Glavna | Bibliografija | Studentski kutak | Rhetorike techne | Foto galerija | ENGLISH

TA JE RETORIKA, A TA BESEDNITVO?
Imenica rhetor besednik, u izvorima se najranije
javlja kod Homera. Tek poetkom IV veka pre n.e. Isokrat
koristi re rhetoreia reitost, elokvencija, a potom poinje
da se upotrebljava i pojam rhetorike - retorika. Prema nekim
miljenjima, re rhetorike je sainio tek Platon u dijalogu
Gorgija, posle ega taj termin ulazi u najiru upotrebu,
pogotovo od Aristotela.

Retorika predstavlja teoriju, skup pravila o lepom

govoru, a besednitvo (govornitvo) praksu u kojoj se ta
pravila primenjuju. Ve su sofisti najpre nastojali da govorom
ubeuju sluaoce, a potom da na druge prenose svoja
iskustva kako se uspeno govori. Skoro svaki od njih je
otkrivao izvesna pravila o tome kako se sluaoci najefektnije
pridobijaju izgovorenom reju. Iz toga su nastali prvi
Prem a nek im m iljenjim a, re
prirunici besednitva rhetorike techne. Sofisti su prvi
rhetorike je sainio tek Platon.
poeli da izgrauju retoriku kao sistem pravila koja
olakavaju da se beseda uspeno sastavi i odri, dok je proizvod tih primenjenih pravila bio sam govor,
odnosno besednitvo. Istorijski posmatrano, besednitvo prethodi retorici. Najpre se razvijala govornika
praksa, da bi se tek kasnije, na osnovu nje, oformila i izgradila govornika pravila i uputstva, retorika.

I Aristotel je razlikovao retoriku i besednitvo. Smatrao je da se retorika bavi pronalaenjem

najboljih sredstava za ubeivanje: njen osnovni zadatak se ne sastoji u uveravanju, nego u sposobnosti
teorijskog iznalaenja uverljivog u svakom datom sluaju. Dakle, besednitvo je sma vetina
uveravanja, dok retorika ima zadatak da iznalazi najpogodnija sredstva za uveravanje slualaca i daje
savete kako se to postie. Ciceron takoe podrazumeva razliku izmeu besednitva i retorike, pa govori o
retorici kao o nauci, dok pod govornitvom podrazumeva govorniku praksu, tj. praktino besednitvo
(eloquentia). Pisac najznamenitijeg rimskog udbenika retorike, Kvintilijan nedvosmisleno kae da je
retorika nauka o dobrom govoru - bene dicendi scientia. Jovan Sterija Popovi, na komediograf,
profesor prava, ali i pisac prve retorike u modernoj Srbiji, smatra da je retorika nauka koja pravila
krasnoreija izlae i opkljuuje sposobnost predstavlenija i misli izraavati pravilno, jasno i saobrazno s
celju. Jo pre njega je Dositej Obradovi pisao da je retorika nauka lepo govoriti, srce mnoestva ljudi
dobijati i celi narod na sve to je dobro, pohvalno i optepolezno sklanjati i dovoditi. uvena Retorika
Branislava Nuia ima podnaslov koji glasi Nauka o besednitvu. Retorika, dakle, predstavlja nauku o
besednitvu, teorijski uobliena pravila i principe koji e pomoi da se odri uspean govor, dok je smo
besednitvo (govornitvo) praktina sfera u kojoj se ta pravila primenjuju.

Retorika razvrstava govore prema raznim kriterijumima. Od antike do danas se klasifikuju na

informativni govor (u rimskoj podeli: docere), govor koji uverava i pokree na akciju (rimsko movere) i
zabavljaki govor (delectare). Jo od antikih vremena ustalila se podela na tri osnovne vrste
govornitva sudsko, politiko i prigodno. Ova klasifikacija, koju je naroito afirmisao Aristotel (mada je
postojala i pre njega), odrala se do danas. Prema njegovim reima, sudsko besednitvo je svako ono u
kome susreemo optubu i odbranu, politiko je ono u kome se na neto podstie ili od neega
odvraa, a prigodno ono koje neto hvali ili kudi (Retorika I 3, 5). Za ove vrste besednitva koriste se
i pojmovi forenzino besednitvo (sudsko), deliberativno besednitvo (politiko) i epideiktiko (prigodno,
koje se esto naziva i pohvalno ili sveano). Grki ekvivalenti su bili genos dikanikon za sudski govor,
genos symbouleutikon (bukvalno: savetodavni, nagovarajui) za politiku besedu i genos panegyrikon za
prigodni pohvalni govor.

Sva prava zadrana, Sima Avramovi, 2013. Ureuje: Viktor Milosavljevi (alan.watson@ius.bg.ac.rs)

converted by W eb2PDFConvert.com