1

NLO

Nekad mislim da smo sami u

svemiru, a nekad da nismo. Obe
ideje izgledaju mi podjednako
zastraujue 1
(Arthur Clarke)

Dana 30. oktobra 1938. godine u 20 asova na radio programu CBS-a bila je
novela H. G. Velsa (H.G.Wells) Rat svetova. Mada je u originalnom delu
radnja smetena u viktorijansku Englesku, Hauard Koh (Howard Koch) je u ra-
dio adaptaciji celu priu premestio u savremenu Ameriku, u pitomi Nju
Dersi. Loi momci u ovoj prii su Marsovci: stigli su u monstruoznim rat-
nim mainama iz kojih toplotnim zracima i otrovnim gasom polako ali teme-
ljito unitavaju ne samo na hiljade ljudi, nego i sav ivi svet na Zemlji. Nape-
tost i panika rastu dok se neprijatelj pribliava Njujorku. Svi su izgledi da e
kraj za ljudsku rasu biti tragian, ali su u raspletu prie Marsovci ipak pobe-
eni i uniteni, i to ne zaslugom ljudi nego bakterija i virusa, za koje nisu
imali razvijen imunoloki sistem odbrane.
Pria je za to doba bila originalna kao malo ta dotad vieno, ali to nije
bilo dovoljno nemirnom duhu 23-godinjeg Orsona Velsa (George Orson
Welles). On se potrudio da emisija ne lii na priu, nego je predstavio u obliku
radio vesti.
Efekat je prevaziao sva oekivanja. Po celoj zemlji ljudi su u panici is-
travali na ulice i padali u oajanje uplaeni za svoj ivot i za sudbinu sveta.
U studiji Invazija sa Marsa: psihologija panike, koju je na Prinstonskom
univerzitetu vodio Hedli Kentril (Hadley Cantril), utvreno je da je od est
miliona ljudi, koliko je pratilo ovu radio-dramu, svaki esti mislio da slua
prenos stvarnog dogaaja. To znai da je rezultat ove ale bio milion na smrt
preplaenih ljudi! Neki od njih izlazili su sa orujem u rukama i pucali u uli-
nu rasvetu i u vodotornjeve. Policija je registrovala ak i pokuaje samoubis-

11
tava, jer bilo je i nesrenika koji bi radije umrli od svoje ruke nego od oruja
zlih Marsovaca.
Pomenuta psiholoka studija pokazala je da je koren ovog dogaaja bio
znatno sloeniji nego to se tada pretpostavljalo. Po nekim zakljucima,
moglo bi se rei da je strah od Marsovaca dobrim delom bio strah od nema-
kih nacista, jer su samo nekoliko meseci pre emitovanja prie Hitler i em-
brlen na sastanku u Minhenu za dlaku izbegli rat iji se poetak oekivao jo
u martu. Situaciju je zaotrila i slubena nota kojom je nedugo pre emitova-
nja prie ameriki predsednik Ruzvelt poslao upozorenje Hitleru da se
odrekne teritorijalnih pretenzija prema svojim susedima. Tako su neki Ame-
rikanci, koji su uli samo deo radio-drame, pomislili da uju informaciju o
nemakom napadu na njihovu zemlju. Evo izjave jednog graanina:
Bio sam siguran da su Nemci doli da nas otruju gasom. Kad je spiker re-
kao da su to Marsovci, pomislio sam da on zapravo i ne zna da je njih po-
slao Hitler.
Amerika je u to vreme bila u strahu od rata, ali ne od napadaa sa Marsa ne-
go od mnogo blieg neprijatelja: Treeg rajha. Nepunu deceniju kasnije, kada
je nacizam pobeen, politika karta sveta poela je da se menja a s njom i pri-
e i filmovi o vanzemaljcima. Sve ma-
nje je bilo Marsovaca naoruanih
izvorima smrtonosnih zraka i otrov-
nog gasa, a sve vie su dolazili kao
posrednici koji e pomoi ljudima da
okonaju svoje sukobe i da lepe i-
ve. Ipak, zamena teza iz prvog fik-
tivnog napada vanzemaljaca ostae
model po kome emo esto moi da
objasnimo razloge naih strahova i
otkrijemo neispunjene elje.
Posle ove studije i psiholozi sa
mnogih drugih svetskih univerziteta
vrili su veliki broj analiza ove ma-
sovne histerije. Evo kratkih rezimea i
zakljuaka najpoznatijih studija:
- Okvir znanja i iskustvo svake osobe
ima snaan uticaj na to kako e spoljna
zapaanja biti interpretirana i pri-
hvaena kao realnost (Buckhout 1974).

12
- Opaanje je vrlo nepouzdano i
sklono grekama (Loftus 1979;
Wells i Turle 1986; Ross, Read i
Toglia 1994).
- Ovaj efekat je ve bio poznat
kao rezultat stresnih, dvozna-
nih i nedefinisanih dogaaja
(Sherif i Harvey 1952; Asch
1956; Krech, Crutchfield i
Ballschey 1962).
- Ljudski mozak ni po emu ne
funkcionie kao video - kamera i
ne moe da memorie svaki podatak koji su ula registrovala. Ljudi interpretira-
ju informacije ne onako kako su viene, nego onako kako ih je njihov mozak obra-
dio. Seanja na dogaaje nisu statina i nepromenljiva, nego se povremeno
obnavljaju i rekonstruiu. (Loftus i Ketcham, 1991).
Zakljuak ove poslednje studije potkrepljen je primerom svedoenja
gospoe Dejn Din (Jane Dean), koje je citirao Kentril u prvoj studiji. Ona je
rekla da je najrealistiniji deo radio - drame bio onaj u kome se govorilo o
mlazevima plamena koji su se prolamali kroz celu zemlju. Istina je, zapravo,
da se u celoj drami ne pominje nikakav plamen a jo manje mlazevi.
Prolo je vie od ezdeset godina od ovog dogaaja. Jesmo li izvukli ne-
ku pouku? I, to je jo vanije, moe li sve to ponovo da se dogodi?
Na ovo pitanje lake emo odgovoriti ako se pre toga zapitamo da li je
slinih paninih reakcija bilo i u prolosti. Tada nije postojao radio kojim bi
bilo mogue izazvati munjevitu reakciju kao 1938. godine, ali treba se setiti
masovnog straha tokom Srednjeg veka, izazivanog verovanjem u ljude koji
se pretvaraju u razne ivotinje, naroito u vukove (takozvani vukodlaci).
Takoe, u 17. i 18. veku postojao je masovni strah od vetica i avola, to je
imalo za posledicu lov na vetice i inkviziciju. Ovu paniku desetine hiljada
nedunih ljudi platilo je umiranjem u najteim mukama.
Da, takva panika moe da se ponovi i danas, moda i u veim razmera-
ma. Tema ovoga puta ne mora da bude opasnost iz svemira - na svetu toliko
ljudi veruje u natprirodne pojave da su mogunosti zapravo jo ire. Teko je
prognozirati kakve sve oblike ova panika sada, na ulasku u 21. vek, moe da
poprimi. Ali uz tako raireno verovanje u onostrano, gorivo za ovu paniku
itekako postoji i eka samo da jo jedan genije, kao to je bio Orson Vels,
zapali fitilj.

NLO 13
Utakmica koja jo uvek traje
Malo koja tema moe tako da rasplamsa diskusiju kao pitanje da li nas po-
vremeno poseuju inteligentna bia sa drugih svetova. Javnost se podelila na
dva tabora: na one koji ne sumnjaju u to da smo esto bili domaini vanze-
maljcima i na skeptike koji tvrde da e poverovati u to tek kad vide nedvo-
smislene dokaze. I jedni i drugi poeli su da se udruuju u grupe u kojima
razmenjuju iskustva i utvruju strategiju zajednikog napada na suprotni ta-
bor: prvi su takozvani UFOlozi (od Unidentified Flying Object, neidentifikova-
ni letei objekat), a drugi su prihvatili jednostavan naziv Skeptici.
Ve u startu borba je bila
neravnopravna, iz prostog raz-
loga to je mogue dokazati da
neto postoji, ali ne i da ne pos-
toji. Ako ja, recimo, pretpo-
stavim da u ovom trenutku na
vaem ramenu sedi nevidljivi
Marsovac i zajedno sa vama i-
ta knjigu koju upravo drite u
ruci, a vi tvrdite da je to glu-
post, onda bih ja eventualno
mogao da dokaem svoju hipo-
tezu ako, recimo, uhvatim je-
dnog ili ga nekako snimim tako da ipak bude vidljiv. Vi ste u nepovoljnijem
poloaju - nikad neete imati dokaz da on ne postoji i vaa tvrdnja je osue-
na na to da zauvek ostane nedokazana.
ak i ako ja nikada ne dokaem svoju tvrdnju, ona e ipak biti manje ili
vie uverljiva hipoteza koja e uvek imati svoje sledbenike. Teko da e ras-
prava neto pomoi; ako sam ja uveren u svoju tvrdnju, naravno da neu do-
zvoliti da me razuverite. Treba se setiti ovoga kad u poglavlju Nauka i pse-
udonauka / Vetina kritikog rasuivanja stignemo do diskusije o tome ija je
obaveza da u raspravi dokae tvrdnju i da li je nepostojanje dokaza isto to
i dokaz o nepostojanju neega.
Formalno gledano, dosad nije iznet nijedan neoboriv dokaz o poseti bi-
a sa druge planete koji bi uverio i skeptike (UFOlozima dokazi nisu neop-
hodni jer oni veruju i bez njih). Postoje izjave svedoka ali one ne mogu da
budu dokaz, postoje atraktivne fotografije i filmovi ali oni su bez izuzetka
dvosmisleni i nedovoljno uverljivi. Bilo je vesti u tampi da su pribavljeni i
navodni materijalni dokazi (u vidu fragmenata svemirskih brodova pa ak i
tela bia sa drugih planeta), ali nikada nita od toga nije ponueno javnosti.

