Biblioteka

OKEAN

Urednik
Borislav Panti
 Naslov originala
Federico Moccia
Federiko Moa
Quellattimo di felicit

Copyright 2013, Federico Moccia

Copyright 2014 za srpsko izdanje arobna knjiga

TAJ TRENUTAK
SREE
Prevela sa italijanskog
Svetlana mit
ISBN 978-86-7702-362-1

Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se

reprodukovati, umnoavati, pretampavati niti u bilo kojoj drugoj formi
i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez odobrenja
izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju autor i izdava
prema odredbama Zakona o autorskim pravima.

arobna knjiga
Beograd 2014.
Mariji Luni, mojoj maloj princezi.
Pitao sam zebru,
jesi li ti crna zebra s belim prugama?
Ili si bela s crnim prugama?
A zebra me je pitala:
jesi li ti buan ovek s mirnim trenucima?
Ili si miran ovek s bunim trenucima?
Jesi li ti uredan ovek s nekim neureenim navikama?
Ili si neureen ovek s nekim urednim navikama?
Jesi li ti srean ovek s nekim tunim danima?
Ili si tuan ovek s nekim srenim danima?
Vie nikad neu pitati zebru za njene pruge.

el Silverstin
 1

Jednog dana. Jednog dana e sve ovo biti prolost.

Ne, nije ilo tako. Da, sad se seam: Jednog dana od svega ovoga
ostae samo oblaak.
Ili ve tako nekako. To mi je otac rekao, uz osmeh, na bolnikom
krevetu, namigujui mi, ohrabrujui me, ubeujui me da nee biti
nikakvih problema, da e se sve srediti. Ali nije bilo tako. Sledeeg dana
vie nije bio u bolnici. Vie nije bio na ovom svetu. Sada ga nema vie,
na koju god stranu da poem da ga traim. Da, kao kad bih izaao iz
kue i lutao po celom Rimu i onda jo dalje, sve do Milana, Torina, pa
onda do Francuske i jo dalje, do Tajlanda, Malezije ili ta znam, ali
ranije bih znao da na ovaj ili onaj nain mogu da ga naem. A sada ne.
Nema ga vie. Nema ga na kugli zemaljskoj. Nadam se samo da Boga
ima; u suprotnom je ovaj ivot jedna ogromna prevara. Neki genijalan
tos mog oca? Evo jednog: ivot je smrtonosna bolest. Jo neki koji
me je ba zasmejao? Alchajmerova bolest ima i pozitivnu stranu: svaki
dan misli kako stie gomilu novih prijatelja.
Svaki dan. Da, moj otac mi je ukazao na vanost tog svaki dan.
Svaki dan je razliit, svaki dan je bitan, jedinstven, iako mi ponekad o
svemu tome uopte ne vodimo rauna.
Ponekad ivimo tako odsutno da, ne znam, kao da nam taj dan
uopte nije vaan. A u stvari svaki dan moe da promeni sve, da ba to
bude novi dan. Danas, na primer, oseam da je danas jedan vaan dan.
Moramo da priamo.
Kad sam jutros pogledao u telefon, naao sam samo ovu poruku. Ne
dobro jutro, ljubavi, ne dobro jutrooooo, kao to mi Ale ponekad
pie, sva euforina. Ale je Alesija, moja devojka. Zajedno smo ve
godinu dana, a danas je njen roendan. Puni dvadeset. Evo je, video sam
njen auto, tamnoplavi mini, poslednji model, jedan od onih velikih, s
velikim tokovima, vintid koji je danas in, koji kota samo etrdeset
hiljada evra, ali ona to sebi moe da priuti.
10 Federiko Moa
Parkirala je u parkiu ispod Trga delfijskih igara, ispred spomenika.
Tamo su neke mame koje etaju s deicom. Jedna dadilja alje poruke
mobilnim u trenutku kad dete koje bi trebalo da pazi pada na zemlju.
Ne podie ga. Nije zabrinuta, ni najmanje, ionako nije njeno. Podie
pogled, vidi ga, ali ga ostavlja tamo, ionako mu nije nita, ustae ve
nekako, i nastavlja da pie kao da se nita nije dogodilo.
