Sveuilite u Zagrebu

Fakultet politikih znanosti

Preddiplomski studij politologije

Matej Keina

Kriza u eeniji

Zagreb, 2016.
 Kriza u eeniji

Saetak

Ovaj esej promatra razlike izmeu Prvog i Drugog rata u eeniji. Ako kaemo da je iz ruske
perspektive Drugi eenski rat uspjeniji od prvog, onda moemo zakljuiti da je ruski
nacionalni interes ouvanja sigurnosti i zadravanja eenije u sastavu Ruske Federacije
ostvaren. Ruska Federacija je Drugim eenskim ratom osigurala kratkoronu stabilnost,
smanjili su se teroristiki napadi, ili bar njihov efekt, pacificirano je gnijezdo kriminala u
eeniji, no istodobno su se otvorila i neka druga pitanja koja se tiu cijelog prostora
sjevernog Kavkaza. Drugi rat u eeniji bio je uspjeniji od Prvog zbog toga to je dolaskom
Putina na vlast uspostavljen efikasan sistem upravljanja krizom koje e se najbolje oitovati
kroz prikaz borbi ruskih vojnih postrojbi koje su se u Prvom eenskom ratu temeljile na
starom nainu ratovanja koja je bila ostavtina Crvene armije, dok je u Drugom eenskom
ratu dolo je do transformacije naina borbe koji je bio prilagoen asimetrinom neprijatelju.
eenizacija, fenomen koji se sastoji od manipuliranih izbora i koncentracije moi u pro-
ruskom ovjeku, umanjila je ruske rtve i natjerala eence da se bore meusobno. eenija
je danas zemlja s najviim stupnjem autonomije u Ruskoj Federaciji, no danas mnogi smatraju
da vladavina predsjednika eenije Ramzana Kadyrova, uz siromatvo, nezaposlenost i
korupciju, dodatno hrani islamski ekstremizam gdje eenizacija stvara konsolidaciju
muslimanskog podzemlja svugdje na Kavkazu. eenija je imala ogroman utjecaj na politiki
sustav Ruske Federacije koji je u konanici postao autoritaran.

2
Uvod:

Kriza u eeniji je nedavni povijesni fenomen nastao nakon raspada hladnoratovske podjele
svijeta i trajao je sve do 2004. Neki, dodue, autori smatraju da je to zamrznuti sukob koji i
danas traje. Cijeli posthladnoratovski prostor je percipiran kao nestabilno podruje i izvor
problema, to se na primjeru same eenije i pokazalo. Potonja federalna jedinica nakon
raspada SSSR-a borila se za svoju nezavisnost, to joj je de facto i bilo priznato sve do
dolaska predsjednika Ruske Federacije Vladimira Putina. Putin je rijeio krizu i vratio
eeniju Rusiji i unitio svaku bliu mogunost za ponovnom realizacijom njene neovisnosti.
Za vrijeme krize u eeniji stradao je veliki broj civila, a znaajna je i pojava terorizma i
terorista koji su svoje djelovanje opravdavali borbom za nezavisnost eenije. eenska kriza
obiljeila je modernu povijest Rusije, a smatra se i uvrstila Putinovu vlast. Danas je eenija
federalna jedinica Ruske Federacije, a veinu stanovnitva ine muslimani. tovie,
Ujedinjena Rusija, stranka Vladimira Putina, tamo ima najveu podrku, to naravno treba
uzeti s rezervom s obzirom na narav politikog sustava u Rusiji. Putin je zasad razrijeio
krizu, no pitanje je kad e se i hoe li se eenski pobunjenici ponovno aktivirati u ovom
zamrznutom etnikom konfliktu i kakve e to implikacije imati na Rusiju, a i na svijet
uope. Ova tema je zanimljiva jer pokazuje kako jedan novi sustav, kao to je sustav Ruske
Federacije, uz sve ostale probleme izlazi na kraj i s jednim secesionistikim problemom, kao
to je sluaj eenije. Fascinantan je primjer stabilizacije Ruske Federacije, jednog od arita
problema na prijelazu u 21. stoljee i jednog od najnestabilnijih i najslabijih sustava
modernog vijeka koji se stabilizirao, i tovie, danas predstavlja regionalnu, ako ne i globalnu
silu. Ova tema obuhvaa vie aspekata kao to su kriza, rat i terorizam te smatram da je njena
sveobuhvatna pria zapravo klju velikog interesa za nju. Razrada e se sastojati od tri dijela.
U prvom dijelu razrade bit e ukratko objanjena povijest i uzroci sukoba Ruske Federacije i
eenije. Zatim e se detaljno iznijeti eenska kriza od 1990. do 2009. godine i pokazat e
se kakav je to imalo uinak na Rusku Federaciju. Naposljetku, komparacija Prvog i Drugog
eenskog rata prikazat e razlike u upravljanju krizama meu njima. U samom zakljuku
sumirat e se najbitnije, iznijet e se neke premise za budunost i u konanici vidjeti je li ipak
realno da se eenski konflikt ponovno aktualizira te, ako da, kakve e to imati implikacije na
modernu Rusiju.

