Avdo Suéeska © NASTANKU CIFLUKA U NASIM ZEMLJAMA Jedno od najslozenijih pitanja istorije na’ih zemalja pod Tur- ‘cima je pitanje kako su konkretno nastajali Gifluci i éifluéki odnosi u pojedinim naSim zemljama, Premda se u literaturi navode izvjesne osobenosti nastanka ¢ifluka, gotovo da preovladuje misljenje da'se to odvijalo u znaku najgrublje sile i prostog otimanja seoskih posjeda, rajinske zemlje (baStina i éifluka) od raznih pripadnika gornjih slo- jeva osmanskog drustva. Takav pristup ovom problemu onemogu- éuje uogavanje odredenih zakonomjernosti u raspadanju klasiénog osmanskog feudalizma i otkrivanje stvarnih razloga uspostave ¢i- fluékih odnosa, Smatram da se i u procesu éiflutenja mogu uotiti odredene zakonomjernosti, koje, po mome miljenju, nisu bile uslov- Ijene prostim uvlatenjem’ seoskih posjeda (baétina i tifluka) u eko- nomski promet, kako se to obigno misli. U literaturi je uobigajeno da se proces tifluéenja povezuje sa ‘opitim napretkom ekonomike u Osmanskom Carstvu u XVI stoljeéu, Kojem je kao nepromostiva brana u agrarnim odnosima stajao na putu osmanski oblik zemljigne svojine — erazi mirija. Napredak eko- nomike je navodno vriio pritisak na mobilisanje zemljisne svojine, Sto je ostvarivano zaobilaznim putem — poveéanim prometom r skom zemljom (ba8tinama i éiflucima). Tagno je da je promet rajin- skom zemljom u XVI stoljeéu bio u porastu, ali se on, po mome mi- Sljenju, ne moze dovoditi u tijesnu vezu s procesom éiflugenja, koji oznagava proces prelaska rajinske zemlje u posjed neproizvodatke klase, izuzev samo utoliko ukoliko je moguénost prometa tim dobri- ma predstavljala pravni osnov mijenjanja njihovih posjednika, Proces giflugenja je bio podstaknut dubljim razlozima i on se izgleda javlja mnogo ranije nego Sto se to obiéno misli, narotito u centralnim provincijama Osmanskog Carstva, u Anadoliji i Carigradu blizim krajevima evropskog dijela Carstva. U tim provincijama je ranije bio uspostavljen timarski sistem, pa je izgleda poteo da se38 ranije raspada pod uticajem razliditih faktora, medu kojima je vaznu ulogu igrao proces @ifluéenja kao sredstvo putem kojeg je spahijska klasa pokuSavala da osigurava svoju stalno nesigurnu materijalnu egzistenciju. U tim provincijama je timarski sistem imao i svoju naj- potpuniju primjenu, a raja bila do maksimuma optereéena dazbi- nama u korist spahija i dazbinama i teretima u korist drzave, poseb- no teretima ‘avariz-i divaniye ve tekalif-i Srfiye'), To je vrlo rano izazvalo zao8rtavanje odnosa izmedu proizvodaéke i neproizvodatke klase, vodilo osiromagavanju ove prve i njenom postepenom izvla- S¢ivanju. Proces ¢ifluéenja u Anadoliji je u snaznom zamahu izgleda veé u drugoj polovini XVI stoljeéa,kod nas u Makedoniji narogito inten- zivan u drugoj polovini XVII stolje¢a, dok se u Srbiji_ i Bosni i Her- cegovini kretao ne&to spo: Koji su sve razlozi djelovali na taj proces teSko je zasada sasvim precizno odgovoriti. Cini se ipak da su u tome prvorazrednu ulogu odigrale dvije vaine éinjenice — po- trebe spahija i drugih neproizvodackih slojeva osmanskog drustva za vecim iznosima rente i stalno rastuée opterecivanje raje od strane dréave nametima ‘avariz-i divaniye ve tekdlif-i @rfiye. Negdje su oba ova faktora wzajamno djelovali, dok je negdje jedan od njih bio dominirajuéi, a drugi bio sporaditan, ili sasvim néznatnog djejstva Narotito snazno djejstvo obaju faktora bilo je izgleda u Anadoliji, zbog tega se joS u XVII stoljeéu polozaj tamosnje raje silno pogor- Savao, raja je padala u dugove, zalagala svoje posjede i u nemogué- nosti da otpla¢uje dugove ostajala bez posjeda. Ili ne mogav’i da udovolji stalno rastu¢im obavezama prema spahijama i drzavi, a ne- majuéi uslova da se vise zaduzuje, jednostavno napustala svoje po- sjede i selila se na druge. Napuitene posjede pretvarali su pojedini predstavnici gornjih slojeva osmanskog drustva u provincijama, vrlo éesto spahije, u svoje gifluke, naseljavali ih odbjeglom rajom sa dru- gih Gifluka i konstituisali nove obaveze ¢iféija, koje su predstavljale matajno poveéanje feudalne rente u poredenju sa rentom klasiénog osmanskog feudalizma. Takve promjene posjedovanih odnosa na ra- jinskoj zemlji u Anadoliji bile su praéene pojavom viska radne snage na selu (Gift bozan re ‘Aya), koja je morala da trazi egzistenciju na drugoj strani. To kao i rastuée obaveze seljaka prema drZavi uticale su na pojavu svojevrsnog seljatkog lumpenproletarijata u Anadoliji, koji se za jeftine pare stavljao u sluzbu raznih sandzakbega i begler- bega kao njihova oruzana pratnja (halk), ili u ljenéarenju, dokolici i razbojnistvima svake vrste pokuSavao da nade izlaz iz svog teskog stanja (levend, bakarlik. haramilik. na Balkanu hajduéija?). ) © tim teretima vidjeti: ©, L. Barkan, Avédriz. Islam Ansiklopedisi, WI, 18; Akdag Mustafa, Térkiyenin iktisadi ve’ ictimat tarthi, I (1243-1453), Ankara 1959, 17, 91, 166, 354, 356, 427, 432, 433; Suéeska Avdo, Promjene u sistemu izvanrednog oporezivanja u Turskoj u XVII vijekw i pojava nameta tekdlif-i Sakka, Prilozi za orijentalnu filologiju (= POF), X-XI, Sarajevo 1960— 61, 75—112. 2) Dragocjeni podaci 0 tome nalaze se u djelu: Akdag Mustafa, Celdli syanlari (1550—1603), Ankara 1963, 13-83.39 I S obzirom na Ginjenicu da je stanje spahijske organizacije i timarskog sistema u Makedoniji, odnosno u rumelijskom pasaluku. bilo sliéno stanju u Anadoliji, s osnovom se moze pretpostaviti da su i ovdje oba spomenuta Cinioca igrali gnagajnu ulogu u pogorsavanju polozaja raje i stvaranju uslova za proces ¢ifluéenja. Ipak se Gini da je taj proces bio snazno podstaknut pretezno povecanim oporeziva- njem raje u korist drzave i njenih funkcionera u provincijama na. metima ‘avariz-i divaniye ve tekalif-i ye i nametima tekalif-i sakka*. U Makedoniji se to snazno manifestuje u drugoj polovini XVII stoljeéa, a narogito u vrijeme kandijskog rata (1645—69). Od tada je u Makedoniji primjetno ubiranje svih pojedinatnih nameta iz grupe ‘avariz-i divaniye ve tekélif-i Grfiye'), kao i nameta te- kAlif-i S€kka®) svake godine, i to poglavito u noveu'), Ubiranje dazb' na u noveu dvostruko je pogadalo poreske obveznike. U uslovima viSestruko poveéanih dazbina feudalaca i drzavi, seljaci nisu mogli da proizvode toliko dobara kolike su bile njihove poreske obaveze. Po&to su obaveze morali da podmiruju u noveu, koji najéesée nisu imali, oni su morali da se zaduzuju raznim seoskim i gradskim zele- nagima, vrlo éesto vakufima’). Uzimajuci zajmove najées¢e pod nepo- voljnim uslovima (visoke kamate, kratki rokovi, nezgodno vrijeme dospijeéa vracanja zajmova’), seljaci su padali u mrede zelenaia. Pri tisnuti od ubiraéa poreza i gramzivih zelenaga, koji su seljacima kat* kada palili kuce i uniStavali ostali imetak*), seljaci su morali da masovno napustaju svoje posjede, da idu u hajduke"), ili da se na- 8) Q nametima tek@lif-i Saka opfirnije vid. Suéeska A. op. cit, str 90-109, 4) U grupu tih nameta spadali_su: ‘avariz, nezl (niiziil), stirsat, istira 1 kasnije bedel-i kiirekei i bedel-i mekari, O znaéenju tih termina opsirnije vid. Suéeska A. op. cit. str. 77—81. 5) U namete tekGlif-i aka spadali su: devir, seymen akeesi, kaftan baha, zahire baha, selamiye, na‘al, konak akce, bayrak akce, dsr diyet, kapu harci, tiifenkciyan’ akcesi, sayka bedel-i, serbet akcesi, mum akcesi, zirdave akcesi, kkiglak akcesi, yemeklik, peske8, poklon i dr. (Vid. Suéeska A. op. cit. 90—109 i Suéeska A. Ekonomske i druitveno-politicke posljedice pojacanog oporezivanja u Osmanskom Carstvu u XVII i XVIII stoljeéu. Godisnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu, XIII, Sarajevo, 1965, 223-239, *) Mno8tvo’ podataka 0 tome nalazi se u sidzilima bitoljskog kadije iz toga doba. 2) Primjera radi navodimo: DrZavni arhiv Socijalistiéke republike Ma- kedonije (= DAM), sidZili: br. 10, str. 12, 43; br. 11, str. 11; br. 12 str. 40; br. 15, str. 2, 19; br. 18, str. 30; br. 19, str. 22, 26; br. 21, str. 25. %) Zajmovi su obiéno dospijevali oko Durdevdana, dakle, u proljeée, sto je bilo vrlo nepovoljno za seljake, jer su oni tada u najvecoj nemoguénosti da ispunjavaju obaveze. Vjerovatno su to zajmodavei namjerno éinili da bi tako lake dosli u posjed zalozenih stvari, vrlo éesto zemlje. ®) Primjera radi navodimo: DAM, sidzili: br. 8 str. 109; br. 10, str. 28; br. 22, str. 72; br. 15, stv. 27; br. 17, str. 12; br. 13, str. 18; br. 18, str. 48; br. 20, str. 39; br. 21, str. 28; br. 26, str. 33. 