ELING

eling razvija filozofiju pod uticajem Fihtea. Njegov filozofski sistem naziva se sistem
objektivnog idealizma ili filozofija identiteta. Sa Hegelom deli odusevljenje za Francusku
burzoasku revoluciju, ali se kasnije sa njim razilazi i ostro kritikuje njegovu filozofiju.
Najpoznatije Selingovo delo je Sistem transcendentalnog idealizma. Pod uticajem
Spinozine filozofije i nemackog romantizma, Selling,za razliku od Fihtea, daje podjednak
znacaj prirodi (objektu) i svesti (subjektu) kao ravnopravnim polovima jedinstvene
stvarnosti-apsoluta (Boga,uma). Smatra da je istinu od stvarnosti moguce dobiti polazeci
od dva aksioma/stanovista:svesti i intelekta. Intelektualnim opazanjem dolazimo do
jedinstva i to je apsolut. U jedinstvu prirode i duha mozemo doci do istine. Priroda je
vidljivi duh, a duh je nevidljiva priroda. Apsolut je jedinstvo koje se razvija od organske
prirode. Umetnost je spoj prirode i duha, subjekta i objekta, intelekta i svesti. Velika dela
su spoj duhovnog i materijalnog. Ako apsolutno tumacimo Boga, onda je apsolut
identifikovan sa Bogom i onda je religija u umetnosti.

HEGEL

Najznacajniji filozof u istoriji filozofije koji se sistematski odnosio ne samo prema svojoj
epohi nego i prema istoriji filozofije. Filozofija je po njemu najvisi oblik inteligencije i
svesti. Bio je pod uticajem nemackog romantizma, Francuske revolucije, racionalizma
Rodjen je u Stutgartu, a studira u Jeni, BerlinuBio je tezak i apstraktan za razumevanje.
Njegova filozofija vrsi uticaj na mnoge filozofe pa i na Artura Sopenhauera. Sopenhauer
zakazuje predavanje u istoj zgradi i istog termina kada i Hegel, ali kod Hegela je bila puna
ucionica za razliku od ovoga koji je imao svega tri, cetiri ucenika. Zbog toga ce, izmedju
ostalog, Sopenhauer kriticki govoriti o Hegelu. Formira se Hegelova levica-mladehegelovci
(Karl Marks) i desnica (manje kriticki nastrojeni prema Hegelovoj filozofiji). Dela:
Fenomenologija duha, Nauka logike, Estetika (3 toma), Istorija filozofije, Filozofija istorije,
Enciklopedija filozofskih nauka, Osnovne crte filozofije prava. Stanoviste koje je on
zastupao je apsolutni idealizam-sve sto jeste, jeste ideja i filozofija treba da prouci
apsolut. Hegel je napravio veliki filozofski sistem i svaki deo sistema je usputna stanica
samog apsoluta ili ideje. Sistem ima troclanu strukturu koja nije nametanje jedne seme
koja je umisljena, nego je to odraz same stvarnosti. Sastoji se iz tri dela:logike,filozofije
prirode i filozofije duha. Filozofija duha se sastoji iz subjektivnog, objektivnog i apsolutnog
duha. Apsolutni duh se dalje deli na umetnost, religiju i filozofiju. Kruzenje je kruzenje
same ideje. Ideja ima dijalekticke modifikacije-prelazi iz jednog oblika u drugi. Kruzenje je
za njega stalan proces.

Apsolut je glavni predmet filozofije. To je sveukupna stvarnost, a stvarnost je sama ideja.

Filozofija prati sam apsolut i odnos prema apsolutu, tj. filozofija je razumevanje apsoluta.
Kroz filozofiju, coveka, duh i inteligenciju sama stvarnost dolazi do samosvesti. Istorija
filozofije treba da prati stanice apsoluta, sazrevanje i razvoj samog apsoluta. Taj put ima
razvitak, prati sve te razvojne etape na putu apsoluta i filozofija bi trebala da sagleda ne
samo kakav je apsolut za nas, nego i sam po sebi.

