c
 

c





  
1783/84.




     
    


    je prvi tampani rad Dositeja Obradovia, pisan u aprilu 1783.
Prdstavlja njegovo pismo upueno srpskom parohu Haralampiju, Srbinu iz Hrvatske
("Horvaaninu"), koji je slubovao u Trstu. Ovo je bila u isti mah i nka vrsta
knjievnoga manifesta i poziv na prtplatu za dlo  
 

  koje je
izalo naredne 1784. U toku 1783. godine Obradovi je promnio namru, i umsto
  
 

 izdao u lto iste godine prvi do  

 



 !"#,

Zdravstvuj! Hristos voskrese!

Neu ja ekati da prou dve godine za odgovoriti loveku ljubezniku i prijatelju,

kakono ti neki obiavaju. Ja bih ti bio namah po prijatiju tvojega pisma otpisao, da
nisam sudio za bolje ekati da proe vreme plaa i setovanja, vreme glada i uvi
vikanja, jednim slovom: vreme velikoga posta, kad pasulj carstvuje i njegova sestra
soivica, grah i kupus zemljom upravljaju.

Evo vreme zlatno i veselo,

Kad nam nije zabranjeno jelo!
Evangelska carstvuje svoboda,
Zbacivi jaram s loveeskog roda!
David prorok u timpane svira.
Nek' pop vie u triod ne dira!
Pentikostar, knjiga prevesela,
Poje Hrista spasitelja dela.
Deca hlebac u jajca umau
I s jaganjci po travici skau.
Srpske keri mlade, na udaju,
Cvee beru, vence spletavaju,
Sa ruicom prsi svoje krase
I vesele uzviuju glase
Na pohvalu rimskoga cesara,
Austriskoga dvora gospodara.
Josife Ftori, mili vladjetelju,
Sunce sveta i blagodjetelju!
Blaena majka koja te rodila,
veta sisa koja te dojila!
Minerva je, boginja mudrosti,
Prosvetila voj duh od mladosti;
Temis s tobom na prestolu sedi,
Iz tvoji usta Astreja besedi,
Koja po zemlji davno s tobom hodi,
A sad svoje plane proizvodi.
O vek zlatni! O slatka vremena,
Kad je opta ljubov ueena!
Srene smo mi, srene keri srpske
I sve devojke vlake i maarske:
Neemo se vie bojat' manastira,
Nit' boijeg odricati mira;
Ljubav istu neemo gasiti,
Nit' jestestva zakone gaziti!
Blago nama, mi emo bit' majke
I raati Cesaru junake;
Za sav rod na mi emo g' moliti,
Sa suzama njemu govoriti:
Svetla kruno, Josife veliki,
Prostri milost Tvoju na rod srpski!
Obrati lice i tvoj pogled blagi,
Na dedova tvoja' narod dragi,
Na Serbiju bednu i na Bosnu,
Koje trpe rabotu nesnosnu!
Budi podoban neba Gospodaru,
Diko sveta, presvetli Cesaru!
Izli na svet previsoke dare,
Podaj Bolgarom nji'ove boljare,
 Tvojim Srbljem vitezove stare
I Greciji njejzine Pindare!"

Ovo sam vreme ekao da ti veseo veselo veselom piem, javljajui ti da se zdravo
nahodim i mirno ivim, ne imajui nikakva posla s Frukogorci nit' sa Svetogorci,
kanoti vi tamo. Tako su te gresi tvoji postigli, i da nisam se ja za te molio, gorim bi
putem proao nego si. Zna li kako si sa mnom upravio kad 'no prooh poslednji put
preko Trsta? "Idi u Veneciju, pak se opet vrati, pak emo tako i onako uraditi." Ja ti
verovah sve, od toke do toke. Ko ne bi Srbinu verovao? Pak ti odoh etati se po
gradu na vodi, pak ti poharih sve to imadoh, pak ti se vratih go, nag kao mali prst, s
punom kesom nadede. Posle ta je bilo, zna: nije potreba da ti povedam. I da srea
ne donese gospodina Varlaama, proao bih kud nisam mislio. Eto ti tvoj posao! Pak
hoe da ti bolji posle mene doe. Aj, aj, moj Horvaanine, vidi li to promisal neba
ini! Poslati takoga koji e ti haka doi! I opet ti kaem: da nisam se ja za te molio,
gore bi proao. No gledaj te mi poalji za moje molitve jedan salandar novaca: zna
dobro da su molitve za novce. Ako li prenebree, teko tebi! Okrenuu trebnik
naopako, odmoliu se, dau ti jedan katramuna i anatemu, pak e ti doi jedan
proiguman i dva zakleta starca na vrat, te e ograjisati kako nijedan majin sin.

  $%$"&'($"&

Dajem ti na znanje, drue moj, da sam preao iz Hale u Lajpsik za sluati i ovde to
ueni ljudi govore, gdi nameravam prebivati najmanje jednu godinu i ")!")
#$"$*$+&$+%$ $+
%,-,"#)+ '%)&")!$("
-# $),) #)&&%&+.&$*)(,
(,% (+$ ". na
polzu mojega roda, da mi nije zaludu muka i toliko putovanje. $*&+
#),/),$) #)&.&&$+$%$($#)"$.%"$+ ",)() #)&
)$(&* .$%0 1$ %$
"% (%$,2

Ja dobitka od moje knjige nikakva ne item, samo da se hoe toliko navaca nai da
tipograf plaen bude. On dosad nije nikakvu srpsku knjigu na tampu izdao: zato
sumnjava se preduzimati je na svoj troak, ne znajui kakvu e sreu knjiga imati.
Uzdam se da e se nai koji svojemu rodu dobraelatelj, Sarajlija i Trebinjanin,
Novosaanin i Oseanin, da polje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu
drznovenije i pokazati mu da se nahode ljudi koji ele to dobro srpski na tampi
viditi. A ko ta da, nee tetovati, jer e primiti toliko knjiga koliko iznosi suma koju
poloi. Ja, uveravajui da e knjiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe
hvaliti, no one ljude od kojih sam to dobro nauio, iz kojih premudrih knjiga
francuskih, nemeckih i talijanskih najlepe misli kao cvee izbirati nameravam i na
na opti jezik izdati.
Nu, der obazri se, ne bi li i tu koga naao koji bi izvolio sooptnik optepoleznoga
dela biti; kai mu da to je god Srbalja, od Adrijatieskoga mora do reke Dunava, svi
e ga pohvaliti. Slatka je uteha nadati se da edu naa imena iviti i mila naemu rodu
biti za dobro koje smo mu uinili do onih samih dalekih vremena kad se nae kosti u
prah obrate. Po mnogo hiljada godina srpska e junost nas pominjati i naa e pamet
poslednjim rodovom mila i draga biti.

Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosvetene cele Evrope. U sadanjem
veku svi se narodi sile svoj dijalekt u sovrenstvo dovesti delo vesma polezno,
budui da &%/!%")!)($$#-,"3!$+ $%&#-.$%
# $)(-, ")(,/$),)"$# $"&$ "(
), &'(&.$# $), )%$),'%$)!.# #$%(*)
# $)," $%/$$".)"$&$%/,,2A koliko je lasno na
svom jeziku nauiti itati! Kome li nee se militi malo truda preduzeti za nauiti itati,
itajui to pametno i razumno i vrlo lasno razumevajui ono to ita?

Znam da mi moe ko protiv rei: da &$#$/"$# $),$"%!&,#),.), 

*)&" $),%$(),.#&"!$#$"!$+,2 %+$( "4&$
"&$ ),$%%$+&&$+3!$" $%$%%),5!%%(%
&&$(! "&$,6", "$)), "2227Nek naue...! To je lasno
rei, ali nije uiniti. Koliko je onih koji imadu vreme i sposob za nauiti stari
knjievni jezik? Vrlo malo! A opti prosti dijalekt svi znadu, i na njemu svi koji samo
znadu itati mogu razum svoj prosvetiti, srce poboljati i narave ukrasiti. Jezik ima
svoju cenu od polze koju uzrokuje. A koji moe vie polzovati nego $#-,.3!$+
 $%&7

Francuzi i Italijanci nisu se bojali da e latinski jezik propasti ako oni ponu na svoji
jezici pisati, kako i nije propao. *-), # $#),. zato ueni ljudi u narodu
vsegda e ga znati i )#$"$*), $+$(*)$%%%$%$!)$),$
# ($%,2Moskalji sve svoje najbolje knjiga na svom dijalektu s gradanskim slovom
tampaju.
"$# $),$,+!#$),%$($!()()+%# ), )&$"$),,2
Zato je drugo bog dao oveku razum, rasudenije i slobodnu volju nego da moe
rasuditi, raspoznati i izabrati ono to je bolje? A ta je drugo bolje nego ono to je
poleznije? to god ne prinosi kakovu libo polzu, ne ima nikakve dobrote u sebi. Zato
bi se dakle mi Srblji sumnjavali u takovom i toliko poleznom i pohvale dostojnom
delu proim slavnim narodom sledovati7"/),)(,&$)
)!($) #)&&#$, !(.+$"!8 3)&!,+!)&. iskljuivi
vrlo malu razlinost koja se nahodi u izgovaranju, koje se sluava i svim drugim
jezikom. $%',!/ $+$ )&.%!",)&.5 3+$()&.$))&.
) ()&.5$ (,)&& $""'.)!($)&.) ")&./&,)&$)"

!5%"),"&$"+$($ 7
 
", (9 $&$

Govorei za narode koji u ovim kraljevstvam i provincijam ivu, razumevam koliko

grke crkve, toliko i latinske sljedovatelje, ne iskljuavajui ni same Turke Bonjake i
Hercegovce, budui da &$( "$')# $",. $%&&%2
Bonjak i Hercegovac Turin on se Turin po zakonu zove, a po rodu i po jeziku,
kako su god bili njegovi ukundedovi, tako e biti i njegovi poslednji unuci: Bonjaci
i Hercegovci, dogod bog svet dri. Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju,
a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su proizili, Bonjaci e ostati
Bonjaci i bie to su njihovi stari bili.

Za )(dakle) #)& $% ja u prevoditi slavnih i premudrih ljudi misli i sovjete, elei

da se svi polzuju. Moja e knjiga biti za svakoga koji razumeva na jezik i ko s istim
i pravim srcem eli um svoj prosvetiti i narave poboljati. *"!$+!%,&$
&$+&$( . niti se to gleda u dananjem veku prosvetenom. Po zakonu i po
veri svi bi ljudi mogli dobri biti. Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva. Nijedan
zakon na svetu ne veli: ini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, svi to ih je go, od
strane boje nalau i zapovedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti, dobro tvoriti i ljubiti
pravdu. Bog je sama vena dobrota i pravda; to god nije dobro i pravedno, nije od
boga. -,$%&!)(&$"&$"!5# (%5!%7,$"
&$ $&.+$ ".)!#$,".#$&( $.#&$)$!$) 3
# &$" !$(&)"$")2 ($)($ &$5( )(), ),&$
" ( $%/!$(/)&&$/%/$(&/$(&" .%
% +$+5!.+$.% /(.$!$!(.# $&!.(/"&-!( +
# %:-,$+$ :#$%"$"( &$.# ( **,$!"/*
&$)($#$!$#$), ),) 3)($+2

Kad e nestati mrenje i vraba na zemlji! Kad e srce nae doi u svoju prirodnu
dobrotu da u licu svakog sebi podobnog loveka pozna brata svoga, nit' mislei niti
pitajui: koje je vere i zakona - one u kojej ga je bog izvolio da se rodi, kao i ti u
tvojoj. Koje je vere? One koje bi i ti bio da si se u istoj rodio, ako bi poten ovek bio.
S ijom voljom i doputenjem ljudi se plode i raaju, rastu, ivu i sladosti ovoga sveta
uivaju u svakom rodu i plemenu, u svakoj veri i zakonu? S bojom. Dakle, ta bi mi
hoteli: da smo pametniji i bolji od boga? Ono to bog doputa i hoe, to mi neemo! O
nae detinjske pameti! Brao, ljudi, poznajmo jedanput nau nepravdu! Kako moemo
mi iziskivati od drugih ono isto koje kad bi drugi od nas iziskivali, velika bi nam se
nepravda inila! Poznajmo jedanput svu silu ovih rei proste su i blaene i ne
trebuju nikakva tolmaenja: to god hoete da vam ine drugi ljudi, inite i vi to
njima. A ta bi mi radi da nam drugi ine? Da nas putaju s mirom iviti u naem
zakonu, da nam ne ine nikakva zla, da nam oprataju nae slabosti i pogreke, da nas
ljube i potuju i da nam pomognu u potrebi naoj. To isto i mi smo duni svima
ljudma na svetu. Ovo je sav zakon i proroci. Svaka nauka koja je ovoj protivna
uznemiruje ljude, uzrokuje vrabu i svako zlo sljedovatelno nije od boga. Zato,
dakle, ja u pisati za um, za srce i za naravi loveeske, za brau Srblje, kojega su god
oni zakona i vere.

Ja sam iskustvom poznao elju, ljubov, usrdije i revnost gospodara Novosaana i

Oseana, i u Dalmaciji Sarajlija i Hercegovaca, kako goreim srcem ele nauku svojoj
deci; nigdi nisam bio gdi nisu me elili i ustavljali. Kako bih ja, dakle, mogao
odgovoriti na ljubov i prijaznost mojega ljubeznoga roda, razvje trudei se, koliko
mogu, za prosvetenije junosti? A to to elim, nikako bolje ne mogu uiniti nego
prevodei na na jezik zlatne i prekrasne misli uenih ljudi: i takovim sposobom i
roditelje u njihovom blagom namjereniju ukrepljavajui i u srcam mladosti srpske
nebesni i boestveni oganj ka ueniju i k dobrodjetelji vozigavajui, i svet razuma
ak do prostih seljana i do samih pastirskih koliba rairujui. U sadanje sreno vreme
zraci uenija i filosofije do tatarskih granica doseu.

Ne mogu premuati ovde veliko staranje blagorodnih boljara moldavskih za

vospitanije i nauku njihove dece: ne ima sad mladia u Jau koji ne zna, osim svog
jezika, jelinski i francuski, mnogi latinski i talijanski. Nad svima obae vene slave i
pohvale dostojni ljubounjeji i preizrjadnjeji gospodin Leon iuka, Episkop
romanski u Moldaviji, kojega usrdije k nauci i ljubov k oteestvu nije mogue
dovoljno opisati. Na drugom mestu neu izostaviti priliku za opisati na ire ovoga
slavnoga mua; ovde samo toliko naznaujem da je on, Episkopom budui, francuski
jezik izuio, preizrjadnu biblioteku s mnogim trokom sastavio, razline knjige na
svoj jezik prevesti dao i sad namerava Oksensterna "Teatr politieski" i "Telemaha" s
svojim idivenijem na tampu izdati i svom oteestvu pokloniti.

Evo ti, brate, moje namjerenije u Lajpsiku! Namah u preduzeti delo, koliko mi
dopusti moja nauka, budui da u kolegije ne prestajem hoditi. Ti gledaj, te raspolji
nekoliko od ovih pisama kojekuda. Vreme e me nauiti jesam li se u mojej nadedi
prevario. Ako li i to bude, neu se uplaiti, niti u ono to je s moje strane mogue
izostaviti. Meni e preko mere plaeno biti kad kogod od moga roda rekne, kad nada
mnom zelena trava narasti: "Ovde lee njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod!
Vena mu pamet!"

V proem, ti mi zdrav budi, ljubezni Horvaanine! Pozdravi mi s "Hristos voskrese"

gospodare Vojnovie, Riznie i Kurtovia, i proe Sarajlije i Mostarane.

U Lajpsiku, na 1783. aprila 13

Tvoj brat i sluga Dositej Obradovi

 c



Slatka je stvar i puna bezlobne zabave i utjeenija spominjati se svojih proastih

vremena od samoga nezlobivoga detinjstva i vesele mladosti do mueskog vozrasta i
zrele starosti. Prolivaju oi moje slatkosrdene suze pripoznanstva i blagodarnosti kad
god razmiljavam veliku milost nebesnog promisla. U kolikim nevoljam mi je
pomogla, od kolikih bjedstvovanija i napastej izbavila i koliko krat moje sovjete i
namjerenija, koja bi mi za moje nerazumije i nerasudije tetna i pagubna bila, na
dobro obratila i kako adoljubiva mati, za ruku vodei, k dobrom koncu dovela!
Ljubov drutva i prijateljstva slatka stvar, slatko ime, slatko spominjanje! ini mi se
da sladost rajska dovoljna bi mi bila, takova i tolika budui, kolika je mojemu srcu
uteha i radost kad god pominjem srdenu ljubov i prijateljstvo mojih ljubeznika i
ljubeznica, blagodjetelja i blagodjeteljnica. Moje iste slabosti i pogreke, premda ih se
stidim, i od kojih ni do danas nisam se izbavio, polzuju me kad ih pominjem,
pomaui mi da se ispravljam, koliko je mogue, da nisko i smireno o sebi mislim, i
da druge, meni podoboslabe, ljude trpim i snosim.

Vreme mladosti, u kom krv naa vri i misli neprestano lete, ne doputa nam dosta
postojanstva da se sami sa sobom zabavljamo i da od sebe daleko ne odlazimo. Zlatni
sovjet: "Poznaj sebe!" vrlo se kasno prima.

Trideset i osam mojih proastih godina napominju me da je podne mojega ivota

preminulo i da se k veeru pribliavam. Sad poznajem da lovek u mladosti, ne
obzirui se nimalo na svoje nedostatke i nesovrenstva, eli samo i govori: "Kamo
srea da su nai stari pametniji bili!" U trideset godina vozrasta poinje sumnjati da
nije ni sam dosta pametan bio. Oko etrdeset godina ne dvoji vie; vidi da nije
najpametniji bio, obae namerava i nada se da e se ispraviti, dok i starost doe. to
emo sad? Nita, na put, na put! Jedno nam ostaje eliti, sirje da naa deca i unuci
bolji i pametniji budu.

Moja krv, koja, blagodarenije bogu, poinje utoljavati se i umirivati, ne vara me vie
sa sujetnima nadedama, niti me ini zidati po vozduhu gradove; ostavlja mi moje
zlatno vreme, to mi jote ostaje, u moju vlast i predaje mene meni samomu. Poinjem
malo-pomalo odisati, izbavljajui se mladosti kako mnogovolnujemoga i svirepoga
mora. Sad mi dolazi na pamet boestveni sovjet premudroga Pitagora da se k sebi
vratim, da u sebe doem, i da razmislim otkud sam na ovi svet doao, to sam u njemu
inio, i kud mislim poi. Ovo mi je sad moje najmilije upranjenije i najdrai posao:
ili razgovore uenih ljudi sluam, ili premudro napisane knjige itam, ili ujedinjen u
kom bezmolvnom mestu hodam; o tom mislim, o tom se upranjavam i to uzdiui
sebe pitam: otkud sam na ovi svet doao, ta sam u njemu inio i kud u iz njega poi.

Ovo, dakle, razmiljavajui, rad bih da nisam sasvim na svetu nepolezan bio. Rad bih
togod posle mene ostaviti s im e se kogod od moga roda polzovati. Rad bih sa svim
srcem nauku i prosvetenije razuma, koje sam od mladosti moje elio i traio, srpskoj
junosti preporuiti, i tako srpske keri prsima koje su me odojile, ako ne koliko bih
rad, barem koliko mogu blagodaran javiti se. Zato nameravam razline sluaje koji su
mi se u vreme dvadeset i pet godina mojega stranstvovanja dogodili napisane ostaviti.
Uzdam se, opisujui razne obiaje naroda i ljudi s kojima sam ivio, da u moje
itatelje polzovati. Dobre obiaje pohvaljujui, radiu i svakom preporuiti; a zle
pohudavajui, u omrazu dovesti.

Vospitanije mladosti stvar najnunija i najpoleznija loveku na svetu, budui da od

nje zavisi sva naa dobrota iliti zloa, sledovatelno i sva srea iliti nesrea, koliko
telesna toliko i duevna; za koje roditelji (o roditelji, slatko i sveto ime!) najvie valja
da se staraju da dobro vospitanije adom svojim dadu, da ih ne razmazuju, da ih ne
kvare, da ih od zlih udi od kolevke i od majine sise oduavaju. Dete razmaeno
lasno biva udovito, iz ta se raa: samovoljstvo, tvrdoglavstvo, upornost,
nepokornost, sujetno visokoumije i luda gordost i proe zlobe koje uzrokuju svu
nesreu oveiju rez sve vreme ivota njegova; od kojih zlih obiknovenja valja da ih
uvaju od detinjstva. Njihova mlada telesa u zdravlju da sadravaju: na zdravoj
mladosti osnovata je zdrava starost; da im ne daju kojekakva jela slatka i majstorski
zgotovljena, konfete i voa nedozrela. Njihovo mlado srce k lovekoljubiju i k dobrim
naravom, malo po malo, da okreu; njihov um i razum, kako ponu misliti i
rasudavati, da prosvetavaju, od sujeverija i kojekakvih ludih plaenja uvajui ih. O,
kolike slabosti i bolesti uma planja dece uzrokuje! A svrh svega, njihovo mlado srce
ljuboviju pravde, istine, potenoga mislenja i mudrovanja kako slatkim maternjim
mlekom da napojavaju; zlonaravne, stroptive i zlogovorljive sluge i slukinje i svako
zlo drutvo od njih da udaljavaju. No o ovoj materiji govorie se na drugom mestu
vie; ovde toliko javljam da u ovom mojem spisaniju blagim i milim roditeljem u
vospitaniju njihove dece eliu pomoi.

Ova materija budui najpotrebnija i najpoleznija loveeskom rodu, ona e biti i

najosobitije namerenije ovoga mojega pisanja. Poznao sam iskustvom, nahodei se od
mladosti moje u raznim opstojateljstvam, ta je polezno, ta li je vredno bilo mojej
mladosti. S razlini narodi ivei, vidio sam kako svoju decu vospitavaju, i kakova
sledovanja razlina vospitanije imadu; pritom i knjige uenih ljudi koji su o ovoj
materiji pisali, itao sam. Gdi sam god ivio, imao sam pod mojim upravljenijem
razlinu bogatih i siromaha roditelja decu, graansku i seljansku. U Dalmaciji, U
Crnoj Gori, u Beu i u Moldaviji poznao sam decina svojstva, naravi i svakojake udi.
Zato pri svakoj prilici neu izostaviti, dajui pristojna pravila, kako s decom valja
upravljati da budu s vremenom dobronaravni i poteni ljudi, roditeljem pokorni i
posluni, ljudma s kojima ivu mili i dragi, oteestvu i sami sebi polezni i
blagopotrebni.

U svem ovom spisaniju, pri svakom opstojateljstvu, prilagau i pridodavati

naravouitelna naznamenovanija i polezne ka upravljeniju itija sovjete i
nastavljenija, koje sam od uenih ljudi nauio i iz poleznih knjiga poerpao: niti u
biti ja, no polza blinjega moga prvo i naalno namjerenije ove knjige. A to budem i
o sebi govoriti, ne bojim se da mi se nee verovati, jer u imati premnogo uzroka
samoga sebe osudavati i pohudavati, a vesma malo ili nimalo hvaliti. Pri svakoj vrsti i
rei ovoga spisanija smatrau sebe kako pred vsevideim boijim okom; samu u
istinu ljubiti, o njoj u se starati, nju u s toplim i istim srcem eliti i traiti. Znajui
nesumnjeno da sva naa govorenja i dela, a navlastito ona koja se na tampu izdaju i
poslednjim rodovom predaju, vena sledovanja imadu, neu nimalo sebe zaboraviti;
uvacu se svakoga pristrastija i licemerija, a osobito samoljubija. Pravdu i istinu
radiu vsegda pred oima imati.

Nauka i poznanje ljudi nije niti malena niti malo potrebna stvar loveka na svetu. O
ovom poslu moe se rei kako god i o vospitaniju, sirje, da o njemu zavisi sve nae
blagopoluije u celom teeniju ivota. S kim lovek najvie ivi, i s kim ima najvee
posla ovde na zemlji nego s podobnima sebi ljudma? A kako emo jedan s drugim
prebivati, ako jedan drugoga ne poznamo? Lasnje je iviti s jednim narodom kojega
jezik ne znamo, premda i to nije malena muka, nego provoditi sve svoje ivljenje s
ljudma kojih svojstva, narave i udi ne poznajemo. I zaisto iz toga se po vioj asti
raaju: nesloga, nemir, mrenje, vraba i svaa, ponee ne poznajemo kako valja ni
sami sebe ni druge. Poznati sebe, poznati ljude, njihove naravi i najpotajenija
sklonjenija i pristrastija njihovog srca, iz kojih proizniu i proishode sva njihova
namerenija, dvienija i dela, o tom su se trudili najvei ljudi, i do danas o tom se
upranjavaju i staraju veliki filosofi. Budui, dakle, da me je promisal neba opredelio
da provedem ivot moj s razni narodi, s ljudma i s enama, s bogati i siromasi, s ueni
i prosti, s crkovni i mirski, s kojima nisam trgovao, kupovao ni prodavao, sva je moja
starost bila: poznati kakvi su ljudi, i iz kojih uzroka bivaju taki ili drugojai: kakvi bi
valjalo da budu, i rez koja sredstvija mogli bi taki postati. Pritom, budui da kakvi
smo god, moramo jedan s drugim ivot provoditi, kako valja, dakle, da postupamo i
da se ophodimo da nismo jedan drugom tegotni, dosadni i vredoviti? Kako moemo
drug drugu ugoditi, tiho, mirno i ljubezno izmeu sebe ivovati i dne itija naega,
koliko je mogue, oblekati i usladiti, potatiu se izjasniti.

to se kasa poznanstva sebe, pravda da je vrlo muna stvar, budui da koliko

nevjeestvo, toliko i mnogo vie samoljubije zatvaraju nam oi i ne dadu nam gledati
sebe s rune strane. No ako je to dobra u nami, to nam je milo gledati, to dobro
vidimo i tome se udimo; a to nam nije milo viditi, to za lea meemo i dobro
sakrivamo. No i u ovom, moje slabosti, moje pogreke i budalatine dale su mi na
konac poznati da sam slab i nerazuman. A svrh svega, sveta nauka, boji dar, nebesni
svet, nauka i knjige premudrih i prosvetenih ljudi, uenih ljudi, istini blagodjetelja
eloveeskoga roda, dale su mi sposob proi i dostignuti do najpotajenijih zapletaka
srca mojega; prosvetile su me i dale su mi vie poznanstva nego to bih mogao
pridobiti iskustvom hiljadugodinjega ivljenja na zemlji. Ovu u, dakle, koliko
muniju toliko potrebniju, materiju kao na nianu imati u svem mojem pisanju.

Posle polze i zabave, koju elim kom god od mojega roda uzrokovati, neiskazano
uteenije i neizreenu radost uvstvovau, imajui priliku za spominjati i poznanstvu
poslednjih rodova predati imena mojih prijatelja, ljubeznika i blagodjetelja. Ne
mogui inae vozotvjetstvovati njihovoj slatkoj ljubavi, oblekau prsi moje javivi
svetu moje pripoznanstvo i blagodarnost k njima; spominjau se njih i ljubiu ih dok
god ivi dua moja, sirje do veka, i neu prestati eliti da milostivi bog uini veno
nagradenije njihovoj dobroti. Preporuiu spominjanju i blagodarnosti naih unuka
imena dobrih i milostivih blagodjetelja koji izvole pomoi da izdam na tampu kako
ovu knjigu tako i to drugo koje nameravam iz poleznih knjiga prevoditi. Da sam
kadar sav troak sam uiniti, ini mi se da niko ne bi bio veseliji i sreniji od mene.

Dau povod i priklad vozljubljenoj junosti srpskoj, koju promisal neba spodobi
svetom uenija osijati i prosvetiti, da na svoj jezik prevode, sastavljaju i na tampu to
izdaju; da se postaraju za matere svoje i sestre, za supruge i keri, prevodei im
izbrane knjige uenih naroda, dajui im na ovi nain blagopotrebnu zabavu,
ukraavajui njihove naravi, prosvetavajui njihov um i oblagorodavajui njihovo
srce istinim blagorodstvom dobrodjetelji i prosvetenija razuma. Neka se potaste i
pohite dovesti u svoj rod zlatno i blagopoluno vreme kad e srpske keri i supruge
itati: "Pamelu", "Telemaha", povesti Marmontelove i proe ovima podobne knjige na
svom prostom dijalektu. I kako prve vospitateljnice i nastaviteljnice ada svojih,
prosvetene budui, same e polagati prvo osnovanije njihovog dobrog vospitanija,
napajajui ih razumom i dobrodjeteljiju zajedno s mlekom prsiju svojih.

Ja, koliko sam mogao poznati ljude, po vioj asti poznao sam ih dobre; i ako gdi
pogreavaju, ili inei ono to ne bi valjalo, ili izostavljajui ono to bi valjalo, u tom
pogreavaju ili iz prirodne eloveeskomu jestestvu slabosti, ili iz neznanja i
nerasudija, mislei i sudei svrh stvari nepravo. Vrlo je malo takih ljudi koji samo iz
zloe srca i s namjerenijem ine zlo samo zato im je zlo milo. Sa svim tim, moje
namjerenije budui ispravljenije narava i obiaja, dobre hvalei, a zle pohudavajui,
uzdam se da mi se nee za zlo primiti oblienije zloupotrebljenija eloveeskih. Niko
ne moe se ispraviti ne znajui u emu i kako pogreava; a ko se moe pohvaliti da je
bez slabosti i pogreke? Dakle, mi ne moemo ni jedan dan u miru, pokoju i ljubovi
jedan s drugim iviti ne prezirui, ne trpei i ne pratajui jedan drugoga pogreke;
obae, ako bi se svak sa svoje strane starao za poznati svoje nedostatke i za ispravljati
se, mnogo bi manje pogreavali, i sledovateljno mnogo bi mirniji i veseliji na
optedrueski ivot bio. Zato molim neka mi se ne primi za osudenije naroda, ina i
lica osudenije zlih obiaja i zloupotrebljenija.

Meni su ljudi svakoga naroda i ina mlogo dobra uinili, a zla nimalo ili vrlo malo; ja
nejmam nikakva uzroka s moje strane na njih tuiti se. Ako li gdi budem to initi,
zaisto neu radi mene, no polze radi mojih itatelja: da ako ko ta takovo pri sebi
pozna, da se ispravi. Meni je ao da ljudi koji ne misle, ne sude i ne postupaju
sledujui pravilu zdravoga razuma, sebi hude i vrede. O, koliko bi svi ljudi na zemlji
sa strane boije blagopoluni mogli biti kad ne bi sami svoje zlopoluije uzrokovali,
mislei i ivei nakrivo! Bog bi morao zao biti kad bi rod eloveeski na njihovo zlo i
nesreu sazdao; a to ko moe, zdrav mozak imajui, i pomisliti? Otkud dakle nesrea?
Valjda je sa strane lovekove. A lovek, biva li svojevoljno i dobrovoljno nesrean?
Nikako! Jasno je, dakle, da iz neznanstva i nerazumija proishodi po vioj asti nae
zlopoluije.

Gubimo se po stranputicama, a ini nam se da smo na pravom velikom putu; ko nam

sme rei da nismo? gotovi smo namah na kavgu. Svak se sebi ini na pravom putu, a
drugoga sudi za izgubljena. Ko god ne vidi, ne moe uprav hoditi; a ko god ne ume
misliti i suditi, ne moe ni svoja dela kako valja upraviti. Moe jedan isti ovek u
jednom poslu pravo misliti, a u drugom vrlo krivo. Na priliku, Turin veli da od boga
ne valja ovek da bei, jer ne moze utei ni sakriti se. Ima pravo Turine! A ima li
Turcin pravo kad veli da ni od kuge ne valja beati? Jok, vala! U tom ima vrlo krivo.
Od boga ne mogui utei, ne valja ni da beimo; a od poara, velike vode, kuge i
drugih mnogih zala, mogui se sauvati i ne hotei, vrlo ludo poslujemo. Iz svega
ovoga sljeduje da moemo ljude milovati i ljubiti pohuzdavajui i osudavajui njihove
krivoputice, zato inae nije mogue ispraviti se.

Ako li se ko nae ko bude moje prostosrdano namjerenije i bespristrasno pisanje na

zlo tolmaiti, primajui za obidu i oblienije obiaja u kojima je on vospitan i koji se
njemu dobri ine, znam da e me osuditi i o meni zlo govoriti. Ja sam i to predvidio i
nisam se tome ne nadao. Ko moe svim i toliko razlinim ljudma ugoditi!

Ja u se samo starati nita protiv mojej sovjesti i protiv pravilam zdravoga razuma ne
pisati. Ko se zadovoljava samo kao ovca ii za drugim ovcama, pravda da njemu nije
potreba ni misliti ni rasudavati. Ukorenjenije starih obiaja podobno je korenju
velikih drva; za koliko godina su se uglubljavala daleko u zemlju, toliko potrebuju da
se osue. Valja se malo i usuditi i poeti misliti kako e ljudi na sto godina posle nas
misliti, ako nismo radi ostati vsegda u prvoj prostoti i detinjstvu. Da nisu se Evropejci
usudili misli svoje popravljati i um naukom prosvetavati, ostali bi do danas u prvoj
gluposti i varvarstvu i bili bi podobni bednim narodom afrikanskim.

Priklad drugih naroda daje mi drznovenije. Nai e se dovoljno otroumnih i

pravosudnih lica izmeu brae moje koji e poznati iji sam ja interes i polzu piui
elio i iskao. Ako li to gdi bude pogreno, ueni e ljudi posle mene ispraviti i meni
e elovekoljubno kao loveku prostiti. Meni je dovoljno utjeenija dajui priklad
uenim mojega naroda da sprski poinju na tampu to dobro izdavati. teta da toliko
mnogoisleni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku u vreme u koje nauka blizu nas
sija kako nebesno sunce. Ako nita, poznae braa moja userdije moje k njima posle
moje smrti, i to je taman vreme za koje se valja starati i pisati. Vreme je ivota naega
jedan minut, jedno trenue oka i jedno nita, a po smrti eka nas venost. Samo
poslednji rodovi sude pravo i bez pristrastija o proastima. Uteen u poi s ovoga
sveta znajui da sam brai mojej dobra elio, da sam se silio uiniti toliko polze
koliko sam mogao, i da nisam zaludu ivio.

Iz toga to sam dovde govorio moe se poznati, od asti i nakratko, ta e ova moja
knjiga u sebi sadravati; nije vie potreba o tom govoriti. Toliko mogu jote pridati da
ako ko bude samo zabavu iskati u ove knjiice itanju, nee bez nje biti. ta je
zabavnije nego znati kako ivu ljudi po razlini mesti sveta, i kakvi su njihovi obiaji?
Dvadesetipetgodinje moje prebivanje i putovanje u Dalmaciji i Crnoj Gori, u
Albaniji, u Greciji, u razlini ostrovi Sredizemnoga mora, u Smirni, u Italiji, u
Moldaviji, i sad u Germaniji dae dovoljno materije zabave i razgovora.

Oglasio sam u pismu k ljubezniku mojemu Haralampiju da nameravam izdati Sovjete

zdravago razuma, koja e knjiga sadravati najizbranije misli i sovjetovanja uenih
ljudi s raznih jezika prevedene, o kom poslu poinjem s pomou boga truditi se ovde u
Lajpsiku, a meutim izdavau ove moje sluaje, ekajui hoe li se koji dobar Srbin
nai da pomogne s trokom. Uzdam se u promisal neba da e pomoi mojemu
bratoljubnom namereniju, budui da koliko mi daruje ivota, u napredak u ovom delu
i upranjeniju nameravam provesti.

Tebi dakle, o ljubeznjeji i slaaji slavenosrpski narode, posvetavam koliko ovu

toliko i one koje e sledovati plode i ertve mojega pera. Vami, poelani itelji
Serbije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Dalmacije, Horvatske, Srema, Banata i
Bake, vami i vaim poslednjim unukom, s goreim i punim ljubavi srcem, ovi moj
mali no userdni trud predajem! Primite, ako nita, za zabavu. Ako gdi bude to
pogreno, molim i prosim vau dobrotu i elovekoljubije da oprostite slabosti mojej;
sam je bog bez pogreke i bez nedostatka. Preporuujem sebe vaej milostivoj i
srdenoj ljubovi. Ja ne znam hou li gdi s vami jote iviti i slatkog vaeg prijateljstva
nasladavati se. Toliko prosim, kad me ne bude na svetu, da mi elite od blagoga boga
milost, koju i ja vami zajedno s svetom razuma i nauke, i vaim sinovom i kerma od
roda v rod, dok god bog svet dri, vsesrdeno elei prebivam do poslednjeg mojeg
izdihanija duom i telom sav va u Lajpsiku, 1783, Dositej Obradovi, avgusta 15.

 

Nameravam izdati na tip trista ovih knjiga; svaka e sostojati se iz dvadeset iliti oko
dvadeset i pet tabaka u velikim oktavu. Pogreke tampe valja prostiti, jer oni koji
tampaju ne znadu srpski, i koliko god ispravljam, mora neto ostati.






  
c   c
 
  1  ;

c
 



c 



Mesto rodenija mojega bilo je varo akovo u Banatu tamivarskomu. Otac moj
zvao se ura Obradovi, rodom Srbin, po zanatu urija i trogovac; mati moja,
Kruna imenom, bila je rodom iz sela Semartona nedaleko od akova, ki Ranka
Paunkia. Toliko sam malen ostao po ocu sirota, da jedva ga pamtim; no rastei, koga
sam god uo o njemu govoriti, nije ga niko bez uzdisanja spominjao, koliko Srblji
toliko i Vlasi, dobrim bratom ukom nazivljui ga, alei to je mlad umro, i elei
da njegova deca njemu podobna budu. Koliko sam mlad bio, no pamtim, kako god
danas, kakvu je silu na meni imalo takovo mojega roditelja sviju ljudi spominjanje. Ja
sam ga potom vsegda u umu mojem predstavljao ne samo kako oca moga, no savie
kao jednog oveka pravdoljubiva, potena i preljubezna, koga spominju, ljube i ale
svi koji su ga god poznavali. I to dobro pamtim da moje mlado detinjsko srce krepko
bi elilo da i sam njemu podoban budem, i tako ljubov i milovanje drugih ljudi da
zasluim.

Sledovanje ove istorije pokazae da sam ja po vioj asti savren uzrok imao s ljudma
s kojima sam ivio zadovoljan biti; no to pripisujem njihovoj dobroti. Toliko mogu
uveriti da ako je to dobra i s moje strane bilo, zaisto uzrokovato je bilo rez
vsegdanje spominjanje mojega dobroga oca kojemu i dananji dan elim upodobiti se
i tako ljubeznog spominjanja brae moje i roda spodobiti se. Zato, kako sam obetao,
namah pri ovoj prilici neu izostaviti roditeljem napomenuti da se staraju sami sa
svojim povotkom deci svojej u vreme mladosti njihove dobar priklad dati. to dete
uje, to ui i prima, kako god i svojih roditelja jezik: to vidi da se pred njim svaki dan
ini, tome mora naviknuti; tako prisvojava obiaje, tako narave, tako sve misli i
mudrovanija onih, s kojima rasti. S im se novi sud najpre napuni, tim se i napoji; od
sviju, s kojima se ophodi, mladost prima, ma navlastito od roditelja koje pre nego
boga poznaje. Roditelji su adom svojim najljubezniji prijatelji, najsrdeniji
dobroelatelji, najvei blagodjetelji i vladjetelji; oni su im i prvi upravitelji, voditelji i
uitelji.

Mati moja, ostavi udova s etvoro malene dece, ne mogui sama tegotu kue nositi, a
pritom i mlada budui, dve godine po smrti oca moga pola je za drugog mua; no u
ovom ftorom braku vesma je sirota nesrena bila. Spominjem se da bi je esto
nahodio gorko plaui, i kad bi je pitao zato plae, "Za ocem tvojim" odgovorila bi
mi. I tako godinu i po plaevno preivivi u ftorom braku i rodivi poslednji plod
utrobe svoje, po malo dana prestavila se zajedno s porodom svojim u domu
roditeljskom u Semartonu. Bilo mi je tada devet ili deset godina.

Po smrti matere moje, dva brata moja, starija Ilija i mlai Luka, i ja vratili smo se k
naem stricu Grujici koji nas je kao roditelj primio. On je imao u domu jednu staricu
snahu s dvema sinovicama. Ova naa strina, imenom Bosiljka, bila nam je namesto
matere kako god dvema kerma svojima, Sini i Solomiji. Naa sestra, od sviju nas
najmlaa, imenem Julijanka, ostala je u Semartonu u domu dedovu, gde po nekoliko
meseci prestavila se. Ova moja nikad nezaboravljena i neprealjena mala sestrica u
petoj godini vozrasta pokazivala osobitu krasotu i ostroumije, i da je ivila, bila bi
sovreno podobna materi naoj. I danas tui mi srce spominjui ju. alim je koliko da
je jue umrla. Toliko sam je ljubio da, da je ivila, ne bi se nigda od nje udaljiti
mogao. No zar je tako izvolila sudbina da nema srce moje nita na svetu emu bi se
moglo jako prilepiti, za ne imati nikakva pripedstvija u iroki svet udaljiti se. Od to
doba poeo sam sve ljude koji bi mi najmanje dobrohodstva pokazali za srodne i
prijatelje, sve ene koje bi me samo ljubezna pogleda spodobile za sestre i srodnice
vmenjavati.

Ovde mi se ini da poinje prvi poetak ivota mojega. U devetoj ili desetoj godini
vozrasta bez oca, bez matere, bez sestre roene poeo sam sebe kao strana i prielca u
istom mestu rodenija moga smatrati, i moje srce poelo mi je kao proricati da u
stranstvovati. Od koga bih god uo spominjati Varadin, Budim, Petu, srce bi moje
letilo k tim mestam, elio bih poznati ljude koji u njima ivu, i rad bih bio znati kakva
su u njima deca i devojke. Uasavao bih se ujui da ima veih i irih reka nego
Tami i visoijih planina nego unke oko Semartona. No, za ne izostaviti ni jedno
opstojateljstvo koje moe imati kakav god sojuz s vospitanijem, neka mi se oprosti da
se malo natrag vratim.

Poeo sam bio hoditi u kolu jote za ivota matere moje, i pamtim dobro da sam
imao veliku radost idui s bukvarom u ruci u kolu. Samo mi je ao bilo to mi je
bukvar izderat bio, budui iz njega uio moj brat Ilija, pak ga je u takovo sostojanije
metnuo kao da su kurjaci iz njega uili. Meter starac Dobra (tako se je zvao moj prvi
uitelj), zadovoljan mojim mirnim u koli sedenjem, mojim estim predavanjem
lekcija, mojim tihim i bojaljivim postupkom, po malo dana osim svih mojih vrsnika
poeo me milovati. I videi me odve bojaljiva, da kako bi kom detetu firgaz ili
ferulu poeo davati, ja bih s njim zajedno poeo plakati, kao da bi imao posle njega
namah na mene red doi, dobri meter, za izbaviti me od vsegdanjeg plaenja i dati
mi derznovenije, poeo se sa mnom razgovarati, kazujui mi uzrok zato je on
prinuden neku od dece nakazivati i biti, i da dobra deca, pokorna i prilena, ne imaju
se niesa bojati ni straiti. Videi me da mi je milo gledati druge dece nove bukvare i
aslovce, obetao mi, kako svrim moj bukvar, pokloniti nov aslovac, i ispunio je
obetanije. Ne znam je li to njegova milost k meni bila ili majstorija moje slatke
matere, koja je dva posla s ovim izmiljenjem ispravila:mene sirje u vee poznanstvo
i ljubov s starcem meterom dovela i mom bratu Iliji uzrok kriati i kavgati se, to on
pri svom starom izmrljatim aslovcu ostaje, ne dala. Mlogo bi mi ga krat kod kue
oteo, no kako bi pola u kolu, dao bi mi ga opet, molei me da ne kaem nita
meteru, ispriavajui se da on nije bio nakanjen osvojiti ga, no da mi ga je na malo
vreme uzeo bio da vidi to u ja initi.

Posle prestavljenija moje mile i slatke roditeljnice ostao sam uei se psaltiru. Moj
tetak Nikola Paranin, videi me prileno hoditi u kolu, hotei oblekati strinu
Bosiljku, a pritom ne imajui nijedno muko dete, dobra odve i milostiva srca
budui, uzeo me k sebi s namjerenijem da me vospita namesto sina. U ovo vreme u
akovakoj koli sluilo se izmenjenije. Ne znam za koji uzrok akovci inili su doi
namesto starca Dobre nekoga Stefana Mikainovia. S ovim moj tetak Nikola uinio
osobito poznanstvo; kazao mu je da je naumio, kad se dobro izuim, oeniti me i
zapopiti; preporuio me je njemu krepko i svoju preporuku esto bi potkrepljavao
astei ga i kupujui mu na dar kad fajn eir, kad par svilenih velikih marama.
Ovakve preporuke imale su veliku silu. Moj gospodar magister (on se nije dao zvati
meterom) imao je zaisto na mene osobiti pozor; po sovrenju psaltira dao mi je uiti
katihisis, to jest Pravoslavno ispovjedanije, tolkujui mi svaku lekciju na prosto
srpski.

Meni je vrlo lasno bilo naizust uiti, i tako za dve godine dana znao sam napamet ne
samo katihisis no i razline druge rukopisne veti s tolkovanijem. A pritom, imajui
neku prirodnu sklonost to novo nauiti, kad bi god bio u crkvi, sakrio bih se u oltar,
doepao bih se vlakog kazanija iliti pouenija, pak bih itao do savrenja crkovnoga
pravila (poznato je da u akovu sva deca srpska znadu vlaki). Tolkovanije moga
magistra pomoglo mi je da razumevam prologe; nijedan nije ostao neproitat od
mene; mlogo bi me puta popovi karali to kvarim crkovne knjige, no zaludu. Dve-tri
godine ovo inei, vlako pouenije, evangelije i prologe znao sam napamet. Ko bi me
god hoteo sluati, kazivao bih mu od jutra do noi povesti iz prologa; gdi bi god
majstori i momci ili, tu bih ja iao kazivati kazanija i itija razlinih svetaca; svakom
bi se mililo sluati ono to ne zna. Ove sve stvari mile su bile mome dobrom tetku i po
njegovu mnjeniju vrlo polezne k namjereniju koje je on sa mnom imao; niti je mogao
moj dobri blagodjetelj predviditi da je ba ovo bilo uprav protiv njegove nakane, kako
u sad dati poznati.

Ja, napunivi moju glavu detinjsku s kazanijami i s prolozi, a ne budui nimalo kadar
svrh esa libo kako valja misliti ni rasudavati, naumio sam bio savreno da se
posvetim. Razmiljavajui ta su stradali muenici, ja bih teko alio to i sad ne mue
hristjane, te bih se ja namah dao za zakon ispei; a kad bi mi palo na um ta su
pustinjaci radili i poslovali, krepko bih elio da se namerim na kog pustinjika da s
njim odem u egipetske i u arapske pustinje, gdi nema stope oveka iva. Kako bi ko
poao u Senura, Parto i Bezdin, manastire nedaleko od akova, poao bih i ja s
njim s nakanom da naem kakvu peteru iliti pustinju i da tu ostanem; no onde videi
da kalueri jedu i piju kao i drugi ljudi, i ne ujui da se oko njih gdi nahodi kakva
petera ni pustinja, nije ovo mesto za mene, mislio bih u sebi, pak bih se neveseo
vratio u akovo. Po mojej tadanjej pameti, Banat bi mnogo sreniji bio da je pun
pustinjika nego sela, varoi i gradova.

Moj blagodjetelj poeo je doznavati moja udnovita elanija i namjerenija; radio bi

svakojako od toga odsovjetovati me i odvratiti; mnogo krat bi me zagrlio, ljubio i s
otaaskom dobrotom bi me obliavao to ja njega ne milujem kao on mene, i da ja
nepravo inim, njegovu slatku nadedu, koju je on imao, da e u meni imati utehu,
pomo i pokoj u starosti svojej, sujetnom pokazujui. Meni bi ao bilo to ujui; i
zaisto ja sam vesma njega ljubio. No ko e meni izvaditi iz mozga pustinje i pustinjike
i sve kojekakve stvari s kojima sam ja bio moju budalastu detinjsku glavu napunio. Iz
ovoga nek svak pozna kakva je stvar da dete uje i ita ono to nije za njega. Ja bih
mu odgovorio da evangelije ui: ko hoe da ugodi bogu i da se posveti, valja da se
odree sveta, roda i roditelja. On bi mi rekao da evangelije to ui, dobro ui, no da
moja detinjska pamet i glava nije jot kadra razumeti ta hoe evangelije rez te rei, i
da je meni potreba ekati savrena vozrasta i zrele pameti za moi razumeti silu
evangelskog uenija. Ja bih mu onda poeo kazivati ta je uinio sveti Antonije,
Jeftimije, Pahomije, Onufrije i hiljadu drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda,
micajui glavom i uzdiui, odgovorio: "E moj sinko, sad ja vidim da bi bolje bilo da
ti te knjige nisu itao. U sadanje vreme, ko se god kalueri, kalueri se ili iz
neznanstva, ili da mu je lake iviti. Ja sam ostario s svakojaki kalueri, s Jerusalimci,
sa Sinajci, sa Svetogorci i s ovima koji se nahode u nai vilajeti: najmanja im je
starost svetinja; ljudi su kako god i mi: jedu, piju i rade da steku novaca, kao i drugi
koji imadu familiju na vratu. To govorei, ja ih ne osuujem; toga se ni oni sami ne
odriu. No tebi kaem da je prava svetinja da mlai starijega slua, da se deca svojih
roditelja ne odriu, kako ni roditelji svoje dece, i da lovek pravedno i poteno u
svojej kui o svom trudu i muci sa svojom enom i decom ivi, nita tueg ne elei.
Ako li se nae koji od mnogih da ima kakovo drugo sklonjenije, dobro je i potrebno
da od svojih starijih i prijatelja savet ite, i da eka svojih dvadeset i pet ili trideset
godina, da je kadar poznati ono to misli izabrati. Crkovni iliti mirski, ko misli s
ljudma i meu narodom iviti, valja da se stara kako e i on sa svoje strane drugima
na polzu a ne na tegotu biti."

Videi da ja ne znam ta u mu odgovoriti, po nekolikom muanju opet bi poeo s

veim userdijem govoriti: "Moj Dimitrije, veruj ti tvom babi (sva deca, moja braa i
bratuedi, babom smo ga zvali); meni imade blizu pedeset godina; ja sam iskustvom
poznao loveesko jestestvo. Ja tebe ljubim kako god da sam te rodio; svetujui te,
tvoju sreu elim, a ne moju. Ako li ti mene ne poslua, ja se neu kajati za dobro to
sam ti uinio; meni e bog platiti na drugom svetu, no je tebe alim."

Svak lasno moe poznati kakav je ovi savet bio, kako ga i sam sad poznajem; no onda
koe ludu dati pamet? Moja glava, napunjena budui pustinjami neprohodimimi i
peterami, nita drugo nije mogla u sebe primati. Na nekoliko dana posle ovoga
razgovora bio sam se kradom spremio da poem s jednim igumanom Deancem u
Tursku, ujui od njega da u turskoj zemlji imade planina, petera i pustinja gdi iv
ovek ne dolazi. "Ha, to ti je moje mesto!" viknuo sam "a blaena turska zemlja
gdi ima takih pustinja koje ljudi sa svoji gresi ne skvrne; tu ti se ovek lasno moe
posvetiti! Valjada je bog tu zemlju blagoslovio te samo u njoj ima pustinja."

Meni se inilo da je toga igumna bog poslao da me izvede iz akova kao iz Egipta, i
da spase duu moju. Poao sam s njim do Senura. Moj dobri tetak to osetivi, uzjae
na konja, pak eto ti ga oko ponoi u manastir; dva igumna, domai i strani, jote pri
aami. Mal' se nije sijaset uinio s mojim Deancem, hotei moj tetak da ga vezana
polje u Tamivar, nazivljui ga turskom laom i skitnicom, kom nije dosta novce po
tuem vilajetu kupiti, nego hoe jote i nerazumnu decu u Tursku da prevodi. "Ljudi
pametni i koji mogu bee iz Turske i prelaze u mirna carstva hristijanska; a on hoe da
decu u Tursku vodi!" Iguman, siromah, videi se iznenada u takoj fortuni, pravdao se
kako je god mogao, zaklinjui se i preklinjui da on toga ne bi za glavu uinio, i da je
on mene hoteo u Senuru ostaviti.

Moj tetak po mnogoj viki i ukoru i mlogo moljen igumnom mesta, s kojim se je
poznavao, utia se i sedne s njima piti. Onda ti moj Deanac, videi se izbavljen
belaja, pone kazivati kakva je beda i nevolja u Turskoj, kako ljudi nevoljno ivu,
kako kuga mori, kako emerno kalueri skitaju se od sela do sela milostinju prosei i
Turkom novce dajui; tako Sinajci, tako Jerusalimci, tako Svetogorci i tako svi drugi
to ih je god. "I ko bi se mogao dosetiti turskoj politiki i lukavstvu! Gdi je god koja
lepa crkva bila, oni su je prisvojili i u damije obratili; a manastire su sve ostavili, jer
su znali da edu im kalueri neprestano za njih novce vui. Jednim slovom, kupei
Turkom novce, doli smo u omrazu svetu i vilajetu; svak se nas uklanja kao od
kurjaka, jer kako nas gde sretne zna da e ograjisati." Niti je izostavio da ne kae kako
u pustinjam egipetskim i arapskim, gdi su se najpre sveci svetili, sad se ni ime
Hristovo ne spominje, nego turski pustinjici i dervii u njima ivu.

