dr Ana Gifing

HRONO
KU AR
- Riznica hrono ishrane -
 sadraj

DORUAK RUAK VEERA

8-79 80-129 130-169

SLATKO POSNO
170-187 188-199

HRONO
KU AR
 RE AUTORA

U svetu danas postoje hiljade izdatih kuvara, ali nijedan nije kao ovaj koji je nastao
kao proizvod hiljada razmenjenih informacija i iskustava matovitih, inovativnih
i kreativnih ljudi. Svi oni su se nali u isto vreme, na istom mestu
koje ih je motivisalo za razvoj ovog predivnog projekta.

Ova knjiga je Riznica recepata, autentina, jedinstve-
na i nesvakidanja zbirka hrono recepata. Na moje
veliko zadovoljstvo, neke od autorki recepata poznajem
lino. Veinu, na alost, nisam lino upoznala, ali sam
svakako osetila njihovu naklonost i odanost metodama
zdrave ishrane i ona je prisutna u svakoj rei objavlje-
noj u ovoj bogatoj Riznici.
Svim koautorima se od sveg srca zahvaljujem na izraenoj
plemenitosti, kao i elji da podele sa drugima svoja iskustva,
proistekla iz njihove dobre volje, velikog truda i istrajnosti.
U ovom izdanju nismo bili u mogunosti da objavi-
mo sve tekstove koje smo eleli. Da smo izabrali sve
originalne recepte, koje smo dobili, ova knjiga bi bila
vea od najvee knjige na svetu. Rad na izboru recepata
(i njihovih autora) je bio izuzetno teak i trajao je skoro
deset meseci.
Zahvaljujem se u ime svojih saradnika i u svoje ime svim
koautorima, ija su imena objavljena u ovoj Riznici.
Hvala i svim buduim koautorima, iji e recepti biti
tampani u narednoj knjizi.
Verujem da e ovo biti jedno inspirativno druenje, kroz
koje e se i sam program ishrane dr Gifing unapreivati,
ali i postati sastavni deo principa ishrane veine ljudi.
Ana Gifing

HRONO
4 KU AR
veliku zahvalnost dugujemo

Boba Vlajsavljevi Jasmina Radovi

Slavica Tuti Gordana Golijanin
Aleksandra Stoji Ljiljana Cimea
Jadranka Blai Gabrijela Koci
Vanja ivanovi Olivera Lazarevi
Biljana Lund Milica Bradi
Suzana Rabi Mirna Milosavljevi
Lana Strajni Milena Stojanovi
Dragana orevi Daliborka Niter
Sofija ulibrk Slaana Stankovi
Anka Pejanovi Jelena Marii
Mirjana Vasiljevi Katarina Popovi Gluevi
Aleks orevi Slaana Popovi

HRONO
KU AR 5
 HRONO
6 KU AR
 ta je hrono ishrana?

Program hrono ishrane dr Gifing je primenjena fiziologija ljudskog

organizma u oblasti nutricije.

Ovakav program ishrane omoguava, da se bez velike
muke, za kratko vreme, naue principi zdrave ishrane,
pravilnog izbora i poeljnih kombinacija razliitih
namirnica, koji se mogu primeniti na svim geografskim
irinama i duinama.
balansu, kao i o tome koje su namirnice izvori, a koje
inhibitori preterane aktivnosti estrogena.
Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje
teine namirnica i odreivanje koliina hrane.

Program ishrane dr Gifing je jedinstven u svetu. Nastao Naprotiv, filozofija ovog programa ishrane je u tome da
je na principima dijetetskog reima Alain Delabois-a, svaki ovek dobije znanje koje e biti osnov za njegovu
sedamdesetih godina u Francuskoj, a dr Ana Gifing je sopstvenu inicijativu, matovitost i snalaenje u sva-
dala svoj lini peat programu, pratei uspene rezulta- kodnevnim ivotnim situacijama.
te korisnika programa.
Prednost programa hrono ishrane dr Gifing je u tome
Program ishrane dr Gifing iskljuivo vodi rauna o to se nikada ne javlja takozvani jo-jo efekat (gubljenje-
kombinaciji satnice sa glikemijskim indeksom namirni- vraanje teine), a metaboliki poremeaji se trajno
ca, njihovim glikemijskim punjenjem, acido-baznom reavaju, jer je izuzetno individualizovan.

HRONO
KU AR 7
 HRONO
8 KU AR
-do ruak-
HRONO
9
KU AR
-do ruak-
 Doruak

Dobro jutro! Nadam se da ste lepo spavali i da ste se odmorili.

Skuvajte va omiljeni biljni aj, stavite nekoliko kapi limuna i izaberite neki
od naih sjajnih recepata!

U Hrono ishrani, doruak je najvaniji obrok. Ovaj
obrok definie sve elijske funkcije u organizmu tokom
celog dana.
Mogue su brojne kombinacije hrane, a ne postoji
ogranienje u koliini.
Da pojasnim, neophodno je da doruak sadri masti,
belanevine i spore eere - itarice, zato to je na
organizam prilagoen da samo ujutru dobro vari hranu
i iskoristi kreativne kombinacije ovih namirnica.
Ujutru se proizvodi holesterol u jetri koji je neophodan
za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije, a ma-
snoe koje ujutru koje unesemo putem hrane, pomau
nam da se sintetie takozvani dobar holesterol.
Na primer, ukoliko ujutru kroz dui vremenski period
ne uzimamo masnoe ivotinjskog porekla, nego reci-
mo jabuku ili bananu, poveava se produkcija lipopro-
teina niske gustine, poznatijeg kao LDL - lo holesterol,
koji umesto da uestvuje u zatiti i obnavljanju elija
naeg organizma, zapravo uestvuje u mnogim zapaljenskim
procesima (karcinomi, bolesti srca i krvnih sudova
visok krvni pritisak, ateroskleroza).
Dakle, ako se pitate da li smete ujutru da pojedete kajmak,
sir, puter, kiselo mleko, slaninu... odgovor je DA!
Ukoliko postoji poblem sa veom telesnom teinom
ili povienim holesterolom, uzimanje ete ograniiti
do 2 puta nedeljno za odreene namirnice. Detaljna
uputsva se dobijaju posle pregleda i analize vaih
individualnih rezultata.
Osim dobrog mehanizma iskoristljivosti masti u
jutarnjim asovima, sekrecija enzima koji metaboliu
unete belanevine je takoe znaajna, tako da je i isko-
ristljivost proteina dosta dobra. Ovo znai da bi va
doruak takoe trebalo da sadri jaja, unku, sir i slino.
Jedino doba dana, kad je na organizam najspremniji
za varenje sporih ugljenih hidrata, belanevina i
masnoa je jutro, najkasnije do 10 asova, tako da i va
prvi obrok, doruak, treba da bude najkasnije tada.
Pria o insulinu je takoe pronala svoje mesto u ju-
tarnjem odeljku. Ujutru je koncentracija insulina najve-
a, a njegova velika koncentracija povlai sa sobom i
veliku aktivnost hormona budnosti - kortizola i oni
zajednikim snagama utiu na metabolizam eera. Iz
tog razloga, neophodno je ujutru uneti spore eere -
integralni hleb ili itarice, jer oni tite organizam od
velikih oscilacija eera u krvi.
Ovi spori eeri se nee brzo pretvoriti u glukozu (eer
u krvi) ve pruaju naem organizmu mogunost da

HRONO
10 KU AR
-do ruak-
 Pravilno
Biljni aj sa limunom
Kalorijski, bogat doruak
(omlet, unka, sir,
sendvi, pite, burek...)
Kafa bez mleka i eera
pravilno i postepeno apsorbuju i iskoriste sve sloene
ugljene hidrate.
Pretpostavljate da sada sledi pria o brzim, prostim
eerima. Vratimo se na primer doruka za izbegavanje
- voe. ta se to desi u naem organizmu kada pojede-
mo voe u prepodnevnim satima? Naime, uzimajui
brze eere za doruak (voe, beli eer, med...) pankreas
se postepeno iscrpljuje, jer se ovi eeri velikom brzi-
nom pretvaraju u glukozu i time se daje zeleno svetlo
pankreasu da ponovo lui insulin.
Vremenom, dolazi i do smanjenja reakcije naih elija
na insulin - insulinska rezistencija, to je put ka dijabe-
tesu. Postoji vreme u nutriciji kada se moe konzumira-
ti voe, a jutro svakako da to nije.
Tako da, ukoliko vas ponude za doruak voem,
vonom salatom, ljubazno odbijte predlog i napravite
ukusan i kalorian burek ili omlet sa slaninom jer e
svakako imati pozitivnija dejstva na va organizam.
Uz to je imperativ dodati hleb od zdravih integralnih
itarica (heljda, ovas, ra, spelta...), kiselo mleko i va
doruak je kompletan!
Jednostavno, zar ne?
Limunada ili biljni aj sa limunom, koje sam spomenu-
la na poetku ovog teksta je prvi napitak koji treba da
popijete ujutru. Ne kafu, ne mleko, ne sok, ve plani-
nski, rtanjski, zeleni ili aj od nane, kamilice...
HRONO
KU AR
Nepravilno
Kafa
Voe
Slatkii
Zeleni aj, osim antioksidativnog dejstva na organizam,
uz nekoliko kapi limuna, pravi idealnu podlogu za
doruak, baznu sredinu u naem telu, a takva bazna
sredina je najpogodnija za zapoinjanje dana. Limun,
iako je kiselog ukusa, je izrazito baznog karaktera.
(Napomena: Kesicu zelenog aja nikako nemojte drati
due od 50 sekundi u vodi, jer tada prestaje lekoviti
uinak i javljaju se supstance koje nisu zdrave.)
Kafa, napitak koji je veini ljudi koji nisu na Hrono
ishrani, imperativ za poinjanje jutra, pravi veliku
kiselost organizma i na organizam vremenom postaje
kisela sredina. Kisela sredina je pogodno tlo za razvoj
gljivica, raznih bakterija, mnogih bolesti, a pre svega
karcinoma.
Doruak ne bi trebalo da bude kasnije od 10 asova, pre
podne. Ukoliko je doruak kvalitetan, kasnije se u toku
dana smanjuje elja za veim koliinsko - kalorijskim
unosom hrane.
Da rezimiramo, aj, pa doruak (to obilniji to bolji)
idealno oko 9 asova. Nakon toga, moete nastaviti sa
kafom, bez mleka i bez eera ili limunadom.
Konano dolazimo do dela koji svi iekujete. Kako je
za doruak stvarno sve dozvoljeno, nai hroneri su tu
bili i najkreativniji. Videete odline ideje (heljdin bu-
rek, pite, mafini, pogaice... ). ta da vam kaem, poto
ste se pripremili, poinjemo!
11
-do ruak-
 HRONO PAJZ
INTEGRALNA BRANA
INTEGRALNO PENINO BRANO
Dobar izvor dijetalnih vlakana i proteina. Sadraj pro-
teina je 14-15%, a skoro sva dijetalna vlakna su nera-
stvorljivi konii koji utiu na zdravlje creva. Smanjuje udelu od 5-6% i predstavlja odlian izvor esencijalnih
holesterol u krvi i preventivno deluje na gojaznost,
bolesti srca i krvnih sudova i dijabetes. Dobar je izvor
mnogih vanih vitamina i minarala, kao to su vitamini
grupe B i gvoe.
INTEGRALNO RAANO BRANO
Rastvorljiva vlakna prisutna u raanom integralnom
branu pomau u smanjivanju rizika od kardiovasku-
larnih bolesti i u sniavanju LDL holesterola. Nerastvo-
rljiva vlakna imaju visoku koncentraciju ligana, vie
nego bilo koja druga itarica. Ligani nisu samo deo
nerastvorljivih vlakana, oni su i fitonutritienti (fito-
estrogeni) slini onima u lanu i soji.
HRONO
12 KU AR
-do ruak-
OVSENO BRANO
Ovseno brano je odlian izvor energije. Sadri oko
65% skroba koji je lako svarljiv. Mast je prisutna u
masnih kiselina. Proteini ovsenog brana imaju bolji
aminokiselinski sastav od proteina drugih itarica. Od
minerala istiu se kalcijum i gvoe. Ovseno brano je
bogato vitaminom E (prirodan antioksidans), tiami-
nom i vitaminima B grupe. Rastvorljiva i nerastvorljiva
dijetalna vlakna ovsenog brana imaju znaajnu ulogu
u smanjenju nivoa holesterola i nivoa eera u krvi, kao
i u prevenciji sranih oboljenja.
JEMENO BRANO
Jemeno brano je bogato ugljenim hidratima, dijeta-
lnim vlaknima i antioksidansima. Ugljeni hidrati jemenog
brana se sporo apsorbuju u organizmu, to je vano
za dijabetiare, jer se izbegavaju velika kolebanja
nivoa eera u krvi. Sadri i nerastvorljiva i rastvorlji-
va dijetalna vlakna (beta glukan utie na sniavanje
holesterola). Ima 40% vie vlakana nego penino
integralno brano. Vitamin E (prirodni antioksidans) je
sastavni deo jemenog brana. Sniava LDL holesterol
(lo holesterol) i sa ostalim antioksidansima pomae u
neutralisanju slobodnih radikala, ime se smanjuje rizik
od kancera i sranih oboljenja. Dobar je izvor proteina,
kalcijuma i vitamina B grupe.
HELJDINO BRANO
Heljda ima visok sadraj proteina jedinstvenog ami-
nokiselinskog sastava, koji heljdi daje superiornost u
odnosu na druge itarice. Sadri masti, dijetalna vlakna,
vitamine i brojne minerale od kojih se, visokim sadra-
jem, izdvaja magnezijum, mangan, hrom, cink.
Prednost heljde je i u visokom sadraju bioflavonoida,
meu kojima dominira rutin, zbog ega se heljda sve
vie koristi i kao lekovita biljka.
SPELTINO BRANO
Spelta je jedna od najstarijih sorti itarica. Ima vrlo
visok sadraj belanevina, mineralnih materija,
mikroelemenata i vitamina.
Speltino brano ne sadri gluten, tako da je pogodna
za osobe koje imaju glutensku enteropatiju.
PROSENO BRANO
Proso je ukusna itarica, slatkastog ukusa, bez glute-
na. Sadri mnotvo korisnih hranljivih sastojaka: 15%
belanevina, veliku koliinu biljnih vlakana, vitamine B
kompleksa (ukljuujui tiamin, riboflavin i niacin), vita-
min E, esencijalne aminokiseline: arginin, lizin, histidin
i triptofan. Sadri posebno velike koliine gvoa, magne-
zijuma, fosfora i kalijuma. Odlian je izvor silicijuma
HRONO
KU AR
-do ruak-
koji pozitivno utie na zdravlje koe, kose i noktiju.
Pomae da se sprei opadanje kose, krtost i lomljivost
noktiju i isti ten. Proso poboljava rad eludca, slezine
i pankreasa. Jedina je itarica koja daje baznu Ph krvi.
SOJINO BRANO
Sojino brano je veoma bogato proteinima, vitaminima
i mineralima. Ima visok izvor proteina (47%), a svojom
konzistencijom, poboljava senzorna svojstva jela u
koja se dodaju.
KUKURUZNO BRANO
Kukuruzno brano je brano od celog (integralnog)
zrna i zato se komercijalno prirpremljena hrana na bazi
kukuruznog brana smatra integralnom hranom. Da bi
se pokupila to vea zdravstvena korist od kukuruznog
brana, bitno je da je brano zaista dobijeno od celog
zrna a ne od zrna kome su izvaene klice. Ukoliko su
izvaene klice gube se vane nutritivne supstance, jer
mlevenje oduzima nutritivne delove zrnu. Kukuruzno
brano sadri dugu listu hranjivih supstanci. Ono je
izvor nijacina, tiamina, riboflavina, pantotenske kiseli-
ne, folata i vitamina B6, E i K. Sadri 18 aminokiselina
i vrednih minerala, kao to su magnezijum, fosfor,
kalijum, cink, bakar, mangan i selen.
PIRINANO BRANO
Kao jedan od glavnih sastojaka bezglutenske i uobiaje-
ne ishrane pirinano brano je glavni izvor kompleksnih
ugljenih hidrata koji organizmu obezbeuju energiju.
Proteini pirinanog brana su jedni od najkvalitetnijih
proteina u poreenju sa proteinima ostalih itarica. Oni
sadre svih osam esencijalnih aminokiselina (visok
sadraj lizina, treonina, metionina i triptofana). Takoe
je dobar izvor lizina, tiamina, riboflavina, niacina, fosfora,
gvoda i kalijuma. Pirinano brano je lako svarljiva hrana.
13
 HLADNO CEENA ULJA
SUNCOKRETOVO ULJE
Zbog svog blagog ukusa, suncokretovo ulje nalazi
iroku primenu u kuvanju. Ipak treba skrenuti panju
na injenicu da njegova taka dimljenja nije dovoljno
visoka (kao ni kod maslinovog ulja) da bi se prilo na
njemu (za prnje je, od hladno ceenih ulja, najbolje
koristiti susamovo ulje i ulje semena groa). Kada
kuvate na suncokretovom ulju poeljno je uvek dodati
par kaika vode.
LANENO ULJE
Laneno ulje je najbogatiji biljni izvor omega 3 esenci-
jalnih masnih kiselina. Koristi se iskljuivo nezagrejano,
jer su omega 3 masne kiseline izuzetno termo nesta-
bilne. Takoe vrlo brzo oksidiraju, pa je neophodno
jednom otvorenu flau drati u friideru. Laneno ulje
se uglavnom uzima iz zdravstvenih razloga, gurmani i
kuvari ga retko preporuuju, te se ne mogu nai mnogi
recepti s njim. Ima karakteristian ukus koji se mno-
gima u poetku ne svia, ali na koji se svi uglavnom
naviknu, a neki ak zavole. Neki ga koriste kao salatno
ulje, neki ga stavljaju u jutarnji ejk. Mnogi strunjaci
smatraju da je ulja bogata sa omega 3 bolje uzimati uz
hranu bogatu proteinima (soivo, pasulj, jaja, meso)
radi lake apsorpcije.
SUSAMOVO ULJE
Dokazano je da susamovo ulje sniava povieni krvni
pritisak i eer kod osoba sa dijabetesom II. Takoe
regulie nivo holesterola i blagotvorno deluje na rad
srca, jetre i bubrega, jaa imunitet i podstie cirkulaciju
14
i pokretljivost zglobova. Pozitivno utie na elije mozga
i nerve. In vitro ispitivanja su pokazala da sezamin,
fitoestroegen koji susam sadri, spreava razmnoavanje
elija raka debelog creva i raka koa. A prirodni anti-
oksidant sezamol, titi organizam od negativnog uticaja
slobodnih radikala.
KONOPLJINO ULJE
Konopljino ulje je zelenkasto ute boje i ukusom
podsea na oraaste plodove. Od svih biljnih ulja, ko-
nopljino ulje sadri esencijalne masne kiseline, omega
3 i 6, u najboljem odnosu (1:3). Ove masne kiseline, koje
za razliku od drugih, nae telo nije u stanju da proizvede,
zovu se esencijalnim jer su neophodne naem organi-
zmu za normalno funkcionisanje. Zbog kljune uloge
koju ove masne kiseline imaju u normalnom funkci-
onisanju kardiovaskularnog sistema, mozga, mrenja-
e, ui i drugih organa neophodno ih je unositi kroz
hranu i to u dovoljnim koliinama.
BUNDEVINO ULJE
Bundevino ulje krasi topla zelenkastosmea boja
i izvanredno bogat ukus.
Bundevino ulje je izuzetno bogato nezasienim masnim
kiselinama, omega 6 i 9, kao i vitaminom E i karoteno-
idima koji imaju jako antioksidantno dejstvo. Sasvim
opravdano, najpoznatiji je kao lek za uvenu prostatu.
ULJE SEMENKI GROA
Nerafinisano, hladno ceeno ulje dobijeno od sirovih
semenki groa, zbog svog karakteristinog ukusa
koristi se uglavnom kao salatno ulje. Takoe ima iroku
primenu i u kozmetici. Uestalom upotrebom moe sni-
ziti nivo loeg LDL holesterola i triglicerida a poveati
dobar HDL holesterol.
HRONO
KU AR
-do ruak-
Ulje semena groda koristi se za salate, marinade, pre-
nje, masano ulje, za opekotine od sunanja, proizvode
za kosu, kao i kreme za lice, usne i ruke.
Visoka taka dimljenja ini ovo ulje pogodnim za
duboko prenje. Prijatnog je ukusa koji podsea na
jezgraste plodove. Zahvaljujui svom neutralnom ukusu
esto se koristi kao salatno ulje i u majonezu. Kalorina
vrednost ovog ulja slina je drugim jestivim uljima, ali
kako su potrebne manje koliine, moe se primeniti u
dijetama.
BADEMOVO ULJE
Uglavnom je poznato da je badem najhranjiviji od svih
drugih oraastih plodova. Isto tako, poznato je da on
spada u previe masne namirnice. Meutim, manje je
poznato da badem uprkos tome, ipak spada u zdravu
hranu. Ne samo to, on doprinosi smanjenju nivoa hole-
sterola u krvi. Tajna se krije u 90% masnoa u bademi-
ma koje se svrstavaju u nezasiene. Pored pomenutih
i korisnih nezasienih biljnih masti, bademi u sebi
sadre visok nivo proteina, zatim vitamin E, vlakna,
kalcijum, kalijium, magnezijum, mangan, bakar, cink,
selen, niacin, riboflavin, folnu kiselinu i druge vredne
biljne materije sa antioksidantnim dejstvom.
Naunim ispitivanjima je utvreno da 100 grama
badema dnevno moe umanjiti nivo holesterola u
krvi za 14%. Osim toga, konzumacija badema ini da
se oseamo zadovoljniji tokom dana i manje gladni u
veernjim satima.
PALMINO ULJE
Palmino ulje je jestivo biljno ulje dobijeno iz ploda
drveta uljane palme.
Veoma je zdravo jer sadri obilje vitamina A i E, oko
10% linolne kiseline, ima karakteristina organoleptika
svojstva, teko oksiduja i dugo traje. Osim toga, sadri
antioksidanse: sitosterole, skvalen i druge nutrijente.
HRONO
KU AR
-do ruak-
Palmino ulje na mnogo je naina drugaije od ostalih
vrsta standardnih uljarica jer preteno sadri 40-50%
zasienih masnih kiselina zbog ega je vrlo stabilno,
to znai, prikladno za obradu u kulinarstvu, pogotovo
prenje. to je palmino ulje crvenije, sadri vie karo-
tenoida, pa se upravo palmino ulje smatra najveim
prirodnih izvorom ove zatitne tvari.
ULJE PENINIH KLICA
Biljno ulje peninih klica posebnim ini vrlo visok
udeo vitamina E, ak do sedam puta vii nego u osta-
lim uljima! Zbog toga je, usprkos sadraju viestruko
nezasienih masnih kiselina (do 60%), ulje vrlo stabilno.
Preporuka je dodavati ulje peninih klica (oko 10 %)
drugim biljnim uljima radi spreavanja kvarenja (uiganja).
ULJE KUKURUZNIH KLICA
Ulje kukuruznih klica je bogato polinezasienim
masnim kiselinama, linolnom i oleinskom masnom
kiselinom. Ovo je ulje sadri dosta vitamina E. Deluje
na regeneraciju koe, blagotovorno deluje na nervni
sistem i poboljava meuelijsku razmenu.
Koristi se kao saltano ulje. Ne treba ga izlagati tempera-
turi veoj od 140 stepeni jer se tada unitava vitamin E.
SOJINO ULJE
Hladno ceeno sojino ulje poseduje vrlo dobru
nutritivnu vrednost zahvaljujui visokom sadraju
linolne kiseline, lecitina, fitosterola, tokoferola kao i
vitamina rastvorljivih u mastima. Visok sadraj lecitina
iz hladno ceenog ulja soje titi kardiovaskularni
sistem i snano utie na obnavljanje modanih elija.
Nezasiene masne kiseline iz hladno ceenog sojinog
ulja pomau organizmu da apsorbuje hranjive materije
iz hrane i samim tim pozitivno utiu na rad eludca i
organa za varenje.
15
 MASLINOVO ULJE SUSAM