Alesija sedi na klupi, dri novine, lista ih brzo kao pomahnitala, i ja
stvarno ne uspevam da shvatim koliko na taj svoj nain zaista moe da
proita, da shvati, ali, ona je nekako sva takva. Tamnosmea kosa pada
joj preko lica. Sedi na naslonu klupe i njene duge noge se naslanjaju
tamo gde bi inae bilo prirodno sesti. Ali kod nje mi nita ne izgleda
prirodno. Ali mi se i dalje svia, mnogo, kao prvog dana, jo i vie. Kao
svakog dana.
Ale!, zovem je.
Trai me pogledom, onda me vidi izdaleka, pa podigne bradu kao
da kae dobro, videla sam te. Zatvara novine, presavija ih i sputa na
klupu. Ali ne smeje se.
ao. Srean roendan, ljubavi!
Poljubimo se kratko. Previe kratko za moj ukus, i ona se odmah
odvoji. Hladna je.
Uzmi... Pokuavam da ne razmiljam o tome. Ovo je za tebe.
Pruam joj kesu, a Ale izgleda zbunjeno. Ipak je danas njen dan, i
samim tim je normalno da sam joj doneo poklon. Alesija ga vadi iz kese
i polako odvija, u tiini, ne gleda me. Moda se naljutila to joj nisam
poslao poruicu jo sino, kad je prola pono, nego tek jutros, poto
bi ona stalno volela te male panje. Mada je to moda samo moj utisak,
ko zna. Sad ubrzava. Skida ceo papir. Da, otvara ga, smeka se, ali samo
na trenutak.
Svia ti se?
Prislanja monkler na ramena, ali nita ne govori.
Poslednji model, poseban materijal, lagan. Probaj je, daj da vidim
kako ti stoji.
TA J T R E N U TA K S R E E 11
Oblai jaknu, savreno joj stoji.
Da vidimo kako ti stoji kad stavi ruke u depove.
Kao to sam i pretpostavljao, prvo stavlja desnu ruku u dep i odmah
nalazi mali paket. Iznenaena je. Vadi ga, prevre ga po rukama, gleda
ga kao da nikada nije videla nita slino, ali se ne smei, ne die glavu,
ne gleda me. A ja i dalje utim. Kree polako da ga otvara. Puta da
papir padne na zemlju i ostane tako netremice da gleda, u svoje ruke,
i nita ne govori. Obina glupost je to to sam joj poklonio, ali sam to
uradio namerno. Kugla sa snegom i s malim Snekom koji u ruci dri
tablu na kojoj pie Volim te. Te blesave stvari, koje u stvari radi kad
nisi u stanju da uradi neto ozbiljno. Nisam nikad mogao to da joj
kaem. Volim te. Jedanput zamalo to joj to nisam doviknuo, iz sve
snage. Bili smo ispred njene kue, i ona je odjednom primetila.
ta je? ta se deava?, upitala me je.
Nita. Odgovorio sam samo tako, nita. Nisam joj rekao, nisam
imao hrabrosti. Zajedno smo sad ve godinu dana i ja nisam uspeo da
joj to kaem jedan jedini put. Alesija okree kuglu, malo je protrese.
Sneg u kugli pada po Sneku s tablom u ruci, a ona poinje tiho da
plae. Krupne suze joj lagano teku niz lice, a ona se ne pomera, stoji
oborene glave, i iako ih njena kosa prikriva, ja ih vidim. Slivaju se jedna
za drugom niz obraze, usne joj drhte, nita ne govori, ruke su joj oborene
uz telo. Ja kao da umirem, oseam onu beskrajnu muku kao kad nekom
nanese bol, nekom koga u stvari nikada ne bi eleo da povredi.
Ma ja sam se alio, hteo sam da te zasmejem, nije to glavni poklon
za tebe.
Osmehujem se, uzalud traim rei, ali ne pomae niemu. Ipak
ushienje me ne poputa.