Mome se dobrom tetku inilo da leti od radosti sve to sluajui; u po sata takovog
razgovora, a pritom au po ai ispranjujui, u veliko je prijateljstvo s Deancem
doao. A kako je meni bilo to sluajui, dajem drugima misliti; no ko bi se nadao, ko
li e moi verovati kakvo je i koliko moje uporstvo i tvrdoglavstvo bilo! Kakva je
bedna stvar kad mlad ovek obikne samovoljstvu! Na moju duu, sam se sad udim
kako sam mogao taki biti! Pare oveka u to doba, stajao sam onde kao udljiv konj
kad stane usred blata i koliko ga ko vie iba i bode da se iz blata izvlai, on, namesto
to bi napred potegao, natrag uzmie. Evo u kakvo su me sostojanije doveli bili moji
bez rasudenija prolozi. Ja sam sovreno tada verovao da na mene bog poputa
iskuenije da vidi hou li ja u mom svetom namjereniju postojan biti.

U mom milostivom blagodjetelju ja nisam tada nita drugo mogao viditi nego jednog
prostaka koji nije itao nikakva kazanija ni prologa i koji iz preizlinje mirske i
plotske ljubovi protivi se mome spaseniju, i sam, ne budui svet, ne da ni drugom da
se posveti. Sad, ako ko iv moe nek' upotrebi svu silu uma svoga za poznati kakova
pakosna upornost i kakova crna neblagodarnost raala se u meni iz istonika mnime
svetinje. Dobrota neiskazana, milost oteeska i ljubov, sve je to onda bilo pred mojim
pomraenim umom kao pristrastija ovoga sveta koja odvlae oveka od boga! Moja
tvrdoglavica zla je bila i opaka, sam ispovedam, premda nije proishodila iz zle volje i
srca, nego iz nerazumija, nerasudija i sujeverija; niti sam ja mogao inae misliti,
predstavljajui sebi da je istosrdeno elim da se posvetim, a drugi idu te mi stoje na
putu i ne dadu mi.

Deanca da sam mogao, bih ga s obema rukama stisnuo za grkljan i zaguio bih ga.
Smatrao sam ga kao slabu trsku koju najmanji vetar koleba, kao oveka nepostojana,
bojaljiva i straivicu koji, da se ne polje vezan u Tamivar, bi se odrekao vere i
zakona. Nakratko, oni su svi bili pred mojim oima slabi, greni i plotski ljudi, koji
sve svoje blaenstvo nahode u aam ispijanju; uzdiui alio sam njihove due kao
izgubljene. Ja sam sam bio pametan i knjievan, i mislio sam u sebi: "Bre, da se nebo
i zemlja sloi da mi naprotiv stane, je u otii te otii!" Nisam nimalo sumnjavao
upodobiti sebe apostolu, govorei: "Ko e me odluiti od ljubovi Hristove?"
Evo kakovu silu imaju prve nauke s kojima se mlado srce napoji i napuni! Mlad
ovek, ne imajui nikakva iskustva, sam ne mogui pravo o stvarma suditi, starije i
iskusnije od sebe ne hotei sluati, mora biti zadugo tvrdoglav i uporan, dok god ne
udari gdi glavom o duvar, padne u nesvest. "Ha, ha, ne tamo!" pone sam sebi
govoriti, srean ako se to ne slui kasno, dok se jote moe vratiti i na pravi put
uputiti; inae, idui kud ne zna, mora u celom ivotu zlopoluan biti. Pak se udimo
zato su neki mladii puni vetra, samovoljice, visokoumija i upornosti. Evo ti uzrok.
Iz prve mladosti uju kojekakve prepovetke, to vrlo upamte. Mlada je dua podobna
mekom vosku: u kakav ga kalup metne i salije, onaki obraz od njega napravi. Dok
je taj vosak jote mek, lasno ga moe pretopiti, preliti i preobraziti. rez dugo vreme
bude tvrd kao gvoe; onda se hoe mnogo truda za pretopiti ga i preliti. K onom ta
su uli, ako jote vide i priklade nevaljale, ako ne imaju koga ko e s njima upravljati i
od zla odvraati, ostaju u prevari i u zlu, i svaki dan vi utvravaju se u tom i
ukorenjavaju.

Mlad ovek ita jednu knjigu, koju za razumeti ili bi valjalo da ima vie iskustva, ili
da je itao druge knjige pre, da moe tu koja mu je u ruci razumeti; s viim
vnimanijem nego se zlato meri, na terazijama uma i rasudenija izmeriti; istinu od
pritvornosti i laljivobasnovitih izmiljenja raspoznati, imajui vsegda na pameti da
nije sve to se uti zlato, niti sve to se sija i blista dragi kamen. Mi bi se uasnuli kad
bi dobro mogli i hoteli rasuditi koliko su hiljada godina neke velike lae za istinu i
lukava licemerija i prelasne pritvornosti za pravu svetinju drate bile! Ovo sve
bezlobna i slaba mladost nije kadra rasuditi, i nije joj za zlo primiti; potrebuje
rukovoenja i nastavljenija; ako li toga nema, ostaje u tami i u prevari. Ko se je
nauen rodio na svet!

Gleda mlad ovek jednu stvar izdaleka, koju bi valjalo izbliza viditi; smatra je s jedne
strane, no za poznati je, potrebalo bi je sa svih strana pregledati i dobro viditi. Koliko
puta najiskusniji ljudi drugojaije misli danas negoli jue, i sami se ude kakve su
pameti bili do lane! O, koliko smo neradivi u istraivanju istine! Zlato kad uzmemo u
ruke, nije nam dosta da nam ko kae da je zlato, no sami razmatramo imali u sebi
znake pravoga zlata; je li teko i savija li se kao isto zlato. A za istinu, koja je sama
zlato uma neega, ne staramo se toliko. to je ko ispoetka uo, pri onom ostaje; ne
damo sebi truda za istraiti i raspoznati prave znake iste istine; a to je gore, ne
smemo ni misliti, bojei se da ne progledamo. Stara je basna, no dobra, da istina,
budui naga i hotei da i druge svlai, i da ih nage, takove kakvi su, pokazuje, videi
da je zato ljudi dobrovoljno ne trpe no da na nju mrze, ona je pobegla i sakrila se u
jedan bunar. Zato ko eli k njoj doi, valja da svue sa sebe sva svoja mnjenija i
mudrovanija, jer inae nee biti primljen.

O ovoj potrebnoj i poleznoj materiji na vie mesta spominjau; zasad sam hoteo
nakratko naznaiti otkud proishodi mladih ljudi upornost i tvrdoglavica. Ja sam od
jestestva iz detinjstva bio straiv i po vioj asti drugima pokoran; kako sam dakle
mogao k volji moga tetka toliko upornosti pokazati? Ovi dobri blagodjetelj mlogo bi
mi puta s roditeljskom milou govorio: "Baba e tebi prekrasnu devojku isprositi;
pak kad te vidim u mojoj kui oenjena, onda neu aliti vie to mi bog nije nijedno
muko dete u ivotu ostavio; onda u srean biti!" No moja glava, puna svetinje,
drugojae bi mislila. Koga oeniti? Mene? Sauvaj boe! Bolje sto puta da me kakva
svirepa lavica ili medvedica s noktima svojima na pareta rastrgne, nego da me
najlepa srpska ki u svoje nezlobive, iste devojake narui zagrli! Ja pohuditi sebe i
drugim grenim ljudma upodobiti? Nipoto i nikako! Ja u djevstvo moje hraniti,
anelom u podoban biti. Evo, brao ljudi, kakav sam vam ja onda svetac bio! No
prirodno morao sam u takovu krivoputicu i zabludenije upasti itajui knjige koje
nisu za mene bile, i hotei da pre vremena svrh djevstva i enidbe mudrujem, ne
znajui ni to je jedno ni drugo.

Moe ko pomisliti da se ja sad kajem to sam se zakaluerio i zato ovako piem. No ja

molim svakoga ko bude itati ove moje sluaje, neka ne hiti pre suditi, i neka ne ini
nikakva zakljuenija dok god ne oita i ono to e sljedovati. Kazao sam da ja neu
sebe imati za poglaviti uzrok i konac ove knjiice, no polzu blinjega mojega. Neu
sebe nimalo tediti ni izvinovljavati; pravdu neu sakriti, koliko znam. Sam u sebi po
mojej savesti, kao pred vsevideim boijim okom, sudija biti; neu sebi nimalo
pratati. A moj ljubezni itatelj samo nek' eka dok svu ovu istoriju od kraja do kraja
oita, jer e samo onda moi o svemu uprav suditi. I tada, ako to pozna da je dobro
uinjeno, neka sljeduje; ako li pogreeno, nek se uklanja.

Ja, kako sam malo povie kazao, bio sam sasvim naumio i navalio da se posvetim, i to
bez svake ale i sumnje. Dobro, dobro, vidiemo i tu svetinju! Zasad obae ovde ne
mogu izostaviti da ne uinim ovo naznaenije koje e sluiti mojim itateljem za
zabavu i za odmoricu. Po svoj prilici, da je moj tetak namesto sebe metnuo bio
mojega vrednoga magistera Stefana da me on posavetuje, ini mi se da bi mnogo vie
posla opravio. Iz ove male istorije koja sljeduje to e se poznati.

 1
1

Nahoae se u to doba u akovu neki starac Dima, Grk. Nikad doveka jutrenja,
veernja i sve to se god u crkvi posluje ne bi moglo bez njega biti; mlogo bi puta
redni pop bez nikakva praznika samo njemu za hatar morao u crkvu doi. Studen,
vruina, blato, kia, nita to nije moglo njega zaustaviti da se on ne nae u vreme
pravila; i vie puta, pre pravila i pre nego bi se crkva otvorila, pred crkovni vrati
stajalo bi ga vika, i ljuto bi grki psovao i ruio popove to zakanjavaju. Ove sam
rei grke najpre nauio, esto od njega ujui: "Katarameni papades pu katonde
metismeni".1 ini mi se da bi se svi parosi akovaki u ono doba vie njegovoj smrti
obradovali bili, nego da im je bio dodijao i haka doao. "Blagoslovi, due", "Svete
tihi", "Spodobi, gospodi", i "Ninje otputajei", to bi sve on itao grki; ako li bi se
sluilo da mu to koji put protopop ili koji drugi pop otme, otiao bi srdit iz crkve, kao
da nije u njojzi nikakve molitve bilo. On zaisto, kad ne bi se nadao da e, ako nita
barem "Nin apoliis ton dulon su, despota,2 na veernji oitati, ne bi nikada na nju
doao. Ovoga, dakle, starca Dimu svaki dan sluajui, malo po malo previkle su mi
ui k grkom itanju. Moje od detinjstva prirodno ljubopitstvo k svemu onomu to ne
znam poelo me je kao podbocavati da mi je nauiti grki.

Eto ti sreom, iliti mojom nesreom, kako e se namah viditi, ujem jedanput da je
Grkom doao jedan daskal da im ui decu. Ja ti namah sutradan metnem moj katihisis
na gredu, pak ti se pomeam meu grku decu, pak ti odem

1 Prokleti popovi to se zapijaju

2 "Sada otpusti roba tvoga, vladiko" crkvena pesma. k grkom daskalu uiti grki.
Moga tetka Nikole nije tada bilo doma, a moja teta Marica nita se nije meala u moju
nauku; njojzi je samo milo bilo da ja idem u kolu, bilo u koju bilo. A meni se uinilo
da sam taj dan u boijem raju bio. Kao da je dua moja pre mnogo hiljada godina u
kom Pitagorevu ueniku bila, i kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i
Omirov jezik, pak kao da ga je bila po napitku vode zaboravljenja zaboravila, pak
istom ujedanput opet kao da se je s medotonom sladoom njegovom sastala i s
goreim srcem i duom poela ga uiti. Tako je meni bilo gledajui grka slova i
izgovarajui: alfa, vita, gama, delta, epsilon i proaja. Kako je jednoj mladoj i
milostivoj materi, koja ima prvorodno edo svoje pri sisi, kad otide gdi u komiluk na
ast, uspavano u kolevci milo edo ostavivi, i kad se vrati, nosei pune prsi nektara
loveeskog ivota, i nae mili plod utrobe svoje gdi plae i tui za sisom, uzima ado
svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje tako je meni bilo kad
sam prvi put k slovam dobrodjeteljnoga Sokrata doao. O, dan radosti neiskazane i
blaenstva neizreenog!

I zaisto, takova i tolika moja radost budui, morala je kratka biti. Mislio bih u sebi:
kad jot grki nauim, ko e biti ueniji od mene! Leui u postelju sve mi je u usti
bilo: alfa, vita, gama, delta, epsilon. Spavajui sanjalo mi se ne samo kao da grki
savreno itam i tanje i lepe nego starac Dima izgovaram, nego jote kao da sam i u
grke haljine i iroke dimlije obuen; probudivi se tolmaio sam moj san na dobro.
Istom spremajui se da poem k mom daskalu, al' eto ti dvavelika aka iz moje stare
kole uoe u kuu govorei da moj prenji magister zakteva sa mnom razgovoriti se,
i da namah poem ne kasnei niti odlaui, jer inae njima je naloeno da, ako nuda
bude, silu upotrebe. Moj obiaj nije bio silom ni s pratnjom velikih aka u kolu ii;
ovo je obiaj bio mog mlaeg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il'
doteraju u kolu ili dovuku. Nije mi najbolje bilo i poelo mi je srce na zlo slutiti; no s
druge strane ne obliujui me moja savest da sam to zlo uinio, niti znajui ta u od
sveg tog posla misliti, uzmem moj katihisis, otarem ga od praha, poem i doem u
moju staru kolu.

Moj magister, kao nasmejavajui se, pita me gdi sam jue bio, pridodavi da je on
neto nauo, no da bi rad za vee uverenije od mene o svemu izvestiti se. Ja vidim da
mu smej ne ide od srca i da u njemu imade neto usiljena i lukava, no sa svim tim,
poznavajui moju nevinost i ne videi nita esa bi se plaiti mogao, dam sebi
drznovenije i, i sam nasmijavajui se, kaem svu istinu. A on meni: "Da zna,
Dimitrije, da ljudi mladi, koji starije nad sobom imadu, iz svoje glave nita ne valja da
poinju ni da preduzimlju; ako li kad po nesrei u takovo iskuenije upadnu, valja im
dati poznati da im nee posao na dobro izii. Dakle, da savreno upamti koliko istinu
moji rei, toliko i kad si poeo grki uiti, to e biti sad moja starost." Ovo izrekavi,
istom vikne: "Poloi!" Ova bi mu gorka i emerna formula bila kad bi zapovedio koga
povaliti. Mene poloi? O poloili ga u nosila! Mene bojaljiva i straljiva koji, kad bih
za kog drugog ovo grozno izreenije uo, uasnuo bih se kao da grom blizu mene
padne, uzdrktao bih kao da me groznica trese. epae ti me etvorica, povalie ti me i
protegoe na klupu. Drei me tako protegnuta kao volovsku kou, jedni za ruke i za
glavu a drugi za noge, stade lupnja dvostruke kamdije po goloj koi. Jednim slovom,
da zadugo ne zagluam, odvali mi jednu duzinu udaraca tako goreih da usijato
gvoe ne bi moglo gore ei.

Ova ceremonija takvu je silu na meni imala da sam prokleo starca Dimu, grkog
daskala, i san s dimlijama; nit' znam ta se je od daskala posle toga sluilo, jer nit' sam
ga ve vidio ni za njega uo. Na nekoliko godina posle ovoga prikljuenija jedva se je
u mom srcu po drugi put elja Omirova jezika probudila, te ti istom ujedanput preem
iz Srema u Dalmaciju, iz Dalmacije u Korf, iz Korfa u Moreju, iz Moreje u Svetu
Goru, a iz Svete Gore u Smirnu. Strano i silno lekarstvo od samovoljice; ne
sovjetujem roditelje i starije da ga upotrebljavaju, razvje u krajnjej nudi; koje da je
hoteo i moj tetak upotrebiti, moe biti da ja ne bih ostao nepokolebim u mom
namjereniju da se hou te hou popustinjiiti.
   

   c 1
0

Videi dakle moj blagodjetelj da nije mogue meni stranstvovanje iz glave izvaditi i
da ja gledam svaki dan kakvo blagovremenstvo da kudgod uteem, namisli jot jedan
posao sa mnom. Stvar je bila zaisto razumno izmiljena. No kao da je nada mnom
nekakva sudbina bila koja je svim njegovim izmiljenijam smetala, a meni u onom
svem to nakanjujem pomagala. Tako ono isto s im je on bio naumio da me od moga
puta odvrati, mene je na isti put metnulo i uputilo. Da mi da poznati ta je tuinstvo i
tu hleb, odvede me u Tamivar i dade me jednom majstoru kapamadiji i trgovcu.

Ovi je imao vsegda po pet-est momaka s kojima bi hodio po veliki pazari u Banatu; a
kad ne bi bilo pazara, davao bi im iti. Pri ovom sam bio godinu i po, hodei po pazari
i uei se iti; no nita to meni niti mi se mililo nit' mi je ilo od ruke. Videi moj
majstor da dobrovoljno piem, izabrao me bio kao za pisara; davao bi mi kojekakve
stare od mnogo godina teftere da prepisujem, koje sam ja rado poslovao samo da ne
ijem i espap da ne nametam, to mi nije nimalo po udi bilo. Jedva bih ekao da
nedelja ili koji praznik doe, ne da idem s drugi momci po Mahali ili Fabriki etati se,
no da se naitam psaltira i katihisisa. Moj bi baba Nikola esto dolazio viditi me;
porazgovorio bi se sa mnom i pitao bi me kako mi je; i ne upaajui u meni elju da se
k njemu vratim, posovjetovao bi me da sam veran i posluan, dao bi mi koji groi,
pak bi otiao.

Ja nahodei se u ovom novom sostojaniju ivljenja, hodei po razlini pazari,

gledajui svakojake ljude i njihova upranjenija, ujui mnoge u Tamivaru da govore
nemaki, i soldate Talijance talijanski, poela se raati u meni elja kako bi mogao
ova dva jezika nauiti. Ne itajui vie prologa ni pouenija, ne imajui vremena o
ovima stvarma misliti, niti kome to sam pre itao kazivati, jerbo drugi momci, moji
kamarade, prodavajui kojeta enama i devojkama Nemicama i Vlahinjama,
povazdan bi se s njima alili i smejali, niti bi kad imali volje to svetinjsko sluati; na
ovi nain poeo sam se bio kao zaboravljati i prva toplota k pustinjiestvu i k
peterami poela u meni sasvim hladniti. Pri svem tom, videi i kaluere, koliko
stranske toliko i nae zamaljce, da se svi za stvari ovoga sveta staraju: kupe
milostinju, broje novce, pazare i kupuju, na dobri konji ili se voze ili jau, poeo sam
razmiljati svrh rei babe Nikole da se sad niko ne kalueri da se posveti. Jot k tomu
jedan osobiti sluaj dao mi je mnogo misliti svrh kaluerskoga ina.

Moj majstor imao je svoj duan u kuam gospodara Jove Mucula. Ovi astei
jedanput naega tadanjega Episkopa Georgija Popovia, ja, imajui poznanastvo s
slugama doma, pomeao sam se s njima. Kao pod imenom da u to posluiti, poao
sam gledati vladiku na asti. Izmeu proih raznih razgovora, pri koncu obeda po
sluaju uvede se ovi znameniti razgovor koga sam vrlo sluao i upamtio; i zaisto
dostojan je da ga ovde opiem.

Episkop: "Mene mnogi osuuju to ja publino meso jedem; no ja volim da me ljudi

za svoju prostotu osudavaju, nego da me moja sovjest obliava i osudava kad bih
potajno i kradom jeo. Hristos i apostoli jeli su meso; zato dakle Episkopi da ne jedu?
Ili se zar hoe da smo mi bolji od apostola? U vreme apostola, i trista i vie godina
posle njih, Episkopi su bili mirski poglaviti svetenici i imali su svoje ene. Vidimo da
po prvom Nikejskom saboru otac svetoga Grigorija Bogoslova Nazijanzina, u esnom
braku ivei, Episkop je bio i sinove i keri izrodio; tako brat Velikoga Vasilija, tako
sveti Spiridon i mnogi drugi. Apostol Pavel javno ui da Episkop, prezviter i dijakon
mora biti oenjen, i tome pridodaje uzrok govorei: "Ko nije kadar svojim domom i
familijom upravljati, kako e on biti vredan cerkvom i narodom upravljati? Vidi se da
su Episkopa prvi poglaviti mirski svetenici. Episkop nita drugo ne znai nego
nadziratelj; a arhijerej e rei: naalni jerej. A posle, kad su se kalueri poeli mnoiti
i arhijerejska dostoinstva primati, malo pomalo uveo se obiaj, da Episkop mora biti
monah, protiv javne nauke apostolske, po kojej nauci i po pravoj pravici i sudu
zdravoga razuma Episkop ne moe nipoto biti monah. On nije odreen da u pustinji
ivi, nego u miru u gradovi i u seli meu ljudma i enama; i, ovek budui od tela i
krvi, kako ga je bog stvorio, ako nije oenjen, u velikom bjedstvovaniju nahodi se.
Monah e rei: sam, iliti/edmc i samoivac je mesto: pustinja, planina, ujedinjenije i
samoa; koji se odrekao sveta i prebivanja s ljudima; koji postom, nespavanjem i
neprestanim trudom valja tako da osui telo svoje da mu se (kako veli sveti Jefrem)
trbuh za lea prilepi; i tako suv i okoreo jot ne valja da se u sebe pouzda niti da izie
pred enske oi, koje su pune magneta i kadre su najsuvjem telu ivot i dvienije
dati."

Na ove rei dobrog i prostosrdenog Episkopa, svi koji su bili pri trapezi poeli su se
krepko smijati.

Gospoa Kalinovika, sestra domainova, uzdravajui se od smeja, pone besediti:

"Preosveteni gospodine, kako nas Vi opisujete, mi smo ene na pakost svetu; i,
imajui take zle i pakosne oi, ne bi li bolje bilo da se slepe raamo?"

"Ne dao bog, moj sinko!" odgovorio je dobri Episkop. "Bolje bi bilo da polak sunca
potamni nego da lepa polovica eloveeskoga roda bez sveta ostane. Zna bog ta
ini. Al' kako je vidim, vi moje govorenje na alu okreete; no verujte mi, ada moja,
da ja bez svake ale besedim. A ta se kasa enskih oiju, one ne valja da se s njima
odve ponose; to su god enske oi oveku, to su i ovekove eni. Ova simpatija iliti
sostrastije ulivena je od boga u jestestvo loveesko za umnoenije i sohranjenije
roda. Mnoga starost, trud i muka potrebna je za othraniti i do savrena vozrasta
dovesti ada svoja. A osim toga, kolikom bjedstvovanijem i bolestima podlona je
svaka mati, nosei u sebi i hranei plod utrobe svoje; kolikom bolu u raanju! esto,
dajui drugom ivot, svoj polae. Za ova sva stradanija hoteo je milostivi tvorac
uiniti i neko nagradenije loveku i eni, davi njima veliko i neiskazano
nasladenije: u oima, u prsima, u grljenju, u ljubljenju i u svakom snaladeniju koje
u istom i svetom branom sojuzu uivaju; koju radost i sladost uvstvujui ne samo
dobrovoljno no i radosno podnose trude koji sleduju.

"Mladi ljudi, koliko muka toliko i enska strana, malo ta drugo smatraju i vide u
branom sojedinjeniju i sojuzu nego smej, igru i nasladenije; to i nahode. No ovo nije
naalno namjerenije i poslednji konac jestestva; iz njihova smeja, igre i slasti
proishode novi itelji sveta i naslednici ivota. Ovo je po volji boijej namjerenije
jestestva ne samo pri ljudma, nego i pri svemu ta ivi po vozduhu, na zemlji i u vodi.
Mlad ovek i nerazuman gleda prsi enske kao da nisu ni za to drugo tu nego da
nakiene i ukraene cveem uveseljavaju i nasladavaju oi njegove; a razuman i
pametan, kojega um dalje prolazi i ne zaustavlja se pri svakom predmetku koji mu u
oi pada, o, koliko drugojaije gleda te prsi! Koje previsoko i presveto namjerenije
blaenoga jestestva, koje smotrenije, koliku milost i neizreenu blagost venoga
tvorca on nahodi u onima milima prsima! Smatra i vidi u njima dva bogodana
istonika ivota, koliko svoga toliko svega eloveeskoga roda. Lepa je i blagorodna
dobrodjetelj blagodarnost! A kom smo vie blagodarnosti posle boga duni nego
enskim prsima. Neblagodaran i nedostojan lovekom nazivati se koji se toga
blagodjejanija ne spominje. Moje keri, kad bi vi uprav razmislile i rasudile na koju
ste visoku odredu od boga sazdane, ne bi vam imala kad ni na um pasti obrva, oiju i
proeg tela lepota; vi bi se stidile nekakvo dostoinstvo u svilenim i arenim haljinama
iskati. "I naree bog prvoj eni ime ivot, jer je ona mati sviju koji na zemlji ivu."
Evo vaa slava i visoko dostoinstvo, koja ini da svi narodi krasnonaravni i
prosveteni vam svako visokopoitanije pokazuju i da vam se klanjaju.

"No ta ja to vidim? Neke od gospoa kao da suze otiru. Tako mi Hrista vladike, to
nije pravo da vi mene astite, a da ja vas inim plakati! Dajte, deco, piti!"

Pak se onda okrene k gospoi doma, govorei: "Kako ja vidim, ja sam vas s mojom
besedom u neveselje doveo; ne zamerajte mi, nije to moje namjerenije bilo. Ali, to
e, taki su stari ljudi, a navlastito pri vinu; kad to ponu, ne umedu svriti. Nuto
moga posla: za ast i gotenje inim ljude nevesele!"

Onda gospoa doma ustane, celuje vladiki desnicu, govorei: "Milostivi na i sveti
gostu, ne astimo mi Vae preosvetenstvo toliko koliko nas Vi astite s otaeskom
besedom; i, da nam nije ao da se odve ne trudite, mi se svi ne bi nasitili nikad Vaeg
razgovora."
Vladika, ispivi au, pone sve druge kaniti: "ada moja, budimo veseli! Srblji gdi
su god, milo im je vino; vaistinu boiju, imadu pravo. Zna sveti car ta govori: "I vino
veseli srce loveka." Nita ti nije gore od nevesela namrgoena oveka. A ti otuda,
stari Malenica jadan, to si umukao? Ne bolu li te ve usta od tolikog utanja? Ti sam
kae da bi volio celi dan ne jesti nego jedan sat ne govoriti; a kad se besede vema
raaju nego pri vinu?"

Malenica: "Dao sam se u misli gospodine, u misli! Niti mi je sad do pia ni do

razgovora."

Episkop: "U kakve misli? U vreme asti i veselja to nije tvoj obiaj, a i ne pristoji."

Malenica: "Ta znam i sam, gospodine, da ne stoji lepo; ali ko se ne bi dao u misli
sluajui take razgovore? Moja srea te ih nisam uo dok sam mlad bio, jer se nikad
ne bih smio dodirnuti prsiju moje mlade, nego bih im se morao klanjati kao ikoni; sad,
ne marim, mogu im se klanjati, jer sam ostario."

Niko nije se nije mogao od smeja uzdrati na ovi Maleniin odgovor. I sam Episkop
po dugom smijanju okrene se k domainu: "Je li, gospodaru Jovo, ovde je bolje da
stari Malenica besedi, koji uzrokuje smej i veselje, a ja moj razgovor valja na drugo
vreme da odloim?

Malenica: "Nemoj, preosveteni i mili gospodine, tako ti tvoje due, nego, ako ti samo
nije trudno, govori i naslauj nas s tvojom besedom. Kamo sree da sam iz detinjstva i
mladosti take razgovore sluao! ini mi se da bih bolje poznavao ta je volja boija i
zato smo na ovi svet stvoreni. Kad promislim kako sam proveo mladost, kako sam
mislio i ivovao, sam se na sebe gadim, jer se ni za to drugo nisam starao nego kako
u dobre volove poznavati, kako u ih jeftino kupiti a skupo prodati; niti mi je kad oni
svet i drugi ivot na um padao. Nego govori nam, sveti vladiko, tako nam iv bio, da
barem u starosti to dobro ponem misliti. I to mi nije malo utjeenija da e mlade
koja te slua bolja i pametnija biti, i da e kao razumni i pravi ljudi misliti."

Episkop: "Dobro! Kad si i ti nae gospoe domaice misli, uzdam se da i proim

gostima nee neugodno biti da s besedama jedan drugog polzujemo; a to je naa
arhijerejska najvea dunost, na svakom mestu i u svako vreme polzu brae nae i
mlaih naih iskati. I pre nego se vratim na moje prvo govorenje, valja mi na tvoja
dva punkta odgovoriti: jedan, to si alei se rekao za prsi druga tvoga; a drugi, u kom
ali to si zlo tvoju mladost proveo.

"to se prvoga kasa, vrlo je malo potreba govoriti, jer sam ja malo povie kazao da je
ljubljenje i grljenje vernih i ljubeznih supruga od samoga boga ne samo doputeno no
blagoslovljeno, posveeno i zapoveeno, kanoti jedno i samo sredstvo rez koje blagi
tvorac nova stvorenja iz nebitija u bitije proizvodi. Jer kako bi se inae bog slavio kad
ne bi bilo ivih, a najpae slovesnih na svetu stvorenja, kojih da nejma veni bog iji
bi bog bio? Ne bi mogao biti ni blag, ni milostiv, ni pravedan, ne izlijavajui ni na
koga milost i blagost svoju i ne pokazujui nikom pravdu svoju. Dakle, iz ovoga
sleduje da su bogu potrebna slovesna stvorenja koja e ga poznavati i slaviti, izmeu
kojih je jedno i ovek. A ovek, budui da je tako volja boija, ne moe inae na svet
proizii i postati razvje od oca i matere roen. Iz ovoga se jasno kako sunce vidi
koliko mora biti ugodno i milo brano i zakono loveka i ene sojedinjenije i
milovanje, rez koje bog biva lovekov tvorac. Sve, dakle, to biva u branom
sojedinjeniju, od boga je ustavljeno, posveeno i zapoveeno. Svetost braka, brao i
ada moja, svetost ina roditeljnjega i maternjega prevoshodi sve druge svetinje.
Naite mi jednog sveca ili pravednika koji se je neroen posvetio i pravdu tvorio.
Opaka i bez svakoga razuma gordost: svoje roenje pohuivati! Dakle, ti se, stare,
nepravo tui na moje govorenje, koje, veli, da si u mladosti uo, ne bi smeo u prsi
mlade tvoje dirati. A meni se vidi da sam ja i ono drugo isto srpsko kazao da sva u
supruestvu nasladenija jesu pravedna nagradenija za trude i muke koje su s
supruestvom sojedinjene. Samo sam ja to hoteo rei da onde gdi prost ovek nita ne
vidi nego smej i igru, onde razuman vidi i poznaje previsoka namjerenija jestestva i
neiskazanu boga tvorca milost. Ovo je sve apostol dobro poznao; zato i veli da je brak
tajna velika.

"A to napominje za tvoje volove, kupovanje i prodavanje, istina da i u tome

dobrodjeteljan ovek valja da pazi i ne prelazi meru i da po sovjesti svojej postupa.
No to emo mi tome? Ovo je zakon trgovakoga zanata. Ko kupuje, rad bi jeftino
kupiti; a ko prodaje, radi skupo prodati. Stei blago i novce, poteno trgujui i trudei
se, to zavisi s jedne strane od lovekove vrednosti, a s druge od opstojateljstva u
kojima se nahodi. Gdi se velike trgovine ine, tu vredan ovek moe i stei; i ovo je
vrednost; a dobrodjetelj je: steeno na dobro upotrebiti, slaboga od silnoga uvajuu,
nevoljnu pomaui, od siromatva potene familije izbavljajui, nauku u rod svoj
uvodei. Jednim slovom: blaen oni bogat koji s pravednim Jovom moe rei: "Bio
sam slepom oko, a hromome noga; siroti i udovici bio sam otac." Blaen ko mnoge
sirote devojke kao roditelj uda i udomi, svetim branim sojuzom mnoge parove
sojedinjavajui, i njih kao ada svoja bogopodobnim glasom blagoslivljajui i
govorei: "Rastite se, deco moja, i plodite se i napunjajte oteestvo s dobrodjeteljni i
bogoljubni itelji; podajte svetu slovesna i razumna stvorenja koja e boga poznavati,
ljubiti i slaviti." Blaen i blagopoluan oni bogat koji sirote mladie roda svoga, kad
vidi da imadu dar i sklonjenije k nauci, na nauku daje, govorei im: "Idite, deco moja,
uite se; bog vam rez mene k tome pomo daje. Zato imajte boga vsegda pred oima,
uklonjajte se zla drutva i uvajte se zlih obiaja; radite da nauka vaa na slavu boiju
i na polzu oteestva bude. Svrh svega, uite se dobrodjeteljnim i potenim naravom;
nastojte i trudite se da nauka vaa bude kao isti zrak sunca, koja e mrak neznanja,
nerazumija, sujeverja i zlobe izmeu brae vae izagnati, a svet razuma,
elovekoljubija istinoga bogoestija i bogoljubija meu njih uvesti i ukoreniti." Evo,
moj Malenica, i proi koji me sluate, dobrodjeteljno i bogougodno bogatstva
upotrebljenije; evo kojega je bogata srena vmenjavam i nariem!"

Malenici, koji za stei silu dukata vredan je bio i kadar, no za upotrebiti ih na ovi
nain nije nimalo srean bio, jer kad bi ih jedanput u kese zapeatio i u gvozdeni
sanduk sloio, ne bi vie smeo u njih kako god u eravicu dirnuti, nije naj po udi bio
ovi poslednji vladiin razgovor, koga za prekratiti i na koju drugu stranu okrenuti,
kako vidi da vladika malo za otpoinuti prestane i zaite piti, namah pohiti i ovo
pitanje uiniti: "Budui dakle, gospodine, da je brak sveta i velika tajna, i ne budui
Episkopom, kako i drugim svetenikom ne samo zabranjen nego jote rez apostola
Pavla oevidno zapoveen, kako se taj neporedak i nesrea uini te Episkopom ene
otee, i ta valja da mislimo od kaluerskoga ina?"

Episkop: "Dve stvari u isto vreme pita, od kojih samo za jednu ne bi nam dosta bilo
da do noi besedimo. A da ti pravo reem, govorei istosrdeno i bez svakoga
pristrastija i lecemerja svrh ovih stvari, moe ko pomisliti da novine nekakve
mudrujem. No ja nikako ne vidim kako bih ja mogao novine mudrovati
potvrdravajui ono isto to sam sosud izabrani, apostol Pavel, ui i propoveda.
Obiaj, moj Malenica, obiaj koji preveliku silu nad ljudima imade, svemu je uzrok.

"Izmeu prvih kaluera, mnogi, ueni budui i dobroga itija, izbirati su bili na
arhijerejstva: kako Vasilije Veliki, kojega je brat bio Episkop oenjen; kako Grigorije
Bogoslov Nazijanzin, kojega otac, Episkop budui i oenjen, izrodio je mnoge sinove
i keri. Ovi, velim, Vasilije Veliki i Grigorije, monasi budui, za njihovu veliku nauku
i dobrodjetelj, i drugi mnogi neoenjeni izbirati su bili na arhijerejstva i tako malo po
malo sva ova dostoinstva preuzeli su kalueri. I evo kako ti se uveo savreni i opti
obiaj dok su se ljudi i narodi obikli misliti da u neenidbi stoji velika svetinja. I tako
liili su sasvim svetenike oenjene Episkopskoga dostoinstva, i za uiniti da ovi
obiaj ostane vean, rekli su da je tako duh sveti rez svete oce ustanovio.

"No, nije li nam slobodno rasuditi: je li mogue da duh sveti drugojae rez apostola
Pavla ui i uzakonjava, a drugojae rez svete oce? Na ovi nain duh bi sveti samom
sebi protivreio, danas na jedan nain uei, a sutra na drugi, i ne bi mu se moglo ni u
jednoj ni u drugoj stvari verovati; no to nije mogue ni pomisliti. to god duh sveti
jedanput uzakoni i ustanovi, to mora vo vek' veka nepokolebimo i sveto ostati. Ljudi
esto krat sami sebi protivoree i protivuzakonovljavaju, jer su ljudi podloni
pogrekam; a duh boiji, vena istina, bezgreni i sovreni, nikad ni u emu niti moe
niti hoe sebi protivreiti ni protivuzakonovljavati, niti u em pogreiti. Zato, dakle,
ako su sveti oci u em god protiv nauke apostola Pavla postupili, neka mi oproste, oni
su mogli kao ljudi u tom pogreiti, protiv javne duha svetoga nauke, rez apostola
Pavla predate, mudrujui i ustanovljavajui. Bog mi je svidjetelj, koji e me po mojej
sovjesti suditi, da ne govorim ni iz zlobe ni iz pristrastija, no iz pravoga zdravoga
razuma i iz ljubovi k boijoj istini. Ali je bilo mnogo svetih otaca! Nita to ne ini. Da
ih je hiljadu puta toliko bilo, da se sav svet sloi, da aneo s neba doe i da ui to
protiv apostolske nauke, ne valja primiti ni verovati. Ovo ne velim ja, nego sami duh
sveti iz usta apostola Pavla.

"Nemojte svakom duhu verovati, no iskuavajte je li od boga" ui nas isti oni koji je
iz prsiju Spasiteljevih mudrost poerpao, Joan Bogoslov. Kako emo ih dakle
iskuavati? Evo kako. Valja odbaciti svaki detinjski strah i po pravom i zdravomu
razumu rasuditi: ono to se ui, je li mogue! Ako nije mogue, nije od boga: bog je
pravedan, nikad ne zapoveda ono to se ne moe. Je li soglasno prvoj nauci svetoga
duha? I ako nije, nije od boga; bog svoju volju nikad ne izmenjava. Ono to se ui, je
li polezno? I ako nije, nije od boga, bog je milostiv i elovekoljubac, nita ne
zapoveda to nije ljudma na veliko dobro i polzu. No vele nam: valja verovati slepo.
udnovito zaktevanje! Bog mi je dao oi telesne da s njima gledam i vidim, i
duevne, razum, da s njim sudim i rasudavam. Hristos je doao i po sebi apostole po
svetu razaslao da svet od slepote izbave a ne u slepotu da dovedu. Zato dakle da
slepo verujem? ,Da sam svet sveta, govori Spasitelj, ko za mnom hodi, nee se nai u
tami". Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ite. Iz ovog svega, ko hoe moe dobro
poznati da esni i sveti brak arhijerejem ne moe nikad do veka zabranjen biti i da
mirski svetenici, u esnom braku ivei, ada raajui i dom svoj upravljajui, mogu
arhijereji i arhaEpiskopa biti. Ovo govorei, ne protivim se da i neenati mogu na ova
dostoinstva doi, ako su dobrodjeteljni i dostojni."

Janja kulundija: "Gospodine, ako to uju nai greeski arhijereji da mudarstvuje,

hoe te prokleti."

Episkop: "Nee, Janjo moj, oni koji su pametni i koji pravdu ljube; ako li za ovo
mudrovanje prokunu mene, moraju prokleti i apostola Pavla. A veruj ti meni da sam ja
poznavao mnoge greeske arhijereje koji pravdu ljube i koji drugojaije poinju
misliti. Pravda da se nahodi i takih koji koliko vie druge proklinju, toliko im se ini
da su bolji hristijani i revnitelji, i igraju se s anatemama kao deca s lenici. No dok
mene moja savest ne obliava, ja se nikoga ne bojim. Bolje bi mnogo bilo da nisu
nikad bili tako bogati s anatemema. Hristos nam zapoveda da mi nikoga ne
proklinjemi, no i neprijatelje nae i one koji nas proklinju da blagoslivljamo.

"Bog pravedni i milostivi sozdao je loveka svobodna; dao mu um i razum da ga u

svako vreme vode i prosvetavaju. Stari su mislili za sebe, a mi balja da mislimo za
nas; nismo ni mi od panja otesani. Ljudi smo slovesni, umom i razumom od boga
odareni, a pritom imamo u ruku evanelije Hristovo i apostolske nauke: to je dakle
potreba da nas drugi za nos vuku? Niti je pravo ni poteno. No o tom zasad dosta.
Upamtite vi moju re: malo e vremena proi da e srpski arhijereji jesti meso, kako
god i greeski jedu, i niko se tome nee uditi ni soblanjivati. ta je god obiaj uveo,
to e obiaj i istrebiti.

"Nekder doemo sad k kaluerom; samo, pre nego ponemo o ovoj materiji besediti,
ovo naznaite. loveku kad se to u noi prividi, ta je potreba da ini? Da se nimalo
ne plai, no da slobodno pristupi k onom ta mu se prividi, pak e namah poznati da
ono to mu se prividilo ili je sen ili panj, ili kakova libo vet od koje nimalo nejma
uzroka straiti se. Na isti nain, o em god mislimo rasudavati, ne valja se nimalo
nejma uzroka straiti se. Na isti nain, slobodno pristupiti, s bogodanim razumom
izblizu i sa svih strana gledati i poznati.

"Srblji ili izgovaraju: kaluer, ili, kao neki drugi: kaluur; ne znadu ta rade, niti
izgovaraju kako valja. Ovo je grka re i ko hoe uprav da je izgovori, valja da rekne:
kalogeros, a to e rei: dobar starac; a monah, iliti uprav monahos, znai: sam iliti
samac. Po samom imenu vidi se ta je. lovek koji se odrekao svega sveta i ta je god
u svetu; koji ni za to drugo niti misli niti se stara kromje da spase duu svoju. Sam,
samac i samoivac u celom ivotu svome valja da ostane i nipoto da se ne da viditi u
miru, u gradu niti u selu. Ne starajui se ni za kog iva, ne valja nikom ivu da je na
tegotu. Trudom svojih ruku valja da se hrani; a hrane mu samo toliko valja koliko da
je jedva iv, jerbo je njemu potreba za osuiti sve loveeske strasti, osuiti sasvim
telo svoje. Kromje jedne same haljine za pokriti telesnu nagotu, nita drugo ne valja
da ima. Odrekao se ne samo sveta i ta je god u svetu, nego i samoga sebe; bez kue i
bez kuita, bez vatre i bez ognjita, kao ptica usamljena i ujedinjena u gori ivot valja
da provede. A od ene valja da se uva kao od ive vatre, i da bei od nje dok je god
iv, bez svakog obzira; ime ni haljina enska da mu nikad na pamet ne doe. Evo
kakva estoka pravila oni sami na sebe nalau; i ovako su prvi monasi po egipetskim i
po livijskim ivili pustinjama.

"S vremenom, kad su postala carstva hristijanska, videi poglavari, koliko mirski
toliko i crkovni, da mnoestvo ovih samaca, ivei svaki o svojoj glavi, ne ine
nikakvo dobro, no smutenija, bune i kavge, sterali su ih u manastire i ubedili da i oni
izmeu sebe u optestvu ivu i da moraju biti podloni jednom igumnu ili
Arhimandritu. Razlini cari i poglavari, mislei da u tome nekakovu zadubinu ine,
sazdali su im s velikim trokom velike manastire, dali su im ispoetka njive i
vinograde, a potom sela i ljude da im rabotaju. U ovom zidanju i obogaivanju
manastira cari i kralji jedan za drugim su se nadmetavali ko e lepe sazidati i vie
dati, tako da ovi samci i siromasi nali su se s vremenom u tolikom izobiliju i
bogatstvu da cari i kralji u potrebam pomo su od njih iskali. Evo dakle, moja deco,
to ini malo po malo obiaj.
"Ovi dakle samci, u prvo vreme toliko siromasi, kad su postali silni i bogati, ne
imajui nikakva posla, poeli su svakojako iveti. S vremenom nahodili su se mudri
cari, koliko u Carigradu toliko i u drugim carstvam, koji, videi da su ovi dobri starci
sasvim izili iz svojih predela i poeli protiv svoga zvanija i dunosti iviti, hoteli su
ih na bolji put metnuti; no nahodili su se njima u nevolji. Ko je itao rosijsku
istoriju, mogao je poznati koliku je starost imao premudri i veliki car Petar za umaliti
u svom carstvu mnoestvo manastira i samaca; uzeo im je sva sela i imenija, i one
koje je bio prinuen za vreme ostavit, metnuo je u bolji poredak, u poinjenije i pod
regulu. I za ne produavati odve besedu ta su u prvo vreme bili monasi, ta su s
vremenom postali, ta li bi valjalo da su, mogli ste lasno poznati; a ta su danas u nae
vreme, nije potreba govoriti; svi vidimo. Eto vidite oca N. iz manastira N. iz Fruke
gore, koji je od prvih i najimuijih manastira u Sremu. Njegov iguman poslao ga je k
meni i pie mi, molei me, da mu dopustim prositi milostinju po Banatu, zaklinjui se
da drugde nejma za to kupiti soli; javlja mi da zida jednu kaaru i moli me saborno
da je budem kaari ktitor, jer im stoje burad i kace napolju.

"Tako mi Hrista spasitelja, sramota celog srpskog roda! Ljudi zdravi, itavi, ni slepi,
ni hromi, ni sakati, imajui prekrasne gruntove s kojima bi mnoge familije izobilno
mogle iviti, danak caru plaajui, deicu svoju hranei i ubogim pomaui. Kalueri
sami bez pronje ne mogu iviti; kako je kaluer, mora biti prosjak. Obaraju, zidaju,
prave, popravljaju; za sve to valja da prose. Ta i drugi ljudi zidaju i prave, ali ne
prose. A od koga e prositi? Od roditelja, obremenjenih s familijama; od udovice koja
se stara kako e keri svoje udomiti! A ko prosi? Monah, samac, koji se svega u svetu
odrekao i nejma na za to drugo starati se kromje za sami svoj trbuh. Ko prosi?
lovek Srbin! Sebe tako pohuditi i bednim prosjakom uiniti! Pokor i sramota
srpskom imenu! Barem nek se odree ovog potenog imena, nek se kako drugojaije
zove, i neka ne sramoti rod svoj.

"Sada sami po dui pred pravednim sudijom bogom, koji e nas sve suditi, rasudite, ne
bi li bolje bilo da takih kaluera nejma na svetu? Ne bi li bolje bilo na manastirske
gruntove familije naseliti, a manastire u kole, u hospitale i u vospitalita sirote
narodnje dece preobratiti? O svemogui boe, dajui care svetu, podaj im i duh Petra
Velikog! "Poznajte drvo od ploda njegova" govori sveto jevanelije "neplodno
drvo see se i na vatru mee." No narod iz svoje prostote misli ako nestane meu
njima kaluera, nestae vere i zakona. to vele? Mole se bogu za nas. E, moja brao,
teko onom ko hoe da se za njega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede i spava, nisi
rad; a ono to ti je najpoleznije i najpotrebnije, hoe da drugi za te radi. Moj
hristijanine, da ti zna kako je tvoja u dve u tri rei molitva bogu slatka i blagoprijatna
kad ti poteno i pravedno ivi i s znojem lica tvoga hrani ada tvoja! Koliko li je
bogougodna kratka molitva vernoga soldata koji ide za oteestvo svoje i za cara svoga
krv svoju proliti! O, sveta i bogoljubezna molitva dobrodjeteljne matere koja jedno
ado svoje doji, a drugom jesti daje i u kolu ga opravlja! No valja trpiti dok narod
tako hoe."

Arhimandrit bezdinski: "Po Vaem govorenju, gospodine, valjalo bi koliko danas

istrebiti sve kaluere?"

Episkop: "Po mojem govorenju? E moj brate, sami ste se davno i davno istrebili, niti
ste ekali moga govorenje."

Arhimandrit: "Kako, preosveteni gospodine? Ne razumem to s tim mislite."

Episkop: "Kai mi po dui, Arhimandrite, moe li jedan ovek lekar biti samo zato se
nazivlje lekar, a lekarstva nikad nije nauio, niti zna ta je?"

Arhimandrit: "Nikako!"

Episkop: "Niti bi ti sebe dao bolesna u ruke takvom lekaru?"

Arhimandrit: "S oprotenjem, gospodine, ni konja moga ne bih ja dao takom lekaru,
nekamoli telo moje."

Episkop: "A kad kupi kakvu lepu i skupu materiju za napraviti haljine, bi li je dao
jednom terziji koji se samo zove terzija i dri u ruku veliki arini i makaze, a ne zna ni
krojiti ni iti?"

Arhimandrit: "Takoga bih ja terziju s njegovim istim arinom po lei."

Episkop: "Dakle, lekar koji se samo zove lekar, a ne zna leiti, i terzija koji se samo
narie terzija, niti zna terziluka, oni nisu to to se nazivlju?"

Arhimandrit: "Nipoto!"

Episkop: "Kad bi te postavili sudijom, ta bi ti po svojoj savesti takim ljudma sudio?"

Arhimandrit: "Za njihova lana imena bih ih nakazao, i dao bih im krepku zapoved
pod estoim nakazanijem da se nipoto ne usude u napredak nazivati to to nisu."

Episkop: "Vidi li, arhimandarite, kako pravo sudi kad hoe; i tako svak ovek,
imajui zdrav razum, ako hoe, moe pravo suditi; ako li nee, krivo i nepravedno
ini, svet razuma i rasudjenija, kojega mu je bog dao, ugaavajui i najvei boiji dar
pod noge gaei. Kaluer, dakle, koji samo kamilavku nosi i crne haljine, i samo se
narie kaluer i samac, koji se samo ust'ma i slovom odrekao sveta, a delom vie trai
svet i svetske stvari nego mirski ljudi, i to je jote najgore, nepravedno ite i trai tu
trud, znoj i muku bez svake sramote elei i itui: ja te ne pitam je li on monah, ni je
li on dobri starac, nego je li dostojan potenim ovekom nazivati se? Pamti li jote ta
si odsudio lekaru i terziji? Moe li sad razumeti ta ja mislim govorei da su se sami
kalueri davno i predavno istrebili."

Arhimandrit: "Gostodine, na moju duu, imate pravo; boija istina iz Vaih usta
besedi. Kamo srea da svi arhijereji tako misle! Ja bih se namah oenio."

Episkop: "Tako, tako, moj arhimandrite, i ja bih te sovjetovao, jer kakva si ti tela i
pameti, ako eli dobra svojoj dui, ili valja da se oeni ili da se da ukopiti. Inae
nije fajde od tebe; tebe bog nije za djevstvo ni za kaluerstvo stvorio."

Arhiramdrit, ujui re da se da ukopiti, zagrozi se i zatrese, kao da ga groznica

spopadne, pak odgovori krstei se: "Bog sa mnom, gospodine! Volio bih da mi se ui
odreu nego da me ukope."

Na ove rei arhimandritove, koje je s takim smenim, namrgoenim i kao uplaenim

obrazom izrekao, uini se jedan optenarodnji smej. Gospodari, gospoe, lokaji, sluge,
sve se to pone jednim grlom smijati. A to je jot najsmenije bilo, Janja Grk, sedei
ba do Malenice, u isto vreme poeo bio piti; imajui puna usta vina i ne mogui od
smeja uzdrati se, okrene se u itoti da ne poprska astal, pak ti prsne s svim vinom iz
usta na Malenicu i svega ti ga po ustma, po oima, po obrazu i po haljina poprska.
Dajem misliti kakav se tu kalabaluk, vika i smej uinio. Malenica psuje i rui Janju,
govorei: koji mu vrag ree ba u vreme takoga smeja piti. Janja sa svoje strane
ispriava se i pravda, odgovarajui da je on poeo bio pre smejanja piti, koje nije
mogao predviditi; a dobrom Episkopu suze su tekle od tekog smejanja. U ovom
smeju, inati i pravdanju prolo je pozadugo. Razgovor je bio koje o em, a najvie
Arhimandrita su bili na smej uzeli kako se je bio od samog imena kopljenja prepao.

Malenica, poto se umije, otare i od kavge i vike utoli, preduzme re, govorei: "S
moje strane neka bi bilo jo toliko kaluera koliko ih je, samo da ne itu i ne prosjae;
ali nas s tim sramote i lepo su ve dodijali da bi ovek volio viditi Tatarina nego
kaluera!"

Arhimandrit: "Mui, boga ti, gospodaru Malenica, jer od tebe e zaludu iskati. Ne iz
Jerusalima i iz Svete Gore, nego s neba da doe kaluer, ti mu ne bi dao prebijenu
greljiku ni slomljena novca."

Malenica: "I ne bih, ne boj se, ne bih. Kamo srea da svim ine kao ja! Ne bi se nikad
uveo bio taki obiaj da su svi kalueri prosjaci. Dobro si uinio to si napomenuo
Svetogorce; to su ti najvee haramije sveta: neki od njih imadu po etrdeset i po vie
kesa, pak sve idu te prose na namastir; a svoje novce (koje se ne srame zvati svoje) ne
dadu u namastir, nego na interes da im se plode. Ostare i ogrbave prosei, niti im je
kad mogue od pronje odustati. Na moju grenu duu, kao da su nas od boga uzeli
pod arendu; globe i deru vilajet ni kriv ni duan. Pak ta vele? "Turkom dajemo."
Propali i vi i Turci, bog dao i svi sveci, i koleno vam se zatrlo! Nas je bog izbavio od
Turaka, a kalueri nas lepo naoiglece pod ljutim turskim haraem dre i ne dadu
oda'nuti. Jedva se jedan smetne s vrata, al' eto ti dvojica tre da uzjau. Bog ih znao
otkud izniu i proizlaze; valjda se i oni zar negde plode. Lete jedan za drugim kao
gavrani, pak sve istrauju gdi je ko umro; ni na onom svetu dua ovekova od njih s
mirom ne moe ostati. Valja da od njih pasaporat uzme ako misli pred boga izii; pak
da se hoe jedan, neka bi i to, no nije dosta ni stotina. Kau za nekakva mitarstva po
vozduhu: tri velika, a trideset mala; da je i njih toliko, mlogo bi ih bilo, ali' opet bi se
ko nadao da e se kadgod kurtalisati; no njima nejma ni kraja ni konca. Parusije,
salandari, proskomidije i drugojaa kojekakva imena, izmiljena za globiti ive i
mrtve, to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci; budak njima valja i motiku, neka rade ka
i drugi ljudi. Pak mi nije udo drugim narodom, nego se udim srpskom sinu kako
moe sebe tako pohuditi i bez svake nevolje prosjakom uiniti! Ali, pravo vele: kad se
ovek pokalueri, odree se svoga roda."

