PROGRAM ZA OBRAUN ZAKOSKE ZATEZNE KAMATE BESPLATAN

http://www.caskanja.com/forum/Tema-Program-za-obracun-zakonske-
zatezne-kamate

esto postavljana pitanja

Kategorija: Kamate i kamatne stope

1. Da li EKS na kredit moe da bude manja od NKS ili je uvek vea ili jednaka?
Efektivna kamatna stopa na pozajmljena sredstva od banke ne moe biti manja od nominalne
kamatne stope, iz prostog razloga to obuhvata dodatne trokove za korisnika kredita. Kada je u
pitanju tednja stanovnitva efektivna kamatna stopa moe biti neznatno manja od nominalne
kamatne stope, u sluaju da trokovi administracije padaju na teret ulagaa.

2. Da li se po osnovu ostvarene zakonske zatezne kamate plaa porez na ostvarenu dobit od

kapitala?
Zakonska zatezna kamata se smatra prihodom od kapitala, te kao takva podlee poreskom
obraunu kao i ostale ostvarene kamate, a porez se obraunava u iznosu 20%.

3. Kako se izraunava godinja kamata?

Obraunavanje godinje kamate je poprilino kompleksno i zavisi od sistema obrauna koji
koristi konkretna banka.
Najjednostavnije, godinju kamatu moete izraunati mnoenjem uloga sa procentom koji banka
nudi i ukupnu sumu podeliti sa 100:
( ULOG x KAMATNA STOPA U % )/100
Obraun po ovoj formuli e Vam dati okvirni iznos godinje kamatne stope.
Imajte u vidu da se u naoj zemlji na kamatu koja potie od deviznih uloga obraunava porez u
iznosu 20% ostvarene kamate, a kamata koja potie od dinarskih uloga ne podlee oporezivanju.

1
4. Koja je formula za izraunavanje zakonske zatezne kamate?
Stopa zatezne kamate direktno zavisi od stope rasta cena na malo i obraunava se po sledeem
principu:

gde je:
K = stopa zatezne kamate;
Ks = stopa rasta cena na malo i
0,5 = fiksna stopa utvrena zakonom.
Stopa rasta cena na malo se objavljuje meseno od strane Republikog zavoda za statistiku.

5. Koja je razlika izmedju komforne i proporcijalne metode obracuna kamate i pri kojoj
metodi je veca efektivna kamatna stopa?
Razlika izmedju komforne i proporcionalne metode obrauna kamatne stope je u tome, to se
komforna primenjuje kao sloeni kamatni raun, odnosno, kamata na kamatu, a
proporcionalna kao prosta kamatna stopa.
Efektivna kamatna stopa je vea pri korienju komforne metode, ukoliko je u pitanju Vae
ulaganje sredstava u banku, jer e Vam banka pri obnavljanju oroenja obraunavati kamatu i na
osnovni ulog i na do tada ostvarenu kamatu. Ukoliko je u pitanju kredit, koji Vi uzimate od
banke, efektivna kamatna stopa e biti vea pri korienju proporcionalne metode, jer se tada
kamatna stopa obraunava na osnovno zaduenje, a ne na neotplaeni deo kredita. Danas se u
praksi proporcionalna metoda gotovo nigde ne koristi.

6. Koja je razlika izmedu nominalne i efektivne kamatne stope?

Nominalna kamatna stopa predstavlja cenu otplate kredita i na osnovu nje se vri obraun
mesenih rata kredita. Nominalna kamatna stopa se obraunava na preostali dug kredita.
Efektivna kamatna stopa je jedinstven nain prikazivanja kamatne stope u cilju transparentnosti i
lakeg poreenja bankarskih uslova za odobravanje kredita. U obraun efektivne kamatne stope
pored nominalne kamatne stope ulazi i iznos naknada i provizija koje banka obraunava
klijentu u postupku odobravanja kredita, kao to su:
administrativni troak obrade kredita
premija osiguranja kredita
i dr.

7. Koja je razlika izmeu komforne i proporcionalne metode obrauna kamatne stope?

Razlika izmedju komforne i proporcionalne metode obrauna kamatne stope je u tome, to se

2
komforna primenjuje kao sloeni kamatni raun, odnosno, kamata na kamatu, a proporcionalna
kao prosta kamatna stopa. Danas se u praksi proporcionalna metoda gotovo nigde ne koristi.

8. ta je domicilna kamata?
Domicilna kamata je neka vrsta referentne kamatne stope u jednoj zemlji. Nema neke posebne
formule za izraunavanje ove kamatne stope, jer ona zavisi od zemlje do zemlje.
Domicilnu kamatnu stopu odreuje centralna banka konkretne drave i njena visina zavisi od
velikog broja faktora, a prvenstveno od stanja monetarnog sistema konkretne zemlje.
Ova kamata je uglavnom merilo za odreivanje visine kamatnih stopa na kredite, na poloene
depozite u bankama i druge bitne uslove koje nude poslovne banke svojim klijentima.

9. ta je interkalarna kamata?
Interkalarna kamata je kamata koja se obraunava tokom grejs perioda, odnosno u periodu
izmeu odobravanja kredita i otplate prve rate kredita. Najee se obraunava ili kao
jednokratna procentualna naknada ili kao procentualna kamata izraena na godinjem nivou.

10. ta je referentna kamatna stopa?

Referentna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu prema kojoj se odreuju sve ostale kamatne
stope banaka. Nju odreuje monetarni odbor Narodne banke Srbije na osnovu makroekonomskih
kretanja u zemlji. Ona predstavlja kamatnu stopu koju plaa Narodna banka Srbije poslovnim
bankama za deponovanje dinarskih sredstava u dvonedeljnim repo transakcijama.

eleo bih da uradim aplikaciju za obraun zakonske zatezne kamate. Nain na koji
se obraunava zakonska zatezna kamata mi je poznat, meutim s obzirom da sam
lo poznavalac MS Access-a, a posebno VBA potrebna mi je pomo.