14
 Svako od nas ve ima svoj stav o ovome, ali kod mnogih on je nedovolj-
no iskristalisan. U nedostatku injenica lake se okreemo svojoj intuiciji, ali
to nije dovoljno za nepristrasan stav. Ovde su izneti argumenti kojima se slu-
e dva suprotna tabora - UFOlozi i skeptici.
Suprotno onome to svako u prvom trenutku pomisli kad uje skraeni-
cu NLO (Neidentifikovani Letei Objekat), ovaj naziv nigde ne sugerie da je
re o vanzemaljskim tvorevinama. Kad je neto neidentifikovano, to prosto
znai da mu se ne zna priroda, poreklo i funkcija. Ljudi koji se ovim bave ak
su predloili da se ovaj naziv zameni jo uoptenijim, Neidentifikovane Le-
tee Pojave. Razlog za ovakav predlog lei u tome to se ne prijavljuju samo
pojave objekata. Pojava svetlosti na nebu mogla bi da bude uzrokovana i ne-
kim od poznatih ili nepoznatih prirodnih zakona, recimo oslobaanjem neke
energije, pa tu nema osnova da se govori o objektima.

injenice koje idu u prilog UFOlozima

Prema istraivanju koje je 1981. godine obavio Galupov institut, 95% Ame-
rikanaca je ulo za NLO, 57% veruje da oni postoje kao vanzemaljska tvore-
vina, a 9% ak misle da su ih bar jednom u ivotu videli.
Osnovna prednost UFOloga je njihova brojnost; teko je sumnjati u
neto u ta veruje tako veliki broj ljudi. Sledea pogodnost koja im ide na
ruku je oigledna naklonost medija, i to ne toliko televizije i radija koliko
tampe. Izgleda da je senzacionalizam, koji je prisutan u svim svedoenjima
ili dokazima koje iznose UFOlozi, veoma potreban tampi u konkurentskoj
borbi protiv elektronskih medija. Osim toga, postoje dve specifinosti koje
nudi tampa, a koje idu u prilog UFOlozima. Prva je prenoenje (esto ro-
mansiranih i doteranih) izjava oevidaca u pisanoj formi, tako da italac ne
moe intuitivno da ih proceni i da donese sud o stepenu njihove objek-
tivnosti (jer nedostaje vizuelni
kontakt, koji je svojstven televiziji
a ne tampi), a druga novinska fo-
tografija koja je nesavrena, pa je
dobro dola za prezentovanje uvek
pomalo mutnih i nedefinisanih
snimaka NLO-a.
A ta sami UFOlozi koriste
kao dokaze da su u pravu? Prvo,
to su izjave svedoka, esto praene
podacima o njihovom drutvenom
statusu. Zatim fotografije i filmovi

NLO 15
koji su, dodue, esto neotri, ali su u saglasnosti sa svedoenjem. Takoe,
kao argument koristi se i nedostatak injenica koje bi skeptici trebalo da iz-
nesu u cilju obaranja dokaza.
Teko da e se ova debata, koja ponekad ak prelazi granice pristojnosti,
ikad zavriti - osim ako se jednog dana na Zemlju spusti vanzemaljska letili-
ca sa inteligentnom posadom, kontaktira sa ljudima i to bude praeno snim-
cima i fotografijama koji su jasni i nedvosmisleni. Jo ako nam ostave i pok-
lone i ako nauka doe do istorijskih i tehnikih saznanja o civilizaciji koja
nas je posetila, svi e biti zadovoljni. Ostae samo eho rasprave - UFOlozi e
ponavljati mi smo oduvek govorili..., a (bivim) skepticima ostae samo da
gunaju sad nas jesu posetili, a onda je to bila samo mata...

Logika radi za skeptike

Ma koliko nae emocionalno bie elelo da negde u svemiru pronae (po
mogustvu inteligentan) ivot, neke injenice govore u prilog tome da e to
jo dugo ostati samo pusta elja. Ovde ne govorimo o tome da li u svemiru,
osim nae, ima ili nema inteligentnih civilizacija, nego kakve su nae anse
da s njima stupimo u kontakt.
Najvei problem su nezamislivo velika prostranstva koja treba da se
prevale da bi do takvog kontakta dolo. ak i ako bi bilo mogue putovati
brzinom bliskoj brzini svetlosti (su-
dei po Ajntajnovoj Teoriji relativite-
ta, vie od toga ni pod kakvim okol-
nostima nee biti mogue), putovanje
do najblie zvezde trajalo bi nekoliko
zemaljskih decenija, a malo je vero-
vatno da emo i tamo, kao i u izves-
nom broju oblinjih galaksija, nai
ono to traimo.
Otkud ovakva tvrdnja? Odgo-
vor je jednostavan: komunikacija
elektromagnetnim talasima. Teko je
zamisliti da jedna inteligentna civi-
lizacija ne bi koristila pogodnosti koje
nudi radio-komunikacija. Ako na ne-
koj planeti ima inteligentnog ivota,
onda na njoj vrvi od radio-talasa raz-
liitih frekvencija. Zato je na Zemlji
postavljeno mnogo radio - teleskopa

16
koji istrauju ogromna sve-
mirska prostranstva, oslukuju
razne galaksije u irokim opse-
zima elektromagnetskog zra-
enja, pa ipak dosad nita osim
prirodnog kosmikog uma
nije registrovano. Nita to bi
liilo na poruku, komunikaciju
ili poziv. ak se periodino a-
lju poruke i oslukuju eventu-
alni odgovori, ali bez ikakvog
uspeha.
Postoji jo jedna injenica koja ide u prilog skepticima. Mnogo je sve-
doka koji tvrde da su videli vanzemaljske letilice; logino bi bilo pretpostaviti
da su to preteno ljudi koji po prirodi svog posla dre pogled uprt u nebo,
dakle profesionalni astronomi. Ali njih meu svedocima skoro da nema, ak
ni astronoma - amatera! Zato se vanzemaljci ne pokazuju strunjacima, nego
ljudima koji gledaju u nebo samo zato to nemaju druga posla? Moda zato
to astronomi imaju dovoljno iskustva i mogu da prepoznaju i objasne pojave
u kojima mi smrtnici vidimo ono to nam sugerie mata.
Za sve ovo, naravno, mogue je izneti i kontraargumente. Ko moe da
garantuje da je Ajntajnovo shvatanje sveta teoretski maksimum do koga
jedna civilizacija moe da stigne i da ne postoje preice kojima bi se skratilo
putovanje? Zatim, zato bismo oekivali da neko koristi radio-komunikaciju
ako je upoznao i udobnije naine prenosa informacija? I na kraju, niko od
UFOloga nije tvrdio da su ba sva svedoenja o poseti vanzemaljaca tana;
neka je ispravno i 1% od svih, pa i samo jedno jedino svedoenje i - teza je
dokazana! Zato bi onda taj svedok morao da bude ba astronom?

Zamke u koje UFOlozi najee padaju

Prelistavajui veliki broj pria oevidaca, od kojih su neke beskrajno naivne,
neke duhovite i matovite a neke ak prilino uverljive, stie se utisak da su
ovde u veini ljudi koji jedino ele da lansiraju priu i da na njoj neto zara-
de, najee od prodaje tampi. Pored zarade, u isto vreme e preicom, bez
mnogo muke, doi i do publiciteta. Zanimljivo je da im u tome redovno po-
mau zavedeni ljudi, tako to ire priu svima koji su gladni senzacija.
Osim njih, sasvim sigurno ima i ljudi koji su najiskrenije preneli sva
svoja zapaanja u vezi neidentifikovanih leteih objekata - tagod da je to
bilo. Obe ove grupe, bez obzira na motive, pravi su zlatni rudnik za

NLO 17
UFOloge koji ove informacije klasifikuju i bez ikakvog kritikog stava pred-
stavljaju kao dokaze.
Pravei previde, UFOlozi ine lou uslugu sebi, jer daju argumente
skepticima da ih pobijaju na svakom koraku. Ako sebe smatrate UFOlogom,
znajte da iz sledeih primera neete nauiti nita, osim da bi se trebalo kloni-
ti insistiranja da letei tanjir vidite na svakom mestu i po svaku cenu. Evo
najeih greaka:
- Prihvatanje fotografija za neoboriv dokaz (kompjuterom se slike tako uver-
ljivo montiraju, da uvek treba ostaviti neku dozu sumnje u njihovu auten-
tinost).
- Proglaavanje podataka iz dnevne tampe za relevantne.
- Miljenje da se naunofantastini filmovi zasnivaju na moguim stvarima.
- Proglaavanje svega nepoznatog za vanzemaljski letei tanjir. Ovo je pod-
jednako neosnovano kao, recimo, tvrdnja da je svako javno i nauno saopte-
nje ustvari pokuaj vlade da sakrije istinu.
- Ako nema dovoljno dokaza za potvrdu da je re o leteem tanjiru, onda je
najlake zastupati tezu da su vanzemaljci uklonili dokaze o poseti.
- Korienje metode eliminacije da bi se dokazalo da je to to je vieno bio le-
tei tanjir. Uz istu logiku moglo bi da se dokae da se radi o vetici na metli
ili o disku bacaa sa prologodinje olimpijade.
- Proglaavanje kontraargumenata za neosnovane. Ako se neka injenica ne
uklapa u teoriju, onda je nju najlake odbaciti.
- Ignorisanje efekta adre-
nalina na svedoke koji
tvrde da su videli NLO.
Veliki stres kod ljudi
stvara uslove za pogre-
no opaanje i ini ih su-
gestibilnim.
- Miljenje da radarska
slika, slino televizijskoj,
pokazuje samo ono to
postoji i na onom mestu
na kome postoji. U stvar-
nosti, radar ponekad po-

18
 kazuje i predmete koji ne postoje ili
na svom ekranu iscrtava isti predmet
na vie mesta; radarski signal je esto
pun raznih refleksija, koje stvaraju
fantomske odraze. To je razlog to svi
avioni imaju transpondere (primo-
predajne ureaje koji pojaavaju sig-
nal i alju kodove za identifikaciju),
jer jedino tako moe da se sa sigur-
nou locira letilica.
- Povezivanje pojave NLO sa paranormalnim pojavama i raznim okultnim
delatnostima.
- Miljenje da je letei tanjir sa druge planete verovatniji nego ala tehniki
obrazovanih tinejdera.
- Uzimanje izjava uniformisanih ljudi ili javnih linosti za dokazanu istinu.
Ima policajaca koji kradu i lau, vojnih oficira sa psihikim poremeajima
koji izazivaju gubljenje kontakta sa realnou, kao i ljudi od autoriteta kojima
logiko rasuivanje nije jaka strana i koji olako donose pogrene zakljuke.
- Uplitanje emocija i linih elja u svedoenje ili u presuivanje o tome to je
vieno. esto je stil nastupa ovakvih svedoka takav da je njihov osnovni cilj
postizanje efekta kod publike.
- Miljenje da je u stanju hipnoze mogue napraviti od oveka video-kameru
koja moe sa sigurnou da reprodukuje svaki dogaaj.
- Oekivanje da vanzemaljci mogu i ele da ree nae zemaljske probleme.
- Izjava u stilu ena mi je zatrudnela sa vanzemaljcem. Razmislite na asak o
ovom mudrom izgovoru.
- udan crte sa nerazumljivim znacima nacrtan na zemlji ili pesku. Aha!
Vanzemaljci su bili ovde!
- Ako ne verujemo pacijentu duevne bolnice koji tvrdi (pri emu i sam veru-
je) da je Napoleon, zato onda bez rezerve verujemo oveku koji tvrdi da je
proveo dve nedelje na vanzemaljskom brodu gde su mu ispirali mozak?

