I GLAVA

NASTANAK I RAZVOJ CIVILNOG DRUTVA

POVRATAK CIVILNOG DRUTVA I POREKLO POJMA
Kraj 20. Veka,kraj socijalizma,bujanje novih demokratija-termin civilno drustvo ulazi opet u
upotrebu(povratak klasicnim idejama iz proslosti).
Ralf Darendorf-Pluralisticka revolucija 1989,kraj socijalizma I povratak konceptima civilnog I
otvorenog drustva.
Lorens Kahun-ideja civil.drustva iz disidentskih istocnoevropskih krugova.
Vojislav Stanovcic-civilno dr.alternativa socijalizmu.
Seri Berman-napor politickih nauka da odgonetnu kako su demokratije na duzi period snazne I
uspesne(za danasnje naucnike u modi su drustvene I kulturne varijable-sintagma za varijable je koncept
civilnog drustva)
Sinonimi- civilno I gradjansko drustvo,razlika u POREKLU:
1. Civilno dr-angloamericka terminologija(civil society)
2. Gradjansko dr-nemacki pojam(burgerliche Gesellschaft)
Etimoloski razvoj- starogrcki koinonia politika>latinski societas civilis>engleski civil society>nemacki
burgerliche Gesellschaft.
Ljubomir Tadic-prednost terminu gradjansko dr,Pavlovic-civilno dr,5 razloga:
1. suprotnost vojnom
2. gradjansko-ideoloski obojen-gradjansko=burzoasko kod nas(marksisti izjednacavali)
3. gradjanin I gradjansko-ima ekskluzivno znacenje(stanovnici grada).Civilno-izjednacava st.ruralnih I
urbanih sredina-svi gradjani drustva
4. civilizirajuca f-ja- obrazac ponasanja
5. Nemacka-termin gradjansko se zamenjuje civilnim dr. Prvi mnogo tradicionalan.Gradjansko I civilno
imaju isto znacenje
KRATKA ETIMOLOGIJA POJMA
Vilhelm Hajnrih Ril-epohalna istina je razlikovanje civilnog drustva I drzave
Dihotomna paradigm- civ dr I politicka drzava,potice iz evropske I anglosaks.pol filoz. 18 do pol
19.veka.Dzon Kin-civilno dr.kljucno u evropi 1750-1850.Pre toga,civ dr I drzava medjusobno
isprepleteni.
Manfred Ridel-civilno,gradjansko je prevod koinonia politike,u lat.societas civilis.Ali razlicito modern
od antickog pojma-Aristotel(antika) :gradjansko=politicko drustvo(drzava)-pojam Polisa.
Leonardo Bruni-15 v.-izraz na latinski societas civilis za koinonia politike,preveo 1416 aristotela-
Nikomahova etika,a 1438 Politiku aristotela. 13 I 14 vek-u upotrebi communication politica ili civilis
communitas;latinski prevodi.Polis=civitas.
Ridel-pojam civilno-od drzave slobodan prostor, drustvo gradj.privatnih vlasnika.(razdvajanje pol drzave
i gradj drustva)
Italijan Gravina 1708-prvi put dihotomija civilis-politicus,a sirenje u 18 v-Monteskje.
Dz.Kin-zamerka Ridelu- u societas civilis previse fokus na nemacku pol misao,Kin-distinkcija civ dr i
drzave u anglo americkom svetu nastala:
1. Zdrav razum Tomas Pejn-drustvo i drzava su i razliciti i imaju razlicite izvore(drustvo stiti,drzava
kaznjava;drzava negativno ogranicava mane,drustvo pozitivno podstice zelje i
srecu).Privatni,induvidualni gradjanin-KLJUCNA POLUGA klasicnog shvatanja civ.dr.Sloboda
individue,vlasnicka i svojinska prava garant autonomije.
2. Ruso-Rasprave o poreklu nejednakosti medju ljudima-sredisnja uloga vlasnickih odnosa-osnivac
gradjanskog drustva je onaj koji je prvi ogradio zemljiste.
KLASINE TRADICIJE I MODELI CIVILNOG DRUTVA
Modeli civ.dr. uspostavljeni na idejama 3 specificna polja evropske politicke kulture:
1)EVROMEDITERANSKA struja-italijanski gradovi republike,kratko trajala.Oblik pol uredjenja-
sinjorije(renesansni pandan polisu).Uslovljena razvojem trgovackog i finansijskog kapitala,posledica
razmene roba i informacija preko mora.Kljucna uloga-humanisti(Leonardo Bruni).1250-1450 vazan za
formiranje pojma,po Entoni Bleku u upotrebi je latinski u 5 pol.jezika: 1.teoloski j. 2.akademski j.
3.Ciceronov j. 4.Aristotelov j.(republikanski) 5.maternji j.Republika Firenca-pocetno filolosko i idejno
zasnivanje civ.dr.Makijaveli(Rasprave o prvoj dekadi Tita Livija)-vrlina
vladanja,republikanizma,omogucavanje srecnog pol.zivota,odgovara narastajucem gradjanstvu.
Makijaveli 3 vrednosti civ dr: 1.mir i sigurnost 2.uzivanje u sopst.imovini i bogatstvu 3.pravo svih da
brane svoje misljenje.
2)KONTINENTALNO-EVROPSKA-nove drzave-nacije(Monteskje,vrhunac Hegel)-potreba za
civ.dr,ali ipak prednost drzavi.Uticaj germanskog kult.kruga(Volf,Jung Stiling,Kant,Fihte,Hegel).Jacanje
GILDI(udruzenja zanatlija,trgovaca) u Nemackoj.Prvi asocijativni oblik zastite zanatlija i trgovaca(danas
korporacije i sindikati).>Ubrzan razvoj trzista,kapitalizma,razvoj profesionalne etike,vrednuje se
rad.Povecan uticaj proizvodjaca i trgovaca u upravljanju gradom.
3)ANGLO-AMERICKA tradicija-individualna prava primarna,civ.dr.ravnopravan partner drzave.(Lok,
vrhunac Pejn i Tokvil).Lok-konstitucionalna drzava-vladavina prava,imovina,sloboda. Ferguson i Smit-
samoregulativna komp.civ.dr.Tomas Pejn-drzava nuzno zlo,samostalno civ.dr.i min uloga
drzave.DZ.S.Mil-temelj klasicne liberalne t-je.
Kin-18,19 v-ostala 2 kruga- 2)kontinentalno-evropski i 3) anglo-americki, 1)evromed. OTPAO.
19v.- 2 antieticke linije razvoja odnosa civ.dr i drzave:
1)Germanska kult.tradicija-Hegel i Marks.
Hegel-miri liberalizam i ideju o svemogucoj,univerz.drzavi.Civ dr.-neumni opsti interes,drzava-umni
opsti interes.Najvisa svrha drzave opsti interes,ali u cilju odrzanja posebnog int.
Marks-kontradiktorna kritika Hegela. Zabuna dvostruka: 1.resenje u ukidanju razlike drustva i
drzave,odnosno podrustvljavanje drzave i politike.Drzava=drustvo,umesto podrustvljene drzave,dobili
smo podrzavljeno drustvo. 2.pojam-izjednacio burzoasko dr sa gradjanskim,suzio znacenje pojma,nije
svaki oblik civ dr. Nuzno i burzoasko.
2)Anglo-americka liberalna tradicija-samoregulativna f-ja civ drustva,individualna ljudska prava i
slobode,civ.dr. zastita od drzave. SLOBODNA I NEZAVISNA licnost je centralna figura civ.dr. Fon
Stajn-karakter zivota naroda,neprestana borba drzave i drustva,jedno drugom u suprotnosti.
Bitna razlika- 1) germanski krug,karakteristike- 1.primat politickog 2. Apoteoza drzave
3.hipostaziranje moci 4.vaznost inst.poretka 5. Kolektivisticka orijentacija. Naglasak na POLITICKOM
RESAVANJU DRUSTV.PITANJA,u reduk.varijanti na drzavu.
2)anglo-americki krug,karakt- 1.primat drustvenog 2. Apoteoza prava i sloboda 3.asocijativnost i
samoorganizacija 4.individualisticka vredn.orijentacija. Prednost DRUSTVENOM RESAVANJU
DRUSTVENIH PITANJA,u redukovanoj verziji na ind.i gradjanskim pravima i slobodama.
C.Tejlor-razlika Loka i Monteskjea,5 uslova za nastanak civ.drustva u srednjevek drustvu:
1. drustvo nije isto sto i pol.org odnosno drzava(u antici jeste isto)
2. zapadno hriscanstvo-crkva nezavisno duhovno drustvo u odnosu na ovozemaljsko.Zapadna drusva su
bifokalna-ljudi istovremeno u 2 sveta,koji nisu podredjeni i nadredjeni jedna drugom
3. razvoj licnih prava i drustvenog ugovora-prava i obaveze na strani vlasti i na str.gradjana
4. nezavisni,samoupravni gradovi
5. pol.strukture srednjevekovnih drzava,monarh vlada uz pomoc vlastele.

