Uputstvo Za Pisanje Specijalistickog Rada

Petar Petrovi
Naziv teme specijalistikog rada
Semestralni rad
Septembar, 2016
Specijalistiki rad Naziv teme specijalistikog rada
Sadraj
1 Uvod........................................................................................................................................1
2 Osnovna pravila, pisanje teksta, tampanje i drugo.................................................................2
2.1 Prvo lice vs tree lice........................................................................................................2
2.2 Plagijati.............................................................................................................................2
2.3 Save i backup....................................................................................................................2
2.4 Nazivi dokumenata u toku pisanja rada............................................................................3
2.5 Korienje i ta je potrebno dostaviti pre ili prilikom odbrane rada..................................3
2.6 Pismo, format papira, margine..........................................................................................4
2.7 Header i footer..................................................................................................................5
2.8 Stilovi................................................................................................................................6
2.9 Naglaavanje i strane rei.................................................................................................8
2.10 Skraenice.....................................................................................................................9
2.11 Nabrajanja.....................................................................................................................9
2.12 Show All funkcija, ...................................................................................................10
3 Slike, tabele, jednaine, referenciranje literature i poglavlja Caption, Cross-Reference...12
3.1 Slike................................................................................................................................14
3.2 Tabele..............................................................................................................................15
3.3 Jednaine.........................................................................................................................16
3.4 Referenciranje literature i pozivanje na pojedina poglavlja............................................17
4 Sadraj, spisak slika i spisak tabela.......................................................................................18
5 Recenziranje rada..................................................................................................................19
6 Neke uobiajene greke i preporuke......................................................................................22
7 Zakljuak...............................................................................................................................24
Skraenice......................................................................................................................................25
Literatura.......................................................................................................................................26
Spisak slika
Slika 2.1 Ovako DA Meko korienje (korica je savitljiva).......................................................3

Slika 2.2 Ovako NE Tvrdo korienje (korica ne moe da se savije)........................................4
Slika 2.3 Ovako NE Korienje spiralom...................................................................................4
Slika 2.4 Format papira za izradu rada............................................................................................4
Slika 2.5 Podeavanje margina za jednostranu i dvostranu tampu................................................5
Slika 2.6 Prelazak na novu stranu pri prelasku na novu glavu........................................................5
Slika 2.7 Layout dijalog u Page Setup funkciji...............................................................................6
Slika 2.8 Home meni MS Word 2010..............................................................................................6
Slika 2.9 Modify funkcija modifikacija stilova.............................................................................7
Slika 2.10 Podeavanje fontova u pojedinanom stilu....................................................................7
Slika 2.11 Podeavanje opcija Paragraph u stilovima....................................................................8
Slika 2.12 Shortcut key funkcija za stilove......................................................................................8
Slika 2.13 Stilovi za nabrajanje.......................................................................................................9
Slika 2.14 Funkcija za automatsko prepoznavanje crte i crtice.....................................................10
Slika 2.15 Prikaz Show All funkcije...............................................................................................11
Slika 3.1 Deo References menija koji se odnosi na Caption i Cross-Reference............................12
Slika 3.2 Meni koji se pojavi na desni klik na sliku...................................................................12
Slika 3.3 Insert Caption funkcija...................................................................................................12
Slika 3.4 Cross-Reference funkcija................................................................................................13
2
Slika 3.5 Cross-reference dijalog...................................................................................................13
Slika 3.6 Telefonske slualice i kablovi.........................................................................................14
Slika 3.7 IEEE 802 familija standarda i odnos u OSI referentnom modelu..................................15
Slika 3.8 Primer povezivanja dve podmree ruterom....................................................................15
Slika 3.9 Beacon ram.....................................................................................................................15
Slika 3.10 Korienje Cross-reference funkcije za pozivanje na literaturu i poglavlja.................17
Slika 4.1 Funkcije za pravljenje sadraja i spiskova slika i tabela................................................18
Slika 5.1 Neke funkcije iz menija Review New Comment, Track Changes, Accept, Reject.......19
Slika 5.2 Funkcije Accept Changes i Reject Changes pozvane desnim klikom na izmenu..........19
Slika 5.3 Primer 1 korienje funkcije Track Changes i New Comment....................................20
Slika 5.7 Primer 5 korienje funkcije Track Changes...............................................................21
Spisak tabela
Tabela 3.1 Ramovi klase 1.............................................................................................................16

Tabela 3.2 Razliiti 802.11 PHY...................................................................................................16
Tabela 3.3 Interpretacija Polling bita u polju Capability..............................................................16
1 Uvod
Ovaj dokument predstavlja Uputstvo za pisanje specijalistikih radova. Moe se koristiti i za

druge zavrne radove (diplomski, master), a moe se koristiti i za pisanje semestralnih radova,
kada nisu potrebne prve tri tabele koje se odnose na kljunu dokumentacijsku informaciju i
zadatak za specijalistiki rad.
Uobiajeno je da se u prvoj glavi da kratak uvod u temu koja se razmatra, motivacija
specijalistikog rada i kratak pregled teksta koji sledi u narednim glavama. Nakon toga, u
glavama koje slede se daje pregled dosadanjih rezultata iz razmatrane oblasti. Zatim dolaze
glave u kojima se izlau sopstveni rezultati (ukoliko rad nije pregledni). Poslednja glava u radu
je zakljuak u kome se ukratko sumira ono to je izloeno u radu, i daje pregled otvorenih
problema, odnosno mogueg daljeg rada na datu temu.
Praktian deo zavrnog rada (ako postoji) daje se u posebnom dodatku. To moe biti npr.
listing koda kojim je realizovan praktini deo rada, SDL dijagrami, odgovarajue OPNET eme i
sl.
S obzirom da vrlo esto u poetku nije izvestan precizan sadraj rada, preporuka je da se
uvod pie pri kraju izrade rada. Naslov rada se takoe esto ne utvruje na poetku, ve u nekoj
odmakloj fazi pisanja rada.
3
2 Osnovna pravila, pisanje teksta, tampanje i drugo
Prikaz funkcija koje treba koristiti bie dat na primeru softverskog paketa Microsoft Word
2010 (MS Word 2010). Postoje odreene razlike u odnosu na Microsoft Word 2003 i ranije
verzije u pogledu mesta na kojima se razne funkcije mogu pronai.
Rad treba pisati u softverskom paketu MS Word 2010, nikako u MS Word 2007, jer postoji
neusklaenost verzija 2010 i 2007. Naime, ukoliko je rad pisan u MS Word 2007, a kasnije se
prilikom recenziranja otvori u MS Word 2010, sam program pojede/izbrie po nekoliko
praznih mesta (space-ova) izmeu rei na svakoj stranici. To je jednostavno bug koji nije
prevazien. Naredne verzije MS Word-a (2013 i 2016) mogue je koristiti.
Strogo definisana pravila za izradu specijalistikih radova ne postoje. Ovde su data pravila
koja sigurno zadovoljavaju formu specijalistikog rada. Autor specijalistikog rada ima slobodu
da ova pravila u nekoj meri promeni, ali u saglasnosti sa mentorom rada koji treba da odlui da li
date izmene zadovoljavaju formu.
2.1 Prvo lice vs tree lice
Rad se pie u treem licu, ne prvom:

Korektno:
o ... u radu e biti opisano...
o ... moe se koristiti funkcija...
o ... klikom na ikonicu kuica poziva se funkcija...
Nekorektno:
o ... u radu emo opisati...
o ... moemo koristiti funkciju...
o ... ukoliko kliknemo na ikonicu kuica, pozivamo funkciju...
2.2 Plagijati
Na Internetu se moe pronai veliki broj ve gotovih semestralnih, diplomskih, master

radova. Dosadanje iskustvo mentora je da se vrlo lako moe pronai plagijat, te se skree
panja autorima da ne kopiraju dostupne radove i predstavljaju ih svojima. To ne znai da se neki
delovi dostupnih radova ne mogu koristiti, ali nikako se ne mogu koristiti radovi u celini ili cela
poglavlja. Kada se koristi deo nekog rada, neophodno je taj rad navesti u literaturi.
2.3 Save i backup
Verovatno je ve poznato, ali vredi ponoviti treba save-ovati dokument tokom pisanja
svakih 10-tak minuta, jer se neretko deava da nestane struja ili neto drugo to moe uzrokovati
gubitak dela ili celog rada. Takoe veoma bitno, obavezno treba praviti backup verzije svih
relevantnih dokumenata i to treba raditi automatski ili najmanje jednom dnevno.
2
2.4 Nazivi dokumenata u toku pisanja rada
U cilju lakeg snalaenja autora i recenzenta (mentora) rada, naslov dokumenta treba da
bude u formi Spec rad Petar Petrovic 1, odnosno sa 1 se obeleava prva verzija, a svaka
naredna verzija e imati naredni redni broj, bez obzira da li je autor napravio novu verziju ili je
nova verzija nastala kao posledica recenziranja. Preporuka je da autor rada uva sve verzije rada
do odbrane rada.
Konana verzija rada e imati naziv Spec rad Petar Petrovic, a ta verzija treba da se
konvertuje u PDF format i naree na jedan CD.
2.5 Korienje i ta je potrebno dostaviti pre ili prilikom odbrane rada
Konana verzija rada se korii mekim povezom (Slika 2.1) (NE tvrdim povezom, Slika 2.2 i
NE spiralom, Slika 2.3). Izgled korice je isti kao naslovna strana rada koja je data u ovom
uputstvu.
Pre same odbrane (ili na odbranu) neophodno je dostaviti:

dva primerka MEKO korienog rada i

elektronsku PDF verziju na CD-u u papirnom
omotu
o na CD-u obavezno treba napisati markerom ili nalepiti nalepnicu sa naznakom ta se
nalazi na CD-u: Spec rad Petar Petrovic, 2016 (broj zavisi od godine u kojoj se brani
specijalistiki rad).
3
Slika 2.1 Ovako DA Meko korienje (korica je savitljiva)
Slika 2.2 Ovako NE Tvrdo korienje (korica ne moe da se savije)
4
Slika 2.3 Ovako NE Korienje spiralom
2.6 Pismo, format papira, margine
S obzirom da tehniki radovi obiliju stranim izrazima i skraenicama koji se obino piu
latininim pismom, preporuka je da se ceo rad pie latininim pismom.
Format papira na kojem treba pisati rad je A4 (Slika 2.4). Kako bi se ispotovale margine
veoma je bitno da se prilikom tampe i tampa podesi na format A4 (obino je default-na
vrednost na tampau podeena na Letter).
Slika 2.4 Format papira za izradu rada

Margine, u zavisnosti da li se tampa jednostrano ili dvostrano, treba podesiti na nain kako
je to prikazano na slici (Slika 2.5). Obratiti panju da ukoliko se tampa dvostrano treba u polju
Multiple Pages izabrati Mirror margins.
Slika 2.5 Podeavanje margina za jednostranu i dvostranu tampu
5
Za pisanje teksta preporuuje se upotreba fonta Times New Roman (ili neki njemu slian), jer
je utvreno da se ovaj tip fonta lako ita, a i to je dobro poznat font na svim raunarima, te
gotovo nikad ne pravi problem prilikom editovanja teksta na razliitim raunarima. Veliina
fonta treba da je 12 pt ili 11 pt (ukoliko je materijal obiman).
Svaka glava zapoinje na novoj stranici i u novoj sekciji (Section) MS Word dokumenta.
Slika 2.6 prikazuje alat kojim se otvara nova sekcija i istovremeno prelazi na novu stranu (Page
Layout/Breaks/Section Breaks/Next Page,). Ukoliko se rad tampa dvostrano tada nova glava
poinje na prvoj sledeoj desnoj (neparnoj) stranici.
Slika 2.6 Prelazak na novu stranu pri prelasku na novu glavu
2.7 Header i footer
Prilikom podeavanja margina stranica i jednostrane/dvostrane tampe treba definisati i

parametre za header (zaglavlje) i footer u alatu/funkciji Page Setup (Slika 2.7).
Ukoliko se vri jednostrana tampa tada je dovoljno izabrati (ekirati) opciju Different first
page, to znai da e se header/footer razlikovati na prvoj i svim ostalim stranicama. To je bitno
jer se zaglavlje (header) ne postavlja na prvoj stranici glave (New Section). Zaglavlje treba da
postoji na svim ostalim stranicama u samom tekstu. U footer-u se postavlja broj stranice, bez
obzira da li je prva strana glave ili neka druga. Naslovna strana, i sledee tri stranice (Kljuna
dokumentacijska informacija i Zadatak za specijalistiki rad) ne trebaju da imaju ni header ni
footer, niti ih treba brojati. Brojanje strana poinje sa stranicom na kojoj poinje Sadraj. Brojevi
strana na stranama Sadraja, Spiska slika i tabela piu se velikim rimskim brojevima, fontom
Arial, 10 pt. Brojevi strana poev od prve glave, pa do kraja, piu se arapskim brojevima, fontom
Arial, 10 pt, s tim to se prva strana prve glave numerie brojem 1. Broj strane se moe postaviti
na sredini footer-a i to je najsigurnija opcija, jer se tada kasnije ne mora paziti ukoliko se prelazi
na dvostranu tampu.
6
Slika 2.7 Layout dijalog u Page Setup funkciji

