Rec kic u danasnjem znacenju se javlja u minhenu oko 1860 godine i dolazi od gla

gola kitschen koji znaci sklepati tj npr namestati nov namestaj da izgleda kao s
tar. Kic je u nauci i u svakodnevnoj komunikaciji oznaka za losu umetnost kvazi
umetnost cija dela karakterise dekorativnost gomilanje estetskih drazi prigodnos
t.
U nemackoj knjizevnoj kritici od sredine 18 veka u upotrebi je rec sund kao opst
a oznaka za knjizevne proizvode bezvrednosti.
Nemacki termin trivijalna umetnost po nekima je ekvivalent termina kic u oblasti
knjizevnosti.
Prvo pitanje koje postavlja ne samo strucnjak vec i laik je na osnovu kojih meri
la nesto se smatra losom ili laznom umetnoscu. Zedenko Skerb je zakljucio da se
naucna objektivnost moze postici jedino analizom samog teksta.
Bilo je razlicitih pokusaja davanja odgovora na pitanje o prirodi kica i o glavn
im odlikama na osnovu kojih se raspoznaju kic tvorevine.
LudviG Gich je posao od toga da je problem kica nesto daleko ozbiljnije od pitan
ja narodne prosvete,Autor u svojoj razjarenosti protiv kica i sam pada na neki n
acin u kicersko sanjarenje o umetnosti.
Prema Gichu kicerski proizvod je najpre sentimentalan dirljiv on vrsi lazno de d
emonizovanje zivota tj srkiva njegovu tamnu stranu. Kic je penetrantan i lepljiv
sto znaci da ne da subjektu da se distancira od predmeta i da dostojanstveno za
uzme delatno drzanje.Kic je i egzotican jer se u njemu egzotizuje ono sto je fam
ilijarno blisko i svakodnevno.
Abraham mol je nastojao da ustanovi tipologiju elementarnih oblika u kicerskim p
roizvodima i njegovi principi su : Princip Neadekvatnosti ,Osrednjosti,Konfora,K
imilacije tj gomilanje razlicitih drazi.
U vezi sa pitanjem porekla kica formirala su se po Gicu 2 ekstremna stanovista.
Po jednom kic postoji oduvek star je koliko i ljudski svet.,,Po drugom stanovist
insistira na tezi da je kic nastao u drugoj polovini 19 veka da je pre svega ku
lturno istorijski fenomen.
Kic se javlja u knjizevnosti u slikarstvu u arhitekturi muzici na filmu i njegov
o carstvo se prostire i izvan umetnosti tj izvan sistema umetnickih vrsta.
Postoji i religiozni kic koji se locira pre svega na mestima velikih verskih hod
ocasca.
Teznja o burzoaskom poreklu kica nije iskljucivala podrucje totalitarnog kica pa
u tom redu i komunistickog. Tu se radi o otkrivanju pogleda na svet tj malograd
janina koji predstavlja kulturnu osnovu za masovnu proizvodnju i potrosnju kica
.
Prema uobicajenim predstavama i neposrednim zivotnim iskustvima kod nas se o ki
cu govori u sledecim oblastima kulture tj suveniri i dekorativne drangulije...Za
nasu kulturnu sredinu takodje vazi standardna socioloska teza da kic ima pogodn
o tlo u rastu malogradjanstine. Raspeti izmedju poljoprivrede i fabrike ili izm
edju seoske i prigradske egzistencije nisu bili u mogucnosti da prihvate vrednon
osne sisteme tradicionalnih kulturnih elita.
PUBLIKA: Fenomen publike je uvek predstavljao znacajnu drustvenu cinjenicu ali j
e ona postala socioloska relevanta tek sa pojavom masovne publike oko cijih su o
cekivanja potreba citave ekipe istrazivaca strucnih timova,...Npr Sartr ukazuje
na opasnosti pisanja za univerzalnog citaoca ...on se ne obraca tu nikome konkre
tno. Kada nema virtualne publike literatura se identifikuje sa ideologijom onih
koji vladaju,posredovanje se vrsi u okviru same klase.. Pisac tada biva upijen o
d vladajuce klase umesto da ostane izvan nje.
Politicki trijumf burzoazije koji su pisci prizivali svojim silama menja iz teme
lja njihov polozaj i ponovo dovodi u pitanje samu sustinu literature.
Tako je knjizevnost dosla u opasnost da u 19 veku postane mirna savest jedne ugn
jetacke klase. Pravi pisci su odbijanjem takvog pisanja spasili literaturu smat
ra SARTR ali su izmenili lik knjizevnosti u narednim decenijama.
SARTRovo istrazivanje knjizevne publike moze biti egzemplarno upravo u svrhe uk
azivanja na ideolosko i utopijsko iskoracivanje iz socioloske analize empirijsko
g materijala.