ewe Turske potpisali su u Ankari Spo-
ra~unarske tehnike u vojsku. Ovaj da- razum o prijateqstvu i saradwi iz-
tum se u Vojsci Srbije obele`ava kao me|u Gr~ke, Turske i Jugoslavije.
Predistorijat ovog sporazuma pred-
Dan Informati~ke slu`be.
stavqa normalizacija odnosa izme|u
21. februar 1974. Gr~ke i Jugoslavije januara 1951. go-
Savezna skup- dine ali i bojazan Gr~ke i Turske od
{tina usvojila mogu}e sovjetske agresije. Nakon pri-
Ustav SFRJ. U jema Gr~ke i Turske u Nato februara
ustavnim akti- 1952. godine, dve vlade uvidele su i
ma savezna dr- potrebu ja~awa odbrambenih veza sa
`ava defini- Jugoslavijom, koja je tada bila u suko-
sana je na specifi~an i nedovoqno bu sa komunisti~kim Isto~nim blo-
jasan na~in: kao dr`avna zajednica kom, a ostvarivala saradwu sa ze-
dobrovoqno ujediwenih naroda i wi- mqama Natoa.
POBUNA NA KOSOVU I METOHIJI
Antijugoslovensko i antisrpsko raspolo`ewe albanskog stanovni{tva
pokazalo se i u jesen 1944. godine tokom borbi za oslobo|ewe Kosova i
Metohije. Balisti~ke snage, koje su naoru`avali i usmeravali Nemci, poma-
gale su povla~ewe nema~ke balkanske vojske preko Kosova i Makedonije.
Polovinom oktobra 1944. godine od albanske omladine tra`ilo se da svi
ustanu u odbranu etni~ki ~iste Albanije. Trebalo je odupreti se srpsko-
slovenskim snagama koje su te`ile da okupiraju Kosovo. Jake balisti~ke
snage napale su decembra 1944. godine, kada je teritorija Kosova i Meto-
hije ve} bila oslobo|ena, Uro{evac i Gwilane i osvojile Orahovac u name-
ri na napadnu Pe}. Borbe su dobile naj{ire razmere, a Josip Broz Tito je
8. februara 1945. doneo odluku o zavo|ewu vojne uprave na Kosovu i Meto-
hiji. Protiv albanske pobune anga`ovano je 39.000 boraca svrstanih u 15
brigada NOVJ. Odlu~uju}a borba bila je 21. februara 1945. u selu Trste-
niku u Drenici. Borba je zavr{ena slomom pobuwenika i wihovih vo|a.
Pripremio Miqan MILKI]
47
 turizam
Vrh turisti~ke ponude
Hoteli Vojne ustanove Tara Omorika nici Vojske ne bi mogli da izvr{avaju svoje osnovne namenske zadatke.
i Beli bor, prvi su hotelsko-ugostiteqski
objekti u Srbiji koji }e svoje usluge zasnivati
na jedinstvenim procedurama integrisanog
sistema menaxmenta
Na sve~anosti u hotelu Omorika, 7. februara, direktoru VU Ta-
ra potpukovniku mr Jovanu Mijatovi}u, ~etiri sertifikata kojima
N se potvr|uje ostvareni nivo kvaliteta usluga uru~ila je Ranka \u-
ri}, direktorka Dru{tva za sertifikaciju sistema menaxmenta
Pancert iz Novog Sada.
To su sertifikati SRPS ISO 9001/2001 sistem menaxmenta kvali-
teta, SRPS ISO 14000/2005 sistem za{tite `ivotne sredine, OHSAS
18001/2007 sistem bezbednosti i zdravqa na radu i HACCP sistem
bezbednosti hrane.
Primaju}i sertifikate direktor potpukovnik Mijatovi} je istakao
dugu tradiciju dobrog rada u hotelima Vojne ustanove, posebno u posled-
we ~etiri godine, kada se intenzivno radilo na stvarawu potrebnih ma-
terijalnih, tehni~kih i kadrovskih uslova za dobijawe sertifikata.
Pored jedinstvenog do`ivqaja, gostima u na{im hotelima omogu-
}ili smo da po`ele i dobiju upravo ono {to svi tra`imo u `ivotu i od
qudi koji nas okru`uju i od stvari koje nas ~ine sre}nim, a to je zadovo-
qewe najvi{ih psiholo{kih potreba, poput qubavi, po{tovawa, u`iva-
wa, zabave, rekreacije, odmora i slobode, pa zbog toga i ne ~udi {to se
vi{e od milion gostiju za skoro trideset i dve godine, koliko na{a usta-
nova postoji, uverilo da je ovo zaista mesto gde po~iwe lepota rekao
je potpukovnik Mijatovi}.
Svetski standardi
Uru~uju}i sertifikate, direktorka Pancerta Ranka \uri} istakla
je da su oni garancija da je Tara ovladala standardima koji se tra`e u
svetu i ~ija }e implementacija biti u funkciji poboq{awa kvaliteta
usluga i zadovoqstva gostiju.
^estitaju}i na ostvarenom uspehu, general-major Aleksandar
@ivkovi}, zamenik komandanta Kopnene vojske, rekao je da
je veoma bitno {to je dostignuti nivo usluga Vojne
ustanove Tara ostvaren u saradwi sa civilnim
strukturama, {to pokazuje da smo uspeli da sa~uva-
mo neophodnu integraciju izme|u civilnog i vojnog
sektora, bez ~ega pripad-
Vojna ustanova Tara
Sve~anosti su prisustvovali pukovnik Perica Pavlovi}, na~elnik
Uprave za op{tu logistiku Ministarstva odbrane, Du{ko Majki}, predsednik
Regionalne privredne komore U`ice i predstavnici Samostalnog sindikata
ugostiteqstva i turizma Srbije, vi{e turisti~kih organizacija i udru`ewa,
poslovni partneri, prijateqi i zaposleni u Vojnoj ustanovi Tara.
Uspeh Tare na sve~anosti su pozdravili i prof. dr Bato Kambero-
vi}, rukovodilac Istra`iva~ko-tehnolo{kog centra Novi Sad, Dragan
Gligorijevi}, predsednik SACEN International, centra za razvoj turizma i
ugostiteqstva koji pokriva sve biv{e jugoslovenske republike, Milorad
Mi{a ]iri}, direktor Diaspora group poslovnog kluba i agencije, i Ra-
dan Milovanovi}, predsednik Samostalnog sindikata ugostiteqskih i tu-
risti~kih radnika Srbije.
Ula ga wa u kva li tet
Za obezbe|ewe svih uslova za dobijawe sertifikata, VU Tara iz-
dvojila je 2,1 miliona evra to sopstvenih sredstava. Od toga je 60 odsto
ulo`eno u nabavku osnovnih sredstava, odnosno najsavremenije opreme za
ugostiteqstvo i turisti~ke usluge.
Pripreme su intenzivirane u posledwoj godini i po, a edukaciju, obuku
i stru~nu pomo} zaposlenima u Vojnoj ustanovi na izradi procedura i drugih
dokumenata pru`io je Istra`iva~ko-tehnolo{ki centar iz Novog Sada.
U decembru pro{le godine ocewiva~ki tim iz Dru{tva za sertifi-
kaciju sistema menaxmenta Pancert iz Novog Sada, posle svih provera,
doneo je odluku da hoteli Omorika i Beli bor ispuwavaju sve uslove
za dodelu sertifikata.
Na{ daqi rad zasniva}e se na principima po kojima }emo biti
prepoznatqivi u hotelsko-turisti~koj i ugostiteqskoj delatnosti u Srbiji.
Mi smo prvi pribavili sva ~etiri sertifikata koji potvr|uju visok kva-
litet usluga, a na{a obaveza sada je da taj kvalitet odr`imo i unapre|u-
jemo, ka`e direktor Mijatovi}.
On navodi dvanaest principa koji ponudu Tare ~ine jedinstvenom i
svrstavaju je u vrh turisti~ke ponude u Srbiji. To su kvalitet, poslovnost,
elitizam, perfekcionizam, poverewe, motivacija, istrajnost, privr`e-
nost, sposobnost u~ewa i predvi|awa doga|aja, razvoj materijalne osno-
ve i za{tite, raznovrsnost ponude i pravilan odnos prema prirodi.
Dobijawe sertifikata omogu}ava jo{ ofanziv-
niji marketin{ki nastup u privla~ewu gostiju, jer
oni sada imaju dodatne garancije za lep, zdrav i
bezbedan boravak na Tari. Vojna ustanova poseb-
no razvija rekreativni turizam kao predu-
slov o~uvawa zdravqa, za {ta su
15. februar 2009.
zadu`eni rekreatori, a bazen, sale i oprema u hoteli-
ma i oko deset kilometara ure|enih staza obezbe|uju Vojna ustanova Vrwa~ka Bawa
uslove za realizaciju programa zdravqa i mak-
simalnog opu{tawa od brzog i stresnog sva-
kodnevnog `ivqewa. Ohrabrewe za nove
ambicije je u dosada{wim rezultatima i
Ni`e cene
zadovoqstvu gostiju koji u anketama daju vr-
lo visoke ocene za dobijene usluge. u Brezi
Visoka popuwenost Sni`ene cene, pogodnosti u na~inu pla}awa
Direktor Mijatovi} isti~e i pove}awe za pripadnike sistema odbrane ~ak i na sedam
broja gostiju koji dolaze iz sistema odbrane. Pre nekoli-
ko godina svega 10 posto gostiju bilo je iz sistema od- rata, uz tradicionalno dobru uslugu, ~ine
brane, a sada taj procenat ide i do 25 posto. Wi- boravak u bawskoj lepotici pravim izborom
ma se nude posebne pogodnosti u cenama i uslo- za odmor i opu{tawe
vima pla}awa, o ~emu govori poznati slogan
Sedam dana na sedam mese~nih rata,
{to je vrlo povoqna ponuda.
Vojna ustanova Tara
snizila je nedavno zimske ce-
ne od 1.900 do 2.400 dinara
za 15 odsto, a od kraja februa-
ra sledi novo sni`ewe od 15 od-
sto i va`i}e do polovine apri-
la. To zna~i da }e prose~na
cena polupansiona u martu
biti oko 1.600 dinara.
Tara je pogodna za kon-
gresni i seminarski turizam,
ekskurzije, rekreativnu nastavu
i kampove, za sportski i rekre-
ativni turizam. Vredi podsetiti Od 1. februara u hotelu Breza u Vrwa~koj Bawi pripadnici
da je u Vojnoj ustanovi Tara, od osniva- Ministarstva odbrane i Vojske Srbije imaju posebne prole}ne po-
wa 7. jula 1977. do danas, ostvareno 1,1 mi- puste.
lion no}ewa, u hotelima Omorika i Do 1. aprila cene su ni`e 15 odsto, tako da je sada polupan-
Beli bor i depandansu Javor, sa sion po osobi u trokrevetnoj sobi 980 dinara, u dvokrevetnoj od
ukupno 623 le`aja u moderno opre- 1.050 do 1.130 dinara, u jednokrevetnoj od 1.160 do 1.400 dinara
mqenim apartmanima i sobama. i u apartmanima 1.600 dinara.
U pro{loj godini prose~- Boravi{na taksa iznosi 90, a dnevno osigurawe 20 dinara.
na popuwenost kapaciteta bi- Tokom aprila cena polupansiona bi}e 1.160 dinara u trokre-
la je 71 odsto, {to je vrlo visok vetnoj sobi, u dvokrevetnoj od 1.250 do 1.340 dinara, jednokrevet-
procenat za kategoriju planinskih noj od 1.380 do 1.660 dinara, a u apartmanu 1.900 dinara.
hotela. R. MUTAVXI]
Tokom maja i juna gosti }e polupansion pla}ati 1.240 dinara u
trokrevetnoj sobi, od 1.330 do 1.430 dinara u dvokrevetnoj, od
1.480 do 1.760 dinara u jednokrevetnoj i u apartmanu 2.010 di-
nara.
Dodatne povoqnosti su u na~inima pla}awa za boravak od
sedam i vi{e dana.
Za uplatu kompletnog aran`mana, najmawe sedam dana pre do-
laska odobrava se popust od pet odsto, a novo u ponudi je pla}awe na
sedam rata, uz avans od 30 odsto. Ostatak se pla}a u {est mese~nih
Potpukovniku rata, deponovawem ~ekova na recepciji hotela ili preko Ra~unskog
mr Jovanu Mijatovi}u centra Ministarstva odbrane stavqawem administrativne za-
sertifikat je uru~ila brane.
Ranka \uri} Deca od tri do deset godina imaju popust od 30 do 70 odsto.
iz sertifikacionog Gostima su na raspolagawu i zatvoreni poluolimpijski ba-
dru{tva Pancert zen, sala za stoni tenis, Internet kafe, rekreacioni centar... Sve
sobe imaju televizor sa doma}im i stranim kanalima i telefone sa
direktnim birawem.
U zavisnosti od interesovawa gostiju, organizuju se izleti i
posete manastirima Qubostiwa, @i~a, sveta Petka i Studenica, i
na planine Go~ i Kopaonik.
Breza je bawska lepotica i boravak u woj ostaje u najlep{oj
uspomeni. Tome doprinosi i turisti~ka atmosfera na{e najpopu-
larnije bawe, koja je puna doga|awa i u vansezoni.
Imaju}i u vidu te prednosti, rukovode}i tim hotela Breza
odlu~io je da tim sni`enim cenama, uz dodatne pogodnosti pla}awa
za pripadnike sistema odbrane, u~ini hotel jo{ pristupa~nijim, a
boravak u wemu vremenom odmora i opu{tawa.
R. M.

49
 [AH

IZABRANA PARTIJA ZAVR[NICA Te3 g3 i crni dobija.

UBEDQIV PRVAK
Perunovi} Risti}
Budva, 2004.
1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4
Sf6 5.Sc3 g6 6.Le3 Lg7 7.f3
Sa ~itavim bodom prednosti mla-
di Milo{ Perunovi} osvojio je 2005.
godine prvenstvo na{e zemqe. On se
ovim upisao u dugu listu na{ih prva-
ka i osigurao mesto u reprezentaciji.
Prikazujemo jednu od wegovih po-
beda sa lawskog ekipnog prvenstva
dr`ave, u kojoj je nadma{io Neboj{u
Risti}a, kolegu po tituli i trenera
reprezentacije, koji je primenio Si-
cilijansku odbranu za koju je ekspert.
70-0 8. Dd2 Sc6 9.0-0-0
^im vidimo heterogene rokade,
treba o~ekivati borbu do istrage.
9d5 10.ed5 Sd5 11.Sc6 bc6
12.Ld4 Ld4 13.Dd4 Dc7 14.Lc4 e5
15.Dd2 Le6 16.Se4 Tab8 17.The1
Db6 18.b3 f6 19.g4 Tbd8 20.h4 Kh8
21.Dh2 Db4 22.Kb2
REKLI SU
Qubav koju u sebi nosi {ah, mo`e
matirati svakoga ~oveka i re{iti
mnoge `ivotne probleme.
Dikens
Beli: Kb2, Dh2, Td1, Te1, Lc4, Se4,
a2, b3, c2, f3, g4, h4
Crni: Kh8, Db4, Td8, Tf8, Le6, Sd5,
a7, c6, e5, f6, g6, h7
Kriti~an trenutak borbe. Beli
preti razorno g5 pa h5 i crni ne{to
mora da preduzme. Posle du`eg
ra~unawa usledilo je:
22Se3 23.Te3
Beli se sada odlu~io za `rtvu
kvaliteta, a to zna~i da ne sme da
~eka miran rasplet doga|aja. I ni-
je ~ekao; partija je trajala jo{ samo
desetak poteza.
23Td1 24.Le6 Dd4 25.Tc3 Te1
26.h5 Kg7 27.Lc4 a5 28.hg6 hg6 29.g5
fg5 30.Sg5 Te8 31.Dh7 Kf6 32.Se4
Te4 33.fe4 Tf8 34.Dh4 1:0
Keres, 1946.
Beli: Ke5, Te2 h2
Crni: Kh3,Tg1 e3, g4
Velemajstor Paul Keres je ovom
studijom odgovorio na pitawe mo`e
li beli (na potezu) remizirati ovu
poziciju.
1. Kfg5!
Mnogi od nas bi automatski po-
vukli 1. Kf4, a to posle 1...Tg2! 2.
Te3 Kh4
3. Te8 Tf2 4. Ke3 Th2 gubi.
1...Tf1
Na 1...Tg2 2. Te3 Kh4 3. Te4 Tf2
4. Tf4 sa remijem.
2. Kg5 Tf3 3. Te1
Ali ne i 3. Ta2? Tf2 4. Ta3 Th2 5.
3...g3
Na 3... Kh2 4. Kg4 Kg2 5. Te2 remi.
4. hg3 Kg3 5. Te2!
Ova pozicija je remi. Na primer:
5... Kh3 6. Ta2 Tf2 7. Ta3 Tf3 8. Ta2
Kg3 9. Te2 i remi.
UMRO ZA TABLOM
Ivan ^etvrti Vasiqevi~ (1530
-1584), car od 1533. do 1547. godi-
ne, sa atributom imenom Grozni,
potomak je na{ih Jak{i}a po `en-
skoj liniji. Bio je okrutan prema
bojarima, ali i prema svom sinu,
koga je ubio u besu. Ali je na dvor
dovodio u~ewake, umetnike i zana-
tlije, {to je, razume se, bilo kori-
sno za napredak dru{tva.
[ah je u Rusiju dopro verovatno
iz Vizantije. Cara je op~inila ta
misaona igra do te mere da je, ka-
ko se tvrdi, ~ak i umro za {ahov-
skom tablom. Ne raspola`emo, na-
`alost, detaqima. U kwi`evnosti
je wegov lik obradio li~no L. N.
Tolstoj, a u muzici @. Bize.
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

kakadu, lekari, prinova, eki, etno-park, nastavak, ro, prizvati, pon-

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: kamenarka, Pinosa-
va, BG, Anadolac, parapeti, ral, otkivak, terase, odluka, Rostan, kata-
maran, u`as, ini, c, Parilo, Alonza, i, IMR, veriti, Stankovi}, loga-
ritam, totemi, nek, a, onakav, Pizaro, k, trs, Sirk, noeti~ari, prorok,
A
B
R
O X [
tijaci.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
18. Vrsta jarebice, kamewarka, 19. Mesto blizu Beograda, 20. Auto-oz- 1. Strano `ensko ime, 2. Ime glumca Banderasa, 3. Pisac romana Mati,
Q

naka Beograda, 21. Stanovnik Anadolije, 22. Nizak zid (mn.), 23. Stara
S
mera za povr{inu zemqi{ta, 24. Proizvod kalupnog kovawa, 25. Balko-
ni, dokasati, 26. Rezultat odlu~ivawa, 27. Francuski pisac i A N
4. Ime {ansowerke Pjaf, 5. Plate`no sredstvo, pare, 6. Ime pisca Edgara
Poa, 7. Vodeni quskar, 8. Klini~ki centar (skr.), 9. Bolesnici od paralize,
10. Mesto blizu Wujorka, 11. Ameri~ka agencija za kosmi~ka istra`ivawa,
S
A
dramati~ar, Edmon, 28. Plovilo sa dva trupa, 29. Jeza, strava, 30. Dru-
A 12. Hirurzi, 13. Povratna zamenica, 14. Nenagla{ena re~ (mn.), 15. Jedno
K

gi, ostali, 32. Ameri~ki glumac, Markus, 33. Strano `ensko ime, 35. In- od ~ula, 16. Starica odmila, 17. Slabo~ujan glas, 19. Vrsta {tamparskih
dustrija motora Rakovica (skr.), 36. Izvr{iti veridbu, 37. Na{ fudbal- slova, 20. Grafi~ki prikaz rasporeda pravaca duvawa vetrova, 22. Reka u
O

ski internacionalac, Dejan, 38. Matemati~ka funkcija, 39. Primitivni Aziji, 23. Filipinsko ostrvo, 25. Bugarski pisac, Quben, 26. Mesto pogi-
plemenski simboli, 40. Vulkan od o~vrsle lave, 42. Osobina kao onaj, bije Dejvija Kroketa, 28. Pevac, kokot, 29. Inicijali glumice Kidman,
43. {panski kokvistador, Francisko, 45. ~okot vinove loze, 46. Biv{i
w
filmski re`iser, Daglas, 47. Poznavaoci noetike, 48. Onaj koji prori~e,

G
49. Vrsta papagaja, 50. Medicinski stru~waci, 51. Novoro|en~e, beba,
R
52. Prethodnik evra, 53. Etnolo{ki park, 54. Produ`etak, 55, Gr~ko slo-
M
31. `ensko ime, 32. Uzviknuti, 33. Vreme{ni, 34. Vrsta minerala, 35. Biv{i

L
svetski prvak u {ahu, Emanuel, 36. Simbol radijuma, 37. Visoravan u SAD,
39. Mesto u Turskoj, 40. Skrivati, 41. Britanska glumica, Greta, 42. Mada,
premda, 43. Reka u Tajlandu, 44. Deo ruke ili noge, 45. Pokazna zamenica,
vo, 56. Dozvati, 57. Ameri~ki automobili. 47. Deo holandskih prezimena, 48. Starogr~ko bo`anstvo {uma, 50. Auto-
\
R

oznaka Novog Zelanda, 51. Simbol nobelijuma.

50 15. februar 2009.

