Prekidacka Napajanja

See
discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.net/publication/295375178
Prekidaka napajanja (switchmode power

supply)
Book December 2005
CITATIONS READS
0 481
1 author:
Radojle M. Radetic
Javno preduzee Elektromrea Srbije - Beograd
22 PUBLICATIONS 24 CITATIONS
SEE PROFILE
Some of the authors of this publication are also working on these related projects:
Operacini pojaavai sa zbirkom ema - odabrana poglavlja View project
All content following this page was uploaded by Radojle M. Radetic on 21 February 2016.
The user has requested enhancement of the downloaded file. All in-text references underlined in blue are added to the original document
and are linked to publications on ResearchGate, letting you access and read them immediately.
RADOJLE RADETI
PREKIDAKA
NAPAJANJA
BOR, 2006
PREKIDAKA NAPAJANJA
Mr Radojle Radeti, dipl. in.
Recenzent: Dr arko Janda, Institut Nikola Tesla, Beograd
Izdava: IP Nauka Beograd
Za izdavaa: Nikola Donev, direktor i glavni odgovorni urednik
Kompjuterska obrada teksta: Milo i arko Radeti
Tira, 300 primeraka
tampa: Grafomed, Bor
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
621.314.5:621.382.3
RADETI], Radojle
Prekidaka napajanja / Radojle Radeti. - Beograd : Nauka,
2005 (Bor : Grafomed). 157 str. : graf. prikazi ; 24 cm
Tira 300. - Na kor. autorova slika i beleka o njemu. -
Bibliografija: str. 155 -157.
ISBN 86-7621-137-X
a) Tranzistorski pretvarai
COBISS.SR-ID 127889420
Vane napomene
0. Autor se trudio da sva materija u ovoj knjizi bude izloena na taan i jasan
nain. Meutim zbog moguih greaka, autor ne snosi nikakvu odgovornost u
sluaju eventualnih teta nasalih zbog toga.
1. Praktian rad sa pretvaraima, koji su predmet razmatranja ove knjige, moe biti
opasan po ivot. Zato je neophodno pri radu, pridravati se odgovarajuih mera
zatite propisanih za rad sa elektrinim ureajima.
2. Autor zadrava sva prava eventualnih izmena, bez obaveze prethodnog
obavetenja.
3. Bilo kakvo umnoavanje, pretampavanje i kopiranje celine ili pojedinih delova
ove knjige, nije dozvoljeno bez prethodne dozvole autora.
PREDGOVOR
Energetska elektronika i njena oblast energetski pretvarai veoma se intenzivno
razvijaju. Taj razvoj ide u vie pravaca kao to su: pronalaenje i usavravanje ve
postojeih komponenata (kako energetskih tako i upravljakih), novih topologija
pretvaraa, poveanje snage postojeih vrsta pretvaraa, proirenje oblasti njihove
primene itd.
Jedno posebno interesantno podruje su ureaji snaga od nekoliko desetina, do
nekoliko stotina wati (pa i do par kilovata). To su napajanja koja se prikljuiju na
jednu fazu napojne mree a na izlazu daju odgovarajui jednosmerni napon (jedan ili
vie). Ovakve napojne jedinice imaju iroku primenu kod TV aparata, personalnih
raunara, raznih audio i video ureaja, osvetljenja itd. Meutim sve je ea njihova
primena u industijskim pogonima i radionicama gde slue za punjenje stacionarnih
akumulatorskih baterija, elektoluno zavarivanje, regulaciju brzine DC motora
manjih snaga, kao rezervna napajanja itd.
Ova knjiga ima za cilj da itaocima prikae najinteresantnija pitanja i neka
savremena reenja iz ove oblasti, kao i da ukae na mogue trendove razvoja. Ova
materija je delimino obraena i u knjizi Tranzistorski pretvarai snage, meutim
zbog interesantnosti i aktuelnosti materije, autor je smatrao da ima smisla da se ona
jo detalnije obradi i da izae u obliku posebne knjige.
Knjige sa ovom temom na naem jeziku nema, i ovom autoru je zapala i ta
nezahvalna uloga da od poetka definie njenu koncepciju, sadraj i obim. Ponekad je
najvei problem autora da odredi pravu meru do koje dubine ui u neku materiju.
Postoji obilje pratee tehnike literature proizvoaa ovih ureaja i komponenata,
strunih i naunih radova i slino, veoma lako dostupne zahvaljujui internetu.
Veoma je teko ovu materiju lepo sistematizovati, sloiti i na pristupaan nain je
izloiti itaocu. Ovo je jedan pokuaj, i lino sagledavanje problema. Neka ono bude
ohrabrenje i podsticaj i drugim autorima da uine slino.
Ovako koncipirana knjiga namenjena je svima koji se bave tom vrstom napojnih
ureaja. Mogu je koristiti tehniari, inenjeri elektro struke ali i svi drugi koji se bave
pretvaraima. Za razumevanje izloene materije neophodno je osnovno poznavanje
elektronike, karakteristika tranzistora snage, MOSFETova, IGBT, ali i nekih oblasti
energetike. Nadam se da e ova knjiga posebno biti korisna onima koji se i praktino
bave napojnim ureajima (konstruktori, proizvoai, serviseri itd.) ali i onima koji to
rade iz hobija, studentima i mnogim drugima.
Na kraju elim da se zahvalim svim svojim kolegama koji su mi tokom pisanja
pomogli svojim savetima i sugestijama, kao i svima ostalima koji su na bilo koji
nain doprineli da ova knjiga bude izdata. U tom smislu, posebnu zahvalnost
dugujem svojoj firmi JP EMS.
Bor, Decembra 2005. godine Autor

SADRAJ
UVOD ........................................................................................................................... 9
1. JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAI .......................................... 13
1.1. PRETVARA TIPA BUCK (SPUTA NAPONA) ................................ 13
1.1.1. Princip rada.......................................................................................... 13
1.1.2. Prednosti i mane buck pretvaraa ....................................................... 15
1.1.3. Primeri buck pretvaraa ...................................................................... 16
1.2. PRETVARA TIPA BOOST (PODIZA NAPONA) .............................. 20
1.2.1. Princip rada.......................................................................................... 20
1.2.2. Prednosti i mane boost pretvaraa....................................................... 21
1.2.3. Primeri boost pretvaraa...................................................................... 22
1.3. PRETVARA TIPA BUCK-BOOST......................................................... 23
1.3.1. Princip rada.......................................................................................... 23
1.3.2. Prednosti i mane buck-boost pretvaraa ............................................. 25
1.3.3. Primer buck-boost pretvaraa ............................................................. 25
1.4. PRETVARA TIPA UK.......................................................................... 26
1.4.1. Prednosti i mane ovog pretvaraa ....................................................... 27
1.5. PRETVARA TIPA SEPIC ....................................................................... 28
1.6. REVERZNI JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAI .................. 29
1.7. REGULACIJA BRZINE ELEKTROMOTORA ........................................ 31
1.7.1. Regulacija brzine DC motora - operi................................................ 32
1.7.1.1. operi klase A ................................................................................. 35
1.7.1.2. operi klase B ................................................................................. 38
1.7.1.3. operi klase C ................................................................................. 41
1.7.1.4. operi klase D................................................................................. 43
1.7.1.5. operi klase E ................................................................................. 46
2. JEDNOIMPULSNI INDIREKTNI PRETVARAI...................................... 49
2.1. PRETVARA TIPA FORWARD .............................................................. 50
2.1.1. Princip rada.......................................................................................... 51
2.1.2. Izbor transformatora............................................................................ 54
2.1.3. Primeri forward pretvaraa.................................................................. 56
2.1.4. Prednosti i mane forward pretvaraa................................................... 58
2.1.5. Neke tehnike koje se danas koriste kod pretvaraa............................. 58
2.2. PRETVARA TIPA FLYBACK ............................................................... 63
2.2.1. Osnovna konfiguracija ........................................................................ 64
2.2.2. Flyback pretvarai bez vraanja energije............................................ 67
2.2.2.1. Rad pretvaraa sa kontinualnom strujom....................................... 70
2.2.2.2. Rad pretvaraa sa diskontinualnom strujom .................................. 74
2.2.2.3. Uporeenje snaga ........................................................................... 77
5
2.2.3. Prednosti i mane forward pretvaraa................................................... 77
2.2.4. Primeri pretvaraa ............................................................................... 78
2.3. PRETVARA TIPA UK SA TRANSFORMATOROM......................... 81
2.3.1. Princip rada.......................................................................................... 81
2.3.2. Prednosti i mane .................................................................................. 82
3. DVOIMPULSNI PRETVARAI .................................................................... 83
3.1. PU-PUL (PUSH-PULL) PRETVARA................................................... 83
3.1.1. Princip rada.......................................................................................... 83
3.1.2. Elementi prorauna transformatora..................................................... 86
3.1.3. Prednosti i mane push-pull pretvaraa ................................................ 89
3.1.4. Primer pretvaraa ................................................................................ 89
3.2. POLUMOSTNI PRETVARA .................................................................. 90
3.2.1. Princip rada.......................................................................................... 90
3.2.2. Transformator sa predmagneenjem (neizbalansiran) ........................ 92
3.2.4. Prednosti i mane polumostnih pretvaraa ........................................... 93
3.3. MOSTNI PRETVARA............................................................................. 94
3.3.1. Princip rada.......................................................................................... 94
3.3.3. Prednosti i mane mostnih pretvaraa .................................................. 98
3.3.4. Sinhrono ispravljanje Kod dvoimpulsnih pretvaraa.......................... 99
3.3.5. ZVT tehnika kod dvoimpulsnih pretvaraa ...................................... 100
3.3.6. Rezonantni rad pretvaraa................................................................. 101
3.3.7. Udvostruiva struje.......................................................................... 102
3.3.8. Primer mostnog pretvaraa................................................................ 103
4. UPRAVLJANJE PRETVARAIMA ........................................................... 105
4.1. UPRAVLJANJE BIPOLARNIM TRANZISTORIMA............................ 105
4.2. UPRAVLJANJE TRANZISTORIMA TIPA MOSFET ........................... 105
4.3. DRAJVERSKA KOLA............................................................................. 106
4.3.1. Opti principi..................................................................................... 106
4.3.2. Drajverska kola serije IR 21xx.......................................................... 108
4.4. NAINI UPRAVLJANJA PRETVARAIMA ....................................... 113
4.4.1. Regulacija po naponu ........................................................................ 113
4.4.2. Regulacija po struji............................................................................ 114
4.4.3. Histerezisna regulacija ...................................................................... 114
4.4.4. Integrisana kola za upravljanje pretvaraima.................................... 115
4.4.4.1. Kolo CD4047................................................................................. 115
4.4.4.2. Kolo TL494.................................................................................... 117
4.4.4.3. Kolo MC3420 ................................................................................ 119
4.4.4.4. Kola familije SG1525 .................................................................... 119
4.4.4.5. Kola familije UC1875 ................................................................... 119
6
5. DODATAK....................................................................................................... 123
5.1. PRORAUN FERITNIH TRANSFORMATORA .................................. 123
5.2. PRIGUNICE ........................................................................................... 131
5.3. REZONANTNI RAD PRETVARAA.................................................... 134
5.3.1. Rezonantni rad kod jednoimpulsnih pretvaraa................................ 134
5.3.2. Rezonantni rad kod invertora ............................................................ 136
5.4. DUALIZAM ELEKTRINIH KOLA...................................................... 139
5.5. KARAKTERISTIKE NEKIH TRANZISTORA ...................................... 140
5.6. PRIMERI NAPOJNIH JEDINICA ........................................................... 142
5.7. SVETSKI AUTORITETI ENERGETSKE ELEKTRONIKE POREKLOM
IZ SRBIJE ............................................................................................................. 153
LITERATURA ........................................................................................................ 157
7
Radojle Radeti, Prekidaka napajanja, Uvod
UVOD
I pored uobiajenog napajanja iz naizmenine napojne mree, za rad velikog broja
ureaja potreban je jednosmerni napon. Takvi su na primer: razni elektronski ureaji,
akumulatorske baterije, DC motori, itd. Visine ovih napona kreu se u opsegu od oko
3 do 300 V. Standardno napajanje domainstava, zanatskih radionica pa i industrije je
gradska mrea (220 Vac). Pored ovoga ponekad je na raspolaganju i baterijski napon.
Baterijsko napajanje se obino koristi kod prenosnih ureaja ili kao sigurnosno
napajanje stacionarnog tipa za ureaje koji zahtevaju veliku pouzdanost napajanja.
Ali opet i za punjenje i dopunjavanje ovih baterija potrebne su odgovarajue napojne
jedinice. Zato e pod napojnim jedinicama biti podrazumevani ureaji (pretvarai)
tipa AC/DC i DC/DC direktnog ili indirektnog tipa. U irem smislu to mogu biti i sve
druge vrste pretvaraa koji napajaju neki ureaj ili grupu ureaja (na primer invertori
islino).
U prvom sluaju (napajanje iz AC mree), dobijanje izlaznog jednosmernog
napona zahtevanih karakteristika je neto sloenije. Naravno u tom procesu dobijanja
DC napona potrebno je prethodno ispravljanje ovog napona i zatim njegova dalja
obrada. Stariji tipovi ureaja su ovde koristili mrene transformatore kojima je napon
prethodno sniavan na potrebnu vrednost, zatim ispravljan, filtriran i stabilisan.
Prve verzije ovih napajanja koristile su linearne stabilizatore. Zbog njihovog malog
stepena iskorienja, gubici su pretstavljali veliki deo ulazne snage tako da su
zahtevali velike hladnjake, to je same napojne jedinice ovog tipa inilo gabaritno
velikim, tekim i skupim.
U kasnijim reenjima veih snaga zadran je transformator a linerni stabilizator je
zamenjen prekidakim. Ovde je i dalje ostajao veliki i teak ulazni transformator,
veliki elektrolitni kondenzatori itd. Za ove primene razvijeno je vie vrsta pretvaraa
uglavnom jednoimpulsnih i direktnog tipa (buck, bost, itd). Ovi pretvarai nali su u
iroku primenu i kod ureaja sa baterijskim napajanjem (baterijski runi alati,
elektromobil itd.).
Danas se kod napojnih jedinica sniavanje visokog ulaznog napona vri sa
prekidakim pretvaraem sa visokom radnom frekvencijom, kod koga je glomazni
mreni transformator zamenjen feritnim, neuporedivo manjih dimenzija. Na ovaj
nain dobijeni su i napojni ureaji veoma malih gabarita.
9
Zahvaljujui svojim prednostima nad linearnim regulatorima jednosmernog

napona, prekidaki regulatori (SMPS - Svitch Mode Pover Suply, koristi se naziv i
svieri) postaju sve zastupljeniji u primeni. To je posebno podstaknuto pojavom
tranzistora sa viim radnim naponima i strujama, tako da se danas proizvode ovi
regulatori napajani direktnim ispravljanjem mrenog napona (310 V).
Osnovne prednosti prekidakih napojnih ureaja su efikasnost (70 ... 95 %), male
dimenzije i teina (laki 4 do 10 puta), vie izlaznih napona, povienje i snienje
napona obrtanje polariteta, galvanska izolovanost itd. Za posebne primene mogu je
rad pojedinih pretvaraa sa prenoenjem energije u oba smera.
Primenom tehnike impulsno irinske modulacije (PWM) dobijen je stabilisani
izlazni napon. Nedostaci ovog naina dobijanja jednosmernog napona u odnosu na
primenu linearnih stabilizatora su: vea sloenost, slabiji dinamiki odziv (reda 1
ms), vea valovitost izlaznog napona (reda 100 mV ), vei um (50 ... 200 mV) itd.
Dalji pravci razvoja kreu se u primeni nekih novih tehnika kao to su rezonantni
rad, ZVS ili ZCS, IMC, sinhrono ispravljanje itd.
Ekonomska opravdanost je na strani ovih ureaja ve kod snaga od nekoliko
desetina vati. Zbog malih dimenzija ovi ureaji se koriste i kod najmanjih snaga (reda
1 W). iroka primenljivost podstakla je razvoj velikog broja upravljakih integrisanih
kola za ove ureaje, tako da se pretvara ponekad moe realizovati sa samo nekoliko
spoljnih elemenata.
Visoka efikasnost prekidakih napojnih jedinica zasniva se na primeni elemenata
koji u idealnom sluaju ne disipiraju snagu. Radi se o prekidakim tranzistorima,
diodama, prigunicama i kondenzatorima.
Realni prekidaki tranzistori imaju gubitke u provodnom i prelaznom stanju
(ukljuenje i iskljuenje). Kod bipolarnih tranzistora pad napona u provodnom stanju
je reda 1 V, tako da je ovaj deo gubitaka zavistan u prvom redu od struje. Na primer,
pri radnim naponima od vie stotina volti gubitak snage na njima je manji od 1 %. Sa
snienjem napona udeo gubitaka na tranzistorima se poveava. Drugi deo gubitaka su
dinamiki gubici koji se poveavaju sa frekvencijom. Sa njim udeo gubitaka
tranzistora kod viih napona moe da ide do oko 2 %. Tenja da se gubici svedu na
najmanju moguu meru dovela je do primene tehnike sa prekidanjem pri nultoj struji
(ZCS) i nultom naponu (ZVS) ime se ovi dimamiki gubici svode na minimum.
Rezonantni i kvazi rezonantni rad iskorienje i parazitnih kapaciteta samih
tranzostora (MOSFETova) omoguili su podizanje frekvencije do reda MHz, i dalje
smanjenje gubitaka, dimenzija i cene.
Diode se kod ovih ureaja najee koriste za ispravljanje izlaznog napona.
Standardne diode imaju pad napona od oko 1 V. To znai da pri visokim izlaznim
naponima njihovi gubici su priblino kao i kod tranzistora (1 .. 2 %). Problemi sa
gubicima na diodama posebno su izraeni kod niskih izlaznih napona. Za napone do
nekoliko desetina volti mogu se koristiti diode tipa otki koje imaju manji pad
10
napona. Pri veoma niskim izlaznim naponima (ispod 5 V) ak i padovi napona na

otki diodama postaju preveliki. Reenje je naeno u sinhronim ispravljaima sa
MOSFET tranzistorima.
Realne prigunice pored induktivnosti imaju i omski otpor, tako da se pri prolasku
struje u njima razvijaju i gubici snage. Sa poveanjem frekvencije potrebne su manje
induktivnosti (manji broj zavojaka) pa se i njihove otpornosti smanjuju, tako da se
smanjuju i gubici. To znai da se ovaj deo gubitaka smanjuje sa poveanjem
frekvencije. Sasvim je prihvatljivo da gubitak snage prigunica bude jednak pa i vei
od gubitka snage na tranzistorima.
Realni kondenzatori su kapacitivni elementi i najpribliniji su idealnim. Njihovi
gubici su veoma mali. Meutim i mogunost akumulacije toplote i njeno odvoenje
je manje nego kod priginica tako da je i o njima potrebno voditi rauna. Zbog toga
se na mestima sa jakim impulsnim strujama i visokom frekvencijom rada koriste
polipropilenski kondenzatori (MKP). Sa aspekta ukupnih gubitaka pretvaraa, gubici
u kondenzatorima se mogu zanemariti.
Sa svim pomenutim gubicima, stepen iskorienja prekidakih napojnih jedinica,
pri veim naponima moe da bude i preko 95 %.
Gornja granica snage ovih pretvaraa ograniena je mogunostima tranzistora kao
prekidakih elemenata. Pretvarai najveih snaga primenjuju se kod regulacije brzine
motora DC, punjenje stacionarnih baterija velikih kapaciteta itd., gde se postiu snage
od nekoliko desetina i stotina kilovata. Ovde se koriste nekoliko tipova pretvaraa u
zavisnosti od zhteva za radom u jednom ili vie kvadranata.
U sutini visoka efikasnost ovih regulatora je glavni uzrok njihove primene.
Gubitak snage u smislu njegove cene nije od primarnog znaaja. Mnogo je znaajnije
to to se sa smanjenjem gubitaka smanjuje potreba za velikim rashladnim povrinama
ime je omoguena minijaturizacija. Dalje smanjenje dimenzija i teine postignuto je
forsiranim hlaenjem pomou ventilatora. Kod ureaja koji rade neprekidno, ovi
ventilatori mogu pretstavljati i slabo mesto jer vremenom njihovi leajevi zaribaju,
ventilator se zaustavi, ureaj se pregreje i oteti. Vek trajanja standardnih ventilatora
za ove primene je oko 10000 radnih sati i o ovome se mora voditi rauna.
Rad na viim frekvencama je primarni faktor koji doprinosi minijaturizaciji zbog
smanjenja gabarita prigunica i kondenzatora koji su obavezni delovi ovih ureaja.
Niske frekvencije (ispod 10 kHz) nisu pogodne i zbog pojave buke, mada ponekad
diskretan ist ton moe da bude znak ukljuenosti i pravilnog rada ureaja. Frekvence
koje se mogu nai u katalokim materijalima proizvoaa kreu se danas do vie
stotina kHz, pa ak i do nekoliko MHz.
Svaki pretvara se sastoji od energetskog i upravljakog dela. Podered njih tu
mogu biti dodatni elementi za, merenje, signalizaciju, autodijagnostiku, komunikaciju
sa drugim ureajima itd.
11
U knjizi e biti obraene osnovne topologije najee primenljivanih tipova

pretvaraa (energetski deo pretvaraa). Prema svom nainu rada oni su podeljeni na
jednoimpulsne i dvoimpulsne. Kod jednoimpulsnih, energija iz izvora napajanja
uzima se jednom, a kod dvoimpulsnih dva puta u toku jedne periode (ciklusa). Broj
izlaznih tranzistora vei je kod dvoimpulsnih (dva ili etiri), nego kod
jednoimpulsnih (jedan ili dva). U jednoimpulsne bi spadali pretvarai tipa: Buck,
Boost, uk, Forward i Fly-back dok bi dvoimpulsni bili: push-pull, polumostni i
mostni pretvarai. Pretvarai, kod kojih se transformacija DC/DC vri bez
naizmeninog meukola su direktni, a oni gde se ide pretvaranjem DC/AC pa onda
AC/DC su indirektni. Indirektni pretvarai obino imaju tranzsormator, tako da
postoji izolovanost izmeu ulaza i izlaza. Ove topologije su uglavnom definisane i
malo je novih reenja u ovoj oblasti. Svi ovi pretvarai obraeni su kroz tri poglavlja.
Upravljaka kola daju vie mogunosti za kreativnost konstruktora jer se na tritu
danas nalazi veoma veliki broj gotovih integrisanih kola koja u sebi objedinjavaju
razliite korisne funkcije. Tendencija je da se izrada pretvaraa to vie pojednostavi i
prilagodi serijskoj proizvodnji tako da se kod nekih reenja ceo pretvara dobija uz
samo nekoliko spoljnih elemenata. U etvrtom poglavlju ove knjige, prikazane su
osnovne tehnike upravljanja tranzistorima, regulacije rada pretvaraa, a prikazana su i
neka konkretna integrisana kola i osnovni elementi vani za njihov rad.
Ka kraju knjige je i dodatak u koji je smeteno dosta razliitog materijala koji je
opte primenljiv ili prosto interesantan irem krugu italaca. Tako su prikazane tabele
nekih esto korienih i lako dostupnih tranzistora, MOSFET-ova, prikazan je
proraun prigunica i transformatora, detalnije objanjen rezonantni rad pretvaraa i
dat veliki broj konkretnih ema gotovih ureaja iz ove oblasti. Na kraju ovog
poglavlja autor je pokuao da se odui nekim ljudima sa ovih prostora, rasutih po
svetu, koji su dali znaajan doprinos razvoju energetske elektronike. Oni na najbolji
nain pretstavljaju ovu zemlju.
Na kraju knjige priloen je samo jedan mali deo dostupne literature. Knjige su
klasika ali najbolji uvid u najnovija dogaanja, i trendove se ostvaruje preko
interneta. To je neiscrpan resurs znanja i informacija u kome se uz dovoljno strpljenja
moe pronai gotovo sve.
12
Radojle Radeti, Prekidaka napajanja, 1. Jednoimpulsni direktni pretvarai
0. JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAI

0.1. PRETVARA TIPA BUCK (SPUTA NAPONA)
0.1.1. PRINCIP RADA
Buck pretvara spada u grupu
jednoimpulsnih direktnih pretvaraa, a
zbog svoje jednostavnosti nalazi primenu
kod impulsnih regulatora napona u vrlo
irokom opsegu snaga. Osnovna
konfiguracija ovog pretvaraa
tranzistorskog tipa prikazana je na sl.1-1.
Prisustvo izlaznog kondenzatora nije
obavezno i on ovde slui za filtriranje
izlaznog napona (peglanje).
Najvei regulatori ovog tipa se koriste
sl. 1-1. za regulaciju brzine obrtanja motora, a
nazivaju se jo i operima. Koriste se na primer kod elektrinih vozila za promenu
brzine (baterijske lokomotive, viljukari, elektromobil itd).
U daljoj analizi ovog pretvaraa, radi pojednostavljenja, bie zanemareni padovi
napona na tranzistoru i diodi.
Pretvara radi na sledei nain: U intervalu tON, tranzistor je ukljuen (UCE=0).
Dioda je inverzno polarisana i napon na njoj jednak je ulaznom. Optereenje dobija
struju iz izvora napajanja (preko prigunice). Struja prigunice raste. Rast struje je
eksponencijalan ali kada je vreme ukljuenosti (tON) mnogo krae od vremenske
konstante (ili konstante priguenja) izlaznog kola, ovaj rast se moe smatrati
linearnim. Za optereenje prema sl.1-1. porast struje je:
U I UO U a U I U (1 a ) U a (1 a ) U O (1 a )
I L = tON = I tON = I tON = I =
L L L L f L f
a - Koeficijent ispune ciklusa (duty cycle, duty ratio)
Koeficijent a pretstavlja kolinik vremena ukljuenosti tranzistora (tON) u odnosu
na trajanje celog ciklusa (T).
tON t
a= = ON
tON + tOFF T
f - frekvencija ciklusa (f=1/T)
Vidi se da porast struje zavisi od ulaznog napona, koeficijenta ispune i frekvencije.
Poveanje L i f, smanjuje porast struje, a UI ga poveava. Maksimalni porast struje
ima se pri a=0,5.
U ovom intervalu se uzima energija iz izvora napajanja. Jedan deo se prenosi na
optereenje, a drugi se akumulira u prigunici.
13
Kada se tranzistor iskljui (tOFF), struja prigunice se zatvara preko diode i deo
akumulisane energije se predaje optereenju. Struja se smanjuje. Kada se dostigne
stacionarno stanje, smanjenje struje u ovom intervalu jednako je poveanju u
prethodnom. U stacionarnom reimu proces se dalje ponavlja na isti nain, a struja
varira izmeu IMIN i IMAX.
Pri malom optereenju struja IMIN, moe da padne i na nulu, tako da struja postaje
diskontinualna.
Zanemarujui omsku otpornost prigunice i pad napona na diodi, srednja vrednost
inverznog napona na diodi jednaka je srednjoj vrednosti izlaznog napona.
Na sl.1-2 su prikazani karakteristini oblici
napona i struja, ovog pretvaraa. Napon na
prigunici prikazan je oseneno. Njegova
srednja vrednost jednaka je nuli, tako da ove
dve povrine moraju biti jednake. Za ovaj tip
pretvaraa, pri kontinualnoj struji, srednja
vrednost izlaznog napona je:
tON t
UO = U I = U I ON = U I a
tON + tOFF T
Koeficijent ispune je pozitivan i manji (ili
jednak) jedinici (a=0 ... 1), to znai da je i
izlazni napon pozitivan i uvek manji od ulaznog.
Tranzistor se bira prema maksimalnoj
vrednosti amplitude stuje i maksimalnom
naponu.
1
I C ,MAX > I O ,MAX + I L , U CE 0 > U I
2
Srednja vrednost struje prigunice jednaka je
izlaznoj:
sl. 1-2.
I L ,SR = I O
Pri malom optereenju struja postaje diskontinualna.
To se dogaa kada je srednja vrednost struje prigunice
manja od polovine porasta struje u intervalu vremena tON.
Granica diskontinualne struje je:
U O (1 a )
I O ,DISC =
2L f
Struja diode je:
tOFF
I D = IO = I O (1 a )
T
sl. 1-3.
14
Najvea struja diode je pri malim vrednostima ispune, ali je potrebno i da

otpornost potroaa bude mala. Pri a=0, ak i pri kratkom spoju na izlazu, u
stacionarnom stanju ne postoji struja.
Dioda se bira prema maksimalnoj vrednosti inverznog napona i struje:
U DRM > U I , I D > I O ,MAX
Upravljanje pretvaraem moe da bude razliito. To znai da bilo koja od veliina
(tON, tOFF ili T) moe da se odrava konstantnom, ili ak da sve bidu promenljive
(Goldbergova modulacija).
U praksi se zbog jednostavnijeg baznog kola, ovaj regulator izvodi i sa
tranzistorom sa uzemljenim emiterom kao na sl. 1-3.
0.1.2. PREDNOSTI I MANE BUCK PRETVARAA
Dobre osobine buck pretvaraa su:
- jednostavnost
- rad na visokim frekvencama
- nema transformatora
- jednostavna realizacija povratne sprege za stabilizacuju izlaznog napona
- visoka efikasnost i td.
Nedostaci su:
- galvanska veza izmeu ulaza i izlaza
- izlazni napon ne moe biti vei od ulaznog
- nemogunost postojanja vie izlaznih napona
- diskontinualna ulazna struja i td.
IMC tehnika poveanja snage
Za poveanje snage, a posebno za dobijanje velikih izlaznih struja koristi se
tehnika IMC (Interleaved Multiphase Converters). Ova tehnika se moe koristiti kod
bilo koje vrste pretvaraa. Ona podrazumeva da postoji dva ili vie jednakih
pretvaraa sa paralelno vezanim izlazima, ije je upravljanje vremenski pomereno. Za
n pretvaraa, upravljanje nardnog pretvaraa pomereno je za T/n, u odnosu na
pretodni. Izlazna struja svih pretvaraa
jednaka je njihovom zbiru.
Vremenska pomerenost njihovoh
ukljuivanja nije neophodna. Meutim
sa njom se dobija manja valovitost
izlaznog napona tako da je potreban i
manji kapacitet izlaznog kondenzatra.
Na sl. 1-4, prikazan je osnovni princip
ove tehnike primenjen kod dva
pretvaraa tipa buck.
sl. 1-4.
15
0.1.3. PRIMERI BUCK PRETVARAA

Primer pretvaraa tipa buck
prikazan je na sl. 1-5. Ra dovog
pretvaraa kontrolie linearni
stabilizator napona MC1723. Iako je
namenjen prvenstveno za rad kao
linearni stabilizator, unutranja
struktura ovog kola (sl. 1-5a) mu
omoguava primenu i kod
prekidakih jednoimpulsnih
pretvaraa. Ovaj pretvara radi na
sledei nain.
Pojaava greke radi kao
komparator i komparira izlazni
(noica 2) sa zadatim naponom 5 V
(noica 3). Otpornik od 1 M prema
kolektoru tranzistora obezbeuje
histerezis. Kada je izlazni napon
manji od 5 V (odreen razdelnikom
otpora i referentnim naponom),
komparator ukljuuje izlazni
tranzistor. Kondenzator se puni i
sl. 1-5. kada pree zadatu vrednost
komparator iskljuuje izlazni tranzistor. Energija akumulisana u prigunici se predaje
kondenzatoru i njegov napon i dalje raste. Pojavljuje se premaaj izlaznog napona.
Kada zbog optereenja napon padne ispod zadatog, tranzistor se ponovo ukljuuje i
proses se ponavlja na isti nain. Prekidaka frekvenca nije konstantna ve zavisi od
opreteenja. Sa poveanjem optereenja i ona raste.
Drugi primer ovog pretvaraa prikazan je na sl. 1-6. Pretvara je izveden sa
integrisanim kolom MC34060 proizvodnje Motorola.
Najvanije karakteristike kola su:
- Napon napajanja 7 do 40 V.
- Maksimalna izlazna struja 200 mA.
- Radna frekvenca 1 do 100 kHz.
Pri ulaznom naponu od 24 V, ovaj pretvara daje na izlazu napon od 0 do 20 V, i
maksimalnu struju od 1,5 A.
Perioda oscilatora kod ovog kola definisana je otpornou tajmerskog otpornika RT
i kapacitetom kondenzatora CT na noicama 6 i 5 i iznosi:
T = 0,9 RT CT , 2 K < R < 500 K , 1nF < C < 1F
Trajanje impulsa odreeno je visinom napona na PWM ulazu (noica 3) a
ogranieno je na maksimalni opseg od 1 % do 96 %, ako je noica 4 vezana na masu.
16
sl. 1-6.
Dovoenjm pozitivnog potencijala na noicu 4, gornja granica se smanjuje. Unutar
kola se nalaze i dva pojaavaa greke koja se mogu upotrebiti za stabilizaciju,
podeavanje ili izlaznog napona ili struje pretvaraa. Referentni napon je na noici 5 i
iznosi 5 V.
Na izlazu kola se nalazi tranzistor sa odspojenim emiterom i kolektorom tako da se
po elji moe birati njegov spoj. Njegova maksimalna kolektorska struja je 200 mA.
Na sl. sl. 1-6, prikazan je pretvara tipa buck, sa mekim startom i regulacijom
napona i struje. Pretvara radi na sledei nain:
Neposredno po ukljuenju, noica 4 je spojena na referentni napon 5 V (noica 12)
preko kondenzatora 10 F koji se dalje puni preko otpora 390 poveavajui
granicu maksimalne ispune sa 1 % postepeno, do oko 80 %. Na taj nain obezbeen
je meki start pretvaraa.
Podeavanje napona vri se potenciometrom U, kojim se zadaje eljena vrednost
i ona komparira sa stvarnim naponom na izlazu razdelnika, a razlika pojaava
pojaavaem 1 (noice 1 i 2). Struja se zadaje potenciometrom I i komparira sa
stvarnom preko pada napona na entu 0,1 a signal greke pojaava pojaavaem 2
(noice 12 i 13). Vii od ova dva napona se pojavljuje na izlazu 3 za povratnu spregu
odravajui jednu od veliina (napon ili struju) na zadatoj vrednosti. Otpornik 47 K i
kondenzator 1 nF (noice 6 i 5) definiu frekvencu prekidanja, koja je ovde oko 25
kHz.
Na narednim sl. 1-7, prikazana je unutranja blok ema i izvedba ovog pretvaraa
sa integrisanim kolom MC34063. Po unutranjoj strukturi identina su i kola
MC33063 i MC35063, a razlika je samo u temperaturnom opsegu primenljivosti.
17
sl. 1-7.
Kolo se radi u plastinom i keramikom pakovanju kao osmopinsko. Najvanije
njegove karakteristike su:
- Ulazni napon je 2,5 do 40 V
- Strujni limit
- Maksimalna struja 1,5 A
- Podeavanje izlaznog napona od 1,25 do 40 V
- Radna frekvenca 100 Hz do 100 kHz.
- Mala sopstvena potronja struje
Poveanje izlazne struje moe se postii dodatnim spoljnim tranzistorima.
Sledei primer je kolo A78S40. Njegova blok ema i primena prikazana je na sl.
1-8. Pretvara je tipa buck. Najvanije njegove karakteristike su:
- Ulazni napon je 2,5 do 40 V
- Strujni limit
- Maksimalna struja 1,5 A
- Podeavanje izlaznog napona od 1,3 do 40 V
- Mala sopstvena potronja struje
18
sl. 1-8.
19
0.2. PRETVARA TIPA BOOST (PODIZA NAPONA)

0.2.1. PRINCIP RADA
Pretvara ovog tipa je karakteristian po tome to na svom izlazu daje napon koji
je uvek vii od napona napajanja. Izlazni napon je istog polariteta kao i ulazni.
Njegova osnovna topologija u tranzistorskoj izvedbi prikazana je na sl. 1-9.
Boost pripada grupi jednoimpulsnih direktnih pretvaraa, a primenjuje se na
mestima gde se trai izlazni napon vii od ulaznog. Primer primene ovog pretvaraa
mogao bi da bude napajanje ureaja iz baterije koja ima fiksni napon a potreban je
vii, ili je potrabna kompenzacija pada njenog napona zbog pranjenja. U novije
vreme ovaj tip pretvaraa nalazi sve veu primenu za popravku faktora snage (PFC).
Kada se ulaz prikljui na napon (tranzistor iskljuen) preko L i D ulaz je povezan
sa izlazom. Kada se uspostavi stacionarno stanje, napon na izlazu je jednak ulaznom.
Izlazna snaga ovde ne zavisi od parametara tranzistora (prolazna snaga).
Kao i kod prethodnog, i kod ovog pretvaraa, u daljoj analizi bie zanemareni
padovi napona na tranzistoru i diodi. Pretvara
dalje radi na sledei nain. U intervalu tON,
tranzistor je ukljuen. Na prigunici vlada ulazni
napon i njena struja raste. Energija uzeta iz izvora
napajanja se akumulira u prigunici. Porast struje
je:
UI U a U O (1 a ) a
I L = tON = I =
sl. 1-9. L L f L f
Za razliku od prethodnog, kod ovog pretvaraa
maksimalni porast struje ima se pri ispuni ciklusa
bliskoj jedinici (a1).
Kada se tranzistor iskljui (tOFF), pored energije
koja se uzima iz izvora, i deo akumulisane
energije iz prigunice se predaje optereenju i
struja prigunice opada. U stacionarno stanju,
ovaj pad struje mora biti jednak porastu za vreme
tON. Kada je tranzistor sve vreme iskljuen, napon
na izlazu je jednak ulaznom. Sada kroz
prigunicu prolazi sva snaga i tranzistor nema
uticaja. Ukljuivanjem tranzistora ovom naponu
se pridodaje indukovani napon prigunice i
izlazni napon se poveava. Zbog prolazne snage
pretvara je osetljiv na krati spoj u izlazu i ne
moe se primeniti aktivna zatita. Pretvara se od
kratkog spoja titi osiguraem.
Karakteristini dijagrami ovog pretvaraa, pri
sl. 1- 10.
kontinualnoj struji prigunice, prikazani su na sl.
20
1-10. Napon na prigunici prikazan je oseneno.

