PREDAVANJE 15.

Alkoholi se mogu dobiti:

dobiti:

Redukcijom aldehida i ketona

Redukcijom karboksilnih kiselina
kiselina
Redukcijom estara
Sintezom uz upotrebu
Grignard-
Grignard-ovih
ovih i
organolitij
organolitijumovih
umovih reagenasa

Alkoholi imaju centralno mesto u Hidratacija alkena

Hidroborovanje-
Hidroborovanje-oksidacija alkena
organskoj hemiji. Hidroliza alkil-
alkil-halogenida

Reakcijom Grignard-
Grignard-ovog reagensa sa es
estrima
Doc.dr Mirjana Abramovi Hidroksilacijom alkena dobijaju se dioli.

A.Sinteza
A.Sinteza alkohola nukleofilnom supstitucijom Nukleofil sa kiseonikom - acetatni jon.
jon.
Konverzija halogenalkana u alkohole
O
SN1 i SN2 reakcije
1. Najpre nastaje estar: CH2CONa + CH3CH2Br
Halogenalkani uglavnom nisu pogodni supstrati:
bimolekulska eliminacija je paralelan proces supstituciji (pre svega kod DMSO,
DMSO, 800C
zaklonjenih sistema , a tercijarni karbokatjoni daju osim SN1 i E1
O
proizvode.
proizvode.
CH2COCH2CH3 + NaBr
Br OH
OH NaOH, voda,
voda,
2. Hidrolizom estara nastaje alkohol:
+ + zagrevanje
O
CH2CONa + CH3CH2OH
Kod sekundarnih i sterno za
za ti
tienih primarnih supstrata,
supstrata,
eliminacija se mo
moe izbe
izbei uptrebom nukleofila koji sadr
sadre
kiseonik,
kiseonik, i koji su manje bazni od vode.

B. Redukcija karbonilne grupe

Kataliti
Katalitika hidrogenizacija aldehida i ketona
O O H
redukcija
C C H
O HO H
H2, Pd-C
Sve vrste karbonilnih jedinjenja mogu biti redukovane u
hidroksilnu funkciju:
funkciju: aldehidi, ketoni, karboksilne kiseline H H
i estri aldehid 1 alk
alkohol
O HO H
1.Kataliti
1.Katalitika hidrogenizacija aldehida i ketona
H2, Pd-C
Adicija gasovitog H2 na dvostruku vezu ugljenik-
ugljenik-kiseonik,
C=O.
C=O.
Katalizatori: Pd, Pt, Ni,.. u vidu praha stalo
staloenog na ugljenik keton 2 alk
alkohol
(da bi se pove
poveala povr
povr ina katalizatora)
Reakcije se odvijaju pri povi
povi enom pritisku.
 2.Hidridne redukcije
redukcije karbonilne grupe.
Reakcija karbonilne grupe aldehida i ketona sa
Elektroni karbonilne grupe nisu podjednako rasporeeni na nukleofilnim reagensom:
oba atoma.
Kiseonik je elektronegativniji a ugljenik elektropozitivniji:
uglenik je elektrofilan,
elektrofilan, a kiseonik nukleofilan.
nukleofilan. H O
O O Nu O
H O H

Karbonilna grupa je polarna. C

Dipolarna rezonanciona struktura: Nu
Nu
reakcija C=O grupe
sa nukleofilom
O O O
C C Elektrofilni ugljenik mo
moe reagovati sa nukleofilnim
+ hidridnim jonom, H, za ta se koriste hidridni reagensi

a) Kao hidridni reagensi za redukciju aldehida i ketonana

e e se koriste NaBH4 ili LiAlH4
Primeri hidridne redukcije aldehida i ketona:

H H
H Na O 1. LiAlH4 HO H
H B Na H B H ili NaBH4
H H H 2. H2O H
boran natrijum-
natrijum-borhidrid
1. LiAlH4 HO H
O
H ili NaBH4
H
H Li 2. H2O
H Al Li H Al H CH3 CH3

H H

alan litijum-
litijum-aluminijumhidrid

Mehanizam redukcije pomo

pomou NaBH4
NaBH4 se dobro rastvara u etanolu i vodi. H H
Borhidridni
Na H B H Na H B H
reagens predaje
H H H H karbonilnoj
Na H B H natrijum-
natrijum-borhidrid grupi, uz simultano
H O
H H O H protonovanje
O H karbonilnog
Do redukcije karbonilne grupe dolazi adicijom hidridnog jona na alkohol kiseonika
ugljenik, a protona na kiseonik. C H rastvara
rastvaraem.

