LIPOSOLUBILNI VITAMINI

VITAMIN A
VITAMIN D
VITAMIN E
VITAMIN K

OBRATITI PANJU NA DOZIRANJE

POSEBNO VITAMINA A I D
STVARAJU DEPOE
MEGA DOZE A I D DELUJU TOKSINO
 VITAMIN A, retinol, akseroftol

DEFICIT VITAMINA A JE POZNAT JO U

ANTIKO VREME
OTKRIVEN 1915, IZOLOVAN 1937, A
SINTETISAN 1946 godine.
RETINOL, RETINAL
ISTA BIOLOKA AKTIVNOST
RETINSKA KISELINA-METABOLIT

VITAMIN A1 I A2
Retinoidi
Retinoidi obuhvataju retinol i sline
hemijske strukture sa 20 C atoma, kao i
karotenide sa 40 C atoma.
 Istorijat deficita vitamina A
Ima dugu istoriju, poznat je bio u starom
Egiptu, ali i Hipokratu.
Dzigerica se prepisivala kao lek za nono
slepilo.
1949. u humanom eksperimentu potvrdjeno
da je 750 mcg retinola dovoljno da sprei
nono slepilo.
Rizik od kseroftalmije je u vezi sa
poveanim rizikom od infekcija!!!!!
Rasprostranjenost deficita
vitamina A i posledice
1969. je procenjeno da:
preko 40 miliona dece uzrasta mladjeg od 6
godina imaju blagu ili umerenu kseroftalmiju,
1 % oslepi svake godine, a 50-75 % umre
tokom prve godine.
 VITAMIN A
- karoten
H3 C

CH 3 CH 3 CH3
H3C

CH 3
CH 3 CH3 CH3

CH3

Vitamin A, retinol
H3C CH 3 CH 3 CH 3

OH

CH 3
 JEDINICE VITAMINA A
IU=INTERNACIONALNA JEDINICA
RE= RETINOL EKVIVALENAT
1 IU=0,3 g RETINOLA
1 IU=0,6 g KAROTENA
1 RE =6 g KAROTENA
1 RE= 12 g DRUGIH KAROTENA
1 RE= 1 g RETINOLA
1RE= 3,3 IU
 APSORPCIJA
Vitamin A se u hrani nalazi u obliku estara.
Pre apsorpcije u tankom crevu estar se
hidrolizuje, a zatim sledi apsorpcija.
Posle apsorpcije ponovo se deava
esterifikacija, a zatim transport do jetre
(DEPO)
Za transport zaduen je retinol vezujui
protein
FIZIOLOKE FUNKCIJE VIT. A

ESENCIJELAN ZA NIZ BIOHEMIJSKIH I

FIZIOLOKIH PROCESA. (DELUJE KAO
RETINAL-RETINOL SE LAKO OKSIDUJE U
RETINAL-a).
VITAMIN A JE DEO VIDNOG PIGMENTA
RODOPSINA.
RETINSKA KISELINA PRISUTNA U MALIM
KOLIINAMA IMA ZNAAJNU FUNKCIJU U
RASTU I DEOBI CELIJA.
 Vidni purpur

Rodopsin je sloena belanevina ,

(prostetina grupa -neo b vitamin A1
belanevina skotopsin ili opsin)
Rodopsin (sintetie se u mraku)
Razlae se preko lumi- i meta- rodopsina
do aldehidnog oblika vitamina A i
skotopsina.
Uloga vitamina A u funkciji ula vida
Mrenjaa

tapii

epii
 izomerizacija oksidacija
all-trans-retinol 11-cis-retinol 11-cis-retinal
ulazi u tapi protein
opsin