Ukoliko se vri dvostrana tampa, tada se moe ekirati i opcija Different odd and even, to
znai da se posebno mora podeavati header/footer na neparnim, odnosno parnim stranicama,
kao i na prvoj stranici sekcije. Korisnost ove funkcije se recimo ogleda u tome to se broj strane
moe podesiti tako da je uvek poravnat sa spoljnom marginom materijala i donekle je preglednije
takvo brojanje strana.
2.8 Stilovi
Kako bi se izbeglo podeavanje svakog dela teksta pojedinano, neophodno je koristiti

stilove u MS Word-u (Styles).
Pre itanja daljeg teksta pozivamo budue autore radova da se upoznaju sa stilovima u MS
Word-u putem kratkih lekcija dostupnih na Youtube-u:
http://www.youtube.com/watch?v=5hy9SvovpP4
http://www.youtube.com/watch?
v=fL8jYjshpIU&feature=relmfu
v=4R1fgMCjm9A&feature=relmfu
v=eURMxdhCC94&feature=related
moete pronai i neke druge/novije...
Za jedan rad dovoljno je definisati oko 10-tak stilova (Normal, Heading 1, Heading 2, ...,
Paragraf, Nabrajanje, Caption i slino). U ovom materijalu postoje predefinisani stilovi koji e se
koristiti za pisanje teksta. Autor rada ima slobodu da te stilove izmeni (promeni font, veliinu
fonta, uvlaenje teksta, razmak izmeu teksta i slino), ali tako da to ne utie bitno na konanu
formu teksta.
Naslov prvog nivoa (glave) formatiran je stilom Heading 1 koji se bira iz Home menija
(Slika 2.8).
7
Slika 2.8 Home meni MS Word 2010

Naslovi narednih nivoa se formatiraju redom Heading 2, Heading 3, Heading 4 itd.
Preporuka je da se ne koristi vie od etiri nivoa naslova, a da se definie i jedan naslov koji nee
biti numerisan, npr. Heading 5 koji nee zapoinjati brojem.
Tekst se pie u pasusima. Svaki pasus je formatiran stilom aParagraf (a zbog toga da bi se
taj stil pojavio na poetku liste i time olakala njegova primena, ali autor moe da definie i
svoje ime stila). Svaki stil dozvoljava razna podeavanja. U podeavanja se ulazi desnim klikom
na stil i biranjem opcije Modify, nakon ega se pojavljuje prozor za dijalog prikazan na slici
(Slika 2.9).
Slika 2.9 Modify funkcija modifikacija stilova

Slika 2.10 prikazuje dijalog za podeavanje fontova. Zgodno je napomenuti da promena
fonta ovde uzrokuje promenu u svim delovima rada koji su formatirani datim stilom.
8
Slika 2.10 Podeavanje fontova u pojedinanom stilu

Slika 2.11 prikazuje dijalog za formatiranje opcija Paragraf funkcije.
Slika 2.11 Podeavanje opcija Paragraph u stilovima

Slika 2.12 prikazuje mogunost definisanja shortcut key (preice na tastaturi) za svaki stil.
Ovo je veoma korisna funkcija s obzirom da se prilikom pisanja tehnikih radova vrlo esto
mora prelaziti sa jednog stila na drugi.
9
Slika 2.12 Shortcut key funkcija za stilove
2.9 Naglaavanje i strane rei
Ukoliko se ele naglasiti pojedine rei, odnosno delovi reenice, to se vri tako to se eljeni
tekst prebaci u bold format (masna slova). Preporuka je da se naglaavanje ne koristi esto jer se
tada gubi smisao. Naime, ukoliko postoji mnogo naglaavanja postavlja se pitanje koje
naglaavanje je bitnije od drugih, a oteava se i itanje teksta. Tekst u italic (kurziv) formatu
treba koristiti za engleske (strane) termine, npr:
... slabljenje signala, alokacija kanala,
handover, roming....
2.10Skraenice
Skraenice koje su akronimi piu se velikim slovima. Kada se skraenica pojavi prvi put u
tekstu, nakon nje se u zagradama navodi puni naziv koji ona reprezentuje, pri emu su slova koja
ine akronim velika, a ako je naziv stranog porekla pie se italic formatom fonta. Ukoliko je
mogue termin koji reprezentuje skraenica prevesti na srpski to treba uraditi. Sledi nekoliko
primera delova teksta koji sadre skraenice:
... u lokalnoj raunarskoj mrei, LAN (Local
Area Network), postoji...
... koristi se tehnika ortogonalnog frekvencijskog
multipleksiranja, OFDM (Orthogonal Frequency
Division Multiplexing), koja ima osobine...
... IEEE 802.3 specificira tehniku pristupa sa
oslukivanjem nosioca i detekcijom sudara,
CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access
network with Collision Detection), a jo se
naziva i Eternet...
... kartica koja se ugrauje u PCMCIA (Personal
Computer Memory Card International
Association) slot laptop raunara...
10
... tehniki precizniji termini kao to su PDU
(Protocol Data Unit) i SDU (Service Data
Unit)...
Kada se jednom navede pun naziv, preporuuje se da se nadalje se moe koristiti samo
skraenica. Ipak, nekada je zgodno ponoviti i pun naziv skraenice (ponovo u zagradama)
ukoliko e to itaocu olakati itanje (da italac ne mora da trai u prethodnom tekstu ili u listi
skraenica definisanu skraenicu). Ukoliko tekst sadri puno skraenica, to je skoro uvek sluaj
kada se pie neki tehniki rad, tada treba u posebnom dodatku dati njihovu listu poreanu po
abecednom redosledu.
2.11Nabrajanja
Svako bitnije nabrajanje koje se pojavi u tekstu treba dati u preglednom obliku u vidu liste.
Postoje dve varijante (Slika 2.13):
1. numerisana lista, definisana stilom aNumLista, i
2. nenumerisana lista, definisana stilom
aNonNumLista (lista sa buletima).
Slika 2.13 Stilovi za nabrajanje