Najuvenije je meu zdravim uljima i ini sr medite-
ranske dijete poznato je da stanovnici oko Sredozemlja,
koji redovno koriste maslinovo ulje, manje oboljevaju
od kardiovaskularnih bolesti. Iako je dovoljno termiki
stabilno za blae prenje, najzdravije je ako se konzumira
u dinstanim jelima ili kao preliv za salatu. Kupujte devi-
ansko maslinovo ulje, proverenih proizvoaa i ne alite
da date koji dinar vie ovo je pametno ulaganje, jer vrlo
malo kvalitetnog maslinovog ulja ini uda, posebno
kada je u pitanju pasta! Ako volite, odaberite organsko ili
maslinovo ulje sa nekim od dodataka: naseckanim belim
lukom, papriicom, tartufima, ruzmarinom
KIKIRIKI ULJE
Ovo visokokvalitetno ulje ima izrazito visoku taku
dimljenja od 230 stepeni, pa je tako jedno od najboljih
ulja za prenje u dubokom ulju i peenje. U kineskoj
kuhinji ga upotrebljavaju kao redovno ulje za prenje u
voku. Ako je nerafinisano, imae utu boju i aromu kiki-
rikija. Ovo ulje je jedno od najtrajnijih mesecima moe
da stoji i da ne uegne. Iako je dobro za prenje, moete
ga koristiti i za salate sa egzotinim sastojcima.
ULJARICE
BUNDEVA
NEZASIENE MASNE KISELINE (omega 6 i 9) koje
pruaju dragocenu pomo u borbi protiv holesterola i
kardiovaskularnih oboljenja.
AMINO KISELINE neophodne za normalno odvijanje
mnogih ivotnih funkcija.
Susam je znaajan izvor kalcijuma i kao takav vaan za
one koji izbegavaju mlene proizvode.
NEZASIENE MASNE KISELINE (omega 6 i 9) koje
pruaju dragocenu pomo u borbi protiv holesterola
i kardiovaskularnih oboljenja.
MINERALI: kalcijum, gvoe, mangan i bakar.
VITAMINI: B1.
SUNCOKRET
NEZASIENE MASNE KISELINE (omega 6 i 9) koje
pruaju dragocenu pomo u borbi protiv holesterola i
kardiovaskularnih oboljenja.
MINERALI: gvoe, magnezijum, mangan, fosfor i bakar.
VITAMINI: E (moan antioksidant) - 100gr suncokre-
tovih semenki sadri skoro dva puta vie gvoa nego
spana.
LAN
Laneno seme smatra se najbogatijim prirodnim izvorom
esencijalnih omega 3 masnih kiselina koje povoljno uti-
u na zdravlje srca i krvnih sudova. Sadri i esencijalne
omega 6 masne kiseline, vitamine B kompleksa, kalijum,
magnezijum i cink. U lanenom semenu ima oko 25%
belanevina, tako da je vrlo hranljivo. Njegova redovna
upotreba doprinosi smanjenju holesterola, spreavanju
zgruavanje krvi, povoljno utie na regulaciju krvnog
pritiska, preventivno deluje na nastanak raka debelog
creva i dojke. Lanena sluz je blago i nekodljivo sre-
dstvo protiv opstipacije.

MINERALI: gvoe, cink vaan faktor u regulisanju

zdravlja prostate, magnezijum, mangan, fosfor i selen.
VITAMINI: E (moan antioksidant), B3, PP

HRONO
16 KU AR
-do ruak-
HRONO
17
KU AR
-do ruak-
 Amerike palainke
na hrono nain

Suzana Rabi

Sastojci:
2 dl heljdinog brana
2 dl ovsenog brana
1 kaiica soli
1 kaiica praka za pecivo
1 jaje
2 supene kaike maslinovog ulja
2 dl vode

Ovseno brano je odlian

izvor energije, a proteini u
njemu imaju bolji sastav
aminokiselina nego u dru-
gim itaricama.

Priprema:
U posudu staviti sve sem belanca i dobro umeati. Belance
posebno umutiti u vrst ne, dodati u umuenu smesu i pola-
ko promeati. Pei u tiganju za palainke bez dodavanja ulja.

HRONO
18 KU AR
-do ruak-
 Makedonska pogaa

Aleksandra Stoji

Sastojci:
150 g mladog kravljeg sira
3 jajeta
200 ml kiselog mleka
200 ml ulja (100 ml maslinovog i
100 ml suncokretovog hladno presovanog)
1 kesica praka za pecivo
25 kaika brana po izboru
(ovseno, raano, heljdino, speltino...)
so
susam, golica, suncokret

Priprema:

Sir staviti u posudu i usitniti ga. Dodati ostale sastojke

i meati narednih 5 minuta dok smesa ne postane
homogena. Smesu preliti u podmazan kalup i pei
30 minuta na 200 stepeni.

HRONO
19
KU AR
-do ruak-
 Baba ganoush
ili namaz od patlidana

Gordana Golijanin

Sastojci:
1 patlidan
2 ena belog luka
2 kaike tahinia
sok od jednog limuna
malo lanenog ulja

Ubrzava mravljenje! Oprez -

bez prenja, skuplja masnou!

Priprema:
Patlidan oguliti i isei na krike. Krike posoliti ih i ostaviti
desetak minuta da puste vodu. Potom ih oprati i osuiti papirom.
Staviti ih na pek papir i poprskati sa malo maslinovog ulja. Pei
10-15 minuta i u meuvremenu ih okretati dok ne promene boju.
Kada su gotove staviti ih vrue u foliju i zamotati. Tako neka stoje
10 minuta.
Izvaditi ih i staviti u blender.
Limun i so stavljati po malo, dok ne Zatim dodati:
pogodite gustinu namaza.
2 ena belog luka
2 kaike tahinia
sok od jednog limuna
malo lanenog ulja

HRONO
20 KU AR
-do ruak-
 Biljanin hrono hleb

Biljana Lund

Sastojci:
ista koliina raanog i speltinog brana
aka suncokreta, badema,
semenki lana i susama
mlaka voda
praak za pecivo
4-5 kapi limunovog soka

Priprema:
Pomeati brana i dodati mlaku vodu, suncokret, badem,
lan i susam.
U smesu dodati mlaku vodu, po malo morske soli i maslinovog
ulja, zatim praak za pecivo i 4-5 kapi limuna.
Testo treba umesiti meko, ali da se ne lepi za ruke,
zatim ga uvaljati u lan i susam i ostaviti da stoji 30 minuta.
Hleb pei na 200-220 stepeni oko 30-40 minuta.

HRONO
21
KU AR
-do ruak-
 Bavarske HRONO kifle

Suzana Rabi

Sastojci:
500 g brana
2 velike kaike masti
1 praak za pecivo
1 kaiica sode bikarbone
sok od pola limuna
3 dl kiselog mleka

Priprema:
Od navedenih sastojaka umesiti mekano testo, podeliti na 20
loptica, a potom ih sloiti na branom posutu posudu.
U erpu sa 1,5 dl vode staviti 1 kaiicu sode bikarbone
i ostaviti da prokljua. Kifle polako stavljati u prokljualu
vodu i nakon minut, dva, rupiastom kaikom vaditi kifle iz
vode i slagati u tepsiju na kojoj je obavezno papir za peenje,
koji je premazan uljem.
Smesu za premazivanje napraviti tako to ete ulupati jaje i
premazati kifle. Nakon toga, kifle posuti krupnom morskom
solju i pei u vreloj rerni na 200 stepeni 15-20 minuta, dok ne
porumene.

HRONO
22 KU AR
-do ruak-
 Jaja na oko
sa paradajzom

Ana Gifing

Sastojci:
8 jaja
8 paradajza srednje veliine
2-3 ena belog luka
maslinovo ulje
veza bosiljka
so, biber
glavica zelene salate

Zelena salata je dobra
kod kancera i sranih oboljenja!
Oprez - uvek je paljivo operite!
Priprema:
Paradajz preliti vrelom vodom, oljutiti i isei na kockice.
U veem tiganju na vrelom ulju kratko propriti seckani beli
luk, dodati paradajz, posoliti i kuvati 10 minuta na umerenoj
temperaturi, uz stalno meanje.
Za to vreme odvojiti belanca od umanaca. Belanca sipati preko
paradajza i snano promeati da bi se to bolje sjedinila sa pa-
radajzom. Poklopiti i kuvati jo 5 minuta. Zatim, dodavati jedno
po jedno umance, pazei da se ne raspadnu, ponovo poklopiti i
kuvati jo 2-3 minuta da se umanca sasvim stegnu.
Posuti sa nekoliko zrna soli i malo bibera i servirati
sa zelenom salatom.

HRONO
23
KU AR
-do ruak-
 Bobina HRONO srculenca

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
200 g mladog sira
1 kaika masti
kaiica soli
pola kaiice sode bikarbone
sok od pola limuna
200 g raanog brana
2, 3 kaike semenki po elji, laneno
seme, susam, bundevine semenke

Priprema:
Testo umesiti uvee, pokriti providnom folijom i ostaviti
da stoji preko noi. Ujutro posuti branom radnu po-
Bundevine semenke su vrinu, razvaljati i vaditi oblike po elji. Rernu zagrejati
bogate vitaminom E! na 180 stepeni i pei oko 15 minuta, dok ne porumene.

HRONO
24 KU AR
-do ruak-
HRONO
25
KU AR
-do ruak-
 Burek by Biljana

Biljana Lund

Sastojci:
500 g speltinog i peninog brana
od celog zrna
3 dl mlake vode
pola kaiice soli
par kapi limuna
500 g mladog sira

Priprema:
Umesiti testo kao za pitu i podeliti ga na pet lopti. Svaku loptu
razvui oklagijom na povrinu od 25-30cm i staviti u posudu odgo-
varajue veliine namazanu maslinovim hladno ceenim uljem.
Prvu koru premazati, a potom i ostale etiri.
Ostaviti da odmara pola sata.
Kore se tegle na sledei nain: razvuenu poloiti na sto i staviti
malo sira na sredinu, prebaciti krajeve preko sredine, tako da sir
bude pokriven. Ponoviti postupak i na sledee kore, filovati
i staviti na prethodnu koru koja bi trebala da bude okrugla
i veliine tepsije.
Postupak se ponavlja, dakle dve kore jedna u drugoj, pa tako
dok se kore ne istroe.
Kada su sve kore sloene u prvu, koja je na dnu tepsije, okrenuti
tanju stranu bureka da bude sa gornje strane. Vrh posuti susa-
mom i lanom. Pei na 200-220 stepeni oko 40 minuta.

HRONO
26 KU AR
-do ruak-
 Rolat od spanaa

Aleksandra Stoji

Sastojci:
4 jajeta
6 kaika brana
2 dl kiselog mleka
1 praak za pecivo
500 g sirovog spanaa
125 g mladog sira
125 g sitnog sira
125 g pileih prsa
1 kaiica soli Priprema:
50 g semenki golice
Spana oistiti, staviti u kljualu vodu i ostaviti minut do dva da
se obari. Ocediti i sitno iseckati. Ostaviti da se ohladi.
Za to vreme odvojiti umanca od belanaca. U umanca dodati
kiselo mleko, brano, praak za pecivo, so, semenke golice. Sme-
su promeati a zatim dodati ohlaen spana.
Belanca umutiti u vrst ne, dodati u napravljenu smesu i blagim
pokretima umutiti obe smese. Umeanu smesu sipati na pek pa-
pir i rastanjiti u veliki pleh. Kora treba da bude debljine do 5 cm.
Pei u zagrejanoj rerni na 180 stepeni, 10 do 15 minuta. akali-
com proveravati da li se kora ispekla.
Kada je peeno, izvaditi iz rerne i koru umotati u rolat a zatim u
krpu i ostaviti par sati da se ohladi. Kada se kora ohladi, pomeati
sitan sir, mladi sir, pilea prsa. Koru odmotati i fil premazati
preko 2/3 kora, a potom umotati rolat. Zaviti ga u pek papir a
Ja sam koristila meavinu heljdinog, zatim u aluminijumsku foliju i ostaviti u friider da se ohladi i stegne.
ovsenog, raanog i speltinog brana. Filovanje rolata moe biti po izboru i elji. Mogu se dodati
i peene paprike, ajvar, sir...

HRONO
27
KU AR
-do ruak-
 KI LOREN

Suzana Rabi

Sastojci:
150 g dozvoljenog brana
1 dl vode
4 kaike maslinovog ulja
pola kesice praka za pecivo
sok od pola limuna
pola kaiice sode bikarbone
1/4 kaiice soli
povre po elji
1/2 dl kiselog mleka

Priprema:
U vodu dodati so, praak za pecivo, sodu bikarbonu, sok limuna,
ulje i dobro promeati. Dodati brano i zamesiti mekano testo.
Kalup premazati sa par kapi ulja i posuti branom. Testo razvaljati
i stavitu u kalup tako da prekrije i stranice kalupa. Izbockati na
vie mesta i staviti u vruu rernu na 10-15 minuta.
Za to vreme prodinstati povre po elji, zainiti ga po ukusu
(so, biber, perun list, bosiljak, semenke). Dodati kiselo mleko,
promeati i usuti u kalup. Kalup vratiti u rernu na 15 minuta
dok se ne zapee sa gornje strane.

HRONO
28 KU AR
-do ruak-
 Carski hleb

Vanja ivanovi

Sastojci:
5 kaika heljdinog brana
5 kaika speltinog brana
3 kaike ovsenog brana
3 kaike prosenog brana
3 kaike ovsenih mekinja
3 kaike jemenog brana
3 kaike raanog brana
2 kaike mlevenog lana i susama
2 kaike krupno mlevenih leblebija
3 kaike suvopeenog oljutenog prosa
semenke suncokreta, golice, kima, celog
lana i susama (po elji)
1 puna kaiica himalajske soli Priprema:
5 kaika maslinovog ulja Testo dobro izmeati varjaom, 5-6 min i ostaviti da fermetie
1/2 l kisele vode desetak sati.
1 kaiica sode bikarbone
Pred peenje dodati 1 kaiicu sode bikarbone i 2 kaike
balzamiko sos
balzamiko sosa i s vrha bogato posuti lanom.
Pei u kalupu, na pek papiru, 30 minuta na 200 stepeni i jo
30 minuta na 150 stepeni. U rernu obavezno staviti erpicu
sa vodom.

HRONO
29
KU AR
-do ruak-

Aleksandra Stoji
Sastojci:
450 ml mlake vode
700 g speltinog brana
5 kaika maslinovog ulja
2,5 kaiice soli
1/4 kaiice suvog kvasca
30
Ciabata
Priprema:
U posudu sipati mlaku vodu, kvasac, maslinovo ulje. Prosejati
speltino brano u posudu, pomeati sve spatulom i dodati so.
Promeati jo jednom da bi se dobila homogena masa.
Testo treba svega minut do dva promeati, tek toliko da se svi
sastojci sjedine.
Nakon meanja, staviti samolepljivu foliju preko posude i odlo-
iti je na sobnoj temperaturi, 18 sati.
Ja uglavnom nemam strpljenja da ekam skoro jedan ceo dan,
tako da ovu smesu umutim ujutru oko 8 i oko 10 uvee je peem.
ak i tako bude sjajnog ukusa.
Testo treba polako da fermentie i da raste. Nakon to je prolo
minimum 10 sati, na radnu povrinu stavite samolepljivu foliju i
prekrijte je branom. Pored stavite pleh u kojem ete pei ciaba-
tu, stavite u njega pek papir i pospite branom.
Lagano preruite testo iz posude na samolepljivu foliju.
Nemojte mesiti testo.
Jedan kraj folije uzmite u ruke, malo ga skupite pa duu stranu testa uz
pomo folije prebavite preko sredine. Ponovite postupak i sa drugom
stranom. Na ovaj nain e cela ciabatta biti prekrivena branom.
Skupite foliju, pribliite je plehu i prevrnite testo tako da ono to
je bilo gore bude dole i obrnuto. Po potrebi testo popravite da
dobije valjkasti oblik, prekrijte krpom i ostavite da odstoji jo 2 sata.
HRONO
KU AR
-do ruak-
HRONO
31
KU AR
-do ruak-
 HLEB SVE SEDMICE

Suzana Rabi

Sastojci:
700 g dozvoljenih vrsta brana
700 ml vode
7 kaika raznih semenki
7 kaika hladno ceenog ulja
kaika soli
praak za pecivo
pola kaiice sode bikarbone
sok od pola limuna

Priprema:
U posudu staviti sve suve sastojke osim sode bikarbone i dobro
promeati. Dodati ulje i 700 ml vode i umeati varjaom. Poklo-
piti prozirnom folijom i ostaviti da stoji nekoliko sati.
U 1 dl vode pomeati sodu bikarbonu i limun, pa prosuti u testo
i dobro promeati varjaom. Testo sipati na pek papir i kalup za
peenje. Staviti u prethodno zagrejanu vrelu rernu (na 250 stepe-
ni) i odmah smanjiti temperaturu na 180 i pei 60 minuta.
Kada je hleb peen izvaditi ga iz kalupa, umotati u krpu i staviti
na reetku da se ohladi.

HRONO
32 KU AR
-do ruak-
 Dap-sandal

Ana Gifing

Sastojci:
300 g patlidana
200 g svee crvene paprike
200 g paradajza
80 g crnog luka
40 g belog luka
manja veza peruna, miroije
i mladog luka
so, biber

Priprema:
Patlidan, papriku i paradajz pei na otvorenoj vatri u rerni
ili na rotilju dok ne potamne. Staviti sve to u posudu, posoliti,
pokriti krpom i ostaviti da se ohladi.
Potom oljutiti povrinski sloj kore sa patlidana, paprike
i paradajza, sitno sve iseckati i dodati takoe usitnjen crni,
beli i mladi luk, perun i miroiju.
Ostaviti u friideru 24 sata i servirati hladno.

HRONO
33
KU AR
-do ruak-
 chapati hleb

Aleksandra Stoji

Sastojci:
1/2 olje speltinog brana
1/2 kaiice soli
2 kaike maslinovog ulja
1/4 olje vode

Priprema:
Brano sipati u posudu, dodati so, promeati a zatim dodati i
maslinovo ulje. Prstima meati dok se maslinovo ulje ne sjedini sa
celom koliinom brana. Zatim dodavati po malo vode sve dok se
ne dobije kompaktna masa.
U ovom koraku je bitno iskustvo u pravljenju testa da bi se do-
bila glatka masa. Koliina vode zavisi od vrste brana. Dobijeno
testo mesiti oko 2 minuta dok se ne dobije homogeno glatko
testo koje se ne lepi za prste a zatim testo uviti u samolepljivu
Preporuka :
foliju i ostaviti da odmori oko 20 minuta.
Hleb sluiti uz ajvar i kuvana jaja.
Nakon to se testo odmorilo, podeliti ga na 8 delova. Svaki deo u
rukama oblikovati u malu jufku, veliine malo veeg oraha.
Na blago pobranjenu povrinu razvui testo oklagijom. Dobije-
no testo reati jedno preko drugog a izmeu postavljati ubrus ili
samolepljivu foliju. Zagrejati nelepljivi tiganj za palainke. Hleb
pei na jednoj strani do 1 minut. Okrenuti hleb, premazati ispee-
nu stranu sa malo maslinovog ulja i pei drugu stranu do minut.
Hleb sluiti uz namaze kao to su tahini, humus, sitni sir.

HRONO
34 KU AR
-do ruak-
HRONO
35
KU AR
-do ruak-
 Kaamak
od prosenog brana

Dragana orevi

Sastojci:
1 olja oljutenog prosa Priprema:
sir
Samleti proso i skuvati kaamak, kao to se kuva i obian kaamak.
semenke po izboru
Dodati sir, semenke (lan, suncokret, susam i golica) i zaine po elji.

Hrono keksii

Sofija ulibrk

Sastojci:
300 g brana
1/3 kesice praka za pecivo
pola ae kiselog mleka Priprema:
voda Meati sve sastojke dok se ne dobije dovoljno gusto testo za
so modle. Dobijeno testo razvui na radnoj povrini, napraviti obli-
semenke po izboru ke po elji i pei na 220 stepeni, oko 20 minuta.

HRONO
36 KU AR
-do ruak-
HRONO
37
KU AR
-do ruak-
 LEBLEBIJE SA SIROM I RUKOLOM

Suzana Rabi

Sastojci:
leblebije
soda bikarbona
so
pesto sos
feta sir
rukola

Leblebije su zbog svog niskog
glikemijskog indeksa idealna
namirnica za dijabetiare!
Priprema:
Uvee oprati leblebije i drati ih u rastvoru sode bikarbone
nekoliko minuta. Potom ih isprati pa naliti vode doplo vie nego
to one same zauzimaju. Ujutru leblebije staviti u ekspres lonac,
naliti novu koliinu vode, dodati so i kada lonac propiti, kuvati
jo 20 minuta (oko 60 minuta u obinom loncu).
Kada su se skuvale leblebije, dodati pesto sos, zatim i na kockice
iseen feta sir, kao i naseckanu rukolu.
Pesto sos moete praviti od rukole, a ja predlaem
da napravite i humus.

HRONO
38 KU AR
-do ruak-
HRONO
39
KU AR
-do ruak-
 Hleb sa kurkumom

Mirna Milosavljevi

Sastojci:
300 g heljdinog integralnog brana
300 g peninog integralnog brana
200 g speltinog brana
malo kurkurme, bundevine semenke
mleveni lan (1-2 supene kaike)
himalajska so
kasiica sode bikarbone
300-400 ml kisele vode
2-3 kaike maslinovog ulja

Priprema:
Umesiti testo tako da se ne lepi za ruke, staviti u kalup i pei oko
60 minuta u rerni na temperaturi od 240 stepeni. Postaviti tepsiju
od rerne iznad hleba i u nju sipati au vode, da se hleb ne bi
osuio. Kada hleb bude gotov, uviti ga u vlanu krpu.

HRONO
40 KU AR
-do ruak-
HRONO
41
KU AR
-do ruak-
 Hleb Anti Aging

Ana Gifing

Sastojci:
200 g heljdinog brana
200 g integralnog peninog brana
100 g raanog brana
1 praak za pecivo
malo sode bikarbone
4 kaike maslinovog ulja
pola kaike kima
1 kaika semena lana
malo ruzmarina
1/2 l vode

Priprema:
Pomeati sastojke i ostaviti ih preko noi da fermentiu.
Zagrejati rernu na 250 stepeni, smesu sipati preko pek papira
u odgovarajuu posudu i pei oko 30 minuta.

HRONO
42 KU AR
-do ruak-
Burek od heljdinih kora

Aleksandra Stoji

Sastojci:
1 pakovanje heljdinih kora
500 g mladog sira
2 kaike masti
3 dl vode

Priprema:
Mast otopiti u 3 dl vode. Sir posoliti i izgnjeiti ga da bude
zrnast. Na dno pleha staviti 5, 6 kora, tako da jedna polovina viri
spolja preko pleha. Iscepkati 2 kore na trakice i staviti na dno
pleha, a zatim preliti sa 2, 3 kaike meavine vode i masti. Preko
svega nareati jo 2, 3 kore, a zatim posuti sir. Naizmenino rea-
ti kore, sir i preliv dok se kore ne potroe. Na kraju, ivice bureka
preklopiti preko sredine bureka i preliti sa ostatkom meavine
vode i masti. Ostaviti preko noi u friideru.
Pei sutradan u zagrejanoj rerni na 220 stepeni, oko 60 minuta.