PET MODELA ODNOSA CIVILNOG DRUTVA I DRAVE

Don Kin u svojoj knjizi Demokratija i civilno drutvo predstavlja pet modela odnosa civilnog drutva
i drave od Hobsa do Marksa.
1. Drava sigurnosti Tomas Hobs Levijatan
Hobs gleda na dravu kao negaciju prirodnog stanja, gde vlada rat svih protiv sviju. Drava dobija
mandat da to stanje uini podnoljivim za sve.
2. Konstitucionalna drava Don Lok Dve rasprave o vladi
Lok smatra da je ouvanje privatne svojine temelj graanskog drutva. Za razliku od Hobsa, on ne smatra
da drava treba da zameni prirodno drutvo, ve samo da ga kompletira. Lok je protiv apsolutne
monarhije.
3. Minimalna drava Tom Pejn Prava oveka
Odluujui korak u ograniavanju drave u korist civilnog drutva. Drava je po Pejnu nuno zlo,
delegirana mo drutva za zajedniko dobro.
4. Univerzalna drava Hegel Osnovne crte filozofije prava
Po Hegelu, zadatak drave je da ouva i transcendira civilno drutvo. Drava nije ni radikalna negacija
drutva (Hobs) niti je instrument usavravanja drutva (Lok), ve novi momenat koji ouvava civilno
drutvo u nameri da ga transformie.
5. Liberalno-demokratska drava Don Stjuart Mil O slobodi; Aleksis de Tokvil O
demokratiji u Americi
Mil u delu O slobodi raspravlja o granicama vlasti koje drutvo treba da ima nad pojedincem. Jedino
zbog ega drutvo ili drava mogu da ograniavaju neiju slobodu jeste da bi spreili povredu slobode
drugih pojedinaca.
FERGUSON, HEGEL I MARKS O CIVILNOM DRUTVU
Delo Adama Fergusona Esej o istoriji civilnog drutva iz 1767., ima jednu od odluujuih zasluga za
teorijsko uobliavanje pojma civilnog drutva.
Polazna Fergusonova humanistika i moralistika pozicija je prihvatanje Aristotelove ideje o oveku kao
drutvenoj ivotinji. Smatrao je da svaki ovek kao individua ima prirodnu tendenciju da se udruuje i
okuplja u ire ljudske asocijacije u kojima uiva drutvo drugih.
On stavlja u prvi plan svoje koncepcije oveka i drutva vanost komunikativne dimenzije, smatrajui
da lingvistika razmena i komunikacija ima centralnu ulogu u povezivnju izmeu ljudi. Posmatrajui
civilno drutvo kao kolektivitet slobodnih graana u kojem oni sami upravljaju svojim poslovima
kroz kolektivno samoodreenje, Ferguson je svestan da takvo stanje nije lako ustanoviti, a jo tee ga je
odrati.
On se zalae za ravnoteu izmeu dva ekstrema:
1. Preterane komunikacije, koja moe da dovede do nepomirljivih razlika u miljenju;
2. Nedostatka komunikacije, ime se ograniava i ugroava sloboda;
Nedostatak civilne komunikacije Ferguson vidi kao veu opasnost, koja naruito dolazi do izraaja sa
razvojem trgovake drave.
Od izuzetnog znaaja je razlikovanje izmeu prirode komunikativnih i komercijalnih odnosa. Ferguson
zakljuuje da je prisustvo komunikativnih tokova izmeu razliitih individual uslov postojanja
slobodnog civinog drutva.
On je naglaavao i civilizirajuuu dimenziju u pojmu civilnog drutva, ovom pojmu je pridao najire
znaenje te rei. Za njega su to bila drutva sa svojom politikom i vladavinom prava, svojom kulturom i
uljudnou, koje on razlikuje od divljakog drutva.
Za klasino shvatanje pojma civinog drutva najzasluniji je Hegel. Po njemu stvaranje graanskog
drutva je deljo modernog sveta.
Sistem potreba koje to drutvo razvoja predstavlja radikalan raskid sa prirodnom okolinom. Civilno
drutvo nije prirodni uslov slobode, ve istorijski proizvedena sfera etikog ivota.
Ta sfera je u Hegelovom sistemu smetena izmeu jednostranog sveta patrijarhalne familije i
univerzalne drave.
Civilno drutvo postaje sfera graanskih privatnih ljudi. On ralanjuje civilno drutvo na:
- Ekonomski sistem potreba
- Privatno-pravno pravosue
- Politiku-obiajnu integraciju
- Drutvo obrazovanja
- Institucije administracije
- Klase i klasno drutvo
Za ovu analizu je kljuno Hegelovo shvatanje INTERESA.
Hegelov system etinosti socijalnog ivota ozbiljuje se kroz porodicu, graansko drutvo i dravu.
Polazna taka u tom sistemu je pojedinac.
Specifinost Hegelove koncepcije je u dijalektikoj vezi i meuzavisnosti ova dva principa. PRINCIP
POSEBNOSTI ne oostaje samo na nivou zadovoljenja sluajne proizvoljnosti i subjektivnog nahoenja,
ve je posredovan principom optosti.
Hegel-Individue su kao gradjani drzave private osobe,koje imaju vlastiti interes za svoju svrhu.Za razliku
od rimski,hriscanski shvacene samostalne licnosti-SUBJEKTIVNO SLOBODNE,u gradjanskom drustvu
se subjektivitet postize POVEZIVANJEM POSEBNOSTI U OPSTOST. Razlikovanje posebnih I
opstih interesa I njihiva dijalekticka veza je PRVA BITNA KARAKTERISTIKA Hegelovog shvatanja
odnosa civ drustva I drzave.
DRUGA BITNA KARAKTERISTIKA-uzdizanje posebnosti u opstost,2 mogucnosti: 1)prvi acin
uspostavljanaj opstosti-GRADJANSKO DRUSTVO-neumno opste-povezanost clanova dr.kao
samostalnih pojedinaca(formalna opstost+formalna sloboda). 2)drugi nacin usp.opstosti je DRZAVA-
ozbiljenje istinitog,umno opste.
Interes pojedinca je krajnja svrha gradjanskog drustva. Drzava-objektivan duh drzave,individual postize
objektivitet,istinu I obicajnost.Opsti interes-najvisa duznost da se bude clan drzave
Najvisa svrha drzave OPSTI INTERES,ali je cilj odrzanje POSEBNIH INTERESA.
Individue,imaju POSEBNE INTERESE,ali je cilj ujedno I OPSTI INTERES.
Hegel,2 momenta za civilno dr
1)potrebe I sistem potreba iza interesa
2)potrebe I interesi su posredovani radom
Gradjansko dr je rezultat razvoja modernog drustva I drzave.
Hegel-gradjansko dr ima unutrasnje limite-razvija se na slep,arbitreran I kvazispontan nacin.Drzava
cuva konfliktne elemente gradjanskog drustva,ona sintetizira posebne interese u univerzalnu politicku
zajednicu(drzavu).Drzava brani opsti interes I stiti slobode I posebne interese gradjana.
Marks-protivurecna kritikaHegelove koncepcije.Izjednacava burzoasko sa gradjanskim drustvom.
Protivurecna kritika- sa jedne strane,uvazava Hegela I sam govori o sukobu opsteg I posebnog
interesa,o rascepu izmedju drustva I drzave.Sa druge strane,kritikuje ostru podelu Hegela na
gradj.dr.idrzavu.
Marks-gradjansko drustvo vestacka baza politicke drzave,tvdi da familija I gradj drustvo sami sebe
pretvaraju u drzavu.Moderna drzava je politicki izraz drustvenih odnosa gradjanskog dr,odnosa
proizvodnje I svojinskih odnosa.
Suprotan zakljucak od Hegela-Hegel:moc drzave nad privatnim vlasnistvom,Marks:moc privatnog
vlasnistva nad drzavom.Marks-Teze o Fojerbahu-stanoviste starog materijalizma je gradjansko
drustvo,stanoviste novog je drustveno covecanstvo.Kritika egoisticnog gradjanskog drustva
Bruno Bauer-potreba pokrece gradjansko drustvo,princip korisnosti.Ovo Marks kritikuje,sebicni interes
pojedninca kog uzdizu gradjanski liberalizam I individualizam.Bentam-ispod teorije o
slobodi,jednakosti ,harmoniji interesa u burzoaskom drustvu skriva se opravdanje za nejednakost I
eksploataciju.Uvek gubi na trzistu onaj ko prodaje radnu snagu.
Klasna osnova gradj dr.-kritika,gradj dr je klasno dr,burzoasko dr-kritka staleza-iskazuju istovremeno I
sintezu I protivurecnost
Paradoks- na Marksovu teoriju se pozivaju I oni koji su jacanjem socijalisticke drzave ukidali gradjansko
drustvo I oni koji su se zalagali za model drustvenog samoupravljanja(oblik asocojacije).
II GLAVA

SAVREMENI KONCEPT CIVILNOG DRUTVA

Savremene inovacije pojma civilnog drutva
U odnosu na klasini koncept civilnog drutva XX veka e prema oceni Din Koen doneti 3 znaajne
teorijske inovacije. To su:
1. Gramijevo shvatanje civilnog drutva
2. Doprinosi teoretiara novih drutvenih pokreta
3. Habermasovo istraivanje nastanka javnog mnjenja
Uz ove tri, valja napomenuti jo tri znaajne inovacije koncepta civilnog drutva. To su:
1. Uvianje znaaja kulturne dimenzije civilnog drutva
2. Teorije civilnog drutva koje su dole iz polja novih demokratija
3. Uticaj globalizacije i velikih regionalnih integracija
1. Grami
Bio je prvi meu maksistima koji je insistirao na autonomij civilnog drutva u odnosu na dravu i
politiko polje. Njegov model BUROASKOG KLASNOG DRUTVA poiva na 2 osnovna principa:
Princip HEGEMONIJE (Bitan je pristanak nar onim nar kojima se vlada; Ostvaruje se putem kulturnih
sadraja i asocijativnih formi;)
Princip DOMINACIJE (Realizuje se uz podrku prisile; Ostvaruje se putem prava, birokratskog,
policijskog i vojnog aparata drave;)
Grami stavlja kljuni akcenat na PRINCIP HEGEMONIJE. Civilno drutvo je konstituisano putem 2
vrste elemenata:
1. Kulturno-vrednosnih sadraja, normi i znaenja
2. Mree institucija i graanskih asocijacija
Grami ima u vidu sukobljene koncepte civilnog drutva. Jedan koncept se stvara u polju
VLADAJUIH, a drugi u polju PODREENIH KLASA.
Gramijeva koncepcija civilnog drutva je imala veliki uticaj na strategiju sindikalnih i radnikih borbi
tokom '60, '70 i '80ih godina 20og veka.
Don Kin ukazuje na nepopravljivu defektnost njegove teze o proleterijatu kao privilegovanom subjekti
radikalnih promena. No, glavnu slabost Gramijeve pozicije Kin vidi u precenjivanju starog
marksistikog mita o ukidanju civilnog drutva u buduem besklasnog drutvu.
2. Doprinos evropskih teoretiara drutvenih pokreta
Sedamdesetih i osamdesetih evropski teoretiari su razvili teoriju drutvenih pokreta. To su: Alen Turen,
Klaus Ofe, Don Kin, Albert Melui.
Ideju civilnog drutva na osnovu prakse novih drutvenih pokreta teorijski najbolje formulie Klaus Ofe.
On polazi od modela demokratije koji je alternativan institucijalnoj reprezentativnoj demokratiji
liberalno-demokratskog tipa. Taj model je otvoren za samonikle pokrete i graanske inicijative. Ofe
uoava u injenici da velike privatne korporacije i organizacije preuzimaju javne funkcije, to vodi u
NEOKORPORATIVIZAM. On predlae radikalni demokratsko reenje: uz uvaavanje
ekstrainstitucialnog pritiska smatra potrebnim redeferencijaciju civilnog drutva i drave.
Konvergentne ovom krugu su i ideje tzv. Druge levice u Franckuskoj koji u samoupravljanju vide most
izmeu civilnog i politikog drutva. One se oslanjaju na koncepciju savetskog komunizma.
Drutveni pokreti su najira i najznaajnija poluga civilnog drutva. Civilno drutvo je rodno mesto
drutvenih pokreta. Njegove ideje i akcije su usmerene u oba pravca, kako prema dravi tako i prema
drutvu u celini. Drutveni pokreti nastaju kada graani ele promene u drutvu. Zajedno sa ostalim
dimenzijama civilnog drutva drutveni pokreti tvore sledee zajednike karakteristike: dobrovoljnost,
javnost, autonomnost, spontanost, kolektivnost, solidarnost.
Drutveni pokreti su oblik i izraz najintenzivnije dinamike civilnog drutva. U drugoj polovinu XX veka
se dele na Klasine/stare (radniki pokret) i Alternativne/nove (ekoloki pokret) pokrete.
I u savremenoj teoriji drutvenih pokreta postoje razlike izmeu AMERIKOG i EVROPSKOG
pristupa. Amerike su resursno-mobilizatorske teorije.
Evropske su identitetno orijentisane teorije pokreta.
3. Javnost graanskog odnosno civilnog drutva
Jirgen Habermas je doprineo razvoju savremenog koncepta civilnog drutva svojim prouavanjem teorije
javne sfere.
Njegova uvena studija Strukturna transformacija javne sfere (1962) ukazala je na kljuni znaaj javnosti
i javnog mnjenja za poimanje civilnog drutva.
Javnost i javno mnjenje su po svojoj istorijskoj funkciju graanskog liberalnog porekla.
Osnovno, poetno i najire znaenje javnosti, prema Habermasu, upuuje na javno ili opte dobro svih
graana. Opti pojam javnosti sadri oba znaenja: ono koje je upueno dravi kao javnoj vlasti i ono
koje je upueno drutvu u smislu javnog mnjenja.
Kao pandan modernoj politikoj dravi uspostavlja se i razvija graansko drutvo. Drutvo koje stoji
naspram drave, s jedne strane, jasno odvaja javnu vlast od privanog domena, a s druge strane, podie
jedan deo privatne sfere na nivo pojave od javnog interesa.
Prvi oblici uspostavljanja ovog specifinog vida graanke javnosti su aristokratski saloni, koji u XVIII
veku preuzimaju mnoge kulturne funkcije. Zatim veliki trgovaki gradovi preuzimaju mnoge kulturne
funkcije civilnog drutva. Oni su ne samo najvaniji privredni centri ve su i u isto vreme i centri za
razmenu informacija. U XVII veku su se pojavile prve politike novine, a pri njegovom kraju se
pojavljuju i prvi asopisi. U drugoj polovini XVII veka i prvoj polovini XVIII veka se pojavljuju kafane,
gde zapoinje javno raspravljanje najpre o umetnosti i knjievnosti, pa zatim i o ekonomiji i politici.
Habermas ova analiza konstituisanja graanske javnosti i modernog javnog mnjenja glavni akcenat
stavlja na ulogu TAMPE, a samo uzgred pominje nove medije kao to su radio i televizija. U vreme
kada je Habermas posao svoju studiju ulove Interneta u formiranju javnog mnjenja civilnog drutva se jos
nije mogla ni zamisliti

