Kako nauiti bilo koji jezik?

1. Uenje jezika je mogue

Pre nego to odluite da uite neki jezik, potrebno je
da shvatite da ste vi kao i bilo ko drugi sposobni da
nauite bilo koji jezik i da ni jedan jezik nije laki niti
tei od drugog. To to niste poeli da uite jezik dok
ste bili mali/mlai vas ni malo ne spreava da
nauite jezik sada. Deca nemaju nikakve specijalne
sposobnosti za uenje jezika koje odrasli nemaju.
Deca provedu u proseku godinu-dve samo sluajui
jezik pre nego to progovore svoju prvu re. Deca
takoe provedu bar 10 godina uei svoj maternji
jezik pa ak i tada i dalje nemaju dovoljno velik
renik da vode razgovor o svim moguim temama niti
znaju sva pravila iz gramatike i pravopisa. Kada biste
vi kao odrasla osoba uili strani jezik 24 sata dnevno
10 godina, sigurno biste ga priali bolje nego neko
dete od 10 godina koje ga je uilo od roenja. ta
vie, za samo 18 meseci je mogue nauiti bilo koji
jezik dovoljno dobro da se ne primeti razlika izmeu
vas i nekog kome je to maternji jezik. Znai, pre
svega treba zaboraviti sve mogue izgovore zato jo
uvek ne govorite eljeni jezik i prihvatiti da se uvek
poinje od trenutne situacije.

2. Sluanje i itanje pre govorenja i

pisanja
Veina udbenika i kurseva stranih jezika pokuavaju
da uenike nateraju da to pre koriste jezik tako to
e ga pisati i govoriti koristei nauenu gramatiku i
renik. Problem sa ovim pristupom je to je potpuno
suprotan onome kako ljudi prirodno ue jezik. Kada
biste probali da govorite srpski tako to biste uzeli
svaki glagol u infinitivu i prebacili ga u eljeni rod,
broj i vreme koristei pravila gramatike, sumnjam da
biste govorili dovoljno brzo da vam se sagovornici ne
raziu. Drugi problem je da u poetku jo uvek niste
bili izloeni dovoljnom broju pravilnih reenica, tako
da nemate oseaj ta zvui pravilno a ta ne. Ako
napravite greku govorei ili piui, mnogo je vea
verovatnoa da ete je zapamtiti i ponoviti nego da
ete zapamtiti prepravku.

Ovo poslednje pogotovo vai kao argument protiv

odlaska u zemlju u kojoj se jezik govori da bi se uio
jezik. Ukoliko odete u Englesku da uite engleski,
biete primorani da ga koristite mnogo pre nego to
imate dovoljno staa u jeziku da sa samopouzdanjem
sklapate ispravne reenice. Iz linog iskustva znam
da ukoliko pogreite, ukoliko domoroci mogu da vas
razumeju, nee se truditi da ispravljaju vae greke i
time ete stei loe navike koje ete kasnije, ak i
kada saznate da ste greili, teko iskoreniti.

Kada ste uili srpski, sluali ste ga godinama pre

nego to ste najzad probali da ga govorite. itali ste
mnogo vie knjiga, novina, magazina, stripova,
etiketa, natpisa, itd. nego to ste ikada napisali.
Zato bi engleski, nemaki, ruski i ostali jezici bili
drugaiji? Jezik nije skup informacija koje treba
nauiti i o kojima treba diskutovati. Gramatika nije
skup pravila po kojima je jezik napravljen, nego je
skup pravila koja opisuju jezik koji je postojao i pre
nego to su ta pravila bila primeena.

Iz ovoga proizilazi da treba to je mogue vie da

sluate i itate ciljni jezik ak i ako ga ne razumete.
Uz to, mnogo je bolje sluati materijal koji je
napravljen za one kojima je to maternji jezik nego za
one koji ue jezik. U poetku vam nita nee biti
jasno i sve to ujete e biti novo. Sluajui vie,
poeete da primeujete da se neki zvuci ponavljaju
ee nego drugi ili dolaze esto slinim redom.
Postepeno ete poeti da razumete odreene rei i
fraze i tako sve vie i vie dok na kraju ne ponete
da samo ponekad nailazite na rei i fraze koje jo
niste nauili. Isto vai i za itanje. itajte to vie
moete. itanje je uglavnom lake, jer uvek moete
napraviti pauzu i pronai u reniku rei koje ne
razumete.