3
 Odnose eenije i Rusije krasi 300 godina konfrontacije. Carska Rusija irila je
vlastitu civilizaciju na podruje Kavkaza koristei nasilne metode kao to su prisilna
asimilacija, otimaina, pokrtavanje, protjerivanje i masovna ubojstva muslimanskih naroda
koji su obitavali na Kavkazu. Dugorono ti decenijski sukobi trajno su ocrnili sliku Rusa u
oima tamonjih muslimana, a sukobi s kraja 20. st. na Kavkazu mogu se smatrati nastavkom
ranijih muslimanskih oslobodilakih ustanaka protiv ruskih kolonizatora (Alibai, 2004: 5).
Znaajna je godina 1805. kada su Rusi pozvani od strane Gruzijaca da pacificiraju nemirne
eene te su Rusi vjerovali da mir nije mogu dok se ne istrijebi posljednji een, pa je
potom i uslijedilo i njihovo krvoprolie 1819. godine (Russel, 2007: 30). Osim kolonizacije
za vrijeme Carstva i prisilnog oduzimanja teritorija, eeni su bili podvrgnuti i staljinistikoj
represiji i potpunoj deportaciji cijelog stanovnitva. eeni su smatrani vrsnima u prepadima,
pretresima i pljakama i Rusi su se obvezali to zaustaviti. U kulturi im je da budu prije svega
borci, buntovnici koji su karakteristini po islamskoj religiji, tradiciji, asti, krvnom zakonu i
podijeljenou meu klanovima i kulturnom jedinstvu. Odanost klanu ili porodici esto
nadvladava politike ili bilo koje druge lojalnosti i zbog toga se esto mobiliziraju u politike
(kao i poslovne i kriminalne) svrhe. U okviru sistema krvne osvete nasilje nad pripadnicima
drugih grupa je drutveno prihvaeno, ak i zahtijevano ponaanje (Pavkovi, 2012: 11). S
druge strane, Rusi njeguju caristiku tradiciju, imperijalnu ideologiju i ukotvljeni su u
kransku pravoslavnu civilizaciju. Uzroci sukoba lee u nerijeenim kulturno-tradicionalnim
pitanjima, u izostanku modernog civilnog drutva, drave prava i razvijene ekonomije
(Russel, 2007: 11). U konanici, imperijalna ideologija je nespojiva s eenskim planinskim
preivljavanjem te se na kraju dogaa asimetrini sukob kolonijalne sile i okupiranih ljudi
koji trae pravo na samoodreenje i pri tom ne biraju sredstva. Kolaps sovjetskog sistema i
komunistike ideologije je pokrenuo jaanje etnikih i religioznih nacionalizama u regiji.
Sjeverni je Kavkaz svjedoio jaanju radikalnog islama te je znaajno je da je u Rusko-
eenskom ratu sudjelovao veliki broj stranih muslimanskih boraca (Kemoklidze, 2007:
1612). Regija sjevernog Kavkaza je heterogena i problematina te je opisana kao
najkonfliktnije podruje biveg SSSR-a (Kemoklidze, 2007: 1617). Ono to e uslijediti
poetkom 20. stoljea u eeniji predstavljat e jedne od najgorih ratova u svjetskoj povijesti.

eenija se pod vodstvom Dudayeva pobunila i proglasila 1992. de facto nezavisnost od