Izlazni napon pretvaraa je:
T 1
UO = U I = UI UI
tOFF 1 a
Ovaj izraz pokazuje da je izlazni napon uvek vei od ulaznog. Pri velikoj vrednosti
koeficijenta ispune (a1) izlazni napon postaje jako visok i moe doi do proboja
tranzistora. Takoe i njegova ulazna struja jako brzo raste to izvor napajanja vodi u
preoptereenje (kratki spoj).
Srednja vrednost struje prigunice je:
T IO
I L ,SR = I O =
tOFF 1 a
I kod ovog pretvaraa, pri malom optereenju izlaza struja prigunice postaje
diskontinualna. To se dogaa kada je maksimalna kolektrorska struja jednaka porastu
struje. Granica diskontinualne struje je:
UI U a U O (1 a ) a
I O ,DISC = tON = I =
2L 2L f 2L f
Tranzistor se bira prema amplitudi struje kolektora i maksimalnom naponu:
T 1 I 1
I C ,MAX > I O ,MAX + I L = O ,MAX + I L , U CE 0 > U O ,MAX
tOFF ,MIN 2 1 a MIN 2
Izbor diode se vri prema maksimalnom, inverznom naponu diode i struji:
U DRM > U O ,MAX , I D > I O ,MAX
0.0.0. PREDNOSTI I MANE BOOST PRETVARAA
Dobre osobine boost pretvaraa su:
- jednostavnost
- visoka efikasnost
- kontinualna ulazna struja
- rad sa visokom frekvencom
- nema transformatora i td.
Nedostaci su:
- velika amplituda kolektorske struje pri velikim odnosima izlaznog i ulaznog
napona
- nema izolovanosti izmeu ulaznog i izlaznog kola
- mogunost postojanja samo jednog izlaza
- spor odziv na dinamika optereenja i zbog toga teka stabilizacija izlaznog
napona
- osetljivost na kratke spojeve i td.
21
0.2.3. PRIMERI BOOST PRETVARAA

Primer primene ovog tipa pretvaraa prikazan je na sl. 1-11. Pretvara je izveden
sa integrisanim kolom MC34060 proizvodnje Motorola. Pri ulaznom naponu od 8 do
24 V, pretvara daje na izlazu stabilisani napon od 28 V, uz strujni limit od 0,5 A. U
drugom primeru (sl. 1-12.) primenjeno je, ve pomenuto integrisano kolo, MC34063.
sl. 1-11.
sl. 1-12.
22
0.3. PRETVARA TIPA BUCK-BOOST

0.3.1. PRINCIP RADA
Buck pretvara na izlazu daje napon nii od ulaznog, a boost vii. Meutim
ponekad je potrebno i jedno i drugo. Primer opet moe da bude baterijsko napajanje
ureaja. U poetku baterija je napunjena i ima visok napon. On se buck pretvaraem
moe svesti na potreban nivo. Tokom rada baterija se prazni i sniava napon. Sada je
za povienje napona potreban BOOST pretvara. Zato je pogodno da postoji
pretvara koji moe da vri obe funkcije. Takav pretvara se jednostavno naziva
buck-boost.
Ukoliko se kod pretvaraa tipa boost, izlazni napon uzme prema plus naponu
izvora napajanja, njegova e regulacija poeti
od nule, i moe ii do iznad napona napajanja.
Time se postie bolja regulacija napona i
omoguava zatita pretvaraa u kratkom spoju.
Na sl. 1-13. prikazana je topologija buck-
boost pretvaraa. I kod ovog pretvaraa, u
daljoj analizi bie zanemareni padovi napona na
sl. 1-13. tranzistoru i diodi.
Kada je prekida ukljuen (tON), napon na
prigunici jednak je ulaznom, struja prigunice
raste i u njoj nagomilava energija. Porast struje
je:
UI U a U (1 a )
I L = tON = I = O
L L f L f
Kao i u prethodnom sluaju, i kod ovog
pretvaraa maksimalni porast struje ima se pri
ispuni ciklusa bliskoj jedinici (a1). Pri
velikoj vrednosti koeficijenta ispune (a1)
izlazni napon postaje jako visok i moe doi do
proboja tranzistora. Jedinina vrednost
koeficijenta ispune (a=1) ne moe se dostii jer
bi to pretstavljalo kratki spoj za izvor napajanja.
Kada se prekida iskljui (tOFF), energija
nagomilana u prigunici se osobaa. Struja
prigunice se odrava u istom smeru i
prigunica, preko diode, napaja optereenje.
Prigunica smanjuje akumulisanu energiju tako
da njena struja opada. Ponovnim ukljuenjem
prekidaa, u stacionarnom reimu rada, proces
se dalje odvija na isti nain.
sl. 1-14.
23
Pri pozitivnom ulaznom, izlazni napon je negativan. Izlazni kondenzator (CO)

smanjuje valovitost izlaznog napona (filtroranje napona).
Ovaj pretvara omoguava na svom izlazu napone i nie i vie od ulaznog napona
napajanja. Dijagrami koji objanjavaju njegov rad prikazani su na sl. 1-14.
Izlazni napon pretvaraa je:
tON a
U O = U I = U I
tOFF 1 a
Dobijeni izlazni napon je suprotnog polariteta u odnosu na ulazni.
Srednja vrednost struje prigunice je:
T I
I L ,SR = I O = O
T tON 1 a
Pri malom optereenju struja prigunice je diskontinualna. To se dogaa kada ona
preda svu akumulisanu energiju pre ponovnog ukljuenja tranzistora. Struja pada na
nulu i pojavljuje se tek kad se ponovo ukljui tranzistor. Granica diskontinualne
struje je pri optereenju:
U I a U O (1 a )
I O ,DISC = =
2L f 2L f
Tranzistor se bira prema amplitudi struje
kolektora i maksimalnom naponu:
sl. 1-15. I O ,MAX 1
I C ,MAX > + I L ,
1 a MAX 2
U CE 0 > U I + U O ,MAX
Izbor diode se vri prema maksimalnom,
inverznom naponu diode i struji:
U DRM > U I + U O ,MAX , I D > I O ,MAX
Pored osnovne topologije pretvaraa sa sl. 1-
13, postoji i topologija ovog pretvaraa koja ne
menja polaritet napona i prikazana je na sl. 1-15.
Ovaj pretvara radi na sledei nain. Ukljuenje
i iskljuenje oba tranzistora vri se istovremeno.
Kada su tranzistori ukljueni napon na prigunici
jednak je ulaznom. Struja se poveava i u
prigunici se akumulira energija. Kada se
tranzistori iskljue struja nastavlja svoj tok preko
sl. 1-16. dioda i deo akumulisane energije, iz prigunice
predaje se optereenju.
24
0.3.2. PREDNOSTI I MANE BUCK-BOOST PRETVARAA

Dobre osobine buck-boost pretvaraa su:
- irok opseg regulacije izlaznog napona
- inverzija napona gde je to potrebno
- jednostavnost
- rad sa visokom frekvencom i td.
Nedostaci su:
- velike amplitude ulazne struje kod visokih izlaznih napona
- diskontinualna ulazna struja
- nema galvanske izolovanosti izmeu ulaznog i izlaznog kola
- na izlazu je mogu samo jedan napon
- slab tranzijentni odziv i zbog toga teka stabilizacija povratnom spregom i td.
Radi poreenja na sl. 1-16, prikazane su prenosne karakteristike za sva tri opisana
regulatora.
0.3.3. PRIMER BUCK-BOOST PRETVARAA
Primer primene ovog tipa pretvaraa prikazan je na sl. 1-17. Pretvara je izveden
sa integrisanim kolom MC34060 proizvodnje Motorola. Pri ulaznom naponu od 8 do
30 V, pretvara daje na izlazu stabilisani napon od 20 V, iz strujni limit od 1,5 A.
Naravno da bi se ovaj pretvara mogao izvesti i sa drugim ve pominjanim
integrisanim kolima, ali se dalje nee ulaziti u detalje.
sl. 1-17.
25
0.4. PRETVARA TIPA UK

Ovo je jedna varjanta ranije opisanog buck-boost pretvaraa, a naziv je dobio
prema svom pronalazau (Slobodan uk). Konfiguracija ovog pretvaraa prikazana
je na sl. 1-18. a dijagrami koji objanjavaju njegov rad na sl. 1-19. Prenoenje
energije od ulaza na izlaz vri se preko sprenog kondenzatora C.
Kapacitivna sprega, uz iste dimenzije omoguava prenoenje vee snage. Na
primer, kondenzator kapaciteta 1 F pri naponu od 100 V akumulira 5 mJ, kao o i
prigunica induktivnosti 5 mH pri struji od 1 A. Meutim dimenzije kondenzatora su
dosta manje od prigunice, tako da je kapacitivna sprega pogodnija za prenos energije
od induktivne. Osim toga gubici u kondenzatoru su manji od gubitaka u prigunici, pa
je bolji i stepen iskorienja.
Za razliku od prethodnih, ovaj pretvara ima i dve prigunice. U nekim
sluajevima pogodno je uzeti prigunice istih induktivnosti (L1=L2= L).
U stacionarnom reimu pretvara radi na
sledei nain. Srednja vrednost napona
kondenzatora C jednaka je zbiru ulaznog i
izlaznog napona (UI+UO). Njegov kapacitet je
dovoljno veliki da se njegov napon moe
smatrati konstatnim.
Kada je tranzistor ukljuen (interval tON),
sl. 1-18. preko njega se zatvaraju struje obe prigunice.
Prigunica L1 prikljuena je direktno na ulazni
napon (UI). Prigunica L2 priljuena je na
napon sprenog kondenzatora (UI+UO)
umanjen za visinu izlaznog napona (UO), tako
da je i njen napon jednak ulaznom.
Zbog toga struje u prigunicama porastu za
vrednost:
U I tON U t
I L1 = , I L 2 = I ON
L1 L2
Spreni kondenzator se delimino prazni
predajui deo svoje energije prigunici L2, a
deo izlaznom kondenzatoru.
Kada je tranzistor iskluen (interval tOFF)
ponovo su naponi na obe prigunice jednaki, ali
sada izlaznom naponu i obrnutog polariteta u
odnosu na smer struje. Zbog toga sada struje
opadaju, za isti iznos, za koji su u prethodnom
intervalu porasle. U ovom intervalu se deo
energe prigunice L2 predaje izlaznom
sl. 1-19. kondenzatoru. Proces se dalje ponavlja na isti
26
nain. Izlazni napon je suprotnog polariteta od ulaznog.

Pri malim optereenjima struja moe postati diskontinualna. Takav rad je slian
kao i kod drugih vrsta pretvaraa i ovde nee biti analiziran.
Za referentne smerove prema sl. 1-18, u stacionarnom stanju i reimu kontinualne
struje, odnos napona i struja je:
U O I L1 I L1 tON a
= = = =
U I I L 2 I O tOFF 1 a
Za definisanu valovitost izlaznog napona UO, potreban je kondenzator kapaciteta:
UO 1 a
C2 =
U O 8 L2 f 2
Tranzistor se bira prema maksimalnim vrednostima napona i struje:
T U
U CE 0 > U I + U O = UI = I
T tON 1 a
T 1 I 1
I C ,MAX > I O + I L = O + I L
T tON 2 1 a 2
Talasnost struje diode i tranzistora je:
L1 + L2 a L1 + L2
I L = I L1 + I L 2 = U I tON = UI
L1 L2 f L1 L2
Diode se biraju prema amplitudi inverznog napona i srednjoj direktnoj struji.
T U U
U DRM > U I + U O = U I = I , I D > IO = O
T tON 1 a RO
Nazivni napon sprenog kondenzatoru treba da je:
U C1 > U I + U O = U CE 0
Postoje i varjante ovog pretvaraa sa spregnutim induktivnostima L1 i L2. Prvi
velikim odnosima ulaznog i izlaznog napona bolje je koristiti tretvara sa
transformatorom i raditi sa a0,5.
0.0.0. PREDNOSTI I MANE OVOG PRETVARAA
Dobre osobine ovih pretvaraa su:
- Kontinualnost i ulazne i izlazne struje
- Visoka efikasnost
- Male dimenzije
- Mali broj komponenata
- Rad na visokim frekvencama
- Bazno kolo na potencijalu mase i td.
27
Nedostatci:
- Velika kolektorska struja kod velikih odnosa izlaznog i ulaznog napona
- Dioda i kondenzator su izloeni jakim strujnim impulsima pri malim a
- Zahteva se tranzistor visoke naponske i strujne klase
- Ograniena izlazna snaga i td.
0.5. PRETVARA TIPA SEPIC
Zamenom mesta prigunice (L2) i diode (D) u ukovom pretvarau, dobija se
pretvara pod nazivom SEPIC (Single Ended Primary Inductance Converter). Njegov
izlazni napon moe biti manji, jednak ili vei od ulaznog. Dobijeni napon je istog
polariteta kao ulazni. Osnovna ema ovog pretvaraa prikazana je na sl.1-20 a
karakteristini talasni oblici napona i struja na sl. 1-21.
Pretvara radi na sledei nain. U toku prelaznog procesa kondenzatori C i CO se
pune do svojih stacionarnih napona. U
stacionarnom stanju napon na sprenom
kondenzatoru C jednak je ulaznom, a na CO
izlaznom. Kada je tranzistor ukljuen, obe
prigunice se nalaze pod ulaznim naponom.
Kroz tranzistor se zatvara njihova zbirna
struja. Struje prigunica rastu i u njima se
sl. 1-20. poveava akumulisana energija.
Kad se tranzistor iskljui struje obe
prigunice se zatvaraju kroz diodu i predaju
kondenzatoru. Srednja struja diode jednaka je
struji optereenja.
Za referentne smerove prema sl. 1-20, u
kontinualnom reimu, odnos napona i struja je:
U O I L1 I L1 tON a
= = = =
U I I L 2 I O tOFF 1 a
Tranzistor se bira prema maksimalnim
vrednostima napona i struje:
T U
U CE 0 > U I + U O = UI = I
T tON 1 a
IO 1
I T ,MAX > I L1,MAX + I L 2,MAX = + I L
1 a 2
Valovitost struje je:
L1 + L2
I L = I L1 + I L 2 = U I tON
L1 L2
sl. 1-21.
Maksilalni inverzni napon diode je:
28
UI
U DRM = U CE 0 > U I + U O =
1 a
Srednja vrednost struje diode jednaka je struji optereenja.
I D = IO
Pri malom optereenju na izlazu, struja diode postaje diskontinualna i ta granica je
pri izlaznoj struji:
I L 2 U I tON U a
I O ,DISC = = = I
2 2 L2 2 L2 f
Pogodno je pri izradi uzeti da prigunice budu jednake.
Kao i kod ukovog pretvaraa, postoje varjante i ovog pretvaraa sa spregnutim
induktivnostima L1 i L2.
Velika slinost ovog pretvaraa sa ukovim pretvaraem podrazumeva i sline
njegove dobre i loe osobine.
0.0. REVERZNI JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAI
Dosadanji pretvarai su mogli da prenose energiju samo u jednom smeru, od
izvora prema optereenju. Moe se pokazati da oni pretstavljaju samo deo sloenijih
dvosmernih (reverznih) pretvaraa. Bez ulaenje u detaljnu analizu, dalje e samo biti
prikazane topologije ovih pretvaraa. Prenoenje energije kod ovih pretvaraa vezano
je za tano odreeni nain upravljanja i naznaene smerove napona na obe strane. S
obzirom da samo struja moe da menja smer a polariteti napona ostaju nepromenjeni,
radi se o dvokvadrantnim pretvaraima (I i IV kvadrant). Na sl. 1-22, prikazani su
parovi ovih pretvaraa.
Vidi se da pretvarai tipa buck i boost pretstavljaju samo dve polovine jednog istog
pretvaraa (polumost). Pri tome napon sa strane prigunice mora biti manji od napona
sa strane prekidaa. Sa dva ovakva prekidaa u opoziciji (mostna veza), iz ulaznog
napona pozitivnog polariteta moe se dobiti na izlazu napon sa oba polariteta i
veliine manje od ulaznog. Takav pretvara je u stanju da prenosi energiju u oba
smera (etvorokvadrantni). Ovakve topologije koriste se kod invertora.
Kod ostalih dvosmernih pretvaraa ne postoji ogranienje u pogledu veliine dva
napona ve samo u njihovom polaritetu.
Daljnje uoptenje pretvaraa vodi ka etvorokvadrantnim pretvaraima.
Jednostavnija varjanta odnosi se na pretvarae sa transformacijom tipa DC/AC. Tako
se dobija mostni pretvara, koji se ee koristi kod invertora.
Sledei korak je potpuno uoptenje pretvaraa i transformacija AC/AC.
O nekim od ovih pretvaraa bie vie govora u narednim poglavljima.
29
sl. 1-22.
30
0.7. REGULACIJA BRZINE ELEKTROMOTORA

Jedno iroko podruje primene impulsnih napajanja je regulacija brzine obrtanja
elektromotora. Pri tome se moe govoriti o dve velike klase elektromotora i to:
- Motori za jednosmernu struju (DC motori)
Ovo je grupa koja obuhvata veliki broj razliitih vrsta maina, meutim sa aspekta
regulacije brzine, od posebnog znaaja je motor sa nezavisnom pobudom ili
eventualno sa permanentnim magnetima. Razlog za ovo je jednostavnost upravljanja
u svim kvadrantima, to je posledica linearnih veza izmeu pojedinih elektrinih i
mehanikih veliina. Zbog ovoga ak i tradicionalni redni motor u vui ustupa mesto
dvema pomenutim.
- Motori za naizmeninu struju
I ova grupa obuhvata veliki broj razliitih maina ali e se ovde u prvom redu
podrazumevati asinhrone i sinhrone maine. Zbog svoje pouzdanosti, robusnosti,
lakog odravanja, a i od svih ostalih najnie cene naroito je interesantan kavezni
motor. Prema broju faza u prvom redu se misli na trofazne maine.
Za obe pomenute grupe motora moe se govoriti o jednokvadrantnom,
dvokvadrantnom ili etvorokvadrantnom pogonu. Pod ovim se podrazumeva
mogunost nalaenja radne take u koordinatnom sistemu moment - brzina. S
obzirom da je kod DC motora moment proporcionalan struji, a brzina naponu, moe
se govoriti i o koordinatnom sistemu struja - napon, to je zgodnije sa aspekta samog
pretvaraa. Kod asinhronih i sinhronih motora situacija je neto drugaija. Sa aspekta
mehanikih veliina prvi i trei kvadrant podrazumevaju motorski rad maine i to pri
pozitivnom i negativnom smeru obrtanja. Drugi i etvrti kvadrant pretstavljaju
generatorski rad maine za jedan ili drugi smer obrtanja to e biti interesantno zbog
mogunosti generatorskog (rekuperativnog) koenja. Sa aspekta elektromotornog
pogona poeljna je mogunost rada u bar dva kvadranta, pri emu se rad u ostala dva
moe postii, kod DC maina, prevezivanjem rotora ili pobude, a kod asinhronih
maina promenom redosleda faza. Sa aspekta pretvaraa, rad u prvom i treem
kvadrantu pretstavlja pozitivan smer toka energije (od izvora ka motoru) a rad u
drugom i etvrtom kvadrantu, negativan smer. Pri tome jednosmerni ulazni napon u
pretvara moe biti dobijen na primer iz akumulatorske baterije koja je u stanju da
prihvati negativan smer toka energije (punjenje baterije). Drugi nain dobijanja
jednosmernog ulaznog napona je iz diodnih ili tiristorskih ispravljaa. Diodni i
poluupravljivi tiristorski ispravljai nisu u mogunosti da prihvate suprotan smer toka
snage pa je kod njih nemogue postii rekuperativno koenje. Ova mogunost
donekle postoji u sistemu gde na istom naponu radi vie maina pa se dovoenjem
jedne u generatorski rad, snaga preraspodeljuje ostalima a ispravlja rastereuje.
Drugi nain koenja ovde je dinamiko koenje. Ono se izvodi dodatnim pretvaraem
koji u kolo ukljuuje otpornik kada se elektromotorna sila rotora izdigne iznad
napona ispravljaa. Meutim ovo koenje je skopano sa velikim gubicima snage na
otporniku. Kod asinhronog motora napajanog sa Us/fs=const, se jedna vrsta
dinamikog koenja postie ve samim prelaskom iznad sinhrone brzine zbog ega se
31
maina dodatno namagnetie, ue u zasienje i proizvedenu elektrinu energiju utroi

na gubitke u gvou. Ako se pretvara sa strujnim meukolom napaja iz
punoupravljivog tiristorskog ispravljaa pri generatorskom koenju se ugao paljenja
tiristora povea iznad 900 i on se dovodi u invertorski rad (mreom komutiran) ime
je omoguen negativan smer toka snage odnosno vraanje energije u naizmeninu
mreu. Kod pretvaraa sa naponskim meukolom, obrnut smer protoka snage se
postie sa dva antiparalelna tiristorska ispravljaa sa odgovarajuim upravljanjem.
Kod maina hlaenih sopstvenim ventilatorom, regulacija brzine u irokom opsegu
bila bi praena je velikim razlikama u intenzitetu hlaenja. Zbog toga ove maine
moraju biti hlaene posebnim ventilatorom (hlaenje nezavisno od brzine).
Sa aspekta cene, regulatori brzine za DC motore, su jednostavniji, pa samim tim i
jeftiniji od regulatora brzine asinhronih motora. Kod maina, cena DC motora je vea
od asinhronog. Ove cene se mogu smatrati formiranim i ne treba oekivati znaajnije
promene.
Ukupna investicija je takva da je za motore malih snaga, prednost na strani
asinhronog motora (znatno skuplji DC motor). Kod motora velikih snaga jo uvek je
nia cena regulacije sa DC motorom. U ovom trenutku ta granica je reda desetinu
kilovata. Meutim sve vea ponuda proizvoaa frekventnih regulatora i primena
novijih tehnikih reenja, ine da njihova cena ima tendenciju pada. Zbog toga e
ukupna investicija kod sve veih snaga biti na strani asinhronog motora i frekventnog
regulatora. To znai da treba oekivati da e u doglednoj budunosti kavezni motor
dobiti primat i u oblasti elektromotornih pogona sa irokim opsegom regulacije
brzine. tavie neke prednosti sinhronih motora ine da, sa uspenim i jeftinim
reenjem frekventne regulacije, ovi motori izbiju u prvi plan, naroito kod velikih
snaga. Za pogone malih snaga primat jo uvek dri jednosmerni motor sa nezavisnom
pobudom i permanentnim magnetima. Opseg brzina koje se danas sa lakoom postie
je 1 : 10 a za posebne zahteve 1 : 100 i vie.
U daljem tekstu e se detaljnije govoriti o regulaciji i regulatorima brzine DC
motora (operima). Pri tome e biti analizirana samo statika stanja.
0.0.0. REGULACIJA BRZINE DC MOTORA - OPERI
Ovde e se u prvom redu podrazumevati motori sa nezavisnom pobudom ili motori
sa permanentnim magnetima. U oba sluaja smatra se da je fluks konstantan pa se
regulacija brzine vri regulacijom napona rotora. Osnovne relacije koje opisuju rad
maine za jednosmernu struju su:
- Elektromotorna sila (EMS):
2
E = c = c n = k n
60
p Na p Na
k i c su konstante maine: k= , c=
60 a 2 a
Ova EMS dri ravnoteu ulaznom naponu (Ua) tako da vai relacija:
32
U a = E + Ra I a + U
Kada se motor optereti i pogon doe u stacionarno stanje, mehaniki moment je
izjednaen sa momentom koji se razvija u maini, i iznosi:
M e = c Ia
Oblik mehanike karakteristike je sada:
U a Ra I a U U a U Ra
n= = M e = n0 n
k k k c
U ovim izrazima su:
- Ra Otpor rotorskog kola
- U Pad napona na etkicama (oko 1V)
- k, c Konstante maine
- n Brzina obrtanja (obrtaja/min)
- n0 Brzina idealnog praznog hoda (obrtaja/min)
- Brzina obrtanja (rad/sec)
- p Broj pari polova
- Na Broj provodnika u ljebovima rotora
- a Broj paralelnih grana
Kao to se vidi, mehanike
karakteristike n=f(M) su prave
linije i njihov oblik je prikazan na
sl. 1-23.
Ako se zanemari pad napona na
etkicama vai i relacija:
n E
=
n0 U a
Ova relacija daje mogunost da
se umesto relativne vrednosti
brzine posmatra relativna vrednost
EMS. Ovo e biti iskorieno pri
crtanju karakteristika DC motora
napajanog iz opera razliitih
klasa. Kod maina iz opsega snaga
od 1 do 100 kW pad napona u
rotorskom kolu pri nominalnoj
struji (RaIa,n) je u granicama od
3% (velike maine) do 8 % (male
maine). I pad brzine je u tim
sl.1-23. granicama. Kod brzih promena
33
napona rotora, do izraaja dolazi i njegova induktivnost. Izraena preko vremenske

konstante rotora, ona orijentaciono iznosi od 10 ms do 100 ms, i poveava se sa
dodatnim rednim namotoma (kompenzacioni i namot pomonih polova). Vremenska
konastanta nezavisne pobude je znatno vea i kree se od 100 ms do 1000 ms.
Svako optereenje (radna maina) ima svoju mehaniku karakteristiku (zavisnost
momenta od brzine). U stacionarnom stanju (kada su izjednaeni moment optereenja
i moment razvijen u maini), brzina obrtanja se dobija u preseku ove dve
karakteristike.
Dobijeni izraz za brzinu obrtanja ukazuje na tri mogua naina promene i to su:
1. Regulacijom napona rotora (armature) Ua, koji moe da se kree u oblasti od -
Ua,max do +Ua,max. Dalje poveanje nije preporuljivo zbog izolacije a i zbog moguih
problema sa komutacijom. U ovoj oblasti regulacije brzine fluks se odrava na punoj
vrednosti.
2. Slabljenjem polja (smanjenje fluksa) kojim se dalje poveava brzina pri emu
se smanjuje maksimalni moment a mehanika karakteristika postaje meka (nagnutija).
Maksimalna brzina je ograniena mehanikim razlozima.
3. Dodavanjem rednog otpornika u rotorsko kolo ime se ustvari sniava napon
rotora pa se ovaj nain principijelno svodi na onaj opisan pod 1. Meutim
karakteristike su meke i to je najvanije, gubici snage na rednom otporniku su
veliki to ini ovaj nain regulacije prihvatljiv samo kod sitnih motora.
Sa aspekta principa rada pretvaraa, gotovo je svejedno da li je namenjen za
napajane rotora ili pobude. U primerima koji opisuju rad pojedinih pretvaraa
(opera) dalje e biti analiziran sluaj napajanja rotora. U tom sluaju ima se na strani
izvora, napon koji pored srednje vrednosti sadri i vie harmonike, a na strani motora
elektromotornu silu rotora koja je praktino bez harmonika. Izmeu ova dva napona
stoje aktivni otpor i induktivnost rotorskog kola (i pad napona na etkicama).
Rezultat ovakvog stanja je struja koja pored srednje vrednosti moe da ima i veoma
jake harmonike. Kod tranzistorskih opera, prekidake frekvence su i vie kHz a za
manje snage zalazi se i u oblast ultrazvunih i dobija neujan rad. Pri ovako visokim
frekvencama induktivnost rotorskog kola na struju deluje filtrirajue, tako da je njena
valovotost u prihvatljivim granicama i bez dodavanja spoljih prigunica. U zavisnosti
od konfiguracije opera i od mogunosti rada u jednom ili vie kvadranata dalje e
biti objanjeno pet klasa opera.
Za razliku od prethodnih pretvaraa, ovde e akcenat biti stavljen na mehanikim
karakteristikama pogona motora napajog odgovarajuim operom.
34
0.7.1.1. operi klase A

Po svom principu rada ovo je regulator tipa "buck". Njegova konfiguracija je
prikazana na sl. 1-24. U radu, struja motora moe biti kontinualna ili diskontinualna.
U toku periode, u reimu kontinualne struje (sl. 1-25a) se uoavaju dva intervala.
U prvom (tON) je tranzistor ukljuen i napon na motoru je jednak naponu izvora
napajanja (UI). Poto je ovaj napon vii od EMS, struja eksponencijalno raste. U
ovom intervalu se uzima energija iz izvora napajanja. Jedan deo te energije se predaje
motoru a drugi akumulira u induktivnostima rotorskog kola. U drugom intervalu
(tOFF) tranzistor je iskljuen, a zbog induktivnosti rotorskog kola struja se zatvara
kroz zamajnu diodu (D), predajui motoru deo akumulirane energije. Napon na
motoru je praktino nula (-UD-1 V) a struja zbog gubitaka u kolu eksponencijalno
opada. Kod tranzistorskih opera, prekidake ferkvence su redovno iznad 1 kHz, a
vremenske konstante rotorskog kola izad 10 ms, pa se delovi eksponencijalnih krivih
kod struje mogu predstaviti pravim segmentima.
Pri malim optereenjima ili u prelaznom procesu, se moe dogoditi da se sva
akumulirana energija u induktivnostima rotorskog kola preda motoru i pre ponovnog
ukljuenja tranzistora. U tom sluaju struja pada na nulu i takva ostaje do ponovnog
ukljuenja tranzistora. Ovo je rad sa diskontinualnom strujom (sl. 1-25b).
U intervalu nulte struje napon na motoru je jednak EMS to dovodi do porasta
njegove srednje vrednosti. Zbog toga dolazi do porasta brzine i pri idealnom praznom
hodu ona je jednaka n0, bez obzira na faktor ispune. U stvarnom motorskom praznom
hodu se ova brzina ne moe postii. U svakom sluaju rad sa diskontinualnom
strujom nije povoljan jer kvari regulacione karakteristike. Zbog mogunosti rada sa
visokom prekidakom frekvencom, kod tranzistorskih opera se to postie relativno
lako, ak i bez dodavanja rednih induktivnosti u rotorsko kolo.
U reimu kontinualne struje (sl. 1-25.a), srednja vrednost napona i EMS su;
tON
U a ,sr ,kont . = U I = UI a
T
E = a U I Ra I a
tON
a=
T
a - faktor ispune (duty cycle, duty ratio).
Porast struje je:
tON
sl. 1-24. I a = (U I E )
La
Dalje se moe izaraziti normalizovana mehanika karakteristika kao:
n R M n M
=a a =a n
n0 c U I n0 M n
35
Izraz pokazuje da je zavisnost brzine od momenta optereenja linearna. Brzina

blago opada sa optereenjem, a nagib karakteristike zavisi od veliine motora. Kod
motora veih snaga karaktreistika ima manji nagib (tvra), dok je kod malih motora
nagnutija (meka). Pad brzine pri nominalnom optereenju za velike motore (preko
100 kW) je ispod 10 % a kod malih (ispod 1 kW) moe da ide i preko 30 %. Pri ovoj
analizi su zanemareni efekti reakcije rotora na
polje pobude. Kod velikih motora se o tome vodi
rauna pa se uvode dodatne mere kompenzacije
(pomoni polovi i kompenzacioni namot).
Posmatrajmo sada reim diskontinualne struje
(sl. 1-25b). Kada je tranzistor ukljuen uz
zanemarenje omskog otpora (jer je T<<La/Ra)
vai:
I a ,m ,disk .
U I E = La
tON
Porast struje je:
tON
I a = (U I E )
La
Kad je tranzistor iskljuen struju prihvata
zamajna dioda. Dok postoji struja u kolu, napon
je nula i vai relacija:
sl. 1-25.
I a ,m ,disk .
E = La
t2
Od trenutka kada je struja pala na
nulu do ponovnog ukljuenja
tranzistora (interval nulte struje),
napon rotora jednak je indukovanoj
elektromotornoj sili.
Srednja vrednost struje je:
I a ,m ,disk . tON + t2
I a ,sr ,disk . =
2 T
Iz ovih jednaina dobija se:
a 2U I T U I E
I a ,sr ,disk . =
2 La E
I normalizovana mehanika
sl. 1-26. karakteristika:
36
E n tON a 2U I T 1
= = = =
U I n0 tON + t2 a 2U I T + 2 La I a ,sr ,disk . 2L I I
1 + 2 a n a ,sr ,disk .
a U IT In
Do bijene relacije pokazuju da u reimu diskontinualne struje, mehanike
karakteristike imaju oblik hiperbole koja see ordinatu u taki koja odgovara ulaznom
naponu UI (n0). Vertikalna asimptota ove hiperbole je u drugom kvadrantu osim pri
a=0 kada se poklapa sa osom.
Da bi se dobila granica izmeu ova dva reima treba poi od jednaina:
Im Im I
U i E = La ; E = La ; I a ,sr , gr . = m
tON T tON 2
Njihovim reenjem dobija se:
TE (U I E ) TU I E E 2 TU n n 2
I a ,sr ,gr . = = = I

2 LaU I 2 La U I U I 2 La no no
Granina linija ima oblik kvadratne parabole ije je teme:
TU I E
I a ,sr ,gr ,max = ; = 0,5
8La UI
Maksimala vrednost diskontinualne struje (i momenta) ima se pri E=0,5UI. Ova
vrednost je direktno proporcionalna ulaznom naponu, a obrnuto prekidakoj
frekvenci i induktivnosti rotorskog kola. Brzina praznog hoda kod DC motora sa
nezavisnom pobudom ili sa permanentnim magnetima, je proporcionalna sa EMS, a
moment struji. Zbog toga mehanike karakteristike n=f(M), imaju isti oblik kao i
karakteristike E=f(Ia). Na sl. 1-26, prikazani su oblici ovih karakteristika,
normalizovani na nominalnu struju (Ia,n) i ulazni napon (UI). U reimu kontinualne
struje karakteristike su paralelne i blago nagnute. Ovaj nagib nastaje zbog pada
napona na rotorskom otporu (Ra). Pri malim faktorima ispune, mehanike
karakteristike mogu da se nau i u etvrtom kvadrantu. Ovo je oblast dinamikog
koenja. EMS je promenila smer ali srednja vrednost napona nije, pa je pretvara jo
uvek u prvom kvadrantu.
U krajnjem sluaju pri a=0, srednja vrednost napona je nula (-UD). Drugi krajnji
sluaj rada je pri a=1, kada je tranzistor ukljuen sve vreme. Ako se rotor obre
nekim drugim motorom iznad brzine praznog hoda (n>n0), struja pada na nulu, pa se
radna taka nalazi na vertikalnoj osi (E/UI).
Za razliku od maine, oper radi samo u prvom kvadrantu, i to u oblasti izlaznih
napona od Ua=0 (pri a=0), do Ua=UI (pri a=1). Prevezivanjem krajeva rotora ili
pobude, dobija se suprotan smer obrtanja i rad u treem kvadrantu.
Za upravljanje tranzistorskim operima, najee se koriste impulsi konstantne
periode (T) a promenljive irine (PWM). Drugaiji oblici impulsa, daju i druge oblike
granine linije.
37
0.7.1.2. operi klase B

Po principu rada ovo je pretvara tipa "boost". Njegova konfiguracija je prikazana
na sl. 1-27. Poto je sastavljen od istih elemenata kao i oper klase A, ovaj oper se
moze dobiti i prevezivanjem opera klase A pomou sklopki.
U radu ovog opera se takoe pojavljuju reimi kontinualne i diskontinualne struje.
Karakteristini dijagrami za reim kontinualne struje prikazani su na sl. 1-28a, a za
reim diskontinualne struje na sl. 1-28b.
Posmatrajmo reim kontinualne struje. I ovde se u toku periode uoavaju dva
intervala. U prvom intervalu tranzistor je ukjuen pa je napon na motoru praktino
nula. Struja raste i ima suprotan smer od
referentnog.
Maina radi kao generator a proizvedena
energija se akumulira u induktivnostima
rotorskog kola. Kada se tranzistor iskljui,
nastupa drugi interval. Zbog akumulirane
energije u induktivnosti rotorskog kola,
struja se zatvara preko diode i izvora
napajanja, predajui mu deo akumulirane
energije. Intenzitet struje se zbog toga
sl. 1-27. smanjuje ali ona i dalje ima suprotan smer
od referentnog. Ciklus se dalje ponavlja na
isti nain.
Pri malim strujama rotora Ia ili u
prelaznom procesu moe da se dogodi, da
se u drugom intervalu, iz induktivnosti
rotorskog kola izvue sva nagomilana
energija pre ponovnog ukljuenja
tranzistora. Tada struja pada na nulu i
ostaje tako do ponovnog ukljuenja
tranzistora pa se ima rad sa
diskontinualnom strujom (sl. 1-28b). U
intervalu nulte struje napon je jednak
elektromotornoj sili, pa je za isti faktor
ispune je srednja vrednost napona manja
nego pri kontinualnoj struji.
Iz ovog objanjenja sledi da oper klase
B moe samo da izvlai energiju iz maine
i da je predaje izvoru napajanja to
pretstavlja rad u drugom kvadrantu. EMS
ima referentni smer a struja rotora
suprotan. Maina tada radi kao generator a
koenje je rekuperativno.
sl. 1-28.
38
U reimu kontinualne struje (sl. 1-28a), srednja vrednost napona i EMS su;
T tON
U a ,sr ,kont . = U I = U I (1 a )
T
Ea = (1 a )U I Ra I a
Posmatrajmo sada reim diskontinualne struje (sl. 1-28b). Kada je tranzistor
ukljuen, rotorsko kolo je kratko spojeno i uz zanemarenje omskog otpora (jer je
T<<La/Ra) vai:
I a ,m ,disk .
E = La
t2
Kad je tranzistor iskljuen, dok postoji struja vodi zamajna dioda i energija se
vraa u izvor napajanja pa vai relacija:
I a ,m
U I E = La
tON
Srednja vrednost struje je:
I a ,m tON + t2
I a ,sr ,disk . =
2 T
Posle sreivanja dobija se:
a 2T E 2
I a ,sr ,disk . =
2 La U I E
Da bi se dobila granica izmeu ova dva reima treba poi od jednaina:
I a ,m I I
E = La ; U I E = La a ,m ; I a ,sr , gr . = a ,m
tON T tON 2
Njihovim reenjem dobija se:
T E (U I E ) T U I E E 2 T U I n n 2
I a ,sr , gr . = = =
2 La U I 2 La U I U I 2 La no no
Granina linija ima oblik kvadratne parabole ije je teme:
TU I E
I a ,sr , gr ,max = ; = 0,5
8La UI
I ovde je faktor ispune definisan na isti nain kao ranije a=tON/T. Negativan znak
znai da se radi o struji suprotnog smera. I smer momenta je suprotan pa maina radi
u reimu rekuperativnog koenja.
39
I ovde se maksimala vrednost diskontinualne struje (momenta) ima pri E=0,5UI.