Pogledaj, pogledaj u drugi dep! Da, to mi izgleda kao jedino
reenje. Alesija gura drugu ruku u levi dep i iz njega vadi poklon.
Poklon je mali i na njemu pie ime juvelira: Vilani. Ali ona se ipak ne
smeje. Odvija ga, onda otvara kutijicu.
Ima boju tvojih oiju.
12 Federiko Moa
Gleda te plave minue, ali to traje samo tren. Zatvara kutijicu i
konano podie glavu. To je prvi put da me pogleda od momenta kada
je otvorila prvi poklon. A ja je gledam netremice oekujui beznadeno
jedan njen osmeh. Nadlanicom brie usne. Onda vraa sve u kesu.
Poslednji put me pogleda. I konano nagovesti jedan osmeh, mada i on
kao da je napola.
ao mi je...
I onda ode. I tada, u tom trenutku, ja se od rei do rei setim reenice.
Plai, razmiljaj i ivi; jednog dalekog dana/kad bude budunost
svoja najvia/ovaj ponosni orkan/bie za tebe poput oblaka.
Da, to je bila poslednja reenica mog oca. Autor je Arigo Boito, a ja
sam je uneo ak i u svoj maturski rad o skapiljaturi1, eto zato se seam
ko je to rekao. Uz tu reenicu on me je napustio. A danas je otila i
Alesija. Ali to je moda samo trenutak, moda e se predomisliti, moda
je ljuta to joj nisam poslao poruku noas u pono. Ili moda nije ljuta,
moda je srena, a moda ima i drugog. Sve je veliko moda. Samo
jedna stvar je sigurna, u stvari dve: loe mi je, a druga izvesnost je da
mi ona nije ostavila nijednu reenicu, rekla mi je samo: ao mi je...
I tako otila.
1
It.: scapigliatura italijanski knjievno-umetniki pokret iz druge polovine XIX
veka. (Prim. prev.)
2
Dobar dan.
Osmehuje mi se Ilarija De Luka, lepa gospoa, ima jedva pedeset
godina. Oblai se klasino, ali se ne ponaa starinski, ne hoda tako.
ta mogu da vam ponudim?
Uzima Republiku, pa onda Dove i stavlja ih pred mene. Na trenutak
je tiha, malo stidljivo se smei, kao da bi trebalo neto da mi kae, ali joj
ne ide. Pravim se da to ne primeujem, uzimam njenih deset evra, brzo
raunam i vraam joj kusur.
Eto tako, prijatan dan, gospoo...
Jo trenutak ostaje kraj kioska, kao da joj je odjednom neto palo na
pamet, kao da trai volju, hrabrost da progovori. Ali onda se predomisli.
Da, hvala, takoe.
Uzima novine, presavija ih i stavlja u torbu. Gledam je kako se
udaljava. Hoda polako, ima lepu pozadinu, i ja ostajem tako da je
gledam dok se gubim u mislima.
ao mi je... Alesija mi je rekla ao mi je. ao mi je. A ta bi to
moglo da znai ao mi je? ao mi je ali tvoj poklon mi se nije svideo.
ao mi je ali imam jedan problem. ao mi je ali elim da budem sama.
ao mi je ali ja sad volim nekog drugog. ao mi je... ma daj, ali se?
To nikako nije mogue. I u jednom trenutku ceo ivot mi proleti ispred
oiju. A to se, kau, deava kad neko umire. Ali mi nismo umrli, zar
ne, Alesija? Nije kraj, reci mi da nije kraj. Gledam u mobilni. Nema
poruka.
Zdravo, Niko, jedan Tempo, hvala.
Edoardo Salemi, vlasnik restorana dole u Francuskoj ulici u koji
povremeno idem da jedem, a on mi daje i popust. Pruam mu novine,
i on nestaje u sekundi. Da. Radim kao prodavac novina. Ranije je ovde
u kiosku radio moj otac, povremeno je pisao i lanke za manje vane
novine, one lokalne asopise koji su mu za to ipak plaali. Deavalo se
14 Federiko Moa
ak i da nacrta neku smenu sliicu pa da je posle proda, moj otac je i u
tome bio dobar. A sada se smenjujemo ja, moj stric i moj brat od strica.