mrak svetlo
rodopsin opsin + 11-trans-retinal rodopsin
 FIZIOLOKE FUNK. VIT. A

VIT. A, KAO RETINOL, IMA ZNAAJNU

FUNKCIJU U REPRODUKCIJI.
VIT. A JE ZNAAJAN ZA NORMALNO
FUNKCIONISANJE IMUNOG SISTEMA.
BETA KAROTEN JE PREKURSOR RETINALA,
RETINOLA I RETINskE K., ALI IMA I SVOJE
BIOLOKE AKTIVNOSTI-ONEMOGUAVA
AKTIVNOST SLOBODNIH RADIKALA.
Beta-karoten je prekursor retinala, ali ima
i svoje specifine uloge u organizmu
kao antioksidans!!!
Lokalizovan u membranama
Deluje kao antioksidans u uslovima niskog
parcijalnog pritiska kiseonika tako to se sami
oksidiu i time se svrstavaju u grupu
preventivnih antioksidanasa
Vee slobodne radikale, prvenstveno
singlet kiseonik i peroksi radikale
Sinergist sa vitaminom E
 POTREBE ZA VIT. A RDA
NOVOROENE BEBE g, RE IU
0-6 meseci 420 1390
6-12 meseci 400 1320
DECA
1-3godine 400 1320
7-10 godina 700 2310
11+ (enski, muki pol)
800 i 1000g 2640 I 3300 IU
TRUDNOA I LAKTACIJA +200 I + 400 g
 NAMIRNICE KOJE SADRE
VIT. A
JETRA (GOVEA, SVINJSKA, PILEA)
NEOBRANO MLEKO, BUTER

NAMIRNICE BILJNOG POREKLA:

TAMNO ZELENO I OBOJENO POVRE,
VOE sadre provitamin
 DEFICIT
NONO SLEPILO- NIKTALOPIJA
OZBILJNO OTEENJE OKA
PROMENE NA KOI
ZASTOJ U RASTU
PODLONOST INFEKCIJAMA
 Mere za spreavanje deficita
vitamina A
1. Savetovanje o pravilnom izboru namirnica
(animalne i visokovredne biljne)
2. Suplementacija visokim dozama vitamina A
(Indija, 60.-te godine prolog veka)
3. Fortifikacija i obogaivanje namirnica
 Terapijske doze vitamina
A
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije:
Prva dva dana visoke doze, zatim za 1 do 4
nedelje ponovljena terapija
 Uticaj drugih mikronutrijenata na
status vitamina A
1. Deficit proteina
2. Deficit cinka
3. Deficit vitamina E
Interakcija sa pojedinim lekovima:
holestiramin, kolhicin, neomicin,
fitostanoli,
fitosteroli.
POSEBNA PANJA: Toksinost
vitamina A
Teratogeni efekti koliine preko dnevno
preporuenih nisu za trudnice ZAMENITI GA U
SUPLEMENTIMA ZA TRUDNICE KAROTENOM!!!
Oteenje jetre
Dermatitis, kraste, glavobolja, znojenje, umor, i
smrtni ishod pri koliinama od oko 300 mg
Karoteni nisu toksini ali mogu da
izazovu prolaznu pigmentaciju koe
Interakcije vitamina A
LEKOVI TIPA KORTIKOSTEROIDA
(ANTIINFLAMATORNI LEKOVI)-
VIT. A U MASTIMA I KREMAMA POMAZE
SANIRANJE POVREDA-ORALNO UZET NE!
ORALNI KONTRACEPTIVI INTERFERIRAJU
SA APSORPCIJOM VIT. A
ASISTIRA U APSORPCIJI KALCIJUMA
U apsorpciji vitamina A je
neophodno prisustvi
VITAMIN E POMAE U
SKLADITENJU VIT. A U
ORGANIZMU SPREAVAJUI
NJEGOVO TOKSINO DEJSTVO
CINK POMAZE U APSORCIJI
VITAMINA A
ODGOVARAJUI NIVO SERUMSKIH
PROTEINA
 VITAMIN D-SUNSHINE VITAMIN,
antirahitini vitamin

FAT SOLUBLE A 1915 (A + D)

OTKRIVEN 1924 godine
HOLEKALCIFEROL-STVOREN U
ORGANIZMU POD DEJSTVOM SUNEVE
SVETLOSTI
ERGOKALCIFEROL-SINTETISAN IZ
ERGOSTEROLA (IZ BILJAKA) POD
DEJSTVOM ULTRAVIOLETNE SVETLOSTI
OSNOVNA FUNKCIJA - REGULISANJE
NIVOA KALCIJUMA U ORGANIZMU
 VITAMIN D2 VITAMIN D3
CH3

H3C CH 3 H3 C CH3
CH 3 CH3 H
H
CH3 CH3

H H

CH 2 CH2

HO
HO

ERGOKALCIFEROL HOLEKALCIFEROL
 SINTEZA HOLEKALCIFEROLA -VITAMINA D3 IZ 7-
DEHIDROHOLESTEROLA U KOI I AKTIVACIJA DVEMA
UZASTOPNIM HIDROKSILACIJAMA CH 3

