Amstrongove aksiome

- skup formalnih pravila putem kojih se mogu izvsti sve logike posledice nekog
polaznog skupa funkcionalnih zavisnosti
- definisano je vie ekvivalentnih sistema aksioma
- aksioma tih sistema se nazivaju i pravilima izvoenja
skup funkcionalnih zavisnosti F definisan nad skupom obeleja u
X, Y, Z, W podskupovi skupa u

A1(refleksivnost): Ako je Y X, tada vai X Y (trivijalno)

A2(proirenje): Ako je X Y i ZW, tada vai XW YZ
A3(pseudotranzitivnost): Ako je X Y i YW Z, tada vai XW Z
W= tranzitivnost

izvedena pravila:

A4(unija): X Y1 , X Y2 , tada X Y1Y2

1. X Y1 , Y2 Y2 X Y2 Y1Y2
A2

2. X Y2 , XX X X Y2
A2

A 3( w 0 )
na osnovu 1. i 2. X Y1Y2

A5(dekompozicija): X Y, ZY, tada X Z

X Y, ZY YZ XZ
A1 A 3(W 0 )

- pravilo A1 dovodi do definisanja trivijalnih funkcionalnih zavisnosti (rhs(f)lhs(f))

sistem aksioma je:

neredudantan (nema suvinih pravila)
neprotivrean (primenom ovih pravila dobijaju se funkcionalne zavisnosti
koje su logika posledica zadatog skupa funkcionalnih zavisnosti)
kompletan (primenm pravila izvoenja iz sistema aksioma, mogu se dobiti
sve logike posledice zadatog skupa funkcionalnih zavisnosti F)

ZADATAK:

F={AB AC, CD E, A B, AE F}; u={A,B,C,D,E,F}, |= AD F ?

1. A B, Du AD BD, Au AD ABD
A2 A2

2. AB AC, Du ABD ACD

A2

3. Na osnovu 1. i 2. AD ACD
A3

4. CD E, Au ACD AE, AE F ACD F

A2 A3

Na osnovu 3. i 4. AD F
A3

- skup F smo mogli zapisati na sledei nain:

F={AB A, AB C, CD E, A B, AE F} (redukcija desnih strana)
-primenom pravila A1-A5 na skup F dobija se skup funkcionalnih zavisnosti F
 F - zatvaranje skupa funkcionalnih zavisnosti F
F sadri sve funkcionalne zavisnosti iz F primenom pravila A1-A5
F ={f, F|=f }
- iz skupa F, ak i kad je vrlo mali, primenom pravila izvoenja moe se dobiti veliki
skup F , tj. zatvaranje
- mnoge od njih su logiki suvine

PRIMER:

u={A,B,C}, F={A B, B C}

F ={ , A , A A, A B, A C, A AB, A AC, A BC, A ABC, B

, B B, B C, B BC, C , C C, AB , AB A, AB B, AB C,
AB AB, AB AC, AB BC, AB ABC, AC , AC A, AC B, AC C,
AC AB, AC AC, AC BC, AC ABC, BC , BC B, BC C, BC BC,
ABC , ABC A, ABC B, ABC C, ABC AB, ABC AC, ABC BC,
ABC ABC}

| F |> 2|u|

- primenom pravila dekompozicije i unije na skup F

X Y, ZY X Z
X Y1 , X Y2 X Y1Y2

dobijaju se skupovi Fd i Fu , koji su ekvivalentni sa F, ali imaju manji kardinalni
broj
-u skupu Fd nalaze se funkcionalne zavisnosti koje sa desne strane imaju jednolane
skupove
Fd ={ , A , A A, A B, A C, B , B B, B C, C , C C, AB
, AB A, AB B, AB C, AC , AC A, AC B, AC C, BC , BC
B, BC C, ABC , ABC A, ABC B, ABC C}

primenom pravila unije dobija se skup Fu , u kome se svaka leva strana funkcionalne
zavisnosti javlja samo jedanput
Fu ={ , A ABC, B BC, C C, AB ABC, AC ABC, BC BC, ABC
ABC}
sada je | F |=|P(u)| ; | F |= 2|u|

funkcionalne zavisnosti su uslov integriteta RMP i bitno ogranienje relacione baze

podataka
-nakon svakog auriranja baze podataka, potrebno je proveriti da li baza podataka
zadovoljava svaku funkcionalnu zavisnost iz F
F moe sadrati veliki broj logiki suvinih funkcionalnih zavisnosti
Da bi se izbegao rad sa nepotrebno velikim skupom funkcionalnih zavisnosti postavlja
se zadatak pronalaenja takvog minimalnog podskupa skupa F, na osnovu kog se
mogu izvesti sve funkcionalnih zavisnosti iz F
Za traenje minimalnog skupa funkcionalnih zavisnosti bitni su pojmovi:
redukovanog skupa funkcionalnih zavisnosti
 neredudantnog pokrivanja skupa funkcionalnih zavisnosti