Baze Pitanja - I I II Kolokvijum

BAZA PITANJA MEDJUNARODNA EKONOMIJA 2010.
I KOLOKVIJUM
1. Prema teoriji privrednog ciklusa novo uvedeni proizvod zahteva:

a) visoko kvalifikovanu radnu snagu*
b) ne zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu
c) nisko kvalifikovanu radnu snagu
d) ...
2. Trite monopolistike konkurencije, raste cena proizvoda, ta se deava sa PT:

a) izalo je nekoliko preduzea iz grane i porasli su PT
b) izalo je nekoliko preduzea iz grane smanjili su se PT*
c) ulo je nekoliko preduzea u granu i smanjili su se PT
d) ulo je nekoliko preduzea u granu i porasli su PT
3. ai=50%; t=10%; ti=5% i pita ta e se desiti sa domaom proizvodnjom ukoliko se

carine na uvezeni proizvod (t) smanje na 2%:
a) povea e se
b) smanjie se*
c) ne menja se
d) nita od navedenog nije tano
4. Ukoliko se pojavi inovacija na tritu:

a) zemlja inovator ima privremeni monopol*
b) zemlja koja kopira ima stalan monopol
c) zemlja koja kopira ima privremeni monopol
d) zemlja inovator ima stalni monopol
5. Ukoliko drava ukine dobrovoljna izvozna ogranienja ta se deava sa platnim

bilansom:
a) smanjuje se deficit platnog bilansa*
b) poveava se suficit platnog bilansa
c) nita od navedenog
d) poveava se deficit platnog bilansa
6. Ukoliko zemlja ima vee preferencije ka vinu nego ka itu gde e biti smetena
njena kriva:
a) vie ka vinu, ako zemlja ima obilje rada*
b) tano izmeu vina i ita
c) vie ka itu, ako je vee obilje kapitala
d) vie ka itu, ako je vee obilje rada
7. Postoji uvozna kvota za uvoz proizvoda ABC iz Nemake. Ukoliko se u Srbiji

smanji ponuda ta se deava sa proizvodnjom i prihodom:
a) raste proizvodnja, raste prihod
b) pada proizvodnja, pada prihod
c) pada proizvodnja, raste prihod*
d) raste proizvodnja, pada prihod
8. Ukliko se na tritu monopolistike konkurencije ostvaruju gubici ta e se najverovatnije

desiti:
a) smanjuje se broj preduzea, poveavaju se PT
b) smanjuje se broj preduzea, smanjuju se PT*
c) poveava se broj preduzea, poveavaju se PT
d) poveava se broj preduzea, smanjuju se PT
9. Ukoliko je potrebno 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada za proizvodnju vina, i 3

jedinice kapitala i 1 jedinica rada za proizvodnju motora onda je u zemlji:
a) motor radno-intenzivan*
b) vino radno-intenzivno
c) motor kapitalno intenzivan
d) nita od ponuenog
10. Efekat pojacanja se sigurno javlja kod:

male zemlje*
11. Otvaranje trgovine u radno obilnoj zemlji ce odgovarati:

vlasnicima rada*
12. Ako se u maloj zemlji ukine uvedena uvozna carina sta ce se desiti:
smanjuje se proizvodnja, povecava se obim razmene*
13. Dat grafik sa relativnom cenom 2,5. Sta se desava ako je cena 1, a tu gde je cena
1 kriva ponude sece Y osu.
nema korisne razmene*
14. Sta se desava sa potrosnjom, ako je kriva ponude elasticnija?

Ne menja se*
15. Sta se desava sa potrosnjom, ako je kriva traznje elasticnija?

Povecava se*
16. Ako 2 zemlje imaju istu granicu proizvodnih mogucnosti one:

a) imaju iste relativne cene
b) imaju iste ukuse
c) nijedan od odgovora nije tacan*
d) nema osnova za korisnu razmenu
17. Cena dobra je 50din. Uvedena je kombinovana carina od 10% i 2din. Kolika je cena dobra
posle carine za 10 jedinica?
Odgovor je 570*
18. nacrtana je granica proizvodnje i tangenta u tacki M,i kazu ti da je nagib tangente na X osu
1/6
a) oportunitetni trosak proizvoda X
b) relativna cena proizvoda X
c) oportunitetni trosak proizvoda Y*
d) realtivna cena proizvoda Y
19. U Francuskoj R=4000 i K=300 a u Italiji R=2000 i K=200

Italija je K obilna*
20. Izracunati g, podaci su 10% 5% i 50% (ne znam sta je sta)-[obavezno nauiti formulu sa 270.
strane kao i sve oznake]
a) nista od navedenog
b) 15%
c) 14%
d) 0%
21. nacrtane su krive relativne ponude i ravnoteza u tacki npr. E za neko Pb i onda su nacrtali
novu Ps (ka y osi) bez pomeranja z1 i z2 i pitali sta treba da uradi z1 da bi bila u ravnotezi
da smanji cenu*
22. Da li tehnicki progres uvek povecava blagostanje?

zavisi da li je zemlja mala ili velika*
23. ako zemlja zaostaje u proizvodnji oba proizvoda

moguce je da se nece specjalizovati ni za jedan proizvod*
24. tehnoloski progres dovodi do:

zavisi da li je u pitanju mala ili velika zemlja*
25. Ako u nekoj zemlji se uvede uvozna kvota, a opadne traznja, sta ce se desiti sa proizvodnjom
i obimom razmene u toj zemlji:
a) samo ce se obim razmene smanjiti
b) samo ce se prozivodnja smanjiti*
c) smanjice se obim razmene, a povecati prozivodnja
d) povecace se obim razmene, smanjiti proizvodnja
26. Ako je w/r u francuskoj vece nego u spaniji, onda je spanija:

a) zemlja sa puno rada*
27. Usled tehnoloskog progresa promena blagostanja

a)zavisi od odnosa razmene trgovinskih partnera*
28. Ako belgija proizvodi 6 kompova na sat, a holandija proizvodi 8 odela za dva sata, a belgija
moze prozivesti 4 odela za sat. Ko ima apsolutne prednosti u prozivodnji odela
niko nema apsolutne prednosti*
29.Ako je u nekoj zemlji vise jedinica R nego K, onda je ta zemlja:

a) kapitalno obilna
b) radno obilna
c) nemamo dovoljno podataka*
d) nijedan od odgovora nije tacan
30. U Francuskoj se za proizvodnju automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada, a za

proizvodnju motora 3 jedinice k i 1 jedinica r. Onda je:
a) motor radno intenzivan*
b) automobil radno intenzivan
c) jednak odnos k i r za automobil i motor
d) ....
31. Ako Francuska utrosi za proizvodnju nekog dobra 6000 jedinica rada i 300 jedinica kapitala,
a Italija 2000 jedinica rada i 200 jedinica kapitala, onda:
a) Italija je kapitlno obilna zemlja*
b) Italija je radno intenzivna
c) ...
d) ...
32. Ako na trzistu monopolisticke konkurencije udju nova preduzeca u granu, sta ce se desiti:
a) smanjice se troskovi a cene porasti
b) povecace se troskovi i cene
c) smanjice se i troskovi i cene*
d) povecace se troskovi a cene smanjiti
33. U Francuskoj se za aute trosi 2 rada i 8 kapitala a za motore 1 rad i 3 kapitala. Pitanje je
auto.
Auto je Kapitalno -intenzivan proizvod*
34. Ako monopolista prodaje konstantno robu na domacem trzistu skuplje nego na stranom to je?
stalni damping*
35. Kako carina utice na ukupno blagostanje?

smanjuje ga*
36. Ako se input udvostruci pri rastucim prinosima na obim, sta se desava sa autputom?
bice vise nego udvostrucen*
37. Dat grafik, opadajuca f-ja, na x-osi vino, na y-osi sir, ne znam tacno kako su isli ponudjeni
odgovori ali trebalo je da se zaokruzi kao definicija krive relativne ponude:
koliko zelimo vina da uvezemo, da bi izvozili razlicite kolicine sira*
38. slika 5.1 str.132, sta ona predstavlja?

faktorsu intenzivnost*
39. Ako se ukine izvozna subvencija, kako ce to uticati na cenu u zemlji?

Smanjie se*
40. Ako imamo kvote, povecanje traznje?

povecava cene, povecava proizvodnju, razmena ostaje ista*
41. Ako imamo kvote, smanjenje traznje?

smanjuje cene, smanjuje proizvodnju, razmena ostaje ista*
42. Date su apsolutne vrednosti R i K u dve zemlje, odrediti da li je Zemlja 1 R ili K obilna.
K obilna je zemlja u kojoj je vece K/R*
43. Sta oznacava nagib granice proizvodnih mogucnosti?

oportunitetni trosak dobra koje se nalazi na horizontalnoj (x-osi)*
44. Kako izvozne subvencije uticu na domacu cenu?

povecavaju je*
45. U autarkiji, ekonomija obima-velika zemlja ce imati mogucnost nizih troskova od male
zemlje
efektivna stopa zastite je 7%, nominalna carinska stopa na fin.proiz.je 5%, kolika treba (ili moze)
da bude nom.car.stopa na uvezeni input?
4%*
46. Koja mera ima ulogu trzisnog.mehanizma?

kvota*
47. Italija proizvodi 2 TV-a za 1h i 9 (hm...neka bude) klompi za 1h, a SAD 2 TV-a i 7 klompi. 1
TV treba da se razmenjuje za koliko klompi da bi postojala uzajamno korisna razmena?
vise od 4*
48. U uslovima monopolisticke konkurencije postoje?

rastuci prinosi na obim*
49. K/R za X je 8/4, za Y 3/1.

proizvod Y je K intenzivan*
50. U zemlji u kojoj se povecava raspolozivost kapitala sta se desava sa cenom rada???
smanjuje se*
51. Ucesce uvoznog u finalnom proizvodu je 50%,carina na finalni proizvod je 10%,a na uvoznu
sirovinu 5%. Ako se ucesce uvoznog u finalnom proizvodu poveca,kolika moze biti stopa
efektivne zastite???
17%*
52. Italija ima 5K i 3R.Sta je tacno?

a) Italija je kapitalno obilan zemlja
b) Italija je radno obilna zemlja
c) Nema dovoljno podataka da bismo utvrdili da li je kapitalno ili radno obilna*
53. Kod efekta Ribcinjskog radi se o?

maloj zemlji*
54. Sta se desava kada mala zemlja UKINE carinu?

raste potrosacev visak a proizvodjacev opada*
55. Ukoliko zemlja koja je kapitalno obilna uvede carinu na uvozni proizvod, cena rada ce se...
povecati ako je u pitanju mala zemlja*
56. Ako je u zemlji za proizvodnju automobila potrebno 4K i 2 rada a u proizvodnji motora 3

puta vise kapitala, automobil je?
radno intenzivan*
57. Ako mala zemlja ima elasticnu ponudu i uvede se carina, sta ce se desiti sa prihodom,a sta sa
razmenom?
Uvoz ce biti dosta manji,time i prihod drzave, posto je zemlja mala odnosi razmene se nece
promijeniti*
58. Ako se R udvostruci, kako ce to uticati na blagostanje male/velike zemlje?

Ako se R udvostruci,i mala i velika zemlja ce biti na gubitku. (ako nije doslo do tehnickog
progresa koji je duplirao produktivnost faktora R i K,tada bi zemlja ostala na istom)*
59. Ako SAD proizvodi za 1h 6tv i 15 torbi,a Italija 2tv i 7 torbi...Za kolko najmanje mora da se
mjenja 1tv da bi doslo do razmjene?
Uzajamno korisna razmena je u tom slucaju: 15to.<6tv<21to. SAD dobija od razmene ako
moze za 6TVa da dobije vise od 15 torbi, a Italy dobija ako moze da dobije 6 TVa za manje
od 21 torbu.
u knjizi 2.4B, str. 40.
Pogledas samo oportunitetne troskove proizvodnje jednog TVa, oni iznose 2.5 torbe u SAD.
Znaci najmanje 2.5 torbe mora da dobije SAD za jedan TV kako bi doslo do razmene. *
60. U SAD vino kosta 400$ a platno 600$, u UK vino kosta 600, a platno 400. Za koliko funti
mora da se razmenjuje dolar da bi doslo do medjusobno korisne trgovine?
izmedju 0,67 i 1,5. (vino 400$=600=1,5 a platno 600$=400=0,67. 1,5 i 0,67 nema
trgovine, a izmedju 0,67 i 1,5 ima trgovine)*
61. Ukoliko Francuska ima 2000K i 600L, a Italija 600K i 400L, Francuska je:
a) velika zemlja
b) kapitalno obilna ( FR2000K/600L=3,33, ITA600K/400L=1,5. 3,33>1,5
Francuska je kapitalno obilna, a Italija radno obilna)*
c) radno obilna
d) ne moze se odrediti
62. Ukoliko su uslovi trgovini u jednoj zemlji poboljsani sa 120 na 180, kako i za koliko se
menjaju u drugoj?
120/180=0,66 0,66 x 100%=66% 100-66=33%*
63. Po HO teoremi, ako je u Francuskoj w/r vise nego u Spaniji, onda se Francuska ne
specijalizuje za proizvodnju:
radno-intenzivnog proizvoda 145. STR.*
64. Transportni troskovi su:

veci kod zemalja u razvoju nego u razvijenim zemljama* (203. STR)
65. Belgija proizvodi 6 kompjutera na sat, a Holandija proizvodi 5 odela na sat. Ako Belgija
proizvodi 10 odela za 2 sata, koja zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji odela? nema
apsolutnih prednosti za proizvodnju odela*
66. Sta se desava sa blagostanjem kod velike zemlje usled tehnickog progresa?
uvek dolazi do rasta blagostanja* (225 i 226. STR.)
67. Po HO teoremi, ako je u Francuskoj w/r nize nego u Spaniji, onda Francuska?
izvozi radno-intenzivan proizvod* (145. STR)
68. Ukoliko mala zemlja uvede uvoznu carinu na uvoz proizvoda koji i sama proizvodi, kakav ce
to efekat imati na proizvodnju i potrosnju tog proizvoda u zemlji?
proizvodnja ce se povecati, potrosnja ce se smanjiti. (manji su i dobici od trgovine)* (276.
STR.)
69. Ukoliko u maloj zemlji, koja ima carinu na proizvod ABC, koji i sama proizvodi, dodje do
smanjenja ponude za proizvodom ABC, kakav ce to efekat imati na potrosnju?
smanjice se* (275. STR)
70. Ukoliko u maloj zemlji, koja ima uvoznu kvotu za proizvod ABC, koji i sama proizvodi,
dodje do povecanja traznje za proizvodom ABC, kakav ce to efekat imati na prihode u
budzetu?
povecace se* (sa uvoznom kvotom povecava se proizvodnja i potrosnja, a sa uvoznom carinom
od 100%, Px je ista, proizvodnja i potrosnja su iste, uvoz i prihodi rastu-301. STR)
71. Ucesce uvoznih delova u proizvodnji automobila iznosi 50%. Carinska stopa na uvoz
automobila iznosi 10%, a na uvoz sirovina 5%. Ukoliko se poveca carina na uvoz automobila,
onda se obim domace proizvodnje automobila?
nista od navedenog* (obim proizvodnje se povecava-269-271. STR.)
72. Ukoliko proizvodjac privremeno, na stranom trzistu, prodaje proizvod po ceni koja ne
nadoknadjuje njegove troskove proizvodnje, kako bi izbacio strane proizvodjace iz grane, onda
se tu radi o?
grabezljivom dampingu* (308. STR)
73. Ukoliko se dve krive indiferentnosti seku,to znaci:

a) da su zemlje iste
b) slicne su po kolicini L
c) da su zemlje razlicite
d) nista od navedenog*
74. Ako je relativna cena u Americi 2, a u Italiji 1, ravnotezna cena je 1.25:

a) Amerika ce vise uvoziti*
b) Italija ce vise uvoziti
c) podjednako.... tako nesto
75. Ako je r/w Francuske manje nego kod Spanije, Francuska ce:
a) uvoziti zito
b) uvoziti radno intenzivan proizvod (manje r/w znaci da je kapitalno obilna zemlja)*
c) uvoziti kapitalno int. proiz.
d) uvoziti platno

b) Italija ce vise uvoziti*
a) uvoziti zito
d) uvoziti platno
78. Koji iskaz je tacan?

a.interindustrijska trgovina odrazava prirodne komparativne prednosti* (intra-stecene)
b interindustrijska trgovina odrazava stecene komparativne prednosti
c.intraindustrijska trgovina odrazava prirodne komparativne prednosti
79. Na cemu se bazira intraindustrijska trgovina?

intraindustrijska trgovina se bazira na stecenim komparativnim prednostima
(podrazumeva trgovinu diferenciranim proizvodima)*
80. Efekat pojacanja javlja se sigurno kod:

1.male zemlje*
2.velike
3.male i velike
4.....
81. Intraindustrijska razmena se NE odvija izmedju:

a) razvijenih zemalja
b) nerazvijenih
c) razvijenih i zemalja u razvoju* (odvija se izmedju razvijenih zemalja)
d) zemalja EU
82. Devalvacijom se po pravilu podstice:

a) prodaja inostrane robe
b) izvoz*
c) domaca stednja
d) uvoz
83. Ako je u nekoj zemlji vise jedinica R nego K, onda je ta zemlja:

a) kapitalno obilna
b) radno obilna
84. Koja od ovih protekcionistickih mera je trzisni mehanizam:

a) carina
b) kvota*
c) obe
d) nijedna
85. Zemlja je kapitalno obilna ako je koef. R/K?

manji u toj zemlji*
86. U Francuskoj se za proizvodnju automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada, a za

proizvodnju motora 3 jedinice k i 1 jedinica r. Onda je:
1. motor radno intenzivan*
2. automobil radno intenzivan
3. jednak odnos k i r za automobil i motor
4....
87. Ako Francuska utrosi za proizvodnju nekog dobra 6000 jedinica rada i 300 jedinica kapitala,
a Italija 2000 jedinica rada i 200 jedinica kapitala, onda:
1. Italija je kapitalno obilna zemlja*
2. Italija je radno intenzivna
3 ....
4 ....
88. Ako jedna zemlja ima manji r/w sta to znaci?

