Novi HP LaserJet 6P.
Sa 8 strana u minutu, stvarno je brz.
Da postoji ogranienje brzine za t a m p a e
H P LaserJet 6P bi sigurno ve bio
pritvoren. Sa brzinom tampanja od
8 strana u minutu, zaista je brz. Prva
strana se pojavljuje za
manje od 20 sekundi. Ima
ne jedan, ve dva paralelna
I E E E prikljuka i jedan LocalTalk
prikljuak.
Infracrveni (IR) prikljuak je...uzmite
vazduh...l0 puta bri od svog prethodnika,
pa je b e i n o naciljaj i pucaj" tampanje
j o bre. Stoje t a m p a bri, to je njegov
korisnik produktivniji. P o v e a n a
produktivnost rezultat je i nove
H P tehnologije. H P LaserJet 6P, na
primer, koristi na novi P C L 6 jezik. T o mu
o m o g u a v a da i
sloenu grafiku
obradi i o d t a m p a
brzo, obezbeujui
time i bri povratak
na aplikaciju. SB
H P LaserJet 6P zna za j o
tri kljune rei: kvalitet, svestranost i
proirivost. Resolution Enhancement
Technology o m o g u a v a vrhunski kvalitet
t a m p e . Svestranost potie od vetine
rukovanja papirom i ukupnog kapaciteta
HP TAMPAI. DA PAPIR RADI Z A VAS.
od 350 listova. Donja kaseta sa 250 listova
i ulazna v i e n a m e n s k a kaseta sa 100
listova o m o g u a v a j u da pri tampanju
jednostavno preete sa o b i n o g papira na
druge materijale: memorandume, pun i ji
papir i folije. Standardni konektori za
S I M M module o m o g u a v a j u proirivanje
radne memorije. Z a otiske koji oduzimaju
dah, p r e d l a e m o na potroni materijal -
papir, folije, filmove i tonere. Zato, ta
e k a t e ? Reagujte brzo kao m a k a i odmah
kupite jedan H P LaserJet 6P.
Z a detaljnija obavetenja pozovite
autorizovane H P distributere:
CHS,
V l a d i m i r a P o p o v i a 6,
Genex Apartmani, N o v i Beograd,
tel/fax: 2222 060
OnLine Computers,
Bulevar Nikole Tesle 42a,
N o v i Beograd,
* tel/fax: 692 493, 694 498, 696 417
H P servisni centar:
S & T Yugo,
Knez M i h a i l o v a 3 0 / V , Beograd,
tel: 181-636, fax: 633 060
 VREME M
Politika
I n t e r v j u : Milo u k a n o v i c 6
tajk: "Prosvetni jadnici" 10
Postizborna groznica:
Kraj v e s e l e igre 12
I n t e r v j u : Z o r a n ini 15
A n k e t a : t a dalje? 19
D o s i j e : K o r u p c i j a , nain ivota 22
I n t e r v j u : Stojan Babi 26
Dokumenti:
N o v a s p o l j n a politika 28
B r k o : K a d s v e c i blefiraju 30

Svet
Intervju: Milo ukanovic Koreja: Drama prebega 36
"Miloevi je ovjek potpuno p r e v a z i e n e politike misli i o v j e k na Nemaka: Sumrak kancelara 38
kome ne m o e poivati b u d u n o s t ni Srbije, ni srpskog naroda, ni E t i o p i j a : Mengistu optuen 39
Jugoslavije" R u m u n i j a : U t a k m i c a poinje 40
, . strana 6

Dr Stojan Babi: Kultura

N o v o itanje Molijera:
Pitaljke za novu "Mizantrop" i "Don uan" 44

vladu F i l m : D a li je bilo Feta

U m e t n o s t : Toni K r e g
46
47
"Izlazak iz ekonomske krize u
R a d i o : Z v u k ulice 49
potpunosti zavisi od sposobnosti K n j i g e : "Kultura lai" 50
da se politiki nagodimo sa M u z i k a : B o r i s Kova 51
glavnim i g r a i m a na svetskoj a s o p i s i : "Re" pred k o r d o n o m 51
politikoj sceni" In m e m o r i a m :
strana 26
G o r a n avajda avke 52
Zoran indi, V

gradonaelnik Dosije: Korupcija, ivot

P o d z e m l j e : Ubistvo C e n t e 54
Beograda nain ivota F u d b a l : 8 8 s t a b a l a z a Miljana 56
"Nama ne trebaju m e l a n h o l i - Ako neko radi za D r a v n u bez-
N a l i c u m e s t a : Prijepolje 58
ni intelektualci na vlasti, neki bednost, ne plate mu nita, ali ga Istraivanje: Svet u brojkama 61
srpski Havel, ne treba nam ni t i t e da m o e da otima onoliko K a n : S a j a m novih medija 63
P a n i , v e Margaret Taer" koliko ume
strana 15 strana 22
4 Nedelja
18 Zona sumraka
Beogradsko podzemlje: 34 Ljudi i vreme
37 O njima se govori
Ubistvo Cente
43 Meridijani
Verzija po kojoj neko likvidira "staru gar
du" da bi uklonio svedoke sprege i z m e u 53 Scena
tajne policije i kriminalaca s u v i e lii na 64 Pota
"teoriju zavere" da bi se mogla prihvatiti 66 Vreme uivanja
bez rezerve
strana 54 N a naslovnoj strani: Z o r a n indi
Fotografija: G o r a n k a Mati

V e l i k a p l j a k a K L M - a
Otkud veliki novac u opljakanoj poslovnici i zato
uvan kako treba
U ponedeljak, 17. februara, oko pola osam ujutru, iz
poslovnice Kraljevske holandske avio-kompanije K L M u
Parikoj ulici u Beogradu izaao je, kako se navodi, dvadeseto
godinji mladi, odeven u crnu konu jaknu, farmerke i patike.
Sudei po prii koja je neto kasnije ispriana policiji, zajedno
sa mladiem u gradskoj vrevi tog jutra je nestalo 275.000 dola
ra i dvadeset hiljada nemakih maraka - plen netom izvrene
pljake, jedne od najveih koje su se ikada dogodile u Beo
gradu. Po jednoj verziji, pljaka je pare stavio u "obinu
kesu", a po drugoj, odneo ih je u akt-tani u kojoj su drani u
kasi.
Prema recima neimenovanog slubenika holandske firme,
koji je jedini video pljakaa, sled dogaaja izgledao je ovako:
nareeni s l u b e n i k je toga dana d o a o na posao u sedam; i
trideset (predstavnitvo radi od osam), a neki minut docnije za
njim je uao pljaka. Bez maske na licu, ali sa pitoljem u
ruci, prinudio je slubenika da otvori sef, uzeo je novac i izgu
bio se. Desetak minuta kasnije, slubenik se osmelio da izae
za njim, ali pljakaa vie nije bilo na v i d i k u . Policajac koji
obezbeduje francusku ambasadu, koja se nalazi svega dve kue
dalje, nije primetio nita sumnjivo, kao ni radnik "Parking
servisa" koji obino stoji ba ispred ulaza. Inae, slubenicima
K L M - a strogo je zabranjeno da razgovaraju sa novinarima, a
4 | V R E M E 22.1 KBRI.\R1W.
;
M U P za sada ne daje nikakve informacije o sluaju.
Iza zida utanja koji se oko pljake podigao kriju se
odgovori na dva znaajna pitanja koja priu ine
n e d o r e e n o m : prvo, otkuda toliki novac i , drugo, kad je
ve tamo, zato nije u v a n kako treba. Raspitujui se o
nainu rada inostranih avio-kompanija koje imaju pred
stavnitva u Beogradu, saznali smo d a j e krajnje neuo
biajeno da se tolika suma (ukupno 460.000 preraunato
u marke) dri u kancelariji. "Sav novac od prodatih kara
ta istoga dana prebacuje se na devizni raun kod poslovne
banke sa kojom firma ima ugovor", kae za "Vreme" iz
vor iz jednog uglednog zapadnog p r e d s t a v n i t v a . Na
sagovornik tvrdi da se u prostorijama njegove firme
moe nai neto vea suma novca (ali neuporedivo manja
od one koja je odneta iz K L M - a ) samo kada p u t n i k e
agencije uplauju novac od prodatih a r a n m a n a . M e
utim, kae on, taj novac obavezno pristie uz oruanu
pratnju, i na isti nain se iznosi, a u firmi se dri u trezo
ru kome niko osim ovlaenog lica nema pravo ni da pri
e. Druga m o g u n o s t je da novac iz K L M - a uopte ne
potie od prodatih karata, ve je deo nekog drugog posla,
o ijoj se prirodi m o e samo nagaati.
Ovo se slae sa onim to nam je rekao Tomislav N i -
koli, strunjak za obezbeenje objekata i ljudi i vlasnik
firme "Tommax". "Uslovi za dranje vee koliine novca
u f i r m i podrazumevaju posebnu prostoriju za elinu
kasu. Ta prostorija mora biti iznutra zakljuana, unutra se
24 asa dnevno mora nalaziti obezbeenje i u nju srne da
ima pristup samo o d r e e n o lice i niko vie. N a sve ostale
se puca." Nikoli dalje objanjava i daje poeljno i uo
biajeno da se firma u kojoj se stalno i l i povremeno
nalaze velike koliine novca nalazi u posebnoj zgradi,
kako u nju ne bi mogao svako da ue.
Nijedno od ovih pravila nije bilo ispotovano u slua
ju K L M - a . Jednospratnica u kojoj se firma nalazi istovremeno
je stambena zgrada, a u predstavnitvo K L M - a ulazi se iz hod
nika. Omanja i ne naroito impozantna kasa lepo se vidi kroz
nije otvorena vrata im se ue, a neto deviza stoji i na stolu. to se
obezbedenja tie, r e e n o nam je da se ono sastoji od jednog
oveka, koji u tom trenutku nije bio prisutan. Nije ga bilo ni u
vreme pljake, jer na posao ne dolazi pre osam.
"Sve vee pljake kod nas su izvrene obino u dogovoru sa
nekim iz objekta koji je opljakan", k a e za "Vreme" jedan
dobar poznavalac prilika u ovdanjem podzemlju. "Uvek ima
neko lice iznutra koje daje podatke gde se ta nalazi, kada i
k o l i k o ima para, ko je za ta z a d u e n . Onaj ko je opljakao
K L M znao je da treba doi u ponedeljak, a ne u petak, znao je
kad dolazi radnik obezbedenja, znao je ko ima kljueve od
kase i kad dolazi. Nai kriminalci nisu od onih koji se meseci-
ma pripremaju, motre, prate, snimaju. Njih mrzi da to rade,
nema ovde takvih tipera." U ariji se m o e uti i teza daje
pljaka m o d a inscenirana kako bi se sakrio manjak i l i napla
tio novac od osiguranja.
Nagaanja na stranu, ali ostaje injenica da pljaku niko
nije video, osim neimenovanog s l u b e n i k a pomenutog na
poetku teksta. Neto bi se m o d a moglo saznati uvidom u sn
imke kamera postavljenih na zgradu francuske ambasade. Te
kamere, d o d u e , ne snimaju ulaz u zagradu K L M - a , ali su
postavljene tako da "vide" dobar deo okoline. Pitanje je, me
utim, da li bi ti snimci uopte mogli da se daju na uvid naim
vlastima, s obzirom na protokolarne komplikacije.
DKJAN ANASTASIJKVI
I II II* VAKM

Ue
U Nikiu je, kau, bila neka profe-
sorka hernije iji se m u s e t n i c i m a
povukao posle o s l o b o d i l a k o g tajfuna,
pa je, u p l a e n a za sebe i dete koje je
imala s tim o v e k o m , o n i m m l a d i m
komunistima koji su se nekim u d o m
vratili u klupe davala trojke i kad nita
nisu znali. Tada se sa dvojkom razred
nije mogao p r o i . Jednom je jednog
j u n o u pitala n e t o o kalcijum-kar-
bonatu, a ovaj je, valjda onako
skojevski aljiv, rekao kako pre rata u
zemlji nije bilo n i e g a , pa ni ruda, ni
minerala, te da sve dok komunisti nisu
doli na vlast nije bilo ni tog karbona
ta. A ona je rekla: "Evo tebi jedan, pa
nek' me sutra uhapse". Ne znam kraj
p r i e , ali znam i jednu drugu. Otac
mog dragog kolege je odmah posle
rata uiteljevao u Beogradu, kao to je
i n i o i pre rata, dok jednog dana nije
d o a o neki prosvetni komesar i pred
aktivom uitelja uzviknuo daje "krva
vi kralj iz zemlje odneo hiljadu vagona
narodnog zlata", na ta je otac mog
druga rekao: " K o l e g a , d a j e k r e a , pa
bi bilo mnogo". Kraj prie znam: pro-
teran je da ui decu po selima.
ta se od tada p r o m e n i l o ? N i t a .
Z a t o d r a v a veruje da prosvetni rad
nici moraju biti uplaeni i daje njihov
patriotski zadatak da rade za badava?
Z a t o je i dalje ideologija pobrkana s
tehnologijom nastavnog procesa? Z a
to veruju da pokorni nastavnici mogu
da vaspitaju mlade ljude? V l a d a je u
pravu kada tvrdi da bi poveanje plata
prosvetarima izazvalo dodatno t a m
panje para i inflaciju. A l i , takva vlada
u takvoj d r a v i morala bi da podnese
ostavku ili da napravi radikalan
b u d e t s k i rez i da skine malo para
policiji kako bi namirila uitelje. Nita
od toga. Oni e pokuati da nas uvere
da e tek u njihovom mandatu biti ot
kriven kalcijum-karbonat. K a d d r a v a
nije u stanju da obezbedi da prosvetari
ne budu puka sirotinja, onda bi bio red
da se proglasi bankrot i da vidimo,
napokon, gde nestade onih "hiljadu
vagona narodnog zlata".
I). .
broj 331
Izdava : N P V R E M E " d.o.o. B e o g r a d , Miarska 12-14 p o t a n s k i fah
UPRAVNI ODBOR: Stojan Cerovi (predsednik), Boris Popovi i Dragoljub arkovi
257
V. D. DIREKTORA: Dragoljub arkovi FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesi
N E D E L J N I K V R E M E " Beograd, Miarska 12-14
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub arkovi
ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin Simonovi
KOMERCIJALNA SLUBA: Vojislav Miloevi
SEKRETARIJAT: Elena Krstanovi (sekretar redakcije)
R E D A K C I J A : Dejan Anastasijevi, Slobodanka Ast, Velizar Brajovi, Stojan Cerovi, Aleksandar i-
ri, onja iri, Drako Gagovi, Zmagoslav Herman, Branka Kaljevi, Uro Komlenovi, Predrag Korak-
si, Slobodan Kosti (kultura), Goranka Mati (urednik fotografije), Milan Miloevi, Roksanda Nini,
Teofil Pani, Duan Relji, Ljiljana Smajlovi, Seka Stanojlovi (svet), Nenad Stefanovi, Hari tajner,
Filip varm, Dragan Todorovi, Milo Vasi, Svetlana Vasovi - Mekina, Perica Vuini, Ljubomir ivkov
DOKUMENTACIJA: Dragoslav Gruji, Jelena Mrda (foto)
D E S K Grafiki centar: Boris Dimitrov, Ivan Hraovec (urednik), Saa Markovi, Vesna Srbinovi,
Vladimir Stankovski, Daktilografi: Nada ordevi, Vera Mirkovi; Lektori: Stanislava Miji, Ljiljana
Simi; Korektori: Dragica Joki, Ivana Milanovi
VREME MARKETING: Goran Kosanovi (direktor), Vanda Kuera, Milena Zdravkovi
NEWS DIGEST AGENCY: Duka Anastasijevi PRODAJA I PRETPLATA: Nikola ulafi, Saa Jan-
evski, Tatjana Jovanovi RAUNOVODSTVO: Mirjana Jankovi; Rukopisi se ne vraaju.
Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662
' E-mail: redakcija@vreme.opennet.org WWW: http://www.beograd.com/vreme
" V R E M E I N T E R N A T I O N A L " Zeitschriflenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22,
11080 Wien, Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vavi;
Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: vremeint@ping.at (Be)
ABV Media Group: Dobrila Borojevi, Ivan Mren (direktor), (Njegoeva 7/1, Telefon: 3237-173)
"VREME KNJIGE": Predrag Markovi (urednik), Milan Pajevi, Milka Vukmirica
(Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889),
PRIPREMA: Grafiki centar "VREME"; TAMPA: PS GRME - PRIVREDNI PREGLED, Beograd,
Marala Birjuzova 3 OBRADA TIRAA: Data Press
YU ISSN 0353-8028: List je miljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. god
ine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. taka 1. alineja 10. za iji promet se plaa osnovni porez po stopi od 7 %.
Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemlje
(kurirom) (pota) (povrinska pota) (avionska pota)
6meseci 200 din 190 din 105 DEM 185 DEM
12meseci 400 din 380 din 210 DEM 370 DEM
Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, iro raun:
40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. " V R E M E " , Miarska 12-14,
p.fah 257,11000 Beograd. Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobrenju NBJ, naplauje se
u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvriti na raun broj: 611
378 704 Bank-Austria Wlen, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama
preraunava se po dnevnom kursu.estomesena pretplata podrazumeva 26 brojeva, a
godinja 52 broja. Ukoliko je uplaen vei ili manji iznos od navedenog, obraunae se dui
na trajanja pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemlje avionom jednaka je pretplati
za vanevropske zemlje. Cenovnik vai od 16.11.1996. U sluaju poskupljenja lista u toku
pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u
vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774 / Be 43 1 408 96 52.
NE OKREITE S T R A N U
dok ne proitate...
Ras banka -
pratilac vae
budunosti
Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.
Jevrejska24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.l 11
22. FEBRUAR 1997. VREME 5

Miloevi je
prevaziden politiar
"Nemam dileme da politika koju oliava Miloevi nije politika za
budunost srpskog naroda, Srbije i Jugoslavije. On je lien sposobnosti
stratekog gledanja na izazove koji stoje pred naom dravom"
nogi potezi koje poslednjih
1 | / H godina povlai crnogorsko
rukovodstvo - od privatiza
cije do of or drave - iza
zivaju u drugoj republici
podozrenje, a neki u tome vide i klicu sece
sionizma. U razliitim izjavama crnogor
skih elnika povodom "srpske bune" mnogi
su prepoznali konflikt. Koliko u tome ima
istine, pitali smo predsednika crnogorske
vlade M i l a Dukanovia. Premijer uka
novic za "Vreme" govori i o moguoj kan
didaturi Miloevia za predsednika SRJ,
promeni Ustava...
" V R E M E " : Novi program vlade
oznaen je kao program reintegracije u
meunarodnu zajednicu, ali na samom
startu njegove realizacije, umjesto najav
ljenog podizanja spoljanjeg zida sankci
ja, zbog poznatih dogaaja u Srbiji
meunarodna zajednica je zaprijetila no
vom izolacijom. Da li je sve to ugrozilo re
alizaciju vaeg programa?
UKANOVIC: Strateki elementi glo
balne dravne politike nae Republike su: di-
namiziranje ekonomskih reformi putem
privatizacije i implementacije projekta Crna
Gora - slobodni ekonomski prostor,
demokratski razvoj Crne Gore na osnovama
graanske drave sa visokim stepenom
meuetnike i meuvjerske tolerancije i ,
tree, to je ujedno i preduslov za realizaciju
prva dva opredjeljenja, brza i potpuna reinte
gracija u meunarodnu zajednicu. Oekivao
sam da e, nakon potpisivanja sporazuma u
Dejtonu i , posebno, poslije ukidanja sankci
ja, nadleni savezni organi aurno pristupiti
pripremi platformi neophodnih za skoro ak
tiviranje lanstva SRJ u O U N , OEBS, M M F ,
Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, Svjetskoj
banci. Iako je u poetku bilo izvjesnog zasto
ja, treba kazati daje, neko vrijeme, savezna
6 VREME 22. FEBRUAR 1997.
Intervju: Milo ukanovic
vlada predano, zanatski pristupala poslu ko ona radi posao koji se u neku ruku, makar u
mpletiranja nunih dokumenata za ost ovom vremenu, ini uzaludnim.
varivanje ovog prioritetnog politikog i Mislite li da postoji bar politika odgo
ekonomskog cilja. Pa ipak, danas je vie vornost za nastalu tetu?
nego oigledno da te aktivnosti ostaju bez Naravno da postoji i da ju je sasvim pre
oekivanih efekata. Pored ranijih politikih cizno mogue adresirati. I to ne samo po
razloga da meunarodna zajednica reaguje litika odgovornost. Teko je sve svesti na
sa zadrkom prema SRJ, tu odgovornost ako
olienih u tzv. spoljnom Organizacija vlasti u 10-11 miliona ljudi
zidu sankcija, u meuvre ivi loije nego to bi
menu su bespotrebno, poli dvije republike je moglo da ivi: sa
tiki naivno i oholo "iskrei- niim standardom i
rani" i svjetu ponueni i
sutinski bitno razliita. na niskom stupnju
novi argumenti protiv nas. Dok u Crnoj Gori jasno demokratije.
Naravno, jasno je da mislim Ima li mjesta pi
na neobjanjivu glupost ve funkcionie podjela tanju odgovornosti
zanu za odlaganje priznanja crnogorske vlasti za
neega to se ve 17. no
vlasti, dotle je u Srbiji to, odnosno, da li je
vembra vidjelo da se mora sve to relativizirano i crnogorska vlast do
priznati, a to je pobjeda voljno energino
opozicije u nekoliko lokal hijerarhijski podreeno pritiskala vlast Sr
nih sredina u Srbiji, koju su bije da se prizna
im svojom voljom dali
vlasti jedne linosti ono to se moralo
graani Srbije. Danas je priznati?
SRJ, naalost, tri mjeseca kasnije, ne na Kao to znate, na tu temu postoje su
poziciji na kojoj je bila 17. novembra, ve, protstavljena miljenja, a rekao bih, u jedn
plaim se, ispod te crte, imajui u vidu da su om dijelu javnosti i nerealna oekivanja od
izbornim igrarijama u Beogradu ponueni crnogorskog dravnog rukovodstva. Da l i
elementi za sumnju u iskrenost demokratske treba da podsjeam: u obrazloenju odluke
orijentacije nae drave. Dakle, u odgovoru o zadravanju spoljnjeg zida sankcija pre
na vae pitanje mora se kazati da je, svim to ma SRJ dominiraju dva pitanja: Kosovo i
se dogodilo u poslednja tri mjeseca u Srbiji, neophodna kooperativnost sa Meunarod-
na gubitku, i to ne malom, i Crna Gora i SRJ. nim sudom u Hagu. N i prvo, ni drugo pi
Mislim da je u cijeloj situaciji najtraginija tanje, nijesu u nadlenosti Crne Gore. Kos
pozicija savezne vlade. Ustavno je ovlaena ovski problem razumijemo, potujemo nje
da vodi unutranju i spoljnu politiku zemlje, govu specifinost, sloenost i , konano,
struno priprema sve to je potrebno za nae njegov znaaj, ali ono je i formalno u na
ukljuivanje u meunarodne organizacije, ali dlenosti drave Srbije. Svi relevantni
s obzirom na to da joj je uzurpirano pravo da meunarodni faktori su nekoliko puta isti
donosi vane politike odluke, posebno cali daje Kosovo sastavni dio Srbije, ime,
spoljnopolitike (mada je iz prethodnog po mom shvatanju, nijesu samo obe
primjera jasan znaaj i unutranjopolitikih), shrabrivali albanske secesioniste, ve su i
slali jasan signal rukovodstvu Srbije da ak
tivnije tretira kosovski problem. Mislim da
smo u Crnoj Gori prilino dobro rijeili ne
samo pitanje ravnopravnosti Albanaca nego
i pripadnika svih etnikih grupa koje u njoj
ive. Takode, Crnoj Gori nije ispostavljen
niti jedan zahtjev za izruenje nekog njenog
graanina Meunarodnom sudu u Hagu i
Crna Gora je, vjerovatno, jedina drava na
tlu bive Jugoslavije koja je organizovala
dva sudska procesa za poinjene ratne
zloine u prethodnom ratu. Vjerujem da su
to vane injenice koje opredjeljuju veinu
naih inostranih sagovornika, ukljuujui i
brojne amerike kongresmene, da posjeu
ju Crnu Goru i potenciraju njenu pozitivnu
specifinost.
U vezi sa lokalnim izborima u Srbiji,
ve sam rekao, maltene od prvog dana su
najodgovorniji ljudi iz Crne Gore saoptili
vrlo precizno svoj stav i dosledno ga se
pridravali. Kazali smo da se demokratski
iskazana volja graana Srbije mora bezus-
lovno potovati i da to predstavlja slovo
" A " u demokratskoj azbuci koju, oigledno,
mukotrpno i zakanjelo izuavamo na ovim
prostorima. Nakon svega toga, moram da
kaem da postoji apsolutno nerealno
oekivanje da bi rukovodstvo Crne Gore
moglo jo neto da uradi, ime bi rijeilo
aktuelni problem u Srbiji. Iako nam stanje u
Srbiji, nadam se da sam to ubjedljivo poka
zao, veoma teti i iako elimo da se to prije
promijeni nabolje, ova pitanja su, ipak, un
utranji politiki problem Srbije i ona se
mogu jedino u njoj rijeiti.
U javnosti su vai stavovi predstavljeni
kao radikalniji u odnosu na stavove pred
sjednika Bulatovia. Da li je u tom smislu
bilo nesuglasica u vrhu crnogorske vlasti?
Prirodno je valjda da meu Ijudirrja pos
toje razlike, da svako ima svoj nain
miljenja, saoptavanja, uopte ponaanja.
Sa predsjednikom Republike Bulatoviem i
predsjednikom parlamenta Maroviem cilja. Lako je svaati se, naputati prego znailo nastavak blokade u naoj komuni
imam usaglaen stav oko najvanijih, varaki sto, ostavljati razgovore nedovren kaciji sa meunarodnom zajednicom. Kon
stratekih pitanja koji se tiu budunosti im i u prekidu komunikacije dodatno gubi cepcijom ekonomske politike Vlade Crne
Crne Gore. Smatram da je to sasvim do ti vrijeme. Zato mislim da su pojedini ljudi Gore za 1997. godinu pokazali smo da sva
voljno za uspjeno funkcionisanje vlasti u spremni da daju vrlo povrna tumaenja naa opredjeljenja - koja, naravno, polaze
dravi. Bilo bi nenormalno da meu nama uloge koju predsjednik Bulatovi ima u od makroekonomskih pretpostavki savezne
ne postoje i odreene razlike oko pojedinih strategiji naih politikih odnosa sa drugom vlade - mogu biti samo lijepo smiljena i
pitanja iz posla kojim se bavimo. Meutim, federalnom jedinicom. nerealna pria, ukoliko se ne ostvari osnov-'
u dijelu jugoslovenske i inostrane javnosti na pretpostavka - reaktiviranje naeg lan
Hoe li lex specialis, tanije njegova
ta se razlika prenaglaava i insinuira neki stva u meunarodnim organizacijama, fin-
primjena, razrijeiti krizu u Srbiji?
navodno duboki konflikt. To apsolutno nije ansijskim i trgovinskim. Zato bi se
Nijesam vie siguran da e lex specialis
tano. Gospodin Bulatovi ima prilino produetak politikih tenzija u Srbiji vrlo
biti dovoljan odgovor na u meuvremenu
teak posao da stavove dravnog rukovod negativno odrazio na ekonomske i socijalne
narasle probleme, izuzetno podignute ten
stva Crne Gore, u komunikaciji sa Srbijom, prilike u SRJ i pretio bi ozbiljnom ekonom
zije i proirene zahtjeve u Srbiji.
pokua predstaviti kao povoljnu opciju za skom paralizom, a time i krupnijim soci
ta Crnoj Gori valja initi u sluaju da
razvoj Jugoslavije u cjelini. Logino, taj jalnim gibanjima. M i s l i m da u Srbiji pre-
se pomenuti dogaaji u Srbiji nastave? Da
posao, ako mu ozbiljno pristupamo, podra vashodno oni koji su za to najodgovorniji,
ostane i dalje ova blokada o kojoj se go
zumijeva i tolerantnost, spremnost na dija dakle dravno rukovodstvo Srbije, moraju
vori?
log, upornost i sklonost kompromisima.
Tako se u politici jedino dolazi do eljenog
Bilo bi veoma tetno ukoliko bi se poli
tiki konflikti u Srbiji produili, jer bi to
iznai kvalitetnu formulu za hitnu sanaciju
ukupnog politikog problema u Srbiji.

22. FEBRUAR 1991 VREME
 U meuvremenu.
Vlada Crne Gore e,
pored pruanja podstica-
ja za takav pristup Srbiji,
kao odgovoran dravni
1
organ, pripremiti sve al-
ternativne formule koji
ma e zatititi ekonoms-
ko-socijalne i politike
interese graana* Crne
Gore. Neke od tih poteza-9
ve sam nagovjestio u ^
novom Programu Vlade, g
kazavi da emo koristiti *
raspoloivi ustavni ka-
pacitet, dat republikama g
2
u Ustavu Jugoslavije. To
se. prije svega, odnosi na
dio nae spoljnopolitike inicijative kojom
bismo pokuali ostvariti direktnu komuni
kaciju sa M M F . sa drugim meunarodnim
finansijskim organizacijama i time stvoriti
pretpostavke da se aktiviraju razvojni pro
jekti u Crnoj Gori.
Konano, ovih dana svjedoci smo da se
i u Crnoj Gori osjea zaotravanje ekonom
skih problema. Koliko do jue. moda i
danas, s ponosom smo isticali da se u Crnoj
Gori plate zaposlenih u dravnim slubama,
ukljuujui obrazovanje, zdravstvo, kultu
ru, socijalu itd., izmiruju redovno, da se
penzije redovno usklauju i isplauju, da
proizvodnja raste znatno vie nego u Srbiji.
A l i , iole ekonomski upuenima, jasno je da
mi funkcioniemo po zakonu spojenih su
dova i da e posljedice loeg rada na ekon
omskom planu u Srbiji morati, sa malim
zakanjenjem, da se odraze i u Crnoj Gori.
M i to ve godinu dana nekako odlaemo,
ali kao to sam rekao, posljednjih dana se
ekonomski i socijalni problemi u Crnoj
Gori veoma zaotravaju i , ukoliko ne doe
do hitne deblokade naih ekonomskih rel
acija sa svijetom, mislim da e SRJ pa i
Crnu Goru ekati mnoga ozbiljna ekonom
ska i socijalna iskuenja u 1997. godini. To
emo pokuati da preduprijedimo djelujui
paralelno, kao to sam rekao: prvo, prema
dravnom rukovodstvu Srbije da najhitnije
nae cjelovita rjeenja za probleme, a, na
drugoj strani, pripremajui alternativne
projekte, ne dovodei u pitanje ustavno i
pravno ustrojstvo SRJ da Crna Gora isko
risti neke svoje prednosti i odlunije krene
putem ukupnog razvoja.
Smatram da imamo ustavnu, a i svaku
drugu odgovornost prema narodu koji
predstavljamo i da potujui njegovo
opredjeljenje da ivi u SRJ istovremeno
obezbjedimo i ostvarivanje njegovih v i
talnih ekonomskih, politikih i socijalnih
interesa.
Neki beogradski mediji, a i funk-
cioneri, otro su reagovali na te najave
8 VREME 22. FEBRUAR 1997.
tvrdnjama da je rije slavije. Najtee je to to je Slobodan
o besmislicama, ali i Miloevi, u brojnim i krupnim grekama
ocjenama da niko koje je do sada poinio, ostavio nesumnjiv
nema pravo da se igra utisak da nema sposobnosti da dugorono i
sudbinom SRJ? ozbiljno projektuje budunost i da pravilno
Mislim da su takva odabere put ka njoj. Umjesto toga, on se
reagovanja besmisle uporno nametao kao neosporno dobar tak
na. Pa zar je Crna tiar koji se relativno uspjeno snalazi u ha-
Gora ta koja se igra sa osu koji prethodno sam stvara. Umjenost
SRJ? Ne, odgovorno taktiziranja jeste kvalitet, ali samo ako se
tvrdim da je Crna time osvajaju nove dionice na magistrali do
Gora od dana njenog strateki postavljenih ciljeva. U protivnom
nastanka uradila sve, taktiziranje se pretvara u dosadno vrenje u
pa i vie od njenih re krug i bespotrebni gubitak vremena.
alnih moi, da se sau Zvanino, potujui i svoja demokrats
va SRJ. M i smo se na ka uvjerenja i ustavna pravila ponaanja, ja
jprije osvjedoeno ub- u, naravno, ispotovati neprikosnoveno
jedljivom voljom pravo graana
graana opredijelili za zajedniku dravu. Srbije a bira
A tokom ovih godina njenog postojanja be ju svoje lidere.
skrajnom tolerancijom i razumijevanjem za Koga god oni
greke koje su sve namjerno ili nenamjerno budu izabrali
ile na tetu SRJ, davali smo ansu da sazri za odgovorne
politika svijest o jedino moguoj formuli funkcije u Sr
funkcionisanja i razvoja zajednice. Pa, nee biji ili za svoje
valjda biti da smo mi izjurili savezni M U P predstavnike u
na ulicu, da smo pravili razne kadrovske federaciji, im-
vratolomije sa osiem, Paniem, Avram- mae, kao i do
oviem i si. I dok smo iz raznih krugova iz sada, zvanine
Crne Gore i Srbije sumnjieni za navodne izraze moga
subverzivne djelatnosti prema jugosloven- potovanja.
skoj federaciji, mi smo uporno i javno U smislu
ponavljali to to je svakom makar politiki priprema Slo
polupismenom jasno: dvolana federacija bodana Milo
moe opstati samo u uslovima potpune evia za pre-
ravnopravnosti njenih lanica i moe biti d sj e d n i k a
dio razvijenog svijeta samo ako pametno SRJ, iz raznih izvora ula su se nagaanja
osmisli i vjeto vodi svoje ekonomske i da se priprema i promjena saveznog usta
politike reforme. I danas, bez rezerve mis va u smislu proirenja predsjednikih ov-
lim tako. Jugoslavija je mogua i poeljna laenja. Kako gledate na te prie i da li je
ako u njenoj politikoj strukturi na svim to mogue ostvariti?
vanim mjestima sjede ljudi koji su pot Sigurno vam je jasno da su takve teze u
puno usvojili ova dva postulata. dosluhu sa prethodno datim mojim ocjena
Sada se mnogo nagaa o kadrovskim ma. Prema tim shvatanjima, novom pred
rjeenjima za najodgovornije funkcije u sjedniku trebalo bi dati i nova ustavna ov-
SRJ. Kakav je va odnos prema eventual laenja. I tako, valjda iz mandata u man
noj kandidaturi Slobodana Miloevia za dat. Za svakog predsjednika primjeren
predsjednika SRJ? ustav. Pa to ne vai vie ni za folklorna
Dvojak. Uvjeren sam da bi bilo potpuno drutva, ni ona ne prilagoavaju svoje akte
politiki pogreno da Slobodan Miloevi predsjednicima, a kamoli za dravu! Mis
ostane na bilo kom mjestu u politikom lim daje Ustav SRJ dobar. Naalost, savez
ivotu Jugoslavije. I to, kako za jugosloven- na vlada jo nije preuzela dio svojih ov-
sku politiku, tako za njega samog. Danas je laenja dobijenih ovim aktom, ali to se
gospodin Miloevi ovjek prevaziene moe objezbijediti kako autoritativnijim
politike misli, lien sposobnosti stratekog nastupom same vlade, tako i konstruktivni-
gledanja na izazove koji stoje pred naom jom ulogom republika. Osim to ja tako
dravom, uz to i u pogrenom okruenju, mislim, ini mi se da ni u Crnoj Gori, u
koje ga, po ve vienom receptu au njenom politikom tkivu, ne postoji ni min
tokratskih reima, zarad svojih sitnih privi imum razumijevanja za ustavne promjene
legija, dri u poprilinom neznanju o re tog tipa.
alnim dimenzijama problema Srbije i Jugo Predsjednik Miloevi je takoe izjav
slavije. Zato je, makar meni, bez dileme jas io da je bilo i da e biti trvenja sa Crnom
no da politika koju on oliava nije politika Gorom. O kakvim je nesuglasicama rije?
za budunost srpskog naroda, Srbije i Jugo Ne znam o kojoj je njegovoj izjavi rije
mmmmmmmm
i na staje mislio. Smatram da danas postoje
jasne razlike u politici dviju republika i da
se u interesu SRJ one moraju prevazii.
Naravno, rjeenja ne mogu biti prosti kom
promis, po principu: sretnimo se na sredini
ili popustite vi nama ovdje, a mi emo
vama tamo, jer ne ivimo sami na svijetu.
Rjeenja dilema koje imamo uporedno ana
lizirajui dva sistema, moramo nai gleda
jui malo i u okolna dvorita. I to danas ve
gotovo daje svejedno u ija. Neka rjeenja
su postala opteprihvaena, civilizacijska.
Dakle, prvo se mora prevazii ustavna
konfuzija. Ustavi Srbije i Jugoslavije su
posvaani. To kao da nikoga ne zanima.
Organizacija vlasti u dvije republike je
sutinski bitno razliita. Dok u Crnoj Gori
jasno funkcionie podjela vlasti, sa nespor
nom autonomijom i zakonodavne, i sudske,
i izvrne vlasti, dotle je u Srbiji sve to rela
tivizirano i hijerarhijski podreeno vlasti
jedne linosti. Takoe, mislim da se moraju
prevazii razlike i uspostaviti konsenzus
oko stratekih politikih konstanti nae
drave. Ve sam kazao u odgovoru na vae
prvo pitanje kako smo ih mi u Crnoj Gori
defi ni sali. Da bi se one realizovale na nivou
SRJ, oko njih se moraju ujediniti sve rele
vantne politike snage u naoj zemlji i tome
mora biti podreena politika aktivnost
svakog organa i pojedinca u S R J i repub
likama. A te vrijednosti, priznaete, nijesu
nikakav specifini izum Crne Gore, ve su
afirmisane u itavom svijetu i , hteli mi to ili
ne, b i e i kod nas. Sa nama ili nekim
drugim. to bre, to bolje.
Zato crnogorska vlast nije
pokrenula pitanje usuglaa
vanja Ustava Srbije sa Usta
vom SRJ?
Kao to znate, Ustav Crne
Gore u cjelosti je usaglaen sa
Ustavom Jugoslavije. Smatrali
smo da druga federalna jedinica
ima jednaku odgovornost pre
ma SRJ i njenom Ustavu. Tak
oe, tu je nadlean Ustavni sud
SRJ, koji treba da se potara o
sinhronizaciji ustavnih rjeenja
na nivou zemlje.
Savezni ustavni sud je
ponitio neke crnogorske za
kone, a sada se pred njim
nalazi i Zakon o projektu -
Crna Gora of or centar...
Ustavni sud je institucija koju veoma
potujem i koja mora biti neprikosnoveni
arbitar pravne drave. A l i , s obzirom na to
1
daje i sam ustav politiki akt , mislim da bi
Ustavni sud morao malo vie da pulsira
prema politikom stanju u kojem se danas
nalazi SRJ. A to stanje je, najljepe reeno,
prelazno sa reliktima prolog i nedovren
im elementima novog sistema. Pravni
sistem SRJ daleko je od potrebnog nivoa
konzistentnosti i savremenosti. Ophrvani
sankcijama i politikim problemima koji su
ih sljedili, nijesmo ni bili u mogunosti da
se u potpunosti posvetimo tom pitanju, niti
da do danas usaglasimo i normativno
pripremimo sve razvojne projekte vane za
SRJ. U tom stanju, u Crnoj Gori smo se la
tili pripreme nekih novih projekata za koje
raunamo da mogu donijeti nesporne koris taj put preemo organizovano, donosei za
ti i njoj i zajednikoj dravi. Jedan takav
projekat je i Crna Gora - of or centar. I
umjesto da se na stvari tako gleda, pa ako i
nije, statiki posmatrano, ba sve u skladu
sa saveznim zakonom, najee bajatim i
neadaptiranim za novo vrijeme i potrebe,
da se u konsultacijama sa saveznom vla
dom i saveznom skuptinom preispita
eventualna potreba da se ti zakoni
promjene, na manir je da odmah otvorimo,
i to javno, sumnju u odrivost crnogorskog
projekta. I ini mi se da se to ponekad radi
sa posebnim zadovoljstvom. to se vie
ljudi sa kapitalom potjera iz SRJ, to je srea
u tim krugovima vea. esto sve te inicija koji se odvijao minulih mjeseci na ulicama
tive za preispitivanje ovog ili onog pravnog
akta imaju i jasnu politiku konotaciju i kr
iju elju da se konano "dokae" taj
prikriveni crnogorski secesionizam. Da rez
imiram: of or projekat je prosperitetni raz
vojni projekat koji e, ako budemo imali
pameti, doneti nesumnjive materijalne ko
risti Crnoj Gori i SRJ, ak mislim da je to
moda i najkrai put da se prebrodi jaz
naeg zaostajanja u nekoliko prethodnih
godina.
Kako vidite
funkcionisanje
savezne drave, s
obzirom na to da
objektivno u njoj
postoje dva priv
redna sistema?
To o dva priv
redna sistema moe
biti tano, ali samo
kao kratkoroni
privid. Danas je ev
identno da jedino
sistem trine eko
nomije, sa domi
nacijom privatne
svojine, moe biti
efikasan. Pred tim
moe neko zatvarati oi ako mu je tako
lake. Imam utisak da pojedine politike
strukture u SRJ, deklarisane kao eksk
luzivno lijeve - a koje su u Srbiji ostvarile
ogromnu, dodue vaninstitucionalizovanu
mo - tako murei i piui dnevnike nago za vlast u Srbiji nijesmo podravali nikog -
varaju da svih nas 11 miliona zamurimo i
da "ostanemo" u onoj "ljepoti" iz prethod
nih pola vijeka, kada smo ivjeli ugodno,
radili malo, a trokarili pare dananjih i
buduih generacija. Jo kad bi bilo koga da
nam i dalje sipa kredite... Moda bi tada i
mi, aktuelni, sebino to prihvatali, a ostavili
svojoj djeci da zadueno zarauju i vraaju.
Sve to, naalost, predstavlja veliku zab
ludu i proizvodi ogroman gubitak vremena.
Privatizacija i ekonomske reforme pred
stavljaju put bez alternative, i za Srbiju i za
Crnu Goru. U Crnoj Gori pokuavamo da
kone i utvrujui procedure kojima se treba
voditi. U Srbiji e se, ako se neminovnost
toga ne shvati, privatizacija dogoditi spon
tano, mimo politike volje i mimo odre*
enih zakonskih rjeenja. Vjerovatno e vr
ijeme uskoro pokazati koliko su dotrajale
misli odreenih aktera na politikoj sceni,
ali, naalost, to e biti slaba satisfakcija
svim naim graanima za gubitak vremena
koji nam se u meuvremenu dogodio i zbog
kojeg nijesmo realizovali sve to smo na
politikom i ekonomskom planu mogli.
ta vi mislite o studentskom protestu,
koaliciji "Zajedno" i ukupnom protestu
gradova u Srbiji?
O opravdanosti protesta, svakog pa i
ovog, sudi se na osnovu valjanosti razloga
koji su ga podstakli. Ve sam kazao, posto
jali su sasvim realni razlozi za protest, pa je
on zato i opravdan. Da li se on kasnije, ek-
scesno, znao na ulici pretvoriti i u neto
drugo? Moda i jeste, ali za svaku vlast
mora biti primarno da otkloni uzroke
protesta to prije, kako bi onda sa njim
prestale i te neeljene manifestacije. U sa
mom protestu ja jasno dvojim dva pokreta.
Prvi je studentski, kojem sam od prvog
dana poklonio svoje simpatije. ini mi se
da su studenti ovoga puta svoj protest izra
zili bez ijednog politiki pogrenog poteza.
Nijesu se svrstali pod okrilje niti jedne poli
tike partije, borili su se za vie demokratije
i za ekonomsko blagostanje u drutvu, i to
se mora respektovati. Od koga bi to trebalo
prije oekivati u drutvu, nego upravo od
ove strukture. To njima pripada, a nije valj
da sporno i da imaju razloga da trae vii
kvalitet ivota, i ekonomski i politiki, tj.
demokratski.
Koalicija "Zajedno" je krenula u protest
da bi se izborila za uskraene joj
odbornike mandate. To sam smatrao i
pozitivnim i pravednim. Izborni rezultati
moraju biti svetinja. Kasnije, to se pretvori
lo u njihovu borbu sa reimom gospodina
Miloevia za osvajanjem kompletne vlasti
u Srbiji. U tome nije niko od nas iz Crne
Gore uestvovao ni na koji nain. U borbi
ni lino, ni kao politiku partiju. To e ve
Srbija znati sama da rijei, i to, iskreno
vjerujem, pametno i u svoju korist.
VELIZAR BRAJOVI
22. FEBRUAR 1997. V R E M E 9