 ARSENAL26
S p e c i j a l n i p r i l o g

PI[TOQI ZA SPECIJALNU UPOTREBU

Mo gu} nost
dis kretnog
puc wa

HIBRIDNI POGON OKLOPNIH VOZILA

Renesansa
starih
re{ewa

MALI KLIPNI AVIONI CESNA KARAVAN

Provereni
klasik
 KINESKI VI[ECEVNI RAKETNI LANSERI
Te {ka
Kineski vi{ecevni raketni lanseri
ar ti qe ri ja
Te{ka artiqerija
novog doba 2
Italijanska juri{na pu{ka Beretta ARX-160
no vog do ba
Vi {e cev ni ra ket ni lan se ri
Oru`je mekog izgleda 6 ni korisnici isto~nog, pre svega so-
Pi{toqi za specijalnu upotrebu
Mogu}nost diskretnog
pucwa 8
ve li kog ka li bra i do me ta
pred sta vqa ju naj ren ta bil ni je
sred stvo za pru `a we va tre ne
po dr {ke. Ve }e su va tre ne
mo }i u od no su na kla si~ nu
Hibridni pogon oklopnih vozila cev nu ar ti qe ri ju, a jef ti ni ji.
Renesansa starih Ma wi su ri zi ci za po sa du
od bor be ne avi ja ci je,
re{ewa 13 pa se da nas u sve tu tom ti pu
Mali klipni avioni cesna karavan na o ru `a wa pri da je ve li ka
pa `wa. Ki na, kao si la
Provereni klasik 21 u uspo nu, pr o jek to va la je
Haubice 105 milimetara (2) {i rok spek tar ta kvih
Biografija stopetice 26 sred sta va. Ia ko ni su sva
uve de na u ope ra tiv nu
upo tre bu ki ne skih oru `a nih
sna ga, pred sta vqa ju
pripremili
atrak tiv na sred stva
Mira [vedi} za fi nan sij ski ma we
Vladimir Po~u~ mo} ne ze mqe.
2 15. februar 2009.
ineske oru`ane snage su tradicional-
K vjetskog naoru`awa i vojne opreme, ali
ne kupqenog u Sovjetskom Savezu, ve}
kopiranog i modifikovanog. To je posledica
naru{enih bilateralnih odnosa dve zemqe,
koje su, u vi{e navrata, imale i mawih oru-
`anih sukoba. Modeli opremawa kineske
vojske bili su iznu|eni i ideolo{kom bli-
sko{}u sa socijalisti~kim Sovjetskim Save-
zom, odnosno udaqeno{}u od kapitalisti~-
kog zapada, ali i nedovoqno razvijenom na-
u~nom bazom, koja je kinesko oru`je ograni-
~avala na kopirawe. Zato su kineske oru`a-
ne snage du`e vremena bile primorane da
koriste derivate sovjetskih vi{ecevnih ra-
kentih lansera. Naj~e{}e su upotrebqavani
sistemi sredwih kalibara, od 140 do 150
milimetara, sa par~adno-razornim bojnim
glavama.
Situacija se kvalitativno promenila
sredinom sedamdesetih, pojavom sistema
ve}eg kalibra i dometa, sa kasetnim bojnim
glavama. Tada je u operativnu upotrebu uve-
den sovjetski 9K57 uragan, kalibra 220
milimetara i dometa 35 kilometara, a ne-
{to kasnije i ameri~ki sistem M270 MLRS
od 227 milimetara, dometa 32 kilometa-

ra. I ostale, mawe zemqe, skromnije na-
menske industrije, osamdesetih godina na
tr`i{te su izbacile vrlo sposobne si-
stema SFRJ je razvila M-87 orkan (ka-
libar 262 mm, domet 50 km), a Brazil As-
tros II (modularan sistem, kalibri 127,
180 i 300 mm, dometa 30, 40 i 60 km).
Bio je to signal i za Kineze da ne-
{to promene u razvoju naoru`awa i voj-
ne opreme, kako bi odr`ali korak sa kon-
kurentima, jer su pojedini, pomenuti si-
stemi mogli da se na|u u rukama potenci-
jalnih protivnika.
Type-83 i WM-80
Prvi kineski vi{ecevni raketni
lanser velikog kalibra i dometa bio je
Type-83, na guseni~noj {asiji, koji je uve-
den u operativnu upotrebu osamdesetih
godina pro{log veka. Da nije re~ o poseb-
no uspe{nom re{ewu svedo~i relativno
mali broj raketa u lanseru ~etiri, ali
im je domet bio impozantan 20 do 40 ki-
lometara, a bojna glava, par~adno-ra-
zorna, imala je masu od 134 kilograma.
Sistemi serije WS koriste
ili unitarne bojeve glave, kod ko-
jih je eksplozivno puwewe okru-
`eno ~eli~nim kuglicama ili ka-
setne bojeve glave sa protivpe-
{adijsko-protivoklopnim bombi-
cama, sa oko 500 fragmenata.
Iako elektri~no, pokretawe po elevaciji
i azimutu zahtevalo je fino manuelno po-
de{avawe. Uprkos ~iwenici da je re~ o
prili~no grubom sredstvu, koje je po mno-
gim odlikama zaostajalo za inostranim
re{ewima, uvedeno je u upotrebu kineske
narodne armije i proizvodilo se do
1988. godine.
Posle toga zapo~eo je razvoj poboq-
{ane varijante WM-80. Zadr`an je ka-
libar raketa, ali su one neznatno produ-
`ene sa 4,52 na 4,582 metara. Pove}ana
je i masa sa 484 na 505 kilograma. Za-
menom ~vrstog raketnog goriva udvostru-
~en je maksimalni domet na 34 do 80 ki-
lometara, {to je, u to vreme, predstavqa-
lo jedan od najboqih rezultata. I broj
raketa je udvostru~en. Ipak, gre{ka po
dometu od 1,2 odsto, odnosno na maksi-
malnom dometu od 950 metara, dovodila
je u pitawe efikasnost sredstva prili-
kom kori{}ewa izvorne, par~adno-ra-
zorne bojne glave, koja je imala masu eks-
ploziva od 34 kilograma. Karakteristike
su poboq{ane posle uvo|ewa kasetne
bojne glave, ukupne mase 150 kilograma,
26
sa 380 protivpe{adijskih i protivoklop-
nih bombica, koje probijaju 80 do 100 mi-
limetara ~elika.
U~iweno je jo{ jedno poboq{awe
upotreba to~ka{ke {asije sa formulom
pogona 8x8, tipa Taiun TAS5380, ve}e
strategijske i operativne pokretqivosti.
Takti~ka pokretqivost smawena je u po-
gledu savladavawa te{kog terena, ali je
i to u dovoqnoj meri nadome{teno pove-
}anim dometom. Postoji i vozilo za na-
dopuwavawe, koje nosi jo{ dva borbena
kompleta u kontejnerima, koji se za rela-
tivno kratko vreme mogu zameniti pet
do osam minuta, {to je prednost u odnosu
na sovjetske sisteme. WM-80 nije uveden
u operativnu upotrebu kineske narodne
armije, ali je 1999. izvezen u Jermeniju.
Se ri ja WS
Seriju vi{ecevnih raketnih lanse-
ra WS, {to predstavqa skra}enicu od
WeiShi stra`ar, razvila je korpora-
cija SCAIC. Poznata je i kao Baza 062, u
gradu ^engdu, kineske provincije Se~uan.
WS-2
3
Sistemi te serije zvani~no su razvijeni
za izvoz, ali kupci jo{ uvek nisu prona-
|eni.
Razvoj sistema zapo~eo je krajem
osamdesetih godina, a primerci prvog si-
stema u seriji testirani su 1990. godine.
Pomenut raketni sistem, oznake WS--1,
imao je ~etiri do osam lansera raketa
kalibra 302 milimetara, du`ine 4,727
metara i mase 524 kilograma, sa kaset-
nom bojnom glavom, mase 150 kilograma,
pribli`no kao i rakete WS-80. Domet
raketa bio je impresivan 40 do 100 ki-
lometara, a kru`na gre{ka svega 1 odsto,
odnosno oko 1.000 metara na maksimal-
nom dometu, {to je za~ajan napredak u od-
nosu na prethodne sisteme.
Lanser WS--1B jeste sistem razvijen
na osnovu WS-1. On koristi nove rakete
istog kalibra, ali sa produ`enim raket-
nim motorom, ~ime se posti`e domet od
60 do 180 kilometara, dok je bojna glava
ostala ista. Ukupna du`ina rakete iznosi
Razvoj sistema zapo~eo je krajem
osamdesetih godina, a primerci
prvog sistema u seriji testira-
ni su 1990. godine. Pomenut ra-
ketni sistem, oznake WS-1, imao
je ~etiri do osam lansera rake-
ta kalibra 302 milimetara, du-
`ine 4,727 metara i mase 524
kilograma, sa kasetnom bojnom
glavom, mase 150 kilograma,
pribli`no kao i rakete WS-80.
Domet raketa bio je impresivan
40 do 100 kilometara, a kru-
`na gre{ka svega 1 odsto, odno-
sno oko 1.000 metara na maksi-
malnom dometu, {to je za~ajan
napredak u odnosu na prethodne
sisteme.
WS-1b
4
wm-80
6,376 metara, masa 725 kilograma, a
kru`na gre{ka 1 do 1,25 odsto, odnosno Kada je, dakle, re~ o kineskim
najvi{e 180 do 225 metara. vi{ecevnim raketnim lansir-
Lanser WS-1E predstavqa sistem nim sistemima, krug je zatvoren
sredweg kalibra 122 milimetara, dome- od samostalnog razvoja pa do
ta 20 do 40 kilometara, sa raketom du- ponovnog zaokreta ka ruskim
`ine 2,946 metara, mase 74 kilograma. re{ewima. Rusi su, sa `eqom
Masa bojne glave je 18 do 22 kilograma. da do|u do ~vrste valute,
Broj raketa na lanseru je 40 do 50, a kru- prodavali sve svima i oni-
`na gre{ka smawena je na 0,83 do 1 od-
sto (do 400 metara). Kako je sistem bio ma koji bi wihova re{ewa ko-
sli~an ve} kori{}enom sistemu Type-90, pirali i onima koji bi sop-
kineska armija ga nije nabavila, a izvo- stvena re{ewa prodavali i
zni poslovi su zbog jake konkurencije, pre predstavqali konkurenciju Ru-
svega ruskih raketnih sistema 9K51 grad, sima. Danas je, ipak, situacija
odnosno wegovih poboq{anih varijanti druga~ija, jer je i Rusija oja~a-
9K59 prima, propali. la, pa razvija nove sisteme.
Najboqe opremqen sistem iz te fa-
milije jeste WS-2. Ima {est novih raketa
kalibra 400 milimetara na {asiji te-
renskog kamiona, formule pogona 8x8
TA5250. Raketu odlikuje ve}a du`ina od
7,302 metara, masa 1.285 kilograma i
bojna glava od 200 kilograma. Domet je
izme|u 70 i 200 kilometara. Najve}u no-
vina predstavqa sistem za korekciju pu-
tawe na osnovi inercijalnog navigacio-
nog sistema, ~ime se kru`na gre{ka sma-
wuje na 0,17 odsto, odnosno 340 metara
na maksimalnom dometu, {to je slabiji
rezultat u odnosu na ameri~ke i izrelske
konkurente rakete M30, Block II, IIA i IVA
sa GPS navo|ewem kru`ne gre{ke dva do
10 metara, odnosno 10 metara za raketu
LORA (dometi 70 do 300 km).
Prema principu dejstva sli~niji je
izraelskom sistemu korekcije putawe TCS
na raketama 160 milimetara AccuLAR,
ali je i od wega mawe precizan (AccuLAR
ima kru`nu gre{ku od 10 etara na dometu
od 45 kilometara). Pored kasetne bojne
glave, u razvoju je i bojna glava koja se sa-
15. februar 2009.

stoji od tri bespilotne letelice, namewe-
ne za protivradarsku borbu. Posle otva-
rawa kapsule rakete, bespilotne leteli-
ce se rasklapaju i zapo~iwu krstarewe. U
slu~aju da se otkrije signal sa nekog kop-
nenog radara, nastupa napad. Tehnologija
koja se u tom slu~aju koristi bazirana je
na tehnologiji izraelskih borbenih pro-
tivradarskih bespilotnih letelica tipa
Harpy. Vreme popune je 12 minuta.
Sistemi serije WS koriste ili uni-
tarne bojeve glave, kod kojih je eksploziv-
no puwewe okru`eno ~eli~nim kuglicama
ili kasetne bojeve glave sa protivpe{a-
dijsko-protivoklopnim bombicama, sa
oko 500 fragmenata.
Si ste mi po put
ru skog smer ~a
Gavni krivac zbog koga WM-80, ali
i ostali sistemi iz serije WS, nisu uve-
den u upotrebu kineske narodne armije je-
ste ruski sistem 9K58 smer~. Veruje se da
su 1997. kineske oru`ane snage nabavile
mawi broj takvih sistema, ali nije pozna-
to da li su i zvani~no uvedeni u operativ-
nu upotrebu. Najverovatnije su Kinezi,
oslobo|eni ideolo{kih stega, odlu~ili
da nabave mawi broj ruskih sistema, kako
bi procenili mogu}nosti i pojedina re{e-
wa za razvoj sopstvenih sistema.
Tako su nastala dva vi{ecevna ra-
ketna sistema, A-100 i Type-03, poznat
kao PHL-03 ili AR2. Prvi sistem je 2002.
koristila Prva artiqerijska divizija u
vojnoj oblasti Guang`u, a drugi, namewen
i za izvoz, postao je operativan 2004.
ili 2005. godine.
Ruski sistem smer~ koristi 12 rake-
ta kalibra 300 milimetara, dometa 20
do 70 kilometara (poboq{ane rakete
9M528 do 90 km, ali nema podataka da
li su u operativnoj upotrebi). Masa sva-
ke rakete iznosi oko 800 kilograma, a
raspola`u unitarnim (9K55F), kasetnim
(9K55K) ili bojnim glavama sa navo|e-
Prvi kineski vi{ecevni ra-
ketni lanser velikog kalibra
i dometa bio je Type-83, na gu-
seni~noj {asiji, koji je uveden
u operativnu upotrebu osam-
desetih godina pro{log veka.
Da nije re~ o posebno uspe-
{nom re{ewu svedo~i rela-
tivno mali broj raketa u lan-
seru ~etiri, ali im je domet kineskih zvani~nika, smawena. Domet je
bio impozantan 20 do 40 ki-
lometara, a bojna glava, par-
~adno-razorna, imala je masu
od 134 kilograma. Iako elek-
tri~no, pokretawe po eleva-
ciji i azimutu zahtevalo je fi-
no manuelno pode{avawe.
Uprkos ~iwenici da je re~ o
prili~no grubom sredstvu, ko-
je je po mnogim odlikama zao-
stajalo za inostranim re{e-
wima, uvedeno je u upotrebu
kineske narodne armije i pro-
izvodilo se do 1988. godine.
wm -80
26
nom protivoklopnom submunicijom
(9M55K1).
Sistem A-100 razvila je Akademija
CALT, poznata po projektovawu raketa za
sve mir ske le to ve Chang Zheng Du gi
mar{ i ba li sti~ kih ra ke ta Dong Feng.
Koristi 10 lansera raketa kalibra 300
milimetara, pribli`ne mase od 840 ki-
lo gra ma. Opre mqe ne su uni tar nom ili
ka set nom boj nom gla vom ma se 235 ki -
lo gra ma, sa oko 500 pro ti vo klop no-
protvpe{adijskih bombica ubojnog radi-
ju sa se dam me ta ra, pro boj no sti 50 mi -
li me ta ra ~e li ka (bom bi ce smer ~a do
100 mm).
Zahvaquju}i kompjuteru koji izvodi
korekciju putawe i optimalnog mesta ra-
sejavawa bombica, a nalazi se na svakoj
raketi, kru`na gre{ka je, prema re~ima
izme|u 40 i 100 kilometara, vi{e nego
kod ruske rakete. Lanser je postavqen na
to~ka{kom terenskom vozilu, formule po-
gona 8x8, tipa Taiun TAS5380. Vreme po-
pune traje oko 20 minuta, {to je boqi re-
zultat u odnosu na smer~ (36 minuta). Ba-
terija se sastoji od jednog komandnog vo-
zila, {est do devet lansera i {est do de-
vet vozila za popunu. Type-03 jeste po-
boq{ana varijanta sistema A-100 i ko-
risti lanser sa 12 umesto 10 raketa. I
wegove rakete su modifikovane imaju
nov raketni motor i domet pove}an na
150 kilometara. Projektovala ga je, ta-
ko|e, Akademija CALT.
Mo`e se zakqu~iti da Kinezi ula`u
zna~ajna sredstva i trud u razvoj vi{e-
cev nih ra ket nih si ste ma. Po se du ju iz u -
zetno mo}na srestva, sli~na inostranim,
ma da ne {to ma we pre ci zna A-100 i
Type-03. Nedostatak predstavqa wihova
neoriginalnost. Ipak, ukoliko do|e do
sukoba, originalnost je mawe bitna od
u~inka. U slu~aju sistema WS-2 prsutna
je i originalnost i u~inak, mada se jo{
ne zna ho}e li ga kineska armija i naba-
viti.
Kada je, dakle, re~ o kineskim vi{e-
cevnim raketnim lansirnim sistemima,
krug je zatvoren od samostalnog razvoja
pa do ponovnog zaokreta ka ruskim re{e-
wima. Rusi su, sa `eqom da do|u do ~vr-
ste valute, prodavali sve svima i
onima koji bi wihova re{ewa kopirali i
onima koji bi sopstvena re{ewa pro-
davali i predstavqali konkurenciju Ru-
sima. Danas je, ipak, situacija druga~ija,
jer je i Rusija oja~ala, pa razvija nove si-
steme.
Sebastian BALO[
5
I T A L I J A N S K A
Oru`je
mekog izgleda
U okviru pro gra ma Soldato
Futuro, italijanska voj ska je
zahtevala da se pro izvede
sasvim nova pu{ka.
Taj izazov preuzela je
~uvena oru`ar ska ku}a
Beretta koja je ponudila
vojsci mo dularno oru`je,
pogodno i za desnoruke
i levoruke strelce sa
tri osnov ne du`ine cevi,
kompatibilno sa
normama Stanag.
Tordiqu 19x27
6 15.februar 2009.
J U R I [ N A P U [ K A
osledwih godina je veoma mali broj
juri{nih pu{aka izba~en na tr`i{te.
P Fakti~ki, samo H&K G-36, belgijski
FN 2000 i kineski Bull-pup. Oru`ja
poput francuskog FA-MAS, austrijskog
Steyr AUG, engleskog SA-80 (L-85) ve} su du`e
u opticaju, a o familiji M-16 da i ne govo-
rimo. Nisu nedostajali ni glamurozni ste~a-
ji fabrika poput {panske CETME. Tako|e, ni
Britanci nisu zadovoqni svojom familijom
oru`ja Enfield SA-80, posle proma{aja HK
(koji je otkupio Enfield), u poku{aju da re{i
problem sa tim oru`jem. Beretta je, i posle
svih tih ~iwenica, ipak re{ila da razvije
oru`je, uzimaju}i u obzir nove potrebe na
boji{tu i nova tehni~ka dostignu}a.
Spoj sa vre me nog
i tra di ci o nal nog
Glavni zahtevi po kojima je oru`je ARX-
160 razvijano bili su smawewe mase i po-
ve}awe kompletne ergonomije u odnosu na
prethodnu AR-70/90 (~ija je masa praznog
oru`ja bila oko 4,050 kg). Konfiguracija
ARX-160 je tradicionalna, sa {irokom upo-
trebom tehnopolimera koji je omogu}io da
se razvije lako i ergonomsko oru`je. Oru`je
izgleda vrlo mekano i ima savremen di-
zajna, kao kod linije Storm. Pu{ka ARX-160
je opremqena teleskopski pode{avaju}im
kundakom (mo`e se pode{avati u razli~ite
pozicije kako bi se {to boqe prilagodio
strukturi bilo kog vojnika, ukqu~uju}i i `e-
ne), komplentno preklopivim na desnu stra-
nu, radi zauzimawa {to maweg prostra.
Sklapawe kundaka je lako, zahvaquju}i,
pre svega, jednom polukru`nom dugmetu sme-
B E R E T T A A R X - 1 6 0
Beretta ARX 160-16 gl-otpr
{tenom na levoj strani oru`ja, iznad ruko-
hvata. Sklopqeni kundak se blokira pomo}u
odgovaraju}e ko~nice, direktno integrisane u
sanduku oru`ja. Me|utim, ima i mana. Nedo-
statak je {to kundak ne poseduje ko~nicu i {to
izvla~ivi deo mo`e da se lako izgubi prili-
kom izvla~ewa u tzv. stresnim situacijama.
Oru`je ~ini kundak, cev sa zatvara~em,
dowa struktura (ukqu~uje rukohvat, sanduk i
sistem hrawewa municijom) i gorwa struktu-
ra. Na gorwem delu oru`ja nalazi se alumi-
nijumska Picatinny {ina (jedna od ~etiri koje
su prisutne na tom oru`ju). Dve Picatinny {i-
ne nalaze se sa obe strane predwe obloge
(rukohvata) dok je ~etvrta ispod cevi oru`ja
i na wu se obi~no montira potcevni baca~
granata. Remenik se mo`e ka~iti na {est od-
govaraju}ih ta~ki: po dve na svakoj strani
sanduka oru`ja, jedna na kundaku i jedna
obrtna, na gasnom cilindru.
U pogledu sistema funkcionisawa, ARX-
160 je tradicionalnog tipa: mehanizam paq-
be bazira se na sistemu pozajmice barutnih
gasova. Klip je kratkog hoda, autopode{ava-
ju}i, ali je mawih dimenzija u odnosu na onaj
klasi~ni, prisutan na AR-70/90. Oru`je je
tako|e tradicionalnog tipa i u pogledu za-
tvara~a.
Selektor paqbe i sistem izbacivawa
~aura su kompletno promenqivi, a operaci-
ja prelaza sa konfiguracije za de{wake na
onu za levoruke je jednostavna i zahteva de-
setak sekundi. Pritiskaju}i odgovaraju}e
dugme izbacivawe prelazi sa desne na levu
stranu (i obrnuto), dok selektor paqbe mo-
`e biti preme{ten sa jedne na drugu stranu
jednostavnim pritiskom prsta, ali tek po-
{to se preventivno blokira zatvara~. Tako-