1) Hajdudija_u Makedoniji uzima Siroke razmjere u XVII stoljeéu. O tome se saéuvao Veliki broj podataka u sidzilima bitoljskog kadije iz toga doba. Objavijeni su u zbirci dokumenata: Turski izvori za ajdutstvoto i aramistvoto40 stanjuju na posjede drugih feudalaca, da postaju njihove ¢iféije i da sa njima »ugovaraju« rentu. U takvim okolnostima su seoski posjedi (bastine i difluci) u ne- kim dijelovima evropske Turske, kod nas naroéito u Makedoniji, ostajali prazni (pusti) i tako podesni za pretvaranje u ¢ifluke od stra- ne gornjih slojeva osmanskog druStva u provincijama (spahija, ja- njigara, uleme, trgovaca, zanatlija, vojno-upravnih funkcionera i dr). Promjene u posjednovnim odnosima na rajinskoj zemlji oteza- vale su dalje ubiranje dréavnih dazbina, jer se broj poreskih kuéa (avariskih kuéa") kao poreskih jedinica, stalno smanjivao. Stoga su u takvim okolnostima nameti svaljivani sa onih koji su odbjegli (girihte) na one koji su preostali ili su se nanovo naselili). To je dalje gonilo raju da se bjekstvom na imanja drugih feudalaca »spa- sava« i da napusta svoje posjede, Posto je raja neprekidno napustala posjede broj avariskih kuéa se jo’ vise smanjivao, Sto je ubrzano vodilo mijenjanju posjedovne strukture na rajetinskoj zemlji i pot- punoj uspostavi éifluka i éifluékih odnosa. Prema podacima koji se nalaze u sidzilima bitoljskog kadije, u bitoljskom kadiluku je podet- kom XVII stoljeéa bilo 2002 avariske kuée"%), dok ih je u jednom defteru iz 1716. godine nabrojano svega 80"). Premda ove brojke ne moraju odgovarati potpuno pravom stanju, one se ipak mogu uzeti kao ozbiljan pokazatelj, na osnovu koga se moze zakljuéiti da se pro- ces éifluéenja u bitoljskom kadiluku, a kako je stanje i u ostalim kadilucima rumelijskog paSaluka bilo sligno, i na tom ¢itavom pod- ruéju, blizio kraju, to jest da se status tamo8njih seljaka brzo mije- njao, jer su oni veéinom svodeni na obradivate tude zemlje — aifeije: To, naravno, ne znati da su se u tom meduvremenu i svi od- nosi na Giflucima bili do kraja iskristalisali. To, uostalom, nije bilo ni moguée, jer je trebalo da prode dosta vremena da bi s¢ do kraja izgradio novi sistem obaveza, da se u novim uslovima uévrste novi oblici feudalne rente, Sto je, medu ostalim , bilo uslovljeno i materi- jalnim moguénostima seljaka (&iféija). To stanje i moguénosti stajale su opet u uskoj vezi sa oporezi- vanjem seljaka od strane driave. Kako su obaveze seljaka prema dréavi stalno rasle i kako su ih seljaci morali da ispunjavaju u nov- vo Makedonija, I, II, (1620—1700), Skopje 1961. Zestok otpor davali su poreski obveznici i u drugim provincijama osmanske drzave, narogito u Anadoliji (Vid. Cagatay M. Ulucay, 13 ve 19 yiizyillarda Saruhanda eskiydlik ve halk hareketleri, Istanbul 1955, 56—97. #) Pojam avariska kuéa (‘avariz hane) predstavija finansijsko-pravni ter- min u znagenju odredene poreske jedinice prema kojoj se vrSio raspored na- meta ‘avariz-i divanye ve tekalif-i 'érfiye. On se nije podudarao sa jednim domaéinstvom, veé je vise rajetinskih kuéa (doma¢instava) spadalo u jednu avarisku kuéu. #8) Mnostvo podataka o tome saéuvalo se u defterima za razrezivanje drzavnih nameta (tevz'i), koji su zabiljeZeni u sidzilima bitoljskog kadije 1a druge polovine XVII stoljeéa. 8) DAM, sidzil br. 11, str. 10—11, 4) DAM, sidéil br. 37, str. 42. Za Anadoliju vid. Cagatay M. Ulucay, op. cit, 4446,al cu, to je i uoblivavanje feudalne rente stajao pod snaznim djelo- vanjem dréavnih poreza. Stoga se feudalna renta nije mogla pro- gresivno da kreée od niZih ka vi8im oblicima. Naprotiv, ditav proces kretanja osmanskog druStva u XVII i XVIII stoljecu djelovao je na Konzerviranje ili regresivno kretanje rente. Konkretno, u éifluekim odnosima stalno se uévrS¢ivala naturalna renta sa stalnim tendenci- jama njenog dopunjavanja radnom"), Postavlja se pitanje zasto je to tako bilo? Pored opste ekonomske zaostalosti Osmanskog Carstva, na stanje feudalne rente u XVII i XVIII stoljeéu presudan uticaj imala je dinjenica Sto je osmanska drzava i svi njeni organi ¢itav se- Ijakov vi8ak rada u njegovom novéanom obliku dizala u vidu razno- vrsnih poreza, troSe¢i ga u raze neproduktivne svrhe (vojne i admi- nistrativne). Dajuéi sav visak (pa i vise od toga) feudalcima i dréavi, seljaci nisu bili u stanju da odrzavaju ni nivo proste reprodukeije, a kamoli da pokazuju neki veci interes za unapredenje proizvodnje. Proces izvlaséivanja seljaka u Makedoniji bio je uglavnom za- vren tokom XVII stoljeéa, pa je Makedonija u XVIII stoljeée usla u znaku pobjede éifluékog agrarnog sistema, u kome se kao gospo- dari raje javlijaju ¢ifluk-sahibije, uporedo sa postojanjem spahija, &iji je bro} vremenom opadao, U ‘takvim okolnostima su seljaci, kao obigni obradivaéi tude zemlje, nove agrarno-pravne odnose uredivali putem privatnih ugovora, dije im je uslove diktirao posjednik zemlje (Gifluk-sahibija). Ti ée se odnosi postepeno definitivno oformiti i stabilizirati u vidu tzv. Gifligarskih odnosa, koji su u Makedoniji ostali kao preovladujuéi oblik agrarnih odnosa sve do 1912. godine"), IL Iavjesni zakljuéci o éifluéenju u Srbiji, odnosno beogradskom paSaluku, mogu se donositi na osnovu stanja iz druge polovine XVIII stoljeca. Tek tada difluéenje u Srbiji podinje da se brie razvija. Ta &injenica upuéuje na pretpostavku da je ono ranije teklo znatno spo- rije. U XVII stoljeéu u procesu éifluéenja u Srbiji bilo je vjerovatno slignih pojava kao i u Makedoniji, ali do masovnog ifluéenja nije moglo tada do¢i veé i zbog toga Sto je u Srbiji, barem na selu, posto- jao manji broj povla8éenih slojeva osmanskog druétva, koji bi imali interes da uéestvuju u tom procesu. Ukoliko se éifluéenje u Srbiji i potelo razvijati, potkraj XVII stolieéa je moralo biti zaustaviieno ratovima koje su Turci vod'li od 1683. godine do beogradskog mira 1739. godine. Od 1718. do 1739. godine Srbiju je bila okupirala Au- strija, pa ukoliko je i bilo ranijth pojava ¢ifluéenja, ono je tada mo- ralo biti potpuno prekinuto. Zbog toga se Eiflugenje u Srbiji moglo *) U uslovima nastajanja éifluka drukéije nije moslo ni biti kada se ima u vidu dnjenica da su seljaci mogl da ponude ¢ifluk-sahibijama samo golu radnu snagu. Nalaze¢i se u sasvim neravnopravnom odnosw, seljaci su morali da prihvataju uslove koji su im nudeni, %) O praynoj sustini tih odnosa vid. Dmitar Pop-Georgijev, Sopstvenosta vrz diflucite i tifligarskite agrarno-pravni odnosi vo Makedonija, Skoplje, 1956.42 da pojavi u punom zamahu tek u drugoj polovini XVIII stoljeéa, da potkraj toga stolje¢a bude privremeno prekinuto, i ponovo jos inten- zivnije nastavljeno u godinama neposredno pred prvi srpski ustanak. Specifi¢nost éifluéenja u Srbiji sastojala se narofito u tome Sto se razvijalo u znaku primjene grube sile i Sto se kao njegovi glavni nosioci javijaju janjiéari iz beogradskog i susjednih paSaluka. I ob! kovanje toga procesa imalo je svoje posebne karakteristike. Ispolja- vale su se u tome Sto su se janjiéari nametali kao zemlji8ni gospi dari srpskim seljacima koji su sjedili na svojoj zemlji i koji su na toj zemlji imali svoje kuée, gospodarske zgrade i stoku. Dalje, valj-ls zbog toga to je taj proces bio u toku i svjeZ, janjiéari kao tifluk-sa~ hibije nisu stigli da seljacima nameéu raznovrsna davanja, veé su uzimali devetak samo od njiva i livada i ponegdje natjerivali seljake da im kuluée. Najzad, posto je éifluéenje u Srbiji nastalo ne kao po- sljedica napustanja zemlje od strane seljaka zauzimanjem opustjelih zemalja, niti proSirivanjem hassa zemalja od strane spahija, veé iskljuéivo primjenom grube sile i nametanjem raji koja je sjedila na svojim posjedima, ta uzurpacija nije nikada bila priznata od stra- ne turske drzave'”). I Rezultati zavrsenog procesa Gifluéenja u Bosni i Hercegovini. koji je ozakonjen Saferskom naredbom"’), pokazuje da je on u odno- su na Makedoniju, a narogito u odnosu na Srbiju bio vrlo specifiéan Osim toga primjetne su razlike i specifi¢nosti u zavrinoj fazi tog procesa i u pojedinim krajevima same Bosne. Te specifignosti, po mom mi8ljenju, bile su uslovijene opstim specifitnostima istorije Bosne pod Turcima"), pri éemu je u masovnoj uspostavi éifluekih odnosa u zavrSnoj fazi znaéajnu ulogu odigrala dinjenica da je u nekim krajevima Bosne doslo do snanih migracija stanovnistva u XVIII i XIX stoljeéu. Kao Sto je poznato, tursko osvajanje Bosne bilo je pra¢eno po- stepenom islamizacijom bosanskog stanovnistva, scljaka i feudala- ca), Islamizacija je narotito bila intenzivna u XVI stoljeéu, a kon- cem toga stolje¢a privodena je kraju. Njen rezultat je bio taj, da je tada i kasnije u XVII stoljeéu muslimansko stanovni8ivo predstav- ljalo ogromnu veéinu. To se lijepo vidi iz nekoliko izvje&taja puto- 1) Vuk Stefanovié Karadzié, Srpski rjeénik, Beograd, 1898. s. v. »titluk« i obmets, 4) Tekst Saferske naredbe vidjeti u djelu Popovié Vasilije, Agrarno pi tanje u Bosni i turski neredi za vreme reformnog resima Abdul-Medzida (1839-1861), Beograd 1949. g. str. 316—223. 