Siroma Arhimandrit naao se bio u bedi s Malenicom ne znajui ta e mu odgovoriti,

ni kako e ga s vrata smetnuti. Vladika, videi ga sasvim zabunjena, doe mu na
pomo.

Episkop: "Dosta ve, Malenica kukave! Ala si, brate, kao oluja; teko onom koga ti
okupi i zapopadne! Lanje bi ko od gladna medveda utekao nego od tebe! A da
pravo reemo: nisu svemu ni kalueri krivi, nego zao obiaj koji se uveo. Ljudi su
sami, kako sam vie rekao, poeli u manastire davati, preporuujui se monahom na
njihove molitve, dok su se i oni obikli uzimati i molitve svoje prodavati; to ko ima,
ono i prodaje."

Malenica: "Pak dokle e taj obiaj durati, gospodine?"

Episkop: "Dok god je volja ljudi i naroda, koji da ne daju i na se ne namamljuju,

parasili bi se i kalueri pronje i uzimanja: a dok se god nae ko e davati, nai e se i
ko e uzimati. Dakle, kako vidi, od naroda sve zavisi."

Malenica: "Sve je to va izgovor, gospodine. Narod, narod! Ko e narod sloiti? ta li

zna prosti narod? Vas je narod izabrao za svoje pastire: ako vi poznajete da kalueri
nisu od potrebe, uinite s njima kako je Arhimandrit odsudio lekaru i terziji: narod u
tom nema nikakva posla."

Episkop: "Nije tako, moj Malenica, nije! Ne valja tako s narodom misliti, jer je naroda
mlogo, a nas je malo. Narod valja savetovati i uiti, a ne srditi; silom se s njim nita
ne moe uiniti. Narod je krotak i pokoran; krv e svoju do potrebe za svoje starije
proliti. A stariji valja da se vrlo staraju da mu nikakve obide ne tvore, i neke narodnje
slabosti i obiaje, ako nisu vrlo vredovite optestvu, valja da preziru i trpe. Ako li kad
namisle to na polzu optestva uiniti, kakve novine uvodei, a stare obiaje
unitoavajui, valja da dobro narodu dadu da pozna da je to njegova prava polza i da
se s njim dobro misli. Svemogu je jedan vladjetelj u svom narodu kad narod savreno
pozna dobro namjerenije svoga vladjetelja. Stari obiaju naroda imadu silu vere i
zakona, i kako ko pone u njihove obiaje dirati, ini mu se da mu u veru i zakon dira;
misli da mu se nepravda i sila ini, pak se protivi i buni. Mnogo ga je i muno ga je
sloiti, kako si sam rekao. Zato valja s njim tiho postupati; dati mu da razume i da
isto pozna ta mu je polezno, ta li nije. Poznae jedanput, poznati, ako i kasno.
Samom je vremenu bog dao da sve otkrije i istinu da pokae. Ko s navalicom radi da
sve ujedanput uini, mnogo krat pokvari. Ono to se ne moe sasvim izmeniti, valja
popravljati i poboljavati. Kako jedanput narod rekne: na to su kalueri, to e nam,
tu ti je s njima; a dok god ih narod hoe, valja ih trpiti. to mi moemo, ovo je: mirske
svetenike u manstire silom ne goniti; ne doputati nipoto da se mladi ljudi kaluere.
Malo e se ko posle dvadeset godina pokalueriti, kad sebe pozna, a navlastito kad
sazna ta je monah, ta le se od njega iziskuje. Oni koji su se u ovomu inu nali valja
da dobro gledaju, jer edu otvjet bogu dati, da ne primaju u svoj in one koji tu trae
pribeite lenosti i spavanja. Ko eli monahom postati valja da je savrena vozrasta,
potena i neporona itija, ili da je nauci sasvim predat, ili kakav zanat polezan da zna
i da je vredan ne samo sebe sama prepitavati no i drugima pomoi. "Ove moje ruke,
govori sosud izabrani, delale su ne samo za moje prepitanije nego i za one koji su sa
mnom bili." Na ovi nain imaemo manje monaha; no to ih bude, bie na polzu
optestvu, na osnovanije bratije svoje i zasluie est i ljubov naroda svojega."

Pri koncu i ovo je bila dobroga arhijereja re: "ada moja, nemojte pomisliti da ja iz
kakve mrzosti k monahom ovo govorim; ja na zle obiaje mrzim i rad bih da se ne
samo iz naroda, koliko je mogue, nego i iz same crkve i altara istrebljavaju."

Kako je meni bilo, ovoga pravdoljubiva i istosrdena arhijereja sluajui, iskazati ne

mogu. Stao sam bio s jedne strane, kako ga mogu dobro gledati i kako neu drugima u
sluenju smetati. Ne znam, ili mi je bilo milije gledati ga ili sluati. Bio je odve
blagoobrazan i krasnolian ovek. Njegovo govorenje bilo je sasvim podobno
mudrovanju srca njegova: prosto, nepritvorno, jednim slovom, dua, srce i govorenje
pravo srpsko. elio sam da se taj dan hoe kako produiti. Koliko sam ga vie gledao i
sluao, toliko vie sam se usladavao. No po savrenju ovoga razgovora, budui se i
dan k noi sklonio, ustao je, uinio obino blagodarenije, zafalio gospodaru i gospoi
na asti, i, davi svima oteesko blagoslovenije, iziao je. U izlaenju, tiho
osmijavajui se, govorio je Arhimandritu: "Hodi sa mnom, kukave, da te ne
zapopadne opet gde Malenica." Za svima iziao sam najposle, pak sam ga pratio
oima dok god nije uao u svoj dvor.

Ja sam otiao u duan moj, uzeo sam katihisis da to itam; no ko e itati posle takog
razgovora. Dalo me se bilo neto na alost; uzdisao sam, suze su mi tekle iz oiju
alei to nisam jedan od najposlednjih njegovih lokaja i sluitelja, da ga gledam i
sluam svaki dan. Taj dan nita drugo nisam jeo osim pre ruka komadi hleba; no
nije mi na um padalo jelo. Kao ovca kad doe s pae, lee gdigod, pak preivlje ono
to je pasla, tako sam ja preivao sav onoga predragoga arhijereja razgovor i uio sam
ga kao naizust. Jedno mi je samo smetalo: ne bih se nikad mogao od smeja ustaviti
kad bi mi god palo na um kako je Grk Janja na Malenicu prsnuo, i kako je Malenice
stalo vike.

Posle ovoga nezaboravljenoga razgovora poeli su mi se bili istije i jasnije

izobraavati u mom umu sovjeti moga tetka Nikole. Nahodio sam neko podobije
meu njegovim mudrovanjem i arhijerejevim. Poeo sam smatrati Episkope i mirske
svetenike kao prave mirskoga naroda pastire. Kako bi mi dola na um imena: mu i
ena, enidba i udaja, u svemu tomu predstavljao bi se u mom umu in roditeljski, u
kom inu upaavao bih najveu svetinju posle boga na zemlji; kako bih uo da u crkvi
biva venanje, iao bih ga gledati s takim umiljenijem kako god u svetu liturgiju. Gdi
bih god vidio najmanju devojicu, mislio bih u sebi: ovo je mala mati eloveeskoga
roda. Od onog nezaboravljenoga dna i do danas, kako gde vidim maleno dete pri sisi,
spomenem se moje milostive i predrage matere koja me je na isti nain pri maternjim
prsima drala i svojim mlekom hranila; oivi elja moja za njom koliko da je danas
umrla. Krv njezina, koja u meni tee, pone s veim ustremljenijem tei; srce mi se
smutava; same suze teku. Mislim: slatka mati, presveto dui mojej ime, gdi si da
celujme stope nogu tvojih! Od onog blaenog dna, velim, ne mogu viditi malo dete pri
sisi da u isto vreme ne razmislim neiskazano blagodjejanije, milost i promisal
preblagoga boga.

Neka svak rasudi, ko bude itati ove vrste, kakva uvstvovanija blagodarnosti i
pripoznanstva k bogu i roditeljem mogu se usejati i ukoreniti u jedno mlado srce rez
sami jednodnevni razgovor jednoga istosrdenoga elovekoljubivoga i razumnoga
uitelja. Ovo je najvee blagodjejanije koje se moe uiniti junosti; na ovim
blagorodnim uvstvovanijam osnovavaju se i naziavaju sve druge bogougodne
dobrodjetelji. Mlad ovek, blagodaran bogu i roditeljem, lasno e i radosno primiti na
njivu srca svoga semena najkrasnijih i najblagorodnijih dobrodjetelji. Dete blagodarno
biva posluljivo i pokorno; iz posluanija i pokornosti raa se trudoljubije i
ispolnjenije svake svoje dunosti, a odavde proizlaze i izviru, kao iz ivoga izvora,
sva ostala blagonaravija, jednim slovom: sve poteno, razumno, pravedno, bogu i
elovekom ugodno ivljenje. Valja dete nauiti da je blagodarno i slugi i slukinji koji
ga posluuju, jer ono samo sobom toga jote nije kadro zasluiti; da je blagodarno
svakom oveku za najmanju dobru re; da je duno nikoga ni u em ne uvrediti niti
ozlobiti; svakom po sili i po mogustvu svome dobro uiniti, i svoju blagodarnost u
svako vreme slovom i delom pokazivati. Dati mu da pozna da to bog hoe i za nae
isto blagopoluije to od nas iziskuje, jerbo samo na ovi nain moemo s drugim
ljudma i sami sa sobom u miru, u ljubovi i u zadovoljnosti prebivati i ivot na tiho i
slatko provoditi.

No da doem opet k meni. Po ovom razgovoru gospodina Episkopa bio sam se sasvim
poeo izmenjivati i moja prva mudrovanija i namerenija zaboravljati; kad eto ti moja
zvezda, koja je drugojae sa mnom naumila bila, po mesecu dana donese iz Srema u
Tamivar nekoga momka kalpagdiju, imenom Todora. Ovi postane kalfom pri
jednom majstoru istoga zanata, koga je duan ba do naeg duana bio. Ne mogu se
nauditi kakvo je nepostojanstvo loveeskog srca, a najpae u mladosti. Ovi ti me
novi prielac uzme sasvim na svoju ruku i preoblada. Pone mi kazivati za Fruku
goru u Sremu, za mnoestvo manastira i kaluera, a navlastito uveri me da u Frukoj
gori ima takih dolina i petera da se ovek moe sakriti u njima da ga nikad niko iv
ne nae, i ne samo da se moe posvetiti, nego da moe i udotvorac postati. A da
ispovedam svu pravicu, moje samoljubije meni je ukalo katkad u ui da meni moja
muka nee zaludu ostati, no kad se posvetim, da u initi udesa. Kae mi jote moj
Toa da se nahodi u Frukoj gori jot jedan pustinjik k kojem izdaleka dolaze ljudi da
im ini udesa, i da nema dna kad on ne uini po koje udo. Nije se drugo za me
hotelo; ovo mi je dosta bilo da me podbode i upali. Jot jedan pustinjik koji ini
udesa! Pa ta ja ekam ovde? Svaki minut inio mi se godina; krila sam elio! Dan je
bio subota, poetak meseca junija, kad sam ovi glas dobio.

Pri istom mome majstoru i trgovcu bio je jot jedan momak iz akova, imenom Nika
Putin, dve ili tri godine stariji od mene, moj komija, s kojim sam zajedno u kolu
hodio. Ovi posle ruka bio je na tavanu, za razbijati pamuk. Ja namah otrim k njemu
i donesem mu moje vesele glase i novine. Kazivao sam mu i s takim userdijem kao da
sam bio bogzna kakvo sokrovite naao, zaklinjui ga sa suzam u oima da mi da
savet kako bih ja mogao koliko pre u one blaene gore doi gde se ovek moe
popustinjiiti.

Leto, za putovanje dobro vreme. Moj ti Nika, koji do toga asa nikad o svetinji nije
sanjao nego jot savie odve je pitom bio s devojkama kad bi s njima pazario, u ovi
par sasvim se zaboravi, sav se izmeni i promeni (rekao bi kao da ga je moje govorenje
obajalo i oaralo) i pone mi ovako besediti: "Kako to? Sam si naumio poi, a ja ovde
prah da gutam razbijajui pamuk? Nee to Nika trpiti. Zajedno smo rasli, zajedno
knjigu uili, zajedno na zanatu bili; zajedno emo i putovati." To izrekavi, zagrlimo
se i poljubimo, zadajui jedan drugome re i veru da se neemo nikad rastati. Ko bi
pri svem ovom ne pomislio da ovo bog ovako ne nameta? Ja se tada nimalo o tom
nisam sumnjao i sve sam za javne znake uzimao da u se nabrzo posvetiti.
Nika, malo popomislivi: "Sedi ti ovde," rekne mi, "i ini se kao da razbija pamuk;
idem se i ja malo s tim Todorom porazgovoriti." Ode; postoji po sata, pak opet doe.
On je razumniji bio od mene; nije pitao ni za petere ni za pustinjike, nego koji je
pravi put do Tamivara k Sremu, gdi se Tisa prelazi, gdi li Dunav, i koji je najbolji
manastir u Sremu. Kae mi sve, hvalei mi svrh svega manastir Hopovo: da je drugi
na zemlji raj. No, nigde nego u Hopovo! Pao je razgovor posle ta emo na putu jesti;
i da on nije napomenuo, meni to ne bi ni na um palo. Za napitak nije nam bilo brige,
jer je Niki Todor kazao da emo sve pokraj Begeja ii. Ja kaem da imam tri groia
od onih to mi je poslednji put moj tetak dao, a da je znao na kakav e mi ih puta dati,
ne bi mi ih dao. "To je dosta, odgovorio mi je, "tri groia hleba dosta e nam biti za
dva dni." Doe mi na pamet Maleniin razgovor, pak reknem, smijui se: "Da i ta tri
groia nejma, u kaluere idemo, mora nas vilajet hraniti."

Sutradan nedelja; duan stoji vazdan zatvoren; kako se god hoe za pobei i utei.
Legnemo zajedno, ne za spavati, nije nam bilo do spavanja, nego za razgovarati se i
savetovati kako emo se izmai i kako emo uiniti da se barem prvi dan niko ne
doseti da smo oistili. Sve se to metne u red i namesti. Ko e nam sad bre zoru
doneti? Nikada je devojka na udaju s veim nedoumjenijem nije ekala, koja se je svu
no krasila i upodobljavala, niti joj je do spavanja, jer misli sutradan na venanje poi,
kako smo je mi ekali. Doe i ona jedanput. Nika uzme moju torbu sa naim
kouljama, mojim katihisisom i aslovcem i s hlebom koji smo jote s veera spremili,
pak izie iz grada, poem mi kae gdi e me ekati, a ja poem u majstorov konak da
kaem slukinji da mi dvojica neemo biti taj dan s drugim momci pri ruku. Ovo smo
ovako bili odredili za zametnuti tragove.

Moja majstorica bila uranila da u crkvu poe. Slaem njojzi da u s Nikom celi dan na
udicama ribu loviti. Ona zapovedi slukinji da mi da komad hleba, govorei: "Kad ste
ludi, ja vam pameti ne dadoh; idite po suncu i gladujete, a ja znam dobro da ta vaa
riba nee na moj tanjir doi." Ko sreniji od mene! Taj je dan dobijen; a sutra dok za
nas raspitaju, ne znajui na koju smo se stranu okrenuli, proi e i drugi dan.

Iziem iz grada; naem Niku: "Ajde, brate Niko! Sve nam ide po elji, srea nas za
ruku vodi!"

  1  

 

ta je ovek kad ga kakva strast preuzme, kad kakvo metanije uma uee mu mozak,
podbuni srce i uini da sva krv u njemu uzavri! Bio sam u to vreme u etrnaestoj
godini vozrasta, nenauen nimalo peice hoditi; otii iz grada u Fabriku i Mlu i vratiti
se, to je meni dosta bilo. Taj dan kao da su mi noge krilate bile; kod salaa deda moga,
spram Semartonu, tu smo posle podne poinuli. Ovari semartonski, od kojih neki su
me i poznavali, nahranili su nas mlekom i skorupom.

Moj drug, koje od puta koje od proaste noi nespavanja, krepko zaspi; a ja se
popnem na jednu unku, i ponem gledati k Semartonu. Dam se malo pomalo u misli;
jedna ideja i misal pone razbuivati, podstrekavati i na pamet dovoditi druge. Koliko
sam obladan bio mojom budalastom svetinjom, no ovde natura preduzme sve svoje
pravice i silu, satre pod noge i u nita obrati sva moja sujetoumna metanije i
sujeverije. Doe mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka. Suze
prolivajui, nanem govoriti: "Ostaj mi zbogom, o predrago selo, mesto rodenija
roditeljnice moje!" Padnem licem na zemlju, ljubim zemlju i s toplim suzama kvasim;
nikad u mom ivotu nisam tako plakao. Gledajui selo u kom se majka moja rodila i
rasla; po kom se u detinjstvu svom igrala, mladost provodila i s roditeljem mojim
venala; u koje svake godine na urevdan s braom mojom, s milom Julom i sa
mnom dolazila, roditelje svoje na njihovo krsno ima, Svetog Georgija, posetiti: "Ostaj
mi zbogom, vritui jedva sam izgovarao zemljo, dui mojej sveta, u kojoj sad lee
kosti njene i moje Jule, slatke sestrice!"

Srce mi je lupalo u prsima; inilo mi se kao da u izdahnuti.

Poleao sam kao u nesveti. Kad sam se po nekoliko opet u sebe vratio, dolo mi je
veliko raskajanije to se od te mile zemlje udaljujem. Spominjem se, otkad sebe
pamtim iz detinjstva, da sam neiskazanu radost imao kad bi mi rekli: "Ii emo u
Semarton." S veom sam eljom ekao urevdan nego Uskrs. Provodili bi tu po
deset i po petnaest dana. Trao bih po polju, igrao bih se s jaganjci, penjao bih se na
unke; sve detinjski posli, pravda, no u onom vozrastu, koji je sama radost i veselje, ja
sam nahodio u tom taku sladost koja je prevoshodila svako blaenstvo. A kad bih s
polja doao, kako bi me doekala i grlila mati, kako sestrica! Sve mi je ovo tada
ujedanput palo na um; nisam mogao opstati. Sad prolazim, moe biti, poslednji put,
moe biti za vavek pokraj blaenoga mesta. Ostavljam ga za vavek i u njemu kosti
majke moje, roditeljnice moje, i jedine sestrice.

Ko ima srce uvstviteljno, moe pomisliti kako mi je bilo. I sad, piui po dvadeset i
pet godina, vozmutava mi se utroba, suze mi teku, i vesma tuim. Po sata ili vie bilo
mi je u usti: "Nano moja, nano slatka; Julo srce, Julo duo!" (Majku sam moju nanom
zvao.) I vie bih tu leao da nisu se obani oko mene skupili i poeli me uteavati, a ni
sami nisu se mogli od suza uzdrati. Iz ovoga sudim da mi je mati iva bila, ili barem
Jula sestrica, ne bih nikada iz Banata iziao.
Bio sam ve uteen, kad mi se probudi drug, i, rasudavajui da sav moj pla nita mi
ne valja vreme gubiti, metnemo se na put i doemo u samo vee u Itebej k tetki mojoj,
roenoj sestri matere moje, Jevri. Zadugo me je zagrljena drala i nada mnom plakala.
Sutradan, videi da neu nipoto vie da zakanjavam, metnula mi je u torbu nekoliko
tanka beza za par koulja, i za jelo neto na put spremila; plaui i ljubei ispratila me
iz sela. Meni i Niki nije bilo do zakanjavanja, jer smo se bojali da za nama potera ne
ide. Ovde ne mogu izostaviti da ne naznaim, bez svakog pristrastija k mojem rodu,
da od sviju naroda koje sam poznao nejma milostivijega roda nad srpskim, a najpae k
srodstvu. Od Hercegovine do Banata, u Bosni, u Horvatskoj, u Slavoniji i u Serbiji
narodi su vesma milostivi i odve srodstva ljubitelji; i to se kasa u staro vreme vesma
pohvaljene dobrodjetelji gostoljubija, zaisto u tom ovi narodi ni jednom nisu ftori.

Ovi dan predvee doemo u jedno selo kod Tise. Naemo jednog starog svetenika
gde neto u svojoj avliji tee. Pitamo ga kako bi mogli u Srem prei. Kae nam da se
muno prelazi za veliko navodnjenije Tise i Dunava; ali to njegovi sinovi nisu
doma, on bi nas inio prebaciti na onu stranu bez plae. Rekne nam da ekamo veera
kad ljudi dou s polja da e nam nai koga ko e nas za dva ili tri marjaa prevesti. No
otkud nama tri marjaa? Mi nejmamo ni tri krajcare. Nuda daje savet. Onda ja
izvadim iz torbe moj aslovac, koji je bio jot napolak nov, molei ga da uini
zadubinu da nas on da prevesti i da za to uzme aslovac. "To ne bi bila nikakva
zadubina da ja to uinim, odgovori dobri svetenik, nego, ako vami nije od potrebe
aslovac, dau vam za njega sedam marjai i postarau se za va prevoz. Ostario sam,
i ne mogu zadugo voziti, a bih vas sam prevezao." Uvee nae nam jednog momka
koji nas preveze u Slankamen.

Evo me u Sremu, u zemlji nasljedija poslednjih srpskih despota. Sutradan, neki

Karlovanin, vraajui se s praznih koija doma, doveze nas za nekoliko groia u
Karlovce, gdi prenoimo i rano ujutru ponemo putovati po poeljenoj Frukoj gori.
Prolazei ispod Remete i Kruedola, nismo smeli ni navratiti se u ove manastire, da
nas kako kalueri silom ne zadre. Hopovo nam je u srcu bilo; k njemu smo se tatili.
Oko podne doemo u Irig i uputimo se k manastiru. Kako nam je god rekao Todor
kalpagdija, kako preemo na manastirsku zemlju, uini nam se kao da smo u
edemsku bau doli.

Ide se sve pokraj jednog potoia, pored koga stoje nasaeni veliki orasi i druga
drevesa koja ga osenjavaju i uvaju od sunca. Na levoj strani vide se brda i holmii,
pokriveni s vinogradi i vonjaci. S desne strane potoka pruila se jedna veselovidna
dolina, sva pokrivena i ukraena s livadami punim zlaka i cvea selnoga, koja se
protegla do blizu manastira. A s one strane doline, rekao bih da su carske bae.
Vinograd do vinograda, okrueni i nakieni s svakojaki plodoviti drevesi; brdo nad
brdom, i holm nad holmom kao da se jedan na drugoga drugoljubno naslonio, i kao da
je jedan svrh drugoga svoju ponositu glavu pomolio kako e lake onu krasnovidnu
dolinu, sestru svoju, i potok, njena ljubitelja koji je zagrljenu dri, i one koji pokraj
njega prolaze, gledati i smatrati; i kako e u isto vreme svak svoju velikolepnu, sa svi
proletnji, letnji i bogati jesenji darovi nadienu i preukraenu glavu pokazivati i oima
sviju pretstavljati. Holm od holma lepi i diniji, a svi zajedno neiskazane krasote i
divote. Tihoslatko i ljupko uenje i igranje s dolinom potoka, veselo razlinih ptica
pojanje, krotko i prohladno vetra dihanije, i njegovo s liem premetanje, daju uima
jednu tako slatkoslinu muziku da dovode oveka u savreno zaboravljenje sebe i u
istupljenije uma. Blagouhanije livadnih cvea i svakojakih voa oblazamljavaju oni
krotkopitomih vozduh.

Ne zna ko kako tom blaenom dolinom proe, kako li k manastiru doe. A kad
doosmo k mom ljubimom Hopovu, ta e ko pre gledati, ta e razmatrati, emu li e
se vie diviti i uditi? Da sam bio sav oko, pak da sam na sve strane u jedan mah
gledati mogao, ni tako ne bih se one krasote nagledao. Ko bi hteo znati ta bih ja rad
ovde opisati, a ne mogu, neka samo ode od prolea do jeseni, kad mu drago, u
Hopovo, pak kad se doma vrati, vidie hoe li moi sve to je uvstvovao iskazati.
Iskljuavam one koji, predati nekim strast'ma, sve im je ostalo jednako, ta ili pokraj
rita ta pokraj livade, ta sluali abe ta slavuje; govorim za one koji imaju srce
uvstviteljno svake krasote boijeg stvorenja.

O roditelji i vi, uitelji i upravitelji bezlobne junosti, ovu venu knjigu otvarajte u
svako vreme vaim adom i uenikom; privikavajte ih izrana da oseaju, da poznaju i
da uvstvuju premudrost, blagost i bogate dare tvorca svoga u stvorenju. Ovu samu
knjigu, bez nikakve druge, Melhisedek itajui, svetenikom vinjeg boga postao je.
Ovo je knjiga, Avramova, Jovljeva i svih patrijarha, kad jot nije bilo nikakve druge,
koju itajui k visokoj su mudrosti, sirje k poznanstvu boga dostignuli. iva i
djejstviteljna knjiga, iz koje u svako doba, u svaki as i svako trenue oka k oima, k
uima, k svim uvstvam, a navlastito k srcu naem, bog govori: nebo s suncem,
mesecom i zvezdama; zemlja sa svim ta se na njoj vidi; vozduh, oblaci, vetrovi,
molnije i grmljavina; voda i sve to se u njoj dvie; prolee, leto, jesen i zima; svako
dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i muice. Iz sve ove knjige bog
govori k svim ljudima: "Poznaj, lovee, tvorca tvoga, tvorca venoga i jedinoga,
pravednoga i milostivoga. Nek uvstvuje srce tvoje, zato je stvoreno, jer inae ne
moe biti blagodaran razvje uvstvujui; i koliko vie bude uvstvovati, vie e
blagodaran biti; vie e blagodariti, vie e ljubiti, vie e se siliti za ispuniti svetu i
pravednu volju njegovu. I na ovi sami nain bie blagopoluan i blaen vo vjek'
vjeka, jer si zato stvoren, slovesni umom i besmertnim duhom odaren. Budi pravedan,
budi dobar, ljubi dobrodjetelj! Nisi za malo vreme stvoren kao mrav; venost te eka.
Na kratko vreme dobro inei, vo vjeki e blagopoluan i blaen biti. "Za pokazati
sve veliestvo ove boestvene i boije knjige, na slaaji spasitelj Isus ui nas i
savetuje da pogledamo ne na svu nju, no na najmanju asticu nje, za poznati iz
najmanje astice ove beislene knjige velikoga tvorca i njegovu preblagu i
premilostivu promisal o svemu. Ne veli: pogledajte na nebo i na sunce; ne veli: ujte
gromove i grmljavine. Ovo bi odve mnogo bilo. "Vozrite, veli, na cvetke poljske. Ko
ih tako krasi i odeva da car Solomon u svoj slavi svojoj nije se mogao odenuti ni
ukrasiti kao jedan od ovih cvetaka? Otac nebesni. Pogledajte na ptiice po vazduhu.
Ko ih hrani i ko ih odeva? Blagi promisal oca nebeskoga!" Ovu knjigu itajui,
premudri Sokrat, vena slava Atine i svega slavnoga greeskoga roda i imena, pre
Hristova priestvija muenik je bio za blagoestije, pratajui i blagoslivljajui onoga
istoga koji mu je otrov dao.

Ovu knjigu ko ita sa zdravim bogodanim razumom, i ko njojzi sleduje, mora doi k
istinom bogopoznanstvu; i on je (kako ui sveti filosof i muenik Justin) delom
hristijanin, ako se slovom i ne nazivlje hristijanin, ivei pravedno i bogougodno. Ko
ovu knjigu ne vidi, slepiji je od sleporoena; ko njejzin glas ne uje, gluvlji je od sinja
kamena, jerbo "nebesa povedaju slavu boiju i tvorenje ruku njegovih vozvetava
zemlja." Ko ovo ne uvstvuje, njemu je gvozdeno u prsima srce. Obiavajte, dakle,
mlada srca da uvstvuju: u najmanjem lisku, travici i cvetku tvorca svoga da poznaju;
u ivljenju i dvienju mravka i muice optega ivotodavca boga da upaaju. Uite ih
najpre ovima malima stvarma, dok s vremenom kadra budu k suncu i k zvezdama um
svoj vozvisiti. Evo, moj ljubezni itatelju, k kakvim razmiljenijam samo
vospominanije hopovske krasote um moj uzviuje. O, mesto dostojno da posveeno
bude mudrosti i ueniju i da se srpskim nazove Parnasom!


; ;<= 
  . 
 = 

Bilo je oko dva sata posle podne kad smo uli u manastirsku avliju, jer smo lagano ili
od Iriga do Hopova; istom bratija izili iz trapeze, i nisu bili jot polegli spavati po
obiaju manastirskome. Mlai prolaze koji kud po doksati, a stareine posedali s
igumnom pred njegovom elijom i razgovaraju se. Kako nas upaze s torbom na lei,
poznadu da smo stranski ljudi; ljubopitni za saznati uzrok naega stranstvovanija,
zapovede nas zvati k sebi. Penjui se gore, priape mi Nika da ja odgovaram na ono
to budu pitali. "Ne staraj se" rekao sam mu.
Bilo ih je oko desetak. A kad upazie oni drugi, to su se bili kojekud razodali, poee
se skupljati i oni koji otkud. U jedan-dva minuta bi ih do trideset. Nikad u mom veku
nisam dotada toliku silu kaluera skupa vidio. Bila mi se poela krv vozmutavati i
jeiti koa, kao da sam se hoteo prepasti, kad eto ti upazih odnekuda dva malena
kaluerka, koji dooe i stadoe blizu nas, gledajui nas veselim obrazom. Onda mi
poe dolaziti drznovenije, mislei u sebi: kad ovima nita nije bilo, nee ni meni. A da
pravo ispovedam, nisam nikakva uzroka imao plaiti se, jer su moji dragi Hopovci
osim svih Frukogoraca najpitomiji: blagoskloni i blagoprijatni, vesela obraza i
pogleda, pristojno i isto obueni, jednim slovom: nisu nimalo prilini onim
kaluerima s kojima se deca plae.

Izmeu sviju njih najbolje sam upazio jednoga koji u sredi sviju seae. Brada mu
pokratka, okrugla, i vlasi na glavi bele kako sneg, a obraz ist i mlad, pun mleka i
ruice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv; oi pune ivota i neke
osobljeve sladosti. Kako me je pogledao, predobio je sve srce moje. Rekao bih kao da
sam ga poznavao pre mlogo godina i kao da mi je svojim vzorom rekao: ja u biti tvoj
blagodjetelj i otac. I kad ne bi se smijao, na licu bi mu neko tiho i prirodno
osmejavanje cvetalo. I pravda, kako sam posle dugim iskustvom poznao, i kako e se
viditi iz ove moje istorije, ako je ikada ovek na svetu bio bez najmanjeg sleda
pritvornosti, on je bio. On isti, iguman budui, nane nas pitati.

Iguman: "Otkud ste vi, deco?"

Ja: "Iz Banata."

Iguman: "A daleko li ste nakanjeni?"

Ja: "Ovde bi radi ostati, ako nas primite."

Iguman: "to ete ovde?"

Ja: "Naumili smo pokalueriti se."

Iguman: "Imate li vi oce i matere?"

Ja: "Ovi moj drug ima mater, a ja sam bez oca i bez matere."

Antonije Veliki (nazivljem ga "Veliki", jer je i dui i deblji od sviju bio, i brade vie
je imao on sam nego desetorica drugih): "Da t' kaem, oe igumne, ja u toga maloga
uzeti, a Maksimu u dati put, jer je nestaan kao vrag i jutros mi je nov krag razbio."

Iguman: "Oe Antonije, zar sam ja ovde aga na Kareja?"

Antonije: "Ta nemoj se, bogati ljutiti! Ja znam da si ti iguman; al' ako ti ga uzme,
kako si ti ljut i naprasan, on e trei dan od tebe pobei. Ti zna da kod tebe ak ne
moe obastati."

Iguman: "Ako bude kao tvoj Maksim, nee ni treega doekati." Pak se okrene k
meni: "Ti mali, hoe li ti moj ak biti?"

Ja: "Hou."

Iguman: "No, poljubi ruku, pak ti ne sluaj toga velikoga i bradatoga; on govori ta
mu na usta doe. Ako ti samo bude dobar, u svem Hopovu nee nai boljeg od
mene. A ti, oe Janiije, i tako si paraklisara, a bez aka si, uzmi toga drugoga. On je
pojai, ba kako valja za paraklisaru."

Potom da zapoved da nas odvedu u trapezu i dadu jesti. Kad iziemo iz trapeze,
poemo svak svome starcu. Ja naem moga igumana sama gdi hoda po eliji. Upita
me jesam li izuio psaltir; kaem da jesam. D mi jedan psaltiri da vidi kako itam.
Bio je zadovoljan mojim itanjem. Kae mi da e on spavati, a da ja mogu hodati po
manastiru i okolo kud mi drago, ili, ako hou, mogu uzeti koju knjigu s astala i to
itati.

On poe u kamaru spati, a ja ponem pregledati knjige. Naem: Zbornik, aslovac,

psaltir, mesecoslov, kanonik, polustav, trebnik, Alfavit duhovni. Najposle otvorim
jednu veliku stranu knjietinu; vidim, itija svih svetih na tri meseca: marta, aprila i
maja. Ha, pomislim, ova je za mene! Jedva je podignem, iziem pred vrata kelijska,
metnem je na jedan karuni sanduk, a ja sednem dole i ponem itati itije svete
Evdokije, prvi dan marta meseca. Prama ovima stvarima, koje u ovoj knjigi naem,
ostanu prolozi za nita. S kakvim userdijem i toplotom srca sam itao i sve od rei do
rei upamtio! Kamo tada knjige one koje su danas u rukama! E, vreme zlatno, za
vavek izgubljeno! Iz Scile uteem, pak upadnem u Harivdu, iz prologa u itija! Siroto
dete, bedna mladost, do smrti neprealjena! No onda ja sam mislio: ko je sreniji od
mena? itija itati, take knjige velike! Nigde toga na svetu nejma!

Ko ne zna ta su itija, neka uje od hiljade samo jednu malenu povest, koje sam ja ne
itao kako se ita, nego sa svim grlom gutao i prodirao, koje sam verovao kako god
jevangelije, i nad kojima sam tako gorko plakao da sam vid oni pokvario. Nek uje,
velim, pak ako ima srce loveesko, nek me ne ali, i nek nad mojom bednom
mladostiju ne uzdahne ako moe. U itiju prepodobnoga Pajsija stoji napisano da je
Hristos siao s neba i doao u pustinju da ga poseti. Prepodobni Pajsije opere Hristu
noge. Po mlogom razgovoru otide Hristos; voda s kojom su noge oprate ostane u
leenu. Eto ti odnekuda doe uenik Pajsijev, trai vode da pije. Nejma; poharena
voda. Veli mu starac da pije vodu iz leena. Ovi gleda vodu; mutnu i blatnu vidi, i
koja zaudara na znoj; nee da pije, govorei: "Kako u ja pomije piti?" Govori mu
starac: "Bre, pij, pij, jer e se kajati", i to mnogo krat. Dok mu se dodija, ne toliko od
ei koliko da se ne pokae sasvim neposluan, pomisli u sebi: zatvoriu oi pak u je
piti, makar da bih se znao otrovati. Ode, gleda u leen; hoe, nestalo vode iz leena.
Vie starca: "Stare, nestade vode; sad leen pun bijae, pak u jedan mah ostade
prazan i suv kao dlan." "Ha, odgovori starac, nisam li ti je rekao: pij, ne nakanjuj se,
jer e se kajati." A kad mu kaza kakva je to voda bila, i proaja.

Evo, brao, s hiljadu hiljada ovakih basna puna su itija svetih. Ovo sam verovao i
nad ovima sam gorke suze prolivao. Glupi i najsujeverniji egipetski dervii bi li mogli
smeniju i luu basnu izmisliti? Sramota ne samo svetoga hristijanskoga imena, nego
celoga eloveeskoga roda da se ovake i ovima podobne beslovesne basne u
hristijanskim knjigama nahode, da se itaju i da se veruju. Oni koji ne znadu, pak
veruju ovake zgadne i sramotne fabule, njima e milostivi bog za njihovo neznanstvo i
prostotu prostiti; no oni koji znadu, a ne viu koliko god sa svim grlom mogu, pred
bogom i pred ljudma, da se to ne trpi, onima nee se prostiti, jer je ovo greh protiv
Svetoga Duha. Arhijereji boiji, svetenici mirski, koji itate sveto evangelije, viite,
viite k narodu; vaa je to dunost; zato ste oci i pastiri! Ne izdajte isto Hristovo
uenije! Blagi Spasitelj ni na to tako nije se srdio, krotki boiji agnec ni na to tako
nije se gnjevio koliko na sujeverije, na licemerije i na laljivu i pritvornu svetinju. Ne
bojte se naroda; miliji ete, drai i estniji narodu biti kad mu otvorite oi uma i kad
ga prosvetite. Dobar je narod i blag; ako li u emu pogreava, ne ini iz zla srca, nego
iz neznanja. O crkovni pretstatelji, nemojte sakrivati evangelsku istinu!

Nek mi se dopusti jot samo jedno da spomenem. Drugi put kae da mu je sveti car
Konstandin na posetenije doao, pak izmeu drugih razgovora i ovo mu je rekao:
"Pravda da sam se i ja trudio, koliko sam mogao, za rairiti evangelsku istinu i nauku i
za privesti mnogi narod k bogopoznanstvu; no da sam znao u kakvoj ste slavi vi
monasi kod boga, ja ni za to drugo ne bih se starao, ostavio bih svet i carstvo, otiao
bih u pustinju i bio bih monah." Neka sad zadri smej ko moe.

A prolog: nasred crkve boije, ree starac to, i uini ono, i sotvori blud. Hoemo li se,
brao, zaboga, jedanput osvestiti? To je stvar taka da jedva je ovek na ispovedi kae;
a na prolog, kao da se s neim ponosi, kae nasred crkve ta je njegov starac uinio.
Kakav mu je to starac, sram ga bio!

Ja opet prosim mojega ljubeznoga itatelja da mi prosti to ove nepristojne veti

naznaujem. Zloupotrebljenija i zli obiaji ako se ne budu kako dostojni poruganija
predstavljati i obliavati, ne mogu se inae u omrazu dovesti i istrebiti.

Vreme je da k meni doem.

Moj iguman kad ustane, nae me nad knjigom. Bilo mu je zaudo da jedno dete
mojega vozrasta ne ide kojekud trati i skakati, imajui doputenje. Rekne mi da mu
malo itam. Ja ponem itati kako god iz psaltira. Pita me itam li tako iz svake knjige
i razumevam li ta itam. Kaem da iz svake, ako je srpska i vlaka, i da razumevam.
Popogleda me malo s vnimanijem, pak mi nane govoriti: "Namah taj as uzmi tvoju
torbu, pak idi kud ti drago. Pravo je rekao Antonije da ti nee kod mene ni tri dni
biti." Ja sam bio izvan sebe; mislim: kakvi su ovo ljudi? Pre dva sata milostivo me je
primio, a sad goni; da sam mu to skrivio, ne bih alio. Onda on opet: "Zna li zato te
teram?" Ja: "Ne znam." Iguman: "Ako ti bude dobar i posluan tako kako ita, ti e
kod mene, dok sam ja iv, ostati. No bojim se, kad ti uje kako ja itam, ti e mi se
smijati, a ja sam ljut, pak eto ti kavga gotova." Kad ja to ujem, odahnem malo,
odgovorim mu: "Nemojte vi mene terati, ja se vami neu rugati." Onda on izie pred
eliju, pak gdi god koga upazi, zove, vie i kazuje kako ja itam: sve kao voda. Jedva
doeka sutra podne: metne me da itam u trapezi itije.

Po ruku uzme me s sobom u Irig. U petnaest kua vodio me je, poevi od gospodina
protopope ot akabent, kazujui svima da ja bolje od njega itam i da on ne sme preda
mnom itati. Bio sam kao na vatri od stida. Hoteo bih da se kud uklonim, da nisam tu
kad s kim o meni nane govoriti, no zaludu; zapovedio bi mi da se ne miem s mesta;
dok sam i ja kao oguglao, pak bih sluao kao da se o drugom kom govori. Divio sam
se istosrdeiju njegovu; i koliko me je on vie falio, toliko sam ga ja vie ljubio i u
visokopoitaniju imao.

Blizu tri goda proveo sam pri ovom blagonaravnom i preesnom igumnu; srmt
njegova rastavila nas je. No kako sam se u vreme ove tri godine u mojem milom
Hopovu svetinjiio i kako nisam, to u malo ponaire opisati; jerbo ako je ikada u
meni togod divije svetinje bilo, to je u Hopovu bilo, dok sam se jot meu
detinjstvom i junosti nahodio, i dok me jot podstrekanija telesna nisu zaokupila bila.
No pre nego ponem moj nain itija u Hopovu, neka nakratko javim to se je s
mojim Nikom uradilo.

On je vesma trudoljubiv bio, crkvu istei, svee i sve to je u crkvi, nametajui, tako
da njegov starac vesma je s njim zadovoljan bio. No po mesecu dana eto ti njegove
matere, s mojim starijim bratom Ilijom, koja, kako ue u ogradu manastirsku, stane
nasred avlije, pak pone psovati i ruiti kaluere, viui da ako joj namah dete njeno
ne dadu, da e taj as saei manastir, crkvu i kaluere, govorei da ako su kalueri
radi decu imati, nek se ene ka i ostali ljudi, pak nek raaju i hrane decu. Neki
Dionisije Horvaanin, iz Garevice rodom, reit ovek i odve drzostan, sie k njoj da
vidi to je stoji vika i da viku s vikom predusretne; no nae se u velikom rusvaju i
tako se smete da nije pred njom ni pisnuti umeo. Takova je to Amazonka bila da bi na
sto Dionisija udarila. Kad ova svoju viku predvostrui i podigne, rekao bi isto da se
upali manastir i planine naokolo zatutnjaju. "Bre mi dete na sredu, vikne s
gromovitim glasom na Dionisija, jer ako te epam, svu u ti bradu oupati i oi u ti
iskopati! Ne raaju se deca kaono to ti misli, nijedna vero crna!" Ovi nije znao
kojim se je putem vratio. Brebolje polju joj sina, kojega kad upazi u mirskih haljina
i vidi da se nije bio jot pocrnio, utoli se.

Moj brat Ilija nije taki estok bio. Mome samo tri goda stariji od mene; da sam hoteo,
mogao bih i njega nagovoriti da ostane. Kae mi da me moj baba Nikola pozdravlja,
koji da nije bolestan i on bi doao bio, ne da me natrag vrati, nego samo da me
nagleda; da on ve vidi kako sam ja tako naumio da mene niko ne zadra, a da je od
sve nevolje mlogo bolje da se u naem mirnom vilajetu gdi pokaluerim, nego kud u
Tursku da odem; da ne hitim odve s kaluerenjem, no da ekam barem jot tri
godine; a kako se pridigne, da e doi posetiti me. No nije se pridigao, no po malom
vremenu prestavio se. Bog preblagi milostiv mu bio za njegovu k meni oteesku
milost! Na ovi nain moj Nika vrati se s materom svojom i mojim bratom, a ja
ostanem miran i pokojan.

Moj je sav posao bio drati isto eliju starca moga, oitati mu koji akatist i kanon i u
trapezi itije; sve proe vreme mogao sam initi to hou. Meni nikad nije milo bilo
zaludu stajati. U nekoliko meseci oitam sva itija; i osim sviju omili mi se itije
moga imenjaka. Pie se o njemu da i on, dete od sedam godina budui, ostavi roditelje
i ode u kaluere, i proaja. Smili mi se ime ovo i odsudim da, kad se postriem i moga
na krtenju imena odreem, da u to ime izabrati. Tako sam i uradio.

Posle malo vremena moj starac oseti da ja bez ale nameravam posvetiti se, ne
okuajui druga hleba ni vode po dan i po dva. Sovjetovao bi me i karao, govorei mi
da to nita ne valja; da je nam dosta i preko mere ureene poste uvati; da je on vidio
mnoge divije svetinje kao ja, i da su sve to lai ili ludosti bile; da je vreme
svetinjienja prolo i da u dananji dan sva je svetinja potenim ovekom biti.
Nakratko, naem u njemu mojega istoga babu Nikolu. Njegovo govorenje metalo me
je u udivljenije; no poznavajui ga istosrdena i pravde ljubitelja, nisam mogao ne
verovati mu. A s druge strane, smatrajui bratiju kako se sve vesele ivoj ribi i starom
vinu, jot vie sam u uvjerenije njegove rei dolazio. Moj starac, kud bi god hodio radi
dela manastirskih, uzimao bi me sa sobom. Meni nije mrsko bilo putovati; no jedva
bih ekao da doem u manastir da itam itija. S njim sam obiao sav Srem, Slavoniju
i Baku. On je svud bio dobro primljen za svoje veselo i u isto vreme prepoteno
ophodenije. Kako bi gdi doao, kazivao bi da on ima ae sveca, da svak stoji na
opazu i da dobro gleda to e poslovati; da se on boji jesti i piti preda mnom, a smejati
se i aliti za glavu ne sme. Silom bi me naterivao da ruam, nazivajui me divijim
svecem, i esto bi mi ovako govorio: "Upamti ti moje rei: ti si sad ludo dete, zato
gladuje kao siromaki pas; mirski budui, nee mesa da jede, a kad bude kaluer,
nee imati kad ekati ni da se ispee; bie kao Turin kad se namami na krmetinu."
Ja bih ga pitao kako on to zna. A on bi mi odgovorio: "Prvo, to si odve rano poeo,
pak rez dugo vreme e ti se omraziti; a drugo, iz tvoga sklonjenija k itanju. Nee ti
vavek itija itati; omrazie ti se jedanput; poee i druge pametnije knjige itati. A
ja sam to u svem mojem ivotu prismotrio da svi oni koji mlogo itaju malo poste."
Moj bi odgovor bio: "A kako su u staro vreme sveti oci mnogo i itali i postili?" A on
bi na to: "Sve ti meni kae ta je pre hiljadu godina bilo. Onda su drugi obiaji bili, a
sad su drugi. to je onda bilo, znadu oni koji su onda ivili; a ja znam ta sad vidim. A
zna li ta si mi neki dan iz one ruske knjige itao: da i izmeu svetih otaca bilo je
svakojakih; kad su isti oni koji su na prvom saboru Ariju prokleli, namah posle sabora
predali caru Konstantinu vie nego sto memorijala tuei se jedan na drugoga. A car
Konstantin, kao razuman upravitelj i politik, za kurtalisati se jedanput crkovnih ljudi
kavge i inata, zapovedi sve one memorijale jote neproitane saei, pak se okrene k
svetim ocem govorei: "Mi vas za svece drimo i oglaujemo, i jeste, hvala bogu; a vi
predajete tube jedan na drugoga. Ja, grean ovek budui, kako u svece suditi?
Okanite se, ljudi, procesa, vas, ako to izmeu sebe krivo imate, bog valja da sudi."
Na ovi nain postide se svi i posrame i prestanu od donoenija i tube. U istoj knjizi
itao si mi ta ga su puta neki sabori od pet i est stotina otaca neke stvari uzakonili i
utvrdili, koje su drugi sabori posle njih odbacili i prokleli, i ono ta je uzakonjeno, i
one koji su uzakonili; jote k tomu da u samom Carigradu bilo je vie od dvadeset i
sedam sabora koji su prokletstvu i anatemi predati. I da ne dooe Turci, da ih ne
smire i pomire, dosad, bog i dua, bilo bi ih jot toliko; i ne znam bi li ko ostao
neproklet. A kakvi su ti oni oci bili koji su na Zlatoustoga sedamdeset laljivih
punktova izmislili? Onde nisu bili maleni oci, nego prvi i najvei. Pravo je rekao car
Konstantin: da e bog imati ta i svetim ocem suditi. Vidi li da je i onda svakojakih
bilo? Ja prost, kako me vidi, po mojoj pameti nahodim da su sad bolji crkovni pastiri,
jer niti se toliko inate, niti se anatemi predaju kao u prvo vreme."

Ja nisam znao ta u mu na sve to odgovoriti; nita manje od moga obinoga

tvrdoglavstva nisam hoteo nimalo odustati. Neka govori ko to hoe, ja u postiti te
postiti. Proe to leto i zima. Na prolee postrigu me i dadu mi moje poeljeno ime
Dositej.

Kako sam taj post proveo, muno e ko verovati. Po tri dni drugda nita ne bih okusio,
pak bih se gdi na tavan sakrio i sve bih metanisao, elom u zemlju udarajui, dok bi
mi se zavrtio mozak; jedva bi na nogu od teke gladi stajao. Nahodio sam u itijam da
neki od pustinjika po celih sedam dana, a neki po etrdeset, nita ne bi u usta uloili.
Silio sam se ne bih li i ja kako mogao do sedmog dna doterati, no zaludu; nisam
mogao vie nego do tri dni, jer u etvrti drktala bi mi kolena, uvstvovao bih jaki bol
u utrobi, i dolazio bih u nesvesticu.

Moj dobri i razumni iguman, videi da moja budalatina sve to via biva, kae mi
isto da on toga vie nee trpiti da pri njemu nahodei se sam sebi ubica budem, no
svaki dan u vreme ureeno da s drugom bratijom jedem; ako li neu, da na drugo
mesto gdi idem lipsavati od gladi, a ne kod njega. Ja sam odgovorio da ja nisam prvi
koji je postio sedam celih dana; ima koji su postili i etrdeset, kako: Mojsej, Ilija i sam
Spasitelj na. Moj starac, kako je ljutit bio i naprasan, malo bi mu valjalo (ovi sami
put, od sve tri godine to sam pri njemu bio, razljutio se na me kako valja); pak u
svem svom gnjevu ovu mi prediku uini: "Kakvo je to tvoje bezobrazije, Mojseju, Iliji
i Hristu da se upodobljava? Nema li toliko pameti da rasudi da su ono
rezjestestvene stvari bile i boija udesa, te su mogli ljudi etrdeset dana ne jedui
iviti? Mojsej na Gori sinajskoj budui, a Ilija beei po pustinji, bila je potreba da
bog s njima udo uini. A to se usuuje Spasitelja spominjati, to je tvoje krajnje
bezumije. Moe li ti po vodi kao po suvu hoditi, mrtve voskreavati i proa
Spasiteljeva udesa initi? to si ti? Balave jedno. Pak hoe da bog s tobom udo
ini. No jedna za stotinu: ili da jede kao i drugi ljudi, ili put za ui."Srea moja to
sam straiv bio, a otiao bih zaisto kudgod u planinu. Mnogo bih puta poao traiti
kakvu razvalinu i peteru; no kako bi k veeru bilo, a ja ti bei navratnanos u
manastir.

Velike nedelje povede me moj iguman u Karlovce, i na Veliki etvrtak arhiepiskop

Pavel Nenadovi rukopoloi me na dijakonstvo. U isti dan bilo je po obiaju
"umovenije nog" i sluili su s mitropolitom mnoestvo arhimandrita i igumana. Po
slubi, pre nego sednu ruavati, ovi razgovor uini mitropolit mojemu starcu: "Eto ti,
oe igumne, ja ispunih tvoju volju: hirotonisah tvoga maloga Hopovca na dijakonstvo.
No vi svi upamtite moju re: kako je njemu odve milo mnogo itanje, on zadugo u
Hopovu mesta nee zgrijati." Ja sam meu mnoestvom u sali negde u bu?aku stajao i
sluao ovo govorenje. Nisam se mogao nauditi to je ovim ljudima: i mitropolit iste
pameti moga starca! Bog mi s njima! Kako bi mene itanje iz Hopova oteralo? Gdi u
ja toliko knjiga nai kao u Hopovu? Taj dan po ruku vratismo se u manastir.

Ja mlad akon i malen kaluer, milo mi je bilo sluiti s redom i bez rede. Svud se
bilo oglasilo da sam svetac; po seli poelo se razglaavati da i udesa inim.
Bolesnici, koji bi u manastir dolazili, mene bi iskali da im molitve itam. Ne znam iz
kojeg uzroka, koliko sam se inio svetac, nita manje za mladu eljad molio sam se
vrlo usrdno, a za stare bake nije mi ila molitva od srca. Mnogi bi svedoili da su ih
moje molitve iscelile. Ja sm nisam znao ta u od svega toga misliti; da je nekima
posle moje molitve lake i da svi ne umiru, to mora neto biti!

to mi je sad najsmenije: moj dobri i nezlobivi iguman poeo se bio uveravati da ja

imam neki dar udotvorenija za moju toplu i usrdnu veru. I zaisto, ako bi za verom
stajalo, mene u to doba niko iv nije mogao nadverovati, jer sam ja sve to god kau
prolozi, itija i otanici slepo, bez nikakva dvojeumija i razmiljenija, verovao. Meni
bi se u to vreme smrtni greh vidio svrh esa libo najmanje i rasudavati, i nekamoli
sumnjati. Bio sam kao najprostiji i najrevniviji Turin, koji sve to god piu i kau
dervii veruje; i da mu ko rekne da to nije mogue, bi ga namah han?arem prob.
itajui ta su neki radili koji su se Hrista radi budale inili (neka svak ovo dobro
zabelei: Hrista radi budala), dolazio bih u iskuenije: a kako bi bilo kad bih se i ja
budalom uinio, pa da ljudi ne znadu da sam ja svetac, nego da misle da sam urodiv?
Turci su u ovom punktu odve ortodoksi, jer oni svakoga ko je lien uma za sveca
poitiju; no da su hristjani kad mogli u ovo prelatenije pasti, imajui i ruku premudru
i zdravu evangelsku nauku, tome se nije mogue dovoljno nauiti. No po svoj prilici
prevarili su se neki, naopako razumevajui apostola Pavla rei: "Mi urodi Hrista radi."
A ko je gdi itao da je blagoini i svetonaravni apostol nag po sokaku trao, kako su
oni inili koji su apostolske rei nakrivo i ludo tolkovali? No ta ne ini glupo i
nerasudno sujeverije!

