INFOTEH-JAHORINA Vol. 14, March 2015.
Ekonomski presek prikljunog kabla solarne elektrane
Ivana Miti, Dunja Gruji
Elektrotehniki fakultet
Univerzitet u Beogradu
Beograd, Srbija
ica.mitic90@gmail.com, dunjagrujic@gmail.com
SadrajU radu je razvijen model za proraun ekonomskog
preseka kabla za prikljuenje solarne elektrane na distributivnu
mreu. Kriterijum za izbor optimalnog preseka kabla je
minimizacija trokova proizvodnje elektrane. U radu je prikazan
model raunanja gubitaka u ovom kablu, pri emu je uvaena
promena otpornosti kabla sa tremperaturom. Izvrena je
minimizacija gubitaka u kablu korienjem optimalnog preseka
kabla, kao i izborom izlaznog napona invertorskog postrojenja.
U radu je prikazan i model prorauna snage solarne elektrane, a
na kraju rada prikazana je primena opisanih modela na primeru
solarne elektrane.
Kljune rei-prikljuenje solarne elektrane, ekonomski presek,
gubici snage.
I. UVOD
Solarna elektrana se prikljuuje na ditributivnu mreu
radijalnim kablovskim fiderima. Obraunsko merno mesto se
nalazi u taki prikljuenja solarne elektrane na distributivnu
mreu, stoga gubici elektrine energije na kablovima smanjuju
efikasnost solarne elektrane. Poto je cena elektrine energije
proizvedena iz obnovljivih izvora energije znatno via od cene
elektrine energije proizvedene iz konvencionalnih izvora, i
cena gubitaka ima znaajno veu vrednost od gubitaka u
distributivnom sistemu. Da bi se smanjili gubici potrebno je
izabrati optimalan presek kabla, time proizvodnja postaje
efikasnija, a kabl se manje zagreva i produuje se njegov
ivotni vek.
Presek kabla u distributivnoj mrei se bira tako da
zadovolji u pogledu maksimalne trajne struje, kratkotrajnih
strujnih preoptereenja i padova napona. Gubici nisu
parametar koji figurie pri izboru kabla. U ovom radu prikazan
je model za proraun optimalnog preseka kabla, tako da se
dobije najekonominije reenje i minimalna cena
proizvedenog MWh. Poveanjem poprenog preseka kabla
smanjuju se gubici, ali se poveavaju investicioni trokovi.
Potrebno je odrediti ekonomski presek kabla variranjem
poprenog preseka. Kada se odredi ekonomski presek kabla,
treba proveriti da li on zadovoljava sa aspekta trajne i
kratkotrajne struje optereenja i pada napona. Ukoliko
ekonomski presek kabla ne zadovoljava neko od tehnikih
ogranienja, potrebno je odabrati prvi vei standardni presek
koji zadovoljava kritino ogranienje.
II. TERMODINAMIKI MODEL KABLA
Stohastina priroda Sunca uzrokuje stohastinost u
proizvodnji i promenljive gubitke energije, koji utiu na
promenljivu temperaturu provodnika kabla, to uzrokuje
promenu njegove otpornosti. Da bi se to tanije procenili
godinji gubici energije na kablu potrebno je uvaiti promenu
otpornosti.
Potrebno je proraunati temperature provodnika na satnom
nivou na osnovu promenljivog optereenja tokom jedne
godine. Da bi se pojednostavio postupak prorauna esto se
uvode odreene pretpostavke koje daju zadovoljavajue
inenjerske rezultate. Pri proraunu temperature provodnika
usvojene su sledee pretpostavke:
specifina termika otpornost i difuznost zemljita su
konstantne,
temperatura referentne zemlje je stalna i iznosi 10C,
elektrina otpornost provodnika kabla u okviru
jednog sata je stalna i jednaka elektrinoj otpornosti koja
odgovara proraunatoj temperaturi u prethodnom satu,.
nadtemperatura provodnika kabla u nestacionarnom
stanju se moe odrediti pomou nadtemperature provodnika u
odnosu na spoljnu povrinu kabla i korigovane nadtemperature
spoljne povrine kabla (razlike temperatura spoljne povrine
kabla i referentne zemlje):
p (t) = p0 (t) + A(t) k (t) (2.1)
gde su:
p0(t) nadtemperatura provodnika u odnosu na spoljnju
povrinu kabla,
A(t)- faktor temperaturnog dosega,
k(t) nadtemperatura spoljne povrine kabla,
t vreme.
Prethodna relacija je dobijena pod pretpostavkom da je
snaga Dulovih gubitaka konstantna, ali poto se sa promenom
temperature menja i otpornost kabla, menjaju se i Dulovi
gubici, to je potrebno uvaiti. Kako se raspolae sa srednjom
satnom temperaturom potrebno je izraunati otpornost kabla
pri datoj temperaturi i sa dobijenom vrednou raunati
Dulove gubitke.
Dobija se da je nadtemperatura provodnika:
p (t ) (2.2)
prov (t ) =
1
1+ ( prov () p (t ))
1
0 + i
- 266 -
 gde su: Srednja dnevna horizontalna insolacija ekstraterestikog
zraenja se izraunava kao srednja vrednost proizvoda
0 temperaturni koeficijent promene elektrine otprnosti, normalne ekstraterestike iradijacije i sinusa altitudnog ugla:
i temperatura provodnika koja je prethodila
nestacionarnom stanju,
24
I0 = SC (1 + 0.034 cos(360n / 365)) (3.3)