4) U emu su se sastojale te specifignosti vid. Suéeska Avdo, Ajani, pri- tog izuéavanju lokalne vlasti u naiim zemljama za vrijeme Turaka, Sarajevo 1965, 165—222, %) Vid. Solovjev A, Nestanak bogumilstva ¢ islamizacija Bosne. GodiSnjak istorijskog drutva’ BiH, Sarajevo, 1949, 42—72: Istorija naroda Jugoslavije, knjiga druga (»Prosveta«, Beograd’ 1960), 130—136,43 pisaca koji su putovali po Bosni krajem XVI i u prvoj polovini XVII stoljea: Jeronima Zlatariéa, Petra Mazarekija, Atanasija Grgiteviéa, Tomka Mrnaviéa i fra Marijana Maraviéa. U izvjeStaju koji je podnio austrijskom nadvojvodi Ferdinandu 1599. godine Zlatarié je konstatovao da veGinu stanovnistva Bosne &ine muslimani, koje on naziva Poturima i koji su veéinom seljaci potdinjeni spahijama*!). Mazareki je obiSao Bosnu 1624. godine i u svom izvje8taju papi navodi da u Bosni muslimani saéinjavaju tri éetvrtine stanovni8tva, a svega jednu éetvrtinu katolici i pravoslayni. Karakteristiéno je da je Mazareki zapazio da veéinu muslimanskog stanovni8tva ine seljaci (oko dvije tre¢ine)*). Sa neznatnim razli- rojkama slikaju strukturu stanovnistva i Atanasije Grgi je putovao po Bosni odmah poslije Mazarekija, kao i Tomko Mrnavié u svom opisu Bosne iz 1627. godine*), te fra Ma- rijan Maravié u svom izvjeStaju iz 1655. godine*), Broj muslimana, naroito muslimana seljaka, vremenom se smanjivao. Osjetno opadanje toga broja primjetno je koncem XVII. u XVIII i poéetkom XIX stoljeéa. To je bilo uzrokovano mnogobroj- nim razlozima, Zbog opste vojne obaveze kojoj veé od XVII stolje¢a podlijeZu svi muslimani, bez obzira na njihovu stalesku pripadnost, u mnogobrojnim ratovima, posebno u tzv. velikom ratu (1683—1699) i ratovima iz XVIII stoljeéa, nestajalo je najvrednijeg muSkog musli- manskog stanovnistva®5), U jo8 vecem broju, muslimane, kao i ostalo stanovniStvo Bosne, istrebljivale su éeste kuge, glad i ostale neda- ée*), Kuga je harala po Bosni éesto u XVIII stoljecu®), a jedna od najtezih zadesila je Bosnu u drugoj deceniji XIX stoljeéa, Ona je pomorila ogroman broj muslimanskog stanovni8tva, naroéito u istoc- noj Bosni®), Za tu kugu zna i Jukié, koji je, medu ostalim, zapisao: »Turke (tj. Muslimane, primjedba moja) najvige satrala je posljednja kuga godine 1813—1817™)«, *) Karlo Horvat, Monumenta nova. Glasnik zemaljskog muzeja u Sara- jevu (= GZM), XXI, Sarajevo 1909, 60. 2) Starine 39, Zagreb, str. 1—49, 8) Solovjev, op. cit. 62. %) Isto, str. 65. %) O teskom stradanju bosanskog muslimanskog stanovniétva za vrijeme velikog rata sauvali su se potresni podaci u turskim dokumentima iz toga doba, koje je objavio turski istoriéar Inaleik Halil (Inalcik Halil, Osmanli Tari mithim bir kaynak. Ankara Universitesi Dil ve tarih-Gografya’ Fakiiltesi Dergisi, Birinci Yil, Cilt: I-Sayi: 2, Ankara 1943, 89-96; Isti pisac, Saray Bosna ser'iyve sicillerine gore Viyana bozgunundan sonraki harb yillarinda Bosna, ‘Tarih vesikalari, Sayi: 9, Cilt: II, 178187, i Sayi: 11, Cilt: II, 372—384). ™) Vid. Handzié Adem, Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa, POF, V, Sarajevo, 1955, 144—149. *) Vise o tome vid. Filipovié Milenko, Glasinac (Antropolosko-etnoloska rasprava), Naselja i poreklo stanovnistva, knjiga 32, Beograd 1950, 279-281. +) O tome su se saéuvali interesantni podaci u siddilu (zapisniku) sara- Jevskog kadije iz 1816-17. godine. Gazi Husrevbegova biblioteka u Sarajevu (= GHBD), sidzil br. 96, str. 52—53. 3) Jukié Ivan Frano, Putopisi i istorijsko-etnograjski radovi, Sarajevo 1958, 342.AS Na opustjele zemlje preostale bosanske spahije naseljavale su pravoslavno stanovnistvo, mahom iz istoéne Hercegovine i Crne Go- re. Migracija toga stanovni8tva u neke krajeve Bosne, osobito istoéne, stalno teée tokom XVIII stoljeéa®), a narodito je intenzivna u prvoj polovini XIX stoljeéa, poslije malo prije spomenute kuge. Naravno, migracija nije padala'u isto vrijeme niti je bila jednakog intenziteta u svim krajevima Bosne. Ona je nesto starija u Bosanskoj krajini®), a tamoinje pravoslavno stanovnistvo poslije naseljavanja nije izgleda u onoj mjeri proredivano kugom i drugim nedaéama kao wu ostalim dijelovima Bosne, naroéito istotne. Sve to pokazuje da je tokom XVII, a narodito u prvoj polovini XIX stoljeéa broj pravoslavnih stanovnika u znatnom porastu, tako da oni polovinom XIX stoljeca Gne veéinu stanovnistva u Bosni. Prema Juki¢u, u Bosni i Hercego- vini (zajedno sa novopazarskim sandiakom) 1851. godine bilo je 1,096.00 stanovnika slovenskog (wllirix) porijekla, od toga pravo- slavnih 561.500, katolika 150.000, a muslimana 384.000). Pravoslavno stanovnistvo je naseljavano na opustjele zemlje bosanskih spahija na kojima su se ranije u velikom broju nalazili muslimani seljaci (raja). Postavlja se pitanje kako je i pod kakvim uslovima naseljavano pravoslavno stanovni8tvo u pojedinim kraje- vima Bosne, da li silom i pod uslovima prvobitnog rajinskog statusa ili pod nekim drugim uslovima? Izuzev sluéaja preseljenja 3.000 Crnogoraca u isto&nu Bosnu u vrijeme pohoda bosanskog vezira Numan-pase Cupriliéa na Crnu Goru 1714. godine*), meni nisu poznati drugi sluéajevi nasilnog na- seljavanja pravoslavnog stanovniStva u Bosni. Pa i pored toga u lite- raturi se sreéu takve tvrdnje. Tako npr. Milenko Filipovié w svojoj studiji »Glasinac«, govore¢i 0 porijeklu pravoslavnog stanovnistva na Glasincu, istiée da su »preci mnogih rodova dospjeli na Glasinae kao »zarobljenici« bosanskih spahija i paSa«*), smatrajuéi vjerovatno da je glavna kolonizacija toga podrutja izvrSena joS na potetku XVIII stoljeéa. Iz jednog popisa Gifluka u rogatiékom kadiluku iz 1835. godine") vidi se da je masovna kolonizacija pravoslavnog sta- novnistva na to podruéje nastala tek poslije 1835. godine, jer se u tom popisu na Glasincu spominju tada svega 32 pravoslavne porodice (roda, prezimena), dok je Filipovié 1930—33. tu naSao 200 pravoslav- nth porodica, odnosno razliéitih prezimena, a na titavom (Sirem) podruéju Glasinca éak preko 300 pravoslavnih rodova™). Moglo bi se mofda reéi da se jedan broj prvobitnih rodova u meduvremenu raz~ %) Nien veliki pogetak zapotinje 1714. godine, keda je navodno dove- deno iz Crne Gore u istognu Bosnu oko 3.000 porodica (BaSagié Safvetbeg, Kratka uputa u proslost Bosne ¢ Hercegovine, Sarajevo 1900, 90—91. 4) Vid, Istorija naroda Jugoslavije, II, 132—136. %) Jukié, op. cit. 341—343. 5) Bagagié, op. cit, 90—91. %) Filipovié, op. cit, 310. ._ ) Popis je zabiljeZen u sidzilu sarajevskog kadije iz 1835. godine (GHBb), $id28 be. 74 str. Te 88) 1 biée uskoro objavljen ui Prilozima za orljentainu filo- logiju. %) Filipovig, op. elt. 377422.45 granao i da su tako nastala nova prezimena. Ukoliko se to i deSavalo, to nije mogla biti masovna pojava, jer se ona ne zapaza ni kod musli- manskog stanovnistva. Dananja prezimena Muslimana na tom pod- rudju u najvecem broju sluéajeva podudaraju se sa prezimenima koja se nalaze u spomenutom popisu"’). Ovaj podatak za Glasinac odnosi se na éitav rogatiéki kadiluk, pa mislim da se moze mutatis mutandis upotrijebiti i za Sire podruéje istoéne Bosne, Ponovo istitem da ukoliko je nekada davno ranije evenutalno i dolazilo do nasilnog preseljavanja pravoslavnog stanovnistva, da je to u XVIII i XIX stoljecu bilo tako re¢i nemoguée. Prvo, zato Sto u tom periodu osman- ska drzava nije imala snage da brani i éuva kako treba svoje gra- nice, a kamoli da organizuje uspjeSne pohode radi preseljavanja sta~ novni8tva. Drugo, kada bi i bilo takvih pohoda i kada bi oni imali za posljedicu nasilnu kolonizaciju, oni ne bi mogli za kolonizatore da daju zadovoljavajuée rezultate kada se ima u vidu ¢injenica da se hriSéani, narogito u Cmoj Gori, veé tada uspjeSno i odluéno obracu- navaju s Turcima. Te&ko je uopste pretpostaviti da bi to stanovnistvo dozvolilo tada da bude nasilno privezano za tudu zemlju i da podnosi terete, jer je bilo u moguénosti da taj status raskine kad god hoce i da se bez vecih tesko¢a vrati u svoj stari zavitaj. Stoga je blize injenica da