VASPITANJE I NEGA DECE III

1. Naela vaspitanja dece ranog uzrasta?

Postoje razna naela u vaspitanju dece. Potovanje

individualnog ritma ivljenja je znaajno naelo vaspitanja i
nege dece ranog uzrasta. Ono predstavlja uvaavanje potreba
deteta za hranom, sprovoenje toalete, nege, sprovoenje
aktivnosti u budnom stanju.. Ovo naelo je veoma vano jer je
to preuslov za dalji normalan razvoj. Naelo doslednost sastoji
se u postavljanju odreenjih vremenskih sekvenci vezanih za
zadovoljenje potreba deteta uvek u isto vreme. Veliku ulogu u
ovom naelu ima vaspita jer je to put formiranja elementarnih
navika kod deteta. Naelo fleksibilnosti podrazumeva
posmatranje i praenje rasporeda ivljenja (primenjuje se u
vaspitnoj grupi) gde se uoavaju injenice koje govore da npr.
nivo razvoja dece ide bre od formulisanog ritma ivljenja ili
zaostaje. Kontinuirano namirenje dominira u najranijem
uzrastu. Podrazumeva kontinuirano zadovoljenje osnovnih
potreba deteta (prepovijanje, hranjenje, igra, priprema za
san..). Naelo usaglaavanja rasporeda ivljenja porodice i
vrtia podrazumeva kontaktiranje porodice i sestre vaspitaa
sa ciljem obavetavanja o detetu, njegovom rasporedu ivljenja
u porodici.

2. Odnos dete odrasli?

Bez obzira o kom uzrastu je re odrasli treba prema detetu da

se odnose kao prema biu koje osea, opaa, stie iskustva,
razume stvari ili e ih razumeti pod uslovom da mu se to
omogui. Dete mora da signalizira svoje potrebe i da sarauje
sa okolinom. Odrasli moraju sa detetom da ostvare realan i
racionalan kontakt. U stabilnoj porodici, dete nalazi duboku
emocionalnu vezanost, stalnu brigu i uticaje koji e biti
znaajna osnova za interakciju sa svetom koji ga okruuje.
Razvojne mogunosti dece ranog uzrasta omoguavaju da dete
bude aktivan subjekat u vaspitanju. Termini koji se koriste kada
se govori o odnosu dete- odrasli su: meusobna interakcija;
partnerski odnosi; nerepresivna komunikacija; ravnopravni
odnosi; prijateljstvo sa decom. Posmatrati dete u poziciji
aktivnog subjekta znai pre svega spremnost baspitaa da
prihvati dete onakvo kakvo jeste i odrekne se pozicije
apsolutnog poznavaoca onoga to je najbolje za dete.

3. Formiranje vaspitnih grupa?

Raspored formiranja vaspitnih grupa uslovljen je: uzrastom

dece; prostorom kojim raspolae ustanova; duinom
porodiljskog bolovanja; zainteresovanou roditelja za smetaj
dece u jaslice. U zavisnosti od razvojnih karakteristika formiraju
se sledee grupe: mlaa uzrasna grupa (12 18meseci);
srednja uzrasna grupa (18-24meseca); starija uzrasna grupa
(24-36meseci). Najei period za ukljuivanje deteta u jaslice
je u periodu od 12-18 meseci.

4. Igra?

Igra je jedan od osnovnih oblika vaspitno-obrazovnog rada u

predkolskim ustanovama. Igra je za dete naajprirodniji i
najlaki nain uenja zbog toga to je ono u igri motivisano i
emotivno angaovano. Dete stie predstave o sebi i svojim
sposobnostima, o svetu, o predmetima i njihovim znaenjem.
Vaspitni znaaj igre: pomae svestranom razvoju linosti
deteta; razvijaju se i dolaze do izraaja radoznalost, osetljivost;
razvija se komunikacija sa okolinom, vrnjacima, vaspitaima.
Igra je praena pozitivnim emocijama, ona raduje dete i prua
mu zadovoljstvo. Forme ili vrste igre ukljuuju:
eksplorativnu/istraivaku igru; igru socijalnih rutina;
funkcionalnu igru; konstruktivnu igru i dramsku igru. U ranom
detinjstvu igra je istraivakog ili manipulativnog karaktera
(deca koriste svoja ula i kretanje da istrae predmete). U
ranom detinjstvu deca takoe vole igre socijalnih rutina kao to
su skrivanje, golicanje, pozdravljanje. Oko 18-24 meseca deca
poinju da se igraju sa 2 ili vie predmeta i koriste ih onako
kako se koriste u svakodnevnom ivotu (stavljanje ivotinja u
talu, voza na ine) to je funkcionalna igra. U kasnijem
periodu, pred kolu, deca ono to misle predstavljaju kroz
konstruktivnu i dramsku igru. U toj vrsti igre deca konstruiu
ono to su zamislila i odigravaju ono sto misle kroz pretvaranje.