Oblik granine krive je slian i po obliku i po ostalim parametrima tako da zbog
visoke prekidake frekvence kod tranzistorskih opera u rotorsko kolo DC maine ne
moraju dodavati prigunice ni pri rekuperativnom koenju.
Na sl. 1-29, prikazani su oblici
ovih karakteristika, normalizovani na
nominalnu struju (Ia,n) i ulazni napon
(UI).
U reimu kontinualne struje
karakteristike su paralelne i blago
nagnute. Ovaj nagib nastaje zbog
porasta napona na rotorskom otporu
(Ra). S obzirom na definiciju faktora
ispune ovde se ima obrnut sluaj. Pri
a=1 ima se nulti izlazni napon, a pri
a=0 on je jednak ulaznom. Oblast
rada maine je onaj deo drugog
kvadranta koji je ogranien ovim
dvema karakteristikama. Oblast rada
opera je deo drugog kvadranta
izmeu napona Ua=0, i Ua=UI.
Prevezivanjem krajeva rotora ili
sl. 1-29. pobude, postie se rad u etvrtom
kvadrantu.
40
0.7.1.3. operi klase C

Ovaj oper je sastavljen od opera klase A i opera klase B. Njegova konfiguracija
je prikazana na sl. 1-30. Po svojim mogunostima rada on pokriva podruje prvog i
drugog kvadranta.
Upravljanje tranzistorima moe biti odvojeno i zajedniko. Kod odvojenog
upravljanja svaki od tranzistora radi u svom kvadrantu i dobijaju se karakteristike kao
u prethodna dva sluaja.
Ovde e biti analizirano ponaanje
opera pri zajednikom upravljanju. Ono
podrazumeva da se upravljaki impulsi
alternativno dovode na oba tranzistora a
srednja vrednost izlaznog napona regulie
se promenom odnosa trajanja njihovih
ukljuenosti.
Posmatrajmo upravljanje prema
algoritmu na sl. 1-31. Kod ovog opera
postoji mogunost zatvaranja struje u oba
sl. 1-30. smera. Dolaskom struje do nule ona se ne
prekida ve menja smer. oper radi u
prvom i drugom kvadrantu i nema oblasti
diskontinualne struje. Rad u preostala dva
kvadranta se dobija prevezivanjem
krajeva rotora ili pobude.
Zbog konanih vremena ukljuivanja i
iskljuivanja izlaznih tranzistora, kod ove
klase opera se mora obezbediti pauza u
upravljakim impulsima, da ne bi dolo
do preklapanja u voenju oba tranzistora.
U tom sluaju bi se u jednom trenutku
imao kratak spoj izvora napajanja to bi
moglo izazvati oteenje tranzistora.
Sl. 1-31 takoe prikazuje i oblik
izlaznog napona i oblik struje u tri
razliita sluaja.
U sluaju velikih struja u referentnom
smeru, ima se voenje samo tranzistora T1
i diode D2, to je identino radu epera
klase A. Ako se ne oekuje nikakva
promena u struji, ovde ak nije ni
potrebno pobuivati tranzistor T2. U
ovom sluaju se ima rad opera u prvom
kvadrantu. Pri velikim strujama u
sl. 1-31.
41
suprotnom smeru od referentnog,

vode tranzistor T2 i dioda D1 i rad se
svodi na rad opera klase B. Ako se
ni ovde ne oekuju nikakve
promene u struji, napajanje baze
tranzistora T1 se moe izostaviti.
Sada se ovde ima rad opera u
drugom kvadrantu i rekuperativno
koenje, odnosno generatorski rad
maine i vraanje proizvedene
elektrine energije izvoru napajanja.
Pri malim optereenjima je kod
prethodna dva opera struja
postajala diskontinualna. Kod ove
klase opera ona dolaskom na nulu
sada menja smer jer je naredni
tranzistor pobuen, tako da kod ove
sl. 1-32. klase opera ne postoji rad sa
diskontinualnom strujom. Ovde se ima rad opera u oba kvadranta, u zavisnosti od
intervala. Zbog toga su mehanike karakteristike u itavoj radnoj oblasti prave linije.
Na sl. 1-32 su prikazane normalizovane karakteristike E=f(Ia,sr) koje su po obliku
sline mehanikim n=f(M). Kod mehanikih se pri promeni smera struje pojavljuje
skok zbog padova napona na etkicama tranzistorima i diodama, ali su oni mali (reda
volta), tako da se o njima mora voditi rauna tek pri vrlo niskim naponima rotora Ua.
Srednja vrednost napona i EMS su:
t1 t
U a ,sr . = U I
= U I a ; E = aU I Ra I a ; a = 1
T T
Poto struja moe imati i suprotan smer, elektromotorna sila (E) moe biti manja
(motor) ili vea (generator) od napona rotora (Ua,sr).
Zbog konanih vremena ukljuivanja i iskljuivanja izlaznih tranzistora, kod ove
klase opera se mora obezbediti pauza u upravljakim impulsima, da ne bi dolo do
preklapanja u njihovom voenju (prvo iskljuenje prethodnih pa onda ukljuenje
narednih tranzistora). U protivnom moglo bi doi do oteenja tranzistora.
oper ove klase je veoma pogodan za pogon elektrinih vozila sa baterijskim
napajanjem (elektromobili, jamske akumulatorske lokomotive, i slino) jer
omoguava pored kontinualne regulacije brzine i rekuperativno koenje odnosno
dopunjavanje akumulatorskih baterija pri koenju (na nizbrdici, pri zaustavljanju i
slino). Kretanje unazad se postie prevezivanjem krajeva rotora ili namota nezavisne
pobude.
42
0.7.1.4. operi klase D

Konfiguracija opera klase D prikazana
je na sl. 1-33. Kao to e se videti, ovaj tip
opera omoguava rad u prvom i etvrtom
kvadrantu. To je oblast rada sa momentom
istog smera i promenljive brzine. Takav je
na primer pogon dizalice.
Prednosti ovog opera dolaze do
izrazaja i pri napajanju induktivnih kola sa
velikom nagomilanom magnetnom
energijom koju treba brzo izvui. Takvi su
sl. 1-33.
na primer namot nezavisne pobude DC
motora, pobudni namot sinhronih maina i td.
Princip rada ovog opera dalje e biti objanjen na primeru napajanja rotora, kako
bi se lake mogle uporeivati meusobne performanse pojedinih tipova opera.
I ovde upravljanje moe biti odvojeno i zajedniko.
Kod odvojenog upravljanja moe se na primer T1 drati u ukljuenom stanju a sa
T2 da se vri regulacija izlaznog napona. Tada se rad svodi na nain koji vai za oper
tipa A i ogranien je samo na prvi kvadrant. Za rad u etvrtom kvadrantu dovoljno je
upravljati samo jednim tranzistorom (na primer sa T2). Ovakav rad je ve analiziran i
nee se ponavljati.
Dalje e biti analiziran rad pri zajednikom upravljanju. Pobudni impulsi
tranzistora su meusobno pomereni za polovinu periode. U zavisnosti od trajanja
pobudnih impulasa, dobija se rad u dva kvadranta (prvom i etvrtom).
- Rad u prvom kvadrantu (sl. 1-34a) se ima pri trajanju upravljakih impulsa u
intervalu od tON=T/2 do tON=T. U ovom sluaju u svakom trenutku je pobuen bar
jedan tranzistor. U intervalu vremena kada vode oba tiristora napon na motoru je
jednak naponu izvora napajanja Ui pa struja raste. Jedan deo uzete elektrine energije
iz izvora napajanja se predaje direktno motoru a drugi akumulira u indiktivnostima
rotorskog kola. Kada se jedan od tranzistora iskljui, napon rotora je nula pa se deo
energije nagomilane u indiktivnostima predaje motoru. Srednja vrednost napona
rotora je pozitivna.
U reimu kontinualne struje, srednja vrednost napona i EMS su;
U a ,sr ,kont . = (2a 1) U I , E = U a ,sr ,kont . Ra I a
tON
ovde je : a=
T
I ovde se u sluaju pada struje na nulu pre poetka intervala kada vode oba
tranzistora, pojavljuje diskontinualna struja. U izlaznom naponu se u toku periode
pojavljuju dva impulsa odnosno dvostruka frekvenca seckanja napona. Ovakav rad
u potpunosti odgovara radu opera klase A.
43
Zbog dvostrukog broja impulsa izlaznog

napona, ovde je irina zone diskontinualne
struje u odnosu na onu kod opera klase A
dvostruko manja.
Srednja vrednost diskontinualne struje
je:
I a ,sr ,disk . =
(2a 1)T U I U I E
4 La E
Granina linija ima oblik:
T U I E E
2
I a ,sr , gr . =
I I
4 La U U
Ovo je parabola sa temenom:

T U I E
I a ,sr , gr ,max . = ; = 0,5
16 La Ui
- Rad u etvrtom kvadrantu se dobija
kada je pobuenost tranzistora u intervalu
od tON=0 do tON=T/2. Sada se ne pojavljuje
preklapanje u voenju tranzistora pa ni u
kom trenutku nema uzimanja energije iz
izvora napajanja.
Ako se maini na neki nain promeni
smer EMS (sl. 1-34b), onda se u
intervalima ukljuenosti tranzistora ima
kratak spoj motora (Ua=0), i struja raste.
Pri tome se deo mehanike energije
pretvara u elektrinu i akumulira u
induktivnostima rotorskog kola. Kada se
tranzistor iskljui akumulisana energija se
predaje izvoru napajanja. I ovde se u
sl. 1-34. sluaju pada struje na nulu pre ukljuena
tranzistora pojavljuje diskontinualna
struja, pa je ovakav reim rada identian onom kod opera klase B. U reimu
kontinualne struje, srednja vrednost napona i EMS su;
U a ,sr ,kont . = (1 2a )U I , E = U a ,sr ,kont . Ra I a
Zbog dvostrukog broja impulsa izlaznog napona, ovde je irina zone
diskontinualne struje u odnosu na onu kod opera klase A dvostruko manja.
Srednja vrednost diskontinualne struje je:
44
I a ,sr ,disk . =
(1 2a )T E2
2 La UI + E
Granina linija ima oblik:
T U I E E
2
I a ,sr , gr . =
4 La U I U I

Ovo je parabola sa temenom:
TU I E
I a ,sr , gr ,max . = ; = 0,5
16 La UI
Ovde maina radi u etvrtom
kvadrantu. Primer ovakvog rada
je sputanje tereta kod dizalice,
pri emu je smer obrtanja rotora
suprotan od smera pri podizanju.
Moment je u oba sluaja
pozitivan. Pri radu u etvrtom
kvadrantu maina radi u
generatorskom reimu i
mehaniku energiju pretvara u
elektrinu a pretvara je
prebacuje od generatora, izvoru
napajanja. Da bi ovakav rad bio
mogu, izvor treba da ima
mogunost prihvatanja ove
energije (kao na primer
akumulatorska baterija).
Na sl. 1-35 su prikazane
mehanike karakteristike, za rad
sl. 1-35. u oba kvadranta i oba reima
struje.
45
0.7.1.5. operi klase E

Ova klasa opera sastoji se od
etiri tranzistora i etriri
antiparalelne diode (sl. 1-36). Oni
zajedno obrazuju most koji se
napaja jednosmernim naponom UI a
na izlazi se prikljuuje DC motor.
Sa odvojenim upravljanjem
tranzistorima mogue je postii
reime rada svakog od ranije
opisanih klasa opera. Tako na
primer mogue je tranzistor T1
sl. 1-36. drati u ukljuenom stanju sve
vreme a T4 naizmenino ukljuivati
i iskljuivati. Ovakav rad jednak je radu opera klase A, i primenljiv je samo pri radu
motora u prvom kvadrantu. Takoe mogu se primeniti i svi ostali algoritmi
upravljanja opisani za ostale vrste opera. Meutim svi oni imaju odreena
ogranienja i primenljivost u jedan ili dva kvadranta.
Dalje e biti analiziran rad pri zajednikom upravljanju tranzistora. Ono se sastoji
u tome da se upravljaki impulsi istovremeno dovode na po dva tranzistora (T1 i T4 a
zatim T2 i T3). U zavisnosti od polarizacije na njima, struju e voditi odgovarajui
ranzistori ili diode.
Posmatrajmo interval vremena kada vode tranzostori T1 i T4. Struja linerno raste do
maksimalne vrednosti. U zavisnosti od poetne struje, ovo se moe odvijati u prvom
ili etvrtom kvadrantu. Ako se radi o prvom kvadrantu, pri iskljuenju T1 i T4, i
pobudi T2 i T3, struju preuzimaju diode D2 i D3 a tranzistori ostaju inverzno polarisani
(sa oko 1 V). Kad oper pree u etvrti kvadrant u voenju se smenjuju tranzistori
T2 i T3 sa diodama D1 i D4. Ovakvo upravljanje ima posebnu prednost u oblasti malih
struja optereenja. Kod nekih od ranije opisanih opera, pri malim optereenjima,
pojavljivala se oblast diskontinualne struje. Meutim ovde je na prikljucima motora
uvek prisutan, bilo pozitivan bilo negativan napon, tako da nema prekida struje. Ona
uvek varira izmeu maksimalne i minimalne vrednosti, i pri tome njena strednja
vrednost moe biti pozitivna ili negativna tako da ovde ne postoji oblast
diskontinualne struje.
U principu ovaj tip opera (sl. 1-36) predstavlja antiparalelnu vezu dva opera
klase C. Posmatranjem oblika izlaznog napona, vodi se da je srednja vrednost
napona:
tON (T tON )
U a ,sr = U I = U I (2a 1)
T
46
Visina izlaznog napona kree u granicama od UI do UI. Ako je tON<T/2 (a<0,5),

srednja vrednost napona je negativna, a pri tON>T/2 pozitivna (a>0,5). Pri tON=T/2
(a=0,5), srednja vrednost izlaznog napona jednaka je nuli.
Takoe i struja moe biti bilo kog smera. Ako se promeni karakter (znak) momenta
optereenja, maina prelazi iz motorskog rada u generatorski reim rada. Ovaj oper
odmah prihvata obrnut smer snage i ima se rekuperativno koenje, bez potrebe da se
neto menja u strukturi upravljakih impulsa. Pri tome se ne pojavljuje diskontinualna
struja pa se sa ovim operom postie potpuna upravljivost DC maine kao to se ima
na primer pri napajanju sa Vard-Leonardovom grupom ili sa dva tiristorska
sl. 1-37. sl. 1-38.
47
ispravljaa u antiparalelnoj vezi sa usaglaenim upravljanjem (1+2=1800).

Nedostatak ovog opera je veliki broj tranzistora i dioda, a samim tim i
komplikovanije upravljanje. dodatnu komplikaciju pretstavlja upravljanje
tranzistorima T1 i T2 zbog promenljivih potencijala njigovih emitera.
Zbog konanih vremena ukljuivanja i iskljuivanja izlaznih tranzistora, kod ove
klase opera se mora, za tranzistore iz iste grane obezbediti pauza u upravljakim
impulsima, da ne bi dolo do preklapanja u njihovom voenju (prvo iskljuenje
prethodnih pa onda ukljuenje narednih tranzistora). U protivnom moglo bi doi do
oteenja tranzistora. Ponegde se u literaturi ovaj oper, zbog svoje konfiguracije,
naziva i operom tipa H.
Na sl. 1-37 su prikazani dijagrami: algoritam upravljanja tranzistorima, oblik
izlaznog napona pri a>0,5 i oblici struja za prvi kvadrant, meovito prvi i drugi i
samo drugi kvadrant. Iste ove veliine pri a<0,5 prikazane su na sl. 1-38.
Karakteristike E=f(I) u normalizovanom obliku za sva etiri kvadranta, prikazane
su na sl. 1-39. Slika 1-40 prikazuje kvadrante.
Po svojoj konfiguraciji ovaj oper podsea na mostni invertor. Meutim kod
invertora je na izlazu koriena samo naizmenina komponenta napona. Jednosmerna
komponenta je smetala i teilo se njenom elimunisanju. Ovde kod opera, se rad
zasniva upravo na toj jednosmernoj komponenti napona. Naizmenina komponenta
stvara varijacije struje. Pri dovoljno visokoj prekidakoj frekvenci, ak i bez
dodavanja rednih prigunica, te varijacije struje su male i ne izazivaju vee smetnje u
radu maine. Ukoliko se radi o zvunoj frekvenci, moe doi do osetnog poveanja
buke (pitanje).
sl. 1-39. sl. 1-40.
48
Radojle Radeti, Prekidaka napajanja, 2. Jednoimpulsni indirektni pretvarai
1. JEDNOIMPULSNI INDIREKTNI PRETVARAI

O sada opisani pretvarai vrili su direktno pretvaranje tipa DC/DC. Kod narednih
pretvaraa, prvo e se vriti transformacija tipa DC/AC, a tek posle, njegovim
ispravljanjem, AC/DC. Zbog Dvostruke transformacije ovi pretvarai su indirektni.
Naizmenini napon se preko transformatora prilagoava na eljenu vrednost, a
obezbeuje se i galvanska izolovanost.
Iz grupe jednoimpulsnih to su pretvarai
tipa forward i flyback. Po svom principu rada
moe se rei da se zasnivaju na pretvaraima
buck i boost.
Kao i ranije opisani i ova dva pretvaraa se
najee koriste kod regulatora jednosmernog
napona. Kako se preko transformatora mogu
prenositi samo naizmenini naponi, to se za
pretvarae forward i flyback ponegde u
literaturi koristi i naziv jednoimpulsni
invertori.
sl. 2-1. Na sl. 2-1, prikazani su ciklusi magnetisanja
jezgra transformatora za ova dva pretvaraa i to:
- kriva 1 je kriva prvobitnog magnetisanja
- kriva 2 predstavlja magnetisanje jezgra kod pretvaraa FORWARD i to u
intervalu kada je tranzistor ukljuen odnosno kada se energija prenosi sa primara na
sekundar. Jezgro transformatora je ovde napravljeno bez vazdunog zazora, pa se
zbog remanentne indukcije magnetisanje ne odvija od nule. Iz ovog razloga je
potrebno da jezgro ovog transformatora bude napravljeno od materijala sa malom
remanentnom indukcijom.
- kriva 3 predstavlja vraanje nagomilane magnetne energije i razmagneivanje
(resetovanje) jezgra i njegovu pripremu za naredni ciklus.
- Kriva 4 se odnosi na nagomilavanje magnetne energije u feromagnetnom zazoru
jezgra transformatora za flyback. Ovaj transformator ima u jezgru vazduni zazor u
kome se nagomilava energija. Da bi ova energija bila to vea potrebno je da
veliina zazora ima tano odreenu vrednost. Zbog relativno velikog zazora kriva
magnetisanja ovde polazi praktino iz koordinatnog poetka i znatno je poloenija
nego kod prethodnog tipa.
- Kriva 5 predstavlja vraanje nagomilane magnetne energije iz feromagnetnog
zazora u izvor napajanja. Ovim se jezgro resetuje i priprema za novi ciklus.
Pored dva pomenuta, ovde e biti predstavljen i ukov pretvara sa
transformatorom koji zbog svojih dobrih osobina nalazi primenu na mestima gde se
zahtevaju male dimenzije pretvaraa.
49
1.1. PRETVARA TIPA FORWARD

Osnovna topologija ovog tipa
pretvaraa prikazana je na sl. 2-2. Za
pravilan rad vaan je poloaj taaka na
izvodima namota transformatora, koje
odreuju smer motanja. Prisustvo
transformatora pretvara ini
komplikovanijim, i skupljim ali je
dobijena galvanska izolovanost i
mogunost izvoenja vie galvanski
sl. 2-2.
odvojenih izlaznih napona.
I sami transformatori kod jednoimpulsnih pretvaraa su dodatno komplikovaniji jer
se mora voditi rauna o smerovima motanja pojedinih namota, uticaju parazitnih
kapaciteta i td.
U najkraim crtama pretvara na sl. 2-2 radi na sledei nain. Pri ukljuenom
tranzistoru napon na primaru je jednak ulaznom. Na sekundaru je napon pozitivan i
preko diode D1 i prigunice L snaga se prenosi na izlaz pretvaraa. Na kraju ovog
intervala jezgro je maksimalno namagnetisano. Poto u jezgru ne postoji zazor
njegova struja magneenja je veoma mala, tako da je mala i akumulisana energija.
Kada je tranzistor iskljuen, prekidaju se struje primara i sekundara. Jezgro mora da
se razmagneti, pa se indukuju naponi suprotnih polariteta. Potrebno ograniiti njihovu
visinu na prihvatljivu vrednost i pri tome omoguiti dovoljno brzo razmagneenje.
Zbog ovoga je na sl. 2-2 uveden tercijarni namotaj koji u ovom intervalu preko diode
D3 vraa akumulisanu energiju u izvor napajanja. Takoe, mogue je da se ova
energija preko malog tercijara prenosi i na izlaz pretvaraa.
Savremena magnetna jezgra su veoma kvalitetna tako da imaju malu energiju
magneenja. Zbog toga se kod pretvaraa ovog tipa, esto potpuno izostavlja ovaj
tercijar, a resetovanje jezgra vri malo jaim kolom snabera u primaru transformatora
(sl. 2-4). U konkretnim realizacijama ovog pretvaraa dodatni namoti se koriste i za
pobudu tranzistora i napajanje ostale upravljake elektronike. U svakom sluaju radi
se o namotu zanemarive snage u odnosu na primar i sekundar. Zbog toga e dalja
analiza zanemariti njegovo postojanje.
Kod pretvaraa srednjih i malih snaga, moe se izostaviti prigunica u
sekundarnom kolu i kondenzator puniti samo preko diode u intervalu vremena tON. U
tom sluaju transformator se pravi sa neto veim rasipanjem izmeu primara i
sekundara. Isprekidana struja punjenja kondenzatora zahteva neto vei kapacitet.
Ovaj tip pretvaraa se koristi za visoke ulazne (stotine volti), i niske izlazne
napone (desetinu volti). Zbog toga e u daljoj analizi biti uzeti u raun padovi napona
na diodama, dok e pad napona na tranzistoru biti zanemaren.
Ovaj pretvara nalazi iroku primenu kod napojnih jedinica malih snaga (do
nekoliko stotina vati). Zbog toga e mu biti posveena neto vea panja.
Na sl. 2-3 su prikazani vremenski dijagrami karakteristinih napona i struja.
50
1.1.1. PRINCIP RADA

Kada je tranzistor ukljuen (interval tON),
napon na primaru transformatora jednak je
ulaznom. Taj napon se transformie na
sekundar (N2) i tercijar (N3).
Naponi na ovim namotima su:
N2
U1 = U I i U 2 = U I
N1
Polaritet napona sekundara je pozitivan
tako da se struja zatvara preko diode (D2),
prigunice i optereenja. U ovom intervalu
energija sa primara prenosi se preko
sekundara na optereenje. Napon na
prigunici jednak je razlici indukovanog i
izlaznog, tako da struja raste. Na kraju
intervala taj porast iznosi:
U 2 (U O + U D )
I L = tON
L
UD - Pad napona na diodi (oko 0,8V)
U prelaznom stanju, napon i struja
optereenja rastu. Kada se dostigne
stacionarno stanje ove vrednosti postaju
konstantne. U stacionarnom stanju pri
kontinualnoj struji prigunice, ona varira oko
srednje vrednosti (IL,SR =IO).
Maksimalna vrednost struje prigunice je:
1
I L ,MAX = I O + I L
2
Struja prigunice se za vreme tON prenosi
preko transformatora na primar. Pored
sekundarne, primar obezbeuje i magneenje
jezgra (I). Ako nema zasienja, struja
magneenja linearno raste. Primarna struja je
ujedno i kolektrorska struja tranzistora, a
njena amplituda je:
N2 1
I C ,MAX = ( I O + I L ) + I ,MAX
N1 2
sl. 2-3. Kada se tranzistor iskljui (interval tOFF),
51
primarna struja nestaje. Jezgro je namagnetisano i nestankom struje ono tei da se

razmagneti (resetuje) i tako pripremi za novi cikus magneenja. Takoe postoji i
energija u rasipnoj induktivnosti izmeu primara i sekundara.
Ukupna akumulisana energija u magnetnom polju transformatora je:
1 1
W= LFe I 2 + L I12
2 2
Pri izradi transformatora tei se da ova energija bude to manja. Orijentacioni red
veliine energije magneenja za feritna jezgra je oko 10 -5 J/cm3.
Za frekvenciju f rada pretvaraa, snaga koju razvije ova energija je:
1 1
PR = W f = LFe I 2 + L I12 f
2 2
Ova energija mora u intervalu tOFF da se odvede iz transformatora. Ovo resetovanje
jezgra moe se vriti na razne naine. U praksi se primenjuje resetovanje pomou
tercijara, zener diodama, R-C-D kolom itd.
Prigunica ima veliku akumulisanu energiju i njena struja se u ovom intervalu
zatvara preko zamajne diode (D2). Napon na prigunici jednak je izlaznom i
negativan. Struja se zbog toga smanjuje i priunica delimino prazni. Na kraju
intervala (tOFF), njena struja se smanjila za:
UO + U D U +UD
I L = tOFF = O (1 a )
L L
U stacionarnom stanju, ovo smanjenje struje jednako je njenom poveanju u
intervalu tON. Zadatak prigunice je da smanji oscilacije struje. Ako je optereenje
malo, struja prigunice postaje diskontinualna. Granica diskontinualne struje je:
1 U +UD
I O ,DISC =
I L = O tOFF
2 2L
Induktivnost prigunice bira se tako da diskontinualna struja bude to manja (na
primer 10 % od nazivne). Za traenu diskontinualnu struju, njena induktivnost je:
UO + U D U +UD
L= tOFF = O tOFF
2 I L ,DISC I L
Odredimo sada visinu izlaznog napona. Polazei od uslova da je srednja vrednost
napona na prigunici jednaka nuli dobija se da je:
tON N t N
U O = (U 2 U D ) = (U 2 U D ) a = U I 2 ON = a U I 2 U D
T N1 T N1
52
Resetovanje jezgra preko N3

Ako se resetovanje jezgra vri preko tercijarnog namota, onda je situacija sledea.
Pri iskljuenju jezgro transformatora treba da se razmagnetie (vrati akumulisanu
energiju uzetu tokom magneenja). Zbog toga je uveden tercijarni namot (N3). On je
motan tako da ima pozitivan napon u intervalu tOFF, i preko diode D1 se ova energija
vraa izvoru napajanja. Transformator ovog pretvaraa nema vazduni zazor tako da
je njegova struja magneenja veoma mala. Zbog toga tercijarni namot moe biti
motan znatno tanjom icom od primara. U intervalu (tOFF) struja magneenja opada.
Dok se jezgro razmagneuje, indukovani napon na primaru ima takav smer da se
pridodaje naponu napajanja. Sada je napon na tranzistoru:
N
U CE = U I 1 + 1
N3
Njegovo trajanje je:
N3
t3 = tON
N1
Kada struja magneenja padne na nulu, do kraja intervala tOFF, napon na svim
namotima transformatora jednak je nuli.
U intervalu vremena tOFF, pretvara ne uzima energiju iz izvora napajanja, tako da
je ovo vreme neka vrsta praznog hoda i trebalo bi da je to krae. Ipak trajanje
intervala tOFF, mora da bude due od ovog vremena (tOFFt3).
Zbog toga je maksimalna vrednost koeficijenta ispune (a) ograniena na:
tON N3
a MAX = =
tON + t3 N 1 + N 3
Ako se uzme N1=N3, onda je aMAX=0,5.
Pri prekidanju struje primara na njemu se, zbog rasipne induktivnosti, indukuje
kratak prenaponski impuls.
Tranzistor se bira tako da je:
N
U CE 0 > U I 1 + 1 + Indukovani prenapon
N3
Smanjenje indukovanog prenapona vri se dodavanjem snabera (R-C-D kolo).
Struje i maksimalni inverzni naponi, prema kojima se biraju diode su:
tON tON tOFF
I D1 > I ,max , I D2 > IO , I D3 > IO
2T T T
N N2 N2
U RMD1 > U I 1 + 3 , U RMD 2 > U I , U RMD 3 > U I
N1 N3 N1
53
Resetovanje jezgra preko otpornika R u snaberu

Zbog rasipne induktivnosti izmeu primara i sekundara, na tranzistoru mora
postojati kolo za ogranienje prenapopna. Ono moe biti u obliku odgovarajuih
zener dioda, supresora napona, R-C-D kola, i td. Sve je popularniji nain sa
premoenjem primara preko dodatnog MOSFET-a i kondenzatora.
Kad ve mora da postoji ovo kolo onda ima smisla pojaati ga tako da moe da
prihvat svu akumulisanu energiju jezgra. Jedno kolo gde se ova energija disipira na
otporniku snabera prikazana je na sl. sl. 2-4.
U ovom kolu energija se disipira na otporniku snabera. Njegovu otpornost treba
odabrati tako da povienje primarnog napona bude u dozvoljenim granicama.
U R2
R=
PR
Zbog kondenzatora u snaberu,
napon UR ima zanemarivo malu
valovitost.
U intervalu tOFF, naponi svih
sl. 2-4. namota su promenili znak i odreeni
su naponom otpornika u snaberu.
Obino se uzima da ovaj napon bude priblino jednak ulaznom. U tom sluaju
maksimalna vrednost koeficijenta ispune ciklusa je kao i ranije a=0,5. Kod niih
ulaznih napona moe se ii na vii napon u snaberu i poveanje koeficijenta ispune
(a) do oko 0,7.
Inverzni napon traje u intervalu t3, kada se jezgro demagnetie (resetuje) i tako
priprema za naredni ciklus. Interval tOFF moe biti i neto dui od t3. Ostatak vremena
do tOFF je vreme nultog napona na transformatoru. Ako bi se tranzistor ukljuio pre
kraja demagnetizacije, dolo bi do jake prednagnetizacije jezgra i nepravilnog rada
pretvaraa.
Tranzistor se bira tako da je:
U CE 0 > U I + U R + Indukovani prenapon
0.0.0. IZBOR TRANSFORMATORA
Dalje treba odrediti osnovne elemente transformatora. Tu se podrazumevaju
dimenzije jezgra, brojevi navojaka i preseci njihovih provodnika. Ovi pretvarai rade
na visokim frekvencijama tako da se koriste iskljuivo feritni transformatori. To
znai da je maksimalna indukcija oko 0,3 T. Ukupna promena indukcije, zbog
remanentnog magnetizma, manja je od njene amplitude (B<Bm). S obzirom na
magneenje samo u jednom kvadrantu i prenoenje snage samo u jednoj poluperiodi
(pri a=0,5), moe se pokazati da je odnos snaga ovog i klasinog dvonamotnog
transformatora:
PFORWARD / PMOST = 2 / 4 = 0,353
54
Ovo vai za dvotranzistorski pretvara, dok je kod jednotranzistorskog taj odnos

jo slabiji.
Proraun transformatora polazi od poznate snage i radne frekvencije. Na osnovu
njih odreuje se proizvod povrina jezgra i prozora.
8/7 1,143
11 P P
S FE S PR = 800
k f Bm f
Uzeto je za: k=0,14 (transformator tipa FORWARD) i B=0,23 T
Na osnovu toga, iz tabela odabira se jezgro i odreuju njegove povrine SFE i SPR.
Za odabrano jezgro, pri aMAX=0,5, minimalni broja navojaka primara je:
U I a MAX 5000 U I
N 1,MIN = 10 4
=
B S FE ( cm 2 ) f B S FE ( cm 2 ) f
Dalje se usvaja pogodna celobrojna vrednosti broja navojaka primara (N1) i zatim
izraunava broj navojaka sekundara:
2(U O ,MAX + U D )
N 2 = N1
UI
Dalje treba odrediti efektivnu vrednost struje primara i sekundara. Za aMAX=0,5 i
zanemarujui valovitost struje prigunice, efektivna vrednost sekundarne struje je:
IO P
I 2,EF = = 0,707 I O = 0,707
2 UO
Primarna struja je:
P
I 2,EF = 0,707
UI
Za ovaj transformator gustina struje je:
J ( A / cm 2 ) = 450( S FE S PR ) 0,125
I1,EF I
Preseci namota su: SCu ,1 = , SCu , 2 = 2,EF i SCu ,3 = 0,05SCu ,1
J J
Na ovaj nain je definisan i transformator pretvaraa.
Pored osnovne eme (sl. 2-2.), postoji i ema ovog pretvaraa sa dvonamotnim
transformatorom, prikazana na sl. 2-5. Za razliku od osnovne, ovde se resetovanje
jezgra vri preko primara i dioda. Sve relacije ostaju u vanosti samo u njima treba
uzeti da je N1=N3. Iskorienje transformatora je ovde bolje i ne postoje indukovani
prenaponi pri iskljuenju tranzistora. Pojednostavljenje transformatora u ovom
sluaju plaeno je dodatkom jo jednog tranzistora i diode. Ovakav pretvara se
naziva jo i asimetrini polumostni forward. Sa njim se postie bolje iskorienje
transformatora i vea snaga ali zahteva plivajue napajanje tranzistora T1. Takoe je
55
komplikovaniji i skuplji.
Jednotranzistorski forward pretvara se
koristi kod napojnih jedinica snaga ispod
250 W a dvotranzistorski ide i do 400 W.
U odnosu na flyback ovaj pretvara se
koristi za vea strujna optereenja.
Na kraju treba uoiti da primarno
energetsko kolo ovog pretvaraa ima isti
broj komponenata kao polumostni
sl. 2-5. pretvaraa koji omoguava veu izlaznu
snagu i bolje iskorienje transformatora.
1.1.3. PRIMERI FORWARD PRETVARAA
Na sl. 2-6. prikazano je jedno konkretno reenje pretvaraa tipa forward snage 60
W. Pretvara je klasinog tipa sa tercijarnim namotom za resetovanje jezgra. etvrti
namot slui za pobudu tranzistora. Poetna pobuda se dobija iz ulaznog napona preko
otpornika od 47k, posle ega je odrava indukovani napon pobudnog namota. Vreme
ukljuenosti tranzistora (tON) pretvaraa definie kondenzator od 4n7 na oko 15 s,
tako da je frekvencija pretvaraa oko 30 kHz. Otpornik od 0,5 preko pomonog
tranzistora (BC337) titi pretvara od preoptereenja tako to dodatno skrauje vreme
tON. Za ovaj forward, ovo je pretvara srednje snage. Ispravlja je izveden bez
prigunice i punjenje kondenzatora je samo u intervalu vremena tON.
Na sl. 2-7 prikazan je primer ovakvog pretvaraa snage 250 W, ulaznog napona
320 V. Pretvara radi na frekvenciji 40 kHz i na izlazu daje struju do 50 A pri naponu
od 5 V.
sl. 2-6.
56
sl. 2-7. - Primer dvotranzistorskog FORWADR pretvaraa sange 250 W
57
1.1.4. PREDNOSTI I MANE FORWARD PRETVARAA