Ja radim ujutru a oni popodne i nou, s vremena na vreme zamenimo
smene, ali ja ne radim samo to. Nita, nema poruka. Proao je ceo jedan
dan i to je prvi put za ovih godinu dana da nismo razmenili nijednu
poruku. Nije se nijednom dogodilo da je proao ceo dan, a da nismo
neto jedno drugom napisali, bilo kakvu glupost. Ljubav je sainjena
od tih sitnih gluposti, bez smisla moda, ali koje te zasmejavaju ili zbog
kojih odmahuje glavom, ali koje u tim trenucima postaju predivne.
Ljubav ine one poruke koje ne govore nita ali govore sve, na koje i ne
obraa panju kada stiu svaki dan, ali koje ti postanu opsesija kada
ponu da izostaju. Kada bismo svi bili zaljubljeni, ovaj svet bi postao
prelep. Ma ta se ja proseravam. Da, ljubav te pravi idiotom, ali si zbog
nje i lep; nedostatak ljubavi te pravi idiotom, ali destruktivnim.
Alesija mi nedostaje. Nedostaje mi na eksponencijalan nain, deluje
mi nemogue, ali sa svakim trenutkom koji prolazi nedostaje mi sve vie.
to se telefona tie, hteo bih da je pozovem, da joj poaljem poruku,
da se stvorim ispred njene kue s buketom crvenih rua, ogromnih, od
kojih se skoro ne vidim koliko su velike. Ali tako neto nisam nikada
radio. Ili moda nisam radio dovoljno? Ipak sam uvek smiljao tako
neto, mnogo puta, i uvek sam govorio sebi jednog dana... Jednog
dana u sve to uraditi. Ali nisam uradio nita. Jednog dana u stvarnosti
je jednako s nikada. Nikada. A sada je moda prekasno. U ivotu se uvek
tedimo, uvek mislimo da e doi bolji trenutak za neto, da e ivot neka posla... Izaao je s drugarima, otiao je na mali fudbal. Onda
dobiti smisao, da e se sve promeniti. Sutra, ekamo uvek neko sutra
koje moe isto tako i da ne doe, kao one veeri kad sam se pozdravio
s ocem i otiao kui.
Otiao sam da jedem kao da je sve u redu, seam se ak i onoga to
sam jeo, prutu i mocarelu, a onda salatu s paradajzom, i otiao sam da
spavam kao da nita ne moe da se dogodi, kao da jo ima vremena da
mu neto kaem, da mu natenane ispriam svoju priu s Alesijom, koja
je ve trajala neko vreme. Kao da sam jo uvek mogao da se izvinim
TA J T R E N U TA K S R E E 15
za sve gluposti koje sam napravio, za nestaluke, detinjarije, za sve one
prilike kad nisam znao da ga sasluam do kraja. Kad sam mu rekao:
Ma ne seri, samo neto baljezga.... A samo zato to mi se svialo da
se s njim sukobljavam, eto, isto onako, jer mi je to bilo kul i nita vie.
Mnoge od tih stvari uopte nisam ni mislio, barem mi se ini da se tako
seam.
Ulazi Bruno, radnik s pumpe, ne javlja se, ne progovara kao i obino,
uzima Porta Porteze, stavlja novac u tanjiri i izlazi. Stavljam novac u
kasu. On je takav, ali mene nije briga. Kad se osea loe, moe li
na pravi nain da ocenjuje stvari, a iskreno, doe mi i da se smejem.
Pa da li moe svake nedelje da ita Porta Porteze?2 ta onda moe da
oekuje? Uvek na istom mestu, u istoj koulji ve godinama, u istoj
sivoj uniformi i istim cipelama. U stvari, kad bolje razmisli, mi smo i
sainjeni od navika koje se ponavljaju. Kad se loe oseam, bolje vidim
stvarnost, nekako je izotrim, mogu da vidim i besmislene stvari koje
ine ovaj ivot. I sve mi izgleda dramatino besmisleno. Osim nje. ta
li sad radi? Gde li je? Sada je jedanaest i trideset. Mora da je kod kue,
probudila se sigurno, da, ve odavno, ukoliko sino nije legla kasno. A
ako je legla kasno? Poto je mogla da legne kasno, zar ne? Verovatno se
videla s drugaricama. Da, sigurno s drugaricama, Laurom i Silvijom.