HRONO
43
KU AR
-do ruak-
 Hrono lepinje

Jadranka Blai

Sastojci:
450 g brana (3 vrste)
ravna kaika sode bikarbone
3,5 dl mlake vode
kaika putera
malo himalajske soli
aku semenki (susam, lan, suncokret,
ludaja - golija)

Priprema:
Zamesiti mekano testo, ostaviti ga da odstoji par sati, a nakon
toga razdeliti na 5 jufki.
Jufke premesiti na malo brana, razvui oklagijom, poreati u
tepsiju i namazati vodom.
Ostaviti tako pripremljene jufke da malo odmore, 15 minuta, dok
se rerna zagreje.
Pei ih na 250 stepeni oko 20 minuta.
Tople lepinjice uviti u papir za peenje, pa u krpu i staviti ih u
kesu.

HRONO
44 KU AR
-do ruak-
HRONO
45
KU AR
-do ruak-
 Hrono poljupci

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
100 g ovsenog brana
100 g raanog brana
100 g integralnog graham brana
80 g heljdinog brana
2 dl kisele vode
2 kaike limunovog soka
5 kaika maslinovog ulja
malo praka za pecivo
kaiica sode bikarbone Priprema:
so Sve suve sastojke izmeati, zatim dodati balance, maslinovo ulje,
kaika mlevenog lanenog semena limunov sok i kiselu vodu. Umesiti u glatku i homogenu masu.
kaika mlevenog suncokreta Premazati testo uljem, preneti u posudu takoe podmazanu
1 belance uljem, pa pokriti vlanom krpom i ostaviti na sobnoj temperatu-
ri 2 sata da stoji.
Sastojci za fil: Za to vreme obariti i ocediti spana a potom izblendirati i doda-
200 g mladog sira ti sir i so. (Ako ne volite kombinaciju sira i spanaa slobodno
300 g spanaa promenite fil)
Testo razvaljati pa aom vaditi krugove. U sredinu kaiicom
staviti fil, preklopiti, oblikovati i sloiti u tepsijicu u kom moe
da bude pek papir ili da bude premazana.
Pei u zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 25 minuta.

HRONO
46 KU AR
-do ruak-
HRONO
47
KU AR
-do ruak-
 Hrono kiflice

Jadranka Blai

Sastojci:
80 g jemenog brana
80 g ovsenog brana
80 g raanog brana
0.5 dl maslinovog ulja
5 kapi stevie
sok od pola limuna
kaiica soli
2 kaike kiselog mleka
praak za pecivo
prstohvat sode bikarbone
voda, po potrebi
Priprema:
Izmeati sve sastojke i mesiti dok se ne dobije meko testo koje
se ne lepi za prste. Posuti radnu povrinu branom, napraviti
obga - jufka.
Razvui je na prenik priblino 40cm i isei na 12 trouglova koje
moete filovati sirom ili filom po elji.
Kiflice premazati izlupanim belancetom, a zatim posuti susa-
mom ili drugim semenkama.
Ostaviti da odstoje sat vremena a zatim ih pei na 200 stepeni
oko 20 minuta.

HRONO
48 KU AR
-do ruak-
 Trouglovi sa sirom

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
250 g heljdinih kora
250 g sira
2 kaike semenki po izboru
3 kaike maslinovog ulja
malo soli (ako sir koji koristite nije slan)
1 kiselo mleko

Napomena: Kore moete premazivati
i kiselom vodom i uljem, za sluaj da ne
elite da meate 2 mlena proizvoda.
Priprema:
Promeati kiselo mleko i maslinovo ulje a zatim rairiti jednu
koru i time je premazati. Preko toga staviti jo jednu koru, sloiti
je tako da dobijete 10 cm iroku traku.
etkicom tanko premazati.
Sir izgnjeiti viljukom, umeati i semenke zatim napuniti jednu
kaiku i staviti na traku. Praviti trouglove. Stavljati smesu dok
sve ne potroite.
Premazati maslinovim uljem i kiselim mlekom, po elji posuti
i susamom. Pei na 200 stepeni dok trouglovi ne porumene.
Prekriti krpom i ostviti malo da odstoje.

HRONO
49
KU AR
-do ruak-
 LANA GIBANICA SA BLITVOM

Suzana Rabi

Sastojci:
500 g heljdinih kora
700 ml kiselog mleka
veza blitve
par enova belog luka
kaiica soli
praak za pecivo
1/2 dl ulja
1 dl kisele vode

Uestalom upotrebom ulja semenki
groa moe se sniziti nivo
LDL holesterola i triglicerida!
Priprema:
Blitvu sitno iseckati, dodati u kiselo mleko, posoliti i ubaciti
praak za pecivo pa sve dobro promeati.
U inijici pomeati kiselu vodu i ulje. Na dno tepsije namazati malo ulja
pa staviti koru ili dve, tako da prelaze ivice tepsije sa svih strana.
Kore prebrojati i podeliti na 4 dela. Prvu etvrtinu kora sloiti u
tepsiju a prethodno svaku koru premazati smesom ulja i kisele
vode. Sipati treinu fila, pa ponoviti slaganje druge etvrtine
kora premazujui svaku koru uljem i kiselom vodom.
Sipati drugu treinu fila. Tako slagati do poslednje kore. Pre
postavljanja poslednje kore one krajeve kora koje vire iz tepsije
vratiti natrag u tepsiju. Poslednju koru malo zaukati i staviti u
vruu rernu.
Pei na 180 stepeni 40 minuta.

HRONO
50 KU AR
-do ruak-
HRONO
51
KU AR
-do ruak-
 Mafini sa spanaem

Katarina Popovi Gluevi

Spana pomae kod anemije, miinih deformiteta i neurolokih

poremeaja. Oprez! Apsorbuje minerale iz organizma!
Sastojci:
60 g speltinog brana
2 kaike maslinovog ulja
1/2 praka za pecivo
1/2 kaike soli Priprema:
1 kaika narezanog vlaca Sve lepo sjediniti, spana skuvati, sir usitniti i sve zajedno
150 g spanaa pomeati. Pei oko 25 minuta na 200 stepeni.
150 g mladog sira Prijatno!

Namaz
od sira, tahinija i leblebija

Vanja ivanovi

Sastojci:
3 kaike mladog sira
1 kaiica domaeg tahinija Priprema:
1 kaika lanenog ulja Sve se dobro izmea i mae na hrono hleb.
3 kaiice krupno mlevenih leblebija Kada se pomeaju svi ovi ukusi, dobije se savrenstvo.

HRONO
52 KU AR
-do ruak-
HRONO
53
KU AR
-do ruak-
 OVSENE POGAICE

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
120 g ovsenih mekinja
2 jajeta
(u restriktivnom periodu dva belanca)
pola kesice praka za pecivo Priprema:
300 g mladog sira Sve sjediniti i potom oblikovati testo u pogaice. Rernu zagrejati na
malo soli 180 stepeni i pei oko 20 minuta, na pek papiru, dok pogaice ne
dve, tri kaike semenki po izboru porumene.

Utipci

Mirna Milosavljevi

Sastojci:
1 jaje
kiselo mleko
1 oljica heljdinog integralnog brana
1 oljica speltinog brana
malo soli i sode bikarbone
Priprema
Napraviti smesu od svih sastojaka tako da ne bude ni previe
retka a ni previe gusta. Priti u teflonskom tiganju na jednoj
kaiici kokosovog ulja.

HRONO
54 KU AR
-do ruak-
 Hrono burek

Sofija ulibrk

Sastojci:
1 pakovanje heljdinih kora
500 g sira
maslinovo ulje
voda
so (po potrebi)

Priprema:
U dubljem sudu pomeati vodu i ulje, a zatim posoliti manje
i vie, u zavisnosti od toga koliko je slan sir koji ete upotrebiti.
Ovu tenost promeajte svaki put pre prskanja kora, jer se ulje izdvaja.
Uljem premazati okruglu tepsiju i na dno staviti 2 kore iji krajevi
treba da prelaze ivice tepsije, tako da vise sa strane.
Poprskati meavinom ulja i vode. Ostatak kora podeliti na grupice
od po 3 kore. Uzeti 3 kore i staviti ih u tepsiju jednu preko druge gu-
vajui ih tako da mogu da stanu, a poslednju koru posuti izmrvljenim
sirom. Isto ponoviti i sa ostalim grupicama kora, osim poslednje tri.
Prvu, od poslednje 3, staviti naguvanu u tepsiju i poprskati
meavinom ulja i vode. Pretposlednju koru, poprskati ali i staviti
ostatak sira, a poslednju samo poprskati.
Krajeve koji vise sa strane sada prebaciti preko poslednje kore
zatvarajui burek i popskati tenou.
Pei u zagrejanoj rerni na 180 stepeni dok burek ne porumeni.

HRONO
55
KU AR
-do ruak-
 Pihtije

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
1 svinjska butkica
malo suvog mesa
dve , tri svinjske nogice
so
biber u zrnu
lovorov list
prepeen luk

Priprema
U vei lonac staviti meso i dodati vode, u proseku duplo vie
nego to ima mesa. Posoliti , ubaciti lovorov list, malo bibera u
zrnu i jedan prepeen luk .
Pojaati temperaturu ringle dok ne prokuva, zatim smanjiti i na
laganoj vatri kuvati, dok pola vode ne ispari.
Kad se meso odvoji od kosti i bude lepljivo, moete biti sigurni
* Idealan doruak za vie dana u
da je dovoljno kuvano.
zimskom periodu. Moe dugo stajati
Procediti i odvojiti samo isto meso. Na dno posude staviti
u friideru, a da se ne pokvari.
sitno iseckan beli luk, malo mlevene paprike, ljute paprike
(po elji) i malo bibera.
Sloiti meso i naliti supicom u kojoj se kuvalo meso. Ostaviti na
hladnom, da se stegne.

HRONO
56 KU AR
-do ruak-
HRONO
57
KU AR
-do ruak-
 Pilea hrono pateta

Anka Pejanovi

Sastojci:
500 g pileeg filea
glavica crnog luka
en belog luka
so
perun
biber
origano
bosiljak
umbir u prahu
2 kaike susama
40 g maslaca
1 kaika maslinovog ulja Priprema:
Obariti file u slanoj vodi 10-15 minuta, zatim iscediti i izrezati na
kockice. Staviti u blender. Dodati malu glavicu crnog luka, en
belog, biber, so, perun, origano, bosiljak, umbir u prahu,
(sve po elji) i 2 kaike susama.
Sve dobro izblendirati dodavajui po malo vode u kojoj se piletina
kuvala. Na kraju dodati kaiku maslinovog ulja i kriku maslaca.
Prijatno!

umbir se primenjuje kod leenja

munine i prehlade!

HRONO
58 KU AR
-do ruak-
HRONO
59
KU AR
-do ruak-
 Pita od palainaka

Anka Pejanovi

Sastojci:
brano po elji, meano (heljda,
integralno raano, integralno jemeno)
kaiica soli
pola kaiice sode bikarbone
pola kaiice praka za pecivo
2 kaike maslinovog ulja
1,5 kaika susama
1,5 kaika lana
1 kaika golice
1 kaika suncokreta
kisela voda, po potrebi

Sastojci za fil:
500g blitve
250 g feta sira Priprema:
malo kisele vode
Promeati sve sastojke i dodati kiselu vodu. Mutiti dok se ne dobije
malo gua smesa za palainke. Ispriti otprilike 10-12 palainki.
Obariti 500 g blitve. Viljukom izgnjeiti 250 g feta sira i razblai-
ti ga sa malo kisele vode. Sjediniti sir i blitvu.
Reati palainke pa smesu. Svaku drugu palainku premazati
maslinovim uljem. Pei na 250 stepeni, 15 minuta.
* Kao prilog uz pitu se moe jesti
hrono ajvar. Nakon peenja, pitu pokriti aluminijumskom folijom, ugasiti
rernu i ostaviti jos 20 minuta da odstoji.

HRONO
60 KU AR
-do ruak-
HRONO
61
KU AR
-do ruak-
 PIZZA NA MOJ NAIN

Suzana Rabi

Sastojci:
300 g dozvoljenog brana
2 dl kisele vode
pola ae hladno ceenog ulja
kaiica soli
praak za pecivo
par kaika premaza za pizzu
100 g peenice
100 g feta sira
origano
sueni paradajz
paradajz sok

Priprema:
U posudu sipati kiselu vodu, ulje, dodati so, praak za pecivo
i promeati. Dodati brano i dobro umesiti testo (testo treba
da bude mekano).
Testo podeliti na dva dela i razvui ga u krug, a potom staviti na
pleh za pizzu ili na tepsiju sa pek papirom u vrelu rernu na 7-8
minuta, da se poluispee.
Za to vreme napraviti premaz. U blender staviti nekoliko suenih
paradajza, malo paradajz soka i origano i dobro izblendirati.
(ili izblendirati paradajz pelat i dodati zaine po ukusu).
Izvaditi poluispeenu pizzu, premazati je namazom, sloiti pee-
nicu, narendati fetu ili jo bolje iskidati lopticu mozzarele, posuti
origanom i vratiti u rernu da se dopee.

HRONO
62 KU AR
-do ruak-
HRONO
63
KU AR
-do ruak-
 Projice

Katarina Popovi Gluevi

Sastojci:
2 oljice speltinog brana
1 oljica heljdinog brana
1 belance
1 oljica maslinovog ulja
2,5 oljice kisele vode
pola kesice praka za pecivo
malo sira
so
semenke po elji

Priprema:
Sve sastojke sjediniti, sipati u kalupe (na primer, kalup za mafi-
ne). Odozgo staviti lenik, badem, golicu.
Napomena: Projice mogu biti i posne, a to postiemo ako izbaci-
mo balance i sir. U tom sluaju, moete dodati ajvar.

HRONO
64 KU AR
-do ruak-
HRONO
65
KU AR
-do ruak-
 RAZLjEVUA SA SPANAEM

Jadranka Blai

Sastojci:
250 g spanaa
70 g sveeg sira
1 olja brana (po elji)
1/4 ae kiselog mleka
1 jaje
so, biber
1/2 praka za pecivo
maslinovo ulje

Priprema:
Spana oprati i kratko blanirati. Dobro ga ocediti i grubo naseckati.
U iniji izmeati jaje sa sirom i kiselim mlekom. Dodati suve
sastojke i spana. Trebalo bi da smesa bude malo gua od one za
palainke, a po potrebi dodavati i vodu.
Tepsiju premazati maslinovim uljem i izliti smesu.
Pei u zagrejanoj rerni 30 minuta na 200 stepeni.

HRONO
66 KU AR
-do ruak-
 Slani mafini

Vanja ivanovi

Sastojci:
3 jajeta
1 olja kiselog mleka
1 olja sitnog sira
125 g rastopljenog putera
1 praak za pecivo
7 kaika prosenog brana
3 kaike speltinog brana
3 kaike ovsenog brana
1 kaiica soli
2 kaike semenki golice
2 kaike suncokreta

Priprema:
Sjediniti sve sastojke, sipati ih u kalup za mafine i
pei oko 45 minuta na 200 stepeni.

HRONO
67
KU AR
-do ruak-
 panska pita na HRONO nain

Jadranka Blai

Sastojci:
50 g ovsenog brana
50 g jemenog brana
50 g raanog brana
1 jaje
70 g mladog sira
30 g maslaca
1 crvena peena paprika
kaiica susama
kaiica suncokreta
kaiica golice
1 praak za pecivo
1 supena kaika peenog crnog luka
so
Priprema:
Papriku isei na kocke 1x1 cm, pa ubaciti u posudu za meanje
zajedno sa svim sastojcima. Miksirati na minimalnoj brzini i
dodavati vodu (obinu ili kiselu) dok masa ne bude gusta, malo
gua od smese za palainke.
Ostaviti da odstoji 15 minuta da se brano natopi.
Smesu razliti po blago namaenom plehu, ili u modle,
ili u pleh za mafine. Takoe, semenke moete ubaciti
u modle pa preko staviti testo.
Pei na 180 stepeni oko 25 minuta.

HRONO
68 KU AR
-do ruak-
HRONO
69
KU AR
-do ruak-
 ROLAT PUNJEN MESOM I HELJDOM

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
6 listova heljdinih kora
300 g mlevenog mesa
2 jajeta
vea glavica luka
so, biber, zaini po elji
3 kaike kuvane heljde u zrnu

Sastojci za premazivanje kora:

kiselo mleko
(3 kaike za premazivanje gotovog rolata)
3 kaike maslinovog ulja
Priprema:
Glavicu luka sitno iseckati, pa na malo masnoe, uz podlivanje
vode, izdinstati da postane ut i staklast, dodati mleveno meso,
zaine i dinstati dok ne ispari voda koju je meso pustilo.
Dodati zaine i skloniti sa ringle, ostaviti da se prohladi.
Za to vreme obariti heljdu u malo posoljenoj vodi.
3 pune kaike heljde pomeati sa ohlaenim mesom, dodati
2 jajeta i sve sjediniti.
Na radnu povrinu staviti jednu koru, premazati umuenim
kiselim mlekom i uljem, staviti drugu koru, opet premazati,
zatim staviti treu koru i po celoj kori rasporediti pola fila.
Postupak ponoviti sa preostale tri kore.
Sve uviti u vrst rolat i premazati sa 3 kaike kiselog mleka
i kaikom ulja. Po elji posuti semenkama.

HRONO
70 KU AR
-do ruak-
HRONO
71
KU AR
-do ruak-
 Rustini hrono hleb

Biljana Lund

Sastojci:
jednake koliine speltinog
i jemenog brana
aka mekinja
aka lana
aka suncokreta
aka grubo seckanog ita
kaika maslinovog ulja
so
malo sode bikarbone
praak za pecivo
par kapi limunovog soka
mlaka voda

Priprema
Masu sjediniti a zatim pei na 220 stepeni 37 minuta.

HRONO
72 KU AR
-do ruak-
HRONO
73
KU AR
-do ruak-
 POGAICE SA VARCIMA

Suzana Rabi

Sastojci: Priprema:
400 g dozvoljenog brana Pre svega, samleti varke, dodati mast, so, biber i malo zdroblje-
250 ml kiselog mleka nog kima a potom sve penasto umutiti mikserom.
praak za pecivo U iniju sipati kiselo mleko, so, praak za pecivo, sodu bikarbonu,
kaiica soli limun i dobro promeati. Dodati brano i umesiti mekano testo
kaiica sode bikarbone koje se ne lepi za ruke.
sok od pola limuna Razvui testo u pravougaonik i premazati etvrtinom mase 2/3
200 g varaka pravougaonika. Treinu nepremazanog dela testa preklopiti pre-
2 kaike masti ko premazanog dela pa treinom premazanog dela preklopiti vrh.
so, biber, kim za premaz
Testo prebaciti na branom posutu tacnu i staviti u friider na 15
belance i kim za posipanje
minuta. Izvaditi testo iz friidera okrenuti prema sebi iru stranu
i ponovo razvaljati u jednom smeru u pravougaonik.
Opet etvrtinom mase premazati 2/3 testa od sebe prema gore.
Gornju nepremazanu treinu preklopiti prema sebi pa onom
treinom do sebe preklopiti sve. Testo opet staviti na tacnu pa
vratiti u friider na jo 15 minuta.
Preklapanja ponoviti jo 2 puta.
Testo drati 30 minuta u friideru pre razvijanja i oblikovanja.
Zatim ga razviti u pravougaonik koji je neto manji od pleha rerne.
Premazati belancetom, posuti kimom i isei na pravougaonike
eljene veliine. Tepsiju staviti u zagrejanu rernu na 250 stepeni
i odmah smanjti na 180.
Pogaice pei 15-20 minuta.

HRONO
74 KU AR
-do ruak-
HRONO
75
KU AR
-do ruak-
 SVAKI PUT DRUGAIJI
BOBINI MAFINI

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
1 manji praziluk ili 1 glavica luka
150 g mlevene junetine
ili mlevenog belog mesa
karfiol ili brokoli (srednje veliine)
2 belanca
1 paprika ili nekoliko ampinjona
par listia spanaa
(a moe i bez toga ako trenutno nemate)
so, biber, biljni zain, malo origana,
en belog luka
Priprema:
Dinstati luk na dozvoljenoj masnoi, posoliti ga da pusti vodu,
dodati mleveno meso (po elji i ukusu), zaine i na kraju sitno
iseckan beli luk. Skloniti sa strane.
Izabrano povre iskidati na manje parie, obariti u malo
posoljenoj vodi.
Preliti hladnom vodom i dobro iscediti. Povre spojiti sa mesom,
dodati dva belanca i ako elite jednu sitno iseckanu papriku ili
nekoliko ampinjona. Moete dodati i vrganje, svega nekoliko
listia, da preuzmu miris. Masu sipati u kalupe za mafine i pei
na 180 stepeni da lepo porumene.
Uz ovo sluite zelenu salatu!
Ako nemate kalupe stavite pek papir u manju, uu tepsiju i slobodno
pecite kao kola. Kad se malo prohladi, izvadite napolje i isecite krike.

HRONO
76 KU AR
-do ruak-
 RAaNE POGAICE
SA SIROM

Suzana Rabi

Sastojci:
350 g sira za pite
2 pune kaike masti
1 kaiica soli
pola kaiice sode bikarbone
sok od pola limuna
350 g raanog integralnog brana

Priprema:
Mikserom umutiti sir, mast, so, sodu bikarbonu i limun. Dodati
brano i mutiti mikserom, nastavcima za testo dok se
dobro ne umuti. iniju pokriti prozirnom folijom i ostaviti preko
noi u friideru. Ujutru na branom posutu povrinu razvaljati
testo debljine 6-7 milimetara i modlom vaditi pogaice i slagati
u tepsiju koja je prekrivena pek papirom.
Pogaice premazati vodom i posuti susam preko. Pei u zagreja-
noj rerni na 180 stepeni 10-15 minuta.

HRONO
77
KU AR
-do ruak-
 Tortilje sa lososom

Biljana Lund

Sastojci:
150 g integralnog brana
praak za pecivo, vie od pola kesice
30 g putera
nepuna kaiica soli
oko 1 dl mlake vode
pola ake lana

Priprema:
Umesiti testo tako da se ne lepi za ruke i staviti u foliju 60 minu-
ta da odmara.
Nakon toga, testo podeliti na 6, 7 kuglica, u zavisnosti od veliine
tiganja. Pei na teflonskom tiganju, bez masnoe 1-2 minuta sa
svake strane. Peene tortilje staviti u foliju, a foliju u kesu. Kese
moraju da budu zatvorene da bi se spreilo suenje.
Fil:
Tortilju mazati puterom, dodati dva lista zelene salate, rukolu,
crveni luk i dimljeni losos. Jo jedan predlog - salata, sa kozijim
sirom i dva pareta unkarice.
Prijatno!