Zakonska zatezna kamata izraunava se tako to se dug (GLAVNICA) mnoi sa

kamatnom stopom.
Ako glavnica iznosi 100 dinara, a kamatna stopa je 10% za jedan mesec za koji je
potrebno obraunati kamatu onda ukupan dug iznosi 110 dinara. Na tu novu
glavnicu se dalje mnoi sledea kamatna stopa za naredni period itd. Meutim, ako
se kamata ne obraunava za ceo mesec, a uzimajui u obzir da se stopa zatezne
kamate objavljuje za ceo mesec onda se primenjuje sledea formula:
ksnm = ((1 + kscm / 100) ^ (dm / m)) - 1
gde je:
ksnm - mesena stopa zatezne kamate za nepun mesec
kscm - mesena stopa zatezne kamate za ceo mesec

3
dm - broj dana u mesecu za koliko se obraunava zatezna kamata
m - ukupan broj dana u mesecu
Na primer:
Mesena stopa zatezne kamate za februar 2005. godine iznosi 1,907%.
Treba izraunati zateznu kamatu za period od 1. do 11. februara 2005 na glavnicu
(dug) od 100 dinara.
kamatna stopa je: ksnm = ((1 + 1,907 / 100) ^ (11/28)) -1
zatezna kamata iznosi 100 dinara * ksnm

Na kraju svakog obraunskog perioda, a to je uglavnom kraj meseca glavnici se

dodaje obraunata kamata.
Ukoliko se izvri uplata duga koji ne izmiruje ukupan dug sa kamatom, od glavnice
se umanjuje iznos uplate pa se na novi dug nastavlja sa obraunom kamate. Na
primer, ukoliko se uplata izvri 10.-og u mesecu do tog datuma se obraunava
kamatna stopa ksnm pa se obraunava zatezna kamata koja se dodaje glavnici od
koje se onda oduzima uplata, a potom se po istoj formuli ksnm za novu glavnicu
obraunava kamata do kraja tog obraunskog perioda.
Kraj obraunskog perioda moe biti i kada se u toku meseca izvri promena
kamatne stope pa se onda slino prethodnom primenjuje formula ksnm za period
jedne kamatne stope, a potom za preostale dane u mesecu ponovo ista formula.
Na kraju treba napomenuti da se za period za koji nije objavljena kamatna stopa
primenjuje kamatna stopa za poslednji objavljeni period.

Nadam se da ovo obimno objanjenje naina obrauna zak. zat. kamate nije
nerazumljivo.

Uploadovao sam tabelu sa kamatnim stopama.

UNAPRED ZAHVALAN!

Koliko vidim, problem se svodi na ovakvu ponavljajucu proceduru:

1. Start: upiis dug i pocetni datum

2. Upisi sve uplate i datume
3. Na prvi dan obracuna kamate,
3.1 Obracunaj broj dana od pocetnog datuma i za taj broj dana po datoj formuli
obracunaj iznos zatezne kamate (kamatu za dati mesec izvadi iz prilozene tablice)
3.2 Obracunatu kamatu upis kao novi dug
3.3 Saberi ukupan dug (pocetni iznos + kamata) i oduzmi sve uplate od pocetnog
datuma do dan aobracuna kamate. Rezultat posaje tvoj novi dug (trenutni dug).
4. Upisi sve uplate od ovog moemnta nadalje
5. Dosao je sledeci dan obracuna kamate, sledeceg meseca.
6. Na novi dan obracuna kamate,
6.1 Obracunaj broj dana od dana poslednjeg obracuna kamate i za taj broj dana po

4
datoj formuli obracunaj iznos zatezne kamate u odnosu na trenutni dug (kamatu za
dati mesec izvadi iz prilozene tablice)
6.2 Obracunatu kamatu upis kao novi dug
6.3 Saberi ukupan dug (pocetni iznos + kamata) i oduzmi sve uplate od datuma
prethodnog obracuna kamate do tekuceg dana obracuna kamate. Rezultat posaje
tvoj novi dug = trenutni dug.
7. Ako je trenutni dug<=0, zavrsio si posao, nema vise duga, nema vise obracuna.
Posalji izvestaj da je dug likvidiran.
Ako trenutni dug nije nula, cekaj sledeci obracun kamate. U medjuvremenu
evidentiraj uplate.
8. Dosao je dan obracuna kamate. Idi na korak 6

Znaci, imas dva problema. Prvo, da izracunas broj dana od polednejg obracuna
kamate. Drugo, da obracunas kamatu po formuli za taj period i i upises je u bazu na
strani duga.

Nemoj da tarzis da ti napisemo program koji ce ovo da odradi. Ovakav zahtev

uglavnom imaju samo banke ili firme koje pozajmljuju novac. Posto te firme veoma
skupo naplacuju svoje usluge i ne oprastaju dugove, nema nikakvog razloga da od
nas dobiju besplatna resenja. Princip smo dali, jer je ocigledan iz onoga sto si
objasnio.

Graansko procesno pravo - Dr Dragomir OREVI Dr Slobodan MARKOVI Mr

Ivan MILOJEVI

REALNOST VETAENJA EKONOMSKO-PRAVNE STRUKE

Vetaenje je osnova dobre sudske odluke. U sudskoj praksi imanentna su razliita deavanja,
postupci i sporovi za ije potrebe sudije ne raspolau strunim znanjima.

Stoga se javlja potreba za strunim i nezavisnim vetaenjem. Vetak se prvenstveno odreuje iz

reda stalnih sudskih vetaka za odreenu oblast vetaenja. U parninom postupku, vetak je u
obavezi da svoj nalaz sa miljenjem izloi u skladu sa vaeim propisima i pravilima koja
propisuje nauka i struka, kao i da sudu obrazloi metode kojima se sluio prilikom vetaenja i
kreiranju svog miljenja.
Kljune rei: vetaenje, ekonomija, pravo, sud.