Priale su o meni. One su je pitale za mene. Ne, jedino ako su izale
s njihovim momcima. Sigurno su pitali: A Niko? ta radi Niko? A
ona, lukava kakva ve jeste, sigurno je nala neki izgovor. Niko je imao
stanem i odjednom mi je ba loe: Ne, oni znaju. Drugarice uvek sve
znaju. Svaki put kad vidi neiju drugaricu ili druga, uvek misli: da,
on zna... on sve zna. Ja ne znam ta on to zna, ali on zna ta je istina.
Prava istina. Poslednja istina, najiskrenija verzija. Voleo bih da uhvatim
Lauru i Silviju i da ih odvojeno sasluam, ili da ih muim kao u filmu
Slagalica strave I, II, III, IV i V (ili je moda bio i VI?), i da vidim
da li se njihove verzije poklapaju. Da ih nateram da progovore. Iako je
ponekad bolje ne znati nita.
2
Lokalne novine, objavljuju oglase, obavetenja, poruke line prirode. (Prim. prev.)
16 Federiko Moa
Ne trai istinu. Ponekad ti nije potrebna.
Ovo mi je moj otac rekao jednom kad smo ili na utakmicu. Nita
nisam rekao na to. Nije mi skroz jasno ta bi trebalo da znai ta reenica,
ali sam je dobro upamtio. Jedna od lepih stvari je ta to nikada nisam
saznao nita o njima, o svojim roditeljima, da li su se razveli, da li su
jedno drugo varali, pa opratali. Ja sam video samo jedno: da su se
voleli. A onda je on nju napustio zauvek, iako to nije eleo, a to je kao
da je nikada nee napustiti, i to je ono najlepe u svemu. Konano, evo
jedne poruke.
uo sam i stvarno mi je ao. Svratiu uskoro do tebe. Da, eto ti,
ba ovo mi nije bilo potrebno.
3
io ulazi u kiosk, onako sav ogroman. Ima dugu kosu, crnu, gustu, i
nosi je vezanu nekom udnom gumicom u boji, lii na one koje nose
ene, i koje su barem ponekad lepe.
uo sam. Ne mogu da verujem... Ipak, ima tu neto to meni nije
bilo ba jasno, zna...
Nastavlja da pria, ali ja ne razumem ta. Moda zato to u sutini ne
elim da ga ujem. Mlati rukama kao lud, skoro kao da hoe da mi opet
stavi do znanja da je neko iz njegove porodice iz Napulja, da su tamo
negde imali veliku fabriku i da ona sad nije vie njihova, ili je oduzeta
ili ju je deda izgubio na kocki. Ta pria nikada nije bila do kraja jasna.
Moda zato to je ponekad bila i drugaija.
io se u stvari zove Domeniko Sensi, upisao se na Ekonomski, ali
je poloio samo tri ispita.
Sad u sve da sredim.
To je njegov moto. Ali koji se odnosi i na dijetu, na polazak u
teretanu, na ianje, promenu imida i na to da ostavi jednu od dve ene
s kojima se via due od godinu dana. Da, zato to je on s Beatrie i s
Deborom sve ovo vreme. Upoznao ih je obe 27. aprila, i od tog dana je
neodluan. Na poetku ih je tako obe vodao celu nedelju dana, ljubei
se jedan dan s jednom, drugi dan s drugom.
Sad u sve da odluim. Stvar je to su obe simpatine, i zabavne.
Onda je posle petnaest dana bio jo neodluniji.
Seks je s obema razliit, ali u sutini isti.