Slamanje trajka
"Prosvetni jadnik"
v '
Staje Vlada ponudila uiteljima, nastavnicima i profesorima?
Najpre bruku preko RTS, a potom i 200 dinara prie
P
osle gotovo jednomesenog ilegal
nog rada na suzbijanju bunta pros-
vetara, uglavnom preko direktora
kola, predsednik Vlade Srbije Mirko Mar
janovi odluio je da neposlunost prosvet-
ara okona na svoj nain. U nedelju 16. feb
ruara, uz svesrdnu pomo odanih sindikal
nih lidera Srbije i Beograda Tomislava Ban-
ovia i Dobrice Savia i RTS proglasio je
zahteve prosvetnih radnika ispunjenim i na
javio vraanje dece i profesora u kole. Sve
to, uz lino uverenje da e i sami prosvetni
radnici biti zadovoljni velikodunou dra
ve, koja im je poveala koeficijente za obra
un plata za 30 odsto (to oni inae, nisu tra
ili) i obeala urednije isplate sirotinjskih
zarada.
Premijer Marjanovi je omanuo bar u tri
procene: prvo, profesori i deca nisu se vratili
u kole; drugo, umesto zadovoljstva Vladin
im predlogom, prevareni i uvreeni pros-
vetari su podrali svoje sindikalne prego
varae, konsolidovali redove i odluili da
trajkuju i dalje; tree, profesori a i aki
roditelji sve manje gledaju i veruju dravnoj
televiziji, preko koje je pompezno najavlje
na velikodunost drave i njena briga za nji
hov status i standard.
"Oni su se samo poigrali s nama. Ponizili
su nas, i to nee proi. Banovi nije na pre
govara i nije imao pravo da u nae ime bilo
ta potpisuje sa Vladom. M i to jednostavno
ne priznajemo", kae za "Vreme" profesor
Katarina Stevanovi, lan Inicijativnog od
10 VREME 22. FEBRUAR 1997.
bora srednjih i osnovnih kola.
Posle prvog oka, vie zbog bezobrazlu-
ka nego zbog prevare, prosvetni radnici su
se u ranim prepodnevnim asovima u
ponedeljak 17. februara okupili u Nemanji-
noj ulici, ispred Vlade Srbije, i uz zvuke
pitaljki, truba i klepetua i povicima "lop
ovi, lopovi, prevara", protestovali su protiv
potpisanog sporazuma.
DIREKTORI U AKCIJI: Pobuna 90
odsto od preko sto hiljada prosvetnih radni
ka koliko ih ima u Srbiji traje vie od mesec
dana. Zaposleni u kolama najpre su apelov-
ali da im se urednije nego dosad isplauju
lini dohoci (poetkom godine ve su im
bile uskraene dve plate), zahtevali razgo
vore sa ministrom obrazovanja, upozoravali
na svoju bedu i sirotinju i da ne mogu da
izdravaju ni svoju decu. Nita nije vredelo.
Poueni prologodinjim propalim traj
kom, ovoga puta su se izgleda bolje organi-
zovali, stvorili zajedniki pregovaraki tim
od dravnog i granskog sindikata "Nezavis
nost", Incijativnog odbora srednjih i os
novnih kola, Foruma gimnazija i Sindikata
prosvetnih radnika Vojvodine, i oroili svoje
zahteve: isplatu zaostalih linih dohodaka i
cenu rada koja bi svakog meseca iznosila 60
odsto od cene rada u Republici. lanovi pre
govarakog tima rekli su nam da oni samo
trae da Vlada ispuni ono stoje zajedno sa
Sindikatom potpisala davne 1994. kada su
donoeni kolektivni ugovori.
Javno ignoriui protest, i odbijajui pre
govore, vlast je u slamanje prosvetarskog
trajka ozbiljnije krenula ve krajem janu
ara, prvo blago, upozorenjem da nastavnici,
uitelji i profesori nemaju pravo na potpunu
obustavu rada. Onda je usledila pretnja o
obustavi para, koje ionako ne dobijaju re
dovno. Zatim su na scenu stupili direktori sa
zastraivanjem otkazima. U pojedinim sred
njim kolama u Knjaevncu, Majdanpeku,
Kladovu i Boru, pored redovnih nastavnika,
direktori su u pomo pozvali i penzionisane
nastavnike, kolske nadzornike i nezapos
lene sa biroa za zapoljavanje - za primer
neposlunima.
U Inicijativnom odboru beogradskih gi
mnazija, srednjih i osnovnih kola, saznali
smo da su direktori vranjanskih kola u tra
jku odneli iz kolskih zgrada telefone, kako
profesori ne bi mogli da komuniciraju sa
sindikalnim pregovaraima i obavetavaju
javnost o trajku i dogaanjima u ovom gra
du koja su, inae, poprimila obeleja opteg
bunta. Nastavnicima su u pomo priskoili i
uenici srednjih kola, koji su prvi organi-'
zovali trajk i pozvali svoje profesore da se
pridrue generalnom trajku prosvetnih rad
nika Srbije. Posle sedam dana protesta, ue
nicima etiri vranjanske srednje kole pri
druili su se roditelji i profesori Ekonoms-
ko-trgovake kole koji su objavili generalni
trajk.
Prva naznaka spremnosti Vlade da ipak
pregovara sa prosvetarima bilo je pomeranje
vesti o trajku na dravnoj televiziji sa 28.
minuta dnevnika na 10. minut i otpisivanje
direktorskih zasluga u slamanju trajka.
"Profesori koji uestvuju u trajku nee biti
kanjeni, a svaka pretnja od strane direktora
o otkazima bie sankcionisana..." poruivali
su preko RTS zvaninici iz Ministarstva
prosvete.
D O K E R - B A N O V I : Dodvorava
nje profesorima, nastavnicima i uiteljima
nije dugo trajalo. Dva-tri puta pregovori
Vlade i sindikalnog tima okonavani su be-
zuspeno. U Republikom odboru sindikata
prosvetnih radnika kau da im je premijer
Marjanovi, koji je na poslednje subotnje
pregovore 15. februara doao pred kraj da
uplai prosvetare, najdirektnije postavio uli-
timatum da moraju da prihvate stavove V l a
de ili e "u protivnom biti odgovorni za bez-
bednost dece na ulici". Naglasio je, takoe,
da 70 posto kola radi i daje tek manji broj u
trajku. Marjanoviu se nije dopao ni meo-
vit tim pregovaraa, pa su pregovore morali
da napuste svi osim predstavnika dravnog
sindikata. Stvar je donekle, posle nekoliko
dana, objasnio Marjanoviev sindikalni do-
ker Banovi: "Sve zlo koje je ulo i napad na
Savez sindikata Srbije dolazi od ovih kolega
koje ste ubacili u pregovaraki tim i dali im
vae pravo da pregovaraju u ime vas i nas.
Sve dosad stoje dostignuto kao pregovara-
ki nivo, kolege iz drugih sindikata nisu prih je izvestan broj nastavnika i uenika pov- anja, nekom boljitku prosvetari bi se mogli
vatile. Uvek imaju da se neto dogovore, da erovao RTS da nastava poinje poetkom nadati tek od juna, ili jula, a tada ide raspust,
uju miljenje baze, a baza eka da primi ove nedelje, izgleda ovako: neki profesori i pa su finansijeri uglavnom u to doba godine
plate i pone da radi"... uenici doli su u kolu. Odran je i prvi as, okrenuti obeanjima nekom drugom ko pro-
Od kako je na ovoj funkciji, bar dva puta a onda se sa praznom torbom vratila blaga testuje. "Nije tano da elimo inflaciju. A k o
godinje Tomislavu Banoviu neko iz "nje jnica kole, saoptivi da nema para za drugi ima para za policiju, mora imati i za pros-
gove baze" trai ostavku. "On je lider vlada- deo decembarske plate postoje "Beobanci" vetu. Nai zahtevi su pristojni, i pravljeni su
jiie partije a ne sindikata", kau prosvetari, blokiran raun. Nastavnici su ostavili dnev na osnovu trokova za potroaku korpu.
dodajui da proteklih godina nije bilo po nike i pohrlili na miting ispred Vlade Srbije, Potpredsednik vlade tvrdi da bi prema
bune koju nije osudio. Poslednje neoviae- a uenici su se vratili kuama. U koli je os naem zahtevu prosvetni radnici imali 2000
no potpisivanje sporazuma sa Vladom u ime tao direktor, ali ne zadugo, postoje i on poz- dinara platu. To bi mogao imati samo direk
prosvetnih radnika ponovo je osveilo zah- * van na hitan sastanak u Ministarstvo prosve- tor, ili, eventualno, profesor sa 35 godina
tev za njegovom ostavkom. Upueni kau te "na ribanje". Nastavnicu ove kole zatekli staa, razrednim stareinstvom i toplim
da gde god se pojavi na radnikom skupu smo na mitingu, a kada smo je pitali za ime. obrokom. Nisam sigurna, ali ne verujem da
biva izvidan i oteran. Na- bi i to bilo toliko", kae Jelena
pustio je i poslednji sas Hristodulo, predsednik Grans
tanak sa prosvetnim rad kog sindikata "Nezavisnost".
nicima, poto nije uspeo da Najprostijim uveavanjem
ih ubedi u opravdanost koeficijenata po predlogu vlade
sporazuma sa srpskom vla profesor sa deset godina staa,
dom i nepohodnost vraa umesto dosadanjih oko 1000,
nja dece u kole. dobio bi 1230 dinara. Uitelju
ta je Vlada zapravo bi plata bila poveana sa 740 na
ponudila uiteljima, nasta 960 dinara, dok bi istaice, na
vnicima i profesorima. Na primer, takoe sa deset godina
jpre bruku preko RTS. Za staa umesto dosadanjih 360
izlazak na ulicu u ponede dobijale otprilike sto dinara vi
ljak 17. februara "kolski e. Nai sagovornici tvrde da se
ljudi" su bili "nagraeni" vlada poigrava strpljenjem pro
specijalnim tv dnevnikom svetnih radnika i daje T V kam
u trajanju od 22 minuta, u panja usmerena na kompromi-
kome su premijer Marjan tovanje zaposlenih u kolama.
ovi, potpredsednik V lade PO UZORU NA STARIJE K O L E G E : I osnovci na ulicama Dodaju da se vrlo dobro zna ko
Slobodan Radulovi i Tomislav Banovi, odgovorila nam je ironino: "prosvetni jad moe u ovoj zemlji proizvoditi infla
neko direktno a neko saoptenjem, ob nik", tano onako kako glasi i najvei trans ciju,"samo drava koja prekomerno troi.
janjavali velikodunost drave da pomogne parent nastavniko^ulinog bunta. Zato, mi ne znamo. A l i znamo da se ovako
prosvetnim radnicima, i onako usput poku PISMO MILOSEVIU: Vlada se oba dalje ne moe...".
ali da ih zavade sa ostalima zaposlenim u vezala i na poveanje koeficijenata za obra Tanani prosvetni sindikati za sada izdr
drutvenim delatnostima. sudijama na prim- un plata "u granicama do 30 odsto", i to od avaju borbu. A k o se ostvari najava prem
er, da bi na kraju ak i pripretili prosvetnim prvog januara ove godine. Poto plate kasne, ijera Mirka Marjanovia "da mogu da tra-
radnicima i optuili ih da ele inflaciju. to praktino znai da e uveane zarade jkuju do dvehiljadite godine, ako ele", nas
Prvo obeanje vlade da e drugi deo de prosvetni radnici dobiti, po slobodnoj proce- tavnicima se ne pie dobro. Poslednje na ta
cembarskih zarada biti isplaen 14. februara ni, negde u aprilu. Bilo je tu jo i obeanja su se odluili je da se obrate predsedniku
(sporazum potpisan tri dana kasnije) na sa da e zarade stizati svakih deset dana, a da Miloeviu. Neko ih, kako sada stvari stoje,
mom startu nije ispotovan. Autentina pria e sporna cena rada od 220 dinara vaiti mora prevesti edne preko vode. Do slede-
iz jedne beogradske osnovne kole, u kojoj "samo" do marta. A k o Vlada i ispuni obe- eg trajka. Osim roditelja i studenata, koji
zajedno sa njima stoje na hladnim ulicama,
za sada nema vee podrke. Pobuna prosvet-
ara traje od 15. januara. U generalnom tra
Ministarska smena jku ih je ovih dana bilo vie od 1200. Os
Dok je desetak hiljada prosvetnih radnika prolog petka ekalo ispred Vlade Srbije tatak trajkuje delimino ili uopte ne traj-
rezultate pregovora, nekoliko metara dalje, u zgradi Ministarstva prosvete, od svojih kuje.
slubenika se opratao dosadanji ministar obrazovanja prof dr Dragoslav Mladenovi Poslednja vest: u sredu u podne vie od
Gane. Uz ie i pie i tradicionalno nabadanje na aakalicu, do unutranjosti prostorija deset hiljada prosvetara uzaludno je ekalo
dopirali su pitanje i zvidanje prosvetnih radnika i njihovi zahtevi za poveanje plata. Za ispred Vlade Srbije da im se obrate lanovi
razliku od uitelja i nastavnika, koji su jo prole godine traili smenu ministra Mladen- pregovarakog tima, koji nisu uspeli da na
ovia, iz Ministarstva stie vest da su pojedini slubenici za odlazeim ministrom ak bave ozvuenje. Preko jedva ujnog mega
pustili i suzu. Samo dan kasnije, po svedoenju reportera "Dnevnog telegrafa", novom fona, Jago Bulatovi, predsednik Repub
ministru prosvete Jovu Todoroviu prireen je banket u studentskom odmaralitu "Radoj- likog odbora sindikata prosvete, obavestio
ka Laki" na Avali. Kako i dolikuje tek izabranom, feta je, po pisanju "DT", uz bogat je najstrpljivije o pisanju pisma predsedniku
meni: prasie, jarie, viski i torte i "muziku na uvce" potrajala duboko u no. "DT" nije Miloeviu. Najavljujui nova okupljanja,
uspeo da sazna koje platio raun. Dok zavravamo ovaj tekst, sredstva informisanja emi- prosvetari su se pridruili studentima, koji
tuju izjavu novog ministra prosvete, u kojoj se kae da je ovo stoje za prosvetne radnike su im i ovoga puta pruili podrku.
uinila Vlada Srbije maksimum preko koga se dalje ne moe. BRANKA KALJEVI

22. FEBRUAR IW7 VREME 11

 Postizborna groznica

Kraj vesele igre

Jednu parolu treba umnoiti u dva primerka i oba postaviti u beogradskom
Pionirskom parku, ispred dva dvora - a ona glasi: "Samo te gledamo,
Rumeni, samo te gledamo!"

nedelju 16. februara ko
alicija "Zajedno" odrala je
88. protestni miting i najav
ila da e 89. skup p r o t e i
sveano i radno u petak 21.
februara, povodom konstituisanja nove
gradske skuptine u Beogradu. Z a petak
se priprema jedan od onih bunih veselih
dogaaja kakve je Beograd otkrio tokom
proteklih zimskih praznika. U nekoliko
dana bie konstituisane i skuptine u os
talim gradovima navedenim u Gonzales-
ovom spisku. Studenti, u trenutku zavr
etka ovog teksta (sreda 19), nastavljaju
svoj protest uz tajne pregovore (koji su
postali javni) o smenjivanju rektora.
Mnogima od njih, sudei po studentskim
zborovima, ni reenje sa tzv. lex special-
isom s moralnog s t a n o v i t a nije prih
vatljivo. N i k o ne zna pouzdano kako e ni! Pa da ogreje sunce, da nebo uini da
se zavriti studentski protest, koji je pukne akvarijum, da lepe e n e izau u
obeleio ovu, ako se tako m o e nazvati, grad, da im se skine a m a s lica... D a po-
"revoluciju arma". bedimo lepotom, seksepilom i revolucio
A k o i m ita, pod kompleksom naih narnom erotikom, ako ve, ovak'i kalja-
godina, injenja i neinjenja, uopte pril vi, nemamo, kako vole da ponavljaju ove
ii savetovati, to je da odmah veu voe nove modiskinje (u beogradskom i z
- neki od njih postaju malo neukusno, govoru "muudiskinje"), glamur". N e t o
narcisoidni, poinju i oni da lupetaju, a se desilo i z m e u nas i boga - dr M i r a
to je siguran znak da postaju politiari i M a r k o v i ovih dana u svom dnevniku
da e se pre i l i posle pokvariti. pie kako se d e a v a ponekad da zime
D A N 89.: B i l o kako bilo, najveseliji budu i tople, ali da nikad nije bilo da pro
deo ove zimske arolije je m o d a fesori pozivaju decu da ne idu u kolu itd.
zavren. Va hroniar se, na kraju, osea Ili, m o d a nije izmeu nas i boga, nego
kao da mu je bog napokon ispunio jednu izmeu boga i njih, taj akvarijum je ove
elju. Pre godinu dana, u martu '96, on zime pucao i kad je bila vejavica...
je, naime, iz iste deperacije u ovom l i O d svih n a i n a da se ukratko o p i e
stu napisao: " D a j e bar, a nije, to rekao tih 88 dana i noi civilnog protesta, po
Milane Stojadinovi, bog na naoj stra hoda, okupljanja, govora tela, igre, ora-

12 VREME 22. FEBRUAR 1997.


torskih uzleta, sarkastine kreativnosti,
ta l a k o a u naporu dovoljnom da se
izgradi Keopsova piramida, v a e m
h r o n i a r u se ipak najprikladnijim ini
onaj koji p o d s e a na priu Jei A n d e -
jevskog "Vrata raja" (Dramy raju, 1960).
Pria opisuje deji krstaki pohod koji je
nekoliko godina pred smrt Inocentija III
(1213) pokrenuo j u n u Francusku, pa
ak i neke n e m a k e oblasti - kada je, u
nadi da sveti grob mogu izbaviti samo
nevini i maloletni, mnogo d e a k a i de-
vojica p e k e krenulo prema morskim
obalama. M n o g o ih je, kau hronike,
umrlo od iscrpljenosti i nematine, mno
gi su, takode, postali plen lakoumnih tr
govaca... Pria ima dve r e e n i c e . Prva,
duga itavih 70 stranica, zavrava se sa
"... rekao je Aleksis kad je osetio da a-
kova ruka drhti: ako n a r e d i , ii e m o
celu no, idemo - ree Zak".
Druga reenica glasi: "I ili su dalje."
P r v i opipljiv rezultat t r o m e s e n i h
protesta u Beogradu, Niu, N o v o m
Sadu, Kragujevcu, a k u , a p c u , itd...
lii, a to je sada ve svuda z a b e l e e n o ,
na e te kat koji nastane kada ene iznesu
rublje, p o u t e l o od mnogih pranja i
prljanja, da se izbeli na mrazu. Samo od
sebe pokazalo se ono lepe lice Srbije.
Ima, m e u t i m , neke aoke i u tome to
su pri kraju tog protesta u Beogradu
poele da se prodaju i klovnovske kape
fantastinih oblika i smelih kombinacija
boja. Poto su ismejali vladarski par i i
tavu nomenklaturu, ministre i predsedni-
ke sudova, javne tuioce i efove polici
je, p o t o su se pod prozorima gospoda
ministarki nalupali e r p a m a , graani
srpski su, eto, zbog neega, poslali i jed
nu poruku sebi samima, veselo uzima
j u i kapu dvorske lude. K a o da opomi
nju sebe da, ako ne ostanu budni, lucidni
i oprezni i ako ne ostanu na zdravoj dis
tanci, sve m o e biti p o n i t e n o novim
marifetlucima, a da laka kuglica od stan-
iola moe oas nestati meu prstima on
oga ko pomera ibice.
U kulturne tekovine dosadanjih
pobuna sigurno spada reenica Miljenka
Zuborskog iz 1968: "Posle revolucije,
igranka!". Mitologija kae daje on to re
kao za k l a v i r o m , mada va h r o n i a r ne
zna da li je ba i to tano.
C I L J - T A K O V S K A 10: O v a " i g
ranka", zakazana za dan kada e neki i
taoci imati ovaj broj "Vremena" u ruka
ma, o z n a e n a je kao m e u i g r a , inter-
ludij, u borbi za demokratske institucije.
Sledei zahtev je osloboenje drav
nih medija. Vlasti je dat rok do 9. marta
da neto uini. Ono to vlast u ovoj obla
sti sada ini ne sluti na dobro. Nova min
istarka za informacije gospoda M i l e n -
tijevi, p o t o je najavila da e uz ko-
rienje iskustva raznih zemalja predloi
ti novi zakon o medijima, pohvalila je
profesionalizam d r a v n i h medija, onih
to vode specijalni rat protiv dela svog
naroda, izmiljaju zavere, neukusno uliz
iki podilaze vladarskom paru, onih to
su proizveli nepojamnu koliinu mrnje i
paranoje u raspadajuoj zemlji. T i mediji
su i prole nedelje nastavili specijalni rat
Ako ne ostanu budni,
lucidni i oprezni i ako ne
ostanu na zdravoj
distanci, laka kuglica od
staniola moe oas nestati
medu prstima onoga ko
pomera ibice
N K V D - o v s k o g tipa protiv studenata,
pobunjenih graana i slobodnih medija.
Iz takve pameti, nova vlast obeava
da e napraviti "spski C N N " u Takovskoj
10, koji e biti isti kao "Beopolis" u Bari
Venecija, kroz koji e tei istina kao to
voda tee kroz kanal Morava-Vardar.
Nauena da razara i da krade, a triput
u h v a e n a u tome, vlast sada treba da
obea da nee da lae. Nita ne brinite,
eto nama uskoro devetomartovske
dokurcane, Durdevdanskog uranka i V i -
dovdanskog sabora...
P O D E L A P L E N A : N o v a vlast se
konstituie u gradskim skuptinama, uz
uobiajena medupartijska trvenja. V u k
D r a k o v i je prekinuo v i e d n e v n e p e
kulacije oko sastava nove gradske vlade
u Beogradu i kao predsednik S P O - a
stavio veto na predlog da njegova ena
Danica D r a k o v i bude kandidat za v i
soku gradsku funkciju. To je pametna
odluka - uz sve nedae koje su ga stiza
le u njegovoj politikoj aktivnosti, uz
nesporazume, klevete, batinanja i razna
ponienja, ne mora ba da ga stigne i to
da njegovoj eni zapadne j o i naziv
"proklete Jerine". Srbi ne vole b r a n e
parove na vlasti.
Koalicija "Zajedno" vraa se u insti
tucije sistema, i l i bar najavljuje povratak
u njih, znatno j a a nego stoje bila 4. no
vembra kada je izgledalo da je do nogu
p o t u e n a od n a c i o n a l i s t i k i h snaga i
reimske levice. Ona je sada profilisana
kao proevropska demokratska grupacija
koja eli da izgradi evropske institucije.
22. FEBRUAR 1997. VREME 13
 Ona je, po onome to govore njeni lideri
i kako se ponaaju njene pristalice,
uglavnom spremna da to z a p o n e , a
m o e raunati i na iru intelektualnu i
profesionalnu podrku.
' Prekid demonstracija koincidira sa
aktiviranjem razliitih grupa intelektua
laca koji rade na definiciji nove politike
platforme - grupa ekonomista, kao stoje
poznato, stavila je na uvid javnosti dosije
za buduu privatizaciju, na univerzitetu
se sprema predlog novog zakona o
Univerzitetu, poinju rasprave i o alter
nativnom predlogu. zakona o tampi...
Tropartijska koalicija moe da kae daje
danas programski uskladenija nego
ranije, mada joj i iznutra prete mnoge
mine - u redovima te koalicije i m a
REVOLUCIJA i ARMA: Beograd 15. februara '97
o g o r e n i h protivnika "mundijalizma",
kakav je, recimo otvoreno, filozof Ljuba
Tadi. Ona e biti j o rastrzana raznim
p o k u a j i m a da se nade srpski H a v e l , o v i " bie, k a u , organizovana izloba
sposoban da napie dramu "Odlazak cr
venih", kao t o e se pacifistike gru
pacije j o dugo griti da p r o n a u
-"srpskog Branta", zaslunog da klekne u
Srebrenici.
NOVA K L A U S T R O F O B I J A : K o
aliciji "Zajedno" m o e da odgovara t o
se Kotuniina Demokratska stranka Sr
bije udaljila i izdvojila, pa mogu da
nazvati N o v a klaustrofobija. Taj blok
ine poljuljani r e i m s vladarom nes
posobnim da izvede reforme i srpski
radikali dr Vojislava eelja, koje neki
hroniari nazivaju "budunou socijaliz uz rastuu krizu, trajkove i socijalno
ma u Srbiji". Prvi deo ove grupacije go
vori izofreno, tvrdi da hoe da se otvori
prema svetu, a nastavlja da juri vetice i
da plai narod zaverama. A k o krene u re
forme, morae da donese odluke koje e
pogoditi najnekvalifikovanije r a d n i k e
slojeve. Oni bi, s narastanjem krize, mog
li m o d a da postanu Seeljev izborni
plen. Ta konstelacija sada j o izgleda
sposobna da blokira reforme i da krizu
p r o d u i , to situaciju u ovoj zemlji j o
moe uiniti slinom onoj u paniji tride
setih. ( V i d i tekst Andreja M i t r o v i a u
bloku "ta dalje?".)
Miloeviev reim se ne plai
eelja ve koalicije "Zajedno"
koja afirmie slobodnog graan
ina i autonomne institucije, t o
potkopava sam temelj vlasti.
Sigurno je da e , stoga, r e i m
voditi intenzivan specijalni rat
protiv ove grupacije.
D a l i u tom kontekstu slo
bodna javnost srne da da popust
grupaciji koju je, hodajui tri
meseca. podigla iz mrtvih. M o e
li nova vlast u slobodnim gra
dovima dobiti uobiajen popust
od sto dana? Ne bi trebalo da m o e . Ta
vlast svakom etau duguje bar po par
polovnih i z a m a . U Paviljonu "Veljk-
artefakata ove "revolucije a r m a " :
udaraljki, pitaljki, parola. Jednu parolu
ne bi trebalo nositi na izlobu nego um
noiti u dva primerka i obe kopije post
aviti u Pionirskom parku, ispred dva
dvora a ona glasi: "Samo te gledamo,
Rumeni, samo te gledamo!".
Troje lidera koalicije (Vesna Pei
G S S ; V u k D r a k o v i S P O i Zoran i -
druge strane, politiki mehanizam tako
ostaje p r o z r a a n i na neki nain pod
loan kontroli javnosti.
U z mnoga nereena politika pitanja,
nezadovoljstvo uz razgaranje sindikalnih
borbi, Srbija ulazi u veoma komplikov-
ane politike prilike, m o d a kompliko-
vanije nego u drugim b i v i m socijalis
tikim zemljama.
R E S T R I K C I J A , S L O B O D A . . . : ta
e od svega ispasti? V l a d i m i r Goati u
knjizi "Stabilizacija demokratije i l i pov
ratak monizmu" citira E m i l a M i t e v a
( E m i l Petar Mitev, saradnik A m e r i k o g
univerziteta u Blagoevgradu), koji no-
voustanovljeni poredak u istonim ze
mljama naziva "protodemokratijom"
koju o b e l e a v a "izuzetno osobena ko
mbinacija rezidualnih restrikcija, slo
bode i anarhije".
Zbog negovanja opreza u naoj mla
doj, j o pretpolitikoj javnosti, u ovom
trenutku, kada se p r o m o v i u novi gra
d o n a e l n i c i , mora biti i s p r i a n a jedna
anegdota. Kau da je b i v e g gradona
e l n i k a Beograda arhitektu Bogdana
Bogdanovia posle mature otac poveo da
mu, u skladu s tadanjim obiajima, kupi
eir. Tada su zapoeli muki razgovor
koji je ukljuivao i politiku. " K a k v a e
biti ta republika, za koju se zalae?", pi
tao je mladi Bogdan. "Sudei po monar
hiji, sinko...", odgovorio je otac M i l a n
Bogdanovi, n e m o n o rairivi ruke.
Profesoru Bogdanu B o g d a n o v i u
koji, z g a e n nad n e p o i n s t v i m a ovoga
rata, sada ivi van ovog grada, u egzilu,
izvinjavamo se, to pominjemo neprove-
rene podatke i z njegovog ivota. U z
gred, bie interesantno videti, a to bi
mnogo toga razjasnilo, da li e, na prim-
er, novi gradonaelnik Beograda pozvati
starijeg kolegu da se vrati kui i da l i e
ovaj biti spreman da taj poziv prihvati.
MILAN MILOEVI

pokau, a nisu se ba mnogo trudili da to ndi DS) personalizovali su taj protest i

uine, da su emancipovani od salonskog to je verovatno najvei lini podvig sve
nacionalizma i z beogradskog kruga troje pojedinano. Z a sada izgleda da je f . P A <g>chool o f E n g l i a l i
dvojke. K o a l i c i j i m o e da odgovara i jedino Zoran i n d i dobio linu p o l i
nagovetena kriza, m o d a i rascep Ko- tiku nagradu u atraktivnoj funkciji; Ve
t u n i i n e stranke, to b i , recimo, moglo sna Pei mora biti zadovoljna zato to
ojaati inievu stranku novim pristal je graanska opcija za koju se ona zala Z A O D R A S L E I D E C U
icama. Koaliciju "Zajedno", i l i neku od gala u teko vreme postala o p t e p r i h -
njenih lanica, m o e da raduje t o joj vaena; V u k Drakovi je sada ostao bez IELTS TOEFL BUSINESS
prilazi poneki Seeljev poslanik. M o e konkretne line satisfakcije, to frustrira
da ih raduje, a ne b i trebalo, jer oni u njegovo okruenje, ali i o n mora biti V

svojim redovima imaju p r e v i e takoz zadovoljan zbog pozitivnog toka kola Jugoslovensko -
vanih geostratega proslavljenih u minu dogaaja u kojima e imati vremena da
sabrano odmeri svoje politike ambicije britanskog drutva
lom ratu. N o , staro vino e se m o d a i
dalje polako ulivati u nove meine. i pokae upravljako umee svoje parti
Simina 19/11,
Protiv koalicije "Zajedno" pokuava je. Njihovi sporovi nikad nisu tajni, to . tel/fax 622-872 od 11 do 16 >
da se konsoliduje neto to bi se moglo njihove pristalice ini nervoznim a l i , s

14 VREME 22. FEBRUAR 1 W

 nita nepredvieno), valja se moda prisetiti
prie i logike koju su pred poetak prediz-
borne kampanje pominjali ljudi bliski DS-u:
pre nego to je postao predsednik Fran
cuske, i ak irak je dva puta bio gra
donaelnik Pariza. Sam Dini za sada ne
ide toliko daleko. Radije govori o "ogledn
om upravljanju" Beogradom. "Kada smo
proli put razgovorali, Beograd je bio samo
potencijalno eksperimentalni izlog. Postavlj
alo se pitanje moemo li mi da uredimo taj
izlog tako da ljudi vide kako bi izgledala Sr
bija u sluaju da opozicija ima vlast. Danas
on vie nije samo izlog i mnogo je vea mo
gunost da od Beograda napravimo model
za Srbiju nego stoje bilo na osnovu izbornih
rezultata od 17. novembra. U meuvreme
nu, ogroman broj ljudi je shvatio da monolit
vlasti i nije tako stabilan i daje mogue bez
velikog rizika i straha neto menjati, a da se
ne desi neto tragino", kae Zoran Dini.
" V R E M E " : Je li konano sve razja
njeno oko vae kandidature za novog
gradonaelnika? Vai koalicioni partneri
tvrde kako su iz novina saznali za to da
ste kanditat za gradonaelnika...
INIC: Mislim da tu nema spora i sve
je veoma logino. Jedini sam lider koalicije
"Zajedno" koji se kandidovao na lokalnim
izborima i time sam vrlo jasno stavio do
znanja da su moje ambicije vezane za Beo
grad. Otprilike dve nedelje pre izbora rekao
sam da u se kandidovati za gradonaelnika.
Znai daje svako iz Koalicije koje imao istu
ambiciju mogao to da uini. Mnogo puta
sam pre izbora rekao da su nama iz DS na
jvaniji cilj lokalni izbori. To je bila strategi
ja kampanje DS. Bilo bi sada krajnje nel
ogino da neko kae: hajde da to zaboravi
mo, hajde da vidimo da li emo da podrimo
ili ne. A k o to ne bi bilo podrano, znai da
Intervju: Zoran Dindi Koalicija ne postoji. A k o sada moramo da o
tim stvarima postiemo neke pismene spora
zume, to onda nije Koalicija; onda je to gru

Tua za Beo
pa ljudi u autobusu koji putuju zajedno odre
enu trasu puta od sluaja do sluaja. Sve je
to, ipak, malo vie naduvano u medijima
nego stoje realni problem.
Verovatno ste uli za priu koja potie
od socijalista po kojoj je u noi posle izbo
"Nama ne trebaju melanholini intelektualci, neki ra Miloevi tvrdio da opozicija nema pi
lota za Beograd. Da vi niste taj pilot?
srpski Havel, ne treba nam ni Panie, ve Margaret Miloevi je, kao i obino, tu bio dosta
licemeran. Da on zaista misli kako mi nema
Taer. Jo ne vidim takvog kandidata" mo pilota, odmah bi nam prepustio Beograd.
ada je u novembru prole go uskoro postati prvi opozicioni gradonaelnik On se, meutim, plai da mi od jedne rue
dine, dva dana uoi drugog Beograda od 1945. do danas. U tom intervj vine moemo da napravimo dambo-det. I
kruga lokalnih izbora davao uu Dindi je (vie hipotetiki) tvrdio kako bi zbog toga je na sebe preuzeo ogroman rizik
intervju "Vremenu", predse za opoziciju bilo dragoceno da za poetak da poniti ove izbore. Preuzimanjem vlasti u
dnik Demokratske stranke dr osvoji vlast u Beogradu i odatle pone da Beogradu opozicija postaje legalna i skida
Zoran Dindi nije bio ba previe ubeden da ljulja ceo sistem. sa sebe imid polulegalnosti koji je prati. Na
e koalicija "Zajedno" (posle fijaska na Dva dana pre nego to e indi postati sledeim izborima u Beogradu graani e
saveznim izborima) biti u stanju da se pono predsednik Skuptine grada Beograda (na glasati izmeu dve vlasti - republike i
vo digne i pobedi u Beogradu, niti da e on ravno, ako se u meuvremenu ne dogodi gradske. Kad su graani 1992. godine glasa-