UVOD

Vetaenje u parninom postupku je vrlo znaajna, a esto i presudna faza, istovremeno je i vrlo

5
sloena i delikatna parnina radnja. Delikatnost vetaenja proizlazi iz injenice da najee od
nalaza i miljenja vetaka zavisi ishod spora u parnici. Stoga parnine stranke, po pravilu, imaju
aktivan odnos prema postupku vetaenja, u nastojanju da se nalaz i miljenje vetaka potkrepi
ili obezvredi. Vetaenje istovremeno stavlja i sudiju u delikatan poloaj, jer je sudija taj koji
mora kritiki da oceni nalaz i miljenje o materiji koju nedovoljno poznaje, zbog ega se inae i
odreuje vetaenje.
Sud e izvesti dokazivanje vetaenjem kada je radi utvrenja ili razjanjenja neke vane
injenice potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae. Struno znanje zbog ije potrebe sud
odreuje izvoenje ovog dokaza moe se odnositi na razliite grane struke i nauke. Za pravilnu
procenu o potrebi vetaenja radi utvrenja odlunih injenica i koje injenice treba utvrivati,
neophodno je prethodno dobro poznavanje predmeta od strane sudije i to kako injenino tako i
materijalno-pravno.

1. ODREIVANJE VETAKA

O potrebi vetaenja i odreivanju vetaka odluuje sud pred kojim se vodi postupak u svakoj
konkretnoj stvari. Opredeljenjem za izvoenje dokaza vetaenjem, sudija e izvriti izbor
vetaka, to je vana odluka, jer od strunosti vetaka i njegovog nalaza i miljenja zavisi da li e
sud imati valjano razjanjenu i utvrenu osnovu, koja je od znaaja za odluku o zahtevu
predmetu spora. Kod izbora linosti vetaka sud treba na odgovarajui nain da proveri koliko
odreeni vetak moe da zadovolji naune, strune pa i etike principe.

Sud je duan da saslua stranke pre nego to donese odluku o odreivanju linosti vetaka (lan
251. stav 21. ZPP-a). Stranke mogu iznositi razne prigovore, a naroito o tome koja lica su
nepodesna da budu odreena za vetaka, s obzirom na njihove line odnose sa nekom od
stranaka, stepen strunosti ili njihova druga lina svojstva. Ako sud propusti da postupi na gore
navedeni nain, ili da stranke blagovremeno obavesti o linosti vetaka, time omoguava da
stranka moe da zloupotrebi svoje procesno pravo i da zahteva izuzee vetaka u situaciji kada je
odreeni vetak ve obavio vetaenje, to moe dovesti do odugovlaenja postupka. Znaajno
je da se kao vetak odredi kompetentna osoba u iju nepristrasnost nee sumnjati ni sud, a ni
stranke.

Sud e vetaka prvenstveno odrediti iz reda stalnih sudskih vetaka za odreenu vrstu vetaenja.
Za vetaka moe da bude odreeno i lice koje se ne nalazi na spisku sudskih vetaka ako ga
stranke saglasno predloe, pri emu e se sud rukovoditi strunou tog lica za vrenje
vetaenja i podlonou njegove linosti za vrenje proverene dunosti.

2. FORMULISANJE SADRINE REENJA O VETAENJU

Formulisanje sadrine reenja o vetaenju predstavlja najsloeniji deo uvodne faze vetaenja.
U reenju o odreivanju vetaenja i imenovanju vetaka sud mora da oznai predmet i obim
vetaenja i da izda nalog da vetak izvri vetaenje. Svako vetaenje ima svoje specifinosti
koje moraju da dou do izraaja u reenju o odreivanju vetaenja. Sud je duan da vetaku da
to preciznija uputstva i smernice za vetaenje, posebno istiui okolnosti na koje treba da
obrati naroitu panju, kao i injenice koje treba da utvrdi i na koja pitanja vetak treba da
odgovori.

6
Ne treba se zavaravati da e vetak sam, kad razmotri spis, izvui valjan zakljuak ta je predmet
njegovog vetaenja ak i kada je u pitanju vrlo iskusan vetak. U reenju treba predoiti vetaku
na kojim injenicama tuilac zasniva tubeni zahtev i iz kojih razloga se tueni protivi tom
zahtevu kao i na kojim injenicama svoje protivljenje temelji. Takoe, u reenju treba izloiti
injenice koje je sud utvrdio na odreeni nain, a od znaaja su za opredeljenje vetaka pri
davanju miljenja. U sluaju potrebe, od vetaka se moe zahtevati uklapanje svojih nalaza i
miljenja da pod odreene pretpostavke pretpostavljenom injeninom stanju. U takvoj
situaciji vetak ima mogunost davanja alternativnih odgovora, u zavisnosti od toga ta e se u
odnosu na injenina tvrenja stranaka smatrati utvrenim.

3. PROBLEMI U PRAKSI

Granino podruje prava i ekonomije uvek je bilo interesantno za ekonomiste pre svega zbog
verovanja da se logika i principi ekonomskog rezonovanja mogu primeniti i na druge oblasti
ivota, pa i na pravo. Interdisciplinarnost se u ovom sluaju ne javlja samo kao teoretsko pitanje
preplitanja dveju drutvenih nauka, nego kao vrlo praktino pitanje vezano za funkcionisanje
ekonomije u praksi. Aktuelni problemi tranzicije ka trinoj privredi potvruju da normalna
trina privreda nije mogua bez funkcionisanja pravne drave, odnosno vladavine prava u
odreenom entitetu.

Kako je predmet razmatranja u ovom radu finansijsko vetaenje, te je potrebno naglasiti da se

radi o vrlo sloenoj i delikatnoj parninoj radnji. Delikatnost vetaenja proizilazi iz injenice da
najee od nalaza i miljenja vetaka zavisi iznos spora u parnici. Ve godinama se nae
pravosue susree sa problemima objektivnosti vrednovanja potraivanja (utvrivanja korektne
protivvrednosti potraivanja u sporu) i obrauna kamata. Sudski vetaci imaju velike tekoe
oko tumaenja propisa, pre svega to su propisi neprecizni i nedoreeni. Oni su u praksi u
situaciji da se priklanjaju ovoj ili onoj varijanti moguih tumaenja, a javne publikacije koje se
bave ovim pitanjima ve godinama nisu meusobno usklaene.

