02.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SINHRONE MAINE

Slika 1.
ematski prikaz standardnog trofaznog SG-a (okrenuti faze b i c)

d a d b d c
ua = Ria , ub = Rib , uc = Ric ,
dt dt dt
(0.1)
d f d D d Q
uf = + Rf if , 0= + RD i D , 0= + RQ iQ
dt dt dt

d d 2 S n d 2 Sn
mT me = J = Jp =T , J = T (0.2)
dt dt n2 dt n2

1
 a = l a i a + m ab i b + m ac i c + m af i f + m aD i D + m aQ i Q
b = m ba i a + l b i b + m bc i c + m bf i f + m bD i D + m bQ i Q
c = m ca i a + m cb i b + l c i c + m cf i f + m cD i D + m cQ i Q
f = m fa i a + m fb i b + m fc i c + L f i f + M i +M
fD D i
fQ Q
(0.3)

D = m Da i a + m Db i b + m Dc i c + M Df i f + L D iD + M DQ iQ
Q = m Qa i a + m Qb i b + m Qc i c + M Qf if + M QD i D + L Q iQ

L f = konstanta, LD = konstanta, LQ = konstanta. (0.4)

M fD = konstanta, M fQ = 0 i M DQ = 0, (0.5)

i 1 1 2 1 2 ia
i = 0 3 2 3 2 i b
(0.6)
i 0 1 3 13 1 3 i c

i 1 1 2 1 2 ia
i = 2 3 0 3 2 3 2 ib
(0.7)
i0 1 2 1 2 1 2 ic

id sin cos 0 i
i = cos sin 0 i
q (0.8)
i0 0 0 1 i0

i sin cos 0 id ia 1 0 1 2 i
i = cos sin 0 i i = 2 3 1 2 3 2 1 2 i

q b (0.9)

i0 0 0 1 i0 ic 1 2 3 2 1 2 i0

2
 1. u d = d d q Ri d , 1a d = Ld id + M d i f + M d i D ,
dt
d q
2. u q = + Ri q ,
dt
d
2a q = Lq i q + M q iQ ,
d 0
3. u0 = Ri 0 ,
dt 3a 0 = i0 ,
d f
4. uf = + R fif ,
dt 4a f = M d i d + L f i f + M d i D ,
d D
5. 0 = + R D iD ,
dt 5a D = M d i d + LD i D + M d i f ,
d Q
6. 0 = + R Q iQ ,
dt 6a Q = M q iq + LQ iQ .

7. mT me = J d = mT ( d i q q id ) ili mT ( d iq q id ) = TS2n d
dt n dt
d
8. = .
dt
(0.10)

03. ZAMENSKE EME I PARAMETRI SM-a

Standardni parametri SG-a, koji se dobijaju pri isporuci SG-a, su:

L d , L q - sinhrone (ustaljene) induktivnosti statorskog namota po d i q -osi (odgovarajue
reaktanse su X d = L d i X q = L q ),
R - aktivna otpornost statorskog namotaja,
L'd - tranzijentna induktivnost statorskog namotaja po d -osi (odgovarajua reaktansa je Xd')
L 'd' , L 'q' - subtranzujentne induktivnosti statorskog namotaja po d i q -osi (odgovarajue
reaktanse su Xd" i Xq"),
Li inverzna induktivnost statorskog namotaja (odgovarajua reaktansa je Xi),
L0 nulta induktivnost statorskog namotaja (odgovarajua reaktansa je X0),
T do' , T d' - tranzijentne vremenske konstante pobudnog namotaja za otvoren i kratkospojen
statorski namotaj,
T do'' , T d'' - subtranzijentne vremenske konstante prigunog namotaja po d -osi za otvoren i
kratkospojen statorski namotaj,
T qo' ' , T q' ' -subtranzijentne vremenske konstante prigunog namotaja po q -osi za otvoren i
kratkospojen statorski namotaj,
Ta vremenska konstanta jednosmerne komponente statorskog namotaja.