NLO 19
Postupak analize fotografija NLO-a
Svako od nas, kad vidi fotografiju, odmah pomisli da pred sobom ima objek-
tivno predstavljen prizor i uglavnom ne sumnja u to to vidi. Stvarnost ipak
ume da bude sasvim drugaija; ak i ako zanemarimo mogunost fotomon-
tae (koja spada u domen tehnikih obmana i trikova), ostaje nam jo mnogo
zamki u koje emo nenamerno upasti kada dobijemo snimke vanzemaljskih
letilica. Treba, recimo, biti iskusan meteorolog pa na slici 1 umesto di-
novskih svemirskih brodova videti lentikularne oblake, kakvi se javljaju u
nekim delovima sveta (snimak je iz Brazila). Ako elimo da prilikom analize
fotografija izbegnemo sline zamke, evo na ta treba da obratimo panju:
- Gde se tano NLO nalazi na
fotografiji? Da li je u sredini,
lepo uotren i centriran? Ako
nije, upitati autora zato nije?
- Zato je snimak napravljen?
Da li je autor primetio NLO?
Ako jeste, onda bi verovatno
trebalo da bude vie snimaka
(onoliko koliko je imao filma),
a ako nije, korisno je proveriti
da li su to obine refleksije (ko-
je esto nastaju u samim objek-
tivima) ili, moda, jato ptica ili
Slika 1: oblaci iznad Brazila insekata u letu.
- Da li je otrina NLO-a razliita od otrine pozadine? Ako jeste (bez obzira
da li je neotar NLO ili pozadina), NLO je bio u blizini fotoaparata - recimo
ispod 5 metara, mada to zavisi od ine daljine objektiva i otvora blende.
Pomo eksperta za fotografiju ovde je dobrodola.
- Da li na svim snimcima NLO dodiruje ivicu fotografije? Ako je to sluaj,
treba posumnjati da je time sakriveno neto to ga pridrava.
- Da li je negativ dostupan? Ako nije, zato? Ovo pitanje ne treba postavljati
samo ako je to Polaroid ili digitalna fotografija jer one rade bez negativa, ali
ako je re o klasinoj fotografiji, svaki izgovor za nedostatak negativa moe
da bude osnov za sumnju da se neto krije. Logino bi bilo oekivati da je
autor napravio vie snimaka (ako objekat nije bio prebrz, onda sve do kraja
filma), jer je malo verovatno da e neko tedeti film kad pred sobom ima
objekat kao to je NLO.

20
- Sudei po zasenenjima na NLO-u, da li
smer iz koga je on osvetljen odgovara sme-
ru iz koga su osvetljeni ostali objekti? Ako
ne odgovara, treba posumnjati na foto-
montau. Pogledajte sliku 2 (koja je snim-
ljena u Splitu i pre tri decenije obila svet):
sa koje strane je osvetljen zvonik crkve, a
sa koje letei tanjir?
- Ako ima vie snimaka na filmu, svakako
treba da se naprave fotografije od svih i
analizira svaka ponaosob. Ako jedna od
njih padne na testu - padaju sve. Ako je
jedna oigledna prevara, nema sumnje da
su i ostale.
- Fotografije treba da se prave pri razlii-
tim ekspozicijama tokom osvetljavanju fo-
topapira i posmatraju kroz filtere razliitih
boja. Kad se, recimo, preeksponirana foto- Slika 2: sa koje strane je Sunce?
grafija (uraena tako da bude tamna) pos-
matra kroz plavi filter, esto moe da se otkrije neto to je bez filtera nevi-
dljivo - karakteristian oblik grejnog vlakna obine sijalice.
- Ako je ponuen samo uvean detalj (to lako moe da se vidi po otrini, tek-
sturi i zrnu filma), treba insistirati da se priloi i fotografija celog snimka.
- Da li je fotografija crno-bela ili u boji? Naravno da je kolor snimak laki za
identifikaciju. Kod starijih snimaka mogla bi da se uzme cena kao opravda-
nje zato su raeni u crno-beloj tehnici jer tada je kolor postupak bio skuplji,
ali danas je on jeftiniji od crno-belog.
- Ako ima vie snimaka, da li je na njima NLO na istom mestu? Ako jeste,
treba posumnjati u to da je jednostavno negde okaen i snimljen. Istu sumnju
trebalo bi da izazove i vie atraktivnih snimaka sa razliitih strana, naroito
ako ima neobinih uglova; fotografi mogu slobodno da obilaze oko modela
samo u studiju ili ako snimaju neto to su sami pripremili i osmislili.
- Da li autor snimaka trai novac od medija za pravo na objavljivanje snima-
ka? Ako trai, to ne moemo da proglasimo za dokaz o prevari (mada moe
da bude razlog za sumnju), ali ako mu se to dogodilo dva ili vie puta sa
razliitim NLO-ima, onda treba biti posebno sumnjiav i uporno traiti skri-
vene detalje koji e razjasniti prevaru.

NLO 21
Hajde da se naalimo
Za neke od slika objavljenih na pret-
hodnim stranama teko je utvrditi izvor
i dobiti objanjenje, ali moe se pretpo-
staviti da su objavljene uz tvrdnju da su
to autentini snimci vanzemaljskih sve-
mirskih brodova. Autor ove knjige dao
je sebi slobodu da snimi (da ne kae-
mo docrta) nekoliko vanzemaljskih le-
tilica, a ovo su rezultati te ale. Cilj je,
naravno, da se pokae da ni u amater-
skim uslovima nije teko lairati ova-
kve snimke.
Montau fotografija mogue je na-
praviti i obinim makazama, ali rezul-
tati su mnogo bolji kad se obrada uradi
kompjuterski. Tako su stvorene i ove
slike: pozadina je snimljena obinim
fotoaparatom, a svemirski brodovi modelovani su u programu koji se zove
3D Studio, pa u Photoshop-u nalepljeni na skenirane slike, ime se lake
ujednaava osvetljenost i kontrast
ubaenih detalja. Na isti nain je i me-
sec na jednom od snimaka ukra-
den (skeniran) iz asopisa i ubaen
da bi obogatio zlatiborski zimski
pejsa, dodate su uline lampe, na
nekim prozorima je radi idiline at-
mosfere svetlo naknadno upaljeno
i tako dalje. Sve je u funkciji efekta;
posmatrau je i tako svejedno kako je
izgledala originalna scena.
Mada su letei tanjiri na mno-
gim autentinim snimcima neotri,
ovde su uglavnom uraeni tako da
budu jasni i otri. Naravno da nije
teko naknadno ih zamutiti prema
potrebi, ali je ovde pre svega bio cilj
da se demonstriraju mogunosti
kompjuterske montae slike.

22
 Izuzetak je poslednja fotografija, koja je nainjena duplom ekspozicijom
(tanije, poklapanjem filmova pri osvetljavanju fotopapira) kua pod snegom
i rasvete, omakom snimljene u restoranu. Neotrinom i sluajnim pokretom
fotoaparata stvoren je utisak velike brzine kretanja svetleih letilica na nebu.

NLO 23
 Rozvel - najvea NLO misterija
Rozvel je grad u Americi, u dravi Novi Meksiko. Nalazi se u oblasti koja se
smatra veoma osetljivom kada je u pitanju vojna diskrecija. Pored Rozvela
nalazi se Alamogordo, oblast u kojoj je eksplodirala prva nuklearna bomba,
kao i Los Alamos u kome je tim strunjaka radio na njenom razvoju. Tamo se
nalazi i vojna baza koja je ula u istoriju kao prva koja je raspolagala nukle-
arnim orujem.
ta je uinilo Rozvel tako zanimljivim? Mnogo toga se dogodilo, a po-
sebno je udan podatak da prvih 30 godina nita od svega toga nije pobui-
valo panju javnosti. Tek 1978. godine poelo je klupko da se odmotava. Ili,
bolje rei, da se namotava, jer je vremenom interesovanje nadraslo sve ostale
sluajeve kojima se UFOlozi bave. Da krenemo redom, jer pria je bogata do-
gaajima.
Mada je i ranije bilo sporadinih sluajeva, masovno zanimanje ljudi za
neidentifikovane letee objekte zapoelo je 1947. godine. Samo u okolini Ro-
zvela je izmeu 17. maja i 12. jula registrovano 16 izjava svedoka (toliko je sa-
uvano, mada neki istraivai tvrde da ih je bilo preko 800) koji su tvrdili da
su videli NLO. Da bi stvar bila jo zamrenija, nijedna od tih 16 prijava, koje
postoje u arhivi, ne odnosi se na dogaaj koji danas pobuuje tako veliku pa-
nju, ali zato ima drugih pisanih tragova - pre svega u tampi.
Lokalni list Roswell Daily Record 8. jula 1947. godine objavio je lanak
pod naslovom RAAF pronaao letei tanjir na ranu u oblasti Rozvel, u
kome se navodi da je Major Des A. Marsel (Jesse A. Marcel), iz Rozvela, ina-
e oficir 509-te bombarderske grupacije, otkrio letei tanjir i da je stvar pro-
sledio viem tabu. U istom lanku kae se da je 2. jula nekolicina graana Ro-
zvela videla veliki NLO kako prelee iznad njihovih kua.
U sutranjem broju pojavio se lanak pod naslovom Rejmi demantuje
letei tanjir, u kome brigadni general Roder Rejmi (Rodger Ramey), ko-
mandir Osme vazdune jedinice iz Teksasa izjavljuje da to nije bio letei ta-
njir nego ostaci meteorolokog balona, koji se sastoje od metalnih folija, polom-
ljenih drvenih gredica i gumenih delova.
U istom broju pod naslovom Uznemireni raner koji je pronaao lete-
i tanjir ali to je priao o tome mogla je da se proita i pria Meka Brej-
zela (Mac Brazel) iz Linkoln Kauntija. On je izjavio da je jo 14. juna, kad je
prolazio zajedno sa svojim sinom Vemonom, pronaao veliku koliinu poce-
panih gumenih traka, metalnih folija, neobino vrstog papira i kopi. Tada to
nije smatrao znaajnim i nikome nije prijavio, nego je samo pokupio delove