Stavke u okviru liste mogu da se piu na dva naina:
Malim slovom, kada iza svakog lana liste (osim
poslednjeg) sledi zarez, kao u prethodnoj listi.
Velikim slovom, kada iza svakog lana liste sledi
taka, kao u ovom primeru.
Ukoliko svaku stavku u nabrajanju treba dodatno kratko objasniti onda je najbolje to uiniti
u samom nabrajanju, tako to e se naziv stavke i objanjenje odvojiti praznim mestom, crtom
() (a ne crticom, -) i praznim mestom. npr:
Tok (flow) niz paketa koji se mogu
identifikovati i koje mreni vor pridruuje
jednom zahtevu za QoS.
Specifikacija saobraaja, TSpec (Traffic
Specification) karakteristike saobraaja koji se
prenosi odreenim tokom.
Specifikacija zahteva servisa, RSpec (Request
Specification) karakteristike kvaliteta servisa
koji se zahteva na odreeni tok.
Karakteristike toka (flowspec) kombinacija
TSpec i RSpec. Mreni vorovi flowspec koriste
kao ulazne parametre prilikom odluivanja u
procesu kontrole pristupa.
11
Ovde je zgodno napomenuti da se crtica koristi za sloenice tipa radio-komunikacije,
veza tipa taka-taka i tada se ne ostavlja prazno mesto izmeu termina koji ine sloenicu.
Crta se automatski dobija kada se pre i nakon crtice (npr. minus na tastaturi) ukuca prazno
mesto, neka re i jo jedno prazno mesto, a to sve ukoliko se u MS Word opcijama izabere
funkcija koja je osenena crvenim na slici (Slika 2.14).
Ukoliko svaka stavka zahteva malo due objanjavanje (npr. desetak redova) tada je najbolje
koristiti podnaslove nieg nivoa ili nenumerisane naslove.
Slika 2.14 Funkcija za automatsko prepoznavanje crte i crtice
2.12Show All funkcija,
Show All funkcija, koja se ukljuuje pritiskom na ikonu u osnovnom meniju, olakava
pregledavanje teksta i pronalaenje greaka u kucanju (to je sasvim normalna stvar da ih ima
bez obzira koliko je autor iskusan u kucanju). Prilikom pisanja teksta ovaj prikaz moe da smeta
to zavisi od onoga koji pie tekst. Ukljuivanjem ove funkcije na displeju se prikazuju stvari
koje nisu vidljive kada se tekst tampa. Ova funkcija prikazuje gde postoji prazno mesto (ili vie
praznih mesta to je moda greka), gde se prelazi u novi red, gde je nastao prelom teksta (New
Section) i sline stvari. Slika 2.15 prikazuje izgled dela teksta kada je ukljuena ova funkcija.
12
Slika 2.15 Prikaz Show All funkcije
3 Slike, tabele, jednaine, referenciranje literature i poglavlja

Caption, Cross-Reference
U cilju preciznog numerisanja slika, tabela i drugih objekata, neophodno je koristiti funkcije
Caption i Cross-Reference. Korienje ovih funkcija je prilino jednostavno, a one umnogome
olakavaju numerisanje objekata (slika, tabela), a naroito su korisne u sluajevima dodatnog
ubacivanja objekata, jer program sam vri prenumeraciju svih postojeih objekata i
referenciranja na iste. Takoe, olakano je pravljenje spiska slika i tabela.
Ubacivanje Caption-a se vri funkcijom Insert Caption koja se nalazi u References meniju
(Slika 3.16, crveni marker) ili desnim klikom na sliku (Slika 3.17) koja je ubaena u tekst.
Nakon pozivanja ove funkcije pojavljuje se dijalog koji omoguava odabir labele koja e se
koristiti za dati objekat (Figure, Table, ...). Po default-u labele Slika, Tabela i Jednaina ne
postoje u spisku labela, te ih je potrebno definisati funkcijom New Label. Ne treba ekirati
funkciju Exclude Label from Caption. Svaki objekat treba da je numerisan tako to se prvo
pojavljuje labela, pa broj poglavlja u kojem se objekat nalazi, zatim taka i nakon toga redni broj
objekta u datom poglavlju (Slika 3.18).
Slika 3.16 Deo References menija koji se odnosi na Caption i Cross-Reference
13
Slika 3.17 Meni koji se pojavi na desni klik na sliku
Slika 3.18 Insert Caption funkcija

Font za Caption stil treba da se razlikuje od fonta koji se koristi za pisanje teksta. U ovom
uputstvu koristi se Arial Narrow i to Bold verzija.
Veoma bitno je naglasiti da se mora izvriti pozivanje (referenciranje) u tekstu na svaki
objekat (slika, tabela...), i to tako to e se referenciranje na neki objekat prvi put (npr. sliku)
izvriti pre pojavljivanja samog objekta u materijalu. U suprotnom, italac prvo nailazi na sliku,
a potom na objanjenje ta ona znai. To moe dovesti itaoca u nedoumicu na ta se slika
odnosi. Naravno, ukoliko ponovo elimo da se pozovemo na sliku kasnije u tekstu, dozvoljeno je
referenciranje posle njene pojave u materijalu. Takoe, dozvoljeno je referenciranje na slike koje
se nalaze i u prethodnim poglavljima.
Pozivanje na neki objekat u tekstu vri se funkcijom Cross-Reference (Slika 3.19). Kursor se
podesi na mesto gde treba ubaciti referencu i pozove se ova funkcija.
Slika 3.19 Cross-Reference funkcija

Nakon pozivanja ove funkcije otvara se dijalog koji omoguava pozivanje na razne
numerisane objekte u tekstu (Slika 3.20).
14
Slika 3.20 Cross-reference dijalog

Ukoliko se vri pozivanje na recimo sliku, u polju Reference type treba izabrati Slika. Polje
Insert as hyperlink omoguava da se klikom na datu referencu u tekstu skoi direktno na dati
objekat u tekstu. To je dobra funkcija u nekim sluajevima, ali iskustvo autora ovog uputstva je
takvo da ta funkcija tokom pisanja teksta moe i da otea kasnije pregledavanje i ispravljanje
teksta. to se specijalistikih radova tie, ovu funkciju ne treba koristiti.
U polju Insert reference to treba izabrati Only Label and Number, a to znai da e se u tekst
ubaciti npr. Tabela 1.1. Ovde treba napomenuti da MS Word ne dozvoljava (odnosno autor
uputstva jo nije otkrio da to moe) menjanje labela po padeima, niti dozvoljava malo slovo na
poetku labele. Naime, tokom kucanja teksta prividno e ovo biti dozvoljeno, ali kada se klikne
na Print Preview ili dokument zatvori i ponovo otvori, svaka labela e se vratiti na definisanu
vrednost. Zbog toga se preporuuju sledea pravila prilikom pisanja teksta:
Slika 1.1 prikazuje optu emu
telekomunikacionog kanala.
Na osnovu opte eme telekomunikacionog
kanala (Slika 1.1) moe se zakljuiti ...
Na osnovu opte eme telekomunikacionog
kanala koja je prikazana na slici (Slika 1.1) ...
3.1 Slike
Svaka slika treba da poseduje svoj broj i naziv (tzv. caption). Slika 3.21 prikazuje primer.
15
Slika 3.21 Telefonske slualice i kablovi