3. 10000 sati redovne vebe do

savrenstva
Naunici se uglavnom slau da talenat ne igra
nikakvu ulogu u sticanju bilo koje vetine. Isto tako
se slau da ono to jeste potrebno za postizanje
visoke strunosti u bilo kojoj vetini je ulaganje
deset hiljada sati u vebanje te vetine. Najbolji
sportisti, muziari, biznismeni, itd. su svi usavravali
svoje vetine po 10000 sati pre nego to su dospeli
na vrh. Jezik je takoe vetina koja se moe usavriti
i sve to je potrebno je 10000 sati usavravanja i
vebanja. ta to konkretno znai? Ako uite jezik sat
dnevno, trebae vam 27 godina da ga usavrite. S
druge strane, ako sluate/itate taj jezik 16 sati
dnevno (to vam ostavlja 8 sati za spavanje, mada
mogli biste ga sluati i dok spavate), trebae vam
manje od dve godine da nauite jezik i govorite ga
kao svoj maternji.

Isto je tako vano da ne pravite pauze u uenju kad

jednom ponete. Kad kaem pauze, ne mislim da ne
smete da spavate ili slino, ali prekidati uenje na
due od nedelju dana e vam drastino vie odmoi
nego to e vam smetati da za to vreme uite po 15
minuta dnevno. Vie o ovome kasnije.

4. Uenje jezika mora biti zabavno

Da biste sebe naterali da radite neto deset hiljada
sati, morate uiniti taj posao privlanim. Udbenici
za engleski, nemaki, ruski, itd. nisu zabavni.
Naprotiv, veoma su dosadni i puni tekstova na teme
koje vas u veini sluajeva ne zanimaju. Reenje?
Gledajte filmove, serije, crtae na ciljnom jeziku bez
titlova. Gledajte ih koliko god puta moete dok vam
ne dosade. Sluajte muziku koja vam se svia na
ciljnom jeziku i uite rei napamet tako da moete
da pevuite dok se tuirate. Igrajte video igre na
ciljnom jeziku. itajte stripove, novine, lanke sa
interneta, wikipediu itd. na ciljnom jeziku. Zanima
vas koarka? Naite informacije o koarci na ciljnom
jeziku. Volite ljubavne romane? itajte ljubavne
romane na ciljnom jeziku. Zanimaju vas afrike
ivotinje? Gledajte emisiju o ivotinjskom carstvu na
ciljnom jeziku. Volite da priate o automobilima?
Naite forume o automobilima na ciljnom jeziku i
itajte postove. Sluajte radio na ciljnom jeziku.
Gledajte TV na ciljnom jeziku. Nakon dovoljno
sluanja i itanja, poeete sami da sastavljate
tane reenice. Tada moete poeti da traite ljude
kojima je va ciljni jezik maternji jezik i priate sa
njima. Dopisujte se emailom. Razgovarajte skypeom.

5. Spreite zaboravljanje onog to ste

ve nauili
Najvea frustracija prilikom uenja bilo ega je
zaboravljanje onoga to ste ve jednom nauili.
Recimo uloite 2 sata na itanje lanka o ratu u
Iraku, pogledate svaku re u reniku, odlino se
oseate jer ste razumeli lanak. Dve nedelje kasnije
naiete na novi lanak o ratu u Iraku, i prepoznajete
da se koriste neke od rei koje ste proli put traili u
reniku, ali vie ne moete da se setite ta te rei
znae jer ih dve nedelje niste koristili. Morate opet
da ih naete u reniku. Frustrirajue.