Koeficijenti koje nai asopisi publikuju su metodoloki i kvantitativno razliiti, a i tehnika

obrauna nije usklaena. Sudska praksa u tim uslovima, na alost, nije bila ujednaena, pre
svega to ni vetaci nisu ujednaavali svoje metodoloke postupke. Cilj nam je da ovaj rad
izmeu ostalog obezbedi koliko toliko jedinstvenu i valjanu informativnu osnovu za utvrivanje
korektne protivvrednosti potraivanja u sporu.

Postojanje ogromnog nesklada izmeu politike stopa zatezne kamate i tempa inflacije, pokazuje
da organi koji prate kretanje cena i oni koji odreuju stope zatezne kamate nisu bili u
sinhronizaciji u poslednjih nekoliko godina koje nam prethode. To, naravno, stvara velike
tekoe strunjacima koji se bave utvrivanjem vrednosti potraivanja u sporu.

Godinama je kod nas voena rasprava o tome da li treba imati realno pozitivne kamate, to e
rei kamatne stope iznad inflacije, ili pak da one budu negativne. Ove stope su esto odstupale
od visine inflacije. Principijelno posmatrano i po definiciji ovoga pojma zatezna kamata se javlja
kao neka vrsta kazne za neispunjenje ugovorenih obaveza. Ona bi trebalo da je vea od stope
inflacije i to priblino onoliko koliko iznosi kazna koju dunik treba da trpi. Pitanje je samo

7
koliko je jedan pravni sistem spreman da dunika kazni zbog neizvrenja svojih ugovorenih ili
drugih dospelih obaveza.

Po zdravoj ekonomskoj logici uzima se da je to ona vrednost koja se kree u relacijama gornje
granice profitne stope koja se u toj nacionalnoj ekonomiji ostvaruje. Ona se, upravo iz tih
razloga dovodi u vezu sa eskontnom stopom koju propisuje Narodna Banka (NB). Pri tome se
podrazumeva postojanje normalne situacije u monetarnoj sferi.

Drutvo u kome nesolidni dunici imaju interes od svoje nesolidnosti nema anse da uredi svoj
pravni i finansijski sistem. Principijelno, zatezna kamata ne moe i ne treba da bude niska. Ona
mora biti maksimalno destimulativna za pekulativno ponaanje. ak i sa isto moralnog aspekta
visoka zatezna kamata se moe pravdati. Onaj ko uredno izmiruje svoje finansijske obaveze
nikada nee biti ugroen od visoke kamate. Onaj ko planira da pekulie i ko na nedozvoljenom
korienju tueg kapitala eli da stie dobit mora biti destimulisan. Greke u visini zatezne
kamate, stoga dovode do dezorijentacije strunjaka koji vode sporove, kao i onih koji treba da
daju struna miljenja u tom smislu.

4. METODA OBRAUNA

Kao dan poetka obrauna kamate po konformnoj metodi uzima se prvi januar 1988. godine
kada je njena primena zakonski sankcionisana u svim obraunima na obaveze i potraivanja u
privredi.
Konformni metod obrauna kamata podrazumeva sledee:
1. Ako se kamata obraunava za dui period od perioda za koji je utvrena stopa kamate,
obraunata kamata za jedan period dodaje se glavnici i na tako utvrenu glavnicu
obraunava se kamata za naredni period. Budui da je ovo sutina konformnog metoda
obrauna kamate, ovo se ne moe smatrati obraunom kamate na kamatu u smislu lana
279. Zakona o obligacionim odnosima;1)
2. Ako se kamata obraunava za krai period od perioda za koji je utvrena kamatna stopa,
koeficijenat za krai period utvruje se pomou formule:
gde je:

K1 = _koeficijent za krai period;

m = _kalendarski broj dana u mesecu;
k = _koeficijent za obraun kamata za period za koji je utvrena kamatna stopa (ako je mesena
stopa zatezne kamate na primer 5,566% onda je koeficijent 0,05566);
n = _broj dana za koji se izraunava konformna stopa.

3. Ako se obraun kamate vri za vie perioda za koje su utvrene stope kamate, koeficijent za
ceo period obrauna dobija se po formuli:
...... (1 + Kn) (1 + K2) Kz = (1 + K1)
gde je:
K2 = _zbirni koeficijent za ceo period obraunate kamate;
K1 do Kn = _koeficijenti za krae periode.

Prema l. 1. Zakona o visini stope zatezne kamate2), dunik koji kasni sa ispunjenjem novane

8
obaveze plaa zateznu kamatu po stopi koja se utvruje prema stopi rasta cena na malo i fiksnoj
stopi od 0,5%. Stopa zatezne kamate izraunava se tako to se fiksna stopa od 0,5% mnoi sa
iznosom glavnog duga uveanog za kamatu po stopi rasta cena na malo i moe se dobiti
primenom sledee formule:

gde je:
p = _mesena stopa zatezne kamate;
m = _mesena stopa rasta cena na malo za odreeni mesec.
Na primer, ako je mesena stopa rasta cena na malo 1,4%, stopa zatezne kamate iznosi:
r = [(1 +1,4 /100) 1,005 1] 100
r = (1,014 1,005 1) 100 = 1,907%

Vrhunac nestrunosti smo sreli u sluaju da je zatezna kamata od 1,2% meseno u prethodnim
godinama tumaena tako da se stope sabiraju umesto da se mnoe, odnosno da se fiksni deo
zatezne kamate od 1,2% dodaje sabiranjem na ve izraunatu osnovicu.

5. DANI DOCNJE U OBRAUNU KAMATE

Imajui u vidu injenicu da se stopa zatezne kamate menja svakog meseca veoma je vano da se
pravilno odrede dani zakanjenja koji se uzimaju u obraun zatezne kamate. Prema l. 77.
Zakona o obligacionim odnosima rok odreen danima poinje da tee prvog dana posle dogaaja
od koga se rok rauna (dan naznaen u fakturi), a zavrava se istekom poslednjeg dana roka.
Naime, obraun zatezne kamate poinje od dana kada je obaveza trebalo da bude ispunjena i tee
do ispunjenja. Pri tome se datum ispunjenja novane obaveze ne uzima u obraun kamate.
Na primer, ako je na fakturi naznaen rok za plaanje od 6 dana, obavezu treba izmiriti
najkasnije 13. maja. U sluaju da je obaveza izmirena 07. juna obraun zatezne kamate poinje
od 13. maja (raunajui i taj dan) odnosno zatezna kamata se rauna za 19 dana meseca maja i 6
dana meseca juna. Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi,
kao poslednji dan roka rauna se sledei radni dan.