24
za koje je pomislio da bi mu mogli zatrebati i odneo ih kui. Tek kad je uo
da je pronaen letei tanjir, odmah je erifu ispriao ta je video i dve prie
ubrzo su povezane u jednu. Upitan koju koliinu materijala je video, rekao je
sledee:
Balon koji je sve nosio, ako to tako radi, mogao je da ima oko etiri metra
u preniku. Delovi sive gume bili su razbacani na krunoj povrini preni-
ka oko 180 metara... Nije bilo nikakve elise niti vrstih metalnih delova
koji bi ukazivali na motor. Bilo je nekih instrumenata ali bez oznaka, mada
je na nekim drugim delovima bilo slova. Postojala je i lepljiva traka na ko-
joj su bili natampani nekakvi cvetovi.
Brejzel je jo rekao da je i ranije pronaao dva meteoroloka balona na svom
ranu, ali da nisu bili nalik ovome.
Posle ovoga se Brejzel nije ba najbolje proveo: vojska ga je bukvalno za-
robila i drala osam dana, bez pristupa telefonu i bez prava na razgovor sa
civilima. Za to vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju, pa ak i psihi-
jatrijskom pregledu.
Vojska je preduzela dotad neviene mere obezbeenja: naoruani vojni-
ci opkolili su celu oblast, a kasnije je jo jedan prsten vojnika postavljen radi
spreavanja pristupa na iru teritoriju. Snajperisti su zauzeli mesta na svim
oblinjim brdima, a vojna policija zaposela je sve puteve u okolini. Senator
Novog Meksika Denis ejvs (Denis Chaves) telefonirao je u Radio Rozvel i
zabranio da se emituje, presluava ili kopira tonski snimak intervjua sa Me-
kom Brejzelom, koji je ve bio pripremljen za emitovanje. Samo nekoliko mi-
nuta kasnije, snimak je konfiskovala vojska.
Ubrzo su pozvani svi svedoci da daju izjave, i odmah im je zabranjeno
da isto to priaju bilo kome. Umesto nje nareeno im je da naue novu izja-
vu koju smeju da ire, a koja ni po emu ne lii na njihovu prvobitnu priu.
Hoe li neko poverovati da je sve to uraeno samo radi meteorolokog
balona? Zaudo, hoe. Posle svega, general Rejmi odrao je konferenciju za
tampu, kojom je umirio duhove i rasprio sve sumnje. Tako je sluaj miro-
vao preko trideset godina.

Probijanje zida utanja ili poetak obmane?

Godine 1978. tabloid Nacionalni istraiva (National Inquirer) ponovo je pi-
sao o celom dogaaju. UFOlog Stenton Fridmen (Stanton Friedman) sastao se
sa majorom Desom Marselom, koji je 1947. godine pronaao ostatke i iden-
tifikovao ih kao delove leteeg tanjira, i objavio intervju kojim je podgrejao

NLO 25
sumnje UFOloga. Odmah potom dva autora, Viljem Mur (Viliam L. Moore) i
arls Berlic (Charles Berlitz), angaovala su se na prikupljanju podataka i
napisala knjigu Rozvelski incident objavljenu 1980. godine. U knjizi se na-
vode izjave velikog broja svedoka koji su boravili u Rozvelu 1947. godine ili
su razgovarali sa osobama preminulim u meuvremenu, a koje su imale ta
da kau o dogaaju. U isto vreme, od 1978. do 1980. godine dva UFOloga,
Donald mit (Donald Schmitt) i Kevin Rendl (Kevin Randle), izjavila su da su
pronali i intervjuisali svedoke ovog incidenta. Tada su, osim civila, progo-
vorila i biva vojna lica. Da bi orba bila jo jae zainjena, u veoma popular-
noj televizijskoj emisiji Nereene misterije preprian je ceo dogaaj sa po-
zicije UFOloga i objavljeno nekoliko intervjua. Istog leta napravljeno je jo
nekoliko TV emisija na istu temu i jedan televizijski film.
To je bio samo poetak lavine. Ubrzo su svi priali ili pisali o tome da
rozvelski incident krije katastrofu koju je doiveo svemirski brod sa druge
planete i da je amerika vlada to zatakavala dezinformacijama i laima. Svo-
je izjave dalo je blizu 1000 svedoka, a taj broj i dalje raste. Neke od tih izjava
meusobno se ne slau, neke su providne i oigledno same sebi slue kao cilj,
a za nekoliko navodnih svedoka, ije su izjave citirane u knjigama, utvre-
no je da su davno umrli. Ali, ako se odbace sve kontradiktorne prie, ostaje
solidan broj svedoenja od kojih moe da se sastavi logian i celovit mozaik.
Evo kako izgleda rekonstruisan dogaaj:
Jedne noi u leto 1947. godine stanovnike je probudila snana eksplozi-
ja. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki avion sruio u oblinjem mestu
koje se zove Korona. Veliki broj ostataka letilice leao je razbacan na ogrom-
noj povrini, par stotina metara irokoj i oko 1200 metara dugoj. Ubrzo je da-
ta izjava za tampu da je to bio lete-
i tanjir. Zainteresovani ljudi pou-
rili su da to vide svojim oima, ali je
vojska iroko opkolila oblast i niko-
ga nije putala da se priblii. Od-
mah je u tampi objavljen lanak
kojim se demantuje prva vest. Za-
poeta je detaljna pretraga, koncen-
trisana samo na povrinu na kojoj
su prvobitno pronaeni ostaci. To
je bila greka, jer zbog toga nije pre-
traena okolina. A na svega 4 kilo-
metra odatle nalazilo se neto mno-
go zanimljivije, to je otkriveno tek
posle nedelju dana.
Telo vanzemaljca spremno za autopsiju

26
 Bila je to glavna kabina NLO-a, u
kojoj su bila 3 (neki kau 4) tela. Slinost
sa ljudima bila je iznenaujua. Barbara
Dager, erka tadanjeg erifa, tvrdi da joj
je otac rekao da je jedan od njih pokazi-
vao znake ivota. U najveoj tajnosti od-
neta su tela i delovi letilice koji su leali
razbacani.
Ovde bi pria mogla da se zavri
kao to se zavrio i veliki broj drugih, da
se 1995. godine nije pojavio argument
Profil Rozvelskog vanzemaljca
koji je izdvaja od svega to je dotad vie-
no: filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autentinu autopsiju nad
jednim od vanzemaljaca pronaenih pored Rozvela.

Otkud se pojavio film?

Londonski biznismen Rej Santili (Ray Santilli) vodio je firmu koja se bavila
distribucijom muziko-zabavnih snimaka. Evo njegove izjave:
Dok sam traio materijal za muziki dokumentarni film, naao sam se u
Klivlendu u leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao stare kadrove iz
1955, na kome Elvis Prisli peva na nekoj kolskoj priredbi. Taj materijal sni-
mio je honorarni kamerman koga je Universal News angaovao zbog traj-
ka filmskih radnika. Poto mi je pomogao oko utvrivanja podataka za oko
tri minuta filma koji su me interesovali, kamerman je upitao da li me inte-
resuje film koji se odnosi na Rozvelski incident iz 1947. godine, a koji je on
snimio dok je radio za ameriku vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeni
ostaci leteeg tanjira, rekonstrukcija letilice i, to je najzanimljivije, autop-
sija vanzemaljaca.
Mojim privatnim avionom otili smo do njegove kue, jer je stanovao da-
leko od mesta na kome smo se nali, i on mi je pokazao materijal koji sada
moete da vidite.
Upitan koliko je platio pravo na objavljivanje filma, rekao je da je kamerman
najpre traio 100 000 dolara, pa su se onda malo cenkali i nali se na 92 000.
Ovde se namee logino pitanje: ako je kamerman radio za vojsku, ot-
kud kod njega film? I jo jedno: ko mu je dao pravo da prikazuje film, pa da
ga uz to i slobodno prodaje? Autopsija vanzemaljca je dogaaj milenijuma,
ispitivanje ostataka letilice bilo je obezbeeno kao malo ta dotad, kamerman
je bio angaovan u najveoj diskreciji - a onda je, navodno, film ostao kod nje-

NLO 27
ga i on ga sad slobodno prodaje kao stari automobil! Izgleda da smo doli do
najslabije take u celoj prii: otkud snimatelju film?
Krenimo od identiteta kamermana. Santini je rekao da se on zove Dek
Barnet (Jack Barnett). U istoriji kinematografije postoji samo jedan kamer-
man sa ovim imenom - koji je odavno umro, prema tome to nikako nije mo-
gao biti on. Doveden u neugodnu situaciju, Santini je izjavio da je to samo
pseudonim kamermana, a da pravo ime ne moe da saopti zbog njegove
line sigurnosti.
Na prvim privatnim projek-
cijama ovog filma u Americi, pri-
kazivana je kopija koja je nosila
oznaku Restricted access. A01
classification (ogranien pristup,
klasifikacija A01). Kad su se pojavi-
le sumnje u autentinost filma,
ova oznaka je volebno nestala.
Razlog je verovatno izjava nekih
autoriteta da se termin Restricted
access nikad nije koristio u ame-
rikoj vojsci, kao ni oznaka klasifi-
Detalj iz Santinijevog filma kacije A01, i da ti termini pripada-
ju isto holivudskom argonu.
Jo jedan nizak udarac stigao je od Dona Inglia (John English), koji
je dugo radio kao direktor Internacionalne Vazduhoplovne Kue Slave u San
Dijegu i Svemirskog Istorijskog Centra. S obzirom da mu je to bio posao,
postao je specijalista za analizu i proveru autentinosti fotografija i doku-
mentacije koja se odnosi na aeronautiku i svemirska istraivanja. Njegovom
oku nije promakao jedan na izgled nevaan detalj: nalepnica na zidu prosto-
rije u kojoj je vrena autopsija. Ova nalepnica, koja je obavezna u svim pro-
storijama za patoloku analizu tkiva, opominje prisutne osobe na opasnost
od mogue infekcije. Ukratko, ta oznaka je redizajnirana i prihvaena od
amerikog Instituta za standarde (ANSI) pod brojem Z53.1-1967 i verzija ko-
ja se na filmu vidi u upotrebi je tek od 1967. godine. A film je navodno snim-
ljen dvadeset godina ranije!