H2 se ne stvara ni u jednoj faz

fazi reakcie. Redukcioni agens je BH4 O 2N O 2N
R2C=O R2CHOH, O
NaBH4
vodonik koji se vezuje za ugljenik poti
potie iz BH4 aldehid CH CH 2OH
metanol
vodonik na kiseoniku poti
potie od OH grupe rastvara
rastvaraa (vode ili etanola).
O H OH
keton NaBH4
metanol
 H
H Li H Al H litijum-
litijum-aluminijumhidrid
Li H Al H litijum-
litijum-aluminijumhidrid H
H Redukcija se izvodi u dietiletru.
Reaktivniji od natrijum-
natrijum-borhidrida
H H
dieti
ietil-eta
etar
Kao rastvara
rastvarai se ne mogu upotrebiti voda, metanol,
metanol, Li H Al H R2C=O H C Al H Li
etanol i dr. H H
litijum-
itijum-alkoksialuminium-
alkoksialuminium-hidrid
Rastvarai: anhidrovani dietil etar ili tetra hidrofuran
Rastvara
(THF). 1. LiAlH4 4H2O
4R2C=O (R2CHO)4Al 4R2CHOH + Al(OH)4
dieti
ietil-eta
etar
Redukcija sa LiAlH4 vr
vr i se u aproti
aprotinom rastvara
rastvarau jer je alkohol
H iz litijum-
litijum-aluminijumhidrida bazniji i vrlo brzo reaguje sa
proti
protinim rastvara
rastvaraima (H2O, CH3OH) U odvojenoj fazi u reakcioni sistem se dodaje vodeni rastvor kiseline
kiseline
(obrada vodom),
vodom), uklanja se vi
vi ak reagensa, hidrolizuje se tetraalkoksi-
tetraalkoksi-
aluminat i oslobaa se dobijeni alkohol.
alkohol.

Mehanizam redukcije pomo

pomou LiAlH4 O
1. LiAlH4,dieti
dietil-eta
etar
H H Aldehid: CH3(CH2)5CH CH3(CH2)5CH2OH
2. H2O
Li H Al H Li H Al H O OH
1. LiAlH4,dieti
dietil-eta
etar
H H Keton: (C6H5)2CHCCH3 (C6H5)2CHCHCH3
2. H2O
najreaktivniji
redukcioni agens!
NaBH4 ili LiAlH4 ne redukuju izolovanu C=C vezu:
H
H O
Li H Al H Mogu
Mogua je selektivna redukcija karbonilne grupe u molekulu koji sadr
sadri
O H O H i dvostruku C=C vezu i dvostruku C=O vezu.
O H
C
H H 1. LiAlH4 ,dieti
dietil-eta
etar
2. H2O
ponavlja se tri puta: obrada vodom O H OH
reaguje sa jo
jo tri C=O

b) Redukcija karboksilne grupe kiselina i estara Mehanizam redukcije estara:

pomo
pomou hidrida: nastaju primarni alkoholi
Litij
Litijum-
um-aluminj
aluminjumhi
umhidrid je jedini efektivni redukcioni agens.
O H O
Redukcija karboksilnih kiselina. + OCH3
OCH3
H
H
O
1. LiAlH4,dieti
dietil-eta
etar H Al H
C OH CH2OH H
LiAlH4
2.H2O

O HO H
1. LiAlH4
Redukcijom estara nastaju primarni alkoholi.
OCH3 2. H2O H
O HO H
1.LiAlH4
+ CH3OH
OCH3 2. H2O H
Reaktivnost razli
razliitih karbonilnih grupa. Pregled:
Pregled: sinteza CH-
CH-OH redukcijom C=O