- Jednostavna konstrukcija pretvaraa (mali broj komponenata)
- Mogunost postojanja vie galvanski odvojenih namotaja
- Kolektrorska struja smanjena u odnosu na struju optereenja
Nedostatci:
- Slabo iskorienje transformatora
- slab tranzijentni odziv
- nestandardan transformator itd.
iroka primena ovih napojnih jedinica dovela je do razvoja velikog broja tehnika
koje se ovde dalje koriste. Pored ve opisanih, bie pomenute jo neke.
1.1.5. NEKE TEHNIKE KOJE SE DANAS KORISTE KOD PRETVARAA
Tehnika ACR
(Active-Clamp Reset)
Sve se ee pominje i resetovanje jezgra pomou dodatnog MOSFET-a i
rezonantnog kondenzatora (sl. 2-8.). Kondenzator u ovoj varjanti omoguava
prihvatanje energije jezgra i zatim njegovo premagnetisanje.
Iskljuenjem tranzistora T1, preko parazitne diode MOSFET-a T2 struja
magneenja nastavlja svoj tok punei kondenzator u naznaenom smeru. Kada struja
padne na nulu napon kondenzatora je maksimalan.
Sada se ukljuuje T2 i kondenzator se prazni magnetiui jezgro u suprotnom
smeru (III kvadrant). Sve ovo se odigrava kao oscilatorni proces, praktino bez
gubitaka. Kada napon dreina T1 padne na nulu, ovaj tranzistor se ukljuuje poinje
novi ciklus magneenja i prenoenja
energije sa primara na sekundar, prema
izlazu pretvaraa.
Na ovaj nain postignuto je bolje
iskorienje transformatora zbog
simetrinog magneenja i manje naprezanje
tranzistora pri radu pretvaraa. Ukljuenje
tranzistora se odvija pri nultom naponu.
Dobijene prednosti su plaene uvoenjem
jo jednog tranzistora i rezonantnog
sl. 2-8. kondenzatora ali i neto sloenijim
upravljanjem.
Tehnika sinhronog ispravljanja
Za dobijanje velikih struja pri malim izlaznim naponima, koristi se tehnika
sinhronog ispravljanja. Za napone do nekoliko desetina volti mogu se koristiti diode
tipa otki koje imaju manji pad napona od klasinih. Na primer pri naponu reda 10 V
58
pad napona je oko 0,4 V. Pri veoma niskim izlaznim naponima (ispod 5 V) ak i
padovi napona na otki diodama postaju preveliki. Reenje je naeno u sinhronim
ispravljaima sa MOSFET tranzistorima. Na tritu se mogu nai n kanalni
MOSFET-ovi sa RDSon reda 5 m, tako da pri struji od 20 A pad napona na njima
iznosi svega 0,1 V. Sa pet ovakvih tranzistora u paralelnoj vezi (ili IMC tehnika) se i
kod napona reda 5 V, moe postii stepen iskorienja ispravljaa od preko 95 %, pri
strujama od 100A. Nihova ulazna kapacitivnost od nekoliko nF ograiava primenu do
nekoliko stotina kHz do 1 MHz.
Najednostavniji nain upravljanja sinhronim ispravljaima je sopstvena pobuda
koja se vri naponom iz istog transformatora iji se napon ispravlja (sl. 2-9.). Za
pravilan rad ispravljaa potrebno je da napon na geitovima bude oko 10 V, tako da se
ovaj metod moe primeniti samo pri tim sekundarnim naponima transformatorima.
Na primer sa pretvaraem tipa forward, i ispunom impulsa aMAX=0,5, maksimalni
izlazni napon je oko 5 V. Pored toga, ovo suava i opseg ulaznih napona pretvaraa.
Treba uoiti da ovde
tranzistori rade u III
kvadrantu (inverzan
polarizacija). Ako se na
gejtove MOSFET-ova ne bi
dovodili upravljaki
impulsi, vodile bi samo
parazitne diode njima. Ovo
sl. 2-9. bi bio klasian forward
pretvara (padovi napona na diodama neto manji od 1 V). Meutim ako se dovode i
upravljaki impulsi, diode se premoavaju tranzistorima i pad napona na njima
postaje znatno manji. Kod pretvaraa postoji i mrtvo vreme (t3), kada nema
indukovanog napona. Tada vode samo diode i stvaraju se veliki gubici. Zbog toga,
ali i zbog slabih dinamikih karakteristika parazitne diode u MOSFET-u, paralelno se
moe dodati spoljna otki dioda. Takoe kola snabera i razni R-C lanovi deformiu
indukovani napon tako da izazivaju smetnje u uravljanju MOSFET-ovima. Izvesno
pobiljanje postignuto je aktivnim premoenjem struje magnetizacije (ACR tehnika)
umesto snaber kola, ime se dobijaju kvadratni indukovani naponi koji su blii
teorijskim oblicima. Problem sa pobudom moe se izbei posebnim drajverskim
kolom za upravljanje tranzistora sinhronog ispravljaa.
Ova tehnika ispravljanja razvijena je za potrebe napajanja savremenih
mikroprocesora koji rade pri naponima reda 3 V ali zahtevaju velike struje (desetine
ampera). Jednostavnost i niska cena ovog naina ispravljanja omoguili su primenu
sinhronih ispravljaa i na mestima o kojima se ranije nije ni razmiljalo. Tako na
primer sada je mogue napraviti punjae akumulatorskih baterija velikih kapaciteta i
to za po jedan lanak (na primer 2,4 V i 70 A). Ovakvi ispravljai pogodni su pri
ispitivanju kapaciteta baterija. Drugo mesto bi bilo na primer kod instrumenata za
merenje prelaznih otpora kontakata kod ispitivanja visokonaponske opreme (potrebna
struja od oko 100 A pri naponu od oko 3V) i td.
59
ZVS (ZVT) tehnika

(ZVS Zero Voltage Switching, ili ZVT Zero Voltage Transition)
Za pretvarae veih snaga, radi smanjenja ili potpunog eliminisanja komutacionih
gubitaka koristi se kvazi-rezonantni i rezonantni rad. Kod njih se ukljuenje i
iskljuenje tranzistora vri pri nultom naponu i time eliminiu komutacioni gubici.
Jedna vrsta ove tehnike je i pomenuta ACR tehnika kod pretvaraa tipa forward.
Prekidanje struje pri nultom naponu ili struji kolektora (soft switching) mogue je
postii praktino kod svih vrsta pretvaraa.
Detalnije o rezonantnom radu bie dato u poglavlju (3.3.6.) i dodatku (5.3).
PFC tehnika
(PFC Power Factor Correction)
Naizmenina napojna mrea je namenjena napajanju potroaa razliitih vrsta.
Najvei broj potroaa je linearnog tipa, to podrazumeva da sinusni naizmenini
mreni napon proizvodi struju istog oblika. Kod isto omskih potroaa ova struja je
u fazi sa naponom. Induktivni potroai (kao to su motori) imaju struju koja kasni za
naponom, za izvestan ugao. Ovo kanjenje je nepovoljno jer optereuje napojnu
mreu reaktivnom komponentom struje koja ne prenosi snagu. Zbog toga su uvedeni
pojmovi reaktivne (jalove) snage i faktora snage. Tei se da reaktivna snaga bude to
manja a time i faktor snage to blii jedinici.
Osim linearnih potroaa postoje i nelinearni. Oni pored faznog pomaka unose i
izoblienje oblika struje, koji se sada znatno razlikuje od sinusnog. Takvi ureaji su
svi oni koji na ulazu imaju ispravljae (diodne ili tiristorske) i filterske kondenzatore
ili prigunice. U takve ureaje spadaju i napojne jedinice napajane iz naizmenine
(AC) mree.
Standardni ulazni deo napojnih
jedinica napajanih iz AC mree sastoji
se od ulaznog EMI filtra, greca i
sl. 2-10.
elektrolitnog kondenzatora velikog
kapaciteta (sl. 2-10). Za sinusni oblik
ulaznog napona, oblik ulazne struje je
kao na sl. 2-11. Struja je vremenski
koncentrisana na interval vremena
oko amplitude napona. U ostalom
vremenu struja je jednaka nuli. Ovo
vai za sve ureaje ove vrste,
napajane iz iste faze mrenog napona.
Samo u domainstvu se moe navesti
vie ureaja ove vrste (TV, raunar,
klima itd). Veliki broj ovih ureaja
ini da se pojavljuje novi problem gde
sada domainstva, kancelarije i slino,
sl. 2-11.
60
stvaraju jaka izoblienja mrene struje.

Izoblienje struje karakterie se sadrajem viih harmonika. Prisustvo viih
harmonika u mrei tetno je iz vie razloga. Najvaniji su:
- Poveanje gubitaka u prenosnoj mrei
- Poveanje struje u neutralnom provodniku trofazne mree
- Smanjenje faktora snage to smanjuje prenoenje aktivne snage
- Izoblienje AC napona, to moe nepovoljno da utie na rad drugih potroaa
napajanih tim naponom (razni elektronski, merni i drugi ureaji).
- Telefonske smetnje
- Audio smetnje, um i buka
- Nepravilnosti u radu indukcionih motora, rezonantne pojave itd.
Izoblienje struje u napojnoj mrei i negativni efekti koje ono donosi, nametnuli su
potrebu da se uspostavi regulativa i odredi granica sadraja harmonika, ureaja koji
se prikljuuju na elektrinu mreu. IEC je donoela vie preporuka i standarda iz ove
oblasti. Jedan od njih je i standard EN 61000-3-2, ije je drugo izdanje objavljeno
2001. godine. Ovaj standard se odnosi na ureaje sa nominalnom strujom do 16 A po
fazi, prikljuene na 50 Hz ili 60 Hz, 220-240V monofaznu, ili 380-415 V trofaznu
mreu. Elektrini ureaji su kategorisani u 4 klase (A, B, C i D), za koje su date
granice sadraja harmonika u struji. Standard se ne odnosi na ureaje snage manje od
75 W (sa izgledima da se ta granica snizi na 50 W) osim naprava za osvetljenje gde je
ta graqnica 25W. Posebno je interesantna Klasa D, koja obuhvata ureaje koji imaju
snagu do 600 W i ovde spadaju personalni raunari, monitori i TV prijemnici.
Faktor snage () definisan je kao kolinik aktivne (P) i prividne snage (S). Za
ureaj prikljuen na monofaznu mreu, faktor snage je:
P U I1 cos 1 I1
= = = cos 1 = cos 1
S U I I
I1 Efektivna vrednost struje osnovnog harmonika
I Efektivna vrednost struje
1 Ugao kanjenja osnovnog harmonika struje za naponom
Relativni sadraj osnovnog haronika u struji (faktor istoe)
Dobijeni izraz pokazuje da je faktor snage rezultat postojanja viih haronika i
faznog pomaka osnovnog harmonika prema naponu. Za oblik struje prikazan na sl. 2-
11. osnovni harmonik struje je praktino u fazi sa naponom (cos11), tako da je
faktor snage najveim delom rezultat prisustva viih harmonika ().
Kao mera prisustva harmonika, definie se faktor totalnog harmonijskog
izoblienja (THD) struje:

I 2
n
THDI = n =2
I12
61
Veza izmeu totalnog harmonijskog izoblienja struje (THDI) i faktora snage je:
1 THDI 2
= 1
1 + THDI 2 2
Na primer kod THDI=0,25, faktor snage je oko 0,97.
Sve navedeno govori u prilog potrebe za popravljanjem faktora snage (PFC).
Tokom vremena ovaj problem je reavan na razne naine. Danas se oni mogu
podeliti na pasivne i aktivne metode PFC.
Kod pasivnih metoda teilo se da se interval struje to vie proiri i struja priblii
sinusoidi. Neki od ovih naina sastoje se u dodavanju redne prigunice ili
kondenzatora ispred diodnog mosta. Koristi se i redna prigunica izmeu mosta i
elektrolotnog kondenzatora, razni filtri itd. Svi ovi elementi rade na mrenoj
frekvenciji (50 Hz ili 60Hz), tako da su gabaritno veliki, teki i skupi.
Bolji rezultati postignuti su aktivnim metodama PFC. Jednostavniji pokuaji
sastojali su se u faznoj regulaciji ulaznog napona uz dodatak rednih prigunica. Oni
su nazvani aktivnim niskovrekventnim PFC. Meutim bolji rezultati postignuti su uz
pomo visokofrekventne aktivne PFC.
Poloaj bloka PFC, unutar jedne napojne jedinice, prikazan je na sl. 2-12. Kao to
se vidi, on je smeten izmeu diodnog mosta i kondenzatora. Blok za PFC pretstavlja
dodatni pretvara upravljan istovremeno ulaznim i izlaznom naponom tako da dovede
ulaznu struju to blie sinusnom obliku. Blok ema upravljanja blokom za PFC
prikazana je na sl. 2-13. Referentnim naponom i razdelnikom izlaznog napona
definie se njegova visina. Regulator izlaznog napona je PI tipa. Izlazni signal greke
(Y) iz ovog regulatora se modulie (mnoi) sa ispravljenim sinusnim naponom (X) i
njihov proizvod (ZY) komparira sa
padom napona na entu (strujom).
Izlazni napon ovog komparatora je
sl. 2-12. novi signal greke koji upravlja
blokom impulsno irinske modulacije
(PWM) koji konano upravlja
pretvaraem za PFC.
U principu pretvara za PFC moe
da bude bilo koji od jednoimpulsnih
pretvaraa. Zbog svojih specifinosti,
danas se ovde najvie koristi pretvara
tipa boost (sl. 2-14.). On ima
kontinualnu ulaznu struju to ga ini
veoma pogodnim za ovu primenu.
Njegov izlazni napon je vei od
ulaznog tako da se kondenzator puni
na relativno visok napon. Da bi struja
bila kontinualna izlazni napon mora
sl. 2-13. biti vei od amplitude maksimalnog
62
ulaznog napona. Na primer kod ureaja napajanih iz mree 220 V ovaj napon je
obino oko 380 V, to omoguava pravilan rad PFC i pri ulaznim AC naponima do
270 V. Donja granica napona je obino dovoljno niska da omoguava rad i pri
mrenom naponi od 110 V, bez ikakvog posbnog prilagoenja.
Vii harmonici ulazne struje imaju visoku frekvenciju i relativno lako se blokiraju
kondenzatorim malog kapaciteta na ulazu ili jo bolje ulaznim filterom (EMI).
Za ove primene na tritu se nudi veliki broj integrisanih upravljakih kola. U
prilogu, na kraju knjige, prikazano je nekoliko primera PFC tehnike.
sl.2-14.
1.2. PRETVARA TIPA FLYBACK
Zbog nekih svojih dobrih osobina ovaj tip pretvaraa se danas iroko primenjuje,
kod mrenih stepena u TV aparatima, napajanja raunara, napojnih jedinica opte
namene (snaga do oko 250 W) i slino. Naroito je pogodna njegova primena u
sluajevima kada je na izlazu potreban vei broj napona (vie sekundara u
transformatoru). Za razliku od pretvaraa tipa forward, flyback pretvara se koristi
dobijanje manjih izlaznih struja (ispod 10 A).
Smatra se da naziv flyback potie od nekadanje primene ovog pretvaraa za
brzo vraanje elektronskog mlaza u katodnim cevima, na poetak.
Osnovna konfiguracija ovog pretvaraa prikazana je na sl. 2-15. Za razliku od
prethodnog, ovde je sekundar transformatora vezan suprotno. To se vidi kroz poloaj
taaka za smer motanja. Druga razlika je u samoj konstrukciji transformatora. Jezgro
transformatora izvedeno je sa zazorom, tako da on ima veliku struju magneenja a
samim tim i mogunost akumulacije velike energije. Uzimanje energije (i
akumulacijau zazoru jezgra) se vri u jednom a predaja optereenju u drugom
vremenskom intervalu, tako da transformator ovde radi kao spregnuta prigunica.
Zbog toga, nije potrebna dodatna prigunica u izlaznom ispravljau.
Postoji vie varjanti flyback pretvaraa. Pored osnovne konfiguracije u kojoj
tercijar slui za vraanje energije u izvor napajanja, koriste se i eme bez tercijara.
Iz istih razloga kao i kod pretvaraa tipa forward, i ovde e biti zanemaren pad
napona na ukljuenom tranzistoru ali e se uzeti u obzir pad napona na ispravljakoj
diodi u skundarnim kolu.
Dalje e ukratko biti objanjen princip rada pretvaraa u osnovnoj konfiguraciji.
63
Detaljnije e biti obraen pretvara bez vraanja energije i to sa kontinualnom i

diskontinualnom strujom. Pored objanjenja rada, bie odreeni elementi za izbor
tranzistora i dioda, kao i proraun transformatora.
1.2.1. OSNOVNA KONFIGURACIJA
Osnovna konfiguracija sadri transformator sa tercijarnim namotom za vraanje
energije u izvor napajanja (sl. 2-15).
Kada je tranzistor ukljuen
(interval tON), primar je doveden pod
puni ulazni napon. Indukovani naponi
sekundara i tercijara su negativni tako
da diode (D2 i D3) ne provode struju.
Naponi pojedinih namota su:
N2
U1 = U I , U 2 = U I ,
N1
N3
U 3 = U I
sl. 2-15. N1
U ovom intervalu transformator ne prenosi nikakvu energiju na sekundar ve radi
kao prigunica induktivnosti L1, u primarnom kolu. Zbog toga sva primarna struja
odlazi na magneenje jezgra i vazdunog zazora u njemu.
Primarna struja raste linearno i na kraju intervala tON, njen porast je:
UI U a
I1 = I1,MAX I1,MIN = tON = I
L1 L1 f
f=1/T frekvencija
Energija koja se u akumulira u magnetnom polju jezgra, u toku jednog ciklusa je:
L1 (I12,MAX I12,MIN )
1
WON =
2
Ako pretvara radi u reimu diskontinualne struje, onda je porast struje ujedno i
njena amplituda (jer je I1,MIN=0).
UI U a
I1,DISC = I1,MAX = tON = I
L1 L1 f
Pri konstrukciji pretvaraa, promena struje (valovitost) je jedan od polznih
podataka i iz ove relacije se onda dreuje potrebna induktivnost.
2 WON 2 PMAX 2 PMAX
L1 = = L1 =
f (I1,MAX I12,MIN )
, ili
I2
I1,MIN
1, MAX
2 2
f I12,MAX
Pri diskontinualnom radu energija akumulisana u intervalu tON je:
64
1
WON = L1 I12,MAX
2
Kada se tranzistor iskljui (interval tOFF), akumulisana energija u intervalu tON
prenosi se na izlaz pretvaraa ili se vraa preko tercijara u izvor napajanja.
Kada se sva akumulisana energija prenese optereenju, pretvara postie
maksimalnu snagu i ona je:
PMAX = WON f
U intervalu tOFF, naponi na pojedinim namotima su:
N1 N
U1 = (U O + U D ) , U 2 = U O + U D U 3 = (U O + U D ) 3
N2 N2
Sve dok je napon U3 nii od ulaznog, ne postoji struja tercijara i sva snaga se
prenosi na sekundar. Preslikavanje izlaznog napona na ostale namote je osobina koja
se moe iskoristiti za upravljanje pretvaraem po ovom naponu.
Pri ovoj snazi, izlazni napon i struja zavise od otpornosti potroaa.
PMAX
UO = = PMAX RO
IO
Sa smanjenjem njegove otpornosti izlazna struja raste a napon opada. Da nebi
dolo do oteenja treba da postoji strujni limit, koji dalje odrava IMAX, poveava
tOFF i time smanjuje frekvenciju. Ovo je oblast u kome je izlazni napon jako mek i ne
postoji nikakva stabilizacija.
Pri nazivnom optereenju ipak se oekuje od pretvaraa da ima bar neku vrstu
stabilisanog napona. Jednostavniji oblik stabilizacije je stabilnost prema promeni
optereenja. Kompletnija stabilizacija obuhvata i stabilnost prema promenama
ulaznog napona.
Kod osnovne verzije pretvaraa moe se postii stabilizacija prema promeni
optereenja. Ona se postie tako to pretvara radi sa snagom manjom od
maksimalne, a ostatak energije se preko tercijara vraa izvoru napajanja.
Vraanje energije u izvor napajanja postie se kada napon tercijara postane jednak
ulaznom. Tada je na izlazu napon maksimalan i vai relacija:
N3
U 3 = U I = (U O ,MAX + U D )
N2
Odavde se dobija visina izlaznog napona:
N2
U O ,MAX = U I UD
N3
Izlazni napon vie ne zavisi od optereenja tako da je postignuta ova vrsta
stabilizacije. Meutim pri promenama ulaznog, menja se i izlazni napon.
65
Potpunim rastereenjem pretvaraa, sva energija se vraa izvoru napajanja, tako da

tercijar mora biti projektovan za punu snagu pretvaraa. Sada u transformatoru posoje
tri namota iste snage tako da svaki zauzima po treinu prozora (k1=0,33), pa je
iskorienje transformatora veoma slabo.
Pri ovim uslovima i napon na kolektoru tranzistora je maksimalan, i iznosi:
N1 N
U CE ,MAX = U I + (U O ,MAX + U D ) = U I 1 + 1
N3 N3
Ako se uzme da je N1=N3, onda je maksimalna vrednost kolektorskog, jednaka
dvostukom ulaznom naponu. Pri iskljuenju tranzistora, zbog nesavrene magnetne
sprege, pojavljuje se indukovani prenapon na primaru koji dodatno poveava njegov
napon tako da se tranzistor bira da je:
N
U CE 0 > U I 1 + 1 + Indukovani prenapon
N3
Da bi se smanjio indukovani prenapon, paralelno tranzistoru se dodaje snaber (R -
C - D). Za tranzistor jo treba odrediti maksimalnu vrednost kolektorske struje:
N 2 tON I
I C ,MAX > I O + L
N 1 T tON 2
Dalje jo treba izabrati diode.
N2 N
D1: I D1 > I O , U RMD1 > U I 1 + 3
N3 N1
N2
D2: I D 2 > I O , U RMD 2 > U I
N1
sl. 2-16. Na sl. 2-16 je prikazana konfiguracija
ovog pretvaraa sa dva tranzistora i dve
diode. Ovakav pretvara se naziva jo i
asimetrini polumostni flyback. Kod ove
verzije pretvaraa viak energije se vraa
preko primara i dioda. Zbog toga je
iskorienje transformatora bolje
(k1=0,414), tako da se postie vea snaga.
Dvotranzistorski pretvara zahteva
sl. 2-17. plivajue napajanje tranzistora T1 a zbog
dva tranzistora i dve diode je
komplikovaniji i skuplji.
Na kraju da pomenemo da je mogua i kombinacija forvard-flyback pretvaraa.
Jedna takva varjanta prikazana je na sl. 2-17. Pretvara sadri transformator sa
zazorom u jezgru kao kod flyback ali i prigunicu (L) kao od forward-a.
66
Pri ukljuenom tranzistoru transformator prenosi energiju na izlaz preko dioda D3,
D4 i prigunice. Ujedno se vri akumulacija energije u zazoru jezgra. Pri iskljuenom
tranzistoru i ovaj deo energije se prenosi na izlaz preko dioda D1 i D2. Na ovaj nain
postie se jo vea snaga, bolje iskorienje transformatora ali i usloava pretvara
dodavanjem tri nove diode i prigunice. Broj dioda se moe smanjiti uvoenjem
srednjeg izvoda na sekundaru transformatora (kao kod push-pull-a). Dodatni problem
pretstavlja ujednaavanje
sekundarnih struja pri forward i
flyback prenoenju snage.
Ovaj i slini pretvarai nisu
tipini i u njihovu detaljniju
analizu se nee ulaziti.
Sl. 2-18 prikazuje sinhroni
ispravlja kod flyback
sl. 2-18. pretvaraa.
1.2.2. FLYBACK PRETVARAI BEZ VRAANJA ENERGIJE
Osnovna verzija pretvaraa imala je nedostatke:
- Nije sva akumulisana energija mogla biti iskoriena, ve je deo vraan izvoru
- Slabije iskorienje transformatora
- Postignuta je samo stabilizacija izlaznog napona na promene optereenja
U praksi je najee potreban stabilisan izlazni napon ili stuja. Povratnim spregama
sa flyback pretvaraima je postignut rad u veoma irokom opsegu ulaznih napona (na
primer u opsegu 1:3).
Povratna sprega po naponu poredi referentni i izlazni napon, i na osnovu razlike
odreuje veliinu koeficijenta ispune ciklusa (a). Iz izvora napajanja uzima tano
onoliko energije koliko je potrebno optereenju, tako da se nita ne vraa nazad.
Zbog toga vie nije potreban tercijar i ve samo samo primar i sekundar (sl. 2-19),
to omoguava da oni zauzmu po polovinu prozora (k1=0,5), ime se poboljava
iskorienje transformatora i postie vea snaga. Dalje e biti analizirani ovakvi
pretvarai ne ulazei u nain njihovog upravljanja.
I ovde pretvara moe raditi u reimu kontinualne ili diskontinualne struje.
Na sl. 2-20 su prikazani vremenski dijagrami karakteristinih struja i napona ovog
pretvaraa, za reim rada sa kontinualnom
strujom. Na prvom dijagramu je
isprekidanom linijom naznaena gornja
granica napona tranzistora u osnovnoj
varjanti pretvaraa (sa tercijarom). Kod
pretvaraa sa povratnom spregom, ova
granica ne postoji. Visinu izlaznog napona
odreuje povratna sprega. Zbog boljih
karakteristika i ee primene, ovaj
pretvara e biti detaljnije razmatran.
sl. 2-19.
67
Interval tON
Kada je tranzistor ukljuen (interval tON), primar je doveden pod puni ulazni
napon. Indukovani napon sekundara je negativan tako da dioda (D2) ne provodi
struju. Naponi pojedinih namota su:
N2
U1 = U I , U 2 = U I
N1
Zbog toga sva primarna struja odlazi na
magneenje jezgra i vazdunog zazora u
njemu. U ovom intervalu transformator ne
prenosi nikakvu energiju na sekundar ve
radi kao prigunica induktivnosti L1, u
primarnom kolu.
Primarna struja raste linearno i na kraju
intervala tON, njen porast je:
UI U a
I1 = I1,MAX I1,MIN = tON = I
L1 L1 f
f=1/T frekvencija
Kad postoji regulacija izlaznog napona
menja se koeficijent ispune ciklusa (a).
Maksimalni porast struje ima se pri aMAX.
U I a MAX
I1,MAX =
L1 f
sl. 2-20. Pri konstrukciji pretvaraa, promena
struje je jedan od polznih podataka i iz ove
relacije se onda dreuje njena induktivnost.
UI U I a MAX
L1 = t ON , MAX =
I 1, MAX I 1, MAX f
Pri maksimalnoj striji (I1,MAX), indukcija u jezgru je maksimalna i iznosi:
N 1 I1,MAX N I
BMAX = 0 1 1,MAX
l MAG
lMAG Duina linije magnetnog fluksa u jezgru
Zazor u jezgru transformatora
Za definisanu maksimalnu vrednost struje, indukciju (oko 0,3 T) i broj navojaka
primara, moe se odrediti zazor u jezgru.
N 1 I1,MAX
0
BMAX
68
Dalje se moe uspostavit veza izmeu veliine zazora i dimenzija jezgra i to e biti
uraeno za konkretne sluajeve.
Maksimalna primarna struja (I1,MAX je ujedno i maksimalna kolektorska struja
tranzistora i slui za njegov izbor.
I C ,MAX > I1,MAX
Zbog iskljuenja tranzistora u trenutku kada je struja maksimalna, potreban je jak
snaber na prekidakom tranzistoru.
Interval tOFF
Kada se tranzistor iskljui, u zazoru transformatora ostaje akumulisana energija
tako da struja tei da nastavi svoj tok. Primarni menja polaritet, tako da napon
kolektora poraste iznad ulaznog napona. Istovremeno menja se polaritet i
sekundarnog namota. Sa ovim poinje novi vremenski interval, tOFF. Na sekundaru se
sada indukuje pozitivan napon i struja se zatvara kroz diodu D2 i izlazni kondenzator.
U trenutku prebacivanja struje sa primara na sekundar, zbog nesavrene magnetne
sprege, indukuje se kratak prenaponski impuls na primaru.
U intervalu tOFF, indukovani naponi pojedinih namota su:
N1
U1 = (U O + U D ) , U 2 = UO + U D
N2
Napon na tranzistoru je:
N2
U CE = U I + (U O + U D )
N1
Tranzistor se bira tako da podnese i dodatni indukovani prenapon, pri prekidanju
primarne struje.
N2
U CE ,MAX = U I + (U O ,MAX + U D ) + Indukovani prenapon
N1
Visina indukovanog prenapona ograniava se RC, (ili RCD) kolom, vezanim
paralelno sa primarom transformatora. Sve ukupno veliina kolektorskog, ide i preko
dvostruke vrednosti ulaznog napona. Na primer za pretvarae napajane ispravljenim
mrenim naponom 220 Vac (310 Vdc) kolektorski napon tranzistora treba da bude vii
od 600 V. U nekim sluajevima koriste se tranzistori sa UCE,MAX i do 1500 V
(BU508). Radi smanjenja gabarita ovih elemenata, potrebno je da rasipna
induktivnost izmeu primara i sekundara bude to manja.
U ovom intervalu, akumulisana energija se preko sekundara predaje kondenzatoru i
potroau.
Primarna struja je pala na nultu vrednost (diskontinualna), a odravanje
namagneenosti preuzima struja sekundara. Sekundarna struja poinje od maksimalne
i opada linearno do minimalne ili ak do nulte vrednosti. Ako struja padne do nulte
vrednosti, govori se o reimu sa diskontinualnom strujom. U suprotnom se ima reim
69
kontinualne struje. Odavde je oigledno da se u stvari radi o kontinualnosti ili

diskontinualnosi amperzavojaka dok su pojedinane struje uvek diskontinualne.
Sekundarna struja poroporcionalna je primarnoj i iznosi:
N1 N1
I 2,MAX = I1,MAX , I 2,MIN = I1,MIN
N2 N2
Sa poveanjem optereenja, promena struje ostaje ista, ali se poveavaju IMIN i
IMAX. Pri smanjenju optereenja promena struje opet ostaje ista, a smanjuju se IMIN i
IMAX. Kada struja optereenja postane toliko mala da je IL,MIN=0, pretvara prelazi u
reim rada sa diskontinualnom stujom. Pretvara se ve pri projektovanju predvia za
rad u jednom od ova dva reima.
Sekundarna struja treba da savlada napon optereenja i pad napona na diodi. Pri
izlaznom naponu (UO), napon na sekundaru je (UO+UD). U stacionarnom stanju pad
struje u intervalu tOFF jednak je porastu u intervalu tON. Znai, amperzavoji prigunice
se menjaju izmeu maksimalne i minimalne vrednosti, smenjujui pri tome struju
izmeu primara i sekundara.
Na izlazu pretvaraa se nalazi kondenzator velokog kapaciteta (elektrolitni) tako da
je talasnost izlaznog napona u eljenim granicama. Lako se postie talasnost izlaznog
napona reda 0,1 V, tako da se u daljnjoj analizi moe smatrati da je ovaj napon
konstantan. Za maksimalnu izlaznu struju i eljenu talasnost izlaznog napona,
potrebna je kapacitivnost izlaznog kondenzatora:
Q I T I
C= = O ,MAX = O ,MAX
U C U C f U C
0.0.0.0. Rad pretvaraa sa kontinualnom strujom
U radu sa kontinualnom strujom jezgro se ne razmagneuje do nule.
Visina izlaznog napona moe se dobiti iz uslova da je srednja vrednost
indukovanog napona prigunice jednaka nuli (osenene povrine na dijagramu
jednake), tako da vai sledea relacija:
N2
UI tON = (U O + U D )tOFF
N1
Odavde se dobija izlazni napon:
N 2 tON
UO = U I UD
N 1 tOFF
Pri kontinualnoj struji napon je odreen vremenima tON i tOFF i nezavistan od
optereenja. Ovo vai pod pretpostavkom da je omska otpornost namota
transformatora zanemariva. Realno i na ovim otpornostima postoji pad napona tako
da sa poveenjem optereenja izlazni napon blago opada.
Transformator treba proraunati tako da pri maksimalnoj struji jezgro dolazi do
granice zasienja (BMAX<0,3 T).
70
Odredimo dalje maksimalnu kolektorsku struju tranzistora.