HRONO
78 KU AR
-do ruak-
HRONO
79
KU AR
-do ruak-
 HRONO
80 KU AR
-ruak-
HRONO 81
KU AR
-ruak-
 Ruak
Posle obilnog doruka, ko e da misli na ruak?
Pa vi naravno! Trebalo bi da postanemo zdravi hedonisti. Pravilim izborom namirnica,
pametnim kombinovanjem i tajmingom imate sve to vam je neophodno.
U redu, kreemo. Poto ste ve napravili razmak od
4 ili 5 sati od doruka, mogli biste neto i da ruate.
Idealno vreme za ruak je 13h, 13:30h. Naravno, vreme
ruka se pomera u zavisnosti kada ste dorukovali, ali
ruak ne bi trebalo da bude nakon 15h. Hrono pravila!
Ukoliko elite da vaa ishrana ima najbolje efekte
na vae zdravlje trebalo bi da potujete ova pravila.
Jo jedna lepa vest - ni za ruak ne postoje ograni-
enja u koliini unosa hrane!
U ovo doba dana, u naem organizmu se izluuju odre-
eni enzimi koji uestvuju u varenju belanevina, kao
i manja koliina enzima pomou kojih se vari skrob.
Upravo je vreme ruka pravo vreme da unesemo
belanevine u na organizam. Zapoinje se proces
ugradnje proteina u elije, poveava se proteinska
rezerva i ojaava se imuno odbrambeni sistem
(ovaj proces je najintenzivniji u toku noi).
Ruak ne treba preskakati, jer njime punimo bate-
rije i dobijamo energiju koja nam je potrebna do
kraja dana. esto se desi da se uvee unese velika
koliina kalorine hrane u danu kad smo preskoili
dnevni obrok. Trudite se da to ne radite.
Kako je pravilo kod doruka da se jedu razliite
vrste namirnica (proteini, masti, itarice), pravilo
kod ruka je da se jede jedan, jedinstveni obrok,
bogat belanevinama. To znai da se preporuuje
unos mesa ili ribe, jer upravo ovakve namirnice
obezbeuju unos gvoa, selena, cinka itd.
82
Da bi se ove zdrave supstance pravilno iskoristile u orga-
nizmu, prilog koji ete jesti uz meso ili ribu, trebalo bi da
bude kuvano povre, ali nikad ga ne bi trebalo dodavati
previe u odnosu na proteine.
Izuzetak od ovog pravila su brokoli, kupus, keleraba,
prokelj, blitva, spana i karfiol. Primera radi, ribu ili meso
moete kombinovati sa mnogo kuvanog brokolija ili
karfiola, ali kada je argarepa kao prilog u pitanju, onda
treba smanjiti koliinu povra.
Najvea mogua greka koju moete da napravite posle
ruka je da uzmete po tradicionalnom obiaju, desert da
se zasladite. Ukoliko je telesna teina stabilna i niste na
restrikciji, trebalo bi da saekate najmanje sat i po vreme-
na i onda eventualno da konzumirate jednu vrstu voa,
ako osetite potrebu za slatkim.
aa crnog vina je odlina za varenje, ali popijte samo
ukoliko vam obrok nije bio sainjen od ugljenih hidrata
(kiselina iz vina e zaustaviti varenje).
Za ruak je, videemo kasnije i za veeru, hrono pravilo
da ne treba meati ugljene hidrate i proteine.
Iako postoje mnogobrojni dijetetski reimi i neslaganja
nutricionista oko pravila, dokazano je da je jedini pravi-
lan nain kombinovanja namirnica - nemeanje proteina
i ugljenih hidrata. Zato?
Setimo se prie o enzimima. Kombinovanje belanevina
i ugljenih hidrata je dozvoljeno i mogue jedino ujutru.
Kombinovanje u svako drugo doba dana nije dobro, jer
se enzimske aktivnosti za njihovo varenje i metabolisanje
HRONO
KU AR
-ruak-
ne poklapaju, ve naprotiv, dolazi do takmienja u
brzini varenja, pa u toj trci presuuje kiselina u elu-
dcu ubrzava se varenje proteina, usporava se varenje
ugljenih hidrata, pa je nekad potrebno i vie od 11
asova da se ovi poslednji svare. To ostavlja brojne
toksine u debelom crevu i stvara faktore rizika za ra-
zne bolesti. Upravo je zato bolje jesti samo belane-
vine ili samo ugljene hidrate.
Dau par primera. U kombinacije teke za varenje
spadaju: nicla i krompir, nicla i hleb, meso i testeni-
na, od krompira, lazanje, pirina i meso
Sa druge strane, teko se vare i belanevine razliitog porekla.
Na primer, ne treba meati mahunarke, sir i meso. Jedna
grupa belanevina onemoguava drugoj pravilno varenje,
to dalje povlai sa sobom druge probleme (metaboliki
ostaci belanevina su veoma nepovoljni za organizam).
Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka kao to su
pasulj, soja i soivo, prema proceni proteinskog sastava.
Povre je zdravo, ali treba imati na umu da se kuvanjem
menja glikemijski indeks namirnica. Ovaj indeks
predstavlja brzinu kojom raste nivo eera u krvi
posle uzimanja odreene vrste hrane. Na glikemijski
indeks namirnica utie priprema hrane (ona ne utie
na glikemijsko punjenje, load, to predstavlja realnu
koliinu eera u namirnici, izuzev krompira, kod koga
se menja i punjenje kuvanjem).
Povre je idealno jesti presno (argarepu i celer naroito),
dok mnoga druga povra treba samo kratko skuvati na pari.
Kuvanjem, povre dobija karakteristike obinog
eera. Unosom kuvane argarepe ili celera, na primer,
podie se nivo eera u krvi, pa sledstveno i nivo insu-
lina. Dok je insulin aktivan, nema topljenja masnoa,
naprotiv, tih nekoliko sati se stvaraju masnoe.
Krompir je namirnica koju naroito treba ograniiti u
ishrani ukoliko elimo da smramo. Krompir je jedino
povre koje se ne preporuuje u hrono ishrani, izmeu
ostalog, jer se ova biljka mnogo promenila unazad 25
godina. Dananji krompir ima nekoliko desetina puta
vie eera nego ikada.
HRONO
KU AR
Da li moete da zamislite sad ta se sve deava u naem
organizmu kada uzmemo zemiku, pomfrit, hamburger
i jo popijemo neko gazirano slatko pie?
Dokazano je da mnoge namirnice koje imaju malu kalo-
rijsku vrednost mogu imati veoma visok glikemijski
indeks, kao i glikemijsko punjenje, pa bez obzira na unetu
koliinu, dolazi do stvaranja, umesto smanjenja masnoa.
Primer namirnica i glikemijskog indeksa glukoza
(eer) ima glikemijski indeks 100 i na osnovu njega se
odreuju svi ostali parametri.
Idealne namirnice su one iji glikemijski indeks ne pre-
lazi 45. Dobro je kombinovati namirnice niskog i visokog
glikemijskog indeksa.
Ako elimo da poboljamo varenje, u istom obroku emo
jesti samo jednu vrstu belanevina (meso i riba, kao i
meso i sir, riba i sir su tee kombinacije za varenje, pa
emo ovo izbegavati). Sa koncentrovanim belanevina-
ma (biftek, jagnjetina) emo uvek jesti dosta salate, koja
je odlian izvor vlakana.
Peurke su neutralne, pa se odlino mogu kombinovati
i sa mesom i ugljenim hidratima.
Program hrono ishrane daje individualni koncept na
osnovu rezultata testiranja.
Nadam se da ste ogladneli do sada! Hajde da vidimo
kako ruak zamiljaju nai hroneri.
Pametno kombinujte!
Pravilno
Meso ili riba
sa kuvanim
povrem/salatom
Nepravilno
Meso i testo
Meso i krompir
Meso i hleb
83
-ruak-
 ERPA KOJA UVA ZDRAVLJE
Prednosti emajliranog posua u pogledu pripreme i uvanja hrane
Ako je hrana lek, onda nije svejedno
u emu pripremate obroke za sebe i
svoju porodicu. Emajlirano posue
ima tradiciju dugu 1000 godina.
Odralo se sve do danas, ne samo
zbog svoje lepote ve zbog osobina
koje ga izdvajaju u odnosu na dru-
go posue za pripremanje hrane.
Iznad svega zdravstvena
neprikosnovenost.
84
Asortiman emajliranog posua je izuzetno irok i ima veliku primenu u
najrazliitijim kuhinjama sveta. Neograniene mogunosti dekorisanja
ovog posua unose u va dom ne samo estetiku, ve i emociju koja se
prenosi mirisima i ukusima, a posebno toplinom okupljanja za trpezom.
Najvanija je, ipak, njegova zdravstvena neprikosnovenost zbog ega se
preporuuje ne samo za pripremanje, ve i za uvanje hrane.
Naravno, poznato je da se i neke vrste plastinog posua mogu dekorisati, ali
ono slui za upotrebu u mirkotalasnim penicama. Da je plastika mikrobiolo-
ki bolja, za trajno uvanje namirnica se ne bi koristile limenke. Osim toga, u
plastici hranu ne moete pripremati na klasian nain, ni na otvorenoj vatri,
niti na drugim grejnim telima, a istraivanja kau da neke plastine posude
isputaju tetne materije (BPA). Kod emajliranog posua tih problema nema.
I u odnosu na druge vrste posua, emajlirano ima prednosti. Najvea
prednost je njegova apsolutna higijenska ispravnost. Naime, emajl je
HRONO
KU AR
-ruak-
obojena staklena masa i zato je, pored stakla, najbolji Posebno istiemo da je emajlirano posue dobro za u-
materijal za izradu posua - zdravstveno najsupe- vanje hrane. Naime, u ishrani se ne preporuuje da vam
riorniji. Emajlna zatita je glatka neprozirna povrina hrana dugo stoji na sobnoj temperaturi, jer toplotu vole
koja ne dozvoljava nastajanje ili zadravanje bakterija. i bakterije koje su svuda oko nas. Poto se emajlirano
Od tehnologa iz Metalca saznajemo da svi renomirani posue brzo hladi, moete ga jednostavno poklopljeno
proizvoai koriste najkvalitetnije vrste emajla, a procesubaciti u friider. Kako je emajl potpuno gladak, to je kao
emajliranja radi se u vie nanosa po strogo kontrolisanom da ste hranu stavili u neku staklenu posudu. A poznato
tehnolokom postupku nanoenja i peenja na tempera- je da staklena ambalaa vai za najzdraviju ambalau.
turi oko 820 C. Problem je, meutim to je sve manje Emajlirana posuda sa hranom se bez bojazni moe
proizvoaa emajliranog posua, jer ova proizvodnja trai ubaciti i u zamrziva. Hrana se tako moe dugo sauvati,
mnogo runog rada i nije toliko profitabilna. bez opasnosti da e se pokvariti, ali i bez zdravstvene
Takoe treba znati da je emajlirano posue dobar pro- opasnosti od same posude.
vodnik toplote pa se bre zagreva i bre hladi. Izvrsno Zbog povrinskog sloja posude koji je gladak, emajlirano
je za kuvanje, dinstanje, peenje u rerni. Priprema hrane posue se lako pere, a bakterije se ne zadravaju. Topla
u emajliranom posuu ne iziskuje puno masnoe jer je voda i deterdent su uglavnom dovoljni, a ako zatreba
emajl gladak. Kad je re o tradicionalnom pripremanju slobodno moete koristiti i abrazivni suner, ak i icu.
hrane, starije domaice oboavaju emajl, a mlae sve O neemu ipak treba voditi rauna? Potrebno je malo opre-
vie uviaju njegove prednosti. Sloj emajla na posudi za i nenosti pri korienju emajliranog posua. Nepaljivim
titi hranu od uticaja metala, tako da hrana ne menja rukovanjem, a posebno udarcem, emajl moe da otpuca.
svoj ukus ni miris. Emajlirano posue prilikom pripre- Takoe nije dobro zagrevati praznu emajliranu posudu, a
me hrane ne reaguje sa kiselinama iz voa i povra, pa jo manje tako zagrejanu okirati hladnom vodom.
moete kuvati sva jela i upotrebljavati sve zaine. Jedno je sigurno, ak i oteena emajlirana posuda neretko
I podvlaimo emajl nikad, ak ni potencijalno, ne postaje nezaboravan ukras za sva vremena posebno
izaziva alergijske reakcije. kada u nju zasadite mukatle ili uvarkuu.

HRONO 85
KU AR
-ruak-
 Biljanina mukalica

Biljana Lund
Brzo, jednostavno i zdravo. Za svako slavlje je pravim!

Sastojci:
4 glavice crnog luka
4 paradajza
3 paprike
1 plavi paradajz (patlidan)
500 g seenog mesa na trake
(po izboru)

Priprema:

Na malo ulja dinstati meso nekoliko minuta pa dodati krupno

Svinjetina je bogata selenom
i cinkom, pojaava imunitet
i pomae kod anemija!
seen luk. Potom dodati i krupno seenu papriku, a posle
nekoliko minuta i paradajz.
Na kraju, dodati i krupno seen patlidan.
Sve zajedno dinstati 10 minuta i zainiti solju i biberom.
Zagrejati rernu na 220 stepeni i iz erpe presuti mukalicu u
zemljanu posudu i pei poklopljeno 20 minuta, a poslednjih
10 minuta skinuti poklopac, da se zapee.

HRONO
86 KU AR
-ruak-
 Kaponata
Jasmina Radovi
Sastojci:
patlidan
crveni luk
malo sveeg paradajza
zelene masline
malo ljute papriice (po izboru)
2 stabljike celera
bosiljak (sve ili suen)
Moete dodati malo balsamika.
Na samom kraju dodajte
bosiljak, sve ili sueni...
So i biber, po potrebi. Uivajte!
Priprema:
Pre svega, patlidane narezati na male kocke, posoliti ih i ostavi-
ti da odstoje najmanje pola sata.
U tiganj staviti malo maslinovog ulja i naseckani luk i kratko
dinstati. Dolivati malo vode dok luk ne omeka. Dodati narezani
paradajz i zajedno dinstati dok se smesa ne zgusne.
Patlidane isprati vruom vodom, ocediti ih i dobro osuiti, pa ih
potom pei u posebnom tiganju na dozvoljenom ulju.
Postepeno dodavati komadie stabljike celera i sve zajedno jo
kratko priti. Za kraj, patlidane sa celerom umeati u sos od pa-
radajza i dodati narezane masline. Sve izmeati i lagano krkati
jo oko 5 minuta.
HRONO 87
KU AR
-ruak-
 Satara sa batakom

Dragana orevi

Sastojci:
pilei bataci
3-4 glavice crnog luka
2 paradajza
2 paprike
povre (po elji - tikvica, karfiol...)

Priprema:
Izdinstati sitno seckan crni luk, dodati batake,
pa kad je meso na pola peeno, dodati seckane
paprike i paradajz. Zainiti po ukusu.

HRONO
88 KU AR
-ruak-
Punjeni paradajz i paprika

Ana Gifing

Sastojci:
2 zelene paprike - babure
8 krupnih paradajza
75 g dimljene slanine
2 glavice crnog luka
25 g suvih peuraka
1/8 l crnog vina
250 g mlevenog meanog mesa
1/2 veze peruna
1 jaje
malo soli i bibera
muskat
mlevena paprika
vorester sos Priprema:
majina duica Papriku prepoloviti po duini i izvaditi semenke. Odrezati
gornje treine paradajza i izdubiti ih. Propriti kockice slanine,
dodati kockice luka i jo malo propriti.
Prokuvati peurke i crno vino. Ostaviti ih 5 minuta
na hladnom mestu.
Mleveno meso izmeati sa iseckanim perunom, jajetom,
i zainima. Dodati propreni luk. Time puniti paprike i paradajz.
Staviti u vatrostalni tanjir. Prekriti folijom i pei u penici
zagrejanoj na 200 stepeni, 30 minuta. Posle 20 minuta skinuti
foliju. Po elji servirati sa paradajz pireom.

HRONO 89
KU AR
-ruak-
 ufte na moj nain

Katarina Popovi Gluevi

Sastojci:
1/2 kg mlevenog
svinjskog mesa (but)
crni luk
beli luk
vlaac
praziluk
biber
suvi perun
mlevena paprika
mediteranski zain

Beli luk pomae kod prehlade,

iritacije koe i ateroskleroze.
Priprema:
U mleveno meso staviti iseckani luk, svih vrsta po elji i dodati
zaine po izboru. Malo posoliti i izmeati meso, pa praviti kugli-
ce od te meavine.
Kuglice reati u tiganj u kome moe biti malo masti i vode.
Dodati i sos od paradajza i ostaviti da se pri.
Jo je ukusnije sa perunom koji je pun vitamina C.

HRONO
90 KU AR
-ruak-
 uve sa kinoom

Mirjana Vasiljevi
Sluiti uz zelenu salatu, moe i toplo i hladno, odlino je!

Sastojci:
povre po elji
oljica kinoe
biljni zain

Priprema:
Oprez! Konzumacija kinoe Na malo ulja izdinstati svo povre (po elji). Na primer: luk,
u velikim koliinama dovodi argarepa, uta i crvena paprika, tikvica, plavi patlidan
do kamena u bubregu!
(ne ljutiti) celer, pakanat, peurke, karfiol, brokoli, paradajz,
malo boranije (svo povre koje imate, osim krompira).
Kad se povre prodinsta, dodati oljicu skuvane kinoe,
zainiti biljnim zainom, naliti toplom vodom i staviti
u rernu da se zapee.
Ovo jelo je jako praktino kada imate od svakog povra po malo,
jer je dovoljno staviti samo po jednu.

HRONO 91
KU AR
-ruak-
 Dinstana junetina
sa karfiolom

Lana Strajni

Sastojci:
junee meso od buta, seeno na kockice
dosta seckanog crnog luka
dozvoljen dodatak jelima
tucana ljuta paprika
mleveni paradajz
perunov list
malo vode
karfiol
en belog luka

Junetina pomae kod anemije

i dobra je za kosti i miie!
Priprema:
Meso i luk pomeati, staviti u erpu, poklopiti i na tihoj vatri
dinstati dok meso ne bude gotovo. Zatim dodati zain, tucanu
ljutu papriku (po ukusu) i samleven paradajz.
Izmeati, poklopiti i krkati jo par minuta. Doliti malo vode,
pustiti jo koji minut da se krka, a zatim dodati perunov list.
U drugoj erpi u malo provrele vode u koju je dodat iseckan en
belog luka i zain, skuvati cvetove karfiola.
Pomeati karfiol i junetinu i uz salatu od paradajza i krastavca
uivati u predivnom ruku.

HRONO
92 KU AR
-ruak-
HRONO 93
KU AR
-ruak-
 djej Besla
marokansko jelo
Sastojci:
1 kaika soli
6 enova belog luka, grubo seckani
2 kaiice izlomljenog
kumin semena (ili u prahu)
1 kaiica paprike
1 kaiica kurkume
1 kaiica umbira (po elji)
2-3 kaike maslinovog ulja
4 komada pileih prsa
i 4 pilea bataka (po elji)
1 kaiica afrana
4 srednja luka, izrezati na 12 delova
svee mleven crni biber
1 limun, semenke ukloniti
4-5 zelenih maslina bez kotica
1/3 oljice sitno seckanog peruna
94
Ljiljana Cimea
Priprema:
U velikoj iniji promeati kumin, papriku i kurkumu. Sipati 1-2
kaike ulja, a zatim dodati pilea prsa i batake.
Dodati ravnomerno i zaine.
Pokriti iniju plastinom folijom i marinirati u friideru 4 sata
(jedan sat minimum).
U zagrejanu erpu dodati piletinu i staviti da se ispee do
zlatno smee boje s obe strane, oko 10 minuta. Izvaditi meso
na tanjir i staviti na stranu.
U lonac staviti afran i luk, zainiti solju i biberom i kuvati,
povremeno meajui, dok luk malo ne omeka, oko 15 minuta.
Zatim, piletinu vratiti u lonac i sipati 1 au vode.
Kada voda prokuva smanjiti temperaturu na srednju i kuvati
pokriveno jo 20-40 minuta, dok se meso potpuno ne skuva.
Poslednjih 10 minuta dodajte krike limuna i masline.
Skloniti sa vatre i posuti iseckani perun po mesu.
Posluiti s pireom od karfiola, moja preporuka.
HRONO
KU AR
-ruak-
HRONO 95
KU AR
-ruak-
 Grka musaka

Aleksandra Stoji

Sastojci:
2 patlidana srednje veliine
250 g mlevenog juneeg mesa
1 crni luk
1 konzerva pelata
so, biber, origano, perun

Priprema:
Iseckati luk i staviti na malo maslinovog ulja da se dinsta. Za to
vreme oistiti patlidan, isei na kolutove i posoliti kako bi sva
voda iz njega izala (ovako patlidan nee biti gorak).
Kada je luk postao staklast, dodati mleveno meso i zaine, so, bi-
ber, perun, origano. Dok se meso dinsta, na gril tiganju grilovati
patlidan. Patlidan reati u vatrostalnu posudu u jednom redu.
Preko toga staviti meso. Preko svega sipati 1 konzervu pelata po-
meanu sa malo vode. Vrh posuti sa jo malo peruna i origana.
Pei u prethodno zagrejanoj rerni oko 45 minuta na 220 stepeni.

HRONO
96 KU AR
-ruak-
HRONO 97
KU AR
-ruak-
 Hrono moderna sarma

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
glavica kupusa, srednje veliine
400 - 500 g mlevenog mesa po izboru
2 glavice luka
lovorov list, biber, malo zaina, kaika
mlevene paprike, en belog luka
kaika masti

Priprema:

Kaiku masti zagrejati, dodati luk seckan na rebarca i vrlo malo

soli (jer je kupus slan). Kad luk postane staklast, dodati mleveno
meso, biber, lovorov list i malo zaina. Dinstati dok ne ispari sva
voda koju je meso pustilo, zatim dodati kaiku mlevene paprike,
sitno iseckan en belog luka i skloniti sve sa strane.
U drugoj erpi zagrejati preostalu masnou, dodati kupus iseen
na rezanca (prethodno ga operite od soli i dobro ocedite).
Dinstati dok ne ispari sva voda i dok kupus ne dobije boju, a
samim tim e imati i lepi ukus i miris.
Tepsiju podmazati i sloiti red kupusa na dno, zatim red fila od
mesa i zavriti sa slojem kupusa.
Sve staviti u prethodno zagrejanu rernu da se malo zapee odozgo.
Prijatno!

HRONO
98 KU AR
-ruak-
HRONO 99
KU AR
-ruak-
 KELJ
SA SVINJSKIM REBRIMA

Suzana Rabi

Sastojci:
1 kg sveih svinjskih rebara
glavica kelja
2 glavice crnog luka
1 glavica belog luka
2 crvene peene paprike
2 kaike mlevene paprike
so i biber (po elji)

Kelj pomae kod sranih bolesti i

kancera. Oprez - nadimanje!

Priprema:
Na vrlo malo masnoe pei rebra, dodati na kockice seckani crni
luk, oieni beli luk i sitno seckanu peenu papriku.
Sve ovo posoliti i pobiberiti po ukusu i dodati mlevenu papriku.
Dobro promeati i vrlo kratko dinstati. Naliti vodu da ogrezne,
poklopiti i kuvati na tihoj vatri.
Kelj, isei, blanirati u slanoj vodi, procediti i staviti ga u erpu
sa rebrima. Kuvati dok se meso ne pone raspadati.
Ovo je jo jedan divan ruak za celu porodicu!

HRONO
100 KU AR
-ruak-
 RAANE KOLJKE
SA UREIM PRSIMA

Jadranka Blai

Sastojci:
150 g raane koljke ili
druge testenine od dozvoljenog brana
urea stinjena prsa
(mlevena, uvaljana u zaine po elji)
3 kaike kiselog mleka
2 kaike mlevenog lana
60 ml otopljenog putera
3 dl ceenog paradajza
1 belance

Priprema:
Obariti testeninu, procediti je i sipati u tepsiju da prekrije
dno. Izmeati je sa prethodno otopljenim puterom. Testeninu
prekriti prethodno samlevenim i zainjenim ureim prsima,
premazati kiselim mlekom, a zatim i preliti smesom od paradajza
i belanaca.
Pei u rerni 30 minuta na 220 stepeni.