Najbolje bi bilo da se svaka slika nacrta u nekom od softverskih paketa namenjenih za to
(preporuuje se MS Visio koji obiluje ve ugraenim objektima za tehniko crtanje). Prilikom
crtanja treba voditi rauna na konzistentnost slika, a to znai da ukoliko se izabere jedan objekat
za predstavljanje npr. raunara ili rutera, tada na svakoj narednoj slici koja poseduje te objekte
treba koristiti isti izabrani objekat u MS Visio-u (ili nekom drugom softverskom paketu).
Generalno slike treba crtati istim stilom, bez obzira to one u originalu tako ne izgledaju (recimo
kada treba da se ubace slike iz razliite literature). Font koji se koristi na slikama treba da se
razlikuje od fonta teksta (za koji se preporuuje Times New Roman). Recimo, mogu se koristiti
dobro poznati fontovi Arial i Arial Narrow koji uglavnom ne prave problem ukoliko se
dokument edituje na razliitim raunarima. Arial Narrow je naroito podoban kada slika obiluje
tekstom, jer zauzima manje prostora. Veliina fonta moe biti 10 pt. U svakom sluaju jednom
izabran font treba koristiti na svim slikama.
Prilikom crtanja preporuuje se da slika bude to je mogue manja po vertikali (po visini),
jer na taj nain se unapreuje preglednost materijala s obzirom da se slika moe lake smestiti na
stranicu na kojoj je i tekst koji je opisuje. Po horizontali slika moe da bude irine koliko to
margine stranice dozvoljavaju.
Slike treba da se centriraju na sredini i na sredini ispod njih treba da stoji njihov naziv
(caption). Iznad slike ne treba ostavljati prazan prostor, jer su ostali stilovi prilagoeni da
ubacuju dovoljno praznog prostora da bi preglednost bila zadovoljena. Slike se formatiraju
stilom aSlika, koji omoguava da ona bude centrirana na sredini teksta i automatski ubacuje po
3 pt praznog prostora iznad i ispod slike.
Preporuuje se korienje boja na slikama, ali boje treba birati tako da se one razlikuju
ukoliko se rad tampa u crno-beloj tehnici. Takve slike se kasnije mogu lako koristiti i na
prezentaciji prilikom odbrane rada.
Na slikama (Slika 3.22, Slika 3.23, Slika 3.24) prikazani su neki primeri slika koji
zadovoljavaju pomenute principe.
16
Slika 3.22 IEEE 802 familija standarda i odnos u OSI referentnom modelu
Slika 3.23 Primer povezivanja dve podmree ruterom
Slika 3.24 Beacon ram
3.2 Tabele
Slini principi kao za slike vae i za tabele (to manje po vertikali, font Arial ili Arial
Narrow, 10 ili 11 pt, korienje boja ili senenje razliitim nijansama sive, konzistentnost svih
tabela, centriranje na sredinu). U narednim tabelama (Tabela 3.1, Tabela 3.2, Tabela 3.3) dati su
neki primeri tabela koje se mogu koristiti pri izradi rada.
17
Kontrolni ramovi Upravljaki ramovi Ramovi sa podacima

Bilo koji ramovi sa ToDS i FromDS
Request to Send (RTS) Probe Request
bitovima postavljenim na 0
Clear to Send (CTS) Probe Response
Acknowledgment (ACK) Beacon
CF-End Authentication
CF-End+CF-Ack Deauthentication
Announcement Traffic
Indication Message (ATIM)
Tabela 3.1 Ramovi klase 1
PHY Tehnika prenosa Frekvencija Podrane brzine (Mbit/s)
802.11 DSSS, FHSS 2,4 GHz
DSSS, FHSS i IR 1, 2
osnovni IR 850-950 nm
802.11a OFDM 5 GHz 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48, 54
802.11b DSSS 2,4 GHz 5,5, 11 + 802.11 brzine
802.11g OFDM 2,4 GHz 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48, 54 + 802.11b brzine
802.11n OFDM, MIMO 2,4 GHz ili 5 GHz do 600
Tabela 3.2 Razliiti 802.11 PHY
CF- CF-Poll
Znaenje
Pollable Request
Kada koristi stanica
0 0 Stanica ne podrava prozivanje
0 1 Stanica podrava prozivanje, ali ne zahteva postavljanje na listu za prozivanje
1 0 Stanica podrava prozivanje i zahteva postavljanje na listu za prozivanje
Stanica podrava prozivanje i zahteva da nikad ne bude prozvana (kada stanica treba da se
1 1
ponaa kao da nepodrava operacije bez nadmetanja)
Kada koristi AP
0 0 AP nema implementiranu PCF funkciju
0 1 AP koristi PCF funkciju za isporuku, ali ne podrava prozivanje
1 0 AP koristi PCF funkciju za isporuku i za prozivanje
1 1 Rezervisano, ne koristi se
Tabela 3.3 Interpretacija Polling bita u polju Capability
Tabele ne bi trebalo da se prelamaju na dve stranice. Da bi se to izbeglo mogu se runo
ubaciti prazni redovi formatirani aNormal stilom koji e tabelu prebaciti na sledeu stranicu,
kao to je to uraeno u ovom uputstvu pre tabele (Tabela 3.1). Velike tabele koje ne staju na
jednu stranicu mogu da se prelamaju na jednu ili vie stranica, ali takve tabele treba izbegavati
koliko god je mogue, jer su u principu vrlo nepregledne.
3.3 Jednaine
Jednaine sa takoe numeriu u formatu (broj_glave.broj_jednaine_u_glavi), kao u