28
 ta je Projekat Mogul?
Najloginije objanjenje cele Rozvelske zavrzlame pojavilo se u
javnosti tek septembra 1994. Tada su prvi put objavljeni detalji
o projektu koji je otpoeo u junu 1947. godine i izvodio se pod
ifrom Mogul. O tome je opirno govorio arls Mur (Charles
Moore), jedan od strunjaka koji su uestvovali u ovom projek-
tu, sada profesor u penziji. On je odrao konferenciju za tam-
pu, napravio prezentaciju, odgovarao na pitanja publike i ak
pripremio monografiju o celom projektu.
Projekat je, inae, bio toliko poverljiv da je njegovo ime
(Mogul) i sam Mur doznao tek pre nekoliko godina. Predmet
projekta bili su specijalni baloni opremljenim mikrofonima ko-
ji su snimali infra-zvuke nastale kao posledica sovjetskih nu-
klearnih eksperimenata. Ovi zvuci se na poseban nain prosti-
ru izmeu stratosfere i troposfere i, poto tamo nema prepreka
koje bi uticale na njihovo prostiranje, lako mogu da se detek-
tuju. Na ovaj nain, recimo, tokom II svetskog rata (posle 6 de-
cenija kruenja oko Zemlje) snimljeni su zvuci koji su nastali
1883. prilikom erupcije vulkana Krakatoa.
S obzirom da tada nije bilo satelita kojima bi se locirale
probne nuklearne eksplozije u Sovjetskom Savezu, ovom pro-
jektu je dat visok prioritet i po-
seban tretman. S nekoliko ova-
kvih balona bilo je mogue
precizno locirati mesto i od-
rediti vreme svake nuklearne
eksplozije na bilo kom mestu
na Zemlji.
Balon nije bio tako jedno-
stavan kao to su inae bili
meteoroloki baloni; bio je to,
zapravo, vertikalni voz sas-
tavljen od veeg broja balona,
dugaak preko 200 metara. Na
dnu su bili elektronski ureaji
i baterije, a iznad njih heksa-
gonalni katadiopterski reflek-
Balon iz pro- tori koji su pomagali da se uz
jekta Mogul pomo radara precizno locira arls Mur pokazuje deo balona

NLO 29
pozicija svakog balona, jer je to bilo od kljune vanosti za izraunavanje
mesta eventualne nuklearne eksplozije. Mur je na skici predstavio kako je
ovaj voz izgledao. Po svoj prilici, veliki broj detalja ovog voza odgovara
opisima ostataka koji su naeni na ranu kraj Rozvela 1947, ak i cvetni sim-
boli odtampani na lepljivim trakama kojima su neki delovi spajani. Jedan od
pomenutih heksagonalnih katadioptera pronaen 1997. godine, sauvan je
do danas i Mur ga je pokazao na konferenciji za tampu. Sve je tu, nedostaju
samo vanzemaljci.
Prva lansiranja balona obavljena su jo u aprilu 1947. godine, ali je, zbog
nepovoljnih vetrova na velikim visinama, projekat premeten u Novi Meksi-
ko. Svi letovi bili su uspeni osim leta balona broj 4, koji je zavrio neslavno
na ranu pored Rozvela. Vojska se uplaila da e Rusi naslutiti neto o ovom
projektu i zato je pokuala da zataka stvar priom o meteorolokim balo-
nima.
A ta na ovo kau UFOlozi? Oni za svakog od ljudi koji iznose kontra-
argumente imaju po neku runu re. arls Mur, recimo, proglaen je za ne-
doslednog i nepouzdanog jer je prezentacijom projekta Mogul zapravo negi-
rao neke svoje ranije tvrdnje iznete u intervjuima objavljenim u tampi, kao
to je sledea: Na osnovu poznatih podataka, mislim da to nije bio na balon.
Nije mu bila uvaena olakavajua okolnost da je miljenje promenio nakon
datih intervjua, kad je prvi put u ivotu video fotografije transparentnih po-
lietilenskih balona korienih u projektu Mogul. Oni su zaista tako izgledali
da nisu mogli da lie ni na ta dotad vieno.

Epilog
Ceo incident dobio je do sada najvei publicitet u poreenju sa svim ostalim
priama o neidentifikovanim leteim objektima. UFOlozi ga jo uvek iznose
kao nesumnjivi dokaz da nas je posetila inteligentna vanzemaljska civilizaci-
ja, a sve kontraargumente proglaavaju za istu glupost. Zanimljivo je da su
najmanje kritikog duha i najvie elje da zdravo za gotovo prihvate priu
pokazali ba UFOlozi - koji za sebe tvrde da prouavaju sluajeve i da se
bave naukom koja ima jedini cilj da utvrdi istinu.
Danas se jo uvek govori o sluaju Rozvel. UFOlozi i dalje prikupljaju
dokaze i izjave svedoka (koji se umnoavaju geometrijskom progresijom),
svetske TV stanice emituju intervjue sa svedocima iz prve, druge ili tree ru-
ke (uo sam od prijatelja kome je priao oevidac) i otkupljuju prava na
prikazivanje filma o autopsiji, a na Internetu postoje na desetine sajtova na
kojima svako iznosi po neki novi detalj koji podrava verodostojnost prie.
Javljaju se nove ideje i teorije; po jednoj od njih, upravo letilici pronaenoj u

30
Rozvelu treba da zahvalimo za pronalazak tranzistora u decembru 1947. go-
dine, a samim tim i za pronalazak integrisanog kola (mikroipa), kompjutera,
satelita, CD-a i tako dalje. Video - traka sa snimkom autopsije ve je pomalo
zastarela, ali se i dalje solidno prodaje: do sada je dostigla tira od nekoliko
stotina hiljada primeraka. Pronaen je ak i pravi kamerman - koji se po-
javljuje na televiziji, radiju i u novinama i ponavlja priu da ga je vojska po-
zvala da snimi autopsiju, posle ega je on odneo filmove kui (?) i od tada mu
ih niko nije zatraio (!?).
U jednoj od analiza masovnog interesovanja za sluaj Rozvel, D. H.
Roklif upotrebio je termin retrospektivno falsifikovanje. Ovaj termin je od
tada uao u upotrebu uvek kad je trebalo da se naznai da je neobina pria
iz prolosti kasnije preoblikovana sa namernim preterivanjem u atraktivnim
detaljima, uz istovremeno preutkivanje i odbacivanje svega to je nepo-
eljno za dobru prou prie. Ovakva etikecija nije ba pristojno odmerena,
jer se isti termin koristi i u psihijatriji za proces koji nesvesno koristi bolesnik
od paranoidne izofrenije kada iz seanja poziva odreene incidente i pri
tom ih prerauje i prilagoava svojim trenutnim potrebama, ubeen da su
mu seanja tana.
Jedino su se skeptici umorili. CSICOP (Comitee for the Scientific Inves-
tigation of Claims of the Paranormal, Komitet za nauno izuavanje tvrdnji
o paranormalnim pojavama) odavno se ne oglaava u vezi sa sluajem Rozvel.
Poslednju izjavu dao je Pol Kurc (Paul Kurtz), koji predsedava ovim komite-
tom:
Mit o Rozvelu morao bi konano da umre. Na pitanje jesmo li sami u sve-
miru treba da odgovorimo na osnovu dokaza boljih od onih koje nudi roz-
velska obmana. Televizijske kue morale bi da budu odgovornije da se ne bi
ponovo dogodilo da pomeaju zabavne sa dokumentarnim programima.

NLO 31
 Oblast koja ne postoji
150 kilometara severno od Las Vegasa, u Nevadi, nalazi se suvo jezero Grum,
pored koga je vojna oblast o kojoj nikakve informacije ne izlaze u javnost, pa
ak ni naziv; zato se, prosto, koristi ime Oblast 51. Ako pokuate da nepoz-
vani priete, moe ak da vam se dogodi da to platite glavom jer okolo pos-
toje mrtve strae (slika 1). Ipak sa pristojne udaljenosti imate pravo da pari-
te oi, poto ete u centru oblasti videti vazduhoplovnu bazu u kojoj je jo
sredinom 50-tih godina testiran pijunski avion U2. Ova baza, ija je mapa na
slici 2, na satelitskom snimku (slika 3) je zaokruena. Dobra infrastruktura
vojnih objekata, udaljenost od oiju javnosti i povoljna konfiguracija okolnog
terena, sa dosta isuenih jezera koja sad slue kao prirodni aerodromi, uini-
li su da ovo postane matina oblast za vojnu proizvodnju i istraivanja koja
zahtevaju visok stepen tajnosti.
Tako je i javnost pri-
hvatala Oblast 51, sve dok
se 1989. godine Bob Lazar
(Bob Lazar) nije pojavio na
Televiziji Las Vegasa i izja-
vio da je neko vreme ra-
dio na ispitivanju vanze-
maljske letilice na jezeru
Papuz, koje je juno od
ove oblasti. Ako mu je na-
mera bila da pokrene lavi-
nu, uspeo je: od tog tre-
nutka Oblast 51 vai za
specijalnu lokaciju na ko-
Slika 1: upozorenja na prilazu ju se, kao u hotel, dovoze
svi posetioci iz svemira,
dok ranije ubeenje da se tu rade ovozemaljski (mada tajni) vojni projekti va-
i samo kao izgovor kojim se pokriva prava namena. Javnost je pokazala
visok stepen budnosti jer je ak dola do podatka da je amerika vlada pot-
pisala ugovor sa vanzemaljskom civilizacijom, po kome posetioci imaju pra-
vo da do mile volje koriste aerodrome koji se nalaze u Oblasti 51, kao i svu
udobnost prateih objekata, a u zamenu za to dozvoljavaju Zemljanima da is-
pituju njihove brodove, pa i da ih kopiraju.
Tako su se 24. septembra 1989. u amerikom asopisu Nedeljne svetske
novosti (Weekly World News) pojavila dva lanka koja se odnose na Oblast
51. U jednom se, pod naslovom Amerike vazdune snage sagradile NLO,