4. Kultura i civilno drutvo

Istovremeno sa uspostavljanjem graanske javnosti i procesom formiranja graanina odvijao se jo jedan
izuzetno znaajan proces za uspostavljanje i razumevanje savremenog civilnog drutva. Re je o razvoju
kulture.
Prvo, uspostavljanjem modernog drutva zapoinje proces civilizovanja u smislu kulture kao kultivisanja
i odgajanja lepog i uljudnog ponaanja u svakodnevnom ivotu.
Drugo, uspostavljanjem i razvojem graanskog drutva zapoinje proces premoavanja jaza izmeu
elitne i masovne kulture. Elitna kultura nekada iskljuivo vezana za ivot na dvoru postaje vremenom
svojina sve irih delova drutva.
Tree, razvojem graanskog drutva iri se prostor za kulturno stvaralatvo. Kultura postaje vana sfera
civilnog drutva.
etvrto, razvoj civilnog drutva omoguio je prelazak sa kulture za mase na masovne olovke kulturnog
stvaralatva. Javljaju se i novi vidovi umetnosti, film.
Peto, graansko drutvo se pojavljuje ne samo kao glavni proizvoa kulture uopte neko i kao producent
jednog specifinog oblika kulture koji je od bitnog znaaja za meusobni odnos civilnog drutva i drave.
Re je o politikoj kulturi, koja predstavlja jedan od preduslova za uspeno funkcionisanje politkog polja
i politikih institucija.
U prvom periodu razvoja civilnog drutva glavni teret za razvoj kulture pada na trgovce, preduzetnike o
onaj deo klasinih srednjih slovena koji se naziva sitna buroazija. Sa daljim razvojem civilnog drutva
stvaraju se novi drutveni profesionalni slojevi. Izmeu neobrazovanog stanovnitva i vladajuih bogatih
klasa uspostavlja se drutveni sloj koje se naziva inteligencija i koji u civilnom drutvu ima kljunu
ulogu u obrazovanju i kulturnoj produkciji.
5. Civilno drutvo i nove demokratije
Znaajne inovacije u raspravama o civilnom drutvu dole su iz polja novih demokratija. Huan Linc i
Alfred Stepan naglaavaju znaaj civilnog drutva. Navodei pet osnovnih uslova za razvoj demokratije
na prvo mesto stavljaju ivo i aktivno civilno drutvo.
Ostalih etiri arena za konsolidaciju demokratije su: politiko drutvo, vladavina prava, dravna
birokratija i ekonomsko drutvo sa slobodnim tritem.
Linc i Stepan insistiraju na tezi ds je neupitno postojanje suverene drave bitan preduslov demokratije. Po
njima demokratski proces pretpostavlja zakonitost i saglasnost - legalnost i legitimnost oko same poltike
zajednice, u kojoj sporazumi o dravnosti logiki prethode stvaranju demokratskih institucija.
Iskustva istonoevropskih zemalja u vezi sa oivljavanjem civilnog drutva su razliita. Najznaajnija su
iskustva Poljske, Maarske, Slovenije i ehoslovake. Takoe od velikog znaaja su i iskustva drava u
Junoj Americi. Ta drutva su se suoavala sa diktaturama i jakim autoritarnim reimima. Za koncept
revitalizacije civilnog drutva u ovim zemljama znaajna je evoluciona strategija tzv. gradualizam i
socijalne dekompresije. Ta strategija se zalagala najpre za liberalizaciju i omekavanje autoritarnog
reima, zatim za slobodu, pa tek onda za punu demokratiju. U mnogim od ovih zemalja crkva je odigrala
vanu ulogu u buenju civilnog drutva i njegovom oslobaanju od diktatura.
6. Ka globalnom civilnom drutvu?
Tema o globalizaciji je zapoela i priu o globalnom civilnom drutvu, prve zapaene teorijske priloge na
ovu temu ponudili su Don Kin i Meri Kaldor. Novijeg je karaktera.
Za istoriju o globalnom civilnom drutvu vaan je i mezo nivo, onaj nivo koji se pojavljuje izmeu
nacionalne drave i globalnog sveta.
TA JE CIVILNO DRUTVO I KAKO GA ODREDITI?
Kontraverze oko upotrebe pojma civilno drutvo
Najranija upotreba ovog pojma je oznaavala prelazak iz prirodnog u organizovani drutveni i politiki
poredak, mirno stanje u kome vlada zakon.
U mnogim starim koncepcijama, od Adama Smita pa do Hegela, ekonomija, je ulazila u pojam civilnog
drutva. U nekim savremenim koncepcijama ekonomija se izvlai iz pojma civilnog drutva. Tako
Habermas deli itavu nedravnu sferu na ekonomsko polje i civilno drutvo, na njegovom tragu ameriki
autori Din Koen i Andrju Arato govore o trouglu drava-civilno drutvo-trite.
Kao to ni demokratija nije svuda ista, tako i pojam civilnog drutvau svom znaenjskom smislu se
razlikuje izmeu npr. Evropskog i amerikog iskustva i konceptualnog poimanja. Koncept civilnog
drutva je u poslednjim decenijama dvadesetog veka krenuo i na put izvan Evorpe i Severne Amerike.
Drugi deo nesporazuma proistie, kako Don Kin primeuje iz tri razliita nivoa upotrebe pojma
civilno drutvo.
Prva grupa autora koriste ovaj pojam u EMPIRIJSKO ANALITIKE I DESKRIPTIVNE SVRHE.
(po pravilu ovu grupu autora nalazimo u zapadnoevropskom i sveroamerikom drutvu)
Druga grupa pristupa ovom pojmu civilnog drutva kao NORMATIVNO-MOBILIZATORSKOM
KONCEPTU. (ovu grupu autora nalazimo u latinoamerikim i istonoevropskim drutvima)
Trea grupa prvenstveno ima u vidu VREDNOSNU I ETIKU DIMENZIJU CIVILNOG DRUTVA.
(ova pozicija polazi od Kanta, a zavrava se sa savremenim autorima)
Razlike postoje s obzirom i na razliite uloge i funkcije kkoje se pridaju civilnom drutvu. Bob Edvars i
Majkl Foli sumiraju tri osnovna stanovita u savremenim debatama o civilnom drutvu:
1. Neotokvilska struja naglaava Funkcije socijalizacije- udruenja civilnog drutva imaju glavnu ulogu
u obrazovanju graanskih sposobnosti i motivisanju graana za uee u demokratskom ivotu.
2. Znaajan deo literature govori o treem sektoru, i on smatra da civilno drutvo ima izvesne javne i
kvazijavne funkcije u pomaganju siromanima, hendikepiranim i marginalizovanim drutvenim
grupama.
3. Tradicije koje su vie u skladu sa evropskim i latinoamerikim iskustvom i upotrebom pojma civilnog
drutva, naglaavaju funkcije predstavljanja ili borbenog zalaganja drutvenih organizacija van drave
i u odnosu na dravu. U tom smislu graansko drutvo obezbeuje identitet i glas razliitim interesima i
gleditima koji su karakteristini za moderno drutvo. Oni stimuliu javnu raspravu i vri pritisak na
vladu da deluje na svim pitanjima od javnog interesa. To je u osnovi opoziciona funckija civilnog
drutva.
Kanadski teoretiar, arls Tejlor razlikuje tri nivoa znaenja pojma civilnog drutva:
1. U minimalnom znaenju, civilno drutvo postoji tamo gde slobodna udruenja koja nisu pod
tutorstvom dravne vlasti.
2. U stroem znaenju, civilno drutvo postoji tamo gde drutvo kao celina moe sebe da struktuira i
koordinira svoje aktivnosti kroz slobodna udruenja.
3. Kao alternativa ili dodatak drugom znaenju, o civilnom drutvu moemo govoriti tamo gde bi
udruenja znaajno mogla da odrede dravnu politiku ili da utiu na njen smer.
Po njegovom miljenju, istinsko ili puno znaenje ovog pojma sadrano je u drugom i treem
naznaenom nivou.
Savremeni nemaki istoriar Jirgen Koka razliku takoe tri dimenzije u znaenju pojma civilnog
drutva:
1. Moe biti shvaeno kao osobeni tip socijalne akcije (karakteristike: orijentacije ka konfliktima,
raspravama i dogovorima u javnosti; naglasak je na individualnoj nezavisnoti i kolektivnoj
samoorganizaciji; nenasilje; priznavanje pluraalizma; orijentacije ka optim brigama koje nadilaze
partikularistike interese i iskustva)
2. Kao polje izmeu ekonomije, drave i privatne sfere (civilno drutvo obuhvata mnotvo inicijativa,
mrea, udruenja i pokreta. Ono se odnosi i istovremeno razlikuje od drave, biznisa i privatne sfere. To
je drutveni prostor u kome dominira specifian tip socijalne akcije)
3. Kao projekat ije je jezgro jo neispunjeno (znaenje civilnog drutva je ovde normativno-
mobilizatorska, u njoj je sauvan onaj deo utopijskog poverenja. U tom znaenju ideja civilnog drutva je
nikad neispunjeni, ali uvek prisutni projekat razvoja i poejnog stanja drutva)
Svojevrsnu sintezu razliitih moguih pogleda na civilno drutvo daje Meri Koldor. Ona nudi pet
razliitih verzija koncepata civilnog drutva, od kojih su prva dva bila dominantna u prolosti, a druga
tri su savremene verzije.
1. Prva verzija je civilno drutvo koje se moe opisati kao originalna verzija upotrebe termina u smislu
vladavine prava i politike zajednice, koje je mirnodopski ureena na osnovu eksplicitnog ili
implicitnog pristanka pojedinca. Bitna odlika ovog pojma je postojanje zone civilnosti shvaena kao
stanje javnih poslova u kome je minimizirana upotreba nasilja u nainu organizovanja drutvenih odnosa.
Prema ovoj definiciji civilno drutvo nije mogue odvojiti od drave.
2. Civilno drutvo shvaeno kao buroasko drutvo je naredna verzija ovog koncepta. Najzasluniji za
ove verzije su Hegel i Marks, po kojima je civilno drutvo arena etikog ivota izmeu drave i porodice.
Njihove koncepcije se oslanjaju na koncepcije Adama Smita i Adama Fergusona, koji su dokazivali kako
je napredak komercijalnog drutva kreirao individue koje su bile nepohodan uslov za civilno drutvo.
Trite, drutvene klase, civilno pravo i socijalne organizacije su delovi civilnog drutva. U ovoj
koncepciji je civilno drutvo prvi put suprostavljeno dravi.
3. Tokom '70ih i '80ih godina dvadesetog veka pojavila se u istonoj Evropi aktivistika verzija civilnog
drutva. Odlike definicije te verzije verzije su vladavina prava i ogranienje moi drave, ali njen glavni
element je sadran u zahtevu za redistribucijom politike moi. Put za ostvarenje tog zahteva je
radikalizacija demokratije, proirenje participacije graana i autonomija. Po ovoj koncepciji civilno
drutvo podrazumeva aktivno graanstvo, porast samoorganizacija izvan formalnog politikog kruga i