O H O LiAlH4 ili
NaBH4 LiAlH4
+ OCH3 H H
OCH3 [R] [R]
H
H C O C O C O
H Al H
sporo H H OH
brzo LiAlH4
H
1 alk
alkoholi
oholi aldehidi kiseline
O HO H
1. LiAlH4 LiAlH4 ili
H NaBH4
OCH3 2. H2O H H
O [R]
estar je stabilizovan C O C O
rezonancijom
OCH3
2 alk
alkoholi
oholi ketoni
ketoni

3. Sinteza alkohola iz alkena.

alkena.
Za laboratorijske redukcije se koristi litijum-
litijum-aluminijum
hidrid C C
1. Hg(OAc)2
2. NaBH4

Redukcija sa natrijum-
natrijum-borhidridom se ne koristi esto
jer je vrlo spora. H OH
H / H2O C C
C C
U industriji se koristi kataliti
katalitika hidrogenoliza.
Zbog opasnosti i specifi
specifinih uslova (specijalni katalizatori,
visoka temperatura, visok pritisak) u laboratoriji se retko
koristi. 1. THF:BH3
2. H2O2, OH C C

1. Oksidacija alkohola
O H oksidacija O
C H redukcija C

Oksidacijom alkohola nastaju karbonilna jedinjenja.

jedinjenja.
a) Oksidacijom 1O alkohola nastaju aldehidi ili karboksilne kiseline.
kiseline.
O O
RCH2OH RCH RCOH
primarni alkohol
iz H2O
b) Oksidacijom 2o alkohola nastaju ketoni.
ketoni.

OH O

RCHR' RCR'
sekundarni alkohol
c) Sa oksidacionim agensima 3 alkoholi ne reaguju.
reaguju. Oksidacija sekundarnih alkohola hromnom kiselinom.
kiselinom.
H3C
H3C OH Reakcioni mehanizam: Cr+4 Cr+3 + Cr+5
O
nema reakcije HO Cr OH
O H O O
O
Tipi
Tipini oksidacioni agensi: C H C + O Cr OH
H H
Mn(VII) Cr(VI) O H
Vodeni rastvor
KMnO4 H2CrO4, H2Cr2O7
O H H
HO H O H O O
OH
Primer: H OH OH
H2CrO4
O Cr O Cr O Cr OH
Oksidacija hromnom kiselinom.
kiselinom. aceton C C
O OH O O H C O
H2O, H H H
2 alkohol keton H H

Oksidacija alkohola: Hromna kiselina.

kiselina.
U oksidacionom stanju Cr(VI),
Cr(VI), hrom je utonarand
utonarandaste
H O
H O boje. Reakcijom sa alkoholom hrom se redukuje u
OH
H tamnozeleni Cr(III). Oksidacija se vr
vr i u vodenim rastvorima
H2O
O
K2Cr2O7
FCH2CH2CH2CH2OH FCH2CH2CH2COH
H2SO4, H2O
(74%)

H
H OH O OH
H K2Cr2O7
H2SO4, H2O O
H2CrO4 OH

aceton (85%)
H2O, H
1 alk
alkohol (hromna kiselina) karboksilna kiselina

Oksidacija 1alkohola u aldehide je uspe

uspena jedino kada
U odsustvu vode primarni alkoholi se oksiduju samo do aldehida.
se isklju
iskljui voda.
Aldehidi ne podle
podleu daljoj oksidaciji.
piridinijum hlorhromat (PCC)
Reagensi za oksidaciju primarnih alkohola:
H
OH O H
Rastvara
Rastvara za sve: CH2Cl2 H
NH CrO3Cl
piridinijum dihromat (PDC)
(C5H5NH+)2 Cr2O72 CH2Cl2
anhidrovani
piridinijum- 1 alkohol aldehid
piridinijum-hlorhromat (PCC)
C5H5NH+ ClCrO3 (CrO3 + HCl + piridin) Oksidacija 10 alkohola sa PCC
O
PCC
CH3(CH2)5CH2OH CH2Cl 2
CH3(CH2)5CH
Pregled:
Pregled: sinteza C=O oksidacijom CH-
CH-OH

PCC hromna kiselina

H H
[O] [O]
C O C O C O
H H OH
1 aloholi
aloholi aldehidi kiseline
PCC ili
H H hromna kiselina

C O
[O]
C O
Organometalna jedinjenja se koriste za dobijanje
alkohola (reakcija suprotna oksidaciji alkohola).

