SADRAJ :

1.UVOD............................................................................

.....................................3

2.IVOT I

DELO................................................................................

..................4

3.KRITIKA PLATONOVIH

IDEJA..................................................................7

4.ARISTOTELOVO UENJE O

UZROCIMA................................................9

5.UENJE O POLITICI I

ETICI..12

6.ARISTOTELOV UTICAJ NA KASNU FILOZOFIJU.

.16

7.ZAKLJUAK....................................................................

.................................18
 Aristotel
8.LITERATURA..................................................................

.................................19

1.UVOD

Aristotel je bio filozof Antike Grke ija su uenja, zajedno sa Sokratovim i

Platonovim, postavila temelje filozofije zapadne civilizacije. Pohaao je

Platonovu Akademiju u Atini i bio uitelj Aleksandra Velikog. Svoj ivot proveo

je uei, predavajui i piui.

Aristotel je roen oko 384. godine p.n.e. u malog gradu Stagiru, na severnoj

obali Grke. Njegov otac, Nikomah, radio je za makedonskog kralja Amintasa

III. Iako je Nikomah umro kada je njegov sin bio mali, Aristotel je odravao

vezu sa makedonskim kraljevstvom do kraja svog ivota. O njegovoj majci

malo se zna, ali se pretpostavlja da je preminula kada je Aristotel bio mlad.

Nakon oeve smrti, brigu o deaku preuzeo je njegov ujak. Kada je Aristotel

napunio sedamnaest godina, ujak ga je poslao u Atinu kako bi stekao visoko

obrazovanje. Atina se tada smatrala najvanijim akademskim centrom.

2
 Aristotel
U Atini se upisao na Platonovu Akademiju, najbolju obrazovnu instituciju

Grke, i postao njegov uenik. Kada je Platon umro 347. godine p.n.e.

Aristotel nije nasledio njegovo mesto direktora Akademije, jer se nije slagao

sa nekim njegovim filozofskim studijama.

Nakon Platonove smrti Aristotelov prijatelj Hermijas, kralj Atarnije, pozvao ga

je na svoj dvor. Tamo je proveo tri godine i upoznao Hermijasovu neaku

Pitiju, koju je potom oenio. Par je imao ker Pitiju, nazvanu po majci.

Njegovi radovi sadre najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u

kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku.

2.IVOT I DELO

Kako sam i naveo u uvodu ovog rada,Aristotel je poreklom sa severa Grke,

iz grada Stigare na Halkidiku naspram Svete Gore. NJegov otac Nikomah bio

je lekar, po legendi je pripadao redu Asklepiada nazvanom tako po mitskom

osnivau helenske medicine Asklepiju, tesalskom knezu. Aristotelov otac je

kao lekar ziveo na dvoru makedonskog kralja Aminta, dede slavnog osvajaa

Aleksandra Makedonskog.

Aristotel koji je iveo od 384. p. n. e. do 322. p. n. e.,je ve kao

sedamnaestogodinjak doputovao u Atinu radi sticanja obrazovanja, jer su u

Atini i celoj Heladi tada bile na glasu dve kole: Isokratova kola retorike i

politike i Platonova Akademija. Aristotel je prvo uio kod Isokrata, pa je ubrzo

preao u Akademiju, sto se pokazalo sudbonosnim za njegov ivotni put.

Ostao je u Akademiji dvadeset godina, najpre kao uenik a potom kao aktivni

saradnik. Posle Platonove smrti, napustio je Atinu i otputovao najpre u Malu

3
 Aristotel
Aziju, a potom u Pelu, na dvor Filipa Makedonskog, gde je oko dve godine bio

vaspita trinaestogodisnjeg Aleksandra, budueg makedonskog i

panhelenskog imperatora.

Dvadeset godina posle naputanja Atine, Aristotel se vratio u taj grad da bi u

njemu (335. god.) osnovao sopstvenu kolu nazvanu Likej,kola je bila

otprilike jedan sat hoda udaljena od Akademije i nalazila se na drugom kraju

Atine, negde u blizini hrama Zevsa Olimpijskog. Danas nema od nje nikakvih

tragova, jer je na tom mestu izgradjeno stambeno naselje moderne Atine,

dok je prostor gde je bila smetena Akademija ouvan slobodnim i moze se i

danas videti.

