Pred Vama je jedan interesantan materijal vezano za dodatke ishrane, koji verujem, otklanja nedoumice.

Ovo je skraeno izlaganje osobe, koji je bio veterinar pa humani doktor.

Vrio je obdukciju velikog broja ivotinja i ljudi, usled eka je stekao ogromno znanje.
Osim toga izuavao nain ivota i ishrane dugovenih ljudi u svim krajevima sveta.
Proitajte paljivo, verovatno ete i sami uvideti vanost dopune ishrane.

Dr. Wallach o zdravlju

Dr. Wallach je veoma popularan Ameriki lekar, 1991. g. je bio nominovan za Nobelovu nagradu.
(U ovom tekstu zabeleeni su delovi njegovog izlaganja u Moskvi u nj. originalnom stilu.)

Odrastao sam na farmi u zapadnom delu St. Louis-a. Pedesetih godina poeli smo odgajati goveda. Ako poznajete tu problematiku, znate da je jedini profitabilan nain,
ako sami proizvodite i kukuruz, soju, slamu za stoku. U mlinu smo samleli sve to i dodavali ogromne koliine vitamina i mineralnih materija, tako se pripremala stona
hrana.Nakon 6 meseci mogli smo stoku izneti na trite.
Interesantno je da iako smo tako paljivo pripremali hranu za stoku, zamislite da mi sami nikada nismo uzimali nikakve vitamine i minerale. Mada, bili smo mladi i
eleli smo makar 100 godina iveti bez bola i bolesti!
To je mene posebno zanimalo, pa sam pitao oca: Reci oe, zato nama ne priprema na isti nain hranu, kao to to radi za krave? Otac mi je odgovorio: uti sine,
budi sretan to svakodnevno dobije sveu hranu sa farme! Kasnije sam upisao poljoprivrednu kolu i stekao nauni stepen obrazovanja, i postao sam strunjak za
stoarstvo, proizvodnju itarica i izuavanje zemljita.

Posle toga sam 2 godine proveo u Africi. Ostvario sam san iz detinjstva, mogao sam raditi uz Maur Parkinsona. Bio je veliki ovek, mnogi ga pamte po njegovim
knjigama. Nakon dve godine dobio sam telegram. Zoloki vrt u St. Louis-u ponudio mi je posao. Nacionalni institut za zdravlje je obezbedio 78 miliona dolara pomoi
zolokom vrtu, a potreban im je bio veterinar koji bi se bavio patofiziologijom ivotinja koji umiru u vrtu.
Sloio sam se s ponudom i otiao sam tamo da radim. Ali sam osim za taj vrt u St. Luisu, vrio obdukciju i za zoloke vrtove u Brookwaldsu, Chicagu, New Yorku, Los
Angelesu i dr.
Potrebno je bilo da pratim jedinke super osetljive na promene ivotne sredine. U 60-im godinama jo niko nije bio naisto sa ekolokim problemima i katastrofama.
Dakle, obavio sam 17 500 obdukcija radi utvrivanja uzroka smrti i doao sam do zakljuka: Svaka jedinka, ivotinja i ovek, koji umire prirodnom smru, umire zbog
nedostatka hranljivih materija.
Hemijske i biohemijske analize su tano ukazivale da je smrt nastao usled neadekvatne ishrane. To me je toliko iznenadio da sam se vratio uzhranjivanju krava.
Napisao sam 75 naunih radova, 8 ubenika u koautorstvu i jednu samostalno. Ovu knjigu su studenti medicine kupovali za 140 dolara. Objavljivali su lanke koje sam
pisao u 1700 novina i govorio sam u tv emisijama i mnogim dr. mestima. Ali, tada u 60-tim godinama bilo je relativno mali broj onih koji su se interesovali za moj rad
vezan za ishranu. ta sam mogao da uinim? Morao sam se vratiti u kolsku klupu da steknem lekarsko obrazovanje, to mi je omoguilo da koristim znanje koje sam
stekao jo na veterinarskom fakultetu.

Makoliko je to iznenaujue, tako je to funkcionisalo. Radio sam 15 godina u Arizoni kao obian lekar. Danas bi eleo da sa vama podelim saznanja i zakljuke koje sam
stekao tokom rada. I ako zapamtite samo 10% od toga to ete tu danas uti, moete sebe potedeti dosta neprijatnih muka i gomilu novaca sebi utedeti, i sa dosta
godina sebi produiti ivot.
Ali te godine neete dobiti tek tako, ve cenom odreenih napora.
Sad bi voleo da kaem ono najvanije.

ovekov genetski potencijal je 120-140 godine zdravog ivota.