irenje prostora u kome pojedinani graani mogu uticati na uslove u kojima ive.
4. Jedna od posledica radikalnih promena iz 1989. bilo je nastojanje da se nametne neoliberalna verzija
civilnog drutva, koja postiji na Zapadu, SAD. Ova verzija moe da se opie kao laissez-faire politics, kao
jedna vrsta slobodnog trita u politici. Po ovoj koncepciji civilno drutvo se sastoji iz graanskih
asocijacija koje sainjavaju takozvani neprofitni ili trei sektor. Uloga civilnog drutva nije samo u
ograniavanju moi drave, ve i u obezbeivanju zamene za mnoge funkcije koje su pripradale dravi.
5. Poslednju verziju Meri Koldor naziva postmodernom koncepcijom. To je pristup civilnom drutvu
koji naputa univerzalizam aktivistikog i neoliberalnog shvatanja, mada i ova verzija iskazuje bar jedan
univerzalni princip princip tolerancije. Ovde je civilno drutvo shvaeno kao arena pluralizma, borbe i
osporavanj, izvor necivilnosti, kao i civiliteta. Njihov naglasak je na razumevanju sprecifine politike
kulture svake osobene zajednice. Ova koncepcija naglaava vanost nacionalnih, religijskih i drugih
identiteta kao preduslov civilnog drutva.
Konceptualno odreene civilnog drutva
Lako se uoavaju i razlikuju najmanje dve specifine dimenzije ili odvojene funckije pojma civilnog
drutva: teorijsko-analitika i normativno-mobilizatorska.
U prvom znaenju pojam civilnog drutva se koristi kao teorijska kategorija za analizu onih dimenzija
drutvenog ivota koje se mogu podvesti pod taj pojam i koje postoje u realnosti. Civilno drutvo je
pojam kojim se oznaava specifian skup drutvenih komunikacija i socijalnih veza, socijalnih institucija
i drutvenih vredsnosti, iji su glavni akteri: organizacije, udruenja, drutveni poskreti i graanske
institucije. I sve ono to u modernom drutvu obuhvata terminom javnost.
U drugoj svojoj funkciji civilno drutvo ima status normativnog koncepta, koji slui i pomae da se
motiviu i mobiliu graani i ostali socijalni akteri kako bi ustanovili i razvili razliite sadraje i oblike
civilnih aktivnost. U ovoj funkciji pojam civilnog drutva dolazi do izraaja u periodu tranzicije iz vie ili
manje autoritarnih u manje ili vie demokratska drutva i politika ureenja.
Din Koen daje trodimenzialnu definiciju modernog civilnog drutva je ekvivalent za legalnost,
pluralitet i javnost.
Definicija civilnog drutva Leri Dajmond
Civilno drutvo se ovde shvata kao domen organizovanog drutvenog ivota koje je dobrovoljno,
samogeneriue, samoizdravano, autonomno od drave i okvirima legalnog pokreta ili skupa zajednikih
pravila. Ono je razliito od drutva u optem smislu po tome to ukljuuje kolektivno delovanje graana u
javnoj sferi, kojim oni izraavaju svoje intere, elje i ideje, razmenjuju informacije, postiu zajednike
ciljeve, postavljaju zahteve dravi i pitanja odgovornosti dravnih inovnika.
Civilno drutvo je ovde entitet koji stoji izmeu privatne sfere i drave. Ono ne ukljuuje individualni i
porodini ivot, specifine interiorizirajue grupne aktivnosti, profitno-orijentisane poduhvate
individualnih poslovnih firmi, kao i politike napore da se uspostavi kontrola nad dravom.
Definicija civilnog drutva Filip miter
Civilno drutvo se moe definisati kao skup samoorganizovanih grupa za posredovanje koje su: 1)
relativno nezavisne kako od javnih vlasti tako i od privatnih jedinica produkcije i reprodukcije; 2)
sposobne da promiljaju ali i preduzimaju akcije u odbranu ili promociju svojih interesa i strasti; 3) koje
ne nastoje da zamene ni dravu ni privatne jedinice produkcije da bi preuzele odgovornost za upravljanje
politikom zajednicom u celini; 4) saglasne da deluju u okviru prethodno ustanovljenih pravila civilne
prirode.
Tako odreeno civilno drutvo po miteru poiva na etiri norme ponaanja:
1. Dualna autonimija
2. Kolektivna akcija
3. Neuzurpacija
4. Uljudnost
Civilno drutvo shvaeno u obe svoje komponente, i u privatnoj i u javnoj sferi, predstavlja locus
demokratije i liberalnih principa, ali i legitimnosti moderne drave. Ovo naruito vai za drutva u
tranziciji. Jo vie vai za multietnika i multikulturalna drutva.
Pored mira kao opteg uslova za nastanak i opstanak civilnog drutva, osnovne preduslove koncepata
civilnog drutva ine privatna svojina i vladavina prava.
Polazna taka koncepata civilnog drutva je graanin sa svojim individualnim civilnim pravima, a u
njegovom sreditu su graanske organizacije i udruenja.
Jedna od bitnih odlika klasinog koncepta civilnog drutva je neposredna komunikacij graana,
komunikacija licem u lice. U moderno vreme, teite se prenosi na javnost, koja postaje bitan deo
civilnog drutva, a delovanje na daljinu, preko medija, dobija izuzetan znaaj.
U veini klasinih koncepcija slobodno trite se smatra ne samo vanim uslovom postojanja cvilinog
drutva, nego i dimenzijom njegovog delovanja.
POZITIVNI PRINCIPI na kojima poiva koncept civilnog drutva:
1. autonomija (u odnosu na politiku i dravu)
2. asocijativnost (nepolitiko udruivanje i organizovanje)
3. kontraktualnost
4. pluralizam (drutveni i interesni)
5. individualitet i samoinicijativa
6. solidarnost
7. samoorganizacija i dobrovoljnost
8. javnost
9. humanost i humanitarnost
10. samopomo
NEGATIVNI PREDZNACI civilnog drutva:
1. kompetitivnost
2. egoistinost
3. partikularizam
4. posesivnost
5. separitizam
6. lokalizam
Civilno drutvo prvenstveno deluje kao horizontalna socijalna mrea koju karakterie:
1. neposredna komunikacija
2. meususedska i lokalna solidarnost i uzajamna podrka
3. sposobnost i samoniklost, graanska inicijativa
4. nepolitiki i neklasno zasnovana kolektivna akcija
Civilno drutvo je drutvo graanna i njhovih asocijacija u kome se graanin pojavljuje u dvostrukom
svojstvu:
-Kao osoba, linost, individua.
-Kao vlasnik, ne samo svoje svojine, ve i svojih civilnih prava: prava na slobodu i uee u javnom
ivotu, prava na privatan ivot.
Graansko drutvo se moe razlikovati na tri nivoa:
1. Graanin kao pojedinac, individua
2. Asocijacije (udruenja) graana, drutveni pokreti i graanske ustanove
3. Javnost
Najvaniji kolektivni akteri civilnog drutva su graanska udruenja (asocijacije), graanske ustanove
(institucije) i drutveni pokreti.
Civilno drutvo i princip graanstva
Savremeni koncept graanstva podrazumeva ukupnost sloboda, prava i dunosti koje pojedinac kao
linost odnosno idividua i subjekt svojih graanskih prava uiva u okviru odreenog drutva. Za koncepet
civilnog drutva je bitno ono znaenje u pojmu graanin koje naglaava afirmaciju linosti i njenu
autonomiju u pravcu razvoja individualiteta.
Habermas pokazuje da su procesi formiranja graanske javnosti i formiranja graanina kao drutvene
figure dva istovremena i uskopovezana procesa.
U osnovnim slobodama sistema privatnog prava formira se i kategorija opte pravne sposobnosti, koja je
bitna garancija koju graanin dobija od pravnog poretka drave da bi mogao autonomno da uestvuje u
pravnom saobraaju graanskog drutva i u drutvenom ivotu uopte. Pojedinac se kao graanin vie ne
definie po rodu ili drutvenom poloaju, ve po svojim univerzalnim civilnim pravima. Kako
Habermas kae da status slobode, graanski status i porodini status ustupaju mesto jednom jedinom
prirodnom statusu, koji se sada po pravilu pripisuje svim pravnim subjektima.
Proces uspostavljanja graanina u pravom smislu te rei zavren je velikom kodifikacijom graanskog
prava do kojih je dolo krajem osamnaestog i poetkom devetnaestog veka. Najpoznatija kodifikacija
graanskog privatnog prava je francuski Code civil iz 1804. godine koji garantuje instituciju privatne
svojine, osnovne slobode ugovora, radinosti i nasleivanja.
Habermasov rezime osnovnih civilnih prava:
- Jedna grupa odnosi se na sferu publike (sloboda miljenja i govora, sloboda tampe, sloboda okupljanja
i udruivanja...) i na politiku funkciju privatnih lica u ovoj javnosti (pravo peticije, jednako pravo glasa i
izbora...);
- Druga grupa osnovnih prava odnosi se na slobodni status pojedinca zasnovan u intimnoj sferi (lina
sloboda, nepovredivost stana...);
- Trea grupa osnovnih prava odnosi se na saobraaj privatnih vlasnika u sferi graanskog drutva
(jednakost pred zakonom, zatita privatne svojine...);
Osnovna prava garantuju:
- Sfere javnosti i privatnosti;
- Institucije i instrumente publike i osnovu privatne autonomije;
- Funkcije privatnih lica (politike - kao graana i ekonomske - kao vlasnika roba) i kao ljudi.
Dejvid Held graanstvo
Ono je danas shvaeno kao puno lanstvo zajednici, koje obuhvata pravo da se participacijom aktivno
uestvuje u odreivanju uslova zajednice i osiguranju jednakog statusa pojedinaca i grupa, kroz
meuzavisnost prava i dunosti, ovlaenja i ogranienja, moi i odgovornosti, i to na opti nain, kako
prema dravi tako i prema drugim pripadnicima politike zajednice, lanovima civilnog drutva.
Demokratski potencijal civilnog drutva
Demokratske funkcije civilnog drutva su mnogobrojne.
-Prva i najznaajnija je svakako ona kojom civilno drutvo stvara pretpostavke za demokratsko
funkcionisanje institucija dravne vlasti.
-Drugo znaajno obeleje pojma civilnog drutva je njegovo antietatistiko znaenje, u tom svojstvu
civilno drutvo je najvaniji kontrabalans dravi i politikoj sferi.
-Trea bitna odlika civilnog drutva je njegova relativna autonomnost u odnosu na dravu i politiku
sferu.
-etvrto obeleje civilnog drutva je pluralizam.