Ruske Federacije, to je dovelo do dva rusko-eenska rata u 1990-ima. Zanimljivo je to to
su prvi napadi Dudayeva bili usmjereni prema nenaoruanoj eenskoj protivnikoj skupini,
to odmah na poetku pokazuje unutaretniku dimenziju eenskog sukoba (Pavkovi, 2012:

4
12). Pod Dudayevom eenija je postala banditsko kraljevstvo i pravo je ustupilo mjesto
samovlasti Dudayeva i drugih vojnih voa unutar eenije. Bez razvijene ekonomije eeni
idu najbliem sredstvu primanja, a to je u ovom sluaju ili kriminal ili rat, koji je popraen
dodatnom radikalizacijom cijele populacije (Russel, 2007: 125). Cilj Prvog rata sa strane
Ruske Federacije bio je ograniavanje eenske mafije, uspostavljanje kontrole nad
plinovodima u eeniji, borba protiv centrifugalnih sila u Rusiji i obnova ustavnog stanja
(Russel, 2007: 72). Glavni ruski cilj u oba rata je ouvanje teritorija i pozicija glavnog igraa
na Kavkazu i Kaspijskoj zoni to je vitalno za politiko-ekonomske interese (Russel, 2007:
166). Jeljcin nije prihvaao nezavisnu eeniju i Prvi eenski rat trajao je od 1994. do 1996.
godine i karakterizira ga demonizacija eenske opozicije, ali i postojanje neovisnih medija,
pri emu je prisutna i kritika Jeljcinove vlasti. Sam Jeljcin je slino kao i Putin kasnije koristio
rat da dobije na popularnosti i odvrati javnost od izbora. Prvi rat je predstavljen putem novih
liberaliziranih medija. Rusi su nauili na toj pogreci pa su u Drugom ratu mediji stavljeni
pod potpunu kontrolu drave. Na vidiku nije bila brza pobjeda, javno mnijenje bilo je protiv
rata uviajui strahote s obje strane, a, u konanici, sam propagandni rat dobili su pobunjenici
(Russel, 2007: 63). Rusija je nastojala umanjiti ljutnju u muslimanskom svijetu zbog svoje
vojne aktivnosti u eeniji tako da je svoje neprijatelje prozivala obinim kriminalcima, ne
islamskim ratnicima (Kuzio, 1996: 109). Zanimljivo je da je Prvi eenski rat i prvi
televizijski rat, koji e pokazati vanost informacija i medija. Prvi eenski rat voen je i
vien na tradicionalan nain, dok su terorizam i asimetrian sukob bili odsutni koncepti, koji
su se tek pojavili za vrijeme Drugog rata (Russel, 2007: 128). eenski voe su obuavani u
sovjetskom vojnom aparatu i to je predstavljalo znatnu prednost za eenske snage, jer su
poznavali tehniku i taktiku ruske vojske. Prvi rat je izgubljen zbog briljantne gerile i terorizma
koji je uspio pobijediti zastarjelu i neefikasnu sovjetsku vojnu maineriju. Ruska Federacija
raspolagala je zastarjelom mainerijom, zastarjelom taktikom, zaboravilo se iskustvo iz
Afganistana, a uz to nije bilo resursa, morala, treninga, kohezije i jedina prednost bili su
zapravo avioni i helikopteri. Kod vojnika Ruske Federacije prisutna je strana razina
aljkavosti, nespremnosti, a stvari su dodatno oteavali teki vremenski uvjeti i este
mehanike potekoe. Borbu je karakteriziralo mnotvo snajperista i zasjeda, no kljuna je
bila mobilnost i adaptabilnost to su Rusi vrlo brzo nauili. eenske snage bile su male, ali
disciplinirane. U Prvom ratu eenci su donekle zadrali modernu formalnu strukturu po
ruskom uzoru, ali su se uglavnom borili u jedinicima od 25 ljudi u 3 ili 4 grupe. Imali su
moral, odlunost i superiornu taktiku, poznavali su neprijateljeve metode ratovanja i koristili
su prednost domaeg terena (Galeotti, 2014: 28). Iako su Rusi zauzeli Grozni nisu imali ni