Pri kratkom spoju (KS) dolazi do:

poveanje struja u fazama statora,
naglog porast naizmenine komponente struje,
pojava jednosmerne komponente struje (elektromagnetna inercija namotaja),
prelaznih procesa u namotajima po obe ose,
prelazni procesi su aperiodini (u zamenskim emama nema kapacitivnosti).

3
 Naglo rastereenje (NR) dovodi do:
smanjenja struja u fazama statora,
naglog smanjenja naizmenine komponente struje,
pojave jednosmerne komponente struje (elektromagnetna inercija namotaja),
prelaznih procesa u namotajima po obe ose,
prelazni procesi su aperiodini (u zamenskim emama nema kapacitivnosti).

Reaktanse sinhrone maine

Pri nastanku KS-a ili NR-a dolazi do nagle promene struje u fazama statora. Posledica te
nagle promene je pojava prelaznih procesa u svim namotajima maine jer su oni meusobno
magnetno spregnuti.
Trajanje prelaznih procesa u pojedinim namotajima dominantno je odreeno
karakteristikama samih namotaja, odnosno njihovim vremenskim konstantama. Parametri namotaja
su takvi da se najbre priguuju prelazni procesi u prigunom namotaju, a potom u pobudnom.
Vrednosti struja statora u tim procesima su dominantno ograniene vrednostima reakatansi
SM-a gledano sa strane statora, poto su aktivne otpornosti namotaja vrlo male pa se njihov uticaj
moe zanemariti.
Posledica prelaznih procesa je promena induktivnosti SM-a koja se vidi sa strane statora u
toku vremena u zavisnosti od priguenja prelaznih procesa u pojedinim namotajima rotora. Zbog
promene induktivnosti (reaktansi) javlja se i promena struje kvara po amplitudi. Stoga, mogu se
uoiti tri karakteristina vremenska perioda u kojima se posmatra struja kvara:
subtranzijentni period period u kome se odvijaju prelazni procesi u sva tri namotaja
prigunom, pobudnom i statorskom. To je period odmah po nastanku kvara, u njemu su
vrednosti struje kvara najvee i on najkrae traje. On je dominantno odreen parametrima
prigunog namotaja.
tranzijentni period period koji nastaje nakon priguenja prelaznih procesa u prigunom
namotaju. Sada se prelazni procesi u samo dva namotaja pobudnom i statorskom. Ovaj
period traje znatno due i u njemu su vrednosti struje kvara manje. Ovaj period je
dominantno odreen parametrima pobudnog namotaja.
ustaljeni period - period koji nastaje nakon priguenja svih prelaznih procesa u maini. To je
period koji predstavlja novo ustaljeno stanje maine.

Vremenska konstanta jednosmerne komponente statorskog namotaja (Ta)

Pri naglim promenama struje statora (i KS i NR) uvek se javlja jednosmerna komponenta
struje na statoru koja ne dozvoljava naglu promenu zateenog fluksa namotaja (elektromagnetska
inercija). Jednosmerne komponente struja u fazama statora stvaraju polje koje je nepokretno u
odnosu na stator. Kako se rotor obre brzinom u odnosu na stator, u svakom namotaju na rotoru
indukuju su EMS, a time i struje uestanosti . Te struje stvaraju pulsirajue polje uestanosti .
Svako pulsirajue polje moe se predstaviti kao zbir dva obrtna polja dvostruko manje amplitude,
pri emu se jedna komponenta obre brzinom + , a druga brzinom u odnosu na namotaj od
koga potie pulsirajue polje (Leblanova teorema).
Komponenta polja sa brzinom + u odnosu na rotor, obre se brzinom 2 u odnosu na
stator. Ova komponenta indukuje EMS, a time i struje dvostruke uestanosti u namotajima statora.
Indukovane struje statora dvostruke uestanosti svaraju polje koje se uravnoteava sa onim koje ga
je izazvalo i ne stvaraju nove uestanosti u namotajima rotora.
Komponenta polja sa brzinom u odnosu na rotor, u odnosu na stator je nepokretna. Ovo
polje uravnoteava se sa izvornim poljem poetnih jednosmernih struja na statoru i ne gradi nove
komponente struja u statoru.