H3C CH3

CH3
h

HO H

7-Dehidroholesterol

CH3 CH3 CH3

H3C CH3 H3C CH3 H 3C CH3

OH OH
CH3 CH3 CH3

jetra bubrezi

CH2 CH2 CH2

HO HO HO OH

Holekalciferol 25-Hidroksiholekalciferol 1,25-Dihidroholekalciferol

Kalcidiol Kalcitriol
Vitamin D3 i D2
1,25- DIHIDROKSIHOLEKALCIFEROL
AKTIVNI OBLIK VITAMINA D
KALCITRIOL
UTICE NA FORMIRANJE SPECIFINOG
KALCIJUM- VEZUJUEG PROTEINA U
INTESTINALNIM ELIJAMA.
OVAJ VITAMIN IMA KLJUNU ULOGU U
ODRAVANJU NIVOA KALCIJUMA U KRVI.
NEZAVISNIM MEHANIZMIMA POMAE I
APSORPCIJU FOSFORA.
 FIZIOLOKE FUNKCIJE VITAMINA D

Vitamin D je
neophodan za
Izgradnju i
regeneraciju
kostiju
Apsorpciju i
metabolizam Ca i P
Metabolizam
fosfolipida
Miinu aktivnost

Ali i druge
mnogobrojne funkcije
koje su i dalje
predmet
 Uloga vitamina D u metabolizmu Ca

-Sam vitamin D nema aktivnost, to je tzv. prohormon

-Vitamin D3 (holekalciferol) se transformie u jetri i bubrezima pre
ispoljavanja aktivnosti

jetra bubreg
Holekalciferol (D3) 25(OH)D3 1,25(OH)2D3 + 24,25(OH)D3

Vezivanje za
Kalcitriol receptore u jezgru
ili u membranama
u ciljnim tkivima

Poveana apsorpcija Ca
Poveana reapsorpcija Ca i P
u bubrezima
Preuzimanje Ca u osteoklaste
 Vitamin D kao hormon
Sintetise se u jednom organu (koza) a
transportuje se u druge, moze se
smatrati hormonom.
U organizmu se aktivira putem dve
hidroksilacije (1, 25)
DNEVNE POTREBE VITAMINA D
1IU=O,025g RDA
g IU
NOVORODJENE BEBE
DECA
ADOLESCENTI
(ispod 18 godina) 10 400
ODRASLI 7,5 300
51-70 godina 10 400
70 + 15 600

TRUDNOCA I LAKTACIJA +250IU; +250IU

Jedan mikrogram = 40 ij
 NAMIRNICE KOJE SADRE
VIT. D
ULJE JETRE, BUTER, SIR
LOSOS, TUNA, SARDINE
PEURKE
MLEKO-fortifikovano
NAMIRNICE OBOGAENE VIT. D
MARGARIN
Mleko majke sadri male koliine
vitamina D
Toksinost vitamina

Preterano sunanje ne moe dovesti do suficita

vitamina D, jer nastaje lumisterol i tahisterol.
Povean unos vitamina D (iz hrane, suplemenata)
dovodi do oksidacije membrana i deponovanja Ca u
meka tkiva
Simptomi: munina, povraanje, povien krvni
pritisak i oteenje bubrega, zaostajanje u rastu kod
dece
Toksine koliine: 10 puta vee od dnevnih potreba
 INTERAKCIJE VITAMINA D
BARBITURATI-SMANJUJU AKTIVNOST
VITAMINA D
HOLESTIRAMIN SMANJUJE APSORPCIJU
VITAMINA D.
VERAPAMIL MOE DA UZROKUJE VISOKI
NIVO KALCIJUMA U KRVI.(upozorenje za
kol.vit.D)
DIGITALIS- VISOKI NIVO KALCIJUMA U
KRVI
 DEFICIT
KOD DECE NASTAJE RAHITIS
SIMPTOMI SU KRIVLJENJE KOSTIJU NOGU,
BROJANICE NA GRUDIMA,
KASNIJA POJAVA ZUBA
KOD ODRASLIH OSTEOMALACIJA
SIMPTOMI KRHKE I LOMLJIVE KOSTI
Subliniki deficit, u riziku su starije osibe,
vegetarijanci, vegani,
U zimskim mesecima na severnoj hemisferi
nema dovoljno UV svetla da bi se
sintetisalo dovoljno vitamina D.
 Suplementacija Vitamin D