Danas postoji svega 5 takvih grupa ljudske zajednice, iji predstavnici ive 120-140godina.
Ovi ive na Istoku, u Tibetu i Zapadnoj Kini. Ove zajednice su opisane u knjizi James Hiltona Izgubljeni horizont, koju je pisao jo 1964.godine.
PREma podacima knjige, najstariji ovek bio je doktor Li, roen u Tibetu.
Kada je napunio 150 godina ivota dobio uverenje od carske uprave, kojim je potvreno da zaista ima 150 godina, tj.roen 1677.g. Kada je navrio 200., dobio ponovo
uverenje. Dokumenti su dokaz da je iveo 256 godina.
Kada je 1933.g. preminuo pisali su o njemu u NY Timesu i u Londonskom Timesu, gde su i dokumentovali ono to je napisano.
Moda je imao samo 200, a ne 256....?!
U Istonom Pakistanu je ivela jedna grupa ljudi koji su sebe zvali Bogazima. I oni su bili poznati po dugovenosti. iveli su 120-140 godina.
Gruzi vole kisele mlene proizvode i ive 120 godina.
Jermeni i abhazijanci, Azerbajdani su u dobroj kondiciji i sa 120-140 godina.
U januarskom broju Nacionalne Geografije iz 1973.g. objavljen je poseban lanak o ljudima koji su iveli due od 100 godina. Bilo je puno fotografija, od kojih 3 su mi
ostala u seanju.
NA jednoj je bila ena koja je imala 136 godina. Sedela je u fotelji, ispijala votku i puila kubanski duvan. Izgledala je dobro, nije bila vezana za krevet u socijalnoj
ustanovi gde bi trebalo platiti za njen smetaj 2000$. Uivala je u svom ivotu sa 136 godina.
NA drugoj fotografiji bila su dva brana para, koji su upravo slavili svoje godinjice braka od 100 i 115 godina.
NA treoj slici je bio jedan mukarac, koji je brao aj u Jermenskim planinama i sluao radio.
Prema matinim zapisima on je tog trenutka bio najstariji graanin Planete.
Na Zapadnoj polulopti po dugovenosti su najpoznatiji Indijani Anda koji ive u Ekuadoru i na jugoistoku Perua.
Najstariji lanovi plemena Titicaca ive i 120 godina.
Margaret Pitch, najstariji Amerikanac iz Virdinije, koja se vodi i u Guiness ovoj knjizi, ivela je 115 godina. Umrla je usled pada. Ko e da pogodi od ega je umrla?
Od razreenja kostiju. Ona nije imala slabo srce, rak ili eernu bolest, ali je 3 nedelje nakon pada preminula, jer u svom organizmu nije imala dovoljno kalcijuma.
Interesantno, kerka njena je izjavila da je ona pre smrti jako volela slatkie. To je poznata bolest koja se naziva Pike-boleu. Kasnije emo o tome.
Obino, ako jako volimo okoladu i dr. slatkie, to znai da u organizmu imamo nedostatak hroma i vanadijuma.

Voa Nigerijskog plemena Bau preminuo je sa 126 godina. Na sahrani se jedna od njegovih supruga hvalila da je on imao sve svoje zube, to znai da su i njegovi
unutranji organi bili dobro opskrbljeni.

U Sibiru je jedan ovek 1933.godine preminuo u svojoj 133.-oj godini. U Guinness-ovu knjigu je dospeo ne zato to je doiveo 133.-u godinu, ak ne ni zbog toga, to
se enio 4 puta do svoje 80. godine, ve zato to je posle svoje 80-te godine postao jo 9 puta otac! Ako saberemo da je svako dete 9 meseci u majinoj utrobi i
najmanje godinu dana sisa i jo je po jedna godina izmeu dece, onda to znai da je on i posle svoje 100-te postao otac. Zato je uao u Guinness-ovu knjigu.

Tako da, ne gubite nadu Gospodo, ima jo nade!

Sad malo o nauci:

U Arizoni su izvrili interesantan eksperiment u novembru 1993.g. Tri mlada para su totalno izolovali. iveli su na zdravoj hrani koju su sami gajili, disali ist vazduh i
pili istu vodu.
Nakon isteka 3 godine otili su na kalifornijski fakultet i ispitivali su ih gerontolozi. Svi njihovi fizioloski parametri su stavljeni u raunar, koji je dao prognozu da ako bi
nastavili tako da ive, iveli bi do 165.godine. To opet potvruje da je 120-140 godina ivota sasvim realna.

U dananje vreme prosean vek oveka je 75,5 godina, a lekara 58 godina.

Postoje dve osnovne stvari za koje se moramo vezati ako elimo biti dugoveni.
Ako elite iveti 120-140 godina:
Prvo: izbegavajte opasne situacije. Izbegavajte nepotrebne, nerazumne opasnosti.Ako igramo ruski rulet, trkaramo usred saobraajne guve, pijemo, puimo..ne
verujem da emo doekati 120-tu. Ovo zvui smeno, ali godinje hiljade ljudi umiru iz istih razloga.Voleo bi da titite sebe u zavisnosti od vaih mogunosti. Ako imate
mogunosti da predupredite neke bolesti, naroito neizleive, onda tu priliku ugrabite.

Drugo: samo to inite to je korisno.

