ISHRANA

U PRIRODI
 ISHRANA
U PRI RODI

V O JN O IZ D A V A K I Z A V O D
BE O G R A D , B A L K A N S K A 55
N A R O D N A K N JIG A
, BE O G R A D , A FA R IK O V A 11
 AUTORI

Dr BO R IV O J VRAARI
,
profesor sanitetski pukovnik

JO SIP BA K I
biolog
Dr Sci DUAN OLI
nauni savetnik

V O JT E H L IN T N E R
biolog

Mr ph. M IO DRAG MICKOVI

sanitetski potpukovnik
Dr RADOM IR R A JI
,
docent sanitetski pukovnik

D RAGO STEVA N O V I
publicista

Dr Sci M IL E N K O U V A LIN
pukovnik

Za izdavae:
VIDAK PERI, direktor
pukovnik SLOBODANBRAJOVI
 ISHRANA
U PRIRODI
Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje

VOJ NOIZDAVAKI ZAVOD

NARODNA K N JIG A
B e o g ra d
 S L IK A N A K O R IC A M A
Sremu ( Allium ursinum)
Bokvica (Plantago media)

S L I K A N A U N U T R A N J O J S T R A N I K O R IC A

Sedmolist ( Aegopodium podagraria)

S L I K A N A S T R A N I 3.
Divlja rua ( Rosa canina)
 O D A U T O R A PO V O D O M D R U G O G IZ D A N JA

Priroda nae zemlje je veoma bogata, ali se jo uvek malo koristi sve
to ona prua osobito u pogledu ishrane. U ovome bitnu ulogu ima to
to mnogi ne znaju koje su divlje biljke i ivotinje jestive, kakva im je
hranljiva vrednost, gde se mogu nai i na koji nain upotrebiti za ishra-
nu. Na cilj je bio da ovom knjigom pruimo te podatke ljubiteljima
prirode i svima koji se mogu nai u situaciji da potrae izvore hrane u
divljoj prirodi. Cinjenica da je prvo izdanje ove knjige u kratkom roku
rasprodato ukazuje da je ona naila na dobar prijem kod nae javnosti.
Tome u prilog govore i brojna pisma upuena autorima. Posebno ,nas
raduje to je knjiga zainteresovala omladinu i podstakla njenu aktivnost
na upoznavanju i prouavanju mogunosti koje priroda prua oveku,
ne samo za rekreaciju, ve i za opstanak u surovim uslovima rata. U
okviru omladinske organizacije formirana su drutva ili sekcije mladih
istraivaa, koji se bave i istraivanjima rasprostranjenosti i naina upo-
trebe za jelo divljih biljaka i ivotinja. Pionir u tom pogledu je Drutvo
mladih istraivaa Vladimir Mandi Manda iz Valjeva, koje ve
nekoliko godina planski vri terenska istraivanja, dri seminare na
omladinskim radnim akcijama i popularna predavanja za stanovnitvo.
Clanovi ovog drutva bili su inicijatori i zajednikih akcija sa omladin-
cima iz drugih mesta nae zemlje, koje doprinose jaanju bratstva i
jedinstva i svojevrsnim pripremama omladine za optenarodnu od-
branu.
Sa naroitim zadovoljstvom istiemo da je materija, koju obrauje
ova knjiga, ula i u nastavne programe nekih naih kola.
Koncepcija i namena drugog izdanja ove knjige ostale su iste, ali je
ono dopunjeno u skladu sa novim saznanjima do kojih smo doli u radu
na ovim pitanjima i sa predlozima italaca. Poglavlje Jestivo divlje bilje
dopunjeno je novim vrstama. Bolje su sistematizovana i dopunjena
poglavlja Jestive morske ivotinje i Improvizovana sredstva za lov
morskih ivotinja. Na bazi novijih rezultata ispitivanja revidirana je i
dopunjena tablica vitaminskih vrednosti divljeg bilja i unete su tablice
o hemijskom sastavu i kalorinoj vrednosti divljih biljaka i gljiva.
5
OD A U T O R A

Najzad, dodano je novo poglavlje Improvizovan smetaj u prirodi,

jer smo dosli do zakljuka da bi za one, koji dobrovoljno ili prinudno
odlaze u prirodu, bilo korisno da znaju kako da odaberu mesto za sme-
taj i kako da ga urede, koristei improvizacije stambenih objekata i
sanitarnih ureaja od prirunih materijala.
Predajui ovo izdanje javnosti, a naroito naoj omladini i nastav-
nicima biologije, zahvaljujemo svima na korisnim primedbama i mo-
limo za dalju saradnju i predloge. Posebno se toplo zahvaljujemo svim
saradnicima na uloenom trudu da se pripremi ovo novo izdanje.

U Beogradu, jula 1977. god. Autori

 PRED GO VO R

/ judska ishrana divljim biljem i ^ivotinjama ima svoje pristalice i svoje pro-
tivnike. U prvobitnoj Ijudskoj %ajedniciy kada je ovek tek ^apoeo svoj pohod
ka oslobaanju od svemoi prirode, takva ishrana bila je oveku skoro jedina
mogunost i^bora. Otpori su poeli da se javljaju u procesu proi^vodnje mate-
rijalnih dobara i ovekovog odvajanja od prirode. Njihova podloga lej u navi-
kamay steenim %a vreme obilja, u predrasudama, u ovekovoj ilu^iji da je
nekadasnju svemo prirode ve pretvorio u svoju svemo nad njom, u sklonosti
da bryo ^aboravlja pouke koje je sticao prola^ei kro^ iskusenja i nedae tokom
svoje udljive i paradoksalne istorije. V eliki drutveni potresi, ratovi, revolucije^
elementarne katastrofe, nerodne godine i^nenadno su blagostanje pretvarali u
krajnju nematinu. Kako su se pojedinci snala^ili u toj i^nenadnoj nematini^
^avisilo je od njihove motivisanosti i reenosti da se suprotstave ^lu, od njihove
snage da se odreknu steenih navika, kao i od po^navanja prirode.
M isir i Mesopotamija u biblijskim vremenima behu sinonim bogatstva.
Pa ipak^ kada je jedan ne^adovoljnik postojeim poretkom odbegao u pustinju,
morao je da jede skakavce i med divlji.
Naa davna i nedavna prolost pune su primera koji poka^uju koliko su
bili sna^ni motivi da se prihvati ovakva ishrana, ali^ jo i vie, da jo j se pru^i
otpor. Ljudi su strahovali od smrti, umirali od gladi, a nisu videli ta im pri-
roda nudiy nisu ^nali vrednost tih ponuda, ili nisu hteli da ih prihvate. Stvarna
oskudica u hrani ila je ruku pod ruku sa net^nanjem i predrasudama^ a pred-
rasude behu jae i od same smrti. Tako i u naim predelima i^umirahu cele
porodice %a vreme gladnih godina, tako je poputao inae nesalomljivi moral
naih ratnika.
Ocenjujui^ dakle^ poseban drutveni ^naaj ishrane divljom florom i
(aunom, a pola^ei i od po^itivnih iskustava steenih %a vreme gladi i ratova,
grupa naih strunjaka postavila je J)reda se ^adatak da u ceo ovaj problem
unese neto vie naune svetlosti. Zelelo se tano da sa^na: koliki re^ervoari
PREDGOVOR

i kakve vrste divlje flore i faune se kriju u prirodi nae ^emlje; kakva je njihova
bioloka i hranljiva vrednost; kakve ra^like u tom pogledu postoje s ob^irom na
godinja doba; kakav je najpodesniji nain njihovog pripremanja i kon^ervi-
sanja na terenu.
Istrajvanja su otpoela jo 1961. godine u% finansijsku pomo Komisije
%a medicinskonauna istra^ivanja ( K O M N IS ) i materijalnu pomo Inten-
dantske uprave D SN O i Komande Ratne mornarice. Istra^ivaka grupa
( Aimovic\ Bogojevic\ olic\ Gedoev, Ivanievic\ Lintner, Lukic\ Ljumovi',
Mickovic\ Podobnik, Radoevic\ Rajic\ Savic\ Starina, Stevanovic\ lajmer,
Tucakov, Uvalin, Zovi) pod rukovodstvom profesora dr Borivoja Vraaria
ispitivala je 22 ra^liita podruja, obuhvatajui p ri tom ni^ijski, brdski i
planinski pojas i jedno movarno podruje. Ispitivanja su vrena u rano prolee,
leto,jesen i, u dva maha, u ^imu. Vei deo radova obavljen je na terenu: perlu-
stracija koliine i vrsta hrane, anali^e vitamina u pokretnoj laboratoriji, nain
pripremanja i kon^ervisanja, subjektivno ocenjivanje ukusa i fi^joloko-psiho-
lokog uinka hrane i dr. Slo^enije hemijske anali^e obavljene su u centralnoj
laboratoriji. Paralelna istra^ivanja jestive divlje flore i faune u 7 podruja
priobalskog pojasa i 6 ostrva fadranskog mora i^vrila je druga istra^ivaka
grupa (Bakic\ Bakota, Berovic\ Corn, Zlatar, Musafija, Skare).
Re^ultati ovih sedmogodinjih istra^ivanja mogli bi, najkrae da se re%i-
miraju ovako: prvo, u prirodi nae ^emlje sadr^ano je veliko bogatstvo jestive
flore i faune; drugo, dobrom organi^acijom rada moguno je da manje, pa i
vee grupe Ijudiprikupe u prirodi dovoljno hrane,bilo %apotrebe pre^ivljavanja,
u uslovima potpune i^olacije, bilo kao dopuna redovnoj ishrani, akojoj nedostaju
belanevine, vitaminski i mineralni sastojci. Koliine nekih od glavnih vitamina
i minerala u prirodi su skoro neograniene, i to u svakom godinjem dobu; tree,
pored fi^iolokog uinka, ovim nainom ishrane mo%e da se postigne i nesumnjiv
moralmo-psiholoki uinak, utoliko to se su^bije strah od gladiy a onje, prema
iskustvu, ponekad opasniji i od samog gladovanja.
Prema tome, potencijalni korisnik ovih re^ultata mo%e da bude celokupno
nae stanovnitvo, kako u vanrednim (elementarne nesree, rat) tako i u redovnim
prilikam a, a naroito one grupe koje se, voljom ili nevoljom, nala^e ili se mogu
^adesiti u prisnijem dodiru sa prirodom, kao to su: planinari, i^viai, umski
radnici, omladinske radne brigade, stanovnici planinskih naselja, ^begovi u ratu
ili posle elementarnih katastrofa, brodolomci, letai, vojne jedinice i dr.
A li da bismo ^atvorili vrata eventualnim ilu^ijama i preterano pojedno-
stavljenim gledanjima na ove mogunosti, valja da se jasno istakne sledee:
preduslov %a ovakav nain ishrane ne le%i samo u po^itivnoj motivaciji, nego,
isto toliko, u dobrom poznavanju prirode. Priroda je puna blagodeti, ali i
pretnji. Ona mo^e da bude mati, ali i surova maeha. Sve zavisi od toga u koli-
koj meri vladamo naunim saznanjima o njoj. Upravo takvom cilju treba
da posluij i ova knjiga. U njoj su, na nain dostupan proseno obra^ovanom
oveku, data sva praktika uputstva 0 ishrani u prirodi. U verodostojnost ovih
ispitivanja ne treba sumnjati, je r su proverena ne samo na vlastitoj ko^i nego

8
 PREDGOVOR

/ kro^ vlastite stomake istra^ivake grupe, kojoj nije nedostajalo ni naucne

o^biljnosti ni nesebine strasti %a ovakav eksperimenat. Meutim, %a potpuno
ovladavanje ovim uputstvom nee biti dovoljno da se knjiga jedanput proita,
pa niti da se, poput turistikog bedekera, ponese u prirodu. Njen sadr^aj treba
nauiti! To se; pak, mo%e postii putem skola i kurseva i, pogotovo, putem
praktikog uve^bavanja na terenu. Zato s ra^logom oekujemo da e ^aintere-
sovane organi^acije i ustanove ( Planinarski save^, Pokret gorana, Ferijalni
save^, Save^ i^viaa, Podmladak Crvenog krsta, Civilna ^astita, Save^ %a
telesno vaspitanje Parti^an i druge) uiniti sve sto od njih ^avisi kako bi drago-
ceno iskustvo, sa^eto u ovoj knji^i, postalo svojina sirokih masa.
A li, p ri svemu tome ne smemo da ^aboravimo nesto sto je jo va^nije od
sveukupne aktivnosti na obra^ovanju masa %a korienje prirodnih i^vora
hrane. To je zatita prirode. Priroda je i%lo%ena ra^nim tetnim i ra^ornim
uticajima, iji je pokreta najee sam ovek. Stalna ugro^enost prirode od
ovekove eksploatacije mogla bi jo da se povea ako bi Ijudi nekontrolisano t
nera^umno krenuli u pohod na prirodne i^vore hrane. S 'i^u^etnom pa^njom
treba se odnositi, pre svega, prema fauni (ptice, umski mravi). Zapravo,
njihova upotreba %a ishranu do^voljena je samo u vanrednim prilikama
(rat). Re^erve biljne hrane neuporedivo su vee, praktiki su neiscrpne, ukoliko
ne bi, i% drugih ra^loga, nastupili poremeaji u prirodnim odnosima. Stoga je
i sloboda u upotrebi divljeg bilja ^natno ira.
Ova upo^orenja navode nas na ^akljuak da je neophodno da se, uporedo
sa obra^ovanjem u pogledu korienja prirodnih i^vora hrane, sprovodi obra^o-
vanje i vaspitanje korisnika kao uvara prirode. Samo onaj ko prirodu potu-
je, titi i neguje ima pravo i da se poslui njenim blagom.

Beograd, General-pukovnik
januar 1968. god. dr Gojko N ikoli, s. r.

9
 I S H R AN A
U PRIRODI
V '
 I. UVOD

Covek je oduvek teio i dan-danas tei da to bolje upozna prirodu i

mogunosti koje mu ona prua. Jedan od osnovnih razloga je i to to
\/ prirode dobija hranu bez koje ne moe da opstane. A priroda je njen
ogroman, nepresuni izvor koji je jo uvek nedovoljno iskorien.
( )d oko 350000 biljnih vrsta, koje rastu na zemaljskoj kugli, priblino
jedna treina moe da se jede, a ovek stvarno koristi za jelo jedva oko
Uoo vrsta. Od oko 2 miliona ivotinjskih vrsta, jede se oko 50. To
znai da ogromno bogatstvo hrane, koje priroda prua, ostaje neiskori-
eno. Glavni razlozi za ovo su neznanje, ukorenjene navike u ishrani,
predrasude, strah od trovanja i gadljivost.
Ukorenjene navike, koje su ne tako retko rave, esto dovode do
nepravilne ishrane i ometaju da se ona pobolja primenom ve dobro
poznatih i priznatih naela ishrane, a time i uvoenjem u ishranu niza
kultivisanih i odomaenih namirnica i jela. Ista stvar je i sa predrasuda-
ma. Otuda se u nas jo uvek sreemo sa pojavom da jedni ne jedu neke
vrste kultivisanog povra (kelj, mrkvu, spana i sl), a drugi ne jedu
ncke vrste mesa (npr. ovije). U pogledu korienja za jelo divljeg
bilja i divljih ivotinja, stvar je jo gora. Na ovo, sem navika i pred-
rnsuda, utiu i drugi faktori. U prvom redu to to mnogi ne znaju ta
moe da se jede od onoga to nam divlja priroda prua i na koji nain
moe da se pripremi za jelo. Sa neznanjem tesno je povezan i strah od
irovanja, koji je esto preteran i neopravdan jer je veliki broj jestivih
hiljaka, a relativno mali otrovnih. Najbolji primer su gljive. Od vie
siotina vrsta koje se mogu nai u naim umama i na naim livadama,
svega nekoliko ih je otrovno. No, i pored toga, u nas se gljive jedu veo-
ma malo. U nekim krajevima stanovnitvo ak sakuplja pojedine vrste
i ljiva, sui ih i prodaje na pijaci, ali ih ne jede. To to se u nizu sluajeva
divlje ivotinje ne jedu, najei je razlog gadljivost. Ovi faktori irnaju
ra/liit efekat u raznim krajevima nae zemlje i u raznim slojevima sta-
novnitva. Tako se tu i tamo kuvaju jela od mladih kopriva, tavelja
ili blitve, pravi sos od kiseljaka, salata od maslaka ili tratinice, papri-
Uii od pueva, orba od kornjaa, itd. Meutim, nije retka pojava da se
UVOD

u jednom naselju takva hrana jede, a u susednom ne. Bilo je i sluajeva

da su u godinama gladi pojedinci radije umirali od gladi nego da se
spasu jedui pueve, abe, gljive, divlje bilje i sl. Drastine primere je
dala glad koja je harala Hercegovinom i Crnom Gorom 19 16 1918.
godine. Tada su celokupne porodice poumirale od gladi. Ljudi su
jeli bezvredne predmete, kao to su hrastova kora, koa od starih opa-
naka i sl., a zbog neznanja, predrasuda i gadljivosti nisu se prihvatili
pueva, aba ili zelembaa. Zbog toga, da bismo bolje koristili u ishrani
sve to nam priroda prua, neophodno je upoznati se sa vrstama divljih
biljaka i ivotinja koje mogu da se jedu, kao i sa tim gde mogu da se
nau, kako mogu da se razlikuju od otrovnih i neupotrebljivih vrsta,
kako se pripremaju za jelo i konzervisanje. Pri tome treba da se ima u
vidu da je gradsko stanovnitvo najvie odvojeno od prirode i naviknuto
da se skoro iskljuivo koristi kultivisanim biljkama i domaim ivoti-
njama. Seosko stanovnitvo je u stalnom kontaktu sa prirodom, bolje
je poznaje i lake koristi, mada jo uvek nedovoljno zbog predrasuda i
ukorenjenih navika. Najmanje pati od predrasuda i gadljivosti stanov-
nitvo primorskih krajeva, jer je naviklo da se hrani raznim morskim
ivotinjama, divljim salatama i sl.
Potreba da se za ishranu upotrebljavaju divlje biljke i ivotinje
postoji i danas i pored razvijene proizvodnje kultivisanih biljaka i
domaih ivotinja. U planinskim krajevima ishrana stanovnitva je
jednolina i siromana, jer klimatske prilike ne dozvoljavaju da se gaji
niz vrsta povra i voa. Istovremeno, ne jedu se brojne jestive vrste
divljeg bilja i ivotinja. Radnici koji rade na sei ume, izgradnji puteva
i drugim radovima na mestima udaljenim od naselja esto mesecima
oskudevaju u vitaminskoj hrani, dok svuda oko n)ih ima divljeg bilja
od koga mogu da se pripreme veoma ukusne orbe, variva, salate ili
vitaminski ajevi. Planinari, izviai i drugi ljubitelji prirode takoe
se malo koriste onim to im divlja priroda prua, ve se obino isklju-
ivo hrane konzervama. Meutim, jo vaniji razlog od ovih je taj to
u raznim masovnim katastrofama dolazi do oskudice hrane i pore-
meaja ishrane stanovnitva u postradalim podrujima. To jasno
pokazuju iskustva steena prilikom poplava ili zemljotresa, a naroito
za vreme ratnih katastrofa. Ne treba da se izgubi iz, vida ni injenica
da je sada u akciji i meunarodni program iznalaenja novih izvora
hrane, da bi se otklonio postojei deficit u ishrarii stanovnitva neraz-
vijenih podruja i podmirile sve vee potrebe sveta za hranom.
Cilj ove knjige je da ukae na mogunosti da se za ishranu upotreb-
ljavaju one jestive divlje biljke i ivotinje koje ee i u prilinim
koliinama mogu da se nadu u naoj zemlji. U zavisnosti od konkretne
situacije, mogu da se upotrebljavaju ili kao dopunski i^vori hrane za
obogaivanje ishrane vitaminima, belanevinama i drugim sastojcima,
ili kao jedini i^vori hrane, to moe da bude sluaj u vreme masovnih

14
 UVOD

kjilastrofa. Ne treba smetnuti s uma da jestive divlje biljke i ivotinje

mogu da poslue i kao dobra sirovina prehrambene industrije za proizvod-
njti konzervi, koncentrata i vitaminskih napitaka.
Jestivo divlje bilje po svojoj nameni i hranljivoj vrednosti
moe da se svrsta u nekoliko grupa:
Povrne biljke i salate to su zeljaste biljke, iji se listovi ili nene
stubljike upotrebljavaju za pripremanje salata, orbi i variva.
Hlebne biljke su one iji koren, krtola, lukovica ili plod, zbog
bogatstva u skrobu, mogu da poslue za pripremanje pirea, kaa ili
hk'ba.
Cajne biljke su one ije se lie ili celokupni nadzemni delovi upo-
irc-bljavaju za spremanje aja ili vitaminskih napitaka.
Zainske biljke slue da se njima pobolja ukus hrane i zamenjuju
hiber, papriku i druge zaine.
( )cl nekih jestivih divljih biljaka moe da se upotrebi za ishranu
sanio jedan deo (lice, ili koren, ili plod), a od drugih dva ili vie, pa i
svi clclovi.
l'rehrambena vrednost jestivog divljeg bilja zavisi prvenstveno od dela
hiljke koji se koristi za ishranu. Lie je, po pravilu, bogato vitaminima,
plodovi eerima i vitaminima, a krtole, koreni i lukovice su esto
|>i ii vji skladita skroba i drugih eera. Neki plodovi i semenje su odlian
i/vor masnoa. Zbog toga, pri korienju divljeg bilja za ishranu treba
itnali li vidu da dovoljno kalorija i eera moe da se dobije iz podzem-
nili clelova (krtole, koreni, lukovice) i plodova, dok liei zeljaste stab-
Ijilu' prvenstveni znaaj imaju zbog bogatstva u vitaminima. Kalo-
in tia i vitaminska vrednost jedstivih divljih biljaka prikazana je u pri-
lo^u i i 3.
Kalorina vrednost lia i zeljastih delova biljaka je relativno mala,
k,io lo je to sluaj i sa kultivisanim povrem tipa spanaa, kupusa,
kelja i sl. Iz 100 g oienih povrnih biljaka i salata dobija se od 22
do 70 kalorija, zavisno od vrste biljke. Kalorina vrednost podzemnih
cU'lova, naroito krtola, znatno je vea i slina je kao kod krompira.
< )hicla se iz 100 g oienih hlebnih biljaka dobija od 34 140 kalorija.
Nuroito visoku kalorinu vrednost imaju orasi, lenici, ir, kestenovi.
11 pogledu vitaminske vrednosti na prvom mestu su povrne
hiljkc* i saiate kao bogati izvori vitamina C i karotina.Divlje voe je
ho^aio u vitaminu C. Podzemni delovi biljaka ne sadre karotina, a i
viiiimina C imaju malo.
Zbog toga, za obogaivanje ishrane vitaminima prvenstveno treba
upoi rebljavati povrne biljke i salate, a za obezbeenje kalorija hlebne
hiljke i divlje voe.
Veoma je znaajno da su clivlje povrne biljke i salate ak i bogatije
u viiaminima nego kultivisane biljke, kako to pokazuje ovo uporede-
iijr sadr/aja vitamina C i karotina u 100 g nekih divljih i pitomih biljaka:

15
UVOD

Di vlje biljc Vitamin C Karotin

Kopriva 105 mg 5,6 mg

Stavelj 123 mg ; 6,3 mg
Branjenik 115 mg 5>8 mg
Jagorevina 305 mg 2,8 mg
Kiseljak 66 mg 3,6 mg
Maslaak 33 mg 5,5 mg
Sremu (list) 45 mg 4,8 mg
Krasuljak 34 mg 2,6 mg

P i t 0 m 0 b i 1j e

Kupus 50 mg 0,06 mg
Kelj 115 mg 4,5 2 mg
Spana 59 mg 5,65 mg
Salata zelena 7 mg 0,32 mg
Paprika elena 120 mg *38 mg

ajne biljke su veoma bogate u vitaminu C, kako to pokazuju po-

daci o koliinama ovog vitamina, koje se sadre u ioo g pojedinih
ajnih biljaka:

Iglice bora . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2 mg

Gospin plast . . . . . . . . . . . . . . . 132 mg
Majina duica .............................................. 44 mg
Rua planinska ( l i s t ) ................................................................. 1 26 mg
Malina (list) .................... ..... . . . . . . 157 mg
Jagoda ( l i s t ) .......................................................................118 mg
'ipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 mg

Poto dnevne potrebe oveka u vitaminu C iznose u proseku 75 mg,

a vitamina A 3 mg, to na osnovu napred navedenih podataka moe da se
zakljui da te potrebe oveka mogu lako da se podmire sa 100200 g
pojedinih vrsta divljeg bilja, uzimajui u obzir da$e vitarpini delimino
unitavaju prilikom kuvanja.
Poto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom (otuda i
manje svarljivo) i sve gore, to za ishranu treba upotrebljavati prven-
stveno mlade biljke. Najsonije i najjestivije je mlado bilje u prolee ili
novi izbojci, koji izbijaju u jesen. U leto mlae biljke treba traiti po
vlanim i senovitim mestima, a brati sonije lie i mlade ovrke.
Gorina se donekle uklanja tako to se baca prva voda od kuvanja,
kako se to ini i prilikom pripreme spanaa. Neke biljke mogu da se jedu
16
 UVOD

i m i o v c (salate, voe), ime se obezbeuje vie vitamina i mineralija,

Knjf sc delimino gube prilikom kuvanja. Meutim, po pravilu, bilje
fc mcke, svarljivije i ukusnije kad se kuva.
Iskustvo pokazuje da su jela ukusnija, ako se spremaju od meavi-
iu nckoliko vrsta divljih biljaka nego samo od jedne vrste. Nain
pnprcmanja ovih jela praktiki je istovetan kao pri pripremanju jela
nd piromih biljaka (v. Pripremanje jela).
Divlje bilje moe da se sauva za due vreme (konzervie) sue-
njetn na vazduhu, u sunici pomou vrueg vazduha ili samokiselje-
njcin (v. Konzervisanje hrane).
Gljive su, za razliku od jestivog divljeg bilja, dobar izvpr belan-
<rvina. U ioo g vrganja i peurki ima 4,2 g, to je vie nego i u nizu
knllivisanih biljaka. Poto ove belanevine imaju prilino visoku bio-
loku vrednost, to gljive mogu donekle da zamene namirnice ivotinj-
.kog porekla (meso, mleko, jaja) i nadoknade njihov nedostatak u
ishrani. Ovo je naroito znaajno u sluajevima kada se oskudeva u
lirnni za vreme masovnih katastrofa. Od gljiva mogu da se pripremaju
vcoma ukusne orbe, paprikai, rioto, prene gljive i dr. (v. Pripre-
manje jela). One mogu da se konzerviu suenjem ili mariniranjem (v.
Konzervisanje hrane). Za pripremu jela i konzervisanje treba da se
1>iru mlade gljive, jer ih organizam lake vari i bolje iskoriava.
Ilninljiva vrednost najeih naih gljiva prikazana je u prilogu 4.
Trovanje divljim biljem i gljivama moe lako da se sprei,
;iko se potuju sledea pravila:
1. nauiti da se dobro raspoznaju otrovne divlje biljke i otrovne
i'ljivc, koje su opisane u ovoj knjizi. Lake je da se naui ovih nekoliko
vrsia nego da se upoznaju sve vrste jestivih divljih biljaka, kojih je ogro-
man broj;
2. za ishranu prvenstveno upotrebljavati biljke i gljive navedene
ii ovoj knjizi, jer je njihova upotrebljivost proverena u praksi. Mogu
<la sc koriste i one vrste koje ovde nisu opisane, ali ih lokalno stanovni-
ivo upotrebljava za ishranu;
3. moe da se jede i bilje koje jedu ivotinje i ptice, jer ono nije
\>1 rovno.
Divlje ivotinje su odlina zamena mesu domaih ivotinja.
Trcba obavezho da se koriste jer su dobar izvor kalorija, masti a naro-
i 110 bioloki punovrednih belanevina, koje su neophodne za norma-
lan rast, stanje i rad organizma. To nam ne pruaju u potrebnoj meri
hiljke, te bi samo biljna ishrana ubrzo dovela do pothranjenosti.
U nas se obino jede lovna divlja (zeevi, srne, jeleni, divokoze,
divljc svinje), razne ptice (fazani, divlji golubovi, divlje guske i plovke),
inorske i rene ribe. Medutim, postoji niz vrsta divljih ivotinja od kojih
moi>u da se pripremaju veoma hranljiva i ukusna jela, a u nas se retko
jetlu ili se uopte ne jedu. To su: vukovi, lisice, jazavci, jeevi, veverice,

l7
UVOD

puhovi, tekunice, hrci, razne ptice, kornjae, rakovi, puevi, koljke,

abe, zelembai, zmije i dr. U mnogim zemljama ove ivotinjske vrste
se rado jedu i predstavljaju poslastice. U nas to nije sluaj zbog predra-
suda i gadljivosti. Medutim, radi obogaivanja ishrane, a naroito kada
je oskudica u hrani, trebalo bi savladati predrasude i gadljivost, te upo-
trebljavati i ovu veoma ukusnu i hranljivu hranu. Po kalorinoj vred-
nosti i sadraju belanevina u ioo g ravna se sa mesom domaih ivo-
tinja, kako se vidi iz ovih podataka za meso pojedinih ivotinja:

Kalorija Belanevina

Jazavac 266 16 g
Tekunica iii 19 g
Pu vinogradski 90 > 14 g ;
Zelemba 115 21 g
Zmija 90 21 g
Govedina mrava 120 20,5 g
Govedina srednja 156 *9,6 g
Teletina srednja 146 M,9 g

Meso divljih ivotinja sprema se za jelo na isti nain kao i meso

domaih ivotinja (v. Pripremanje jela). Konzervie se salamure-
njem, suenjem na vazduhu i dimljenjem, kao to se to ini sa ribama i
mesom domaih ivotinja (v. Konzervisanje hrane).
Lov divljih ivotinja predstavlja problem. Zato se u ovoj knjizi
iznosi gde pojedine vrste mogu da se nadu, u koje doba godine i dana, na
koji nain se love, kako se improvizuju sredstva za lov. Medutim, u lovu i
korienju divljih ivotinja mora se pridr^avati sledeih pravila:
1. u normalnim uslovima ivotinje se ne smeju loviti improvi-
zovanim sredstvima (razne vrste zamki, klopki i dr.), a ribe nedoz-
voljenim sredstvima (eksploziv, trovanje i sl). Ova sredstva mogu da
se upotrebe samo kad je oveku ivot ugroen usled gladi, a ne
mogu da se upotrebe vatreno oruje ili druga dozvoljena sredstva;
2. mravlje larve mogu da se upotrebe za ishranu samo u krajnjoj
oskudici hrane, jer su mravi veoma korisni za zatitu iime;
3. meso divljih ivotinja pre upotrebe mora se obavezno dobro
skuvati, ispei ili ispr^iti, da bi se unitili paraziti, kojih u njemu moe
da bude.
Racionalisanje sa hranom i vodom u uslovima krajnje os-
kudice vanredno je vano. Treba preduzeti sve mere da se smanje
potrebe u hrani i da se najracionalnije upotrebe raspoloive koliine
hrane.
18
 UVOD

Potrebe u hrani i vodi mogu da se smanje ako se fi^iki napori^ a

111111* i energetski rashodi, svedu na najmanju meru. Zato u uslovima os-
kiulicc u hrani i vodi treba izbegavati sve suvine i nepotrebne poslove
i napore. Raspolo^ive ^alihe redovne hrane valja rasporediti na onoliko dana
koliko se predvia da e trajati poremeaj u snabdevanju. Ovim
koliinama treba dodavati jestivo divlje bilje i ^ivotinje radi dopune. Ako
redovne hrane nema, treba se iskljuivo hraniti onim to prua divlja
priroda. Treba teiti tome da se i u najteim uslovima svakodnevno
jcde bar jedan kuvani, topli obed. Ovo je naroito vano zimi.
Oskudica vode zahteva da se preduzmu sledee mere:
1. da se fiziki napori svedu na najmanju meru, da se odmara u
hladovini u najtoplije doba dana i da se aktivnost prebaci na hladnije
dclove dana (no, jutro);
2. da se izbegava suva, branjasta i jako zainjena hrana, a takoe
i mcso, jer izazivaju e. Voe i svee sono divlje bilje mogu dobro
da poslue za gaenje ei. Moe se nacediti i sok od biljaka;
3. raspoloive zalihe vode treba racionalno koristiti: piti pomalo
1 u vremenskim razmacima, ekonomisati sa vodom prilikom pripre-
inanja hrane i pri obavljanju line higijene. U najteim uslovima svu
nr.poloivu vodu valja koristiti samo za pie i za napitke.

*9
j
I

I
 II. JE S T IV O D I V L JE B I L J E

Od velikog broja samoniklih (divljih) vrsta biljaka koje u razli-

itim okolnostima mogu da seupotrebljavaju za jelo, ovde je naveden
samo izvestan broj, i to od onih koje se ee nalaze u znatnijoj koliini
i koje su u narodu manje-vie poznate ili su ve u upotrebi. U prethod-
nom popisu (tabeli i) biljne vrste su grupisane po upotrebljivosti
(povrne, za salatu, hlebne sirovine, izvori masnoa, itd.). Optepoz-
nate vrste, kao to su, na primer, bukva, leska, hrast i sl., nisu posebno
opisivane, dok su ostale vrste opisane u saetom obimu, koliko je
uz sliku najneophodnije da biljka moe da se raspozna. Na sledeoj
tabeli prikazano je koje od ovih vrsta mogu da se upotrebe za koju
svrhu.

N E K A P R A V IL A Z A S A K U P L JA N JE
I K O R I E N JE D IV L JIH B I L J A K A Z A JE L O

Pri sakupljanju i korienju biljnih vrsta samonikle flore treba

voditi rauna o nekim osnovnim pravilima, i to:
1. Kada se upotrebljavaju listovi i drugi soni nadzemni biljni
clelovi (pupoljci, ovrci stabljika i sl.), treba uvek brati to mlae i
sonije delove (naroito kada se ovi delovi sakupljaju za salatu). Sta-
riji i manje soni delovi imaju vie nesvarljive celuloze, manje korisnih
sastojaka i esto poinju manje ili vie da gore.
2. Uvek su soniji, svarljiviji i hranljiviji delovi onih biljaka koje
su rasle i razvile se u hladu od onih koje su rasle stalno na suncu (izuzev
vrsta koje iskljuivo rastu na mestima izloenim suncu).
3. Kad god je mogue, delove zelene biljke treba brad ujutru,
dok je jo sveina.
4. Pri sakupljanju nadzemnih biljnih delova, treba uvek da se
beru samo svei, zeleni, zdravi listovi i izdanci, a da se izbegavaju
svenuti, suvi, pouteli listovi i izdanci i oni koji su napadnuti raznim
parazitima.
 PREGLED Tabela i

JESTIVOG DIVLJEG BILJA PREM A N AM EN I

z ata s e m 0 ; e :u p 0 t r e b i t i
\ Upotrebljivost

variva, orbi

Kao zamena karamfilia (klinia)

luka
1 belog

ukusa
>4t3s

paprike
hleb, kae i sl.

Za eer, sirup i sl.

Kao izvor masnoe

zamena bibera
<u :
"id

Kao zamena crnog

s <U
<s
'u :

Za popravljanje
ts
I . <s 15 <
3 a> c.

zamena
0
.u . .. t 2
> +S. / 'B 1
%
-t 0- 6rt I '*
x> N
uI I t M' OJ
c c O O 0, ::: c
T) : 3 1
; Kao

Kao
Kao
t>
Biljna vrsta \ fH 'J. u u Q

I z 3 4 5 6 7 8 9 10 1 1 1 2 13 14 M
A lp sk i srenjak 28 + +
(+
B agrem / 96 ;: : -1
B aluka 169 __ _ _ _ '
:i+ v::
Batenska pepeljuga 32 4 -
Bela rada
B ela slezovaa
?$'h.
5* +
m +
B eli bor __ : _ _ _ _ _ _ _ _ + -_
B eli jari 68 + +
Beloruiasti slez 61 1
m i
B o k vica " 1 28 ifi? $
+
B oro vn ica + -- +
Branjenik
0 r-

+
Brekinja
OO

+ + -- +
B reza 7 + + + +
B ru la 16 1
Brusnica + .4 ~ +
Buaak 133 + +
B ujad 3 # + +
--
B u k o v ir liliflfffj:! + + - , 1 -- --
C igansko perje r 34 +
Crni koren 149-- 1 5 0 + + +
Crni slez 56 + + +
Crnjua 123 1 1 ! *; ffil _
Crvcna m rtva
k op riva 120 + +
C rvena om aga 44 +
Crvena pepeljuga 35 + +
C rvena smreka 5
apljan 162 + II
uvarkue li
67 + +
Deteline 98-- 1 6 6 +

22
 J E S T I V O D I V L J E B IL J E

t 2 3 4 5 6 7 : 8 9 10 1 1 12; J 4 15
Oetelina 97 +
Divlja jabuka +
Divlja kruka 89 +
Divlja morska blitva 42 + + + :|il

Divlja mrkva 110 + '+' 111 iffi

Divlja oskorua lll
Divlje ribizle +:
Divlje rue 8285 + +
Divlji ogrozd :;+:;
Dobriica 121 + +

Dremovac 180 + +
Dren 104 '+
(ilogovica 90 ' + __ + .+ ;
Glog 9 1 .. 92 + [Wl +
Gradska ioboda 34 + +
Crusja trava 78 Jlffi +
l lrastov ir +:;- v + f l __ iifil
Jaglika 115 t s i + +
Jagoda 77 + its +
J agorevina 112 + + +
Jarebika 86 + iffiii +:
J arii 6869 + +
Jednogodinji
krasuljak 146 :+lli
Jela IfSffi
+ liii
Jelenjak 190 +
Jurica 45
kaun 184 i|i|i + ~~
Iffi!
iiii
Kiseljak 21 22 +
Kleka 4 +
Konjski tavelj 16 +
Kopriva 10 +
Kozja brada 156
Krasuljak 144 + H ---
K upine 7275 ISfSl; + +
I .aneuva 171 + +- + 5+53lliil

I.avlji zub 143 + + + + ffifl

Leskine rese fi; flf +
- i
. -----
":7~ .

I .enici +
ffg:. -----
-
1Jsac 24 + +
1 .oboa 5<> .+ +
I ,okvanj : 51 +
m
+
Luac 53 + .+ ' + + -- __

I.juspasta loboda 37 + +
Ljuta kopriva 12 +
Magriva 94 +
Majkina duica 126 ; __ +
' + +

Mala kopriva 11 + |8ij

Mala repuina *52 + + + -- !iSi + --

Mala turica 33 + +
Mali kaunak 169 + +
Mali krasuljak 145 + +

23
JE S T IV O D I V L J E B IL J E

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 x3 14 15
Mali sranik 27 + + __ + ^i||
Malina 76 :"-i\
+ : ;+
Maljava breza 8 '+ +
Maljava dobriica 122 + +
Maljavi iak 153 9 1 + + = +
Maslaaka 140 142 + + + +
Matar 108 + + __
Matinjak 124 _ i|p Ilill + llilil
Meja apa 105 + + + + +
I + :I
Medeni kaunak 191 I : +;
M edunika 7i +
Mijakinja 47 l i ! +
Mledac '' 185 _
+
Mokrica 4* +
Morgrua 54 + + + i t i + ~ -- _
Morska loboda 4i +
Movarni kaun 185 + ~ I
Mrljava mrtva
kopriva Ix9 + +
Mrtva kopriva 118 + +
Mukinja 88 + __
Muka bokvica 129 + +
Mumulica ~r
iNana 127 1
Navala 1 +
Netik 64 +
Nourak IOI + + + s i :!
Okruglasti divlji luk 166 + + +
Okrugli divlji luk 168 + + + ~
Omaga 43 +
Ostak 155
Paprac 26 ;+ + + +
Pasji iuk 172
Patuljasta breza 9 + + +
Pegavi kaunak 187 + +
Pepeljuga 31 + +
Petrovac 81 + + ::
Peana bokvica 13 1 +
Pitomi slez 60 Slj;:
Planika m +
Planinska bokvica 132 1 1 1 +
Planinski bor _ ;:L^UU: _ _ 1._ _ __Sr|
+ _
Planinsko zelje 19 +
Platak x93 111 + _ _ _ + _ lill
Plunjak 116 +
Poganeva trava 117 +
Poljska loboda 38
Poljsko zelje 14 +
Poponac / 115 +
Pravi jaglac 114 + + +
Ptije mleko 178 + + _ _ _

24
 JEST IVO D I V L J E B IL JE

\ ; 11 1 2 3 4 5 6 8 9 Ic 11 12 *3 14 15
Pucavac 5 t-
Pukinja 6
Repuina 151 154 + + + + II
Rogoz 182 183 + __ __
Ruiasta loboda 39 +
Ruiasti nourak to3 + +
Sedmolist 109 + + __ + : : lll?;; ;;||I -
Sibirski luk 170 + + 1 IMfli H _ M l l lf l i l il IMui _
Sitni slez 57 + +
Sitni apljan 163 l i i +
Jlluv 4 ~r s
Solnjaa 46
Sparoina ,, *75 + + _ II
Srak 160 + + :+;;; .fi .
1
Srenjak 25 -r1 _ ~
Sremu 164 + + ;;: I # l + i i i i
Suruica 70 + _ _ _
apica 107 + + :+ ; 1 1 g| + S Jf _ | 1 |
avlika 20 +
tavlje 15 +
tavelj 13 + ,
))
umska jagoda 77 + 4.
umska mijakinja 49 + +
umska repuina 154 + + + + +
umska svilovina 102 + + +
167 + _
Tamnoljubiasti luk + +
Tetivika 176 +
Trenja divlja 95 +
T rnjina 93 +,
Troskot 23 ::+-. +
Trska 181 :+ ; + _
Uskolista vilina
metla T74 + :: + | | . + iS ii
Uskoiista vodena
bokvica 158 +
Uskolisti kaun 192 + _ ! _ + ;'
Velika bokvica 130 + ;+ :
Velika divlja loboda 40 ifc
Velika meja apa 106 :;+.; + + . + p ; + _ _
Velika repuina 151 + + .+ i s + + , _
Velika slezovaa 59 i i + _ :iiif
Veliki kaun 186 + . _ _ _ +
Veprina 179
Vijuac 29 + -- :+:
Vilina metla + + ' _ _
l 73 :+ :
Vimenjak 195 + iHI _ : _ + Sff
~ -- ~~ _ ;+ _
00

Virak
I
O

Vodena borkvica M7 +
+ _ _
Vodeni orah 1 59 ~
Vodeno zeije 18 +

25
JESTIVO D I V L J E B IL JE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Vodopija I48 1I1 + 1 1 ! ;:+ : :
Vranilova trava 125 p j : :g |g +
\ rrq n j3 lr xy 4 1 +
Zeica 138 139 + | i :+ ;; l i l 1 3 IB H l lis
Zeja soca
Zelenkasti vimenjak
6a + l::\ iS i
196 + li! ( 1 1 lil llil :
Zelje 17 +
Zlatan 177 1 +
Zmijin luk 165 + +
Zvonii 135 137 + +
1 : :P-: il
6869 S llf
enska paprat + :
uta zeja soca 4 flf f a 111 .
uti jari 69 +
lAlfVoni
Zj Uii iutvvaii| 52 1
TJ +

5. Mnoge biljke se odlikuju specifinim ukusom ili jaim mirisom,

a neke su uvek u izvesnom stepenu nagorke, te ako je jelo spravljeno
samo od takvih biljaka, ne daju mu prijatan ukus. Pojedine biljne vrste
sadre i neke sastojke koji su u manjoj koliini nekodljivi za oveka,
ali u velikoj koliini upotrebljene mogu da budu kodljive. U svim
takvim sluajevima bolje je, ukusnije i prijatnije jelo koje se dobija
gotovljenjem meavine takvih biljaka i drugih koje imaju jednoliniji
ukus. Prilikom opisivanja svake biljke naznaeno je da li se odlikuje
posebnim ukusom ili mirisom, ili sadri kakav^ kodljivi sastojak.
Pojedine biljne vrste su veoma hranljive i esto se nalaze u znatnoj ko-
liini, ali im je ukus jednolian; jelo od takvih biljaka se popravlja do-
davanjem odgovarajuih biljaka zainskog ukusa i prijatnog mirisa.
6. Cajne biljke se najee upotrebljavaju u meavini, pri emu se
vodi rauna o tome da se meaju vrste koje imaju dosta vitamina a ne
odlikuju se prijatnim ukusom i mirisom sa onima koje, iako nemaju
mnogo vitamina, imaju prijatan ukus i miris.

26
 n a j Ce e v r s t e j e s t i v i h
i. N A V A L A Nephrodium fi-
//v mas, porodica Poljpodiaceae
paprati (paprat, muka paprat, na-
vale, pampunka, paprad, prap-
rat, glistna podlesnica, glistovni-
ca) (sl. i). Viegodinja biljka,
visoka 30 do 100 cm. Listovi joj
i/bijaju pravo iz zemlje i poreani
su u krug. Sasvim mladi (prilikom
i/bijanja) uvijeni su kao pu, a
kasnije se razvijaju i postaju du-
i^aki, dvostruko izdeljeni i nejed-
nako zupasti. Pod zemljom se na-
lazi veliki mesnati podanak.
Rasprostranjena je skoro u celoj
naoj zemlji, a raste po umama,
<ul viih brda pa do preko 15 00 m
nadmorske visine.
Sasvim mladi, soni, jo neraz-
vijeni listovi, koji su jo uvijeni u
Sl. 1. N avala Nephrodium f i li x mas
d iv l jih b il ja k a
spiralu kao pueva kuica, mogu
da se upotrebljavaju za spremanje
orbi, variva i pirea u meavini sa
drugim divljim povrem (sl. 2).
Stariji, razvijeni listovi su vrsti,
sadre dosta celuloze i smatraju se
kodljivim. Podanak (podzemni
deo) sadri otrovne sastojke i ne
moe se upotrebljavati za hranu.
Na mestima na kojima se navala
javlja u veoj koliini, jedan ovek
moe za jedan as da sakupi do
5 kg nerazvijenih listova. Ako je
skuplja neizveban, moe da je
zameni sa drugom vrstom paprati,
ali je takva zamena bezopasna, jer
se i ta vrsta moe da upotrebi za
jelo.
2. E N S K A P A P R A T A t-
hjrium filix femina (papratka, sitna
Sl. 2. Navala Nephrodium JjU s mas,
jestivi mladi listovi u vidu pucva
27
JE S T IV O D IV L J E B IL JE

Sl. 3. Bujad Pteridium aquilinum

navala). Rasprostranjena je skoro planinskim njivama i livadama i

u celoj naoj zemlji, na slinim slinim mestima, uvek na kiselom
ali malo sveijim mestima nego tlu. Cesto se javlja na velikoj povr-
prethodna vrsta. Od nje se razli- ini i u ogromnoj koliini. Mladi,
kuje najvie po tome to su joj soni izdanci (sl. 4), brani rano s
listovi sitnije izdeljeni. Mladi lis- prolea, na kojima se listovi jo
tovi sadre vie vitamina od pret- nisu razvili, upotrebljavaju se za
hodne vrste i upotrebljavaju se za spravljanje orbi, meanih variva,
hranu kuvani kao varivo ili bareni i sl. Mogu da se upotrebljavaju
kao pargla. bez ogranienja i ne postoji opas-
3. B U JA D Pteridium aqui~nost da se zamene sa nekom sli-
linum (velika paprat, bujaa, gorska nom kodljivom biljkom. Na mes-
paprat, orlova paprat, stelja, host- tima na kojima se bujad javlja u
ni praprot; sl. 3). Viegodinja veoj koliini, jedan ovek moe
biljka, visoka 50 do 150 cm. Ve- za jedan as da nabere do 5 kg
liki listovi su na veoma dugakim
jakim drkama koje su s donje
strane ilebljene. Trouglastog su
oblika i dvostruko do trostruko
izdeljeni.
Veoma je rasprostranjena po
celoj zemlji, od niih brda pa do
visokih planina. Raste na suvljim
mestima u retkim, svetlijim uma-
ma, na proplancima, krevinama,
Sl. 4. Bujad Ptcridium aquilinum,
umskim istinama, na zaputenim mladi jestivi izdanci

28
 JE S T I V O D I V L J E B IL JE

inladih izdanaka. Podanak (pod- Rasprostranjena je od pobra

zrmna stabljika) bujadi sadri dosta do srednjeg planinskog pojasa u
vrlike koliine skroba. Moe se skoro itavoj naoj zemlji, izuzev
v.uliti s jeseni ili krajem zime i primorja.
mlcti u brano, pa tako upotreb- Cetine se mogu upotrebiti za
Ijavati kao dodatak sirovinama za spravljanje aromatinog vitamin-
spravljanje hleba ili se iz takve mase skog aja, a isto tako i bobice, koje
inoe ispiranjem izdvojiti skrob. sadre i izvesne koliine eera.
4. K L E K A Juniperus commu-Bobice se koriste i kao zain pri
nis, porodica Cupressaceae em- spravljanju razliitih jela, naroi-
prcsi (borovica, venja, smreka, bri- to od mesa divljai.
nam, brinje; sl. 5). Cetinarski bun Slino se upotrebljava i podvrs-
visok 0,5 do oko 3 m, nepravilno ta obine kleke polegla kleka
rn/granat, sa otrim i uskim zim- Juniperus nana, koja je znatno nia
zclenim listovima (etinama). Vrlo i sa poleglim granama, a raste
sitni cvetovi razvijaju se u pazuhu iznad visinskog pojasa u kome se
listova. Plod je bobica, koja saz- javlja obina kleka (sl. 5a).
rcva u jesen i plaviasto-crnkaste 5. C R V E N A S M R E K A Ju -
|c* boje. niperus oxjcedrus (mrika, smrika,

Sl. 5. Kleka Juniperus communis

Sl. 6. mrika Juniperus oxjcedrus

crvena borovica, morska borovi-

ca, sl. 6). Zbun ili omanje drvo do
Sl. 5a Polegla kleka Juniperus nana 56 m visine sa kosim navic us-
29
 JES T IV O D I V L J E B IL JE

merenim granama. Slina je pret- kad sazru sline su boje kao i kod
hodnoj vrsti ali je vea i sa krup- prethodne vrste.
nijim bobicama crvenkasto-mrka- Rasprostranjena je samo u prio-
ste boje. balnom pojasu primorja, ali je
Rasprostranjena je u itavom rea od prethodne vrste.
sredozemnom podruju, a zalazi i Upotreba je kao i kod prethodne
u kopneni deo nae zemlje u sve vrste.
delove koji se odlikuju veom 7. B R E Z A Betula verrucosa,
toplotom i sunou (tzv. sub- porodica Betulaceae breze (bela
mediteranske oaze) dospevajui u breza, briza, alosna breza, jadika).
visine do oko 800 m nad morem. Drvo visoko do 25 m, sa glatkom
U naem primorju je vrlo esta belom pokoicom preko kore, ko-
na kamenjarima, u makiji (pri- ja se ljuska i lako odvaja; granice
morskom ibljaku) i na degradi- su joj tanke, savitljive, crvenkas-
ranim povrinama. tomrke boje; listovi nisu veliki,
Bobice se mogu koristiti presne, zaobljeno trouglasti su a po ivici
mada im je ukus malo prejako zupasti. Zukastomrki cvetovi ra-
aromatian na terpentin, ili kuva- zvijaju se u prolee, istovremeno
ne u vodi ili mleku, a takoe i kao sa listovima. Muke rase mogu da
zain razliitih jela, naroito mes- budu dugake do 10 cm i vie,
nih. dok su enske krae i stoje usprav-
6. P U K IN JA Juniperus mac-no.
rocarpa (sl. 7). Slina je prethodnoj Rasprostranjena je u umskom
vrsti, ali su joj grane povijene pre- podruju cele nae zemlje, od brd-
ma zemlji. Bobice su neto krup- skih predela do visokih planina,
nije od bobica prethodne vrste i a raste na suvljem, peskovitom
zemljitu U retkim svetlim uma-
ma, na ivici uma, proreenim
umskim mestima, krevinama, po-
aritima i sl.
Lisni pupoljci 1 savim mladi
listovi mogu da se upotrebe u
meavini sa drugim divljim povr-
em za spravljanje orbi, variva i
pirea. Stariji listovi postaju gorki
i neprijatni za jelo. U vanrednim
prilikama rese se u toku zime i
ranog prolea beru, sue, melju i
meaju sa branom za meenje
hleba, a mogu da se i propre kao
zamena za kafu. Kad se u mlaim
stablima izvrti rupa, dobija se sok
(narodni naziv buza ili musa),
Sl. 7. Pukinja Juniperns muiroiarpa koji sadri eera i brezovo eteri-

1 3

ihi uljc, i moe da se pije sve,
it Uuviin kao sirup i na razliite
n.irinc spremljen. Od jednog stabla
/,\ ,|S asova moe da se dobije
pioscno 4,5 litara soka/a za celu
'.(/( >nu oko 170 litara. Po nekim
podacima, u vreme gladi upotreb-
l|;iv:ma je i brezova kora mlevena
n brano kao sirovina za hleb.
Slinu upotrebu, ali u znatno
m;mjoj meri, imaju i sledee vrste:
K M A L JA V A B R E Z A Be-
/tdd pubescens (puhasta breza, breza
iciua). Raste u veem delu nae
/cinlje u planinskim krajevima,
|)o svcim i vlanim umama i na
movarnim mestima (tresavama).
Miinja je od prethodne vrste.
9 P A T U L JA S T A B R E Z A
Hrfu/a nana. Raste u visokoplanin-
*.kim predelima i mnogo je manja
od obc prethodne vrste.
S 1.. 8 . Kopriva Urtica dioica
JE S T IV O D IV L J E B IL J E
10. K O P R IV A Urtica dioica,
porodica Urticaceae koprive (a-
ra, velika kopriva, egavica, goa
kopriva, kropiva; sl. 8). Viego-
dinja zeljasta biljka. Moe da
naraste i preko ioo cm u visinu.
Stabljika je etvrtasta. Listovi su
jajoliko-duguljasti, sa produenim
iljastim krajem, po ivici zupasti.
S obe strane pokriveni su kratkim
mekim dlakama. I stabljika i listovi
obrasli'su jo i duim, lomljivim
dlakama punim kiseline koja ari i
izaziva plikove na koi. Sitni, neu-
gledni zelenkasti cvetovi skupljeni
su u razgranatu grozdastu cvast
pri vrhu stabljike ili njenih ogra-
naka. Cveta juna i jula.
Veoma je rasprostranjena u celoj
naoj zemlji, od nizina do visokih
planina. Raste po zaputenim mes-
tima, kao korov ukraj puteva,
31
JE S T IV O D I V L J E B IL JE

oko naselja, torova, kraj ograda,

po umama, movarama, zapute-
nim njivama i vonjacima i na
slinim mestima, esto u velikom
mnotvu na jednom mestu.
Mladi izdanci i listovi, kao i
ovrci mladih stabljika mogu da
se upotrebljavaju za spravljanje
orbi, variva, pirea, za nadeve i sl.,
a takoe mogu da se pre na ulju
ili masti. Isueni i samleveni u
prah mogu da se uvaju za kasniju
upotrebu, a mogu i svei da se kon-
zerviu na razliite naine. Ne
postoji opasnost da se zamene sa
nekom drugom kodljivom bilj-
nom vrstom i mogu da se upotreb-
ljavaju bez ogranienja. Listovi
se najvie upotrebljavaju u prolee,
ali i kasnije, pa i u jesen od nak-
nadnih izbojaka. Na mestima na Sl. 9. tavelj Rumex erispus
kojima se kopriva javlja u veo,
koliini jedan ovek moe za jedan
as da nabere do 4 kg Hstova i so-
nih ovraka stabljike. Viegodinja je zeljasta biljka,
Slino mogu da se upotreblja- koja naraste od 50 do 100 cm, sa
vaju i sledee vrste kopriva: jakom, slabrje razgranatom stab-
11. M A L A K O P R IV A Ur- ljikom. Listovi su duguljasti, pri
tica urens (sitna kopriva, grka zemlji su vei i iri, a uz stabljiku
kopriva). Takoe je veoma raspros- ui i malo manji. Svi listovi su po
tranjena u nas. Jednogodinja je ivici kovrdavo naborani (sl. 10a).
zeljasta biljka. Manja je od velike Cvetovi su sitni, zelenkasti, mno-
koprive, a naraste do 60 cm. Lis- gobrojni i nalaze se u brojnim
tovi su joj sitniji. klasastim cvastima pri vrhu i u
12. L JU T A K O P R IV A Ur- gornjem delu stabljike. Cveta juna
tica pilulifera (drobna kopriva, vep- i jula.
rima). Jednogodinja je zeljasta Rasprost'ranjen je u skoro celoj
biljka, rasprostranjena u primor- naoj zemlji i veoma je est od
skim predelilma i u toplijim delovi- nizina do oko 1500 m nadmorske
ma Makedonije. visine. Raste po sveiiji i vlanim
13. T A V E L J Rumex crispus, mestima, oko potoka, jarkova, na
piprodica Poljgonaceae troskoti zaputenim travnjacima, panjaci-
(poljsko zelje, konjski tavelj, ta- ma i njivama, esto kao korov i u
valj, avlje, avelj; sl. 9). veoj koliini.

32

Sl. io. Listovi raznih vrsta divljeg zelja: a) tavelj (Rumex crispus); b) polj-
sko zelje ( Rumexpulcher); c) tavlje ( Rumex sanguineus); d) konjski tavelj ( Rumex
obtusifolius) ; e) zelje (Rum ex patientia)
Sl. ioa Rumex hjdrolapathum
Mladi listovi mogu da se upo-
trebljavaju 2a spravljanje orbi,
variva, pirea, za nadeve i sl., i to u
tieogranienoj koliini. Skupljaju
se od ranog prolea do kraja maja,
pre nego to se razvije cvetna stab-
Ijika. Cesto mogu da se koriste i
naknadni listovi koji izbijaju kra-
jcm leta ili u jesen, naroito posle
koenja livade. Na metima na koji-
ma se tavelj javlja u veoj koliini,
jcdan ovek moe za jedan as da
J E S T I V O D I V L J E BIL.JE
sakupi do 2 kg upotrebljivih lis-
tova.
Slino mogu da se upotreblja-
vaju i listovi i soni delovi od
sledeih vrsta:
14. P O L JS K O Z E L J E Ru-
mex pulcher (bljutur, livadsko ze-
lje, divlja blitva; sl. 10b). Raspros-
tranjeno je u veem delu nae
zemlje, a raste po mestima gde i
prethodna vrsta.
15. T A V L JE Rumex san-
guineus (divlji tavelj, staglina, av;
sl. 10c). Rasprostranjeno je u skoro
celoj naoj zemlji i na slinim sta-
nitima na kojima i prethodne
vrste.
16. K O N JS K I T A V E L J
Rumex obtusifolius (konjtak, trava
od konjtaka, konjsko zelje, uli-
njak; sl. lod). Naraste i do 120 cm
u visinu. Listovi su pri zemlji ve-
liki i esto pri dnu crvenkasti i na
duim peteljkama. Veoma jc ras-
33
J E S T I V O D I V L J E B IL J E

prostranjen skoro u celoj naoj i po drugim planinskim vlanim

zemlji, od nizina pa sve do blizu mestima, esto u veoma velikoj
2000 m nadmorske visine. Raste koliini, pokrivajui katkad u ne-
na slinim stanitima na kojima i prekidnom ilimu povrinu od po
prethodne vrste. vie hektara.
17. Z E L J E Rumex patientia Sasvim mladi, jo pomalo u-
(pitomo zelje, pitomi tavelj, en- kasd listovi i mladi izdanci mogu
gleski spana, srpsko zelje; sl. ioe). da se upotrebljavaju za spremanje
Slino je prethodnim vrstama, ali je meanih salata, za orbe, variva,
znatno vee i moe da naraste i pirea, nadeve i sl. Takoe mogu
preko 2 m u visinu, a stabljika da se kisele kao kupus i da se ostav-
mo^e da bude debela kao prst. ljaju za zimu. Beru se od ranog
Rasjprostranjeno je u veem delu prolea i u toku celog leta sve do
nae zemlje, naroito u junijim kasne jeseni, budui da za sve to
predelima, a raste po poljima i sve- vreme izbijaju naknadni mladi lis-
ijim, pa ak i po vlanim mestima, tovi. Mogu da se upotrebljavaju
esto u blizini naselja. bez ogranienja. Stariji listovi su
18. V O D E N O Z E L J E Ru- kruti i nagorki. Na mestima na
mex hjdrolapathum (vodeni tavelj, kojima se biljka javlja u velikoj
reni tavelj, vodeni konjtak). Vrlo koliini jedan ovek moe u prole-
je visoka i snana movarna biljka. e za jedan as da nabere 5 kg
Rasprostranjena je u veem delu upotrebljivih listova i izdanaka.
nae zemlje, a raste po veoma vla-
nim i movarnim mestima, bara-
ma, stajaim vodama i slinim me-
stima (sl. 10a).
19. P L A N IN S K O Z E L J E
Rumex alpinus (planinska kiselica,
alpsko zelje, alpski tavelj, plutur,
ravent, staglina, ravet; sl. 11). Vi-
egodinja zeljasta biljka sa sna-
nom stabljikom, koja moe da
naraste i do 2 m u visinu. Prizemni
listovi su veoma veliki, a mogu
biti dugaki i do 50 cm i veoma
iroki, zaobljeno-srcastog oblika.
Rasprostranjeno je skoro u celoj
naoj zemlji, i to samo u planin-
skim predelima od oko 1300 do
blizu 2500 m nadmorske visine.
Raste naroito na mestima kuda
se kree ili zadrava stoka, oko
planinskih panjaka, torova, ka- Sl. II. List planinskog zelja Rumcx
tuna, zatim oko planinskih potoka alpinus

34
 JE S T I V O D I V L J E B IL JE

11 lcto i u jesen skupljanje ide spo-

lijc, poto moraju da se odaberu
samo najmlai listovi. Koren sadr-
/i skroba, neto eera, tanina i
drugih materija. Moe da se kuva i
upotrebljava za jelo.
20. A V L IK A Rumex aqua-
ficus (veliki tav, vodeni tavalj,
konjski tir, mrkavc, tavolj). Dos-
la je rasprostranjena u nas, a raste
ukraj voda.
P a n ja ! Sve vrste naih zelja
upotrebljive su za jelo i ne postoji
opasnost da se zamene sa nekom
drugom kodljivom vrstom. Je-
ilina nepovoljnost je u tome to
ncke vrste ranije, a neke kasnije
postaju nagorke ili gorke. Zato
i reba brati to mlae listove i Sl. 12. Kiseljak Rumex acetosa
i/bojke, ali imad na umu da je
gorina zelja samo neprijatna, a ne Mladi soni listovi i izdanci su
i kodljiva. prijatnog kiselog ukusa. Upotreb-
21. K I S E L JA K Rumex aceto- ljavaju se svei za salatu ili kuvani
sa (kiselica, veliki kiseljak, kisavec, za orbu, variva, pirea, nadeve i
ajdovec, kiselca; sL 12). Viegodi- sl., najee u meavini sa drugim
- nja zeljasta biljka, koja moe da na- vrstama divljeg povra. Zbog dos-
raste i do 100 cm u visinu. Stabiljka ta velikih koliina oksalne kiseli-
jc uzdu izbrazdana, esto je crven- ne, ne treba ih koristiti mnogo u
kaste boje. Najee se iz jednog jednom obroku jer tada mogu da
korena razvija po vie stabljika. budu kodljivi.
I Jstovi su strelastog oblika. Mno- Slino se upotrebljava i sledea
gobrojni sitni crvenkasti cvetovi vrsta:
sloeni su u metlastu cvast pri vrhu 23. M A L I K I S E L JA K - Ru-
stabljike. Cveta od maja do jula, a mex acetosella (mala kiselica, ov-
katkada i po drugi put u jesen. iji kiselj, sitni kiseljak). Raspros-
Rasprostranjen je po celoj naoj tranjen je po celoj naoj zemlji.
zcmlji, a raste po sveim i vlanim Raste po suvljim, najee pesko-
livadama i travnjacima, blizu po- vitim mestima, koja su siromana u
ioka, po retkim zatravljenim um- kreu, i to od nizina do visoko u
skim proplancima i rubovima planine. Slian je prethodnoj vrsti,
svetlijih uma. esto moe da se ali je mnogo manji, listovi su mu
nade u velikom mnotvu, tako da znatno sitniji i izrazitije kopljasti.
sc livada u vreme cvetanja biljke 23. T R O S K O T Polygonum
/acrveni. aviculare, porodica Poljgonaceae

35
J E S T IV O D I V L J E B IL JE

Mogu da se upotrebljavaju i sle-

dee vrste troskota:
24. L IS A C Poljgonum persi-
caria (ljutaa, praskvinac, andre-
selj, broskova trava, kotren; sl.
h )-
Jednogodinja zeljasta biljka, vi-
soka 50 80 cm, sa razgranatom
lankovitom stabljikom, duguljas-
tim, kopljastim, prilino irokim
listovima i zelenkasto-belim ili cr-
Sl. 13. Tfoskot Poljgonum aviculare
venkastim cvetovima, koji su slo-
eni u klas pri vrhu ogranaka stab-
troskoti (ptiji troskot, troska, dvo- ljike. Cveta od jula do septembra.
rnik, ptiji dvornik, kameniac, Rasprostranjen je skoro po celoj
troskovac, krupnik, molava, ptiji naoj zemlji, a raste po vlanim
dresen, treskovac, truskavac, cr- mestima, oko bara i movara, po
ljena rusomaa; sl. 13). jarcima ukraj puteva, potoka, na
Jednogodinja je zeljasta biljka, vlanim livadama, po svetlim nizin-
sitna, neugledna, najee polegla skim umama i slinim mestima,
po zemlji, veoma razgranata i lan- esto u velikoj koliini.
kovita, sa sitnim eliptino-kopljas- Mladi listovi i soni ovrci stab-
tim listovima na sasvim kratkoj ljika pre cvetanja mogu da se upo-
peteljci. Cvetovi su sitni, ruiasti, trebe za spravljanje meanih salata,
zelenkasti iii beli. Cveta od kraja orbi i variva.
prolea do jeseni.
Veoma je rasprostranjena biljka
u celoj naoj zemlji, od nizina pa
do oko 1200 m nadmorske visine.
Raste na poljima, niskim travnja-
cima, ukraj puteva, na stazama, na
pustim mestima svuda gde se
gazi i gde stalno gaenje onemo-
guava drugim travama da se odr-
e; esto obrazuje neprekidni gust
ilim.
Mladi listovi i mladi soniji
vrci stabljika mogu da se upo-
trebljavaju za spremanje meanih
salata, orbi, variva i sl. Na mestima
na kojima se troskot javlja u veoj
koliini, jedan ovek moe xa jedan
as da nabere do 1 kg sitnih listova
i ovraka stabljika. Sl. 14. Lisac Polygonum persicaria

36
 J E S T I V O D IV L J E B IL JE

dodaje se salatama, orbama i va-

rivima. Seme moe da se upotre-
bi kao zamena za biber.
27. M A L I S R A N IK Poly-
gonum viviparum. Viegodinja bilj-
ka sa jajolikim ili kopljastim listo-
vima. Rasprostranjena je na svim
naim veim planinama, a raste
na planinskim livadama. Koren sa-
dri dosta skroba i tanina i osuen i
samleven moe da se koristi za
spravljanje kaa, kao dodatak dru-
gim hlebnim sirovinama i sl. Od
korena se kuva i ukusan aj kao
zamena ruskom aju.
28. A L P S K I S R C E N JA K
Poljgonum alpinum. Ima bele cve-
tove i duguljasto-kopljaste listove.
Sl. 15. Srenjak Poljgonum bistorta Raste na planinskim livadama i
kamenjarima svih naih visokih
25. S R E N JA K Poljgonum planina. Listovi i soni delovi
bistorta (sranik, trava od srdobo- stabljike sadre vitamin C, pro-
Ije, eludnjak, jermen, srano zelje; teina i drugih materija. Mogu da
sl. 15). Listovi su mu iri, a u do-
njem delu suavaju se u drku.
Cvetna stabljika je dosta iroka, a
pri vrhu nosi klasastu cvast od
sitnih ruiastih cvetova. Ima ovei
okruglasti podanak.
Rasprostranjen je u veem delu
nae zemlje, po visokim brdima i
planinama, a raste na vlanim liva-
dama i u uvalama, esto u velikom
mnotvu.
Sasvim mladi listovi i stabljike
mogu da se koriste kao salata, za
orbe i variva.
26. P A P R A C Poljgonum hyd-
ropiper (paprica, papreni lisac, vo-
dcna biberka, vodena paprika; sl.
16). Slian je liscu, samo je malo
silniji od njega, a raste na slinim
sianitima. Cela biljka ima papren Sl. 16. Paprac
ukus. Upotrebljava se kao zain i Poljgonum hydropiper

37
JE S T IV O D IV L J E B IL JE

se upotrebljaVaju za salatu, orbe,

variva i kao zamena za aj.
29. V IJU A C Polygonum con-
volvulus (papunac, peteak, ukun-
da). Stabljika se najee povija po
tlu. Raste po livadama i poljima.
Rasprostranjen je skoro po celoj
naoj zemlji. Mladi listovi se upo-
trebljavaju za orbe i variva. Seme
sadri proteine, skroba i masnoe i
upotrebljava se za spremanje kaa
ili se melje u brano za hleb.
30. B R A N JE N IK Cheno-
podium bonus henricus, porodica
Chenopodiaceae pepeljuge (div-
lji spana, ciganski spana, dragi
jurko; sl. 17). Viegodinja zeljasta
biljka, koja naraste od 30 do 80 cm,
sa uspravnom uglastom stabljikom
malo razgranatom, pokatakad cr-
venkastom. Listovi su tamnozele- Sl. 17. Branjenik Chenopodium bonus
ne boje, kopljasto-trouglasti, pri- henricus

zemni imaju duge peteljke, a gor-

nji su kao branom posuti. Mno-
gobrojni sitni n eu g le,d n i cvetovi
beliastozelenkaste boje sloeni su
pri vrhu stabljike u klasastu cvast.
Cveta od maja do oktobra.
Rasprostranjen je skoro po celoj
naoj zemlji, od brdskih predela
pa sve do preko 2000 m nadmorske
visine, gde raste na ubrevitom
tlu, najvie na mestima gde se kre-
e i zadrava stoka, oko stoarskih
letnjih stanova (katuna), torova, u
okolini planinskih naselja, staja,
oko plotova, pored puteva i na
slinim mestima, esto u velikoj
koliini.
Mladi listovi i soni ovrci stab-
ljika upotrebljavaju se za spravlja-
nje orbi, variva, pirea, za nadeve
i sl., sami ili, jo boljc, pomeani
sa drugim divljim povrem. Mogu
da se koriste od prolea do sre-
dine leta, a i kasnije, ali samo nak-
nadni mladi izbojci i soni listovi,
inae stariji listovi postaju grubi i
nagorki. Sasvim mladi proletnji
izbojci pre razvijanja listova mogu
da se prirede kao pargla. Na mes-
tima na kojima se branjenik javlja
u veoj koliini, jedan ovek moe
za jedan as da nabere do 5 kg
upotrebljivih biljnih delova. Mogu
se upotrebljavati bez ogranienja.
Ne postoji opasnost da se zameni
sa nekom slinom kodljivom bilj-
nom vrstom, ali bera koji jo nije
dobar poznavalac ove biljke, moe
da je zameni sa srodnim biljkama
smrdljivom pepeljugom ( Che-
nopodium vulvaria) i srcolisnom pe-
peljugom (Chenopodium hjbridum),
koje nisu otrovne, ali imaju nep-

38.
 JE S T I V O D I V L J E B IL J E

rijatan miris, po emu ih je lako 32. B A T E N S K A P E P E L JU -

razlikovati kad se rastrljaju meu GA Chenopodium poljspermum.
prstima. Listovi su joj jajoliki, duguljasti,
Slino branjeniku upotreblja- nisu izrazito branjavi i bez naro-
vaju se i sledee srodne vrste: itog su mirisa, stabljika je razgra-
31. P E P E L JU G A Chenopo-nata, visoka 30 do 50 cm. Starija
dium album (bela loboda, jurjevac, biljka postaje crvena. Cveta juna i
smukavc; sl. 18). Jednogodinja jula.
zeljasta biljka. Stabljika joj je us- Rasprostranjena je u celoj naoj
pravna, do 1 m visoka, sa dugulja- zemlji, od nizina do srednje viso-
sto-jajolikim listovima po ivici ret- kih brda, a raste po vlanim mesti-
ko i nejednako zupastim i po ma kao korov, na renim ostrvci-
povrini branjastim. Cvetovi su ma i sl., esto u velikoj koliini.
sitni, zelenkasti i skupljeni u ti- Listovi se bez ikakvih ograni-
tolike i klasaste cvasti. Cveta juna enja upotrebljavaju za orbe, va-
i jula. riva i pirea.
Veoma je rasprostranjena kao 33. M A L A T U R IC A Che-
korov u celoj naoj zemlji. Raste nopodium murale (mala pepeljuga).
od nizina do visoko u planinskim Jednogodinja zeljasta biljka viso-
pojasevima na plodnom zemljitu
bogatom mineralnim solima, na
zaputenim njivama, oko naselja,
na dubritima i drugim zapute-
nim mestima, oko ograda, ukraj
puteva i sl.
Mladi listovi i soni ovrci stab-
Ijike su od davnina upotrebljavani
za spravljanje orbi, variva, pirea
i sl. Kad su stariji, neukusniji su.
Na mestima na kojima se pepeljuga
javlja u veoj koliini, jedan ovek
moe za jedan as da sakupi do
3 kg upotrebljivih delova. Mogu
da se koriste bez ogranienja. Se-
me pepeljuge sadri znatnu koli-
inu svarljivih ugljenih hidrata,
proteina, belanevina i dr. i od
davnina je, naroito u vreme gladi,
bilo upotrebljavano za dobijanje
brana za spremanje hleba. Po
nekim podacima, upotreba velikih
koliina brana od semena nije
preporuljiva jer moe da bude
kodljiva.
J E S T I V O D IV L J E B IL JE
ka do 50 cm, sa tamnom stablji-
kom i rombinim listovima, sitni
cvetovi sastavljaju titoliku cvast.
Cveta jula i avgusta.
Rasprostranjena je skoro po ce-
loj zemlji, a raste na slinim mesti-
ma kao i prethodne dve vrste.
Smatra se veoma hranljivom i
njeni mladi listovi i soni ovrci
stabljike upotrebljavaju se za sprav-
ljanje orbi, variva i pirea. Mogu
da se koriste bez ogranienja. Se-
me male turice takoe moe da
slui za ishranu.
34. G R A D S K A L O B O D A
Chenopodium urbicum. Jednogodi-
nja zeljasta biljka sa sjajnom stab-
ljikom visokom 30 do 50 cm i
trouglastim, rede rombinim lis-
tovima. Sitni cvetovi sloeni su
pri vrhu u klasastu cvast.
Rasprostranjena je u veem delu
nae zemlje, najee kao korov, A tripiex hastata. Rasprostranjena
na slinim mestima kao i prethod-
na vrsta.
Mladi delovi biljke upotreblja-
vaju se kao salata, za orbe, variva,
pirea i sl.
35. C R V E N A P E P E L JU G A
Chenopodium rubrum (svraije
jagode). Manje je rasprostranjena
od prethodne vrste, a raste na sli-
nim mestima, naroito kraj vode.
Mladi delovi biljke upotrebljavaju
se kao salata, za orbe, variva i
pirea.
36. L O B O D A A triplex hor-
tensis (velika loboda, lobuda, ru-
dea loboda). Kulturna biljka, ali
je veoma est sluaj da se nalazi
podivljala daleko od mcsta na
kojima je bila gajena, tako da mo-
e na mnogo mesta da se nade kao
divlja.
40
Mladi delovi biljke, a naroito
listovi, upotrebljavaju se bez ikak-
vog ogranienja kao salata, za
orbe, variva i sl.
37. L JU S P A S T A L O B O D A
A triplex nitens. Jednogodinja ze-
ljasta biljka, sa srcoliko-trouglas-
tim listovima, po ivici veinom
duboko zupastim, odozdo sa sre-
brnasto-sivim ljuspama.
Rasprostranjena je uglavnom u
zapadnijim delovima nae zemlje
(Slovenija, Hrvatska) kao korov-
na biljka po zaputenijim vrtovi-
ma, oko ubrita i na slinim
mestima.
Cela mlada biljka, a naroito
listovi, upotrebljava se kao salata,
za orbe, variva i sl. U nekim
istonim zemljama jede se svea
sa kiselim mlekom.
38. P O L JS K A L O B O D A
je u veem delu nae zemlje, a
naroito u nizinama, oko reka, na
renim ostrvima i slinim mestima.
39. R U I A S T A L O B O D A
A triplex rosea (divlja mala lo-
boda). Takode je rasprostranjena
u veem delu nae zemlje, ali na
suvljim mestima, kao korov.
40. V E L IK A D IV L JA LO B O -
D A A triplex tatarica. Raspros-
tranjena je neto vie nego pret-
hodne dve vrste, a raste na zapu-
tenim mestinia, naro,ito na zasla-
njenim terenima i po' renim oba-
lama. Smatra se za povre'koje
pojaava apetit.
41. M O R SK A L O B O D A
A triplex portulacoides, porodica
Chenopodiaceae lobode. Jedno-
godinja biljka visoka do 30 cm,
sa crvenkastom, dosta razgrana-
 JE S T I V O D I V L J E B IL JE

rom stabljikom, obrnuto jajolikom^

Ijuspasto-beliastim, branjavim li-
stovima, koji su po ivici celi, sa
sitnim neuglednim cvetovima. Cve-
ta s prolea.
Raste u primorskim predelima,
u uskom pojasu uz more, na tlu
koje sadri dosta soli. Mladi soni
proletnji izdanci i listovi od kraja
marta do poetka juna upotreb-
Ijavaju se za spravljanje orbi,
variva, pirea i sl. Mogu da se ko-
riste bez ogranienja i ne postoji
opasnost da se zamene sa nekom
slinom kodljivom biljkom.
42. D IV L JA M O R SK A B L IT -
V A Beta maritima, porodica
Chenopodiaceae lobode (gluha
blitva, luda blitva). Jednogodinja
zeljasta biljka, esto skoro polegla
Sl. 19. Omaga Salicornia herbacea
po tlu, sa prizemnim listovima ja-
jasto-srcastog oblika i na dugim
peteljkama, a gornjim listovima debelim, katkada pri osnovi drve-
zailjenim i u obliku romba. Cve- nastim granicama.
tovi su sitni, neugledni i mnogo- Raste u primorskim predelima,
brojni. Cveta od juna do septembra. neposredno uz morsku obalu, na
Raste u primorskim predelima poplavnom muljevito^n zemljitu,
na peskovitom tlu du obale. Mla- svuda gde dopire morska voda.
di listovi se upotrebljavaju za sprav- Od ranog prolea do poetka juna
ljanje orbi, variva i pirea. Koren, upotrebljavaju se sone stabljike, za
koji sadri i eera i skroba, upo- salatu, spravljanje orbi, variva i
trebljava se takoe za hranu, ku- sl. Sadri proteina, neto masnoe,
van ili peen. Svi delovi mogu soli, saharoze i drugih sastojaka.
da se upotrebljavaju bez ogranie- Moe da se upotrebljava bez ogra-
nja. Ne postoji opasnost da se nienja i ne postoji opasnost da se
zameni sa nekom drugom slinom zameni nekom slinom kodljivom
kodljivom biljkom. biljkom.
43. O M A G A Salicornia her~ 44. C R V E N A O M A G A Sa-
bacea porodica Chenopodiaceae licornia fruticosa, porodica Cheno-
lobode (omakalj, solnjaa, cak- podiaceae lobode (crveni oma-
Ijenaa; sl. 19). Jednogodinja ili kalj, crvena solnjaa, crvena cak-
dvogodinja mesnata biljka, koja lenjaa). Slina je prethodnoj vrsti,
naraste do 30 cm u visinu, sa samo su joj granice neto gue i
lankovitom stabljikom, mesnatim, vie odrvenele, te ima oblik niskog

4i
JE S T I V O D I V L J E B IL JE

polubuna. Izrazito je crvenkaste

boje. Koristi se na isti nain kao i
prethodna vrsta.
45. JU R IC A Suaeda mari-
tima^ porodica Chenopodiaceae
lobode (sl. 20). Jednogodinja ze-
ljasta biljka, zeleno-ukaste stab-
ljike, razgranate pri zemlji. Listovi
su vlaknasti i mlitavi.
Rasprostranjena je u primorju, na
slanim i vlanim mestima, na gli-
nastoj, peskovitoj ili ljunkovitoj
podlozi.
Mladi proletnji listovi mogu se Sl. 21. Bodljikava solnjaa Salsola kali
koristiti kao varivo. Sirovi deluju
kao sredstvo za ienje. drke (sede na stabljici); vrhovi
su im iljasti ili bodljikavi.
Rasprostranjena je u primorju,
na slanim peanim, ljunkovitim
ili laporastim terenima uz more.
Mladi proletnji ogranci koriste
se kao varivo, koje ne treba soliti,
jer je biljka sarna slana. Iz tih raz-
loga upotrebljava se i kao zainski
dodatak drugim varivima u nedo-
statku soli. .
47. M I JA K IN JA Stellaria
media, porodica Carjophjllaceae
karanfila ili klinia (mievina, mi-
je uho, crevac, evca, sl. 22).
Jednogodinja zeljasta prizemna
biljka sa nenom esto nisko po
zemlji oputenom stabljikom, veo-
ma se razgranava i iri po povrini
Sl. 20. Jurica zemljita. Donji listii su jajoliki i
Suaeda maritima sa peteljkama, a gorhji ui i bez
peteljke. Cveta od prolea do je-
46. S O L N JA A Salsola kali,seni malim, belim, zvezdastim cve-
porodica Chenopodiaceae lobode tovima.
(sonjaa, rutoiistac, caklinica, sla- Veoma rasprostranjena biljka po
nica, soljanka; sl. 21). Jednogodi- celoj naoj zemlji, od nizina pa do
nja zeljasta biljka zeleno-ukasto- visokih planina, raste u reim svet-
-crvenkaste boje, pri zemlji raz- lijim umama, oko mea, u blizini
granata. Listovi su mesnati i bez naselja, na zaputenim mestima,