Aristotelovom povratku u Atinu prethodila je uvena bitka kod Heroneje u

Bojotiji, gde je 338. god. pod komandom Filipa Makedonskog (Aleksandrovog

oca) makedonska vojska porazila Atinjane i Tebance. Taj dogadjaj oznaio je

nadolazak nove panhelenske epohe, u kojoj su grke gradske republike jedna

po jedna izgubile politiku samostalnost, potajui delove velike panhelenske

imperije pod vodjstvom makedonskih kraljeva. Stvaranje panhelenske

imperije bilo je u osnovi protivno Aristotelovoj politikoj filozofiji, u kojoj se

zastupalo gledite da je gradska republika ponajbolji oblik dravne zajednice.

Aristotelovi spisi su mnogobrojni i opte im je obeleje da se, za razliku od

Platonovih spisa koji su po sadraju tematski a po formi dijaloki i dramski,

orijentiu ka obrazovanju filozofskih disciplina. Ove discipline sve zajedno

oblikovane su tako da sainjavaju sistem celokupnog znanja.

Istina, Aristotel je - verovatno dok je jo bio lan Akademije - pisao dijaloge,

po ugledu na svog uitelja Platona,ali ovi dijalozi su izgubljeni, sauvani su

4
 Aristotel
samo njihovi naslovi i izvestan broj fragmenata. Naslovi pojedinih

Aristotelovih dijaloga isti su kao i naslovi pojedinih Platonovih dijaloga

(Dravnik, Sofist, Simposion, Meneksen), dok su u drugim sluajevima

originalni (Protreptikos, O filozofiji).

to se ostalih spisa tie, sigurno je da oni nisu u svakom pojedinanom

sluaju bili grupisani na nain kako se to ini u modernim vremenima. U

Aristotelovoj knjievnoj zaostavtini bilo je tri vrste spisa.

Prvo, spisi manje ili vie popularnog karaktera kojima je sam Aristotel dao

definitivnu formu,drugo, zbirke materijala od kojih su tek imale da se oblikuju

rasprave i tree, spisi kojima je sam Aristotel dao oblik svojevrsnih i

uglavnom dovrenih udbenika za pojedine discipline filozofije.

Slika 1. Mramorna bista Aristotela. Rimska kopija grkog originala koji je

izvajao Lizip cca. 330. pne. Pokriva od alabastera je savremeni dodatak.

5
 Aristotel
Sve ostalo potie od kasnijih izdavaa Aristotelovih dela, od kojih je u starini

najzapaeniji Andronik sa Rodosa, koji je iveo krajem stare i poetkom nove

ere. Od modernih izdanja celokpnih Aristotelovih dela, najznaajnije je ono

koje je u vreme od 1831. do 1870. godine priredila Berlinska akademija

nauka u pet velikih tomova.

3.KRITIKA PLATONOVIH IDEJA

Platon je smatrao da je obian, svakodnevan ivot manje vredan i iluzoran.

eleo je dokuiti ono veno i nepromenjivo meu svim promenama koje su

prisutne u svemu (Heraklit panta rei). Ideje su, smatrao je Platon, jedino to

stvarno postoji. One su poput savrenih ili venih uzoraka prema kojima je

preslikano sve to vidimo oko sebe. Ideje nisu telesne, a kopije jesu.Stoga je

"netelesno" zbiljsko, a telesno "nezbiljsko".

Aristotel eli pokazati da je to pogreno.

Aristotel kae:

"Drag mi je Platon, ali mi je istina draa!"

("Amicus Plato, sed Amicus veritas est!")

Poto je Aristotel racionalista on Platonovo shvatanje odbija. Ljude zamilja u

zajednici:

"Ko misli da moe da ivi sam i nema potrebu za drugima ili je Bog ili je zver"

eli nadvladati platonovski dualizam izmeu ideje i stvarnog predmeta. eli

pokazati da bit stvari lei unutar njih samih. Promena je zbiljsko svojstvo

zbiljskih stvari. Zbiljske stvari, poput stabala i koza npr., jesu temeljne i
6
 Aristotel
jedine stvari koje potpuno postoje. Dodue, pojedinane stvari nisu vene ali

je vean i nepromenjiv sam oblik stvari. (Npr. konkretan sto je nastao i nestat

e jednog dana, ali ideja stola ne.)