HRONO 101
KU AR
-ruak-
 Kinoto

Mirjana Vasiljevi

Sastojci:
kinoa
glavica luka
1/2 kg oienog spanaa,
zelja ili blitve
beli luk
mlevena paprika

Kinoa je izuzetno dobra za celijakiju,

kod dijabetiara i sranih bolesnika!

Priprema:
Skuvati kinou u vodi, u odnosu 1:3.
Izdinstati crni luk/mladi s perjem ili praziluk na dve kaike ulja
i malo vode. U 1/2 kg oienog spanaa, zelja ili blitve
(zelje i blitvu prethodno kratko obariti) dodati luk, 2-3 ena
belog luka, mlevenu papriku i prodinstati. Na kraju umeati
skuvanu kinou.
Odlian prilog uz neko posno meso.

HRONO
102 KU AR
-ruak-
 Jagnjea kapama
sa spanaem

Ana Gifing

Sastojci:
1 kg jagnjetine
1 kg spanaa
200 g kiselog mleka
1 dl ulja
2 glavice crnog luka
7, 5 dl vode
so, biber

Priprema:
Meso oprati, skuvati dopola i isei na parie. Ispriti na ulju
sitno naseckan crni luk, meso i spana. Posoliti, pobiberiti
i sve izmeati. Naliti vodom u kojoj se meso kuvalo.
Poklopiti i pei u rerni na umerenoj temperaturi oko
sat vremena.
Gotova kapama ne sme da ima mnogo tenosti, ali ne treba ni
da bude sasvim ukrkana. Kapamu sluiti uz kiselo mleko.

HRONO 103
KU AR
-ruak-
 Krem orba od karfiola
i ostalog povra

Gordana Golijanin

Sastojci:
2 glavice karfiola
1 praziluk
2 ena belog luka
1 tikvica
temeljac od peuraka
zaini po ukusu, so, biber, ulje,
korijander, tucana paprika

Karfiol se koristi u prevenciji

kancera i odlian je
za mravljenje!

Priprema:
Dve manje glavice karfiola oprati i izdvojiti cvetove. Staviti u pleh, po-
soliti i poprksati sa malo ulja. Pei oko 30 minuta na 200 stepeni.
U erpu staviti malo ulja i dodati praziluk, dva ena belog luka
i jednu tikvicu (po izboru, moe i vie).
Kada se sve u erpi prodinsta, dodati karfiol iz rerne. U to sve
dodati temeljac od peuraka. Kuvati sve zajedno 15-20 minuta.
Kada se skuva, pasirati i dodati vodu. Dobije se masa slina pire
krompiru i treba je razrediti vodom do eljene gustine orbe.
Dodati so i korijander u prahu. Dekorisati cvetom karfiola i posuti
malo tucane paprike.

HRONO
104 KU AR
-ruak-
HRONO 105
KU AR
-ruak-
 Musaka od karfiola

Katarina Popovi Gluevi

Sastojci:
1 srednja glavica karfiola
1/2 kg mlevenog mesa (po izboru)
crni, beli luk, praziluk
sueni perun
malo origana
biber
mlevena paprika

Priprema:
U slanoj vodi kuvati 5 minuta oien i opran karfiol.
Zatim ga ocediti i vee grane podeliti na pola.
Staviti luk i podliti sa malo vode. Kada luk postane staklast,
dodati mleveno meso i jo malo drati na poretu.
Preliv: Na kraju dodati i zaine.
himalajska so
1 jaje U vatrostalnoj iniji reati karfiol, pa meso i odozgo, ponovo,
karfiol. Podliti vodom ili belancetom (ukoliko ne postoji
kisela voda
intolerancija na jaja).
zaini
Pei dok voda ne uvri, oko 30-45 minuta na 220 stepeni.
Lagano za jelo, lagano za spremanje... Prijatno!

HRONO
106 KU AR
-ruak-
HRONO 107
KU AR
-ruak-
 Musaka sa kelerabom

Mirna Milosavljevi

Sastojci:
3-4 srednje kelerabe
1 glavica luka
paradajz
300 g juneeg i 300 g svinjskog
mlevenog mesa
zaini: kurkurma, tucana paprika, biber,
so, bosiljak, majoran, beli luk

Priprema:
Kelerabu oljutiti na kolutove debljine oko 7-8 mm i kuvati u
vodi oko 15 minuta. Meso dinstati sa glavicom luka na vrlo malo
maslinovog ulja.
U vatrostalnu posudu reati red kelerabe, red mesa, a na vrh
staviti kolutove paradajza.
Preliv:
Jedno belance umutiti sa oljicom kisele vode, dodati malo
himalajske soli, miroije i preliti musaku. Pei u rerni na 220
stepeni, 15-20 minuta u poklopljenoj vatrostalnoj posudi.

HRONO
108 KU AR
-ruak-
HRONO 109
KU AR
-ruak-
 Obian ruak

Katarina Popovi Gluevi

Sastojci:
500 g svinjskog filea
zaini (po elji): sueni perun, beli luk
u granulama, tucana paprika,
mediteranski zain od suenog bilja

Priprema:
Svinjski file uvaljati u razne zaine, koji su po vaoj volji i ukusu.
Zagrejati gril tiganj i staviti malo vode i malo masti i dinstati dok
voda ne upari a meso porumeni.
Za ovaj super ukusan ruak je dovoljno samo pola sata!

HRONO
110 KU AR
-ruak-
HRONO 111
KU AR
-ruak-
 POPAJ PILETINA

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
pilee belo meso
spana
beli luk
so, biber

Spana je izuzetno
bogat gvoem!

Priprema:
Spana blanirati, ocediti i dodati malo belog luka, so i biber.
Pileu niclu rastanjiti, posoliti, a na jednu stranu staviti oceen
i zainjen spana. vrsto urolati. Oko rolnica moete staviti
jedan listi panete (po izboru). Pei u gril tiganju bez masti.
Ovo moe biti i lepa veera! Uivajte!

HRONO
112 KU AR
-ruak-
HRONO 113
KU AR
-ruak-
 Pire od kelja i sona nicla

Boba Vlajsavljevi
Ovaj ruak je lagan kako za pripremu, tako i za varenje,
a dugo dri sitost, upravo zbog nicli.

Sastojci:
manja glavica kelja
so, bibir, kaiica zaina
nicla
pola ena belog luka

Ako ruak spremate uporedo na
dve ringle brzo e biti gotov!
A ako niclu zamenite ribom, eto
i lagane i ukusne veere!
Priprema
Kelj staviti u malo prokljuale posoljene vode. Poklopiti i kratko
obariti. Nakon toga, skloniti sa vatre, ocediti i tapnim mikse-
rom umutiti. Dodati kaiku maslinovog ulja, miroiju i pola
ena sitno seckanog belog luka.
U drugu erpu staviti niclu, kaiicu zaina, malo soli, jednu
au vode (koliina vode zavisi od veliine nicle) i malo
dozvoljene masnoe.
Poklopiti i pustiti da prokuva, a nakon toga jo 5 minuta kuvati,
pa skinuti i poklopac da sva voda ispari.
Kad voda ispari, ostae masnoa, pa niclu pustiti par minuta
sa jedne i par minuta sa druge strane da se lepo zarumeni i
zamirie. (Vodite rauna da ne preterate jer e se nicla osuiti.)

HRONO
114 KU AR
-ruak-
HRONO 115
KU AR
-ruak-
 PLJESKAVICE OD LEBLEBIJA

Slaana Popovi

Sastojci:
300 g leblebija
1 crni luk/ mladi/ beli luk
zaini (po elji)
so, biber, perun

Priprema:
Leblebije natopiti preko noi u friideru, a sutradan ih skuvati,
ocediti i samleti u blenderu. Dodati, po izboru crni, mladi ili beli
luk i sve zaine (so, biber, perun), kim, lan, susam.
Smesa ne treba da bude kao pasta nego malo zrnasta.
Praviti pljeskavice, uvaljati ih u susam i pei na masnom
papiru u rerni.
Zanimljivo i ukusno! Prijatno!

HRONO
116 KU AR
-ruak-
HRONO 117
KU AR
-ruak-
 Punjene tikvice
sa paradajz sosom

Aleks orevi

Sastojci:
500 g mlevenog mesa
2 glavice crnog luka
par enova belog luka
nekoliko tikvica
paradajz sos

Paradajz spada Priprema:

u super hranu! Dinstati luk sa mesom. Za to vreme, tikvice presei na pola
Bogat je izvor likopena!
po duini, izdubiti semenke, pa ih napuniti mlevenim mesom.
Pei u rerni oko 30 minuta na 220 stepeni. Napraviti paradajz sos
i posluiti sa punjenim tikvicama.

HRONO
118 KU AR
-ruak-
HRONO 119
KU AR
-ruak-
 Punjeni luk

Ljiljana Cimea

Sastojci:
500 g mlevene junetine
6 velikih glavica crnog luka
1 glavica manjeg luka
2 ena belog luka
1 velika tikvica
1 srednji karfiol
4-5 kaika paradajz pirea
3-4 kaike dozvoljenog ulja
so, biber, origano, kumin, bosiljak,
perun, timijan, miroija, korijander u zrnu

Karfiol, oprez! Nadimanje!
Priprema:
Glavice luka oistiti i kuvati u litri vode oko 20 minuta.
Ocediti ga i ohladiti. Zatim odvojiti slojeve i poslagati u pleh.
Mleveno meso izdinstati na malo ulja sa crnim i belim lukom.
Dodati malo vode. Kad voda uvri dodati izblendiran karfiol
i naseckane tikvice. Zatim dodati sve zaine. Pri kraju dodati
par kaika paradajz pirea.
Smesu sa mesom puniti u odvojene slojeve luka. Dodati 1 dl
vode, par kaika paradajz pirea i pustiti da se zapee u rerni oko
30 minuta na 220 stepeni.

HRONO
120 KU AR
-ruak-
HRONO 121
KU AR
-ruak-
 Raana testenina

Katarina Popovi Gluevi

Sastojci: Priprema:
raana testenina Skuvati testeninu u slanoj vodi. Dodati izgnjeen mladi sir, malo
mladi sir peenice i kaiku ajvara. Preko toga, dodati i semenke susama,
peenica lana, golice i malo suenog peruna.
ajvar
lan, golica, susam, sueni perun

Paradajz orba

Gordana Golijanin
Kokos i kokosovo
mleko mogu
podii holesterol.

Sastojci: Priprema:
2 tikvice Sipati malo ulja u erpu i dodati praziluk, iseckane tikvice
4, 5 peuraka i peurke. Kad se sve izdinsta (10 minuta), dodati domai sok
praziluk od paradajza. Sve zajedno kuvati oko 30 minuta.
sok od paradajza Propasirati tapnim mikserom. Na kraju dodati kokosovo
so ili perun mleko, vodu ili bilo koji temeljac, posoliti ili dodati perun
kokosovo mleko i ruak je spreman.

HRONO
122 KU AR
-ruak-
 PUNJENE SUVE PAPRIKE

Suzana Rabi

Sastojci:
450 g juneeg mlevenog mesa
1 glavica crnog luka
par enova belog luka
100 g ampinjona
so, biber, tucana ljuta paprika,
perunov list
20 suvih crvenih paprika
1/2 l soka od paradajza

Priprema:
Pre svega, ampinjonima oljutiti kou. U jednoj posudi spojiti
sve sastojke izuzev paprika i paradajza. Rukama dobro prome-
ati i seckom dobro usitniti dok ne postane testasto.
Paprike preliti kljualom vodom i ostaviti da se otpuste da bi
se mogle puniti. Napuniti paprike prethodno spremnom
smesom i staviti u erpu. Naliti sok od paradajza i vodu da
dobro ogreznu.
Kuvati 60 minuta od momenta kada provri.

HRONO 123
KU AR
-ruak-
 Hrono fantazija

Katarina Popovi Gluevi

Sastojci:
crni luk
beli luk
vlaac
praziluk
keleraba
paprika
tikvice
brokoli
karfiol
1/2 kg juneeg mesa
paradajz
zaini po elji: Priprema:
sueni perun, biber, umbir... U posudu za peenje iseckati luk i odozgo staviti papriku,
a potom i seckanu kelerabu, tikvice, pa i brokoli.
Dodati karfiol i junee nicle, koje e pustiti malo svog
soka po povru i na sam vrh paradajz. Sipati malo vode
i posuti zaine.
Pei dok se voda ne upari (oko 45 min) i meso ne bude gotovo.
Ukoliko elite da napravite odlian i ukusan ruak ovo je
sigurno pravi izbor.

umbir je je odlian antioksidant!

HRONO
124 KU AR
-ruak-
Sarmice od plavog patlidana
i belog mesa

Ana Gifing

Sastojci:
plavi patlidan
belo meso
glavica crnog luka
svea crvena paprika
mlevena paprika
biozain
so po ukusu
neutralna pavlaka za kuvanje

Priprema:
Plavi patlidan moete posoliti i uvee i ostaviti u friideru da
prenoi, pa pripremati sutra.
Plavi patlidan isei na nite, posoliti i ostaviti da omeka, a
belo meso isei na tapie. Rolovati belo meso u nite od patli-
dana u obliku sarmice i reati jednu do druge.
Preko sarmica posuti malo mlevene paprike i iseckani crni luk,
preko luka iseckanu sveu crvenu papriku, opet malo mlevene
paprike, zaina i soli po ukusu i preliti neutralnom pavlakom.
Pei u rerni 30 minuta. Koliina namirnica je po potrebi.

HRONO 125
KU AR
-ruak-
 Rioto

Aleksandra Stoji

Sastojci:
200 g peuraka
200 g iitake
1 dl basmati pirina
1 crni luk
1 litar pileeg bujona

Priprema:
Peurke su bogate nijacinom i odlina
Peurke dobro oprati, isei na kockice i staviti da se bare oko 5 minuta
namirnica za gubljenje telesne teine!
u slanoj vodi. Za to vreme iseckati luk na sitne kockice kao i iitake.
Kada je prolo 5 minuta, ocediti peurke i prosuti slanu vodu.
U dublju erpu sipati kaiku do dve maslinovog ulja, dodati
sitno seckani luk i polako ga dinstati. Kada luk poprimi staklastu
boju, dodati pirina i propriti ga minut do dva, a zatim dodati
iseckane peurke.
Sve sastojke konstantno meati na srednjoj temperaturi.
Nakon par minuta poeti sa nalivanjem pileeg bujona. Dodavati
kutlau po kutlau i sve vreme neprestano meajui pirina i
peurke. Nakon to se bujon ukuva dodati jo po jednu kutlau.
Uz neprestano meanje i dodavanje bujona kuvati pirina 15 do
20 minuta. Prilikom probanja pirina i peurki proveriti da li je
jelo dovoljno slano i dodati zaine po potrebi.
Kada su pirina i peurke skuvani, erpu skloniti sa ringle, po-
klopiti i ostaviti minimum 5 minuta poklopljeno.
Rioto sluiti sa iseckanim mladim lukom uz paradajz salatu.

HRONO
126 KU AR
-ruak-
 ROLOVANA PLEKA

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
pleka
senf
zaini (po izboru)
mast
crni luk
argarepa
celer
mlevena paprika
biber
lovorov list Priprema:
ruzmarin Pleku noem rastanjiti da se lepo moe urolovati.
vlaac Utrljajati zaine, sa svih strana, a zatim premazati senfom
(bez eera) i urolati.
Ubaciti u mreicu za rolovanje pleki.
Ja to radim ovako: meso urolam, na iroku cev navuem mrei-
cu, pa kroz cev proguram meso i tako lako upakujem.
U uvear ili vatrostalnu dublju posudu sa poklopcem spustiti
pleku, sipati dve velike ae vode, dodati kaiku dozvoljene
masnoe, a okolo sloiti puno povra, luk, argarepu, celer,
kulinat, mlevenu papriku, malo bibera u zrnu, lovorov list, malo
ruzmarina ili vlaca.
Pei u rerni na 300 stepeni, uz povremeno okretanje pleke.

HRONO 127
KU AR
-ruak-
 Bolonjeze
sa pagetama od tikvica

Sofija ulibrk

Sastojci:
500 g mlevenog mesa
2 glavice crnog luka
sos od paradajza, domai
(ili kupovni bez eera)
zaini po elji - so, biber,
suvi zain, origano, bosiljak
tikvice

Priprema:
Bolonjeze sos napraviti po standardnoj proceduri: izdinstati luk,
dodati meso i na kraju paradajz sos i zaine, pa kuvati dok ne
dobije eljenu gustinu.
Tikvice (jednu ili vie komada) oljutiti, pa ljutilicom polako
skidati sloj po sloj i praviti rezance. Staviti ih na par
minuta u posoljenu kipuu vodu, procediti i posluiti sa sosom.

HRONO
128 KU AR
-ruak-
Svinjski gula sa karfiolom

Katarina Popovi Gluevi

Sastojci:
500 g svinjskog filea
praziluk
mlevena paprika
sueni perun
beli luk
vlaac
500 g karfiola
zaini (po elji)

Priprema:
Praziluk izdinstati na vodi i malo svinjske masti. Kad postane
staklast dodati mu meso, koje je prethodno iseckano.
Nastaviti sa dinstanjem uz dodavanje belog luka, vlaca i malo soli.
Na kraju dodati mlevenu papriku, biber, malo tucane ljute
paprike. Kuvati oko 30 minuta, a u meuvremenu pripremati
karfiol u slanoj kljualoj vodi, 10-15 minuta. Nakon toga ga
dobro ocediti, posoliti i dodati seckani beli luk.

HRONO 129
KU AR
-ruak-
 HRONO
130 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 131
-veera-
 VEERA
Stigli smo i do poslednjeg obroka u toku dana. Ako smo pravilno postupali do sada, ne bi
trebalo da budemo previe gladni. To ne znai da treba da izbegnemo veeru, ve da
mudro iskombinujemo lagan obrok.
Uvee poinje period odmora organizma, uveliko
se sniava nivo kortizola, hormona budnosti, nivo
insulina je nizak a poveano je luenje nekih drugih
hormona. Takoe, smanjuje se luenje enzima za
varenje hrane.
Idealan izbor hrane za veeru su laki proteini i salate,
povre koje nije skrobno ali je bogato vlaknima.
Poinje period regeneracije elija i stvaranje novih.
Imuni sistem se aktivira i zahuktava. Veernji obrok
treba da bude lagan, jer na organizam nema mogu-
nost da se izbori sa tekom ili obilnom hranom koju
pojedemo uvee.
Ovo je vreme za unos vlakana (koji e nas zaititi u
toku itave noi) i polinezasienih masnih kiselina
(masne ribe, kao to su skua, losos, tuna i druge).
Obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama preli-
venim hladno ceenim uljima.
Drugi izbor, isto tako dobar za veeru je sledei: grilo-
vana piletina/uretina, tunjevina ili kuvana jaja (samo
belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili vie sveih
salata, zainjenih balzamikom i hladno ceenim uljima.
HRONO
132 KU AR
Koliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu
brojnih metabolikih poremeaja u organizmu, toliko je
akcentovanje na veeri odluujue za neuspeh mnogih
dijeta, kao i za nastanak telesne figure koja ne odgovara
naoj bazinoj konstituciji (uveanje stomaka, zadnjice,
uveanje gornjeg dela ruku kod ena itd.).
Idealno vreme za veeru je oko 19 h, mada su mogua i
vea odstupanja na kasnije vreme, jedino treba voditi ra-
una da vreme izmeu veere i zaspivanja ne bude krae
od 2 sata, jer se u snu usporava veina telesnih funkcija,
mnogi enzimi skoro prestaju da se lue i sva hrana ostaje
nesvarena dugo vremena. Ovo dalje dovodi do taloenja
potkonih masnoa, ali i ozbiljnih oboljenja nakon dugo-
godinjih greaka u ishrani.
Ako uvee pojedemo sendvi, picu ili testeninu, dodali
smo nekoliko masnih naslaga gde im nije mesto.
Uivajte u predlozima za veeru, ne preterujte, setite se
svog metabolizma!
Prijatan vam obrok!
-veera-
 Pravilno Nepravilno

Tunjevina i salata Pica

Grilovana piletina/ Palainke
uretina i salata Sendvii
Belance Hamburgeri

HRONO
KU AR 133
-veera-
 SUVE PAPRIKE PUNJENE
JUNETINOM I VRGANJIMA

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
10 suvih paprika
200 g mlevene junetine
1 olja (250 g) vrganja
velika glavica crvenog luka
en belog luka
olja (250 g) kuvanog paradajza
bez eera
olja vode
so, list celera, biber, malo ljute paprike
kaika dozvoljene masnoe
Priprema:
Najpre, potopiti paprike u mlakoj vodi da omekaju dok se
ostalo priprema.
Na zagrejanu masnou dodati sitno iseckan luk, posoliti kako bi
pustio vodu, promeati i dodati po potrebi malo vode.
Kad luk postane staklast, dodati junetinu i vrganje, zatim malo bibera,
soli i malo ljute paprike. Pred sam kraj dodati sitno iseckan beli luk.
Skloniti sa ringle i kaiicom puniti paprike.
Paprike slagati u erpu, a preko dodati veliku asu kuvanog
paradajza, au vode, list celera.
Poklopiti i kuvati na laganoj vatri oko 30 minuta.

HRONO
134 KU AR
-veera-
 Mornarska salata

Ana Gifing

Sastojci:
3 konzerve sardina
100 g mlade boranije
3 svee crvene paprike
2 glavice crnog luka
1 krastavac
200 g spanaa
6 paradajza
aka maslina Sueni perun je izuzetno
2-3 ena belog luka bogat kalcijumom.
1 ceo limun i sok od 1 limuna
seme mlevenih kapara
suen majoran Priprema:
biber i so Sardine izvaditi iz konzerve, ocediti od ulja, oistiti od kosti i
2 kaike ulja sei na sitne komade. Obariti boraniju i isei na tapie, a papri-
perun ku, luk i krastavac (moe i kiseli) isei na tanke kolutie.
Dobro opran i oceen spana isei na rezance, a paradajz oguli-
ti i isei na kockice. Masline je najbolje nabaviti punjene, pa sve
namirnice pomeati.
Limun isei na sasvim tanke kolutove i dodati ga salati, a onda
sve preliti marinadom od ulja, seckanog belog luka, limunovog
soka i zaina. Pobiberiti i posoliti po ukusu.

HRONO
KU AR 135
-veera-
 BROKOLI PIRE,
KUPUS SALATA I PILETINA PEENA U KESI

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
brokoli (1 glavica)
cvet karfiola
kaika maslinovog ulja
miroija
kupus
piletina
biljni zain

Brokoli ima blagotvorno dejstvo na
ceo organizam, a najvie se koristi u
prevenciji razliitih karcinoma.
Priprema:
Brokoli i karfiol obariti u malo slane vode ili na pari. Ocediti,
ali u posudi ostavite malo vode.
tapnim mikserom napraviti pire, dodati kaiku maslinovog
ulja, kaiicu miroije. Dodati biljni zain i malo bibera,
a po elji i malo belog luka.
Kupus narendati, posoliti, nacediti limunov sok i preliti
maslinovim uljem.
Piletinu staviti u kesu za peenje i na njoj izbuiti male rupe.
U tepsiju naliti vodu, zatim staviti piletinu i pei na 300 stepeni.
Ovo moe biti i ruak i veera, samo za veeru koristite uvek
belo meso.

HRONO
136 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 137
-veera-
 ufte u paradajz sosu

Dragana orevi

Sastojci:
500 g mlevene junetine
crni i beli luk
morska so
perun
biber
mlevena paprika

Priprema:
500 g mlevene junetine umeati sa sitno seckanim crnim
i belim lukom, morskom solju, perunom, biberom i malo
mlevene paprike.
Dobro umesiti pa praviti kuglice i priti ih na malo ulja.
U erpu sipati sok od paradajza ili pelat, ubaciti uftice
i kuvati zajedno.
U sos moete dodati malo belog luka i peruna.