|e, i selektor paqbe i dugme za otka~ivawe
okvira jesu prilago|eni i za de{wake i za
levoruke. Lako dostupan je i selektor paq-
be koji ima tri pozicije: pojedina~na paq-
ba, rafal i ko~nica (izba~ena je pozicija
kratki rafal od 2-3 metka).
Otvor za izbacivawe ~aure i zatva-
ra~, dimenzionirani su tako da se lako mogu
adaptirati za upotrebu razli~itih kaliba-
ra, koji su u planu razvoja, po modelu raznih
plurikalibar oru`ja trenutno aktuelnih u
SAD. Zahvaquju}i tim tehni~kim re{ewima
ARX-160 bi trebalo da prihavati municiju
poput ruske 7,62 h 39 mm i 5,45 h 39 mm, a i
ameri~ke 6,5 milimetara.
Drugi novitet je sistem za ultrabrzu
zamenu cevi: da bi se odvila dovoqno je pri-
tisnuti istovremeno dve polugice sme{tene
na obe strane sanduka. Proces skidawa i
zamene cevi obavqa se za nekoliko sekundi i
veliki je napredak u odnosu na solucije koje
izu~avaju drugi proizvo|a~i poput FN SCAR
ili pak HK model 416-417.
In ven tiv na re {e wa
Na oru`je se serijski ne ugra|uju me-
hani~ki ni{ani ili back-up, ali je predvi-
|en ni{an sa pet pozicija za ga|awe do 800
metara daqine i ni{an pode{avaju}i po
visini. Kratka obloga cevi ima na sebi na
svakoj strani 30 ureza za ventilaciju i na
predwem delu dve kop~e: jedna za centrira-
we cevi i jo{ jedna, iznad we, u korespon-
denciji sa gasnim cilindrom (sistemom za
odvod gasova) sa jednim rotiraju}im prste-
nom za ka~ewe remenika.
U odnosu na staru AR-70/90, pu{ka
ARX-160 predstavqa generacijski skok, ia-
ko u sebi ima mnogo tradicionalnih re{e-
wa, poput sistema funkcionisawa koji radi
na principu pozajmice barutnih gasova (ko-
ji se svuda u svetu vra}a u modu i primewen
je na pu{ci HK G-36 i na wenoj ameri~koj
verziji XM-8). Od inovativnih re{ewa tre-
ba pomenuti brzu zamenu cevi i {iroku pri-
menu polimera za izradu delova.
Isto tako, inventivan je i ni{anski
sistem nazvan Individual Combat Weapon
System (ICWS), koji je razvila firma Gali-
leo Avionica. On se montira na gorwu Pica-
tinny {inu. ICWS, koji je poznat i pod nazi-
vom ASPIS, namewen je za osmatrawe i ni-
{awewe tokom celog dana i u svim vremen-
skim uslovima.
Sistem koji je razvio Galileo Avionica, u
saradwi sa Beretom", funkcioni{e tako
{to podatke koje prikupe senzori prikazuje
na okularu putem displeja, tipa OLED. ICWS
je tako|e opremqen i kanalom IC (zahvaqu-
ju}i jednoj termi~koj kameri koja radi izme|u
8 i 12 mikrona), te vidqivim kanalom (opre-
mqen jednom TV kamerom). Prvi ima vidno
poqe od 18,5 h 13,9 i opremqen je senzo-
rom sa registrom 20 h 240, dok drugi ima
vidno poqe od 8,8 h 6,6.
Termi~ka kamera omogu}ava otkriva-
we ~oveka na daqini od 800 m ili tenka na
Beretta arx 160 disasm
1.300 m, dok je sa TV kamerom mogu}e
otkriti vojnika na dva kilometra.
ICWS je veoma kompaktan ima du-
`inu od svega 30 cm, {irinu od
5,5 cm, visinu od 14 cm i te`inu
mawu od jednog kilograma.
Slika koju je snimio ni{anski sistem
mo`e biti ponovqena tako|e i na monoku-
larnom viziru HMD putem blue-tooth (a u
slu~aju ometawa povezivawe se mo`e iz-
vesti i kablom). To omogu}ava da se izvr{i
ga|awe ostaju}i zaklowen iza nekog }o{ka,
izla`u}i neprijatequ samo oru`je: re~ je o
famoznom pucwu iza ugla.
Deo sistema predstavqa tako|e i ta-
ster, sme{ten na predwem gorwem delu
oru`ja koji omogu}ava, bez sklawawa ruku
sa oru`ja, aktivirawe radija, slawe slike
sa ICWS na HDM (za shoot around the cor-
ner), i kona~no aktivirawe dva laserska
obele`iva~a namewena instinktivnom ga-
|awu kojima je oru`je opremqeno (jedan za
vidno poqe i jedan za IC).
Na tu pu{ku mo`e da se montira i pot-
cevni baca~ granata GLX-160, tako|e pro-
izvod Beretta. Re~ je o sistemu kalibra 40
mm (40 h 46 SR) koji na neki na~in podse}a
na ameri~ki M-203. Iako je GLX-160 od-
26
Ni {an ska cen tra la
Jo{ jedan draguq firme Galileo
Avionica je ni{anski sistem za baca~
granata GLFCS (Granade Launcher Fire
Control System). Re~ je o jednom od najmo-
dernijih, kompaktnih i lakih sistema ta-
kvog tipa koji trenutno postoje na svetu,
i koji, zahvaquju}i balisti~kom kompju-
teru, omogu}avaju postizawe velike pre-
ciznosti prvog hica, kako sa stacionar-
nim tako i sa pokretnim ciqem.
U jednoj kompaktnoj kutijici (meri
samo 16 cm h 5 cm h 9 cm) i veoma lakoj
(samo 380 g) Galileo Avionica je uspela da
realizuje pravu ni{ansku centralu. Si-
stem, koji je poznat pod komercijalnim
imenom SCORPIO, koristi laser eye safe
classe 1 (du`ina talasa 905 nm), ima do-
met od 400 m i napaja se sa dve litijum-
ske baterije, ali mo`e koristiti i obi~-
ne (tip AA). Opremqen je sa dva velika
dugmeta (koja se mogu koristiti i ako se
nose zimske rukavice) ozna~ena sa dva
velika slova, S i D, koja omogu}avaju da
se ure|aj programira za dejstvo protiv
nepokretnih (stati~kih) ili pokretnih
(dinami~kih) ciqeva.
Svi parametri se obra~unavaju pu-
tem jednog malog displeja, tipa OLED. Ako
se poznaju koordinate ciqa, GLFCS mo-
`e da se koristiti i za slepo" ga|awe.
Kada se jednom insertiraju te koordina-
te u sistem, on sam izra~unava balisti~-
ku jedna~inu i daje ugao za opaqewe.
li~no oru`je, ono ne predstavqa nikakvo
revolucionarno re{ewe.
Potencijalna tr `i {ta
Poku{aji u svetu da se na{iroko pri-
mewuje novi kalibar bar za sada su pro-
pali, pa je Beretta napravila pravi potez
dr`e}i se standardnih kalibara.
Trenutno na tr`i{tu postoji prazan
prostor gde bi se To oru`je moglo provu}i.
Pu{ka poput AR-70/90, sa kojom se Beretta
ponosi, poti~e jo{ iz {ezdesetih (iako je
ovo oru`je italijanska vojska uvela u nao-
ru`awe tek po~etkom devedesetih, vi{e od
20 godina kasnije) i postoje problemi sa
kori{}ewem dodatnih pomagala koja bi po-
ve}ala vatrenu mo} oru`ja.
Ako se nova pu{ka poka`e dobrom,
otvoren joj je put i za inostrano tr`i{te.
Trenutno ima dosta zemaqa Natoa, pre sve-
ga biv{eg Var{avskog pakta, koje jo{ uvek
koriste kalibar 7,62 h 39mm, a i veliki
broj dr`ava izvan Evrope. Beretta je veoma
poznata fabrika oru`ja koja je i ameri~ku
armiju opremila svojim pi{toqem. Mo`da
to mo`e pomo}i uspehu novog oru`ja.
Zoran MILO[EVI]
7
P I [ T O Q I
Mo gu} nost
dis kret nog puc wa
Po sle di ce 11. sep tem bra
do pri ne le su da se ve }a
pa `wa po sve ti
spe ci jal noj opre mi,
te da se krat ko oru` je
pri la go di no vim
ope ra tiv nim
sce na ri ji ma.
Osim spo sob no sti
dis kret nog pu ca wa,
obi~ no se od tih oru` ja
zah te va jo{ jed na va `na
od li ka po u zda nost
u eks trem nim uslo vi ma.
8 15. februar 2009.
Z A S P E C I J A L N U
i{toqe za specijalnu upotrebu (Special
Purpose Pistol) mo`emo podeliti u tri
P kategorije: ne~ujne (Silent Pistol), pi-
{toqe opremqene prigu{iva~em ili
moderatorom buke, te relativno
novo oru`je sa municijom PDW (Personal De-
fense Weapons li~no odbrambeno oru`je).
Osim mogu}nosti diskretnog pucawa,
obi~no se od tih oru`ja zahteva jo{ jedna
va`na odlika: pouzdanost u ekstremnim
uslovima. Mogu}nost monta`e dodatnih po-
mo}nih ure|aja ve} je odavno postala stan-
dard za nove moderne pi{toqe.
Pod pojmom ne~ujni (silent) defini-
sani su pi{toqi ura|eni tako da {to mawe
proizvode buku prilikom opaqewa metka.
Obi~no su to oru`ja opremqena jednim ure-
|ajem za smawewe buke, integrisanim sa pi-
{toqem. Toj grupi oru`ja pripadaju engle-
ski pi{toq Welrod, ameri~ki OSS High
Standard HD i kineski Type 64. U tu katego-
riju ~esto se ubrajaju i oru`ja koja ispaqu-
ju takozvanu ne~ujni municiju, poput ruskog
MSP, S4-M i PSS.
Drugoj tipologiji pripadaju pi{toqi
koji, zahvaquju}i montirawu prigu{iva~a i
drugih takti~kih dodataka, mogu biti iskori-
U P O T R E B U
AMTH RDBI
{}eni u specijalnim operacijama. U tre}u, i
posledwu kategoriju, ubraja se mali broj
oru`ja koja koriste municiju koncipiranu,
pre svega, kao li~no odbrambeno oru`je
PDW (Personal Defense Weapons).
Ne ~uj na oru` ja
Britanski pi{toq Welrod napravqen je
po~etkom Drugog svetskog rata na zahtev Bri-
tanske ratne kancelarije (British War Office).
Oru`je je bilo sa manualnim repetirawem,
sa obrtno-kliznim zatvara~em tipa pojedno-
stavqeni Mauser. Pi{toq koji je proizveden u
kalibru 7,62h17 mm tipi~an je primer inte-
gralnog ne~ujnog pi{toqa. Cev i navlaka
spojeni su u jedan blok, a prigu{iva~ pokriva
tu grupu. Oru`je nije posedovalo pravi ruko-
hvat, ve} se okvir, prekriven gumenom oblo-
gom, koristio za tu svrhu. Pi{toq su kori-
stili pripadnici britanske jedinice SOE i
ameri~ke OSS. Kasnije je proizvo|en u kali-
bru .45 ACP i 9h19, i koristile su ga pome-
nute britanske i ameri~ke jedinice u mnogim
sukobima Malezija, Foklandi, Severna
Irska i Irak, ali zahvaquju}i starom tajnom
slu`benom dokumentu (Official Secret Act) iz

Colt 1911A1
Drugog svetskog rata, Welrod za Britance jed-
nostavno ne postoji.
Sa druge strane Atlantika razvijena
su dva tipa oru`ja, kamerisana u kalibru
.22Lr, nastala od dva poznata civilna pi-
{toqa High Standard HD Military i Colt Wo-
odsman-Mason Silenced. Oba su poluauto-
matska, opremqena integralnim cev-mode-
ratorom. Posle zavr{etka konflikta i po-
~etka ere hladnog rata tim pi{toqima opre-
mqena je CIA. Kao wihov naslednik poja-
vquje se, dakako, Ruger Mark II. Moderna ver-
zija, koju je preradila francuska firma
Stopson", koristi integralni prigu{iva~
na cevi i taj pi{toq koriste francuski po-
morski diverzanti.
Dugo se mislilo da se za takav tip spe-
cijalnog oru`ja zanimaju samo na Zapadu.
Me|utim, tokom Vijetnamskog rata po~eli su
da se pojavquju prigu{eni pi{toqi kineske
proizvodwe. Re~ je o modelu Type 64, koji je
iznenadio zapadne stru~wake zbog svoje kon-
struktivne originalnosti. Pi{toq, poluau-
tomatskog tipa, koristio je cev-integralni
prigu{iva~, opremqen komorom za sagore-
vawe, sme{ten ispod cevi: takva solucija
umnogome je smawila kompletnu du`inu oru`-
ja. Tu ideju, sa odre|enim poboq{awima,
preuzeli su pojedini zapadni proizvo|a~i
prigu{iva~a po~etkom osamdesetih godina
pro{log veka.
Posle tog modela pojavila se i wegova
pojednostavqena verzija, poznatija pod ime-
nom Type 67, na kome je komora zamewena
jednim konvencionalnijim cilindrom. Oba
pi{toqa koristila su kinesku municiju
7,65h17 rimles (ponekada ozna~avana i kao
7,62h17).
Taj pi{toq su kasnije klonirali Se-
vernokorejci i wime su opremqene jedinice
podvodnih diverzanata. Tako|e, to oru`je
upotrebqavale su regularne trupe Severnog
Vijetnama, odnosno wihova tajna slu`ba, i
snage Vijetkonga.
Pri gu {e na
mu ni ci ja
Upravo je Vijetnamski rat doprineo
br`em razvoju takozvane prigu{ene muni-
cije. Tokom tog azijskog sukoba za izvi|awe
i neutralisawe podzemnih hodnika koje su
napravile snage Vijetkonga kori{}eni su
posebno obu~eni vojnici koji nisu bolovali
od klaustrofobije, nazivani podzemni pa-
covi (Tunnel Rats). Oni su bili naoru`ani
samo baterijskom lampom i poluautomat-
skim pi{toqem Colt 1911. Me|utim, eksplo-
zija metka unutar tako uskog prostora stva-
rala je velike muke tim operativcima, po-
put oslepqewa ili zaglu{ewa. Zato su po-
~ela ispitivawa moderatora pucwa koji su
se navijali na cev pi{toqa, ali je bila ve-
oma te{ka podzemna upotreba tog dodat-
ka: du`ina oru`ja, na primer, ometala je
kretawe unutar tunela.
U firmi Smith & Wesson tada su do{li
na ideju da proizvede prigu{enu municiju
za revolver u kalibru .40 QSPR Rimmed. Te-
lo metka bilo je od ~elika i sa mawom koli-
~inom baruta, koji je potiskivao jedan klip
koji je pridr`avao sabot sa 15 olovnih ku-
glica. Poseban dizajn klipa omogu}avao je
sabotu da potiskuje kuglice napoqe, ali da
ostanu unutar ~aure, i tako zadr`avaju ba-
rutne gasove. Nije bilo ni detonacije ni
bleska.
Oru`je nameweno kori{}ewu prigu{e-
ne municije, poznatije pod imenom QSPR
(Quiet Special Purpose Revolver) ili jednostav-
nije Tunnel Gun, u stvari je modifikovana
verzija revolvera S&W model 29 u kalibru
44 magnum. Revolver je imao glatku cev, dugu
oko jedan in~, sa specijalnim dobo{em od
{est metaka kal. 40, obara~ je bio tipa Tar-
get sa ve}om povr{inom u odnosu na origi-
nali model i na dnu rukohvata nalazio se
prsten za ka~ewe.
O tom veoma zanimqivom oru`ju ima
vrlo malo informacija, prvenstveno zbog
toga {to je takav koncept odmah zaintereso-
26
vao ameri~ku tajnu slu`bu CIA. Ta agencija
je nadaqe proizvela na istom principu
funkcionisawa i druge tipove municije, po-
put revolverskog metka .38 sa monolitnim
zrnom i druge, tako|e za pu{ke, sa dijame-
trom zrna .30. Sva ta eksperimentisawa ne-
kako su do{la do Vijetnama, gde su na kraju
zaintrigirala jo{ jednu tajnu slu`bu, ovoga
puta sovjetsku KGB.
Krajem {ezdesetih godina pojavilo se
jedno ~udno oru`je sa tipi~nom Derringer
konfiguracijom, sa dve cevi, jednom iznad
druge MSP ({to je skra}enica od maloga-
baritni specijalni pi{toq). Bilo je to prvo
rusko oru`je koje je koristilo prigu{enu mu-
niciju.
Specijalna subsoni~na municija SP-2,
u kalibru 7,62h35 mm, nije se spoqa razli-
kovala od 7,62h39 mm kala{wikova, ali je
u svojoj unutra{wosti skrivala sistem spo-
soban da zadr`i barutne gasove. Metak, sa
smawenim barutnim puwewem, gura pri oki-
dawu dva koaksijalna teleskopska klipa,
sli~na segmentima radio-antene, sme{tenim
na osnovi zrna. Prvi se zaka~iwe za jedan
{tr~e}i dr`a~ (izbo~ina) unutar ~aure, a
drugi klip izlazi iz prvog i, guraju}i zrno u
cev, zaustavqa se na kraju hoda, jer ga zadr-
`ava obru~ (prsten) prvog klipa. Posle za-
vr{etka ciklusa, drugi, mawi klip, ostaje
tako izvu~en iz profila obru~a ~aure: gas
ostaje zarobqen unutar municije. Progre-
sivno izvla~ewe, ali nasilno, ta dva klipa,
prenosi na zrno dovoqnu brzinu i snagu.
Me|utim, takav vid izvla~ewa klipa iz ~au-
re onemogu}ava upotrebu te vrste municije
za poluautomatska oru`ja (problemi sa ne-
dovoqnom energijom za izbacivawe zrna),
ograni~avaju}i joj upotrebu samo na oru`ja
tipa Derringer.
Po seb na ka te go ri ja
PSS koristi me{oviti sistem oki-
dawa i udarnu iglu pi{toqa PM maka-
rov, oru`ja koje je dokazalo svoju vred-
nost tokom godina. Posebnost municije
SP-4 ogleda se u dobrim balisti~kim
osobinama ~eli~nog zrna od 143 grejna
i wegovoj probojnosti, jer mo`e probi-
ti balisti~ke za{tite nivoa II/III na da-
qini od 25 metara. Oru`je je veoma
kompaktno, ima ukupnu du`inu od 165 mm
i te`i 700 grama (prazan), a jednoredi
okvir ima {est metaka. Taj pi{toq pri-
pada posebnoj kategoriji unutar oru`ja
za specijalne namene i nema wemu sli~-
nih na zapadu. Trenutno ga koriste ru-
ske jedinice Specnaza, snage MVD-a, i
grupe ALFA iz sastava FSB-a.
9

Colt 1900 ko~nica
Mehanika MSP-a je jednostavna, oroz
se nalazi uliven u sanduku pi{toqa, a akti-
vira se povla~ewem jedne kratke poluge koja
se nalazi du` za{titnog obru~a okida~a.
^aure se pune i izbacuju manualno. Da bi se
ubrzale te operacije, municija za MSP
obi~no se isporu~uju u paru, spojena pomo}u
jedne metalne karike. Upotreba MSP-a do-
kumentovana je u najmawe dva sukoba: Avga-
nistan (tokom sovjetske okupacije) i cen-
tralna Amerika.
Po~etkom sedamdesetih pojavila se po-
boq{ana verzija pi{toqa nazvana S4-M u
kalibru 7.62h63 mm. Rusi su za taj tip pi-
{toqa izbacili novi tip municije, odnosno
SP-3, sa razli~itim du`inama ~aura (du`i-
ne i do 62,8 mm). Za metak SP-3 poznate su
najmawe dve verzije: jedna opremqena dvo-
strukim klipovima i jedna opremqena jednim
jedinim klipom zatvara~em.
Cev MSP-a je unutra bila veoma sli~-
na kao cev pu{ke AK-47, a tako|e je i zrno
identi~no onome sa ruske juri{ne pu{ke.
Tako, na primer, u jednom povr{nom bali-
sti~kom testu provere zrna mo`e izgledati
da je projektil ispaqen iz juri{ne pu{ke ka-
la{wikov, skre}u}i tako pa`wu sa prave
Glokovi zgodni paketi
Veoma ~udno je da ~uveni austrij-
ski proizvo|a~ pi{toqa Glock jo{ nije
slu`beno po~eo da proizvodi speci-
jalne verzije svojih polimerskih pi{to-
qa, iako je wegovo oru`je rasprostra-
weno u vojnim krugovima. Ipak, za pi-
{toq Glock-26 u 9h19 mm (subcompact
verzija Glock 17), koji na{iroko kori-
ste SpecOps community, kako za Gem-
tech (model Aurora) tako i za Stopson
(model SP-1), razvili su prigu{iva~e ul-
trakompaktnih dimenzija, koji s obzirom
na male dimenzije pi{toqa, predsta-
vqaju zgodan paket" za tajne operacije
u misijama. Tu spada i G-17L, kalibra
9h19 mm, sa cevi od 6 in~a (153 mm), po-
sebno namewen takti~koj upotrebi: du-
`ina cevi garantuje dobru preciznost i
omogu}ava najboqe iskori{}avawe ba-
listi~ke karakteristike municije +P.
10
prirode ispaqenog metka i iza-
brane mete.
Ograni~ewa koja imaju ta
dva oru`ja ipak su evidentna:
slaba vatrena (samo dva metka)
i probojna mo} municije. Da bi
se uklonili ti problemi razvi-
jan je pi{toq PSS specijalni Colt 1900
samopune}i pi{toq
(Special Self-loading
pistol, official index
6P28). Subsoni~na
municija SP-4
(7,62h42) iskori-
{}ava, kao zamenu
za klip, jedan disk-zatvara~. Takav dizajn
omogu}avao je da se ograni~i du`ina metka
i izbegne izvla~ewe sistema zatvarawa iz
~aure.
^aura spoqa li~i na one kalibra 7,62
Nagant. Grlo ~aure se pri vrhu su`ava i na
tome su`ewu nalazi se ispup~ewe ne koje se
blokira cilindar-zatvara~ i tako spre~ava
da gasovi izlaze iz ~aure. Da bi PSS funk- c 1911-1
cionisao u poluautomatskom re`imu treba
imati dovoqnu energiju
za trzaj, ali prigu{ena
municija, sve do sada,
nije mogla da daje tra-
`enu energiju. Da bi se
taj problem delimi~no
re{io usvojena je jedna pokretna komora,
koja se, posle okidawa, povla~i jo{ nekoli-
ko milimetara zajedno sa navlakom, da bi
se zatim odmah oslobodila i vratila u po-
~etnu poziciju pomo}u povratne opruge: na-
vlaka zavr{ava svoj hod unazad izvla~e}i
~auru i izbacuje je.
Budu}i da u Rusiji vlada veliko zani-
mawe za takav tip oru`ja, nedavno se poja-
Colt Special Combat
vilo jo{ jedno koje koristi municiju pi{to- Government Pistol
qa PSS. Re~
je o revolve-
ru SV-1368,
sa klasi~nom
me ha ni kom,
me {o vi tim
okidawem,
ali je pozicija cevi invertovana, kao kod
italijanskog pi{toqa mateba. Prednost tog
oru`ja je u tome {to je prasak sveden na mi-
nimum, ponovno puwewe je ne~ujno, i nema
rasturawa ~aura u ambijentu, {to su odlike
vrlo cewene, pre svega za specijalne ope-
racije. Revolver je prikazala sekcija Spe-
cijalne tehni~ke opreme (Special Technical
Equipments) ruske tajne slu`be FSB.
Colt 1902 militari 2
Mawe poznato, ali isto tako nekon-
vencionalno oru`je, jeste ne~ujni pi{toq
15. februar 2009.
 26
makarov PB 9h18 mm. To oru`je je bazirano
na makarovu PM, a po principu kineskog Ty-
pe 67. Cev je opremqena cilindri~nim in-
tegralnim moderatorom, navlaka je ote`ana
i kompletno prera|ena. Najva`nija odlika
pi{toqa jeste to {to ima jo{ jedan eleme-
nat moderatora, koji se nadovezuje na grupu
cev-prigu{iva~ pomo}u jednog zavrtwa. U Colt45 cutaway
slu~aju potrebe mo`e se ukloniti, ograni~a-
vaju}i tako du`inu, i oru`je mo`e isto tako
pucati, koriste}i samo integralni modera-
tor. Tako|e, automatski pi{toq APS Steckin Pro iz vo |a ~i
mo`e se opremiti dugim moderatorom-pri- pri gu {i va ~a
gu{iva~em.
Amerikanci su, sa druge strane, nasta- Proizvo|a~i prigu{iva~a su mno-
vili eksperimentisawe sa ne~ujnom munici- Godine 1968. ameri~ka mornarica je naru- gobrojni. U Evropi postoji francuski
jom, ali mnogo mawe nego Rusi. Kompanija ~ila od Smith & Wesson specijalnu verziju Stopson & Sapl, {vajcarski Brugger &
Knights Armaments realizovala je po~etkom poluatomatskog pi{toqa model 39 (kali- Thomet, u Americi Gemtech, AWC, OPS
devedesetih dva tipa prigu{ene municije za bra 9h19), opremqenog dvoredim okvirom Inc., Knights Armament Company.
kori{}ewe iz isto toliko specijalnih re- sa 14 metaka i ~eli~nim telom sa crnim
volvera: 5,56-.38 Special, sa potkalibar- mat fini{om. Takve modifikacije dovele
skim zrnom od 5,56, ujediwenim sa ~aurom su potom do nastanka, 1972. civilnog mo- bila dobra ideja, ali je oru`je koje je H&K
.38 Special, 7,62-.44 magnum, isto sa potka- dela 59, koji je bio jedan od uspe{nijih ponudio koristilo polimerski lak{i ram i
libarskim zrnom od 7,62 unutar ~aure .44 proizvoda te ameri~ke firme. predstavqalo derivat pi{toqa USP, koji je
magnum. Prva je bila namewena revolveru Oru`je, koje su koristili pripadnici ve} bio na{iroko ispitan. Na kraju, to je
ruger GP-100, modifikovanom za tu namenu, Navy SEAL u Vijetnamu, modifikovano za voj- bilo odlu~uju}e prilikom izbora pi{toqa
a druga revolveru ruger Super Redhawk, isto nu upotrebu, imalo je podignute ni{ane da za SOCOM. Colt je bio definisan kao nesa-
tako modifikovanom, opremqenom sa pro- bi se moglo ni{aniti iznad prigu{iva~a i vr{eno oru`je, a modeli inspirisani pi-
du`enim cev-prigu{iva~em i specijalnim jednu dugu polugu sa predwim produ`etkom za {toqem OHWS nisu imali nikakvog komer-
kundakom. blokirawe navlake, kako bi se spre~ilo sa- cijalnog uspeha.
movoqno ponovno repetirawe. Slu`beno je Ponet uspehom, H&K kasnije razvija jo{
Pi {to qi za nazvano Mk-22 Mod., ali postaje poznatije dve verzije pi{toqa Mk-23 USP 45 Tactical
spe ci jal ne ope ra ci je kao Hushpuppy. kal. 45 ACP i jo{ kompaktniju i lak{u verzi-
Firma Super Vel Cartridge Corporation ja. USP .40 Tactical kal. 40 S&W.
Toj najbrojnijoj kategoriji pripadaju svi razvila je subsoni~nu municiju za taj pi- Tako|e, H&K je pre nekoliko godina iz-
pi{toqi koji se nalaze u naoru`awu jedini- {toq: 9 mm Mark 44 Mod.0 sa zrnom od bacio na tr`i{te pi{toq USP 9SD (Schall-
ca, modifikovani tako da mogu primiti mo- 158 grejna i brzinom od 274 m/s. Prigu- dampfer) u popularnom kalibru 9h19 mm. Je-
deratore pucwa (prigu{iva~) i razne po- {iva~, izra|en po dizajnu Naval Ordnance dine vidqive razlike ogledaju se u du`ini
mo}ne aparate. Te`i se ka tome da se obi~- Laboratory, imao je u svojoj unutra{wosti cevi koja kod tog modela iznosi 119 mm, a ni-
no koristi oru`je koje je ve} u naoru`awu, jednu ~auru, nosa~ dijafragmi koju zadr`a- {ani su podignuti. Prigu{iva~ IMPULSE IIA za
pre svega, zbog logisti~ke podr{ke, ekono- va opruga. Odvijaju}i predwi zatvara~ br- taj pi{toq, od neoksidiraju}eg ~elika, pro-
mi~nosti i standardizacije obuke. zo su se mogla zameniti tri elasti~na di- izveo je {vajcarski Brugger & Thomet. I taj
Proizvo|a~i oru`ja ve} godinama iz- ska: posle tridesetog pucwa, ako se kori- model, kao i OHG, firme Knights Armament
ra|uju specijalne verzije, ali su u posled- stila subsoni~na municija, ili posle samo Company (razvijen iskqu~ivo za pi{toq Mk-
we vreme odlu~ili da pro{ire svoje ponu- petog ili {estog, ako se koristila stan- 23), konstruisan je prema kriterijumima
de i realizovali su ad hok verzije za kon- dardna municija. mokre tehnologije (wet technology), odno-
kurse i izbore pojedinih oru`anih snaga. Jedno od boqih re{ewa sno, mogu biti pridodati sa pet kubnih cen-
ponudila je nema~ka oru`ar- timetra vode za dodatno smawewe zvuka za
ska ku}a Heckler & Koch. Re~ oko 2/3 dB.
je o modelu Mk-23 Mod.0, ka- Tako|e i Sig Sauer proizvodi liniju
libra .45ACP, pi{toqu koji je specijalnih pi{toqa, odnosno SO (Special
ameri~ka komanda Specijal- Operations). Ona ukqu~uje tri modela P-
nih snaga SOCOM, usvojila 220 SO kalibra .45 ACP, P-226 SO i Sig Pro
za opremawe svojih jedinica. 2022, u kalibrima 9h19, .40 S&W i .357
Sa druge strane malo se Sig. Svi pi{toqi imaju Picatinny {inu na na-
pri~alo o nesre}nom modelu vlaci. Serija P je dostupna kako sa telom
Colt OHWS (Offensive Hand- od lake legure (verzija AL-SO) tako i od
gun Weapon System). Tehni~a- neoksidiraju|eg ~elika (verzija SS-SO), dok
ri firme Colt ujedinili su te- Sig-Pro ima polimerski sanduk. Svi imaju
lo pi{toqa Double Eagle tricijumske ni{ane, a P-226 u kalibru 9h19
(verzija modela 1911 sa mm produ`eni okvir sa 20 metaka.
SA/DA okidawem) i navlaku Firma Walther ve} nekoliko godina nu-
sa cevi od modela All Ameri- di tr`i{tu jednu verziju za specijalne ope-
45caliber ACP can 2000. Koncepcijski, to je racije svog pi{toqa P-99. Kit ukqu~uje je-

