ANRI BERGSON INTUICIONIZAM

Anri Bergson (Henri Bergson) je francuski filozof, predstavnik

intuicionizma. Imao je jevrejsko poreklo i u vreme kada je Hitler okupirao
Pariz morao je svakodnevno da se javlja okupacionim vlastima. To ga je i
ubilo. Bio je profesor filozofije. Petkom je drao predavanja koja su bila jako
poseena. Uveo je pravilo da univerzitetski profesor mora da bude dobar
retoriar i govornik. Polemisao je sa Ajntajnom o prostoru i vremenu. Imao
je svoje shvatanje o tome. Njegova filozofija je intuicionistika. Sama re
intuicionizam potie od latinske rei intuire, to znai posmatrati,
razmiljati. Bergson, nasuprot racionalistikoj filozofiji, smatra da je
intuicija jedina saznajna mo po kojoj moemo da shvatimo sam ivot.
Njegova filozofija, kao i openhauerova i Nieova, je filozofija ivota.
Glavno delo mu je Stvaralaka evolucija (L'volution cratrice). Takoe
je poznato delo O smehu.
Bergson, prilkom polemisanja sa Ajntajnom, nije se slagao sa
fizikalistinim shvatanjem prostora i vremena. Po njemu prostor razdvaja,
a vreme spaja. U nauci je dominantnije bilo fizikalistino shvatanje vreme,
gde je samo vreme uprostoreno. Bergson tei da povee da vreme treba
vie shvatiti biologistiki i psihologistiki. Osnovni zadatak filozofije je da
shvati sutinu samog ivota, a to je ivotni polet (elan vital, na
francuskom). Bivstvo ne moemo shvatiti kao neto to je gotovo i
zavreno, ono se neprestano gradi i raste, evoluira. Mi se nalazimo na
nekakvom zadnjem stupnju evolucije, ali to nije kraj same evolucije. I dalje
se ivotne forme meaju. One nama nisu toliko vidljive, ali za nekoliko
godine, one e biti oigledne. ivotni polet je ono to neprestano proizvodi
nove ivotne forme odnosno razne oblike ivota u kosmosu. Sutina samog
bia se oznaava pojmom trajanja (dures, na francuskom). Bergson se
vraa Heraklitovom pojmu panta rei, i po njemu je to sutina ivota. ivot
je neunitiv, on traje. Mi sami treba da znamo ta je ivot i da uestvujemo
u njemu. ivot se kroz nas potvruje. Ako se dvoumimo izmeu dva
sluaja, treba da intuitivno izaberemo ono to je blie funkciji ivota.
Bergson razlikuje dve vrste saznanja: intuiciju i nauno saznanje koje se
zasniva na intelektu. Nauno saznanje se moe primeniti samo na
neorgansku materiju, na metafizike i kvantitativne odosne meu stvarima
u fizikom svetu. Intelekt se odlikuje prirodnom nesposobnou da shvati
ivot. Sa druge strane, intuitivno saznanje je neposredno saznanje
unutranje sutine samog ivota, iz kojeg se kasnije naknadno izvodi
intelektualno odnosno nauno saznanje. Intuicija nam omoguuje da se
neposredno udubimo u sam ivot i njegovo proticanje, u njegovu
unutranju sutinu ili kvalitet. Ona predstavlja osveeni instinkt.
ena ima veu razvijeniju intuiciju od mukarca, moda zato to je ena
blie izvoru ivota. U ivotu postoje muki i enski princip da je ena izvor
ivota.
Bergson O smehu
ovek treba da bude stalno nasmejan, vedar, raspoloen.