Potrebno nam je 90 hranljivih supstanci, od kojih 60 minerala, 16 vitamina, 12 osnovnih aminokiselina i 3 esencijalne masne kiseline. Ukupno 90 suplemenata za nau
svakodnevnu ishranu, iji nedostatak moe uzrokovati razne bolesti.
O tome u dananje vreme se pie u novinama, govori se na radiju i tv, i sve vie se govori.
Svi znaju o tome jer ljude interesuje zdravlje, produetak ivotnog veka, dopunjivai ishrane, pa i lekari stalno nam o tome govore.NE zbog toga to im je to lekarska
obaveza. NE mislite da lekari mole novinare da o tome piu! Ne! Ovakve informacije uveavaju tirau i prou novina.
Moj omiljeni lanak je obljavljen 1992.g. 6.aprila u TIME-u. Ako niste itali, predlaem vam, nabavite ga, napravite kopiju i zalepite na friider.
TO je jedan sveobuhvatan lanak, koji govori kako vitamini mogu savladati rak, srane i kardiovaskularne bolesti, razarajua dejstva starenja. lanak je na 6 stranica i
sadri samo jednu negativnu misao i to od jednog lekara, kome je pisac teksta postavio sledee pitanje: ta mislite o vitaminima i mineralima kao dopunjivaima
ishrane?
ta mislite ta je odgovorio?
Uzimanje vitamina ne donosi nikakvu korist misli Viktor Hubbin, profesor jednog New York-kog univerziteta. Svaki vitamin, kao dopunjiva samo nau mokrau
ini skupljom.

Ako ovo pokuamo prevesti, znai da pikimo dolare kada uzimamo vitamine i minerale, tj. Uzalud troimo svoj novac na vitamine i minerale. TO je hteo da kae.
Dunost mi je da vam saoptim, nakon to sam izvrio 14500 ivotinjskih i 3000 ljudskih obdukcija na razliitim takama sveta, i uvek sam eleo biti zdrav i imati
zdravu decu i unuke, da je moje miljenje da ako ne ulaemo u sebe u vidu vitamina i minerala, onda ulaemo u dobrobit lekara. vrto verujem, da upravo mi
doprinosimo dobrobiti lekara.

U periodu izmeu 1776.g. i drugog svetskog rata amerika vlada je oko 8,5 miliona $ potroio na medicinska istraivanja i za zdravstvo. Sada na isto to godinje troe
1,2 milijarde $, i to nije dovoljno.
Ja tvrdim, da ako bi u poljoprivredi uveli sistem zdravstva kao to je za ljude, onda bi pola kg mesa kotalo 275$. Meutim, ako bi primenili sistem zdravstvene zatite
u poljoprivredi i za ljude, onda bi zdravstvena zatita petolane porodice kotalo 10 $ meseno.Moe se birati.

vrsto mi je ubeenje da ako mi inimo da lekari budu bogati u vidu osiguranja i dravne potpore, onda nam i oni duguju s neim. Duni su makar da nam poalju
najnovije informacije o rezultatima najnovijih lekarskim istraivanja. Da li je neko dobio bar nekad takvu informaciju od svog lekara? NE? Interesantno, ne!? Ali ja
imam veliku koliinu informacija u mom rezervoaru. to bi mogao podeliti s vama.

Prvi: ir na elucu.
Verovatno ste ve uli, da stres izaziva ir na elucu. Veterinari ve 50 godina znaju da jedna bakterija je uzrok ira kod svinja. Mi ne moemo da dozvolimo skupu
operaciju na elucu svinje. Ako bi dozvolili, nicla bi nas kotala 275$.
Postoji jedan mineral koji se zove bizmar, s kojim bez operacije se moe leiti ir na elucu kod svinja. To i inimo. Pored bizmara koristimo tetraciklin.
Zdravstvene ustanove su tek 1994.g. saoptili da ir na elucu nije uzrokovan stresom, ve bakterijom i izleiv je. Mada u veini sluajeva istraivai daju ovakve
izjave:...pokazuju rezultate koji daju nade i mogu imati pozitivan uticaj..... A ovde su jasno rekli da je izleiv. Pie: ir na elucu je izleiv sa kombinacijom Biznara i
tetraciklina. Ko ne zna ta je bizmar, moe otii u apoteku i za 2 $-ra moe kupiti roza tenost. Ime mu je peptobizmar.
Dnevno jedna kafena kaika, i ir je izleiv. Moe se izleiti za 5$ ili otii na operaciju. Moe se birati.
Koji je drugi najei uzrok smrti kod Amerikanaca?

Drugi: tako je, to je jedna uasna bolest, zove se rak.

NA Onkolokom institutu u Bostonu su u septmbru 1993.g. izjavili da su uspeli izraditi jednu dijetu protiv raka. Istraivanja su se odvijala u Kini, iz jednostavnog
razloga, to je u Kineskoj provinciji Hinaj registrovan najvii stepen obolevanja od raka.
Tokom 5 godina 29 000 ljudi su ispitivali. Pacijenti du dobijali dva puta vee doze vitamina i minerala no to je preporuena doza u Americi. Tj. Ako je preporuena
dnevna doza 60 mg vitamina C, oni su dobijali 120 mg.

Alan Paul, jedan poznati Ameriki lekar rekao je da ako elimo da izbegnemo obolevanje od raka, potrebno je dnevno 10 000 mg C-vitamina uzimati.
Rezultat je bio, da su lekari, koji su se vatreno raspravljali sa Alan Paul, ve davno napustili ovaj svet (mir sa njima), dok je Alan Paul iv, zdrav i ima 94 godine, radi
14 sati dnevno, 7 dana u nedelji i ivi na jednoj farmi u Kaliforniji, predaje na Univerzitetu u San Francisco.
Samo od nas zavisi da li emo se drati saveta preminulih lekara ili emo podrati miljenje dr. Paul-a. Dakle, sasvim je normalno da uzmemo duplu dozu vitamina C i
A, i nikakvih komplikacija zbog toga neemo imati. Pored toga trebae nam i cinka, riboflavina, molibdena, i dr.