5. Osnovne ustanove?

Osnovna ustanova za zdravstvenu zatitu dece i omladine je

deiji dispanzer i kolski dispanzer. Njihovi zadaci su: da
obezbede vanbolnike vidove zdravstvene zatite dece; da
prate i prouavaju zdravstveno stanje; da sprovode mere za
zdravstvenu zatitu odojadi; predkolske i kolske dece; da
sprovode mere za spreavanje, otkrivanje i leenje zaraznih
oboljenja; da obavljaju patronone dunosti i rade na
zdravstvenom vaspitanju. Posebne oblike zdravstvene zatite
majke i deteta pruaju ustanove za zdravu i bolesnu decu. Za
zdravu decu (deije jasle), a za bolesnu decu (deija odeljenje
optih i specijalnih bolnica). Ustanove za primarnu zdravstvenu
zatitu su domovi zdravlja. Ostale ustanove mogu biti:
ustanove (domovi) za trudnice; ustanove (domovi) za odojad;
letovalita...

6. Prijem deteta u kolektiv?

Vri se nakon uvida u pribavljenu zdravstvenu dokumentaciju.

Popunjava se odgovarajui zdravstveni karton u koji se unose
podaci: o socijalnoj strukturi porodice; o materijalnim,
stambenim i zdravstvenim uslovima u kojima ivi porodica
deteta. Posebna panja se obraa na anamnestike podatke
uzete od roditelja o prenatalnom i postnatalnom periodu
deteta; podaci o preleanim bolestima deteta; izvri se uvid o
vakcinacijama i revakcinacijama. Obraa se panja na
postojanje hroninih oboljenja, bronhijalne astme, eerne
bolesti kod lanova porodice.

7. Sistematski pregledi?

Lekari pedijatri iz domova zdravlja koji obilaze predkolske

ustanove u obavezi su da obave sistematske preglede dece dva
puta godinje. Sistematski pregledi obezbeuju praenje
fizikog i psihikog rasta i razvoja, kao i rano otkrivanje bilo
kakvih promena i poremeaja u zdravstvenom stanju kod dece.
Medicinska sestra upisuje datum sistematskog pregleda; ona
meri teinu i visinu deteta, a lekar vri opti kliniki pregled:
procena uhranjenosti, procena stanja po sistemima organa u
organizmu, stanje ula, procena psihomotornog razvoja deteta.

8. Zadaci sestre u higijeni dece?

Zadovoljenje higijenskih i fiziolokih potreba se vri prema

potrebi. Deca se navikavaju da peru ruke i umivaju se kada se
uprljaju, posle obavljanja nude i pre svakog obroka. Koliko god
je istoa vana ipak treba voditi rauna da se stalnim
pozivanjem na nju ne blokira i ometa dete u njegovim
stvaralakim i istraivakim aktivnostima kao i da se zbog
preteranog i agresivnog insistiranja ne usadi strah kod dece od
svakog prljanja ili obavljanja fiziolokih potreba. Isto tako
vaspita ne treba da insistira na utvrenom reimu da sva deca
u isto vreme zadovoljavaju svoje fizioloke potrebe. Vano je da
vaspita sarauje sa roditeljima kada su u pitanju sve vrste
navika kod dece, a pogotovu higijenske i fizioloke navike i da
se te navike ne remete u periodu adaptacije u jaslama.

9. Zadaci sestre u ishrani dece?

Pravilna ishrana ima viestruku ulogu: doprinosi optem

zdravlju itavog organizma; spreava nastanak bolesti; ubrzava
proces leenja. Medicinska sestra vaspita mora uvek vaspitno
da deluje na decu tako i pri formiranju kulturnih navika pri
obedovanju. Vaspita mora voditi rauna o individualnim
razlikama meu decom kako u pogledu koliinskih potreba tako
i u pogledu potreba za hranom. Potrebno je potovati razmak
izneu obroka i za svako dete obezbediti pribor. Treba uvaiti
osetljivost tj. gadljivost dece na neke delove ili vrste hrane
(kaamak sa mlekom, spana sa mlekom)