HRONO
138 KU AR
-veera-
Medaljoni s crvenim lukom

Biljana Lund

Sastojci:
svinjski file
crveni luk
peurke
zaini

Crveni luk je bogat

vitaminima i mineralima,
koristan je astmatiarima!

Priprema:
Ceo file zamotati u foliju, prethodno posoliti i pobiberiti.
Pei u rerni na na 220 stepeni 40 minuta. Peurke i crveni luk
isei na rebra i staviti u teflon sa nekoliko kapi ulja, a potom
i zainiti.
Prvo spremati u poklopljenom tiganju a na kraju skinuti
poklopac da meso dobije smeu boju.
Posluite uz rotkvice, paradajz i rukolu... Prijatno!

HRONO
KU AR 139
-veera-
 Fairane nicle sa tikvicom

Mirjana Vasiljevi
Brze i jako ukusne pljeskavice.

Sastojci:
500 g mlevenog juneeg mesa
biljni zain
biber
1 jaje
2, 3 ena belog luka
kaiica sode bikarbone
1 tikvica

Priprema:
Meso zainiti biljnim zainom, mlevenim biberom, dodati 1 jaje,
2-3 ena belog luka, kaiicu sode bikarbone i sitno narendati
jednu manju tikvicu.
Ostaviti pola sata poklopljeno u friideru dok se tikvica opusti.
(ako je gusto dodati malo vode i promeati)
Kaikom umoenom u ulje uzimati masu (pola kaike), sputati
na tiganj sa vrlo malo ulja i kaikom pritiskati i oblikovati u
pljeskavicu.

HRONO
140 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 141
-veera-
 File bakalara
sa povrem i kurkumom

Ana Gifing

Sastojci:
1 file bakalara
1 praziluk
1 tikvica
1 vea paprika
zaini: kurkuma, so, biber,
beli luk u granulama

Kurkuma je jedan od najvie
korienih zaina u azijskoj kuhinji,
ima antioksidativno dejstvo
i pozitivno deluje na organizam!
Priprema:
Odlediti file bakalara u hladnoj vodi sa kaikom soli, pa
dobro osuiti i ispriti na vrelom gril tiganju.
U istom tiganju grilovati praziluk, papriku i na kraju i tikvicu,
da ostane hrskava. Dodati kurkumu, granule belog luka, so,
biber i zaliti sa malo vode ako treba.
Kada je jelo gotovo prebaciti u keramiku posudu, prvo
povre pa preko toga preni file i sve posuti kombinacijom
maslinovog ulja, limunovog soka, belog luka i vlaca.
Pei u rerni 15 minuta na 150 stepeni.
Prijatno!

HRONO
142 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 143
-veera-
 Grilovana svinjetina
sa povrem

Lana Strajni

Sastojci:
krte svinjske krmenadle -
ukloniti svu masnou i isei na trake,
posoliti i posuti umbirom
tikvice seene na kockice
malo praziluka seenog na kolutove
malo ljute papriice sitno iseckane
jedan paradajz seen na kockice
perun

Priprema:
Ubaciti meso u zagrejan gril tiganj i malo meati. Kad meso
porumeni ubaciti praziluk. Promeati nekoliko puta i dodati
tikvice i ljutu papriicu.
Meati dok ne porumene, potom dodati paradajz.
Na kraju dodati perunov list i posoliti.
Brzo je gotovo, ukusno je, a i lako za poneti na posao

HRONO
144 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 145
-veera-
 Pljeskavice od tikvica

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
2 manje tikvice
1 jaje
2 kaike dozvoljenog brana
pola kesice praka za pecivo
so, biber
biljni zain
1 en belog luka
list peruna

Priprema:
Tikvice narendati i posoliti, samo malo ocediti a zatim
dodati zaine, sitno iseckan beli luk, brano i pola kesice
praka za pecivo.
Tiganj zagrejati i poeti sa pravljenjem pljeskavica,
velikom kaikom.
Ostaviti da se zapeku sa jedne strane, pa tek onda okrenuti
na drugu stranu.

HRONO
146 KU AR
-veera-
 Junei gula
sa pireom od karfiola

Olivera Lazarevi

Sastojci:
500 g juneeg mesa od paufleka ili buta
4 glavice crnog luka
malo belog luka
paradajz pire
glavica karfiola
so, biber
mlevena paprika
vlaac

Priprema:
Na malo maslinovog ulja ubaciti kockice junetine
da se blago zapeku.
Dodati sitno seckan luk, pa po potrebi dolivati vodu.
Dinstati meso sa lukom oko 90 do 120 minuta.
Zainiti mlevenom paprikom i ostalim zainima,
pa dodati malo paradajz pirea.
Karfiol iskidati na cvetove, pa ga ubaciti u kljualu vodu
na par minuta.
Ocediti vodu i tapnim mikserom usitniti karfiol,
pa ga posoliti i zainiti po elji.

HRONO
KU AR 147
-veera-
 Hrono karbonara
na moj nain

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
150 g slanine ili budole
1/2 ljute paprike
en belog luka
2 umanca
150- 200 g raane
ili integralne testenine

Ko nije na restrikciji, moe posuti
parmezan odozgo. Prijatno!
Priprema:
Mesnatu snaninu ili budolu i pola ljute paprike, iseckati na
kockice i propriti u tiganju. Ne treba dodavati masnou,
jer je slanina sama po sebi dosta masna. Pred sam kraj dodati
ispasiran en belog luka.
U posebnoj iniji umutiti dva umanca, malo bibera i soli.
Raanu ili integralnu testeninu, obariti u posoljenoj vodi
sa par kapi ulja.
Pred sam kraj kuvanja testenine, uzeti pola kutlae vode u kojoj
se testenina kuva i ubaciti je u inijicu u kojoj su dva umanca.
Brzo meati.
Procediti i u istu erpu, staviti proprenu budolu ili slaninu,
dodati testeninu, sjediniti i skloniti sa ringle.
Sipati umanca i brzo meati. Nikako ne sme izgledati kao
kajgana, testenina mora biti samo obojena.

HRONO
148 KU AR
-veera-
 Ljuta ioka

Ana Gifing

Sastojci:
1 ioka
2 crvene paprike Priprema:
pola ljute paprike Iseckati svo povre pa zainiti sa malo soli, bibera, bosiljka,
1 crni luk origana, enjaka u granulama, maslinovim uljem
zaini i pei na 200 stepeni u rerni.

Teletina
sa grilovanim tikvicama

Dragana orevi
Tikvice pomau kod smanjivanja holesterola
i imaju pozitivna dejstva na ceo organizam.

Sastojci:
telee nicle
tikvice Priprema:
paradajz Izgrilovati nicle i tikvice na gril tiganju ili u rerni na gril opciji.
mladi luk Posluiti sa salatom od paradajza i mladog luka.

HRONO
KU AR 149
-veera-
 Piletina na trakice

Gabrijela Koci

Sastojci:
pilee belo meso
maslinovo ulje
so
kari
mladi luk
keleraba
miroija i list peruna

Piletina je idealno meso za veeru,

lagana je i dosta zasitna namirnica.
Priprema:
Pilee belo meso iseckati na trakice i pei u tiganju sa jednom
kaikom maslinovog ulja. Po elji posoliti i posuti karijem.
U posebnoj erpici na malo maslinovog ulja i vode dinstati ve-
zicu mladog luka (moe i manja glavica starog luka ili bez luka),
dodati na kockice seckanu manju kelerabu i naliti jo malo vode.
Kada je keleraba skoro gotova, ubaciti jednu tikvicu, seckanu
na kockice i dinstati jo 5 minuta dok voda ne ispari potpuno.
Posoliti i na kraju dodati malo svee miroije i list sitno
seckanog peruna.
Uz ovo jelo moete sluiti i zelenu meanu salatu, sa rukolom,
mladim spanaem i limunovim sokom.
Meni je ovo preukusno. Uivajte!

HRONO
150 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 151
-veera-
 MOJ HRONO UITAK

Boba Vlajsavljevi
Mnogo puta do sad sam pravila ovo jelo, a tajna je samo
u dobrom tiganju, da ostane sve hrskavo.

Sastojci:
150 g pileeg belog mesa
1/2 glavice crnog luka
5 - 6 ampinjona
pola crvene ili pola zelene paprike
ako je u pitanju veera
pola manjeg patlidana
manja tikvica
zaini (biber, umbir, beli luk...)

Priprema:
Zagrejati malo dozvoljenog ulja, dodati rebarca luka,
potom meso, ampinjone, papriku, patlidan i tikvicu
(sve iseckano na uske tapie).
Spremati na gril tiganju. Sve lagano meati i zainiti
dozvoljenim dodatkom za jela, biberom, umbirom,
belim lukom.
umbir izbegavati kod rizinih Po elji dodati par kapi tabasko sosa i soja sosa.
trudnoa!

HRONO
152 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 153
-veera-
 Teletina HROganoff

Ana Gifing

Sastojci:
200-300 g teletine
manja tikvica
2 crvene paprike
nekoliko ampinjona
glavica crnog luka
4 ena belog luka
sok od paradajza
zaini: so, biber, mlevena paprika
enjak u granulama,
lovorov list, perun
Priprema:
Prodinstati crni i beli luk, pa na luku propriti i meso iseckano
na kockice. Postepeno dodavati iseckano povre, prvo ampi-
njone, pa papriku, tikvice i na kraju, zaliti sokom od paradajza.
Staviti zaine i doliti malu olju vode. Pustiti sve da se krka
oko 60 minuta dok se tenost ne reducira.
Izrendati kupus i zainiti po elji i preliti gotovim sosom.
Ja sam iznenaena koliko se lijepo slau ukusi. Prijatno!

HRONO
154 KU AR
-veera-
 Bukovae

Lana Strajni
Jedna brza i ukusna veera!

Sastojci:
bukovae
brokoli
marinada (maslinovo ulje, beli luk,
limun, list peruna, mlevena paprika)

Priprema:
Bukovae najpre, oprati, prosuiti i potopiti u marinadu od
maslinovog ulja, belog luka, limuna, perunovog lista
Maslinovo ulje je odlino
i mlevene paprike.
za marinade i salate! Oprez -
izbegavati prenje Ostaviti ih da stoje malo u marinadi, uz okretanje. Nakon toga ih
na maslinovom ulju! izvaditi i pustiti da se ocede. Grilovati ih na tioj vatri sa obe strane.
Brokoli sitno iseckati, a drke na tanke listie. Od drke brokoli-
ja koristiti samo one sone delove, delove blie cvetu.
Ubacite brokoli u gril tiganj, kad su bukovae skoro gotove.
Napomena: Brokoli kratko grilovati i meati.
Peurke jesti ukoliko se uklapaju Kad sve servirate u tanjir, brokoli preliti sa malo marinade.
u va program. Zaista je vrlo ukusno!

HRONO
KU AR 155
-veera-
 LOSOS I GRILOVANO POVRE

Boba Vlajsavljevi

Sastojci:
marinada
maslinovo ulje
perunov list
celerov list
beli luk
origano
mlevena paprika
soja sos
vorester
losos

Priprema:
Grilovati povre i zainiti ga tek kada bude gotovo, ne pre,
kako ne bi pustilo svoju vodu.
Ribu premazati marinadom, maslinovim uljem i svim zainima
i ostaviti sa strane, dok ne upije sve. Losos staviti na gril tiganj,
ali ne predugo, da se ne osui.
Viljukom proveravati da li je peeno.
Servirati zajedno sa povrem i sve zajedno preliti sa
jo malo marinade.
Losos spada u superhranu!
Veoma je bogat omega 3
masnim kiselinama!

HRONO
156 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 157
-veera-
 Pijani ampinjoni
sa povrem

Ana Gifing

Sastojci:
pakovanje ampinjona
3 glavice crnog luka
en belog luka
argarepa
svee paprike
belo vino po elji
biljni zain
biber
lovorov list
ulje (po potrebi)

Priprema:
Crni luk sitno iseckati, propriti na malo ulja, a potom dodati
argarepu iseckanu na kockice. Dodati sveu papriku iseckanu
na ilijen, pa priti dok malo ne omeka.
Zatim dodati sitno iseckan beli luk, biber i lovorov list. Posle
nekoliko minuta dodati malo vode i dinstati 30 minuta
na tihoj vatri.
Kad peurke postanu meke (ne previe), sipati belo vino i doda-
ti biljni zain. Sve promeati. Saekati dok peurke ne poprime
vino. Jo malo propriti.
Jelo se moe servirati uz majonez ili pavlaku.

HRONO
158 KU AR
-veera-
 Piletina sa prazilukom

Lana Strajni

Sastojci:
belo meso
ili
praziluk
umbir u prahu
maslinovo ulje

Praziluk moe da
izazove gasove!

Priprema:
Isei belo meso na trake i posuti ga sa malo ilija.
Preko mesa staviti praziluk, po duini i popreno.
U gril tiganj sipati malo maslinovog ulja, zagrejati i nakon toga
ubaciti belo meso. Dodati umbir u prahu i spremati na umere-
noj vatri. Promeati par puta i jelo je brzo gotovo.
Meso je meko i sono i planulo je dok se trepnulo,
prijatno vam bilo!

HRONO
KU AR 159
-veera-
 Pljeskavice od pileeg mesa

Dragana orevi

Sastojci:
500 g pileeg mesa bez kostiju
glavica crnog luka
glavica belog luka
malo sode bikarbone
so
perun

Priprema:
Zamesiti masu pa staviti u friider da se malo stegne.
Oblikovati pljeskavice pa ih pei na gril tiganju sa malo ulja ili
u rerni na pek papiru.
Uz pljeskavice posluiti grilovene tikvice ili salatu po elji.

HRONO
160 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 161
-veera-
 pageti od tikvica

Aleksandra Stoji
Ukoliko se odluite da ovo jelo spremate za veeru
nemojte koristiti paradajz! Prijatno!

Sastojci:
1 tikvica
250 g belog mesa
1 crni luk
1/2 avokada
5 cherry paradajza
so, biber

Avokado je izuzetno bogat
esencijalnim masnim kiselinama!
Priprema:
Belo meso isei na trakice, posoliti, pobiberiti i staviti u vok na
malo maslinovog ulja da se pee.
Za to vreme isei crni luk na trakice a cherry paradajz na polovine.
Nakon to je belo meso dobilo boju sa svih strana, posle 5 do
10 minuta, ubaciti luk i paradajz i sve zajedno pei jo 5 do 10
minuta, dok meso ne bude peeno.
Tikvicu oljutiti kao i avokado. Seckom za ilijen isei tanke trakice.
Iskljuiti poret i iseene trakice staviti preko mesa, luka i pa-
radajza. Sve neno promeati i ostaviti minut do dva na vruoj
ringli u tiganju, da toplota skuva tikvice i avokado.
Posluiti toplo uz zelenu salatu sa paradajzom.

HRONO
162 KU AR
-veera-
HRONO
KU AR 163
-veera-
 Boranija sa belim mesom

Lana Strajni

Sastojci:
crni luk
belo meso
zelena boranija
so, zaini
paradajz
en belog luka
perunov list
crvena paprika

NAPOMENA: Ovo mogu jesti oni koji
su postigli normalnu telesnu teinu!
Priprema:
Crni luk dinstati na malo ulja, a potom dodati na kockice seeno
belo meso. Promeati i pustiti da se dinsta. Dodati i zelenu bora-
niju i sve zajedno dinstati, jo par minuta.
Sipati malo vode, dodati dozvoljene zaine ili so, malo tucane
ljute paprike i ostaviti par minuta na vatri.
Kada meso i boranija budu skuvani, dodati paradajz za picu
(ili naseckan sve paradajz, ali u tom sluaju ga staviti ve na
poetku pripreme kako bi se skuvao sa boranijom).
Za kraj, dodati jo malo vode i malo sitne crvene paprike, list
peruna i izgnjeen beli luk. Nakon par minuta va ruak je spreman.

Uz ovo odlino ide kupus salata. Prijatno!

HRONO
164 KU AR
-veera-
 Pikantna skua

Ana Gifing

Sastojci:
4 filea skue
1,5 kaika senfa
1 praziluk
maslinovo ulje
kaika korijandera
morska so, biber, origano

Priprema:
Dobro oprati praziluk, pa ga iseckati na kolutove. Skinuti kou
sa filea skue, a zatim namazati senfom i zainiti sa malo
soli i bibera.
Podeliti svaki file na poprena dva dela, a potom podmazati
pleh maslinovim uljem. Poreati etiri polovine skue, pokriti ih
kolutiima praziluka, a zatim posuti korijanderom i opet zainiti
sa malo soli i bibera.
Na to poreati preostale polovine ribe, zainiti ih origanom i po-
prskati maslinovim uljem. Pei u zagrejanoj rerni na 180 stepeni,
15-20 minuta.

HRONO
KU AR 165
-veera-
 Osli sa spanaem

Lana Straji

Sastojci:
fileti oslia
1-2 ena belog luka
maslinovo ulje
list peruna
limunov sok
spana ili blitva

Priprema:
U iniji izgnjeiti beli luk, sipati maslinovo ulje, dodati perunov
list i iscediti limun. Sve to dobro izmeati. Filete oslia posoliti
i premazati prethodno dobijenom smesom.
Osli staviti na aluminijumsku foliju, a preko njega staviti opran
spana (ili blitvu) i zaliti napravljenom smesom.
Potom ribu i spana uukati aluminijumskom folijom i staviti
u vrelu rernu. Pei 10-15 minuta.
Kada jelo bude gotovo, sluiti poliveno ostatkom preliva.

HRONO
166 KU AR
-veera-
 uretina sa povrem

Ana Gifing

Sastojci:
100 g ampinjona
350 g ureih grudi
en belog luka
4 lovorova lista
1/2 kaiice iglica ruzmarina
kaiica suenog origana
kaika soka od limuna
3 kaike maslinovog ulja
so, biber
3 paprike Priprema:
2 glavice mladog crnog luka ampinjone obrisati vlanom krpom, oistiti i prepoloviti. Meso
100 g sitnog paradajza oprati, istui tukom i isei na kocke veliine 4 cm. Oljutiti beli
luk i ispasirati. Ruzmarin iseckati, a lovorove listie oprati
i iseckati. Pomeati origano i ruzmarin sa enom belog luka.
Sve pomeati sa sokom od limuna i maslinovim uljem. Marina-
du posoliti i pobiberiti.
Kockice mesa i ampinjone drati oko 60 minuta u marinadi, uz
povremeno okretanje. Mladi crni luk i paradajz oprati i oistiti.
Mladi crni luk isei na 4 cm dugake krike. Paprike oljutiti
i oprati. Meso i peurke izvaditi iz marinade.
Zajedno sa crnim lukom, paradajzom, paprikom i lovorovim
listiima zabosti na tapi. tapi sa mesom priti oko 4 minuta
uz stalno okretanje na vrelom rotilju. U meuvremenu prema-
zati ostatkom marinade.

HRONO
KU AR 167
-veera-
 Piletina sa povrem

Olivera Lazarevi

Sastojci:
4 bataka
4 karabataka
praziluk
ampinjoni
tikvice
paprika, crvena i zelena

Peurke su dobre za
sniavanje krvnog pritiska!

Priprema:
U zagrejanu rernu staviti pleh sa malo ulja, da se ulje zagreje.
Na vrelo ulje spustiti batake i karabatake da se malo zapeku
i odmah pokriti aluminijumskom folijom.
Dok se meso pee (bar 30 minuta) oistiti i iseckati povre.
Svo iseckano povre posoliti i izmeati u plastinoj iniji pa
posuti po polupeenom mesu.
Ponovo pokriti folijom, staviti u rernu na 20 minuta i za kraj
skinuti foliju da se zapee jo par minuta.

HRONO
168 KU AR
-veera-
 Osli u sosu od povra

Ana Gifing

Sastojci:
3 veze mladog luka
beli deo praziluka
2 peene paprike
1/2 kg fileta oslia
20 komada kapara (po elji)
1/2 ljute papriice (po elji)
1 paradajz
so i biber (po ukusu)
malo maslinovog ili suncokretovog ulja

Priprema:
Na ulju propriti iseckan mladi luk i praziluk. Dodati na trake
iseene paprike, osli, kapar, paradajz i sitno seckanu ljutu
papriicu. Krkati desetak minuta i sluiti.

HRONO
KU AR 169
-veera-
 HRONO
170 KU AR
-slatko -
HRONO
KU AR 171
-slatko -
 SLATKO

Stiemo i do najzanimljivijeg dela u svakom kuvaru, a to je slatki odeljak.

Nemojte da se stidite, svi volimo slatko, a kao i kod ostalih obroka
i ovde imamo striktna hrono pravila!

Voe i slatkie, ukoliko niste u restrikciji, treba isljuivo
uzimati u periodu izmeu 16h i 18h. To je period kada
je na organizam spreman da podnese i da se izbori sa
eerima.
Kako na organizam funkcionie u ovom periodu?
U popodnevnim asovima je najnii nivo luenja
insulina i svi nai organi rade na maksimalnoj snazi,
to i dovodi do troenja nae ukupne energije. Troenje
energije vodi dalje do zamora, a fiziolokim putem se
zalihe proteina premetaju i koriste u cilju kompenta-
cije energije. Zato nije tetno da pojedemo neto slatko
u ovom periodu. Idealni slatki bi bio crna okolada,
voe, integralni keks, badem, lenik, suvo voe... Kada
biramo voe za ovaj meuobrok, treba biti obazriv i
obratiti panju na glikemijski voni index. to vei GI,
to je vea brzina podizanja nivoa eera u krvi.
Primera radi, trenje imaju GI 22, dok lubenica ima
neverovatnih 72.
Spremanje slatkia u kui takoe moe biti jako zani-
mljivo i zdravo. Predlaem da pogledate slatke recepte
naih hronera sladokusaca, a ja moram da vam izdvojim
moj omiljeni slatki recept, okoladni mus ili popularnije
oko mus!

HRONO
172 KU AR
-slatko -
 oko mus

Ana Gifing

Sastojci:
300 g okolade
sa velikim procentom kakaa (85%)
300 g mlevenog lenika
5 umanaca
5 belanaca
malo konjaka (po elji)

Priprema:
Belanca umutiti mikserom, dodati i malo pavlake za
kuvanje, sjediniti sve sastojke, staviti u inije, pa u
friider da se mus malo stegne!

Uivajte!

HRONO
KU AR 173
-slatko -
 BADEMOVI KEKSII

Suzana Rabi

Sastojci:
120 g integralnog brana
120 g speltinog mekog brana
100 g otopljene masti
2 umanca
stevie za 80 g eera
praak za pecivo
50 g mlevenih badema

Priprema:

Sve vrste sastojke izmeati, pa dodati izmeane tene sastojke

i zamesiti testo. Od testa praviti kuglice veliine oraha koje je
potrebno malo spljotiti prilikom sputanja u tepsiju. Pei na
pek papiru u prethodno zagrejanoj rerni na 150 stepeni,
30 minuta.

HRONO
174 KU AR
-slatko -
 Bajadera

Suzana Rabi

Sastojci:
200 ml vode
stevie za 200 g eera
150 g putera
300 g mlevenih badema
350 g mlevenog keksa
3 kaike kakaoa
Glazura
50 ml vode
150 g putera
3 kaike kakaoa
stevie za 100 g eera
Priprema:
Vodu, steviu i puter staviti da se otope tako da postanu jednoli-
na masa. Dodati mlevene bademe i keks i sve lepo izmeati.
Masu podeliti na dva jednaka dela. U jedan deo staviti kakao i
dobro izmesiti da se masa ujednai. U kalup dimenzija 24x30cm
postaviti samolepljivu foliju ili pek papir tako da viri sa svih
strana i preko rastanjiti prvo tamni sloj a preko njega svetli.
Vodu, puter, steviu otopiti pa polako dodati kakao i dobro izme-
Nadam se da e se svi sladokusci ati da postane kompaktna masa bez grudvica pa preliti preko
obradovati! svetlog sloja. Pre seenja neka stoji par sati na hladnom
ili u friideru.