III GLAVA
CIVILNO DRUTVO I DRAVA
DIHTOMIJA CIVILNO DRUTVO/DRAVA
Nastanak modernog pojma drave
Pojam civilnog drutva je relativno nov pojam, nastao u periodu prelaska iz feudalnog u buroasko
drutvo. Dok termin drava je takoe skoranji pojam, jer je ona mlada tvorevina. Etimologija rei drava
pokazuje da je to termin koji je u mnogim evropskim jezicima nastao derivacijom iz latinske rei status.
Prema tvrenju Vincenta ta re nije koriena u politikoj terminologiji pre 1500. godina.
Ernst Kasirer tvrdi da je Makijaveli prvi upotrebio re drava u dananjem smislu.
Kako ograniiti politiku mo drave?
Pojam civilno drutvo je korelativan pojmu moderne drave.
Stari Grci su jo znali da politika mo ima jedno neobino svojstvo, a to je da se iri. Oni koji je
poseduju, uvek su eljni jo. Tu elju za jo vie moi Grci su nazvali pleoneksija, a protivotrov tom
porivu videli su u umetnosti, koju su oznaavali reju sofrosine.
Neograniena politika mo ima samo osobinu da se iri i da se kvari. Stari Grci su nali odreene naine
kako da je spree:
Prvi dobri ustavi;
Drugi razvijanje ustanova i neposredne demokratije;
Trei stvaranje politikog etosa, kojim su se gajile politike vrline, najvanija je bila umetnost;
etvri praktine i drakonske mere.
Razvoj moderne novovekovne politike teorije protie takoe u traganju za odgovorima na pitanje kako
ograniiti neumerenu politiku mo. U poslednjih pet vekova, ponueno je nekoliko znaajnih teorijskih
odogovora:
1. Ideja konstitucionalizma i ograniene valde. To je najpotpunije obrazloio Don Lok i ta ideja se
oslanja na ideju drutvenog ugovora, kao puta kojim se iz prirodnog stanja prelazi u civilizovano
politiko drutvo.
2. Ideja vladavine prava i pravne drave, ona se oslanja na teorije o prirodnom pravu.
3. Zatim Monteskje nudi model podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvrnu vlast, koja je analogna
anglo-amerikoj praksi ravnotee i meusobneprovere vlasti.
4. Najiri drutveni oblik limitiranja vlasti drave i kontrole nad njom predstavlja ideja i praksa civilnog
drutva. U doba eksplozivnog razvoja medija, izuzetan znaaj dobija ona dimenzija civilnog drutva koja
se naziva javno mnjenje ili javna sfera.
Dihotomna paradigma drava/civilno drutvo
Distinkcija civilno drutvo/drava ulazi u krug velikih dihotomija savremene i politike teorije. Ovu
oznaku je uveo italijanski sociolog politike Norberto Bobio.
Slian status i ulogu velikih dihotomija imaju u drutvenoj i politikoj teoriji dihotomni parovi:
- poredak/pokret; stabilnost/promena; saradnja/konflikt;
U vezi sa karakterom ovih dihotomija valja dodati jo dve napomene. Jedna se odnosi na njihove
analitike mogunosti, a druga na specifinost u definisanju.
to se prve napomene tie dihotomne podele imaju drugaiji karakter i analitiki status od antitetikih
parova tipa: sloboda/nesloboda; pravda/nepravda; istina/neistina; mir/rat; demokratija/autokratija;
jednakost/nejednakost.
Razlika je dvojaka: ona je eksplanatorne i evaluativne prirode.
Ukratko objanjeno, eksplanatorni kapaciteti su vei kod dihotomnih nego kod antitetikih parova. Za
ratliku od toga, u pogledu evaluativnih mogunosti, prednost je na strani antitetikih parova, jer je kod
njih kriterijum vrednosne opredeljenosti jasniji, a sama evaluacija laka.
to se tie druge napomene, vano je uoiti da termini iz dihotomnog para mogu ili biti definisani
nezavisno jedno od drugog, ili samo tako to e jedan biti definisan pozitivno, a drugi u odnosu na njega
negativno. Za razliku od toga, mnogo je tee zamisliti da je mogue oba elementa u antitetikom paru
definisati odvojeno jedno od drugog.
Ono to je zajedniko u mogunosti definisanja i antitetikih i dihotomnih relacija ovog tipa, jeste da je
bar jedan od termina u njima uvek mogue pozitivno definisati. Za pozitivno definisane termine u paru
kae se da su dominantni, a za negativno odreene termine, kae se da su slabi.
Rezime o eksplanatornim i evaluativnim kapacitetima paradigme civilno drutvo/drava
Ako rezimiramo prethodnu analizu, moemo izvesti nekoliko krugova razliitih zakljuaka.
PRVI KRUG zakljuaka odnosi se na eksplanatorne funkcije. Kada je re o eksplanatornim kapacitetima
dihotomije civilno drutvo/drava, u njihovom meusobnim odnosima mogue su etiri relacije:
1. relativno jako civilno drutvo zasnovano na ekonomiji slobodnog trita, minimalna uloga drave
uloga nonog uvara (pr. Situacija u liberalnoj fazi kapitalizma;)
2. potpuna dominacija drave, slabo i ugueno civilno drutvo (pr. Situacija u modelu realnog
socijalizma;)
3. razvijena drava, realtivno razvijeno civilno drutvo (pr. Situacija u dravi blagostanja;)
4. slabo civilno drutvo, slaba i konfuzna drava (pr. Situacija kod postkomunistkih ili drutva u
tranziciji;)
DRUGI KRUG zakljuaka se odnosi na evaluativne mogunosti. Ovaj dihotomni par u pogledu
evaluativnih mogunosti nudi iri izbor. Umesto jedne pozitivne i jedne negativne opcije, imamo sledee
mogunosti:
1. da se dravi da iskljuivo negativna, a civilnom drutvu predominantna pozitivna vrednost (pr.
anarhistike koncepcije;)
2. da se civilnom drutvu, shvaenom kao carstvu individualnih sloboda, takoe da predominantna
pozitivna vrednost, a da se na dravu gleda kao na neutralnog uvara pravila igre (pr. Klasine i
neoliberalne koncepcije;) ili kao na nuno zlo (pr. Kako je to mislio Tomas Pejn;)
3. da se dravi da predominantna pozitivna, a civilnom drutvu uglavnom negativna karakteristika
(pr. Dravni socijalizam;)
4. da se i civilnom drutvu i dravi da pozitivno vrednosno znaenje (pr. Savremene koncepcije u
odnosu na drave i drutva;)
Ovde nije navedena jo jedna logiki mogua situacija, da se i na dravu i na civilno drutvo gleda sa
vrednosno negativnim pristupom, jer takovo stanovite odbacuje u celini potrebe za dihotomijom civilno
drutvo/drava, ide izvan i mimo nje.
TREI KRUG zakljuaka se odnosi na metodoloki pristup definisanju.
U pogledu mogunosti definisanja dihotomnog para mogue su sledee situacije:
1. definisanju svakog termina u dihotomnom paru odvojeno jedno od drugog;
2. definisanje jednog, dominantnog, termina. Pa u odnosu na njega, odreene drugog, slabog termina.
3. zajedniko i istovremeno definisanje oba terminau njihovoj dihotomnoj relaciji;
Svi metodoloki pristupi su legitmni, ali dihotomnom karakteru veze ovog para njavie odgovara trea
navedena solucija. Civilno drutvo i moderna drava su u toj meri povezani i meusobno zavisni, tako da
ih je teko i skoto nemogue odrediti potpuno odvojeno.
CIVILNO DRUTVO I KRIZA SAVREMENE DRAVE
Rasprave u odnosu na drutva i drave rasplamsavaju se uvek kada doe do ozbiljnih kriza drave. Do
takvih kriza je dolazilo onda kada su:
1. oekivanja i mogunosti drutva znatno premaila sposobnost postojeih institucija drave i politke da
na adekvatan nain odgovore naraslim zahtevima svojih graana;
2. ili kada su pretenzije drave, da sebi potini drutvo, dovodile do erozije legitimnosti postojeih
dravnih institucija;
U takvim uslovima se razbuktava diskusija o odnosu civilnog drutva i politike drave. To su situacije u
kojima:
1. drutveno polje postaje u toj meri bogatije od politikih institucija drave, koje bi trebalo da budu
dovoljno politiki reprezentativne, a one to jednostavno vie nisu;
2. ili pak, kada autoritarna drava mnoge svoje funkcije vri na rigidan ili represivan nain i time izaziva
nezadovoljstvo i otpor svojih graana;
To je vreme kada nastupa kriza odreenog politikog reima, ali i drutvena kriza legitimnosti postojeeg
modela drave i njenih institucija uopte. Kriza savremene drave postala je jako uoljiva od kraja
ezdesetih godina i na Istoku i na Zapadu. Drava blagostanja na Zapadu je postala predmet ozbiljnih
kritika kao preoptereena drava, dok na Istoku model drave je pokazao toliko slabosti da je pad
etatistikog tipa organizacije drutva dobio oblike kraha i katastrofe.
Krajem XIX veka i dobrim delom XX veka rasprava o odnosu civilnog drutva i drave je utihnula. Tako
da moramo da se zapitamo gde lee glavni uzroci oivljavanj interesa za paradigmu o civilnom drutvu?
Mnogi od tih uzroka se mogu nai u analizi krize savremene drave, koja je zapoela jo od prelaza iz
ezdesetih u sedamdesete godine. Neki praktini dogaaji daju impuls ovoj raspravi.
Na Zapadu je dolo do oivljavanja teorijskog interesa za temu o civilnom drutvu, to je bilo izazvano sa
dva reda uzroka:
1. pojavom novih drutvenih pokreta;
2. zamorom i preoptereenou drave blagostanja;
Tema o civilnom drutvu je na Istoku oivela iz neto drugaijih razloga. Takoe se i tamo mogu izdvojiti
dva najvanija reda uzroka:
1. Jedan od uzroka moe se podvesti pod sve one pokuaje demokratizacije tzv. socijalistikih
drutava, koji su podsticaje imali odozdo iz drutva, a ne reforme ili kvazireforme koje su dolazile od
vrha socijalistike drave i koje su imale za cilj ouvanje postojeeg poretka vlasti i amortizaaciju
drutvenih pritisaka iz osnove drutva.
2. Drugi red uzroka za ponovno vraanje paradigme o odnosu civilnog drutva i politike drave vezan je
za iskuenje prvih koraka pluralistike demokratije u postsocijalistikim drutvima.