Ideja je samo pojam kojega stvaramo u svojoj glavi nakon to vidimo jednu ili

vie istih stvari a nalazi se i u stvarima. Stvar i oblik stvari (materija i forma)

su nerazdvojivi.

U konkretnom predmetu su zajedno. Ne moemo imati istu materiju (neto

to ne bi imalo nikakvu formu, oblik).

Razvoj, promena je nuna jer se tako u materiju "utiskuje" forma i dobiva se

konkretno bie supstanca. Pri toj promeni na delu su etiri uzroka:

1. materijalni uzrok : koji omoguuje izradu nekih a ne svih stvari: cigle,

kamenje za gradnju kue, ceste.

2. formalni uzrok: plan, nacrt kue.

3. Delatni uzrok: radnici, graditelji.

4. svrni uzrok: svrha kue, npr. zatita od nevremena.

Razvoj je "kriv" to je svet slojevit: od iste materije najnii sloj (u kojoj su

sva bia samo kao mogunosti, potencijalnosti), pa do iste forme koja mora

biti ono najvie (ista aktualnost), boanstvo. Aristotel dovodi u vezu formu i

miljenje, njegov Bog je isti duh koji misli samoga sebe i ne zanima se za

svet.

Svetu koji je u trajnoj promeni treba kretanje. Pokretaki podsticaj ne moe

ii u beskonano, mora postojati Prvi pokreta koji je sam nepokrenut, a to je

za Aristotela Bog. Budui da je on sam nepokretan, svet nije pokrenut

delatnou Boga, nego "udnjom" materije za njim kao istom formom.

7
 Aristotel

4.ARISTOTELOVO UENJE O UZROCIMA

Pojednostavljujui i govorei neprecizno, moemo rei da je Platonovu

teoriju ideja u Aristotelovom uenju zamenila teorija uzroka. Ideja je, u

Aristotelovom uenju, postala samo jedan od etiri uzroka.

Uzroci bi, pored toga to su faktori na osnovu kojih postoji sve to postoji

(traje), faktori na osnovu kojih nastaje sve to nastaje i propada sve to

propada, bili i razlozi na osnu kojih se saznaje sve ono to je saznatljivo.

Saznati neto znai otkriti uzrok toga neega.

Pema Aristotelu postoje etiri uzorka:

1) ideja (causa formalis).

2) materija (causa materialis).

3) stvaralaki, proizvoaki, pokretaki uzrok (causa efficiens).

4) svrha (causa finalis)

1. Smisao prvog uzroka, ideje, moe se izraziti pitanjima ta je neto, te

po emu neto jeste to to jeste. Odgovor je, na primer, to je ovek.

Na ta vas upuuje izraz ono po emu neto jeste to to jeste?

8
 Aristotel
Prema tome, kada govorimo o formi, govorimo o sutini, ideji neke stvari.

Aristotel je Platonu pripisao zaslugu otkria ovog uzroka, jer svaka stvar

mora biti neto (imati neku sutinu) da bi uopte bila.

2. Smisao drugog uzroka, materije, moe se izraziti pitanjem od ega.

Odgovor naelno glasi od takve i takve materije (tvari). Re je, prema

tome, o tvari, materijalu od koga (iz koga) je stvar nainjena.

Drugaije, re je o potencijalu, mogunosti, sposobnosti da se primi neki

oblik, da se bude oblikovan. Ali re je i o potencijalu za neki dalji razvoj i

usavravanje.

Kamen je materijal. Njega je mogue oblikovati. On moe primiti neki oblik.