prov() razlika trajno dozvoljene temperature (cos L cos sin H SR + H SR sin L sin )
provodnika i temperature ambijenta.
gde je SC solarna konstanta i iznosi 1.377 kWh/m, n je
Srednji Dulovi gubici se raunaju za svaki sat jer se
raspolae sa srednjim satnim vrednostima proizvodnje solarne redni broj dana, L je geografska irina i iznosi 44.82, HSR je
elektrane. satni izlazak Sunca.
Za dekompoziciju ukupne horizontalne insolacije na
Pg (i) = Ri I i2 (2.3)
direktnu i difuzionu komponentu koristi se Liu-Jordan-ova
gde su: teorema:

Ri otpornost provodnika na temperaturi p(i), I DH (3.4)

= 1.390 4.027 K T + 5.531K T2 3.108K T3
Ii=Pg/(3U) struja optereenja u i-tom satu, IH
Pg(i) snaga generisanja u i-tom satu. Iz prethodne formule moe se odrediti difuziono zraenje
Temperatura provodnika u i-tom satu se dobija iz relacije: na horizontalnu povrinu, pa se na osnovu njega mogu se
odrediti difuziona i reflektovana komponenta insolacije na
p (i ) = p (i 1) + prov (i) prov (i 1) (2.4) kolektor:
A otpornost provodnika u i-tom satu je: 1 + cos (3.5)
I DC = I DH ( )
1 + 0 p (i ) 2
R i (T ) = R ( 90 C ) o (2.5)
1 + 0 90
1 cos (3.6)
I RC = I DH ( )
III. PRORAUN GENERISANJA SOLARNE ELEKTRANE 2

Merni podaci obuhvataju desetominutni vremenski
interval, srednju desetominutnu horizontalnu iradijaciju
[W/m2] i srednju desetominutnu temperaturu vazduha [C].
Merenje horizontalne solarne iradijacije je vreno pomou
piranometra. Merni podaci se odnose na ukupnu horizontalnu
iradijaciju, koju je potrebno dekomponovati na direktnu i
difuzionu komponentu, da bi se odredilo zraenje na koso
postavljen panel. Ukupna srednja horizontalna insolacija data
je formulom 3.1.
gde je je nagibni ugao pod kojim je postavljen panel, a
je koeficijent ambijentalne refleksije.
Direktno horizontalno zraenje se rauna oduzimanjem
horizontalnog difuzionog zraenja od ukupnog horizontalnog
zraenja.
Direktna komponenta insolacije na horizontalnu povrinu
izraena preko direktne insolacije rauna se prema formuli
3.7:

I H = I BH + I DH (3.1) I BH = I B sin = I BC / cos sin (3.7)

Direktna komponenta insolacije na kolektor nalazi se

gde je I BH direktna komponenta insolacije, a korienjem formule 3.8:

I DH difuziona komponenta insolacije.
Da bi se horizontalna insolacija razloila na direktnu i
difuzionu potrebno je odrediti indeks vedrosti (istoe) KT
koji je odnos prosene horizontalne insolacije i srednje
horizontalne insolacije ekstraterestikog zraenja, a
izraunava se korienjem formule 3.2:
IH
KT =
I0
Vea vrednost indeksa istoe odgovara vedrom danu kada
je vei deo insolacije direktno zraenje, a male vrednosti
ukazuju na oblaan dan kada je dominantna difuziona
komponenta zraenja.
I Bc = I BH cos / sin = I BH R B (3.8)
gde je RB faktor kosine, ugao incidencije, altitudni
ugao.
Prethodna jednaina je tana za trenutne vrednosti, ali
poto se radi sa mesenim prosekom, potreban je srednji
faktor kosine, koji se procenjuje kao prosena vrednost cos u
onim satima u toku dana kada je Sunce ispred kolektora i
(3.2)
podeli se sa prosenom vrednou sin u onim satima u toku
dana kada je Sunce iznad horizonta.
Poto je horizontalno zraenje razloeno na komponente
moe se izraunati ukupna insolacija na kolektor:

- 267 -

I DH
1 + cos
I C = I H (1 ) R B + I DH ( )+ I H (
IH
2 2
Kada je poznata insolacija na koso postavljen panel moe
se odrediti energija koju generie solarna elektrana.
Proizvoai daju PDC(STC) - DC snagu modula pri standardnim
test uslovima (STC), tj. pri insolaciji od jednog Sunca (1
kW/m2), koeficijentu vazdune mase 1.5 i temperaturi elije
25C. Onda se iz ove snage moe proceniti izlazna AC snaga
(PAC).
IC
PAC = PDC ( STC ) uk
1000W / m 2
Efikasnost konverzije (uk) je proizvod efikasnosti
invertora, smanjenja efikasnosti usled zaprljanosti modula,
neuparenosti modula i razliitih ambijentalnih uslova od
standardnih. ak i kada je Sunce u zenitu uticaj ovih gubitaka
na izlaznu snagu je znatan (smanjenje izlazne snage za ak 20
40%).
IV. MODEL ZA PRORAUN GUBITAKA U ELEKTRANI
Gubici u kablu se raunaju na osnovu Dulovog zakona.
Poto se odredi snaga generisanja elektrane Pgi i promenljiva
vrednost otpornosti Ri, mogu se odrediti gubici u kablu na
osnovu formule 4.1.
Pgi 2 analizi korieni su svedeni trokovi, odnosno trokovi
Pgub i = Ri ( ) (4.1)
3U n
gde je Un nominalni fazni napon. Uzeto je da je cos=1, i
da je elektrana prikljuena na krutu mreu te je napon
konstantan.
Ukupna energija gubitaka u toku godine rauna se na
osnovu formule 4.2.
8760 Pgi
T L (km) - duina kablovskog prikljuka
Wgub = Pgub i dt = Ri (
0
1 3U n
V. EKONOMSKI MODEL ZA PRORAUN OPTIMALNOG
PRESEKA KABLA
Na visinu investicionih trokova najvei uticaj imaju
presek upotrebljenog kabla i visina pogonskog napona, dok
pogonski trokovi zavise od trokova energetskih gubitaka i
trokova odravanja. Dok su investicioni trokovi konstantni i
zavise od cene kabla, pogonski trokovi variraju. Pri
proraunu su zanemareni trokovi odravanja i uzimaju se u
obzir samo trokovi nastali usled Dulovih gubitaka, koji
zavise od cene elektrine energije, otpornosti kabla i struje
koja kroz njega tee.
Metoda ukupnih svedenih trokova omoguava
vrednovanje i poreenje razliitih varijanti, u ovom sluaju to
su razliite vrednosti preseka kablova i izlaznog napona
invertorskog postrojenja. Po ovoj metodi svi trokovi se svode
na jedan odreeni trenutak, obino je to poetak ili kraj
1 + cos eksploatacije.
)
U ovom primeru se svi novani trokovi svode na kraj
(3.9) perioda eksploatacije. Ova metoda se zove jo i metoda
budue vrednosti (Futur Worth-FW). U proraunu je uzeto da
su trokovi eksploatacije kabla iz godine u godinu jednaki.
Ovi trokovi zapravo predstavljaju ekvivalentnu novanu
vrednost godinjih gubitaka energije na prikljunom
kablovskom vodu.
Trokovi eksploatacije se odreuju na osnovu modela
izloenog u prethodnom odeljku. Uzima se da je ivotni vek
solarne elektrane n=20 godina, pa se aktualizacija svodi na
kraj ovog perioda. Za stopu aktualizacije obino se uzimaju
vrednosti u opsegu pn =6-9%[2],[3] (u proraunu je uzeto da je
(3.10)
pn. 7.5%). Funkcija stope aktualizacije nije u uestvovanju u
stvaranju vika vrednosti, ve pravilno vrednovanje buduih
efekata. To je faktor koji se koristi prilikom izbora koja
investicija najvie odgovara datim uslovima. Ukupni trokovi
na kraju perioda eksploatacije raunaju se na sledei nain:
(1 + p n ) n 1
Tn = K (1 + p n ) n + E (5.1)
pn
gde su:
K - ukupni investicioni trokovi u trenutku poetka perioda
eksploatacije.
E - trokovi eksploatacije kabla
Kao parametar za optimizaciju preseka kabla u ovoj
svedeni po jedinici duine kabla i po proizvedenom MWh.
Tn (5.2)
c=
L Wn
gde su:
Tn () -ukupni investicioni i eksploatacioni trokovi
kablovskog prikljuka definisani relacijom (5.1),
) 2 T (4.2)
Wn(MWh) - ukupna neto proizvedena energija na pragu
vetroelektrane u toku njenog ivotnog veka od n godina,
c(/MWh/km) - specifini udeo ukupnih trokova kabla u
trokovima proizvodnje prosenog MWh na ivotnom veku
vetroelektrane.
VI. PRIMER PRORAUNA KABLA
Kao primer uzeta je solarna elektrana instalisane snage
25MWp. Za procenu proizvodnje ove elektrane korieni su
podaci o srednjoj desetominutnoj horizontalnoj insolaciji i
temperaturi ambijenta. Paneli su postavljeni pod uglom od 33
(to je optimalan ugao za nae podneblje za elektranu koja radi
tokom cele godine). Na Sl. 1 je prikazana prosena insolacija
za svaki mesec. Plavom bojom prikazana je direktna
komponenta insolacije, zelenom difuziona, a crvenom
reflektovana.
- 268 -