CIVILNO DRUSTVO I DEMOKRATIJA 2.DEO

OTVORENO I RIZICNO DRUSTVO
O OTVORENOM DRUSTVU
Civilno dr.je po sustinskom odredjenju OTVORENO dr.(sestrinski pojam civ.dr
je otvoreno dr.).Ideja otvorenog dr. nastaje 30 ih I 40 ih g 20 v.,noviji je
pojam.
2 autora: Anri Bergson I Karl Poper.
1)Bergson- uveo termin,delo Dva izvora morala I religije. Postoje 2 osnovne
structure drustva: 1.zatvoreno 2.otvoreno .
1.Zatvoreno dr-tradicionalisticko,hijerarhizovano,socijalno nepokretno i
autokratsko.
2.Otvoreno dr-oteto iz ruku prirode,socijalna
mobilnost,komunikacija,tolerancija,sloboda kretanja ljudi i ideja.
Bergson,osnova razlike ova 2 drustva-komparacija 2 tipa dr-nakon
1.zatvorenog korporativnog feudalnog drustva ide 2.liberalno-
demokratsko burzoasko dr.
2)Poper-puna afirmacija pojma otv dr.,delo Otvoreno drustvo i njegovi
neprijatelji.Suprotstavlja ideje otvorenog i zatvorenog dr. Na sirem planu.
Racionalna distinkcija izmedju ova 2 tipa sa stanovista 1.tribalizma i
2.kritickih moci. Od Platona do Marksa,u konceptima zat dr.vidi neprijatelje
liberalnih i demokratskih ideja.Odbacuje ova stanovista zove ih
ISTORICIZMOM(zameci totalitarizma).Poper je racionalista,ne prihvata nemoc
razuma da se izgradi otvoreno,dem.dr.Otvoreno dr.je suprotno
kolektivistickom,tribalnom,hijerarhizovanom i autoritarnom zat.dr.Otvoreno
dr-tip neorganske dr.zajednice,vlada nacelo RACIONALNE ODGOVORNOSTI za
licne odluke.Principi individualizma i opstih odnosa razmene.Kritikuje filozofe
koji kazu da demokratske reforme nisu moguce.Ne prihvata: 1.istoricizam
2.totalitarizam 3.nemoc razuma 4.antiracionalizam(slediti Vodju).
Otvorenost-mogucnost da se slobodno izraze interesi pojedinaca i
dr.grupa.Odlike otv dr.: 1.Pluralizam interesa je osnova otvorenog dr.
2.induvidualna prava i slobode 3.sloboda kretanja ljudi i ideja(otvorenost
prema svetu).
Osnovna razlika zat i otv drustva-
zatvoreno=kolektivisticko(tribalizam,dr.obicaji,tabui,organska zajednica) dr,a
u otvorenom=licne odluke(humanizam,moralne sumnje,odgovornost za licne
odluke, ,,apstraktno dr,,-novi individualizam,apstraktni odnosi razmene).
TRGOVINA I KULTURNI DODIR- najveca opasnost za zatvoreno dr.
HUMANIZAM I UNIVERZALIZAM-nova vera otvorenog dr.Ideja otvorenog
drustva-razvoj moderne doziveo vrhunac.
Poper-druga Jugoslavija-vladaju ideje novog kolektivizma i starog
tribalizma(mi smo zatvoreno dr,na ideji organske zajednice cija je osnova
nacija).Zbog sankcija jos dalje od otvorenog dr.
Ideja otv.dr. i civ.dr. ima 2 funkcije: 1. Kriticko-eksplanatornu
2.normativno-mobilizatorsku
KOMPLEKSNO I RIZICNO DRUSTVO
Savremene koncepcije dem.dr. imaju zajednicke bitne elemente,3 ideje:
1)savremeno dem.dr.=otvoreno drustvo
2)savremeno dem.dr.=kompleksno drustvo
3)savr dem.dr=rizicno drustvo(poznog kapitalizma)
Moderno demokratsko dr.je kompleksno dr. Kompleksnost je posledica 2 reda
cinilaca:
1)Uvecanje modernih drustava i drzava po obimu i broju stanovnika(u
odnosu na polis vece)
2)Uslozavanje dr.zivota i dr funkcija
Danas-u odnosu na politiku,preduzaca su samostalna,sindikati
nezavisni,mediji slobodni,univerziteti autonomni,kultura nesputana,crkva
odvojena,prava i slobode zagarantovane.
Niklas Luman-ideja drustvene kompleksnosti-dr evolucija kroz 3 faze:
1)segmentarne diferencijacije
2)diferencijacija putem stratifikacije
3)funkcionalna diferencijacija(rezultat porasta razlicitih podsistema u svakom
dr.sistemu)
Srediste ideje o kompleksnom dr-podsistemi(ek,politicki,naucni) imaju
specificnije uloge .
Daniel Zol-smisao novih specificnih uloga je u kreiranju novih organizacionih
struktura i sopstvenom oblikovanju po kriterujumu ,,funkcionalnog koda,,-put
ka autonomnoj specijalizaciji svake od oblasti.
T-ja kompleksnosti se preseca u 2 tacke sa t-jom civ.drustva:
1)dijagnoza o realnoj iskustvenoj kompleksnosti savremenih drustava
2)posebna logika-vazi za autonomna podrucja dr.zivota
Klasicni mislioci civ.dr-u centru pojam vlasnistva.Oni propustali da uoce
organizacionu heterogenost i kompleksnost drustva i civ.dr.Moderna
kompleksna drustva su manje transparentna(slozena org.)
Moderna-povezana sa industrijskim drustvom; Nova(refleksivna) moderna-
povezana sa rizicnim dr.(Ulrih Bek dao ime) odnosno posttradicionalnim dr.
(Gidens)
Otvoreno dr-drustvo rizika,clanovi dr.su kao induvidue,gradjani,preuzimaju
rizik i odgovornost za delovanje(cena za slobodu u otv dr.).
ULRIH BEK-RIZICNO DRUSTVO- na visem stupnju modernosti,drustvena
produkcija bogatstva,pracena drustvenom produkcijom rizika.
Klasicno industrijsko dr-logika proizvodnje bogatstva dominirala nad
proizvodnjom rizika.
Rizicno drustvo-obrnuto,logika proizvodnje rizika dominira nad logikom
proizvodnje bogatstva.
Veber,Marks-klasicno industrijsko dr,klasno dr-2 centralne ose- 1.kako da se
proizvede sto vise drustvenog bogatstva na jednoj i 2.kako da se bogatstvo
distribuira na drugoj strani.
Produkcija i distribucija bogatstva-glavno polje konflikata,trrebalo je
obezbediti 2 uslova: 1.da distribucija bude drustveno nejednaka 2. Ali i
legitimna
Periodizacija nekoliko industrijskih revolucija-ovo drustvo ima intenzivne
promene,u tom smislu je otvoreno za razvoj i promene.Bek-u ind dr.se menja
porodica,profesije,fabrike,klase,nauka,ali istovremeno sve ovo ostaje u
principu isto,ne menja se.(posle industrijskog-industrijsko).
GLAVNA POENTA BEK- U razvoju ind.dr. prelom-iz klasicnog se radja rizicno
(nova forma ind drustva).Refleksivna modernizacija-globalni uticaj
modernosti dolazi u suprotnost sa ogranicenjima samog industrijskog
drustva.Modernizacija postaje refleksivna kada samu sebe pocne da
preispituje,kad ona sama sebi postane glavna tema.Kritika i samokritika
modernizacije.
Industrijsko drustvo-ambivalentno u odnosu na modernizaciju: 1. Ono je
personifikacija modernizacije ,osnova parlamentarne demokratije,koja je
ustanovljena kad i ind.drustvo
2.polumoderno dr-ima protivmoderne elemente,oni su konstrukt i produkt
industrijske epohe.KLJUCNI ARGUMENT-univerzalni principi modernosti i
ekskluzivna struktura institucija su takvi da se principi mogu realizovati na
parcijalnoj sektorskoj i selektivnoj osnovi.
Klaus Ofe-Protivurecnosti drzave blagostanja-razvoj kapitalizma proizvodi
drustvene fenomene i elemente koji su funkcionalno irelevantni i nemaju
vrednost za kontinuitet kapitalistickog razvoja.
*ZAJEDNICI IMENITELJ(BEK I OFE)- do krize kapitalistickog ind.dr.ne dolazi
zbog njegovog neuspeha vec uspeh i razvoj stvara krizu i prouzrokuje rizike.
Bek-pocetak refleksivne modernizacije-temelji tradicionalizma(u
industrijskom dr) pocinju da se dezintegrisu.Komponente tradicionalizma u
ind dr. Su u : klasama,nuklearnim porodicama,profesionalnom radu,shvatanju
nauke,progresa,demokratije.Pojam refleksivne modernizacije znaci VISE
MODERNOSTI.
Zapad-zemlje blagostanja-2 procesa: 1.prestaje bitka za prezivljavanje(za
hleb) 2.proces saznavanja o sveopasnijim rizicnim efektima ind.razvoja i
modernizacije-izvori sve veceg bogatstva su sve zagadjeniji. IZ
SIROMASNOG DRUSTVA(OSKUDICA,konflikti oko dobara) PRESLI SMO U
RIZICNO DRUSTVO(konflikti oko distribucije rizika).
Bek-koncept rizika direktno vezan za refleksivnu modernizaciju- Rizik je
sistematski nacin bavljenja opasnostima i nesigurnostima uzrokovanim
samom modernizacijom.Rizici-suprotnost starim opasnostima-oni su politicki
refleksivni.
Kljucne razlike rizika nekada i sad:
1)raniji rizici-licni pogadjali manje grupe ljudi. Rizici u rizicnom dr su
drustveni i opsti(nukl.)
2)raniji rizici-lokalni,na mikronivou.Riz.u riz.dr.-globalni,makrorizici(seca
suma globalna)
3)raniji rizici-kratkotrajni,prolazni.rizici u riz.dr-
dugotrajni,generacijama(atomske probe)
4)ranije-vidljivi,lako uocljivi.danas-nevidljivi,tesko uocljivi
5)ranije-celoviti i pojedinacni.Danas-kumulativni, efekti na disperzivan i
fragmentiran nacin.
6)ranije-lakse predvideti rizike,laksee izracunati prednosti i lose strane
rizika(poznate moguce posledice).danas-nekalkulabilnost rizika,teze za
izracunati(efekti nam nepoznati)
7)ranije-posledice mogle da budu sanirane i otklonjene.danas-
ireverzibilne posledice(ekoloski rizici,nepopravivi)
8)ranije-rizici stvar opcija i izbora,danas sistematski i strukturno
intenzivirani(razvojem destruktivnih proizv.snaga.
9)ranije-rizik hrabrost,danas destrukcija i samodestrukcija zivota na
Zemlji
10)rizici rizicnog dr-moderni uzroci iz izazivaju,dejstvo na
prostor(Cernobilj),na vreme.
Zivot u samougrozavajucoj civilizaciji-ULRIH BEK,koncepcija rizicnogdr.,5
kljucnih teza:
1)Rizici u kasnoj modernosti,razlikuju se od bogatstva.Rizik-
radioaktivnost,toksini u vazduhu,vodi..Ireverzibilne ,nevidljive
povrede(samo se uocavaju znanjem o tome).Mas mediji,nauka,profesije
kljucne da definisu rizike.
2)drustvene pozicije rizika-neki ljudi pogodjeni vise,neki manje,rizici
pogadjaju i one koji ih proizvode i profitiraju od njih-bumerang efekat(ide
preko granica i nac.drzava,npr radioaktivna kisa).Rizici su ekolosko
obezvredjivanje,ekspropriacija koji se sukobljavaju sa profitom i svojinskim
interesima. Rizici proizvode nove medjunarodne nejednakosti(treci svet
vs industrijske drzave),to drustvo je svetsko rizicno drustvo.
3)Gubitnici i dobitnici u rizicima-sa stanovista dobitnika-veliki
biznis.Civilizacijski rizici-beskrajni i samoproizvodjujuci.Luhman-
napredovanje rizika,ekonomija nezavisna od zadovoljenja ljudskih potreba.
4)Covek zadesen u rizicima,trpi.Rizici pripisani uz civilizaciju uzrokovani
njome.Znanje o rizicima-nov znacaj.
5)Drustveno priznati rizici sadrze politicki eksploziv-nepoliticko postaje
politicko-elimiacija uzroka u samom procesu industrijalizacije.Javno i politicko
se prosiruje i u planiranje proizvodnje i tehnicku
opremu.Drustvene,ekonomske i politicke posledice uzgrednih efekata-
kolaps trzista,obezvredjivanje kapitala,otvraanje novih trzista,gubitak
dostojanstva i casti. U rizicnom dr. Nice politicki potencijal katastrofa.
Moc i vlast moraju da se reorganizuju da se ovo spreci.Rizicno dr je
katastroficno drustvo.
Zakljucak o otvorenom i rizicnom dr- pojam otvorenog drustva,2 funkcije:
1.kriticko-eksplanatorna 2.normativno-mobilizacijska. Zakljucak o
otvorenom dr:
1)Koncept otvorenog dr.istovremeno i kritika socijalistickog(zatvorenog)
dr. I podsticaj za uspostavljanje postsocijalistickih dr
2)Otvoreno dr-omogucava kriticko preispitivanje dostignuca zemalja u
tranziciji
3)Otv.dr je nuzan,ne i dovoljan uslov za razumevanje ind.dr.zapada.koja u
fazi refleksivne modernizacije stupaju u rizicno dr.
(neizvesnost,nesigurnost,konflikti,distribucija bogatstva zamenjena
distribucijom rizika)
Zakljucak o rizicnom dr:
1)Rizicnim dr se ukazuje na procese globalizacije,koje imaju
objektivnu(uslovljena razvojem moderne ekonomije i tehnologije) i
subjektivnu stranu(odgovornost politickih aktera u konstruisanju globalnog
poretka).Potencijalne 2 mogucnosti: 1.sirenje demokratije i ljudske
emancipacije 2.nametanje autoritarnog globalnog obrasca.
2)Pojam rizicnog dr-drugaciji pristup prirodnom okruzenju.Prag ekoloske
izdrzljivosti predjen.,ekoloska steta ne moze da se nadoknadi,povrede su
ireverzibilne.Polje ek.opstanka;politika,ekonomija,civ.dr(masovni ekoloski
pokreti i gradjanske inicijative)
Oba pojma teze ka DRUSTVENOJ ODGOVORNOSTI za preduzimanje akcija
da se prevazidju opasnosti globalizacije i modernog drustva.