11
dan laserski obele`ava~ Laser Magnum
Power Point, jedan prigu{iva~ IMPULSE II i
jednu cev od 117 mm, sa odgovaraju}om za-
{titnom kop~om. Ta kombinacija se isporu-
~uje u futroli od sinteti~kog materijala ko-
ja se ka~i na kai{. Prigu{iva~ Walther ima
jednu posebnu odliku pocinkovan prsten
koji, kada se okre}e do odgovaraju}e ta~ke,
omogu}ava blokirawe automatskog ciklusa
ponovnog naoru`avawa u slu~aju diskretnog
pucawa.
Pre nekoliko godina Steyr-Mannlicher
obnovio je svoj poluautomatski pi{toq M,
dovode}i ga na standard M-A1. U origina-
lu, kao i kod mnogih drugih proizvo|a~a, pi-
{toq je imao svoju integrisanu {inu i ne
standard Picatinny. Zadr`ao je DAO (Double
Action Only) sistem okidawa, definisan Re-
set Action Trigger, jer je, za razliku od osta-
lih sistema sa udarnom iglom sa oprugom
(kao na primer Safe Action Trigger), mogu}e
ponoviti hitac aktiviraju}i iznova okida~.
Oru`je ima okvir sa 15 metaka u kalibru
9h19 ili 12 u .40 S&W i .357 Sig. Zahvaqu-
ju}i polimerskom ramu te`ina oru`ja izno-
si samo 766 grama (prazno oru`je) i opre-
mqeno je ni{anima Trilux.
Ru si pred wa ~e
Rusi su me|u prvima, jo{ tokom
Drugog svetskog rata, pridavali veliki
zna~aj vojnoj upotrebi prigu{enih pi-
{toqa. Koriste}i poseban princip ra-
da revolvera Nagant (jedinog me|u re-
volverima koji mo`e biti ne~ujan), oni
su tim oru`jem naoru`avali partizan-
ske trupe koje su dejstvovale iza nema~-
kih linija. Rusi }e kasnije biti jedina
nacija koja }e proizvesti seriju pi{to-
qa sa prigu{enom municijom, a to je
upravo bio jedini sektor koji }e zapo-
staviti zapadne zemqe.
12
Steyr je tako|e pre nekoliko godina
projektovao specijalnu verziju pi{toqa po-
godnog za takmi~ewe francuskog ratnog va-
zduhoplovstvo Arme de lAir, kojim bi
opremilo svoje pilote i timove Combat
SAR. Osnovni zahtevi bili su da oru`je te-
`i mawe od 1.000 g, bez spoqnog cook-a i
da je mogu}e montirawe prigu{iva~a. Mo-
del, predstavqen na pariskom sajmu naoru-
`awa i opreme Milipol 2005, imao je na se-
bi prigu{iva~ firme Brugger & Thomet kao
i IC ni{an.
Beretta u svom katalogu Defence nudi
dva pi{toqa rezervisana za specijalne
operacije 92 Stock u 9h19 kalibru i 87S u
22Lr. Stock, verzija ra|ena za takmi~ewa
dinami~kog ga|awa, derivat je pi{toqa Bri-
gadier, ima cev sa navojem, za{ti}ena je
kru`nim prstenom (bushing). Ko~nica je i za
levoruke strelce, manualnog tipa i nalazi
se na sanduku. Prazan pi{toq te`i 1.015 g
dvoredi okvir ima kapacitet od 15 metaka.
Beretta 87S, na ameri~kom tr`i{tu po-
znatija jo{ kao Cheetan, koristi cev dugu
120 mm, i ona je tako|e namewena montira-
wu prigu{iva~a i opremqena je za{titnim
pocinkovanim prstenom. Jednoredi okvir
prima osam metka i te`i prazan 585 gra-
ma. Kako je ve} poznato, u pojedinim situa-
cijama va`nija je ve}a preciznost nego ve-
}a zaustavna mo}, posebno u operativnom
urbanom kontekstu.
Novi kalibri
Pi{toqi kamerisani za nove kalibre
PDW (Personal Defense Weapopns) nude za-
nimqive perspektive. Balisti~ke osobine
koje pru`a ta municija definitivno su bo-
qe u odnosu na op{te kalibre za kratka
oru`ja i po dometu i po probojnosti. Spe-
cijalne snage ih zasigurno upotrebqavaju.
FN Herstal je bila prva firma koja je
po~ela koristiti te kalibre, po~ev{i od
PDW P90 u 5,7h28 mm, pa do
pi{toqa u istom kalibru Fi-
veseveN. Zahvaquju}i {irokoj
upotrebi polimera, komplet-
na te`ina je posebno sadr-
`ana (744 grama) iako sa ~ak
20 metaka u okviru. Pre ne-
koliko godina to oru`je je bi-
lo modernizovano i dovede-
no na standard FiveseveN Mk-
2 sa dodatkom {ine standard
Picatinny; izvedeni su i mawe
estetske modifikacije u po-
gledu zareza za hvat na na-
vlaci i u dizajnu obru~a
okvira. Ta verzija koristi
podzvu~nu municiju SB 193 od
800px-1911A1-JH02
Oru` je ame ri~ kih
ma ri na ca
Uprkos statusu, deda Colt 1911
jo{ uvek je u {irokoj upotrebi i u odre-
|enim situacijama mo`e da ponudi mno-
gobrojne takti~ke prednosti. Uprkos sta-
rosti, na primer, kalibar 45 ACP osta-
je municija sa odli~nom zaustavnom mo-
}i (stopping power), uve}anom nedavno
zahvaquju}i novim puwewima +P. Sistem
Browning-Colt sa SA okidawem osigura-
va, izme|u ostalog, odli~nu preciznost.
Tim pi{toqima opremqene su specijal-
ne snage ameri~kih marinaca: 1911
MEU-SOC (Marine Expeditionary Unit-Spe-
cial Operations Capable).
Nekoliko Colt 1911A1 bilo je saku-
pqeno iz oru`arnica i prera|eno di-
rektno u bazi u Quantico, sa komercijal-
nim komponentama.
55 grejna sa Vo od 300 m/s, razvijenu rani-
je za PDW P90.
Du`e vreme FiveseveN bio je jedini u
svojoj vrsti, ali je 2002. kineska Norinco
po~ela sa proizvodwom polimerskog polua-
utomatskog pi{toqa u kalibru 5,8 mm
QSZ92-5,8: municija je jedna verzija skra-
}ene 5,8 h 42, koja se koristi na juri{noj
bullpup pu{ci Type 97. Oru`je je opremqe-
no integrisanim {inama na sanduku za upo-
trebu takti~kih pomagala, spoqa se razli-
kuje od modela u kalibru 9h19 mm samo po
razli~itom dizajnu obru~a okida~a (zaokru-
`eniji i bez predwe ru~ke front grip za ka-
`iprst) i nedostaje na rukohvatu oznaku za
Norinco. Na navlaci se nalazi identifika-
cija modela i kalibra. Opremawe tim
oru`jem limitirano je samo za snage iz Hong
Konga (ukqu~uju}i i policiju) i nema mnogo
tehni~kih informacija u javnosti.
Heckler&Koch, tako|e trenutno razvoja
isti takav pi{toqa pod nazivom UCP (Ulti-
mate Combat Pistol), koji koristi municiju
4,6 h 30 mm, preuzetu od automata MP-7. Na
po~etku se, u raspravama o funkcionisawa
tog oru`ja, pri~alo o jednom sistemu bra-
vqewa sa zakasnelim otvarawem pomo}u ga-
sova (gas delayed blowback), sli~nom onom
koji se primewuje na pi{toqima
P7M8/P7M13, kalibra 9h19 mm.
Prema posledwim informacijama, me-
|utim, ponu|en je jednostavniji sistem bra-
vqewa. Ispituju}i dizajn uo~ava se, iznad
svega na rukohvatu, estetska sli~nost sa
prethodnim pi{toqem P2000, isto tako sa
polimerskim sandukom i okvirom od 20 ili
12 metaka. Neminovna je i integralna Pica-
tinny {ina na navlaci. Pi{toq te`i oko
700 grama (prazno oru`je), ukupna du`ina
mu je 215 mm i garancija od 15.000 ispaqe-
nih metaka.
Zoran MILO[EVI]
15. februar 2009.

H I B R I D N I P O G O N O K L O P N I H
Renesansa
starih
re{ewa
AGS Thunderbolt
sa topom LW
120mm i HED,
vide se pogon i
to~kovi
Konstrukcijske Za nekoliko godina, ta~nije 2014, na-
vr{i}e se vek od prve primene elek-
karakteristike,
funkcionisawe sistema
hibridnog pogona
razli~itih koncepcija
Z tri~ne transmisije kod vojnih motor-
nih vozila. Hibridni pogon (dana{wi
vokabular), odnosno kombinovani po-
gon sa dva izdvojena (ili u jedinstvenom po-
gonskom bloku) izvora energije motora sa
unutra{wim sagorevawem (SUS) ili gasne
oklopnih borbenih turbine (GTD) i elektri~nog generatora (al-
ternatora), uz dopunski izvor iz akumula-
vozila i prednosti koje se torske baterije i kondenzatora, do`iveo je
nude wihovom primenom, renesansu u posledwe dve decenije. Inten-
zivirana su istra`ivawa u toj oblasti,
pospe{i}e razvoj u projektovawe i razvoj nekada{wih re{e-
wa, ali i primena vozila u operativnoj
budu}nosti i znatno upotrebi.
poboq{ati wihove Takav odnos prema nestandardnom
tehni~ko-tehnolo{kom re{ewu pogona
sada{we performanse oklopnih borbenih vozila (OBV) posledica
je, najpre, potrebe da se ostvari optimiza-
i efektivnost u borbi. cija wihovog pogona. Potom, i da se poboq-
Ipak, brzi i spektakularni {aju konstrukcijska re{ewa, ukupna efek-
tivnost, smawi te`ina, racionalizuje unu-
rezultati ne mogu se tra{wi prostor, ali i zadovoqi zahtev da
se u OBV na|e sve ve}i broj slo`enih elek-
o~ekivati u kratkom
tri~nih i elektronskih ure|aja. Naravno,
vremenu. nastojalo se da se pove}aju i vatrena mo},
26
V O Z I L A
za{tita i pokretqivost vozila, te smawi
potro{wa goriva i obezbede uslovi za bo-
qe teku}e i radioni~ko odr`avawe.
U vreme Prvog svetskog rata, kada su
elektri~ne transmisije ugra|ivane u teret-
ne automobile i pojedine tenkove, nije se
razmi{qalo o problemima rezervi pri-
rodnih resursa goriva, ekosistemu, {tet-
nosti emisije gasova iz motornih vozila, o
potro{wi benzina i dizela. Danas se o to-
me druga~ije govori.
Razvoj elektri~ne
transmisije
Na po~etku Velikog rata (19141918)
austrougarska vojska koristila je teretne
automobile te{ke tegqa~e artiqerijskih
oru|a. Automobil Daimler imao je benzin-
ski motor, koji je pokretao elektrogenera-
tor, preko koga se elektri~ni napon pre-
nosio na elektromotore transmisije za po-
kretawe pogonskih to~kova.
U SAD se 1916. godine pojavila ideja
o elektri~noj transmisiji, koju je realizo-
vao in`ewer Woods. Zbog otkrivawa broj-
nih nalazi{ta nafte, pove}awa proizvod-
we benzina, standardni pogon motornih vo-
zila bio je popularniji, pa je poku{aj uvo-
|ewa elektri~ne transmisije ostao po
strani.
Francuska potom razvija tenk sredwe
mase (22 tone) Saint Chamond (projektova-
na masa iznosila je 18 tone) sa elektri~-
nom transmisijom. Takav zaokret posledi-
ca su engleskih iskustava u toj oblasti i sa-
znawa o problemima u rukovawu prvim ten-
kovima Mark I, Chnaider, gde su ekipe od tri
do ~etiri ~lana posade direktno bile an-
ga`ovane za upravqawe tenkom, uz velike
fizi~ke napore prilikom wegovog skreta-
wa, promene stepena prenosa, pu{tawa
motora u rad ru~nim zamajcem (kurblom).
Ugra|en je benzinski SUS Panhard od 90
KS, na koji je spojen elektri~ni generator
sa dva induktora od po 200V, 260 A, snage
52 kW, za stvarawe elektri~nog napona
potrebnog elektromotorima za pogon tran-
smisije Kroshe Colorad. Voza~ je pedalom za
gas pode{avao broj obrtaja vratila moto-
ra SUS i generatora. Brzina okretawa
elektromotora regulisana je zasebnim po-
tenciometrima, a preklopnikom broj obr-
taja elektromotora. Po{to su generator i
elektromotori bili masivni i te{ki, ukup-
na masa tenka uve}ana je za ~etiri tone.
Dve decenije kasnije, u Drugom svet-
skom ratu, Nemci su 1943. i 1944. godine
razvili dva te{ka OBV i u wih ugradili hi-
bridni pogon. Prvi je bio te{ki lovac ten-
kova Panzerjager Tiger (P) Sd.Kfz.184 (mase
65 tona), koji je razvijen u firmi Porsche
13
 Panzerjager Tiger (P) Elefant sa elektri~nom transmisijom, pojavio se kod
(top 8,8 cm StuK 43/2 L/71). Takvih oru|a
proizvedeno je devedesetak. Vozilo su po-
kretala dva benzinska motora Maybach HL
120 TRM V-12, koja su hla|ena vodom, ukup-
ne snage 530 KS, specifi~ne snage 9,1
KS/t, pa je wegova brzina kretawa bila do
20 km/h. Elektrogenerator je isporu~ivao
struju za pogon prenosnika snage. Vozilom
se upravqalo elektri~nim komandama, u
kombinaciji sa hidropneumatskim servou-
re|ajem.
Poseban primer predstavqa nema~ki
superte{ki tenk VK 7001 (prototip)
Pz.Kpfw. Lowe ili Tiger-Maus, koji je po ime-
nu in`ewera iz fabrike Poresche nazvan
Ferdinand. Masa tenka iznosila je oko
188 tona. U prototip Maus I ugra|en je ben-
zinski motor DB 603 (preimenovan u MB
509), koji se vazdu{no hladio, a u Maus II
dizel motor (preimenovan u MB 517), hla-
|en vodom. Svaki je imao snagu od 1.200
KS. Elektri~na transmisija dobijala je po-
gon od elektromotora, koji su se masivnom
dinamoma{inom napajali elektri~nom
energijom. Pogon se mogao dovesti u neu-
tralan polo`aj kada bi se smer okreta-
wa jednoga elektromotora, istovremeno,
obavqao napred, a drugog nazad, {to je
omogu}avalo okretawe tenka oko pivota.
Postoje}a specifi~na snaga iznosila je
samo 6,3 KS/t, pa je pokretqivost tenka
bila mala (najbr`e na putu do 20 km/h).
Posle Drugog svetskog rata, skoro tri
decenije, nisu unapre|ivani hibridni po-
goni vozila. Belgijska kompanija MECAR
prva je razvila guseni~ni OT i laki tenk
Cobra 90 (top 90 mm Cockeril), mase 9,5 to-
na, sa dizel motorom Cummins od 190 KS.
Pokretao ga je elektogenerator, a struja je
preno{ena kablovskim vezama na elektro-
14
Kurska 1943. godine
motore za pogon izvr{nih prenosnika sna-
ge pogonskih to~kova. Gusenice su bile gu-
mene. Vozilom se lako upravqalo moglo
je da se okre}e na mestu oko sopstvene ose,
da ostvari maksimalnu brzinu do 75 km/h
i autonomiju od 600 km (sa 309 litara go-
riva), {to je kod ve}ine tada{wih vozila
(izuzev sovjetskih sa dopunskim rezervoa-
rima) bilo nemogu}e.
Posledwe dve decenije 20. veka, u
Americi se radilo na razvoju i ispitiva-
wu potpuno elektrifikovanog tenka ili OT,
Konstrukcijska re{ewa
Za sada hibridni pogona OBV ima
tri modela serijski prenos energije
(elektri~ki ili elektromehani~ki pre-
nos snage), paralelni (izvor elektri~ne
energije su istovremeno generator i
akumulatori) i kombinovani model (mo-
tor SUS, sa generatorom se diferenci-
jalom povezuje izvr{ni prenosnik snage
pogonskih to~kova ili transmisijom).
Primena pomenutih modela zavisi
od vrste vozila u koje se ugra|uju, tipa
pogonskog ure|aja (gusenice ili to~ko-
vi), mase vozila. Prenosi snage razli-
kuju se prema na~inu transformacije
elektri~ne energije u mehani~ku, meha-
ni~ke u elektri~nu (rekuperacija), ste-
penu korisnosti ni`ih obrtaja, optere-
}ewu, potrebnoj snazi za zaokret vozi-
la. Kod to~ka{a elektromotori su, naj-
~e{}e, u to~kovima, a kod guseni~ara iz-
me|u elektri~nog generatora i transmi-
sije, odnosno, prenosnika snage ili su
kod pogonskih to~kova zajedno u ku}i{tu.
bez motora SUS. O~ekivao se intenzivniji
razvoj stati~kih izvora elektri~ne energi-
je ve}eg kapaciteta koji bi obezbedili sve
funkcije vozila potrebnom elektri~nom
energijom pogon, upravqawe ure|ajima,
kupolom, elektri~nim i elektronskim pod-
sistemima. Razmi{qalo se i o promeni
tehnologije pogona projektila topa umesto
sa barutnim puwewem da se izvede impuls-
nom elektri~nom energijom. Najavqivan je
razvoj elektri~nog topa, elektroter-
malnog ili elektrotermalno-hemij-
skog topa, kojima bi osnovni izvor
energije bili sna`ni kapacitori,
dovoqno jaki da lansiraju kine-
ti~ke projektile po~etnim brzi-
nama od 3.000 do 4.000 m/s.
Pomenuti projekat nosio je
oznaku AECV (All Electric Combat
Vehicle) u celini elektrifikova-
no borbeno vozilo. Da bi projektil
mase jednog kilograma dostigao zadatu
po~etnu brzinu trebalo je obezbediti in-
tenzitet struje od 600 kA, odnosno inici-
jalnu energiju za pokretawe projektila od
13,5 MJ. Do pre deset godina, potrebna ma-
sa i dimenzije baterija odgovaraju}eg ka-
paciteta koje mogu da realizuju takvu funk-
ciju, za standardni tenkovski top od 120
ili 125 mm, iznose 30 MJ impulsne ener-
gije, a masa akumulatora sa prikqu~nim
ure|ajima oko 10.000 kg. Homopolarni ge-
nerator od 15,4 MJ energije, na primer,
imao je dimenzije 1,4h1,6 m i masu od
13.600 kg.
[ved ska vo zi la SEP
Od 2010. godine {vedska armija pla-
nira da zameni starija OBV iz oklopnog
parka, osim borbenih vozila serije CV90
i Strv 122S (verzija leoparda 2A5), novim
modularnim OBV to~ka{ke i guseni~ne va-
rijante. Studije razvoja novih vozila SEP
(Splitterskiddad Enhets Platform), engleski
MATS (Modular Armoured Tactical Vehicle), vi-
{enamensko modularno oklopno vozilo
istovremeno su ra|ene pod rukovodstvom
Uprave za razvoj naoru`awa (FMV) i u kom-
panijama Hagglunds Vehicle AB i Ornskoldvik
(kasnije Alvis Hagglunds AB, danas BAE Sys-
tems Land Systems Hagglunds). Osnovni zah-
tevi prilikom razvoja novog vozila modu-
larne konstrukcije sa dizel-elektri~nim
(hibridnim) pogonom jesu fleksibilnost
konstrukcije, prilagodqivost guseni~noj i
to~a{koj varijanti, veliki kapacitet nosi-
vosti tereta, mogu}nost transporta avio-
nima Lockeed C-130 Hercules, niska cena
eksploatacije i {iroke mogu}nosti za na-
dogradwu modela.
Projekat B-13 obuhvatio je tri modu-
la guseni~nu ili to~ka{ku {asiju, posadni
i namenski modul. Da bi se ostvarila mo-
15.februar 2009.