Postoji jo jedna posebno vana grupa materija: vitamin E, Beta karoten i Selen.
U grupi pacijenata koji su tokom 5 godina uzimali E vitamina, beta karotina i selena, stopa smrtnosti je za 99% smanjena, tj. Od 100 otpisanih 99 je preivelo. U
provinciji Hinaj najee bolesti su rak eluca i rak grkljana, njih 20% je preivelo. U ovakvim sluajevima bi trebalo da lekar prenese informaciju. Ve ako nije eleo
preuzeti odgovornost, mogao je makar omoguiti izbor. Zbog ovakvih stvari ja ne odobravam njihov pristup pacijentima. S druge strane i ovo je samo jo jedan dokaz
indiferentnosti lekara. Idemo dalje.

Tree: upala zglobova.

Od septembra 1993.g. u bolnicama Naunoistraivakih Instituta Univerziteta Harvard i Boston pacijente koji su imali oteene zglobove usled upale, tretirali su
proteinima iz pilee hrskavice. Odabrali su takve pacijente, ije stanje nisu mogli popraviti terapijom lekovima. Oni su dobijali aspirin, mezotrixid, prednizolon, kortizon
injekcije i razne fizikalne terapije. Ostao im je jo samo operativna metoda zamene zglobova.
Tada sam rekao:Sluajte, ovi ljudi su ve toliko patili da su moda jo spremni da pate eventualno 90 dana dok u ja napraviti jednu probu. I njih 29 je bio spremno
za taj eksperiment. Ovi ljudi su dobili sledeu terapiju: svako jutro punu kaiku usitnjene pilee hrskavice u soku od pomorande. Nakon 10 dana ostali su bez ikakvih
bolova i upala, nakon 30 dana mogli su polako da koriste svoje zglobove ponovo, nakon 3 meseca njihovi zglobovi su se povratili u potpuno normalno stanje i funkciju.

Sad u da vas razvedrim.

Smeni momenat je da je lekar koji i vrio eksperiment u bolnici na Harvardu, izjavio da je pilea hrskavica lek. Ako je sposoban da izlei bolest, onda se mora tretirati
kao lek, i mora se prepisati na recept. Odmah smo videli kako mu se vrti mozak i rauna 300 $ jedna kapsula, 25 bolesnika... .
Ali ako ne elimo da se bakemo sa time, dovoljno je ui u apoteku i kupiti sredstvo pod imenom noxigelon. ene dobro poznaju, jer ga koriste za jaanje kose i
noktiju. Glavni sastojak je govea hrskavica, koja e ojaati vau hrskavicu i vae kosti. Ako svakodnevno stavite jednu kaiicu u sok od pomorande i pored toga
uzimate i koloidne minerale na svakih 100 funti 1 unciju, sledei put kad vas posetim dotraete do mene i izljubiete me, ako ete se uopte seati jo da ste ikad
imali problem s upalom zglobova.

etvrto: da li ste moda uli o Alzheimer-ovoj bolesti?

Sad svi znaju za to. A kad sam ja bio deak, ta bolest uopte nije postojala. A sad je jedna od najrasprostranjenij ih, koja svakog drugog oveka iznad 70. godine
napada. Zastraujui podatak. Kako se moe ustanoviti ova bolest u ranom stadijumu i izleiti kod ivotinja? Da li moete zamisliti koliki bi bio gubitak farmera ako bi
svinje zaboravile zato bi trebalo doi do valova? Zato su veterinari jo pre 50 godina poeli ispitivati ovu bolest i poeli leiti. Pokuali smo sa velikim dozama vitamina
E. Va kuni lekar je trebao da vam napie pismo jo jula 1992.godine, kada je medicinska katedra Kalifornijskog Univerziteta u San Diego objavila da E-vitamin
usporava gubitak memorije u Alzheimerovoj bolesti. Samo su 50 godina zaostali za veterinom.
Moda ba zbog toga bilo bi bezbednije obraati se veterinaru.

Peto: Kamen u bubregu.

Ko je ve imao sreu sa kamenom u bubregu? I koju hranu vam je zabranio lekar da konzumirate najpre? Kalcijum. Nita mlenih proizvoda ni supe ni namirnica koji
sadre kalcijum.
Zapravo bubreni kamen se stvara od sopstvenih kostiju. Kada imamo nedostatak kalcijuma, tada se javljaju i bubreni kamenci. Ve hiljadu godina ljudi znaju, da bi
izbegli bubreni kamenac kod ivotinja, treba dodavati vie kalcijuma, magnezijuma i bora njihovoj hrani. Jer anatomija ivotinja je takva da oni umiru kada dobiju
kamen u bubregu. Kada ovek dobije bubreni kamenac, samo ali to ne moe da umre, jer su to toliko veliki bolovi.
Mi znamo kako moemo preduprediti ovu bolest. Jo 1993. godine trebali ste dobiti pismo od svog kunog lekara o tome da kalcijum moe da smanji rizik pojavljivanja
bubrenog kamenca.
Vie od 40 000 pacijenata su ispitali i svrstali ih u 5 kategorija. U toj grupi gde je bila najvea doza kalcijuma, niko nije imao bubreni kamenac.
Seate se, rekao sam vam da lekari ive 58 godina, a mi 75. No, to je grupa profesionalaca koji e nam rei kako da ivimo, dokazuju nam tetnost soli, kofeina,
putera, umesto toga treba da jedemo margarin - i umru sa 58 godina. Dotle, oni koji ive 120-140 godina, u svoju olju aja stave i komadi soli. A oni popiju dnevno i
do 40 olja aja. Kuvaju sa puterom i ive 120 godina.
Onda sad, kome da verujemo?! Onima koji ive 120 godina, ili 58.? Na vama je da odluite.