E ovo, iskreno, nisam ba shvatio, kao ni mnoge druge njegove
momente, uostalom. S druge strane, prijatelje ne shvata, ve prihvata:
verovatno se upoznate u osnovnoj, ali to teko da moe da traje. S
onima iz srednje je opet lake, na stranu to da li ste jedni drugima davali
pukice ili ne, da li vam je dobro ilo ili nije, i iz kojih predmeta. Stvori
se neka vrsta tri S, simpatija, sauesnitvo i solidarnost, i vie se nikada
posle ne izgubi. Barem je tako bilo sa mnom i iom.
18 Federiko Moa
Alo, Niko, kako si? Ma da li ti mene slua?
Da, naravno. Eh, kako sam. A da nema ipak i rezervno pitanje?
Imam. Jel ti nedostaje?
Proao je jedan dan i odgovor je da, ve mi nedostaje. Ali nita
ne govorim. Ionako on misli o svemu, nastavlja da me zapljuskuje
pitanjima.
Ba su udne ove ene, zar ne. Ne znaju ta hoe, ponaaju se kao
da ih seks ne interesuje, hoe panju, brigu, princa na belom konju. Jesi
li ti uradio sve ono to je trebalo uraditi? Nisi sigurno nita zaboravio,
zar ne?
Na primer?
Pa ne znam... Neku godinjicu, datum kad ste se upoznali, mesec,
pesmu koju ste sluali prvog puta. Jesi li je uvek vodio u isti kafi?
Uhvatila te je u neemu? Ne, jer kad ti najmanje primeuje, one te
ukebaju, zna... Ma ta ti je. To nisu ene. udovita.
I nastavlja tako. itava lavina rei na slobodi.
Neko ulazi, uzima novine, gleda ga radoznalo pa izae, neko drugi
posle i ne obraa panju.
io je seo na gomilu novina naslaganih na zemlju, a smeno je
to je na vrhu ba asopis Salute 3. I dalje se vrti i pria. Primeti neku
neodlunu gospou kako stoji ispred knjiga. Uzmite ovu, stvarno je
dobra.
Preporuio joj je Projekat Rouzi Grejema Simsiona. Ja mislim da
to radi namerno, a sigurno tu knjigu nije proitao. I ne bi je nikad ni
proitao. A gospoa mu ak i poveruje, prati ga, uzima knjigu i odlazi.
Vidi... pravim ti posao, ja tebi samo dobro donosim.
io nastavlja. Dobra stvar u kiosku je to svakog dana moe da mugnem napolje iz kioska.
ita sve mogue, a itanje ne mora da plati. Ima hiljadu informacija
koje ti ne bi nikada ni pale na pamet i novine koje nikada ne bi itao,
kao Internacionale, na primer, u kojima ima neto stvarno strava, i ja ih
u stvari i itam samo zbog toga: horoskop Roba Breznija. Uvek pogaa
ili ti kae neto to se na ovaj ili onaj nain uvek odnosi na tebe. E pa,
3
It.: zdravlje. (Prim. prev.)
TA J T R E N U TA K S R E E 19
sad se setih da nisam ni proitao poslednji horoskop... Dok se pravim
da sluam ono to mi govori, idem da ga naem. Nita, ne kae nita to
bi me navelo da posumnjam da e se dogoditi onako neto s Alesijom.
Sad odluim da ga proitam naglas iu kako bih ga uutkao.
Sluaj, sluaj ta kae horoskop Roba Breznija...
io se umiri i sad me slua.
Da bi spasao svet, mora da krene od jednog oveka, govorio
je pisac arls Bukovski. Sve ostalo je ist romantizam ili politika.
Predlaem ti da ovo razmiljanje uzme za jednu od svojih misli vodilja
za sledeu nedelju. Prevedi svoje uzviene ideale u dela s praktinim
uticajem. Umesto da samo pria o dobrim delima koja bi eleo da
uini, zaista ih i uini. I koliko je to mogue, osiguraj se da svaki detalj
tvog svakodnevnog ivota odraava tvoju viziju najuzvienije istine i
lepote.
io i dalje uti, kao da razmilja o svemu onome to sam mu
proitao, a onda kao i obino kree s neim to nije nimalo bitno.