-ako ima manji r/w to znai da je u toj zemlji manja relativna cena kapitala i da je zemlja
kapitalno obilna*
-da ce zemlja da se specializuje u kapitalno intezivnom proizvodu*
89. U radno obilnoj zemlji, sa otvaranjem trgovine, poboljsava se polozaj?

a) vlasnika rada
b) vlasnika kapitala
c) ni vlasnika rada ni vlasnika kapitala
d) proporcionalno i vlasnika rada i vlasnika kapitala.
90. Uvodjenje carina na uvoz i kako se to odrazava na veliku, a kako na malu zemlju?
Kada MALA zemlja namee carinu obim trgovine opada, odnosi razmene ostaju
mepromenjeni tako da blagostanje male zemlje uvek opada.
Kada VELIKA zemlja namee carinu obim trgovine opada (to smanjuje blagostanje
zemlje), odnosi razmene se poboljavaju (to poveava blagostanje) pa u zavisnosti od neto
efekta ove dve sile blagostanje velike zemlje se moe poveati, smanjiti ili ostati
nepromenjeno.*
91. Ako se vino manje preferira u zemlji, na koju ce stranu biti nagnuta kriva indif.
a) nesto..
b) ka vinu ako je ono kapitalno intenzivan proizvod
c) ka zitu ako je ono radno intenzivan proizvod-mozda*
d) ka vinu ako je ono radno intenzivan proizvod.
92. Ukoliko se ukusi promene prema uvoznom proizvodu: (241 i 242. STR.)
a) relativna cena uvoznog proizvoda raste*
b) relativna cena uvozno proizvoda pada
c) odnosi ramene....
93. Stopa efektivne zastite na uvoz automobile je 5%, dok je nominalna cena na uvoz 7%. Carina
na uvoz neophodnih delova za proizvodnju je:
a) 8*
b) 6
c) manje od 5
d) manje od 7?
(ai-odnos ili ucesce troskova uvezenog inputa i cene finalnog proiz. bez carine, g-stopa efektivne
zastite, t-nominalna cena ili carina na uvoz finalnih pr., ti-carina na uvezeni input. Formula: g = t
- aiti/1 ai, pravila: g<t ti>t, ai=0 g=t, aiti>tg= -- )
94. U radno obilnoj zemlji,u uslovima autarkije,u boljem polozaju su:

a) izvoznici
b) vl. rada
c) uvoznici
d) vl. kapitala*
95. Ukoliko mala zemlja,koja je K-obilna uvede uvoznu carinu na uvoz proizvoda koji i sama
proizvodi,doci ce do porasta cene:
a) K
b) nista
c) L*
d) K i L
96. Pri dupliranju jednog raspolozivog faktora,sta ce se desiti sa obimom proizvodnje proizvoda
koji nije intenzivan po tom faktoru koji je dupliran:
a) Povecace se u maloj zemlji
b) povecace se u velikoj zemlji
c) povecace se i u maloj i u velikoj
d) nista se nece destiti
97. Ako imamo trziste monopolisticke konkurencije, povecanje broja preduzeca znacice:
a) smanjenje prosecnih troskova
b) povecanje prosecnih troskova*
c)...
d)...
98. Kakav uticaj ima carina na proizvodnju i na prihod drzave?

poveava proizvodnju i poveava prihod*
99. H-O teorema se odvija izmedju:

razvijene zemlje i zemlje u razvoju*
100. Prema zemlji koja proizvodi ciklusno proizvode ? Kada se uvede novi proizvod sta se
desava?
Kada se uvede nov proizvod, on u proizvodnji zahteva visoko kvalifikovan rad. Putem
imitacije i standardizacije proizvoda, manje razvijene zemlje dobijaju komparativnu
prednost za svoj relativno jeftin rad. To znai da se komparativna prednost pomera iz
zemlje koja ga je prvobitno uvela u manje razvijene zemlje koje imaju jeftin rad. Pa se
moe rei da je trgovina zasnovana na promenama tokom vremena u relativnoj obilnosti
faktora (tehnologije) izmeu zemalja.*
101. Sta podrazumeva neprekidnu prodaju proizvoda po vioj ceni na domaem tritu nego na
stranom?
stalni damping (medjunarodna diskriminacija cena)*
102. Ako na trzistu monopolisticke konkurencije udju nova preduzeca u granu, sta ce se desiti:
a) smanjice se troskovi a cene porasti
b) povecace se troskovi i cene
c) smanjice se i troskovi i cene
d) povecace se troskovi a cene smanjiti (slika 6.3. na 196str.)
103. Prema H-O teoriji (ili teoremi), ukoliko dodje do medjunarodne razmene izmedju 2 zemlje,
to ce na ukupno blagostanje uticati:
a) pozitivno*
b) negatvno
c) nece uticati
d) nista od navedenog
104. Subvencije-sta se desava sa prihodima?

subvencija je rashod za dravni budet*
105. Efektivna carina na subvencije ce :

a)povecati potrosacev visak
b) smanjiti potrosacev visak
c) povecati proizvodjacev visak*
d) smanjiti proizvodjacev visak
106. 4.poglavlje 10.problem dat grafik i napisati koja je zemlja mala, a koja velika.
107. Ukoliko se u Belgiji proizvodi 6TV za 1h,a u Holandiji 12 torbi za 1sat,u Belgiji 7 torbi za
jedan sat. Ko ce imati komparativne prednosti u proizvodnji torbi:
a) Belgija
b) Holandija
c) Ne moze da se izracuna zato sto nije dato koliko Holandija proizvodi TV*
d) Nista od navedenog
108. Koje su posledice uvedenog dobrovoljnog ogranicenja izvoza u platnom bilansu zemlje:
a) povecanje suficita
b)smanjenje suficita
c) povecanje deficita
d)smanjenje deficita
kod zemlje koja ogranii izvoz moda dolazi do smanjenja suficita. U platnom bilansu izvoz
dovodi do poveanja deviznih rezervi, pa ako smanji svoj izvoz onda e se smanjiti dev.rezerve...
109. Srbija uvozi proizvod ABC iz Nemacke i za njega placa carinu od 3 RSD, ako se cena
proizvoda ABC poveca u Nemackoj na 10 RSD,sta ce se desiti sa prihodom Srbije, pod uslovom
da su ostali faktori nepromenjeni?
a) povecace se
b) smanjice se
c) nece se promeniti
d) i ne znam sta je bilo pod d
110.Dat je grafik i na njemu kriva traznje i ponude i relativna cijena je 2.5,kriva ponude polazi iz
jedinice na y osi i sad pita: pri relativnoj cijeni od jedan
a) izvozna ponuda je 0
b) uvozna ponuda je 0
c) izvozna traznja je 0
d) uvozna traznja je 0
111.Ako mala zemlja uvede carinu proizvodjacev visak prisvojice

djelimicno drzava
BAZA PITANJA MEDJUNARODNA EKONOMIJA 2011.

I KOLOKVIJUM (2. 7. podglavlja)
1. Data je kriva mogucnosti proizvodnje i Tacka M koja je tangenta.

Pitanje: sta oznacava nagib krive indiferentnosti?
1) Oportunitetni trosak zita.

2) Relativna cena vina
3) Relativna cena nadnice
4) Oportunitetni trosak vina
2. Date su relativne cene u medjunarodnoj razmeni, ako je relativna cena 1 sta ce se desiti ?
a) Izvozna ponuda je 0
b) Izvozna traznja je 0
c) Izvozna ponuda i izvozna traznja su 0
d) ...
3. Date su relativne cene u medjunarodnoj razmeni, ako je relativna cena 2 sta ce se

desiti ?
a) Ponuda ne moze da zadovolji Traznju (vise se trazi nego sto se nudi)

b) Traznja je manja od ponude
c) Traznja i ponuda su u ravnotezi
* nisu bukvalni odgovori ali trazilo se da se odredi za ponudu kakva je prema traznji.
4. Koja od zemalja je mala zemlja ?!!
a) Zemlja a
b) Zemlja b
c) Nijedna od zemalja
d) ...
* nije bas ovako formulisano
5. Dat je grafik i pitanje odnosno odgovor je...
a) Zemlja A nije veca od Zemlje B

b) Zemlja B nije veca od Zemlje A
c) ...
6. Data je proizvodna f-ja i linija cena i pita se sta predstavlja tacka gde se dodiruju (ili
tako nesto):
- pokazuje kolicinu x koje treba da se odreknemo za proizvodnju dodatne kolicine Y
7. Ako je zemlja 1 ima vise rada nego kapitala od zemlje 2, onda:
a) je ona radno obilna

b) kapitalno obilna
c) Ne moze se zakljuciti na osnovu datih informacija
8. Dat je grafikon sa x-om na horizontalnoj osi i y-om na vertikalnoj osi i tacku A na krivoj
proizvodnih mogucnosti, povucena je tangenta i pita te sta predstavlja:
a) relativnu cenu proizvoda x

b) relativnu cenu proizvoda y
c) Nista od navedenog
9. Prema zakonu o opasolutnim prednostima:

a) obe zemlje mogu biti na dobitku
b) na dobitku ce biti samo ona zemlja koja se specijalizuje
c) nijedna zemlja
10. Ukoliko je zemlja radno obilna i otpocne sa medjunarodnom trgovinom onda:

a) vlasnici kapitala i vlasnici rada proporcionalno ucestvovati u dobiti
b) na dobitku ce biti samo vlasnici rada
c) na gubitku ce biti samo vlasnici kapitala
d) svi ce biti na gubitku
11. UK proizvodi 6 kg sira za 1h, a SAD 5 pari klompi za pola sata. UK za 4 pari klompi za
2 sata, a SAD 6 za isto 2 sata. Odrediti ko ima apsolutnu prednost u proizvodnji sira.
a) UK
b) SAD
c) Nema niko
d) Imaju obe
12. Ako je relativna cena u Americi 2, a u Italiji 1, ravnotezna cena je 1.25 ko je vise na
dobitku:
a) Amerika
b) Italija
c) podjednako
13. U kapitalno obilnoj zemlji u uslovima autarkije u boljem polozaju su?

a) Vlasnici rada
b) Vlasnici kapitala
c) Nema dovoljno informacija da se odredi
d) svi su u losem polozaju
14. Relativna cena je?
DEFINICIJA! ( da se zaokruzi )
15. Kod modela privrednog ciklusa uvedeni proizvod
a) ne zahteva visoko kvalifikovanu snagu

b) proizvod nije standardizovan
c) je standardizovan
d) zahteva nisko kvalifikovanu snagu
16. cena u Americi je 2, a u italiji 1.. ravnotezna je 1.75. koja zemlja ima veci dobitak od
trgovine?
a) Amerika
b) Italija
c) Imaju isti
d) Nema dovoljno informacija da se odredi
17. 2 odela kostaju 40$ u americi, a u Francuskoj 88 eura, a parfem u Americi 200$ a u
Francuskoj 360 eura..raspon deviznog kursa kada je cena dolara.
1,8 < ponudjeni odgovor mora da bude u ovom intervalu <2,2

tacan odg je bio 2.
18. Efekat pojacavanja se sigurno javlja kod?

a) Male zemlje
b) Velike zemlje
c) Poseduju ga obe zelje
d) nema dovoljno informacija
19. U Francuskoj se za proizvodnju automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada,

a za proizvodnju motora 3 jedinice k i 1 jedinica r. Onda je:
a) motor radno intenzivan*
b) automobil radno intenzivan
c) jednak odnos k i r za automobil i motor
20. na sta se stavlja naglasak kod tehnoloskog jaza:
- na imitaciju, dok model ciklusa naglasava proces standardizacije

21. kod modela ciklusa proizvoda sta se desava u fazi opadanja:
a) ne postoji faza opadanja

b) imitator dolazi na trziste inovatora i uzima njegov udeo na trzistu
c) ...
22. Francuska R4000 K 500, a Italija R 2000, K 200

a) italija je R oblina
b) italija je K obilna
c) nema dovoljno podataka
d) italija i francuska su podjednako....
23. U uslovima monopolisticke konkurencije izlazak preduzeca dovodi do

a) smanjenje troskova, povecanje cena
b) povecanje troskova, povecanje cena
c) smanjenje troskova, smanjenje cena
d) povecanje troskova, smanjenje cena
24. Automobil 6k i 3r, motor 3k i 1r

a) automobil je isto intenzivan kao i motor
b) automobil je k intenzivan
c) automobil je r intenzivan
d) nemamo dovoljno podataka
25. Transportni troskovi su

a) podjednaki za sve zemlje
b) nisu od presudnog znacaja
c) manji su u razvijenim zemljama
d) veci su u razvijenim zemljama
26. U Srbiji 4kg cokolade za 1h, 3 para klompi za 1h, u BIH 4kg cokolade za 2h, 2 para
klompi za 2h. koja je usteda vremena u Srbiji, ako se razmenju 3kg cokolade za 2 p k
a) 30min
b) 20min
c) 5min
d) 10 min
27. U SAD odelo 200$ parfem 3$, u italiji odelo 300e parfem 2e. razmena je korisna kada je
cena evra (Pogledati pitanje 17. samo obrnuto)
a) 1 $
b) 2 $
c) 0.5 $
d) 2.5 $
28. Sta se desava sa blagostanjem u velikoj zemlji u uslovima tehnickog progresa ?
-zavisi od odnosa razmene i bogastva(neto efekata suprostavljenis sila)
29.Autarkija je dobra zbog ?

A) zato sto ima sve sto nam je potrebno
B) zato sto nema deficita uvoza
C) nije dobra autarkija
30. japan R-obilan, kina K-obilna, rad se utrostrucio sta se desava sa odnosima razmene u
kinu?
a) Pogorsava se
b) Poboljsava se
c) ne menja se
d) Nista od navedenog
31. Ukoliko zemlja ima vee preferencije ka vinu nego ka itu gde e biti smetena njena
kriva:
a) vie ka vinu, ako zemlja ima obilje rada*
b) tano izmeu vina i ita
c) vie ka itu, ako je vee obilje kapitala
d) vie ka itu, ako je vee obilje rada
32. Cena patika u UK 3 funte, a trenerka 6 funti, cena patika u SAD 4eura a trenerka 4
eura,odredi sirinu intervala za 1 euro
- 0.75<1 euro<1f tacan odg
33 Postoje dve krive relativnih ponuda koje se seku u tacki E koja je ravnotezna(pa pitaju
sta se desava)
- izvoz i uzoz kod obe zemlje je jednak
34.Dat je grafik sa 2 krive rel.ponude i cene u autarkiji za njih(cena za kinu 1\6, a za japan
3 i pitaju koja je relativna cena kine)
- 1\6 tacan odg
35.Kada u monopolistickoj konkurenciji dodje do gubitka sta ce se desiti?
-smanjuje se br preduzeca i smanjuju se PT
36. U Kapitalno obilnoj zemlji, kada dodje do trgovine na dobitku su?

- vlasnici rada
37.Ako 2 zemlje imaju iste ukuse:
a) uvek ce dolaziti do razmene

b) do razmene nikad nece doci
c) moze, a i ne mora doci do razmene
d) ove zemlje su identicn
38. Ako je u nekoj zemlji potrebno za proizvodnju automobila 6K i 2R, a u proizvodnji motora
3K i 1R, onda:
-automobil i motor imaju istu faktorsku intenzivnost
39.Ukoliko su uslovi trgovine u jednoj zemlji pogorsani sa 180 na 110, za koliko ce se

poboljsati u drugoj?
a)39%
b)64%
c)33%
d)59%
Objasnjenje: (180/110 - 1) * 100 priblizno ~ 64%
40.Transportni troskovi su veci:
- u zemljama u razvoju,nego u razvijenim zemljama
41. Tehnoloski progres dovodi do:

-zavisi da li je u pitanju mala ili velika zemlja
42.Sta se desava sa blagostanjem u velikoj zemlji u uslovima tehnickog progresa ?

-zavisi od odnosa razmene i bogastva(neto efekata suprostavljenis sila)
43 Grcka uvozi sir, a izvozi masline... njena trgovina je antitrgovinska ako :

- prozvodnja sira porprocionalno vise raste u odnosu na prizv maslina
44. 2 odela kostaju u Americi 20 dolara u Francuskoj 44 eura, a parfem kosta u Fancuskoj
360 e a u Americi 200 dolara... razmena je korisna ako se dolar menja za
-1 e
-2 e
-0.5e
-2.5e
45.Merkantilisti samtraju
-da se dobitak jedne zemlje ostavaruje na stetu druge
46.U Srbiji 4kg cokolade za 1h, 3 para klompi za 1h, u BIH 4kg cokolade za 2h, 2 para
klompi za 2h. koja je usteda cokolade u BiH, ako se razmenju 3kg cokolade za 2 p k
a) nece doci do razmene
b) 1/3 kg
c) 1/2 kg
d) 1 kg
47. Koja ce zemlja vise dobiti posle razmene odredjuje:

a) njihova razlika cena u autarkiji
b) ravnotezna rel cena posle razmene
c) ...
d)...
48. Pad cene u monopolistickoj konkurenciji sugerise da:
a) je doslo do smanjenja broja firmi i pada PT
b) je doslo do smanjenja broja firmi i rasta PT
c) je doslo do ulaska firmi i rasta PT
d) je doslo do ulaska firmi i pada PT
49. rast PT u monopolistickoj konkurenciji sugerise da:
a) je doslo do izlaska firmi i pada cene
b) je doslo do izlaska firmi i rasta cene
c) je doslo do ulaska firmi i pada cene
d) je doslo do ulaska firmi i rasta cene
50. tangenta na krivu indiferentnosti je:
a) GSS
b) GSS i GST
c) GST
51. Kina je radno obilna, Japan kapitalno obilan. Ako se obilnost rada poveca 3 puta u Kini
sta ce se desiti sa odnosima razmene u Kini?
-pogorsace se
52. Dat je grafik na x-osi je sir, na y-osi je rel cena sira. Takodje su nacrtane krive izvozne
ponude i uvozne traznje koje su obelezene samo sa S i D i seku se za ravnoteznu rel cenu
2,5$ (obelezene su jos i cena 1$-gde kriva S sece y-osu i cena 4$- gde kriva D sece y-osu). Za
cenu 1 (gde kriva S sece y-osu):
a) uvozna traznja je 0
b) izvozna ponuda je 0
c) izvozna traznja je 0
d) uvozna ponuda je 0
53. Interindustrijska razmena zasniva se na:
a) diferencijaciji
b) specijalizaciji
c) ekonomiji obima
d) homogenim proizvodima
54. date su krive rel ponude za dve zemlje, i pitanje je da se odredi visak uvozne traznje/
izvozne ponude
55. date su krive rel ponude, ali je nacrtana druga rel cena koja nije ravnotezna i bliza je y-
osi. Rel cena treba da:
a) padne
b) poraste
c) ...
d) ...
56. date su krive rel ponude za dve zemlje (kina i japan cini mi se) i njihove rel cene u
autarkiji. Za kinu 1/6 a za japan valjda 1/7 (tako nesto). Pitanje je TRIK! jer se trazi koja
je cena u kini ali onog dobra koje je na suprotnoj osi od njene nagnute krive rel ponude!!
- I odgovor je 6, tj. reciprocna vrednost od 1/6
57. sta sve spada u transportne troskove:

1) troskovi istovara
2) osiguranje
3) ...
4) sve od navedenog
58. Ako dve zemlje imaju identicne krive proizvodnih mogucnosti sta se tu desava
-Bila su mi dva pitanja vezana za monopolisticku konkurenciju

u prvom slucaju se ostvaruje ekstraprofit,(pa sta se desava sa cenama i izlaskom/ulaskom na
trziste), a u drugom je doslo do gubitka ( isti odgovori kao i u I slucaju)
59.Ako se u Belgiji proizvodi 6 kravata i 3 odela za 1h, a u Holandiji 10 odela za 2h koja
zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji odela:
1) Belgija
2) Holandija
3) obe
4) ne moze da se odredi zato sto nema podataka za ovo drugo
60. U monopolistickoj konkurenciji ako zele da se poveca ekstra profit,onda ce:

a)da izadju iz grane i PT ce se smanjiti
b)da izadju iz grane i PT ce se povecati
c)da udju u granu i PT ce se povecati
d)da udju u granu i PT ce se smanjiti
61.Merkantilisti su smatrali :
- da ce zemlja biti na dobitku na ustrb druge zemlje
62. Holandija proizvodi 6kg sira za 1h,a klompe 12 za 2h,a Francuska proizvodi za 3Omin
3 kg sira i za 2h 10 klompi. Ko ima apsolutne prednosti u proizvodnji sira?
a) ni jedna od zemalja
b) Francuska
c) Holandija
63. Nepotpuna specijalizacija nastaje zbog:

a)....
b) ne postoji nepotpuna specijalizacija
c) zbog konstantnih troskova
d) zbog rastucih oportunitetnih troskova
64. Reverzibilnost faktorske intenzivnosti se odnosi na situaciju:

a) kad su oba proizvoda k-intenzivna
b) kad su oba proizvoda r-intenzivna
c) jedan r-int, drugi k-int...
65. Model tehnoloskog jaza se bazira na:

a) imitacije
b) inovacije
c) progres
d) inovativnost (ili tako nesto)
66.Ukoliko se pojave inovacije na trzistu:

a) zemlja koja kopira ima stalan monopol
b) zemlja inovator ima stalan monopol
c) zemlja inovator ima privremeni monopol
67. Ako je u jednoj zemlji vise jedinica R od jedinica K, onda je ta zemlja:

a) K-obilna
b) R-obilna
c) nemamo dovoljno podataka
d) nijedan odg. nije tacan
68. Tangent na krivu indiferentnosti je:

a) gst
b) gss
c) gst i gss
d) relativna cena
69. Po H-O. teoriji, ako je u Francuskoj w/r nize nego u Spaniji, onda Francuska:
a) izvozi k-int proizvod
b) izvozi zito
c) izvozi radno int proizvod
d) uvozi vino
70. U Francuskoj se u proizvodnji automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 3 jedinice rada, a

za proizvodnju motora 3 jedinica kapitala i 1 jedinica rada. Onda je:
a) auto radno inte
b) motor radno intenzivan
jednak odnos intenzivnosti za auto i motor
d) auto kapitalno intenzivan
71. U radno obilnoj zemlji ako dodje do trgovine na gubitku su.....
a) vlasnici kapitala
b) Vlasnici rada
c) Nije niko
d) Svi su na dobitku
72. Ako raste cena u monopolistickoj konkurenciji NECE se desiti....
a) povecanje PT
b) Smanjenje PT
c)
d)
73. Dat je grafik sa relativnom cenom 1, sta se desava ako je cena 1, a tu gde je cena 1 kriva
ponude sece Y osu.
-nema korisne razmene
74.Ukoliko se povecaju preferencije ka izvoznom proizvodu:
-povecace se cena izvoznog proizvoda
75. Tehnoloski progres uvek povecava blagostanje:
-u maloj zemlji
76. Francuska ima 5000 jedinica rada i 300 jedinica kapitala, ona je:
- zemlja koja je radno obilna
77. U SAD-u je 20$ kaput, a 200$ kg sira, dok je u Francuskoj 44 evra kaput, a 340kg sira...
Koliko treba da 1$ bude evra da bi doslo do medjunarodne trgovine:
-2 evra
78. Poglavlje 4, problem 10. Napisati koja je zemlja mala:
- u ovom slucaju je bila B
79. Japan je kapitalno, a Kina radno intenzivna zemlja. Dolazi do tehnolokog razvoja
(neto tog tipa) u Japanu, dok se u Kini nita ne menja. Do kakvih promena dolazi u
odnosima ove dve zemlje?
a) Smanjuju se
b) povecavaju se
c) ostaju isti
d) Japan preferira vie kapitalno intenzivne proizvode
80. Japan je kapitalno intenzivna, a Kina radno intenzivna zemlja. Ukoliko dodje do
poveanja obilja rada u Kini i obilja kapitala u Japanu, do kakvih promena u odnosu ove
zemlje e doi?
Odgovor je da ne moemo biti sigurni spram dobijenih podataka.
81. Kriva indiferentnosti je ?
a) konveksnog oblika.
b) konkavnoh oblika.
c) Ravna
d) nedefinisana
82. Transformaciona kriva je konkavna zbog:

a) nedostatka resursa
b)konstantnih trokova
c) rastuih oportunitetnih trokova
83. Velika zemlja je kapitalno intenzivna i dolazi do poveanja obilja rada, to dovodi do:
a) Poveanja proizvodnje kapitalno intenzivnih proizvoda
b) Smanjenja proizvodnje kapitalno intenzivnih proizvoda
c) Zavisi od cena proizvoda
d)Poveanja proizvodnje radno intenzivnih proizvoda
ZAHVALJUJEM SE SVIMA KOJI STE UCESTVOVALI U STVARANJU BAZE
84. Pri tehnolokom progresu e SIGURNO doi do
a) smanjenja blagostanja male zemlje

b) poveanja blagostanja male zemlje
c) poveanja blagostanja i male i velike zemlje
d) smanjenja blagostanja velike zemlje
85. U Srbiji 4kg cokolade za 1h, 3 para klompi za 1h, u BIH 4kg cokolade za 2h, 2 para
klompi za 2h. koja je usteda vremena u Srbiji, ako se razmenju 3kg cokolade za 2 p k.
Trazi se zbir dobitaka obe zemlje u cokoladi.
86. Intraindustrija industrijska trgovina je zasnovana na :

a) homogenim proizvodima
b) specijalizaciji
c) diferencijaciji
87. Interindustrijska trgovina je zasnovana na:

a) specijalizaciji
b) ekonomiji obima
c) diferencijaciji
d) homogenim proizvodima.
88. Transportni troskovi su:

a) premija osiguranja
b) troskovi utovara
c) ...
d) sve navedeno
89. Ukoliko se poveca broj preduzeca u monopolistickoj konkurenciji:

a) povecace se PT i povecace se cena
b) smanjice se PT i smenjice se cena
c) povecavaju se PT i smanjuje se cena
90. Ukoliko zemlja ima vece preferencije ka zitu nego ka vinu gde ce biti smestena njena
kriva
a) vise ka zitu ako ima obilje rada
b)tacno izmedju zita i vina
c)vise ka vinu ako ima obilje rada
91. Ako zemlja ima manje preferencije prema zitu nego prema vinu, kriva indiferentnosti
ce biti bliza:
a) zitu
b) vinu
c) zitu ako je zemlja kapitalno obilna
d)...
93. Interindustrijska trgovina odrazava stecene komparativne prednosti.

Interindustrijska trgovina odrazava prirodne komparativne prednosti.
Intraindustrijska trgovina odrazava stecene komparativne prednosti.
a) Tacna je samo izjava 1
b) Tacna je samo izjava 2
c) Tacna je samo izjava 3
d) Nista od navedenog (tacne su 2 i 3) TRIK PITANJE !!!
94.. Teorija tehnoloskog jaza stavlja akcenat na:

a) standardizaciju
b) imitaciju, a teorija proizvodnog ciklusa na standardizaciju
c)
95. Srbija proizvodi 4kg cokolade za sat vremena, a BiH 4kg cokolade za 2h. Srbija
proizvodi 3 paketa sapuna za sat vremena, a BiH 2 paketa za 2h. Da bi doslo do uzajamno
korisne trgovine 3 paketa sapuna mora da se menjaju za:
a) 5kg cokolade
b) 4kg cokolade
c) 6kg cokolade
96. Ako je w/r u Francuskoj vise nego u Spaniji, Francuska ce da:

izvozi kapitalno intenzivan proizvod
97. Dat je grafik, na x-osi je sir, na y-osi je relativna cena sira. Data je ponuda i traznja za
sirom i u preseku je formirana ravnotezna relativna cena-2.5. Kriva ponude krece od
jedinice (na y-osi), a kriva traznje od 3. Pitanje: Ako je relativna cena 0.5 onda:
a) izvoznik sira ce biti na gubitku

b) uvoznik sira ce biti na gubitku
c) i uvoznik i izvoznik ce biti na dobitku
98. Prema modelu ciklusa proizvoda, kraj zivotnog ciklusa proizvoda je izazvan:
a) standardizacijom
b) tehnoloskom difuzijom
c) nizim troskovima proizvodnje na stranim trzistima
d) svim navedenim
99. Drustvena kriva indiferentnosti je kakvog oblika u odnosu na koordinatni pocetak?

a) konstantna
b) konveksna
c) konkavna
d) zavisi od preferencije proizvoda
100. Kina je R-oblina zemlja, Japan K-obilna zemlja.U Japanu dolazi do porasta prinosa, i
japanci pocinju da preferiraju radno-intenzivan proizvod. U Kini se nista nije promenilo.
Sta ce se desiti sa odnosom razmene izmedju Kine i Japana?
a)smanjice se
b)povecace se
c)ostace isti
101. Kina je R-obilna, a Japan K-obilna zemlja. Ukoliko dodje do trostrukog povecanja
jedinica Kapitala u japanu, sta ce se desiti sa razmenom?
102. 6. Prema H-O modelu predpostavka NIJE:

a)ekonomija obima
b)nesto cudno- to je tacan odg Tako kaze koleginica Tanja M. J
c)diferencijacija
ZAHVALJUJEM SE SVIMA KOJI STE UCESTVOVALI U STVARANJU BAZE
Date su relativne cene u medjunarodnoj razmeni, ako je relativna cena 1 sta ce se desiti ?
a) standardizovan
b) nije standardizovan
c) zahteva nkv rad
104. Krive indiferentnosti se NE SEKU !

105. Kad ce PT snizavaju,sta se desava sa cenom?
a) opada
b) raste
c) ostaje nepromenjena
Cena i PT su u negativnoj korelaciji kad jedno raste drugo pada !!!
106. Ako su se odnosi promenili za 40%, za koliko se pogorsala razmena druge zemlje?
tacan je 29%
107. Nize r/w ukazuje da je zemlja...kapitalno obilna
108. GSS je:

kolicina y od koje se moramo odreci da bi proizveli x a da ostanemo na istoj krivoj indif.
109. U kapitalno obilnoj zemlji, sa otvaranjem trgovine, na gubitku su :

a) vlasnici rada i kapitala podjednako
b)vlasnici rada
c)vlasnici katpitala
d)niko nije na gubitku.
110. Dat je grafik, i treba da se odredi kriva koja predstavlja uvoznu traznju
a) nista od navedenog
b) LS
C) KJ
D) 0L
111.. Kina je radno oblina zemlja, Japan kapitalno obilna zemlja. Ukoliko se rad utrostruci,
sta ce se desiti sa odnosima razmene u Kini?
pogorsace se
112.U Francuskoj za proizvodnju automobila se utrosi 8 jedninica kapitala i 2 R, a za

motor 3k i 1r
a) automobil je kapitalno intenzivan
113. Interindustrijska trgovina je zasnovana na

a) standardizaciji
b) diferencijaciji proizvoda
c)homohenim proizvodima
114.Ako je w/r u Francuskoj vise nego u Spaniji, Francuska ce da:

izvozi kapitalno intenzivan proizvod
115. Ako se u Belgiji proizvodi 6 necega i 3 odela za 1h, a u Holandiji 10 odela za 2h koja
zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji odela:
a) Belgija
b) Holandija
c) obe
d) ne moze da se odredi zato sto nema podataka za ovo drugo
116. Usled tehnickog procesa blagostanje u velikoj zemlji ce se :

a) smanjice se
b) povecace se
c) promena blagostanja zavisi od odnosa razmene trgovinskih partnera
d) nece se promeniti
117. Trite monopolistike konkurencije, raste cena proizvoda, ta se deava sa PT:

a) izalo je nekoliko preduzea iz grane i porasli su PT
b) izalo je nekoliko preduzea iz grane smanjili su se PT*
c) ulo je nekoliko preduzea u granu i smanjili su se PT
d) ulo je nekoliko preduzea u granu i porasli su PT
118. Ukliko se na tritu monopolistike konkurencije ostvaruju gubici ta e se

najverovatnije desiti:
a) smanjuje se broj preduzea, poveavaju se PT
b) smanjuje se broj preduzea, smanjuju se PT*
c) poveava se broj preduzea, poveavaju se PT
d) poveava se broj preduzea, smanjuju se PT
119. Ukoliko je potrebno 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada za proizvodnju vina, i 3

jedinice kapitala i 1 jedinica rada za proizvodnju motora onda je u zemlji:
a) motor radno-intenzivan*
b) vino radno-intenzivno
c) motor kapitalno intenzivan
d) nita od ponuenog
120. Ako 2 zemlje imaju istu granicu proizvodnihmogucnosti one:

a) imaju iste relativne cene
b) imaju iste ukuse
c) nijedan od odgovora nije tacan
d) nema osnova za korisnu razmenu
121. 19. U Francuskoj R=4000 i K=300 a u Italiji R=2000 i K=200

- Italija je K obilna*
122. Italija proizvodi 2 TV-a za 1h i 9 (hm...neka bude) klompi za 1h, a SAD 2 TV-a i 7
klompi. 1 TV treba da se razmenjuje za koliko klompi da bi postojala uzajamno korisna
razmena?
vise od 4*
123.. Kod efekta Ribcinjskog radi se o?
maloj zemlji*
124. Belgija proizvodi 6 kompjutera na sat, a Holandija proizvodi 5 odela na sat. Ako
Belgija proizvodi 10 odela za 2 sata, koja zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji
odela?
- nema apsolutnih prednosti za proizvodnju odela*
125. Po HO teoremi, ako je u Francuskoj w/r nize nego u Spaniji, onda Francuska?
- izvozi radno-intenzivan proizvod*
a) uvoziti zito
d) uvoziti platno

b) Italija ce vise uvoziti*
a) uvoziti zito
d) uvoziti platno
129. Intraindustrijska razmena se NE odvija izmedju:

a) razvijenih zemalja
b) nerazvijenih
c) razvijenih i zemalja u razvoju* (odvija se izmedju razvijenih zemalja)
d) zemalja EU
130. Ako je u nekoj zemlji vise jedinica R nego K, onda je ta zemlja:

a) kapitalno obilna
b) radno obilna
Meunarodna ekonomija II kolokvijum 2010

1. Ako je 1USD=0,75EUR, 1funta=1,45 EUR. Koliko je dolara 1 funta po ukretnom kursu:
1funta=1,45EUR/0,75EUR = 1,92
2. Tekui bilans je deo:

PLATNOG BILANSA
3. Ako je inflacija u zemlji 5% a na svetskom trzistu 20%, domaca valuta treba da?
REVALVIRA ZA 14,3
4. Strana zemlja prodaje obveznice u iznosu od 1 000 000 i investira u neku srpsku banku
isto 1 000 000. Ova transakcija utie na platni bilans te zemlje:
a) Vodi e ka suficitu
b) Vodi e ga deficit
c) Nema efekta
d) Ne moe se odrediti
5. Ako se primarni novac smanji, pri fiksnom deviznom kursu, doci ce do:
a) Deficit
b) Suficita
c) Apresijacije
d) Depresijacije
6. Na meunarodnom tritu kapitala, trnja za evrima se smanjuje , pa ce doci do :

a) promenie se devizni kursevi
b) povecava se kupovina eura
c) smanjuje se kupovina eura
d) nista se nece desiti
7. Devalvacijom se po pravilu podstice:

a)prodaja inostrane robe
b)izvoz
c)domaca stednja
d)uvoz
8. Ako je inflacija i kod nas i u inostranstvu 20% sta treba raditi sa domacom valutom?
NISTA, JER SE POVECAVA ZA ISTI PROCENAT.
9. Konkretno, razlika izmeu fjuersa i terminskog ugovora, koji je stiardizovan, a koji ima
obavezno dospee...
STANDARDIZOVAN FJUCERS TERMINSKI IMA OBAVEZNO DOSPECE
10. Ako imamo vei izvoz nego uvoz robe, i vei priliv nego odliv po osnovu turizma, uz
sve ostalo nepromenjeno, platni bilans:
1) tei deficitu
2) tei suficitu
3) nema uticaj na njega
4) ne moe se odrediti
11. Ukoliko je kamatna stopa u Nemackoj 3%, a u Italiji 7%, a rizik veci u Italiji za 2%,
ulagace se u cije obveznice?
U ITALIJANSKE (5%>3%)
12. Ukoliko je u trgovinskom bilansu iskazan deficit od 100 mil.$, devizne rezerve ce se
smanjiti za isti iznos.
DA
13. Izvoz robe ostvaren u 2004. godini koji ce se naplatiti u 2005. godini registrovace se u:
PLATNOM BILANSU ZA 2004. GODINU (A NAPLATA U PLATNOM BILANSU
ZA 2005.)
14. Ukoliko je devizni kurs u Nemackoj 1EUR=2,5USD, u Americi 1USD=2CHF, u
Svajcarskoj 1CHF=0.5E. U slucaju devizne arbitraze doci ce do:
a) apresijacije CHF u Svajcarskoj
b) depresijacije CHF u Svajcarskoj
c) nece se menjati devizni kurs
d) depresijacije dolara
15. Ukoliko je devizni kurs u Nemackoj 1EUR=2,5USD, u Americi 1USD=2CHF, u