esto: aneurizma
Ima lekara koje ja posebno cenim. Meu njima je i dr Stuart Cartred, kuni lekar koji ima 38 godina.
Aneurizma je njegova struna oblast. To je takva bolest kada tkivo izgubi elastinost, usled ega se raire nene arterije. Jo 1957.g. smo saznali da je razlog
aneurizme nedostatak bakra u organizmu. TADA SMO RADILI NA JEDNOM PROJEKTU kada smo posmatrali 200.000 urana. Dobijali su specijalan dodatak u koji je
sadrao 90 razliitih hranljivih materija. U prvih 13 nedelja polovina njih je uginulo. Kod seciranja se saznalo da kod svakog je razlog bila aneurizma. Kada su farmeri
duplirali dozu bakra, odgajali su sve urke bez ijednog smrtnog sluaja od anaurizme.
Ovaj eksperiment smo uradili i sa mievima,makama, kerovima, svinjama, kravama..itd. . i doli do zakljuka da ovu bolest uzrokuje nedostatak bakra.
Sede vlasi koji se pojavljulju rano su prvi znaci nedostatka bakra. Koa se smeura, nabora, jer se gubi elasticitet tkiva. Stvaraju se podonjaci, ovek postaje nalik
suvoj ljivi.
Pa postoji i u obliku bolesti vena, izraenih vena. Razlog je u neelastinosti tkiva.Celo telo postaje mlitavo, visi stomak, lice, grudi i trimo kod estetskog hirurga. Mada
je jeftinije, praktinije i bezbednije uzimati koloidne minerale.
Sada u vam predstaviti jednog drugog lekara dr Martin Cartera, preminuo je sa 77 godina. Na Harvardu je diplomirao medicinu, a na Yale-u doktorirao. Prilikom
obdukcije ustanovili su kod njega aorta-aneurizmu. Taj lekar je umro zbog nedostatka bakra.Njegova mokraa je bila jeftina...
Jedan drugi primer. Dosta poznat pravnik iz Detroita, Helen Joyce Walter preminula je u 44. Poseivala je jednu od najpoznatijih sportskih klubova. Znate dananje
ene vole snane kosti sa malo ulaganja. I ona je preminula od aneurizme. Kod obdukcije simptomi su ukazivali na neku vrstu paralize i unutranjih krvarenja. I tome
je bio uzrok nedostatak bakra. I njena mokraa nije bila skupa.

Sedmo: kardiomiopatia
Da li ste ve uli o Stuart Burkeru? On je pisac 5 knjiga koje su imale veliki odjek. Knjige su o zdravlju, dieti, ishrani. Diplomu lekara je dobio na jednom od najboljih
univerziteta u Bostonu. U knjigama je re o mravljenju. Pisao je 20-togodinjacima, a on je umro sa 40.
Da li biste sledili njegovu dijetu, primer? Sa 40 godina je umro od kardiomiopatije, iji uzrok je nedostatak selena. Farmeri jednostavno uu u stonu apoteku i kupe
selen u injekcijama ili tableti i preduhitre ovu bolest. Dr. Stuart Burker, ko je napisao 5 knjiga o ishrani, preminuo je sa 40 g. usled nedostatka selena. Ni njegova
mokraa nije bila skupa.Verujte, kardiomiopatiju moete prevenirati sa 10 centi dnevno. I ako se to nekome ne svia onda je glup. Drugaije ne mogu da se izrazim,
ako niste spremni 10 centi dnevno potroiti na selen, da bi spasili sopstveni ivot.
Gale Clark sa 47 godina bio je glavni kardiolog u Saint Louisu. Pogodine od ega je umro? Od kardiomiopatskog napada. Sigurno ste ve videli kako krave koje gube
puno kalcijuma sa mlekom, grickaju svakojake koske i kamenie. Dobar farmer tada misli o tome da doda vie minerala njihovoj hrani, jer e inae pojesti i talu. I
kod ljudi esto moete tako neto primetiti. Kao to znamo trudnice stalno prieljkuju neto, stalno bi neto neobino jele, pa bockaju mua:Ej, donesi mi sladoled sa
kiselim krastavcima! TO je zbog toga, to plod koji se razvija oduzima iz njenog organizma potrebne minerale.

I ostali:
Malo saveta: prouite svoje ruke i lice. Ako naete roze fleke to su rani znaci nedostatka selena. Ako ste nali takve fleke koristite 6 meseci koloidni oblik selena. Sve
e nestati. ZA pola godine taj proces moete preokrenuti. Ako fleke spolja nestanu, to znai da su i unutra nestali sa unutranjih organa, s mozga, srca, jetre, bubrega.