A zna da su uhapsili Kima mica, zvanog Kim Dotkom ili Kimbl?
iveo je u nekom bunkeru, video sam snimke: doli su u njegovu vilu
od osamnaest miliona dolara u okolini Ouklenda, sve likovi iz FBI-ja, u
gumenim amcima kao na filmu, i izvukli su ga napolje. I posle kau da
kad ima pare moe sve. Moe moj kurac! Parama ne moe da izlei
neke bolesti i ne moe da sprei da zavri u orki, jebote!
Malo kae, ali gaa pravo u centar. Idealno za trenutak kada te je
neko upravo ostavio.
ao, Fabri.
Stie moj roak, u letu mu pruam kljueve od spoljne reetke i
Da li bi radio nonu smenu sutra?
Ne znam...
Jedva stignem da mu to kaem i ulazim u iov kabriolet opel tigra,
koji kree uz kripu guma, kao i obino. Moj roak Fabricio izviruje iz
kioska.
20 Federiko Moa
Ne. Morae da radi nonu sutra poto ja...
Nisam vie nita uo pa podiem ruku uvis, malo kao oni surferi s
plavim kovrdama, s udnim tetovaama u boji i izvajanim trbunjacima,
zaleenog osmeha i s barem jednom ribom u kolima. Ja imam samo ia,
koji uz to i loe vozi. A ta ruka je u stvari samo znaila: Zvau te posle.
Gde emo?
io je pustio Police, nosi crnu koulju i crnu majicu ispod, a na
vratu ima srebrni lanac s priveskom, cipele D&G od najmanje etiristo
evra. Pravi je zeldi, onako aban, ljakse, ali oni su danas u modi. On je
vrhunac trea. Vozi suvie smelo svoju otkriljenu tigru. A ako postoji neki
auto koji je promaaj, onda je to sigurno ovaj. A on je ipak uveren da je
skroz kul. Pojaava muziku svojim kratkim debelim prstima s noktima
izgrienim i ak malo prljavim od ulja, kao da je neto popravljao. Ipak
on ve due vreme ne ide motorom ili vespom. Ali zato koristi sve
programe za mac. Skida s neta sve mogue i nemogue, a Kim Dotkom
ili Kim Tim Dim Vestor, ili kako se ve zove, bio je njegov idol.
Ne mogu da verujem da su ga uhapsili.
Na trenutak zauti. A onda se upali kao da mu je pala na pamet neka
ideja.
Hoemo da jedemo kod Kakolara? Daj, ja astim.
Okej, to se mene tie moe.
Kakolaro... nisam nikad shvatio zato bi se neko mesto tako zvalo.
Ipak se tako zove, i najapsurdnije je to je toliko moderno meu
najpopularnijim i najelegantnijim ljudima u Rimu.
Alesija je tamo esto ila s drugaricama.
Veeras izlazim samo sa enama, sve idemo kod Kakolara.
I ja sam joj verovao. Svia mi se to meu nama postoji poverenje,
svia mi se kad neko u neto veruje. Ako mi je rekla da ide kod Kakolara,
samo ene, to znai da je tako.
io vozi dosta bezobrazno, okrzne jednog fjorina, voza nastavlja
pravo ali mu pokazuje srednji prst, ovaj dva puta svirne pa zamakne za
oak ulice pored Vile Farnezina.
TA J T R E N U TA K S R E E 21
Te veeri sam ipak proao pored Kakolara. Znam, voleo bih da sam
imao stopostotno poverenje u nju, ali te veeri ipak nisam izdrao.
Seam se toga kao da je bilo jue. Preko puta parkiram polo, koji mi je
sestra pozajmila. Malo ranije ga gasim, uvlaei se na slobodno mesto.
Onda u velikoj tiini otvaram vrata i izlazim iz kola. Ostajem s druge
strane ulice, hodam uz trotoar i sve vreme gledam u stakla kod Kakolara.