je rijeé o prirodnoj kolonizaciji (ckonomskoj mi- graciji), 0 jednom kretanju stanovnika iz brdskih krajeva u plod- nije, iz krajeva koji su od davnina predstavljali stalni vi izvor migracija, koje su éak i danas u toku, Da tu nije rijet o nasilnoj kolo~ nizaciji, niti nasilnom posadvanju na zemlju, moze da posluzi i jedan podatak kod Jukiéa koji u svom Zemljopisu na jednom mjestu na- vodi éak konkurenciju medu kmetovima oko naseljavanja na éi- fluke*®), Prednji podaci pokazuju da je ogromna vetina pravoslavnog stanovniStva postepeno naseljavana u pojedine krajeve Bosne tokom XVIII i XIX stoljeda na opustjele zemlje koje su se nalazile u po- sjedu (kao éifluci i spahiluci) bosanskih spahija ili kao ¢ifluci izvjes- nih slojeva gradskog stanovni8tva. Postavlja se pitanie pod kakvim uslovima je to stanovni8tvo naseljavano, da li pod uslovima koji su vazili za spahijski sistem, ili pod uslovima ¢ifluekog sistema? Sma- tram da u obzir dolazi samo druga varijanta, to jest, da je to stanov- niStvo naseljavano na posjede koji su u meduvremenu veé u ogrom- nom broju postali gifluci bosanskih spahija i pod uslovima koji su vazili za iflucki sistem, to jest. pod uslovima relativno slobodne po- godbe o obavezama izmedu éifluk-sahibija i buduih diféija (kme- tova). Za’to? Zato Sto se glavni dio tog procesa javlia u vrijeme kada je i u drugim provincijama Osmanskog Carstva Gifluéenje bilo u punom toku u daleko nepovolinijim uslovima od onih u kojima je bilo moguée uspostavljanje éifluka u znatnom dijelu bosanskog pa- Baluka, posebno u istoénoj i srednjoj Bosni, kao i u dijelovima Herce- 31) To se mofe lijepo uoviti kada se uporede podaci spomenutog popisa sa podacima o stanovnigtvu Zene koji su nedavno objavlieni u Glasniku Zemalj- skog, muzeja u Sarajevu (GZM, nova serija, sveska XIX, Sarajevo, 1904. str. ¥) Jukié, op. cit. 338 i 317, biljedka 10,46 govine, Dakle, u krajevima u kojima je u tim vremenima migracija bila najjaéa. Naravno, to ne znati da se tek tada pojavljuju éifluci u Bosni. Zna se da je éifluka u Bosni bilo jo3 od podetka osmanske viasti®), Istina, ti su Gifluci u pogetku predstavljali sporadiénu po- javu, ali pojavu koja je morala imati odredeni zna¢aj u teznji gornjih slojeva osmanskog drustva u Bosni, na prvom mjestu spahija, da stvaraju éifluke. Jer, materijalni polozaj bosanskih spahija nije ni’ta bio bolji, ako ne i gori, od poloZaja spahija u ostalim provincijama osmanske drZave. Stoga i u Bosni imamo permanentnu teZnju spahija da na ovaj ili onaj natin povedavaju svoju rentu, vrlo esto stvara~ njem @ifluka, jer su u tome imali i najja¢i oslonac za svoju materi jainu_ egzistenciju. Da je ta teznja permanentna pokazuju turski izvori, narogito kanunname sa podruéja bosanskog pa- Saluka"), iz XVI i XVII stoljeéa. Iz tih izvora se mogu uotiti sliéne pojave u postupcima bosanskih spahija prema raji kao iu Anadoliji, koje su stalno pogorSavale polozaj raje i dovodile je u stanje da napuita svoje posjede ili da ih zalaze i prodaje da bi mogla da podmiruje obaveze prema spahijama i drZavi. Ti postupci su stva~ rali pogodne uslove za prelazenje posjeda raje (bastina i éifluka) u ruke neproizvodatkog stanovnistva (spahija. trgovaca, zanatlija, ule- me, vojno-upravnih sluzbenika, janji¢ara). Klasiéna zloupotreba bosanskih spahija prema raji sastojala se u tome Sto su spahije propustali da u zakonom taéno odredenom vremenu ubiru pripadajuée im dazbine. Tako su spahije bili duzni da ubiru rentu u trenutku Zetve, i to u obliku odredenog broja sno- pova Zita, oni su to odgadali za jesen ili potetak zime"!), Dakle, za vrijeme u Kojem je, zbog kise i snijega, moglo do¢i do propadanja Zita. Otigledno spahije su to éinile sraéunato, da bi na taj naéin dovele seljake u nemoguénost da udovolje svojim zakonskim’ obave- zama i tako naéli izgovor da im nametnu davanje rente pod nepo- voljnijim uslovima. Bez obzira Sto kanunname najstrozije zabranjuju opisanu praksu ona, izgleda, nikada nije prestajala. To zakljuéujemo iz poda- taka koji se nalaze u jednoj carskoj zapovijedi (fermanu) sa poéetka devete decenije XVII'stoljeéa, koja je bila upuéena bosanskom beg- lerbegu i sarajevskom muli. Tim fermanom se strogo zabranjuje spa- hijama (timarlijama i zaimima) da uzimaju od raje desetinu (uSur) u Snopu, a ne s hrpe ovrsenog Zita, kako je to od davnina uobiéajeno: da ubiru desetinu u vrijeme koje nije zakonom odredeno (to jest. najesen i zimi, a ne u vrijeme Zetve i vr8idbe); da na ime haka (hukuk ve rusumlarin) wzimaju vise nego Sto je u defterima zapisano; da trae od raje besplatan rad (kuluk) na svojim éiflucima (oranje. %) Vid, Kanuni i kanunname (za bosanski, hercegovacki, zvornicki, KUski, crnogorski i skadarski sandzak). Izdanje Orijentalnog instituta u Sarajevu, Sarajevo 1957, 21—22, 26, *) © bosanskom paSaluku vid. Sabanovié Hazim, Bosanski paialuk, Sa- rajevo, 1959. “) Kanuni i kanunname, 29, 42, 65, 11747 koSenje, Zetva i druge usluge); da kad idu u rat traze od raje ko- moru i Komordzije; da zahtijevaju da im seljaci besplatno prevoze sijeno, slamu i Zito sa njihovih éifluka; te da od raje kad po zakonu stekne pravo na tapiju, zahtijevaju dvostruku, trostruku tapijsku pristojbu®). Navedene zloupotrebe spahija bile su o¢igledno izazvane nji- hovim povecanim potrebama za rentom, odnosno Zeljom da dovedu seljake u nemoguénost da ispunjavaju svoje obaveze i da stoga na~ pustaju posjede ili da prelaze u status diféija. Vjerovatno su seljaci prije toga pokuSavali da se iz te situacije izvuku tako Sto su se zadu- Zivali i zalagali svoje posjede. Ali to je moglo da bude samo pi vremeno rjesenje, jer ih je nemoguénost blagovremene otplate duga vodila istoj sudbini. Na moguénost gubitka posjeda zbog duga jo8 polovinom XVI stoljeéa upuéuje Kanunnama zvorniékog sandzaka iz 1548. godine, u kojoj na jednom mjestu stoji: »Ako raja uslijed nuzde dade dru- gome putem zaloga jedan dio od zemalja koje su u njenom posjedu i od njega primi neSto novea, neka se poslije, kada mu rajetin vrati njegov novac, ne dozvoli onome kod koga je ona zalozZena da izaziva spor, nego neka se starom posjedniku preda njegova zemlja.) Znati, ako rajetin ne vrati novac biée izazvan spor, to moze da dovede, do napla¢ivanja iz zalozenog posjeda prenosom posjeda na povjerioca. To je u sluéaju da se povjerilac povinjava naredbi za- kona, Medutim, upravo zabrana da povjerilac zadrZava zemlju i kad mu se novac vrati pokazuje da se radi 0 jednoj praksi koja je vjero- vatno bila vrlo rasirena. Jer, drukéije se ne moze shvatiti vaznost koju zakon pridaje oj praksi. Bosanske spahije su se jo8 vrlo rano sluzili i drugim sredstvima da poveéaju svoju rentu i da stvore nove i poveéaju granice starih Gfluka. Interesantan primjer u vezi s tim navodi u citiranom djelu M. Akdag. U Mihimme defterima on je naSao zabiljezen jedan izvje- itaj iz Bosne iz 1567, godine, u kome, medu ostalim, ‘stoji da su bosanske spahije izdavale tapije na prodate bastine i éifluke, ne na- vodeéi granice tih posjeda, na osnovu kojih su onda kadije izdavali svoje hudzete (odluke) sa istim sadrzajem. Kada su ti hudzeti preSli u ruke kupaca (po svoj prilici spahija), u kojima nisu bile odredene granice, te kada su dolazili na kupljene bastine i difluke, proSirivali su im granice koliko su htjeli, prikljudivali svojoj zemlji zemlju susjedne raje i sirotinje i stvarali tako ogromne éifluke. Takvi po- stupei su izazvali ogromno nezadovoljstvo raje i Zestoke agrarne sporove4), Najzad, da navedemo i to da su zabiljezeni sluéajevi paljenja imanja raje u cilju pretvaranja njihove zemlje u éifluke. Takav slu- éaj zabiljezen je u Bosanskoj kanunami iz 1565. godine, u_ kojoj je © tome regeno: »Oni koji su prije bili gospodari ¢ifluka (éiftik sa~ hibi), da bi odstranili raju s njihovih zemalja, neka ne pale i ne ruse *) GHBb, Kodeks br. 31. (Sakj sidzil). 8) Kanuni i kanunname, 120. 