Ja sam sve to onda verovao, i ko bi se najmanje to protivrei usudio, bio bi pred

mojim oima eretikos i hulitelj. Ovaku prostranu i iroku veru imajui, nisam li ja
mogao po svakoj pravici udotvorenija dar iziskavati? Ljubezni itatelju, ti mi se
smeje, i pravo ima: i ja se sam sebi smejem; niti je pravo samo drugima smejati se;
dobro je i sebi katkad. Mi se smejemo onima koji su negda magarcu na kom je Hristos
jahao praznik praznovali; a sami se sebi ne smijemo verige praznujui. No ovo je
prirodno nerasudeniju; svak se tuoj sujeverici posmejava, a svoju poituje i za svetu
dri. A ako emo po dui pravo suditi, kad ne pristoji Hristovo magare praznovati,
mnogo manje apostola Petra verige.

Ljubezni srpski narode, nemoj ti mene za zlo primiti to ja neka naa zloupotrebljenija
obliavam; vreme je ve, za ivoga boga, vreme da ponemo slobodnije i razumnije
misliti! Dokle emo tue pogreke osudavati, a nae sakrivati i opravdavati? Niko se
nee va vjek' vjeka ispraviti i poboljati druge ukoravajui. Razuman i pravdoljubiv
lovek od sebe najpre poinje: sebe ispituje i smatra, sebe sudi i osuuje; niti sebi
prata ako u em krivo ima. Ako li me ko iz svoje proste revnosti osudi i pohuli,
vreme e pokazati da nije pravo imao. Nita mi na svetu nije milije ni ljubeznije od
mojega roda; no koliko ga vie ljubim, toliko sam mu vie duan pravdu i istinu
predstavljati i govoriti. Rad sam srcem i duom, posle boga koji me je sozdao,
mojemu milomu narodu ugoditi, obae ne laui i istinu svetlu kao sunce pod noge
bacajui, pritvorno i licemerno za atar piui. A znam da moj poteni i slavni srpski
rod to od mene nee ni iskati.

O ovoj materiji zasad dovoljno; pri drugoj prilici vie e se o tom besediti.

Moj prostosrdeni iguman s kim bi god o meni govorio, zaklinjao bi se da sam svetac,
no pridodavo bi k tomu: "Bojim se, nee ta svetinja zadugo durati". Tako je i bilo. I
sva bi mi bratija to isto proricala: da se zaludu muim, da se jot niko nije u Hopovu
blizu Iriga posvetio, da neu ni ja. Neki bi mi se rugao, neki smijao kao detetu, a neki
bi me alio, kazujui mi da je i sm u mladosti tako prelaten i obezumljen bio kao ja,
no druge godine druga pamet u glavi. Ispoetka sam mislio da oni sve to iz zavisti
rade: ne budui sveti, ne bi radi ni da se ko drugi posveti; no malo pomalo rez dugo
vreme lepo ti me uinie, te izgubih volju k svetinjienju. Da nisam straiv bio, te da
sam kud u planinu otiao, ko zna ta bi bilo; ali sm u planinu za glavu; a drugi se
niko ne nae da sa mnom poe, i tako ti ostadoh lepo do danas. A neka mi ko ne
zameri to u pravicu rei: i moja su mi itija na neki nain dosta kriva; jer bih
nahodio mnoge koji su dobro jeli i pili i gospodski iveli, pak su meu svete metnuti;
a mnogi ivili su kako su god hoteli, pak u samu starost pokajali se, i nita manje nisu
stranji ostali. Ovo je sve inilo da sam se volnovao kad na jednu kad na drugu stranu.
Pri svem tom, itanje knjiga od dan do dan sve mi je to milije bivalo. itija sva ne
samo sam oitao nekoliko krat, nego i svako sam nakratko ispisivao; i na ovi nain
znao sam ih sva kao naizust; posle toga: "Obed duhovni", "Veeru duhovnu", "Besede
Zlatoustove", "Margarit", "Kamen veri", "Svetoga Jefrema" i druge razline knjige
crkovne, sve sam ja to s velikim vnimanijem i userdijem proitao, i to bi mi se
najugodnije vidilo, ispisivao bih. Ova sva itanja tu su mi polzu prinela da sam na
stari slavenski jezik privikao; a s druge strane bila su mi tetna kao svima onima koji
najmanjega razumjenija logike ne imajui, kako bi kadri bili rasudavati ono to
itaju, napune glavu svakojakih ponjatija, mnjenija i protivreija, pak hode puni vetra,
inei im se bogzna ta znadu. A ne umejui suditi i rasudavati svrh onog ta znadu,
nita ne znadu; ili bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono to znadu, jer bi barem
pri optem eloveeskom umu i razumu ostali, pak bi bili kao ostali ljudi. Moj je
mozak bio pun smutenija vavilonskoga, no onda ja nisam se mogao sam sebe
nauditi kako je mogue da toliko stvari znam, pak bih se sve molio da me bog sauva
u smireniju da ne padnem u visokoumije i gordost; a ta moja ista molitva proishodila
je iz trule, smrdljive i potajne ponirljive svetinjske gordosti. I zaisto, nejma ti lukavije
ni visokoumnije gordosti od svetinjske, ni opanije krivoglavice i ludosti od
kojekakvog itanja bez rasudenija.

Imao sam u ljubovi nekog mladog jeromonaha Vasilija Oseanina, jer je i on vesma
ljubio itanje. Ovi me sovetuje da itam Baronija, kojega itajui usladim se u istorije.
Moj iguman sam nije nimalo priviknut bio k itanju, ali je vesma milovao sluati od
mene da mu kazujem ta sam itao, a svrh svega povolji su mu bile istorije. Zato, gde
bi god mogao nai gradanske rosijske istorieske knjige, uzimao bi ih meni na
proitanije. Na ovi nain pone se vozbuavati u meni elja i drugojaijih knjiga osim
crkovnih. Moj starac, videi me sasvim predata itanju, neprestano bi mi poftoravao
da u kud u svet poi za naukom, i pridodavao bi da kad bi imao dovoljno troka, bi
me poslao u Kijevopeersku Lavru da se uim. Pritom i viepomenuti Vasilije, kad bi
se god sa mnom razgovarao, pohvaljivao bi mi nauku i alio bi to ne zna latinski
jezik, kojega je poeo bio malo uiti i znao je nekoliko dijaloga iliti razgovora, pak bi
ih sve preda mnom govorio i tolmaio bi mi ih. Ba kao da su se dogovorili bili da me
podstrekavaju nova nekakva elanija u meni podiui. Padne ti istom moja gordost,
aki bih i ja neto znao. Latinski jezik, to je jezik; a ja, bedni durak, ni rei ne znam!
"Kvis, kvid, kvomido, ubi, ubivis, ubikunkve", to je zvealo u mojim uima slae
nego sirinsko pjenije; a nita od svega toga ne znati! Bolje bi bilo da se nisam na svet
ni rodio. Izgube ti moja itija, lavsaik i otanik sve potenje. Od toga asa zbogom,
Hopovo i sva tvoja krasota; gdi uenija nejma ni latinskoga jezika, tu nejma ni ivota.
Namah bih kud u svet tumario da mi nije bilo ao ostaviti mojega dobroga i
blagonaravnoga starca, koga sam s pravom sinovskom ljuboviju ljubio i poitovao.

Ponem zainjavati i sainjavati moje plane. Gdi bi se mogao jedan dijakon uiti
razvje u Kijevu ili Moskvi? U ovo vreme neprestano bi se kod nas govorilo o slavnoj
Velikoga Petra keri, imperatrici Jelisaveti. Ja, neprestano u umu i u srcu imajui
Kijev, Moskvu i Rosiju, vladjeteljnicu tih strana neprestano ujui da se pominje, i
obraz njejzin na mnogo mesta izobraen videi, naturalno morao sam kadgod o tom i
sanjati. Vidim jednom na san rosijsku cesaricu na prestolu, svu kao u sunce obuenu,
koja mi da iz svoje ruke jednu knjigu otvorenu s razni jezici, govorei mi: "Ui se"!
Probudivi se od sna, tolkovao sam moj san po mojem elaniju.

U to isto vreme mitropolit, za neto srdit na mojega starca, smetne ga s igumenstva i

zapovedi mu da poe na neko vreme u iatovac, niti mu se dozvoli da mene s sobom
povede. On, polazei u reeno mesto, dade mi petnaest dukata; malo je vie imao za
svoju osobitu k svom manastiru vernost. Pri naem rastanku, ovi mi razgovor uini:

"Moj sinko, ini mi se da se neemo vie u ivotu viditi; ja znam da e ti kud libo za
naukom poi. ao mi je to ti vie ne mogu dati: ivei u jednom manastiru imuu,
nisam elio da mojih osobitih novaca imam. A sad alim to nisam kolikotoliko
zatedio te bi te sad bolje mogao opraviti; no s ovo malo moe do Kijeva doi; a
onde, ako bude trudoljubiv i u nauci podvian, nebesni promisal nee te ostaviti bez
hleba. Pustinje, petere i svetinjienje izvadi iz glave; tome se danas razumni ljudi
rugaju. U dananji dan, ko se god za sveca izdaje, ili je kakva laa ili fantazira. Uenje
eli i trai, koliko vie moe; nema goreg ivota od besposlina i unljiva. Koliko sam
te ja poznati mogao, ako se ti ueniju ne preda, ti e aliti to si se pokaluerio; ti
nisi ni za kakav drugi posao nego za knjige.

"Koliko sam ja prost i neuen, meni je milije viditi uenog mladoga Rajia nego etiri
vseljenska patrijarha koji bi bili bez nauke kao ja. Vidio si ga kako je mlad i bez
brade, ali kad stane besediti, mi svi s velikim bradama gledamo ga kao da smo iz
divijeg vilajeta doli. Ja ti za mene kaem, stidim se i sramim moje sede na obrazu
brade: na sav ivot prolazi u staranju i u govorenju za kazane rakijske, za kace, burad
i obrue; naa je sve nauka u tome da poznamo koliko je kom viju i ljivovici godina.
Idi za naukom; s njom e svud prestati i tvoje ivljenje poteno zasluiti. Moj sinko,
prola su ona glupa i slepa vremena kad se je meu nami govorilo: "Bolje je est
vranaca u karuca nego est kola u glavi". Sad se je vreme preokrenulo: uen ovek
ako e peice ii, svaki ga potuje; a neuena videi gdi se vozi na vranci, "Vranci
vranca vuku" govore, i pravo imadu.

"Ti vidi kako me ljubi gospodin baron Marko Pejaevi. Otkako smo se god poznali,
ljubimo se kako da smo roena braa; nae se naravi tako slau da se nikad jedan
drugom omraziti ne moemo. On mi neprestano fali nauku i kae da u sadanje vreme
principski sinovi, ako nisu ueni, malo potenja imadu. On ima obiaj rei da bogat
ovek bez nauke (valja ovde razumeti takoga bogaca koji s bogodanim svojim
bogatstvom nikakva dobra optestvu i rodu svojemu ne ini, dar boiji zakopan i
sakriven drei) podoban je volu s pozlaeni rogovi. Kazuje mi da cesarski i
kraljevski sinovi i keri svu svoju mladost uei se provode i sav ivot u itanju
knjiga. Ja samo ujem imena nauke i filosofije, niti znam crne li su ili bele; ali toliko
pameti i rasudenija dao mi je bog da mogu rasuditi da te stvari moraju biti vrlo
potrebne, polezne, velike i slavne, kad cari i kraljevi bez njih ne mogu biti.

"Neki dan si mi kazivao ta si itao u onoj rosijskoj istoriji, koliko se je Petar Veliki
starao za uvesti u carstvo svoje svakojake nauke, i rez to veliko je i besmertno ime
pae sviju zemljedraca, koji su pre njega na svetu bili, zadobio; slavu naroda svoga
do samih zvezda uzvisio i svojim blagopolunim i visokomoguim naslednikom, koji
budi po njegovim bogoupravljajemim stopam hoditi, put k besmjertiju pokazao i
otvorio. Svemogui, preblagi vinji tvore, smiluj se na stvorenija tvoja, i take
premudre i elovekoljubne cesare i cesarice proizvodi ee na svet, koji e svu
Evropu, Serbiju, Bosnu i Hercegovinu, naih starih milo oteestvo, Bolgariju, Greciju
i ostale boijem raju podobne zemlje od tiranstva, gluposti i varvarstva izbaviti i
osloboditi. Nek mumla ko je lien razuma na mudrost i nauku kao sovuljaga na sunce,
govorei da one izmiljaju nova mudrovanija; ne sluaj ti zato nikoga. to pametni
ljudi fale, s tolikom eljom i trudom itu i svrh svega na svetu ljube i poituju, ono
mora dobro biti. A ko vie na nauku? Oni koji nahode sve svoje blagopoluije u anku
i bokalu.

"Veruj mi, moj sinko, kad god ujem mladoga Rajia da besedi, uzdiem za mojom
mladou, i da imam kakvu vlast, sve bih ove nae manastire u kole i u uilita
preobratio. Zato posluaj ti moj poslednji sovjet: izvadi iz glave to tvoje svetinjienje;
ja ti zadajem moju srpsku veru da iz toga nee nita biti; trai nauku i gladujui i
ednei i nagotujui. Ja ti vie elim da u jednom malom seocu bude male dece
uitelj, nego u Hopovu iguman ili Arhimandrit. I ako me poslua, kako znam da e,
blagoslivljae me kad u grobu budem."

Ovo je poslednji razgovor mojega milostivoga oca i blagodjetelja. On nije nimalo

nauke imao, no nita manje bio je jestestvenim zdravim razumom i rasudenijem
odaren. Rodom je bio iz Serbije, iz beligradskoga predela; vsegda veseo, istosrdean,
poten i koliko se vie moe, blagih i neporonih narava ovek; i zato u celoj
Slavoniji, Sremu i Bakoj malim i velikim, gospodarem i gospoam ljubezan i
blagoprijatan. Bio bi na kratko vreme, jedan minut ili dva, ljutit i naprasan (strast
prirodna istosrdenih i bez svake pretvornosti ljudi); blizu tri godine, koliko sam pri
njemu bio, samo bi se tada na me razljutio kad bi me vidio da bez svake nevolje
gladujem. Na tri meseca po naem rastanku prestavi se u iatovcu, gdi sam mu bio
na pogrebeniju, i oplakao sam ga kako god majku moju. Blagodarim preblagu
nebesnu promisal to me je spodobila ovo blagopoluno ivota mojega vreme
doekati da pokaem venu moju blagodarnost pameti njegovoj. Ime i vospominanije
njegovo bie mi dok sam god iv drago i ljubezno; nazivao se je Teodor Milutinovi.

  



Pre nego doem k ftorom periodu mojih prikljuenija, sirje kako sam iz Hopova
iziao i kud sam proao, za pristojno i potrebno nahodim priloiti ovde jedan razgovor
kojega sam svrh do sad izdate materije s jednim uenim prijateljem imao, kojemu,
kako bih to sloio i naisto prepisao, pre nego bih tampatoru predao, sooptavao
sam, njegov sovjet itui i svrh svaesa zajedno s njim rasudavajui i besedei. Njega
u predstaviti ovde pod imenom !$,. i opisau to sam s njim besedio, koje e
sluiti za izjasnjenije predizdate materije.

4 "Molim te, ljubezni, kai mi istosrdeno to misli o ovom to si dosad itao.
Mogu li se nadati da e na kakovu polzu biti?"

!$,4 "Da ti pie za jedan narod koji svaku stvar meri, sudi i rasudava sljedujui
pravilamo zdravoga razuma, ja ne bih imao nita protiv tvojega pisanija rei, budui
da sam i sam toga mnjenija da samo oni narodi mogu se nadati da edu blagopoluniji
postati koji prosvetavajui se naukom od dan do dan ispravljaju se i na bolje
preduspevaju, raspoznavajui i pretpoitavajui poleznije od nepoleznijega i bolje od
gorega. Tebi je dobro poznato prikljuenije koje se je pre nekoliko godina jednom
carigradskom patrijarhu sluilo, koji je hoteo post Petrov i rodestva Hristova od
sedam dana uiniti, kako su i iz poetka bili, kako se je narod protiv njega uzbuntovao
i mal' ga nije ubio.

"Zato, drue moj, gledaj ta radi. Ti hotei da u omrazu metne zloupotrebljenija i

kojekakve sujeverice, bojim se da samoga sebe u omrazu ne metne. A navlastito, ako
te gdi kalueri u'vate, teko tvojim lema!

Nemoj rei da ti nisam kazao. Ali nita; s prebijeni lei dobiti est da se srpski Sokrat
nazove, opet mnogo vie dobija."

4 "Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno: ali se lea po ulici ne nahode.
Ne bi li se to kako moglo i s manjim trokom uiniti?"
!$,4 "S kakvim manjim? Patrijarh ni Episkop nisi, da te s prestola smetnu, kao su
carigradskoga smetnuli; svetenstvo da ti uzmu i tako kaes da u tvom oteestvu ne
primaju te za popa, jerbo si se u Crnoj Gori zapopio. ta e ti drugo uzeti van da te
raskaluere?"

4 "A oni nek raskaluere, pak e viditi! Bez ale, ljubezni Zilotije (vidi li kakvo
sam ti lepo ime dao: Zilotij, to jest: revnitelj), uini se kao da si pravi revnitelj, i
govori to god moes sebi voobraziti da se pravino moe protiv dosad mnom
napisatih stvari rei."

!$,4 "Kao kakav revnitelj hoes da ti govorim? Ti zna da nai pravi revnitelji
hoe i iziskuju da narod vavek kao pod ularom ostaje, da slepo sljeduje i veruje sve
to mu se kae. I to im se najmanje protiv starim obiajem vidi, proklinju i, uj, "Eto
kurjaka!" viu."

4 "Neu, brate, da si takov revnitelj; neu da si kao oni koji huje s anatemama na
sve one to u sredu i u petak zejtin i ribu jedu. Budi mi razuman, uveren, prosveten i
pravdoljubiv revnitelj, koji niti novine trai za lehkoumije niti se starina dri za
sujevjerije. Ja ne pohvaljujem one koji, neizvjestijem i nepostojanstvom uma vodimi,
kao leptirii bez svakog uzroka )"$,"$!,; niti pak one koji za nerasudenije u
vsekonenom neuvstvovaniju kao za plot privezani ostaju. Samo one pohvale
dostojne nahodim koji poznajui cenu bogodane svobode uma samo na dobro je
upotrebljavaju; kako u dobru postojani, tako i u onom to poznadu za bolje i poleznije,
razumom i slovesnostiju upravljajemi, k izmenjeniju, koje njihovo ispravljenije,
poboljenije i blagopoluije uzrokovati moe, gotovi su."

!$,4 "Kai mi koje je namjerenije tvojega pisanja, po kom se nadati moe da edu
tvoji jedinoplemenici moi poznati da ti bez svakog pristrastija i interesa postupa.
Zna da sve za tim stoji. Kad bratija naa poznadu jedanput istotu naega namjerenija
i nau vjernu k njima ljubov, dobrovoljno naa predstaljenija i sovjete primaju; i, to
je vie, ako u emu kao ljudi i pogreimo, rado nam prataju. Poznat ti je stih
Navmahija:

Nije takog porodila mati, vjerne naravi ko nee poznati.

A to sam povie rekao da valja da se boji tvojih Srbalja, ja sam iz ale to rekao, jer,
kako kae da namerava odavde poi u Pariz i London, muno e te kad tvoje
oteestvo viditi. Kakvo je tvoje ljubopitstvo, znam da ako dobru priliku nameri, poi
e i u Ameriku."

4 "Ima pravo, Zilotije; neu da svet rekne da sam se zaludu pokaluerio. A to
pita za moje namjerenije, mogao si ga iz predislovija poznati; no kad ti se tako ljubi,
uj opet nakratko. Ova su dva moja naalna namjerenija: prvo, %"# &!%
/" $%"$+%-"# $),$"%!&,#--,"#%<
drugo, da moji jedinoplemeni usude se svrh svake stvari slobodno misliti, i sve to
uju da sude i rasudavaju. Ti zna dobro, ljubezni moj, da svi narodi koji samo pri
starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju, moraju, kako god ostali azijatieski i
afrikanski narodi, u venoj oajanoj tami i nerazumiju leati. Ne mislei, ne
rasudavajui i ne inei nikakova upotrebljenija bogodanoga razuma i slovesnosti,
niti primajui nikakav priklad od drugih uenih i prosvetenih naroda, ostaju za vavek
u vsekonenom i plaa dostojnom beslovesiju.

"O, koliko smo duni mi blagodariti nebesnom promislu to se nahodimo meu ueni
i prosveteni narodi, a najpae pod upravljenijem pravednejega, premudroga i
bogoprosvetenoga vladjetelja koji niim ne die razvje ljuboviju i oteeskoju
milostiju k podanim svojim; nita ne eli niti ite razvje opte blagopoluije naroda
svoga. Pod seniju krila njegovih cveta uenije, pravda i opta ljubov triumfira i
pobedniju pjesan poje; razum, slovesnost i mudrost carstvuju. Niko se sad ne boji da
e mu ko u zakon dirati. Nikom uilita i akademije nisu zatvorene. Zraci
prosvetenija uma i razuma na sve nae narode izobilno i bogato izlijavaju se. Zato
dakle da ne poznamo nebesnu milost i toliko blagodjejanije? Zato da ne ponemo
razumno i svobodno kao slovesni ljudi misliti? Zato da ne drznemo i da se ne
usudimo poleznije nepoleznijemu pretpoitavati? Dokle e srodni nai u staroj prostoti
leati i iz svoje prostote i nerazumija takovim uredenijam naalnih svojih, koja na
samu njihovu veliku polzu bivaju, protivstajati i vozmustavati se? Zato, kako se to
pone protiv starih plesnivih i zardatih obiaja initi, namah da viu: "Propadosmo!
Propade pravoslavije!" i da diu ruke na arhijereje svoje Srblji, kojima je bog dao
zdrav um i poteno srce!

"Ta ivim te bogom zaklinjem, budi revnitelj, no slovesni i razumni revnitelj, i kai
mi: hoe li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima vampira, da ima
vetica, da ima vraarica i po vozduhu mitarstva? Hoe li pravoslavije propasti ako se
mrtvi ne budu oko crkve, no izvan gradova, varosi i sela zakopavati? Hoe li
pravoslavije posrnuti ako narod ne bude drugih praznika kromje nedelja, Hristovih i
Bogorodiinih praznovati i u lenosti i neradeniju celu treu ast iodine za toliko
mnoestvo svetkovina gubiti? Lenost i neradnja nije li smrtni greh, tetan i poguban
telu i dui? Zato da ne poznadu da u svetkovanju tolikih svetaca nijedna dlaka
pravoslavija ne stoji? Zato da im se ne kae da su ove stvari izmiljenje na est i
sedam stotina godina posle spasitelja Hrista i apostola?

"Kai, brate, po dui i po sovjesti tvojej, hoe li to najmanje vreda blagoestiju i

pravoslaviju biti ako kaluera nestane, koji nisu niim razvje crnim haljinama,
neenidbom i imenom kalueri? Ne bi li mnogo poleznije i bolje bilo i za pravoslavije
i za narod da se svi manastiri u kole i u uilita preobrate, i s njihovi dohotki da se
vospitavaju i ue sirota narodnja deca koja nameravaju da s vremenom svetenici i
uetelji narodnji budu? Neka doe najvei revnitelj, i neka ga ne stoji vika s njegovim
anatemama, nego ako je hristijanin, nek mi kae: nauka apostola Pavla nije li
pravoslavna nauka, da Episkop, kako god prezviter i dijakon, ne samo moe no da
mora biti jedne ene mu? "Podobajet, podobajet, (veli sosud izbrani), Episkopu biti
jedinija eni muu." Koja je nauka pravoslavnija i blagoestivija od jevangelija
Spasiteljeva, koja obliava i ukorava licemerne i druge molitve i postove? Vie, vie
blagi i jedini zakonodavac istinago pravoslavija i blagoestija: zato ljudi radi
eloveeskih predanija prenebregavaju i ostavljaju zapovedi boije. Pravda i istina
moe li pravoslaviju biti protivna?

"Vreme je ve da narod pozna da su crkovni oci ljudi bili i da su u mnogima stvarma

pogreili. I nije se uditi; ljudi nikad do veka, ako e i sveti biti, ne mogu biti
bezgreni. To je sve zaludu; sam je jedini bog soveren i bez greha. Za kolike itamo
da su sveti bili i udesa inili, pak su posle svega toga u smrtne grehe pali. Nije li
poznato da su celi sabori otaca prokletstvu i anatemi predali one koji e verovati da se
nahode antipodi? A sad ima ve blizu tri stotine godina da je sav svet iskustvom
poznao da oni oci nita nisu znali u tome i da su vrlo nerazumno inili proklinjui
druge koji su razumnije od njih mislili. I po pravoj pravici, ko drugoga nepravedno
proklinje, njegova kletva mora na njega pasti. No bog e milostiv biti i svetim ocem
kao i drugim ljudma, jer su i oni ljudi bili, zato nisu mogli bezgreni biti. I to e
vie; u ove pogreke pokliznili su Vasilije Veliki, Joan Zlatousti i Avgustin. Ja ovde
ne mislim s oci proces terati, no toliko rodu mojemu istinu kaem da znadu, i da se ne
plae kao deca u pomrini, da, ako kad naalnici i poglavari budu hoteli na polzu
optestva to protiv starih obiaja ustanoviti, neka misle kao razumni i slovesni ljudi, i
neka se za svoju prostotu svojej polzi ne protive.

"Zato smo drugo primili od boga razum i slovesnost razvje da se s njima sluimo,
vsegda mislei i rasudavajui? to ja mogu misliti od jednog oveka koji mi veli:
tebi nije doputeno ni misliti ni rasudavati, ili: ako se kad usudi to misliti, da ne
drzne to drugojaije pomisliti nego kako su oni i oni mislili? to li od drugoga, koji
me drugojaije sovjetuje, govorei: veruj evangeliju, koje govori: -),#$&!$3
&!*)$3)$"%5$"),$.- duhom, sirje: pameu, razumom i
slovesnostiju, to jest znae kome e se klanjati, kako i zato. Nee se klanjati niti kao
beslovesna ivotnaja, niti kao robovi, no duhom kao razumni, slovesni, svobodni i kao
sinovi, duhom i istinoju, sirje traie i poznavae istinu; nee se bojati ni straiti
istine. Bog je istina!

"Zato, o slovesni lovee, misli, sudi, rasudavaj i poznaj. Sav svet da ti ree da si
slep, ti, imajui oi i isto videi, ne veruj svemu svetu. Sav svet da ti rekne da dva i
dva ne ini etiri, nemoj mu verovati; to je protiv iskustva. Sav svet da ti ree da e
bog u venu muku i u vraije ruke predati one koji jedu u sredu i u petak ribu i meso,
nemoj mu verovati; to nije mogue, to ni turski car ne bi uinio. To je bezumije i
huljenije rei da pravedni bog moe takovu uasnu i neuvenu nepravdu uiniti. Ali su
sveti oci anatemi i venoj muci predali one koji u poste ribu i meso jedu! U tom oci
imadu vrlo krivo; niti oni imadu vlast proklinjati svet i ljude, niti e se njihova kletva
ni dlake primiti, nerasudna i nepravedna budui. U ona vremena, to je nekakva moda
bila da narodi jedan drugog proklinju. Sad su ljudi mnogo pametniji; ne dadu se
proklinjati; ne zato ako bi se bojali da ih se kletva ne primi, no primaju kletvu za
psovku. A to nije doputeno: druge koji togod drugojaije od nas misle ukarati i
psovati."

!$,4 "Dobro, dobro! Ali ti zna da tvoji Srblji, koji nisu naueni slobodno misliti,
kako te novine od tebe uju, rei e da si jeretik."

4"Nek reku to im drago. Ja se uzdam da e vreme pokazati da nisu pravo imali. A

nee svi rei, ne boj se; nahodi se u dananji dan Srbalja koji mueski misle, sude i
rasudavaju. A vreme je ve da i prosti narod ne varamo. Poznajui istu istinu i ne
kazujui ju, s kakvom sovestiju mislimo pred boga doi? Kako bi ko mogao po pravdi
rei da sam jeretik, videi jasno da ja nita drugo ne potvrdavam razvje istu
evangelsku i apostolsku nauku? Novine nikakve ne uvodim, nego i one koje su protiv
svetoga evangelija uvedene odmeem. "Nikoga ne proklinjite, no blagoslivljajte; radi
eloveeskih predanija ne ostavljajte zapovedi boije." Ovo je krotka i blaga Hrista
spasitelja nauka; ovo ja mudrujem. Zato e dakle rei da sam jeretik? S moje strane
evo ta u im ja rei:

"Poteni rode srpski, mila brao, nemojte me ukoravati ni osudavati. Rasudite da ovo
to vam govorim, ne govorim ni za kakav moj interes; ne item od vas nikakva
dostoinstva, ne item bogatstvo; elim i item vau polzu i ispravljenije. Pitajte, brao,
uene i razumne ljude: koje su prave i istinite dobrodjetelji evangelske? Kazae vam
da su one koje se raaju iz ljubovi k bogu i k blinjemu; pravedno, poteno i
elovekoljubno srce i ivljenje; slovesna, razumna i svobodna ljubov ka istini.
"Gospodu bogu tvojemu poklonii sja i tomu jedinome posluii; vozljubii blinjago
tvojego jako sebe samago." Evo nauka ista i sveta, koja uzrokuje sve veno i
vremeno blagopoluije eloveeskoga roda.

"Sad metni prama ovoj nauci onu drugu: onda da ne jede meso, nego samo sir i jaja;
a onda ni ribu, a onda ni zejtin ni ajvar i proaja. Ako li se usudi zainiti soivicu
tvoju sa zejtinom, proklet i anatema! Bre, budi ti pametan! Zato proklet, kakva te je
anatema nala? "to sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili." Idi ti zbogom! To
nije nimalo pametno. Da nai arhijereji to takovo danas ustanove, kai po dui, bi li
im ko rekao da su pametni? A to god danas ne moe biti pravedno, pametno i
razumno, to nije moglo ni pre nas, niti moe posle nas biti."
!$,4"To bi potreba bila da arhijereji nastoje i narodu kazuju. A dok god oni mue,
mora stvar ostati kako je."

4 "Ne stoji, brate, ni za arhijereji, veruj ti meni. Mi danas imademo arhijereja uenih
i razumnih, svobodnih svake sujeverice i fanatiestva. No da pravo reemo: neznanje i
prostota naroda svemu je uzrok. A zna kakovo je ustremljenije naroda kad misli da
revnuje za veru i zakon? Zato nejma ti nikakova drugoga sredstvija razvje: nauka i
knjiga. Ueni ljudi valja da na prostom jeziku piu; i tako malo pomalo obiknue se
sav narod misliti i rasudavati svrh svake stvari. A drugo, svu onu decu koja misle da
svetenici budu na nauku, na nauku! I kako svi mirski svetenici budu prosveteni, u
malo vremena prosvetie se i narod; i onda moi e arhijereji svoju dunost initi.
Kazivao sam ti pre nekoliko dana to se je jednom naem Episkopu u Vrcu sluilo
pre tri ili etiri iodine; pak sad sudi, ko bi bio rad da ga pijani i razjareni ljudi upaju i
gaze."

!$,4 "Pravo veli! I kod nas u Greciji nahodi se pravdoljubivih Episkopa i

svetenika koji uzdiu i ale se na zloupotrebljenija koja bivaju; a najpae zli i opaki
obiaji da kalueri nose po varoi, po selu, po kua i po pazari pune sanduie kostiju
runih, nonih, lenih i svega tela, a najpae mnoestvo zuba. Bog ih vinji znao iji li
su, kakvi li su! Kau da su toga i toga sveca kosti i zubi; prinudavaju ljude da ih
celivaju i da milostinju na njih daju. Nije to sve. Nose i kojekakva pareta starih
haljina, pa kau: ili da su od Bogorodiine haljine, ili od kog drugog sveca. Nose i
pareta gvoa, uveravajui da su od apostola Petra veriga ili od Hristovih eksera.
Nose kojekakvo trnje, aki bi od Hristova venca bilo. to e vie, nose grudve crne
zemlje, izdajui i zaklinjui se da su pomeane s krvlju toga i onoga muenika. Judeji
nam se smeju i rugaju i vele da smo gori od starih idolopoklonika, jer oni nisu se
klanjali kostima, krpama, grudvama, gvou i trnju. A Turci ne ostaju samo pri
posmejavanju, no gade se, psuju, rue, pljuju na kaluere i njihove sanduie.

"to misli, kako je razumnim Grekom taj pokor i sramotu gledati, a najpae
arhijerejem? No ta e da ine? Uveo se i ukorenio taj stari obiaj; prosti narod nee
da ostane bez motiju i kostiju. Ko bi se usudio rei da sve te moti i kosti i zubove i
pareta haljina i gvoa i grudve u zemlju valja zakopati? U zemlju! Namah bi se
prosti narod zajedno s kalueri, koji s tima stvarma trguju i novce kupe, na njega
podigli, uzbunili i za jeretika bi ga oglasili. Nita drugo, dakle, razvje bog da se
smiluje da se kad one zemlje osvobode i da se nauka uvede; i tako ta se kad
sujeverije i zloupotrebljenija istrebe i iskorene."

4 "Sve ja to znam, brate Zilotije, i sve to to kae oima mojima sam gledao na
kalavritskom i tripolikom pazaru u Moreji. Poznavao sam i jednog uitelja, imenem
Partenija, u Tripolici, koji bi gorko alio protiv ovih bednih obiaja, protiv kojih i
knjigu je jednu na prostom greeskom jeziku izdao bio. No pogodi sta je bilo. Sve su
mu knjige saegli, i za malim je ostalo da nisu i njega zajedno s knjigama spalili; i da
su smeli od Turaka, zaisto bi ga saegli iva, jer se je usudio bio protiv sabora, dugih
postova i mrtvih kostiju pisati. No, blagodarenije budu blagomu nebesnomu promislu,
u ovim prosvetenim zemljama ja se toga ne imam bojati. A najpae, poznavajui
muestveni harakter i poteno srce sviju slavenoserpskih naroda od Crne Gore do
Banata, uzdam se da edu s ljuboviju primiti moja predstavljenija; poznae moje
istosrdeno, bespristrasno i bratoljubno namjerenije. Pritom molim bogoljubive
arhijereje i proe svetenike i dijakone mirske da po dui i po sovjesti svojej kau
narodu jesam li sljedujui istoj evangelskoj nauci pisao. A svrh svega, bog preblagi i
milostivi, koji je sam vena pravda i istina, da se smiluje na sve nas, da nam otvori oi
uma da poznamo ta je polezno i potrebno naemu blagopoluiju vremenomu i
venomu."

 0 



***


c1 

>?@ 
=1
cA

=c  = A

Vi iziskujete od mene takovu vet da nita na ovom svetu meni ne moe biti ni
radosnije ni drae koliko to to Vi elite, ne samo Vami nego, kad bi mogue bilo,
svim zemnago naega kruga sadanjim i budutim iteljem sooptiti i pripodati. Ibo,
zaktevajui Vi od mene opisanije znamenitijih mojih prikljuenija, rez to dajete mi
povod da Vam opiem i izobrazim krasneja moralna svojstva dobrodjeteljnih onih
naroda koje sam poznao ljudi. A ta utjeiteljnije i uvstviteljnim srcam moe biti
slae i celomu eloveeskomu rodu esnije i slavnije koliko poznati da sveta nebesna
dobrodjetelj po svemu licu zemnomu u svim plemenam i jezikom ima svoje altare i
svoje verne, u krasotu svoju zaljubljene poklonike i sluitelje? ta je sposobnije za
vozbuditi u eloveeskim srcam ljubov k blagim naravom, k dobroti i k
elovekoljubiju, razvje djejstviteljno moi njih uveriti da pravedni i dobri ljudi i ovde
na zemlji blagopoluni su i pri polasku s ovoga sveta spokojni, i da e rez svu
beskonenu venost astljivi biti i esto mnogi od njih, ako su i prostoga sostojanija i
seljani, venoj pameti i vospominaniju predaju se i slave. Iz ovoga dakle, ljubimi moj,
moete lasno poznati s kolikom radostiju ja u vae zaktevanje udovoljstvovati, i
namesto to bi Vi meni za to, kako Vi velite, obvezani bili, ja se Vami za takovo meni
rado naloenije obvezan i blagodaran priznajem i ispovedam.

elja k ueniju bila je naalni uzrok da sam ja svu volju izgubio u onom sremskom
raju, to jest u Frukoj gori, u Hopovu, due prebivati. itajui Zlatoustove besede na
djejanija i na apostola Pavla poslanija, udna nekakova uvstvovanija vozbudavala
su se i raala u mojem mladom srcu. "Zlatousti, mislio sam u sebi, da se nije uio, on,
ako bi hiljadu godina djejanija i poslanija apostolska itao, on ovako prekrasno i
slatko svreh njih ne bi umeo besediti. Koliko su drugi beisleni to isto itali i naizust
znali, no o tom tako i toliko govoriti nisu znali ni mogli, razvje samo oni koji su se u
Atini ili u Aleksandriji uili. "Otada, ne samo na javi no i na snu nita mi ve nije bilo
u umu i na srcu razvje velike biblioteke, akademije, kole, uitelji gdi razline nauke
predaju i trudoljubivi, pelam podobni, med mudrosti sobirajuti uenici.

No svu ovu moju goreu elju moja srdena, prava sinovnja, k onoj istoj i
dobronaravnoj mojega blagodjetelja Teodora Milutinovia dui ljubov obuzdavala je
na neki nain i udruavala. On bi mi esto, poznajui moje userdije ka ueniju,
uzdiui govorio da ali to ja moju mladost tu vsuje tratim. A meni bi se grozilo i
samoj misli k srcu mojemu vhod dopustiti: takova dobra i blaga loveka za ivota
ostaviti i nikada ga k tomu ne viditi; a po njegovom predstavljeniju ve nita ti tu ne
ostade to bi me zadravalo i ustavljalo.

U isto vremem slui se da jedan manastirski ak, imenem Atanasije, nameri poi u
svoj rod, u Horvatsku. No znajui da njegov stric Dionisije, koji ga je tu doveo bio da
ga pokalueri, ne bi ga za glavu pustio, zato on naumi i bez "ostaj zbogom!" doma
poi. I budui da je sa mnom lepo ivio, kae mi to je namislio. To ti ja jedva
doekam, otkrijem mu s podobnom poverenostiju moju elju da bih i sam rad kud
dalje poi i u koje mu drago mesto gde se mladi ljudi ue doi, al' ne znajui ni na
koju stranu puta, zamolim ga da me povede s sobom do Horvatske, a odande, to bog
da. "Zato ne bih", odgovori on, "u drutvu se mnogo lepe putuje nego samim."

Dam mu neto novaca te ode u Irig i kupi mi dolamu plavetnu i akire i crvene
hajduke opanke, pak sutradan rano, nimalo ne oklevejui, hajde s njim zajedno preko
rakovake planine. Spustimo se k Rakovicu, no stranputicom naokolo, jer sam ja tu
poznat bio, pak ti sve izme Fruke gore i Dunava put Zelengrada. Udarimo na Osek,
preemo u Slavoniju, i idui k Pakracu, u jednom selu slui nam se neto em se
nismo nadali.
ujemo u jednoj avliju pesne i razgovor mnoestva ljudi. "Zna li to je?", ree mi
Atanasije, "i tako sam edan; uimo u avliju za iskati vode i viditi ta se tu ini".
Uljezemo; kad ali tu svadba i veselje. Na nae iskanje vode mati enihova ree nam:
"Dragi putnici, ovde se danas ne pije voda nego vino; i ako hoete, hodite unutra."
Uljezemo. A kad svatovom kaemo da smo poizdaleka, "Hee, sria," vikne kum, "kad
na ovako veselje iz daleka gosti dolaze!" Ree nam sesti, jesti, piti i veseliti se.
Zapitaju nas kako je u Sremu ito rodilo, kako vinogradi, i proaja. I tako
razgovaramo se lepo i ljudski, sluajui muziku i gledajui veselu mlade gdi igra.
Kada eto ti odnekuda jedne velike aine, koji ba sprama mene sedne; poposlua
nekoliko na razgovor, pak onda okrene re k meni govorei: "Po tvom izgovoru ini
mi se da si ti izmatik." "Nisam ja izmatik, odgovorim mu ja slobodno, nego
pravoslavni hristjanin" i bolje od njega, ako je rad znati. Ponemo namah po obiaju
diput o naalstvu papinom i o stareinstvu crkve greeske i rimske. O ovom poslu ja
sam ve itao bio nekoga Maksima Peloponisiotskoga knjigu na vlakom jeziku i znao
sam je kao naizust, i mogao sam se o tom diputati da se zemlja poda mnom trese.
ak se nae u velikom sijasetu sa mnom, pak pone u svoje govorenje latinski meati,
od koga sam ja onda kao i proi svetovi ist bio, i uza svaku re "probo majorem,
nego minorem" vie. Kum, stari svat i proi sosjedatelji, svi rimske cerkve sinovi,
nita manje mene ponu svi jedinoglasno pohvaljivati, govorei da to god ja besedim,
to razumedu; a svome se aku zanu rugati, koji zove u pomo nekakve majore i
minore, a tu re nije ni za majore ni za kapetane, nego za Hrista, za Petra, papu i
patrijare. To onoga tako ogori da pone pretiti da e me initi poslati vezana u
Poegu. Jedva to izrekne, kad ti svi skoe na njega, gore ene nego ljudi, zato su svi
prestali bili od igre i muzike i sluali na diput, nitko i nita nariui ga. "Kad se ti
bude enio, reku mu, na tvom veselju putnike i goste vei, a ne u naoj kui i o
naem veselju!" I tako ti ga isteraju iz kui i avlije, a meni reku da se ja nimalo ne
bojim; i preduzmemo opet mirno i lepo razgovarati se kao i pre. Bilo je ve pred no i
oni dobri ljudi ne puste nas taj dan od sebe. Tu dakle prenoimo; i sutradan poaste
nas i, kako da smo im srodni, ljubei se i grlei s nama ljubezno otpuste nas.

Ovako smo lepo doekivati bivali ne samo u vreme svadbe, niti na jednom mestu, no
svuda prelazei preko Slavonije i Horvatske. Svuda se oni dobri ljudi raduju viditi
koga iz daleka da istim jezikom besedi. Ko god ima dovoljno hleba u domu, raduje se
da mu ko na ruak i veeru doe. Stranoljubije njima je prirodno svojstvo i nita ih
tako ne razdeljuje i ne oudava koliko crkve greeska i latinska; crkva, koja bi duna
bila njih vema prisvojavati i u ljubovi i dobroti sojedinjavati! Ne bi li dakle bila
krajnje polze vet dobrim ljudma svrh ovoga otvoriti oi i kazati im da oni mogu biti i
jedne i druge crkve i nita manje kumiti se, prijateljiti, poitavati i ljubiti!

Iz Slavonije preemo u Horvatsku, i nedaleko od Garevice doemo k domu i bratiji

mojega druga, gde njega sve srodstvo njegovo, braa, sestre i snaje tako veselo
doekaju kao da je iz nekakova ropstva utekao. Ovo je ujesen bilo. U to vreme voae
se Sedmoletna vojna meu domom austrijskim, Prusijom i Rosijom. Braa
Atanasijeva, ujui moje namjerenije da bih rad u Rusiju prei nauke radi, dadu mi
sovjet da s kojim regementkapelanom preem u Germaniju, i budui da se tu nahodi
mnoestvo u rosijskoj slubi Serbalja oficira, lako e se koji mene primiti i otpraviti
me kuda elim. Sade, za nai takova regementskapelana, sudi se za nuno u Zagrebu
poi i tu ekati, zato tuda horvatske regemente prolaze. Udrue me oni ljubezni ljudi
dvanaest dana, i nipoto ne dadu poi; jedva se rastanemo, kao da smo mislili do veka
iviti skupa.

Moj Atanasije poe da me otprati do Petrinje, i doe do Zagreba sa mnom, gdi u

predgradiju pri jednom kupcu uzmeme jednu sobu na mesec. Kae nam domain
uvee, kad uje moje namjerenije, da u gradu ima biskupa vlakoga kaluerijum i da,
ekajui ja priliku za poi u armiju, mogao bih meutim onde poeti dijaki (ovako
zovu latinski) uiti se. Ovo mi predloenije milo bude, i poem sutradan s Atanasijem
viditi kakav je to tu naega Episkopa kolegium, zato nas zovu Vlahe. Doemo tu.
Odvedu nas pred naalnika koji nas utivo doeka i kae meni, ujui da bi se ja rad
uiti, da e on taj dan pisati za me Episkopu i da se uzda ishodatajstvovati mi da mogu
pri njima imati kvartir i prepitanije. Poljubim mu ja ruku i zahvalim na takovom
obetaniju. "No valja da zna, moj sinko, ree mi on, da, ako hoe, moe ovde i
nekoliko godina sve potrebno soderanije imati i uiti se, ali valja da bude unijat
kako to smo i mi." "A zar ste vi unijati?" reem mu ja uplaen. "Jesmo," odgovori,
"i da to nismo, mi ne samo ne bi kolegium na ovde imali, no ne bi nam dali ni
prebivati." "Kad je tako, reem mu ja, vi o meni nita ne piite Episkopu, jer ja unijat
neu biti da bih znao nikad nita ne nauiti." Vidi on da sam se ja prepao i tihim ree
nam rema: "Ta ne bojte se, ljudi, neemo mi vas silom pounijatiti. Ostanite barem te
ruajte s nami, pak onda idite zbogom kud hoete." Oprostimo se mi i izaemo iz
njegove sobe. Ree on neto latinski drugim decama, koja iziu za nama i ljubezno
nas mole da ostanemo obedovati s njima. "Vreme je ruku, vele nam, ne idite gladne
od nas." Al' meni nije do ruka, jer mi kolena poda mnom drku. Ne pamtim kako
smo se ispriali; to znam da iziemo, pak be' iz grada.

I sad kad pomislim oni sluaj, uasavam se kakva je uasna vet predrasudenije! Oni
isti mladii, moji vrnjaci, koje sam malo pre s neiskazanom radostiju gledao, kolik'
da su mi mila braa i srodnici, kako ujem da su unijati, uine mi se drugojai i strani
neprijatelji koji pogibel moju ele i itu. Preblagi i veni boe, kako i otkud to u
ljudma biva da ista ljubov tvoja slatka i vena, koja bi im morala sluiti za sojuz
svetenejega srodstva, vernejega drutva i serdeneje preslatke ljubovi, ta ista
ljubov tvoja, koju ljudi krivo razumevajui i zloupotrebljavajui, slui im na
razdeljenije i ljutu mrzost?
Izvinite, ljubimi moj, dolgotu pisma; no s onim, koga srce nae ljubi i dua naa
poituje, ni usmeni ni pismeni razgovor nikada nije dugaak; vsegda je kratak.

U klovu, 1788.

>@ A

Verni moj drug Atanasije prebude sa mnom u Zagrebu est dana, i videi me
nametena pri dobrim ljudma, sedmi dan otpratim ga do preko Save, i tu se s mnogim
suzama rastanemo. U domu kvartira mojega nahoae se jedan ak, brat doma
gospoe, imenem Antun. Ovi pri jezuitam sluae filosofiju i kad god ne bi imao
svoga dela, vsegda bi zajedno bili. On mi pokloni svoju gramatiku (itati sam mogao
latinski) i zada mi prvu milu lekciju "haec musa". Gramatike se tu tampaju s
izjanjenijem dijalekta horvatskoga; to mi je pomagalo. No sudite kolika je radost
moja bila kad naem u latinskom jeziku veliko podobije s vlakim, koji je meni iz
detinjstva u Banatu kako i na serpski poznat bio! Tu mi se sva zima ne uini dua
nego jedan dan. Antun, koji me vesma ljubljae, predavae mi s velikom radostiju
osam asti slova, davae mi sverh njih okupacije i tolkovae mi neke istorijice.

Prvi dan marta meseca doe u isti dom gdi sam ja, na kvartir jedan od naih
svetenika iz Horvatske, i u razgovoru kae mi da je doao kupovati nune stvari za
put u armiju, kud misli po Voskreseniju poi. A kad od mene uje ta ja tu ekam,
vozraduje se vesma, i "bog nas je ovde sastavio" ree. ,Da sam se, kae mi, starao gdi
u aka nai koji dobro ume itati i pri cerkovnom pravilu i slubi pomagati." Ja mu
se obetam da u ga za godinu dana verno sluiti. A on meni da e mi dati pedeset
forinti i, ako prilike ne nae bolje, o svom troku da e me otpraviti iz armije u Rusiju.
"Ako si to ovde duan, a ne moe isplatiti, do pet ili deset forinti, ja u ti dati, i za to
e mi pomagati ovi veliki post u crkvi do Voskresenija, a potom poee se vreme
nae godine." Blagodarim mu i da imam im platiti kaem. Ree mi da ga poem u
tom i tom domu u Petrinji ekati, i da e on tu prekosutra biti.

Moj ljubezni Antun otprati me u sestre svoje kolesi do Turova Polja. Tu se zagrlimo i
izljubimo, i on mi dade svoga poznanog oveka koji me dovede u Petrinju. Pri
reenom sveteniku prebudem do Uskrsa. Ovi nameravae po prazniku poi i od
Episkopa patentu na to uzeti; kad na svetli ftornik doe nam neveseo glas da je drugi
svetenik Episkopu Greljiki nekoliko dukata vie dao, nego li je moj obetao bio, i
patentu ve uzeo. Kau nam k tomu da oni svetenik vodi za aka svoga sinovca. Taj
isti dan prigodi mi se i drugi sluaj koji me zdravo uplai.
U cerkvi smo na liturgiji, kad eto ti uleze mlad momak. Podiu me mravi; mislim u
sebi: ko bi drugi ba onde na obrazu imao Gavre iz Vukovara, vladike Partenija aka,
veliki mlade? Rad bih ili da je ko drugi, pak na ast mu mlade; ili, ako je on, da me
kako ne pozna. Kako se sluba svri, a on ti uprav k meni, koji mu se kao stidljiva
nevesta i nevet nainjah. Zovne me napolje da me neto pita. Odemo nasamo pod
jedan hrast. "Zalud se ti poklapa, ree mi, ja tebe poznajem kako god i ti mene; al' se
ti nimalo mene ne boj; zar si ti zaboravio da smo se mi svagda dobro pazili? Dobro si
uinio to si od kaluera utekao; ba kao da si mene pitao! Ti zna da ko ne bi rad
svaati se dok je god iv, onde mu nije mesto. Nego kai mi kud sad misli?" Javim
mu ja u kakvoj sam nadedi bio i koja je ve sasvim ieznula. "Hajde sa mnom, ree
mi, u Be. Ja tamo idem gdi slubu iskati, jer bih rad nemecki dobro nauiti." "Kad
sam poao, moram kudgod ii; hajde kud ti drago!" otvetam ja. Veli mi da je uo
da e Danil, plaki Episkop, poi u Be; da je on njemu dobro poznat i da bi s njim do
Bea mogli doi; te ti mi sutradan put Plakoga.

Kad tu doemo, naemo Episkopa koji nas primi ljubezno i prinudi ostati pri njemu
dva-tri dni. Ovaj blaeni boiji lovek, kao da ga sami bog na to uputi da mi da sovjet
koji e blagopoluije celoga ivota mojega priiniti. Predstavi mi da je muna stvar
tako daleki preduzimati put bez dovoljno troka. "Za Gavrila je lake. On nekoliko i
nemeki zna, a slubu oe; to lasno moe nai gdi mu drago. A za tebe, veli mi,
najbolje bi bilo da gdi kolu dri; za dve ili tri godine moe stei koju stotinu
forinta, pak onda reci: idem u Rusiju." Ovi sovjet smili mi se sasvim. "Gdi bih naao
takovo mesto gdi bi potrebu od mene imao ko?" zapitam ga. "Nigde tako kao u
Dalmaciji", odgovori mi; iz razlinih mesta ondenji svetenici molili su me, i esto
mi piu, da im kog magistra poaljem. I ini mi se, priloi, da e u manastiru
Komogovini nai jednoga svetenika otuda s kojim moe tamo poi. I samo ime
Dalmacija poljubi mi se, aki bi preuvstvovao u srcu da u tu nekoliko veselih i
spokojnih provesti godina.

Doem s Gavrom do Komogovine, i tu se rastanemo. On ode put Bea, a ja, ne

naavi tu vie pomenutog svetenika, pokau mi veliki drum preko Velebita, poem i
sam pokraj Svetoga Mikule preko planine put Like i Krbave. Prolee, krasota vreme!
Sve pevajui da se gore i doline razleu! Jot da nisam se gdigdi pastirski pasa plaio,
inilo bi mi se kao da na Pigasu, Velerofontovu konju, jaem.