42
 JE S T I V O D IV L J E B IL JE

kraj potoka, po zaputenim vino-

gradima i njivama, esto kao obi-
lan korov, po obalama potoka,
bara i drugih voda, uvek na sve-
em i dobrom zemljitu.
Cela sona biljka, bez korena, a
naroito listovi, veoma je prijatnog
i blagog ukusa i upotrebljava se kao
salata, za spravljanje orbi, variva
i pirea. Najvie moe da se koristi
od marta do oktobra, ali i znatno
due, pa esto i za vreme blaih
zinia. Na mestima gde se javlja u
veoj koliini, jedan ovek za jedan
as moe da skupi do 3 kg upo-
trebljivih biljnih delova.
Slino se upotrebljavaju i sle-
dee vrste:
48. M O K R IC A Stellaria aqua-
tica ili Malachium aquaticum (vuja
creva, kurjaka creva). Dosta j Sl. 23. um ska mijakinja
rasprostranjena u nas i raste po Stellaria nemorum

vlanim mestima i ukraj voda. celoj naoj zemlji. Znatno je vea i

Biljka je vea i izdanija od mija-
kinje.
49. U M SK A M I JA K IN JA
Stellaria nemorum (sl. 23). Raste
po vlanim i sveim mestima u
brdskim i planinskim umama u
Sl. 22. M ijakinja Stellaria media
krupnija od obine mijakinje. Mo-
gu se upotrebljavati za jelo samo
sasvim mladi delovi i listovi, u
manjoj koliini i u meavini sa
drugim divljim povrem, jer su
grublji i brzo ovrsnu.
50. P U C A V A C - Silene vul-
garis, porodica Carjophjllaceae
karanfili ili klinii (pucavica, pu-
calina, puina, skripac, kripalac;
sl. 24).
Viegodinja biljka, visoka do
60 cm, sa tankom stabljikom pri
vrhu razgranatom, sa nasupromim
plaviastozelenim kopljastim ili
kopljasto-jajastim iljatim listovi-
ma. Pri vrhu stabljike, u rastresitoj
cvasti, nalaze se beli cvetovi sa
irokom mehurastom aicom pu-
nom vazduha. Cveta od aprila do
jula.
JE S T IV O D I V L J E B IL JE
Sl. 24. Pucavac Silene vulgaris
Veoma fasprostranjena biljka,
koja se esto sree u brdskim i
planinskim predelima u celoj naoj
zemlji, gde raste po travnim ob-
roncima, ivicama uma i u-
maraka, livadama ukraj puteva i
staza i sl. Mladi proletnji izbojci,
soni vrhovi stabljika i mlado
lie mogu da se upotrebljavaju za
spravljanje salata, orbi, variva i
sl., i to bez ogranienja. Ne pos-
toji opasnost da se ova biljka za-
meni sa nekom slinom kodljivom
biljkom.
51. L O K V A N J Njmphaea
alba, porodica Njmphaeaceae lok-
vanji (lopo, beli lokvanj, blatni
cvit, lepen, berena trava, jezerska
lilija; sl. 25). Viegodinja vodena
biljka, iji se koren razvija u mu-
lju na dnu stajaih voda, a kroz
vodu se sve do povrine pruaju
duge sone lisne drke i cvetna
stabljika. Listovi su veliki, srca-
sto-bubreastog oblika, odozgo
sjajni i plivaju na povrini vode.
Cvetovi su krupni, veoma lepi,
44
beli i takoe plivaju na povrini
vode. Cveta u junu.
Rasprostranjen je u celoj naoj
zemlji, naroito u niim predelima,
gde naseljava skoro sve stajae
vode, bare, lokve u movarama,
plia toplija jezera, priobalske de-
love reica sa veoma sporim tokom
vode i slina mesta. Cesto se nalazi
u vrlo velikoj koliini na jednom
mestu, pokrivajui liem vodenu
povrinu i na nekoliko hektara.
Koren i podanak, koji je veoma
veliki, sadri vrlo velike koliine
skroba, zatim tanina i drugih mate-
rija. Moe da se upotrebi za hranu
kuvan, peen ili osuen pa samle-
ven u brano, kao sirovina za hleb,
kae, razne poslastice i sl. Na mes-
tima na kojima se lokvanj javlja
u veoj koliini i na pogodnom
stanitu (plitka voda ili mesta sa
kojih se voda u sunim mestima
ili s jeseni povukla), jedan ovek
moe za jedan as da iskopa do
20 kg podanka. Seme lokvanja, kad
se propri, moe da slui kao za-
mena za kafu.
Sl. 25. Beli lokvanj Nymphaea alba
 J E S T I V O D IV L J E B IL JE

52. U T I L O K V A N J Num-
phar luteum, porodica Njmphaea-
ceae lokvanji (uti lepuh, uti
lopo, lekuta; sl. 26). Biljka slina
belom lokvanju, ali sa neto sitni-
jim i uglastim listovima, koji tako-
e plivaju po povrini vode. Cvet
je ute boje, manji je od cveta
belog lokvanja i pliva na povrini
vode. Cveta u junu.
Rasprostranjen je po celoj naoj
zemlji i raste na slinim stanitima
kao i beli lokvanj, ali ga obino
ima manje nego ove vrste.
Koren i podanak sadre dosta
skroba, zatim dekstroze, saharoze

Sl. 27. Lu a c A lliaria officinalis

53. L U A C A lliaria offici-

Sl. 26. uti lokvanj Nuphar luteum
i drugih materija. U sirovom stanju
smatraju se otrovnim. Poto se
pokisele u vodi, gube nagorak
ukus; kuvani ili peeni mogu da
se upotrebe za jelo. Sueni i sam-
leveni u brano daju dobru siro-
vinu za hleb, kae, razne poslas-
lice i sl. Prinos je neto manji nego
pri vaenju belog lokvanja. Pro-
preno seme takoe moe da se
upotrebi kao zamena za kafu.
nalis, porodica Cruciferae krsta-
ice (luica, luina, enjaa; sl.
zi)-
Dvogodinja zeljasta biljka, vi-
soka do 80 cm. Donji listovi su joj
bubreastog, a gornji srcastog ob-
lika, po ivici su zupasti. Pri vrhu
stabljike nalaze se sitni beli cvetovi
skupljeni u rastresitu cvast. Cveta
od maja do juna. Cela biljka mirie
na beli luk (enjak).
Javlja se u celoj naoj zemlji,
dosta esto u liarskim, a ree u
meovitim liarsko-etinarskim
umama, od niih brda sve do oko
1200 m nadmorske visine, katkada
i na krevitim mestima obraslim

45
JE S T IV O D IV L J E B IL JE

umarcima, na neto sveijim mes-

tima, ispod bunja, u ivicama, po
ivicama umskih puteva, na zapu-
tenim mestima, esto u veoj ko-
liini.
Mladi izdanci, vrci stabljika i
listovi, koji imaju miris i ukus be-
log luka, mogu se koristiti od apri-
la do juna, a naknadni soniji iz-
bojci i do jeseni, za spravljanje or-
bi, variva, pirea od meanog povr-
a, kao dodatak salatama, za zain,
a sitno iseckani kao zamena za beli
luk. Mogu da se upotrebljavaju bez
ogranienja i nekodljivi su. Ne
postoji opasnost da se ova biljka
zameni sa nekom slinom kodlji-
vom biljkom. Na mestima na koji-
ma se luac javlja u veoj koliini,
jedan ovek moe za jedan as da
sakupi do 3 kg upotrebljivih de-
lova biljke. Seme moe da se
upotrebi kao zain i zamena za
slaicu. Sl. 28. Morgrua Cakile maritima

54. M O R G R U A Cakile ma- kao zain, zatim kao salata, za

ritima, porodica Cruciferae krs-
taice (morgrua, morska gorui-
ca; sl. 28). Jednogodinja zeljasta
biljka, koja naraste u visinu do
30 cm, sa esto poleglom stabljikom
i meusobno isprepletenim ogran-
cima i dosta velikim listovima, dvo-
struko izdeljenim debelim, mesna-
tim i sonim. Lepi beli ili svetlo-
ljubiasti cvetovi sloeni su u cvast
na vrhu stabljike ili njenih ogra-
naka.
Raste u primorskim krajevima,
uz samu morsku obalu, na veoma
slanom tlu do koga dopiru morski
talasi.
Mladi nadzemni delovi biljke i
soni listovi imaju specifian ukus
na slaicu: mogu da se upotrebe
orbe, variva i sl. Ima podataka da
je u vreme gladi koren morgrue
mleven u brano i upotrebljavan
za hleb.
55. S U L A C Crambe tataria,
porodica Cruciferae krstaice
(divlji karfiol, morsko zelje; sl.
29). Viegodinja biljka, visoka
50 do 90 cm, sa razgranatom stab-
ljikom. Listovi su joj veliki, odeb-
ljali i perasto izdeljeni, s donje
strane sa belim vrstim dlaicama.
Pri vrhu stabljike su titasto-groz-
dasti cvetovi. Koren je veliki, jak i
mesnat.
Rasprostranjen je u priobalnom
pojasu primorja.
Koren se moe koristiti presan
kao salata ili kuvan. Mladi izdanci

46
 JE S T IV O D IV L J E B IL JE

i proletnji listovi mogu se koris-

titi za spravljanje orbi i variva.
56. C R N I S L E Z Malva sil-
vestris, porodica Malvaceae sle-
zovi (guija trava, divlji slezenovc,
klobcicovje, umski slez; sl. 30).
Jednogodinja, rede viegodinja
zeljasta biljka visoka od 30 cm
pa do 1 m, sa veoma razgranatom
stabljikom, esto skoro poleglom
po zemlji. Listovi su tamnozelene
boje i slabo maljavi a izdeljeni su
na jednake okruglaste renjeve.
Cveta od maja do jula krupnim
lepim ruiastim cvetovima pro-
aranim ljubiastim ilicama.
Rasprostranjen je po celoj naoj
zemlji, od nizina do oko 1200 m
nadmorske visine, a raste po trav-
nim mestima obraslim travom na- Sl. 30. Crni slez Malva silvestris
roito niskom travom, na zapute-
nim i retko obraslim mestima, ukraj kao korov po zaputenim njivama,
puteva, ograda, ivica, po meama, vrtovima i vonjacima.
kamenitim nasutim mestima, esto Mladi listovi, izdanci i vrci
oko ili u blizini naselja, katkada i stabljika vrlo su prijatnog ukusa i
od davnina se u mnogim zemljama
upotrebljavaju sasvim mladi za me-
ane salate, a i kasnije za spravljanje
orbi, variva za nadeve i sl. Mogu
da se koriste bez ogranienja od
ranog prolea do sredine leta, a
takoe mogu da se upotrebljavaju
i naknadni jesenji izbojci. Nema
opasnosti da se ova biljka zameni
sa nekom slinom kodljivom bilj-
kom. Na mestima gde se ee
javlja, jedan ovek moe za jedan
as da sakupi oko 1,5 kg upotreb-
ljivih listova. Seme sadri ulja, a
ukusne mlade plodove esto u
sveem stanju rado jedu deca.
Slino se upotrebljavaju i sle-
dee vrste koje- su veoma srodne
slezu:

47
JE S T I V O D IV L J E B IL J E
Raste po sveim, humusom bo-
gatim, zasenenim umama u brd-
skim i planinskim predelima veeg
dela nae zemlje, naroito u sever-
nijim krajevima. esto se javlja u
velikom mnotvu.
Mogu da se upotrebljavaju sone
stabljike i listovi sakupljeni u pro-
lee dok je biljka jo sasvim mlada;
od njih se spravljaju orbe, variva i
Plfel* ^ listovima koji obrastaju stabljiku
65. U V A R K U A Semper-
vivum tectorum, porodica Crassula-
ceae jarii (zeji kupus, ednjak,
vazdaiv; sl. 34). Viegodinja bilj-
ka sa brojnim debelim, mesnatim
i sonim listovima poreanim u
debelu ruu pri zemlji, iz koje
izbija takoe mesnata stabljika vi-
.soka do 30 cm, na ijem se vrhu
razvija krupan ukasto-crveni cvet.
Cveta jula i avgusta.
Raste po viim brdima i planina-
ma* na istaknutim, svetlim stenja-
cima. Debeli soni listovi upotreb-
ljavaju se kao salata i za spravljanje
variva. Slino se upotrebljavaju i
sledee vrste uvarkua: ^ ima ute cvetove i neto je sitnija
66. P L A V A U V A R K U A
Sempervivum glaucum, koja se javlja
na slinim stanitima.
Sl. 34. uvarkua Srmpervivnm tectorum preko 20 pari listia. Na ilama
50
67. M A L A U V A R K U A
Sempervivum schlechani, koja raste na
slinim stanitima.
68 B E L I JA R I Sedum al-
bum, porodica Crassulaceae ja-
rii (beli ednjak, sitan uljevak).
Sitna, sona, dugogodinja biljka,
visoka do 10 cm, pri zemlji razgra-
nata, sa mnogobrojnim sitnim, us-
kim, valjkastim i veoma sonim
Sa svih strana. Pri vrhu stabljike
razvijaju se beli ili bledoljubiasti
cvetovi. Cveta od juna do oktobra.
Javlja se dosta esto po kameni-
tim mestima brdskih i planinskih
predela u celoj naoj zemlji, esto
u veoj koliini. Upotrebljavaju
se soni vrhovi stabljika sa listo-
vima za salate, spravljanje orbi i
Variva. Moe da se upotrebi bez
ogranienja i ne preti opasnost da
se zameni sa nekom slinom kod-
ljivom vrstom.
69. U T I JA R I Sedum
acre (uti ednjak). Razlikuje se od
belog prvenstveno po tome to
biljka. Javlja se na slinim mesti-
ma? cesto u znatnoj koliini. Po
ukusu je malo ljut, ali pri kuvanju
gubi ljutinu i dobar je za gotov-
ljenje jela od meanog divljeg po-
vra. Katkada se upotrebljava i za
spravljanje meanih salata.
70. SU R U IC A Filipendula
hexapetala, porodica Rosaceae
rua (konara, gripelj, eludovo
zelje, svinjurak; sl. 3 5)- Viegodi-
nja zeljasta biljka, koja naraste u
visinu do 30 cm, sa duguljastim
Hstovima, dvostruko reckasto iz-
deljenim, tako da se sastoje od
 JE S T I V O D IV L J E B I L J E

slatko-nagorak ukus i podseaju

na gorke bademe. Mogu da se
upotrebljavaju za jelo presni i na
razliite naine pripremljeni, a i u
meavini sa drugim krtolastim bi-
ljkama za spravljanje kaa, hleba i
sl. Ne postoji opasnost od zamene
sa nekom slinom kodljivom bilj-
kom.
71. M E D U N IK A Filipen-
dula ulmaria (movarna suruica,
buditeljica, osinka; sl. 36).
Srodna je prethodnoj vrsti, ali
je mnogo via od nje, naraste
preko metar u visinu, listovi su
krupniji i sa krupnijim listiima;
koren nema gomolja; cvetovi su
krupniji i takode sloeni u groz-
dasto-metliastu cvast pri vrhu
cvetne stabljike, boje su ukasto-
-bele 1 dosta jakog prijatnog mirisa.
Raste na movarnim mestima,
oko bara, potoka i jarkova, esto
SL 35. Suruica Filipendula hexapetala
u veoma velikoj koliini na jed-
biljke nalaze se okrugli zadebljali
gomolji. Cvetovi su beli ili bledo-
ruiasti, sitni i sloeni u grozdastu
cvast pri vrhu cvetne stabljike;
cvetaju od aprila do jula.
Veoma je rasprostranjena biljka
u skoro celoj naoj zemlji, od
nizina i pobrda po dosta visoko u
planine.
Raste po suvim livadama i pa-
njacima, po ivicama retkih uma-
raka, ukraj staza i puteva; esto se
na nekoj livadi nalazi u veoma ve-
likom broju.
Mladi proletnji listovi mogu da
se upotrebljavaju kao salata, a
neto kasnije jo samo kao kuvano
povre. Imaju specifian ukus, te
je zato bolje da se meaju sa drugim
divljim povrem. Gomolji imaju Sl. 36. Medunika Filipenduln ulmuria

51
J E S T I V O D I V L J E B IL JE

nom mestu. Javlja se u skoro celoj je, kad sazri, crne boje, sjajna i
naoj zemlji, od nizina i podbra veoma slatka po ukusu.
pa dosta visoko u planinske pre- Raste po ivicama uma, u svetlim
dele. umarcima, ukraj livada, staza, pu-
Mladi listovi mogu da se upo- teva, po skoro celoj naoj zemlji,
trebljavaju kao povre, ali ih je od niih predela do srednjeg pla-
zbog dosta jakog aromatinog ninskog pojasa, esto u velikom
mirisa bolje upotrebljavati u me- mnotvu.
avini sa drugim divljim povrem. Od listova kupine moe da se
Predstavlja dobru sirovinu za ki- spravlja ukusan vitaminski aj, koji
eljenje. Na mestima gde je ima u po aromi podsea na pravi (ruski).
veoj koliini jedan ovek moe Plodovi predstavljaju izvrsno voe,
za jedan as da nabere do 3 kg koje moe da se jede presno i pri-
upotrebljivih listova. Ne postoji premljeno na razliite naine (suvo,
opasnost da se zamene sa nekom kao kompot, pekmez, marmelada,
slinom kodljivom biljnom vrs- sirup, ele i sl.). Kupine ne lie
tom. ni na jedan od otrovnih ili kod-
72. K U P IN A Rubus fruti-ljivih divljih piodova.
cosus, porodica Rosaceae rue Obinoj kupini sline su i sle-
(ostruga, kupjena, kupinjaa; sl. dee vrste:
37). Viegodinji bun, visok do 73. U M SK A K U P IN A Ru-
2 m, veoma razgranat, sa dugim bus hirtus. Veoma je esta i raste u
povijenim bodljastim ibovima, sa veini naih uma, naroito u kon-
kmpnim perastim listovima koji se tinentalnom delu zemlje. bunovi
sastoje od po 3 do 5 zupastih su manji od obine kupine, sa
jajolikih listia na bodljikavoj pe- sitnijim bodljama, belim cvetovi-
teljci. Cvetovi su beli ili crvenkas- ma i neto sitnijim crnim slatkim
sto-beli, grupisani u titolikim cva- plodovima.
stima na vrhovima ogranaka i cve- 74. N IZ IN S K A K U P IN A
taju u toku celog leta. Plod je u Rubus caesius. Raste uglavnom po
obliku dosta krupne bobice, koja vlanim mestima, oko reka, po-
toka, movara i sl. bunovi su
niski, polegli, sa trodelnim listo-
vima, koji su s donje strane svetlije
boje, belim cvetovima i sa plavi-
astim, finim pepeljkom posutim
plodovima slatko-kiselkastog uku-
sa.
7 5. P R IM O R S K A K U P IN A
Rubus ulmifolius. Raste po suvim i
kamenitim mestima uglavnom u
primorskom podruju; cvetovi su
ruiasti, a plodovi crni, slatki i
SI. 37. Kupina Rubus frutkosus veoma ukusni.

52

76. M A L IN A Rubus idaeus
(maljuga, sunica, rlena kupina).
Drvenasti ib, visok do 1,5 m,
sa neparno izdeljenim Hstovima,
koji su s donje strane beliasti,
belim cvetovima i crvenim plodo-
vima, veoma ukusnim, nakiselo-
-slatkim i aromatinim.
Od svih vrsta kupina i malina
upotrebljavaju se listovi za sprav-
ljanje vitaminskih ajeva, a plodovi
predstavljaju ukusno voe i siro-
vinu za spremanje kompota, de-
mova, sirupa i drugih slatkia.
77. U M SK A JA G O D A Fra-
garia vesca, porodica Rosaceae, rue
(jagodnjaa, mamica, pozemljua;
sl. 38). Niska zeljasta biljka, sa
trajnim podankom iz koga svake
godine izbijaju trodelni po ivici
zupasti listovi i vree koje puu
Sl. 38. u m ska jagoda Fragaria vesca
JE S T I V O D I V L J E B IL J E
po zemlji; cvetovi su beli i grupi-
sani su po nekoliko u gornjem
delu cvetne stabljike; cveta od
aprila do poetka jula. Plodovi
su mali, veliine sitnih lenika,
slini bobama; sazrevaju od sredine
maja do sredine avgusta, crveni
su, nakiselo-slatki i aromatini.
Raste po svetlijim i otvoreni-
jim umama, umarcima, umskim
krevinama i poaritima, od ni-
zina i pobra do oko 1500 m
nadmorske visine u planinama,
esto u velikom mnotvu.
Od listova jagode spravlja se
veoma ukusan i aromatian vita-
minski aj, a plodovi se upotreb-
ljavaju kao umsko voe, presni,
sueni (i za aj), pripremljeni kao
kompot, slatko, dem, sirup i sl.
Na mestima gde se jagode jav-
ljaju u veem mnotvu, jedan ovek
moe za jedan as da nabere oko
2 kg plodova. Ne postoji opasnost
da se zameni sa nekom slinom
kodljivom biljnom vrstom.
78. G U S JA T R A V A Po-
tentilla anserina, porodica Rosaceae
rue (beanica, bezanka, gusjak;
sl. 39). Viegodinja zeljasta biljka
sa tankom stabljikom, koja naje-
e puzi, i duguljastim perasto
izdeljenim listovima, dugakim
20 cm, sastavljenim od po 7 do 21
duguljastih duboko nazubljenih lis-
tia, koji su sa donje strane srebr-
nasto-sivkasti. Cvetovi su jasno
uti, dosta krupni, a javljaju se od
maja do kraja avgusta. Biljka ima
trajan podanak, esto u obliku
gomolja i dosta mesnat.
Javlja se u velikom delu nae
zemlje, naroito u severnijim pre-
delima, dok je u primorju uopte
53
JE S T I V O D IV L J E B IL J E

79. V IR A K Alchemilla vul-

garis, porodica Rosaceae rue
(vrkuta, gospin plat; sl. 40).
Viegodinja zeljasta biljka, koja
naraste do 15 cm u visinu, sa lis-
tovima koji su dlanoliko izdeljeni,
odozgo goli, a s donje strane, na-
roito oko ila, sa prileglim dlai-
cama; cvetovi su sitni, ukasti,
skupljeni u gornjem delu cvetne
stabljike u nepravilnu metliastu
cvast. Cveta od maja do juna.
Raste po travnim povrinama,
livadama i slinim mestima u naj-
veem delu nae zemlje, uglavnom
u planinskim delovima, esto u
veem mnotvu.
Sl. 39. Gusja trava
Mladi listovi mogu da se upo-
Potentilla anserina
trebljavaju za spravljanje vitamin-
skog aja, a isto tako i za orbe,
nema. Najvie raste u nizijama i variva i pirea, sami ili ee u me-
pobru, a ree u planinskim pre- avini sa drugim zeljastim vrstima.
delima, gde se ograniava na donji Na mestima gde se javlja u veoj
planinski pojas. Raste na vlanim, koliini, jedan ovek moe za jedan
esto i movarnim mestima, po
vknim i sveim livadama, oko
reica, potoka, bara i slinih mesta,
uvek na otvorenim povrinama i
esto u velikom mnotvu.
Listovi gusje trave mogu da se
upotrebljavaju za spravljanje ukus-
nog vitaminskog aja i kao povre
za gotovljenje orbi, pirea, i slinih
jela, sami ili u meavini sa drugim
divljim povrem. Gomolji mogu
da se kuvaju, peku i dodaju sirovi-
nama za spravljanje kaa, hleba i sl.
Na mestima na kojima se gusja tra-
va javlja u velikim koliinama,
jedan ovek moe za jedan as da
nabere do 3 kg listova ili da nakopa
do 1,5 kg gomolja. Ne postoji
opasnost da se zameni sa nekom
slinom kodljivom biljkom. Sl. 40. Virak Alchemilla vulgaris

54
 JE S T I V O D IV L J E B IL J E

as da sakupi do 1,5 kg listova. Ne

postoji opasnost da se zameni sa
nekom kodljivom biljnom vrstom.
80. P L A N IN S K I V IR A K
Alchemilla alpestris, raste uglavnom
u predelima visokih planina, po
planinskim panjacima i livadama.
Stabljike i peteljke listova su ob-
rasli prileglim dlaicama, listovi su
bubreastog oblika*, najvie do po-
lovine krpasto izdeljeni. Upotreb-
ljavaju se kao i listovi prethodne
vrste.
81. P E T R O V A C Agrimonia
eupatoria, porodica Rosaceae rue
(trava celog sveta, kravica, velika
oskorica; sl. 41). Zeljasta biljka,
koja moe da naraste do 60 cm u
visinu, sa krpasto izdeljenim, na
izgled grubim listovima tamnije
Sl. 41. Petrovac Agrimonia eupatoria
zelene boje; cvetovi su uti, sa-
kupljeni u vitke grozdove pri vrhu
cvetne stabljike. Cveta od maja do su veliki, lepi, ruiasti ili beli i
juna. veoma prijatnog mirisa; cveta maja
Raste po travnim povrinama uz i juna. Plod je jajoliko-duguljast
ivice umaraka, u svetlim retkim (ipkinja), zreo je naranasto-crve-
umama, ukraj staza, od nieg ne boje, sjajan, oko 1,5 cm dugaak,
pobra do srednjih planina (do sazreva septembra do oktobra.
1200 m nadmorske visine). Raste ukraj uma, u retkim, svet-
Mladi listovi do cvetanja biljke lim umarcima, meu bunjem,
upotrebljavaju se za spravljanje ukraj puteva i staza, od nizina do
vitaminskog aja blage arome, a i srednjeg planinskog pojasa, u sko-
kao povre, u meavini sa drugim ro celoj naoj zemlji.
zeljastim biljkama, za spravljanje Mladi listovi se upotrebljavaju
orbi, variva i sl. za spravljanje vitaminskih ajeva.
82. D IV L JA R U A Rosa Zreli plodovi se takoe upotreb-
canina, porodica Rosaceae rue ljavaju za spravljanje veoma ukus-
(pasja rua, ipak, ipkovina, epu- nog i aromatinog vitaminskog a-
rika; sl. 42). Veoma razgranato ja, a i za vitaminski koncentrat,
iblje obraslo jakim trnovima, koje pekmez, dem, ele i druge slatki-
naraste u visinu do 3 m, sa vie e. Na mestima gde ima vie divljih
povijenih grana, sa neparno perasto rua i kad dobro rode, jedan ovck
izdeljenim listovima, iji su listii moe za jedan as da nabcrc do
ovalni, po ivici zupasti. Cvetovi 3 kg plodova. Ne postoji opasnost

55
J E S T I V O D I V L J E B IL J E
Sl. 42. Divlja rua Rosa canina
da se zamene sa nekom slinom
kodljivom biljnom vrstom.
83. P O L JS K A R U A Rosa
arvensis. Raste po slinim mestima
kao i prethodna vrsta, ali u neto
toplijim uslovima.
84. P L A N IN S K A R U A
Rosa pendulina. Raste po planin-
skim umama i ima tamnoruiaste
ili crvene cvetove.
85. Z I M Z E L E N A R U A
Rosa sempervirens. Raste u toplijim
predelima, a naroito u primorju.
Listovi su joj zimzeleni, koati,
sa obe strane sjajni.
Listovi i plodovi svih vrsta div-
ljih rua upotrebljavaju se na isti
nain.
86. JA R E B I K A Sorbus au-
cuparia, porodica Rosaceae rue
(jarebina, smrdljikovina, rebika;
sl. 43). Omanje umsko drvo, koje
naraste do 10 metara, retko i neto
56
vie, uglavnom sa uspravnim gra-
nama; listovi su neparno perasto
izdeljeni, po ivici plitko zupasti,
malo iljati. Cvetovi su beli, nepri-
jatnog mirisa, grupisani u titoliku
cvast; cvetaju sredinom maja. Plod
je dosta sitna bobica, kada uzri
svetlocrvene je boje; sazreva sep-
tembra do oktobra; po ukusu je
slatkasto-nakisela i nagorka, ali
posle slane i prvih mrazeva u ve-
likoj meri gubi gorinu.
Raste po umama u planinskim
predelima u skoro celoj naoj zem-
lji, sem u najjunijim delovima i
vojvodanskoj ravnici; ima je na
brdima oko 500 m nadmorske
visine pa do 1900 m. Cesto je dosta
brojna i skoro svake godine obilno
rodi.
Plodovi, naroito ubrani posle
slane i prvog mraza (ranije su p ii-
lino gorki), mogu da se upotrebe
za spremanje vonih ajeva i na
razliite naine preraeni kao um-
sko voe, naroito u meavini sa
drugim divljim voem (vitaminski
koncentrati, demovi, pekmezi i sl.)
Ne postoji opasnost da se zamene
sa nekom slinom kodljivom vrs-
tom. Na mestima gde se javlja u
Sl. 43. Jarebika Sorbus aucuparia
 JE S T I V O D I V L J E B IL J E

veem broju, jedan ovek moe lijim i toplijim umama do visine

za jedan as da nabere do 5 kg od oko 1500 m, naroito na kre-
plodova. njaku, na sunanim i suvljim mes-
87. B R E K I N JA Sorbus tor-tima. Plodovi sadre dosta tanina,
minalis, porodica Rosaceae rue te su opori, ali posle slane i prvog
(brek, bokunja, brekulja, makol- mraza postaju veoma ukusni i pod-
nica; sl. 44). seaju na mumule. Mogu da se
beru i ranije, pa da se ostave da
ugnjile. Upotrebljavaju se na razli-
ite naine kao umsko voe. Sa
jednog drveta moe da se nabere
po nekoliko kilograma plodova.
Ne postoji opasnost da se zamene
sa nekom slinom kodljivom bilj-
nom vrstom.
88. M U K IN JA Sorbus aria,
porodica Rosaceae rue (mukov-
nica, muk, mok; sl. 45). Vei bun
ili omanje drvo koje naraste do 10 m
u visinu, sa irokom i gustom kru-
nom. Listovi su celoviti, oko 10
(i do 14) cm dugaki, a do 8 cm
iroki, okruglasto-jajoliki, po ivici
zupasti, sa donje strane beliasti.
Mnogobrojni beli cvetovi sloeni

Sl. 44. Brekinja Sorbus torminalis

Visoko umsko drvo (visoko do

10 m ree malo vie), jako raz-
granato i guste krune. Listovi su
veliki oko 10 cm, po ivici su krpasti
i nejednako krupnije zupasti. Cve-
tovi su beli, sitni i grupisani na
dugakim peteljkama, cvetaju ma-
ja do juna. Plod je duguljasto-ok-
ruglast, dugaak do 1,5 cm, najpre
crvenkasto-ukast, a kasnije, kad
sazri, postaje sme sa beliastim
takama; sazreva u oktobru.
Raste u velikom delu nae zem-
lje, u brdskim i planinskim svet- Sl. 45. M ukinja Sorbus aria

57
JESTIVO D I V L J E BILJE

su u rastresite grozdaste cvasti. Raste u retkim svetlijim umama,

Plod je bobiast, veliine i oblika naroito po ivicama uma i po
krupnog graka, kad sazri (ok- umarcima, od pobra do srednjeg
tobra), svetlo je crvene do crveno- planinskog pojasa. Cesto se na
-narandaste boje, jednom mestu nalazi vie stabala.
Raste po retkim svetlim umama, Plodovi su, i kad sazru, dosta
na stenjacima, meu retkim bu- tvrdi i opori, ali kad prezru, a na-
njem, na sunanim obroncima, po roito kad ugnjile, veoma su ukus-
obodima livada u brdskim i planin- ni i slatki. Mogu se upotrebiti kao i
skim predelima, najee na kre- drugo voe presni ili na razliite
njakim terenima. Cesto se sree u naine spravljeni, a takoe se od
veem broju. njih mogu praviti kolai, mogu se
Plod je dosta mesnat, branast, meati sa drugim hlebnim sirovi-
nakiselo-sladunjav, a posle slane nama za spravljanje hleba i sl.
i prvog mraza je znatno ukusniji. Sa jednog drveta moe da se nabere
Moe da se upotrebi kao divlje i do 30 kg plodova.
voe, presno ili u meavini sa dru- 90. G L O G O V IC A Pjracantha
gim plodovima. Od njega mogu coccinea, porodica Rosaceae rue
da se sprave veoma hranljive kae; (divlja trnovina, pirakanta). Dosta
u meavini sa branom ili drugim razgranat bun, koji naraste do
hlebnim sirovinama koristi se za 1,5 m u visinu, sa trnovitim grana-
meenje hleba i sl. Sa jednog drveta ma u malim, koastim, po ivici
u rodnoj godini moe da se nabere retko zupastim listovima. Cve-
po nekoliko kilograma plodova. tovi su beli, a plod je crvena bobi-
Ne postoji opasnost da se zameni sa asta kotunica veliine krupnijeg
nekom skinom kodljivom bilj- graka, koja sazreva od oktobra
kom. do decembra.
89. D IV L JA K R U K A Pirus Raste u primorju, a vrlo esto se
piraster, porodica Rosaceae rue. gaji po parkovima i naseljima i van
Drvo, koje naraste do 15 m visine, ovog podruja.
sa razvijenom krunom i veinom Mesnati deo ploda je branjav,
uspravnim granama; ogranci imaju malo opor i moe da se koristi za
trnovite zavretke. Listovi su jajo- jelo presan ili prireen na razliite
liki, nisu veliki a sa gornje strane naine (kao meavina za marme-
su glatki i tamnozeleni, a sa donje lade, za spremanje kaa* hleba i sl.).
blei. Cvetovi su beli sa izrazito Veoma obilno rodi, a moe da se
crvenim pranicima u sredini, gru- bere u toku cele zime. Prene
pisani po nekoliko na krajevima semenke slue kao zamena za kafu.
kratkih letorasta; cvetaju od kraja Ne moe da se zameni sa nekom
aprila do sredine maja. Plod je slinom kodljivom biljkom; even-
mnogo manji nego u gajene kruke, tualno moe da se zameni sa glo-
okruglast i kad sa/ri, ukasto- gom, iji su plodovi nekodljivi i
-zelene je boje. Sazrcva scptembra takoe jestivi.
do oktobra. 91. C R V E N I G LO G Cratae-

58

Sl. 46. Crveni glo g
Crataegus oxyacantha
gus oxyacantha, porodica Rosaceae
rue (glogovac, beli trn; sl. 46).
Ovei bun ili nisko drvo, koje
naraste do 5 m u visinu, sa veoma
razgranatom krunom i dosta trno-
vitim granama. Listovi su veliki
do 4 cm i duboko urezani na tri ili
pet krpastih nejednako zupastih
renjeva. Cvetovi su beli ili ree
ruiasti, grupisani po nekoliko u
titoliku cvast; cvetaju maja do
juna. Plod je bobiasta kotunica
veliine graka, kad uzri crvene
boje. Sazreva septembra do ok-
tobra.
Raste u svetlim retkim umama,
po umarcima, ivicama uma, meu
bunjem. Veoma je rasprostranjen
po skoro celoj naoj zemlji, od
nizina do srednjeg planinskog poja-
sa, a javlja se pojedinano ili po
nekoliko primeraka nablizu.
Plodovi (gloginje) su branasti i
malo nakiseli. Mogu da se upotre-
JE S T IV O D I V L J E B IL J E
be za jelo presni ili spremljeni na
razliite naine, a osloboeni ko-
tica i kao sirovina za spremanje
hranljivih kaa, hleba i slino.
Sa jednog stabla moe da se na-
bere po nekoliko kilograma plo-
dova. Ne postoji opasnost da se
zameni sa nekom slinom kodlji-
vom biljnom vrstom.
92. B E L I G L O G Crataegus
monogyna. Raste na slinim mestima
kao i prethodna vrsta, a moe da
poraste i neto vii. Listovi su
neto dublje useeni na renjeve,
a cvetovi neto sitniji od crvenog
gloga i razvijaju se kasnije. Plod
je takoe crven, a sadri samo po
jednu semenku, dok prethodna
vrsta ima po 2 do 3 semenke.
Upotrebljava se na isti nain.
93. T R N JI N A Prunus spino-
sa, porodica Rosaceae rue (trn,
trnula, crni trn; sl. 47). Nizak, jako
razgranat i gust bun, koji naraste
do 2 m u visinu. Listovi su malo
izdueno jajoliki, po ivici sitno
zupasti. Mnogobrojni sitni beli
cvetovi, pojedinani ili po 2 3
zajedno, rasporeeni su du gran-
ica; cvetaju aprila do poetka
maja, pre listanja. Plod je plaviasta
okrugla kotunica, veliine krup-
nog graka, po povrini posuta
sivkastim pepeljkom; sazreva u
septembru i oktobru, a zreli plo-
dovi ostaju dugo na granicama,
esto cele zime.
Veoma je rasprostranjena i raste
pojedinano ili u veem broju, esto
u meavini sa drugim bunjem po
umarcima, u retkim svetlim u-
mama, po ivicama uma, ukraj
puteva, ograda, na kamenjarima i
slinim mestima, od nizina pa do
V9
JE S T IV O D I V L J E B I L J E

preko iooo m nadmorske visine. ine sitnog graka, sona i kad saz-
Plod je mesnat, slatkasto-nakiseo ri, crne je boje.
i veoma opor, a posle slane i prvih Raste u junim, toplim predeli-
mrazeva mnogo je ukusniji i ima ma, posebno u primorju, mada se
manje oporosti. Moe da se upot- mestimino sree i u kontinental-
rebi sve ili suen za jelo, za spre- nom delu nae zemlje, naroito na
manje ajeva, kompota, za razne kru, gde se nalazi na sunanim
vone preraevine i sl. obroncima.
Plodovi, koji su dosta slatki,
ali i nagorki i opori, retko se upo-
trebljavaju za jelo presni, ve ee
preraeni i u meavini sa drugim
divljim voem, a i osueni za spre-
manje vonih ajeva.
95. D IV L JA T R E N J A Pru-
nus avium, porodica Rosaceae
rue (drobnica, crna trenja). Sum-
sko drvo, visoko 15 do 20 m, sa
retkom krunom. Listovi su jajasto-
-duguljasti, iljati, dugaki neko-
liko santimetara, po ivici zupasti.
Veoma lepi beli cvetovi javljaju
se istovremeno sa Hstovima, kra-
jem aprila do poetka maja, Plod
je okrugla kotunica, do 1 cm u
preniku, kad sazri (u avgustu).,
crne je boje. .
Raste skoro u celoj naoj zemlji,
i to po meovitim umama, na
neto reim mestima, po umarci-
Sl. 47. Trnjina Prunus spinosa ma, na rubovima uma, od niih
brda do oko 1500 m visine.
Plod je sladak, neto nagorak i
94. M A G R IV A Prunus maha-malo nakiseo. Upotrebljava se kao
leb^ porodica Rosaceae rue (ra- umsko voe presan ili na razli-
eljka). Vei bun ili omanje drvo, ite naine preraen.
do 5 m visine, sa irokom retkom 96. B A G R E M Robinia pseu-
krunom. Listovi su tamnozeleni, doacacia, porodica Leguminosae
sjajni, oko 4 cm dugaki, okrug- mahunarke (bagren, bagrena, bela
lasto-jajoliki, po ivici sitno zupas- bagrena).
ti. Sitni beli cvetovi grupisani Sumsko drvo visoko 20 (do 25)
su u titolike grozdaste cvasti; m sa retkom krunom i granama
cvetaju aprila do maja pre listanja. obraslim trnjem; listovi su neparno
Plod je okruglasta kotunica veli- perasto izdeljeni dugaki 20 25
60
 JEST IVO D I V L J E B IL J E

cm, sastavljenl od 9 do 17 jajolikih m m ------------------------------------

listia koji su po ivici celi. Brojni
beli, veoma mirisni cvetovi sloeni
su u visee grozdaste cvasti; cve-
taju krajem maja ili poetkom juna.
Plod je pljosnata mahuna, dugaka
5 do 10 cm.
Poreklom je iz Severne Amerike,
odakle je davno prenet i veoma
rairen po Evropi i naoj zemlji,
te danas, na mnogim mestima, sa-
injava cele umice, najee po
ravnicama, u pobru i u donjem
planinskom pojasu, na pesku ili
peskovitim zemljitima.
Cvetni grozdovi mogu da se
upotrebe sa testom i eerom za
pravljenje prenica, slino pala-
inkama, a od suvih cvetova sprav-
lja se ukusan aromatian aj. Svee
i mekane mahune sadre hranljive
Sl. 48. Ditelina Psoralea bituminosa.
materije i mogu da se kuvaju slino
boraniji, a takoe i da se sue i
na razliite naine konzerviu. Se- cvetaju od marta do maja. Raste u
me sadri dosta belanevina, pa toplim predelima, naroito u prio-
moe da se gotovi slino pasulju, balskom pojasu primorja.
mada je ulje, koga ima u semenu, Mladi proletnji izdanci i listovi
malo nagorko. Od semena takoe pre cvetanja biljke mogu da se
moe da se dobije brano, od koga upotrebljavaju kao povre za sprav-
mogu da se spravljaju kae i hleb, ljanje orbi, variva i pirea, sami ili
naroito ako se razliitim postupci- jo bolje u meavini sa drugim
ma iz njega odstrani ulje. Propr- zeljastim vrstama. Ne postoji opas-
ene zrele semenke su ukusna za- nost da se zameni sa nekom sli-
mena za kafu. nom kodljivom biljkom; moe da
97. se zameni samo sa detelinom, koja
D I T E L I N A Psoralea bi-
tuminosa, porodica JLeguminosae je nekodljiva i takoe jestiva.
mahunarke (velika modra djetelina, 98. B E L A D E T E L I N A Tri-
detelina modra cvita, djeteljnjak; folium repens, porodica Leguminosae
sl. 48). Viegodinja zeljasta biljka mahunarke (puzea djetelina,
koja naraste do 50 cm u visinu. krsti kume dete; sl. 49). Viego-
Stabljika joj je obrasla retkim ma- dinja zeljasta biljka niska rasta,
ljama. Listovi su trodelni, kao u sa dosta razgranatom stabljikom i
deteline, a listii su po ivici celi. trodelnim listovima. Sitni, bcli, a
Cvetovi su dosta veliki, ljubiasti; pred precvetavanje bledocrven-
61
JE ST IV O D IV L JE B IL JE

je po livadama i panjacima u
najveem delu nae zemlje.
100. L IV A D S K A D E T E L I N A
Trifolium pratense (crvena dete-
lina, kravljaa, detela). Njeni lis-
tovi obino imaju belu pegu, a
cvetovi su grimiznocrveni; veoma
je rasprostranjena po livadama i
panjacima skoro cele nae zem-
lje, a mestimino se i gaji.
101. N O U R A K Chamae-
nerium angustifolium porodica Oe-
notheraceae vrbovnice (kiprovi-
na, vrbovica, svilovina, ciperje;
sl. 50). Viegodinja zeljasta biljka,
visoka do jednog metra pa i vie,
sa uskim listovima veoma slina
vrbovim, od kojih su prizemni
Sl. 49. Bela detelina Trifolium repens poreani u krug oko cvetne stab-
ljike, a gornji su naizmenino obra-
sli du stabljike sve do njenog
kasti cvetovi sloeni su u loptaste vrha, gde se nalazi klasasta cvast
svetne glavice; cvetaju od maja do sa brojnim ruiasto-crvenim cve-
avgusta. tovima. Cveta od juna do avgusta.
Rasprostranjena je po livadama Plod je dugaka uska mahuna, iz
i panjacima irom cele nae zem- koje posle pucanja ispada seme sa
lje, od nizina pa dosta visoko u belim svetlastim vlaknima.
planine; esto se javlja u velikom Veoma je rasprostranjena biljka
mnotvu, pokrivajui velike povr- u svim naim krajevima od brdskih
ine. predela pa sve do oko 2500 m
Mladi listovi mogu da se koriste nadmorske visine. Raste u retkim
kao vitaminska salata i -povre, umama, na proplancima, po ivi-
najee u meavini sar drugim cama uma, na seinama, krevina-
zeljastim vrstama, a mogu i da se ma, naroito mnogo po poariti-
kisele. Ponegde se i cvetne glavice ma, uz mee, puteve, ukraj umskih
upotrebljavaju za kuvanje i jelo. pruga i na slinim mestima, esto
Takoe se upotrebljavaju i mno- u veoma velikoj kolifni.
ge druge vrste detelina. Naveemo Mladi proleni izbojci, soni vr-
neke od njih. hovi stabljike, mladi listovi, i pri-
99. B A R S K A D E T E L I N A zemni i sa stabljike, upotrebljavaju
Trifolium hybridum (vedska dete- se kao rana proletnja salata, a tako-
lina, izrodica). Liskc ovc deteline e i za spravljanje orbi, variva i
su jajolike, cvetovi bcli ili ruiasti, pirea, najee u meavini sa dru-
a kasnije tamniji. Rasprostranjena gim divljim povrem. Mladi izbojci
62

mogu da se spravljaju kao pargla.
Mlado korenje se takoe upotreb-
ljava kao pargla. Razvijeni koren,
naroito u jesen, sadri dosta skro-
ba, zatim eera, tanina i drugih
materija i moe da se upotrebljava
za dobijanje skroba, kao hlebna
sirovina i sl. Listovi se upotreb-
ljavaju kao zamena i falsifikat rus-
kog aja. Svi delovi mogu da se
koriste bez ogranienja. Ne pos-
toji opasnost da se zamene sa ne-
Sl. 50. N ourak Chamaenerium angu-
stifolium
JE ST IV O D IV L JE B IL JE
kom drugom slinom kodljivom
biljkom. Na mestima na kojima se
nourak javlja u velikim koliina-
ma, jedan ovek moe za jedan as
da sakupi do 3 kg listova ili do 5 kg
mladih izbojaka sa vrcima stab-
ljika ili do 2,5 kg korena.
102. U M SK A S V IL O V IN A
Epilobium montanum (umska
vrbovica). Manja je od prethodne
vrste i ima krae okruglastije lis-
tove. Rasprostranjena je u svim
naim umskim podrujima, od
srednjih brda do visokih planina,
gde raste u meovitim liarskim i
liarsko-etinarskim umama, is-
pod neto reeg sklopa drvea i na
progalinama sa manje trave. Lis-
tovi mogu da se koriste od prolea
pa sve do kasne jeseni, a upotreblja-
vaju se kao salata, za orbe i variva
i kao zamena za aj.
103. r u i C a s t i n o u r a k
Epilobium roseum (crveni nou-
rak). Rasprostranjen je skoro u
celoj naoj zemlji, a raste po vla-
nim mestima, pored jaraka i sl.
Listovi su mu na dosta dugakim
peteljkama, stabljika veoma raz-
granata. Cvetovi su mnogobrojni i
bledoruiasti ili beliasti.
104. D R E N Cornus mas, po-
rodica Cornaceae drenovi (dre-
njina, drenovina, drenak; sl. 51).
Zbun ili omanje drvo, koje retko
naraste vie od 5 m. Listovi su na
kratkoj peteljci, po obliku jajoliki
ili eliptini, po ivici celi, pri vrhu
uiljeni, dugaki do 10 cm i sa obe
strane malo maljavi. Cvetovi su
sitni, uti, mnogobrojni, grupisani
u titove. Cveta rano u prolee
pre listanja. Plod je duguljasta crve-
na kotunica (drenjina) sa vrstim
63
JEST IV O D IV L JE B IL JE

mesom, koja sazreva krajem av- sinka; sl. 52). Dvogodinja ili vi-
gusta, slatko nakiselog je i poneto egodinja zeljasta biljka, koja na-
oporog ukusa, a kad prezri sasvim raste do 100 pa i znatno vie
je mekana i gubi oporost. santimetara u visinu. Listovi su
Rasprostranjen je u najveem vrlo veliki, krpasti i izdeljeni, a po
delu nae zemlje, od nizine do ivici zupasti, hrapavi; gornji su
srednjih planina, a ponegde se i neto manji. Stabljika je uplja i
gaji. Raste na toplijim i svetlijim pri vrhu nosi razgranatu krupnu
mestima, u reim umama i po n ji-, titastu cvast sa velikim brojem
hovoj ivici, meu bunjem 1 po krupnijih belih ili zelenkastih cve-
ivicama livada, na bunjem obras tova. Cela biljka je veoma aroma-
lim kamenjarima. tina. Cveta juna.
Rasprostranjena je u celoj naoj
zemlji, a raste po sveim i vlanijim
mestima, od brdskih predela do vi-
soko u planine, u reim umama,
na proplancima ukraj potoka i re-
ica, u vlanim umskim partijama
po umaricama i slinim mestima.
Mladi listovi su soni. Upotreb-
ljavaju se za salatu, orbe, variva,
pire, nadeve i sl. Mlade stabljike sa
jo neotvorenim cvetnim pupoljci-
ma poparene vrelom vodom i uva-
ljane u brano mogu da se pre na
ulju. Lisne drke, sa kojih je ogu-
ljena pokoica, mogu da se marini-
raju i ostavljaju za zimu. Svi ovi
_________
delovi mogu da se upotrebljavaju
Sl. 51. Dren Cornus mas
od ranog prolea do sredine leta, a

Zreo a naroito prezreo plod

veoma je ukusan i prijatan za jelo,
i sve i preraen; upotrebljava se,
sam ili u meavini sa drugim div-
ljim plodovima, za spravljanje pek-
meza, marmelade, a moe i da se
sui i uva za zimu te da se upotreb-
ljava kao suvo voe ili za sprema-
nje vonog aja.
105. M E JA A P A Hera-
cleum sphondjlium, porodica Umbelli-
ferae titare (medvedi dlan, med-
vea stopa, deen, planinska petru- Heracleum sphondylium

64
 JEST IV O D IV L JE B IL JE

isto tako i naknadni izbojci u jesen. dalje od mora, po meama, zidovi-

Koren sadri znatne koliine eera ma i zaputenim krovovima. esto
i skroba i moe da se upotrebljava moe da se nae u veoj koliini.
za dobijanje sirupa; osuen se melje
u brano i moe da se koristi kao
dodatak uz sirovine za priprema-
nje hleba. Na mestima na kojima
se meja apa javlja u veoj koli-
ini, jedan ovek moe za jedan as
da sakupi do 5 kg upotrebljivih ze-
ljastih delova, ili da iskopa do 2 kg
korena. Biljka moe da se upotreb-
ljava bez ogranienja i ne postoji
opasnost da se zameni sa nekom
drugom, slinom, kodljivom bilj-
kom.
Slino se upotrebljavaju i sle-
dee vrste meje ape:
106. V E L IK A M E C JA A P A
Heracleum sibiricum (meenja
apa, dudalena). Javlja se na sli-
nim mestima kao i prethodna vrsta.
Sl. 53. Matar Crithmum maritimum
Cvetovi su joj ukasti.
107. S A P IC A Heracleum pjre-
naicum. Javlja se na slinim mesti- Mladi soni delovi i listovi sadr-
ma, a ima bele cvetove. e neto vitamina C \ karotina, sla-
108. M A T A R Crithmum ma- bog su ukusa i veoma aromatini.
ritimum, porodica Umbelliferae Mogu da se upotrebe za salatu,
titare (motrika, motar, morski za spravljanje orbi i variva, ali
koper, omaalj, ulac; sl. 53). zbog jakog mirisa samo u meavini
Viegodinja zeljasta biljka, koja sa drugim vrstama divljeg povra.
esto raste u bokorima. Stabljika 109. S E D M O L IS T Aegopo-
joj je glatka, ukasta do 30 pa i dium podagraria, porodica Umbelli-
50 cm visoka, sa titastom cvasti ferae titare (bazjan, kozja noga,
pri vrhu, sastavljenom od veeg regovaa, regaa; sl. 54). Viego-
broja sitnijih ukasto-zelenih cve- dinja zeljasta biljka, koja naraste
tova. Listovi su uski, kopljasti, preko 50 (do 100) cm u visinu.
mesnati, modrozelene boje. Cela Stabljika joj je uspravna, izbrazda-
biljka je veoma aromatina i jako na, iznutra uplja, a pri vrhu raz-
mirie. Cveta skoro celo leto. granata. Listovi su uglavnom pri-
Rasprostranjena je u naem pri- zemni, na duoj drci, izdeljeni na
morju i na ostrvima uz morsku 7 jajolikih listova (otuda mu dolazi
obalu, na mestima do kojih dopiru i ime) koji su po ivici sitno zupasti.
morski talasi, a katkada i neto Du stabljike ima malo listova,
JE ST IV O D IV L JE B IL JE
sastavljenih od po tri manja iljasta
listia. Cvetovi su mnogobrojni,
beli, ree ruiasti, sloeni u veliku
titastu cvast pri vrhu stabljike.
Cveta od aprila do poetka sep-
tembra.
Sl. 54. Sedmolist Aegopodium podagraria
Rasprostranjen je po celoj naoj
zemlji, od pobra pa do oko 1500 m
nadmorske visine, a raste na vla-
nim zasenenim mestima u retkim
umama, po ivicama uma, umar-
cima, ivicama livada, blizu potoka
i na slinim mestima, esto u veem
mnotvu.
Listovi su dosta aromatini i po
ukusu podseaju na tanin. Mogu
da se koriste (mladi i meki) skoro
u toku cele vegetacionc periode za
spravljanje orbi, variva i sl., naj-
66
bolje u meavini sa drugim divljim
povrem, kome popravljaju ukus.
Na mestima gde se javlja u veoj
koliini, jedan ovek moe za je-
dan as da nabere oko 3 kg upo-
trebljivih listova. Ne postoji opas-
nost da se zameni sa nekom slinom
kodljivom biljkom.
1 1 o. D IV L JA M R K V A Dau-
cus carota, porodica Umbelliferae
titare (divlja argarepa, mrkvica,
divlji koren, merlin; sl. 55). Dvo-
godinja zeljasta biljka, koja na-
raste do 80 cm (pa i preko 1 m)
u visinu i ima dosta dugaak,
vretenast, beliasto ukast koren.
Stabljika je uspravna, dosta raz-
granata i uplja. Listovi su dvo-
struko do etvorostruko perasto
 JE S T IV O D IV L JE B IL JE

izdeljeni. Cvetovi su mnogobrojni, em kome daju ukus zaina. Koren,

sitni, beli, pri vrhu stabljike ili dok je mlad, moe da se koristi za
ogranaka sloeni u poiri tit, koji jelo sve ili kuvan, a kasnije kao
je po precvetavanju u sredini neto zain, naroito u supama. Mada u
udubljen. U sredini cvasti nalaze se, ovoj porodici biljaka ima i kod-
kao tamna mrljica, nekoliko tam- ljivih, pa i otrovnih vrsta, divlja
nocrvenih, crnkastih cvetia. Cve- mrkva im nije mnogo slina, pa je
ta od aprila do poetka avgusta. paljiv sakuplja ne moe zameniti
Rasprostranjena je u celoj naoj sa nekom od takvih vrsta.
zemlji, od nizina pa dosta visoko u i i i . P L A N IK A Arbutus une-
planine, a javlja se u vie varijeteta do, porodica Ericaceae vresovi
po suvim zatravljenim mestima i (prpak, planiac; sl. 56). Razgra-
livadama, ali i po sveim i vlanim, nati zimzeleni bun, koji moe da
kao gust korov po zaputenim
njivama, ukraj puteva, kraj ograda
i mea, po retkim svetlim umarci-
cima i na slinim mestima.
Listovi su prilino aromatini i
mogu da se upotrebljavaju naro-
ito u prolee, rano leto i od jesenjih
naknadnih izbojaka, za spravljanje
orbi i variva, sami ili, jo bolje,
u meavini sa drugim divljim povr-

Sl. 56. Planika Arbutus unedo

naraste i do veliine omanjeg drve-

ta visokog do 8 m. Listovi su mu
jajoliko-duguljasti, po ivici retko
plitko zupasti, koasti i sjajni i u
znatnoj meri podseaju na lovoro-
ve. Cvetovi su mali, beli do zelen-
kastobeli i u grozdiima sastavlje-
nim od po vie cvetia; cveta jo za
vreme zime. Plod su dosta krupne,
loptaste, crvene bobe (maginje),
veliine manjeg oraha, narandas-
to-crvene boje i spolja sline okrug-
loj zreloj jagodi, branasti i veoma
ukusni; sazrevaju kasno u jesen ili
ak u zimu, pa se ee dogaa da se
na jednom bunu nalaze cvetovi i
SI. 55. D ivlja mrkva Dciucus carota zreli plodovi.

67
JE S T IV O D IV L JE B IL JE

Rasprostranjena je samo u uem rani, sa veoma izraenim lisnim

primorskom pojasu i na jadranskim ilama, koje se potpuno suavaju u
ostrvima, gde raste u gustim ib- sasvim kratku drku. Cvetovi su
ljacima (makiji), sa hrastom es- jasno uti, na duim peteljkama
vinom, primorskom klekom, crnim koje izbijaju pravo iz prizemnog
jasenom i drugim bunasto-drve- bokora. Cveta u rano prolee.
nastim biljnim vrstama. Rasprostranjena je skoro po celoj
Plodovi su veoma hranljivi i naoj zemlji, od nizina pa do oko
ukusni, bogati eerom i vitami- 1200 m nadmorske visine. Raste
nima, a naroito vitaminom C. po livadama sa niskom travom, u
Mogu da se jedu presni, ali ne u retkim svetlim umama, na um-
velikoj koliini, jer mogu da iza- skim proplancima, meu bunjem,
zovu lake prolazne poremeaje dok po ivicama uma i na slinim mes-
su u manjoj koliini potpuno ne- tima.
kodljivi. Kuvaju se kao kompot, Listovi sadre veoma velike ko-
prerauju u marmelade i sl. Ne liine vitamina C r spadaju medu
postoji opasnost da se zamene sa najbogatije izvore ovog vitamina.
plodovima neke sline kodljive Upotrebljavaju se svei za salatu,
biljke. zatim za spravljanje orbi, variva,
Listovi mogu da se upotreb- pirea, nadeva i sl.
ljavaju kao zain umesto lovorovih Smatra se da ve nekoliko sve-
listova. ih listova mogu da zadovolje
112. JA G O R E V IN A Pri-dnevnu potrebu oveka za vitami-
mula vulgaris, porodica Primulaceae nom C. Ne treba ih upotrebljavati
jaglika (jaglac, jagarina, jaglie, u velikoj koliini poto sadre
jagolnica, jaglec, krape, igavec, saponina, pa u takvom sluaju
piskavka; sl. 57). Viegodinja ze- mogu da budu kodljivi. Ne postoji
opasnost da se zamene sa listovima
neke druge sline vrste, koja bi i u
manjoj koliini bila kodljiva. Na
mestima na kojima se jagorevina
javlja u neto veoj koliini, jedan
ovek moe za jedan as da nabere
do 1 kg upotrebljivih listova. Lis-
tovi se mogu upotrebljavati i za
spravljanje vitaminskih ajnih me-
avina.
Slino mogu da se koriste i sle-
SI. 57. Jagorevina Primula vulgaris dee vrste jagorevina:
113. JA G L IK A Primula veris
(vesnaak, rani jaglac, galina, gre-
ljasta biljka, visoka 5 do 10 cm. gorica, jagotac, kljuarica, kunja-
Listovi su prizemni, ukastozele- vac, prvi cvit). Neto je manje ras-
ne boje, duguljasto-jajasti, nabo- prostranje^ia od prethodne vrste.
68
 JESTIV O D IV L JE B IL JE

Raste uglavnom po livadama. Cve-

tovi su tamnoute boje i po neko-
liko se nalaze u obliku titia na
duoj drci.
114. P R A V I JA G L A C - Pri-
mula elatior (lestegin; sl. 58). Dosta
je rasprostranjena po skoro celoj
naoj zemlji. Raste po livadama
viih brda i planina. Cvetovi su mu
bledouti i stoje po nekoliko u
titiu na duoj drci.
115. P O P O N A C Convolvulus
arvensis, porodica Convolvulaceae
poponci (slak, ladole, poljski slak,
njivni slak, brstanica, bijeli ador,
tutuljak; sl 59). Viegodinja ze-
ljasta biljka koja se kao povijua
prua po zemlji ili uvija oko sused-
nih vrstih biljaka. Listovi su stre-
lastog oblika. Cvetovi su u obliku
levka ili fieka, a boje su bele ili
Sl. 58. Pravi jaglac Primula elatior ruiaste. Cveta juna i jula.

Sl. 59. Poponac Convolvulus arvensis

69
JEST IV O D IV L JE B IL JE

Veoma je rasprostranjena biljka zeljasta biljka, mahom niska, ali

u celoj naoj zemlji, najee kao moe da naraste i do 30 cm. Stab-
korov. Ima je od nizina pa do viih ljika je dlakava. Listovi su najve-
brda. Raste po kamenitim, suv- im delom prizemni i poreani su
ljim, slabo zatravljenim mestima, u krug oko stabljike, duguljasto-
kraj puteva i staza, po njivama, -jajoliki, dugi su do 15 cm, a
zaputenim oranicama i na slinim iroki do 5 cm, zeleni, esto sa be-
mestima. liastim ili svetlo-zelenim pegama,
Mladi listovi se upotrebljavaju usled ega podseaju na plua
za spravljanje orbi, variva, pirea, (ime!) i imaju dosta duge peteljke;
za nadeve i slino, i to bez ograni- po povrini su kratkodlakavi. Du
enja. Malo stariji listovi imaju cvetne stabljike nalaze se po 2 3
specifian miris i ukus, pa ih treba znatno manja naspramna lista sa
meati sa drugim divljim povrem. veoma kratkom peteljkom ill i
Na mestima na kojima se poponac bez peteljke. Cvetovi su levkastog
javlja u veoj koliini jedan ovek oblika, najpre ruiasti, a zatim
moe za jedan as da sakupi 0,5 kg ljubiasto-plavkasti, i ima ih po
upotrebljivih listova. nekoliko u nepravilnoj cvasti. Cve-
Ako je sakuplja neizveban, ta sredinom prolea.
moe da se desi da je zameni sa Rasprostranjen je u skoro celoj
sledeim vrstama: vijuasom (P olj- naoj zemlji, ali vie u sredinim,
gonum convolvulus), koji raste po severnim i severozapadnim kraje-
umarcima i travnim mestima kao vima, od pobra pa dosta visoko u
povijua, nekodljiv je i jestiv, i planine. Raste po umama, iblja-
velikim vijuasom (Poljgonum du- cima, na proreenim mestima, ukraj
metorum), koji raste na slinim umskih staza i puteva, uvek na
mestima i takoe je nekodljiv. neto sveijim mestima. Cesto se na-
116. P L U N JA K Pulmona-lazi u veem broju na jednom
ria officinalis, porodica Boragina- mestu.
ceae gavezi (pluenica, kudravac, Mladi listovi, koji sadre vita-
digerinjak; sl. 60). Viegodinja mine C i A, sluzi i drugih sastoj4aka,
upotrebljavaju se za spravljanje
orbi, variva, pirea, za nadeve i sl.,
a ree i za salatu, sami ili, ee,
u smei sa drugim divljim povrem.
Jelo spravljeno od mladih listova
plunjaka vrlo je ukusno. Mogu
se upotrebljavati bez ogranienja
jer ne izazivaju nikakve poremea-
je, a ne postoji ni opasnost da se
zamene sa nekom drugom kod-
ljivom biljnom vrstom. Na mes-
tima na kojima se plunjak javlja
Sl. 60. Plunjak Pnlmonttria officinalis u veoj koliini, jedan ovek moe

70
 JEST IV O D IV L JE B IL JE

za jedan as da sakupi 1,5 do 2 kg Phjsalis alkekengi, porodica So-

upotrebljivih listova. lanaceae pomonice (ljoskavac,
117. P O G A N E V A T R A V A poljuskavac, vuja jabuica, mje-

mmm
Sl. 61. Poganeva trava Pbjsalis alkekengi
JEST IV O D IV L JE B IL JE
hurac; sl. 61). Viegodinja ze-
ljasta biljka, visoka do 50 cm. Iz
razgranatog podanka raste usprav-
na stabljika, esto razgranata, sa
jajolikim listovima. Cvetovi su zvo-
noliki, zelenkastobele boje; cvetaju
u junu. Plod su kao trenja krupne
crvene sjajne bobice, koje se nalaze
zatvorene u mehurastoj aici koja
po obliku podsea na malu papriku
baburu takoe crvene boje; sazre-
vaju rano u jesen.
Rasprostranjena je skoro u celoj
naoj zemlji, od nizina do srednjeg
planinskog pojasa, a ponegde se i
gaji kao ukrasna biljka. Raste po
umama, stenovitim umarcima,
ukraj ograda, uvek na neto sve-
ijim mestima, naroito na kre- Mladi listovi i celokupni soni de-
njakim terenima.
Zrele bobice, koje su slatko-
-kiselkastog i esto malo nagorkog
ukusa, sadre dosta vitamina C,
eera i drugih sastojaka i mogu da
se upotrebljavaju kao prijatno os-
veavajue voe, presne ili na raz- vaju i na razliite naine prireuju
liite naine preraene. Pri branju za jelo. Soni delovi biljke mogu
treba da se pazi da se ne otkidaju i
delovi mehuraste aice, koja je u
znatnoj meri gorka i kodljiva.
Mogu da se upotrebljavaju bez
ogranienja, a slinih bobica, tako
zatvorenih u mehurastoj aici,
koje bi bile kodljive nema, te ne
postoji opasnost od nepoeljne za-
mene.
118. M R T V A K O P R IV A
Lamium album, porodica Labiatae
usnatice (bela kopriva, maro-
nica, ibrat, prisadence). Viego-
dinja zeljasta biljka, visoka do
30 pa i 50 cm, slabije razgranata,
sa etvrtastom upljom stabljikom,
koja je u gornjem delu maljava.
72
Listovi su rasporeeni unakrsno
po dva uz stabljiku i po obliku
podseaju na listove prave koprive.
Cvetovi su beli, a ree i belorui-
asti. Cveta od maja do avgusta, a
katkada i naknadno u jesen sve do
zime.
Rasprostranjena je u veem delu
nae zemlje, ree u nizinama, a
mnogo ee u brdskim predelima
sve do oko 1500 m nadmorske
visine. Raste po umama, ivicama
umskih proplanaka, meu bu-
njem, na umskim proredenim mes-
tima, na zaputenim i zakorovljenim
travnjacima, ukraj puteva, ograda
i na slinim stanitima. Mestimino
moe da se nae u veoj koliini.
lovi biljke imaju blagu prijatnu
aromu i mogu da se upotrebljavaju
za spremanje meanih salata, orbi,
variva, pirea i sl. Koren i podzemno
stablo sadre vitamina C, neto
karotina i eera. Mogu da se ku-
bez ogranierija da se koriste od
prolea do kasne jeseni, a katkada
upotrebljivi delovi mogu da se
nau i ispod snega. Ne postoji
opasnost da se zameni sa nekom
slinom kodljivom biljkom. Na
mestima gde ima vie mrtve kopri-
ve, jedan ovek moe za jedan as
da sakupi do 1 kg upotrebljivih
biljnih delova.
Mogu se upotrebljavati i sledee
vrste mrtve koprive:
119. M R L JA V A M R T V A KO -
P R IV A Lamium maculatum (pe-
gava mrtva kopriva, medi, vinov-
lje, prisadnica, pezdeivlje; sl. 62).
Rasprostranjenija je od prethodne
 JEST IV O D IV L JE B IL JE

vrste, a od nje se razlikuje po tome bubreasto-srcastog oblika, veoma

to na sredini listova obino ima
oveu belu mrlju, a cvetovi su joj
crvenkasti.
Sl. 62. M rljava mrtva kopriva Lamium
maculatum
malo maljavi. Cvetovi su plavias-
to-ljubiasti. Cveta od aprila do
kraja juna, a esto ponovo u jesen.
Cela biljka je veoma aromatina.
Rasprostranjena je u celoj naoj
zemlji, sem u uem primorskom
pojasu. Raste u retkim, sveim
svetlijim umama, na iskrenim
mestima, sveim i vlanim livada-
ma i travnjacima, ukraj ograda, i-
vica, puteva, kao korov po zapute-
nim njivama, vrtovima, vinogradi-
ma i na slinim mestima, esto u ve-
likoj koliini. Mladi listovi i soni
vrni delovi stabljika upotrebljava-
ju se za spravljanje meovitih salata,
za orbe, variva, nadeve i sl. Zbog
posebnog ukusa ne treba je ku-
vati samu ve u manjoj koliini u
meavini sa drugim biljkama. Na
mestima na kojima se javlja u veoj
koliini jedan ovek moe za jedan

120. C R V E N A M R T V A K O P -
R IV A Lamium purpureum (pur-
purna mrtva kopriva, medavac,
cmrkaljka, ibrt). Jednogodinja
zeljasta biljka sa crvenim cveto-
vima. Raste na slinim mestima
kao i prethodne vrste. Raspro-
stranjenija je od bele mrtve koprive.
Takoe se upotrebljavaju i sle-
dee vrste veoma srodne mrtvoj
koprivi:
121. D O B R I IC A Glechoma
hederaceae (dobriavka, samobajka,
vrtan-trava, konderman, ognjen-
ec, marni slak; sl. 63). Viego-
dinja zeljasta biljka, neto nia
od mrtve koprive, sa delimino
puzeim, a delimino uzdignutim
delovima stabljike. Listovi su dosta
slini mrtvoj koprivi, ali su vie Sl. 63. Dobriica Glechoma hederacea
JEST IV O D IV L JE B IL JE
as da sakupi do 2 kg upotrebljivih
delova.
122. M A L JA V A D O B R I IC A
Glechoma hirsuta (maljava samo-
bajka, pikasta pokrivka). Razlikuje
se od prethodne vrste po tome to
su joj listovi i stabljika mnogo ma-
ljaviji, a cela biljka je razvijenija.
Veoma je rasprostranjena, a raste
vie u sklopljenim umama nego
na otvorenom prostoru. Sadri
sline sastojke kao i prethodna
vrsta i upotrebljava se na isti nain.
123. C R N JU A Prunella vul-
garis, porodica Labiatae usnatice
(skrualina, krialj, elinica, gor-
tanka; sl. 64). Viegodinja ze-
Sl. 64. Crnjua Prunella vulgaris
ljasta biljka, koja naraste do 30 cm
u visinu, razgranata u vie stablji-
ka, veinom poleglih, a ree uzdig-
nutih. Listovi su nasuprotni, jajo-
liko-duguljasti, na peteljkama, a s
obe strane imaju malo malja. Cvet-
ni ogranci biljke uvek su uspravni.
Cvetovi su plavo-ljubiasti i skup-
ljeni pri vrhu cvetnog ogranka u
nepravilnu klasoliku cvast. Cveta
od druge polovine maja do avgusta,
74
a esto ponovo i u jesen, naroito
na mestima koja se kose.
Rasprostranjena je po celoj na-
oj zemlji, od nizina pa dosta viso-
ko u planine, gde moe da dopre i
do 2000 m. Raste po zatravljenim
mestima, na livadama, panjacima,
po retkim umarcima, ivicama u-
ma, retkim svetlim umama, oko
puteva i staza i na slinim mestima.
Cesto moe da se nae u velikoj
koliini na jednom mestu.
Mladi listovi mogu da se upo-
trebljavaju za jelo, rede kao salata,
a ee za spravljanje orbi, variva i
slinih jela, sami ili, ee, u mea-
vini sa drugim biljnim povrem.
Mogu da se koriste bez ogranie-
nja, jer ne izazivaju nikakve pore-
meaje, a ne postoji ni opasnost da
se zamene sa nekom drugom kod-
ljivom biljnom vrstom.
Slino obinoj crnjui mogu da
se upotrebljavaju i listovi od krup-
nocvetne crnjue Prunella gran-
diflora, koja je neto vea, sa veim
listovima i krupnijim cvetovima, a
javlja se na slinim stanitima u pla-
ninskim predelima.
124. M A T I N JA K Melissa
officinalis, porodica Labiatae us-
natice (matoina, matinjaa, pe-
linja metvica, elinjak, rojevac;
sl. 65). Viegodinja zeljasta bilj-
ka sa razgranatom, uspravnom ili
katkad pri osnovi poleglom stablji-
kom, koja narlste dol^o- 80 cm
u visinu. Listovi su naspramni, ja-
joliki, malo zavrnuti, iljasti, po
ivici zupasti; kao i cela biljka,
obrasli su reim maljama. Otvo-
renoljubias do beliasti cvetovi
razvijaju se u pazuhu gornjih lis-
tova; cveta od juna do avgusta.
 JESTIVO D IV L JE B IL JE

Domovina biljke je Sredozemlje,

odakle je gajenjem preneta u nau
zemlju i danas je ima u brdskim
predelima u grmlju, po ivicama
uma, u svetlim toplijim umama,
nedaleko od naselja, uz ograde i sl.
Ceo gornji deo biljke ima veoma
prijatan miris na limun i upotreb-
ljava se za spravljanje aromatinog
ajnog napitka, koji ima i lekovito
dejstvo. Listovi mogu da se koriste
i kao zain pri spravljanju raznih
poslastica, umesto limuna, ali se ne
kuvaju, jer time gube miris, ve se
dodaju na kraju pripremanja jela.
125. V R A N IL O V A T R A V A
Origanum vulgare, porodica Labia-
tae usnatice (vranilovka, mra-
vinac, divlji majoran, ober; sl. 66).
Sl. 66. Vranilova trava Origanum vulgare

pi, crvenkasto-beliasd i sloeni u

Sl. 65. Matinjak Melissa officinalis
Viegodinja biljka, koja naraste
do 80 cm u visinu, razgranata je i
ibolika. Listovi su jajoliki, do
2 cm dugaki, a cvetovi veoma le-
metliastu cvat pri vrhu stabljike.
Cveta od juna do avgusta.
Rasprostranjena je po celoj na-
oj zemlji, od pobra do srednjeg
planinskog pojasa. Raste po retkim
umarcima, na kamenjarima, po
ivicama svetlih uma, oko staza,
ukraj puteva i ograda i sl.
Ceo gornji deo stabljike sa lis-
tovima i cvetovima upotrebljava
se za spravljanje veoma prijatnog
i aromatinog aja, koji ima i leko-
vito dejstvo.
126. M A JK IN A D U IC A
Thjmus serpjllum, porodica Labia-
tae usnatice (majina duica,
bakina duica, divlji bosiljak, ma-
terinka, abrac; sl. 67).
Viegodinja biljka sa drvenas-
tim prizemnim delovima i mnogo-
brojnim izdancima. Listovi su sit-
ni, jajoliki, dugaki do 15 mm,

75
JE S T IV O D IV L JE B IL JE
a ifoki do 7 mm, sa malim udub-
ljenjima po povrini u kojima se
nalaze lezde sa aromatinim uljem.
Cvetovi su sitni, svetlocrveni do
ruiasto-ljubiasti i zbijeni su u
okruglasto-valjkaste cvasti pri kra-
ju ogranaka. Cveta od prolea sko-
ro do jeseni.
Sl. 67. M ajkina duica Thjmus serpjllum
Rasprostranjena je u celoj naoj
zemlji od nizina pa znatno visoko
u planine, gde se javlja velik broj
posebnih vrsta i podvrsta poznatih
pod istim imenom i veoma slinih
po obliku, delovanju i upotreblji-
vosti, te mogu da se smatraju kao
jedna vrsta. Raste po suvljim suna-
nim mestima, na redim niskim trav-
njacima, kamenitim mestima, po
retkim ibljacima, ivicama uma,
ukraj staza i puteva, esto u veli- tha crispa^ sa dosta irokim jajo-
kom mnotvu.
76
Mirisni i aromatini delovi biljke
sa listovima i cvetovima upotreb-
ljavaju se cele godine za spravljanje
ukusnog i lekovitog ajnog na-
pitka.
127. N A N A Mentha, poro-
dica Labiatae usnatice (metva,
metvica, ljuta nana, paprena metva,
metlica; sl. 68).
Pored gajene nane ( Mentha pi-
perita), u prirodi se nalaze mno-
gobrojne vrste nana, koje rastu na
razliitim tanitima u svim kraje-
vima nae zemlje. Skoro sve su
prijatnog aromatinog mirisa i
moguda se upotrebljavaju za sprav-
ljanje ukusnih ajnih napitaka, koji
su uz to i lekoviti. Tako se u nas
mogu da nau:
Sl. 68. N ana Mentha piperita
K U D R A V A N A N A - Men-
liko-duguljastim listovima, kud-
 JE S T IV O D IV L JE B IL JE

ravim i po ivici nejednako usee- mogu da se bez ogranienja upo-

nim; raste po sveijim mestima. trebljavaju za spravljanje orbi,
S IT N A M E T V IC A Men- variva, pirea i za nadevanje testa,
tha pulegium, sa sitnijim jajolikim a sasvim mladi i za meane salate.
listovima na kratkim peteljkama i Mogu da se beru od ranog prolea
sa ljubiastim ree belim cvetovi- do sredine leta pre cvetanja biljke,
ma; raste na poplavljenim podru- a i kasnije, ukoliko se naie na pri-
jima oko reka i potoka, kraj mo- merke koji su kasnije izbili; naro-
vara i po zabarenim livadama. Veo- ito se esto javljaju naknadni jese-
ma je aromatina. nji mladi listovi. Na mestima gde se
V O D E N A N A N A Mentha bokvica javlja u veoj koliini,
aquatica, raste u tekuoj vodi i u jedan ovek moe za jedan as da
barama. sakupi do 1 kg upotrebljivih listo-
D U G O L IS T A N A N A - Ment- va. Seme, koje sadri ulja, pokise-
ha longifolia, takoe raste na vlanim ljeno u mleku, moe da slui kao
mestima. prijatan zain.
P O L JS K A M E T V IC A Men- Slino se upotrebljavaju i listovi
tha orvensis, raste po vlanim po- od sledeih vrsta bokvica:
ljima i uz potoke, kao i druge vrste
iz roda Mentha.
128. B O K V IC A Plantago me-
dia, porodica Plantaginaceae bok-
vice (bokva, ilovlak, trputac, te-
gavac; sl. 69). Viegodinja ze-
ljasta biljka, visoka 5 10 cm.
Listovi su okruglasti, neto izdu-
eni i postepeno prelaze u drku, a
na njima su veoma primetne para-
lelne lisne ile; lee skoro pri zem-
lji ili su malo uzdignuti, a raspore-
eni su u krug oko cvetne stabljike.
Pri vrhu cvetne stabljike nalazi se
valjkasta cvast, sastavljena od ve-
likog broja sitnih neuglednih cve- Sl. 69. - Bokvica Plantago media
tova. Cveta u junu.
Veoma je rasprostranjena po ce-
loj naoj zemlji, a raste po slabije 129. M U K A B O K V IC A
obraslim travnjacima i livadama, Plantago lanceolata (muki ilovlak,
na ledinama, po manje gaenim glavor, volji jezik). Ima znatno
stazama, ukraj puteva, po jarcima, ue listove nego prethodna vrsta.
meu niskom travom: Na takvim Raste po neto suvljim, peskovi-
mestima je ima od nizina pa do tijim mestima, i moe da se nade i
blizu 1500 m nadmorske visine. na veim nadmorskim visinama u
Mladi listovi i bez ilave drke celoj naoj zemlji.