4) Akdag, Celdli isyanlari, 42.48 njihove kuée i neka bez ikakve podloge ne oduzimaju zemlje, koje raja posjeduje, pozivajuci se — i pored toga Sto nisu imali pravo posjeaovanja— samo na to Sto su u starom defteru bile pogresno zavedene kao ¢ifluk i sto su oni bez ikakve podloge naslino uzimali éetvrti_ dio.) Navedeni primjeri pokazuju da se i u Bosni vrlo rano deSavaju sligne pojave u postupcima spahija prema raji i teznje da se od nje- nih posjeda stvaraju ¢ifluci kao i u drugim provincijama osmanske drzave. To, medutim, ne znadi da je taj put u stvaranju difluka u Bosni bio jedini i glavni. Taj je naéin mogao da odigra i u Bosni odluéujuéw ulogu u éifluéenju da je u Bosni bio otro izrazen sistem oporezivanja raje nametima ‘avariz-i divaniye ve tekalif-i drfiye i da se u Bosni, kao npr. u Anadoliji, osjecala stalna glad za zemljom. Sto se tiée nameta ‘avariz-i divaniye ve tekélif-i érfiye oni su u Bosni, izgleda, bili znatno manje ubirani nego u drugim provinci- jama*), kod nas recimo u Makedoniji‘), Isto tako u Bosni nije uvijek Postojala otro izrazena glad za zemljom. Izgleda da je ta glad dola- zila do izrazaja samo povremeno, najsnaznije vjerovatno u XVI i XVII stoljecu, na koje se vrijeme odnose navedene zloupotrebe i pri- tisak spahija. Veé koncem XVII stoljeéa, vrlo osjetno veé za vrijeme velikog rata, Bosna je bila izlozena strainim pustoSenjima i desetko- vanju stanovnistva, bilo uéesnika u ratu bilo od gladi i kuge, koje su bile popratna pojava ovog strahovitog rata‘), U takvim okolnostima se poéela da osjeéa stalna glad vise za radnom snagom nego za zem- ljom, pa su u stvaranju Gifluka morali do¢i do izraZaja drugi faktori, koji su bili prisutni i ranije i koji su u osnovi bili legalni. U nizu tih faktora vainu ulogu je mogla da odigra din: Sto su izvjestan broj bosanskih spahija i njihovih sinova jo8 od po- éetka turske vlasti u Bosni drdali u svom posjedu rajinsku zemlju (bastine i éifluke), koja je vjerovatno bila njihova i prije osvojenia Bosne. Sa te zemlje oni su morali da daju gospodaru zemlje (sahibi erzu = spahiji) hakove (desetinu i neke pristojbe), Na postojanje ove pojave u Bosni upucuju podaci iz kanunnama sa podrudja bosanskog pasaluka, Koji se odnose na nasljedivanje i pravo tapije na rajinskoj zemlji. Tako npr. u Kanunnami bosanskog sandZaka iz 1565. godine, medu ostalim, stoji: »Ako neko od raje i od posjednika timara i od drugih posjedujuéi zemlju umre ili nestane tako da je s njim svaka veza prekinuta, a ostanu mu sinovi, zemlje koje su im u posjedu neée potpasti pod tapiiu, preéi ée na sinove, te ée ih oni obrad'vati i da- vati na njih desetinu i novéane pristojbe. Ako ne budu imali sinova, nego iza nj‘h budu ostala braéa po ocu, potpasée pod tapiju.«9) Isto- vietna odredba postoji i u Kanunnami kliskog sandZaka iz 1574, godine®), 4) Kanuri i kanunname, 85. 4 Suéeska, Premiene w sistemu izvanrednog oporezivanja, 81—109; Su- éeska, Ekonomske i druStveno-politiéke posljedice, 236-238, ) Isto, Kao u billed 25, Kanuni i kinunname, 91-92, %) Op. cit, 139,49 Odredbe citiranih kanunnama jasno pokazuju da su neke bo- sanske spahije i njima sliéna lica, koja nisu spadala u kategoriju raje, imali u posjedu zemlju koja je spadala u kategoriju rajinske zemlje (bastine i Gifluci), za koju su vazili isti principi nasljedivanja i tapije kao i kod lica koja su spadala u kategoriju raje. Iz kanunna- ma se ne vidi da li su spahije i njihovi sinovi sami obradivali tu zemlju, U ovom sluéaju to nije ni vazno. Bitno je da se tu radi o Giflucima Giji posjednici nisu raja. S obzirom na éinjenicu da je u Bosni postojao veliki broj sitnih spahija, kao i da su po svoj prilici spahijske porodice imale veti broj Clanova, nije iskljuéeno da su zadugo i sami obradivali te posjede. Ukoliko su posjédi u vrijeme pomora od kuge, gladi i dr. ostajali pusti ili sa vrlo malim brojem Prefivjelih Glanova, osnovano se moze pretpostaviti da su na njih naseljavani seljaci sa strane. U legalnom stvaranju ¢ifluka bosanske spahije su Koristile si- gurno i neke druge povoljne okolnosti. Njima je igla na ruku éinje- nica Sto je posjedovanje spahiluka u Bosni imalo trajniji karakter. Spahijska organizacija u Bosni od potetka turske vlasti bila je tako reéi zatvorena, jer prema Kanunnami bosanskog sandzaka iz 1516. godine timari i zijameti u Bosni mogli su biti ustupljeni samo licima iz Bosne™). Ta zatvorenost je definitivno uévrséena priznavanjem bosanskim spahijama, izgleda, vrlo rano steéenog prava da spahiluke dre i uzivaju kao nasljedne feude (odzakluk-timari)*). Time se usta~ Vjivala praksa kontinuiranog dréanja posjeda u rukama jedne poro- dice, uévrSéivalo se uvjerenje o kontinuiranom vlasnitkom pravu na tom posjedu. To uvjerenje imalo je realnu podlogu u éinjenici to se na odzakluk-timarima, izgleda, na odredeni nagin mijenjao i prav~ ni rezim na zemlji, koja je kao takva predstavijala povlasteni posjed cijele spahijske porodice, gubila status zemlje sa rajinskim tesarru- fom (posjed, drzanje). Ovaj zakljuéak 0 promjeni pravnog rezima na zemlji u okviru odzakluk-timara izvodimo iz podataka koji se na- laze u nekoliko dokumenata zabiljezenih u sidzilima sarajevskog ka- dije iz druge polovine XVIII stoljeéa. Iz tih dokumenata se vidi da je u praksi pravljena razlika izmedu rajinske zemlje (raiyet erazisi) i oddakluk-zemlje (odazakluk erazisi). Razlika je pravijena s obzirom na poreska optereéenja jedne i druge zemlje, jer odzakluk-zemlja, éiji su posjednici bili spahije i njihovi sinovi, nije mogla biti optere- éena obavezama raje (resmi raiyet) niti obavezama tekilif-i ‘érfiye u korist drZave, odnosno obavezama tekalif-i Sakka u korist bosanskog vezira i ostalih sluzbenika®). U pretvaranju spahiluka u éifluke bosanske spahije su dalje po svojoj prilici vrlo rano poéeli da opona8aju jednu praksu koja se ustaljivala u drugim provincijama Osmanskog Carstva. Ta praksa je imala svoj oslonac jo3 u prvim omanskim opstim kanunnamama, u Kanunnami sultana’ Mehmeda II (1451—1481) i narotito u Kanunna- *) Op. cit, 21-22, 26. **) Filipovié Nedim, Odzakluk timori u Bosni i Hercegovini, POF, V, Sa: rajevo, 1955, 251—274; Suéeska, Ajani, 169—170. ) GHBb, sidzil br. 29, str, 24. i 44: sid&il br. 34, str. 00. 4 — Godignjak Druitva Istorigara Bi50 mi sultana Sulejmana Zakonodavca (1520—1566) iz prvih godina njegove vladavine. Po tim kanunnamama je spahija joS u XV i XVI stoljecu imao pravo da na spahiluku dréi rajinski ¢ifluk, odnosno da takav éifluk iji je posjednik (raja) umro ili napustio svoj dom, pro- tvori u svoju hassa zemlju i da tako prosiri posjed koji je mogao da eksploatige u svojoj reZiji. O tome je u Sulejmanovoj kanunnami doslovno reéeno ovo: »One rajinske zemlje, od kojih su posjednici (yer sahibi«, »yer issi«) umrli ili napustili svoj dom, i koje su ostale puste (»mahlul« — upraznjene), timarnik (»timar eri«) ih moze sam uzivati, moze ih obradivati svojim volovima, a moze ih dati napo- ligaru (-ortak«). Sa ovakvih zemalja on se moze povudi i ponovo ih dati pod »tapu«. Time sto ih utiva, spahija sam sobom neée biti »hassa«. To su, u stvari, rajinske zemlje, Zato ako bude vanrednih nameta (-avariz«) i s Gifluka na éfluk bude se stavljao »avariz«, pa taj spahija bude éifluk koji udiva pripisao na ime jednog poznatog rajetina, is time, da je zemlja toga i toga, bude ubrojio medu raju, taj koji je spahija moraée podnijeti sa sirotinjom (s ostalim svijetom) tezinu avariza (avariz belasi«). Ali ako se dugo vremena i w slijede- éem defteru bude zavelo da je u ruci spahije, te ispalo iz grupe rajin- skih zemalja, onda ée s obzirom na ovo biti od havaske grupe i sma- trade se kao »hassa~®), Citirana odredba Sulejmanove kanunname otvarala je dvije moguénosti za spahiju u vezi stvarania ¢ifluka na niegovom spshi- luku. Ona mu je dozvoljavala, prvo, da rajinski éifluk koji je ostao pust zadrZi za sebe i da ga eksploatige u viastitoj reziji, da u stvari postane njegov éifluk. Time Sto on postaje spahijin cifluk, ne mijenja se pravna priroda te zemlje, jer ona ostaje rajinska zemlja koju i dalje terete obaveze u korist dréave (avariz belasi). Sustina ovog odnosa je u tome Sto su se sada u rukama jednog lica (spahije) nasla oba tesarrufa, tesarruf raje i tesarruf spahije. Druga moguénost se sastojala u tome da se spahiji prizna pravo da tu zemlju pretvori u svoju hassa-zemlju, ali to se moglo desiti samo onda »ako se dugo vremena i u slijedecem defteru bude zavelo da-je u ruci spahije, te ispalo iz grupe rajinskih zemalja«. To znadi da-moze i da ne postane hassa, ali ne zna¢i da ¢e spahija ostati bez te zemlje jer to moze da ostane njegov @ifluk sa statusom rajin- skog ¢ifluka. Upravo tako, po mome miljenju, treba tumatiti i od- redbe bosanskih kanunnama o hassa-zemlji. Prvu odredbu 0 hassa-zemlji nalazimo u Bosanskoj kanunnami iz 1530. godine. O tome je u Kanunnami reéeno slijedeée: ~Izvjesteno je da su neke njive, livade, vinogradi, votke i mlinovi, koji su na hasovima i ostalim timarima upisani kao hassa, ostali takvi ali da su propali i opustjeli, jer nisu imali odredene drzaoce, posto raniie pri popisu n’su dati sa tapijom, a neki da su padom u posjed spahija i raje prestali biti hassa. Kako je zapovijedeno da se dadu sa tapijom ') Hadiibegié Hamid, Kanun-nama sultana Sulejmana Zakonodavea. GZM, Sarajevo, 1949—1950, 318—319. 