Ko ima nizak eer u krvi? Dobro, znai otprilike 10%? Sigurno ste ve videli hiperaktivnu decu, koji navale na eer.
Hrom i vanadium ako su u nedostatku dovode do niskog nivoa eera u krvi.
I ako to ne uzmemo u obzir, onda e se razviti eerna bolest.

Nedostatak kalcija pojavljuje se u veoma rasprostranjenom obliku kod mukaraca, u vidu elavosti. Kao to je oito, mnogi pate od nedostatka kalaja. I ako ne
stanemo nakraj tome to hitnije, razvie se i gluvoa, vrlo brzo.

Sledee je nedostatak bora.

ene moraju znati i potovati bor. Pomae zadravanje kalcijuma u kostima. titi od razreenja kostiju. Pomae u proizvodnji estrogena, kod mukaraca, testosterona.
Ako ne obezbedimo dovoljno bora, drage dame, jako ete patiti u prelazno doba. Kod mukaraca je jo gore. Moe ih zadesiti impotencija.

Nedostatak cinka pokazuje svoje prve simptome kada smo izgubili oseaj mirisa i ukusa. Eksperimenti sa ivotinjama su dokazali da postoji oko 7 minerala, koji mogu
da nam udvostrue ivotni vek.
Setite se da sam vam rekao da oveku je neophodno 90 hranljivih materija: 60 minerala, 16 vitamina, 12 aminokiselina i 3 masne kiseline.
Veoma smo sretni, to nam biljke mogu proizvesti potrebne aminokiseline, vitamine i masne kiseline.
Mi samo treba dnevno da unesemo 15-20 biljnih sastojaka u dobroj kombinaciji, i dobijemo potrebne hranljive sastojke. Teoretski je to mogue, ali veina ljudi to ipak
ne ini. Prosean npr. Amerikanac misli da ako je pojeo neto krompira u obliku ipsa onda je zadovoljio svoje dnevne potrebe za povrem. Teoretski bilo bi mogue
uneti potrebne koliine vitamina, minerala i aminokiselina u potrebnim odnosima, ali to uini veoma mali procenat ljudi.
Zato, ako je i vama stalo do vaeg ivota, kao meni do mog, moje dece i unuadi, praunuadi, onda sami morate se pobrinuti da obezbedite dovoljne koliine hranljivih
sastojaka, jer inae garantujem da neete doiveti 120.g.

Jedna druga pria o mineralima.

TO je jedna tragina pria, jer biljke ne sadre ni u kakvom obliku minerale. One nedostaju u tlu, pa ih nema ni u biljkama.
Napravio sam kopiju o Senatskom zasedanju Sjedinjenih Drava. 74. Kongres, 2. zasedanje 2.64. dokumenat. Stoji u njemu sledee: sadraj minerala tla je u
potpunosti smanjena pa zbog toga ni itarice, povre i voe ne sadre minerale. Ljudi koji se hrane ovim namirnicama razbolevaju zbog nedostatka minerala. Jedini
nain predupreivanja i leenja toga je uzimanje dodataka ishrani. Ovo stoji u dokumentu koji su potpisali 1936.g. u Kongresu.
Da li je od tada postala situacija bolja? NE. Nije. Naprotiv, naalost, postala je jo gora. Razlog tome je da farmeri poboljavaju zemljite natrijumom, fosforom i
kalijumom. Sa tri komponenta u raznim kombinacijama, i niko ne moe naterati farmera da jo 60 elemenata doda tlu, jer od toga ne zavisi prinos.Zato svaki plod
maksimalno iscrpi iz zemlje sve mogue minerale. I ako umesto 60, nadometamo samo 3 vrste minerala, onda to izgleda, kao kad bi meseno ulagali 3$-ra na svoj
raun a svakog meseca sa tog rauna podizali 60$. Moete zamisliti ta e se desiti sa naim raunom? Ugasie se.

Rei u vam, da je nae zdravlje na rubu katastrofe, jer u tlu vie nema minerala, i mi smo i zajedniki i pojedinano odgovorni za svoje zdravlje, i svesno
nadometanje minerala.
esto me pitaju: ta su ljudi radili pre 1000 godina, kada nije bilo ni vetakog ubriva, a mnogi su doiveli dugovenost. ta misli o Egipanima, Indijcima i
Kinezima?
Oni su iveli pored ogromnih reka: Nil, Ganges, uta reka, koje su se godinje izlivale iz svojih korita. Pogodite ta se deavalo tim prilikama? Voda je za sobom
ostavljala mulj i donosio planinski pesak na hiljadu milja. Ljudi su se molili Bogu, i zahvaljivali se za poplave. Mi se molimo da ne bude poplava. Iako poplave doprinose
obogaivanju tla plodonosnim muljem, mineralima i to obogauje mineralima i plodove.