Hegel hoce da ukine razliku razuma i uma koji zastupa Kant. Filozofija treba da uskladi
totalitet koji je iscezao u borbi razuma i uma. Razum parcijalno posmatra stvari, dovodi ih
u svest i posmatra. Filozofija pomocu dijalekticke specijacije uma ukida razlike, bavi se
totalitetom stvarnosti. Razum pokazuje granice, a um ih ukida. Razum i um pripadaju
apsolutu i njegovoj samorefleksiji. Istina do koje dolazimo je sadrzana u totalitetu, a to je
rezultat kretanja apsolutnog duha. Um nalaze izmirenje postojece stvarnosti sa idejom.

*Sve sto je stvarno,to je umno, sve sto je umno, stvarno je.

Ono sto je vecno (um), prebiva u stvarnosti. Ono sto je stvarno je zasebni i trenutni izraz
vecitog uma. Hegel uposebljuje opste u posebnom (pojedinacnom). To je individualizacija
bozanskog.
Ako se udaljimo, mozemo reci da je to vremenska i prostorna distanca. Spekulativno
posmatrati-posmatrati apstraktno, zanemariti detalje, biti udaljen od iskustva. Dijalekticki
razvoj apsoluta, tj. ideje podrazumeva razlicite momente u samokretanju apsoluta.
Apsolut menja forme, podrazumeva protivurecnost koja je u sredistu razvoja, stalan razvoj
i prelazenje iz jednog oblika u drugi,negaciju negacije i stalno prevazilazenje. Dijalekticka
metoda podrazumeva poziciju (teza),negaciju pozicije (aniteza) i negaciju negacije
(sinteza). Hegel vidi sve postojece u troclanoj strukturi koja se prevazilazi.

HEGELOVO SHVATANJE ISTORIJE-FILOZOFIJA ISTORIJE

Hegel ne smatra da je istorija zbir haoticnih dogaaja. U istoriji apsolutni duh dolazi do
izrazaja i on ce objasnjavati taj razvoj apsoluta i ideja. U istoriji postoji plan razvoja i
ostvarivanja svesti o slobodi i realne slobode. To podrazumeva shvatanje svrhe slobode.
Postoji I period bez slobode (prvi period u istoriji), a poslednji stupanj u razvoju je potpuna
sloboda. Smatrao je da istorijom ne upravljaju ljudi vec svetski duh i po kojem se realizuje
istorija, a filozofija spoznaje taj razvoj. Covek predstavlja sredstvo tog cilja. Lukavstvo
duha podrazumeva da radimo za ciljeve svetskog duha, a zapravo mislimo da radimo za
sebe. Istorijski dogadjaji ne znace mnogo za coveka. Istoriju predstavlja kao klanicu gde
covek strada, kaze da su prazne stranice srece u istoriji za obicnog coveka. On samo neke
pojedince izdvaja kao svetsko istorijske individue (Aleksandar
Makedonski,Cezar,Napoleon) po tome sto su oni svoje licne interese podudarili sa
interesima svetskog duha (koji predstavlja ono samo po sebi,apsolut,metafizicki subjekt,
nesto sto je bezlicno) .Smatra da pojedinac ne moze da promeni nesto u istoriji. Takodje
da su germanski i romanski narodi svetski narodi. On vidi tri etape razvoja: orijentalna
faza-Indija,Kina u kojoj sloboda nije postojala, samo je jedan bio slobodan i to je bio
vladar ili monarh; anticka faza-Atina i Rim, sloboda je napredovala i ovde postoji sloboda
nekih, sloboda grupe; moderna faza-moderno drustvo, germanska drzava i sada su svi
slobodni i svest o slobodi je visa. Za njega je znacajna francuska revolucija. I on je u svojoj
filozofiji i shvatanju slobode mislio vise na politicku slobodu (sloboda kretanja,
ucestvovanje u politickim odlukama.). On smatra da tok istorije nije uvek pravolinijski,
da je sloboda bila izgubljena u srednjem veku koji za njega predstavlja nazadovanje u
istoriji. Slovene nije smatrao svetsko istorijskim narodima. Kaze da filozofija razmatra
etape razvoja apsoluta i pokazuje da je sloboda krajnja svrha istorijskog kretanja.
Postavlja se pitanje da li je gradjanska sloboda zaista prava sloboda .Po Marksu politicka
sloboda nije dovoljna,moraju da postoje i druge slobode.