Eno je. Tamo je. Jede picu i smeje se, sedi u vrhu stola, sama je, ne
mogu da vidim ko sedi pored nje. Polako se naginjem, pa se povlaim
unazad da bih proirio vidno polje. I onda ih ugledam: Franeska,
Laura, Simona i jo jedna okrenuta leima koju ne poznajem. Ali sve su
ene, samo ene, njene drugarice, moda je ona okrenuta leima Silvija.
Osetim se ohrabreno, uzdahnem, ali ostanem tu da je gledam. Vidim
da zainteresovano slua ono to neko govori, onda klima glavom, smeje
se i uzima jo jedno pare pice. Ispred nje stoji dijet-kola, ali ipak jede
jo jedno povee pare pice, kakav udan nain dranja dijete. Alesija...
Alesija je takva. U tom svom seanju i dalje stojim tu i gledam je, a da
ne nalazim rei da je definiem. Rei nikada nisu dovoljne kad nekoga
voli. Ona se onda okree ka staklu, gleda u mom pravcu, trai me
pogledom, i to izgleda kao da je neto osetila. Vidim da vadi mobilni,
otvara ga i kuca broj. U letu nasluujem i jedva stiem do auta da bih
se javio na telefon.
ao!
ao...
ta ti je? Skroz si zadihan...
Ja? Ne... udno, zar ne.
ta radi?
Nita posebno, idem na karte kod Bata...
Nemoj dugo da ostaje.
Jel se zabavljate?
Da... Onda progovori tie. Mada uvek priaju iste prie... S
tobom se bolje zabavljam. teta to nisi tu...
Na trenutak utimo, onda njen glas postaje jo topliji.
22 Federiko Moa

Mogao bi da svrati po mene, zna, posle pice... Pa se opet smeje.

Ali ti naalost ide na poker... 4
Ma lako u nai zamenu. Raunaj da sam ve tamo.
Prekida vezu. ao, Alfre, mi emo ovde.
I? Lokal je poluprazan. Alfredo, koji stoji za kasom, klima glavom za
A? ta? da, slee ramenima, kezi se, sve u svemu na svoj nain kao da kae ma
io se smeje. sedi gde oe, vidi da nema nikoga?.
O emu si mislio? io bira najudaljeniji oak lokala.
Ja? O meni i tebi. Hajdemo ovde gde je najsveije.
Da, bolje reci ni o emu, zna. Stigli smo. Skljoka se na stolicu.
Izlazimo iz auta. Ah...
Posle vie nisam iao da proveram kad bi Alesija izlazila s drugaricama. Izvali se, sav se rairi po stolici, sklanja stolicu pored sebe i na nju
Moda sam u tome pogreio? baca jaknu, sputa dva telefona na sto pored, nekako se sav razbaca po
io me hvata pod ruku dok ulazimo. tom uglu lokala. Ne stiem ni da sednem a ve se pojavljuje devojka,
Imam problem... ima jedva osamnaest godina, pirsing na obrvi, dugu kosu, obrijanu
Klimam glavom. Kad bi znao koliko ih ja imam. Ali ne govorim s jedne strane i s nekim teget prelivom. Ima mesnate usne, zelene
nita, ulazimo kod Kakolara. oi, tamne ike. Izgledala bi kao neka slika Lempicke, da nema tog
stidljivog osmeha.
ta elite da pijete?
Obinu vodu.
Za mene pivo.
io nema kontrole. Devojka se udaljava, izazovno vrcka, ne mogu
to da ne primetim.
Dobro dupence, a?, io se pomalja kroz moje misli.
Uopte ga vie ne sluam paljivo. Sleem ramenima, iako bih sad
mogao da gledam koju hou, opet sam singl, slobodan sam, mogu da
se ponaam kao kreten do mile volje, kreten, ipak... Mogu da askam s
devojkama. Sm sam. Da, to je istina. Sm sam. io poinje da pria,
ali ga vie ba i ne pratim. Otvaram telefon, i pravei se da sluam
njegovu priu, idem na fb. Otvaram Alesijinu stranu. Ne. Ne mogu da
verujem, promenila je ljubavni status u u komplikovanom odnosu... s
prijateljicama. Zatvaram telefon. Ranije je stajalo u vezi, sa mnom.