77
JEST IV O D IV L JE B IL JE

130. V E L IK A B O K V IC A Severne Amerike, a u Evropu je

Plantago maior (veliki ilovlak, ve- preneta kao ukrasna biljka, pa je
liki trputac). Listovi su joj znatno podivljala i u velikoj meri se rai-
vei i iri od prethodnih vrsta. rila. Danas je ima u mnogim kra-
Raste po vlanim i sveim, esto
peanim mestima. Sadri vee ko-
liine vitamina C nego ove pred-
hodne vrste.
131. P E C A N A b o k v i c a
Plantago indica. Raste na izrazito
peanim mestima u veem delu
nae zemlje. Mogu da se upotreb-
ljavaju samo sasvim mladi listovi,
jer kasnije postaju rapavo-maljavi.
132. P L A N IN S K A B O K V IC A
Plantago montana (bokvica pe-
toil). Raste preteno u viim pla-
ninskim predelima u skoro celoj
naoj zemlji, izuzev primorja.
133. B U A A K Plantago psjl-
lium (primorska bokvica, bauina,
buhaina, buaica, buhaica). Raste Sl. 70. Cigansko perje Asclepias syriaca
uglavnom u primorju i u pojedinim
delovima Makedonije. Mogu da
se upotrebljavaju samo sasvim mla- jevima nae zemlje, naroito u
di listovi, jer ubrzo postaju grublje Srbiji, Hrvatskoj, delovima Slove-
dlakavi. nije, Bosni, a prodire i u ostale
134. C IG A N S K O P E R J E krajeve. Naroito je mnogo ima u
Asclepias sjriaca, porodica Ascle- Vojvodini. esto raste u velikoj
piadaceae svilenice (svilenica, mnoini u nizinama ukraj reka, po
svilolan, svilni dubac, svionica; ivicama ibljaka i niskih prirenih
sl. 70). Viegodinja zeljasta biljka, uma (vrbaka, topoljaka i sl.).
koja moe da naraste u visini preko Mladi proletnji izdanci, koji su
1 pa i do 2 m. Stabljika je uspravna, debeli i soni, mogu da se upotreb-
uplja, obrasla sitnim dlaicama. ljavaju za jelo kao veoma ukusno
Listovi su nasuprotni, duguljasto- i hranljivo povre (za varivo, pire,
-jajasti, dugaki do 20 cm, po ivici orbe i sl.). Mogu da se beru od
celi, a nalaze se na kratkoj peteljci. kraja marta do poetka juna. Vrlo
Cvetovi su mali, bledoruiasti ili je izdana biljka; na mestima gde se
crvene boje, skupljeni u titaste javlja u veoj koliini, jedan ovek
cvasti. Biljka cveta od juna do moe za jedan as da sakupi i preko
avgusta. Ima razgranat podzemni 10 kg izdanaka. Ne postoji opas-
podanak. nost da se zameni sa nekom sli-
Cigansko perje je porcklom iz nom kodljivom biljkom.
 JESTIV O D IV L JE B IL JE

135. Z V O N I Campanula
rapunculus, porodica Campanulaceae
zvonii (debeli kofen, zijev-
ica, repunica). Dvogodinja ze-
ljasta biljka uspfavne stabljike, koja
naraste do 50 pa i 80 cm. Prizemni
listovi su kopljas i pri osnovi
veoma sueni, po ivici malo zup-
asti; listovi na cvetnoj stablji su
manji, duguljasti i bez peteljke.
Cvetovi su dosta veliki, lepi, zvo-
noliki, plavo-ljubiaste boje. Cveta
od aprila pa sve do avgusta.
Rasprostranjen je skoro u celoj
naoj zemlji, a raste po retkim i
otvorenim svetlijim umama, oko
umaraka, od brdskih predela pa
dosta visoko u planine.
Mladi listovi i ceo soni mladi
Sl. 7 1. Gronjasti zvoni Campanula
gornji deo stabljike mogu se upo- glomerata
trebiti kao povre za spravljanje
orbi, variva, pirea, a i kao salata.
Mesnati koren sadri skroba i mo-
e se koristid kao sirovina koja za-
menjuje krompir. Ne postoji opas-
nost da se zameni sa nekom slinom
kodljivom biljnom vrstom.
Slino mogu da se upotrebljavaju
i sledee vrste zvonia:
136. G R O N JA S T I Z V O N I
Campanula glomerata (sl. 71).
Neto je nia biljka od prethodne
vrste. Prizemni listovi su srcoliko-
-jajoliki ili jajoliko-kopljasti, a gor-
nji su pri osnovi srcoliki i obuhva-
taju stabljiku. Cvetovi su ljubiaste
boje. Raste po livadama u njaveem
delu nae zemlje, od brdskih do
srednje-planinskih predela.
137. B R A Z D A S T I Z V O N I
Campanula trachelium (sl. 72).
Stabljika je otro bridasta; listovi
izrazito maljavi i po ivici grubo
Sl. 72. Brazdasti zvoni ( 'iitnfhin/i/u
zupasti, cvetni grozd se prua du trachelium

79
JEST IV O D IV L JE B IL JE

veeg dela stabljike do njenog vrha. je mesnat i po obliku podsea na

Pored navedenih, upotrebljavaju mrkvu.
se i primorske vrste zvonia, kao: Mladi listovi mogu da se koriste
piramidaini zvoni ili postenjak za salatu, spremanje orbi, variva i
( Campanula pjramidalis) , medite- pirea, a koren kao zamena za krom-
ranski zvoni ( Campanula fene- pir. Pri branju listova zeice, ne-
strellata) i druge. vini sakuplja moe da ih zameni
138. Z E IC A Phjteuma spica-salistovima krupne ljubiice (V iola
tum, porodica Campanulaceae odorata); meutim, ova zamena je
zvonii (zajka, debeli koren, ko- bezopasna, poto se u nekim zem-
sica, ljubljenica; sl. 73). Viego- ljama i listovi od ljubiice upotreb-
ljavaju za hranu (Nemaka).
139. O K R U G L A S T A Z E IC A
Phjteuma orbiculare. Veoma je
slina prethodnoj vrsti, samo su
cvetovi sloeni u okruglastu cvast
i plavkasto-ljubiaste su boje. Raste
u planinskim livadama i retkim
umarcima.
Pored navedenih, mogu da se
koriste i druge vrste zeica, kao:
Halerova zeica (Phjteuma H alleri),
Calbruknerova (Phjteuma Zahlbru-
ckneri) i druge.
140. m a s l a C a k Taraxa-
cum officinale, porodica Compositae
glavoike (utenica, mlekaa,
talijanska salata; sl. 74). Viego-
dinja zeljasta biljka. Listovi su joj

Sl. 73. Zeica Phjteuma spicatum

dinja zeljasta biljka sa uspravnom

nerazgranatom stabljikom, koja
moe da naraste preko 30 pa i do
70 cm. Donji listovi su na dugim
peteljkama, srcoliki, a gornji dugu-
ljasto-kopljas i bez peteljke. Po
ivici su zpuasti. Cvetovi su na
vrhu stabljike sloeni u klasastu
cvast i zelenkasto-belc boje. Cveta
od maja do avgusta. Koren biljke Sl. 74. M aslaak Taraxacum officinaie

80

svi prizemni i poreani u krug oko
cvetne stabljike; po ivici su zup-
asti, a katkada i dublje useeni.
Cvetna stabljika je uplja, naraste
do 20 pa i 30 cm u visinu, a na vrhu
nosi sloenu cvetnu glavicu sas-
tavljenu od velikog broja zbijenih
utih cvetova. Cveta od marta do
oktobra. Po cvetanju, sitno seme
je snabdevano svilastom kunda-
rom, pomou koje vetar moe na
daleko da ga raznese. U itavoj
biljci nalazi se beli mleni sok
nagorkog ukusa. Pod zemljom se
nalazi dosta debeo vretenast koren
ute boje.
Rasprostranjena je u celoj naoj
zemlji, od nizina do visoko u pla-
nine: po batama kao korov, ukraj
staza i puteva, po utrinama, trav-
njacima, livadama, na prisojnim
stranama, po zaputenim njivama i
drugim mestima, esto u veoma ve-
likoj koliini, tako da se u vreme
cvetanja cela povrina zauti, a kad
biljka precveta, zabeli.
Mladi listovi pre cvetanja su
jedno od najbogatijih divljih povr-
a vitaminom C. Mogu da se
upotrebe za salatu, za spravljanje
orbi, variva, pirea, za nadeve i sl.
Treba brati samo mlade listove,
inae postaju znatno gori. U jesen
esto izbijaju novi mladi listovi
koji mogu da poslue u iste svrhe
kao proletnji. Katkada se i zimi
ispod snega mogu nai upotrebljivi
listovi. U nas moe da se nae vie
varieteta i podvrsta maslaka. Na
mestima gde se maslaak javlja u
veoj masi, jedan ovek moe za
jedan as da sakupi do 2 kg rozeta
sa upotrebljivim listovima.
Koren od maslaka, vaen u
JEST IV O D IV L JE B IL JE
prolee ili jesen moe da se upo-
trebi kuvan, slino krompiru ili
mrkvi. Takoe moe da se jede i
sirov, ali tanko iseen na krike,
inae je mnogo vrst. Ispeen ko-
ren slui kao zamena za kafu.
Kao i obian maslaak, mogu da
se upotrebe i sledee vrste:
141. M O C V A R N I M A S L A -
C A K Taraxacum palustre. Ima
ga skoro u celoj naoj zemlji, a
raste na movarnim mestima, po
vlanim livadama. Listovi su mu
izdueni i uski.
142. P R IM O R S K I M A S L A -
C A K Taraxacum megalorrhi^on.
Raste u jadranskom primorju. Od-
likuje se time to ima veliki i jako
debeo koren, a cveta u jesen.
143. L A V L JI Z U B Leonto-
don tuberosus, porodica Compositae
glavoike (goloej, loina). Ze-
ljasta biljka, koja u svim svojim
delovima sadri mleni sok. Lis-
tovi su prizemni i sloeni u krug,
izdueni i perasto izrezani. Na
vrhu gole stabljike nalazi se cvetna
glavica slina maslakovoj, ute
boje. Koren je zadebljao. Cveta
u jesen.
Lavlji zub je primorska biljka,
a raste najvie u uem obalskom
podruju.
Zadebljali mesnati koreri moe
da se koristi kao hranljiva sirovina
slino krompiru.
144. K R A S U L JA K Bellis
perennis, porodica Compositae
glavoike (bela rada, novi, tra-
tinica, vrtipop, janjac, ledinski
cvit, obrnika, oroica, traterica;
sl. 75).
Viegodinja zeljasta biljka sa
omanjim listovima lopatiastog ob-
81
JE ST IV O D IV L JE B IL JE
lika poreanim u krug oko cvetne
stabljike visoke 5 15 cm. Cvetna
glavica je po jedna na stabljici,
okrugla, ima 1 1,5 cm u preniku,
u sredini je uta, a po obodu bela
ili malo crvenkasta. Cveta od pro-
lea do sredine leta, a katkada i do
kasne jeseni.
Sl. 75. Krasuljak Bellis perennis
Veoma je rasprostranjen u celoj
naoj zemlji, od najniih predela
do visokih planina, a raste po liva-
dama, travnjacima, po umskim
proplancima, u retkim umama,
ukraj puteva, na stazama po kojima
se manje gazi i na slinim mestima,
esto u veoj koliini.
Mladi listovi upotrebljavaju se
za salatu, za spravljanje orbi, va-
riva, pirea i sl. Najvie mogu da se
koriste u prolee i poetkom leta,
ali donekle i tokom leta i u jesen
od naknadnih izdanaka. Na mesti-
ma gde se krasuljak javlja u veoj
koliini, jedan ovek moe za jedan
as da sakupi do 0,750 kg upotreb-
Ijivih listova. Cvrsti cvetni pupoljci
mogu da se pokisele u siretu (octu)
i upotrebljavaju kao zamena za ka-
par. Cvetne glavice i listovi upo-
trebljavaju se kao zamena za aj.
Svi delovi mogu da se koriste bez
ogranienja. Ne postoji opasnost
da se zameni sa nekom drugom
slinom kodljivom biljkom.
Slino se upotrebljavaju i listovi
od sledeih vrsta:
145. M A L I K R A S U L JA K
Bellis silvestris, koji je veoma slian
prethodnoj vrsti, a raste u naim
primorskim krajevima.
146. J E D N O G O D I N JIK R A -
S U L JA K Bellis annua, koji je
jednogodinja zeljasta biljka, a raste
takoe u primorskim krajevima.
147. B E L A R A D A Leucan-
themum vulgare, porodica Compo-
sitae glavoike (volovsko oko,
petrov cvet; sl. 76). Zeljasta biljka,
koja naraste do 50 i vie cm u
visinu. Listova ima i prizemnih i
na cvetnoj stabljici; prilino su
mesnati, sjajni i duboko nazubljeni,
skoro perasti. Cvetovi su sloeni na
vrhu cvetne stabljike u glavicu,
koja se sastoji od belih obodnih i
utih sredinih cvetia. Raspros-
tranjena je skoro po celoj naoj
zemlji, a raste %>o livadama, trav-
njacima, otvorenim retkim umar-
cima i sl., od pobra pa dosta
visoko u planinu.
Mladi listovi zajedno sa mladim
sonim vrnim delovima stabljike
pre cvetanja mogu da se upotreb-
ljavaju za spravljanje orbi i variva.
 JEST IV O D IV L JE B IL JE

uz ograde i na slinim mestima,

od nizina pa dosta visoko u plani-
nu.
Mladi, soni i neto nagorki
listovi mogu da se upotrebljavaju i
za salatu, za spremanje orbi, vari-
va, pirea i sl. Po ukusu su dosta sli-
ni maslakovim. Mogu da se koriste
od prolea do ranog leta, a i u
jesen, kad naknadno izbiju. Koren
vodopije se pee i upotrebljava
kao zamena za kafu (cikorija), a
moe da se kuva i kao varivo, i
ako je nagorak.

Sl. 76. Bela rada heucanthemum vulgare

Ne postoji opasnost da se zamene

sa nekom slinom kodljivom bilj-
kom.
148. V O D O P IJA Cichorium
intjbus, porodica Compositae gla-
voike (enetrga, uenika, uti-
nica, zmijina trava, cigura; sl. 77).
Viegodinja zeljasta biljka, koja
naraste u visinu preko 50 i do
120 cm. Stabljika je uspravna, raz-
granata uzdu izbrazdana. Koren
je jak, vretenast ili valjkast. Donji
listovi su duguljas i perasto izre-
zani, a gornji su manji, kopljasti,
SI. 77. Vodopija Cichorium intybus
po ivici krupnije zupasti. Cvetovi
su mnogobrojni, jasno-plave boje.
Cveta od jula do avgusta. 149. C R N I K O R E N Scor^o-
Biljka je rasprostranjena u celoj nera rosea., porodica Compositae
naoj zemlji, a raste kao korov po glavoike (ronad kajak; sl. 78).
naputenim njivama, livadama, pus- Viegodinja zeljasta biljka, koja
tim mestima, oko puteva i staza, naraste u visinu do 50 cm, pa i do

83
 JE ST IV O D IV L JE B IL JE
jednog metra. Cela biljka ima mle-
nog soka. Listovi su duguljasti,
iljati, uski, po ivici itavi i ree
slabo zupasti, iroko prirasli uz
stabljiku. Cvetna glavica ruiaste
boje razvija se na vrhu stabljike.
Cveta od juna do avgusta. Koren je
duguljast, mesnat, spolja crne boje.
Sl. 78. Crni koren Scor^onera rosea
Rasprostranjena je u velikom
delu nae zemlje, naroito u topli-
jim predelima. Raste po sunanim
livadama, travnjacima, po bre-
uljcima i obroncima i "u retkim,
svetlim umama. Mladi soni lis-
tovi mogu da se upotrebljavaju kao
povre, za spravljanje orbi i va-
riva, a mesnati koren predstavlja
veoma hranljivu namirnicu, koja
84
I
moe da se koristi kao varivo
slino kromniru, a i kao salata.
Slino se upotrebljava i vrsta:
15 o. P A N S K I C R N I K O R E N
Scor^onera hispanica (panski zmi-
jak). Razlikuje se od prethodne
vrste po tome to su mu cvetne
glavice kao limun ute boje.
R E P U IN A IL I C l A K
Arctium spp., porodica Compositae
glavoike. U nas raste vie vrsta
ovih biljaka, i to:
151. V E L IK A R E P U IN A
Arctium lappa (veliki iak, repuh,
velika valjuga, velika torica, veliki
lopuh, komodljika). Dvogodinja
zeljasta biljka, visoka do 80, pa
ak i do 150 cm, sa veoma velikim,
do 50 cm dugakim crnolikim lis-
tovima na dugakim sonim dr-
kama. Cvetovi su sitni, crveni,
sakupljeni u grozdastu glavicu pri
vrhu cvetne stabljike. Plod je i-
ak, koji se, kad sazri, lako hvata
za dlaku divljai i stoke i za odelo.
Veoma je rasprostranjen po celoj
naoj zemlji, raste kao korov na
zaputenim metima, kraj ograda i
drugde.
152. M A L A R E P U IN A
Arctium minus (mali repuh, mali
iak, crveni iak, repiek, hostno
repje; sl. 79). Manja je od pret-
hodne vrste, a rasprostranjena je
po celoj naoj zemlji na slinim
mestima kao i velika repuina.
153. M A L JA V I I A K A rc-
tium tomentosum (maljava repuina,
veliki maljavi iak). Razlikuje se
od prethodnih vrsta time to su
mu cvetne glavice isprepletane pau-
inastim vlaknima i neto se ree
nalazi od ovih vrsta.
154. U M SK A R E P U IN A
 JEST IV O D IV L JE B IL JE

Arctium nemorosum. Takoe je rea e i konzervie mariniranjem. Lis-

od prvih vrsta, a nalazi se po uma- tovi i koren svih vrsta repuina
ma. Sasvim mladi i mekani prolet- mogu da se upotrebljavaju bez
nji izdanci i sone drke listova ogranienja i ne postoji opasnost
repuina upotrebljavaju se presni da se zamene sa nekom drugom
kao salata ili kuvani kao zamena kodljivom biljkom.
za parglu, za orbe, variva i 155. O S T A K Sonchus ole-
pirea. Koren svih vrsta repuina raceus, porodica Compositae gla-
sadri velike koliine skroba, sluzi, voike (gorika, kostri, kostri,
dosta eera, neto ulja, organskih suak; sl. 80). Jednogodinja ze-
kiselina i druge materije, kao i
prilino vitamina C. Moe da se
upotrebi za spravljanje slatkog si-
rupa (iskuvavanjem), za dobijanje
brana (suenjem, mlevenjem ili
tucanjem), koje se meanjem sa
peninim ili raenim branom i
drugim hlebnim sirovinama upo-
trebljava za spremanje hleba, raz-
nih peciva, poslastica i sl. Takoe
se upotrebljava za gotovljenje supa
i orbi, kao zamena za krompir i sl.,
a moe i da se pri. Peen i istucan
slui kao zamena za kafu. Najbo-
gatiji je hranljivim .materijama u

Sl. 80. Ostak Sonchus oleraceus

ljasta biljka, visoka 30 do 100 cm,

uspravne, debele, uplje i razgra-
nate stabljike ispunjene mlenim
sokom. Listovi su bez peteljke,
veliki, meki, pod prstima masni,
plaviasto-zelene boje i po ivici
Sl. 79. Mala repuina Arctium minus nazubljeni. Cvetovi su ukaste,
ree bele boje.
jesen, pre nego to odrVeni. Tada Siroko je rasprostranjen od nizi-
ga je i najbolje kopati. Koren moe na do srednjeg planinskog pojasa,
da se sui i ostavlja za zimu, a tako- a raste ukraj puteva, kao korov u

85
JEST IV O D IV L JE B IL JE

njivama i povrtnjacima, na neobra- planinskog pojasa, ree pored pu-

enim zemljitima i sl. u itavoj na- teva i na slinim mestima u itavoj
oj zemlji. naoj zemlji.
Mladi proletnji listovi se upo- Mladi proletnji izdanci i listovi
trebljavaju ree kao salata, a ee upotrebljavaju se za spravljanje
za spravljanje orbi i variva. variva. Koren se ujesen takoe
156. K O Z JA B R A D A Tra-
upotrebljava kao varivo.
gopogon pratensis, porodica Com- 157. V O D E N A B O K V IC A
positae glavoike (bleskva, jar- Alisma plantago, porodica Alisma-
ija trava, kozjaka, turovet; sl. 81). taceae keke (podvodna bokvica,
aboun, abounka, kornjaina
trava, vodni trpotec; sl. 82). Vi-
egodinja zeljasta biljka, koja iz
movare, gliba ili plitke vode iz-
rasta do 40 cm visine. Listovi su
izdueni srcasto-jajastog ili kop-
ljastog oblika, kruno rasporedeni
oko cvetne stabljike; od polovine
stabljike se grana u nekoliko pr-
ljenova sa brojnim sitnijim beli-

Sl. 81. Kozja brada Tragopogon pra/ensis

Dvogodinja, ree viegodinja ze-

ljasta biljka, uspravne stabljike vi-
soke 30 do 70 cm, mesnate, glatke
i slabo razgranate, ispunjene mle-
nim sokom. Listovi su duguljasti,
uski, iljati, pri osnovi trbuasto
proireni, prirasli uz stabljiku. Cvet-
ne glavice su ukasto-beliaste bo-
je ili ruiasti.
Rasprostranjena je najvie po
livadama od pobrda do srednjeg Sl. 82. Vodena bokvica Alisma plantago

86
 JE S T IV O D IV L JE B IL JE

asto-ruiastim cvetovima. Cveta mehura, te se tako odravaju na

u julu. vodi. Cveta juna i jula, katkada i do
Rasprostranjena je u celoj na- avgusta belim cvetovima. Plod je
oj zemlji po movarama, barama, crn, krupan, sa etiri otre bodlje
ritovima, na vlanom i esto plav- na svakoj strani; u vrstoj ljusci
ljenom tlu, na obalama reica i nalaze se velika bela jezgra.
potoka sa sporim tokom, od nizina Raste po barama, mlakama, plit-
do planinskih predela. esto se kim jezerima, mirnim renim ru-
nalazi u velikoj koliini. kavcima i raznim stajaim voda-
Koren sadri velike koliine skro- ma, u ogromnoj koliini, pokriva-
ba, veoma je hranljiv i moe da se jui u neprekidnom sloju po vie
upotrebi kao hlebna sirovina, za desetina hektara povrine, tako
spravljanje meovitih kaa, pirea, da se pod njim voda ne vidi (na
raznih poslastica i sL Sve koren primer na skadarskom blatu).
je kodljiv, ali ve suenjem gubi
kodljive sastojke i moe bez ogra-
nienja da se upotrebljava. Ne
postoji opasnost da se zamene sa
nekom slinom neupotrebljivom
vrstom. Jedan ovek moe u plit-
koj vodi ili movari za jedan as
da iskopa do 2 kg korena.
Slino se upotrebljava i sledea
vrsta:
158. U S K O L IS T A V O D E N A
B O K V IC A Alisma graminifo-
lium. Razlikuje se od prethodne Sl. 83. Vodeni orah Trapa natans
vrste po tome to ima ue listove.
Rasprostranjena je po celoj naoj
zemlji, neto je rea od prethodne
vrste, a sree se i po veim visina-
ma.
159. V O D E N I O R A H - Tra-
pa natans^ porodica Hjdrocarjaceae
oraci (vragoli, kekavac, ora-
ak, raak; sl. 83). Jednogodinja
zeljasta biljka sa tankom stablji-
kom, koja moe da naraste u du-
inu do 1 pa do 2 m; raste u vodi.
Listovi su etvrtasti, rombini,
po ivici krupno zupasti, a sloeni Jezgro iz ploda ima veoma pri-
su u krug oko sredita stabljike, jatan ukus, koji podsea na pitomi
tako da plivaju na povrini vode; kesten ili orah. Mogu se jesti pre-
peteljke su im naduvene u obliku sna, kuvana, peena, prena ili

87
JE S T IV O D IV L JE B IL JE

sasuena pa samlevena u brano i zemlji, a raste po movarnim mes-

upotrebljena za spravljanje hleba, tima, barama, oko plitkih voda,
kaa i razliitih poslastica. Veoma obala, potoka i reica sporog toka
su hranljiva. Plod se sakuplja u od nizina pa dosta visoko u planine.
jesen. Pogodnim nainom sakup- Koren je veoma bogat hranljivim
ljanja po povrini vode moe da se materijama i sadri znatne koliine
skupi za jedan as po 20 i vie kilo- skroba, eera, belanevina i dru-
grama. gih materija. U branu koje se
160. S R A K Butomus um-dobija od osuenog korena ukup-
bellatus, porodica Butomaceae na koliina hranljivih materija dos-
srci (vodoljub, vodena luka, div- tie do 73 %* Upotrebljava se kao
Iji zumbulak; sl. 85). Zeljasta mo- hlebna sirovina, za spremanje kae,
raznih slatkia i dr. Od propre-
nog korena dobija se mlevenjem
brano ukastobele boje prijat-
nog slatkog ukusa. Moe da se ko-
risti bez ogranienja. Ne postoji
opasnost da se zameni sa nekom
drugom slinom kodljivom bilj-
kom. Na mestima na kojima se sr-
ak javlja u veoj koliini, jedan
ovek moe za jedan as da izvadi
do 3 kg korena.
161. B R U L A Triglochin ma-
ritimum, porodica Juncaginaceae
trozupci (morska brula, morski
trozubac, troipan; sl. 84). Vie-
godinja biljka sa debelim podan-
kom. Listovi su dugi, poluokrug-
lasti, uspravni i useeni. Stabljika je
uspravna, nerazgranata, sona, a
pri vrhu stabljike se nalaze brojni
Sl. 84. Brula Triglochin maritimum
zelenkasd cvetovi.
Rasprostranjena je u primorju,
varna biljka sa uskim trobridnim uz morsku obalu, na slanom zem-
prizemnim listovima dugakim do ljitu ili na stenama.
jednog metra i visokom cvetnom Mladi prolethji listovi upotreb-
stabljikom (do 70 cm). Pri vrhu ljavaju se kao varivo.
stabljike su brojni lepi ruiasti 162. A P L JA N Asphodellus
cvetovi sa spoljanje strane ljubi- albus, porodica Liliaceae ljiljani
asti, na duim peteljkama, pore- (epljez, apljez, eplja, bazer, be-
ani u titoliku cvast. Cveta od den, volovski rep, morodak, na-
prolea do sredine leta. nuka; sl. 86). Viegodinja ze-
Rasprostranjen je po celoj naoj ljasta biljka sa sonim dugakim
88

Sl. 85. Srak Butomus umbellatus
Sl. 86. apljan Asphodellus albus
JEST IV O D IV L JE B IL JE
Sl. 87. ap ljan Asphodellus albus,
podzemne krtole
trakastim listovima u krug ras-
poreenim oko cvetne stabljike,
koja naraste do 80 pa i 100 cm u
visinu. Pri vrhu stabljike je cvast
koja' se sastoji od veeg broja lepih
beliastih cvetova sa mrkim arama.
Pod zemljom se nalazi velik broj
prstolikih krtola (sl. 87), dugakih
do 10 cm, debelih do 1 cm, na
preseku ute ili narandasto-ute
boje. Cveta od kraja maja do po-
etka jula.
Rasprostranjena je u velikom
delu nae zemlje na toplim brdskim
i planinskim livadama, medu ret-
kim bunjem, na veim proplan-
cima u retkim i svetlim umama, na
JE S T IV O D IV L JE B IL JE

zatravljenim delovima stenjaka i se na duoj sonoj drci i izbijaju

na slinim mestima, esto na veem neposredno iz zemlje. Cvetna stab-
prostoru i u izvanredno velikoj ljika je dugaka do 30 cm i pri vrhu
koliini. nosi glaviastu cvast sastavljenu
Podzemne krtole sadre velike od brojnih sitnih belih cvetova.
koliine skroba, neto vitamina C, Cveta od aprila do juna. Cela biljka
eera, sluzi i drugih materija. Od intenzivno mirie na luk (listovi na
davnina se upotrebljavaju kao hra- beli luk enjak, a lukovica na
na i za ljude i za stoku. Mogu se meavinu belog i crnog luka).
pripremiti kuvane, peene, kao i Ima ga u celoj naoj zemlji od
sirovina za hleb i razliite kae u viih brda pa sve do preko 1600 m
meavini sa drugim sirovinama, nadmorske visine, u sveim i vla-
jer spremljene same imaju sprcifi- nim delovima liarskih (bukovih)
an ukus koji nije uvek prijatan. i liarsko-etinarskih uma, na
Mogu da se koriste bez ogranie- dobrom, humoznom zemijitu, na-
nja u svako doba godine, a naro-
ito u jesen, kad su najrazvijenije i
najbogatije hranljivim materijama.
Ne postoji opasnost da se zamene
sa nekom drugom slinom kod-
ljivom biljkom. Na mestima gde
se esto javljaju u veoj koliini
i na povoljnijem zemljitu jedan
ovek moe za jedan as da iskopa
i do 10 kg upotrebljivih krtola.
Slino moe da se upotrebi i sle-
dea vrsta:
163. S IT N I A P L JA N Asp-
hodellus mkrocarpus (brden), koji
raste u primorskim krajevima i u
delovima Makedonije, razlikuje se
od prethodne vrste sitnijim plo-
dom, dok mu je cvast metliasto
razgranata: cvetne latice su bele
sa crvenkastom ilom. Sl. 88. Sremu Allium ursinum
164. S R E M U S Allium ursi-
num, porodica Liliaceae ljiljani roito na mestima na kojima upro-
(cremua, sremua, cremua, med- lee due lei sneg. Cesto se javlja
vei luk, umski luk; sl. 88). u velikoj meri i na velikoj povrini.
Viegodinja zeljasta biljka sa us- Mladi i soni listovi do cvetanja,
kom duguljastom podzemnom lu- a ree i posle cvetanja, sadre znat-
kovicom, visoka do 30 cm. Lis- nije koliine vitamina C i dosta
tovi su iroki 3 5 cm, a dugaki karotina. Upotrebljavaju se presni
do 25 cm, soni su i sjajni, a nalaze ili kuvani za salate, orbe, variva,
90

pirea, zain, nadev za testa i sl.
Beru se od aprila do juna, ree i
kasnije. Na mestima na kojima
se sremu javlja u veoj koliini,
jedan ovek moe za jedan as da
nabere do 10 kg listova. Lukovica
koja sadri neto manje vitamina C
nego listovi, ali zato dosta sluzi,
skroba i drugih materija, upotreb-
ljava se slino mladom luku kao
zain, za dodatak jelu, kao salata,
kao podloga za variva, jela od mesa
i dr. Moe bez ogranienja da se
korisd u toku cele godine. U
vreme kad lie jo nije razvijeno
ili se ve sasuilo i raspalo pa se
na povrini tla ne mogu da nau
nikakvi tragovi sremua, lukovica
se kopa na mestima na kojima je
ranije uoeno prisustvo ove biljke
ili se radi probno kopanje na
mestima na kojima postoji op-
ravdana verovatnoa da se moe
nai (vidi napred!). Jedan ovek
moe u vegetacionoj sezoni, na
mestu na kome se sremu u veoj
koliini javlja, da iskopa za jedan
as do 2 kg iste lukovice.
Neiskusni sakuplja moe da
zameni listove sremua sa listovima
urevka ( Convallaria majalis) , koz-
laca (Arum maculatum), mrazovca
(Colchicum autumnale) ili emerike,
obine i crne (Veratrum album i Ve-
ratrum nigrumJ, koji su kodljivi
pa i otrovni. Kozlac se katkada na-
lazi na slinim mestima kao i
sremu, ali su mu listovi vie stre-
lasto-kopljastog oblika; urevak
se nalazi na otvorenijim, sunani-
jim i toplijim mestima na kojima
sremu ne raste i listovi su mu znat-
no -vri i manje soni; mrazovac
raste na otvorenim livadama gde
JEST IV O D IV L JE B IL JE
nikad nema sremua i ima vrste i
malo uvrnute listove; emerika
raste takoe na otvorenim trav-
nim povrinama, listovi su joj
kruti i izbrazdani paralelnim uzdu-
nim jakim lisnim ilama. to je
najvanije, ra^liku je veoma lako
odmah utvrditi po mirisu; dok listovi
sremua izrazito miriu na beli luk
(enjak), sve ove druge vrste
uopte nemaju taj miris, a kozlac
ak i neprijatno mirie.
Slino sremuu mogu da se upo-
trebljavaju i sledee vrste divljih
lukova:
165. Z M IJIN L U K Allium
scordoprasum (pupa, brzak, kozjak,
luka, esnulok, esnulek). Raste
po livadama i travnjacima prisoj-
nih strana u skoro celoj naoj
zemlji. Listovi mu imaju prijatan
ukus i sadre dosta vitamina C.
166. O K R U G L A S T I D IV L JI
L U K Allium sphaeroprasum. Ima
tamnocrvene cvetove i raste po
suvim livadama u celoj naoj zemlji.
167. T A M N O L JU B I A S T I
L U K Allium atroviolaceum. Ima
krupnije tamnoljubiaste cvetove
i raste po livadama i travnjacima
u svim toplijim predelima nae
zemlje.
168. O K R U G L I D IV L JI L U K
Allium rotundum. Ima tamnocr-
vene cvetove i raste po suvim
mestima, zaputenim njivama i na
slinim mestima po celoj naoj
zemlji.
169. B A L U K A Allium vi-
neale (esnulek, esnulje). Raste
na sunanim, slabo zatravljenim
mestima, na obroncima, meu ste-
nama, ukraj staza, njiva i na slinim
mestima u celoj naoj zemlji.
91
JE S T IV O D IV L JE B IL JE

170. S IB IR S K I L U K Allium Rasprostranjen je u itavom prio-

sibiricum. Ima veoma lepe crveno- balnom pojasu primorja, pored pu-
rljubiaste cvetove i raste na vla- teva, ukraj vinograda, na okopavi-
nim planinskim livadama, oko iz- nama, u pukotinama stena.
vora, na obalama potoka i na sli- Upotrebljava se itava sona
nim mesdma u svim planinskim biljka u jesen, zimi i u rano pro-
predelima nae zemlje. Njegovi lee kao varivo, sama ili ee u
listovi, pored vitamina, sadre i meavini sa drugim zeljasm po-
znatne koliine proteina. vrnim biljkama. U ostalom delu
171. L A N E U V A Allium vi- godine upotrebljava se samo luko-
ctorialis (divlji luk esan, zmijski vica kao zain.
esan). Ima zelenkastobele cvetove 173. V IL IN A M E T L A A
i raste po planinskim livadama svih paragus officinalis, porodica L ilia-
planinskih predela nae zemlje. Nje- ceae ljiljani (pargla, parga,
govi listovi sadre znatne koliine belu, betrica, samovilinska metla,
vitamina C. Mladi listovi, stabljike kolenac, smereica; sl. 89). Vie-
i lukovica, pored toga to se upo-
trebljavaju kao i prethodne vrste,
mogu i da se stavljaju u turiju,
mariniraju ili da se ostavljaju na
druge naine.
Takoe mogu da se upotreblja-
vaju mlai listovi, mlade stabljike
i lukovice od niza drugih vrsta
divljih lukova, koje se u veoj ili
manjoj meri nalaze u svim naim
krajevima. Nijedna vrsta divljeg
luka nije kodljiva, moe se koris-
tid bez ogranienja i ne postoji
opasnost direktne zamene sa ne-
kom kodljivom biljnom vrstom.
Sve vrste divljeg luka imaju ka-
rakteristian miris na gajeni beli
luk ili ree na crni luk.
172. P A S JI L U K Allium am-
peloprasum (divlji luk, vinogradski
luk, puri, sitna ljutika). Dvogodi-
nja ili viegodinja zeljasta biljka.
Listovi su mu niski, nagnuti nastra- godinja biljka sa zeljastom stab-
nu, uski. Stabljika je gola, a pri vrhu ljikom, a jako razvijenim podzem-
joj se nalazi loptasta cvast sa belim, nim drvenastim delovima. Naras-
ruiastimili purpurnim cvetovima. te do 80 cm pa i 1 m u visinu, a
Lukovica je okruglasta, bela i pone- stabljika joj je veoma razgranata i
kad ima i male lukovice sa strane. gusto obrasla ljuspastim i iglias-

92
 JESTIVO D IV L JE B IL JE

tim listiima. Mnogobrojni sitni Viegodinja biljka puzavica sa

cvetovi su zelenkasto-beliasti, a bodljikavom stabljikom, listovima
plod je bobica veliine sitnog gra- srcoliko-trouglastim ili kopljastim,
ka i crvena kad sazri. Cveta u maju. po ivicama bodljikavim. Cveta sit-
Rasprostranjena je skoro u celoj nim ukastim cvetovima, a plod
naoj zemlji, a naroito u toplijim je bobica koja je, kad sazri, crvene
krajevima, od nizina do brdskih boje.
predela, a dosta se i gaji. Raste u Raste samo u primorskom delu
retkim umarcima, na poljima, na nae zemlje, u ibljacima i umama,
svetlim i suvim mestima, naroito gde obrasta i penje se uz druge
na peskovitom i kamenitom zem- drvenaste biljke i potpuno ih oba-
ljitu. vija.
Sasvim mladi, soni i meki iz- Mladi izdanci, koji se beru u
danci predstavljaju ukusno povre, prolee, dobra su povrna sirovina,
koje se najee bari ili gotovi kao koja se u nekim delovima Dalma-
varivo. Od samoniklih biljaka mo- cije koristi od davnina.
gu da se koriste samo u prolee. Se- 177 Z L A T A N Lilium marta-
me sadri masnoe, osueni i propr- gon, porodica Liliaceae ljiljani
eni plod je dobra zamena za kafu (zlatni ljiljan, umski ljiljan, zlat-
1 ima aromu okolade. Svi delovi noglav, ajdovska lilija, gojzdna
mogu da se koriste bez ogranie- lilija; sl. 90). Viegodinja zeljasta
nja. Ne postoji opasnost da se biljka visoka do 80 cm. Listovi
zamene sa nekom drugom kod- iroko kopljastog oblika su na
ljivom biljkom.
Slino mogu da se upotrebe i
sledee vrste:
174. U S K O L IS T A V IL IN A
M E T L A A.sparagus tenuifolius
(divlja pargla, konjska struna, zeji
lan, krupave, entjaneva jebel-
ka). Rasprostranjenija je od pret-
hodne vrste, a raste u retkim u-
mama, umarcima i meu bunjem.
175. S P A R O IN A Aspara-
gus acutifolius (grmolika paroga,
vija, vilija, ognjenica, praika).
Stabljika joj je drvenasta i skoro je
trnovita. Rasprostranjena je u pri-
morskim predelima, a raste u ret-
kim svetlim umama, po umarci-
ma, ibljaku i po travnim mestima.
176. T E T IV I K A Sm lax as-
pera, porodica Convallariaceae
urevci (tetivica, bodljivi slak). Sl. 90. Zlatan Lilium martanon
 JE S T IV O D lV L JE B IL JE
Sl. 91. Zlatan Lilium martagon^ lukovice
sredini stabljike u jednom prljenu
poreani u krug. Pri vrhu stabljike
na povijenim drkama nalaze se
po dva do tri lepa cveta ljubiasto-
-crvenkaste boje sa pegama sa
unutranje strane. Cveta u maju i
junu. Pod zemljom se nalazi dosta
krupna lukovica koja je ljuspasta i
ute boje.
Rasprostranjen je u skoro celoj
naoj zemlji od osrednjih brda pa
sve do oko 1500 m nadmorske
visine. Raste u umama na neto
proreenim mestima, po umskim
rubovima, manjim proplancima,
medu redim bunjem i sl. Javlja se
pojedinano ili po nekoliko prime-
raka na jednom mestu.
Lukovica (sl. 91) sadri dosta
skroba, sluzi, neto vitamina C i
94
I
Sl. 92. Ptije mleko Ornitbogallum
umbellatum
drugih materija. Moe da se upo-
trebljava za jelo. kuvana ili peena,
u obliku pirea, kaa, kao dodatna
sirovina za hleb, za spravljanje
raznih poslastica i sl. Moe da se
sui i naknadno troi ili melje u
brano. Svee prena ima ukus
mladih peenih krompiria. Mo-
e da se upotrebljava bez ograni-
enja. Ne postoji opasnost da se
zameni sa nekom drugom slinom
kodljivom biljkom. Na mestima
na kojima se ee javlja, jedan
ovek moe za jedan as da iskopa
0,5 do 0,750 kg lukovice.
178. P T I JE M L E K O Or-
nithogallum umbellatum, porodica L i-
liaceae ljiljani (pupa, lapet;
sl. 92). Viegodinja mala zeljasta
biljka, koja naraste do 20 cm u

visinu. Listovi su prizemni, soni,
2 5 mm iroki, dosta dugaki i
duboko lebasti, sa belim pruga-
ma. Cvetovi su beli, zvezdasti i
nalaze se na vrhu stabljike; cve-
taju maja i juna. Pod zemljom se
nalazi oko 3 cm debela okruglasta
lukovica.
Rasprostranjena je u skoro celoj
naoj zemlji, a raste po livadama,
travnjacima, ukraj puteva i staza i
na slinim mestima.
Lukovice, koje sadre dosta
hranljivih materija, mogu da se
koriste za jelo kuvane, suene i
stucane u brano kao hlebna siro-
vina i sl. Treba pazid da se ne
zamene sa lukovicama nekih kod-
ljivih ili otrovnih vrsta, kao to je
mrazolvac (Colchicum autumnale),
ali su lukovice ove druge vrste
znatno vee, a cela biljka se razli-
kuje po tome to je znatno vea,
Sl. 93. Vepfina Ruscus aculeatus
JE S T IV O D IV L JE B IL JE
listovi su joj mnogo vei i iri,
a cvet je krupan, levkast i otvore-
noljubiaste boje.
179. V E P R I N A Ruscus acu-
leatus, porodica Liliaceae ljiljani
(kostrika, veprinac, jeevina, zele-
nika; sl. 93). Zimzeleni buni
visok 20 do 50, a katkada i do 70
cm, jako razgranat. Listovi su
izdueno jajasti, iljasti, koasti i
kruti. Cveta u rano prolee malim
beliasto-zelenkastim cvetovima.
Plod je crvena bobica.
Rasprostranjena je u velikom
delu nae zemlje na toplijim i suv-
ljim stanitima.
Mladi, soni proletnji izdanci
upotrebljavaju se kao varivo slino
pargli. Prene semenke koriste
se kao zamena za kafu.
180. D R E M O V A C Leucojum
aestivum, porodica Amarjllidaceae
dremovci (sunovrat, bingeljc,
veliki zvonek; sl. 94). Viegodi-
nja zeljasta biljka sa uskim veoma
sonim listovima koji rastu pravo iz
zemlje i poreani su u krug oko
cvetne stabljike. Pri vrhu cvetne
stabljike, visoke do 40 cm, lepi beli
cvetovi, koji posuvraeni vise,
skupljeni su po nekoliko u amre-
lastu cvast. Cveta od polovine
aprila do kraja maja. Pod zemljom
se nalazi sona, dosta krupna lu-
kovica.
Rasprostranjen je skoro u celoj
naoj zemlji, naroito u niim pre-
delima, a raste na vlanim mestima,
po movarama, meu trskom i
evarom, u retkim poplavljenim
umama, vrba, topola, jasena i dr.,
esto u veoma velikoj koliini na
jednom mestu.
Lukovica sadri znatne koliine
95
JE ST IV O D IV L JE B IL JE

5 m, sa odrvenelom stabljikom
debelom 1 do 2 cm. Listovi su
dugaki, uski, iljati. Ima veoma
razvijen podanak, dugaak i po
nekoliko metara.Cvetovi su smee-
-crvenkaste boje i sloeni su u
metlastu cvast pri vrhu stabljike.
Cveta u julu.
Rasprostranjena je u celoj naoj
zemlji. Raste po barama, na mo-
varnim i vlanim mestima, uz obale
reka sporijeg toka, po ribnjacima,
kanalima i na slinim mestima,
esto u veoma velikom mnotvu
na jednom mestu, pokrivajui pro-
strane povrine (traci).
Sasvim mladi izdanci i listovi
mogu da se upotrebljavaju i za
kuvanje orbi i variva, ali samo
kratko vreme, jer veoma brzo po-
staju vrsti i neupotrebljivi. Mogu
Sl. 94. Drem ovac Leucojum aestivum
da se sue, a zatim melju u brano
i koriste kao dodatna sirovina za
skroba i sluzi te je veoma hranjiva. spremanje hleba. Kad se stabljika
Zbog sadrine nekih alkaloida, ce- ozledi, iz nje tee gusta masa, koja
la biljka je u presnom stanju kod- se ubrzo stvrdne. Ona sadri dosta
ljiva, ali se u kuvanju kodljivi smole i eera i moe neposredno da
sastojci gube i skuvana lukovica se korisd za jelo ili za spravljanje
bez opasnosti moe da se upotreb- raznih poslastica. Podanak sadri
ljava za spravljanje pirea, kaa, kao mnogo skroba, zatim eera i dru-
sirovina za hleb, za spravljanje gih materija. Osuen i samleven
raznih poslastica i sl. Moe da se daje odlinu sirovinu za hleb, kae,
korisd u toku cele godine, ali razne poslastice i sl. Sa jedne vee
ubrzo po cvetanju nadzemni delovi bare ili movare pokrivene trskom
biljke satrunu, tako da ne moe da mogu da se dobiju veoma velike
se primeti gde se pod zemljom nala- koliine svih ovih si|ovina, koje
zi lukovica. Na mestima na kojima mogu da se koriste bez ogranienja.
se dremovac javlja u veoj koliini, Ne postoji opasnost da se zamene
ovek moe u mekoj zemlji da sa nekom drugom kodljivom bilj-
izvadi za jedan as do 5 kg lukovice. kom.
181. T R S K A Phragmites com- 182. R O G O Z Tjpha latifo-
munis^ porodica Gramineae trave lia, porodica Tjphaceae rogozi
(trst, trost, trstika, sirica, makalj). (beli rogoz, enski rogoz, botur,
Viegodinja biljka, visoka 2 do evar, aika; sl. 95). Viegodinja

biljka, koja naraste od 1,5 2,5 m.
Ima debeo podanak, koji raste u
mulju pod vodom. Iz podanka,
izbijaju plavkasto-zeleni listovi, du-
gaki 1 2 m, uski, uzdu ispruga-
ni. Cvetovi se razvijaju u treoj
godini na vrhu cvetne stabljike i
sloeni su u uspravan klip dug 20
do 40 cm.
Rasprostranjen je u skoro celoj
naoj zemlji, a raste po movarama,
barama, ritovima, tresavama, ukraj
reka i jezera, najvie u ravnici ili
do niih planinskih predela, esto u
veoma velikom mnotvu.
Podanak rogoza sadri veoma
mnogo skroba, pa moe da se sui,
melje i upotrebljava za spravljanje
hleba, kaa i sl. Mlade stabljike
JEST IV O D IV L JE B IL JE
takode mogu da se koriste kao
povre. Zreli klasovi, koji lie na
klip, mogu da se peku i jedu.
Slino moe da se upotrebljava i
vrsta:
183. U S K O L IS T I R O G O Z
Tjpha angustifolia (muki rogoz,
crni rogoz). U nas je veoma raspro-
stranjen, a raste na slinim mestima
kao i prethodna vrsta.
184. K A U N -j Orchis morio,
porodica Orchidaceae kauni (ka-
unak, salep, divlji krompir, jurjev-
ka, kokotek, ceptec ; sl. 96). Viego-
dinja zeljasta biljka, visoka od
10 do 40 cm, koja ispod zemlje
razvija dva okruglasta jajolika go-
molja, jedan (prologodinjj) ma-
nji, a drugi (ovogodinji), vei.
Listovi su iroki kopljasti, soni i
obrastaju cvetnu stabljiku, koja
pri vrhu nosi vie crvenih, crven-
Sl. 96. Kaun Orchis morio
JEST IV O D IV L JE B IL JE
kasto-ljubiastih ili ree belih cve-
tova. Cveta u aprilu i maju.
Rasprostranjen je skoro u celoj
naoj zemlji, od breuljaka pa do
oko 1 5oo m nadmorske visine.
Raste po suvim, sunanim livada-
ma i u retkim svetlim umama i
umarcima, esto u veoj koliini
na jednom mestu.
Gomolji kauna sadre vee ko-
liine skroba, sluzi, zatim belan-
evina, dekstrina i drugih materija.
Mogu da se pre kao mladi krom-
pirii, da se kuvaju i prerauju na
razne naine (pire kao od krompira
i sl.). Poto su 23 minuta drani
u kljualoj vodi, a zatim osueni i
samleveni u brano, daju poznati
salep, koji moe da se mea sa dru-
gim sirovinama za spravljanje hleba
i raznih kaa, zatim za kuvanje
veoma zdravog i hranljivog zim-
skog pia, za razne poslastice i sl.
Moe da se upotrebljava bez ogra-
nienja. Na mestima na kojima se
kaun javlja u veoj koliini, jedan
ovek moe za jedan as da iskopa
do i kg gomolja. Gomolji mogu da
se koriste u toku cele godine, ali
je najpogodnije u vreme cvetanja
biljke ili neposredno posle toga.
U leto nadzemni deo bilj ke se osui
i satrune, te ne moe da se primeti
gde se gomolji nalaze, ukoliko se
mesto od ranije nije dobro uoilo.
Ako. je sakuplja neiskusan, po-
stoji izvesna mogunost da se za-
meni sa otrovnom biljkom mrazov-
cem (Colchicum autumnale), ali se
razlika lako uoava. Listovi mra-
zovca su vei i uvek malo uvrnuti,
rastu pravo iz zemlje i poreani su
u krug; biljka nema cvetnu stablji-
ku, ve cvetna drka izbija pravo i
98
zemlje; cvet je jedan, krupan, lev-
kastog oblika, ruiasto-otvoreno-
ljubiaste boje i cveta u jesen kad
listova jo nema, dok se listovi
razlikuju tek na prolee kad biljka
ne cveta. Najznaajnija razlika je u
tome to. mrazovac ima jednu ok-
mglu lukovicu, a kaun dve ja.joli-
ke, od kojih je jedna manja, a druga
vea.
Kao salep upotrebljavaju se go-
molji i od sledeih vrsta biljaka:
185 M L E D A C Orchis mascu-
la (muki kaun, muki salep;
sl. 97 levo). Listovi su mu pri dnu
sa tamnocrvenim takama. Cvetovi
su ruiaste boje. Cveta u maju i
junu. Rasprostranjen je u skoro
celoj zemlji, a raste preteno po
retkim umama i umarcima.
186. V E L IK I K A U N Or-
chis militaris (veliki kaunak, mo-
njica, eladasta kukovica). Cvetovi
su mu sivkastoruiasti. Cveta u
maju i junu. Rasprostranjen je u
veem delu nae zemlje.
187. P E G A V I K A U N A K
Orchis maculata (kukaviji vez, a-
rulja, krstenica, ganek; sl. 97
desno). Cvetovi su mu svetlolju-
biasti s tamnocrvenim pegama i
crticama. Gomolj nije celovito ok-
rugao, ve je dlanolik.
188. M O C V A R N I K A U N
Orchis laxiflora. Cvetovi su mu
purpurne boje. Gomolji su okrug-
lasti. Rasprostranjen je skoro po
celoj naoj zemlji. Raste na vlanim
mestima.
189. M A L I K A U N A K Or-
chis tridentata (spasovsko cvee,
gozdna kukavica). Cvetovi su crve-
ni i skoro okrugli. Siroko je ras-
prostranjen.
 JESTIVO D IV L JE B IL JE

190. J E L E N J A K Orchis pal-

lens. Cvetovi su bledoute boje.
Gomolji su okrugli. iroko je
rasprostranjen.
191. M E D E N I K A U N A K
Orchis ustulata. Cvet je crno-crvene
boje. iroko je rasprostranjen.
192. U S K O L IS T I K A U N
Orchis incarnata. Listovi se razvijaju
gotovo paralelno sa cvetnom stab-
ljikom. Gomolji su dlanoliki. Raste
na vlanim i movarnim mestima.
Dosta je rasprostranjen.
193. P L A S T A K Anacamptis
pjramidalis (plastak, vratielje. ot-
ronik). Cvetovi su tamnocrveni.
Gomolji su okruglasti. iroko je
rasprostranjen.
Sl. 98. Vim enjak Platanthera bifolia
(levo) i zelenkasti v im e n ja k Platanthera
chlorantha (desno).

Sl. 97. Mledac Orchis mascula (levo) i
pegavi kaunak Orchis maculata (desno)
194. V R A N JA K Gjmnadenia
conopea (crveni vranjak, koijica,
suja kukavica, pukovca). Cvetovi
su svetlocrveni, retko beli. iroko
je rasprostranjen. Raste po vla-
nim livadama.
195. V IM E N JA K Platanthe-
ra bifolia (volovod, gorov cvijet,
lijepa gospica, turski perin, mu-
hovnik, cepetac; sl. 98). Pri zemlji
su dva povea eliptina lista, a
ostali listovi uz cvetnu stabljiku
su manji i kopljasti. Cvetovi su
beli, retko zelenkasti. Dosta je
rasprostranjen. Raste po retkim
planinskim umama.
196. Z E L E N K A S T I V IM E -
N JA K Platanthera chlorantha.
Slian je prethodnoj vrsti. Cvetovi
su mu zelenkasti.

99
 III. O T R O V N E I L I K O D L J I V E B I L J K E
Meu samoniklim biljkama ima
i takvih koje, ako ih ovek upo-
trebljava za jelo u manjoj ili veeoj
meri, mogu da . izazovu ozbiljne
poremeaje, da budu otrovne, a
neke ak i smrtonosne.
Opisaemo neke biljne vrste,
koje se u prirodi dosta esto nalaze,
Sl. 99. Velebilje .-I tropa betladonna
100
a spadaju medu najkodljivije, kao
i one iji pojedini delovi (listovi,
plodovi i dr.) lie na inae upo-
trebljive delove nekodljivih bilja-
ka, ili su pak po svom izgledu pri-
mamljivi (npr. jagodiasd ili bo-
biasti plodovi nekih otrovnih bi-
ljaka), te mogu da navedu nepozna-
vaoca da ih upotrebi za jelo.
1. V E L E B I L J E Atropa bel-
ladonna, porodica Solanaceae po-
monice (bun, bunovina, vinika,
hudieve renje, trava od ludila;
sl. 99). Viegodinja zeljasta biljka.
Moe da naraste u visinu i do 2 m,
jako granata. U svakom prljenu
grane ima po dva jajolika lista, od
kojih je jedan veliki, a drugi mali.
Cvetovi su pojedinani, izbijaju iz
pazuha listova i boje su mutno-
ljubiastosmee. Cveta u toku celog
leta. Plod je veoma lepa, kao vi-
nja krupna, sjajna bobica, koja je,
kad sazri, modrocrvene boje, sa
tamnoljubiastim sokom.
Veoma je rasprostranjena biljka
u nas po brdskim i planinskim u-
movitim predelima. Raste po ru-
bovima uma, prosecima, krevi-
nama, poaritima i slinim mesti-
ma, esto u velikoj koliini.
 O TR O VN E ILI K O D L JIV E B IL JK E

Listovi velebilja nisu slini lis-

tovima nijedne jestive nekodljive
biljke. Bobice, primamljivog izgle-
da, veoma su sone, nakiselo-slatke
i veoma prijatnog ukusa, te mogu
da prevare, naroito decu, da ih
beru i jedu. Svi delovi biljke su
otrovni, a naroiito bobice.
2. K U N JA K Datura stra-
monium^ porodica Solanaceae po-
monice (tatula, trava od astme,
pasja jabuka, hudobilnik; sl. ioo).
Jednogodinja zeljasta biljka. Na-
raste do 1,5 m u visinu. Stabljika je
jaka, debela, trokrako razgranata.
Listovi su tamnozeleni, soni, po
ivici sa iljatim zupcima. Cveta
preko celog leta lepim belim krup-
nim cvetovima koji imaju oblik
trubice. Plod je kao orah krupna
zelena bodljasta aura.
Sl. 100. Kunjak Datura stramonium
Biljka je veoma rasprostranjena
u celoj naoj zemlji i raste kao
korov na najrazliitijim mestima,
naroito oko naselja, na dubritima,
zaputenim mestima i sl.
Listovi i ostali delovi kunjaka
nisu slini nijednoj jestivoj samo-
nikloj biljci, te ne postoji opasnost
da se pri skupljanju drugih biljaka
sluajno ne oberu i listovi kunjaka,
jer su u znatnoj meri otrovni.
3. B U N IK A Hjosciamus niger,
porodica Solanaceae pomonice
(trava od zuba, zubnjaa, rni zob-
nik; sl. 101). Jednogodinja ili
dvogodinja zeljasta biljka. Na-
raste do 1 m u visinu, ree i do
1,5 m. Prizemno lie je dugako
10 30 cm, duguljasto-jajastog je
oblika, iljasto, po ivici krupno
zupasto, a na donjem kraju se
postepeno suava u drku; lie
na stabljici je sitnije, bez drke je i Sl. 101. Bunika Hyosciamus nipjtr

IO I
O T R O V N E ILI K O D LJIV E B IL JK E

svojom osnovom obuhvata stab- e da naraste i po nekoliko metara

ljiku. Cveta u toku celog leta. u duinu. Listovi su joj srcoliki ili
Plod je duguljasto-krukolika au- jajoliko-duguljasti. Cvetovi su sitni,
ra veliine naprstka. ljubiasti; cveta u toku celog leta.
Veoma je rasprostranjena biljka Plod je crvena jajoliko-duguljasta
u celoj naoj zemlji. Raste po na- bobica duga 1 cm.
putenim mestima u nizini i u Biljka je rasprostranjena u celoj
brdskim predelima. naoj zemlji, a raste na vlanijim
Cela biljka je neprijatnog mirisa i mestima, esto u znatnom broju.
nagorkog ljutkastog ukusa. Veo- Cela biljka je kodljiva, a u veoj
ma je otrovna. Listovi i ostali njeni meri uzeta moe da izazove i ozbilj-
delovi ne lie ni na jednu jestivu nija trovanja, slino kao od bunike.
biljnu vrstu, te pri paljivom sa- Listovi nisu slini nijednoj upo-
kupljanju ne postoji opasnost da se trebljivoj samonikloj biljci, ali plo-
zameni sa nekom drugom jestivom dovi mogu u izvesnoj meri da pod-
biljkom. seaju na plodove jestive utike ili
4. P A S K V IC A Solanum dulca-imirike (Berberis vulgaris). Meu-
mara, porodica Solanaceae po- tim, ove dve biljke ne rastu na
monice (razvodnik, razhodnjak, istim niti na slinim stanitima, a
timbolja, grenka, slahica; sl. 102). utika je dosta visok i razvijen
Polubunasta biljka, povijua. Mo- drvenasti bun, te se, ako se to
ima u vidu, njihovi plodovi ne mo-
gu zameniti. Osim toga, plod u-
tike je izrazito nakiseo, dok je
plod paskvice slatkasto-nagorak
(to se ogleda i u naunom imenu
ove biljke; dulcamara znai slat-
ko-nagorak).
5. C e m e r i k a 1Veratrum
album, porodica Liliaceae ljiljani
(bela emerika, prestrelen, zavlani
koren; sl. 103). Opis ove biljke,
odnosno njenih listova, dat je pri
opisivanju jestive samonikle biljke
sremu Allium ursinum (videti
jestivu biljku br. 155), gde je uka-
zano na razlike izmeu upotreb-
ljivih listova sremua i otrovnih
listova emerike.
6. U R E V A K Convallaria
majalis, porodica Liliaceae ljiljani
(urica; sl. 104). Opis i ove biljke
dat je ukratko prilikom opisivanja
Sl. 102. Paskvica Solanum dulcamara sremua Allium ursinum (videti
 O TR O VN E ILI K O D L JIV E B IL JK E

Sl. 103. em erika Veratrum album

Sl. 104. urevak Convallaria majalis
jestivu biljku broj 155), gde je
ukazano na razlike upotrebljivih
listova sremua i otrovnih listova
urevka. Treba ukazati jo i na
to da urevak ima plod kao sitnu
crvenu bobicu, koja moe da izgle-
da privlano i da navede nepozna-
vaoca da je upotrebi. Ovaj plod je,
meutim, otrovan i ne treba da se
koristi ni na koji nain.
7. JE D I Aconitum napellus,
porodica Ranunculaceae ljuti
(jedi, nalep, klobui, preobjed-
na, oveljek; sl. 105). Viego-
dinja zeljasta biljka, veoma lepa,
visoka do 1 1,5 m, sa jako peras-
tim listovima i veoma lepim ljubi-
astim cvetovima.
Raste u planinskim predelima po
livadama, proplancima, na prore-
enim umskim mestima i sl., a do-
ta se gaji i kao ukrasna biljka.
O T R O V N E ILI K O D LJIV E B IL JK E

Cela biljka je kodljiva, a u

veoj koliini uzeta moe da bude i
otrovna. Ne lii ni na jednu jestivu
biljnu vrstu, ali su bobice veoma
primamljive, te se esto deca i drugi
posetioci uma prevare te ih beru i
jedu. Zato treba obratiti panju na
celu biljku, a ne samo na bobice.
9. V R A N IN O OKO Paris
quadrifolia, porodica Liliaceae
ljiljani (petrov krst, kruevac, krs-
tac, krujaa jagoda, hudoglidje;
sl. 107). Zeljasta biljka, koja naraste
u visinu do 30 cm. U gornjem delu
stabljike nalaze se etiri (veoma
retko 56) pravilno rasporeena
lista, koji stoje u prljenu. U sredini
se nalazi jedan cvet zelenkaste
boje na dugakoj peteljci. Plod je
Sl. 105. Jedi Aconitum napdim crno-modra bobica, a po veliini i
obliku prilino lii na krupniju
Cela biljka je veoma otrovna, ali borovnicu.
ni po jednom svom delu ne lii na
neku od jesvih biljnih vrsta, te
pri paljivom skupljanju ne postoji
opasnost da se zameni sa nekom
upotrebljivom biljkom.
8. H A JD U K A O P U T A
Daphne me^ereum, porodica Thj-
meleaceae hajduke opute (vuja
oputa, vuja lika, meec, volnik;
sl. 106).
Mali bun, dosta razgranat, na-
raste u visinu do 1 m. Lista posle
cvetanja malim zelenim listovima.
Cveta rano u prolee, esto jo po
snegu; cvetovi su veoma lepi,
ruiasto-ljubiasti, bez peteljke i
gusto su poredani svuda oko cvetne
granice; veoma su prijatnog mi-
risa. Plod je okrugla bobica, veli-
ine graka, jasnocrvene boje kad
sazri. Raste esto u meovitim S1 Io6. _ H ajduka oPu,a - Daphm
umama u celoj naoj zemlji. me^reum
104

Sl. 107. Vranino oko Paris quadrifolia
Rasprostranjena je skoro u celoj
naoj zemlji, a raste u meovitim
umama brdskih i planinskih pre-
dela.
Svi delovi biljke su otrovni, a
naroito bobica. Kako bobica mo-
e da podsed na neke jestivne
plodove (na primer na borovnicu
mada je sjajna, dok su borovnice
prevuene lakim pepeljkom), treba
obratiti panju na oblik cele biljke
da bi se izbegla zabuna.
10. K O Z L A C Arum macula-
tum, porodica Araceae kpzlaci
(majasil, zakozlik, zminec, kanik,
trkovec; sl. 108). Viegodinja
zeljasta biljka, sa tamnozelenim lis-
tovima strelastog oblika, esto sa
tamnim mrljama po povrini. Cve-
tovi su karakteristini, u obliku
debelog klasa (klipa) sa oveom
listolikom tuluskom, a zavravaju
O TR O VN E ILI K O D L JIV E B IL JK E
Sl. 108. Kozlac Arum maculatum
se golom, razliito obojenom izras-
linom. Koren je zadebljao, krto-
last. Plod sainjava vie bobica
crvene boje grupisanih pri vrhu
cvetne stabljike (sl. 109).
Rasprostranjen je skoro u celoj
naoj zemlji, od pobra pa dosta
visoko u planine, a raste po umama,
meu bunjem, uvek na dobroj,
humoznoj zemlji.
Cela biljka je kodljiva. Po ukusu
pali u ustima, isprva slabo, a nak-
nadno mnogo jae. Meutim, kuva-
njem i suenjem biljka gubi kod-
ljive sastojke i postaje upotrebljiva.
To je znaajno u odnosu na mes-
nati koren, koji sadri dosta hran-
ljivih materija (skroba), te moe da
se upotrebi za jelo sam ili u meavini
sa drugim skrobnim sirovinama.
Treba obratiti panju da se listovi
kozlaca ne beru zajedno sa listovi-
105
O TR O V N E ILI K O D LJIV E B I L J K E

ime: orlovi nokti), bele, ruiaste*

ukaste ili crvene boje. Plod im
je bobica, jednostruka ili dvostru-
ka, crvene ili crne boje. Cvetaju s
prolea, a zru u leto i ranu jesen.
Bobice su dosta privlane, pa se
deava da ih neupueni beru i jedu;
one, meutim, nisu jestive, ve su
od veine vrsta kodljive, dok od
nekih, naroito ako su uzete u
veoj koliini, mogu da izazovu i
ozbiljne poremeaje.
U nas rastu sledee vrste:
O R L O V I N O K T I Lonicera
caprifolium (kozja krv, orlovnjak,
orlovi nohtje). Puzavica, koja raste
u toplijim, svetlijim umama i u-
marcima brdskih predela sko-
ro u celoj naoj zemlji. Cve-
Sl. 109. Kozlac Arum maculatum, zreo tovi se javljaju u cvastima u
plod prljenovima du gornjeg dela stab-
ljika, boje su ukastobele, a spolja
imaju crvenkasti preliv; plod je
ma sremua ( Allium ursinum soan, sjajan, crvene boje; po vie
jestiva biljka br. 164), poto se ove bobica bez peteljke stisnuto je u
dve vrste esto nalaze blizu. Za- pazuhu listova. Skoro je nekod-
buna je nepoeljna, jer sremu moe ljiva.
da se jede i presan, te bi nepanjom C R V E N O P A S JE G R O E
mogao da se uzme i koji list od Lonicera xylosteum (brzolist, plo-
kozlaca zato treba obratiti panju toplet, roievje; sl. 110). Zbun,
na oblik listova, koji se znatno koji raste po svetlim umama viih
razlikuju, pa se stoga po njima brdskih i planinskih predela u skoro
mogu lako da raspoznaju. celoj naoj zemlji. Cvetovi su ble-
11 . K O Z JA K R V IL I O R L O V Idouti i javljaju se po dva u pazuhu
N O K T I vrste roda Lonicera, listova; plod je soan, tamnocrve-
porodica Caprifoliaceae kozo- ne boje, po dve bobice na zajed-
krvine (kozokrvina, pasje groe). nikoj peteljci. kodljive su.
To su bunovi ili puzavice, koje P L A N IN S K O P A S JE G R O
rastu po celoj naoj zemlji, posebno E Lonicera alpigena (stokoa,
po brdskim i planinskim predelima, tikvi, crno pasje groe; sl. m ) .
a ima ih i u primorju. Odlikuju se bun, koji raste po umama viih i
lepim, sitnim ili neto krupnijim visokoplaninskih predela u veem
cvetovima neobinog oblika, koji delu nae zemlje. Cvetovi su tam-
podseaju na orlove kande (otuda nocrvene boje, plod je soan, crven,
106
 O T R O V N E ILI K O D LJIV E B IL JK E

sjajan i ima po dve bobice na zajed-

nikoj peteljci. Smatra se otrovnim.
C R N O P A S JE G R O E
Lonicera nigra (sl. 1 1 2). Zbun, koji
raste u umama niih planinskih i
planinskih predela u veem delu
nae zemlje. Cvetovi su beli ili
ruiasti, a bobice crne i nalaze se
po dve na jednoj peteljci. Nisu
jestive.
Osim opisanih vrsta, u nas se
javljaju jo: lep ljiva kozokrvina
(Loniceraglutinosa) u primorju (bu-
nasta, cvetovi ruiasti bobice cr-

Sl. iio. Crveno pasje groe Lonicera

xylosteum

Sl. 112 . Crno pasje groe Lonicera nigra Sl. iii. Planinsko pasje groc
Lonicera alpigena

IO7
O TR O V N E ILI K O D LJIV E B IL JK E

vene); modri kozolist (Lonicera se time to najpre cveta u jesen

coerulea) u zapadnim delovima na- (poev od avgusta meseca) lepim
e zemlje (bunast, cvetovi ukas- pojedinanim krupnim cvetovima
tobeli, bobice crne); zim zelena levkastog oblika i ruliaste boje,
kozokrvina (Lonicera implexa) u : koji izbijaju pravo iz zemlje, a lis-
primorju (puzavica, listovi koasti, tovi izbijaju tek narednog prolea.
sjajni); m editeranski orlovi nokti Listovi su svi prizemni, izbijaju
(Lonicera etrusca) u delovima Hr- pravo iz zemlje, bez lisne drke,
vatske, Crne Gore i Makedonije dugaki su 15 do 35 cm, a iroki
(puzavica, cvetovi ukastobeli) i 3 do 5 cm, pri vrhu su iljati i malo
kozjaina (Lonicera periclymenum) uvrnuti, sjajni, sa finim lisnim
u toplijim delovima nae zemlje nervima du celog lista. Pod zem-
(cvetovi ukastobeliasti, bobice ljom se nalazi lukovica, velika 2 do
crvene). Plodovi svih ovih vrsta 3 cm.
smatraju se nejestivim. Rasprostranjen je skoro u celoj
12. M R A Z O V A C Colchicumnaoj zemlji, a raste po sveim i
autumnale, porodica Liliaceae lji- vlanim Hvadama i travnjacima, od
ljani (mrazovka, jesenji kaun, jese- nizina do viih planina, esto u
nji voak, brndua, uivec; sl. 1 1 3). velikom mnotvu.
Viegodinja zeljasta biljka, koja Cela biljka sadri otrovni sasto-
naraste do 30 cm u visinu. Odlikuje jak kolhicin i kodljiva je za oveka
i za ivotinje. Toptuno neupueni
skuplja mogao bi lie mrazovca
da zameni sa liem sremua ili
zelja. Sremu, meutim, nikad ne
raste na livadi, ve u umi listovi
mu jako miriu na luk. Listovi ze-
lja imaju dobro izraenu lisnu
drku, manje su sjajni i na njima se
dobro vidi jako razgranata mrea
lisnih nerava, dok listovi mrazovca
nemaju drku, a nervi su fini i
pruaju se samo uzdu celog lista.
13. K U K U T A Conium macu-
latum, porodica Umbelliferae ti-
tare (velika kakuta, buumi, mije
zelje; sl. 114). Dvogodinja zeljasta
biljka, koja moe da naraste i preko
oveije visine. Stabljika je jako
razgranata, iznutra uplja i posuta
plaviastim pepeljkom, a u donjim
delovima se po njoj nalaze smeo-
crvene pege. Stitasta cvast sastav-
n j, _ Mrazovac Colchicnm autnrnruile ljena je od po 12 do 20 krakova, na

108
 O TR O VN E ILI K O D L JIV E B IL JK E

kojima se nalazi velik broj sitnih

belih cvetova.
Rasprostranjana je po celoj naoj
zemlji, od nizina pa do viih brda,
a raste u blizini naselja, po zapute-
nim mestima, ukraj ograda, na
ruevinama po bunjitima i na
slinim mestima.
Svi delovi kukute su veoma ne-
prijatnog mirisa (mirie na mieve;
otuda i neka od njenih narodnih
imena) i sadri otrovne sastojke.
Listovi kukute mogu da lie na
neke od jestivih vrsta biljaka iz
porodice titara, ali malo paljiviji
skuplja moe lako da uoi raziku
jer, dok sve druge vrste imaju
prijatan zainski miris, miris ku-
kute je veoma neprijatan, a njegova
Sl. 114. Kukuta Conium maculatum
.stabljika je, za razliku od drugih,
pegava.
 IV . GLJIVE (PEURKE, GOBE)

Gljive (peurke, gobe) razlikuju uzduno-rebraste glavice sa valj-

se od zeljastih biljaka po tome to kastom ili uzduno-rebrastom up-
su kalorinije i bogatije belane- ljom drkom, braniave povrine.
vinama, a donekle mogu da zamene 2. G L JI V E , P E C U R K E , GO-
i mesnu hranu. Da bi bile svarljivije B E u uem smislu, imaju eir i
treba ih dobro prokuvati, ispei ili
ispriti. Spremaju se za jelo na
razne naine (v. Pripremanje jela
od gljiva).
Gljive mogu da se nau tako
rei svuda: po umama, gde ima
nagomilanog opalog lia, obo-
renih i trulih stabala, panjeva, gra-
na ili gustog pokrivaa od maho-
vine, po panjacima, livadama, par-
kovima. One trae vlagu i zato ih
uvek ima vie na zaklonjenim te-
renima, proplancima i sl. nego na
strmijim padinama u umama sa
gustim podmlatkom ili jako pro-
reenim u kojima na tlu ima mno-
tvo zeljastih biljaka. Meovite u-
me etinara i liara bogatije su
gljivama nego iste liarske ili
etinarske. Ima ih od prolea do
kasne jeseni, a najvie poetkom
jeseni.
Po obliku i gradi razlikuju se
sledee grupe gljiva:
i. SM R C I I H R C I (sl. i i 6,
117, 118), imaju jako naborane ili Sl. 11 5 . Karakteristike gljiva

IIO
 ^ G L JIV E (PEURKE, GOBE)

drku. Meu njima razlikuju se ku drku, a ispod eira retke na-

dve grupe (sl. 115): bore, koji silaze niz drku.
prva grupa na donjoj strani 4. P U H A R E , pranice (sl. 141)
eira ima listie (lamele; sl. 11 5); su okruglasto-krukolike, a kad
druga grupa na donjoj strani sazru, ceo sadraj im se pretvara u
eira ima cevice (sl 115). prah.
Najvanije vrste gljiva iz prve 5. K O R A L K E , capice ili grive
grupe su: rudnjae, redue, zakice, (sl. 142) su bez eira. Iz kratke
mlenice, prstenke, mastiljavke i drke veoma se gusto granaju te
pupavke. lie na korale.
U grupu gljiva sa cevicama spa- 6. B A B J E U VO (sl. 143) lii
daju vrganii i kripavci. na plitku aicu nepravilnog oblika
3. L IS IC IC E , lisiarke, lisikeprivrenu dnom za podlogu.
(sl. 140) imaju levkast eir, krat-

J E S T IV E G L J I V E

s m r Cc i i h r Cc i

1. S M R C I Morchella (sl.
116). eir im je okruglast ili
valjkasto-kupast, uzduno nabo-
ran, smee boje. Drka beliasta,
uplja. Veoma su lomljivi. Ima ih
vie vrsta i svi su jestivi. Javljaju se
u prolee u niskoj travi u prorede-
nim umama od oko 300 do 1000 m
nadmorske visine u veem delu Sl. 116 . Kupasti sm rak Morchella
conica
nae zemlje.
2. H R C I Gjromitra (sl. 117).
eir im je vijugavo naboran i kao
votan, ali veoma krt i lomljiv,
kestenjaste boje. Drka je uzdu
rebrasta i upljikava. Svi su jestivi.
Javljaju se u prolee na ivicama
uma i proplancima od niih brda
do oko 1200 m nadmorske visine u
veem delu nae zemlje.
3. J S E N J I H R C I Helvella
(sl. 118). Seir im je krpasto uvijen,
bele, smee ili mrke boje na beloj Sl. 117 . Hrak Gyromitra esculenta

III
G L JI V E (PEURKE, GOBE)

imaju najpre okruglast, a kasnije

SI. i i 8. V elik i hrak Helvella
gigantea
drci koja je uzdu rebrasto' iz-
brazdana. Svi su jestivi. Javljaju
se u jesen u retkim liarskim i eti-
narskim umama od oko 300 do
preko 1000 m nadmorske visine u
veem delu nae zemlje.
Sve vrste smraka i hraka se
jedu samo peene, pr^ene ili kuvane,
jer sirove izazivaju eludano-crev-
ne poremeaje.
zaravnjen eir, preteno bele boje.
Listii s donje strane eira su u
mladih rudnjaa beli, ubrzo postaju
ruiasti, to se gljiva vie razvija
sve su tamniji, a kad eir postaje
ravan, oni su tamnokafene boje. U
gornjem delu drke nalazi se sme-
urana uska ogrlica. Meso je bele
boje, a kad se prelomi, ranije ili
kasnije porumeni ili pouti. Naj-
ee se nalaze na ubrenim livada-
ma, a ima ih i u niim i brdskim svet-
lijim umama. Jestive su.
2. R E D U E Tricholoma (kru-
oliske, kolobarnice). Sve gljive
ovog roda imaju pod eirom bele
listie koji su u blizini drke izbo-

PEURKE SA LISTIIMA

1 R U D N JA E Psaliota (ka-
luerke, peurke, ampinjoni, kuk- Sl. 119 . R udnjaa Psaliota
maki; sl. 119). Sve vrste ovog roda campestris

Sl. 120. urevka Tricholoma georgii

112
 G L JIV E (PEU RKE, G O BE)

eni a kod same drke jako sueni.

Najee se nalaze sledee vrste:
a) urevka Tricholoma
georgii (redua, urevaa, ranka,
brusenca, risanca, jurjevka; sl. 120).
Listii pod eirom su veoma gusti,
a itava gljiva mirie na brano.
Javlja se od prolea na ivicama
uma u travi i ispod umaraka do
visine od oko 1000 m, esto u ve-
likoj koliini, pri emu preurke
sainjavaju iroki krug (vilino
kolo). Ima je u skoro celoj naoj
zemlji. Moe se jesti i presna.
b) Pepeljasta redua
Tricholoma terreum (prstena kolo-
barnica; s l 121). Povrina eira je SL I2oa ,lrevka T riM o m a georgu
vlasasta sa kratkim upercima, koji c) Sivka Tricholoma scalp-
su nakostreeni ili polegli. Listii turatum i Tr. portzntosum (sl. 122).
su u mladih redua beli, a kasnije U prve je eir bronzane boje, po
postaju sivkasti. Javlja se u veem kome se nalaze prilegla vlakna
delu nae zemlje u etinarskim u- iste boje, a listii su beli, dok kas-
mama, naroito borovim, od nizine nije postaju po ivici uti. Ras-
pa do preko 1000 m nadmorske vi- te po bukovima umama. U dru-
sine. ge eir je sive boje sa ljubiastim

, Sl. 12 1. Pepeljasta redua Tricholoma terreum

113
G L JIV E (PEURKE, GOBE)

SI. 122. Sivka Tricholoma portentosum

prelivom i ljigav, a po njemu su od sl. 123). Kada je mlada ljubiaste je

sredine ka obodu polegli prameno- boje, a sa starou ova boja bledi i
vi crnih vlakana. Javlja se u eti- mestimino je okoladasto-mrka.
narskim umama. Obe vrste mi- Seir je mesnat, u mladosti sa pod-
riu na brano. vijenim rubom, koji se kasnije
d) M odrikaa Tricho-ispravi. Javlja se najvie u itim
loma nudum (vijoliasta kolobarnica; liarskim umama, neto manje u
meovitim, a najmanje u istim eti-
narskim umama od oko 500 do
1300 m, u skoro celoj naoj zemlji,
sem primorskog kra.
3. Z E K IC E Russula (Go-
lobice; sl. 124, 125). Ove gljive
imaju eir ivih boja (crvene,
ljubiaste, ute, zelene i dr.), Hs-
tii ispod eira ne dopiru do drke,
nemaju mlenog soka, svi njihovi
delovi su krti i veoma lomljivi.
Ima ih vei broj vrsta, koje se raz-
likuju po boji eira i listia. Sve su
jestive, sem onih koje su, kad se
Sl. 123. Modrikaa Tricboloma presne %agri%uygorke ili Ijute. Gorkog
114
 G L JIV E (PEURKE, GOBE)

ukusa je i otrovna zekica bljuvara koji pri najmanjoj povredi gljive

Russula emetica (bljuvna golo- curi u kapljicama. Krte su i lom-
bica), iji je eir od svetloruiaste ljive, ali znatno manje od zekica.
do jarkocrvene boje. Zbog toga Ima ih vie vrsta, koje se razlikuju
treba odbaciti sve ^ekice gorkog ili po boji mesa i mlenog soka. Po
Ijutog ukusa. Zekice su dosta este ukusu mogu biti blage, paprene ili
i mogu da se nalaze u veoj koliini gorke. Nema otrovnih vrsta. Sve
u svim umama do visine od oko su jestive, sem onih koje su gorke.
1500 m, a neke i do 2000 m, i to U nas su najpoznatije: rujnica
skoro u celoj naoj zemlji. (Lactarius^ deliciosus) i pipernjaa
4. M L E N IC E Lactarius(Lactariuspiperatus)9 koja je ljutka-
(sl. 126, 127). eir im je preteno stog ukusa. Mlenice su dosta
prljavobeo do bledosme. Listii este i mogu da se nalaze u veoj
ispod eira ne dopiru do drke. koliini u svim umama do oko
Sve vrste imaju u svim delovima 1500 m, & neke ak i do blizu
mleni sok (bezbojan, beo, u- 2000 m, i to skoro u celoj naoj
kast, narandast, ljubiast, zelen), zemlji.

Sl. 124. Zekica Russula virescens

G L JIV E (PEURKE, GOBE)

SI. 125. Ljubiasto-zelenkasta zekica

Russula cyanoxantba

5. P R S T E N K E Lepiota (sun-
anice, jesenke, denikarice; sl. 128,
129). U svih vrsta drka se lako
odvaja od eira kao i2 nekog le-
ita. Listii ispod eira ne dopiru
do drke i beliaste su boje. U
gornjem delu drke u razvijenijih
primeraka nalazi se krpasta ogrlica
kao slabo privren pomian prs-
ten. Veina vrsta na gornjoj po-
vrini eira, koja je beliasta, ima
tamnomrke Ijuspe. Ima ih vie
vrsta, medu kojima vclikih sa du-
gakom drkom (20 do 40 cm),
srednje veliine (10 do 15 cm), i Sl. 126. Rujnica Lactarius deliciosus

116

Sl. 127. Ljuta mlenica
piperatus
malih (ispod 5 cm). Sve su jestive,
sem malih, meu kojima ima 1
kodljivih vrsta. Prstenke se na-
laze u svetlijim umama, po liva-
dama i travnjacima, ubrovitim
mestima i sl. od oko 300 do 1200 m
nadmorske visine.
6. M A S T IL JA V K E Copri-
nus (jarii, kaljerci, tintnice, gos-
pe). Sve vrste ovog roda su nene i
Sl. 129. Prstenka Lepiota procera7po tp u n o razvijena
G L JIV E (PE U R K E , G O BE)
Lactarius
Sl. 128. Prtenka ili sunanica Lepiota
procera, jo nerazvijena
kratkog veka. Ubrzo poto im se
eiri otvore, listii se razmekaju i
preu u crnu tenost, koja moe
da se upotrebi kao mastilo. Jav-
ljaju se na zaputenim mestima
dosta dubrevitim, najee u zbije-
nim skupinama od po desetak i
vie primeraka, od nizina do preko
1200 m u skoro celoj naoj zemlji.
Najznaajnije su dve vee vrste,
i to:
117
G L JI V E (PEURKE, GOBE)

Sl. 130. Pravi jari Coprinus comatus

a) Pravi jarii Copri-

nus comatus (sl. 130), koji su vei,
izdueno-jajasti, beliasti do bledo-
-ukasti, iji se eir korui u izdu-
ene ljuspaste pramenaste uperke;
b) Sivi jarii Coprinus
atramentarius (sl. 131), koji je neto
manji, vie-manje okruglastog e- S l . 1 3 1 . Sivi jari Coprinus atramentarius
ira i sivkaste boje.
Obe vrste su jestive dok im lis-
tii ne pocrne (ne pomastiljave),
s tim to se uz jelo spravljeno od t e li a s h e \
m rlje
druge vrste ne smeju piti alkoholna (n isu o b a v e z n e '

pia, jer su tada kodljive. b e li l i s K i

7. P U P A V K E Amanita (mu-
sui-tnjica/
nice). Ima ih vie vrsta. Meu njima
nala^e se nae najotrovnije gljive, pa ih
treba dobro upoznati i za jelo ko-
ristiti samo one jestive vrste koje
se lako ra^likuju od otrovnih. Ko
dobro ne ra^likuje jestive od otrovnih
vrsti pupavki, neka ih uopte ne ko-
risti. Ceo rod pupavki raspoznaje
se po dva osnovna znaka (sl. 132).
u gornjem delu drke, ispod
eira, imaju ostatak jedne opne u
obliku male naborane suknjice\
Sl. 132. Osnovni znaci raspoznavanja
donji kraj drke je zadebljao i pupavki ( Amanita)

Il8
 G L JIV E (PEURKE, GOBE)

usaen je u vreicu, koja pred- b) Biserka Amanita ru-

stavlja ostatak opne kojom je gljiva bescens (bisernica; sl. 134). Seir i
bila obavijena dok je bila mlada. drka su smee boje, koja moe da
U nekih vrsta vreica je srasla sa pree i u bledu. Po povrini eira
drkom i njeni vidljivi ostaci su u kru^no su kao biseri rasporeene ta-
vidu Ijuspi ili o^iljaka kru^no ras- kaste i Ijuspaste krpice od ostatka
poredeni. opne. Suknjica je bela, a ^adeb-
Najpoznatije jestive pupavke u Ijanje drke je p ri osnovi pokriveno
nas su: blagva, biserka i pisana Ijuspastim i bradaviastim ostacima
noniarka. vreice. Jedna od najkarakteristi-
a) B lagva Amanita caesareanijih osobina je vinsko-crvenkasta
(jajara, karelj; sl. 133). Odlikuje se boja mesa, po emu se jasno razlikuje
sjajnim eirom crveno-narandas- od svih ostalih pupavki, a posebno
te boje bez krpastih belih ostataka od panterovke, s kojom inae ima
opne, koji je po ivici eljasto- dosta slinosti. Biserku treba skup-
- rebrast. Listii pod eirom i drka Ijati tek kad se dobro uoe sve ra^like
su %ute boje. U gornjem delu drke od otrovnih vrsta. Poinje da se javlja
ima %utu suknjicu. Vreica je bela i u veem broju ve u maju u liar-
najvea od svih pupavki. Meso je skim, a kasnije i u etinarskim u-
bledo rumeno. Javlja se najee u mama, od niskih brda pa sve do
junu mesecu.na toplijim prisojnim blizu 1500 m nadmorske visine, u
mestima. veem delu nae zemlje.