32
govori o tome kako je jedan od
est zemaljskih leteih tanjira,
sa oznakom Made in USA a
napravljenim po ugledu na
originale koji se se ve odo-
maili na Oblasti 51, napravio
svoj prvi let ak do Marsa i na-
trag, letei brzinom od 22 000
milja u sekundi! U intervjuu
kosmonauti govore o manjim
tehnikim problemima koje su
imali usput (zbog ega su malo
skrenuli sa kursa) ali zato odu-
evljeno opisuju nuklearni ra-
ketni pogon i mogunost da
ovi brodovi uz svojih 12 lano-
va posade ponesu i specijalno Slika 2: mapa baze u Oblasti 51
nuklearno oruje. Izgleda da
sa ovim orujem nema ale, jer brodovi mogu da lete potpuno nevidljivi za oko
i za radare, neprimetni kao podmornice, ali za razliku od njih u stanju su da is-
pale oruje i da sravne sa zemljom bilo koji objekat za tren oka.
Druga vest odnosi se na
jo jedan domen korienja
Oblasti 51. Naslov je: Nacis-
tiki ratni zloinci u Oblasti 51
rade kao naunici-robovi u iz-
gradnji oruja. Posle rata je,
navodno, 67 nacistikih nau-
nika radije prihvatilo ropski
status nego smrt u gasnoj ko-
mori. Sada ima jo 11 ivih i
oni i dalje vredno rade.
Oba lanka nalaze se u
istom broju asopisa. Nedo-
staje, naalost, trei koji bi ob-
jasnio emu slue ovi ostareli
strunjaci iz drugog svet-
skog rata i kakva je korist od
njihove pameti kad su isto ta-
Slika 3: satelitski snimak Oblasti 51
ko na raspolaganju i pripad-

NLO 33
 nici vanzemaljske superinte-
ligentne civilizacije.
Zanimljivo je da ameri-
ka vojska uopte ne reaguje
na ovakve napise u tampi.
Naprotiv, stie se utisak da su
ak i poeljni, to moe da
navede na zakljuak da oni
samo skreu panju javnosti
sa prave namene postrojenja
koja se nalaze u ovoj oblasti.

Slika 4: karikatura kao stav javnosti Niko ne spori da se ta-

mo zaista neto dogaa. Sa-
mo, ta? Moda neto jo zlokobnije od pravljenja tajnih svemirskih brodova
i oruja. Lesli tal (Leslie Stahl) je u televizijskoj emisiji 60 minuta izneo
pretpostavku da se u Oblasti 51 nalazi tajno skladite toksinih supstanci,
mada od toga nije daleko ni pretpostavka da se tamo i proizvode bojni otro-
vi ija je upotreba zabranjena meunarodnim zakonom. Prvi potez vojske bio
je da ovo demantuje, a karikatura (slika 4) koju prenosimo iz tampe pokazu-
je kakva je bila reakcija javnosti na ovaj demanti. U vrhu table, po kojoj je ne-
srenik sa crtea pisao, nalazi se simbol amerikih vazdunih snaga, pored
koga pie priznanje nije naa profesija, a ispod toga nae hemikalije su
tajne, ali moete verovati Sjedinjenim Dravama. Jezero Grum je sigurno
mesto za rad.
Pretpostavka da se tamo radi sa otrovnim supstancama nije bez osnova,
jer je grupa bivih radnika tuila vladu za ozbiljna oteenja zdravlja koja su
neobjanjivo nastupila dok su radili u ovoj oblasti. Njima su se pridruile i
udovice nekoliko radnika umrlih na naine koji nikada nisu rasvetljeni. Sve
je ostalo bez uspeha. Vlada je jednostavno zaklonila iza odgovora da se radi
o nacionalnoj bezbednosti.
U stvari, vlada na neki nain preutno porie postojanje Oblasti 51, jer
neodreenim odgovorima odbija svaku diskusiju na bilo koju temu poveza-
nu sa ovim mestom. Naravno da ovakav stav doliva ulje na vatru koju raz-
buktavaju oni koji neprestano tvrde da se tamo odvijaju neke naopake
stvari. A ako govorimo o neidentifikovanim leteim objektima, masovna his-
terija verovanja u to da je nauna fantastika stvarnost, koja je zapoela posle
samo jedne izjave izgovorene u zabavnoj TV emisiji, moe da poslui kao
dobar indikator za to kolika je mo masovnih medija u diktiranju naina na
koji e javnost razmiljati.

34
 ivi prenos sa Marsa
Godine 1976. svemirski orbiter Viking poslao je na Zemlju snimke povrine
Marsa (slika 1), od kojih su neki poprilino uznemirili javnost: jedna od pla-
nina duine oko 2500 metara iz oblasti Cydonia, osvetljena suncem nisko na
horizontu, pokazivala je zauujuu slinost sa ljudskim licem (to je lako
pronai u gornjem desnom delu slike 1). Godine 1998. orbiter Mars Global
Surveyor nainio je precizniju sliku ove oblasti. Pokazalo se da to brdo, kada
se snimi savremenim kamerama koje nude vie detalja i kad se osvetli iz
nekog drugog ugla (mala slika dole desno), pokazuje manje slinosti sa ljud-
skim licem, ali to ipak nije uticalo na prvobitno interesovanje javnosti.
Za utehu, na istom snimku ima dosta drugih zanimljivih detalja - reci-
mo, zauujue pravilne piramide (na slici 1 levo dole). Zvaninih objanje-
nja za ove oblike jo uvek nema, pa je to dobro posluilo da javnost iznese
svoja tumaenja. Stvar je jo vie pogoralo to to je u pokuaju da NASA nas-
tavi snimanje poto se orbiter vie priblii povrini Marsa, veza s njim preki-
nuta iz neutvrenih razloga. Tako su roene mnoge pretpostavke - recimo,
da su nalazi toliko zanimljivi da ih vlada namerno skriva od oiju javnosti ili

Slika 1: snimak sa Vikinga (dole desno: detalj snimka sa Mars Global Surveyora)

NLO 35
 da su orbiter unitili Marsovci u nameri da svoje
postojanje sakriju od nas (mada je onda pitanje
zato bi gradili dinovsko lice i time obeloda-
njivali isto to to kriju).
Ipak, pria o licu sa Marsa ovde se ne zavr-
ava. Snimak ove oblasti objavljen je u mnogim
asopisima, pa su ljudi uzeli lupe i poeli da je
detaljno pretrauju. Da li je presudna bila proni-
Slika 2: jo jedan portret cljivost ili bujna mata udruena sa eljom da se
pronau jo neki zanimljivi detalji, tek zapaanja
su poela da se gomilaju. Najpre je u des-
nom delu slike 5 (iznad take D), odmah
pored velikog kratera, pronaena planina
koja bi, uz malo dobre volje, mogla da se
proglasi za jo jedno lice, dodue veoma
izdueno (uvean snimak je na slici 2). A
onda su pored samih piramida (iznad
take A) pronaena etiri kamena koja su
formirala krst, kao na nianskim spra- Slika 3: krst kao koordinatni poetak
vama. Taka preseka, (uvean detalj na
slici 3) koja je lako uoljiva, odmah je proglaena za koordinatni poetak od
koga treba zapoeti pretraivanje. U blizini te take (obeleeno strelicom,
iznad take B na istoj slici) nalazi se graevina klinastog oblika nazvana Fort
(tvrava), s desne strane ograena lunim
zidom (slika 4). Centar ovog luka se, gle u-
da, nalazi skoro u centru krstia o kome je
upravo bilo rei.
Uoeno je da se osnove oba lica nalaze
na liniji koja kree od krsta. Kad se povue
Slika 4: tvrava jo jedna linija iz iste take, ona e uokviriti

Slika 5: proporcije objekata na Marsu i pozicije njegovih prirodnih satelita

36
drugo lice i proi tano kroz oi pr-
vog - kao to bi svaki slikar uradio,
primeuju sledbenici ideje da ovde
ima neega.
Da li je to dovoljno da ubedi
nevernike? Ako nije, postoji jo
jedna znaajna koincidencija, ali je
za nju potrebno navesti jo neko-
liko podataka.
Oko Marsa krue dva prirod-
na satelita, kao dva Meseca: zovu se
Slika 6
Fobos i Dejmos - to su, uzgred, la-
tinski izrazi za strah i uas. Prvi se kree po orbiti sa srednjim polupreni-
kom 9380, a drugi 23500 kilometara. Dakle, kad postavimo matematiku pro-
porciju u kojoj su, s jedne strane, polupre-
nik Marsa i udaljenost Fobosa i Dejmosa od
njegovog centra, a s druge udaljenosti svih
navedenih taaka od krsta, dobiemo im-
presivno podudaranje. Dodue, nekih od-
stupanja ima, ali cela stvar je ipak prilino
zanimljiva. Naravno da je to odmah uzeto
kao jak argument svih pristalica teorije da
na Marsu ima inteligentnog ivota. Mate-
matiari-amateri seli su za svoje kompjutere
i izraunali da verovatnoa da sve ovo bude
puka koincidencija iznosi jedan prema 1,4
Slika 7
milijarde.
Neemo ponavljati celu raunicu
kojom je dobijena ova cifra, ali lako se
vidi da je ona prepuna nedostataka. Reci-
mo, izraunato je kolika je mogunost da
se ba ti oblici dobiju na ba tim mestima.
To je zateeno stanje, i postavka da se
rauna verovatnoa njegove pojave logi-
ki je neispravna; bilo bi to kao kad bismo
promeali pil od 52 karte i onda sebe
proglasili za udotvorce jer se pojavio ba
taj redosled karata koji smo dobili, a
verovatnoa da emo ga dobiti bila je
izuzetno mala (broj moguih kombinacija Slika 8