sledeem primeru:
18
(3.1)
Automatska numeracija jednaina je, naalost, teko izvodljiva (bar autor uputstva nije
otkrio lagan nain) i u ovom dokumentu je predvieno da se numeracija izvodi runo. Jednaine
treba da budu formatirane stilom aJednacina. Centriranje jednaine se postie tako to se pre nje
umetne Tab karakter, a novi Tab karakter nakon nje obezbeuje da broj jednaine bude uz desnu
ivicu. Referenciranje na jednaine u ovom dokumentu nije automatsko, ve se mora vriti runo.
Npr. jednaina (3.1) daje spektar informacionog sadraja digitalnog signala.
Sloenija automatska numeracija i referenciranje moe se primeniti ukoliko rad poseduje
mnogo jednaina, a objanjena je u sledeim Youtube uputstvima:
https://www.youtube.com/watch?
v=wM57WvO20KA
v=T34BMW7wxWI
v=xnDSgcNPnBI&ebc=ANyPxKoACLTCS-
8ip3Zflavb7IOS3yXsjRlUcrwVMfRZG1HMAY
cSRQNLjf-
39vggXbE_nMGxv7WrRQN3VeZCYMi-
JGZS9hG7-w
Generalno gledano, MS Word nije previe podoban za pisanje materijala sa puno jednaina i
matematikih formula. Ukoliko rad obiluje jednainama, tada je preporuljivo pisanje u
programskom paketu Latex (ita se Lateh).
Latex nije What You See Is What You Get alat (kao MS Word), i zahteva oko nedelju dana za
savladavanje do nivoa kada se moe napisati teza, ali se njegova upotreba viestruko isplati.
Formatiranje teksta se vri pomou jednostovnih komandi koje se ubacuju u tekst, a softver sam
vodi rauna o numeraciji glava, odeljaka, slika, tabela, jednaina, literature i referenci. Pisanje
matematikih izraza je daleko jednostavnije nego u Equation Editor-u MS Word-a. Osim toga, u
okviru Latex-a postoji mnotvo ablona, koji uobliavaju tekst u format diplomske teze.
Latex kompajler se moe dobiti na zahtev, a tekst moe da se pie u bilo kom tekst editoru
(preporuuje se WinEdt).
Pored kombinacije editor i kompajler, Latex dokumenti se mogu pisati i pomou paketa
Scientific WorkPlace, Lyx, Tex Studio koji objedinjuju prednosti Latex-a i MS Word-a. Postoje i
drugi alati, pogledati https://en.wikipedia.org/wiki/Comparison_of_TeX_editors .
Odlino uputstvo za pisanje Latex dokumenata dato je u [14].
3.4 Referenciranje literature i pozivanje na pojedina poglavlja
Za referenciranje literature u tekstu i za pozivanje na pojedina poglavlja koristi se takoe

funkcija Cross-reference. Primer je dat u poslednjoj reenici poglavlja 3.3 i upravo u ovoj
reenici. Slika 3.25 prikazuje dijalog za koji se koristi u ovim sluajevima.
19
Slika 3.25 Korienje Cross-reference funkcije za pozivanje na literaturu i poglavlja
4 Sadraj, spisak slika i spisak tabela
Nakon tabela Kljuna dokumentacijska informacija i Zadatak za specijalistiki rad

(nakon naslovne strane) neophodno je ubaciti sadraj, spisak slika i spisak tabela. Potovanje
prethodnih pravila koja se odnose na stilove i funkcije Caption i Cross Reference umnogome
olakavaju formiranje pomenutih spiskova. U meniju References postoje funkcije Table of
Contents i Insert Table of Figures (Slika 4.26, markirano crevnim) koje se koriste za formiranje
sadraja i pomenutih spiskova.
Slika 4.26 Funkcije za pravljenje sadraja i spiskova slika i tabela

Naslovi Sadraj, Spisak slika i Spisak tabela treba da budu istog formata (font, razmak
i slino) kao Heading 1 stil, ali ne treba da budu definisani tim stilom. Ukoliko bi bili definisani
tim stilom, tada bi i ti naslovi uli u sadraj, to nema smisla. Stoga, formatiranje ovih naslova
treba izvriti runo.
5 Recenziranje rada
Kandidat na pregled dostavlja elektronsku verziju rada u docx formatu. Kandidat na pregled
dostavlja svoju predloenu konanu verziju rada. Konana verzija rada podrazumeva da je rad u
kompletu napisan, sadri sva neophodna poglavlja, naslovnu stranicu, popunjene tabele Kljuna
dokumentacijska informacija i Zadatak za specijalistiki rad (bar ono to kandidat zna, neke
stvari e popuniti mentor, a neke se popunjavaju kada se usvoji konana verzija rada menjaju
se parametri koji su markirani utom bojom), spisak skraenica, literaturu, dodatak ukoliko
postoji. Pre dostavljanja rada, obavezno rad oistiti od pravopisnih i greaka u kucanju to je
vie mogue.
Nee se pregledati radovi koji nisu formatirani prema ovom uputstvu, jer je prilino
teko pregledati rad koji nije sistematino sreen.
20
Mentor rad recenzira korienjem funkcije Track Changes (poziva se iz menija Review u
kojem se nalaze i druge bitne funkcije za ispravljanje radova, Slika 5.27), koja omoguava da se
pamte sve promene u radu. Promene su zabeleene drugom bojom (crvena, ljubiasta, plava
zavisi od podeavanja u MS Word-u). Ono to se brie precrtano je, a ono to se dodaje
podvueno je, a mogu da se pojave i komentari sa desne strane (najee kada se neto
preformatira). Pored toga prilikom recenziranja se mogu koristiti i komentari (funkcija Insert
New Comment, Slika 5.27) koji se takoe pojavljuju sa desne strane.
Prihvatanje ili odbijanje izmena vri se funkcijama Accept Changes ili Reject Changes koje
se pozivaju iz menija Review (Slika 5.27) ili desnim klikom na izmenu (Slika 5.28). Kandidat je
u obavezi da pregleda svaku izmenu i komentar koji su predloeni, kako bi se upoznao s tim
ta nije dobro uraeno. Takoe, kandidat, ukoliko za to poseduje postojane argumente, moe da
ne prihvati predloenu izmenu, a argumente treba da navede u svom New Comment.
Slika 5.27 Neke funkcije iz menija Review New Comment, Track Changes, Accept, Reject
Slika 5.28 Funkcije Accept Changes i Reject Changes pozvane desnim klikom na izmenu
Sa leve strane reda u kojem je neto menjano pojavljuje se vertikalna crta koja oznaava da
je bilo promenu u datom redu. Prilikom ispravljanja rada, cilj je da tih crta vie nema, kao ni
komentara.
Naredne slike (Slika 5.29, Slika 5.30, Slika 5.31, Slika 5.32, Slika 5.33) prikazuju neke
primere korienja gore pomenutih funkcija.
21
Slika 5.29 Primer 1 korienje funkcije Track Changes i New Comment
22
Slika 5.33 Primer 5 korienje funkcije Track Changes
6 Neke uobiajene greke i preporuke
Tokom viegodinjeg pregledavanja radova, mentori su uoili neke uobiajene greke, a to