Za odravanje odgovarajue serumske

koncentracije vitamina D kod odojadi,
uobiajena je primena vitamina D u
oralnoj dozi od 10g (400 i.j.) /dan, odmah
posle izlaska iz porodilita.
 VITAMIN E
OTKRIVEN 1922.
IZOLOVAN 1936.
SINTETISAN 1937.
TOKOFEROL-GRKA RE,
MOGUNOST OSTVARIVANJA
POTOMSTVA.
TE (TOKOFEROL EKVIVALENT)=
1mg TOKOFEROLA
 VITAMIN E
R5

HO

CH3

R7 O CH3 CH3
CH3 CH3
R8

- tokoferol: 5,7,8 trimetil tokol

- tokoferol: 5,8 dimetil tokol
- tokoferol: 7,8 dimetil tokol
tokoferol: 7 metil tokol

Postoje i etiri tokotrienola istih oznaka

 Apsorpcija vitamina E
Prisistvo masti u tankom crevu je vano
50-70 % je stepen apsorpcije, opada sa
poveanjem doze
U obliku hilomikrona prelazi u limfu
Akumulira se u el. Membranama,
lipoproteinima i adipoznim depozitima.
Kompromitovana: osobe sa oboljenjem
unih puteva, cistina fibroza, celijana
bolest
Deficit vitamina E
Vitamin koji trai bolest
Urodjena anomalija FIVE je dokaz
esencijalnosti vit E za ljude
 DNEVNE POTREBE ZA
VIT. E
1IU 0,67 mg d-alfa-tokoferola
RDA
NOVORODJENE BEBE mg
0-6 meseci 3
6-12 meseci 4
DECA
1-3 godine 5
7-10 godina 7
11+ ZENE; MUSKARCI 8mg; 10mg
TRUDNOCA I LAKTACIJA +2mg; +3mg
 VITAMINSKA I ANTIOKSIDATIVNA
AKTIVNOST VITAMINA E
TOKOFEROL NAJAKTIVNIJI VITAMIN
TOKOFEROL
TOKOFEROL
TOKOFEROL NAJAKTIVNIJI
ANTIOKSIDANS
POTREBE ZA VITAMINOM E SE
POVECAVAJU UNOSOM
POLINEZASICENIH MAS. KIS.
1mg VITAMINA E ZA 0,6g polinezas. M.k.
Fizioloke funkcije vitamina E

titi elijske membrane i plazma

lipoproteine od oteenja slobodnim
radikalima
Vitamin C ga regenerie, kao i glutation
 Dobri izvori vitamina E

ULJE KLICE KUKURUZA, PENICE,

SOJE oko 30mg
LESNIK, ORAH, BADEM 7-30mg
CELER,KUPUS, BORANIJA 1-7mg
BANANE ,JABUKE ,MESO 0,1-1mg
TOKSICNOST NIJE POZNATA, ak i u
dozama od 300 mg
 Uloga vitamina E kao antioksidansa

Slobodni
Oteene molekule fosfolipida
radikal

Neutralisan
slobodni
radikal

Vit. E daje svoj elektron

Slobodnom radikalu,
stabilizuje ga i smanjuje
Neutralisan
tetu
slobodni
radikal
 Interakcije vit. E i lekova

Mineralna ulja interferiraju sa

apsorpcijom vit. E
Orlistat, holestiramin, izonijazid
smanjuju apsorpciju vit. E
Gvoe moe da oksiduje ne
esterifikovan vitamin E
 Interakcije vit. E i lekova

Potencira dejstvo lekova koji smanjuju

agregaciju trombocita (aspirin...)
Moe da smanji neeljene reakcije
ciklosporina.
 VITAMINI K
O CH3 CH3 CH3 CH3

CH3

CH3

O O O O

ANTAGONIST
dikumarol
OH OH
 OBLICI VIT. K U PRIRODI
VITAMIN K1-FILOHINON
NALAZI SE U NAMIRNICAMA
VITAMIN K2- MENAHINON
MOGU DA GA SINTETIU CREVNE
BAKTERIJE
VITAMIN K3- MENADION
SINTETSKI OBLIK VITAMINA K
 APSORPCIJA
Zahteva prisustvo unih kiselina
Transportuje se u plazmi
lipoproteinima
U plazmi je osnovni oblik filohinon,
vitamin K1
 VITAMINI K
OTKRIVEN 1934.
IZOLOVAN I SINTETISAN 1939.