Sl. 133. Blagva Amanita caesarea Sl. 134. Biserka Amanita rubescens

IX9
G L JI V E (PEURKE, GOBE)

poprenom preseku snenobele bo-

je. im ponu iznutra da ute, nisu
upotrebljive za jelo. Ima ih svuda:
po livadama, panjacima i u svim
umama. Prve se javljaju krajem
prolea i poetkom leta, a naroito
mnogo ih ima leti posle svake
vee kie.

Sl. 139. kripavac Poljporus squamosus KORALKE RAMARIA

Koralaste gljive (grive; sl. 142)

cama uto, prijatnog mirisa. Javlja su jednoline boje, a sa starou
se od prolea do jeseni, a najvie u jako poblede. Ramaria cinerea je
mesecu junu, kad je vlano i toplo.
Rastu obino u grupama u travi,
mahom u etinarskim i bukovim
umama. Jestive su i mogu da se
spravljaju na razne naine i da se
konzerviu.

PUHARE - GASTERO M YCETES

Sve puhare (pranice; sl. 141)

imaju oblik vreice ili su jajolike i
nemaju eira ni drke. Unutra-
Sl. 14 1. Puhara Bovila nigrescens
njost im je ispunjena belim mesom,
koje sazrevanjem gljive prelazi u Sl. 142. Koralka
prah smede boje. Sve puhare su Ramaria ( Clavaria) flava
jesdve dok su mlade, kad su na

Sl. 140. L isiica ili lisiarka

Cantharellus cibarius

I 22
 G L JI V E (PEURKE, GOBE)

siva, R. botrjtis je smea sa ljubi-

asto-crvenkastim drkama, R . au-
rea je zlatno uta, R. flava je iita,
R. formosa je narandasta sa utim
vrcima granica. Sve koralaste
gljive su jestive, samo Ramaria
formosa moe da izazove laki pro-
liv.
Koralkama su sline one vrste
gljiva koje rastu na stablima i esto
dostiu do nekoliko kilograma, a
takoe su jestive.

BABJE UVO PEZIZA Sl. 144. Zelena pupavka A manita

AURANTIA phalloides

Oblika je nepravilne plitke ai- ove grupe mogu imati crvenu, na-
ce privrene dnom za podlogu randastu bledoljubiastu ili sivu
(sl. 143). Krta je i jestiva. Gljive boju.

O TRO VN E G L JIV E

U naoj zemlji ima svega neko- Uslovno otrovni su smrci i

liko vrsta otrovnih gljiva:
otrovne pupavke;
bljuvara;
ludara;
olovasta rudoliska.
Babje uvo Pe^i^a aurantia
hrci (ako se jedu presni).
OTROVNE PUPAVKE
(Amanita) imaju sve osnovne ka-
rakteristike pupavki (v. str. 118):
bele listie, suknjicu, vreicu
i belo meso na preseku. To su naj-
otrovnije gljive. Ima ih nekoliko
vrsta:
a) Zelena pupavka Ama-
nita phalloides (zelena munica)
je najotrovnija gljiva. Izaziva smr-
tonosna trovanja. Ima sledee od-
like (sl. 144);
eir je blede ukasto-mas-
linaste boje, koja je mestimino
pojaana u vidu zrakastih prame-
nova. Ponekad nosi ostatke opne
u vidu beliastih pegica (krpica);
listii beli, meso takode;
I 23
G L JIV E (PEURKE, GOBE)
Bela pupavka Amanita verna
Muhara Amanita muscaria
Panterovka Amanita pantherina
124
na drci je suknjica;
osnova drke usaena je u
vreicu;
b) Bela pupavka Amanita
verna (bela muharca; sl. 145)
takode izaziva smrtonosna trova-
nja. Ima iste odlike kao zelena pu-
pavka s tom razlikom to joj je
eir bele boje;
c) ukasta pupavka
Amanita citrina (citronasto rumena
munica) ima sve karakteristike
otrovnih pupavki, a eir joj je
ukaste boje kao limun;
d) Muhara Amanita mm-
caria (muhomora, rdea munica;
sl. 146) ima crven eir po kome su
razasuti takasti ili krpasti ostaci
opne prljavobele boje. Listii i
meso su beli. U gornjem delu drke
je suknjica, a na zadebljalom do-
njem delu od ostataka vreice.
ima vie prstenova sastavljenih kao
brojanice. Manje je otrovna od
zelene i bele pupavke. Njoj je
slina jestiva pupavka blagva (sl.
133), ali se od nje bitno ralikuje po
tome to su joj listii, drka i vre-
ica %ute boje;
e) Panterovka Amanita
pantherina (pegasta munica; sl. 147)
ima eir boje lenika, koji je na
temenu tamniji. Beliaste krpice,
kao ostaci opne, rasute su bez reda
po eiru, iji je obod eljasto-
-rebrast. Listii i meso su beli.
Ostatak vreice pri psnovi drke
ima kao odseenu iroku ivicu, a
iznad nje je drka opasana podeb-
ljim spiralnim ovijutkom, koji u
ove vrste zamenjuje suknjicu.
Panterovki je slina jestiva pupav-
ka biserka (sl. 134), pa treba paziti
da se ne zamene. Najvanija razlika
 G L JIV .E (PEURKE, GOBE )

izmedu njih je u tome to meso

biserke ima vinskocrvenkastu boju
a panterovkino meso je belo.
B L JU V A R A Russula emetica
(bljuvna golobica; sl. 148). Jedina
otrovna zekica (golobica), koja
izaziva eludano-crevne poreme-
aje sa povraanjem. Razlikuje se
od jestivih vrsta po boji eira,
koja ide od svetloru^iaste do jarko-
crvene boje, i po gorkoljutom ukusu. Sl. 148. Bljuvara Russula emetica
L U D A R A Boletus satanas
(vraji goban; sl. 149). Jedina ot-
rovna vrsta vrganja. Ima sledee
osnovne znake raspoznavanja:
a) gornja povrina eira je sivo-
-beliasta;
b) donja strana eira (cevice) je
crvena;
c) drka je zdepasta i ukasta u
gornjem delu, a crvena u donjem
delu, sa crvenkastom mreastom
arom;
d) meso je beliasto, a na mestu
gde se prelomi ili presee polakb
poplavi.
Ima i jestivih vrsta vrganja u Sl. 149. Ludara Boletus satanas
kojih se moe nai poneko od obe-
leja koje ima ludara, ali ni u jedne
vrste nisu zastupljena istovremeno kastomrke boje a ne sivobeliaste
sva navedena obeleja. Tako, crve- kao u ludare.
na donja strana eira, koja je naj- O LO V ASTA R U D O L IS K A
karakteristiniji znak u ludare, na- (Entoloma lividum, velika rdeelist-
lazi se i u nekih jestivih vrganja, ka; sl. 150). Ima vrst, na sredini
ali one nemaju druge navedene zna- malo ispupen eir, irok 7 do
ke. Na primer, slina ludari je 20 cm sivkastosmede, plavosive ili
kovara (noroglavka) Beletus luridus prljavoute boje, najee gladak,
(sl. 138), koja je dobra za jelo, ima, ali katkada i sa uraslim uskim ljus-
takoe, crvenu donju stranu eira, picama po povrini. Listii su riaj-
na drci crvenu mreastu aru i pre beliastouti, a kasnije tamni-
meso joj na presek brzo poplavi, jeuti ili boje mesa. Drka je dugaka
ali, za razliku od ludare, gornja 6 do 12 cm, u donjem delu je zadeb-
strana eira je kestenjaste ili crven- ljala, po povrini pomalo vlakna-
125
G L J I V E (PE U RK E , G O BE)
Sl. 150. Olovasta rudoliska Entoloma
lividum
sta, beliasta, sa primetnim uzdu-
nim slabo lebastim brazdama, vr-
sta je, iznutra ispoetka ispunjena
sunerastom sri a kasnije uplja.
Meso gljive je belo, miris i ukus
su prilino neprijatni i donekle pod-
seaju na sve^e brano i rotkvu.
M E R E K O JIM A SE SP R E A V A T R O V A N JE G L JIV A M A
Trovanja nastaju kad se jedu
otrovne gljive. Ali, i jela spremljena
od jestivih gljiva mogu da izazovu
eludano-crevne poremeajc ako
su pripremljena stajala nckoliko
aova na toplom mcstu prc upo-
trebe (omogucno jc razmnoa-
vanje klica kao i u mesne hranc),
ili ako su za pripremu upol rcbljcne
prezrele, natrule ili crvljivc gljive.
126
Javlja se od maja do septembra u
liarskim umama, naroito hra-
stovim na manjim proplancima ili
rubom ume, na glinovitom zem-
ljitu. U nas je srazmerno retka.
Otrovna je, ali je retko smrtonosna.
Nepaljivi skuplja mogao bi da je
uzme, smatrajui je za neku od
rudnjaa (umsku rudnjau), neku
od manjih prstenki ili urevku.
Meutim, razlike su veoma jasne:
rudnjae i prstenke imaju karakte-
ristian prsten u gornjem delu
drke, dok ga olovasta rudoliska
nema, imaju vrlo prijatan miris i ne
miriu na brano; durevka mirie
na brano, ali je manja i listii su
joj beliasti ili sivkasti i nijedna od
ove tri vrste ne mirie i nema ukus na
rotkvu.
S M R C C I I H R C I Mor-
chella, Gjromitra, Helvella (sl. 116 ,
117 , 118). Mogu da izazovu elu-
dano-crevne poremeaje samo kad
se jedu presni. Kuvanjem, prenjem
ili peenjem uklanja se i unitava
helvelna kiselina, koja izaziva ove
poremeaje.
Da bi se spreila trovanja glji-
vama, neophodno je pridravati se
sledeih mera:
1. Dobro upoznati znake po
kojim a se raspoznaju otrovne
gljive. Pri branju gljiva obratiti
panju na ove znake za otkrivanje:
P U P A V K I: 1. beli listii ispod
eira; 2. belo meso; 3. opna u
vidu naborane suknjice u gor-
 G L J I V E (PEU RKE, G O BE)

njem delu drke i 4. donji deo drke mre^asta ara na drci. Ako se ne
zadebljan i usaen u vreicu ije zna razlikovati ludara od jestivih
ivice mogu da budu slobodne ili vrganja, sa crvenom donjom stra-
srasle sa drkom. Jestive gljive nom eira, onda treba odbaciti sve
imaju suknjicu, a nemaju vre- vrganje ija je donja strana eira
icu ili obratno, ali nemaju isto- crvena.

Sl. 15 1. Znaci raspoznavanja. otrovnih

pupavki od neotrovnih gljiva sa listiim a

vremeno i suknjicu i vreicu O L O V A S T E R U D O L IS K E :

kao to je to sluaj u otrovnih pu- 1. nema prsten u gornjem delu
pavki (sl. 151). drke, za razliku od rudnjaa i
prstenki; 2. listii su boje mesa:
B L JU V A R E : 1. crvenkasti e-
3. mirie kao rotkva i ima slian
ir i 2. gorak ukus.
ukus, ali neprijatan.
L U D A R E : 1. crvena boja donje 2. Gljive treba brati ^ajedno sa
st rane eira, 2. bleda sivobeliasta osnovom drke da bi se moglo utvrdi-
boja gornje strane eira; 3. crvena ti da li imaju vreicu.
127
 3. Pri branju ne treba meati
gljive raznih vrsta i odmah se
moraju odbaciti sve sumnjive
ili otrovne.
4. Odbaciti gljive gorkog ili Ijutog
ukusa.
5. Ako meso gljiva na prelomu
ili preseku poplavi, pozeleni i sli-
no to nije znak da su gljive otrov-
ne, kao to se pogreno misli.
Veliki broj jestivih gljiva ima ovu
osobinu, a ba najotrovnije ne-
maju.
6. Valja pregledati gljive jo jed-
nom pre upotrebe i odbaciti sum~
njive, pre^rele, vodnjikave, natrule ili
crvljive.
7. Gljive treba jesti peene, pr^ene
ili kuvane. Prvu vodu od kuvanja
prosuti.
8. Jelo od gljiva treba jesti odmah,
ne uvati ga due na toplom metu,
ne ostavljati ga za sledei obrok.
9. Gljive, koje se odmah ne troe
treba kon^ervisati suenjem kie-
ljenjem i sl.
 V . JE ST IV E D IVLJE IVO TINJE
Kad nema domaih ivotinja, za
ishranu se treba koristiti divljim
ivotinjama, kao to su ribe, ptice
i lovna divlja (zeevi, srne, jeleni,
divokoze, divlje svinje). U nedo-
statku ovih vrsta odlino mogu da
poslue za ljudsku ishranu: vukovi,
lisice, jazavci, jeevi, veverice, pu-
hovi, tekunice, hrci, slepo kue,
kornjae, rakovi, puevi, koljke
(morske, rene, barske), abe, ze-
lenbai, zmije, skakavci, mravlje
larve, itd. Ova vrsta hrane pripre-
ma se za jelo na iste naine kao na-
mirnice dobijene od domaih ivo-
tinja. Pre upotrebe moraju se dobro
prokuvati, ispei ili ispr^iti da bi se
unistili para^iti ako ih sluajno ima.
S L A T K O V O D N E R IB E
U naim tekuim vodama (reke,
potoci) i jezerima nalaze se razne
vrste riba. U tabeli 2 prikazano je
gde i kada ih treba traiti, kako i
ime se mogu loviti.
Ribe nije lako loviti. Naroito je
to teko za one koji tome nisu vini
i ako moraju da upotrebe improvi-
/ovana sredstva. Treba imati u
vidu sledeih nekoliko pravila.
Do ove vrste hrane tee se dolazi
nego do biljne, pa je neophodno da
se zna g'de i kada se moe nai, na
koji nain se hvata i kako se upo-
trebljava za jelo. Ne treba zabora-
viti da se ove ivotinjske vrste
najee nalaze u umama, rekama,
jezerima, barama i oko njih, pa ih
tu prvenstveno treba traiti. Te-
kue i stajae vode bogat su izvor
hrane. U njima ili njihovoj okolini
mogu se nai znatne koliine riba,
koljki, rakova, pueva, aba i
zmija. Ovaj ivotinjski svet naro-
ito je razvijen u moru ili pored
njega. U umama nalazimo raznu
divlja, puhove, veverice, pueve
i slino.
N A JP O G O D N IJE V R E M E
Z A R IB O L O V . Od vrste riba
zavisi koje je vreme najpogodnije
za lov. Ali, po pravilu, najbolje je
loviti pred zoru i u sumrak, nepo-
sredno pred oluju i nou kad je
meseina.
M E S T O R IB O L O V A . Zavisi
od vrste vode i doba dana. U brzim
reicama i potocima u topli deo
1 29
 SLATKOVODNE RIBE
o i

SLATKOVODNE
Kad je Kada Primitivna
Red. Naziv Gde ivi Gde je treba traiti Kada se Mamac
u lovu srestva
broj miruje mresti lova

I 2 3 4 iliillS 6 7 8 9
I. Potona Gornjitokovi Oko lomova i Ujutru i Za vre- Krajem Gliste, pe, Ruke,

R IB E
pastrmka, planinskih po- kiada. U zati- s veeri. me mres- jeseni konjske muve, skretanje
pastrva toka. Brze i jima iza brzaka Posle ki- ta i po skakavci, manje i isuiva-
hladne reke. i stenja. U vi- e i po vruini abe, blinker, nje poto-
. (Trutta Gleerska rovima. Pod ka- obla- vetaka ia, ko-
fario) jezera menjem i pod nom.^vre- muica evi, udi-
izlokanom oba- menu. ce diviz-
lom. Predvee Zimi ceo ma, no-
ispred preiiva i dan nice
po pliacima

2. Mladica Brze planinske Zimi u dubljim Rano i Za vre- Krajem Pastrmka, klen, Nonice,
pritoke reke vodama, leti u s veeri. me mres- aprila lipljen, mrena, blinker
. (Salmo Save i g. tok bukovima i pre- Zimi ceo ta i po abalj pe, blin-
hucho) Ibra, srednji iivima, oko dan. Pos- toplom ker, aba '
ill S i tokovi reka hiadnih izvora ie kie vremenu

3- Glavatica Brze i dublje Leti u bukovi- Rano i s Zavre- Prolee Pastrma, klen Nonice,
planinske reke ma u brzacima, veeri po me mres- ukljeva, skobalj, blinker
(Salmo pritoke J. mora zimi u virovima. mutnom ta i po aba, glista,
marmoratus) i Skad. jezera Oko peina i. i hiad- vruini blinker
stenja nom vre-
menu.
Geo dan

i * 4 5 6 7 8 9

4- Lipljen Planinske prito- Iza brzaka. Sre- Preko ce- Za vre- Proiee Skakavci, vode- Udice
ke Save, Soe, dina reke. Tok log dana. me mres- ne stonoge, vo-
(Thjmallus Ibar, Studenica vode Leti : ta i vru- dene muice
thjmallus) predve- ine
"e. Zimi
oko pod-
ne

5- Krkua, br- Gornji tokovi Pod kamenjem Preko ce- Zimi Prolee Gliste, hleb Ruke,
ka (Gobio planinskih po- i u virovima iog dana udice,
gobio) toka isuiva-
nje poto-
ia, ko,
divizma,
vre

6. Mrena (Bar- Srednji i donji Virovi, sredina Preko ce- Zimi Prolee Sir, glista, hleb Udica,
bus barbus) tokovi brzih reke, ljunkovi- iog dana kaamak ruke, ko
aizinskih reka ta dna

1| Skobalj Brze i nizinske Biie obali oko Preko ce- Kratko Proiee Gliste hleb, Ruke,
( Chondros- reke kamenja log dana vreme skakavci, dud, ko, divi-
toma nasus zimi ijiva, trenja zma, vr~
ke, udica r
>
H
8. Kien Brze i bistre Sredina reke Preko ce- Kratko Prolee Gliste, hieb, Ruke, 0
pianinske i ni- oko granja i iog dana vreme skakavac, dud, ko, di' <
o
( Leuciscus zinske reke iomova. Pod zimi ljive, trenja, vizma, o
z
cephalus obaiom blinker, v. mu- vrke, w
ica udice 25
w
 |;S IIIIRI?

SLATKOVO DNE
I 1 5 6 7 III 9

9- tuka Toplije iste VO' Na istinama Preko ce- Nou Kij,jem Manje ribe, iana
de obrasle pod- okruenim pod- iog dana zime blinkeri oma,
(Esox lucius) vodnim biljem. vodnim biljem ko, vr-
Donji tokovi ke, biin-

RIBE
mirnih reka, ba- ker
ra i movara

IO. Som Dubine, virovi Po virovima i Pred ve~ Zimi Krajem Ribe, abe, ko- Nonice,
oko mostova i dubinama e, cele prolea koja creva, gli- blinker, *
(Silurus gla- topljenih klada. noi i ra- ste, pijavice vrke,
nis) Dunav i njego- no ujutru udice
ve pritoke i
Vardar

11. Smu Dunav i njego- Oko preliva i Pred ve- Zimi i Prolee Ribe, blinker Nonice,
ve pritoke. To- tokova reka. e, cele preko biinker,
( Lucioperka plije dublje iste Nou pored oba- noi i ra- dana udice
lucioperka) vode la i kamenjara no ujutru

12. Bandar Mirne, toplije i Oko podvodnog Ceo dan Samo Krajem G liste, ribice, Koevi,
istije vode. bilja i pored pod le- zime i blinker vrke,
(Percafluvi- Dunav, njegove trske dom poet- blinker,
atilis) pritoke, Vardar. kom pro- udice
Jezera, vee ba- iea
re i kanali

i Z 3 4 5 6 MMz 8 iii
III Ameriko Toplije, mirnije Dubine, virovi Ceo dan Zimi Prolee Giiste, parii Ko, vr-
some, cver- vode kanala, ribe ke, udice
gi ( Amiurus bara, pritoke
nebulosus) unava

14. Bucov, bolen Dunav i njego- Brzaci, prelivi, Ceo dan Zimi Prolee Riba, vetake Blinker
(Aspius aspi- ve pritoke. To- blie obali i ka- muice, blinker
us) plije vee vode menjara

aran, krap Donji tokovi Dubine, virovi Ceo dan Zimi Prolee Gliste, hleb, ku- Vrka,
(Cjprinus reka, mirnije oko podvodnog kuruz, kaamak ko, udi-
carpio ) vode. Jezera sa bilja i trske ce
muljem. Bare
i movare

16. jegulja Mirnije vode, Dubine oko pa- Nou Zimi Prolee Gliste, ribe, Vrka,
(Anguilla bare, mocvare, njeva i podio- abe, pijavice ko,
anguilla) jezera, sliv Ja- kanih obala udice
dranskog i Je-
gejskog mora
SLATKOVO DNE

17- Crvenperka Mirnije reke, Oko vodenog Ceo dan Zimi Prolee Gliste,hleb, Udice,
(Scardinius kanali, bare, rastinja kaamak ko,
erjthroph- jezera vrka
R IB E

thalmus)
SLA TK O V O D N E RIBE

dana treba loviti na dubljim mesti- na taj nain lovi pod veim kame-
ma, a predvee i u rano jutro na njem i pod izlokanim obalama. U
brzacima oko podvodnih panjeva, srednjim tokovima planinskih po-
podrivenih obala i bunja koje je toka rukama se love jo i krkue
nagnuto nad vodom. Na jezerima pod kamenjem i klenovi (u kalja-
za vreme letnjih vruina riba se ma pod obalom). I po ravniar-
nalazi na veoj dubini, gde je voda skim potocima riba se sa puno us-
hladnija, a uvee i u rano jutro peha lovi rukama (manjii, kle-
treba je loviti pored obala, jer se novi, mrene).
rado hrani u plioj vodi. U prolee Pravilo je da se ribolovac uvek
i poznu jesen ribolov na jezeru je kree uz vodu. Kada se pod rukom
obilatiji pored obale u plitkoj oseti riba, treba paljivo ruku kre-
vodi, jer tada riba trai topliju tati du njenog tela i to mirnije,
vodu. pa je brzo i vrsto uhvatiti nepo-
V R S T E M A M A C A . Po pravilu, sredno iza krga. Ovako se riba
riba grize mamac koji potie iz lovi danju i uglavnom od prolea
njene prirodne hrane. Zato pored pa do sredine jeseni, pod kamenjem
obale treba potraiti raie, ikru, i u kaljama.
sitnu ribu, a na obali gliste i in- b) Skretanje potoka na drugu
sekte. Ulovljenoj ribi treba preg- stranu. Tok planinskog potoia na
ledati eludac, da bi se videlo ta je pogodnim mestima moe da se
jela, i onda takvu hranu upotreb- skrene. Treba samo nabaciti ka-
ljavati za mamac. Ako nema druge menje, zemlju, granje, oborena
hrane, kao mamac moe da poslui debla i na taj nain vodu uputiti
utroba ili oi ribe. Kad se upotreb- drugim smerom. Tako se deo po-
ljavaju gliste, udicu treba potpuno toka isprazni i riba ili ostaje na suvu,
pokriti. Sitnu ribu valja nabosti na ili se povlai u manje virove.
udicu tako da ova proe ispod ki- Odatle se voda izbaci i riba pokupi.
me, a pri tom paziti da se kima ne c) Isuivan je potoia snegom .
oteti. Vetaki mamci mogu da se Zimi, planinski potoi moe da
naprave od paria tkanine svetle se skrene sa svoga toka i da presui
boje, perja ili bletavog metala koji ako se u njega nabaca velika koli-
se isee u obliku insekta ili ribe. ina snega. Dok sneg upija vodu,
Pri upotrebi vetakog mamca tre- potoi nizvodno za neko vreme
ba paziti na to da on izgleda to presui i riba, a to su obino pas-
prirodnije, pa ga zato treba vui trmke, ostaje na suvu. Treba je brzo
polako, imitirajui pokrete prirod- pokupiti.
nih mamaca. d) T rovan je divizm om . Za vre-
R IB O L O V IM P R O V IZ O V A - me leta i s jeseni, kada je manji
N IM S R E D S T V IM A moe da se vodostaj po potocima, riba se sa
obavlja na nekoliko naina: uspehom moe trovati biljkom di-
a) L o v rukam a. Riba se mo-vizmom* Ubere se vea koliina
e uloviti i rukama. Po brzim ove biljke zajedno sa cvetovima i
planinskim potocima pastrmka se tuca na ravnom kamenu pored

*34

potoka. Od te istucane i prosto
samlevene mase voda pobeli i za-
penua. Sva se riba u tome delu
oamuti i izlazi na povrinu. Tada
se lako hvata rukama. Manja riba
obino ugine. Za oveka meso
ovih otrovanih i oamuenih riba
nije opasno za jelo. Trovanje ribe
divizmom dozvoljeno je sam o u
krajnoj nudi u ratu, kad se ne
moe drugaije doi do hrane. U
m irnodopskim uslovim a apso-
lutno je zabranjeno.
e) L o v nou pod svetlom .
Krajem prolea, leti i s jeseni, za
vreme mranih noi, riba se veoma
lako moe loviti pomou jaeg
svetla i pomou najobinijih ostiju
iskovanih od gvoa ili napravlje-
nih od tvrdog drveta. Dobru ^vet-
lost baca jaa karbitska lampa, a
ako nje nema, moe se loviti dep-
nom baterijskom lampom ili luem.
Svetlost treba upraviti na vodu.
Lovi se pored obale, jer se veina
riba nou dri kraja. Za lov na je-
zerima potreban je amac. Treba
to tie veslati i unjati se ka riba-
ma koje mirno lebde u vodi.
f) L o v pom ou vilju k e. Po
pastrmskim potocima s jeseni, ka-
da se ova riba mresti, lako se lovi
uz pomo svetlosd iz karbidue,
baterijske lampe ili lua, i to obi-
nom viljukom ili bilo kakvim
primitivnim ostima (sl. 152). Pas-
trmke koje se mreste prosto su
oamuene, tako da im se moe
SLA TK O VO D N E RIBE
prii sasvim blizu i lako ih nabosti.
Mrest pastrmke traje desetak dana,
dok mrest skobalja traje dugo i oni
se love u velikim koliinama.
g) U bijanje riba kreom ili
karbitom . Zimi se riba nalazi u
dubinama, virovima i oko poto-
nulih klada i lomova. U nedostatku
eksploziva, upotrebljava se obina
flaa napunjena karbitom ili nega-
enim kreom. Ona se baca u vir.
Kroz cevicu koja prolazi kroz
dobro nabijeni zapua ulazi voda
tako da se gasovi u flai vrlo brzo
razvijaju, stvara se veliki pritisak i
nastaje eskplozija. Riba koja se
nalazi u. blizini toga mesta, izlazi
na povrinu reke, oamuena ili
ubijena ili je docnije voda odbacuje
u pliak. Ribolov na ovaj nain
dozvoljen je samo u krajnjoj
nudi u ratu. U m irnodopskim
uslovim a apsolutno je zabra-
njen.
h) Koarenje. Po vodoplavnim
terenima oko veih nizinskih reka,
leti i s jeseni lovi se korpama, od-
nosno koevima koji su bez dna.
Gazi se po barama u kojima je ostala
riba i stalno se nabada koem.
Pokrivena riba lako se hvata ru-
kama. Najbolje je ako nekoliko
ribolovaca love u grupi. Na ovaj
nain mogu se, pored takozvane
bele ribe, uloviti i krupne tuke,
arani i linjaci.
i) V rke (sl. 15$ i 154). Sa us-
pehom se lovi raznim vrstama
135
S L A T K O V O D N E R IB E
vrki koje su najee napravljene
od vrbovog prua. Ovaj primitivan
ribolovni alat iz koga uhvaena
riba ne moe da izae, svako moe
lako da napravi. Vrke se postav-
ljaju du obala reka i jezera, na
mestima gde voda otie i istie,
po vodoplavnim terenima i uglav-
nom tamo gde se smatra da se
riba kree. Potoke i potoie naj-
bolje je potpuno pregraditi vrka-
Sl. 153. Vrke od vrbovog prua
Sl. 154. Reni ko (koar):
1. usta; 2. obod; 3. tulija
ma. Riba mora da uleti u neku od
njih. ire, a ne mnogo duboke
reke, pregrauju se plotom isple-
tenim od prua, tako da svu ribu
koja se kree uzvodno i nizvodno
usmeravaju ka ustima vrke. Vrke
se mogu praviti i od ice ili plesti
od kanapa. Kada se ribama zatvori
prolaz vrkom, tapom se udara
okolo i riba se nagoni da ude u
vrku.
1 36
j) U dice. Najee se upotreb-
ljavaju za ribolov. Ako nema pravih
udica, mogu se napraviti i od obi-
nih ioda ili naotrene eline ice.
Najbolji mamci su gliste ili razni
insekti, to zavisi od vrste riba koje
u toj vodi ive i od toga ta bismo
eleli da lovimo. Na glistu ide najvi-
e vrsta riba. Mogu se upotrebiti
jo i skakavci, muve, sitna riba,
kakavalj, valjci od hleba ili ku-
kuruza, mlad i kuvan kukuruz i dr.
Za lov krupnije ribe mogu se im-
provizovati dvokrake udice od jae
eline ice ili od amrelske ice.
Na njih se kao mamac stavi riba
ili aba. Tako se love somovi,
tuke, arani, mladice, pastrmke,
glavatice, jegulje i druga prodrlji-
va riba. Udice se mogu koristiti
pojedinano ili u vidu struka.
Pojedinane udice. Ove udice
vezane su za tanak kanap ili najlon-
Sl. 155. U dice sam ice:
a) samica-nonica;
b) samica za lov kroz rupu u ledu

ih m
K am en
jfnVfffmmMnr- 0 ?m
o to v o ili s l t c n o
n a m e n je
p lo v a n
Sl. 156. Struk postavljen na razne naine
-konac, a ovaj za tap ili za neku
granu ili koi na obali. Praktina
je primena nonice ili samice (sl. 155),
koja se postavlja predvee i ostavlja
preko noi. Udica se baca nekoliko
metara od obale na potrebnu du-
binu, zavisno od vrste ribe, koja se
lovi.
SL A T K O V O D N E RIBE
plovaK plovaK
GOD
w m
n a m e n je
Struk. Sastoji se od nekoliko
udica privezanih za kanap ili naj-
lon-konac. Postavlja se na razne
naine (sl. 15 6), to zavisi od vrste
riba koje se love. Ribe ive na
raznim dubinama. Jegulje, arani i
mrene ive pri dnu, a pastrmke i
tuke blie povrini. Dobro je da
J 37
SL A T K O V O D N E RIBE
se struk postavi tako da se udice
nalaze na raznim dubinama, kako
bi se mogle loviti razne vrste riba.
Ovo naroito onda kad se ne zna
kojih riba ima u datoj vodi. Struk
se postavlja uvee, a vadi u zoru.
Ulov moe da bude bogat, naro-
ito u noima bez meseine i kad je
nevreme.
k) Oma. Sa omom od tanke i
jae eline ice, privezane za dui od starih kaika, lako i brzo moe
tap, love se tuke. Kad se primeti
tuka kad mirno lei pod samom
povrinom vode oko podvodnog
bilja, oma se paljivo navlai na
nju. Tada se snano potee navie.
Retko se moe promaiti, jer tuka
dugo lei u vodi mirna i ukoena.
1) L o v kroz rupe u ledu. Kada
su kanali, plia jezera i prostranije
bare due vreme pod ledom, riba
poinje da se gui jer joj nedostaje
kiseonik. Zato se prave otvori na
ledu. Riba se okuplja oko ovih
rupa i lako se moe loviti manjim
mreama ili meredovima. Moe se
postaviti i samica (sl. 155), tj.
udica sa mamcem privezana za je-
dan kraj tapa i sputena u vodu
kroz otvor na ledu. Dizanje kraja
tapa na kome je privezana krpa
znak je da se riba upecala.
m) B lin ker. Od konzervi, ili
od ma kakvog drugog pleha, ak i
da se napravi blinker, tj. vetaki
mamac slian manjoj ribi, pomou
koga se sa uspehom love tuke,
pastrmke, mladice, glavatice, bu-
covi, smuevi, klenovi i somovi.
Dovoljno je imati samo tridesetak
metara najlona ili jaeg kanapa pa
da se blinker baca u reku ili bilo
kakvu drugu vodu naseljenu bvim
ribama i da se brzo vue ka obali.
U kretanju kroz vodu blinker je
slian ribi. Zato ga napadaju razne
ribe grabljivice.
 J E S T I V E M O R S K E I V O T I N JE
I. MORSKE RIBE
U Jadranskom moru ima veliki
broj vrsta riba. U tabeli 3 navedeno
je na kojim mestima, u koje doba
godine i dana, na koji nain i
kojim mamcima se love. Improvi-
zacije za ribolov opisane su u odelj-
ku Improvizovana sredstva za
lov morskih ivotinja (str. 161).
2. MORSKI RAKOVI (Sl. 15 7 i 1 58)
JA S T O G , P R U G , L A N G U S -
T A (Palinurus vulgaris; sl. 157).
Naraste i do 35 cm duine i 7 kg
teine. Zivi na kamenitom dnu,
podvodnim grebenima i stenama.
Danju se krije po rupama i predve-
e izlazi u lov. Ima zakrljale i ne-
potpuno razvijene tipaljke. Lovi
se pomou vra ispletenih od trsti-
ke i prua, a ree od ice, u koje se
kao mamac stavljaju uginule ribe.
Meso jastoga je veoma ukusno.
Jede se uglavnom kuvan u slanoj
vodi.
H LA P, RAROG, H U M ER,
K A R L O (Astacus gammarus; sl.
15 7). Dostigne veliinu od 40 cm,
a katkada i teinu od 10 kg. Lii
mnogo na jastoga, samo se od njega
razlikuje po velikim kletima. ivi
u rupama obale, u upljinama pod-
morskih peina. Danju spava, a
nou ide u lov na pueve i razne
koljkae. Lovi se specijalnim vr-
ama tzv. jastoerama. Za mamac
se stavlja uginula riba. Zivi na
dubinama od 10 do 40 m na kame-
nitom dnu.
K U K A (Scjllarides latus) (sl.
15 8). Zivi u pukotinama stena i
krapama na dubini od 4 i 10 m.
Hrani se razliitim ribljim otpa-
cima. Dostie duinu do 35 cm,
a lovi se u vre ili mreama za po-
tezanje.
Z E Z A V A C (Scjlarus arctus) (sl.
158). Dostie veliinu od 10 cm.
Nastanjuje pukotine i peine na
dubini od 5 do 25 m. Mnogo lii
na prethodnu vrstu, samo mu je
rep neto dui. Jede se kuvan ili
peen na aru.
N O RVEKI RAK, KVAR-
N E R S K I R A K , K A M P (N ep-
hrops norvegicus). (sl. 158). Naraste
do 30 cm. Vrlo je karakteristian
po dugakim i uskim tipaljkama.
Po telu je ruiaste boje sa crve-
*39
 JE S T IV E MORSKE IV O T IN JE
3
Tabela

JLT3 g S T2 T3) ^
0 i! > >H
C o
. 0 *-T ? gjS o-
T3 *n U
C
HG >0 8 ? o
e 8.3
<u -> g W) o jf.8.
> :H. g-cs
H !X <u d -S > O
c 7* ?-S
^
^ 1)>
rrT

-n I g1 1-*
60
3 ^f<Dlj <
(U
'O

3 *T3 o
- o <u o
T) TJ O u O
iJ3^ o t3 ^o .S
OO o ^ o .~3L o O a g Oh
'jj <UTJ
U' ^ 60 > 'i &*8" 3* 1?
> 0

8 8
S 1<u
r-i* <n |*2 V
U ~4J
Q*u
^ '5 S ^
d a ohJ z
O '
POJASU

-o
I
CJO
M-
U PRIOBALSKOM

Z - c&
V
< .**
6
O
oi
>N
V-l
Cs i ,s
z g
::- :0: ^3 *U.h >V3

S > s-
3 fl o
9 O
C r> > .iL
-t3
3
-id
>2
< > i=i 3 .S
O &
a<
o '-*! c <*
Oh
g -s e
^ cs c |
5 -2 -S
RIBA

Z cu z ^ >
LOV

>
<u 'U CS . J
*3 'O
ZA

D >W5 oi <U
CL, o

>tf> >
._- **< *"* l i S I *S8o
\J 4j
TABLiCA

:
ct
bOXl i"o l u S- M ' ._ r
^ V
jp c
^ 53 2 flf
>0 * c
<u M
rl u
> *>
PRIRUNA

v<
>Kl - > & 8L,
|* e ?
r 1 U ) cu "*
VM
U V
S11
b* 3 C

<U
v-
o
5

tu
u
0
6
0

H3
1
5 5^
g o'
^ > S-S
W a. Q

140
 J E S T I V E MORSKE IV O T IN JE

nim rubovima. ivi po muljevi- V E L IK A R A K O V IC A , BO G -

tom dnu Kvarnera. Lovi se vra- D A N , G R A N C IG U L A , G R A N -
ma i dubinskim mreama ko- C E V O L A (Maia squinado; sl. 157).
ama. Jede se kuvan i peen. Rakovica naraste i do 18 cm. Zivi

Sl. 157. Morski rakovi

141
Sl. _ 158. Morski rakovi

Ran jak btadaviasti ( Maia verrucosa)


na hridinastom dnu u dubini od
20 do 50 m. U prolee dolazi u
veim skupinama radi mretenja
na plitku obalu gde je ribari veoma
lako love. Po spoljanjem izgledu
mnogo je slian pauku. Po oklopu
je pokriven mnotvom raznih algi,
koje na sebe stavlja da bi se lako
zatitio od brojnih neprijatelja. Pre-
ko dana je skriven u pukotinama,
dok nou izlazi u lov. Cesto zalazi
u mree. Meso mu je veoma ukus-
no, malo sladi, a jede se kuvan i
peen. Lovi se mreama, podvod-
nom pukom ili ronjenjem na dah.
Za vreme mresta (u prolee) lovi
se posebnim napravama koje nazi-
vaju granpa. Vrlo je est na na-
im severnim jadranskim obalama,
uz zapadnu istarsku obalu, i na
obalama Loinja i Cresa.
K O Z IC A O B I N A (Leander
squilla). Ovaj rai, veoma nean,
ukast i proziran, ivi u obalskom
rubu meu pukotinama stena i
kamenjem. Dostie veliinu do 4,5
cm. Lovi se rukom ili na sak.
Jede se sve ili pren.
V E L IK A K O Z IC A (Panaeus ca-
ramate). Zivi samo u neretljan-
skom kanalu. Naraste do 20 cm
duine. Telo mu je duguljasto,
noice kratke, a pipci veoma du-
gaki. L ovi se koama pomou
mrea potezaa. Meso mu je veo-
ma ukusno; jede se kuvan ili
pren. Osim ove dve vrste kozica,
na jadranskim obalama moe se
sabrati jo oko dvadesetak vrsta
raznih kozica.
J E S T I V E MOR SKE IV O T IN JE
B IR A C ( Eriphia spinifrons; sl.
158), kosmej, grmalj. ivi u kame-
nim pukotinama i upljinama u
razini plime i oseke do 10 m.
dubine. Boje je smeastozelenkas-
te. Agresivan je kada se lovi.
Skriva se u nakupinama algi. Hrani
se morskom strvinom. Lovi se na
meku od ribljeg mesa, najbolje
nou, noem, viljukom ili zailje-
nim predmetom. Za lov nou po-
trebno svetlo. Jedu se kuvani, a iz-
vanredna su meka za lov hobotnica.
B R A M B U R A ( Cancer pagu-
rus; sl. 158). ivi na pesku ispod
hridinaste obale do 10 m dubine.
Lovi se ronjenjem na dah, pomou
nekog iljastog predmeta. Jede se
kuvan i peen. Kao meka za lov
hobotnica.
R A N JA K B R A D A V I A S T I
(Maia verrucosa; sl. 158), rakovica
mala, mala grancigula. Prisutan i
est u plitkim vodama, lukim
podrujima, medu algama, mor-
skom travom, obino maskiran,
te ga se teko uoava. Lovi se
ronjenjem na dah i u vre. Jedu se
kuvani i peeni. Dobra meka za
lov riba 1 hobotnica.
3. MORSKI PU EVI (sl. 159 i 160)
Najrasprostranjeniji puevi u Ja-
dranskom moru su: rasporke, na-
nare, priljepci, puzlatke, bavai
veliki, kvrgavi voljci, katare i
stoci. Svi puevi su jestivi. Jedu
se sirovi, kuvani ili peeni. Slue i
kao mamci za ribolov.
143
 9
J E T I V E MORSKE IV O T IN JE

Rasporna

N l a n a r e ili o g r e i

PriljepaK

Sl. 159. Morski puevi

144
J E S T I V E MORSK E IV O T IN JE

*45
J E S T I V E MOR SKE IV O T IN JE

S 1 160 Morski puevi

146

4. MORSKE KOLJKE (sl. 1 6 1 , 162
1 6 3 ):
SVE JADRANSKE KOLJKE SU
JEST IV E.
K U N JK A , P A P A K , M U U L A
(Arca noae). Ova vrsta koljke
dostie veliinu od 6 cm, ivi
na kamenitim morskim obalama
mirnijih uvala ili ostrva privrena
za dno pomou uperaka svile. Lo-
vi se specijalnim mreama, tzv.
kunjkarama, koje se vuku po mor-
skom dnu, ili ronjenjem na dah.
Nalaze se obino na dubini od 2,5
do 5 m.
D L A K A V A M U U L A (A rca
barbata). Ova koljka koja je po
spoljanjem obliku veoma slina
kunjki spolja je dlakava, a ivi u
naputenim rupama raznih kamo-
toaa i morskih datulja. Hvata se
ronjenjem na dah ili vadenjem
kamenja na kome se nalazi. Jede
se peena na aru, kao i prethodna
vrsta.
P E R IS K A , O U R A , L U S -
T U R A (Pinna nobilis). To je naj-
vea koljka Jadrana. Velika je od
40 cm skoro do 1 m. Pljosnata je i
duguljasto-trouglastog oblika. Lju-
ture su joj tanke i krhe i spolja
osute tankim sitnim otrim lju-
ticama, boje su sedefasto-crven-
kaste. Zivi na peskovitom dnu
mirnih uvala i zaliva,. zabodena
iljastim vrhom u pesak, drei se
vrsto podloge dugakim nitima.
Lovi se upa iz dubina impro-
viziranim sredstvima tzv. oura-
om, ili ronjenjem na dah. Meso
ljutura je veoma ukusno i moe
se jesti kuvano, preno ili sirovo.
Pre upotrebe potrebno je iz njene
J E S T I V E MOR SKE IV O T IN JE
i utrobe odstraniti tzv. paprenu kesi-
cu koja, ukoliko se ne odstrani, daje
mesu ljut ukus. Meso ljutura mo-
e se konzervisati suenjem.
K U N JK A K O S M A T A (Mo-
diolus barbatus). Ova kunjka dostie
veliinu od 4 cm, plavkasto-siv-
kaste je boje, na rubovima obrasla
tvrdim ekinjama. Nalazimo je u
pukotinama tvrdih stena, kao i na
sekundarnoj tvrdoj podlozi. Jedu
se prene i na aru.
D A G N JA , P E D O (M jtilus
galloprovincialis). Ova koljka dos-
tie veliinu od 56 cm, tamno-
ljubiaste je boje i simetrine dugu-
ljaste ljuture. Zive u velikim sku-
pinama na hridinama blizu morske
povrine, a naroito u blizini pod-
morskih izvora i luka, kao i ua
reka. Rado se hvata za luke in-
stalacije, sidra, plutae i brodove,
meutim, njihovo sakupljanje sa
lukih instalacija i luka moe biti
veoma opasno zbog saBraja pa-
togenih bakterija u njima. Meso
joj je veoma ukusno, a jede se
prena i kuvana. Mogu da poslue
kao veoma dobra meka za lov riba
u vrama. Jestive su samo u mese-
cima koji imaju u svom imenu slo-
vo r, dok u ostala 4 proleno-letnja
meseca (maj, jun, jul, avgust) nisu
jestive, jer se u to doba dagnje
mreste. Ovu vrstu koljaka treba
jesti samo svee, dok uginule ili
oteene treba baciti, zbog mogu-
eg trovanja koje nastaje od razla-
ganja belanevina.
M O R SK A D A T U L A , P R S -
T A K , P R S T I (Lithophaga litho-
phaga). Ova koljka ivi u krenja-
kim stenama strmih obala mora,
gde svojom ljuturom postepeno
i 47
J E S T I V E MORSKE IV O T IN JE

D a g n ja

K a m e n ic a Srca riK a je s tiv a la d in K a

SI. i6x. Morske koljke

 J E S T I V E M O R S K E IV O T IN J E

Jak ob sk a kapica ( Pecten jacobaeus) .........

a k a ( G/jcimeris glycimeris)

Prn javica (Venus verrucosa) Kuica (Venerupts decussata)

Sl. 162. Morske koljke

149
JE S T IV E MORSKE IV O T IN JE
bui kamenje i prodire u njega.
Veliko kamenje u kojem su ubu-
eni prstaci izvlai se iz mora i
razbija nekim tvrdim predmetom.
Kamen se prepoznaje ili po tome
to je neobino lak, ili po sitnim
otvorima na njegovoj spoljanjoj
strani. Kamen bogat prstacima raz-
bija se veoma lako, dok se oni u
veim stenama mogu vaditi di-
rektno razbijanjem kamena u mo-
ru. Jedu se kuvani, preni na
aru ili svei.
K A M E N IC A , O T R IG A (Os-
trea edulis). Naa najpoznatija jes-
tiva koljka, ije ime oznaava
spoljanji izgled. Zivi u toplim,
tihim boatim uvalama, ili na mes-
tima gde se morska voda mea sa
slatkom. Privruje se za kamenje,
potonule grane, brodove ili neke
druge luke ureaje. Lovi se ro-
Sljanak cjevasti (Solen vagina)
Sl. 163. Morske koljke
150
njenjem na dah, ili se uzgaja u na-
roitim gojilitima. Mresti se od
aprila do kraja septembra, u to
doba nisu ba najukusnije, pa se
jedu od poetka septembra do kraja
aprila.
S R A N K A JE S T I V A (Car-
dium edule). Ova koljka naraste
od 4 do 6 cm, ivi na peskovitim
obalama, gde se zakopa u pesak.
Naroito voli boate vode (meana
morska i slatka voda). Sabira se
kopanjem po pesku, a jede se pe-
ena na aru.
L A D IN K A ( Venus veruco^a).
Ova koljka dostie veliinu od 4
do 7 cm, ivi na peskovitim tere-
nima jadranskih pliaka, uz obalu,
gde se lako skuplja kopanjem po
pesku, kao i sakupljanjem za vre-
me oseke. Jede se prena i svea.
JA K O P S K A K A P IC A , P O K -
Krastavica (Ensis ensis)

R O V N JA A (Pecten jacobaeus).
Ova koljka lepezastog izgleda,
ruiaste boje, moe da naraste
do 15 cm, a ivi na peskovitim
obalama Jadrana. Jede se prena.
Cesto se na junom Jadranu mogu
sabrati vee koliine ovih koljki.
K U IC A (Venerupis decussata).
Ova koljka naraste do 5,5 cm.
Predstavlja najvei primerak ove
skupine koja broji nekoliko vrsta
slinih koljaka koje se razlikuju
po veliini i boji. Zajedniko im
je da ive u peskovitim plitkim
obalama zakopane, gde se lako sa-
biraju kopanjem po pesku za vreme
oseke. Jedu se prene na aru i
spadaju u najukusnije koljke na
Jadranu.
A K A ( Glycimeris gljcim eris).
Skoljka sivkasto-ljubiaste do sme-
e boje. Zivi na dubljim ili pesko-
vitim dnima do 50 m. Ima ih vie
vrsta. Sve vrste vole boate vode
ili rena ua. Love se ronjenjem,
sabiranjem i lovom pomou kleta
ili dreda. Jedu se kuvane.
K A P IC A (Laevicardium oblon-
gum)9 anica. Dekorativna prlja-
vo-bela koljka, srasto-rebrastog
oblika sa malim izboinama na reb-
rima i malim tamnim koncentri-
nim krugovima na zidovima kolj-
ke. Rasprostranjena na muljevi-
tom dnu, a nekada i na peskovi-
tom. Prepoznaju se u pesku ili
mulju po karakteristinim rupama.
Love se ronjenjem, sabiranjem ili
kopanjem po mulju, te pomou
grablji ili dreda. Jedu se kuvane.
K O P IT O (Spondjlus gaederopus).
Skoljka teke, debele, tvrde izvana
hragave ljuture, kameno-sive bo-
je. Zivi na svim pliim kamenitim
JE S T IV E MORSKE IV O T IN JE
i obraslim obalama, kao i tihim
uvalama posebno u blizini izvora
slatke vode, ne dublje od nekoliko
metara. Teko se otkriva, jer je
obrastao algama. Lo vi se ronje-
njem na dah i pomou kleta zva-
nih kopitar. Jedu se presne ili
kuvane.
P R N JA V IC A ( Venus verrucosa),
ladinka. Ova smea ili ukasto-
-sivkasta, srcoliko grubo izbraz-
dana koljka rasprostranjena je na
peskovito-muljevitom dnu pliaka
uz obalu gde se vrlo lako sabira za
vreme oseke. Sabira se i kopanjem
po pesku pomou lopate, motike,
ili otrog predmeta. Ova vrsta ne-
kada pri hvatanju skakue. Jedu
se presne, kuvane i peene.
T A N JI R K A (Angulusplanatus).
Velika koljka tankih stijenki, glat-
ka poput trokuta, belo do svetlo
narandasto obojena. Rasprostra-
njena na peskovitom dnu. Lovi se
ronjenjem na dah. Upotrebljavaju
se presne i kuvane.
K O L JK A ( Solenocurtus strigil-
latus). Duguljasta, vrsta koljka
na oba kraja neto zaokruena, cr-
venkaste boje sa belim krugovima.
Rasprostranjena na peskovito-mu-
ljevitom dnu. L o vi se kopanjem u
pesku, sabiranjem pomou kleta
za koljke i ronjenjem. Jedu se
presne, kuvane i peene.
L JA N A K C JE V A S T I (Solen
vagina)9 prstavac. Belo-ukasta ili
jantarna duga, ravna koljka, tanke
ljuture. Rasprostranjena na pes-
kovito-muljevitim dnima pliaka uz
obalu, svuda gde ima boate vode
i pored ua reka, od 0,30 do 2 m
dubine. Lovi se kopanjem po pes-
151
JE S T IV E M ORSKE IV O TIN JE

ku, pomou kleta za lov koljaka je stanovnik slobodnog mora, a

ili gaanjem u otvor (pukotinu) i lovi se mreama ili improvizova-
pesku pomou eljezne ipke zai- nim sredstvima tzv. pljuskalom
ljenog harpunastog vrha. Jedu se i pekafondom, od jeseni do pro-
presne i kuvane. lea. Meso je odlino za jelo, oso-
K R A S T A V IC A (Ensis rnsis). bito preno.
Vrlo duga koljka, nalik na ljanak, S IP A (Sepia officinalis). Oval-
ali iskrivljene uto-bele koljke sa nog je oblika, sa deset krakova.
mnotvom crvenkastih pruga. ivi ivi na dubljem blatnom dnu, a i
na svim peskovitim dnima. Lako na kamenitim obalama. U sumrak
se identifikuje po karakteristinim izlazi u lov. U prolee dolazi na plit-
otvorima u pesku. Sabira se kao i ke kamenite obale gde odlae jaja u
ljanak. Upotrebljavaju se presne morskoj travi. Lovi se od marta do
i kuvane. Obe vrste su dobra meka aprila ostima, mreama koje se
za lov riba. povlae, ili improvizovanim sred-
stvom tzv. drvenom sipom kao
mamcem. Jedu se prene i na aru.
5. GLAVONOCI (sl. 164) SIP IC A , B O B I (Sepia sepiola
rondoletii). Sipica je najmanji gla-
H O B O T N IC A , K R A K A T IC A vonoac Jadrana i ne naraste vie
( Octopus vulgaris). Telo joj je meko, od 18 cm. Telo joj je meko, valj-
sa osam dugakih krakova. ivi na kasto i menja boju od svetlo do
dnu u upljini podvodnih peina i tamnocrvene i kestenjaste. Lovi se
po krapama uz morsku obalu. predvee i nou pomou mrea
Danju se krije, a u sumrak izlazi u ili improviziranim sredstvima. Jede
lov uz obalu i u pliake, hvatajui se prena.
sve do ega dode. L ovi se nou pod 0
M U Z G A V A C , M R K A ( %a-
sveu ostima, ronjenjem na dah, ena moscbata). Mnogo lii na hobot-
ili pomou raznih improvizovanih nicu, samo je mnogo manji od nje.
varalica i trokrakim udicama na Telo mu je veoma meko i rasteg-
koje je privezana krpica. U Jad- ljivo. Ima 8 krakova kao hobotnica.
ranskom moru moe da dostigne Boje je uglavnom sivkaste. ivi
teinu i do 30 kg. Love se manji na muljevito-peskovitom dnu u
primerci do 6 kg, ije je meso ukus- veim dubinama ali zae i u pliake
no, a jede se preno i kuvano. Ho- i tada se moe loviti pomou im-
botnice se mogu konzervisati su- provizovanih sredstava. Meso mu
enjem. je ukusno. Jede se pfeno ili ku-
L IG N JA , K A L A M A R , O LI- vano.
G A N J (Loligo vulgaris). ivi na
muljevito-tvrdom i dubljem dnu, 6 . OSTALI MORSKI ORGANIZMI
gde se stalno zadrava u jatima. (sl. 1 6 5 i 1 6 6 )
Telo lignje je valjkasto i duguljasto,
meko i ruiaste boje. Odlian je T R P O B I N I (Holothuria tubu-
pliva, stalno je u pokretu. Ona losa) sl. 165. Valjkastog je oblika,
152
 JE S T IV E M ORSKE IVO TIN JE

H obotnica

Sl. 164. Glavonoci

153
J E S T I V E M O R S K E IV O T IN J E

morsho jaje

Sl. 165. Ostali morski organizmi

 J E S T I V E M O R S K E Z IV O T IN J E

odozgo je crne boje, a pri dnu beli- Bodlje su im pri dnu ljubiaste,
asto-ruiasti. Koa mu je bradavi- dok su im vrhovi belkasti lli smedi
asto naborana i sadri dosta kre- do crveni. Love se ronjenjem na
njakih telaaca. Zivi na peskovito- dah.
-muljevitim mestima i dostie ve-
liinu od 25 cm. Lovi se pomou
improviziranih hvataljki ili ronje-
njem na dah. Jestivi su kuvani,
sueni i dimljeni. Vrste koje ive
u Jadranu mnogo su tee svarljive
od vrsta koje ive na Dalekom isto-
ku zbog toga to u koi sadre
dosta krenjakih telaaca.
T R P P L JO S N A T I (Stichopus
regalis) sl. 165. Ovaj trp dostie do
2 5 cm, nalazi se na peskovito-kame- Je p jegavi (Sphaerecbinus granularis)
nitom dnu na dubinama od 5 do
400m. L ovi se ronjenjem na dah ili
improvizovanim sredstvima, upo-
trebljava se kao i prethodna vrsta.
U Jadranu, osim ove dve pomenu-
te vrste, ive jo neke manje vrste,
koje se takode mogu upotreblja-
vati za jelo.
JE IN A C K A M E N JA R ,
H R I D I N A S T I JE I N A C (Para-
centrotus lividus; sl. 166). Nalazimo
Jeinac kam enjar ( Paracentrotus lividus)
ga na plitko hridinastom dnu dubi-
ne od o do 3om. Veliina mu iznosi
7cm. Jestive su samo enke, tj. nji- Sl. 166. Morski jeevi
hovi jajnici koji se nalazesimetrino
rasporeeni unutar oklopa, a iz-
razito su crvenkastonarandaste bo- M O R SK O J A J E (Microcosmus
je. Love se pomou improvizova- suicatus) . Ova ivotinja tokom svog
nih sredstava ili ronjenjem na dah. ivota naraste do 8 cm, a ivi na
J E P E G A V I, L JU B I A S T I peskovito-ljunkovitom dnu. Ima
J E I N A C (Sphaerechinus granula- oblik meine pokrivene veoma
ris; sl. 166). Ova vrsta dostie veli- vrstom koom i obrasle algama.
inu od 12 cm i nastanjuje se neto u Meina je smee boje i veoma
dubljim vodama od 1 do i2om , na neugledna, pa se teko prepoznaje.
podlozi ljuturnog peska, koralnog Lovi se ronjenjem ili mreama,
dna, podmorskih livada i uopte koje se povlae tzv. dredama.
tvrdog terena. Jedu se, takode u Jedu se njihovi jajnici, koji inten-
enki, zreli jajnici, aprila i maja. zivno miriu na jod, a narandas-

M5
J E S T I V E M O R SKE IV O T IN J E
te su boje. Veoma su hranljivi 1
ukusni, pa se u nekim zapadnim
zemljama prodaju na trgovima
kao delikates.
C R V P L JE S K U L JA ( Hunice
aphroditois sl. 165), crv. ivi zako-
pan u muljevito-peskovitom dnu,
na dubini od pola metra i vie, po-
nekad ga nalazimo i na kosim tvr-
dim stenama. Love se dugotrajno i
teko, jer se esto pri vadenju
otkidaju. Love se na meku od
produkata u raspadanju, ljudski
izmet ili slanu ribu. Meka se pos-
tavi pred rupu. Kada crv izviri,
zakai-se za vrstu hitinsku glavu
pomou improvizacije koja se sas-
toji od otre viljuke, vrhova na-
zubljenih na harpunu, vezane za
neki manji konop na kome se na-
lazi komadi pluta. Konop je uvek
mnogo krai od visine stupca vo-
de, tako da ivotinju uzgon pluta
polako izvlai iz rupe, na povrinu
vode. Rasprostranjeni su svuda u
Jadranu. Upotreba: kao najbolja
meka za lov svake vrste riba, ili
sueni i mljeveni za spravljanje
orba.
P E R JA N I A R (Spirographis
spallan^ani ; sl. 165). Morski cvijet.
Zivi u koastovapnenastim, savitlji-
vim cevima privren na peskovi-
tom ili kamenitom dnu ili obalama.
Veoma je est na usamljenim hridi-
nama posebno okomitim,lukim
postrojenjima, plutaama, svjetio-
nicima i na olupinama brodova. Na
pribliavanje reagira uvlaenjem u
cev. Sabiraju se upanjem sa podlo-
ge, ronjenjem na dah, rukom. Rav-
nomernim istiskanjem iz savitljivih
156
cevi, ivotinja se izvlai. Upotreba:
kao meka za lov riba ili sueni,
seckani ili mleveni za spravljanje
orba.
S M E A V L A S U L JA , M A D -
R O N A ( Anemonia sulcata; sl. 165).
Naseljava sunana i kamenita mesta
obalskog podruja. Dostie veli-
inu od 10 cm. Veoma je esta na
Jadranu. Jede se prena, naroito
na ostrvima i u primorju. Skuplja
se na kamenju pomou nekih otrih
predmeta ili golom rukom. Ne
prelazi nikad dubinu veu od 6 m.
Ostale vlasulje, koje nalazimo u
Jadranu, kao crvena i zelena mo-
ruzga, nisu jestive.
7. MORSKE KORNJAE
G L A V A T A E L V A ( Caretta
caretta). Ove kornjae stalno ima u
Jadranu, a naroito se zadrava
leti. Ima veliku i debelu glavu,
kao i perajaste udove koje moe
uvui pod oklop. Dostie duinu
od skoro 1 m i teinu od 100 kg.
Die pluima, te s vremena na
vreme izlazi na povrinu da bi uzela
vazduh. Lovi se harpunom a slu-
ajno moe da se nade u mrei. Pri
ulovu potrebna je opreznost zbog
vrlo jakog ugriza njenih ronih
vilica. Za ishranu se upotrebljava
meso (peeno, kuvandf) i loj.
E L V A G O L E M A (Chelone ny-
mjdas). Lii na preanju vrstu,
samo je mnogo vea dostie
veliinu od 1,5 m. Upotrebljava se
kao i prethodna vrsta.
 J E S T I V E M O R S K E IV O T IN J E

8. MORSKE PTICE R O N A C ( Mergus serrator) . Na-

stanjuje kamenite obale i male
koljie odakle se preko dana zale-
4. G A L E B O V I (L ari) Na Jad-
e na puinu gde lovi mekuce,
ranskim obalama ive 4 vrste gale-
ribe i rakove. Za jelo se upotreb-
bova, i to: galeb klaukavac, galeb
ljava meso. Lovi se pukom.
crnoglavi, galeb obini i galeb
mali. Ove vrste gnezde se po pustim
i usamljenim obalama naih ostrva. 9. MORSKI SISARI
Hrane se u moru i uz obalu esto
strvinama i raznim otpacima. Stari-
ji primerci nisu jestivi zbog izrazito M E D V JE D IC A , M O R SK I
tvrdog mesa i veoma neugodnog T U L JA N (Monachus albiventer).
ukusa, medutim, mladi galebovi u Voli zabaene tihe uvale sa pod-
kasno prolee i galebova jaja mogu vodnim peinama, iji se rub nalazi
da slue kao dobra hrana. Jaja se malo ispod nivoa mora i gde iznut-
mogu sabirad u prolenim meseci- ra postoji komunikacija sa vazdu-
ma po pustim ostrvima Jadrana u hom. Nalazi se na Bievu, Pala-
gnezdima smetenim u ikari, me- grui, Mljetu, Hvaru, Sv. Andriji,
du travom, sitnim grmljem ili me- Brusniku, Sucu, u Boki. Jestivi
du pukotinama kamenja. U gnezdu su: meso, slanina, krv i ulje. U
koje se pozna po ulegloj travi, redovnim prilikama lov na ovu
ostacima ivotinjskog blata ili per- vrstu sisara je ^abranjen, poto su
ja obino se nalaze 2 do 3 svetlo- zakonom zatieni, jer u Jadranu
-zelena jaja, iarana crno-smeim postoji jo mali broj primeraka.
mrljama, veliine 70 mm. Mogu se Love se lovakom pukom.
sabrati od aprila do maja. U gnezdi- P L IS K A V IC A P R A V A , D U -
ma iz kojih su izvadena jaja, enke P I N ,D E L F I N (Delph inus dolphis).
donose druga. Zato je potrebno ivi u dubinama Jadrana, crne
kod lova nakon 7 dana ponovno je boje. Duina mu iznosi do 2 m.
pretraiti ostrvo. U istoj zoni gde esto prati velika jata riba i riba-
nalazimo galebove moemo naii i rima pravi velike tete. Lovi se
na igre, koje su neto manje od harpunom, pukom ili dinamitom.
galebova i imaju vee noge. Jaja su Meso ove pliskavice, kao i ostalih
im ukasta, sa crnim takama, pliskavica (4 vrste), dobro je i
veliine 50 mm, a legu se u aprilu i moe da poslui za jelo, kao i nji-
maju. Jaja se sabiraju, a igre love hova slanina i krv. Meso mladih
pukom ako su odrasle, a mlade primeraka je ukusno, dok je starijih
sabiranjem u gnezdima. tvrdo i ilavo.

M 7
 O T R O V N E M O R S K E IV O T IN JE
Sve otrovne morske ivotinje
su jestive i njihova otrovnost ug-
lavnom se ispoljava u aktivnoj fazi
ivota ili dok nisu termiki obra-
dene. Termikom obradom otrovi
koji se nalaze u ovim ivotinjama
(u otrovnim lezdama, krvi ili
telesnim sokovima) razlau se i po-
staju nekodljivi. Od otrovnih i-
votinja u nas se javljaju sledee:
K A R P IN A (Scorpaena scrofa;
sl. 167). Otrovni aparat ovih riba
sastoji se od otrovnih lezda koje se
nalaze ispod bodlji krnih pok-
lopaca kao i bodlji prve i druge
lene i druge podrepne peraje
(v. sliku: mesta na kojima se nalaze
otrovne bodlje oznaena su stre-
licom). lezde se pri ubodu usled
pritiska mehaniki prazne. Ubod
karpine izaziva otok, crvenilo i
lokalne bolove. U Jadranu, osim
pomenute vrste, ivi jo karpun
(S. porcus) i bodei crveni (S.
ustulata). Prilikom ulova i ienja
ovih riba treba biti oprezan da se
ne ubode na otrovnu bodlju.
P A U K B JE L A C ( Trachinus dra-
co; sl. 167). Ova omanja riba,
stanovnik peanog, ravniastog,
plieg i dubljeg dna, poseduje
otrovni aparat koji se sastoji od
3 do 8 bodlji koje se nalaze u prvoj
158
lednoj peraji i od po jedne otrovne
bodlje na svakoj strani krnih
poklopaca (v. sliku: otrovna mesta
oznaena su strelicom). Glavni sim-
ptom uboda u oveka je jak bol,
koji se javlja odmah posle uboda i
moe da traje i do 24 asa. Bol u
ubodenog iri se postepeno od mes-
ta uboda sve do regionalnih limfnih
vorova koji jako oteknu. Ubodena
rana vrlo esto obilno krvari. U
nekim sluajevima javlja se otok,
flegmona, gangrena i u nekim
teim sluajevima delirijum koji tra-
je do nekoliko dana. Otrov pauka
najjai je za vreme mresta, i to leti.
Pauka u Jadranu ima nekoliko
vrsta.
Z U T U L JA (Trjgon pastinacea;
sl. 167). Ova vrsta raa ivi na
peanom morskom dnu i ima na
repu otrovne bodlje dugake do
10 cm. Toksin koji se nalazi u
sekretu izaziva nagli pad krvnog
pritiska i sranu slabost. Pri tro-
vanju potrebno je u avom sluaju
iz rane odstraniti delove otrovnog
aparata i ranu isprati. Osim ove
vrste, u rejonu Jadranskog mora
nalaze se jo neke vrste raa utulja
koje su takode otrovne, kao i neke
vrste goluba slinih prethodnoj
vrsti, koje takode poseduju skoro
 OT R O V NE MORSKE IV O T IN JE

MorsKt p au

Rep m o r s K O g g o l u b a
s a d v e o tr o v n e bodlje

urm a

Sl. 167. Otrovne morske ivotinje

OT R O V NE MORSKE IV O T IN JE
identian otrovni aparat koji se
od aparata rae utulje razlikuje
po tome to poseduje dve otrovne
bodlje lancete (sl. 167).
M U R IN A U T U L JA (Murena
helena; sl. 167). Ova riba nastanjuje
kamenito dno, procepe, pilje i
pukotine, kako na pliini tako i u
veim dubinama. Veoma je agre-
sivna. Ona umnogome podsea na
zmiju i ima jak i bolan ujed. Ujeda
snano, ne isputa rtvu i moe da koralima ili sa meduzama. Prili-
zada opsene lacerirane rane. K rv
ove ribe je otrovna, jer sadri
ihtiotoksine, kao i krv jegulja (A n-
guilla vulgaris) i ugora ( Conger vul-
garis). Ihtiotoksin koji se nalazi u
krvi i ostalim telesnim sokovima i
sekretima, ako dospe u rane ili u
sluzokou, deluje hemolitiki i neu-
rotoksiki. Otrov je termolabilan i
ve na 8oC postaje neaktivan.
Pre upotrebe neophodna je ter-
mika obrada.
Prva pom o i leenje. Posle
uboda otrovnih riba ozleeni treba
odmah da napusti more, kako ne bi
usled bola i oka dolo do utoplje-
nja. Ozlede oprati morskom vodom
i odstraniti zaostale delove otrov-
nog aparata. Da bi se otrov neu-
tralisao, preporuuje se dranje
ozleenog uda u to toplijoj vodi
od 30 do 90 minuta. Na delovima
tela koji se ne mogu drati u toploj
vodi treba menjati to ee i to rovnog aparata kod vlasulja, medu-
toplije obloge.
Od morskih organizama takode
su otrovni tzv. mjeinci, u koje
spada dobro poznata sm ea vla-
sulja (Actinia sulcata ili Anemonia
sulcata). Ova vrsta mjcinaca na-
seljava sunana i kamcnita mesta uz
obale naeg mora, veoma je esta
160
na mirnim pliacima Jadrana. Ova
vrsta u Jadranu ima, takode, jo
nekoliko otrovnih suvrsta. Ove
ivotinje, koje svojim izgledom
podseaju vie na biljke negoli na
ivotinje, imaju na svojim trako-
vima mnotvo arnica koje u ljudi
koji ih dotaknu ostavljaju tragove u
vidu bolnog trakastog crvenila.
Sline lokalne reakcije u nekih
ljudi izazivaju dodiri sa tropskim
kom ulova smede vlasulje potrebno
je paziti da se ona odstrani sa svoje
podloge nekim tvrdim predme-
tom, a da se tada ne dodirne koom.
U nekih osetljivih ljudi opaena su
jaka crvenila koe, otoci i povea-
na temperatura.
C R V I. Efekte nalik na vlasulje
izazivaju i neke vrste jadranskih
crva. Iz ove grupe najpoznatiji su
pisteica (Hermonia histrix) i mor-
ska gusenica (Aphrodite aculeata).
To su duguljasti crvi obrasli gus-
tim hitinskim etinama, koje kod
dodira prodiru u kou i izazivaju
crvenilo, bol, otok i svrab. Nije
preporuljivo loviti etinjave mor-
ske crve.
Prva pom o i leenje. Posle
kontakta sa vlasuljama, meduzama,
koralima i crvima oarena osoba
treba to pre da napusti more.
Odstranjivanje otrova i delova ot-
za i korala vri se trljanjem runi-
kom, algama i ak6m morskog
peska. Kontaktnu povrinu isprati
istom vodom i premazati po mo-
gunosti maslinovim uljem. K od
kontakta sa crvima odstraniti e-
tine pomou lepljivih traka (leu-
koplasta) ili runo.
 IM P R O V IZ O V A N A
S R E D S T V A Z A L O V M O R S K IH IV O T IN JA

Morski ofganizmi love se po- olovo dri nategnuti konac i da

mou udica, pafangala, panula, pri dodiru dna udica ne zapne o dno
utafica ili pekafonda, pljuskala, nego da stoji bar 5 cm od povrine
sipaca, bfankafela, vfa, saka i dna (sl. 168). Na jednoj tunji ili
ostalih improvizacija za lov trpova, uzici moe biti od jedan do osam
jeeva, lotura, voljaka i hobotnica. pijaka odnosno udica, a razmak
i. U D IC E I U Z IC E (sl. 168).izmedu pojedinih pijaka obino
Udica ima raznih vrsta i veliina, iznosi 20 cm i zove se tram.
prema vrsti ribe, te su prema na- Ovakva tunja, uzica iii povraz zove
meni i veliini podeljene od broja se po imenu ribe za koje je name-
i do 25 za lov, poevi od morske njena. Na primer, povraz za kanjce,
divljai pa sve do sitne obalske koji ima 68 udica, zove se kan-
ribe. Udica se moe improvizovati anica, za pare ima jednu udicu,
od jae riblje kosti, eline ice ili za uate jednu udicu, tzv. uatera,
drveta. Udice se obino vezuju za za lubine i komare takode jednu
konac od konoplje, lana, pamuka, udicu, ali bez olova, itd.
konjske strune, svile ili najlona 2. P A R A N G A L I (sl. 169). Pa-
koji se zove tunja ili povraz, a rangal je najizdaniji nain ribolova
moe biti razne debljine i duine. udicama (to je isto to i lov u re-
Ako se riba lovi na moru, nepo- kama strukom). Parangal se zove
sredno uz kraj, onda se tunja pri- svaka dua uzica koja ima vie od
vee na drvenu ili tranu motku, 8 udica. Parangala imamo raznih,
da bi se neto udaljila od obale. prema veliini udica, a ova se
Ako se lovi na moru ili pri kraju menja prema vrsti ribe. Velik pa-
na dubini, jedan kraj tunje omota rangal moe da ima hiljadu udica,
se na izrezano pluto ili komad drve- tako da obino bude dugaak oko
ta, zvan motovilo, a na drugi kraj 4000 m. Inae, parangal za manju
privrsti se komad olova da bi skupinu mogao bi da ima 60
tunja vukla prema dnu. Na 25 cm 100 m, sa 15 25 udica, ako rau-
od olova vee se vor, a povie namo da je razmak izmedu svake
vora vee se od istog materijala udice 4 m. Manji se parangali bacaju
oko 20 cm duine panel, tako d^ na kamenito dno, gde se love nct o
161
5RED ST V A Z A L O V MORSKIH IV O T IN JA

Sl. 168. Razni tipovi uzica na udicama za lov morskih riba: a) povraz 2a kanjce
kananica; b) povraz za pare; c) povraz za uate uatera; d) povraz za
lubine i komare

vee ribe, dok se veliki parangali
bacaju na otvoreno more. /\ko se
baca sa obale, parangal ostaje ve/an
za obalu, a ako iz amca, onda se
vee za plovak koji moe da bude
od drveta, plute, uplje tikve, itd.
162
Za lov iglica prave se obino plo-
vei parangali. Svaki 10 m stavi
se plovak od plute tako da uzica
parangala stoji nategnuta na mor-
skoj povrini, a udice vise prema
dole, slobodno. Obino se jedan

kraj takvog parangala vee za kop-
no, dok se drugi kraj privee za
plovak koji na sebi ima malo jedro i
podeen je tako da ga vetar nosi
na puinu mora. Za lov parangali-
ma uz obalu i po brakovima, tj.
za lov murina, karpine, ugora ili
oslia, stavlja se udica br. 89,
n f i m
Deo p lu taju ce g- p a r a n g a l a
Sl. 169. Parangali
SR EDSTVA ZA L O V MORSKIH IV O T IN JA
a kao mamac neka riba ili komad
kraka lignje. Za lov parangalom
na muljevito-peanom dnu stav-
ljaju se udice br. 12 do 13, sa sit-
nijom ribom. Za ostalu manju
ribu koriste se udice br. 14.
3. P A N U L A . Panula se sastoji
od jake uzice dugake 68 m,
pazma
mora
' i O T n
Deo p rid n e n o g ' pa rang-ata-
163
S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH I V O T I N J A
koja na kraju nosi dve jake udice
na koje je nataknuta svea meka
(sardela, knez, crnjul, morski pauk
ili komad bele krpe). Meka treba
da sakriva udicu, od koje samo
iljak viri napolje. Drugi kraj vezan
je za jaku uzicu od konoplje ili
najlona, na kojoj se nalaze maii
tegovi od olova da bi panul poto-
nuo u dubinu. Panul je dugaak
od 40 do 60 m i sputa se iza krme
broda, dok brod jedri ili dok ga
pokree laki motor od 1,5 N/m
du obale. Drugi kraj panule nalazi
se u ruci onoga koji lovi ribu.
Na panul esto se zaleti zubatac
ili neka druga jaa riba, zagrize
meku i ostane ulovljena na udicu.
Poto se riba zakaila, panul treba
polako vui, ali ga ne isputati.
Na panulu se najbolje lovi rano
ujutru i predvee od 4 asa do
zalaska sunca, kada niski zraci
najbolje osvetle podvodno stenje.
Najbolji rezultati postiu se uz
mirne i plitke obale i u blizini
renih ua.
4. U T A R IC A , B A B E C IL I
P E K A F O N D O (sl. 170). Peka-
fondo ili utarica je improvizova-
no sredstvo za lov liganja. Sastoji
se od: drvenog ranjia, na ijem
se dnu nalazi komad olova uz koje
je privezano nekoliko udica, ili
je u olovo zabodeno nekoliko pri-
badaa. Pri dnu ovog ranjia na-
lazi se komad olova koji dri pe-
kafondo nategnuto. Na ranji se
nadene riba ili neki drugi predmet
koji svetluca (pare stearinskc sve-
e, aba, komad drveta zamotan
staniolom). Pri stavljanju meke
na ranji vano je da ona bude
svetle boje i u noi, da jc lignja
164
veoma lako zapazi kada se pusti na
dno. Ovakvim sredstvom lovi se
iz amca na dubini od preko 30
40 m, negde pored rtova i na bra-
kovima, gde se esto zadravaju
lignje. Uzica za ovu vrstu lova
mora obino da bude dugaka
25 30 m i neto vie, zavisno
od dubine dna, ali meka mora uvek
da se nalazi pola metra iznad dna.
Onaj koji lovi ribu polako podie
rukom uzicu do 10 cm u oba smera,
tako da se uzica pri dnu postepeno
odmie ili primie i u tami fosfo-
rescira. Na takve meke esto se
zalete lignje. One se love u sumrak
ili malo iza sumraka, te u rano jutro,
od jeseni do prolea, najee na
izlazima iz uvala ili 10 15 m
od rtova otoka u predelima gde se
nalaze brakovi (pesak obrastao mor-
skom travom i algama). Cim
se oseti da je utarica oteala,
vue se polako, ali uvek prema
gore, bez zastoja, i nikako se ni
za tren ne isputa da ne bi ulov
ispao sa udice. *
5. P L JU S K A L O (sl. 171). Pljus-
kalo je nainjeno kao i utarica,
samo to nema olova za teg, i ne
baca se prema dnu, ve se vue
za brodom, ili se hicem ruke baca
sa obale u more i polako vue ka
obali. Ako se oseti da je lignja
uhvaena, vue se prema obali i ne
isputa ni jednog momenta. Pljus-
kalo moe biti sa uicom i bez
udice. Prvo je za lov mnogo efi-
kasnije. Ako se lovi pljuskalom
bez udice, a lignja je uhvaena,
treba je pre izvlaenja pljuskala
iz mora uhvatiti brankarelom, da ne
bi pri vadenju sa meke ispala.
6. B R A N K A R E L A (sl. 171).
 S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH IV O T IN J A

u z ic a

drvo

buhva
(riba)

o lo v o

Sl. 170. utarica

165
S R E D S T V A ZA L O V MORSK IH IV O T IN J A

J-

Brannarela n a tapu bam busa

Sl. 1 7 1 . Im provizacije za lov liganja i sipa

166

Brankarela je par jakih udica po-
vezanih icom ili kanapom za tap
od drveta ili bambusa, koji slui
da se hobotnica ili lignja izvue na
obalu, ili da se njome prihvataju
razni predmed koji padnu u more.
7. SIP A C (sl. 171). Sipe se upro-
lee love na sipac, tj. meku izra-
enu u obliku sipe od drveta i belo
obojenu, na ijem kraju se nalazi
par jakih udica, kao na utarici
ili pljuskalu. U prolee kad se sipe
mreste po tihoj veeri sa mesei-
nom sipac se pusti u more vezan za
uzicu i vue u brazdi broda 1 m
iza krme. Kad sipa vidi sipac, skoi
na njega i uhvad ga tako snano
da se zakai. Onda se sipac vue i
akom zgrabi iz mora da sipa ne bi
u poslednjem momentu iskoila.
U rano prolee kada se sipe mreste
dolaze iz dubine ka obali da na
plitkim stenama poloe svoja jaja.
U rano jutro u samo svanue u
pliaku ribari ih doekuju i ubijaju
ostima.
8. SA K (JA N K A , O P R A R A ,
P U R T IL J; (sl. 172). Sak je vre-
a od jake mree. Otvor vree ra-
zapet je okruglim jakim tapom ili
eljeznom ipkom, a moe biti
razapet meu vrstim granama ili
visiti okomito na konopu. Sak je
privren na drvenom tapu ili
dralji. Duina tapa zavisi od
duine mreaste vree. Vrea slui vre, vezujui je uzicom ili na
za hvatanje ribe ili za uvanje ve
uhvaene ribe, naroito ako se
neto ispod vrha zavee i pusti u
more. Ovakva improvizacija slui,
takoe, i za lovljenje ribljeg sitnia.
Slian sak pravi se i za lov rakova,
samo to nije privren na dralj,
ve je slobodan pa se spusti na dno.
U ovakav sak na dno vezuje se
S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH IV O T IN J A
meka i kada riba ili rak uu u sak,
naglo se dignu i povuku na po-
vrinu.
9. V R A IL I V R K A (sl. 173).
Vrka je valjkasta ribolovka koja
se pravi od tankih prutia nekog
tvrdog drveta ispletenih tankim
savitljivim dijelovima mirte, lem-
prike, utike, morskog sita itd.
Katkada se moe praviti od ras-
cepane trstike ili kanapa. Nekada
se pletu od lia palmi, a nekada i
od eline ice. Vra koja se plete
obino je valjkastog oblika, a moe
biti i etvrtasta. Vra obino ima
jedan ili dva otvora tzv. vrnjaka,
kroz koje riba ulazi u vru. Vrnjak
se pravi u obliku levka sa otvorom,
koji se suava prema sredini vrke.
Riba kroz vrnjak vrlo lako ulazi,
ali teko nalazi izlaz. Prema vrsti
ribe, koja se lovi, vra moe da bude
pletena gue ili rede, a prema tome
se i stavlja vrsta meke. Za manje
vrste obalnih riba, kao to su cipli,
pari, trlje, salpe, usnjae, crneji,
ne stavlja se nikakva meka, samo
se vra dobro maskira granama
smrdljike, zelenike, lemprike ili
travom, tako da riba sama pasui
po dnu zaluta u vru. Ako voa
jata zaluta u vru, onda u nju ulazi
celo jato. Za ulov jaih riba dubin-
skih, i za ulov murina, akrpina,
jastoga i hlapa meka se stavlja usred
pruti. Dubinske vre potrebno je
osigurati jaim konopcem da ih
struja ne zanese, a mesto sputanja
obeleiti nekim plovkom da bi se
lake pronale.
10. IM P R O V IZ A C IJA ZA
L O V T R P O V A I J E E V A . (sl.
174). Na tap dugaak 2 3 m
167
S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH I V O T I N J A

Sl. 172. Razne vrste vrea (sakova)

 SR E D S T V A Z A L O V M O R SK IH IV O T IN J A

Im provizacija za lov jeinaca i trpova

Im provizacija za lov voljaka

Obina dteda ( kunjkara)

Sl. 174. Improvizacije za lov morskih orga-

nizama

169
S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH I V O T I N J A
stavi se postolje izraeno od ice,
elezne ipke ili drveta, napred
otvoreno, a sa strane ograeno.
Takvo postolje prinesemo trpu ili
jeu, podignemo ga sa dna, pos-
tolje ukosimo prema dole i lovinu
dignemo na povrinu.
1 1 . IM P R O V IZ A C IJA ZA
L O V V O L JA K A . (sl. 174) Isplete
se od prua, rogoza ili ice pravou-
gaonik, metar i po sa dva, u vidu
tapeta, a na uglovima se privee
kamenje da tapet potone i zauzme
pravilan poloaj na dnu. Improvi-
zacija je na svakom uglu vezana
konopiem nadovezanim na veliki
kanap, koji se privee na obali, za
plovak ili se baci na dno. Na plat-
formu se stavi neka meka, tucane
koljke, jeinci ili kosti i ostavi se
24 asa. Na takvu povrinu moe
da se nalepi 10 12 velikih voljaka.
Improvizacija se digne oprezno da
voljci ne bi popadali, postavi meka i
ponovo baci u more.
12. IM P R O V IZ A C IJA ZA
L O V L JU T U R A . Napravi se
oma od jakog kanapa i otea
olovom. Takva se oma baci,
obavije oko ljuture i vue na po-
vrinu sve dok se ljuura ne odlepi
od dna.
13. K U N JK A R A . (sl. 174).
Kunjkarom se strue po morskom
dnu da se saberu koljke tj. kunjke
muule. Naprava se sastoji od
jakog eleznog okvira, izmeu ko-
jeg je razapeta mrea i koji pose-
duje kratka produenja za poteza-
nje. Donji pljosnato poloeni deo
okvira strue svojom teinom po
morskom dnu, a sabrane koljke
upadaju u mreu, koja je poput
vree. stavljena na sam okvir.
170
14. K L E T A Z A L O V KO -
L JA K A (muunar, kopitnjak; sl.
174). To su eljezna kleta navuena
jednim krajem na motku dugaku
34 m, dok im je za drugi kraj
zavezan konop, kojim se zatvaraju,
kada se za konop povue. Naprava
slui za hvatanje raznih pueva,
koljaka, morskih jaja, jeeva i
trpova.
15. G R A B L JE (sl. 174). Napra-
va je izraena od debele eline
ice postavljene u drvenoj podlozi
poput elja na obe strane. Obino
su privrene na duem drvenom
tapu ili dralji 23 m. Slue za
sabiranje morskih algi, morske tra-
ve, morskih jaja i trpova.
16. IP K A (sl. 174). Naprava
izraena od vrste eline ice,
duine 1,5 m, na vrhu zailjena u
obliku jednostranog harpuna. Slu-
i za lov koljkaa u pesku. Upo-
treba: na plitkoj peanoj obali
pri bistrom moru, pretrauje se
morsko dno, traei rupe u kojima
borave koljke. Kada se naie na
rupu (od ljanka, krastavice ili
koljke) naglim pokretom zabada
se harpun u rupu, nabada koljka i
vadi. Kod sporih pokreta, koljka
ima mogunost da pobegne dublje
u pesak i zakopa se, pa se ne moe
uloviti.
17. IM P R O V IZ O V A N A S R E D -
STVA ZA LO V H O BO T-
N IC A . Hobotnice se fhogu loviti
na svetlo od luevine, na osti, ili
udicom na kojoj je zakaena bela
krpa. Hobotnica ivi po pukoti-
nama kamenja, u rupama iji su
ulazi briljivo oieni, dok se u
krug oko ulaza obino nalaze na-
slagane uginule koljke, oklopi
 S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH IV O T IN J A

Koplje od trstike
K oplje od trna

Osti sa dvostrukim kukam a 8ti sa unutranjim kukama

Sl. 175. Improvizovana koplja i osti za lov riba i glavonoaca

*71
 S R E D S T V A ZA L O V M ORSK IH IV O T IN J A

Kaare za lov jegu lja

Snopii za lov jegu lja Kine gliste

Kalim era za lov cipala

Sl. 176. Im provizovana sredstva za lov jegulja i cipala

172

rakova, kuice jeinaca, itd. Kad
se opazi jedna takva rupa, spusti se
u jednoj mrei komad plavog ka-
mena (modra galica) i nadnese nad
rupu. Plavi kamen koji se rastvara
tipa hobotnicu za oi i ona izae
napolje, pa se tada veoma lako ubije
ostima ili uhvati ronjenjem na dah,
ukoliko je posredi mali primerak.
Vee primerke hobotnica nije uput-
no hvatati ronjenjem na dah zbog
toga to pri hvatanju mogu da
budu veoma opasne. Hobotnice se,
takoe, mogu hvatati pomou im-
provizacije napravljene od neko-
liko jakih udica, na koje je zaka-
ena meka, i koje su privrene za
jak konopac. Takva improvizacija
spusti se hobotnici pred rupu i kn
ona izae, postepeno se meka od-
vlai, da bi se cela hobotnica izma-
mila iz rupe. Tada joj se dopusti
da meku uhvati i u tom momentu
naglo se potegne konopac, izvue
napolje da se ne bi negde zakaila
ili zapela. Hobotnice se najbolje
love u rano jutro ili predvee, pre.
zalaska sunca.
1 8. IM R O V IZ O V A N A SR E -
D S T V A Z A S V E T L J E N JE . Za
lov ostima nou sa svetlom od dav-
nina se u Dalmaciji upotrebljava
borovina, naroito ako je stara i su-
va, tzv. luevina. Mogu se, takoe,
upotrebiti i razni gumeni otpaci za
svetljenje.
19. LO V O STIM A (sl. 175).
Jedan od najstarijih naina lova.
Osti se sastoje od vie metara duge
motke na koju su privezane ili na-
saene snane iroke viljuke sa
dva, pet, a najbolje osam do deset
zuba. Zubi su u jednom redu, jed-
nako dugaki i svaki posebno na-
S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH IV O T IN J A
zubljen. Srednji zub ili svi zubi
mogu biti nazubljeni na obe strane
ili samo na jednu stranu. Zubi slue
da se lovina pri ubodu ostiju ne
otrgne. Osti se mogu improvizova-
ti od drveta, trstike ili trna, deblje
eline ice. Ukoliko nismo u mo-
gunosti da napravimo prave osti,
moemo koristid koplja sa jednim
ili dva zuba izraena od trstike,
vrstog trna ili eljeza. Ostima se
lovi obino pored kamenite obale
ili na pesku sa kopna ili iz amca
veinom u sumrak i u zoru, a kad
se smrkne u prve sate noi pod
sviu. Jako svetlo toliko zabljeti
i omami ribu da ona ne vidi opas-
nost. Osti slue za lov hobotnica,
liganja, mrkaa, sipa i ribe.
20. IM P R O V IZ A C IJE ZA
LO V JE G U L JA (sl. 176).
a) Koare za lov jegulja, isple-
tene su od prua ili izraene od
tankih drvenih ipica i povezane
likom. Koare se zabiju u mulj
plitkih voda ili blato, pa se zatim
kroz otvorene vrnjake u njima
rukom love jegulje.
b) Snopii za lov jegulja, to su
snopovi izraeni od trske, rogoza
ili iblja, povezani meusobno i
oteani kamenom. Snopii se puste
na m ulj^^a dna jezera, blatina ili
reka, te nakon zadravanja preko
noi vade na suvo, razmataju na
suvom i trae jegulje, koje se
obino skrivaju u njima.
c) pruj, je drveni tap ili duga
trska na ijem vrhu se nalaze kine
gliste povezane icom ili konopom.
Sa prujem se lagano nadlee nad
muljevito dno ili rub obale. Kad
jegulja primeti gliste, zagrize meku
1 73
PTICE I D I V L J A

(gliste); na pruju se oseti trzaj, urakljenoj na drveni visoki (34

te se naglo vadi i jegulja ulovi. m) stub (ip) zabijen u mulj. Nap-
21. Im provizacija za lov cipalarava se sputa u vodu i die po-
(kalimera; sL 176). Ova improviza- mou konopa, koji je vezan na dr-
cija slui za lov cipala i ukljeva. venoj poluzi na suprotnoj strani od
To su golemi sakovi izraeni od kriitasaka. Naprava se ko-
mree, koja visi na drvenom prste- risti na nain da se u doba prolea
nu promera 2,54 m, koji je pri- ili jeseni levci sputaju na muljevito
vezan na eliptinom drvenom dno, dok riba ne naie, a onda
kriitu. Eliptino kriite na- naglim trzajem izdiu iz vode sa
lazi se na drvenoj polugi (3 5 m) ulovljenom ribom.