Na sreu Poljak Piotr Wozniak je proveo oko 30

godina ispitujui kako ljudi zaboravljaju i kako da
poboljaju anse da zapamte ono to su jednom
nauili. Ispostavilo se da je ponavljanje zaista majka
uenja, meutim, ponavljanje se mora desiti pred
trenutak zaboravljanja. Da pojasnim: ukoliko se
nauena informacija ponavlja esto nakon to je prvi
put nauena, gubi se vreme na dranje te informacije
u kratkotrajnoj memoriji. Ukoliko se eka da se
ponavlja nakon to je injenica ve bila zaboravljena,
mora senauiti ponovo. Meutim ako se ponovi tano
pred trenutak zaboravljanja, pamenje se poboljava
i degradacija seanja te informacije postaje sporija.
Ukoliko se opet ponovi tano pred trenutak
zaboravljanja, degradacija postaje jo sporija. Tako
recimo novo nauena informacija treba da se ponovo
vidi za 3 dana, pa ako je tada i dalje zapamena za 5
dana, pa onda ponovo za 10, pa za 25 pa za mesec i
po, itd. Drugim reima da bi se neto zapamtilo treba
ga ponavljati ee u poetku i onda sve ree i ree,
sve dok ga se i dalje seamo svaki put kad ga
ponovimo.

ovek bi sam imao mnogo posla da proceni kad e

tano zaboraviti informaciju i kad bi bilo optimalno
vreme da se ponovi. Zbog toga ovaj metod ranije nije
bio naroito praktian iako je postojao jo od kraja
19. veka. Na svu sreu, sada imamo kompjutere i
programe koji e ove proraune raditi za nas i
servirati nam informacije tano pre nego to ih
zaboravimo. Ti programi se zovu Spaced Repetition
Software (SRS) i omoguavaju nam da ono to
jednom nauimo upiemo u njih i onda samo
ponavljamo ta nam doe na red svaki dan.

Preporuke:
http://ichi2.net/anki/
- Anki - besplatan SRS sa interfejsom za desktop,
web i mobilne.
http://www.supermemo.com/
- SuperMemo - originalni program koji je napisao
Piotr Wozniak

6. Uite reenice umesto rei - 10000 reenica

Rei su prilino beskorisne same po sebi ako ne
umete da ih sklopite u reenice. Najbolji nain za
uenje jezika je u kontekstu koji uglavnom dobijate
kada sluate vesti, itate knjige, gledate filmove. Da
biste lake zapamtili rei koje ste nauili, uzmite
reenicu u kojoj ste ih pronali ili pronaite neku
krau reenicu u kojoj se ta re koristi i stavite je u
svoj omiljeni SRS. Moete staviti i vie reenica u
kojima se koristi ista re u razliitom kontekstu ili u
razliitom obliku. Najbolje je uzimati reenice iz
izvora u kome ste ih pronali, ali ako to nije mogue
ili izvor nije proveren (nije sigurno da koristi
gramatiki ispravan jezik), najbolje je uzeti primer iz
renika ili iz nekog drugog proverenog izvora.

Gramatiku ne treba uiti kao skup pravila koja se

moraju primenjivati da bi se dobile odreene vrste
reenica, kao to sam ve spomenula. Udbenici i
knjige o gramatici ipak imaju jednu dobru primenu, a
to je sakupljanje primera razliitih gramatikih
konstrukcija koje moete nauiti i upisati u svoj SRS.
Ovi primeri e vam pomoi da posle prepoznate te
gramatike konstrukcije kada na njih naiete u svom
svakodnevnom izlaganju jeziku. Znai, nemojte gubiti
previe vremena pokuavajui da nauite napamet
neku tabelu nastavaka za imenice ili glagole. Mnogo
ete bolje utroiti vreme tako to ete nai primer
reenicu svakog od tih nastavaka i samim tim imati
kontekst u kome se ti nastavci koriste. Ako moete
da naete primer iz neke pesme sa zaraznom
melodijom, na odlinom ste putu da to gramatiko
pravilo zapamtite i setite ga se kad na njega naiete
ponovo, kao i da ga upotrebite imitirajui sve te
primere koje ste nali kada najzad budete spremni
da proizvodite svoje reenice.

http://www.antimoon.com/how/usingsm-
makeitems-sentence.htm
- Primeri kako upisivati reenice u SRS (na
engleskom)

Linkovi:
http://www.antimoon.com/
- Sajt o uenju engleskog sa koga sam pokupila
dosta ideja
http://how-to-learn-any-language.com
- Sajt o uenju jezika uopte sa koga sam pokupila
dosta ideja
http://www.alljapaneseallthetime.com/
- Sajt o uenju japanskog na ijoj metodi se veinom
zasniva ovaj post
http://www.sdkrashen.com/
- Sajt sa lancima o teoriji uenja jezika - Stephen D
Krashen