2 alk
alkoholi
oholi ketoni

Sadr
Sadre vezu ugljenik-
ugljenik-metal
Ukoliko je metal, osim za ugljenik, vezan i za
H2 C CHNa
CHNa drugi atom on se tretira kao anjon
Organometalna jedinjenja su izvor nukleofilnog ugljenika
CH3MgI
MgI [CH3CH2AlCH
AlCH2CH3] Cl+
Nomenklatura organometala metil-
metil-magnezijum-
magnezijum- dietil-
dietil-aluminijum
aluminijum--hlorid
jodid
Imenuju se kao supstituisani derivati metala
MgI
MgI
Li H2 C CHNa
CHNa
ciklopropil-
CH3CHCH3
ciklopropil-litijum vinil-
vinil-natrijum
1-metiletil-
metiletil-magnezijum-
magnezijum-jodid
CH3CH2MgCH
MgCH2CH3
dietil-
dietil-magnezijum

Ugljenik-
Ugljenik-metal veza u organometalima Dobijanje organolitijumovih jedinjenja
Elektronegativnost nekih elemenata: Dobijaju se reakcijom halogenalkana sa litijumom

R X + 2Li R Li + LiX
F 4.0 O 3.5 N 3.0 C 2.5 Alkil-
Alkil-halogenid mo
moe biti primarni, sekundarni ili tercijarni.
Na sli
slian na
nain reaguju i Ar-
Ar-X.

H 2.1 Cu 1.9 Zn 1.6 Al 1.5 U oksidoredukcionoj reakciji ugljenik se redukuje

Mg 1.2 Li 1.0 Na 0.9 K 0.8 Metal je suspendovan u dietil-

dietil-etru ili THF.

dieti
ietil-eta
etar
Polarnost veze: (CH3)3CCl + 2Li (CH3)3CLi + LiCl
10
10C
Organometali su izvor nukleofilnog ugljenika (75%)
+ - + dieti
ietil-eta
etar
Br + 2Li Li + LiBr
C X C M 35
35C
(95-
(95-99%)
jedinjenje ima karbanjonski karakter Veza C-
C-Li je kovalentna sa parcijalno jonskim karakterom (40%)
 Reakcija se odvija na povr
povrini metala Grignard-
Grignard-ovi reagensi
II Dobijaju se reakcijom alkil-
alkil-halogenida sa Mg

I R X + Li [R X] + Li+
anjon radikal R X + Mg RMgX
Isto i za Ar
ArX
Li Red reaktivnosti halogena:
III R Li R +
X

I > Br > Cl >> F

Jedinjenja se dobijaju u rastvoru i odmah koriste. Rastvara
Rastvarai: dietiletar ili tetrahidrofuran.
tetrahidrofuran.
Osetljiva su na vazduh i vlagu. Pripremaju se u inertnoj
Veza C-
C-Mg kovalentna (parc. jonskim karakterom (35%))
atmosferi i anhidrovanim uslovima.

Metal je suspendovan u dietil-

dietil-etru ili THF. Zbog jake baznosti osetljivi su na prisustvo vlage

dieti
ietil-eta
etar
odreene grupe ne mogu biti prisutne u:
u:
Cl + Mg MgCl
MgCl
10
10C rastvara
rastvarau
(96%) halogenovodoniku iz koga se Grignard-
Grignard-ov reagens dobija

dieti
ietil-eta
etar
Br + Mg MgBr
MgBr Bilo ta to sadr
sadri OH,
OH, SH,
SH, ili NH grupu.
35
35C
(95%) Kao rastvara
rastvarai se ne mogu koristiti H2O, CH3OH,
OH,
Vinil-
Vinil-hlorid gradi Grignard-
Grignard-ov reagens isklju
iskljuivo u
CH3CH2OH,
OH, CH3SH.
SH...
tetrahidrofuranu !
Mg Grignard-
Grignard-ov reagens moe dobiti iz supstanci kao
reagens se ne mo
H2C=CHCl
THF, 600C
H2C=CHMgCl to je HOCH Br, i sl.
HOCH2CH2Br,