Svajcarskoj 1CHF=0.2E. U slucaju devizne arbitraze doci ce do:
a) apresijacije CHF u Svajcarskoj
b) depresijacije CHF u Svajcarskoj
c) nece se menjati devizni kurs
d) depresijacije dolara
16. Argument u korist fleksibilnog kursa:

a) stabilizujuce spekulacije
b) trzisna efikasnost
c) svi navedeni
d) cenovna disciplina
17. U slucaju varijabilnog kursa:

a) jaca monetarna politika
b) jaca fiskalna politika
c) slabi fisklana politika
d) jaca fiskalna politika
18. Ukoliko strani investitor investira u Srbiju 10.000 EUR(1EUR = 100RSD), a iste godine
se isplati po osnovu dividendi stranom ivestitoru u Austriji 1 milion dinara. Kakav ce
saldo imati kapitalni bilans:
a) dugovni
b) potrazni
c) nema uticaja
19. Sta ce se desiti u slucaju fleksibilnog kursa i vazenja relativne teorije pariteta kupovne
moci ukoliko je u Americi niza inflacija nego Engleskoj:
a) apresijacija funte
b) depresijacija funte
c) depresijacija dolara
d) revalvacija dolara
20. Ukoliko Hemofarm uveze robu u vrednosti od 1 milion dinara, i dobije kredit od
Austrijanaca u iznosu od 500.000 dinara i iste godine njegovi zaposleni (rezidenti Srbije)
potrose 500.000. dinara u inostranstvu. Sta ce se desiti sa PB Srbije:
a) vodice ka suficitu
b) vodice ka deficitu
c) nema efekta
21. Ukoliko je porasla traznja za devizama na deviznom trzistu kako reaguje CB:
a) kupuje devize
b) prodaje devize
c) ogranicava prodaju deviza poslovnim bankama
d) obustavlja operacije na deviznom trzistu
22. Ukoliko se GDP ne menja, a ni domaca komponent primarnog novca sta ce se desiti, u
slucaju fiksnog kursa, ako se ubrza brzina otpicaja novca, pod pretpostavkom da se
devizne rezerve ne menjaju:
a) suficit PB-a
b) apresijacija dinara
c) depresijacija eura
d) deficit PB-a
23. U slucaju priliva kapitala u zemlju u koju kapital pristize, kada pocne medjunarodni tok
kapitala. Desava se:
a) u gorem polozaju su i vlasnici kapitala i radnici
b) u gorem polozaju su radnici
c) u gorem polozaju su vlasnici kapitala
d) nijedan od navedenih
24. Ukoliko Hemofarm kupi akcije u vrednosti od 1 milion dinara od japanse firme, sa
sedistem u Srbiji, doci ce do:
a) vodice ka suficitu
b) vodice ka deficitu
c) nema efekta
25. Kamatna stopa u Srbiji je 13%, a u Belgiji 5%. Srbija je za 1% manje rizinija od Belgije.
ta se deava u sluaju proirenog modela uravnoteenog portfolija:
Dinar e depresirati za 9%
26. Da li je bilans usluga deo tekuceg bilansa?

DA, U SVAKOM SLUAJU
27. Suficit od 200 miliona u platnom bilansu:

VODI PORASTU DEVIZNIH REZERVI ZEMLJE
28. Prema Balas-Samjuelsonom efektu, produktivnost usluga:

ISTA JE U RAZVIJENIM I NERAZVIJENIM ZEMLJAMA
29. Terminski ugovori su:

ugovori pri kojima se trenutak sastavljanja i realizacije ugovora ne poklapaju
30. Teorija carinskih unija je deo:
TEORIJE DRUGOG NAJBOLJEG REENJA
31. Devizne reserve su:

POTREBNE SU PRI FIKSNOM KURSU, A NEPOTREBNE PRI
FLEKSIBILNOM KURSU
32. Inflacija u nekoj zemlji, pri fleksibilnom kursu void ka:

DEPRESIJACIJI VALUTE TE ZEMLJE
33. Kod modela uravnotezenih portfolia ako domaca kamatna stopa raste sporije od inostrane
kamatne stopa to dovodi do:
APRESIJACIJE STRANE VALUTE
34. Odliv kapitala iz zemlje porekla je dobar za:

VLASNIKE KAPITALA
35. Inflatorni pritisak kod varijabilnog kursa dovodi do:

DEPRESIJACIJE VALUTE
36. Stvaranje trgovine uz pretpostavku pune zaposlenosti pre i posle formiranja carinske
unije dovodi do:
POVEANJA BLAGOSTANJA LANICA CARINSKE UNIJE I NELANICA
37. Stvaranje EU je dovelo do:

stvaranja trgovine industrijskim proizvodima i preusmeravanja trgovine
poljoprivrednim proizvodima
38. Doznake pripadaju kom delu platnog bilansa:

PRIPADAJU TEKUEM BILANSU
39. U dinamicke koristi od carinske unije ne spada:

a) povecana konkurencija
b) ekonomija obima
c) mislim da je bio podsticaj za investicije
d) stvaranje trgovine
40. Slobodno kretanje rada i kapitala izmedju zemalja clanica dozvoljava:

ZAJEDNIKO TRITE
41. Za Evropsku uniju karakteristina je:

a) Jedinstvena monetarna poilitika
b) Jedinstvena fiskalna politika
c) Jedinstvena i monetarna i fiskalna politika
d) Nita od ponuenih
42. Prema Balasa-Semjuelsonovom efektu, cene nerazmenljivih dobara u razvijenim

zemljama su...
vece nego u nerazvijenim zemljama
43. Danas u svetu dominira:

a) fleksibilni kurs
b) fiksni kurs
c) cvrsti pariteti
d) nepravilno ukrsteni kursevi
44. Razlika izmedju terminskih ugovora i fjucersa je....

terminski ugovor NOSI rizik neizvrsenja i nije standardizovan
45. Ako srpsko preduzece proda inostrane obveznice u vrednosti od 1 miliona i investira u
nemacko preduzece iznos od 1 miliona, kako to utice na platni bilans Srbije?
stanje se nece promeniti
46. Ako srpski potrosaci potrose 500 000 dinara u inostranstvu i turska firma investira u
Srbiju iznos od 500 000 dinara kako to utice na TEKUCI racun platnog bilansa: -
vodi deficitu (investicija turske firme pripada kapitalnom bilansu)
47. U slucaju viska traznje za stranom valutom, pri fiksnom kursum u odnosu na ponudu:
a) doci ce do suficita u platnom bilansu domace zemlje
b) doci ce do deficita u platnom bilansu domace zemlje
c) doci ce do apresijacije domace valute
d) doci ce do depresijacije strane valute
48. U modelu uravnotezenog portfolia, u slucaju ocekivane depresijacije domace valute i

nepromenjenih ostalih faktora, doci ce do...
smanjenja traznje za togovinom i povecanja traznje za inostranim obveznicama
(depresijacija domace valute je apresijacija strane valute, OA)
49. Fleksibilni kurs je za razliku od fiksnog kursa...

manje osetljiva na eksterne sokove
50. Prema monetarnom pristupu platnog bilansa spekulacije ce biti u proseku...

Stabilizujuce
51. Priliv kapitala, kao poklon od stranaca cini
tekuci bilans
52. Sta je tacno za fleksibilni dev.kurs?

bilo je ponudjeno u vezi onih sokova i tacan je odgovor "sve je tacno"
53. Ako traznja veca od ponude za devizama na deviznom trzistu, pri fiksnom kursu, a
drzava je iscrpila devizne rezerve...
dolazi do devalvacije nacionale valute
54. Prilikom stvranja EU:

dolazi do stvranja vrednosti u industr.proizvodnji, a do preusmeravanja u
poljoprivrednoj
55. Ako su stope inflacije i u zemlji i u inostranstvu 20% domaca valuta treba da:
ostane nepromenjena
56. Dat je TK=1e=1.65$ i PK=1e=1.70$ i odrediti da li je terminska premija ili diskont i koje
valute?
terminska premija dolara
57. Koji kurs treba koristiti ikoliko postoje eksterni sokovi?

Rukovodjeno fleksibilni kurs
58. Kamtna stopa u Srbiji je 12%, u Francuskoj 8%. Doci ce do apresijacije domace valute.
Srbija je rizicnija, premija na rizik je 4% da li se isplati arbitraza?
isplati se i ulaze se u Srbiju
59. Vrste trzista?

Promptno i termisnsko
60. Domaca kamantna stopa je 13%, a inostrana 3%. Domaca valuuta apresira za 9%. Kolika
je premija za rizik?
Domaca zemlja je rizicnija i premija je 1%.
61. Inflacija u zemlji je 88%, a u inostr. 3%. Pri fiksnom deviznom kursu doci ce do:
a) devalvacije
b) revalvacije
c) rasta deviznih rezervi
d) pada deviznih rezervi
62. Promjena deviznog kursa sa 3a=1b na 4a=1b korespondira inflacijama u zamljama

A i B: 33% i 0%.
63. Neposredna determinanta deviznog kursa je:

stanje u platnom bilansu
64. U zemlji u kojoj vlada puna zaposlenost svih faktora pri prilivu kapitala, na dobitku su
a) vlasnici rada
b) vlasnici kapitala
c) i jedni i drugi
d) ni jedni ni drugi
65. Ako je u Srbiji inflacija 50%, a u svitu 10%, valuta treba da (fiksni kurs):
Domaca treba da depresira, a strana da apresira
66. Ako je u Srbiji inflacija 2%, a u svetu 10%, valuta treba da:
Domaca da apresira, a strana da depresira
67. Prihodi od investicija se beleze:

tekucem bilansu.
68. spekulacija pod "normalnim uslovima" je...

stabilizujuca
69. Ako se domaci opsti nivo cena poveca za 50%,dok u inostranstvu ostane
nepromenjen,teorija relativnog pariteta kupovne moci ukazuje na..
depresijaciju domace valute za 50%
70. inflatorni pritisak,pri varijabilnom kursu,dovodi do...

depresijacije valute
71. Pprema modelu uravnotezenog portfolija,povecanje kamatne stope dovodi do...

apresijacije valute (rast kamate smanjuje ponudu novca a to vodi ka apresijaciji)
72. Devalvacija NE moze da dovede do...

rasta uvoza
73. U Nemackoj kamatna stopa iznosi 11%,a u Francuskoj 7%,sa tim da u Nemackoj postoji
premija na rizik od 5%,da li postoji mogucnost za arbitrazu??
da,svi bi ulagali u francuske obveznice
74. Ako je opsti nivo cena zemlji A 3 puta veci nego u zemlji B, onda je odgovarajuci devizni
kurs :
a) 1a=3b
b) 1b=3a
c) 1a=0,3b
d) nista od ponudjenih
75. Prema balasovoj teoremi

cena nerazmenljivih dobara je veca u razvijenim zemljama
76. HOV i direktne investicije se prikazuju u kom delu platnog bilansa:

KAPITALNOM BILANSU
77. Sta od navedenog je tacno:

a) U carinskoj uniji omoguceno je slobodno kretanje kapitala
b) Carinska unija je slozeniji oblik ekonomske integracije od zajednickog trzista
c )Clanice carinske unije imaju istu carinsku stopu prema ostalom delu sveta
78. Direktne investicije podazumevaju ulaganje :

a) kapitala
b) tehnologije
c) menadzmenta
d) svega navedenog
79. Visina deviznog kursa neposredno utice na...

velicinu uvoza
80. Koja transakcija nije predmet dvostranog obuhvatanja.

drzavni pokloni
81. Rast traznje za stranom valutom (rast deviznog kursa) dovodi do....
deficita u platnom bilansu zemlje
82. Na devizni kurs direktno utice:

BRUTO DOMACI PROIZVOD (BDP, drustveni proizvod i sl.)
83. Portfolio se u principu odnosi na:
obveznice
84. Ako je domaca kamatna stopa veca od strane kamatne stope, to dovodi do?
Apresijacija domace valute (ili depresijacije strane valute)
85. Pri devalvaciji sigurno nece doci do?

Rasta uvoza
86. Ako neki stranac proda akcije srpske firme na Beogradskoj berzi u vrednosti od
2.000.000 RSD, Gasprom ulozi u kapital 1.000.000 RSD, i Srbija dobije pomoc od SAD
u vrednosti od 250.000 USD (1 USD=40 RSD), i ako se ostali faktori ne menjaju, sta ce
biti pokazivati platni bilans?
Suficit
87. Neka strana firma investira u Valjevsku fabriku (1 m RSD), nai drzavljani potrose u
inostranstvu 500.000 RSD, a Srbija dobije humanitarnu pomoc u iznosu od 500.000 USD
(1RSD=50RSD).Sta ce se desiti sa tekucim bilansom:
TEZICE KA SUFICITU
88. Stvaranje trgovine uz pretpostavku da su svi resursi uposleni pre i posle formiranja
carinske unije dovodi do porasta blagostanja:
I zemalja clanica i zemalja koje nisu clanice
89. .U medunarodnom kretanju kapitala u zemlji koja plasira kapital u goroj poziciji su?
vlasnici rada
90. U medunarodnom kretanju kapitala u zemlji koja prima kapital u goroj poziciji su:
vlasnici kapitala
91. ako se dva puta povaca izvoz i dva puta poveca investiranje na turisticke aranzmane
kakav ce to imati efekat na budzet:
nema dovoljno informacija
92. Stopa inflacije u Srbiji je 15%, a u EU 2%, kurs je 79din, koliko ce se povecati devizni
kurs dinara:
Iznosice 89 dinara (1EUR* 1,02=79RSD*1.15, pa iz toga sledi 1.02EUR=90,85RSd, i dobija
se da je 1EUR=90.85/1.02, tj. 1EUR=89RSD )
93. NAFTA donosi prednosti SAD-u tako sto:

povecava konkurenciju na trzistima proizvoda i na trzistima faktora
94. Srbija prodaje svoje inostrane obveznice i ulaze ih u Srbiju to dovodi do:
suficita platnog bilansa
95. Ukoliko na trzistu postoji permanentni visak traznje za valutom pri fixnom kursu docice
do:
Devalvacije valute
96. Devizna arbitraza se javlja zbog:

nepravilno ukrstenih deviznih kurseva izmedju zemalja
97. Vecina ekonomista smatra da su pri normalnim okolnostima spekulacijom:

a) stabilizujuca
b) destabilizuca
98. Carinska unija koja STVARA trgovinu uz pretpostavku da su svi resursi uposleni pre i
posle formiranja carinske unije dovodi do porasta blagostanja
I zemalja clanica i zemalja koje nisu clanice
99. Razmena koja dovodi do preusmeravanje trgovine(dat je primer za tu trgovinu pa treba da

se zakljuci da je takva)
moze dovesti do povecanja blagostanja
100. Ako apresira valuta uvoznik(dat je primer) ce biti-

na dobitku
101. Kamatna stopa u Srbiji je 12%, a u Nemackoj 8%, ne ocekuje se promena

deviznog kursa, a Nemacka je rizicnija I premija na rizik je 4%.Ulagace se u:
Srbiju
102. Ako je 1 evro=1,35 dolara, a po kursu je 1 evro=90 dinara, koliko dinara iznosi
jedan dolar:
Odgovor: 67 dinara
103. Ako postoji permanentni visak traznje u odnosu na ponudu novca, a imamo
varijabilan kurs, da bi doslo do izjednacenja ponude i traznje potrebno je:
Devalvirati domacu valutu
104. Trajni deficit dovodi do:

devalvacije
105. Visina deviznog kursa neposredno utice na:

Uvoz
106. Ako je promptni kurs 1.65 a terminski 1.70 (4 meseca) javlja se:
terminska premija od 9.1 %
107. Ako su kursevi 1$=170 jena, 1$=1.3 funti, 1.3 funti=200 jena (nisam bas sigurna da su
ovo skroz tacni kursevi):
premija iznosi 0.07
108. 2 tipa teotije pariteta kupovne moci:

apsolutna i relativna
109. Kumulirani deficiti zahtevaju:

Devalvaciju valute
110. Ukoliko promptni kurs eura 1,95dolara,a ocekuje se da ce za 3 meseca terminski

kurs eura biti 2 dolara,postoji:
a)Terminska premija dolara
b)Terminski diskont dolara
c)Terminska premija eura
d)Nista od navedenog
111. Ako drzava u trgovinskom platnom bilansu napravi minus 100 miliona$, to ce je
dovesti u deficit za taj iznos:
Zavisi od ostalih racuna platnog bilansa
112. Kada iz inostranstva stigne kapitalni priliv na poklon,to pogadja:

a)Kapitalni bilans
b)Tekuci bilans
c)Nesto
d)Nesto
113. Ako je kamatna stopa u Srbiji 6%, a u Nemackoj 12%, euro=90rsd, koji je
ravnotezni kurs eura:
85,2 je odgovor
114. Ako vino u Nemackoj kosta 10eura,a u Italiji 6eura, porez na uvoz je 100%. Ako
ove dve zemlje formiraju carinsku uniju, da li ce doci do razmene:
Hoce
115. Ukoliko je ponuda strane valute veca od traznje za stranom valutom, onda strana
valuta:
depresira
116. Pri obavljanju transakcije odmah nakon sklapanja ugovora koristi se koji kurs?
promptni kurs
117. Ako se 2x poveca izvoz u odnosu na uvoz, I 2x poveca priliv na turisticke

aranzmane u odnosu na odliv, kakav efekat to ima na budzet:
Ne moze se odrediti
118. Ukoliko je 1=10$,i 1$=2chf, koliko se evra dobija za 1 chf?