Na primer, jedan dovoljno veliki kamen mogue je oblikovati u statuu,

recimo, boginje Atene. Stoga kaemo da u kamenu prebiva mogunost za

statuu. Ili, samo iz semena moe se razviti i izrasti drvo, te stoga kaemo da

u semenu prebiva mogunost za drvo. Oblik skulpture je prostorni oblik. Pod

formalnim uzrokom Aristotel u prvom redu misli na strukturu, organizaciju

materije. Pretpostavimo jedan skup materija(la) od kojih mogu biti sainjeni i

ovek i svinja (i ovek i svinja su sainjeni od istog materijala). Strukturiranje

te materije, njeno organizovanje na odreeni nain dae oveka, dok e neko

strukturiranje/organizovanje na izvesni drugi nain rezultirati svinjom. Zato

Aristotel za duu kae da je forma oveka. Dua je organizacija organiskih i

neorganskih materija u ljudsko telo. Prema tome, Aristotel materiju,

materijal, naziva jo i potencijom, a formu aktom. Akt je ono to

aktualizuje, realizuje, ini stvarnom neku mogunost. U kamenu prebiva

mogunost statue. Forma statue aktualizuje/ostvaruje tu mogunost.

9
 Aristotel
3. Smisao treeg uzroka moe se izraziti pitanjem odakle, od koga potie

proizvoenje, stvaranje, od koga potie promena, kretanje. U sluaju

statue, odgovor na pitanje glasi od skulptora.

4. Smisao etvrtog uzroka moe se izraziti pitanjem emu. Odgovor je

zbog nekog dobra. Statua, recimo, slui da bi se njome ulepao hram, ili da bi

se posredstvom nje vrila sluba i odavalo potovanje bogovima. etvrtim

uzrokom pozabaviemo se kada se budemo bavili Aristotelovom etikom.

Kamen ijim oblikovanjem nastaje skulptura, i sam je ve nekako oblikovan.

On, naime, ve ima neki oblik u prostoru, te ima sva fizika i hemijska

svojstva kamena (unutranja organizacija ili struktura). Prema tome, prema

Aristotelovoj teoriji, kamen je mora nastati oblikovanjem neke materije, koja

je sama ili oblikovana ili neoblikovana. Ako je oblikovana, onda je i ona

morala nastati od neke materije njenim oblikovanjem itd. Na samom poetku

se, dakle, mora nalaziti neka materija koja je potpuno neoblikovana. Tu

materiju Aristotel naziva prvom materijom (prima materia). Ta bezoblina

materija predstavlja istu mogunosti da se primi oblik, da se bude

oblikovan, i nalazi se na donjem kraju Aristotelove hijerarhije realnosti.

Aristotel nju identifikuje sa nebiem.

Zato se prima materia nalazi na najniem stupnju hijerarhije realnosti?

Aristotel je, naime, smatrao da je ono neoblikovanije ujedno ono

potencijalnije i ono nerealnije. Tako je, recimo, ugljenik potencijalniji od

dijamanta ili od grafita, jer u njemu prebiva mogunost da se strukturie ili

organizuje i kao dijamant i kao grafit, tj. da postane i jedno i drugo. On moe,

daljom obradom (daljim oblikovanjem), da postane brueni dijamant.

10
 Aristotel
Nebrueni dijamant, moe, meutim, da postane daljim oblikovanjem samo

brueni dijamant. Dakle, dijamantom se ostvarila mogunost koju ima grafit

da postane dijamant, dok se bruenim dijamantom ostvarila naredna

mogunost mogunost nebruenog dijamanta (ali posredno i ugljenika) da

se oblikuje bruenjem.

5.UENJE O POLITICI I ETICI

Na kraju druge Aristotelove knjige, Nikomahove etike, stoji da istraivanje

o etici nuno prelazi u politiku, pa se ova dva dela esto smatraju delovima

vee rasprave, ili moda serije predavanja koja se bave "filozofijom ljudskih

stvari".

Aristotel je podijelio dravne oblike na osnovne dvije grupe: dobre i loe.

Dobre oblike predstavljaju:

monarhija
aristokratija

republika

Loe oblike predstavljaju:

tiranija
oligarhija

demokratija

Po Aristotelu basileja je kraljevstvo i aristokratija jer vlada manji broj ljudi, ali

ili zato to je najbolji, ili zato to je u interesu svih, kada veina upravlja

11
 Aristotel
dravom u optem interesu, onda je to politeja. U politeji najveu vlast imaju

ratnici, jer je to vrlina koja se najlake stekne i koja se upravo stie u masi.