su:
Globalna mrea Internet pie se sa velikim I,
o ne pie se internet.
Jednice za brzinu prenosa podataka piu se na
sledei nain: bit/s, kbit/s, Mbit/s, Gbit/s, Tbit/s.
o ne pie se Mbps (engleska terminologija)
o ne pie se Mb/s ovo je pravopisno korektno, ali se izbegava iz razloga jasnoe, jer neki
itaoci mogu jedinicu b da poveu sa bajt (B), a ne sa bit.
Prilikom pisanja decimalnih brojeva, koristi se
decimalni zarez (npr. 2,4 GHz)
o ne koristi se decimalna taka (engleski pravopis, npr. 2.4 GHz).
Prilikom pisanja velikih brojeva korisno je
koristiti taku za odvajanje hiljada, miliona itd.
(npr. 1.273.567 pretplatnika, 34.506,00 din.)
o ne koristiti zarez (on se koristi u engleskom pravopisu, npr. 1,273,567 pretplatnika,
34,506.00$)
23
Neki engleski termini su kao takvi prihvaeni u
srpskom jeziku, te ih u tom obliku treba koristiti,
npr:
o gejtvej (gateway),
o ruter (router),
o roming (roaming),
o svi (switch),
o interfejs (interface),
o port (port).
Neki termini se mogu pisati na nekoliko naina.
Bitno je izabrati jedan i koristiti ga svuda u
tekstu, npr:
o Triple Play, triple play, triple-play, Triple play..., recimo moe se izabrati Triple Play.
Menjanje skraenica i engleskih termina po
padeima dozvoljeno je upotrebom crtice, npr:
o VoIP-a, VPN-ova, downlink-a...
Pie/kae se: redundantnost, autentifikacija,
predstavlja, podaci, umnogome, ponekad,
pretpostaviti, ne sme, mi bismo, ...
o na Internetu postoje sajtovi koji mogu pomoi prilikom nedoumica kako se neto
kae/pie, npr. www.kakosepise.com, http://pravopis.tripod.com itd.
Vrednost i jedinica treba da se nalaze u jednom
redu. Naime, nije u redu sledee: 600 Gbit/s
(vrednost 600 u gornjem redu, a jedinica Gbit/s u
donjem redu). Ukoliko postoje ovakvi problemi
oni se reavaju tako to se umesto space-a
izmeu vrednosti i jedinice kuca istovremeno
kombinacija tastera ctrl+shift+space.
Obratiti panju na slova sa kukicama i
kvakicama (, , , , ) da li su dobro napisana
(da nisu c, s, z). Treba pisati , , a ne dj ili Dj.
Provajder Telekom usluga je Telekom Operator
(a ne Operater, to predstavlja osobu koja neto
radi)
Opseg nekih vrednosti se pie sa - (crticom), a ne
sa (crtom): npr. ... duina putanje moe biti od
2-10 m... (a ne ... od 2 10 m...).
Ne koristiti izraz Na narednoj slici (Slika 1.1)
je prikazano... ili .. to prikazuje sledea tabela
(Tabela 1.1).... Naime, prilikom preloma teksta
kada se na kraju sreuje ceo tekst, data slika ne
mora da bude direktno ispod teksta koji se
odnosi na nju. Dovoljno je rei Slika 1.1
prikazuje...
Ne stavljati dvotaku (:) ve taku (.) na kraju
reenice koja upuuje na sliku/tabelu. Recimo
NIJE dobro Slika 1.1 prikazuje TK mreu:, a
DOBRO je Slika 1.1 prikazuje TK mreu.
24
7 Zakljuak
Svaki rad treba da poseduje poglavlje Zakljuak u kojem se daje kratak pregled rada i
rezultata dobijenih u radu.
Skraenice
(Ovaj deo pod zagradom slui samo za objanjenje: Svaki rad mora da sadri i spisak
skraenica koje se pojavljuju u tekstu i to poreanih po abecednoom redosledu. Zbog toga se
preporuuje korienje tabele za formiranje spiska, jer se tada omoguava lako A-Z sortiranje. Po
mogustvu mogu se napraviti nevidljive granice elija u tabeli. Naslov Skraenice je Heading
1, ali treba iskljuiti nabrajanje, jer treba da predstavlja nenumerisani naslov prvog nivoa koji e
se pojaviti u sadraju.)
AAL5 ATM Adaptation Layer
ACL Access Control List
ADM Add/drop multiplexing
ARP Address Resolution Protocol
ARPA Advanced Research Projects Agency
ARPANET Advanced Research Projects Agency Network
ATM Asynchronous Transfer Mode
ATMARP ATM Address Resolution Protocol
BGP Border Gateway Protocol
CE Customer Edge
CLS Controlled-Load Service
CR-LDP Constraint Route Label Distribution Protocol
CR-LSP Constraint-Based Routed Label Switched Path
IT Informacione Tehnologije
OK Optiki Kabl
RATEL Republika Agencija za TELekomunikacije
CW Control Word
DiffServ Differentiated Services
DoS Denial of Service
DSCP DiffServ Code Point
DSL Digital subscriber line
DTE Data Terminal Equipment
E-LSP EXP-inferred-class LSP
EIGRP Enhanced Interior Gateway Routing Protocol
FEC Forward Equivalence Class
FR Frame Relay
GMPLS Generalized MPLS
GRE Generic Routing Encapsilation
GS Guaranteed Service
HDLC High-Level Data Link Control
IETF Internet Engineering Task Force
25
IGMP Internet Group Management Protocol
IGP Interior Gateway Protocols
IntServ Integrated Services
IP Internet Protocol
IPLS IP-Only LAN-Like Service
IPSec IP Security
IS-IS Intermediate System To Intermediate System
IT Informacione Tehnologije
Literatura
(Ovaj deo pod zagradom slui samo za objanjenje: Poslednja, nenumerisana glava daje
pregled koriene literature. Redosled stavki u popisu literature treba da prati tekst
specijalistikog rada. Svaka od stavki se moe citirati u tekstu tamo gde je to prikladno.
Reference na literaturu se umeu pomou komande InsertReferenceCross Reference,
zatim izborom Reference Type Numbered item i Insert reference to Paragraph number i
pozicioniranjem na odgovarajau stavku u prozoru koji se nalazi ispod ovih polja.
Ukoliko se u tekstu navode imena autora, treba ih pisati onako kako se izgovaraju. Prvu put
kada se navodi ime autora treba u zagradama dati i njegov zapis u originalu kurzivom. Npr.
poznat je prvi Nikvistov (Nyquist) kriterijum koji opisuje uslove potrebne za prenos digitalnih
signala u osnovnom opsegu bez intersimbolske interferencije.
Za stavke iz literature treba koristiti stil aLiteratura. Knjige treba da se referenciraju kao
pod [1], dok radovi treba da se referenciraju kao pod [2]. U nastavku su dati primeri i za RFC
dokumente, Internet stranice itd.)
[1] B. Sklar, Digital Communications; Fundamentals and Applications, Prentice-Hall International, London,
1988.
[2] J. L. Massey, Optimum Frame Synchronization, IEEE Trans. on Comm., Vol. 20, pp. 115-119, April
1972.
[3] Cisco System, Building Cisco Multilayer Switched Networks, Vol. 2, Version 3.0, Cisco Press 2006.
[4] D. Nemec, D. Vukobratovi, V. Crnojevi, . Stefanovi, Tehnologija VoIP sistema, Katedra za
telekomunikacije i obradu signala, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2006.
[5] J. Rosenberg, H. Schulzrinne, G. Camarillo, A. Johnston, J. Peterson, R. Sparks, M. Handley, E.
Schooler, SIP: Session Initiation Protocol, RFC 3261, IETF, 2002.
[6] M. Handley, V. Jacobson, C. Perkins, SDP: Session Description Protocol, RFC 4566, IETF, 2006.
[7] J. Rosenberg, J. Weinberger, C. Huitema, R. Mahy, STUN Simple Traversal of User Datagram
Protocol (UDP) Through Network Address Translators (NATs), RFC 3489, IETF, 2003.
[8] Pat Hurley, Session Border Controllers for Dummies, 2nd Sonus Special Edition, John Wiley & Sons,
Inc. 2013.
[9] Al Sultani Dawood Akdas, Session Border Controller Roles in IP Multimedia Subsystem, AV
Akademikerverlag, 2015.
[10] Technical white paper, Migration from Cisco GLBP to industry standard VRRPE, Hewllet-Packard
Development Company, 2012.
[11] http://bcr2.uwaterloo.ca/~brecht/thesis-hints.html
[12] http://www.griffith.edu.au/centre/gphrc/pdfs/GPHRC_THESIS_TEMPLATE.dot
[13] http://www.jur.lu.se/internet/biblioteket/examensarbeten.nsf/43e828219552baccc12568cd0028a0b9/8d3
63e011e087ccac125694500412146/$FILE/EN_word10.dot
[14] T. Oetiker, H. Partl, I. Hyna, E. Schlegl, The Not So Short Introduction to Latex 2,
http://www.ctan.org/tex-archive/info/lshort/english/lshort.pdf
26