22. FEBRUAR 1W7 VREME 15

li izmeu republike i savezne vlasti, izme
u Miloevia i Pania, oni su glasali za
Pania. Druga je stvar to tada nije bilo kon
trole izbora. A l i , znamo daje veina ljudi
tada glasala za Pania i da to ne bi inila da
on nije bio savezni premijer. Miloeviu je
to ostalo duboko u pameti. On zna daje do
sada ljudima govorio - imate vlast i imate
uljeze, pa vidite ta ete. Sad odjednom po
javljujemo se mi i kaemo - imate jednu
vlast u liku Mirka Marjanovia, a imate i
drugu, u Beogradu, Niu, Novom Sadu. E, tu
je bitna promena kvaliteta u izboru i tu je
Miloevi s pravom zabrinut. A ako ve
brine i o najboljim pilotima, neka pogleda
samo ainovia, Dragana Tomia i sve te
svoje nesposobnjakovie. To su piloti koji
ne bi mogli da guraju ni deji avion po tro
toaru.
Kako iz svoje sadanje pozicije oce-
njujete rad i uinak biveg gradonaelni
ka Neboje ovia?
Ne bih eleo da ga posmatram u svetlos-
ti onoga stoje uinio kada je prestao da bude
gradonaelnik. Bilo bi to suvie pravedno
prema njemu. ovi je, ipak, bio jedan od
fajtera SPS-a, jedan od najborbenijih u toj
partiji. Meni je ao stoje on to zaboravio i
to se sada ponaa kao daje Nelson Mande-
la. Kao da mu je uinjena nepravda kada su
ga izbacili iz SPS-a, iako su na isti nain to
radili i svima drugima u vreme dok je on bio
u toj partiji. Grad je u prethodnom periodu
vie sluio kao pozornica za lino promov-
isanje ljudi, nego za voenje odreene poli
tike. Bilo je vrlo jeftino napraviti lini imid
stalnom prisutnou u medijima. To je, mis
lim, bilo ulaganje u sopstve-
nu promociju koja je bila "Od 1995. godine
vie predsednika nego gra
donaelnika. Iskreno ree Miloevi je u defan
no, Beograd i nema grado
naelnika ve ima predsed zivi i danas je samo
nika Skuptine. A l i su neki
ambiciozni ljudi u SPS-u od
vlastita senka"
toga napravili poziciju gradonaelnika s
namerom da od toga naprave kandidata za
predsednika Srbije ili Vlade. Ne vidim staje
to toliko dobro uraeno u ovom gradu u pos-
lednjih nekoliko godina. A k o pogledamo na
platu dugovanja od strane raznih gra
evinskih firmi, ako pogledamo sivu emisiju
novca koja je kruila oko grada, koliko je
autobusa kupljeno od onoga stoje obeano,
ako sve to uzmemo u obzir, rezultat je, po
mom miljenju, prilino mrav. estitao bih
gospodinu oviu na onome stoje uradio od
trenutka kada su proglaeni-izborni rezultati
do danas, ali ga ne bih amnestirao za ono to
su gradske vlasti uradile pre toga.
Bez obzira na ovo vae miljenje, ima
onih koji tvrde da nije ba lako ui u
ovieve papue. On je, kau, bio vest da
namakne pare koje su gradu bile po
16 VREME 22. FEBRUAR 1997.
trebne. Ako nema za GSP, okrene P T T i
zakrpi rupu. Odakle ete se vi "krpiti"?
To emo videti. Videemo pre svega ko
liki su realni prihodi koje Beograd ima i ko
liko mu ostaje od tih prihoda. Beograd je pre
dve-tri godine zadravao oko 50 odsto svo
jih prihoda, sada zadrava manje od dva
deset odsto. A k o vidimo da Beograd od toga
ne moe da podmiri svoje potrebe, uini-
emo neto da deo tih prihoda ostane u gra
du. Ake ne ide drugaije, i politikom prisi
lom. Nema govora da dopustimo da grad
umire zato to bi po zakonu pare trebalo da
idu u republiku. Definisaemo gradske pri
oritete i one prihode koji su nam neophodni
zadraemo, svidelo se to republikoj vladi
ili ne. Rizikovaemo politiki sukob oko
toga, ali e graani biti obaveteni o svemu.
Videemo koliko gradu para treba da bi
resio svoje probleme i pitaemo graane da
li hoe da te pare dajemo Mirku Marjan-
oviu, i l i da ih koristimo za grad. A k o oni
kau - hoemo za grad, tako e biti. U neu
reenoj dravi kakva je Srbija, tu nema
milosti jer odluuje odnos politikih snaga, a
ja se nadam da smo trenutno dovoljno jaki
da se izborimo za prava Beograda.
U svim gradovima u kojima je opo
zicija pobedila stvarna vlast je veoma
mala. Kako ete tu injenicu objasniti
ljudima koji od vas puno oekuju?
Imaemo Studio B . Imaemo mogunost
da se obratimo svim graanima Beograda.
Imaemo i zvanine organe grada koji uvek
kao zvanini organi imaju autoritet kod
ljudi. Kad im neto kaemo kao opozicija,
oni u to mogu a i ne moraju da poveruju. A l i ,
kada to uine zvanini
organi, oni im veruju.
Objasniemo graani
ma ko duguje novac,
ko uzima od poreza ko
j i se ubira u Beogradu
i, nadam se, mobilisati
ljude na tim pitanjima.
Kaete - imaemo i Studio B. U Ko
aliciji uporno pominjete kako Studio B
ne srne da bude opoziciona ve nezavisna
kua. Koliko se moe verovati u iskrenost
vaih namera? Pripisuju vam da ste ve
napravili novu redakciju Studija B.
Ne, nema govora. M i emo da razgovar
amo o upravnom odboru, direktoru i glavn
om uredniku. Na je uslov da glavni urednik
bude iz kue i da ne bude lan nijedne
stranke i da oko te linosti postoji konsenzus
javnosti. Njegova dunost je da uredi odno
se u kui. A l i tu se manje-vie sve zna, jer je
Studio B ve podue predmet interesovanja
javnosti. Studio B je zato prvi test nae vero-
dostojnosti. A k o padnemo na tom ispitu,
ljudi nam nee verovati u drugim stvarima.
Na poslednjem mitingu Koalicija je
vlastima dala rok do 9. marta da zapone
oslobaanje medija. ta ete uiniti ako
reim to ne prihvati? Kakve su vam anse
da zadrite ili obnovite energiju graana
ispoljenu za vreme protesta?
Ta energija e biti duplo vea. I sam u
zajedno s graanima demonstrirati pred tele
vizijom, kao to smo inili proteklih 88 da
na. Taj protest e biti profilisan na vrlo jasan
nain, sa ciljem da se deblokiraju dravni
mediji. I mi emo od 9. marta demonstrirati
pred Televizijom svakoga dana. U meuvre
menu, bie konstituisane sve skuptine u
gradovima gde smo osvojili vlast. Naa po
zicija e biti neuporedivo bolja nego 17. no
vembra. Policiji e biti mnogo tee da prem
lauje lanove gradske vlade, gradonaelni
ka, lanove upravnih odbora javnih pre-
duzea.
Utisak je da ste uoi preuzimanja
vlasti svi u Koaliciji postali nervozni,
poela su prepucavanja, odmeravanja ko
je dobio vie batina... Staje posredi: lider
ske sujete, borba za vlast, ili se moda
bojite onoga to ste 88 dana traili?
To je prirodna trema kad neto stoje bilo
fluidno i u toku sada treba da se zamrzne i
zaustavi. U pitanju je startna pozicija za
novu fazu i svi gledaju koje je njihovo mes-
to u njoj. Nain na koji smo vodili ovaj pro
test iao je na moju duu. To je bio vid
protesta koji nije uobiajen za opoziciju u
Srbiji. Moj prilaz je bio da se sa reimom ne
moemo odmeravati u primeni sile i da sva
ka takva situacija znai da smo gubitnici.
Tvrdio sam da moramo pribei drugoj kra
jnosti i birati situacije u kojim je sila be-
spredmeta i tako, u jednom trenutku, izbaci
ti reim iz ravnotee. Bio sam siguran da
Miloevi ne moe dugo da izdri.
U svemu ovome bilo je i nekoliko nep
oznanica. Prvo, izdrljivost naroda, zatim
podrka meunarodnih medija i njihov
zamor, mogua represija, mogunost da
ponu da hapse i ubijaju ljude. Ve u prvim
danima protesta pobedila je ta koncepcija
koja, dok je sve trajalo nije imala protivnike.
Znao sam da u, ako sve propadne, kriv biti
ja. Kada je to uspelo, svi su zaboravili da
nije bilo ba jednostavno, pa su rekli - hajde
da sad sve to podelimo, jer smo uspeli. Sada
je najvanija sledea faza koja mora da bude
dobro planirana kao i prethodna.
ta ete lino kao gradonaelnik
uiniti da posle pola godine ljudi ne kau
- pa oni su bili na vlasti i nisu uinili nita
osim to su pokazali da su gramzivi kao
socijalisti?
Uiniu to da shvate kako iskreno
pokuavam da neto uradim. Svima e biti
jasno da tamo gde ne uspemo to nee biti
zbog toga to se nismo trudili, to nismo
sposobni, ve zato to smo naili na objek
tivne prepreke. Posle izvesnog vremena se
vidi da li neko pria o ravnopravnosti, a trpa
pare u svoje depove.
Svet je mali, ne samo
Srbija, zna se ko u
kojoj banci ima ra
un. Ili nema. K o ima
pare i kako ih je zara
dio. Kad se uvue taj
crv sumnje, onda je
gotovo. A k o se taj crv
sumnje pojavi oko
mene i mog najblieg
okruenja, onda su
ljudi potpuno u pravu
ako zakljue daje sve
to bila prevara. A l i ,
bila bi to mnogo viso
ka cena za sve ovo Od 9. marta demonstriraemo pred
to smo radili. Da na
kraju bude izvidan.
Televizijom svakoga dana
A k o ve hoe da se okoristi o neku javnu
slubu, onda se to ini na jeftiniji nain nego
to je ovaj. Ovo je, zapravo, najskuplji
nain. A k o neko hoe neto da zloupotrebi,
onda mu je mnogo isprativije da ude u SPS
ili J U L i da to ini anonimno, nego da se
ovde 88 dana eksponira, da izlazi na ulicu,
izgubi glasne ice i onda zbog neke pronev-
ere ili krade bude izvidan.
Ovih dana ste rekli kako se neke
stvari u ime opstanka Koalicije moraju
prihvatiti i da je to normalna cena koja
mora da se plati. Koliko ste i vi i ostali
spremni da platite?
Plaao sam od kada je Koalicija nastala.
Mnogi ak misle da sam lo trgovac. Mnogi
su bili razoarani, nezadovoljni nainom na
koji smo napravili Koaliciju. Tvrdili su da
sam stalno poputao i daje stranka svaki put
gubila. Ubeden sam da to nije tano i daje
sve to vredna investicija. Ta je investicija
donela mnogo vie nego to sam oekivao.
U dosadanjoj politikoj karijeri imao sam,
inae, nekoliko investicija. Jedna je RS i ta
nacionalna stvar. Oekujem da e ta inves
ticija tek da donosi neke politike rezultate.
Uopte sam vrlo ravnoduan prema ceni,
potpuno smireno prihvatam tu cenu, pa i
tetu koju sam u meunarodnom kontekstu
zbog toga imao i imam. Druga investicija je
moje vezivanje za Zapad. teta koju imam u
Srbiji zbog toga to kau - vidi on je nema-
ki pijun - takoe mi ne znai mnogo. I to je
investicija koja e biti vrlo dobra za Srbiju i
neku vlast u kojoj ja budem uestvovao.
Poznavanje vanih faktora u svetskoj politi
ci jeste prednost. I trea stvar je ulazak u ko
alicije. Mnogi ljudi smatraju da je to ist
avanturizam. Za mene je to jedini nain da
se neke stvari pokrenu. I sve dok se neke
stvari pokreu, spreman sam da rtvujem
svoj komoditet. Sve to vidim kao putovanje
u vozilu koje vas vodi prema cilju, ali u
kome je tvrdo, vrue, u kome vas neto
bode, ali sve dok se kree - sedi. Kad stane,
nema razloga da se vie maltretira. Ta ko pre da pronau srpskog Branta koji bi
alicija nije nikakva stvar simpatija i senti
mentalnosti ve zajednike procene da se
kreemo ka nekom cilju koji je meni vredan
kao i drugima. Kompromisi su jedini nain
da se to odri i zato sam spreman na njih.
Postoje ideje da Koalicija do narednih
izbora preraste u jednu stranku?
Nemamo vremena ni mogunosti da
promoviemo ime te nove stranke. Pre sam
za to da maksimalno koristimo pozitivne
emocije koje se vezuju za imena postojeih
stranaka. Ne bih voleo da nestane DS. Ne
verujem, takode, da postoji mogunost da se
ta nova stranka zove DS. Time bismo izgu
bili neto u ta smo ulagali 6-7 godina i to Netanijahu. ovek koji e biti tvrd i neugo
nisam siguran da moemo u potpunosti da
prenesemo u novu organizaciju. Ne razmi
ljam o tome trenutno i sasvim je dovoljno da
ovo bude izborni savez koji je sada specijal-
izovan za demokratizaciju Srbije, a da
saekamo razvoj dogaaja i vidimo da li e neri, ali ne po cenu da svoje interese pori
za neke naredne poslove postojati potreba
da se formira jedna stranka.
Zato ste protiv toga da se jo sada interesi i nas, i zapada, i nacionalnih manji
imenuje koalicioni kandidat za predsed
nika Srbije?
Ima nekoliko razloga za to. A k o ostanu
ova blokada medija i ovakvi izborni uslovi,
moj je savet da na izbore ne izlazimo. A k o
se deblokiraju mediji, to su potpuno nova
situacija i novi uslovi na politikom tritu. no nam je politiko trite na kome bi takva
Tada tek treba da vidimo kako e ko da se
ponaa. Mogue je da tada neko odskoi,
moe neko i da padne. Bilo bi loe da se fik
siramo za nekog kandidata koji u tim uslov-
ima, zbog nekoliko greaka, nema nikakve
anse da pobedi i da, iz obaveza koje smo
jo sada preuzeli, kaemo - podraemo
jednog kandidata koji nema nikakve izglede
na uspeh. Tako bismo ukopali i sebe i njega.
Nema razloga da ne kaemo naelno - u
redu, SPO insistira da oni predloe tog kan
didata, neka bude tako. A l i , ako u trenutku
kada oni to urade celoj javnosti bude jasno
da taj kandidat koga predlau nema nikakve
anse, nadamo se da ni oni nee imati interes
da na tome tvrdoglavo insistiraju jer i sami
gube. A k o ve sada definiemo kandidata,
onda to postaje obaveza. Zato sam protiv
navoenja konkretnog imena. Na je cilj da
na kandidat pobedi, ili bar da ne izgubi u
prvom krugu. Da imamo jakog oveka.
Meni lino uopte nije vano ko e biti kan
didat.
Iz vae stranke potekla je pria o
srpskom Havelu...
A l i ne iz stranke kao stranke, nego od
pojedinih ljudi. To nije stranaki stav. Niti ja
mislim da nama treba Havel. Otili smo su
vie daleko u razvoju da bismo se vraali na
eku 90. godine. Ne trebaju nam danas
melanholini intelektualci na vlasti.
Jedni trae Havela, drugi bi, izgleda,
bio u stanju da klekne i moli za oprotaj...
Nama, po mom miljenju, treba Marga-
ret Taer. Pomalo cinino reeno, nama tre
ba neko ko ima jaku volju, ko hoe narodu
da kae istinu, ko e ga motivisati da zasue
rukave. Dolazi faza velikih poslova, a ne ve
likih pria i sentimenata. Havel se pojavio
90-ih godina kada je bila potrebna pria.
Kada je trebalo dovesti zapadne vlade do
suza. Veliki pisac, veliki disident koji dolazi
iz zatvora. Nema vie suza. Sada se trae
brojevi, raunica i zdrava logika. Potreban
nam je neko ko e znati svetu da saopti ta
je na interes. Nama je, zapravo, potreban
dan, ali sa integritetom. ovek koji e biti
uvaavan, koji e rei jasno - to je linija do
koje moemo da idemo u poputanju. Na
nacionalni i dravni interes je taj. Nudimo
kredibilitet, pouzdanost, biemo dobri part
emo i da se dodvoravamo. Nego dajte da
napravimo odnos u kome e biti zadovoljeni
na, i graana. To je ono to nama treba.
Prepoznajete li u nekome to "to
nama treba"?
Trenutno ne. Ne znai da i neko od nas to
ne moe da bude. Trenutno ne postoje javni
uslovi da se takva linost iskristalie. Potreb
linost mogla da pokae takve svoje sposob
nosti. Zato mislim da ne treba uriti.
Bivi savezni premijer Milan Pani
nedavno je nagovestio da eli da se vrati u
ovdanju politiku. Kakve su njegove
anse?
Pani ne bi mogao da se uklopi u tako
neto. Ne elim da vream, ali on je leprav
i dobronameran ovek. Srbiji je danas potre
ban neko sa mnogo veom teinom. Neko sa
mnogo vie miia. Srbiji treba neko ko e
zaista da ore. Gospodin Pani je zaista
dragocen u drugim stvarima, ali u narednom
22. FEBRUAR 1997 VREME V
periodu Srbiji je potreban neko ko e daje
izvue iz blata.
Kako e, po vaem miljenju, Milo
evi ove godine "proitati" srpski Us
tav? ta ako se odlui da, mimo Ustava,
po trei put bude predsednik Srbije?
Nee se kandidovati. Ne verujem. Uosta
lom, on ima dve varijante. Jedna je da pro
dui prekinuti mandat iz 1992. Da naprosto
kae kako po Ustavu ima pravo na dva man
data, odnosno deset godina. On je iskoristio
dva mandata i sedam godina, znai nedosta
ju mu jo tri godine. To bi izazvalo opti
smeh i nevericu. A l i bi oni to hladno, uz po
mo Ratka Markovia i drugih strunjaka,
protumaili kako im odgovara. Druga vari
janta je da ode u oazu savezne vlasti gde ve
ima veinu koja e biti osporena tek za eti
ri godine. N a poslednjim izborima, odra
nim bez meunarodnih posmatraa i u mra
ku, Miloevi je 3. novembra dobio veinu
koja mu garantuje miran san naredne etiri
godine. Dovoljno da proba da premesti sve
nadlenosti na savezni nivo, da premesti
Badu, Kertesa, da vojsku i policiju malo
drugaije upakuje... Da od Srbije napravi
mesnu zajednicu, odnosno optinu, i kae -
vi se tu igrajte i idite na izbore, neka pobedi
ko hoe, ali poluge vlasti drim ja. To je za
njega neuporedivo interesantnije i primam
ljivije. N a njegovom mestu ja bih se za to
opredelio, jer mu to prua mogunost za
politiku borbu. Ovo drugo ga vodi u
meunarodnu izolaciju, krenje ustava i za
kona. U ilegalu.
Mislite li daje mogue oekivati da se
Miloevi uskoro prisabere, konsoliduje
svoju partiju i krene u kontraofanzivu?
Ne, on je definitivno izgubio politiku
energiju. To je sada problem njegove line
vlasti, ne toliko struktura koje jo i mogu da
se obnove. On nije vie ovek koji sve moe
da dri na okupu. I to se vidi na T V , iz nje
govih govora. On je naprosto izduvan. U
jednoj fazi bio je bilder koji je superiorno
dominirao. Od 1995. godine Miloevi je u
defanzivi i danas je samo vlastita senka. Jo,
dodue, moe da povlai konce negde iz
daljine, ali vie ne dri stvari pod kontrolom.
itava ta konstrukcija je inae poivala na
njegovoj energiji.
Sam Miloevi je doiveo nekoliko
linih poraza - Krajina, Bosna, pa i sama Sr
bija. Shvatio je da svet nije onakav kakvim
ga on zamilja. Zato, nezavisno od broja gla
sova koje moe da dobije, njegova epoha je
zavrena. Problem je kako to operativno iz
vesti bez tete za narod i tete za njega lino,
da to ne bude nita necivilizovano. Jer i za
buduu vlast je dobro da se sve obavi legal
no, i da ne ostane nikakav prizvuk neeg
revolucionarnog, to bi onda opet motivisa-
lo neke potencijalne revolucionare da sutra
rade to isto.
NENAD LJ. STEFANOVI
18 VREME 22. FEBRUAR 1997.
Z c i f i a s u u r a k a
L a n a c s r e e
P
rekjue sam u potanskom s'anduetu naao list hartije na kojem je pisaom
mainom bilo otkucano: "S ljubavlju je sve mogue.
Ovo pismo ti je poslato da ti donese sreu. Original ovog pisma je u Novoj
Engleskoj. Stii e te srea etvrtog dana nakon to si dobio pismo, samo ga mora pos
lati dalje. Ve je vie puta obiao svet, a sada je srea poslata tebi. Ovo nije ala stii e
te srea. Potom nemoj slati novac. Poalji kopije ljudima za koje misli da im je potreb
na srea. Nemoj ostaviti ovo pismo, mora ga u roku od 96 sati poslati dalje. Poalji
molim te 20 kopija i vidi ta e se dogoditi za etiri dana. Lanac potie iz Venecuele,
napisao ga je Saul Dautonov iz June Afrike. Zato pismo mora obii svet. Mora naprav
iti kopiju od 20 komada i poslati prijateljima i znancima. Za deset dana doi e
iznenaenje.
Sluaj: jedan farmer u Danskoj dobio je ovo pismo i nije ga na vreme poslao jer je
krunio kukuruz. Jedno zrno je tako odskoilo da mu je uletelo u desno oko stoje dovelo
do oteenja roznjae i momentalnog prestanka krunjenja. SlueLse levim okom, farm
er je napisao i poslao pismo. U roku od 96 sati kukuruzu je skoila cena (oko je dodue
otilo kao rukom odneseno). Jedna devojica je pre mnogo, mnogo godina dobila pismo.
Sedei pokraj prozora vredno je detinjom ruicom prepisivala red po red pisma dok su
krupne, beumne pahulje klizile kroz nemo poarevako predveerje. Posreilo joj se ne
samo da se uda nego da njen mu postane vladar.
U Kolumbiji je Konstantin Dijez, kotlokrpa iz okoline Bogate resio da pismo prepie
u nedelju kad doe iz crkve. A dobio ga je u ponedeljak. U petak ga je ujela zmija, hitno
je prebaen u Bogotu gde je dobio etiri seruma. Lekari su se danonono borili za njegov
ivot ali je on posle svega dva sata preminuo iako zmija uopte nije bila otrovnica. Nje
gov egrt jeste odmah zabatalio posao, ali je napisao i poslao pismo. Nakon etiri daha
poeo je sa gazdaricom da ivi u divljem a godinu dana kasnije i u pravom braku. Sada
ima etiri sina i dva egrta.
Jedan ovek dobio je pismo koje donosi sreu, ali nije eleo lino da ga prekuca i
poalje. Rekao je: 'Senta, drue, ti ima lep rukopis, prepii ded ovu glupost i poalji
liderima koalicije Zajedno, to da se malo ne naalimo sa tim amaterima!'Nareeni Sen
ta postupio je po nareenju, pismo je napisao a kurir ga je pustio u odgovarajue
sandue. Zbog javaluka pote pismo nije stiglo u odreenom roku (direktor te ustanove
bie smenjen dva meseca kasnije a niko nee znati zato!), ali je na kraju stiglo. etiri
dana po primitku pisma opozicionari su iznenada dobili stotine hiljade simpatizera koji
su im tri meseca danonono klicali dok su onome koji se pismu hteo narugati zvidali,
izmiljali pogrdne nadimke i ak traili njegovu ostavku. On je na nervnoj bazi dobio
alergiju zbog koje se nije smeo brijati tako da je dva dana proveo u paninom strahu da
e morati da pusti bradu i da se samim tim razvede od ene koja ga je inae stalno
navodila na dobro. Toga puta, ba, kad je samostalno neto odluio, ena je bila u Kini,
ali nju je lanac sree titio jer je ona jo kao pionirka zasluila doivotnu sreu poslavi
pismo na dvadeset adresa. Samim tim pomogla je muu da ostane na vlasti, jer bi njegov
pad i nju unesreio, a tako neto nije dolazilo u obzir.
Gradonaelnik jednog istonoevropskog grada nije poslao pismo sree (kojim je tre
balo da pozove skuptinske odbornike). Ostao je bez posla i isteran je iz Partije. U isto
vreme, jedna ena je u Americi dobila ovakvo pismo. Imala je e-mail na njujorkom RU,
gde je bila zaposlena, otkucala je pismo i poslala ga na dvadeset adresa. Kroz 96 sati
javljeno joj je da je postala ministarka informisanja u jednoj prekomorskoj z.emlji. Sud
bina je htela da to bude ba zemlja u kojoj se pre mnogo godina rodila, a vlada iji je
iznenadni lan i ona postala u njenu ast ve osniva nezavisno glasilo Azania Times'."
Ukoliko nakon ovih to romantinih to zastraujuih primera barem dvadeset itala
ca bude kupilo po dvadeset primeraka ovog broja "Vremena" u svrhu deljenja prijatelji
ma, lanac sree e se nastaviti - obuhvatie u najmanju ruku nas u redakciji (pogotovo
ako zbog velike jagme ovaj broj budemo morali stalno da dotampavamo).
LJUBOMIR IVKOV
 Iznuena predaja gradova srpskoj opoziciji ipak
g*wM-m s\ menja politiku konfiguraciju u Srbiji. Velika
S t a %JL%JLl / 1 / graanska energija je osloboena i bie opasno ako
t/ ona ode u prazno - borba za demokratiju i autono
mije institucija tek predstoji. Demokratskoj perspektivi jo prete nacionalistike i
autoritarne snage. Posle partijskih lidera u prolom broju (Vuk Drakovi, Vesna
Pei, Zoran Dini), u ovom broju isto pitanje ("Sta dalje?") uputili smo intelektu
alcima. Za "Vreme" govoreprofesorka Zagorka Golubovi, akademikAndrejMitro-
vi i Zoran Lui, profesor Matematikog fakulteta u Beogradu.
autoritarnog reima u demokratski sistem,
Zagorka Golubovi a sve otvorenije i odlazak glavnog demi-
jurga ovog reima, ije bi ostajanje na
vlasti spreilo dalji proces demokratizacije

Od protesta drutva. Samo se u tom irem kontekstu

moe razumeti ovakva upornost i ovoliki
izliv pozitivne energije graana, koji su
zadivili ceo svet i vratili kredibilitet Srbiji.
Iz tih razloga moe se odgovoriti da se
protesti nee i ne mogu zadovoljiti samo
priznavanjem rezultata izbora od 17. no

do pokreta vembra i smenjivanjem rektora Beograd

skog univerziteta.
A l i , postavlja se pitanje: ta posle kon-
stituisanja optinskih i gradskih skuptina
u kojima je pobedila koalicija "Zajedno"?
Odgovori se mogu nai na dva nivoa.
Protest treba da preraste u permanentni demokratski pokret, Prvo, tamo gde je koalicija "Zajedno"
ija se snaga ne iscrpljuje samo delovanjem politikih partija preuzela upravu treba odmah poloiti nar
odu raune sa ime se ulazi u vlast i staje

D a bismo mogli da predvidimo ta

moe nastati kao rezultat skoro
tromesenih / masovnih protesta,
treba najpre utvrditi njihov karakter. Sve
posledice. Stoga je i protest u ovih jedan
aest nedelja evoluirao i proirivao svoje
zahteve od konkretnog povoda ka onome
to je bit samog reima - trae se dru
stara uprava ostavila u naslee, da bi ljudi
shvatili sve tekoe sa kojima e morati da
se bori nova vlast i , kao to su lideri ko
alicije "Zajedno" i obeali; pozvati stanov
dosadanje analize potvruju da je re o tvene promene koje e omoguiti prelaz iz nike na saradnju i razumevanje, ime bi se
novim urbanim protestima u kojima uest
vuju graani kao slobodne individue, spon
tano organizovane u izraavanju graan
ske neposlunosti izazvane krenjem le
galiteta drave i ugroavanjem osnovnih
graanskih prava, a pre svega prava na slo
bodni izbor svojih predstavnika. M o e m o
se ovde zaustaviti, o tome je mnogo
pisano, i postaviti pitanje: da l i se protest
moe zadovoljiti samo priznavanjem rezu
ltata izbora od 17. novembra u gradovima i
optinama u kojima je pobedila opozicija,
odnosno i smenjivanjem rektora, kada je u
pitanju studentski protest? Reim se
otvoreno demaskirao tim inom, pokazu
jui da je kraa izbornih rezultata samo
efemerna pojava dubljeg stanja imanent- o
nog reimu koji ne potuje vlastite zakone o
i u kojem je volja jednog oveka osnovni <
zakon, iz ega proizlazi da je krenje os- o
novnih graanskih prava nuna posledica <
Q
takvog autokratskog reima - dakle, mora
se menjati priroda reima, a ne njegove NAJTEA BORBA ZA MEDIJE: Zagorka Golubovi

22. KKBhTAK IW7 VREME 19

stvorila neka vrsta "graanskog parlamen
ta" pred kojim e vlast otvoreno delovati.
Zatim, treba odmah deblokirati masovne
medije, da bi se obezbedio nesmetani pro
tok informacija u oba smera; neophodno
je, dalje, pronai forme institucionalizacije formisanju. A k o se istovremeno demok
te ogromne pozitivne energije koja se
ispoljila u protestu organizovanjem saveta
graana pri svim organima vlasti i javnim nici postali parije a direktori svemoni
slubama, koji bi se tako osetili i sami
odgovornim za njihovo funkcionisanje, i
ponovo ustanoviti funkciju javnog pravob-
ranioca. Treba otvoriti prostor za de-
lovanje raznih volonterskih udruenja.
Drugim recima, treba podstai razvijanje
civilnog drutva koje moe da mobilie
svu raspoloivu energiju graana. Narav
no, bitna pretpostavka je oivljavanje
privrede i , uspostavljanjem veza sa inos-
transtvom, obezbeivanje priliva neop
hodnog kapitala, da bi opljakana i ruinira- vati da bi se radikalno promenio postojei
na privreda mogla da stane na noge.
Drugo, mnogo tei posao stoji pred
svim demokratskim snagama na prostoru
cele republike, pogotovo u onim domeni-
rna drutvenog i privrednog ivota koji su
potpuno u rukama vladajue stranke i
drave. Bie najtea, ali mora biti i naju
pornija, borba za oslobaanje medija i
stvaranje ravnopravnih uslova da sve poli
tike stranke i organizacije odgovorno
Zoran Lui
Bez prava na greku
K A K O SPASITI G L A V U :
Pretueni Zoran Lui
20 VREME 22. FEBRUAR 1997.
uestvuju u reavanju ozbiljnih problema
duboke drutvene i ekonomske krize. A l i ,
na tome se ne srne zaustaviti i ne treba
stavljati na dnevni red pre svega i samo
promenu zakona o izborima i zakona o in-
ratska energija ne angauje i na promeni
zakona o radnim odnosima, kojim su rad
vlastodrci, ogroman deo radnitva ostae
izvan demokratskih procesa. Isto tako, ako
se borba za autonomiju univerziteta shvati
samo kao staleko pitanje studenata i pro
fesora, a ne kao jedan od fundamentalnih
zahteva demokratije. demokratski pokret
e se rascepiti na dva dela i najproduk
tivnija energija mladih ljudi nee biti isko-
riena za ire demokratske procese, u
kojima se svi ovi zahtevi moraju povezi
autoritarni reim.
Znai, protest bi trebalo da preraste u
permanentni demokratski pokret, ija se
snaga ne iscrpljuje samo delovanjem poli
tikih partija. Treba pokazati invenciju u
stvaranju raznolikih formi organizovanja,
koje e moi da okupe znatno vie graana ta na kojima je broj upisanih biraa jednak
nego to to moe partijska aktivnost, kao
to je i bio sluaj u oba ova protesta.
ZAGORKA GOLUBOVI
U
osnovi, cilj je da se ima pre svega
kontrolisana vlast. Dogaaji koji su
usledili posle 17. novembra poka
zali su, na primer, ta znai nedostatak
nezavisnog sudstva, kao to su i dogaaji
od 17. novembra pokazali ta znai boriti
se za autonomiju univerziteta.
Kao lan Saveta Beogradskog univerz
iteta imam dobar uvid, pa lino mogu da
posvedoim da autonomiju univerziteta
vlast naopako shvata. Savet Beogradskog
univerziteta, na primer, takva je institucija
u kojoj se nalaze ne ljudi vlasti, nego
zapravo ljudi iz vladajuih partija - to nije
ak ni dravni nego je to partijski univerz
itet. Moramo da razradimo koncept stvar
ne autonomije Univerziteta, a priprema
Zakona o Univerzitetu, koja je poela,
moda je dobra prilika za to.
A k o se govori o autonomiji institucija,
mora, izmeu ostalog, da postoji i au
tonomija njihovog finansiranja. K a d go
vorimo o autonomiji sudstva, na primer,
moemo se zapitati o kakvoj je autonomiji
re ako se sudstvo konkretno direktno fin-
ansira iz ministarstva za pravosue (plate,
stanovi i svaki drugi troak. Da li je onda
sudstvo nezavisno?
Sta znai nekontrolisana vlast videli
smo na posiednjim izborima. Kao lan Sa
vezne izborne komisije kaem daje to bila
izborna kraa, a kao dokaz za to mogu na
vesti na stotine primera. Ima izbornih mes-
broju glasaa za vladajuu stranku. Moe
mo pretpostaviti da su u nekom mestu svi
upisani birai ivi i zdravi, m o e m o pret
postaviti da su svi izali na izbore, da niko
nije bio spreen ili odsutan, m o e m o da
pretpostavimo da su svi sloni i da glasaju
za istu partiju, ali ostaje pitanje ta je sa
neophodnim procentom greke, koji se ja
vlja na svim izborima, kako to da niko nije
pogreno zaokruio broj na glasakom
listiu i staje sa 15-30 odsto nepismenih?
Toga nije bilo ni u Enver Hodinoj A l
baniji.
Primer iz Beograda je karikaturalan,
zato sam ga naveo nekoliko puta. Na bi
rakom mestu broj 12 na optini N o v i
Beograd u C M Z "Sava", glasalo je 887
ljudi - 4 4 9 je glasalo za S P S - J U L - N D , 140
za Srpsku radikal
nu stranku, 210 za
N K P J , a za koali
ciju "Zajedno" - 0.
Nagradno pitanje
glasi: " K o je bro
jao glasove?"
Nae partije tre
ba osposobiti da
mogu da kontro-
liu vlast. U Srbiji,
na primer, ima vie
od 10.000 birakih
mesta. Da bi parti
ja mogla da kon
troli e izbore, tre
balo bi da ima
izmeu 10.000 i 30.000 obuenih aktivista
i mogunosti da njihov rad plati? Koja
partija to sada moe? Samo vladajua.
Dakle, ta nam je dalje initi?
ahovskim jezikom reeno, opozicija
je u ovom trenutku stekla tempo - vukla je
poteze. S obzirom na to da je broj au
togolova (od kontramitinga do batinanja
ljudi) koje je vlast sebi dala apsolutno zadi
vljujui, veoma je vano da se ta znaajna
Andrej Mitrovi
Opasnost od
duge krize
M
islim da ono to predstoji mnogo
zavisi od izriito ili posredno
postavljenih ciljeva graanskog
protesta. Bilo je nekoliko ciljeva razliitog
znaaja i razliite vanosti. U sreditu, i
sasvim izriito, bio je cilj proistekao iz
izborne krae - da se vrate mandati izab
ranih optinskih odbornika. To pitanje je
imalo politiki i moralni znaaj i iz njega je
zato proisticala odgovornost reima kao
takvog. Uporedo sa tim, postavljalo se pi
tanje odstranjenja ve ukorenjene provin
cijalne tiranije, to je i neophodno da bi se
uspostavla demokratska drava. Najzad, u
vazduhu je neprestano lebdeo jedan cilj
opteg i istorijskog znaaja - a to je kona
ni rastanak s komunistikom dravom]
Od svega toga ostvaren je samo prvi
cilj - vraeni su poniteni, a na izborima
dobijeni mandati. Odgovornost reima za
poslednju krizu i neplodnu autokratsku
dravu, ostaci prethodnog perioda - sve to
su i dalje nepostignuti ciljevi.
Sve je tim tee jer isti nedemokratski
politiki sistem neosporno je prouzrok
ovao sadraje sloene krize (meunarodna
izolacija, ekonomski krah, ruiniranje
drutvene strukture, ukljuujui i ustanove
kao to su kole, sudstvo, saobraaj); a na
vukao je odijum i na samo ime naroda...
Istovremeno je jasno da ovakav reim
ne moe nita da popravi niti da obezbedi
razvoj. Svoju ulogu ima i to to se vlada
jua struktura i dalje opire demokratskim
impulsima. Ona pre pokuava da se pre-
stroji radi odbrane, nego da ita od prome-
na iskreno prihvati. Zbog svega ovoga, sle
prednost materijalizuje na sledeim repub
likim izborima. Opozicija ne srne da pravi
greke, a koliko se vidi, ve je poela da ih ja i u pogledu ljudskog i politikog odnosa
pravi. A k o nastavi, kazna e biti surova.
U gradovima u kojima je opozicija
pobedila moraju da se okupe najbolji ljudi,
da bi ti gradovi postali primeri na kojima
se vidi delovanje odgovorne i kontrolisane
vlasti, a hoe li biti tako, zavisi iskljuivo love i dalekosene socijalne probleme iz
od opozicije.
di niz sloenih za
dataka da bi se uh
vatio korak sa civ
ilizacijskim tre
nutkom uopte.
Osnovni uzrok
i sredinja taka
duge i teke krize
u koju smo zapali
politike je su
tine. Zadaci koji
su gorui vezani
su za odstranjenje GORUI ZADACI: Andrej Mitrovi
te sutine posredstvom demokratskih re
formi. One moraju doneti dosledan par
lamentarni sistem sa izgradnjom vlasti
koja je odgovorna pred graanima.
Ostvarenje takvog cilja uslonjava se
zbog toga to se situacija ne moe svesti na
odnos reima i demokratske opozicije,
koja se ponajbolje iskazala u spontanom
pokretu graana.
Oigledno je da su na sceni, mada
meusobno razliite, i krajnje desniarske
nacionalistike snage. One su sve svo
jevremeno uestvovale u uvrivanju u kojima ulogu dobijaju kreativne snage, s
ovoga reima, a onda su se od njega rast
ale, unekoliko se sukobile s njim, ali su jo vaene.
uvek blie njemu nego doslednoj
demokratiji.
Za mene je vana i injenica da iz redo
va ranijeg birokratskog aparata, koji nisu
prili reimu, struje konzervativne ideje
koje se ogledaju u globalnim interpretaci
jama naroda kao neizleivo zaostalog, to
sugerie fatalnost nude nedemokratskog
reima. N a ovo ukazujem tim pre to se
javljaju potpuno istovetni stavovi izmeu
predstavnika reima i zastupnika ovih ide
prema Srbima izbeglim iz jugoslovenskih
pokrajina.
Sve to pokazuje da je na putu demo
kratskih ciljeva splet prepreka.
A k o se vratimo na teke privredne us-
kojih uvek proistiu i emocije koje ne ko
riste razumnosti, poverenje u vrstu ruku i
gruba reenja, onda je potpunija slika
problema.
Oprezno bih ukazao na j o jedno
iskustvo sa istorijom: duge krize, poput
ove u kojoj ivimo, vode ka velikim suko
bima, pa i krvavim razreenjima. Za prim
er ne treba da idemo daleko: setimo se ta
smo preiveli u vreme prve faze raspada
Jugoslavije i one dve tri
godine nemoi da se kri
za razrei. To se podu
dara sa nekim primerima
opte i storije. Izmeu
pada carizma i graan
skog rata u Rusiji prolo
je takoe dosta vremena.
Slino je i sa Francuskom
revolucijom, jer pad
Bastilje bilo je stvar tre
nutka, a krvava revoluci
ja uistinu je usledila oko
dve godine kasnije. pa-
nija je takoe prolazila
kroz nekoliko kriznih go
dina pre nego to je iz
bio rat... Kriza postaje
agonija, agonija vodi u
krvave obraune.
Ne mislim da e se istorija fatalno
ponoviti, ali je dobro voditi rauna o tome
da je i takav razvitak mogu, s obzirom na
dugotrajnost i sloenost nae krize.
Osnovni zadaci koje vidim su: svesno
sueljavanje sa mnogostranou teke
krize iji je stoer sam reim, to znai
neprestani napor da se to pre nadu izlasci
u stvaranju istinskih demokratskih ustano
va zemlje. Poverenje budi pokret svesnih i
odgovornih graana koji upravo imamo.
Demokratija mora doneti politike prilike
mogunou da se ispolje i da budu prih
Slobodno novinarstvo je, ini mi se,
jedan od prvih ciljeva; pravi parlamentarni
ivot mora da sledi...
Potrebni su vodei ljudi koji e znati i
hteti javno da polau raune i koji politiku
nee smatrati svojim vlasnitvom. Ve sam
niz takvih ciljeva pokazuje koliko je u
ovim uslovima na zadatak teak.
PRIPREMIO: M. MILOEVI
22. FEBRUAR 1997. VREME 21
 Dosije: Korupcija, nain ivota (3)

Monici i njihovi lopovi

M
Sve se pare nose za Beograd, i ko bi neto da 'drpa' van onoga to mu je drava
dozvolila proi e u najboljem sluaju kao Sava Vlajkovi, a u najgorem kao onaj
,f
direktor 'Jugodrva', koji je ubijen a da se nikad nee saznati ko gaje ubio

T zemlji u kojoj se maltene

nijedan posao vie ne moe
I obaviti bez nekog oblika mi
ta - bilo da je re o aa-
vanju", poklonu, kesu ili pro-
tivusluzi - postavlja se pitanje: ta je
uopte ovde korupcija?
Tokom rada na ovoj seriji tekstova,
naime, ispostavilo se da nije naroiti prob
lem utvrditi mehanizme korupcije, jer je
neuporedivo manje ljudi koji se u svom
svakodnevnom ivotu s tom pojavom nisu
sreli, nego onih koji jesu. Stiglo se dotle da
je korupcija vie-manje sve, a koliko smo
se navikli na tu bolest pokazuje i injenica
da skoro polovina ispitanika u anketi koju
je za V r e m e " napravila agencija Argu
ment" misli da je korupcija normalan deo
posla (bilo da to definiu kao "plaanje za
slubenu uslugu" ili kao obinu drutvenu
transakciju")^
Kada smo, meutim, pitali strunjake
razliitih profila da odrede pojam ko stanovita posledica, nebitno je da li ste
rupcije u dananjoj Jugoslaviji, ispostavilo
se da se miljenja uveliko razlikuju.
Jedni su nas savetovali da se u istrai
vanju drimo onoga to zakon sankcionie
(davanje i primanje mita, nezakonito pos
redovanje, zloupotreba slubenog poloaja
i , eventualno, reket), jer se u protivnom
tema - zbog rairenosti korupcije - ne
moe niim ograniiti. Drugi su se ovome
estoko suprotstavili, govorei da je u
dravi gde zakoni ne vae za mone - a
samo moni mogu bilo koga korumpirati -
besmisleno polaziti od zakonskih odredbi.
Neki od pokuaja definisanja korupcije
glase: "Korupcija je mnogo ira od uzi
manja para. Ona postoji svuda gde ovek u
vlasti radi ono to ne bi smeo, i l i ne radi
ono to mora - iz bilo kojih razloga. Sa
oveku omoguili da gradi kuu na nedoz
voljenom mestu zato to vam je prijatelj s
kojim igrate tenis, ili zato to ste za to uze
li pare. Nema male i velike korupcije, ko
rupcija je kao kvasac - stavite malo u testo
i ono naraste veliko". Zatim, korupcija je
k
'tante za kukuriku', a kukuriku' ne mora
biti novac. N i prostitucija nije samo za no
vac, pa ni mito ne mora biti u novcu, nego
i u bundi, stanu, uvoznoj dozvoli. Bitno je
da moraju postojati dve strane u kojoj jed
na neto daje da bi neto dobila". Pa onda:
"Korupcija je pogodnost koja se nekom
nudi za odgovarajuu uslugu koja izlazi iz
okvira opte ljudske etike, morala i takoz-

22 VREME 22. FEBRUAR 1997

vanih dobrih obiaja, a o za t a
konu da se i ne govori".
Konano, ,,u dravi koja nije
pravna, teko je odrediti ta
je korupcija, jer nema kriter-
ijuma - ni zakonskog, ni
vrednosnog, ni moralnog.
Postoji samo kriterijum mo
i". (Prema Maloj enciklo
pediji Prosvete", korupcija
je pokvarenost, raspadanje,
podmiivanje, potplaiva-
nje, krivotvorenje").
SDB U IGRI: Konkret
no, pokuaji da utvrdimo ta
u ovoj zemlji predstavlja ko
rupcija izgledali su, izmeu
ostalog, ovako: pitali smo
nekolicinu uglednih i dobro
obavetenih ljudi ko dobija
time to vozovi nafte, leperi
viskija, tone kafe i ko zna
koliko automobila ulazi u
zemlju, a da nikad nije na
plaena carina. Na prvi po
gled, izgleda da svi gube -
drava, jer ostaje bez bitnog izvora budet
skog prihoda; privreda, jer normalnog
poslovanja nema ni u tragovima; graani,
jer mnoge stvari plaaju vie nego to bi
trebalo. Oigledno je igra prevelika da bi
samo efovi carina sebi punili depove. Na
sve to, jedan pravnik nam je, nasmejavi
se, rekao da je polazna postavka u celini
pogrena. Drava bi bila na gubitku kad bi
ovo bila ,,res-publika", gde se ivot odvija
u skladu sa zakonima i jasno definisanim
pravilima koji vae za sve. Ova drava nije
nikakva res-publika", ona se blagonak
lono moe nazvati partijskom (partija je
vlasnik svega i njeni kadrovi nametaju
jedan drugom poslove, kredite iz primarne
emisije, funkcije), a sa manje blagonak
lonosti - mafijakom dravom. Takve ne
dozvoljavaju da budu na gubitku, i suludo
je verovati da e krasti sama od sebe.
Misli l i ti", konkretizovao je ovu
priu drugi sagovornik, da Kertes ( M i -
halj, direktor Savezne uprave carina, naa
prim.) moe pet maraka da uzme za sebe?
Ne moe nita da uzme. Sve se zna ko ta
radi, koje za ta zaduen, ko uvozi naftu,
ko viski, ko kafu. Sve -to ulazi bez carine -
carinu plaaju samo autsajderi - a vrednost
te nenaplaene carine viestruko je nad
maena cenom prodaje na crno. Drava
vercom uzima vie nego to bi dobijala
naplatom carina, a stoje najhitnije, te pare
negde nisu evidentirane, pa samim tim ne
mogu biti javno kontrolisane. Sve se pare
4
nose za Beograd, i ko bi neto da drpa'
van onoga to mu je drava dozvolila proi
e u najboljem sluaju kao Sava Vlajkovi
bi trebalo uraditi da
(0 0)
> C
0 O
N >t/> -
0) CD 1
(bivi ministar u V l a d i Srbije, osuen u
tzv. ministarskoj aferi pre nekoliko godina,
naa prim.), a u najgorem kao onaj direktor
'Jugodrva', koji je ubijen a da se nikad
nee saznati ko gaje ubio. Isto su prolazili
oni koji su u dravno ime otvarali privatne
raune u inostranstvu za vreme sankcija.
Jedan im je pobegao na Floridu, ali i taj e
se samoubiti bez oprotajnog pisma. Sve
se to radi iz jednog centra - SDB-a, a pare
se onda usmeravaju prema trenutnim po
trebama vlasti, jednom za penzije, drugi
put za predizbornu kampanju, doskora za
rat i ko zna za ta jo. To je bila jedna od
najsposobnijih slubi u svetu, a to to su se
upleli u rat, pa i u verc - njihov je prob
lem. A l i to to rade, dobro rade." (Od bar
jednog razoaranog pripadnika pomenute
Slube moe se uti da su takve pohvale
neumesne, jer daje Sluba tako efikasna,
ne bi se ni rat tako zavrio - ali ni on ne
spori da se verc organizuje na pomenuti
nain).
Zanimljivo je tumaenje po kojem u
ovoj zemlji glavna korupcija u stvari ne ide
kroz novac, jer ovde velikog novca nikad i
nije bilo. U Jugoslaviji se korumpira dobi-
janjem prava na neto - i l i prava da se
izbegne neto. Oni koji hoe samo pare
najee i padaju", jer su remetilaki fak
tor (ponaaju se kao u trinoj privredi",
reeno nam je). Mito je, prema ovoj teoriji,
samo za ljude van sistema. Oni ostali su
korumpirani ve samim tim to su u siste
mu. Recimo: ako neko radi za C I A ili MI6,
za to postoji tarifa. A k o neko radi za S D B ,
ne plate mu nita, ali ga tite tako da moe
bi s e suzbila korupcija?
0) <D 33 0)
*rn +-* *5 CD
+z c
i > o 2
5 N
o o ARGUMENT
da otima onoliko koliko ume (a neko ume
bolje od drugih, recimo onaj poslastiar,
ali, kako nas je upozorio malopredanji
sagovornik, ni on ne uzima vie nego to
mu je doputeno). Ukoliko na Zapadu
neko ne radi nita a ivi dobro, obino se
misli da radi za policiju. Ovde, ako se
nekom moe sve - onda se zna da radi za
policiju (ili za J U L , dodali bismo).
P O U Z D A N I L O P O V I : Nesumnjivo
je da je korupcija moi vea i vanija od
korupcije novcem. U svetu je, zna se,
nezamislivo da neko svojim politikim uti-
cajem omogui kompaniji da, za proviziju
od parstotinak hiljada maraka, sklopi
posao vredan milione maraka. Kad se tako
neto otkrije u Japanu, u Tokiju pada pred
sednik vlade. Ovde je normalno da pred
sednik vlade ujedno bude i predsednik ko
mpanije, i niko se zbog toga preterano ne
potresa. I ne samo premijer - ve je objav
ljeno da u nedavno rekonstruisanoj V l a d i
Srbije, koja broji pet potpredsednika i 29
ministara, ima 11 direktora (od Agro-
banke", preko Klinikog centra Srbije i
Jugoslovenskih eleznica do Naftagasa" i
Marketinga RTS).
U takvoj klimi, normalno je i to da pis
mo predsednika Republikog odbora
sindikata za trgovinu Relje Dabia prem
ijeru M i r k u Marjanoviu i predsedniku
Slobodanu Miloeviu ostane bez ikakvog
zvaninog odjeka, a u tom pismu pie daje
novoimenovani ministar za lokalnu samo
upravu Zoran Modrini ogrezao u raznim
svojinsko-pljakakim kombinacijama sa I
imovigom Trgovinskog preduzea T r o m -
22. FEBRUAR 1997 VREME 2:\
,:,::::iv;::v;:v;::^
ef". Dabi je dodao: " A k o se
ovakvi primeri ne sankcioniu,
a zakona za to ima, mi u sin
dikatu trgovine neemo imati
drugi utisak do alosnog uve-
renja da se, u legalnoj trgovini,
svojinska transformacija za
vrava na najneprimereniji
nain, izmeu ostalog i plja
kom, uz blagoslov najviih
dravnih organa".
Uostalom, ve je nastala i
sintagma pouzdan lopov".
Pouzdani lopovi su nesum
njive uzdanice postojeeg rei
ma. Njihova pouzdanost je tim
vea to im je deblji dosije u
policiji, koji se u sluaju po
trebe lako moe izvui i pre
toiti u odgovarajuu akciju. ARGUMENT
U sutini, korupcija je ovde
deo tehnologije vladanja. Demokratski
sistemi podrazumevaju kontrolu vlasti. M i
ivimo u nedemokratskom sistemu gde
takve kontrole nema. itavi segmenti
drutva izuzeti su iz bilo kakve kontrole
javnosti - S D B , na primer, za koji bi se bez
mnogo preterivanja moglo rei daje kima
ovog reima, mada je re o samo jednom
segmentu policije (drugi delovi policije su
kivni jer su male plate, a poto su i es
naestogodinjaci maltene naoruani top ju na uveni primer biblioteke mosk
ovima, glava im je stalno u torbi).
Naravno, nijedan sistem ne proklamuje da
su odreeni segmenti dru
tva bez ikakve javne kon
trole. Re je o tome da je
Ako neko radi za
sistem drutvene kontrole
kod nas privatizovan, u
SDB, ne plate mu
rukama aice ljudi. To je nita, ali ga tite
devijacija sistema vlasti,
odnosno stanje anomije tako da moe da
gde ima zakona, ali ih niko
ne potuje, a vlast ih spro otima onoliko ko
vodi arbitrarno, jer zakoni
ionako nisu stub sistema - liko ume
stub je nomenklatura, znai
privilegija, znai - korupcija.
I u prethodnoj dravi su pojedini delovi
dravnog organizma bili van domaaja jav
ne kontrole, ali sad je gore. Kako je to jed
nom prilikom formulisao beogradski ad
vokat Nikola Barovi, biva jugoslovens-
ka drava jeste bila partijska, ali je makar
imala ideologiju kao kontrolni mehanizam,
kao to crkva ima religiju. Sadanja par
tijska drava je kao crkva bez religije -
nemaju veru, a imaju crkvu. Poto nema ni
ideologije kao konice, ona je totalno kri-
minalizovana i opstaje samo na bazi ko
rupcije. Mnogi ljudi su u rat odlazili da bi
stekli pravo da pljakaju - to je oigledni
vid korupcije. U ovoj dravi je p r e l ^ r a e -
24 VREME 7
22. FEBRUAR 1W .
D a li s u i s p u n j e n a o b e a n j a o b o r b i p r o t i v k r i m i n a l a ?
B e z odgovora Delimic.no Ne a\u mu
na granica prava na ubijanje, u prethodnoj vlau. Ne postoji vakuum u domenu vlas
se barem to potovalo. Drave kao to je ti - ako taj prostor ne popunjavaju insti
ova formalno poseduju pravni mehanizam, tucije, popunjava ga mafija. Zato je ovo
k
jer je ovo 20. vek, pa se od svih drava mafijaka drava. Postoji capo di tutti
oekuje da to imaju. Meutim, politika capo' i svi oni mali kapoi koji u svojim
volja odreuje koji e se zakon primenji- sektorima imaju apsolutnu mo".
vati." Formulacija o privatnoj dravi" po
Na irem planu, pojedini sagovornici javljuje se u skoro svim razgovorima o ko
primeuju daje korupcija endemska za so rupciji, samo u razliitim kontekstima. Po
cijalizam istonoevropskog tipa i podsea- miljenju jednog^beogradskog socijalnog
patologa, dok je trajao rat u Bosni sve se
ovskog Lomonosova u kojoj se po ne moglo pravdati sa stanovita odbrane na
pisanim ali preciznim zakonima zna ko cionalnog interesa. A nakon prekida rata?
moe tu ui, ko ne moe, Da li korupcija slui bogaenju malog dela
ko odmah dobija knjigu, stanovnitva? To je deo prie, jer je privati
ko za pet meseci. Intere zacija u rukama dvadesetak porodica
senti se raspoznaju po medu sobom povezanih rodbinskim, ku-
razliitim lanskim kar movskim i slinim vezama. Kad bi se neko
potrudio, tano bi se moglo utvrditi ko
tama - akademik koga
kome ta doe u redovima oligarhije - zna
bira nomenklatura dobi-
e najvrednije knjige se, recimo, daje pala klika vrbaske gimna
odmah, student nee ni zije, u kojoj je znaajno mesto zauzimao
kad. U daljoj prolosti, Milorad Vueli, a da je bako-palanaka
korupcija je harala u au grupa (Mihalj Kertes, Jovica Stanii) jo
toritarnim drutvima, na snazi, iako je pao njihov drug Sava V l a -
pre svega istonim turs- jkovi, kao i grupa iz istone Srbije na
ko-vizantijskim (Otomanska imperija, ijem je elu Nikola ainovi. Bitne su ze-
Rusija). K o d nas se, oigledno, svi ti uticaji mljake, kumovske i rodbinske veze koje
i te kako oseaju, a dopunjeni su i do ine jak element korupcije, a koje funk-
maim specifinostima". cioniu po principima bliskim onima u ma-
PRIVATNA DRAVA: Dr Vuk Stam fijakim porodicama.
bolovi, profesor socijalne medicine, ova Poto takva oligarhija predstavlja dan
ko vidi dananji dravni kontekst ko anju elitu u Srbiji, a elita u svakom drut
rupcije: "Institucije su razorene. Nema be vu propisuje pravila, vredi pomenuti daje
zlinog ureivanja odnosa na osnovu naa elita skorojevievska, da je dola u
pravila i propisa pri raznim potrebama grad koji im se uinio velikim, daje gladna
koje svako od nas ima. Ovo je privatna statusa - a dravni i drutveni kontekst
drava, vlasnitvo jednog oveka, jednog (ponekad definisan kao drutvo u kojem je
branog para koji je, akonto raznih usluga, sve na prodaju - od bubrega do celog
unajmio ljude koji, opet, imaju potpuno suda) brie razliku izmeu gladi za statu
privatnu mo nad drugim delovima drut som i grabei.
va To je korupcija ne novcem, nego Ovo je drutvo prvobitne akumulacije,
 Markovi j o primeuje da se
pitanja korupcije ne postavljaju
"Kriminalci s karticama" tako esto i urgentno kao to bi se
moglo oekivati, s obzirom na to da
U telefonskoj anketi agencije "Argument", sprovedenoj 1. i je (ne)rasprostranjenost korupcije jedan od pokazatelja stepena
2. februara na uzorku od 200 ispitanika stratifikovanih po ste- slobode graana. Drugim recima, korupcija je pokazatelj na os
penu urbanizacije i regionima iz Srbije bez Kosova i Metohije, novu kojeg se meri razvijenost i tip demokratije. Ovde insti
postavljeno je i pitanje koje najsposobniji da resi problem pod tucije sistema loe funkcioniu, standard pada i sve je tee ive-
miivanja. Po miljenju anketiranih, to su pre svega vladajua ti i preiveti, a upravo su to uslovi za cvetanje korupcije.
stranka (21 odsto) i institucije sistema - parlament (9,5 odsto), Kao glavne razloge za postojanje korupcije anketirani na
sudstvo (10 odsto) i policija (6,5 odsto). Devet odsto ispitanih jee navode politiko-privredni sistem (41 odsto), zatim siro
misli da koalicija Zajedno" moe da se izbori sa korupcijom, matvo (27 odsto), nemoral (14 odsto), ukorenjenost (2,5 ods
dok je Srpska radikalna stranka dobila 5,5 odsto glasova (ostale to) i rat i sankcije (2,6 odsto). r
opozicione stranke ~ 1,5 odsto). Analitiari "Argumenta" konstatuju i to da korupcija kao
Zoran M . Markovi iz "Argumenta" zakljuuje da to ipak vana drutvena i politika tema nije pokretana u poslednjih
ne znai daje narod bezrezervno odan vlasti. Cesto ponavljano nekoliko godina - odnosno u periodu u kojem je primeen njen
obeanje Slobodana Miloevia i Vlade da e jedna od upor- porast. M n o g i su se naglo obogatili, a skoro niko od novih
inih taaka njihove politike biti borba protiv kriminala veina bogataa, po miljenju svojih sugraana, nije to postigao
anketiranih ne smatra ispunjenim (58 odsto), dok sasvim zane- potenim radom. Meutim, niko od sumnjivih" nije pretrpeo
marljiv procenat tvrdi daje obeanje ispunjeno (4,5 ). U anketi sankcije, niti je ozbiljnije osporen njihov nain bogaenja, i
je reeno i ovo: ' T o je smeno. O n je svim kriminalcima pode- pored ozbiljne moralne osude veine stanovnitva.
lio D B kartice" (tridesetdvogodinji prehrambeni tehniar iz Koliko je kod nas korupcija ilava" pojava svedoi i dekret
Beograda); M o d a je i ispunio obeanje, pobijeno je mnogo" austrougarskih vlasti u Bosni i Hercegovini iz prolog veka,
kriminalaca" (elektriar iz Kragujevca); Sve najlepe mislim o kada su one - odluivi da se odupru toj pojavi - objavili krim-
samoj borbi, ali to ne moe lako da se iskoreni, jer je oko 70 inalizaciju korupcije tako to su rekli da od sada drava plaa
odsto populacije u kriminalu" (pedesetdvogodinja komercijal- baki" slubenicima, pa narod vie nema tu obavezu. Danas
istkinja iz Beograda, J U L ) ; M a kakvi, samo u januaru je u je ovde neto drugaije, ako ne i potpuno suprotno. A l i -
desetak dana bilo peKest ubistava, a nijedno nije reeno" (pro zakljuuju u "Argumentu" - Austrougarska je bila pravna dr
jektant liftova iz Runja). ava.