AHED 8x8, presek {asije i AHED pogona
dularnost konstrukcije vitalni sistemi
sme{teni su u predwem delu vozila, gde je
raspore|en modul (sekcija) za dva ~lana
posade, a iza je prostor za instalisawe
namenskog modula, koji je isti za obe vari-
jante podvoza. Planira se razvoj 24 verzi-
je vozila, koje bi se postepeno usvajale,
{to zavisi od pripremqenosti za proiz-
vodwu. U prvoj fazi su oklopni transpor-
ter, logisti~ko vozilo, komandno-{tabno i
sanitetsko vozilo, zatim, vozilo za izvla-
~ewe i opravke, za elektroniku i veze, te
radarska platforma.
Druga faza obuhvatila bi samohodni
minobaca~ tipa AMOS 120 mm, vozilo za
izvi|awe i osmatrawe, za POB i stanicu
za EI i PED. Vozila bi se jedinicama is-
poru~ivala od 2013. godine. U narednoj
fazi, do 2020. godine, ukqu~ila bi se vo-
zila poput te{kog OT, vozilo PVO, za NHB
izvi|awe, mino~ista~, minopolaga~ i sli~-
ne varijante.
Do sada su razvijena vozila demon-
stratori B-13 SEP W1 (to~ka{ 6h6) i dva
prototipa SEP T1 i T2 (guseni~ari). U
okvirnom ugovoru sa Velikom Britanijom o
zajedni~kom razvoju kompletirano je i mo-
difikovano {vedsko borbeno vozilo
CV90, a u toku je testirawe demonstratora
to~ka{a (8h8). Pomenuti demonstratori i
prototipska vozila ve} su pro{la ispiti-
vawa mobilnosti i pre{la oko 2.000 ki-
lometara u terenskim uslovima.
Guseni~no vozilo SEP T1 konstruk-
cije B-13 zavr{eno je 2002. godine. Testi-
rana je wegova mobilnost. Sli~no se doga-
|a i sa verzijama SEP T2 i W2. Vozila su
opremqena sekcijom modularne konstruk-
cije za dva ~lana posade (po 0,35 m3 za jed-
nog ~lana), identi~ne konfiguracije guse-
ni~nih i to~ka{kih vozila (ukupna unutra-
{wa zapremina je oko 13 m3, a kargo pro-
26
me se smawuje cena eksploatacije vozila. U
odnosu na vozila sa klasi~nim gusenicama,
procewuje se da im je i vek trajawa dvo-
struko du`i (16.000 do 20. 000 kilometa-
ra). Osnovni wihov nedostatak predsta-
vqaju ote`ana procena stawa, zamena u te-
renskim uslovima i no{ewe rezervne guse-
nice u kompaktnom komadu, jer su sliveni u
integralnu celinu i armirani gibqivim
sajlama. Gusenice za prototip T2 isporu~i-
la je kompanija Soucy International iz Kana-
de. Masa vozila SEP T2 ista je kao i kod
T1(11,5/17,5 tona).
Verzija B-13 SEP W1 (to~ka{ 6h6) pla-
sirana je kao vozilo demonstrator 2003.
stora oko 10
m3).
Vo zi lo
SEP T1 po-
kre}u dva
Fol ksva ge -
nova petoci- FCS (MGV) AHED 8x8,GDLS & UD (USA)
lindarska
dizel motora, zapremine po 2,3 litre, a Pokre}u ga dva britanska dizel motora od
snage po 130 kW (174 KS). Motori su spo- po 100 kW (135 KS). U svih {est glav~ina
jeni sa dva elektrogeneratora ZF (nema~- to~kova (dimenzije pneumatika 405/70 R24)
ki), snage po 75 kW, pretvara~em napona ugra|eni su stalni elektromagnetni moto-
istosmerne u naizmeni~nu struju, sa po dva ri. To~kovi su montirani u ~etiri reda, u
elektromotora na obe strane prenosnih parovima, a spojeni torzionim vratilima i
ure|aja pogonskih to~kova. Masa demon- dvostrukim ramenima oslawawa. Vozilom
stratora T1 ista je kao i kod to~ka{kog mo- se upravqa standardno pomo}u predweg pa-
dela W1 prazna iznosi 11.500, a opte- ra to~kova, a zadwim pomo}u elektri~nog
re}ena 17.500 kilograma. Vozilo na putu dovoda, koji se iskqu~uje kada se postigne
posti`e maksimalnu brzinu od 85 km/h. odre|ena stabilnost vozila pri kretawu
Drugi guseni~ni model T2 opremqen je na putevima ve}om brzinom. Sredwim pa-
motorom Steyr M16 od 3,2 litre, dizel, sa rom to~kova se ne mo`e upravqati, {to po-
{est cilindara, snage 130 kW, koji je, ta- ve}ava {irinu unutra{weg korisnog pro-
ko|e, postavqen i u {vedsko zglobno vozi- stora, u sredwem delu vozila. I vozilo W1
lo Bv206S Hagglunds Vehicle. Bo~ni preno- pre{lo je na testovima vi{e od 2.000 ki-
si spojeni su sa bo~nim reduktorima, koji lometara terenske vo`we.
pogon dobijaju pomo}u popre~nih osovina. Kompanija BAE Systems razvila je i de-
Na taj na~in obezbe|ena je ve}a efika- monstrator vozila SEP (formula pogona
snost u prenosu obrtnog momenta, a smawe- 8h8). Trebalo bi da se istovremeno ispi-
na veli~ina, ali i masa elektromotora. tuje sa projektom britanske kompanije
Hodni deo ima {est pari potpornih to~ko- GDLS vozilom AHED 8h8 (Advanced Hybrid
va (ujedno su nosa~i gusenica), koji su pove- Electric Drive), koje je prikazano 2005. kao
zani popre~nim torzionim vratilima, jedna od varijanti britanskog programa
ugra|enim u dvostrukom podu vozila. To po- razvoja i opremawa kopnene vojske i snaga
boq{ava za{titu od detonacija mina is- za brze intervencije. Ukoliko se usaglase
pod gusenica. Gumirane gusenice sastavqe- gledi{ta, o~ekuje se da kompanije zajedni~-
ne su u jednom komadu (lak{e su za oko 500 ki nastave razvoj modularnih vozila sa hi-
kilograma od standardnih metalnih ~lan- bridnim pogonom.
kastih gusenica), smawuju buku vozila spo- [vedska verzija SEP (8h8) istih je di-
qa na 85 dB (najvi{e), {to je znatno ispod menzija kao i modeli T1 i W1 (6h6), ali ima
nivoa buke u OT (do 110 dB) ili kod tenko- du`u {asiju (6,9 m), te`inu praznog vozila
va (do 120 dB). Mawi su i vibracija {asi- 14, a sa teretom 24 tone. Elektri~ni pogon
je, otpor kotrqawa i potro{wa goriva, ~i- znatno }e unaprediti stealth karakteristi-
15
ke, smawiti termalnu i akusti~nu signaturu
vozila, ali i opti~ku i radarsku detekciju.
Razme{taj dizel motora, mawih gabarita, i
elektroagregata olak{ava kori{}ewe unu-
tra{we zapremine vozila i racionalan
razme{taj ostalih podsistema i posade.
Obezbe|ena je dodatna balisti~ka za{ti-
ta od ~elika visoke tvrdo}e, ukqu~uju}i ke-
rami~ke plo~ice (ve}e mase za 1,5 tonu).
[vedska armija iskazala je potrebe za oko
500 vozila SEP obe vrste hodnog dela i
svih varijanti. Vozila treba da efikasno
podr`e borbena vozila serije CV90 i ten-
kove Strv 122.
Bri tan sko vo zi lo
AHED
Sredinom 2005. godine, Ministar-
stvo odbrane Velike Britanije najavilo je
da }e biti potrebno oko 14 milijardi fun-
ti za realizaciju programa FRES (Future Ra-
pid Effects Systems), budu}eg sistema za brze
intervencije. Predvi|aju nabavku od 3.500
do 3.775 novih OBV. Planirana je nabav-
ka oko 2.000 OBV mase od 27 do 30 tona,
800 mase 20 do 25 tona i oko 550 te{kih
vozila za vatrenu i logisti~ku podr{ku ma-
se 30 do 40 tona. Program se sastoji iz tri
faze. U prvoj, koja traje od 2014. do 2020.
godine, predvi|eno je da se iz operativne
upotrebe izbace starija OBV (Saxon 4h4
APC, FV 432 guseni~ni OT, u drugoj fazi
grupa guseni~nih lakih vozila CVR(T), a u
tre}oj zamena BVP Warrior IFV i tenkova
Challenger2 MBT (do 2035. godine). Ve}ina
pomenutih vozila je u programu moderniza-
cije, a zapo~elo je i opremawe lakim OBV
Panther 4h4 (Iveco 4h4 LMV), koji je modifi-
kovan prema britanskim zahtevima.
Velika Britanija okrenula se sop-
stvenim snagama i saradwi za pojedine
podsisteme vozila sa SAD, Kanadom i
[vedskom. Glavna pa`wa u okviru progra-
ma FRES posve}ena je projektu TDP (Techno-
logy Demonstrator Programme) Program
tehnolo{kog demonstratora vozila. Glavni
nosilac posla bio je General Dynamics Land
System UK, a sara|uje se i sa {vedskim BAE
Systems Hagglunds, te doma}im kompanija-
ma Atkins i Thales. Re~ je o vozilu to~ka{u
sa hibridnim (dizel-elektri~nim) pogonom
AHED 8h8 TTB (Advanced Hybrid Electric Dri-
ve, 8x8 Techology Test Bed opitna tehnolo-
{ka platforma). Opitovawa voznih karak-
teristika traju od 2005. godine, a sprem-
nost za serijsku proizvodwu o~ekuje se od
2014. godine. Pre toga, AHED demonstra-
tori treba da pre|u 4.500 do 5. 000 kilo-
metara (do sada je na ispitivawima za 18
meseci pre|eno oko 4.500 kilometara na
Ostrvu i u SAD). Zatim se ispituju re{ewa
brojnih podsistema vozila. Poseban pro-
blem predstavqa uspostavqawe kompromi-
16
snog balansa mase vozila sa transporta-
bilno{}u aviona Lockeed C-130J Hercules,
jer je u idejnom projektu masa AHED treba-
lo da bude limitirana na 17 tona, mada je
to prevazi|eno, pa }e pojedine varijante
vozila znatno nadma{iti zadatu masu (27
do 30 tona). Iskustva iz Iraka i Avgani-
stana nala`u da vozila treba da budu bo-
qe za{ti}ena. Zato su Britanci ve} naru-
~ili 25 transportnih aviona ve}e nosivo-
sti A400M (do 38 tona tereta), koji }e se u
operativnu upotrebu usvesti od 2011.
Do sada su proveravane performan-
se AHED 8x8 TTB vozne karakteristike,
zrelost i pouzdanost sistema elektropogo-
na, za{tita od PT mina i odr`avawe pod-
sistema. Usvojeno je devet programa tehno-
lo{ke demonstracije, a me|u ostalima i
sistem aktivne za{tite, elektri~ni oklop
i elektronska arhitektura. Demonstrator
M2A3 Bradley
CFV u Iraku
M113 APC
Kompanija UDLS konvertovala je
jedan oklopni transporter M113 APC u
vozilo demonstrator sa elektri~nim
pogonom M113 EDD (Electric Drive De-
monstrator).
Model M113 EDD je, tako|e, treba-
lo ispitati na osnovu potreba za tihe
operacije. Projekat je mirovao, da bi
1995. Agencija DARPA ponovo aktivirala
ponudu UDLS za razvoj hibridnog pogona
toga vozila. Ugra|en je motor male sna-
ge, od 55 kW (75 KS), koji je mogao da se
pokre}e samo elektri~nom energijom 54
olovno-acidna akumulatora.
je po spoqnoj konstrukciji sli~an {vedskom
modelu SEP 6h6, ali je znatno du`i jer ima
~etiri pogonske osovine. Vozilo se pokre-
}e pomo}u osam elektromotora (hla|eni
uqem), koji su ugra|eni u glav~ine to~kova
(pre~nika 20 in~a), svaki snage po 110 kW.
Elektromotori dobijaju elektroenergiju od
generatora snage 350 kW, koji pokre}e di-
zel motor od 500 KS. Pri najve}em opte-
re}ewu pogonska grupa mo`e da obezbedi
uve}anu snagu do 850 KS (ne du`e od minu-
ta). Primena takvog pogona vozila, prema
GDLS, obezbe|uje oko 30 odsto ve}i unu-
tra{wi prostor u odnosu na sli~no vozilo
Stryker 8h8 ICV, a redukuje spoqne dimenzi-
je i do 70 odsto.
Hidropneumatsko oslawawe sa neza-
visnim ve{awem omogu}uje promenu i pode-
{avawe klirensa od 13 do 58 santimetara
visine, zavisno od terena i uslova prohod-
nosti zemqi{ta. Sistem za centralnu regu-
laciju pritiska u pneumaticima (run-flat) do-
datno poboq{ava pokretqivost vozila.
Vozilom se upravqa klasi~no, pomo}u prve
dve osovine, promenom brzine
okretawa to~kova na jednoj
strani, ko~ewem to~-
kova na strani
zaokreta
ili pro-
me-
nom smera okretawa to~kova kada se vozi-
lo na mestu okre}e oko vertikalne ose (pi-
vot). Mogu}e je kombinovati formule pogo-
na 8h8, 4h4+2, 4h4+4, 6h6+2, {to zavi-
si od potrebe i uslova, da bi se pospe{i-
la vu~na snaga i efikasnost prenosa.
Elektrogenerator pomo}u pretvara~a
napona napaja elektromotore u to~kovima
i dopuwuje baterije (litijum-jonske). Sistem
pogona mo`e da funkcioni{e na tri na~i-
na rad dizel motora i elektri~ne tran-
smisije bez anga`ovawa akumulatorske ba-
terije, kori{}ewe baterije za poja~awe
snage dizel motora (na te`im deonicama)
za rekuperaciju snage pri ko~ewu, pogon
pomo}u baterije na kra}im relacijama ma-
wom brzinom (do 30 km/h) kada vozilo tre-
ba neprimetno da se pribli`i odre|enom
polo`aju. Vozilo demonstrator nosi 270
litara goriva, a radi se na pove}awu za-
premine rezervoara na 636 litara. Da bi
se obezbedila potrebna prohodnost u izu-
zetno te{kim uslovima, ispituje se i mogu}-
nost primene gumenih gusenica za premota-
15. februar 2009.

vawe preko dva para to~kova napred ili
nazad.
Razmatra se razvoj guseni~ne vari-
jante demonstratora vozila AHED (Tracked
TDP). Prema programu razvoja FRES bi}e
obuhva}eno 16 namenskih varijanti vozila
na osnovu AHED 8h8 TDP oklopni tran-
sporter, BVP, artiqerijsko oru|e za nepo-
sredno ga|awe, vozilo sa minobaca~ima za
posredno ga|awe i podr{ku trupa, komand-
no vozilo, vozilo sa sredstvima veze za
{tabove, sanitetsko vozilo, vozilo za
opravke i izvla~ewe o{te}enih OBV, za
artiqerijske osmatra~e i upravqawe va-
trom artiqerije, zatim, vozila za POB sa
lanserima POVR koje dejstvuju i odozgo i
logisti~ko vozilo. Britansko Ministar-
stvo odbrane i Institut za naoru`awe
razmatraju mogu}nost da se tehnolo{ka re-
{ewa pojedinih podsistema, koja su prime-
wena u prethodnom programu guseni~nog vo-
zila TRACER (SAD i Britanije), iskoriste
na vozilima AHED.
Fran cu ski
de mon stra tor DPE
Jedan od osnovnih programa tran-
sformacije i modernizacije francuske ar-
mije jeste projekat BOA (Bulle Operationnel-
le Aeroterrestre) kopneno-vazdu{ne snage.
Prema wemu, do 2025. godine na~elno su
definisane snage KoV, broj i vrsta brigada
(dve oklopne za te{ke snage, dve sredwe
mehanizovane, ~etiri lake oklopne, vazdu-
{nodesantna i avijacijska brigada KoV).
Opremawe tih sastava modernim OBV pla-
nirano je u dve faze.
U prvoj fazi, koja se odvija od 2005.
do 2015. godine, modernizova}e se posto-
je}a oklopna vozila (256 AMX-10RC 6h6,
160 ERC 6x6 i oko 1.000 VAB 4h4). Od
2010. osavremeni}e se 357 tenkova Lec-
lerc. Zapo~e}e i opremawe novim vozilima
VBCI 8h8 (550) i VCP (150), te mawim bro-
jem namenskih vozila na bazi VBCI.
U drugoj fazi modernizacije KoV
predvi|a se razvoj novih OBV (od 2015. do
2025) u tri klase EB 5 (Engin Blinde)
oklopno vozilo mase od pet do {est tona
(to~ka{i), EB 10 vozila mase od 10 do 16
tona (to~ka{i i guseni~ari) i EB 20 vozi-
la mase od 20 do 24 tone (to~ka{i i guse-
ni~ari). Program zamene starijih vozila
zove se EBRC (Engin Blinde a Roues de Con-
tact) borbena vozila to~ka{i, mada se
mo`e odnositi i na guseni~na vozila En-
gin Blinde de Reconnaissance a Chenille
(EBRC).
Drugu fazu karakteri{e razvoj sred-
weg OBV EBM/C (Engin Blinde Media/Con-
tact), sredwe oklopno vozilo za borbu, ko-
jim se planira zamena oklopnih automobi-
la AMX-10RC (6h6). Razvoj prototipskog vo-
zila EB2X (6h6) u GIAT je u toku. Skra}eni
naziv tog vozila demonstratora jeste DPE
6h6 (Demonstrateur Propulsion Electronique)
demonstrator hibridnog dizel-elektri~nog
pogona, koji je prvi put prikazan 2005. go-
dine. Vozilo ima masu oko 16 tona, daqin-
ski upravqanu kupolu CWTS (Caset Telesco-
ped Weapon System) sa topom 40 mm CTA
(kasetna teleskopska municija). Za te`u va-
rijantu vozila EB20 (masa 24 tone) u for-
muli pogona 8h8 predvi|a se razvoj topa
105 mm u dvo~lanoj kupoli, sa elektro-ter-
malno-hemijskim pogonom projektila
(ETCG), ali i lakog topa 120 mm. Takva no-
va unutra{wa balistika treba da omogu}i
dvostruko ve}e (i vi{e) po~etne brzine ki-
neti~kih projektila u odnosu na dana{we
sa barutnim pogonom.
Glavni pogon vozila ~ini visoko in-
tenzivni nema~ki dizel motor MTU 199 6V,
spregnut sa elektromagnetnim generatorom
od 450 kW i akumulatorskom baterijom od
120 kW. Motor i generator ugra|eni su na-
pred, akumulatori niskog napona ispred u
podu, a visokonaponske baterije ispod pro-
stora za posadu. U glav~inama svih {est
to~kova postavqeni su elektromotori, koji
obezbe|uju snagu obrtnog momenta od
21.000 Nm. Maksimalna o~ekivana brzi-
na koju vozilo mo`e posti}i na putu jeste
110 km/h.
Hodni deo vozila ima hidropneumat-
sko ve{awe, ko~e}i sistem jedne strane
to~kova za zaokret (skid steering) i mogu}-
nost okretawa na mestu oko vertikalne ose
vozila (pivot steering), kada to~kovi na jed-
noj strani pogone napred, a na drugoj vuku
nazad (obrnutim smerom elektri~nog napo-
na elektromotora). Masa vozila je oko 18
tona (sa teretom najvi{e do 22 tone). Po-
sada se sme{ta napred (dva stalna ~lana) i
pozadi (~etiri do osam vojnika) iskrcni
deo, na prostoru od 6,5 m3. Mada je pro-
gram razvoja demonstratora vozila sa di-
zel-elektri~nim pogonom zapo~eo vozilom
to~ka{em (6h6), razmatra se i alternativ-
no re{ewe guseni~nog vozila, koje bi ima-
lo gumene gusenice iz jednog komada (sli~no
{vedskom projektu SEP B-13).
Na demonstratoru vozila DPE ispitu-
ju se novi materijali stealth tehnologije i
pasivna za{tita od novih legura oklopa i
kompozita. Razmi{qa se i o implementa-
ciji sistema aktivne za{tite na vozilu, ali
i uklapawe u mre`u KIS po tipu C3I za efi-
kasno prikupqawe informacija i koman-
dovawe na boji{tu na osnovu podataka u
realnom vremenu.
AHED 8x8 GDLS
Americka kompanija GDLS, udru`ena
sa internacionalnom korporacijom za
primewena istra`ivawa (SAIC) u okviru
26
M2A2 Bra dley IFV
Posle M113 APC Agencija DARPA
ponudila je kompaniji UDLP ugovor za raz-
voj demonstratora hibridno-elektri~nog
pogona na bazi BVP M2A2 Bradley IFV, ma-
se 22,7 tona. (Danas je Bradley dostigao
masu od 30 tona). O~ekivalo se da }e bi-
ti kompletiran u prole}e 1999. godine.
Vozilo je dobilo pogon pomo}u dizel
motora Caterpillar 3126, snage 260 kW
(350 KS). Ugradili su elektrogenerator
zajedno sa konstrukcijom motora, dva kom-
pleta akumulatorskih baterija (ukupno 88
olovno-acidnih akumulatora) i elektro-
motore na prenosnicima pogonskih to~ko-
va. Hibridni pogon omogu}io je ubrzava-
we vozila od 0 do 32 km/h za {est sekun-
di, {to je povoqnije od standardnog vozi-
la Bradley (osam sekundi primenom moto-
ra od 370 kW snage). U novije vreme taj
projekat se ne pomiwe ~esto, jer je pa`wa
usmerena na program budu}ih borbenih
sistema FCV
Uprave TARDEC, radila je tri godine na
razvoju dvadesettonskog OBV 8h8 AHED
(Advanced Hybrid Electric Vehicle) napredni
hibridno-elektri~ni pogon vozila (kao u
britanskom programu FRES). Istra`ivane
su pogodnosti i te{ko}e pri ugradwi elek-
tromotora u glav~ine to~kova, hla|ewe
to~kova, te mogu}nosti za upravqawe vozi-
lom primenom kombinacije to~kova i guse-
nica (sli~no starim poluguseni~nim vozi-
lima u Drugom svetskom ratu).
Osnovni agregat vozila, koji daje
energiju pogona, predstavqa nema~ki dizel
motor serije MTU 199 V6 od 400 kW (536
KS). Iako komercijalan, izabran je zbog
visokog intenziteta snage u kompaktnom
agregatu malih dimenzija i mase, efikasno-
sti i podesnosti za ugradwu u ograni~eni
prostor vozila AHED. Elektogenerator
(alternator) ugra|en je u standardni pro-
stor predvi|en za zamajac dizela.
Vu~na snaga vozila obezbe|uje se po-
mo}u osam elektromotora generatora, sme-
{tenih u glav~ine to~kova (tako|e su preu-
zeti iz nema~ke firme Magnet Motor).
Osnovnu energiju u to~kove isporu~uje glav-
ni generator. Kada su to~kovi u slobodnom
hodu, odnosno kada se vozilo, na primer,
kre}e niz padinu, motor-generatori u to~-
kovima pona{aju se kao generatori i dopu-
wavaju baterije elektri~nom energijom.
Elektroenergija deponuje se u modu-
larnu bateriju od pet litijum-jonskih aku-
mulatora, sme{tenih na pod vozila, snage
po 23 kW, napona 24 V, ukupnog kapaciteta
od 7 kW i napona 220 V (pomo}u transfor-
matora).
17

U vozilo se mogu ugraditi dve grupe
akumulatora, koji su u paralelnoj vezi. Ta-
kav sistem pogona AHED vozila mo`e da
radi na tri na~ina dizel-elektri~ni pre-
nos snage, kada je kapacitet baterije opao
ili su iskqu~eni akumulatori, hibridni
pogon (istovremeno rade dizel motor i ge-
nerator), u slu~ajevima kada baterija po-
ma`e dizel motor za dopuwavawe snage
ko~ewa i olak{avawe naprezawa dizela
pri velikim naprezawima i naglim prome-
nama optere}ewa, zatim, kori{}ewe ener-
gije samo iz baterije, kada je potrebno pre-
}i odre|eni prostor sa {to mawe buke ili
izbe}i detekciju neprijateqa. U toj vari-
janti brzina kretawa je do 30 km/h (kao
britanski AHED).
U zavisnosti od terenskih uslova i
potreba, vozilom se mo`e upravqati kom-
binovano, zakretawem prva dva para to~-
kova i promenom obrtaja to~kova na jednoj
strani na druga dva mosta, okretawem vo-
zila na mestu, oko vertikalne ose (pivot),
gde to~kovi na jednoj strani vuku napred, a
na drugoj nazad, te pojedina~nim upravqa-
wem svakim to~kom po formulama pogona
4h4+2+2, 6h6+2 i normalno 8h8. Pneu-
matici to~kova (run-flat) su sa hidropneu-
matskim sistemom ogibqewa i mogu da me-
waju klirens vozila (od 13 do 58 santime-
tara), ~ime se pove}ava prohodnost, a vi-
sina vozila prilago|ava zemqi{tu.
FCS-W 8x8
Guseni~na platforma iz programa
borbenih sistema FCS, odnosno demonstra-
tor FCS-T (Future Combat System-Tracked),
poslu`ila je za razvoj i to~ka{ke verzije
FCS-W (W-wiled). Od wega su preuzeti po-
gonski motor, generator i transformator.
Kompanija UDPL predvi|a da se na to~ka{u
mogu primeniti 60 odsto komponenata gu-
seni~ne platforme FCS. Udeo zajedni~kih
komponenata mogao bi da obuhvati osnov-
ni agregat, elektrogenerator, elektroniku
pogona zasnovanu na aktivno hla|enim si-
likonskim tranzistorima, litijum-jonske
akumulatore i digitalno upravqawe.
Verzija FCS-W 8h8 predvi|ena je za
najve}e brzine na putevima do 120 km/h,
18
a vi{e od 64 km/h u te- Druga novina jeste primena hibridnog
renskim uslovima. Ima pogona vozila sa {estocilindarskim dizel
mogu}nost ubrzawa iz me- motorom snage 333 kW (450 KS). On pokre-
sta od 0 do 48 km/h za se- }e elektromagnetni generator, koji obez-
dam sekundi. Konstrukcija be|uje pogonsku energiju za dva elektromo-
oklopnog tela je od meta- tora, ugra|ena u bo~ne prenose pogonskih
la visoke otpornosti (ti- to~kova. Predvi|ene su i gumene gusenice.
tanijum, visoko otvrdnute Vozilo Thunderbolt je do 2003. godine ima-
aluminijumske legure, lo status demonstratora. Jo{ nema infor-
kompozitni polimeri i macija da li je spremno za serijsku proiz-
keramika) kako bi se po- vodwu, iako je na izlo`bi NVO u Singapu-
ru 2006. pokazano zanimawe za wega.
SEP8x8 boq{ala balisti~ka za-
{tita. Lagani, ali ~vrsti Model RST-V (4h4) Shadow stigao je do
dowi deo oklopnog tela lako apsorbuje ne- operativne primene. Korporacija GDLS, uz
ravnine, a spoqa{wi kruti okvir konstrui- podr{ku Agencije DARPA i Uprave za mor-
san je od odgovaraju}e legure koja podr`ava nari~ka istra`ivawa, razvila je za potre-
module strukturalne oklopne za{tite. be marinaca (USMC) lako vozilo za izvi-
Jedinstven model predstavqa vozilo |awe, osmatrawe i navo|ewe vatre siste-
sa gasno-turbinskim motorom od 400 KS ma za vatrenu podr{ku trupa RST-V 4h4
Honeywell 131-9 (standardno se koristi na (Reconnaissance, Surveillance & Targeting Ve-
putni~kom avionu Beoing 737 kao pomo}ni hicle) Shadow (senka). Takav naziv nosi ve-
motor). Generator elektroenergije od 300 rovatno zbog smawewa buke motora i ma-
kW izra|uje kompanija UDPL. Ukupna masa skirnih elemenata vozila. Razvijeno je na
pogonskog bloka je za 60 odsto lak{a od po- osnovu vozila Hamer 4h4, kako bi se sproveo
gonskog bloka program eksperimenata i testirawe hi-
Upore|ewe u{tede sa dizel mo- bridnog elektri~nog pogona i ugradwa
prostora SEP(zeleno) u torom, pri- ostale napredne elektronske i optoelek-
odnosu na klasi~ni pogon
(crveno)
lago|enog za vozilo FCS-T, te omogu}ava da
se u upravnom odeqewu smeste dva ~lana
posade i da iza wih ostane vi{e prostora
za qudstvo ili teret. Vozilo FCS-W pre-
{lo je 1.750 kilometara terenske provere
u Kaliforniji.
Thun der bolt M8 AGS
Ameri~ka korporacija BAE Systems
prikazala je jo{ jedno vozilo sa hibridnim
(dizel-elektri~nim) pogonom Tunderbolt
120 mm (borbena masa 20,4 tone), koje je
razvijeno iz serijskog modela AGS M8 (Ar-
moured Gun System 105 mm). Osnovne raz-
like u odnosu na uzor predstavqaju ugrad-
wa topa 120 mm sa automatom za puwewe
(18 granata), tri ~lana posade i distanci-
ono upravqawe oru|em. Prostor vozila
pozadi (kod originalnog vozila za pogon-
ski blok) oslobo|en je za prevo`ewe jo{
~etiri vojnika ili pove}awe borbenog
kompleta topa (duplo) kod vozila Thunder-
bolt pogonski blok preme{ten je napred.
15. februar 2009.