Dravu ne ini jedinstvena teritorija i drava nije nastala radi toga da se

spree meusobne nepravde ili trgovaki odnosi. Drava je zajednica koja

ima za cilj srean ivot, ivot potpun i ekonomski nezavisan. Drava postoji

radi deljenja po moralnim zakonima, ali ne samo zajednikog ivota.

Ako masa upravlja ona moe initi mnoge greke i nepravde, ali ako mase ne

uestvuju u odluivanju onda postaju neprijateljski raspoloene i rue dravni

poredak. Prava vrhovna vlast treba da pripada dobrim zakonima. Na vlasti

treba da bude osoba sposobna za taj posao, dok dravom nebi trebalo da

vlada masa. Dobro za kojim drava tei jeste pravda i to je opta korist.

Demokratija i oligarhija su dva oblika koji su postepeno znaajni Aristotelu u

objanjavanju. Za razliku od Platona, on ne smatra demokratiju najloijom,

ve umereno loom. Aristokratija je vladavina vrlih ljudi, koji uz to mogu biti

bogati, ali uivaju potovanje naroda. Priroda drave zahteva da drava bude

sastavljena od jednakih i to je mogue slinijih ljudi, a takvi su najee ljudi

srednjeg sloja. Srednja klasa mora da bude mnogobrojna da bi drava bila

dobra. Drava je dobra kada su graani koji uestvuju u vlasti dobri i puni

vrlina. Za vrlinu ljudi potrebne su tri stvari priroda, navika i razum.

Aristotel, za razliku od Platona, ceni umetnost a naroito grke tragedije jer

etiki deluju na gledaoca (tvorac je termina katarza - proienje putem

straha i saaljenja).

12
 Aristotel
Aristotel je stvorio originalno etiko uenje koje je povezano sa njegovom

metafizikom. Za njega svrha ovekovog ivota je da usavri delatnost

karakteristinu samo za njega (i Boga) - delatnost miljenja. ovek moe da

tei i bogatstvu i slavi i moi, ali u njima nema neke vrednosti po sebi;

vredna po sebi je srea koju ovek moe nai samo u nekoj delatnosti koju je

usavrio.

Prema Aristotelu, ovek je sposoban da ima dve vrste vrlina: dianoetike koje

se tiu usavravanja znanja, kao to je npr. mudrost, i ue etike kao to je

hrabrost, umerenost ili blagost. Od onoga to ovek moe da zna neke stvari

ne mogu biti drugaije (vene su i nepromenljive) i njima se bavi mudrost, ali

ovek se bavi i stvarima koje su stalno drugaije, kao to su npr. ivotne

okolnosti i problemi koji se javljaju u njima. Za reavanje tih problema

potrebna je praktina mudrost koju Aristotel naziva razboritost (gr. fronesis).

Razboritost je spoj dobrih krajnjih ciljeva, koji se stiu vaspitanjem, i

sposobnosti da se iznau sredstva za njihovo ostvarenje, to se najvie stie

iskustvom.

Ue etike vrline su najee sredina izmeu dve krajnosti. Tako je npr.

hrabrost vrlina, a kukaviluk i luda smelost mane, velikodunost (dareljivost)

vrlina, a rasipnitvo i tvrdiluk mane, ponos vrlina, a malodunost i oholost

mane, itd.

Po Aristotelu ovek je, osim to je razumsko, i politiko bie (zoon politikon).

On mora da ivi u zajednici i svoje vrline dostie tek tada. ovek treba da

tei vlastitoj srei, ali je jo vei zadatak da pokua da i zajednicu uini

13
 Aristotel
srenom. Svrha drave je ta srea njenih graana. Aristotel nije, kao Platon,

predlagao neku idealnu dravu razliitu od svih postojeih. Smatrao je da u

zavisnosti od uslova u nekoj dravi ona moe da bude dobro ureena kao

monarhija, aristokratija ili republika. Ali ovi oblici imaju i svoje negativne

verzije tiraniju, oligarhiju i demokratiju. Smatrao je da svi treba da biraju

vlast, ali da mogu da se kandiduju samo graani koji su samostalni,

zahvaljujui svom bogatstvu.