formiranja drutvenih slojeva, nalazimo se
u stadij umu free for a l i " , ko e prvi da
pobode koie i kae - ovo je moje. Fla
grantan je primer otimanja vile na Senjaku
koju je tri decenije koristio australijski am
basador. Ministru spoljnih poslova SRJ
Milanu Milutinoviu bilo je lake da riz-
ikuje krupan diplomatski skandal, nego da
se odrekne rezidencije koja mu se dopala -
za njega i l i nekog njegovog, svejedno.
Ovde nema milosti, jo manje solidarnosti.
Korupcija je poprimila takve razmere
daje usred do pre nekoliko godina neza
mislive bede ukljuila i osnovne ivotne
potrebe. Nije ni izdaleka re o pogodnosti
da* znate pre drugih koja je kompanija pro
pala, pa da se ratosiljate njenih akcija.
Ovde onaj ko je moan zna da e sutra
poskupeti eer, pa ako ste dobro s njim,
javie vam da biste danas kupili deset kila.
Pri tome nee, na primer, Zoran Todorovi
kupovati eer, ali kumovi njegovog posil
nog - hoe. Svakom je graaninu u ovoj
zemlji jasno ta znai biti obaveten na
vreme, a kamoli ta znai biti zatien.^Ra-
zliiti su nivoi korupcije - nekom udeo u
vercu nafte, nekom besplatna karta do
Londona, nekom obeanje da nee odgo
varati zato to mu je tata na ulici kupova
la devize. Svakoje potencijalno podloan
raznim ucenama, jer je nemogue iveti u
skladu sa zakonom, a mafija je toliko
rasprostranjena da ne znate u kom ste mo
mentu uli u taj krug, a kad jo niste. Ovde
je korupcija normalan deo ivota, odnos
no, bez ulaska u mreu mafije moe se
iveti samo sizifovski ivot.
S T R A H I M E R E : Neslaganje meu
naim sagovornicima izazvalo je i pitanje
- moe li se rei da kod nas postoji ko
rupcija strahom? Staje to kad je u vreme
najgore ratne i ovinistike propagande
dete od etiri godine naueno da u vrtiu
ne kae kako mu se zove majka - jer ima
nesrpsko ime? ta je to kad neko pristaje
na neto jer zna da se u dravi apsolutne i
nekontrolisane vlasti moe dogoditi da
bude ubijen? Kako se zove pojava da sad
ve bivi M i l e Ili pred prologodinje
izbore u Niu preti gubitkom vojnih penzi
ja ukoliko socijalisti izgube - da ne pomi-
njemo sve sline predizborne pretnje
diljem Srbije? Po miljenju jednih, ne mo
e se korumpirati strahom - to je ve teror
- jer korupcija podrazumeva da se neto
dobija u zamenu za neto drugo. Prema
drugim (eim) shvatanjima, korupcija
strahom je i te kako prisutna, jer nema
veeg dobitka od smanjenja straha - bar za
neko vreme.
O ovom i drugim morbidnim aspekti
ma korupcije moglo bi se j o mnogo
raspravljati, ali je ipak vreme da se postavi
pitanje moe li se i kako toj pojavi stati na
rep? Istraivanje V r e m e n a " dalo je ned
vosmislen odgovor da nikakvi antikorup-
cionaki zakoni - ak i da ih ima ili da iko
stvarno misli da ih donese - u postojeim
uslovima ne mogu nita bitno promeniti.
Takvi zakoni mogu eventualno imati efek
ta u pravnim dravama, gde zakoni i inae
imaju nekog smisla, ali ni u takvom, za
nae pojmove idealnom ambijentu domet
pravne regulative u suzbijanju korupcije
nije sasvim izvestan. Naime, u dravama
iroko zahvaenim korupcijom, gde ko
rupcija uvek poinje odozgo", antikorup-
cionaki zakon trebalo bi da donosi i spro
vodi ista vlast koja je takav sistem us
postavila - a to, razume se, nije preterano
realno. Protiv korupcije kao izolovane po
jave teko je bilo ta uiniti, izmeu osta
log i zato to se ona teko dokazuje. M e
utim, ako ne moete dokazati daje neko
neto uinio za pare, ili zato stoje hteo da
pomogne prijatelju, lako se moe dokazati
daje ono stoje uinio nezakonito. A ako se
jo dokae i ono prvo, to bi trebalo da bude
dovoljna diskvalifikacija za svaku javnu
funkciju. Z a to bi ovde, oigledno, najpre
trebalo promeniti vlast. Zatim bi morala
doi druga vlast kojoj je prioritet borba za
zakonitost uopte, i koja bi imala snage, uz
puni nacionalni konsenzus, da se uhvati u
kotac sa stoglavom adajom bezakonja.
Tek tada e biti nade za poetak kraja ko
rupciji, a sam kraj e, po svemu sudei,
doekati neko drugo pokolenje.
R O K S A N D A NINI

22. FEBRUAR 1997. VREME 25


Intervju: dr Stojan Babi
za novu vladu
"Izlazak iz ekonomske krize u potpunosti zavisi od sposobnosti
da se politiki nagodimo sa glavnim igraima na svetskoj
politikoj sceni"
A
utorski tim jugoslovenskih ekon
omskih strunjaka iz renomiranih
n a u n o - i s t r a i v a k i h i finansijs-
kih institucija u Beogradu, Podgorici i
Vaingtonu (u "Vremenu" nazvan "Gru
pa 17") predloio je u proteklih nekoliko
nedelja mere za izlazak iz krize.
Seriju razgovora o naoj ekonomskoj
stvarnosti i merama koje se moraju
sprovesti nastavljamo razgovorima sa
strunjacima iz "Grupe 17". Jedan od.
njih je i dr Stojan B a b i , profesor beo
gradskog Ekonomskog fakulteta.
" V R E M E " : Odmah posle pisma
"Grupe 17" i mera za izlazak iz ekon
omske krize ula se primedba da nije
re o n e e m originalnom.
B A B I : Da, komentator Radio Beo
grada pokroviteljski i s prekorom r e e
da nae pismo javnosti ne sadri nita
novo, tj. da otkriva rupu na saksiji.
T a n o , ali ne sasvim. Predlog mera za
izlazak iz krize sainili su ljudi koji su,
mada u tome nisu i jedini, dobro upue
ni u pitanja struke. Tranzicija d r u t a v a
nekadanjeg socijalistikog sveta ve je
pokazao da se reenje ne trai eksperi
mentima, tako dragim onima koji pose-
duju m o , ali ne i kompetenciju. R e z u l
tati analiza tranzicije koje su uradili
Svetska banka, Evropska banka za obno
vu i razvoj, Ekonomska komisija za E v
ropu Ujedinjenih nacija, Institut za upor-
edne ekonomske studije u B e u , da
pomenem samo neke od najvanijih, do
bro su poznati svakom lanu grupe i uli
su u predlog mera za izlazak iz ekonom
ske katastrofe. U ovom dokumentu - to
je novina za nae uslove - neuvijeno se
ukazuje na politike preduslove izlaska
iz krize. Z b o g apsolutnog nepoverenja
g r a a n a u d r a v u nema tednje unutar
bankarskog sektora, nema investicija, pa
26 VREME 22. FEBRUAR 1997.
time ni ekonomskog rasta i oporavka.
Zato je preduslov ekonomskog oporavka
politiki: odlazak nomenklature koja je
razorila dravu, unitila privredu i izgu
bila poverenje graana. U pismu javnos
ti napisali smo daje re o r u k o v o d e i m
garniturama SPS-a, J U L - a i Nove demo-
kratije. Marjanovii, Kontii, ainovii,
T o m i i , K u n d a c i i slini sigurno ne
mogu zadobiti poverenje publike.
Koji su osnovni elementi "arhitek
ture" programa koji nudite?
M o g u n o s t ekonomskog oporavka
uslovljena je procesima makroekonom-
ske stabilizacije i liberalizacije, privati
zacije, kao i odnosima
sa m e u n a r o d n i m eko
nomskim institucija "Onaj ko pria o
ma, pri e m u se o v i
procesi moraju pos- nacionalnom
matrati "u paketu".
Privatizacija, tj. uk
dostojanstvu u
idanje d r u t v e n e svo optoj bedi, a sam
jine, osnovna je poluga
uspostavljanja ekon zgre milione,
omske osnove demo
kratskog d r u t v a . M i obina je protuva"
smo jedina zemlja na
svetu u kojoj postoji "drutvena" svojina.
Ovakav svojinski oblik ekonomski je
najmanje efikasan i , to je j o gore, on je
osnova za nelegitimno prisvajanje
drutvene, pa time i politike moi. Ovaj
svojinski oblik predstavlja osnovu
klijentelizma, nejasnog imovinsko-
pravnog reima ekonomske aktivnosti, i ,
na kraju, osnovu uzurpacije sudstva i i
tavog pravnog sistema. S druge strane,
da bi privatizacija bila politiki odriva,
mora biti prihvaena kao pravina. A to,
opet, znai da se prethodno moraju
obezbediti makroekonomska stabilnost i
otkloniti m o n o p o l i . M a k r o e k o n o m s k a
stabilnost m o e se postii samo uz ot
klanjanje brojnih deficita. Treba stalno
imati na umu daje naa privreda u stanju
opteg bankrotstva. Njeni gubici vei su
od amortizacije, to znai da jedemo
supstancu kapitala. Penzijski fondovi su
prazni, dug drave po staroj deviznoj t
ednji je oko 6,5 milijardi D E M , a spoljni
dug oko 13,5 milijardi D E M . U z nedo
voljno iskoriene kapacitete, koje danas
imamo u privredi, za skroman ekonoms
ki rast od 4 odsto godinje, deficit plat
nog bilansa dostie skoro 2,5 milijarde
D E M . Jugoslavija nije povratila svoje
lanstvo u Svetskoj banci i M e u n a r o d n
om monetarnom fondu, niti je postala
lan Svetske trgovinske organizacije.
Izlazak iz krize je apsolutno n e m o g u
ako se ne normalizuju odnosi sa o v i m
m e u n a r o d n i m ekonomskim institucija
ma, jer u suprotnom nee biti m o g u e
reprogramirati inostrani i sanirati unu
tranji devizni duga, niti e biti s v e e g
inostranog kapitala. I tako smo stigli u
politiki epicentar, odnosno reenje
problema tzv. spoljnog zida sankcija,
ije je ukidanje preduslov za povratak
Jugoslavije u pomenute institucije.
Na Filozofskom i Ekonomskom
fakultetu u prepunim amfiteatrima
studenti su aplauzom p o d r a l i argu
mente l a n o v a tima. Da li ste bili
iznenaeni?
Ne, zato bih bio? D a n a n j a vlast
pred neupuenima (a studenti to sigurno
nisu) n e p o t e n o p r e u t -
kuje ta je, zapravo, us-
lov za skidanje tzv. spo
ljnog zida sankcija, ije
postojanje kontrolie
a m e r i k a administracija
preko svog dominantnog
mesta u navedenim insti
tucijama. Preduslovi za
skidanje "spoljnog zida"
sankcija su p o t o v a n j e
ljudskih prava, tj. demo
kratizacija, i r e a v a n j e
problema autonomije K o s o v a na nain
prihvatljiv za sve zainteresovane strane.
To je realnost, bez reenja tih politikih
pitanja nije m o g u ni ekonomski opora
vak. To jasno treba rei svakom graani
nu ove zemlje. D a i oni znaju, a ne samo
studenti. Tako dolazimo do zakljuka da
izlazak iz ekonomske krize u potpunosti
zavisi od sposobnosti da se politiki na
godimo sa glavnim igraima na svetskoj
politikoj sceni. Mera te sposobnosti bi
e, po mom dubokom ubeenju, i mera
istinskog patriotizma. R e e n o je da se
"Srbija saginjati n e e " . I nije, ali su se
mnogi poeli saginjati po pikavac. Onaj

DIVLJA PRIVATIZACIJA: Dr Stojan Babi
ko pria o nacionalnom dostojanstvu u
optoj bedi, a sam zgre milione, obina
je protuva.
Druga naelna primedba koja se u
javnosti upuuje "Grupi 17" jeste ner
azraenost mera, na primer programa
privatizacije.
Odmah treba rei d a j e najiroj jav
nosti ponuen skup osnovnih mera koji
ma se definie filozofija izgradnje novog
ekonomskog sistema i da je, zapravo,
ponuena platforma za traenje drutve
nog konsenzusa. Re je, dakle, o osnova
ma jednog operativnog programa koji
tek treba sainiti. A l i , pre toga treba
postii drutveni konsenzus svih unu
tranjih aktera - politikih stranaka,
sindikata itd. Uspostavljanje konsenzusa
je proces definisanja pravila, izmeu os
talog i privatizacije. U suprotnom, tralo
bi se pred rudu.
T a k o e , poznato je da postoje etiri
osnovna oblika privatizacije: prodaja
stratekim investitorima, interna privati
zacija ( m e n a d e r i i radnici postaju ak-
cionari), vauerska masovna privatizaci
j a i divlja privatizacija. Divlja privatiza
cija daje najslabije rezultate (prihodi
d r a v e , p r a v i n o s t , ekonomska efikas
nost), a upravo taj oblik privatizacije mi
danas imamo. Naa je ideja da se proces
privatizacije hitno institucionalizuje, da
postane predmet p o l i t i k o g dogovora i
da bude otvoren proces, dakle proces
koji podlee javnoj kontroli. Dosadanje
iskustvo zemalja u tranziciji ukazuje da
je i od izbora modela privatizacije (na
primer interna, v a u e r s k a i l i neka ko
mbinacija) vanija doslednost samog
procesa, koja j a a poverenje stanovnit
va u trajnost i odrivost itavog poduh
vata. N a kraju, rezume se daje najbolja
direktna prodaja stratekim investitori
ma, jer oni donose p r e d u z e t n i t v o , teh
n o l o k a u n a p r e e n j a i k e za popu
njavanje dravne blagajne. Problem je u
tome to se to ne srne raditi kao to se
pok:>sava sa telefonijom P T T Srbije -
pra* tino inkognito, bez kontrole, licit
ar je i nadmetanja i bez prethodnog reg-
ulisanja i t a v o g sektora, odnosno nje
gove liberalizacije.
Vaa platforma je liberalistika?
U t o l i k o to je r e o l i b e r a l i s t i k o m
"programu" koji je usmeren na ruenje
svih monopola. ta, na primer, znai lib
eralizacija P T T telefonije? Re je o mo
nopolu i nije svejedno da l i e strateki
investitor imati potpunu slobodu odre
ivanja cene impulsa. Potrebno je ovu
slobodu ograniiti, najbolje konkurenci
j o m . Liberalizacija znai slobodu da na
trite ude svako ko je za to zaintereso-
van i ekonomski sposoban. Merama se,
na primer, p r e d v i a ukidanje svih kon
tingenata za uvoz i i z v o z , izuzimajui
zanemarljiv procenat artikala. Tako e za
demonstracije protiv nove vlade svako
moi da uveze pitaljke. Tu nekog ekstra
profita nee biti.
Program, odnosno skup p o n u e n i h
mera, m o e m o da posmatramo i kao
specifian proizvod. Kolika je njegova
cena i kome e biti ispostavljen raun?
Re je o proizvodu koji zovemo "tra
nzicija", prelazak na ekonomski sistem
demokratskog drutva. K o d nas je ovaj
proces ve uveliko zapoet, ali perverti
rano i "podzemnim vodama". Ve ima
mo praktino po 1,5 milion stvarno ne
zaposlenih lica, efek
tivno zaposlenih i pen
zionera. Stvarna stopa
nezaposlenosti je, dak
le, 50 odsto - svaki dru
gi radno sposoban gra
anin ove zemlje je ne
zaposlen! Kada se ima
u vidu i mizerno nizak
nivo postojeih nadnica
i penzija, kao i bedan
kvalitet zdravstvenih
usluga, ne mogu da
z a m i s l i m nain na koji
moe da se izgubi i ne
to od preostale siro
tinje. Naa je ideja da se
smanjenjem poreskih
stopa s t i m u l i e izlazak
iz sive ekonomije i tako
poveaju ukupni pri
hodi javnih fondova, da
se stimuliu programi
samozapoljavanja, da se garantovanjem
vaeih propisa (odnosno zabranom nji
hovog retroaktivnog menjanja) stimulie
ulaganja u n e p e k u l a t i v n e aktivnosti, a
time i porast zaposlenosti. Takoe, da se
poreske obaveze odreuju prema stvar
noj ekonomskoj snazi. Stabilizacija uslo-
va poljoprivredne proizvodnje doprinela
bi i povratnom transferu radne snage iz
gradova i pretrpanih industrijskih delat-
nosti u agrar. Naravno, u razradi progra
ma bie neophodne i konkretne kvanti-
fikacije, kako bi se potpomogla borba
protiv siromatva.
Na kraju, ako bi p o n u e n i pro
gram dobio zeleno politiko svetio, da
li bi bio i u s p e a n ?
Nobelovac Robert Lukas razvio je
svoju ekonomsku teoriju racionalnih
oekivanja na jednostavnoj pretpostavci
da ljudi mogu da g r e e , ali ne mogu da
g r e e sistematski, stalno. O n i su, jed
nostavno, racionalna bia, a ne magarci.
Drugi nain da se ova teorija opie me
taforom jeste da u privredi u kojoj svi
subjekti veruju da e godinja stopa i n
flacije biti 10 odsto, stvarna stopa i n
flacije na kraju godine i jeste 10 odsto!
K a d a g r a a n i masovno protestuju tri
zimska meseca, mirno i bez nasilja, kada
studenti svesno rtvuju kolsku godinu u
ime "apstraktnih" ciljeva pravde, onda to
za mene znai da su resili da p o t r a e
sreu ovde, u ovoj zemlji, i da veruju da
je ona dostina. Dok veruju da mogu da
ive u normalnom drutvu. Program koji
smo ponudili definie njegovu ekonom
sku osnovu. Zato je taj program i ra
zuman i stvaran.
ZMAGOSLAV HERMAN
22. FEBRUAR 1997. V R E M E 27
D o k u m e n t i
i centralnoevropskih zemalja.
Platforma za alternativnu spoljnu politiku - Gonjenje i kanjavanje ratnih zloi
naca; potpuna i u dobroj veri saradnja sa
Hakim tribunalom.
- Osnivanje Komisije za ljudska prava

Put do Evrope u skuptinama SR Jugoslavije i Republike

Srbije i uvoenje institucije specijalnog iz-
vestioca (ombudsmana) za ljudska prava, s
obzirom na veliki znaaj ove materije za
ukljuivanje SR Jugoslavije u meunarod
U vreme u kojem je SR Jugoslavija izgubila mesto i ugled u svetu nu zajednicu;
i sposobnost da znaajnije utie na svoju sudbinu, kada je praktino - Obezbeenje pune meunarodno
pravne zatite naih manjina u susednim
odstranjena iz svih znaajnijih meunarodnih organizacija, zbog zemljama, radi osiguranja to boljih ekon
politike koja je zemlju dovela u sukob sa gotovo celim svetom, Fo omskih i drugih uslova za ouvanje nacio
rum za meunarodne odnose osea se pobuenim, ali i pozvanim, nalnog identiteta; puna panja zatiti prava
i interesa naih graana i sunarodnika koji
da javnosti izlozi gledita o neophodnosti sutinskih promena u ive i rade u drugim dravama.
spoljnoj politici Jugoslavije, koje bi realno vodile ukljuivanju ze - Iznalaenje demokratskog reenja za
mlje u svet i posvedoile njenu sposobnost da ostvaruje kljune status Kosova i poloaj veinskog al
banskog stanovnitva u toj pokrajini;
pretpostavke za sopstveni razvitak i najiru meunarodnu saradnju. eliniinisanje sistema represije kojoj je na
Prenosimo rezime dokumenta "SR Jugoslavija i meunarodna Kosovu ve deceniju izloena albanska na
zajednica (predlog platforme za alternativnu spoljnu politiku)": cionalna zajednica; otvaranje sadrajnog
dijaloga predstavnika vlasti Srbije i SR
Jugoslavije i legitimnih predstavnika kos

K
ao nevladina i nestranaka orga- - Normalizacija odnosa i razvoj sa ovskih Albanaca, kao prvi korak u traenju
nizcija, Forum za meunarodne radnje SR Jugoslavije i Hrvatske ima pr reenja koji bi istovremeno i u punoj meri
odnose, koji okuplja linosti koje vorazredan znaaj, kako sa stanovita bi vodilo rauna o poloaju i interesima Alba
se bave meunarodnim odnosima, osea lateralnih interesa, tako i za obezbeenje naca, kao i Srba i Crnogoraca i pripadnika
se pobuenim i pozvanim da izloi gledi mira i stabilnosti u regionu; drugih etnikih grupa na Kosovu; povratak
ta o neophodnosti sutinskih promena u - U politici SR Jugoslavije prema B i H stalne misije O E B S , kojoj je bilo usk
spoljnoj politici SR Jugoslavije. od posebnog je znaaja dosledno i celovito raeno gostoprimstvo i saglasnost za rad
ispunjavanje Dejtonskog mirovnog spora na Kosovu.
Izgradnja nae strateke zuma, pravo na razvoj specijalnih odnosa
spotjnopolitike orijentacije Republike Srpske i SR Jugoslavije ne bi SR Jugoslavija i meunarodne
zahteva: smelo da vodi podeli i dezintegraciji B i H ; organizacije
- U odnosima sa Makedonijom jo su
1. Neodlono i angaovano sreivanje nedovoljno iskoriene velike mogunosti 1. O U N : Ukljuivanje u O U N jedan je
odnosa sa svim dravama proisteklim iz za unapreivanje privredne saradnje, ko od prioritetnih meunarodnih interesa SR
S F R J , uz orijentaciju na svestranu dugor munikacija, kulturnih i drugih veza na os Jugoslavije;
onu saradnju; novama pune ravnopravnosti i uzajamne 2. OEBS: Realno govorei, ukidanje
2. Striktnu primenu Dejtonskog spora koristi; * suspenzije (koja traje od Helsinkog sami-
zuma; - Ne postoje stvarni razlozi koji bi ta K E B S - a 1992) i aktivno ukljuivanje
3. Obnovu saradnje i ukljuenje u opravdali odlaganje uspostavljanja diplo SR Jugoslavije u rad O E B S - a nee tei
meunarodne^organizacije i institucije - matskih odnosa sa Slovenijom; lako; moe se ak desiti da to bude tei
politike, finansijske, ekonomske i druge - - Neophodno je da se saradnja sa vein posao nego reglisanje lanstva SR Jugo
polazei od uvaavanja realnog meunar om "starih" suseda prilagodi novim uslovi- slavije u O U N , jer u Savetu bezbednosti
odnog statusa nae zemlje; ma i potrebama savremenog razvoja. To su O U N pravo veta ima samo 5 njegovih
4. Usredsreivanje na saradnju sa ze u punoj meri odnosi na saradnju sa Maar stalnih lanica, a u O E B S svih 55 drava
mljama glavnim faktorima meunarodnih skom, Rumunijom, Bugarskom, Albani lanica, meu kojima ima i onih koje bi
odnosa; jom, kao i sa "daljim" susedima - Grkom, odluku o ukidanju suspenzije mogle da us-
Turskom, Italijom i Austrijom. love nekim dosta tekim zahtevima. Iz tih
Pravci spoljnopoiitikog - Aktivno ukljuivanje i izgradnja jas razloga treba, bez odlaganja, preduzimati
angaovanja nog prilaza novim oblicima regionalne sa mere koje bi kod drava lanica, naroito
radnje, kao to su Sofijska deklaracija o onih najuticajnijih, delovale podsticajno u
- Reavanje problema koji su posledica dobrosusedskim odnosima, stabilnosti, prilog ukidanju suspenzije.
rata i raspada bive zajednike drave, kao bezbednosti i saradnji na Balkanu od 3. N A T O : SR Jugoslavija mora do kra
to su pitanje sukcesije, obezbeivanje 7.7.1996, regionalni pristup E U , kao gen ja sagledati sve implikacije promena koje
pretpostavki i uslova za slobodan povratak eralna politika prema itavom regionu, se tiu N A T O - a i njegove sve aktivnije
izbeglica i prognanih lica, regulisanje po amerika inicijativa za saradnju u jugois uloge irom Evrope i izgraditi stav o "Part
rodinih, imovinsko-pravnih i statusnih pi tonoj Evropi (SECI), uee u saradnji nerstvu za mir", kao i o jo kontroverznoj
tanja graana; podunavskih, mediteranskih, crnomorskih tendenciji irenja N A T O - a na istok. Jugo-

28 VREME 22. FEBRUAR 1997.


slavija ne moe da ostane usamljena na e
lom evropskom prostoru, izvan - de facto
- sveevropskog sistema vojnobezbednosne
saradnje u okviru programa "Partnerstvo
za mir", jer bi to znailo jedan vid sam-
oizolacije i dovoenje sebe u neravnopra
van, slabiji poloaj, naroito u odnosu na
svoje susede. S obzirom na sadanje
odsustvo komunikacije sa NATO-om, valj
alo bi inicirati odreene preliminarne kon
takte.
4. Savet Evrope: Jugoslavija bi morala
ubrzano da vri unutranja prilagodavanja
radi ulaska u Savet Evrope, to olakava
kasniji pristup drugim evropskim orga
nizacijama.
5. E U : Na je sutinski interes prila-
HALO, B E O G R A D E : Danilo . Markovi, ambasador S R J u Moskvi
goavanje, funkcionalno i institucionalno
povezivanje sa Evropskom unijom. To
praktino znai da bi SR Jugoslavija mora
la da: prvo, izgradi sve institucije
demokratskog sistema, trine ekonomije i
pravne drave; drugo, da izvri sva prila
godavanja od drave do lokalne samou
prave i preduzea prema "Beloj knjizi" i da
utvrdi dugoronu strategiju drutva; tree,
da radi na unutranjem meuregijskom
povezivanju i razvoju; etvrto, da ostvari
spoljnoekonomsko i spoljnopolitiko ot
varanje; peto, da se ukljui u regionalnu
saradnju u Evropi.
6. Pokret nesvrstanih zemalja: SR
Jugoslavija ima interes da razvija i veze sa
zemljama Azije, Afrike i Latinske
Amerike. Dalja saradnja Sljt Jugoslavije sa
pokretom nesvrstanih zemalja e, postavlj
ena pragmatino, zavisiti od realne uloge
pokreta u meunarodnim odnosima i od
stvarnih mogunosti da naa zemlja u nje
govim okvirima ostvaruje svoje vane in
terese.
7. Saradnja sa meunarodnim ekon
omskim i finansijskim institucijama i or
ganizacijama: Meunarodni monetarni
fond ( M M F ) , Svetska banka (SB) i Svets-
ka trgovinska organizacija (STO) imaju za
nas najvei znaaj. D a bi se uee SR
Jugoslavije u meunarodnim finansijskim
i trgovinskim organizacijama to pre ost
varilo, stabilizovalo i poelo da daje mater
ijalne efekte, treba hitno izraditi program
privrednih reformi.
Forum za meunarodne odnose smatra
da "Program radikalnih ekonomskih re-
formi", koji je nedavno objavila grupa
ekonomskih strunjaka, sadri realnu anal
izu naih odnosa sa meunarodnim ekon darnosti interesa u sadanjem ekonom
omskim i finansijskim institucijama, kao i
puteva za prevazilaenje tog problema.
Odnosi sa velikim silama i drugim
dravama
1. SAD: Odnosi sa S A D , kao jedinom
postojeom globalnom supersilom, zaslu
uju najveu panju i treba da predstavlja
ju prioritet u spoljnopolitikom anga-
ovanju SR Jugoslavije; sreivanje odnosa
sa S A D je teak, delikatan i izvanredno
vaan problem, ali i nezaobilazna potreba
nae zemlje.
2 Zapadna Evropa: Ostvarivanje
naeg interesa za saradnju sa vodeim i
drugim zemljama Zapadne Evrope u na
f.'.ji.afcii(iiwftiiiiijjjj mmmmmmmmmmm
J l
j v e e m stepenu e zavisiti od sadraja i
domena demokratskih procesa u naoj ze
mlji. Nema mesta zabludi da se neto
moe postii taktiziranjem u odnosu na iz-
vesne razlike u stavovima i interesima za
padnoevropskih zemalja i izdavanju onih
za koje se neosnovano veruje da mogu i
ele da vode drugaiju politiku od usag-
laene evropske politike.
3. Rusija, drave biveg SSSR i Cen
tralna i Istona Evropa: Uticaj Rusije na
Balkanu danas je znatno vie u 2avisnosti
od njenih objektivnih mogunosti nego to
je to bilo u prolosti. U takvim okolnosti
ma, SR Jugoslavija e razvijati odnose sa
Rusijom, sa kojom je povezuju mnogi is-
torijski i civilizacijski interesi, na bazi re
alnih interesa i bez op-
terenja karakteristinih
za raniji period. Pri tome,
ne treba smetnuti s uma
da Rusija jeste jedan od
kljunih faktora meunar
odne politike zbog svojih
vojnih, ekonomskih i dru
gih potencijala.
Odnosi sa bivim sov
jetskim republikama pre
dstavljaju nov element u
spoljnoj politici SR Jugo
slavije. U politikom smi
slu, ovde postoji znatan
stepen kompatibilnosti,
jer se radi o zemljama
koje prolaze kroz sloen
proces transformacije, a u
ekonomskoj sferi postoje
solidne osnove za a-
5radnju koje mogu biti
iskoriene.
Odnosi sa zemljama
Centralne i Istone E v
rope, bivim lanicama
Istonog bloka, mogu biti od posebnog
znaaja zbog istorijskih veza, velike podu
skom poretku, kao i irokih mogunosti za
saradnju u ekonomskoj, kulturnoj i drugim
sferama.
LANOVI FORUMA ZA MEUNARODNE
ODNOSE: dr Ljubivoje Aimovi, dr Dragoslav
Avramovi, Branislava Alendar, onja Biserko,
Nikola Burzan, Stojan Cerovi, dr Milivoj
Despot, dr Vojin Dimitrijevi, dr Nina
Dobrkovi, Ilija uki, dr Vladimir Goati,
Spomenka Grujii, dr Demal Hatibovi, dr
Dejan Jana, dr arko Kora, ivorad
Kovaeevi, Duan Lazi, Gordana Logar, Rasim
Ljaji, Shelen Maliqi, Milivoje Maksi, Ljubica
Markovi, dr Jelica Mini, Milan Mii,
Aleksandar Nenadovi, Stevan Niki, dr
Konstantin Obradovi, dr Ranko Petkovi,
Dragoslav Peji, Novak Pribievi, Ljubia
Sekuli, Duan Simi, dr Milan ahovi, Mirko
Tepavac, Desimir Toi, dr Tibor Varadi, Milo
Vasi, Laslo Vegel, Vladimir Vere, dr Ivo
Viskovi, Jovan Vejnovi, Slobodan Vukovi.
22. FEBRUAR 1997. VREME 29
Sudbina Brkog
Kad sveci blefiraju
Srpski glas u arbitrai Slobodan Miloevi "otpisao jo u
avgustu prole godine
N
eposredno po donoenju konane
odluke o Brkom, meunarodni ar
bitar Amerikanac Roberts Oven
kurtoazno je upitao delegaciju bosanskih
Srba hoe li njihov predstavnik u trolanoj
komisiji za Brko Vitomir Popovi potpi
sati odluku kojom se ovaj grad u narednih
dvanaest mjeseci stavlja pod kontrolu
meunarodnog supervizora. Nakon to je
dobio kategorino odrean odgovor, zbog
koga se nije vidno iznenadio, Oven je
srpske pregovarae upoznao sa dokumen
tom b ijem postojanju do tad nisu ni
sanjali, ako je suditi po zabezeknutosti sa
kojom su ga proitali.
Prema izvorima "Vremena" u Stejt de-
30 VREME 99 BRl'AR 1997.
11
partmentu, posrijedi je bilo pismo Slo-
bodana Miloevia. datirano iz avgusta
prole godine. Pismo je upueno Robertsu
Ovenu i sastoji se od samo jednog pasusa,
u kom predsjednik Srbije ovlauje
amerikog posrednika da sam saini
obavezujue rjeenje za Brko, ukoliko se
lanovi arbitrane komisije prethodno u re
dovnom postupku ne usaglase.
IZ R U K E U R U K U : Prema rijeima
prisutnih (o kojim je "Vreme" indirektno
obavijeteno), sadraj Miloevievog pis meunarodnoj komisiji, u kojoj Ameri
ma djelovao je na bosanske Srbe kao grom
iz vedra neba. Slobodan Miloevi
posluio se ovlatenjem to gaje, uz po
mo patrijarha Pavla, pribavio od bosan
skih Srba u onim dramatinim preddejton-
skim trenucima iz jeseni 1995, dok su u
Republici Srpskoj padale N A T O bombe i
srpske teritorije. Svoje pravo da u Dejtonu
u novembru 1995. potpie u ime bosanskih
Srba, Miloevi je u avgustu 1996. prenio
na Robertsa Ovena. Bosanskim Srbima,
dabome, nije u februaru 1997. nita poiru>
glo pozivanje na to daje parlament Repub
like Srpske, navodno odmah poslije Dejto-
na, opozvao ovlatenje Miloeviu. (Izvori
"Vremena" na Palama tvrde da je taj isti
parlament, poslije lanjskih septembarskih
izbora u Bosni i Hercegovini, prije primo
predaje dunosti novoizabranim poslanici
ma jo jednom, za ne daj boe, potvrdio taj
opoziv. U poslednjem paketu zakona, us
vojio je zahvalnicu Slobodanu Miloeviu
za sve stoje uinio, uz odricanje prava da
dalje odluuje u ime Republike Srpske.)
Otkako je Slobodan Miloevi u Dej
tonu sudbinu Brkog prepustio trolanoj
kanac, Musliman i Srbin imaju po jedan
glas, bosanski Srbi strahovali su od toga da
e ih nadglasati neprincipijelna musliman-
sko-amerika koalicija. U elji da osujete
takav ishod, Srbi su prvo probali da bojko-
tuju arbitrau. Moe se samo pretpostaviti
kakvo je bilo njihovo iznenaenje kada su,
poslije godinu dana zebnje i straha, otkrili
da su se plaili pogrenog protivnika.
Po svoj prilici nije ih utjeilo ni to to su
Muslimani bili u istom sosu. Alija Izetbe
govi je, naime, takode u avgustu prole
godine, koji dan prije Miloevia, ovlastio
Robertsa, Ovena da donese pravosnanu
odluku u ime Muslimana, odnosno Fed
eracije B i H . Razlika je, naravno, u tome
to su i azim Sadikovi (lan Arbitrane
komisije) i Ejup Gani od poetka znali da
je Alija Izetbegovi unaprijed kovertirao
potez. Bosanski Srbi od svog prekodrin-
skog predstavnika, po svemu sudei, nisu
prethodno obavijeteni.
P R A Z N A PRIJETNJA: U blaenom
neznanju, potroili su puno vremena (a
takode i puno novaca, na vaingtonsku ad-
vokatsku firmu koju su angaovali da ih
zastupa u sporu) prvo dokazujui da nisu ni
obavezni da pristupe arbitrai. Naime, dej-
tonskim je mirovnim planom predvieno
da se arbitraa izvodi po propisima U N C I -
T R A L - a , to e rei po pravilima za arbi
trau Meunarodnog suda u Hagu. Srpska
je strana uzalud traila vrijeme dokazujui
da se, prema tim propisima, strane koje ul
aze u arbitrau moraju prethodno spora
zumjeti o predmetu spora, a u sluaju
Brkog nije bilo sporazuma izmeu srpske
i muslimanske strane o tome je li sporna
samo meuentitetska linija razgranienja
(kako su Dejtonski sporazum "itali" Srbi),
ili sam grad zajedno sa lukom (kako su ga
"itali" Muslimani, i kako je na kraju, pra-
vosnano, "proitao" i Roberts Oven).
No, kako su se nadali, bosanski Srbi su
se na kraju "dobro udali". Grad je zasad
ostao u njihovim rukama, makar je dobio
meunarodnog (itaj amerikog) supervi-
zora. Prvobitna je namjera Robertsa Ovena
bila (tako nezvanino tvrde izvori u Stejt
departmentu, a tako tvrdi i "Vaington
post") da grad i luku stavi pod upravu zas
ad jo u pravom smislu nepostojee cen
tralne bosanskohercegovake vlasti. No, tu
je namjeru osujetio, novopeeni ameriki
ministar odbrane B i l Koen. Odluku o
Brkom valjalo je objelodaniti u subotu,
15. februara, a u ponedjeljak, 10. februara,
Pentagon je zvanino obavijestio arbitra
Ovena da mu ne moe staviti na raspola
ganje dodatne trupe za implementaciju od
luke o premjetanju Brkog iz srpske up
rave pod centralnu upravu. To je znailo da
bi takvu odluku morale obezbjedivati trupe
iz postojeeg amerikog kontingenta, a
Pentagon je odmah upozorio da je i to
nemogue, jer bi oslabilo bezbjednost uku
pne amerike postave u Bosni. Pentagon je
sugerisao da se dodatne trupe trae od
Evropljana, koji su ve bili rekli da to ne
dolazi u obzir. Evropljani su u naelu bili
protivnici ideje da se Brko stavi pod upra
vu centralne bosanskohercegovake vlasti,
tako to bi se proglasilo posebnim distrik-
tom u Bosni i Hercegovini. Smatrali su da
to previe ide na ruku muslimanskoj strani,
podsjeajui da su slini srpski predloi za
Sarajevo i Mostar bili kao s nokta odbijeni.
Kada je ta ideja odbaena, putena je u
opticaj varijanta da Brko nominalno os
tane u okviru R S , ali pod meunarodnom
kontrolom. Ta je varijanta ivjela svega
dan ili dva, da bi ve u srijedu 12. februara
muslimanska delegacija s ogorenjem na
pustila pregovore, a predsjednik B i H Alija
Izetbegovi objelodanio je svoju prijetnju
meunarodnim faktorima da e podnijeti
ostavku ukoliko Brko ostane formalno
pod srpskom kontrolom. U konanoj vari
janti rjeenja za Brko, poveane su na
dlenosti supervizora za Brko (on e ne
samo bdjeti nad primjenom Dejtona, pov
ratkom izbjeglica-, slobodom kretanja i up
ravom luke, ve i nad "jaanjem lokalnih
demokratskih institucija", to je posve
irok i rastegljiv pojam).
No, na kraju tu niko nije sasvim i defin
itivno poraen, barem ne zvanino. I Srbi i
Muslimani i dalje imaju osnova za nadu da
e se dokopati Brkog. No. "Vaington
post" ve u broju od 14. februara javlja da
evropske diplomate smatraju "praznom pr
ijetnjom" Ovenovu najavu da poslije god
inu dana Brko moe dati centralnim vlas
tima na upravljanje, ukoliko se Srbi ne
budu dobro vladali.
LJILJANA SMAJLOVI
22. FEBRUAR 1997. V R E M E 31
 P L B C O N S U L T A N T d.o.o.

Beograd, Tel/Fax 3811144 61 202,

Tel: 381 11444 55 09
PLB C O N S U L T A N T d.o.o., iz Beograda, u okvi
ru registrovanih delatnosti prua s l e d e e kon-
sultantske usluge:

Svojinska transformacija preduzea; Sveske formata A4 i A5

Prodaja p r e d u z e a ; V e b a n k e br. 1 i 2
Emisija novih akcija; Blokovi za crtanje
Osnivanje banaka, t e d i o n i c a i drugih
li, n i , i v i v
finansijskih organizacija;
Osnivanje organizacija za osiguranje;
Osnivanje slobodnih zona;
Osnivanje p r e d u z e a i p r e d s t a v n i t a v a
stranih lica u zemlji;
Izrada ugovora sa inostranim elementom
o kupoprodaji, ulaganju sredstava, licenci, GRAFIKO IZDAVAKO PREDUZPE
11070 Novi Beograd. Toftin bunar l d l
prenosu know-how, izgradnji, osiguranju, Tel. 103 375. 6; 1-783
Faks. 107-732
zastupanju i distribuciji, servisiranju, konsig
naciji i dr.;
Usklaivanje organizacije preduzea sa Za
k o n o m o p r e d u z e i m a ("Slubeni list SRJ",
br. 29/96).

samo i dinar
Pokriva sve - otkriva sv
Nova velika nagradna igra
S v a k o g S v a k e

d a n a k u p o n t r e e

s v a k e n e d e l j e

s u b o t e d o k e r a u t o m o b i l

Posle samo dva meseea - trea novina u zemlji

Sa V a m a bie prva!
52 V R E M E 22. KKBRUAR1997.
KOD KOLPORTERA!
Foto dokument o protestu u Srbiji: na 100 strana, od toga 36 u koloru.
Fotografije dogaaja koji su obeleili Evropu. Autentini dokument o ues
nicima protesta. Dramatino svedoanstvo o 60 dana koji su promenili Srbiju.
Jedinstveni spomenar graanske energije. Najpraktiniji odgovor na pitanje
koje e vam postaviti deca: "Gde si tata bio...?" Specijalno izdanje nedeljnika
"Vreme" u saradnji sa dnevnim listom "Demokratija" i fotoreporterima iz
zemlje i sveta

C e n a za Jugoslaviju je 3 0 dinara
Z a inostranstvo 15 D E M .

Kupujem izdanje
"FotoDokument
Demokratski maraton"

ime i prezime
(MOLIMO DA POPUNITE TAMPANIM SLOVIMA)

komada
(I SLOVIMA UPISATI BROJ)

adresa telefon

grad, drava

Kupon i potvrdu o uplati poaljite na

adresu NP " V r e m e " , Miarska 12-14,
p. fah 257,11000 Beograd.

Uplatu u dinarima za Jugoslaviju izvriti u

korist NP "Vreme" - Beograd, iro
raun: 40804-603-7-31530. Uplata u
zemlji za inostranstvo, po odobrenju NB),
naplauje se u redakciji u efektivnom
stranom novcu. Uplatu iz inostranstva iz
vriti na raun broj: 611378 704 Bank -
Austria Wien, BLZ 20151.
Informacije u vezi sa nabavkom, radnim
danomod 11 -17 asova: Beograd
011/3234 - 774, Be 431408 96 52
L J U D I I V R E M E
ZOItlfA BRUNCLFK,
Izjava nedelje estradna umetnica i lanica Glavnog odbora JUL-a,
povodom eksplozije koja se nedavno dogodila u
"Zamah su me linovali! njenom dvoritu: "Daje bomba baena na nekog
od lidera koalicije 'Zajedno', Stejt department bi dan
Vikali su \sviu napad.. as bio ovde, a Klinton bi lino vodio istragu. E . sad
je pitanje kako e svet da reaguje na ovo.
BRATISLAVA Pravda se mora odnositi na sve. Demokrati-
MORINA, ja, takode. A k o je svet osudio batinanje
izbeglika pomajka i predsednice Graanskog saveza, pitam se
kako e reagovati povodom ovakvog napa
novoustoliena srps da na umetnike koji su poznati i priznati?
ka ministarka za Da li e traiti da se prekinu ove demon
brigu o porodici, na stracije, koje su sve nas ugrozile i mentalno
kon susreta sa stu i fiziki? To je mentalni teror: strah te je da
ivi. ta sutra? ta kad nam se deca raziu
dentskom povorkom
po ulici, po kolama, po obdanitima? Kako
kojom prilikom je, iveti s tim?..."
kako sama kae, na
beogradskim ulica MISO KOVA,
ma doivela neto to nije videla peva, odmetnuo se u podstanare poto se
prethodno zaljubio u tridesetdvogodinju
ni ufilmovimao "najteim fais Braanku Silviju Kalve Konti Markovi,
tikim progonima ljudi koji su koja se bavi proricanjem budunosti (od
drugaije mislili". 1973. Kova je u braku sa negdanjom
tinejderskom lepoticom Anitom Badurin-
om). O svojoj aktuelnoj ljubavi peva
kae: 'Mene je ta ena vratila u ivot.
Dnevno sam pio i po dvadeset lorisilana.
Do sada sam ih, posle smrti sina Edija,
popio najmanje 16.000, to bi svakog
oveka ubilo. Da nije te devojke, verovat-
no vie ne bih bio iv. Ja ovu enu ne skri
vam, niti imam razloga za to", izjavio je
Kova pravdajui svoju odluku.