PTICE

Meso i jaja svih ptica mogu se gu da osete prisustvo oveka i da

jesti. Na tabeli 4 obuhvaene su
ptice koje naseljavaju nau zemlju i
koje mogu da poslue kao hrana.
Naznaeno je gde ive i gde se
gnezde, koliko jaja nose i kada na
njima lee, kao i na koje se sve
naine mogu loviti.
Ptice nije lako loviti. One odlino
vide i uju, pa blagovremeno mo-
odlete. Za vreme leanja na jajima
manje se boje oveka, pa se lake
mogu uloviti u prolee i leto.
Praenjem pravca leta odraslih ptica
mogu se otkriti gnezda i mladunci.
Ptice se love pukom ili impro-
vizacijama (v. Lov divljai i ptica
improvizovanim sredstvima).

DIV LJA

Na tabeli 5 nabrojana je uglav- veoma razvijena ula vida, sluha i

nom sva divlja koja naseljava nau
zemlju, a koja moe da poslui za
ishranu. Navedeno je gde ivi i gde
je treba traiti, kada je ona u pot-
razi za hranom, vreme njenog
parenja i koenja i kakvim se zam-
kama pojedina divlja moe uloviti.
Lov divljai nije lak. Ona ima
mirisa, pa lako otkrife prisustvo
oveka. Prvo treba nai staze koji-
ma se kree (tragovi nogu, izmet i
sl.), mesta gde pije vodu ili gde se
hrani. U neposrednoj blizini tih
mesta valja uhvatiti zasedu, i to
niz vetar da po mirisu ne otkrije
lovca. U zasedi treba strpljivo

174
 PTICE POGODNE ZA ISHRANU Tabeia

.
s
KOLIKO

<
z

ps
IME PTICE GDE IVI GDE SE GNEZDI JA JA

: 3 C
< r;
z^ o-J

m/5
--,h-4

ta cq
SNESE I
KADA LEI

vs

r-t

Veliki tetreb, tetreb, glu- Visoke pianinske etinarske Na zemlji u umskom

sO J

5
0* O

1 ^
han, veliki petelin gustiu
> >52

.2.
i meane ume
2-i

> 1 j
u a s

0s 3
- 3 ^
rt

(Tetreo urogallus)
rt 13 * .

'

N
i
SD

Mali tetreb, ruevac, Panjaci i proplanci po vi- Na zemlji u umi \P:

fi
ct
mali petelin sokoplaninskim estarima i
( Ljrurus tetrix ) meanim umama Slovenije,
Hrvatske i Bosne
-
1

Letarka, umska ko- Visokoplaninske i etinar- Na zemlji u umskom

00 cs
6

ske ume i meovite ume gustiu

N 'T

koka (Tetrastes bonasis)

1 'ucu

u
&
Pianinski kamenjari sa ib- Na zemlji, pod grm-

22.

4*
Klopke

e !
'
>*H j

es C
i 's -
: ^ .S L

C Is'
Ijem i neto trave

>>
ljem iii kamenjem
/

N
N
t
0
0

>
32

Poljska jarebica, trka umarci ili iblja oko i-

tf

Na zemlji u polju
a<
<D

B
[
J :

00 <s

( Perdix perdix ) torodnih polja i iivaa

5T

X
00

Fazan, gnjetao ume, umarci, ibljaci oko Na zemlji u umi ili u Lovke, mree,

\6
s

( Phasianus) njiva i itorodnih polja polju klopke

1 *?r
PTICE I D I V L J A

175
 PTICE
CN 4 5 6

Livade, panjaci, usevi razni, Na zemlji u polju

I DIVLJA
7< Prepelica 816 Klopke
( Cotumix cotumix) ita, krevi i litice u kli- junijuli
surama u Dalmiciji, peine,
razvaline

8. Divlji golub Krevi i litice u klisurama. Po rupama, u stenju, 2 Lovljenje mladih u

(Columba livia) Jame u Dalmaciji, peine peinama, razvaline apriljuni gnezdima
razvaline

9- Golub duplja Nizinske i visokoplaninske U upljem drveu 2

( Columba oenas) listopadne ume april i juni

IO. Golub griva Selice, visokoplaninske i ni- Na visokom drveu 2

(Columba palumbus) zinske meovite listopadno- april i juni
-etinarske ume

1 1 . ^:::: Grlica Brdske i nizinske ume, vo- Na drveu Majjuni Lovljenje mladih u
(Sireptogelia turtur) njaci, ibljaci, selica gnezdima

I 2. Domai vrabac Oko ljudskih naselja Pod strehom, u ru- 46 Mreama

(Paser domesticus) pama u zemlji, u na- vie puta
putenim gnezdima
drugih ptica
.
x3- Poljski vrabac Po rubovima uma U dupljama drvea 4 -6 Mreama
( Passer montanus) vie puta

U Vivak Selica, movarne livade Na zemlji 4 Hvatanjem mladih u

(Vanellus vanelius) martapril gnezdima

::'2:.':' .
3 4
1 5 Liska Po kanaiima, barama i Na zemlji, po 7 12 Ome
(Fulica atra) jezerima evarima maj

16. Divlja plovka Po barama, ritovima, jeze- Na zemlji, u ai, up- 8 15 Ome, udice
(Anas platy%yrhyncha) rima kanalima ljem drveu i po vr- martapril
bama

Divlja guska Dolee s jeseni oko velikih Na zemlji, u ai; u 5 io Ome, udice
( Anser Anser) bara i piitkih jezera obraslih nas se retko gnezi april
travom i aom

1 8. Kormoran veliki, Po veiikim barama, rito- U kolonijama po vi- 54 Hvatanjem

vranac veiiki vima, oko plitkih jezera sokim vrbama i ivama aprii i jun mladih iz
( Phalacrocorax gnezda
carbo )

Kormoran mali, Po veim barama i ritovima U kolonijama po ba- 34 Hvatanjem

vranac mali rama i ivama apriimaj mladih iz
( Phalacrocorax gnezda
pygmaeus)

20. Gnjurac ubasti Po veim barama i plitkim Na vodi 4 Hvatanjem

(Podiceps cristatus) jezerima maj mladih iz
PTICE

gnezda

Selica u nizinskim blizu

I D IV L JA

21. Bela roa Na usamljenom drve- 3 5

(Ciconia ciconia) vodoplavnih terena u, krovovima i di- aprii
njacima
LL i
 PTICE
' 1 :K 2 4 5 l l i l

I DIVLJA
ii. Siva apija Selica, oko svih voa esto u koionijama po 3 -5 : Hvatanjem mladih
( Ardea cinerea) visokim vrbama i dru- april iz gnezda
gom drveu

2 3* Siva vrana Oko poija i otvorenih Na visokom drveu, 46 Fiek sa iepkom

( Corvus cornix) povrina uma i polja aprii ome, kiopke

24. Gavran Razliiti tereni Na visokim stablima i 4 6 Fiek sa iepkom

(Corvus eorax) peinama februarmart ome, klopke

25. Gaac Oko nizija i renih Na visokom drvecu 45

(Corvus frugilegus) dolina april

26. avka Stene i litice 0 niim U pukotinama stena, 45 Fiek sa lepkom

( Colocus monedula) predelima u biizini iivada dupljama drvea, u ra- april ome, klopke
i polja zvalinama
.

27. Svraka Vonjaci, umar, piodne Na drveu 4 -8 Vadenje miadih

( Pica pica) doiine oko naselja martapril iz gnezda,
kiopke

28. Kreja Brdskeplaninske ume, U upijem drveu 5 6 >>

(Garrulus glandarius) hrastovi zabrani, vonjaci apriimaj

DIVLJA POGODNA ZA ISHRANU Tabela 5

RED. KAD JE VREME

NAZIV GDE TRAITI V POTRAZI VREME ZAMKE
BR. ZAHRANOM VARENJA KOENJA

I 2 3 4 5 6 8

I. ; Jeien U starim ritskim i ni- Na mladim itima i U svanue i Septem- Maj- Oma od
( Cervus ziskim hrastovim u- kukuruzu oko njego- pred vee. bar juni jae eline
elapbus) mama. U niim pia- vih stanita. Po pro- Posie kie. ice
ninskim meanim su- sekama i propiancima, Zimi po ceo
mama. Po prostranim Oko bara i movara dan
trarima gde je kaijua. Oko
solita

2. Srna Po nizinskim i visin- Na miadim itima oko Rano ujutro Avgust Maj- Oma od
( Ceprelus skim umama irom uma. Po prosekama i i pred vee. jurii jae eline
capreolus) zemlje. Radije ivi u proplancima. Oko so- Posie kie. ice iii
iistopadnim iita i hranilita Zimi po ceo konopca
* dan

5. Divokoza Krevite pianine. Na stalnim stazama i Pre podne i Novem- Maj Oma od
( Rupicapra Iznad granica uma. oko soiita. Oko iz- pred vee. bar jae eiine
rupicapra) Prostrani visinski vora i voda Zimi je po ice
panjaci ceo dan na
/
pai
PTICE

4- Divlja svinja Hrastove, bukove i Na stalnim stazama. Pred vee i Od nove- Od maja
(Sus acrofa) kestenove ume, ne Oko bare za kaljua- nou mbra do jula
I D IV L JA

mnogo visoke nje. Po krompiritima do janu-

kukuruzovitima. ara
Oko uma
 PTICE
i8o
1 2 lll :
4 5 6 7 8

I DIVLJA
5* Zec (Lepus Ivice uma, prostrana Oko mladih ita, de- Pred vee i 3-4 puta od marta Oma od
europaeus) iitorodna polja, zab- teiine, na iivadama i nou godinje do ice, debijeg
rani, gajevi, vinogra- propiancima. Oko ba- avgusta najlona, ili
i, umarci, vrbaci, ta i kupusita, Zimi jaeg kanapa
pored reka oko stogova sena

6. Veverica Meane i etinarske Oko vonjaka sa Preko dana 2^3 puta Vie puta Oma na
( Sciurus ume orasima godinje, godinje dugakom
vulgaris) od marta tapu
od juna

7* Tekunica Panjaci i itorodna Oko rupa u kojima Preko celog Mart- April- Sipanje vode
(Citellus poija Vojvodine. Pla- ivi dana april maj u jame. Om-
citellus) nine istone Srbije i e na iziazu
Makedonije iz rupa.
Kiopke

Slepo kue S'T Paiijaci, itorodna Oko rupa gde izba- Ceo dan Iskopavanje
8. ( A palax polja, bate cuje iskopanu zemlju ' i kiopke
hungaricus) postavljene
u rupi

9. Hrak itorodna polja Oko rupa u kojima Nocu i pred Dva puta 2 puta Sipanje vode
( Cricetus ivi vee godinje godinje u rupe, om-
cricetus) aprii-juni maj-juni a od ice

z y ii li'i S
ip iS S I ili

-
V...' 5 '.- 4 'i.. 8

IO, Puh Kestenove, bukove, Po tavanicama um- Preko ceie Maj-juni Junijuli Sve vrste
(G lis glis) hrastove ume, vo- skih kua, vodenica- noi klopki, su-
njaci, ieskove ume ma potoarama, po u- dovi sa vo-
pijem drveu dom i ruka-
ma

11. Bizamski pacov Oko mirnijih voda Na izlazima iz Nou 34 puta 34 puta Vrke i i-
(Ondatra ili Dunavskog sliva, po jazbine godinje godinje ane ome,
Fiber kanalima i barama iskopavanje
%ibetnicus)

12. Vuk, kurjak, U starim i malo pris- Oko baija, oko Nou januar- April Otrov,
(Canis lupus) tupanim umama i mrcinita februar maj kiopka
vrietima

13. akai, agalj, Po stenju i ipraju Oko mrcinita, Nou Mart- Maj Otrov,
(Canis aureus) Daimaje, nekih ostr- ubrita i usamije- aprii 'juni , klopka
PTICE

va Crnogorskog prl- nih seoskih kua

morja i oko ojran-
I D IV L JA

skog jezera u Make-

doniji
PTICE I D I V L J A

*T3 * ^3 <u

ispred ja m a
I sk o p a v a n je
i zam kam a
^ % 5 . 0 ^ 'a
> 3 0 g > $
00 s - a l
1
0 ^ N 0
| a * s 0 M
s . | 6
^ *C" A CO
1<
C N C N

c .31

r- 0 g 'f ^
Cu 1 1 1 0
< S 8" l W)

rt
C <tu 3 .31
i j ^> S
2 ' * ^
l l 3 . r i 0
,v < 0 tJ- fe/D

0
<u <U 4/ s
14 u 2
v*- > ? * " p
T3 3 T3 3 S 13 3 h
S 'O 4J 'O 0 U 'U S
c 0 O 2i 0 .2s
cu c CU c z Dh C 3
zo vita, oko jazb in a
S jeseni oko k u k u ru -
jezera. Pored ja zb in a
u um i, pored re k e ,
Oko usamljenih k u a

A -i. s
a
a ja |
rh ' -8 3 rS <sS
6 C C
2 1
-a >j -2
sf 2 <u 1
6 S " x "S O5u
N c > : HV
M
po se v e ro -
k ra je v im a

HO U
}> c 0 .~r 4 i
cu fc}
.r > i 2 3
u s i -
g c 1 1 B
rfS
| -S
> 12 2 2 S
U jamama

1 ' '
0 > _rt
zapadnim

- & 3 ? 1
z e m lje

4> .C
8 tf 63 6g J8
N i s #
x/), >U >00 ._ . ! i-v o
U <u) ^
Nj V

1? -

" 1 . 1 '
i 1
52 03 *> 3 ? ^
s f 2 S
H3
SS ^ : V? ^S
.h4> w 'v-. Q

** I
V3

- M : *V' '

182

ekati, nekad i asovima i pri tom
biti sasvim miran, a naroito u
trenutku kad naie divlja. Treba
bez ijednog pokreta ekati dok ne
doe na domak puke ili ne ue u
zamku, pa tek onda stupiti u akciju.
Ako se lovac prikrada divljai, to
treba da ini uz vetar, kreui se
polako i beumno dok divlja jede,
pije vodu ili gleda na drugu stranu.
Ako divlja pogleda u njegovom
pravcu, mora momentalno stati.
Loviti treba rano ujutru ili u sumrak.
PTICE I D I V L J A C
Krupnu divlja valja gadati u vrat,
grudi ili u glavu. Ranjenu divlja
koja bei treba obazrivo pratiti po
tragu krvi. Ako je tee ranjena,
ubrzo e lei kad ne primeti da je
gonjena i tada e usled krvavljenja
postati nesposobna da ustane i
pobegne. Treba joj prii polako i
ubiti je.
Divlja se moe loviti i pomou
zamki (v. Lov divljai i ptica
improvizovanim sredstvima).
 O S T A L E IV O T IN JS K E V R S T E
1. V IN O G R A D S K I P U (He-
lix pomatia). Veoma je rasprostra-
njen u svim krajevima zemlje.
Naseljava i visoke planinske masi-
ve. U rano prolee budi se iz zim-
skog sna. Najvie ga ima u prolee
i za vreme kinih dana. Leti i za
vreme sue teko ga je nai. Tra-
iti ga treba po vlanim i hladovi-
tijim terenima u jutarnjim asovi-
ma. S jeseni se puevi ponovo raz-
mile. Od vinogradskog pua jede
se samo stopalo. Pu ga izbacuje
ako ga stavimo u vrelu vodu ili
ar. Stopalo se moe pei na vatri
ili na masti, ili spremati u orbama i
paprikaima. Prethodno ga valja
isprati od sluzi u nekoliko voda
(v. Priprema jela).
2. R E N A K O L JK A ( Unio
pictorum). Naseljava reke, potoke,
jezera i neke kanale. Skoljke se
sakupljaju rukama ili specijalnim
grabuljama. Zimi se zavlae u pe-
sak ili mulj. Od mesa se spravlja
orba ili paprika. Isto tako, upo-
trebljava se i meso barske koljke,
koja je mnogo vea od rene, a
ivi po barama, plitkim jezerima,
kanalima i movarama.
3. P O T O N IIL I P L E M E N I-
T I R A K (Potamobius astacus). Na-
184
seljava skoro sve nae potoke i reke.
U vodama- sa dobrim uslovima za
ivot moe da naraste i do 300 g
teine. Po planinskim potocima je
sitniji. Rakovi ive po jezerima,
kanalima, veim rekama i prostra-
nim barama. Preko dana kriju se
ispod kamenja, korenja drvea, po-
tonulih klada, po rupama i pod
izlokanim obalama reka. Pred vee
izlaze u lov i u pokretu su cele
noi. Tada se najlake i hvataju.
Danju se love rukama a po rupama,
ispod kamenja i izlokanih obala ili
okruglom mreicom sa mamcem
od pokvarenog mesa baenom na
dno reke. Nou se love pretraiva-
njem pliaka potoka i bistrih reka
sa jakim baterijskim ili karbitskim
svetlom. Meso raka je veoma ukus-
no i hranljivo. Rak se kuva u slanoj
vodi ili pee na aru. Gotov je
kada mu oklop pocrveni. Jede se
meso iz velikih kleta i iz repa.
Najukusniji je od sredine prolea
do kraja jeseni. f
4. Z E L E N A A B A (Rana es-
culenta i Rana ridibunda). Zivi stalno
u vodi i pored nje. Zadnje noge su
joj veoma dugake i zato skae
daleko. Lovi se pomou male mre-
e na dugakom tapu (meredov),

ili peca na udicu na kojoj je zaka-
ena crvena krpica. Najlake se
lovi nou pod svetlou karbitske
lampe. Od abe se prvenstveno jedu
bataci, i to preni ili kuvani, a od
prednjeg dela i trupa moe se
skuvati orba.
5. Z E L E M B A (Lacerta viri-
dis). To je na najkrupniji i najzna-
ajniji guter. Sa repom moe da
naraste do 40 cm duine. Veoma je
brz. Zivi po sunanim i suvim mes-
tima oko trnja bunja, i kamenja,
oko ograda i puteva, po proplan-
cima i retkim umarcima, po panje-
vima i oborenim stablima. Naselja-
va ravniarske i planinske krajeve
cele zemlje. Lovi se udarcem vitkog
tapa ili malom omom koja se
nalazi na duem tapu i koja mu se
paljivo navue preko glave i naglo
zategne. Meso mu je veoma ukus-
no. Prethodno se dere. Pri se,
pee ili kuva. Sem utrobe i glave,
sve se jede.
6. B L A V O R , B L A B O R (Op-
hiosaurus apodus). Guter, koji po
izgledu podsea na zmiju. Dostie
duinu od preko 1 m, od ega skoro
2/3 otpada na rep. Na gornjoj
strani je smee, kestenjaste do tam-
nobakarne boje, a neto svetlije na
donjoj. Rep mu se postepeno su-
ava i zavrava tankim vrhom.
Naseljava najradije nie oblasti do
nekoliko stotina metara nadmorske
visine. Nalazi se u bunju i kamenju
pored ograda, puteva i livada. Ima
ga u Istri, Dalmaciji, Hercegovini,
jednom delu june Crne Gore, u
Makedoniji i poreju Vardara i na
dalmatinskim ostrvima. Sem utrobe
i glave, sve se jede.
7. U M SK A K O R N JA A (Te-
O STALE IV O T IN JSK E VRSTE
studo hermanni i Testudo graeca).
ivi po suvim i kamenitijim mes-
tima ravnica, breuljkastih terena
i planina do hiljadu metara nad-
morske visine. Lovi se od prolea
do sredine jeseni. Hvata se rukom,
lako, jer je spora. Najvie naseljava
istone, june i zapadne krajeve
nae zemlje. Meso joj je veoma
ukusno. Da bi se do njega dolo,
oklop se razbija na sastavcima.
Od njih se pravi orba ili paprika.
8. Z M IJE . Sve su jestive. U nas
su najee:
SM U K O V I (porodica Colubri-
dae). Zmije ove porodice neotrov-
nice veoma su rasprostranjene u
Jugoslaviji. Neki smukovi naras-
taju i do dva metra duine. Love se
rukama, jer su bezopasni, ili ta-
pom sa rakljom. Meso im je ukusno
za jelo. Koa im se dere. Jedu se
preni na masti, peeni na aru ili
kuvani.
P O SK O K , K A M E N JA R K A
(Vipera ammodjtes) i arka, riov-
ka (Vipera berus). Ovo su veoma
otrovne zmije. Naseljavaju kame-
nite suve krajeve nae zemlje. Vole
sunce. Danju se odmaraju, nou
love. Leti se najee nalaze oko
izvora i oko obala kamenitih pla-
ninskih potoka. Penju se i na
drvee. Lako se love jer su spore.
Hvataju se tapom sa procepom ili
rakljom kojom se odmah iza glave
pritisnu o zemlju i zatim ubiju.
Meso im je ukusno za jelo. Peku
se, pre ili kuvaju.
B E L O U K A , B A R S K A Z M I-
J A (N atri natrix). Naa najpo-
znatija i najrasprostranjenija neo-
trovna zmija. Naseljava krajeve
oko bara i movara, jezera i reka.
185
O STALE IV O TIN JSK E VRSTE

s a d r a j mravinjaMa.

Sl. 177. Improvizacije za sakupljanje mravljih larvi:

sakupijanje larvi u kutiju i sakupljanje larvi u kanalu

l8 6

Zalazi ak i do brzih planinskih
potoia. Dugaka je do jedan i po
metar. Boje je zelenkasto-plavkaste
ili tamnosive. Veoma je plaljiva.
Prilikom hvatanja, u odbrani, lui
veoma neugodan miris. Kada se
sa nje odere koa, meso joj je ukus-
no za jelo kao i meso svih drugih
zmija. Brza je i odlian je pliva.
Krije se po evaru i trski, pod ka-
menjem, korenjem drvea i po
lomovima.
Otrovne zmije. po spoljanjem
izgledu prilino se razlikuju od
neotrovnih. Pre svega, nijedna ot-
rovnica nije dua od 90 santimetara.
One su deblje i trome. U poskoka i
arke rep je kratak, a njihove troug-
laste glave su vidljivo odvojene od
vratnog dela tela. Neotrovne zmije
su srazmerno tanke i dugake,
veoma pokretljive i brze.
Pre pripreme za jelo, koa zmija
se odere, glava odsee i meso ope-
re. Pri dranju koe ispadne i utroba.
M R A V RII, U M SK IM R A V
( Formica rufa). ivi po etinar-
O STALE IV O T IN JSK E VRSTE
skim i meovitim umama u mra-
vinjacima visokim i do jednog
metra. U prolee i leto u mravinja-
cima se nalaze mravlje larve, tako-
zvana mravlja jaja. Larve se naj-
lake sakupljaju kada deo mravi-
njaka zajedno sa njima stavimo na
sunce oko jedne kutije, na ijem
dnu je izbueno vie rupa (sl. 177).
Da larve ne bi stradale, mravi ih
unose u hlad, u kutiju. Za kratko
vreme na taj nain se moe doi
do vee koliine larvi. To isto
moe se postii ako se sadrina u
mravinjaka rasprostre po zemlji na
suncu i oko toga iskopa kanal i
pokrije granjem (sl. 177). Mravi
odvuku larve u kanal gde hladovi-
na, pa se odatle uzmu. Larve su
veoma hranljive i ukusne za jelo.
Jedu se prene na masti ili ulju.
Mravi su zakonom zatieni,
pa se mogu jesti samo u krajnjoj
nudi u ratu.
10. SK A K AV CI. Sve vrste ska-
kavaca, osobito krupni, mogu se
jesti preni.
 L O V P T IC A I D IV L JA C l IM P R O V IZ O V A N IM
SR E D S T V IM A
Kad se ne raspolae vatrenim
orujem ili se ono ne sme upo-
trebiti, za lov ptica i divljai mogu
da se upotrebe zamke, klopke i
druge improvizacije. Ovakav na-
in lova dozvoljen je samo u
krajnjoj nudi u ratu. U mirno-
dopskim uslovima apsolutno je
zabranjen.
O P T A P R A V IL A kojih se
treba pridravati pri postavljanju
zamki, klopki i drugih sredstava
za improvizovan lov divljai su
sledea:
a) na osnovu tragova treba utvr-
diti da li ima divljai i koje vrste,
gde se krije, kojim stazama se kre-
e, gde se hrani i ime, gde se p oji;
b) treba odluiti koja e se
divlja hvatati, te odabrati najpo-
godnija mesta, najpodesnija sred-
stva za lov i odgovarajue mamce
(meke), koristei se podacima iz
tabele 5;
c) zamke i klopke najbolje je
postavljati na izlazu iz sklonita
(jazbina), na uzanim prolazima du
staza na kojima se vide svei tra-
govi i oko mesta gde se hrane.
Za hvatanje zveri dobro ih je pos-
taviti oko mesta, gde je vc klana
188
stoka, a kao mamac upotrebiti
utrobu zaklane ivotinje;
d) dvilja se moe isterati iz
jazbine pomou dima, pa je treba
hvatati u zamke (klopke) postav-
ljene na izlazu;
e) tekunice i drugi glodari koji se
skrivaju po rupama u zemlji mogu
se isterad sipanjem vode u njihove
kanale i hvatati na izlazima iz ka-
nala rukama ili pomou om i;
f) zeevi, puhovi, veverice, te-
kunice i drugi glodari lake se love
od krupnije divljai, jer imaju
ustaljene navike i ograniene rejone
svoje aktivnosti:
g) zamke, klopke i druga sred-
stva za lov divljai treba postav-
ljati predvee, a ujutro ih obila-
ziti, jer divlja najee ide u
potragu za hranom predvee, u
toku noi i u rano jutro.
f f
IMPROVIZACIJE ZA LOV
DIVLJAI
O M E. To su zamke od ice,
kanapa, konopca, najlona ili isple-
tene od konjske strune (sl. 178).
Upotrebljavaju se za hvatanje ptica

i divljai. Oma treba da je toliko
velika da kroz nju moe da proe
glava ivotinje a ne i telo, da se
lako zatee i da se slobodan kraj
ice, konca i dr. dri u ruci ili
dobro privrsti vezivanjem za drvo,
za kolac poboden u zemlju i dr.,
kako uhvaena ivotinja ne bi
umakla. Ome se mogu primenji-
vati na razne naine.
Sl. 178. O m e: a) izgled ome; b) oma na
tapu; c) oma za glodare; d) oma od ice
za divlja privrena na stablo; e) oma od
ice za divlja privrena /.i kolac
O M A N A T A P U (sl. i-.s b,
upotrebljava se za hvatanje zelem-
baa i ptica. Treba se tiho prikrasti
ivodnji, paljivo joj navui omu
preko glave i naglo zategnuti.
O M A Z A G L O D A R E stavlja
se na otvor kroz koji izlaze glodari,
a slobodan kraj ice, najlona i sl.
L O V I M P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A
zavee se za koi poboden pored
otvora (sl. 178-c).
Zeevi se hvataju omama, koje
se zimi postavljaju oko plastova
sena iJi na otvorima ograda kroz
koje se provlae u potrazi za hra-
nom.
Za hvatanje lisica i jazavaca om-
e moraju da budu od jae ice;
postavljaju se na ulazu u njihove
jazbine.
Za srneu divlja ome se pos-
tavljaju po umskim prosekama i
stazama.
O M C A F IK S IR A N A impro
vizuje se od vre ice privrene
za stablo (sl. 178-d), ili za kolac
pobijen u zemlju (sl. 178-e) na stazi
kojom se kree divlja.
O M A V E A L IC A pravi se
na razne naine (sl. 179) tako da se '
jedan kraj ice privee za savijenu
granu (a, b, c, d, e), a drugi za
mehanizam koji je fiksiran. Kad
divlja dotakne mamac ili proturi
glavu kroz omu, zamka se oslo-
baa, zatee i divlja podigne u vis.
Slino deluje i oma privrena za
jedan kraj grede prebaene preko
ralji drveta (sl. 179-f). Od grede
ica (kanap, najlon) ide kroz alku
privrenu za stablo (A) i pomou
koia privezanog za nju zapinje
se za 2 klina (eksera) zakucana u
stablo (B). Kad divlja zakai om-
u, zamka se oslobaa i divlja
odie od zemlje pomou tekog
kamena zavezanog za drugi kraj
grede.
Oma se moe samo razapeti
izmedu dva buna, stabla, pobijena
koca i dr. Zatee se oko vrata div-
ljai im glavom prode kroz nju.
Postavlja se na stazama kojima se
189
L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

Sl. 179. Om e vealice raznih tipova: a) oma privrena tapom izmeu dva stabla;
b) oma na savijenoj mladici privrena pomou grane i tapa; c) oma od ice privrena
pomou dva koca i tapa; d) oma privrena pomou ralji; e) oma privrena po-
mou koia; f) oma privrena za ralje drveta

190
 L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V IM A

kree divlja, na izlazu iz jazbine, na terenu gde ima dosta zeeva.

na prolazima kroz ograde. Slobo-
dan kraj ome moe se vezati za
kraj savijene grane ili samo za
stablo, bun ili neki drugi vrsto
fiksiran predmet.
K L O P K E za manje ivotinje
(sl. 180). Prave se od crepa ili
kamena i tri drvceta postavljena u
obliku broja 4, koja dre plou.
Na vodoravno drvce nabode se
mamac. Cim ivotinja dotakne ma-
mac, dra e rui i kamena ploa
poklopi ivotinju. Za lovljenje pu-
hova, ove klopke se postavljaju u
bezvodnim krajevima oko mesta
gde ima vode, na mestima u umi
gde ima dosta ove divljai, ili oko
vodenica potoara i usamljenih
zgrada u umi.
Dok jedni pretrauju teren i gone
divlja ka mrei, drugi skriveni
ekaju da uleti u mree i tada je
hvataju. Na isti nain lovi se i srne-
a divlja, s tim to je lov uspeniji
po umi negoli na istinama.
M R E E Z A M A L E S IS A R E
(sl. 181). Napravljena je od kanapa
ili ice, dugaka 5070 cm, ko-
nopcem (icom) privrena za ko-
lac. U dno mree stavi s mamac
(za puhove vata natopljena u raki-
ju, za mungosa riba, salama ili sir).
Zivotinja privuena mirisom mam-
ca ulazi u mreu i postepeno je
odvlai od koca, zatee konac (icu)
kojim je otvor mree privren za
pobodeni kolac i otvor mree se
zatvara. Slaba strana ove mree je

ham en
m am ac

Sl. 180. Klopka

M R E E Z A D IV L JA . Du- to je ivotinja moe progristi i

gake su oko 50 m, ispletene od umai.
kanapa ili najlona i postavljaju se K L JU S A . Zavisno od vrstc div-
191
L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

5 0 crrv

Otvorena m re a

Zatvorena m rea (uhvaceni s i s a r )

Sl. 18 1. Mrea za male sisare

ljai kojoj su namenjena, kljusa drugo, optereeno na jednom

ili gvoa su vea ili manja. Na- kraju kamenjem, obesi se u kosom
gazna kljusa postavljaju se po sta- poloaju iznad prvog tako to se
zama kojima se kree divlja, ili konopcem vee za granu drveta
kraj polja, solita i hranilita. Nji-
ma se uglavnom love srne, divo-
koze, divlje svinje, vuci, lisice,
jazavci i druga divlja. Postoje i
kljusa za hvatanje medveda. Os-
novno je da se kljusa dobro sakriju
i da se ukloni miris oveka koji ih
postavlja. Zato se pokrivaju sne-
gom, mahovinom, rastresitom zem-
ljom ili peskom.
Posebna manja gvoda naprav-
ljena od debele eline ice slue
za hvatanje puhova, tekunica i
& <
slepih kuia. Stavljaju se u otvore
jazbina ovih ivotinja.
K L O P K A Z A K R U P N U D IV -
L JA (sl. 182). Pravi se kad ima
dosta ljudstva i vremena. Jedno
deblo se poloi na zemlju, a Sl. 182. Klopka za krupnu divlja

192
 L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V IM A

pomocu padobranskog vora. Ma- drvo, pa se ralje zaklope poput

mac se zavee za slobodan kraj kleta i ubiju zver. Ralje se mogu
konopca tako da visi izmeu oba raditi u vie veliina za razne tipove
debla i da ivotinja mora da proturi sisavaca. Kao meka mogu se koris-
glavu izmeu njih kad pokuava da titi male ptice, meso ili umski
ga dohvati. Cim zagrize mamac, plodovi.
padobranski vor treba da popusti
i gornje deblo padne i prikljeti
vrat ili glavu ivotinje. Na oba
kraja klopke sa obe strane treba
pobiti oblice, ime se osigurava da
obeeno deblo padne na ono koje
K lijeta za kune
je poloeno na zemlju. Da bi se
ivotinja prisilila da pri dohvatanju
plena proturi glavu izmeu pome-
nuta dva debla, klopka se sa druge
strane ograuje granjem, koljem
i sl. Mamac mora da bude tako
postavljen da deblo prikljeti i-
votinju pre nego to uspe da izvue
glavu.
Z A M K E Z A P U H O V E (samo-
streli^polhove) (sl. 183). To su daske
duge 40 ^ocm a iroke 15 20.
Jedna daska je izdubljena, a druga
to u ovu upada stavi se odozgo na Z am ka za puhove
nain da ulazi u donju kao u neku
kutiju. Dole se privrsti luk od
Sl. 183. Im provizacija sredstva za lov
20 cm, a na sredini luka lei na sisara
koncu otponac dug oko 10 cm.
Dole se vodoravno postavi jeziak
ukopan u dasku i povezan kana- IMPROVIZACIJE ZA LOV PTICA
pom. Kao mamac stavlja se skorup,
slanina ili mladi sir.
Puhovi se takoe mogu hvatati Ptice se mogu loviti rukama,
u jame sa vodom na rubu hrastovih omama, klopkama, fisecima, mre-
uma ili u ostale tipove zamki za ama, udicama, lovkama, vrkama.
male sisavce. L O V R U K A M A . Uhvati se za-
K L E T A Z A K U N E (sl. 183) seda kod drveta ili drugog mesta,
rade se iz vrstog elastinog drva gde je otkriveno gnezdo ptica, i
koje se rasee u obliku ralji. Strane tiho eka da se ptica vrati u njega
ralji se raire pomou tankog drve- na spavanje. Kad se smrai, ptica
ta na kome je vezana meka. Zivo- se osvetli depnom lampom i lako
nja kad naie da grize meku povue uhvati.

193
L O V IM P R O V IZ O V A N IM R E D S T V I M A

O M E . Pogodne su za lov veine c) fiksiranjem za luk savitljive

ptica. Nain, vreme i mesto za
postavljanje ovih zamki, kao i vrstu
mamca, treba odabrati prema navi-
kama ptica koje se ele loviti.
Oma na tapu (sl. 178) moe
da poslui za hvatanje ptica kad
lee na jajima ili spavaju u gnezdu.
Kad se naseljeno gnezdo otkrije,
treba se sakriti i tiho ekati da se
ptica vrati u njega. Onda se oma
paljivo navue preko glave ptice i
naglo zategne.
Zamke od omi mogu da se
postave na razne nacine (sl. 184 i
185):
a) u brazde privrene za koie
na jedan od prikazanih naina
(sl 184-a)
b) iia ivice, otvore na ogradi
(sl. 184-b)
grane pobodene u zemlju (sl. 184-c)
d) privrene na koi pobijen
u zemlju (sl. 184-d),
e) razapete izmeu grana na
drveu (sl. 18 5-a);
f) razapete na otvoru iskopanih
jama, promera 30 cm i dubine
10 cm, na ije dno se stavlja ma-
mac. Oma se privee slobodnim
krajem za koi (sl. 185 -b);
g) postavljene na strnjitima za
lov eva (sl. 185-c). Pogodne su
naroito zimi. Sneg se ukloni sa
mesta gde se postavljaju. Zamke
treba da su oko 3 cm iznad zemlje;
h) privrene za bocu stavljenu
u vodu, gde se ele loviti vodene
ptice (sl. 185-d). U bocu se sipa
voda da bi bila tea.

Sl. 184. Zam ke od omi za ptice: a) zamke u brazdama; b) zamke na ivici

(ogradi); c) zamke na luku od grane; d) zamke na koidu

I 94
 L O V IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A

K L O P K E Z A P T IC E . Mogu postavljen na tei kamen. Mesto

da se naprave na nekoliko naina
(sl i86)*
a) iskopa se plitka jama u vidu
levka i u nju stave semenke ili
kamene ploe moe da se upotrebi
daska pritisnuta kamenom ili ce-
panica, ili pak kronja ispletena
d prua (sl. 186-c);
b) iskopa se neto dublja jama i

Sl. 185. Zam k e na omi za ptice: a) zamke na drvetu; b) zamke na iskopanoj jami; c) zamke
na strnitima; d) zamke na boci za vodene ptice

neki drugi mamac za ptice. Iznad
jame postavi se klopka napravljena
ocl kamene ploe poduprete sa 3
drvca oslonjena na daicu prislo-
njenu uz teak kamen (sl. 186-a)
ili oslonjena na manji kamen labilno
u nju stavi hrana za ptice. Semenka
ili sud sa semenkama vee se za
donji kraj tapa, koji podupire
kamen na taj nain, da kamen
pada im ptica bar malo povue
kanap (sl. 1 86-b).

*95
L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

196
 L O V IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A

M R E A Z A H V A T A N JE F I E K . Pravi se od hartije pre-

P T IC A (sl. 1 87). Moe da se napra- mazane iznutra lepkom sprem-
vi od pravougaonog okvira preko ljenim od imele. Plodovi bele imele
koga je razapeta mrea (a) ili je (Viscum album), ako ove nema,

m am ac

Sl. 187. Mrea za hvatanje ptica: a) mrea na pravouglom okviru; b) mrea na luku

razapeta preko luka od savijene onda od imele (Viscum lacsum),

grane (b). Mrea se jednim krajem
privrsti vezivanjem za koie po-
bijene u zemlju, a drugi kraj se
podboi tapom za koje je prive-
zana uzica, iji drugi kraj dri sakri-
ven lovac. Kad pticedou da jedu
hranu, rasprostrtu u plitkoj jami
pod mreom, lovac povue uzicu,
mrea padne i poklopi ptice.
koji imaju izgled belih bobica,
izgnjee se, kuvaju i dobijena masa
se mesi dok ne posane gusta i jed-
nolina, pa se onda njom mae
fiek. U fiek se stavi nekoliko
zrna kukuruza. Dobro je da se oko
fieka razbaca malo kukuruza. Na
ovaj nain najee se hvataju ptice
iz porodica vrana. Kad ptica zavu-

x9 7
L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

Sl. i88. Udice za lov ptica *4 - .

f

e kljun u fiek da bi uzela zrno, se namazati tapii ili granje, koji

fiek joj se lepi za glavu i pokrije se postave na neko usamljeno mes-
joj oi. Tada ona leti tamo-amo i to na proplanku. Ptice, koje na
lako se hvata. njih sednu, zalepe se.
Mesto fieka ovim lepkom mogu U D IC E . Na udicu vezanu ka-

198

napom ili najlonom natakne se
zrno kukuruza ili crv (sl. 188-a).
Tako se mogu loviti golubovi,
divlje plovke, jarebice, vrane i
fazani.
Moe se na udicu natai i manja
riba i ostaviti je na obali pored
vode za lov pataka. A mogu se
udice sa nataknutim mamcima pri-
vezati za obru (sl. 188-b), koji
pliva na vodi i zavezan je za vei
kamen postavljen labavo na panj.
Kad plovka dotakne obru, kamen
povuen pada na dno i povlai
pticu koja se udavi.
L O V K A (sl. 189). Najee se
upotrebljava za fazane. Pravi se u
obliku etvorougla duine 1,5 m,
Sl. 189. L o vk a za fazane
irine 1 m i visine 0,6 m. Nema
patosa. Zidovi lovke-koa naprave
se od prua ili letava. Za krov se
upotrebljava juta ili mrea, a moe
se napraviti i od letava. U posled-
njem sluaju na krovu treba napra-
L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A
viti i vrataca za vaenje uhvaenih
ptica. Mesto privrenog krova
lovka se moe pokriti slojem kuku-
ruzovine, trske i sl., ali postoji
opasnost da ptice pobegnu pri
vaenju iz lovke. Na svakom zidu
lovke treba napraviti visea vra-
taca od letava, sa vodoravnom
osovinom na 26 27 cm od donjeg
rama. Letve su privrene za oso-
vinu, a dole slobodno vise. Vra-
taca treba da se otvaraju samo
unutra, tako da fazan moe da
ude, ali ne i da izae. Sirina vrata
treba da iznosi 18 24 cm. Lovke
se postavljaju na mestima gde ima
dosta fazana i gde se namame ku-
kuruzom. Oko lovke i u njoj
treba da bude dosta rasutog kuku-
ruza.
V R S K E . Ispletene su od kana-
pa ili najlona. Sline su vrkama za
hvatanje riba. Sastoje se od duih
niskih krila rairenih u stranu da bi
199
L O V I M P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

skrenule pravac divljai u same

vrke u koje ulaze fazani ili jare-
bice, ali ne mogu izai napolje.
U vrke se kao mamac stavlja ku-
kuruz ili penica.
L O V P T IC A L E P K O M . Le-
pak se pravi od plodova (bobica)
imele (Viscum album), koje se
beru po hrastovima. Bobice se
stave u neku posudu, doda im se
malo vode i stave na vatru. Kad
tenost pone da kipi, treba je
ravnomerno meati, a kad prekipi
doda se opet malo mlake vode Klopka za lov ptica u izdubljenu bundevu
i mea dok masa ne postane gusta.
Zatim se izlije masa u hladnu vodu
i muka. Masa se zatim izvadi iz
vode i doda joj se lanenog ulja.
Za lepak veliine jabuke, dovoljno
je desetak kapi lanenog ulja. Zimi
se ulja dodaje vie, leti manje.
Ovako pripravljen lepak moe
trajati i do godinu dana, samo
treba da bude hermetino zatvoren.
Upotreba lepka: u umi se ubere
grm kojem se odseku grane. Na
odseene grane nataknu se bazgove
cevice duine 10 cm. U te bazgove
cevice utaknu se prutii od neke
vrste biljke, namazane lepkom.
Kvalitetni prutii su obino od
biljaka glatke kore (kaline ili pru-
tii od rua). Ovakve zamke name-
taju se pored voda ili poila gde se
ptice rado sakupljaju ili uz ivice i
saekuje se da ptice sednu na lepak
i zalepe se. Isti lepak moe se ko- Padajua klopka za ptice iz cigala
ristiti i za premazivanje drugih
improvizacija za lov ptica. Sl. 190. Im provizacije 2a lov ptica

200
 V I. PRIPREM ANJE JE L A
O P T E N A P O M E N E
Ogroman broj postojeih divljih
biljnih i ivotinjskih vrsta, sa ma-
lim izuzetkom, jesu ivotne namir-
nice od kojih se mogu spremiti
dobra i ukusna jela, i to po skoro
istim principima po kojima se spre-
maju i jela koja svakodnevno jedemo.
S obzirom na brojnost artikala
hrane iz divlje flore i faune, kao i
veliki broj moguih kombinacija,
praktiki ih je nemogue sve obu-
hvatiti recepturom jela. Otuda se
ukazuje samo na izvesne specifi-
nosti, koje bi bile od znaaja za
pripremu dobrih jela.
Koliine divljih biljaka i ivoti-
nja koje se mogu nai, kako po
vremenu tako i po vrstama, veoma
su razliite. Otuda potreba da se
esto spremaju jela kombinovana
od nekoliko vrsta. Tako se orba
ili pire od povra moe spravljad i
od kombinacije nekoliko biljnih vrsta,
tj. svih onih koje se u datom
momentu mogu nai. Ove kom-
binacije su vane, jer se primenom
veeg broja vrsta dobijaju i vee
koliine hrane i ukusnija jela.
Za kulinarske potrebe uzimaju se
iste koliine divljih jestivih biljaka
kao i kada se jelo priprema od gaje-
nih vrtnih biljaka.
Vreme trajanja kuvanja zavisi
od toga da li je upotrebljeno samo
mlado lie, odnosno biljke, ili ono
iz poodmakle vegetacije. U ovom
drugom sluaju kuvanje treba pro-
duid i probom ustanoviti da li je
povre kuvano. Kuvanje povra
obino traje oko 15 30 minuta.
Treba imati na umu da je meso od
divljai tvre od mesa domaih
ivotinja.
Pojedini artikli hrane mogu imati
specifian miris ili ukus, koji se
kroz pripremne radnje, duim ku-
vanjem i upotrebom zaina (zain-
skog bilja), esto moe otkloniti.
Da bi se to pravilnije upotreblja-
valo zamsko bilje je posebno
grupisano prema kulinarskim na-
menama.
Kada se kuva povre, prva voda
se obino odbacuje. Kada je bilje
gorko, odbacuju se i dve vode.
U recepturama se pod masnoom
podrazumeva ulje, mast, slanina,
loj, mleko i dr.
Broj receptura sveden je na ne-
koliko osnovnih jela koja su uobi-
ajen^ u ishrani naih ljudi. Ovo je
uinjeno zato to e se artikli
poreklom iz divlje flore i faune
koristiti iskljuivo sami, ili imati
201
PR IPR EM A N JE JE L A
dopunski karakter, zavisno od ras-
poloivih koliina redovnog sledo-
vanja. U oba sluaja, pri pripremi
prostijih jela nee se nailaziti na
vee tekoe. Drugi je razlog taj
to posebne situacije mogu da pri-
moraju svakoga da sebi ili svojim
drugovima mora da pripremi hra-
nu, i to na nain i sredstvima koji se
mogu znatno razlikovati od uobi-
ZA IN I Z A IN SK O B I L J E
Z A M E N A Z A B I B E R : a) ko-
ren i podanak kopitnjaka (sirov i
neosuen sadri jedan kodljiv sas-
tojak zbog ega ga ne treba u veim
koliinama upotrebljavati; osuen i
skuvan nekodljiv je); b) osueni i
tucani listovi divljeg ubra; c) ovr-
ci stabljika papraca.
Z A M E N A ZA B E L I L U K :
baluka, luac, lanenka, sibirski
luk, listovi i lukovica sremua,
zmijin luk.
Z A M EN A ZA C R N I LU K :
lukovica sremua, okrugli i okrug-
lasti divlji luk.
P R IP R E M A N JE SUPA
Ako se raspolae sveim kostima,
sa malim dodatkom drugih artikala
moe se pripremiti ukusna supa.
Oprane kosti treba isei na manje
komade, staviti ih u sud, naliti
hladnom vodom i kuvati. Dodati
koren divlje mrkvice, ilice kopit-
njaka, nekoliko enjeva sremua i
po ukusu posoliti.
202
ajenih odnosno koja se u datom
trenutku mogu nai.
Pored recepture jela zgotovljenih
u potpunosti ili delom od divljih
biljaka i ivotinja, date su i recep-
ture nekih prostih jela iz uobia-
jene ishrane, zato to e se takvim
artiklima ee raspolagati i u izu-
zetnim uslovima snabdevanja.
Z A M E N A Z A Z E L E N : (pa-
trnjak, celer i sl.) listovi i koren
meje ape, morgrua, motrika,
sedmolist, apica, velika meja apa.
Z A M E N A ZA K A R A N F IL I :
koren zeje stope.
Z A M E N A Z A C I M E T : suvi
tucani podanak idivota.
A R O M A T I N E Z A IN S K E
B IL I K E specifinog ukusa za za-
injavanje peenja, sosova i sl.:
divlji ubar, majkina duica,
bobice kleke i mrike.
Kad se kosti dobro iskuvaju, tre-
ba skinuti posudu sa vatre, dodati
malo hladne vbde i s^pu odliti u
poseban sud. Meso sa kostiju valja
skinuti, sitno ga iseckati (ili sam-
leti) i staviti u supu. Zelen, koja se
kuvala, po mogustvu propasirati i
vratiti u supu. Zatim supu ponovo
staviti na vatru, i kada provri,
 PR IPR EM A N JE J E L A

zakuvati dodatke od testenina uko- 'U nedostatku testenina supi se

liko ih ima, dodati malo sitno isec- mogu dodati krtolice salepa i lis-
kanih listia divljeg povrca (vita- tii lukodice od zlatnog ljiljana,
miniziranje), pa skinuti sa vatre kao prethodno oieni i oprani.
gotovo jelo.

P R IP R E M A N J E O RBI

1. ORBA OD DIVLJEG POVRA sud, naliti hladnom vodom i kuvati

dok ne omeka. Zatim valja dodati
Odvojiti lie bilja od stabljika, obarene i na kocke ili rezance ise-
oprati, potopiti u kljualu vodu i ene gljive. Za to vreme se napravi
kuvati 10 15 minuta. Zatim oce- zaprka i orba se zapri kada se
eno lie sitno iseckati ili samleti. artikli u njoj skuvaju. Posoliti,
U posudi zagrejati masnou do dobro izmeati i kuvati jo 10
stepena kljuanja, dodati brano i minuta.
priti ga dok ne porumeni, zatim Da bi ukus bio bolji, treba dodati
staviti spremljeno povre i priti zainsko bilje, ukuvani paradajz,
oko 10 minuta, naliti potrebnom sire i dr. ako se sa njima raspolae.
koliinom vode, posoliti i kuvati Na ovaj nain moe se zgotoviti
jo oko 15 minuta. i orba od divljih ptica sa gljivama.
Za zain treba upotrebiti zain-
sko bilje, kao i ukuvani paradajz, 3. CORBA OD POTOCNIH RAKOVA
alevu papriku, sire i dr. kada se SA DODATKOM DRUGIH
njima raspolae. ARTIKALA
Da bi se poboljali ukus, konzi-
stencija i hranljivost, mogu se Potoni rakovi su sitni, pa nisu
dodati svee gljive, prethodno pro- izdani, ali mogu veoma dobro da
kuvane i izrezane na rezance ili poslue kao dopuna drugim artik-
propasirane, odnosno samlevene. lima za spravljanje ukusne orbe.
Kao dodatak mogu dobro da pos- Njihova upotreba naroito dobro
lue i suve gljive, izmrvljene ili dolazi kada nema masnoa za prav-
samlevene u prah. ljenje zaprke.
Na isti nain moe se spremiti Oiene i oprane rakove treba
orba od samih gljiva ili u kombina-staviti u kljualu vodu i kuvati
ciji sa divljim povrem. 5 10 minuta. Cim su kuvani, to
se vidi po tome to pocrvene i
2. ORBA OD M ESA DIVLJAI SA pojedini delovi tela mogu se lako
GLJIVAMA odvajati, valja skinuti sa vatre i
izvaditi iz vode. Zatim odbaciti
Meso treba oprati, isei sa kos- iznutrice i glave. Ostale delove
tima na sitne komade, staviti u isitniti (izgnjeiti) u pogodnom
203
PR IPR EM A N JE JE L A
sudu, pa staviti u istu vodu i kuvati
toliko da se svi mesnati delovi
izdvoje od ljutura. Ovako isku-
vane i isitnjene rakove treba proce-
did kroz reu cediljku (sito i sl.)5
tako da kroz nju prou orba i sitni
delii mesa. Delove ljutura koji se
zadre u cediljki treba odbaciti.
Dobijenu orbu stavid na vatru,
pa u nju ukuvad ranije obarene i na
kocke ili rezance iseckane gljive ili
divlje povre, ili neki od sledeih
P R IP R E M A N JE V A R IV A OD PO VRA
i. PRIPREM ANJE PIREA (KAA)
OD D IVLJEG POVRA
Pire se moe zgotovid od poje-
dinih vrsta divljeg bilja ili njihovih
kombinacija. Upotrebom kombina-
cija, a naroito ako ona sadri list
sremua, jagorevine, koprivei dr.,
dobija se ukusniji pire.
Lie treba odvojiti od stabljike,
dobro oprati i staviti u kljualu
vodu da se prokuva 5 10 minuta.
Zatim izvaditi, ocediti pa sitno
iseckati (ili samleti).
U poseban sud staviti masnou,
zatim brano, i kada se ovo upri,
dodad to sitnije iseckanu lukovicu
od sremua. Na ovo se stavlja pri-
premljeno povre, malo se propri,
uz stalno meanje, zatim se nalije
do potrebne gustine vodom ili
orbom dobijenom iskuvavanjem
rakova ili kostiju. Za dolivanje
moe da se upotrebi i mleko.
Jelo treba posoliti, dobro pro-
meati i kuvati na tihoj vatri, me-
ajui povremeno da nc zagori.
Posle 15 30 minuta jelo je gotovo.
204
dodataka: pirina, testenine, gerla
i dr. Zaprkom se ukus jo vie po-
boljava. Za zain se mogu upotre-
biti zainske biljke, ukuvani para-
dajz, sire, aleva paprika i dr.
Rakovi se najprostije mogu pri-
premiti i odmah koristiti ako se
samo prokuvaju u posoljenoj vodi.
Tada se pri jelu iz svakog pojedinog
dela ljuture isisa meso, koga ima
relativno malo.
2. KAPAMA OD M ESA DIVLJAI
SA DIVLJIM POVREM
Listove divljeg povra treba od-
vojiti od stabljike, oprati, preliti
kljualom vodom i ostaviti da stoji
15 20 minuta, a potom izvaditi i
ostaviti u stranu.
U posudu staviti i dobro zagrejati
masnou pa dodati sitno iseenu
lukovicu od sremua. Cim lukovica
porumeni, dodati oprano i sitno
iseeno meso divljai i dinstad ga.
Kad meso omeka, treba ga posuti
branom (kao za zaprku) i upriti
ga, uz stalno meanje da ne zagori.
Zatim dodati malo aleve paprike,
promeati i staviti ranije spremljeno
povre (prethodno isei krupno
lie), doliti tople vode, posoliti,
staviti zaine i ?Sstaviti <|a se polako
kuva. Posle 15 20 minuta kuvanja
jelo je gotovo.
3. KISELO POVRE SA MESOM
U sud treba staviti isitnjeno lie
ukiseljenog povra (isei ga na sit-

nije komade ako je krupno) u slo-
jevima naizmenino sa suvim ili
sveim mesom. Po slojevima moe
se stavid po malo zainskog bilja i
lukovice sremua. Ovako sloenu
masu treba naliti vodom do vrha i
kuvati dok ne omeka.
U meuvremenu napraviti svetlu
zaprku, povre zapriti, promeati
i kuvati jo 30 min. da se zaprka
ukuva.
Soli dodati po ukusu.
4. PODVARAK OD KISELOG
POVRA
U posudi dobro zagrejati mas-
nou pa staviti sitno iseenu luko-
vicu sremua (ili luk). Cim se luk
upri, dodati alevu papriku, neko
zainsko bilje i isitnjeno lie kise-
log povra, dobro izmeati i din-
stati dok povre ne omeka. Posle
toga podvarak preruiti u pleh ili
drugi podesan sud pa staviti u
rernu ili pe da se zapee.
Kada se podvarak priprema sa me-
som treba ga prethodno upola is-
pei, isei na komade, staviti na
podvarak pa dopei zajedno sa
podvarkom. okom od peenja
preliti podvarak.
5. ORBAST PASULJ
Pasulj se oisti, opere, stavi u
sud za kuvanje, nalije hladnom vo- od graka ili soiva sa gljivama.
PR IP R EM A N JE JE L A
dom i kuva. Kad pasulj provri,
odliti prvu vodu pa ponovo naliti
vrelom vodom, dodati i nekoliko
lukovica sremua, korena divlje
mrkve, malo ilica kopitnjaka i da-
lje kuvati dok pasulj ne omeka.
Napraviti zaprku od brana sa
sitno iseckanim lukovicama sremu-
a i staviti u jelo. Moe se dodati i
malo sitno iseenog mladog lista
zainskog bilja, posoliti i ostaviti
da provri.
Ako ima mesa, treba ga kuvati u
posebnom sudu i dodati pasulju
zajedno sa vodom u kojoj se kuva-
lo, poto se odlije prva voda iz
pasulja. Kada nema uslova da se
meso kuva odvojeno, moe se ku-
vati zajedno, a stavlja se u pasulj
poto se iz njega odlije prva voda.
Na isti nain pripremaju se jela
od graka i soiva.
6. PASULJ SA GLJIVAMA
Pasulj treba pripremiti kako je
navedeno za orbast pasulj. Isto-
vremeno gljive (peurke), proku-
vati, isei na sitnije komade i sta-
viti u pasulj pre zapravanja. Glji-
ve se mogu i prodinstati, pa dodati
pasulju.
Na isti nain pripremaju se jela
205
 P R IP R E M A N JE J E L A OD G L JI V A

i. G LJIVE P E E N E N A ARU i druge strane. Kada dobiju crven-

kastosmeu boju, vade se i posipaju
Ovo je najjednostavniji i najbri biberom i alevom paprikom ili isit-
nain spremanja gljiva. Za ovu njenim mladim liem nekog zain-
svrhu treba uzeti samo eire gljiva. skog bilja.
Nekima eire treba oistiti ski-
danjem pokoice, a druge samo op-
rati (obrisati). Posoli se donja stra- 4. RIOTO OD GLJIVA
na eira. Ovako spremljene gljive
stavljaju se na ist ar, tako da su U sud se stavi masnoa da se ug-
donje strane eira okrenute nago- reje, pa se doda sitno iseen sremu
re. Posle 10 minuta gljive su gotove (luk) i pri dok ne porumeni, a za-
za jelo. tim se dodaju na kocke iseene glji-
ve, posole se i dinstaju dok ne
omekaju. Gljive se mogu prethod-
2. GLJIVE P E E N E N A PLOI no popariti vrelom vodom (blan-
irati).
Uzimaju se samo eiri i isti se Za to vreme pirina se oisti,
sloe na neku metalnu plou ili opere 1 stavi u toplu vodu da se
tepsiju tako da donje strane ili kuva.Kad pirina omeka, treba ga
rupice eira budu okrenute nagore. skinud sa vatre, preliti hladnom
Svaku gljivu valja pojedinano po- vodom i procediti.
soliti i po mogustvu na svaki eir Proceen pirina stavi se u sud
staviti nekoliko kapi ulja ili kaj- sa dinstanim gljivama, dosoli se,
maka, maslaca ili sira. Zatim plou doda se biber, dobro izmea i ostavi
stavid na vatru, u rernu ili u pe na tihoj vatri da se zagreje i tada
za peenje hleba, a moe i na ar je jelo gotovo.
otvorene vatre. Posle 15 20 mi- Po drugom postupku pirina se
nuta peurke su peene i mogu se moe posle ienja i pranja malo
jesti. upriti, a zatim pomead sa dinsta-
nim gljivama, naliti razreenim
koncentratom paradajza ili mlakom
vodom (supom!) da dobro ogrezne
3. P R E N E GLJIVE
i u rerni ili pei dopee jo oko pola
asa. Ovo je sioeniji |)ostupak ali
Vee eire vodoravno isei na je i jelo ukusnije.
listove debljine oko 1 cm, posoliti i
ostaviti 10 minuta da se so upije.
U mladih gljiva moe se jeti i 5. GLJIVE SA GERLOM ILI
drka kada se uzduno presee. MAKARONAMA
Zatim se stavljaju u vrelu masnou
(ulje, maslac i dr.) i pre sa jedne Na isti nain moe se spremiti i

2 06
 PR IPR EM A N JE JE L A

jelo od gerle ili makarona sa glji- iseckano zainsko bilje i ostavi da

vama. se kuva jo pola asa.

6. MUSAKA OD GLJIVA
9. UVE OD GLJIVA I
MAKARONA
Dno posude dobro se namae
masnoom, zatim se naslae tanak Oprane gljive stave se u erpu,
sloj hlebne sredine (eventualno u kojoj prethodno treba upriti
natopljene u mleku), pa sloj tanko luk sa masnoom. Sve ovo se dinsta
narezanih gljiva, i tako 34 puta, 15 20 minuta. U posebnom sudu
pa se zavri slojem hlebne sredine. zagreje se voda do kljuanja, stavi
Svaki sloj treba da se pomalo posolimalo soli i doda 1 /2 kg makarona
i pospe sitno iseckanim zainskim na 34 kg peurki, kuva se 5 10
biljem. Ovako pripremljen sud sta- minuta, makarone se ocede, a voda
vi se u rernu ili hlebnu pe da se sauva za dolivanje. Makarone se
ispee. stavljaju pod mlaz hladne vode.
Oceene makarone treba staviti u
izdinstovane gljive, dodati soli,
7. D IN STAN E GLJIVE bibera, ukuvanog paradajza ili sli-
an zain. Celoj masi sada valja
U zagrejanu masnou stavi se dodati oceenu vodu od makarona,
sitno iseena lukovica sremua (ili dobro izmeati i staviti u penicu
luka) i dinsta se dok ne omeka. pa pei 3040 minuta.
Kad je ovo gotovo, dodaju se na
sitne kocke iseene gljive i, uz 10. SALATA OD GLJIVA
povremeno meanje, dinstaju. Jelo
se posoli, doda se malo sitno ise-
enog zainskog bilja (aleve pap- Za spravljanje salate od gljiva
rike i bibera), pa se izmea. Za uzmu se sasvim mlade gljive neot-
20 30 minuta jelo je gotovo. vorenih eira, ili koje se tek otva-
raju, a postupak je sledei.
Gljive se oiste od mehanike
8. PAPRIKA OD GLJIVA neistoe (pesak, zemlja i dr.) i
operu. Poto se za ovu svrhu upo-
U posudi se zagreje masnoa i trebljavaju mlade gljive, treba is-
stavi iseena lukovica sremua (ili koristiti i drke, s tim da se krajnji
luka). Kad lukovica omeka, treha deo odsee. Ovako oiene gljive
dodati ranije oiene i iseene stave se u slabo posoljenu vodu i
gljive pa malo dinstati, zatim se kuvaju (voda da kljua) oko 5
doda brano i uz meanje se nastavi minuta, zatim se izvade, ocede i
sa dinstanjem dok brano ne poru- ponovo prokuvaju u vodi sa sire-
meni, pa se doda aleva paprika i tom (zakiseliti prema ukusu) oko
nalije toplom vodom, posoli, stavi 5 minuta. Moe se dodati po neko-
207
P R IPREM A N JE J E L A

liko strukova zainskog bilja i Salata od rujnica (Lactarius de-

sitno narezana lukovica sremua,
odnosno crnog luka narezanog
na kolutove. Ulja se moe dodati
za vreme kuvanja zajedno sa sir-
etom, ili pred samu upotrebu.
Soli se takoe prema ukusu. Sa-
lata se moe jesti odmah poto se
ohladi.
liciosus) moe se spremati i bez
kuvanja. Mlade peurke se oiste,
odree im se drka na 23 cm od
eira, dobro se operu, pa iseku na
tanke rezance. Jelo se posoli i
zakiseli po ukusu, promea i ostavi
da se so i sire dobro upiju. Pre
upotrebe treba ga preliti uljem.

P R IP R E M A N JE J E L A OD N E K IH D IV L JIH B I L JA K A
P R IO B A L S K O G P O D R U C jA

1. VARIVO OD OMAGE 4. SALATA OD M ATARA

Omaga se ispere od peska, od- Obrano lie matara suiti 2 3

strane se drvenasti delovi, ukoliko dana da bi ispario jedan deo eteri-
ih ima, stavi u kljualu vodu i kuva nih ulja. Posle suenja, odnosno
oko 10 minuta. Zatim se ocedi i pre upotrebe, oprati ga u nekoliko
zaini uljem. voda i zainiti siretom i uljem.

2. VARIVO OD KOROMAA

Odstrane se drvenasti delovi, 5. SALATA OD KOSTRIA,

operu se, iseku na male komade i MASLAKA I DRUGIH
kuvaju oko 3045 minuta. Jelo je GLAVO IKA
ukusnije ako se zapri.

Za salatu se nabere mlado lie

5. GOMOLJI BRDENA KUVANI
Gomolje oprati, oguliti i jo
jednom oprati, pa staviti u kljualu
vodu i kuvati oko 1 1/2 as.
Zatim izvaditi, posoliti i dodati
zaine.
208
navedenih bi^jkka, dolpro se opere,
a zatim zaini siretom, uljem i
posoli se.
Ako su biljke starije, list je
gorak, pa ga treba potopiti i osta-
viti nekoliko asova u hladnoj istoj
vodi da bi se gorina veim delom
odstranila.
 PR IPR EM A N JE JE L A

6. VARIVO OD CIKORIJE, IKA, hladnu vodu na izvesno vreme da

MASLAKA, TRATINICE, bi otpustilo gorinu. Zatim se
DIVLJEG RADIA, VILINOG
SITA, SUAKA I DRUGIH
ocedi, isee na sitnije delove i stavi
GLAVOIKA u kljualu vodu. Posle 20 minuta
kuvanja (starije biljke kuvaju se
neto due), biljke se ocede, posole
Bilje se dobro opere i potopi u i zaine uljem.

S A B IR A N JE M O R SK E SO LI NA TEREN U

Za vreme letnjih meseci u zoni se donoenjem veih koliina mor-

prskanja i prebacivanja morskih
valova mogu se sabrati vee koli-
ine morske soli, koja se nakupija
u pukotinama kamenja.
U isto godinje doba (leto) moe
ske vode u pukotine kamenja, posle
isparavanja, takoe dobiti so.
U zimskim mesecima so se do-
bija isparavanjem morske vode u
posudi na vatri.

P R IP R E M A N JE J E L A OD R IB A

1. IEN JE RIBA 2. RIBA N A ARU

Sa riba se sastrue krljut povla- Oienu ribu posoliti iznutra i

enjem noa od repa ka glavi.
Ribe ija je koa bez krljuti sas-
truu se od sluzi. Ribu valja pret-
hodno omamiti jakim udarcem u
glavu, pogodnim tapom ili dr-
kom od noa, da bi se lake oistila.
Posle ienja dobro je oprati,
naroito unutar krga, Otrim no-
em se raspori od glave do kraja
trbuha, pazei da se unutranji or-
gani ne poseku. Iznutrica se izbaci,
sem mlea i ikre koji se jedu (ikra
mrene je otrovna).
spolja, pa malo ostaviti da se so
upije. Zatim je stavljati na ranji-
e od ice, ili zailjenog drveta
(sl. 191) i pei na aru, vodei pri
tom rauna da riba bude sa svih
strana peena. Riba se moe lako i
brzo ispei i na roitilju, koji se
lako improvizuje od mreaste ice,
izbuenog lima, metalnih ipki i sl.
3. PR EN A RIBA
Ribu treba oistiti kako je nap-
209
PR IP R EM A N JE J E L A

Sl. 191. Raanj za peenje ribe, mesa i sl.