1/20
119. Sta treba uraditi u slucaju hronicnog deficit?

devalvaciju
120. Ukoliko Hemofarm proda akcije iz Francuske(ne znam tacno) za 100000,i zatim
investira u Nemackoj 100000,pri kursu od 1=100rsd, kako ce to uticati?
stanje se nece promeniti
121. Kada se koristi terminski devizni kurs?

kada se vremenski ne poklapaju vreme sastavljanja ugovora i realizacije
122. Uzeli smo kredit od 1000 I prodali robu u iznosu od 1500 ali na odlozeno
placanje. Sta sad imamo?
PROFITIRAE, AKO DOMAA VALUTA DEPRESIRA
123. Ukoliko je domaca infacija veca od inostrane odna je potrebno, pri fiksnom kursu:
a) devalvirati valutu
b) revalvirati valutu
c) zaduziti se kod Centralne Banke
d) koristiti devizne reserve
124. Kada se na deviznom trzistu vrsi kupoprodaja deviza izmedju dve zemlje i novac
se odmah razmenjuje koristi se:
promptni kurs
125. Platnobilansni deficit pri fiksnom kursu dovodi do:

a) odliva deviznih rezervi
b) depresijacije domace valute
c) apresijacije domace valute
d) priliva deviznih rezervi
126. ta nije tacno:
a) domacici izvoznici teze ka revalvaciji domace valute da bi povecali izvoz
b) fleskibilni kurs je uvek bolji od fiksnog
c) fiksni uvek bolji od fleksibilnog
d) nista nije tacno
127. Ako su strane investicije u nasu zemlju tri puta manje od domacih investicija u
inostranstvo, a nasa placanja stranim bankama dva puta manja od placanja stranaca nasim
bankama....
deficit platnvog bilansa.
128. Ako spekulant kupi opciju po kojoj dobija pravo da proda stranu valutu po kursu
1 a PK za tri meseca bude 1,01....
nece iskoristiti opciju
129. Swap ukljucuje:

a) samo jednu terminsku trans
b) dve terminske
c) dve promptne
d) jednu promptnu i jednu terminsku transakciju
130. Ako opsti nivo cena u nasoj zemlji poraste duplo, a u inostranstvu ostane isti,
domaca valuta treba da:
depresira
131. Par pitanja su bila na fazon da se odgovore, ako znate ovo:

Ms > Md deficit platnog bilansa, odliv rezervi ako je fiskni kurs, ili domaca valuta depresira ako
je fleksibilni kurs;
Md > Ms suficit platnog bilansa, priliv rezervi / apresijacija domace valute.
132. ako kamata u inostranstvu poraste vise nego domaca kamata... domaca valuta
depresira
133. Ako je 1 eur=10 usd, a 1 usd=2 chf, koliko se chf dobije za 1 eur
20
134. Da bi se ostvarila arbitraza gde treba poceti prodaju dolara,ako imao da je

1dolar=o.7 funti u Londonu
170jena=1.3$ u Njujorku
1 funta= 200 jena u Tokiju
a)U Londonu
b)U Tokiju
c)ne moze se ostvariti arbitraza
d)u Njujorku
135. Rast domace kamatne stope dovesce do:

a)pada M
b)rasta D
c)rasta M
d)rasta F
136. Prema apsolutnoj teoriji PPP jedan kilogram necega u Americi kosta 10 $, a u
Velikoj Britaniji 40 funti, koliko iznosi kurs?
1funta=0.25$
137. Centralna Banka se na deviznom trzistu suocevljava sa:

a)izvozno-uvoznim preduzecima
b)stanovnistvom
c)poslovnim bankama
d)---
138. Ako imamo vei izvoz nego uvoz robe, i vei priliv nego odliv po osnovu
turizma, uz sve ostalo nepromenjeno, platni bilans:
a) tei deficitu
b) tei suficitu
c) neto u fazonu nema uticaj na njega
d) ne moe se odrediti
139. Ukoliko, u 2010. godini, Hemofarm izveze robu u vrednosti od 1.000.000 RSD,
uzme kredit u inostranstvu u vrednosti od 500.000 RSD, a njeni zaposleni prilikom nekog
strucnog seminara u Nemackoj potrose na smestaj i hranu 5.000 EUR (uz kurs 1
EUR=100 RSD), uz nepromenjene ostale faktore, kakav ce to efekat imati na platni
bilans Srbije:
a) stanje se nece promeniti,
b) vodice ka deficitu,
c) vodice ka suficitu,
d) ne moze se odrediti.
140. Danasnji kurs je 1 EUR=90 RSD. Domaci izvoznik je prodao robu na odlozeno i
zeli da se zastiti od eventualne promene deviznog kursa i kupuje opciju koja mu
omogucava da za 3 meseca evre proda po kursu 1 EUR=89 RSD. Ukoliko kurs za 3
meseca bude 1 EUR=88 RSD, domaci izvoznik:
a) bice indiferentan da li da iskoristi opciju,
b) nece iskoristiti opciju, i ostvarice gubitak,
c) morace da iskoristi opciju, i ostvarice dobitak,
d) ce iskoristiti opciju. ne mora da je koristi, ali e je koristiti
141. Neocekivani rast ponude novca dovesce do:

apresijacije/
trenutne depresijacije/
povecanja kamatne stope
Nita od ovoga: taan odgovor je do depresijacije vee od procenta rasta ponude
novca I kasnije do apresijacije sve dok se % depresijacije ne izjednai sa rastom %
ponudom novca
142. Ako je valuta precenjena dolazi do:

a)povecanja uvoza
b)povecanja izvoza
c)veceg ulaganja u uvozni sektor
d)uvecanog ulaganja u izvozni sektor
143. U situaciji eksternog soka koji od ponudjenih deviznih kurseva je najbolji:

FLEKSIBILNI
144. Monetarna politika pri fiksnom deviznom kursu da li je efikasan:

NIKADA
145. ta nije dinamicka korist od carinskih unija:

Ima u knjizi, 4 koristi:
1) Poveanje konkurencije (padaju trokovi proizvodnje, ve dobrobit potroaima)
2) Ekonomija obima vea proizvodnja
3) Podstrek za investicije
4) Slobodno kretanje rada I kapitala
146. Povecanje domace kamatne stope ce prouzrokovati.

Svata neto, ali evo ta moe biti: pad tranje za novcem, deflaciju, apresijaciju
dom. Valute, depresijaciju strane valute I svata neto
147. Ako hemofarm proda japancima to vodi ka suficitu I to je u vezi sa kapitalnim

bilansom.
148. Prema teoriji relativnih pariteta kupovne moci ako se opsti nivo cena u
inostranstvu ne promeni,a opsti nivo cena kod kuce poraste za 10% i ako je divizni kurs
predstavljen kao 2a=1b sada idevizni kurs iznosi:
1b=2,2a
149. Doznake se beleze u kom delu platnog bilansa?

Tekui bilans
150. Donacije se beleze u kom delu platnog bilansa?

Tekui bilans
151. Carina na uvoz vina iz Makedonije je 20%, cena l vina u Srbiji je 30, u Hrvatskoj
35, a u Makedoniji 40, ako Makedonija sa Srbijom stvori carinsku uniju docice do?
Nastavlja vino da se uvozi iz Srbije, ali u veem iznosu pa je u pitanju CU koja
stvara trgovinu, a ona uvek dovodi do poveanja blagostanja
152. Ukoliko promptni kurs eura 1,95dolara,a ocekuje se da ce za 3 meseca terminski
kurs eura biti 2dolara,postoji:
a)Terminska premija dolara
b)Terminski diskont dolara
c)Terminska premija eura (terminski diskont dolara) neto nije uredu sa
ponuenim odgovorima jer je to i terminski diskont dolara
d)Nista od navedenog
153. Carina na uvoz vina u Makedoniji iznosi 20%. U Srbiji u proseku litar vina kosta
30 EUR, u Hrvatskoj 35 EUR a u Makedoniji 40 EUR. Ukoliko Makedonija formira
carinsku uniju sa Hrvatskom onda:
a) moze doci do povecanja blagostanja
b) nista se ne desava
c) uvek dolazi do smanjenja blagostanja
d) uvek dolazi do povecanja blagostanja
154. Kurs 3a=1b korektno ce se promeniti u 4a=1b ako su inflacije u zemljama A i B

a) 50 i 25%
b) 60 i 20%
c) 30 i 10%
d) 10 i 40%
155. Balsa-Samuelsenov efekat se odnosi na nerazenljiva dobra tako sto

Produktivnost nerazmenljivih dobara je jednaka I u razvijenim I u nerazvijenim, a
vea je cena nerazmenljivih dobara u razvijen zemljama. Ne znam na ta se odnosilo
pitanje.
156. 1euro =2,5$ u Nemackoj;1CHF=0.5$ u SAD i 1 evro=6 CHF u Svajcarskoj. Sta

se desava sa CHf u Svajcarsko
apresira
157. i=12%,i*=8%, 1 evro=90 din. Kako se menja vrednost?

a) apresira
b) depresira na 100,8
c) depresira na 93,33
d) depresira na 97,nesto
Meunarodna ekonomija II kolokvijum 2011
1. bila su mi 2 pitanja vezana za ono M, D, F pa kad sta raste-pada u jednom kad je flex kurs
BDP raste, ostalo fiksno sta se desava sa domacom kamatnom stopom (tako nesto) i u drugom
kad je FIX kurs isto raste BDP a ostalo nepromenjeno...
2. mala zemlja, elasticna kriva traznje sta se desava ako ukine uvoznu carinu sa prihodom,
raznenom proizvodnjom
mala zemlja uvede carinu sta se desava pa ponudjeni raste cena raste prihod (mislim da je to
tacan odg) i slicene kombinacije
3. vezano za kvote i malu zemlju i carine i malu zemlju kao i velika zemlja-poneko, bilo mi je
oko 7 bas dosta, tako da pogledajte GRAFIKONE IZ 8 i 9 glave!!!
4. PK na polugodisnjem nivou: 1f=2e TK: 1f=2.5 da li je TP ili TD?

kad se izracuna po formulu tk-pk/pk*2*100 dobije se 8 i to je TP strane valute! ali od tih
ponudjenih odg nema ovaj vec da je tacan odg polugodisnja TP strane valute od 4!!!
5. inflacija u SAD veca nego u NEM ==> depresijacija $
6. preusmeravanje trgovine dovodi do:

a) povecanja obima trgovine(razmene) izmedju zemalja clanica i povecanje zemalja koje
nisu
b) povecanje obima trgovine izmedju zemanja clanica i smanjenje izmedju zemalja koje
nisu
c) smanjenje obima razmene izmedju zemalja clanica i smanjenje z koje nisu
d) smanjenje obima razmene izmedju zemalja clanica i povecava z koje nisu clanice
7. nesto vezano za liberalizaciju razvijenih i nerazvijenih zemalja
8. ako je stopa efek zastite g=3% i ako je nom.carina sira=3% kolika je carina na uvezen input:
a)veca od 3%
b)4%
c) manja od 3%
d) nista od navedenog!! posto je g=t ==> ti=t=3% pa ce odg biti od d) !!!
9.Stalni damping je....
10.Kamata u Italiji je 13 % a u Nemackoj 7% stim sto su ulaganja u Italiji rizicnija i premija na

rizik je 8%. Da li postoji osnova za arbitrazu?
a) da, ulagace se u francusku (nije greska, stvarno pise Francuska :-) )
b)nijedan od odgovora nije tacan
c)nepostoji osnova za arbitrazu
d)da, ulagace se u Nemacku (tacan odgovor)
11. bilo je da se izracuna stopa efektivne zastite i pitanje sta ce se desiti ako ai poraste... (ne
secam se brojki)
12. Cena proizvoda je 50. ako se na njega nametne carina po vrednosti od 10% i kolicinska
carina 2, koliki ce biti prihod drzave PO JEDINICI proizvoda ( tacan odgovor 7)
13. Prema Stopler-Samujelsonovoj teoriji ukoliko se u zemlj koja je kapitalno obilna uvede
carina na uvozni proizvod doci ce do:
a)rasta cene kapitala
b)nista od ponudjenog nije tacno
c)rasta cene rada (tacan odgovor)
d)pada cene kapitala
14. Sta se odnosi na fjucers:

a) ne standardizovan
b) Moze se prodavati po roku dospeca
c) trguje se van berze
d) nista od ponudjenog *
15. U Srbiji je kamatna stopa 12%,u Francuskoj 8 % ali je u francuskoj premija na rizik 4 % ,gde
ce se ulagati?
a) U Srb *
b) u Franc
c) nigde
16. Ako imamo kvotu i malu zemlju,smanji se traznja sta se desava sa prihodima drzave?
a) Nista,ostaju isti
b) povecace se
c) smanjice se *
17. Sta se desava kada se uvede carina:

a) Uvek se smanjuje obim razmene
b) moze da se smanji obim razmene *
c) povecava se obim razmene
18. Ako sat u SAD kosta 10d ,a u Engleskoj 20f ,koji je ravnotezni kurs?
a) 2f= 1dolar
b) 1f= 2 dolara
c) 0.5 dolara = 1 f *
19. koliko ce se promenitii prihod drzave kada postoji uvozna kvota,
a cena poraste (mislim sa 5 na 7).
odgovor je 0.
20. sta ce se desiti sa obimom razmene u zemlji koja ima neelasticne krive pornude i traznje,
a uvede se carina.
odgovor je da ce se obim razmene promeniti neznatno
21. kako ce se promeniti stopa efektivne zastite, ako se smanji carina na uvoz finalnog
proizvoda, a sve ostalo ostane nepromenjeno (dato je t, ti, ai) ne mogu da se setim brojeva ali
odgovor je da stopa sigurno pada.
22. kakve transakcije sadrzi valutni svop

odgovor je jednu promptnu i jednu terminsku
23. ako je inflacija u americi visa od inflacije u engleskoj prema toriji relativnog pariteta cena
sta ce se desiti
odogovor je da ce funta apresirati (dolar ce depresirati)
24. hemofarm prodaje obveznice u inostranstvu, i investira u srb. kakav efekat ima na platni
bilans
odgovor je da tezi suficitu
25. ako mala zemlja uvede carinu na uvoz, sta ce se desiti sa proizvodnjom i cenama ukoliko
dodje do smanjenja traznje?
a) smanjice se
b) cene ce se smanjiti a prozivodnja porasti
c) cene ce ostati iste a proizvodnja ce se smanjiti
d) ostace iste i cena i proizvodnja*
--na ovu istu foru bila su mi jos 3 pitanja, samo se pomerala ponuda a pitanja su se vrtela oko
toga sta se desava sa potrosnjom/proizvodnjom/cenama
26. mala zemlja uvodi carinu. Ponuda je izrazito elasticna. Kakav to efekat ima na proizvodnju:
a) povecace se za veci iznos nego u slucaju neelast*
b) povecace se za manji iznos nego u slucaju neelast.
c) ostace ista
d) smanjice se za veci iznos nego u slucaju neelas
27. isto kao 2. samo je traznja visoko elasticna...
28. ako je inflacija veca u SAD nego u VB, to znaci da ce doci do:
a) apresijacije funte*
b) depresijacije funte
c) apresijacije dolara
d) ...
28. ako je domaca kamatna stopa porasla u manjem iznosu od inostrane, to dovodi do:
a) depresijacije inostrane
b) apersijacije inostrane valute*
c) apresijacije domace
d) ...
29. prihodi od investicija beleze se na:

a) kapitalnom racunu PB
b) tekucem racunu PB*
c) racunu dugov/potraz
d)...
30. Direktna determinanta deviznog kursa je:

a) BDP
b) stednja
c) stanje na platnom bilansu*
d) izvoz
31. ako zemlja uvede kvotu za 20 jedinica nekog dobro, i pritom cena poraste sa 5$ na 7$
maksimalni dobitak od uvodjenja kvote koji drzava moze da ima je:
a) 20$
b) ne moze se odrediti
c) 40$*
d) 50$
32. ako je cena Big Mek-a u Srbiji 4e a u Italiji 7e, to znaci da je:
a) dinar potcenjen
b) dinar precenjen
c) ne moze se odrediti
d) ni potcenjen ni precenjen
33. ako je domaca cena (u autarkiji) 3$ a svetska 2$, koliko bi morala da iznosi prohibitivna
carina:
a) manje od 40%
b) vise od 40%*
c) 100%
34. direktne strane investicije podrazumevaju transfer:

a) tehnologije
b) menadzmenta
c) kapitala
d) svega navedenog*
35.kamata u Nemackoj je 12% a u Italiji je 8%, u Nemackoj ima premija na rizik od 4%, da li
ima uslova za arbitrazu...
36. Ako je Nemacka izvoznik olovaka i cena padne za 20rsd po olovci, a Srbija ima ad valorem
carinu od 10%, kako ce to da se odrazi na drzavni prihod u Srbiji, tako nesto...
37. Srbija ima uvozne kvote na psenicu, ako je traznja za psenicom elasticna sta ce se desiti ako
se poveca cena psenice: a.opada traznja , b.opada ponuda, c.smanjuje se prihod drzave i d. nesto
tipa smanjuje se potrosacev visak...
38. Bilo je nesto vezano za carinske unije, tipa koju osobinu one nemaju pa su bili dati ponudjeni
odgovori: a.podsticu konkurenciju.. ostalih se stvarno ne secam, ako se setim napisacu...
39. Dat je kurs na medjunarodnom trzistu, odnos funte dolara i u Srbiji evra i dinara pa da se
izracuna koliko bi u Srbiji trebalo da budu dolar i funta... Ne secam se brojki, ali lak je zadatak,
samo se zamene sve vrednosti.
40. Cena vina u Srbiji je 30e, a u Makedoniji i Hrvatskoj 35e, i postoji uvozna carina u
Makedoniji od 6%. Sta ce se desiti ako Srbija i Makedonija stupe u carinsku uniju?
a) Makedonija ce sama proizvoditi vino
b) Makedonija ce uvoziti vino iz Hrvatske
c) Makedonija ce uvoziti vino iz Srbije*
d) nista od ponudjenog
41. Ako u maloj zemlji dodje do smanjenja kvote, sta ce se desiti sa proizvodnjom a sta sa
potrosnjom?
proizvodnja se povecava, potrosnja se smanjuje*
42. Ako u maloj zemlji dodje do pada traznje za uvoznim proizvodom pri postojanju kvote, sta ce
se desiti sa budzetom?
smanjuje se prihod* (kvota ostaje ista, ali se cena smanjuje)
43. 1e=2USD, 1USD=2GBP, koliko EVRA je 1GBP?