U reimu kontinualne struje, amplituda primarne struje zavisi od talasnosti
amperzavojaka. U idealnom sluaju I=0, tranzistor treba izabrati prema uslovu:
PI ,MAX P PO ,MAX P
I C ,MAX > I1,MAX = = O ,MAX = 2,4 O ,MAX
a U I a U I 0,5 0,85 U I UI
PI Ulazna snaga pretvaraa
PO Izlazna snaga pretvaraa
Stepen iskorienja (0,75 do 0,95, tipino 0,85)
Za izbor ispravljake diode (D2) merodavne su, srednja vrednost direktne struje i
maksimalna vrednost inverznog napona.
Srednja vrednost direktne struje diode jednaka je struji potroaa prikljuenog na
izlaz:
I 2,MAX + I 2,MIN tON P
I D2F > = IO = O
2 T UO
Maksimalni inverzni napon ove diode je:
N2
U D2R > U I + UO
N1
Prednosti rada sa kontinualnom strujom su:
- Amplituda struje tranzistora je manja nego pri diskontinualnom radu
Nedostaci rada sa kontinualnom strujom su:
- Postoje gubici tranzistora pri ukljuenju i iskljuenju tranzistora
- Gubici zbog oporavka diode
- Veliki transformator
- Komplikovanija stabilizacija upravljakog kola
Elementi prorauna transformatora za kontinualan reim rada
Kod flyback pretvaraa koji radi u reimu kontinualne struje, snaga na primaru je:
I MAX + I MIN tON I + I MIN
P = UI = U I MAX a
2 T 2
U ovom izrazu je:
B S Fe
U I = N1
tON
Namot se proraunava prema efektivnoj vrednosti struje, koja za prikazani oblik je:
I EF =
a 2
I MAX + I MIN
2
+ I MAX I MIN =
a
(I MAX + I MIN ) 1 I MIN I MAX 2
3 3 (I MAX + I MIN )
71
Ako je promena struje dovoljno mala da se moe zanemariti, efektivna vrednost

struje je priblino:
I1,EF
a
(I MAX + I MIN ) 3 = a I MAX + I MIN = J S1,Cu
3 4 2
pa je:
I MAX + I MAX tON t
JSCu ON = JSCu a
2 T T
Uvaavajui da je:
N 1 SCu = k S PR
Namoti primara i sekundara imaju sline oblike struje, tako da zauzimau po
polovinu prostora u prozoru jezgra (k1=0,5). Sa koeficijentom ispune prozora bakrom
od kCu=0,4, dobija se k=k1 kCu=0,50,4=0,2.
Posle sreivanja dobija se snaga transformatora:
I MAX + I MAX tON 1 1
PCONT = U I = N 1B f S Fe SCu J = k f B S Fe S PR J
2 T a a
Uvaavajui za gustinu struje da je:
J = 4,5 105 ( S FE S PR ) 1/ 8 = 4,5 106 [S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
0 ,125
Ili
J ( A / mm 2 ) = 4,5[S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
0 ,125
Sada je snaga:
1
PCONT = 4,5 105 k B f ( S FE S PR ) 7 / 8
a
Posle streivanja i reenja po proizvodu povrina dobija se:
8/7 1,143
2,2 10 6 PCONT tON 2,2 10 6 PCONT
S FE S PR = = a
k f B T k f B
Ovaj proizvod odreuje se prema maksimalnoj snazi (aMAX).
Za povrine izraene u cm2 izraz postaje:
1,143
22 PCONT
S FE ( cm ) S PR ( cm ) =
2 2
a MAX
k f B
Za k=0,2 i aMAX=0,5 izraz postaje:
72
1,143 1,143 1,143

22 PCONT 78,1 PCONT P
2 2
a MAX = = 145 CONT
k f B f B f B
Sada se za potrebnu snagu poznatu frekvenciju i B izraunava vrednost SFeSpr.
Dalje se iz kataloga bira prvo vee jezgro.
Broj navojaka primara je:
U I tON ,MAX U I a MAX 5000 U I
N P ,MIN = = 10 4 =
B S FE B S FE ( cm ) f
2
B S FE ( cm 2 ) f
Brojevi navojaka sekundara (i drugih namota) mogu se odrediti proporcionalno
svojim naponima. Sada jo treba odrediti preseke provodnika ovih namota. To se radi
na osnovu poznatih efektivnih vrednosti struja pojedinih namota i gustine struje
izraunate za veliinu odabranog jezgra.
Za ovaj transformator treba jo odrediti zazor u jezgru. Pri maksimalnoj struji i
indukcija je maksimalna i iznosi:
I1,MAX
BMAX 0 N 1

pa je veliina zazora:
I1,MAX
= 0 N 1
BMAX
sl. 2-21.
Najee se ovi transformatori
rade sa feritnim jezgrima u obliku slova E. Univerzalna jezgra su graena tako da se
pri spajanju ne pravi zazor. U tom sluaju zazor se dobija umetanjem izolacionih
komada potrebne debljine, na srednjem jezgru i oba bona jarma. Kod ovakve
konstrukcije, zbog zazora na jarmovima, u okolni prostor odlazi deo magnetnog
fluksa to moe da stvara smetnje (EMI). Zbog toga se oko celog transformatora, u
zoni zazora, omotava bakarna folija u obliku jednog navojka koja smanjuje zraenje
magnetnog polja u oblinji prostor (sl. 2-21.). Bolja konstrukcija jezgra je sa zazorom
samo u srednjem stubu, koji je ve obuhvaen kalemom i namotima (sl. 2-21.).
Radi bolje magnetne sprege namoti su cevnog oblika. Posebna panja mora se
posvetiti smeru motanja i mestima izvoenja krajeva. Izvode primara i sekundara,
koji su fiziki meusobno blizu, treba predvideti za vezivanje na mesta sa fiksnim
potencijalima. Kada to nije dovoljno, izmeu namotaja se stavlja statiki ekran u
obliku tanke folije ili jednog sloja ice, i spojen na potencijal koji e unositi najmanje
smetnje (obino je to masa ureaja).
Pri motanju se koristi ica sa pojaanom ili standardnom izolacijom. ica sa
pojaanom izolacijom se moe motati do bonih ivica kalema. Kod ice sa
standardnom izolacijom pri krajevima se ostavljaju razmaci kako bi se u meuslojnoj
izolaciji obezbedila strujna staza od nekoliko milimetara. Izolacija izmeu namota je
takva da joj probojni napon bude u skladu sa propisima (na primer: 2UN+1000V).
73
1.2.2.2. Rad pretvaraa sa diskontinualnom strujom

Drugi stuaj da pretvara radi sa diskontinualnom stujom (sl. 2-22.).
Ako se sva energija preda optereenju, struja pada na nulu i tako ostaje do novog
ukjuenja tranzistora. Na kraju ciklusa, jezgro je potpuno razmagnetisano i ponovno
magnetisanje polazi od nule.
Pri diskontinualnoj struji, sekundarna
struja pada na nulu pre kraja intervala tOFF.
Oznaimo vreme voenja diode sa t3.
Njegovo trajanje je:
I O L1 N 2 T
t3 = tOFF
2 U I N1 tON
Sada se moe odrediti visina izlaznog
napona:
N 2 tON (U I tON ) 2
UO = U I UD = 2 UD
N 1 t3 I O L1 T
Ako su vremena tON i T definisana, pri
diskontinualnoj struji izlazni napon zavisi
od struje optereenja. Sa smanjenjem struje
optereenja napon raste, kao da pretvara
pokuava da odri kontinualnu stuju. Pod
navedenim uslovima pretvara se ne bi
smeo ostaviti neoptereen jer bi njegov
izlazni napon bio jako visok i moglo bi doi
sl. 2-22. do proboja nekog elementa. Fiziko
objanjenje povienja napona je sledee.
Transformator u svakoj periodi uzima konstantnu energiju iz ulaznog napajanja i
predaje je izlaznom kondenzatoru. Izlaz nije optereen i napon kondenzatora
permanentno raste, sve dok se ne oteti neki element pretvaraa.
Zbog toga je u osnovnoj konfiguraciji bio dodat tercijarni namot koji je sluio za
vraanje energije nazad u izvor napajanja. Ovakva ema obezbeuje gornji limit
izlaznog napona. Kod dvotranzistorskog pretvaraa (sl. 2-16.), ulogu tercijara
preuzima primar.
Druga mogunost je uvoenje povratne sprege po naponu koja podeava tON ili tOFF
na potrebnu vrednost, tako da nema vika energije i potrebe za njenim vraanjem u
napojni izvor. Ovo je bolje reenje i ono se u praksi najee koristi.
Struja pri kojoj je t3=tOFF je granina i ona iznosi:
1 N 1 U I tON tOFF
I O ,DISC =
2 N2 L1T
Izbor tranzistora po maksimalnom kolektorskom naponu vri se kao u prethodnom
74
sluaju. Izbor kolektrorske struje se razlikuje.

Pri diskontinualnoj struji, za traenu izlaznu snagu pretvaraa tranzistor treba
izabrati prema uslovu:
2 PI ,MAX 2 PO ,MAX 2 PO ,MAX P
I C ,MAX > I1,MAX = = = 4,7 O ,MAX
a U I a U I 0,5 0,85 U I UI
Ovo pokazuje da je diskontinualnoj struji za pretvara iste snage treba odabrati
tranzistor skoro dvostruko vee kolektorske struje.
Izbor diode vri se na isti nain kao pri kontinualnoj struji.
Prednosti rada sa diskontinualnom strujom su:
- Nulti gubici ukljuenja tranzistora
- Dobar odziv na promenu optereenja
- Brzina oporavka ispravljake diode (D2) nije kritina
- Jednostavna stabilizacija upravljakog kola
Najvei nedostatak ovog rada je velika amplituda struje u tranzistoru i diodi D2
Elementi prorauna transformatora za diskontinualan reim rada
Posmatra se maksimalna snaga i ona se postie pri graninoj struji (t3=tOFF).
Snaga se rauna po izrazu:
I MAX tON I
P = UI = U I MAX a
2 T 2
U ovom izrazu je:
BMAX S Fe
U I = N1
tON
Efektivna vrednost primarne struje je:
a 3
I1,EF = J S1,Cu = I1,MAX , ili I1,MAX = J SCu
3 a
Uvaavajui da je:
N 1 SCu = k S PR i k=0,2
Posle sreivanja dobija se snaga transformatora:
BMAX S Fe 3 T tON 3 1
PDISC = N 1 J SCu = k BMAX f S Fe S PR J
tON 2 tON T 2 a
Uvaavajui za gustinu struje da je:
J = 4,5 105 ( S FE S PR ) 0,125 = 4,5 106 [S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
0 ,125
Ili
75
J ( A / mm 2 ) = 4,5[S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
0 ,125
Sada je snaga:
1 1
PDISC = 0,866k f Bm S Fe S PR J = 3,9 105 k f Bm ( S FE S PR ) 0,875
a a
Posle streivanja i reenja po proizvodu povrina dobija se:
1,143 1,143
2,6 10 6 PDISC tON 2,6 10 6 PDISC
S FE S PR = = a
k f BMAX T k f BMAX
Za maksimalnu snagu (pri a=aMAX) i povrine izraene u cm2 izraz postaje:
1,143
26 PDISC
S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 ) = a MAX

k f B MAX
Za k=0,2 i a=0,5 izraz postaje:
1,143 1,143
92 PDISC P
2 2
= 175 DISC
f B MAX f BMAX
Za BMAX=0,25T izraz postaje:
1,143 1,143
36 PDISC P
2 2
= 60 DISC
f f
Sada se za potrebnu snagu poznatu frekvenciju i BMAX izraunava vrednost SFeSPR.
Dalje se iz kataloga bira prvo vee jezgro.
Broj navojaka primara je:
U I tON ,MAX U I a MAX 5000 U I
N P ,MIN = = 10 4 =
B S FE BMAX S FE ( cm ) f
2
BMAX S FE ( cm 2 ) f
Brojevi navojaka sekundara (i drugih namota) moe se odrediti proporcionalno
svojim naponima. Sada jo treba odrediti preseke provodnika ovih namota. To se radi
na osnovu poznatih efektivnih vrednosti struja pojedinih namota i gustine struje
Sada se moe izraunati i veliinu zazora u jezgru ().
N 1 I1,MAX N J S1,Cu 3 k J S PR 3
= 0 = 0 1 = 0
BMAX BMAX a BMAX a
Za k=0,2 i a=0,5 izraz postaje:
J S PR
= 6,1 10 7
BMAX
76
Ili u milimetrima:
J ( A / mm 2 ) S PR ( cm 2 )
( mm) = 0,061 0,2 J ( A / mm 2 ) S PR ( cm 2 )
BMAX
U poslednjem izrazu pretpostavljeno je da je amplituda indukcije BMAX=0,3 T.
Na ovaj nain je izraunat ukupan zazor koji se ponekad sastoji od dva jednaka
zazora i u tom sluaju svaki pojedinani je polovina ovako izraunatog.
Ove relacije su izvedene pod pretpostavlom da je:
l Fe
>>
r
Ukoliko to nije sluaj onda dobijeni zazor treba umanjiti za vrednost lFe/r.
0.0.0.0. Uporeenje snaga
Interesantno je uporediti snage ovih transformatora (istih dimenzija) sa
standardnim transformatorom (mostni pretvara).
PCONT 4,5 105 k f B ( S FE S PR ) 0,875 2 B I
= = 0,35 = 0,35 0,31
PMOST 18 10 k f Bm ( S FE S PR )
5 0 ,875
Bm I MAX
PDISC 3,9 105 k f Bm ( S FE S PR ) 0,875 2
= = 0,31
PMOST 18 105 k f Bm ( S FE S PR ) 0,875
Meusobni odnos snaga flyback transformatora transformatora je:
1
4,5 105 k f B ( S FE S PR ) 0,875
PCONT
= a = 4,5 B = 1,15 B = 1,15 I < 1
PDISC 1 3,9 Bm BMAX I MAX
3,9 105 k f Bm ( S FE S PR ) 0,875
a
Izraz pokazuje da pri maloj promeni struje prgunice (I) transformator ima manju
snagu nego pri diskontinualnoj stuji sa IMAX.
0.0.0. PREDNOSTI I MANE FORWARD PRETVARAA
- minimalni broj komponenata
- mogue postojanje vie izlaznih napona
- smanjena kolektorska struja u zavisnosti od odnosa transformacije
- galvanska odvojenost ulaza i izlaza itd.
Nedostatci:
- slab tranzijentni odziv
- velika valovitost izlaznog napona
- kritina izrada transformatora
77
1.2.4. PRIMERI PRETVARAA

Na sl. 2-23. prikazan je DC/DC pretvara 5/15V, 20 mA. Pretvara na izlazu daje
dva jednosmerna napona od po 15 V. Transformator ima zazor u jezgru pa se
pozitivni izlazni napon dobija na principu pretvaraa tipa boost. Sekundar
transformatora je tako povezan da sainjava flyback pretvara. Upravljanje se vri
standardnim tajmerom tipa 555 a za poveanje snage iskorien je tranzistor BC337.
Pretvara nema povratnu spregu i na izlazima daje napone koji zavise ud optereenja
i visine ulaznog napona. Trajanje impulsa i pauze je fiksno i nezavisno od izlaznih
napona i struja tako da ne postoji njihova stabilizacija ili ogranienje.
Na slikama 2-24 i 2-25, prikazani su primeri jo dva kompletna flyback pretvaraa
samo-oscilijueg tipa.
Kod prvog pretvaraa povratna sprega po naponu izvedena je preko tercijara (N3)
koji u intervalu tOFF puni kondenzator od 1 F na negativan napon od oko 12 V. Na
ovom kondenzatoru se posredno stvara slika izlaznog napona. Za dobro upravljanje
potrebno je da se ova dva napona dobro prate. Pri promeni optereenja trebalo bi da
se menja i vrednost otpornika (1k). To nije mogue tako da je dinamiki odziv ovog
pretvaraa neto oslabljen. Ovaj nedostatak otklanja se direktnim upravljanjem
pretvaraa sa izlaznim naponom (sl. 2-22).
Izlazni napon definie zener dioda (16 V). Dodatnih oko 4 V, potrebna su naponu
geita za ukljuenje MOSFET-a. Napon ukljuenosti MOSFET-a zavisi od struje, tako
da stabilnost izlaznog napona nije najbolja. Izlazni napon u praznom hodu je oko 15
V. Otpornik u kolu sorsa (1 ) sa tranzistorom BC337 grade limit struje tako da
njena amplituda ne moe prei 1,4 A. Induktivnost primara transformatora je oko 3
mH. Pretvara razvija maksimalnu snagu od oko 100 W. Na granici strujnog limita
frekvencija je oko 30 kHz a pri malim optereenjima raste do oko 500 kHz.
Kod drugog pretvaraa strujni limit je identian prethodnom. Povratna sprega po
naponu izvedena je direktno sa izlaza, preko optokaplera. Pri niskim naponima na
izlazu, pretvara radi u strujnom limitu i maksimalnom strujom puni izlazni
kondenzator. Kada se postigne puni napon definisan zener diodom na izlazu,
optokapler svojim izlaznim tranzistorom odvodi struju napajanja geita i odlae
ukljuenje MOSFET-a. Time se smanjuje njegova frekvencija i sa njom i faktor
ispune cikusa (a). Ovakav nain daje bolje upravljanje izlaznim naponom i danas se
sve ee koristi. Zbog iroke primena flyback pretvaraa, razvijeno je mnotvo
upravljakih kola za ovaj tip tretvaraa.
Sledei primer je kolo TDA4600. Njegova blok ema i oblik kuita, prikazani su
na sl. 2-26 a na sl. 2-27 njegova primena kod pretvaraa tipa flyback. esta primena
mu je kod mrenog stepena u TV prijemnicima video rikordera i slino.
Najvanije karakteristike ovog kola su:
- Maksimalni ulazni napon je 20 V
- Strujni limit
- Maksimalna izlazna struja 1,5 A
78
sl. 2-23.
sl. 2-24.
sl. 2-25.
79
sl. 2-26.
sl. 2-27.
80
1.3. PRETVARA TIPA UK SA TRANSFORMATOROM

1.3.1. PRINCIP RADA
U sluajevima kada je potrebna galvanska izolovanost izmeu ulaznog i izlaznog
kola, ukov pretvara se moe izvesti i sa transformatorom. Logian prelazak na
pretvara sa transformator moe se zamisliti na sledei nain. Spreni kondenzator C1
u osnovnoj emi ukovog pretaraa moe se zameniti sa dva redna kondenzatora
dvostruko veeg kapaciteta. Njihova zajednika taka je pod isto naizmeninim
naponom prema masi i ona se moe rastaviti i na to mesto umetnuti transformator.
Principijelna ema pretvaraa prikazana je na sl. 2-28.
Na sl. 2-29 su prikazani
dijagrami karakteristinih napona
i struja.
Transformator je sa obe strane
odvojen kondenzatorima tako da
nema jednosmernih struja ni u
primaru ni u sekundaru.
sl. 2-28. Magneenje transformatora je
simetrino. Pri malim
optereenjima
Kada se zavri prelazni proces i uspostavi
stacionarno stanje, za referentne smerove
prema sl. 2-28, odnosi napona i struja su:
U O I L1 I L1 N 2 tON N a
= = = = 2
U I I L 2 I O N 1 T tON N 1 1 a
Izbor tranzistora:
T N2 N I
I C ,MAX > I O + I C = 2 O + I C
T tON N 1 N1 1 a
N1 1
U CE 0 > U I + U O = UI
N2 1 a
Izbor diode:
U I N 2 UO UO
U D ,RM > = , I D > IO =
1 a N1 a RO
U odnosu na pretvara bez transformatora sa
sprenim kondenzatorom kapaciteta C (sl. 1-
18), veliina kondenzatora C1 i C2, kod ovog
pretvaraa su:
sl. 2-29.
81
2
N
C2 = C1 1 = 2 C
N2
Pri ovom odnosu, nazivni naponi sprenih kondenzatora treba da budu:
U C1 > U I , UC 2 > UO
Ovaj odnos nije neophodan.
Naponi kondenzatora C1 i C2, su UIN i UO respektivno.
I induktivnosti L1 i L2 se odnose kao kvadrati broja navojaka.
2
L1 N 1
=
L2 N 2
Izbor filterskog kondenzatora vri se na isti nain kao kod ukovog pretvaraa bez
transformatora.
U tenji za daljom minijatirizacijom pretvaraa, transformator i induktivnosti
pravljeni su i na zajednikom feritnom jezgru (oblika EE).
Originalnost reenja i odline karakteristike pretvaraa, doneli su slavu svom
pronalazau, a njegovom pretvarau omoguili primenu ak i na Space Shuttle-u.
Prema lit. 3. pretvara za Space Shuttle, iz 1982. godine je snage 2 kW sa
ulaznim naponom 200 20 Vdc, izlazni napon 32 4 Vdc i struja 60 A. Pretvara
radi na frekvenciji 100 kHz i pri tome je postignuta efikasnost od oko 92 %. Kao
prekidaki tranzistori koriena su etiri paralelna tranzistora tipa IRF450.
Transformator je prenosnog odnosa 4:1. Transformator je napravljen sa jezgrom
EI50 proizvodnje TDK sa feritom tipa H7C1. Primar ima 12 navojaka folije
dimenzija 15 x 0,13 mm. Sekundar je takoe folijski sa tri navojka od 4 x (15 x 0,13
mm).
Kondenzatori su: C1 =5 F i C2=80 F i C3=2800 F.
Induktivnosti L1 i L2 su spregnute i njihove veliine su: L1=260 H i L2=16 H.
Na slian nain na koji je izvedena verzija ovog pretvaraa sa transformatorom, to
se moe uraditi i sa pretvaraem tipa SEPIC ali to dalje neemo analizirati.
0.0.0. PREDNOSTI I MANE
- kontinualne, ulazna i izlazna struja
- visoka efikasnost, mali broj prekidakih komponenata
- visoka radna frekvenca
- bazno kolo na potencijalu mase i td.
Nedostatci:
- kondenzatori C1 i C2 trpe jake strujne impulse
- kritina konstrukcija transformatora
- ograniena izlazna snaga i td.
82
Radojle Radeti, Prekidaka napajanja, 3. Dvoimpulsni pretvarai
2. DVOIMPULSNI PRETVARAI
Kod dvoimpulsnog pretvaranja DC/DC, radi se o indirektnom dvostepenom
pretvarau sastavljenom od invertora i ispravljaa (DC/AC+AC/DC). Izmeu ova dva
pretvaraa obino se nalazi i transformator iji je zadatak da obezbedi galvansku
izolovanost, izvri prilagoenje ulaznog i izlaznog napona. Kod pu-pula je
nepohodan i zbog same konfiguracije. Treba uoiti da je u osnovi dvoimpulsnih
DC/AC pretvaraa ustvari jednoimpulsni, tipa forward koji se opet dalje zasniva na
buck pretvarau. U odnosu na jednotaktne, ovi pretvarai omoguavaju postizanje
veih snaga. Razlog tome je prenoenje energije tokom itave periode. Dvoimpulsni
pretvarai omoguavaju i bolje iskorienje transformatora jer se njegovo
magneenje odvija u opsegu indukcija od -Bm do +Bm odnosno 2Bm. Detaljnije o
ovome bie reeno u poglavlju o invertorima.
Danas se koriste tri vrste invertora i to su: pu-pul, polumostni i mistni. Prema
njima e dalje biti nazvani i kompletni DC/DC pretvarai.
Drugi deo DC/DC pretvaraa ini ispravlja. Ovde postoje dve varjante
ispravljanja. Prva je sa dve diode i srednjim izvodom na transformatoru a druga sa
mostnim ispravljaem. Ispravljanje sa dve diode moe da ide sa ili bez zamajne
diode. Ove varjante sekundarnog ispravljakog kola prikazane su na sl. 3-3.
2.1. PU-PUL (PUSH-PULL) PRETVARA
2.1.1. PRINCIP RADA
Ovaj pretvara omoguava postizanje srednjih snaga. Veoma je pogodan za
primenu gde se napajanje vri niskim ulaznim naponima. Koristi ze za napojne
jedinice snaga do oko 1 kW. Njegova ema prikazana je na sl. 3-1. Pretvara se
sastoji od push-pull invertora i izlaznog ispravljaa.
Invertorski deo se sastoji od dva prekidaka tranzistora i transformatora.
Primar transformatora sastoji se od dva polunamota koji provode struju savaki u
svojoj poluperiodi. Potrebno je da magnetna sprega ova dva polunamota primara
bude to bolja.
Sekundar takoe moe biti sa dva ili tri izvoda u zavisnosti od toga dali e
ispravlja biti sa dve ili etiri diode (grec).
sl. 3-1.
83
Princip rada ovog pretvaraa sastoji se u naizmeninom voenju jednog pa drugog

tranzistora. Na sl. 3-2 prikazani su karakteristini oblici napona i struja ovog
pretvaraa.
Kada je jedan tranzistor ukljuen, napon na njemu je priblino jednak nuli ali je na
drugom dvostruko vei od ulaznog. Invertor radi na odreenoj frekvenciji (f) a
trajanje intervala ukljuenosti, svakog od
prekidakih tranzistora je tON. Kada su oba
tranzistora iskljuena, nastupa unterval
nultog sekundarnog napona. Koeficijent
ispune definisan je kao odnos:
tON
a= = f tON
T
Na sekundaru se dobija naizmenini
napon pravougaonog oblika sa intervalima
nultog napona. U ispravljakom delu
pretvaraa, diodama D1 i D2 se taj napon
ispravlja, a prigunicom L i kondenzatorom
C vri se filtriranje dobijenog jednosmernog
napona. Srednja vrednost izlaznog napona
je:
tON N 2 N
UO = U I = 2 U I a 2
T / 2 N1 N1
Regulacija izlaznog jednosmernog
napona vri se promenom trajanja voenja
pojedinih tranzistora (tON). Maksimalni
izlazni napon se dobija kad tranzistori vode
sl. 3-2. po itavu poluperiodu (aMAX=0,5).
Pri iskljuenju tranzistora zbog nesavrene magnetne sprege izmeu primara i
sekundara pojavljuju se visoki indukovani naponi koji mogu dovesti do unitenja
tranzistora. Zbog toga polunamoti primara treba da imaju to bolju magnetnu spregu
tako da se ponekad moraju i bifilarno. Od ovih prenapona, tranzistori se tite i
dodavanjem R-C lanova, supresora napona, zener dioda i slino. Detalnije o ovom
invertoru bie u sladeem poglavlju.
Na sl. 3-3. prikazani su karakteristini dijagrami napona i struja za ovaj tip
pretvaraa, za tri vrste ispravljaa na sekundaru. U prvoj varjanti ispravljanje ide
samo sa dve diode, u drugoj je dodata i zamajna dioda a u treoj ispravljanje je
mostno (4 diode). Sa aspekta izbora transformatora, prve dve varjante ispravljaa na
ovoj slici su jednake.
Izbor prekidakih tranzistora vri se prema maksimalnoj struju i naponu. Za
poznatu izlaznu struju (IO) i njenu promenu (IO), maksimalna kolektorska struja i
napon UCE0 su:
84
N2 I O
I C ,max > IO + + I . max
N1 2
U CE 0 > 2U I + indukovani prenapon
Diode u ispravljau se biraju prema srednjoj vrednosti struje i maksimalnom
inverznom naponu.
I O ,MAX N2
I D1 = I D 2 > ; U RMD1 = U RMD 2 > 2U I
2 N1
sl. 3-3.
85
2.1.2. ELEMENTI PRORAUNA TRANSFORMATORA

U zavisnosti od naina ispravljanja razlikuje se
- sekundar sa srednjim izvodom (dvofazni) i ispravljanje sa dve diode
- standardni (jednofazni) sekundar i mostni ispravlja
Dvofazni sekundar i ispravljanje sa dve diode:
Kod ispravljaa sa dve diode i srednjim izvodom na sekundaru transformatora (kao
na sl. 3-1), u intervalima nultog napona struja se zatvara preko dioda i polunamota
sekundara, tako to svaki vodi po pola struje. Ovakav sekundar se moe nazvati i
dvofaznim. Ispravljanje sa dve diode se koristi pri niskim izlaznim naponima (do par
desetina volti) jer je gubitak napona na diodama manji (oko 1 V). Dodatno
rastereenje dioda i sekundara transformatora moe da se postigne dodavanjem
zamajne diode ispred prigunice.
Izbor transformatora e biti prikazan za sluaj maksimalne snage kada je a=1. Kod
push-pull transformatora u intervalu tON vodi samo jedan polunamot. Pri tON=T/2,
gustina struje moe biti 1,41 puta vea od gustine dvonamotnog transformatora
(mostni pretvara).
J 1 = J 2 = J PUSH PULL = 2 J MOST 1,41 J MOST
Poto oba namota imaju dvostuki broj navojaka to je presek oba namota u prozoru
transformatora 1,41 puta vei od dvonamotnog. Da bi se ovi namoti smestili u prozor
transformatora, potrebno je da presek ice bude 1,41 puta manji tako da je i snaga
manja od dvonamotnog 1,41 puta.
PMOST
PPUSH PULL = 0,71 PMOST
2
Oba namota su jednaka i zauzimaju po polovinu prozora, tako da je k1= 0,5. Uz
ispunu prozora bakrom od kCu=0,4, dobija se k=k1kCu=0,50,4=0,2.
Ako se ispred prigunice doda zamajna dioda, struja e se zatvoriti preko nje a
namot sekundara i ispravljake diode e biti rastereene.
Za ovako odreene elemente, proizvod povrina jezgra i prozora transformatora
snage P na frekvenciji f je:
8/7 8/7 8/7
11 P 2 11 P 2 78 P
S Fe ( cm ) S PR ( cm ) =
2 2
= =
k f Bm 0, 2 f Bm f Bm
Ako se jo usvoji maksimalna indukcija u jezgru od BMAX=0,25 T (BMAX=0,5 T)
izraz postaje:
8/7 1,143
156 P 156 P
2 2
=
f f
Kada se odabere standardno jezgro odreuju se brojevi namotaja primara i
sekundara. Brojevi navojaka polunamota primara i sekundara su:
86
U I tON ,MAX UI (U O + U D )
N P/2 = = 10 4 , N S / 2 = 104
B S FE 2 B S FE ( cm ) f
2
2 B S FE ( cm ) f
2
Ovi namoti se motaju sa duplim brojem navojaka a na sredini se izvode prikljuci.

Dalje se odreuju preseci provodnika ovih namotaja. Efektivna vrednost struje je:
I EF =
(I MAX + I MIN )
1
I MIN I MAX (I + I MIN )
MAX
6 (I MAX + I MIN )2
2 2
Pojedinane efektivne vrednosti struja primara i sekundara su:
I1,lEF
(I 1, MAX + I1,MIN )
=
I O ,MAX N 2
, I 2,lEF
I O ,MAX
2 2 2 N1 2
Gustina struje je:
2 4,5 6,4
J ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
1/ 8
[S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
0 ,125
Sada su preseci provodnika namota primara i sekundara:

I1,EF I 2,EF I O ,MAX
S1,Cu = , S 2,Cu =
J J 2J
Jednofazni sekundar i mostni ispravlja:
Za dobijanje viih izlaznih napona korisi se mostni ispravlja. Kod njega pad
napona se javlja na dve redno vezane diode i iznosi oko 2 V, ali se zato postie bolje
iskorienje transformatora.
Pri mostnom ispravljanju, samo primar mora biti vei i on zauzima 1,41 puta vei
prostor od sekundara. Gustine struja primara i sekundara su:
J 1 = J PUSH PULL = 2 J MOST , J 2 = J MOST
Udeo primara i sekundara u ukupnoj povrini prozora je:
2 1
S1 = S PR = 0,586 S PR , S 2 = S PR = 0,414 S PR
2 +1 2 +1
Sa ovakvim odnosom snaga transformatora u odnosu na snagu dvonamotnog
transformatora je:
2
PPUSH PULL = PMOST 0,828 PMOST
2 +1
Karakteristini koeficijenti raunati su:
k1= 0,414, k=k1 kCu=0,4140,40,17
Proizvod povrina jezgra i prozora transformatora snage P na frekvenciji f je:
87
8/7 8/7 8/7

11 P 2 11 P 1,21 67 P
S Fe ( cm 2 ) S PR ( cm 2 ) = = =
k f Bm 0, 2 f Bm f Bm
Ako se jo usvoji maksimalna indukcija u jezgru od BMAX=0,25 T (BMAX=0,5 T)

izraz postaje:
8/7 1,143
133 P 133 P
2 2
=
f f
sekundara. Pri indukciji BMAX=0,25 T (BMAX=0,5 T), brojevi navojaka polunamota
primara i sekundara su:
U I tON ,MAX UI
N P/2 = = 104
B S FE S FE ( cm ) f
2
(U O + 2 U D ) (U + 2 U D ) 4
NS = 104 O 10
2 B S FE ( cm ) f
2
S FE ( cm 2 ) f
Ovde se samo namot primara motaj sa duplim brojem navojaka i izvodom na
sredini.
Dalje se odreuju preseci provodnika ovih namotaja. Efektivna vrednost struje je:
I EF =
(I MAX + I MIN )
1
I MIN I MAX

(I MAX + I MIN )
6 (I MAX + I MIN )2 2 2
I1,EF
=
I O ,MAX N 2 I
, I 2,EF O ,MAX
2 2 2 N1 2
Gustine struja nanota su:
2 4,5 6,4
Primara: J 1 ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
1/ 8
[S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
0 ,125
4,5 4,5
Sekundara: J 2 ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
1/ 8
[S FE ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
0 ,125

I1,EF I O ,MAX N 2 I N
Za primar: S1,Cu = 0,71 O ,MAX 2
J1 2 J 1 N1 J 1 N1
I 2,EF I I
Za sekundar: S 2,Cu = O ,MAX = O ,MAX
J2 2 J2 J1
88
2.1.3. PREDNOSTI I MANE PUSH-PULL PRETVARAA

- jednostavnost
- dobro iskorienje transformatora
- galvanska izolovanost izlaza od ulaza
- mali broj prekidakih elemenata i td.
U nedostatke bi se mogle svrstati:
- manja snaga od mostnog pretvaraa,
- pojava prenapona pri iskljuenju tranzistora i kolo za njegovo ogranienje
- specifina izrada transformatora
- rad pri niim naponima napajanja
- teko se otklanja jednosmerna komponenta magnetisanja, i td.
2.1.4. PRIMER PRETVARAA
Na sl. 3-4, prikazan je push pull pretvara upravljan kolom TL494. Pretvatra
pretvara jednosmerni ulazni napon 12 V u 300 V i pri tome razvija snagu od oko
120W. Izlazni napon je stabilisan, ali ne postoji strujni limit.
sl. 3-4.
89
2.2. POLUMOSTNI PRETVARA

2.2.1. PRINCIP RADA
U pogledu snage i broja elemenata ovaj pretvara je vrlo slian prethodnom. Za
razliku od push-pull pretvaraa, polumostni (sl. 3-5.) je pogodan za primenu pri
napajanjima viim naponima. Sastoji se od polumostnog invertora i ispravljaa sa
filtrom. Polumostni invertor se sastoji dva prekidaka tranzistora sa antiparalelnim
diodama, i kondenzatorskog razdelnika napona. Radi galvanskog odvajanja i
naponsko-strujnog prilagoenja dodaje se i transformator. Primar transformatora je
standardni dvokrajni namot. Jedan kraj je vezan na zajedniku taku tranzistora a
drugi na kondenzatore kojima se eliminie jednosmerna komponenta struje primara.
Konfiguracija invertora na sl. 3-5, naziva se i simetrinom.
sl. 3-5.
Na srednjoj taki kondenzatora je polovina ulaznog napona. Na drugoj
(tranzistorskoj) strani primara transformatora napon ide od nule do UI. Kad je
ukljuen T1, napon na ovom prikljuku primara jednak je ulaznom a napon primara
jednak polovini ulaznog. Kada je ukljuen T2, napon ovog prikljuka je nula a napon
primara opet polovina ulaznog i suprotnog polariteta. Ako su trajanja ovih intervala
jednaka, napon primara je isto naizmenini sa, pravougaonog oblika, visine jednake
polovini ulaznog.
1
UP = UI
2
Ako se napajanje vri vrstim isfiltriranim jednosmernim
naponom, umesto dva moe se primeniti jedan kondenzator
vezan prema bilo kom polu ulaznog napona. Takva
konfiguracija invertora naziva se asimetrinom (sl. 3-6.).
Primarni napon se preko transformatora prenosi na
sekundar posle ega se vri njegovo ispravljanje i
filtriranje.
Za ispravljanje na raspolaganju stoje tri naina opisana
sl. 3-6. kod push-pull pretvaraa.
Regulacija izlaznog napona se takoe vri promenom
90
trajanja voenja prekidakih tranzistora (T1 i T2).