210

red opisano, posoliti, uvaljati u
penino iJi kukuruzno brano, pa
staviti u dobro zagrejanu masnou.
Prevrtanje, ribu sa svih strana dob-
ro ispriti. Sitna riba se pri cela, a
krupna iseena u komade.
4. K U V A N A R IB A
Obino se spravljaju razne riblje
orbe (paprikai) koje mogu biti
glavno jelo ako se stavi vea koli-
ina ribe ili ukuvaju drugi dodaci.
Najjednostavniji nain priprema-
nja riblje orbe je sledei. U sud
sa hladnom vodom staviti ribu
P R IP R E M A N JE J E L A OD V O D O Z E M A C A ,
G M IZ A V A C A I IN S E K A T A
1. ABE
Za ishranu se upotrebljavaju ze-
lene i sive abe koje ive pored
vode. Posle ubijanja udarcem ili
ubodom noa u glavu, treba odre-
zati noge (batake) na mestu gde se
spajaju sa trupom, svui kou do
prstiju (apa), odrezati je zajedno
sa prstima i odbaciti. Bat&ke valja
oprati, posoliti, uvaljati u brano i
priti. Mogu se i pohovati ili kuvati
kao dodatak orbama ili drugim
jelima.
2. ZM IJE
Uz potrebnu opreznost, glavu
PR IPR EM A N JE JE L A
iseenu na komade, iseckanu luko-
vicu sremua (luka) i malo zain-
skog bilja, posoliti i kuvati najvie
15 20 minuta da se ne bi raspala.
Posle kratkog kuvanja dodati zapr-
ku, naliti po mogunosti ukuva-
nim paradajzom i kuvati jo oko
15 minuta. Ako nema paradajza,
moe se dodati i prethodno kuvana
i oceena testenina, kukuruzno
brano i dr.
Prilikom pripremanja ribe pe-
enjem ili prenjem dobro je da se
glave odseku pa da se od njih i
dodataka povra ili testenine spre-
mi posebna orba. Ovako sprem-
ljena orba od povra bie ukusnija
a glave bolje iskoriene.
zmije treba odmah odsei. Kou
oko vrata valja zavrnuti i povui
ka repu, pa oko vrata vrsto vezati
jedan kraj jaeg kanapa a drugi kraj
vezati za drvo ili granu u visini
prsa oveka. Zavrnutu kou od
vrata treba polako vui prema repu.
Koa se veoma lako svlai, naro-
ito kad se zmija guli odmah poto
se ubije. Kou treba svui do mara
(anus) i na tom mestu odrezati
zajedno sa utrobom koja povlae-
njem koe sama ispada, jer je trbu-
na duplja u zmija zatvorena samo
koom. Time je ienje zmije zavr-
eno. Meso treba oprati, isei na
komade, posoliti, pa zatim pei ili
priti, zavisno od datih moguno-
sti. Postupak je u tome isti kao pri
211
PR IPR EM A N JE J E L A
spremanju ribe. Od dobro prene
zmije jede se sve, sem kimenog
stuba starijih zmija, jer je tvrd.
Ako se zmija priprema kuva-
njem, pri duem kuvanju odvajaju
se kosti rebara koje se izmeaju sa
jelom, pa je uzimanje hrane otea-
no (kao u ribe kada se raskuva).
Zato je najbolje da se posle ienja
i pranja cela zmija stavi u kljualu
vodu i da se u njoj dri dok se
meso ne pone odvajati. Cim se
primeti da se meso odvaja (proba
se), zmiju treba izvaditi iz vode,
meso paljivo odvojiti i kosti ba-
citi. Meso se isee u komadie i
stavi u odgovarajua jela. Prilikom
odvajanja izvesna koliina mesa
ostaje na kostima, pa je preporu-
ljivije da se zmije pripreme pee-
njem ili prenjem.
3. GUTERI
Zivotinju treba ubiti udarcem
ili ubodom noa u glavu, a zatim
odsei ape sa prstima. Kou treba
obrezati odmah iza glave i na tom
mestu vezad jedan kraj kanapa, a
drugi za pogodno drvo ili granu.
Od zareza oko vrata rasee se koa
212
uzduno po trbuhu do mara, a
od ove linije popreno prema pred-
njim i zadnjim nogama (sl. 192),
pa se uz pomo otrog noa odvaja
od tela ivotinje. Koa se prilino
lako odvaja sve do repa. Poto je
rep obrastao krljutima i lako se
kida, najlake ga je oljutid prstima
uz pomo noa. Iznutricu treba
izvaditi, obrezati predeo mara, pa
to odbaciti. Glava se odree i
odbaci i time je ienje zavreno.
Meso se opere, posoli i dalje se sa
njim postupa kao kad se priprema
riba.
4. PUEVI
P U E V I P E E N I N A A-
RU U L JU T U R A M A (kuica-
ma). Ljuture pueva treba izbuiti
na nekoliko mesta noem, klinom
i sl., pa ih staviti na ar. Rupice slu-
e da kroz njih izlaze tenost i sluz.
Prevrtanjem pueve treba dobro
ispei sa svih strana, zatim ih izva-
did iz ljuture, odvojiti jestivi deo
(stopala), posolid i jesti, a ostalo
odbaciti.
J E L A OD O I E N IH P U -
E V A najee se pripremaju. Pu-

evi se iste na sledei nain. Operu
se i stave u kljualu vodu da se
prokuvaju oko 5 minuta. Vrela
voda se odlije i nalije ista i hladna,
pa se pristupi ienju. Noiem
pueve treba vaditi iz ljutura,
odvojiti iznutricu (poznaje se po
zelenoj ili smeoj boji) i sa ljutu-
rom odbaciti, a za pripremanje
jela ostaviti tzv. stopalo (mii).
Ovako oiene pueve treba op-
rati i u nekoliko voda da se odstrani
sluz. Od oienih pueva prave se
ranjii, paprika, fairane nicle,
punjene paprike i sl. Meso pueva
je ilavo, te se mora due kuvati,
dinstati, itd.
R A N JI I OD P U E V A . Po
nekoliko komada oienih pueva
nabode se na odgovarajuu icu
ili zailjeno drvo, ili se stavi na
rotilj i pee na aru, uz polagano
okretanje. Pre peenja se gosole.
P A P R IK A OD P U Z E V A
praviti od oienih pueva na isti
nain kao i drugi paprika. Dobro
je da se prethodno kuvaju dok ne
omekaju.
F A I R A N E N IC L E , P U -
N J E N E P A P R IK E , S A R M A I
SL. spremaju se na uobiajeni
nain od prethodno oienih i
skuvanih, pa samlevenih ili sec-
kanih pueva.
5. KOLJKE (RENE, BARSKE)
Treba uzeti za jelo samo cele i
zatvorene koljke. Poto se spolja
dobro operu, pomou noa se ot-
vore, pa se ona polovina ljuture
u kojoj je meso stavi na vrelu plou,
rotilj ili na ar. Svaka koljka se
PR IPREM A N JE JE L A
posoli i pospe sitno iseckanim za-
inskim biljem. U svaku koljku
moemo staviti po nekoliko kapi
ulja, kajmaka i sl. Posle desetak
minuta koljke su peene i mogu
se jesti.
6. KORNJAE
Od kornjaa se uglavnom spre-
maju orbe. Postupak je sledei.
Kornjai se najpre odseku glava,
noge i rep. Poto ivotinja ove
delove tela uvlai u oklop, stav-
ljanjem jako zagrejanog predmeta
(moe i komad ara) na oklop
treba primorati ivotinju da prui
glavu, noge i rep, pa ih otrom
sekirom odsei. Jo lake se moe
ovo uiniti ako se napravi oma
od kanapa i stavi na glavu im je
ivotinja isprui. Tada se provlae-
njem kanapa lako glava izvue iz
oklopa.
Zaklana kornjaa (sa oklopom)
stavi se na ar i poto malo postoji,
skida se i rastvara oklop, a telo iz-
vadi napolje. Treba odbaciti iz-
nutricu, a meso oprati i isei na
male komade, staviti ga u sud, po-
soliti, naliti vodom i kuvati dok
ne omeka. Onda ga izvaditi i
dobro oceeno staviti u drugi
sud gde se nalazi zagrejana mas-
noa. Dinstanje traje oko 15 mi-
nuta. Sada posuti branom pa kad
ovo porumeni, naliti vodom u kojoj
je ranije kuvano meso, staviti sitno
iseeno zainsko bilje ili druge
zaine, i kuvati jo oko 15 20
minuta, kada je orba gotova.
Od mesa kornjae pravi se i
paprika na uobiajeni nain.
213
PR IPR EM A N JE JE L A
7. M RAVLJA JA JA
Jaja se oiste od mehanike
neistoe, operu i dobro ocede od
vode. Najjednostavnija priprema
je prenjem u ulju ili masti. Odmah
poto se stave u zagrejanu masnou,
jaja nabubre i postepeno dobijaju
utu boju. Bojom i mirisom pod-
seaju na svee varke. Pri prenju
treba ih vie puta promead da
ne bi zagorela.
Poto se u prirodi nalaze u rela-
tivno malim koliinama, najeko-
nominije je iskoristiti ih za zai-
njavanje jela. Prenim jajima mogu
se posuti makarone, pirina, za-
initi orbe, itd.
Kada se prave fairane nicle,
samelju se svea zajedno sa dru-
P R IP R E M A N JE J E L A OD G L O D A R A
(puhavi, veverice, tekunice, slepo kue i df.)
Skoro svi glodari su veoma slini
pa je i postupak u pripremanju jela
od njih slian.
Ako je ivotinja iva, treba je
omamiti udarcem po glavi i prik-
lad da bi iskrvavila. Zatim se
pristupa guljenju koe. Naini se
razrez na koi du ivica buta od
apa do mara na obe zadnje noge.
Obree se koa oko mara, pa se
uz pomo noa odvoji od tela i
prevrnuta svlai do glave. Da bi
se lake gulila, ivotinju treba obe-
siti sa rairenim zadnjim nogama.
214
gim artiklima, da bi se meso vezalo
sa dodacima.
Mravlja jaja treba upotrebiti za
ishranu samo u krajnjoj nu^di, jer
su mravi veoma korisne ivotinje i
pod zatitom su.
8. SKAKAVCI
Ulovljeni skakavci stave se u
poklopljen sud sa malo ulja ili
masti i pre se nekoliko minuta
dok ne porumene,
9. POTKORNI CRVI
Pripremaju se kao mravlja jaja.
Glavu valja odrezati i baciti zajedno
sa koom i apom. Poto se skine
koa, raspori se stomak celom du-
inom i izvadi iznutrica koia se,
takode, odbacuje. Dobiveno meso
opere se i ostavi da se ocedi.
Pri peenju na ranju ili u erpi
ne mora se sei na komade, dok se
za pripremanje orbi i slinih jela
lsece.
Meso glodara priprema se za
jelo na isd nain kao meso doma-
ih ivotinja ili divljai.

P R IP R E M A N JE J E L A OD PTICA
Perje se skine urenjem zaklanih
ili ubijenih ptica u vreloj vodi.
Voda se zagreje do kljuanja, pa se
u nju dolije malo hladne vode da se
kljuanje prekine. Treba obratiti
panju na to da se ptica ne dri
suvie dugo u vreloj vodi, jer e
se u protivnom skidati i koa zajed-
no sa perjem. Zato odmah posle
potapanja u vrelu vodu upanjem
se proba da li se perje lako skida,
pa se na vreme prestaje sa ure-
njem. Kada je sa ptice skinuto sve
perje, preostale dlake se oprlje na
otvorenoj vatri.
Ako nema mogunosti za urenje,
perje se skida upanjem i na kraju
se dlaice oprlje.
P R IP R E M A N JE J E L A
Divlja, koja je pokrivena krz-
nom, mora se prethodno odrati.
Krzno (koa) skidaju se na taj
nain to se ivotinja prvo obesi
za rairene zadnje noge (ivotinje,
naroito kada su vee, mogu se
drad i na zemlji). Koa se razree
ivicom buta, poev od mara sve
do ispod skonog zgloba, i tu se
obree oko cevanice jedne i druge
noge (sl. 193). Zatim se obree
koa oko mara. Kada je ovo
uinjeno, koa se pomou no-
a i prstiju (palca) odvaja i svlai
nanie. Kada se to ini sa ivo-
tinjom poloenom na zemlju, nap-
ravi se i prorez koe du trbuha,
PR IP REM A NJE J E L A
Kad se ptica oisti, izvadi joj se
iznutrica. Prvo se na prelazu vrata
u trup, sa donje strane, popreno
preree koa i izvadi se voljka.
Zatim se popreno preree trbuh
odmah vie mara, izvadi se iznu-
trica, a mar se obree i odbaci.
Od iznutrice se jedu jetra i eludac
(bubac). Sa jetre treba da se pa-
Ijivo obree i odbaci u u ptica
koje u imaju, jer e u protivnom
hranu zagoriti. Bubac se prese-
canjem otvori, izbaci se sadraj
i skine se unutranja oroaia po-
koica,
Ptice se mogu pei na ranju,
dinstati u posudi, mogu se kuvati
orbe i stavljati u druga jela, kao
to se to ini sa ivinom.
OD D IV L JA C I
prsne kosti i vrata, pa se odvoji s
jedne i druge strane.
Iznutrica se izvadi na taj nain
to se uzduno proree trbuna
duplja, izvadi kraj debelog creva
(mar) i mokrani mehur, a zatim
ostala iznutrica. Ako su okolnosti
takve da veterinarski ili sanitetski
organ ne moe da obavi pregled,
najbolje je da se iznutrica odbaci.
Meso divljai priprema se za
jelo kao i meso domaih ivotinja,
Ipak je bolje da se izvesno vreme
dri u pacu jer tada omeka i
dobija bolji ukus.
Za pravljenje paca, treba se
koristiti onim ega ima u prirodi,
215
PR IPREM A N JE J E L A
a spravljati ga valja na sledei
nain.
Oistiti, oprati i sitno nasei lu-
kovice sremua, mlade izdanke ub-
ra, malo ilica kopitnjaka, korena
divlje mrkve, malo lista meje ape
Sl. 193. N ain rasecanja koe divljai
i drugog zainskog bilja ako ga u
prirodi ima, nekoliko bobica kleke,
moe i mladih izdanaka jelki (zimi).
Pripremljeno zainsko bilje staviti
u vodu, posoliti i kuvati. Kada je
dodato bilje omekalo, blago ga
zakiseliti. Sada, prethodno oprano
i na vee delove iseeno meso,
216
preliti pripremljenim i ohlaenim
pacom tako da bude potpuno
preliveno. Na ovaj nain sprem-
ljeno meso u pacu treba da stoji
najmanje 24 asa na hladnom mestu,
zimi moe i 34 dana pa i due.
Posle odstojanog >^>aca jelo se
spravlja na lovaki nain, mada se
od istog mesa mogu spravljati i
orbe, paprikai, musaka i druga
jela na obian nain. Jela na lovaki
nain treba pripremiti ovako: meso
se izvadi iz paca i dinsta sa puno
safta dok ne omeka. Od bilja iz
 PR IPR EM A N JE JE L A

paca spravi se lovaki sos: napra- nalije pacom do potrebne konzis-

vi se zaprka, stavi u nju sitno tencije i prokuva. Izdinstano meso
iseeno (ili mleveno) bilje iz paca, stavi se u gotov sos.

N A JJE D N O S T A V N IJI N AIN P R IP R E M A N JA

J E L A OD M ESA

P E C E N J E N A A R U . Manji tankom icom. Dobro je da se

komadi mesa posole se i stave na listovi mesa pre posipanja zain-
ist ar. skim biljem premau uljem ili
drugom masnoom. Napravljene
p e C e n j e n a R A N JI U . rolne treba nabosti na icu ili
Posoljene sitne komade mesa treba ranjie i pei na aru uz polagano
nabosti na icu ili tanje zailjeno okretanje.
drvo i pei, drei iznad vatre uz
polagano okretanje. Po mogustvu, P E C E N J E M E S A u i l o v a C i ,
meso premazati masnoom. Ako G L IN I I D R U G O J Z E M L J I :
se paljivo postupa, meso ne mora Vee komade mesa ili celu oi-
da zagori. enu pticu i manju oienu i-
votinju, poto se posole, zaviti
P E C E N J E N A R A N JI U u glinu (blato) konzistencije tvrdog
M E S A S A V IJE N O G U R O L - testa, staviti na ar i pokriti arom
N U . Meso se isee na listove sa svih strana. Posle i 2 asa
(nicle), izlupa se (moe i kame- meso je peeno, to zavisi od veli-
nom), posoli i pospe sitno isee- ine komada (ivotinje) i jaine
nim zainskim biljem, a zatim se odnosno koliine ara. Meso je
uvije u rolnu i vee kanapom ili peeno kada omot od blata popuca.

P R IP R E M A N JE J E L A OD N E K IH D IV L JIH IV O T IN JA
P R IO B A L S K O G PO D R U JA

1. V LA SU LJE P R EN E . v .. ,
da otpuste stetne matenje. Posle
pola asa treba ih dobro izmeati
Odmah poto se izvade iz mora, i staviti na ravnu podlogu da se
vlasulje se pranjem oiste od peska ocede i prosue. Zatim ih uvaljati
i mulja, posole se i ostave u posudi u brano i priti na vrelom ulju.

217
PR IPR EM A N JE J E L A
2. PRILJEPCI, LJUTURE I
PRSTACI PRESNI
Sve ove ivotinje mogu da se
jedu presne, i to priljepci odvojeni
nekim otrim predmetom od lju-
ture (ljuske, kuice), a Ijuture
razbijene ili razdvojene iz kojih je
prethodno odstranjena iii isprana
paprena materija koja se nalazi u
utrobi. Ove ivotinje se mogu jesti
presne u veim koliinama, bez
ikakvih tetnih posledica.
3. KUVANI NANARI, PRILJEPCI,
VOLJCI I OSTALI PUEVI
Prikupljeni puevi operu se od
peska i blata, u obinoj ili morskoj
vodL Zatim se bez posebnog i-
enja stave u kljualu slatku ili
morsku vodu i kuvaju na jakoj
vatri 5 15 minuta, a na slabijoj
neto due. Poto se skuvaju, iz- pa se dre na zaklonjenom mestu
vade se iz kuice (iglom, iljatim
noem), preliju uljem i jedu sa
salatom od divljeg luka, matara ili
drugog bilja.
Izvaeno meso pueva moe da
se upotrebi i za pripremanje papri-
kaa, orbi i drugih jela na uobia- 6. RAKOVI MORSKI KUVANI
jeni nain, sa raznim dodacima.
4. KOLJKE MORSKE KUVANE
Odbace se svi oteeni i bolesni
primerci, a zatim se intenzivnim
pranjem odstrane pesak, mulj i
druga neistoa. Pripremljene
koljke stave se u kljualu vodu i
kuvaju 5 10 minuta na jakoj vatri,
218
s tim da voda za to vreme kljua.
Ovako kuvane koljke posle va-
enja iz ljutura mogu se odmah
jesti. Ukoliko se ne kuvaju u mor-
skoj vodi, treba ih posoliti.
Ako se pripremaju druga jela,
koljke se ne moraju kuvad do
kraja u Ijuturama, jer e se izva-
eni mesnati delovi dokuvati kas-
nijim kuvanjem u jelu koje se pri-
prema. Voda u kojoj su kuvane
koljke moe da se upotrebi za
kuvanje povra, kaa i sl.
5. U VAN JE IViH N ANARA,
PRILJEPAKA, VOLJAKA I
DRUGIH VODENIH PU EVA
Navedene vrste mogu se za krae
vreme uvati u ivom stanju do
upotrebe ili prilikom transporta.
U tu svrhu, ivotinje se izmeaju
sa morskim algama i stave u obine
pletene korpe ili slinu ambalau,
u hladu, Ukoliko je potrebno da
se due uvaju, korpe se moraju
povremeno kvasiti (svakih 8 10
asova).
Morski rakovi mogu se pripre-
mati za jelo kao i potoni. Sitni
rakovi ko^ice, jed^ se i presni.
7. LIG N JE P R EN E
Lignje se raspore, izvadi im se
kesica sa crnilom, kost i zubi, operu
se u vodi, iseku na komadie i pre
na vrelom ulju oko 15 minuta.
 PRIPREM A N JE JE L A

8. HOBOTNICA KUVANA estice mulja. Kuvaju se u slatkoj

ili morskoj vodi dok ne postanu
Hobotnicu treba odmah posle meki (obino 2 3 asa). Soljenje
ulova ubiti i izudarati nekoliko nije potrebno jer trpovi sadre
puta o kamen da bi omekala. dovoljno soli.
Iznutricu valja izvaditi i odbaciti,
a hobotnicu kuvati u vodi bez do-
datka soli (ako se so doda pri kuva- n . JEIN C I PRESNI
nju meso hobotnice ostaje tvrdo).
Kuvati oko pola asa, a potom Jenici se prikupe sa stena ili
posoliti i zainiti uljem. kamenitog morskog dna, raspore
se jakim udarcem noa po sredini i
vrhom noa izvade jajnici i presni
9. SIPA P E EN A I PR EN A se jedu. Jajnici se nalaze samo
u enki unutar oklopa, simetri-
no rasporeeni du renjeva
Sipu treba dobro oprati, zatim simetrino graenih i ima ih 5
otvoriti sa donje strane, izvaditi komada. Poznaju se po izrazito
joj utrobu, crnilo i sipovinu (kost crvenkastonarandastoj boji.
sipe). Oprati je u nekoliko voda,
ocediti i pei na aru oko 20 mi-
nuta. Za prenje je treba isei na
12. MORSKA JA JA PRESN A
manju parad 1 priti je na ulju.
Morska jaja vade se iz mora ro-
njenjem. Poto se dobro operu od
10. TRPOVI KUVANI
mulja, raspore se po sredini i jedu
se njihovi jajnici u presnom stanju.
Trpove valja oprati, rasporiti i Boje su narandastocrvenkaste i
dobro isprati da bi se odstranile intenzivnog mirisa na jod.

P R IP R E M A N JE A JE V A I V IT A M IN S K IH N A P IT A K A

A JE V I. Za pripremanje aja Sasuena ajna sirovina stavi se

treba za 1 osobu oko 50 g svee
(zelene) ili 5 10 g suene ajne
sirovine i 1/2 1 vode.
Svea ajna sirovina stavi se u
vodu koja vri (kljua), sud se
poklopi i skine sa vatre, pa ostavi
da stoji 5 10 minuta a zatim
procedi.
u kljualu vodu, kuva oko 5 mi-
nuta, a onda skine sa vatre i pro-
cedi. ipak i drugi voni plodovi
kuvaju se do 10 minuta. aj od
ipaka i vonih plodova bie jo
bogatiji u vitaminu C ako se posle
kuvanja ostavi da stoji 1/2 -1
as, pa tek onda ocedi.
219
PRIPREM A N JE J E L A
Prilikom pripremanja aja od
ipka na ovaj nain, u aj prelazi
vitamin C, a u mesnatom delu ostaje
neiskorien karotin (provitamin
A). Zato, da bi se i on iskoristio,
posle kuvanja aj treba ostaviti
da stoji due (34 asa) dok ipak
ne nabubri, zatim aj odli i piti
kao napitak sa vitaminom C, a
nabubreli ipak trljanjem kroz sito
ili u nekom sudu, mlevenjem i sl.
pretvoriti u homogenu masu, koja
se dodaje orbama ili jelima da
bi se vitaminizirali vitaminom A.
Caj se zaslauje eerom, mar-
meladom, vonim sirupom, saha-
rinom i sl. Ako se ne raspolae
nijednim sredstvom za zaslaiva-
nje, korisno je piti i gorak aj.
Spisak ajnih sirovina dat je u
tabeli 1.
V IT A M IN S K I N A P IC I. Pri-
premaju se od ajnih sirovina u
vidu ajeva. Sto due aj stoji
neoceen, to e vie da sadri
vitamina C. Ne preporuuje se da
stoji due od 1 asa, jer kasnije
poinje da se smanjuje sadraj
vitamina u aju usled razgraiva-
nja. Valja imati u vidu da neke
ajne sirovine pri duem stajanju
daju veoma jake i gorke ajeve,
pa nisu pogodne za pripremu vita-
minskih napitaka.
Veoma bogad i dobri vitaminski
napici mogu se pripremiti od ig-
lica etinara. Iglice mladih izdanaka
(letorasti), otkinuti sa granica,
stave se na 2 3 minuta u kljualu
vodu da bi se skinuli votani sloj i
smolaste materije. Zatim se izvade,
220
isitne i stave u sud sa 3 puta veom
koliinom hladne vode, ostave da
stoje 1 2 asa i onda ocede kroz
istu krpu (gazu i sl.). Napitak se
zasladi. Jedna aa ovog napitka
obezbeuje dnevnu dozu vitamina
C. Iglice se mogu isitniti u drve-
nom sudu (korito i sl.) pomou
seckalice. Napitak se moe uvati
1 2 dana, u dobro poklopljenom
i tamnom sudu (zbog zatite od
svetlosti).
Moe se napraviti i koncentrat
vitaminskog napitka tako to se u
jednoj istoj vodi ekstrahuje 3 par-
tije iglica, esktrakt stavi u sud sa
uim otvorom (manji pristup ki-
seonika) i zagrevanjem upari do
konzistencije sirupa, pa se ohladi.
Da bi se izbistrio, ohlaenom kon-
centratu treba dodati belance (1
komad na 34 1 ekstrakta), dobro
ga izmeati, zagrejati da se belance
zgrua, a zatim ostaviti da padne
talog, pa bistru tenost odliti ili
procediti kroz platno. Bistar kon-
centrat zatim se upari u sudu sa
uskim otvorom do konzistencije
gueg sirupa. Ovako pripremljen
koncentrat moe da se uva i do
godinu dana u tamnoj i dobro
zatvorenoj posudi. Dovoljno je
da se uzme 1 kafena kaiica dnev-
no ovog koncentrata da bi se
obezbedile dnevne potrebe oveka
u vitaminu C.
Ovakvi koncentrat^ prave se od
ekstrakta dobijenog 24-asovnim
stajanjem u zakiseljenoj vodi lia
lipe, breze, lucerke i sl.
 PR IPR EM A N JE J E L A

P R IP R E M A N JE H L E B A

U nedostatku dovoljne koliine osuene mrve ili melju i dodaju

peninog brana, za izradu hleba
moe da se upotrebi raeno, je-
meno i kukuruzno brano, krom-
pir, ir, divlje kruke, mekinje,
zlatan i druge hlebne sirovine (v.
tab. i). Uobiajeno je da se peni-
nom branu dodaje oko 10% ovih
hlebnih sirovina, a u sluaju osku-
dice i vie.
Raeno i jemeno brano obi-
no se dodaju peninom branu
pre izrade hleba.
Kukuruzno brano se prethod-
no popari tako to se kljuala
voda postepeno sipa u brano uz
intenzivno meanje. Popareno ku-
kuruzno brano dodaje se pri iz-
radi hlebnog testa.
Krompir se prethodno skuva,
oisti i mlevenjem (drobljenjem)
se od njega napravi kaa, koja se
dodaje pri izradi hlebnog testa.
Hrastov ir se oljuti i dobijeno
jezgro podue se kuva u veoj
koliini vode. Voda se nekoliko
puta odliva da bi se odstranila
gorina. Skuvan ir se sitno izdrobi
i mea sa hlebnim testom.
Divlja kruka se sasui, samelje
i mea sa hlebnim testom.
Leskove rese se prvo dobro
prokuvaju, procede i sue, pa se
hlebnom testu.
Vijuac (29) pepeljuga (31),
mala turica (33) seme se melje i
dodaje branu.
apljan (162), kaun (184)
krtolice se prokuvaju i samelju
(izgnjee), pa se dodaju hlebnom
testu kao i krompir.
Zlatan (177), dremovac (180)
lukovice se kuvaju i samlevene
dodaju hlebnom testu. Presan dre-
movac se ne sme jesti jer je otrovan.
Brezova kora sui se, samelje
i dodaje hlebnom testu.
Lokvanj (51), uti lokvanj (52)
koren i podanak, kuvani ili
sueni samelju se i dodaju branu.
Bujad (3) podanak se vadi u
jesen ili krajem zime, sui se i
melje, pa dodaje branu.
Blitva morska divlja (42), sr-
anik mali (27), morgrua (54),
nourak (101), meja apa (105),
repuina (151 154), vodena bok-
vica (155), srak (150) koren se
vadi, sui, samelje i dodaje hleb-
nom testu.
Mukinje (88), brekinje (87)
zreo plod se melje i dodaje hleb-
nom testu.
Islandski liaj sui se, melje i
dodaje hlebnom testu.

P R IP R E M A N JE PO G A E

U prosejano penino, raeno ili voda i zamesi testo. Srazmera me-

jemeno brano dolije se posoljena anja iznosi 100:5560, to zavisi
221
PR IP R EM A N JE J E L A

od vrste i kvaliteta brana. Pri izvadi ostavi da stoji jo oko 15

zamesivanju treba dodati malo kva- i pee 45 50 minuta. Pre stavljanja
sca, ako ga ima. Umeeno testo u pe gornja povrina se izbode
stoji 15 30 minuta, pa se pogaa viljukom ili iljatim drvcetom.

P R IP R E M A N JE V A T R E I O G N JI T A (L O IT A )

1. PRIPREM ANJE VATR E

Pored uobiajenih sredstava, za materijal za paljenje najbolji je

paijenje vatre se upotrebljavaju i trud. Dobija se od gljiva koje
improvizacije. rastu na stablima bukve, hrasta,
duda, ljive, itd. Najbolji trud se
dobija kada se zrela gljiva kuva u
vodi u koju se stavi pepeo. Posle
dueg iskuvavanja, gljiva se sui i
dobro istue. Tako dobijen trud
je mek kao pamuk i veoma lako se
pali. Ako nema mogunosti da se
gljiva kuva, treba je to bolje
osuiti i istui.
Umesto truda moe da poslui i
dobro sasuena mahovina.
im se primeti dim, znai da je
dolo do paljenja, pa odmah po-
Sl. 194. Paljenje vatre pomou sunevih
zraka i soiva

Sunani zraci. Vatra moe da se

zapali proputanjem sunanih zra-
ka kroz soivo od dogleda, baterij-
ske lampe i dr. (sl. 1^94). Soivo
se postavlja tako da se zapaljivi
materijal nae u ii sunanih
zrakova.
Kresivo. Sastoji se od maajeg
komada elika i kremena. Ucara-
njem jednog o drugo proizvoce se
iskre (varnice) koje se uprave na
zapaljiv materijal (sl. 195). Kao Sl. 195. Paljenje vatre pomou kresiva
 P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N Jl S T A

mou suvog iverja, slame, unja i raviti mangale od prazne kutije za

dr. lako zapaljivog materijala vatru konzerve iji se zidovi izbue (sl.
treba postepeno pojaavati. Ako 196- 0.
se moe obezbediti lu od boro-
vog drveta (tanke cepke bogate
smolom), nee biti velikih tekoa b) Poluukopano prosto ognjite
oko pripremanja vatre. za jedan kazan

Za izradu ovakvog ognjita bira

se prvenstveno neki nagib, nasip
2. POLJSKA OGNJITA ZA i sl. Zatim se iskopa odnosno use-
K U VANJE JE L A e u nagib mesto za ognjite u vidu
tri etvrtine kruga (sl. 197).
Na dnu ognjita napravi se od
Za loite treba nai ocedno kamena ili cigle kruno loite,
eventualno nagnuto mesto. Loite visoko 24 35 cm, i na njega se
se okrene tako da vetar pojaava stavi kazan. Vano je da dno kaza-
vatru, a dim odnosi na suprotnu na od dna loita bude udaljeno
stranu od ljudi i objekata. Loite oko 35 cm, jer se tada najbolje zag-
treba da bude to vie zatvoreno, reva. Kako se ognjite kruno
kako bi se toplota maksimalno kopa za 78 cm veeg promera.
koristila. Valja voditi rauna o me- nego to je kazan, to se na povrini
rama za spreavanje poara. zemlje (gde gornji deo kazana w ifea
da viri najmanje za 10 cm) ovaj
otvor izmeu iskopa ognjita i
a) Jednostavne improvizacije ognjita samog kazana pojaa ilovaom po-
meanom sa sitnim kamenom, ili
Loite se moe improvizovati se obloi busenom, da se toplota
na razne naine, kako se vidi na iz ognjita ne bi gubila pored ka-
slici 196. zana. Za odvod dima, u osi loita
Za improvizaciju ognjita mogu (na suprotnom delu), iskopa se u
da poslue: nekoliko kamenova i zemlji kosi dimni kanal, koji se
metalna ploa (sl. 196-a), 2 ka- produuje u dimnjak izraen od
mena i gvozdene ipke nametene busenja ili kamena pomeanog sa
u vidu rotilja (sl. 196-b), dve glinom. Otvor loita treba da
grane od kojih jedna slui da se bude u, pravcu vetra.
na nju okai posuda a druga u vidu
raklji za podupiranje prve grane
(sl. 196-c), tronoac od tri grane, c) Ognjite za porcije
s tim da se za veanje posude
iznad vatre moe upotrebiti manja Ovo ognjite (sl, 198) moe se
grana (sL 196-d). Ognjite se moe razliito izgrad iti.^ k o imlelez-
improvizovati i od benzinskog bu- nih ipki, tada se dve-tri uporedo
reta (sl. 196-e), ili se mogu nap- stavljaju na rov, pa na njih porcije.
223
P R IP R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

d , deba.1]

Sl. 196. Im provizovana ognjiSta: a) od plehane ploe i kamenja; b) od dva kamena i

gvozdenih ipki; c) od grane i raklji; d) u vidu tronoca sa kukom napravljenom od grane
za veanje suda; e) od benzinskog bureta; f) u vidu mangala od kutije konzerve

224
 P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

II

Sl. 197. Poluukopano ognjite za jedan kazan: I pogled odozgo, II presek po

duini; III pogled sa prednje strane

225
P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

Ako ipki nema, u iskop loita zemljom. Visina pei je 1,5 m,

mogu da se stave cigle ili kameri prenik (spbljanji)^ donjeg obima
a na njih porcije. je 1,7 m, a unutranji prenik
poda pei je 1,4 m.
3. POLJSKE H L E B N E PEI Pod pei izraduje se od cigle i
gline na taj nain to se na izniveli-
Konusna pe (sl. 199). l/raduje sanom mestu istrasira krug polu-
se od kolja i gline pomcane sa prenika 85 cm, pa se u tom krugu
226
 P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

Sl. 199. K o n u sn a h leb n a pe

227
P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A
iskopa zemlja za 10 cm i ovo udub-
ljenje popuni prvo peskom u visini
od 23 cm, zatim se preko toga
poreaju cigle ili sloj gline od
78 cm i glina dobro nabije.
Na izgraenom podu trasira se
novi krug poluprenika 70 cm,
pa se obim kruga podeli na 17
delova od po 25 cm. U ovih 17
taaka pobode se 17 kolaca zaotre-
nim vrhovima koso u zemlju tako
da se ukrtaju nad centrom kruga,
a na visini od 1,5 m, i tu se icom
poveu.
Od gline i zemlje sa kojima se
pomea malo sitne slame prave se
valjci 4060 cm duine i debljine
10 15 cm. Ovim valjcima oblae
se drveni skelet, s tim da se prvi
(donji) red ukopa za 3 5 cm u zem-
lju. Sto se zidanje izvodi blie
vrhu, duina i debljina valjka treba
da je sve manja. Pri slaganju valja
voditi rauna o tome da se pokriju
zazori izmeu redova. Redove va-
ljaka treba dobro povezati pomou
prua. Po zavrenom zidanju cela
se pe spolja i iznutra dobro omae
ilovaom.
Za otvor (vrata) ostavlja se rupa
25 cm irine i 25 cm visine. Ovaj
se otvor pojaava pruem, kako
ga ne bi zatrpali valjci od gline.
Otvor se pri zagrevanju, a i kasnije
pri preenju hleba, zatvara kapkom
napravljenim od dasaka ili prua i
namazanim glinom i slamom.
Za regulisanje toplote i izlaz
dima pri zagrevanju na suprotnoj
strani od otvora vrata ostavljaju
se dve okrugle rupe prenika 10 cm,
na meusobnom rastojanju od 30
do 40 cm i na visini od zemlje za
30 cm. Ove se rupe zatvaraju drve-
2 28
nim epovima namazanim glinom
ili busenom. Slue da se povreme-
nim otvaranjem izbaci dim iz pei
ili ispusti suvina toplota pri pe-
enju.
Poto pri suenju i zagrevanju
pei izgori vrh, to se glinenim
vencima napravi otvor od 5 do
7 cm i preko ovoga stavi kutija od
konzerve ili slino, pa ovo slui
kao dimnjak. Pri peenju hleba ovaj
se otvor zatvori opekom, kamenom
ili zamae ilovaom.
Ispred jame kopa se jama za
umetae. Sui se paljivo oko 8 a-
sova. Nastale pukotine zamau se
glinom. Zagrevanje traje 3 3,5
asa. Broj peciva iznosi 68, a u
jednom peenju najvie do 40 hle-
bova. Moe se praviti pe i manjeg
kapaciteta.
Pe od buradi (sl. 200). Izra-
uje se od veeg drvenog bureta
sa gvozdenim obruima na taj
nain to se bure svojom duinom
ukopa dopola u zemlju, pa unu-
tranjost naspe ljunkom, a zatim
preko ovog izradi peni pod od
nabijene ilovae. Na gornjoj strani
bureta, temenu svoda, provrti se
rupa koja slui kao dimnjak.
Za vreme peenja ova se rupa
zatvara drvenim epom ili buse-
nom. Unutranjost bureta se oblepi
glinom izmeanom sa zemljom, soli
i pepelom. Pe se spolja i iznutra
izmae slojem gline od 10 do 15 cm.
Da bi glinaf m ogla, da se oblepi,
grethodno se nareu duge bureta.
Celo pei zatvara se drvenim kap-
kom, pa se on premazuje glinom
kao i cela pe. Na srednjem delu
kapka ostavljaju se mala vrata
mali otvor dimenzije 25x25 cm,

koja se zatvaraju posebno izrae-
nim vratancima od dasaka (i ova se
dobro premau glinom). Za vreme
peenja hleba, vratanca se uglave u
prednju stranu kapka i zamau
ilovaom.
Za umetae hleba izraduju se
jame. Preko cele pei nabaca se sloj
zemlje i blago nabije. Za suenje
P R IP R E M A N JE SU N ICE
Za konzervisanje namirnica top-
lim vazduhom ili dimom mogu se,
pored stalnih sunica, primenjivati
improvizovane sunice i prenosne
sunice na sklapanje.
1. IM PROVIZO^ANE SUNICE
Najprostiji tip sunice je u ob-
liku tronoca od granja (sl. 201);
moe se izraditi i u vidu jame isko-
pane u zemlji (sl. 202), koja je na
oko 15 cm ispod gornje ivice
proirena da bi se moglo postaviti
prue za veanje ili stavljanje na-
P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A
<L
pei potrebno je 67 asova. Mora
se suid oprezno, a pukotine koje
nastaju odmah zamazati. Prvo re~
dovno zagrevanje pei traje 2 3
asa. Za svako dalje zagrevanje pri
neprekidnom radu potrebno je naj-
manje po 2 asa. Dnevni kapacitet
pei je 67 peciva.
mirnica koje se sue. Jama se odoz-
go pokriva granjem.
Od ovih improvizacija bolja je
sunica napravljena u nagibu ili
useku terena (sl. 203), koja se
izrauje na sledei nain.
Prvo se iskopa jama veliine
oko 1 m3 ( 1 X 1 X 1 m). Ova jama
se spoji sa povrinom zemlje jed-
nim horizontalnim pokrivenim ka-
nalom koji polazi od dna jame.
Kanal treba da je oko 25 cm dubok,
20 cm irok i 1,3 m dugaak. Na
ulazu u kanal loi se vatra i kroz
njega se dim i topao vazduh odvode
u jamu sunicu. Kanal ne sme
da bude kratak da ne bi suvie topao
2 29
P R I P R E M A N J E SUNICA
 P R I P R E M A N J E SUNICA

Dl. 203. Sunica iskopana* u nagibli terena

Sl. 204. S a n d u k su n ica

P R I P R E M A N J E SUNICA

vazduh ili dim dopirao do materi- meusobno spojene arkama, tako

jala koji se sui. Oko ivica jame da se moe sklopiti prilikom preno-
podigne se jo zid od zemlje, ka- enja (sl. 205). Prednja stranica
menja ili busenja u visini od oko slui kao vrata, koja se otvaraju
30 cm. Vealice se prave od grana. kad se u sunicu stavljaju ili iz nje
Jama se pokriva granjem. Meso vade lese.
koje se sui treba da je udaljeno Na dvema bonim stranicama
oko 1 m od dna jame i oko 2 m od naprave se od lima ili ugaonog
vatre. gvoa leita na kojima stoje
U ovoj sunici mogu se suiti lese. Bone strane pri dnu i u gor-
toplim vazduhom i gljive i biljke, njem delu treba da imaju otvore,
koje se stavljaju na lese ispletenekoji omoguuju strujanje vazduha.
od prua ili napravljene od letvica,Sunica se stavlja na limenu plou,
metalne mree, gaze ili ice. Lese koja je vea od njene osnove i stoji
se stavljaju na vealice. na loitu improvizovanom od ka-
Sunica se moe brzo improvi- menja ili ukopavanjem u zemlju.
zovati od sanduka ili bureta, kojimaKao zatita od kie slui poklopac
od lima, koji se postavi tako da stoji
su izbijena oba dna (sl. 204) i koji
su stavljeni na jamu iskopanu u pod nagibom. Temperatura vaz-
zemlji i spojenu pokrivenim kana- duha, kojim se sui, i brzina njego-
lom sa loitem. vog strujanja mogu se regulisati
Sa unutranje strane sanduka jainom vatre, podizanjem i spu-
(bureta) zakuca se nekoliko letvicatanjem poklopca ili veim i manjim
jedna iznad druge, koje slue kao pokrivanjem donje limene ploe,
leite za vealice ili lese postav-preko koje se vazduh greje pomou
ljene u nekoliko spratova. Sanduk pokretne ploe od azbesta ili ne-
(bure) ima poklopac da bi se od kog drugog materijala koji je slab
toplonoa.
kie zatitio materijal koji se sui.
Na kamenitom terenu jama na koju Pokretna sunica moe da se
improvizuje i od benzinske buradi
se stavlja sanduk i kanal mogu da se
naprave od kamenja i zemlje. (sl. 206).
Ove sunice slue za suenje Lese se izrauju od mreaste
ice stavljene u ramove od lima.
mesa, ribe, gljiva i bilja. Pri suenju
gljiva i bilja treba voditi rauna o Materijal se sui strujom toplog
tome da bude to manje dima. vazduha. Ako se eli da se sui
Ovo se postie upotrebom suvog dimom, sunica se ne stavlja na
ogreva, pravilnim loenjem i do- limenu plou, koja stbji na loitu,
voljnom duinom kanala iji zidovi ve direktno na loite, a jo je bolje
inae upijaju izvesnu koliinu dima.da se stavi na jamu spojenu kana-
lom sa loitem, kao to je to sluaj
2. SUNICA PRENOSNA, N A kod improvizovane sunice (sl.
SK LAPAN JE 204).
Ovom sunicom moe se suiti:
Pravi se od lima. Ima 4 stranice meso u sitnim komadima, voni
2 32
 P R I P R E M A N J E SUSNICA

Sl. 205. Sunica prenosna na sklapanje

Sl. 206. S u n ic a od b e n z in sk e b u rad i

2 33
P R I P R E M A N J E SUNICA

plodovi, gljive, korenje, krtole i meri suenja povremeno sputaju

drugi delovi jestivog bilja. Tem- na sledea donja leita, tako da pri
peratura vazduha i brzina njegovog kraju suenja stoje na najniem
strujanja zavise od prirode materi- leitu. Tako se obezbeuje rav-
jala koji se sui. Orijentaciono, nomernije i kvalitetnije suenje,
treba da se kree oko 60C. Materi- jer se artikli postepeno izlau sve
jal za suenje stavlja se u tankom veoj toploti (u donjem delu su-
sloju na lese (iane uloke), s nice je vea temperatura vazduha
tim da se lese sa novim materija- nego u gornjem).
lom stavljaju prvo gore, pa po
 V II. KO N ZERVISAN JE H R AN E
D I V L JE B I L J E
Suenje bilja. Cele biljke ili
njihove jestive delove treba ois-
titi i, ako su prljavi, oprati. Delove
koji su deblji (korenje, stabljike,
plodovi) razre2ati po duini na
dva dela ili na vie delova. Ovako
pripremljene biljke valja raspros-
trti, u tankom sloju, na hartiju,
platno, daske, isto kamenje i sl.
Treba ih suiti na suvom i pro-
majnom mestu, u hladovini, jer
sunana svetlost razara vitamine.
Ako situacija zahteva brzo suenje,
suiti na suncu, jer je i to bolje nego
da hrana propadne.
Biljke, osobito ajne, mogu se
vezati u snopie i suiti obeene o
drvo ili ispod nadstrenice.
Bilje je potpuno osueno kad se
moe lomid i mrviti. Takvo bilje
stavi se u vree od materijala koji
proputa vazduh i uva na suvom i
dobro vetrenom mestu.
Sueno bilje priprema se za jelo
kao i svee, s tim to ga prethodno
treba potopiti u vodu da nabubri.
Bubrenje traje dva asa i vie, to
/avisi od naina suenja i vrste bilja.
Samokieljenje bilja. Najbolje
je da se na ovaj nain konzervie
meavina od nekoliko vrsta divljeg
hilja, a ne samo od jedne vrste, jer
se dobija ukusniji proizvod. Nabra-
no bilje treba staviti u drvenu,
dobro opranu kacu. Stavljati sloj
po sloj, soli svaki posebno i dobro
nabijati drvenim maljem da bi bilje
pustilo sok i cfa bi se istisnuo vaz-
duh i stvorili povoljni uslovi za
vrenje. Zatim se stavi sledei sloj
bilja i tako dok se kaca ne napuni.
Tada se kaca poklopi drvenim pok-
lopcem i na njega se stavi povei
opran kamen, pa se sve ostavi
napolju na zaklonjenom mestu ili u
pogodnoj prostoriji. Dobro je da
se kaca pokrije polivinilskom fo-
lijom, platnom ili slinim prekriva-
em i da se on vee oko kace da bi
se bilje zatitilo od insekata i pada-
vina. Zavisno od smetaja i tem-
peraturnih uslova, divlje bilje se
ukiseli za 10 20 dana.
Da bi se dobio to bolji i to
ukusniji proizvod, treba se pridr-
avati sledeih pravila:
brati suvo i isto mlado lie
jestivih biljaka;
izbegavati vee koliine su-
vie aromatinih biljaka sa neuo-
biajenim mirisom, jer e cela ma-
sa poprimiti taj miris i ukus;
nabiti slojeve to bolje, da bi
se vazduh to potpunije istisnuo;
K O N Z E R V IS A N JE H R A N E
so dodavati u koliini od nabijeno bilje dobro pokriti
oko 2% u odnosu na koliinu i pritisnuti teretom (kamen i sl.).
bilja koje se kiseli;
G L JIV E
Suenje gljiva. Gljive treba
neposredno posle branja oistiti od
zemlje i odbaciti oteene delove.
Svui i pokoicu sa vrsta u kojih
je to potrebno. Od mladih gljiva
suiti i drke, a u starijih ih odba-
citi.
Gljive treba isei na krike deb-
ljine do 0,5 cm. Mlade gljive mogu
da seiseku sa plodnicom (sloj ispod
eira), a u starijih, kod kojih je
inae samo meso jo svee i sono,
plodnicu treba odvojiti i baciti.
Svaka vrsta gljiva sui se posebno,
jer se sve vrste ne sue istom brzi-
nom. Treba ih suiti prvenstveno
to jaem suncu. Iseene krike
rasprostru seu jednom sloju. Mogu
da se stave i na lese ili da se naniu
na kanap.
Gljive se najbre sue u sunica-
ma, ali treba paziti da se pri tom
izlau samo toplom vazduhu, a ne i
dimu.
Osuene gljive stavljaju se u
korpe, sanduke, vree od poroznog
materijala i sl., pa se uvaju na
provetrenom i suvom mestu.
Pre upotrebe treba ih potopiti u
vodu da nabubre, pa onda spremati
za jelo na isti nain kao i svee
gljive. Bubrenje traje nekoliko a-
sova. Najbolje je da ostanu u vodi
preko cele noi.
Gljive u prahu. Da bi sje lake
pakovale, uvale i transportovale,
23 6
suve gljive se mogu isitniti u prah,
koji odlino slui kao hranljivi i
aromatini dodatak orbama, na-
roito ako su isitnjene razne vrste
gljiva.
Marinirane gljive. Mladei neo-
teene gljive treba oistiti, oprati i
ocediti. Ako su krupne, valja ih
isei na manje delove. Staviti ih u
sud sa vodom kojoj su prethodno
dodati so i kiselina, raunajui po
12 g soli i 5 g siretne ili limunske
kiseline na 1 1 vode. Prokuvati
ih tako da tenost kljua 2 3
minuta. Prokuvane gljive treba
da su dovoljno meke, ali da se ne
raspadaju. Potom ih treba ohladiti
i, po potrebi, isprati od sluzi hlad-
nom vodom. U meuvremenu
spremi se razblaeno sire kao za
salatu, kome se doda manja koli-
ina iseenog luka (ako ga ima)
ili zainskog bilja. Prokuvane i
oprane gljive stave se u tako pri-
premljeno sire i prokuvaju jo
10 15 minuta. Zatim se ostave
da se ohlade, pa Se poreaju .u tegle
i preliju presolcem (tenost u kojoj
su kuvane) tako da: ih potpuno
prekrije i sprei njihovo suenje i
kvarenje. Ovako spremljene gljive
mogu se odrati godinu dana ako
se uvaju na prohladnom mestu.
U sluaju da se ne mogu obezbediti
odgovarajui temperaturni uslovi
za uvanje, sigurnije je da se gljive
 K O N Z E R V IS A N JE H R A N E

posle prvog kuvanja i pranja u u pergament-papirom i stave u

hladnoj vodi stave u tegle ili
druge sudove za konzervisanje,
preliju razblaenim siretom koje je
prethodno prokuvano sa lukom ili
zainskim biljem, pa sudovi pove-
kazan sa vodom i prokuvaju radi
sterilizacije. Dobro je da se na
povrinu tenosti sipa malo jestivog
ulja pre nego to se tegle zatvore.

MESO

Suenje mesa na vazduhu je soliti pre nego to mu se ukus pro-

najprostiji nain za konzervisanje veri.
manjih koliina mesa za krae Suenje mesa u dimu. Meso se
uvanje. sigurnije i trajnije konzervie dim-
Odvoje se sve kosd i krvavi de- ljenjem u punicama, uz prethodno
lovi, meso se isee na tanke listove salamurenje (usoljavanje).
debljine do 2 cm, posoli sa obe Odvoje se sve kosti i krvavi de-
strane kuhinjskom solju, koja se lovi. Meso se isee u komade te-
utrlja, i obesi se na dobro vetrenom ine od 0,5 do 1,0 kg tako da ko-
mestu da se osui. Zbog opasnosti madi budu to tanji. Svaki komad
od muva meso treba ovako suiti se natrlja kuhinjskom solju i sloi
samo u periodu kad ih nema, ili^fi drvenu kacu ili slian sud. Svaki
kad situacija ne omoguava sala- red mesa *pospe se slojem iser~ne
murenje i suenje u dimu. Oblaga- lukovice sremua, ako ga ima. j
njem mesa isitnjenim lukovicama ovako usoljeno meso stavrda sto/
sremua, ubrom, alevom papri- 23 dana. Za to vreme treba ga
kom, biberom i sl. znatno se sma- prevrtad bar jednom. U hitnom
njuje navala muva. Bolji i bri sluaju ovako posoljeno meso mo-
efekt daje ovakav nain suenja e da se stavi u dim ve posle
ako se meso bar nekoliko asova 24 asa.
prethodno izloi dejstvu dima. Dimljenje treba da traje bar
Pre upotrebe osueno meso se 23 dana. to je dimljenje due,
opere i ostavi da stoji u vodi neko- trajnost suenog mesa je vea.
liko asova da omeka i da se so Izuzetno se dimi samo 24 asa,
iz njega izvue. Jelo spremano sa ali takvo meso sposobno je samo
ovakvim suenim mesom ne treba za transport i kratko uvanje (4 5
dana).

RIBE
./>
Suenje osoljene ribe. Riba otvori sa lene strane ubokim
se oisti od krljuti i peraja, pa se rezom, koji ide pored same kime

237
K O N Z E R V IS A N JE H R A N E

od glave do repa, tako da se dobiju vitom mestu u hladu 7 20 dana,

dve polovine spojene na trbunoj
strani (sl. 207). Izbace se iznutrica,
krge i oi, pa se riba opere i dobro
ocedi, zatim se obilno posoli, spo-
lja i iznutra, i sui na suvom i vetro-
zavisno od vremenskih prilika. Pre
upotrebe suva riba se opere i po-
topi u hladnu vodu na nekoliko
asova da bi se izvukla so i riba
omekala.

Sl. 207. Suenje riba na vazduhu

Suenje nesoljene ribe. Morska Posle toga obesi se na vetrovitom

riba oiena na opisani nain moe
se konzervisati nesoljena, s tim da
se due dri u morskoj vodi. Zatim
se sui na vetrovitom i sunanom
mestu dok voda ne ispari i ne obra-
zuje se suva spoljanja korica.
mestu u hladu ili povie loita i
sui.
Suenje ribe u dimu. Riba
se oisti i pripremkna jedan od
navedenih naina, a zatim se sui na
dimu kao meso.

H O BO TN IC E, L IG N JI, SIPE

Konzerviu se suenjem bez soljenja kao i morska riba.

238
 K O N Z E R V IS A N JE H R A N E

TRPOVI

Operu se, raspore na nekoliko ilinavetrovitomm estuuhladovini.

delova, oiste i iznutra isperu, pa se Soljenje nije potrebno.
naniu na konopac i sue na dimu

PUEVI

Konzervisanje ivih pueva. eni i oprani puevi se ocede,

U hladu i na vlanom mestu, koje
nije podvodno iskopa se jama i u
nju prvo stavi debeo sloj isitnjenog
lia, borovih iglica ili humusa,
pa onda ivi puevi. Pokriju se
slojem lia ili iglica i navlae, pa se
rupa zatrpa zemljom. Ovako kon-
zervisani puevi mogu se uvati
nekoliko meseci. Pueve sa razbi-
jenim kuicama ne treba konzervi-
sati na ovaj nain.
Suenje pueva. Pueve sa Iju-
turama treba dobro oprati, pa
staviti u kljualu vodu i kuvati
10 15 minuta. Voda se odlije,
puevi ostave da se ohlade, zatim
se izvade noem ili nekim iljatim
predmetom iz ljuture. Iznutrica
(crevo) se odbaci, a stopalo (meso)
opere u nekoliko voda da bi se
sluz potpuno skinula. Ovako oi-
stave u sud za salamurenje, posole
dodavanjem 3% soli, dodaju se
zaini (iseku se lukovice sremua,
bobice kieke, izdanci ubra i dr.),
izmeaju i dre u salamuri 2448
asova. Vodu ne treba dolivati,
jer meso pueva puta sopstvene
sokove. Poto se izvade iz sala-
mure, ocede se i u tankom sloju
raire na lesama od prua ili ice i
sue u sunici ili na hladovitom i
dobro vetrenom mestu. U sunipi
ih treba suid 24 a na vazduhu naj-
manje 48 asova. Posle salamurenja
mogu se konzervisa i dimljenjem
kao meso. Osuene pueve valja
staviti u ambalau koja proputa
vazduh i uvati ih na dobro vetre-
nom mestu. Pre upotrebe potope
se na nekoliko asova u hladnu
vodu.
 V III. PRVA POMO PRI TROVANJU DIVLJIM
BILJKAM A I IVOTINJAM A

Prilikom upotrebe divljih biljaka bi se zabunom dogodilo da se

i ivotinja za ishranu, moe da na- pojede otrovna i kodljiva hrana
stane trovanje. Ako se u potpunosti biljnog ili ivotinjskog porekla.
potuju uputstva o nainu prikup- Uzrok trovanja najee moe
ljanja i pripremanja jestivog divljeg da bude divlja biljna hrana, na
bilja i divljih ivotinja, trovanja prvom mestu otrovne gljive. Osim
se mogu lako izbei. Ipak, ne- toga, trovanje moe da izazove
ophodno je da se poznaju glavni pokvarena ili zatrovana hrana bilo
znaci trovanja i mere pomoi, ako kog porekla.

TRO VAN JE DIVLJIM BILJKAMA

O D jE -
D O P R V IH

T R O V A N JA
Z N A K O V A

N A M IR N IC A Z N A C J T R O V A N JA P R V A P O S E B N E
SIR O V IN A POM O MERE
VREME

P R ED O -
H R A N E
LA
|

' 1 / 3 4 5

1. O t r o v n e gljive

Smrtonosne 630 Razvoj trovanja spor. to hitnije Paziti prili-

gljive: prosek Prvo jaki bolovi u traiti me- kom pri-
12 trbuhu, muka, povra- dicinsku po-^ kupljanja i
1. Zelena asova anje, krvavo-sluzavi mod. Dotle odabiranja
pupavka prolivi, oteano disa- kao pri tro- gljiva. Otrov
( Amanita nje. Kasnije katkad u- vanju po- se ne moe
phalloides) tica, mokrenje krvi, kvarenom unititi ku-
bolni grevi miia, hranom vanjem

240
 PR V A POMO PRI T R O V A N J U

l 3 4 5

z. Bela ukoenost, utuenost, (sredstva za

pupavka bunilo. Svest ouvana ienje, cr-
( Amanita do smrti. Temperatu- na kafa i
verna) ra tela normaina. Smrt dr).
- posle 2 do 8 dana u
50100% sluajeva

Gljive koje 1/2 Poetak nagao: bo- Izazvati po- Iste kao za
su ree do lovi u trbuhu, povra- vraanje smrtonosne
smrtonosne; 2 asa anje, proiivi, nemir, draenjem gljive
nesvesni napadi besa resice, ispi-
1. Muhara i srdbe, pomahnita- ranje eluca
(Amanita lost, pojaano luenje tek posie
muscaria) pljuvake i znoja. Po- povraanja.
2. Pante- remeaji disanja, rada Sredstva za
rovka srca, mokrenja. Neo- ienje:
(A . pan- dreeni greviti pok- gorka so,
tberina) reti. Jedna vrsta pijan- ivotinjski
stva. Posle 1 2 dana ugalj, topli
ozdravljenje. Smrt- napici. U te-
nost u 2% luajeva im sluaje-
vima potreb-
na medicin-
ska pomo

Manje opas- 1 10, Poetak nagao: bo- Sredstva za Otrov se

ne otrovne prosek lovi u trbuhu, mu- ienje: moe uni-
gljive: 5 ka, povraanje, pone- ricinus, gor- titi pee-
asova kad prolivi, glavobo- ka so i dr. njem, sue-
1. Smrci ija, grevi, bunilo, gu- Izazivanje njem, iii se
( Morche- bitak svesti. Kasnije povraanja. ukloni ba-
lla) ' ponekad utica. Tem- ivotinjski canjem vode
z. Hrci peratura tela normal- ugalj i bela posle ku-
( Helvella, na. Smrtnost moe da glina. Prema vanja
Gjromi- dostigne i do 24% mogustvu
rta) i potrebi,
ispiranje
eluca

24 I
P R V A POMO PRI T R O V A N J U

Gljive 1 5-rr-^p Nagao poetak sa zna- I sto Obratiti

hadraajnog minuta cima nadraaja i zapa- panju na
dejstva i do Ijenja u elucu i u opte mere
nepjatnog 2 asa crevima; bolovi u tr- predohrane
ukusa: buhu, prolivi, muka, i pravila o
1. Ludara povraanje i opta klo- branju i
(Boletus 1 nulost. Smrtni slua- spremanju
satanas) jevi su izuzetni gljiva
2. Gorki
vrganji
( Boletus
pachipus i
dr.)
3. Bljuvara
( Russula
emetica)
4. Olovasta
rudoliska
( Entoloma
lividutn)
5. Sumpo-
raa
(Hjpbo-
loma fas-
ciculare)

2. O t r o v n o divlje bilje
1. Tatula 1 2 Poetak nagao sa ose- Izazivanje Obratiti
( Datura asa anjem ei, suvoom povraanja, panju na
stramo- u ustima, poremea- ispiranje e- to da se
nium) jem vida, klonulou, luca. Sred- obrani plo-
z. Velebilje nemirom i strahom. stva zfl i- dovi ne za-
(Atropa U teim sluajevima enje: rici- mene sa
bella- poremeaji disanja i nus, gorka trenjama i
donna) rada srca pa i smrt. so, praak slinim je-
3. Bunika Uoljivi znaci su; i- ivotinjskog stivim plo-
( Hjoscia- roke zenice i uglja ili bele dovima, na-
mus nigerj rumeni obrazi glihe, jaka roito paziti
crna kafa, da to ne
topli napici, uine deca
utopljavanje,
hladni oblo-
zi na glavu.

24 2
 PR V A POMO PRI T R O V A N J U

1 2 3 l i l l ! iliiS

Leanje,
odmor.
U tekim
sluajevima
traiti me-
dicinsku
pomo

Jedi 5 io Poetak nagao. Prvi I st0 Obratiti

( A.conitum minuta znaci: bockavost i utr- panju na
napdlus) nulost jezika, koji se to da se ne
ire u guu i po celom zameni sa
telu. Oseaj kao da se korenom
usta i glava nadimaju. pakanata.
U teim sluajevima Najotrovniji
sa povraanjem ili bez deo biljke
njega, vrtoglavica, pad je koren
telesne temperature
poremeaj disanja, pa
i smrt. Svest ouvana

emerika 1/2 Poetak nagao sa ga- Is10 Obratiti

(Veratrum do denjem, povraanjem, panju na
album) 1 as bolnim prolivima, na- to da se ne
dimanjem, slinjenjem. zameni sa
Posle dolazi do: sla- sremuom
bosti, razdraenosti ili
ravnodunosti, tupo-
sti, poremeaja disa-
nja i rada srca, pa i
smrti. Zenice iroke.
esto koprivnjaa

243
PRVA POMO PRI T R O V A N J U

I 2 3 4 5

Kukuta 1/2 Poetak nagao sa br- Ist0 Pazi na to

( Conium do zim- razvojem. naci: da se ne
macula- 1 as opta malaksalost, ne- zameni ko-
tum) nesvestica, nesiguran ren, pa i
hod, proirene zenice. list biljke
U teim siuajevima sa celerom
oduzetost, poremeaji i perunom
disanja, pa i smrt

Mrazovac Pri uzimanju moe da Izazivanje Paziti na to

v2~~5
( Colchi- asova nastane oseanje vre- povraanja, da se lie
cum au~ line u ustima i poja- ispiranjee- ne zameni
tumnale) ano luenje pljuva- luca. Sred- sa sremu-
ke. Opti znaci sporije stva za i - om, a lu-
nastupaju: muka, po- enje (rici- kovica sa
vraanje i jak proliv sa nus, gorka jestivim lji-
bolovima u trbuhu, so), praak ljanima, iako
poremeaji disanja, ja- ivotinjskog lukovica
ko znojenje i pad te- uglja ili bele kuvanjem
lesne temperature. Ve- gline, jaka gubi otvorv-
a koliina moe da crna kafa, nost
izazove smrt topli napici,
utopljavanje,
hladni oblo-
zi na giavu.
Leanje,
odmor.
U tekim
sluajevima
trai medi-
cinsku
pomo

Hajduka 1 z Razvoj brz s zriacima Opte mere Ne zameni-

oputa asa zapaljenja eluca i cre- pri trovanju: ti sa sitnim
(Daphne va, bolovi u trbuhu, izazivati po- umskim
me^ereum) muka, povraanje pro- vra&nje, jestivim
livi i opta klonulost sredstva za bobiastim
ienje, voem cr-
topli napici, vene boje,
utopljavanje. kao brusni-
Obino se com i si.
otrov brzo
izbaci iz or-

244
 P R V A POMO PRI T R O V A N J U

1 2 4 1

ganizma, pa
su trovanja
izuzetna,
pogotovo
tei oblici.
Zbog toga
je samo u
izuzetnim
sluajevima
neophodna
medicinska
pomo

Kozil ili 1 2 Bolovi u trbuhu, mu- Isto Ne zameniti

orlovi nokti asa ka, povraanje, pro- ih sa dru-
(vrsta roda livi, glavobolja, sanji- gim jestivim
Lonicera) vost i maiaksalost crvenim i
crnim bobi-
astim um-
skim plodo-
vima

Kozlac 1 2 Bolovi u trbuhu, mu- 1 st0 Cela biljka

( Arum asa ka, povraanje, pro- je u presnom
macula- livi. Tei sluajevi tro- stanju otrov-
tum) vanja su izuzetni na, dok ku-
vanjem i su-
enjem gubi
otrovnost.
Lie ne za-
meniti sa
sremuom

Razvodnik 1 12 1 Poetak nagao sa bo- Opte mere Jagodiaste

ili paskvica asa lovima u trbuhu, gla- pri trovanju: plodove-bo-
( Solanum voboljom, mukom, izazvati po~ bice ne za-
dulca- povraanjem, nesves- vraanje, meniti na-
mara) ticom, poremeajima sredstva za roito sa
vida, privianjima i ienje, topli plodom u-
poremeajima disanja napici, uto- tikovine i
pljavanje. drugim je-
Obino se stivim sit-
otrov brzo nim bobi-
izbaci iz or- astim plo-
ganizma, pa dovima
su trovanja
izuzetna, po-

245
PR V A POMO PRI T R O V A N J U

1 . 2 3 4 5

gotovo tei
oblici. Zbog
toga je samo
u izuzetnim
sluajevima
neophodna
medinska
pomo

Zova 12 Poetak nagao sa bo- Ist0 Otrovno je

(Sambu- asa lovima u trbuhu, mu- lie, a bo-
cus nigra) kom, povraanjem, bice kao
prolivima, itd. U te- presne su
im sluajevima tro- otrovne u
vanje slino trovanju neto veoj
od kukute koliini. U
manjoj koli-
ini i prera-
devine ne-
kodljive su

urevak IMnB Poetak moe da bu- I st0 Lie ne za-

(Conval- asa de nagao sa mukom, meniti sa
laria povraanjem, grevi- liem sre-
majalis) ma, glavoboljom i zu- mua. Inae
janjem u uima. U te- se u malim
im sluajevima pore- koliinama
meaj rada srca, pore- koristi kao le-
meaji vida i dr. kovita biljka

<r .
i
Bukov ir 13 Poetak nagao sa bo- Ist0 Trovanje da-
(Fagus asa lovima u trbuhu, gla~ je samo pre-
sp.) voboljom, sanjivou san plod i to
i pomuenjem svesti. u veim koli-
Nema smrtnih slua- inama. Pr-
jeva enjem ili ku-
vanjem uni-
tava se otrov

246
 P R V A POMO PRI T R O V A N J U

T R O V A N JE H R AN O M IV O TIN JSK O G P O R E K L A

U naim uslovima veoma je za jelo, ili se, pravilnim priprema-

malo hrane ivotinjskog porekia njem, otrov moe unititi. Najveu
koja je sama po sebi otrovna. U opasnost predstavlja nepravilno
veini sluajeva u pitanju je hrana pripremanje i upotreba zaraene
koja je privremeno postala opasna i pokvarene hrane.

VREME
V R S T A ODJE L A P R V A M E R E
H R A N E D O PRVI H 2N A C I T R O V A N JA P R E D O H R A N E
PO M O
Z N A K O VA
TROVANJA
l 2 4 V 5

i. S t a l n o otrovni izvori hrane

Nadbubre- Poetak nagao sa mu- Izazvati po- Trovanje
ne lezde kom, povraanjem, vraanje, po izuzetno u
malaksalou, pore- mogustvu i sluajevima
meajima vida i rada potrebi ispi- zamene sa
srca ranje eluca, belim bu-
sredstva za bregom. Ne
ienje (ri- pripremati
cinus, gorka za jelo
so), praak
ivotinjskog
uglja ili bele
gline. Crna
kafa, topli
napici, uto-
pljavanje.
U teim slu-
ajevima tra-
iti medicin-
sku pomo

i. Jegulja, Poetak nagao. Znaci : Isto Otrovna sa-

ugor grevi, sanjivost, rav- mo krv. Ne
( Conger nodunost, neosetlji- jesti vee
conger) vost na dodir koliine
i. Murina presnog me-
( Murena sa. Kuvanje,
helena) dimljenje,
mariniranje
unitavaju
otrov

Vlasulja Poetak nagao sa gla- I to Otrovne su

smea voboljom, povraa- samo presne.
(Anaemo- njem, povienjem tem- Prenjem se
nia sul- perature tela. Osip i otrov uni-
cata) otok na mestu dodira tava
koe sa vlasuljom

24 7
PR V A POMO PRI T R O V A N J U

I 2 3 4 3

koljke , 15 20 Poetak nagao sa ga- Izavati po- Kuvanjem,

dagnje minuta enjem, povraanjem, vraanje, po naroito sa
prolivom, klonulou. mogustvu i sodom bi-
Mogu smrtan ishod potrebi ispi* karbonom,
ranje eluca, unitava se
sredstva za otrov
ienje (ri
cinus, gorka
so), praak
ivotinjskog
uglja ili bele
gline. Crna
kafa, topli
napici, uto-
pljavanje.
U teim
sluajevima
traiti medi-
cinsku po-
mo

Paklara Poetak nagao sa pro- Isto Kuvanje ne

rena i livom, slinim dizen- unitava ot~
morska teriji-srdobolji, bo- rov. Otrov-
lovima u trbuhu, klo- na samo
nulou koa, tj. sluz
koe. Po-
trebno uklo-
niti kou ili
usoliti

1. Pr i v r e me no ot r ovni i z v o r i htan e
Ribe: mrena, Poetak nagao: izne- Prva pomo Za vreme
tuka, ma- nadni napadi jakih bo- kao i pri mresta otro-
nji, jesetra, lova u miiima. Obo- frrovanju vni su ikra,
grge, smud, teli pada i postaje ne- stalno otrov- jetra, seme-
i dr. pokretan. Mokraa cr- nim izvori- ne lezde,
venkastomrka. ma hrkne ) koje ne treba
^apadi se javljaju pripremati
3-^7 puta. Smrtnost za jelo od
*% riba ulovlje-
nih u vreme
mresta

248
 TROVANJE POKVARENOM, ZARAENOM I
ZATROVANOM HRANOM

i. UZROCI TROVANJA

a) Pokvarena hrana ili hrana roito su opasna jela od mlevenog

koja je poela da se kvari;
b) nedovoljno kuvana, peena
ili prena hrana, koja nije pokva-
rena, ali sadri klice i njihove otro-
ve, jer ili potie od bolesnog ivin-
eta, ili je naknadno zagaena ne-
higijenskim rukovanjem;
c) hrana, koja posle priprema-
nja stoji na toplom mestu du^e vre-
mena (3 asa i due), ili kad se
preostala jela od jednog obeda jedu
za drugi obed. Klice i njihovi otrovi
dobro i brzo se razmnoavaju u
namirnicama i jelima od mesa,
ribe, jaja, mleka, pa i gljiva, osobito
kad se dre na toplom mestu. Na-
(seckanog) mesa i konzervi;
d) jela i napici spremani i
uvani u metalnim posudama
(od bakra, pocinkovanog lima i
dr.), koje nisu emajlirane, kalaisane
ili na drugi nain obraene, da bi
se spreilo rastvaranje metala i pre-
lazak u hranu. Osobito su opasna
kiseia jela i napici;
e) hrana koja se sprema od
povra i voa skoro prskanog
sredstvima za zatitu bilja. Mo-
gunost trovanja je utoliko vea
ukoliko je prolo manje vremena
od prskanja i ako se povre i voe
pre upotrebe dobro ne operu.

2. ZN ACI TRO VANJA

V R E M E OD J E L A
DO POJAVE
UZROK PRVIH Z N A K O V A ZNACI TROVANJA
TROVANJA

1 2 ' 3

Hrana zatrovana metalima, Od nekoliko minuta Muka, bolovi i grevi u trbu-

srestvima za zatitu bilja do 2 asa hu, povraanje, proliv. Zavis-
ili rugim hemijskim otrovi- no od vrste otrova mogu se
ma javiti i drugi znaci

Pokvarena hrana iii hrana Od 2 do 24 asa pa i Muka, bolovi i grevi u trbu-

zagaena klicama i njiho- vie hu, povraanje, proliv. Pone-
vim otrovima kad groznica i poviena tem-
peratura
 P RVA POMO PRI T R O V A N J U
3. P R V A POM O
a) Izazvati povraanje guranjem
prsta u usta i draenjem resice;
b) odmah posle povraanja is-
prati eludac tako to se popije
vea koliina vode (pola litra i vie),
najbolje mlake, i ponovo izazvati
povraanje draenjem resice; ovo
ponoviti;
c) uzeti sredstva za ienje (gor-
ka so, ricinus i sl,);
d) uzeti praak ivotinjskog ug-
Ija ili bele gline;
e) po mogustvu uzeti crnu kafu
ili aj;
f) prvi dan ne uzimad hranu ve
samo aj, kasnije postepeno prei
na obinu ishranu. Uzimat! dosta
tenosti celo vreme;
g) u tekim sluajevima i kada
postoje znaci oduzetosti pojedinih
miia ili poremeaja vida, kao i
pri trovanju iji se znaci jave kas-
nije i sa zatvorom, treba potraiti
medicinsku pomo.
4. M ERE PREDOHRANE
a) Koristiti se sveim namirni-
cama za pripremanje jela, a one
koje se nee odmah upotrebiti, za-
tititi od kvarenja uvanjem na hlad-
%nom mestu, suenjem ili konzervi-
sanjem na neki drugi nain (v.
konzervisanje hrane);
b) odbaciti hranu sa znacima
kvarenja, koji su sledei:
svee meso povrina: jae
suva ili vlana, lepljiva, sluzava,
zatvorene boje ili zelenkasta, kat-
kad plesniva;
presek: vlaan, lepljiv, meso
250
tamno, ponekad zelene ili sive
nijanse, meko je i neelastino;
miris: kiselkast i trulean,
veoma neprijatan kad se na meso
pritisne zagrejan no ili meso isitni,
stavi u sud sa vodom i zagreje dok
se ne pojave prve pare;
loj masno tkivo: tamne siv-
kaste boje, pod prsma se mae i
lepi, piesniv, ueenog mirisa;
sri(_ kostiju: ne ispunjava ceo
prostor cevaste kosti, meka, na
prelomu bez sjaja, ponekad tam-
nija, sivkasta;
Suvo meso povrina: plesan
prodrla u miino tkivo, Ijigav
izgled kod iopatica i kukova, pn-
sustvo crva;
presek: zelenkaste boje na
mestima uboda ili delova miia,
koji naleu na kost;
miris i ukus: neprijatan, kiseo,
trulean miris, veoma ueen ukus
masnog tkiva. Stran miris i ukus;
kobasice povrina: ljigav ili
vlaan omota, zelenkasta boja na~
deva, plesan p^odrla kroz omota,
tragovi crv& koji su otetili omo-
ta;
presek: zelenkastosive mrlje,
rastresit i upljikav nadev, slanina
ili mast prljavozelene boje, crvi u
nadevu;
miris i ukus: neprijatan, kiseo
ili plesniv miris. Kiselkast, gorak
ukus nadeva, ueena slanina ili
mast, stran miris; |
konzerve kutija naduvena, bom-
birana, tj. ispupena oba danceta i
pod pritiskom prstiju ne mogu da
se isprave, a ako se isprave, odmah
se vraaju u prvobitan poloaj. Iz
bombirane konzerve izbija smrd-
ljiv gas kad se otvori ili probui.

ispupenost jednog danceta, koje
se pri pritiskanju ispravlja bez
napora i nije praeno ispupava-
njem suprotnog, a pri otvaranju
kutije ne izbija gas, nije znak da je
konzerva pokvarena;
sadr^ina konzerve ima nenor-
malan izgled, miris ili ukus ako je
pokvarena. Zagrevanjem sadrine
miris se moe jo bolje osetiti;
riba oci: upale i bez sjaja;
skrge: izgubile ruiastu boju,
sive;
meso: meko, a ne vrsto kao
u svee ribe. Stavljena u vodu riba
pliva, za razliku od svee ribe
koja tone,
c) nam irnice dobro kuvati, pe-
i ili priti pri priprem anju jela;
d) prilikom priprem anja hra-
ne treba sprovoditi osnovne hi-
gijen ske m ere:
namirnice se dobro operu
pre upotrebe, kako bi se skinuli
neistoa i vei deo klica, a sa
prskanog povra i voa uklonila
hemijska sredstva za zatitu bilja
koja su inae otrovna;
PR V A POMO PRI T R O V A N J U
panjevi, daske, noevi i dru-
gi pribor za obradu mesa i ribe
treba da je besprekorno ist, a
posle upotrebe da se odmah oisti,
opere i popari vrelom vodom ;
za obradu sirovog mesa (ri-
be) i obradu peenog ili kuvanog
ne treba upotrebijavati istu dasku
i pribor;
valja izbegavati jela sa mleve-
nim (seckanim) mesom; inae mle-
veno meso treba priti ili kuvati
najdalje u toku i asa;
za spremanje i uvanje jela i
napitaka ne valja upotrebljavati
sudove od bakra ili pocinkovanog
lima koji nisu kalaisani, gledosani i
sl.;
e) pripremljeno jelo treba
jesti odmah, a ne ostavljati ga za
sledei obed. Gotovo jelo moe da
se uva najkasnije 3 asa, i to na
prohladnom mestu, a pre upotrebe
ponovo da se prokuva 15 minuta;
f) u sluaju da se pojavi trova-
nje, treba odmah obustaviti dalju
upotrebu hrane za koju se sumnja da
je izazvala trovanje.
 IX. SN A B D EV A N JE VODOM
R A C IO N A L N A P O T R O N JA V O D E
Voda je prva i najvanija ove-
kova potreba. Ona sainjava oko
70% njegove telesne teine. Mora
se redovno piti, kako bi se nadok-
naivala tenost koja se izluuje
mokraom, izmetom, znojem i iz-
dahnutim vazduhom. Potrebe za-
vise od aktivnosti oveka i klimat-
skih prilika. Pri normalnoj aktiv-
nosti, u umerenoj klimi, ovek
treba oko 1 11/2 1 vode za pie
dnevno, pored tenosti koju sadri
hrana. Pri veim fizikim napreza-
njima i u tople dane ovek se vie
znoji, pa mora da uzima i vie
tenosti u vidu vode, aja, kafe i
drugih napitaka. Ako se ne nadok-
nauju redovno izluene koliine
tenosti, javlja se prvo oseanje
ei i nelagodnosti, zatim gubitak
apetita, pospanost i elja da se iz-
begavaju napori, zbog ega opada
radni i borbeni elan. Pri srednje
tekom deficitu vode javljaju se
muka, povraanje i druge tegobe,
a vei deficit izaziva jo tee pore-
meaje delirijum i, najzad, smrt.
U zavisnosti od klimatskih prilika i
aktivnosti, ovek bez vodc moe
da opstane 8 10 dana, a bez hrane
34 puta due pod uslovom da
ima dovoljno vode.
Prema tome, minimalna potreba
u vodi za pie iznosi 1 1 1 /2 1 u
hladnije dane, a oko 3 1 leti pri
umerenim fizikim naporima. Ako
su napori tei, treba vie vode.
Zbog toga u sluaju oskudice
vode, raspoloive koliine moraju
se racionalno troiti. Pri tom se
treba pridravati sledeih pravila.
1. 1yodu p iti u periodicnim ra\-
macima, u manjim koliinama i po-
lako, %adr%avajuci je to du%e u usti-
ma. Prvih as-dva dovoljno je da
se samo vlae, isplaknu usta i grlo,
jer se prvo javlja la^na %e usled
njihove suvoe, a tek kasnije nas-
tupa y>prava %ed kao signal da tre-
ba nadoknaditi izgubljenu tenost.
Prekomerno i stihijsko pijenje vo-
de optereuje krvotok, pojaava
znojenje i pogorava stanje orga-
nizma;
2. Smanjiti potrebe organi^ma u
vodi smanjivanjem njenog izluiva-
nja. Iz tih razloga treba:
a) izbegavati sunce, kretati se,
raditi i odmarati se u hladovini;
b) fiziki rad, kretanje i drugu
aktivnost obavljati nou ili u hlad-
nije doba dana, a odmarati se kad je
toplo;
c) izbegavati hranu bogatu be-
 S N A B D E V A N J E VODOM

lanevinama (meso i sl.) i jae ve izazivati luenje pljuvake va-

zainjenu (ljuta, slana i dr.), a kanjem nekog predmeta (dugme,
uzimati hranu bogatu ugljenim hid- ljunak, guma za vakanje i dr.)
ratima i sone namirnice (voe, so- ili neke sone biljke (listovi zeje
no zeljasto bilje i sl.); soce, kiseljaka, uvarkua, ednjak,
d) da bi se spreilo suenje usta voe);
i
pojava lane ei, izbegavad pu- e) u kritine dane vodu ne tro-
enje, disanje na usta i razgovor, iti za pranje.

O PA SN O ST OD U P O T R E B E H IG IJE N S K I
N E IS P R A V N E V O D E

Za pie moe da poslui pod- Zbog toga se treba pridravati

zemna voda iz vodnih objekata,
povrinska voda (potoci, reke, je-
zera, bare, lokve) i atmosferska
voda (kinica, sneg, led). Meutim,
mora se voditi rauna o tome da
voda moe da bude zagaena i da
izazove zarazna oboljenja (trbuni
tifus, paratifus, dizenteriju i dr.).
To je prvenstveno sluaj sa povr-
inskom vodom, ali i onom iz
nehigijenskih vodnih objekata (ot-
voreni i nezatieni od upadanja
raznih neistoa, blizina nunika,
tala, ubrita i sL). Na krakom
terenu i izvorska voda moe da
bude zagaena. to je voda mutni-
ja, to je verovatno i zagaenija,
ali i bistra voda moe da bude
zagaena uzronicima zaraznih bo-
lesti, pa zato bistrina vode jo
nije znak da je voda ista.
U ratnim uslovima, ako budu
upotrebljena radioloka, hemijska
ili bioloka sredstva, mogu biti
zagaene atmosferske i povrinske
vode, zatim vode u nepokrivenim
i nezatienim bunarima, rezer-
voarima i sl.
ovih pravila:
a) Za pie prvenstveno u^imati
pod^emnu vodu^ tj. vodu iz ureenih
izvora, buenih bunara i dobro
pokrivenih kopanih bunara, jer
se filtriranjem kroz slojeve zemlje
voda proiava, pa oslobaa i od
radioaktivnih i otrovnih materija,
kao i od zaraznih klica;
b) u rejonu gde su upotrebljena
R BH sredstva naelno ne treba
uzimati vodu za pie. Ako je to
neophodno, onda se valja orijen-
tisati na podzemnu vodu;
c) na bezvodnim terenima i u
planinskim predelima mogu da se
upotrebe kinica, sneg i led. Pri
tom ne treba zaboraviti da se sneg i
kinica zagauju tek kad dou u
dodir sa objektima na zemlji. Izu-
zetno u sluaju pnmene R BH sred-
stava mogu se zagaditi jo u vaz-
duhu;
d) voda %a pie mora se de^infiko-
vati. Izuzetak mogu da budu vode
iz izvora (sem na krakom terenu) i
buenih bunara. Mutne vode treba
prvo izbistriti, pa onda dezinfiko-
vati.

2 53
S N A B D E V A N J E VODOM
Sl. 208. Mesta izbijanja izvora na povrinu zem lje: a) sa strane; b) odozdo
P R O N A L A Z E N JE V O D E
Ako nema nikakvih vodnih ob-
jekata, povrinskih voda ili. snega
u rejonu gde se pojedinac ili jedi-
nica nalazi? treba tragati za vodom
imajui u vidu sledee:
a) ljudska naselja se podiu na
mestima gde ima vode ili u blizini
takvih mesta. U krajevima siro-
manim vodom tragovi ljudi i
ivotinja esto idu ka vodi, a i
ptice krue nad rejonom gde ima
vode;
b) atmosferske vode (kia, otop-
ljeni sneg) upijaju se u zemljite,
cede kroz propustljive slojeve, sve
dok ne dospeju do nepropustljivog
sloja (glina). Tu se ova podzemna
voda zadrava, sakuplja i tee u
pravcu nagiba nepropustljivog slo-
ja, pa se na mestima gde on izbija
na povrinu zemlje javljaju izvori
vode (sl. 208). Na tim mcstima,
zavisno od sastava zemljita, izvori
mogu da izbijaju u vidu mlaza ili
vlane povrine iz koje sc cedi
voda. Zbog toga izvore i vodu
treba traiti:
2 54
na padinama, a naroito na
usecima, u jarugama i u podnoju
brda odnosno na obodima dolina,
na mestima gde raste drvee
i bilje koje trai vlagu (npr. vrba,
trska, sita, aa i sL),
na mestima gde je bilje veoma
zeleno i po tome ta mesta odudaraju
od okoline,
na mestima gde se zimi brzo
topi sneg,
na mestima gde je zemlja
vlana, gde su ivotinje kopale ili
iznad kojih muice lebde sigurno
je nedavno bilo vode na povrini,
pa se podzemna voda nalazi blizu
povrine.
Ako na mestima vlanim ili
obraslim bujnom zelenom vegeta-
cijom iii drveem i biljem koje trai
vlagu voda nije izbila?na povrinu
zemlje u vidu izvora, ona se nalazi
veoma blizu povrine, pa tu treba
iskopa jamu i saekati da se u nju
nacedi dovoljno vode. Kad se ova
mesta nalaze na padinama, jamu
kopati na njihovom najniem delu.
 S N A B D E V A N J E VODOiM

Isto tako, podzemnu vodu treba doi ako se u koritu kopa uz ivicu
traiti kopanjem na ivicama olina izboenih okuka;
na mestima gde se diu strme pa- d) na krakom terenu, gde voda
dine iznad njih; rastvarajui krenjak pravi peine,
c) podzemna voda blizu povri-vrtae, krape i sl., vodu treba tra-
ne zemlje moe da se nade i u iti u peinama bilo velikim ili
koritima potoka i reka koje presu- malim;
e u leto, jer tada preostala koliina e) na planinskim terenima u
vode tee kao podzemni potok ili uvalama i jarugama, okrenutim
reka. Ovo je est sluaj u planin- prema severu i zatienim od sunca,
skim predelima. Do vode se moe veoma dugo se moe zadrati sneg.