1GBP=1/4e*
44. Kada mala zemlja ukine uvozne carine :

a) raste proizvodnja i prihod od carine
b) pada proizvodnja i prihodi *
c) ...
45. Kada se nametne uvozna carina :

a) uvek se smanjuje obim razmene
b) moze da se smanji obim razmene *
c) povecava se obim razmene
d) nista se ne desava
46. Kada je moguce razmena faktora izmedju dve zemlje govoimo o :

a) carinskoj uniji
b) zajednickom trzistu*
c) ekonomskoj uniji
d) zoni slobodne trgovine
47. Ukoliko je 1eur=10usd,a 1chf=2 usd, koliko je chf potrebno za 1eur

a) 5*
b) 6
c) 4
48. Ukoliko se povecava traznja za stranom valutom, docice do :

a) apresijacije domace valute
b) nista se ne menja
c) depresijacije domace valute *
d) depesijacije strane
49. Promena deviznog kursa neposredno utice na

a) uvoz *
b) stanje kapitalnog bilansa
c) stednju
50. Ako domaca kamatna stopa raste manje od inostrane

a) domaca valuta depresira *
b) domaca valuta apresira
c) strana valuta depresira
51. Danasnji kurs je 1eur =90 dinara, ukoliko lice ocekuje naplatu u eur, i ako kupi opciju po
kojoj moze da proda eur po kursu 1eur=89rsd, a kurs na taj dan iznosi 1eur=91rsd, on ce
a) nece iskoristiti opciju*
b) iskoristice je i ostvariti gubitak
c) morace da je iskoristi
52. Ako Makedonija ima uvoznu carinu od 20%, ako cena robe u Srbiji je 30, a u Makedoniji i
Hrvatskoj 35, Makedonija ce
a) sama proizvoditi *
b) uvoziti iz Srbije
c) uvoziti iz Makedonije
d) uvoziti i iz Srbije i iz Makedonije
53. Ako Makedonija ima uvoznu carinu od 20%, ako cena robe u Srbiji je 30, a u Makedoniji i
Hrvatskoj 35, i Makedonija formira carinsku uniju sa Srbijom, uvozice iz
a) Srbije*
b) Hrvatske
c) sama ce proizvoditi
d) nista nije tacno
54.Ako zemlja ima prilicno elasticnu krivu ponude i ako uvede uvozne carine, docice do
a) prilicnog povecanja proizvodnje*
b) malog povecanja proizvodnje
c) do povecanja potrosnje
55. Ako je efektivna stopa zastite 3%, a nominalna carinska stopa 3%, koliko iznosi nominalna
carinska stopa na uvezeni input?
a) vise od 3
b) manje od 3
c) 3 *
d) nema ponudjenih odgovora
56. Ako je opsti nivo cena zemlji A 3 puta NII nego u zemlji B, onda je odgovarajuci
devizni kurs :
a) 1a=3b *
b) 1b=3a
c) 1a=0,3b
d) nista od ponudjenih
57. Direktne investicije podazumevaju ulaganje :

a) kapitala
b) tehnologije
c) menadzmenta
d) svega navedenog *
58. Koja transakcija nije predmet dvostranog obuhvatanja.

a) direktne investicije
b) neto
c) neto
d)drzavni pokloni *
59.ta e se dogoditi ako mala zemlja ukine carinu:

a)smanjie se blagostanje
b)nita,jer mala zemlja ne utie na svetsku cenu
c)...
d)poveae se blagostanje*
60.Ako mala zemlja uvede uvoznu carinu na radno intenzivan proizvod i njegova cena
poraste,moemo zakljuiti da je u pitanju:
a)radno obilna temlja
b)kapitalno obilna zemlja*
c)ne moemo nita zakljuiti
d)nita od navedenog
61.U medjunarodnom kretanju kapitala u zemlji koja prima kapital u goroj poziciji su:
a)vlasnici kapitala*
b)vlasnici rada
c)i vlasnici rada i kapitala
d)...
62.Ako je 1evro=100din,a 1evro=1,1$,koliko dinara je 1 $:

a)67 dinara
b)83 dinara
c)87 dinara
d)91 dinar*
63. U situaciji kad se poveava domaca proizvodnja a smanjuje potrosnja radi se o:

a) ukidanju izvoznih subvencija
b) ....neto
c) ukidanju carina
d) uvodjenju kvota *
64. kada mala zemlja uvede carinu, sta ce se desiti sa obimom proizvodnje
65. kada ukine carinu sta se desava sa potrosnjom i i proizvodnjom
66. kada se uvede kvota sta je sa obimom razmene
67. ako se roba proda u 2010, a naplati 2011. to se belezi u - KAPITALNOM bilansu 2011
68. nesto vezano za liberalizaciju- uglavnom odgovor je da se brze razvijaju one zemlje koje
primenjuju liberalizaciju
69.imala sam dva pitanja sa ona 3 kursa pa sad u jednom se kurs ne menja, jer nema uslova za
arbitrazu, a u drugom sa ja odg da je dobit 0.07dolara... i ubedjena sam da je to bilo tacno, ali je
tacan odg nista od ponudjenog
70. imala sam zadark sa ukrstenim kursom din/dolar i rez mi je bio 1 dolar = 91 din
71.ono pitanje sta se odnosi na fjucers i date su sve osobine koje nisu osobine fjucersa, tako da je
od nista od navedenog
72.imala sam dva zadatka sa stopom zastite :) i to nisma uradula... uglavnom cini mi se da je vec
bilo to u predhodnim pitanjima
73. GRAFIK: Cenu bez carine i cenu sa carinom 100 - 150, trebalo je izracunati gubitak
blagstanja tj ona dva trougla... odg je bio 375... a dole se ne secam kolicina...
74. Ako je carinsk stopa 0. a zemlja ima obilje kapitala kako ce to uticati...
ali se ne secam odgovora ( niam ni odg na ovo pitanje)
75) sta je bolje carina ili kota ?

a) carina
b) kvota
c) slobodna trgovina je najbolja*
76) Ukrstanje kursa da se odredi u sluaju arbitraze gde ce se kupiti cini mi se jeni...
77) MS > MD fleksiblni kurs...
Ne secam se odg jer sam mao konflikt posto i je jedo pitaje bilo tacno a kmpjuter mi izbacio da
je netacno pa sam se svadjo i na kraju obedio :D pa nisam mogao zapamtim one netacne jer sa
imao 2 min da se raspravim sa asistentom ...
1. Carine dovode do pada blagostanja SIGURNO kod

a) male zemlje*
b) velike zemlje
c) ne mora ni kod jedne ni druge
2. Ako zemlja uvede dobrovoljna trgovinska ogranicenja to vodi
a) smanjenju suficita*
3. Ako poraste ponuda kod zemlje sa carinom, sta se desava sa proizvodnjom i potrosnjom?
a) smanjuju se
b) povecavaju se
c) proiz se povecava a potrosnja je ista*
4. Ako je cena u Srbiji 30, u Makedoniji 35, u Nem 35 i ako Makedonija uvede carinu od 20% na
uvoz, (Srbija i Makedonija su u car. uniji)
a) uvek dovodi do rasta blagostanja*
b) ne mora da dovede do rasta blagostanja
c) dovodi do pada blagostanja
5. Ako je ponuda znatno elasticna kod zemlje sa carinom
a) proiz se znatno povecava*
b) proiz se neznatno povecava
c) proiz se znatno smanjuje
d) proiz se neznatno smanjuje
6. Deficit tekuceg bilansa podrazumeva
a) smanjenje deviza u zemlji*
b) povecanje deviza u zemlji
7. Smanjenje kvote dovodi do
a) smanjenja proiz i potr
b) smanjenja potrosnje i povecanja proiz*
8. Kod car. unije koja preusmerava trgovinu:
a) povecava se obim razmene i zemalja clanica i neclanica
b) povecava se obim razmene zemalja clanica, a smanjuje zemalja neclanica*
c) smanjuje se obim razmene -II- a povecava -II-
9. Bio mi je zadatak sa dvojnim kursom ali jako lak...ne secam se valuta...
10. Bilo mi je 3 pitanja sa platnim bilansom, ne secam se transakcija, pominjalo se uzimanje
kredita, pomoc drugoj zemlji, ulaganje stranaca u nase HOV...
Ako u zemlju stize kapital, ko je na gubitku?
a) vlasnici rada
b) vlasnici kapitala*
1. Mala zemlja uvodi kvotu. Ako su se povecali budzetski prihodi sta se desilo :
a. povecala se ponuda
b. smanjila se traznja
c. nista od navedenog
d. povecala se traznja *
2. Ekonomska unija podrazumeva :

a. velike carine
b. niske troskove
c. sve je tacno
d. .......
3. Ukoliko zemlja uvede izvoznu subvenciju na proizvod x sta ce se desti sa budzetskim

prihodom
a. Smanjice se
b.ostace isti
c. nista od navedeog
d. povecace se *
Imala sam 3 pitanja sa planim bilansom, da li vodi suficitu, deficitu itd. Stvarno se ne secam
tacno pitanja.
4. Mala zemlja ima uvoznu carinu. Ukoliko dodje do smanjena traznje kako ce to uticati na cenu
i potrosnju.
a. povecace se i cena i potrosnja
b. cena ce ostati ista, potrosnja ce se smanjiti *
c. cena ce ostati ista, potrosnja ce se povecati.
d. nista se nece promeniti
Imala sam jos 2 pitanja na tu foru kad se pomeri kriva ponude, kriva traynje sta ce se desiti sa
proizvodnjom, potrosnjom, uvozom...
5. Ukoliko velika zemlja uvede uvoznu crarinu sta ce se desiti
a. povecace se obim trgovine
b. blagostanje ce se uve povecati
c. poboljsace se odnosi razmene *
d. .....
6. Ako je u nekoj zemlji izvoz dva puta veci od uvoza, a odliv kapitala je dva puta veci od
priliva, kako ce to uticati na PB te zemlje.
a. vodice ka deficitu
b nista od navedenog
c. vodice suficitu
d. nista se nece promeniti *
7. Da bi se ostvarila arbirtraza gde treba poceti prodaju dolara , ako imamo da je

1dolar=0.7funti u Londonu
170jena=1.3 $ u Njujorku
1funta=200jena u Tokiju
U Londonu*
8. Cena u autarakiji je 3 $, a na svetskom trzistu 2$. Kolika treba da bude prohibitivna carina.
a. 0
b. 35%
c. 40%
d. 50 % *
9. U dinamicke koristi od carinske unije ne spada

a. podsticaj za investicije
b. ekonomnija obima
c. stvaranje trgovine *
d. povecana konkurencija
Ako u zemlji koja je radno obilna se uvede carina raste traznja za
a. radom
b. kapitalom
c. radom i kapitalom *
d. nema raste traznje za faktorima
Sta je bolje za drustvo

a. kvota jer je restriktivnija
b. kvota jer je manje restrektivana
c. i kvota i carina
d. carina jer je manje restrektivna *
1.Ako zemlja nametne izvozne subvencije:

a)Povecava se domaca cena*
b)povecava se i domaca i cena u inostranstvu
c)povecava se cena samo u inostranstvu
d)nista od navedenog
1. Ako je 1Evro=2$, 1$=2chf, koliko evra je potrebno za 1chf?

a) 1/4 taan odgovor
b) 1/20
c) 20
d) I jo neto
2. Puno pitanja sa malo zemljom, tipa ta se deava sa prihodom kada mala zemlja ukine uvoznu
carinu? I sa blagostanjem?
3. ta se deava sa proizvodnjom pri neelastinoj krivi ponude, kada se tranja smanji(grafik sa
carinom)!?
a) Neznatno se poveava
b) Znatno se poveava
c) Znatno se smanjuje
d) Neznatno se smanjuje- taan odgovor
JUN 2015.
1.cime su odredjene cene pri kontantnim op troskovima. ponuda
2. ako u dve zemlje isti ukusu: moze doci do razmene
3. trojna arbitraza
4. ako italija proizvodi kapitalno intezivni proizvod i poveca se kolicna kapitala, sta se desava sa
prihodima vlasnika kapitala? opadaju
4. ako je efektivna carina 3 i jos nesto 3 koliko je nesto isto 3 ima u bazi 3
5. imaju podaci da se izracuna g, i ako se na uvoz gt poveca carina, sta se desava sa
proizvodnjom i uvozom
6. ako je juznoj africi niza kamatna nego u americi sta se desava sa dolarom.. dolar pada
7. komparativen predosti da se izracunaju ko ima italija tv 7 torbe 2, usa 12 tv i 15 torbi, tv ce se
razmenjiva za 1tv=3torbe
8. u srbiji kamana stopa 6 u fra 12 isti rizice, danas evro jednako 90 dinara a u buducem periodu
se ocekuje 88. gde treba investirati tj u koju valutu
1. granica proizvodnje je prava linija jer? -oport trok se ne menjaju

2.Adam Smit i merkantilisti pa razlike tako nesto
3. Prohibitivna carina pa se zaokrui 60%
4.platnobilansni suficit moze nastati zbog? priliva deviznih rezervi
5. Grafikon sa rel ponudama dve zemlje i cenom, pa da se oznaci koji deo na x osi predstavlja
izvoznu ponudu
6. Ako je kamatna stopa u Srbiji 3% a u inostranstvu 6% ..Domaca valuta treba da _____ i za
koliko %?
7. Model tehn jaza ? Odg je imitacije
8. Ako su jednake kamatne stope kod nas i u inostranstvu npr 2% pa zaokruziti odg? Tacno je
bilo nesto da se ne menja dev kurs , u svim ostalim ponudjenim se domaca kamata menjala
9. Obim razmene ce se sigurno povecati usled?
1.Bila je i trojna arbitraza
Trite 1: 64 -1 CHF
Trite 2: 1,6CHF -1$
Trite 3: 1$-105
Ponudjeni odg: dolar ce depresirati na 2.trzistu, dolar ce apresirati na 2.trzistu, jen ce depresirati
na 3.trzistu i nece doci do arbitrae
1.amerika je savrsen primer za : monetarnu i ekonomsku uniju
2.zemlje kao amerika: imaju nize carine na poljoprivredne proizvode, a vise na industrijske
1.Bilo je i ako je r/w vece u Francuskoj nego u Spaniji , Francuska se NECE specijalizovati za:
A) izvoz kap int proizvoda
B) izvoz radno int pr
C) i D) nesto skroz nelogicno ponudjeno tipa , za proizvodnju zita
2. Bilo je i ono u vezi kvota, pa raste traznja sta se desava sa cenom, proizvodnjom i obimom
razmene.
3. Ako zemlja manje trosi (ili preferira) zito od vina, gde ce biti njene krive indiferentnosti?
Pa ponudjeno:
1) blize vinu
2) blize zitu
3) na polovini
4) blize zitu ako je zemlja kapitalno obilna
4. Efekat redistributivne carine je:
1)tranfer dohotka od proizvodjaca ka drzava
2) transfer dohotka od potrosaca ka proizvodjacima
3)transfer dohotka od potrosaca ka stranim proizvodjacima
5.Adam smit je osporavao kod merkantilista:
Odgovor je sve navedeno je tacno
6.Grafik i x je vino, y zito, za zito je dato da je 1/6 nesto gde je nagib sa tackom M je okrenut ka
x osi, pitanje je bilo to je:
oportuniteni trosak zita 1/6
opor.trosak vina 6
i neke gluposti
7.Francuska je r/w niza od Spanije, onda je : Spanija je radno obilna zemlja
8. Ako mala zemlja uvede carinu na uvozni proizvod i poveca se cena rada, mozemo zakljuciti da
je ta zemlja kakva? Kapitalno obilna
9.Fjucerse i opcije mogu koristiti:
1)samo spekulanti
2)samo hedzeri
3)nista od navedenog
4)oba
10.Carina u Maked je 20%, cena nekog proizvoda u Srbiji je 30, a u Hrvatskoj i Makedoniji je
40, da li dolazi do preusmeravanja ili stvaranja trgovine?
11.Bile su Italija, Srbija i Makedonija i da se odredi koju ce trgovinu imati:
Srbija i Italija interindustrijsku, a Srbija i Maked intraindustrijsku
11.Portfolio spada u : obveznice
12. Francuska ima 300/6000 r/k, a Italija 200/2000: Italija je kapitalno obilna zemlja
13.Nesto Srbija uzima kredit od 10.000.000, a iste godine gastarbajteri u Srbiju posalju 50.000 $
(1$=80din), i 2.000.000 dinara. Sta ce biti sa deviznim rezervama? odgovor je povecace se za
6.000.000
14.Ide nesto trgovac iz Srbije prodaje robu u iznosu od 1000e i kupuje robu od 1500e (1e=90din)
i to moze da dobije odmah ili za 3 meseca po kursu od 1e=89 din i kao ako odluci da se obracuna
za 3 meseca onda: Ponudjeni odgovori :
1)Bice u dobitku od 500e
2)U dobitku od 1500
3)U gubitku od 500e
4)u gubitku od 1500
15.Ako su zemlji konstantni oportunitetni troskovi, cime su cene odredjene:
1) ponudom
2) traznjom
3)oba
4) krivom indiferentnosti i granicom proizvodne mogucnosti
16.Ulaganjem u direktne investicije se prenosi sta:
1)kapital
2)tehnologija
3menadzment
4)sve navedeno
Ako se u Belgiji za 1h proizvede 6 kompjutera, a u Holandiji se za isto vreme proizvede 3 odela i

u Belgiji se za 1h proizvede 4 odela odrediti ko ima apsolutnu prednost u proizvodnji
kompjutera.
-Belgija
-Hilandija
-nijedna o zemalja
-ne moze se odrediti jer nije dato koliko se kompjutera moze napraviti u Holandiji*
2. Ako se u Svajcarskoj za 1h proizvede 1 mobilni telefon, dok se u Svedskoj 1 mobilni telefon

proizvede za 2h, a 2 odela za 1h (na primer, nisam bas sigurna da su odela), Svajcarska ima:
-apsolutnu prednost u proizvodnji odela
-apsolutnu prednost u proizvodnjiv mobilnih telefona*
-komparativnu prednost u proizvodnji mob. telefona
-komparativnu prednost u proizvodnji odela
3. Dat je grafik ponude i traznje koje se seku pri ceni od 2.5. Traznja sece y-osu pri ceni od 4,
dok ponuda sece y-osu pri ceni od 1. Pita ce sta ce se desiti pri ceni od 1:
-nece biti razmene*
4. Dobici od medjunarodne razmene (trgovine) se usko vezuju za:

-razliku izmedju domace i svetske cene
-nesto radno
-ova druga dva odgovora se ne secam, niti znam sta je tacan odgovor
5. Od deviznog kursa zavisi:

-kolicina uvoza*
7. Ako je u Americi inflacija veca nego u Engleskoj, docice do:

-depresijacije funte
-apresijacije dolara
-apresijacije funte*
-nece se menjati kurs
8. Ako je promtni kurs 1=1.5CHF, a tromesecni terminski kurs 1CHF=0.2, docice do:
-terminske premije *
-terminskog diskonta
-terminske premije CHF
-? nesto nebitno
9. Ako je inflacija u Engleskoj 8%, a u Japanu 0%, prema teoriju o relativnom paritetu funta ce:
-depresirati za 8%*
10. U Ekonomskoj uniji vazi:
-jedinstvena monetarna politika*
-visoke carine
-sve navedeno
-posebno trziste za zemlje clanice
11. Uvozne kvote

-su restriktivnije od carina
-su manje restriktivne od carina
-ista je restriktivnost i kvota i carina
-uvek donose drzavi prihod
(Tacan odgovor nepoznat)
12. Medjunarodna trgovina se zasniva na razlicitoj:

-tehnologiji
-ukusima
-faktorskoj intenzivnosti*-valjda
-nista o navedenog
(odg nepoznat)
13. Tehnicki progres SIGURNO dovodi do:

-rasta blagostanja u maloj zemlji*
-rasta opsteg blagostanja
-smanjenja blagostanja
-rasta blagostanja u velikoj zemlji
14.Sta nije tacno:
1)interindustrijska trgovina se zasniva na razlikama u raspolozvosti faktora
2) -II- na ekonomiji obima
3) -II- na diferencijalnim proizvodima
1.London: 1=1.32$, NY: 1$=73rub, Moskva: 1rub=0.01
2. U Francuskoj za proizvodnju 1 auta utrosi se 8K i 2R, a za motor 3K i 1R pa da se zaokruzi sta
je tacno na osnovu toga
3. Ako se u Francuskoj 1 odelo proizvede za 20h, a 1 kaput za 40h, u Engleskoj 60h za 1 odelo a
80h za 1 kaput. Pa sad ima ponudjeno za komparativne i apsolutne prednosti da se zaokruzi tacan
odgovor. 4. Carina na automobil je
10%, ucesce inputa je 50% a carina na inpute je 5%. Ako se poveca ucesce inputa u proizvodnji
koliko ce priblizno iznositi stopa efektivne zastite? Ponudjeni odgovori: 1%, 14%, 15% ili nista
od navedenog
5. Ako dodje do slobodnog kretanja kapitala, u zemlji koja je neto investitor ko ce biti na dobitku
6. Carina na uvoz u Makedoniji je 20%, cena u Srbiji je 30, u Hrvatskoj 35 a u Makedoniji 40.
Ako Makedonija formira carinsku uniju sa Hrvatskom sta je to?
7. Dat je grafikon gde je ravnotezna relativna cena sira 2.5 pa kaze ako je cena 1.5 sta ce se
desiti?
8. Ako imamo carinu i smanji se traznja za tim proizvodom sta se desava? Tacno je cena ostaje
ista, smanjuje se potrosnja
9.Arbitraza:
1e= 1.32$
1$=0.71 funta
1$= 0.51e
Pitanje je nesto tipa ako se 100 e razmunjuje, doci ce do:
1)gubitka od 5.4
2)gubitka od 5.18
i 3) 4) su nekih dobitaka
14. Ako zemlja uvede uvoznu kvotu i ako je traznja izrazito elasticna, kakav ce uticaj imati na
prihode drzave:
-smanjice prihode
-nece menjati prihode
-neznatno povecati prihode*
-znatno povecati prihode
15. Zemlja ce izvoziti onaj proizvod:

-za koji ima komparativnu prednost
-za ciju proizvodnju treba vise faktora kojim ta zemlja obiluje
-koji proizvodi efikasnije
-sve je tacno*
16. Ako zemlja mnogo vise izvozi automobila nego sto uvozi, indeks intraindustrijske trgovine
ce biti:
-veci od 1
-blizu 1
-blizu 0
-blizu -1
(odg nepoznat)
17. Ako drzava uvede izvozne subvencije sta ce se desiti sa proizvodnjom i potrosnjom na
domacem trzistu:
-oba ce se smanjiti
-oba ce se povecati
-smanjice se samo proizvodnja
-smanjice se potrosnja, a povecati proizvodnja*
18. Ako zemlja uvede uvoznu carinu, blagostanje ce se poboljsati ako :

1)se odnosi razmene dovoljno poboljsaju
2)ako se povecava prihod drzave od carine
3)je rec o maloj zemlji, cesce nego da je rec o velikoj zemlji
4)carina dovodi do povecanja blagostanja trgovinskog partnera
19.kupovina traktora u inostranstvu se obracunava u:
- obracunskom bilansu
- tekucem bilansu
- kapitalnom bilansu
- nista od navedenog
1.ako je u hong kongu kamatna stopa 5% a u SAD 4% a Hong kong raspolaze sa 5 miliona
radne snage a SAD sa 8 miliona. A)SAD je radno obilna zemlja.
B.Hong Kong je
radno obilna zemlja.
C.SAD je kapitalno obilna zemlja.
D. Hong Kong je kapitalno obilna
2. 1evro=2 dolara 1 dolar =3chf. Koliko je evra potrebno za 1 chf. ?
3.koje transakcije nisu obostrane? Drzavni pokloni.
1.Adam smit je u svojoj teoriji apsolutnih prednosti koristio koju teoriju vrednosti : teoriju
radnih vrednosti
2.Ako je r/w nize u francuskoj nego u Spaniji onda : francuska je kapitalno obilna zemlja
3.Ako je w/r vise u francuskoj nego u spaniji onda : franuska izvozi kapitalno intenzivni
proizvod
4.Kina je radno obilna, japan kapitalno, dolazi do privrednog rasta, i nakon toga kina preferira
kapitalno intenzivini proizvod a japan radno intenzivni , pod predpostavkom da se medju njima
odvija trgovina pre i posle rasta, njihovi odnosi : se povecavaju
5.Uvodjenje carine smanju blagostanje SIGURNO : samo maloj zemlji
6.ako mala zemlja uvede uvozne carine a ona je kapitalno obilna zemlja to : koristi vlasncima
rada
7.Trojna arbitraza
8. pitanje sa relativnom cenom ( ako je 1/6 izvoznog proizvoda , onda je uvozni 6)
9.kako je funkcionisao zlatni standard pre prvog svetskog rata
10. sta je glavni motiv osnivanja MNK
11.ako je kamatna stopa u srbiji 6% u francuskoj 12% , danasnji kurs evra 1E=90din a ocekivani
1E=88, treba ulagati : U Evre
12. prema racunovodstvenim standardima platni bilans je u ravnotezi : da, u svakom slucaju
-13model tehnoloskog jaza zasnovan je na : imitaciji
1)U Francuskoj,za proizvodnju automobila se utrosi 8K i 3R a za proizvodnju motora 3k i 1R
*motor je kapitalno intenzivan
2..Zemlje u razvoju imaju fluktuirajuce cena zbog: neelasticne i nestabilne ponude i traznje
3)Ako se naoj zemlji oekuje via inflacija?
*dinar ce depresirati
4)EFA je slabija/jaa od EU zbog toga to _________ (slabija je sigurno tacno al nisam
zapamtila zbog cega)
5)Ako je danas kurs 1e=90din i izvoznik proda robu za 1000e na odlozeno placanje na 3 meseca
kanije on tu robu proda za 1500e na odlozeno placanje 3 meseca al je sada kurs 1e=89din
a)gubitak, ako je otvorena opcija 500e (mislim da je ovo tacno)
b)gubitak, ako je otvorena opcija 1500e
v)dobitak, ako je otvorena opcija 500e
g)dobitak ako je otvorena opcija 1500e
6)Ako je valita precenjana dolazi do
*povecanja uvoza
7)Carina na uvoz iz Makedonije je 20%, cena u u Srbiji je 30din, U hrvatskoj 35, u Makedoniji
40din, ako Makedonija stvori carinsku uniju sa Hrvatskom?
*moze da dodje do povecanja blagostanja
8)Terija radne vrednosti se moze menjati za?
9) ako se u zemlji povecava raspolozivost rada:
a)raste cena rada
b)raste cena kapitala
v)pada cena rada
G)pada cena kapitala
10) Ako se kod kvota poveca traznja:
*povecala se proizvoda i cena
ukoliko velika zemlja uvede uvoznu carinu to ce teziti da

1.poboljsa njene odnose razmene, i poveca obim razmenw
2.pogorsa njene odnose razmene, i smanji obim razmene
3.pogorsa njen odnos razmene i poveca obim razmene
4.poboljsa njene odnose razmene, i smanji obim trgovine
nestabilne prihode od izvoza zemalja u razvoju treba pripisati:

1.cinjenici sa su ove zemlje izovozile samo nekoliko proizvoda
2.cinjenici da su ove zemlje izvozile u samo nekoliko zemalja
3.sve navedeno je tacno
4.cinjenici da stabilnost prihoda od izvoza zavisi od tipa proizvoda koji se izovozi
Ako je danasnji kurs 1=99rsd, domaci izvoznik je prodao robu na odlozeno na 3 meseca
inostranom kupcu i odlucio da zakljuci opciju na 1=98rsd. Ako ce kurs za 3 meseca biti
1=98rsd sta ce on uciniti? Ponudjeno: bice indiferentan u pogledu iskoriscenja opcije(tacno),
iskoristice opciju i ostvarice dobitak, nece iskoristiti i ostvarice gubitak, odustace od opcije
1. :
, , ,
2. : ,
, ,

3. : ,, ,
4. 40 20% 2 , 10.
: 500!
5. 3%, 6% : 3%.
1. Italija proizvodi 2 TV i 9 torbi,a Amerika 2 TV i 7 torbi. Do razmene ce doci ako jedan TV
menja za? (4 torbe)
2. Bila su mi dva pitanja sa arbitrazom, da se izracuna koliko bi dobili od arbitraze ako menjamo
100e
3. Paradoks Leontijeva - na osnovu cega je sproveo test H-O modela? (koristio je podatke SAD
za uvozne supstitute)
4. Efekat pojacanja je deo? (Teorije Ribcinjskog)
5. Sta je tacno za medjunarodne kartele? (Ogranicavaju autput i izvoz)
6. Bio mi je jedan deo grafika sa 565.str. i pitanje sta ce se desiti ako dodje do npr.rasta ponude
novca (prvi deo grafika)
1.imao sam tabelu koja pokazuje koliko je minuta neophodno da se prouzvede jedna jedinica
robe i uspostavlja se razmena jedan za jedan,da li je oba razmena pravedna? Ekonomija ne
poznane pitanje pravednosti
2.Mala zemlja ostvaruje vece dobitke od razmene jer...je relativna cena u razmeni bliza gst
velike zemlje
3.kod promena ponude i traznje u slucaju kvota prilagodjavanje se vrsi preko...cena
4.Kakvi su dobici od razmene u slucaju ravnotezne cene? Zavisi od cena u autarkiji
5.Grafikon sa rel.krivama ponude i da se odredi koja je mala zemlja
6. Kad je u pitanju deficit u platn bilansu,kako reguje drzava? Smanjuje devize u zemlji
7.intraindrustrijska trgovina se ne zasniva na: homogenim proizvodima
8. Obim razmene ce se sigurno povecati kada..kolicine obilnih faktora porastu u obe zemlje
9. Kako je nafta uticala na meksiko? Gubici u oblasti poljoprivrede i dobici u oblasti i
dustrije pa je ukupan efekat bio pozitivan
10.U slucaju izvozne subvencije..raste proizvodnja i pada potrosnja
11. Kamatna stopa u srbiji je 6% a u francuskoj 10%.Ocekuje se da ce se sadasnji kurs od 1=90
rsd promeni na 1=88 rsd,gde se investira? U francusku
12. Za jedan evro sada dobijamo 1,65 dolara a kroz tri meseca za jedan evro dobijamo 1,7
dolara.U ovom slucaju imamo...terminski diskont dolara
1. Koja je relativna cena y u z2 i ima tabela z1 x 3 y 6 i z2 x 2 y 3, tacan odg je 2/3
2. Relativne ponude i cena koja nije ravnotezna
Ne secam se tacno ponudjenih, ali voditi racuna koja zemlja izvozi koji proizvod.
3. 1e je 10$ 1chf je 2$, koliko se dobija e za jedan chf odg je 1/5
4. Teorija relativnog pariteta infl u zemlji 10% u inostranstvu 30% sta ce se desiti?
a)povecace se ulaganje u inostranstvo
b)revalvacija
c)devalvacija
d)povecace se carine
5. U fracuskoj automobil 6k i 2r a motor 3k i 1r

a)automobil ima istu faktorsku intenzivnost
b)motor je radno intenzivan
c)motor je k intenzivan
d)ne moze se odrediti
6.U Svajcarskoj jedan casovnik za 1h, u Svedskoj za 2h, a u Svedskoj mobilni telefon za pola h
a)svedska ima aps prednost u proizvodnji casovnika
b)svajcarska ima apsolutno zaostajanje u proziv mobilnih
c)svajcarska ima komparativnu prednost u proizvodnji mobilnih
d)ne moze se odrediti ko ima prednost u proizvodnji mobilnih-tacan odg
7.Efekat ribcinjskog se javlja sigurno
-U maloj zemlji
8.Zemlja ukida carine, ponuda elasticna, sta se desava sa proizvodnjom
-znatno se smanjuje
9. Gdp ne promenjem, i domaca komponenta novca, kurs je varijabilni, a brzina opticaja se
smanjuje. Dolazi do?
-depresijacija strane valute
10. U slucaju rastucih prinosa na obim radno obilna zemlja
-specijalizuje se za proizvodnju jednog proizvoda
11. U slucaju rastucih prinosa na obim u k obilnoj zemlji udvostrucuje se kapital, sta se desava sa
autputom
A)dolazi do povecanja k intenzivnog proizvoda
B)proizvodnja se udvostrucuje
C)dolazi do vise od duplog povecanja proizvodnje ako se i r udvostruci-tacan odg
D)duplirace se ako se i r udvostruci
12. U slucaju egzogenih i engogenih promena ponude i traznje u slucaju kvote prilagodjavanje se
vrsi putem
-cena
13.U periodu izmedju dva rata bilo je? Predugacki odg, nisam ni citala sta je, samo znam da je
prvo bilo zlatni standard
14. Priliv kapitala u zemlju koja je obilna kapitalom dovodi do poboljsanja za
-vlasnike rada
i 2,3 pitanja su mi bili iz studija slucaja, tako da ucite i to
1. Sta podrazumeva Bretonvudski sistem?

Odg je bio sve navedeno je tacno
2. Devojka pored mene je imala neko pitanje vezano za zlatni standard.
3.Efta je SLABIJA od EU, jer ima manje clanica od nje (nesto tako)
4. SAD je savrsen primer za?
Odg monetarnu ekonomsku uniju
4. Sta se desava u Juzhnoj Koreji (bolesno pitanje)
Ne znam odg, bilo je ponudjeno padaju nadnice, rastu itd..
5. Ako je nominalna carina 0 rec je o?
Mala zemlja
6. Tehnicki progres SIGURNO dovodi do?
Rasta blagostanja u maloj zemlji
7. Dat grafik da se odredi koje tacke predstavljaju izvoznu ponudu
Mislim da je odg bio OJ (znam da je na x-osi, od O do tacke mislim da je J, jer kad se ona
projektuje gore spaja se sa ponudom pri nekoj ceni koju su dali)
8. Bilo je pitanje za teoriju pariteta kupovne moci, pa nesto o deviznom kursu
9. Ta se ne belezi u dvojnom knjigovodstvu?
Odg je pokloni
10. Bilo je koji tip dozvoljava slobodno kretanje rada i kapitala izmedju drzava clanica?
Zajednicko trziste
11. Po H-O trgovina je zasnovana na
Odg je komparativnim prednostima
12. Visa kamatna stopa u inostranstvu sta se desava sa valutama
13. Ako je danasnji kurs 1e=90 rsd i izvoznik proda robu za 1000e na odlozeno placanje na 3
meseca, a prodaje robu na odlozeno placanje 3 meseca za 1500e, po kursu 1e=89
Odg je dobitak, pa nesto 500e
14. Razmena izmedju dve zemlje je moguca iako im je sve isto ako imaju kakve prinose na
obim?
Mislim da je rastuce
1. vajcarska moe da proizvede 1 TV za sat vremena, dok je vedskoj potrebno 2 sata. Ako je
vedskoj potrebno pola sata za proizvodnju jednog mobilnog telefona. onda:
a)vedska proizbodi mobilne
b) vajcarska proizvodi mobilne
c) nema dovoljno podataka (tano)
d)niko ne proizvodi mobilne telefone
2. (11.lekcija) Za zemlje u razvoju, najbitniji su odnosi razmene:
a)dvofaktorski i isti
b)isti i pojedinani
c) dohodovni i pojedinani (tano)
d)dvofaktorski i dohodovni
3. Ako neka zemlja ima veu produktivnost u proizvodnji oba proizvoda, onda:
a)specijalizovae se za proizvodnju oba proizvoda
b) moe doi do uzajamno korisne razmene (tano)
c) nee doi do razmene
d) nee se uopte specijalizovati
4. Bio je grafik, na X osi je vino, na Y ito. Nacrtana je granica proizvodnje, i na njoj jedna
taaka M. Ako je nagib u taki M 1/6, to znai:
a) oportunitetni troak ita je 1/6
b) oportunitetni troak vina je 6
c)relativna cena ita je 1/6
d) relativna cena vina je 1/6(tano)
5. Meunarodno kretanje rada smanjie: taan odgovor razlike u nadnicama u dve zemlje
6. Teroija ribcinskog vazi kod
a)male zemlje
b)velike zemlje
c) kod obe
d)nista nije tacno
1.Ukoliko dolazi do promene ukusa u korist uvoznog proizvoda zemlje, pa sta ce biti sa cenama.
2.Ukoliko zemlja uvede optimalnu carinu od 5%, onda je kod te zemlje uvek max blagostanje,
pa su ponudjeni slucajevi kod velike i kod male zemlje.
3. Od presudnog utica na kretanje deviznog kursa u dugom roku imaju promene u: a)finansijskim
tokovima b) realnim tokovima c) monetarnoj politici d)nista od ponudjenog
4. Ako je rad jedini faktor proizvodnje i da su nadnice u Srbiji 20din po jednom casu, dok su
nadnice u Rumuniji 10din po casu. Troskovi proizvodnje ce biti nizi u Srbiji u odnosu na
Rumuniju: a) ako je produktivnost rada u Srbiji 30din, a u Rumuniji 20din. ne znam sta je jos
bilo ponudjeno.
5. U stanju autarkije uz rastuce prinose na obim, pa je bilo ponudjeno nesto za veliku i malu
zemlju, neki troskovi, tako nesto.
6. EFTA je postigla relativno_____uspeh u odnosu na EU iz razloga sto....
7. Srbija proizvodi 4kg cokolade za 1h, BIH 4kg za 2h. Srbija 3paketa sapuna za 1h, BIH
2paketa za 2h, do razmene cokolade za sapun doci ce ako se menja 3paketa sapuna za: a) 4kg
cokolade b) 6kg c) nista nije tacno d) 5kg
1) prema teoriji aposolutnih prednosti obe zemlje ostvaruju dobit
2) Paradoks Lenotijeva se vezuje za H-O model
3) Dat je grafik i pise ako je u pitanju mala zemlja, koliko ce ukupno uvoza da ostvari u
uslovima slobodne trgovine
4) Data su dva proizvoda jedno je izvozno dobro, a drugo uvozno. Pitanje je potrosnja ce biti
protrgovinska kada
5) Prema H-O modelu, osnov za razmenu je razlika u: tehnolohiji, ukusima, nista od navedenog,
raspolozivost faktora.
6) trojna arbitraza, primer kao iz rokova, samo se trazi ako je valuta funta gde ce se obaviti
prodaja
7) Ako se traznja i primarni novac ne menjaju, sta se desava kada stopa obavezne rezerve poraste
pri fleksibilnom kursu, odgovor je da valuta apresira
8) zadatak vezan za unakrsne kurseve
9) ako zemlja manje preferira zito u odnosu na vino, gde ce biti kriva indiferencije
10) ako je domaca kamata veca od strane, sta ce se desiti : apresijacija strane valute, depresijacija
strane, depresijacija domace ili apresijacija domace.
HVALA SVIMA KOJI SU UCESTVOVALI U IZRADI OVE BAZE! :D
Peki I Kiki J
JUL 2015
1. Ako poraste ocekivana inflacija u Srbiji-dinar depresira
2. U americi veca kamatna stopa nego u Engleskoj-apresira funta
3. r/w vece u Francuskoj nego u Spaniji,Francuska NECE izvoziti-kapitalno intezivan proizvod
4. Nesto kao moguca je trgovina-pa odgovor je pri rastucim prinosima
5. Poveca ce se potrosacev visak-ukidanjem izvoznih subvrncija
6. Nesto precenjena valuta podstice-rast uvoza
7. Evropska monetarna unija pa podzava ili tako nesto-monetarna unija
8. Dve relativne ponude i relativna cena vise ka Y prozvodu i odgovor je visak izvozne ponude
piva u Nemackoj
9. Jedna zemlje A radno obilna,a druga B zemljom. I sad imas nadnice i renta i prema teoriji
izjednjacavanja cena i ho ako se zemlja A specijalizuje za proizvodnju prozvoda sta ce se desiti-
rast nadnica i pad rente u zemlji A
10 .Dva proizvoda u Londonu i Njujorku imaju istu cenu :