Peti dan preem Vuijak planinu i siem u Krupu manastir, i tu se ustavim dan-dva,
za otpoinuti i raspitati za kakovo mesto gdi magistra trebuju. Tu mi kau za tolika
mesta: da nas je desetoro bilo, svi bi mogli nameteni biti. No iguman Teodosije,
budui osobiti prijatelj protopope Joana Novakovia u Kninjskom polju i njegovoga
komije popa Marka Bjedova s Paena, polje me k njima. Ovi me dobri svetenici
jedva doekaju, i pri cerkvi Svetoga Georgija ba pred gradom Kninjem u domu
cerkovnom stanem uiti decu.
Greeske cerkve narod u venecijanskoj Dalmaciji, ne imajui Episkopa, oni od
mirskih svetenika koji su poznati za svoje esno vlada, za dobrodjetelj i za prirodni
zdravi razum, tu su ne samo u svojim parohijam no i u celoj provinciji kako god
patrijarsi i Episkog. Takovi su bili u vreme mojeg onde prebivanja: Joan Novakovi
kninjpoljski, Avram Simi kosovski i Krika derniki. Njima sovereno priliestvuje
ono slovo apostola Pavla da ko god dobro upravlja domom i familijom svojom, taj e i
s cerkoviju, to jest s cerkovnim optestvom blagorazumno upravljati. Bez nauke, jer je
nisu imali gdi poluiti, ali (to to je vano i veliko u ivotu) ne samo bez nikakove
zlobe no i sa svakim naravnim esnim svojstvom ukraeni. A ovo je prekrasna
mudrost! Prirodni razum s istom ljuboviju k pravdi i k esnosti sojedinjen! Oni su
mene nazivali svojim mladim uiteljem zato to sam je njihovu deicu obuavao
itati, pisati, i nekima sam predavao i tolkovao katihisis kako sam mogao ; boljeg od
mene tu nije bilo, zato sam ja morao najbolji biti. Ali sam ja, i ne mislei tada o tom,
od njih istih, a navlastito od Novakovia, s kojim sam u komiluku ivio i sve
praznine dne u njegovom drutvu bio i provodio, najnunije i najlepe u ivotu
lekcije primao, to jest lekcije nepritvornosti, istoserdenosti, ljubeznosti i
blagonaravija. Kakovo blaenstvo i raj na zemlji s onakovim svetim i dobrim ljudma
iviti! Ono su pravi sveci, a niti znadu niti misle da su.

to u jote o njima rei, svakom e milo biti uti. Ovih svetenika ne samo familije
njihove no i parohijalni narod, svi su to trudoljubivi, dobri, pravdoljubivi i poteni
ljudi. Pri opredeljenoj plai to mi je svak za svoje dete na mesec davao, po njihovom
ustanovljeniju i obiaju, kad bi ko doveo svoje dete, doneo bi mi dve meriice i dve
oke masla i jedan veliki sirac. No moj ljubezni protopop Novakovi, pop Marko
Bjedov, Trifun Sinobad, Simo Stevanovi iz grada (kromje drugih mnogih koji bi me
radosno doekali) nikada ne bi mi dali na mojem kvartiru zalogaj hleba izesti. Ba kao
da su me pod arendu uzeli bili, i kad bih kod jednoga ruao, morao bih kod drugog
veerati, niti je meni nadeda izbavljenija dozvoljena bila. Da sam se ja za njihovu
decu trudio, ovo je meni neto od prirode; kako za sebe to dobro rad sam nauiti,
tako i to znam drugima predavati.

Tri godine po pogodbi mojej provedem s onim boijim ljudma, tri mile godine koje
vsegda s usladenijem srca spominjem i koje sam za osnovanije svemu sljedujuemu
mojemu ivljenju poloio; zato sam u njima ne samo opitom poznao i nauio nego i
u jestestvo sebi pretvorio kako ovek u niskom sostojaniju moe s malim zadovoljan,
dobar i blagopoluan biti. I kad sam god na nekoliko godina po tom premudroga
Fenelona u njegovom "Telemahu" opisanije blaenoga seoskog ivota itao, vsegda
mi je srce igralo od radosti, mislei: ovako su moj Novakovi, ovako Simi, ovako
Krika ivili; i meni ovako daj, boe, provesti ivot!

Po proteeniju ove tri godine nae se u mojoj kesi oko sto venetskih cekina. ujem da
u Atonskoj Gori na glasu Evgenije uitelj predaju na jelinskom jeziku nauke. "Ajde
tamo, pomislim, novci su ovo!" Poem morem u Boku od Kotora da tu naem
korabalj za Greciju, no u tom se mestu razbolim od groznice. Nameri se na me neki
iguman iz Svete Petke iz Maina. Kae mi on da je bedna stvar za grozniava
moreplavanije, kako i jest; pozove me k sebi, i naloi mi da za moje prepitanije, kad
bi me groznica putala, etvoroj deci lekcije dajem.

Episkopi ernogorski, stari Sava i Vasilije, imali su i u Mainam svoje domove,

vinograde i masline i malo podalje na Stanjevii svoj manastir i dvorove; i tako bi
esto s njima bivali. Tresavica, kako mi uzjae za vrat, nipoto celu jesen i zimu nee
da me se proe, no svaki trei dan eto ti nje. O prazniku Voskresenija na Stanjevii
sluim kako dijakon s vladikom Vasilijem i s mnogim drugima liturgiju. Ne imajui
na taki slavni praznik nigde nikoga da zapopi, "hoe da te zapopim", ree mi, "barem
da zna da si u ernoj Gori bio?" "to Vam drago", odgovorim ja, "meni je svejedno
ta sad ta posle." Jedva to izreem, on uini znak staromu arhidijakonu Stefanu, a ovi ti
sa mnom: "Poveli!"

Nemo moja vesma me raslabi i prinudi vozvratiti se u Dalmaciju. Uasne se moj

ljubimi Novakovi kad me vidi tako slaba i preobraena; i imajui u svojoj parohiji
nekoga dobroga svetenika Leontija iz Fruke gore za magistra, sovjetuje mene da se
namestim u lepom mestu pri zdravoj i celiteljnoj vodi u blinjemu selu Golubiu.
Ovde se pogodim za dve godine uiti decu, i za mesec dana sovereno ozdravim.

U treem mesecu ftore godine, budui ovo mesto blizu Bosne, okue se neke kue u
Golubiu; onda ti kud koji moe, bei, i ja preem u Kosovo, gdi prebudem u domu
popa Avrama Simia jedan mesec. Ovi imaae besede Zlatoustoga na djejanija
apostolska; tu ih stanem opet s priljeanijem itati i neka mesta, koja bi mi
najugodnija bila, prepisivati. Njegova najstarija ki Jelena zamoli me da joj to iz te
knjige prosto srpski napiem. Tada ja sve ono to sam ve bio za se prepisao,
prevedem na prosto, i za uiniti da onoj prekrasnoj devici itanje toga bude prijatnije,
raspoloim to na glave, poinjui svaku po azbuki. Ona je to tako rado itala i tome se
toliko radovala, koliko da je svu mudrost Solomonovu u ona dva-tri tabaka imala. To
su drugi s velikom molbom od nje prosili i prepisivali; i tako se raznese i rasplodi po
svoj Dalmaciji pod imenom Dositeove bukvice. Ovo je prvi povod i uzrok da se u
meni velika elja zane i rodi da mi samo dotle bog daruje ivot dok to srpski na
tampu izdam i prekrasnim kerma i sinovom roda mojega sooptim. Milostivi bog
ispolnio je elanije moje s lihvoju, spodobivi me za ovo pretprijatije ljubov i pohvalu
i izbranejih nacije nae, od kojih ste i Vi, draaji moj, zasluiti.

Oni ljudi tako su mi dobri i mili bili da od toliko godina i danas srce mi za njima tui
kao da sam se s njima jue rastao. Ljubov k nauci morala je u meni sila biti kad me je
od njih otrgnuti mogla. Bez sumnjenija, ovo slatko i blagorodno svojstvo, tako
neotlono i prirodno srcu i dui naej, ljubov, mora za neto veno opredeljeno biti,
jer bi poti zaludu bilo kad bi samo za tako skoro iezajeme predmete bitije svoje
poluilo.

Iz Kosova preem u manastir Dragovi gdi sam dva cela meseca nekoga popa Lazu
ekao da s njim u Primorije doem, zato, kako sam rekao, budui u neki mesti kuni
mor, sam nisam smeo putovati; a ovi svetenik drao je jednu parohiju dan hoda dugu,
gdi kua gdi dve, a gdi pet poizmeate meu rimske cerkve ljudma. On poe u veliki
post svoje ljude ispovedati i priestiti. Mlad svetenik kao i ja, dakle zajedno
ispovedamo. No one dobrote ljudi niti je gdi uti na svetu ni viditi! Doe sa strahom
da se ispoveda, a nikakva zla u ivotu nije ni pomislio; ne ima ti nita kazati razvje da
je kad u sredu i petak jeo (za hiljadu glava ne bi ko pogodio da mu se ne kae) raka!
Nita drugo. Ili pasulja sa zejtinom, zato u Primorju zejtina izobilije. Ako li je ko na
zlu vremenu nestane jarie saterivajui opsovao, taj ti je meu njima najvei grenik.
Meu ovakovi sveti grenici provedem veliki post i praznujem Voskresenije. Po
prazniku otprati me pop Lazo do grada Trogira, koji je tu blizu; odavde preem u
Split, i tu se ukrcam u jednu mesalonitsku tartanu za Korf.

U klovu, 1788. 8.8. Ovo je esti mesec kako se eka ovde tipografik; po svoj prilici
nee odrati re. Zato nameravam poi u Liflandiju gdi u se na dobram gospodina
generala Zoria mesec dana baviti. Odatle ete od mene sledujue primiti pismo.

>@c  =1
c A

U tartani, s kojom poem put Korfa, bilo je oko dvadeset korabljenika, svi Greci do
jednoga, a ja greeski nigde nita; rasudite kako mi je moralo biti. A kako svi saznadu
da je njihova ne razumem jezika, svima doe vea elja da sa mnom govore. Dobro za
me to sam pri Kninju nekoliko talijanski nauio bio (ovo mi je lasno bilo za veliko
podobije ovoga jezika s vlakim), te sam se mogao s kapetanom korablja i s nekima
od korabljenikov razgovarati; a bez toga sm ne znam to bih inio. Sluao bih s
velikim vnimanijem ne bi li najmanje to razumeo. Nigde nita! Nikad doveka,
pomislim u sebi, ne nauih ja ovog jezika. to je sitno sitno preko svake mere i
razloga. Prosiplju im se rei iz usta kako sute proso; niti se mogah dovoljno nauditi
kako se oni mogu meu sobom razumevati. No to bog d, reem, uteavajui sebe;
dok ovo novia imam, gledau ne bi li se to nauiti moglo, a kad njih nestane, ja u
opet u Dalmaciju.

Lepo vreme, vesma pospean vetar; i tako trei dan doemo u pristanite grada Korfa.
Platim kapetanu za prevoz, a on zovne oveka s barkom, kojemu namesto dve gazete
to bi me na breg izneo, dam mu dvadeset s ugovorom da se postara nai mi kvartir
gdi se talijanski govori. Ovaj uzme novce, izveze me na breg, ubaci za mnom moju
torbu, pak otide svojim putem. Zovem ja, molim. On nita: valjada je bio sasvim gluv.
Ostanem na bregu predgradija, koje sam potom saznao da se Mando zove, obzirui
se na desno i na levo i ne znajui ni kud u ni to u. Sat popodne, sunce pripeklo, niti
daje tu bie stojati. Upazim na kraju predgradija iroku ogradu zida, unutra zdanija i
lepa cerkov. Vidim vrata avlije otvorena; uem i sednem pred crkvom pod toronj u
ljupkom hladu s namjerenijem ekati tu dok se pospusti sunce i dan porashladi. Ovde,
zamiljen i zabrinut od moreplavanija koje mi je prvi red tako dugako bilo, zabunjen
i isto kao pijan, i ne pada mi na um da nisam ruao; sedei naslonim se na zid i
zadremam. Iza sna ujem aptanje. Otvorim oi. Negder mi sad kae, ko zna, ta
ugledam. Mnoestvo neopisane krasote devojaka, i meu njima gdikoja kaluerica,
poizreale se po pen?eri. to e ovo sad biti od mene, ko boga veruje, pomislim; no
to sam je kriv kad je avlija otvorena. U taj mah uljeze u avliju i pristupi k meni s
dugakom, belom kao sneg, bradom svetenik, koji kad vidi da ja greeski nita ne
razumem, stane besediti talijanski, i na pitanje kae mi da je to manastir kaluerica
gde se keri gospode Korfa ue i vospitavaju. Otvori cerkov; tu se poklonim i celujem
predivno izobraene ikone. Kad eto ti preesna vida starica s drugima dvema
gospodinama, ljubopitne znati ko sam, kud i zato idem. Kaem im, i kako me je oni
nitkov barkaruol ostavio na bregu. Soale one o meni i ree mi starica: "Blagodari bog
to nisi se na gorega namerio koji bi ti i torbu odneo." Na njihovo pitanje imam li
troak na tako daleki put i u tuim stranam, odgovorim da ja novaca dosta imam na
dve ili tri godine. Onda stara godpoa zapovedi svome kapelanu (to je bio ovi
svetenik) da me uzme u svoj dom; probesedi neto s njim greeski, pak onda meni
ree: "Moete stajati u domu popa Marka, ako vam bude po volji, mesec ili dva, dok
to malo greeski nauite, zato ete doi u takova mesta gdi se talijanski ne govori. I
za ta dva meseca ja u za vas platiti; vi niste mu duni ni novca dati. Pritom uvajte se
da mu nita ne date u zajam; to mu je sva mana; uzajmljuje, pak nee da vrati. I dok se
god dobro s kim ne poznate, uvajte se svakoga." Zahvalim joj na maternjoj milosti i
nastavljeniju i kaem da najvie ako se tu ustavim, bie mesec dana, zato bih rad
koliko u Atom doi.

Odvede me pop Marko u svoj dom i nae mi jednog mladog soldata Dalmatinca koji
dobro greeski znaae. Pogodim ga za cekin na mesec da mi svaki dan u ureeni as
dolazi, i ponem pisati s naimi slovami nune rei i razgovore greeski. Ovi soldat
uini me sutradan poznati se s jednim potenim ovekom Hercegovcem, imenem
Antonijem, koji u gradu imaae dva svoja duana, trgovae s svakojakim voem i
zelenima i tu oenjen dobro stajae. I ovi mi krepko naloi da nipoto mojemu
domainu nita ne uzajmim i, ako mi to zaite, da reem da su moji novci u Antonija
avuna na sohranjeniju.
Peti dan moj popo, zar valjada je pregledao ta je imam u torbi i videi da tu nita ne
stoji nego dvetri knjige, neki rukopisni papiri i preoblaila, zapita me pri ruku gdi ja
moje cekine drim, govorei da nije "senza rischio", to jest bezbedno, "da ih sa sobom
kojekuda nosi, no daj da ti ih sauvam." Ja, ve na to priugotovljen, kaem mu u
koga su. Pocrveni sav kao skuvat rak, i, gledajui me nakrivo, ree mi: "Che
maledetta dissidenza che questa! La madre Superiora quel ch'el'ha detto, non miga 'l
ha parlato da senno, solamente per scherzo!." To znai: "Kakova prokleta neuverenost
je to! Mati igumenija ono to je rekla, nije nimalo govorila zaisto, samo za alu."
utim ja, mislei: ala ili ne, ti ba nee nita imati; pak onda pogledam i ja na njega,
ba kao i on na me, pokazujui mu da ne marim za njega ni za njegovu kuu, ve ja
imam potena poznanika u gradu, a novaca u kesi, to je meni dosta.

Popodne doe moj soldat. Kaem mu to mi se sluilo s domainom. Veli mi on:

"Ako nisi rad za ovi mesec zatediti tri ili etiri cekina, moe u gradu za toliko imati
kvartir i trapezu." "Nisam ja ovde doao da tedim, no dok imam da troim"
odgovorim. "Kad je tako," epa on moju torbu, "a ti hajde sa mnom." Proemo kroz
sobu popovu i kaemo mu da mi polazimo. Stane on moliti da mu ne inimo te
sramote, da e propasti ako to uje stara gospoa; zaklinje se da on nije o zlu mislio;
uhvati za torbu pak ne puta. A kad li ti ga pone moj soldat mutrati, greeski s njim
govorei, onaj, pa ruke k sebi; za ljubov boiju moli da ne poem tuiti se igumeniji.
"Po tome moe ti spavati spokojan," reem mu, "nisam ja ovde doao proces terati."

Doemo u grad k naem Hercegovcu, koji smejui se ree nam: ,Da sam dobro znao
da e to tako biti; zao je ono pop. No stara gospoa, dobra dua, videi ga da plae
kad slui lituriju, vara se i misli da nije sasvim opak." Ima u gradu lep manastiri
Svete Ekaterine, s petoricom kaluera. Kae nam Antonije da oni rado primaju strane
ljude na kost na nedelju i na mesec, i budui da su besposleni, mogao bih se i od njih
polzovati u razgovoru.

Poemo k njima i pogodimo se za petnaest dana cekin i po. I ovi svi po redu su me
ispovedali: koliko imam novaca, otkud mi i gdi su. A kako uju da su u Antonija
avuna, to nijednom nije milo bilo uti. A, lenjivi trbusi, miljah u sebi, radi bi da
besposleni ivu i novaca da imaju. Neka bi uili decu kao i ja, pak bi imali. Oni
manastiri ima lepe dohotke, ali se igumnu i kaluerom nita u ruke ne daje, razvje to
je ureeno na trapezu i odjejanije, a s proim mirjani raspolau i troe na kole i
hospital gradski, koji je veliki i prekrasan.

U ovom mestu prebudem etrdeset i pet dana, napiem i izuim naizust mnogo
razlinih razgovora. Antonije uini mi poznanstvo s neki kapetani i majori u
venecijanskoj slubi, Dalmatinci i ernogorci, koji me odvedu protopopi grada,
pokau mu i istolkuju moje svidjeteljstveno pismo i isprose da mogu u cerkvi Svete
Ekaterine slavenski koji put sluiti. U ovom ostrovu mirski protopop glava je sveg
svetenstva. Koji mu drago Episkop i patrijarh tu da doe, mora njemu potinjen biti,
budui da je sveti Spiridon patron Korfa, a ovi je bio mirski svetenik, to jest Episkop
oenjen, ibo u njegovo vreme monasi jot nisu bili sasvim preobladali.

U nedelju, kad sam hoteo prvi red sluiti, doe mi major s druga dva oficira i s
Antonijem. Kae mi da e protopop i mnoga gospoda Greci i Latini na moju slubu
doi, nego da dadu proneti za me tas, obnadedavajui me da e mi se skupiti
najmanje deset cekina. "Nipoto", reem mu, "nisam ja doao ovde sramotiti sebe i
vas". ,,M' ajde, kalueru, svetao ti obraz!" otvetaj major i poemo u crkvu.

Pri polasku odavde nau mi korabalj za Moreju i spreme mi jedan veliki

aleksandrijski sepet pun finoga venecijanskoga biskota, izbranih maslina i poprene
ribe; predadu korablja kapetanu petnaest butelja kopulskoga i korfiotskoga vina.
Doprate me oko desetorica njih u korabalj, gdi su jot zarana dali spremiti gospodski
ruak. Tu po veselom obedu izgrlimo se, izljubimo se, srdeno izljubimo se, i elei
da se opet vidimo, kako smo se na pet godina potom i vidli, kromje nekih od oficira
koji su u Italiju preli bili; i tako rastanemo se.

U Moreju bi drugi ili tei dan doplivali, kako smo lepo vreme imali, no kapetan
korablja imajui delo u Zantu i Cefaloniji, pozadrimo se na putu. Deveti dan doemo
u pristanite grada Patrasa u Moreji. Nedelja i rano. Poem s neki korabljenici na
slubu u cerkov svetoga apostola Andreja Prvozvanogo. U vreme priasne, navale oko
dvadeset kaluera s sanduii i s kostima u njima prositi; meu kojima zaudim se
kad ugledam nekoga drevnjega Isaiju Deanca kojega sam jote u detinjstvu mojemu
u akovu, gdi na svetoga kralja Deanskoga prosae, poznao, i koji, da ne bi mojega
tetka Nikole, bi me odveo u Deane; potom, dijakonom u Hopovu, po Bakoj prositi
viao sam ga. Ovaj suti nosi jednu srebrnu kutiju i srpski ite, govorei: "Dajte
milostinju na moti svete Ane u manastir Savinu." A njegov dijakon za njim prosi na
moti svetoga Pantelejmona. Ne znam il' mi je zgadnije bilo staroga pogrbljena, gdi
po crkvi kalje i cigani, gledati, ili njegova bednoga dijakona, zdravu mominu,
uglaenu, s dugim perinom, koji mu sva lea pokrivae, i s takovim slobodnim i
bestidnim oima, ne kao da ebrai nego ba kao da neto deli i razdaje, tiska se kroz
narod i za hudim svojim starcem pristaje i ljudma mira ne da.

Prolazei iz korablja, zapitam ta sam duan za prevoz platiti. Kapetan odgovori da je

sve plaeno u Korfu i da ja nita nisam duan. Konzul venecijanski, na koga sam imao
vruiteljno pismo, primi me utivo i dade mi pasaporat da mi ne bi nigde u Turskoj
haraa iskali. Odavde, vsegda nahodei drutvo, poem od mesta do mesta lagano za
pregledati ovi prekrasni i u istoriji slavneji ostrov; koje kad bi hoteo sve podrobno
opisivati, trebalo bi mi nekoliko tabaka napuniti. Dva cela meseca zadrim se hodajui
po razlini neiskazane krasote mesti i kroz Tripolicu, drevlje zovomu Megalopolis,
oteestvo Filopimenovo, preem u Navpleon, i tu naem korabalj za Atonsku Goru.
etverti dan stignemo pod Svetopavlovski manastir. Kako iziem na zemlju, uljezem
u jednu bau, usladavajui se krasotom razlinih vonih drevesa, obremenjenih
plodom. Tu se prohodam za rastrezviti se od morske nesvestice. Nedaleko pod jednom
maslinom uini mi se da vidim jedan dugaak tap s verha nakrivljen, neiskazane
krasote; osijavajui ga sunce, raznih cvetova are rezviajno blistahu se, kao da je
svakim vidom mnogocenih brilijanta ispetren. udim se ko bi takovu vet tu ostavio.
Pristupam lagano i, budui od mladosti kratkoga vida, doem oko desetak korakljaji
blizo, i tu sm ne znam kako se ustavim; i namesto to bih blie pristupio, ponem
natrake, sve na tu vet gledajui, ustupati. Dva ili tri korakljaja izmaknem se i tada
poznam da ono na vrhu nakrivljeno, to je zla zmija okrenula bila glavu k meni,
ekajui me da blie doem. A kako vidi da se ja izmiem, okrene od mene glavu i s
ustremljenijem otide. Blagodarei blagoj promisli desnici na izbavljeniju, s uasom
pobegnem napolje.

U tom manastiru naem nekoliko Bolgara monaha, od kojih jedan odvede me kroz
Kareje u Hilendar. Kako mi je ao bilo uti da je uitelj Evgenije, ne mogui trpiti tu
kojekakva kaluerske kabale, pre etiri meseca to udnovito mesto ostavio, i uenici
se svi razili. Kako monasi ivu u tom mestu, to znam da ste uli od drugih i da znate;
ako li ne znate, jot bolje. Naem nekolko Serbov u Hilendaru, koji se va vjek vjeka s
Bolgari inate i ne mogu da se pogode iji je Hilendar. Moj dobri i ljubimi Teodosije
Karlovanin, i on se tu mora inatiti. Tu provedem jesen i zimu, a na prolee poem
opet na more za prei u ostrov Patmos, ujui da se onde predaje jelinzki jezik.
Nameri se korabalj za Smirnu u Aziji maloj, a odatle kau mi da se svaki dan moe
prigoda imati za prei u Patmos.

Kad doemo u Smirnu, izvezu me u Frankomlu (tako se zove ast grada gde
Evropejci prebivaju). Pri obedu na mojemu kvartiru doe ruati i jedan arhitekton
Grek. Ovaj, u razgovoru ujui kud nameravam, ree mi talijanski da ako hou da me
odvede da pregledam greesku veliku kolu i poznam se s uiteljem Jerotejem.

U tri sata posle podne poemo i naemo uitelja gde mnoestvu uenika, od kojih
bjahu neki svetenici s velikim bradama, tolkuje neto. Kakovo bi blaenstvo za mene
bilo, mislim u sebi, kad bih i ja meu ove mogao pristati! Kad on svri predavanje,
doe drugi mlai uitelj drugoj klasi predavati. Poemo u njegovu sobu, i kako mu
kaem to sam, kud i zato putujem. "U Patmu", ree mi, "za dve ili za tri godine
poharie sve to ima, pak o em e posle natrag poi? Ostani ovde ree mi gdi,
ako i deset godina ustoji, za kvartir i prepistanije nee ni novca potroiti. Ova kola
hrani trideset uenika, a iz tako daleka mesta da ste petorica doli, ja bih vas rado
primio." Uini mi se kao da neko boestvo iz njega govori. Pun radosti pristupim da
mu celujem ruku, no on mi ree: "Bogu blagodari koji te je ovde doveo gdi e
poluiti sve to eli." Prizove popa Antima Atinejca i ree mu da me primi u svoju
sobu, koja je za dve persone, a on je u njoj sam.
Evo, ljubimi moj, poetak, mogu rei, mojega blagopoluija na ovome svetu i moje
davno elajeme nauke. O mojem prebivaniju i upranjeniju pri ovom blaenom
boijem loveku, uitelju i blagodjetelju mojemu, govoriu jote u sljedujuem pismu.

U Sesvegenu v Liflandiji, julija 1-go 1788.

>
@ A

Ovo to bih vam rad opisati u nastojatem pismu, toliko je za me znamenito da e mi

nevozmono biti predstaviti vam to tako kako ja u svemu ivotu mojemu to isto
uvstvujem. Sve ostalo, sirje: to sam iz Banata iziao, a potom iz Hopova, iz mesta
u mesto prehodio i opet se vraao i potom iznova othodio, sprama ovom sluaju toliko
mi se ini koliko obini vseopti dogaaju koji se svakom povsednevno u ivotu vie
prosto i sluajno prikljuavaju nee li po predvariteljnom namjereniju i planu delaju i
ispolnjavaju. Ali da sam u Smirnu doao, o kojoj niti sam sanjao niti znao ni mislio,
da sam tu, gdi ni dan ni dva nisam nameravao stajati, tri godine prebivao (i da se
prenja rosijska i turska ne zae vojna jot bih, moe biti, tri) i da sam onoga
boestvenoga mua, novoga greeskoga Sokrata, to jest uitelja Jeroteja poznao, njim
milostivo primljen bio, njegova blagodjejanija, ljubovi i nauke spodobio se, u ovom
vidim i poznajem takovo lepo plana raspoloenije, kojega ne samo ja sam s
detinjskom mojom pameu nego i otac moj i ded da su mi s svojim sovjetom pomogli,
ne bih mogao tako izmisliti, raspoloiti i blagopolunije u djejstvije proizvesti. Ovde
dakle oevidno poznao sam nevidimu desnicu blagoga promisla, koja me vodi i mnom
upravlja.

Po pljeneniju Carigrada, kad se svi ueni Greci po Italiji i po Franciji razbegnu i te

zemlje zanu prosvetavati, za malim je ostalo bilo da se jelinski jezik i nauka u istom
oteestvu i domu svome, to jest u Greciji, sasvim ne zaborave i ne pogibnu. U
ostrovom greeskim pod venecijanskim vladenijem jedva se jote gdikoji uen lovek
da predaje jelinski nahodio; ali kod Turci Kandiju, Cipar i Moreju od Venecijana
zavojuju, tada i tu ih nestane. Posle toga, ko je od Grekov hoteo svoj stari jezik znati,
prinuden je bio u Italiji, u Siciliji ili u Franciji traiti ga, ili u malim ostrovom Zantu i
Kefaloniji, koji su u Venecijana i do danas. Pri poetku osamnaeste stotine godina,
dva monaha Makarij Patmiosi i Gerasim Itakisios, kako u vie imenovatim ostrovom
tako i u Italiji, polue lepu nauku ne samo jelinskih mudreca nego i novijih koji su u
Evropi od toga cvetali vremena. Dou u Patmos i tu s pomotiju carigradskih,
smirnejskih i hiotskih trgovaca ne samo vozdvignu lepa zdanija za kole no i domove
komodne za prebivanije uenikov i kapital dovoljan sastave, od kojeg dohotka da se
mogu kako uitelji soderavati tako i neko islo oskudnih uenika prepitavati.

Iz ove kole u nekoliko godina iziu mnogi ueni svetenici i uitelji, koji potom
sostave uilita u razlini poglavini mesti Azije i Grecije, od kojih je bio jedan i
venoblaene pameti Jerotej, uitelj smirnejski. Bogoestiv i blagoestiv bez svakoga
sujeverija, prost monah, no monaeskih zloupotrebljenija, laa i projaenja i
izmiljenih ikona i motiju za novce udotvorenja zaklet neprijatelj i izobliitelj. Kako
bi mu ko kazao da je ta i ta ikona udotvorna, on bi pitao: "Stoji li ona sama sobom na
vozduhu ili je prikovata, prilepljena za zid ili o ekser priveena?" I kako bi uo da
prvo nije nego ftoro, "vidi, da nije udotvorna" rekao bi. Za takovu svoju
filosofiesku i uprav blagoestivu ljuboistinost svi kalueri, Jerusalimci i Svetogorci,
ko iv zna to bi mu uinili da su mogli. Ali je njegova neporonost i dobrodjetelj
tako poznata bila da ne samo sav narod smirnejski, hristjani, nego i isti Turci vie su
ga poitovali i ljubili nego sve kaluere na svetu; i zato teko bi onomu bilo ko bi u
njega dirnuo. Mitropolit smirnejski Neofit, inae blag asni i dobrodjeteljni mu, no
po neastiju pravoslavan dae do sujeverija, ravno petnaest godina mrzio je na njega,
niti ga je u sve to vreme puto u cerkvi propoved govoriti; i da je mogao i vlasti imao,
bi ga ne u Sibiriju nego u Kamatku u zatoenije opravio, ili, ko zna, ako ne bi i gore s
njim raspoloio, zato je strana zverka revnost za pravoslavije a bez razuma. Da je u
ovom veku moda bila sabore kupiti i, ko svato ne veruje, proklinjati, moj bi uitelj
mnogo gore proao nego isti Origen, koga su prokleli i anatemi predali, nimalo na to
ne smatrajui to su Vasilije Veliki i Grigorije Nazijanzin s Origenovim spisanijam
crkvu i blagoestije zatitavali, po proteeniju petnaest godina, videi reeni
mitropolit Neofit da slava dobrodjetelji Jerotejove ne tokmo u Smirni nego i po svoj
Aziji, Greciji i Arhipelagu rasti, doe u uvstvo; najpae, kako smo ve rekli, budui
dobra srca i due, uasne se kako je mogao za toliko vremena na takova
dobrodjeteljna loveka mrziti, smiri se i s Jerotejem ljubov i drutvo uini; i zatim
preivili su drugih ravno petnaest godina u krajnjem prijateljstvu. Mesec dana pre
nego ja doem u Smirnu, prestavi se Neofit; zato licem nisam ga poznao. Blaene
pameti uitelj Jerotej bio je rodom iz Itake. Odisejova oteestva, koji je malen ostrov
u venecijanskoj deravi. Pre mojega k njemu priestvija predavao je nauke trideset
godina, a posle mene esnaest. On da je ljubitelj bogatstva bio, mogao bi se u takovom
mestu i opstojateljstvam vesma obogatiti; ali onda ne bi bio to to je bio, niti bi se
ovako o njemu pisalo i propovedalo.

Kad sam u prekrasnu Smirnu doao, znao sam nekoliko greeski prosto, nauivi
neto u Korfu, a neto u Moreji i Hilendaru, i mogao sam tako govoriti da mi se ne
samo deca nego i stari ljudi smeju; ali sam se i ja njima smejao, udei se emu se
imadu toliko smejati. Kako bi se lekcije svrile, skupila bi se na opore deica oko
mene, kako isti vrepci na proso, ko e pre sa mnom govoriti; svi bi me uili i
nastavljali. U ovakom milom drutvu, u etiripet meseci mogao sam lasno besediti; a
kako poluim lasnost u prostom jeziku, jelinski mi je bilo vrlo udobno. Psaltir i sve
cerkovne knjige, to sam sve sa slavenskoga sovereno razumevati mogao; i tako na
koncu jedne godine naem se napredniji nego drugi koji su tri i etiri godine pre mene
poeli. Tada ve deica nisu me pitala kao prede: Popo, ko te je zapopio u vreme kad
nisi znao knjigu?" U domu kolskom soderavalo se oko trideset uenika iz razlinih
mesta Grecije i ostrova; u moje tri godine tu neki su odlazili a neki dolazili; i tako
imao sam nain poznati iz sviju strana greeska svojstva. Svi kolski alumnisti ivjahu
u krajnjem dobrohotstvu i ljubovi; nit' bi tu ko uzroka imao na koga rasrditi se i
zlobiti. Uitelj sam budui kako angel nebesni i k svima kako adoljubivi roditelj, svi
smo se starali kako emo takovoj dobroti vema ugoditi; a njemu inae nije se moglo
ugoditi razvje rez prilenost ka ueniju i dobrotu narava. Ljubima greeska junost
sklonitija je i sposobnija k nauci pae sviju naroda na svetu. Prirodno hitri i
ostroumni, kad se iz mladosti na dobro uprave, nejma dobrote i vrednosti nad
njihovom; no iz toga samoga uzroka, ako se na zlo upute, tu se valja zdravo na um
uzeti; ibo velika hitrost kad se na lukavstvo preobrati, veliko je zlo; ali zlu, pakosnu i
lukavu pri Jeroteju nije bilo stanka ni pristanita.

Ftoro leto, budui kuni pomor u Smirni, proveli smo u kolski prekrasni domovi
poljski, okrueni s predivnim baama, preispolnjenim svakim rodom vonih drevesa,
loza i zeleni koje blagopoluna Azija raa. Trapezu smo svi imali zajedno s uiteljem;
i svaki od uenika, koji je vina hoteo piti, imao je na obedu i veeri po dve ae
prijatnejega vkusa vina. U jelu i piu nikakvo drugo razanstvije nije bilo, razvje ako
bi blagodatni na uitelj au ili dve vina vie nego proi popio. Svi od veih uenika
dobrovoljno bi i radosno ninjim lekcije izjanjavali i neudob razumiteljna mesta
tolkovali, tako da svaki od nas imali smo ne jednoga uitelja, nego deset i dvadeset,
koji bi jedva ekali da nas u emu nastave. Ftori uitelji za Jerotejem bio je Hrisant,
od prvih njegovih uenika, koji je i domostrojitelj bio. Hrisantos znai zlatni cvet; no
ovoga loveka dua takova je blaga, slatka i dobra bila da je dostojan bio zvati se
rajski, nebesni, boiji cvet. Moj kamarada pop Antim Atinejac bio je mirski svetenik,
no mladom umre mu supruga. Ovi ovek da se nije na nauku zatim dao, bez
sumnjenija ne bi ivio; na dvanaest godina po smerti supruge svoje, kad bi god po
sluaju izrekao re "ena moja", bi mu potekle suze, kao da se taj dan s njome rastao.
Agapije Peloponisiotski, Kiprijan Kritski, Maksim Larisiotski, nikada nisam na ove
ljude pogledao da ne pomislim: "Ovakove, veni boe, daj hristjanstvu Episkope". No
muno e od njih koji tamo doi, jer k tomu oni zabata ne znadu, a nee da ga ue.
Ovakovi su bili Jerotejevi uenici; i lasno je verovati da za etrdeset i pet godina
svojega uiteljstva mnogo je dobro uinio. A kad su Greci pod ljutim udruenijem to
kadri ispolniti, to se moe od njih oidavati kad bude boija volja da se osvobode i
dou u takova opstojateljstva gdi sami cesari to iziskuju i nalau? Mojega prvoga
poznanika, arhitektona, posetavao sam i vsegda samu mu blagodario i dok sam god
iv balgodariu mu to me je k Jeroteju odveo; bog ga je sam na to nastavio. Na isti
nain dobroga mojega blagodjetelja, gospodara Maksima Kurtovia iz Trebinja u
Hercegovini, tu sam najpre poznao; i on me je vsegda rado viao i na svom kvartiru
doekivao i pri polasku ljubezno obdario.

Pri okonaniju tree godine mojega tu slatko pominajemago prebivanija pone se

govoriti da edu Turci Rosiji vojnu objaviti. Mene su mnogi tu nazivali "papa
Serbos", a mnogi "papa Moskovitis", njima je to svejedno bilo. Kaem uitelju da se
ja vesma bojim ako se vojna zane. "I mi se svi bojimo, otveta mi, sam bog zna to se
ovde moe sluiti!" "Dakle bolje je meni, reem, ukloniti se za vremena?" "Ja
soalujem, odgovori mi boestveni i blaeni otac, ali u ovakovim opstojateljstvam ne
znam ti sovjeta dati". U to vreme dijakon Maksim Larisiotski, filosofieske klasi
uenik, spremae se za poi doma; dakle i ja s njim u drutvu. Naemo korabalj
idriotski za Moreju, celujemo se i oprostimo o ocem, milostivim blagodjeteljem i
uiteljem Jerotejem, s dobrim Hrisantom i s proi ljubimi souenici, i preemo u
korabalj.

Sveta blaena, bogougodna Jerotejeva due, davno sam je od blagoga boga ovi as
elio da mogu za ivota rei: "Povjem imja tvoje bratiji mojej i posredje mnogih
narodov vospoju tja!" Pravedna due, ti se sad vodvorava s blaeni duhovi u slavi
nebesnoga oca, za koga si ivila i kojega si svetu ispolnjavala volju. Primi ovi znak
vene moje blagodarnosti i vospominanija. Propovedajui i slavei ja dobrodjetelj i
ime tvoje, slavim samoga boga koji je izvor i perveje naalo svakoga dobra i
blagodati.

U Sesvegenu, 1788.

>
@c  = A
Vetar smo imali spospean, no odve krepak za izii iz velikoga smirnejskoga
pristanita. Tartana idriotska bila je srednje veliine, novoustrojena i zdrava, no odve
obremenjena, ibo osim obinoga tovara u vetma nahoasmo se tu okolo pedeset
persona pasaira, od kojih polovina je bila ena i dece, koji svi prelazahu u Moreju.
Poli smo s mesta pre podne, oko veernje doba bili smo ve u irokom moru, kad ti
se podigne takova silna bura da nismo se nimalo nadali od potopljenija izbei. Takove
vriske ena i dece ne bih rad ve u ivotu uti! Moj drug Maksim i ja nismo o sebi ni
misliti mogli, smatrajui na strah i alost roditelja o deici njihovoj, i da nije korabalj
vesma jak bio i korabljenici iskusneji ljudi, muno bi se spasli. U zoru prestane dod
i bura i kapetan ozgor povie nam veselim glasom: -

 
 

  Dobra srca, nije vie bjedstvovanija!" Tada svi, jedan na drugoga
naslonjeni, pospimo kako polumrtvi.

Sutradan naemo se u jednom velikom no pustom pristanitu ostrova Mitiline. Svi

iziemo na breg i sradujemo se jedan drugom o blagopolunom izbavljeniju, kako da
smo jedna jedina familija. Ko bi mogao opisati onu uvstviteljnu srca radost matera k
adom svojim! Rekao bi da su iz mrtvih voskresnuli. "Ne gubite vremena vikne
kapetan, tu se lepe rua nego u tartani; pak emo s bogom putovati." Dan je Veliki
ftornik, no svi smo imali razlinih morskih posnih pripasa, poprenih sipa, ohtapoda,
ostrija i vina dovolno. Tu svi uopte ruamo i napijemo se, kako god da je
Voskresenija dan, i trei as po podne s tihim vetrom dignemo se i na Veliki etvrtak
stignemo u Navpleon, gdi naemo taj isti dan drutvo za Patru. Najmimo i mi dve
mazge, i po suvu doemo u Korint. Siemo k moru, nas oko petnaest najmimo veliku
barku, koja nas doveze u Patru na sami dan Voskresenija. Ovde otpoinemo svu
svetlu sedmicu.

Nameri se korabalj za bregove Epira, kuda moj ljubezni drug elae poi rez Joaninu
u Tesaliju, a meni bi odatle lasno bilo prevesti se u Korf. No odande dvadeset celih
dana imali smo neprestano protivne vetrove, i to je gore, razboli se moj Maksim, a na
moru bolovati, sohrani, gospodin! U sve to vreme nita nije mogao u stomaku drati.
Doemo u Svete etrdeset sprama Korfa, i kako iziemo na zemlju, lake mu bude, i
u pet dana predigne se; no doi k kreposti, tome se hoe vremena. Albanezi neki iz
Hormova, prolazei tuda i videi ga takova, soale o njemu i obetaju se povesti ga do
Argirokastra, a odatle blizo mu je Joanina. Izvestimo se tu; kau nam da s Hormovici
moe ko preko cele Albanije proi da se nikoga ne boji. Ali ga ja tako slaba od sebe
nipoto i nikako ne bih mogao otpustiti; dakle nau nam dve mazge, i poem i ja s
njima, prvo za dopratiti druga mojega ljubimoga do Argirokastra, a drugo: viditi ast
Albanije.

Hormovita bilo je do dvadeset momaka, svi s oruijem peice kako lavovi, a mi dva
na mazgami. Od Argirokastra do Hormova nema vie nego tri sata. Drugi dan hoda
doemo u reeni grad. Odatle bez najmanjih komplimenata prostoserdeno zovnu nas
da idemo u njihovu varo, govorei nam: "More, ludi ste ako ne doete; more, takoga
mesta niti ste vidli na svetu niti e te viditi. Mi imamo ba ukraj varoi jedan
manastiri Svetoga Nikole; deset kaluera mogli bi u njemu lepo iviti, a nejmamo
nego ciglo jednoga, jer mi Albanezi neemo da se kaluerimo. Tu emo vas drati,
ako hoete, tri meseca ili tri godine, da ni pare ne potroite. Ako li vam se smili,
ostanite s nami za ivota; nami e tako milo biti, koliko da vas je bog s neba k nami
poslao. Vidite li kakvi smo mi momci (sve nam ovo prvi od njih greeski besedi);
ovakove nas ima, hvala bogu, u Hormovu do dve hiljade osim starih. Vidiete tu od
osamdeset godina starce koji idu uz goru pod oruijem pevajui."

Raziu se ovi po gradu za svoji posli. Na kvartir blizu kole; odemo posetiti uitelja,
imenem Elefterija, esnoga mirskoga loveka s enom i s familijom. Kaemo mu s
kim smo doli i kako nas pozivlju k sebi, no mi se pobojavamo u vilajet daleko k
nepoznanim ljudma putati se. I ovi nam potvrdi o njima to isto to smo pre uli.
Hajde, dakle, u ime boije, barem da sasvim zdrava ljubeznoga mojega vidim i da se
zdravim rastanemo.

Sutradan popnemo se na visoke hormovitske planine. Naemo prekrasnu veliku varo

od sedam stotina domova, sve kamene zdanija kako kasteli. Samo u varoi ima oko
pedeset izvora, koji nakraj varoi sastavljaju malenu reku; ova ba kod manastira
sputa se u preuasno duboku strminu s takovim hukom da sam mislio: tu ovek nikad
do veka ne zaspa! A potom sam poznao da se nigde na svetu lepe ne spava: spavajui
ini ti se da si na nebu i da tu prijatneju nekakvu i udnu muziku slua.

Ti ljudi kao da su nas ak iz Smirne tu dozvali da nas aste! Prve stareine sve po
redu. A lako im je astiti. Ako se mrsi, a on zakolje iz svoga stada ovna, polak ispee,
a od druge polovine naini dvetri pite s skorupom i s mladim sirom; vina svak ima u
podrumu, jer ga nema kome prodavati. Ako li se posti, od ribe tu posta nejma; polje
dva momka sat hoda u dolinu gdi izmeu planina velika reka tee, puna pastrva i
razlinih drugih preslatkoga vkusa ribe. Za varenje tu needu da znadu, niti za orbu
mare. Zejtina preizrjadnoga imadu do izobilija, zato i ribu ili prenu jedu ili s pitama,
koje u post ovako prave: obare zelje, iscede iz njega vodu, razloe ga s pitom u tepsiji,
uspu zejtina bez tednje, pak onda razreaju ribu ozgor, i tako se ispee s pitom
zajedno u predivnoga mirisa zejtinu; pak onda nek se slobodno pred ovakom pitom
sakriju talijanske patete i ingleske pudinge! Ko bi rad znati kako se to kua, kako li
se u usti topi i kakovu prijatnos u gortanu, tuda prolazei, priinjava, to nee iz ovoga
opisanija ni od stotine jednu ast poznati. Ko ovo primi za velereije, vesma se vara,
ibo prijatnost koju toliko hvalim ne sostoji se u gotovljenju, nego u prirodnoj slasti
ribe, zelja i zejtina.

Deset dana po naem priestviju stareine mesta opredele poslati nekoga popa iku u
Primet i u druga nekolika mesta k nekim albaneskim agama radi optih svojih dela,
ibo Hormoviti imadu svoje dogovore i sojuze s mnogi poglavari i paama u Epiru i u
Albaniji. Zaprosim da mi dozvole s popom ikom poi za pregledati mesta kuda on
ima prolaziti. "To jest: "More kalueru, da poe; tako mi boga, ima ta gledati!"
odgovori mi Dima Duka, jedan od prvih stareina.

Reeni svetenik za etiri ili pet dana mogao je svriti svoj posao i vratiti se; no meni
za atar hodio je ovi lovek sa mnom ravno petnaest dana po takovi mesti gdi su
hormovitski sojuznici i prijatelji. Svuda od Turaka i hristjana Albaneza jednako smo
bili primati i aeni i od mesta praeni. Pop ika i dva Hormovita s njim bili su kako
valja voorueni; no i tako gdigdi bivalo je sumnjenije da se ne namerimo na vee islo
hormovitskih i njihovih sojuznikov neprijatelja; zato u takovu mestu davali su nam po
nekoliko momaka s oruijem za pratnju.

Petnaesti dan doemo doma i naem mojega druga vesela, zdrava i rumena. No on se
meni pone rugati da sam od sunca pocrnio. "Neka sam, reem mu ja, kad sam vidio
to u mom ivotu nisam mislio viditi!" I zaisto dosta samo hodao, ali takovih
velikolepnih i boije krasote mesta nigde nisam vidio. Blaenstvo se nekakovo
uvstvuje samo misliti za onakova divna mesta. Kako bi dakle bilo tu iviti da su
naravi onih ljudi pitome i da meu njima zakoni, pravda i prosveten razum carstvuju
i njima upravljaju! Neponjatno i uasno je pomisliti: dokle e onakovi prekrasni, hitri
i hrabri narodi i u onaki mesti samo za neznanje i slepotu uma i varvarstvu i
divjaestvu narava prebivati i jedan drugoga za bagatelu kako istog zeca s pukom u
elo ili u srce pogaati.

"Meni ne bi protivno bilo", ree mi moj drug, "jednu godinu ovde provesti." "I ja u s
tobom, otvetam ja, navlastito da bi rez tebe k veem soverenstvu jelinskoga jezike
postigao." "Daj ruku!" "Na!" A kad ovo naim Hormovicem obznanimo, srdeno se
vozraduju. Pritom kad im jote kaemo da mi blagodarimo na njihovoj ljubovi i
dobroti, ali zaludu hleb jesti to nije pravedno, nego neka dolaze ka nami deset ili
dvadeset dece da se to od nas poue, budui da mi za drugi posao nismo: "Dobro,
odgovori Dima Duka, kad ste vi taki, i mi emo znati kako emo vas otpustiti kad od
nas poete."

U isto vreme uje se po svoj Albaniji da je Stefan Mali s ernogorci Turke, koji su na
njih poli bili, razbio; i mnogo se o njemu govorae i kazivae. Proe to leto i sve se to
vie o Stefanu Malome ponu tuda glasovi raznositi.

Ja sam ve mogao dosta dobro albaneski govoriti. Njihov je jezik prost i zato lasno se
daje nauiti; a s naim slovami pie se koliko da su za njega nainjena. I tako svaki
dan bih pisao po koji razgovor i naizust izuio. Tome se Albanezi uahu i radovahu,
videi, to nikad pre toga nisu vidli, da se i njihov jezik tako lepo daje pisati. Ja sam
nablizo dve godine posle toga u Veneciji poznao nekoga popa Teodora, uitelja
moshopolskoga, koji je i na tampu izdao bio neto albaneski s greeskimi slovami;
ali s ovima ne moe se ni trea ast tako pisati kao sa slavenskima, zato u Grekov
nema slova za izgovarati a, a, a, i a, a ovo je sve neotlono za albaneski ako god i
za slavenski nuno. Ovo prilaem ovde zato ako se po sluaju ko nae da proree da
e s vremenom albaneski kako god i vlaki narod s slavenskimi slovami knjiga na
svom imati jeziku, takovi eloveeskomu rodu dobroelateljni proricatelj neka se
nimalo ne boji, no neka slobodno to poelateljno opte dobro pretskazuje i prorie.
Vet je to takova koja se prirodno i lasno ispolniti moe i hoe kad se bog smiluje na
onu hrabru naciju i na ove prekrasne zemlje.

Kako je meni milo bilo od istih Albaneza uti da govore: "Ko Serbijom oblada, toga
emo i mi za naega bladjetelja priznati, zato serpski kralji i nai su bili." Nedaleko
od Hormova nahode se neka prekrasna polja koja Albanezi ne zovu drugojae nego
"Lepaita". Pitam ih ja to to znai? "Ne znamo, kau mi, to je ime polja." A kad im ja
to izjasnih, kazujui im da je serpska re, "More kalueru", odgovore mi, "ne udi se
ti tome; mi smo sa Serblji jedan rod i plema u staro vreme bili."

Pri poetku meseca septemvra zaprose me stareine hormovitske da im opravim neko

delo nedaleko od Korfa, o kojem delu morao sam se baviti najmanje etiri meseca.
Poem dragovoljno. Doprate me dvojica do Svetih etrdeset; oni se vrate doma, a ja
poem na moj posao s ugovorom da kad im piem iz Korfa, da dou uzeti me.

Za jedno pismo, ljubimi moj, mislim da je ve dosta napisato. Ako li se Vami vie
nego dosta uini, iz toga elim da nita drugo ne zakljuavate nego da ste Vi srcu
mojemu vesma dragi kad Vam ja toliko piem. U Rigi,

3-go avgusta 1788.

>
@c  = A

Polazei iz Hormova kazao sam mojemu drugu da kad mi bude pisati, da upravi
pismo na Antonija avuna u Korf, budui da sam ja tuda imao i proi i vozvratiti se.
Po petmesenomu otsustviju doem u Korf i naem tu dva pisma koja me vesma
oskorbe. Pervo od Maksima, gde mi daje na znanje da na tri meseca po naem
rastanku zanu se velika smutenija u Albaniji izmeu pomesnih paa, u koja
neotlono i Hormovite morali su se zameati; da on, videi svu priliku zlih sljedstvija,
pre nego se oganj medusobne vojne uee, otputen je bio i otpraen do Joanine, za
prei u svoje po svoj prilici u podobnim opstojateljstvam oteestvo. Sovjetuje me i
zaklinje verni drug da nipto ne prelazim u tursku zemlju pre nego se mir zakljui i
dok ne vidim iste Hormovite u Korfu, ibo delfinski paa, rez kojega vladjenije
nadlei prei, sloio se je s drugima. Ftoro pismo bilo je popa ike od strane
Hormovita, koji mi to isto javljaju. Naznauju mi na koga da im upravim pismo u
Joaninu; vele mi da priekam u Korfu koji mesec dok se vidi to e biti i, ako se po
tom ne bih hoteo k njima vozvratiti, da e mi poslati moju torbu s knjigama koje su mi
onde ostale bile.

Sad mi je ve bilo u Korfu kako god da sam u Banatu, niti mi se je greki jezik inio
odve sitan, niti ba kako valja za sobesedovati s musami i gracijami. Namah se
poznam s jednim oko sedam godina starijim od mene, no u jelinskom jeziku i naukam
soverenim uiteljem, zovomim Andrejem Petricopolom. Javim mu elju moju da bi
vesma rad bio u vreme mojega tu bavljenja sluati pri njemu izjanjenija filologieska
ritora i pojeta greeskih. Ovi dobri i blagi mu ne samo s velikom prijatnostiju i
ljuboviju to to ja prosim dozvoli mi, nego, kao da smo se ot sloenija mira poznavali
i ljubili, moli me jote da doem uzeti i kvartir ba pri njegovoj sobi u kolskim
domovom pri cerkvi Svetoga Joana Krestitelja, da smo vsegda zajedno i, kad god
vreme uzima, da mi i privatne lekcije daje. Uini me poznati se sa svojim dobrim
prijateljem, latinskoga i italijanskoga jezika uiteljem, popom Hrisantom
Zakinitijskim, pri kojem nanem opet posle Zagreba uiti se latinskoj gramatiki, koju
on rez talijanski jezik u optej gradskoj koli predavae i klasieske latinske
spisatelje tolkovae. Ovde dakle imao sam se o em polezno upranjavati da mi je
slabo Albanija i na um dolazila; no vie iz samoga ljubopitstva raspitivao sam to se
tamo dela, otkuda sve smutniji i gori dolazahu glasovi. Takovo je bedno sostojanije
zemlje bez razumnoga pravljenija, gdi svaki paa hoe da je car. Otpiem
Hormovitom o delu to su mi naloili bili, i kaem im da je ve u takove nemirne
zemlje ne elim nikada doi.