Slika 1. Insolacija na koso postavljen panel
Srednje satne vrednosti snaga generisanja ove elektrane
tokom jedne godine prikazane su na Sl. 2.
Slika 3. Vrednosti ukupnih aktualizovanih specificnih trokova
za kabl razlicitih preseka
Sa poveanjem poprenog preseka kabla rastu trokovi
investicije za kabl, a trokovi usled gubitaka opadaju, jer se
smanjuje otpornost. Na Sl. 4 prikazani su razdvojeni specifini
trokovi koji zavise od investicije za kabl i trokovi koji zavise
od gubitaka.

Slika 2. Generisanje solarne elektrane

Za potrebe analize gubitaka, kablovski vod od

invertorskog postrojenja solarne elektrane do najblie
Slika 4. Razdvojeni specifini trokovi koji zavise od investicije
transformatorske stanice je modelovan prema za kabl i trokovi koji zavise od gubitaka.
termodinamikom modelu kabla prikazanom u poglavlju II.
Za razliite preseke kabla raunata je vremenska promena Proraun gubitaka je vren prema aktuelnoj
temperature i otpornosti provodnika u svakom satu. Na osnovu zagarantovanoj ceni proizvodnje elektrine energije u solarnoj
relacija (4.1 i 4.2) izvren je proraun snage gubitaka i ukupne elektrani postavljenoj na zemlji, koja u Srbiji iznosi 162.5
godinje energije gubitaka za svaki presek. /MWh i zagrantovana je za period od 12 godina. U ovim
analizama pretpostavljeno je da e na celom ivotnom veku
Cene kabla tipa XHE49-A koje su koriene u proraunu solarne elektrane cena biti jednaka trenutnoj zagarantovanoj
date su u tabela I. Ovi podaci su dobijeni od proizvoaa i date ceni od 162.5 /MWh.
cene su bez PDV-a.
Na osnovu grafika na Sl. 3 vidi se da je optimalan kabl
TABELA I. JEDININE CENE KABLA XHE49-A
preseka 240mm2, iz ega se jasno vidi da je znatna uteda ako
Popreni presek provodnika mm2 Cena RSD/m se izabere kabl neto veeg poprenog preseka jer se prihodi
95 523.23 uveavaju, zbog vee proizvodnje usled smanjenja gubitaka.
120 653.72 U prethodnom proraunu solarna elektrana je prikljuena
150 714.99 na distributivnu mreu 20kV vodom. Koristei matematike
240 870.88 modele iz prethodnih poglavlja dobijeno je kako izlazni napon
300 986.89 invertorskog postrojenja utie na specifine svedene trokove
Za elektranu u primeru uzimane su razliite vrednosti kabla. Na Sl. 5 prikazani su specifini trokovi u zavisnosti od
poprenog preseka kabla, od 95 do 300mm2, a za izlazni poprenog preseka kabla i izlaznog napona invertorskog
napon iz invertorskog postrojenja uzeta je vrednost od 20kV. I postrojenja. Sa Sl. 5 se vidi da su najmanje vrednosti
za ove vrednosti raunati su specifini trokovi proizvodnje, tj. specifinih trokova pri naponu 35kV, to je posledica toga da
cena po proizvedenom MWh po jedinici duine kabla. Ukupni se sa poveanjem napona smanjuju gubici.
specifini trokovi za kabl prikazani su na Sl. 3.