Svoju filozofiju morala, ljudske izvrsnosti i mere Aristotel je izloio u svom

delu Nikomahova etika, koja se sastoji od 10 knjiga, a nazvano je prema

Aristotelovom sinu, koji ju je izdao. Aristotel polazi od onoga u emu se svi

ljudi slau a to je da je cilj ljudskog ivota srea ili blaenstvo. Meutim,

blaenstvo o kome je re nije povrni hedonizam ili materijalno bogatstvo ili

slava. Blaenstvo je, za Aristotela, dobro po sebi ili samovrijednost. I on,

poput kinika, tvrdi da je srean onaj ovek koji je sam sebi dovoljan, kome

nita nije potrebno.

Prema Aristotelu, postoje dvije osnovne vrste vrlina: dianoetike i etike.

Prve se stiu uenjem i vjebanjem, a druge na osnovu navika i obiaja.

Naravno, Aristotel kao filozof smatra da je misaoni ivot najbolji nain ivota,

i u tom smislu daje prednost dianoetikim vrlinama.

Aristotelova vrlina je ono to je aksioloki najbolje (akroates) u nama, i to

trajno a ne samo u jednom trenutku. Jer nije istinoljubiv onaj koji danas

govori istinu a sutra la, nego onaj koji govori istinu uvijek. Zato se "vrlost"
14
 Aristotel
(ili ljudska karakterna izvrsnost) postie trajnim moralnim ponaanjem, a

"zlatna sredina" se postie sintezom krajnosti. Na primer, vrlina dareljivosti

je srednja mera izmeu sebinosti i rasipnitva.

Hrabrost je zlatna sredina izmeu plaljivosti i tzv. lude hrabrosti. U duhu

Aristotelove etike, ovek ne treba da bude ni ponizan ni uobraen- nego

dostojanstven, odlian, izvrstan.

6.ARISTOTELOV UTICAJ NA KASNU FILOZOFIJU

Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme ukljuujui fiziku, biologiju,

zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorite, muziku,

retoriku, lingvistiku, politiku i vladu i ine prvi sveobuhvatni sistem zapadne

filozofije.

Prema pisanju Encyclopdia Britannica, Aristotel je bio prvi istinski naunik

u istoriji ... [i] svaki naunik mu duguje.

Aristotelovi pogledi na fizike nauke temeljno je oblikovalo gledite

srednovekovnih uenjaka. Njegov uticaj dosee do renesanse i nije bio

sistematski zamenjen do prosvjetiteljstva i teorija kao to je klasina

mehanika. Neka od Aristotelovih zoolokih opaanja, kao to je hectocotyl

(reproduktivna) ruka oktopusa, nisu potvrena, niti osporena do 19. veka.

Njegovi radovi sadre najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u

kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku.

15
 Aristotel
Mnogi e rei da je Aristotelova Metafizika vrhunac njegove filozofije. Njen je

uticaj na dananji nain razmiljanja je neizmeran. Centralna postavka

metafizikih spisa glasi da svjet postoji onakav kakav se pojavljuje i da ga

mogu razumeti obini ljudi s odgovarajuim sposobnostima i uz

vebu. Naime, u sutini metafizika i izuava ono to je "iza" prirode, ili kako

Stagiranin kae "prve principe i uzroke bivstva".

Izgradnju svoje kolosalne "prve filozofije", Aristotel zapoinje temeljitom

kritikom Platonove teorije ideja, na osnovu koje e se u srednjem veku

odvijati uvena rasprava o statusu univerzalija (optih pojmova).

Aristotel je prvi jasno uveo ontoloku razliku, do koje posebno dri jedan od

najznaajnijih savremenih filozofa Martin Hajdeger.

Zahvaljujui svojoj svestranosti i hrabrosti, Aristotel je uspeo da obuhvati i

sintetizuje oba pravca u dotadanjoj grkoj filozofiji: uenje o prirodi i uenje

o moralu; takoe je, na osnovu filozofske misli prethodnika svojih uitelja,

pronaao izgubljenu nit naunog razvoja dosokratovske Grke, nastavio to

delo doslednim i detaljnim prouavanjima i sveobuhvatnim posmatranjima,

te od dobijenih podataka sagradio velianstvenu graevinu organizovane

nauke.