NLO 37

Slika 9: terasasta polja
terasasta polja (slika 9)
nalik onima koja su gra-
dile Inke (ali i na narod
u primorju), ili zidovi
(slika 10) i ine (slika
11) od kojih je neke sni-
mio Pathfinder, robot na
tokovima, dok je etao
po povrini Marsa. Ni za
ove oblike nema zvani-
Slika 11: marsovske ine
38
pisao bi se sa 58 cifara). Ipak, to ne umanjuje za-
nimljivost svih ovih zapaanja.
Videvi sve ovo, vernici su se dosetili ta je
rekao Luka u svom Jevanelju: I bie znaci na
suncu i u mjesecu i zvjezdama (21.25). ak su ne-
ki to proglasili i za siguran znak da nam dolazi
sudnji dan, jer ve sledea glava Jevanelja
(21.26) kae: Umirae ljudi od straha i od oeki-
vanja onoga to nailazi na svijet; jer e se sile
nebeske pokrenuti.
A ta kau naunici? Odgovor je lakonski -
imamo mi tih lica i raznih podudarnosti koliko
hoete! Zaista, osim ljudskih lica (slike 6, 7 i 8)
ima i drugih zanimljivih oblika, kao to su
Slika 10: zidovi na Marsu
nog objanjenja; nauni svet izjavlju-
je samo da sve to nije ni malo neobino
za topologiju Marsa.
Ipak, neke istraivae-amatere
(ali i naunike) zainteresovala je gru-
pa objekata koja se vidi u donjem le-
vom uglu slike 1. Ta formacija dobila
je naziv Grad (City) i u njoj je prona-
eno mnogo koincidencija, pre svega
matematikih, za koje neki smatraju
da sama priroda nije mogla da ih
stvori i da su delo inteligentnih bia.
ta ima novo u gradu?
Grad se sastoji od grupe planina vi-
sokih po nekoliko stotina metara, od ko-
jih neke imaju zauujuih slinosti sa
egipatskim piramidama. Meutim, je-
dan isprva neprimetan detalj pobudio je
znatno vie panje. Mala ispupenja, ko-
ja su na slici 12 zaokruena i obeleena
slovima, najpre su kartografisana i utvr-
ene su im tane pozicije, pa je izvrena
geometrijska analiza njihovog meu-
sobnog poloaja i tu je ponovo prona- Slika 12: humke u Gradu
eno toliko koincidencija da su mnogi to
proglasili za nesumnjivi signal koji se izdie iz uma, poruku ili prosto
znak da se ispod povrine ove zagonetne planete ipak nalazi neto.
Priroda ovih ispupenja, prozvanih
humke, nije objanjena jer se o topologiji
Marsa jo uvek ne zna dovoljno, ali kad
su entuzijasti poeli da povezuju take li-
nijama (slika 13), mnoge od njih bile su
paralelne ili su uglovi bili veoma pravil-
ni (trougao ADE je jednakokraki, OPG
jednakostranini a AGD, EAG, BAD i
AEB imaju po jedan prav ugao i preosta-
la dva ugla koji su u sva etiri sluaja
potpuno jednaki). ak su se i rastojanja
Slika 13: matematike podudarnosti izmeu humki meusobno odnosila kao

Slika 14: geometrijski prikaz Slika 15: uestanost pojavljivanja uglova izmeu humki

NLO 39
koreni celih brojeva (slika 14), to bi teko moglo da se proglasi za sluajnost.
Slike i crtei koje ovde vidimo nisu jedini koji prikazuju matematike podu-
darnosti - ima ih na desetine i svi su podjednako zanimljivi.
Dalja analiza pokazala je nove pojedinosti (slika 15). Dr. Horas Krejter
(Horace W. Crater) iz Instituta za istraivanje svemira iz Tenesija analizirao je
uglove u svim pravouglim i jednakokrakim trouglovima i utvrdio da se u
njima iznenaujue esto pojavljuje konstanta t od 19,5 stepeni (kao i u pra-
vilnom tetraedru). Statistika analiza pokazuje da ovaj ishod nije sluajan, ali
to opet nije izazvalo uzbuenje u naunom svetu; jednostavno, mi ne pozna-
jemo geomorfologiju Marsa u dovoljnoj meri da bismo mogli da objasnimo
ovaj fenomen. A to to ne postoji objanjenje, to nam ne daje za pravo da
umesto njega prihvatimo pretpostavku o postojanju inteligencije na Marsu,
samo zato to je ona atraktivna i to elimo da verujemo u nju.
Zato su neka druga otkria, koja nama smrtnicima ne deluju ba zanim-
ljivo, strunjake za ovu oblast skoro izbacila iz fotelja.

Dokaz meren milionitim delovima milimetra

ta je to izazvalo tako burne polemike u naunom svetu? Naizgled neupad-
ljiv meteorit (slika 16), pronaen na Antarktiku (Allan Hills) samo pet dana
pre nove 1985. godine i obeleen znakom ALH84001, posle rutinskog ispiti-
vanja postao je prava zvezda meu 20000 drugih dosad pronaenih mete-
orita. Manje je interesantno to to je utvreno da potie sa Marsa (mada ih je
odatle pronaeno samo 14), a vie da je u njemu pronaen veliki broj cilin-
drinih fosilnih formi koje lie na ovozemaljske bakterije (slike 17 i 18). Nji-
hove dimenzije veoma su male: prenik je oko 20 a duina 200 nm (nano-
metara, milionitih delova milimetra), ali ako bi se otklonile jo neke sumnje,
to bi ipak bilo prvo otkrie koje
dokazuje tezu o ivotu na nekoj
drugoj planeti.
Postoje ipak dva problema
koja bismo morali da reimo pre
nego to potvrdimo da pred so-
bom imamo fotografiju fosila pra-
vog Marsovca: najpre treba utvr-
diti da li su te siune cilindrine
forme zaista stigle na meteoritu sa
Marsa ili je on kontaminiran posle
pada na Zemlju, a onda i da li one
Slika 16: Meteorit ALH84001 zaista predstavljaju ive elije ili

40
 Slike 17 i 18: Snimci meteorita ALH84001 nainjeni elektronskim mikroskopom

su samo rezultat nekog nama nepoznatog hemijskog procesa. Mada su u

toku polemike oko oba ova pitanja, izgleda da emo odgovor na drugo dobiti
znatno tee nego na prvo, jer jo uvek nije precizno definisano ta moemo
da smatramo ivim organizmom.
Utvreno je da su ove cilindrine forme sas-
tavljene od organskih materija, ali to ne znai da
ih ine ivi organizmi. Problem je pre svega u nji-
hovim izuzetno malim dimenzijama, jer nauci
nije poznat tako mali ivi organizam, ak se ne
zna ni da li je teoretski mogu. To ne znai da i na
Zemlji ne postoje forme sline onima iz meteorita
ALH84001. Pre vie od deset godina, prilikom
ispitivanja uzoraka minerala sa dna okeana nau- Slika 19: Nanobakterije
nici su pomou elektronskih mikroskopa videli
sline forme i dali im naziv nanobakterije. Poto su propali pokuaji da se
one uzgoje u laboratorijskim uslovima, skoro da je bila naputena pretpos-
tavka da je re o ivim or-
ganizmima. Ipak, poet-
kom 1999. je Dr. Philippa
Uwins opisala zapaanja
koja su ponovo podgrejala
tezu o ivim biima: dok je
posmatrala glineni miner-
al ilit, pred njenim oima
je ispod elektronskog mi-
kroskopa raslo mnotvo
nanobakterija, koje su bile
nalik na fiber - vlakna.
Slika 20: Kolonija nanobakterija

NLO 41
 Da bi ovakav nalaz u nauci bio prihvaen, trebalo bi ga ponoviti i
opisati postupak kojim bi svako mogao da ga proveri. Pokuaji da se ovo
uradi jo uvek nisu urodili plodom, pa je Dr Uwins odbila da forme koje je
videla proglasi za nanobakterije i privremeno ih prozvala nanobe.
U meuvremenu su nanobakterije (slike 19 i 20) jo bolje upoznate. Pro-
naena je i veza izmeu njih i korozije metala. Izgleda da e od ovih sazna-
nja imati koristi i medicina jer su iste cilindrine forme pronaene u tetnim
naslagama kalcijuma na zidovima krvnih sudova i, u posebno velikoj kolii-
ni, u kamenu koji se formira u bubrezima. Tako je nanobaktrija ve optuena
za neke bolesti, a da nije utvreno ni da li je ona ivo bie ili neiva stvar.
Zasad se vre pokuaji da se iz nanobakterija izdvoji DNK. Ako bi to
urodilo plodom, mogli bismo sa velikom verovatnoom da tvrdimo da je me-
teorit ALH84001 na neki nain bio svemirski brod kojim su na Zemlju stigli
Marsovci.

Mit o dolasku stranaca

Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung) ponudio je, sa gledita psihologije, za-
nimljivo objanjenje nae potrebe da svaki nerazumljivi znak sa neba tumai-
mo kao posetu superiorne civilizacije iz daleka. To je za njega zadovoljavanje
mita o dolasku stranaca, ovekove potrebe i elje da odnekud dou bia i
uspostave kontakt s njim, ne bi li ga izbaviti iz usamljenosti i uverili da nije
sam u svemiru. Inke su bile dobri ratnici, ali su lako pokoreni jer su osvajai
doli u metalnim oklopima i tako se nenamerno predstavili kao boanstva
koja su domoroci vekovima oekivali.
Svaka religija na svetu koristi neobjanjene pojave za podravanje teze
o postojanju boanskih sila. S druge strane, UFOlozi su pronali delove u
Bibliji koje smatraju za svedoenja o poseti bia iz svemira. Najpoznatiji je
deo Knjige proroka Jezekilja (1:4-2:2).
Ja pogledah, i gle, silan vetar doe od severa, i gust oblak i snop plamena,
koji sipae na sve strane blistavu svetlost, u ijoj se sredini sijae neto kao
uglaen bakar izvaen iz ognja. U sredini bejahu jo etiri iva svorenja
koja na oi bejahu nalik na oveka; Svako od njih imae etiri lica i svako je
imalo etiri krila. Noge im bejahu prave, a u stopalu noge im bejahu kao u
teleta; i sijahu se kao uglaen bakar. Pod krilima na etiri strane imahu
ruke oveje, i sva etiri imahu svoja lica i svoja krila. Krila im bejahu sas-
tavljena jedno s drugim; i ne okretahu se idui, nego svako iae pravo
napred. Sva etiri imahu jedno lice oveje, sva etiri jedno lice lavovsko s
desne strane, sva etiri jedno lice volujsko s leve strane, i sva etiri jedno