IM P R O V IZ O V A N JE V O D N IH O B JE K A T A

Ako e se boraviti na jednom pravi odvodni kanal kojim voda

mestu nekoliko dana, dobro je da
se uredi vodni objekat na nadenom
izvoritu.
Jaz na potoku (reici). Potoi
se pregradi branom napravljenom
od kamenja, granja i busenja i na
samom jazu od prirunog materi-
jala (kora drveta, daske i sl.) na-
tee kao iz esme. U zajaenom delu
voda se zadrava kao u rezervoaru
i izbistrava.
Filtrujui bunar (si. 209). To
je jama koja se iskopa na najmanje
40 50 cm od ivice obale, potoka,
reke ili jezera. Povrinska voda se
cedi u bunar kroz sloj zemljita,

Sl. 209. Filtrujui bunar

Sl. 2 1 1. Im provizovana kaptaa izvora koji izbija sa strane: i. propusni sloj; z. vo^
nosni sloj; $. nepropusni slo j; 4. glina

256
 S N A B D E V A N J E VODOM

koji odvaja jamu od reke, kao kroz
neki filtar. Tako se voda izbistrava.
Zidovi ovakvog bunara mogu se
improvizovano ozidati kamenjem,
granjem, daskama i sl., a bunar se
moe i pokriti. Kopanje ovakvog
bunara naroito je korisno ako je
povrinska voda mutna, ili ako se
mora upotrebljavati za pie u rejonu
gde su primenjena RBH sredstva.
krajem utisne dobro u dno potoka,
te da se u njemu sakuplja voda koja
se filtrira kroz pesak i ljunak na
dnu potoka.
Kaptaa izvora. Da bi se olak-
alo zahvatanje vode i spreilo
njeno zagaivanje, izvori se kap-
tiraju prirunim sredstvima na ne-
koliko naina zavisno od vrste iz-
vora i raspoloivog materijala.

Sl. 212. Im provizovana kaptaa uzlaznog izvora; i. propusni sloj; 2. vodonosni sloj;
}. nepropusni sloj; 4. glina

Kaptaa u potoku (sl. 210). Iz Kod izvora koji izbijaju na po-

istih razloga moe se kaptaa nap- vrinu sa strane (sl. 211) prvo se
raviti u samom potoku (reci) tako zemlja otkopa zasecanjem, zatim
da se bure bez oba dna jednim se voda privremeno odvodi na

257
S N A B D E V A N J E VODOM
stranu posebnim kanalom, kori-
tom od dasaka i sl. Dno zaseka se
poravna i na njega stavi sloj ilovae
debljine 20 cm, pa se na to mesto
stavi bure, sanduk, ili se napravi
rezervoar od dasaka, oblica ili
drugog prirunog materijala (ka-
menje, pletar, busenje i dr.). Na
strani okrenutoj izvoru napravi se
otvor za dovod vode u rezervoar,
a na suprotnu stranu stavi odvodna
cev, ili leb od dasaka, kore drveta
i sl. Spolja se kaptaa obloi slojem
nabijene ilovae ili busenjem. Re-
zervoar sa gornje strane treba da
ima otvor sa poklopcem da bi se
mogao istiti. Poklopac mora da
bude tako napravljen da se u rezer-
voar ne sliva voda sa povrine
zemlje prilikom padavina. Okolina
kaptae se oisti i iznad nje napravi
U PO TREBA A TM O SFERSK E VO DE
Kinica se na improvizovan na-
in sakuplja tako to se sa raspros-
trtih cerada, atorskih krila ili
slinog nepromoivog materijala
voda odvodi u posude ili iskopanu
jamu iji su zidovi obloeni nepro-
pusnim materijalom (glina, ator-
sko krilo i sl.). Kao sabirna povri-
na moe da poslui i tkanina, jer
kad se natopi vodom, niz nju voda
tee kao da je nepromoiva.
Sneg je najbolje da se otopi i da
se tako dobijena voda upotrebljava.
U nedostatku goriva, sneg sc moe
topiti na suncu, ili tako to se stavi
u bocu, uturicu ili kesu od plasti-
ne folije i onda pod odeu da bi se
otopio telesnom toplotom. Ako se
258
kanal koji e odvoditi na stranu
povrinsku vodu pri padavinama i
spreiti da se zagadi voda u kaptai.
Kada je re o uzlaznom izvoru
(sl. 212), gde voda izbija na povri-
nu odozdo, kaptaa se improvizuje
na slian nain. Okolina izvora u
preniku od oko 6 m oisti se od
trave, trulog lia i sl., pa se na
mestu gde izbija voda iskopa zem-
lja do potrebne dubine i u to udub-
ljenje stavi gotov rezervoar (bure,
sanduk) ili se napravi od prirunog
materijala. Rezervoar nema dno, a
zidovi mu se obloe slojem nabijene
ilovae ili busenjem. Na dno rezer-
voara stavlja se sloj peska i ljunka
debljine 15 20 cm. Gornji otvor
se zatvara poklopcem. Za oticanje
vode iz jaeg izvora, u bonom zidu
kaptae postavlja se cev.
gasi e neotopljenim snegom,
onda prethodho od njega treba
napraviti grudvu, jer sirovi sneg
ne gasi ed tako efikasno. Pri zahva-
tanju snega, gornji sloj se skida i
odbacuje i pazi se da se ne zahvata
sloj koji lei na zemlji, jer najnii i
povrinski slojevi mogu da budu
zagadeni. Pri topljenju snega na
vatri, treba na dno suda prvo sipati
malo vode (ako je ima), ili staviti
dobro nabijen sloj sega, pa zatim
postepeno dodavati sneg. Nije pre-
poruljivo da se direktno jede sneg,
kad je ovek zagrejan, umoran ili
mu je hladno, jer to sniava telesnu
temperaturu.
Led je ekonominiji od snega za
 S N A B D E V A N J E VODOM

dobijanje vode, jer se za dobijanje kamenje (naslagano u vidu pira-

iste koliine vode troi upola ma- mide) na kome se kondenzuje vo-
nje ogreva. dena para. Sa ovih povrina moe
da curi u posude, izgradene jame
Rosa bi u krajnoj nudi mogla i sl., ili da se sakuplja paretom
da se upotrebi za gaenje ei. Za tkanine, koja se zatim cedi. Rosu
njeno sakupljanje mogu da poslue treba sakupiti pre izlaska sunca,
hladne metalne povrine, hladno jer brzo ispari.

D O B IJA N JE V O D E IZ B I L J A K A

U nedostatku vode, za gaenje dobijanja soka za pie narod zove

edi mogu da poslue biljke, jer
je voda najvaniji sastojak mnogih
biljaka. Tako, na primer, svee vo-
e sadri i do 90% vode, to znai
da se sa 1 kg voa unosi u organi-
zam oko 900 g vode.
Ceenjem sonih plodova, lis-
tova i stabljika jestivih biljaka
moe se dobiti sok za gaenje ei.
Neke biljke su veoma sone (u-
varkua, jari, kiseljak, zeja soca,
svee voe), pa gase ed kad se
jedu presne bez prethodnog ce-
enja. Pomenute prve dve biljne
vrste nalaze se na stenovitom te-
renu, gde obino vlada oskudica
vode.
Sok se moe dobiti i iz stabala
breze (Betula verrucosa), poljskog
bresta (Ulmus campestris), planin-
skog bresta (Ulmus montana)9 gor-
skog javora (Acer pseudoplatanus)
ili mlea javora (Acer platanoides) .
Od breze sok se moe dobiti od
poetka aprila do polovine maja,
a od bresta i javora od polovine
marta do kraja aprila. Ovaj nain
toenje ili podsoivanje, sok se zove
epovica ili musa, a sok od breze
izuzetno zovu bu%a. Sok se dobija
na taj nain to se na visini od 0,5
do 1 m od vrata stabla, tj. od zem-
lje, izbui rupa promera 1,5 cm,
duboka 34 cm, tako da je blago
nagnuta nanie radi oticanja soka.
Rupa se dobro zaepi epom, ili se
u nju stavi cevica od leske duine
do 20 cm i pod nju podmetne sud
za sakupljanje soka. Ako je stablo
debelo do 30 cm, bui se 1 rupa,
ako je debelo 30 35 cm, bue se
2, a ako je preko 3 5 cm, onda 3 rupe.
Za 24 asa iz javora ili bresta moe
da se iscedi 0,5 do 1 1 soka, a iz
breze u poetku sezone 7,5 1 a
na kraju 3 /4 1 ili, u proseku, oko
4,5 1 dnevno.
Vinova loza moe da bude dobar
izvor vode. Iz nje se tenost dobija
tako to se napravi dobar zasek u
lozu to je mogue vilje, a dole
se ona presee to blie zemlje, pa
se ostavi da sok kaplje ili u posudu
ili direktno u usta.

259
S N A B D E V A N J E VODOM

D O B IJA N JE P IT K E V O D E OD M O R S K E V O D E

Morsku vodu ne treba piti, jer
to moe da teti zdravlju, poto
pojaava e i izaziva izluivanje
telesnih tenosti.
Iz morske vode moe se dobiti
pijaa voda pomou specijalnih
ureaja i pribora.
Improvizovan nain je destilaci-
ja morske vode onako kako se to
ini sa rakijom kada se pee.
Osnovno je da se zagrevanjem na
suncu ili pomou ogreva morska
voda isparava i dobijena para kon-
denzuje u vodu.
U hladne zimske dane kada vlada
mraz moe se pitka voda dobiti
smrzavanjem morske vode. U sud
se zahvad morska voda i ostavi
da se smrzne. Poto se slatka voda
prva zamrzne, to se so koncentrie
u sredini smrznute vode kao neka
itka masa. Kad se ova masa odstra-
ni, preostali led se moe upotrebiti,
jer je osloboen velike koliine
soli.

P R O I A V A N JE V O D E

Voda se moe de^infikovati na ljenog rastvora hlora sipa oko 10

nekoliko naina: kubnih santimetara (malo manje
a) tabletama za dezinfekciju vo- od 1 supene kaike) na 1 uturicu i
de (pantocid, halamid i dr.). Ako promuka. Voda se pije posle 1/2
je voda bistra, stavlja se i tableta asa;
na litar vode, a ako je obojena ili
nije sasvim bistra 2 tablete.
Voda se dobro promuka da se
tablete rastvore i posle pola asa
moe se piti;
b) hlornim kreom stavlja-
njem 0,5 g na 100 1 vode. Hlorni
kre se prvo rastvori, pa onda sipa
u vodu i dobro izmea. Posle 1/2
asa voda se moe piti, ako se osea
lak miris hlora (dokaz da je dobro
dezinfikovana). Ako mirisa nema,
ponavlja se hlorisanje vode doda-
vanjem jo 0,5 g hlornog krea.
Sl. 2 13. Filtar od peska
Manje koliine vode dezinfikuju
se hlornim kreom tako da se 0,5 g
hlornog krea rastvori u litru (u- c) jodnom. tinkturom stav-
turici) vode, pa se od ovako sprem- ljanjem 67 kapi na litar vode,
260
 S N A B D E V A N J E VODOM

Sl. 214. Filtar od hartije: a) limenka sa izbuenim rupicama; b) traka hartije privezana
preko rupica; c) filtar privezan za kolac pobijen u dno potoka; d) filtar fiksiran za dno kamenom

koja se zatim promuka i pije posle sloj od 10 do 15 cm ljunka, zatim

1/2 asa; se rasprostre tkanina i na nju stavi
d) kuvanjem vode, koja morasloj od 40 cm istog peska (sl. 213).
da vri 10 minuta. Na isti nain se mogu praviti i
Voda se moe i^bistriti na neko- filtri od drvenog uglja i piljevine,
liko naina: s tim to se sloj uglja i piljevine
a) ostavljanjem da stoji dok se pokrije jo slojem ljunka od 10
potpuno ne izbistri; cm, da bi ugalj ili piljevina bili
b) kopanjem filtrujueg bunara dobro fiksirani. Piljevina se mora
(v. Improvizovanje vodnih ob- dobro prokuvati pre nego to se
jekata); stavi u filtar.
c) voda se filtrira kroz platno, Svi ovi filtri samo izbistravaju
pesak, drveni ugalj, strugotine od vodu, donekle smanjuju broj klica
drveta ili kroz hartiju. u njoj, ali ne mogu da zadre ra-
Ceenjem kroz platno voda se dioaktivne materije ili otrove.
delimino oslobodi mutnoe. Manji filtri od istih materijala
Filter od peska pravi se tako (za pojedinca ili manju grupu) mo-
to se u bure, sanduk i sl. stavi prvo gu da se improvizuju od peska, pi-
261
S N A B D E V A N J E VODOM
ljevine ili drvenog uglja u limenki
od konzerve veliine bar i litra.
Mesto u limenku ovaj filtrujui
materijal moe se metnuti i u
platno.
Filter od hartije (sl. 214) pravi
se od hartije i kutije od konzerve.
U gornjoj polovini iste i neu-
lubljene limenke od konzerve ili
slinog suda otvorenog na gornjoj
strani izbue se vodoravno u dva
reda rupice (sl. 214-a). Razmak
izmeu redova je oko 10 mm, izme-
u rupica oko 5 mm, a veliina
rupica 23 mm. Sad se sa spolja-
nje strane limenka obavije sa dva
sloja hartije (novine, pak-papir,
raslojeni karton od ambalae koji je
prethodno nakvaen u vodi), koja
u vidu trake pokriva rupice (sl.
214-b). Hartiju treba privrstiti
kanapom, koncem, likom i sl.
obavijanjem na 1 cm od donje i
gornje ivice pantljike. Filtar se
stavi u jezero, baru ili rupu is-
kopanu pored reke ili potoka u
koju se voda dovodi kanalom i
zagnjuri se toliko da nivo vode
doe na nekoliko santimetara od
gornje ivice, pa se filtar fiksira
vezivanjem za kolac pobijen u dno
(sl. 214-c), ili stavljanjem na njega
kamena, drveta ili nekog drugog
tekog predmeta (sL 214-d). Voda
se kroz hartiju filtrira u limenku i
pre upotrebe dezinfikuje. Z# 1 as
profiltrira se vode do polovine
zapremine limenke. Hartija se mo-
e upotrebljavati 10 15 dana.
 X . IMPROVIZOVAN SM ETAJ U PRIRODI
Smetaj van naselja (logorova-
nje, bivakovanje) veoma esto ko-
riste vojne jedinice i stanovnitvo
u ratnim uslovima i u vreme ele-
mentarnih nesrea (zemljotresi, po-
plave). To su vanredne situacije,
kada je ovek prisiljen na to. Ali,
ovaj vid stanovanja sve ee se
koristi i u redovnim prilikama na
radnim akcijama i u cilju rekreaci-
je, jer savremeni ovek tei da
svoj nedeljni i godinji odmor pro-
vede u prirodi, daleko od gradske
buke i aerozagaenja. Stanovanje u
prirodi nesumnjivo doprinosi uva-
nju i jaanju psihikog i fizikog
zdravlja savremenog oveka. Me-
dutim ovaj vid stanovanja krije u
sebi i razne opasnosti kao to su:
slabija zatita od meteorolo-
kih nepogoda,
crevne zarazne bolesti, trbu-
ni tifus, paratifus, dizenterija, za-
razna utica (kad nije obezbedena
higijenski ispravna voda i nije
pravilno reeno uklanjanje ljudskih
izluina i drugih otpadnih mate-
rija)
neke zarazne bolesti, koje
tinjaju meu divljim ivotinjama u
takozvanim prirodnim aritima
i koje se mogu preneti na oveka
preko krpelja, zaraenog terena i
vode ili prilikom hvatanja i kori-
enja obolele divljai.
Ove opasnosti mogu se izbei i
efikasno zatititi zdravlje, ako se pri
stanovanju u prirodi sprovode hi-
gijensko-profilaktike mere, koje
obuhvataju:
izbor mesta za stanovanje,
uredenje logora (kampa),
snabdevanje vodom,
higijensku pripremu hrane,
linu higijenu,
uklanjanje otpadnih materija.
Pri reavanju ovih pitanja neop-
hodno je da se znalaki koriste mo-
gunosti, koje prua priroda, i
razne improvizacije za smetaj i
sanitarne uredaje. Nain reavanja
ovih pitanja i koji e se tipovi
improvizacija koristiti zavisi od
terenskih uslova, raspoloivih sred-
stava, predvidene duine boravka
na odabranom mestu, godinjeg
doba i broja osoba. Za kratak
boravak na jednom mestu (preno-
ite, predanak, odmor od 2 3
dana) ureduje se bivak, a pri
izboru mesta za dui boravak lo-
gor ili kamp. U oba sluaja pri-
menjuju se isti higijenski principi,
ali se kod logorovanja koriste
263
IM PROVIZOVAN SM E T A J U PRIRODI

trajnije i sloenije improvizacije. stena, snenih lavina i vejavica.

IZ B O R M E S T A Z A S T A N O -
V A N JE U P R IR O D I. Mesto mo-
ra biti isto, suvo, ocedno, blago
nagnuto, sa niskim nivoom pod-
zemne vode, da ima drvea ili da
je pored ume, udaljeno 23 km
od bara (movara) i zaklonjeno od
jakih vetrova. Treba izbegavati
mesta sa gustom vegetacijom (vi-
soka trava, bunje, iblje i sl.) i
mesta gde ima dosta poljskih mi-
eva i drugih glodara, jer tu mogu
biti pomenuta prirodna arita
zaraznih bolesti. Na mestu ili u
blizini treba da bude dovoljno
vode. U ratnim uslovima vodi se
rauna i o mogunostima protiv-
vazdune zatite (maskiranje, pri-
rodni zakloni, udubljenja za sme-
taj objekata i dr.). U planinskim
predelima mora se paziti da je
mesto zatieno od odronjavanja
Poeljno je da se mesto nalazi
pored jezera, potoka ili reke, ali
u tom sluaju mora biti uzvodno
od oblinjeg naselja i mesta izliva
kanalizacije, bacanja otpadaka i sl.
Mesto treba da je bar 100 m uda-
ljeno od pranjavog puta i od
njega zatieno zelenilom.
U R E E N JE LO GO RA
(K A M P A ). Za stambeni deo od-
reuje se najbolji deo odabranog
terena, kuhinja i trpezarija postav-
ljaju se blie vodnom objektu,
umivaonici izmeu stambenog de-
la i nunika, kupatilo pored umi-
vaonika ili pored reke nizvodno od
mesta zahvata vode za potrebe lo-
gora, a nunici i smetlite niz vetar
u odnosu na ostale delove logora i
nizvodno i dovoljno daleko (200
300 m) od vodnih objekata. Vodi se
rauna o pravcu najeeg vetra

Sl. 215. Razmetaj objekata u logoru: i. atori za smetaj ljudstva; 2. ambulanta; 3. vodna
stanica; 4. trpezarija; 5. kuhinja; 6. kupatilo; 7. radionica; 8. umivaonici; 9. pomijara; 10. pe
za spaljivanje smea; 11. poljski nunici; 12. parkiranje vozila

264
 IM PROVIZOVAN SM E T A J U PRIRODI

tako da on duva od istog dela tavljaju se u prirodna ili posebno

logora (stambeni deo, kuhinja) ka
prljavom delu (nunici, smetli-
ta). U ratnim uslovima objekti u
logoru se maskiraju i rastresito
razmetaju, a stambeni objekti pos-
iskopana udubljenja. Razmetaj ob-
jekata u logoru prikazan je na sl.
215.
Za stanovanje se koriste atori
ili kolibe improvizovane od granja

Sl. 217. Zem unica ukopana sa aeratorom: 1. sloj oblica; 2. granje; 3. sloj gline; 4. sloj
zemlje; 5. kanal za oticanje kinice; 6. drvene dueme; 7. dimovod pokriven slojem zemlje ili
peska; 8. dimovod sproveden ispod duema radi boljeg grejanja; 9. sloj busenja na krovu

265
IMPROV IZOVAN SM ET A J U PRIRODI
(sl. 216). Leita se mogu praviti
od lia, mahovine, slame, sena,
paprati, dasaka, atorskih krila,
skija i drugog prirunog materijala.
Ulazi u atore i kolibe postavljaju
se suprotno od pravca vetra. Sa-
tore i kolibe zimi treba podizati na
mestima zaklonjenim od vetra i
gde je sneg dublji da bi se ukopali
u njega, a donje im ivice spolja
pokrivati mahovinom, zemljom,
snegom. U ratnim uslovima dobar
smetaj i zatitu pruaju peine i
zemunice (sl. 217).
Zemunice treba graditi na is-
tom, suvom i ocednom terenu, gde
e pod zemunice biti najmanje 0,5 m
iznad nivoa podzemne vode u
kino doba. Radi breg suenja
zidovi i pod se mogu opaliti sla-
mom ili granjem, a treba ih oblo-
iti daskama ili pruem. K rov
mora biti nepropustljiv za vodu, pa
se konstrukcija od greda i oblica
fStm
1H
10
Sl. 218. Aerator za ventiliranje zem unice: i. zemlja sa glinom; 2. busenje; 3. prue;
4. granice etinara; 5. zemlja; 6. granje; 7. sloj gline; 8. oblice; 9, 10, 11 i 12 grede; 13 i 14
pravac kretanja vazduha
266
pokriva prvo slojem lia i granja,
pa slojem nabijene gline (spreava
prodiranje vode) i slojem zemlje.
Radi maskiranja sve se pokrije
slojem busenja. Za uklanjanje vlage
i ugljen dioksida (CO2), koje u
vazduh zemunice u znatnoj meri
izluuju ljudi, pei i zemljite,
postavljaju se drveni ventilacioni
kanali ili aerator (sl. 218). Tu
se zemunica vetri preko slemena
krova, koje se po celoj duini
pokrije tolikim slojem granja i
prua da nadvisi bone strane kro-
va, pa se tek onda pokrije slojem
gline i zemlje radi zatite od atmo-
sferskih padavina. U pogledu vetre-
nja, osvetljavanja i udobnosti bo-
ravka bolje su poluukopane zemu-
nice, ali one pruaju slabiju zatitu
od vazdunih napada. Zemunice se
greju obinim ili improvizovanim
peima. Zemunice se mogu graditi
i u nagibu terena (sl. 219).
*

Leita (dueme) treba da su
odignuta oko 40 cm od zemlje, a
prave se od dasaka ili zemlje preko
koje se stavlja sloj sena, slame,
paprati ili lia i atorska krila,
ebad ili sl. Leite za 1 osobu treba
da je dugako 1,8 2,0 m, a i-
roko 0,500,65 cm.
Sl. 219. Zem unica
S N A B D E V A N JE VODOM
treba tako organizovati da uvek
ima dovoljno vode i da je voda
higijenski ispravna. Za 1 osobu
treba oko 30 1 vode dnevno rauna-
jui sve potrebe (pie, priprema
hrane, pranje sudova, umivanje,
periodino kupanje). Najpovolj-
nije je da vodni objekat bude u
samom logoru ili neposrednoj bli-
zini, a na terenu oskudnom u vodi
IM PROVIZOVAN S M E T A J U PRIRODI
organizuje se dovoz vode i rezerve
vode u logoru. Pri izboru vodnog
objekta prvenstveno se treba orjen-
tisati na podzemnu vodu (izvori,
bunari), a u nedostatku ove na
zahvatanje vode iz jezera, reke ili
potoka. Vodu treba obavezno de-
zinfikovati. Voditi rauna da se
u nagibu terena
zatite vodni objekti od zagadenja
(dobra kaptaa i pokrivanje, or-
ganizovano korienje vode, zab-
rana umivanja i pranje pored njih,
udaljenost nunika i ubrita naj-
manje 50 100 m). Potpuniji po-
daci o higijenskim merama kod
snabdevanja vodom dati su u glavi
IX (str. 252).
H IG IJE N S K A P R IP R E M A
H R A N E ima za cilj da se sprei
26 7
IMPROVIZOVAN SM ETAJ U PRIRODI
zaraavanje hranom, koje moe
nastati ako namirnice ivotinjskog
porekla (meso, mleko i njihovi
proizvodi) potiu od obolelih i-
votinja, ako se lakokvarljive na-
SI. 220. Zem unica za uvanje lako kvarljivih nam irnica
mirnice nepravilno uvaju ili ako
se zagade prilikom pripremanja
jela (rad sa prljavim rukama, upo-
treba nehigijenske vode, slaba hi-
gijena radnih mesta, pribora, po-
suda) ili ako ih zagade insekti
(muve, ohari) i glodari (pacovi,
mievi). Zbog toga pri organizaciji
ishrane u logoru pored mera nave-
denih u glavi V III (str. 2 5o)treba se
pridravati sledeeg:
a) ne koristiti namirnice, koje po-
tiu od obolelih ivotinja ili sum-
njivih na bolest (zeevi koji se
lako love, pojava pomora medu
ivotinjama, kunjanje ivotinja i
sl.)
b) lakokvarljive namirnice u-
vati na hladnom mestu ili u zemu-
nici (sl. 220), gde svee meso moe
da se uva 2 3 dana.
268
Moe se improvizovati i hlad-
njaa u vidu sanduka, koji ima
duple zidove ispunjene termoizola-
cionim slojem (piljevina, slama,
seno i sl.) i prostor za led ili sneg.
c) rad u kuhinji tako organizo-
vati da postoje odvojena radna
mesta i pribor za obradu sirovog
mesa, ienje povra, pripremu
jela, seenje termiki obradenih
namirnica i raspodelu jela. Odra-
vati besprekornu istou, pa stolo-
ve, daske, noeve i drugi pribor
posle upotrebe oistiti i oprati.
d) namirnice ivotinjskog po-
rekla obavezno dobro kuvati, pei
ili priti pre upotrebe
e) otpatke od namirnica i ostat-
ke jela bacati ufjamu zf smee (sl.
227), a prljave vode iz kuhinje u
pomijaru (sl. 230).
L I N A H IG IJE N A je od po-
sebnog znaaja u spreavanju crev-
nih zaraznih bolesti (pranje ruku
posle nunika i pre jela) i konih
oboljenja (umivanje, kupanje, pre-
 IM PROV IZOV AN SM ET A J U PRIRODI

T ^ 1 4 h - J

f \ U t i|. . v . ' 1 *
J u

Sl. 2 2 1 . Im provizovani um ivaonik: i.umivaonik u vidu drvenog korita; z. umivaonik od

drvenog bureta; 3. umivaonik od benzinskog bureta; izbuene cevi i korita.

Sl. 222. Im provizovana kupatila

2 69
IMPR OVIZO VAN SM ETAJ U PRIRODI

svlaenje). Zbog toga treba obez- zatiti ovekove okoline (zemljite,

bediti dovoljno vode, sapuna i sa-
nitarne uredaje, koji se mogu im-
provizovati.
U m ivaonici se mogu improvi-
zovati od korita, drvene ili ben-
zinske buradi i cevi kako pokazuje
sl. 221. Rauna se da i mesto
(otvor) za umivanje dolazi na 6 10
osoba.
K upatilo se improvizuje od ba-
tenskih kanti, drvene ili benzinske
buradi (sl. 222). Voda se moe
grejati u posebnom kazanu ili ben-
zinskom buretu stavljenom na lo-
ite.
voda) i onemoguavanju zapata i
razmnoavanja muva i glodara.
Zato se u logoru improvizuju nu-
nici, mokrionici, jame za smee,
pei za spaljivanje smeai pomijare.
D uboki poljski nunik (sl. 223)
gradi se u logoru, jer se tu ostaje
vie dana, a predstavlja rov dubok
najmanje 1,5 m, irok 1 m i duga-
ak prema broju korisnika odnos-
no broju otvora (1 otvor na 20 30
osoba). Pokriva se daanim podom
na kome su trouglasti otvori sa
poklopcima, koji se ekserom fiksi-
raju za pod i zatvaraju pomeranjem

Sl. 223. Duboki poljski nunik: i. spoljni izgled; 2. vertikalm,>j>resek; 3. .detalj otvora sa
poklopcem; 4. improvizovan umivaonik za pranje ruku;J 5. mokri^nica

U K L A N J A N J E O T P A D N IH pomou noge. Kad se nunik na-

M A T E R IJA , a posebno ljudskih puni do 2/3, skida se pod i prenosi
izluina (izmet, mokraa) pred- na novoiskopani rov, a stari se
stavlja najznaajniju meru u spre- zatrpa.
avanju crevnih zaraznih bolesti, Ako nunik nije pokriven pato-
2 70

som (sl. 224), onda se izluine
obavezno 2 3 puta dnevno posi-
paju slojem zemlje od oko 10 cm.
M okrionice mogu biti u vidu
oluka od lima ili drveta obloenog
terpapirom ili premazanog katra-
nom (sl. 225). Mokraa se odvodi
^ 0,6 ^
Sl. 224. N epokriveni duboki poljski nunik: i. sa konstrukcijom od oblica za sedenje;
2. sa daskama
u nuniku jamu ili posebno isko-
panu jamu ispunjenu ljunkom.
Mokrionica moe biti u vidu
jame od 1 m3 ispunjene prvo krup-
nim, pa sitnim kamenjem, ljun-
kom i najzad peskom (sl. 226), a
levkovi se prave od lima ili terpa-
pira.
Jam a za sm ee slui za uklanja-
nje vrstih otpadaka (sl. 227). Sme-
e se odmah ili 23 puta dnevno
posipa slojem zemlje od oko 10 cm.
IMPR OVIZO VAN SM E T A J U PRIRODI
J ama se zatrpa kad se napuni do 2 /3.
P ei za spaljivan je sm ea mo-
gu se improvizovati od raznog
prirunog materijala.
Pe od kamenja i zemlje (sl. 228)
pravi se u vidu kupe, koja je okru-
ena zidom u kome se ostavi neko-
liko ventilacionih kanala. Smee se^
slae oko kupe, koja dejstvuje kao
dimnjak, i zapali.
Pe se moe improvizovati od
benzinskog bureta (sl. 229), ko-
jfcm se izbiju oba dna i stavi na gvoz-
denu reetku, koja lei na unakrs-
nom rovu. Mesto bureta iznad re-
etke se moe ozidati pe od kame-
nja ili cigala.
Pom ijara slui za uklanjanje
prljavih otpadnih voda iz kuhinje
27i
IMPROVIZO VAN SM EST A J U PRIRODI

Sl. 225. Im provizovana mokrionica sa upijajuom jam om za mokrau ispunjenom

kam enjem , ljunkom i peskom

i sastoji se od dela za zadravanje U R E E N J E B IV A K A . Pri iz-

masti (posuda sa izbuenim dnom i boru mesta za bivak rukovodi se
kanal ispunjen senom, slamom, istim principima kao kod izbora
suvom travom i sl) i upijajuce mesta za logor.
jame (sl. 230). Za smetaj se koriste atori,
zakloni ili kolibe (sl. 216). Zimi se

' * v e n t i LAc i o n a
cbv

Sl. 226. Im provizovana mokrionica

u vidu jame ispunjene kamenjem i ljunkom

272
 IMPR OVIZO VAN S M E T A J U PRIRODI

H N Z IM S K O
BV A f/2
t>MA

K*rr<4

Sl. 227. Jam a za sm ee:

1. smee; 2. sloj zemlje

Sl. 229. Pe za spaljivanje smea

improvizovana od benzinskog bureta
cm

Sl. 230. Pom ijara: 1. posuda sa izbuenim

Sl. 228. Pe za spaljivanje sm ea dnom; 2. seno ili slama; 3. kanal za odvotlcnjc
improvizovana od kamenja i zemlje vode; 4. upijajua jama; 5. drveni poklopac

g r a n i c e o e H n a ra

Sl. 2 31. Snena jama

IMPROVIZOVAN SM ET A J U PRIRODI

Sl. 232. Zaklon u snegu iglo : 1. iglo u gradnji; 2. vertikalni presek; 3. osnova igloa

mogu koristiti i snene jame puni do 2/3 zatrpa se. Na po 30

(sl. 231), dugake oko 4 m, iroke osoba dolazi 1 ovakav nunik.
oko 2 m i duboke 1 2 m, pokri- Ostali vrsti i teni otpatci ba-
vene oblicama (mesto njih mogu caju se u posebno iskopanu jamu i
se staviti skije) i granjem, pa slojem 2 3 puta dnevno posipaju zem-
snega od oko 0,5 m. Zidovi i pa- ljom.
tos pokriju se granjem, a ulaz
ostavlja to manji i zatvara ator-
skim krilom, skijama, velikim grud-
vama snega i sl. U jamu moe da se
smesti 6 osoba, koja svojim telom
zagrevaju prostoriju te je u njoj
znatno toplije nego napolju.
Zakloni u snegu mogu da se
improvizuju i od snenih cigala,
koje se aoviem iseku u vrstom
snegu i slau jedna na drugu tako
da se napravi zaklon u vidu polu-
lopte (eskimski iglo) u koju se
ulazi kroz uzan ulaz (sl. 232).
Za uklanjanje ljudskih izluina
iskopa se plitki p o ljsk i nunik
(sl. 233) u vidu rova duine 1 m,
dubine 2 aova (oko 60cm) i irine Pri polasku bivak se oisti, nu-
1 aova (oko 30 cm). Iskopana nici i jame za smee zatrpaju.
zemlja stavlja se na elo rova i Vodom se snabdeva po higijen-
svako posle vrenja nude mora skim principima iznem u glavi
njom posuti izluine. Kad se na- IX (str. 252).

274
 PRILOG i

TABELARNI PREGLED

RASPROSTRANJENOSTI BILJA
PO REJONIMA I GODINJIM DOBIMA

(BROJEVI U ZAGRADAM A OZNAAVAJU BR O JEV E

POD KO JIM A SU B IL JK E OPISANE)
 NIZINA

RANO PROLEE

Kopriva (10), mala kopriva (n ), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko
zelje (14), tavlje (15), konjski taveij (16); zelje (17), vodeno zelje (18),
avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), iisac (24), paprac (26), vijuac
(29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska
loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), Ijuspasta loboda (37),
poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), veiika divlja loboda (40),
morska loboda (41 primorje), divlja morska blitva (42 ... primorje),
omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), jurica (45
primorje), solnjaa (46 - primorje), mijakinja (47), mokrica (48), pucavae
ui (50), morgrua (54 primorje), crni slez (56), bela slezovaa (58), pitomi
& slez (6o), beJoruiasti slez (61), uta zeja soca (63), suruica (70), medu-
nika (71), gusja trava (78), petrovac (81), ditelina (97 primorje), deteline
3 (9899), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje), sedmolist
ffl (109), divlja mrkva (110), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116),
2 mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129),
^ velika bokvica (130), peana bokvica (131), buaak (133), cigansko perje
> (154), maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak
2 (142 primorje), lavlji zub (143), krasuljak (144), maii krasuljak (145
primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148),
velika repuina (151), mala repuina (152), maijavi iak (153), ostak (155),
brula (161 primorje), apljan (162 juni deloyi zemije), sitni apijan
primorje i Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166),
okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje), vilina
metla (173), uskoiista vilina metla (174), sparoina (175 primorje),
tetivika (] 76 primorje), ptije mleko (178), veprina (179 primorje),
dremovac (180), trska (181).

277
R ASP R OSTRA N JEN OST B I L J A PO REJONIMA

Kiseljak (21), troskot (25), lisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica
(48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni siez (57), bela slezovaa
(58), ut^, zeja soca (63), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje),
SALATE

sedmolist (109), jaglika (113 ), bokvica (128), muka bokvica (129), velika
bokvica (130), buaak (133), maslaak (140), iavlji zub (143 primorje),
krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak
(146 primorje), vodopija (148), velika repuina (15 1), mala repuina
(152), zmijin tuk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugii divlji luk (168),
baluka (169).
B IL JK E

Vijuac (29), pepeljuga (31), iokvanj (51), uti Iokvanj (52), morgrua
(54 primorje), maslaak (140), lavlji zub (143 primorje), velika repu-
ina (15 1), mala repuina (152), maljavi ieak (15 3), apljan (162 juni
delovi zemlje), sitni apljan (163 primorje i Makeonija), ptije mleko
HLEBNE

(178), dremovac (180), trska (18 1), rogoz (182), mocvami kaun (188).

KJ
0

00
ss

pq
: KJ . Lokvanj (51), velika repuina ( 15 1), mala repuina (15 2), maljavi iak (153).
m
*A
M ' .y .. ......'
w
*s. :
hV M
kJ
1-4
CQ
Kiseljak (21), paprac (26), matar (108 primorje), sedmolist (109),
. m zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji Iuk(i68),baluka
&
<yy (169), pasji luk (142 primorje)
Z

<
N

278
 RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIMA

Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska
.g kupina (75), umska jagoda (77), gusja trava (78), petrovac (81), divlje
rue (82), zimzelena rua (85 primorje), jaglika (115 ), matinjak (124),
& vranilova trava (izO> majkina duica (126), nana (127), movarni kaun
5 (x88).

g
Maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski masiaak (142
< primorje), lavlji zub (143 primorje), vodopija (148), velika repusina
(15 1), mala repuina (152), maljavi iak (153).
a
RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA

PROLEE

Kopriva (io), mala kopriva (u ), ljuta kopriva (12), taveij (13), poljsko
zelje (14), tavlje (15), konjski stavelj (16), zelje (17), vodeno zelje (18),
avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), vijuac
(29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), maia turica (33), gradska
loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37),'
poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40),
morska loboda (41 primorje), divlja morska blitva (42 primorje),
omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), mijakinja (41),
m
^ mokrica (48), pucavac (50), morgrua (54 primorje), crni slez (56),
sitni slez (57), beia slezovaa (58), pitomi slez (60),beloruiasti slez (61),
2 uta zeja soca (63), suruica (70), medunika (71), gusja trava (78), petrovac
(81), bagrem (96), ditelina (97 primorje), deteiine (9899), ruiasti
nourak (103), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112),
5 jaglika ( n 3), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua
^ (123), bokvica (128), muka bokvica (129), veiika bokvica (130), peana
> bokvica (131), buaak (133 primorje i Makedonija), cigansko perje
O (134), maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak
(142 primorje), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krasu-
ljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija
(148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153),
ostak (15 5), apljan (162 juniji predeli), sitni apljan (163 primorje,
Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji
iuk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174),
sparoina (175 primorje), tetivika (176 primorje), ptije mleko
(178), dremovac (180), trska (181).

Kiseijak (21), troskot (23), iisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica
(48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni siez (57), bela slezo-
vaa (58), uta zeja soca (63), ruiasti nourak (103), sedmoiist (109),
H jagorevina (112), jaglika (113), bokvica (128), muka bokvica (129),
^ velika bokvica (130), buaak (133 primorje i Makedon^a), maslaak
^ (140), iavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krauljak (145
primorje), jednogodinji krasuijak (146 primorje), vodopija (148),
zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168),
baluka (169).

280
 RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIMA

B IL JK E

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua
(54 primorje), maslaak (140 141), lavlji zub (143 primorje),
velikU'repuica ( 15 1), mala repuina (152), maljavi iak (153), apljan
(162 juniji predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija),
HLEBNE

ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (183), movarni
kaun (188), jelenjak (190).
M ASNO E

cd
fxt - Divlja morska blitva (42 primorje), velika repuina (15 1), mala repu-
'U
w ina (15 2), maijavi iak (15 3).
K/2
ZA IN SK E
B IL JK E

Kiseljak (21), paprac (26), sedmolist (109), divlja mrkva (110), okruglasti
divlji luk (166), okrugli diviji Iuk (168), baiuka (169), pasji luk (172
primorje)

>
B IL JK E

Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska
kupina (75 primorje), umska jagoda (77), gusja trava (78), petrovac
(81), divlje rue (82 83), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96),
jaglik^ (113 ), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126),
AJNE

nana (127), movarni kaun (188).

m
Ztt) Maslaak (140), movarni maslaak ( i 4 0 > primorski maslaak (142
primorje), laviji zub (143 primorje), vodopija (148), velika repuina
(15 1), mala repuina (15 2), maljavi iak (15 3).
iSI

281
R ASP R OSTRA N JEN OST B IL J A PO REJONIM A

RANO LETO

Kiseljak (21), troskot (23), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga
(32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda
(36), ljuspasta loboda (57), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39),
velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja
(47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez
B IL JK E

(57), bela slezovaa (58), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81)',
bagrem (96), deteline (9899), ruiasti nourak (103), matar (108 - - pri-
morje), sedmolist (109), divlja mrkva (110), poponac (115), plunjak
(116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica
POVRNE

(129), velika bokvica (130), krasuljak (144), mali krasuljak (145 pri-
morje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodena bokvica (157),
uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan
> (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166),
tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk
(168), baluka (169), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181).
SALATE

Kiseljak (21), niijakinja (47), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166),
tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk
(168), baluka (169).
B IL JK E

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua
(54 primorje), lavlji zub (143 primorje), vodena bokvica (157),
uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan
(163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180),
HLEBNE

trska (181), rogoz (182 183), movarni kaun (188), jelenjak (190).

f;
M ASN O E

282
 R ASP R OSTRA N JEN OST B IL JA PO REJONIMA

PcS
w
'U Divlja morska biitva (42 primorje).
m
ZA IN SK E

Matar (108 primorje)* sedmoiist (109), zmijin iuk (165), okrugiasti div-
B IL JK E

Iji luk (x66), tamnoljubiasd diviji luk (167 primorje, Makedonija),

okrugii divlji luk (168), baluka (169), pasji iuk (172 primorje).

\ . . . ' ....
m
X
I-*S
Kleka (4), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75
primorje,), umska jagoda (77), gusja trava (78), petrovac (81), divlje
3 rue (82), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96), matinjak (124),
[4 vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun
?
(188).
o

^ <

< Lavlji zub (143 primorje), vodopija (142).

%
% . .; ,: .- - . . : ' v . - . . " -
<
: N
R ASPR O STRA N JEN O ST B IL JA PO REJONIMA

L E T O

Kiseljak (21), troskot (23), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga
(3 2), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboa
(36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39),
B IL JK E

velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 - primorje), miljakinja
(47), mokrica (48), Inorgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez
(57), bela slezovaa (58), detelina (98), matar (108 primorje), poponac
(115), mrtva kopriva (118), bokvica (128), muka bokvica (129), velika
POVRNE

bokvica (130), krasuljak (144), vodena bokvica (157), uskolista vodena

bokvica (158), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan
(163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasd diviji luk (166),
tamnoljubiasti luk (167 primorje Makedonija), okrugli divlji luk
(168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), ptije
mleko (178), dremovac (180).
SALATE

Kiseljak (21), mijakinja (47), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166),
tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk
' (168), baluka (169).
B IL JK E

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua
( 5 4 primorje), lavlji zub (143 primorje), srak (160), apljan (162 .
juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko
(178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), movarni kaun
HLEBNE

(188), jelenjak (190).

$ f - ' -
M ASNO E

'*0 :l

284
 R ASPR OSTRA N JEN OST B IL J A PO REJONIMA

liER

Divlja morska blitva (42 primorje), srak (160).

................

m
Kiseljak (21), zmijin luk (165), okruglasti iviji luk (166), tamnoljubiasti
luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka
o a (169), pasji luk (172 primorje).
< CQ
N *i

j
Kleka (4), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126),
nana (127), movarni kaun (188).
gfilllll;
Z :
<'
KJ

z w ..
W tu
S < Lavlji zub (143 primorje), vodopija (148).
< ^
N

R ASPRO STRAN JEN OST B I L J A PO R EJONIMA

RANA JESEN

Kopriva (10), mala kopriva (u ), ljuta kopriva (iz), tavelj* (13), poljsko
zelie (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), vodeno zelje (18),
avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), pepeljuga
(31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34),
crvena pepeljuga (35), loboda (36), Ijuspasta loboda (37), poljska loboda
(38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva
M
5 (42 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje),
ZT crni slez (56), sitni siez (57), bela slezovaa (5 8), pitomi slez (60), beloru-
3 iasti slez (61), detelina (9899), matar (108 primorje), sedmolist
(109), jagorevina (112), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116),
mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129),
^ velika bokvica (130), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje),
O jednogodinji krasuljak (146 ~ primorje), vodena bokvica (157), usko-
lista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162 juni predeli),
sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti
divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 r-r- primorje, Makeonija),
okrugli divlji luk (168), baluka (i(?9), vilina metla (173), uskolista vilina
metk (174), sparoina (175 primorje), ptije mleko (178), dremovac
(180).

H
^ Kiseljak (21), mijakinja (47).
C/3

p
M Pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje),
II? ir raznih vrsta hrastova( ), glog (90 143), lavlji zub (143 primorje),
2 velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska
repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158),
Z vodeni orah (15 9), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan
2 (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180),
5* rogoz (182), trska (181), movarni kaun (188), jelenjak (190).
>j-i ....

o
2 ir raznih vrsta hrastova ( ), crni slez (56), vilina metla (173), uskoli#ta
00 vilina metla (174).
<!

286
 RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

O
tS Divlja morska blitva (42 primorje), velika repuina (151), mala repuina
m
(152), maljavi iak (153), umska repuina (154), srak (160).
m
ZA IN SK E

Kiseljak (21), paprac (26), matar (xo8 primorje), sedmolist (109),

B IL JK E

zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167
primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk
(172 primorje).

z i, Kleka (4), jaglika (113), vranilova trava (125), majkina duica (126),
nana (127), movarni kaun (188).
KJ PQ

<
z m ir raznih vrsta hrastova, ( ), lavlji zub (143 primorje), vodopija
' ^ (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153).
<
N
R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA

k a s n a JHSEN;

Kopfiva (io), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko
zelje (14), tavlje (15), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak
(21), tfoskot (23), lisac (24), paprac (26), pepeljuga (31), batenska pepe-
ljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35),
loboda (36), Ijuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda
(39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje),
B IL JK E

mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56),
sitni slez (57), bela slezovaa (5 8), pitomi slez (60), beloruiasti siez (61),
deteline (9899), matar (ro8 primorje), sedmolist (109), poponac
(115), plunjak (1x6), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128),
POVRNE

muka bokvica (129), velika bokvica (130), maslaak (140), krasuljak

(144), mali krasuljak (145 primorje), bela rada (147), vodena bokvica
(1.5 7), uskolista vodena bokvica (15 8), srak (160), apljan (162 juni
predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165),
okruglasti divlji luk (166), tamnoijubiasti luk (167 primorje, Makedo-
nija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje),
vilina metla (173) uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje),
ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181).
S A L A T E

Kiseljak (21), mijakinja (47).

B IL JK E

Pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje),
ir raznih vrsta hrastova ( ), glog (90 91), maslaak (140-141),
velika repuina (151), mala repusina (152), maljavi iak (153), umska
repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista voden bokvica (158),
vodeni orah (159), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan
HLEBNE

(163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180),

trska (181), rogoz (182), movarni kaun (188), jelenjak (190).

m 'i
M A S N O E

ir raznih vrsta hrastova ( ), crni slez (56), vilina raetla (175), uskolista
vilina metla (174).

288
 RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

W Divlja morska blitva (42 primc>rje), velika repuina (151) mala repuina
pa (152), maljavi iak (15 3), umska repuina (154), srak (160).

: W
X W Kiseljak (21), paprac (26), matar ( 108 primorje), sedmolist (109), zmijin
> luk (165), okruglasti divlji luk (i 16), tamnoljubiasti luk (167 primorje,
>u d Makedonija), okrugli divlji luk (1 68), baluka (169), pasji luk (172 pri-
N 1:0 morje)

tfl Kleka (4), divlje rue (8283), ziimzelena rua (85 primorje), matinjak
(124), vranilova trava (12.5), maj kina duica (126), nana (127), movarni
5 g kaun (188).

^ w ir raznih vrsta hrastova ( ), 1okvanj (51), uti lokvanj (52), maslaak

trt Ch (140 141), lavlji zub (143 pr imorje), vodopija (148), velika repuina
< X (151), malarepuina (152), maljavi iak (15 3), vilina metla (173), uskolista
M vilina metla (174), sparoina (175 primorje), veprina (179 primorje).
R ASP R OSTRA N JEN OST B IL JA PO R EJONIMA

Z IM A

Kiseljak (21), troskot (23), divlja morska blitva (42 primorje), mija-
B IL JK E

kinja (47), morgrua (54 primorje), erni slez (56), sitni slez (57), deteline
(9899), matar (108 primorje), mrtva kopriva (1.18), crnjua (123),
bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144),
mali krasuljak (145 primorje), vodena bokvica (15 7), uskolista vodena
POVRNE

bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje,
Makedonija), zmijin iuk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti
luk (167 ... primorje, Makedonija), okrugli diviji luk (168), baluka
(169), pasji luk (172 primorje), dremovac (180).
SA L A T E

Kiseljak (21), mijakinja (47).

B IL JK E

Lokvanj (51), uti lokvanj (5 2), morgrua (54 primorje), glog (9091),
iaviji zub (143), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repu-
ina (154), vodena bokvica (157), vodeni orah (159), apijan (162 juni
predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178),
HLEBNE

dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), movarni kaun (188),

jelenjak (190).

11 '
MASNOE

r | J lllllll

p4 Divlja morska blitva (42 primorje), velika repusina (151), malarepuina

'U (152), umska repuina (154).
tft
>0O

29O
 R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

Z A IN SK E
B IL JK E

Kiseljak (21), matar (108 primorje), zmijin luk (165), okruglasti ivlji
luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli
divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje).
B IL JK E
A JN E

Divlje rue (82 83), zimzelena rua (85 primorje), majkina duica
(126), movarni kaun (188).
ZAM EN A
KAFE

Lavlji zub (143 primorje), vodopija (148), Velika repuina (151), mala
repuina (152), umska repuina (154).
 BRDSKIPOJAS

RANO PROLEE

Navala (i), enska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8),
patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12),
tavelj (13), poljsko zelje (i4), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17),
kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25),
paprac (26), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepe-
ljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35),
loboda (36), ljuspasta loboda (37), poijska loboda (38), ruiasta loboda
Pj! (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (50),
luac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa
(59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64),
beli jari (68), uti jari (69), suruica (70), medunika (71), petrovac (81),
nourak (101), umska sviiovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa
W (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jaglika (113),
pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118),
2 mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121),
^ maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica
(129), velika bokvica (130), peana bokvica (131), maslaak (140), movar-
ni maslaak (141), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), velika
repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (15 3), umska repuina
(154), ostak (155), kozja brada (156), apljan (162), sremu (164), zmijin
luk (165), okruglasd diviji luk (166), baluka (169), vilina metla (173),
uskolista viiina metla (174), ziatan (177), ptije mleko (178), veprina (179),
dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), jelenjak (190).

Kiseljak (21*), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25),
paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac
(53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika siezovaa
w (59), zeja soca (62), beli jari (68), nourak (ioi),>umska s^ilovina (102),
H ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica
(107), sedmolist (109), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116),
<5 dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika
C/5
bokvica (130), maslaak (140), krasuljak (144), velika repuina (151),
mala repuina (152), umska repuina (154), sremu (164), zmijin luk
(165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

2 92
 R AS P R O S T R A N JEN O S T B I L J A PO REJON IMA
B IL JK E

Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70),
velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska
repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac
(180), trska (181), rogoz (182 183), kaun (184), mleac (185), veliki
HLABNE

kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak
(189), jeknjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak
(193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
M ASNOE

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9).

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), veiika
EER

meja apa (106), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak
(153), umska repuina (154), apica (107).
................
B IL JK E

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), zeja soca (62),
meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109),
divlja mrkva (110), sremus (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk
ZAINSKE

(166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda
B IL JK E

(77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), nourak (101), jaglika
(113), pravi jaglac (114), majkina duica (126), kaun (184), mledac (185),
veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali
kaunak- (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun
AJNE

(192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak

(196).
ZAM EN A
K AFE

Maslaak (140), movarni maslaak (141), vodopija (148), velika repuina

(151), mala repuina (15 2), maljavi iak (15 3), umska repuina (154).

2 93
RASP R O ST RA N JEN O ST B IL JA PO REJONIM A

PROLEE

Navala (i), enska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8),
patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12),
tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17),
kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak(2 5), paprac
(26), vijuac (29), branjenik (50), pepeljuga (31), batenska pepeljuga
(32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda
(36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39),
mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (5 o), luac
(53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa
(59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64),
jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), bagrem (96),
HJ' detelina (9899), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti no-
2 urak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sed-
molist (109), divlja mrkva (tio), jagorevina (112), jaglika (113), pravi
& jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava
mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120)* dobriica (121), maljava
^ dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika
> bokvica (130), peana bokvica (131), zvoni (135 136), maslaak (140),
2 movarni maslaak (141), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148),
velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska
repuina (154), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti
divlji iuk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (175),
uskolista vilina metla (174), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac
(180), trska (181), jelenjak (190).

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25),
paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac
H (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika siezovaa
H (59), zeja soca (62), beli jari (68), nourak (101), umska svilovina (102),
ruiasti nourak (103), meja apa (105), veiika meja apa (106), apica
<; (I07)> sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114),
00 plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bok-
vica (129), velika bokvica (150), maslaak (140), krasuljak (144), sremu
(164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk
(168), baluka (169).

294
 R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

Bujad (3), vijuac (29), pepeljuga (51), lokvanj (51), uti lokvanj (52),
maslaak (140), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak
^ (15 3), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko
-(178), dremovac (180), trska (x8i), rogoz (182183), kaun (184), mleac
^ (185), veiiki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188),
oq mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun
2 (1 92), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak
* (196).

gj Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika
u meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152),
</) maljavi iak (153), umska repuina (154).

Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77),
virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), bagrem (96), nourak
(101), jaglika (1x5), pravi jagiac (114), matinjak (124), vranilova trava
(125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), veliki kaun (186),
pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak
(190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak
(194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

Maslaak'(i4o), movarnd maslaak (141), vodopija (148), velika repuina

(151), mala repuina (15 2), maljavi iak (153), umska repuina (154).

2 95
RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJON IMA

R A NO LETO

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), vijuac (29), branjenik
(30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), maia turica (33), gradska
loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37),
poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48),
umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), rni slez (56), sitni slez
m (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), netik
(64), jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), deteline
(9899), nourak ( io i ), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103),
meja apa (105 ), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109),
2 divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116),
^ mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva
(120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica
(128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), zvonii (135 136),
krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), vodena bokvica (157),
uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin luk
(165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169),
zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), zeja soca (62), beli jari
(68), umska svilovina (102), meja apa (105), velika rrieja api (106),
< apica (107), sedmolist (109), crnjua (123), krasuljak (144), sremu (164),
< zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka
(169)

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), nourak (101),
w vodena bokvica (i 57), uskolista vodena bokvica (158), apljatt (162),
Z K- zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182
tq 3 183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak
S (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni
kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak
(195), zelenkasti vimenjak (196). $
 RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

EER

Meja pa (105), velika meja apa (106), apica (107).

Z A IN SK E

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), Iuac (53), zeja soca (62), meja apa
B IL JK E

(105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva
(110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli
divlji luk (168), baluka (169).

Kleka (4), zeja soca (62), kupine (72 73), malina (76) umska jagoda
B IL JK E

(77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (82 83), nourak (101), pravi
jaglac (114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126),
nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak
(187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni
AJNE

kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vime-
njak (195), zelenkasti vimenjak (196).
ZAM EN A
K AFE

Vodopija (148).
R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA

LETO

Kiseljak (21), maii kiseljak (22), troskot (23), vijuac (29), branjenik
(30), pepeijuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska
loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ijuspasta loboda (37),
poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48),
m umska mijakinja (49), luac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezo-
^ vaa (5 8), veiika siezovaa (5 9), netik (64), jarii (6869), deteiine (9899),
meja apa (105), veiika meja apa (ro6), apica (107), divlja mrkva (110),
pravi jagiac (114), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrijava mrtva
2 kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobri-
ica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), veiika bok-
j> vica (130), krasuljak (144), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista
vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin iuk (165),
okruglasti diviji luk (166), okrugli divlji iuk (168), baiuka (169), vilina
metla (173), uskoiista vilina metla (174), zlatan (177), ptije mieko (178),
dremovac (180), jeienjak (190).

m
^ Kiseijak (21), maii kiseijak (22), mijakinja (47), beli jari (68), zmijin luk
(165), okrugiasti diviji iuk (166), okrugli diviji iuk (168), baiuka (169).

Vijuac (29), pepeijuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), voena bok-
d vica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162),
zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182
tfl 183), kaun (184), mledac (185), veiiki kaun (186), pegavi kaunak
( i 87), movarni kaun (188), maii kaunak (189), jelenjak (190), medeni
w kaunak (191), uskolisti kaun (192), piatak (193), vranjak (194)^ vime-
X njak (195), zelenkasti vimenjak (196).

298
 RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

PCj
Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).
>cO

| Kiseljak (2 1), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105), velika meja
2 "7 apa (106), apica (107), divija mrkva (1 io), sremu (164), zmijin luk
< g ( i 6 5), okruLglasti ivlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).
N

g Kleka (4), kupine (72 73), malina (76), umska jagoda (77), virak (79),
> petrovac (!81), divlje rue (82 83), pravi jaglac (114 ), matinjak (124),
- vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun(i84),mledac
(185), vdil d kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188),
g mali kaun ak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (19 1), uskolisti kaun
~T (^ 9 2), pla'tak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak
0 (196).
ZAM EN A

< :
K AFE

*3 .
Q-

'p '
O

[148).
0
R ASPR O STRA N JEN O ST B I L J A PO REJON IM A

RANA JESEN;

Kopriva (10), mala kopriva (n ), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko
zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali
kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), paprac (26), branjenik (30), pepeljuga
(31), batenska pepeljuga (32), mala turica (3 3), gradska loboda (34),
crvena pepeijuga (3 5), loboda (36),ljuspasta loboda (37), poljska loboda
(38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mija-
Ef
4 kinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezo-
vaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61),
3 jarii (6869), suruica (70), deteline (9899), umska svilovina (102),
meja apa (105), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika
( 1 13), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva
(118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica
O (12 I) maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica
^ (129), vlika bokvica (130), zvonii (135 136), krasuljak (144), bela
rada (147), vodopija (148), vodena bokvica (157), uskolista vodena bok-
vica (158), srak (16:9), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165),
okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan
(177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

a
H
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68).
C
cn

Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70),
m
2 nourak (101), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak
(*5 3X umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena
S bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan (162), zlatan (177),
ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), kaun
2 (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movami
kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191),
j uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelen-
kasti vimenjak (196).

Vilina metla (173), uskolista vilina metla (174).

300
 RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina
- (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina ( 1 5 4 ).

g Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), meja apa (105),
g ^ velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110),
3: ^ sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji
^ luk (168), baluka (169).

tH Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79),
^ petrovac (81), divlje rue (8283), nourak (101), jaglika (113), pravi jaglac
(114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana
(127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak
(187), movarni kaun (188), jelenjak (190), medeni kaunak (191), usko-
listi kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti

<
Z td . ... . ,.v
:pq Vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak
J* ^ (153), umska repuina (154).
N:
RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO R EJONIMA

KASNA JESEN

Kopriva (10), mala kopriva (n ), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko
zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali
kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), paprac (26), branjenik (30), pepe-
Ijuga (31), batenska pepeijuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34),
crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda
(38), ruiasta loboda (39), mijalcinja (47), mokrica (48), umska mija-
kinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58),
g velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (6i), jarii (6869),
suruica (70), nourak (101), umska svilovina (102), meja apa (105),
z
u ......... . velika
........meja
...... apa (106), apica (107), sedmolist (109), poponac (115),
>
2 0 25)> bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak
(144), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica
(158), srak (160), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti
divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), ptije
mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

H ....... .... ..... ......

j Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68).
< r:-'
00

Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70),
tu medunika (71), mukinja (88), divlja kruka (89), glogovi (9091), nourak
^ (I0 1), maslaak (140), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavj
iak (15 3), umska repuina (154), vodena bokvica (15 7), uskolista vodena
bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan (162), zlatan (177),
^ ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182-183), kaun
pq (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni
2 kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191),
uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelen-
kasti vimenjak (196).

0
Z Grni slez (56), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174),

302
 R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

(X<
W Meja apa ( ),
j o velika meja apa (106), apica (107), velika repuina
j

pg' (M 1), mala repuina (152), maljavi iak (1.53) umska repuina (154).

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), meja apa (105),
velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110),
3 sremu (164), zmijin iuk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji
e/5
Z luk (16B), baluka (169).
1
KJt
<
N

rjJ Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79),
M petrovac (Bi), divlje rue (8283), brekinja (87), divlja kruka (89),
J dren (104), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126),
nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak
pq (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni
2 kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak
< (195), zelenkasti vimenjak (196).
u

<
% Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152).
U h

S < maljavi iak (153), umska repuina (154), veprina (179).

< U
N
R ASP R O ST RA N JEN O ST BII..JA PO REJON IM A

ZIMA
B IL JK E

Kiseljak ( i), mali kiseljak (22), tfoskot (23), mijakinja (47), crni slez (5 6),
sitni slez (57), jarii (6869), suruica (70), mrtva kopriva:(i 18), crnjua
(123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak
(144), bela rada (147), vodena bokvica (1:57), uskolista vodena bokvica
POVRNE

(158), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk
(166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), pticje mleko
(178), dremovac (180), jelenjak (190).

m
H
<3 Kiseljak (21), mali kiseijak (22), beli jari (68).
<
oo

Bujad (3), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), nourak (101),
velika repuina (151), mala repuina (15 2), umska repusina (15 4),: vodena
h bokvica (157), uskolista vodena bokvica (15 8), vodeni orah (159), apljan
D3 : (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz
.... :(i 82 183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak
: 2 (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni
CQ
P3T.: kaunak (191), uskolisti kaun (192), pJatak (195), vranjak (194), vime- :
M.
:: njak (195), zelenkasti vimenjak (196).

.
: :\U .
W:
'' 2
C/3
s

: 'od
: PQ Velika repuina 1), mala repuina (152), umska repuina (154).
'U (m

)C/3 ::.:

34
 RAS P R O S T R A N JEN O S T B I L J A PO REJONIMA
Z A IN SK E
B IL JK E

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (u o), sremu (164), zmijin
luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

Kleka (4), kupine (7274), malina (76), umska jagoda (77), virak (79),
B II.JK E

divlje rue (8283), majkina duica (126), kaun (184), miedac (185),
A JN E

veiiki kaun'(i86), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali

kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun
(192), platak (193), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
ZA M E N A
K AFE

Vodopija (148).

35
 PLANINSKI POJAS

RANO PROLBE

Navala (i), enska paprat (2), buja (3), breza (7), maljava breza (8),
patuljasta breza (9), kopriva (io), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12),
tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), planinsko
zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25),
alpski srenjak (28), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47),
W umska mijakinja (49), pucavac (5 0), luac (5 3), crni slez (56), sitni slez
(57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61),
zeja soca (62), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica
(70), medunika (71), petrovac (81), deteline (98 99), nourak (101),
m umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika
Z meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika
pd (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva
(118), Mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica
(121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica
(129), planinska bokvica (132), zvonii (135-136), zeice (138 139),
maslaak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren
(149), velika repuina (151), mala repuina (152),: umska repuina (154),
apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177),
ptiije mleko (178), trska (181).

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak
(28), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56),
sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62),
^ beli jari (68), nourak (101), umska svilovina (102), meja apa (105),
H
< velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112),
-3 jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua-
^ : (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132),
maslaak (140), krasuljak (144), velika repuina (151), mala repuina (15 2),
umska repuina (154), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), velika repuina (151), mala repu-
w ina (132), umska rcpuina (15 4), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko
(178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi
til;3 kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun
u ~ (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak
(196).

306
 R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika
meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152),
umska repuina ( 1 5 4 )-

^ Kleka (4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (5 3), zeja soca (62), meja
apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja
mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
Ni

, ........ ...... .......... .

M Alpski srenjak (28), zeja soca (62), kupine (727374), maline (76),
umska jagoda (77), virak (7980), petrovac (81), divlje rue (8384),
nourak (101), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), majkina
duica (126), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (184), pegavi kaunak
(187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192),
< ' platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196)
o

Z u: Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152),
m m-
S < umska repuina ( 1 5 4 )-
<^
N

307
RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIM A

PROLEE

Navala (i), zenska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8),
patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12),
tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17),
planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseijak (22), troskot (23), srenjak
(25), alpski srenjak (28), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47),:
jvj umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez
$4 (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), zeja
I? soca (62), ntik (64), uvarkua (65 66), jarii (6869), suruica (70),
3 medunika (71), petrovac (81), detelina (98 99), nourak (101), umska
svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa
W (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112),
pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118),
t* mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121),
0 maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica
o. (129), velika bokvica (13 o), planinska bokvica (13 2), zvonii (135 136),
zeice (138 139), maslaak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija
(148), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska
repuina (154), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva
(171), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181).

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak
(28), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (5 3), crni slez (56),
sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62),
beli jari (68), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak
<; (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica(io7), sedmolist
(109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116),
dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), ve-
lika bokvica (130), planinska bokvica (132), maslaak (140), krasuljak
(144), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154),
sremus (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

. ........ v......
: Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), zeice (138 139), crni koren
"jg (J 49) velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154),
apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184),
mledac (185), veliki kaun (i86)v pegavi kaunak (187), mali kaunak
cc (188), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak
j (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

308
 R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

M ASNO E

> l .'. ..., . .,..;;..;: .,,. .-.; : -,,.'...,,......-.v:,,::: :,,,

tX Bireza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika
m
m eja apa (106), apica (107), velika repuina (15 1), mala repuina (152),
></5 SU mska repuina (154).

pq
3 K seljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa
2 (>05), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva
(>ito), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
N ;

eka (4), alpski srenjak (28), zeja soca (62), kupine (72 73), maJina
B IL JK E

g cr^

S), umska jagoda (77), virak (79 80), petrovac (81), divlje rue (82 83),
urak (101), jagorevina (112), jaglika (113 ), pravi jaglac (114), vrani-
va trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac
< 3 ::p o

*5), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189),
AJNE

deni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194),
menjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
ZAM EN A
K AFE

aslaak (140), vodopija (148), velikat repuina (151), mala repuina

52), umska repuina (154).

39
RAS PROSTRAN JEN OST B IL J A PO REJON IMA

RANO LETO

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), branjenik (30), pepeljuga
(31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (5 3),
crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (5B), velika slezovaa (59),
m zeja soca (62), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica
^ (70); petrovac (8i), deteline (98 99), nourak (101), umska svilovina
d (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106),
CQ
apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114),
m poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mtva kopriva
' (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122),
^ crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica
O (132), zvonii (135 136), zeice (138 139), krasuijak (144), bela rada
(147), vodopija (148), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista
vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (17),
laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).

(jJ ... ..... . .... ......

H Kiseijak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), umska mijakinja (49),
<1 luac (5 3), zeja soca (62), beli jari (68), umska sviiovina (102), sremu
( i64), sibirski luk (170), laneuva (171).

Suruica (70), nourak ( ) , zeice (138 139), crni koren (149), vodena
i o i

bokvica (157 ), uskolista vodena bokvica ( 1 5 8), apljan (162), zlatan (17 7 ),
ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun
(186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (18 9), medeni kaunak (191),
uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), ze-
2 lenkasti vimenjak (196).
X

310
 R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

E E R

Mcja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).

m
: 00 \/ Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa
2*4 (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva
-i>(J: (110), sremu .(164), sibirski luk (170), laneuva (171).
< CQ
:tsl
B IL JK E

Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda
(77), virak (7980), petrovac (81), divlje rue (8283), nourak (101),
pravi jaglac ( 1 1 4), kaun (184), vranilova trava (125 ), majkina duica (1 26),
nana (127), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali
AJNE

kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193),
vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasd vimenjak (196).

:W P-I Vodopija (148).

s <
c *
M.

311
R ASP R OSTRA N JEN OST B I L J A PO REJONIM A

LFTO

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), branjenik:
(30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (53),
crni: siez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (5 8), velika lezovaa (5 9),
netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70), deteiina
(9899), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), divlja
mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), mrtva kopriva (118),
mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121),
maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica
(129), planinska bokvica (132), zeice (138 139), krasuljak (144), bela
rada (147), crni koren (149)* vodena bokvica (157), uskolista vodena bok-
vica (158), apljan (162 juni predeli), sremu (164), sibirski luk (170),
laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68), sremu
(164), sibirski luk (170), laneuva (171).

Pepeljuga (31), suruica (70), zeice (138 139), crni koren (149), vodena
bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni
predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac
(185), veiiki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189),
medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194),
vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).

3 12
 R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

>4 .T3..S5' .....

Z A IN SK E

eljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105), velika meja
B IL JK E

a (106), apica (107), divlja mrkva (no), sremu (164), sibirski luk
o), laneuva (171).
-::? 57* 9? . rt. nT

ka (4), kupine (72-73), malina (76), umska jagoda (77), virak (798o),
?r p ^ g -o x
B IL JK E

rovac (81), divlje rue (8283), pravi jaglac (114), vranilova trava (125),
kina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun
S), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191),
olisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelen-
AJNE

ti vimenjak (196).
Z A M E N A

K A F E

dopija (148).

313
R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

R A N A J E SE N

Kopriva (10), mala kopriva (n ), Ijuta kopriva (12), tavj (13), poljsko
zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19),
kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), alpski sre-
njak (28), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mija-
kinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezo-
vaa (58), veJika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), uvarkue (6566),
jarii (68-'69), suruica (70), etelina (9899),: umska svilovina (102),
:meja apa (103), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109),
W divlja mrkva (110), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114),
poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljavamrtva kopriva
^ (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava obriica
O (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica
(132), zeice (138 139), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija, (148),
crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vocfena bokvica (158),
apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177),
ptije mleko (178).

. ... .^ . ........
<; Kiseljak (21), mali kiscljak (22), mijakinja (47), beli jari (68), Janeuva
( 170-

Bujad (3), pepeljuga (3 1), suruica (70), zeica (138 -139 ), crni koren (149),
velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena
S bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 - juni pre-
deli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac
2 (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189),
medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194),
*4 vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

3 T4
 R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

EC ER

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina
(151), mala repuina (152), umska repuina (154).
Z A G IN SK E

B IL JK E

K iseljrak (2 r), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105 ), veiika meja
apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (uo), sremu
(164), sibirski luk (170), laneuva (171).
B IL JK E

Kleka (4), alpski srenjak (28), kupine (7273), malina (76), umska jagoda
(77), virak (79 -80), petrovac ( 8 ) , divlje rue (8283), jagorevina (112),
t

jaglika (113), pravi jaglac (114), vranilova trava (125), majkina duica
(126), nana (127), kaun (184), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187),
AJNE

mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak
(193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
Z A M E N A

K A F E

Vodop ija (148).

3M
R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

KASNAJESEN

Kopriva (10), mala kopriva (n ), ijuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko
zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19),
kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), alpski sre-
njak (28), branjemk (30), pepcljuga (31), mijakinja (47), umska mija-
kinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58),
velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), uvarkue (6566), jarii
(68 - 69), suruica (70), deteline (9899), nourak (101), umska svilovina
(102), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist
(109), divlja mrkva (110), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrljava
mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), malja-
va dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129),
planinska bokvica (132), zeice (138 1 39), krasuljak (144), bela rada (147),
crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158),
apljan (162 juni predeli), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva
(171), zlatan (177), ptije mleko (178).

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jarii (68).

Bujad (3), pepeljuga (31), suruica. (70), mukinja (88), beli glog (92),
nourak (101), zeice (138 139), maslaak (140), crni koren (149), velika
rcpuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bok-
vica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli),
zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185),
veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni
kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak
(195), zelenkasti vimenjak (196).

316
 R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

EER

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina
(151), mala repuina (152), umska repuina (154).
Z A IN S K E
B ILJK E

Kleka (4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105),
velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110),
sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

Kleka (4), alpski srenjak (28), kupine (72 73), malina (76), umska jagoda
(77), virak (79 80), divlje rue (82 83), brekinja (87), divlja kruka (89),
B ILJK E
A JN E

vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mle-
dac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189),
medeni kaunak (191), uskoiisti kaun (192), platak (193), vranjak (194),
vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
ZAMENA
KAFE

Maslaak (140), vodopija (148).

3*7
R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

Z 1M A

Kiscljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mijakinja (47), crni slez
i-h (56), sitni slez (57), uvarkue (65- 66), jarii (6869), suruica (70),
mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129),
planirtska bokvica (132), zeice (138 1 39), krasuljak (144), bela rada (147),
z
'U .. crni koren (149); voena bokvica ( i 57), uskolista vodena bokvica (158),
P$ apljan (162 iuni predeli), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva
'.!*?
O (171), zlatan (177), ptije mleko (178).
cu

tu
H
<
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68),
,^:
^S.v,
. C/j ;. /

w
Bujad (3), suruica (7), nourak (101), zeice (158- 139), crni koren
;. 3 - (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154),
;/-; ffl :;;.; vodena bokvica (15 7), uskolisra vodena bokvica (15 8), apljan (162-jum
predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac
"-:-- Z (185), veliki kaun (186), pcgavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni
. CQ
w.. kaun (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak
h
1
K ( 195 ), zelenkasti vimenjak ( 196).

m
sf i :
W /
- O
Z
<

H
'CJ' - Velika repuina (1 ), mala repuina (i 52), umska repuina (154).
pq . . .;--
.- >t/3

318
 R A S P R O S T R A N J E N O S T B i L J A PO R E JO N IM A
ZA IN SK E
B ILjK E

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski
luk ( 1 7 0 ), laneuva (171).

Kleka (4), kupine (72 73), malina (76), umska jagoda (77), virak (79 80),
B ILJK E
A JN E

divJje rue (8283), majkina duica (126), kaun (184), mledac (185),
veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni
kaun (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak
(195), zelenkasti vimenjak (196).

; < ;
Z W
PJ .Pch
'%''< Vodopija (148).
N
PR ILO G 2

SADRAJ VITAM INA C I KAROTINA

u ioo gr DIVLJEG BILJA

(REDNI BROJ U T A B E L I O D G O V A R A R ED N O M BROJU POD KOJIM

J E B I L JK A OPISANA)

RED. NAZIV DEO VITAMIN K A R O T IN

BR, B IL JK E C U MG U MG

1 2 3 4 5

1 Navala mladi
Nephrodium jfllix mas izdanci 57 1,42

2 enska paprat mladi

Athyrium jfiiix femina izdanci 35 M

3 Bujad mladi
Pteridium aquilinum izdanci 22 0,20

4 Kleka mladi
Juniperus communis izbojci 97 2,46

7 Breza
Betula pendula list 137 3,68

: IO Kopriva
Urtica dioica list 5,59

M tavelj
Rumex crispus list 123 6,31

14 Poljsko zelje
Rumex pulcher list 91 5,16

M tavlje
Rumex sanguineus list 89 4,97

l6 Konjski tavelj

Rumex obtusifolius list 75 3,38

T9 Planinsko zelje
Rumex alpinus izdanci , 66 3>33

21 Kiseljak
Rumex acetosa list 66 3,5 5

3 20
 S A D R A J V I T A M IN A C I KA R O T IN A

T 2 3 4 5

22 ' Mali kiseljak

Rumex acetosella list 49 i ,79

23 Troskot
Polygonum aviculare liSt 75 5, 1*

24 Lisac
Polvgonum persicaria list 78 v:;.:: 4,96

: 25 Srenjak
Polygonum bistorta list, . 54 4,16

26 Paprac
Polygonum hydropiper ovrci 64 2,69

30 Branjenik
GhenopodiUm Bdnus list 115 5,75
Henricus

31 Pepeljuga
Chenopodium album list 80 4,47

36 Loboda
Atriplex hortensis list 126 5,76

' 37 : Ljuspasta loboda*

Atriplex nitens list 90 1.1,0

43 Omaga
Salicornia herbacea ovrci 20 0,25

44 Crvena omaga
Salicornia fruticosa ovrci 7 0,10

47 Mijakinja :
Stellaria media list 29 4 ,T4

Mokrica
48
Stellaria aquatica herba 37 / i ,55

" 49 umska mijakinja

Stellaria nemorum list 4,73

5 . Pucavac
Silene vulgaris liSt 32 4,16

321
S A D R A J V I T A M IN A C I ICAROTINA

I 2 3 4 5

51 Lokvanj mladi 13
Nymphaea alba izdanci

53 Lueae
Alliaria officinalis list : *5 1 4,97

56 Crni slez
Malva silvestris list 140 T10,22
59 Velika slezovaa
Malva alcea Iist 41 0,65

62 Zeja soca
Oxalis acetosella list 59 2,66

64 Netik v
Impatiens noli tangere list 55 6,31

65 Cuvarkua
1. ' Sempervivum tectorum list T4

66 Plava uvarkua
Sempervivum glaucum list 18 0,10

69 uti jari
Sedum acre list ...0,46

70 Suruica
Filipendula hex apetala list : M5 4,75

Medunika
Filipendula ulmaria list 6,37
.. 1 1 5

71 Kupina
Rubus fruticosus list 87 5, *4

umska kupina
Rubus hirtus list %
99 6,35

74 Nizinska kupina
Rubus cacsius list 77 9>S

: 75 Primorska kupina
Rubus ulmifolius list 122 3,00

:f||| Malina
Rubus idaeus list 137 5,98
322
 S A D R A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A

l - ? . 4

T7 jagoda umska
Fragaria vesca list 118 5,oi

78 Gusja trava
Potentilla anserina list 1 l4 4,95

79 Virak
: Alchemilla vuigaris list 132 6,03

81 Petrovac
Agrimonia eupatoria Iist 136 6,97

82 Divlja rua
Rosa canina plod 368

83 Poljska rua
Rosa arvensis plod 219 __

84 Pianinska rua
Rosa petidula list 126 3, 7 i

. 85 Zimzelena: rua
!
:=: K.I
: Rosa sernpervirens . list - 7,2 5

86 jarebika ' I " M

Sorbus aucuparia piod 34V:.

S? B rekinja '
Soibus totrninaJis plo .:-;' , , ; 1'0 ':"'

; 88 . . Mukinja
Sorbus aria plod 37 -

: 89 ; D] Vija kruka
Pirus piraster plod 7 _

9i Crveni glog
Crataegus oxyacantha plod 35

9^ Beli glog
Crataegus monogyna plod 34 _

93 Trnjina ,
Prunus spinosa plod __
37
96 Bagrem
Robinia pseudoacacia cvet 39
323
S A D R A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A

1 3 4 5' .;

98 Detelina bela
T rifolium repen s list 36 7>4

99 Detelina barska
Trifolium hvbridum list 165 8,16 ::

100 Detelina livadska

Trifolium pratense list 135 11,00

' I 9 1 :: Nourak (kiprovina)

Chamaenerium angustifolium list 98 : 5>9 2

102 umska svilovina

list

'O'
Epilobium montanum 56

' :I P : Ruiasti nourak

Kpilobium roseum list 78 ' 4, 9 2 ;:

104 Dren ;
Cornus mas plod 92

1 P5 Meja apa
1 leracleum sphondilium list i 5 3>25

108 Matar
Crithmum maritimum lit 1,87
14

1 09 Sedmolist
Aegopodium podagraria list 63 3 ,4* '

110 Divlja mrkva

Daucus carota koren 10

111 ; Planika .
Arbutus unedo plod 144 OjIO

112 .. Jagorevina
Primula vulgaris list ;; 305 . : 2,7.5 .

jaglika
Primula veris list 418 3,06 :;;

':' IM Poponac
Convolvulus arvcnsis list : :9 : : %5 4
116 Plunjak
Pulmonaria officinalis list 28 " ::: 3,9:5 V: !