6. MONETARNI NOMINALIZAM VALORIZAM

Ekonomski uslovi u svetu, a kod nas i zbog posebnih uslova nakon uvoenja ekonomskih
sankcija, nesumnjivo su uticali da doe do velike promene unutranje vrednosti novca, do visoke
inflacije, ime je poremeeno naelo jednakih vrednosti uzajamnih davanja i poverioci dovedeni
u poloaj strane koja trpi velike gubitke. Preovladalo je miljenje da treba pravilima indeksne
klauzule uspostaviti ravnoteu jednakih vrednosti uzajamnih davanja (l. 15. Zakona o
obligacionim odnosima). Time bi se u velikoj meri ostvarila i naela ravnopravnosti uesnika u
obligacionim odnosima (l. 11. 3akona o obligacionim odnosima), savesnosti i potenja (l. 12.
3akona o obligacionim odnosima) i svih ostalih naela 3akona o obligacionim odnosima.

U osnovi, zakonodavac je izmenom i dopunom 3akona o obligacionim odnosima i Zakona o

visini stope zatezne kamate, pravilima indeksne klauzule dozvolio valorizam. Stopa rasta cena
na malo, prema tome, merilo je visine valorizovanog iznosa, po podacima nadlenog organa za
poslove statistike. Saglasno naelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizacija vai pod
uslovom da poverilac nije u celini obezbeen utovorenom indeksnom klauzulom ili na drugi

9
nain, a ako je delimino obezbeena valorizacija, vai samo za neobezbeeni deo.

Naime, usled visoke inflacije u 1993. i ranijih godina, novana potraivanja su bila potpuno
obezvreena, zatezna kamata nije bila dovoljno visoka da zatiti poverioca od obezvreenja
novanih potraivanja. U tim uslovima vii privredni sudovi i Vrhovni sud Srbije zauzeli su
stavove oko naknade tete na novana potraivanja. Kada se tetno dejstvo inflacije izraava
kako u vreme od dana nastanka novane obaveze do dana padanja dunika u docnju, tako i od
dana padanja dunika u docnju do dana glavne rasprave, pa i posle toga dana do isplate, postoje
razlozi da se za celo to vreme poveriocu prizna pravo na valorizaciju novanog potraivanja, a to
i onda kada bi poverilac imao pravo na naknadu tete od nastanka docnje do isplate po l. 278.
stav 2. 3akona o obligacionim odnosima.

Ovo se odnosi na novane obaveze nastale i dospele pre 3. jula 1993. godine, kao dana stupanja
na snagu Zakona o visini stope zatezne kamate, kojim se, za razliku od do tada vaeeg zakona
previa visinu zatezne kamate koja treba da pokriva inflaciju plus 1,2. Za sluaj da je novana
obaveza valorizovana sa danom 3. jula 1993. godine, poveriocu pripada zatezna kamata samo od
tog dana do isplate. Inae, poverilac nema pravo na zateznu kamatu za vreme do dana sa kojim
je izvrena valorizacija bez obzira na to kada je ona izvrena. Na savetovanju graanskih i
graansko-privrednih odelenja Saveznog suda, Vrhovnog suda RS i RCG, Vrhovnog vojnog
suda, Vieg privrednog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, koje je odrano 16. i 17.
novembra 1993. godine u Beogradu, usvojeni su zakljuci o monetarnom nominalizmu
valorizmu i naknadi tete u uslovima inflacije.

7. KARAKTERISTINI PROBLEMI

Obraun zatezne kamate za period do 24. januara 1994. godine

Za potraivanja iz 1993. i ranijih godina, umesto zatezne kamate vri se revalorizacija stopama
rasta cena na malo, a za januar 1994. godine koristi se celokupna stoparasta cena na malo
(313.563.558,00%).

U pregledu br. 2 (iz Registra propisa 9-11/95 Privredni savetnik) dati su koeficijenti za svaki dan
od 1. januara 1988. godine do 31. decembra 1993. godine koji, kada se pomnoe sa nekom
nominalnom vrednou izraenom u dinarima vaeim na taj dan, daju iznos naknade tete
prema l. 278. stav 2. 3akona o obligacionim odnosima na dan 24. januara 1994. godine,
izraeno u novim dinarima. Ovi koeficijenti utvreni su na osnovu koeficijenata rasta cena na
malo u SRJ prema podacima SZS za period od 2. jula 1993. godine, a za period od 3. jula 1993.
godine na osnovu koeficijenata zatezne kamate.

U pregledu 1 (iz Registra propisa 9-11/95 Privredni savetnik) dati su koeficijenti za obraun
revalorizacije potraivanja prema stopama rasta cena na malo u SRJ, za svaki dan od 01. januara
1988. godine do 31. decembra 1993. godine, koji, kad se pomnoe nekom nominalnom
vrednou izraenom u dinarima vaeim na taj dan, daju vrednost tog nominalnog iznosa na
dan 24. januar 1994. godine izraena u novim dinarima. Ovi koeficijenti utvreni su na osnovu
koeficijenata rasta cena na malo u SRJ prema podacima SZS.

Obraun zatezne kamate za period od 24. januara do 7. aprila 1994. godine

10
Stopa zatezne kamate za period od 24. januara do 7. aprila 1994. godine utvrena je u visini od
15% godinje, a prema l. Za Zakona o visini stope zatezne kamate.