42
 lice orlovsko. Lica im i krila bejahu razdeljena ozgo; u svakome se dva krila
sastavljahu jedno s drugim, a dva im pokrivahu telo. Svako iae pravo
napred; iahu kod ih voae duh, i ne okretahu se idui. Ta stvorenja
izgledahu kao ivo ugljevlje, kao buktinje, i taj oganj prolaae izmeu tih
ivih stvorenja, i bacae blistavu svetlost i sevanja. I ta stvorenja trahu i
vraahu se kao munje.
Ja pogledah ta stvorenja i gle, na zemlji bee po jedan toak uza svako stvo-
renje prema etiri lica njegova. Izgledom i oblikom ti tokovi bejahu kao
hrisolit, i sva etiti bejahu jednaka; izgledom i oblikom bejahu kao jedan to-
ak utisnut u drugi toak. Kad iahu, iahu na svoje etiri strane i ne skre-
tahu s puta svoga. Obim i visina im bejae strana, a na naplatcima sva su
etiri toka imala mnotvo oiju. Kad ta stvorenja iahu, iahu i tokovi uz
njih; a kad se ta stvorenja podizahu od zemlje, podizahu se i tokovi. Kud
ih god gonjae onamo iahu, i prema njima se podizahu tokovi, jer duh tih
stvorenja bejae u tokovima. Kad ona iahu, iahu i oni, a kad ona sta-
jahu, stajahu i oni, i kad se ona podizahu od zemlje, podizahu se i tokovi
prema njima, jer duh tih stvorenja bejae u tokovima.
Iznad glava tih stvorenja bejae kao nebo, kristalno, blistavo, razastrto
ozgo, iznad glava njihovih. Pod tim nebom bejahu im krila pruena jedno
prema drugome, a imahu ih svako po dvoja koja pokrivahu telo njegovo. Ja
uh huku krila njihovih kad iahu, kao huku velike vode, kao glas Svemo-
noga, kao graju u logoru. Kad stajahu sputahu krila. Kad sputahu krila
pri zastajanju, ujae se huka koja se odbijae s neba iznad glava njihovih.
Svrh neba, iznad glava njihovih, bejae kao kamen safir u obliku prestola,
i na tom obliku prestola bejae pojava oveka postavljena s visine. I vidjeh
neto kao uglaen bakar, kao oganj u kome bejae taj ovek, te sipae zrake
unaokolo. Od bedara njegovih pa do gore, od bedara njegovih pa do dole,
videh kao oganj i blistavu svetlost koja ga obavijae. Kao to je duga u
oblaku u dan kie, tako bejae izgled te blistave svetlosti koja ga obavijae.
To bejae prava slava Gospodnja. Pred tom pojavom ja padoh na lice i uh
glas nekoga koji govorae.
I ree mi: Sine oveji, ustani na noge, govoriu ti. im mi progovori, ue
u me duh i postavi me na noge, i ja sluah onoga koji mi govorae.

NLO 43
ta dalje?
Idilinu sliku o posetiocima iz daleka pokvario je nauni pristup ispitivanju
neidentifikovanih pojava. Da li su ljudi od nauke kategorini u tome da je
mogunost bliskog kontakta ravna nuli? Ne, ali se njihove metode i oeki-
vanja bitno razlikuju od pristupa koji ima nenauni svet. ini se da izmeu
suda javnosti i naunog stava postoji obrnuta proporcija: ono to moe da
uzbudi javnost naunicima je nezanimljivo. A ako zainteresuje naunike,
onda nikome osim njima nije jasno zato je ba to toliko interesantno. Zato,
ako hoemo da o mogunosti kontakta sa vanzemaljskim ivotom sudimo
naunim merilima, treba da zaboravimo na atraktivne prizore koje smo vi-
deli u nauno-fantastinim filmovima. Mala je mogunost da emo videti
svemirske brodove sa arenim svetlima, da emo biti svedoci otmica Zemlja-
na ili da emo doiveti romantino druenje i ljubav sa osobom iz dalekog
svemira. Umesto toga, moraemo da upoznamo druge forme ivota, moda
i u uslovima koji su za naa shvatanja katastrofalni - pri veoma visokim ili
niskim temperaturama i pritiscima, u atmosferi u kojoj dominiraju za nas ot-
rovne supstance i pri gravitaciji koja je blizu nulte ili je izuzetno visoka.
Primer meteorita ALH84001 ui nas da emo u nekim sluajevima biti ak i u
dilemi da li se uopte radi o ivotu.
Doskora smo mislili da ni na Zemlji ivot nije mogu van podruja koja
deluju prijatno i dopadljivo. A onda smo upoznali neobine oblike ivota i
prozvali ih ekstermofili. To su anaerobne bakterije (one koje ive bez prisus-
tva vazduha), termofile (ive na visokim temperaturama), psihrofile (prila-
goene velikoj hladnoi), acidofile (ive u kiselinama), alkalofile (u baznim
sredinama), halofile (uz visoku koncentraciju soli), barofile (pri visokim pri-
tiscima), kserofile (prilagoene ivotu bez vode) i tako dalje.
Nedavno je u okeanima, na veoma velikoj dubini gde ne dopiru sune-
vi zraci, otkriven oblik ivota koji je iznenadio naunike. Stvorenje koje lii
na crva duine preko jednog metra, prozvano Riftia, nema usta, creva i
ostale organe za varenje. Ovo bie ivi u blizini otvora na dnu iz kojih izvire
veoma topla voda zagrejana magmom u unutranjosti Zemlje. Riftia se hrani
produktima koje lui ogroman broj bakterija nastanjenih u njenom telu, pri
emu oigledno znaajnu ulogu igra toplota dobijena iz geotermalnog izvo-
ra. Zato se odmah pojavila pretpostavka da bi na nekim drugim planetama i
satelitima, za koje se zna da imaju uareno jezgro, mogao da postoji slian
oblik ivota.
Naunici ipak nisu digli ruke od ideje da uspostave kontakt sa civiliza-
cijom slinom naoj. Najvei problem je nezamislivo veliki prostor koji nas
deli, pa su direktne posete teko izvodljive. Zato je teite stavljeno na ostva-

44
renje komunikacije radio-vezom. Dinovske parabo-
line antene neprestano oslukuju svemir a moni
kompjuteri analiziraju primljene signale i pokuava-
ju da u njima prepoznaju smisleni signal i da ga
dekoduju. Snani predajnici istovremeno emituju po-
ruke u raznim pravcima po svemiru, u nadi da e
neko primiti i razumeti poruku, pa moda i odgo-
voriti na nju.
Naravno da takve poruke moraju da budu ra-
zumljive onima koji ne znaju ni jedan od naih jezika,
ne poznaju pismo kakvo mi znamo i nemaju nikakva
znanja o naoj civilizaciji. Zbog toga je izbor pao na
binarno kodirane poruke (koje se sastoje samo od
nula i jedinica) koje, kad se razviju u dvodimenzio-
nalnu sliku, pruaju manje-vie razumljive informa-
cije o nama i o naim znanjima.
Prva takva poruka poslata je 1974. godine na
frekvenciji od 2380 MHz, a sastojala se od 1679 binar-
nih brojeva. Kad se sve jedinice pretvore u crne a nule
u bele take, dobija se crte kao na slici 21, koji bi, uz
malo detektivskog posla, inteligentna bia mogla da
protumae kao atome i molekule, genetski molekul
DNK, grubi prikaz Sunevog Sistema, oveka i para-
Slika 21: poruka
bolinu antenu radio-teleskopa Arecibo sa koga je
poslata 1974.
poruka poslata.
Radio-signal ove poruke jai je 100 000 puta od signala standardnog te-
levizijskog predajnika, ali on nije poslat ka bliskim zvezdama nego ka zvez-
danom jatu M13 koje se sastoji od oko 300 000 zvezda. Njegova udaljenost je
13 000 svetlosnih godina, pa bismo u najboljem sluaju odgovor mogli da
oekujemo tek kroz 26 000 godina!
Posle ove, poslato je jo mnogo poruka. Jedna od njih, koja prikazuje de-
taljniji izgled mukarca i ene (slika 22), poslata je ka zvezdama udaljenim
samo 51 svetlosnu godinu. Tako bismo ve za 102 godine mogli da oeku-
jemo odgovor.
Frank totman (Frank Stootman) iz australijskog Centra za traganje za
vanzemaljskom inteligencijom (Search for Extra Terestrial Inteligence, skra-
eno SETI), izneo je miljenje da su ove poruke zapravo upuene nama sami-
ma jer je mogunost da emo ikada dobiti odgovor na njih zanemarljivo
mala.

NLO 45
 Ovakav sud ipak ne moe
da pokoleba UFOloge - amatere.
Na sajmu odranom u SAD, u
organizaciji jednog udruenja
koje traga za dokazima o poseta-
ma vanzemaljskih bia, mogli
smo da se divimo njihovoj mati
pa i da kupimo svatarije koje
e nam pomoi da spremno
doekamo posetioce. Nudilo se
sve i svata - recimo, papirna ka-
pa koja garantovano titi od ne-
kog dela odvaljenog sa sve-
mirskog broda (kakvi se, inae,
neprestano otkidaju i padaju
Slika 22: poruka koja e putovati 51 godinu nam na glavu). Proizvoa pri-
lae i pismenu potvrdu da e
dati visoko novano obeteenje kupcu ako dokae da je kapa bila neefikasna
i da mu je ba deo vanzemaljske letilice razbio glavu. Tu su i razliiti senzori
koji e probuditi svakog spavaa ako u blizini doe do poremeaja gravi-
tacionog ili magnetnog polja (to bi bio siguran znak da se u njegovo dvorite
upravo sputa sumnjiva letilica) ili skrivene kamere koje e ostaviti video-
zapis o tome kako su njihovog vlasnika oteli posetioci iz druge galaksije.
Jedan od ovih pronalazaka mogao bi da bude zanimljiv i za nae
UFOloge koji imaju konstruktorskog duha. To je mali dodatak za dvogled,
zapravo obina fotoelija povezana sa slualicama preko minijaturnog poja-
ala. Fotoelija se stavlja na jedan od okulara dvogleda, a kroz drugi se
niani okom i tako se usmeri ka sumnjivom nonom svetlu. Pri tom e ista
svetlost pasti i na fotoeliju, naizmenini signal e se pojaati i mi emo uti
izvor svetlosti. Obino brujanje je znak da svetlo potie iz sijalice prikljuene
na mreu naizmeninog napona, automobilska svetla e imati karakteristian
um alternatora, avionsko svetlo imae otre praskove bljeskalice za avio -
signalizaciju i tako dalje. Malo vebe, i ubrzo emo umeti da razlikujemo
zvukove raznih izvora svetla. Kad tako usmerimo dvogled ka nekom sum-
njivom svetlu u planini pa ujemo nov i nepoznat um, znaemo da smo us-
postavili prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom.

46