Kralj Filippos, otac Aleksandra Velikog, oenio se sa 12 to godinjom devojicom, Kleopatrom, princezom Egipta. Devojica nimalo nije liila na enu u otrov-skupim
toaletama i minkom, poput Elizabeth Taylor. Bila je ravnih grudi, mrava devojica.Zato ju je ipak oenio kralj? Jer je u Egiptu bila najbolje ito. Svi su znali to, a
Makedonska vojska je upravo spremala pohod na ceo svet. Potrebna je bila najkvalitetnija hrana za vojsku, da bi nakon 20-to satnog mariranja mogli jo 6 sati da se
bore i pobede. Ako bi se hranili itaricom proizvedenim na iscrpljenom zemljitu nakon 20 minuta bi vikali Majko, vodi me kui! Filippos je znao da je Egipat mesto
gde se najbolje ito moe nabaviti. Poplave su snabdele zemlju odlinim mineralima. Svaka kultura bogata umetnostima i tehnologijom, potie sa takvih predela. Ljudi
koji ive na takvim mestima raspolau sa najboljim mentalnim sposobnostima jer im je ishrana bogata mineralima.

A sada u uiniti sledee:

Uzeu za primer nekoliko minerala, da bi smo imali pojma koliko su oni vani.
Samo u napomenuti par njih, ali to vai za sve. Nejpre pogledajmo najrasprostranjenij i mineral, kalcijum. Svi ga poznaju. Nedostatak kalciuma je razlog blizu 147
razliitih bolesti. Neke bolesti nose ljudska imena, kao to je Bells Palsy, kada se izoblii jedna strana lica. To jo nije paraliza, samo pareza nerva lica. Uzrokuje
nedostatak kalcijuma.

Razreenje kostiju: ova bolest zauzima 10. mesto meu uzrocima smrti odraslog stanovnitva. TO je veoma skupa bolest. Proteza i operacija kukova kota 35 000
dolara. Ali ako nedajboe treba 2 proteze, onda treba 70 000 dolara. Ako imamo osiguranje, onda smo sretni jer e nam uraditi besplatno.
Mrs. Pitch, iz Virdinije, koja je preminula sa 115 godina, ako se seate usled pada. Koliko ja znam kod ivotinja nema razreenja kostiju. Naprimer imate stado od 100
krava i ove godine nije se rodilo nijedno tele od ije prodaje bi se mogli pokriti trokovi. Mada treba da se plati stona hrana, veterinar, da se moe odravati panjak i
farma, opraviti ograda, itd. Nazovete veterinara i pitate ga:ta se desilo? Ne bi trebalo prodati ove krave? Veterinar doe, pogelda krave i kae da kravama nita ne
fali. Pregleda i bika i kAe:Tu je problem, bik ima osteoporozu i sa takvim zglogovima u kuku imae teak posao. Da bismo predupredili tu bolest, treba nam samo10
centi dnevno za kalcijum.

Radi preventive upale desni stomatolozi predlau pranje zuba i korienje zubnog konca posle svakog obroka. Kao veterinar sretao sam stotine hiljada ivotinja,
ukljuujui i mieve, pacove, zeke, kuce, ovce, svinje, konje, lavove, tigrove i medvede. Oni nemaju problema s bolestima desni, mada ne koriste ni svileni konac za
zube! Istina, njihov dah ne podsea na miris cvea, ali imaju zdrave desni. Razlog to ivotinje nemaju problema s desnima, jeste: nemaju nedostatak kalcijuma.
Idemo dalje, da uzmemo problem upale zglobova. Ve smo spominjali pileu hrskavicu i elatin. 85% upale zglobova potie od razreenja vrhova kostiju. Postoji obina
upala zglobova (artrtis), osteoartrtis, lumbg, reuma, i sve je posledica razreenja kostiju.
Dalje, visok krvni pritisak. Prvo, to e lekar predloiti je: smanjiiti upotrebu soli u ishrani.
To svi znaju, jer nam to odavno tuve u glavu.Ali, setimo se krava! Prvo to e farmer staviti u stonu hranu, je komad soli. Nijedan farmer nee biti konkurentan ako ne
daje so stoci. Jednostavno e umreti od visine veterinarskih rauna. A nama predlau da ne jedemo so! Ne da nije poeljan, ve da je tetan! Dovoljna je koliina koja
se nalazi u hlebu i salati. Ne verujte im. Zamislite da lekar, koji govori ne jedite so, ne jedite puter, ivi 58 godina, a oni koji koriste i so i puter, ive 120 godina.
Birajte po svojoj volji!

Sledei problem je gr miia. Probudite se ujutro i ne moete pomeriti nogu svi smo ve to osetili. Obino je to znak nedostatka kalcijuma.

Postmenstrualni sindrom, to je duevno-fiziko stanje. NA Univerzitetu San Diego predlau duplu dnevnu dozu kalcijuma i 85% i duevnih i psihikih i fizikih simptoma
je nestao.

Poslednji problem je bol u krstima. 85% Amerikanaca pati od tih tegoba, bez obzira da li sede pred kompjuterom ili tovare kamione, voze autobuse..TO je jedna
Amerika tragedija. Zapravo je bol u krstima znak razreenje kostiju kimenih prljenova, bez obzira na to da li ima problema sa hrskavim meuprljenskim diskovima
ili ne.Diskovi nemaju u ega da se kae, prljenovi se istanje, naroito ako je prisutan i nedostatak bakra.