Pri mojem dobrom i serdenom Andreju prebudem godinu i mesec, i pravda da kako
on tako i uitelj Hrisant, podobne i moj stari prijatelj Antonije Hercegovac, slabo su
me putili da kad u trakteru ruam, pozivljui me k sebi na trapezu; no opet koliko-
toliko troio sam i sm poneto, i doe ve vreme da vidim moju kesu gotovu isprazniti
se. No, razmiljajui da sam s pomoju boga vie poluio nego sam mislio i nadao se,
inilo mi se da sam toprv bogat postao.
Kaem Andreju mojemu da nameravam poi u Dalmaciju, nego da poemo raspitati
za koji korabalj. "To je najlake!" ree mi. Poemo pitati i ujemo da proveditor
cefaloniotski, blagorodni Venecijan, polazi doma sa svojom familijom. Korabalj
napolak prazan. Pogodimo se s kapetanom za tri cekina da me odveze u Veneciju.
Kad dam ova tri, ostaju mi jote samo pet. U Veneciji potreba stajati na lazaretu
dvadeset i jedan dan; tu se troi. Odatle do Dalmacije trebuju barem od sve nevolje tri.
Ne bih rad kazivati da sam u teskobi, a bojim se da posle gore ne bude. Ali ta nee
nuda izmisliti!

Polazei iz Smirne dao sam bio nainiti jednu gornju haljinu od fine ingleske oje.
Majstor mi je naini odve i dugaku i iroku. Ovu sam sve potezao sa sobom, a
nisam je ni jedan red obukao. U Korfu ima trgovaca koji nose take haljine, a i Andrej
takove nosae. Kaem mu da onde kud ja polazim nije obiaj take haljine nositi. Stoji
me oko etrdeset pijastra, a ja bih je dao za dvadeset ili za petnaest. "Za dvadeset, ree
mi on, kupiu je ja." Obue je; taman kako valja. Radostan, kao da mu se neto veselo
sluilo, taj as izbroji mi novce, a haljinu hvalei i govorei da bi u Korfu pedeset
pijastri kotovala, metne u sanduk.

Andrej moj s uiteljem Hrisantom i s esto pomenutim Antonijem u slogi spreme mi

toliko proviziona da bi etvorici dovoljno za deset dana bilo; jedan velikaak pod
lokotom sanduk pun samo biskota, dva velika sepeta s razlinim vetma i dvadeset
butelja vina. Doe dan rastanka. Lasno sebi svak moe pretstaviti kakovo je
razluenije za nikada se ve ne viditi s takovim slatkim duama s kojima bi se za
blaenstvo vmenjavalo sav ivot ovde na zemlji provesti.

Ali bi teko mojoj dui bilo da sam sasvim Korf ostavio ne spomenuvi mater
Andrejevu i dve sestre njegove. Njegova roditeljnica da me je rodila, ne bi mi mogla
bolja ni milostivija biti. Ona bi mi esto rekla: Sin moj ima i drugih prijatelja, no taku
ljubov kakovu k tebi ima ja nisam videla u ivotu mojem." Starija sestra od dve
godine za dobrim i vrednim muem, u koga bi morali svake nedelje po jedan red svi
zajedno astiti se; mlaa u etrnaestoj godini vozrasta. Imaae i dva brata najmlaa u
familiji. Nebesni angeli da se pokau u eloveeskom vidu, zaisto ne bi se mogli ni
lepi ni bolji pokazati od ove mile i predrage familije. Najmlaemu u sve moje vreme
tu ja sam davao lekcije, zato Andrej rezmerno milujui ga, dete ne marae toliko za
lekcije; a ja, kad bih mu je zadao, samo to bih mu rekao: "uje, Georgai, ako mi do
to doba lekciju ne naui, niti mi vie dolazi u moju sobu, niti u ja k vama doi." Ovo
je pretnja koju ja i do danas mojim uenikom inim. Nikada mi to dete nije bez
izuene lekcije dolo. Ali sam ga i ja umeo lepo varati dajui mu ispoetka malene
lekcije, a kad detece dobije vkus, naui u dva-tri meseca oko pet ili est lista naizust;
zatim obikne, bude mu mnogo lake i samo mi pone iskati povee lekcije, svako vee
hvalei se zetu, sestrami i materi ta ga je nauio. Oni bi se inili kao da mu ne veruju,
a on bi im namah naizust oitao, zatim bi im tolkovo i koje su asti slova i sloenije
raskazivao. esto bi mu se zet i sestre zaklinjale da mu veruju da zna, samo da ih se
proe. Kako je lasno i prijatno uiti kad se lepo i razumno predaje! Niti je muke
uitelju niti uenikom. No sohrani, boe, od zamrena i besporedana predavanja!
Prirodno je mrsko i otvratiteljno eloveeskoj dui to to je zamreno, tamno i odve
trudno. Naprotiv prijatno joj se ini, milo i slatko sve to je isto, jasno, udob
vrazumiteljno i inovno raspoloeno.

Ne valja ni ovo to se Korfa kasa molanijem preminuti: da kako sam tu doao iz

Albanije, elio sam poi i usmeno blagodariti starici igumeniji na dobroti pokazanoj
mi pri mojem prvom priestviju u taj ostrov; al' se ona ve bila prestavila. Bog joj dao
veno blaenstvo! Korabalj za Veneciju bila je velika nava od linije. Kromje
proveditora, njegove gospoe i sluitelja, nahoahu se tu jote etiri oficira s enama i
decom, koji na isti nain u Veneciju iahu. Jedva smo sedamnaesti dan k Veneciji
doli, imajui po vioj asti ili slab ili protivan vetar; nita manje vreme nije se dugo
inilo pri takovom lepom drutvu. U Korfu poznao sam se bio s jednim mladim vesele
i blage naravi svetenikom, imena Danilom Moraicem, kojemu kad kaem da u u
Dalmaciji prebivati godinu ili dve, ree mi da bi i on rad za neko vreme iz Korfa izii.
Moje predloenije da poe sa mnom u Dalmaciju jedva doeka. ivili smo u krajnjej
ljubovi vsegda za dve godine nerazlueni.

U venecijanskom lazaretu tu se svri moj biskot, i na dnu sanduka naem onu istu
moju haljinu koju sam u Korfu mojemu Andreji prodao, i u ovoj pismo u kojemu se
izvinovljava i prosi protenje to me je tako prevario. Zovem Danila i reem mu da
gleda i vidi ako ne veruje. "ta u gledati?" pita me. "Majstoriju i hitrost
Andrejevu", odgovorim; "kupio haljinu i platio, pak je sakrio na dno sanduka pod
biskot, kao da je ukrao od nekoga. Zato meer on meni naruavae da sanduk ne
ostavljam otvoren dok god ne potroim sav biskot, zato mornari kradu kako sotone!"
Ja sam potom poslao neke darke njemu, ali to za nita ne drim sprama ovoj hitrosti
koja se uprav moe nazivati greeske ljubovi i druestva hitrosti. On ni trenue oka
nije tudirao ni mislio, nego kako ja izrekoh da mi ta haljina ne trebuje i da bih ja za
polu cene prodao, namah, aki bi zadugo o tom domiljavao se: "to e je drugom
prodavati, kad u je ja kupiti? Evo ti novci." Blagorodna dua! Lepo, prekrasno slatko
srce Andreja mojega! Da je bogat bio, neka bi tako postupao; no on poteno i lepo
ivjae obae s svojim trudom, niti imaae za razmetanje. Ja mu moju potrebu ni
jednim slovom nisam otkrio, no pae derznoveno sam mu toliko krat kazivao da do
Dalmacije dovoljno imam, a onde sam doma. (U kopijam ovih pisma, o tampi nita
ne stoji, no sad, izdavajui ih na tip, gdito pridodajem). Ili je zar njegova slaaja
nebesna dua predvidila da e se to delo na dvadeset godina zatim tampi i venom
vospominaniju predavati? No kako je on mogao znati da u ja za toliko iviti, ovo
blaenstvo doekati, ovu slatku utehu imati i takovo blagorodno drueske ljubovi
delo, koje bi u Persijanu ili u Tatarinu s sladostiju srca na veliku eloveesku pohvalu
opisivao, od Andreje ljubimago mojego meni istom pokazano i sotvoreno opisati,
propovedati i blaenoj venosti predati i posvetiti.

Sveta dobrodjetelji, boestvena verne drube i prijateljstva ljubovi, kojega ste vi roda i
plemena, kad vi takova uvstvovanija u nami vozbudavate, tako silno u prsima
naima djejstvujete? I koliko vema vreme ivota naega prolazi i iezava, toliko se
vi bolje i vema pomlaujete, procvetavate, rasploavate, u samu venost korenje
svoje uglubljavate i rasprostirete, i previe samih nebesnih visina stabla, grane i
blagorodne verhove svoje diete i uzviavate. Slasti, telesna ugodija i vosprijatija
bogatstva, slave i veliestva, kad ve preminu i kad ih nestane, jesu li ikada kadra
ovake za sobom ostavljati sljedove? Evo njihovi hvaljeni sljedovi, jao i uvi: sujeta,
sujeta i nita nego sujeta! Siromah i bedni oveak na boijoj zemlji mora onaj biti
koji, kad se obazre za sobom, nejma nita viditi nego sujetu. Eh, kamo pusta mladost,
gdi su vina, patete i peenja! "Ali je jadan ovek, nita na svetu, nego magli, sen i
sujeta!" mora ovako misliti i govoriti koji ne poznaje i ne uvstvuje u sebi moralnu i
duhovnu ast sebe. Moe li se pri itavoj pameti rei da je onaj ivio koji u sve vreme
ivota niti je duu svoju ni boga poznao? "Ih e bog revo i slava v sramotje ih."
Nikada i niko ne bi tako lepo opisao kao apostol.

Prekrasni moj Andrej Petricopolos Korfiot, ljubei dobrodjetelj, Marijinu je on ast

izbrao, koja mu se doveka nee uzeti. Dobro je on znao to je radio. Iako on i nije
predvidio da e se ovako o njemu i o njegovom delu na dvadeset godina posle pisati i
tampati, ali je on dobro i predvidio i pretpoznavao ono to je beislenokratne vee i
bolje od ovoga, a to jest ono to je veni i blaeni tvorac ugotovao, obetao i odredio
blagopolunim od sinov eloveeskih, koji ljube boga i dobrodjetelj. Slavei ja
Andreja mojega, dobrodjetelj slavim, koje se pohvala, est i slava k samomu ocu
nebesnom otnosi, zato je on sam po jestestvu koren, naalo i izvor svakoga dobra i
svake iste i verne ljubovi.

Iz Venecije preem s Danilom, drugom mojim, u Zadar, prvi i poglaviti grad u

Dalmaciji. Meni je poznato bilo da ovde ima dovoljno Serbov oficira i trgovaca i da
sam se s kojim god od njih poznavao, moe bit da bi me tu zadrali. Ali ja, prirodno
straiv i stidljiv, nikada nisam mogao sebe preporuivati i u poznanstvo drugih
utiskivati se i nametati. Zato ti ja pohitim u ona moja blaena sela i polja gde sam ja
ve dobro poznat i gdi, bez najmanjih ni s jedne ni s druge strane ceremonisanja,
komplimentiranja i u milost preporuivanja, jedva emo se doekati.

U Kotari, negde oko Nadina, namera me nameri na nekog Spiridona Torbicu

Dragovianina. Hajde, kraani, ree mi, sa mnom u Plavno. Ti zna kako je ono lepo i
zdravo mesto; onde sam ti ja s naim Meletijem protosinelom na kapelaniji. Kua
crkovna ima za kolu. Tako mi hleba i soli, to smo zajedno jeli, hoemo stajati onde
kako pae!" "Dobro, reem mu, dok ste vi dvojica onde. Ali ti dobro zna da se vi
esto promenjujete, pak ako posle dou kakve kavgadije na vae mesto i uzitu da mi
igumaniu i zapovedaju, a meni toga nije, hvala bogu, nude trpiti?" "ta? Mi otii,
dok si ti onde! Nipoto." Obetam se i dam ruku.

Prolazei poem na Kosovo pozdraviti popa Avrama Simia s familijom, koje s

velikom radostiju naem sve u zdravlju. U Kninjskom polju nisam te radosti imao, jer
moj ljubimi protopop Novakovi teko bolovae. Na nekoliko nedelja zovne me iz
Plavna sin njegov, pop Lazar, da mu doem na pogrebenije, gdi sam mu izgovorio,
kako sam lepe mogao, pohvalno na pogrebenije slovo. Onakovom dobrodjeteljnom
muu lasno je bilo venac pohvale sastaviti, ibo sav put ivota njegova bio je pokriven
s cveem blagonaravija i dobrodjetelji.

Stojei u Plavnu, u sva tri Dalmacije manastira i u druga razlina sela i varoi na
cerkovne praznike pozivali su me propovedi govoriti. To je meni vrlo lasno bilo, jer
sam dovoljno na to potrebnih knjiga kako na greeskom tako i na talijanskom jeziku
imao. Na drugo leto, ono isto to sam ja predrekao zbude se; dignu iz Plavna reene
kapelane, a na njihovo mesto dou neki, s kojima mi nije bilo mirno. Jedva to
Skradinjani doekaju, i zovnu me k sebi za propovednika. Ovome sam radiji bio radi
mojega druga Danila, zato on delikatnijega stomaka nego ja, i u selu nije nauen bio
iviti, a u gradu, navlastito pri moru kako to je Skradin, lepe se ivi.

Kad onde doem, naem neajana prepjatstvija. Biskup latinski, blagorodni

Venecijanin, soprotivi se mojemu tu pod tim imenom prebivaniju zato to nisam
venecijanski podanik, niti hou na to da se potpiem. Odavde opet u Veneciju k
Aimu arkoviu, prvomu od naih trgovaca u Skradinu, koji je pre mene otiao bio
za iskati od senata dozvoljenije da mi je slobodno koju godinu tu prebivati pod
reenim imenom i kao kapelan. U Veneciji se dela brzo ne svravaju; odem u Zadar
ekati konac.

Ovde su ve bili uli za moje propovedi po Dalmaciji i za moje delo u Veneciji.

Zaprose me da im u nedelju propoved reem, i kad uinim, smili se to nekim oficirem
ernogorcem i Sarajlijam trgovcem. Uine mi predloenije da se obetam ostati pri
njima, ako ne due, za godinu. Ja se toga ne odreem, no s izjatijem ako Skradinjani
ne polue dozvoljenije da me mogu imati; i budui da se ono ne dopusti, tako ostajem
u Zadru, gdi doe k meni i moj Danil, i prebudemo tu celu godinu. U Skradinu
najalije mi je bilo rastati se s jednim potenim trgovcem Markom Paraskevom, koji
mi je veliku ljubov i dobrotu pokazivao, i s prekrasne nauke doktorom u medecini
gospodinom Leonardom Vordoni, rodom Grekom iz Korfa. Ovi dvojica bili su
naalna priina da sam u Skradinu elio koju godinu provesti, najpae zato to mi se
reeni doktor obetao bio lekcije u matematiki predavati. U Zadru, kolonel Majna,
kapetan Jovo Grbljanin, konte Zorzi Gabo iz Kandije, gospoa Ana Rapsomanii i
moj ljubimi Lazar Slavujevi Mostaranin s svojim drugom Simatom, i proi kupci
Sarajlije, svi su mi ovi tako dobri i mili bili da mi nije mogue slovom njihovu blagost
i dobrotu opisati.

Po ispolnjeniju godine, predragi moj Danil Moraitski vozvrati se u Korf, oteestvo

svoje; a ja preem u Trijeste i odavde u na slavni carstvujuti grad Be. to sam ovde
radio, to u Vam u sledeem javiti pismu.

U Klasenu v Kurlandiji, avgusta 28-go 1788.

>
@ c  =1
cA

Kad u Be doem, nigde nikoga ne poznajui, nemecki nimalo ne znajui, poem k

greeskom kapelanu, popu Antimu. Iskaem od kud idem i za im, i da bih elio, ako
bi se moglo, koju godinu u Beu prebivati i emu poleznom pouiti se dok sam jot
mlad. Ovi me ljubezno primi, povedajui mi da je i sam u mladosti, bez roditelja i
ubog budui, dosta stranstvovao i namuio se za postignuti jelinskih spisatelja i jezika
poznanstvo. On imaae svoj kvartir u domu jednoga od prvih u Beu meu Greci
trgovaca, imenem Nikolaja Dimitrija Stojo, kojega zaprosi dozvoliti mu da me primi
pri sebi na kvartir. "Ne samo obitalite, odgovori blagi i dobri gospodar, nego i
trapezu s nami nek ima, dok se ovde pozna i namesti."

Obnadedi me pop Antim da ne tokmo koju godinu, nego i sav ivot mogu u Beu
provesti ako uzimam volju i userdije lekcije jelinski predavati. Tada se tu nahoae
jedan iskusan u tome uitelj, no preko razloga vinopija i spava. "Sljedovateljno
doao si," veli mi, "u najbolje vreme, ba kako da si znao." Pritom obznani mi da se u
Beu nahodi na arhaEpiskop Joan, i da je nuno, pre nego se u kakovo upustim delo,
da mu se javim. "To je najlake!" otvetam, i taj isti dan otidem i prikaem se
njegovim mlaim.
Ovi, za izigrati svoju komediju, sutradan ravno u dvanaesti as, kad znadu da je
mitropolit od svih proih dvadeset i tri asa najljui na svakoga za koga ne mari da mu
u to vreme doe, i to je najgore, reku mi da ga doekam ba u sali gdi je trapeza
nametena. Udari dvanaest sati; ujem gdi zapovedi mitropolit ,Delo na astal!" i
izie u salu. A kad i mene tu opazi, isto se upropasti i uasne. "Ko je ono opet sad
ovde? Ko ga je zvao?" Kae mu protosinel njegov ko sam, otkud sam doao i da bih
rad u Beu prebivati. Take vike i psovke u mojem ivotu nisam podneo ni pretrpio.
"Idi kud ti dragao, i ini ta ti drago. Zar ti misli da ja nemam drugoga posla u Beu
nego da sam tebe radi ovde doao?" I tako ti me otera.

Iziem iz sale i iz Marienhilfa bez obzira. Uljezem u grad i naem moje domaine
jote pri ruku, koji se zdravo ismeju ujui moje prikljuenije. "To je dobro, ree mi
gospodar Stojo, sad si bez brige i ti i mi." Po obedu odvede me i prikae konzilijaru
Filipidu, dade me zapisati gdi nadlei, ko sam, da u tu i radi esa prebivati.

Za dva-tri meseca sakupi se k meni okolo dvanaest uenika. Od svakoga imao sam na
mesec po dukat; to je meni dovoljno bilo. Uzmem i za se dva uitelja: jednoga za
franceski, a drugoga za latinski jezik. U ovim meni dragim i slatkim upranjenijam
provedem u Beu oko sedam godina. Tree godine i lekcije sam na francuskom
predavao jeziku, nahodei se trgovaca koji su pretpoitavali mene drugim boljim od
mene zato to sam im ja mogao greeskim predavati dijalektom i knjige tolkovati,
koje Francuzi ne bi mogli; podobne i talijanski razline sam obiavao. I ova
predavanja velike su mi polze bivala ne samo za plau koju sam za to poluavao, no
mnogo bolje to sam sebe u sve to vee iskustvo i sovreenstvo u reenim jezikam
dovodio. Moj poslednji u francuskom jeziku uitelj bio je (na veliku moju polzu)
lovek preizrjadnago u teniju knjiga vkusa i poznanstva. Ovaj mi dade poznati
izbraneje ne samo franceske no i s ingleskoga na ovi jezik prevedene knjige. U isto
vreme sluajui od latinskoga uitelja logiku i metafisiku, od toga vremena tenije
knjiga stalo mi bivati i mnogo prijatnije i poleznije, budui u sostojaniju o predmeti
tenija mojega suditi, niti svato tako kako je napisano primati. rez ophodenije i
razgovore s dostojnejim prekrasnih nauka, prostranejago iskustva i vjeestva,
esnejago itija i nepornejih narava, u isto vreme dobrohotna ljubezna srca, muem
gospodinom Atanasijem Sekereom mnogo sam se polzovao, budui ovo i do danas
moja naalna i vladiestvjuta strast i pohot: bolje i uenije od mene s krajnjim
usladenijem i vnimanijem sluati i od njih se polzovati. Sa slavnim u naciji naej
generalom Mikainoviem i s njegovom gospoom (s kojima sam i jedno puteestvije
u Horvatsku i Slavoniju k toplim nedaleko od Pakrca vodama uinio) mnoge sam
vesele i blaene dne proveo dajui, pri njima, dvema prekrasnim gospodinama,
Martici Prodanovia i Ekaterini Saplancaj, na francuskom jeziku lekcije. Mogu
slobodno rei ovo, koje znam da e mi svako uvstviteljno i blagoroeno srce
posvedoiti i potverditi, da neiskazano blagopoluije i uvstviteljneje usladenije
ivota mojego u ovome se sostojalo: ko mi se je god pokazivao da me rado ima, ja ve
nimalo ne sumnjajui da on mene savreno ne ljubi, umirao sam za njim i ini mi se
da ivot moj prestao bi mi prijatan i sladak biti kad bih ja ikada mogao prestati one
koji su me rado imali ljubiti. Niti bih ja dve krajcare za moj ivot dao kad ne bih vie
imao o kom mislei radovati se i usladavati. U ovom punktu neka mi niko ne doe
zanovetati da sam ja prostak bio i da sam se varao po tomu to hitri ljudi vredni su
pokazivati da rado imadu onoga ba za koga ne mare, i pritvarati se da mrze na onoga
koga u srcu vesma ljube. Ove su rei nita i za nita! ine se kao da na neto zvee, a
sasvim ni najmanje to ne znae, zato to je ovo izvan i protiv nature, i od stotine
jedva e se u jednom sluiti sluaju, i kad se slui, mora biti, bog vjest za kakova
opstojateljstva, za nevolju i silom. A to to ne ide od srca, nego iz usilovenija i
pritvornosti, to e svak lasno poznati, van da je sasvim cepanica; a takovih, hvala
bogu, meu ljudma jedva e se nai od deset hiljada jedan. Umerene umnosti i razuma
lovek prirodno vema mrzi i otvratava se od onih koji se ine da ga ljube ne ljubei
ga. Nadlei znati da je moje ovde govorenje za takove ljude koji lepa i mirna
sklonjenija imadu i dobro kako sebi tako i drugim ele. A o protivnima, to jest
lukavstvom i zlobom pokvarenima, ovde nije ni slova, i od ovakovih sam se ja na
svaki nain klonio i oudavao.

Lasno moe ko pomisliti kakav sam ja sekret imao mnoestvo ovakovih dobrih ljudi
nahoditi i sebe u njihovo blagovoljenije unedriti? Nikakav sekret na svetu, no prostim
prirodnim putem tu sam dolazio. Ljudi dobrih i blagih svuda ima mnoestvo, samo da
ovek sa svoje strane gleda da je poten, nekoristoljubiv, dobar i razuman, i sljedujui
ovim kaestvam da se s ljudma vlada, pak onda umereno dobri njemu e biti sasvim
dobri. Kako sam ja u sebi uveren bio da moji prijatelji nisu me radi ni u em uvrediti,
tako sam se i sam od toga vsegda ostregavao; a ovo mi je lasno bilo, zato sam
poznavao da mi je najpoleznije. Za njihove i njihovih drugih prijatelja tajne nimalo
nisam mario znati, i ovo nije mi ni dlake muno bilo, ibo, spokojstvo srca i vnutrenju
duha tiinu vesma elei i ljubei, na ljubopitstva, podozriteljstva i na intrige mrzio
sam kako god na otrov. U zajam to iskati nikada nisam potrebe imao, razvje pre dve
proede godine kad sam se iz Inglitere vozvratio, prvo, to nisam imao s ime
predizdatu knjiicu sasvim isplatiti, vtoro, nisam imao s im do Bea doi. I ovo to
sam uzajmio pre sam s velikim, kao na velikom daru, blagodarenijem vozvratiti
mogao nego li sam obetao. Nikom ivu nisam se nametao, niti sam mogao ni
vremena imao onde dolaziti gdi me ne ele. U dunosti preko sile moje nisam se
uvozio; a ta sam mogao i pothvatio se, to sam rado i verno ispolnjavao.

est poleznih i radosnih godina prou mi u Beu kako est dana. Umereno ivei,
nisam nikada uzroka imao bolovati. Neprestano u prijatnom upranjeniju, ili drugima
lekcije predavajui ili svoje uei, samo u nedelju i na praznike uinili bi mi se dni
kao da su podugaki. Po mojemu sloeniju i nainu miljenja, morao sam u takovom
prekrasnom gradu kao to je Be blagopoluan biti. Dela moja i dunosti rado i veselo
ispolnjavajui, inilo mi se da sam u soverenejej nezavisimosti i svobodi, nit sam
komu esap davao, nit od koga uzimao. Sav grad Be inio mi se moj, jer sam mogao
po njemu pacirati koliko sam god hoteo. Augarten, Prader, sve ume naokolo i livade
poizmeu njih bile su u mojoj vlasti; svake nedelje i praznika mogao sam po njima na
sve etiri strane hoditi, koliko mi drago. Svi slavuji u Augartenu u prolee, i kad bih ja
sam tu bio, pevali bi koliko da su najvea gospoda u njemu. enbrun, naih
bogoproslavljenih i velikih cesara i cesarica predivna letnja obitalita i u njemu
lavirintovidne neiskazane krasote bae i rajevi. Belvedere, besmertnoga princa
Evgenija dvorovi i sadi, sve je to bilo meni otvoreno. Predgradija sva oko Bea i
vertogradi, bili velike gospode, ili gradana, gde je god slobodno bilo ulaziti, tu mi
niko nije smeo stati na put. Za ona pak mesta gdi nije dozvoljeno bilo ulaziti, nimalo
nisam mario, koliko da ih nema na svetu, niti bih ja tu uao da me ko kumi, kod
tolikih drugih lepih mesta.

Neka mi niko ne baca preko nosa da sam po vaoj asti peice hodio, zato ovo je
mnogo bolje za me bilo radi mnogih uzroka; no ova dva, koja u kazati, stotine vrede.
Prvo, to je za zdravlje mnogo poleznije peice hoditi nego u koli; a ta je bolje na
svetu od zdravlja? Drugo, ko je u kolesi, ako e biti praha da se zagui, on mora onim
putem ii kud ostala kola idu, ako mu se i nee. Drugda se poizreaju po sto jedan za
drugima, da se ne vide od praha; koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo oi,
ui i haljine prahom, nego i nosovi i usta, zato moraju disati i odisati; pak ako
najprena kola stadoe, sva za njima, ako e ih hiljada biti, tu valja da stoje gde su se
nala, i ne znajui ni zato ni za koliko e tu stajati. Oni su sve to prinudeni trpiti, a ja
ne; zato ja i proe moje drutvo peaci, kojega nas ima dosta, hvala bogu, nami je
lake i opkoliti i preko prei, i gdi god vidimo hlad ili od kua ili od drevesa, ili ako e
i od plotova, a mi namah u hlad, pak idemo lepo gospodski po hladu. Ko ne vidi da je
ovo i poleznije i lepe? Ali, rei e mi: kad je blato i kia? A zar ja tebi ne mogu rei:
a kad se u tvoji koli osovina slomije? Ja te molim neka svata ne spominjemo! Ko se
kie i blata boji, nek' se ne raa na ovi svet; to mu se pre kae nek' ne ree posle da
nije znao.

Imao bih se jot s mnogima vetma hvaliti, kao na primer da sam slobodno mogao u
svi viereeni mesti prve i najlepe beke gospsfe, koliko sam god hoteo, gledati, i
niko za obadva svoja uha za to ne bi mi smeo re rei; ali' ovo nek stoji. Samo u jot
jedno kazati, pak u ovi period zakljuiti. Redut beki, koji je oglaen na svetu,
komedije, opere talijanske, muzike, carske biblioteke, sve ove vesele i polezne zabave
i nasladenija mogao sam uivati i uivao sam kako god jedan od velike gospode.

Sad reci, ljubimi moj, no po dui i sovjesti reci, nisam li ja u ono est godina u Beu
blagopoluan bio? No kako sve ovoga sveta tee i prolazi, tako i njima doe vreme, te
prsfu. Ali ih ja ne alim za dve priine. Prvo, to i do danas, spominjui ih, radujem se
i veselim, ibo "Hoc est, vivere bis, vita posse priore frui." To znai: "Dvared iviti,
kad ko moe i prenjim usladavati se ivotom." A ftoro, to je jot lepe, bolje i
slae, da u to vreme to sama znao, drugima sam predavao, to pak nisam znao od
drugih sam primao i uio. A ovo je vsegda bilo verhovneje namjerenije i vsegdanji
nian mojega po svetu hodanja, koje neki iz njihove visoke milosti skitanjem nazivati
udostojavaju. to sam ja kriv to oni nee ovako da sude: da bez posla hoditi, to se
zove skitanje, ako e biti samo po jednom selu; a s poslom hoditi, to ljudi pametni
drugojae zovu. Ako li su ti isti, doma sedei, sebe i druge bolje polzovali, ja im to
estitam i zaisto ne zavidim; no i ja s moje strane imam zato blagomu nebesnoga oca
promislu dok sam god iv blagodariti to me je sirotu bez oina i materina sovjeta i
pristaranja dovde nastavio i doveo, i znam da e me i do konca vremenoga voditi
ivota i pomoi mi da vsegda venim, njegovim premudrostiju pretpisanim, pravilam
sljedujui, postupam i ivim.

Sedme godine u Beu prebivanja usudim se ve i u nemeckoga jezika uvesti uenje,

kad u trei ovoga mojega pretprijatija mesec dsfe u Be na arhiEpiskop, Vikentije
Joanovi Vidak. Ovaj gospodin ne samo s milostivim no poe s ljubeznim k meni
nainom sasvim me prisvoji k sebi. Uini mi predloenije da poem u Modru k
njegovim dvoma sinovcem, Tomi i Pavlu, predavati im francuski i talijanski za
godinu, obetavajui mi za to da e me na godinu ili najdalj na dve zatim s njima
zajedno o svojem troku u Germaniju u kojinubud universitet poslati, a potom i put
jedan u Franciju, Ingliteru i Italiju uiniti. Kad ja ujem za Germaniju i proaja,
obetao bih se sluiti mu ne godinu ili dve, no toliko godina koliko je sveti patrijarh
Jakov za prekrasnu Rahilu Lavanu tastu svome sluio.

Doem u Modru, i tu sam ne samo mladim Vidakom no i proim mitropolitovim

pitomcem lekcije na vie pomenutim jezikam predavao i s njima zajedno u kolu,
Baumajsterovu filosofiju sluati, odlazio, a od konrektora na nemeckom privatne
uroke uzimao. U domu jednoga blagorodnoga gospodina, prvoga u gradu, zovoma
Takaa, vesma sam ljubezno primljen bivao i esto u lepom drutvu s oficiri i s
gospodom astio se. I pri njemu sam se s preljubeznim mojim ritmajsterom Beineom
poznao, s kojim sam u selu blizu Modre, gdi je on na taciji bio, esto po nekoliko
dana provodio.

Po sovereniju ove godine preem s moji mladii u Karlovce. Odavde poem po

dvadeset godina otsustvija u Banat posetiti srodnike moje, pokloniti se grobovom
roditelja mojih i celovati meni svetu zemlju u kojima njihove poivaju kosti. U
Bekereku po sluaju doem u dom jednoga blagoobraznoga gospodara, imenem
Filipa Seljakovia, koji mi se kae da je blinji srodnik oca roditeljnice moje Krune.
Ovaj preesni stari, koji bi i tuina rado priekao, kako je mene primio i ugostio, to
svak Serbin moe sebi lasno predstaviti. U Itebeju poem iskati sestru matere moje,
Jevru; no ne naem je, jer se davno bila prestavila. Pop David, ujac moj, poe sa
mnom u drutvo.

U milom Semartonu, predragom selu i mestu rodenija slatke roditeljnice moje,

otidem namah k crkvi s popom Radulom, parohom sela, kojega sam jote u detinjstvu
tu poznavao. Ovaj mi pokae grob matere moje i mile Jule setrice. Mati, mati i roena
sestrica! Kakovo su to udna imena! I sad mi, ovo piui, iz samoga srca izviru suze i,
navodnjavajui oi moje, jedva mi daju pisati. Padnem na onu preesnu zemlju,
izljubim ju i suzami orosim. Molim svetenika da zove koga da mi pomogne raskopati
zemlju da vidim kosti boginje moje rez koju me je bog na svet proizveo. No on mi
kae: da ja vsuje to elim, da za toliko godina tu su i drugi mnogi soplemenici, stari i
mladi, pogrebeni, i ko e kosti od kostiju razaznati! Kad ovo ujem i rez izlitije suza
sebe oblaham, doem u se i pomislim: boe moj, kako smo mi ljudi vsegda k zemlji
prilepljeni! Namesto to bi vozvodili um na k besmertnim ljubeznih naih duam, mi
itemo kosti njihove, koje se moraju s drugim podobnim kostima pomeati, izgubiti i
najposle rez stotine godina u nita obratiti.

Evo na koji su nain postala sva oboenija i poklonjenija motiju, kostiju i ikona.
Gorea i srdena ljubov i visokopoitanije samo jedan korakljaj potrebuje za
preobratiti se u ljubimago i visokopoitajemago predmeta oboenije. Ovim prirodnim
i kratkim putem dolazili su ljudi k idoloslueniju i k svim sujeverijam kad god
prosveten razum s njima nije upravljao. Zato tolika starost i vika za groblje i
grobnice. ta je eloveesko telo bez slovesne i razumne due koja ga oivljava i u
njemu misli? Nita nego smradna haljina, opredeljena za crve, za trulost i za
unitoenije bilo na koji mu drago nain. Ova razmiljenija tada mi se toprv predstave
kad svu nadedu izgubim ostanke Krune moje i Jule nai. Onda mi padne na um i
razgovor premudrog Sokrata pre smerti svoje. Ovi dobrodjeteljni i boestveni ovek,
od svojih graana nepravedno osuen da otrovom ubijen bude, zapita ga njegov
ljubimi Kriton kako i gdi eli da ga pogrebu. Tada se on okrene k proima koji tu
bijahu i ree: "Kako hudo moj Kriton o meni umstvuje, mislei da poem ja otrov
ispijem i ostane ovo telu tu prueno i bezduno, da u i tada ja ovaj isti biti koji sad sa
vama besedim. Nee ve ono, Kritone moj, Sokrat biti, no samo haljina njegova
izlinja i ni nato nepotrebna. Zakopaj je gdi hoe, i predaj zemlju zemlji; zakopaj je
samo duboko u zemlju da tamo istrune i da vozduh smradom svojim ne truje. Sokrata
ti ukopati nee." Prostite, sam u sebi pogledavi k nebu mislie, reem: "O vi,
mojemu srcu svete, boestvene i slatke due, prostite slabosti i nerazumije moje; zato
vas item ja u zemlji, znajui da su pravedne due u rukama boijima." Jedva
prinudim esnoga svetenika Radula da uzme neku bagatelu od mene za spomenuti ih
na slubi. "Ja bih njih i bez toga spomenuo," ree mi dobri svetenik, "ali da bog d da
i moja dua bude gdi su njihove!" Prenoim u domu ujaka mojih, Pavla i uke, i
sutradan poem k akovu.
Ljubimi drug moj, ja se ne bih usudio kom drugom kromje tebi ovako dugako pisati
pismo. Nenost tvoja k meni poznata mi je, i uveren sam da e ti ba tako rado ovo
itati kako je mnom rado napisano. A uzdam se da se ne varam mislei da i drugi ko,
samo neka predstavi sebi svoje roditelje, pak onda itajui ovo nee za bezmesno
suditi to ja ovako mislim, uvstvujem i piem o onoj koja je posle boga, tvorca
mojega, sveteja, esneja i slaaja dui i srcu mojemu.

U Kenigzbergu, septemvra 14, 1788.

>
@ c 1 A

Nikakova v eloveceh ne stoji vet postojana; kakav je god lia rodi, taki je i ljudi!"
Istinu ovoga Omirova stiha nikada i nigde u ivotu nisam tako pouvstvovao kako kad
na toliko godina posle doem u milo mesto rodenija mojega. Uputim se uprav k
roditeljskom domu, pred kojim naem u glubokoj starosti strica mojega Gruju.
Poznamo se i pocelujemo. Ki strieva, koju sam pri sisi ostavio, ona sad domaica i s
sinom velikakim. Pitam za jednoga komiju, iu Mijaila. Nejma ga; davno se
prestavio. Za drugoga s druge strane, iu Lazu. I on takoer. Decu u neko vreme i
moje vrsnike poiznalazim, prve u varoi, jedne s sinovi na enidbu, a druge s kerma
na udaju. Deica kojima sam babinje uvao i potom u narui nosio, sad su oci i
matere. Eto ti ga, pomislim u sebi, idi sam te se kalueri, pak e i ti biti ovek na
svetu. Al' hoe pametno mome da se posveti i da tvori udesa po Sremu! No ve to
mu drago; to je uinjeno, to se ne otini. Ja sam ve bio i proao, i svak e lasno
pogoditi da je ovo vie za druge nego za sebe govorim. Pre trideset godina se niko za
glavu ne kalueri. A kad mu bude toliko, opet nek ne nagli; nek prieka jote desetak.
Kuda je prolo trideset, nek proe i ovo deset; i nek se ne boji da nee proi; prolo bi
da ih je jot toliko. Ko se god opari, a ne kae drutvu da orba ee, nije dobar za
drutvo; a kad on kae, posle drugi nek ine to im drago.

Dve veti, to sam pozno ba u komiluku s jedne i druge strane roditeljskoga doma,
toliko su znamenite i tako se kasaju interesa celoga eloveeskoga roda, da bi zaisto
smertni greh bio da ih ovde ne spomenem; zato kada se ovo moglo sluiti ba u
mojem komiluku, ne dalje nego u prva dva doma, a da ta nejma dalje i dalje u
vilajetu. Zato predlaem ovo na rasudenije bogu i caru i svim pametnim ljudma koji
mare i kojima je sve to vano i veliko to se eloveeskoga kasa roda. Re je ovde o
dvema enami, o kojima nikada ne mogu pomisliti da uvstviteljno moje o njima ne
soboleznuje srce.

Jedna je Jovanka, ki ia Laze. Ova se udala za nekoga koji rodi s njom (na pamtim
dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se, i za nekoliko
godina nejma mu ni glasa ni traga. ena jote zdrava i mlada, sledovateljno za raanje
ljudi. Pitam je zar ne moe drugog mua nai. Kae mi sirota uzdiui: "Nala bih ja
davno sebi mua, ali vele da crkva ne doputa". O ljudi, to vas je god na svetu, dokle
e se kojekakvih pustinjika i monaha zakoni za crkvu drati? Carigradu i Smirni
oima sam mojim gledao da crkva i patrijarsi za mnogo manji uzrok dozvoljavaju
enam za drugoga poi mua. Nije li ovo uprav protiv boije volje, sledovateljno
protiv svakoga pametnoga zakona, vozbranjavati da se ljudi na boiji svet plode i
raaju i boga slave i poznaju. Ali ako prvi mu doe? Ako doe, tome lasno ima
lekarstvo: nek uzme sebi drugu, pak nek je bolje uva. Al' ako ne doe, kakvo e
onda lekarstvo nai?

S druge strane Marija, ia Mijailova ki, okolo tridesete godine vozrasta, no

gledajui na nju bi se zakleo ko da joj nema vie nego dvadeset. Mlada, zdrava telom i
razumom, prekrasna do udivljenija, potena i blagonaravna. I ovoj budui i trei
umreo mu, vie se udati ne moe. Za pravdu boiju, to je ena kriva ako se slui da
joj tri mua umru; to li mu ako mu tri ene ne ivu? Jesu li oni vladjetelji ivota i
smerti, i mogu li drug druga od smerti izbaviti? Ako su sveti oci tako uzakonili. Ti isti
sveti oci, koji su to ustanovili, bili su pustinjici i kalueri, zakleti neprijatelji braka i
adorodija; zato, da se oni u tue posle nisu meali, hiljadu bi puta pametnije uinili.
Ovo je posao mirskih ljudi, stareina i poglavara, koji su ne samo slovom nego samim
delom pravi sveti oci. Ko je meni za bogom najvei sveti otac razvje onaj koji me je
rodio i othranio? Da se on, sauvaj boe, nije oenio i mene s mojom slatkom
roditeljnicom da nije zaeo, mene ne bi na svetu bilo, niti bi mi milion svetih otaca
pomogao. To je sve zaludu: post i molitve decu ne raaju, nego esni i sveti zakoni
brak, jer tako hoe bog i tako mora biti vo vjeki vjekov, a ne inae.

U poetku ovoga pisma rekao sam da smo mi ljudi kao lie: u prolee se raamo, a u
jesen zrelosti spadamo. Ovo se dakle ne govori toliko za Mariju i Jovanku; i one e u
malo vremena uvenuti i preminuti, ali je pravedno postarati se za budute rodove. Ovo
isto sluavae se i u napredak mnogima i mnogima, pak, ljudi brao, zato da sinovi i
keri i unuci vai stradaju, da uzdiu i da su zlopoluni, u emu nimalo nisu krivi?

Ja sam o ovom poslu, kako god ovde piem, pokojnom mitropolitu Vikentiju govorio.
Evo to mi je odgovorio: ,Da znam da je to tako; ali neka oni otvjet bogu daju koji su
to tako uzakonili; mi sad moramo slepo drati". A koja e polza biti onima to
stradaju od toga to edu drugi otvjet bogu davati? I zato? Za koji uzrok i nudu
slepo drati jednu stvar kad se ve pozna da je bez razloga i slepa? Znam da e mi
namah koji namrgoeni melanholikus i tvrdoust rei: to se tako kod nas nalo, pak
tako narod hoe da to stoji. Ne zna se i ovo: da teko onom optestvu gdi se nikakvo
ispravljenije ne uvede dogod ne soizvole i ne ushoedu i kasapi, i bakali, i lonari i
proaja. Zato svako optestvo ima svoje poglavare i upravitelje razvje da ih slua i da
im se povinuje? Ko ne zna, pravo je da se da uputiti i nauiti od onoga koji zna; a gdi
ovo ne biva, tu moraju stvari ii naopako. Na primer, stara baba, koja ve nije za
raanje dece, nek se ne udaje ni prvi red, nekamo li trei i etvrti; a lovek i ena jote
pri mladosti i snagi, koji mogu ada raati i hraniti, a nesreni su bili u tri braka bez
svake njihove krivice, zato da ne mogu u etverti i, ako po nesrei bude potreba, i u
peti stupiti? Namerenije i konac braka mora biti adorodije i vospitanije i, kad god za
ovi konac biva, on je po boijem zakonu i uredbi. Besposlen i lud ostavi enu svoju,
mladu i zdravu, ode, izgubi se, i nejma mu ni glasa ni traga! Zato da ena stoji est
godina zaludu? Ona bi lasno za toliko vremena troje deice imala, i rada ih je imati,
dojiti i hraniti. Zato dakle ova stvorenja svet boiji da ne vide? ovek pametan ni
ovcu ni kravu jalovu za toliko nee drati, nekamo li enu svoju. No sohrani, boe,
ropstva ili nemoti! Ovo ima svoj uzrok.

Iz akova vratim se u Karlovce za ekati priestvije mitropolitovo iz Bea, gdi je

pozvat bio radi verake smutnje, u nadedi kako doe da e nas opraviti u
Germaniju. Doe arhiepiskop, i ja poem s bratom njegovim, gospodinom
inspektorom Trifunom, u Dalj k njemu. Ali se na put opet otloi za smutenije koje
se u Germaniji tada Bavarije radi dogodi. I tako provedem drugu godinu u Karlovci.

Po berbi vinograda otprate nas u Poun, gdi zajedno s mladi Vidaci deset meseci
prebudem. Oni postignu dosta dobro franceski i talijanski, a ja ve umereno mogah
nemecki govoriti. Medu tim postane soveren mir u Germaniji; nita manje o vie
reenom putu niko ne misli. Piem mitropolitu o tom, i najposle javim da je ve dosta
tri godine i da vie neu ekati. Ni odgovora! udan je vet kad slabi ima s jakim
pogodbu, zato jedan ini to hoe, a drugi prinuden je trpiti. Ove tri godine bile su
mi najneprijatnije u ivotu; i srea moja to su moj Toma i Pavel sasvim dobri bili,
koje sam sovereno ljubio, kako i oni mene, a bez toga jot bi mi gore bile. Pritom
dobro za me to sam kako u Modri tako i u Pounu gdikog uenika imao, te nisam
sasvim ostao bio bez novaca. Tada sam vesma alio na arhaEpiskopa; no na nekoliko
meseci zatim poznao sam da je mnogo bolje uinio ne ispolnivi obetanije, ibo
budui naumio skoro prestaviti se, da nas je poslao bio tamo, bi se u velikoj zapletki
nali ne imajui od koga veksele ekati. Moja nadeda za poi u Germaniju i dalje,
zasad vospeti se i utii, no ne iskoreni. Ja sam ve dugim opitom poznao da valja da se
dobro uvam da ne naumim kud poi; jer ako naumih, odoh, sam ne znam kako.
Preem u Trijeste. Ovde gospoda konti Vojinovii i proi gospodari trgovci zapitaju
me bi li hteo tu za koju godinu decu uiti. Rado i veselo za pet stotina forinti na
godinu, odgovorim. Vie, ako hoedu, mogu mi dati koliko im drago, uzeu; ali ne
manje za glavu! Obnadede me da toliko mogu imati. Medu tim za neki politieski
uzrok reku mi da se poem prohodati po Veneciji i u petnaes dana da se vratim i da e
sve biti gotovo. Odem; a kad se vratim, naem posao gore nego kad samo poao. Kae
mi moj Haralampije, budui da se nije mogao uspeh u nekom nadjejemom
pretprijatiju imati, vie mi se ne moe dati od trista forinti. To znai: pet stotina manje
dvesta. Zahvalim i otkaem. Ja dobro znam da ima takovih mesta gdi mogu imati 500
s plus 200; zato bih dakle uzimao s minus? Ali, evo nevolje, nema se s im dotle
doi.

Otkad je god Trijeste na svom mestu, u bolje vreme za me nije u njega mogao doi
gospodin Varlm, rosijski Arhimandrit, s namjerenijem za poi u Italiju. Obetava mi
platiti da poem s njim i da ga pouim talijanski. Ne item nikakve plae; obetam se
biti s njim svu zimu, samo iz Livorna da me otpravi na prolee u Carigrad, gdi znam
da se franceski i talijanski jezici, navlastito kad ih ko s greeskim ume predavati
jezikom, dobro plaaju. Ne znam od nas dvojice ko je sebi za vee astije
vmenjavao: on li, to me je tu naao, ili ja, to se on tu u takovim mojim zamrenim
opstojateljstvam na me namerio. Zaisto, da smo se zadugo raspitivali i traili, bolje ne
bi se moglo napitati i nai. Vlaki je znao kako pravi Moldovan, zato je u toj
provinciji iz detinjstva do soverenoga vozrasta ivio, i tu je u proastoj vojni Rosiji
lepo uinio zasluge, i zato od Velike Ekatarine mnogoceni na plavetnoj pantljiki krest
i gospodsku penziju, za ivota poluio. to kaem da je vlaki znao, rez to dajem
znati da je u talijanskom jeziku na po puta bio. Namah u Trijestu ponemo: on mene
astiti, a ja njega uiti. U ovakom lepom poslu provedemo tu celi boini post, i takov
lep post ne bi se oveku za duga ivota omrazio.

Po Boiu u Veneciji karneval. Ludi bi bili kad bi u Trijestu stajali. Hajde u Veneciju!
Da nam je i tu lepo bilo, to svak zna da mu se i ne kae.

etvrtak prve nedelje posta ukrcamo se u knjigononju lau za Bolonju. Sila boija
muzikanta i komedijanta mueskoga i enskoga roda i plemena! Preko dan lepo
vreme; takove muzike i pojanja van da opet tu. Oko neko doba noi poemo kroz
iroki kanal; kad ti tu napadne na nas takova strahovita bura da niko nije ve mislio
glave na suvo izneti. Te muzike opet i toga zavijanja ko nije uo, nek ne eli uti. Da
nas sreom jaka ne odra laa, miljasmo se svi zajedno utopiti kao mievi. S ovakim
drutvom utei, to se zove Haronu rei: mac! Svima sam sutradan rekao: "ujte, brao
i sestrice, kad ovde kapulasmo, zaisto hoemo jot koji dan poivljeti. "Odavde sve
iz kanala u kanal na Feraru do Bolonje. U ovom predivnom mestu u gradu zadrimo
se do Voskresenija latinskog; to je god dostojno bilo videnija, kako u gradu tako i
naokolo, sve smo vidili.
Kad bih sve hoteo opisivati kakovih smo se neiskazanih i neopisanih krasota nagledali
u Bolonji, u Florenciji, u Pistoji, u Luki, u Pizi i prosto u svem onom zemnom u Italiji
raju, velika bi se knjiga hotela. Preko visokih apeninskih gora i kroz imenovate
gradove predivne toskanske derave, druge nedelje, na nae Voskresenije, doemo u
Livorno, gdi otpraznujemo ne tri dni, nego ravno tri nedelje dana. Ve prolee tiho i
lepo, za moreplavanije najlepe, no nami se muno rastati. Ali to mora biti, to valja
da bude. Nae se korabalj za ostrov Hios. Moj ljubimi arhimandrit Varlm plati za me
kapetanu za prevoz i prepitanije do toga ostrova i, ba izlazei iz korablja, gdi me je
dopratio bio, metne mi u ?ep prosluka sam svojom rukom dvanaest venetskih cekina.

Kapetan korablja, Dubrovanin, poteno me je i gospodski soderavao. Ovaj, imajui

svojih dela, u razlina se mesta navraao, kako: u Korsiku, u potom zemljetresenijem
razoreni grad Misinu u Siciliji; proemo i pokraj gore Etne, gdi celu jednu no nisam
hoteo lei, za nagledati se onoga udesnoga videnija. Dvadesetprvi dan od Livorna
ugledamo ostrov Hios, i taj dan uljezemo u pristanite grada. Da sam hoteo, mogao
bih taj as u drugi korabalj prei za Carigrad; no, uveravajui me kapetan da se tu
svaki dan moe prigoda za to mesto nai, namislim ostanoviti se ovde koji dan za
pregledati taj predivni ostrov. I budui da protiv svakoga namjerenija i ajanija,
namesto desetak dana slui mi se prebivati tu ravno toliko meseci, a zato se to sluilo
i to sam u to vreme inio, nahodei dostojno Vaega ljubopitstva i podugakoga
opisanija, zakljuavam ovo pismo, prebivajui i proaja.

U Berlinu, septemvra 30,1788.

>B@=c  = A

U gradu Hiju uzmem na deset dana pod kiriju jednu sobu u jerusalimskom metohu ba
pri moru i najmim sutradan momka da me vodi po ostrovu. Ovde, kako se izie iz
grada, namah poinju velike bae, pune limuna i pomoran?i, s prekrasno sozidati
kameni i razline boje marmara ukraeni domovi. Rekao bi ko, nahodei se ovde, ne
da je u turskoga vladjenija ostrovu, nego usred Toskane. Graani Hioci, koji su poti
svi kupci bogati, imadu svoje bae i u njima lepe domove nego u gradu. Kazivali su
mi da samo od limuna i pomoran?i pol miliona pjastri ima ovi ostrov dohotka, koje
svuda s korablji, a najvie u Carigrad, railju. Celi ostrov, dakle, kromje sa strane
viskokih kamenitih planina, predstavlja se kao rezviajne irine grad, pun s veliki
kameni zidovi okruenih sadova i u njima kastela, u kojima od meseca marta do
novembra familije ivu. Ovde je najvea zima kao kod nas u Banatu drugda u
oktomvru. U leto tu za est meseci nema kie, a vruina bi bila vrlo velika da svaki
dan morski vetrovi na rashlauju vozduh. Na oni limona i pomoran?a drevesi rez svu
godinu vidi se cvee s zelenim i sa zrelim plodom. Svaka baa ima svoj bunar s
preizobilnom vodom; rekao bi da u svoj toj zemlji na nekoliko fati dubljine nita nije
nego voda, koju svako jutro i vee rez malene kanalie kroz svu bau navraaju i
drevesa napojavaju. Vodu izvlae na ekrk: veu mazgi oi, da ne vidi to ini,
zapregnu je i poteraju; ova, kako ti poe, sve ide i putuje, mislei ko zna kuda, a ne
zna da se sve na jednom mestu oko bunara okree.

Svak moe sebi lasno voobraziti kako je od marta do konca novembra po ovom
ostrovu hoditi. Miris takovih ploda i cvea da bi isto pomislio ko da je u raju.

U poetku junija doao sam ovde; peti dan zatim dou glasovi da u Carigradu kuga
mori. "Idi ga sad u Carigrad", pomislim u sebi. No nita ne marim, u dobrom sam
mestu; svuda Greci, najpae imui, ljube muse i strane jezike, samo valja dati im se
poznati. Pitam domaina, arhimandrita Jerusalimca, kakove se kole i uitelji u mestu
nahode. Ovaj mi kae da su tu dve kole, u kojima se jelinski predaje, i da u leto
uitelji predaju u svoji domovi sadovnimi, od kojih je jedan blizu grada.