VESNA PESK,
predsednica Graanskog saveza Srbije, o
negodovanju demonstranata zbog kandida
ture Danice Drakovi za predsednika
gradske vlade: "Prirodno je to. Ne zato to
oni imaju neto protiv nje lino, nego ne
dozvoljavaju nepotizam. M i s l i m da je to
ljude jako povredilo. A k o S P O treba da
dopuni to mesto u gradskoj skuptini, ima
puno ljudi koji to mogu da rade, zato da to
bude Vukova ena? Ljudi su bili razoara
ni zbog takve nepotistike ideje. Rekla sam
otvoreno to i Vuku Drakoviu, jer smo pr
ijatelji i mogu da mu kaem."
BOGDAN DENIC,
direktor njujorkog Instituta za prelaz u demokratiju,
kae za "Monitor": "Kada govorimo o demokratiji i
dogaanju naroda i ulice, ja postajem jako nepoverlj-
iv. Tako je i Sloba doao na vlast, tako su se ruile gar
niture u Vojvodini i Crnoj Gori. Ja ne znam mnogo
sluajeva da je takvo ruenje vlasti dovodilo do
demokratskih sistema. S druge strane, i ja mislim da
je ruenje Slobodana Miloevia neophodno za
poetak procesa demokratizacije Srbije. Jer, niko dru
gi posle Miloevia, osim ako to ne bude eelj, nee
objedinjavati izvrnu vlast, kontrolu nad aparatom, nad policijom, nad vojskom i nad
privredom na nain na koji on to radi. To mora da se raspakuje. Moraju da ponu nor
malni procesi i sukobi koji su sr demokratije. Ta vlast, koja se projektira na naim
demonstracijama ovde u Beogradu, bie izuzetno slaba. im vidim pozdrave sa tri prsta,
ajkae i simbole srpstva, ja se onda setim samo jedne stvari koju su ovi zaboravili. SR
Jugoslavija je zemlja u kojoj 34 odsto stanovnitva nisu ni Srbi ni Crnogorci, a gotovo 40
odsto stanovnika ove zemlje nisu pravoslavci ni u kakvom smislu. Po kom se onda pravu
Sipska pravoslavna crkva istie kao simbol jedinstva, borbe za demokratiju u ovom drut
vu? Druga je to stvar u jednoj Poljskoj, gde je preko 90 odsto stanovnitva katoliko, gde
crkva nije razdvajala ljude nego ujedinjavala."

M VREME 22. FEBRUAR 1997.

 SLOBODAN VUETE,
VESNA VUJ1CA,
sudija Ustavnog suda, pie u listu "Intervju": "Politi
arhitekta, supruga slikara i Srbina Dragoa
ka mo predsednika Srbije daleko nadmauje njegova
Kalajia, objanjava sistem vladavine u
inae velika ustavna ovlaenja. Taj fenomen moe se
kui: "Znate ta, mi smo zbog prezauzetos-
objasniti prvenstveno njegovom ulogom neprikosno
ti podelili resore. Ja vodim ministarstva
venog vode vladajue partije, koju on vri uprkos
ekonomije, kulture, unutranjih poslova, a
izriitoj ustavnoj zabrani (l. 86). Preko ove funkcije
on ministarstva spoljnih poslova, prosvete,
ostvaruje se dodatna, ali bitna politika mo i kontrola
turizma... Ipak, moram priznati da on ima
nad celokupnom kadrovskom politikom, kao kljun
veu vlast jer u naoj kui nema
om polugom vlasti u partijskoj dravi. Primera radi,
viestranake demokratije ve u njoj vlada
svi najvii dravni funkcioneri u Srbiji, kao i predsed
sistem aristokratske republike, jedno
nik S R J , lanovi su najueg rukovodstva SPS-a pod
partijski, a on dri kontrolu nad komisijom
vrstom rukom' predsednika SPS-a. Takoe, izmenom
za ideoloka pitanja. Kada idemo da glasa
Zakona o M U P - u Srbije uvedena su nova, velika ov
mo, njega pitamo kome da poverimo glas."
laenja predsednika Srbije u ovoj oblasti. K a d se
ovome doda opte poznata injenica da preko svojih
'vernih partijskih kadrova' efikasno, praktino nep
osredno kontrolie ureivaku politiku RTS-a i ostalih T V stanica i visokotirane
tampe (Politika, Veernje novosti), kao i najjae banke, dobija se celovita slika o
ogromnoj vanustavnoj moi predsednika Srbije, koja je bez ikakve efektivne ustavne i
politike kontrole i ogranienja. Pri tome je ustavna uloga Narodne skuptine i Vlade
sasvim marginalizovana.
Izlaz iz ove situacije prvenstveno treba traiti u usklaivanju Ustava Srbije sa Ustavom
SRJ. Tom prilikom bi, izmeu ostalog, i u Srbiji, umesto meovitog parlamentarno-
predsednikog, trebalo uvesti klasian parlamentarni sistem.
(...) S obzirom na nedostatak elje srpskog vrha da svoj Ustav uskladi sa Ustavom
Savezne Republike Jugoslavije i konstituie saveznu dravu kao suverenu dravu u
okviru njenog ustavnog kapaciteta, Crna Gora i njeno rukovodstvo se u tim okolnosti
ma ponaaju pragmatino. Srpski vrh inae Crnu Goru smatra nekim regionom koji bi
trebalo da u svim situacijama koje su bitne za interese Srbije i srpskog rukovodstva,
prikloni njima i da popuni prazninu u kvorumu u saveznoj dravi, pa ako to zatreba
srpskom vrhu - da savezna drava funkcionie. Oni se ponaaju mnogo pametnije od
srpskog rukovodeeg vrha i mnogo blie demokratskim standardima Evrope.
Pokuavaju da se otvore prema svetu, da taj svet doe kod njih da kapital ue u Crnu
Goru."

CLDOMIR
BIUNISIAVTKJAJERINIC,
J0VAN0V1, DAVID ALBAIIARI.
prvak Narodnog pozorita, o konstantn
jedan od stude pisac, kae u "Dugi": "Ako zamislim sebe
om erupanju pozorine svojine: "Na
ntskih voa, go na dui period bilo gde drugde, osim u
primer, iz moje garderobe je prvo nestao
vori u "Blicu" o svom jeziku, onda bi mene zanimalo ono
tu sa kompletnom baterijom. Onda su
Novom Beogra to u Kanadi radi kvorecki. On je po dola
posle pola godine to nabavili i stavili.
du i Mladenovcu, sku nastavio da pie svoju prozu na
Sada nema, znam da zvui banalno,
optinama koje ekom, to mu nije smetalo da postane
klozetske daske. Ukraden mi je telefon.
nisu pomenute kanadski pisac. Kad su ga posle promena u
Ukrali su mi i trenerku. Jedino stoje do
u izvetaju ekoj pozvali da se vrati, odgovorio je: 'Ja
bro, ukradena je 'Kotana', to znai da taj
OEBS-a: "Izve- vie nemam ta da traim tamo, ja sam ka
koji krade ipak misli na duhovno bogat
taj OEBS-a je nadski pisac' Iako je i dalje svoju prozu
stvo. Voli da ita. U Zemunskom pozo-
takav kakav je. pisao na ekom. Meutim, ono drugo to
ritu je nestalo sve, cela tehnika. O sitni
Meutim, mi je radio - eseje, tekstove o dezu, pre
cama da i ne govorim. A l i , nestali su i
imamo neku dokumentaciju koju davanja - pisao je na engleskom. Mogue
neki unikatni kostimi, niko ne zna gde su.
nam je O E B S prosledio i u kojoj se je, dakle, pisati na oba jezika, na svom jez
Da paradoks bude vei, imamo najvee
pominju i Novi Beograd i Mladeno- iku pisati literaturu, a drugi jezik prihvatiti
obezbeenje u gradu, mislim da takvo
vac, ali i Palilula dva puta. kao pomono sredstvo. Mislim daje to ak
obezbeenje nema ni predsednik vlade!"
Oni su tu dosta greili, ali nismo ih i iskreno. Jedno piete z,a svoje srce, drugo
mi zvali. MILO NIK\, za svoj dep."
U krajnjem sluaju, ne moramo se ef odseka za socijalno osiguranje u saveznom ministarstvu za rad, zdravstvo i socijalna
mi obazirati na taj izvetaj jer ima pitanja, na pitanje hoe li lica koja su izbegla ili su prognana iz Hrvatske ostvariti pravo na
mo jasan izborni materijal. penziju: "Penzija se moe ostvariti, ali se ne moe isplatiti. Hrvatska moe doneti reenje
K o je pozvaniji od nas da utvr o penziji, ali dok se status prognanika ne rei, nee biti isplate. Ponavljam, dok god se ne
uje ta se stvarno desilo 17. rei pitanje statusa izbeglih i prognanih, njihovog trajnog prebivalita, problem penzije e
novembra." postojati."

22. FEBRUAR 1997. V R E M E 35

 Jopa, koji je prole srede u Pekingu seo u
taksi, uao u junokorejsku ambasadu i
zatraio da ode u Seul.
Roendanske sveanosti u Pjongjangu
delovale su prigueno. Bilo je vatrometa i
gimnastikih vebi 10.000 devojica i
deaka na stadionu. Najavljeni televizijski
prenos naglo je otkazan bez objanjenja.
Skromnost proslave mnogi posmatrai
povezali su sa oajnim stanjem severnoko-
rejske privrede, uz procenu daje bilo opas
no dovesti desetine hiljada gladnih podani
ka na slavlje u Pjongjang.
Dan uoi roendana, u subotu, u Seulu
su dvojica ubica ispalili dva metka u glavu
jednom drugom izdajniku Liju II Namu
(36), neaku K i m Dong Ilove bive ene.
L i je pobegao u Seul 1982. godine iz
Evrope, gde je bio na studijama, i prvi je
svernokorejski prebeg na koga je u Junoj
Koreji pucano od kraja rata na poluostrvu
(1950-53).
H A J K A : L i je pogoen ispred svog
doma u Bunfangu, na junom obodu Seiila.
Lekari kau da nisu u stanju da izvuku
metke zato to su prodrli duboko. Junoko-
rejska policija, koja je pokrenula hajku za
napadaima po celoj zemlji, kae daje L i
ustreljen iz belgijskog pitolja "brauning"
sa priguivaem, omiljenog oruja sever
nokorejskih agenata.
Razmena: Povratak ostataka U Seulu, zvaninici, tampa i analitiari
severnokorejskih marinaca ne sumnjaju daje atentat na Lija opomena
tokom nedavnog korejsko- sa severa da Juna Koreja nije bezbedno
korejskog prepucavanja
mesto za one koji misle da mogu da pobeg-
nu. Vie od 600 prebega iz Severne Koreje
Korejsko poluostrvo ivi na jugu podeljenog poluostrva. Pucnji
u Seulu tumae se i kao upozorenje K i n i ,
koja je na muci ta da radi sa Hvangom -

Drama prebega lanom monog sekretarijata severnokore-

jske Radnike partije. A k o dozvoli Hvangu
da ode u Seul, gde se oekuje da e istresti
velike tajne o svojoj samoizolovanoj ze
mlji, Kina e uvrediti svog starog komu
Kinezi su postavili gustu strau oko junokorejske nistikog druga. A k o Hvanga vrati nazad u
Pjongjang, ugrozie veze sa Junom Kore
ambasade u Pekingu, a oko strae danonono jom, novim kapitalistikim prijateljem koji
se ve dokazao kao dragoceni ulaga u k i
bdiju brojni severnokorejski diplomati i studenti nesku privredu.
Kinezi su postavili gustu strau oko
vanina Severna Koreja pok poloaja apsolutne vlasti, na ta on eka junokorejske ambasade u Pekingu, a oko
lonila je status boanstva svom ve duge tri godine, od smrti svog oca ve strae danonono bdiju brojni severnoko
vodi K i m Dong Ilu prole likog voe K i m II Sunga. A l i , sinje i posle rejski diplomati i studenti. " M i smo odlu
\ nedelje za njegov 55. roen roendana ostao samo vrhovni komandant ni da ne dozvolimo Hvangu da ode u Seul",
dan, ali su atentat u Seulu. veli armije od 1,1 milion vojnika. Nije izjavio je jedan severnokorejski diplomata.
ko bekstvo u Pekingu, pretee glasine o potvren ni kao generalni sekretar vlada- On pred ambasadom ponavlja pptube
borbi za vlast u Pjongjangu i glad, koja u jue Radnike partije, ni kao predsednik Pjongjanga da je Hvang otet, to je Juna
zemlji slavljenika ne jenjava, bacili teku drave, to mu je otac bio. Koreja odbacila kao besmislicu.
senku pred voljeng vou. Umesto toga, K i m se pred samu prosla Da Pekingu nije lako vidi se iz injen
Roendan je bio zamiljen kao prilika vu naao teko uvreden iznenadnom izda ice da kineska tampa danima uti o prebe-
koja e podmazati konano i formalno jom oveka iz najvieg kruga vlasti i svog gu i drami pred ambasadom. "Moda bi
uzdizanje K i m Dong Ila na preostala dva savetnika 74-godinjeg Hvang Dang neko trebalo da zovne Kinesku centralnu

36 VREME 22. FEBRUAR W7.

televiziju i apne joj da ovde lei pria",
kae jedan zapadni snimatelj pred ambasa
dom.
Severnokorejski mediji takode ute, a
da se neto dogodilo moe se u Pjongjangu
naslutiti iz vesti zvanine agencije K C N A ,
koja javlja: "Juna Koreja iri glasine da je
Hvang Dang Jop, sekretar Centralnog ko
miteta Radnike partije Koreje, zatraio
'azil' u njihovoj 'ambasadi' u Pekingu, na
svom putu iz Tokija. To je nezamislivo i
nemogue".
Hvang, najvii funkcioner Pjongjanga
koji je ikada izdao svoju staljinistiku ze
mlju, izjavio je da je spreman da umre u
junokorejskoj ambasadi u Pekingu. Re
kao je da eli da ide samo u Seul i da ni
kakvo drugo mesto ne dolazi u obzir.
NAVODNO PISMO: Junokorejska
televizija izvetava o susretu u ambasadi
izmeu Hvanga i agenta amerike Central
ne obavetajne agencije, kome je Hvang
rekao da estorica i l i sedmorica visokih
severnokorejskih funkcionera iz Radnike
partije planiraju bekstvo i politiki azil.
Dodao je da je odluku da pobegne doneo
"poto se posavetovao sa brojnim ljudi
ma."
U pismu koje je, navodno, napisao u
svom sklonitu, Hvang kae daje njegova
zemlja pod diktaturom, da skapava od gla
di i da e on radije umreti nego to e se
tamo vratiti.
U njegovoj zemlji, zvanini dnevnik
"Rodong" pie: "Veliki general K i m
Dong II uiva poverenje, apsolutno, besk
rajno i potpuno kao daje Bog." I dodaje:
"Korejski narod na njega gleda kao na
Boga zato to on brani sudbinu domovine,
nacije i naroda."
U Tokiju, visoki zvaninik japanske
vlade kae da Hvangovo bekstvo moe da
izazove borbu za vlast, nova beanja i
poetak kraja reima. "Sada e svako u
vladajuoj strukturi Severne Koreje biti
sumnjiv. Svako e sumnjati na svakoga,
kao i u svoju budunost, a to moe da vodi
u razornu borbu za vlast".
Japan je stavio do znanja da ne eli da
bude posrednik u aferi, a S A D e se drati
po strani od kakljivih pregovora, koji e
se sigurno dugo vui. Predstavnik Stejt de-
partmenta Nikolas Berns izjavio je da, iako
je Hvangov sluaj "od ogromnog interesa
za nas", S A D nee pokuati da se umeaju,
a sluaj treba da ree Kina i Juna Koreja.
Juna Koreja je naredila najveu
pripravnost du granice sa Severnom K o
rejom i znatno je pojaala obezbeenje u
svih 106 svojih diplomatskih pred
stavnitava u svetu.
M. RADOVI
0 n j i m a s e govori:
Navaz arif
T i g r o v s k o k
Da lije demokratija odista luksuz na koji Pakistanci
nemaju pravo? Da li je vojna uprava, ili, u najboljem
sluaju, vladavina tehnokrata uz podrku vojske jedino
reenje za zemlju u kojoj civilne vlade bivaju izabrane i
ubrzo - zbog optubi z/a korupciju i zloupotrebu vlasti - smenjivane predsednikim dekre
tom?
Navaz arif, novi premijer i lider Muslimanske lige koja je na minulim parlamen
tarnim izborima doziveta pravi trijumf, morae da odgovori i na ova pitanja neuobiaje
na za zemlje parlamentarne demokrati je, ali sasvim logina za zemlju u kojoj je ef
drave, na osnovu osmog amandmana na Ustav, u poslednjih est godina smenio ak tri
predsednika vlade. I arif je, uostalom, to iskusio 1993, kada je skinut s poloaja, ba kao
i Benazir Buto koja gaje zamenila i koja je istu sudbinu doivela u novembru prole god
ine. Seanja na 1993. sigurno su jo sveza, pa je logino oekivati da e 134 poslanika
Muslimanske lige (Narodna partija Benazir Buto osvojila je samo 19 poslanikih mestal)
potraiti podrku bar jo dvanaest poslanika kako bi obezbedili dvotreinsku veinu (uk
upno 217 poslanika), potrebnu za ukidanje famoznog ustavnog amandmana. Premijer
arif e, meutim, imati i prea posla.
Zemlja je velika mina i hitno treba preduzeti neto da bi se izbegao totalni kolaps -
tako je privrednu situaciju Pakistana ovih dana opisao ameriki "Njusvik". Stoga istaknuti
politiar erbar Kan Mazari dolazak na vlast arifa smatra poslednjom ansom - ako ne
uspe, sledi konana propast.
Ovako sumorna slika zasnovana je na egzaktnim podacima, koji, na primer, govore o
tome da devizne rezerve zemlje iznose jedva milijardu dolara, da je spoljni dug zemlje
trideset puta vei, da ceo godinji budet jedva pokriva trokove vojske i isplate kamata,
da jedva milion od ukupno blizu 130 miliona Pakistanaca plaa porez...
arif i njegova Muslimanska liga vodili su predizbornu kampanju sa jednom jedinom
parolom - privredni oporavak. Ako se sudi po reagovanju berz.e - tom najee nep
ogreivom barometru raspoloenja i oekivanja-poslovni krugovi veruju novom premije
ru. Izvesno je, meutim, da "premijer biznismen" - koga tako nazivaju ne samo kao jed
nog od vodeih industrijalaca u zemlji ve i kao oveka koji apsolutno favorizuje biznis -
nee moi da ispuni sva oekivanja. ,
Zemlja je, naime, u fazi kada mora da ispuni nemilosrdne zahteve Meunarodnog
monetarnog fonda za smanjivanje dravnih izdataka i kresanje deficita, a to verovatno
pretpostavlja smanjivanje dotacija za hranu i poveanje poreza, to bi trebalo da pogodi
i siromane slojeve ifinansijske monike. Jedan od njih je i sam premijer.
Za razliku od veine drugih politiara ije se bogatstvo zasnivalo na posedovanju
ogromnih kompleksa zemlje, Sarifje mo i uticaj stekao kao jedan od najveih (i na
jbogatijih) industrijalaca. On i njegova porodica su vlasnici korporacije Itefak koja kon
trolie vei deo proizvodnje elika, tekstila i eera u zemlji.
Politiku karijeru Navaz arif je poeo 1981. kao ministar finansija u provinciji
Pendab, da bi zatim u dva mandata bio i predsednik ove pokrajinske vlade. Kada je
Benazir Buto 1990. prvi put uklonjena s vlasti, njen naslednik postao je arif. Kako tada
bez saglasnosti generala koji su neposredno ili posredno upravljali zemljom nije bilo
mogue baviti se politikom, arif je s razlogom smatran ovekom establimenta - sve dok
i sam tri godine kasnije nije bio prinuen da se povue.
Moda su mu generali tada i uinili uslugu, jer je, umesto oveka establimenta,
stekao imid oveka koji se suprotstavlja monicima. To mu je sigurno i pomoglo da sada
do nogu potue veliku suparnicu. Ali, ne treba zaboraviti daje na izborima uestvovalo
manje od 40 odsto izborne populacije, a ne treba smetnuti s uma ni anketu napravljenu
neposredno pred izbore kada je ak 90 odsto anketiranih na pitanje da li su pakistanski
politiari korumpirani odgovorilo potvrdno. Iako je posle izborne pobede u njegovom
rodnom Lahoreu masa uzvikivala "Na tigar je pobedio" (tigar je simbol Muslimanske
lige), arif e, pored ostalog, morati da pokua da promeni i to krajnje nepovoljno
miljenje Pakistanaca o svojim politiarima.
HARI TAJNER
22. FEBRUAR W7. V R E M E 37

Nemaka
Sumrak kancelara
Novonastala politika atmosfera pogorala je poloaj stranaca
V
ie od pola miliona ljudi u Nem
akoj ostalo je bez posla samo u
toku prolog meseca, tako da se
broj nezaposlenih popeo na etiri
miliona i est stotina ezdeset hilja
da. Toliko nezaposlenih nije bilo
nikad dosad od zavretka Drugog
svetskog rata, a ranije samo tri
deseti godina, tokom velike ekon
omske krize, koja je prethodila
pobedi nacizma.
Ispitivanja javnog mnjenja, ob
javljena poetkom sedmice, poka
zuju da samo 8 odsto biraa veruje
da sadanja konzervativno-liberal-
na vlada kancelara Helmuta Kola
moe da rei narasle probleme.
Kada bi se glasalo naredne sedm
ice, sadanja koaliciona vlada ne bi
sauvala veinu.
"Sumrak kancelara" - pod tim i
slinim naslovima ovih dana ob
javljeno je mnotvo uvodnika u
kojima se predvia ubrzanje Kolo-
vog odlaska sa poloaja kancelara
na kome se nalazi ve etrnaest go
dina. Slino raspoloenje prevla-
ivalo je ve 1989, ali ga je tada
poklon s neba - neoekivano
ujedinjenje Nemake - spasio. Na
veliko se sada nagaa da li e se
raspriti Kolov san da u 21. vek
N E P O G O D E NA VIDIKU: Helmut Kol
uvede Nemaku konano i ekon
omski ujedinjenu, kao i da s mesta efa
vlade nadzire, kako voli da kae, "neopozi
vo" povezivanje unutar Evropske unije i
K O M P L E T A N
JEDIMO
V O
car sltop "Sokanovi" Vrbas
38 VREME 22. FEBRUAR 1997
uvoenje jedinstvenog evropskog novca.
N E Z A P O S L E N O S T I PROFIT:
Nedeljnik "Cajt" se pita koliko dugo e jo
graani N e m a k e prihvatiti da broj neza
poslenih obara stalno nove rekorde, a da se
uporedo vrednost berzanskih deonica, to
P R O G R A M
posebna ponuda:
sanitetska vozila, vnzila milicije,
pogrebna vozila...
JE SIGURNO
L V O
znai profit imunih, penje unedogled. Pri
tom su drugi ekonomski pokazatelji pov
oljni: kamatne stope su niske to bi trebalo
da podstie investicije, vrednost marke u
odnosu na dolar je sniena to pogoduje iz
vozu, nadnice sporo rastu to, opet,
smanjuje trokove proizvodnje. Ipak,
zakljuuje, nedeljnik, ni pesimisti nisu
predviali da e se bauk pet miliona neza
poslenih tako brzo pretvoriti u maltene iz-
vesnu injenicu.
Pitanja o ekonomskoj i politikoj
budunosti najmnogoljudnije i ekonomski
najjae evropske drave pojavila
su se i u inostranstvu. Britanski
list "Sandi tajms" navodi da uz-
nemirava to to se jo od
ponovnog ujedinjenja Nemake
ispod povrine naziru nacional
izam i rasizam. Francuski dne
vnik "Mond" ukazuje da bi
1997. mogla da bude odluujua
godina, posebno u vezi sa pi
tanjem da li e Nemaka, suoe
na sa privrednim tekoama, os
tati privrena idealu evropskog
povezivanja i uvoenja jedin
stvenog evropskog novca.
Da li put iz "bonske repub
like", za koju se veruje daje bila
zlatno doba demokratije i spolj-
nopolitike umerenosti u istoriji
Nemake, umesto u "berlinsku
republiku" (vlada naredni vek
treba da doeka u nekadanjem
glavnom gradu) vodi unatrag u
tegobe i neizvesnosti Vajmara?
Bojazan od politikih posledica
nezaposlenosti ogleda se i u
takvim estim podseanjima na
situaciju u Nemakoj tridesetih
godina, u doba Vajmarske re
publike, iz koje je proistekao
Hitler. "Frankfurter algemajne cajtung",
list blizak nemakoj vladi, smatra da ipak

Arbeitsamt
ZABRINJAVAJUI PRIZOR: Redovi ispred biroa za zapoljavanje
nisu na mestu poredenja sadanjih tekoa
sa "vremenima netrpeljivih". Pored osta
log, stoji u tim novinama, postojei sistem
socijalnog osiguranja u Nemakoj predu-
preduje izbijanje masovne neimatine i
gladi, privreda je neuporedivo jaa, sada
su u mnogim porodicama oba suprunika
zaposlena. Znai, ni u kom sluaju nee
ponovo biti javnih kuhinja za siromane,
kao ni hala za grejanje kada je napolju
mraz. Stariji ljudi se ovde seaju da su to
bila idealna mesta za propagandu totalita-
ristikih reenja.
O P T I M I Z A M : K o l iri optimizam: iz
javljuje daje i dalje ubeden u ostvarivost
cilja da se do kraja veka, znai za tri god
ine, prepolovi sadanji broj nezaposlenih.
Ministar finansija Teo Vajgl predvia da e
ve polovinom ove godine poeti da se
smanjuje broj nezaposlenih. Kae i da nep
okolebljivo veruje u izvesnost dolaska
"euro" novca u predvienim rokovima. B i
rai im mnogo ne veruju, a u redovima
Kolovih Hrianskih demokrata dogaaju
se do jue nezamislivi ispadi: kancelar se
javno kritikuje, nagaaju se imena mo
guih naslednika (ministar odbrane Folker
Rie i ef grupe konzervativnih poslanika u
Bundestagu Volfgang ojble su meu na
jee pominjanima).
Uporedo sa krizom na tritu radne
snage, Nemaka se mui oko reforme
poreskog, socijalnog, penzionog i zdrav
stvenog sistema. Zapravo, ceo posleratni
model koji je iznedrio nemako privredno
udo ostao je bez daha. Da e reforme te
ko proi, pokazuje i jalov pokuaj vlade i
poslodavaca da prole jeseni ukinu isplatu
nadoknade punih primanja tokom bo-
lovanja. Eksplozija trajkova za kratko
vreme odnela je sve to su poslodavci
nameravali da tim putem utede tokom
nekoliko godina.
Do narednih izbora ostalo je jo dve
godine tako da e se mnoga predvianja
ispostaviti bar kao preuranjena. Socijal
demokratska opozicija nastupa bez vrstog
vodstva i , budui da vlada veinom od 16
pokrajina, kao da nije zainteresovana za
vlast i na saveznom nivou u godinama
neizvesnosti. "Savez zelenih" sporo odstu
pa od svojih "izvornih ekoloko-pacifis-
tikih principa", priklanjajui se s mukom
pragmatizmu koji vodi do vlasti.
Jedno je, meutim, ve sada izvesno:
novonastala politika atmosfera pogorala
je poloaj stranaca. S mnogih strana, ak i
od nekih sindikalnih voa, uju se zahtevi
da se strancima jo vie otea pristup tri
tu radne snage jer, navodno, oduzimaju
Nemcima posao. Pri tom sva istraivanja
dokazuju da Nemci uopte ne ele veinu
radnih mesta koja sada popunjavaju stran
ci. Nalazi potvruju da e za koju deceniju
Nemaka, zbog starenja sopstvenog
stanovnitva, morati ponovo da uvozi rad
nu snagu. Bez strane radne snage, ne bi ni
sada bilo novca da se namire penzijski fon
dovi.
Ministar unutranjih poslova Manfred
Kanter iskoristio je promene u politikom
raspoloenju da na prepad uvede boravine
dozvole za oko 600.000 dece Turaka,
graana bive Jugoslavije i nekih drugih
zemalja. -U isprave njihovih novoroenih
beba ve se upisuje da im je zabranjeno da
se zaposle u Nemakoj ,
D U A N RELJI
Etiopija
ekanje
E
tiopija je, kako javlja Beta, podigla
optunice protiv 5198 bivih sled-
benika svrgnute marksistike vojne
hunte, meu kojima je vie od 2000 ljudi
koji ame u zatvorima ve gotovo est go
dina. Specijalni javni tuilac kae da su
jedni otpueni za genocid i ratne zloine, a
drugi za teka ubistva, otmice i namerna
ranjavanja. Suenja e trajati bar tri god
ine. Meu optuenima je bivi marksisti
ki diktator Mengistu Haile Mariam, sada
izbeglica u Zimbabveu, kao i 70 ruko
vodilaca kojima se u A d i s Abebi sudi od
decembra 1994. Iz specijalnog zatvora
koji nosi ime "Kraj sveta", pred sud e biti
izveden i bivi maratonac M a m o Volde
(65), koji je osvojio zlatne olimpijske me
dalje u Meksiko Sitiju 1968. i Minhenu
1972. Tuilac navodi da moe da dokae
da je M a m o bio na elu revolucionarne
garde u Adis Abebi tokom i posle "cr
venog terora" kada je vojna hunta ubijala
sve za koje je
sumnjala da
su joj politi
ki protivnici.
M a m o danas
tvrdi daje sa
mo nevini i
siromani b i
vi sportski
heroj. S v i m
optuenima
se stavlja na
teret da su bi
li u redovima
marksistike
vojne hunte
koja je osvo
jila vlast
1974 i vlada
la dok pobu OPTUEN: Mengistu
njenici nisu svrgli Mengistua maja 1991.
Veliko zakanjenje u izvoenju uhapenih
pred sudove alarmiralo je grupe za ljuds
ka prava i inostrane donatore. Specijalni
tuilac D i r m a Vakdira izjavio je novi
narima da se kasni zato stoje problem ve
oma sloen. "Optube ukljuuju ubistva,
muenja i nestanke hiljada rtava." Dir
ma navodi da u zatvorima na suenje eka
2246 osoba, ukljuujui 172 ene, dok je
2952 optueno u odsustvu. Suenja e se
odravati irom zemlje.
22. FEBRUAR 1997 VREME 39
 mm
DISPROPORCIJA: Porast cena i nestaice prate rumunski reformski put
Privatizacija na rumunski nain
Utakmica poinje
Privreda kolabirala dok je Ilijesku kupovao socijalni mir /
N
ova rumunska vlada je i pre stu
panja na dunost bila svesna da e
zatei izuzetno teko stanje u drut
vu a posebno u privredi. Meutim, pokaza
lo se da prethodna vlada Stranke socijalne
demokratije ne samo da nije bila spremna
na energine reformske mere ve nije ni
iznela stvarne podatke o stanju nacionalne
ekonomije.
Tako je inflacija umesto 40 odsto real
no iznosila 56 odsto, budetski deficit je
umesto priznatih etiri premaio pet proce
nata nacionalnog dohotka, spoljnotrgovin-
ski deficit je umesto 1,5 bio 2 milijarde
dolara, a i dug inostranstvu umesto 5,8
iznosi sedam milijardi dolara. No svi ovi
podaci ne bi bili toliko zabrinjavajui daje
prethodna vlada stvorila realne i vrste os
nove za trinu transformaciju privrede.
Stvarno stanje je pogotovo tee od
prvih impresija koje se mogu dobiti, jer je
ova zemlja od revolucije 1989. godine
zaista iz osnova izmenila svoj lik. Radnje
pune zapadne robe, elegantni hoteli i ukus
no ureeni kafii, skupi automobili po uli
cama, svetla i reklame po bulevarima iz
gledaju kao pravo blagostanje u odnosu na
situaciju od pre sedam godina, kada su ak
40 VREME 22. FEBRUAR Wl
hleb, mleko i meso bili racioijisani i teko
dostupni graanima. Meutim, ve i pov
rno posmatranje ponude robe u radnjama
ukazuje na disproporcije i slabosti u
privredi, jer se npr. moe dogoditi da ru-
munsko ulje (loijeg kvaliteta) bude sk
uplje od uvoznog maarskog (boljeg kva
liteta). Sistemske i strukturne slabosti su,
meutim, veoma velike i ovde niko ne spo
ri potrebu za dubokim reformama, ak i po
cenu privremenog pogoranja ekonomske
situacije i ivotnog standarda graana.
S T V A R N O I M O G U E : Privatizaci
ju je, kao osnovni pravac trinih reformi,
proklamovala i prethodna vlada. Ona je,
meutim, za vreme administracije pred
sednika Ilijeskua zahvatila tek oko polov
ine nacionalne privrede i bila je formalna,
pa oigledno i nije mogla izazvati vee
ekonomske efekte. Pri tome, ogromni, sk
upi, nerentabilni i birokratizovani dravni
sektor gutao je nemilice subvencije iz
dravne kase. N a dui rok posmatrano,
moe se rei daje tim obezvreenim, dak
le lanim novcem lairano i stvarno stanje
u privredi i kupovan socijalni mir.
Prava privredna utakmica i konkuren
cija na tritu izmeu privatnih privrednih i
finansijskih subjekata iz zemlje i sveta tek
treba zapravo da pone. V l a d a premijera
orbee, ve je najavila da e prodati ak i
neke delove nacionalne privrede koji
spadaju u tradicionalne dravne "zabrane",
kao to su: telefonija, proizvodnja, promet
i distribucija elektrine energije, itav sek
tor naftne industrija, a deo banaka sa dr
avnim kapitalom e takode biti izloen
privatizaciji i prodaji. Oekuje se da e
samo od ovih sektora u rumunsku privredu
ui za kratko vreme oko tri milijarde dola
ra, preko potrebnih za modernizaciju i re
konstrukciju ovih vitalnih privrednih delat-
nosti.
Privatizacija e biti neophodna i za re
vitalizaciju i izgradnju modernih saobraa-
jnica, autoputeva, regionalne i lokalne put
ne mree, jer e inostranim investitorima
biti date koncesije, najverovatnije po fran
cuskom modelu, koji je pokazao izuzetnu
efikasnost i rentabilnost za obe strane.
Vazduni saobraaj vapi za promenama.
Ulazei u zastarele avione, od kojih su
neki j o iz ezdesetih godina, sovjetske
proizvodnje, putnike ve kada ih ugledaju
hvata strah, pogotovo zbog estih udesa u
poslednje vreme. Zato se najavljuju kupo
vine i zakupi modernijih aviona, kao i de-
limina privatizacija i potpuna moderniza
cija vazdunog transporta.
Konkurencija je samo sutina trinog
poslovanja, pa se zato vlada desnog centra
premijera Viktora orbee odluila na dras
tino rezanje svih subvencija u privredi. To
e izazvati velike potrese u dravnom sek
toru i verovatno zatvaranje velikog broja
tehnoloki prevazienih fabrika i proiz
voaa koji ne mogu da izdre domau i
stranu konkurenciju. Sa svoje nosti. Restriktivnom mo
strane, drava e drastino netarnom politikom vla
smanjiti sva svoja zahvatanja da eli da oficijelni kurs
i privrede. Tako e se najpre povea, a komercijalni
smanjiti porezi na zarade i (kod privatnih menjaa i
profit, svi oblici taksi i carine dilera) smanji, kako b i i
koje e pratiti carinske stope ovaj anahronizam soci
evropskih zemalja. jalistike privrede to pre
Prvi uslov za konkurent eliminisala vlada se nada
sku utakmicu svakako su da e se posle prvih cen-
cene, i to pre svega bazine, ovnih udara stabilizovati
kao to su naftni derivati i ele trite i da e uspeti da
ktrina energija. Rumunija ne zadri inflaciju na go
moe raunati da e se do dinjem nivou od 40 ods
sadanjim cenama benzina i to, kako je to progno
dizela, koje su realno iznosile zirao guverner Narodne
jedva oko 30 pfeniga, moi banke Mugur Isaresku.
stvarno da se otvori prema Meutim, ve sada je in
evropskim i svetskim triti flacija "pojela" polovinu
ma. Zbog toga joj je Meun ovog projekta.
arodni monetarni fond od- IZAZOVI P O B E D E : Predsednik Konstantinesku Nova vlada ve sada
mah zatraio, kao uslov za dalje pregovore vodai i trgovci ne vide pod kojim e ih ima neke oigledne saveznike, ali i oi
o podrci reformama, drastinu korekciju uslovima ponuditi kupcima. Cenovni udar gledne oponente. U prve se, bez sumnje,
ovih cena. Tako je otpoela "ok terapija", bio je estok, a najave poskupljenja struje, mogu ubrojati M M F , Svetska banka i
kada su od 1. januara ove godine cene ovih telefonskih impulsa, eleznikog transpor druge meunarodne i evropske banke i in
bazinih proizvoda uveane za 100 odsto. I ta, grejanja i komunalnih usluga (u visini vestitori, koji su najavili oko 3 milijardi
posledice su, naravno, bile drastine. Sve od 60-80 odsto) izazvale su dalju pometnju U S D "ivog novca" i dalju iroku podrku
cene, naroito robe iroke potronje, za- na ekonomskom i socijalnom planu. Zbog rumunskim reformama. U saveznike vlade
beleile su vrtoglav uspon, a neki proizvo toga se vlada, uprkos urbi da donese paket mogu se ubrojati i svi privatni privredni
di su prosto nestali sa trita, dok proiz- mera neophodan za dobijanje podrke subjekti, uvereni da e njenom politikom
M M F - a i drugih inos biti uklonjeno sve to koi privatno predu-
tranih investitora, od zetnitvo.
luila za makar krat
IVIOSKOMERC kotrajni predah. Do
Pored starih, okotalih privrednih i
dravnih struktura, zahvaenih korupcijom
Beograd, Karaoreva 65 noenje novih mera (i i kriminalom, protiv kojih je predsednik
poskupljenja) odlo Konstantinesku upravo ovih dana pokren
eno je za tri nedelje, uo energinu kampanju, itav socijalni
Nudi na veliko i malo a u meuvremenu su front predstavlja poseban izazov novoj
zapoeti pregovori sa vladi. Naime, njega vlada ne moe prene-
sindikatima i poslo brei, a dobra volja i saveznitvo sa
davcima, nezadovolj sindikatima mogu se "istopiti" brzo i lako,
nim to najavljena ukoliko poveanja penzija i plata uskoro
poveanja plata i pen ne amortizuju cenovni udar.
zija, koja bi se prven Koliko je socijalni sektor znaajan, iz
stveno realizovala iz gleda da su razumeli i inostrani investitori.
S I E M E N S belu tehniku smanjivanja poreza Zato je, kao podrku socijalnim programi
- maine za pranje vea na plate i profite, evi ma, ve za kraj ovog meseca Meunarod
- poreti sa keramikom ploom dentno kasne. Time je na banka za obnovu i razvoj obeala kred
- maine za pranje posua breme poskupljenja it u iznosu od 55 miliona dolara, to nije
svaljeno pre svega na ba praksa u poslovanju ove banke.
SIEMENS kune aparate graane, od kojih do
bra polovina ima pri
Cena reformi je, na to ukazuju i vlada i
- aspiratori, - fenovi inostrani investitori, sigurno veoma viso
- usisivai, - multipraktik hode ispod granice ka, ako se ima u vidu kliko je ova zemlja
- protoni bojleri, - friteze egzistencijalnog min realno zaostajala za vreme jedne od na
- pegle na paru - mlin za kafu imuma. jgorih komunistikih tiranija u Evropi.
- tosteri - aparat za aj INJEKCIJA Treba se ipak nadati da e i graani sh
- aparati za kafu M M F : Poskupljenje vatiti da ta cena, budu l i se odlagale re
su izazvala i drastian forme i uvoenje istinskih trinih uslova
GARANCIJA, REZERVNI DELOVI, PRATEI I DOPUNSKI ELEMENTI
pad vrednosti leja, privreivanja, m o e samo da bude vea.
NASA VRATA SU ZA VAS UVElt OTVORIM koji je u odnosu na Iskustvo za poslednjih sedam godina II-
Tel/faks 011/621-949, 631-679, Centrala 32 81 340 / 217 ameriki dolar za 15 ijeskuove vladavine o tome uverljivo sve-
OVLAENI SERVIS tel.147 110 III BULEVAR 34 Novi Beograc dana izgubio vise od doi.
1 20 odsto svoje vred MIRKO ATANACKOVI

22. FEBRUAR 1997. VREME 41

 R a d i n B 9 2 r a s p i s u j e m e u n a r o d n i k o n k u r s z a
n a j b o l j u f o t o g r a f i j u s a g r a a n s k i h p r o t e s t a

Na konkursu mogu da uestvuju svi autori fotografija

nastalih na graanskim protestima u gradovima Srbiie.
Konkurs e biti otvoren dok traiu orotestiJ Datum
zakljuivanja konkursa bie naknadno obiavlien.
Na konkurs treba postati najvie 10 fotografija sa
podacima o mestu i vremenu na s t n n k n , i m e n n m ,
prezimenom i adresom a u t o r a , ! Nakon zavretka
konkursa n a j u s p e n i j i radovi bie objavljeni u
luksuznoj ( srpski - engleski ) monografiji uz iju
promociju e se odrati i izloba u bioskoou Rex.
Svi autoru objavljenih fotografija dohijaju po jedan
primerak monografije. I Radove treba poslati na
adresu: Radio B92, Makedonska 22 / V , 11000
B e o g r a d , sa n a z n a k o m za foto konkurs

1 kodakov digitalni foto aparat dc50 1

2 kodakov digitalni foto aparat dc40 m
3 kodakov digitalni foto aparat dc20 B
4 izrada home page-a na internetu M

Z b o g e g a n a m n a i k l i j e n t i

v e r u j u ?