DEMOKRATIJA I CIVILNO DRUSTVO

Demokratija stariji pojam od c.d.
1)Atinski model-direktna,parcitipativna dem(original). 2)Savremene
drzave(moderne,nacionalne drz)-predstavnice,reprezentativne dem.
3)Jednopartijske dem,narodne.-Dejvid Held(Modeli demokratije)
1)Neposredna dem,atinski model-odlike: neposredno ucesce
gradjana,jednakost,politicka sloboda,postovanje pravde i zakona. ALI NEMA
RAZLIKE IZMEDJU DRUSTVA I DRZAVE.Privatni zivot podredjen javnom z.
(Polis>oikos).Opsta politicka sloboda dominira nad individualnom sl.
B.Konstan-anticki model pozitivne slobode,moderna drzava-negativna sl.
2)Liberalna,predstavnicka dem-OD Americke revolucije-Medison
kritikovao neposrednu dem,kao netolerantne,nestabilne,nepravedne.
Pomak sa republikanskih ideja o civilnoj vrlini i javnom prostoru,ka
minimalnij,reprezentativnoj drzavi.Dz Bentam-reprezentativna drzava je
referentni okvir za civ.dr. i individualne interese. 1.politicki pluralizam sa
slobodnim izborima 2.kapitalisticka ekonomija sa slobodnim trzistem
imaju kljucnu vrednost za predst.dem.
Civilno dr je nuzan,ne i dovolljan uslov za demokratiju.(moze i bez
demokratije da postoji)Postojanje civ.dr ne vodi automatski ka
demokratiji.Baogang He-civ dr moze da unisti demokratski poredak.Held-
potreba za demokratizacijom civ.dr.
Robert Dal-politicke partije i izbori nisu dovoljni za ravnotezu u demokratskim
drzavama,potrebne su gradjanske grupe i organizacije.(poliarhicna
struktura moci).
Pluralisticka demokratija-ukljucuje civilno drustvo.(aktivna uloga
gradjana,da proveravaju drzavu i brane autonomiju demokr.instit. od drzave
i politike)
Dejvid Bicem-antieticke varijante obrazaca demokratije:
1)dem. Deskriptivni vs preskriptivni koncept
2)dem. Institucionalna procedura vs normativni ideal
3)direktna vs reprezentativna dem
4)elitisticka vs participatorna dem
5)liberalna vs neliberalna dem
6)deliberativna vs mas;demokr
7)politicka vs socijalna dem
8)vecinska vs konsensualna dem
9)dem kao individualno pravo vs kolektivno dobro
10)dem kao realizacija jednakosti vs pregovaranje o razlikama
2 koncepta(u oba uloga civ.dr.): 1.Asocijativna 2. Deliberativna
demokratija
1.ASOCIJATIVNA DEMOKRATIJA-GLAVNE VREDNOSTI-individualna
sloboda,drustvena pravda,politicka participacija gradjana.
Hirst,Koen,Rodzers- asoc.dem se razlikuje od neoliberalnog trzista i soc-dem.
Poverenja u drzavu blagostanja.Ne oslanja ne ni na trziste ni na
drzavu.Odlike: 1.decentralizacija drzave 2. Prebacivanje drzavnih funkcija na
neposredne organe gradjana 3. Prosirivanje dem.na nepoliticke sfere.Rane
liberalne ideje Tokvial i Mila,ideje britanskog gild socijalizma,radnicki
sindikati,komunalne dem zastupljene.Teziste na civilnom drustvu i
centralnu isstituciju vladavine. Asoc.dem- tezi vecoj induvidualnoj i
manjinskoj slobodi i vecoj drustvenoj jednakosti. Kriticni su i prema
realnom socijalizmu i prema zapadnim dem(nesposobne za zastitu slobode i
drustvene autonomije).Porast kriminala,nasilja,posledica sto je 1/3 gradajan
iskljucena iz opsteg obilja u zap dem(na marginama drustva). Hirst-
argument protiv liberalne dem-u zajednice nas gurnula
sudbina(rasne,etnicke,religijske) ne mogu da putem politike induvidualnih
prava izbegnu opresiju predstavnicke dem.Hirst- svaka asocijacija mora da
postuje princip individualnog izbora i autonomije.Asoc.dem je spoj radikalne
i drustvene demokratije.Dem.se izgradjuje putem dobrovoljnih inicijativa.
2.DELIBERATIVNA DEMOKRATIJA- demokratski ideal,2 ossnovna
elementa:
1)jednaka distribucija moci u olektivnim odlukama
2)jednaka participacija u kolektivnom rasudjivanju
Razlika deliberativne dem od ostalih koncepata- zahteva jednakost u
glasanju i jednaku mogucnost ucestvovanja.
Jirgen Habermas-deliberativna dem unutar trougla drzave,trzista i civ.dr.
3 medijuma drustvene koordinacije: 1)moc 2)novac 3)solidarnost.
Pokretac drzave-moc,trzista-novac,civ.dr-solidarnost.Demokratske institucije i
procedure-treba da blokiraju uticaj moci i novca na donsenje odluka.Jedini
dozvoljen resurs-KOMUNIKACIJA .
Kategorije:
1)Uticaj-najopstiji medijum dr razmene-sposobnost da se do zeljene odluke
drugih dodje bez pretnje stetnim posledicama ili direktne ponude vrednosne
razmene.
2)Komunikacija-
raspravljanje,osporavanje,dokazivanje,simbolizacija,pregovaranje.
3)Deliberativni proces- specifican komunikativni proces gde se cene
razlozi,razmenjuju dokazi za i protiv,razumeju se i postuju tudja
misljenja(protivnicke strane).
Habermas,3 sveta kroz koje se mi reprodukujemo:
1)svet empirijskih uslova-faktualni iskazi
2)svet drustvenih pravila-normativni iskazi
3)svet unutrasnjih osecanja-ekspresivni iskazi
3 glavna ishoda delib.dem:
1)saglasnost o proceduri-fer pregovaranje,kompromis,traganje za
konsenzusom
2)priznavanje drugih,postovanje njihovih argumenata
3)konsenzus-razvoj zajednickog interesa nije moguc
Razlika lib-predst i deliberativne dem:
1)procedura nije samo okvir,vec je uticajna u procesu politickog odlucivanja
2)deliberat.dem-mogucnost resavanja moralnih dilema(abortus,smrtna
kazna)
3)delib.dem je radikalno egalitarna,prozima citavo drustvo ne samo
elite(trajan proces formiranja javnog misljenja )
NEPRIJATELJI DEMOKRATIJE I CIVILNOG DRUSTVA
Civilno drustvo i ugrozavanje demokratije
Sajmon Cembers-opasnosti vrebaju po dem.od strane civ.dr.Foli i Edvards-
civ.dr moze da potkopa dem.vlade.
Primeri civ.dr kao podrska totalitarizmu: 1.vajmarska Nemacka.nacizam
2.Musolinijeva Fasisticka Italija.Novije vreme;druga Jugoslavija,imala
najrazvijenije civ.dr a malo ucinilo da spreci rat(Cembers).Na Zapadu i dalje
postoje ekstremne desnicarske i fasisticke grupe.
Rdjavo civilno drustvo(Sajmon Cembers)-gradjanske inicijative sa
stepenom netolerancije,mrznje ,ksenofobije,nepoverenjem i nasiljem.
Demokratija zahteva vise od civilnog drustva,zahteva ustavni poredak i
politicke i pravne institucije(Kit Vitington).Doprinos civ dr formiranju
demokratske politicke kulture,bez koje politicke institucije ne mogu da
funkzionisu dobro.
Civ dr.moze masovnom podrskom da doprinese urusavanju demokratije.U
masovnom drustvu(Hana Arent i Kornhauzer),civ dr je meta demagoskih
totalitarnih politickih pokreta.koji su destruktivni i po
institucije.Etnifikacija politike-masovna nacionalisticka euforija u civ dr.
,onemogucava razvoj demokratije.
Postulat-diverzifikovano civ.dr je najbolji cuvar demokratije.
Klasicni liberalizam-plasi se i intervencije drzave ui drustveni zivot i
povratka drzave u anarhicno prirodno stanje. Svremeni liberalizam-
izmedju moderne drzave i korporacija.Liberalizam izjednacava koncepciju civ
drustva sa asocijativnom teorijom dobrovoljnih org.Civ drustvo ima neutralan
okvir.
Savremeni komunitarizam(Majkl Volcer)-inkluzivna opcija,ukljucivanje svih
aktera u civilno polje. Trojaka motivacija da udju u civ.polje:
1.interesima(bogatstvo) 2)uverenjima (moc)3)religijskim i kulturnim
identitetom(spasenje).Volcer-u civ.dr vlada tolerancija i kompetitivna
koegzistencija(skolacivilnosti),ali istovremeno je i skola neprijateljstva,zbog
toga neophodna prijateljska drzava da ima ulogu regulacije i redistribucije
ponekad i intervencije.
Volcer-idealna projekcija-civ.dr slobodan izbor,zajednistvo i participacija.
Realna situacija-civ. dr.uvecava efekte nejednakosti.
GENERALNO PRAVILO civ.dr (Volcer)-oni koji su najjaci u njemu,cini jos
jacim.
NEPRIJATELJI CIVILNOG DRUSTVA
Neki izvan,neki u njemu:
1)Despotizam-Monteskje,Tokvil,despotizam najveci protivnik civ.dr.
2)Rat-opasniji od despotizma,prva zrtva rata je istina.Civilno dr prva zrtva
ratnog stanja.Ovjava rata i proglasenje vanrednog stanja znaci
suspendovanje ili ukidanje svih civilnih prava. Drustvo postaje ratnicko.Mir je
uslov za civ.dr.Izuzetak-odmbrambeni rat,kad civ.dr pomaze svojoj drzavi.
(Britanija nakon napada Nemacke,II sv rat).
3)Zatvoreno dr-neprijatelj civ.dr,a sa druge strane,civ dr otvara zatvorena
tradicionalna dr.
4)Siromastvo-najopasnije siromastvo kome doprinosi sama drzava.(Srbija
90 ih),ubija javni duh,smanjuje uslove za civilni angazman.
5)Etnonacionalizam-u tranzicionim dr,za razliku od civilnog
nacionalizma(Sad,Franc),ovaj je iskljuciv i netolerantan.Glavna teznja-etnicki
cista i homogena nacionalna drzava.Etnicka ekskluzivnost>nastanak
necivilnosti u drustvu. Nastanak etnonac,2 dejstvo: 1.politicke elite 2.podrska
etnickih grupa elitama.Etnonac nastaje i unutar drzave(elite) i unutar
civ.drustva(grupe).
6)Korupcija- pomocu drzave i politike velikog obima.,u despotskoj
drzavi.Autoritarni poredak pospesuje korupciju..Odsustvo normi civilnog dr.
7)Kolektivizam ideoloske vrste- opresija nad licnostima gradjana,od
drustva stvara organsku zajednicu,sa malo mesta za individualne
interese,slobode i osobenosti.
8)Ekstremni individualizam-fragmentacija i atomizacija civ dr.,povlacenje
gradjana u privatnu sferu.Javne poslove obavljaju ohlokrate,najgori brinu o
opstem dobru svih.
9)Necivilnost(Dzon Kin) stalni neprijatelj civ dr.
Dzon Hal- 3 vrste neprijatelja civ dr:
1)koncentracija drzavne moci- ekonomska i politicka moc
2)divergentne kulturne tradicije-kastinske podele,ne prihvataju civ dr.
3)republikanske civilne vrline-primat kolektivnog nad individualnim i
grupnim interesima
Habermas-kolonizacija sveta zivota od sistema poretka.
Indija-cvilne organizacije najnize kaste partija,pokret DALITA za
ravnopravnost.
Moderne republike elasticnije od klasicnog republikanizma,uvazavaju potrebe
demokratije i civ dr.
CIVILNO I NECIVILNO DRUSTVO
Civ dr kreiraju gradjani i njihove asocijacije. Zagarantovana ind prava i
standardi civilnosti u dr ponasanju i komunikaciji.Cic dr doprinosi stvaranju
uslova za politicku slobodu i demokratiju.
Unutar civ dr-gradjani,nisu raspolozeni prijateljski ni prema
slobodi,autonomiji,toleranciji,demokratiji.Unutar,postoje institucije koje
unistavaju civilnost i pozitivne civilne vrednosti.
Militarne i paramilitarne org iskljucene iz civ dr.(vojni principi).
Teroristicke org-nedostatak principa javnosti.
Edvard Sils-civilnost je briga za interese celog drustva i za zajednicko dobro.
Erazmo Roterdmski- 16 vek ,uveo pojam civilnosti,poceo proces
civilizovanja;Norbert Elijas.
Nasilje nije eliminisano,sve savrsenije tehnologija proizvodnje oruzja.
Dzon Kin-sve oblike civ dr. Muce endogeni izvori necivilnosti.Civilno dr sadrzi
nasilne tendencije u sebi.
Druga teorija-civ dr povezuje sa civilnoscu civilizovanog posasanja,nema
nasilnog,ksenofobicnog ponasanja,netolerancije,mrznje,oblika drustvenog
org u totalitarnom i antidem duhu.
2 pitanja: 1.akteri i grupe se pozivaju na svoja civilna prava i univerzalni
princip otvorenosti civ drusrva za sve akcije koje nisu kaznjive 2.eliminacijom
necivilnog i nedemokratskog dobijamo neproduktivan pojam.
Civ dr-deli sudbinu demokratije,koja moze da se koristi za nedemokratske
ishode,i civ.dr.moze da se zloupotrebi.