a) inflacija je 0
b)infllacija 1
c)imaju isti fixni kurs
d) teorija rel. pariteta vazii ( to je tacan odg)
11. Drustvo vise preferira :
a) vise carinu od kvote (to je tacno)
b) kvotu
c)ostale trgovinske barijere
12. Opet r/w je manje pa koja zemlja je kapitalna koja radna
13.Tehnoloski progres u maloj zemlji

a) dovodi do povecanja blagostanja..to je tacno 5
14.. Onda razlika izmedju fjucersa i term.ugovora..
15. Ako cena pada X proizvoda za 5% a Y povecava za 15%..Ukoliko zemlja izvozi proizvod
X .. Uglavnom ponudjen odg je
a)17
b)83(TACAN odg)
c)60
d)50
16) Nesto osnovno za merkantilizam
17) Date dve zemlje i cokolada i sapun proizvodi, treba da se odredi ukupni dobici iskazani u
cokoladi
18) Isto dve zemlje i podaci, i da se odredi 3 cokolade za koliko sapuna ce se razmeniti
19)Mala zemlja ima kvotu na mleko.Sta ce se desiti ako se traznja za mlekom promeni u zemlji-
ostaje isto sve
20)Ukida se uvozna carina u maloj zemlji, a kriva ponude je izuzetno elasticna.Sta se desava sa
proizvodnjom-znacajno se smanjuje
21)slicno zadatku iz baze, litar vina u srbiji je 30,a u makedoniji i hrvatskoj 35,srbija ulazi u
carinsku uniju sa makedonijom,sta se desava-uvek dovodi do blagostanja
22)ako se cene u udvostrucuju u zemlji, a u inostanstvu ostaju iste,sta treba drzava da uradi sa
nacionalnom valutom
23)deficit u platnom bilansu ima za posledicu...manje deviza u zemlji
24)dat je grafikon i podaci, treba da se izracuna dobitak proizvodjaca u maloj zemlji
25)kako izgleda kriva mogucnosti ako postoje rastuci prinosi-konveksna

26. Izvozne subvencije- sta se desava sa proizvodnjom i potrosnjom- proizvodnja raste potrosnja
opada
27. Ko je spasio rikadovu teoriju komparativnih prednosti- haberler
28. Redistriputivna carina - nista od navedenog je resenje
29. Nesto u vezi mladih grana- resenje je kako efektivne carine zaustavljaju rast mladih grana
30. Rastuci prinosi na obim pa gpm je- konveksna
31.Devalvacija povecava- izvoz
32. Prema monetarnom sistemu fiksni kurs pa da li povecava ili ne devizne reserve
33. Bio je grafikon pa cena je 0.5 i sta je prikazano pritom krive traznje i ponude ne prolaze na
tom nivou pa samim tim nema razmene
34. isto grafikon na nivou cene 1. 5 gde je resenje veca je uvozna traznja od izvozne ponude
35. fleksibilni kurs utice na - resenje povecanje monetarne politike
36. ako je investiranje u italiji tri puta manje od njenih investiranja u inostranstvu a duplo manje
placa kamatu stranim bankama od njenih naplata iz inostranstva onda kako to utice na platni
bilans- resenje je ne moze da se odredi
37. bilo mi je nesto ako cena dobra x pada za 5 posto a cena dobra y raste za 15 posto u istom
periodu, sta se desava sa odnosima razmene zemlje koja izvozi x? ne znam resenje
**38. vajcarska proizvodi automobil za 1h, i motor za 30min, a vedska za 30min proizvede
automobil, da se odredi ko ima apsolutnu prednost ili komparativnu (mada mislim da fali
podatak i da je pitanje pogreno)
39. Ako padne tranja za evrima, centralna banka e morati ta da uradi da bi kurs ostao isti (odg:
da povea tranju za evrima)
40. Ako drava ukine izvozne subvencije ta se deava sa cenom ( smanjuje se)
41. Ako drava uvede izvozne subvencije ta e se desiti ( Smanje se potronja, poveati
proizvodnja
42. Prema teporiji trgovine zemlja e izvoziti

1. ako ima komparativnu prednost u proizvodinji dobra
2. ako je efikasnija
3. ako je obilna tim prizvodom
4. sve navedeno-ovo je taan odg)
43. Big mek u Italiji kota 30e a u SAD 200$ nai ravnoteni kurs
44. Date krive relativne ponude i tranje sa brojevima i trai se da se izrauna izvozna ponuda
Srbije u penici (taan odg je 48.
45. Grka proizvodi masline i izvozi a uvozi sir, protrgovinska e biti ako..?
46.. Napisana definicija sporadinog dampinga i da se zaokrui da li je on grabeljivi itd..
47. Francuska proizvodi 6 pari rukavica za 1h, Luksemburg 4 odela za 1h, Luksemburg 4 pari
rukavica za 2h. Ko ima apsolutnu prednost za rukavice?
(Ne moe da se odredi)
48. Jedna zemlja ima vie rada nego kapitala, da li je ona R- obilna ili K-obilna?
(nem dovoljno podataka)
49. Ako mala zemlja ukine carinu ko prisvaja smanjenje potroaevog viaka?
1. Proizvoa
2. Potroa
3. Drava
4. NIta od navedenog
50. Proizvodnja Italije I Francuske I da se odredi ko ima apsolutnu predmnost

(Francuska je imala)
51. t=20% ti=10% g=40% ai=?

taan odg. Je 66, 47%
52. U radno obilnoj zemlji u autarkiji u boljem poloaju su: vlasnici kapitala
53. Vertikalna integracija da se zaokrui. ta ona omoguava?
54. Odnosi razmene jedne zemlje su poboljani sa 100 na 108, za koliko su se pogorali u drugoj
zemlji?
-Taan odg: Za manje od 8%
55. Monopolistika konkurencija I monopol da se zaokrui koja je slinost

-I jedna I druga mogu da odreuju sami cenu
-I jedna I druga mogu slobodno da ulaze I izlaze iz grane
-NIko od njih ne nudi iste proizvode
-I kod jedne I kod druge ima bliskih supstituta
56. Kad moe da se javi pokrivena arbitraa?
57. U radno obilnoj zemlji dolazi do rasta kapitala, ta se mora desiti?

-Mora kapital iz kapitalno obilne zemlje da pree u radno obilnu zemlju
58. Platno bilansni suficit dovodi do:

-Odliva deviznih rezervi
-Priliva deviznih rezervi
59. Mala zemlja ukine uvoznu carinu ta se deava sa prihodima I proizvodnjom?
60. Index cena uvoza je 80, index cena izvoza 110. ta je tano?
-isti odnosi razmene su 137
-isti odnosi razmene su 73
-Dohodovni odnosi razmene su 137
-Dohodovni odnosi razmene su 73
61. Ko ima apsolutne prednosti i data je tabela, ali fora je jer je dato h/q , a treba obrnuto da
bude, tako da samo 1 podelis sa svim vrednostima i onda pogledas ko najvise prozivodi trazenog
proizvoda.
62. Izmedju dva svetska rata kako su postupale zemlje :
-lasse faire
-lasse passe:D ,
-siromasenje suseda,
- neke medjunarodne organizacije su vodile kontrolu o svemu i nista od navedenog
(tacan odg je siromasenje suseda).
63.trojna arbitraza.,
64. ukoliko pri fiksnom kursu na deviznog trzistu dodje do vece trazen centralna banka:
-kupuje devize ,
-prodaje devize ,
- zabranjuje komercijalnim bankama da prodaju devize,
-i jos nesto
(tacan odg je da prodjae devize).
65. pri fiksnom kursu ,ukoliko kolicina primarnog novca ostane ista, a GDP se smanje doci ce do
: -suficita platnog bilansa, deficita platnog bilansa, apresijalcije ili depresijacije valute (tacan odg
je deficita platnog bilansa).
66. dat grafikon i da odredim koliki je prihod drzave od carina..
67.. ukoliko makedonija uvodi carinu od 20 posto , a kod nje je cena vina 40 , u srbiji 30 , a
hrvatskoj 35 , i ukoliko ona napravi carinsku uniju sa hrvatskom sta ce se desiti :
-uvek ce doci do blagostanja,
-nikada nece doci do blagostanja,
-moze doci do blagostanja (poslednje je tacno).
68. Trojna arbitraza pa da l ce u svajcarskoj evro da

-apresira ,
-depresira,
- nece doci do promene deviznog kursa,
-nece doci do razmene (tacan odg je da ce depresirati) ,
6 9.ukoliko mala zemlja ukine carinu doci ce do :

- smanjenja drzavnog prihoda u prilog potrosacima,
- smanjenja drzavnog prihoda u priliog proizvodjaca,
- povecanja drzanvog prihoda i jos nesto
70. Cena proizvoda je 40, ad valorem je 10%, i specificnq 2din. Koliko iznosi sa
kombinivanom carinom za 10 jedinica proizvoda? ja sam odg 460, a tacan je 500.
71. Cena jednog odela u americi je 2000 dolara a u Fr 3000e. Cena parfema u u SAD JE 30 u FR
je 20. Da bi doslo do razmene dolar se menja za:
1. 0.25
2. 0.5
3.2
4. 1
72. Ukoliko dolazi do promene ukusa u korist uvoznog poroizvoda:

1. Relativna cena uvoznog proiz se smanjuje
2. Relativna cena izvoznog se smanjuje
3.Ostaje ista
4. Poboljsavaju se odnosi razmene
73. Pri dupliranju nekog faktora proizvodnje, obim proizvodnje onog proizvoda koji nije
intenzivan po tom faktoru se sigurno smanjuje :
1. Nikad
2. Uvek
3.Samo kada je u pitanju mala zemlja
4. Samo kada je u pitanju velika zemlja
74. Domaci proizvodjaci vise preferiraju:

1. Kvote
2. Carine
3.I kvote i carine podjednaku
4. Ni kvote ni carine
75.Pod uticajem medjunarodnog kretanja kapitala, u zemlji koja prima kapital u boljem polozaju
su :
1. Vlasnici kapitala
2. I vlasnici kapitala i vlasnici rada
3. Nista od navedenog nije tacno
4. Vlasnici rada
76. Ukoliko u 2010.srpska firma "Delta" proda akcije japanske firme na berzi u Tokiju kakav ce
to imati uticaj na platni bilans?
1. Vodice ka suficitu
2. Stanje se nece promeniti
3.Ne moze se odrediti
4. Vodice ka deficitu
77.Po HO teoriji, kakvi su efekti razmene na ukupno blagostanje kapitalno obilne zemlje?
1. Neutralni
2. Negativni
3. Definitivno veci od kapitalno obilne zemlje
4. Pozitivni
78.
Z1 4A 2B
Z2 8A 4B
Koja recenica je tacna?
a) Zemlja1 ima komp. prednost u p-nji dobra A
b) Zemlja1 ima aps.prednost u p-nji dobra B
c)Zemlja2 ima komp.pre. u p-nji dobra A
d)Zemlja2 ima aps.prednost u p-nji dobra B
79. Relativna cena vina u stanju autarkije iznosi 4 , dok cena na svetskom trzistu iznosi 2,
prohibitivna carina je:
1.40%
2. Veca od 35%
3. 60%
4. 45%
80. Ukoliko se robni odnsi razmene neke zemlje pogorsaju, a njeni pojedinacni faktorski odnsi
pobosljaju, kakav to uticaj ima na blagostanje te zemlje:
1.povecava se
2.ostaje isto
3.svi navedeni ishodi su moguci
4.smanjuje se
81. Pri ostalim nepromenjenim uslovima, obim razmene(trgovine) ce biti:

1. Veci pri fiksnom deviznom kursu, nego pri fleksibilnom dev.kursu
2. Jednak i pri fiksnom i pri fleksibilnom
3.Svi navedeni ishodi su moguci
4. Veci pri fleksibilnom nego pri fiksn
Hvala svima koji su uestvovali u izradi ove baze J

Sreno svima!
Rada J

Baze Pitanja - I I II Kolokvijum

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Baze Pitanja - I I II Kolokvijum

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BAZA PITANJA MEDJUNARODNA EKONOMIJA 2010.

1. Prema teoriji privrednog ciklusa novo uvedeni proizvod zahteva:

2. Trite monopolistike konkurencije, raste cena proizvoda, ta se deava sa PT:

3. ai=50%; t=10%; ti=5% i pita ta e se desiti sa domaom proizvodnjom ukoliko se

4. Ukoliko se pojavi inovacija na tritu:

5. Ukoliko drava ukine dobrovoljna izvozna ogranienja ta se deava sa platnim

7. Postoji uvozna kvota za uvoz proizvoda ABC iz Nemake. Ukoliko se u Srbiji

8. Ukliko se na tritu monopolistike konkurencije ostvaruju gubici ta e se najverovatnije

9. Ukoliko je potrebno 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada za proizvodnju vina, i 3

10. Efekat pojacanja se sigurno javlja kod:

11. Otvaranje trgovine u radno obilnoj zemlji ce odgovarati:

14. Sta se desava sa potrosnjom, ako je kriva ponude elasticnija?

15. Sta se desava sa potrosnjom, ako je kriva traznje elasticnija?

16. Ako 2 zemlje imaju istu granicu proizvodnih mogucnosti one:

19. U Francuskoj R=4000 i K=300 a u Italiji R=2000 i K=200

22. Da li tehnicki progres uvek povecava blagostanje?

23. ako zemlja zaostaje u proizvodnji oba proizvoda

24. tehnoloski progres dovodi do:

26. Ako je w/r u francuskoj vece nego u spaniji, onda je spanija:

27. Usled tehnoloskog progresa promena blagostanja

29.Ako je u nekoj zemlji vise jedinica R nego K, onda je ta zemlja:

30. U Francuskoj se za proizvodnju automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada, a za

35. Kako carina utice na ukupno blagostanje?

38. slika 5.1 str.132, sta ona predstavlja?

39. Ako se ukine izvozna subvencija, kako ce to uticati na cenu u zemlji?

40. Ako imamo kvote, povecanje traznje?

41. Ako imamo kvote, smanjenje traznje?

43. Sta oznacava nagib granice proizvodnih mogucnosti?

44. Kako izvozne subvencije uticu na domacu cenu?

46. Koja mera ima ulogu trzisnog.mehanizma?

48. U uslovima monopolisticke konkurencije postoje?

49. K/R za X je 8/4, za Y 3/1.

52. Italija ima 5K i 3R.Sta je tacno?

53. Kod efekta Ribcinjskog radi se o?

54. Sta se desava kada mala zemlja UKINE carinu?

56. Ako je u zemlji za proizvodnju automobila potrebno 4K i 2 rada a u proizvodnji motora 3

58. Ako se R udvostruci, kako ce to uticati na blagostanje male/velike zemlje?

64. Transportni troskovi su:

73. Ukoliko se dve krive indiferentnosti seku,to znaci:

74. Ako je relativna cena u Americi 2, a u Italiji 1, ravnotezna cena je 1.25:

76. Ako je relativna cena u Americi 2, a u Italiji 1, ravnotezna cena je 1.25:

78. Koji iskaz je tacan?

79. Na cemu se bazira intraindustrijska trgovina?

80. Efekat pojacanja javlja se sigurno kod:

81. Intraindustrijska razmena se NE odvija izmedju:

82. Devalvacijom se po pravilu podstice:

83. Ako je u nekoj zemlji vise jedinica R nego K, onda je ta zemlja:

84. Koja od ovih protekcionistickih mera je trzisni mehanizam:

85. Zemlja je kapitalno obilna ako je koef. R/K?

86. U Francuskoj se za proizvodnju automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada, a za

88. Ako jedna zemlja ima manji r/w sta to znaci?

89. U radno obilnoj zemlji, sa otvaranjem trgovine, poboljsava se polozaj?

94. U radno obilnoj zemlji,u uslovima autarkije,u boljem polozaju su:

98. Kakav uticaj ima carina na proizvodnju i na prihod drzave?

99. H-O teorema se odvija izmedju:

104. Subvencije-sta se desava sa prihodima?

105. Efektivna carina na subvencije ce :

111.Ako mala zemlja uvede carinu proizvodjacev visak prisvojice

BAZA PITANJA MEDJUNARODNA EKONOMIJA 2011.

1. Data je kriva mogucnosti proizvodnje i Tacka M koja je tangenta.

1) Oportunitetni trosak zita.

3. Date su relativne cene u medjunarodnoj razmeni, ako je relativna cena 2 sta ce se

a) Ponuda ne moze da zadovolji Traznju (vise se trazi nego sto se nudi)