Razlog je jednostavan:
Pruamo uslugu koja je brza i pouzdana,
a koja tedi Va novac i osigurava pravovremeno
uruenje Vae poiljke

V o d e i u s v e t u e k s p r e s p o t e
worldwweexpf?ess
011/ 602 326 0

LONDON
Most
Posle vie od 100 godina otkako je pos-
lednji most podignut preko Temze, Lon
don vrvi od planova o gradnji novog prela-
za preko reke. A l i , planeri ne misle samo
na j o jednu saobraeajnicu pored pos
tojeih 19 drumskih i eleznikih mostova.
Oni ele da oive ideju "ivog mosta" sa
radnjama, stanovima i hotelima, stoje pos-
lednji put vieno u Londonu poetkom 19.
veka kada je sruen Stari londonski most.
"Postoje sluajevi kada veliki novi projekti
od trajne vrednosti moraju biti sagraeni
.da bi znatno popravili kvalitet ivota u
naim gradovima. Nastanjeni most mora
biti takav sluaj", kae ministar za ivotnu
sredinu Don Gumer. Sve vei broj turista
- prole godine ih je bilo 25 miliona u Bri
taniji - naterao je vlasti da razmisle o
novim mostovima. U Londonu su pred
loena tri, od kojih je "Vrtni most" os
vojivi prvo mesto na konkursu, postao hit
meu Londoncima, a sasvim je sigurno da
e izazvati i veliko protivljenje ako bude
odlueno da se gradi. Mamutski "Vrtni
most" sa ivicama, tropskim rastinjem i
restoranima "nosie" i dva nebodera od po
35 spratova sa staklenim batama. apartm
anima i hotelima. Pobednik. francuski ar
hitekt Antoan Gruma veruje da e krune
njegovih oblakodera - visokih kao i kula
Big Bena kojih stotinjak metara nizvodno
- evocirati "let ka novom milenijumu".
Takav most, kae on, ostavie najvei uti
sak na posetioce i "bie cilj sam za sebe".
"Kao Karlov most u Pragu, ili Ponte Vekio
u Firenci, bie to civilizovano mesto na
Temzi koje e privlaiti ljude sa obe
obale reke". "ivi mostovi" su bili pop
ularni u prolim vekovima u Engleskoj,
severnoj Francuskoj i Italiji, ali su osta
li retkost i pored 100 projekata za pos-
lednjih 100 godina. Stari londonski
most bio je jedan od najuvenijih na
seljenih mostova. Trajao je 600 godina i
sruen je 1823. Nosio je kue, radnje i
crkve, tri puta je stradao u poaru i ko-
rien je kao mesto na kome su isticane
odseene glave izdajnika. Uprkos
zvaninom priznanju i oduevljenju
medija, predloeni "Vrtni most" mora
da proe dug put to se finansiranja i
konane dozvole za gradnju tie. Nje
govi stakleni i elini tornjevi su u
otrom kontrastu sa susednim zgrad
ama, a tradicionalisti se ale da e pot
puno zakloniti vidik du Temze.
ANKARA
etai
Ministarstvo unutranjih poslova Tur
ske naredilo je u utorak svim provin
cijskim guvernerima da budno paze na
mogue izgrede tokom nonih ulinih
etnji graana koji demonstriraju protiv
veze policije i kriminalaca, javlja agencija
Anatolia. Broj etaa neprekidno raste ot dohotka na penzionere, mora odmah da
kako je 1. februara krenula kampanja
pritiska na vladu da otkrije ta stoji iza
skandala koji dravu povezuje sa gangsterima.
Mnogi Turci gase svetla, pritiskaju au
tomobilske trube, i l i etaju ulicama nosei
zapaljene svece, svako vee od devet sati u
akciji koju su nazvali "minut svetlosti za
razagnjavanje mraka". Dojavljeno je da su
poslednjih dana demonstranti poeli da uz
vikuju parole protiv vlade. Kampanja je
uglavnom mirna, ali novine piu da je
jedan demonstrant umro u nedelju uvee
kada ga je policija uhapsila u letovalitu
Antalja na jugu zemlje. "Poto izgleda da
e se protesti nastaviti neko vreme, nare
ujem da se preduzmu sve potrebne mere
bezbednosti", napisao je ministar unu
tranjih poslova Meral Aksener u faksu
provincijskim guvernerima.
Ministar nalae da policijske patrole
treba posebno da paze na "okupljanja pro
vokatora". Protesti su krenuli posle otkria
da su prolog novembra jedan od vodeih
policijskih funkcionera i jedan krupni
gangster za kojim je bila raspisana poterni-
ca poginuli u saobraajnoj nesrei vozei
se u istim kolima. Istraga nesree, u kojoj
je povreen i jedan poslanik, do sad nije ki fiskalni rat", odnosno u stanje gde oni
dala vee rezultate, ali novine iz dana u dan
iznose nove prie o tajnim spregama
drave i podzemlja.
VAINGTON
Rupa
Ratovi, glad, dravni udari i zemljotresi
dominirali su politikama vlada i naslovnim
stranicama listova. Sada, prema tvrenju
Svetske banke, tom spisku treba dodati
penzije koje banka naziva "najveom kri
zom naeg doba." Svet penzionera i indus
trija penzijskog osiguranja gurnuti su u
centar panje zbog irenja jaza u mnogim
dravama izmeu onoga ta se plaa u fon
dove i onoga ta se otuda izvlai. Nakon
decenija tokom kojih su izdane mirovine
osiguravale socijalnu bezbednost i
uveavale nacionalne deficite, vlade su sh
vatile da tekui nivo prihoda nije dovoljan.
U razvijenim zemljama ljudi ive sve due
i nastavljaju da naplauju beneficije. Pr
irataj stanovnitva opada, to znai da je
sve manje onih koji uplauju u penzijske
fondove. Zemlje u razvoju imaju mladu
radnu snagu, ali moraju da se bore sa
oekivanjima stanovnitva da e im ivotni
standard biti bolji. U najnovijem izvetaju
Meunarodnog monetarnog fonda navodi
se daje "problem ogroman" i od vlada se
trai da deluju brzo. N a primer, kae M M F ,
ako Italija danas troi 16 odsto nacionalnog
povea fond na 18,5 procenata da bi u
blioj budunosti mogla da odri sadanji
nivo isplata. Francuska mora da iz nacio
nalnog dohotka zahvati 15,4 odsto, umesto
sadanjih 12, a Nemaka 13,7 umesto 10,3.
Problem "rupe u fondovima" bio je maski
ran budetskim deficitima i politikim
utanjem, jer je svaki pokuaj da se udari u
penzije izgledao kao napad na ranjive, star
ije graane (koji ipak glasaju). Vlade prob
lemu mogu da priu iz raznih uglova, ali
to due ekaju, sve e im biti tee, kae
M M F . Vlade mogu da poveaju poreze, da
produe radni vek stanovnitvu, i l i da po
nude manje velikoduan penzijski paket -
a sve to je nepopularno. A mogu da pred
loe poreske olakice privatnim penzijskim
fondovima, to predstavlj teak poreski
gubitak za dravu. Svaka opcija e biti bol
na. U Nemakoj se ovoga meseca uo
predlog da se penzije sreu sa 70 na 64
odsto sadanjeg proeka plata do 2030. go
dine, a da istovremeno uplate budu pov
eane sa dananjih 17,5 na 22,9 odsto pla
ta. Svetska banka ukazuje na to da su
mnoge zemlje zagazile u "meugeneracijs-
koji su danas zaposleni plaaju dvostruko -
za sebe i za svoje penzionisane roditelje.
PRIPREMA AGENCIJA BETA
22. FEBRUAR 1997. VREME 43
 V

Novo itanje Molijera: "Mizantrop" i "Don Zuan"

Utopijski povratak sceni

Nae vreme je kao i Molijerovo - epoha licemerja, pritvorenih osmeha
i lanih zakletvi
vet M i j a e v o g "Mizantropa"
naizgled je paperjast, uukan
u ambijent salona o b l o e n o g
jambolijom koja prekriva pa-
^ tos, zidove i plafon - to je
pouzdan nain da se akteri "salonske
stvarnosti" izoluju od realnog ivota.
Damare realnosti nasluujemo tek kada
junaci predstave ulaze u nareenu pros
toriju, p r o l a z e i kroz svojevrsnu kinu
zavesti koja n a g l a a v a otar rez izmeu
dva nivoa stvarnosti. Taj vodeni rez
jedan je od n a i n a na koji nam reditelj
s u g e r i e da je salon u kojem se d e a v a
radnja predstave zapravo ruevina, relikt
sveta koji propada, odumire, nestaje,
izjeda sam sebe. Otuda je Selimenin
dom, koji prepoznajemo kao poslednje
pribeite izumirue vrste ljudi (on pod-
sea na bunker iz dramske asocijacije
Hajnera Milera na "Opasne veze" Soder-
la de Lakloa), jedino mesto gde je odre
e n a forma ivota m o g u a . A kada na
kraju Alsest, glavni junak komada, od
lui da prezre ovakvo licemerno tavore
nje i ode u pustinju, bie to izraz njegove
reenosti da se prepusti nitavilu, jer je,
po njegovom miljenju, ono bolje od lai
koju mu nudi dotadanji ivot.
Evidentno je da razloge za ovakvu
scensku interpretaciju "Mizantropa" De-
jan Mija pronalazi u karakteru n a e g
vremena, u injenici daje ono, kao i M o
lijerovo, epoha licemerja, pritvornih os
meha i lanih zakletvi, reju, u vremenu
iaenih moralnih i svih drugih kriteri-
juma. Pa ipak, u njegovoj predstavi ne
ma dnevne politike, niti ieg plakatskog,
politikantskog. Reditelj povlai diskret
ne poteze, uzdraniji je no to smo na
vikli kada je on u pitanju, a energiju us-
merava ka omerenoj glumakoj stiliza
ciji i nijansiranju karaktera l i k o v a .
Stilizacija na kojoj insistira satkana je od
scenografske i kostimografske kon
cepcije Miodraga T a b a k o g i Angeline
Atlagi i igre izvanrednog ansambla.
I Z V A N S L I K E : Strukturu predstave
Mija zasniva na scenama-slikama. Sva
ka od njih zavrava se posebnim svetlos-
nim efektom (postepeno zamraenje koje
na as biva prekinuto naglim, kratkotra
jnim bljeskom) i "zamrzavanjem" radnje
na pozornici (glumci se ukoe u nevero-
vatnoj pozi) i m e se sugerie izvetae-
nost karakteristina za tip fotografije koja
falsifikuje realnost. Jer, stvarnost aktera
predstave, ispunjena laima, licemerjem,
spletkama i podmetanjima, izvetaena je
ba kao i pomenuti fotosi, a slika u kojoj
su se dramski junaci nali svojevrstan je
zatvor, koloplet lai iz koga je n e m o g u e
izbaviti se. N a kraju predstave, n a m o -
rasti, rigidni ali iskreni Alsest, zanet go
vorom kojim osuuje svoju epohu i svoje
savremenike, gotovo e iskoraiti iz

44 VREME 22. FEBRUAR 1997.

lane slike salonskog sveta; u poslednjem
trenutku t r g n u e ga uzvik prijatelja.
Molijerov Mizantrop e se tada zaustav
iti na samoj i v i c i proscenijuma, s koga
umalo nije pao u gledalite. Prenut, on e
primetiti publiku i uz grimasu e odmah
nuti rukom, jer to definitivno nije stvar
nost na koju bi njegova principijelnost
mogla da pristane. Tek tada e uslediti
njegova vrsta odluka da ode u nitavilo.
D a l i je to ujedno i n a g o v e t a j defini
tivnog, dakako utopijskog povratka pozo-
rinoj sceni, istoj umetnosti, apsolutnoj,
idealnoj teatarskoj realnosti koja se na-
hodi izvan svih zahteva nametnutih uku
som epohe, modom i drugim dnevno-
politikim diktatima? D a li je to bio dis
kretno naznaen Mijaev odgovor na ak-
tuelna pitanja koja danas postavlja sva-
kodnevica, njegov doprinos diskusijama
na temu pozorita i politike?
U naslovnoj ulozi, Dragan Mianovi
je briljantno odigrao mladog, prefinje-
nog, gordog i buntovnog gospodina koji
n e e , ne m o e , niti eli da pristane na
norme svog vremena. I premda deluje
kao n a m o r ije reakcije provociraju
smeh kod publike, ovog Alsesta reditelj
ne ismeva. M i a n o v i ' j e perfektno sav
ladao teak Molijerov stih, a u pojedinim
scenama se poigravao tempom govora i
promenama boje glasa, uspevi, pri tom,
da otkrije fine nijanse u ironinom odno
su Alsesta prema svetu, ali i prema sa
mom sebi. U istoj ravni, u svim elemen
tima glumakog izraza, stajala je Isidora
M m i kao Selimena. a r m a n t n a i ljupka,
delovala je kao osoba koja igra otvoren
im kartama, a ipak je prikrivala pravu
istinu o svojoj prirodi. Nikola uriko se
upustio u teak zadatak oivljavanja lika
Alsestovog prijatelja Filenta, u em u je
uspeo. Vojin etkovi je precizno igrao
nadobudnog i samoljubivog Oronta,
donosei na scenu stav, eleganciju, ali i
ogromnu prazninu ovog lika. Katarina
Gojkovi je bila uzdrana, smerna i sta
l o e n a Elijanta, a o d l i n e karikature,
senene plemenitom "mirom", ostvarili
su Dragan Petrovi i Goran uljik igra
j u i dvojicu markiza, Selimeninih ud-
varaa. Z a nijansu prejaka u izrazu bila
je Arsinoja Cvijete M e s i , dok su M i l o
Miranovi i V lasta Velisavljevi, u ulog
ama sluga, ostvarili dve fine minijatue.
P A U K O V A M R E A : U Krueva-
kom pozoritu M i l a n Karadi e od jed
nog od kljunih tekstova evropske dram
ske klasike napraviti razigranu, do pa-
roksizma energijom nabijenu predstavu,
pravu teatarsku aroliju, svesno ograni
enih ambicija. Naime, njegovo reditelj-
sko "itanje" liava "Don Zuana" metafi
zike dubine, tako da e kruevaka pre
dstava gledocu ostati duna objanjenja
koja se tiu odnosa izmeu velikog zavo
dnika i glasovitog b e z b o n i k a , s jedne
strane, i Neba, odnosno Pakla, s druge.
K a r a d i ne previda postojanje te ver
tikale, niti je u svojoj predstavi sluajno
iskljuuje. Njegov pogled na fenomen i
sudbinu D o n Zuana usredsreden je na
drutvenu ravan, jer u svetu u kojem se
d e a v a radnja ove predstave, kao i u
n a e m vremenu, ivi se mimo B o g a i
Neba, a moral je sveden na licemerno
prigovaranje Don Zuanu, koji se od svoje
okoline razlikuje jedino po smelosti i sa-
mosvesti. I mada bi glavni junak predsta
ve, sasvim u M o l i j e r o v o m duhu, odista
eleo da vlastite ispade tretira kao stvar
koja ostaje izmeu Boga i njega, njegova
pobuna je zapravo usmerena protiv ljudi
i drutvenog poretka. Zato Zuanova pro
past jeste posledica njegovog osveenja
i saznanja da j e sve vreme bio o k r u e n
ljudima koji su u osnovi isti kao on.
Nieg, dakle, eksluzivnog ni uistinu po
b u n j e n i k o g u njegovom amoralu nije
bilo. Don uan umire oajan shvativi da
je oduvak b i o o k r u e n ljudima koji se
zapravo ne razlikuju od njega.
Pratei dosledno rediteljeve ideje,
scenograf Geroslav Zari na sredinu sce
ne, oiviene prozirnom koprenom u koju
je upleteno poutelo lie kakve mrane
ume ovekovih strasti i iskuenja, post
avlja ogroman krevet, koji ovde ne sim-
bolie samo leglo razvrata u koji je Don

Dejan Mija Milan Karadi

Ponovno pisanje Fantastino razresenje

ta je novo u vaoj postavci "Don u a n a " ?
komada P o k u a o sam da osavremenim ovaj komad kroz jedan
sloj M o l i j e r o v e drame, a to je
Z a t o ste postavili na problem mladog oveka i borba
scenu klasian komad? ^ koju on instinktivno vodi.
K l a s i k a ne znai samo o ta je sa metafizikim slo
da delo dolazi iz starine. 5 jem, to jest sa odnosom glav
K l a s i k a podrazumeva dela g nog junaka prema Bogu?
koja su izdrala promene Tom problematikom se n i
kroz vekove i sada se iznova afirmiu. Ona ne nose samo sam bavio, zato t o taj odnos
informacije o svom vremenu. prema Bogu danas nije tako bi
Da li je tee postavljati klasine komade? tan kao to je bio u Molijerovo
Sa delom kao stoje "Mizantrop" je i lako i teko. Lake vreme. Danas je to pitanje au
je jer je njegov kvalitet nesporan, a literatura koja se bavi toriteta. Pokuao sam da komad
k l a s i n i m delom dobra je p o d r k a za takav poduhvat. S podignem na nivo fantastike.
druge strane, tee je raditi klasian komad nego neko savre- Kakav je Don Zuanov
meno delo jer ga treba reinkarnirani: postaviti koordinate i kraj?
pogoditi senzibilitet sadanje generacije. Njegova o k o l i n a p o k u a v a
"Mizantropa"ste postavili na klasian nain... da ga promeni i sve to lii na zaveru. Napravio sam metafiz
B a v i o sam se i postupkom preinaavanja. I to m o e da iko, fantastino razresenje. Pred smrt, D o n uan upada u
bude zanimljivo, ali je to ponovno pisanje istog komada, komar. Svi ljudi koji ga okruuju pojavljuju se u tom k o -
naravno scenskim sredstvima. maru onakvi kakvi bi on eleo da oni budu.

22. FEBRUAR 1997. VREME 45

 u a n ogrezao ve i o m e a v a teren na
kojem se jedino glavni junak s a v r e n o
snalazi, toliko dobro da e taj njegov
predimenzionirani, talasasti krevet funk-
cionisati poput paukove mree u koju se
redom hvataju svi akteri predstave, bez
obzira na pol i razlog zbog kojeg se Don
uan na njih ustremio.
P O M E R I N A M E R E : Prostor koji je
Da li je bilo Feta
sebi unapred odredila, k r u e v a k a pre
Poslednjih dana Feta lansirana je ideja o autonomiji u odnosu
dstava je precizno ispunila. N i manje, ni
vie. U tom smislu, i glumci su odlino na Skuptinu grada, koja koincidira sa promenom vlasti
obavili zadatke koje im je namenio redit-

S
elj. U naslovnoj ulozi, Saa Petronijevi vako ko uporno ponavlja jedno te Frensisa Forda K o p o l u su v o d i l i u
bio je poletni buntovnik, zanet sobom i isto doivi da jednog dana bude u Leskovac (selo, ne grad), neke druge u
svojom igrom sa svetom koji prezire i u pravu. N e k o l i k o mojih prijatelja fabrike hale, a Dek Nikolson se, posle
odnosu na koji osea superiornost, mla govorilo je kako bi m o d a bolje bilo da nekoliko veeri u Skadarliji, sam poku
di preko ijeg lica tek s vremena na vre ne bude Feta. I zaista, sudei po mono pio i otiao. Iz tog vremena^datiraju i fo
me preleti senka izazvana sveu o tome grafiji objavljenoj povodom jubileja (pr tografije "oca Feta" g. Milutina Colia,
u kakvu se rabotu upustio. Odlinog part ireiva B . Zeevi) i l i autorskoj brouri sa crnim naoarima za sunce, okruenog
nera Petronijevi je imao u Marku ivicu kolege M . D . divama mondijalne
koji je t u m a i o lik Zganarela. Duhovit, Spieka "Lepoti- kinematografije.
spretno kombinujui razliite tipove ko- ca i zver", izves- ovek kome se Fest zahvalio Fest je, s druge
m i k i h efekata, ivi je bio spadalo no je jedino da su strane, plebsu koji
kojem smo, ipak, na koncu poverovali veliki gosti festi 'zlatnom lokomotivom" je pario oi na gla-
kada je zaalio zbog Don u a n o v e sud vala pre i l i kas muru velikih zvez-
bine. Scenska sigurnost i uzdranost, ali nije zavrili na (kau igrakom sa da p r u a o i priliku
i a r m i lepota, b i l i su u prvom pojav nekom krkanlu da, zahvaljujui
ljivanju dovoljni argumenti kojima je ku. N i traga od
Monmartra koju je g. Sava oslabljenoj koncen
Aleksandra G u b e r i n i gradila lik dona anali-za filmova,
autorskih preispi
Ain prefarbao zlatnom traciji cenzure, vidi
Elvire, da bi u drugom delu, kada se Don dela koja su se ko
u a n o v a dva puta izneverena supruga tivanja, razgovo bojom) vaskrsao je kada je sila sa tada aktueln-
vraa u manastir, prividan mir i dostojan ra sa f i l m s k i m om soc-samoupra-
stvena poza ustupili mesto n a g l a e n o j veliinama... Emir nacionale otiao vnom doktrinom.
senzualnosti i ulnoj uzdrhtalosti zrele "Veoma mi se O d golih e n a (i
e n e . U adaptiranoj verziji M o l i j e r o v e dopada vaa, lepa zemlja...", "Fest je d i m u k a r a c a ) , pa preko drugaijih ideo
dramske prie o sudbini bogohulnog van, doi u i sledee godine...", "Beo lokih diskursa ("Trijumf volje"), Fest je
zavodnika, verziji koju su nainili Ivana graanke su najlepe ene na svetu...". nudio kopu sa belim i velikim svetom i
D i m i i M i l a n K a r a d i , pojavljuje se i
D o n u a n o v a majka. Opravdanje za
njenu pojavu adaptatori nalaze u scena
ma u kojima je don L u j u , ocu glavnog Pre(vrednovanje) Feta
junaka, potrebna dopuna koja potvruje
tezu o o e v o m licemernom stavu prema
Tajne i lai 6 Kroz talase 9
sinu. Odsutnu i apsolutno nezaintereso-
vanu majku, s veitom vakom u ustima, Mikrokosmos 3 Tri ivota i samo jedna smrt 3
odigrala je Slaana Nestorovi-Risti, a Kraljevstvo 8 Osvetnici 5
rolu don Luja uverljivo je doneo M i l i j a Dvorske spletke 7 Mukarci ene: nain upotrebe 7
V u k o v i . M i l o Somolov obezbedio je Milost moga srca 8 1/2 Ona je ta 5
sigurnost l i k u Pjeroa, a Dragana Z r n - Uena 6 Portret jedne dame 2
zevi poletnost naivne seoske devojke Element zloina 61/2 Debela hladovina 61/2
liku arlote. Dona Elvirinu brau, pone 6 Ponovo 4
U potrazi za Riardom
to prenaglaavajui karikaturu, odigrali
Neije majke sin 5 Sjaj 2 1/2
su Neboja Savi i Bojan Veljovi, stoje
Mona Afrodita 3 1/2 Modri u licu 5
bio sluaj i s r o l o m trgovca D i m a n a
Duke J o v a n o v i a . Poseban peat pred Epidemija 7 Ljubavne intrige 2
stavi i j o veu uverljivost rediteljskim i ThePillow Book 8 1/2 Ne vreme dolazi /1/2
dramaturkim intervencijama, dale su ko Ko se boji duha jo 7 1/2 Diskretni heroj 7
reografija onje Lapatanov i grupa ar- Evropa 5 Vikend sa porodicom 4
mantnih balerina, a kostimi B o a n e Jo- Kapetan Konan 5 1/2 U potrazi za suncem 8
v a n o v i na savren su nain podravali Zabranjena ljubav 8 Majki Kolins 5
aroliju ove a r m a n t n e predstave. Picikata t 4 Hrabrost u borbi 5 1/2
ALEKSANDAR MILOAVLJEVI

46 VREME 22. FEBRUAR 1997.

na taj nain stimulisao i d o m a u kine
matografiju. U koncepciju i program
Feta uvek je ukljuivano ono stoje bilo
aktuelno, pa je Internacionalni beograds
ki filmski festival bio revija filmova (tog
tipa je i filmski festival u Londonu). A l i ,
ah taj Fest je za itavu jednu generaciju
bio nepresuan izvor filmskih inspiracija,
a za Beograane manifestacija za koju su
se uvali najbolji komadi garderobe.
Stalni posetioci bioskopa su sa velikom
distancom gledali na one koji su samo
jednom godinje odlazili na projekcije
filmova. Sa ulaznicama za otvaranje Fe
ta elegantno ste mogli da podmitite svog
zubara, ginekologa, slubenika na alteru
za line dokumente...
Z A L E E N I P O G L E D I : Fijasko ko
j i je doiveo vaskrsli otac Feta g. oli,
zatvarajui ponovo otvoreni festival, pos-
ledica je iluzije o v e k a koji je okruen
samo jednom vrstom
AUTORI U ZENITU: Trlrov "Element zloina"
informacija i ne izlazi na ulicu. I njegDve
ranije izjave tipa: valjda e Dini kada
bude g r a d o n a e l n i k da dozvoli Fest,
pokazuje na ideoloko-politiku konsti
tuciju prvog o v e k a ove manifestacije.
o v e k kome se Fest zahvalio "zlatnom
lokomotivom" (kau igrakom sa M o n -
martra koju je g. Sava Ain prefarbao
zlatnom bojom, po ideji E m i r a Kustu-
rice) vaskrsao je kada je Emir nacionale
otiao, a postoje odgovorne iz Skuptine
grada nazvao dilerima i secikesama.
Dvogodinji napori selektora Dukia da
od Feta napravi reprizu festivala autor
skog filma izazvali su razne otpore
Umetnikom veu, i kada se bivi selek
tor povukao iz njega, programi u Velikoj
sali ostali su nastavak tradicije, a M a l a
sala spomenik novokomponovanoj kon
cepciji. Ipak e ostati u p a m e n o d a j e
ovogodinji Fest ponudio publici po-
bednikc iz Kana i Venecije i veliki broj
oskarovskih favorita. Rezultat su bile ra
sprodate projekcije, a u Maloj sali, osim
grejanja. nije bilo ni publike ni vatrenih
zagovaraa "autorskog koncepta".
I D E M O D A L J E : O zaleivanju i od-
leivanju (D-frostingu Feta) ve je bilo
reci, ali je injenica daje festival u dehi-
bernaciji pre liio na reviju filmova. 0
razlozima i interesima za nastavak (ma
terijalnim i drugim) - nekom drugom pri
likom. Pogled unapred otkriva neizves-
nost, ali je u poslednjim danima festival
skog otopljavanja na videlo izala ideja
da Fest vie ne bude pod pokrovitelj
stvom svog o s n i v a a S k u p t i n e grada,
koja je koincidirala sa promenom vlasti u
pomenutom organu. Da li bi autonomija
znaila da policija ne bi imala pravo da
bije publiku i organizatore Feta u Cent
ru "Sava", i l i neto
drugo, ostaje da se vidi na m o g u e m ok
ruglom stolu koji su predloili preostali
lanovi Saveta svojim kolegama koje su
ga napustile 03.02/97.
O u m e t n i k i m dometima 25. mani
festacije teko je dati preciznu sliku.
Iskristalisali su se autori koji su dosegli
zenit, kao Lars fon Trir ili A k i Kaurisma-
ki; Piter Dekson je stigao do velikih vra
ta H o l i v u d a ; tivi Bjuemi je napravio
interesantan rediteljski debi: Tavernije i
D o r d a n podbacili su u odnosu na stan
darde... Saznali smo da se interesantni i
provokativni filmovi prave u A l b a n i j i i
Turskoj...
Neka o filmovima bude vie rei kada
se nau na bioskopskom repertoaru, jer
za razliku od onih koji Fest vide kao
jedinu priliku za gledanje filmova, ja re
dovno idem u bioskop, to preporuujem
i naim dragim itaocima.
D I N K O TUCAKOV1
[ ' ' *
\
Umetnost: Toni Kreg
Civilizacijska
praznina
Londonska izloba potvruje
ovom skulptoru status novog
Henrija Mura
T
oni K r e g , vodei predstavnik iz-
menjenog tretmana skulpture os
amdesetih godina, za britansku
umetnost polako preuzima status novog
Henrija M u r a . U prestinoj "Vajtepel"
galeriji - rezervisanoj prevashodno za
dela aktivnih protagonista savremene
scene - njegove novije skulpture i crtei
d o e k a n i su sa v e l i k i m entuzijazmom.
Radove velikih dimenzija, koji su u vlas
nitvu nekoliko uticajnih galerija i
znaajnih kolekcija po svetu, obeleava
inventivno korienje novih tehnika i
materijala.
Poslednja dva meseca protekle godine
umetnik je proveo u ateljeu "Henri M u r "
u Halifaksu, d o v r a v a j u i serjju crtea
razliitih struktura, koje podseaju na vrt-
loge tornada i l i mikroskopska uveanja
elektrinih sistema. Rustino, pokatkad
barokno komponovanj^ usmereno je na
prepoznavanje razliitih oblasti saznanja,
a posebno na, kako kae Ketrin Lampert,
direktor galerije Vajtepel, "nauku, ar
hitekturu, tehnologiju i istoriju". Mogue
je da se interesovanje za ostatke industr
ijske "prolosti", pogotovo nagomilane u
Britaniji, produbilo njegovim ranijim
zanatom u laboratorijama za ispitivanje
gume. Industrijski metodi su korieni i u
oblikovanju novijih radova, jer pre nego
to su ostvareni trajniji skulptorski rezu
ltati u bronzi, vrstom staklu i l i polieste-
ru, mnogi odlivci u gipsu, glini i plastici
izraeni su sa asistentima u njegovom
velikom ateljeu u Vupertalu. Tako se te
ka bronzana grupa nazvana "Potkomitet"
(dinovski administrativni peati u fazi
stapanja) nie tik do sline grupe od vos
ka, koja oblikom podsea na peate, ali i
na ratrkanu grupu spomenika na pijedes
talima. N a o d l i n o poseenoj izlobi u
"Vajtepelu", predvienoj da traje do sre
dine marta, KregoVa dela u s p e n o
uobliuju poimanja praznine savremene
civilizacije.
NIKOLA UICA
22. FEBRUAR 1997.VREME 47
 Ona politika biografija
Slobodana Miloevia i
Mirjane Markovi

i mi
<^> <^2d dfib djh dfe> c f i b d$D dfib
THS\ CHS\ f^S\

djb cQd g2d cd tjfcj C # j g(jp

djb c h g2p > dfib c b c&b c
C^J W tx> W W <^> <X5 W W W <$J <S <35
Tri dana uoi izbora neposredno posle promocije u Sava Centru dvadesetak vodeih
linosti levice, ukljuujui g l u m c a Desimira Stanojevia - D e s k a i elnike Nove
demokratije, unapred, u restoranu "Jugopetrola" slave p o b e d u . Ton veselju daje Sb d j b ej
Miloevi koji u glavi, kao kaseti dri itav popis p e s a m a , a prate g a drugari.
To je irok repertoar zabavnih, gradskih, revolucionarnih melodija; "Bolje biti pijan,
nego star", "Kaua", "Tri tenkista, tri vesela druga", " S a Ovara i Kablara, obanica
progovara...". Izbore gotovo niko ne pominje. "Idemo dalje" izborni je slogan levice
koja nagovetava d a e nastaviti tamo gde je stala.

5
) 7
W W C

3
>
k
f
r
knjiga Slavoljuba ukia rNaruujem _ primeraka knjige " O n , O n a i m i "
u izdanju Radija B92 Time i prezime:_
knjiga se moe kupiti Tad resa:
po ceni od 70 dinara u marketingu Radija B92,
Makedonska 34/111
rtelefon: _, ispunjen kupon zajedno s a d o k a z o m o uplati
ili pouzeem po ceni od 95 dinara rna iro raun Radija B92: 40806-603-1-29226, poslati na adresu:
informacije na telefone:
011/322 8051, 3222 699, 322 2315 ^Marketing, M a k e d o n s k a 34/III, 11000 Beograd
 mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm

J edan od prelomnih mome

nata t r o m e s e n o g g r a a n
skog protesta u Beogradu i Sr
Radio
na 88.9 i 92.5 M H z , i graani su
adekvatno reagovali; a k su i
policajci u c i v i l u - oni neobini
biji bio je p o k u a j r e i m a da tipovi to su vazda neto mumla-
ugasi Radio B92 i Radio In-
dex. V e l i k i pritisak demon
stranata i demokratske javnos
Zvuk (sa) ulice li u rukav - priznali novinarima
da sluaju B92 i Index da bi zna
li ta se d e a v a . Sluanje o v i h
ti, kao i protesti iz sveta, ui stanica postalo je tako znak pre
nili su da reim popusti i "os Dve prestonike stanice postale su centralni poznavanja i obeleje pripad
ui koaksijalni kabel" koji je, nosti novouspostavljenoj demo-
jelte, bio razlogom privre
mediji za meusobnu komunikaciju nstrantskoj subkulturi (oko koje
mene utnje o v i h medija. D a se, kao uvek u takvim situacija
je ta represivna akcija uspela, pitanje je kako bi se u b u d u e ma, razvila pratea industrija simbola pripadnosti - b e d e v a ,
odvijao graanski pokret. kapa, truba itd.), a reporteri ovih stanica verovatno jedine au
Naime, od sedamnaestog novembra uvee Beograd je iveo tentine novinarske zvezde jesenje-zimskog graanskog i stu
sa radio-aparatom (u kui) i tranzistorom (na ulici): televizija dentskog protesta protiv drske izborne krae. Naravno, ako ne
je percipirana kao medij neprijatelja, ona sa koje dolazi Glas r a u n a m o nesrenog Dejana Eria, komentatora Prvog progra
Gospodara i bujica lai; novine, kao "spori" medij, nisu mogle ma Radio Beograda, o v e k a od kojeg je konkurentski Radio
da uestvuju u direktnom kreiranju stvarnosti. B92, semplujui audio zapise njegovih lucidnih misli, naprav
Z N A K R A S P O Z N A V A N J A : Sedamnaestog novembra io neprevazienu antizvezdu.
u v e e , radio je obznanio pobedu koalicije "Zajedno" u Beo Dve prestonike radio stanice - a u Beogradu ih ima neko
gradu; iste veeri, Radio Belami vrio je direktan prenos pris liko desetina, i skoro svake nedelje se pojavi neka nova - post
tizanja rezultata izbora u Niu, Radio Ozon u aku itd. Vlast ale su centralni mediji za trenutnu informaciju i m e u s o b n u
je potom uinila ono stoje mislila da m o e i srne, i krenuo je komunikaciju onih koji, u bilo kojem svojstvu, uestvuju u
graanski protest. Da nije bilo direktnih radio prenosa, moda protestu. Siroti stariji sugraani sluali su uporno Radio B92 i
bi neko i poverovao da je "opozicija proglasila pobedu pre s mukom se probijali kroz teko podnoljive zvune zidove rep
zavretka izbornog procesa"... Beograd se izlio na ulice, i jedi i tehno muzike, sve samo zato da uju ta se deava na u l i c i ;
ni rekvizit koji su graani nosili od poetka do kraja protesta, verovatno je i uvena baka Olga sluala Radio da bi znala kada
pre jaja, pitaljki i truba, bio je tranzistor. Radio je bio jedini se elo kolone demonstranata pribliava njenom balkonu.
medij komunikacije i sredstvo za optimalnu orijentaciju u S U B K U L T U R A P R O T E S T A : N a tritu "pobunjenikih"
prostoru. Svako pomeranje u gradu promptno je registrovano rekvizita pojavile su se i pitaljke s oznakom Radija B 9 2 , i
tako je proizvodnja zvuka, neposred
PRETPLATITE SE ODMAH.' na i l i preneta radio talasima na F M
frekvencijama, postala svojevrsni ge-

nasa Kupone aljite na adresu: FININVESTd.o.o.

saintkunstwerk. Kada su g r a a n i
poeli da proizvode buku lupanjem u
erpe i lonce (stoje onoliko zabrinu
lo doktorku Mirjanu M a r k o v i . koja
Bulevar osloboenja 92/V. 21000 Novi Sad Fax: 021/27-073 se silno potresla zbog grubo ome
tenog sna beba iz porodilita u ulici
Da, elim d a s e bolje u p o z n a m s a listom N A A B O R B A . Narodnog fronta), upravo su radio
Moj besplatan primerak dostavljajte mi narednih O stanice "uline demokratije" - kako
7 dana, bez obaveze da se kasnije pretplatim. < urbani pokret otpora pogrdno naziva
>
< dravna "Borba" - bile one kojima su
Da, elim o d m a h d a s e pretplatim n a N A U B O R B U :
graani, igrajui se reportera sa lica
12 meseci po ceni od 730,00 din. <
6 meseci po ceni od 390,00 din. NI mesta, javljali kako i koliko se proiz
3 meseca po ceni od 200,00 din. vodi buka u njihovom kraju.
< Od sedamnaestog novembra pro
CO
iznos pretplate uplaliu odmah po prijemu Vae fakture le godine stvorena je itava samoni
na iro raun FININVEST d.o.o. - Novi Sad, kod NBJ ZOP <
> kla urbana subkultura protesta, ona
Novi Sad: 45700-601-5-47163 I
< koja, poput svih u v e n i h pokreta iz
N a z i v firme: < istorije rokenrola, ima vlastitu ikono

grafiju, "sveta mesta" ( K o l a r e v a ,
Ime i p r e z i m e : Brankov most, Plato, Trg republike,
"medijska transverzala" itd.), heroje i
3 zvezde i , naravno, medije. U Beo
Ulica i broj: CL
\
UJ gradu je upravo radio - sveden na
cr dve poluilegalne stanice iz Makedon
CL
<
ske ulice - bio medij artikulacije gne-
Telefon: ( Fax: ( ) va zbog neviene drskosti reima. A
CI
CO
ta je artikulacija Gneva Protiv
LLI
Potpis: Maine ako ne - isti rokenrol ?!
TEOFIL PANI

EBRUAR 1997. VREME 49


KNJIGE
Pravo na seanje
11
Dubravka Ugresi: Kultura lai", "Arkzin", Zagreb, 1996.
ultura lai" je zbirka eseja nastalih
K preteno izmeu 1991. i 1994. go
dine, objavljenih najpre u holan-
dskom (1995). potom u nemakom (1995),
a sada i u hrvatskom izdanju (1996). Pod
naslov knjige u hrvatskom izdanju - za ra
zliku od nemakog, gdeje on izostao - gla
si: "antipolitiki eseji". Sta pod ovom for
mulom autorka podrazumeva nasluuje se
najpre iz citata era Konraa (na zag
lavlju knjige) u kojem je "antipolitika"
definisana kao potreba romanopisca da
izrazi sopstveni doivljaj "zauenosti"
nad "grotesknou" i "besmislenou"
poretka stvari, i to iskljuivo u funkciji
"linog poduhvata" i l i "samoodbrane", a
ne neke drutveno poeljne uloge. No, ovo
odreenje antipolitike, koje zapravo
ustanovljuje pravo pisca na autonomnost,
samo delimino izraava specifino
znaenje antipolitikog i njegovu problem-
atizaciju, izraenu u esejima Dubravke
Ugresi. "Kultura lai" otkriva svu komp
leksnost pozicije "nezavisnog intelektual
ca" u ratnom vremenu u kojem pisci posta
ju "predsjednici, ratni hukai, politiki
lideri, rodoljubi-profiteri ili akviziteri tue
nesree", kao i svih onih ljudi koji ne
mogu da poreknu tragine dimenzije pre
okreta u vlastitom i kolektivnom ivotu, a
ne mogu ni da se identifikuju sa vlada-
j u o m strujom nacionalnog zanosa; dru
gim recima, ovi eseji govore o poziciji
"autsajdera", kojima u mranim vremeni
ma nijedna postojea umetnika i l i
drutvena formula ne prua konstruktivnu
mogunost izraavanja potrebe za an-
gaovanjem na strani dobra.
KNJIEVNA AUTONOMIJA: A n
tipolitiko" nastaje iz otpora prema poli
tikom, kada u politikom preovlada ljuds
ka iracionalnost i glupost Dok je pre izbi
janja rata u Jugoslaviji stvaralatvo D u
bravke Ugresi odlikovala indiferentnost
prema ideolokim sadrajima, prom
iljanje drutveno-politiki relevantnih
tema u njenoj zbirci eseja ukazuje na ned
vosmislen poetiki preokret. Ipak, ukoliko
zahtev za knjievnom autonomijom (u na
jirem smislu te fraze) shvatimo kao meri-
lo kontinuiteta njenog poetikog koncepta,
moglo bi se utvrditi da ovi eseji na izvestan
no VREME 22. FEBRUAR 1997.
nema pravog recipijenta ni kod kue ni u
inostranstvu, koje takode nije imuno na
klieje. Bivi jugoslovenski pisac koji od
lazei na Zapad pretenduje na knjievnu
autonomiju i protiv svoje volje biva pri
man kao "reprezentant svoje zemlje", "re
porter zbilje", "turistiki vodi" i l i "etno-
pisac". Krug negativnih mogunosti u ovoj
zbirci eseja uvek je bogat; iz njega progo
vara nemo "antipolitiki" opredeljenog
pisca: on ne eli da uzme uea u sveo-
nain potvruju njeno prethodno knjiev ptem procesu "preobraaja ljudske nes
no opredeljenje, poto pravi predmet refle
ksije eseja nije zapravo politika kao takva,
ve politika stvarnost kao sudbina ljudi,
ree u medijsko ubre", ali zna da su mu
anse da u tome uspe minimalne.
Druga tematska linija odnosi,se na ras-
pri emu je konfrontiranje sa drugim poli vetljavanje i tumaenje elemenata koji
tikim miljenjima u funkciji utem sainjavaju "fantazmagorinu moru" ratne
elji vanj a sopstvenog ideolokog programa stvarnosti. Konstatuje se, na primer, daje
autorki strano. O v i eseji nisu usmereni ka tokom procesa "idiotizacije naroda" borba
dnevno-politikom delovanju i l i ideologi- za ustanovljenje nacionalnog identiteta sh-
zaciji primaoca,
ve ka razobli-
avanju patolo
kih formi ivota
i mistifikacija
svih vrsta, nasta
lih sa ratom. Ve
ina eseja D u
bravke Ugresi
pokazuje jednu
jednostavnu isti
nu: pisac sposo
ban za autenti
no miljenje u
ratnom je vre
menu retka poja
va, koja nas svo
j i m usamljenim
glasom podsea
na to da zapravo
jo nita nije ob
janjeno niti re-
eno - uprkos
neverovatnoj in- PRAVO PISCA NA AUTONOMNOST: Dubravka Ugresi
flaciji rei i monstruoznoj brzini raslojav vaena kao politiko legalizovanje zloina,
anja nekada kompaktnih ideja tokom a borba za demokratiju kao "ostvarenje
"gorke, strane farse" jugoslovenskog rata prava na individualnu i kolektivnu trau
- te da prave analize zbivanja tek pred mu". N o , u "Kulturi lai" nije re o pukoj
stoje. kritici vladajuih reima (pre svega hr
P R E O B R A A J : U "Kulturi lai" mo vatskog i srpskog, ovaploenih u linosti
gu se izdvojiti, uslovno reeno, dve tem ma Tumana, Karadia i Miloevia), ve
atske linije. Jedna od njih odnosi se na ras pre svega o zapitanosti nad udovinim
pad "normalnog" konteksta u okviru kojeg razmerama preobraaja koji se preko noi
je intelektualac pre rata delovao, to mu je odigrao u ljudima, bilo daje re o novina
nametnulo nunost opredeljivanja. Onima rima, piscima, generalima i l i "obinim"
koji nisu uhvatili kurs "nacionalnog pre ljudima.
strojavanja" i priklonili se veini u proiz MANIPULACIJA SEANJEM: Ar-
vodnji "mrnje, lai i ludila" preostao je tikulisanje ovog doivljaja ne podrazume
niz mogunosti - ubiti se, emigrirati, otii va, meutim, da autorka eseja nacionalno
u rat, zakopati u zemlju ili nestati (nabraja ludilo kvalifikuje kao fatum naroda i l i fa
glas esejiste) - koje zapravo predstavljaju tum njegove istorije. Odluno pitanje je
sve same nemogunosti. Ukoliko odbije da pre svega kako dolazi do pretvaranja nor
se bavi utemeljivanjem nacionalnog, pisac malnog u pervertirano, i da li se "normal
nost" moe ponovo uspostaviti. U tom
smislu, znaajan je esej "Konfiskacija
pamenja" (nastao 1996), koji poziva na
redefinisanje uobiajenog znaenja "jugo-
nostalgiara". tanije - na njegovo defi-
nisanje uopte. Ukazivanje na potrebu
trezvenog razmiljanja o bliskoj prolosti,
namesto njenog potiskivanja i falsifik-
ovanja, predstavlja pokuaj ponovnog us
postavljanja kriterijuma normalnosti,
oduzetih prilikom proglaavanja jedne ze
mlje i svega to ona predstavlja za
nevaee. Tako se potreba preispitivanja
MUZIKA
konotacija pojma "jugonostalgiara" javlja
kao borba za pravo na seanje, u kojem je ASOPISI
sadrano i pravo na normalnost uopte:
manipulacija seanjem ne moe biti zdrava
osnova nijedne nove stvarnosti.
Eseji Dubravke Ugresi ne pretenduju
"Re" pred
da su objasnili "staje bilo na poetku"; oni
su svesni zamrenosti uzroka i posledica
koje tek ekaju sistematsku analizu i pred
stavljaju izuzetak u literaturi nastaloj o ratu
kordonom
i tokom rata. Tu poziciju autsajdera esejis
ta nosi bez patosa rtve.
M esenik za knjievnost i kulturu "Re"
po trideseti put je pred itaocima. Ovo
je lep jubilej za nae prilike, naroito ako se
KATARINA VEOVI
zna daje asopis izlazio kontinuirano i bez
bitnih kanjenja i zastoja. Ipak, svearsku at
ostavlja ravnodunim. U recenzijama za is
mosferu i nazdraviarske tonove - kakvi
toimeni C D , objavljen za Victo u Kanadi,
obino provejavaju u ovakvim prilikama -
Kovaa porede s vodeim kompozitorima
onemoguile su i obesmislile dramatine

Posveeni dananjice Arvo Partom i Henrvkom Gorec-

kim. "Anamnesis" je delo iskrenih emocija,
vitalnosti i pozitivne energije. U njemu se na
lucidan nain prepliu sakralno i profano.
Polazei od Platonovog termina anamnesis,
drutvene prilike, s obzirom na to daje broj
pripreman poetkom februara. Zato u re
dakcijskom uvodniku stoje i ove rei:
"Naavi se u dilemi da li da nastavimo i

rituali
dovrimo zapoeti posao ureivanja februar
to znai seanje na autentini svet praideja:
skog broja Rei, ili da do daljnjeg obustavi
lepog, dobrog i istinitog... Kova uspeno
mo izlaenje asopisa, odluili smo sledee:
kreira i atmosferu uzvienosti, plemenitosti i
ne samo da Re, zbog svega to se desilo u
misterije. Misterija je za Kovaa u ovoj ko
protekla dva i po meseca, a naroito u pos-
Tri CD-a multimedijalnog mpoziciji poetak putovanja kroz prostor i
lednjih nekoliko dana, nee prestati da izlazi,
vreme, ona je pokuaj spajanja ulnog, emo
umetnika Borisa Kovaa ve emo nastojati da na i va asopis bude
cionalnog i intelektualnog.

K
ompozitoru Borisu Kovau, multi
medijalnom umetniku, tokom mi
nule godine objavljena su u inos-
transtvu tri CD-a, dela su mu izvoena na
deset meunarodnih festivala, to je retko
kome s ovih prostora polo za rukom. Pos-
lednjih godina iveo je i radio u Italiji, Slov varujui utisak nekog posveenog rituala, to
eniji i Austriji, a od 1995. godine ponovo je u mu je i bila osnovna intencija.
Novom Sadu. Dobija laskave kritike, a pred
stave za koje je pisao muziku igraju se po
Evropi.
Italijanska izdavaka kua "More mu-
sic", specijalizovana za novu muziku, objav
ila je Kovaevu kompoziciju
"Plav on String", s napome
nom - muzika za poslednju
veeru. Ovo delo, ija je os
novna tema iskuenje linog, ^ ^ ^ ^
kulturnog i civilizacijskog I B w * "f
paradoksa, u prvobitnoj verz-
iji nastalo je za potrebe pro- I V
jekta "String & String" plesne I H ja Terezija i Ivan Cankar,
trupe En Knap. Ostvarenje
Borisa Kovaa odraz je speci
fine autorske poetike, savre-
menog zvuka i nove estetike. Vezivanje mo
tiva je skoro bolno, osetljivo, ono je odraz
umetnikove delikatne muzikalnosti, koja
posebno pleni u lirinom Adau i zavrnim' dileme da li je maska odraz lika u ogledalu ili
tonovima.
ANAMNESIS: Projekat "Anamnesis
ekumenske misterije", koji je nastao maja
1993. godine, mnogi smatraju Kovaevim
do sada najzrelijim ostvarenjem. Sigurno je
da taj njegov svojevrsni odgovor na tragediju
biveg jugoslovenskog prostora nikoga ne
Uoljivo je Kovaevo nastojanje da ob
novi davni, zaboravljeni, a moda i zauvek
izezli zvuk, njegovo vraanje iskonskim rit
movima. Ideje o lepoti, dobroti i istini Kova
dokuuje kroz kristalno istu sonornost, uz
prisustvo kontemplativnih elemenata ost
MUZIKI PORTRETI: Trei C D
Borisa Kovaa je "The M A S K " , s muzikom
koja je nastala za predstave "MariaTheresia"
i "Ivan Cankar", obe u izvoenju "Tanztha-
etra Ikarus". Pisana namenski za plesnu tea
tarsku trupu, ona se mora
posmatrati u kontekstu tzv.
primenje muzike, to ne
znai da je treba manje
ve drugaije vrednovati.
Boris Kova je, vodei
rauna o kontekstu vreme
na u kojem su iveli Mari
sainio njihove muzike
portrete vizirajui ih daka
ko kroz postmodernistiki
pristup. Da su carica i knjievnik moderne
po svemu bili razliiti, osea se i kroz njiho
vo muziko portreti sanje. Kova polazi od
obmana, odnosno da li je identitet proces ili
cilj. Zbog toga je njegov odnos prema Terez-
iji i Cankaru kompleksan. On spaja atonal-
nost i etnoelemente, okantan je i lirian u
isto vreme, a kad je to neophodno muzika je
kvazitradicionalna kao u sluaju valcera.
NADA SAVKOVI
jo bolji, otvoreniji i poleminiji nego stoje
do sada bio. Smatramo da su sloboda
miljenja i izraavanja najdelotvorniji vidovi
otpora fizikoj i duhovnoj represiji kojima
nas ovaj reim svakodnevno izlae".
Supotpisujui pomenute reenice, da
preemo sa rei na Re: broj ponovo otvara
"etaka" rubrika "Peaka zona", sa prilozi
ma Slobodana Samardia, Svetislava Basa-
re, Zorice Tomi, Dragana Dokovia i M i
hajla Pantia. "Reka rei" donosi, izmeu os
talog, prozne i poetske tekstove Save Dam-
janova, Rae Todosijevia i Radmile Lazi, a
"Prevodnica", rubrika posveena svetskoj
knjievnosti, otvara se tematom "Pesme za
ovo vreme" (re je o poeziji desetoro savre-
menih britanskih i amerikih pesnika u izbo
ru i pre vodu Miloa Komadine). Sledi proza
Petera Esterhazija i Vilijema Barouza. "Mis
ao i re", rubrika posveena teoriji, bavi se
ovaj put "Teorijom mogunih svetova". U
rubrikama "Re kritike" i "Lepe vetine", re
dovni kritiari Rei piu i o novim knjigama
Voje olanovia, Pavla Ugrinova, Vase
Pavkovia, Salmana Rudija i Predraga Ko-
raksia. Tu je i strip, te Reunari sa tekstom
Jovice Aina "Uvod u digitalnu bibliomani-
ju". Nedostaje, naalost, rubrika "Re na
re", ali i bez nje je broj veoma polemian.
Odbijajui da se opredeljuje izmeu poli
tike instrumentalizacije knjievnog diskur-
sa i jalovog "estetizma" meu policijskim
kordonima, Re je (jo jednom) nala srenu
razmeru izmeu kritike reakcije na drutve
ni trenutak i tekstualnosti koja nastaje "za
venost".
T . P.