HRONO
KU AR 175
-slatko -
 OKOLADA

Suzana Rabi

Sastojci:
220 g kakao praha
160 g putera
200 ml vode
5 kaika ulja
stevia, za 130 g eera

Priprema:
Sipati kakao u iniju i voditi rauna da je dobro usitnjen
(da nema granulica). Dodati puter i ugnjeiti kaikom. Masu
umutiti blenderom (ili mikserom) dok se lepo ne sjedine
sastojci. U posudu za kuvanje sipati vodu (200 ml), pa dodati
umuenu masu i zagrejati do temperature ispod take kljuanja.
Moete koristiti modle za mini proje ili
Skloniti sa vatre i dok je masa vrua, dodati steviu i ulje i
male papirnate korpice.
dobro umutiti mikserom dok se ne izgube sve grudvice. Sipati
dobijenu masu u kalup ili u pleh, pa kada se ohladi, staviti u
zamrziva.

HRONO
176 KU AR
-slatko -
 GALETE

Slavica Tuti

Sastojci:
3 olje brana (po elji, ovseno, raano...)
1 olja semenki lana, susama,
suncokreta, bundeve
1/2 kesice praka za pecivo
2 kaike maslinovog ulja
malo soli
kisela voda (toliko da testo
bude gustine testa za proju)

Priprema:

Testo razdvajati kaikom i sputati u zagrejan peka za galete.

Testo moe da stoji par dana u friideru to galetama daje

prednost u spremanju .

HRONO
KU AR 177
-slatko -
 Hrono slatki namaz

Aleksandra Stoji
Ovaj namaz je mogue jesti i u periodu restrikcije ali ga treba ograniiti
na jednom u 7 do 10 dana. Jesti ga iskljuivo za doruak nakon obinog doruka.

Sastojci:
200 g lenika
100 g susama
50 g putera
4 kaike maslinovog ulja
8 kaika rogaa
stevia, po potrebi

Priprema:
Susam propriti u rerni 5 do 10 minuta na 150 stepeni,
ali paziti da ne izgori.
Lenike propriti 10 do 15 minuta u rerni. Oljutiti nakon
to se ohlade.
Susam i lenik samleti, koristei multipraktik ili tapni mikser.
Nakon toga sve sastojke staviti u blender i pomeati
sve sastojke u njemu.
Mere koje su prikazane su osnova, po vaem ukusu moete
dodavati manje ili vise lenika, ulja, putera, stevie, rogaa...

HRONO
178 KU AR
-slatko -
 OKOLADNE KOCKE

Suzana Rabi

Sastojci:
2 olje speltinog mekog brana
2 olje kiselog mleka
1/4 olje ulja
pola kaiice sode bikarbone
stevie za 200 g eera
3 kaike kakaoa
Glazura:
17 kaika bademovog mleka
125 g putera
stevie za 100 g eera
3 kaike kakaoa

Priprema:
Sve sastojke umeati varjaom tako da nema grudvica. Smesu
prebaciti na pek papir i tepsiju u prethodno zagrejanu rernu i
pei na 180 stepeni, 30-40 minuta.

Glazura:
Sastojke za glazuru prokuvati, meajui da masa postane jedno-
lina i glatka.
Kola izvui iz rerne i ostaviti ga da se prohladi. Isei ga na
kocke i preliti vruom glazurom prvo po iseenim rubovima pa
onda preko cele tepsije.

HRONO
KU AR 179
-slatko -
 KEKSII SA ROGAEM

Suzana Rabi

Sastojci:
50 g heljdinog brana
200 g speltinog mekog brana
125 g otopljene masti
2 umanca
6 kaika kiselog mleka
100 g rogaa
praak za pecivo

Priprema:
Od svih sastojaka zamesiti testo. Na branom posutoj podlozi
testo razvaljati na debljinu pola centimetara pa sei keksie
eljenog oblika.
Keksie pei na pek papiru u prethodno zagrejanoj rerni
na 160 stepeni, oko 20 minuta.

HRONO
180 KU AR
-slatko -
 Kola Slaana

Slaana Stankovi

Sastojci:
220 g badema
6 kaika stevie
4 jajeta
5 kaiica rendane kore limuna
1/2 kaiice cimeta
malo soli

Priprema:
Samleti bademe zajedno sa 2 kaike stevie. umanca pomeati
sa jo 2 kaike stevie, korom limuna, cimetom i prstohvatom
soli. Smesu dobro izmeati, a zatim dodati samlevene bademe.
Od belanaca napraviti am sa preostalom koliinom stevie.
Postepeno dodavati umueni am od belanaca smesi
od umanaca i limuna. Paljivo promeati da bi am to vie
ostao umuen.
Smesu sipajte u pleh u koji je stavljen papir za peenje.
Pei u zagrejanoj rerni, na 180 stepeni, 35 minuta.

HRONO
KU AR 181
-slatko -
 Kola sa jabukama

Milena Stojanovi

Sastojci:
2 jajeta
2 jabuke
2 kaike speltinog griza
2 kaike speltinog brana
cimet po ukusu
1/4 kaiice stevie
praak za pecivo
soda bikarbona

Priprema:
Jabuke oljutiti i izrendati. Posuti sa malo limunovog soka da
ne potamne. U umanca dodati brano, griz, cimet, na vrh noa
praak za pecivo i sodu bikarbonu. U smesu dodati narendane
jabuke. Ukoliko je smesa jako gusta dodati par kaika vode.
Belanca umutiti u vrst sneg sa steviom.
Belanca postepeno dodavati u umuenu smesu i polako meati.
Kola pei u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 20 minuta.

HRONO
182 KU AR
-slatko -
 Torta sa jagodama

Daliborka Niter

Sastojci:
6 jaja
4 kaike stevie
6 kaika speltinog mekog brana
praak za pecivo
10 kaika vode
Fil:
2 ae milerama
1 kg jagoda

Fil:
Dva belanceta umutiti u ne pa dodati
3 kaike stevie i jo mutiti. Kad je gotovo
ubaciti 2 ae milerama od 500 ml i pome-
ati polako varjaom.
Na donju koru staviti pola fila, pa nasei
1/2 kg jagoda, zatim staviti drugu koru pa
drugu polovinu fila i jo 1/2 kg jagoda.
Priprema:
Odvojiti umanca od belanaca ali posebno ostaviti dva belance-
ta sa strane za fil.
umanca umutiti penasto sa steviom pa dodati 4 kaike vode,
zatim dodati brano i praak za pecivo i jo malo mutiti.
Preostala 4 belanca umutiti u ne i dodati ih umancima. ne
polako spajati sa umancima dok se ne dobije ujednaena smesa.
U pleh srednje veliine staviti pek papir, sipati smesu i pei u
zagrejanoj rerni na 220 stepeni.
Kada se kora ohladi presei je na pola koncem (prvo obeleiti
noem sa strane i onda koncem polako sei).
Torta se pravi dan ranije da bi kora omekala.

HRONO
KU AR 183
-slatko -
 Granola

Milica Bradi

Sastojci:
4 oljice zobenih pahuljica
1 oljica peninih klica
1 oljica susamovih semenki
1 oljica suncokretovih semenki
1 oljica lenika
4 kaike ulja
olje jemenog slada

Priprema:
Lenike sitno narezati. U odgovarajui pleh sipati pripremljeno
ulje i razmazati ga. Rernu ukljuiti na 120 stepeni i staviti pleh
da se ugreje.
U vangli pomeati zobene pahuljice, penine klice, susamove
semenke, suncokretove semenke i narendane lenike
i sve sastojke staviti u pleh i pei u rerni oko 90 minuta.
Kad budu peene, semenke e imati zlatnu boju i bie suve,
hrskave. Dobijenu smesu ohladiti i uvati u tegli do upotrebe.
Koristiti kao dodatak u testima za keks, palainke, u filovima
i kao dodatak u raznim kremama. Pre upotrebe moe se samleti.

HRONO
184 KU AR
-slatko -
 Heljdine palainke

Jelena Marii

Sastojci:
1 olja integralnog peninog brana
1 olja heljdinog brana
prstohvat soli
voda

Priprema:
Prosejati brana na sito sa okcima srednje veliine.
U pripremljenu posudu staviti integralno penino i heljdino
brano kao i morsku so. Postepeno dodavati vodu, neprestano
meajui varjaom da se ne bi napravile grudvice.
Umutiti ree testo i ostaviti ga da stoji preko noi. Pei pala-
inke na ulju od kukuruznih klica i filovati demom bez eera.

HRONO
KU AR 185
-slatko -
 VANILICE

Suzana Rabi

Sastojci:
150 g speltinog mekog brana
150 g speltinog integralnog brana
200 g otopljenog putera
tapi vanile
2 umanca
praak za pecivo
stevie za 100 g eera

Priprema:
Sve vrste sastojke izmeati. U tene sastojke dodati sadraj
iz tapia vanile (vanilu presei uzduno na pola pa otrom
stranom noa sastrugati unutranjost tapia) i dobro izmeati.
Spojiti vrste i tene sastojke i zamesiti testo.
Na branom posutoj podlozi razviti testo debljine pola centime-
tara pa aicom ili kalupom vaditi vanilice. Pei na pek papiru
u rerni na 150 stepeni, 20-30 minuta.
Oni koji su van restrikcije mogu mazati vanilice demom
bez eera i spajati po dve.

HRONO
186 KU AR
-slatko -
Hrono palainke bez jaja

Dragana orevi

Sastojci:
2 olje odabranog brana
kaiica soli
kaiica sode bikarbone
2 olje vode
2 kaike maslinovog ulja

Priprema:
Pomeati sastojke, ostaviti smesu da kratko odstoji i pei palai-
nke. Filovati demom bez eera ili hrono slatkim namazom.

HRONO
KU AR 187
-slatko -
 HRONO
188 KU AR
-po sno -
HRONO
KU AR 189
-po sno -
 POSNO

Pojam posta je najee vezan za religiju, ali ima i onih koji poste da bi
oistili i odmorili organizam, prvenstveno jetru od prekomernog unoenja
zasienih masnoa i mesa.

Sa aspekta pravilne ishrane, pravilno sprovedeni post
je veoma koristan za svaki organizam. Naroito je efi-
kasan pravoslavni post, takozvani veliki post, koji traje
est nedelja. Post nikako ne bi trebalo due da traje,
jer to moe biti tetno za zdravlje i moe onemoguiti
ienje od toksina, odnosno otrova.
Dakle, detoksikacija ili ienje organizma postom,
podrazumeva ienje elija tela od vika sluzi, vode,
kiselina i otrova. Te naslage, koje su sve vee kako je
ovek stariji, usporavaju promet izmeu kapilara, nervnih
elija i elija vitalnih organa. Rezultat svega toga su
hronina zapaljenja zglobova, tkiva i krvnih sudova,
a ujedno stvara i povoljne uslove za nastanak raznih
tumora. Da bismo oistili organizam, ne moramo da
gladujemo. Potrebno je u vreme posta da jedemo biljnu
hranu i da smanjimo unos zasienih masti.
Sirova hrana isti ljudski organizam od toksina,
spreava kvarenje zuba, stimulie crevnu peristaltiku,
regulie metabolizam Inae, u sirovom stanju neje-
stive namirnice kad proklijaju postaju veoma zdrave
i ukusne - na primer, mahunarke, kao to su soivo,
pasulj Tako, na primer, pola olje proklijalog semenja
moe da sadri isto toliko vitamina C koliko i 6 aa soka
od pomorande.
Tokom posta konzumirati proteine (belanevine) biljnog
porekla (pasulj, bob, soja, soivo) ili ivotinjskog (riba
- rena ili morska). Izbegavati morske plodove, jer imaju
ak tri puta vie holesterola od slanine. Ne unositi pre-
veliku koliinu hrane, jer post podrazumeva umerenost
u svemu. Svaki viak preoptereuje organizam. Meso,
koje ne unosimo tokom posta, sadri dosta organskog
gvoa koje organizam dobro iskoriava, pa tokom
posta treba koristiti namirnice bogate ovim mineralom
- penine klice, spana, semenke bundeve, integralne
itarice, jezgrasto voe (bademe, lenike)
u sirovom stanju.
Radi boljeg snabdevanja organizma proteinima (bela-
nevinama), tokom posta, neophodno je da se pravilno
kombinuje biljna hrana. Na taj nain biljni proteini se
dopunjuju i naem organizmu obezbeuju sve esenci-
jalne aminokiseline i dostiu bioloku vrednost slinu
vrednosti namirnica ivotinjskog porekla.

HRONO
190 KU AR
-po sno -
Zbog sadraja belanevina, soivo je veoma cenjena i
esto koriena namirnica za vreme posta. Po sastavu
je najsvarljivija meu mahunarkama. Soivo je jedna od
najbogatijih biljnih namirnica proteinima i gvoem.
Budite obazrivi kada zavravate post, nemojte naglo
prei na mrsnu hranu, jer postoji opasnost od javljanja
problema sa varenjem. Nema osobe koja posle prelaska
sa posne na meovitu ishranu nije osetila teinu u elu-
cu, nadutost, nakon uzimanja obilnog - masnog obroka.
Posle posta, naem organizmu je neophodno odree-
no vreme da bi se naviklo na novu mrsnu ishranu.
Umesto naglog uzimanja masne i jako zainjene
hrane, trebalo bi konzumirati to prirodniju i laku
hranu sa malo masti, orbe od povra (tikvice, karfiol,
paprika, brokoli), peeno, dinstano, grliovano ili
kuvano posno meso bez vidljivih masnoa i koice,
nemasnu ribu
Posna ishrana predvia uzdravanje od konzumacije
namirnica ivotinjskog porekla, pa veina osoba misli
HRONO
KU AR
-po sno -
da e im post pomoi i da redukuju telesnu teinu,
odnosno da smraju. Naalost, istina je malo drugaija,
ako ne vodimo rauna, moe nam se desiti da dodamo
koji kilogram, iz razloga to konzumiramo mnogo
ugljenih hidrata i biljnih masti - margarin, razne posne
kolae, keks, biskvite, itne pahuljice, kuvano korenasto
povre, pite od krompira, lisnata testa, biljnu pavlaku,
biljni lag, biljne sireve, a zatim i namirnice sa visokim
glikemijskim (slatkim) indeksom (krompir, proizvode
od kukuruza, banane...). Osim mogueg poveanja
telesne teine, moe nam se desiti i da dobijemo
poviene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, iz
razloga to konzumiramo hidrogenizovane trans masti,
koje su prisutne u svim konzervama, supama iz kesice,
pekarskim masnoama, margarinu, posnim kolaima...
Imajte na umu da vam se posle posta prua mogunost
da nastavite ili ponete pravilno da se hranite.
Uivajte u posnim receptima centra DR Gifing.
Prijatan post!
191
 Mornarski paradajz

Sastojci:
6 velikih paradajza
200 g crnog luka
150 g kore od belog hleba
100 g sardina (bez kime)
100 g peurki
malo sitno iseckanog peruna
mlevena paprika
malo ulja

Priprema:
Paradajz presei na pola i izdubiti. Luk sitno iseckati, pa ga
lagano kuvati na ulju, dodati nastrugan hleb, izgnjeene sardine
i peurke, posoliti, posuti mlevenom paprikom i staviti malo
sitno iseckanog peruna.
Paradajz puniti tim nadevom, prskati uljem i do kraja pei u
vruoj penici.

HRONO
192 KU AR
-po sno -
Pikantne suve ljive

Sastojci:
200 g suvih ljiva
50 g badema
0,5 kg crnog luka
2 dl belog vina
ulje
mlevena paprika
biber
so

Priprema:
Isei crni luk na rebarca i dinstati da postane staklast. Dodati
suve ljive, vino i zaine pa nastaviti sa dinstanjem.
Desetak minuta pre skidanja sa vatre staviti obaren badem.

HRONO
KU AR 193
-po sno -
 Pita od pirina
i peuraka

Sastojci:
500 g integralnih kora
200 g pirina
200 g ampinjona
1 glavica crnog luka
2 dl ulja
biber
so

Priprema:
Obariti pirina u slanoj vodi i iscediti ga.
ampinjone oisititi, obariti u slanoj vodi, ocediti i isei na rezance.
Sitno iseen luk propriti na ulju, dodati pirina, peurke,
so i biber. Sve dobro promeati.
Sastaviti 4 kore (svaku prethodno nauljiti), premazati ih filom,
uviti u rolnu, staviti u podmazan pleh, premazati uljem i pei
dok ne porumene.
Peenu pitu zaliti pouljenom toplom vodom i jo malo zapei.

HRONO
194 KU AR
-po sno -
 Plavi patlidan
na avinjonski nain

Sastojci:
3 plava patlidana
1 kg paradajza
1 eanj belog luka
malo nastruganog belog hleba
malo ulja
dozvoljeno brano

Priprema:
Plave patlidane oguliti i rasei po duini, na trake iroke 1 cm.
Dobro posoliti da bi se izvukla voda, zatim ih obrisati, posuti
branom i lagano priti na ulju.
Paradajz oguliti, izvaditi seme, iseckati ga, rastopiti u ulju, poso-
liti i dodati zgnjeen beli luk.
Dodati jo malo mrvica od nastruganog hleba da bi sok bio
gui. Plave patlidane poloiti na pleh, preliti rastopljenim
paradajzom, posuti nastrugani hleb, poprskati uljem i staviti u
vruu penicu da bi se na njima uhvatila kora.

HRONO
KU AR 195
-po sno -
 Posna salata

Sastojci:
500 g kukuruza
200 g kiselih krastavia
200 g mariniranih ampinjona
1 konzerva tunjevine
200 g keapa
250 g posnog majoneza

Priprema:
Skuvati 500 g kukuruza eerca, ocediti i ohladiti.
Dodati 200 g seckanih mariniranih ampinjona
i 1 konzervu oceene tunjevine.
Lagano izmeati i posoliti, pa dodati 200 g keapa i 250 g
posnog majoneza. Jo jednom sve izmeati, ukrasiti zelenim
maslinama i paradajzom po elji i ohladiti pre sluenja.

HRONO
196 KU AR
-po sno -
 Praziluk sa prelivom

Sastojci:
1,5 kg praziluka
(samo beli delovi strukova)
malo ulja
brano
mlevena paprika

Priprema:
Praziluk dobro oprati, rasei uzdu, pa odseene komade
svezati u vezice.
Potopiti ga na 30 minuta u vrelu vodu da omeka a zatim ga
skuvati u slanoj vodi. Dobro ga ocediti, staviti u plitku posudu
i preliti proprenim branom na ulju sa malo mlevene paprike.
Lisnati delovi praziluka mogu se iskoristiti za salatu.

HRONO
KU AR 197
-po sno -
 Prene tikvice

Sastojci:
3 oguljene tikvice iseene po duini
nekoliko kolutova limuna
malo peruna

Priprema:
Iseene komade tikvica posoliti i ostaviti 15 minuta, da voda
izae iz njih. Dobro ih obrisati, posuti branom, ispriti u vruoj
fritezi, ocediti mast a zatim ih staviti na plitku iniju. Tikvice se
pre 3 do 4 minuta.
Garnirati prenim perunom i kolutovima limuna i odmah
sluiti.

HRONO
198 KU AR
-po sno -
 Soivo sa tofuom

Sastojci:
500 g soiva
1 sitno iseckana glavica crnog luka
150 g tofua iseenog na kocke
1 vezica zaina
1 argarepa
60 ml ulja
20 g brana

Priprema:
Soivo oprati, pustiti da odstoji u vodi kratko vreme i kuvati
u vodi u kojoj je bilo potpljeno. Malo posoliti, staviti vezicu
zaina, argarepu i luk, pa lagano kuvati dok ne bude gotovo.
Luk propriti dok ne dobije svetlo utu boju, a zatim dodati
tofu, pa ih preliti vodom u kojoj se kuvalo soivo i pustiti
da prokuva.
Da bi dobilo potrebnu gustinu, staviti brano koje je prethodno
promeano sa 30 ml ulja. Zatim dodati oceeno soivo, paljivo
izmeati i sluiti.

HRONO
KU AR 199
-po sno -
 Sastojci:

Priprema:

HRONO
200 KU AR
Sastojci:

Priprema:

HRONO
KU AR 201
 Sastojci:

Priprema:

HRONO
202 KU AR
Sastojci:

Priprema:

HRONO
KU AR 203
 Sastojci:

Priprema:

HRONO
204 KU AR
Sastojci:

Priprema:

HRONO
KU AR 205
 Sastojci:

Priprema:

HRONO
206 KU AR
Sastojci:

Priprema:

HRONO
KU AR 207
 Sastojci:

Priprema:

HRONO
208 KU AR
Sastojci:

Priprema:

HRONO
KU AR 209
 JAKA BAZNA REAKCIJA: TO VIE JESTI

celer sve - rendan

perun
brokoli
sve mladi spana
biljni ajevi (nana, kamilica, zeleni)
limun, lajm*
beli luk
suve smokve*, suvo groe
sokovi od povra (argarepa najvie)
groe bez semenki
dinja
lubenica* (oprez visok GI), mango
suene masline
stevia prirodni zaslaiva
papaja

umeboi ljive*

* veoma visoka bazna reakcija dobro je limun (iako je kiselog ukusa) dodavati biljnim ajevima i vodi,
* lubenica ima visok glikemijski indeks, izuzetno doprinosi poveanju telesne teine

HRONO
210 KU AR
UMERENO BAZNA REAKCIJA: TO VIE JESTI

avokado pomorande, mandarine, trenje

artioke, pargle proso, heljda

zelena salata badem, lenik, brazilski orah

rotkva miso

argarepa - rendana kesten

plavi patlidan umbir

rotkvice soivo

krastavci cimet

maslinovo ulje, laneno ulje ljute papriice

prokelj kari, kurkuma

praziluk, crni luk senf, francuski

graak, boranija tikvice, tikva

peurke breskva

sve kupus i kiseli kupus (ali ne i turija) pakanat

paradajz sve kokosov orah

seme susama banana

morska so kruka

soja voni sokovi

sve zreliji spana ribizla, kupina, malina

HRONO
KU AR 211
 NEUTRALNE NAMIRNICE: NE PRAVE KISELOST U TELU

pavlaka kiselo mleko

seme suncokreta umance
puter (maslac) sva ulja, sem maslinovog, ono je bazno

UMERENO KISELE REAKCIJE: MANJE JESTI

sirevi vino (pH oko 4.4)

ribarena, morska med
organsko meso borovnice
integralna testenina i itarice mekinje
areni i uti pasulj suvi kokosov orah
suve mahunarke (ne soja) kotunjavo voe (ne badem)
ra keap, senf industrijski
kokice ljive, suve ljive
krompir integralni pirina
vanila sojin sir
keap domai guetina
kukuruzni hleb koljke
ulje od semenki groa paetina
ulje od suncokreta ovas
zaslaeni voni sokovi piletina, uretina

HRONO
212 KU AR
BLAGO KISELA REAKCIJA: PRAVE UMERENU KISELOST U TELU

belance jeam
crveni pasulj kuvan spana
pistai semenke bundeve
seme bundeve kozje mleko

JAKO KISELE REAKCIJE: TO MANJE JESTI

beli hleb kafa

peciva od belog brana pivo (pH od 2.4 do 1.0)

testenina od belog brana vetaki zaslaivai (aspartam, saharin)

kolai od belog brana estoka alkoholna pia (pH do 0.5)

okolada gazirana bezalkoholna pia

sladoled brusnice

junetina*, svinjetina*, jagnjetina* kikiriki, orah

konzervisana tuna i sardina parmezan

prena, pohovana hrana kuhinjska so

kvasac svi eeri

turija (ne vai za kiseli kupus) sir industrijski procesiran za sendvi

rafinisane itarice coca cola (pH 2.2)

beli pirina plodovi mora

sojino, pirinano mleko crni aj

kakao zaslaeni voni sokovi

musli sa dodatkom eera lekovi

* mesa i ribe treba obavezno jesti uz bazne namirnice, a ne sa krompirom, belim

pirinem, belim hlebom, pivom itd...