Da kaemo neto i o dijabetesu. Ovaj problem svi poznaju, u SAD ovo je 3. po redu najsmrtonosnija bolest. Ide sa takvim komplikacijama i nuzpojavama kao to je
slepilo, bubrena insuficijencija, problemi sa srcem i krvnim sudovima. Ako imate eernu bolest iveete krae no to biste iveli bez nje.
1957. su veterinari saznali da se eerna bolest moe preduprediti i leiti odreenim mineralima. Ovo je i zvanino objavljeno u zvaninim nacionalnim strunim
medicinskim asopisima: eerna bolest je izleiv i moe se preduprediti sa hromom i vanadijumom.

Vanadijum ve i sam moe da zameni inzulin kod odraslih dijabetiara, izjavili su to na Medicinskom Institutu British Columbia Univerziteta u Vancouveru. Naravno, ne
mogu odmah prekinuti doziranje inzulina. Mnogima je potrebno 4-6 meseci postepenog procesa odvajanja, dok se paralelno uzima odreena koliina hroma i
vanadijuma. Svojim oima sam video kako to dobro funkcionie kod stotine pacijenata.

Dobro bi bilo da uspem da vas uverim da je jako vano dodatno uzmati minerale, ne treba oekivati da e oni ui u va organizam ishranom. Naroito ne iz onih
namirnica koji su upakovani u kutije, kese, tegle..

Tri vrste minerala ima na koje treba da obratimo posebnu panju.

Prvi su: minerali tipa metala: Ove prvenstveno dobijaju iz oblika kamena. Resorpcija je njihova 8-12%. Kada stignemo do 25-40 godina ivota, to se svodi na 3-5%.
Jako je loe, ako jedemo neto poput kalciumlaktata, to je obian metal-mineral. Pretpostavimo da se nalazi u tabletama od 1000mg. Oni koji uzimaju dnevno 2
tablete, kau: Doktore, ja uzimam jako mnogo kalcijuma. U radiju sam sluao emisiju o upali zglobova, i uzimao sam dnevno 2000 mg kalcijuma, ali to mi nije
pomoglo, naprotiv, loije se oseam.
Pitao sam: Tano kakav preparat kalcijuma ste uzimali? Odgovor je glasio: Kalciumlaktat.
PA, tu je greka, jer u toj koliini je samo 250 mg metal-mineral, ostalih 750 mg je laktoza, mleni eer. Ako uzmemo u obzir da od toga moemo iskoristiti samo
10%,to je od 250 mg samo 25 mg. Ako uzmemo 2 tablete, to nije 2000 mg kalcijuma, samo 50 mg. PA od takve tablete, da bi zadovoljili dnevnu potrebu za
kalcijumom, potrebno je uneti 90 komada.

I ne zaboravimo na ostale minerale, njih 59.

U 60-tim godinama su u poljoprivredi poeli primenjivati tzv. Cal added (s dodatkom kalcijuma) minerale.
Ovi su takvi metal-minerali kojima je atom metala obavijen aminokiselinom, proteinima i enzimima. Ova forma poveava iskoristljivost na 40%. Ba zbog toga je to
prihvatila industrija hrane.

Trea grupa su koloidni minerali.

Oni raspolau sa najveim absorpcionim mogunostima. A nas to i najvie zanima.
Koloidni minerali se absorbiraju do 98%, to je 2,5 puta vie od Cal added, i 10 puta vie od metal-minerala. Koloidni minerali postoje samo u tenom obliku, u
veoma malim esticama, koje su za 7000 puta manji od crvenih krvnih zrnaca.
Svaka estica nosi negativno punjenje, a zid tankog creva pozitivno, stvara se elektromagnetno polje, to privlai metalne estice zidu creva. TO ini da je
iskoristljivost, absorbcija 98%-na.

Biljke imaju jako interesantnu ulogu u stvaranju koloidnih minerala. U svojim tkivima pretvaraju metal-minerale u koloidne minerale. Kada unosimo biljke, minerali se
nakupe u naem organizmu i mi to moemo iskoristiti.
Ali, poto u tlu vie nemamo metal-minerale, plodovi ne sadre dovoljno minerala.
Svi, koji su iveli 120-140 godina imaju jednu zajedniku karakteristiku. Svi su iveli u selima visokih planima, iznad 2500-4000 m nadmorske visine. Gde godinje
pada manje od 5 cm padavina, ako uopte ima. Obino su veoma suve regije. Odakle crpe pijau vodu? Iz snega.
Voda, koja curi ispod venog snenog pokrivaa, nije toliko providna i ista. U ai je to uto-bela ili plavo-bela tenost. Sadri 60-72 minerala.
Kod jezera Titicaca ili na Tibetu ovakvu vodu nazivaju lednim mleom, i ne samo to piju, ve polivaju sa tim svoja polja iz godine u godinu, iz generacije u generaciju
ve 2,5-5 hiljada godina. Kod njih nema eerne bolesti, srane insuficijencije, visok krvni pritisak, upala zglobova, razreenje kostiju, rak, ni zatvori, porezi, lekari, i
ive 120-140 godina bez bolesti. Da li mislite da su potrebni koloidni minerali?
I svaki dan, kada niste uzeli svoje minerale, skratili ste svoj ivot za par sati ili dana.
Razmislite o tome i budite zdravi!