Sutradan poem k blinjemu. Predstavim mu u kakvoj se smetnji nahodim, ne smejui

u Carigrad na kugu nasrtati, i da bih rado, dok ona tamo prestane, talijanski i francuski
lekcije, kad bih imao kome, predavao, samo da mogu svoj troak dobivati. "Ne samo
troak no i pribitak moe imati, otveta mi uitelj, meni e prvom francuski
predavati, a znam da i od mojih uenika imae nekoliko za talijanski jezik, koji je
trgovcem vesma nudan." Ree mi da ostanem s njim obedovati i medu tim, dok on
svri predavanje lekcija, da se ili s kojim knjigom zabavljam ili poem po bai
hodati. Naem pri njemu jednog svetenika iz varoi, u jelinskom vesma iskusna; s
ovim poem u sad, gdi hodajui i razgovarajui se, pokae mi se lovek ljubezan i
blagoprijatan. Zovnu na obed. Moj novi poznanik, pop Agapije, poe u komiluk k
jednom od prvih trgovaca na obed, a ja ostanem s uiteljem. Pri ruku saznam da ovi
slovesni mu dosta dobro latinski razumeva i u svojoj biblioteki izbraneje na ovom
jeziku spisatelje ima. Obraduje se kad ga uverim da razumevajui latinski u est
meseci poluie sovereno razumjenije franceskoga, budui ovi dijalekt onoga. "Za
toliko vremena", ree mi, "izvesno ti e morati ovde prebivati, ibo kad god kuni mor
kasno u leto u Carigrad pone, rez svu zimu inogda ne prestaje." Dok se mi ovde
razgovaramo, povii imenovati pop Agapije opravi mi drugi lep posao. On je s
takovim userdijem o meni ovom kupcu besedio, da ovek obeta ne samo za svoga
najmlaega od sedam sinova plaati mi, no savie u svojem domu u sadu i u gradu,
dok sam god u Hiju, kvartir i trapezu davati.

Zovnu nas na kafu; i tu se poznam s mojim budutim domainom, esnim starcem od

74 godine, jote pri snagi i zdravlju, zovomim Mise Manoli Stratipetrokokino.
Prenesem moje veti iz metoha. Sledujui dan preda mi uitelj, zovomi Nikolaj
Argentios, svojih dvanaest uenika za obuavati ih u talijanskom, i on pone
franceski.

U ovom predivnom ostrovu prebudem do konca idueg fevruarija u velikom

zadovoljstvu; pregledam celi ostrov i bogati carski manastir zovomi Nea Moni i u
njemu drevnju greeskih rukopisnih knjiga biblioteku. Moji uenici polue od mene
sve to su eleli, a ja dobijem oko ezdeset dukata. Jote u decembru poluim
izvjestije da je kuga u Carigaradu prestala; obae, za veu polzu mojih uenika i za
doekati lepi za moreplavanije put, izostanem povie. Poslednji fevruarija pozdravim
moje dobre prijatelje: uenoga medika gospodina Skilica, staroga Ingleza Samuela
Brecbri?, koji od mnogo godina tu ivljae, ljubimoga popa Agapija, uitelja
gospodina Nikolaja Argentija, i prvi marta preem u korabalj za Carigrad. Ne valja
premolati da Hioci imadu na najlepem mestu predgradija pri moru preizrjadno
ustrojeni hospital s irokim sadom za pedeset bolnih, stranih ili domaih, podalje od
grada velika zdanija za lazaret i oko po milja dalje drugi hospital, zavomi Svetoga
Lazar, za prokaene.

Putujui k Carigradu bio sam u lepom drutvu trgovaca hiotskih. Sprama ostrova
Marmare dune jak nama protivan vetar i zadri nas u jednom malenom pristanitu
ovoga ostrova petnaest dana; jedva se odavde otisnemo i s velikom mukom doemo u
Konstatinov grad. Kvartir sam u Valedehanu s hiotski trgovci imao, nedaleko od
Svete Sofije i carevih dvorova. Moji Hioci vodili su me svuda po Cardigradu, po moru
i po suvu; ali ko e tu uasnu veliinu grada obii! Poznam se u patrijariji.
Protosingel patrijareski ree mi da priekam dok proe Cvetna i Velika nedelja, i da
e me po Voskreseniju s takovim dvema ili trima familijama upoznati i pri njima
namestiti da u moi na godinu najmanje hiljadu pjastri imati. U Peru i Galatu malo
koji dan nisam prelazio, i tu sam se prikazao cesarskomu ministru. Kad ti Velike
nedelje pone se po gradu razglaavati: kuga! Smute se moji Hioci i neki se ponu
spremati da bee u Hios, a ja ti onda bei u Peru. No i ovde to u? Svi se dvorovi
elijski pozatvaraju; kud se god okrene, strah i uas! Aratos, reem, Carigrada i
koliko je god u njemu hiljada para, pijastara i ruspija! Ako me gdi kuga zakvai i
epa, to e mi onda pijastre pomoi? Ona nimalo za alu ne zna, niti e mariti to ja
jot nisam Pariz ni London vidio.

Najmim momka da mi ponese moje veti do mora; tu uzmem barku da me odveze u

koji mu drago korabalj za Crno more. Ide li u Krim, ili u Trapezont, ili ako e i u
Kavkas, i ja u s njim, samo nek nisam onde gdi je kuga, jer s njom za glavu ne bih se
rad prijateljiti ni paati. Prvi korabalj gdi zapitamo kud ide, kau nam: u Galac, u
Moldaviju. Zapitam upravitelja hoe li me povesti i ta e iskati dotle. "Penji se
ovami, ne pitaj, ree mi, ako da najvie za prevoz i za hranu, dae pet ili est
pijastara. Korabalj je prazan; samo jednog pasaira imam koji je zkupio svu veliku
sobu i dobro mi plaa. Ali evo nevolje, ne zna ovek ni turski ni grki ni vlaki, a mi
svi, to nas je god u korablju, ne znamo ono to on zna, ako to zna." Namesto deset
para po pogodbi, dam mome barkaruolu, to me je tako lepo dovezao, trideset.

Uljezem; naem tu velikog nekakva prelata poljskoga, koji imadu fermane da

otkupuju iz Turske svake godine roblje hristjane od Turaka. Ovom kad kaem, latinski
s njim govorei, da i greeski i vlaki znam: "Ah, karisime, ree mi, bog i moje
molitve su te ovde donele. Nita ti ne dam potroiti do Galaca i do Jaa, samo da mi
pomae s ovim ljudma besediti." Ovaj je mlaega svoga popa s otkupljeni robovi
opravio bio po suvu, i, za ubei velikoga truda, voznamjeri do Moldavije morem doi.

Protivni vetri zadre nas izmeu Dardanela dvadeset dana. Ovde se slui da smo pred
kapetan-pau izlazili i s njim rez Mavrojeni, dragomana njegov, besediti. Tu nam je
dobro bilo: od kuge smo utekli; jesti i piti do izobilija, to nam god srce zaite; na
jednoj i na drugoj strani bregova prekrasne bae i domovi carigradske gospode;
slavuja sila neiislima, koji nam neusipno pevahu. Doe i na vetar; iziemo
dvadesetpeti dan aprila ujutru. Taj dan letili smo kako na orlovi krili; kad na no, isto
se pomami vetar i more sasvim pobesni. Tu sam najbolje pouvstvovao to e rei zlo
more i nepostojanstvo volna i vetrova, koji kad nas ponu dizati u visinu, rekao bi
odosmo ivi na nebo; a kad ti nas ponu niz brdo terati, toga opet letenja i sijaseta nit'
sam uo ni vidio. ta je bezdna i propast? Nita sprama onom kud smo mi propadali!
Nita nije jadnije sluati nego gdi daske oko nas kripe i balvani ispod nas jee. udo
divno kako se ne razglave, te bi nas bilo do uiju pokvaenih! Nita se tu toliko ne eli
nego da se o kakav kamen u moru ne lupi, jer ne bi nam ostalo ni noge.

Kad bi se god penjali uz brdo, onda ti moj prelat ita brzo, brzo, ba kao da se s
morem utrkuje; a kad bi dole poleteli, onda bi zaboravio itanje, i stajalo bi ga vika:
"Karisime, odosmo, propadosmo!" Ve mi je dosadio bio pitajui: "to govore oni
ozgor?" "ta e govoriti? Psuju se, eto ti ga!" "O, impii homines!" rekao bi, pak opet
pone itati. Pravda da je bilo strahovito, no nita manje morao sam se nakoliko redi
mojega prelata viki i planji smejati. Okolo ponoi poslabi malo vetar i poutia more;
onda ti se mi ponemo inatiti. Vie prelat na me zato se i ja bogu ne molim, nego se
jote smejem. "ekaj, reem mu, nek doe samo lepo vreme; ako se i sam svojoj
planji i viki ne bude smejao, nek sam drugi. A u ovakim opstojateljstvam ja za
druge molitve neu da znam razvje: "Blagi premudro sozdatelju boe, budi sveta tvoja
volja! Ako dopusti da se utopim, primi u milost i u oteeska tvoja nedra duu moju!"
"Nisi ni to govorio" veli mi. Molim ga da me se proe: "to u ja s bogom govoriti?
Zar je bog kao ovek? On bolje vidi i poznaje to je u srcu mome nego ja isti."

Prelat: "A nije li ti ao da te ribe izedu?"

Ja: "ta ga sam i ja riba izeo, koje udo da i one mene jedanput izedu!"

Prelat: "Ali su ribe za oveka stvorene, a ovek nije za ribe."

Ja: "Ako se ovde utopimo, onda emo biti ba za ribe i za morske rake. Dua moja
znam da nije za njih, to mi je dosta znati; a za telo, ta ga crvi izeli ta ribe, meni je to
svejedno."

Prelat: "Kakav si ovek! Dakle ti sve ovo za alu dri?"

Ja: "Neu ti lagati: i ja s plaim i bojim, ali da mi je mogue da se ba ni malo ne

bojim, mnogo bih bolji i pametniji bio i sam bih sebe hiljadu puta vie poitovao. Nije
le pametnije i potenije onde ne straiti se gdi strah ni najmanje mrve nit polzuje nit
pomae?"

Prelat: "Zar ti za smert nimalo ne mari?"

Ja: "Marim, te veoma! A da zato sam iz Carigrada pobegao? Ali ovde moja marnja
nita mi ne pomae. Ko se prosto smerti boji, u gorem strahu valja da ivi nego zec, i
nita da ne ini nego da se plai, zato se svaki boji dan umreti moe."

Prelat: "Karisime, ti ili si lud ili si pravi svetac, tako mislei."

Ja: "Da me oprosti, gospodine, svetac znam da nisam, a lud ne bih rad biti; ali ovako
misliti elio bih srcem i duom. Svaki ne samo poten oficir, nego i najposlednji
soldat ovako valja da misli ako eli da je svoga zvanija dostojan. A to to je njima
poteno, zato i nami ne bi bilo?"

Pouti malo dobri prelat pak onda mi re: Slaaji drue, blaen onaj as kad si ti k
meni doao!" Zamoli me da ako se kako mogu do kanaveta privui i staklo s rakijom
izvaditi. "Mogu to, kako ne bih mogao!" Ree mi da najpre nagnem. I u ovom ga rado
posluam, videi da mi srdeno doputa. Prekrasna carigradska rakija s hiotskom
mastihom! Napije se i on, i ja spremim staklo. isto dvojinom oivim od prijatnjejeg
likvora, za koji, nimalo ne marim razvjek kad sam na moru. "Ne bojmo se, gospodine,
reem mu, ja moju glavu polaem da se neemo utopiti." Zaklinje me da mu kaem
kako je to znam. "Iskustvom, odgovorim mu, poznao sam da je more laljivo, ve me
je dosad vie od deset redi uplailo, pak posle prestane i bude lepo, zato ga se ve ne
bojim niti verujem ni njegovoj dobroti ni zloi. Pri lepom vremenu ekam runo, a
posle ovoga ekam opet lepo." Vetar jote zdravo duvae, ali onoga prvoga zla ni
polak. Ovako razgovarajui se i alei, zaspimo. A kad se probudimo po desetom
asu, vidimo prekrasni dan i ugledamo belo more od smeenija s vodim dunavskom, u
koji posle podne i uljezemo.

Uz Dunav putujui ide se lagano, no mirno i bezbrino, niti je drugoga straha razvje
od komaraca, a njih tada jote ne bejae; sledovateljno doemo mirno, sve astei se i
razgovarajui, do Galaca. Ovde po obiaju poemo se prikazati upravitelju varoi,
jednom malom gospodinu od prvih familija bojarskih u Moldaviji, zovomom Balsa.
Ovaj gospodin primi nas s velikom utivostiju.

Prelat nae lepo drutvo Rusa i Poljaka za prei "vo svoja." I ovde se s njim s velikom
ljuboviju rastanem, ibo trei dan poe zbogom. A mene reeni gospodin opravi k
bratu svojemu u Fokane, pervom spatariju Teodoru Balsi, koji su starosa bijae i
potrebu od uitelja za sina svoga imaae. Ovde se najpre poznam s Episkopom
romanskim, gospodinom Leonom iukom, koji mi je potom veliki prijatelj bio.

Po nekoliko dana poem s mojim uenikom u Ja u dom velikog principskog

vestijarija, gospodina Georgija Balsi. Od ove blagorodne familije prekrasno sam
soderavat bio i lepo nagradjenije imao. ArhiEpiskopa moldavskoga, gospodina
Gavrila Kalimahi, sinovcem lekcije na franceskom jeziku predavao sam, i od njega
sam dobru plau imao. Moj ljubimi romanski Episkop doe zimovati u Ja, i, kako bih
lekcije ispredavao, sve sam proeje s njim vreme provodio.

Na drugo prolee preem s uenici moji k njemu u Roman. Kako sam ovde ono
blaeno prolee i leto proveo, opisati nije mi vozmono. K jeseni polaze trgovci za
Lajpsik, a ja imam blizu trista dukata! Evo, dakle, ono elajemo vreme za Germaniju i
dalje. Sovjetuju me moji dobri prijatelji da ostanem jot godinu i da steem vie. Ne,
nipoto, jer se bojim da se ne usladim u novce i u spokojstvo, pak ostah tu do groba.

Kako sam dalje putovao i u poeljna mesta doao, i to sam tu radio, za ovo vidite
sami, ljubimi moj, da se hoe osobito pismo. Zato, ljubei Vas srdeno prebivam.

U Vitembergu, oktombra 8,1788.

 >B@c  =
ccA

Ostavljajui Moldaviju, moj dobri prijatelj, romanski Episkop, naloi mi, kad doem
u Saksoniju, da primim u moje nadzirateljstvo njegova dva mladia Aleksandra
iuku, sinovca njegova, i Gerasima dijakona, koje je bio pre mene tamo poslao. Put
nam je bio kroz Lemberg, Poljsku i Sleziju. U Breslaviji, trgovci imajui dela svoga,
zadrimo se sedam dana, i rez Lajpsik preem u Halu i primim viereene mladie k
sebi. Ovde se preobuem u svetske grene haljine, ka' i ostali ljudi eloveeskoga
ina, dam se zapisati u katalog universiteta i poem sluati filosofiju, estetiku i
naturalnu teologiju u slavnejega u Germaniji filosofa, profesora Eberharda.

Smatrajui u ovom musa i svakih boestvenih nauka sedalitu kako se vie od hiljade
mladih ljudi ue, kako neprestano iz jednoga u drugi kolegium tre, kako se sva
prekrasna i blagorodna duevna sposopstvija razmravaju, prosvetavaju i u
mnogoobraznim znanijam rairavaju i rasprostiru, i sravnjivajui ova mesta i ljude s
prekrasnom no bednom varvarskom Albanijom, s koliko draim i milijim toliko veeg
soaljenija dostojanijim zemljama, Serbijom, Bosnom i Hercegovinom, uzdisao sam i
esto gorke prolivao suze, sam s sobom govorei: "Kad e u onim prekrasnim
zemljama ovaka uilita biti? Kad e se i ona mlade s ovakovim naukam napojavati?
Milioni naroda! Jadni Turci ekaju da to pametno uju od dervia, a bedni i udrueni
hristjani od kaluera. No ta e im ovi kazati kad nigde nita drugo pod nebom ne
znadu nego: daj milostinju, daj sve, to god ima, a ti umiri od gladi, i mrzi i proklinji
sve ljude na svetu koji tvoje vere i zakona nisu!" Gledajui kakve se ovde knjige svaki
dan sastavljaju, piu i na svet izdaju, alost napadae na mene kad bih god pomislio
kako kod nas viu: "Daj nosi knjige iz Rusije." A kakve knjige? Za one koje se tu
prevode s uenih jezika, sastavljaju i izdaju na slavenskom ni kataloga nejma; barem
da im se imena znadu.

Razmiljajui neprestano o ovim vetma, spomenem se jote u Dalmaciji zaetoga

elanija i namjerenija da je krajnje potrebe i nude delo na optem narodnjem jeziku
to napisati i izdati. Ja sam isto pred oima imao kakvu su buru i metavicu na sebe
svi oni privlaili koji su se usudili najpre i najpre podobna predstavljenija narodu
initi. No mora se kadgod ko jedanput nai. Hajde, u ime boije, nek se pone! Sila se
nikom nikakva ne ini, neka kae ko to nahodi za dobro i polezno, a razumni ljudi i
sad i posle o tom neka sude. Znam da e nerasudni i nevjee psovati i ruiti;
nerazumni revnitelji proklinjae i pretiti. Ali s druge strane, znam i ovo da razumni
bogoljubitelji, istinoljubitelji i optega dobra i polze elatelji, blage due i potena srca
ljudi, cerkovni i mirski, poee se razbuivati i sverh ovih veti s veim
pronicateljstvom razgovarati i rasudavati; a ovo je poetak k ispravljeniju, i to to se
zasad eli. "Pak ta e iz toga sljedovati?" rei e ko. Da se opredeljenim na
svetenstvo bez svakog daljeg oklevanja i zakasnjenija i takove knjige daju koje
itajui ueniji da postaju i da su kadri sebe i narod svoj uiti, na dobro nastavljati i
prosvetavati; evo ta e u ime boije sljedovati.

Naumivi dakle togod izdati, na prolee preem zajedno s moji mladii u Lajpsik,
budui da tu i tampa slavenska imade, gdi se i za istu Rosiju neke knjige tampaju, i
universitet kako i u Hali. Ovde na isti nain zapiem se u katalog universiteta, poem
u profesora Borna sluati fiziku i ponem izdavati malo soinjenije o mojim
prikljuenijam, kojemu sam dva poglavita namjerenija imao: prvo pokazati
bespoleznost manastira u optestvu, a ftoro veliku nudu nauke, samoga
sposobnejega sredstva za izbaviti ljude od sujeverija i privesti ih k pravom
bogopoitanjiju, k razumnom blagoestiju i k prosvetenoj dobrodjetelji, rez koju
slovesni lovek na prvi put svojega vremenoga i venoga blagosostojanstva dolazi.
rez Sovjete razuma hoteo sam nakratko i voobte samo poetak naravouiteljne
filosofije dati.

O ovom zabavljajui se prou mi koje u Hali koje u Lajpsiku ravno dve godine. Rad
sam bio radi mladih Moldovana i treu godinu u Lajpsiku zaostati; no predvidei da,
ako to uinim, ostau bez novca, pak posle kako bih u Pariz i London poao? Vsega o
ovi gradovi itati i sluati, ovih prosvetenih naroda knjige u rukama imati, a njih
voopte ne poznavati i njihova preslovita mesta i gradove ne viditi, to bi za me toliko
znailo kao u mraku iviti. Ne ostaje mi vie nego pedeset dukata. Za takova mesta
malo i nita; ali to mu drago, pomislim u sebi, neu ja ni prvi ni poslednji biti koji je
po Franciji i po Ingliteri peice hodio. Mojega blagorodnoga i ljubimoga romanskoga
Episkopa ve sam o mojem namjereniju preduvjedomio bio. On mi pie da njegove
pitomce s trgovci otpravim u Moldaviju, i meni na dar poalje trideset i pet dukata.
Trista u drugo vreme ne bi me tako obradovali kako su me ovi sad.

Predam mladie kupcem iz Jaa i naem preizrjadna kolesa to su dovezla trgovce u

Lajpsik na pazar i koja prazna u Frankfurt na Majnu nazad odlazahu; u ovima jote s
jednim ivopiscem Talijanom o maloj ceni poem. Preemo kroz razlina vladjenija,
gradove i lepa mesta Germanije, koje kad bih hoteo podrobno opisivati, odve bi dugo
bilo. U divnom gradu Frankfurtu zadrim se s reenim Talijancem, koji i sam u Pariz
iae, etiri dana, hodajui po gradu i naokolo. Manhajm u Palatinatu i on nas zadri
dva dni u sebi. Potom rez Alsaciju stignemo u Strazburg, gdi pregledamo universitet
i katedralnu veliku cerkov, za koju kau da je pravljena sto i dvadeset godina, i, ako
emo pravo rei, vie od trista hiljada svetaca, anela i razlinih svakojakih obraza i
videnija od kamena, kao da su od voska izrezana, i od njih sva crkva kao grad
nekakav od dna do vrha sazidata. udo da su je za toliko doknadili i savrili.

Ovde pogodimo koijaa s karucama ba kao intov (u taki se koli ovuda putuje) do
Pariza s ugovorom da se svrati u neke gradove izvan druma, kako: u Ljunevil, Nansi i
Mec, da ih vidimo. Koija na kad doe da se pogodimo, ja sam mislio da je
gospodar koji sluge svoje s kolesama alje; tako lepo bijae obuen. A kad poemo,
meer on isti s perukom. Kad bi drugda pokraj konja kasao, sve bi mu kesa paruke po
lei skakala. Smejao sam se, mislei: da ovi vidi naeg bakog koijaa, ko bi se od
njih drugom vema udio? To znam da bi mu Bavanin namah opsovao kesu.

Iz Meca poe s nami u drutvo jedna gospoa advokatkinja, koja u celom svom ivotu
nita ne pije, to jest to se pije, ni vode, a sovereno zdrava, i prekrasne krvi i vida.
Kad bi gdi po lepi mesti peice hodali, ila bi ova ena kao da je vetar nosi. No
namesto pia, jela orbovita, zelje i voe jeae. Moj Talijan i ja, ni mi nismo hoteli
nita drugo piti nego ampanjsko vino; ovuda je izobilno i jeftino.

Pariz me je zadrao tri nedelje ravno. Da sam se mogao u kesu pouzdati, bih i triput tri
meseca. I ovo je nita: trista godina da ivi, ima tuda ta gledati. Pet dukata sam dao
samo momku koji me je svuda vodio. Svaki boiji dan od jutra do noi tu se sve
hodilo; ruali bi onde gdi nas podne zatee, a pilo bi se gdi se god oedni. Ko bi rad
bio znati ta sam ovde vidio, evo poglaviti uzrok zato ga u tome ne mogu posluiti.
Tabak jedan natampati kotuje me dvanaest talira; a za ovi posao hotelo bi se
najmanje desetak tabaka. Dakle, ko hoe to da zna, a daleko mu se ini poi i viditi, a
on, ako ne zna francuski, neka naui, pak neka kupi knjigu zovomu "Opisanije Pariza
i Versalja sa svima znamenitima vetma u njima i naokolo." Ova knjiga ako uskotuje
dva forinta, nee vie; to je nita; i tu e sve nai to sam god ja vidio. Kralja
franceskoga Ludovika esnaestoga i predivnu kraljicu, blaenejega vospominanija
nae preslavne cesarice i matere, Marije Terezije, ker, i nju sam vidio u Versalju.
Ovo ne valja premolati: novi Luvr, dvorovi kraljeva francuskih, koji je milione
kotovao i moe se nazvati jedno od sedam udesa na svetu. Polovina ovoga zdanija
opredeljena je za biblioteku i za akademije visokih znanja. Evo, ljudi, na svetu gdi
carevi svoje dvorove knjigama mudrosti i naukam daju i posveuju i sebi za visoku
vmenjavaju slavu s musama zajedno obitavati. Nek izie sad ko da mi kae ta ja
nisam vidio.

Kako mi je muno bilo iz Pariza poi! Ali to u? Nuda je tvra od elika. Kakvih
bih prekrasnih knjiga tu mogao nakupovati? ini mi se da sam tu prvi red za ivota,
na one knjiga gledajui, soalio to nejmam novaca. Od Lajpsika, s ove tri nedelje u
Parizu, ode etrdeset dukata; kamo, gdi je London? Nije do stajanja. Napred!

Namere se dva potena trgovca uprav za Kales, s kojima o malom troku do

ingleskoga kanala mogah doi. U Kambreju posetim grob blaenoga i svetoga
arhiepiskopa Fenelona, "Telemahova" spisatelja. Razgovarajui se putem s trgovca,
kaem im da ja nisam nita drugo nego greeskoga i talijanskoga jezika uitelj; da
idem u Angliju za pouiti se, koliko budem mogao, ingleskomu jeziku, i predvidei da
u tu sasvim ostati be novaca, sam se udim to e od mene biti. Pritom da ja niti
sam kad imao drugoga kapitala niti sad imam, razvje uei decu dobivao sam gdito i
s tim od mesta do mesta prelazio, i to sam mogao, nauen sam. "Kura, mon ami!"
odgovori mi jedan od njih. "Promisal nebesni koji te dosad nije ostavio, nee ni odsad.
Kad sve potroi, to god ima do poslednjeg novca, ako medu tim ne nae nain da
moe tu dulje prebivati, otii e tome i tome kupcu, mojemu korespondentu, na
koga u ti ja dati pismo, i on e te otslati o mojemu troku u Kales. Ovde e godinu
dana u mojemu prebivati domu i mojim dvoma sinovom na talijanskom jeziku lekcije
davati! Ja u ti dati za godinu pedeset dukata i trapezu, a jo toliko moe od drugih
zasluiti, ja ti za to stojim dobar; pak na koncu godine imae dovoljno za poi kud
hoe." Zahvalim mu serdeno na ovom utjeeteljnom sovjetu i tako bez svake brige i
misli prevezem se rez kanal i 1. decembra 1784. doem u prvi Inglitere grad Dover.

Ovo bi pismo moglo i podue biti; obae i u kratkom dosta samo protrao: od
Moldavije do Inglitere podosta je proi; vreme je ve otpoinuti. elei Vam dakle,
ljubimi moj, svako dobro, ostajem

U Lajpsiku oktomvra 20,1788.

>B@ c 1cA

Evo me ve, hvala bogu, u odavno uvenoj i zadugo poeljenoj Ingliteri, u gradu
Doveru. Po Franciji hodei i prolazei injae mi se na neki nain i zemlja i ljudi
poznati, jer jezik njihov znaah i sa svakim mogah govoriti, a ovde nigde ni slova!
Staro i mlado, ena i dete, sve ti to ingleski govori, niti im moe razabrati ta ti ljudi
misle, ta li hoe. Gledam ene i devojke: lepa su to stvorenja da nita lepega na
svetu niti je mogue viditi ni pomisliti. Hiljadu oiju da sam imao, i za hiljadu godina
ne bih ih se mogao nagledati. Koliko ih vie gleda, toliko ti se lepe ine. Hoe li da
si itav, idi svojim putem, niti ih gledaj, jer ako die oi i pogleda, ve ne ode dalje; tu
e ostati doveka. Ta i po drugim zemljama ima lepota, ali su svuda po vioj asti lepe
ponosite, pak kako ih ovek vidi da se gorde i udesa o sebi misle, ne mari za njih
nek idu svojim putem. Al' evo uda ovde, gdi rekao bi da one niti mare, niti misle, niti
znadu da su prekrasne, nego gledaju na svakoga s takovim prirodnim i
prostoserdenim oima, a u isto vreme s otvorenim prijateljskim i blagohotnim licem,
ba kao da ga odavno poznaju.

Sada neka predstavi i voobrazi sebi, ko moe, kako je meni moralo biti kad sam se
meu ovakovim boijim prekrasnim stvorenjem naao, ne mogui s njima ni rei
progovoriti. Milostivi blagi boe, miljah u sebi, teko li su ti ljudi sagreili bili kad si
im tolike i tako razline jezike dao! To ti je njima njihov toronj doneo i pre vremena
na nebo penjanje, kao da im je malo zemlje bilo da po njojzi hode. A kad se ve
zdravo na one prvi isrdim ljude, onda toprv ponem se sam na sebe srditi, gdi toliko
ivie i ivu i danas bez ingleskog jezika i knjiga, a meni se ne moe iviti, ako ne
saznam ta misle ovi ljudi, kako ivu, ta li se i u njihovim nahodi knjigama. Hoe
Ingliteru? Evo ti je; hajde sad govori s ljudma.

Dua eloveeska ima ovo u sebi dobro svojstvo: kako je o em nibud oskorbljena,
ona prirodno brebolje trai sposobno sredstvo kako e sebe uteiti. Iz ovoga zar
uzroka i meni dou na pamet neki lepi latinski stihovi, no nipoto ne pamtim ni gdi
sam ih itao, niti ko je njihov spisatelj; dosta oni mene utee.

Niko ne uiva prolene mirise, Iz hiblejskih peina ne izvlai sate, Ako elo uva i
boji se kupine; Vooruava trn ruicu, med brane pele.

O nevaljalo maloduije! (pomislim u sebi) Ako ne znam ingleski, a ja sam ba onde

gdi valja za nauiti. Mnogocene veti ne kupuju se za malu cenu.

Jedan mlad svetenik, rimokatolik iz Irlandije, koji se je u Franciji uio, sad iae
natrag u svoje oteestvo i put mu bijae na London; s ovim poem u drutvo. Pred
vee ostanovimo se u drevnejem Inglitere na predivnom visokom poloeniju gradu,
zovomom Kantorberi, za prenoit ovde. Imali smo pre noi dva asa vremena za obii
velika zdanija arhiEpiskopije i velikolepnu starinsku cerkov; podobne, i po bedeni
grada hodei, ne mogah se dovoljno nagledati, smatrajui razlino ustrojeno i od same
prirode veliestveno poloenije okolostojeih mesta. I tako, preispolnjen
vnutrenjejago uvstvovanija i udivljenija divnago v deleh svojih tvorca, u samu no
doemo na kvartir.

Kako mi je pak bilo sutradan s visokih mesta na uasne veliine nepregledatog

prostranstva krasneji i slavneji na svetu grad London gledajui, o ovom ne znam ni
rei rei. Svetenik Irlandez i ja imali smo prvo sedalite u velikom ingleskom intovu;
no polazei iz Kantorbera, dao sam moje mesto drugom, a poao sam sesti na pokrov
intova (i tu se na lepom vremenu komodno sedi) za moi bolje svuda gledati. I sm
sam se sebi krstio i udio u kakav me je blaeni as mila mati moja zaela. Gdi sam ja
ovo sad? Ko li sam ja? injae mi se kao da sam se iznova u nekakav novi svet rodio.
Neobino predstavljae mi se postignuti: jesam li ja onaj isti koji pre nekoliko dana s
mojim komijom Nikom Putinim, iz Banata, sve pokraj Begeja u Srem, a odavde u
crveni hajduki opanci s Atanasijem pokraj Dunava u Horvatsku u velikoj itoti iah?
Sad na pokrovu takovog intova (u koji za ulesti valja se penjati po merdevinama)
sedim kao neki rimski diktator, i pobedivi ljutu skudost i surovog muitelja
uboestvo, aki u pobedonosnom trijumfu ulazim u slavniji i lepi grad nego je ikada
Rim bio, vmenjajui sebe tako blagopoluna zato to ga vidim i u njega ulazim aki bi
sav moj bio prekrasni London.

Ljubimi moj, lasno je predvideti da sardanapalskago duha i mudrovanija ljubitelji i

poitatelji, koji sve blaenstvo u nasladeniju gortana i u prijatnom i izobilnom
preispolnjeniju creva polau i koji po tegoti kese i zlata cenu due i dostinstvo uma
mere i cene, takovi e se bez sumnjenija ovom mojem hvaljenju i dienju ne samo kao
detinjskom i prostakom nego kao bezumnom posmejavati. No s druge strane, oni koji
poznaju nebesno i boestveno blagorodstvo slovesne i razumne due, koji umedu
raspoznati nesravnjeno otliije besmertnoga i venoga bogatstva razuma, srca i narava
od privremenoga i zemnoga; oni (bili Inglezi, bili drugi) koji spisanija Adizonova,
Sviftova, Pope i ovima podobnih bez svakoga sravnjenija vie nego sva zdanija
Londona grada poituju i cene, zaisto nee se posmejati, no vesma e pohvaliti i dae
mi pravo. Evo ovome prosto i osjazateljno dokazateljstvo, koje i slep ako ne viditi a
on opipati moe. (Neka svak primeti i neka ne zaboravlja da se ovde samo u onima
bogatstvo i telesna usladenija oporoavaju koji za preimutestva due i razuma
nimalo ne mare). Ko je bio ikada vei i bogatiji od careva persijskih, makedonskih i
rimskih? Ko se je vema u slasti valjao od Sardanapala, Krisa i razlinih drugih
sultana, hana i satrapa? Pak gdi je to sve sad? Nigde. Nestalo, propalo i iezlo da mu
ni traga nema, kako god lastavici koja kroz vozduh leti. A spisanija prosvetenih
naukom umova? Neu ni Omirova ni Aristoteleva spominjati, zato njihovih imade
odve mnogo, nego samo nekoliko stihova Simonidovih, Focilidovih, Solonovih i
Menandrovih, kojih je vrlo malo, ali su svetu polezniji i narodu ovih reenih ljudi
slavniji nego sve onih vie pomenutih slasti, bogatstva i sujetne pompe. Iz istoga
ovoga uzroka, dakle, i na ovi sami prosti i prirodni nain vea e polza naim
Serbljem biti, dokle ih god bog na svetu bude drati, ako im na primer ja s pomoju
premudrih boestvenih ingleskih knjiga samo desetak vrsti to polezno i razumno
posle sebe ostavim nego da sam ja sav London i kao Solomon hiljadu najlepih ena
imao i s njima se veselio i u slasti do preko uiju plivao. No "o sem do zdje", tono
re. Hajdemo opet onde otkud smo izili, u slavnjeji sveta grad London.

Svetenik Irlandez uini mi ljubov i pozna me s jednim magistrom dece Inglezom,

koji umeae kojekako franceski. S ovim se pogodim da mi daje lekcije, kvartir i
hranu za tri gineje na mesec; to ini oko dvadeset i pet forinti. Kupiti nune knjige, i
za to se hoe nekoliko. Kad uinim moj esap, naem da imam troiti za tri meseca.

Plae me da je izgovaranje ingleskog jezika vesma muno, a njega razumjenije za

jednoga ko zna nemecki i francuski, pritom i latinski, da je vesma lasno. to bog da,
mislim, kad je meni razumjenije jezika gotovo, njegovom izgovoru preodoleu ja ako
e on biti sedamdesetoglavna hidra. A kad li me ponu uiti, isto mi se koa uzme
jeiti i dlake na meni uzgoru dizati. Zagazio sam hajde napred! Trudoljubije u drutvu
s postojanstvom mnogom poslu doe na kraj. Ovi se uzao ne da presei kao Gordijev.
Sam Aleksander ovde da doe, morao bi ga razmrivati; ma njegov ne bi mu nita
pomogao. I da sam samoga uitelja imao, o jednom satu na dan nita ne bih uinio; no
veliko dobro za me to sam povazdan u kui za svaku re i po mnogo redi za istu re
imao koga pitati. Starica mati uiteljeva, ena njegova, sestra, brat, snaha i ko bi god u
kuu iz komiluka doao, svi su to bili moji predragi i mili uitelji, i elim im srdeno
blagopoluan od boga ivot. Ljubezno su me i rado nastavljali i uili, i esto bi se
otimali ko e mi to bolje i lake kazati. Kad bi god lepi dni bivali, i domain moj,
master Lrd zovomi, kad ne bi lekcije davao, vsegda bi me vodio kad po jednoj strani
grada kad po drugoj.

U komiluku poznam se s jednim kupcem, zovomim Janzonom, koji ne samo latinski

lepo govorae, no dosta dobro i jelinski, i isto izgovarae; i ovi mi je u mojim
lekcijama pomagao i esto astio. rez ovoga poznam se s jednim blagorodnim
Grekom, rodom iz Cipra, od drevne familije, Luzinjana zovome, koja je u neko vreme
s tim ostrovom vladala. Ovi gospodin od mnogo godina u Londonu ivljae, kojega
poznanstvo bilo mi je vesma polezno. Na ovi nain dan po dan prou tri meseca, a ja
potroim poti sve to sam imao.

Poslednje trimeseja nedelje odem pozdraviti gospodina Luzinijana i javim mu da

nameravam vozvratiti se u Kales, predstavljajui mu da sam izgovor jezika od asti
postigao, a to mi jote nedostaje mogu i na drugom mestu nai uitelja. ,Dedan moj
dobar prijatelj, govori mi gospodin Luzinijan, komu sam o tebi kazivao, prosio me da
te povedem sutra k njemu na ruak; eli da te pozna. On je ingleske porcolane
trgovac, no uen lovek i veliki ljubitelj jelinskoga jezika i knjiga, kako on tako i
gospoa njegova. Uzdam se da se nee odrei poi sutra k njima na ruak." "uti,
bogati", odgovorim mu, "ta lud bih bio kad bih se k dobrim ljudma na ruak odrekao
poi, k kojima bih i bez ruka radostan poao." Nasmeje se on na moj odgovor, i tako
provedemo to posle podne najpre s tejom, a zatim s ponom, razgovarajui se o
Greciji i o njejzinim prikljuenijam. Na koncu uveravajui me on da e mi drago
sutranje poznanstvo biti, u samo vee poem doma. Podaleko mi je bilo ii, al' se
vidi lepo od beislenih fenjera, a put mi je poznat. Pre nego opiem ovo, o kojem je
re, za me znamenito poznanstvo, hou sledujue primjeanije pretpoloiti.
Oni ljudi koji ne imadu za svoju potrebu nunih novaca, a ne umedu ili za koji mu
drago uzrok nisu kadri stei, bili ueni filosofi ili neueni prostaci, koji hode izdrpati i
izmrljati, lee na krpetinama i ivu u nepoitenom mestu, pak namesto to bi se zato
stidili i skorbili jot se tim ponose, voobraavajui sebi iz toga nekakovo dostoinstvo,
sede i kao od nekakvih velikih i dubokih nauka namrgoenim licem ine razlina
primjeanija sverh sujete bogatstva i novaca, jote su k tomu takove delije da se
rugaju onima koji su kadri stei i ne samo spokojno no i lepo iviti takovima svak
lasno moe viditi da mozak nije na najpravijem mestu. Ali kad vidimo pravednoga
Aristida, koji je sve bogatstvo pobedenoga i prognatoga persijskoga cara u ruku imao
i najslavnijim u svoje vreme na svetu vladjenijem upravljao, da siromah umire i da se
nejma s im po svom dostoinstvu pogrepsti; kad vidimo boestvenog Sokrata da
darove slavoljubivoga Alcibijada alje natrag; i na konac, kad upazimo slavnog
Fociona da sam iz bunara vodu erpe i sebi noge pere, dok mu pritom ena njegova
hleb mesi i veeru gotovi, a u isto vreme poslanici Velikog Aleksandra od jutra do
mraka za njim pristaju, mole ga i zaklinju da ne ini Aleksandru takove obide ne
primajui sto hiljada talira to mu on na dar alje: o ovim u samoj veti i istini velikim
ljudma ko ima samo zrno pameti, sasvim drugojae valja da misli; a ko ih god s onima
prvima pone meati, nek nimalo ne eka da ga vode u hospital ludih, nego neka sam
ide, jer mu je onde pravo mesto. ,Dest nain u vetma!" Ovo ni u emu ne valja
zaboravljati, i po ovom pravilu u svaem suditi i izreenija initi.

Otkad je god grad London onde gdi je, ne znam je li iko u njemu samo zato to
novaca nije imao tako blagopoluan bio kako to se je meni sluilo biti. Kakav je to
galimatijas (zamreno govorenje) rei e mi koji useknuta nosa otroumac.
Rasudimo samo, pak emo viditi da nije galimatijas, nego su iste i ponjatne rei. Da
sam imao nunih novaca za opstajati jote tri meseca tu, i tako moe biti da bih se s
ovim ljudma, o kojima e sljedovati re, poznao, ali bih ih samo mimogred i slabo
poznao, zato ne imajui nikakove potrebe od njih, ne bih nipoto bio u sostojaniju
dobrotu i blagost srca njihova i prekrasno blagorodstvo due njihove iskusiti i poznati.
Ostao bih pri mojemu uitelju dok bih opravio svoj posao, pak bih se vratio svojim
putem; i tako bi za vavek dua moja liena ostala slaajeg poznanstva kojega sam u
ivotu imao i mnogocenejeg sokrovita esnosti, dobrodjetelji i prijateljstva ovih
blagih i boestvenih u Angliji ljudi.

Okolo jedanaestog asa doe k meni gospodin Luzinjan: "Hoemo li poi?" pita me.
"Ja sam ve davno gotov, odgovorim mu, i sve sam se bojao da Vi ne odete bez
mene." Nasmeje se on, govorei: "Za dobra smo vremena; imaemo celi sat hoditi, no
i tako emo zarana doi; poznato ti je da Inglezi u dva i tri sata popodne obeduju."

Proemo pokraj londonske fortece, zovome Tauer, jot bog ga znao kud, dok jedva i
jedva doemo u stranu grada imenujemu Hermite?, u dom naricajemi "ajne hauz", to
jest "Kineska kua". Ovde kad uljezemo, naemo doma gospou gdi neto od finoga
beza ije. Po obinom pozdravljeniju ree nam da sedemo; i ona sedne. ijui kao i
pre, pone razgovarati se s gospodinom Luzinjanom o tom to je itala u novinam,
koje stajahu jote na astalu, o delam parlamenta, o Indijakompaniji, o novopriedim
otuda korabljem, o kupeestvu, pak najposle i o novoizdatim knjigama: koje su,
kakovi su ljudi ovih knjiga spisatelji i o emu piu. Sve to ona kae prosto, lasno i
isto. Da je nisam gledao mojim oima da ije, bih zaisto mislio da ona ita neto iz
knjiga. Sve nisam mogao razumevati, ali za isto i jasno njejzino govorenje malo mi
je to uticalo.

U ovom razgovoru prou dva sata, koliko da ih nije ni bilo. Kad bi to gospodin L.
poeo govoriti, jedva bih ekao da on prestane i da uti, a da ona govori. Celi boiji
dan ne bih mario za ruak kad bi samo ona besedila, da ne prestaje. Mogao sam je
slobodno u sve to vreme gledati, jer ona malo bi kud gledala kromje u svoj av. Ona
ne b'jae ono to se svojstveno zove ingleska lepota; ali s druge strane, kad bi koji
Apeles ili Rafail hoteo nevinost, dobrotu i ono blaeno spokojstvo srca i istu due
neporonost izobraziti, nigde zaisto takovog originala ne bi naao kako u obrazu i u
pogledu ove Ingleskinje.

Po ftorom asu postave trapezu, i doe gospodar doma, moj novi prijatelj, mister Joan
Livi. S njim se pozdravim i ponem razgovarati latinski, kojim jezikom on beseae s
predivnim krasnorjeijem i ispravnostiju. Otkad sam iz Moldavije iziao, nisam bio
tako veseo kao u ovi dan. Nisam nimalo znao, a ba kao da je i kromje mojega znanja
dua u meni predvidila da e se od ovoga dnevni poeti trimesenoje moje
blagopoluije u Londonu. No kako ne bih bio veseo, videi na licu i u oima ovih
blaenih ljudi takovu istoserdenost i dobrohotstvo! Kao da su mi roeni brat i sestra
i kao da se nadusiljuju ko e me od njih dvoje ljubeznije, milostivije i slae gledati,
glasom due i srca svoga rez ljupkih oiju svojih pogled kazujui mi kako su radi i
zadovoljni to smo se po tako davnom rastanku nali, sastali i vid'li, da se opet jedan
drugoga nagledamo.

Pri ruku g. L. pone neto kazivati, tako da ne imaae vremena jesti. Gospoa esto
opominjae ga da rua, da gladan ne ostane. Onda ja reem domainu: "Meni gospoa
jot nijedanput nije rekla da jedem, jer vidi da ja ne ekam da me nudi." D se to ovom
oveku na smej da se nekoliko minuti morao smejati. Pita domaica: "Ut is dat? Uat
duju laaf so? ta je to? Zato se vi smejete tako?" A kad joj kae, uini se vseopti
smej. Ko bi nas vidio, ne bi rekao da smo tu doli ruati, no smejati se. Kad ovo
prestane, veli mi gospoa Livi da me je g. L. vesma hvalio i da je pohvala njegova
nelona To jest: "Navlastito gde je o ruanju posao, nikom ne ustupam." Zaludu ih ja
uveravam da bez svake ale to kaem, oni sve udri u smej.

No sve ovo nita nije bilo. Kad toprv po prijatnjejem pivu burgundsko vino donesu, i
ponem im ja neto ingleski kazivati i, za ne initi ih dugo ekati, gdi to ne bih
mogao pogoditi, to bih namah s nemeckim ili s franceskim nadokrpio ovoga uda
opet! Svi bi me jot s tolikim uima sluali i potom bi se oni meu sobom inatili ko e
bolje moj novi jezik izjasniti. Ovde bi na me red doao smejati se, videi da niko od
njih uprav ne zna to sam ja kazivao. Nakratko kazati, ovi je dan bio dan soverenog
veselja.

Po obedu zapitaju me da im pravi uzrok otkrijem zato, budui takov ljubitelj njihova
jezika, tako skoro iz Anglije polazim. S ovakovim ljudma istoserdenu ne biti, ovo bi
tono svetotatstvo bilo. "Koji ete praviji uzrok od ovoga," odgovorim, "nego, prvo
to nejmem novaca, a drugo: ni od koga na svetu nije mi veksela ekati." "Ako je to
samo," ree mi mister Livi, "nije nuda da odlazi: ja u ti svaki dan po ruku lekcije
davati, a ruati i veerati moe s nami."

Po nekoliko dana nau mi i kvartir ba u svom komiluku. Ovo je dokazateljstvo

onoga to sam povie rekao da jedinstveno za nedostatak troka poluio sam
poznanstvo ovih neopisane dobrote ljudi. Znak soverene dobrote u tome se sostoji da
koliko vie dobar ovek kome dobra tvori, toliko mu je taj isti miliji i drai, kako god
to su ada roditeljem svojim.

Odlazio bih u dom mojega gospodina Livi svaki dan u deseti ili jedanaesti as pred
podne, i s pomou i nastavljenijem njegove preesne supruge itao bih izgovora radi,
a potom prevodio bih koju Ezopovu basnu s greeskoga jezika na ingleski. I ona bi
svaki dan po jedan sat to greeski itala, koji jezik ona i mu njen vesma ljubljahu. I
tako bi se provodilo vreme do obeda, to jest do dva asa po poludne. Zatim do same
veere gospodin Livi, kad ne bi kud za delom svojim iziao, bi me uio.

Na mesec dana po ovakovom meni poleznom i radosnom upranjeniju otide u Harvi

sa suprugom svojom posetiti tasta svoga (u ovo vreme svake godine obiavahu
posetavati ga) i prebudu u njega petnaest dana; koji grad odstoji od Londona
dvadeset nemeckih milja. Mene preporue svojemu kalfi, dobromu i lepe nauke
mladiu. S ovim bih u domu ruavao, i po ruku do veere on bi me uio; koji me
tako rado imaae i serdeno ljubljae kako god i gospodar njegov. Trapeza bi se
vsegda gospodski davala, kako da su isti domaini doma, i mister Klrk, da mogae, bi
me u svoji nedri nosio; no sa svim tim, kako ja tako i on, jedva doekamo da nai mili
domaini stignu.

Oni isti za svoju veliku dobrotu k meni isprose se od staroga gospodina, i pet dana pre
dou nee li bi doli. Ne znam u ivotu mojemu, razvje ako kad sam detetom bio, da
sam koga s takovom uvstviteljnom eljom i eznuem ekao, i jedva ih doekam.

Na nekoliko nedelja zatim doe iz Harvia gospoe Livi sestra, mistris Telar, i brat
njejzin, mister Kk, na posetenije. Ve posle toga svaki dan bivale su, kako u
njihovom domu tako i kod drugih njihovih prijatelja, asti i veselja i prohoanja po
najlepi mesti grada i naokolo, kuda sam i ja poti svuda morao hoditi. Ovo bi me
nekoliko inilo dangubiti; no s druge strane bilo mi je milo i polezno, dajui mi nain
bolje poznati ljubvedostojneja svojstva i nepreuhitrena no prosta i istoserdena
ophodenija Inglezov. I kromje ovih gostiju, moj prijatelj gospodin Livi svakoga
ftornika astio bi neke svoje prijatelje od uenih ljudi, a svakoga petka bivali bi u
dovoljnom sodruestvu na asti u gospodina Guljelma Fordajs, medika i zlatnoga runa
kavalera, kojemu je kralj ovo dostoinstvo dao za njegovu otmenost u medieskom
znanju. Ovi dostojneji gospodin b'jae srdeni prijatelj mojega blagodjetelja Livi, i
kako me rez njega pozna, postane i moj osobiti patron, naloivi svojemu
ljubimomu, dok god budem u Londonu, da mi daje na njegov konat to mi god bude
od potrebe za knjige ili za haljine i za proi sitni troak.

Sve ovo blagorodno velikoduije i venoga vospominanija dostojnu dobrotu Inglezov

ne bih mogao iskusiti i poznati da se nisam u potrebi naao. Od mene je sad zavisilo
da sam hoteo za ivota ostati u Ingliteri, zato kako ja rado lekcije predajem, kako bih
jezik mesta sovereno postigao, mogao bih vesma lepo tu iviti.

ovek od kolevke do groba mora imati kakovu nibud poglavitu elju koja njim
sovereno vlada. Dete ni za to tako ne mari kao za igru; junoa eli nauku ili drugu
koju zabavu; kako se ko na to da i okrene. Dobro za onoga ko izbere to to je esno,
pohvalno i polezno. Moja je elja u ovo vreme sva u tom sostojala se da jot koji list
na mojem maternjem jeziku izdam. Sm sam po sebi sudio kako bi meni u mojej
mladosti ne tokmo polezno no i milo bilo to pametno na mojem poznatom dijalektu
itati. Kako bih ja blagodaran bio onome od roda mojega koji se je za to postarao, i
to je sam s dovoljnim trudom i pozadugo vremena postigao, to isto umu i dui mojej
bez truda i u kratko vreme pripodaje! Ovo isto, dakle, to bih ja o drugima mislio i
uvstvovao, to edu prirodno drugi o meni. Kakovo laskateljno predsluivanje!
Kakova slatka besmertnago ivota nadeda! Zbogom dakle nek ostane ne samo
London i Pariz nego koje mu drago na svetu mesto gdi ja ovu moju verhovneju elju
ispolniti ne bih mogao. Zato, kako i druga tri meseca prou, poznam izgovor jezika
ingleskoga i vidim sebe u sostojaniju da mogu i sam o sebi u napredak napredovati,
javim mojim prijateljem i blagodjeteljem da moram ii. Bog sam zna kako mi je ao
bilo ove preslatke ljude ostaviti! Ve sam tu rekao da u se odsad krepko uvati da se
s nikim ivim tako ne prijateljim kad se moram rastati i aliti to s njima nisam do
groba.

Gospodin Guljelm Fordajs naloi mister Livi da mi kupi knjiga lepih, i da se izvesti
koliko se hoe troka po moru do Hamburga i odavde do Lajpsika, i da mi to da.
Jedan traktat na latinskom jeziku, u kojemu on svoje svojstvene vaneje opite
opisuje, i koji je u moje vreme tu na tampu izdao, za osobito i vsegdanje
vospominanije dade mi. U ovoj knjiici ovako se obojica potpiu:
Dositheo Obradovics Serbiano, viro Unguis jvariis erudito, sanctissimis moribus
morato. Anglis, apud quos per sex menses diversatus est, perquam dilecto, Fragmenta
haecce, parvulum quideni at amoris sincerissimi et amicitiae pignus, libenlissime
merilo obtulerunt.

Londoni VIII kal. Iunii M,DCC,LXXXV.

GLLIELMUS FORDICE.

IOANNES LIVIE.

Druga dva mlada gospodina, Henrikus Tornbol i Guljelm Viliot, i ovi mi daruju neke
preizrjadne knjige.

Nameri se korabalj veliki trgovaki za Hamburg, u koji 27. maja uljezem: i proem
rekom Temsom k moru. Pri Gravezantu, gdi je veliko pristanite i gdi se velikolepna
reka Tems u more sputa, stigne nas i kapetan korablja u barki; i tako s spospenim
vetrom uplivamo u more.

Uljezi u korabljenu sobu, kapetan vrui mi jedno poteko pismo, koje kad otvorim,
naem u njemu pet gineja s ovim vrstma:

I do assure you, my dear Sir, it has been matter of some consideration with me, in
what way (the least to hurt your delicacy) I should contribute my mite towards
alleviating those pecuniary wants, which have deprived us of you and which you
ought not to know. Do not scruple, I beg of you, to accept of the inclosed small sum.
and be persuaded it is offered by a man who esteems and loves you. Favewell.
Consider me as one of the friends vou have made in England who holds you dear in
his remembrance and to whom nothing will be more welcome than accounts of your
prosperity and happiness.

London 27 May 1785.

Henry Turnbull.

PREVOD OVOG PISMA!

"Ja uveravam Vas, moj dragi gospodine, da sam ja o tom u sebi razmiljavao na koji
bih nain (bez najmanjega povredenija Vae nenosti) mogao upotrebiti moju
malenu pomo k oblakeniju onih novanih nedostataka koji su nas liili Vas i koje
nedostatke ne bi potrebna bilo da Vi poznajete. Ne bude Vam protivno, ja Vas molim
primiti ovde zakljuenu malenu sumu, i budite uvereni da Vam se poilje od loveka
koji Vas poituje i ljubi. Zdravstvujte. Smatrajte na me kako na jednoga od prijatelja,
koje ste Vi uinili u Angliji, koji Vas soderava draga u svojem vaspominaniju i
kojemu nita nee biti prijatnije od izvjestijah o Vaem astiju i blagopoluiju.