88) Kanuni i kanunname, 44—45. %) Op. cit. 57—58.51 onima koji traze, izvriena je licitacija izmedu onih koji traze. Kogod je dao vise, na njega je upisano. Uzete su od njih tapijske pristojbe i predate carskoj blagajni, pa su zemljista na njihove vlasnike uve- dena, koji da rade i obraduju i da daju desetine (usur), salarije, mli- narine i desetine od livada.«®) Skoro doslovno sreéemo isti propis u Kanunnami za bosanski, hercegovatki i zvorniéki sandéak iz 1539. godine"), Citirani propisi na odredeni na¢in detaljisu ranije spomenutu odredbu Sulejmanove kanunamme, jer govore 0 tome Sta treba da se uradi sa hassa-zemljom, éijih je posjednika nestalo ili koje su do- spjele u posjed lica koja nisu bili njihovi pravi wivaoci, To znati da se ovim ne derogira opsti propis Sulejmanove kanunname o hassa- ~zemlji veé se daje instrukcija kako da se postupi u sluéaju kada je nestalo pravog posjednika hassa-zemlje. Karakteristiéno je da je iu tom sluéaju ostavijena moguénost da se zemlja dade onome ko nudi najveéu tapijsku pristojbu, Sto znagi da je mogu i dalje da zadrze oni koji su je u meduvremenu poteli da uzivaju. To znati i spahij Stoga se moze zakljuéiti da su i bosanske spahije mogle ne samo da opustjele ¢ifluke raje na svojim spahilucima pretvaraju u_svoje @ifluke, veé da ih éak pretvaraju i u svoju hassa-zemlju, Stavise, bo- sanske spahije su katkada nastojali da silom povrate u svoj posjed hassa-zemlju koja je licitacijom predata tre¢im licima, sto ukazuje na njihovu upornost da po svaku cijenu uévrste vosjedovanje zemlje u svojim rukama. To zakljuéujemo iz jedne odredbe o hassa-zemiji Bosanske kanunname iz 1565. godine, koja glasi: »U spomenutom sandzaku u proslo vrijeme prodavane su po naredenju hassa-zemlje (hassa olan yerler), te iako su njihovi posjednici davali timarniku Serijatske daée (hukuk-i Ser ‘iye) i obivajne pristojbe (risiim-i *érfiye) na te zemlje, oduzimane su od njihovih posjednika bez ikak- ve podloge i dosudivane spahiji. Neka se ubuduée ne oduzimaju od njihovih posjednika.*). Cim je zakonodavac bio prisiljen da 0 ovome govori i da zabranjuje jednu praksu znak je da je rijet o vrlo rasi- renoj pojavi. Odredbe spomenutih kanunnama, na prvom mjestu Sulejma- nove, predstavljaju upravo ono uporiSte koje je omogucavalo spa- hijama da preuzimaju u svoj posjed opustjele é:fluke raje Koje j nestajalo iz bilo kojih razloza. M'slim da se s puno osnova moze tvrditi da su éak spahije u Makedoniji, koristedi tesko stanje make donskih seljaka, po tom osnovu pretvarali rajinske éifluke u svoje, a da ne govorimo o bosansk'm spahijama kojima su u tom pogledu prirodni razlozi (nestajanje raje uslijed pomora od kuge, gladi, ratnih pustogenja i dr.) i8li na ruku znatno vise nego u ostalim provincijama osmanske drzave. Da je pretvaranje spahiluka u éifluke, to jest, pr uzimanje u posjed rajinskih &fluka od strane spahija na njihovim spahilucima u Bosni siroko praktikevano svjedote opet podaci iz ranije spomenutog popisa tifluka, osobito kada se uporede sa poda- %) Op, cit, 89, Karakteristiéno je da Kanunnama za hercegovatki sandzak iz 1637—1638, propisuje da spahija sa hassa-njiva mora davati desetinu (Ka- nuni i kanunname, 150), Sto upuéuije na pretpostavku da se radi o hassa-zemlji nastaloj od éifluka, ili hassa zemlji koja ima status ¢ifluka. an52 cima iz Popisa bosanskih spahija iz 1711. godine, koji je objavio Vla~ dislav Skarié%), Tako se u spomenutom popisu éifluka pojavijuju &esto na kontinuiranom prostoru éifluci poznatih begovskih porodica sa tog podruéja: Brankoviéa, Sokoloviéa, Babiéa, Tankovica, Teskere- diiéa, Hadzihasanoviéa i dr., za koje se sa velikom vjerovatnoéom moze pretpostaviti da su ranije inili jezgro njihovih zijameta. To je jo8 karakteristiénije za posjednike manjih éifluka od kojih mnogi jo8 tada pripadaju spahijskoj organizaciji®). Karakteristiéno je da oni u ogromnoj veéini Zive na svojim éiflucima, po jim nazivima se zovu sela i zaseoci u kojima su nastanjeni, Dalje je karakteristiéno da je tu u najveéem broju sluéajeva rijeé o istim nazivima koje sre- éemo za nazive timara u spomenutom Popisu bosanskih spahija iz 1711. godine"), S obzirom na dinjenicu da su u Bosni spahije u specifiénim uslo- vima pretvarali svoje spahiluke u svoje éifluke, oni i njihovi potomei postaju najveéim dijelom éifluk-sahibije i na taj naéin kontinuira- juéi uzivaoci zemlje"), koju su jednim dijelom (naroéito sitne spa- hije kakvih je u Bosni najvise i bilo) morali da sami obraduju uko- liko nisu mogli da dodu do tude radne snage®), Kao Sto je naprijed pokazano, ta se radna snaga pojavliuje u vidu privlaéenja pravo- slavnog stanovnistva iz Crne Gore i Hercegovine, koje je naseljavano na posjede difluk-sahibija i sa kojima su éifluk-sahibije utvrdivali drukéije obaveze (rentu) od onih koje su bile karakteristiéne za ti- marski sistem. Obiéno novi neseljenici nisu imali ni svojih kuéa veé su ih Gifluk-sahibije naseljavali u kuée koje su sami izgradili®), Pri ugovaranju obaveza vjerovatno se polazilo od prakse koja je jo8 od- ranije vazila za obradu hassa-zemlje i @ifluka, pri éemu su na kon- kretnu visinu rente mogli da utiu raznovrsni’ momenti. Renta na spahijskoj hassa-zemlji i starim éiflucima, kao i na Gflucima koji su u okviru spahiluka ostajali pusti i prelazili u posjed spahija, u smislu odredaba spomenutih kanunnama, formirala se pu- tem pogodbe izmedu spahija i zemljoradnika, jer je u principu spa- hija imao pravo da taj dio zemlje eksploatise u vlastito} reziji. Obié- no su takve zemlje obradivane putem zakupa, pri Gemu su se obaveze zemljoradnika formirale prema obigaju, a u zavisnosti od toga Sta je ko od ugovorenih subjekata sa svoje sirane unosio u taj posao, kao i u zavisnosti od boniteta zemlje. Zavisno od toga da li je posjednilx %) Skarié Vladislav, Popis bosanskih spahija iz 1123. (1711) godine, G2M XLII, sv. 2, Sarajevo 1930. %) O ‘specifiénostima u razvoju spahijske organizacije u Bosni vid. Su- éeska, Ajani, 168—174, %)"Skarié, op. cit. 2284 i spomenuti popis éifluka, %) Vid. Filipovié N., op. cit.; Suéeska, Ajani, 169—180, ) Karakteristiéno je, npr. da u spomenutom popisu od ukupno 645 éifluka (medu kojima ima’ znatan broj éifluka u posjedu slobodnih seljaka zemljoradnika muslimana, koji sami obraduju svoju zemlju) 229 ih je bez &ifgija, To znagi da tih 229 éifluka njihovi posjednici (spahije) ill obraduju sami, Sto je sasvim vjerovatno, ili za njihovu obradu angazuju_najamnike. Kulukom su se masovno tesko’ mogli sluziti, narogito one spahije koji nisu imali_kmetova. ) Vid. Vuk Stefanovié Karadzié, Rjednik, s. v. »kmet«.53 Cifluka uz zemlju davao joS obradivaéu i tegleéu stoku za obradu zemlje, osiguravao sjeme i drugo, ugovarana je obaveza da proizvo- daé od prihoda daje polovinu, treéinu, éetvrtinu®), Upada wu oti frapantna sliénost. tih iznosa rente sa iznosima rente na éiflucima u nekim krajevima Bosne (u istoénoj i centralnoj Bosni i Hercegovini), koja se bila ustalila jo$ prije Saferske naredbe i koja je u istom vidu za neke sandzake u Bosni bila ozakonjena Sa- ferskom naredbom'). Po Muvekitu, koji o éiflucima u Bosni govori povodom pokusaja bosanskog vezira Tahir-page (1847—1850) da sredi agrerne odnose®), u Bosni su jo8 odranije postojale detiri vrste ¢if- luka, Jedna su vrsta oni koje je éifluk-sahibija obradivao sam, ili pomoéu najamnika. Drugu vrstu su Ginili Gifluci koje su obradivali kmetovi uz obavezu davanja éifluk-sahibiji polovine. Tu je ¢ifluk-sa- hibija davao zemlju, sjeme, volove, kucu i gospodarske zgrade. Trecu vrstu predstavljali su Gifluci gdje su zemlja i zgrade pripadali ¢ifluk- -sahibiji, a oruda za rad i volovi kmetu. Tu je kmet davao tredinu ili éetvrtinu 8to je zavisilo od boniteta zemlje. Na éeturtoj vrsti éif- luka postojale su zemlje koje je éifluk-sahibija eksploatisao u sop- stvenoj reziji (begluci) i zemlje na Kojima su bili kmetovi. Begluk je obradivan kulukom kmetova sa tog Gifluka, pri éemu su kmetovi bili duzni da sa zemlje koju su drali daju éifluk-sahibiji odredenu koliginu prinosa, i to petinu, Sestinu ili devetinu, Sa svih éifluka da- vana je driavi desetina, koja je uzimana od ukupnog prihoda, poslije éega bi se procjenjivala polovina, trecina, éetvrtina, petina ili deve~ tina. Cifluk-sahibije su bili duani