22. FEBRUAR 1997. VREME 51


In memoriam: Goran avajda avke
Kada bubanj stane
Niz pesama "Orgazma" odsad e delovati drugaije, ali Cavketu
bi verovatno najvie prijalo daje bio ovde kad su se njegovim
ulicama valjale demonstracije, esto ba kako bubanj kae
P
rotekli vikend, politiki neto
mirniji, dozvolio je d o m a e m ro-
kenrolu da ponovo skrene panju
na sebe - ali, alosnim povodima: posle
dugih i tekih bolesti, preminuli su basis
ta novosadskog sastava Atheist Rap Zo
ran Zari Zare (usled raka plua, to ga
je u nekim razdobljima ve odvajalo od
rada u bendu) i dugogodinji bubnjar
E l e k t r i n o g orgazma, a rjosle jedan od
voda grupe Babe, Goran Cavajda avke
(od zapaljenja p l u a , kao posledice
mnogo sloenijeg oboljenja).
Odlian koncertni album "Odbrana i
zatita" (B92, 1996) V l a d e Divljana i
njegovog prateeg prijateljskog Old
Stars Banda na audio-kasetnom izdanju
(kao nadoknadu to ima pet numera
manje od svoje C D varijante) nosi dve
ekstra pesme, snimljene na istim nastu
pima: "Maljiki" i "Malena". U dugom
izvoenju potonje, Divljan predstavlja
l a n o v e postave s kojom radi, i korpu
lentnog basistu Zdenka Kolara (ex-Idoli,
Zona B) i gitaristu/pevaa i vodu El. or
gazma Srdana Gojkovia Gileta potpuno
opravdano i d o b r o u d n o - podsmeljivo
naziva "nosioci spomenice iz '81".
S I L O V I T A S V I R K A : Goran Cavaj
da avke bio je iz istog jezgra muziara
i bendova modernog jugoslovenskog ro-
kenrola, koji su p o e t k o m p r o l e de
cenije taj v i d nae popularne muzike i
pripadajue podkulture - aktuelno krten
N o v i talas - brzo i efektno, naalost
samo na kratko, uzdigli m e u prvo
razredne d r u t v e n e dogaaje i pojave
(makar naoko) od opte vanosti. Kada
je ubrzo po isteku sedamdesetih dolazio
u El-org, za njihovu bubnjarsku stolicu
postojala je n e o e k i v a n a konkurencija:
G i l e je u svom prethodnom bendu muz
iku (tj. punk) pravio palicama, a i drugi
gitarista Ljubomir J o v a n o v i Jovec tre
balo je da bude bubnjar! N o , u trendu
bez briljantnih generacijskih muziara, a
naroito su bubnjari bili tehnike "rupe",
a v k e t o v a preciznost i izvanredna en
erginost teko da su mogle otii uludo.
52 VREME 22. FEBRUAR 1997.
VRELI POGON BENDA: Goran Cavajda
Kao to je a v k e t o v a silovita svirka
esto bila vreli pogon celog benda - jer,
podseanja radi, El-org je i u svojim ra
nim, pravolinijskim izdanjima i te kako
umeo da "zakuva" uivo - tako je njego
va tada nepresuna ivotna snaga neret-
ko bila pokreta i zamajac svih koji su sa
njim radili i druili se. Dodajte tome da
je kao veseljak bio i kreativno uvrnut, pa
e vam biti jasno zato je u tim Nevv
Wave sezonama postao omiljen i tako
rei legendaran lik, naroito du osovine
cele scene Beograd - Zagreb (a i ire).
Takvu neumornost nije uvek bilo lako
pratiti do kraja (praktinije r e e n o : do
jutra), a ponekad je dovodila i do incide
nata; no, glavnu cenu opte urke Goran
Cavajda plaao je lino.
Z V E Z D A N I T R E N U C I : N a unu
tranjem omotu debitantskog albuma
"Elektrini orgazam" (Jugoton, '81), na
crno-beloj fotki, ostali lanovi poziraju
drei a v k e t o v u portretnu fotografiju:
to je bio njegov prvi dui izostanak iz
matine grupe, jer je sluio rok u J N A .
B i o je na svom radnom mestu za drugi
L P "Lie prekriva L i s a b o n " ('82) i za
uvenu turneju po uzavreloj Poljskoj, ali
naredne godine na dotad (i zadugo) naj-
komercijalnijem izda
nju Orgazma "Les Cha-
nsones Populaires", s
obradama dragih rok-
standarda, zamenio ga
je z a g r e b a k i bubnjar/
producent Ivan P i k o
Stani, a tada je i uivo
umesto avketa uskoio
Branko Kutrin Mango,
lan beogradske Grupe
/. ( T r a g i n a sudbina
sada ve povezuje pre
vie bubnjara tog nara
taja iz jugoslovenske
prestonice: Kutrin je,
uz odlinu svirku, bio
"dobar d e k o iz k o m i -
luka", uredan i sportski
tip, otelotvorenje svega
zdravog, svetlog i op-
teprihvatljivog u do
maem Novom talasu -
a onda je izvrio okant-
no samoubistvo!)
avketovi, a i Or-
gazmovi zvezdani tre
nuci dolaze s albumima
" K a k o bubanj k a e "
('84) - opet p o d s e a -
nje: naslov ovog izda
nja i hita nastao je spre
tnom parafrazom ubita
n o dosadne reklame
"Kako mama kae", jedne ve zaboravlj
ene velike drutvene firme - "Distorzija"
('86) i koncertnim "Brao i sestre" ('87),
koje su obeleili i novi l a n o v i , ali i
zvuna i stilska proirenja, pa povratak
korenima rokenrola na emu je kapitali-
zovao L P "Letim, Sanjam, Diem" ( P G P
R T B , '88) s obuhvatnim hitom "Igra ro-
kenrol cela Jugoslavija", kojim pulsira
veliki bubanj. U pomalo horor-dizajnu
slikara Radovana Hirla, na omotu "Dis-
torzije" upueni otkrivaju avketa i nje
govog roenog brata Jovana - inae i te
hniara (eng. roadie) grupe - kako ui
pored bubnjeva. Jovan je prvi otiao u
Australiju da d u e ostane tamo, i pov-

ukao Gorana; razlaz s Orgazmom proao
je bez i k a k v i h skandala i traeva, a
avke je tek ovla uestvovao na Gileto-
vom solo-albumu, najznaajnijem po
tome stoje okupio brojne kljune muz-
iare-spomeniare '81.
P R I P O V E D A : Goran Cavajda je
ovoga puta boravio tamo gde je imao
vie slobode. U Australiji se oenio L i n -
dom, pa su ipak doli u Beograd da ive.
a v k e t o v a supruga je ovde toplo prih
v a e n a , b i l i su omiljeni par cele pozi
tivne frke oko antiratnog hita i projekta
"Rimtuti tuki", Linda je uradila omot za
naredni L P Orgazma "Seks, droga,
nasilje i strah/Balkan horor rok" ( P G P
R T B , '92), i nastavila da se bavi sce
nografijom i kostimografijom. Iako
viestruko talentovan, avke osim svirke
i prateih vokala (i sasvim retkih koau-
torskih izleta u Orgazmu, tj. za iru jav
nost nije ispoljavao druge vidove svoje
kreativnosti, no kad je prevagnula odlu
ka da se svim tim bavi raznovrsnije a
manje obavezno, dugogodinja osovina s
Giletom se rasformirala, a Cavajda je sa
i k o m M i l e n k o v i e m (iz Bajaginih In
struktora) osnovao sastav Babe.
Iako ni na njihovom debi albumu
"Slike iz ivota jednog idiota" ( I T V
Melomarket/Hitex, '93) nije uzeo znatno
vei autorski udeo, s Babama je a v k e
svima pokazao svoje zabavljake
kvalitete. Ubrzo je u beogradskom Bitef
teatru z a p a e n o igrao nikog drugog do
Marka Bolana u spektakularnoj predstavi
( a v k e uz M i l e n u
Dravi!) Milorada Dok Se U pFOtCStnOUl C e i l t r U
Milinkovia " Z i ^ i m ~
zvezdana praina S V e t i l n a I d a Z l J C C e s t o prOSl- Milan Mladenovi,
(po Bovvie motivi- p a Q v o d | (
ma), a u ve kultn
om i m e u n a r o d n o k e n r o l e l a J u g o s l a v i j a " ,
p o t v r e n o m video
filmu Geto (pio enfant Umole
dukcija: Radio * V , i
B92), Mladena N o v o g t a l a s a s v o j e p o s l e d n j e
Matievia i Ivana
trenutke provodio je n a
iMarkova, a v k e
ima glavnu ulogu z a b i t o j
v o d i a i propove-
d a a koji hoda p o t i u m i t o v i o o n o m
"drugim Beogra
dom". B i o je sklon j a d n o m a v o l u k o j i v i e ,
session-muzicir-
valjda, n e e biti crn
anju, ali moda ne
dovoljno sistematian posle neobaveznih
saradnji, i prava je teta to nije ostao za-
beleen i na nosaima zvuka van Orgaz
ma i Baba. "Geto" ga, sreom, uva s Po
rtibrejkersima.
T A S M A N I J A : KrajemJ94. pojavio
se poslednji zajedniki rad avketa i Or-
S C E N A | (i
gazma, areni dvostruki album "Zato da
ne?" ( P G P RTS). Pre nepune dve godine
Goran i Linda Cavajda otili su ponovo u
Australiju da ive, na iznenaenje
i 4 -
mnogih ovde; avketovi najblii sarad-
nici ostali su diskretni to se tie zdrav
stvenih razloga tog preseljenja. Kao to
nije u Beogradu d o e k a o premijeru Nagrade za strip
"Geta", avke je bio daleko i jeseni '96,
N a sedmom Internacionalnom festi
kada je Gile pokrenuo iz obnovljenih (pa
valu karikature i stripa, koji se odrava u
i zanimljivo proirenih) izdanja Orgaz-
japanskom gradu Kamiyretsu
movih albuma na kompakt-diskovima s
( O K H O T S K ) , nagrade su dobili nai au
etiketom "Yellow D o g " (prvi medu
tori Bojan Redi i V l a d i m i r Stankovski.
njima je crveni "Warszawa '81"), a ov
Redi je osvojio treu nagradu; ovaj au
danji " H i - F i centar" kao licencni C D iz
tor je inae poznat naoj publici po du
bacio je na trite "Najbolje pesme
hovitim stripovima objavljivanim u
1980-1988", kojima se svojevremeno
z a g r e b a k i "Jugoton" oprostio od tog brojnim magazinima i novinama, a od
benda, a sada je, sukcesijom, vlasnik ori prole godine m o e se nabaviti i njegov
ginala, postao tamonji "Croatia album " E pa, prijatno", u izdanju ''Luxo-
records". ra". V l a d i m i r Stankovski, zaposlen u
G r a f i k o m centru "Vremena", dobio je
Mnoge pesme Elektrinog orgazma
specijalnu nagradu "Rotring Japan C o .
odsad e delovati drugaije, ali avketu
prize" (istu nagradu dobio je i prole go
bi verovatno najvie prijalo da je bio
dine). Stankovski priprema knjigu stri
ovde kad su se njegovim ulicama valjale
pova, ilustracija i karikutara koja e iza
demonstracije, e s t o b a kako bubanj
i u izdanju "Stubova kulture".
k a e ; dok se u protestnom centru sveta K . R.
na Terazije esto prosipao vodopad zvu
ka "Igra rokenrol cela Jugoslavija", en-
fant terrible beogradskog N o v o g talasa Dinamika tradicije
svoje poslednje trenutke provodio je na Nedavno se u Italiji pojavila knjiga
zabitoj Tasmaniji, odakle potiu mitovi o "Dinamika tradicije", dr Tanje Popovi,
onom jadnom avolu koji vie, valjda, nae istaknute n a u n i c e u oblasti ko
nee biti crn. mparativne knjievnosti. O v u knjigu
Tridesetpetogodinji Goran Cavajda izdao je Univerzitet u P i z i , a objavljena
a v k e p r e a o je onu stranu gde su ve je kao peta studija u ediciji "Studi slavi"
uveliko Ivica V d o - (Slavistike studije). N a a n a u n i c a dr
vi V d (takoe izva Tanja Popovi nala se tako uz najznaa
v \ nredan bubnjar!) i jnije svetske slaviste kao to su M i h a i l
Gasparov i V l a d i m i r Toporov. O v o je
,
) J ) " J ^
a ( m k a
njegovi prijatelji i
r ( )
prvi put da jedan beogradski autor bude
kolege, dve treine ovako isrepno predstavljen u Italiji.
arla akrobate, uz Knjiga "Dinamika tradicije" obuhvata
Idole i El. Org. tem
J lanke objavljivane u periodu od 1990.
beogradskog eljce ne samo albu do 1995. godine. Svi ovi ogledi posvee
i i ma "Paket a r a n ni su prouavanju srpske knjievnosti i
man" (Jugoton, 19- ruskog formalizma, a objedinjuje ih
81 '81) nego i saV- zajednika tenja ka istraivanju i ob
janjavanju problema knjievne evolu
remene beogradske
rokenrol scene. Or cije, posmatrane sa stanovita prein-
Tasmaniji,
odakle
aavanja tradicije.
gazam je najdue
izdrao i najire za Osnovna namera izdavaa, odnosno
hvatio iz tog talasa, u r e d n i t v a , bila je upoznavanje sa
a v k e je uz Gileta srpskom knjievnou. Povodom pojav
najdue bio u toj ljivanja knjige "Dinamika tradicije" u
postavi, a njegovom Italiji, dr Tanja Popovi kae: "Drago mi
smru zalupila su se j o jedna teka vra je da u zemlji sa ogromnim knjievnim
ta koja nas nepovratno odvajaju od nekih iskustvom postoji interesovanje za nau
najlepih i najboljih zbivanja i ljudi u knjievnost. Nadam se da e ova knjiga
ivotima, koje bi tek trebalo da ponovo uspeti da pobudi temeljnije prouavanje,
uinimo onako kvalitetnim kakvi su bili u kako starije tako i novije srpske
zajedniko doba, pre 15-20 godina. knjievnosti".
DRAGAN KREMER K . P.
22. FEBRUAR 1993 I VREME VA
IVOT

Mu.

ODLAZAK UZ MUZIKU: Sahrana

aldovia na Zemunskom groblju

Beogradsko podzemlje: Ubistvo Cente

Legenda o
M
Verzija po kojoj neko likvidira staru gardu" da bi uklonio svedoke
sprege izmeu tajne policije i kriminalaca isuvie lii na "teoriju
zavere" da bi se mogla prihvatiti bez rezerve
ade aldovi Centa dugo je vaice i supruge ovdanjeg poslastiara graana da naprasno oslepe i ogluve kad se
uivao "specijalni status" u eljka Ranatovia Arkana. aldovi i nadu na pogrenom mestu u pogreno
beogradskom podzemlju i Maja Pavi su izgleda veerali u Klubu vreme.
medu ljubiteljima gradskih knjievnika i , kasnije, otili do jednog od " S A J A M " NA SAHRANI: Ubistvo u
legendi: svi su znali ko je, ali mnogobrojnih okolnih kafia (navodi se Francuskoj ulici izazvalo je uobiajene
je malo onih koji su znali ime se tano Klub F-6, bivi "Soul food"). Po svemu reakcije. Mnogobrojne itulje preplavile
bavio. Mnogi su poverovali da se, postoje sudei, ubijeni su u trenutku kada su uli u su oglasne strane dnevnih novina - u
doiveo 47 godina, sada polako sprema za automobil, na slian nain kako su ubijeni i "Politici" od utorka, 18. februara, bilo ih je
mirnu starost, ali je u noi izmeu petka i Goran Vukovi Majmun, Bane Grebe- 95. aldovia su javno oalili gotovo svi
subote (14-15. februara), oko tri asa i 20 narevi, ili Batica Stankovi - u "beograd vieniji beogradski kriminalci. Ceca i elj-
minuta, neko brutalno demantovao ovu skom stilu": postavi se zaseda kod automo ko Ranatovi dali su itulju svojoj kumi
tezu. bila rtve i iz neposredne blizine se puca u Maji, ali ne i Centi. aldovieva sahrana
aldovi je ubijen "hicima iz vatrenog trenutku dok "meta" sedi za volanom i pali privukla je vie ljudi nego mitinzi opozi
oruja" u automobilu marke "reno espas" kola i ne moe da se odbrani. cije u Vrnjakoj Banji ili Knjaevcu, na
parkiranom ispred zgrade Udruenja knji Oevidaca ubistva za sada nema, a primer. Sudei po fizionomijama veine
evnika Srbije u Francuskoj 7. Pored njega injenica da niko nije uo hice navodi na oaloenih, moglo bi se mirne due rei
stradala je i Maja Pavi (25), voditeljka zakljuak daje pucano iz oruja sa prigu daje sprovod bio "teak" nekoliko hiljada
R T V "Studio B " i televizije "Pink", vena- ivaem, mada ne treba zaboraviti ni u godina robije, raunajui odleanu i poten
na kuma Svetlane Cece Ranatovi, pe- poslednje vreme izraenu sklonost Beo cijalnu. Odran je poetski nadahnut govor,

54 VREME 22. FEBRUAR 1997.


oda "vitezu" koji je "umeo da u dui nosi
nebeski plamen pravde" i bio "simbol Ze
muna". Bleh-muzika je prvo odsvirala
posmrtni mar, zatim "Zlatibore, pitaj
Taru" i "Rado, lepa Rado" i na kraju "Boe
pravde". Luksuzni automobili i dipovi
nemakih, italijanskih, norvekih, britan
skih, belomanstirskih, prijedorskih i ,
naravno, beogradskih registracija zakrili
su okolinu groblja na Gardou. "Staje ovo,
sajam automobila?", tiho je u oblinjoj uli
ci negodovala jedna negovana zemunska
bakica. "Odakle im?"
O ivotu i "karijeri" Rada aldovia
Cente mnogo se "uka", ali malo zna i
nerado pria. U ranoj mladosti poznat kao
opasni zemunski "razbija", aldovi je
sredinom sedamdesetih godina pobegao u
Nemaku gde je proveo gotovo dve de
cenije. Tih godina po Beogradu su se
raspredale prie o "podvizima" Ljubomira
Magaa Zemunca, njegovog prijatelja
Cente, Dorda Boovia Gike, Zeljka
Ranatovia Arkana, kasnije i Gorana
Vukovia Majmuna koji se "proslavio"
time stoje 1986. godine ubio Ljubu Ze
munca na stepenitu zgrade Zemaljskog
suda u Frankfurtu. Nabrojani su, naravno,
samo najpoznatiji - Zapadna Evropa u to
vreme bila je "obeana zemlja" za
Beograane sa vikom snage i manjkom
skrupula.
Aktivnosti beogradskih kriminalaca u
Zapadnoj Evropi tokom sedamdesetih i os
amdesetih mnogo su prozainije od epova
koje su "gutali" napaljeni beogradski tine
jderi. Kao i svi Jugosloveni, Beograani
nisu imali naroito visok rejting u ta
monjoj krimi-hijerarhiji. Uivali su reput
aciju hvalisavih, priljivih i verolomnih
siledija. Po oceni jednog "analitiara" iz
tog miljea, "svi su radili za jugoslovensku
policiju, a ako neko sluajno nije, po kafa-
nama se hvalio da jeste."
SVAE I UBISTVA: injenica je da
su mnogi ovdanji kriminalci po Zapadnoj
Evropi obavljali, kako kae Boza Spasi,
bivi operativac Slube dravne bezbed-
nosti, "odreene radnje" za raun Slube.
Svoj angaman u korist "drave i naroda"
shvatali su kao svojevrstan in iskupljenja
za poinjene grehe i , to je jo vanije, na "specifinu teinu" zakletvi i obeanja
"odreenim radnjama" su obezbeivali
sebi mirnu luku u Jugoslaviji kada ih Inter-
pol pojuri. I tajna
policija je imala
svoju raunicu: an-
gaovanjem krimi
nalaca kao "potro
nog materijala" u
vani su profesion
alni kadrovi, a "ne
prijateljska emigra
cija" je i dalje efi
kasno razbijana,
ponekad i bukvalno
- bejzbol palicama,
flaama, o nekim
nerazjanjenim ubi-
stvima da i ne go-
vori mo.
U ovom kontek
stu aldovievo KUMOVI: Maja Pavi sa porodicom Ranatovi
ime nije se esto pominjalo - uvek je bio
"tu negde", ali nikada u glavnoj ulozi.
Frankfurtska policija je, dodue, objavljiv
ala da aldovi reketira bogatije i usp-
enije "gastarbajtere" iz Jugoslavije, ali je
teko prikupljala dokaze, a aldovi je ob koga "isekao" automobilom na auto-putu -
janjavao da mu ljudi sami daju novac - po
pet, deset hiljada maraka, kako ko. Toliko
je, eto, bio omiljen.
U Jugoslaviju se vratio poetkom
devedesetih, kada je zbog pootrenih imi-
gracionih propisa i pojaanog pritiska
evropskih policija, usledio masovni "come
back" njegovih kolega u Jugoslaviju gde je
poinjao rat i gde su se otvarale nove mo
gunosti za nesmetano bogaenje pod pa
triotskim plastom "borbe za srpstvo".
Tako se i aldovi ponovo obreo u Ze
munu. U dnevnoj tampi se navodi da je
uao u legalne poslove sa nekretninama. S
jeseni 1992. njegovo ime se pominjalo u
vezi sa Aleksandrom Kneeviem Knele-
tom. Kneevi je, navodno, oteo dip M i o -
dragu Cvjetinoviu, aldovievom zetu, i
prodao ga Darku Aaninu, o kome je
"Vreme" nekoliko puta pisalo. Po ovoj
verziji, jarosni aldovi je u Aaninovom
dvoritu ispalio est metaka u inkriminisani
dip. Kasnije je Kneevi ubijen u svojoj
sobi u hotelu "Hajat", a jedini potencijalni
svedok ovog zloina Darko Stanojevi
ubijen je u Nemakoj. Ubijen je i Slavko
Biki, ovek koji je odvezao nesreni dip
u policiju. Miodrag Cvjetinovi je uhapen
u Nemakoj i izruen Jugoslaviji gde mu je
sueno zbog ubistva Aleksandra Kne
evia, ali je zbog nedostatka dokaza oslo
boen.
Rade aldovi Centa u meuvremenu
je stigao da se izmiri sa Aaninom, kao i sa
Zeljkom Ranatoviem Arkanom, mada
ljudi iz tog sveta ne treba troiti rei. Kra
jem 1993. aktivirana je eksplozivna napra-
va u neposrednoj blizini aldovievog au
tomobila, ali je on tada proao sa lakim
povredama. Prole jeseni, na beogradskom
aerodromu, Centa je zbog bizarnog ra
zloga - vozake rasprave na temu ko je
"na kvarno" nokautirao jednog pripadnika
crnogorske Slube dravne bezbednosti
koja se, kako vele "sivi izvori", zbog toga
estoko ispizmila na aldovia. Centi se
nije dopalo to je vest o ovom incidentu
22. FEBRUAR 1997. V R E M E DO
objavljena u novinama - on, jednostavno,
nije voleo publicitet.
SRBI, C R N O G O R C I I RUSI: Njego
va smrt izazvala je bezbrojne pekulacije
po tampi, pogotovo po ariji. Pominje se
zavada izmeu "vodovakog" i "zemun-
skog" klana j o od Kneevievog ubistva;
izmirenja starih rauna sa "crnogorskim
klanom" zbog ubistva Veljka Krivokapia
davne 1978. godine u Beu; osveta
crnogorske Tamo Gde Treba zbog onog
nokauta na aerodromu... Valjda zbog
neije potrebe da se situacija zamuti do ap
surda, deo tampe lansirao je tezu da je
aldovia likvidirala ruska mafija zbog
ubistva profesionalnog ubice Aleksandra
Solonjika, zvanog "Saa Makedonski",
odnosno "Kurganski Rambo". Solonjikov
le nedavno je pronaen u umi 20 kilo
metara od Atine, ljubitelji legendi su to
povezali sa aldovievim povremenim
odlascima u Grku i - eto prie. Kao da
ovde nema ljudi koji nisu voleli aldovia,
ni tinejdera spremnih da za male pare ubi
ju bilo koga. Sta zna dete staje "hekler" -
uzme i puca.
Zanimljivo je da niko ne pominje tradi
cionalno najei motiv - novac. Moda bi
saznanja o poslovima kojima se aldovi
bavio u poslednje vreme mogla da pomog
nu u hvatanju njegovog ubice (ili ubica).
Zato ne ostaje nita drugo osim da se eka
na rezultate istrage.
Ne treba, meutim, smetnuti s uma ni
sudbinu beogradskih "asova" koji su
tokom sedamdesetih i osamdesetih harali
po Nemakoj (i ire): Ljubu Zemunca ubio
je Goran Vukovi Majmun jo 1986. god
ine; Vukovia je ubio " N . N . " poinilac (ili
poinioci) krajem 1994. godine u Beo
gradu; ore Boovi Gika poginuo je
1991. godine na frontu kod Gospia kao
komandant Srpske garde, a z l i jezici
apuu daje smrtonosni hitac doao sa "pr
ijateljske" strane; sada je ubijen i aldovi.
Od onih "osvajaa" Nemake za koje je
ira javnost ula, i koji su obavljali "odre
ene radnje" za raun tajne policije, u
ivotu je ostao samo eljko Ranatovi
Arkan, koji se tako dobro prilagodio
ovdanjim okolnostima da je izvesno
vreme proveo kao narodni poslanik u par
lamentu i uestvovao u donoenju zako
na?!
Verzija po kojoj neko likvidira "staru
gardu" da bi uklonio svedoke sprege
izmeu tajne policije i kriminalaca isuvie
lii na "teoriju zavere" da bi se mogla prih
vatiti bez rezerve. Ipak, ako "de be" ima
bilo kakve, makar i posredne veze sa al
dovievim ubistvom, od istrage ne bi tre
balo previe oekivati.
URO KOMLENOVI
56 VREME 22. FEBRUAR 1997.
Vreme fudbala
88 stabala za
Miljana Miljania
Akcijom protiv predsednika FSJ Zvezda i Partizan ele da upo
zore na mogue posledice gubitka utakmice u Pragu 2. aprila
Z
a poslednju subotu u februaru u
Fudbalskom savezu Jugoslavije
zakazani su predsedniki izbori. U
redovnoj proceduri za predsednika je pred
loen dosadanji predsednik FSJ Miljan
Miljani. Do 5. februara legendarnog
"iu" podrali su fudbalski savezi Vojvo
dine (9), Kosova i Metohije (4), zapadne
Srbije (6), istone Srbije (6), Beograda (5)
i Crne Gore (15).
U zagradama je broj glasova koje poje
dini savezi imaju na izbornoj skuptini (od
ukupno 45), a za izbor predsednika je do
voljna prosta veina. U takvoj situaciji i
tava pria imae isto protokolarni karak
ter, a Miljanu Miljaniu ostaje samo da se
"zahvali na poverenju" i obea "povratak
naeg fudbala na one pozicije u svetu i
Evropi koje zasluuje po kvalitetu igraa i
strunjaka".
Mnogo zanimljivije bilo je u "predigri",
kad se osam dana po isteku roka za isti
canje kandidata za najvie funkcije u F S J
(13. februara) oglasilo Predsednitvo F K
Crvena zvezda i predloilo da novi pred
sednik bude Ljubomir Mihajlovi, pred
sednik Komercijalne banke a.d. Beograd,
inae zamenik predsednika Skuptine F K
Partizan. U fudbalskoj ariji ova vest
odjeknula je kao bomba, jer nije tajna da su
naa dva naj-fudbalska kluba (najvei, na
jpopularniji, najtrofejniji, najbogatiji, naju-
ticajniji) ve dugo nezadovoljni stanjem u
fudbalskoj administraciji, a posebno
"maehinskim" odnosom Miljana Milja
nia prema njima.
Izvrni odbor crno-belih saoptio je u
proli utorak da inicijativu veitih rivala
smatra zakasnelom, uz podseanje da su
oni nekoliko puta javno isticali svoju po
drku "kako organima F S J , tako i nje
govim elnicima". Svima koji razumeju
jezik fudbalskih saoptenja odmah je bilo
jasno da su se funkcioneri crveno-belih
nali u dubokom ofsajdu, odnosno da for
mulacija "Partizan nema nita protiv tog
predloga, jer se radi o aktuelnom zameni-
ku predsednika Skuptine Partizana" nije
nikakva podrka, j o manje ozbiljna pro-
tivkandidatura neprikosnovenom Milja
niu.
Partizan je tako vratio "milo za drago"
Crvenoj zvezdi, koja svojevremeno nije
podrala njihovo nastojanje da se promeni
(takode "veiti") predsednik Fudbalskog
saveza Srbije Nemanja Stankovi. Tada su
crno-beli istakli protivkandidata (Svetolika
Kostadinovia), ali bez Zvezdine podrke
nije moglo nita da se uini, pa je Stank
ovi posle devet godina predsednikovanja
u FSS ustolien za jo etiri.
U fudbalskim kuloarima se anegdotski
najavljuje futuristika akcija "88 stabala za
Miljana" (jasna asocijacija na doivotno
predsednikovanje), kao daje ironija jedino
to u ovom trenutku stoji na raspolaganju
ak i najuticajnijim klubovima. Time se,
svakako, ne moe nadoknaditi zabrinjava
jue odsustvo spremnosti da se aktuelni
izbori iskoriste za to da se objektivno sa
gleda stanje u fudbalskom sportu uopte, a
posebno u njegovom administrativnom
vrhu. Pad kvaliteta, masovni odliv ak i
najmlaih igraa u inostranstvo, dra
matino osipanje gledalaca na tribinama,
teka finansijska situacija veine klubova,
osamostaljena i dobrim delom korumpira
na sudijska ornaiizacija... kao da nisu teme
za ozbiljnije fudbalske razgovore.
Umesto toga, Miljaniu se tu i tamo
zamera "jaanje crnogorskog lobija u FSJ"
(uz generalnog sekretara Branka Bula-
tovia, nedavno je promovisan i portparol
FSJ Milorad urkovi), "eksperiment
Santra" (ozbiljne zamerke na raun selek
tora fudbalske reprezentacije, posebno
posle poraza od Spanije, koji je doveo u
pitanje nae izglede za plasman na Svetsko
prvenstvo u Francuskoj 1998. godine),
"povlaivanje fudbalskoj provinciji" (to

VIE OD IGRE: Miljani i Mihajlovi
ima za posledicu gotovo neprestane reor
ganizacije sistema takmienja, ija je kru
na trokruno prvenstvo koje se upravo odi
grava ove sezone)...
T za otvorene razgovore, i za kvalitetne
promene nije dovoljna kadrovska kombi
natorika, u kojoj e se neprestano meati
isti pil karata. Mnogo je dobrih poznava
laca fudbalskih prilika ovih dana zaalilo
to Crvena zvezda nije na vreme za novog
predsednika FSJ predloila jednog Velibo-
eme po kojoj na mesto elnika dolaze
kadrovi vladajue partije (bez obzira stoje
ovih dana Margit Savovi izabrana za
predsednika Udruenja enskih fudbalskih
klubova, a Palilulac Ivice aia je sve
blii plasmanu u elitno takmienje). Nije
tajna daje najjai argument u Miljanievu
odbranu bilo upravo to da "neemo ono to
je radio eljko Simi u vaterpolu ili to jo
radi Radoman Boovi u tenisu).
klubove, F S J ubira pri
hode koji daleko nadma-
uju budete mnogih
ovdanjih privrednih "gi
ganata". Eventualni plas
man na S P u Francuskoj
teak je oko dva i po mil
iona maraka, a plasman u
drugi krug takmienja
_ donosi jo toliko, pa nije
g udno to su Crvena zve-
o zda i Partizan (iz kojih
<n potie najvei broj repre-
zentativaca i iji igrai
dostiu najveu cenu na
evropskoj fudbalskoj pijaci) upravo u
ovom trenutku pokazali interesovanje za
elna mesta u fudbalskoj organizaciji.
Njihova akcija protiv Miljania, ma
kako trapavo i neozbiljno izvedena, moe
se shvatiti i kao upozorenje, gotovo kao
pranje ruku unapred, jer posle Praga sve
moe da bude mnogo traginije nego to
i/gleda u ovom trenutku.
K R E I M I R Zl( I K

ra Vasovia, kao oveka koji uiva veliki Miljani kao sto odsto fudbalski ovek
ugled i iza koga bi mogli da stanu i najtro- svakako je neuporedivo bolje reenje od
fejniji klubovi i "baza", kojoj su takode do bilo kog politiara, pa i bilo kog uspenoii
zlogrdili razni veiti i nezamenljivi pred- bankara i l i privrednika, iako fudbalska AVTP^E^OZ
sednici na svim nivoima. Bivi as i Crvene opozicija sve glasnije istie da s njim na
zvezde i Partizana, svojevremeno kapiten elu na fudbal nije postigao nijedan
TURIST
ampiona Evrope Ajaksa, ugledni advokat, znaajniji rezultat. A ako 2. aprila ove god
beskompromisna, elokventna i medijski ine naa reprezentacija izgubi u Pragu od
iroko prihvaena linost - mogao bi da eha, teko da emo se u dogledno vreme ZIMOVANJENOVA GODINA
bude simbol i garancija fudbalskog vratiti medu vodee fudbalske nacije.
samoosveivanja.
Predloi koji nemaju tu dimenziju, ve
Bez tog statusa na meunarodnim fud
balskim lestvicama (uprkos komplimenti
VRNJAKA BANJA
se iskljuivo kreu u koordinatama "dugo ma o "armu", "vrhunskoj tehnici" i "ne KOPAONIK
godinji sportski radnik" ne mogu da
uzdrmaju Miljania i njegov rejting u
presunom izvoru talenata" ili ponekom
bljesku neke nae ekipe), Fudbalski save/ BREZOVICA
svetskim i evropskim fudbalskim krugovi
ma. Da je predloen Vasovi (ili moda
Jugoslavije izgubie i status veoma us-
penog "preduzea". O d utakmica repre
DURMITOR
Dragan Daji, ili jedan Milan Gali), fud- zentativnih selekcija i od osam od sto od PREV0Z-NAJPOVOLJNIJE
balska organizacija bi i dalje ostala izvan svih transfera naih igraa u inostrane
OPING TURE
Pres liga SOLUN,
BUDIMPETA
P r i a d o k r o v a
TRST-PADOVA
Zbog prokinjavanja krova sale u Koutnjaku odloena su tri poslednja kola ovo
REDOVNE LINIJE
godinje Pres lige. LJUBLJANA
Time je na kolega Nenad L j . Stefanovi dobio jo desetak dana da u redakciji pre
priava svoj pogodak, kojim je u poslednjem minutu susreta sa favorizovanom ekipom
ZAGREB, KOPAR
Sporta doneo pobedu timu Vremena - 3:2 (1:0). Strelci za nau ekipu bili su i Sreten-
ovi i Pilipovi, a ovom pobedom Vreme je steklo izvesne anse da se nae u etvrtfi- KOLOVANJE U AMERICI
nalu ovog takmienja.
Informacije i rezervacije
U ostalim susretima odigranim poslednjeg dana pre prave poplave na parketu
postignuti su sledei rezultati: Veernje novosti - Blic 7:2, SOS kanal - B K telekom 036/61-036, 334-754
4:0, Dnevnik - Borba 4:1, Vesti - Radio Beograd 4:7, Naa Borba - Dnevnik 2:6, 011/44482-82, 44482-84,
Trei kanal - Radio novosti 10:5 i Radio Jugoslavija - Interpres 1:4. 021/57-751.

22. FEBRUAR 1997. VREME 57

 Upravni odbor se. redovno, sastao 10.
Na licu mesta: Prijepolje februara i odluio da "nema razgovora sa
onima koji ne obavljaju posao i odbijaju da
rade". Predsednik U O Sretko Radulovi,

Virus medu inae predsednik Optinskog odbora SPS-a

i direktor vrtia, zauzeo je stav da novinari
koji se ucenjivaki ponaaju treba da budu
"zakonski tretirani", odnosno da, ako se
steknu uslovi, budu suspendovani. Istovre

nesvrstanima
Celoj redakciji JIP "Polimlja" postalo dosta "sluenja , ali
direktorka ostaje u kolu, jer muzike ne nedostaje
11
meno, U O je prihvatio izvetaj direktorke
"da je ureivaka politika zasnovana na
naelima nezavisnog, objektivnog inform-
isanja, politike nepristrasnosti i odgovor
nosti, u skladu sa zakonskim propisima i
normama profesije". Videvi kako stoji sa
ocenama i zakonom, u interpretaciji U O ,
novinarima je pozlilo, i oni pojedinano od
laze na kolektivno bolovanje. Istovremeno

U
Prijepolje smo stigli "gvozdenim direktorka podnela preventivnu disciplin
konjem", samo tako se moe naz sku prijavu protiv novinara etaa. Novinari ispostavljaju zahteve, od kojih je prvi os
vati ono to kasa naim tzv. brzim tavka direktorke, uz obrazloenje da nain
etai nisu imenovani, zna se ko su, ali nisu.
prugama. Kako doli, tako i doekani - po Onda se, poetkom februara, dogodilo rukovoenja i prisutno tretiranje ugroava
to je iz prestonog lista, novinar je na poten batinanje graana i novinara na Brankovom ju elementarna profesionalna prava. U slu
cijalne sagovornike, izazivajui nep- mostu u Beogradu i osam novinara radija i aju da se taj zahtev ne ispuni, stupaju u
overenje i oprez, delovao kao gvozdeni trajk 24. februara, u zakonskom roku. Kad
lista "Polimlje" (stoje cela redakcija) uputi
konj na Indijancu. A sredina idilina, od lo je otvoreno pismo javnosti, koje su ob su se novinari, koji kau da nisu ni znali
predsednika optine, koji je sposoban da javili neki dnevni listovi. U pismu se osu koliko su bolesni, dali u bolovanje, direk
obori svaki problem, do ostalih sudionika uje upotreba sila protiv graana i studena torka je zatraila komisijsku proveru zdrav
scene, koji svako injenje opravdavaju ta, protestuje se protiv premlaivanja novi stvenog stanja. Iako u normalnim uslovima
irokim postulatima i viim interesima. nara, proziva lakirovka dravnih medija, a zdravstvena komisija zaseda ponedeljkom,
novinari se ograuju od ponaanja Udru utorkom i sredom, kola SPS-a su u etvrtak,
K A D A R VIAK: Pre dve godine op-
enja novinara Srbije i Saveza novinara 13. februara, dovela lekare, a optinski kur
tina je, kao osniva, za direktora JIP "Poli-
Jugoslavije, koji su se pretvorili u pro ir je uspeo da pohvata sve novinare. Novi
mlje" (radio i novine) imenovala Slaanu
duenu ruku i batinu aktuelne nenarodne nari su se komisijski slikali za uspomenu, a
Markovi. Slaana je radila u Prijepolju
vlasti, pa poto ne ele da dele podanitvo komisija je potvrdila nalaze lekara. No, i
kao profesor marksizma, postala tehnoloki
sa elnicima ovih organizacija, iz istih se komisija i novinari su se sastali jo jednom,
viak, da bi kao takva bila postavljena za
samoiskljuuju. Novi 17. februara, kada je
direktora Radio Knjaevca. Iako se u rodn
nari su traili da se pis komisija ponovo ut
om gradu Knjaevcu, kau, istakla prekinu-
mo protesta proita i u vrdila injenice i , bez
vi program za vreme gostovanja Milana
njihovom programu, ali laboratorijskih anali
Pania, koji se usudio da bude protivkandi-
je direktorka pismeno za, novinarima za
dat predsedniku Miloeviu, lokalno se nije
odgovorila "jok", jer se kljuila bolovanja.
dobro prestrojila, pa je i tu postala viak.
"ponueni tekst kosi sa Ovima je ostalo da se
No, oito nije zaboravljena tamo gde treba,
ureivakom poli ale drugostepenoj
pa se u Prijepolje vratila kao kadar. Za
tikom". Na to su novi komisiji - do ije od
direktora informativne kue u Prijepolju
nari uputili pismo luke traje bolovanje
imenovana je sa obrazloenjem: "Kad je to
direktorki i Upravnom bez nadoknade - koja
mogla da bude u ekonomski jaem
odboru, traei - neza zaseda 24. februara,
Knjaevcu, moe i ovde". Novinari su bili
dovoljni ureivakom ba kad istie najava
protiv, ali su imenovanje primili k znanju,
politikom i tekom ma trajka. U meuvre
oekujui da e ona raditi samo svoj posao.
terijalnom situacijom - menu, novinarima su
Meutim, Markovika direktorskoj pri
hitan sastanak redakcije se u trajkakim zah-
dodaje i uredniku funkciju. Program radija
i Upravnog odbora (to tevima pridruila jo
najavljivao je penzije, u listu su postavljene
su iz istih razloga traili tri radnika, tako da je
svekolike "nove ine za vee brzine". A k
i ranije). Pismo je, sa direktorka ostala sa
tivnosti opozicije ni pred izbore se nisu
irim obrazloenjem ra dva lojalna operativna
koncepcijski uklapale u program, zbog
zloga, upueno i pred urednika, vozaem i
ega su novinari poslu prili romantiarski
sedniku optine. Novi spikerom, koji je i jav
nesvrstano, pa je u tekstovima u listu bio
nari nisu pisali samo no spikerisao lajav-
uoljiv "viak pameti, a manjak injenica".
pisma. Poto je odbije cem pozivajui Pri-
I to je trajalo, novinari su pametovali, a ure
no da se njihov protest jepoljane "za Beo
dnica se bavila injenicama ureivake
emituje, pisali su i pri grad", na poznati i ve
politike. A vrhovna injenica je bila daje
loge, ali ih nisu prosle- liki kontramiting soci
SPS optina osniva kue. Nova injenica
ivali urednici, ve pa- jalista.
koja je jo vie udaljila aktere bile su "ne-
sistemske" etnje graana u Prijepolju, pa je kovali u koverte. STIE EELJ: Predsednik Stevan Puri Ilustrujui ure-

58 VREME 22. FEBRUAR 1997.

divaku politiku, predsednik trajkakog
odbora Milan Cmiljanovi kae da direk-
torka svestrano obraenu i aktuelnu temu
zna da pohvali recima: "Dobro je to, ali za
neke druge novine". Direktorka, po njego
vom miljenju, ne zadovoljava ni profe
sionalne ni etike uslove posla koji obavlja,
pa je odluka o trajku, kojoj je nesporazum
sa neemitovanjem protesta samo povod, u
funkciji odanosti profesiji. A svi zajedno?
Nalaze se u recima jednog od njih koji
kae: "Dosta smo im sluili, prevrilo je,
pogotovo to nemamo ni dostojnu platu, ni
potovanje graana".
ZOVI KOMANDIRA: O svom sh-
vatanju novinarstva direktorka Markovi
pie u svojim novinama u rubrici "Iz mog
ugla". Iz njenog ugla "zadatak novinarstva
je da objektivno obavetava javnost na os
novu injenica posmatranih u sveobuhvat
nim vezama i odnosima meu pojavama...
te da podstie i provocira javnost u pozi
tivnom i razvojnom smislu". Za razliku od
pravog novinarstva, za koje se ona zalae,
moderno novinarstvo je to i moderna halj
ina, i traje samo jedno leto.
Autorki, iako je bez haljine, prilazimo
sa respektom. Direktorka predlae da se
razgovor snima u studiju. Pristaje i da upo
trebi svoj kaseta u kancelariji. Razgovra-
mo neformalno. Sve joj je teko palo, a re
zultata ima, otkad je ona tu, i zaslugom
Ministarstva nabavljen je kompjuter, pres
vuene su stolice.... I upoznaje nas sa
svojim geslom - drava i profesija se brane
radom. Zahtev za ostavkom? Ona je u kolu,
i dok svira, ona e igrati u njemu.
Poinjemo i formalni razgovor. Kasetofon
se ukljuuje. Razlog svemu je, kako kae,
novinarsko neslaganje sa ureivakom
politikom, ali svi smo na jednom poslu...
Ne misli daje trajk uperen protiv nje, rek
lo bi se da rauna na pucanje jedinstva tra-
jkaa, koji su, smatra, samo staleki solidar
ni.
Sve posmatra u sklopu ukupnih, beo
gradskih deavanja - "virusi se prenose".
Duboko veruje da e se sve razreiti di
jalogom. Program radija i bez novinara
funkcionie "relativno dobro", angaovani
su i tehniari i administracija. Novine, isti
na, nisu izale kad je trebalo... Zna se koje
osniva, osnivaka politika mora da se po
tuje. Da se slika, nee.
Stevan Puri je predsednik optine, i u
novom mandatu. Stari poznanik ("Jel tako,
Ajdine", "Vreme" 10.2.96). Zamera to
smo pisali da se u mladosti 'rvao sa
mekom. Objanjavamo da smo hteli rei
daje kadar da se nosi sa svim problemima.
Prihvata, deluje prostoduno, svestan je tog
aduta. Iznad Steve jo Slobin portret u olov
ci. Objanjava daje za novi izbor imao po
drku i Optinskog odbora SPS-a i odo-
OBOLELI: Novinari u trajku
brnikog kluba SPS-a; i neki Muslimani iz
S D A hteli su da glasaju za njega, ali nisu
mogli zbog partijske discipline. Stanje?
Teko, ali moe da bude i tee. "Mnogima
je kriv predsednik Republike, a predsednik
ne moe da naradi za sviju nas".
Pitamo ga za situaciju u "Polimlju".
Odgovara daje materijalna situacija ista i u
optini. a da za ureivaku politiku pitamo
predsednika SPS-a Sretka. Trai Sretka
preko sekretarice, Sretko nije ni u vrtiu, ni
u partiji. Kae da za njega osam novinara
nisu veina (iako je to cela redakcija),
obustavu rada nije traio ni sindikat (pred
sednik jedan od lojalnih urednika), ni direk
tor.... Ja sam rek'o, kae. Pitamo da li je,
ispred osnivaa, zadovoljan programom
radija, sadrajem lista? Odgovara da deo
funkcionie dobro, ali da on nije za obusta
vu rada, za one to protestuju pred svojom
kuom.
A kako se odnosi prema okupljanju
graana, protestima? Okupljanje
izraavanje nezadovoljstva ne osuuje, ali
pitaljke i nazivanje lopovima, to ne ra
zume. Kako bi se ti oseao da te prozovu
lopovom, pita. "Ja sam narodni ovek koji
ne eli nikom da podvali, da mogu, pozlatio
bi sve." Pitamo ga za nesporazume sa
odbornikom Milanom Gaeviem (SPO),
koji ga je na mitingu prozvao da je i z
biveg SlZ-a stanovanja odneo pisau
mainu i kancelarijski nametaj. Gaevi odbora", daje treina odbornika (tri "Zajed
nam je rekao da gaje nakon toga Puri zvao
telefonom i poruio da e ga ubiti, prijavio
je sluaj policiji, dao izjavu i tuio predsed
nika. Puri uzbueno odgovara da nije
tano daje uzeo bilo ta. Ponavlja, "pretio
da ga ubijem". "Da budem iskren, rekao
sam da u ga tuiti, po meni nije da pred
sednik bije ljude, a ba njega ne bih ubio",
nastavlja. Upoznajemo ga sa Gaevievim
recima, da on u izjavi policiji nije opovrgao
pretnju ubistvom. Predsednik Steva hvata
slualicu i nareuje sekretarici, daj mi ko
mandira Mileta Novakovia. Dobija infor
maciju da Mileta nije ni na policijskoj radio
vezi, da nema ni milicionera Kara-
binovia... "Kakva prijetnja, njegov je
obraz to je rekao, graani znaju kakav
sam", nastavlja predsednik kome Gaevi
ne izlazi iz glave.
Zvoni telefon, kasnije se ispostavlja da
je razgovor u vezi sa temom. Ja otvoreno
razgovaram sa svakim, kae predsednik u
slualicu. "Ima predsednik Upravnog odbo
ra, i direktor, ne mogu da naredim.... Gorica
Gajevi! to ste me zvali ako je tako...
Uvaavam vas kao oveka, neu da se
svaam. Ja nisam zakoio... Milomir
Mini! I ja vam elim sve najbolje." Pita
sagovornika za ime, minom iz hemijske
olovke belei, pratei pisanje glasom. Luka
Mitrovi, predsednik SRS Zlatiborskog ok
i ruga. Da se zakljuiti daje bilo zapelo oko
gostovanja eelja na lokalnom radiju, pa
je radikal Luka zvao predsednika Stevu.
Dakle, eelj stie u Prijepolje, pravo na
radio, i to uz preporuke Gorice Gajevi i
Minia, a kako e se zavrti nesporazumi u
ovoj kui - ne zna se. Zna se da je za 20.
februar, etvrtak, zakazana sednica U p
ravnog odbora sa dnevnim redom
"Razmatranje zahteva tzv. trajkakog
no", 17 S D A , nekoliko iz grupe graana)
zatrailo vanrednu sednicu Skuptine po is
tom pitanju, a da je novinaru Vukosavu
Tomaeviu, odbornik DSS-a. uruen ot
kaz, ba sad mu se nakupio zakonski do
voljan broj neopravdanih dana. Zna se i da
je nesvrstanost i u Prijepolju definitivno po
raena.
DRAGAN TODOROVI
22. FEBRUAR 1997 I VREME 59
 (pe6pyap - aupuji 1997.