Aproks
Aproksimat
imativne
ivne kiselosti ugljovodonika
Organolitij
Organolitijum-
um-ova i organomagnez
rganomagnezijum-
um-ova
jedinjenja su jake Br
Brnsted-
nsted-ove baze ugljovodonici pKa

(CH3)3CH 71 Ugljovodonici su veoma

Br
Brnsted-
nsted-va baznost
CH3CH3 62 slabe kiseline.
kiseline.
CH4 50 Konjugovane baze
R +
H + eten 45 ugljovodonika su jake baze.
baze.
M OH + R H
benzen 43
M OH
metalni slaba kis. Grignard-
Grignard-ovi i
jaka baza
hidroksid pKa
pKa50 amonijak 35 organolitijumovi reagens su
pKa=15,7
etin 26 jake baze.
baze.
Grignard-
Grignard-ovi reagensi
reagensi (M = MgX)
MgX) i voda 16
organolitij
organolitijum
umov
ov reagens (M = Li)
Li) su jake baze.
baze.
Organometaliu su jake baz
baze.
Osetljivi su na prisustvo vlage; sa vodom burno reaguju:
1. Sinteza alkohola
Voda je ja
jaa kiselina od butana iz Grignard-
Grignard-ovih reagenasa
CH3CH2CH2CH2Li + H2O CH3CH2CH2CH3 + LiOH U odnosu na karboni
arbonilnu grupu
grupu Grignard-
Grignard-ov reagens deluje
(100%) kao nuk
nukleof
leofil.
il.
Metanol je ja
jaa kiselina od benzena

MgBr + CH3OH + CH3OMgBr I faza: Nastaje nova C-

C-C veza, dobija se metalni alkoksid.
(100%)
Acetilenski Grignard-
Grignard-ovi reagensi
R + dieti
ietil-eta
etar
Dobijaju se acido
acido-baznom
baznom reakcijom
reakcijom C R C
CH3CH2MgBr + HC CH CH3CH3 + HC CMgBr +
MgX O +
ja O MgX
jaa kiselina slabija kiselina
pKa = 26 pKa = 62

II faza: Hidroliza razbla

razblaenim rastvorom kiselina. Grignard-
Grignard-ov reagens reaguje sa formaldehi
formaldehidom

H3 O + -
C C + Mg2+ + X + H2 O H
R R H
R + H dieti
ietil-eta
etar
+ +
O MgX C R C H
OH

+
MgX O O MgX

Grignard-
Grignard-ovi reagensi
reagensi reaguju
reaguju sa:
sa:
formaldehi
formaldehidom i gradi primarne
primarne alk
alkohole
ohole H3O+ H
dobija se primarni alkohol
aldehidima i gradi sekundarne alkohole R C H
ketonima i gradi tercijarne alkohole OH


estrima i gradi tercijarne alkohole

Grignard-
Grignard-ov reagens reaguje sa adehidima

Mg
Cl MgCl
dieti
ietil-eta
etar
H H
R + R'
dieti
ietil-eta
etar
H C R C R'
C O MgX O O + MgX

H
H3O+ H
CH2OH
H3 O +
CH2OMgCl
dobija se
sekundarni alkohol R C R'
(64-
(64-69%) OH


 Grignard-
Grignard-ov reagens reaguje sa ketonima

Mg R"
CH3(CH2)4CH2Br CH3(CH2)4CH2MgBr R"
dieti
ietil-eta
etar R + R' dieti
ietil-eta
etar
C R C R'
H3 C +

MgX O

O
MgX
C O

H H3O+ R"
H3 O + proizvod je
CH3(CH2)4CH2CHCH3 CH3(CH2)4CH2CHCH3 tercijarni alkohol R C R'

OH OMgBr OH
(84%)

2.Sinteza alkohola
Mg pomo
pomou organolitijumovih jedinjenja
CH3Cl CH3MgCl
dieti
ietil-eta
etar Organolitijumova jedinjenja reaguju sa aldehidima i
O ketonima na isti na
nain kao Grignard-
Grignard-ov reagens.