5
morala ni snage da kontroliraju ostatak eenije, ostatak zemlje je ostavljen pobunjenicima
koji su to koristili za regrupiranje i relociranja, pa su potom poduzimali daljne napade. U
konanici doto je do novog tipa ratovanja za kojeg Rusi nisu bili spremni (Galeotti, 2014:
40). Rusija zapoinje ozbiljne pregovore nakon eenskog napada na ruski grad Budennovsk
1995. godine. eenske snage nadjaane u konvencionalnom ratovanju poinju uzimati taoce
bolnice Buddenovsk. Jeljcin je napravio greku i popustio je pobunjenicima, greku kakvu
Putin nikad nee napraviti. Buddenovsk je promijenio tijek konflikta. Nije zavrio rat, ali je
pokazao uvjerljivo da su Rusi asimetrino ranjivi neoekivanim prijetnjama (Galeotti, 2014:
41). eeni su pokazali za vrijeme talakih operacija inicijativu i spremnost i uvidjeli su da je
pobjeda mogua kad se napadne iznenada. Rusi su opet ostali spori, nedoreeni, podijeljeni
meu sobom i dizorijenitrani. eeni su takoer uspjeli ponovno osvojiti Grozni, to je
predstavljao straan udar na rusku politiku (Galeotti, 2014: 46). Za osvajanje Groznog
zasluan je Maskhadov koji je postao voa eenaca nakon smrti Dudayeva. Nakon pada
Groznog dolo je do mirovnog sporazuma kada su eenci dobili autonomiju, a snage Ruske
Federacije povukle su se i Prvi rat je zavrio.

Maskhadov je za ponovno zauzimanje Groznog trebao potporu kako klanova tako i vojnih
voa, izmeu kojih je eenska politika bila konstantno podijeljena. eenija se pokazala
nesposobnom da uspostavi pravnu dravu za vrijeme samovlade. Vojni voe nisu dali podrku
Maskhadovu i tako je nastala kljuna greka nacionalnog pokreta (Russel, 2007: 41).
eensku politiku je bilo opasno voditi kao i sami rat (Galeotti, 2014: 48). Maskhadov nije
kontrolirao vojne voe pa tako ni njihove akcije. Dodatno, utjecaj dihadista je narastao
tijekom 90-ih. (Galeotti, 2014: 90). Cilj islamista vie nije eenska neovisnost nego dihad
preko cijelog Kavkaza (Galeotti, 2014: 50). U kolovozu i rujnu 1999. godine islamisti i
odreena skupina eena sudjelovala je u neuspjelom eenskom upadu u zapadni Dagestan,
nakon ega se javno mnijenje okrenulo protiv njih, a drava poela primjenjivati jo otrije
mjere u cilju njihovog potpunog iskorjenjivanja (Alibai, 2004: 2). Osim upada u Dagestan,
bilo je nekoliko bombakih napada u Moskvi i drugim gradovima 1999. godine, koji su
zapravo vodili u Drugi rat te su meu ljudima irili strah od terorizma. Teroristiki napadi
predstavljaju prekretnicu u ruskom javnom mnijenju koje je sad poelo podravati rat (Russel,
2007: 90). Putin proglaava eenske borce krivima i sustavno ih demonizira u pravom
mitijanskom smislu etiketirajui ih teroristima te svodi cijeli rat na protuteroristiku
operaciju marginalizirajui pravo na samoodreenje. Do danas nije poznata prava pozadina
tih teroristikih napada. Neki su smatrali da su krivi manjinski arapski borci, no bilo kako