Za razliku od pu-pula, ovde nema problema sa komutacionim prenaponima, jer
zbog dioda D1 i D2 taj napon ne moe da premai napon napajanja niti da bude
negativan (uz zanemarenje pada napona na diodama koji je ispod 1V). Zbog
kondenzatora C1 i C2 ovde ne postoji predmagnetisanje jezgra transformatora i ostali
problemi koji se zbog toga javljaju. U odnosu
na pu-pul pretvara ovaj pretvara je
primenljiv kod viih napona. Regulacija
izlaznog napona postie se promenom faktora
ispune (a).
Kod dvoimpulsnih pretvaraa gotovo uvek
se frekvencija odrava konstantnom a menja
se vreme voenja tranzistora (tON). Kada je
ovo vreme krae od poluperiode, pojavljuju se
intervali nultog napona. U ovim intervalima
primarna struja se zatvara preko antiparalelnih
dioda. Ove diode su postavljene tako da nije
mogua pojava indukovanih prenapopna.
Pravougaoni primarni napon se transformie
na sekundar, ispravlja i filtrira (L i C). Posle
toga na izlazu se dobija jednosmerni napon.
Za sekundar sa N2 navojaka, izlazni napon
je:
U I N 2 2 tON N U N
UO = = U I f tON 2 = a I 2
2 N1 T N1 2 N1
Ako je sekundarni namot sa izvodom na
sredini (dvofazni), N2 je broj navojaka
polovine namota (jedne faze).
Prekidaki tranzistori ovog pretvaraa se
biraju prema maksimanom naponu UCE0 i
kolektroskoj struji i iznose:
U CE 0 > U I
N2 I L
I C ,MAX > IO + + I ,MAX
N1 2
Maksimalni inverzni naponi dioda zavise od
naina ispravljanja.
Mostno isptavljanje:
UI N2
U RMD ,14 > = U O ,MAX
2 N1
sl. 3-7.
91
Ispravljanje sa dve diode:

UI 2 N2
U RMD1 = U RMD 2 > = 2 U O ,MAX
2 N1
Za obe vrste ispravljanja diode se biraju prema istoj struji:
IO
ID >
2
Na sl. 3-6 prikazan je ovaj pretvara u varjanti sa dvofaznim sekundarom i
ispravljaem sa dve diode. Na sl. 3-7 prikazani su vremenski dijagrami
najkarakteristinijih veliina pretvaraa sa ovim ispravljaem. Za ostale vrste
ispravljaa dijagrami su isti kao oni prikazani kod pretvaraa tipa push-pull.
0.0.0. TRANSFORMATOR SA PREDMAGNEENJEM (NEIZBALANSIRAN)
Do sada su sva razmatranja podrazumevala nultu srednju vrednost magnetnog
fluksa i simetrino magneenje. Kod ispravljaa sa dve diode i sekundarnim
namotom sa srednjim izvodom istraivano je njegovo ponaanje i u sluaju
nejednakog broja navojaka na dva dela sekundara. Pri nejednakom brojevima
navojaka pojavljuje se razlika razlika magneenja jedne i druge polovine namota i
jednosmerni fluks zbog ega se jezgro ne magneti simetrino. Da se nebi otilo u
zasienje neophodno je da se u jezgru ostavi odgovarajui zazor. Sada transformator
moe i da akumulira znatnu koliinu energije i da ima svojstva prigunice. Ovo je
iskorieno za smanjenje gabarita izlazne prigunice a uz odgovarajue upravljanje
dobijena su i zadovoljavajua dinamika svojstva.
Primar polumostnog transformatora je standardni dvokrajni namot. Napon na
njemu je jednak polovini ulaznog i prema njemu se vri negov proraun.
U zavisnosti od naina ispravljanja, sekundarni namot moe biti:
- sa srednjim izvodom (dvofazni) i ispravljanje sa dve diode
Dvofazni sekundar i ispravljanje sa dve diode
Proraun transformatora sa srednjim izvodom na sekundaru identian je proraunu
kod push-pul invertora samo to primar i sekundar menjaju mesta. Kod ovakvog
transformatora jezgro je neto veih dimenzija. Zbog toga se nee ponovo analizirati
ovaj proraun.
Jednofazni sekundar i mostni ispravlja
Kod ispravljanja mostnim ispravljaem, transformator je standardni (dvonamotni) i
ima najbolje iskorienje svoje mase.
Namoti primara i sekundara zauzimaju po polovinu prozora tako da je:
k1= 0,5 i k=k1 kCu=0,50,4=0,2
92

8/7 8/7 1,143
5,5 P 5,5 P 27,5 P
2 2
= =
k f BM 0,2 f BM f BM
Ako se jo usvoji maksimalna indukcija u jezgru od BMAX=0,25 T, izraz postaje:
8/7 8/7 1,143
27,5 P 27,5 P 110 P
2 2
= =
f B M 0, 25 f f
sekundara.
Pri indukciji BMAX=0,25 T, brojevi navojaka primara i sekundara su:
U I tON ,MAX 5000 U I UO + 2 U D UO + 2 U D
NP = = NS = 10 4
= 104
2 B S FE S FE ( cm 2 ) f 4 B S FE ( cm ) f
2
S FE ( cm ) f
2
I1,EF
=
I O ,MAX N 2
, I 2,EF
I O ,MAX
2 2 2 N1 2
Gustina struje u nanotima je:
4,5 4,5
J ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm ) S PR ( cm ) ]
2 2 1/ 8
[S FE ( cm ) S PR ( cm ) ]
2 2 0 ,125

I1,EF I O ,MAX N 2 I N I I I
S1,Cu = 0,71 O ,MAX 2 , S 2,Cu = 2,EF O ,MAX = 0,71 O ,MAX
J 2 J N1 J N1 J 2J J
0.0.0. PREDNOSTI I MANE POLUMOSTNIH PRETVARAA
- jednostavnost
- dobro iskorienje transformatora
- nema komutacionih prenapona
- rad sa viim naponima napajanja, i td.
Nedostacu su:
- manja snaga od mostnog pretvaraa
- kondenzatori C1 i C2 trpe punu primarnu struju
- neto sloenije uptavljanje tranzistora T1, itd.
93
2.3. MOSTNI PRETVARA

2.3.1. PRINCIP RADA
U odnosu na prethodna dva, mostni pretvara omoguava postizanje najveih
snaga. Sa istim prekidakm tranzistorima ovaj pretvara razvija priblino dvostruku
snagu.
Invertor mostnog pretvaraa se sastoji od etiri tranzistora i etiri diode koji grade
most. Most se napaja jednosmernim naponom (UI) a u njegovoj dijagonali se nalazi
optereenje. Kod pretvaraa tipa DC/DC, sa transformatorom, na sekundaru se nalazi
ispravlja. Topologija ovog pretvaraa prikazana je na sl. 3-8.
sl. 3-8.
Postoji vie naina upravljanja tranzistorima u mostu invertora. Najednostavniji
nain upravljanja je kada se naizmenino ukljuuju dijagonalni tranzistori. Ovo
pitanje postaje sloenije kada je potrebna regulacija izlaznog napona, i ona se moe
vriti na dva naina. Prvi nain je kao i ranije, skraivanjem trajanja voenja
tranzistora (promena faktora ispune a<0,5). Drugi nainregulacije dobija se
odravanjem a=0,5 i promenom vremenskog pomaka voenja tranzistora u suprotnim
granama. Prvi nain je jednostavniji i esto zadovoljava zahteve DC/DC pretvaraa.
Ova regulacija izlaznog jednosmernog napona vri se promenom trajanja
ukljuenosti tranzistora (tON) u odnosu na trajanje poluperiode. Sa upravljanjem na
ovaj nain, istovremeno vode po dva tranzistora (intervali tON), ili dve diode (intervali
tOFF). Kondenzator u primaru onemoguava prolazak jednosmerne komponente struje.
Pretvara radi na sledei nain:
Za referentni smer naznae na sl. 3-8, kada su ukljueni tranzistori T1 i T4 (interval
tON), napon na primaru je pozitivan i jednak ulaznom (UP=UI). Primarna struja se
sastoji od transformisane struje optereenja i struje magneenja. Jezgro
transformatora se pravi tako da struja magneenja bude to manja. Zbog toga e ova
struja u daljim razmatranju biti zanemarena. Na sekundaru se indukuje pozitivan
napon i snaga se preko diode D5 prenosi kondenzatoru i optereenju. Ovaj interval je
deo pozitivne poluperiode.
Pri prekidanju primarne struje pojavljuje se uticaj i rasipne induktivnosti primara.
Energija akumulisana u njoj mora da se isprazni tako da za trenutak provedu diode D2
i D3 preko kojih se ova energija vraa izvoru napajanja. Tada je na primaru negativan
94
ulazni napon. Kada se energija primarne

rasipne induktivnosti vrati u izvor napajanja,
napon primara pada na nulu i to traje do
sledeeg ukljuenja drugog dijagonalnog para
tranzistora (T2 i T3). U ovom intervalu i napon
na primaru jednak je nuli. Poto su svi
tranzistori iskljueni a diode mosta ne vode
struju, potencijal na kome se nalazi primar nije
definisan. Pri crtanju dijagrama na sl.3-9.
pretpostavljeno je da je potencijal na polovini
ulaznog napona, to ne mora biti sluaj.
Dalje, ukljuenjem tranzistora T2 i T3, napon
primara ponovo postaje negativan i sada
nastupa novi interval tON, ali u negativnoj
poluperiodi. Sa iskljuenjem i ovih tranzistora
pranjenje energije primarne rasipne
induktivnosti se vri preko dioda D1 i D4.
Proces se dalje odvija na isti nain. Na ovaj
nain na primaru transformatora je doveden
isto naizmenini napon amplitude UP= UI.
U intervalima vremena kada su tranzistori
iskljueni, za ovaj tip ispravljaa, struja
optereenja se zatvara preko sekundara i
ispravljakih dioda.
Amplituda naizmeninog napona na primaru
(uz zanemarenje padova napona na
tranzistorima) jednaka je naponu napajanja to
je dvostruko vie nego kod polumostnog
pretvaraa. Zbog toga je snaga mostnog
pretvaraa praktino dvostruka u odnosu na
polumostni. Ovako dobijeni naizmenini napon
transformie se na sekundar, ispravlja i filtrira.
Principijelno se moe rei da je mostni invertor
u ovom pretvarau ustvari dvofazni, sa
vremenskim pomakom faznih napona od T/2.
Kao i kod polumosta i ovde je pogon baza
tranzistora sa plivajuim potencijalima emitera
T1 i T3 neto komplikovaniji.
Na sl. 3-9 su prikazani vremenski dijagrami
karakteristinih veliina za prvi nain
regulacije izlaznog napona.
Srednja vrednost napona na izlazu je:
sl. 3-9.
95
N 2 tON N N
UO = U I = U I f tON 2 = U I a 2
N1 T N1 N1
Prekidaki tranzistori, biraju se prema maksimanom naponu UCE0 i kolektroskoj
struji i iznose:
U CE 0 > U I
N2 I L
I C ,MAX > IO + + I ,MAX
N1 2
Maksimalni inverzni naponi dioda zavise od naina ispravljanja.
Mostno isptavljanje:
N2
U RMD ,14 > U I = U O ,MAX
N1
Ispravljanje sa dve diode:
N2
U RMD1 = U RMD 2 > 2 U I = 2 U O ,MAX
N1
Za obe vrste ispravljanja diode se biraju
prema istoj struji:
IO
ID >
2
Na sl. 3-8 prikazan je ovaj pretvara u
varjanti sa dvofaznim sekundarom i
ispravljaem sa dve diode. Na sl. 3-9, prikazani
su vremenski dijagrami najkarakteristinijih
veliina pretvaraa sa ovim ispravljaem. Za
ostale vrste ispravljaa dijagrami su isti kao oni
prikazani kod pretvaraa tipa push-pull.
Bolji regulacija invertora postie se
odravanjem faktora ispune na maksimalnoj
vrednosti (a=0,5) i promenom vremenskog
pomaka voenja tranzistora u suprotnim
granama. Kod ovakvog upravljanja izlazni
napon pretvaraa je definisan u svakom
trenutku i nema intervala voenja samo dioda
mosta. Oblik napona pri ovakvom upravljanju
prikazan je na sl. 3-10.
sl. 3-10.
96

Primar polumostnog transformatora je standardni dvokrajni namot. Napon na
njemu je jednak ulaznom, i prema njemu se vri negov proraun.
U zavisnosti od naina ispravljanja, sekundarni namot moe biti:
- sa srednjim izvodom (dvofazni) i ispravljanje sa dve diode
Proraun transformatora vri se na identian nain kao i kod polumostnog
pretvaraa.
Dvofazni sekundar i ispravljanje sa dve diode
Proraun transformatora sa srednjim izvodom na sekundaru identian je proraunu
kod push-pul invertora samo to primar i sekundar menjaju mesta. Kod ovakvog
transformatora jezgro je neto veih dimenzija. Zbog toga se nee ponovo analizirati
ovaj proraun.
Jednofazni sekundar i mostni ispravlja
Kod ispravljanja mostnim ispravljaem, transformator je standardni (dvonamotni) i
ima najbolje iskorienje svoje mase.
Namoti primara i sekundara zauzimaju po polovinu prozora tako da je:
k1= 0,5 i k=k1 kCu=0,50,4=0,2
8/7 8/7 1,143
5,5 P 5,5 P 27,5 P
2 2
= =
k f BM 0,2 f BM f B M
Ako se jo usvoji maksimalna indukcija u jezgru od BMAX=0,25 T, izraz postaje:

8/7 8/7 1,143
27,5 P 27,5 P 110 P
2 2
= =
f B M 0,25 f f
sekundara.
Brojevi navojaka primara i sekundara su:
UI T 2500 U I 2500(U O + 2 U D )
NP = = , NS =
4 BM S FE BM S FE ( cm 2 ) f 4 B S FE ( cm 2 ) f
Pri indukciji BM=0,25 T, brojevi navojaka primara i sekundara su:
10000 U I 10000(U O + 2 U D )
NP = , NS =
S FE ( cm 2 ) f S FE ( cm 2 ) f
97
I P ,EF
=
I O ,MAX N 2
, I S ,EF
I O ,MAX
2 2 2 N1 2
Gustina struje u nanotima je:
4,5 4,5
J ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm ) S PR ( cm )]
2 2 1/ 8
[S FE ( cm ) S PR ( cm 2 )]
2 0 ,125

I1,EF I O ,MAX N 2 I N
Za primar: S P ,Cu = 0,71 O ,MAX 2
J 2 J N1 J N1
I 2,EF I O ,MAX I
Za sekundar: S S ,Cu = = 0,71 O ,MAX
J 2J J
0.0.0. PREDNOSTI I MANE MOSTNIH PRETVARAA
- velika snaga
- dobro iskorienje tranzistora i transformatora
- nema prenapona
- prosto eliminisanje predmagnetisanja jezgra
- rad sa visokim naponima napajanja, i td.
U nedostatke bi se mogle svrstati:
- veliki broj komponenata
- neto sloenije upravljanje tranzistorima kolektorske grupe (T1 i T3) i td.
98
2.3.4. SINHRONO ISPRAVLJANJE KOD DVOIMPULSNIH PRETVARAA

Ve je ranije objanjeno da se sinhrono
ispravljanje koristi na mestima gde je potrebno
dobiti jaku izlaznu struju uz nizak napon. Oblici
izlaznih napona svih dvoimpulsnih pretvaraa su
jednaki, tako da se mogu koristiti iste
konfiguracije izlaznih sinhronih ispravljaa. Na sl.
3-11. je prikazana konfiguracija sinhronog
ispravljaa samopobudnog tipa. Na istoj slici
prikazani su i talasni oblici pojedinih naona i struja
ispravljaa. Kada je a=0,5, nema intervala nultog
napona i MOSFET-ovi ispravljaa vode struju po
celu poluperiodu. Problem se pojavljuje kada je
a<0,5. U intervalima nultog napona sekundara,
nema napona ni na geitovima ispravljaa. Tada
vode diode u ovim tranzistorima, tako da je i pad
napona na njima znatno vei nego kada vode
MOSFET-ovi. Ovaj problem se moe ublaiti
dodavanjem zamajne diode tipa otki. Bolje
reenje je primena posebnih drajverskih kola, a
ima i reenja samopobudnog tipa koja koriste
parazitni kapacitet CGS (sl. 3-12.).
sl. 3-11 Sinhroni ispravlja sa sl. 3-11, moe se
primeniti kada je impuls sekundarnog napona oko
4 do 6 V, tako da geit ima dovoljno visok napon za
pobudu MOSFET-a (8 do 12 V). Za druge
vrednosti napona potrebni su dodatni sekundarni
namoti za pobudu tranzistora.
Otpornici (R) na sl. 3-12, odravaju
jednosmernu radnu taku i treba ih izabrati da u
toku nultog intervala napona ne isprazne previe
ulazni parazitni kapacitet CGS. Pri razmetanju
namota, tercijarni namot treba smestiti tako da ima
dobru magnetnu spregu sa primarom. Sekundarni
sl. 3-12. namot u poetnom trenutku trpi kratki spoj (dok se
ne prepolarii kapaciteti CGS), i treba da ima slabiju magnetnu spregu sa primarom.
Na tritu se za potrebe sinhronog ispravljanja nude MOSFET-ovi sa RDSON
manjim i od 2 m (na primer IRF6678).
Sve to je ovde reeno za sinhrono ispravljanje vai i za ostale dvoimpulsne
pretvarae tako da nee biti ponavljano.
I kod dvoimpusnih pretvaraa veih snaga primenjuju se ve pominjane tehnike
kao to su ZVT, PFC itd.
99
2.3.5. ZVT TEHNIKA KOD DVOIMPULSNIH PRETVARAA

(ZVT Zero Voltage Transition, ili ZVS Zero Voltage Switching)
Ve je ranije pomenuto da se kod pretvaraa veih snaga, izmeu ostalih koristi i
ova tehnika. Sa njom se postie smanjenje komutacionih gubitaka u prekidakim
tranzistorima (najee tipa MOSFET), tako to se ukljuenje ili iskljuenje vri pri
veoma malom naponu(ZVT), ili struji (ZCT) na njemu.
Na sl. 3-13, prikazan je primer pretvaraa sa prelaskom pri nultom naponu.
Paralelno sa tranzistorima dodati su komutacioni (C1 do C4). Komutaciona
induktivnost LC je zbirna induktivnost rasipanja transformatora i dodatne prigunice.
Ova induktivnost definie brzinu promene struje pri ukljuenju i iskljuenju
tranzistora mosta. Upravljanje tranzistorima mosta se vri sa a=0,5 po polumostu i
faznim pomakom izmeu dva polumosta.
Realna situacija koja uvaava i parazitne kapacitivnosti je neto drugaija sl. 3-14
(b). Pretpostavimo da je vodio tranzistor T3 i da poinje proces njegovog iskljuenja i
ukljuenja T1. Sa druge strane mosta neka je napon na C4 jednak nuli (nulti interval
izlaznog napona). Upravljaki napon na T3 (UG,T3) je ukinut, a doveden je na T1
(UG,T1). Napon UCE,T3 jo je jednak nuli. Struja kolektora IC,T3 se prekida a primarnu
struju preuzimaju kapaciteti C1//C3. Napon na C1 opada do nule i tu se zadrava jer
sada struju preuzima dioda D1, sve do njenog prolasaka kroz nulu. Posle toga napon
UCE,T1 postaje pozitivan i poto je na njemu ve doveden upravljaki napon na geit,
ovaj tranzistor preuzima struju koja dalje raste brzinom ogranienom ulaznim
naponom i induktivnou LC. Struja dalje raste do konane vrednosti i ostaje takva do
poetka promena u desnoj strani invertora (T2 i T4). Njen smer je kao na sl. 3-13 (i1).
Upravljanje ovih tranzistora je sada takvo da ukida napon geita na T4 a
istovremeno dovodi na geit tranzistora T2. Poto je sada napon mosta jednak nuli
struja ne menja svoj intenzitet i nastavlja da se zatvara prvo preko C2//C4 a zatim
preko diode D2. Zbog konstantne struje i1, promena napona na C2//C4 je linearna. sve
dok napon na C2 ne dostigne vrednost nula (odnosno oko 0,7 V). Smer i intenzitet
struje ostaju nepromenjeni sve dok se ne dovede upravljaki napon na geit tranzistora
T2 a ukine na T1. Tada poinje negativna poluperioda i proces se dalje odvija na slian
nain. Interesantno je zapaziti da se dva polumosta ne ponaaju na identian nain.
Polumost koji ine T1 i T3 uvek zapoinje poluperiodu (pasivan u aktivan prelaz, P-A)
sl. 3-13.
100
a drugi definie trajanje njenog napona. Tranzistori drugog mosta ne prekidaju struju
ve nju prirodno preuzimaju C2//C4 i odgovarajue diode (aktivan u pasivan prelaz,
A-P). U oba sluaja, uspostavljanje i prekidanje struje vri pri nultim naponima tako
da su komutacioni gubici u tranzistorima mali, zbog ega je mogu rad na viim
frekvencijama (i vie stotima kHz). Ovakav rad naziva se i kvazi-rezonantnim. Pod
odreenim uslovima moe se postii i
rezonantni rad.
Pri malim optereenjima (mala struja i1)
dogaa se da nema dovoljno energije
akumulisane u LC, da se izvri cela
poluoscolacija za P-A prelaz pa se
poveavaju komutacioni gubici na
tranzistorima T1 i T3. Tranzistori T2 i T4
vre A-P prelaz i on se vri sa nultim
naponom pri svim optereenjima.
Pri dovoljno visokoj radnoj frekvenciji
izlazni kapaciteti prekidanih tranzistora i
dioda mosta, moraju se uzeti u obzir. Pri
vrlo vosokom frekvencijama realni
kondenzatori se mogu izostaviti a umesto
sl. 3-14. njih koristiti samo ovi parazitni kapaciteti
prekidakih tranzostora.
0.0.0. REZONANTNI RAD PRETVARAA
Stalno traenje naina za smanjenjem dinamikih gubitaka tranzistora doveli su do
rezonantnog rada pretvaraa.
Prvi korak u smanjenju gubitaka postignut je primenom snabera sa D-R-C
elementima. Sa njima je malo usporeno iskljuenje tranzistora ali je postignuto
njegovo iskljuenje pri manjoj struji. Dalji proces iskljuenja zavisio je od elemenata
snabera. Gubici u aktivnim otpornostima snabera doveli su do pronalaenja
bezdisipativnih snabera sastavljenih od D-L-C elemenata. Zatim se uvidelo da sa L-C
elementima moe da se postigne iskljuenje pri nultom naponu (ZVT) ili nultoj struji
(ZCT). Dobri rezultati u smanjenju dinamikih gubitaka na ovaj nain omoguili su
rad na jo viim frekvencijama. Sa odgovarajuim vrednostima L, C i postojeeg
optereenja, na odreenoj frekvenciji postie se rezonansa. Ona je omoguila rad na
jo viim frekvencijama. Danas pretvarai u rezonantnom radu rade na frekvencijama
od vie stotina kHz pa i nekoliko MHz. To je dalje povealo snagu i smanjilo
dimenzije pretvaraa.
Induktovnosti i kapacitivnosti zajedno sa optereenjem formiraju u optem sluaju
prigueno oscilatorno kolo. Konfiguracije ovog kola mogu biti raznovrsne. Osnovne
konfiguracije sastoje se od redne i paralelne veze ali mogue su i njihove
kombinacije.
O rezonantnom radu kod dvoimpulsnih pretvaraa (invertora) vie u dodatku (5.3).
101
2.3.7. UDVOSTRUIVA STRUJE

Koristei princip dualizma, od kola za udvostruavanje napona sa dve diode i dva
kondenzatora, dobija se kolo za udvostruavanje struje. Ovo kolo nalazi primenu kod
dvotaktnih pretvaraa i omoguava bolje iskorienje transformatora. Ispravljanje je
punotalasno. Sekundar transformatora nema izvod na sredini. Zato su pored dve
diode, dodate dve jednake filterske prigunice kao i izlazni kondenzator (sl. 3-15.).
U prvoj pozitivnoj poluperiodi struja sekundara transformatora, zatvara se kolom
D1, CO, L2. U negativnoj poluperiodi struja sekundara se zatvara kolom D2, CO, L1.
Istovremeno se kroz CO zatvara i struja prigunice L1.
U stacionarnom stanju struje prigunica su jednake i izlazna struja jednaka je
njihovom zbiru, odnosno dvostruko je vea
od sekundarne.
Oblici karakteristinih napona i struja
prikazani su na sl. 3-16. Kao to se vidi,
prigunice rade sa polovinom frekvencije i
polovinom izlazne struje. Izlazni
kondenzator za istu valovitost napona ima
isti kapacitet kao i kod ispravljaa sa
srednjim izvodom. Sruje dioda i prigunica
sl. 3-15. su kontinualne i imaju srednju vrednost
jednaku polovini izlazne struje. Srednja
vrednost izlaznog napona jednaka je:
U O ,SR = aU S U D
Maksimalna vrednost izlaznog napona
manja je od polovine sekundarnog
(aMAX=0,5). Pri tome, srednja vrednost
sekundarne struje (poluperiodne) jednaka je
polovini izlazne struje. Pad napona je samo
na jednoj diodi a transformator je obian
dvonamotni. Zato, ovakav ispravlja je
pogodan kod niskih izlaznih napona i veih
struja. Sekundarni namot se proraunava
prema dvostrukom naponu i polovini
izlazne struje.
Dalje poboljanje se dobija primenom
otki dioda a kod jo niih napona i
sinhronog ispravljanja.
Primenom principa dualizma moe se iz
naponske kaskade dobiti kolo strujne
kaskade ali u to neemo dalje ulaziti.
sl. 3-16.
102
2.3.8. PRIMER MOSTNOG PRETVARAA

Na na sl. 3-17, prikazan je primer mostnog pretvaraa snage oko 1 kW upravljanog
integrisanim kolom TL494.
Invertorski most se napaja naponom UI. Na izlazu se ispred transformatora TR1
nalazi kondenzator C9 za eliminisanje jednosmerne komponente struje. Paralelno sa
izlaznim tranzistorima nalaze se R-C lanovi za smanjenje prekidakih gubitaka.
U bazama invertorskih tranzistora nalaze se kola koja generiu inverznu baznu
struju IB2. Povratna sprega po struji se obezbeuje preko strujnog transformatora
(STR), dioda D13, D14, D15, D16 i opteretnog otpornika R18. Napon na ovom otporniku
(noica 16) komparira se sa naponom na razdelniku R14 i R15 (noica15), a signal
greke vri PWM. Povratna sprega po naponu uvodi se preko razdelnika napona
sainjenog od R19 i R20. Ovaj napon se komparira sa naponom na noici 2 i opet
sl. 3-17.
103
signal greke utie na PWM. Poto ne mogu istovremeno oba signala greke da vre
upravljanje sa PWM, onda to ini onaj koji je trenutno vei. Ovako dobijeni irinski
modulisani impulsi (PWM) pojaavaju se preko pu-pul invertora i preko njegovog
transformatora raspodeljuju bazama izlaznih prekidakih tranzistora u mostu. Izlazni
napon invertora se transformie na eljeni nivo, galvanski odvaja i ispravlja diodama
D9 i D10 i na kraju filtrira prigunicom L i kondenzatorom C10.
104
Radojle Radeti, Prekidaka napajanja, 4. Upravljanje pretvaraima
3. UPRAVLJANJE PRETVARAIMA
Da bi se prekidaki tranzistor pravilno ukljuio i iskljuio potrebno je precizno
definisanje upravljakih impulsa kako u pogledu trajanja tako i u pogledu njegove
veliine (napon struja, snaga). Upravljaka kola se zato mogu podeliti na ona koja
generiu upravljake impulse i druga koja ove impulse pojaavaju uobliavaju i
upravljaju tranzistorima. U zavisnosti od vrste tranzistora razlikuju se i upravljaki
naponi i satuje.
3.1. UPRAVLJANJE BIPOLARNIM TRANZISTORIMA
Za pobudu bipolarnih tranzistora potrebna je odgovarajua bazna struja. Optimalno
upravljanje zahteva usklaenost ove struje sa kolektorskom. Oblik bazne struje pri
ukljuenju i iskljuenju tranzistora prikazano je na sl. 4-1. U zavisnosti od veliine
tranzistora, bazna struja moe biti i do 2 A. Jedno kolo koje obezbeuje ovakav oblik
bazne struje prikazano je na sl. 4-2. (Baker clamp). Za dobijanje negativne bazne
struje pri iskljuenju potreban je negativan polaritet ulaznog napona. Kolo na sl. 4-3,
obezbeuje negativnu baznu stuju i be promene polariteta ulaznog napona.
sl. 4-1. sl. 4-2. sl. 4-3.

3.2. UPRAVLJANJE TRANZISTORIMA TIPA MOSFET
Za ukljuenje MOSFET-a potreban je napon
geita do oko 10 V. Struja pri ukljuenju moe biti
i nekoliko stotina mA. Ova struja u stvari puni
ulazni kapacitet tranzistora. Dalje odravanje
tranzistora u stanju ukljuenosti odvija se bez
struje. Pri iskljuenju treba isprazniti ranije
napunjene ulazne kapacitivnosti. Struja sa kojom
se vri punjenje i pranjenje ovih kapaciteta
odreuje brzinu ukljuenja i iskljuenja
sl. 4-4. tranzistora koje je ovde reda desetine i stotine ns.
Prenoenje signala od upravljakog kola prema
tranzistoru najee se vri preko transformatora a postoje i reenja sa optokaplerima.
U prvom sluaju prenosi se kompletna energija za upravljanje tranzistora. Preko
optokaplera se prenosi samo informacija o trajanju impulsa a energija se obezbeuje
na neki drugi nain.
105
0.0. DRAJVERSKA KOLA

0.0.0. OPTI PRINCIPI
Za upravljanje bipolarnim tranzistorom bilo je potrebno napajati njegovu bazu
strujom koja je kod veih snaga iznosila i vie ampera. Ova struja je morala da
postoji sve vreme dok je tranzistor ukljuen, to je iziskivalo veliku snagu napojnog
kola (drajvera).
Idealno bi bilo kada bi tranzistor mogao da bude direktno upravljan iz integrisanih
kola (TTL, CMOS i slino). Ovo je donekle postalo mogue razvojem prekidakih
MOSFET-ova i IGBT. Zbog toga danas veina proizvoaa prekidakih tranzistora
ide u pravcu poveanja njihovih prekidakih mogunosti, a bipolarne tranzistore ne
preporuuju za primenu kod razvoja novih ureaja. Tendencija je takva da se
bipolarni tranzistor zadri jo neko vreme kao rezervni deo za postojee ureaje.
Kod prekidakih tranzistora tipa MOSFET i IGBT, za dranje u ukljuenom stanju
potrebno je na upravljakom ulazu (gejt) obezbediti napon od oko 10 V.
U iskljuenom stanju dovoljno je da taj napon bude nula. Oba ova stanja su
stacionarna, i u njima je upravljaka struja (struja gejta) zanemarivo mala. To znai
da bi se upravljanje moglo postii direktnim napajanjem iz pomenutih integrisanih
kola. Meutim, pri komutaciji tranzistora (prelazno stanje) zbog parazitnih
kapacitivnosti, pojavljuju se veoma jaki strujni impulsi, trajanja kraeg od jedne
mikrosekunde. Oni se pojavljuju i pri ukljuenju i pri iskljuenju. Oblik upravljakog
napona je obino pravougaoni, a ogranienje se vri rednim otporom reda desetinu
oma. Pri iskljuenju je dovoljno da se taj napon obori na nulu, a inverzna struja gejta
se dobija pranjenjem kapaciteta CGS i punjenjem CGD. Neki proizvoai preporuuju
za bre iskljuenje da ovaj napon bude negativan i da se dri na toj vrednosti za sve
vreme dok je tranzistor iskljuen. Time se poveava imunitet prema eventualnim
ulaznim naponima izazvanim smetnjama.
Na osnovu ovoga se namee zakljuak da je izmeu upravljakog kola i tranzistora
opet potrebno imati meukolo koje e izvriti njihovo meusobno prilagoenje. Kola
sa ovom funkcijom nazivaju se drajverskim.
Drajverska kola imaju viestruku funkciju koja moe da sadri na primer,
uobliavanje impulsa, pojaanje, galvansko odvajanje, aktivnu prekostrujnu zatitu
itd. Pored ovoga drajveri mogu imati i ugraene i neke funkcije zatite, prenoenje
informacije o preoptereenju, autodijagnostike itd.
U zavisnosti od potreba pretvaraa, pojedina kola mogu imati jednokanalni izlaz
(jednoimpulsni pretvarai), dok se za dvoimpulsne pretvarae koriste pomerai faza
ili flip-flopovi za dobijanje naizmeninih impulsa na dva ili vie izlaza (dvokanalni).
Osim toga veina IC ima u sebi izvor referentnog napona, pojaavae greke,
kontrolne logike ulaze i izlaze itd. U zavosnosti od zahtena pretvaraa za koji su
namenjena, ova kola mogu imati i neke specifinosti. Meutim veina dananjih IC
ukljuuju sledee funkcije:
- Kontrola napona napajanja
- Referentni napon
106
- Veliku izlaznu stuju (i vie od 1 A)

- Oscilator podesive frekvencije do oko 500 kHz.
- Mogunost spoljne sinhronizacije
- PWM modulator sa podeavanjem koeficijenta ispune od 0 % do 100 %.
- Izbor, jedno/dvo kanalni rad
- Pojaava greke
- Podeavanje mrtvog vremena
- Meki start, itd.
Pri izboru kola konstruktor prevenstveno gleda njegovu namenu. Meutim velika
ponuda na tritu prua iroke mogunosti izbora tako da se vodi rauna i o ceni,
pristupanosti, uslovima rada itd. Osim toga kod svih pretvaraa i ne moraju biti
upotrebljene i sve mogunosti pojedinih kola.
Jedan jednostavan drajver prikazan je na sl. 4-5 (a). Ovde se nosei signal
modulie upravljakim, pojaava, galvanski odvaja preko transformatora, ispravlja i
pobuuje prekidaki MOSFET (ili IGBT). Uspostavljanje napona na gejtu je brzo.
Otpornik R1 ograniava struju gejta pri ukljuenju. Poto ispravlja ne moe da
prihvati inverznu struju, u kolu gejta dodat je bipolarni tranzistor koji se pri nestanku
napona na ispravljau pobuuje zaostalim naponom na gejtu (preko R2) i obezbeuje
brzo pranjenje gejta. Struja pranenja odreena je pojaanjem T1 i otporom R2.
Kod pretvaraa koji rade na niskoj frekvenciji (na primer 50 Hz), ne mora se ii sa
velikom brzinom komutacije. To podrazumeva i manje strujne impulse na gejtu.
sl. 4-5.
107
Na sl. 4-5 (b), prikazano je napajanje drajvera gornjeg tranzistora, iz izvora

napajanja elektronike. Ovakvo izvoenje drajvera pogodno je i kod viih napona
napajanja pretvaraa (do oko 500 V).
Prvim ukljuenjem tranzistora T2, njegov drein dolazi na potencijal mase pa se
kondenzator C napuni preko diode D i otpornika R na vrednost 12 V. Iskljuenjem
T2, potencijal sorsa tranzistora T1 se podie, dioda D inverzno polarie i prestaje
punjenje kondenzatora C. On je sada spreman da napaja gejt svog tranzistora (T1),
koji se ukljuuje odmah po iskljuenju T2. Izgubljeno naelektrisanje iz kondenzatora
(pad napona) tokom poluperiode voenja tranzistora T1, nadoknauje se u narednoj
poluperiodi kada se ponovo ukljuuje T2 i kondenzator dopunjava na poetnu
vrednost.
Ovakvo upravljenje tranzistorima tipa FET i IGBT je primenljivo i kod impulsno
irinske modulacije (PWM). Tada postoji ogranienje u minimalnom trajanju impulsa
jer kod kratkih voenja donjeg tranzistora (T2), elektrolitni kondenzator u drajveriu za
T1 ne stie da se dopui na potreban napon.
3.3.2. DRAJVERSKA KOLA SERIJE IR 21XX
Na ovom principu razvijeno je vie drajverskih integrisanih kola. Dalje e kao
primer biti prikazano kolo IR2110 proizvodnje IRF. U narednim tabelama su
prikazane najvanije statike i dinamike karakteristike, kao i preporuene vrednosti
radnih uslova potrebnih za pravilan rad drajvera.
U nastavku su prikazane najvanije statike i dinamike karakteristike, unutranja
blok ema i nain primene ovog kola. Takoe prikazano je jo nekoliko kola iz ove
serije (2113, 2121, 2127).
sl. 4-6. Funkcionalna blok ema kola IR2110
108
sl.4-7. Nain povezivanja kola IR2110
Symbol Definition Min. Typ. Max. Units Test Conditions