da uéestvuju u plaéanju poreza (vergija) u srazmjeri sa iznosom kmetovskih davanja: polovinu, tre- Ginu, éetvrtinu itd). Cinjenica da se davanja kmetova na jednom dijelu difluka u Bosni i Hercegovini podudaraju sa ranije uobiéajenim stanjem u for- miranju rente na ¢iflucima, hassa-zemiji i dr. pokazuju da je nasta~ nak tih Gifluka (@ifluci sa polovinom, trecinom i éetvrtinom) imao drukéiju evoluciju od evolucije u nastanku éifluka u onim dijelovima Bosne u Kojima je bilo na snazi davanje petine, a naroéito devetine praéene obavezom ¢iftija da rade na begluku svoga difluk-sahibije jedan, odnosno dva dana u nedjelji. Ove druge obaveze postojale su samo u dijelovima Bosanske krajine, Posavine i Podrinja. Smatramo da su samo prvi Gifluci nastali evolucijom koja je naprijed prikazana, dok su éifluci na kojima je postojala petina i devetina, praéena an- garijom na begluku, imali drukéiju evoluciju, pri éemu je potiflu- éavanje seljaka u tim krajevima vréeno i nasilnim putem. Podaci 0 nasilnom ukmeéivanju seljaka (pravoslavnih i katolika) u Bosni koji ) 0. L. Barkan, Cifluk (Ciftlik). Godi8njak istor- dr. BiH, II, Sarajevo 1950, str. 294, *) U sarajevskom, djelimigno travnitkom, djelimigno banjalutkom, zvor- nigkom, novopazarskom { znatnim dijelom hercegovatkom sandzaku (Vid. Po- povié Vasilj, op. cit, 316-320). *) © tim pokuSajima vid. Popovié V. op. cit. 67—97; Jeleni¢ tra Julijan, Kultura i bosanski franjevei, II, Sarajevo 1915, 257—262. ©) Muvekitova rukopisna’ hronika u Orijentalnom institutu u Sarajevy, str, 288.54 se navode u literaturi odnose se uglavnom na te krajeve"). Pa i oblik obaveza na takvim éiflucima ukazuje da se tu radi 0 svjezem potiflu- éavanju, a da je pri tome moglo biti i sile pokazuje frapantna sliénost odnosa ha tim éiflucima sa stanjem ¢iflutkog sistema u beogradskom pasaluku, Kao i u beogradskom paSaluku, na tim éiflucima se oba- veza kmetova sastojala da daju ¢ifluk-sahibiji obiéno devetak i da rade na njegovom begluku. Dalje, tu su kmteovi izgleda bili nast: njeni na svojim bivSim baStinama i Giflueima gdje su i dalje zadrzali svoje kuée, gospodarske zgrade, svoja oruda za rad i svoju stoku™). Sve to pokazuje da je tu moglo biti rijeti o svjezem podtifluéavanju (koje je moZda nastalo tek u doba i poslije zavodena tanzimata), i to seljaka koji su zateceni na svojim posjedima, za razliku od ostalih krajeva u Bosni gdje su seljaci_ najvecim dijelom naseljavani sa stra- ne na posjede koji ranije nisu bili njihovi. Nije onda nikakvo éudo Sto se upravo u krajevima takvog éiflutkog rezima pojavijuje vrlo rano nezadovoljstvo raje i sto ¢e tamosnje stanje u polozaju seliaka natjerati bosanske vezire da pokuSaju regulisati agrarne odnose”). Da se sistem obaveza kmetova prema éifluk-sahibijama kag polovina, tre¢ina, éetvrtina i ponegdje petina u istotnoj i centralnoj Bosni, kao i nekim dijelovima Hercegovine, bio oformio jo8 ra zakljuéujemo i na osnovu dinjenice sto on u osnovi zadugo kasnije nije bio sporan. Da je bio nesporan, pokazuju i konkretne akcije pojedinih bosanskih vezira za regulisanje agrarnih odnosa u Bosni, kasnije i u Hercegovini, u petoj i Sesto] deceniji XIX stolje¢a. I Husrev-pasa’!) i Tahir-paga kao i njihovi nasljednici pokuSavali su da rijeSe ovo pitanje u osnovi samo za one krajeve Bosne u kojima je raja osporavala ¢ifluk-sahibijama odredena davanja i zbog toga se bunila, a to je u Krajini, Posavini i Podrinju), Da je renta bila u glavnom tada sporna samo u tim krajevima najbolje se vidi iz toka pregovora koje je 1847. go dio Tahir-pasa sa predstavnicima raje i éifluk-sahibija u cilju regulisanja njihovih medusobnih odnosa koje je opisao jedan od uéesnika na tim pregovor'ma fra Martin Nedié. Nakon sto je Tahir-pa’a progitao jednu predstavku raje u %) Popovié V. op. cit, 20—26, 44; Bogiéevié Vojislav, Stanje raje u Bosni i Hercegovini pred ustanak 1875—1878. Godisnjak istor. dr. BiH, 11, Saraj 1950, 143—4, 155160; Jelenié, op. cit. 245—284. *) 1 to moze da bude jedan od dokaza da je ovdje rijet o kmetovima koji od ranije posjeduju zemlju (svoju bastinu, ili Gifluk) sto pokazuje da je u takvim slugajevima moglo biti nasilnog potifluéivanja, ili potifluéavania putem osobene komendacije, sto spominje i Vuk (-kmets) i Jelenié (op. cit. 247). Takav je vjerovatno bio sluéaj sa Zmijanjima i onim krajevima koje je tanzimat zatekao kao dobra éiji su prihodi pripadali cary, ili veziru (mukate, malikane), te konfiskovani éifluci pojedinih bosanskih begova, dakle, krupni posjedi_ koji nikada nisu bili eksploatisani u sopstveno} reZiji spahija i éifluk-sahibija. Koliko je bilo takvih éifluka, gdje su se oni sve nalazili itd. pitanja su koja zasluéuju da budu posebno ispitana, jer od toga zavisi moguénost egzaktnijes pristupa ispitivanju problema istorije agrarnih odnosa u Bosni i Hercegovini, %) Prvi takav pokugaj uéinio je bosanski vezir Mehmed Husrev-rasa 1843, godine, o gemu se saéuvala njegova naredba i carski ferman na osnovu ‘ojeg Je on izdao tu naredbu (GHBb, sidzil br. 79, str. 237—239). i) Isto. %) Vid. Popovic V. op. cit. 50—315.55 Kojoj su iznesene prituzbe na razne zulume, jedan predstavnik éifluk- -sahibija iz gornje Bosne, prema Nediéu, stavio je primjedbu: »Go- spodaru prah tvojih nogu osugjuje se kazati: to po svoj Bosni ne bivé jednako. Istina da po Posavini, Podrinju i Krajini bezi uzimaju smrt- nicu i cizme od kmetova i gone ih na begluéenje, ali posred Bosne toga nema« (podvukao A. S.). Na to vezir upita, sta imaju beg i aga po sredini Bosne, a velika’ mu odgovori: »Od svega zemljista priroda treéina i vise nista« Vezir upita: »A sta ima kmet?« Na to velika’ opet odgovori, da kmet od bega i age ima okréenu zemlju trogkom begovim i ogradu, pa jo8 i sjeme za usjeve i volove.« Na daljne pi tanje velika’ ispovijedi da u Posavini, Podrinju i Krajini beg i aga od kmeta prima devetinu od sve prirode, nu zato se beg i aga ne brinu ni za kréenje ni gradenje kuée ni za sjeme ni za volove niti i za8to drugo. Uz to su po Posavini i Podrinju bezi i age zaveli da im kmetovi pooru i pokosu vlastite zemlje oko konaka i niSta vise. Sa- slugav sve to Mehmed-Tahir-paSa poSalje sve skupitinare svome éehaji, da se tu zdogovore, kako bi se u Posavini, Podrinju i Krajini zavela neka preinaka i jednakost s ostalom Bosnom. Na skupstini kod éehaje svi bezi i age, uz koje se prisloni i mitropolit Ignjatije odrede, da se i po Posavini, Podrinju i Krajini zavede trecina. Protiv toga ustanu fra Martin Nedié te upozori na zle poiljedice, koje ée odatle uslijediti. Uz niega se prisloni Sunjié¢ fra Marijan i fra Luka Dro- puljié i vise niko, Videéi Franjevci da su osamljeni i da ée njihov protuprijedlog propasti, predloze, da barem »bezi i age u Posavini kao i u sredini Bosne daju kmetom volove, sjeme za usjeve: nek uda- raju treéi Glan ograde i nek pla¢aju tre¢i gro8 poreza. Osim toga nek naginjene kmetske zgrade plate, a u napredak nek nove zgrade kmetom naéinjavaju i naéinjene popravljaju«. Na sve to bezi i age pristanu. Kod éehaje stvorene zakljutke vezir Tahir Mehmed-p: bez oklijevanja i prouéavanja odobri, te zapovijedi da se svuda pro- glase gdje se bude éitala misa i liturgija«”) Zakljuéak: Na osnovu naprijed prikaznog stanja moze se zak- Ijuéiti da su postojala tri osnovna vida nastanka ¢ifluka i ¢ifluékih odnosa u na’im zemljama pod turskom vla8éu. Prvi vid karakteri- stidan je za Makedoniju u kojoj je u nastajanju éifluka, uz ostale uzroke, prvorazrednu ulogu odigralo oporezivanje raje nametima ‘avariz-i divaniye ve tekalif-i Grfiye i teklif-i sikka. Drugi vid karakteristigan je za Srbiju. U Srbiji se éifluéenje kao masovna pojava javlja tek u drugoj polovini XVIII stoljeéa i kulminira neposredno pred prvi srpski ustanak. Razvija se u znaku najgrubljeg otimanja posjeda srpskim seljacima od strane janjiéara Proces éifluéenja u Bosni i Hercegovini ima svoju dugu evolu- iju koja se zavr3ava u prvoj polovini XIX stoljeca. Glavnu snagu Gillucenja u Bosni predstavljaju domaée spahije, Koji su, u osobenim uslovima istorijskog razvoja Bosne pod Turcima, pretvarali vecinom svoje spahiluke u éifluke i na njih kasnije znatnim dijelom naselja- %) Jelenié, op. cit, 259—260.56 vali pravoslavno stanovni8tvo iz istotne Hercegovine i Cme Gore. Ta evolucija je karakteristiéna poglavito za isto¢nu i centralnu Bo- snu, kao i dijelove Hercegovine. Ona je djelimiéno karakteristiéna i za druge krajeve Bosne, s tim Sto su u dijelovima Bosanske krajine, Posavine i Podrinja éifluci nastajali i