Obraun zatezne kamate za period od 8. aprila 1994. do 28. juna 1996. godine
U ovom periodu stopa zatezne kamate utvrivana je prema l. 1. Zakona o visini stope zatezne
kamate, prema kojem se stopa zatezne kamate sastoji od stope rasta cena na malo i fiksne stope
od 1,2% meseno koja se primenjuje na stopu rasta cena na malo. Prema tome, od 3. jula 1993.
godine prelo se na utvrivanje stope zatezne kamate u visini mesene stope rasta cena na malo,
u odnosu na predhodni mesec, uvean za 1,2%. Ovo uveanje nije znailo uveanje stope rasta
cena na malo za 1,2 procentna poena, nego uveanje za taj procenat to znai da se stopa rasta
cena na malo mnoila procentom 1,2% i za dobijeni proizvod uveavala stopa rasta cena na
malo, odnosno stopa rasta cena na malo mnoila koeficijentom 1,012. Tako uveana stopa
predstavljala je stopu zatezne kamate. Izmenom Zakona o visini stope zatezne kamate
precizirano je da se stopa zatezne kamate utvruje tako to se stopa od 1,2% primeni na glavni
dug uvean za rast cena na malo. U pregledu br. 4 (iz Registra propisa Privredni savetnik br.
1-2/2004) dati su zbirni konformni koeficijenti za obraun zatezne kamate za period od 24.
januara 1993. godine i do 31.12.2003. godine. Privredni savetnici auriraju dalje zbirne
konformne koeficijente u skladu sa vremenom.

Primenom ovih koeficijenata bre i jednostavnije se dolazi do obrauna zateznih kamata. Na

primer, da bi se obraunala zatezna kamata potrebno je utvrditi koeficijent za ceo period
obrauna kamate koji se dobija tako to se koeficijenat na dan sa kojim se obraunava kamata
podeli koeficijentom na dan od kojeg poinje obraun kamate i dobijeni rezultat umanji za 1.
Mnoenjem glavnice tako dobijenim koeficijentom dobija se zatezna kamata za ceo period
obrauna. U prilogu br. 3. (istog registra) dati su zbirni konformni koeficijenti revalorizacije
prema stopama rasta cena na malo. Primenom ovih koeficijenata na bri nain se dolazi do
iznosa revalorizacije. Ovi pregledi mogu biti od velike koristi kolegama advokatima, sudijama i
sudskim vetacima, koji treba da ih primene sutra u praksi.

8. ZATEZNA KAMATA ZA NEBLAGOVREMENO PLAANJE JAVNIH PRIHODA

Visina zatezne kamate koja se plaa za neblagovremeno uplaene javne prihode propisana je
zakonima kojima se detaljnije ureuju odreeni javni prihodi. U nastavku se daje pregled
kamatnih stopa koje su se primenjivale za obraun neblagovremeno plaanje javnih prihoda u
periodu od polovine 1994. do kraja 2002. godine i od 1. januara 2003. godine do danas:
od 09.07.94. do Z1.12.95.
0,1% dnevno
od 01.01.96. do 31.12.96..
0,4% dnevno
od 01.01.97. do aprila 2001....
0,2% dnevno
od aprila 2001. do 24.07.2001
u visini zakonske zatezne kamate
od 25.07.2001. do 06.05.2002..
0,2% dnevno
od 05.05.2002. do 31.12.2002

11
u visini zakonske zatezne kamate
od 01.01.2003. do 11.01.2003......
opta eskontna stopa NBJ 9,5% uveana za 15 procentna poena
od 11.01.2003. do 31.12.2003
opta eskontna stopa NBS 9% uveana za 15 procentna poena
________
Poto se Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji3) primenjuje od 1. januara 2003.
godine, obraun kamate na neblagovremeno plaene javne prihode vrie se u skladu sa
odredbama ovog zakona, to proizilazi iz stava 1. lana 3. koji glasi: Ako je drugim zakonom
pitanje iz oblasti koju ureuje ovaj zakon ureeno na drugaiji nain, primenjuju se odredbe
ovog zakona. Istovremeno, ovim zakonom stavljene su van snage odredbe republikih propisa
koji ureuju javne prihode, a koje se odnose na obraun kamate pri njihovoj neblagovremenoj
uplati.

Prema lanu 75. navedenog zakona na iznos manje plaenog poreza i sporednih poreskih
davanja obraunava se i plaa kamata po stopi jednakoj godinjoj eskontnoj stopi centralne
emisione banke uveanoj za 15%, primenom konformnog metoda obrauna. Obraun kamate se
vri poev od narednog dana u odnosu na dan dospelosti obaveze, a ukoliko se u toku poreske
kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata treba da se obrauna od dana kada je poreski
obveznik, odnosno oveznik uplate javnih prihoda bio duan da plati obavezu.
Zatezna kamata za plaanje u stranoj valuti

Na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda odranoj 27. septembra 2004.
godine povodom pitanja koji je izvor materijalnog prava za dosuenje zateznih kamata na
potraivanja u EUR, kao stav dat je sledei odgovor:
Stopa zatezne kamate odreena je Zakonom o visini stope zatezne kamate, Zakonom od
25.06.1993. godine propisano je u l. 1. da dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze
plaa zateznu kamatu na iznos duga od dana isplate po stopi utvrenoj Zakonom. Stopa zatezne
kamate sastoji se od stope rasta cena na malo i fiksne stope od 1,2% meseno. lanom 2. istog
Zakona, predvieno je da je izuzetno od odredbe l. 1. na potraivanja izmeu domaih i stranih
fizikih i pravnih lica koja glase na plaanje u stranoj valuti, zatezna kamata se plaa po stopi od
6% godinje. Stoga je u periodu vaenja ovog Zakona za potraivanja izmeu domaih i stranih
pravnih lica koja su bila u valuti dosuivana zatezna kamata po stopi od 6% na godinjem nivou.

U istom periodu za potraivanja za plaanja u stranoj valuti izmeu dva domaa pravna lica
dosuivana je domicilna kamata zemlje porekla valute, jer ona kao zatezna kamata zemlje
porekla valute, principom obrauna, u sebi sadri i obezbeuje ouvanje vrednosti dugovane
valute u kaznenu stopu, kao to i stopa zatezne kamate iz l. 1. istog Zakona to predvia i
obezbeuje za dinarska dugovanja. Zakonom o visini stope zatezne kamate od 02.03.2001.
godine, izostavljen je lan kojim je za potraivanja izmeu domaih i stranih pravnih i fizikih
lica, a koja se odnose na stranu valutu propisana zatezna kamata u visini od 6% na godinjem
nivou, pa je stoga sudska praksa za period od 02.03.2001. godine i za navedena potraivanja
zauzela stanovite da je stopa zatezne kamate u visini domicilne kamate zemlje porekla valute,
odnosno daje zatezna kamata identina kao i na potraivanja izmeu domaih lica, ako se ista
odnose na stranu valutu.