HRONO
KU AR 213
 GLIKEMIJSKI INDEKS NAMIRNICA

HRONO
214 KU AR
GLIKEMIJSKI INDEKS NAMIRNICA

HRONO
KU AR 215
 HRONO
216 KU AR
-suplem eti-
 SUPLEMENTI

Suplementacija je jedna od bitnih stavki u naem programu ishrane

i preventivne medicinske prakse.

Zahvaljujui paljivo biranim suplementima, rezultati
programa postaju 100 odsto efikasni, jer je izbor i do-
ziranje individualno.
Zdravlje je, bez premca, najvee bogatstvo, a dijetetski
suplementi predstavljaju podrku zdravom nainu ivo-
ta, dobroj fizikoj kondiciji, a u sinergiji sa pravilnom ishra-
nom, doprinose dostizanju eljenog kvaliteta ivota,
kao i postizanju vrhunskih sportskih rezultata.
Predstavljamo vam razliite brendove suplemenata,
koji su se pokazali izuzetno uspenim u naim studija-
ma. Glavna prednost suplementacije je dovoenje me-
tabolikih procesa u ravnoteu, poboljanje celokupnog
zdravstvenog stanja i regulisanje telesne teine.

HRONO
KU AR 217
-suplem eti-
 WVS u svojoj bogatoj paleti ima ponude vrhunskih svetskih proizvoaa suplemenata.
Oni su razvrstani u dve posebne linije:
dijetetski suplementi koji doprinose ouvanju i unapreenju zdravlja SWANSON INTERNATIONAL
dijetetski suplementi za unapreenje sportskih performansi, kako kod profesionalnih sportista
tako i kod rekreativaca - PhD NUTRITION.

BROMELAIN

Bromelain spada u grupu enzima, koji poseduju

sposobnost da razgrauju proteine. Veoma je efikasan
kada je re o ublaavanju i leenju upale koja se javlja u
miiima i tkivima, kao i kada je re o procesu varenja.
Pomae i ostalim enzimima koji aktivno uestvuju u
procesu varenja, poput tripsina i pepsina, omogua-
vajui na taj nain neometano i efikasnije varenje.
Bromelain se takoe smatra jako efikasnim razreiva-
em krvi (spreava preteranu lepljivost trombocita),
kao i supstancom koja se odlikuje svojstvima pomou
kojih se spreavaju upale. Olakava cirkulaciju i oslo-
baanje suvinih tenosti, smanjuje otoke, modrice,
crvenilo i osetljivost koja se moe javiti kao direktna
posledica povrede tkiva, bola u miiima ili operacije,
smanjuje simptome angine i tromboplebitisa, ublaava

HRONO
218 KU AR
-suplem eti-
direktne i indirektne posledice dijareje. Od neprocenji-
ve je pomoi prilikom ublaavanja hroninog bronhitisa,
alergija koje napadaju disajne organe i kod sinusiti-
sa (upale sinusa). Veoma je efikasan u ublaavanju
hroninih upala i otoka koji zahvataju zglobove i tkivo,
kao i intenzivnog bola koji je direktna posledica napada
kostobolje i ukoenosti kime.

Uzimanjem Bromelaina kao dodatka ishrani postiemo

ublaavanje:
povreda i deformacija miia i prateeg bola
bola koji potie od artritisa, upala, sinuzitisa,
hroninog bronhitisa, astme i alergija
infekcija urinarnog trakta i posledica dijareje
problema sa varenjem i goruice
simptoma izazvanih kostoboljom
posledica angine i tromboplebitisa.

Upotreba: 1 tableta, 1 do 2 puta dnevno sa aom vode.

MILK THISTLE (SILYMARIN)
Milk thisle (lat. Silybum marianum) ili iak je vrhu-
nski regenerator jetre, koji spreava poremeaje njenih
funkcija. On ima zatitnu i obnavljajuu ulogu, izvanre-
dan je za cirozu, hepatitis i psorijazu. U tradicionalnoj
medicini se koristi i za pospeivanje proizvodnje mleka
kod majki koje doje. U Nemakoj se ova biljka koristi i
za leenje utice. Odlian je i protiv zgruavanja krvi.
Aktivni sastojak maslaka je silimarin, koristi se irom
Evrope i sveta u leenju oboljenja jetre. Silimarin je fla-
vonoid i jedna je od najpotentnijih supstanci za zatitu
jetre za koju se danas zna.
Sposobnost ove biljke da sprei razaranje jetre i ojaa nje-
nu funkciju, ponajvie je rezultat njene sposobnosti da
zakoi faktore koji su odgovorni za oteenje jetre, emu
se dodaje i sposobnost ove biljke da stimulie rast novih
elija, koje e zameniti oteene.
Najnovija istraivanja potvruju da unitava elije
leukemije, dok normalne ostavlja nedirnute. Takoe da
otklanja depresije nastale u toku oboljenja jetre, odrava
arterije elastinim i spreava nastanak zubnog kamenca.
Maslaak ima zatitnu i obnavljajuu ulogu i koristan je
kod svih oblika bolesti jetre, kao i kod psorijaze. Zbog nje-
govog sveukupnog blagotvornog dejstva preporuuje se
svakome da ga korist bar dva puta godinje po mesec dana.
ZATITNIK I REGENERATOR JETRE
Jetru mogu otetiti otrovi koje proizvode slobodni radi-
kali ili deluju kao oni. Silimarin spreava tetno dejstvo
slobodnih radikala, delujui kao antioksidant.
Silimarin takoe poveava sadraj glutationa u jetri za 35%,

HRONO
KU AR 219
-suplem eti-
 to znai da tada jetra ima poveane sposobnosti deto-
ksifikacije. Osim toga ima pozitivnu ulogu i u tretmanu
psorijaze zbog svoje sposobnosti da pobolja funkciju
jetre. Veza izmeu jetre i psorijaze zasniva se na jednoj
od osnovnih funkcija jetre filtriranju krvi. Psorijaza se
povezuje sa visokim stepenom endotoksina u krvi, pa
ako se smanji sposobnost jetre da filtrira i detoksifikuje
krv, psorijaza se pogorava.

Upotreba: 2 kapsule 2-3 puta dnevno sa aom vode.

Hrom pikolinat
(CHROMIUM PICOLINATE)
Hrom spada u grupu esencijalnih minerala u tragovi-
ma, a poto su potrebe za njim izraene u mikrogrami-
ma, on je mikromineral (oligoelement).
Hrom radi zajedno sa insulinom na ouvanju zdravog ni-
voa glukoze u krvi i takoe ima znaajnu ulogu kada je re
o ispravnoj iskorienosti proteina, masti i ugljenih hidrata.
Svakodnevno unoenje hroma, kao dodatka ishrani u
Hrom se u organizmu javlja i u neorganskom obli-
propisanim dozama, ima sledee efekte na organizam:
ku, u elijskom jedru, i u obliku aktivnog organskog
jedinjenja, trovalentnog molekula, koje se naziva faktor prevencija i leenje nekih oblika eerne bolesti, uz
tolerancije glukoze (GTF - Glucose Tolerance Factor) klasine lekove i insulin, ako su prepisani od lekara
ili hromodulin. Regulisanjem dejstva insulina, hrom spreavanje katarakte
odrava nivo eera u krvi, a time utie i na kontrolu uestvuje u sintezi masnih kiselina, proteina i ugljenih
apetita. Bez prisustva GTF hroma insulin je potpuno hidrata, pa ga koriste sportisti za skidanje masnih
neefikasan, pa njegov nedostatak u ishrani esto moe naslaga, uz poveanje miine mase
da bude uzrok pojave dijabetesa i ateroskleroze kod sniava nivo holesterola u krvi
starijih osoba. Ishrana koja se bazira iskljuivo na rafi- spreava visoki krvni pritisak i odrava zdravlje
nisanim namirnicama, kao to su na primer belo brano kardiovaskularnog sistema.
i eer, obezbeuje nedovoljne koliine GTF hroma. Upotreba: 1 kapsula dnevno sa aom vode.

HRONO
220 KU AR
-suplem eti-
Da tetu spreite kada se leite
Uz antibiotik Probiotic Forte
Dobri podstanari u naem digestivnom traktu
U digestivnom traktu oveka ivi skoro 500 razliitih
vrsta bakterija. Sve one ine nau crevnu mikrofloru.
Ukupno ih je 10 puta vie od svih telesnih elija koje
grade organizam. Slobodno moemo rei da u sebi
nosimo jedan zaseban ekosistem koji funkcionie po
nekim svojim pravilima, ali sa kojim smo u neraskidivoj
vezi i koji u znaajnoj meri utie na nae zdravlje.
Bakterije koje normalno nosimo u svojim crevima su
uglavnom prijateljske i organizam ih prepoznaje kao
svoje. Zovemo ih jo i probiotskim bakterijama, od
grkih rei Pro za i Bios ivot, dakle neophodne
za ivot. Stiemo ih na samom roenju i uzimamo
od majke kao neto dragoceno. Njihova osnovna uloga
je protektivna i one su prva linija odbrane kada neka
patogena bakterija ili virus, izazivai bolesti, dospeju
u organizam. Druga uloga im je imunoloka. Ako
znamo da je 70% naeg imuniteta locirano u crevima,
zakljuujemo da postoji korelacija izmeu naih dobrih
podstanara i pravilnog razvoja i jaanja imuniteta
celog organizma. Na kraju, trea uloga probiotskih
bakterija je metabolika jer one uestvuju u varenju
i apsorpciji brojnih hranljivih materija.
Antibiotici znaajno naruavaju crevnu floru
Crevna mikroflora je veoma podlona spoljnim uticajima
i njen kvalitativni i kvantitativni sastav moe znatno da
varira u zavisnosti od vrste namirnica koje dominiraju
u ishrani, opteg stanja organizma, uzrasta, infekcija,
hroninih bolesti i uzimanja razliitih lekova, naroito
antibiotika.
Antibiotici su grupa lekova ije je otkrie jedno od
najveih dostignua medicine i ijom primenom su

HRONO
KU AR 221
-suplem eti-
 spaeni milioni ivota. Njihova osnovna uloga je unita-
vanje patogenih bakterija u organizmu koji su izazvali
infekciju. Razvoj novih generacija antibiotika iao je
uglavnom u pravcu dobijanja lekova sa irim spektrom
delovanja (protiv vie vrsta bakterija) i komfornijom
primenom. Naalost, gotovo da ne postoji antibiotik
koji tedi prijateljske bakterije koje nosimo u crevima.
Antibiotici neselektivno unitavaju kako loe, tako
i dobre, probiotske bakterije u naim crevima. To dovo-
di do naruavanja efekta barijere, slabljenja imuniteta i
promene ravnotee u digestivnom traktu. estom
i dugotrajnom primenom antibiotika poveava se mo-
gunost pojave rezistentnih bakterija (bakterija otpo-
rnih na antibiotike) u crevima. U stanju oslabljenog
imuniteta te rezistentne bakterije esto izazivaju nove
infekcije koje mogu dovesti do ozbiljnih poremeaja
(dijareje, bolovi u stomaku, ozbiljni kolitisi). to je
korieni antibiotik ireg spektra delovanja (ampicilin,
amoksicilin, cefalosporini) to je vei rizik za nastanak
dijareje. Statistika kae da ak do 35% pacijenata dobije
dijareju uzrokovanu antibioticima. U najveem su rizi-
ku mlai od 7 i stariji od 65 godina.
Kako spreiti pojavu dijareje uzrokovanu
antibioticima?
Jedini nain da spreimo disbalans crevne flore
nastao uzimanjem antibiotika i posledino nastajanje
dijareje, jeste uzimanje dodatnih koliina probiotskih
bakterija. Ukoliko ih unesemo u odgovarajuem broju
one e neutralisati efekte patogenih sojeva u crevima
i omoguiti ponovno uspostavljanje zatitne barijere.
Prilikom odabira probiotskih preparata treba imati na
umu da efikasnost zavisi od probiotskih sojeva koji se
u njima nalaze. U naim apotekama se moe nai dijete-
tski preparat Probiotic Forte koji u svom sastavu
HRONO
222 KU AR
-suplem eti-
sadri kombinaciju probiotske gljivice Saccharomyces
boulardii i probiotskih bakterija (laktobacili i bifi-
dobakterije). Preparat je nastao kao rezultat brojnih
istraivanja koja su dokazala da je upravo ova kombi-
nacija superiorna u spreavanju dijareja uzrokovanih
antibioticima i ublaavanju postojeih simptoma.
Kako deluje Probiotic Forte?
Zahvaljujui svom sastavu, Probiotic Forte prua
dvostruku podrku crevnoj flori. Prva linija odbrane je
probiotska gljivica S. boulardii koja deluje u lumenu
creva i ima fantastinu osobinu da za svoju povrinu
vezuje patogene bakterije i njihove toksine i na taj
nain pospeuje njihovo izbacivanje iz organizma. Ova
probiotska gljivica deluje na najee uzronike dijareja
izazvanih antibioticima kao to su Escherichia coli
i Clostridium difficile, a sama je potpuno rezistentna
na antibiotike, to je od kljunog znaaja za efikasnost
preparata.
Drugu liniju odbrane u Probiotic-u Forte predstavljaju
probiotske bakterije laktobacili i bifidobakterije. Oni su
normalni stanovnici nae crevne flore koji vezivanjem za
crevni epitel obnavljaju barijeru naruenu antibioticima.
Na taj nain spreavaju prodor patogenih bakterija u orga-
nizam i ponovo uspostavljaju sve regulatorne mehanizme
da zaustave dijareju i pratee tegobe nastale upotrebom
antibiotika.
Ne zaboravite da dokle god postoji ravnotea u naem
digestivnom traktu i dokle god su loi momci u ma-
njini, nae zdravlje je stabilno i dobro uvano. Ukoliko
je vama ili vaem detetu lekar propisao antibiotik,
koristite ga iskljuivo po uputstvu i obnavljajte crevnu
floru upotrebom Probiotic-a Forte. Na taj nain ete
spreiti mogunost nastanka dijareje i drugih tegoba
koje mogu nastati primenom antibiotika.
DEPURATUM

Svi smo svesni injenice da ivimo u svetu u kome

postoji velika zagaenost i vode i vazduha i zemljita.
Sve se ovo u ogromnoj meri odraava i na kvalitet
hrane, a koja je dodatno prskana brojnim pesticidima.
Naalost, svi ovi otrovi zavravaju na kraju u ljudskom
organizmu. Veoma esto se deava i da ti otrovi izazi-
vaju simptome i tegobe koje mogu biti pogreno protu-
maeni i leeni kao hronine bolesti. U stvari radi se o
intoksikaciji organizma. Iz tog razloga postoji potreba
da se organizam povremeno oisti od nagomilanih
otrova, ali i njihovih produkata. Otrovi najee bivaju
uskladiteni u najveoj laboratoriji naeg organizma
jetri, u najveem organu kojim se vri izbacivanje istih
iz tela bubrezima; takoe, otrovi se mogu nai i u
svim ostalim tkivima i organima ljudskog organi-
zma gde mogu da dovedu do poremeaja funkcije elije.
Poremeaj funkcije elije e, tokom dueg vremenskog
perioda, izazvati razliite i brojne simptome.

U cilju detoksikacije organizma, preporuuje se prepa-

rat Depuratum. Ovo je u potpunosti prirodan preparat
koji u sebi sadri sedam biljaka. est od njih deluju kao

HRONO
KU AR 223
-suplem eti-
 istai ljudskog organizma otklanjajui otrove i nji- SterolStop
hove tetne produkte. U ovu grupu spadaju: javanski
aj (poboljava rad bubrega i izluivanje otrova iz tela Uspostavite kontrolu vrednosti
to, dodatno, povoljno utie i na umanjenje celulita), masnoa u krvi preparatom
badelj (poboljava rad jetrenih elija ime dodatno na biljnoj osnovi
utie na detoksikaciju organizma), iak (povoljno
deluje na bubrege i mokrane puteve ime pospeuje
izbacivanje otrova iz tela), maslaak (povoljno deluje
na izbacivanje otrova mokranim putevima, ali ima
i povoljan efekat na itav probavni sistem), artioka
(povoljno deluje na zdravlje jetrenih elija a, takoe,
sniava i vrednost masnoa u krvi), kurkuma (kara-
kteristian po svojim snanim protivupalnim efektima,
kao i povoljnim delovanjem na nivo masnoa u krvi).
U kombinaciji s ovim biljkama koje imaju detoksi-
cirajua svojstva, nalazi se i snaan antioksidant goji.
Ova biljka ima izrazito pozitivan efekat na imuni
sistem oveka, ali pospeuju i regulaciju eera u
krvi (sniava je), ime povoljno utie na metabolizam
ugljenih hidrata. Savremeni nain ivljenja koji podrazumeva i izmenjen
Zahvaljujui ovakvom sastavu, Depuratum nain pripreme, ali i konzumiranja hrane i svako-
se preporuuje osobama koje imaju: dnevno prisustvo stresa, dovodi i do znaajnog povie-
nja vrednosti masnoa u krvi (holesterol i trigliceridi).
hronine bolesti i svakodnevno uzimaju lekove,
Ove promene nemaju nekog znaajnijeg efekta na
nepravilnu ishranu, ljudsko zdravlje, kada su u pitanju kratkotrajni efekti.
probleme s probavom (neredovnu stolicu, muku, Meutim, poviene masnoe u krvi, naroito ako su
gaenje, nadimanje i sl.) udruene s povienim krvnim pritiskom, gojaznou,
poveanim obimom struka, povienim eerom u krvi,
uestale napade glavobolje,
itd, predstavljaju veoma znaajan faktor za razvoj ate-
oseaj opte i stalne slabosti tela, roskleroze. Ateroskleroza je faktor rizika za modani
neistu kou. i srani udar, pad polne moi, itd. Zato, neophodno
je vrednost masnoa u krvi odravati u granicama
Depuratum je najbolje uzimati u jutarnjim satima na normale, kako do ovih promena ne bi dolo. U cilju
prazan stomak sa to vie vode. Jedno pakovanje je korekcije vrednosti masnoa, pored promene naina
dovoljno za jednokratni proces detoksikacije (mesec ishrane, mogu se uvesti i odreeni suplementi do-
dana). ienje organizma Depuratum-om se savetuje daci ishrani koji imaju povoljan efekat na odreena
dva do tri puta godinje. stanja ili odreene parametre u ljudskom organizmu.

HRONO
224 KU AR
-suplem eti-
Iz klinike prakse, jedan od preparata koji je pokazao
veoma snaan efekat u smislu umanjenja vrednosti
masnoa u krvi, jeste SterolStop. To je potpuno prirodan
preparat koji u sebi ima kombinaciju ekstrakta nekoliko
biljaka s izrazito povoljnim i sinergetskim efektom na
poviene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi. To su:
1) ekstrakt semena repe s fitosterolima - umanjuju pro-
ces apsorpcije holesterola koji je unet hranom na nivou
gastrointestinalnog trakta;
2) gugul oleo-gumi-rezina - umanjuje vrednost ukupnog
holesterola, prvenstveno umanjujui vrednost loeg ho-
lesterola LDL, a bez sniavanja vrednosti onog dobrog
holesterola koji nam uva srce i krvne sudove HDL;
3) zatim, tu su katehini iz biljke Cassia nomame koji
umanjuju aktivnost crevnog enzima (lipaza) koji
razgrauje masti u crevima i, time, omoguava da ove
budu apsorbovane;
4) crveni pirina njegov ekstrakt umanjujue vrednosti
loeg holesterola LDL u krvi ime nas titi od nastanka atero-
skleroze i umanjujue rizik od sranog i modanog udara,
5) vitamin E moan antioksidant koji spreava oksi-
daciju LDL holesterola i umanjuje nastanak slobodnih
radikala koji oteuju unutranju povrinu zidova
krvnih sudova, stvarajui povoljnu sredinu za razvoj
aterosklerotskih promena,
HRONO
KU AR
-suplem eti-
6) polikozanoli povoljno utiu na poveanje vrednosti
dobrog HDL holesterola, umanjuju vrednost loeg LDL
holesterola i umanjuje proces slepljivanja trombocita,
ime umanjuju mogunost od nastanka tromba.
Svim pomenutim sastojcima, SterolStop sniava nivo
holesterola u krvi tako to umanjuje stvaranje holestero-
la u naem telu, sniava apsorpciju masti iz unete hrane,
uveava eliminaciju holesterola putem ui i takoe,
umanjuje i nivo triglicerida u serumu tako to sniava
aktivnost pojedinih enzima ukljuenih u razgradnju i
apsorpciju masti. Takoe, SterolStop pomae umanjenju
naslaga masti u telu i titi telo od efekata slobodnih ra-
dikala i stvaranja aterosklerotskih promena na zidovima
krvnih sudova.
SterolStop se preporuuje radi:
efikasnog sniavanja i odravanja nivoa holesterola
i triglicerida u krvi,
prevencije nastanka aterosklerotskih promena,
prevencije daljeg razvoja ve nastalih aterosklerotskih
promena usled dugogodinjih povienih masnoa u krvi.
SterolStop se uzima u dozi od 2 kapsule tokom doruka.
Preporuka je da se uzima u kontinuitetu tokom tri meseca,
radi postizanja optimalnih rezultata. Tokom i nakon uzimanja
ovog preparata, savetuje se kompletna promena naina
ivota i ishrane u smislu stvaranja zdravih ivotnih navika.
225
 VA IZDAVA

FINESA - 11000 Beograd,

Beogradska br. 8, II sprat
Tel. +381(0)11 24 34 107;
www.finesa.edu.rs 011 34 45 015; 064 64 54 856

BIBLIOTEKA UM

BIBLIOTEKA MISAO

BIBLIOTEKA USPEH

BIBLIOTEKA BIOGRAFIJE

226
 BIBLIOTEKA ZDRAVLJE

Alchajmerova bolest Aleksanderova tehnika Mocartov efekat Da li su vam zaista potrebne?

dr Zaldi S. Tan Uvod u praktinu primenu Don Kembel dr Merilin Rosens Beret

Dar disleksije Efekat endorfina Ozdravite odmah Vitki, zdravi, snani

Ronald D. Dejvis Vilijam Blum Zoran Vasili dr Orban i dr Eton
Eldon M. Braun

227
 Naslov Za Izdavaa
HRONO KUVAR Branislav Marii
Riznica HRONO recepata
Glavni i odgovorni urednik
Autor Lidija Marii
dr Ana Gifing Urednik izdanja
Jovana Vasiljevi
Autorska prava za Srbiju,
Crnu Goru, BiH i Hrvatsku Lektura i korektura
FINESA - Beograd Lidija Marii

Direktor fotografije
Izdava: Vladimir Ili
FINESA - 11000 Beograd,
Beogradska br. 8, II sprat Dizajn korice i prelom
Tel. +381(0)11 24 34 107; Sonja Kovaevi
011 34 45 015; tampa
064 64 54 856 AMD Sistem
www.finesa.edu.rs
Tira
2000 kom
Tehniko ureenje
FINESA ISBN 978-86-6303-013-8