SEP B-13 T2
tronske tehnologije. USMC je naru~io lako
vozilo koje mo`e da se transportuje heli-
kopterima MV-22 Osprey, CH-46, CH-56 i
transportnim avionima Boeing C-130 Her-
cules. U vozilu je primewena tehnologija ko-
ja se razvila za potrebe programa budu}ih
vozila FCS. Uvo|ewe u operativnu upotre-
bu zapo~elo je krajem 2006. godine.
Pogonski agregat DD 114 kW iz fa-
brike Detroit Diesel pokre}e elektrogenera-
tor od 110 kW, koji povratno snabdeva
elektroenergijom ~etiri elektromotora,
snage po 50 kW. Oni su ugra|eni u glav~ine
sva ~etiri to~ka. Opremqeno je sa dva pa-
kovawa litijum-jonskih baterija, ukupnog
kapaciteta od 20 kW, koje u hitnim slu~aje-
vima, kratkotrajno mogu da obezbede snagu
od 80 kW. Takav pogon omogu}uje da vozilo
razvija maksimalnu brzinu na putu do 112
km/h, autonomiju od 758 kilometara (pri
prose~noj brzini kretawa od 50 km/h i
potro{wi goriva iz rezervoara zapre-
mine 95 litara). U pore|ewu sa lako
oklopqenim vozilom Hamer M1114 (4h4),
standardnog pogona, autonomije kretawa
445 kilometara, RST-V ima ve}i radijus
za 75 odsto, pri istom kapacitetu rezer-
voara za gorivo.
Ne ma~ ki LLX Wi e sel
AAV
U Nema~koj je od 1990. godine proiz-
vedeno oko 400 lakih vazdu{no-prenosnih
oklopnih vozila tipa Wiesel AAV (Aerporta-
ble Armoured Vehicle, nema~ki Waffentrager),
345 lak{ih i kra}ih verzija Wiesel 1 i oko
50 komada ne{to te`ih i du`ih Wiesel 2, u
12 namenskih varijanti. Koristi ih nema~-
ki kontingent Kfora na Kosovu i Metohiji.
Vozila imaju masu od 2,8 ili 3,6 do
3,8 tona, sa tri ili pet do {est ~lanova
posade. Transportuju se helikopterima CH-
53 (po dva vozila), transportnim avionima
C-130 (po tri), C-160 (po ~etiri vozila),
C-141 Starlifter (po {est vozila). Pomo}u
aviona Boeing 747 mogu da se transportuju
po 24 ta vozila. I pomo}u helikoptera CH-
60A Black Howk i Super Puma mogu da se
prenose podvezani ispod helikoptera. Vo-
zila su proizvod firme MaK, sada Rhein-
metall Landsysteme.
U standardnoj varijanti imaju pogon-
ski blok sa dizel motorom od 64 kW (86 KS)
ili od 81 kW (109 KS) i automatske hidro-
mehani~ke transmisije. Zahvaquju}i povoq-
noj specifi~noj snazi od oko 30 KS/t, po-
sti`u veliku brzinu kretawa do 75 km/h.
[tedqivi su potro{a~i pa ostvaruju auto-
nomiju kretawa od 300 kilometara, sa re-
26
Sa mo hod na ha u bi ca
NLOS -C 155 mm
Od 18 varijanti vozila iz progra-
ma FCS (Future Combat Sustems), grupe
posadnih vozila MGP (Manned GRoynd
Vehicles), samohodna haubica 155 mm sa
dvo~lanom posadom jedno je od tri vozi-
la programa kod kojih je eksperimental-
no primewen hibridni pogon. Korpora-
cija GDLS obezbedila je saradwu sa
kompanijama za proizvodwu motora za
razvoj i adaptaciju modifikovanog ne-
ma~kog motora MTU 890 V6 u vozila
FCS programa. Po svojim gabaritima
(620h676h610 milimetara) i masi (oko
520 kilograma), taj visokointenzivni
dizel motor mawi je za oko 50 odsto od
klasi~nih dizela iste snage od 550 kw
(750 KS).
Dizel motor pokre}e elektrogene-
rator (ugra|en na mestu zamajca), koji
isporu~uje elektri~nu energiju elektro-
motorima prenosnog mehanizama pogon-
skih to~kova. Kada je naprezawe pogon-
skog sistema mawe, vi{ak elektroener-
gije transponuje se u blok litijum-jonskih
baterija, velikog kapaciteta. Za smawe-
we akusti~ke detekcije, vozilo se mo`e
pokretati samo pomo}u elektromehani~-
kog pogona i koristiti izvore energije
iz baterija.
zervoarom kapaciteta 80 litara goriva.
U drugoj polovini devedesetih godina,
tada{wi MaK je, u saradwi sa Magnet Mo-
tor, razvio eksperimentalni model Wiesel,
koji ima elektri~ni pogon. Najpre je ekspe-
rimentisano sa lak{im Wiesel 1, a kasnije
i sa Wiesel 2. Motori Folksvagen (VW) ili
Audi ukomponovani su u jedinstven blok sa
elektrogeneratorom, hladwakom i elek-
tronskim sistemom ko~ewa, upravqawa i
distribucije elektri~ne energije na elek-
tromotore za pogon nazubqenih pogonskih
to~kova. Pogonski blok je u predwem delu
oklopnog tela, kao kod standardne varijan-
te vozila, a pogonski to~kovi koji imaju
elektromotorni pogon, preme{teni su po-
zadi. Spoj izme|u izvora elektri~ne ener-
gije i pogonskih elektromotora jeste ka-
blovski.
Elektromotorom se upravqa po siste-
mu avionike fly by wire (letewe pomo}u `i-
~ane veze), mada bi se u na{em slu~aju to
reklo drive by wire (vo`wa pomo}u `i~anog
prenosa). Magnet-motori za pogon to~kova
konstruisani su za dve funkcije. U normal-
noj vo`wi elektromotori napajaju se elek-
trogeneratorom, ali kada je vo`wa sa sma-
wenim naprezawem (na padinama ili se od-
uzima gas iz bilo kog razloga) elektromoto-
ri prelaze na rad kao elektrogeneratori i
19

SEP 6x6
dopuwuju akumulatorsku bateriju strujom.
Kod zaokreta vozila, sila ko~ewa jedne
strane vozila prenosi se na drugu gusenicu
i poja~ava wen u~inak. Dakle, sila inercije
vozila pretvara se u elektri~nu energiju.
Konstrukcija elektromotora generato-
ra je pqosnata, ve}eg pre~nika i podesna je
za ugradwu u pogonske to~kove, bez potrebe
za posebnim mehani~kim prenosnim mehani-
zmom, {to je slu~aj kod hibridnog pogona sa
sme{tajem celoga pogonskog bloka u jedin-
stven prostor, napred ili nazad, ali ne na-
pred i nazad kao kod verzije Wiesel. Zbog kon-
figuracije elektromotora boqe je iskori-
{}en zadwi prostor vozila, bez konstruk-
tivnih izmena baznog modela. Gumirane guse-
nice, koje su u primeni i na pojedinim vari-
jantama baznog modela, koriste se i za Wisel
sa elektri~nim pogonom. Nije poznato da li
je re{ewe sa elektri~nim pogonom prihva-
}eno za standard da bi se Wiesel prekompo-
novao u varijante sa elektri~nim pogonom,
{to je, ina~e, perspektivno re{ewe budu}ih
motornih vozila.
Mar der IFV
Sredinom devedesetih godina nema~ka
firma MaK (danas u sastavu Rheinmetall Land
Systeme), u saradwi sa Magnet Motor, zame-
nila je na borbenom vozilu pe{adije Marder
IFV postoje}u hidromehani~ku transmisiju
elektri~nom. Takva varijanta ima standard-
ni turboprehrawivani dizel motor MTU 883
od 441 kW (600 KS), elektrogenerator od
420 kW i dva elektromotora od 750 kW za
pokretawe pogonskih to~kova gusenica. Pre-
no{ewe elektri~ne energije od generatora
na elektromotore obavqa se kablovski, se-
rijskom vezom strujnog toka. Elektromotori
obrtne moment prenose na bo~ne prenosni-
ke, kojima se pokre}u pogonski to~kovi. Na taj
20
na~in, iskqu~ena je mehani~ka veza gusenica
i osnovnog izvora energije (generator ili
dizel), pa se snaga prenosi od generatora do
prenosnika spojnim kablovima i konverto-
rima za regulisawe protoka energije, pri-
likom pravolinijskog kretwa ili zaokreta
vozila. Time je prostor za instalisawe ele-
menata pogonskog bloka znatno racionalni-
ji, ali je ni`i stepen iskori{}ewa energije
jer se ona nekoliko puta transformi{e iz
elektri~ne u mehani~ku i obrnuto.
Sem toga, preno{ewe uve}ane snage
elektri~nim putem kod zaokreta vozila zah-
teva da pogon ima ve}e agregate. Tako se vi-
{e gubi i toplotna energija, {to tra`i da
se instali{u ventilacioni ure|aji ve}eg ka-
paciteta hla|ewa (time je i utro{ak energi-
je pove}an). Zbog toga rekuperacija elek-
tri~ne energije, kojom se snaga ko~ewa pri
zaokretu prenosi na spoqni pogonski to~ak,
zahteva elektromotore snage 750 kW, koja
se u datom trenutku pove}ava na 1.500 kW,
{to predstavqa veliko optere}ewe za po-
gonski sistem. Dodu{e, time se efikasno
usporava vozilo i efikasnije skre}e s prav-
ca, tako da se dobija jedna vrsta retarder
uspora~a vozila.
Eksperimentalni Marder sa elektri~-
nim pogonom ostvarivao je maksimalnu brzi-
nu na putu do 72 km/h (identi~no osnovnom
modelu vozila), te pokazao odli~ne manevar-
ske sposobnosti i boqe performanse od
osnovnog modela tog vozila. Nije poznato ka-
ko te~e realizacija serijske proizvodwe
elektri~nih transmisija i kada }e Marder
pre}i na takav pogon.
Fen nek 4x4 VT-E
Pored vozila Wiesel i Marder, u Ne-
ma~koj se eksperimenti{e i sa hibridnim
pogonom to~ka{kih OBV, i pri pogonu
formule 8h8 i kod lak{ih vozila. Aktue-
lan je izvi|a~ki, vi{enamenski oklopni
automobil Fennek 4h4 RCV, koji je firma
KMW (Krauss-Maffei Wegmann) predstavi-
la 2007. godine na Konferenciji o elek-
tri~nim vozilima u Stokholmu. Vozilo }e
biti znatno druga~ije kompozicije, pri
identi~noj arhitekturi standardnog vozi-
la Fennek. Ozna~eno je kao VT-E (Ver-
suchsttrager Elektrisch) elektri~ni pogon
vozila. U saradwi sa Magnet Motor, KMW
sklopila je ugovor sa Upravom za vojnu
tehnologiju i nabavke (BWB) u Bundesveru
kako bi ispitala mogu}nosti takvog siste-
ma i predlo`ila, eventualno, konverto-
vawe pogona.
Masa Fennek VT-E mogla bi da bude ve-
}a od standardnog vozila (do 12,6 tona).
Pogonski agregat bio bi preme{ten na-
pred, tako da bi se dobilo vi{e prostora
u zadwem delu vozila. Postoje}a {ema pod-
voza po formuli H i automatska mewa~ka
kutija zamenile bi se elektromagnetnim ge-
neratorom od 180 kW, koji bi pokretao
elektromotore ugra|ene u glav~ine to~ko-
va. Turboprehrawivani dizel motor od
210 kW (280 KS, ja~i od baznog motora sa
177 kW/237 KS) pokretao bi generator.
Promewena je prvobitna ideja da se
snaga generatora prenosi na to~kove po-
mo}u kardanskih vratila i pogonskih mo-
stova, kao kod originalnog modela Fennek.
Predvi|eno je da se struja prenosi na ~e-
tiri elektromotora od po 50 kW snage,
pre~nika 57 santimetara. Energija se pre-
nosi dvokru`nim tokom elektri~ne struje.
Tako su elektromotori (ugra|eni u glav~i-
ne to~kova, uz dvostepene planetarne re-
duktore) izvori elektri~ne energije, u po-
jedinim situacijama, za rekuperaciju vi{ka
energije i transformisawe u elektri~nu.
Tada se dopuwavaju baterije i, kada je to
potrebno, poma`e se naprezawe glavnog
generatora. Kako je autonomija baznog mo-
dela od 460 do 1.000 kilometara, vero-
vatno }e se primenom hibridnog pogona
ona pove}ati. I postoje}i dizel motori tog
vozila ispuwavaju standard Euro III emisije
izduvnih gasova.
Ove godine u Londonu }e se organi-
zovati savetovawe zemaqa Natoa i broj-
nih dr`ava van Alijanse o primeni elek-
tri~nog, odnosno hibridnog pogona OBV.
Ubrza}e se razvoj, posle nekoliko deceni-
ja mirovawa. To je posledica radikalnog
smawewa resursa nafte u mnogim regio-
nima sveta, ali i potrebe da se za{tite i
o~uvaju ekosistemi. I danas se ve} ugra|u-
ju kompaktni dizel motori koji zadovoqa-
vaju kriterijume o izduvnim gasovima Eu-
ro III. Primena hibridnog pogona izvesnija
je kod lakih OBV, ~ija masa ne prelazi 60
tona.
Milosav C. \OR\EVI]
15. februar 2009.
 M A L I K L I P N I
Provereni klasik
Ime ce sna (Ces sna) ve} du `e od
po la ve ka pred sta vqa
si no nim za ma le klip ne
avi o ne. U po go ni ma isto i me ne
kom pa ni je pro iz ve de no je
vi {e od 100.000 pri me ra ka te
ka te go ri je va zdu ho plo va.
Ia ko je svet sku sla vu ste kla
kao pro iz vo |a~
jed no mo tor nih sport skih
le te li ca sa klip nom
po gon skom gru pom, ce sna je
sve vre me po sto ja wa
pro {i ri va la asor ti man.
S vre me nom su iz we nih
fa bri ka po ~e li da iz la ze i
tur bo e li sni dvo mo tor ni
avi o ni, a po tom i bi znis
mla zwa ci, ~i je se pro iz vod ne
se ri je bro je u hi qa da ma.
I po red opre de qe no sti za
ci vil no tr `i {te, ve li ki broj
ce sni nih avi o na na la zi se u
voj noj upo tre bi {i rom sve ta,
a ne ki mo de li su i na men ski
pro jek to va ni za voj ne po tre be.
A V I O N I C E S N A
Jedan od prvih vojnih korisnika cesni 208
Do pre nekoliko godina osnovni mla-
D zni {kolski avion ameri~kog vazduho-
plovstva bila je cesna T-37, koja se u
juri{noj varijanti A-37 i danas kori-
sti u nekoliko vojnih vazduhoplovsta
va, naro~ito u Latinskoj Americi. Vazdu-
hoplovna istorija }e zapamtiti i Model
337 Super Skymaster (vojna oznaka O-2),
koji je tokom Vijetnamskog rata slu`io za
osmatrawe, korekciju artiqerijske va-
tre, ozna~avawe meta i navo|ewe avija-
cije na zemaqske ciqeve. Glavnu ulogu
imala je i u holivudskom hitu Bat 21 sa
Xinom Hekmanom i Denijem Gloverom u
glavnim rolama.
Vi{enamenska priroda i pristupa~-
nost cesninih aviona tako|e je uticala
da se i u slu~aju nekih drugih cesninih ci-
vilnih letelica izgubi jasna granica iz-
me|u osnovne i vojne namene. Jedan od pr-
vih primera bila je cesna O-1 Bird Dog,
vojna verzija popularnog modela 170.
Najpopularniji cesnin avion, model 172,
koji je najprodavaniji ~etvorosed u isto-
riji op{te avijacije (dosada proizvedeno
K A R A V A N
26
bio je Brazil, gde se ove letelice
upotrebqavaju sa lokalnom oznakom C-98
vi{e od 43.000 primeraka) zna~ajno me-
sto zauzeo je i kao avion za selekciju i
po~etnu obuku vojnih pilota (vojna oznaka
T-41). Veliki broj ostalih aviona sa ce-
sninim prefiksom koristi se i za izvi-
|awe i aero-fotogrametrijsko snimawe
za vojne potrebe, a veliki broj aviona
dobijao je instalaciju naoru`awa kada su
prilike to zahtevale, naro~ito kada su se
avioni nalazili u arsenalima siroma-
{nijih korisnika.
U proizvodnom programu cesna da-
nas nema klasi~nog vojnog programa,
premda se mawi deo serijski proizvede-
nih aviona i daqe isporu~uje vojnim ko-
risnicima. Jedan od posledwih takvih
primera jeste isporuka aviona cesna
208B karavan novoformiranom ira~kom
vazduhoplovstvu. Taj potez je, imaju}i u
vidu ubrzani rast potencijala pomenute
vojne formacije i raspolo`iva finansij-
ska sredstva, ponovo zagolicao pa`wu
stru~ne javnosti svrsishodnost takve
nabavke i primene u vojnoj nameni, pogo-
tovo u sukobima niskog intenziteta.
21
 Takti~ko-tehni~ke karakteristike cesne
208B grand karavan
Pogonska grupa jedan motor Pratt & Whitney Canada
PT6A-114A snage 505kW (675 KS)
Du`ina aviona
Visina aviona
Razmah krila
Povr{ina krila
Dimenzije kabinskog prostora (d/{/v) 5,1/1,6/1,3 m
Masa praznog aviona
Maksimalna poletna masa
Masa korisnog tereta
Maksimalna masa unutra{weg goriva
Performanse aviona
Maksimalna brzina aviona na H = 3050 m 341km/h
Brzina uzdizawa 297 m/min
Plafon leta
Du`ina poletawa
Dolet (H=3050 m)
Dozvoqena preoptere}ewa +3.8 g to 1.52 g
Pre po zna tqi va
kon cep ci ja
Kraj sedamdesetih i po~etak osamde-
setih godina u vazduhoplovnoj industriji
obele`en je ve}om primenom ekonomi~nije
turboelisne pogonske grupe, {to je bilo iz-
nu|eno pove}awem cene nafte. Veliki broj
aviona koji je dotada pogowen klipnim mo-
torima modifikovan je u nove verzije sa
turboelisnim motorima, ali je cesna kao
lider u oblasti male, op{te avijacije, za-
po~ela projektovawe potpuno novih turbo-
elisnih aviona. Cesna 208 karavan bila
je prvi potpuno novi, jednomotorni, turbo-
elisni avion. Wen prvi let dogodio se 9.
decembra 1982. godine. Svojim izgledom,
karavan koncepcijski nije odudarao od Ce-
Ira~ ke ce sne
Ira~ke cesne 208B predstavqaju
posledwi izdanak vojnih karavana.
Irak je krajem 2007. godine naru~io pet
primeraka, koji zadatke danas izvr{a-
vaju iz baze nadomak Kirkuka. Izvi|a~-
ka oprema je identi~na onoj na bespi-
lotnim letelicama predator, a speci-
fi~nost tih aviona ~ine i instalacija
naoru`awa i prate}i kontejner sa
opremom, koja omogu}ava upotrebu la-
serski vo|enih raketa vazduhzemqa,
tipa AGM-114 helfajer. Izduvna cev
motora izvedena je na desnu stranu, ka-
ko izduvni gasovi ne bi ometali rad IC
senzora za osmatrawe. Avioni su opre-
mqeni i ure|ajima za samoza{titu, pre
svega od protiavionskih raketa lansi-
ranih sa ramena.
22
12,70 m
4,70 m
5,87 m
25,97 m2
2047 kg
3858 kg
1937 kg
1267 l
7,620 m
416 m Od kraja pro{le godine standard opreme aviona serije
1679 km 208 predstavqa integrisani sistem kabinske
snine prepoznatqive {eme visokokrilca
sa jednim motorom, koji su u prethodnim de-
cenijama proslavili cesnu. Izuzetak su bi-
le znatno ve}e dimenzije i mase, naspram
tipi~nog Cesninog modela 150, {to je kom-
penzovano primenom ekonomi~ne turboe-
lisne pogonske grupe jednog motora Pratt &
Whitney Canada PT6A-114, snage 450 kW
(600 KS), koji je snagu prenosio na trokra-
ku elisu promewivog koraka tipa Hartzell.
Pomalo nezgrapnog izgleda, karavan je i
nosivo{}u i krstare}om brzinom od oko
300 km/~ nadma{io jednomotorne klipne
prethodnike. Cenom sata leta jedva da je
prema{ivala slabije klipwake, a prva
verzija cesne 208A karavan mogla je u te-
retnom prostoru dimenzija 3,7/1,6/1,3 me-
tra (d/{/v) da ponese 1.360 kilograma te-
reta ili 10 putnika, ukqu~uju}i i posadu.
Zbog planirane upotrebe na slabije pri-
premqenim terenima, primewen je robusni
i izdr`qiv stajni trap. Sa teretom od 650
kilograma i rezervom goriva za 45 minuta
leta, avion je mogao da preleti vi{e od
1.700 kilometara.
Odluka kompanije Federal Express (Fe-
dEx) da nabavi veliki broj cesni 208 ka-
ravan bila je prelomni momenat koji je
odredio wegovu budu}nost. FedEx se bavi
instrumentacije Garmin 1.000
prevozom i isporukom razli~itih vrsta
roba, a u svetskim okvirima poseduje naj-
ve}u flotu op{te, civilne avijacije,
ukqu~uju}i i {iroko trupne avione. Kom-
panija i danas vazdu{nim putem prevozi
vi{e tereta nego ijedna druga vazduho-
plovna kompanija. Na osnovu garantova-
ne brzine isporuke po{iqaka na terito-
riji SAD, od samo jedan dan, FedEx je u
momentu pojave cesne 208 bio potreban
jeftin i brz avion za prevoz mawih koli-
~ina po{iqki. Originalnost karavana u
datom momentu urodila je najpre kupovi-
nom 40 aviona u osnovnoj verziji 208A
koja je nazvana cargomaster, a 1986. go-
dine je iskqu~ivo za potrebe FedEx raz-
vijena verzija 208B Super Cargomaster,
~iji je trup u odnosu na bazi~nu verziju
produ`en za 1,22 metra. Osim ve}om du-
`inom Super Cargomaster odlikovao se i
uvo|ewem prepoznatqivog podtrupnog
kontejnera za sme{taj tereta. U ovoj ver-
ziji FedEx je kupio 260 aviona, prven-
stveno za prevoz po{tanskih po{iqki, a
ne putnika, pa su avioni isporu~ivani
bez prozora na teretnom prostoru.
Cesna 208B Super Cargomaster je
1990. godine opremqena novim, sna`ni-
jim motorom PT6A-114A, snage 505 kW
(675 KS), i ta verzija dobila je ime grand
karavan (Grand Caravan). U avion je, po-
red dva pilota, mogu}e smestiti do 12
putnika ili prevesti do 1.587 kilograma
korisnog tereta. Isti motor ugra|en je
1997. godine i na osnovnu verziju 208A,
koja se danas nudi kao Caravan 208-675.
Nijedna od varijanti nema presurizovanu
kabinu.
U me|uvremenu cesna je napravila
zanimqiv poku{aj sa varijantom Soloy
Pathfinder 21 (dora|eni 208B), na kojoj su
15. februar 2009.