6
bilo, eeni su proglaeni krivima. Uz izostanak meunarodnog priznanja Rusi su ponovno
napravili invaziju na eeniju. Faktor islama je najvaniji faktor u rusko-eenskom konfliktu
i Putin ga je dobro iskoristio da predstavi eene kao apsolutne protivnike. S jedne strane
imamo eenofobiju, dok s druge strane imamo poziv na sveti rat i rat protiv Rusa. Osim
demonizacije i stereotipizacije, uloga medija je bila pod potpunom kontrolom drave.
Kontrola medija i kontrola ulaza u eeniju je bila uspjena metoda gdje je Putin krio stvari
od javnosti za koje bi inae bio proglaen kao ratni zloinac (Russel, 2007: 79). O slobodi
medija najbolje nam govori sluaj Politovskaya, kada je neovisna novinarka i kritiarka
Putinova reima i njegovih akcija u eeniji na kraju platila ivotom (Baker, 2005: 25). Putin
prikriva domae rtve, rijetko se uje za loe stanje u eeniji i novinarima je zabranjeno
slobodno operirati po eeniji. Putin je popularan dravnik, vlada vrstom rukom, ista je
suprotnost Jelcjinu te javnost ga podrava i daje mu slobodne ruke za eeniju. eenija je
Putinu donijela mandat (Russel, 2007: 69). Razlog velike popularnosti Vladimira Putina bila
je prije svega poboljana gospodarska situacija, ali i kontrola glavnih medija u zemlji (Boban,
2011: 116). Njegovoj politici dodatno su pomogla svjetska dogaanja i teroristiki napad 11.
rujna. eenska politika se pravda upravo dogaajima u SAD-u i islamskim faktorom
(Russel, 2007: 98). Sve akcije eena u Rusiji nakon 11. rujna gledaju se u globalnom
kontekstu borbe protiv terorizma. Bilo je i pokuaja mirovnih pregovora 2002. godine, no
teroristike akcije u Dubrovki i Beslanu su odbacile tu opciju. Putin ima drugaiju politiku od
Jeljcina, ne poputa teroristima, gui akcije u krvi i kontrolira medije tako da teroristi ne mogu
dobiti traeni publicitet. Istovremeno radikalizira vlastiti reim gdje dodatno ukotvljuje
autoritarnost i samovladu. to se tie vojnih operacija, vojska Ruske Federacije je pokazala
kompetentnost kakva se rijetko vidjela u Prvom ratu. Rusija je za vrijeme Putina bila znatno
drugaija zemlja. Putin je odluan, modernizira i usavrava odgovarajue snage, adekvatno se
priprema i planira za gerilsko ratovanje, a pritom priprema javnost na rtve (Galeotti, 2014:
54). Umjesto direktnog napada u Prvom ratu, ruski plan je sad organiziran i metodian
(Galeotti, 2014: 55). Rusi su fokusirali borbu na urbane centre, gradili su filtracijske
kampove1 uspostavljenje iza vojnih linija, utvrivali su prvo vlastito zalee, zapeatili su
eensku granicu i koristili efikasno avione i topnitvo. S druge strane, eenski pobunjenici u
drugom ratu predstavljaju nediscipliniranom, neorganiziranu i razjedinjenu vojsku. Rusi su
zauzeli Grozni i stjerali pobunjenike na planinski jug drave. Putin je poeo s pacifikacijom,
iako su do dan danas prisutni teroristiki napadi, dodue, ne s tolikom uspjenou (Galeotti,

1
Filtracijski kampovi su bili postavljeni iza vojnih linija, da zadre i procesuiraju izbjeglice, identificiraju
sumnjive pobunjenike za ispitivanje i zadravanje. (Galeotti, 2014: 55)

7
2014: 82). 2009. godine protuteroristike operacije su ukinute, normalizacija je otopoela i
Rusi su proglasili pobjedu (Galeotti, 2014: 82). Putinov nain pacifikacije poznat je pod
imenom eenizacija. eenizacija se sastoji od manipuliranih izbora i koncentracije moi u
pro-ruskom ovjeku (Russel, 2007: 86). Putinov glavni ovjek u eeniji je Ramzan Kadyrov,
pro-ruski een, tiranin koji se u prvom ratu borio protiv Rusa te se koristi svim raspoloivim
sredstvima da pacificira eeniju i pri tom slomi svaku opoziciju. Kadyrov je proglaen
novim predsjednikom, a Moskva je dobila legitimitet. Kadyrov je krucijalan instrument
Putinovog uspjeha u eeniji (Galeotti, 2014: 84). Da pobijedi pobunjenike, Moskva je
stvorila novi reim koji meunarodne organizacije za ljudska prava opisuju kao nasilan i
diktatorski (Galeotti, 2014: 83). Putin koristi Kadyrova da pacificira Kavkaz i pri tom daje
velika sredstva za ponovnu izgradnju eenije. eenizacija je minimalizirala ruske rtve i
natjerala lokalne eene da se bore meusobno. eenija je danas zemlja s posebnim
statusom i najviim stupnjem autonomije u Ruskoj Federaciji. Mnogi ipak danas smatraju da
vladavina Kadyrova, uz siromatvo, nezaposlenost i korupciju, dodatno hrani islamski
ekstremizam. eenizacija stvara konsolidaciju muslimanskog podzemlja svugdje na
Kavkazu (Russel, 2007: 88). Kavkaz je nemiran, obiluje nezaposlenou, korupcijom,
neefikasnim vladanjem i retorikom islama. Sredite otpora preselilo se u Dagestan koji sad
proivljava nasilje (Galeotti, 2014: 86). Danas je eenija unutar Ruske Federacije, no troak
gubljenja nadzora i kontrole nad eenijom i time Sjevernim Kavkazom povlai pitanja ireg
uspjeha ruske strategije. Rusi su potpuno izbjegli s Kavkaza (Russel, 2007: 171).