324
 S A D R A J V I T A M IN A C 1 K A R O T IN A

I 2 3 4 5

117 Poganeva trava

Physalis alkekengi. plod 118

118 Mrtva kopriva

Lamium album list 53 6,12

11 9 Mrijava mrtva kopriva

Lamium maculatum list 53 6,70

120 Crvena mrtva kopriva

Lamium purpureum list 35 5>37

121 Dobriica
Glechoma hederacea list 59 3,4 i

122 Maljava dobriica

Glechoma hirsuta list 40 4,82

123 Crnjua
Prunella vulgaris list 5 5 ,: 4,86

124 Matinjak
Melissa officinalis list 82 5,j 6

12 5 Vranilova trava
Origanum vulgare herba 60 4,33

1 26 Majkina duica
Thymus serpyllum herba 44 0,83

I27 Kudrava nana

Mentha crispa herba 78 4>9|

128 Bokvica enska

Plantago media list 50 4 ,2 5

129 Muka bokvica

Plantago lanceolata list 5 4,16

TT IM
* 3 Velika 1bokvica
1

Plantago major list 48 327

1 35 Zvoni
Campanula rapunculus list ; io7 4,89

137 Zvoni brazdasti

Campanula trachelium hst 94 6,43

3*5
S A D R A J V IT A M IN A C I K A R O T IN A

I z 3 4 5

j 38 Zeica
Phyteuma spicatum koren I2 V&M:

138 Zeica
Phvteuma spicatum list 1 35 7,09 ;

139 Okruglasta zeica

Phyteuma orbiculare list 1 64 7,16

140 Maslaak ;
Taraxacum officinale list 33 5>32

*43 Lavlji zub

Leontodon tuberosus list 56 4,66

l 44 Krasuljak
Bellis perennis list 34 2,59

145 Mali krasuljak

Bellis silvestris list ;59 6,42

147 Bela rada

Leucanthemum vulgare list 21 6,70

M8 Vodopija
Cichorium intybus: r: list 14 4,05

149 Crni koren

Scorzonera rosea koren 310

149 Crni koren

Scorzonera rosea list 1$2 6,15

151 Velika repuina

Arctium lappa koren 7 0

157 Vodena bokvica

Alisma plantago List 48 5,38

159 Vodeni orah

Trapa natans plod 17 0

162 apljan
Asphodellus albus krtola 13 0

326
 S A D R A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A

1 2 3 . *1 5

164 Sremu

QC
Allium ursinum list 4

164 Sremu
Allium ursinum lukovica i(S 0

170 : ; Sibirski luk

Allium sibiricum lukovica 5 0,50

*75 Vilina metla*

Asparagus officinalis list 41: _

177 Zlatan
Lilium martagon lukovica 11 0

178 Ptiije mleko

Ornithogalum umbellatum Iukovica 14t : 0

180 Dremovac
Leucoium aestivum lukovica 54 0

Uskolisti rogoz
185
Typha angustifolia rizom g1 0

184 Kaun
Orchis morio krtola 7 0

187 Pegavi kaunak

Orchis maculata krtola S> 0

194 Vranjak
Gymnadenia conopea krtola 1 c) 0

Vimenjak
195
Platanthera bifolia krtola 9i 0

196 Borovnica
Vaccinium myrtillus list 8^1- 4,27

197 Borovnica
Vaccinium myrtillus plod i: -

198 Brusnica
Vaccinium vitis idaeus list 11- 1 2,62

199 jabuka divlja

Malus pumila plod 1 1\

327
S A D R A J V IT A M IN A C 1 K A R O T IN A

I 2 1 3 4

200 Ogrozd divlji

Ribes grossularia lit 127 ; 4,34

201 Leska
Corrylus avellana rese 80

/: 202 Bor beli

Pinus silvestris iglice 82 : 2,42

203 Bor krivulj

Pinus mughus iglice 49 : IIIP

204 BOr crni

Pinus niger iglice 54 2,13

205; jela
Abies alba iglice ' 5 4 ,0 3

206 Smra
Picea excelsa iglice : 87 2,3 v

Napomena:
1. Zvezdicom su obeleene biljke za koje su podaci uzeti iz literature.
2. Za biljke koje nisu navedene u ovoj tabeli mogu se orijentaciono koristiti
podaci za sline biljke kojih ima u tabeli
 PRILO G 3

HEMIJSKI SASTAV I KALORIJSKA VREDNOST

u ioo gr D I V L J E G B I L J A

(R ED N I B R O J U T A B E L I O D G O V A R A R E D N O M B R O JU POD K O JIM
JE B IL JK A O PISAN A)

BE- UGLJ E-
KALO-
RHD. DEO LAN- M A S T NI HI- RIJE
N A Z I V BILJKE
BR. EVI- G DRATI
g
NE G G

2 3 4 5 || 7

I ; Navala Mladi
Nephfodium filix mas izdanci 3,28 , 52 7,08 43

;-3.vv' Bujad Mladi

Ptei'idium aquilinum izdanci 3,8 5 ,39 4,52 ' 53 ;

Crvena smreka
Juniperus oxycedrus Plod ' 12 8,39 43,84 235

Breza
Betula pendula Tist 4,74 3,16 7,77 72

10 Kopriva
Urtica dioica List 5,75 , 0,92 6,oi 50

: U :y tavelj
Rumex crispus List , 4,57 0,64 6,08 44

14 . Poljsko zelje
Rumex pulcher List 5,3 t ; 0,62 4,77 27

M tavlje
Rumex sanguineus List 3,65 071 3,9 i 33

16 Konjski tavelj
Rumex obtusifolius List 4 ,60 0,66 4,6o 38

1 W U
Planinsko zelje
Rumex alpinus List 3,8 i o,45 3, 5 i 30

2.1; Kiseljak
Rumex acetosa List 3,89 o,74 ; 6,55 44

22 Mali kiseljak
Rumex acetosella List 2,23 1,16 7,75 46

23 Troskot
Polygonum aviculare List 5,97 o,94 6,47 52

329
H E M IJ S K I S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T

1 2 , 3 4 ", 5 7 8

24 Lisac
P o lfg o n u m persicaria List 3,97 1,02 10,70; 64 :

25 Srcnjak
Polygonum bistorta L ist 4 ,16 LO4: 9,67 60 ::

26 Paprac
Polygonum hydropiper O vrci 2,89 0,63 9,43 53

30 Branjenik
Chenopodium B on us
Henricus LlSt : 5,77 6,89; 54

31 Pepcljuga
Chenopodium albuni List 4,09 0,65 3,75 33 ?

36 Lo b o d a
A trip lex hortensis ovrci 4,84 M 9 9, 5 i 63

43 O m aga
Salicornla herbacea ovrci 2,44 o,66 9,82 52

44 rvena om aga
Salicornia friiticosa ovrci 1,11 1,60 7,07 45

47 ; M ijakinja :
Stellaria media herba 2,39 0,46 3,07 24

4 8
M okrica
Stellaria aquatica herba M 7 o ,57 3,08 24

49 um ska m ijakinja
Stellaria nemorum list 2,14 0,46 3,67 25

50 Pucavac
Silene vulgaris list 3,94 0,77 4,9 V 3>

L o k van j mladi
N ym phaea alba izdanci 3,56 0,83 i:7 , 42 88

: 51 Lok van j
N ym phaea alba rizom 2 ,l6 0,23 30,44 130

52 u ti lovkanj
N um phar luteum rizom o ,47 0,10 9,95 42

33
 H E M I J S K l S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T

I 2 3 4 5 7 8

53 Luac
Alliaria officinalis lit v.':-' 4,05 0,98 4,99 4i

56 Crni slez
Malva silvestris list 6,70 1,40 7,3 : 61 :

59 Velika slezovaa
Malva alcea list 4,79 0,71 4,75 4

62 Zeja soca ..
Oxalis acetosella list 2,23 1,16 7,25 46

64 Netik /./.
Impatiens noli tangere list 2,78 ! , 38 2,96 32

65 uvarkua
Sempervivum tectorum list 0,42 0,18 6,04 27

66 Plava uvarkua
Sempervivum glaucum list , 52 0,28 4,5 2 22

67 uti jari
Sedum acre list ,79 0,62 7,26 37

71 Medunika
Filipenduia ulmaria list 4, 31 0,86 11, 59 67

74 umska kupina
Rubus hirtus plod : I ,20 1,52 8,92 49

75 Primorska kupina
Rubus Ulmifolius plod 1,77 1,63 16,25 78

78 Gusja trava
Potentiia anserina : lit ; 4 ,io 1,29 *M 3 70

83 Poijska rua
Rosa arvensis plod 2,78 2,06 27,44 125

Zimzelena rua
85
Rosa sempervirens plod 2,49 2,1 3 33, 8 148

86 Jarebika
Sorbus aucuparia plod os83 L 49 i 8j98 86

87 Brekinja
Sorbus torminalis plod 4 , *9 2,14 25,85 125

331
H E M IJ S K I S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T

I 2 3 4 1 7 8

88 Mukinja
Sorbus aria plod 1,74 1,3 8 27,1

89 Divlja kruka
Pirus piraster plod ,78 ,79 20,64 84

9* Crveni gjog
Crataegus oxyacantha plod 2,14 2,05 28,71 128

. 92 Beli glog
Crataegus monogyna plod 1,67 1,22 24,97 106

93 Trnjina
Prunus spinosa plod 1,27 1 ,4 24,54 101

9i Bagrem
Robinia spseudoacacia cvet 4,64 G ,?1 10,45 62

98 Detelina bela
Trifolium repens list 5,47 1,46 7,B7 61

99 Detelirta barska
Trifolium hybridum list ' I,O 8,10 63

iob Detelina livadska

Trifolium pratense list 5, V2 i,i8 6,89 53

101 Nourak (kiprovina)

Chamaenerium angustifolium list 5,43; 1,18 I O, 3 9 68
102 umska svilovina
Epilobium montanum list 3,74 1,4 9, 78 59

I03 Ruiasti nourak

Epilobium roseum list 2,92 , 98 6,4 j 43
104. Dren
Comus mas plod 1,06 1,17 1,5, *4 68

i 5 Meja apa
Heracleum sphonclilium list 5, 3i ,95 6,42 5

108 Matar
Crithmum maritimum list 1,16 ,5 3 4,66 27
109 Sedmolist
Aegopodium podagraria list 2,99 ,74 6,74 42
' ' ' '. '
332
 H E M IJ S K I S A S T A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T

. T 2 || iHiil 4 s 7 8

1 10 Divlja mrkva
Daucus carota koren 1,26 1,29 12,96 65

HI Planika
Arbutus unedo plod 0,46 >97 21,61 87

112 Jagorevina
Primula vulgaris list 1,92 0,80 7,84 44

3 Jaglika
Primula veris list 2,76 0,89 8,37 49

ii 6 Plunjak
Pulmonaria officinalis list 3>74 0,90 5,94 43

117 Poganeva trava

Phvsalis alkekengi piod 2,46 3>9 X io ,44 79

H 8 Mrtva kopriva
Lamium album list 2 >9 I 0 ,4 1 8,11 45 v

i 19 Mrljava mrtva kopriva

Lamium maculatum list . 3>95 0,76 7,98 50

I 20 Crvena mrtva kopriva

Lamium purpureum list 4 ,M o,98 7,28 50

121 Dobriica
Glechoma hederacea list 3vi 7 1,17 7,0 5 48

122 Maljava dobriica

Glechoma hirsuta list
OO

3>84 x>5 55

123 Crnjua
PrUnella vuigaris list $,46 0,68 10 ,5 7 59

1 28 Bokvica enska
Plantago media list 2,71 o,74 9>: 9 51

I29 Muska bokvica

Plantago lanceolata list 2,60 0,82 8,03 47

13 Velika bokvica
Plantago major list 2,81 0,87 9,5 2 54

135 Zvoni
Campanula rapunculus list 2,96 0,88 5,3* 38

333
H E M IJ S K I SA ST A V I K A L O R i J S K A V R E D N O S T

I 2 3 4 5 im ii 8

157 Zvoni brasclasti

Campanula trachelium list 4,66 7,* 5 51

138 Zeica
Phyteuma spicatum koren ?54 0,29 18,04

Zeica
138 6^66
Phyteuma spicatum list 5>20 45

139 Okruglasta zeica

Phyteuma orbiculare iist 2,80 1,12 5,23 59

140 Masiaak
Taraxacum offidnale koren 2,15 0,54 18,63 84

140 Maslaak
Taraxacum officinale list 2,75 Q,59 4,28 31

143 Lavlji zub

Leontodon tuberosus list 2,44 o ,^9 6,04 57

T44 VKrasuljak /
Beliis perenivls :: j list ' 2,80 0,64 5-^2 55

Miili krasuliak
Bellis silvestris;
* ,

\i i.si
1
:|!. 2,64,:
'
,
J
i1 /
i.
! 9,17. ! 52
-: 1I' ': '
r- ';. 1/
%ii I

147 V:;' Bela rada

1 ;
lJeucaritiiernum: ia.i.!gare-: : iist. i,66 ,75 o|3 V 57

148: Vodopija
Cichoriurn intybus : )ist ; :; V!1 . 2, 9.2 ; 0,86: 5,70 - 59
j *:j1 ..;. . I;;
m m . 1 '
M9 Crni koreu
Scorzonera rosea koren 1,64 0,96: 19,56 ' 9 1

149 Crni koren

Seorzonera rosea list 5,29 1,14 7,59
.

1 51 Velika repuina
Arctium lappa koren 1,55 o,47 15,70 71

M7 Vodena bokvica
Alisma plantago koren 2,23 1,07 12,18 64

159 Vodeni orah

Trapa natans plod 5,7 0,48 35,68 150

33 4
 H E M I jS K I S A S T A V I K A L O R I j S K A V R E D N O S T

. . :X-:V. 3 llill i i l l 6 7

162 apljan
v Asphodeiliis albus krtola 0,88 oyz6 ' j 2,64 55
i'- }
164 Sremu
Aliium ursinum list *,99 0,86 3,50

164 Sremu
Allium ursinum lukovica 2,15 : 0,l6 M,75

170 Sibirski luk cela

Allium sibiricum biljka 1,19 0,35 4,34 24

1 *77 V; Zlatan
Lilium martagon lukbvia 0,24 24,26 105

178 Ptije mleko

Ornithogalum umbellatum lukovia 1,27 0,11 26,63 111

180 Dremovac
Leucoium aestivum lukovica 1,18 0,36 33,40 140

183 Uskolisti rogoz

Typha angustifolia rizom 1,02 0,2 2 13,28 58

184 Kaun
Orchis morio krtola o ,59 0,17 7,77 34

Pegavi kaunak
187
Orchis maculata krtola 0,88 0,20 14,96 64

194 Vranjak
Gymnadenia conopea krtola 0,65 o,i 8 8.05 36

Vimenjak
Platanthera bifolia krtola i , i 6 o, 15 12,26 54

196 Borovnica
Vacinium mvrtillus plod 0,89 0,71 8,75 40

T97 Jabuka divlja

Malus pumila plod 0,63 1,66 16,91 77
198 Hrastov ir
Quercus sessiliflora plod o ,44 20,62 89

x99 Leska
Corrylus avellana rese 4,77 0,83 24,14 n8

335
Prilog 4

SADRAJ KALORIJA I HRANLJIVIH M ATERIJA

u ioo gr GLJIVA

BELA-
VODA UGLJ. MASTl KALO '
NAZIV NH - HIDR
G VINE G G RIJA
G

Rudnjaa (peurka, kukmak)

Psaliota eampestris 92 4,2 1,0 ; 0,4 20

Redua (djurdjevka, risanca)

Tricholoma georgii 82 4,0 : 9,2 1 M ; 60

Redua (sivka)
Tricholoma portentosum 81 5,3 T,5 v 5 61

Zekice (golobice)
Russula sp 90 2,2 4,8 ' ,7 3:2 .

Mlenica-pipernjaa
Lactarius piperatus 90,0 2,5 4,4 1,0 35

Mlenica rujniea
Lactarius deliciosus 92,0 P,6 J 1 1 29 .

Prstenka (sunanica,
denikarica)
Lepiota procera . 84,0 7,3 , 4,6 ., 0,7 47

Puza (mednjaa, mraznica)

Armillaria mellea 9 LO , 2,6 4,5 0,4 : 3 :

Vrganji (jurki);:
Boietus sp. 85,0 4,2 7,2 0,8 48

Lisiica (lisika)
Cantharellus cibarius 0,9 36
00

L9 5,6
o^
CV

: #.: :
Smrak
Morchella conica 9L 2,8 :, 4,0 " 0,3 ;. 28

Puhare (pranice)
Lycoperdon sp. 91,0 2.7; V ;-

Napomena:
1. Za zekice, vrganje i puharc navedenc su zajednike prosene vrednosti za po nekoliko
vrsta iz ovih grupa gljiva.

336
IN D EK SI
 IN D E K S D IV L JE G B IL JA

A Atriplex nitens 40
Aconitum napellus 103, 104 Atriplex portulacoides 40
Aegopodium podagraria 65, 66 A triplex rosea 40
Agrimonia eupatoria 5 5 A triplex tatarica 40
ajdovec 35 Atropa belladonna 100
ajdovska lilija 93
Alchemilla alpestris 55 B
Alchemilla vulgaris 54 Bagrem 22, 60
Alisma graminifolia 86 bagren 60
Alisma plantago 86 bagrena 60
Alliaria officinalis 45 bagrena bela 60
Allium ampeloprasum 92 baluka 22
Allium atroviolaceum 91 bakina duica 75
Allium rotundum 91 bastenska pepeljuga 22, 39
Allium scordoprasum 91 bazer 88
Allium sibiricum 91 bazjan 65
Allium sphaeroprasum 91 bauina 78
Allium ursinum 90, 106 beden 90
Allium victorialis 92 bela bagrena 60
Allium vineale 91 bela breza 30
alpski srenjak 22, 37 bela emerika 102
alpski tavelj 34 bela detelina 61
alpsko zelje 34 bela kopriva 72
Althaea rosea 48 bela loboda 39
Anacamptis pyramidalis 99 bela rada 22, 81, 82, 83
andreselj 36 bela slezovaa 22, 48
Arbutus unedo 67 beli bor 22
Arctium lappa 84 beli glog 59
Arctium minus 84, 85 beli jari 22, 50
Arctium nemorosum 85 beli lokvanj 44
Arctium tomentosum 84 beli rogoz 96
Arum maculatum 105, 106 beli trn 59 i
Asclepias syriaca 78 beli ednjak 50
Asparagus acutifolius 93 Bellis annua 82
Asparagus tenuifolius 93 Bellis perennis 81, 82
Asphodellus albus 88, 89 Bellis silvestris 82
Asphodellus microcarpus 90 oeloruiasti slez 22, 48
Athyrium filix femina 27 belu 92
A triplex hastata 40 Berberis vulgaris 102
A triplex hortensis 40 berena trava 44

558
 IND EKS D IV L JE G B ILJA

Beta maritima 41 brinam 29

betrica 92 brinje 29
Betula nana 31 briza 30
Betula pubescens 31 brndua 108
Betula verrucosa 30 broskova trava 36
bezanka 53 brstanica 69
beanica 53 brula 22, 88
biberka vodena 37 brula morska 88
bijeli ador 69 brusnica 22
bingeljc 95 brzak 91
blatni cvit 44 brzolist 106
bleskva 86 buaak 22, 78
blitva divlja 3 3 buaica 78
blitva divlja morska 23, 41 buumi 108
blitva gluha 41 buditeljica 51
blitva luda 41 buhaica 78
bljutur 33 buhaina 78
bodljikava solnjaa 42 bujaa 28
bodljivi slak 93 bujad 22, 28
bokunja 57 bukov ir 22
bokva 77 bun 100
bokvica 22, 77 bunika 101
bokvica muka 24, 77 bunovina 100
bokvica peana 24, 78 Butomus umbellatus 88, 89
bokvica planinska 24, 78
bokvica petoil 78 C
bokvica podvodna 86 Cakile maritima 46
bokvica primorska 78 caklenjaa crvena 41
bokvica velika 25, 78 caklinica 41
bokvica vodena 25, 86 cakljenaa 41
bokvica vodena uskolista 25 Campanula fenestrellata 80
bokvica uskolista vodena 25 Campanula glomerata 79
bor beli 22 Campanula pjramidalis 80
bor (iglice) 16 Campanula rapunculus 79
borovica 29 Campanula trachelium 79
borovica crvena 29 cecelj 48
borovica morska 29 celog sveta trava 5 5
borovnica 22 cepetac 99
bor planinski 24 ceptec 97
bosiljak divlji 75 Chamaenerium angustifolium 62, 63
botur 96 Chenopodium album 39
brada kozja 86 Chenopodium bonus henricus 38
branjenik 16, 22, 38 Chenopodium murale 39
brazdasti zvoni 79 Chenopodium poljspermum 39
brden 90 Chenopodium rubrum 40
brek 57 Chenopodium urbicum 40
brekinja 22, 57 Cichorium intjbus 83
brekulja 57 ciganski spana 38
breza 22, 30 cigansko perje 22, 78
breza bela 30 cigura 83
breza cretua 31 ciperje 62
breza maljava 24, 30 cmrkaljka 73
breza patuljasta 24, 31 Colchicum autumnale 95, 108
breza puhasta 31 Conium maculatum 108, 109
breza alosna 30 Convallaria mafalis 102, 103

339
IND EKS D IV L JE G B ILJA
Convolvulus arvensis 69
Cornus mas 65, 64
Crambe tataria 46, 47
Crataegus monogyna 59
Crataegus oxyacantha 58, 59
cremua 90
cremua 90
cretua breza 51
crevac 42
creva vuja 43
creva kurjaka 43
Crithmum maritimum 65
crljena rusomaa 36
crni koren 22, 83, 84
crni koren panski 84
crni rogoz 97
crni slez 22, 47
crni trn 59
crno pasje groe 107
crnjua 22, 74
crvena borovica 29
crvena caklenjaa 41
crvena detelina 62
crvena mrtva kopriva 22
crvena omaga 22, 41
crvena pepeljuga 22, 40
crvena smreka 22, 29
crvena solnjaa 41
crveni glog 58, 59
crveni nourak 63
crveni omakalj 41
crveni vranjak 99
crveno pasje grode 106, 107
cvee spasovsko 98
cvet petrov 82
cvet rumen 48
cvijet gorov 99
cvit ledinski 81
abrac 75
ador bijeli 69
ajne biljke 15
apljan 22, 88, 89
apljan sitni 25, 90
apljez 88
eladasta kukovica 98
elinica 74 divlji bosiljak 75
eiinjak 74
emerika 102, 103
emerika bela 102
eplja 88
epljez 88
esan 92
esan zmijski 92
340
esnulje 91
esnoluk 91
esnulek 91
enjaa 45
evca 42
iak 84
iak crveni 84
iak mali 84
iak maljavi 24, 84
iak veliki 84
ober 75
oveljek 103
rni zobnik 101
renje hudieve 100
ukunda 38
uvarkua 22, 50
uvarkua mala 50
uvarkua plava 50
D
Daphne me^ereum 104
Datura stramonium 101
Daucus carota 66, 67
debeli koren 79
detela 62
deteiina 22, 23
detelina barska 62
detelina bela 61, 62
detelina crvena 62
detelina livadska 62
detelina modra cvita 61
detelina vedska 62
detelina zeja 48
deen 64
divlja blitva 3 3
divlja jabuka 23
divlja kruka 23, 58
divlja loboda velika 25
divlja morska blitva 23, 41
divlja mrkva 23, 66, 67
divija oskorua 23
divlja rua 23, 55, 56
divlja ribizla 23
divlja argarepa 66
divija pargia 93
divlja trenja 25, 60
divlja trnovaa 58
divlji karfiol 46
divlji koren 66
divlji krompir 97
divlji luk 92
divlji luk okruglasti 24
divlji luk okrugli 24
divlji majoran 75

divlji ogrozd 23
divlji slezenovc 47
divlji spana 38
divlji tavelj 33
divlji zumbulak 88
ditelina 61
djetelina puzea 61
djetelina velika modra 61
djeteljnjak 61
dlan medvedi 64
dobriavka 73
dobriica 23, 73
dobriica maljava 24, 74
dragi jurko 38
dremovac 23, 95, 96
dren 23, 63, 64
drenak 63
drenovina 63
drenjina 63
dresen ptiji 36
drobnica 60
dubac svilni 78
dudalena 65
dugolista nana 77
duica bakina 75
duica majina 75
duica majkina 75
dvornik 36
dvornik ptiji 36
D Gjmnadenia conopea 99
Digerinjak 70
urdevak 102, 103
urdica 102, 103
E hlebne biljke 15
Engleski spana 34
Epilobium montanum 63
Epilobium roseum 63
F hudogiide 104
Filipendula hexapetala 50, 51
Filipendula ulmaria 51
Fragaria vesca 53
G Impatiens noli tangere 49
Gaiina 68
glavor 77
Glechoma hederacea 73
Glechoma hirsuta 74
glistavnica 27
glistna podlesnica 27
IND EKS D IV L JE G B ILJA
glog 23
glog beli 59
glog crveni 58, 59
glogovac 59
glogovica 23, 58
gluha blitva 41
gojzdna lilija 93
goloej 81
gorika 85
gorov cvijet 99
gorska paprat 28
gortanka 74
gospica lijepa 99
gospin plat 16, 54
gozdna kukavica 98
gradska loboda 23, 40
gregorica 68
grenka 102
gripelj 50
grmolika paroina 93
gronjasti zvoni 79
grode pasje 106
grode pasje crno 107
grode pasje crveno 106, 107
groe pasje planinsko 106
groe planinsko pasje 106
grudinik 48
gusjak 53
gusja trava 23, 53, 54
guija trava 47
H
Hajduka oputa 104
Heracleum pjrenaicum 65
Heracleum sibiricum 65
Heracleum sphondjlium 64
hostni praprot 28
hrastov ir 23
hudieve renje 100
hudobilnik 101
Hjosciamus niger 101
I
lgavec 68
J
Jabuica vuja 71
jabuka divlja 23
jabuka pasja 101
jadika 30
341
IND EKS D IV L JE G B ILJA

jagarina 68 kakuta velika 109

jaglac 68 kameniac 36
jaglac rani 68 karfiol divlji 46
jaglac pravi 24, 69 kekavac 87
jaglec 68 kiprovina 62
jaglie 68 kisavec 35
jaglika 23, 68 kiselica 35
jagoda 16, 23 kiselica mala 3 5
jagoda krujaa 104 kiselica planinska 34
jagoda umska 25, 53 kiseljak 16, 23, 35
jagode svraije 40 kiseljak mali 35
jagodnjaa 53 kiseljak sitni 35
jagolnica 68 kiseljak veliki 35
jagorevina 16, 23, 68 kiseljak zeji 48, 50
jagotac 68 kiselj oviji 35
janjac 81 kleka 23, 29
jarebika 23, 56 kiobicovje 47
jarija trava 86 klobui 103
jari 23 kljuarica 68
jari beli 22, 50 koijica 99
jari uti 26, 50 kokotek 97
jebelka 93 kolenac 92
jedi 103 komodljika 84
jedi 103 konara 50
jednogodinji krasuljak 23, 82 konderman 73
jela 23 konjska struna 93
jelenjak 23, 99 konjski tavelj 23, 32, 33
jermen 37 konjski tir 35
jesenji kaun 108 konjsko zelje 33
jesenji voak 108 konjtak 33
jestivo divlje bilje 15, 21 konjtak vodeni 34
jezerska lilija 44 koper morski 65
jeevina 95 kopriva 16, 23, 31
Juniperus communis 29 kopriva bela 72
Juniperus macrocarpa 30 kopriva drobna 32
Juniperus nana 29 kopriva grka 32
Juniperus oxycedrus 29 kopriva Ijuta 23, 32
jurica 23, 42 kopriva mala 23, 32
jurjevac 39 kopriva mrtva 24, 72
jurjevka 97 kopriva mrtva crvena 73
kopriva mrtva mrljava 24, 72, 73
K kopriva mrtva pegava 72
Kajak ronati 83 kopriva mrtva purpurna 73
kanik 105 kopriva sitna 32
kaun 23, 97 kopriva goa 31
kaunak 97 kopurac 48
kaunak mali 23, 98 koren crni 22, 83, 84
kaunak medeni 24, 99 koren debeli 79
kaunak pegavi 24, 98, 99 koren divlji 66
kaunak veliki 98 koren panski 84
kaun jesenji 108 koren zavlani 102
kaun movarni 24, 98 kornjaina trava 86
kaun muki 98 kostri 85
kaun uskolisti 25, 99 kostrika 95
kaun veliki 25, 98 kostri 85

342
 IND EKS D IV L JE G B IL JA

kotren 36 Lavatera thuringiaca 48

kozja brada 23, 86 lavlji zub 23, 81
kozjaina 108 ledinski cvit 81
kozjak 91 lekuta 45
kozjaka 86 Leontodon tuberosus 81
kozja krv 106 lepen 44
kozja noga 65 lepljiva kozokrvina 107
kozlac 105, 106 leska 23
kozokrvina 106 leskine rese 23
kozokrvina lepljiva 107 lestegin 69
kozokrvina zimzelena 108 lenici 23
kozolist modri 108 Leucanthemum vulgare 82
krape 68 Leucojum aestivum 95, 96
krasuljak 16, 23, 81, 82 Hjepa gospica 99
krasuljak jednogodinji 23, 82 lika vuja 104
krasuljak mali 23, 82 lilija ajdovska 93
kravica 55 lilija gojzdna 93
kravljaa 62 lilija jezerska 44
krialj 74 Lilium martagon 93, 94
krompir divlji 97 lisac 23, 36
kropiva 31 livadsko zelje 33
krstac 104 loboda 23, 40
krstenica 98 loboda bela 39
krsti kume dete 61 loboda divlja velika 25, 40
krujaa jagocla 104 loboda gradska 23, 40
krupave 93 loboda ljuvspasta 23, 40
krupnik 36 loboda morska 24, 40
kruka divlja 23, 58 loboda poljska 24, 40
kruevac 104 loboda rudea 40
kudravac 70 loboda ruiasta 25, 40
kudrava nana 76 loboda velika 40
kukavica eladasta 98 lobuda 40
kukavica gozdna 98 loina 81
kukavica suja 99 lokvanj 23, 44
kukaviji vez 98 lokvanj beli 44
kukuta 108, 109 lokvanj uti 26, 45
kunjavac 68 Lonicera alpigena 106, 107
kupina 23, 52 Lonicera caprifolium 106
kupina rlena 53 Lonicera coerulea 108
kupina nizinska 52 Lonicera etrusca 108
kupina primorska 52 Lonicera glutinosa 107
kupina umska 52 Lonicera implexa 108
kupinjaa 52 Lonicera nigra 107
kupjena 52 Lonicera pericljmenum 108
kupus zeji 48, 50 Lonicera xylosteum 106, 107
kurjaa 49 lopo 44
kurjaka creva 43 lopuh veliki 84
kunjak 101 luac 23, 45
luica 45
L luina 45
Ladole 69 luka 91
laki slez 48 luka vodena 88
laneuva 23, 82 luda blitva 41
lan zeji 93 luk divlji 92
lapet 94 luk divlji okruglasti 24, 91

343
IN D EK S D IV L JE G B IL JA
luk divlji okrugli 24, 91
luk medvei 90
luk okruglasti divlji 91
luk okrugli divlji 91
luk pasji 24, 92
luk sibirski 25, 92
luk umski 90
luk tamnoljubiasti 25, 91
luk vinogradski 92
luk zmijin 26, 91
LJ
Ljiljan umski 93
ljiljan zlatni 93
Ijoskavac 71
ljubljenica 80
ljuspasta loboda 23, 40
ljutaa 36
ljuta kopriva 32
ljuta nana 76
ljutika sitna 92
M mededa apa 65
Maginja 67
magriva 23, 60
majasil 105
majina dusica 75
majkina duica 16, 23, 75, 76
majoran divlji 75
makalj 96
makolnica 57
Malachium aquaticum 43
mala uvarkua 50
mala kiselica 35
mala kopriva 23, 32
mala pepeljuga 39
mala repuina 23, 84, 85
mala turica 23, 39
mali iak 24, 84
mali kaunak 23, 98
mali krasuljak 23, 82
malina 16, 24, 53
mali kiseljak 35
mali repuh 84
mali sranik 24
Malva alcea 48
Malva neglecta 48
Malva pusila 48
Malva silvestris 47
maljava breza 24, 31
maljava dobriica 24, 74
maljava repuina 84
maljava samobajka 74
maljavi iak veliki 84
maljuga 53
344
mamica 53
maronica 72
maslaak 16, 24, 80
maslaak movarni 81
maslaak primorski 81
matar 24, 65
materinka 75
matinjaa 74
matinjak 24, 74, 75
matoina 74
meec 104
meja apa 24, 64
meja apa velika 25, 65
medavac 73
medeni kaunak 24, 99
medi 72
mediteranski orlovi nokti 108
mediteranski zvoni 80
medunika 24, 51
medvea stopa 64
medvedi dlan 64
medvei luk 90
Melissa officinalis 74, 75
Mentha aquatica 77
Mentha arvensis 77
Mentha crispa 76
Mentha longifolia 77
Mentha piperita 76
Mentha pulegium 77
merlin 66
metla samovilinska 92
metla vilina 25, 92
metla vilina usklista 92
metlica 76
metva 76
metva paprena 76
metvica 76
metvica pelinja 74
metvica poljska 77
metvica sitna 77
mievina 42
mijakinja 24, 42, 43
mijakinja umska 25, 43
mije uho 42
mije zelje 108 - :f
mjehurac 71
mledac 24, 98, 99
mleko ptije 94
mlekaa 80
movarna suruica 51
movarni kaun 24, 98
movarni maslaak 81
modra cvita djetelina 61
modra djetelina veiika 61
 IN D E K D IV LJE G B IL JA

modri kozolist 108 netak 49

modri slez 48 netik 24, 49
mok 57 nizinska kupina 52
mokrica 24, 43 nourak 24, 62, 63
molava 36 nourak crveni 63
morgrua 24, 46 nourak ruiasti 25, 63
morodak 88 noga kozja 65
morska biitva divlja 23, 41 nohtje orlovi 106
morska borovica 29 novi 81
morska brula 88
morska goruica 46 NJ
morska loboda 24, 40 Njivni slak 69
morski koper 65
morski trozubac 88 O
morsko zelje 46 Obrnika 81
monjica 98 ognjenec 73
motar 65 ognjenica 93
motrika 65 ogrozd divlji 23
mravinac 75 oko volovsko 82
mrazovac 95, 108 okruglasta zeica 80
mrazovka 108 okruglasti divlji luk 24, 91
mrkva divlja 23, 66, 67 okrugli divlji luk 24, 91
mrkvica 66 omaalj 65
mrljava mrtva kopriva 24, 72, 73 omaga 24, 41
mrtva kopriva 24, 72 omaga crvena 22, 41
mrtva kopriva crvena 22, 73 omakalj 41
mrtva kopriva mrljava 24, 72, 73 omakalj crveni 41
mrtva kopriva pegava 72 oputa hajduka 104
mrtva kopriva purpurna 73 oputa vuja 104
muhovnik 99 orah vodeni 25, 87
muk 57 oraak 87
mukinja 24, 57 Orchis incarnata 99
mukovnica 57 Orchis laxiflora 98
muka bokvica 24, 77 Orchis maculata 98, 99
muka paprat 27 Orchis mascula 98, 99
muki kaun 98 Orchis militaris 98
muki rogoz 97 Orchis morio 97
muki salep 98 Orchis pallens 99
muki ilovlak 77 Orchis tridentata 98
mumulica 24 Orchis ustulata 99
Origanum vulgare 75
N orlova paprat 28
Nalep 103 orlovi nohtje 106
nana 24, 27, 76 orlovi nokti 106
nana dugolista 77 orlovi nokti mediteranski 108
nana gajena 76 orlovnjak 106
nana kudrava 76 Ornithogallum umhellatum 94
nana Ijuta 76 oroica 81
nana vodena 77 osinka 51
nanuka 88 oskorica velika 5 5
navala 24 oskorua divlja 23
navala sitna 27 ostak 24, 85
navale 27 ostruga 52
nedirak 49 otronik 99
Nephrodium filix mas 27 otrovne biljke 100

$45
IND EKS D IV LJE G B ILJA
oviji kiseljak 35
Oxalis acetosella 48, 49
Oxalis corniculata 49
P planika 24, 67
Pampunka 27
paprac 24, 37
paprad 27
paprat 27
paprat gorska 28
paprat hostni 28
papratka 27
paprat muka 27
paprat orlova 28
paprat velika 28
paprat enska 26, 27
paprena metva 76
papreni lisac 37
paprica 37
paprika vodena 37
papunac 38
Paris quadrifolia 104, 105
pasja jabuka 101
pasja rua 55
pasje groe 106
pasje grode crno 107
pasje groe crveno 106, 107
pasje grode planinsko 106, 107
pasji luk 24, 92
paskvica 102
patuljasta breza 24
pelinja metvica 74
pegavi kaunak 24, 98
pepeljuga 24, 39
pepeljuga batenska 22, 39
pepeljuga crvena 22, 40
pepeljuga mala 39
perin turski 99
peteak 38
petrovac 24, 5 5
petrov cvet 82
petrov krst 104
petruinka planinska 64
peana bokvica 24, 78
petoil bokvica 78
pezdeivlje 72
Phragmites communis 96
Phjsalis alkekengi 71
Phjteuma orbiculare 80
Phjteuma spicatum 80
pikasta pokrivka 74
pirakanta 58
piramidalni zvoni 80
Pirus piraster 58
piskavka 68
346
pitomi slez 24, 48
pitomi tavelj 34
pitomo zelje 34
planiac 67
planinska bokvica 24, 78
planinska kiselica 34
planinska petruinka 64
planinska rua 56
planinski bor 24
planinski virak 5 5
planinsko pasje grode 106, 107
planinsko zelje 24, 34
Plantago indica 78
Plantago lanceolata 77
Plantago maior 78
Plantago media 77
Plantago montana 78
Plantago psjllum 78
plastak 99
platak 24, 99
plat gospin 54
Platanthera bifolia 99
Platanthera chlorantha 99
plava uvarkua 50
plotoplet 106
pluenica 70
plunjak 24, 70
plutur 34
podlesnica glistka 27
podvodna bokvica 86
poganeva trava 24, 71
pokrivka pikasta 74
polegla kleka 29
Poljgonum alpinum 37
Poljgonum aviculare 35, 36
Poljgonum bistorta 37
Poljgonum convolvulus 38
Poljgonum hjdropiper 37
Poljgonum persicaria 36
Poljgonum viviparum 37
poljska loboda 24, 40
poljska metvica 77
poljska rua 56
poljski slak 69
poljsko zelje 24, 32, 33 ^
poljuskavac 71
poponac 24, 69
Potentilla anserina 53,54
povrne biljke 15
pozemljua 53
praprat 27
praskvinac 36
praika 93
pravi jaglac 24, 69
 IN D EK D IV L JE G B ILJA

preobjedna 103 repuina velika 25, 84

prestrelen 102 repunica 79
primorska bokvica 78 rep volovski 88
primorska kupina 52 ribizla divlja 23
primorski maslaak 81 Robinia pseudoacacia 60
Primula elatior 69 rogoz 25, 96, 97
Primula veris 68 rogoz beli 96
Primula vulgaris 68 rogoz crni 97
prisadence 72 rogoz muski 97
prisadnica 72 rogoz uskolisti 97
prpak 67 rogoz enski 96
Prunus avium 60 rojevac 74
Prunus mahaleb 60 Rosa arvensis 56
Prunus spinosa 59, 60 Rosa canina 55,56
prvi cvit 68 Rosa pendulina 56
Psoralea bituminosa 61 Rosa sempervirens 56
Pteridium aquilinum 28 roievje 106
ptije mleko 24, 94 ronati kajak 83
ptiji dresen 36 Rubus caesius 52
ptiji dvornik 36 Rubus fruticosus 52
ptiji troskot 36 Rubus hirtus 52
pucavac 25, 43, 44 Rubus idaeus 53
pucalina 43 Rubus ulmifolius 52
pucavica 43 rudea loboda 40
puhasta breza 31 rumen cvet 48
pukinja 25, 30 Rumex acetosa 3 5
pukovica 99 Rumex acetosella 3 5
Pulmonaria officinalis 70 Rumex alpinus 34
pupa 91, 94 Rumex aquaticus 3 5
puri 92 Rumex crispus 32, 33
purpurna mrtva kopriva 73 Rumex hjdrolapatus 33, 34
puina 43 Rumex obtusifolius 33
puzea djetelina 61 Rumex patientia 33, 34
Pjracantha coccinea 58 Rumex pulcher 3 3
Rumex sanguineus 3 3
R Rumex aculeatus 9 5
Rada bela 81, 82, 83 rusomaa crijena 36
raak 87 rutolistac 42
raeljka 60 rua divlja 23,55
ravent 34 rua pasja 5 5
ravet 34 rua planinska 16, 56
razhodnjak 102 rua poljska 56
razvodnik 102 rua zimzelena 56
rebina 56 ruiasta loboda 25,, 40
reni tavelj 34 ruiasti nourak 25
regaa 65
regovaa 65
repiek 84 S
repje hostno 84 Salata talijanska 80
repuh 84 salate 15
repuh mali 84 saiep 97
repuina 25, 84 salep muki 98
repuina mala 23, 84, 85 Salicornia fruticosa 41
repuina maljava 84 Salicornia herbacea 41
repuina umska 25, 84 Salsola kali 42

347
INDEKS D IV L JE G BILJA

samobajka 73 Sorbus aria 57

samovilinska metla 92 Sorbus aucuparia 56
Scor^onera hispanica 84 Sorbus torminalis 57
Scor^onera rosea 83, 84 spana ciganski 38
sedmolist 25, 65, 66 spana divlji 38
Sempervivum glaucum 5o spana engleski 34
Sempervivum schlechani 50 sparoina 25
Sempervivum iectorum 50 spasovsko cvee 98
Sedum acre 50 srak 25, 88, 89
Sedum album 5o sranik 37
sibirski luk 25, 92 sranik mali 24, 37
Silene vulgaris 43, 44 srano zeije 37
sirica 96 srenjak 25, 37
sitan uljevak 50 srenjak alpski 22, 37
sitna ljutika 92 sremu 16, 25, 90, 106
sitna metvica 77 sremua 90
sitna navala 27 srpsko zelje 34
sitni apljan 25 staglina 33, 34
sitni kiseljak 3 5 Stellaria aquatica 43
sitni slez 25, 48 Stellaria media 42, 43
skripac 43 Stellaria nemorum 43
skrualina 74 stelja 28
slahica 102 stokoa 106
slak 69 stola 48
siak todljivi 93 stopa medvea 64
slak njivski 69 struna konjska 93
slak poljski 69 Suaeda maritima 42
sianica 42 suja kukavica 99
slez beloruiasti 22 sunica 53
slez crni 22, 47 sunovrat 95
slezenovc divlji 47 suruica 25, 50, 51
slez laki 48 suruica movarna 51
slezovaa bela 22, 48 suak 85
slezovaa velika 25, 48 svilenica 78 .
slez pitomi 24, 48 svilni dubac 78
slez-pozemljuh 48 svilolan 78
slez sitni 25, 48 svilovina 62
slez umski 47 svilovina umska 25, 63
smerica 92 svinjurak 50
smra 25 svionica 78
smrika 29 svraje jagode 40
smreka 29
smreka crvena 22
smrika 29 apa meja 64
smukavc 39 apa meja velika 65
soca zeja 26, 48, 49 apa medenja 65
soca zeja uta 26, 49 apica 25, 65
Solanum dulcamara 102 argarepa divlja 66
solnjaa 25, 41, 42 arulja 98
solnjaa crvena 41 aika 96
solzeno zelje 48 avlje 32
soljanka 42 avlika 25, 36
soljnjaa bodljikava 42 ulac 65
Sonchus oleraceus 85 av 33
sonjaa 42 avelj 32

348
 IND EKS D IV L JE G B ILJA

entjaneva 93 Thymus serpillum 75, 76

epurika 5 5 tikvi 106
evar 96 timboija 102
imirika 102 torica velika 84
ipak 16, 5 5 Tragopogon pratensis 86
ipkovina 5 5 trandavilje 48
kodljive biljke 100 traterica 81
kripalac 43 tratinica 81
marni slak 7$ trava broskova 36
mrika 29 trava celog sveta 5 5
mrkavc 35 trava gusja 25,53
panski crni koren 84 trava guija 47
panski zmijak 84 trava jarija 86
parga 92 trava kornjaina 86
parga grmolika 93 trava od astme 101
pargla 92 trava od konjtaka 33
pargla divlja 93 trava od ludila 100
tavalj 32 trava od srdobolje 37
tavalj vodeni 3 5 trava od zuba 101
tavelj 16, 25, 32, 33 trava vranilova 75
tavelj alpski 34 trava zmijina 83
tavelj divlji 33 treskovac 36
tavelj konjski 23, 32, 33 trenja crna 60
tavelj pitomi 34 trenja divlja 25, 60
tavelj reni 34 treuda 48
tavelj vodeni 34 Trifolium hjbridum 62
tavlje 25 Trifolium pratense 62
tavolj 35 Trifolium repens 61, 62
tav veliki 35 Triglochin maritima 88
tir konjski 35 trn 59
trkovec 105 trn beli 59
ulac 25, 46 trn crni 59
ulac tatarski 47 trnovaa divlja 58
uljevak sitni 50 trnula 59
umska jagoda 25, 53 trnjina 25, 59, 60
umska kupina 52 troska 36
umska mijakinja 25, 43 troskot 25, 35, 36
umska repuina 25 troskot ptiji 36
umska svilovina 25, 63 troskovac 36
umska vrbovica 63 trost 96
umski luk 90 troipan 88
umski ljiljan 93 trozubac morski 88
umski slez 47 trpotec vodni 86
trputac 77
T trputac veliki 7%
Talijanska salata 80 trska 25, 96
tamnoljubiasti luk 25, 91 tcst 96
Taraxacum megalorrbi^on 81 trstika 96
Taraxacum officinale 80 truskavac 36
Taraxacum palustre 81 turica mala 23, 39
tatarski ulac 47 turovet 86
tatula 101 turski perin 99
tegavac 77 tutuljak 69
tetivica 93 Typha angustifolia 97
tetivika 25, 93 Typha latifolia 96, 97

349
IND EK S D IV L JE G B ILJA

u voak jesenji 108

Uho mije 42 vodena biberka 37
ulinjak 33 vodena bokvica 25, 86
l Jrtica dioica 3 1 vodena bokvica uskolista 25, 87
Urtica pilulifera 32 vodena luka 88
Urtica urens 3 2 vodena nana 77
uskolista vilina metla 25, 93 vodena paprika 37
uskolista vodena bokvica 25, 87 vodeni konjtak 34
uskolisti kaun 25, 99 vodeni orah 25, 87
uskolisti rogoz 97 vodeni tavelj 34, 35
uivec 108 vodeno zclje 25, 34
vodni trpotec 86
V vodoijub 88
Valjuga velika 84 vodopija 26, 83
vazdaiv 50 volji jezik 77
velebilje 100 volnik 104
velika bokvica 25, 78 volovod 99
vclika divlja loboda 25, 40 volovski rep 88
velika kakuta 108 volovsko oko 82
velika kopriva 3 1 vragoli 87
velika loboda 40 vranilova trava 26, 75
velika meja apa 25 vranilovka 75
velika modra djetelina 61 vranino oko 104, 105
velika oskorica 5 5 vranjak 26, 99
velika paprat 28 vranjak crveni 99
veiika repuina 25 vratielje 99
velika slezovaa 25, 48 vrbovica 62
velika tortica 84 vrbovica umska 63
velika valjuga 84 vrkuta 54
veliki iak 84 vrtan-trava 73
veliki kaunak 25, 98 vuja creva 43
veliki kiseljak 35 vuja jabuica 71
veliki lopuh 84 vuja lika 104
veliki maljavi iak 84 vuja oputa 104
veliki tav 35
veliki trputac 78 Z
veliki zvonek 95 Zainske biljke 15
veliki ilovlak 78 zajja deteljica 48
venja 29 zajka 80
veprima 32 zakoznik 105
veprina 25, 95 zavlani koren 102
veprinac 95 zeica 26, 80
Veratrum album 102, 103 zeica okruglasta 80
vija 93 zeja detelina 48
vijuac 25, 38 zeja soca 26, 48, 49
vilija 93 zeja soca uta 26, 49
vilina metla 25, 92 zeji kiseljak 48
vilina metla uskolista 25, 93 zeji kupus 48
vimenjak 25, 99 zeji ian 93
vimenjak zelenkasti 26, 99 zelenika 95
vinika 100 zelenkasti vimenjak 26, 99
vinogradski luk 92 zelje 26, 33, 34
vinovlje 72 zelje alpsko 34
virak 25, 54 zelje livadsko 33
virak planinski 5 5 zelje mije 108

350
 IN D EK S D IV L JE G B IL JA

zelje morsko 46
zelje pitomo 34 aboun 86
zelje planinsko 24, 34 abounka 86
zelje poljsko 24, 33 alosna breza 30
zelje solzeno 48 ara 31
zelje srano 37 ednjak 26, 50
zelje srpsko 34 ednjak beli 50
zelje vodeno 25, 34 ednjak uti 50
zelje eludovo 50 egavica 31
zijevica 79 eludnjak 37
zimzelena kozokrvina 108 eludovo zelje 50
zimzelena rua 56 enetrga 83
ziatan 26, 93, 94 enska paprat 26, 27
zlatni ljiljan 93 enski rogoz 96
zlatnoglav 93 ganek 98
zmijak panski 84 goa kopriva 31
zmijina trava 83 ibrat 72
zmijin luk 26, 91 ibrt 72
zmijin esan 92 ilovlak 77
zminec 105 iloviak muki 77
zobnik rni 101 ilovlak veliki 77
zub lavlji 23, 81 ir hrastov 23
zubnjaa 101 uenika 83
zumbulak divlji 88 uta zeja soca 26, 49
zvonek veliki 95 utenica 80
zvoni 26, 79 uti jari 26
zvoni brazdasti 79 uti lepuh 45
zvoni gronjasti 79 uti lokvanj 26, 45
zvoni mediteranski 80 uti lopo 45
zvoni piramidalni 80 utinica 83
uti ednjak 50

IN D E K S G L JIV A

A
Amanita 118, 123 bljuvara 115, 123, 125, 127
Amanita caesarea 119 bljuvna golobica 115, 125
Amanita muscaria 124 Boletus edulis 120, 121
A manita pantherina 124 Boletus luridus 121
Amanita phalloides 123 Boletus satanas 121, 125
Amanita rubescens 119 brusenca 113
Amanita verna 124
Amanitopsis vaginata 120 C
Armillaria mellea 120 Cantharellus cibarius 121, 122
capice 1 1 1
B citronasto rumena munica 124
Babje uvo 1 1 1 , 123 Clavaria flava 122
bela muharica 124 Coprinus atramentarius 118
bela pupavka 124 Coprinus comatus 118
biserka 119, 124
bisernica 119 D
blagva 119, 124 Denikarice 116

351
IND EK S G L JIV A

kruoliske 112
urdevaa 113 kukmaki 112
durevka 112, 113
L
E Lactarius 115
Entoloma lividum 125, 126 Lactarius deliciosus 115, 116
Lactarius piperatus 115, 117
G Lepiota 116
Gastromjcetes 122 Lepiota procera 1 1 7
gljiva karakteristike 110 lisiarka 122
gljive 110 lisiarke m
goban vraji 125 lisiica 122
goban lahtni 120 lisiice m , 121
gobe 110 lisika uitna 121
golobica bljuvna 115, 125 lisikc i i i
golobice 114 ludara 121, 123, 125, 127
gospe 117
grive 1 1 1 , 122 LJ
Gjromitra 1 1 1 , 126 Ljubiasto-zelenkasta zekica 116
Gjromitra esculenta 1 1 1 ljuta mlenica 117

M
H Mastiljavke 117
Helvella 1 1 1 , 126 mednjaa 120
Helvella gigantea 11 2 mlenica ljuta 117
hrak veliki 112 mlenice 115
hrci 110, i i i , 126 modrikaa 114
hrci jesenji 1 1 1 Morchella 1 1 1 , 126
Morchella conjca 1 1 1
I mraznica 120
Jajara 119 muhara 124
jarii 117 muharica bela 124
jari pravi 1 iB muhomora 124
jari sivi 118 munica citronasto rumena 124
jesenke 116 munica pegasta 124
jesenji hrci 1 1 1 munica rdea 124
jestive gljive 1 1 1 munice 118
jurki 120
jurjevka 113 N
Narandasta koralka 123
K noroglavka 125
Kaluderci 117 noniarka pisana 119, 120
kaluerke 112
karelj 119 O
kolobarnica prstena 113 Olovasta rudoiiska 123, 125, 126,
kolobarnica violiasta 114 otrovne gljive j2 3
kolobarnice 112 otrovne pupa\ree 123
koralaste gljive 122 otrovnih pupavki raspoznavanje
koralka 122
koralka narandasta 123 P
koralka siva 123 Panterovka 124
koralka zlatno uta 123 peurke 110, 1 1 2
koralka uta 123 peurke sa cevicama 120
koralke 122 peurke sa listiima 112
kovara 121, 125 pegasta munica 124
 IND EKS G LJIV A

Pe%i%a aurantia 1 23 sivi jari 1 1 8

ipernjaa 115, 1 1 7 sivka 114
^isana noniarka 119, 120 smea koralka 123
Poljporus squamosus 121, 122 smrci n o , 111, 126
pranice m , 122 spreavanje trovanja gljivama 126
pravi jari 118 sunanica 117
pravi vrganj 120, 121 sunanice 116
prstena kolobarnica 113
prstenka 117
prstenke 116 ampinjoni 112
Psaliota 112 kripavac 121, 122
Psaliota campestris 112
puhara 122 T
puhare 1 1 1 , 122 Tintnice 1 1 7
pupavka bela 124 Tricholoma 112
pupavka zelena 123 Tricholoma georgii 112, 113
pupavka ukasta 124 Tricholoma nudum 114
pupavke 1 1 8 , 1 2 6 Tricholoma portentosum 113, 114
pupavke otrovne 123 Tricholoma scalpturatum 113
pupavki znaci raspoznavanja 118 Tricholoma terreum i 13
puza 120

R U
Ramaria 122 Uitna lisika 121
Ramaria aurea 123
Ramaria botrjtis 123 V
H.amaria cinerea 122 Velika rdeelistka 125
tlamaria flava 122, 123 veliki hrak 112
lamaria formosa 123 violiasta kolobarnica 114
tnka 113 vraji goban 125
spoznavanje otrovnih pupavki 127 vrganji 120
tspoznavanje pupavki 118 vrganj pravi 120, 121
dea munica 124
deelistka velika 125
Z
:dua 113
Zekica 115
dua pepeljasta 113
zekica ljubiasto-zelenkasta 116
due 112
zekica otrovna 115
isanca 113
zekice 114
udnjaa 112
zelena munica 123
udnj^e 112
zelena pupavka 123
adoliska olovasta 123, 125, 126, 127
zlatno uta koralka 123
.ujnica 115, 116
znaci raspoznavanja otrovnih pupavki 127
Russula 114 znaci raspoznavanja pupavki 118
\ussula cyanoxantba 116
\ussula emetica 115, 125
lussula virescens 115
iiavka 120
S ukasta pupavka 124
va koralka 123 uta koralka 124

INDEKS DIVLJIH IVOTINJA

A Amiurus nebulosusy 13 3
Actinia sulcata, 156, 160 Anguilla anguilla, 133
Alektorisgraeca, 175 Anguilla vulgaris, 133

353
 INDEKS DIVLJIH IV O T IN JA
Angulus planatus, 1 51
Anemonia sulcata, 156, 160, 247
Anser anser, 177
Anas platy%yrhyncha, 177
A palax hungaricus, 180
Aphrodite aculeata, 160
harhata, 147
147
Ardea cinerea, 178
Aspius aspius, 13 3
Astacus gammarus, 139
B anica, 151
Babec, 164
Bavai veliki, 143.
Bandar, 132
Barbus barbus, 131
Barske koljke, 184
Barska zmija, 185
Belouka, 185
Bizamski pacov, 181
Bjelac pauk, 15 8
Blabor, 185
Blavor, 185
Blinkeri, 138
Bobi, 152
Bodei crveni, 158
Bogdan, 141
Bolen, 133
Brambura, 142
Brankarela, 164
Bucov, 133
C Divokoza, 179
Cancer pagurus, 143
Canis aureus, 181
Canis lupus, 181
Cardium edule, 150
Caretta caretta, 15 6
Ceprelus capreolus, 179
Cervus elaphus, 179
Chelone nymydas, 15 6
Chondrostoma nasus, 13 1
Ciconia ciconia, 177
Citellus citellus, 180
Cipoli lov, 174
Colocus monpdula, 177
Colubridae, 185
Coiumba livia, 176
Columba oenas, 176
Columba palumbus, 175
Conger conger, 133, 247
Conger vulgaris, 133, 247
Corvus cornix, 178
Corvus eorax, 178
354
Corvus frugileus, 178
Coturnix coturnix, 176
Cricetus cricetus, 180
Crvenperka, 133
Crv pljeskulja, 156
Crv potkorni, 214
Crvi, 160
Cvergi, 133
Cyprimus carpio, 133
agalj, 181
aplja siva, 178
aka, 151
avka, 178
D
Dagnja, 147
Dagnja trovanje, 248
Datula morska, 147
Delfin, 157
D elphinus dolphis , 7/7
D ivlja svinja, 179
Divlja, 174
Divlja na ranjiu, 217
Divlja, peenje na aru, 217
Divlja u ilovai, 217
Divlja, priprema orbe, 203
Divlja, priprema kapame, 204
Divlja sa kiselim povrem, 204
Divlja, suenje na dimu, 217
Divlja, suenje na vazduhu, 237
Dupin, 157
E
Ensis ensis, 152
Eriphia spinifrons, 143
ZB'juv lucius, 132
Eunice aphroditois, 15 6
F
Fazan, 175
Fiber ^ibetnicus, 181
Fiek za lov ptica, 197
Formica rufa, 187
Fulica atra, 177
G
Gaac, 178
Galeb crnoglavi, 157
Galeb klaukavac, 15 7
Galeb mali, 157
 IN D E K S D I V L J I H IV O T IN J A

Galeb obini, 157 Kamenica, 150

Galebovi, 157 Kamenjar jeinac, 15 5
Garrulus glandarius, 178 Kamenjarka, 175, 185
Gavran, 178 Kapica, 151
Glavata elva, 15 6 Kapica jakopska, 150
Giavatica, 130 Karlo, 139
Glavonoci, 152 Klen, 131
Glis glis, 181 Klopke, 191
Glodari, 188, 189, 214 Klopka za krupnu divlja, 192
Gluhan, 175 Klopke za ptice, 195
Gljcimeris gljcimeris, 151 Kljusa, 191
Gnjetao, 175 Kokoka umska, 175
Gnjurac ubasti, 177 Kopito, 151
Gobio gobio, 131 Kormoran, 177
Golema elva, 15 6 Kornjaa, 156
Golub, 176 Kornjae morske, 15 6
Grancevola, 141 Kornjaa umska, 185
Grancigula, 141 Kornjaa, priprema jela, 213
Grge, trovanje, 248 Koarenje, 135
Grlica, 176 Kozica obina, 143
Guska divlja, 177 Kozica velika, 143
Guteri, 185 Krakatica, 152
Krap, 133
H Krastavica, 15 2
H elix pomatia, 184 Kreja, 178
Hlap, 139 Krkua, 13 1
Hobotnica, 152, 219 Kuica, 151
Holothuria tubulosa, 15 2 Kuka, 139
Hrak, 180 Kuni divlji, 182
Humer, 139 Kunjka, 147
Hermonia bistrix, 160 Kunjka kosmata, 147
Kunjkara, 170
Kurjak, 181
J K vrgavi voljci, 143
jakopska kapica, 150
janka, 167
jarebica kamenjarka, 175 L
jarebica poljska, 175 Lacerta viridis, 185
Jastog, 139 Ladinka, 15 o
jazavac, 182 Laevicardium oblongum, 151
Jegulja, 133 Langusta, 139
Jegulja lov, 173 L a ri, 15 7
Jegulja trovanje, 247 Leander squilla, 143
Jelen, 179 Lepus europeus, 180
jesetra trovanje, 248 Letarka, *175
Jestiva sranka, 150 Leuciscus cephalus, 131
Jestive divlje ivotinje, 129 Lignja, 152
Jestive morske ivotinje, 139 Lipljen, 131
Jeinac hridinasti, 155 Lisica, 182
Jeinac kamenjar, 155 Liska, 177
Jeinac ljubiasti, 155 Lithophaga lithophaga, 147
Jeinci presni, 219 Loligo vulgaris, 15 2
Je pegavi, 155 Lov divljai improvizovanim sredstvima,
188
K Lov morskih ivotinja, 162
Kalamar, 152 Lov ptica improvizovanim sredstvima, 193

355
IN D E K S D IV L JIH IV O T IN JA
Lovka, 199
Lucioperka lucioperka, 132
Lustura, 147
Lutra lutra, 182
Lyrurus tetrix, 175
LJ
Ljuture, 170
M Oprara, 167
Madrona, 15 6
Maia verrucosa, 143
Af/a squinado, 141
Mamci za ribolov, 130
Manji trovanje, 248
Medvjedica, 157
Meles meles, 182
Mergus serrator, 15 7
Mesto ribolova, 130
Microcosmus sulcatus, 155
Mladica, 150
Modiolus barbatus, 147
Monachus albiventer, 15 7
Morska datula, 147
Morska gusenica, 160
Morske ribe, 139
Morske koljke, 147
Morske ivotinje jestive, 139
Morske ivotinje otrovne, 158
Morski puevi, 143
Morski rakovi, 139
Morski sisari, 15 7
Morski tuljan, 157
Morsko jaje, 155, 219
Mrav rii, 187
Mrav umski, 187
Mravlja jaja, 187
Mrena, 131
Mrena trovanje, 248
Mrea za hvatanje ptica, 197
Mrea za divlja, 191
Mrea za male sisare, 191
Mrka, 152
Murena helena, 160
Murina utulja, 160
Murina trovanje, 247
Muula, 147
Muula dlakava, 147
Mjtilun galloprovincialis, 147
Muzgavac, 152
N Potoni rak, priprema orbe, 203
Nadbubrene lezde, trovanje, 247
Nanari, 143, 218
N atri natrixy 185
3 56
Nephrops norvegicus, 139
Norveki rak, 139
O
Octopus vulgaris, 152
Oliganj, 152
Oma, 138, 188, 194
Ondatra, 181
Ophiosaurus apodus^ 185
Orjctolagus cuniculus, 182
Osti, 173
Osterea edulis, 150
Oura, 147
Otriga, 150
O^aena moschata, 15 2
P
Palinurus vulgaris, 139
Panaeus caramate, 143
Panula, 163
Papak, 147
Paracentrotus lividus, 155
Parangali, 161
Passer domesticus, 176
Passer montanus, 176
Pastrmka potona, 130
Pastrva, 130
Pauk bjelac, 158
Pecten jacobaeus, 15 o
Pedo, 147
Perca fluviatilis, 132
Perdix perdix, 175
Periska, 147
Perjaniar, 156
Petelin veliki, 175
Petelin mali, 175
Pekafondo, 164
Phalacrocorax carbo, 177
Phalacrocorax pygmaeus, 177
Phasianus, 175
Pinna nobilis, 147
Plemeniti rak, 184
Pliskavica prava, 15 7
Plovka divlja, 177
Pljosnati trpv 15 5
Pljuskalo, 164
Pokrovnjaa, 150
Poskok, 185
Potamobius astacus, 184
Potorii rak, 184, 203
Potkorni crvi, 214
Prepelica, 176
Priljepci, 143
 I N D E K S D I V L J I H IV O T IN J A

Prnjavica, 1 51 Salmo hucho, 130

Prstaci, 147 Salmo marmoratus, 130
Prstak, 147 Scardinius erjtrophthalmus, 133
Prstavac, 151 Sciurus vulgaris, 180
Prsti, 147 Scorpaena porcus, 158
Prug, 139 Scorpaena scrofay 1 58
Ptice, 174 Scorpaena ustulata, 15 8
Ptice raorske, 15 7 Scjllarides latus, 139
Ptice, priprema jaja, 215 Scylarus arctus, 139
Puhovi, 181, 193 Sepia officinalis, 152
Pu vinogradski, 184 Sepia sepiola rondoletti, 152
Puevi, 143 Silurus glamis, 132
Puevi konzervisanje, 239 Sipa, 152, 219
Puevi kuvani, 212 Sipac, 167
Puevi peeni, 212 Sipica, 152
Puzlatke, 143 Skakavci, 187
Skobalj, 13 1
R Slepo kue, 180
Ranjak bradaviasti, 143 Smu, 132
Rak kvarnerski, 139 Smu, trovanje, 248
Rak norveki, 139 Smukovi, 185
Rak plemeniti, 184 Solenocurtus strigillatus, 151
Rak potoni, 184, 203 Solen vagina, 151
Rakovi morski, 139 Som, 132
Rakovica velika, 141 Some ameriko, 133
Rakovica mala, 143 Sphaerechinus granularis, 15 5
Rana esculenta, 184 Spondylus gaederopus, 151
Rana ridibunda, 184 Spirographis spallan^am, 156
Rarog, 139 Sranka jestiva, 150
Rasporke, 143 Srna, 179
Rena koljka, 184 Stichopus regalis, 155
Rene koljke, 213 Stoci, 143
Riba na aru, 209 Streptogelia turtur, 176
Riba prena, 209 Struk, 137
Riba suena, 237 Sus acrofa, 179
Ribe ienje, 209 Svraka, 178
Ribe kuvanje, 2 11
Ribe morske, 139
Ribe otrovne, 248 akal, 181
Ribe slatkovodne, 129, 130 aran, 133
Ribolov improvizovanim sredstvima, 134 arka, 185
Ribolov, najpogodnije vreme, 129 ipka, 170
Ribolov, pogodno mesto, 129 kamp, 139
Ribolov, trovanje divizmom, 134 karpina, 158
Ribolov u priobalskom pojasu, 140 karpun, 158
Ribolov, vrste mamaca, 134 katare, 143
Ridi mrav, 187 koljka, 151
Ridovka, 185 koljke morske, 147
Roda bela, 177 koljke morske, priprema jela, 218
Ronac, 157 koljke morske, trovanje, 248
Rupicapra rupicapra, 179 koljke rene, 184
Ruevac, 175 koljke rene priprema jela, 213
ljanak cijevasti, 151
S pruj, 173
Sak, 167 purtil, 167

357
IN D E K S D I V L J I H IV O T IN J A

tuka, 132 Veverica, 180

tuka trovanje, 248 Vidra, 182
umska kornjaa, 185 Vinogradski pu, 184
umski mrav, 187 Vipera ammodytes, 185
utarica, 164 1Vipera berus, 18 5
Vivak, 176
T Vlasulje, pripremanje jela, 217
Tanjirka, 151 Vlasulje prene, 217
Tekunice, 180 Vlasulje smee, 156
Testudo graeca, 185 Vlasulje smede, trovanje, 247
Testudo bermanni, 185 Voljci, 143, 218
Tetrastes bonasis, 175 Vrabac, 176
Tetreb veliki i mali, 175 Vranac veliki i mali, 177
Tetreo urogallus, 175 Vrana siva, 178
Thymallus thymallus, 131 Vra, 167
Trachinus draco, 158 Vrka, 135, 167, 199
Trka, 175 Vuk, 181
Trovanje hranom ivotinjskog porekla, 247 Vulpes vulpes, 18 2
Trovanje pokvarenom, zaraenom i zatro-
vanom hranom, 249 Z
Trpovi, 152, 167, 219 Zaini, 202
Trp obini, 15 2 Zainsko bilje, 202
Trp pljosnati, 155 Zamka, 193
Trutta fario, 130 Zec, 180
Trygon pastinacea, 15 8 Zeevi, 180
Tuljan morski, 157 Zelena aba, 184
Zelemba, 185
U Zezavac, 139
Udice, 136, 161, 198 Zmije, 185
Ugor, 133, 247 Zmija barska, 185
Ugor, trovanje, 247 Zmija, priprema jela, 211
Unio pictorum, 184
Uzice, 161

V aba zelena, 184
1Vanellus vanellus, 176 abe priprema jela, 241
Velika kozica, 143 birac, 143
Veiika rakovica, 141 elva glavata, 156
Veliki bavai, 143 elva golema, 15 6
V'enerupis decussata, 151 utulja, 15 8
Venus veruco^a, 150 utulja murina, 160
LITER ATURA
 L IT E R A T U R A

Agafoniev P .: Gribi, jagodi, zelen, Seijhozgiz, Moskva, 1930.

Akimukin V. G .: Dikorastuie plodovie lesa i ih ispolzovanie, Seljhozgiz, Moskva, 1935.
Baki J . : Divlja fauna i flora jadranskog podruja kao prirodni rezervoar ivenih namir-
nica, Pomorski zbornik, knj. 5, 791 829, 1967.
Baki /., M. kare-Krvari: Ispitivanje hranjive vrijednosti morskih organizama Jadrana
s obzirom na poboljanje ishrane naroda u bjelanevinama, Hrana i ishrana, 8 134,
194200, 1967.
Bakota M .: Poboljanje ishrane produktima divlje prirode jadranskog podruja, Hrana i
ishrana, 8 134, 187 193, 1967.
Beg A . : Nae gobe, izd. Jugosiovanska knjigarna, Ljubljana, 1923.
Bistrov A . A ., J . K. Kruberg: Upotreblenie v piu lesnih, lugovih i polevih rastenii, Aka-
demia nauk SSSR, Lenjingrad, 1942.
Blagaji K. C .: Gljive naih krajeva, izdanje autora, Zagreb, 1931.
Bogojevski D ., . Proi, B. Vraari: Hranljiva i proteinska vrednost naih gljiva, Hrana
i ishrana, 8: 5, 293297, 1967.
Bradanovi A . : Ljekovito i miroijsko bilje u jugoslovenskom primorju i njegova trgovina,
Vjesnik ljekarnika, god. III, Zagreb, 1921.
Cicin N . V .: Prirodnie rastitelnie bogatstva na slubu oborone, Akademia nauk SSSR,
Moskva, 1942.
Cicin /V V .: Dopolnitelnie rastitelnie resursi na slubu rodine, Bot. inst. V. L. Komarova,
MoskvaLenjingrad, 1944.
Coli D. B .: Divlja flora i fauna u ljudskoj ishrani. etvrd jul, god. I, br. 13, Beograd,
1962.
oli D. B. : Domae i strane ajne biljke, Kolarev narodni univerzitet, Beograd, 1948.
oli D .' B .: Gljive naih umskih predela, Prilog unapredenju iskoriavanja sporednih
umskih proizvoda, umar, god. X I, br. 34, Beograd, 1962.
oli D. B .: Gljive-bogati izvor ishrane, etvrti jul, god. I, br. 14, Beograd, 1962.
oli D. B .: Prirodni izvori ishrane na planini. Bokvica ili ilovlak (Plantago media
L.). Kroz planine, god. VII, br. 19, Beograd, 1960.
oli D. B .: Samonikle biljke i ljudska ishrana. Vrganji plemenite vrste gljiva. etvrti
jul, god. I, br. 15, Beograd, 1962.
oli D. B .: Samonikle biljke i ishrana ljudi. Peurke ili ampinjoni. etvrti jul, god. I,
br. 16, Beograd, 1962.
oli D. B .: Sinekoloka analiza flore gljiva u rezervatu sa Panievom omorikom na
Mitrovcu (planina Tara), Zatita prirode, 34/1967, Beograd.
urci V .: Narodno ribarstvo u Bosni i Hercegovini, izdanje Glasnika Zemaljskog muzeja
u Bosni i Hercegoyini, Sarajevo 1916.
Domac V .: Flora za odreivanje i upoznavanje bilja, Izdavaki zavod JA Z U , Zagreb, 1950.
Dragendorf G .: Die Heilpflanzen der verschieden Volker und Zeiten, Verlag Ferdinand
Enke, Stuttgart, 1898.
Drobnjak D .: Hleb divlje prirode. etvrd jul, god. I, br. 13, Beograd, 1962.

361
LIT E R AT U R A

Hfremov K V . : Vitam inie rastenia i ih ispolzovanie v piu, Akadem ia nauk S S S R , M oskva,

1 943 *
Filipovi M .: ir u ishrani balkanskih naroda, Zbornik za narodni ivot i obiaje Junih
Slavena, Zagreb, 1953.
Gatin Z. I .: Oblepiha, Seljhozgiz, Moskva, 1963.
Giller A . G .: V pohod za poleznim i rasteniami, Seljhozgiz, M osk va, 1935.
Giller A . G .: Poleznie rastenia, Seljhozgiz, Moskva, 1936.
Gorfunov D . V ., B. M. Griner: Rastenia primenljaemie v bitu, Izdateljstvo Moskovskogo
universiteta, Moskva, 1963.
Grli L J.: Nae divlje p ovre, Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb , 1954.
G rli L J.: Nae samoniklo jestivo bilje, Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb, 1956.
G rli L j.: O vitaminskoj vrijednosti naeg samoniklog jestivog bilja, Acta Pharm. Yug.,
2, 1 1 2 125, 1952.
G rli L j.: Sadraj askorbinske kiseline i karotina u naem divljem povru, Acta Pharm.
Yug., 4, 115 118, 1954.
Grom / .: Gobe, Cankarjeva zaloba, Ljubljana, 1964.
Gro^dani S .: Satureja montana, Putnik, br. 3, Novi Sad, 1940.
Grjvo V. S .: Kak ispolzovat dikorastuie plodi i jagodi, Seljhozgiz, MoskvaLenjin-
grad, 1932.
Gusinin /. A .: Toksikologija jadovitih rastenii, etvertoe izdanie, Gos. izd. Selskohozjaist-
venoi literaturi, urnalov i plakatov, Moskva, 1962.
Hohrjakov M. K .: Vrednie i poleznie gribi, Gos. izd. Selskohozjaistvenoi literaturi, urna-
lov i plakatov, LenjingradMoskva, 1961.
** *: How to Survive on Land and Sea, U.S. Naval Institute, Washington, 1951.
Ivanievi B .: Mogunosti korienja samoniklih divljih biljaka i ivotinja u ishrani armije
u ratu, Vojnoekonomski pregled, 3, 175 185, 1962.
Ipatev A . N .: Ovonie rastenia zemnogo ara, izd. Vieiaja kola, Minsk, 1966.
Jankovi A .: Nai narodni ajevi, Poljoprivredna biblioteka, Beograd, 1942.
Joveti R ., B. Djnleski: Uloga mesa divljai u ishrani stanovnitva Jugoslavije, Hrana i
ishrana, 8 134, 205 209, 1967.
Kaudelka V .: K a k v u nam korist daju borovnice? Sum arski list, izd. Ju g o slav en sk o g
um arskog drutva, Z a greb , 19 37.
Kuan F .: Je stiv i i otrovni p lod ovi, Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb, 1947.
Larisner M. V . (Janda): Najvanije jestive, sumnjive i otrovne gljive, Zagreb, 1877.
La^arevska R ., N . Kelkoceva, M. Georgijevski: Dopunski izvori hrane u sluajevima masov-
nih nesrea, Hrana i ishrana, 7 : 2 3, 150 154, 1966.
Medsger Perry O .: Edible Wild Plants, Thirteent Printing, The Macmillan company, New
York, 1963.
Mickovi M .: Hranljiva vrednost naeg jestivog divljeg bilja, Hrana i ishrana, 8 134,
215 220, 1967.
Mickovi M ., D . Bogojevski, B. Vraari: Nae jestivo divlje bilje kao izvor vitamina C
i karotina, Hrana i ishrana, 8 : 3 4, 210214, 1967.
N ikoli G .: Problem ishrane u novoj svetlosd u uslovima krajnje oskudice, Narodna armi-
ja, br. 1210, 12. oktobar, 1962.
* * * : Notice provisoire de survie en combat, Editions Charles Lavanzelle et cie, Paris, 1966.
Raevski I. I . : Sbor i pererabotka dikorastuih zeleni, plodov, jagod i grib o v, Seljhozgiz,
M o sk va, 1943.
Ro^evic R. J . : Ispolzuite dlja pitania pribrenuju i vodnuju rastiteljnost, Bot. inst. V. L.
Komarova, Lenjingrad, 1942.
Petkovek V ., I. Stani: Gobe, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1965.
Seanov 1.: G bite v B lgarija, D ravn o izdatelstvo Nauka i izkustvo, Sofija, 1957.
Stankov S. S .: D ikorastuie maslinie rastenia S S S R , U pedgiz, M oskva, 1944.
Stankov S. S .: Dikorastuie poleznie rastenia SSSR, Upedgiz, MoskvaLenjingrad, 1946.
Stevanovi D . : Kako ive ivotinje u naoj zemlji, knjiga I, II i III, Novinsko izdavako
preduzee Borba, Beograd, 1965.

362
 L IT E R AT UR A

Stojanov N ., B. Kitanov: Divi polezni rastenia v Blgarija, Izdatelstvo na Blgarskata akade-

mija na naukite, Sofija, 1960.
* * * : Survival, Departm ent o f the A rm y, W ashington, 1957.
***: Survival, Department of the Air Force, Washington, 1961.
Troickaja 0 . V ., L . M. Pikevi, A . M. Rjabinin, V. A . Dubrovskaja: Ispolzovanie v piu
dikorastuih sjedobnih rastenii, Bot. inst. V. L. Komarova, Lenjingrad, 1942.
Tortic M .: O rasprostranjenju gljiva u Gorskom kotaru, Acta Botanica Croatica, Vol.
X X V , Botaniki institut, Zagreb, 1966.
Tucakov ] . : Nae lekovite sirovine, Institut za ispitivanje leko vitog bilja, B eograd , 1949.
Turkin V. A .: Ispolzovanie dikorastuih plodov jagodnih i orehoplodnih rastenii, Selj-
hozgiz, Moskva, 1954*
** * : Uputstvo za izgradniu poljskih intendantskih objekata, Intendantska uprava JN A
DSNO, Beograd, 1961.
** *: Uput o upotrebi divlje zeleni i lia batenskih biljaka za vitaminizaciju hrane, Vojno-
izdavaki zavod, MNO, 1946.
Urbani M .: Gljive, meso naih uma, Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb, 1946.
Vasilikov B. P .: G rib i, Izdateljstvo M inisterstva selskogo hozjaistva S S S R , M oskva, 1959.
Vraari B ., D. Bogojevski, M. Mickovi: Dopunski izvori hrane u sluajevima masovnih
katastrofa, Hrana i ishrana, 7 : 2 3, 141 149, 1966.
Vraari B ., D . oli, M. Uvalin: N aa iskustva u korienju divlje flore i faune za ishranu,
Hrana i ishrana, 8 : 3 4, 1 81 186, 1967.
 S A D R A J

Od autora povodom II iz d a n ja ...................................................................................... 5

Predgovor ...................................................................................................................... 7

IS H R A N A D IV L JIM B IL JE M I IV O T IN JA M A
I. U V O D ...................................................................................................................... 13
II. JE S T IV O D IV L JE B I L J E ................................................................................. 21
Neka pravila za sakupljanje i korienje divljih biljaka za jelo . . . . 21
Najee vrste jestivih divijih biljaka ......................................................... 27
III. O TRO VN E IL I K O D L JIV E B I L J K E .................................................. . . 100
IV. G L JI V E (PEU RKE, G O B E ) ............................................................................. 110
Jestive gljive .................................................................................................. m
Otrovne gljive ..................................................................... ... .................... 123
Mere kojima se spreava trovanje gljivama ............................................. 126
V. JE S T IV E D IV L JE I V O T I N J E ..................................................................... 129
Slatkovodne r i b e .............................................................................................. 129
Jestive morske ivotinje ............................................................................. 139
Otrovne morske ivotinje ......................................................................... 158
Improvizovana sredstva za lov morskih iv o t in ja ................................. 161
P t i c e .................................................................................................................. 174
D i v l j a .............................................................................................................. 174
Ostale ivotinjske v r s t e ................................................................................. 184
Lov ptica i divljai improvizovanim sredstvim a.................... .... 188
VI. P R IP R E M A N JE JE L A ..................................................................................... 201
Opte n apom en e.............................................................................................. 201
Zaini zainsko bilje ............................................................................. 202
Pripremanje supa .......................................................................................... 202
Pripremanje o r b i .......................................................................................... 203
Pripremanje variva od p o v r a ..................................................................... 204
Pripremanje jela od gljiva ......................................................................... 206
Pripremanje jela od nekih divljih biljaka priobalskog podruja . . . 208
Sabiranje morske soli na terenu ............................................................. 209
Pripremanje jela od riba ............................................................................. 209
Pripremanje jela od vodozemaca, gmizavaca i in sek ata........................ 211
Pripremanje jela od g lo d a r a .................... .................................................... 214
Pripremanje jela od p t i c a ............................................................................. 215
Pripremanje jela od d iv lja i......................................................................... 215
SADRAJ

Najjednostavniji nain pripremanja jela od mesa .......................................217

Pripremanje jela od nekih divljih ivotinja priobalskog podruja . . 217
Pripremanje ajeva i vitaminskih napitaka ...................................................219
Pripremanje h l e b a .................... .................................... ................................ ......221
Pripremanje pogae ............................................................................................221
Pripremanje vatre i ognjita (loita.)......................................................... ......222
Pripremanje sunice ..................................................................................... ......229
VII. K O N Z E R V IS A N JE H R A N E ......235
Divlje bilje ...................................................................................................... ......235
Gljive .............................................................................................................. ......256
M e s o .................................................................................................................. ......237
R i b e .................................................................................................................. ......237
Hobotnice, lignji, s i p e ................................................................................. ......238
T r p o v i .............................................................................................................. ......239
Puevi .............................................................................................................. ......239
VIII. PRVA POMO PRI TRO VAN JU D IV LJIM B IL JK A M A I IVO Tl-
N J A MA ......240
Trovanje divljim biljkama ......................................................................... ......240
Trovanja hranom ivotinjskog p o r e k la ...........................................................247
Trovanja pokvarenom, zaraenom i zatrovanom h ra n o m .................... ......249
IX. S N A B D E V A N JE VODOM ......252
Racionalna potronja vode ......................................................................... ......252
Opasnost od upotrebe higijenski neispravne v o d e .......................................253
Pronalaenje v o d e ......................................................................................... ......254
Improvizovanje vodnih o b je k ata................................................................. ......255
Upotreba atmosferske v o d e ......................................................................... ..... 258
Dobijanje vode iz b ilja k a ............................................................................. ......259
Dobijanje pitke vode od morske v o d e ...........................................................260
Preiavanje v o d e ............................................................. ............................ ......260
X. IM PRO VIZO VAN I SM ETA J U PRIRODI ................ ... . ..... 263
Izbor mesta za sta n o v a n je ..................................................................... ......264
Uredenje logora (kam p a)......................................................................... ..... 264
Snabdevanje v o d o m ................................................................................. ..... 267
Higijenska priprema h r a n e ..................................................................... ..... 267
Lina higijena ............................................................................................... 268
Uklanjanje otpadnih m a te rija ................................................................. ..... 270
Ureenje bivaka ..................................................................................... ..... 272
P R I L O Z I ..................................................... ' ..... 275
IN D E K S I ..... 3 3 7
L I T E R A T U R A ............................................................................. $ ................* . . . 3 59

3 66
 IS H R AN A U PRIRODI

urednik
N I K O L A POPOVI

grafika oprema
JAA DANON

korektor
L J I L J A N A IL I

Izdaju
VOJNOIZDAVAKI ZAVOD
I NARODNA KNJLGA
Beograd

Tira: 10.000 prim eraka

tampa zavrena septembra 1977.

tampa
Tiskama Mladinska knjiga
Lj ublj ana 1977
mmm
 <i i

Ph

<

<

VOJNOIZDAVA CKI Z A V O D NA RODN A KNJK ,A

X
C/3
,i BEOGRAD

X AT-'* ~
' i. >' t'
 ISHRANA
U PRIRODI
-----1- X ...... . .... r__ jSfc.___ . - ______________________________________ /j "~ rntr