u istoj gondoli sme{tena dva turboeli-
sna motora Pratt & Whitney Canada/Soloy
Dual Pac PT6D-114A, koji ukupnu snagu od
991 kW (1329 KS) prenose na samo jednu
elisu. Trup aviona je u odnosu na osnovni
model produ`en za 1.83 metra. Nije do-
`iveo serijsku proizvodwu.
U sastavni deo ponude cesne jeste i
amfibijska verzija, opremqena plovcima
tipa Wipline 8.000, u kojima se nalaze i
klasi~ni to~kovi, tako da, bez obzira, na
to {to je opremqen plovcima, avion nije
iskqu~ivo vezan za operacije sa vodenih
povr{ina.
Sliku o upotrebqivosti karavana i
grand karavana upotpuwuje i savremena
radio-navigacijska i ostala elektronska
oprema, o kojoj je cesna uvek vodila ra~u-
na, pre svega sa aspekta bezbednosti.
Dana{wi standard opremawa avio-
na serije 208 jeste integrisani sistem
kabinske instrumentacije tipa garmin
1000. Garmin 1000 predstavqa zamenu za
konvencionalne avionske instrumente i
avioniku. U slu~aju cesni 208 sistem se
sastoji od dva primarna letna prikazi-
va~a (PFD) i jednog vi{efunkcijskog
(MFD), dijagonale 25,4 cm i rezolucije
1024h768. Sistem je uvezan sa dvokanal-
nim digitalnim autopilotom, sistemom za
autonomno automatsko prila`ewe na ae-
rodrome, bez klasi~nih navigacijskih
sredstava, te sistemom za bezbedno tak-
sirawe po optere}enim aerodromima. U
sebi objediwava i povezuje podatke i in-
formacije sa pogonske grupe, radio-sta-
nica, VOR/ILS sistema, sistema za upozo-
rewe na okolni saobra}aj i sistema za
izbegavawe terena, podatke sa letnog
kompjutera i sa meteorolo{kog radara.
Svaki od displeja poseduje slot za
SD memorijske kartice, pomo}u kojih su
mogu}i laka nadogradwa i dopuna baze
podataka, neophodne za navigacijsko le-
tewe i procedure instrumentalnog lete-
wa.
Pomenuta najsavremenija radio-na-
vigacijska oprema za op{tu avijaciju, u
kombinaciji sa kompleksnim sistem raz-
le|ivawa (TKS), omogu}ava bezbednu upo-
trebu aviona i u slo`enim meteorolo-
{kim uslovima.
26
Na cesninim karavanima je i
podtrupni kontejner zapremine 3,2 m3
Iz bor si ro ma {nih
va zdu ho plov sta va
Od 1985. godine pa do danas proiz-
vedeno je vi{e od 1.600 primeraka cesni
208, koje lete u vi{e od 70 zemaqa sveta.
Prema zvani~nim podacima kompanije Ce-
sna, flota tih aviona naletela je vi{e od
jedanaest miliona sati sa malim procen-
tom udesa u odnosu na broj naleta. Podo-
zrivost vezana za postojawe samo jednog
motora na avionu pokazala se potpuno neo-
pravdanom.
S obzirom na {arolikost kupaca, Ce-
sna je jo{ 1985. godine tr`i{tu ponudila
vojnu verziju, koja je u SAD ozna~ena kao
U-27A. Avion je opremqen instalacijom
naoru`awa, a na bo~nim vratima ugra|en
je trocevni mitraqez Getling, sistema ka-
libra 0.50 (12.7 mm). Odre|en broj pri-
meraka na{ao se na upotrebi obave{tajne
agencije CIA, a za iskqu~ivo vojne zadatke
Cesnini karavani i grand karavani uvr-
{teni su u naoru`awe Brazila (lokalna
oznaka C-98), ^ilea, Ju`ne Afrike, Kolum-
bije, Meksika i Tajlanda.
23
 Spektar zadataka koji karavani da-
nas izvr{avaju u vojnim i paravojnim for-
macijama jeste raznolik laki transport,
obuka pilota transportne avijacije, desant
qudstva i tereta, medicinska evakuacija,
navo|ewe iz vazduha, ubacivawe i izvla-
~ewe specijalnih jedinica, lete}a komand-
na stanica za bespilotne letelice, osma-
trawe, radio-tehni~ko i elektronsko izvi-
|awe i aero-fotogrametrijsko snimawe.
Pojedini korisnici su na bo~nim vratima
postavqali i vatreno naoru`awe, dok je
posledwa, ira~ka verzija karavana naoru- zduhoplovstava, ali i wihov zna~aj za ce- dobije, u kombinaciji sa cenom sata leta
`ana vo|enim raketama vazduhzemqa, ti- lokupno dru{tvo, povla~e}i paralelu sa od oko 200 dolara. Premda avion i sli~-
pa AGM-114 helfajer. Ipak, imaju}i u vidu nabavkom i upotrebom mlaznih borbenih ni avioni ne oslikavaju visoku tehnolo-
samo jedan motor, velike dimenzije i po- aviona. giju, niti se di~e sjajem mlazne avijacije,
kretqivost aviona, borbena primena je Nabavna cena cesne 208, koja se u oni jesu pouzdana platforma za svako-
zbog osetqivost na vatru sa zemqe realno zavisnosti od verzije kre}e u okvirima dnevno funkcionisawe niskobuxetnog va-
ograni~ena. od 1.500.000 do 2.000.000 dolara, mo- zduhoplovstva, {to potvr|uje i ira~ki
Pojedini autori poput Xorxa Morisa `e da se smatra korektnom u pore|ewu primer.
obja{wavali su zna~aj aviona te kategori- sa onim {to jedno malo, niskobuxetno
je za svakodnevno funkcionisawe malih va- vazduhoplovstvo tim avionom mo`e da Mr Slavi{a VLA^I]

Pri ku pqa we po da ta ka

Za prikupqawe obave{tajnih po-

dataka za potrebe misije Eufor u BiH,
krajem 2005. godine sklopqen je ugovor
sa firmom CAE AVIATION iz Luksembur-
ga, koja zadatke izvr{ava posebno
opremqenim avionima cesna 208/U-
27A. Premda je zvani~an zadatak priku-
pqawe obave{tajnih podataka za ko-
mandu Eufora u Sarajevu, realno je
pretpostaviti da te podatke koristi i
ameri~ka obave{tajna zajednica, te ve-
}i broj zapadnih zemaqa. Avioni cesna
208/U-27A koji lete sa aerodroma Tu-
zla opremqeni su klasi~nim i IC kame-
rama, a snimke sa wih mogu direktno da
prenose na zemaqske stanice. Multina-
cionalne posade anga`ovane na toj mi-
siji su uglavnom biv{i profesionalni
vojnici.

24 15.februar 2009.
Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti
26
Nove tehnologije za za{titu aviona od ptica Erbas ponovo odla`e
Ameri~ki stru~waci za bezbed- izradu vojnog
nost aviosaobra}aja testiraju transportera A 4100M
tehnologije koji se primewuju na
civilnim i vojnim avionima i
svemirskim brodovima da bi se [ef evropskog gigantskog proizvo|a-
umawio rizik od sudara sa pticama, ~a aviona Erbas Tom Enders nazvao je od-
preneo je Vol strit `urnal. lagawe projekta vojnog transportnog avio-
Tehnologije su raznovrsne, od na A400M pravim receptom za katastro-
posebnih radara na zemqi za otkri- fu" i upozorio da }e zbog toga ugovori vre-
vawe jata ptica koje bi mogle biti dni 20 milijardi evra pre}i u ruke konku-
opasne, do sistema osvetqewa koji rentskih kompanija.
rasteruje ptice. Takve inicijative Evropski konzorcijum za izradu vaz-
privla~e pa`wu regulatornih tela i aviokompanija {irom sveta, ali deo nau~nih krugova duhoplova, vojne i svemirske opreme
jo{ nije dovoqno anga`ovan, a glavne prepreke za razvoj tehnologija jesu finansirawe i ad- (EADS), u okviru koga posluje Erbas, za-
ministrativne prepreke. lo`io se za promenu na~ina sprovo|ewa
U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama godi{we se zabele`i 10.000 sudara aviona sa najve}eg evropskog pojedina~nog vojnog ugo-
pticama, {to je dva puta vi{e nego pre 10 godina. Tema je ponovo privukla pa`wu javnosti vora i zatra`io vi{e vremena za izvo|e-
nakon {to je ovog meseca Erbasov avion A320 prinudno sleteo u reku Hadson u Wujorku we planiranog probnog leta.
nakon sudara sa jatom ptica, a tokom vikenda je utvr|eno da su na o{te}ewa oba motora uti- @elimo da nastavimo taj program,
cala meka tela". ali da to u~inimo na na~in koji }e osigu-
Pojedine kompanije, poput Horizon erlajnza i australijskog Kantasa primenile su pro- rati uspeh za kupce i uspeh za industriju",
totip sistema koji ptice pla{i svetlima. izjavio je Enders. On je upozorio da se sa
Prema podacima kompanije Presajz flajt, koja razvija takve sisteme, Kantas je nakon sada{wom ugovornom i organizacionom
toga zabele`io pad sudara sa pticama na mnogim doma}im linijama za 20 procenata. Direk-
{emom ne}e sti}i nigde i dodao da je re~
tor Presajz flajta Skot Filiben kazao je da aviokompanije sada nemaju dovoqno sredstava
o nemogu}oj misiji."
za ulagawe u tehnologije, te da je buxet Federalne uprave za aviosaobra}aj ograni~en, {to
usporava razvoj tehnologija. Enders smatra da projekat, ~iji je ciq
Sa takvom ocenom slo`io se i direktor kompanije Detekt Geri Endrjuz, koji je saop{tio da se obnove transportni kapaciteti se-
da ve} vi{e od godinu dana pregovara sa zvani~nicima Federalne uprave za aviosaobra}aj dam zemaqa Natoa, zahteva ve}u kontrolu
o primeni novog radarskog sistemima za za{titu od ptica. i promene.
Ta kompanija je u vi{e vojnih centara, izme|u ostalog u Frankfurtu, instalirala sis- Projekat kasni dve godine, ali EADS
teme za za{titu od ptica, a prodala je sistem i Upravi za vazduhoplovstvo i kosmi~ka `eli da se obezbedi jo{ jedna godina za
istra`ivawa. stabilizaciju programa, nagla{avaju}i da
Prema re~ima Endrjuza, radar firme Detekt omogu}ava da se ptice uo~e na razdaqini nije fer da sam snosi ~itav rizik. Spro-
ve}oj od 19 kilometara, o ~emu kontrolori leta dobijaju poruku koja sadr`i informacije o vo|ewe projekta odlo`eno je zbog ka{we-
opasnosti od sudara. wa izrade motora za novi transportni
avion. Isporuke novog aviona ne bi mogle
[tedwa SAD u nabavci oru`ja da krenu ranije od tri godine nakon prvog
probnog leta.
Kompanija Prat end Vitni", Enders je upozorio da bi bilo neod-
jedan od tri najve}a svetska proiz- govorno nastaviti po starom i da bi tre-
vo|a~a avionskih motora, zain- balo ponovo utvrditi realne rokove za za-
teresovana je za kupovinu Vazduho-
vr{etak ~itavog projekta.
plovnog zavoda Orao" iz Bijeqine,
Britanija je upozorila da odlagawe
potvrdio je Milan Prica, direktor
Zavoda. On je istakao da sa 15 pred- za tri do ~etiri godine nije prihvatqi-
stavnika kanadskog ogranka te multi- vo. EADS je suo~en sa pla}awem od{tete
nacionalne kompanije, koji borave u koja je predvi|ena ugovorima u slu~aju
Bijeqini, po~iwu razgovore o na~inu odlagawa isporuke aviona. Bili su to
i mogu}nostima privatizacije. ~isto komercijalni ugovori, {to se sma-
Kana|ani su iskazali zani- tralo neuobi~ajenim za poslove u vojnoj
mawe za kupovinu vi{e od 49 odsto akcija Zavoda, ali to trenutno nije mogu}e zbog zakonskih industriji.
ograni~ewa. Iz Ministarstva industrije Republike Srpske navode da }e detaqi neophodni Izvr{ni direktor EADS-a Luj Galoa
za regulisawe privatizacije tog zavoda biti definisani do kraja marta. izjavio je da je kompanija napravila veliku
Ministarstvo }e, kako se isti~e, predlo`iti da se izmeni Zakon o stranim ulagawima i gre{ku 2003. godine, kada je prihvatila
omogu}i kupovina ve}eg udela od 49 odsto. Ukupni kapital preduze}a je oko trinaest miliona ugovor za izradu A400M. Kriti~ari pro-
evra. Uz predlo`enu cenu vrednuju se i ulagawa, a posebno je va`no da novi vlasnik zadr`i jekta ka`u da je wegovo ostvarewe pore-
zaposlene. me}eno politi~kim uplitawem, posebno
Prat & Vitni" ima centralu u SAD i uz Xeneral elektrik i Rols-Rojs je vode}i svetski zbog izbora Evropskog konzorcijuma za
proizvo|a~ avionskih mlaznih motora, gasnih turbina i generatora za brodove i raketne izradu motora za taj avion. Ali Nema~ka
motore. Ima 40.000 zaposlenih i godi{wi promet od trinaest milijardi dolara. je izvr{ila pritisak na EADS da prihvati
M. S. taj ugovor.

25
 H A U B I C E 1
Od ranih pedesetih godina
pro{log veka pa sve do 2005.
u JNA, a kasnije i u Vojsci
Jugoslavije, koristile su se
haubice ameri~kog porekla M2
kao vu~na i samohodna oru|a,
oznake M7. Polazna osnova za
projektovawe prve doma}e
haubice bila je nema~ka M18.
Zbog prelaska na ameri~ki
standard municije, na~iwene su
odre|ene izmene, a finalni
proizvod, haubica M56, imao je
najboqe osobine dve haubice
iz Drugog svetskog rata.
26
0 5 M I L I M E
Biografija
stopetice
meri~ke haubice 105 mm M2 koriste
A se od Drugog svetskog rata. Ni do da-
na{wih dana artiqerci mnogih dr`a-
va ne `ele da se odreknu tih oru|a,
koja su jednako korisna kao pre {e-
zdeset i vi{e godina.
Istorija haubice 105 mm vodi u 1919.
godinu, kada su u Vestervelt bordu defini-
sani takti~ko-tehni~ki zahtevi za novo
oru|e vatrene podr{ke ameri~ke kopnene
vojske. Na osnovu iskustava iz Prvog svet-
skog rata tra`io se kalibar 105 mm ili
wemu blizak, domet od oko 12.000 jardi
(10.973 metra), sa projektilom mase od 30
do 36 funti (13,61 do 15,87 kilograma).
Lafetom je trebalo obezbediti pokretawe
cevi po visini od -5 do +65 i poqe dej- haubica M2.
stva po pravcu od 360.
Na osnovu pomenutih zahteva izra|e-
na su dva prototipa u kalibru 105 mm
T A R A ( 2 )
M1920E sa razdvojenim krakovima lafeta
i M1921E sa kutijastim krakovima. Na po-
ligonu se kao povoqnije pokazalo drugo re-
{ewe. Ono je prihva}eno kao osnova za na-
stavak razvoja.
Razvoj i modifikacije
Haubica i lafet standardizovani su
1928. pod oznakom M1. Zbog velike eko-
nomske krize 1929, privremeno je obusta-
vqen rad na haubici do 1933, kada se po-
novo pokrenuo razvoj modifikovane M1 sa
dodatno poboq{anim lafetom. Rad se pro-
tegao do 1940. Od tada se na listi naoru-
`awa kopnene vojske SAD zvani~no nalazi
U predratnim mesecima usledile su
velike naruxbine za hitnu modernizaciju
ameri~ke artiqerije. Haubica se proizvo-
E{alon samohotki M7
na paradi prire|enoj
u Beogradu 1946.
godine Neobi~an
detaq predstavqa
dodatno naoru`awe
dvocevni lafet sa
mitraqezima broving
15. februar 2009.

dila u dva modela M2 i
M2A1. Razlikovale su se
na osnovu toga {to M2A1
nema na lafetu dowi,
levi i desni pomo}ni
{tit, a levi i desni
glavni {tit mogu
da se preklope u
gorwem delu.
Kao privremeno re{ewe za vatrenu
podr{ku tenkova u Tunisu 1942. kori{}ena
su samohodna oru|a T19. To su bili polugu-
seni~ari M3 sa haubicom M2. Napravqe-
na su 324 primerka. Kratko su kori{}eni,
a izba~eni su iz prve linije u korist samo-
hotki M7. U ratno doba, pe{adijske divi-
zije SAD imale su u svom sastavu tri laka
artiqerijska bataqona. Prema formacij-
skoj tablici u bataqonu su se nalazile tri
baterije od ~etiri oru|a M2 ili M2A1.
Tokom ratnih godina iz fabrike Rok ajlend
arsinl iza{lo je 8.536 haubica. Posle ra-
ta proizvodwa se nastavila do 1953. i za
to vreme isporu~ene su 10.202 haubice.
Posle rata promewene su oznake
sredstava ratne tehnike u OS SAD i M2 i
M2A1 postale su lake haubice M101 i
M101A1 sa lafetom M2A1 odnosno M2A2.
Bez obzira na to da li su nosile staru ili
novu oznaku, haubice kalibra 105 mm ima-
le su priliku da poka`u svoje karakteri-
stike u lokalnim ratovima, u vremenu po-
sle Drugog svetskog rata. Bile su osnovno
sredstvo vatrene podr{ke Amerikanaca i
saveznika u Korejskom ratu. Posebno su bi-
le va`ne u momentima kada lovci bombar-
deri nisu leteli zbog lo{ih meteorolo-
{kih uslova, a komunisti su to koristili za
masovne juri{e na ameri~ke polo`aje.
Haubice 105 mm kori{}ene su na obe
strane tokom rata u Indokini. Francuzi
su cenili haubice, ali one su u rukama pro-
tivnika, komunista, koje je vodio general Vo
Ngujen Xapa, nanele neprijatequ te{ke gu-
bitke i porazile ga u borbama za Dijen Bi-
jen Fu. Vijetnamci su na rukama izgurali
haubice na vatrene polo`aje u planinama
iznad kotline u kojoj su se nalazili Fran-
cuzi. Fortifikacije nisu izdr`ale arti-
qerijske udare pa su odbrambeni polo`aji
pali pod stalnom vatrom haubica.
Za vreme boravka u Vijetnamu, Ameri-
kanci su tako|e koristili M101 za odbra-
nu baza. Kao podvesni teret ~inuka, haubi-
ce su vertikalnim manevrom prebacivane
do isturenih baza na ra{~i{}enim
vrhovima brda. One su
gra|ene u razmacima
odre|enim prema do-
metu haubica, kako bi
se baze me|usobno
branile. Haubice 105
mm u~estvovale su u
desetinama lokalnih
oru`anih sukoba na
Bliskom istoku bile
su u rukama Izraela-
ca, Jordanaca i Li-
banonaca, zatim na
iranskoj strani u os-
am godina rata protiv
haubica M2A1 Iraka, na Pakistan-
skoj strani protiv
Indije. Ameri~ke jedinice su se u Ju`nom
Vijetnamu 1966. prenaoru`ale novom hau-
bicom M102. Stare su tokom sedamdesetih
i osamdesetih godina zadr`ane u Nacio-
nalnoj gardi tri diviziona sa 54 oru|a
bila su u sastavu divizijske artiqerije.
Marinci su ostali verni staroj M101A1
sve do po~etka 21. veka.
Desetine zemaqa {irom sveta imaju
M101 u naoru`awu aktivnih jedinica ili u
rezervi za ratni razvoj. Poseduju ih i vrlo
bogate dr`ave Australija, koja ima 128
haubica, Kanada 171 haubicu C1 i C3,
Danska ima bateriju od sedam oru|a, a Ne-
ma~ka 26. Korisnici su M101 cenili kao
pouzdano i vrlo efikasno oru|e, ali su
tra`ili pove}awe wegovog dometa. Prime-
nom novog razornog projektila M927, do-
met je pove}an na 15.900 metara, odnosno
Baterija haubica 105 mm M2A1 na
vatrenom polo`aju 1965. godine
26
vi{e od 40 odsto. U Francuskoj, Holandiji,
Nema~koj i Velikoj Britaniji karijera
H101 poku{ala se produ`iti ve}im prome-
nama konstrukcije oru|a. Izmena se odno-
sila na zamenu cevi novom, du`ine od 30 do
37 kalibara, sa gasnom ko~nicom velike
efikasnosti. Domet i vatrena mo} pove}a-
ni su i primenom nove municije.
Devedesetih godina francuska firma
GIAT modernizovala je 300 haubica na stan-
dard M101/30 i M101A1/30 sa cevi od 30,2
kalibra. Maksimalni domet, kada se koristi
projektil M913, iznosi do 19.200 metara, a
primenom francuskog projektila sa genera-
torom gasa do 18.500 metara. Holandska
firma RDM Tehnoloxi BV, u saradwi sa bri-
tanskim Rojal ordnans, u drugoj polovini de-
vedesetih, izradila je za Kanadu 96 opcija
za 36 modifikovanih haubica M101A1/33,
cevi od 33 kalibra i dometom do 19.600 me-
tara, a projektilom M913 i 19.500 metara
sa holandskim projektilom sa generatorom
gasa M1BBU. U Kanadi su u naoru`awu zadr-
`ane izvorne haubice C2 i modernizovane
C3. Jordanci su u naoru`awe uveli samohod-
nu varijantu 105/33 mm na terenskom vozilu
nazvanu MOBAT (mobilna artiqerija).
M2 u JNA
Haubice M2 i M2A1 uvedene su u nao-
ru`awe JNA 1953. godine. Do{le su pro-
gramom vojne pomo}i SAD i saveznika
MDAP. U nastojawu da oja~aju JNA, ali i da
Haubica M2A1 na ve`bi Pobeda 75
u okolini Ki~eva, 1975. godine.
27
 HAUBICE M3
Prva oru|a ameri~kog porekla u
kalibru 105 mm uvr{tena u jugosloven-
ske oru`ane snage bile su haubice M3.
Prvih 12 komada iskrcana su s broda u
luci [ibenik u prole}e 1945. godine.
Oru|a M3 nastala su na osnovu zahteva
za lakom haubicom kopnene vojske SAD,
za zadatke za koje se M2 smatrala pre-
vi{e te{kom, a haubica 75 mm M1 sla-
bom za efikasnu vatrenu podr{ku. Zato
su na M3 i M3A1 povezani mehanizam
M2 sa cevi skra}enom za 686 mm sa la-
fetom M3/M3A1, nastalim na osnovu
lafeta haubice M1. Dobila se mawa
masa u odnosu na M2, oko 700 kilogra-
ma, ali uz gubitak dometa 7,5 km (pre-
ma podacima JNA 6.950 m).
Po {est M3 bile su u sastavu pe-
{adijskih pukova SAD, od druge polovi-
ne 1942. godine. Lake haubice nisu ste-
No}no ga|awe iz
kle slavu M2 i prestale su da se proiz-
haubice 105 mm
vode posledwe ratne godine. One su bi-
le vi{ak u SAD i zato su nadle`ni M3(a) 1947. godine
1951. godine odlu~ili da 115 komada
predaju na poklon JNA. Haubice M3 su
slu`ile u brdskim jedinicama do 1963. Samohodna haubica M7 od starih po dodatnim bo~nim plo~ama za
godine. Zadr`ane su za obuku rezerve. za{titu municije. Tako su M7B1 napravqe-
Samohodne haubice (SH) M7 nastale ne od marta 1944. do februara 1945, u
su integracijom M2A1 sa postoqem M4 ili 826 primeraka, u fabrici Presd stil. Po-
M4A1 na telo tenka M3. Za odr`avawe ve- sle toga je u Federal velderu izra|eno jo{
je pripreme za eventualni odbrambeni rat ze samohotka je imala radio-ure|aj SCR- 127 samohotki do zavr{etka rata.
od Isto~nog bloka, Amerikanci su proce- 510. Dva prototipa samohodnog oru|a, Oru|a M7 namenski su nastala za va-
nili da su haubice prioritet u izboru oznake T32, napravqena su 1941. godine. trenu podr{ku tenkova. U OS SAD, u vreme
sredstava ratne tehnike koji {aqu na Bal- Posle nekoliko tehni~kih izmena, februa- Drugog svetskog rata, u formacijskom sa-
kan. Zato je od 1953. do 1958. godine JNA ra 1942, novo oru|e uvedeno je u naoru`a- stavu tenkovskih divizija nalazile su se 54
isporu~eno 288 haubica. U to vreme, one su we kopnene vojske SAD, pod oznakom M7 M7. ^inile su tri bataqona poqske arti-
u Natou smatrane za sredstva prve linije, haubi~ki motorizovani lafet. qerije svaki po tri baterije od po {est
pogodna za primenu u svim zemqama ~lani- Serijska proizvodwa poverena je oru|a. Uz svako se pridodavalo oklopno
cama i savezni~kim dr`avama, kao najbroj- firmi Ameriken loko. Prve od 2.028 ko- vozilo M10 za prevoz municije, napravqe-
nije oru|e vatrene podr{ke. mada samohotki M7 iza{le su iz hala u no na sli~noj {asiji kao i samohotka.
Haubice porodice M2 su u JNA te`i- prole}e 1942. godine. Tokom proizvodwe Britanci su ~esto koristili M7, koga
{no bile uvr{tene u deo divizija potpuno primewena su pojedina re{ewa sa tenka su u slu`bi zvali prist sve{tenik, zbog iz-
prenaoru`anih na ameri~ku te{ku tehniku. M4 {erman i jednodelni liveni ~eoni deo gleda turele za mitraqez koja podse}a na
Dobile su me{oviti artiqerijski puk sa samohotke umesto prvobitnog trodelnog ~e- crkvenu predikaonicu. Prvih 90 M7 posla-
tri diviziona 105 mm sa tri baterije od la povezanog zakovicama. Zbog zavr{etka to je u leto 1942. direktno iz fabrike bri-
~etiri oru|a i divizion 155 mm. Haubice proizvodwe tenka M3, samohotke sa ozna- tanskoj 8. armiji u Saharu.
M2 vukli su kamioni GMC primqeni tako|e kom M7B1 izra|ivane su na bazi tenka Bile su vrlo efikasne u borbi protiv
iz MDAP. M4A3. Samohotke su se spoqa razlikovale Romela i zato su mnoge ubrzo preba~ene
Divizije koje su zadr`ale tehniku iz
SSSR ili je dobile plenom u Drugom svet- Takti~ko-tehni~ke karakteristike M2
skom ratu, imale su puk sa jednim divizio-
nom od 12 oru|a 105 mm (ameri~ke ili ne- Masa na mar{evskom polo`aju M2 2.030 kg, M2A1 2,258 kg
ma~ke haubice) i dva diviziona 76 mm M42. Du`ina na mar{u: 5.990 mm
Kada su krajem pedesetih godina u JNA [irina na mar{u: 2.146 mm
uvedene i doma}e haubice 105 mm M56, Du`ina cevi: 2.574 mm
one i oru|a ameri~kog porekla tretirana Vertikalno poqe dejstva: od -5 do +66
su kao sredstva vatrene podr{ke sli~nih Horizontalno poqe dejstva: 23
tehni~kih karakteristika. Zato su istovre- Maksimalni efektivni domet sa TF zrnom i sedmim puwewem: 11.275 m
meno kori{}ena u jedinicama ne razdva- Maksimalna po~etna brzina zrna: 472 m/s
ja se primena M2 i M56 u organizacijskom Maksimalna brzina paqbe: 10 metaka u minuti
smislu. Trajna brzina paqbe: tri metak u minuti

28 15. februar 2009.