drugim putem. U tim kraje- yima je izgleda bilo kasnije u znatnoj mjeri i nasilnog podiflucavanja, slignog éiflugenju u Srbiji, Sto je uticalo na pojavu otpora i buna seljaka. ZUSAMMENFASSUNG UBER DIE ENTSTEHUNG DES CIFTLIKS IN DEN JUGOSLAWISCHEN LANDERN Eine der schwlerigsten Fragen in der Geschichte der jugoslawischen Lander unter den Tiirken ist die der Entstehung des Ciftiks als einer der spezifischen Formen feudalen Besitztums. Uber d.e Entstehung des Ciftiliks ist relativ wenig geschrieben worden. Nach der in der Literatur tiberwiegen- den Meinung wire der urspriingliche Entstehungsprozess des Ciftliks durch den Okonomischen Progress des osmanischen Staates im XVI. Jahrhundert gewaltig befdrdert gewesen. Dieser Progress soli die Verbreitung des Handels mit der dez Raja gehérenden Erde (Ba8tina, Ciftlik) beeinflusst haben. Spiter habe der Ciftlikprozess (der Enteignungsprozess der Raja) einen michtigen Aufschwung erlebt unter dem Exnfluss der Bestrebungen der oberen osma- nischen Gesellschaftsschichten in den Provinzen durch Griindung der Ciftlik das zu erseizen, was sie in der T'maren-oder Janiiéarenoranisation nicht erreichen konnten, und zwar, deshalb, da diese Organisationen angeblich Schaden erlitten haben sollen durch ‘das unterbrochene Erobern fremder Lander. Im Gegensatz zu dieser bestindigen Ansicht bemithte sich der Verfasser vorliegender Arbeit nachzuweisen, dass sich das Streben der oberen osma- nischen Gesellschaftsschichten Ciftlik zu griinden bereits zur Zeit des chsten Aufstieges des osmanischen Reiches im XVI. Jahrhundert gedussert habe und dass dieser Prozess nicht durch den gewohnlichen dkonomischen Progress des osmanischen Staates verursacht worden sei, sondern durch die bestiind’gen Bediirfnisse der oberen osmanischen Gesellschaftsschichten, zuallererst der Spahis, ihre im Timarensystem immer recht unsichere materielle Lage sicherzustellen. Diese Bestrebungen wurden um so bestindiger, als die Lage der Bauern (Raja) mit dem beginnenden Verfall des osmanischen Rei- ches immer schlimmer wurde und der Staat durch Tribute ‘avariz-i divaniye ve tekalif-i ‘orfiye und andere Steuer d’e Kriifte der Raia bis zum letzten Tropfen aussog. Von den Spahis und dem Staat mit allzu hohen Steuer und Belastungen bedriingt, konnten die Bauern ihren Verpflichtungen nicht nach- kommen und mussten daher sich verschulden, ihre Giiter verpfiinden, ver- kaufen, durch Verpfuinden verlieren oder ganz einfach verlassen. So verédeten die Giiter der Raja und konnten von den Spahis, den Janjiéaren, den stidt'- schen Wucherern und anderen ini ihre Ciftlik umgewandelt werden. Dieser allgemeine Prozess, der auch noch andere Komponenten in sich einschliessen konnte, hatte in den einzelnen Provinzen des osman'schen Staates und auch in den jugoslawischen Landern unter der tirkischen Herrschaft bedeutende Merkmale. Nach Ansicht des Verfassers kinnen in der Entstehung des Ciftl:ks in den jugoslawischen Liimdern drei Grundaspekte unterschieden werden. Der erste Aspekt ist fiir Mazedonien charakter'stisch. Hier spielte nebst anderen Griinden eine hervorragende Rolle die zu hohe Besteurung der Raja durch Tribute ‘avariz-i i divaniye ve tekAljf-i “érfiye und tekdlif-i Sakka im Laufe des XVII, Jahrhunderts und spiter.57 Der zweite Aspekt charakterisiert Serbien. Hier dussert sich das Ciftlik wesen als Massenerscheinunig erst in der zweiten Halfte des XVII. Jahrhun- derts, um unmittelbar vor dem ersten serbischen Aufstand 1804 seinen Héhe- punkt zu erreichen. Es entwickelt sich im Zeichen brutalsten Pliinderns der serbischer Bauern seitens der Janjitaren. Der Prozess der Ciftlikpraxis hat in Bosnien und in der Herzegowina eine lange Evolution erlebt, die in der ersten Hlfte des XIX. Jahrhunderts beendet ist. Die erste Macht des Ciftliks reprasentieren in Bosnien die einheimis- chen Spahis, die unter den spezifischen Umstiinden der historischen Entwicklung Bosniens unter den Tiirken ihre Spahilik (Timar, Ze'imet) grisstenteils in Ciftlik umgewandelt haben, um besonders spiiter auf ihnen eine grosse Anzahl orthodoxer Einwohnerschaft aus der dstlichen Herzegowina und Montenegro anzusiedeln. Diese Evolution ist vorwiegend fir Ost-und Mittelbosnien wie auch Teile der Herzegowina charakteristisch. Sie kennzcichnet teilweise auch noch andere Gegenden Bosniens, da die Ciftlik in den Teilen der Bosanska Krajina, Posavina und des Podrinje auch auf andere Weise entstanden sind. In diesen Gegenden war auch die gewalttatige Enteignung der christlichen Raja schr verbreitet Shnlicher Art wie in Serbien, worauf die Erscheinung des Widerstandes und der Aufstiinde der Bauern zuriickzufiihren ist.GODISNJAK DRUSTVA ISTORICARA BOSNE I HERCEGOVINE ANNUAIRE DE LA SOCIETE HISTORIQUE DE BOSNIE ET HERZEGOVINE GODINA XVI 1965. Redakcioni odbor Dr MILORAD EKMECIC, Dr FERDO HAUPTMANN, Dr ESAD PASALIC, Dr MARKO SUNJIC Odgovorni urednik Dr MARKO SUNJIC Stampa: NP =Oslobodenjew, Sarajevo, Za stampariju: Bolidar Sekulié. —SADRZAJ 1 RASPRAVE 1 CLANCI Marko Sunjié: Gusarstvo kao oblik otpora mletaékoj vlasti u sie- ‘vernom Jadranu i njegovi nosioci od 1420, do 1430. godine Desanka Kovatevié-Kojié: Zvornik (Zvonik) u srednjem vijeku Avdo Suéeska: O nastanku éifluka u nagim zemljama Rade Petrovié: Soctjaino-ekonomske prilike u Dalmactfi u XIX stoljeéu oo : 5 Stijepe,Obad: Lijeve tendeneije u dubrovaciom previrania ssi, godine ‘ Milorad Ekmesié: Maroinalije 0 srpsko-bugarskim odnosima 1844-1851. Ferdo Hauptman: Reguliranje zemijiinog posjeda u Bosnt 4 Her- eegovini i podeci naseljavanja stranih seljaka u doba austrou- garske viadavine . . . Dana Begié: Akeije mustimanskih, gradanskihi politiara poslije skupitinskih izbora 1935. godine Rasim Hurem: Pokufaj nekih gradanskih, mustimanskih _ da Bosnu i Hercegovinu izdvoje iz okvira Nezavisne Dréave Hreatske 1 PRILOZI John V. A. Fine jr.: Aristodios and Rastudije Milenko 'S, Filipovié: Nekolike napomene 0 prowéavanju predanja © starom stanovnisteu Nijas Had2ibegovié: Socijalna zaitita radnika u Bosni i Hercegovini do 1906. godine Tomo Kraljatié: Politika orijentacija i neke akeije Udrutenja sa- rajevskih studenata Luka Dakovié: Iz korespondencije Strosmajer-Stadler 1801—1900. godine : + Ignacij Voje: Sitni prilozi za istoriju srednjevjekovne Bosne Marko Sunjié: Mletaéka zavjera protin hrvatskog bana Pavia Tara Strana o— 17 19— 35 371 57 59— 90 91—100 101—149 1111 173-189 191—221 223229 231-241 243-255 257-268 267-275 271282 283—285III OCJENE I PRIKAZI M. Bkmeti¢: Midhat Samié, Francuski putnici uw Bosni na progu XIX stoljeca, Sarajevo 1966. godine, str. 312 M, S, Filipovié: Marian Wenzel, Ukrasni motivi na steécima — Or- nament Motifs on Tombstones from Medieval Bosnia und Sur- roundig Regions, »Veselin Maslesa~, Sarajevo 1905, 4, 453 + 115 tabli M. Sunjié: M. Dinié, Humsko-trebinjska viastela, Posebna izdanja SAN-a knj. CCCXCVII (odelenje drustvenih nauka knj. 54), Be- ograd 1967. godine, str. 100 + 14 AR, Petrovié: M. Jaksié, Dubrovnik: 1941, godine, Prosveta, Beograd 1966, str. 168 M, Ekmetié: Dr Kliment Déambazovski, Kulturno-opstestvenite vr ski na Makedonicite so Srbija vo tekot na XIX vek, Skopje 1960. str, 338 R. Petrovié: ~Radovi« Instituta JAZU u Zadru; sveska VI-VIT, Za- greb 1960, str. 655 1. Perié: Povijesni prilozi u casopisu ~Dubrovnik« P, Vojinovié: Zbornik krajiskih muzeja, Banja Luka, 1963/64, IV IZ DRUSTVA ISTORICARA BOSNE I HERCEGOVINE Godisnja skupstina Drustva istoriéara Bosne i Hercegovine, odria- na 22, 1 23. maja 1966, g. u Bihacu CONTENU I ETUDES ET ARTICLES Marko Sunjié: Piraterie comme forme de résistance au pouvoir ven- itien dans VAdriatique du nord et ses représentants de 1420 a 1430 Oesanka Kovagevie-Kojié: Zvornik (Zvonik) au moyen-t Avdo Suéeska: Formation des ~éifluk« dans notre pays Liétat socio-économique en Dalmatie au XIX® siéele : Tendances de la gauche dans le mouvement de 1848/49 & Dubrovnik Milorad Ekmetié: Notes marginates sur tes rapports serbo-bulgares 1844 4 1851 Ferdo Hauptmann: Réglements concernant la propriété agraire et débuts de Vimmigration des paysans étrangers au temps du gouvernement austro-hongrois . Dana Begi¢: Actions des politiciens bourgeois musulmans aprés les Elections parlementaires de 1935 Rasim Hurem: Essai de quelques politiciens bourgeois musulmans de séparer la Bosnie — Herzegovine du cadre de U'Etat Indé- pendant Croate ge 287280 29020, 292294 294295 298208 299-301 301— 30 304 305—314 37 87 5a 90 o1—100 to1—149 151171 173-189 191221