VIH Logic 1 input voltage 95
VIL Logic 0 input voltage - 6.0 V
VOH High level output voltage, VBIAS - VO - 1.2 IO = 0A
VOL Low level output voltage, VO - 0.1 IO = 0A
ILK ILK Offset supply leakage current 50 VB = VS = 500V/600V
IQBS Quiescent VBS supply current 125 230 VIN = 0V or VDD
IQCC Quiescent VCC supply current 180 340 VIN = 0V or VDD
A
IQDD Quiescent VDD supply current 15 30 VIN = 0V or VDD
IIN+ Logic 1 input bias current 20 40 VIN = VDD
IIN- Logic 0 input bias current - 1.0 VIN = 0V
VBSUV+ VBS supply undervoltage positive 7.5 8.6 9.7
going threshold
VBSUV- VBS supply undervoltage negative 7.0 8.2 9.4
going threshold
V
VCCUV+ VCC supply undervoltage positive 7.4 8.5 9.6
going threshold
VCCUV- VCC supply undervoltage negative 7.0 8.2 9.4
going threshold
IO+ Output high short circuit pulsed 2.0 2.5 - VO = 0V, VIN = VDD
current PW=10 s
A
IO- Output low short circuit pulsed 2.0 2.5 - VO = 0V, VIN = VDD
current PW=10 s
Tab. 4-1. Statike karakteristike drajvera IR 2110(S)/IR 2113(S)
109
Symbol Definition Typ. Max. Units Test Conditions

ton Turn-on propagation delay 120 150 VS = 0V
toff Turn-off propagation delay 94 125 VS = 500V/600V
tsd Shutdown propagation delay 110 140 VS = 500V/600V
tr Turn-on rise time 25 35 ns -
tf Turn-off fall time 17 25 -
MT Delay matching, HS & LS (IR2110) - 10
-
turn-on/off (IR2113) - 20
Tab. 4-2. Dinamike karakteristike drajvera IR 2110(S)/IR 2113(S)
Symbol Definition Min. Max. Units

VB High side floating supply absolute voltage VS + 10 VS + 20
High side floating supply offset voltage (IR2110) Note 1 500
VS
(IR2113) Note 1 600
VHO High side floating output voltage VS VB
VCC Low side fixed supply voltage 10 20 V
VLO Low side output voltage 0 VCC
VDD Logic supply voltage VSS + 3 VSS + 20
VSS VSS Logic supply offset voltage -5 (Note 2) 5
VIN Logic input voltage (HIN, LIN & SD) VSS VDD
0
TA Ambient temperature -40 125 C
Note 1: Logic operational for VS of -4 to +500V. Logic state held for VS of -4V to -VBS. (Please
refer to the Design Tip DT97-3 for more details).
Note 2: When VDD < 5V, the minimum VSS offset is limited to -VDD.
Tab. 4-3. Preporuene radni uslovi drajvera IR 2110(S)/IR 2113(S)
Drajversko kolo IR2110 nema mogunost ogranienja struje. Kolom IR2121 istog
proizvoaa (sl. 4-9.) otklonjen je ovaj nedostatak. IR2121 je drajver samo za jedan
tranzistor. Noica broj 6 (CS current sense) meri napon prema VS (noica 5) i kada
ovaj napon pree nivo od oko 230 mV, iskljuuje tranzistor.
Ostale statike i dinamike karakteristike sline u kolu ID2110. Izvod CS postoji i
kod drajvera IR2127 (sl.4-10.) i IR2125 (sl.4-11.).
Kod kola na sl. 4-10. prati se pad napona na otpornosti RDS,ON izlaznog MOSFET-a
preko razdelnika koji ine otpornici R2 i R3.
Na sl. 4-11. je prikazano praenje struja preko otpornika u kolu sorsa (RS1 i RS2).
110
sl. 4-8. Funkcionalna blok ema kola IR2121
sl. 4-9. Principska ema povezivanja kola IR2121
sl. 4-10. Jedan nain povezivanja kola IR2127
111
sl. 4-11. Zatita od kratkog spoja sa drajverima tipa IR2121 i IR2125
112
3.4. NAINI UPRAVLJANJA PRETVARAIMA

Za primenu kod SMPS razvijeno je vie tehnika i na njima zasnovanih,
upravljakih kola. U principu svi oni se mogu svrstati u tri glavne grupe upravljanja.
To su upravljanje po naponu, struji i histerezisni nain rada. Za svaku od ovih naina
upravljanja razvijena su i kompletna integrisana kola. Savremenija kola u sebi sadre
i vie naina regulacije koji se onda po potrebi mogu birati.
Sama regulacija se zasniva na principima impulsno irinske modulacije (PWM). U
principu mogue su razliite varjante kao to su konstantna frekvencija, konstantno
tON, sve promenljivo (Goldbergova modulacija) itd. Meutim u primeni se najee
koristi upravljanje zasnovano na komparaciji referentnog napona sa takozvanim
testerastim naponom (napon rampe), konstantne frekvencije. Na izlazu komparatora
dobija se impulsni napon konstantne frekvencije i promenljive irine, koji se dalje
koristi za upravljanje izlaznim tranzistorima u pretvarau. Ovi impulsi nisu pogodni
da se njima direktno upravlja tranzistorima tako da se izmeu dodaju takozvana
drajverska (pogonska) kola.
3.4.1. REGULACIJA PO NAPONU
Kod regulacije po naponu (sl. 4-12.), prati se njegova veliina i odrava na traenoj
vrednosti. Izlazni napon (UO) se poredi sa zadatim (UREF) i tako dobija signal greke
(UERR). Ovaj napon upravlja PWM
modulatorom i tako dobijaju
upravljaki impulsi promenljive
ispune (a).
Struja se nadgleda, a njen
regulator se aktivira samo u
sluaju prekoraenja zadate
maksimalne vrednosti (limita).
Ovde se obino ostavljaju dve
mogunosti limita i to su
ogranienje srednje i trenutne
vrednosti struje.
Regulacija po naponu, pogodna
je za primenu kod pretvaraa tipa
forvard, (tu su i svi dvoimpulsni
pretvarai) itd.
Za regulaciju po naponu
razvijeno je vie integrisanih kola.
U ovu grupu spada i kolo TL 494
sl. 4-12. koje je opisano u nastavku ovog
poglavlja.
113
3.4.2. REGULACIJA PO STRUJI

Regulacija po struji (sl. 4-13.) pogodna je za primenu kod pretvaraa tipa boost,
flyback itd. Ovde se istovremeno prate i izlazni napon i struja. Kod ovog naina
koristi se princip kaskadne regulacije
gde je unutranja petlja strujna a
referencu za nju daje regulator
napona. Ovde se naponski signal
greke koristi za upravljanje
amplitudom struje, ogranienu obino
zasienjem jezgra prigunice (bost) ili
transformatora (flyback), u svakom
intervalu vremena tON. Unutranja
strujna petlja je veoma brza, tako da
pretvara ima dobar tranzijentni
odziv. Ovaj nain regulacije, obino
se ne primenljuje kod pretvaraa tipa
forvard (ovde spadaju i svi
dvoimpulsni) jer su kod njih brzine
promena struje znatno manje.
sl. 4-13.
0.0.0. HISTEREZISNA REGULACIJA

Kod ovog naina regulacije izlazna veliina se odrava unutar zadatih granica
(gornjr i donje). Ponekad se ovakav nain naziva i bang-bang regulacijom.
Za upravljanje jednoimpulsnih pretvaraa potreban je jedan upravljaki izlaz na IC.
Zbog jednostavnosti esto se bira takva konfiguracija pretvarala koja omoguava
direktnu spregu IC sa izlaznim tranzistorom. Ovo se ponekad radi ak i po cenu da
referentni potencijal upravljake elektronike bude i visok u odnosu na zemlju, ako to
ne smeta radu pretvaraa a unosi znatnije pojednostavljenje.
Kod dvoimpulsnih pretvaraa potrebna su dva (ili vie) upravljaka izlazna
napona. Od ovih napona se oekuje da imaju jednaka vremena koja definiu tON. u
suprotnom bi se mogla pojaviti jednosmerna komponenta napona i struje u izlazu
invertorskog dela pretvaraa. Odlino izjednaavanje trajanja impulsa pozitivne i
negativne poluperiode postie se uvoanjem delitelja uestanosti, odnosno
razdvajanjem parnih i neparnih impulsa.
114
3.4.4. INTEGRISANA KOLA ZA UPRAVLJANJE PRETVARAIMA

Neki konkretni primeri integrisanih kola za upravljanje pretvaraima prikazani su
kroz ema date uz poglavlja o samim pretvaraima. Na kraju knjige, u okviru
dodatka, prikazane su jo neke eme konkretnih pretvaraa.
Ovde e biti prikazano jo nekoliko primera ovih integrisanih kola.
3.4.4.1. Kolo CD4047
Za pravilan rad dvoimpulsnog pretvaraa (invertorskog dela), veoma je vana,
izmeu ostalog, i jednakost trajanja obe poluperiode. Ujednaavanje trajanja
zasnovano na odvojenim vremenskim konstantama, za obe poluperiode, nije dovoljno
jer vremenom, zbog starenja, dolazi do promena njihovih karakteristika i
razdeavanja. Zbog toga se za upravljanje invertorima koristi princip prikazan na sl.
4-14. Impulsi iz generatora takta se dovode u delitelj uestanosti koji je ovde
napravljen sa jednim D flip-flopom. Na ovaj nain je perioda ulaznog napona
pretvorena u poluperiodu napona na izlazu delitelja uestanosti sa 2.
Ako generator ima stabilnu uestanost onda je nejednakost poluperioda izlaznog
napona minimalna. Nestabilnost frekvence sa sporim promenama nema uticaja na
nesimetriju poluperioda. Problemi mogu da se pojave zbog
uticaja smetnji i brzih promena frekvence, kada je
frekvenca ove promene uporediva sa osnovnom.
Slian princip iskorien je kod CMOS kola CD4047.
Generator impulsa sa ovim kolom prikazan je na sl. 4-14.
Ovaj generator impulsa ima samo dve spoljne komponente
(R,C). Njihova uloga je da definiu trajanje periode koja
ovde iznosi:
TQ = 4,40 RC , C > 100 pF , 10 K < R < 1M
Izlaz 0 (noica 13) omoguava korienje napona
astabilnog multivibratora pre deljenja frekvence sa 2. Kod
ovog napona se ne garantuje simetrija poluperioda.
sl.4-14. Trajanje prve pozitivne poluperiode na Q izlazu je:
TQ0=2,48RC
Kolo CD4047 dalje ima mogunost monostabilnog rada
sa mogunou biranja okidne ivice, okidanja, resetovanja,
u astabilnom radu sinhronizacije sa nekim drugim kolom i
slino. U kolu na sl.4-15 te mogunosti nisu koriene pa su
noice kola spojene na odgovarajue potencijale. Na kraju
treba rei da se ovo kolo moe primeniti samo za invertore
neregulisanog tipa, jer nema mogunost impulsno irinske
modulacije, niti mogunost formiranja bilo kakvih
povratnih sprega.
sl. 4-15. Primena ovog kola bie prikazana na primeru ureaja za
115
besprekidno napajanje. Njegova elektrina ema je prikazana na sl. 4-16. Ureaj radi
na sledei nain.
Dok postoji mreni napon RE1 je ukljuen i ovaj napon se vodi na izlaz. Za to
vreme diode unutar tranzistora T1 i T2 ispravljaju sekundarni napon transformatora i
akumulatorska baterija se puni. Pri punjenju, napon baterije prati operacioni
pojaava IC2. Trimer RV2 treba podesiti da se rele RE2 iskljui pri naponu od 14,4 V
(2,4 V/eliji). Tada prestaje punjenje i baterija je zatiena od prepunjavanja
(sulfatizacije). Prisustvo ulaznog napona signalizira tinjalica S1, a izlaznog S2.
Pri nestanku mrenog napona, rele RE1 se iskljuuje, a preko mirnog kontakta 8-11
operacioni pojaava IC1 i kolo IC3 dobijaju napon i invertor se startuje. Startovanje
je nezavisno od poloaja preklopnika START/STOP. Beznaponska pauza u izlaznom
naponu je oko 20 do 40 ms. Kao znak napajanja iz akumulatora svetli LE dioda
(uta). Operacioni pojaava IC1 (komparator) prati napon baterije pri pranjenu i
svojim izlaznim naponom napaja IC3. Potenciometar RV1 treba podesiti tako da se
invertor iskljui pri naponu od 10,8 V (1,8 V/eliji). Komparator IC1 se moe
resetovati i preklopnikom START/STOP i time iskljuiti invertorski rad. Ovim je
sl. 4-16.
116
izbegnuto iskljuivanje sa akumulatora i obezbeeno da pri narednom nestanku

mrenog napona invertor aktivira. Za fino podeavanje frekvence slui trimer RV3.
Zbog niske frekvence invertora, i malih zahteva za brzinom komutacije, u kolo gejta
su stavljeni otpornici relativno visoke otpornosti. Zatita od komutacionih prenapona
postignuta je zener diodama ZD3 i ZD1 koje usporavaju iskljuenje.
Podaci o transformatoru su dati na slici. Primar se sastoji od dva polunamota za po
12 V. Ovi polunamoti se motaju bifilarno zbog smanjenja rasipnog fluksa meu
njima. Sekundar transformator ima tri izvoda u zavisnosti od vrste troila koje
napajaju. U ispravljakom radu aktivan je izvod 220 V.
Primenjeni tranzistori IRF1010N su tipa MOSFET sa maksimalnom strujom od 70
A i naponom 55 V. Rad pri trajnoj struji od 10 A obezbeuje dovoljan koeficijent
sigurnosti i pouzdan rad. Uz ulazni napon od 12 V dobija se snaga od 120 W.
0.0.0.0. Kolo TL494
Ovo kolo (sl. 4-17.) u odnosu na MC34060 ima dodatni flip-flop koji deli ulaznu
frekvencu sa 2. Na dve NILI kapije se vri irinska modulacija ovih impulsa u skladu
sa nivoom ulaznog napona (noica 3). Ovako modulisani impulsi se pojaavaju na
izlaznim tranzistorima T1 i T2. Zajedniki ulaz dve I kapije omoguava biranje naina
rada i to: sa logikom 0 (na noici 13) za jednoimpulsni, a sa 1 na noici 13, za
dvoimpulsni rad. Izlazni tranzistori se spolja mogu povezati u spoj sa zajednikim
kolektorom ili emiterom, omoguavajui maksimalnu izlaznu struju od 250 mA.
Ukoliko dva kola treba da rade sinhrono, onda se na gonjenom kolu izostavljaju
otpornik RT i kondenzator CT, a noica 6 sa spaja na referentni potencijal 5 V (noica
14), dok se ulaz 5 gonjenog kola spaja na isti ulaz pogonskog kola.
Ispuna impulsa se u jednoimpulsnom reimu kree u opsegu od 4 % do 96 % a u
dvoimpulsnom od 4 % do 48 %.
Primena kola TL494 prikazana je na primerima push-pull (sl. 3-4) i mostnog
invertora sa transformatorom i ispravljaem na izlazu (indirektni DC/DC pretvara)
na sl. 3-13. Invertorski most se napaja naponom UI. Na izlazu se ispred
transformatora TR1 nalazi kondenzator C9 za eliminisanje jednosmerne komponente
struje. Paralelno sa izlaznim tranzistorima nalaze se R-C lanovi za smanjenje
prekidakih gubitaka. U bazama invertorskih tranzistora nalaze se kola koja generiu
inverznu baznu struju IB2. Povratna sprega po struji se obezbeuje preko strujnog
transformatora STR, dioda D13, D14, D15, D16 i opteretnog otpornika R18. Napon na
ovom otporniku (noica 16) komparira se sa naponom na razdelniku R14 i R15 (noica
15), a signal greke vri PWM. Povratna sprega po naponu uvodi se preko razdelnika
napona sainjenog od R19 i R20. Ovaj napon se komparira sa naponom na noici 2 i
opet signal greke utie na PWM. Poto ne mogu istovremeno oba signala greke da
vre upravljanje sa PWM, onda to ini onaj koji je trenutno vei. Ovako dobijeni
irinski modulisani impulsi (PWM) pojaavaju se preko pu-pul invertora i preko
njegovog transformatora raspodeljuju bazama izlaznih prekidakih tranzistora u
mostu. Izlazni napon invertora se transformie na eljeni nivo, galvanski odvaja i
ispravlja diodama D9 i D10 i na kraju filtrira prigunicom L i kondenzatorom C10.
117
sl. 4-17.
118
3.4.4.3. Kolo MC3420

Dalje e biti prikazano kolo MC3420 (MC3520) proizvodnje MOTOROLA.
Osnovne karakteristike kola su:
- Napon napajanja 10 do 30 V
- Radna frekvenca 2 do 200 kHz
- Maksimalna izlazna struja 50 mA
Na slikama (sl. 4-18 a,b,c) je prikazano ekvivalentno kolo, karakteristini
dijagrami i nain primene.
0.0.0.0. Kola familije SG1525
Na slici 3-18 je prikazan primer primene kola SG3524 na pretvarau tipa pu-pul.
Pretvara je slian onom na sl. 3-4, samo je upravljanje realizovano drugim
integrisanim kolom.
Na slikama 4-20 i 4-21 su prikazane blok eme kola SG1525A (SG1527A) i
SG1526. Slina su i kola SG2525A (SG2527A) i SG2526 kao i SG3525A
(SG3527A) i SG3526. Razlika je samo u maksimalnoj dozvoljenoj temperaturi.
Izrauju se u keramikom (J) i plastinom (N) pakovanju.
Kola se napajaju naponom od 8 do 35 V. Frekvence oscilatora su im od 100 Hz do
400 kHz (SG1525A i SG1527A) i 1Hz do 400 kHz (kolo SG1526). Ostale
karakteristike su: Podesivo mrtvo vreme, dvostruki izlaz sa oba smera struje (izvor-
ponor) za 100 mA i 400 mA u piku, mogunost spoljne sinhronizacije i slino.
0.0.0.0. Kola familije UC1875
Na sl. 4-22, prikazana je blok ema kola UC1875. Ovo kolo je kontroler mostnog
pretvaraa sa faznim pomeranjem dva polumostna dela (jeddan u odnosu na drugi).
Omoguava PWM konstantne frekvencije, rezonantni i ZVT rad. Moe biti
konfigurisano za naponsko ili strujno upravljanje, sa brzom prekostrujnom zatitom.
Programabilno vremensko kanjenje (time delay) slui za zadavanje mrtvog vremena
pri ukljuivanju izlaznih tranzistora naroito potrebnog u rezonantnom radu. Ima i
mogunost spoljne sinhronizacije (ulaz CLOCKSINC).
Ostale najvanije karakteristike kola su:
- Ispuna impulsa a=0 do 100 %
- Programabilno mrtvo vreme
- Radna frekvencija do 1 MHz
- etiri odvojena izlaza
- Mala startna struja do 150 A
- Kontrolisan meki start
- Podesiv referentni napon itd.
- Maksimalni napon napajanja kola je 20 V
- Izlazna struja 0,5 A a u impulsu (0,5 s) do 2 A.
Ovako kratko izneeni podaci o kolima svakako nisu dovoljni za rad sa njima. Oni
vie imaju za cilj da upute itaoca u namenu pomenutih kola, a za konkretnu primenu
moraju se koristiti detaljna uputstva proizvoaa.
119
sl. 4-18. Blok ema i nain rada kola MC3420/3520
120
sl. 4-19. Push pill pretvara sa kolom SG3524
sl. 4-20. Blok ema kola SG1525/1527
121
sl. 4-21. Blok ema kola SG1526/2526/3526
sl. 4-22. Blok ema kola UC1785/2785/3785
122
Radojle Radeti, Prekidaka napajanja, 5. Dodatak
4. DODATAK
4.1. PRORAUN FERITNIH TRANSFORMATORA
Proraunom transformatora treba da se doe do elemenata za njegovu izradu ili
izbor. Kao polazni podaci, obino su poznati ulazni i izlazni naponi, izlazna snaga ili
struja (jednog ili vie sekundarnih namota). Dalje je poznata vrsta pretvaraa za koji
e biti primenjen. Pored ovoga na pojedine detalje mogu da utiu i trenutno
raspoloivi materijali i delovi (jezgra, ica za
namote, izolacija itd.).
Osnovni elementi za izbor ili izradu
transformatora su veliina i tip jezgra, brojevi
navojaka pojedinih namotaja i preseci njihovih
provodnika, smerovi motanja itd. Kada se odrede
ovi elementi a pre same izrade, reba proveriti
smetaj namota (moda sve ne moe da stane u
raspoloivi prostor).
Na sl. 5-2, prikazani su oblici nekih najee
sl. 5-1 korienih jezgara.
sl. 5-2.
U daljem tekstu bie rikazan pojednostavljen proraun feritnih transformatora za
primenu kod pretvaraa. Proraun e biti prikazan na primeru dvonamotnog
transformatora ali e na kraju biti pokazano kako se on primenjuje kod ostalih vrsta
pretvaraa.
Posmatrajmo dvonamotni transformator sa povrinom jezgra SFe i prozora SPR, (sl.
5-1). Njegova snaga se moe izraziri kao proizvod sekundarnih veliina struje i
napona. Osim kod najmanjih transformatora, za praksu je sasvim dobra aproksimacija
ako se uzme da isto vai i za primar tako da u daljoj analizi to nee naglaavati.
123
P =U I
Indukovani napon je:
U = 4 ko f N Bm S Fe
Struja se moe izraziti preko gustine struje J i preseka provodnika SCu kao:
I = J SCu
Sada je snaga transformatora:
P = 4 ko f N Bm S Fe J SCu
Uvedimo:
N SCu = k1 kCu S PR i S Fe = k Fe S Fe
Sada je snaga transformatora:
P = 4 k1 k 0 kCu k Fe f Bm J S Fe S PR
Odnosno:
P = 4 k f Bm J S Fe S PR
Znaenje pojedinih faktora je sledee:
P - prividna snaga transformatora (VA)
k0 - koeficijent oblika napona
k0=1,11 - za sinusni oblik
k0=1 - za pravougaoni oblik napona sa ispunom a=0,5
1
k0 = - za pravougaoni oblik napona sa ispunom a<0,5
2a
k1 - udeo u povrini prozora, namota koji prenosi celu snagu
kCu - koeficijent ispune povrine prozora bakrom kCu=0,25..0,5
kFe - koeficijent ispune povrine preseka jezgra gvoem (za feritna jezgra kFe=1)
k - rezultantni koeficijent (k=k0k1kCukFe)
f - frekvenca (Hz)
Bm - amplituda promene indukcije (T)
J - gustina struje u namotu (A/m2)
SFe - geometrijska povrina preseka jezgra (m2)
SPR - geometrijska povrina prozora (m2)
Ovaj izraz je sasvim opti i u obzir uzima, bilo direktno, bilo indirektno, razliite
faktore. Prema ovom izrazu snaga transformatora srazmerna je etvrtom stepenu
linearnih dimenzija.
Nedostatak dobijenog izraza za snagu transformatora je u tome to direktno ne
sadri temperaturu namota, koja je u stvari limitirajui faktor snage. Ipak indirektno,
temperatura je prisutna kroz J i Bm.
Pri konstrukciji transformatora ove dve veliine se biraju tako da temperatura
124
ostane u prihvatljivim granicama. Kod lameliranih jezgara, proizvoai daju podatke

za svoja jezgra u zavisnosti od njihovog oblika i gabarota. Za transformatore sa
feritnim jezgrima dozvoljava se nia temperatura zagrevanja i radi se o
transformatorima manjih gabarita.
Pri konstantnim vrednostima za Bm i J, gubici bi bili proporcionalni masi
transformatora (trei stepen linearnih dimenzija). Intenzitet hlaenja proporcionalan
je kvadratu linearnih dimenzija (rashladna povrina). Zbog toga se pojavljuje nesklad
snage gubitaka i mogunosti njihovog odvoenja. Sa poveanjem gabarita bre bi
rasli gubici od odvedene toplote, tako da bi se temperatura transformatora
poveavala. Da bi se temperatura zadrala na dozvoljenoj vrednosti moraju se
smanjivati gubici. Prihvatljiva vrednost gubitaka kod feritnih jezgara je do oko 0,3
W/cm3. Kod feritnih transformatora za frekvencije do oko 50 kHz, gubici u gvou
su dovoljno mali da se ne moraju smanjivati tako da se amplituda indukcije moe
odravati konstantnom (neto ispod kolena zasienja). Preostaje da se smanjuje samo
gustina struje.
Eksperimentalno je odreeno da feritni transformator sa proizvodom povrina
jezgra i prozora od 1 cm4 moe da se optereti gustinom struje od 4,5 A/mm2, (porast
temperature od oko 30 0C). Gustina struje unosi eksponent linearnih dimenzija od
0,5 (-1/2), tako da snaga transformatora raste sa eksponentom linearnih dimenzija od
3,5 (7/2).
Sa ovim gustina struje se moe izraziti na neki od sledeih naina:
J ( A / mm 2 ) = 4,5[S Fe ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
1 / 8
J ( A / mm 2 ) = 0,45[S Fe ( m 2 ) S PR ( m 2 )]
1 / 8
J ( A / m 2 ) = 4,5 105 [S Fe ( m 2 ) S PR ( m 2 )]
1 / 8
Sa ovom gustinom struje, snaga transformatora je:

P = 4 k f Bm S Fe S PR J
P = 18 105 k f Bm [S Fe ( m 2 ) S PR ( m 2 )]
7/8
P = 0,18 k f Bm [S Fe ( cm 2 ) S PR ( cm 2 )]
7/8
Proizvoai feritnih jezgara daju za njih i podatatak o proizvodu povrina jezgra i

prozora (SFESPR area product).
Reenjem jednaine po ovom proizvodu dobija se:
8/7 8/7
5,5 10 7 P 5,5 P
S Fe ( m ) S PR ( m ) =
2 2
ili S Fe ( cm 2 ) S PR ( cm 2 ) =
k f B m k f Bm
Kod nekih pretvaraa magneenje je nesimetrino. Na primer kod pretvaraa

forvard i flyback, magneenje se odvija samo u prvom kvadrantu. U takvom sluaju
pogodnije je koristiti ukupnu promenu indukcije B. Sa ovim snaga se moe izraziti
kao:
125
8/7
11 10 7 P
S Fe ( m ) S PR ( m ) =
2 2

k f Bm
ili
8/7
11 P
2 2

k f Bm
Pri simetrinom magneenju jezgra ova
promena indukcije jednaka je B=2BM, to
kod feritnih jezgara iznosi priblino 0,5T.
Na primer za dvonamotni transformator, pri
k0,2, BM=0,25T (B=2BM=0,5T), dobija
se:
sl. 5-3. 1,143
P
S Fe ( cm ) S PR ( cm ) = 215
2 2
f
Iz ovako izraunatog proizvoda (SFeSPR)
iz kataloga se bira prvo vee jezgro. Prema
izabranom jezgru, izraunavaju se brojevi
navojaka pojedinih namotaja.
Broj navojaka primara odreuje se prema
ulaznom naponu i iznosi:
U I tON ,MAX U I a MAX
N P ,MIN = = 104
B S FE B S FE ( cm ) f
2
Brojevi navojaka ostalih namota lako se

odreuju proporcionalno svojim naponima.
Sada jo treba odrediti preseke
provodnika ovih namota. To se radi na
osnovu poznatih efektivnih vrednosti struja
pojedinih namota, i gustine struje
I EF
SCu =
J
Ako se odrede ukupni gubici u
transformatoru, moe se proceniti i njegovo
sl. 5-4.
povienje temperature usled zagrevanja.
Specifini toplotni otpor sferne povrine sa koeficijentom emisije 0,9, na normanim
radnim temperaturama je oko 0,084 (0Cm2/W) odnosno oko 840 (0Ccm2/W).
Pri ukupnim gubicima Pg, porast temperature je:
126
Pg
( 0 C ) = 840
S ( cm 2 )
Pri proraunu transformatora za druge vrste pretvaraa moraju se uzeti u obzir
njihove specifinosti. One se u prvom redu ogledaju u nainu magnetisanja jezgra
(B), broju namotaja i obliku struje u njima (obuhvaeno kroz k i J).
Transformatori mostnog i polumostnog pretvaraa razvijaju najveu snagu. U
tabeli 5-1. su prikazani odnosi snaga transformatora za pojedine vrste pretvaraa, u
odnosu na mostni. U njoj su prikazane i vrednosti koeficijenta k1 za ove tipove
transformatora. Tabela ukazuje na mogunost iskoriavanja pojedinih vrsta
transformatora u pogledu snage. Zbog malog iskorienja gabarita forvard, fly-back
praktino dolaze u obzir samo na frekvencijama reda desetine kHz i jezgrima od
ferita.
Pu-pul, polumost i most dolaze u obzir na svim frekvencama, s tim to mostni
omoguava i najbolje iskorienje prekidakih elemenata (tranzistora) pa se sa njim
mogu postii najvee snage.
Na sl. 5-3 prikazane su tipine krive magneenja feritnih jezgara za nekoliko
temperatura, a na sl. 5-4 gubici u njima u zavisnosti od frekvencije i indukcije.
Za detaljnije informacije o konkretnim jezgrima treba konsultovati kataloki
materijali, aplikacione note, prirunike, uputstva i drige publikacije proizvoaa.
Poznati proizvoa feritnih jezgara Siemens Matsushita Components (S+M) nudi
za pretvarae jezgra prikazana u tabeli tabeli 5-2. U tabeli 5-3 prikazane su neke
karakteristike ovih materijala.
Pretvara k1 k P/Pmost
1. Mostni 0,50 0,20 1
2. Polumostni 0,50 0,20 1
Push-pull/standardni 0,41 0,17 0,83
3.
Push-pull/push-pull 0,50 0,20 0,71
Forvard dvotranzistorski 0,50 0,20 0,35
4. Forvard jednotranzistorski, sa vraanjem energije 0,45 0,18 0,32
Forvard sa R-C-D kolom 0,50 0,20 0,35
Fly-back dvotranzistorski, sa vraanjem energije 0,41 0,17 0,25
Fly-back jednotranzistorski, sa vraanjem energije 0,33 0,13 0,20
5.
Fly-back diskontinualni, bez vraanja energije 0,50 0,20 0,31
Fly-back kontinualni, bez vraanja energije 0,50 0,20 <0,3
Tab. 5-1.
127
Tab. 5-2. Preporuke S+M za primenu svojih jezgara za transformatore i prigunice
128
Tab. 5-3. Neke karakteristike feritnih materijala proizvoaa S+M
129
Tab. 5-3. Neke karakteristike feritnih materijala proizvoaa S+M (nastavak)
130
4.2. PRIGUNICE
Prigunice su induktivni elementi koji akumuliraju energiju u obliku magnetnog
polja. Prigunice mogu biti sa ili bez jezgra. Pri istoj induktivnosti i struji, prigunice
sa jezgom su manjih gabarita.
Kod pretvaraa, prigunice se najee primenjuju u filterskim kolima. To moe da
bude u jednosmernim kolima gde treba potisnuti naizmeninu komponentu, ili u
naizmeninim kolima. Kod prigunica za jednosmerna kola, glavna struja je
jednosmerna, a naizmenina komponenta je manjeg intenziteta. Zbog toga se u
jednosmernim i kolima mrene frekvence mogu koristiti prigunice sa jezgrom od
trafo lima. U kolima sa viom frekvencom, jezgo je feritno.
Osnovni parametri prigunice su induktivnost i omska otpornost, a za vie
frekvence vana je i parazitna kapacitivnost. Omski otpor pri jednosmernoj struji se
izraunava na osnovu specifine otpornosti, preseka i duine provodnika. Kod
naizmenine struje, zbog skin efekta, omski otpor se poveava. Zbog toga se namoti
za vie frekvence motaju provodnicima u obliku snopa sastavljenog od tankih
izolovanih ica.
Induktivnost je vaan parametar namotaja i definie se kao odnos obuhvaenog
magnetnog fluksa (), i struje u njemu. Poto svaki navojak obuhvata isti fluks,
ukupan fluksni obuhvat je N puta vei od stvarnog fluksa (). Sa ovim induktivnost
posmatranog namotaja sa N zavojaka je:
N
L= =
I I
Induktivnost moe da akumulira i energiju u obliku magnetnog polja. Pri
magnetnom fluksu () i strtuji (I), akumulisana energija u induktivnosti je:
I L I 2 B S Fe I
EM = = =
2 2 2
Induktivnost kalema zavisi od njegove geometrije i mogu se uspostaviti pribline
matematike relacije za razliite oblike.
Induktivnost prigunice bez jezgra zavisi od broja navojaka i geometrije jezgra. Ne
postoji opti izraz za njeno izraunavanje pa se u zavisnosti od konkretnog oblika
koriste razliite formule.
Za okrugli cilindrini namot sa brojem navojaka N, odnosom prenika (d) i visine
(h) u opsegu 0,5 do 2, se moe koristiti sledei izraz:
0 , 67
7 d d
L = 6,8 10 N d
2
, za 0,5 < <2
h h
Za primenu kod pretvaraa koriste se prigunice sa jezgrom. Samo jezgro ima
veliku permeabilnost, tako da maksimalnu indukciju postie pri vrlo maloj struji.
Zbog toga je mogunost akumulacije energije veoma mala. Ovde se onda radi o
velikoj induktivnosti ali za veoma malu struju. Da bi se poveala struja, u jezgro se
131
uvodi zazor (). Sada se jezgro ponaa kao nehomogeni provodnok magnetnog polja.
U optem sluaju nehomogenog jezgra induktivnost je:
0 0 S Fe
L = N2 N2
l l

R S Fe R
Induktivnost prigunice sa N zavojaka, jezgrom povrine SFe, duine magnetnih

linija lFe i zazora je:
0 0 S Fe
L = N2 N2
l Fe l Fe
+ +
R ,Fe S Fe S R ,Fe
Relativna permeabilnost feritnog jezgra je nekoliko hiljada. Za duinu lFe od
nekoliko centimetara, prvi lan sabirka je nekoliko mikrometara. Zazor je praktino
uvek nekoliko desetih delova milimetra, tako da je vie desetina puta vei od udela
jezgra. Zbog toga se u najveem broju sluajeva moe zanemariti uticaj jezgra na
induktivnost tako da je:
S Fe
L N 2 0

U magnetnim materijalima sa visokom pernmeabilnou, gustina energije
magnetnog polja je mala a induktivnost nelinearna. Ako se u jezgru ostavi vazduni
zazor linearnost se popravlja. Gustina energije u zazoru je znatno vea, pa se ve sa
zazorom od 1% srednje duine magnetne linije, moe smatrati da je sva energija
koncentrisana u zazoru.
Proraun prigunice sa jezgrom podrazumeva da se za poznatu induktivnost i struju
odrede dimenzije jezgra i zazora i broj navojaka. Poimo od sledeih pretpostavki:
- Poznata je maksimalna struja prigunice
- Poznat je oblik jezgra (poznat koeficijent oblika jezgra kJ=SPR/SFe)
- Pozna amplituda indukcije (Bm)
Amplituda indukcije (Bm), u zazoru () priblino je:
N Im
Bm = 0

Broj navojaka je:
J S PR J k J S Fe
N= =
Im Im
Na osnovu ovih izraza i polaznih podataka, dobija se:
132
L
'
S Fe = Im
Bm J kCu k j
Na osnovu ove vrednosti bira se standardno jezgro iji je stvarni presek SFe. Prema
ovako odabranom jezgru izraunava broj navojaka i zazor.
N Im L Im
' = 0 i N'=
Bm Bm S Fe k Fe
Ovo su raunske vrednosti i na osnovu njih se biraju:
N Pogodan broj navojaka
Pogodan vazduni zazor
Ponekad se ukupan zazor sastoji iz dva dela (na primer razmaknuta EE jezgra), pa
je onda ovako izraunat zazor ukupan.
Presek provodnika se odreuje iz relacije:
Im
SCu =
J
Zavisnost gustine struje od dimenzija jezgra odreena je u delu o proraunu
feritnih transformatora.
Za feritna jezgra proizvoai daju takozvani faktor induktivnosti (AL). To je
induktivnost posmatranog jezgra pri jedininom broju navojaka (N=1).
Faktor induktivnosti definisan je na sledei nain:
L 0 0 S Fe
AL = =
N2 l l