12
Kako je 01.01.2002. godine evro kao zajednika valuta zemalja Evropske Unije zamenio do tada
vaee pojedinane valute zemalja Evropske Unije, to je primenom istog principa za dugovanja
koja se odnose na evro za period posle njegovog stupanja kao monete, u praksi prihvaeno
stanovite o zateznoj kamati po stopi koju Centralna Evropska Banka propisuje za evro, jer ne
postoji zemlja domicila navedene valute, ve je s obzirom da se radi o vie zemalja koje imaju
zajedniku valutu jedino mogue i opravdano kao vaeu kamatnu stopu obraunavati stopu
Centralne zajednike banke navedenih zemalja za oznaenu valutu.

S toga bi se moglo rei da ne postoji zakonski propis koji izriito propisuje visinu stope zatezne
kamate na dugovanja u evrima, ve je stav sudske prakse zauzet na osnovu analize postojeih
propisa i njihove analogne primene na novonastalu situaciju prouzrokovanu uvoenjem
jedinstvene evropske valute.

Prema ovom stavu koji dakle nema osnova u zakonu, kada je iznos potraivanja devizno
opredeljen, izmeu dva domaa pravna lica dosuuje se kamata koju na devize daju banke
domicilne valute, odnosno Evropska Centralna Banka (to u stvari predstavlja eskontnu stopu).
Kako se radi o zateznoj kamati, ova kamata bi trebalo da predstavlja adekvatnu naknadu za
neblagovremeno izvrenje ugovorne obaveze.

Prema izvodu iz Statistikog biltena Evropske Centralne Banke u 2001. godini ova kamatna
stopa iznosila je 4,25% na godinjem nivou, dok u 2004. godini iznosi 2% na godinjem nivou,
to ukazuje na tendenciju pada.
Kada se radi o potraivanju izmeu domaih i stranih pravnih i fizikih lica pravni osnov za
odreivanje visine zatezne kamate moe se nai u lex mercatoria, tj. u meunarodnim
trgovakim obiajima koji su kodifikovani u model zakonu UNICITRAL-a. Ovi meunarodni
trgovaki obiaji predstavljaju uobiajenu praksu koja je iroko primenjena u meunarodnoj
trgovini, koja se primenjuje ako nema zakonske regulative u ovoj oblasti, ili sporazuma stranaka.
U ovom Model zakonu kamata je oznaena kao vremenska vrednost sredstava ili novca o kojima
je re, koja se, ako ne postoji drugaiji sporazum, obraunava po stopi i osnovi koju uobiajeno
prihvata bankarska zajednica za sredstva ili novac u pitanju. Dakle, glavni parametar za
izraunavanje kamatne stope definisan je kao kamatna stopa koja se smatra glavnim
pokazatenjem uslova na domaem finansijskom tritu.

U naim uslovima, radi reavanja ovog problema kada su u pitanju potraivanja nastala u zemlji
izmeu domaih pravnih ili fizikih lica, treba poi od prakse naih renomiranih banaka koje se
bave depozitima i plasmanom novanih sredstava. Poznato je da mnoge banke na devizne tedne
uloge oroene na godinu dana odobravaju kamatu i do 6% na godinjem nivou, a kamatna stopa
na kredite, najee sa valutnom klauzulom, ili na devizne kredite iznosi preko 10% na
godinjem nivou. U takvoj situaciji zatezna kamatna stopa od 2% za devizna potraivanja u
naim uslovima nikako ne moe da predstavlja naknadu stvarne ili pretpostavljene tete koju trpi
poverilac zato to je lien upotrebe novca zbog dunikove docnje, niti kaznu i sredstvo pritiska
na dunika da obavezu izvri na vreme.

Kada se radi o potraivanju u devizama koje je nastalo u zemlji izmeu domaih pravnih i
fizikih lica, u nedostatku zakonske regulative smatramo da je ispravnije da se devizna obaveza
konvertuje u dinarsku obavezu po kursu na dan dospea, na koji iznos se zatim obraunava

13
zakonska zatezna kamata. Na ovaj nain se dovode u isti ekonomski poloaj svi dunici i
poverioci za obaveze nastale u zemlji. Na konkretnim primerima obrauna analiziraemo ovaj
stav.

Primer br. 1.

Potraivanje u iznosu od 1.000,00 dinara to je na dan 24.01.1994. godine predstavljalo i 1.000

DEM, obraunato do 24.09.2004. godine:
Kod obrauna sa zakonskom zateznom kamatom1 ovo potraivanje na dan 24.09.2004. godine
iznosi 94.507,46 dinara, odnosno 1.267,20 EUR,
Kod obrauna u DEM sa obraunatom domicilnom kamatom potraivanje iznosi 50.093,50
dinara, odnosno 671,68 EUR.

Primer br. 2 (iz prakse)

Potraivanje u iznosu od 2.330 DEM dospelo 11.07.2000. godine sa obraunatom kamatom do

08.10.2004. godine:
Kod obrauna sa zakonskom zateznom kamatom iznosi 203.315,18 dinara, odnosno 2.709,58
EUR.
Kod obrauna sa domicilnom kamatnom stopom iznosi 97.225,39 dinara, odnosno 1.295,72
EUR.
Analizom naina obrauna kamate lako se moe uoiti da bi potraivanje obraunato sa
domicilnom kamatnom stopom za poverioca bilo neopravdano nisko, a za dunika vremenom
postaje znatno manje ekonomsko optereenje, tako da zatezna kamata gubi svaku osnovnu
funkciju da dunika prisili da svoju obavezu ispuni. Postavlja se pitanje da li je opravdano i
pravino da dunik u docnji iji je dug iskazan u stranoj valuti isplati poveriocu sumu novca ija
je vrednost oigledno nia u odnosu na potraivanje iskazano u dinarima.