O
H2C CHLi + CH

HO CH3 ClMgO CH3 1.dietil-etar

2.H3O+

H3 O +
CHCH CH2
(62%) OH
(76%)

3.Sinteza acetilenskih alkohola Mogu se koristiti i Grignard-

Grignard-ovi reagensi etina

Koriste se natrijumove soli etina

CH3(CH2)3C CH + CH3CH2MgBr

NaNH2 dietl-
ietl-eta
etar
HC CH HC CNa
NH3
CH3(CH2)3C CMgBr + CH3CH3

O HO C CH 1. H2C O
2. H3O+
1. NH3
HC CNa +
2. H3O+ CH3(CH2)3C CCH2OH
(82%)
(65-
(65-75%)
 II faza: Specija koja se formira je nestabilna, disosuje
4. Dobijanje tercijarnih alkohola pod reakcionim uslovima. Nastaje keton.
(iz estara i Grignard-
Grignard-ovog reagensa)

R'
R'
R + OCH

3
I faza: Reakcija Grignard-
Grignard-ovog reagensa sa estrom C dieti
ietil-eta
etar R C OCH3

MgX O O + MgX

R'
R' + OCH
R 3
C dieti
ietil-eta
etar R C OCH3 CH3OMgX

MgX O O + MgX

R R'

C

III faza: Keton reaguje sa drugim molom Grignard-

Grignard-ovog Primer: O
reagensa pri emu nastaje tercijarni alkohol.
2 CH3MgBr + (CH3)2CHC
CHCOCH3

1. dieti
dietil-eta
etar
R OH
R + R' 2. H3O+
C dieti
ietil-eta
etar R' C R
HOMgX
HOMgX OH
MgX O
R
(CH3)2CHC
CHCCH3
Dve grupe, vezane za tercijarni ugljenik, poti
potiu
CH3
iz Grignard-
Grignard-ovog reagensa
(73%)

Retrosinteti
Retrosintetika analiza alkohola

Korak 1 Korak 2
Odrediti ugljenik koji nosi Odvojiti jednu grupu vezanu
hidroksilnu grupu.
grupu. za taj C-
C-atom

Retrosinteti
Retrosintetika analiza je postupak pomo
pomou koga
se planira sinteza odgovaraju
odgovarajueg jedinjenja.
C C
Polaze
Polazei od zadatog proizvoda, idu
idui unazad,
odreuje se koji reaktanti i reakcioni uslovi su OH OH
neophodni da bi se dobio eljeni proizvod (
(target
molekul
molekul).
 Primer CH3
Korak 3
MgX C CH2CH3

OH
Postoje druge dve
C C mogu
mogunosti.
nosti. Koje?

OH
O
CH3MgX
Na osnovu dobijenih fragmenata momoe se pretpostaviti koji O
e deo biti karbonilno jedinjenje, a koji Grignadrd-
Grignadrd-ov
reagens.
C CH2CH3

Sinteza 1. Napisati formule i nazive alkohola koji nastaju reakcijom

CH3MgBr sa:
O O
Mg,
Mg, dieti
dietil-eta
etar
CH3Br CH3MgBr
MgBr a) CH3CH2COCH3 b) H COCH2CH3

O 2. Napisati glavne proizvode svake od nie navedenih reakcija:

1. C CH2CH3
K 2Cr2O7
2. H3O+ a) ClCH2CH2CH2CH2OH
H2SO4, H2O

Na2Cr2O7
CH3 b) H3C OH
H2SO4, H2O

C CH2CH3
PCC
c) (CH3)3C CH2OH
CH2Cl2
OH

3. Napisati reakcije, dati proizvode reakcija i oznaiti

mehanizam (SN1, SN2, E1 ili E2) po kome se svaka od
reakcija odvija:

a) cikloheksil-bromid sa kalijum-etoksidom u etanolu

b) (3-cikloheksil)metil p-toluensulfonat sa NaBr u DMSO

c) 1-etil-1-jodcikloheksan sa CH3OH