Zakljuak:

Ratovi u eeniji su odnijeli mnoge rtve i imaju ogromne reperkusije na prostor

Rusku Federacije i itavog Kavkaza. Prvi rat oznaio je neuspjeh Jeljcinove administracije
kako u pacifikaciji eenije tako i u zadravanju eenije u sastavu Ruske Federacije.
eenija je dobila de facto nezavisnost, no sama za to vrijeme nije bila sposobna konsolidirati
vlast i uspostaviti pravnu dravu. eenija je u meurau predstavljala izvor nestabilnosti koji
se proirio na ostatak Rusije. Dolaskom Putina na vlast mijenja se cjelokupna strategija
pristupa eenskoj krizi, a i sama eenije modificira ruski politiki reim. Putin je u velikoj
mjeri zaustavio teroristike napade, zauzeo i pacificirao eeniju. Sama Rusija je pri tom
skrenula u autoritarni reim i vladavinu obavjetajnog-represivnog aparata gdje je sigurnost
cilj i prioritet. Teroristiki napadi se i danas dogaaju no oni su u znatnoj mjeri umanjeni, a i
njihova uspjenost je reducirana. Putinova strategija je zasad uspjena no pitanje je hoe li se

8
eenski konflikt ponovno reaktualizirati, a tu postoji i pitanje nestabilnog Kavkaza kojem je i
sam sukrivac. Smatram da rjeavanjima buduih kriza treba pristupiti na sistematski nain
prevencije, da se iskorijene uzroci problema pri emu smatram nezaposlenost, korupciju, loe
vladanje i ekstremne islamiste glavnom prijetnjom. Ruska Federacija morat e ozbiljnije
pristupiti problemu Sjevernog Kavkaza, a dugorono rjeenje vidim samo rjeavanjem
strukturalnih problema.

Literatura

- Alibai Ahmet (2004) Muslimani Ruske Federacije. Atlas islamskoga svijeta.

Sarajevo, Udruenje ilmijje IZ u BiH, 2004, 588-599.
- Baker Peter, Glasser Susan (2005), Kremlin Rising: Vladimir Putins Russia and the
End of Revolution, New York, London, Toronto i Sidney: A Lisa Drew Book/ Sribner,
str. 15-62.
- Boban Davor: POLUPREDSJEDNIKI SUSTAVI RUSIJE I POLJSKE, Zagreb, 2011.
- Galeotti Mark: RUSSIAS WARS IN CHECHENYA 1994-2009, Oxford, 2014.
- Jones F. Stephen (2012): The Caucasus Under Soviet Rule, Revolutionary Russia,
25:1, 106-108
- Kemoklidze Nino , Moore Cerwyn , Smith Jeremy& Yemelianova Galina (2012):
Many Faces of the Caucasus, Europe-Asia Studies, 64:9, 1611-1624
- Kuzio Taras (1996) International reaction to the Chechen crisis, Central Asian
Survey, 15:1, 97-109
- Movri, Kai, Zdenko (2013), Putin i silovici u obnovi jake drave, Politike analize,
vol.4, br. 13 str. 53-60.
- Pavkovi, Aleksandar (2012), Otcepljenje putem oruane sile: komparativna studija
eenije i Kosova: Faculty of Arts, Macquarie University, Sydney, Australia , vol.2
br.1 str. 7-19
- Russell John: CHECHNYA RUSSIAS WAR ON TERROR, Abingodn, 2007.