Aristotel je imao obiaj da u uvodima svojih dela navodi radove svojih

prethodnika koji su se bavili istom temom kao i njegov aktuelni rad i da

svakih takav rad argumentovano pobije i diskvalifikuje.

Aristotelova astronomija nije preterano opirna i ne daje previe novog u

odnosu na njegove prethodnike. On odbacuje Pitagorino uenje po kojem je

Sunce sredite naeg sistema i tu ast radije dodeljuje Zemlji. Ali, njegova
16
 Aristotel
mala rasprava o meteorologiji puna je briljantnih zapaanja i ak i njen

spekulativni deo pokazuje svu blistavost Aristotelovog uma. Aristotel

postavlja i neka u ono vreme vrlo lucidna pitanja iz nauke o nasleu.

Najpoznatiji i najoriginalniji Aristotelov doprinos filozofiji je njegovo uenje

silogizmima,koja je trojstvo iz sudova od kojih trei (konkluzija) sleduje iz

priznate ispravnosti drugih dvaju sudova (premise maior i minor).

7.ZAKLJUAK

Prudens quaestio dimidium scientiae mudro pitanje jeste polovina

znanja.

Aristotel je jedan od najveih umova svih vremena koji prvi sistematizuje sva

ljudska znanja. Hegel ga naziva uiteljem ljudskog roda. Osniva je logike,

ime daje nemerljiv doprinos istinskom utemeljenju i razvoju nauke i

filozofije.

Vekovima je bio i ostao uzor i inspiracija mnogim generacijama filozofa i

naunika. Koliko je bio predan istraivanju i traganju za utemeljenim

dokazima u nauci i filozofiji govore njegove rei:Drag mi je Platon, ali istina

mi je draa.

Vrlo malo se zna o Aristotelovom fizikom izgledu osim iz njemu

nenaklonjenih izvora. Njegove ouvane statue i biste, koje verovatno datiraju

iz prvih godina delovanja peripatetike kole, prikazuju oveka prosene

visine, otrih crta lica i pronicljivog pogleda. Na osnovu njegovih tekstova,

testamenta (nesumnjivo verodostojnog), odlomaka iz njegovih pisama te

17
 Aristotel
svedoenja njegovih objektivnih savremenika zakljuujemo da se radilo o

visokomoralnom oveku blage naravi, posveenog porodici i prijateljima, koji

je blago postupao sa svojim robovima, bio milostiv prema svojim

neprijateljima i protivnicima i zahvalan svojim dobroiniteljima. Kada je

platonizam prestao da dominira svetom hrianske misli i kada su se

Aristotelovi radovi poeli prouavati objektivno i bez straha, u delima

hrianskih pisaca 13. veka (isto kao i kod objektivnih pisaca njegovog

vremena) Aristotel se opisuje kao ovek blage naravi, dostojanstvene pojave,

skroman i bez ijednog moralnog nedostatka, najvei od onih koji znaju.

8.LITERATURA

1.Diogen Laertije : ivoti i miljenja istaknutih filozofa , BIGZ, Beograd, 1973.

(preveo Albin Vilhar)

2. Don Barnet : Rana grka filozofija , Zavod za udbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 2004. (preveo s engleskog Branimir Gligori)

3. Platon , Drava , BIGZ, Beograd, 2002. (preveli dr. Albin Vilhar i Dr. Branko

Pavlovi)

4. Aristotel , Organon , Kultura, Beograd, 1970. (sa starogrkog prevela dr. Ksenija

Atanasijevi)

5. Aristotel , Nikomahova etika , Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski

Karlovci - Novi Sad, 2003. (prevela sa starogrkog dr. Radmila alabali)

18
 Aristotel
6. Aristotel , Rasprava o dui , Oktoih, Podgorica, 2001. (preveo sa starohelenskog dr.

Marko Vii.)

7. Aristotel , Politika , BIGZ, Beograd, 2003. (prevela sa grkog Ljiljana Crepajac)

8. Branko Bonjak : Filozofija o Aristotela do renesanse i odabrani tekstovi filozofa,

Nakladni zavod Matice Hrvatske, 1983. (tekstove s grkog i latinskog preveo Veljko

Gortan)

19