10. Zadaci sestre u odmoru dece?

Spavanje je specijalno stanje organizma koje karakterie

relativna neaktivnost organizma, umanjena svest i smanjena
spremnost za reagovanje na spojanje drai. Za vreme
spavanja organizam je u stanju relaksacije. Za redovan i
kvalitetan san neophodni su uslovi: prostorija (suva, svetla,
dobro provetrena, ista..); postelja (udobna i prijatna, visoki
odnosno niski kreveti..). Pre spavanja neophodno je da dete
zadovolji sve svoje potrebe (hrana, voda) kao i sve higijenske
radnje (odlazak u toalet, pranje ruku, lica). Medicinska sestra
vaspita u vreme pripreme za san i zaspivanje svojim stavom,
ponaanjem, glasom, smiruje atmosferu meu decom i
pokazuje deci kako treba da se ponaaju kada je vreme za
spavanje. Dok deca spavaju sestra vaspita mora biti prisutna
u sobi, jer se neka deca mogu ranije probuditi, zaplakati ili
mogu traiti vodu, nou ili mu moe biti vrue, gde ona u tom
sluaju mora odmah reagovati da dete zadovolji svoje potrebe i
nastavi sa spavanjem. Duboki san zahteva tiinu i mir. Potrebno
je svakom detetu omoguiti prirodno buenje, ne treba ih buditi
naglim i bunim pokretima.

11. Komunikacija izmeu sestre i deteta?

Potreba za ljudskim kontaktom i komunikacijom je jedna od

osnovnih deijih potreba koja prevazilazi mnoge druge vitalne
potrebe. Ljudski glas ima nezamenljivu ulogu u razvoju deije
linosti, to treba da ima na umu svaki vaspita, negujui svoju
govornu kulturu, odnosno vodei rauna o kvalitetu svoje
artikulacije, o intonaciji, kao i o tehnici disanja prilikom prianja,
recitovanja, pevanja. Komunikacija izmeu odraslog/ sestre
vaspitaa i deteta mora biti dvosmeran proces a to predstavlja
razuevanje poruka deteta, reagovanje odraslog/ sestre
vaspitaa na poruku deteta. Pre nego to savladaju govor i
ponu na verbalan nain da komuniciraju sa odraslima, deca
svoje potrebe iskazuju osmehom, pogledom, plaem. Zato je
veoma vano da odrasli/vaspita ne samo razgovara ve i da
komunicira dodirom, zagrljajem, pogledom.. Prvi oblici
komunikacije izmedju odraslog/ sestre vaspitaa i deteta
ostvaruje se u toku njihovih zajednikih aktivnosti , u procesu
pruanja nege ili u igri sa detetom.

12. Neverbalna komunikacija?

Komunikacija podrazumeva razmenu poruka (informacija)

pomou znakova izmeu najmanje dve osobe sa odreenim
ciljem, koja se odvija u okviru neke situacije. U vaspitno-
obrazovnom procesu neverbalna komunikacija moe zameniti
verbalnu (klimanje glave umesto da), moe dati veu snagu
verbalnoj poruci (smeak pri izraavanju radosti). Kod male
dece neverbalna komunikacija se prva javlja i predstavlja
osnovu za razvoj verbalne komunikacije. Postoje dva oblika ove
komunikacije: afektivna komunikacija slui za uspostavljanje
kontakta sa socijalnom sredinom, za razmenu poruka o
unutranjem, afektivnom stanju. Prvi oblik ovog oblika se javlja
u prvim mesecima ivota i naziva se socijalni osmeh. Ostvaruje
se pomou mimike, gestova, dranje tela, upotreba pogleda.
Drugi oblik je praktino situaciona komunikacija koja se javlja
u toku zajednikih aktivnosti odraslog i deteta (pri hranjenju,
nezi, igri..) vezani su za odreenu situaciju. Javlja se sa 12
meseci.

13. Verbalna komunikacija?

Ona predstavlja najsavreniji vid razmene poruka, informacija
ili signala. Ve u prvim mesecima ivota beba proizvodi glasove
koji se javljaju spontano (ne predstavljaju rezultat uenja). Ti
glasovi su uglavnom vokali, pa se ovaj proces naziva
vokalizacija. Sa 5-6meseci pojavljuje se brbljanje, izgovara se
nekoliko glasova zajedno, grupe vokala (ma, ba). Oko
devetog meseca dolazi do udvajanja slogova (deca izgovaraju
ma-ma, na-na) to odrasli tumae kao prve rei, ali ti
skupovi slogova i dalje nemaju nikakvo znaenje. Vokalizacija,
brbljanje i udvajanje glasova predstavljaju pripremu za budui
govor, pa je potrebno da odrasli decu podravaju u tome,
razgovarati sa njima...