Henrik Tornbol."

Evo ti mi opet drugi Andrej Petricopolos iz Korfa! Ovaj b'jae mlad ovek okolo
dvadeset i pet godina vozrasta, zvanijem sekretar pri nekom gospodinu, prijatelj Mr.
Livin, k kojemu esto dolazae, i tu sam se s njim poznao. Iz njegova pisma viditi je
da je on elio meni po vozmonosti svojej pomoi, i sam ne budui bogat, no nije se
usudio za ne povrediti, kako pie, moju nenost, ibo potena i blagorodna srca sude po
sebi da nije svakom lasno darove primati; i to to se u prisustviju nije usudio uiniti,
nije se mogao pobediti ni uzderati da u odsustviju ne ispolni. Na ovi delikatni nain
dati, to u oima onih koji pristojno o vetma sude vozviava njegovih pet gineja cenu
sverh: pedeset redi toliko.

etvrti dan doemo u Hamburg. Ovde zaustavim se koji dan: prvo, za pisati mojim
prijateljem u London, javiti im da sam blagopoluno more preao i blagodariti na
njihovoj dobroti; ftoro, za pregledati ovi znameniti kupeeski grad i lepa naokolo
mesta. Odavde sam svim mojim prijateljem pisao: gospodinu Luzinjanu jelinski,
gospodinu kavaleru Fordajs i mojemu predragom mister Livi, mister Janzonu, Klarku
i gospodinu Guljelmu Valiotu latinski; koja pisma, kad bih Vam hoteo sva sprioptiti,
bilo bi Vam, moe biti, mnogo itati. Dva obae, to sam ingleski pisao, jedno
uiteljnici i blagodjeteljnici mojoj, gospoi Livi, a drugo gospodinu Tornbolu, moram
prevesti i sprioptiti Vam, zato ete iz njih najbolje moi poznati moja dostodolna
uvstvovanija k onim blaenim velikodunim i boijim na licu zemnomu ljudma.

- 1 c 1
A

Kako god ostala uvstvovanija srca, tako i blagodarnost, ne moe se sovereno rema
predsataviti. Kad god mi sa pristojnim vnimanijem, o milosti i ljubvepolnim nai'
blagodtelja dlama razmiljavamo, dua naa osea neto takovo u sebi, za koje jezik
ne moe ravnomrna izjasnenija nai. esto i to to bi se moglo rei, nije nam
slobodno; bojei da se vema neblagodarni ne pokaemo, to se usilujemo s prostim
rema za pokazana blagodjanija nagradenije initi. Zato niti ja namravam, niti Vi
gospoe moja, nemojte misliti, da ja rez ovo blagodarstveno pismo Vae
blagodjejanije naplatiti item.

Ja sam sad podaleko od Vaega prebivanija, iroko more razdeljuje me od Vas, i bez
sumnjenija u ivotu mojem neu Vas k tomu viditi, zato se ne bojim da e moje rei,
ni po vidimomu, najmanjem laskatelstvu podlone biti. Meni ve ne ostaje, to bi od
Vas elio; ibo ono to mi je na svetu poelatelnjeje i draaje bilo, to sam Vaom
milostivom pomou poluio; i u sostojaniju se (fala Bogu i Vami) na'odim,
Adizonova, i drugi Vae prosvetene Nacije Spisatelja knjige razumevati. Po tomu, Vi
sama blagodtelnice moja vidite, da ovde laskanija i kakove nibud koristi elanija,
nikakvo podozrenije mesta imati ne moe. Ko se god niemu nejma nadati, niti ima
ta ve oidavati, on, prirodno, nee laskati, sldovateljno njegove rei moraju,
neotlono, iz drugoga koga izvirati i proizhoditi izvora.

Dok sam ja pri Vami bio u Londonu, za toliku Vau aki milostive matere i ljubime
sestrice dobrotu, meni nije dozvoljeno bilo ni sa jednom reju Vami zafaliti; Vaa
blagorodna dua na'odei sve svoje nagradenije u svojej vrodenoj dobroti, niti je
mogla niti hotela o emu drugom uti. Ovde obae gdi sam i ja sad,ne moete mi vie
zapovedati da Vam ne blagodarim, sad mi je slobodno initi to god ou, i mogu Vam
blagodariti, koliko mi srce eli.

U sve vreme mojega pri Vami prebivanija kako Vi tako i ljubimi G. Livi suprug Va,
Vi oboje, niste Vaej k meni dobroti vikakova predla polagati hoteli; niti je Vami
dovoljno bilo, da mi Vi sami toliku ljubov pokazujete, nego ste me svrh toga i Vaim
dostoinjim prijateljem preporuivali, koji su mi morali, Vami za atar dobri biti;
zato ko ne bi onom, koga Vi dvoje falite, koji ste ista na zemlji dobrota, dobar bio?

Pravo je dakle da i na me red doe, i da i ja Vas sestrom, Materom, i Minervom

mojom milostivjom, i blagodatijom zovem i nariem, i kako takovu da Vas slavim
i propovedam!

Molim Vas, iskarajte zdravo gospodina Tornbola; gledajte samo njegov posao! kao da
meni nije dosta ao bilo sa takovi serdeni rastati se prijateljil; sedne i napie mi
nekakovo preljubezno pismo! metne u njega nekoliko ginea, pak ga polje u
Gravezant za mnom u poteru!

Gospodinu Kavaleru Fordajc, mojemu patronu, i ja u pisati i blagodariti; no Vi, sa

Vaim ljubimim Suprugom najbolje ete mu umeti za me zafaliti, koji ste me njemu i
preporuili.

Prekrasnoj gospoi Telar, miloj sestrici Vaoj, kako i Gospodinu Kooku, bratu
Vaemu, moje vsegdanje visokopoitanije molim naznaite; i uvrena budite mojemu
srcu preestna i predraga dvojice, da dok se god ovo u persima mojima dvizati bude,
Vae e slatko vospominanije, imena, i dobrota kako dragocnji zalog Vaeg
anelskog prijateljstva ka meni, u njemu sohranjena biti! I prebivam Va i pr.


 1
c  

"Draaji gospodine!

Vi ste sasvim osobiti lovek! Od koga Vi nauiste, kaite mi, prosim Vas, udariti na
ljude s zlatnim oruijem i iznenada takovo napadenije s ginejama umiljavati i initi?
Je li se ikad ulo da je ko u ovom podmesenom svetu takovom oruiju protivstati
vozmogao? Ta Vi dobro znate da su takove strele kadre bile nepobedimoga Agesilaja
iz Azije izagnati. Sverh toga jote, za uiniti Vae gineje sasvim pobedonosne, poslali
ste ih na me u neiskazane ljubovi i prijateljstva preispolnjenom Vaem pismu! Ko ne
bi pomislio da Vi rez to nita drugo niste naumili bili razvje ubediti me da se opet u
London povratim? I kromje toga, draaji moj, Vi ste meni ljubve dostojneja svojstva
srca Vaego dovoljno pokazali, kako i svi proi koje sam imao est u Londonu
poznati. Uvereni budite, preljubimi gospodine, da ljubov Vaa i prijateljstvo, koje Vi
na takovi blagorodni nain k meni pokazujete, nee se nikada iz moje pameti izgladit.
Ja u tada sebe za blagopoluneja na svetu drati kad Vam budem mogao delom
zasvedoiti da pristojno umem ceniti kakovu pohvalu i nezabveno na svetu
proslavljenije takov Va blagorodni ingleski harakter zasluuje. Ostajem" ... i proaja.

Iz svega ovoga vidite, ljubimi drue moj, kakovi su nepostiimi puti nebesnogo
promisla! Ondi gdi sam se mislio u najveem nedoumjeniju u ivotu mojem nai,
nepoznan u dalekom mestu, jezika ne znajui, bez novaca, tu sam najblagopoluniji
bio. Jezik sam postigao, ne samo za razumevati knjige, nego i govoriti njim mogao
sam; s dovoljnim knjigama provien i s vie troka nego mi je do Lajpsika
potrebovao. Iz Hamburga esti dan poem rez Hanover i Brunsvih, i doem
blagopoluno pri koncu junija meseca u Lajpsik, ba odakle po sluaju i sad Vam ovo
pismo piem, koje, budui se dosta preteglo, opominje me da prestanem, nariui se
Va serdeni ljubitelj.

U Lajpsiku, novembra 15,1788.

>B@= A

Ovo e biti poslednje pismo o mojim puteestvijam, ibo priina ove godine rez
Poloniju u Belu Rusiju, a otuda rez Liflandiju, Kurlandiju i proaja u Lajpsik
putovanja, jote ne imajui svoga okonanija, otloie se na drugo vreme. Premda i
meni samom ovi poslednji dogaaj sasvim osobiti mi se pokazuje, rekao bih kao da
sam se za putovanje na ovi svet rodio po tomu to ove iste godine, kad nisam mislio ni
pet milja pravom linijom uiniti, vie od pet stotina nemeckih preao sam milja.

Kad u Lajpsik doem, naem pri gospodinu Brajtkopfu jedno pismo iz klova na me,
u kojemu gospodin Stratinovi nalae mi od strane generala Zoria da dam na znanje
gdi se nahodim. Nemedleno otpiem da u ovde ekati drutva s kojima poi u klov.
Meseca septemvra dou trgovci otuda, ali meni bude zaludu ekanje. Kau mi da se
do Bele Rusije hoe najmanje etrdeset dukata, koje ja nisam imao iz uzroka to,
nadajui se da e mi na jesen otkud god novca doi, hodao sam po najlepi gradovi u
Saksoniji: Drezdi, Altenburgu, Cajcu i proitam. I tako otidu ingleske gineje u vetar, a
ja ostanem opet kao i pre bez nita.

Poem dakle u Be. Ovde opet po mojem obiaju ponem lekcije davati. Ovi sam prvi
red u ivotu u tekom dugu bio. Tipografika jot nisam bio sasvim isplatio, neke
knjige nemecke nakupovao, i troak do Bea natrpa se koje s im do dvesta forinti.
Ne sumnjam nimalo, videi kako mi moji uenici poteno plaaju, da do desetak
meseci meni e lasno pretei toliko novaca da se sasvim oduim i ist ostanem; ali mi
je muno da ljudi tako dugo ekaju. Na svaku ruku mislei, doe mi na um da piem u
Moldaviju i da item u zajam od mojega dobroga prijatelja, Eiiskoia romanskoga, ovu
sumu. On znam da ima, i rado u zajam daje otkud zna da e mu se vratiti. Jedno me
plaae: bojim se da mi ih ne pokloni, a od onakova ljubezna oveka poklon odrei se
primiti, to je nevozmono. Nevolja je jaa od stida. to mu drago, pomislim, ta
uzajmio ta poklonio, ovo se mora iskati. Sednem i napiem pismo, i, ako ne verujete,
evo Vam ga, itajte.

 c 1 1
c 
 A

to rekosmo, to hvala bogu i uinismo: ja Franciju i Ingliteru blagopoluno obioh, i

sad Vam piem iz sred Bea. U ovi as bih Vam se mogao zakleti da sam ve naumio
primiriti se na jednom mestu, ako me moja kud silom ne odvue sudbina. Ovo jot
ako mi dosta ne bude, ni sam ve ne znam ta bi mi se hotelo. No premda mi poti ne
ostaje ta bih elio, nita manje toliko sam se redi prevario da k tomu ne bih smeo sebi
verovati, ba da se iv posvetim. Sad zasad ni za to toliko ne marim nego da mi je
etrdeset i dva dukata u gotovu novcu. Ako moji dlanovi tako pravo pogaaju kao
popa Mauka nos, bez sumnjenija nee godina proi a ja u vie nego mi je od potrebe
novaca imati, jer me sve svrbi kad desni, kad levi dlan. Moe ko lasno pomisliti da
sam ja sad ba kao Omirov vitez od Scile utekao, a upao u Harivdu, to jest da sam se
jedva strasti putovanja izbavio i namah zatim u nedug srebroljubija zapao, i da sam u
ovom poslu pravi otac Mauk, kojega nos ne bi tako svrbio da mu vino nije milo bilo,
koje kako bi mu na um palo, a esto bi padalo, taj as bi ga i siromah nos za nevolju
poeo svrbiti. Pravda, podoban je odve po nesrei priklad, i znaci se, vie nego bih i
sam rad bio, pokazuju jednaki; al' neka mi kae ko zna: moe li mi drugojae biti kad
sam se zaduio? Ako mi je ko neprijatelj, sad se ima emu veseliti, jer nikada u ivotu
nisam imao ni desetu ast ovoga duga na vratu. Verujte mi, dragi gospodine, da s
velikim strahom idem kojekud lekcije davati, kao da sam svemu Beu duan, i sve
pogledam, kad na desno kad na levo, da me ko za vrat ne epa i ne vikne: daj plati
to si duan. Pak da me dlanovi ne svrbu? udim se to mi koa s mirom na lei stoji!
Odisej zaisto nije se mogao u veoj smetnji nai kad su mu vetrovi iz meine utekli,
nego li sam ja sad. Muno ete sebi voobraziti kakvo bi mi veliko dobro uinio onaj
ko bi mi uzajmio ovoliko novaca da mi se oduiti. No moe ko doi ovde da mi ovako
mudroslovi: dobro, ako ti ko to sad uzajmi, kako e se oduiti kad e opet pod
dugom ostati onom koji ti uzajmi? Nek uti, veli mu se. to je potreba o svaem
spominjati? To ja i sam dobro znam da mi niko i ne kae; ali u ovom poslu siromah
dunik podoban je bednu bolesniku koji se s jedne na drugu okree stranu u nadedi
da e mu to bolje biti. I ovo je vea, nego ko misli, srea da ovek moe od jednoga
uzajmiti za oduiti se drugomu, i tako dalje, dok umre i utee, pak onda nek tri za
njim ko sme. Obae ja se zaisto u ovo ne uzdam: ta at ne umrem do deset meseci;
nisam ja sam na svetu; to bi pravi sijaset bio! A onda, ako ne i pre, moi u se sasvim
oduiti, pak tada to boga da. Ve Vi sami sad, ljubimi moj Leone, moete pogoditi na
to ovo pismo sluti; vie rei bile bi sasvim izlinje. Piite kom ovde od Vaih
poznatih trgovaca da mi uzajmi od Vae strane etrdeset i dva dukata; bili kakvi mu
drago, samo nek su pravi dukati. Izvinite moje derznovenije i budite uvereni da ja
ovako ne bih molio, razvje koga vesma ljubim i poitujem. Ostajem"... i proaja.

UBeu, oktombra 1785

Ovo pismo napiem u jednu nedelju po ruku s namjerenijem da ga sutradan na potu

dam, kad eto ti dva moja uenika dou zvati me da idem s njima u predgradije
prohodati se. Jedan je Carigraanin Grigorije Mavrokordatos, a drugi iz Tesalonike
Toma Papazoglus. Zapitaju me o em je pismo i komu? A kad uju, ponu aliti se na
me zato donosim sujetno popeenije a ne kaem njima svoju potrebu. Sutradan dadu
mi bankocedule od dvesta forinti, i oduim se. I tako ovo pismo ostane.
injae mi se da nisam iz Bea ni izlazio, kao da sam se tu rodio i naumio ivot
provesti. Na idue leto imao sam neskazanu radost viditi u Beu ljubimoga gospodina
Luzinjana, koji se tada vozvratavae iz Carigrada za London.

Druge godine zovne me moj predragi gospodar Maksim Kurtovi da i njegovim

kerma, Mariji i Hristini, na franceskom i talijanskom jezikam lekcije predajem, to ja
jedva sa svim srcem doekam. Opredelimo sat od jedanaest do dvanaest. Kako se
lekcije svre, nosi se jelo na trapezu: moram ostati na ruku. Reem jednom esnoj i
razumnoj gospoi Kurtovi, molei ju da mi dozvoli u drugi koji sat pre ili posle
podne dolaziti i mojim uenicam lekcije davati. "Svake nedelje kod vas, kad nisam
gdi pozvat, ruati, to moe biti; ali svaki dan ne; razvje ako hoete da svaki dan s
vami ruam, o drugoj plai za lekcije nek nejma rei." Dokae ona to svojemu
suprugu, i sutradan odgovori mi da se mene radi vei ruak ne gotovi, da se njihova
deca i pri ruku u razgovoru polzuju; no budui da sam ja odve scrupoloso
(sovjestan), a ono nek bude kako ja hou, to jest nauka za hranu. Sad uprav poznam
da mi se svim srcem obed daju, i tako celu ftoru godinu nikada nisam pomislio gdi u
ruati. Ali ko bi se nadao od ovakovih dobrodjeteljnih, ljubeznih i boijih ljudi i dua
da su oni naumili bili mene prevariti. Nisu mi hoteli kao proi na mesec plaati; a kad
se svri godina i meni se iznenada nameri put, a oni mi onda za svu godinu plate,
koliko da im se nisam u kui ni vode napio. A ja sam tako zadovoljan i radostan bio
to sam pri njima trapezu imao da, ne sat no tri na dan da sam tu predavao lekcije, jot
bi mi se inilo da im dovoljno ne odsluujem i da im duan ostajem. Ljubimi drug
moj, nije jelo i pie to se ceni i pohvaljuje; ako e ne znam kolika i kakova delikatna
vkuenija i pia danas ovek uivati, sutra je opet gladan i edan, i onomadnanja jela
nimalo nam danas ne pomau. Nije dakle ast i vino to mene ini ovde pisati, nego
nain srdeni, ljubezni, blagorodni i slatki, s kojim nam dobrodjeteljni ljudi svoj hleb i
napitak daju; koje nam tako ljubezno i milostivo daju da, gledajui ih, rekao bi kao da
nam srce svoje sprioptavaju. Ovo je to ja ovde hvalim i proslavljam. istoserdeije,
dobrota i boestvena ista ljubov, ovo je hrana srca i napitak due, koje se nikad
zaboraviti ne mogu, niti u glad i e preobratiti. Evo dakle onaj tajni prejestestveni
nain melhisedekov i samoga preblagoslovenoga Spasitelja naega, rez koji hleb i
vino vsevinjemu bogu na istu prinoava se ertvu kad se s ljuboviju daje i prima.
Jot u jednom pismu ja sam vam napomenuo da je mene gospodin Maksim Kurtovi i
u Smirni svoju dobrotu i blagodjejanije pokazao. No navlastito sad, gledajui da ja s
vozmonim userdijem i revnostiju polezne lekcije adam njegovim predajem, kako on
tako i esna i dobrodjeteljna supruga njegova gospoa Jelena, rodom i duom
blagorodna, opisati ne mogu kako su mi dobri i ljubezni bili.

Podobne jot jedan od prvih naih trgovaca, gospodar Konstantin Damo, kojega sam
kerma nekoliko meseci na talijanskom jeziku lekcije davao, kako on tako i
blagonaravneje i svete due gospoa njegova u velikoj ljubovi i milosti su me imali.
Jedan mlad trgovac iz Filipopolja, zovomi Dijamandis, celu mi je godinu plaao za
uroke, kao i proi, i kvartir pri sebi bez plae davao. Svi moji uenici, da su mogli u
nedri bi me nosili. Po ovomu moete suditi kako je meni lepo u onom prekrasnom
carstvujutem gradu. Ja bih pred bogom neblagodaran ovek bio kad ne bih sebe za
blagopoluna u ovom ivotu i u sostojaniju u kojem se nahodim vmenjavao. Jedan
dobri junoa Bolgarin poeo je plakati kad sam mu kazao lane da u poi, nego da
trai sebi drugog uitelja. I ja sam teko soalio. No nepreodoljena elja da jote to
za ivota na tampu izdam, sve je pobedila; zato u Beu i lekcije predavati i o ovom
delu raditi nije mi mogue bilo.

U klovu ekao sam ravno est meseci tipografa, i kako sam sasvim pozno da on
nemisli svoju re odrati, pohitao sam u Lajpsik doi. Moj blagodjetelj general Zori
dao mi je za ovo est meseci koliko je obetao bio za celu godinu, to jest etiri stotine
rublji; darovao mi je i jednu lisiinu, to vredi sto rublji. Tu sam rasprodao, za ne
potezati breme sa sobom, sve moje knjiga nemecke i franceske, latinske i talijanske,
kromje onih ingleskih koje sam na dar u Londonu poluio; nemecke uzeo je general
za svoju biblioteku.

Ove zime u Lajpsiku, budui da u tipografiji nije s poslom navale, izdati u do

dvadeset i osam tabaka. Jedan dobri gospodin od naih soplemenika sam svojevoljno i
u kolov i ovde pisao mi je da e mi u ovom pretprijatiju pomoi, koje uzdam se da e
do voskresenskoga pazara uiniti; na kojega nadedu polagajui, obetao sam se na
leto istorije nekih znamenitih ljudi izdati, za predstaviti naciji naej u primeru slavnih
i velikih lica onu istu nauku koju sam u Naravouenijam izjanjavao. Ova pomo ako
mi doe, ispolniu moje obetanije; ako li pak ne doe, koje bog vjest kakovim
sluajem moe se dogoditi, zato poodavno ve ni pisma otuda ne imam, a termin kad
je reeno bilo poslati proao, na ovi nain protiv namjerenija mojega morau slagati,
ne smejui uputati se u dug, na kojega mrzim kako na crnu smert.

Ako mi ko za manu pripie to ortografiju nisam pazio, neka izvoli rasuditi da mi

dosad na naem dijalektu s naim slovami gramatike nismo imali. Ja u mojem
spisaniju samo sam na na ist izgovor smatrao. veliki i mali, to je meni svejedno bilo,
dobro znajui da Serblji svi, to ih je god, "put" ne izgovaraju "pu". A izreenija,
koje bi zvealo na u nas nejma. No to se ovoga tie, ako se s vremenom pravila za
ovo dadu i ustanove (koje ne sumnjam), onda e se moi ispravnije pisati; a mene e
dobri i razumni ljudi izviniti, znajui da nikakovo majstorsko delo u svom poetku ne
moe savreno i sasvim ispravno biti. Za ove posle hoe se stotine godina i vie
rodova ljudi koji jedan za drugim dolaze; ne valja ni oni da dou ovde samo da vau.

to mi Vi u Vaem poslednjem pismu opominjete da e se gdiko nai koji ili iz

prostote svoje ili (to je gore) iz lukave i prosveteniju razuma eloveeskoga sasvim
protivne politike pod izvetom revnosti k svetopoitajemim sujeverijam nee svoga
truda potediti, i sve to moe govoriti i tvoriti za vospetiti ili, ako nita a ono barem
za kasniti opte dobro i polzu, koja bi se rez ova nova spisanija priiniti mogla, to je
meni dobro poznato. Ali s druge strane, ovo me tei i obnadedava to sad vea ast
znamenitijih u naciji naoj, kako svetenstvo tako i mirjani, imaju oi otvorene i
needu ve ni kroz naoari, jot manje kroz tue oi da gledaju, no sami svojima
bogodanim zenicama pronicateljno i skroz smatraju ta je to.

Evo nas, draaji moj, za ovi red pri koncu mojega putovanja, u kojega opisaniju,
kako sam u poetku rekao, hoteo sam proslaviti imena mojih prijatelja i blagodjetelja.
Ja im vozdajem kako mogu, a pravedni i milostivi bog vozdati e im kako on moe.
Pritom uzdam se da e ovo jote posluiti za vozbuditi bogoljubive i dobra srca ljude
u naciji naej, ako kad vide koga siromaka i oskudna, kako ta sam i sam bio, koji
uprav nauku eli, trai i k njojzi kao edan jelen k vodnim istonikom tei, da se ne
odreku pomoi mu. Nauke ljubitelj pak mladi, koji uvstvuje u sebi sklonjenije,
sposobnost i dar ka ueniju, nek se lasno ne predaje oajaniju ako se kad u tesnoti
nae. Na konac, nek je preporueno ovo delo svim blagorodnoumnim obtego dobra
elateljem, kad se nae jot ko da s uenih jezika na na to lepo i polezno prevoditi
preduzme, neka ne prenebregu ruku pomou dati mu, nimalo ne sumnjajui se da e s
vremenom ovo pretprijatije preesnom optestvu vesma polezno biti. Zato ovo se
esto vidi kao sunce: da dok god jedan narod na svojem maternjem jeziku knjiga
nejma, prinuden je u tamnosti uma i u varvarstvu leati i sve na gore preuspevati.
Sverh svega i najposle, to sam god govorio i napisao, iz prave ljubovi k dobrodjetelji
k eloveestvu i k srodnim mojim i govorio sam i pisao. "inest, veli slavni i veliki u
nauci Inglez Bako Verulamius, inest ingenio humano motus ljuidam arcanus et tacita
inclinatio in amorem aliorum, ljui si non insumatur in unum vel paucos naturaliter se
diffundit in plures. Jest u jestestvu eloveeskom dvienije neko tajno i muee
sklonjenije k ljubovi drugih, koja, ako se ne uprazni u jednoga ili u male, prirodno
izlijava se na mnoge."

Ljubei te, ljubimi moj, i estitajui ti novi god, prebivam sav tvoj.

U Lajpsiku, januarija 1,1789, Dositej Obradovi

C

U redakciji ure Gavele pruzet je iz Sabranih dla Dositja Obradovia, Prosvta,

1961.

&,),. m.- vrsta crkvene pesme

& - kao, kao da

!)3. . - Elsas

!, . m. - oltar, otar

!8(,. m. - bukvica, azbuka, alfabet, abeceda

%5$( - crkvena knjiga

!8.(,.+".%!,.#)!$ - alfa, beta, gama, delta, epsilon (grka slova)

!"),. m. - uenik u "opteitiju" (koji u koli, zajedno s drugima, ima stan i

hranu), pitomac

,". . - prokletstvo

 ". m. - razbojnik, pustahija

 %. . - zakup, najam

 5,&,$ - neimar, zidar

. . - otac

&$3%!. . - novanica, banknota

 & $!. m. - laar, veslar

%),($(. s. - beda, nevolja

. m. - platno

")$ - neumesno

)#$!$),. . - nekorisnost

)#$ %/ - neuredan

-/)! - bezbrojan; -/)!$& ,$ - mnogo puta

)&$,. m. - dvopek

,.s. - bie, ivot

!+$( "),($. s. - zgodno vreme, prilika

!+$%.s. - dobroinstvo

!+$%,!.m. - dobrotvor; -nica, . - dobrotvorka

!+$ (.s. - pitomost

!+$ (- - najpitomiji

Ovako su, nastavkom  (umsto s prdmetkom   nainjeni i

pridvi: !'-<D( -.( 5$(-.(, -<D
%$),$-<D'!,!-<D -.)&)-<D& )-<D
!-.!"-<D#$ $/-<D#$'!,!-.# /)-.
# ,-.# $), -<D)(-,-.) %/-.)$( --.
)#$)$-<D/)-.D/(),(,!-(2

!+$$  - smerna lika

!+$#$!/ - srean, dobar

!+$)$),$),($. s. - imunost, blagostanje

!+$5$,- dobroudan, dobre volje

!+$5. s. - miris
!+$/),. s.-pobonost, blagost, milosre

!+$/ - smeran, smiren

$!- - vie

 +. m. - obala

 )&(5. m. - Braunvajg

%-, - budui, potonji (obino u sloenim reima)

((& - uvek

('),($. s. - znanje

(&)!. m. - menica, novana uputnica

(! /. s. - preterivanje, preuveliavanje

(,)& - venecijanski, mletaki

( 5$(- - vrhovni, najglavniji

()" - vrlo, veoma

(), (Bog ) - zna

(), . m. - uvar (nadzornik) odela

(/ %5$( - crkvena knjiga

(-,. . - stvar

(" - uzajamni

($ . m. - pogled

(%" - vidljiv, koji se vidi

(&-. s. - jelo
(%. m. - izgled, oblik

()$&$". s. - oholost, zamiljanje svoje veliine

(&). m. - ukus

("(,- zamiljati, pripisivati, uzimati to za to

(".s. - panja

($(u sloenim reima) - ($(&E(&D($(&D($(&(&$(- uvek, doveka

($%($ (,) - baviti se; stanovati

($'!! - dragi, mili

($ (, - braniti

($'%(, - buditi, izazivati se, kretati se, raati se

($(-,(, - javljati, objavljivati

($($%, - podizati, uzvoditi

($%(, - vraati (zajam), oduivati se

($%(+, - podii, uzdignuti

($"%, - naknaditi vozmoan - moguan

($"-,(,) - muiti se, buniti se

($$,(,),($(, - uzodgovarati

($ %$(,) - obradovati se

($ , (od vozzreti) - pogledajte

($!. . - val, talas

($!$(,)- kolebati se, talasati se

($$ , - zamisliti, pomisliti neto to nije u istinu

($$ ' - naoruan

($)($ - kui, doma

($)#,,- spreiti

($)#$(od ($)#,- zapevati) - opevau

($)#$".s. - seanje, uspomena

($)# ,.s. - primanje

( '.. - neprijateljstvo, vrada

( % - tetan, kodljiv

( %,- biti od tete, koditi

( %$(, - tetan, kodljiv

( "- privremen

( ",!$ - razumljivo

( $'% - ureen

( /,! - s preporukom

()+%- svagda, vazda, uvek

()&$/ - poslednji, krajnji

()- uzalud

(5$%. . - ulazak



+,. . - italijanski novac

+.. - engleski novac (21 iling)

+!$& - dubok
+$%. . - godina, godite

+$ ,. m. - grkljan, grlo

1 3 . - Grka

+ -!& . - sitan novac

+ , m. - zemlja, imanje

%)&! m. - uitelj

%(' s. - kretanje, pokret

%('" - pokretan, pokretljiv

%($". s. - predomiljanje, sumnja

%($, - sumnjati

%(),($. s. - devojatvo, devianstvo

%. s. (apostolska dejanija) - posao, delo

%),(,!$ - zaista, stvarno

% $(. s. - drnost, velika sloboda, drskost

%(/),($. s. - divljatvo

%-#,,) - prepirati se

%$ $%,!. . -vrlina, krepost; otuda i dobrodeteljni

%$ $5$, - dobar, dobre volje

%$ $5$,),($. s. - naklonost, lepo raspoloenje

%$'%. m. - dad, kia

%$!+$,. . - duina

%$"$), $,!. m. - domain, upravnik kue

%$$-. s. - dostava, potvaranje

%$),$%$!' - duan

%$),$),($. s- dostojanstvo, veliki in

%. .- dvanaest, tuce

% &. m.- luda, budala

% , - trajati

% '- - najdrai, najmiliji

% (). s - drveta

% $( - % $), - vrlo slobodan, smeo, drzak, dran



%")& - rajski

!/)& - poslaniki, poklisarski

 ,&$). m.- otpadnik (od vere), jeretik

)#. m.- raun



'),$/ - estok, otar

',. s - ivot (obino svetih otaca)

',!. m.- stanovnik

+ $,) - zgroziti se

%$(!)$),($  - zadovoljen

&$. m.- vera

&$- (zakosnnie), s - zadocnjenje, zakanjenje

&!/(, - izvoditi, suditi

&!/ - stavljen u to, dodan

&!/. s- zavretak, kraj

#!,&. .- zaplet

-,-,(, - braniti, tititi

/(, - poinjati

+% - gadan, grdoban

% - ovde

"!3. m.- zemljak, sunarodnik

!&. m.- trava

!,$ $ - najvei orden (odlije) u paniji i Austriji

!$#$!/. s. - nesrea, zla srea

$($". - zvani i - njih



$ - jer

+"), - biti iguman

% . . - morska ivotinja

% $,)& - idrijski

(,. m.- izgovor

($(!(,) - pravdati se, odgovarati se; ($(!. s. - opravdanje, odgovor

%5. s- dah, izdisaj

,. s - izuzetak, iznimka

!(, - izlivati

$ , - naslikati;$ ' - naslikan; $ '. s. - slika

". s- imanje

+!, . . - Engleska

$+%- ponekad

)&!/(,- izuzimati

)&)- - najvetiji

)#-,  - iaran

),#!. s - ispad, pogreka

)5$%,),($(, - izraditi, zauzeti se i uiniti da bude to

,$-,. .- hitnja, hitrost

5' - njihov

-/"- koji se gubi, iezava

($ - jasno

),),($. s - priroda

$),. .- mladost, omladina

$-..- mladi

&!..- podmuklo neprijateljstvo, razdor, svaa

&. s- pria

&!!&. m.- mnoina, galama, navala

&!( ,)& - kalabrijski

&!#+%'. m.- majstor koji pravi kape (kalpake)

&" %..- drugar

&"(  - crkvene knjige

&"!(&..- popovska kapa

&(. s - bonjak

&$. m. - crkveni zakon

&$&. m.- najstariji svetenik (u zapad. hri.)

&#"%'. m. - jorgandija

&#!. m. - svetenik, pomonik parohov

& )" - najdrai, najmiliji

&),)- ticati se

&),!.m.- zamak, tvravica

&,!$+. m.- spisak

&( , . m.- stan

&!)&- to pripada eliji (manastirskoj)

&!). .- red, razred

&+$$-- potanski

&$- k, ka

&$!+".&$!6". m. - kola s opteitijem (pansionat)

&$!).s. - kola

&$!$!. m.- pukovnik

&$,. m.- raun

&$3.m.- kraj, svretak, smer, namera; &$3 - najposle

&$! . m.- savetnik, venik, odbornik

&$ &,$ .m.- saupravnik, najstariji uitelj do upravnika

&$,.m.- vlastelin, knez, grof

&$8,(mn.), m.- poslastice, kolai

&$ !. m.- laa, brod; &$ !&. m.- putnik na lai

&$ )#$%,. m.- dopisnik, poverenik, agent

$ 8. m.- Krf

&$ 8$,)& - s ostrva Krfa

&$),. m.- hrana

&$-,$(, - stajati (o ceni)

& 3 . . - novi, u vrednosti (u Obradovievo doba) 4 pare

& )$(% - lepa izgleda; tako i: & )$!/.& )$ (

& ,- puta; &$!&$"$+$& , - koliko, mnogo puta

& - - krasan, lep

& #$),. .- jaina, snaga

 ). m.- Krez

& $" - osim, sem, van, izuzev

&#3- trgovac

&#/)& - trgovaki



!( ,$(%. a, o - kao lavirint

!()&. m. - crkvena knjiga

! ,. m. - kontumac

!5&$".s. - lakomislenost

#', (lepa ita) - mesto u Albaniji

!$ (koji, kakav) - god

!&($ . m. - slatka rakija, liker

!5(. . - interes

!$&. m. - sluga, lakej

!#. .- lupa, udaranje



!(#$! - pun ljubavi, vrlo ljubazan

!&. -ca - koji je prema nama i kome smo mi ljubazni

!,) - dopadati se

!$),$),- istinoljublje



"!."!. . - podgrae temivarsko

" - ali

". m. - mah; "- odmah

"+), . m. - uitelj

"%- zaista, pravo!

"$ -vei

"!$%-.s. - slabost (duhov-na), plaljivost

" + ,. m. - crkvena knjiga

" -.m. - novac, u vrednosti (u Obrad. doba) 17 novia, oko 35 para (?)

"), . m. - majstor, gospodin

"),5. . - vrsta rakije

"%&.m. - lekar (lenik); "%/)& - lekarski

"%$,$/- medenih rei

"!5$!&). m. - ovek setne (turobne) naravi

""$ !. m. - spomenica, zapiska

")3$)!$(. m. - crkvena knjiga (kalendar)

",(3. . - premetanje, vika

",$5. m. - manastir koji pripada drugom (veem) manastiru, manastirsko imanje

"-, . m. - uitelj, magistar.

"!. . - (geografska) 7,5 km po kilom., (morska) oko 2 km

"$ - manji

" . m. - svet; " . m. - svetovnjak (ne svetenik);" )&. a, o - svetovnjak,

svetski

")!. . - misao

"), m. - gospodin

", ),($.s. - prelaz (stanje) due po smrti ovekovoj

"". a, o - tobonji, prividni

"$+$($!". a, o - koji se mnogo talasa

"$+$$ . a, o - mnogostruan

"$'),($. s. - mnoina

"$!/. s. - utanje, muanje

"$-)&. a, o - duhovniki, kaluerski

"$ .m. - pomor

"$ ,)&. a, o - morejski

$)&$(,). m. - Moskovljanin, Rus

"% ),($(,,"% $)!$(,- mudrovati (gde i kako nije doputeno)

").. - muze, boginje lepih umetnosti (naroito pesnitva)

"-, , - okretati koga (po svojoj volji) kao vojnika na vebanju (egzerciru)

((od linije), .- ratna laa

(!3.. - navaljivanje (da se to brzo uradi)

(#!$. m. - Nauplija

,+!%, - nadgldati, pogledati

%". a, o - kome ili emu se ko nada

%!' - treba

"$(. s. - naznaenje, namena

#/ - osobito, naroito

 - odve, suvie, ba ("naj po udi")

 ((. a, e - najustriji, najmarljiviji

&. s. - osuda, kazna; &(, - osuivati, kazniti

&.. - namera; &. a, o nameran, nauman

&(, - preduzimati, smerati

!$'. s. - naredba, nalog

#(, - napajati

#), (stari oblik 2. l. mn.) - napasti

 3,(nariem) - nazivati;  /.a, o - nazvan

)!'%. s. - naslada, uivanje

),(, - pouiti, uputiti; od toga i: ),(,!3.),(!

),$-,. a, e - sadanji

, . . - priroda

, !. a, o - prirodni

/!$. s. - poetak, naelo (?)

/!. a, o - vrhovni, glavni, prvi; /!&. m. - naelnik, stareina

/!),($. s. - prvenstvo

/,- poeti

('.. - neznalica; ('),($ - neznanje

($"$'$- nemoguno

%$". s. - sumnja, nedoumica

%+. m. - bolest

',. a, o - neenjen

'!- nego li

(. a, o - nezaboravljen

-/)!".a, o - nebrojen, neizbrojan

&"$!- a kamoli, toli, negoli

!$'. na, no - istinit, nelaan

"$-,- nemo, slabost

#$!. zna, zno - nekoristan

#$,$ - nepojmljivo, nerazumljivo

#$ %&. m. - nered

 %(. a, o - neradan

%$- neugodno, nejasno

)#$- neumorno

/. a, o - neoekivan

-/),. s - nesrea

%- (koji, kakovi) koji god, bilo koji

'. a, e - donji, mlai

- sada

/) - niega

$+(stari oblik genitiva mn.) - nogu

'%. na, no - neophodan, potreban



$!)"!(,- balsamom opremati

$),, - ostati, opstati

$/- ali, ipak; meutim; pri svem tom

$%%5$( - crkvena knjiga

$-,.s. - obeanje; tako i: $-,,.$-,,)

$%. . - (ikav.) uvreda

$&$(.s. - navika

$,!-,. s. - stan, boravite

$/(, - navikavati

$!+$ $6(, - uljuivati, initi plemenitim

$!&/, - olakati

$!/(, - koriti; $!/ - prekor

$ . m. - lice, izgled; slika; nain

$ ,, - pretvoriti obrknez, m. - vrhovni (glavni) knez od-o

$%. s. - odelo, odea

$% %- namena, odredba

$'%(, - oekivati

$!$,-uiniti zlo (kome)

$&,(. m. - osmina (format knjige od osam listova u tabaku)

$&#3. . - zanimanje

" $((, - Odisej

$#,. m. - ogled, iskustvo

$# (, -izvriti, uraditi

$# %!, - odrediti, nameniti; $# %! - odreen, utvren

$#),$,!),($. s. - prilika

$#-,% ')&. a, o - drugarski, zajedniki

$#-,),($.s. - zajednica; optina; drutvo

$ ,$%$&) - pravoveran

$), - obasjati

$),!$ - opipljivo

$)&$ , - rastuiti, uvrediti

$)"(. s. - smeenje

$)$(. s. - osnova; pouka

$)#,!. m. - bolnica

$),$(,)- zaustaviti se

$), +(,)- uvati se

$), . . - ostrica (morska ivotinja), ostriga ostrov, m. - ostrvo, otok

$,/&. m. - ivotni svetih otaca, paterik

$,(,. m. - odgovor; $,(-,, - odgovoriti

$,( ,,!. a, o - odvratan, dosadan

$,!/. s. - odlikovanje, poast, odlije

$,#-,-- oslobaa

$5,#$%. m. - oktopod, hobotnica (morska ivotinja)

$/, (od-initi) - pokvariti to je uinjeno

$/'%(,) - tuiti se

#+. bna, bno - tetan, poguban

#",.. - spomen, uspomena

##. . - otac
# &!) . . - mlai crkvenjak

# ),) - okaniti se, odustati

 ).m. - planina (u Grkoj), sedie muzama (pesnitvu)

# &.# &. . - vlasulja, baroka, perika

# ).. - najvei dar manastiru (ovde)

#)' . m. - putnik

#)#$ ,. m. - putni list, paso

#,,. . - povelja, potvrenje

,"$. m. - Patmos

, .. - Patras

#, $. m. - zatitinik, brani (svetac)

#. s. - pevanje

#), .#), . m. - gro

#!.s. - otimanje, zaplena

#$ /, - potroiti, uiniti  /(hara), troak

#$(%, - ispriati, kazivati

#$(!(od #$(!, - zapovedi!

#$(" - kazujem, pripovedam

#$+!(,. a, o - koji veinom (mahom, ponajvie) biva, pretean

#$%('. na, no - pokretan, vredan, napredan

#$%$. bna, bno - slian, nalik; #$%$. s. - slinost

#$%$- isto tako

#$'!,!-. a, e - koga (ili to) najvie elimo

#$$ .m. - panja

#$&$. jna, jno - miran

#$& $(.m. - krov

#$!. . - korist

#$!$(,(i ))- koristiti (se)

$!$. . - Poljska

#$!),(. m. - crkvena knjiga

#$!/, - dobiti, primiti

#$"". a, o - spominjan

#$' - jer, poem

#$ !(. a, o - potajan, podmukli

#$/.m. - pie (pun)

#$,.tna, tno - pojmljiv, razumljiv

#$#/. s. - staranje, briga

#$ 3$!. . - porculan

#$)!, - slati

#$)!. s. - pismo, poslanica

#$)!-!(.a, o - posluan

#$)#-. na, no - podesan, povoljan

#$) %- posred, posrediti

#$,-,,)- potruditi se, postarati se

#$-,(, - nagovarati, savetovati

#$56(, - kuditi

#$3 ,)- obui se u crno, zakalueriti se

#$/ #$ - pocrpao

#$/,". a, o - potovani, za potovanje; od iste su osnove i rei:#$/,,!. m. -

potovalac

#$/,$(, - potovati

#$/, - gotovo, umalo ne

# (%. . - istina; istina! zaista

# (, - baviti se, stanovati

# ,# %"- probaviti

# (*# (&, - privii

# %( ,!. a, o - prethodni

# %!. m. - mee, granica; pokrajina

# %&. . - pouka u crkvi

# %)!$(. s. - predgovor

# % )'%. s. - predrasuda, zabluda

# %),(, - pokazati; zamisliti; # %),(!. s - predlog, napomena

# %),,!. m. - predstavnik, zastupnik, poglavar

# %(%$",- unapred javiti (izvestiti);# %(%$"!. s. - napomena

# %,- osvojiti, ovladati

# %)#(, - napredovati
# '. a, e - preanji

# (, . m. - svetenik

#  %. a, o - izvrstan, osobiti

# "-,),($. s. - nadmonost

# )#$!, a, o - prepun

# ),),(. a, o -natprirodan

# !). a, o - zavodljiv

# !,. m. - veliki crkv. inovnik sa sudskom vlau

# !),, - prevariti, nagovoriti; otuda i # !-, i # !-,

# !".a, o - predragi

# #,(,- hraniti; otuda i prepitanije

# #,),(. s. - prepreka

# )!$(,. a, o - slavni, uveni

# ),(,)- umreti;# ),(!. s. - smrt

# ,#$!$', - napred staviti

# ,#$/(, - vie ceniti, pretpostavljati

# ,# ,. s. - preduzee

# /)-. a, e - najasniji

# /(),($(, - slutiti, unapred oseati

# 5-, . a, o - lukav

# ,&. m. - dobitak, korist

# (-.a, o - obeen
# &!%. m. - primer

# &!/(,) - dogaati se, deavati se

# &!/.s. dogaaj, doivljaj, dogodovtina

# !/. na, no - koji (emu i kome) lii

# !/),($(, - dolikovati

# "/. s. - napomena

# 3#)&. a, o - poglavarski

# '% - prinuen, primoran

# #). m. - jelo, branenica

# #,),(. s. - prepreka

# #$),($. s. - priznanje

# )"$, , - opaziti

# +$,$(!. a, o - spremljen

# /). . - deo slube (u ist. crkvi)

# /.. - uzrok; otud i # /,

# -!3.m. - pridolica, doljak

# -),(. s. - dolazak

# $(%,$ . m. - oblasni upravitelj

# $(6.a, o - podmiren, snabdeven

# $($. m. - dobit, interes, provizija

# $&'. a, o - gubav

# $!$+. m. - knjiga kratkih ivotopisa svetih otaca

# $")!.m. i . - promisao, provienje

# $)(-,(, -prosveivati, prosvetljivati

# $)(-,. a, o - prosveen; otuda i # $)(-,

# $)&$"%. . - rtvena molitva (deo slube boje)

# $,$)6!. m. - vrhovni sinel (duhovniki in, manji od Arhimandrita)

# $/ - ostalo; # $/. a, e - drugi, ostali

# $-%-.a, e - proli

#&,.m. - taka, reenica



),(.s. - razlika

(- osim, van, razma

!/. s. - rastanak

)&(,- priati

)#$!$',- razdeliti, narediti

),,) - ploditi se

(,!. m. - ovek vrlo marljiv, svojski zauzet za to

($),.. - marljivost, ustrina

%,.m. - zabava (bal) s maskama

/. . - beseda, govor

,"),$ .m. - konjiki kapetan

,$ . m. - besednik, govornik

$'%),($. s. - roenje (Hristovo), Boi

$). . - Rusija, rosijski, a, o - ruski

)#. . - rupa (novac), mletaki dukat

)%. m. - gradina, vrt, bata

)!% . m. - milostinja kaluerima o zadunicama

)"$!. s. - egoizam

), #.m. - oblasni upravitelj (u Persiji)

)( 5. o - svrhu

)(,. m. - svetlost, videlo

)(,,)- posveivati se

(,/, %), - mesto u Albaniji

)(,$,,),($. s. - kraa svetih stvari

)(%,!. m. - svedok; od iste osnove i )(%,!),(

)($),($ - upravno

)%!-,. s. - sedite, prestonica

)& ,. m. - tajna

)!(cvet) - krin

)".)"$.)"$- ovamo

 $( (oblik genitiva mn.) - Srba

 $).m. - Srbin

)#.. - sepija (morska ivotinja)

) / - to jest, "ova re"

)&!$,) - primai se, prii

)&!$. s. - sklonost, naklonost

)&$ , - aliti

)&$ $ - brzo

)3 #$!$)$ (skrupolozo) - veoma obazriv, paljiv

)&%$),.. - nematina, oskudica

)!%$-*. . - sladost, slast

)!,&$)!-. na no - prijatan za sluanje

)!/-.a, e - najslai

)!%. m. - trag

)!%$(.s. - to dalje dolazi, nastavak: posledica

)!%$(,!$ - dakle, prema tom

)!%),(. s. - posledica

)!$($.s. - re; beseda; jezik

)!$(). a, o - razumni, otuda i )!$()$),

)!$' (mira), s. - stvorenje (sveta); sastav; sintaksa

)", ,- gledati

)"!,) - dopasti se

)"$, . s. - obzir, pogled

)"-,(,) - zbunjivati se

)"-,. s. - smutnja, buna

)$)%$(, - razgovarati

)$!'(,- zavaditi, navoditi koga na zlo

)$$!$(,- biti boleiv, aliti, sauestvovati

)$( -$ - sasvim, potpuno

)$% '(, - drati; se - izdravati se

)$% '. s. - izdravanje

)$% '),($. s. - drutvo

)$'!$(, v. - soboleznovati

)$($!,- pristati

)$& $(-,. s. - ostava

)$$#-,, - dostaviti

)$$,(,),($(. s. - odgovaranje (uzajamno)

)$)%,!. m. - drug pri sedenju

)$),$,) - biti iz ega sastavljen

)$), ),.s. - osobita naklonost, simpatija

)$5 . s. - uvanje, odr-avanje

)#, . m. - uvar (nadzornik) oruja

)#$%$,- uiniti koga podobnim za to, upotrebiti, udostojiti;)#$%$,) -

udostojiti se

)#$)$. m. - nain

)#$)$#),(. s. - podobnost, dar

)#$)#-. na, no - povoljan

)# $#-,, - dostaviti, prikljuiti

), $),. .- staranje, briga

), $),. . - gradski naelnik

),$*- bavei se

), $!. s- gostoljublje

), $#,(. a, o - uporan, neposluan

)"(, - sumnjati

, ,..- mala laa (na Sredozemnom moru)

,-,,)- hitati, uriti se

, .. - kroja jedne vrste ohanog odela (mukog i enskog); , !& - terzijski
zanat

, ". m. - rok

,8, . m. - spisak, trgovaka knjiga rauna

,#. m. - tampa

,#$+ 8.m.- tampar

,#$+ 8/&.m. - tampar

,$!&$(. s. - tumaenje

,$&"$- )"$,$# (- tek, upravo sad

,$ $.m. - kula

, &, . m. gostionica

, &. m. - crkvena knjiga, ritual

, )(3. . - groznica

 ),. m. - Trst
, #$!3&. a, o - tripoliski



* - pobei

$'),($. s. - siromatvo,

$-,($(A - jao!

($,)- plesti se, utrpavati se

+!!(,(i )) - udubljivati (i se), ulaziti duboko

+$%. s. - ugodnost, ugaanje

+$,$(, - spremiti

%$- ugodno, lako

%$($!),($(, - zadovoljiti

% /(, - tlaiti, pritiskivati, gnjeiti

% /. a, o - pritisnut, pritenjen, prignjeen, potlaen

% /. s. - pritisak, jaram

%. a, o - usamljen, odvojen, od sveta

!- (od ulez(av)i) - uavi

"-!(,- smiljati

"!. s. - milina

"$(. s. - umivanje, pranje

,. m. - hrianin istonoga obreda sjedinjen sa zapadnom crkvom

&.. - breuljak, humka

!(. a, o - dokolan, besposlen

#'(, - opaati

#, - opaziti

#$%$,) - uiniti se slinim

#$%$!(,) - nametati se

# (!". a, o - upravljan

# '(,) - vebati se

 $. m. - nakaza, grdoba, ludak

 $%(. a, o - lud

 $&.m. - zadatak, lekcija, as

) %. s. - usrdnost, ljubav, dobra volja usladavati se - naslaivati se

),$(!. s. - uredba

,-, - utiati utoliti se - utiati se; otud i utoljavati se



8 &. . - ovde; podgrae temivarsko

8!- basna

8. a, o - nean, fini

8 ". m. - pismena zapovest, povelja

8 !.. - daica (lenjir) na vrhu spljotena i iroka, kojom su u starim kolama

udarali decu (za kakvu pogreku) po dlanovima (packe)

F!#$#$!. m. - Plovdiv

8 + (od lat. virga), m. - palica ili snopi tankoga prua, kojim su u starim kolama
tukli uenike, kad to skrive

8$ "!.. - izreka, obrazac

8$ ,3.. - tvravica

8$ ,. . - sudbina, srea (zla), nevolja

8,$  (vtori), a, o - drugi po redu

8,$ &. m. - drugi dan u sedmici, utornik

5&. m. - naplata, nagrada

$,3(Hioci) - Hioanin, s ostrva Hiosa

5 $,$), -rukopoloiti, zapopiti

5, $),. . - lukavstvo

5$!"*.m. - breuljak, humi

$ "$(,. $ "$(,3 (Hormovica), m. - ovek iz Hormova

3 ),(-,. a, e - vladarski, koji caruje

3!$(,- poljubiti

3 "$). s. - snebivanje, nametenje

3) 3.. - carica

38!$,)&. a, o - kefalonijski

/%$. s. - dete, edo; /%$"(3. p. mn.) - deci; tako su postale i sloene rei:
/%$!( i /%$ $%

/. s. - ekanje, oekivanje

/)!$(3. m. - crkvena knjiga u kojoj su molitve rasporeene po asovima,

horologium

/),. . - deo; $%/), - unekoliko; /),)!$( - vrste govora (u gramatici)

/),3. . - deli, estica

/!$(&.m. - ovek; tako i sloene: /!$(&$!3./!$(&$!. a, o - oveni
(humani)

/ # - crpe (od crpsti)

/)- ega; esa libo - ega god

/). a, o - astan; tako i poreenje: esniji, esneji

/),. . - pota, potovanje, ast;/),.sna, sno - astan, poten; /)$),. . -

asnost, estitost

/$($ - kako treba

/)!$. s. - broj

/!$(&. m. - ovek; tako i /!$(&$(

/!$(/)&. a, o - oveanski, ljudski

/ %.. - red (kojim svetenici slue u crkvi); otuda i:/ %. a, o

/ - zbog, po, pomou

/ (/. a, o - osobiti, vanredni

/ ),),(. a, o - natprirodan

/ " . a, o - prekomeran, preteran

/(),(,!. ljna, ljno - osetljiv

/(),($. s. - oseanje; doi u uvstvo - osvestiti se, doi k sebi

/(),($(, - oseati; otuda i uvstvovanije

/,. s. - itanje

-, - valjda, eda

-",&.m. - otpadnik, koji pripada izmi (rascepu), tj. drugom hrianskom obredu

-&#!, - izbaviti
-#3 ,- hodati, etati se

-,% ,- razmiljati, uiti

--/. s. - utanje

-/),. s. - srea; -/),!( - srean