- 269 -
 ZAKLJUAK
Izbor optimalnog preseka kabla predstavlja relativno
sloen zadatak pri planiranju i projektovanju solarne elektrane
veih snaga. U ovom radu prikazana je metodologija za
proraun optimalnog preseka kabla uz uvaavanje promenljive
otpornosti kabla zbog temperaturnih varijacija. Na primeru
solarne elektrane snage 25MWp pokazano je da se optimalnim
izborom preseka kabla mogu znaajno smanjiti trokovi
proizvodnje, odnosno poveati profit. Izabrani ekonomski
presek kabla potrebno je proveriti u pogledu zadovoljenja
kriterijuma dozvoljenih promena napona.
ZAHVALNICA
Slika 5. Izbor optimalnog preseka kabla za razliite vrednosti
izlaznog napona invertorskog postrojenja Autori ele da se zahvale svom profesoru eljku uriiu
na pomoi prilikom izrade ovog rada.
Na Sl. 6 prikazane su svedene cene po km kabla i
proizvedenom MWh solarne elektrane u zavisnosti od preseka
kabla i instalisane snage solarne elektrane. U tabeli II LITERATURA
prikazani su optimalni preseci za elektrane razliitih [1] D. Tasi "Osnovi elektroenergetske kablovske tehnike", Edicija Osnovni
udbenici, Elektronski fakultet, Ni, 2001,
instalisanih snaga.
[2] N. Rajakovi Analiza elektroenergetskih sistema 2", Akademska misao,
Beograd 2008,
TABELA II. OPTIMALNI PRESEK ZA ELEKTRANE RAZLIITIH SNAGA [3] I. A. kokljev "Planiranje elektroenergetskih sistema", Taurus Public,
Snaga solarne elektrane [MW] Presek [mm2] Beograd, 2000,
5 95 [4] Gilbert M. Masters, Renewable and Efficient Electric Power Systems,
John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, New Jersey, 2004
10 95
[5] Izbor optimalnog preseka prikljunog kabla vetroelektrane, Dunja
15 95 Gruji, Dejan Bajovi, Danka Todorovi, eljko urii, INFOTEH-
20 95 JAHORINA Vol. 13, March 2014, pp 231-235
25 240
30 240 ABSTRACT
35 240 This paper presents mathematical model for optimal
40 300 estimation cross-section of the cable for interconnection of
45 300 solar power plants to the distribution network. Cable cross
section criteria is minimization of solar power plant
50 300
production costs. This paper presents a calculating model
losses in the cable and calculating resistance with temperature
changes. Performed the minimization of losses in the cable
using the optimal cross-section of the cable, as well as a
selection of the output voltage of the inverter. This paper
presents a model and calculation production of solar power
plant, and at the end of the paper shows the application of the
developed model has been described in the example of solar
power plant.
ECONOMIC CABLE CROSS SECTION OF SOLAR
POWER PLANT
Ivana Miti, Dunja Gruji
Slika 1. Vrednosti ukupnih aktualizovanih specificnih trokova za razliite
poprene preseke i elektrane razliitih snaga

- 270 -