R S Fe R
Sa ovim faktorom, induktivnost namota na magnetnm jezgru je:

L = N 2 AL
Rad sa ovim faktorom pojednostavljuje izraunavanje induktivnosti posmatranog
jezgra sa N navojaka.
Na slian nain definie se i faktor otpornosti:
RCu
AR =
N2
Sa ovim faktorom otpornost namota sa N zavojaka je:
RCu = N 2 AR
Vrednosti koje daju proizvoai feritnih jezgara odnose se na koeficijent ispune
prozora bakrom od kCu=0,5.
133
4.3. REZONANTNI RAD PRETVARAA

4.3.1. REZONANTNI RAD KOD JEDNOIMPULSNIH PRETVARAA
Pri konstantnom ulaznom, tranzistori kao prekidai iza sebe daju pravougaone
oblike napona. Zbog parazitnih induktivnosti i kapacitivnosti pri ukljuenju i
iskljuenju se pojavljuju naponi i stuje vee od stacionarnih. Ako prekidako kolo
ini samo tranzistor, prekidanje induktivne, i ukljuenje
kapacitivne struje odvija se pri velikom vrednostima
trenutne snage i takav prelaz naziva se tvrdim (hard
switching). Na sl. 5-5. prikazan je ovakav prelazak
krivom 1. Ovde se mora paziti da se tranzistor ne nae
van oblasi sigurnog rada (SOA).
Dodavanjem snabera tipa R-D-C, proces se odvija kroz
podruje znatno manjih snaga (kriva 2), prekidaki gubici
su manji i mogu je rad na vioj frekvenciji.
sl. 5-5. Dalje smanjenje gubitaka postie se rezonantnim
prelaskom (kriva 3) kada se on
odvija pri vrlo malim naponima
(ZVT) ili strujama (ZCT).
Danas pretvarai u rezonantnom
radu, rade na frekvencijama od vie
stotina kHz pa i nekoliko MHz. To
sl. 5-6.
je dalje povealo snagu i smanjilo
dimenzije pretvaraa.
Prelaz po krivama 2 i 3 odvija se
pri daleko manjim trenutnim
snagama na tranzistorima i naziva se
mekim prelaskom (soft switching).
Induktovnosti i kapacitivnosti
zajedno sa optereenjem formiraju u
optem sluaju prigueno oscilatorno
kolo. Konfiguracije ovog kola mogu
biti raznovrsne. Osnovne
konfiguracije sastoje se od redne i
paralelne veze ali mogue su i
njihove kombinacije.
Princip rezonantnog rada kod
jednoimpulsnih pretvaraa bie
pokazan na primeru buck pretvaraa
(sl. 5-6). Na sl. 5-7. prikazani su
oblici karakteristinih napona i struja
za ovaj pretvara.
sl. 5-7. Dovoenjem upravljakog signala
134
na prekida (SW) on se ukljuuje (t0). Napon na induktivnosti LR jednak je ulaznom a

napon kondenzatora nednak je nuli. Struja rezonantne prigunice polazi od nule,
linearno raste i u trenutku t1 dostie struju optereenja. Ovaj interval traje:
IO
t1 t0 = LR
U IN
U intervalu od t1 do t3 odvija se deo rezonantne oscilacije. Napon i strija
rezonantnog kondenzatora su:
U CR = U IN [1 cos R (t t1 )] , I CR = U IN
CR
sin R (t t1 )
LR
Amplituda napona rezonantnog kondenzatora dvostruko je vea od ulaznog (2UIN).
1
Rezonantna frekvencija je priblino: R
2 LR C R
Struja rezonantne prigunice (i prekidaa) je:
CR
iLR = iSW = I O + U IN sin R (t t1 )
LR
Prekidaki tranzistor se bira prema amplitudi ove struje i ona je:
CR
iSW ,MAX = I O + U IN
LR
Od t2 i napon kondenzatora i struja prigunice opadaju. Kada struja rezonantne
prigunice padne na nulu (trenutak t3) prekida ve moe da se iskljui. Napon
kondenzatora u trenutku t3 je:
I
2
U C ,t3 = U IN 1 + 1 O

I C ,MAX

Zbog diode na red sa prekidaem, struja ne moe da promeni smer i do trenutka t5
ostaje na nuli. Ovo je interval vremena u kome se prekida iskljuuje pri nultoj struji
(ZCT). Trajanje intervala vremena od t3 do t5 je:
2
1 1
2
2C U IN
t5 t3 = 2C U IN =
I C2 ,MAX I O2
I O I C ,MAX I O I C ,MAX
Trajanje ovog intervala zavisi od struje optereenja. Pri malim strujama
optereenja kondenzator ne stie da se isprazni, tako da je potrebno produavanje
vremena tOFF (interval od t3 do t6) i omogueno krae tON.
135
U praznom hodu (IO=0), trajanje tON moe biti minimalno i jednako je polovini
periode rezonantne oscilacije. Da bi se prelazak vrio pri nultoj struji potrebno je da
se iskljuenje izvri u toku druge poluperiode. Trajanje tOFF bi trebalo da bude veoma
dugo, jer bi se u protivnom izlazni kondenzator permanentno dopunjavao a njegov
napon stalno rastao.
Sa poveanjem struje optereenja interval vremena u kome se iskljuenje
prekidaa vri pri nultoj struji se skrauje. Da bi
bilo mogue iskljuenje pri nultoj struji potrebno
je da amplituda struje rezonantnog kondenzatora
bude vea od struje optereenja (IC,MAX>IO). Pri
veim strujama optereenja ne moe se postii
iskljuenje prekidaa pri nultoj struji.
U intervalu vremena od t4 do t5 kondenzator se
prazni izlaznom strujom, tako da njegov napon
opada linearno do nulte vrednosti (trenutak t5).
U intervalu od t3 do t6 kondenzator se prazni
konstantnom strujom tako da njegov napon opada
linearno:
I O ( t t3 )
U C = U Ct3
CR
Posle trenutka t6 kondenzator je ispranjen i ako
se prekida ukljui ciklus se ponavlja na isti nain.
Rezonantni rad se moe postii kod svih vrsta
prekidaa. Na sl. 5-8. prikazane su rezonantne
konfiguracije kod jednoimpulsnih pretvaraa.
Rezonantni elememtni vezani su redno a uzimanje
snage iz rezonantnog kola vri se paralelnom
vezom optereenja i kondenzatora.
Kod pretvaraa sa transformatorom rezonantni
sl. 5-8. elementi (LR i CR) mogu biti smeteni u primaru,
sekundaru ili na obe strane.
0.0.0. REZONANTNI RAD KOD INVERTORA
Kod invertora, primarna struja transformatora je naizmenina. Rezonantno kolo
moe biti smeteno izmeu pretvaraa i transformatora. U rezonantnom kolu se moe
akumulisati velika energija. Njeno odvoenje priguuje oscilacije i ograniava struje i
napone u njemu. Iznoenje energije iz ovog kola prema optereenju moe biti tako
to se ono vee u kolo na red, paralelno sa LR ili CR ili nekom drugom kombinacijom.
136
sl. 5-9.
sl. 5-10. Karakteristini dijagrami invertora sa rednim rezonantnim kojom
sl. 5-11.
sl. 5-12. Karakteristini dijagrami invertora sa paralelnim rezonantnim kojom
137
Na sl. 5-9 prikazan je invertor i redno rezonantno kolo. Sam invertor je generator
pravougaonog naizmeninog napona. Ostali deo kola se moe pretstaviti kao
ekvivalentna otpornost redno vezana u rezonanrtnom kolu. Za redno kolo oblici struje
i napona kondenzatora, za razliite sluajeve, prikazani su na sl. 5-10. U matematiku
analizu ovih oblika se nee ulaziti.
Kod ovog kola struja jako zavisi od frekvencije. Na rezonantnoj frekvenciji L-C
kolo pretstavlja kratak spoj za osnovni harmonik. Struja je ograniena samo aktivnom
otpornou (RO) preslikanom na primarnu stranu transformatora. Pri kratkom spoju
na izlazu struja postaje jako velika. Struju prate i naponi na LR i CR, tako da moe
doi do njihovog oteenja.
Ako je optereenje vezano paralelno rezonantnom kondenzatoru (sl. 5-11.)
ponaanje invertora je drugaije. U odnosu na redno kolo sa sl. 5-10, ovde je
otpornost optereenja znatno vea. U suprotnom rezonantno kolo je jako prigueno.
Na rezonantnoj frekvenciji izlaz ne sme ostati nepotereen jer dolazi do pojave
velikih struja u kolu i napona na LR i CR. Ova situacija jednaka je kratkom spoju kod
rednog rezonantnog kola. Za paralelno kolo oblik struje i napona kondenzatora, za
razliite sluajeve, prikazani
su na sl. 5-12.
Pored ove dve osnovne
konfiguracije istrauju se i
razne kombinacije ovih
elemenata. Jedna takva veza
prikazana je na sl. 5-13. Ona
je navedena samo ilustracije
radi i nee se ulaziti u njenu
sl. 5-13. dalju analizu.
138
4.4. DUALIZAM ELEKTRINIH KOLA

U analizi topologija pretvaraa korisno moe da poslui dualizam koji postoji
izmeu naponskih i strujnih kola, a meusobni odgovarajui parovi su prikazani u
tabeli 5-4. Dualizam postoji kod kola sa takozvanim planarnim grafom. Planarnost
znai da na grafu u ravni, ne postoje grane koje se seku. Za dualna kola vae sledei
principi. Zatvorene konture kola N1, postaju vorovi dualnog kola N2. Redno vezani
elementi u zatvorenoj konturi kola N1, u kolu N2 postaju grane koje se stiu u vor.
vorovi kola N1, postaju zatvorene konture kola N2. Elementi koji se stiu u vor
kola N1, postaju redno vezani u zatvorenoj konturi kola N2.
Na sl. 5-14. prikazan je primer transformacije jednog kola u dualno.
Realan izvor se moe predstaviti rednom vezom idealnog naponskog izvora i
unutranje otpornosti (Tevenenov generator) ili paralelnom vezom idealnog strujnog
izvora i unutranje otpornosti (Nortonov generator). Obe veze su ravnopravne osim za
izraunavanje unutranjih gubitaka generatora.
Koristei ovaj dualizam, na primer, jednoimpulsni naponski pretvarai tipa buck i
buck-boost prelaze u strujne, tipa boost i uk. Pri tome je zadrano napajanje iz
naponskog izvora, a ulazni paralelni kondenzator je zamenjen sa rednom prigunicom.
Naponsko kolo Strujno kolo

1 Napon Struja
2 Struja Napon
3 Paralelna veza Redna veza
4 Redna veza Paralelna veza
5 Kondenzator Prigunica
6 Prigunica Kondenzator
7 Otvoreni prekida Zatvoreni prekida
8 Zatvoreni prekida Otvoreni prekida
tab. 5-4.
sl. 5-14.
139
4.5. KARAKTERISTIKE NEKIH TRANZISTORA

U tabeli 5-5, prikazane su najvanije karakteristike nekih esto korienih
tranzistora tipa MOSFET.
Tab. 5-5. Najvanije karakteristike nekih esto korienih tranzistora tipa MOSFET
140
U tabeli 5-6, prikazane su najvanije karakteristike nekih esto korienih

bipolarnih tranzistora za vie napone i vee struje.
Oznaka Tip UCE IC P Kuite

V A W
BU 208 NPN 700 5 12,5 TO 3
BU 323A NPN, darl. 400 10 175 TO 3
BU 326A NPN, darl. 400 6 60 TO 3
BU 508D NPN + Di 700 8 125 SOT 93
BU 932 NPN darl.+Di 450 15 150 TO 3
BUR 21 NPN 200 40 250 TO 3
BUR 52 NPN 250 60 350 TO 3
BUS 14 NPN 1000 10 125 TO 3
BUS 12 NPN 400 10 125 TO 3
BUS 98A NPN 450 30 250 TO 3
BUT 12A NPN 450 12 100 TO 220
BUT 13 NPN 400 28 175 TO 3
BUT 56A NPN 450 8 100 TO 220
BUT 76A NPN 450 10 100 TO 220
BUV 48A NPN 450 15 150 TOP 3
BUV 71 NPN 800 10 140 TOP 3
BUW 13A NPN 450 15 175 TOP 3
BUX 21 NPN 200 40 350 TO 3
BUX 48A NPN 450 15 175 TO 3
BUX 98A NPN 450 30 250 TO 3
MJ 11032 NPN darl.+Di 120 50 300 TO 3
MJ 15024 NPN 250 16 250 TO 3
2N 3055 NPN 60 15 115 TO 3
2SC 3486 NPN 800 6 120 SOT 93
2SC 3552 NPN 800 12 150 SOT 93
2SC 3994 NPN 800 25 300 TOP 3
2SC 3998 NPN 800 25 250 TOP 3
2SD 1279 NPN 1400 10 50 TO 3
2SD 1403 NPN 800 6 120 SOT 93
Tab. 5-6. Najvanije karakteristike nekih esto korienih bipolarnih tranzistora
141
4.6. PRIMERI NAPOJNIH JEDINICA
Integrisana kola za primenu na pojedinim delovima prekidakih napajanja (lit. 15)
ATX napajanje snage 200 W, tipa forward (lit. 15)
142
Push-pull pretvara 12V/2x30 V, 300 W
Kolo za korekciju faktora snage (PFC) (lit. 15)
143
Kolo, 500 W, za korekciju faktora snage (PFC)
144
400 Watt Switchmode Power Supply
145
146
Napojna jedinica snage 110 W, (pretvara tipa flyback) (lit. 15)
147
Napojna jedinica snage 70 W, za TV, (pretvara tipa flyback) (lit. 15)
148
Polumostni pretvara za napajanje fluo cevi snage 55 W sa kolom sa PFC (lit. 15)
149
Buck pretvara za napajanje motora, maksimalna struja 8A
Jeftini punja baterija (lit. 15)
150
250 W forward pretvara
151
Dvotranzistorski forward pretvara snage 300 W (ST -AN1621/1104)
152
4.7. SVETSKI AUTORITETI ENERGETSKE ELEKTRONIKE

POREKLOM IZ SRBIJE
Meu svetski priznatim autoritetima iz oblasti Energetske elektronike, nalazi se i
nekoliko imena ljudi poreklom iz Strbije. To su imena autora strunih i naunih
radova, knjiga u ovoj oblasti, pa i sasvim novih vrsta pretvaraa. Jedni su danas
profesori na poznatim svetskim univerzitetima, drugi vode istraivake i razvojne
timove, a ima osnivaa, vlasnika i direktora u vodeim firmama sveta iz oblasti
energetske elektronike. Dalje e biti pomenuto 11 takvih linosti.
Ovaj autor ima veliko zadovoljstvo i ast da potie sa FTN Univerziteta u Novom
Sadu, gde je imao priliku da sretne i radi sa gotovo polovinom od njih.
Slobodan uk
Nesumnjivo jedan od najveih autoriteta u oblasti
energetske elektronike Srpskog porekla, je profesor Slobodan
uk. Dr uk je profesor na poznatom amerikom Caltek
univerzitetu i nosilac je vise vrednih amerikih i
medjunarodnih priznanja za pronalazastvo, kao i oredena
Nikole Tesle dobijenog od strane Republike Srbije. Pretvarai
u svetu poznati pod njegovim imenom, primenjuju se i na
satelitima a napajaju i neke od najbrih raunara na svetu.
Autor je velikog broja radova iz oblasti energetske elektronike.
Sa R.D. Mildebrook-om autor je knjiga Advances in Switched-mode Power
Conversion (Volume I, II i III). Slobodan uk je osniva i vlasnik kompanije
TESLAco, specijalizovanom za konstrukciju prekidakih napajanja visokih
performansi za komercijalne i vojne primene. (http://www.teslaco.com/teslaco.html)
Vojislav Stefanovi
Vojislav Stefanovi je roen 1940 u Beogradu. Diplomirao
je 1964 na Elektrotehnikom Fakultetu u Beogradu, a
magistrirao i doktorirao 1969 i 1975 na McGill Univerzitetu u
Montrealu, Kanada. Radio je kao profesor u Montrealu do
1979, a zatim kao redovni profesor na University of Misouri,
SAD. 1981. je preao, u GE i bavio se servo pogonima i
robotikom. Godine 1985 prelazi u Electro-Craft, u
Minneapolis-u, kao generalni direktor dela za servo sisteme, a
1986. u Emerson Electric, kao tehniki direktor odeljenja za
elektro-motorne pogone. Od 1989 radi kao tehiki direktor u SIEI Peterlongo, u
severnoj Italiji. Od 1991. je direktor dve Italijanske fabrike Amerikog preduzea
Vickers. Krajem 1993 se vraa za Ameriku, gde i dalje radi kao konsultant u oblasti
elektro-motornih pogona i energetske elektronike. Vojislav Stefanovi je publikovao
veliki broj radova i dao je znaajan doprinos energetskoj elektronici u ranijoj fazi
njenog razvoja (1975-1985).
153
Aleksandar Stankovi
Roen 1960. godine u Velikom Bekereku. Diplomirao
1983. godine. Radio je u Institutu Mihailo Pupin i na
Elektrotehnikom Fakultetu u Beogradu do 1987. godine. Od
1988. do 1992. godine radi na univerzitetu u Kembidu. Danas
je profesor na Northeastern University, Boston, USA. Bavi se
energetskom elektronikom, teorijom upravljanja,
elektromotornim pogonima itd. (http://www.ece.neu.edu/)
Ana Stankovi
Ana Stankovi je studirala na Elektrotehnikom Fakultetu u
Beogradu, gde je diplomirala 1982. a magistrilara 1989. godine.
U periodu od 1983. do 1990. godine radila u Institutu Nikola
Tesla u Beogradu. Doktorsku disertaciju odbranila je 1998.
godine na University of Wisconsin-Madison. Danas radi kao
profesor na Cleveland State University, Department of
Electrical Engineering. Bavi se pitanjima iz oblasti elektrinih
maina i energetske elektronike. Autor je knjiga: The Power
Electronics Handbook i Hndbook of Automotive Power Electronics and Motor
Drives. (http://academic.csuohio.edu/stankovica/)
Dragan Maksimovi
Dragan Maksimovi je roen 1961. godine u Beogradu.
Diplomirao 1984. i magistrirao 1986. godine na ETF u
Beogradu. Doktorirao na California Institute of Technology,
Pasadena 1989. godine. Dragan Maksimovi je danas profesor
na Electrical and Computer Engineering Department of the
University of Colorado. Bavi se malim sistemima sa
baterijskim napajanjem, ispravljaima sa malim harmonicima,
analizom i simulacijama visokofrekventnih prekidakih pretvaraa snage itd.
(http://ece-www.colorado.edu/~maksimov/)
Armen Baronijan
Armen Baronijan je rodjen u Beogradu 1962. godine.
Diplomirao je na Elektrotehnickom Fakultetu u Beogradu 1988.
godine. U periodu od 1989. do 1992. godine je radio u Institutu
Nikola Tesla u Beogradu. Magistrirao je 1994. a doktorirao
1997. godine na Univerzitetu u Torontu, u Kanadi. Danas radi
na Univerzitetu u Torontu u Centru za primenjenu Energetsku
Elektroniku kao vodeci istrazivac. Bavi se razvojem pretvaraca
srednje i velike snage koji se upotrebljavaju u laboratorijama za
ubrzavanje cestica, nuklearnim elektranama i vetrenjacama.
(http://www.ele.utoronto.ca/~cape/)
154
Duan Borojevi
Roen je 1952. u Zagrebu. Diplomirao je 1976. na
Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu, magistrirao 1982. na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu i doktorirao 1986. na
Virdinijskom dravnom univerzitetu i politehnikom institutu
(Virginia Tech) u SAD. Od 1976. do 1982. godine radio je kao
asistent na Instituitu za Energetiku i Elektroniku FTN
Univerziteta u Novom Sadu, a od 1986. do 1990. kao docent.
Od 1990. godine je profesor na Virginia Tech i kodirektor
Centra za sisteme energetske elektronike (CPES), jedne od
najveih istraivakih grupa za energetsku elektroniku. Najvie
se bavio modelovanjem, analizom i upravljanjem viefaznih i vienivovskih,
visokofrekventno-prekidakih, energetskih pretvaraa i pretvarakih sistema za
srednje i vee snage. (http://www.ece.vt.edu/faculty/boroyevich.html)
Milan M. Jovanovi
Milan M. Jovanovi, rodjen u Beogradu, diplomirao na
elektrotehnikom Fakultetu u Beogradu, magistrirao na
Fakultetu Tehnikih Nauka u Novom Sadu i doktorirao na
Virdjinijskom Dravnom Univerzitetu i Politehnikom Institutu
(Virginia Tech). Od 1976. do 1983. godine radio je na Instituitu
za Energetiku i Elektroniku Fakulteta Tehnikih Nauka u
Novom Sadu, U periodu od 1983. do 1991. godine bio je
istraziva u Centru za Energetsku Elektroniku pri Virginia
Tech. Od 1991. godine zaposlen je u Delti (Delta Electroinics,
Inc.), jednoj od najveih kompanija za razvoj i proizvodnju
izvora za napajanje za komjutersku i telekomunikacionu
opremu, gde je trenutno zaduen za razvoj i istraivanje sledee generacije izvora za
napajanje. Autor je velikog broja radova iz oblasti savremenih prekidaih izvora
napajanja. Jedan broj ovih radova je dostupan na sajtu http://www.deltartp.com.
Laslo Huber
Laslo Huber je roen u Novom Sadu 1953. godine.
Diplomirao je na FTN Univerzitetu u Novom Sadu 1977. i
radio kao asistent do 1992. godine. Magistrirao je na
Univerzitetu u Niu 1983. godine, a doktorirao na Fakultetu
Tehnikih Nauka u Novom Sadu, 1992 godine. Od 1992. do
1994. godine radio je kao istraiva u Centru za Energetsku
Elektroniku pri Virginia Tech, Blacksburg, Virginia. Od 1994.
godine radi kao istraiva u kompaniji Delta Products
Corporation, Research Triangle Park, North Carolina. U svom
dugogodinjem radu bavio se analizom, modelovanjem, simulacijom i konstrukcijom
savremenih tranzistorskih pretvaraa snage. (http://www.deltartp.com/dpel/dpel.asp)
155
Emil Levi
Roen je 1958. godine u Zrenjaninu, Jugoslavija. Diplomirao
je na FTN Univerziteta u Novom Sadu 1982. Magistrirao 1986.
i doktorirao 1990. na ETF Univerziteta u Beogradu. Od 1982.
do 1991 godine radio je na FTN Univerzitetu u Novom Sadu
kao asistent i docent. Od 1992 godine je na Liverpool John
Moores University, gde danas radi kao profesor u oblasti
Elektrinih maina i Elektromotornih pogona. Oblasti njegovog
istraivakog rada su modelovanje i simulacija elektrinih
maina, upravljanje pogonima i pretvaraima energetske elektronike. Objavio je
preko 200 radova, od toga preko 50 u vodeim meunarodnim asopisima.
(http://www.eng.livjm.ac.uk/research/groups/emad/home.html)
Silva Hiti
Roena je 1963. u Novom Sadu. Diplomirala je 1987. na
FTN Univerziteta u Novom Sadu, magistrirala 1990. na
Fakultetu tehnikih nauka u Mariboru i doktorirala 1996. na
Virdinijskom dravnom univerzitetu i politehnikom institutu
(Virginia Tech) u SAD. Od 1995. radi u Centralnom Razvoju
najvee amerike automobilske kompanije, General Motors, na
razvoju elektrinih pogona i energetskih pretvaraa za primene
u elektrinim i hibridnim automobilima. Publikovala je radove
iz oblasti kontrole energetskih pretvaraa i elekrinih masina. Pronalaza je na
mnogim General Motors patentima iz ovih oblasti.
P.S.
Autor je uloio dosta truda da pronae potrebne podatake o ovim linostima.
Sigurno da ima jo imena koja bi trebalo da se nau na ovom mestu. Ogranieno
vreme, raspoloivi podaci i realni uslovi, nisu dozvolili da se uradi vie.
Svakako da postoje i ljudi koji ive i rade u Srbiji, a dali su svoj doprinos
energetskoj elektronici. To su profesori i asistenti na fakultetima, koji se pored
istraivakog rada bave i obrazovanjem kadrova iz ove oblasti. Vaan doprinos daju i
istraivai u institutima i inenjeri u firmama koji se bave konstrukcojom i
proizvodnjom ovih ureaja. Okviri ove knjige su mali da bi svi oni bili obuhvaeni.
Svima koji su izostavljeni ili nisu u dovoljnoj meri pomenuti, autor ove knjige
upuuje duboko izvinjenje.
156
Radojle Radeti, Prekidaka napajanja, Literatura
LITERATURA
Knjige:
1. T. Brodi: Energetska elektronika; Svjetlost, Sarajevo 1986.
2. S. uk: Advances in switchsd-mode power conversion, volume I & II,
TESLAco, Pasadena, California 1983.
3. S. uk: Advances in switchsd-mode power conversion, volume III, TESLAco,
Pasadena, California 1983.
4. B. Doki: Impulsni DC/DC pretvarai; Elektrotehniki fakultet - Nauka, Banja
Luka - Beograd, 1995.
5. R. Radeti: Tranzistorski pretvarai snage; II Izdanje, Nauka Beograd 2002.
6. R. Radeti: Tiristorski pretvarai; Nauka Beograd 2004
7. D. Rajakovi, . Janda: Sistemi za besprekidno napajanje elektrinom
energijom, Agencija Spiridonovi, Beograd, 1999.
8. B. D. Bedford: Principles of inverter circuits; John Wiley and sons, inc. 1964.
9. B. K. Bose: Power electronics and drives; Prentice-Hall, 1986.
10. F. Csaki: Power electronics; Budapest 1975.
11. S. B. Dewan: Power semiconductor drives; John Wiley and sons, inc. 1984.
12. S. B. Dewan: Power semiconductor circuits; John Wiley and sons, inc. 1975.
13. F. Mazda: Thyristor Control; John Wily and Sons 1973.
14. K. Thorborg: Power electronics, 1988 Prentice Hall International (UK) Ltd.
Internet:
15. Switchmode Power Supplies, Reference Manual and Design Guide, ON
Semiconductor, Rev. 3, July2002, Website: http://onsemi.com
16. Fairchild Semiconductor Corporation, HVIC/IGBT Half-Bridge
ConverterEvaluation Circuit, AN-7508.
17. Design Review: Bill Andreycak, 500 W, 40W/in3 Phase Shifted ZVT Converter,
Texas Instruments Inc, 2001.
18. Dennis L Feutcht, Halh bridge circuit behavior
19. Jaber A. Abu-Qahouq, HongMao, and Issa Batarseh, Alternated duty cycle
control method for half-bridge DC-DC converter, 2005 Holon Academic
Institute of Technology.
20. H. Visairo, E. Rodrguez, P. Alou (3) and J. A. Cobos, Multi-Output Half-
Bridge Converter with Single-Winding Self-Driven Synchronous Rectification,
2003 IEEE.
21. By Ernest H. Wittenbreder Jr., Power Converter Synthesis, Part 3: Near Zero
Emissions, www.powerelectronics.com
22. Steve Mappus, Control Driven Synchronous Rectifiers In Phase Shifted Full
Bridge Converters, Texas Instruments, SLUA287 March 2003.
23. Kaiwei Yao, Yu Meng and Fred C. Lee, A Novel Winding Coupled-Buck
Converter for High-Frequency, High Step-Down DC/DC Conversion.
157
24. Yuri Panov and Milan M. Jovanovic, Design Considerations for 12-V/1.5-V, 50-
A Voltage Regulator Modules. 2000 IEEE
0. National Semiconductor, Application Note 1197, Sanjaya Maniktala, July 2002,
Selecting Inductors for Buck Converters.
0. TOPSwitch Flyback Power Supply Efficiency, Application Note AN-19, Power
Integrations Inc. June 1996.
0. Dhaval Dalal, A Unique Four Quadrant Flyback Converter, Texas Instruments
Incorporated, 2001.
0. AN9011, High Input Voltage, Off-line Flyback Switching Power Supply using
FSC IGBT (SGL5N150UF) By JunBae Lee, July, 2000
0. Brian T. Irving and Milan M. Jovanovi, Analysis and Design of Self-
Oscillating Flyback Converter, 2002 IEEE
0. Application Note AN4140, Transformer Design Consideration for off-line
Flyback Converters using Fairchild Power Switch, www.fairchildsemi.com
0. Lioyd H. Dixon, Jr, Design Flyback transformers and Filter Inductors, 2001,
Texas Instruments Incorporated.
0. TOPSwitch Flyback Transformer Construction Guide, Application Note AN-18.
Power Integrations Inc. Juny 1996.
0. Very Wide Input Voltage Range, Off-Line Flyback Switching Power Supply,
Prepared by: Marty Brown, November, 2002 - Rev. 1, AN1327/D,
http://onsemi.com
0. Wim Bosboom, Kees Schetters, Application Note, AN10268_1, A 75W Quasi
Resonant TEA1506 based flyback Converter for TV Applications,
0. Wim Bosboom, Kees Schetters, Wim Bosboom, Kees Schetters.
0. A180W, 100KHz Forward Converter Using QFET, Application Note 9015 by
I.S. Yang, July, 2000, Fairchild Semiconductor International, Rev. B, July 2000.
0. Raoji Patel, 250 W Off-Line Forward Converter design review. Unitrode
Corporation.
0. 300W Secondary Controlled Two-Switch, Forward Converter With L5991A,
AN 621 Application Note. 2004 STMicroelectronics.
0. Active Clamp and Reset Technique nhances Forward Converter Performance,
Bill Andreycak, 2001, Texas Instruments Incorporated.
0. Qiong Li, Fred C. Lee and Milan M. Jovanovi, Design Considerations of
Transformer DC Bias of Forward Converter with ctive-Clamp Reset, 1999 IEEE
0. Application Note AN4134, Design Guidelines for Off-line Forward Converters
Using Fairchild Power Switch, Fairchild Semiconductor Corporation
www.fairchildsemi.com
0. Marty Brown, AND8039/D, The One-Transistor Forward Converter,
Semiconductor Components Industries, LLC, 2000, http://onsemi.com,
0. Laszlo Huber, Milan M. Jovanovi, Forward-Flyback Converter with Current-
Doubler Rectifier: Analysis, Design, and Evaluation Results, 1999 IEEE.
0. Designing a 2 Transistor Forward Converter Using a CoreMaster E2000Q Core,
Colonel Wm. T. McLyman, AN107, www.coremaster.com
158
45. Enhanced V2 Multiphase SMPS for Microprocessors, Tod Schiff, AND8045/D

Semiconductor Components Industries, LLC, 2001. http://onsemi.com
46. Phase Shifted, Zero Voltage Transition Design Considerations and the UC3875
PWM Controller, Bill Andreycak, 1999, Unitrode Corporation.
47. Jack Palczynski, Versatile Low Power SEPIC Converter Accepts Wide Input
Voltage Range, Design Note DN-48, 1999, Texas Instruments Incorporated
48. Topologies for switched Mode Power Supplies Application Note by L. Wuidart,
1999 STMicroelectronics, http://www.st.com
49. Topology Selection of the Output Converter in an Offline Switching Power
Supply, 2003, 2004 Lazar Rozenblat, http://www.smps.us
50. A 250 kHz, 500 W Power Factor Corection Circuit Employng Voltage
transitions, James P. Noon, 2001, Unitrode Corporation.
51. Topological Issues In Single-Phase Power Factor Correction, Vlad Grigore,
Institute of Intelligent Power Electronics Publications Publication 6
52. Magnetics Design for Switching Power Supplies, Lloyd H. Dixon, 2001, Texas
Instruments Incorporated
53. Achieving High-Efficiency with a Multi-Output CCM Flyback Supply Using
elf-Driven Synchronous Rectifiers, Robert Kollman, 2003, Texas Instruments
Incorporated
54. Synchronous Rectification, Application Note DC-006, Application Note DC-
006 DC/DC Converters DC/DC, AN6. Beta dyne.
55. The Implication of Synchronous Rectifiers to the Design of Isolated, Single-
nded Forward Converters, By Christopher Bridge, 2002, Texas Instruments
Incorporated
56. Bob Mammano, Resonant Mode Converter Topologies, Unitrode Corporation.
57. Bill Andreycak, 1MHz 150 W Resonant Converter Design Reviee, Unitrode
Corporation.
159
View publication stats

Prekidacka Napajanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Prekidacka Napajanja

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prekidacka Napajanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

See

Prekidaka napajanja (switchmode power

Book December 2005

Operacini pojaavai sa zbirkom ema - odabrana poglavlja View project

Bor, Decembra 2005. godine Autor

Zahvaljujui svojim prednostima nad linearnim regulatorima jednosmernog

napona. Pri veoma niskim izlaznim naponima (ispod 5 V) ak i padovi napona na

U knjizi e biti obraene osnovne topologije najee primenljivanih tipova

0. JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAI

Najvea struja diode je pri malim vrednostima ispune, ali je potrebno i da

0.1.3. PRIMERI BUCK PRETVARAA

0.2. PRETVARA TIPA BOOST (PODIZA NAPONA)

1-10. Napon na prigunici prikazan je oseneno.

0.2.3. PRIMERI BOOST PRETVARAA

0.3. PRETVARA TIPA BUCK-BOOST

Pri pozitivnom ulaznom, izlazni napon je negativan. Izlazni kondenzator (CO)

0.3.2. PREDNOSTI I MANE BUCK-BOOST PRETVARAA

0.4. PRETVARA TIPA UK

nain. Izlazni napon je suprotnog polariteta od ulaznog.

0.7. REGULACIJA BRZINE ELEKTROMOTORA

maina dodatno namagnetie, ue u zasienje i proizvedenu elektrinu energiju utroi

napona rotora, do izraaja dolazi i njegova induktivnost. Izraena preko vremenske

0.7.1.1. operi klase A

Izraz pokazuje da je zavisnost brzine od momenta optereenja linearna. Brzina

0.7.1.2. operi klase B

I ovde se maksimala vrednost diskontinualne struje (momenta) ima pri E=0,5UI.

0.7.1.3. operi klase C

suprotnom smeru od referentnog,

0.7.1.4. operi klase D

Zbog dvostrukog broja impulsa izlaznog

Ovo je parabola sa temenom:

0.7.1.5. operi klase E

Visina izlaznog napona kree u granicama od UI do UI. Ako je tON<T/2 (a<0,5),

sl. 1-37. sl. 1-38.

ispravljaa u antiparalelnoj vezi sa usaglaenim upravljanjem (1+2=1800).

sl. 1-39. sl. 1-40.

1. JEDNOIMPULSNI INDIREKTNI PRETVARAI

1.1. PRETVARA TIPA FORWARD

1.1.1. PRINCIP RADA

primarna struja nestaje. Jezgro je namagnetisano i nestankom struje ono tei da se

Resetovanje jezgra preko N3

Resetovanje jezgra preko otpornika R u snaberu

Ovo vai za dvotranzistorski pretvara, dok je kod jednotranzistorskog taj odnos

sl. 2-7. - Primer dvotranzistorskog FORWADR pretvaraa sange 250 W

1.1.4. PREDNOSTI I MANE FORWARD PRETVARAA

ZVS (ZVT) tehnika

stvaraju jaka izoblienja mrene struje.

Detaljnije e biti obraen pretvara bez vraanja energije i to sa kontinualnom i

Potpunim rastereenjem pretvaraa, sva energija se vraa izvoru napajanja, tako da

kontinualne struje. Odavde je oigledno da se u stvari radi o kontinualnosti ili

Odredimo dalje maksimalnu kolektorsku struju tranzistora.

Ako je promena struje dovoljno mala da se moe zanemariti, efektivna vrednost

1,143 1,143 1,143

1.2.2.2. Rad pretvaraa sa diskontinualnom strujom

sluaju. Izbor kolektrorske struje se razlikuje.

1.2.4. PRIMERI PRETVARAA

1.3. PRETVARA TIPA UK SA TRANSFORMATOROM