ANTIHEMORAGINI FAKTOR

DIKUMAROL-ANTAGONIST
 Funkcija
Utice na sintezu gama-
karboksiglutaminske kiseline, bitne za
sintezu 4 faktora koagulacije (2, 7, 9 I
10)
Ova kiselina utice I na sintezu
osteokalcina
 Znaaj vitamina K za kotani sistem

Inaktivni Aktivni
osteokalcin osteokalcin

Aktivira protein osteokalcin

koji tad vezuje Ca i ubrzava
ugradnju u kotano tkivo
 DEFICIT

Poremecaj koagulacije krvi,

karakterisan niskom aktivnosti
protrombina (hipoprotrombinemija)
Pedijatrijski, ginekoloski, hirurski
pacijenti
 DEFICIT
Vitamin K se neposredno daje po rodjenju
im da bi se sprecila hemoragijska bolest
bebe, nemogucnost flore GIT da sintetise
vit K.
Osobe sa malapsorpcijom, dugotrajan
primena antibiotika, opstruktivna zutica
Upotreba dikumarola, antagonita vitamina K
Nizak nivo kod obolelih od osteoporoze
(osteokalcin)
 DNEVNE POTREBE
RDA g
NOVORODJENE BEBE
0-6 meseci 12
6-12 meseci 10-20
DECA
10-12godina 30-60
ODRASLI 70-140
1 g po kg telesne mase
 HRANA KAO IZVOR VIT. K

100g
RIBLJE BRASNO 15 mg
svinjska jetra 0,3-0,8mg
MLEKO , JAJA
SPANA , KARFIOL 0,002-
0,3mg
U vezi je sa fotosintetskim tkivima
 INTERAKCIJE VITAMINA K I
LEKOVA
ORALNA ANTIKOAGULNTNA
SREDSTVA
MINERALNA ULJA INTERFERIRAJU
SA APSORPCIJOM VITAMINA K, ALI
I VITAMINIMA A,D I E.
Vitamin K
Vitamin K kao fitomenadion (vit.K1), u dozi
0,5mg- 1mg, treba rutinski da se
primenjuje kod novoroenadi, prvog
dana od roenja, u cilju smanjenja rizika
od hemoragijske bolesti novovoroenadi.
Doputa se davanje vitamina K posle
prvog podoja, ali ne kasnije od 6 sati
ivota novoroeneta. Pojedinana oralna
primena vitamina K se ne preporuuje
zbog promenljive apsorpcije oralne doze
vitamina i neodgovarajue koncetracije u
cirkualciji ili depoima odojeta.
Vitamini i minerali koji se mogu deklarisati u dijetetskim
proizvodima i njihov preporueni dnevni unos (PDU):

Vitamin A (g RE)* 800 Hlorid (mg) 800

Vitamin D (g) 5 Kalcijum (mg) 800

Vitamin E (mg TE)** 12 Fosfor (mg) 700

Vitamin K (g) 75 Magnezijum (mg) 375

Vitamin C (mg) 80 Gvoe (mg) 14

Tiamin (mg) 1,1 Cink (mg) 10

Riboflavin (mg) 1,4 Bakar (mg) 1

Niacin (mg) 16 Mangan (mg) 2

Vitamin B6 (mg) 1,4 Fluorid (mg) 3,5

Folna kiselina (g) 200 Selen (g) 55

Vitamin B12 (g) 2,5 Hrom (g) 40

Biotin (g) 50 Molibden (g) 50

Pantotenska kiselina (mg) 6 Jod (g) 150

Kalijum (mg) 2000

 Maksimalna koliina u dnevnoj dozi suplementa
Vitamin A (g RE)* 1000
-karoten (mg) 7
Vitamin D (g) 10
Vitamin E (mg TE)** 100
Vitamin K (g) 100
Vitamin B1 (mg) 10
Vitamin B2 (mg) 10
10 (nikotinska kiselina)
Niacin (mg)
48 (nikotinamid)
Pantotenska kiselina (mg) 30
Vitamin B6 (mg) 10
Folna kiselina (g) 600
Vitamin B12 (g) 1000
Biotin (g) 500
Vitamin C (mg) 1000
Kalcijum (mg) 1200
Magnezijum (mg) 400
Gvoe (mg) 20
Bakar (mg) 2
Jod (g) 150
Cink (mg) 15
Mangan (mg) 4
Natrijum (mg) 500
Kalijum (mg) 500
Selen (g) 100
Hrom (g) 200
Molibden (g) 200
Fluorid (mg) 3,5
Hlorid (mg) nije odreena
Fosfor (mg) 700