^HPEP
V

FAJ1EPH.I A C I T I C K E A K A ^ E M J T J E H A V K A II V M E T H O C T H
Kiw3 Mumiuioea 35, Empag

Istraivanja
Svet u brojkama
Ako ste ena, izbjegavajte Letoniju, Ukrajinu, Rusiju,
Bjelorusiju i Estoniju
L
ondonski "The Economist" spro-
veo je prole godine o p s e n o is
traivanje i , na bazi najraznovrs
nijih podataka iz 170 zemalja svijeta
(zemlje sa najmanje milijun stanovnika
ili bruto drutvenim proizvodom od na
jmanje milijardu dolara), sastavio zan
imljivu statistiku pod naslovom - " S v i
brojevi neophodni da bi se razumio svi-
jet".
O v o istraivanje, naalost, u potpun
osti ne ocrtava promjene koje su nastale
raspadom e h o s l o v a k e , Sovjetskog
Saveza i bive Jugoslavije, pa u nekim
statistikama nema podataka iz svih no
vonastalih d r a v a . S R Jugoslavija se
vodi pod imenom Srbija i C r n a Gora.
K a k v a slika svijeta proizlazi iz ovih
brojeva? Uglavnom ona ve poznata: u
zemljama razvijenog svijeta i v o t n e
Paviljon Veljkovi
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Ctnitr far CuHurcl Deconlmnination
Birmiinova 21
Beograd
ponedeljalri#
tel: Ml-423
34. februar
promocr
publikacija ^uestvuju)
u iadaniu*w
Centra ivko Grozdani
za Sava Stepanov
savremenu Stevan Vukovl
umetnost Zoran Eri
Fonda# Aleksandra Bjelica
za Branislav Dimitrljevl
otvorenog Marina Marti
drutvo Lidija Merenik,
Goran Goci
1. Kataloga, B r a n i s l a v a Andelkovi
r u g o g Jovan eki
jugoslo venskog \
bijenala m l a i h w j o v a n Despotovi
S.Zbornika a m
POP VISXOV
m o g u n o s t i su sve bolje. U njima ivi
najvei broj starih ljudi, porodice su
male, i v o t n i standard je visok. Z a
gaenost okoline opada, reciklira se sve
vei broj proizvoda. U nerazvijenim ze
mljama ivi najvei broj mladih, porod
ice su velike, nepismenost je veoma
rasprostranjena, zavisnost od poljo
privrede velika, p r e z a d u e n o s t d r a v a ,
takoer.
N A J J A I I N A J S L A B I J I : Najvei
udio mlade populacije (mladi od 15 go
dine) ima Obala S l o n o v a e (49,1 posto).
Slijede Uganda, Nigerija, Zair, Kenija,
Oman, Somalija, Zambija, Benin i M a l i
(47,4 posto). Deset zemalja sa najveim
procentom starijih stanovnika (iznad 65
godina starosti) su: v e d s k a (17,3 pos
to), Italija, G r k a , N o r v e k a , B e l g i j a ,
V e l i k a Britanija, Danska, N j e m a k a ,
Austrija i Francuska (14,9 posto).
Zemlje sa najviim natalitetom (broj
r o e n i h u odnosu na 1000 stanovnika)
jesu Avganistan (50,5), Nigerija, A n g o -
la, Uganda, Obala S l o n o v a e , Gvineja,
M a l a v i , M a l i i Somalija (47,3). Najnii
natalitet z a p a a se u N j e m a k o j (9,2),
Italiji, Grkoj, Hongkongu, panjolskoj,
Japanu, Bugarskoj, S l o v e n i j i , R u s i j i i
Hrvatskoj (11,1). S R Jugoslavija nalazi
se na 38. mjestu (14,2), i z m e u N o r
veke (14,2) i S A D (14,7).
Najjaim ekonomskim silama svijeta
(bruto nacionalni dohodak i z r a e n u
a m e r i k i m dolarima) smatraju se S A D
(6.737 milijardi), Japan, N j e m a k a ,
Francuska, Italija, V e l i k a Britanija,
K i n a , Kanada, B r a z i l i panjolska (525
milijardi U S D ) . Slovenija se nalazi na
71. mjestu (14 milijardi), a Hrvatska na
73 (12 milijardi). ivotni standard je na
jvii u Luksemburgu (39.833 dolara po
stanovniku), slijede v i c a r s k a , Japan,
Bermudi, Danska, Norveka, S A D , Nje
m a k a , Austrija i Island (24,605). Slov
enija se nalazi na 43. mjestu, odmah iza
Saudijske Arabije, sa 7141 dolara po
stanovniku, a Hrvatska na 68. sa 2.530.
Z a njom slijede Poljska i Turska
(2.452). Shodno navedenom, najvii
kvalitet ivota imaju K a n a a n i , Japanci,
A m e r i k a n c i , N i z o z e m c i , F i n c i , Isl
anani, Norveani, Francuzi, panjolci i
v e a n i . Najvii stupanj e k o n o m s k i h
sloboda uivaju u Hongkongu, Singapu-
ru, Bahreinu, N o v o m Zelandu, vicar
skoj, Nizozemskoj, S A D , Danskoj, L u k
semburgu i Tajvanu. Ilustracije radi,
e k a Republika nalazi se na 14. mjes
tu, ispred Austrije. Francuska je na 22,
v e d s k a na 34, M a a r s k a na 56. mjestu.
N a ovoj rang-listi nema nijedne od dra
va nastalih iz bive Jugoslavije.
L i d e r i svjetske trgovine su S A D
(13,95 posto svjetskog izvoza), zatim
slijede Japan (9,98 posto), N j e m a k a ,
Francuska, V e l i k a Britanija, Italija, B e l
gija, Luksemburg, Nizozemska i Kana
da (3,18 posto). N a j v e i p o z i t i v n i tr
govinski saldo imaju Japan (129,24 m i l
ijardi dolara), vicarska, Italija, Belgija
i Luksemburg (12,75 milijardi). Najvii
negativni saldo imaju S A D (minus
150,93 milijardi), M e k s i k o , N j e m a k a ,
Kanada i Australija (15,22 m i l i j a r d i
dolara). Isti parametar, ali u odnosu na
B N D daje drugaiju sliku. N a elu ove
liste su Kongo (manjak od 54,01 posto),
slijede Nikaragva, M o z a m b i k , Gvineja
Bisao i M a l a v i (17,56 posto).
Najvia godinja inflacija u periodu
1989-1995. z a b i l j e e n a je u Srbiji
(110.611,3 posto), Zairu (1.500 posto),
B r a z i l u (1.025 posto), K a z i k i s t a n u
(773,4 posto) i Nikaragvi (678,2 posto).
Slovenija dri 20. mjesto sa 213,5, a Hr
vatska 21. sa 202,2 posto godinje. N a
j n i a g o d i n j a inflacija u tom periodu
b i l a je u Panami (1,0 posto), Bahreinu
(1,1), Japanu (1,8), Saudijskoj A r a b i j i
(1,9) i Bruneiju (2,1 posto). N j e m a k a i
Austrija nalaze se na 20. sa 3,1 posto
g o d i n j e , a S A D na 28. mjestu sa 3,7
posto.
N a j z a d u e n i j e zemlje su B r a z i l ,
M e k s i k o , K i n a , Indija, Indonezija, Rusi
ja, Argentina, Turska, Tajland i J u n a
Koreja. B i v a Jugoslavija nalazi se na
31. mjestu, izmeu Ekvadora i Zaira.
N a j v e u (bilateralnu i multilateral-
nu) p o m o daje Japan (13.239 milijuna
dolara). Slijede S A D , Francuska, Nje
m a k a i V e l i k a Britanija (3,197 milijuna
dolara). P o m o odlazi put K i n e (3,232
milijuna dolara), Egipta, Indije, B a n g
l a d e a , zemalja b i v e Jugoslavije, In
donezije, Pakistana, Obale S l o n o v a e ,
Izraela i Mozambika.
N a j m o n i j e svjetske banke su - j a -
22. FEBRUAR 1997. VREME 61
panske. Rije je o bankama "Sanvva
Bank", "Dai-Ichi K v a n q y o Bank", "Fuji
Bank", "Sumitomo Bank" i "Sakura B a
nk". N j e m a k a "Deutsche Bank" nalazi
se na 12, a u javnosti esto spominjana
"National Westminster B a n k " na 24.
mjestu rang-liste.
Lista najjaih svjetskih kompanija ne
razlikuje se mnogo od prethodne. N a
e l u su etiri japanske kompanije -
"Mitsubishi", "Mitsui", "Itochu" i "Sum
itomo". Slijede ameri k i "General M o
tors", pa opet japanski "Marubenf". Nje
maka kompanija " D a i m l e r - B e n z "
nalazi se na 20, a vicarska "Nestle" na
39. mjestu. Kan: Sajam novih medija
Najkolovaniji su A m e r i k a n c i . Z a
njima slijede K a n a a n i , N o r v e a n i ,
Australijanci i F r a n c u z i . Najmanje
k o l o v a n i su stanovnici B u r k i n e Faso,
Nigerije, Butana, a d a i Somalije.
B R A N A S R E A : Najbolje ivot
Izloba budunosti
ne m o g u n o s t i nudi Japan, H o n g k o n g , Grand Prix Milia 9 7 primio je Peter Gabriel, za CD-ROM pod
v e d s k a , Island i v i c a r s k a . Najgore,
pak, Sijera Leone, Uganda, M a l a v i , A v -
nazivom Eve - otkaenu kombinaciju Gabrielovih
ganistan i Gvineja Bisao. neobjavljenih pesama i multimedijalne igre
Najvei broj oboljelih od A I D S (na
100.000 stanovnika) imaju B a h a m i , M I L I A (ili Marche International de ane, sve dok P C ne preraste u ureaj za
Bermuda, Zimbabve, M a l a v i i Zambija. VEdition et des Nouveaux Medio) najvei zabavu, koji je na neki nain povezan sa
N a j v e i postotak m a l i g n i h oboljenja je sajam novih medija na svetu. Tradicio televizorom.
registriran je u N i z o z e m s k o j , Fran nalno se odrava u Kanu, gde su se i ove U T E L E V I Z O R A V A N J E : A k o zane
cuskoj, K a n a d i , v i c a r s k o j i V e l i k o j godine od 8. do 12. februara o k u p i l i marimo injenicu da je cela stvar sa ko
Britaniji. M e d u prvih dvadeset zemalja predstavnici vie od 3000 medijskih ko mpjuterima upravo tako i p o e l a , pre
nema nijedne zemlje treeg svijeta. Ob mpanija da uporede svoje proizvode, nekih dvadesetak godina, prvi koraci u
iskustva i strategije razvoja. U z to su na tom pravcu razvoja uinjeni su nedavno.
j a n j e n j e , m o d a , nudi jedna druga
j b o l j i m novomedijskim ostvarenjima Potreba za novom generacijom P C - a ,
statistika. M a l a v i , B u r k i n a Faso, a d ,
podeljene i nagrade, po mnogo e m u koji e se m o d a zvati N e t B o x i l i
Etiopija, M o z a m b i k , Tanzanija, A n g o l a ,
sline onima sa filmskog festivala u W e b T V , sve je izraenija. Tako su u
K a m b o d a , Centralnoafrika Republika
Kanu, koji se o d r a v a samo koji mesec Kanu dve kompanije, NetGem (Francus
i G a n a su zemlje sa n a j v e i m brojem
kasnije. ka) i W e b T V Netvvorks ( U S A ) , predsta
stanovnika po jednom lijeniku.
P r i l i k o m otvaranja sajma pozdravni vile svoje verzije ovog ureaja koji se
N a j v e i broj sklopljenih brakova
. govor odrala je Sherry Turkle, profesor sastoji od crne kutije istovremeno pove
imaju Kuba, Bermuda i Uzbekistan. N a zane sa T V aparatom, telefonom i uklju
na MIT-u, poznata po socio-psiholokim
j v e i broj b r a n i h b r o d o l o m a imaju analizama raunarskih fenomena. Ona je ene u struju, koja daje korisniku instant
Letonija, S A D i Rusija. S u d e i po po u svom govoru predstavila Internet kao pristup Internetu preko televizora. vaj-
dacima, b r a n u s r e u uivaju I r a a n i , medij idealan za eksperimentisanje i us carska kompanija Fantastic najavila je
Nikaragvanci i M a k e d o n c i . A k o ste avravanje linosti k a r a k t e r i s t i n i h za n e t o to, bar teorijski, zvui j o zan
e n a , izbjegavajte L e t o n i j u , U k r a j i n u , adolescenciju. Jednu od najzanimljivijih imljivije: sistem koji korisnicima omo
Rusiju, Bjelorusiju i Estoniju. N a i m e , konferencija odrao je novinar Walt g u a v a da preko satelita primaju saeti
rije je o zemljama u kojima ve postoji Mossberg, ija kolumna Personal Tech- izbor sadraja sa World Wide Weba. Iz
viak ena u odnosu na m u k a r c e . Obr nologv izlazi e t v r t k o m u W a l l Street gleda daje M I L I A prerasla u "ozbiljan"
nuta situacija je u Dataru, Ujedinjenim Journalu, i koja mu je 1993. donela nom- sajam, jer su mu ove godine prvi put pri
Kraljevskim Emiratima, Bahreinu, Sau- inaciju za Pulicerovu nagradu. Marketing sustvovala velika imena iz sveta komp
dijskoj Arabiji i Omanu. Computers magazin proglasio ga je jutera. Intel je izloio nove Pentium ma
G o d i n j e najvei broj knjiga izdaje prole i pretprole godine najuticajnijim ine sa M M X tehnologijom, koja direkt
se u V e l i k o j Britaniji (95.015). Slijede meu amerikim novinarima koji se bave no podrava multimedijske aplikacije.
K i n a sa 92.972 naslova i N j e m a k a sa kompjuterima. Mossberg je poznat po Apple je iz sve snage nastojao da os
67.206. U k i n o n a j v i e \du K i n e z i , p r i s t u p a n o m n a i n u pisanja i zdravoj tavi utisak kompanije iji su najtei dani
dozi skepticizma prema industriji, pa je i p r o l i . Iako je kompanija u prethodnoj
stanovnici H o n g k o n g a i M o n g o l i j e , a
njegovo izlaganje bilo u tom stilu. W o i i d finansijskoj godini napravila gubitke od
dnevne novine najvie kupuju u
Wide Web, po njegovom miljenju, nije milijardu dolara, iz tone materijala koji je
Hongkongu, Norvekoj i Japanu.
MARIZA KREVATIN-MAJSTOROVI
mas-medij, a nema ni anse da to post podeljen novinarima malo toga se moe

62 VREME 22. FEBRUAR 1997.

saznati izuzev da Apple ima vrste
namere da i dalje bude u vrhu kompjuter
skih zbivanja. Toliko o smislu za realno.
Apple je zakupio itav trei sprat Palate
festivala na kojem je, uz prisustvo
etrdesetak partnera, demonstrirao supe
riornost Macintosha kao platforme za
on-line i C D - R O M izdavatvo.
Najavljena je i saradnja sa kompani
jom Disnev Interactive Europe, sa kojom
je Apple ve izdao nekoliko C D - R O M
naslova, od kojih su najpoznatiji Poca-
hontas. The Lion Kimi i The Hunchback
te
r
H * m > y (.<iiL,r/
of Notre Dame. U pripremi je M a c verz
ija 101 Dalmatians Print Studio.
ID, E G O I D I Z A J N : to se strategije
za novi operativni sistem tie, za sada je
poznato da e se novi OS zvati Rhapso-
dy, a valja ga oekivati krajem godine, i l i
za 12 meseci. Bie zasnovan na kombi-
naeji Appleovih i N e X T o v i h tehnologija,
a njegove karakteristike "omoguie pro
gramerima da razvijaju aplikacije superi
orne u odnosu na one kreirane pod
drugim 'modernim' operativnim sistemi
ma, kao to je Windows N T " .
- ?ltc
N o v i Macintosh je, ipak, najvee i z
nenaenje koje je Apple priredio probra
nim posetiocima sajma. Tokom izuzetno
pretenciozne "veeri ida, ega i kvintesen-
cijalnog dizajna", koje je odrano u jed
noj od najluksuzni]ih vila u Kanu, pred
stavljen je Tvventieth Anniversary M a
cintosh - ogranieno izdanje neeg za ta
kompanija tvrdi da predstavlja budunost
kompjutera. K a o potencijalne muterije
za ovu mainu, koja ni po emu ne pod-
sea na dananje kompjutere, pominju se
(bolje stojei) pripadnici kreativne zajed
nice "koja je uvek bila sentimentalno ve
zana za M a c " . I z l o e n e modele novog
M a c a nije bilo m o g u e ukljuiti niti
isprobati; vee je, iz potpuno nepoznatih
razloga, zainjeno serijskim buncanjem
n e m a k o g profesora estetike i francu
skog trgovca nepalskim tepisima. Vesela
atmosfera upotpunjena je mirisom za-
gorelog ulja iz kuhinje, stoje i blagonak
lonim posetiocima nateralo suze na oi.
Hiperprodukcija C D - R O M naslova
ve je postala sasvim oigledna. Neki od
najzanimljivijih proli su gotovo neza
p a e n o . Italijanska kompanija Opera
predstavila je enciklopediju X X veka
koju je uredio Umberto E c o . Steven
Havvking je autor C D - a Life In The U n i -
verse, koji bi uskoro trebalo da se pojavi
u izdanju firme Navigo Multimedia.
Ve po tradiciji, poslednjeg dana saj
ma podeljene su i nagrade. Grand Prix
M i l i a 97 primio je Peter Gabriel, za C D -
R O M pod nazivom Eve - otkaenu ko
mbinaciju Gabrielovih neobjavljenih pe-
sama i multimedijalne igre. U takmienju
za najbolju igru, prvu nagradu ravno
pravno su podelili Monty Python & The
Quest For The H o l y G r a i l , u produkciji
kompanije 7th L e v e l , i The Pink Pan-
ther's Passport to To Peril, izdanje kue
Wanderlust Interactive. Z a najbolji on-
line projekat p r o g l a e n je Discovery
Channel On Line (www.discovery.com),
a drugo i tree mesto zauzeli su S k i In
(www.skiin.com) i Mapquest (www.
mapquest.com).
Jo neke poznate linosti v i e n e su
ovom prilikom u Kanu. George Michael
pojavio se sa dvojicom telohranitelja
(koji bi 'ladno mogli da prou i kao nje
govi imitatori i l i dubleri) da p r o m o v i e
svoj web site Aegeon, a Douglas Adams,
autor legendarng Autostoperskog
v o d i a kroz galaksiju, o d r a o je krai
:
govor o tome kako smq premalo vreme
na posvetili nerazmiljanju (unthinking)
na temu Interneta da bismo na najbolji
mogui nain iskoristili njegov potenci
jal. Verovatno je u pravu.
JELENA RUPNIK
22. FEBRUAR 1997. V R E M E 63
 POSTA
Ukinuti taksu
"Postizborna groznica",
" V r e m e " br. 3 2 8
Iako sam dola da posetim oca, vrlo brzo
sam se uklopila u proteste protiv jedne od
zaista najgorih televizija koje sam imala
priliku da gledam. Kao i veina suseda, i
j a svake veeri u vreme televizijskog
dnevnika zvidim i udaram po erpi,
etam sa ostalim protestantima, ali se p i
tam dokle e puka galama i pacirung biti
dovoljni: etali graani ne etali, televiz
ijska kasa jednako se puni.
Da sam j a zaposlena u RTS-u rekla
bih: Samo vi duvajte, samo vi etajte, mi
svoje znamo i mi svoje dobijamo!
Zvidanje, larma i mariranje su vrlo
privlani, verovatno su u nekoj meri i
zdravi; neverovatno velik "odziv" graa
na kao i njihova istrajnost pokazuju meru
kolektivnog nezadovoljstva i frustriranos-
ti, ali zar nije vreme da se razmisli o
nekom novom nainu da se graanstvo
odupre korumpiranoj, bestidno laljivoj i
nadasve poltronskoj televiziji?
Ne bi li "Vreme" moglo da intervjuie
nekog od vienijih pravnika, profesora
prava, advokata? B i l o bi mi drago kad
biste upravo vi pokrenuli, kako se to kae,
akciju iji hi cilj bio da *c RTS u ka/e od
04 VREME 22.111HKLAK 1997.
luno finansijsko N E , tj. da se u ustavnom slunici, ne sagledavam svrhu postojanja i
sudu ili u nekoj slinoj ustanovi obezvre- Sindikata. Kome on slui?
di i ukine propis po kojem svako ko u Dopustiu sebi slobodu da izbacim iz
kui ima struju mora da daje danak R T S - prakse oslovljavanje "prosvetari". M i smo
u, gledao njihove kreacije i l i ne. imao uitelji, nastavnici i profesori. Malo due
televizor ili ne... za izgovaranje, ali adekvatno. Zanimljivo
M i s l i m da bi neplaanje pretplate bio je napomenuti da i sami uenici upuuju
odgovor dostojan onoga to RTS proizvo sline primedbe, a na nama je da budemo
di i emituje. Kad bi pretplata bila svedena na visini svoje profesije, u pogledu i opte
samo na simpatizere reima i na stvarne i line kulture. O strunosti - conditio
korisnike informacija skrojenih u RTS-u, sine qua non!
i rukovodstvo ove ozloglaene kue i to se tie "opasuljivanja", nemam
zaposleni u njoj dobili bi feed back kakav nita protiv tog poglavito zimskog pov
jedino zasluuju. ra, ali kao simbola naeg bednog poloa
Mara Krstin, Philadelphia j a u drutvenom ivotu - imam. Z a
ovakav protest krajnje je degutantan i
Za radikalne zahteve poniavajui. A k o se sada u naem drut
vu oslovljavanje svodi za sve i svakoga sa
"Uiteljska b e d a " , " V r e m e " br. 3 2 9 gospodin i gospoa, onda i nama profe
sorima neka bude imperativ - gospoda.
Poslednjih meseci u nas su se dogaali ot Marija S. Nikoli, profesor, Beograd
pori, protesti, demonstracije. Nisam bila
iznenaena - uestvovala sam i ja u U m e t n o s t radi z a b a v e
njima.
" N i h i l potest evenire nisi causa ante- " T e c h n o m u z i k a " , " V r e m e " br. 3 3 0
cedente", Ciceron (Nita se ne moe do
goditi ako ne prethodi uzrok). Javljam se kao protivnik sekte koju autor
Ne znam ko je kreirao koncept protes- mega-sramnog lanka "Techno muzika"
ta-trajka prosvetnih radnika? K o je naziva svojom religijom, a sebe njenim
davao sugestije timu koji je pregovarao sa vernikom. Da bi beda bila j o vea, doti
V l a d o m Srbije? Nama se skoro prvi put ni student T V reije svoje tragikomino
uka/ala prilika tla podignemo svoj glas sveto pismo iznosi na itavoj strani ru
branei svoja prava, a brike Vreme uivanja, stoje unitilo i pos-
to nije uinjeno na lednju nadu da, barem jednom, zazvui
\ alidan nain. ubedljivo. U z prigodnu fotografiju
Zabrinjavajue je oznojenih "individua u potrazi za samim
da mi na taj nain sobom", sve ozarenih glede proienja i
podseamo meroda- duhovnog oputanja koje ih eka, autor
vne da su nam duni se, svesno ili nesvesno (ukoliko je bio pod
ci za deo linih do uticajem "tenosti i l i vitaminskih sokova"
hodaka za decembar koje, kako sam priznaje, konzumira u
prole i januar ove pozamanim koliinama), ogreio o toli
godine. Ovde se po- ko naela da bi se mogla napisati studija.
r a z u m e v a i zahtev Klub gde se "mogu uti krici, vritanje i l i
za poveanje cene ra naoko besmislene rei" naziva biblijskim
da. Smatram da nai istilitem (!), dok tehno koji podsea na
zahtevi treba da pod- plesove primitivnih plemena (pravac za
razumevaju radikalne X X I vek) opisuje kao originalnu igru (ta
promene, i to: bi sa ritinom koji je konstantan?). "Umet-
1. Zakon o trajku nik je, evidentno, D . J . " (!!), a umetnost
u prosveti njegov rad koji dovodi do ekstaze. Skep
2. Promena Zako tine prema ovom pravcu svrstava u ste
na o naimenovanju reotip, duhove koji ne ele dublje da pro
direktora kola od st dru u umetnost. Finale glasi: "Za njih
rane Ministarstva umetnost postoji samo radi zabave i kao
prosvete, iskljuivo. zabava." (!!!) Hendikepirani su slepoom,
Ovo stoga to je gluvoom i nereitou ( M O V E Y O U R
praksa pokazala da je A S S i si. treba da protumaimo kao poez
pomenuta institucija iju?!).
samo inovniki apa Na kraju, da bi ispunio svoju duevnu
rat te da, kao takva, prazninu, savetujem autora da se raspita
nije sposobna da or- ta je to umetnika i rok muzika.
ganizuje i prati ivot Ivan Pani, Sombor
i rad kole. P.S. Pozdrav uvaenoj i potovanoj re
A k o smo slepi po dakciji nedeljnika "Vreme".
 privatnici, privatnici...

Pretplatite se
P o d e l a vlasti
O najavljenoj pa povuenoj kandidaturi

Nerado se odluujem na pisanje ovog pis
ma, pre svega jer sam oekivao da e se o
ovoj temi ve izjasniti mnogi pre mene, a
najpre oni koji su direktno zaintereso-
vani. Re je, naime, o kadrovskim peku
lacijama u srpskoj opoziciji, naroito o
planovima za budunost.
Posebno me je na pisanje podstakao
predlog Gradskog odbora Srpskog pokre
ta obnove da kao kandidata za predsedni
ka Izvrnog saveta skuptine Beograda
predloi Danicu Drakovi. Ovaj predlog
izazvao je pravu buru u javnosti, uznemir
io je kako simpatizere opozicije tako i one
koji preferiraju sadanju vlast. Priznajem,
kada sam uo vest i sam sam se zapitao da
li je to najbolji mogui izbor i l i prosto
provokacija usmerena prema vlastima u
Srbiji, a moda i prema lideru
Demokratske stranke Zoranu iniu.
No, posle izvesnog razmiljanja,
zakljuio sam da Srpski pokret obnove,
kome su birai u okviru koalicije "Zajed
no" dali poverenje da uestvuje u lokalnoj
vlasti u Srbiji, ima pravo da delegira sva
kog svog lana za bilo koju funkciju, uko
liko je procena da bi taj lan taj posao na
jbolje obavljao. Svakako, uz prethodno
dogovoreni nivo saglasnosti ostalih lani
ca koalicije. Da li je procena bila dobra,
da biste zaradili
M i t e i m o da vas i n f o r m i e m o onako k a k o svog i t a o c a i n f o r m i u n j u j o r k i
"Tajm" {Time, Vreme), h a m b u r k i "Cajt" (die Zeit; Vreme), moskovsko "Novoje
vremja"... O n a o j reputaciji govori i podatak da smo p r o l e godine b i l i c i t i r a
n i u oko 400 s v e t s k i h listova. Ime n a e g l i s t a je dobro p r i h v a e n o u svetskoj
novinarskoj, politikoj i privrednoj e l i t i . Cilj n a m je da o d r i m o i u n a p r e d i m o
profesionalni s t a n d a r d i da v a m p r u i m o informacije koje e v a m p o m o i da
se o r i j e n t i e t e , da se upoznate sa u z r o c i m a zbivanja i da se, usput, i zabavite.
S v e s n i smo da je u d a n a n j e v r e m e t a m p a s k u p a i zato e m o od ovog broja
n u d i t i i t a o c i m a d a se p r i d r u e k l u b u n a i h p r e t p l a t n i k a . U ovom b r o j u
o b r a a m o se p r i v a t n i c i m a , v l a s n i c i m a p r e d u z e a i radnji, i n u d i m o i m d a uz
p u n u cenu polugodinje i l i godinje pretplate dobiju s l e d e e :
B e s p l a t a n oglas n a e t v r t i n i crno-bele strane (polugodinja pretplata),
i l i polovini strane (godinja pretplata);
Popust od 15 odsto za s v a k i n a r e d n i oglas;
- N e o g r a n i e n broj potpuno besplatnog oglaavanja potreba za
novim radnim mestima
S t a j e potrebno da uradite? D a i s p u n i t e o p t e uslove pretplate koji se nalaze
n a d n u ove strane i da popunite ovaj k u p o n i p o a l j e t e n a m ga p o t o m i l i fak
som n a adresu " V r e m e " , M i a r s k a 12, B e o g r a d , p . f a h 257
Privatnici, lanovi marketing kluba "Vremena 11

s a z n a e m o ve na sledeim izborima.
Pretplaujem s e n a
Tako se te stvari reavaju u svetu.
Predubeenja o tome da e neko pola godine (26 brojeva)
opravdati poverenje, a da e neko biti sk godinu dana (52 broja)
lon aferama i skandalima vie govore o
tome da postoji verovanje daje koalicija
Ime i prezime (molimo da popunite tampanim slovima)
"Zajedno" - neprincipijelna. Kako
drugaije protumaiti potrebu da se pored
Naziv vaeg preduzea
ivih i politiki aktivnih lanova i voda te
koalicijeraspreda ko bi mogao da bude telefon
Adresa
"srpski Hftvei", a da se pri tom eventualni
kandidati iz "Zajedno" zaobilaze kao Grad drava
neodgovarajui? Jedan od odgovora
mogao bi biti naglaeni animozitet u Kada nam ovaj kupon stigne, naa marketing sluba kontaktirae
nekim krugovima prema V u k u i Danici
Drakovi kao potencijalnim kandidatima sa vama i dogovoriti se oko saradnje. Dobro doli u klub!
za najvie funkcije u zemlji (ili gradu).
PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA
Odnosno, stav da su oni od koristi u
predizbornim aktivnostima i motivisanju Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemlje
glasaa i masa, ali da ne treba dozvoliti da (kurirom) (pota) (povrinska pota) (avionska pota)
oni tu svoju sposobnost ikada materijali- 6 meseci 200 din 190 din 105 DEM 185 DEM
12 meseci 400 din 380 din 210 DEM 370 DEM
zuju. Jer, kada dode red na to, nai e se
Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" Beograd, iro raun:
ve sposobni i pametni ljudi koji e umeti 40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME Miarska 12-14, p.fah
da vode zemlju i da budu omiljeni u nar 257,11000 Beograd. Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobrenju NBJ, naplauje se u redakciji
odu. Jedino je nejasno zato se ti ljudi ne u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvriti na raun broj: 611 378 704
pojave sada, dok se bitka za vlast vodi i Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama preraunava
dok je ishod sasvim neizvestan? Ili, ta se po dnevnom kursu.estomesena pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godinja 52 broja.
biste mislili o mladiu koji posle godina Ukoliko je uplaen vei ili manji iznos od navedenog, obraunae se duina trajanja pretplate shod
no uplati. Pretplata za evropske zemlje avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemlje. Cen-
zabavljanja odluuje da se eni, ali ne sa
ovnik vai od 16.11.1996. U sluaju poskupljenja lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se
svojom dugogodinjom devojkom, ve priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od
trai neku koja je virgo intactal 10 do 16h: Beograd 334-774 / Be 43 1 408 96 52.
Branko Babi, Beograd

22. FEBRUAR 1997. VREME

 Nekoliko urbanih generacija
odraslo je uz strip serija I
"Alan Ford" Roberta Raviole
zvanog Magnus i Luciana
Sechija poznatijeg pod majstoriju, a svaki od likova nadahnuo
pseudonimom \la.r Bunker. toliko karakteristinim diskursom (u
Sredinom sedamdesetih, u doba slatkog
"zastoja demokratskog razvitka zemlje"
(koji mi tada nismo primeivali jerbo "ta
zna dete ta je demokratija"), ivelo se u
bezbednoj abokreini poznog titoizma i
inilo se da je poredak vean, a i da naa
detinjstva, bogami, mogu da traju u ne-
dogled. Definitivno smo izlazili iz otuno-
slatkastog sveta detinjstva tek kada bi nam
stariji drug tutnuo u ruku
"Alana Forda", iji su V R L O OTE N e O P G O O E l s j j /
nas autori prvi upozorili, IP**.
M U STE-.
sa okrutnom ironijom i
sarkazmom drutvenih
marginalaca, na ono to
se od nas krilo u kui i
koli: da nas napolju
nee saekati koute koje
govore, patak koji ima tri
nestana sestria i do
broudni klipeta ilja,
nego preteno odvratne i
amoralne njuke s koji
ma emo imati posla
tokom ostatka svog ivo
ta, a koje smo prvi put
(sada znam: u blago ul-
epanoj verziji!) videli na
stranama ovog crnohu-
mornog serijala.
Sve drugo dolazilo je kao posledica:
rasprodavanje u bescenje kolekcija "Lunov
magnus stripa" i "Zlatne serije", odba
civanje roditeljskih favorita Tereze Keso-
vije i Olivera Dragojevia u ime smenih
tipova kakvi su bili "etiri S" naeg pred-
tinejderskog perioda: "Svveet", "Slade",
"Smokie" i Suzi Quatro, a ovih ubrzo u ime
Roling Stounsa, Dorsa i . uopte, klasine
muzike. Na kraju je doao i pank, i tada
smo definitivno postali ljudi, ali to je ve
d(r)uga pria...
Serijal "Alan Ford" poeo je da izlazi
kod nas na prelazu iz ezdesetih u sedam
desete i...nikada nije prestao. "Vjesnikova"
redakcija "Romani i stripovi", njegov prvi
i jedini pravi S F R J izdava bezbroj puta je tko ne leti ne vrijedi" godinama krasi jedan
dotampavala stare epizode i prenosila
nove, i uvek je bilo kupaca za najbolju robu
Made in ltaly koju smo tada dobijali. Sve
drugo bili su bofl i dinduve iz Trsta. Pre
vodilac zagrebakog izdanja, vrsni pisac,
prevodilac i poznavalac "trivijalne" litera
ture Nenad Brixy, uinio je od svog dela
66 VREME 22. FEBRUAR 1997.
Alan Ford
je
to
doba se jo moglo iveti bez te rei) daje,
u recepciji eks-jugoslovenskog itaoca,
jedini mogui jezik ovog serijala visokopar
ni kvazikrleijanski agramerski stil koji je
Brixy sjajno i promovisao i , istovremeno,
parodirao.
Junaci ove serije, lanovi glasovite
Grupe T N T , pria su za sebe: metuzalem u
kolicima zvan Broj Jedan, sklon utavim
"TAWCO P 0 9 T U P A
zelembaima, tajnim operacijama visokog
rizika (ne za njega, naravno) i manipulaciji
svojim potinjenima koje dri u potpunom
siromatvu; lenja protuva sumnjivog porek
la zvana ef, ovek koji treba da odri
Grupu T N T na okupu, ali je isuvie retko
budan da bi mu to polo za rukom; Alan
Ford, poteni, dobroudni i zgodni mladi
koji je, sasvim sluajno, karijeru neus-
penog i siromanog reklamnog crtaa za-
menio karijerom "uspenog" i jo siro
manijeg tajnog agenta; gunalo Bob Rock,
iji je zadatak da uvek nagrabusi bar za
nijansu vie od drugih; nemaki poluidiot
sa nacistikom prolou Grunf, stvorenje
ija deviza "Tko leti vrijedi, tko vrijedi leti,
beogradski zid; matori dabalebaro Jere-
mija koji je decenijama na samrti, lani
engleski aristokrata Sir Oliver, uven po
lakim prstima koji se lepe za nakit i srebrno
posude i po filozofskoj devizi " A k o kani
pobijediti, ne smije izgubiti"; menaerija
Grupe T N T koju ine runi ali neinteligent
ni dukac sa duom Nosonja, raspriani
papagaj-intelektualac Klodovik, koji je
mogao i bolje da proe u ivotu, i cijukavi
glodar Skviki (hrak li je, ta li je?), efov
depni ljubimac. I sve to u cveari (koja
slui kao paravan za njihove tajne aktivnos
ti), u najoronulijem delu Njujorka, tamo
gde je odavno i Bog (Mamon) rekao laku
no. Eto, takve likove i njima primerene
situacije su mnogi od nas upijali itajui
nove epizode ispod klupe na asovima
matematike ili Teorije i prakse socijalis
tikog samoupravljanja...U meuvremenu,
samoupravljanje je nekuda nestalo, ali Alan
Ford je jo tu, jednako drag novim gen
eracijama. Pa vi sad vidite staje tu ozbilj
na umetnost ili nauka, a ta
truanje!
"Alan Ford" je vana
ikona jednog senzibiliteta,
deo naeg (nesentimenta
lnog vaspitanja ravnoprav
no sa Seks Pistolsima, mo-
ntipajtonovcima, ranim ra
dovima Koje, tulia, Ru-
ndeka, Lovina; sa njim(a)
je, moda, stvoren svoje
vrstan zid izmeu onih koji
su razumeli takav humor i
uivali u njemu, i onih
drugih, koji su ostajali u
kui da ponovo odgledaju
avanture Paje i Jareta i nji
hovo veito "Riljaj, L a -
zo"...Molim da ne budem
pogreno shvaen, ali te
dve Srbije sam video u
eonom sudaru na Terazijama dvadeset i
etvrtog decembra prole godine. K o bi
mogao da voli Njega, a da je prethodno
proitao i uvrstio negde u svoju duhovnu
"poputbinu" sve marifetluke Ministarstva
za istraivanje ruda i gubljenje vremena,
taloenje blaga Broja Jedan pred nosevima
svojih gladnih neplaenika, kanibalske
bolnice u kojima umire sirotinja dok negde
nedaleko od njih groteskni svinjoliki Gos
podari stenju od obilja i obesti? "Alan
Ford" je, naravno, realistian strip domae
proizvodnje iz devedesetih godina, iako bi
njegovi italijanski autori bili zapanjeni kada
bi mogli to da saznaju.
Svi likovi koje sam viao proteklih
godina: Bide, Rake, Jezde, Dafine, Kun
daci, Mire, Vojvode...svi su oni eksponati
jedne dobro poznate galerije. Odavno sam
ih dobro upoznao u "Alanu Fordu", i nisam
im zato davao ni pare, ni glas. Na klupi sam
drao udbenik iz Marksizma, ali ispod nje
bila je, da prostite, Umetnost...
V
11:01 IL I\N( :K':
IBISSYS
SOFTNVARE HARDVVARE ENGINEERING

printer
j j H M j H f

copier

engineering
copier

ploter

XEROX
AUTHORISED
DlSTKlBUTOK

Parike komune 22, 11070 Beograd

tel. 011 609 650, 691 441. 672 644
THE D O C U M E N T C O M P A N Y fax. 011 691 694

XEROX e-mail: ibissys@ibis.co.yu

 Pametna glava uvek ima izbor!
Sve je poelo od jedne grupe pametnih glava, jo poetkom veka, i Srpsko-Amerikanske banke, a. d.
koja je u to vreme veoma ubedljivo privlaila strani kapital na ove prostore.

Ista filozofija se u Rusko Amerikansko Srpskoj (RAS) banci, naslednici tradicije i uspeha njene prethodnice, zadrala i danas.
Ona je usmerena na ivot i na realno - na konkretne potrebe domae privrede i domaeg stanovnitva, na konkretne poslove na
konkretne situacije. Zbog toga ete imati oseaj da smo stalno uz vas.

Zato, dakle, mislimo da smo vaa banka? Razlozi su sledei:

Veliko ovlaenje Narodne banke Jugoslavije za obavljanje svih deviznih poslova sa inostranstvom, ukljuujui i kupovinu

devizne efektive kod NBJ.

Najpovoljniji krediti za deponente.

Najvee kamate na uloena sredstva.

Otkup ekova inostranih banaka i isplatu deviznih ekova graana

Pored toga i :

Otvaranje deviznih rauna za pravna i fizika lica.

Otvaranje tekuih rauna graana.

Otvaranje nerezidentnih rauna.

Otkup deviznog priliva.

Plaanja za raun komitenata.

Kotiranje domaih preduzea na inostranim berzama.

Svetski poslovni maniri su nama potpuno prirodni.
A strani kapital u naem osnivakom ulogu za vas predstavlja garanciju.
Postupite pametno.

Otvorite sebi jo jedan put.

Pametna glava, uvek, ima izbor.

Mol

RISKO AMERIKANSKO SRPSKA BANKA A. D.

11 000 Beograd, Jevrejska 24, tel. 011/3282-313,
fax. 3281-640