9. REVALORIZACIJA POTRAIVANJA I OBAVEZA

Revalorizacija potraivanja, odnosno obaveza, nije propisana zakonom, ve se moe predvideti

ugovorom. Prema tome, preduzea, odnosno strane u ugovoru slobodno ugovaraju da li e se po
nekom duniko-poverilakom odnosu obraunavati revalorizacija, a takoe i sve bitne elemente
za obraun revalorizacije, tj.

rokove revalorizacije,
osnove i merila za revalorizaciju,
nain obrauna revalorizacije.

Revalorizacija se najee ugovara u sluajevima kada je ugovoren dui rok za plaanje, kako bi
se poverilac zatitio od inflacije, odnosno od obezvreivanja novca. Prilikom ugovaranja
revalorizacije najee se ugovara revalorizacija prema stopama rasta cena na malo, jer se smatra
da je rast cena na malo pokazatelj inflacije. Naravno, mogu se ugovarati i drugi pokazatelji: rast
cena na malo u Republici, rast trokova ivota, rast cena na malo odreenih proizvoda, rast cena
proizvoaa industrijskih proizvoda, itd.

14
Takoe, ako se, na primer, ugovori revalorizacija prema stopama rasta cena na malo, moe se
ugovoriti i revalorizacija u niem ili viem iznosu, to se obino izraava procentom, npr. 50%
od revalorizacije po stopama rasta cena na malo ili 150% od revalorizacije stopama rasta cena na
malo. Meutim, prema lanu 4. Zakona o deviznom poslovanju zabranjeno je da se ugovorena
obaveza u dinarima izraunava na osnovu cene zlata ili kursa dinara u odnosu na strane valute,
ako saveznim zakonom nije drukije odreeno. Dakle, izmirivanje potraivanja i obaveza u
dinarima u revalorizovanoj vrednosti koja bi se odreivala prema promeni cena zlata ili kursa
stranih valuta, zabranjeno je navedenim zakonom, jer u nekom drugom saveznom zakonu nije
data ta mogunost.

Po ugovorima se esto, pored revalorizacije, ugovara i kamata. Na primer, ugovara se

revalorizacija prema stopama rasta cena na malo i kamata od 5% meseno. U ovom sluaju prvo
se obraunava revalorizacija, a potom kamata na revalorizovani iznos. Kako se rast cena na malo
objavljuje meseno i menja se iz meseca u mesec, u ovom sluaju se obraunata revalorizacija i
obraunata kamata na kraju meseca dodaju glavnici i na tako uveanu glavnicu se obraunavaju
revalorizacija i kamata za naredni mesec.

Prema lanu 68. stav 2. Zakona o raunovodstvu i reviziji4) revalorizacionim prihodima,

odnosno rashodima smatraju se i revalorizacije potraivanja i obaveza, ako su predviene
ugovorom.

ZAKLJUAK

Svako je duan uzdrati se da drugom prouzrokuje tetu. Iz ovog naela proizlazi pravo
oteenog da uvek na tu dunost rauna. Kako se, i pored toga, radnjama, opasnim stvarima ili
delatnostima mogu kod oteenog promeniti imovinski odnosi umanjenjem imovine i
spreavanjem njenog poveanja, prirodno je pravo oteenog da uspostavi naruenu ravnoteu, i
to, potpunom naknadom tete i time sebe dovede u ono stanje u kome bi se nalazio da do tetne
radnje nije dolo.
Vetak je u parnici duan da da svoj nalaz sa miljenjem. Zakon formalno razlikuje nalaz i
miljenje mada oni ine jednu celinu:

u nalazu se daju osnovni podaci o predmetu vetaenja i naenom stanju,

iz miljenja vetaka treba da se vidi na osnovu kojih pravila struke nauke ili vetine je vetak
izveo zakljuak.

Nalaz i miljenje vetaka moe biti dokaz na kome e se zasnovati sudska odluka, ako je dat u
skladu sa pravilima nauke i struke. Vetak je duan da na svako pitanje prui struan odgovor,
kao i da sudu prui sva potrebna objanjenja o metodama kojima se sluio pri zapaanju
injenica i izvoenju zakljuaka a naroito da iznese pravila nauke ili struke na kojima zasniva
nalaz i miljenje.

1. Polazei od principa zakonitosti i pravne sigurnosti neophodno je zakonom regulisati nain

obrauna i visinu zatezne kamate kada je ugovoreno plaanje u stranoj valuti.
2. Neophodno je utvrditi kamatu koja titi interese obe strane, tj. ne dozvoljava obogaenje bez
osnova jedne od stranaka u sporu na raun druge.

15
3. Postojei stav sudske prakse o dosuivanju potraivanja sa domicilnom kamatnom stopom
nema ni ekonomsko ni pravno opravdanje, te je neophodno da sudovi preispitaju dosadanju
praksu.

LITERATURA

1. Stevanovi N., Odravanje realne supstance preduzea u inflatornoj ekonomiji, Nauna

knjiga, Beograd, 1975.
2. Slovi D. i Kneevi B., Finansijsko vetaenje, Fineks, Beograd, 1997.
3. Vuka S. i Milojevi I., Analiza bilansa, Fakultet za menadment BK, Beograd, 2007.
4. Zakon o parninom postupku, Poslovni biro, Beograd, 1988.
5. Zakon o obligacionim odnosima, Privredni savetnik, 1994.
6. Zakon o visini stope zatezne kamate, Sl. list SRJ, br. 9/2002.
7. Bilten sudske prakse, Vrhovni sud Srbije, Slubeni glasnik, 2002.

1) Slubeni glasnik SFRJ br. 29/78, 39/85, 57/89 i Slubeni glasnik SRJ br. 31/93.
2) Slubeni list br. 28/96 od 28.6.1996. godine.
3) Slubeni glasnik RS br. 80/2002.
4) Slubeni glasnik RS, br. 46/06.
http://www.poslovnapolitika.com/index.php?
option=com_content&task=view&id=363&Itemid=75

16