 26
preko okeana. Britanci su 107 M7 modi-
fikovali u oklopne transportere kangaru. Takti~ko-tehni~ke karakteristike SH M7:
U brigadnim tehni~kim radionicama skinu-
ti su haubica, visoka turela mitraqeza i Posada: 7 komandir odeqewa, ni{anxija, pomo}nik
ku}i{ta za sme{taj municije. Na taj na~in ni{anxije, punilac, tempira~, dodava~ i voza~
stvoren je prostor za 20 pe{adinaca i dva Naoru`awe:
~lana posade. U sastavu 8. armije, na Ita- Haubica 105 mm M2A1
lijanskom frontu, borio se mehanizovani Vertikalno poqe dejstva: od -5 do +35
puk sa modifikovanim samohotkama. Horizontalno poqe dejstva: levo 15, desno 30
Iako su se u ratu dobro pokazale, sa- Protivavionski mitraqez 12,7 mm M2 broving
mohotke su od januara 1945. smatrali za- Horizontalno poqe dejstva: 360
starelim sredstvima, pa su postepeno po- Vertikalno poqe dejstva: od -10 do +80
vu~ene iz upotrebe u korist M37 HMC, na- Borbeni komplet: 57h105 mm i 300h12,7 mm
~iwene na bazi lakog tenka M24. Borbena masa: oko 23.590 kg
Pogonska grupa:
M7 u JNA Benzinski motor kontinental R-975, zvezdasti sa devet cilindara
i vazdu{nim hla|ewem
U jugoslovenske oru`ane snage samo- Potro{wa goriva na motor-~as rada: 45 kg
hotke M7 pristigle su u dva navrata Potro{wa goriva na 1 km: 4 l
1945. i 1951. godine. Prvi kontingent ~i- Maksimalna brzina na putu: 37,5 km/h
nilo je 19 oru|a iz savezni~ke pomo}i, ko- Maksimalna brzina van puta: 24-32 km/h
ja su za zavr{ne borbe stigla 19. aprila Radijus kretawa na putu sa tvrdom podlogom: 137 km
1945. brodom u luku [ibenik. Tri bateri- Mogu}nosti savladavawa prepreka:
je od tri oru|a uvr{tene su u sastav Moto- Maksimalni uspon: 60%
rizovanog artiqerijskog diviziona ^etvr- [irina rova: 2,286 m
te armije, po ~etiri M7 dodeqene su hrvat- Visina vertikalne prepreke: 0,609 m
skom Glavnom {tabu i Drugom korpusu i dve Dubina gaza uz minimalnu brzinu: 1.219 mm
M7 u{le su u Petom korpusu. Partizani su Dimenzije:
M7 zvali samohotkama {erman po tenko- Du`ina oru|a sa haubicom u mar{evskom polo`aju: 6.195 mm
vima koje tada nisu mogli da vide na bal- Visina oru|a sa protivavionskim mitraqezom: 3.000 mm
kanskom rati{tu. [irina kolotraga oru|a od sredine jedne do sredine
Posle formirawa Tenkovske armije druge gusenice: 2.108 mm
svi primerci M7 sme{teni su u samostalnu Klirens: 435 mm
artiqerijsku brigadu u Sremskim Karlov- Oklopna za{tita: od 12 do 62 mm
cima, kao rezerva Vrhovnog komandovawa.
Broj M7 pove}ao se pedesetih godina
za 56. Sa dva diviziona, koja su imala 12
M7, i divizionom ruskih vu~nih haubica
122 mm, popuweni su me{oviti artiqerij-
ski pukovi u sastavu oklopnih divizija. Po-
sle reorganizacije Drvar-2 1964. godine,
oklopna brigada imala je bateriju od {est
M7. Po~etkom sedamdesetih M7 su u{la i u
sastav dela mehanizovanih brigada, svr-
stana u divizion od 18 oru|a. Divizioni
su formirani u nekima od me{ovitih pro-
tivoklopnih brigada. Za zamenu starih oru-
|a uvedene su ruske samohodne haubice 122
mm 2S1, ali M7 se odr`ala u pojedinim je-
dinicama do kraja postojawa JNA. Na li-
sti imovine JNA 1991. godine bile su 84
samohotke M7. Posledwe su rashodovane i
uni{tene 1996. i 1997. godine, tokom re-
dukcije vi{kova artiqerijskog naoru`awa.

Nastanak SH-1
Potrebe JNA za artiqerijskim oru-
|ima, prilago|enim uslovima posle Drugog
svetskog rata, bile su izuzetno velike. U to
vreme artiqerija je koristila raznolika
oru|a iz plena i savezni~ke pomo}i. Zato
se nastojao pokrenuti samostalni, doma}i Samohotka M7 u ratnim danima imala je razli~ite oznake ameri~ka bela zvezda
razvoj. U tom poslu pokazao se zna~aj poje- prefarbana je u crveno, ali je zadr`an evidencijski broj KoV SAD. Osim formacijskog
dinca, sna`nog autoriteta struke re~ je o brovinga, na zadwem delu vozila postavqen je jo{ jedan mitraqez.

29
 imala ve}i domet tri divizion 105 mm i 18 oru|a, a divizije
za 100 do 300 me- B dobile su dva diviziona.
tara, a sa posebnim Tokom sedamdesetih godina haubice
puwewem i do kilo- 105 mm postale su uglavnom oprema bri-
metar i po. gadne artiqerije, koju su ~inili divizioni
Rezultati su od tri haubi~ke baterije, od po {est
bili dobri i haubi- oru|a. U delu pe{adijskih divizija za-
ca se, ozna~ena kao dr`ala su se dva diviziona sa ukupno 36
M56, od juna 1956. haubica. Masovne nabavke artiqerijskih
godine nalazila na oru|a iz SSSR pokrenute su od 1975. godi-
listi sredstava ne, ali nisu potpuno zamenile kalibar 105
ratne tehnike JNA. mm. Prelazak na ruski kalibar 122 mm ni-
U skladu sa odlukom je se ostvario do po~etka gra|anskog rata,
dr`avnog vrha i kada su desetine brigada imale divizione
JNA proizvodila se 105 mm. Posle 1992. godine haubice M56
Samohotka M7 iz 51. mehanizovane brigade na ve`bi ^elik u pogonima fabri- ostale su zna~ajan deo inventara Vojske
78 u Deliblatskoj pe{~ari, decembra 1978. godine ke Bratstvo iz No- Jugoslavije (VJ). Oko 330 komada koristi-
vog Travnika. To- lo se u sastavu diviziona motorizovanih
kom serijske proiz- brigada. Broj oru|a redukovan je na osnovu
pukovniku Bo{ku Stanisavqevi}u, osniva- vodwe osnovni projekat je vi{e puta me- tempa rasformirawa motorizovanih bri-
~u Katedre vojnog ma{instva na Ma{in- wan. Vredne pomena su rekonstrukcije ko~- gada. U 2000. godini u VJ se nalazilo 260
skom fakultetu u Beogradu i autoru prvih nice i povratnika, zatim primena to~kova M56. Broj od 234 komada odr`ao se do
doma}ih uxbenika za projektovawe artiqe- od silumina sa punom poluelasti~nom gu- 2001. godine.
rijskih oru|a. Pre Drugog svetskog rata ra- mom. Po~etkom {ezdesetih usavr{ene su i Po~etkom 21. veka divizioni od 18
dio je u Vojnotehni~kom zavodu, u Kragujev- ni{anske sprave. M56 nalazili su se u sastavu pet motori-
cu. Tamo je od 1939. do 1941. vodio razvoj Od 1966. do 1976. VTI je istra`ivao zovanih i osam pe{adijskih brigada. Kako
prvog doma}eg artiqerijskog oru|a pro- potencijal pove}awa dometa haubice i po- su ukidane pojedine brigade tako su haubi-
tivtenkovskog topa 76,5 mm. stigao domet od 14.500 metara. Odustalo ce rashodovane. Do 2004. godine broj M56
U posleratnim godinama, posebno od se od nastavka rada posle velikih nabavki sveo se na 162. U to vreme divizione M56
1947. godine, projektovao je najpre brdsko novih artiqerijskih oru|a iz SSSR, jer se imale su 18. pe{adijska brigada iz Novog
oru|e kalibra 76 mm B1 (M48). Posle za- u to vreme haubica 105 mm smatrala pre- Sada, 37. motorizovana brigada iz Ra{ke,
vr{etka prve faze razvoja M48 1949. go- vazi|enom. 57. pe{adijska brigada iz Pqevqa, 83. mo-
dine, iz vrha JNA projektantima su dodeli- torizovana brigada iz Bara, 151. iz Zuca,
li novi zadatak razvoj haubice u kalibru Stopetice u JNA 179. iz Nik{i}a, 168. iz Novog Pazara,
105 mm mase do 2.000 kilograma. Po{lo zatim, 354. pe{adijska brigada iz Kur{u-
Kada se JNA po~ela opremati i doma- mlije i 544. motorizovana brigada iz
se od tehni~kih re{ewa poznate i po{to-
}im haubicama M56, ve}i broj oru|a pru- [apca. Naredni talas redukcije takti~kih
vane nema~ke haubice M18. Napravqena je
`io je priliku da se kalibar 105 mm, u vre- jedinica Vojske 2005. godine haubice 105
haubica radne oznake SH-1. U Vojnotehni~-
me plana reorganizacije Drvar-1, po~ev od mm nisu pre`ivele. Preostale koli~ine
kom institutu (VTI) po~eli su sa radom
1959, dodeli i pe{adijskim brigadama. povu~ene su u skladi{ta strate{kih re-
1950, a izrada tehni~kih crte`a trajala je
One su dobile bateriju od {est haubica i zervi.
naredne dve godine. Probni primerci na-
M56 i M2. Ve}ina se zadr`ala u divizij- Promene organizacijske strukture i
~iweni su u zavodima Crvene zastave.
skoj artiqeriji. Pe{adijske divizije A kla- veli~ine oru`anih snaga u prvoj dekadi
U to vreme jedinice JNA prenaoru`a- sifikacije imale su haubi~ki divizion 105
vane su ameri~kom tehnikom, pa se od VTI mm, sa ~etiri baterije od po {est oru|a. 21. veka dovele su do okon~awa karijere
zatra`ilo da SH-1 prilagodi za primenu Divizije B klasifikacije imale su ruska haubica M2 i M56 i u ostalim dr`avama
ameri~ke municije da bi se unificirala sa oru|a 122 koje su koristile tehniku JNA. Slovenci su
haubicom M2/M2A1. Usledile su i ostale mm, a B1 kla-
izmene. Osnovni problem SH-1 bila je pre- s i f i k a c i j e
velika masa umesto tra`enih 2.000 imala mali divizi-
je 2.450 kilograma. Sredwe re{ewe na{lo on 105 mm sa
se u redefinisanim takti~ko-tehni~kim zah- tri baterije
tevima da masa haubice bude 2.100 kilo- od {est oru-
grama. Zahtevi su pro{ireni haubica je |a. U nared-
trebala da ga|a gorwom grupom uglova i ima noj reorgani-
domet od 12 kilometara, da se snizi priti- zaciji Drvar-
sak na lafet, rekonstrui{e nosa~ poluoso- 2, koja je iz-
vine i preprave torzione opruge {titova i vedena 1964.
mehanizam sprave za elevaciju. godine, arti-
Sredinom 1955. godine zavr{en je qerija pe{a-
novi prototip SH-2. Masa oru|a bila je dijskih divi-
unutar zadatih okvira. Ostvaren je maksi- zija A klasi-
malan domet od 13.100 metara, umesto oko fikacije po-
Haubica M56 iz prvih serija sa
14.000, {to je posledica mawe mase. Do- ve}ala se na
ma}a haubica je u odnosu na ameri~ku M2 nivo puka, sa starim modelom to~ka

30 15. februar 2009.


MUNICIJA
Jedinica JNA, u okviru pomo}i, do-
bile su ameri~ku polusjediwenu muni-
ciju 105 mm. Od kraja pedesetih muni-
cija se proizvodila u doma}im fabri-
kama. Osnovna municija koristi TF
projektil ameri~ke proizvodwe, oznake
HE M1, odnosno doma}i TF M1. Kumula-
tivni projektil nosi oznaku HEAT M67.
Mo`e se razlikovati od TF projektila
po sivomaslinastoj boji ko{uqice sa
`utim oznakama. Svetlosivi su osve-
tqavaju}i projektili M314 i M314A1 i
dimni projektili HC BE M84, BE M84
(dim u boji) i WP M60 sa posebnim zna-
kom prepoznavawa belim pojasom {i-
rine 10 milimetara. Izbor puwewa
mo`e biti osnovni ili sedam dodatnih.
Na haubicama M2 koristila se i muni-
cija predvi|ena za M3, ali sa korekci-
jom za popravke daqine prema razlici
u po~etnoj brzini municije. Haubica M3
koristila je mawa puwewa zbog ni`e
mase mehanizma oru|a, ali je zato domet
bio kra}i.
Po~etkom pedesetih godina poseb-
no se radilo na razvoju municije u fir-
mi Pretis, da bi se stvorile rezerve
nezavisne od ameri~kih po{iqki. Na
osnovu licence, od 1956. godine proiz-
vodio se metak sa trenutno-fugasnim
projektilom M1. Borba protiv tenkova
smatrala se jednim od prioriteta JNA
i zato se u VTI od 1961. do 1963. godi-
ne radilo na projektovawu metka sa
hopkinsovim efektom. Pokazalo se da
on posle pogotka u tenk na unutra{woj
strani plo~e odvaquje deo ~elika mase
oko ~etiri i po kilograma, brzinom od
oko 300 metara u sekundi. Razvijeni su
metak sa dimnim projektilom WP i M60.
Radilo se i na osvetqavaju}oj granati,
na osnovu ameri~kog osvetqavaju}eg
projektila M304A1. Metak je 1966. go-
dine usvojen u naoru`awe, ali nije za-
po~eta serijska proizvodwa.
imali M2A1. Prema dogovoru sa federal-
nim vlastima iz 1991. trebalo je da ih
smeste u skladi{ta, sve do odluke politi-
~ara o sudbini zaostale tehnike. Razvoj
krize na Balkanu obesmislio je odnose iz
1991. godine i Slovenci su haubice 1993.
uvrstili u naoru`awe. Sva artiqerijska
oru|a skoncentrisana su u 46. divizion,
formiran u garnizonu Postojna. U jednoj
bateriji bilo je {est haubica M2A1. Prvi
izlazak na teren sa ga|awem slovena~ki
artiqerci imali su 12. decembra 1993.
godine. Posle odluke da se nabave izrael-
ske haubice 155 mm TN90 1996. godine
preformirani su artiqerijski sastavi i
46. divizion reorganizovan je u bataqon
predvi|en za prelazak na novu tehniku, a
haubice M2A1 usmerene su u novoformi-
rani 760. artiqerijski bataqon u Slo-
venskoj Bistrici. Slovena~ka vojska se ka-
snije reorganizovala i svela na mawi broj
takti~kih jedinica, sa savremenim naoru-
`awem, pa je 2004. godine 760. bataqon
rasformiran, a haubice M2A1 uklowene
iz naoru`awa.
Glavninu artiqerije Hrvatske vojske
(HV) u ratnim godinama ~inile su haubice
105 mm. Posle rata one su uglavnom kon-
zervirane u skladi{tima ratne tehnike.
Prema Dugoro~nom planu razvoja oru`a-
nih snaga 20062015. godine HV ima 142
oru|a M2, M2A1 i M56. Od tog broja u na-
oru`awu }e biti zadr`ana samo ~etiri ko-
mada, dok su 43 u nerazvrstanoj rezervi.
Za vi{ak je progla{eno 96 haubica.
U imovinu jedinstvenih OS Bosne i
Hercegovine 2007. godine u{la je 101 hau-
bica M56 i M56A. One su sada vi{ak i
predvi|ene su za uni{tavawe kao oru|a za
koja nema realne {anse da se prodaju na
svetskom tr`i{tu.
Samo Armija Makedonije ameri~ke
haubice ubraja u osnovno oru|e artiqeri-
je, dok ne prona|e na~in da nabavi novu
tehniku. Prvi divizion od 18 haubica
M2A1 Makedonci su 1996. godine dobili
iz Savezne Republike Jugoslavije. Ameri-
kanci su im 1998. poklonili jo{ jedan di-
vizion od 18 oru|a M101A1. Haubice se
za sada koriste u dva diviziona, u dve bri-
gade makedonske kopnene vojske.
Modernizacija M2A1 i M56
Haubice 105 mm su na po~etku 21. ve-
ka smatrane za pre`iveli ostatak pro{lo-
sti, ali se in`ewer Novak Mitrovi} sa
kolegama iz Sektora za klasi~no naoru`a-
we VTI pobrinuo da pru`i novi `ivot tim
oru|ima. Analizirao je strana re{ewa o
Modernizovana
haubica M2
26
modernizaciji haubica 105 mm. Vojska Ju-
goslavije nije ulagala u stare haubice, jer
se u jedinicama nalazila velika koli~ina
oru|a u odnosu na procenu potreba. Zain-
teresovane za modernizaciju prona{li su
u inostranstvu. Posredstvom dr`avne
firme Jugoimport-SDPR za vi{kove VJ za-
interesovao se Mjanmar. U tu dr`avu iz-
vezene su haubice kalibra 105 mm u osnov-
nom modelu i modernizovane haubice
M56/33 i M2A1/33 sa produ`enom cevi i
municijom pove}anog dometa.
U prvoj fazi programa modernizaci-
je izra|eni su prototipovi obe haubice,
uz brojne izmene, i probni komandi muni-
cije, a zatim su izvedena verifikaciona
ispitivawa sistema oru|a municija. U
drugoj fazi remontovana su i modernizo-
vana oru|a i nova municija. Novo bali-
sti~ko re{ewe, koje je imalo cev du`ine
33 kalibara, sa konstantnim uglom olu~e-
wa, unificirano je za oba oru|a. Da bi
se ubla`io pove}ani trzaj, projektovana
je nova gasna ko~nica ve}e energetske
vrednosti.
Modifikacija je predvi|ala i zame-
nu stare cevi du`ine 23 kalibra novom,
~ija je du`ine 33 kalibra, ali i zamenu
zadwaka i zatvara~a. Rekonstruisani su
postoje}i izravwa~i na oru|u M2A1 kako
bi se obezbedila uravnote`enost pokret-
ne mase po visini, pri svim uglovima ele-
Takti~ko-tehni~ke
karakteristike M56
Masa na mar{evskom polo`aju: 2.100 kg
Du`ina na mar{u: 6.170 mm
[irina na mar{u: 2.150 mm
Du`ina cevi: 3.480 mm
Vertikalno poqe dejstva: od -12 do +68
Horizontalno poqe dejstva: 26
Maksimalni efektivni domet: 13.150 m
Maksimalna brzina paqbe: 16 metaka u
minuti
Trajna brzina paqbe: pet metaka u minuti
31
vacije. Na krakove lafeta
postavqeni su balasti, ko- IZVOZ M56
ji su obezbedili stabilno-
sti pri ga|awu. Tim prome- Osim za JNA, haubice M56 proiz-
nama masa oru|a pove}ana vodile su se i za izvoz. Slovile su za
je za 233 kilograma, odno- jedan od najboqe prodavanih artikala
sno 11 odsto u odnosu na doma}e industrije i jedno od prvih te-
M56. Razvijeni su metak sa {kih i slo`enih sredstava ratne tehni-
projektilom 105 mm sa op- ke doma}e proizvodwe. Najvi{e je izve-
timiziranim predwim o~i- zeno u Nigeriju, u kojoj su na{e haubice
valom i upu{tenim jo{ jedno od osnovnih sredstava vatre-
dnom (HE-ER-BT) i me- ne podr{ke. Haubice M56 koriste se i
tak sa projektilom u oru`anim snagama Kipra, koji je na-
105 mm sa optimi- bavio 72 komada. U Latinskoj Americi,
ziranim pred- Ira~ka haubi~ka baterija na M56 koriste u Gvatemali (56 haubica),
wim o~ivalom polo`aju u vreme borbi oko ostrva Peruu (20) i u Salvadoru (18).
i generato- Maxnun marta 1984.
rom gasa
(HE-ER-BB). Za oba metka
napravqena su nova su dometi od 15 kilometara, a sa HE-ER-BB stvovali i PTT-Cilindri i PTT-Namenska
barutna puwewa. vi{e od 18. To predstavqa pove}awe od iz Trstenika, Zastava-oru`je iz Kragujevca
Na ga|awima 62 odsto, odnosno 31 u odnosu na M2A1. i brojne strane firme. Izvezene su 164
projektilom HE- Nova gasna ko~nica bila je efikasnija u
svim uslovima ga|awa. Modernizaciju su M56/33 i 36 M2, kao i 5.000 metaka sa
ER-BT postignuti projektilom HE-ER M02 i 5.000 HE-ER M02.
vodili stru~waci VTI, a radove na oru|i-
ma i proizvodwu municije izveli su Teh- (Kraj)
ni~ki remontni zavod ^a~ak i firme Lola
iz @eleznika, Sloboda iz ^a~ka i Milan Aleksandar RADI]
Blagojevi} iz Lu~ana. U programu su u~e-

Haubice M56 iz oru`anih snaga

Indonezije na poligonu Batujarar kod
Bandunga

32 15. februar 2009.