EKONOMIJA I CIVILNO DRUSTVO

Demokratija i ekonomski razvoj
2 paralelne teme:
1)odnos demokratije i ekonomskog razvoja- implicitno o d Marksa,eksplicitno od
Sumpetera,Lipseta,Polanjija,Psevorskog.
2)odnos civilnog drustva i drustvenog kapitala
Kljucno- da li su demokratska drustva uspesnija u ekonomskom razvoju od nedemokratskih?
I obrnuto-da li ekonomski razvoj nuzno doprinosi usposavljanju demokratie?
I nedemokratska,socijalisticka drustva imala visok ek razvoj.Teorije modernizacije izgubile
na privlacnosti,jer su smatrale da se demokratija prirodno pojavljuje nakon prolaska drustva kroz
ekonomske i socijalne transformacije.
Ekonomski razvoj nije garant demokratije-Saudijska Arabija.
Smatra se da demokratija ohrabruje investiranje,garantuje privatnu svojinu i stiti ljudska
prava,slobodan protok ideja roba,ljudi,kapitala,primorava vlade da vode dobre ek politike(pretnja
sankcijama na izborima). U upotrebi kategorije ek razvoja i blagostanja. 3 dimenzije blagostanja:
1)dohodak
2)zdravlje
3)obrazovanje
Zdravlje,obrazovanje- blagostanje se ukrsta sa konceptom humanog kapitala.
Savremene strukturne t-je-pitanja drustveno ekonomskog razvoja,sanse za demokratiju zavise
od nivoa ekonomskog razvoja.Kritika ove teorije je da previse pridaje materijalnim uslovima.
Odnos demokratije i ek razvoja i civilnog drustva i trzista je AMBIVALENTAN,SILE
TRZISTA protivurecno deluju na demokratiju- sa jedne strane,slobodno trziste pogoduje
unapredjenju demokratije u 3 vida: 1.razvoj individualizma i autonomije gradjana
2.umanjivanje arbitrarne moci birokratije 3.ogranicavanje politicke moci ekonomskom moci.
Negativni efekti trzista na demokratiju-1.nejednakost bogatstva umanjuje politicku
jednakost,2.negativni efekti trzisnih zakona(nezaposlenost ,pad zivotnog standarda) mogu da
okrenu stanovnistvo protiv demokratije prema autoritarizmu 3. Prevlast individualnih interesa
ugrozava javni interes.
Ekonomija zasnovana na slobodnoj trzisnoj privredi je nuzan,ne i dovoljan uslov za
demokratiju i razvijeno civilno drustvo.
Dzon Kin-analiza odnosa trzista i civ dr-sa jedne strane,privrede koje pokrecu robna
proizvodnja i razmena minimiziraju kolektivne gubitke(nekonkurentni faktori proizvodnje se
uklanjaju silom trzisnih zakona). Sa druge strane,robne privrede teze da uniste strukturu
civilnog drustva u kome su ukorenjene,i od kojih zavisi njihova reprodukcija-KLJUCNA
SLABOST trzisne ekonomije.Karl Polanji-trzista ne stvaraju drustveni poredak,jer se sastojci
poretka ne stvaraju na trzistu niti se prevode u cenovne signale i odnose.
Kin-gde nepostoje trzista,nema ni civilnih drustava. I obrnuto.
CIVILNO DRUSTVO I SOCIJALNI KAPITAL
Socijalni,drustveni kapital-Pjer Burdije,Dzejms Koleman-teorija drustvenog kapitala.
Robert Patnam-Uciniti demokratiju delotvornom
Neotokvilovska struja misljenja
TOKVIL O DEMOKRATIJI I CIVILNOM DRUSTVU
Aleksis de Tokvil- O demokratiji u Americi,Stari rezim i revolucija.
Kraj 20 veka,puna afirmacija njegove misli u 2 oblasti:
1)t-ji o civilnom dr-drustveni kapital
2)studijama kulture
Demokratska revolucija neotklonjiva,nevredi boriti se protiv.On kritikuje demokratiju zato sto
nije njen protivnik,svestan i prednosti i nedostataka dem.Amerika-dobrobit dem.za slobodu
pojedinaca i drustva,ali opasnost od demagogije,mediokritetstva i tiranije vecine.
Tokvil,3 postulata dem:
1)t-ja o suverenosti naroda
2)t-ja gradjanske jednakosti
3)t-ja politicke slobode
Tokvil,4 uslova dem:
1)drustveni(srednji slojevi osnova dem)
2)idejni-znacaj pol ideja za dem.
3)politicko-institucionalni-snazne,stabilne,uspesne demokratije
4)civilni-civ dr.vodi vecoj participaciji i uslov je vitalne demokratije(kulturni
cinioci,obicaji,navike.religijska uverenja)
Bez osnovnih ideja vodilja,demokratija se degenerise u
demagogiju,ohlokratiju,populizam,mediokritetstvo.
Hantington-osnovna razlika razvijenih i nerazvijenih drustava u nivoima politicke
institucionalizacije.
Kit Vitington-demokratija zahteva-snazno civilno drustvo+ustavni poredak.
Tokvil-civilno drustvo je najvaznija skola demokratije.Politicka udruzenja-besplatne skole za
gradjansko udruzivanje.Udruzenja gradjana-velike drustvene skole za demokratiju.Ideja
demokratije pretpostavlja postojanje civilizovanog i obrazovanog drustva.Umece udruzivanja-
osnovno umece,napredak svih ostavlih zavisi od njegovog napretkaUdruzivanje gradjana
olaksava politicko udruzivanjei obrnuto,slobodno politicko udruzivanje razvija gradjansko
udruzivanje.Demokratija-siri blagostanje,razvija gradjansku svest,ojacava postovanje zakona.
Opasnost od tiranije vecine-kritika demokratije kao moguce tiranije,osnove za despotizam
vecine(demokratski,meki despotizam)
SOCIJALNI,DRUSTVENI KAPITAL
Neotokvilovska skola misljenja-polazna ideja-participacija u grupama civilnog dr proizvodi i
uvecava soc kapital.
Kapital-svako ocekivano ulaganje resursa sa ocekivanom povratnom dobiti na trzistu.Doziveo
evoluciju-Marks-kapital su novac i sredstva za proizvodnju.
Neokapital t-ja-ljudski kapital(Teodor Sulc) je vrednost dodata radniku kad se zahteva
znanje,obucenost,trening,iskustvo,kvaliteti korisni poslodavcu ifirmi u procesu proizvodnje i
razmene.Humani kapital-investicija od strane radnika,koja doprinosi uvecanju vrednosti u
procesu proizvodnje roba.Vrednost omogucava povecanje troskova u potrosnji i investicijma.
Velicina ljudskog kapitala se meri obrazovanjem,treningom,iskustvom.
Pjer Burdije-kulturni kapital-Kultura je sistem simbola i znacenja.Dominantna klasa namece
svoju kulturu kroz obrazovanje i pedagosku akciju,tako se internalizuju simboli vladajuce kulture
u narednoj generaciji.
Drustvena reprodukcija-je nametanje simbolickog nasilja dominantne klase podredjenoj.
Pedagoska praksa-kultura vladajuce klase se kroz nju greskom prepoznaje kaokultura CITAVOG
DRUSTVA.
Kulturni kapital-ucenje ,preuzimanje i pogresno priznavanje dominantne kulture kroz
legitimizirano znanje(slicno Gramsijevoj hegemoniji).
Oblici kapitala-ekonomski ,drustveni,(kulturni,simbolicki,lingvisticki).poslednja 3 spadaju u
opsti pojam drustvenog kapitala
Dzejms Koleman.-t-ja racionalnog izbora-povezuje ekonomiju i sociologiju.
Koleman-Socijalni kapital je vrsta resursa dostupnaakteru koja obuhvatasadrzaje koji olaksavaju
akcije aktera unutar drustvene strukture.Opadanje znacaja porodice dovodi do opadanja
drustvenog kapitala.
Robert Patnam-(Italija nakon uvodjenja regionalizma),3 skole misljenja:
1)Institucionalni dizajn demokratije i institucionalno izvodjenje,2 osnovna stava
neoinstitucionalizma: 1.institucije oblikuju politiku 2.instit.suoblikovane istorijskim i socijalnim
kontekstom
2)dristveno ekonomski faktori-uticaj drustv.razvoja i ek blagostanja na demokratiju
3)sociokulturni faktori demokratije-Tokvil,znacaj obicaja i vrednosti za dem.
Patnam,def Drusrvenog kapitala-podrazumeva karakteristike dr.zivota koje osposobljavaju
ucesnike da zajednicki deluju mnogo efektivnije kako bi ispunili ciljeve koje dele.
Drustveni kapital(Patnam) je trijada mreza,normi,poverenja.
REZIME,5 stavki:
1)Socijalni kapital pomera fokus sa analize ponnasanja induvidualnih aktera na odnose medju
akterima i institucijama
2)Soc.kapital-veza izmedju mikro,mezo i makro nivoa dr
3)Soc.kapital-multidisc.i interdisciplinarni pristup u analizi demokratije i civilnog drustva
4)Soc kapital-problemi vrednosti se unose u drustveni i naucni diskurs
5)Soc.kapital-visoki heuristicki kvaliteti,aplikativna vrednost,preskriptivne mogucnosti.