Uputstvo Za Pisanje Specijalistickog Rada

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uputstvo Za Pisanje Specijalistickog Rada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Petar Petrovi

Naziv teme specijalistikog rada

Slika 2.1 Ovako DA Meko korienje (korica je savitljiva).......................................................3

Tabela 3.1 Ramovi klase 1.............................................................................................................16

Ovaj dokument predstavlja Uputstvo za pisanje specijalistikih radova. Moe se koristiti i za

2 Osnovna pravila, pisanje teksta, tampanje i drugo

2.1 Prvo lice vs tree lice

Rad se pie u treem licu, ne prvom:

Na Internetu se moe pronai veliki broj ve gotovih semestralnih, diplomskih, master

2.3 Save i backup

2.5 Korienje i ta je potrebno dostaviti pre ili prilikom odbrane rada

Slika 2.1 Ovako DA Meko korienje (korica je savitljiva)

Slika 2.2 Ovako NE Tvrdo korienje (korica ne moe da se savije)

Slika 2.3 Ovako NE Korienje spiralom

2.6 Pismo, format papira, margine

Slika 2.4 Format papira za izradu rada

Slika 2.5 Podeavanje margina za jednostranu i dvostranu tampu

Slika 2.6 Prelazak na novu stranu pri prelasku na novu glavu

2.7 Header i footer

Prilikom podeavanja margina stranica i jednostrane/dvostrane tampe treba definisati i

Slika 2.7 Layout dijalog u Page Setup funkciji

Kako bi se izbeglo podeavanje svakog dela teksta pojedinano, neophodno je koristiti

Slika 2.8 Home meni MS Word 2010

Slika 2.9 Modify funkcija modifikacija stilova

Slika 2.10 Podeavanje fontova u pojedinanom stilu

Slika 2.11 Podeavanje opcija Paragraph u stilovima

Slika 2.12 Shortcut key funkcija za stilove

2.9 Naglaavanje i strane rei

Slika 2.13 Stilovi za nabrajanje

Slika 2.14 Funkcija za automatsko prepoznavanje crte i crtice

2.12Show All funkcija,

Slika 2.15 Prikaz Show All funkcije

3 Slike, tabele, jednaine, referenciranje literature i poglavlja

Slika 3.16 Deo References menija koji se odnosi na Caption i Cross-Reference

Slika 3.17 Meni koji se pojavi na desni klik na sliku

Slika 3.18 Insert Caption funkcija

Slika 3.19 Cross-Reference funkcija

Slika 3.20 Cross-reference dijalog

Slika 3.21 Telefonske slualice i kablovi

Slika 3.23 Primer povezivanja dve podmree ruterom

Slika 3.24 Beacon ram

Kontrolni ramovi Upravljaki ramovi Ramovi sa podacima

Jednaine sa takoe numeriu u formatu (broj_glave.broj_jednaine_u_glavi), kao u

3.4 Referenciranje literature i pozivanje na pojedina poglavlja

Za referenciranje literature u tekstu i za pozivanje na pojedina poglavlja koristi se takoe

Slika 3.25 Korienje Cross-reference funkcije za pozivanje na literaturu i poglavlja

4 Sadraj, spisak slika i spisak tabela

Nakon tabela Kljuna dokumentacijska informacija i Zadatak za specijalistiki rad

Slika 4.26 Funkcije za pravljenje sadraja i spiskova slika i tabela

Slika 5.29 Primer 1 korienje funkcije Track Changes i New Comment

Slika 5.30 Primer 2 korienje funkcije Track Changes i New Comment

Slika 5.31 Primer 3 korienje funkcije Track Changes i New Comment

Slika 5.32 Primer 4 korienje funkcije Track Changes i New Comment

Slika 5.33 Primer 5 korienje funkcije Track Changes

6 Neke uobiajene greke i preporuke

Tokom viegodinjeg pregledavanja radova, mentori su uoili neke uobiajene greke, a to

You might also like